2
10
183
-
http://afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf
85489b99d9004ea07f8add3bb9c39285
PDF Text
Text
/
r.
·I/
I .. .
;
l
r
!'
I
n·HoHrPEC
AwrHc:PawHCTHLfKOr cppowra meHa
JyrocnasHje
OApmaH y beorpaAy
,.--
25, 26, 27
CAPAJEBO 1948
jaHyapa
1948
�/
.[lpyr
THTO
meHaMa
JyrocnaeHje
>,ll;pare \Zlpyrapn11e!
~oa·noJUITe H Mean ,a:a nos,ZI;paBHM OBaj Bam_,KoHrpec n
11a 11ar< y nMe ""a,~~e <I>HPJ n y nMe Hapo,IIHor <f>poHTa
JyrocJiauaje s3.71CeJIHM nJIO,ll;OTBopaa PaA a-a ,ZI;aJI.eM :ycnj_emaOM
n:supmauaiLy Bam:nx TemKRX sap;aha.
Bam ,ll;pyrn KOHrpec O,llp:>KaBa ce y nynoM jeKy ,cTBapa·
Jia'tiKOr paJJ;a aa nsrp~~nH aanie- seMJLe; pa,ZI;a Ha CTBapa:H.y
JLenwe 6y,ZI;yhaocTn: aamnM aapo;tnMa, ·aij. ocTB"apen.y co~u...
ja.nsMa y Hamoj seMJI.l<. Ha OBOM KoHrpecy "" here MOhH
ca nonocoM ,ZI;a yTup)(:or-e--orppMHe ycnjexe _xoje cy Hamli
uapo,11;n·· nocrnrJIH sa _upHjeMe.· o,q -npom.11or uamer KOHrpeca!
. H. )\a npn TOMe BC,ZJ;pa lJCJia Ka:a<:eTe Aa cy TUM OrpOMHHM
aanopnMa u :BeJIHKHM pesyJITiiTHMa :aceae Jyroc-1!aBIIje ,ll;aJie
Cuoj ,n-par~nJ;jeaii_npnJIOr,
CBjCCHIIX )KCHa.
Aa j_e ·Te ueJIIUCII ,1J;HO Hanop·a Hamnx
.
_
,ll;pyrapn11e! Bn n><are sancra ca 'IHM 11a nsaljere npel!
ouaj Bam xoarpec. MH TO saaMo, un: HeKa BaM TH neJin:JCH
ycnjecit He_ 6y~·y pasJior sa caMo33){0BOJLCTBO, sa caMoyBje..
pen.e ~a CTe noCTHrJie K:fJIMUHaqujy,. na-Ko ce HMaTe _1!nMenoiro~nTir. He, HeKa uaM Taj KOHrpec ,6y~e noTcTpeK sa
yKJian.au.e MHOrnx ·Hep;ocTaTaKa Kojn jam nocToje ·y namo-j
opraHIISallnjH y BameM pa.z~y. OB,IIje rpe6a 11a ce nsHecy CBH
ycrrjCcn, a.n:n :n cnn aep;ocTa:qn:, TO he BaM noMoh.n p;a nx
.waxme YKJIOHli:Te.
Ja caM Beh BHme nyra RMao HpHl!HKy ,11a nO,IIllyqeM
orpoMHY yJiory· Hamnx Hanpe,rtHH'I: :a.ceaa sa Bp:njeMe BeJinJCe ·
ocJio6o,n;HJiatiKe 6oP6e Hamnx Hapo,n;a, ,11;a nop;ByqeM-- y xncTo·
· pl!jn Hamnx Hapo,ll;a He"tJyseHn xepon3aM Hamnx -:m:eHa; a
ca,11a ja KOpltCTHM 011y npHJI~KY ,11a 00/IBY"OM orpDMHY
y.Jiory Hamnx :m:eaa y n:srpa,u;an aame seMJLe, p;~ nof{ByqeM
�/
J1paro11jeff,n npnor Kojn 11ajy l!tene Jyr<?CJimmje sa OCTBa·
pe:a.e :na+Iler IIetoro11nm:a.er nJtaH'!-. Xohy .Tn><e 11a Iia:>Ke..:
11a cy y 1\oi:a.AamiLn>< yenjecHMa y .o6nosn pasopeae Jyro. _cna:snje· · _:m:eHe
·HMaJI~ cBoj- -BeJIHitlt yp;:no;_
.olie:.'Cy
·ce· :o:
y
<asrpap;H>n aame s,eMJbe ·no~3aJie aa __ D:pHM.Jt:P~?j.,.~~B:cURll_~
Ha KQra · ja_ MHCIDlM JtaA rO:sopfi.M·_ o aanpep;n~11f·:-E:eaaua
JyroCJ!a:Bnje? Ja MHCJIHJI<· na l!tene 6opl\~, KOje cy ce c
nymKOM y PYI\1< 6opnJ.Ie sa •CJI060AY naii!JiiX: naP<?Ila y QCJIO·
· OOAnJia•ntoM paTy nnir PaAHJie y nosaAnna n Koje CaAa nero
~TaKO IIO:iKpTBOBaHO pa,n;e y
iJ1a6pnKa.Ma,
Ha UOJbHY:a: RJIH Ha
.GiJno KojeM 11pyroM Ba>KHoll< nocny sa namy sajeAH"IIY• Ja
MitCJiliJL aa· oae. nO'!pT:sbJfaae JKeHe xoje_
pa,n;C
M~pJLH:so
pasmn< <jla6pn:ttaMa .;. npe11ysehnMa; csjecne ·11a paAe
y
ne
· ca:Mo ·3a ce6e, :seh sa \~HTaBY aapoA,ey -3ajeA-·H~~y, He mT~·
11ehn c:aoj TPYII• 1\H H>HXO:B 1\0npnnoc roj : sajei\HHJ\H 6yl\e
""llill
:sefin.- ja
.
MHCJiHM .npHTOM ~a: O~e- -XeHe CC:J: -c;e:la·.-·ICOje
Map!baso paAe na no!hy, 11a 6n <iBM 6o!be
li·
casjej::Hnje o6plll-
';n;Wie- c:soje a.IIBe _n p;o6:nJie "!HM Bmne n_no,n;a :He :caiMo y
:c~·oj)i KOpl:ICT, :seh ·n Y.- 'KOpliCT ..:iHTaB_e-·3aje,l\HM~.e. -Ja M~~linJ
aa· one ._unoro6pojae Majxe, -JKene n- c_ecTpe- xoje- cy .Y oc.llo-
..60AHJia'li<OM paJTy . 1\aJie CBoje !Haj,mJinje, csoje. cnao:Be n
xhepn-, ·cBoje M:yxeBe n -6palry, n xoje:ne:·~_e, 1;e- :ae.unce
~pne,-·
Beh Ce:· noaoce lbHMa. Ja· MIIC1IB_M:·-aa . cs.e o:ae xene.
.Roje Jlonp.nnoce c11oj 1\RO sa 11o6po 'lHTal>e name · sajOA,·a:n~e·; ·a ue ·caM~ 3a ·ce6e, 6HJio -.z\a p;:t,z:t;e_ y roilln~eJiapnja.N.a,. .
y.mEOJiaMi' ·nJui· aa· KojeM ApyroM ::no_cJiy. _Ja MllC~J:l::M. Ha·-:CBe
one l!tei!e 'Roje :sone nosy Jyrocnasrrjy n TY C:Bojy !hy6as
',ncnqJI,<lBajy·:Ha il'lino K3,KBOM · Kopncno..: P"-/IY• aa I\06P<?
. __·:aamux· .uapo,11;a~ To c:y aanpep;ae :JK:e-H~,- jiHTR.PamucT~Ha_e ..aa
i.~je-Jiy; a --ae aa- pnje"l:n:Ma. To· je orpoM-Ha- se}?.Haa- ~ll_X.
~anpe,l\HRX :m:eaa, xoje ~.cy_ tBjecne- -c-soje BemrKe y.110re · y
nameM HOBOM /lpymTBy, .ROje cy CBjecne CBOje l\y>ti<OCT11!
O,!lfOBOpHOCTR npeMa napOI\HOj sajei\HllJ\H,
EBo, CBHM Tn:M xena.Mta ja tMaTpaM · -sa. c:sojy AYllCBOCT
li ·
~a uspa3HM sax.Ba.JIHOCT H upu~naJLe, -ca· ·meJLoY:
Aa
jom
ynopnnje nacTaBe ca CBOjHM P"-/I.O><... sa 11o6po name ot>e11e~
paTHsne HapO/IHe Peny6nn:tte JyrocJiaB:Hje.
_·
A.Jr.~, Ao3.BoJinTe Mn- _Aa_ ce ~- _.'.KJ)liTit:ti:K:n. ·acspH~ ua
·- mmjecae. ae,!!;oCJ::aTtte n:_ c.naQ,ocTII·,. ,Eatto. aa:: PAA 'pyteo.B.op;crBa
OBe BeJIHXe XeHCKC o'J)raHHSal\Hje, T81W ·.tl:- Ha· ~pXalhe j.ep;-,
4
�aor ll'tjeJia, paay><aje ce li!<IJIO:t: .z~njeJia, llteaa Itoje ancy
cajecae: c;:aoje ~~~aocrtt HJIH ce. aeMaJ?HO ().ziHOc7 npoMa
sajo.z~an-'l"'· Qa.z~je ja ae MHCJlllM aa oaaJ M:Un 6poJ _paaanx
rocnolja n rocnoljn~a no rpa,lloBnMa Itojo ae :aoJie. aosy
JyrocJiaanjy, xoje QY no.z~ yrn!laje>i aenpnjareJLa aoae Jyro·
c;Jiasnje, KOjnMa je aepaS}'MJLHB n ryJ, raj 6yjaa, CTB2paJia'lKH
"3:HBOT
y
ojlpoata; y ·rioriiM CJ!yqajenm<a 'la:K ilnmo . &pojqaao aero ·
wywKap,.n. Mn BHIIHMO '!OCTO aa pasnnM pa,lloBHMa MHoro
BHme lKCHa,- u ro je 3a noxBany. A=JIH,.-· Mopalt!:o npn·sHaTn
112 ocraje no crpaan 011 Tora- p211a He--io!alm 6poj ·l!teaa, n
TO je ·sa OCYIIY, jep ro Hnje caojcTBeHo. HOBOj ·llteHH HOBO
Jy:rocJiilnnje.
.Hamoj _SeMJLlt; ja -MHCJIUM Ha OH2j ·.Z{pyrR M2.1Ul ,ZJ;HO
l!<eHa xoje ><HCJie · .z~a cy sa spHjeMe para· )loso.n.ao .z~ue 011
col5e sa Hoay JyrocJiaanjy, 6nJio y 6op6n 6nJio Ha _pa11y y
· uosa11nHn n ca,11a He yqecTByjy Hn aa pas.H:ur.t pa/IOBHMa y Kopncr aapo11a Hn y IIPYWTBeaoM JEnaory; :aoh ce
nocEeTH·me caM-n-Ma ce6a_. Ha Taj ua11na, Tax:ae zeue nocTeneao na)lajy y pe11 ~anx :aieHa Koje· He cxaarajy aoao IIPY·
W
"
IDT•BO~ Beh qesay 3a JiakHM :>EHBOTQM, -:aeiiBOTOlf~~e3 H2p0'1HT~ . .
6pnra n 6o_s_ p211a. 'I.ocro raxao lltOHO nonpn><aJy aaanKe lltCHa · ·
Hep211H"'l1a ns Grapor .z~pywraa. Hnxa11 a_o _ MOlltO am~o
cMaTpara 11a je 11ao IIOBOJLHO 011 ce6e sa saje!IHIJII1Y• aKo. JC
cnoco6aa .pnsn'txn _n y><no sa /12l!.H pa,ll.- Ja ncKJbyqyJeM
os)~oje lEOne onTepeheae 6pHrOM sa ,>1jCI1Y• jep n ro jo IIPY·
·;
O,ll;rOB0pH6CT --sa IIOJIHTR'IKH, icyJITypHR- -u -·CB,CCTj)aiUI ,ll;J?yrn_
.
.
IIpe,ll; aaMa · tToje BpJio BeJII-IKe 11 Tenixe 3a,n;ahe, a Ka.A
KaxeM- npe,ZJ; a_aMa, oH,ZJ;a ce TO H~pollrtTo· TR'Ie _ ·H~ln:iH? :acella.
H
mT-:BeiJ:R pa,n;.·· ·MHCJiliM npn TOMe ,n;a _
nOABrxeM_·. :::~nt;eHHil;Y
. B;tri:xe. opraansaqnje xojoj Tp-e6a /lao o6yxsaTaiLeM_ CBHX )?0,110·
aceaa- H IDliXOBOM (:_Be(:TpaaoM:· aKTI-i-:BJ1sifu:~-nj_oM,, ~0.,.
npHaece mTo HajBIIme Mo~e y _aanrHM oniD:TIIM' -aa-nopH¥a- Ha
OcTBap~ay _
:qnJLeBa-_ xOjR he, xa,q 6y,n;y crBOpeail; '· s.Ha'IHT~
cp_e_hy H 6JiarocT·aae s·a H~me Hapo,ZJ;e, ~a aaiiiy ·,ZJ;j'eqy, Sa _aama
.JL:V6HBHX,
--. H_enpaBHJlHO .-II WTCTHO a·e CaMO Sa 92Je,ZJ;HHIJ;y, nefi. R Sa H.liX
caMe, jep ce oue .Ha uj aa'IHH oryljyjy 011 orpoMa.o aehm~e
py.z~yha noxo.n.ea.a.
Bn He cr.\rrjoTe l!taJiliTH Tpy;ia y_ aamoM
paiiY Ha t')yl_;eay csnjeCTH K0,11 OH:i;X l!tOna KOje II<UiaC join
· CToje no CTpaaxi:, y><jocro 11a6y,z~y amnsae yqecan11e yosoli!
i<~rciopncKo>i IIPYIDTBOHOM itpeo6pli>Kajy K011-, lia¢, :y · oiln><
aamn:x --~eHa Koje eY CXBaTnJre ~yx--aone _-JyrocJiann>Je n cnoJe
,ll;Y'JKHOCTH. IiC'rO TaKO BM·a, He -Ma.JIH 6poj ~e~a KOje_ CTOje
no cTpaHH · o~ TO"MroBor jKH~0Ta; -_He ·s6or Tora mrq o_He He
6n BOJIUJie uosy J yroCJiaanjy, a eli s6or TONt mro join nncy
c:sjecHe . csojnx noJntx ~Yl£"0Crn n npaaa y- aoaoJ J yro-
~fpoMHHM- HanopiiMa_- ·sa· OcrBapeae Haq:~er· _II'eToi-O;n;HIIIH>er
h;nlaa, sa 11srp_~ay aame sf!MJbe_ ~ !(a _Hs :S_aOcTai"~ ri0CT3.H_e
je11'mi · 011 niljliatipe.z~Hnjnx se>ia.n.a y ·. cxinjery •· y csaicoM
C)IaBnjH.-. AJIII, MopaM np:nTOM_ aarJiatllTH .n;a oae ·Hn:cy ToMe
·caMe_ J(pHB_e~. Be.JIHKH ,n;Eo EpiiBIDe sa TO. na~a ~a CJI~6ocr·
6
. Anrn<!JamHCTH'IKn <!JpoHT lltena JyroGJia~njo .npoTc'r;U..n.a
ae caMo je!IHY jaxty JEeacKy opraHnsa11njy CaM() no. ce6n, sel;
ra oprannsa11-nja, npoTcTas.n.a cnalltilH -<Pamop, y c11aKOM no.
rJielly, y Hap<>ll·!iOM <!JponTy JyrocJiasnje, je11aH 011 a.erosnx.
najjaqn~ cry6osa. Ilpen<a TOMe je THM soha n nama ot~roaop
HO'cT sa-·,ZJ;aJLe ·J'attaiDe -H· pa3B:njalLe -Te »ame- opraHHSa_~Hje,
pa,ll Meljy <KCHaMa,
11a nMa llpyrapn11a Ko)e cy co_ y paTy ·11o6po noKasaJie, un
Koje ca:z~a y Mnpy He yqecTsyjy y jaBHOM ~nao:ry, TO je~T
y noJinTH'lKOM n crsapaJia'lKOM' pail~· sa S2JOII!IHI1Y. To J•
pa11a HeKnx pyxoBOIICTaaa :lll:encJ>nx· opraansaqHJa, KOJe. no - nocsehyjy !IOBOJJ;HO _6pnre sa pa,ll Mei}y' THM- lltenaM~· sa·
. !LHXOBY HO}]JITH'IKY HKTHBHSaJ11Ijy Ha yqemhy y OmnTHM
nanopn..a sa nsrpa,11e.y Hawo seMJJoe.
HeKo he,. MO:/KAa• noMHC)IIlTD- Aa· je ()Ba ·.KpHTHKa CyBHme
oruTpa n nesacJIYl£eaa. AJin, · nrrje rilKo. Oaa· je xpnrnKa
nomy!J;o aa ... Mjec•y n ,11pyrapn11e · nwpajy o a.oj BO,l1-HT.H
paqyaa. ,lla, ra'IHO je, · JKeHe yqecTayjy y pa,lly Hapo/IHOr
,llpare 11Pyrapn11e!
norJieiiY• , ·
.
- '
·
,ll;pyrapJi11o, aawa .n.e~ma 6y.z~yhaocT ~o:a<~ 6nTn caMo
,11;jeno aawHx pyxy, Hamn:x aanopa yldnrix · B: !Jlri:3H'IKiix, Kao
niTo je H aama c;ro6o,l{a.,ll;o':IIi.Jiii. Xao p·esY,nraT HaT'!O:aje-qaacKe
·1
-Oop6e " >KpTasa aarunx Hapo11a.' ·A mTa Mbry Hamn Hapo~n
)''lliHHTH H!l TOMe·11a OCTBape TY 6on;y 6y!lyliHOCTo OHU cy llO·
KaSaJIH )IOCa,llayje!IHOM BpJio-l<pa'rKOM nopHOIIY no capmeTKY
,
]lcira, i:rocTBraBIIi·H TaKse pesym.·are-y noJI-HTH'I.KOj .n
cKoj HSrpa,zi;IDH 3eMJLe, KOjBMa- C_e ,zJ;liBH- CBHjeT.·
e~eoaoM
7
�)J,pyrolpHl\e, ja Hehy r<>J'OJ?RTH !~"Hac
I:)B,lllC 0 BaiLCKOj
3Jil\f hy cno-
noJIHT~H; uaKo 6HX ·n:Mao -xHoro mTa Aa Ka.JKe:t.i,-
MeHy'fn cciMo ysrpe.zt aet<O~nKo- cT:sapu xoje a~ jaca;o·.roBop~
o ~Me KOJIHKo je · :raliHa -aama KOHCTaTa~njB.
Aa ce
y oc:rna~
peHoy Hanirix S"JJaTaxa opajeHTlimeJ<o y npBO>< P"'IY Ha Hame
concraeae caare, ua ciu.s:ono:acpTBOBaH PIIA Hame · oMiietAi:nie.
Hamax P"JJHHKa " pa.IIHH11a y tjla6pnxa..a " pa3lm>< npe,il;ysehn:M~, Ha DO:;q>'l'BOBa.H. pa.p; Hamnx· C~.JLaKa, HC\_UOJL_~a, ua
PC!A aam-e acipoAHe HaTeJin:reu~Hje !IIO pasHHM_ ycTaRoBaMS;.
mKOJia><a li npe,!lyseh~~>~a. OrJie,!lajTe ce oxo ce6e .u mTa here
Bil,!ljeTa? Ha je,~~Hoj CTpii!Ha BR,!IjCT heTe ,!leMoKpaTCKe se'""'e
OB,llje aa ac:tol<y a jyronCTOKy, Ha 'leJIY ca CoBjeTCI£R>< Ca:seso><, o11· KOjKx je BehnHa CTPRXOBnro notTP"JJ""'a y paTy 011
ILeMa'tiKBX u: TaJIHjaHcKuX_· q,amoCTIPIKHX ~cBaja'la. H ..z~auac:
aitpoll". rax seMaJLa ca HaT'IoBje'!aHCKRM HanopnMa ,;srpa~yjy
CBOje ·paToM nopymeHe seM.>be, 6ope c~ ynopao sa Mnp. jep o" .
a>< je Heonxo,!laH sa JIHje'leH>e paTo>< •"'laHnx pa"l'· Ca 11pyre
Cl'paae :sR.z!;jeT heTe peaKil;BOH'a.pae «JiliHaJ:ICH:CKe KJ[HKe aeKBX
BeJiecwxa, TaM:o ua 3ClllaAy, l~Hje .cy ~-~!.p&e M.HQi'Q :r.raiLe, Mo3!'
ce penn aecpaBn.eHo ><an.e nocma.~~i!J!.e y paTy, Hb HnaK Te
._K.7IHKe aucy Sa,li;OBOJLHe ucxoAoM pa.rra, jep "~ey _Sa,li;OB_OlhliJr:~
cBoj -HMn~pujaJIRCTH'IKH aneTHT. Te ~liKe CaJJ;a -_n6noBo-yi'po-
l!CaBajy ><Hp. 0He- xymxajy n: npnnp~><ajy ce sa paT. no-· .
><a;acyh,. CBKM cpe,!ICTBH><a ,!lojy..epa!IIlloe !'CnpnjaTeJLe yje,!ln.H>eHHX Hapo11a y paTy, ae><a'IKe, TaJinjaHcKe, .ppaHlly<:Ke n
.z~pyre tjJ'I!IInCTe. Te. parno-xymKa'lli:e MHKe Hac MpSe 110 IIHa
11yme. 0He ><pse· Ham craapua'IXH pa,!l, .Hame ycnjexe, a am .
PasBilia..,.....,y cHary Koja noc:TojH y aame>< je,!IBH·
CTBY H OIIJIY"HOCTR. Te KJII!Ke ce Jle "'Rllajy ;~a HaM OTMY nJin
yc_xpaTe oao mTo je Hame n 011 l£HBOTHe norpe6e. sa Hame
Hapo,!le. Te KJinKe xohe 11a aa>< yeKpaTe OHO MBHRMaJIHO mTo
· je. lieh O,!lpe~eHo no ><eljyaapo,!IHHM tjlopy><m<a sa HalCHRIIY
aamoj y paTy · c'rpaXOBHro pasopeHoj SeM~H, TO jecT penaPllllaje n peCTHT}'l1"i•·
"'"'P",.
llnTahe.Te.: ca iojHM irpaBO><? He noqojn 3a TY rocno11y
HHKaKa11 M()paJI .Y TOM nOrJie)1y, a HH npaao .. 0Hn Cy Ka,!lpH
Hahn CTOTHHY ,pa;!HHX nsroaopa. pasy><aje ce ~HHH'lKnx, caxo
,!Ia ,!IOCTnray ca()je nOxJienHe HMnepnjaJIHCTH'IKe liBJLeBe. Ca
TC CTpaae, ;u>are Apyraplrl\e, neMOjTe o"leKBBClTH-lnncaJJ:Ke no-
MOhR, Beh ca..o yrpol£a:san.e n nri'eTy. Caxo y ce6e, y cwje
8
con<:TBeHe 'C!Iare. y npao>< P"'IY• OH,!Ia y 6paTCKY e1CQHOMCKY
cypa,!IH.Y ca CoajercKHM Ca:s,eso,. >I oc~n>< np.KjaT~!l.f""".
se11n,axa -J,IH ce. MopaMo y-sAa'I'H K9A ll3~pme~ _
ucm.xnx ~~a~
TaKa. Sa-Ham-_Kupnu p~sBH-p~_K ~u c_e_Mo~eMQ-ysAiit~~ y ue_PaspymnBo--npujaTe:'bcTBO u samt:HTY -E.e~HKOr c_aB~HHKa ~ ~o_; _
ujeTcKH·.-CaBe3; y aep~pym:a,:Bo_-npHJa~eJLCTBO ca _c»uMa seM_Jha~
]1!3. O~p;je -Ha HCTOKy, ca K0jHMa aa:c BCjKy 3aj~A.~JPIKH KJITC•
pec11 y norJie/iy cBecTpaHe cap"JJa.e n ><HpHor pasBHTK", .M'!'
ce MOJKOMO y.3,2l;aTH TaKolje H y CBe -~eM-OKpaTC~e_ CHa,re CBHJCTa
xpje~ HCTO osaxo Mpse xyiiiKa'lle p~Ta,- K'()je u~_TQ !a~o Mp3~paT roao mTo ·ra Mp3e aamH uapo,z~;~ o»,u;je.
·
,lJ,pyrapHlle, o uamniH S"JJaha..a ja uehy OB,!Ije no,!lp06H<>
roBopHTH. Bn- B:x, yr..JiaBao:M~- .3uaTe H. To- je- npe,u;-MeT Ramer
KOHrpeC3:. Air.u~ ,2l;03:80JIHTe
MH ,ll;a BaM CTaBlUl H;3 Cp~e, K8.0
BpJ!O BaB'HY Sa.zlahY~ 6pnry 0 11je~n, 0 MJia,!IOM HapamTajy•.
Hnje ,!IOC'ra TO 11a ·Ta 11ie11a 6y11y O,!ljeBellil>!, Haxpan.e"a "' TaKo
11=•. BaJKao je sa aac "' TO 11a Ta 11i011a 6y;~y n npa:sHJIHO
:sacnnTaaa y ,!lyxy aoBe JyrocmaBnje. He .z~ajre 11a ua>< aenpHjareJLII ROBe JyroCJiaBnje TPYiY li OTyljyjy ,,!lj~y. "!yxajTe
namy 11i•11Y n 6,!1HTe Ha,!l H>OO<. 11a 6ii ><Or!In 9aHCTa nocTaTK
JIOCTojiiK rpaljaHJI name HOBe JyrocJ>aBnje, rpalja11H uoae
SeJ<JLe C011HjaJIH3Ma, To je je,!laH 011 aaJIIInx .. Haj:saJKHHjHX
sa,!laTaKa. KaKo hCTe Bn TO p"JJBTH, TO je crB13.p o Kojoj heTe
DR pjema:saTn OB,!Ije Ha :sam<:>< l<OHrpecy,
,lJ,pyrH Blll!rnli Bama •R~~aliH.jecy: uame nyao · y..emhe a cBec'fi'auo sruraraiLe -sa OCTB·apeiLe Hamer lleTOro,ll;um!Der
IVIaHa, same sa;xarim.e sa noTny_Hy JiliKs·n~a~njy -Henua.~e·
aocTn y aamoj """'JL"•. uame y..ewhe y P"'IY i<apo,ilitnx BJil!CTH ·
" Tal<o ,!laJLC.
BalKan 3a,!laTaK Bame opraHnsa~nje je<OTe n ynopHa
6op6a sa y..Bpmhen.e >mpa. Y H3Bpme"'y Tora sli,!laTiia BH.
ce noBeZnTe ca csn:M aaripe,li;HHM · xenCKHM: opra.Hli'S~HjaMa
BaH aame rpauuo;e. B11me uo HKO uMajy ilpasO 6ani xeHe ~a
cnuy Of:!iJI~o npoTHB c·sux paT~;~ux- xym~-qa, _
aenpHjaTe~a
MHpa iKeae, Majxe, ttOje pasyMHjY-. niTa smi'lu B:3rf6HT1i ·cBoje
u3.jMIWIHje y,paTy, mta s~a'IIH pa_3apaJJ»e· s·eMJLe, oue,cY T'e: Koje
><P"'"""
uajliHme TPe6a 11a ><pse yspo'IHmce paTa. Hexa Ta
rtpo.
THB paTHHX .xymxau 6y11e cHaJKau npniior ~a y..BpruheH.e
'""pa y CBnjeTy. Mpl£aa npoTJIB paTHHX XyiDKa'ta Tpe6a 11a
9
�/
.
6y11e OHa CHaTa 1t0ja he OMoryhHTH OK}'IIJLalLe CBIIX nporpe- .
CHBHHX "'YIIH CBnjera y 6op6n: sa >.mp, y 6op6n: npOTHB J!M.•
nepnjaJI)JCTH'IKnx parnnx xymKa'Ia. ,ll;nrnnre csoj rJiac al!,
:acene Jyrocl!aanje, anrni!>amncrKn!Le; saje/IHO ca :acena..a 'IH·
rasor csnjera nporns rnx >ipcKnx parnn:x. xymKa'Ia, Kojn
HHCy OCjeTHJIH WTa je 6nje113, J! SJIO, KOjH HHCy . npoiiiJin:
Kpsasa .noJI.a. na Kojn:Ma cy rn:nylln ·cJIHosn n n:hepn namnx ..
napo11a.
HeKa ·sam 1t0arpec 6y11e caa:acan norcrpeK sa jom sehe
ycnjexe y sameM crsapaJia'IKOM P"''IY. sa 1106po name sa·
je11Hnqe I«
HoHrpec je oreopHna .M11rpa MHrpoeHii,
MHHHcrap npocejere HP Cp6Hje
,ll;pyrapnqa Mnrpa Mmposnh-'EH<Jiac, 'IJiaH u;enrpaJIHor . ·
0116opa AclJ)l(.a n Mnnncrap npocsjere :S!I"'//e HapO/IHe Pe.
ny6JIIme Cp6nje, orsapajyhn KoHrpec pewa: je:
,ll;pyrosn n IIPYrapnqe, 11eJ1erarn A<l>)l(-a JyrocJiasnje! ·
OTBapa>r II Konrpec A<l>)l(.a JyrocJiasnje na KOMe he :acene
JyrocJiannje pasMorpnrn pesyJITaTe c»or )IOC"'//amlber paila
II ca6paTn: HOBa- HCKyCTB3 33- II3BpiDeiLe HO"B:ri:X,
33,11;3T3Ka..
tqJynHH:X'
.
IIos11pasJLa.. cse /IOJ!erare · · Anrnq,amncrH'!KOr q,ponra
:acena J yrocJiasnje ·. na. II Konrpecy;
,lJ;o3BOJIHTe Mn 11a Y nMe 11eJierara nos11paBHM IIper.
cje11nnKa IIpeSH/Irrjy..a Hapo11He cKynmrnHe Hapo11He
Peny6JinKe JyrocJiasnje •. npercra.unKa BJI"''Ie <l>e11eparnsne
. Hapo11ne Peny6!IIme JyroCJiaBnje, npercrasnnKa JyrocJio.
sentKe apMnje, nperqasnrrKe Bl!alle Hapo11ne Peny6JIHKe
Cp6nje, npetcrasnnKe Hapo11nor i!>p.onra, Jellnnc~senlix
CH~H~HKaTa,, "Hapo,l\He OMJiaAiiHe ii npeTcTaBHI-nce APymTBe~or,
..
10
'•
Hayq:Hor H xyJITypHor JKH~oTa . .
CpAa':IHO BaM ce saxBa.lbyjeM Ha ,r~;oJiacxy H y HMe_ ,1J;eJie-
rara Konrpecll· nos.z~paBJhaM IIOJieiaquje :aceHCICHX !IOMOKpaTCKHX opratinsan;rrja -H3 ,11;pyrtrx seMaJLa, 'tiHje he npncyCTBO
11aTn Konrpecy jom snme o6nJhe:acje 6op6e sa npnjareJhCTBO
n rpajan wnp, a. namy cap"''l!bY )''lliHHTH jom rjemaoM.
IIos11pasJLaM npercrasnnqy Meljynapo11He /IOMOKparcKe
i!>e11epaqnje :.:en a •.
IIos11pasJLaM IIOJieraqnjy 6yrapcKnx · :acena lia 'leJiy ca
MnnncrpoM 6yrapcKe BJ!"''Ie IJ;oJIOM ,rt;paroj.,.euoM:
ll
�J;losiiJ?~Bl!.aM •· ,llilJlera!lnjy C":sesa .JKeaa. AJ!(jannje . aa
'lelly',j:a HeMr,tnjo>l Xol}oM.
noit,~~p~:B;.a.. ,lleJieraJ.Injy no;.citn~
Jyaoan· JaanaoM.
:': ~, IIo3Apa.BJJ>aM Ae.Jierau;njy 1Jexoc.ir.oBaqKnx jKeH3- _Ha oqe.ay
ca MaptnaaKOsoM AJ!ojsnjo..._
llos,~~paBJLHM l(eJieraJ.Injy ljlpaaJ.IyCKax JKeaa.
llOs,llpRBJLiw ,lleJieraJ.Injy pyMyacKHX JKeaa.
llos,~~pasJLaM ,lleJierallil)y Maljapcxnx JKena aa 'leJiy ca
,ll;p. l'IIar,liO>< Ja,6opa.
· : llcis,llpHlllLHM ,lle/ieraJ.IHjy HTMHjHHCKHX JKena.
llos,llpHliJLa><·
.
ra6pose11.
lleJI~ra11ajy
TpcTa aa """Y · ca- Mapnjm•
,ll;pyl-.;>sn n .z~pyrapn11e! Ha OBOM Konr-Pecy JKene JyroCJiasnje ~snnjehe pesyJttaTe cBora pH,lla, earJte.z~atn npeljean
nyt a aoBe _SHfiHTKe y nsrpH,liH>H cpehne 6y.z~yhHocTn name
SeMJLe, KOjy BO,!IH HHW ,11pyr THTO.
Beh yaeJinKO cy .sa naMa ro,11aae 6ecnpaBJLa n yraem. sa,aa. Oae cy sa orpciMaa 6poj JKeaa JyrocJiaBaje npectaJie
Befi:. OHp;a, 1JHM ce Ii:InpoM uame JJ;OMOBRHe paCIIJiaMCU.3
.iiapo,~~aa peBoJiyJ.Inja no11 pyKoBO,liCTBO>< Ko><yanctn'IKe nap~
:. Tirj~ ~ _Apyra Ttt_Ta, 'IIDM ce JKeHaxa ~TBOpno. nyr p;a y ocJIQ-
6ollaJia•n<Oj 6op6n ctany yKOpHK ca cilojnM Iiapoi\OM. llo6jej(OM .Hapqp;ae j~JiaCTH, yKB:p;aaeM IUiaCH'O:X H CBHX OCT3JUIX
. HpHBHJieril:ja, y:l111nliLeM y pyKe napOI\H CBer napo,liHOr OO.raT.; CTBH, ~ HHCTaJIO je liOBO pa3,li0•6JLe y HCTOpHjR H-<IWH~ HapO,!IH.
_·MnJIHoan "'ena yajepH]la cy ce .z~a ca><o y CJio6o,ilaoj il ·
Y
I_-_
He3aBHCI,fOj 3,eMJI»H_; 3eMJLIJ HCTDHCKe ~eMOKpaTHjC
_KQj.oj cy
YuirmT_ea~--e&eiliJ:oaTau;nja-, 11 nopo6~~lBaa.e 6ano· Koje BpcTe,_
Mo~e H at:eaa m.taT:re ··Mo:fyliaoCTH li cpe;:~;cTaB:a.'Aa ce ys,AHrHe
, · .11,o paBH0npaBH0r _n
cTBapua"tJKOr- -ti:naua
caoje- Hapo~H~
.saje11Hii11e. Otylla n TaKBa o.z~aaoct JKelia JyroCJiaBaje _cBojoj_
·Hapo/IHOj BJIHCTH. ; .
H KHO ·llito cy. y ~~~naaMa xepojcKe aapo,~~uo-<>C:no60.n;n.~~aq~re: 6op6e,. Maco_iuO, -nolteB o,z~; c·e.J&aaKH: ~elfe aKTHBH~
paTOBHJie _sa ocJio6oljeae H. IiesaBncaocr. caoje sei.!Le --- TaKO
· ~I,aHac .Hsr}la;iaa ·co~Hj"anli:s:u.a, He ciM:o Aa He RAe ~~MO H>Hx.
12
·
�_,·.-·
. seh·. je_ n_ .-at~He uoce, . Ma~suO,
aXT~BHO,
wapoM ·· aamux
napo,llHitx peny6;mka. H TO je noce .i:a · CBOM o11anoll!hy .. n·
. JLy6ai!JLy' sa 1\0MOKpaTCKy 1\0MOBBHy_,; Ca CBHM lKllpOM O'leJin.
'ICHor 6opqa, ca CBHM l!CapoM oCJio6oljeHor 'lol!jeKa xojn us
BJiaCTHTHX napOI\HHX 6oraTCTaBa .. rp8,ZIH BJiaCTIITY cpehy.
CBO><e napo11y y CBojoj uesaBncuoj seMJLn. Ory11a, s6or
TaKBor .. JKHBoTa, xoja_· ce cnapa -KOA Hac~ y MataMa
JyrocJiaBnje cBaKnM 11anoM nocTaje CBe, IIY6JLa n
zeaa
IIY6JLa.
npeMa IUt:nepHj~HCTli'IKIIM: n0Tn~BB31JliM3 -- para,
npeMa aMepHll.KOM HMnepiiJaJIHSMy KOjH 6CCTII,ll;HO KIICBCTa li
MpJKu.a
!IPOBOI:IHJ?a 1\eMOKpaTCKC SeMJLO
~
napOI\C• KOjn cnpeMa 11a
liM _CII,PRJCllH. nyT paSBHTK3 OCB3j3lJKIIJl KpBOOpOJIBhliMa
u·
nopo6JLaBau.eM. Oryll~ cBaKnlll llaHOlll cBe 'IBpmhe je11nncno ·
naumx ':apolla y aa:P,OIIHOl/l cpponry, y 6op6a sa MHP H ~~·~
nJian ~nocTaBM-;,pe/1 cue. -rpyl:l6ennxe n 'leCTHTe JLy!le, 110Kas .
'!BpCTOr jCAHHCTBa napoiiHllX MaCa .y I'fapoi\IIOM ·. cppOII·Ty, Y
TOM M~COBHOM_: UOJier:y Ha_ _nsrp~ILli
SreMJbe, __ saje,n;:eio
ca<:7£iJY,ll;:.._
6ennqrma rp8,Zia n ceJia, saJCI\HO ca nawoM p8,ZIHOM n
xepojCKOM OMJI8,ZIHHOM, l!CCHe JyrOCJiaBnje 'IBpCTO . Cy R
. ynope11o KOpaiiMe.
·
,ll;pyK'IHje He on HH cMjeJio, Hn MOrJIO 6Hrn. Ynpano ce
cap; a-n pap;n o _TOMe ,n;a :m:eHe JyrocJiasHj.e, .ca,u;a paBH(mpa-s-He",.
nCKOpHCTe CBe- OrpDMHC o6jCKTHBHC :MOryhHOCTH II CpC,ll;CTBa
xoja :nM npy>Ka lleMOKparcxa IIPl!CaBa n jom eneprn'lnnje n
CMjCJIHje nOKa.aty CBOje CnOC06HOCTli
li .
CTB3pa.JiamTBO, CBY
CBOjy cnpeMHOCT. 11a yqecuyjy y H3rp8,ZIU.H CKOHOMCKOr H
KYJITypHor :m:RBOTa aame se:MJLe.
Y TOM MaCOBHOM yqerufiy l!CCHa, KaKO y paTy TaKO H y
npoTHB. a:r.rnepHjaJIIISMa, -cse aehe op;ywesi.J.eae
usrpaAEDII CJio60,n;ae n ·aeSaBnCae seMJLe, .OTKpBJie cy ce u..
~a 6op6y CJIOOOI\OJLyonBor rp'IKOr Hapolla• CBe Tjewu.e npn-
Ol\6pany 1\0><oi<parHje. 0Ty11 a_:
OTKpnaajy ce aaj.J~>enwe ~pre jyrocJioseacxe ~eae. ,n:aaac
. re, oco6nae,-_ ~3 KOjiiX ce. CTBapa- HOB JIHK ao:Be :m:eae rpe6a
AaJLe Bacnn'J;aBaTH n aeroBaTH y ,n;yxy csjecaor o.n;aOca npeMa
paAy Ha ruTa aac y CBO~ ao~oro,n;nif:IH>eM roBopy ·nosHBa p;pyr
" 6op6e 3a rpajaH >Utp, BeJIHKHM CoBjeTCKHM CaBesoM Ha 'leJiy .•
·,n;yxy cnpeMHOCTII ua. rianop-e, aa -caBJialjiiBaae cBH:lt' Te..:
MOKpaTHJy,
J3Tell.CTBQ -C~ seMJI.aMa BanKaaa, ca CBHM c.nOBeHcK_IIM se. ·
MJL~M:a, ca CBRM CJI060AOJLjr6IIBHM aapOfJ;liMa, y 6op6H Sa ,
:OCTBapeu.e rpajnor Mnpa n
Ay6oxa. JL"y6aB,- r:ajecao npnjaren,_crso- n cases ca aocnO:o;eM ·
ca reHepan:ncuMyCOJ.t: Cta.JLHHOM.
-
. 011. npBor nocJ.:~jepaTHor KoHrpeca l!Ceua npoTeKJie cy
· 1\BHJe ro11nHe uanopa n l!CptaBa, 11a ce 011 oi<ynaropa nopyru.eaa 3CM:Jl,3 06HOBB, ,ll;3 Ce KOJIHKO·TOJIHKO 38.JIIIje·'le' paae
I
para. Mnorn ~pynnn 11ora~ajH nporeKJI:n cy sa OBO BpnjeMe.
To cy .z~ora~aJn ynpmfien;a 6es6jeiiHOCTn, nOJIHTH'IKe MOhn
n }'riil\aja:narue..¥.."'""•• Kojn cy .ziOH:njeJIH c:n"a.!' yrJie11 i<onoj
Jyro~aBHJH. Y u.y CJIODOI\OJby6HBII napD/IH rJiel\ajy 1\aHaC
c ','OBJepeaeM xao ·y >rofian cry6 cppoHTa Mnpa ,. 11 eMoKpaTHJe. Ory11a T~JinKa Bjepa n Halla y 11pyra Tnra, nocnoqa
noJn~·TIIKe npiiJaTe~c~B:x; o,n;Hoca a 6paTcxor casesa ca ,n;e.;.
3CM.JLaMa H H3pO,ZI;II:Mi:!•
·HaBpmnJia ce II npBa ro,n;nila Hamer Ileroro.zr;.nmJLer
nnaHa, npBa ro,11;nHa 6nrxe sa .iiJiaucxy np1upe,z:t;y, 6nrxe sa no,n;Hsa!Le · u passuja:e.e exoaoMcxe :r.s:ohii aame seMi!,e.
OrpoMaa ne:JutrnqKa aK-THBHOCT, JI p~Hn no.JieT rpy,n;6eHIIKa rpap;a II ce1.1a wnpoM: aame seM.~ne nparaJIH cy n
6nJin _
tiornope C:Bn:x r:nx Aorai)aja, a ncToBpeM:eHo rr ,n;oKas -·
BIICOKe o,n;·i'Osopaocr·H -upeMa s~an;EMa xqj_e neroroAnmu.ll
M9Kp31"CK~M
i
'
I
,.
tl
I'
!i
il
I
I
Ill
l(
TnTo -
y 11yxy ..pai\HC IIHCqnnJinne n
Olli:oilopnocrn, · y.
. mKoha Koje ce nMajy ·npeopOIIHTH y OBHM ro11nnaMa cBecrpane nsrp8,Ziu.e, y 11yxy 6op6e npoTHB MMOI\yiDHOCTH npe11
rewxohaMa, npornn_ npel\pacy11a Koje nacn,.nsnpajy l!Cene H
mTeTe 6pJKoj .Hsrpa,i(~n seMJLe. Hs THX oco6Haa, aeKa nonyT ·
JIHKa aawnx jyaaKH:e.a 113 paTa, ns_pa:cre HOBU.JI~K :m:eae ns
Esrpa,n;ILe co:qujaJIH3Ma. Hexa sacriiiTaBilfbe THX oco6IIaa
6y,n;e S3,11;8T3K CBaKe uanpe,n;He BHT_IIc}laWHCTKHJLe, Cl;l8Ke- na~.
TpHOTKIIH>Ct KOja j_e CBjecaa BCJIH'tiliHC II SH8'laja .CBOr pa,n;a
B CBoje o,n;roB_opaocT~ aa nsrp3A,aiJ: 6oJLer JKHBOTa.
OB~j Konrpec noKasahe CBe pesyJITaTe · n ycnjexe y · ·
p"a,n;y, CBe HC,ll;OCTa-TKC paAit., j'aCHO OO,ll;ByfiH HOBe ·-s3.,ZJ;3TKe fr
CBY op;roBopaocT JKCHa sa H>IIXOBO _nsBpmeHoe· y nsrpa,z(H>H
6oil.er _
JKnsora_ tBor n .c:Boje _·seMJLe.
rpe6a Aa- sHalJE: -H~BY
Mo6RJIRsa:qnjy JKeaa aa aajsaa-qaJaHjHM sa,n;an;nMa.-. To -he
saaqn.Tn_: jom Bume rroMokii aapo,~~;ay BJiaCT, jom ·aKTHBHHje-
-·oa
pil..zlnrrr y· HapOI\HOM ljlpoHTy, jom Bnme nqneTa n pa11a, jom
BHme JKeHa y _. HHAYC'J:'pHjii, jow BBWe ynopHOCTII Ha IIOCJIOBH:Ma yaarrpeljeH>a nO:J?Onpn:Bpe)l;_e, sHme .a:KTllBHOCTii y ce-
JLa'!KHM . S8,Zipyra..a. ,lJ;OJie oj!epeJ,Ia KOja CMeTa uanpeTKYJ
�6pure
·j<iw ilni!I!<'
n :U,6iaoc~n sa ·11jel\y ii .cJie yc'raiiolie roje
. o:.aicmaB·ajy.•pa,11HOJ llteaii yilory·lliajite. .
....·.. joJJ:! ;;;,me o6paso•aH.a :a cTpY.,>mr saa~La; .6Jiu:&<e Ity11TYJll! 11 Itpoc~jeTli;joru Bnme 6pnre y Bacnn.fag,:y Ai~e,.saro
,zla ce 11je~a II OMJia,/1BHa Beh,0/1 CBOjBX po/IHTeJLa, ?A CB<ljiiX
. xajxn npol£;,.y .Ayx?" niiTpnoTHSMa, "'Y6aJin npeMa Jyroc:nBnj~, JyrDC110BCHCirof apMBjn, BjepH.Oio: 'l:yBapy HCSaBHCHOCTH, cJio6o11e i ><I<pB., JLy6illi"'Y npe>ia yqe"'y ·" · PaAY s~ua~n,
joni 6p:m:t: Ka 60JLCK
11
CpehHiije:M- JitiboTy.',
... Jom()A -.~942 rOAHHe IIPyT TnTo je o6nJLel£HO Ha aamoj .
npBOj lOOHcpepeH~BjH '6y/lyhHOCT. l£CH_e y Haruoj SCilJhH OJOJI[R
pnje,m..:a : :
·
·
·
·
»O•i!. .6op6a Kepa !IOHHjeTn 1J"o11a u .sa :a:ene Jyrocm:¢_11j_e, .n.a HJ!Ko HRKtl,Z\a Hehe ~ohn ECTprHY,.:a: ~e ·c~cy~o rua~
~~e, nJio~o.-e. _Jis · lL_Bxo:snx py:tcy«~_
.
. ,ll;pyro•n •'! · IIPyrap:H~.,- o•a 6op6a. !IOHnjua je Illl:o}la/
11- ·~e :Ka_Ko o6B.llaTor ~Jio,a;a, sa ;m:eH~- Jyrt;}c.Jia-.~j~. C~a aa
uolJeTKy ,ll.pyre .J.lllaHCJte ro;:p1~~ ~ame. n.pn:spC,l(He.- c~q_Hja.xll~
e:~:n:"!Ke_ ~srp~~-~, :iltea~ Jyroc~aJ!:nje _Mop_ajy Y.Il<?~JITH_ c:se
~:Soje .cnare H Hanope p;a :e.axo:s pa;zr_AOHeCe -mTO Birme_ n..oAa
~srp~IbJr: H~e_ A_eMoxpaTc:tte s~.J&t:- H '. 6Jia~CTaa..y pa,n;Hli'X
Maca.
lKnBHO' )lpyr TnTp
4_ipoHTa.
.
-
~
.
.
.
.
-
opraHnsa'fl>p no6je11a Hapo/IHDr
.~H-BH.9 --~enax)ir Co:Sj~K-~
CaBes, Kohau · samTJITHIK
i.tnpa .na >ieJ!y ca FeaepuncnMycoK CTaJLniioM I
. . •-JKn;Je~O j$HCH() . 11 CO,>i:R/IapHOCT CJI06o!IOJI.y6ID>JI[X
aapo11a )i· 6.op6n ·npoTH~ nKnepnjaJIBSMa, sa <pajaa ""P •
: ,IICHOKpa-rnjy I
)i(nBjeJia il>eAepaTHBHa ... Hapo/IHa Peny(jJiiixa : Jyroualiajal
·
. . lKnBjeJia JyrocJio•e~cKa.
'R ..~t..
.
ap><~ja;
lKnuiio Hap<;>i{H;, cjlppnT -
Bjepaa "Y•ap CJio6o}le
.
MOhna opraa.nsaqnja jcAHH-
.CT,BeHux- nap9,1J;HHX··:ca~_ra,!
. lKnBno II · iourpec AHTrrcjlawntTii'I!Cof cjlpoHTa
JyrocJiaBi!je!
·
16
><eaa
�llpe~~aa<eM Koarpecy ,!Ia Hsa6epe p3,11HO npeTCTaBHHmTBo. Y P311HO npeTCTaBHHWTBO npe,llrraa<eM:
Cnaceaajy-D;aay Ba6oBHh MHHHcrpa p3,11a Cp6nje;
Bim.z~y HoBoCeJI. ceKpeTapa n;eHrparrHor 0116opa A4>,'lK-a
. JyrocJiaBnj~;
Kary llejnoBnh, ceJI.aHKy ns Xp~arcKe; .
Mnrpy MnrpoBnh, Mnnncrpa npocBjere HP Cp6nje;
.Mapy Haqesy, '<!lana n;enrpaJUior 0116opa A\P'lK,a JyrocnaBIIje ;
AnKy Bepyc, MHHncrpa <j>aaaacnja HP XpBaiCKe;
·
He11y Cre.paa;;'\nh, •u,;,a D;eHTaJIHbr- o,ll6opa A\P'lK-a
Jy~ocJiaBnje;
_.
· ,.
.
Bn11y ToMmnh, · npercje,liHll\Ka KoHrporrHe KO':Hcnje HP
C;roBeHnje;
JlRN!jy JoBaHOBHh, npeTcje,liHHI\Y A\P'lK-a IJ;pHe
Mrtnxy M:H.Hnh, npeTcjep;HHKa ·I<oMHreTa .sa BHCOKe
mKorre npn ;Brr3,11n HP Cp6nje;
O!lry _Mapaco·BHh, ceKperapa frraBHor o.z~6opa A\P'lK-a
BocHe u Xepn;~roBuHe;
llornyKoBHH•l(a JA Camy BoJKOBHh;
Bepy. AI\eBy, ceKperapa fJiaBHor· o.z~6opa A\P'lK-a Maxe,n;oH:rije;
· ' MaxoHy G.paanjy, p3,11HHI\Y ns Crr9Bennje;
Mapy Pa.z~'nh; qJiaHa IJ;emanaor o,116opa A\P'lK-a Jyroc.
cJiannje ;·
fojy 'Bypah, 6pnraA!'PKY .p3,11He 33,11pyre ByKB<!Ka ·
BaKy no11 ropcKy, .z~paMCKy yMjeTHHI\Y n3 3arpe6a;
JienY IIepoBnh, r;raBnor u:acnexTopa Case3.He KOH·
TpOJIHC KO:MRCHje;
)l;ecaHKY MaKCHMOBFih,... KE>lliKeBHHl\Y ns
Beorp8.):\a.
.
.
.llpnMa ;u:r Konr;rec npe,z:piO¥CHo pap;H6 npeTCJC~HKIDTB o'
.
llpnMa ce.
18
r.
.QajMO cee cHare 3a ,~:~jeno .npOL.IBara
Hawe · pofjeHe 3eM1be
Per/!epaT l/aHe Ba6oButi, JHUHUcTpa paoa _liP Cp6uje
,ll;pare .z~pymrnl\e, ~pyrn Koarpec . AHrB,Pamncrnq><~r
<j>poara "'eaa JyroCJiaBHJe OIIP"'aBa.MO y MO><enry, K3,11a Je
Hama seMJLa ynvia y p;p:Yry· rop;n:-Hy IleTorop;umser rmaaa,
mro saa•m .z~a aac o:z~ llpBor KOHrpeca, Kojn je OIIP"'aH I945..
TOI\HHe, ,11njeJie orpoMHa ycnjecu Koje. je Harua IIP"'""a. y
nocJin:jepaTaoM nepno~y 06aone n nsrpaAn.e seMJLe noCTlirJia
aa nOJIHTH'IEoM~ npn:Bpep;HOM H KYJITyPHOM no.JLy. Ham II
:o:oHrpec npoBemhe CBOJ p3,11 y .z~yxy o.z~rry><a n 33,11araxa
II KOHrpeca Hapoo~~aor if>poHra J yrocrraBnje. ,ll;pyrrr KOHrpec
HapO,liHOr. if>poa-ra Jyroc!lal\Hje nMa orpoMaa )Icropncxn
-sHa'Iaj sa p;a.TLn pasBoj aam·e_ .seMJhe, sa opraunsan;BOHo
Y'I!Bpmhen.e Moprurao-noJIHTitt:IKor jep;nHCTBa aari:rnx aapop;a.
Koarpec je ,qao aaan:Hsy Hame _
yayrpamae H cno.JLHo-noJin:~ ·
TB'IKe cn:Tya:u;n:je II jracae hepcrietcrirne sa p;a.JLn ,u;pymTBeao-eiCOHOMCKH H KYJITYPHH pa~BIITaK aawe seMJLe, rrocTaBno
o.z~pe~eae
33,11arKe npe,ll 'lHTaB Ham aapo,ll, npe11 CBe if>poH-
TOBCKe opraansa:u;nje. Apyr:n: KOHrpec noxasao je IIOJIIITJI"tr:Ko
· je;:p::~HCTBO Hilmnx aapop;an:x cl:llira H _
caara aame p;eMoKJ?aT~,
-cxe ,ZJ;p)KaB_e Eoja Ce saje,n;ao ca:. CoBjeTCEHM Ca.Be30M aa.Jiasrr
Ha "leJiy OH;iiX p;eMOKpaTCKBX p;p:>KaBit KOje. BO,ZI;e O;J;JiytiHY DOJ!HTnKy MHpa n Me~ynapo.z~ne capa,11ae. Ta><Ba aeno><oJ!e6JLHBa IIOJIHTBKa aawe BJia,z:t;e H ,n;pyra Tina IISpiDKaBa naTep~c aajm:n:pn:x aapO,ZJ;HHX Maca n s6or Tora oaa npeTCTaBJLa
saa'l!ajaa ,n;onprraoc jat:IaH.y_ .6JIOKa ;J;eMO·KpaTCKHX H aaTif..
HMrrepn:jaJIHCTR'I!Kl:!I:X caara 'I!IITa"BOr CBiijeTR.
,ll;aHamaa Enpona IIPYK-inja je aero mro je TO 6nJia.
yoqn ,ll;pyror cnjeTCKor paTa. HsMnjeanJin cy ce o.z~aocrr·
.
19
�Caara Meljy
6uJie cy,
ne][riKH~ p;pJKana~a.
3eM.}l)e
H_cTO'IHe
Enpone .ZJ;0-
HOB· eKOHOMCKR1 COD;B:ja.JIHH H UO.JIH,:'H_l!KH
06JIHK,
6Jiaro11apefin TOMe OHe cy. OCJio6oljeHe 011 KOHTpOJie HHOCTpa:aHx MOH0IIOJia _ H CBOr IIO)IOJKaja UOJIYKOJ!:OirHjaJIHHX.
seMan;a•.
Hapop;~ Enpone, .- xojH cjr
oCje.THJIH
mT~
3H<alfH· !JlamR-
cTIPIKO OOCIIO,IJ;CTBO, HSB}r0nt cy HS paTa p;pia.roD;}eaci n,CK}""
CTBa llpnje CBera y6nje11nJiit cy ce 11a je Moryhe 6paHn'rn :n
o.n;6paHUTH cnojy C;fo6o,ziy H ·aan;~OH~Hy· HeSaBHCHOCT aKO
Ce
CTBOpH
jep;HHCTBO p;eMOKpaTCKHX
Hapo11n EBpone Y"iepnJin cy ce,
H
IJaTp_HOTCKHX CHai-a.
II""'•• y
To 11a ce y 6op6n
rrponm peaK:qnje_ II arpecopa Mary l!Bpcro OC].[OIIH·TH_Ha CosjeTCKII Cane3: -qnjn cy Hcipo,n;H aece6H'IIHOM 60_p6pM ~OK~
sala p;a cy
Haj,n;ocT~ja:njn no6opiiH~H_
CJI06op;e .n ~_esanHcao.
CTH Hapo,n;·;:;t~ Tpehe,. y rop;naaMa paTa; nnwe aero nxa,n;a ,Lt'OT~, yBjepnmr cy ce Hapo11n y TO 11a cy sa Km<yHHCTH'lKe
napTnje, ,ll;a cy sa KOMyunc-re IIHTepecn Hapo,D;a , H3Ha,I{
CBer~•. _Haj33.,11;, · HapO,l\H cy y paTy yno3Ha}IH c:soje caare,
cHare A!!MOKpaT:Q:je n cx-sarnJIH -A a. OHAa, -Ka,Z\a c~ .cse· ,lJ;CMQKpaTcKe C;Hi;tre- s6njy oRo Co:sjeTcKor CaBesa: He:M:a Te c:nne Ha
CBHjeTy KOja 6u MOrJia BO/IIITH ycnjeruay 6op6y npoTHB /ICMOr:Pa'l'IIje.
OBo ·orpOMIHO: no;nrTri~um HcKycTBo cte-qe:e:o y··TeriiK9M l i
cy,11;60HocHO_M riepHoAy paTa HMa- .l\aHac· BeJIHICH sH:atiaj ·y
6op0ir -~e~oK_pat.CKI:r"x :n- :Mn:"poJLy6u:sttx cnara ·y cBnjety sa
OCT_:sap't~H._e )(eru::b:Kpatc:Ko·r- M:a:pa. ·n:. 3a- 6bp6y npoTHB patHHX
I
I
'
xylliica'!a.: ,ll;e><o!Cpa'l'cke cHare .y · c•njeTy nopacJie · cy y
orpdM-Ii~M - -p~epa:Ma. OcTB;i.pHJici - ce . ~oBa ·,.n;eMotq)citi:Ka
s;rac_T_ _ y·--H·Hsy' -:3-eM~lJI.a ~:ent-pa~ae H jytOncto'tJ-ite · EBpOne.- Hus
3e~_a.JI.a-._· pa'Cib:IHyO je KOH~"tJ:H0 ca HMrrepnjaJil_i3MOM :II -qBpCTO
je ·nori:IaO n'yt~M ,n;e:MOKpaTcxor pa3:sH:rxa.- TpiiKJ{ Hapo~- BOAH
. xepojcKy opy>Kaay 6op6y sa cBojy
nai:~IIOHUH.y l<e3amr~
KJmCa H pa,.n;HH aapO,ZJ; <PpaHU,yCKe H !Itainrje
nomJIH cy nyteM 6op6e npotkiB uMnepnja;:rHsMa n noTnaJI>I:IHOCT__..-PaAHHql(a
I
:t
II
I
,I
I'
I
i
I
I!
Ba"<Ia' HO:BOr paTa, no~llrJIH cy· Ce _CTOTHH:e MHJIHO:aa CTaHOB-
H~Ka · KOJIOHI-IjaJIHHX II noJiyKOJIOHIIjaJIHI~X 3eMaJLa (RnHe,
HHI\OHe3nje, HH/Inje HT/1.). · Y MeljyH'apo/IHHM pa3Mjepru.a
y-qBpmfiyje- Ce
jC,!I;HHCTl!O
pa~HII-qKe ,_.._;t<jr'aCe
np~KO 'CBjeTCKe
CIIH/IIIKaJIHe <J>ellepa11rrje. 0Ba ,Pep;epa11nja je je11aa 011 3HaqajHIIX <j>aKTopa MeljyHapO/IHe DOJillTHKe, THMe ce o6jaiiiaaBa
20
L/AffA EAEOBJ111,
lllUHucrap paoa ffP Cp6uje
�/
. :aeH
C~~
Beiur ynte,ZJ;
ld~ljy paAHH~KOM XJI~CO~
H CBHJ.i
~a:poA
HBM. ·eJieueaTIDia ~nje;ror CBnjeta. CBjeTcKa. <J>e11epa~nja
OMJia,liBH.e 11aaac je ><BJinoacJCa oprannsa~nja. Me,IJ.J'Hapo!IRa
lle!itogpaTCKa <J>ellep~nja liteRa oKyn= 11aaac oro 8o ><JUl!oaa 'IJiaHOBa "' saa..ajaa je <jlaKTOp y 6op6n sa ocTBapen.e·
/leMOKpaTCKOr Knpa y CBnjety,
Y roKy ,ll;pyror CBjeTcKor para orpoMHO · je nopacrao
yrHell Ko><yancrm<KHX naptnja, ro je pesyJ1TaJr OI\JIY"Yiyhe
yJiore Kojy cy KOMJ7HBCTH'IKe naprnje nMUe y 6op6n npa- .
' rnB <J>amnsua. 3ayBnjeK cy pas6njeae Jialltn o TOKe 11a cy KoMYBHCTB":!Ke napTnje aaau;HOH2JIHe,
I
aena'IplWTCKe; pa.n;He
MlalCO CXBaTHJie'CY-il\a je y pyKaMa KOMyHnCTa sacraBa H~RO.
urume nesaBn:caoe-w aajcnrypa:nja.
KoMyancTH'tKe napTHje
. cy n '11aaac rJ!aBHa caara y 6op6n sa ocrBapen.e •n•pa "
lle><oKparnje y CBnjety. Oae cy ce 11aaac CTaBIIJie Ha 'le.<O ·
cBnx ,lle><ogpaTCKnx CJI060,liOJby6HBnx cHara. CaBjeroBan.e
IIeBer KOMJ'HHCTH'lKHX naprH}a; )Coje je OIIP>KaHo y roKy
npoiiLTie TO,liRHC .'!! JlOJbCKOj ."Ma Orpoo.ta.H SHa'laj Sa ja'la~e
. Ae.Uotq)aTCKot 6Jioxa, sa. ocnape:a.e MHpa n: ,n;eMoKpaTHJe..
. T!H:a.eHHI:(a ,zJ;a cy ce .KoxynncTB'lKe n~apTnje c~a-BH.lle aa_
"'eli'o, CBRX AevoxpaTCKnx -H cJio6o,n;o.my6IIBHX caara y .
jm<' • seMJLaMa, rapan~Hja je II" he cnare )leMogparnJe
. Mnpa llenpecraao pacrn; )la he one 6nrn ,'<Bpcre n aenoK0...;6JLnBe. <»Cnare KOje 6paHe Mnp - KalKe ce y ,lleKJiapannjn J<:olotyHHCTH'IKIIX naprnja ~ TOJ1HK0 Cy CHa'lajae II
Be.1lnlce ,z:J;a _he IIJI~O'BK _arpecopa_, aKO _Te caare 6y.n;y neno-
KOJ1e6JLHBe H...lloiWCTe y O,ll6pann !<Hpa, aKo B(ll<a:>ey 'IBpCTHHY•
HC-rpajHOCT, IIpeTpllliTI!_ UOTD)TH_R _xpax.<C
Y cnnjery 11aaac BeMa ·aapo,lla KOjn .6n xrno paT. Pa-r 6n
XTjeJIH 'azHTH,zt;eMOXpaTCKH CJI_eMCHTn
~liCTHMa
Ha
qe;cy- ca·
HMIJepnja-
Cje11nn.em•x AMepH'IKBX ,ll;p:acaBa Koje cy ]'len
yJIOry S,amTBTH_HKa n
cnacHo-n;a
OCTBapeaeM CBOra roCDO,ZJ;-CTBa
y
Kann~a..JIHSMa,
CBIIjeTy, DOIDTO.
u Te:a::e sa
ty
CC IIOpa·
· so¥ lbeMa'I!Ke n JICiliiana OCJio6o,rpore cBoj:nx rJiaBHHX KOHKYpe:B:aT_a. MouonoJIH'CTliliKB n pealCI:I;BoHapan xpyroBH AMe·
pHKe n n.nxonn caTeJIRTn y 3<!-na,liHOj EBponn CJIYllte ce y
<J?atnii-
OOJ!U'TH~H
nunepnjaJIHCTH'IKHM 1I
CTlil!KliM MeTO.n;a.Ma.
Oan 6n no)l; -B~OM npy:aca~a noMOii1l
. XTjCJIH )l;a CXOHOMCKll _IIOTlJ.MHe .liSBjecHe 3CM.Jbe y ~Bp0IIK.-
MCijJ7HapO,llHOj
0HH _IOieBemjy, sacTpamyjy u npajeTe aTOMCKO:f.r 5oM5oll, ·
22
Osu xohe )la
cBOjrij _SeMJIJI,
Ba~gpcny <J>an;msaM, yao11ehn ra npnje cBera y
_j(a, 'JOBje~~CTB:f. Baaecy HOBa 'CTP3A_a!Wl H IIaT-
n.e Hmx ,llOBO,lln 110 6n1eca Ja""""' )leKogparcKor · noKpera.
Ib~x ,llOBO/IH 110 6njeca JLy6a:B n nonjepen.e aapo,lla npeMa
CoBjercKO>~ CaBesy. ·y ConjercKoH. Canesy n se><JioaMa H?ne
AeM6KpaTHje OHH BH.ZJ;C rJiaBHY. C:r.teTB.Y sa OCTBape!Le CBOJHX
n:MnepiijaJIHCTlt"'KHX a!IICTliTa, ]ep OBe sexJLe BOp;e fiOJiliTJ!KY
HC3a1HICHO"CTH H cynepeHHTeTa 3CMaJLa Ha 6a3H p;el.WKpaTC!OIX
npnn~nna sa Tp~jHJIIli '1Bpcry "":Pa,li"'Y• sa ·"?JieKTHBHY 6es6je,ZI;HOCT, sa cnpJe'lla:sa:a.e arpecEJe, s_a ncxopJe&.nBaae QCTa-
. TaKa !JtamHSMa, sa )T'!Bpmhen.e n· oc:a:ry:pan.e ,z:J;eMoxpaTCKHX
Ha't!eJia~
·:CoB'je-rcxH Ca:ses
H
se:M..JDe
.
HOBe .n;eMOKpaTHje, npeTCTaB-
=iY BeJmKy ><ei]J7Hapo,llny cnJiy Koja )lejcrnyj_e na ><eiJyna•
po/lfiY CliTy~njy y HHTepecy rpy/16CHHKa ~H)eJWC CBHJ~Ta.
IIo6je)la co~njunsMa y CoBjeTCKOM CaBesy n yJiora COBJ~
cKOr Canesa y ,ll;pyroM cnjercKoM· pary " 11aaac na11a""'Yle
pa,liHH'IJCY KJiacy n Hapo,l!He cHace ~njeJ1o.r CBnjera y 6op6n
nporna aMepli'IKor B:Mnepnj~HSMa, JiocroJa"'e npo1'p:cnaaor ·
11..,0 gpaTc:icor 6J1o~<a y CBHJery aa '<eJIY ca CoBJeTCKBM
CaBeSoM gojn yje,llnB>yje HanpC/IH.e )le"'?JCPaTCKe caare ;:nnjeTa jecre cnrypna rapaa~nja sa no6JCIIY lleMo!tparnJe n
r.mpa: y can'jery.
. .
· Hama se:t.:t:JLci- y OBOM AeMoKpaTCKOM 6Jioxy npeTcT~Jba
sHa'lajan <jlaKTOp y 6op6n npoT<lB H<)BHX nor.na!baBa'l~ ·para.
npoTnB a..epH'IJCOr KMnepnjunsua. Hsrpaljyjy!m CB~)Y se~
·"'Y no,ll pyKOBO/ICTBOM ,llpyra Tnra aamn aapO,ljli SHaJy 11a Je
C'BBKH Ham ROBR eKOHOMCKli ycnjex, CBaKH ,L\aJLlf KOpaK Y
OCTBi!pnaan.y · IIerorollwnlLer nJiaaa· jaK y11apa~ HenpHjare.1>lU4:a HCSaBHCHOCTH, HenpHjaTeJLHMa _,ZJ;eMOKpaTHje H ¥Hpa Y
cnnjery.
'
~auac JyrocJiaBnja anje, Kao 'mro je· TO 6:u:Jio.- npaje
paTa, oxp~ena se)4JLa:Ma xoje BOAC noJU:ITHK:f cyxo6a n_ pa3Mnpn~a. Yroaopn Koje je MapmiiJI Tnro y HMe Harne aJialle
cKJionno ne11aBHO c 6paTCKBM cycje,lllinM: IIPlltaoaua :, ByrapcKOH:> PyMJ7HlijO>< n MaljapCKOM Kao n paHnjn yronopn: c
Ax6aanjoM, l!exocJioBa'IKOM :a ~oJLCxox, Y'~~HHHJIH- cy nper<petHn~y
-sexCl.J.La
Meljyco6HliM O,ljHOCILMa
6aJIJCaH~KO
• nO,liJ'HaBCKHX
JI seu:a.JI>a
Hcro'IHe EBpone. 0BH, yroBopH npeTCTaB-
JLajy 'tfBPCT TeMeJL
MHpa, 6part~e ·capa_iae-t-i: Mei}yco6H~r noT-
�/
rroMai-affia onuX ·aapo~a- y IJ;HJLY Y'I-BpmheH>a uapO;:\HC ,l{eMo-
Kpa-_nrje· y _
c:BojnM seMJLa1fta. Olm yro:Bopn ·npeTcTaBJLajy· liS:.
pas prrjeme:Hocnr 6aJiwaucKo~no,ll;yuancKHX uapo,21;a, p;a MjeCTO arpapHHX npnnjet:axa· CTnope _0~ CBOjHX seMaJba ~anpe,ll;HO_
U npn:npep;HO jaKe, eKOHOMCKH .H IIO.JIHTlllJKH He3aBECHe SCM-
n.nxoBe 6op6e sa lieMotpanrjy y cTapoj JyrocJiasnjn n a.ir·
, xonor Macon-aor. yqemiia y .H.rupo,D;HOq-tJ:i:o66,ll.nira"tJ_Koj 6op6rr~
J ow npnje paTa, y BpnjeMe nojaBe <j>amnsMa; Ka,lla ce y
Hamoj seMJl>H crnapao AHnupamucTH"l!KH aapo;:t;HH q,pOHr sa
6op6y npoTHB Hacrynajyhe onacaOcrn'l}>awnsMa:_n paTa; sa.
JLe, _
Onrr yronopn us pas 'cy "'BpCTe pn:jemeupCTH uapo,n;a onux
6op6y npoTHB peaKI\Hje y. liPlKasn n :.a jaqarr,e lieMoKpa7,
seMaJLa ,D;a· ue p;OsnoJie :nMn,epnja.r.i:ncTHMa unxaxan uana,z( ua
CB.Ojy H~3aB.HCH0CT, ,l{a ce C}rnpoTCTaBe CBaKOM y:sJiaqe:e.y c:Boj~x seMaJL~ y nMnep~janHCTH•:.my. nrpy' xoja 6n:. nmJia sa THM
;:t.a_ n:M uauece Temxy cy,ZJ;6nuy xao- mTo je a·MepE'IKH nMne'"
p:iJ:jairiiCTH ys IIOMOfi MOHapxoiJ!amHCTa y fpliK~j HaHOCe xe-
cxHx caara y 6op6u sa o-qpai-Le Hesan·HcaoCTH seMJl>e~ sa
n.eHy .n;eMoKparusaqujy, CTBapao ce u 3.HrncJlaunlcTH'IKH no..
xper :m:eaa. Oa -je noHnxao Ha '6asn onwTeaapop;Hor aHTHtPamn:cT~"'!xor_. noxpera xoj:it je opra:HHSOBMa 11 pyxo"Bo,rp:rJia
Hama KoMyHHCTH"tJKa napnrja JyrocJiaBn:je. JKeHe cy ce rap;a
Oo.pmze sa cnojy .panHorrparaocr sa np8.13o rJiaca, .a TO je
sHa-.iuJio wnpol\y Mo6nJIH3at:(Hjy ~eaa sa yqeCTBOBatLe y pje-
pojCKOM rp'<KOM HapO,ZIY•
.
,
_3H~l!aj o:BHX ~ronopa je neJIHKH H no ToMe mTo OHH
npeTCTaB.Jbajy· BeJIHK~ ,ll;Oz:):piJ;HOC OIIIDTeM cJlpoHTY MHpa, jax
OCJIOHau; cHaraMa ,ll;eMoKpaTirje. n MHpa y cnnjeTY. TaEo cHare
p;eMOKpaTHje ·u MHpa CBaKHM'- A,aHoM pacTjT H j~'t.Iajy, a Ham:n
Hapo,n;n y ·:a.nxony cn:rypHy rro6je,Z(y yHoce CBoj BeJinKn AO"' ·
. npnHoc. Mrr CMO y paTy nponrn lj>arunsMa CTeKJin
HCKYCTBa, yn03HaJil~ MOh- jep;HHCTBa ,z:t;e'MOKpaTCKHX
po.z~a n SHaMo .z~a je je,liHHCTJ>o Hajjaqe n Hajy6ojrrTrrje OPYOKi<
y pyKaMa napo.z~a Kojn ce 6ope sa npaBe.ziHY cT:Bap. Hc:iopncKO
ncKyCTBO je noKasano .II" cy Hapoii" Kojn cy y. 6op6n je,liHH·
~nacTBeHn, Heno6je.zp;iBH, H · st5or rora he n cnn nJiaHqBn .
aMepH't.!&Or nMnepnja;rHs:r.ra nponacTir,. jep · je Moh npoi:-pecuBHHX ,z:t;eMO&paTCKHX CH>ara· CBHjeTa, KOje c6 lJ.BpCTO yje,z:t;II-
H.yjy y OOpOH
Sa Tpaja>I rmp H ,lleMOKpaTnjy,
Henooje/iHBa:
YtiBpwhyhro n~e _HenoKoJie6JLii:so_ je,ll.liiJ:.CTBO Hamnx cHara
y 6op6rr sa xoHaiiHy H BeJilf't.!_aHcTneaf ;n:o9je,11;y H3.A EMnepn-jaJIHCTH't.!KHM nornaJLn:Ba'I:n:Jil:a paTa. HeRa y roM q,poHry· Mnpa
4K:_e~e JyreCJia-BHje,. o-qC)!Ji"qeae y 6op6H ·f:IPOTHB· tJlamnsMa u
- n~rpaAH>H. Hone ,z!;eMoKpaTIIje, 6y,u;y je,l{Ha OA curypHHx H
a:K;THBHliJC- caara.
fe
)l;pyrapnl\e, npnje i<ero nrro hy npehn na yJiory Kojy
AnTn<jlamacTii'<KH lj>poaT >xeaa JyroCJiasnje O/i ocJio6<>-
·lje:a.a ·/1.,0 ,ll_aHac :a-Mao y noJin'i'II"l!KriM, APyiiiTBeHb_M n npuspe,n;HOM pa3BIITKY Hame se:MlE>e, ·a napo11HTO y Beau ca ucnyn.e ..
H>eM -s.a.,.ZJ;aTaxa p:eToro,n;xm~~:oer nJia:B:3.~ ja 6nx xrje}]a Aa .ce
ocBpneM aa pasBoj AH7lioj>a'liiHCTH'<Kor nOl<peTa .l!CeHa y JyrociranHjH xoju, fie I_IOKa.SaTH ·Aa je AaHai~:nna: .yJIOra·· JKeaa y
~H'BOTy II'ame ,ZJ;eM:bKpaTCEe Jyi'OCJiaJ3Hje .1JIOrHi:rHH aa:C.Ta.BaK
'IDaBaa.y HacTynajyhnx liora\Jaja; 0He cy ce 6oprrJie np07HB
peaxu;HoHapHe H HeHapO,llHe B·JI~annHe xoja je nop;~Jia seMJLY
y .par. Oae. cy .ce 6opnJie sa- nsje,n;Ha""''eH>·e aa.zt:anu;.a. BO,ZJ;IIJie
6op6y npoTUB cxy:rrohe _II _.rJiap;u, Bo,zpue MacoBHe aK:u;nje
npornn o,n;Boi)eH>a y Jiorope 11 .saTnope 6opan;a npoTHB rpamH ..
sMa, 6opnJie ce npotnB ynol;e.:aa £Pawns}4-a y seMn;n: n: ILeHor
_ynpesa_:aa y Kc;ma (~awn:cTH"tJKe. oco6nHe. _
Ha rrporpaMy aaru-
<j>awHCTH'<KOr <j>ponTa
JyrocJ!asnje
" y 6op6n sa Hoeroso
cnp.onol)e:a.e nacn~Ta.Jio _ XHJl>ap;e u XIIJL-a,zl;e :JKeaa JyrocJia~
ce
BHje. CroTHHe H CTOTHHe ctaBJLaJie cy ce npBe pe,z(one 6opa:u;a
npornn <1Jannt3Ma.
·
Y TOKy Hapo/iHOOC!IODO,llnJia•me 15op6e, Ka)la je Ham aa·
poJl. opraausoBao u p;nrao · ycT~ax npoTHB bxynar"opa, ,n;orop;-no ce- xpynaH ucropncxu npeoKper sa Harne :JKeHe. OHe cy
paBHOnpaBHO,, sajep;Ho·- ~a CBOjHM H.apO,llOM ca Haj6o.JLBM
n.eroBuM .CHI-m·BMMa c-rynue y 6op6y n;porKB· oxynaTopa:
.-cronrHe·'n ·croTRHe xnJLa.n;a jl(efla JfrocJiaBaje 6~pnJie cy_ ce1
HajaKTHBH!Ije Kp03 uajpasHdBpCHHje.lj>OpMe KaKO Ha lj>poHTy;·
taxo -H y no33+1J;HHII'. To je 6JIJia· reinxa a.JIII: cJiaBHa -6op6a
Hamnx aapop;_a ·y xojoj :cy. xeae Hayq:nJie xaxo .. ~e · tpe6a
.Oopurn sa aesaBHCHOCT cnoje ,n;oMOBHHe •._OH:e . .;y ce .mieJIH-
'IBJ!e y saje/iHI!'IKOj'6opon; noKasiure cy HeBnljeHe npnMjepe
xep.oHsMa, xoju ·He ·cJI)nKHTH HfiWHM noKo.JI.e:a.HMa --Kao npnujep caMono)KpTBOBa:aa n· JLy6ann .sa CBoj-· aapop;.
·
Ca nyHO ·cnujecnr u casnaiLa: cTyniVIe cy Hallie -:m:eHe· y ·
pe,liOBe OOpaija Sa CJIOOo,lly. 0He cy SHMe ·,11a WTI!Te CBOjy
,II;O~OBHHy, CBOjy ~o6o.n;y, CBOjy p;jeu;y, CBoje -OriLHUiTe II
�I
',·';
/
6y11yhnocT CB<!ra napo11a. Bop6a :lltena nocTI!Illa, je sacTasnn~a ·
6op6e- sa ao6o11y 11 nes_asiiCHOCT napo11a, sa cTBapa~~>e nose
JyroCJ<_asllje npoms yrH>eTa'la 11 pea~11je.
>Hn:je y .HCTOpHjH 'IJ·OB-jel!a!HCTBa 61UO Hlljep;HOr _ Be~l!·
IWr OCJIOOO,liiiJII!-'lKor. noKpeTa, a -11a y 11>e11y n11cy yqecTBo·
llll.lle :lltene TPYII6en~e. lliene TPY116en11~e, _uajnoTJia'lemrje
lleljy UOT.l!~'IJ.CHmt.a; HHEa,lJ;a HHCy ocrajan:e :n HHCY MOrJie p;a
OCTany BaH TOKa BeJmKnx OCJlOOO,liiiJia'lKHX HOKpOTa. 0CJ<O·
6op;HJia"'Kll noxpeT po6oBa IICTaKao je, Kao WTO je rr03HaTo
CTOTliHC XHJDa,D;a, Be.JIBKRX llyt~CtiH~a B. jyHaK~:a.a.
Y
pep;o-
llJDIH 6op~a sa OCJioooljen.e lC>IeTOBa CTajue cy 11eceT11He
xii>La,lla :~~<ena ,.Pylll)en11~a. H n11je aRKaKBo "YIIO mTo je .
peBOJ<y~HOHapHH. H'\KpeT pii;ZIHII'lKe KJiaCe, aajCllrui<HIIjri: Oif,
CBHX OCJ[06oAHJia'qKBX DOKj>eTa yr:g,eTCHliX MaCa; IIp_HByKaO
HOI\ CBOjy SacTasy URJUIOHe pa;iliHX Ji<eHa«. (CTHJbHH).
I
.
-.
.
,
To mro ce :m:eHa ot~; npBor KOMeata ocje'lRJia Kao _paBHonpaBHH "'HHH}[3!~- y o,n;6paaH -csoje 3eu.Jbe, ~orJio ce ,zi.Orop;HTH
caM:O y TaKBOM OCJJ:06o,ZI;ll.JiaqKO!l UOKpeTY Ka.O IDTO je 6ao
aam, noKpe-ry aa qnjeu ce ·"'tJiy HaJia3HJia KOM.}THHCTIDiKa
napTnja »Koja je opra.HB30BUa cne naTpHOTCKe, po,n;oJLy6nBe
II npor'?eci!BHe CHare y oop6II sa HeSHBIICHOCT II CJio6D,11Y
csoje sOIIJbe. TaxBa noJII!TllKil I<ojy je BOI\liJia aama IIapmja
o><orylmJia je 1\H ce no11 sacTasy oCJ<oOOI\>IJia'<xe 6op6e CK)7ne
XIIJLa,lle X<eaa lia ljlpoHTY n no3a,II"HII. Yje.z~n~~>elbe y Hapo,!I·
HoK ljlpoaTy <ea, CBHll! nanpe,liHHII ,11ei<oKpaTCtarn cnaraMa
X<eae cy cpopHJ<e CHali<Hy cipraai!Sa~njy AHTII<jlamacrH'lKOT
ljlpoHTa Ji<eHa """'OCJ1as11je Koja je O,llllrpaJia saaqajay yJiory
y TOKy paTa aapo'lHTO y 6op6" oa cpeljnBalbe noSa,IIHHe u oa
HOJ<ah sojc~n, a Taiiolje n nocxn:je paTa y 6op6n •a <!6Hosy
pasopeae seiiJbe«. ('B11J1ac). Y TOKY pare AnTii<jlamncTn'IXJI
ljlpoar Ji<eHa JyroCJiaBnje ,l\o6H<! je . csojy oprannsa11nony
ljlopKy, a IIpBa 3eMaJbCKa KOH<jlepCHljHja 11e>ieu6pa 1942 TOil•
oprannsaljHoHo je yjellaHnJia AHTII<jlamaCTII'lKn lj>ponr
Ji<e,aa y '!RTasoj JyrciCJ<asajn. I\nJb Rame opraHHSHI\IIje 6n:o
je ,a.a -·oprcinH3at(HOHO iiOBexe najnnxpe Mace :)£eHa,. Aa jam
BRine f'tspcTa je,~~nncTB6 Meljy "'""'"· 11a oprannoyje jam
Behy n:· cacTeMarexy· nol<oh Hapo/1HO"oCJio6oAHJia"'KOj soj·
cu.:a, ,a;a KX jom &RWe aRTBBHsa:pa y nsr~:e.H Hapop;He
B.a:acl'tt u ,n;a -pa~B:aje no.t:irrRqRy CBHjecl' :JKeaa. o u;uJLeBHMa
Hapo/IHO-OCXOOO,llli~a•n<e 15op6e.
26
Hs ~Bora ce, 11pyrap~e. -ja,CHo Bll,liR. Kalias je saa'laj
" Ka!"'a Je y~ora AnrllcjlaniHCTH'lKOr cjlpoara X<ena 6IIJia
?CJIOOO,l\Ua'lKOK pary, AHTnljlamn:crll'lXR ljlpoar X<earu ysnJCK ce pyKOB'!I\HO 11 6no Kpllno sanaTepecosaa aa pjenia.
sa11>y ropyhnx nHTa...a, seKJI.e n namnx Hapo11a.
.
'y
IIo.t~11je QC.1:o6olje~~>a seJVLt, Aamcjlam:n:crH'lXH ,PpoliT
li<eHa Kao ,liHO f!apoi\HOr ljlpoara ycMjepno je oBy csojy
aKTIUJHOCT Ha
.pJemuan..y
Hajanye~H:u:jnx
fi0JlHT111iKRX
II
np:aspe,~~nnx npo6~e~~a SeiiJbe, Ha sa,~~aTKe .. yqBpmhe~~>a aapollne uaCTn, npo,lly6JI.nBaH,a n ja"'albii 6paTcTBa n jei\HH·
cTBa
Hamux
Hapof(a,
Ha
nsrpa,zJ;ay
se:uJLe, mro
je
Kao
OCBOBHO, Ha IlpBOK KOHrpecy AHTHijlamncTH'lKOr <f!pon;,a,.
"'ena ]Yl"OCJI'Q'Hje, npe11 X<eae nocTasno IIPyr T11ro. T11
3a,llai1H n"';TaJin cy nporpai< p.a,~~a _name opranHsa~Hje, npo.
rpat< Ba KOJOII CliO KHCOBHO caK)7JLaJie :ateny y ~Hje:o:oj SOMJbH. , \
X"'-""'Ae_ n XHJLa,lle :atena npnc'rymiJio je npeKo csoje opraHKSatpiJe Y. Sa H>HX HOB f(pymTBeHO-IlOJ[llTH-r:J:KH': :atmJOT mTO
je npaKTliqao, SHR"iJUO jaqa~e j~na<::na aamnx Clla~a
y
HapOI\HOII ,PpoHTy, ja'lalbe cnare name i1eUoKparcxe IIPX<aBe,
. Kao .mTo ce BH,ZI;H, ~aKOnoxj>TBOJma yJiora name xeHe
TI:IJecHo Je uoBesaaa ca calnl erina:Ha pasBHTn. cTBapaRa
~e,11eparnane H!'-po11ne Peny6.mKe Jyrocia,»:n:je y Koaaqaoj
Y
?RTipr,
OC.X06cif(IU'al!JCOK paTy npOTHE rJiarir:n:CTH'tJKRX SaBO- .
JeBa"lla, y 06HOBH. H. :.:XijHBpef(HOU: p~_:B_HTxy 3e1lJLe, yx:J&}r"'l:li]ImH _H npBII IIeroOOAumn..D Iu:aa. ·y~yq'nll~un~ Hajmn:PHX
.M~a :IICCHa Y CB~~'rpaHH EHllOT SeJ.m."e, eAaH H · IlO:>KpTBOBHotT
KOJY one II0¥3YJf y PHIIY Ha 1!3I'J>'IAH>R 3exJI.e BH,IIHO O,llpaJKaBa lDIIX?"BY CBHJecT, IMIXO~O Ca3Ha:e.e ,;a je HOBa· HCTRHCKH
;J;eMOKpaTCKa. BJIRCT, H>IIX.OBa poi)eaa · BJiaCT K3 "'lHje" pyKe cy
one A?ISH:o:e CJ!OOO,lly H psaonpasnOCT, 11a je Ko><yaricTH•tlia
uap-r~Ja a.,_ 'le:<y c IIPyra" THTOIL ILnxo>ia poljena IIapm:Ja,
KO)a JC H3BeJ<a ll<eHy H3 HpaKa H 6ecnpaBHQCTH, npnJ>yKAa je
IIP)'!illTBeHO»: PHIIY 11 EO,l\K je csnjeunjoj 6y11yhnoctn:.
PaBaonpaBHOCT .:aceH:a H · H.n:XoBa ~ajm~pa aKT.nBHs~~ja ,
,zJ;pymTBeHOil, np11Bpf!fi;HOJ4 . :n f!OJIRT~K()M
;KBB_oey seJLJl>e~jecTe jeAaa op; aajsaa'!ajHn:jHx- oco6uHa: Hame
Y .yq.ecTB.OBa.H.y y
HOBe 1\Cl!lOl<pHTCKe III?:atase.
. ·y YcTasy We,l\epa'TnsHe Hapo,a;He Peny6JIHKe JyrocJia-
Bn:Je Mei)y ClP-HM Te:KOBHHa:Ma ~oje je Hapo,Zl; 3a·
ce6e -tt3Boje-
27
�/
:Bao -y cna:naoj o~JioGo,n;n:JI_~l:IKOj- ·6op'6n:,. osaKoHteaa je panao-
npanaocT JKeHao
»~eae
CTHMa
·.c:Y
panaonpanae c Mym:roap:qnMa y CB~M o6Jia~
,1J;p:lKaBH()fi
np:nnpcr,ll;HOr . H
;ZJ;pytDTBeHO-:TIOJIIITHl!KOr
JKHBOTa.
3a je11HaK pa11 lKeHe nMajy ·npaBo Ha jeiiHaKy n!IaTy Kao
n MyiDK2PI1M• Y"''majy. noce6riy aaunn'lTy y p.2/IHOM 01\HOcy«.
»~pJKa:sa Hall"O~iiTO IDTHTH
O,ll;HO~e
MajKe
11 ,n;jeTeTa,
ocarr~aH:.eM
nopo,n;IIJiliWTa, o6;J;aaiimTa n: nnaheHIIM oTcyCTBOM npnje- :rr. noc;nrje nopo]Jaja«.
Ham Y CT8.n an:je rrycT>a A·e:KJiapaqHja, Kao m~o je TO
cny~aj y OHliM 3CMJJ,aMa r,n;je Hapop; HeMa 'B_JiaCTli y .CBOjHM
pyKaMa H r,n;je aeMa~. peaJIHe 6a3e sa ocTnapeiLe ,n;eMoKpaT-
CKHX
npana
Hapop;a.
Y qjeJIOKyTIHOM :I'KHBOTy SeMJE,e ~eae IIOTIIYJIO· KOpliCTe
cnoja noJIIITH'!Ka npa:sa, npana panHonpanaor rpal)aHHHa.
\
Ha us6opuMa 6upajy n Hapoll H>MX 6npa y cBa npeTcTa:sc
HHIIITBa. Oae ce HaJiase y o,n;6opnMa Hapo,ZJ;Ho'.r £PpoaTa~
y~uinrajy BeoMa _Ba)I{He c})yt:nc:u;nje -y. APJKaBHOM anapa'l'y, y
npuBpe,ZJ;H-UM -npe,n;ygefiiiMa, np:sn nyT y CBojoj HCTopnj:n
JKeHe c:y rrocTaJI.e cyAlije -II nP:ecyp;uTeJLn.
LlJiaH Ycrana o. eKOHOMCKoj ·panHonpanHOCTH :ateHe IIM.a
·Pe.a.JIHe ycJio-se sa oC:Tn,arpeH>e. TnM mro ce nnacT aanasn y
pyicaM~ napoAa, .UJTO ce y ·:aerOBHM pyxaMa Hanase. eKOH011!~
CKe II03III."(Hje, II1TO nJiaHCKa- npnnpep;a Y, -SCM)I,H 3Ha'IH OCHOB
aa crnapan.e· JI,Crrnier, 6orarn:jer :u KYJITypanjer :ai:HBOTa aa~
pO,:J;a, CTBapajy...-ee. CBaKUM p;aHOM_ CBC BHWC Il CKOHOMCXII
ycJ1onn xojn JKCHH qr.roryhanajy joru mnpe n ··c-:secTpaanje
KoprnrrheH>e H>CHHX npana.
PasBoj TIHIIYCTpnje y IIeToroiiHWaeM uJiaa;y OT:sapa
·unrpoxe MoryfiHOCTn sa ocno6ol.JeH)e :m:eae 0,11; Kyhaor pa,ZJ;a,.
sa· H:.CHo--yJia:JKen.e y rrpn:npf;p;HH :>KHBOT. 3a BC].[HKO IIOBC~
fiaae 6poja HH,ZJ;YCTpBCKHX pap;HHKa, :Ka.KO TO saxrjena
fieTOI'OJJ;UlliH.H IIJLa!H, JI-CeHe npCTCTaBJLajy, aapOtiHTO sa HCKC
rpaHe HHI\yCTpnje, :sa:JKHY pesep:sy. Beh Ha eyajy np:se nilaH 0
CKe I'OAIIHC Mil MOJKCMO KOHCTaTOBa_TH IIOjaqaH npHJiHB )KeHii
y HHI\yCTpnjn. Y Hapoi1HOj Peny6JIKI:IH Xp:saTcJCoj, Ha upnMjep, 6poj lKeHa y HHIIYCTpnjn nosehao ce sa 40o/q y Oi1Hocy
aa :1.945 ro;zpruy~. ·}l(eae cy- noCTIIrJie sn.aTHe ycnjexe y norJie,!l;y H>HXOBC CTpyqHOCTH. y_ Cpe,ZJ;ILHM II' C:Tpyq:HliM 1 mKO~,
28
JiaMa uanase ce, ua npnMjep, 33o/o JKeua, y HHJKHM. 59~01 a
HeCy.MaHBO je )\a fie. Mel)y 400.000 'HO~HX KBaJIH<jJHKOBaHHX
p_a,z:t:HIIKa Kojn he y TOKy ITeTorop;nmH>"er nnaua y-hH y pasu~.
_
rpaae HH,ZI;yCTp_Hj~ 6HTH H BCJUIKH npp:qeHatT JKeaa.
IIRTalby ~aTep_Hacrna aawa ~pJKana n;ocBe'hyje BeJinKy
naJKH>y. )!{eue Koje cy sarrocneae Befi of( ocno6ol]eH>a uawe
seMJLe yJKn:najy nopep; ro,D;HWlher o~Mopa nnaheaH ,ZJ;onycr
O,ZI; meeT ae~eJLa· npHje nopo'IJa:ja II meeT ·a-e,D;e.n,a noCJirrje
nopol)aja. Ko11 Hac je .wca11a sa HenyHe TPH rD)\HHe nocJinje
ocno6ol]eH:.a y ycnoBHMa orpOMHe paspyiii'eaocTn u nycTomn
Koje aaM je _oeynaTop ocTann:o no,n;nrayro- 173 o6p;aanmTa
Ca 6.771 ,D;jCTCTOM, ,li;OMOBa HHTCp_HaTa Sa npeTWKO.zlcKf ,ll;je:qy
183 ca 16.399 11ie11e, 366 lja'lKnx 1\0Mo:sa ca 31.195 ljaKa n
IOQ ,1l;OMOB3. sa yq:eHHKC y np:ffnpe,zpt ca 6.371 ,D;jCTCTOM, 200_
onopa:snJIHmra n:· 100 JLeTOBaJIHmTa ca s6.177 ,11;je:qe. IIO,ll;HI'-·
ayro je y one Tp_H rop;uue 19 jacruna n 7 • MaTepHHCKB;X
,1\0MoBa. Ka11 sHaMo 11a je y cTapoj JyrocJiaBHju 6nJio csera
29 ,1\0MOBa Ca I.455 ;;Jel:le, IO )\OMOBa Sa .)\e<jleKTHY ,1\jel:IY•
OH,ll;a MO:iKCMO ,11;a ()I."(jCHHMO KOJIHKO je YllHlhCHO aa TOMC
noJLy.
KyJirypao-npocnjeTHOM. nop;ns.ruH>y · JKeae, xao npep;y-cno:s
Sa HaCHO nya6 yq:eCTBOBal-be y CBHM -rpaHaMa -1 ,ll;pyniTBCHOf
pa,n:a, nocra:s.n,ean cy Kop; aac. tiBpCTu rer..ieJ.Lu. ·IIpocBjeTae
n KynTypue ycTaaone cy aaMnje:a,eue . aa jmHpHM MacaMa
Hapo,n:a, OCHOBHO ll.tl\OJIOBaa.e je o6aBC3HO H .-6eCnJiaTHO.
IleTOF'O,Il;HWH>H IIJiaH IIOCTaBJLa JIHKBitp;a~n:jy HCIIHCli.!!:CHOCTH
Y Hamoj SCMl.LH, IIITO je Sa :a\CHe, EOje- Cy pa.HHje BliWC HerO
MymKap.u:n. 6nJie" s~nocTaBJLeHe y nor;r_e,ZJ;y npocBjehHBat?a:,
O,ZJ; ne;nrKor saatJ:aja. 0 peau:rnsonan.y ;rrpocnjeTHe -no;runrEe
Hamnx aap6p;aHx BJra·cTn roBopn risMe~y. ocTaJior H U:H{flpa
· I<Oja Ka:JKe 11a je 011. 1946 ro)\HHe 110 jyHa 1947 ro11nHe onuCMCH>eHo 402,730 ::Keaa.
·
PjemeHoCT n op;JiyqHOCT y <;>,ZJ;6paHu TeKo'i~nua Hapop;aQR
ocJio6op;:rma't!Ke 6op6e, sa. HsrpCIAILY s.eMJ.Le, JKeae cy aapor
'l!IITO '·-caamHo MaHn£PecTQ:saJie y npep;~s6opHoj KaMrrar:o;n
1945 r0,1J;HHe II :rrs6opn:Ma sa YcTaBOTBOp~-IY CEYIII!!TnHy .Koja
SHatiii Kpyrraa KopaK y IIOJIIITi-ItiKOj aKTHBII3au;rrjn JKeaa,
HapotirrTo aa ceJiy, r,n:je cy .nponaJirr c~rr
I:l"je Koja je pa'tyHana Ha .H>HXOBY saooc1:aKo<;;~::f)'
y-qemha Jt<eua ua ~s6opHMa· uirje
�npoqeara/yqemha aapo11a, a y MHOrnM Kpaj~BH~ xeae cy
rooo/o nsamJte na ns6ope. Hero m•co onJto J• n.HXOBO yqe.
mhe na ns6opn¥a sa cKynmrnne napoi\HHX peny6JlHKa.
lKene cy noKasue JKHBH nnrepec na ns6opn:Ma sa .napol\ne
.o11 6ope. Tn ns6opn 6mtn cy yjei\HO n nspas nopacra speJiocrn .n c.toco6nocrH JKena 11a Y"""ajy cBe :seher yqemha
y ynpaBJLliiLY IIP"'a:so><. KapanepHcrnqao je 11a je na H36opn><a sa Mjecne, rpaACKe. n cpecKe napo,11ne 0,116ope nsa6paao
y c:sn>< peny6JlHKaMa q)e,11epaTnne .Hap_aAHe Peny6m<Ke
JyrocJla:sHje 5oo/o •nme JKena nero mro J• ro oHJio 1945
.
-rop;n~e.
Y -OCTBapeiLy -SCJAaTRKa Hapo.n;He B.IlRCTII :ateHe C~ ,IJ;aBRJie
nyny llOI\pmKy, Ka!)O y 6op6n llpDTHB . mneKyJia)1HJO• 11PHO
.Oepse, orKyny m:i~onpn:spei\HHX npoaSBOI\<>, · ca6apaH>y
nopesa n C:SHM ,11pyrnM MjepaMll napo,l1Hnx BJtaCTn.
. 06Ho:sn: ir :lfsrpa.;l;IMI seMn.e, ns~pmen.y IIeToro,ZJ;:o:ma.er
nJiaHa, cTornHe H CTOTHHe XH-Jlioap;a :l!tena
y _aK:n;Hja.Ma Hapo,n;-
. "HOr £1lpoHTa· ,z~;an:e cy Mll!JIHOHe pa.n;-HJIX -qacoBa, MarepnjaJIH~-~-- ·..
ope,11cratia 011 · orpoMne . BpnjeAHOcTHI. Cnao•my nor:sp~:;l}·
TaKME;"tJapcKor ,n;yxa H pa,n;Hor· .enaHa nQKasyJe MacoBH0··· -.
.
y,11apHHIDTBO lKOHa y ljla6pHKaMa. Y UpBOM llOJiyrDI\HillTY
1947 ro,!IHHe np<iqeaar YllaP'I"'la 6no je 21,8oo/o a y rpeheM
rpoMjece'!jy I947 TOI\HHe npoqeaar je 6no 25,83o/o y O,!IHOCY
n:J?eMa
Myuncapt;nMa-yp;~panu;nMa,
:JKeHa HMa cBe :s:nme 11
, lbHXOB npoqeHaT C'I'aJIHO paCTe.
- · ,IJ;o6ponoJbHO MacoBHO yqewhe na ja:snnM paADBH><a I\0·6n:ja aapo'IHTo· y npBoj ro~IIHII IIeToro~nmH>er nJiaaa cBe
opraan~o:saaaj..-paxrep. Taxo je aa npnMdep y roKy I947
ro,l1nHe aa, 11o6ponoJbHHM paAOBnMa y Hapoi\HOj Peny6"""1"
Cp6njrr .pa,!ll!j,o 735·559 "'eaa H ,!laJlo 6,748;<5I PaAHHX
qacona. Y 3arpe6y je aa Hsrap,11n.n: ayTocrpaAe »BparcTBa n
je11imcTBa« lKOHe cy 1\aJie 404.237 pa,11anx ,11ana. Y MaKe·
,1J;OHB:jll cy y HCTOj I'O)l;HHH _)KeHe ,n;a;re Ha -jaBH!IM pap;OBI:IMa
750.272 P8.AHa ·. tiaca, a aa n·cnyiLeH>y JIO:KaJIHHx pat\OBa
HapO,l1HOr ljlpoara pa)IRJIO je 70-779 l!CeHa. lKeae IJ;pae rope
,n;aJie cy Ha KOJreKTHBHHM TIOJhOIIpliB'PeJJ;HliM p3,li;OBIIIMa
I,022.0I4 pa,u;an:x qacqBa, a: y pa3HHM aK~HjaMa HapOJJ;HOr
{flpoaTa y11eCTBOBa.JIO je ox:o roo.ooo :)Keaa.
Y BeSH ca IIeTorOAIIIlt.ll>IIM n;raHoM AHTII«}>amnCTIItiKH
<JlpoHT :>«eaa pas~uja rnupO·KY aETHBHOCT sa ysJiatieiLe :i!Ceaa
so
y pasne rpane nH,l1ycrpnje,' ,11jeJiyjyhn aa a.m. y
no6y}:JBB21La ·JLy6aBH ·sa· HoB_e, noCJloBe, HOBa SuaH.a,
npaBI1Y
sa'-nOAH·
saa.e · H.HXOBe C'tpy-'IHOCTH.
Mo6HJIHsan;nja JKeaa cem sa n:cnya.e_:e.e · ·cjeTBeHOr ·
WiaHa, nJia.Ha O'l'KYila' HT.z(. A0ny:e.yje ce- f(aHac noja"qa:EioM
M06HJIHsan;Iijou Sa e.HXo:so yB-.na11ea.e y s~pyre, sa au.xo:so
n:n:aacKo n oprauns·onaao yqemhe· y neJIBKOj aKqHjH Ha.-
pOAHOr ljlpOHTa li3rpaAILli 3aAPYJKHHX ,110MOBa,
Ha nuTaH.y noMohn Majn;R II f(jeTe-ry, 6.znrcxoM aanUIM
xeH8.Ma sOp~:~a.a~aay parHe -cHpo'Cia,z:J;H, Hapo't!HTO- riocJIHje:
oCJlo6oi)e:e,a, 6HJIO je rJiaBHa 6pHra II sa,n;amK Hame opraHli3iui;n.je ...:..... xeae ·cy noKasrure HHIIu;Hj'a.-Tnny H pasBHjan-e
,.ajpasJIII'<HTnje opopMe y naMohn Aje'ljH>< ycrano:sai..a.
Ila.wh parnoj cHpoqa,l\n npO!ml'pnJla ce na 6pHry o Majqn ·
IIi ,11jeTery yonmre.
BeJIHKH cy ce ycnjecH noCTHI'JIH y npoc:sjeTHOM paf(y
ca MYCJIHM8.HK3ltia, jep je oa 6110 npBH. rcopaK :e.nxonor
cTyna:aa H3 Mpaltiaor ·:m:nnoTa pemeTaKa--l:I- (flepe!fe y HOBn
CJI060~HII ~HBOT KOj'H l:IX CB~ BHWe ll BHWe npHBJial!II.
CaMo 011 8 Mapra 110 11anac ~a KocMeTy je. Ha npnMjep.
CKHHYJlO ljlepevy npeKo go.ooo l!CeHa. y IJ;pnoj ropn 6.400
!I:Tf(. To je aajja-qu ,11;0Kas ~Kaxo n-CTHHC:roa Hapo,!I;Ha· BJiaCT
B0,1J;l'DKe ir YBJia-qn y· .QIIillTH :iKll110T 3eY:JLe H -aaj3~0CTa"Jrnje
:!i:eHe.
_ Yt:~emhe y npHape,!I;HOM JKHBOTy seMJLe, aa a:c'n:Y:ae:e:,y·
IleToro,1J;:n:maer nl!'l:aaa,- y nsrpa,n;:an: cou;njaJIH.s:ru:a, no;:(mKe
~BaKHM- f(aiHoM CBC _
-BHWC :iKCHa. Y TOM pap;y CBe ja-qf: ce
K3pa:m:ana HOBH JIHK ~eHe • j yrOCJiaBHje, JIHK .. ,11;0CJJ)C,l(HOI'
6opn;a 3a cJio6o,ZJ;y 3CMJLe, 3a H3rpa,zpny cou;njan:H3Ma y H>Ojo
IIo:)KpTBO"BH'HM Y'IemheM y nsrpaf(Hoii H ja'l!an,y· CBoje
,1\eMoKpaTc!(e seMJbe, q)el\eparnBHe HapOI\He ·Peny6JIHKe Jyroc;ramrje,- n a:KTnnHH!M s.aJiaran.eM aa rr·HTalbnMa Mnpa - n
;qeMoxpaTilje y
cBri:jeTy, AaTIItflaiiiHCTil"t!KH (ppoaT _ :m:_eaa ·
JyrocJia»Hje, Eao CHIDKaa II MaconHa oprarU:-I3aJIJ;Hja :>«eaa,
~npcr je cryn Mei;Jyaapo,l1He 1\0MOKpaTcEe ljlel\epaJ1uje "'ena
li ,ZJ;aje cnoj - nyH
nprmor y jal!aH>y ~eMoEpaT·CKOr a.HTH·
:i'.IMIIepnja.;rHCTHl!KOr ~pOHTa y C:BlijeT)r.
06jei\HH.OHI! y aapOI\HO-OCJio6o)1IIJia'IKOM ljlpOHTY Ha
'!eJIY ca ·A;pyroM TIITOM, aamH Hap'o,u:n· npommr cy' 'IernKa
ucKymeaa oc.lio·?OA:HJiatixor
paT~_ rr rr3
:aera IIsnm;ru ca
:n
�H3BojeBaHOM · nc:i:opncKOM no6jeii<;>M, ,Hapb,!1HH <!JpoHT ceynJL.ao · je y 'JOOKy aapoi\HO;oCJio,iio!IH!Ia'IKe 6op6e CBe . naTpH·oTcxe H _po~OJLy'6n'Be cnare'y ·60p6H 3a. ~acT n aesa3HCHOCT
seMJLe., Haxoa oCJio6oljeaa Hapoi\HH <!JpoHT rrocTall je
llysap· HsnojesaHux T~KOBHaa HC3;pO,ll;HO~ocHo6o,n;HJia'lxe 6op-6e, ·opra~H3aTop. npnBp~,ll;He_ 06HOBe li H3rpap;a.e se'MJLe,
nap;ycTpHjaJinsa:u;nje
.11
eJieKTpni!JnKa:u;nje, . M06H.JIHSaTop
, aajmHpHx Maca aapoAa sa .IIs:BpmeiDe
.sa;~araxa
1\Hwaer nJiaaa. ,ll;pyrn xoarpec HapOI\HOr
)leToro-·
<!Jpoata. noxa.·'
sao je ~·a .HeMa n He MOJKe 6HTH -Y aamoj seMJL~ anxaKse
p;py~e noJIHTH"tJKe opraansau;Hje ·rwja
6n MorJJ:a y Taxo
:IIIni.Jo~6M o6uMy p;a o6je,zpian CBe nos·HTHBHe. CT:sapaJia'IK_e
:caare .namHx aapop;a aa .,11;jeJiy nsrpa,zvne name seMJLe, aa
11ieJiy CTBapaiLa cp1hHe 6y11yhHOCTH HamnM uapoi\HMa. Ha
li xoarpecy jom je.ziaoM noTBpljeaa je BOJLa aamHx aapo11a
11a ocTaHy 'IBpcro yjepni>eHn y Hapoi\HOM ,PpoaTy Ha <IeJiy
ca ,z:~;pyroM TnToM 11 KoMyHHCTlll!KOM Ir~prn::jo~..
'
,lJ;aHaC je HaW Hap0/1 ycMjepHO CBe CBoje CHare sa
Y"Bpmhe,.,e ·nsBojeBaan& ·no6je11a. Hecl!JIOMJLRBY
eaeprajy
H 'HHHIJ;HjaniBY Kojy_- H-CTIOJbanajf HamH
, '.:'l<~8Ay MO)KC Hcn0.JMITH Ca:M_O OHaj HapO:,ll; · I\OjK je 0.~~:;;:::''~~
CJIOOOI\Y H nOCTaO fOCTIO/Iap y CBOjoj 30MJLH. !JiaHac Ce '
Bll,l(H ;:{a CaMo· OHa sCr.t.JE.a ·KOja H,ll;~ nyTeM ll.CTJIHCKC ,.., .. , •.
Epaurje, nyTCM pa~BHTKa COD;Hja.JIH3Ma MO~e H y CTalby
,n;a oc1irypa _6psu· aanpe,n;,~_K seMJI.e, ,zt,a je caMe TaK:sa ynpat~a
seMJLe Koja y ce6n: cje,zt,HH>yje-IIHTepece aajwnpliX Hapop;HHx
:r.raca rpaf!;a n: ceJici, 'Koja je aepas,n;nojaa H Kp:s:a:o nesaHa
ca- cnojn:M Ha~M, cno~o6aa ,n:a opr~ansyje H pyEono,n;n
r·axnnM rpaHA:uoSHIIM pap;OM Imjn ce c.nponop;H y Hamoj
.
.
3C]._(JLH.
Ra,ZJ;a je BJia.Aa npaBHJia npojeKar TierorOp;:nm:a::.er nJiaHa
oHa je, pasyMnje ce, nMa.rr·a· y
BCJIHIUC!IJiaH
Bl:I,l(y
"!HH:.e:s:IIn;y ,n;a -he Taj
sa eKoHOMCKn na:npe,n;aK Harne
seMJI>e
OnT~
Moryhe
o'crnapiiTH 6Jiaro,n;apc::hu nocTojaH:.y Hapo,lf;HOr
q,poHTa,. OcJI,a.H:oajyhu ce Hra· paA n noJieT Hauurx HaJ?O,li;HHX
:M:acq.... » Hs.BpmeH:>e TieToro,D;HWH>er n;raHa TO je BeJnnnr
aJI~ Te:>KaK sa,n;aTaR, -mje ocTBape:a,e saxTHjeBa Hajnehe 2a.n.a..
raiLe Hapo/IHOc <!JpoHra« -'- KaJI<e IIPY" TnTo.
HeMa cyMFDe ,a;a cy aamrr I-Iapo,n;u ca npBHM IIeToro: ,lJ;HIIIILH'M D]la.HQM CTynMJIU Ha HOBU nyT pa3BHTKa ·name
32
se~JLe, Ha n;yT KOHairHe 6HTKe Ha CaB_Jia1_;HBa:e.y ~ JIII"KB·H,U:a~I'IJH SaOCT.aiJIOCT,ll CTape II, HeHapo,u:lle jyrocJiaBHje, · Ha
yqBpmk~~ny Harne CJio6op;e,,-noJIHTH1IKe 'u ·eKOHoMcKe Hesa·
~HCHOC'IH.
Harne Hapo~He BJiacnr · Bek. ,n;aHaC BH,a;e mTa 3a. ~&n:x
SHatiH ·nJiaHc_Ka- npHBpe,l(a. IInaH cBaKO,zJ;HeBHO YB-Jia.l.xH HOBe
II HOBe GTOTHHe -JLy,a;~. _Y Hamoj 3eMJLH
r,11;je ,.Tpjr,11;6eHHIVI
pap;e sa. ce6e, s_a CBOJY ,IJ;OMOBHHy, sa 6oraTCTBO 'IHTaB0r
H~pop;a ·a He sa· eKciiJioqTaTope 11 Kaluri'a.JIHCTe, pa,r~; .je nocTao
.AJeJio 'IaCTH,. rroHoca n xeponsMa.
.
,I(~yr
THTO y CBOM roBoJ?y. . . o
IIeTor.o,a;Hm:a.eM
riJiaHy
aa sacJella"'y Cxyrrrmrme \PHPJ 11ao je rrporp!IM npHBpe 11
HO_r H _Ky.JI~ypHOr paS.BHTKa Harne SeM)Le: »0CTBape:ae OBOr
IIeToro;:puruner. n.llia1Ia noTnyao he npe06pa3HTHr- Hamy seMJDy. -r:o 3Hal!II ,ll;.a he Harua 3e:M-JLa ITOCTaTII H€: Ca.MO MHON
6oraTnJa MC\TepliJaJIHHM -~o6plrMa, aer:o fie_ Ta MaTepnjaJIHa
,I\'06pa OJ~i:!:OryfiHTH_ 6p3n·. KyJITypHH pa3BHTaK. -llMaheMO He
caMe_ · MHoro ~Hme pa3anX cJia6_pii_Ka, py.a;arrxa~ :tKe1r.e 3 Hn~a~
pa3HHX Maiii~Ha,_ p;o6_pHX IWMyHIIKai.J;~jC11 paSHe CTOKe
II
:iKHBOTHIIX HaMnpHHI.J;a, neh fieMO ." Hzvil8lTII H -Mnoro nnme.
pa3HHX liiKOJia Cpe,n;H>HX H BIICO:K:Hx, pa3"n·nx HaytiHIIX' yCT~
HOBa, o6HOBJDennx ceJia H rpa~oBa IIT,n;, CTnopuhe ce yje,n;no
ycJion~ 3a JiaKwH, f);aJI.H, c:secTpaHnju ~pa3nuTaK. CuJino· 'ne
rropa'Cnr 6oraTc~_no napo~a. Be_h npn: xpa jy neT.e ro,zp-rae
onora nJrana onmTir napo,a;un ,ZJ;Oxo.n;aK- CIIJIHo·. he ce nonehaTH. Y O,ll;HO.cy Ha 1939 ro,n;rrny H3rJie·,r'l;a~e . no. npn~nu;r~
~narw; C?nm~n:- _napo~Hn f);Oxo,n;aiC 1939 ro,n;n:He 132 MHJUi·
lap11e, rgsr -
235 MHJIHjap11n """
r 39
ro.
,n;ue, BP"·
Je.a;nocT yKynne ~aTepnja!JIHe. npOH3BO~H.e_ 6nJia j~: 1 93g
ro,n;nne 203 MI_IJIHJapp;e, rgsr- ro,z:p-rae 366,6 .. MHJinj~pp;rt HJlit
r8o%.«
Canesna BJia.4a -c; ,ll;pyro~ TH~oM· aa: t.r~Jty- p;aJia je ca
npBIIM lieTOrOfJ;Hllill>IIM ITJiaHOM j~CHe nepcnelCTHBe npeTBapaH.e ~Tape, rrpuBpep;no
saocTan:e, noJiyi-W.JIOHIIjaJIHe
Jyroc~aEuJe - y aanpe,n;Hy ·H~.D;ytTp~c:oc_n nesamrCHy 3eMJLy
ca KOJOM ce nocTaBJLa]y 'IBpCTH TeMeJDrr pa3BliTKa Co:qnjaJIII3Ma Y HalllOj 3eMJLli.
y OCHO-BH Hamer IIJiaH-a I-IajnaJKHHje je TO WTO Ce '6o~:~CTBO SeM.ll>e ~ py,n;nnrvr, tPa~pn~e, 6aHKe, myMe, cao6paJ H ~pyro HaJLase y pyKaMa a~pO,ZJ;J:Ie ,n;p:acane, _C:.JI·YJKe
�/
qnTa:soM aapo,ZJ;y sa noBeha:ae ·6narocTaiha- u MaTepnjanaor
no,11;H3aif,a, mTo ce Mo:w:e AecHTn caMo y 3eM:JLH Kojy nnme
He canuH>e xanHTaJIHCTI:PiK.n japaM, y xojoj BJI~aj_y H?B"li
p;pymTBeHU O,ll.HOCH._
•
Beh npsa . ro,n;naa -lleTorOp;nmH>er nna~a noKa3y]e
xaxs_e je -ycqjexe n:ocTHrJia Hama mxaacKa ~J?HBP~Aa. B~h
npBa rop;naa rt.maHa noqe~a je ycrrjemao· p;a pJeiiiaBa.-H pHJemnJia- je -,n;no BeJIHKOf sap;aTKa IleToro,n;nmaer · rrnaaa.
. Y ycnjecnMa npBe ro,zt.HHe nJiaaa aajpje'IHTHje ronope
IJ;H<(Jpe H~ ·CB_!lM ITOJLHMa ~arne ,ZJ;p:W:aBHe lf3rp3.AILe, .H:a CBUM
noJbHMa -·aamer p;pywTBeHor :JKHBOTa. Y py,n;apcTBY Je, _ na
npHMjep, xaio TO ~aB0,ZJ;li ,ZJ;pyr .TilT~ -y CB-QM •HQrO,ZJ;HmH>:M
, roBopy, nJiaH OCTB~p~H sa I04o/O', y HHfl.YCTpHJH 3a I~ M]e-
ce:u;n _gg:o/0
; CJIH'<IHH
cy pesyJITaTH y
eJieKTpo-np~Bpe,n;n, cao~
no;r Y Hamoj 3eMJJ>H, pap;.II IIJba't!~e _ Hapop;Hor 6oraTCT:sa.
36or rora OHH sacnnajy aa~y p;eMoKpaTcKy ,n;pJKaBy KJ!ene~
raMa, a6or Tara OHII npaBe pa3ae npO:soK~nje aa ·.HamnM
~
·
•
.
.
rpaHnu;aMa,
Ycnjecrr.
~~B~ ro,z:~.na,~ ~Jl·3!Ha
~aiiHIX aez:pHJaTeJJ>a~
paa6nJIH
cy c:se . Hap;e
Y npBOJ 1.rrJiaHCKOj I'O~IIHH oja't!aJio je
JOID BHIUe JCAH~CTBO aapo,z:~.anx caara ·y HapO,IJ;HOM q,poaTy
:H CIIOJl>H.Jia c·e Haj'IBpmiJa pjeiiieHOCT ·HalliHX HapO,IJ;HIIX Maca
,n;a ~3Bpme np:sn· IJe.TOrO,ll;llllilLH IIJiaa.. Y aamoj ,ll;CMOE:paTCKOJ ,n;pJKa:su ~apo,~~; Je rrocrao rocrro,n:ap, :BJiacr ce 'Haroam-r y
pyxa~a a~po)l,:a. Hamn·_. aapop;u HMajy Tma, HcKycH6r II
rrpo:sJepe_Hor 6op:qa, KoJn: aame aapO,D;e BO,zi.H ~pa:sHJIHHM,.
JICH.HHCKO-CTa.JI.HHCKIIM nyreM.
. ~CI;liiH Jl>f,Zl;II op;ymeBJE.eHii THTOBHM•. II.JiaHo~ 'lJllHe HOBC
IIOMOpCTBy. llJiaH 'CJeTBe OCTB~
xepoJCKe IIOi1~•<re aa <j>pomy p"ffa y Ha11ycrpnjn, Ha ceJiy y
peH je 3a gg,zo/o. a 6poj 3'1,1\pyra nooehao ce -Ha r_46,3'70',
MHOI'HM aE::qHJaMa, y II0;:J;H3arffiY, 3a,ll;py:iKHOI" JKHBOTa. ll p;pyro.
CBy,n;.a ce :sop;n aerroKOJie.6JJ>n:sa· 6op6a 3a· HC:n;yH>¢ILe IIerorO,IJ;MIIIILer IIJiaaa. Ko)l; Hac He nocroju an je,u:~H- -CeKTOP
pa,n,a n3 o6JiaCTII aapo)l;ae .rrpnnpe,ll;e xojn ·ce ae 6opii ·sa
nyao HSBpmeiLe ·npBor IleTo.rop;HmJ:Le:f mraaa.. · ·
·
6pahajy, rpai)eBHHapCTBY
11
. 3HaTHH yc-njeCH IIOCTlfTHYTU cy· y nor~e~y . IIpOCBJe~e ll
_6Cno-co'6JJ>.aBa:a.a CTpyctHHX :Ki~:J>OBa y pa.,li;JIO .. "CJI_y)K6H H KHHe-
··••c•c)i,t>1a~orpa<j>MjH. Tioi1nmyre cy 663 11je'Ije ycraiioBe. n · 127
. pasaHx ycTiiHOBa ·sa o,n;pacJie, a ~p:tKasa je ·AaJia 4.o26;og6.4-g8
fJ;HHapa 3a IIO~H3a.lLe CO~~jaJIHliX ycTaHOBa H IIOMOfi
p;u:u;a~1:a .na}qix 6opau,a ll :iKpTana· ·cpamncnnxor T_epopa.
no6o.1hmat'h'y ·.JKHBOTHHX ycJio:sa pap;HHX ·JJ>y~n rosope:
hl!H.e !JPOCje'!He Hall\HHI\e 3a OKO 20,66o/o
li
I ,508.087 pa~
HHK8., HaMjewTeHIIKa II 'IJiaHOBa HoHXOB~X TIOp0,1J;~U,a KOJli
cy KOpiiC"TllJIH nJiah·eHu• O,!I;MOp, aaruTo ]e. A,pJ~ta:sa ys _pa3ae
p;pyre ·nQBJiaCTHJI$ -p;a.ri:a ~8g,;6gg,ggo ,n;nHapa. <I>uaa~cJ~cx:rr
pe 3 yJITaTn .roBope-o ·TOMe ,n;a je aama seMJI>a rrpHnpe,n;ao Jaxa
·u ,n;a oaa nMa .MoryhaoCTH ~a Hcny:aeae tB:r-Ix mraaCKHX
sa,p;1a'Ta:Ka.
IIpsa nJiaHcEa ro,n;IIHa~ pesyJITciTHMa Kojn: cy y. :aoj
IIOCTHTHYTH p;aJia je 0,11;,Jiy"t!aH O,ZJ;.fOBOp CBliMa aerrpHJaTeJI>IIMa y n:no~Tpaacr:sy 11 xo,n; Hac. Kojn cy E:JieseraJin: nam
nJiaa, KJie:seTa.JIH aaruy seM.n,y u. nam aapof);. ThuMa CMeTa
npunpep;HH pa3RHTaK, IIOJIHTH'IKa 11· CEOHOM·CKa HeS.a"BHCHOCT
nose JyrocJian·nje. Oa1.J 6n BHIIIe BOJIMJIH ,2.1a J•mry I-f ,z:~.a.n,e
A a· Bpme 6ecTn.n;n'y ·eE:CIIJIOaTan;njy aamer aapo,11;a. 0HII :JKaJie
1IITO cy no6je,ZJ;OM aapO,!l;He. BJiaCTH II3ry6IV!H 6oraTCTBO:
pyp;HIIKe, myMe, t::npo:suae, tmjHMa cy. rocno,Z~;apnJin ·Y crapoJ
jyrocJiaBHjH. 0HH 6ll XTjeJili TIOHOBO ,ZJ;~ aa:se,n;.y CBOj MOHO-
· · Cm1aa CTBapaJia"'Ka nau~HjaT.HB8. u pa~·Ha
axrn·naocT
pa~HIPrKe KJiace, ·xepojcKe oMJia,Ll;IIHe, )KCaa u HHTe.JIHreaqnje,
cnnx aamnx .JLYAII rpa,11;.a u ce.Jia, !I~IIIJIH cy CBoj nspas· y
sa~ar~ILY ·aa nsnpme:ay IIeTorop;r:filiJLer rr;raaa .. TaKMH"t!eH>'e
EOJe Je o6yx:saTuJio cse ceKrop~ aame p;jeJiaraocTn npeTBO-"
puJio ce y .CTBapnn: cseaapop;Inr noKper. .
_
Ycnjecx II. HCE:ycr:sa rrpBe ro;:t:uHe .IIeToro;J;llmJLer nJiaHa.
Jlapaau;HJa ~y ,z:~.a ·he .aamu ~apop;u y :H,n;yh~ 'IeTnpu rop;Hae
nJiaaa YCIIJCIDHC? ~cnyHHTH· cBe 3ap;aTKe rrsrpap;ILe cou;nja~H3l't·Ia u oCTBapeiLa yc:.rrona sa 6oJLu JKHBOT
.
11
OrpoMaa ~orrpHHoc KojH je Hama opr~-H~3au;. ja· ,Z1;0cap;,
a aapO"'HTO y TOKy npne .f0,1J;HHe lleTor~HllilLCI' IIJiaHa,
,ll;a.Jia H~ H3rpap;ILn aame 3eMJE.e, roBOprr o TOMe ,n;a je opraw
Hn:3·~HJa AaTn<J>amiiCTH"t!KOr . ~})porn~ ·. JKeaa cnp.eMna, ,zJ;a.
nprrMH aa ce6~ 11 ;IJ;a IICnynrr· CBe oHe Ho:se· sap;arxe Koje
npe,n; :a.y nocTa~JJ>a ,ll;aJLn ·eKoHOMCKH n KYJITyparr pasnnTaK
Harne 3CJIJ:JE.e.
~ OA~yKe II KOHrpeca Hapoi1HDr <j>poHTa JyrocJI~Brrje
?0 aBesyjy Hamy opraHH3CIIIJ;Hjy ·,n;a ca jom· nehoM eaeprllJOM, .aKTIIBH3Hpajyhrr Hajmnpe Mace JKeHa, rrpnCTyrrn p;a.JLHM
••
35
�S3Aa~nr.ta( HcnyJLaBa:EDeM
THx 33AaTal@.
aama
opr.a:aHBa-
ll'tja, Kao 1\HO HapOI\HOr <jlpoaTa ·JyroCJi:aBnje, 11onpnanjehe
}"'Bpiiihea,y Hapoi\HOr <jlpoaTa n jellllHCTBy aaiiinx Hapoii-Hnx·
c~~)C!JI'a.
IIpe11 Haiiiy opraHHSaqnjy. nocTasJba ce Kao je11aa 011
. BaJKHHjH~ sap;aT~U{a MaCOBHII IIOJIH-TllliKH pap; M'eljy :ateHaMa. ·
Oa Tpe6a .n:·a ·aaM cJiymH :Ka~ cpe,n:CTBo' M06HJIH3a~nje CrBapa_Jia"<IKe aKTliBHOCTH JKeHa, Cpe,ZJ;CTBO 3a IIO~HSa:a.e H.UXOBOf
llOJIHTlllJKOr .Ca3Ha:a.a 0 o,n:rOBOpHOCTll ~peMa Sap;'aD;HMa EOjH
cy nocraBJ~>ean npep; iiiiTaB ·Ham -aapo,11;.
3a,n;aTax aame opr.aausan;nje jecTe .n;a cBal.\op;aeBHO,
Apos mraMny·, 'np'eKQ cacraaaxa- n KOHI}Jepeau;H}a o6jam:a.aBa
BeJIHKH sap;aTaK~ KO}H je ri:(JBH IleTOI'O,II;IIIDH>H nJiaH IIOCTaBHO
npe11 aapo,11e Haiiie s'eMJbe. CBaKy allillly >KeHy Tpe6a 1\0BecTn
p;o casHaH>a ,n;a HcnylbaBan.e IIe-rorop;IImH>er ri:JI-a.Ha saa"tur
rrpHBpep;a:g_ ·H -KyJITYPHH ·pa3BHTaR Harne seMlhe, no:BeliaH>e
aamer 6orarcTBa, ocnrypaa.e 6oJ~>ei' n HMfhaHj er .%HBOTa
nawnx JJ>Y,li;H-_ rpap;a H ceJia, p;~ y_qBpmheae .H pa:sBIITaK aame
npHnpep;e npeTCTaBJba rapaau;ujy aame· ·aesan:rrcaocrn, .n;orrpHaoc caaraMa ,11;e11wxpaTnje y cBnjery __ y 6op6u npornB
n:M:nepnjruxn:cn!l!K:H noTi:ran,ir:Ba"'a aonor ·para. Opraa1ma~nja
AaTH\}JamMcrntiKor .(JlpOnra J>Ke:Ha Tpe6a ,n;a yqnaH _,n;a CBaKa
Harlla JKeHa Oy;r:e o6aB:iJ:jemTeaa o Mei}yaapo,n;Hoj cnTya~ujn,
o caasn H 6op6u- ,n;eM-oKp'aTC'KOr 6JioEa y, -cBnjery, o .n;onp:naocy aame seMJJ>e y ja'Ian.y. ~e_MoKparcRHX caara y 6op6II
sa Tpajaa MHp,_ H. TaKo. Aa.JLe.
PeayJirar~. ycnjexe npne ro,n;HHe II~aaa TPe6a mTO
mnpe nony;rapxca.TH 11 :rioxasaTu niTa je aama seM;Jl>a ,n;o6nJia
caMo y ToKy ·npne ro,n;Il:He n:n:a~a n xa:Ko he CBe TO rr3rJie,:qaTH
ua xpajy IleTOJI>eTite.
Mu Mop"a.Mo s:HitTH -p;a ce aarn npBfi Ileroro,n;ri:m:au IIJiaH ·
OCTBap)ije HanofrHMa _II y_nopHO~-I 6op6oM t;:BHX Hal!IIIX myp.!l
sa H3BpineH>e neln·'fKHx 3ap;·ari'ai<a riJiru-xa. Hame ~eHe Mopajy
saan): p;a ce aam nJiau OCTBapyje y nPO:u;ecy 6op6e ca CBnM
TemK:OfiaMa H ,11;a Ce cne TemKofie H npenpe:Ke He MOry CBJia·
,LJ;a:rn 6e~ aKTH:BHOf y•-remfia uajmHp_HX H3.pO,li;HHX Ma!Ca, 6e3
nyaor Hcxop-nmhaB~UI.a c:BHx Hapo,n;HHX ·cHara. IIcny_n.eH.e
TieToro,u;n~~er nJiaHa npeTCTaliJI,a RpynaH xopax ··y 6op6x
s.a: HsrpaAH.y.-; cpi:t.n:ja.iiHSMa y aamoj 3eMJI>H n s6or Tora ce
op; CBHX aamux- J~>yp;n y' npBOM· peJJ;y_ TpaJKH <;aBjecraa H
""::a~Ta~ O,ll;Hoc np~Ma CBunr. c~ojHM o6aBesa.Ma
sa,n;an;HMa.
y~op..
HHJe TPYIIHTn ><a .y6psaa,y TeMna no11nsaa,a Hapo11 ae npn-
:spe,n;e. y BHCOKOM TeMn;y_ H CaBJial)HBa:a,y CTBHX npenpeKa H
"'!'eillKOfia Ha ·CBHM CeltTOpHMa pa,ZJ;a y ·ri:a,ZJ;yCTpnjn, y IIOJI>O·'
TipHBJ?:e,ll;H, ~aiiHTaJIHOj H~rpCifJ;:EDH, y JIOK3.JIHHM _cppoaTOBCKH.M
ax:r;rnJa.Ma, ·Y sa.,n;p~HOM noKpeTy, y. CBe ~eheM n cEecrpaHllJeM nos~haa,y npo,llyKTHBHOCTH p~a yTspljea je. KJbY'i
!Iawnx ycnJexa y HSrpa,n;:EDn seMJLe. 36or Tora MH MopaMo ·
ynOpHO H CII~TeMaTCKH o6jaWH>aBaTII-3H·aR:aj HamHX ,z!;HeBHHX
sa,n;_aTaRa y CBI:~M o6Jiac·Tn:r;ra pa,n;a_. OcHM Tora, cBaKy Mjep:Y
Hauie. aapO,lJ;He BJiaCTH Mopall\W H IIOJIHTH"IKH o6jacHHTH, je:P
HaM Je TO ·Cpe,zJ;CTBO _sa jom lliHpe II MaCOBHHje OKy_IIJl,aH..e
JKeHa_ aa ,n;pylllTBeaoR:r,roJIHTH'IK,OM pa,zJ;y. BnJio 6n aenpaBe,n:ao axo 6HcMo. ,1l;03BOJIHJIH ,zJ;a· :JKeae :rwje ca nya~- nomTo.,..
:z.aH>a , YlitCTByjy
IISrpa,li;:EDH Hame 3e.MJI>e CBaKOp;HeBHHM
aara.JKqna:EDeM y cnpo:soi}e:e.y Mjepa aame ,ll;p:acaBe ne cx:saTe
y noTnyaocTn. H:.HXOB IIOJIIITH"iKn 3Hall3.j. CTaJIHHM n_oJirr,.
'l'HqK~M pa,11;0~ ITOCTHhH fieMO A,a CC :KOA_ :tKeHa jo~ BHUie
pasBHJe n n~JaRa .1l>y6aB n eJiaH xbje o:He yao·ce y cBaKn
nocao.
/y ,
fl.pyru sa,n;aT~K Harne o_praansa~nje. jecTe·'-' liW6IIJIII3a:u;rrja
pacnoJIOJEnne pa-,n;He -caare 3a ·aamy __HH,lJ;yCTpnjy. )I(eae.
· · rrpeTcTaBJl,ajy 3H~ajny pe3epny pa,n;ae CHare_ n: 36_or Tora
je je,ZJ;aa OA. npBHX sa.n;araKa Hallie opranusa:u;nje aKTHBHa
H opraHIIso:sana nbMoh .Ha pjCmaBaJiny· onor nnTaH.a. HeUITO
B_Hme QA 20o/o :m:eaa sanOc.JieHo je
nH,n;ycTpnjn. OA rora
npo:u;eaaT aajBnme oTnaAa H~ TCKcTnnay HH,ll;YCTpnjjr, ·uno
saa"Irr. ,n;a ·:Bp;to _MaJIIr 6poj, cKopo He3HaTaa, ,u.oJiasn na.,11;pyre
IIHAy~rpncKe rpaae. O:so aa~ ro:sopH_ 0 TOMe, KOJIHKO je
paHHJe·:a\eaa 6u;ra 3&rrocTa:sJJ>eaa y o,n;nocy a"a aeao cTpy-qao
rrop;nsaiDe. M 6am. s6or ro~a Mill' ·MopaMo HaiCTOjant n 6nTn
ynopau y pjemiiBa!Ly onor npo·6JieMa. Y roKy ·aamer nJiaHa
'Tpe6a _,ll;a Ce CTpyTIHO OCIIOC06H 400~000 HOBHX pa,ZJ;HHKa. "·y
.OBOM 6pojy, CaCBHM je _jaCHOt IIpe,ll;B~I)a Ce BeJIHKH i:rpo:p;eaciT
~eaa. 0He he Mohn Aa say3My_ MHOra. MjecTa.
y
rpaaaMa. HHI\yCTpHje y xoje y CTapoj Jyr~faiiiiiti~bocv
:HMaJie npucTyrra •
. ,.
n
• IJ;Ho aapop;, a npeMa· TOMe H JKeae, Mopajy c.e jom
�Y CKO/rrones3.Ho · ca ~HTa!ibeM _ynJia'f!eaa JKeaa y -npnnpe,n;y
jecTe ,ZJ;aKJie I£ lb~xo:so. ,n;ciJbe CTPY"tJHO ys,n;:asaH;e. Kao Ham· ,il;a)l.n KopaK y TOM) riorJif,n;y Tpe6a ,n;a .6)r,D;e 6pnra· p;a yrroc.ile¥a
JKeaa ~e OCT3He 3·aJ.YBj"CK o6H't£3H pa.,t\HHK~ -neh ,n;a OHa rrpeKO·
CTPY'<HHX I<ypceBai<ojn ce y .cBHM"c rrpe.z~ygehiiMa O/lp"'a•ajy
cTeKae. oaaj .cTpytiHH MHHHMYM .Koj_n joj je l10Tpe6aa aa
rryTy ,ZI;O KBaJIHcJU-'IKOB3HOr. p3,1lHHKa_.
Tpe6a, npn: CneM OBOM cxn;ar:rnTH p;a ns:spiii~najyhn o:saj
sap;aTaK, nonylbasajyhu pap;aa MjeCTa aonoM cBje:)KOM pap;HOM CHaro:M: H3 pep;o:sa JKeH'a, MH II3Bpiii3B3MO. 06a1Be3e li::
,n;y-JKHOCTH npeMa ai;unoj ,n;p:JKa:sn:, a c ,n,pyre CTpaHe, yKJL-Y-.
-qyjyfin :JKeae· y npOII3BO,ll;lf.y Mil HX ""tJ~;HHM0 CKbHOMCKH ca-..
MOCTa.JIHHM H THMe"fy npaBOM CMHCJiy p3BH0IIp3B-HHM yqec·
H-HU,HM,;ll y H3rpa,zJ;:ILa 3CMJbC.
-;·,
YJia3aK ·:JKeHa y npK:spe,ll;y no·cTa:sJba rrpe,l( \Hamy- opra- ·
ansau.njy- · npo6JieM opraaHso:Balba jom mnpe Mpe:iKe Aje-qn-jnx ycTaaona,_ jaca.n:a _n: oO,~J;atHHmTa. Hama ·,11;pJKana npep;ysnMa Mjepe y·-pjemaBalby OBOr IIHT31b3, aJIH_ ~awa ·opraHH-
saljHja ·Tpe6a .z~a .z~aje RHIIfiHjaTnBy, .z~a 6y11e np•n. noMohnnx
,!l:p:JKaB·e no onoM npo6Jiew:y. Mn MOpaMo noMohu JKeHH
J.raj-qli ;J;a "H~CMeTaHO Pil.AH H CTIPie HOBa 3HaiLa. 39or TOra
uame cOl:~njaJ.rH0•3,ll;pancTBeae-_ ceKI:(nje o:so nnTaae Tpe6at p;a
nocTa:Be· _
-Kao Te:JKHWTe cnoi·a pa,n;a. IlnTaae_· Aje-qnjnx yc.TaHo:sa .Hnje taxa npocTa c.Tnap, oc·o6nTo :roaiA ce ysMe y o6~np
"tJHJLeHHI..J;a Aa cy oHe HO"BHHa y aam-Qj- 3eM;~~>IIt jep ce y
CTapoj" JyroCJI:aBHjH yonmTe HHje HI:IKO 6aBHO OBHM nHTalLHM3a 36or Tora Hama opraHHS.~Hjq T:Pe.Oa OBO nnTa_lbe
11a npoyqana o""""To "~ ce pa11il o ·llaBaHoy I<on>:peTHe no· .
Moha 011 cTpane name Op$HK3aljnje.
'·
.
-
.
.
-.
Tpehn. -Kpynaa ·sa,AaTaK Harne opraH:nsa:qHJe ·npeTCTa:sJLa
pa.,n; -ca :m:eaaMa· aa ~eJIY y onoj_ {fl,asn pasBKT:Ka ·aame seM,JLe,.
Ka.Aa noCTanJI.aMO· napaJI"eJI~~:o· ca. HHAycTp;njavrnsa:r(njoM _H
pei<oHCTPYKI1Hjy name
rroJLonpHBpe.z~e.
Tpe6a yqnHHTH c•e
Aa )KCHe ceJia, Koj-e <CY y TOR:Y paTa H3B·pmanue Maore H
KJ)ynHe 3a,n;,a"TKe Ha i{lpoa;ry :n y nosa,ri;uan nocTaH}r p;aaac
CBjetHH HOCHJia:q HOBOl" :IKHBOTa Ha CCJIY KOjH npC,IJ;BHi)a
rmaa pasnHTKa name seMJLe~
3~pyre
10ao HajnorOI\HHja opraHrr3af1IWHa cj>op,><a; name
noJbonpHnpep;e, 6,Hhe aaj6oJbe_ MjecTo II aaj6.oJba mKoJi~
npeKo Koje he )Keae_ jom -CIIJIHHje yqecTnonaTJI y u;jeJioxyn- ·
38
I-IOM npnnpe;piOM JKIIBoTy, npeKo Koje he OHa pjewananr
cBoja ropyha; nnTaiLa H H.aj6oJbe ocjeTIITn cse npe,n;:s:ocnr
KOje HM npy:iKa HOBa ,D;eMoKp,aTCKa -,ll;pJKaBa.
Maconao ynncnnaH>e. :a-::eHa y sa,n;pyre, H;.nxoBo opraausona:ae Ha KOHKpeTHIIM _sa,n;an;n:Ma Koje_ -~peAysnMajy 3(\Z\pyre
n: BapoAHn cJtpoHT ,- :Kao -mTo cy Hsrpap;lba sap;pYJKHHX ·,ll;OMOBa, H~mpweH.e o6aBesa npeMa sa,1l.pyraMa, H.nxmw aaraJKOBaH>e y npiiBpep;au:M MjepaM;:t, Kao mTO Cy pasae npcTe
OTKyn_a HT,n; CBe je TO sa,n;aTaK name opraHII3aD;Hje Ha.
ceJiy.
H~IIOCpC,l\HO je IIOBeSaHo Sa H3Bpiiielbe CBUX OBHX sa-p;aTaKa ·nHT~e- KYJITypHo-npocBjeTHOr nop;usa:lba :i'Keaa . yonmTe, a -noroTOBy :Xceaa aa eeJiy. ITop·ep; aaan:ifla6eTc·KIIX
Te"tJajeBa, ··nuCi:'lalJ.KHx rpy-ua:· Koje C::MO ,a;oca;l.a nMaJiu · F.aO
OCHOBHY clJopMy, IIHTafLy npOCBjehHB31b3 .::Ke;aa :MH, .Y ,li;3JbCM
p3:,1J;y,_ MopaMo n,pHhu Miioro· .mnpe n., ca Macro H ··MHOro
pasHo:sp:caux rJlopMH.- HeKa '·aaM ·ucKycTna n yCnjecn Koje
cy aaiiie opraHnsa:qHje .nOCTHrJie rtpeKo pa3HHX. ~cypcena sa
)KeHe ( II"'ICJI3ptKHX, MJbe.J(apC~H~; IIOBpTapC'KHX. RTA•) · IIOCJI)TJKC Ka.O Ily-TOKa3 y TOM'e KaKBe Cf 4lopMe I)a_,n;a Haj6JIHJKe·
:a-::eall n KaKae KOpHCnr ,n;oHoc~ onaKaB pap; y yaanpe·l}elby
lbCHOr p;OMahH!:!C'fBa If· H>e ~.aMe.
Cnn: n6MeHyTn sa,n;~n HKcy s~an;n caMo- aame .Qpra.:.
ansa;n;nje, OaH Cy-C:3.,1\p)kaj aa~er .rmaHa Hap0,11;Hor <JlpoHTa,
aJllr aa aaMa: je Aci Mo_6nJinllieMo ,n;o MaKCHMYMa :iKeile,_,n;a·
IIOC'l'aHy aKTH~HH (}OpU,it _3_a lbHXOBO _H3BpWeH>e. II:Pe,ll; : Hc3.WOM opraan.sau;njoM eTojn · jow HH3 IIHTalba xoja -n aa.n;alir.e
OCT3jy BCOMa B3)KHa. l.fs:Meljy OCTaJIHX_, -H3BO~eJLe H3rp(\Z\lLe,
pa,11; aa uc-nylbaBaJLy _JioK!a.JI:anx · nJI,aJHOBa .Hapo,z:a:aor fjlpOHTa
OCTaje- H ,n;Ue IIQC30 -Ha KO:Me MH MOpaMO Y't!HHHTH MHOro,
rrotieB o,n; aajcnTHnjnx ycJiyra .a:o aajKpyrranjHX· .nOCJIOBa_
KOjn 6YIIY IIOCTaBJLrHn y TOKY nsrp~H.e .. Hapo,llnH cj>pOHT
ce ca rryno. Bjepe ocJia.H.a na Hamy opraHH3ai1njy, jep je
OHa y OEOj fO,!:I;HHH aa MHOrHM MjeCTHMa· 6HJia llOCHJI3:q aET~BHOCTH
rJlpOHTOBCKHX- 3KI:r;Hj8.
Ha OBOM MjeCTy MOpaMo Ce ,1J;OT3fiH H HCKHX IIHTaJLa
riO KOjHMa Cy! Hanie JKCHe Hajop;rO·BOpHHje. )J;pyr THTO BHme
nyra, o6_pahajyhu ce :iKeHaLMa, HCTHIJ;ao je Kao aam 'HajnruKanju 3ClAaTaK BaennTalbe- ,~J;je:q_e, o,n;rajaH>e HOB·Hx noKOJbelba
HeMa _""tJacanjer HH nJieMeHHTnje~-- sa,n;aTKa op; OBora Kojn
39
�/
Tpe6a 11a nsupmn nama oprannsat~'!ja. BacnnTauajylm Harne
JKeae y ,D;yxy aam_e AeMoKpaTcxe ,&pJKa:se, MH heMo HM no-
Mohn y uacmnaHoy ILHXOBe 11ie11e y II}'XY HOBor naTpnoTH~Ma; ·JI.y6aBH :iJ:peMa CBOMe aapo,ZJ;y,- y ,Zl;yXy _HOBe .THTQBe
JyrocJianrrje. Ycz.m noBesaao ca oBHM. jecT.e H 6pnra sa
!IOMO,Be H !lje'!je K}'XRH>e, Qua 6pnra He Tpe6a 11a ce or..e~~a caMo y na6anJLaJLy MaTepnjaJinnx cpe,!lcmua ona Mopa
6nTH cBec-rpaaa OA aajcnTanje 6pn:re sa anxoBe npocTopHje,
na p;o JKHBOTa y H.HM~. M:a MOpaMo- aamy noMoh Bnme cKpe·ayTrr aa OB)t CTpaHy :a{n:BoTa y A,OMo~nMa. Tpe6a pasanM
o,n;roBapcijylut yspacT .n;je_:u;e, ,ZJ;jet:IjoM . mTilMnoM, nrpa't!KaMa,
Pa3e~o~'keMo w~o~poHy ,qjenarHocr 3a
o6yxearaH>e ce~o~x . paAHHX meHa
.n;a 6n ,ZJ;je:u;a y ,l(oMOBnMa nM;a.J:Ia pa,t~;ocTaH :m~rnoT. YlCJIOHHTH
KacapHtEn HSrJiep; Hamnx .n;oMona," rrm.rohu nacrrrrTa"tJ:_nMa· y
y opraHH3at.u-tjy
naTpPHaTHMa
CHa6,1J;HjeBaTH ,z:(OMOBe
6npaHHM
EH.HL'aMa
3a
TO je ,n;y:JKaocT _name opraaE;sa:qnje y
OBOM nepHOIIY· Ono cy, y Iiajrpy6JLrrM liPTaMa rrsnemeHn,
aexn o,&; sap;aTaxa aarue opraa:h3au.nje. Ho oo=H~JI~j~c~;y~a~j;''~~~~/.·.· .·
MHorO pasaq-B.pcan:jH Ha T~peHy.. Csn _oan 3
n.n.aiLe jam Beh~r 6poja :H\eH:a; II -airxoB_y jow Behy,
o.n;rojHoM ·sa,n;.ruTxy -
MaTCKy
II
nJiaHCKy aKTli.:S_H3a:r:t;_Hjy•.
Harne "'eHe 6ril5.e y npBnM pelloBnMa 6opa11a sa ncny.H.aBaH>e TIIToBor nJia:na, OHe he ;n;anr c:sy· CBojy q~ary, e:Heprnjy, s_a ,D;jeJio . npo~BaTa cnoje po~eHe 3CMJLe~.
llin:nno II·I<oarpec A<l?lli-a JyrocJiaBnje.!
._ )JajMo c:se ·Ha·we, CHa-re sla ocTnape:a.e npB-o_r. IleToroAHIUH:.er n;raH~
lflpoHT _onniTeHapO,D;Ha ·
Hapo11a J.YIIOCJianaje !·
· JKn:suo. Hapo;:(au
opraHirsat~nja
_ /f:CHBIIO
noJIHTI:It-n~a
pyi<o:so,r~;rrJia:q II opraHII3aTop Ha~ax
MapmaJI JyrocJiannje JocHI!I Bpos TrrTo!
rr~6je,n;a
ro:sop Bn,n;e ToMmn;h, npeTcje,n;Irn:Ka
KOUTP9JIHe Ror.fncnje
HP
CJ1one~:rrje._
Haw -Koarpec oAp~ilBaMo y MOMCHTY Kap;a CMo, y· ycJio..:.
:snMa ynoplie 6op6e sa_ l!BpCT · Ii Tpaja:u MnP y cBirjery, ca
ycnjexoM sanpmnJirr npny ro,n;nay aame nJiaacxe nprr:spe,n;e.
Beh Ha- npeTK9HrpecaHM K~H$epean;njaMa u nJieHyM-rrMa
pasMaTpaJIH CMO paf]; Harne ,opraansa~uje .y Ofl;HOCJ- Ha _one
,lJ;BHje TfiiH..eHHIJ;e. C jep;He CTpaHe, IIOCTaBJLa.iiO ce rrpe,n; _
HaUiy
opraH,n:3au;rrjy n~ITaiD_e KO_JIIIKa ce rroMoh upyJKaJia npii ncrryH.ana:a.y IIeToro,n;uma.er nJiaHa Mo6nJirria~ujoM cn'irx .caara
:~Eeaa sa IDeroB inTo 6o~u ycrrjex. C ,n;pyre crpaHe, JKeHe_ cy
Ha T;HM KOH{{>epeau;njaMa MaHI-If{>eCTOBaJ!e 'tJBpCTy Ofl;JI}T"<IHOCT'
.n;a -cnnM-- caaraMa rrop;yrrpy nOJIIITn~y Hone JyrocJiaBHje '~oja,
no,11; MY;J;PHM pyKOBOfl;CTBOM M·apma.Ji:a TriTa, cTojn y njmuM
pe,n;oBIIMa O,ZJ;JIY"<IHe 6op6_e npOTHB ·aHrJIO-a~Jiep~'!I<HX paT.HHX
xywEa"tJ:a.
)I(eHe CJioneHIIje, aa ~p,ajiDHM 3arra,u:a~-rM . rpaaiiu;aMa
JyrocJiaBirje ocjehajy cna:KO,zJ;He:sao n aapol!HTO JKHso_ -rrpoBOEau;nje THX paTHIIx xyrnEalia. 3aje,zl:;EiO ca c:snM JKeaaMa
}yroCJiaBnje MH_ CMO aiCTllBHO npaTHJie HCTpajHy 6op6y _Ha-
- !IIHX cecTapa y JyJinjcKoj KpajnHH n TpcTy sa npHKJLyqeH>e
, TUX xpajena JyrocJiamrjn. Ilocnrrje aame no6je,zJ;e Ha,n;_ IDeMa"<I~HM II nTaJinjaHCKHM cf>aiiiHSMQM, MI-i. CMO. nyae p;Bnje
rop;nae MopaJin BO,IJ;H~n ynopay 6op6y npoxnn ·ao-:sux
nopo6JLrrnal!a Ha:Po,n;a ·,n;a 6n nocTnrJin -aony rro6jep;y
40
�/
npnKJI>y'tieH.e
n~HHIWr
. ,D;HjeJia
Cii~)BeHa'lKor
IIpnMopja J:!
IIcTpe""JyrocJiaBHjn. 0Ba 6op6a HacTa:SJLa ce " ,11aHac
Ha
C~o6o,n;Hoj r~pnTogirj~ TpcTa, a· yn~peaa· je nporiiB noKy. maja. npernapaa.a· TpcTa y orcKOTJHY _,z(acKy_ sa aana,n; Ha
·.)J;eMoKparcKe se¥JDe-' :UctoKa. 0Ba ce- 6e.p6a aacranJLa n y
_..Cntn:M ,n;n:je.Jionnr.1a CJioneaatJKOr IIpnMopja, Kojtr cy 'jOm_
'<?CTaJIH 'n0,n; .HTaJIHjo:M:, _BO,Il;H ce y sajf)J;HHIJ;li eel )l;CMOK},)arCKHM caaraMa .II TaJinje ~porHn saje,z:(HH'IKOr aenpnjareJLa.
Ona-_ ~e Hacran·JLa H Y- CJioneHa"tJI<:ej KopjrruKoj npC?TIIB no~
-:Mytum:x aana,n;aja- aa:u;ncra H :anxonH.x aMepH't!KHx rocno,n;a·1\·apa.
0
roMe.
i'oBopH·
l!HH>ean:u;a .a:a :Ha Ham Koarpec anjH
, r.'IO-rJra ;:t.Ofin ,z~;e;:J:erau;Hja .JKe:aa H3 · C;rone:aa't!xe Kopyw_Ke.
..
lKJ'Iie Jyrocmumje rroKasane cy 11a ocjehajy ,11y6oKy
·n·ones·aaocT nsMeljy.. "'npcror ·Mnpa y ~nnjeTy H ycrrjexa y
·OCTBapn:sa:s:.y- IIeTorO,!J;Hilllber nnaaa. 0 TOM'e HaM npu-qa H.H·. xon. p3.,ll; aa ncnyiLa:saH>y rrpn.spe,ll;HHX s~aTaKa_, BeJUIKH
:HHTepec •a pa,zi MeljyHapOI\He lleMOKpaTcKe <j>e,~~epaQnje lKe,,
-_ila, HliTepeC s_a 6op6y CJio6o,ll;o.iLy6nBHX aapoAa.
, _ Y ·qu)M _paAy aa BeJIHKIIM 3~at:{iiMa TIJiaHa 1-i -y 6op6n:·
··.aa- 'tJBp_cT u Tpajaa Mnp y C.sHjeTy, M:H cMo, nopeA_ H~~--~->--~:
'-~-IIBH:X -ycrrjexa, yTBPAHJJH MHore rj_JemKe. 0 aeKiiM ~A .oB:nX .·
--·rpj_e:Ura:Ka 'xTje.iJ.a 6ax oB-,n;je roBop:nTa, jep .-CMa_TpaM ,ll;a ce oHe
--._ae<rt0jaB.n.yjy' caMci KO,Il; ·HaC y -CJIOBeHHj~, ~ero ;tJ;a- TaKBYX
ll{iH cJin-qJ:ilJ:x · rpjewaKa .,HMa-:,-y· 'tJHTaBoj seM.n.u .
. . r.
6pnjea~~nj.a
aeKnx aamnx
'IUTO HeKH~ -CpeCKilx 0,11;60pa
Hcl
p~
opraanaa:u;nja, 'aapo-·
Cci CTa]lHHM aKTH.B0M
lKeHa Hnje y cKJia,11y ca OIIlllTIIM. 3a,11aTKOM A<I>JK-a y OKBHPY.
'- <l>pOaTa, a
T.JiaBHH op;Oop anje eHeprHtiHO yq_HHHO
Kp.aj. Ta_KO ce aawe opraanaau;nje orpaHH'I~_najy · aa pap;·
caMo -Mel)y OJIHM J>KeaaMa Koje -cy neb. aKTiiBHe y <l>poaTy,
qeMY
a ae nop;e HHKane 6pnre 3a ynopaa H cacTeMaTCKH p~ ca
J-KeaaM·a__ I<Oje Hircy aK'FHBHe_ 1-mn tmje cy ce naciiBHsnpaJie.
O:aa Be;rnxa rpjerriRa, o Kojoj HaM je jytre roaoono u ru:apruan:
THtO, 'IHHH op; MHOri-Ix aawHx opraaHsau;nja aeKa- APYlliTBa Koja ce 3a,li;OBOJI,aBajy -Ca pa,n;oM y OKBnpy CTaJ!HOr
'l:IJiaacT:sa. JacHo je, ,IJ;a A4>)1{ -TriMe n:n:xaxo ae u-crryaaBa
3~aTKe, Koje y o:KB:n:py Hapo,u:aor lPpoaTa 6:im HMa, a TO je
pa.n; -Mei)y OHHM JKeliaMa n:oje jom ·CToje no_ cfpci.aH, xojaMa
'Fpe6a c:sa:K0,Z{HeBHO yKa3HB,aTII ·nyt li II'OJIHTlfliKH IIX ys,a;n-
3aT!r. AHTn<j>arunCTll:'IKK <j>poHT lKeHa jecTe y OKBnpy Hapo11-
42
BHAA TO!H WHli,
npercjeoHuqa KOHTPOAH~ xomucuje f!P CAoBe,Huje
a or <fJpoHTa J yro~Jia:snje mupoKa opraaH33u;Hja· c:e.ux pap;aux
JKeaa JyrocJiaBI-IJe. 36or cnor rroJIOJKaja y ,a;pyiiiTBy, 36-or
MaT~pnHCT:sa ;t<e~a Mo~e caMo y cou;njaJIHCTII'tJKOM APYIIITBY
BH,ll;jeTH T3pa~ll;HJ:5:" CBOJe IIOTIIyHe paBHODpaBHOCTII H CHrypI-IOCT sa CBOJY .,n;Je:u;y. YnpaBo s6or Tora, opraaHsan;·nja ·
Aci>)ICa HM.c;t HaJIIIHpe MoryhaocTH o6yxTaH.a cnnx pa;n;aHx
JKeua H MaJKH. Aq>JK r.ropa pa3BHTII ID.HpoKy )J;jeJiaTHOCT sa
Y3,1J;H3a:ae TIIX :JKeHa 1-I sa IJJTO 6pJKy lHIK:BII,D;aiJ;Hjy OCTaTaKa
pOIICKe npOIIIJIOCTI-I KOjn CC _IIOKasyjy y MHOfHM IIOCTYIII.J;HMa
y. CBaKn,n;annneM JKIIB0Ty JI\eHa. Mei)yTHM, M-H nMaMo npn-
. MJepa xojn ,u:oxasyjy p;a opraan3au;Hja
He o,n.ro:sapa
TOM
�/
sa,~~aTK;. Ja hy o•11je ynoTpnje6nm HeK; 6pojKe ns opraHI<. saqnje y CJiooeHHjn K6je pje'!HTO ro•ope o Toj rpewll"·
TaKa HanpHMjep, y cpesy D;eJioe HMaMo 192 Ol\6opa Ocno6o- .
,11IIJtHe q,poHTe, a caMo 102 o,116opa A<J>)K.a; y cpesy JbyTo- ·
Mep nr.ta Ha 102 ceJia ·caMo 43 0116opa A<J>)K.a, cpes IlTyj ca
330 ceJia n><a r(\o o116opa 0<1> " caMo 82 OA6opa A<I>m-a, To
cy npHMjepn yrJiaBHOM ca TepeHa, r,ll;je je nocJI~je ocJI06onocraBJLeu sa,ll;aTaK .Q6yxB~TIITR cBe *e~e
6n:Jie axrHBl13HJ.:>aHe sa ·BpHjeMe HOB-e.
·
l).eaa
C p;pyre
CTpa~:~e_
Koje.
Hn:cy ·
Hli<LaMo rrpuMjepa p;a cy HaJLe opraan-
san;nje cy3HJIC. CBOj pai:(,
a 'lJ:CCTO
qaK H aari:ycTHJie.
TepeH~,
r11je cy · y roKy :&OB.e :>KeHe 6HJie HajaKTHBHrrje. Y CJioBe- .
. HlljH~ HMa~o- ·TaKBn:.x npnMjepa y BnjeJioj Kpajn:nn Koja je· ·
aa BpHjeMe 6op6e OHJia .·KOJIRjeBKa HapOI\He BJiaCTI<. ,ll;a 6a .
. HaM Ta .rpjeill'K3. 6n.Jia jom -jacH-IIja -·Tpe6a Har.JiaCHTII, ,n;a cy
,:m;eae Y'""In:Ta~oj C_JioBeaii'jn ·usaruJie y_ ~yHo~ 6pojy:n cBjeca6
-Ha H36o'pe- sa Hapo,ZJ;He OA6ope~
He.Ma p;axne· _HeEnx· Hen_p_e- ·
y- C:SliM BcpiCHIIM 1'PeHy~ ,
MOCTHBHX npenpeKa, Bet.J. I-IaiipQTHB,
,~HM3: Jeae_ rioKaayjy p;o6ap<ii npaBnJiaH ·o,a;aoc. npeMa Hapop;-Hoj-.-BJiacTH,: r':le,a;ajyhn y _ILoj. oHo~3aruTD·_CM~- ce 6oplrJIH_. Ta _
Fnojana nacimn3a:u;Hje JKeHa nMa H ·I-IeKux c:sojnx .pa3JIOra.,
. JKeHe KOje cy y TOKY paTa OCTaBIIJie Kyfiy 'n llOWJie y 6op6y,•
ca,11;a cy ce nparnJie cBojnM p~,n;oBHHM AOl'.ralur~cKHM_ ·nocJio~
BHMa_n ,n;je:qn. TnMe·oHe :a3:B.pwanajy BeJIHKn ,n;p~TBeHu saAaTaK; KaKo je HarJiacHo u ,Z~;pyr TnTo. A;rn :anxo:sa 6pnra _sa
_,n;oM n ,ilje:u;y HH_KaKo ~e 6rr cM-jeJia nManr sa -noCJLe,n;rr:u;y na. CliBl:I33I:(jy· :f...~WW"IliTBeHO¥ JK:HBOTy, rrpecrajaH>e H.HXOBOf HHTepeca sa pasEoj- Harne seMJLe, npecrajaae pa,n;a 3a saje)l;Hrm;y.
pesY;nare. A}lu nope,ZI; rora HIIKaxo ae 6n CMliO ocraru saHCMapeH aajBa:iKHIIj'n . 3a,ZI;aTaK HaWliX IIOJIHTHlJ;KliX OpraH II~
· sa~nja --:- rp3f:\ehil _co~HjaJIII3aM usrpaljHBaTn. HOBOr ·'IOBjex~ •
To je Moryhe caM-0 aa raj aa'tiHH ·axo· aame opra:~nsa~aje,
usBpmaBajyhn KOHKpeTae _sa,n;arxe_ aenpecraao o6jamaaBajy
JKeaaMa H CMHC30 ll}I3H3 KaO II ·CBHX 0,1l;}lyKa Hamn-x, BJiaC~ll,
orBapajyh:ir liM IICToBpeMeao onmry rrepcnexnniy Hamer
pa3BliTKa; rrepcrieK'l_'liBY cpehaor JKIIB.OTa y ~:;o.n;llja.Jill3:My.
Mu CBH saaMo ..u.a liMa If ,n;a he jam ·6nni .neJIHKHX no.
remxoha aa TOM n_yry. Mu II ronopuMo o 6op6ll sa cou;llja~
}ll-i3aM. Ani!-. Ka)l;a )J;OJI33e Te TCWKOfif;': OHp;a. HX _He IIpHMaMO
><lio 6op6y. Harua opraHnsaquja He crojrr y npBIIM pe,lloBHMa K6,1l; caB}IaljliBaaa TliX TelllKoha ·H nperrpeKa. ~ei:uana
ce "tJaK ,n;a aame aKTIIBIICTKHHoe croje cKpmTeaux pyKy, no
crpaaH, Ka,Ll; aeynyheae :aceae c r:YalJaaeM npare rroje,LJ;HH~
o,zpryxe aamllx 1macrll.
IIpeMa jacaHM ynyrcrBH-Ma MapmaJia TnTa· MII heMo
M0p3TH noja'tJaTll nOJIHTll'tJKll pa,ll; y CMHC}Iy ·aerrpeKH,ll;HOr-
o6jamaiiBa,a1i. ,ll;y6o:Ke noBe3aaocr·u. aame 6op6e aa ·- IIOJI>Y .
u3rpaAae con;Hjami3Ma ca orrniroM 6op6oM 3? ~lip. ·HeMa u
HC MO:IKC 6l1Tll y aamoj 3eM.JMI MajKe H JKCHC KOja HC 3Ha
lliTa 3H3l!H p~r, H~Ma II He· Mo:m:e 6HTH. :M:ajxe II :lKCHe, tc_oja ·
He 6H xTjeJia CBHM ·cnojHM CHaraMa pa,n;liTI:I r-m yHnmreE>y
paTHe oriaCHO(:Tll, Koja He·: Orr xTje}la ,n;anr c:Be· y orrmrOj
6op6I:Ji·.3a :ru:np. Ama MI:I -Ty ·cn-peMaocr meHa "tJ.ecTo. 3aHeMapyje:r.i::o, He_ ysnMaMo je :Kao no;:prory 3a· ·M06HJIII3a:u;njy- :m:eaa y
CBaKO~HCBHOM p8.)l;y, jep HC y<-IliMQ :iKCHe ,LJ;a H3 p;oral)aje r}le_-·
,n;ajy IIOJIHTH'IICI·I, ,L~;a fJIC,!!;ajy Ha 3a,D;.aTKe y Ib-HXOBOj Mei)yC06HOj IIOBe3aHOCTH.
.
Hama opraaiisa~Hja MDpa.JLa 6n npoH:ahH n_~,n;ecae [popMe
xoje he o.u;pJKanr n joiii AaJLe pa3:sHjaTn TIO}IHTIPIKY
36or rora Harne opra~:~nsau;nj.e rpe6a ,n;a: CBIIM CHJiaM3
rr OAMax rrpucry-rre 3a,n;aTKy Kojrr je npep; IU-lx noc-,raBHO.
cB:njecr JKeHa, ([Jo·pMe Koje he JKeaaM~ jacHo rrpe,ll;OtiiiTH no:sesaHocr IJ:.HXOBOf JKIIB0T3 ca l!IIT3BOM saje,Zf;HIIll;OM,..,. KOja fie
HX OCITOC06HTII ,11;3 IIOCTaHy CBjeCHe MajKe II B3CIIHT3~IIU:~e
Mapma.JI. THTO ll ,IJ;pyrii KOHrpec ___;;;_ IIUipOKH, MRICbBHH, IIO~
}II:ITII'IKH pap; Mel]y ~EeHaMa. -CaMQ H3 _Taj Ha-"IIIH MII fieMo
rrocnrhn ycrrjexe· II y H3BpmaBalby ocTamix 3a,n;a-Ta:Ka n,t~;yhu
H3lliC::M: BeJIHKO::'! •ll;H ..'l>y C~IICTBC:HliM CHaraMa CaMu ti>II
J:I3rp3)J;HTH COI:J;II]3JIH3aM, IWJU 3Ha'IH 6JI3TOCT3H>C,- :MRp II
cpefiy I-IaiiiliX A_QMOBa. •
.
_ .
·
..
pa,Z~;a
cBoje 11jeqe.
ronopnhy jom 0 APYfOM ae,t~;OCT3TRY H3III11X opraHlisau;nja I<OjH je yCKO IIOBC33H (;a IIpBHM, ja Ty_ MliCJUIM Ha
orcyCTBO .n;y6Jbe_r 11 c·ncTeMarcxor Maco:sHo-noJIIITH'':IKOr pa,n;a
Mel]y JK:enaMa. H YJKHO je 11 npaBliJIHO p;a cy a awe opraHH~
g_a:quje npuCTyiiliJie .. K0HKpeTHOM. pa,11;y Ha o6HOBU 3CMJI>C II
OCTBapeH>y lleTOrOp;HIIIlLef IIJiaHa, r,n;je Cf IIOCTIIrJie BCJIHKC
45
44
�,n;a MH :m:eae JyrOcJia~nje ,-cBa~<?r -qaca p;y6o_Ko ocjehaMo
Be~l!Ke TeKo_BHae, E;Oje cy usn.OjeBan:u aamri: 1:1apo,zpi n -,n;a je
caB aam pa;J;, ,n;a cy CBH aawn aanopu npotrKaan ,n;y6oKHM .
yHyTaplbHM 3a.;:J;OBO.JbCTBOM, KOjHM HaC HCIIy~aBa. 'l!Hli:.eHHIJ:a
· ,11;a )KHBHMO y_ onaKa .-cJio6o,n;aoj seM.ThH.
/
.H-{eHe JyrocnasHje Ay6oKo ocjeliajy
aeniiiKe reKOBHHe Koje cy H3aojeaanH
--.
HBWH
foBop Anr;:e Eet)yc, MHHHCTpa
q)nua;rctija HP Xpn~TCKe.
-Hapol!HT9· aaM je 3~0""BO.JLCTBO_ ,11;a_ cy Ham RoHrpec yJ~e
.;n:u'tfane:-cBojoM nocjeTOM ,ZJ;~JieraTKIULe_ saaTH6r .n;njena :m:eaa
xoje ce s~je;:(Ho c ~aM':!- 6ope sa MHp, sa Hapop;Hy ACMORpa-:
Tnjy, nponm n·oTrra.JhnBatia paTa, nponi:B oanx ·Kojir Cy cap;
IIOHOBO IIOlJeJHI p;a. ,l];H::KY rJiaBe H IIOKylli3Bajf, 360r CBojiix
t(7.rHK3UIImX
H
MOHOIIOJIHCTHl!KHX
HHTepeca;
,11;3 _
IIpHpep;e.
Ha:poll:HMa CBHjeTa HOBY KJiaOHHI..J;y KpBa'BHjy O,ZJ; CBHX- ,11;0'C3-
,ZJ;3UH!.UX_. YBjepeaa ca-M- ,n;a y OH:Q"M seM)J,aMa, "'nje AeJieraTe
He __ -MOJKeMO ABH3C ,11;3 II03,ll;p3BIIMO Mel)y H3M3, IIOCToje:. BpJIO
3H3THC
CHare ,l(eMOEpBTCKHX
aHTI-UJ>aWHCTH'l!KllX _Ji<~Ha,
KOie
-6H c· BeJII-IICiiM 33,1J;6BOJi.CTBOM npaT~Jie H3UI pa;,\ ~u I\Oje \)n
saje,n;Ho- c H~~jene ):(a MaanrpecTyjy. CBojy cnp-eMHOCT rr
o;:piyt:.IHOCT ,11;a _CTaHy .Ha CTpaHy' Hanpe_TKa, Mfipa H ,ll;eMOEpanije.
·
Mnc;n-IM p;a Bjepao TyMa'!HM ocjefiaje n pacrro;roJKeH:.e
c1n:rx m~]Ia JyrocJiaBHje, a-:r-co rrcTaKHeM ,ll;a fie oBaj -KoHrpec ·
Haj6o;rLe 0,11;pa3JiTH Ham )EliBOT H pa,a; y TOM ' CJiy'l!ajy i3.KO
nor-m.JKe KOJiliKO
MII JEeHe ocjehaMO cpeTHH:Ma, IIITO CMO H3
HajTeJKer paTa IWjer -CY liKa,n; BO,IJ;HJUI Hall.IH aapO,IJ;H H3a!LIJIH:
EaO IIOTIIYHH no6je,11;riH~H II IUT.Q_ H3rpa~yjeMO 3eMJl>y Eapo,n;He A_eMOKpanrje, ,li;-OMOBiiHY :CJI060p;HliX H paBHOIIpaBHHX
. Hapo,ll;a, f' Kojoj je Y OCHOBH JIHKBli,1J;UpaHO CKCIIJIOaTHCaJ-Le
"l!OBje~a o,n; cTpaae ..joBjeE;;i, seM.ThY Koja je c·e6n yseJia y
::a,n;aTaK Aa ·usrpa,n;rr .c-ou;rrjaJIHsaM. Xoh.y' OB,ll;je ~a Har;racnM
ce
46
H.a. aamei'..r IlpBoM KOHrpecy KOHCTanipa..Jie ~Mo Aa eM~
· 6op60M: HaiUHX Hapo,z:i;a II HalliOM· 6op60M -ll0CT3rJIH IIOJIHTII'IRY .paBHOnpaBa6cT, aJIH ,n;a ·fie Ta paBHOnpaBHQCT 6HTH
cTBapaa pa;sHonp~B-HOC'T caMo- y TOJIHKoj MjepH yxoJinKo je
caMe JKeae 6y,D;y HCKopn:cniJie, yKQ..JIHKO, C·e one aKTJIBHO 6y,n;y
yKJLY'IIIJre y ·IIO.JIHTH'l!KH. JKHBOT seMJLe. lloJIHTI.P-IKII JKHBOT
seM.JI:.e, Kojn je y o::s6~l:--nepuo,n;y; aajsHa'-lajHnjeM y xHCTopujn
Hannrx aapoAa ,.6Ho TOJIHI\o :JKHE H c::sectpaH,_ HHje ce O;ZJ;BHjao . 6e3 HHTeHSIIBHOr: ~16mi?.a, __JKEHa y H:.eMy. ~030JIHTe- Mli
p;a HCTaKHeM -caMo HCKOJIIIKO MOM-eHaTa, KOjlr' <ey .. ,1\0,ll;yWe
roT_oBo ·CBHMa II03Hanr, aJIH KOjH Cy TOJIHKO- SHa"lajHH; ,13;a II:S.
HUJe HHK~a ·cy:srrm:f,Io no.aOBHTH. Ha npBrrM IIs6opnMa no- _
KOITaJII; CMO MOHapxfijy II CBe QH:O, illTO je C -nOjMOM MO;a:ap~liJ~ 6n;ro Besaao ;. _c·By Tpy.n:eJK je,.n:Hor _noJIHTH'IKor, ,n;pylllTBe~?r ;1-1 eKOHOM'CKOr CHCTeMa KOjH- Ct- li3JKHBHO II iCOj_II je
cn_e:o;n]aJiao y HamrrM npi-IJIHKciMa rrpe_TC.TaBJLao sa cBaKor
rroje,ZI;H_HOr _'f!OBjexa aarnnX ~apo,Z~;a aajrOpy Hecpeliy., 'll-porJiaweH:.eM· Peny~Jlrr.Ke saBpmH..JIII cMo BeJinKy eTarry oCJI06o;vrJia'l!Ke 6~p~e Hamnx -aapO,~~;a, a YcT.aBOM _ oq)OpMHJIH
yHyTa~n.. e
ypelje,..e Harne HOBe IIPJI<ane •'I>HPJ,
ll36opnMa
y llOJt,ll;II~HM HapO,z:J;HHM per:zy6JIHKaMa_ IIpHCT.ynHJIH CMO
.._1BpCTo_j _H3~pa,zi;:an' cBaEe noje,n;rrue . peny6JIHI-Ce, jep caMe
cpe~eae, -cHaJKae a.apop;He-. __peny6JiirKe,_ "t.I~pcTo noBesaae,
- '-~ajy MOhay <!>HPJ. H ~air<?CJL~TKy ca,n;~IIIlbHM ~-rs6oprrMa· 3Cl
Hapo,ZI;ae· O,ll.-6ope ~eMeaTrrpa;rll- c:ro,w ,7.1;0 KpaQa BJiaCT. pa,n;aor.
Hapo,Z~;a. Yp;uo ::Keaa,_ E_ao aKTHBHHX- r;r3.ca'l!a, y CBTIM THM
ns6opuMa 6110 je Be<?Ma SHa~ai( n_ ae Mo:m:e ce ro'E·oprnn _o
6HJIO Ka~oj, 'laE 11 MjeC'THMH'IHOj ·afTICTHHeH:QIIj~ ::Keaa.
~O~BOJIHTe, MH ,1J;a BaM KaO HJiyCTpa:o;Hjy TOra HaBeAeM
Hexom-tKo rrop;aTaKa us XpBaTcKe, a saaM ,n;a cy rr no,ll;au;r-r
ns ocTaJirrx aapo..n;anx peny.6JIHKa oTnpB:JIHKe je_.n;HaKII. Ko,ZI;
ns6opa 3a YcTaBOTBOPHY CKYII,IIITHHY op; 35o630 aceaa ·rJiaca..Ia
y Jiy:o;H, HIIje nsamJio Ha ns6ope CBera. z6 w:eaa. Y KOTapy
)l;nop 011 6.45r Jl<eHa nracanci je 6,3gr. Y !OOTapy· C!!y"' r!Ia- caJio je gg,g6o/o JKeHa yrnrcaallx_ 6rrpa'I.a.. ~ Y
sarpe6a'l!KOM)
41
�EOTapy g.g,8oo/~ y KOTapeBH~a HoBCKa, . rJinHa, -HamHu;e,
Jly,116per H IJ;p:i<BeHHl\a 99•9bo/o,. KOTap. llin6eHHK 99,97%,
rpa,11 ByKonap.99,87'%. Y neTOM. pejoHy y 3arpe6y 0,11 16.384
ynEca~nx »ee"aa 6Hp8.t.Ia unje nsamJio aa II36ope ca,Mo 29
inTO je'.qaK.~)r HHsy: C.lift.li;ije"Ba;-6~JIO H Q33KOID~iiO.· 3aKOHC.Kli
je 3arapaHTOBaila 11 y ·,i:J;jeJio ce-.c;npoBO~H sam'IHT3. :~KeHe,_·~aO
uajKe, TaKa )Ia· yJiasaK J eHa y npnnpe11y y jom lie heM· 6pojy;
He caMo 11a; He cnpje'Iana' :>i<eHy·lla' 6)T,11e s,11pana MajKa n
palja 3,1\pany 11i•nY• Hero joj 'IaK n oMoryhana
ycJLell 6oJbe
sapa,11;e cTaJI_ao ,tno,n;:n:m:e CTa:H,u;ap,l{ ~HBOTa CBOr n CBOje·
nopoAnne.
HfMa- CyM:e.e--·,n;a ':m:eHe xoje ,n;npeKnio pci,D;e y npnnpe,D;n:,
HajHeitocP~AI;IUj'e :nsnpmaBajy' n: HcriyH.a:sajy· n.na.H H AHpeKTHo ,11ajy CBOj Y/IHO y HH,llyCTpnjaJIH3"UHJH H eJie:i<TpHqn<-·
Kal\Hjn 3eMJbC_ d,11 1945 rD,IIHHe IIOBeliaO Ce 6poj OKeHa y
nHI\YCTpnjn y XpBaTCKoj 011 14.oorf Ha 36.ooo OKeHa, 1\aKJie
sa 16oo/o. 011 i4.ooo :iKeHa 6iiJio j'e cnera soo CTPY"""" pap;~~.
HHKa, a 7.ooo nJ?nyq:ealnr, O,ll; T0ri:i je 3HaTaH 6pof
oTnao Ha. ;K~:o;eJiap:nc)OO_ oco6JI>e._ MeljyTB:M, ,ZJ;aJHaC nMa.MC)
ca>W y TCKCT.HJIHOj HH,llyCTp>rjn 86o CTp}"'HllX pap;anna• y
BHI\YCTpnjn KOlKa H o6yhe 150 CTp}"'HHX pa/IHHl\a, y ripexpaH6eHOj HH/IYCTpHjn 230, y xeMHCKOj 70 H1'11· JbKO ·cy
pesyJITaTH pa,!la Ha CTPJ"'HOM ocnoco6Jban-y lKCHa pa)iHnlla
y ~OKy OBHX ,n;'n~;~je roAHHe' SHaTHR, Ha iLHMa C:e He' .CMHjeMO
saycTa:sinH HHTH ce :EL:nMa Sa,ZJ;oBO.JbHTH. y- ,qaJ~:.:aeM p~y Ha
- cTpycrHoM ys,1J;H3a:e.y pa,n;Hu11xe KJiace -yonrirTe Moi)a '1r ·Halria
opramma11nja 11a noMorHe' CTPJ"'jiOM }'3/IHSaH>y OKeHa pap;anu;~, y MaCH KOjHX· fieMO OTKpHT.H HeCyMIDH'BO MHOTO TaJie:H--TOBa:H::nx :w.::eHa, xoje he Mohu ,ll;a cnoj TaneaaT nJIO,zJ;HO yrio'I'pe6e y IIO,!(H3aHoy _
np0,n;yKTliBH0CTH pii;:{a,. 6e3 1J:er3. HeMa Hanpe,n;ona:aa K co:u;n:jan:nsMy.
JKeHa.
Ko,n; afic ce HHI<a:tJ;a an:je nO·cTaBHJIO HKTH ce MO)Ke ~o
cTaBHTH nHTa:Ene 6poja ·:lKeaa 6npaanx -y opratae BJiaCTn, Jep
- je aama opraaHsau;nja cacTaBHII ,n;n:o oniiiTe Hapo,n;ae opra_M ·
HH3an;Hje, Hapo,lt.HOr £PpoaTa1 _xoju xaa,n;Hp;npa ua ns6opHMa
CBe. _
cBoje t:~JiaaoBe xojn Aajy aaj:snme ra_paau;n.je ,n;~ he c
ycrrjexoM -~s~pmana,TH n c:spmaBaTH oae sa.,n;aTKe KOJe H:t:'
:aapoA, Kao opra.ran:Ma :sJiacTn, noBjepa:sa._ A~n: sa .caM pasBOJ,
llO;.JIHTlPUC·H-pas:soj )KeHa H OMjeae TOr_pa3BOJa HHJe 6e3_HHTepeca 11a ynopep;milo 6poj OKeHa, lioje cy 6nJie 6npaHe y
O.praHe BJiaCTH y aapo,U.HHM 0,[\60pUMa ItO,[\ np:s:rtX · H36opa,
IIpoBeA,eHHX uenocpe,n;ao. nocJiaje_. ocJio6oijeH:.a; · II y. n:36?pnMa KOja cy npOBe,!ICHH r0,1\IlHe 1947, fD,!IllHe 1945 6HJIO Je
nsa6:Pan0 y Mjecue aapo,n;ae o,n;6op_e y XpBaTcxoj .I.I54 :aceae.
Y 1947 ro,!IHHH z.6zo OKeHa, 1945 ro,!IHHe 6mro J• y KoTaJ?CKHM o,n;6opHMa· 34I :iKCHa, a. y OKpyJKHH~ 52 JKeHe, ,lJ;OK Je
.Y KOTapcKHM o116opnMa 1947 r0,1\llHe n~a6paao 476 .OKeHa, a
y rp"-1\CKIIM Ol\6opnMa ll9,
OBaKBHM y-IemheM aa In6op:n:Ma . JKeae·· cy ,n;oKa3a.zre,
npBo, ,n;a ··.cy noTny~o 3J?eJI~, CBjecHp, y- --nyaoM 6pojy C.Ty- ·
~HJie _y :r,tOJIIITH'I~H :/KHBOT, ~CMJbe, II ,ll;pfJ"O, ;n;a Y TOM TIOJIH_TII'IKOM JKRBOTY. -no:rnyHo · c~oje ys Hapo,11;ny :sJiacT u ,n;a x_ohe
,1\a 6y;w nperaonn y R3rpa/IH>H collniaJinsMa.
CnpeMHQ~Iwjy cy lispas:aJie nOJIHTH"tJKHM_ :M:aH.uiflecTal~:tijaM.a Ha II360pHMa, f,!;OKa3yjy :;KeHe ,lt.HeBHO Y CBOM pa,n;y.
Hama nperayha Ha noJLy nprmpei\He II3rpap;H>e o6~XBaheHa
cy je;J;I-UIM flojM6M, je}J;H;Hh{ H3pa30M, pHje"tJKMa KOJC cycpeM
heTe Rao na'poJie _y CBl!M aaru:nM pa,n;:uoan:o;aMc:t, ypep;n:Mar,
ceJJ:nMa~ T.O- je aaru Tieroro~nun~n: rmaH. ;rroJII-ITII'!Ra pa~Ho
npaBH.OCT OTBOpHJia je JKeHaMa IIIHpOKe· MOryfiHOCTH ty,D;JCJIO-.
BalbaJ H y-qemfia y pa.z:r;y Ha C1H2IM MOryfiHM TIOJLHMa.
Y aaruoj npi!Bpep;H trBpCTO je H. ,ZI.OCJLeAHO cnpoBe,ll;eHO
Hatre'JIO- sa je,n;aaK paA - je,n.Hai-ca :UJiara, 'TaRo ,u;a je norny:uo
.JIIIKBI!AIIpaHci CTapa ·TiOJIIiTHKa U npaKCa KOja je Bol)eaa y
KaririTa.rtHCTH:qKoj JyrocJiaBnjH r,u;je je np_na:o;Hn 6Ho ,11;a ce
)l(eHIIH pa~ OJiaha c.Jia6:nje caMo saTo mTo je TO JJCeHHH pa,n;,.
48
,ila
)Ia
Hap;y 11a he OKena 6nTir KO'IHHlla 6psoj o6HoRn n Hs- ·
rpap;an seMJbe rajnJlK cy y npBOM Pei\Y peaxl\HHapmr cBeheHHl\H• Meljy KOjnMa cy HCCYMU.HBO 6HJIIi Ha npBQM MjeCTy·
K_arroJIHt.IKn cnehean:u;:n. H nope,11; H3Bjec~e npHBe3aH0¢T-:n ,:.3R
Bjepy KO,!J; je,n;nor ,n;njeJia Hapo,qn:ux Maca· :n Hclri:oce :JKeHa,
peax:u;ooHapHMa· y MaHTHjaMa HHje nomJio sa pyKoM ,n;a "liX
nOByKy 3'a CBOjH:M IIp.il>aBHM IJ;HJLC:BHM.al.
<
~H.SH,aMo ,11;a aenpHjaTeJLn:: HanpeT:Ka t.Io:BjetiaJtCTna rJie,11;ajy
1flPHJeKHM OKOM Ha Irsrpa.z:rsy Hame seMJLe. OI_IH rJie,ZJ;ajy rrpnJeXHM OKOM Ha CBe SeMJLe KOje cy· Ce OTprJie H3 c<}Jep'e JLHX0Be
eiOCIIJIOaTal\nje, OHH TIOKyrlranajy ,11a OM!>Tajy H>HXOBY H3rpa,n;ILy~ oan xohe ,qa OTe:m:ajy CJio'6o,n;HHM Hapop;H·Ma )I:iijelleH>e
Tewxnx paHa paTa. Alr.u MH 3HaMo ,n;a he caMo Hama cHara.,.
•
�/
Hame jeAHHCTBO n mTo 6p)Ka · Hsrp~B>a seMJLe Molm Aa
npeTCTliBJhll Haj6o"'y OA6paHy H npeMa, TOMe H HajeqinKa~jif-O~rOB0p paTHHM xylliKa):.ti:rMao H3rpaA.iia seM.ll>e,_ aame
j~BHCTB'O, · uama -·cnpeMHOCT · .l(ci 'HC'rOM
}r.nopuomhy,
caMO-
UO:EpTBO'BaHtCMt xepoHSMOM 6pa.HBMO CBOj:9' C.JI060,ll;HY ,li;OMO-
BHHy, KQjOM_ CMO je·· HCKynH:JIH· H3 KaHJ;Ia-_ oeynaTopa H IIMU_e-pHjaJIHCTa, ·npoii3Jia3H H3 CaSHaJDa,
H3 CU?SHaje
BC~IPIHHC
Texonuua uame · uapo,z:r;uo...OcJio6o,n;·i!)Ia1!Ke 6op6e _11_ saa"laja
HSr~a.e Hame Hapo11ae IIPl!<as.e. H MH :ateHe, y xrenyHe
TPH. ·ro,z:r;uue MHpilo,zJ;oncxe HSrpap;ILe, . ocjexwre CMO
,n;eTu JKliBOTi:t
y ciBapHoj
6}1aro-
CJI060fi:H n_ paB·IiO'IlpaBHQC'THt-
6na-
rOJ:I;eTH· uapo,n;-ue f\CMo'Iq)aTHje, - oTK.JIOHRJie-- cMo- o,ii- ce6e. ueca><o noHB:JK3lllajytm. xroJio:JKaj Kojn ~ito n~ane y cTapoj JyrociaB·aJ:a,' uero lt"·-c•e oue uecpehe- xoj~Ma je KaiiHTaxn~ame
;-.. ,11;jen;e, aa JKHKOT aame rtopop;nU,e·. · IIpe;:~;- HaMa je aecTa;zo
a.Bern aesanoCJieHocTH, yHn:~a:sajyh.Hx KpHsa, H~'cB:ryp~
y. cyrpamH:.H -:a(n:BOT, prpaxa ;:(a 6yp;eM()
C'J:'H'tJKa CTHXHja Bpe·OaJia Ha_ uam .JKBBOT, ua :JEHBOT
PI ':!CpTB0BaHll. Sa Tyi}HH·C~e HHT~p_ec_e. flp~A. lt~Ma ~e ...... ·.
p_a.2.. "B~ap n cBnje~ao nyr n; u,;H~· c ·qHTan:g:r,r·_ a_al?o.n;.ol.l. :. ca
S~HOC~M npHj~Mo pa,rt;y .-Aa JOm neh,Ir.M y,e_~JeC_H~a no-
nllo~a•w a am, nyT y co1111iaJinsa>r, Ky,n;a ·Hac .~o11rr Hapo~>.<IJC
RoMyHlicTB~um. na.pT~ja, Ham Mapma.rr TRTO.
ifl:PoliT,
,D,aHac APYK'-I!-1je H·H1BI-1MO
.-.
1-1 paAI-'IMO
Ms pnje"--H EJise Ber:MaH, _pa~Ho~
. HaJinSa:TopKe TBOpHnn;e »He:sa~< - ·
.
3arpe6
.
,ll;pyrapn11e, ja xohy YKJlaTKO 11a BaM roam<eM KaKaB je 6no
JKHBOT Hac :;Keua p~HH:qa ,lJ;O~ CMO pat:\I·Iiie _y KanHTaJIHCTH'tJ. KH.M cfla6pHK~'la n KaKia\"B· je· ca.Aa Ka,zJ; paJJ;EMO y Haiii1IM aa-·
poi\HHM lj>a6paK..,.a.
H3aajehy npnMjep npe11y3eha y KOMe pai\HM Beh 26. ro,n;naa. Kao MJia,n;a pa.n;au:qa no-qeJia CJa:M pap;ItTu y (Jla6pl_In;n xe.-MHCKe ,lj>apMalleyTCKe HHIJYCTpHje, Y TO} oj>a6pilll11'I HaJia3HM
cejom ._It. ,n;aHac ..
no~e.Jia CaM ~·a P~llM
Y- O,lJ;jeJI>e:a.y-
onpeM:e,
a.Jirr_ ~aM;: Qpsp 6HJia \IPeMjemTeHa y o,n;jeJI>elhe,sa npon3BO,lJ;-
, a.y.
y TOM O,lljC]Lea,y 6pso CaM Ce CHamJia, BOJIHJia Taj p~ R
A<?CTa .p:ocJio:a~ _CaM. p-f?au:.J:E:aJta, Ca.MOCT~H(), un; _
CTa.JIHo _ca
ncro:u -nnroM. -Kacaitje· caM:- p~iiJia· cclCBHM ca.MoCTUao ·Kao
Jia6opaHT~_.}lJIH -~?ja_.. RJiaTa- 6Hm!. je..3~ riOJi:OEHI:(y- Mail.a O,ll; -nJta~
Te >~ymKapl\a Jia6opaHTa; 3aillTo.? 3aTO mTo ca.. :JKeHa. Ka11
caM TpiDKlrJia nJiaTy pa:Bay OHOM
ca
icojii:M pa,zJ;HM- HCTH
.noca0
,1106nJia ca>< O/ITOBOp 11a He 6n 6nJio npaso 11a, HMaM je,liHaKy
nJiahy ca ><ymKaplle~. Me!jyTHM, noCJIO,llasall je HMao npaso
11a HCKopmnhalllal li(O)y .p~HY CHary IICTO Kao :p~ay caru:y
,'
,,
,
',
, .
MymKap11a.
.
ETO, To je 6110 npBH npHMjep Ka.KO je .,.;eHa p~>iH 11 a
6HJia .6ecnpaBaa H HSpa6JI>;e:saua, ~ saTJrM je CJ$:je,z~;Ho. HH3
,, /lpyrHx, IImteJra cau ,nqsnBaTH APyrapHlle ,n;a ce opralfi_ISyjeMJO, ,n;a JiaKIIIe _nocTHrJie:t.-~o 6o)Jl.e .ycJio:ae · acimer¢~.: :acnoTa.· To
Cy
HaM:. -,:eCTO Crrpje'laB3.Ji:H IIOCJIO,ll;aB1J:e:SH KOHJPH,ll;eHTJI. -TaKO·
. ,
.' ..
_
'Sfta,HH, nopHH"'IKH :)Ka_H,ll;ap.-~.
~P3HJia .caM .OH,IJ;auiihlr rrop_~,l{ax~ )VIR caM _Bp~nJia
-_H
HaCTOJC:Ua C3.M .,ll;a Ce IDTO JS_Hm~- y-t;a:BpWHM -y OBO){. ixocJiy,-_jep
Pa.zl-
C"" IIKaJia H~C ,lla l,\y THMC jCI\aHnyT KOpHCTHTII Hapo,lly,
. rroc_Jnrje_ OCJI069~elMII·HB;me.- se:MJLe
,
P·vO-.
HHje ce_: ~HO;rO
Ml!]eHHJIO_ CTaH.e ·y H~meM' n"pe,n;ysefty, jep je OHO _·O<T~O)I
,zt;aJ:Le y -pyxa.Ma xanHTaJIHCTe. Cn·H,ZJ;HKa.JIHH_. pa,zJ; a_Hje ;ce ~fb'~
pasB:njaTH, jep je xo:tr~Jia yrrpana npe,11;yseha. H~cr.~o ?Mrul~·
cBoje npocTopuje- y -TBopHH:rpr. , 1 _Q,ll;pXaBaJIH c.Mo ~ap1e ~a-·
CTaHKe llO ,lJ;BOpHmTy.
. ,
IloCJIHje aarpioaaJiusan;nje c-naHyJia je-.y HameM npe;J;y..:
•ehy CJI06o,11a. BHJio je oii.Max rrpocrop11ja sa Iia.c.' Passujao
_Ce C.HHJPl.K!aOIHH l i IIOJIHTH'"'IKH _pa";(, jep j_e MOr.Jici -f!;O- HaC ,ZI;OnpHJeTH liOMOfi.. -tH.HJI:HKa_Ta 1I -Hapc;>,n;He_ :SJI~CTH,--liJia,Te_ cy Q,ll;-"
M~ 6u.tre npeMa p~y. IIocJirrje- J:I,r;unro~;:t..JIHsap;H;je Mll:·,:JR:eHe,lWJe Be_fiHHOM P3AHMQ y TOM·npep;ysehy, ,n;a;a:e CMo._cBe o,r~;--ce6e_
,n;a no6oJLruaMo npo,u;yKu;ujy. Taro -03J_M H ja Koja- nMaM~ MriOI:o
IICKyCTBa CMalhiiJia pa,n: Ha ·npoHSBO,lJ;H.H je,z~;-:H0r -MeJieMa 3a:
soo/o,
a KO,n; IIPYror ·3a
2?o/o. To
Cl<M }"'HHIIJia H3 "'YI'laJ!IH rrpe"'
1\t~a H:apo,1J;y u ,n;onpHH~JeJia Aa- npHje po~a, saBpli:I-HJ4Q nJiaH.-·~ a HIICaJ.i CTaJia y tBOM' _pa,n;y~ C:Boja ncKycT:sa n:peHocnJia -caM
Ha MJial]e .u;pyrapH:o;e. TaKo HMaMo jom HOBHX: ·y,11iap:a-Hu:.a "K
xaa,n;n,n;aTa sa y,11;apaHu:e.
.
.- , ·
. .
.
. .-.
Ilo3IIBaM cne .n;pyrapnu;e,; oae cTaprrje, .. _.11;a·- cnoj.a :n-<;xy~
ern a npeHecy Ha MJialje, a MJialje· ApyrapHlle 11a ce ycaBpme
CTP,Y'l!HO KaKO 6rr Tl!Me mTo BHiiie- IIbMOrJie y H3rpa,li;H.H H~t~
nopymeae ,n;OMO:SHHe .n . n:snp~eH>y IIeTQrp,n:n:nm.er:, n.ilana •
••
�/
0 'HYmypJ-Io-npocsjeTHoM pa.D,y
,
opraHHaau.HJe Ha Hocoey
1-1 MeTOXHjH
IIPYIDT~a yomrrre .. Mn CMQ, ,1\pyrapnlje, <jlepe1,1y no11esa.n.e .~a _
KOHKpeTHlU,[ . Dp06JieMHMa_ '· H !"0Tpe6aMa. p~a na·. Tai(O arne
ToBaJI.e "?11.1Iapo!la... 0/iplKanaJie. CMo. cacTS.nKe ca 11 pyrapn.
11aMa KOJe cy paanJe cKnayJie oj>epeJ,Iy, ca· MajKaMa · na.nlr>;
6qpa~a Illnmapa, no nJieMeanMa, Ti,,. no if>li~""M~ .ip·opMH-
lh -piijetJu. Enje Boxnni;·
p3UIH aKT-nBe arHTaTC!pa _ffiHnTap_KH HTA. ·
.n;eJieraTKHIDe KocMeTa·.
Cie TO n joru !\Pyre if>opMe paAa yrroTpe6~aBaJin cMo 11 a
6ncMo WTO OoJLe. cnpoBeJie one 3a!laTKe. Bani PaAH if>epe1£e
BeJili~H .,n;Ho _~e~fl , Ko_c~·e:ra. HHJe _. y~~ea y npn:Bp_ep;y~
y,npaB_o y noJLORp!Hspe;l(Y. MH-·tMo -'cxBaTH~e H jom .J;'Hme
heMo cxBaTHTH, nOCJIHje Koarpeca H -3a,ZJ;a!raKa -~oje ·HaM je
noCT2BHO ,n;py~ TE;TO, Aa nO,ll;H,saae a·ani:e -SeMJLe u -cnpoBo~e~e .IleT_oro)l;HIDlber :OJiaaa ae .-14o~e 6HTH yc~jemtio ,lJ;OK
cy ]OW ,11eceTHHe XHJLaAa .lKeHa n011 lf>epei£OM.' JlHKBii/IHpaiLe
Ha llpB'ooi KOHrpecy lKeHa Jyrocirannje rOBOpHJro c'e
xaxo n KOJinlco
cy
:JKeHe yqecrnonaJie
y
6op6n
J:l
nocTaBJDeiiH
cy 3a,llaljn' sa MHpHOI\OIICKH PaA. 'Haiila opraHH3al\Hja "':
Koct>By·n· MetoX:njn npHMHJia- je TMa aa ce6e neJIHKe H remxe
3~aTxe~·-
MH -- CMo · Ita KocMeTy :re
sa,~J;aTKe
crrpono;:t;Ii..ite Kpoj-
crneljlijrurae· if>opM., n npnnpeMrure · ce sa oBaj aam ,1\pyrn ·pai(HH ,ZJ;oronop. Y oBO:r.t ·paA,y' aaHJia3HJIH C-MO aa neJnrKe rem·xohe·
xoje HH p;o 'AaHaiC HHCMQ CaCBHM OTKii.OlilrJIH •. Ko,n; :aac je,"
,n;pYtapHq~; nemr·Ka saocriDiocr :fOiiinre, a Hapolinro KoA
mH:n'rapa. Pa11n no11pe~eHOT, ynpano po'ncitor rroJiolKaja,y
KaMe
~HBrine Hanie :~KeHe,- 6nJio je npJIO ·remxo nOA·n-bjr
·cy
l!<eHy illnmapKy, yKJL}"'WrH je y ¢>pOHT. H aKTHBH3HpaTH y
aatuioj opraaiisau;nju. · BeJIHKH npO:qeaar · nenlicMeanx. :aa
K0cMery_-oTii3,Aa aa :m:eHe, raxo·,n;a BMaMo pKo--I:t6.ooo aenH.:.
CMeHHx. IleTOi'oAumH:.:ri il}Iaa rrpe,ll.BH~·a onHtMeaaBaH:.e CBHX
HenlicMeauxe 0Be ·ro,n;Bae no IlJiaay Tpe6uo je ,l(a aa Te'IJ:ajeBHMa o6yx:BaTHMo 21.416 ~eaa,. C~o' y np_e.TKoHrpecaHM
npHnpeMaMa yc'njeJIH cMo ,l(a npnBe;zteMo aa TetJ:aje»e npexo
14.000 ~eaa, Tj •. IIJ}eMaWBJIH 'CMO II}IilH Sa npeK6 5eOOO IIOJia3HlU:t;a~ BpJi:<?- je T"emxo ~aliH PYKOBO)l;Hoqe. Ibm~·W oKO r.6oo
manrapCICJ'X~jel>lll,
a cnera 84 yqnreJLHlje. Te,ajenaMa
pyxi:JiiOI\II HeCTp}"'Il:H Ka/lap: I\06p1I tPPOHTO~l\H KOjH pa11e
rro ·if>ncoBHMa n nnonnpn Koja 11o6njajy ynyrcrna 011 yqnTeJLa. fJiaima CMeTH.a KYJITypHoM' Y3!1H3aJLy jecTe ·q,epe17a.
To je aajneha TeJIIKoha KO!I ornapaa.a o•mjy namnM IllnnTapKaMa: Ha.KO CMo ae,z:r;aBao no"tJeJIH pa,n;HTH rr9 o»oM rrnTaay, HnaK CMO noc·TirrJIH ycnjexe, T_axo ,n;a Je y nponuoj
rD!IHHn OKO 3o.ooo IllnnrapKrr 36aljllJIO if>epe1£y. Ba:amo je
n-cTafi.u, ,zr;pare- ,ZJ;pyrapm.J;e, ,n;a
, xaxo y3
je
aama opraaHsaiJ;n:ja, CBa-
Hapo,n;aor _ci1poHTa, yqnauJia MHOr_o no
rraTaH>y CKH!Iaa.a if>epeJ,Ie. 0 noTpe61J cKH!Iaa.a if>epe1£e ca3HaJia je: H y nocJLe,n:n.eM ce.ny cBaxa: Hama :m:eaa• .J e,n;aa ~uo
no-Moh
aamnx :Hceaa cxBaTHO je ,~~;a je (Jlepei,Ia 3a aux cMeTaa Ha
IIpBOM MjecTy 33 II07J;.H331Le Kyfie H ;J;jeqe, a CaMHM: THM
5Z
·
H~IIHCMCHOCTH, CKIH~a.H.e f!lepei,te II IIO,zt;H3~_JLe
aamer CCJI(l!,
6uhe aamH aajBIDKHHjn -s~au;u, "'Hj~ --pjeme:ae he aaM oMo~
ryhHTn yKJLyqelhe · HamHx l!<eHa y npn11pe11y; I(pos pa11
y
Hapo,l(HOM_ f}poaTy_ H Kp03 nOJIHTiiKy 6paTcT~a H. jep;HHCTB~,
M~ heMo HaJCTQjaTn ,n;a 0,11; aam~ :aceaa aa.EocMery, a aapo:.
HOBC :JKeae, ,ll;OCTOjHe_ CBoje ja·Ke
opraansan;:nje; aame Jinjene n paB~onpaBae ;l(OMO:rmae JyroC.JiaBHj_e H. aaj6o.JI.er CHHa aamnx .Hapo.n;a __ ,ll;pyra _
THTa.
·~
trHTO _ffiHnTapKH, CTBOpHMO.
Pa.O, HawHx opraHHaau.i-tia Mopa
6HTH Y CHilaAy ca paAOM COL.J,HjaJlHCTI-1'--IHe HSF"PaAI-be Hawe SeMTbe
Ms . roBopa OJire Mapaco~:uh.,
cexpeTapa 3eMaJbCimr 0A6c;pa
A<!>E-a HP EnX,
IIcEycTBO Koje CMO cTeKJin 0,11 Hamer llpnor 110 ,ll;pyror
1\0Hipeca, a HapO"''liTO HCKYCTBO KOje HMaJM~ 113 np~e i:'Of':RHe
lieTo;Of':RW.H:.~r n~aHa, peayJITapi p3,11;a Koje je Hawa·opraHH3aqiiJa .',!\aJia y TOJ fOf':HHH~· II H·e,ll;OCTan;H 0 KOjnM:al ·HaM· je rO-:BOpHO JY~~ IIPyr TnTO, onhe 6oraTa pasHHlja sa npHMjean~
Baae HOBHx opraanaau;noHIIX ~opMH, 3a- CTBapa:a.e "Danor
53
�. TeMna
f
P"'\Y · ~!arire ppriumsaqnje~ I<Oj;. he 6rti:a fY CKli"'IY
c·. ~eM.~~~ _.coJJ;~JaJIHCT~'l~e trsrp~_ae ~ame, ~eM.li.e,. Koju -ne
6H-rx y .c~y "· y p,yxy. B.emumx TeKoBim31 H'ame Hapo,ziHe
J'C:BO-!I:f,qHje. CyBii npa>.cmqasilM Jl' P"'IY Harue opniHn:lariinje,
'lecTo npaheH · 6eSH!lejHOM Cll,liJ'lKHHOM HMao je sa noc>Lep,mjy
- 6ap. KOp, Hac, y Hariidj PenyoJIHf~H BaX .L. ·.. PTBHJio y no.iinTII"::~OM -n- xy;ITfpHO-llpbCBjeTHOM pa.;.;y. To," -m'ro -cM:o MH
n;pnJie a ani e.ma~H, ·eJiaa -y PC!AY a~e opraHnsan;nje,
11ehHHOM
H3 .BCJIHiUI?t CJI060p;apc~HX Tpa,zpi'qHja 0CJI060,I:fHJiil'liKOr paTa,
il
it
!:1
ij
;,1.
!i,
a mTo m:~.pan:eJiao· c- THM ancMo Taj eJiaa u;pn;ni n:s ynopae
~.e.JLe n CBIJ"jec.Tii aame ·6ocaaCKo - xepqe.roB3'!Ke JKeae ,n;a
xofie ~ JKHBlt 60JLHM H CpehHHjiiM ::KHBOf~Mt · :JKIIBOT·o:M Ka..;.
:-snM' MO)Ke A~ ce ~HBH caM:o y co~·njuncTHt!Kbj' seMJLH, nMaO
)e sa noc>Lellnqy 1:Q. ,11a je npHJIH'laH ,6poj lKeHa ocTao joru u
;zi;aaac nacn~aH, _BaH p3.,11;a aam:e opraaHsaqnje~ · MncJIHM ·Aa
cy aapol:IHTo nama ~AWie:~aTn _ B-nX, ·npBJIBKOM pnje"tJH xO]e
ns
HaM je jyqe ynYTHO Mapmu TRTo, ocjeTnJin n MOrJirt .z~a Haljy
HeKO].Ij'IIKO xoa·Iq)_eTanx npnMjepa as. aame Bocae n: Xepn;erOBHae, ns .·noje,r(uanx c-pesC?:sa, npnMjepa ·xojn }'iea.syj_y ,zi;C!; _je
A06ap 6pOj :»CCHa OCTaO naCHBClH ~H Tara, IDTO -CMa-xpajy ,";,'
p;a cy cnoj y,n;no ,n;arie· OH,tJ;a·: xa,ZJ; -ce pjemaB8.JIO ri,nTaif._e; :_O'ri-r)r.--;-;..:· ~:
· Ham· i<yJITypHo-npocBjernn· R ·nom>rnqKrr Jiall ca.- OICelta.JI<ll
Mopa ,11a ,HMa cBojy Ii,11ejny. t;l,ijpll\!nlly; Tpe6a 11a >i<eHy ita-.
yc:IIIMO J];a Ca.M8; ce6H, a H ,n;p:YrHMa,_ MOJKe ,11;a o6jaCH:ri· :3a.IiiTO.
Mrt .,n;aHc:c. R~BpmaBaMo TO II ro~ 3a'iiiTO ·aile· .n;aaac. Tpe6a)~;·a n:(!~ ·
nyHaBaJY. Q6aBe3e np-HJ[HKOM oTRyna, _sam'f<? ri"Jiahajy _nope:s;:
3amTO oopaljyjy SeM>Ly. Tpe6a IIX H<iyqHTH ,lla np\H>ijei..yjy
-~~~oTex~H1Jtta cpe_n;C'IBa, ~~ xopHcTe _aayxy ·.n;a 6H--·se~AaTxe:
K~JH CTOJe npe,n; H>:HMa Jial9-lle ~cnyaa:Brui:B;.
.
·
· Ham nOJIIITHllKn II KYJITypHo~npocBjeTHH. pa~ y .Bo~Hlr
M'?pa ,n;_a o6yx:BaTa o6jamlha:BaJLe Cn0JLHO-IIOJili'II-I'tJKHX MOMC- .
tia'l:'a YCBHjeTy.-Ha~e· ~eae TO nai'epeCyje saro· mTo- O:He xohe
,11a lKHBe y 'MHpy,. a TO je ll0Tpe6HO ,11a. 6n MOrJie HaHH pnjei!H
~a o,n;roBope aa pas~e aerrfmj3.TeJLc_xe- npH1!e, xoje :ce .n: KO,l(
Hac npH'11ajy•. Tp'e'6a -Aa::ilCeHe :cx:sa'!'e ,r(a HHj.e" 'l'aKo- :KaO iuTo
ro_~_ope
p~a~:s:ouapan
eJieMeHTH, cBemToo:'lnJ;H ---.. .H- Mel]y,
Xpl!aTHMa " Meljy Cp6nm~ " Me!;y MycJIHMaHBMa -
Koju
' ,tJ;aHaC, ·npeHOCe .XHJLa,ZJ;y JiruKH 0 .aTOMCKOj -6QM6H, 0 -BeJIHlcoj'
caa~n AMepnXe, _o TOMe JJ;a he 6HTi-r paTa 'HT~., HT.ZJ;. cBe y
Ha.MJepn· ,ZJ;a ·ce yc.nopn npon;eC pa3B:HTKa uame seM.ILe.
·
, ~ CBC -TO 6_y,11;e 3HaJia, uama JKeHa h'e .rraxme·- n QoJLe
Hqrya,aB'fH· Sa,l(aTKe K9jH_ CToje npe,n; lhOM:.
'"'" He 6nm, Kll,lla .:e no.z~uJia ocJio6o;(nJIMKa 6op6a. To;;!§#'.
,n;a ce_ oxapaKTepHwe Kao ae.n;ocTaTaE 11 -TO np:BeHCTBeHo·:.Ka,-o
~~ocT.a-raK y · p8.,11;y aamer pyx0B6,1J;CTBa, p~u ·Tara -m'Io .cMO..
Te~KHM llOCJ£HjepaTHHM npHJIHKaMa, KaA je. Tpe6aJio H3rp~
i)nBaTH seMJr,y, Hamy :m:eay -qec"To ocTaBlli.m: p;a: caMa :pJemana
n:nT~~a cBoje Kyhe H CBoje ~je:qe, yMjecro .n;.a: Mo6nJinme-Mo
1-HeHe MaHeAOHHje y · HarpaAH::>H
ceo)e cno6oAHe Reny5nHHe
. - '.
.. ' ..
.
. .
l
y
· a·amy ·api'au~jy n -saje,ZJ;HIPIKH pHjemnMo nHTaH.e -cBaxe
~eHe. ·Huje- HaM ycnje.Jio ,n;a cBaKa aarua· CeJi.a'f.IKa
BaTH· ~a
je HHTepec aame op·raa:nsau:nje: y HCTO B-pnjeMe H :n.ea= naTepee, ,ZJ;a ce---Hama opraansan;n:ja HHTepecyje sa ro .,n;a CB~Ka
·CHs
·ex
lKena 6y,11e cpehna n p,a cpehHnje pnjerun mmi>Le cBoje
Kyhe H CBoje ,11jeqe. ,ll;a CMO TO Y'ImiliJU<, cnrypno je, ,llpyra,ZJ;a. He 6a 6HJio HH je)l;He -.x<eHe He ca:Mo xo,n; Hac y
B_ocun H Xep:qeroBHHH, Hero y 'l!HTaBoj seMJLH - xoja ae 6H
ptn~e,
6nJia aKTHBaH
•IJI~H
Harue oprannsal\nje A<I>)K.
Koje Cy OHe noxasruie y "T6Ky pa-ia,
HH<:Mo liM
54
,ll;pyrapnqe ,lleJieraTrt, ocJio6olje>Le >IaKe,liOHCKor Hapo,lla
HCnOp; -BjeKOB-HOr p'oiiCTBa, -Ha:qliOHaJIHOl' H eKOHOMCKOr ,·e-Ke. IIliOaTRCaiDa 0,11; CTpaHe pa3HHX. HeHapO,zJ;H~X _ HMnepKjrurH.::.
H
CTH"!KHX pe:m:~Ma~ :Koje je ,ZJ;OlliJIO Kao pesyJITaT aapo,u:Ho.:.
OCJIOGO,liHJia'IKe 6op6e CBHX aap0,11a JyrocJiaBnje, a IIO,ll.pyKOC
B0,11;CTBOM ,n;pyra T:nTa n Harne IIapTHje, fl:aJio je MoryhaoCT
11a no rrpnn rryT y Hamoj ncToprrja Hapoll
CT:Bapa nOTllYHO CJI060,ZJ;HO_ CBOjy ,n;p:iKaBHOCT,
· OpraHnsau;nja HHje ·nmtroi'Jia Ha~HM JEeaaMa ,n;a ):(aJLe
\pa3Bnjajy ypo\JeHe opraHnsaqnoHe cn,iocooHocTn, BJ'JIHHe
, CBaKO/lHeBHO nporunpyjy Kpyr cl!ora .,.;.a,.,a.
rmmpa Bepe ·A:qeBe, ,u:e_Jie_raTKnH.e _MaKe,!I;O}~'~je-:
noMor,11e ·HJI Aa
.
HapOIIHY BJiaCT, .11a _Pa~BHje CBOjy
eKQHOMCKy MOh CBOJC JeMJi.e.
.
MaKe,liOHHje
,u:a .-rpa,D;II c:sojy
Hai\HOHaJIHy KyJITypy
/
H
--
i)Keae MaKe,llonrrje, Koje cy 6nJie ,liBOCTpyKo po(),.e, 110
MaKCHMfMa
eKCn)I~anrcaao,
KYJITypao n noJIHTH'tl'KH rroTnyao
�aao~~o---H PKp .8oo/o uenHCM_e~,-.:oc;ro6oi;;eaeM ·cBoje- ·seM.rr,.e
,llOOHJie cy IUHpOKe, MOFYhHoCTH aa cBecTpaH pasBoj n y'lemhe
y" H3rpa.!llbH ·cpehHHje ··oy,llyhHOCTH CBOje .;lje11e H CBOra
HapoJla; •. 0He cy . Hajol)JI.e ·OJl CliHX: qcjeTHJie. n ocjehajy
<]·rpOMH~ .3HCI:T.J:aj ll.. yJlo:ry Te_KOB_HHa aapop;HO-OCJIOQO~HJialiKOr
paTa, · jep cy .,OHe. H nopeJl .l)Cl;aJIOr /IOOHJie H CBOjy paBHO"
upaBJ1ot:T. llieHe. MaK"JloHnje, xao " oi:TaJie >KeHe JyrocJiaB_uje, uucy: .BHm_e- _6e~npaBuo. po6.11.e Koje ce cMaTpan:o sa
uem'to _HHjKe.. _op; l!OBjel(a_ Beh pa~aonpaBHH- rpaljauH- II
Y"eSHHl\a y ll.ieJioKynHOM Pa!IY 11 >KHBOTy CBoje seMJI.e. QHe
/laHac aKTH)>HP )T'IeCTByjy y llPlKaBHOM anapaTy, y O,llOOpHMa
BJiac'ru H tfuloaTy, xao. 11. y liHTaBPM noJIH_TlllJKOM- H gpy-TmBeJl.9M ·-'.K~Bo-ry same se~JLe.
·
. ETo salllro cy~ce Harne >KeHe' no oclio6oljeay jom BHme "
CBecTpaanje auraatoBa}Ie n aKTKBHs:npane y o6HOBH n H3~pa.):(mn CBoje, no irpBH nyT CJI.o6oAae seM.n,e. AKTHBHWCT
:JKeua ue caru:o ruTo- y n:ocJLep;:a.HM rop;nuaMa. ue ona;:ta, aero
je ns ,n;aua y ...n;rut:cBe Beha JI c·BeCTp,aaHja~ ·Bucoxa noJIHTHl!Ea
cBnje~T :aceua ·.xao· li n;~rjeJior MaKe,l(tmcxor -uapo,ll;a orJiep;a ce
,ilaHac y orpoMHOM JT'Iemhy mHpoKHx cJiojeBa Hapo/la y
ja~HOM ·H :rioJili'tH 1UCOM B KYJITYPHPM JKHBOTy aame seMJLe.
AKO nor}Ie,zJ;aMo K3.Ko ce ·cnpono,ZJ;e- C:BH saKoHH n ype,13;6e, \
o·a,n;a heMo -B·E,n;jeTu p;a -cy :aceae HajaKTHBHHje ~eCTBOBaJie
y lb!iXOBOM DSBpiiiaBa!Ly a 11a cy jeJlaH' OJl ocHOBHnx cjlaKTopa H OC./IOHan;a uame HapD,1J;He BJiaCTH,
0TKY!la To· ,!Ia cy ll<eHe MaKeJlOHBje Koje cy 6m1e Ha
_ Bp.Jio HBCKOM KYJITypHOM II UOJIHTHtiKOM a:n;:soy, DOTDYJIO
·6ecnpanae, ~ Hncy yotJ:wie- 1-l}IH BpJio Ma)Io y-qeCTBOnaJie
y nOJIBTlll!KO:M :JKHBOTy, IWje. cy 3HaJie CaMO sa ponCKH pCl,ZI;
Ha cai)eay ,n;yBa'Ha,, naMy:Ka HT,ll;., o,n;jep;HoM pasBHJ:re mnpoKH
e.Jiaa n noJieT ·sa pa,a; n nsrpa;a:ay c·Boje seMJLe? 0TKYp;a -ro
.v;a -~y ce Te~ -raKBe JKeae, jom y ·ri:pBH·lil AaHHMa oc.Jio6o~eH>a
YKJI.-J"IIr-Jie y op;6ope BJiaCTH H cJ>poHTa H npaBHJIHO ll3Bpma~
Ba.Jie H noMaran-e H3:Bpwaaaay CBnx. 3ap;aTaEa- xao mTo je
o6HoB·a seMJI,e, Hsrpa,zvna- nyTeBa, s6pn~aBa:a.e pa,Tae cnpo--ra,n,n-?. OTXYA'a TO Aa :>Keae. aau;HoHaJiaax- MaH>nHa, Typxn::ae
H Azr6aaxe~ noKpriBeae !Jlepe~oM, K~je cy y:sHjeK 6HJie sa.
TBopeHe H3a pemeTKH, l!aHac 6y11y Hap0/1Hli OJl60pHHll'<
nJiaCTH n <llpoaTa, ,n:a Oy,zt;y ja:san· n noJIHTIP-IKH pa,zt;aHn;n,
HapO,ZJ;HH yttHTCJI>H HT)J;? 0TKY,1l; TO; ,11;a TC :JKeHe CKH,n;ajy
56
.pepeJ,Iy, asnase. Ha JIOopoBOJI.He pa~~o,.e. H .says11Majy. BaOI<aa
:M:jecTa no .HamHM .pa6pnJ<aMa " yqaHoBaMa, Jlajyl}n cBe 011 ·
-c~6e sa:· nq6oJLwaa.e · c:sora: ~HBQ_~a Jt. --JKHBo:ra·_ · c:soje: p;je~e-?·
Je,Zl;HHO 'npaBH.JIHHM pjemeiLeM aan;noaanuor n*-tatLa,
e·KOHOMCKOM H nO.JiliTHl{_KOM paBHOnpaBHOmfiy -Iiapo,n;_a~:_l,vlaKe
.1\0HHje KOjn cy IIOIIlJIH- oJiaro~pehn npaB.HJIHOj noJiHTHl\H
.Harne PaPTHje n ,n;p'yra TnTa·, ys·orpo¥ay·noMofi·cB·ux·o·cxa-:JIBX Hapo11a ·JyrocliaBHje, a y npBOM pe11y cpncKor uapo11a,
MO~Jia je 6HTH cTBOpeua Hapop;aa Peny6JinKa 1\lla:s;~-?,\~,unja,
''l:l!Me_ je OMoryh·e_Ho -Maxe,z:a;o.H-CKOM uapo,ZJ;y. ,ZJ;aJLe n c»·ecTpa~.
HHje pa3B~ja~.~-- CB9je -ll.~ll;~OH3.JIIWCTli H eKOHOMCKOr 6JJ:aroCTCJ,Hia iirnpoxHx· ·uapoAanx.,Ma-eci. Y= -qujeM . -CKJIOny je- H :p~aonpa~aocx :aceaa.
,
,
.
·
llieHe MaKeJlOHHje cBjecHe cy 11a .6e~ nocTojaaa Ilap~
THje ·H _
p;pyra T-uTa ·ue 611 MOrJio .6HTH -HH roBopa :O .ocJio6oljelby MaKe,llOHnje, a jow Ma"'e o ocJioooljeH>y >KeHe. 0He cy
CBjecae ,ll;a· CBe mTo Aaaac pap;e n_ rpa,n;,e, p~e sa ce6e, ~a
cBojy llie11y, ,!Ia rpa~~e cBojy cpehmtjy 6y!lyhHoCT. 0He- sHaJy
,n;_a:. H_M ,1:\'aHaC HHKO aehe yseTH lbHX6B p;yBaH, naMyK,. li p;pyr~~
npon3BO,ll;e. E'I'o sam"To nocTojn <?~poMHO noBjepeae H .n,y6an
Hamnx >Ke,;a npeMa Jlpyry THTy " aawoj . IlapTHjH, OTYIIa
oaa· i:rpnBp:m:eaocT Hamnx JK·eaa uapo,n;aoj BJiacTir, oTy,n; Taj
pa,n;H:11 eJiaH xo,n; l;f>HX ¥ alcrnBHOCT ua ns:spmeay Haj-r:e:atnx
sa,n;aTaxa aa xoje nx nosuBa A<l>)K, l}apxuja u ,13;pyr Tn-ro.
A!I>lli, Kao JIUO HapO/IHOr cjlpoHTa, pa~~no je ua TOMe 11a
nf>8.BHJIH0 xaHaJIH3Bpa Ty- aKTHBHOCT :JKeHa Ha_~SBpma;saH.y
HajBaJKHHjHx sap;aT.axa. Opraansci.n;nja .j~ paf\HJia r-r pap;H aa
H_suaJiaJKeay -pasuux !flopMu sa jom mnpe H CBC:CTpaH!fje
aaraJKoBaae JKeHe y nsrpa,n;a:v.r- seMJLe.
~oaome:a.e· Ilexoro,1J;nniaer IiJiaaa sa HHAYCTpnjaJIHSa~ujy H eJieKTprr<JnrxaqHjy seMJLe, )KCHe MaKe,ll.O:HHje ,li;OlleKaJie_
-cy .ca jom BehoM aKTH:Baomhy c:sjecae Tara, ,n;a h_e ce H;:mpm_e:a.eM IJeTorO,Il.HID:aer nJiaaa --H~ OCHOBR npOMHjeHHTH JillK
aame seM]l,e <I>e,n;epaTHBHe Hapop;He. Peny6nnxe MaKe,n;oanje •. Oxyn.n,eae y cBojoj opraHnsau;nja _At'P)I{, )K_eue Maxe~o
aHje BO,n;e CBeCTpauy 6op6y 3~ JIHKBn,n;au;njy c~pamue. saoc"Ta:JIOCTH, sa noJIHTH'l!KO H xyJixypuo ys,n;nsaH:>e ::Keaa H. cxpyq:Ho ·
ocnoco6JI>aBa_:u:.e IICTHX •
IlpBa nJiaHcKa ro,n;naa je npomJia y suaxy. aKTI-rBHOCTH
:IKCHa ua CBHM IIOJI,HMa, 8_ HapOliHTO Ha ,li;06pOBOJI,HIIM pa,Zl;_O-
57
�· Kao Kopn~a .popMa ~a rrpn6JmJKailalbe lleTorOII"~"'er
BI::IMCl•. ~ npuMjep- :BeJIH:Ke a:KTIIBHo'CTH MriJK"e HaM ·noay..:.'
JKRTH opraHHsa~uja rp~a CKo:t;r.J&a rAje cy JKeae_, ndpe~- ·Tara
DITo-cy pe,zto-B·ao·O~Jia3HJie Ha CBe rpal)eBn:HC:Ke noCJioBe, yse.Jieaa· ,ce6e H H3rpaA1Ly· BO,ll;OBOAHOr pesepBoapa "tfiiMe cy yniTeAHJie ,.tt:-paca.BH ,QKO--.nOJia MHJIHOHa ,l{HHapa.
.
nJiana JKeH'a.Ma·,nmca:sa.JJ:e·-cy ce·H 'IHTa.JialJKe rpyn:e,tiia1·~JHMa
H y eyJITypao~:ftpocBjetaoM p".z\y ocjeha ce · aarrpel\aK.
1944 ~o,Z.:uae· Ji:HCT »Ma:Ke,ztOHKa«, opraa .. rJiaBHOr O,Z(6opa
A41)K.a Ma~te.>JOHnje, n3Jia3nJia je Cllera y_8.ooo rrpnMjepaK<t. .
AO
,l10K ,l1aRac H3Jia3n y rs.ooo rrpnMjepaxa. y 6op6rr 3a JIHKBB,z~;Hpaa• aenneMe~oCTH aapol:r::HTor yqemha- yse.Jie cy JKeae
· yKJLyqeae _: y·_ aKTHBH?d:~- sa' 6op6y nponiB . ·aenHCMeHO:CTH-. ·
je _1\0,ZJ; Hac oii:ucMeH.eao 33.000 JKeaa, a y o:BorO,zpt-·
je Ol\O 3o.ooo :IR:eaa.
· .
· · CTp}:'"ttHo ya~_Hsal!'e -~eaa: a H.HxoBo Y~J7l!Hnaae ·y npu-
f!;oca,11;a
m~oj KaMna.H:>K o6J3C-naheao
BP~AY. JecTe j~,n;aa_ O,l( ocaonanx sa,n;aTaKa aame oprciHHsa-·
11nje y Ma~tellonnjn. OpraHH30Balbei.. 11je'Ijnx ,l10MoBa, 66,11a:
a:PmTa u jaca.n:a, Ka.o :n .ztjettjHx KyxHH.a ·o:r.roryhnhe ·ce 2Ke-·
aaMa ~a CTBapHo o,n;y y npOitsBO,li;ELy. Taj ce sa.zt.aTa.lC ·nO.CTa~
.nJLa ~HM np:uje, .!JlTO je.· npo6JieM -p~He ·caare joiii ca_.i1:3:
JJ;OCTa os6li~H. Ynope~o- c TUM c-Tojri 3a,lJ;aTaK _orrHCMf!!LaEaiLa. H eyJITypHo-npocn:jeTHOI' Y3Ansa:a.a JKeaa, jep ce roplblr
sap;aTaK He Mo:m:e 6e3 onora ·HH saMH"CJIIITn.
.
ce yrBpljyje sna...e cTe'leHo >ia a~aJiojla6eTCKHM Te'laje»nMa n .
Koje cy rroMorJie llteHaMa l(a 1106HJY IIOIIJiory 3a 1\a.>hn KymypHH p~. 3a lo/JITypHO ysp;nsalbe' uame JKeHe MHOrO- Cy Ha:M KO- '
.puCTnJia. nocnjeJia• .- Ha o"Ba IIOCH}eJia. oKynE_JIH cMo -ll _JKe.uc~y
M'yCJIHMilHCKy OMJia,l1HHY KOjoj pOI\HTeJI,H He ,l103~0JLaBajy .1\a
,!IOJia3Hc
,3aje,l1HH'!Ke OMJI~HHCKe KOHopepeHijHJe.• .Ta.KO .,CY
Ta-.noc:aje.JI-a noc-Ta;r3. o6JIHK ·sa··yB~a'leH>e :ate~Ke :o~~~ue
3a p~ y. OMir~HHCKe. opraHH3aJ:1HJe. flpaKTH'IHO~. ofl<i>PM,OM
pa11a· noxa3aJIH. cy HilM· ce 11e6~THH KPY"'0.11H. KOJH cy ce
uyJKuo u~MeTHYJIH sa. oue ·_-~eae ·:·Koj~ .Mary- BHme p;a .Pa.r\e
aero mTo o6yxBaTa rl-porpaM -q~TaJia'!Ke -rpyne. Oae_ c Je,D;He
cTpaue ocnoco6JLaBcijy KAApone pyxoBO,li;HJia:u;a "l!HTaJI~"t!KHX:
rpyna ·y_ r~OB·HMR H ,ZJ;j~~HMH'{HO y o6JIHJK~HM C_eJIHMa, a C
pyre cTpaHe cTBapajy ll(eHe HPMaBa'le xoJe he .ll""'e yqe11
CTBonaT:n _y_ .MRCOBHOM ·ICYJITypHOM pa,l\y KaO 1UTO ]~ Ha npHM_jep _PRA aa ·:aapoAnu~ yHnBepsiiTe-rHMa. Tpehe, oan .~~
M:aoro ·KOpHCTHTH caM.nM uam_HM op;6opH~t:(HMa Y "flpa~HJIHO~,
j
npm~H>Y. }f)HXOBe ~YJKHO:CTH.
cPOpiVIe HYilTYPHO-npocsjeTHOr
paA<:l Hawe opraHHaau,Hje
.-y Ll,pHOj ropH
Ib .puje-qu EOcnJI:.r..:e IIejosah.
,IJ;eJieraTKun.e U:pHe fope.
llocMaTpa jyhir nHTalbe y-BJia"tJe:a.a ~eHa: y n'pnn-pe,n;y, a
.Hapmnuo zeua ca ceJia, BH,lJ;I'IMO ,u;a je BeoMa BIDKaH Ono -KyJI~ t
Typao,npocBjeTHn p~ aa ceJiy. HapoqnTo ycrrjemaa ojlop1<a
TOra pap;a KOA: :e:ac 6mnf· cy aaaJI!fla6eTcrnr Te'IajeBH no sace·01..\HMa, no rpynaMa Kyha, c o6snpoM ua paa6au;aHOCT -c;eJia.
Ta !flopMa TO·JIHKO je 6n;ra xop_HCHa ,IJ;a je ¥ onoj ·ro.ztHHH•.O,Zl;
CTpaue ~HHHCTapcTEa yseTa Kao-je,n;aa o,u; <H5JIHKa pa;:l:a,aaaJI.pa6eTCKnx Te'laje•a.
58
•
\
li9
�· ;y 'i:rOCJIHlepaTHOM· nep~O,lzyi K~a- Ce ·· npe;rr;·. 't!I:IT2B uapo,q,.
xao aajna:JKRHjH sa,u;aTaK, no~TaBnJio KOHa~uro opr~un~soBa&e
IIP"'a•e n yq•pmhe ...e aapo,liHe BJiacT>r, )I(eHe. JyroCJiaanje
6uJie CY, 3Ha"'lajaH flOJIHTll't!KH iflciKTOp H saaqajHa TIO.z\plliK2 H~..
po,n;Hoj BJiaCTH y .H3Bp~eH>y xora sa,z{aTxa• ..
Hs.6opn sa Y cranoT~6pay· CK}'lTIWTHHy, o~p~aau HOBeM-
0
,PesynTaT11Ma .· pa,D,a opraH113au,11je
ACI:i}t{-a · 11• HeHI1M opraH113aU,I10HI1M
· npo6neM11Ma
Peif>epar BaHI)e HoBOce;r, cei<penpa
I\eHrpaJinor Ol)6opa A<PJK-a
.
JyrocJiaBaje:
·.
·
· 011· IIpa~r I<OHrpeca Aarn~amncm,ntor <J>poHTa li<eaa 110
~rurac, A<I)JK Je llBO orpoMaH YIJHO y nsapme:H.y sB!larai<a I<oje
Je. HapO/lHn_ <J>poar nocraBao npe,11 CBe Hapo.z~e JyrocJIBBHje,
Sa;J;aTaKa KOJe Je -HaMeTa;ra noTpe6a Opse o6HoBe-oHora mTo je
II'Opymeao H A"aJLa -nsrp~a.a seM.n.e,. no,i(~rsaae npHllpe,qe ·- H
CTBapa&.e ,_6JI~ro_cTasa ·sa_ pap;He JLy.n;e.
_
Pa,q A<I)JK. y noc;mjepa'rHOM· nepHOi!Y, u ICaCHHj<r.y •pn-
Ha 6asu
np<>rpaMa ". SB,!IaT~I<a Hapo.z~Hor <J>poara Jyroc;ra•nje. Hama
opm,ausan;nl~ yciCJial)naa;ra je c•ojy aKTHBHOCT c noTpe6aMa
3eM:.JLe, 6:nJia JC- M06HJ:msarop -Ma:ca ~eRa sa axn;nje Hapo,iJ;HOr
. «fliJ?HTa 3a H3rp$,y SeMJLe, UOMaraira je HBpO,!IHOj BJIBCTH '}
PHJemaaa>Ly. HajpMJIH'!HTnjnx npo6JieMa u PB/lHJia a a "Y""·
JeMe -~sBpmea,a .ITeTOJ;O,zl;UIIIH>er nJiaaa, o,n;nujilo ce
rypao-~pOCBJeTH~M H noJIHTIIq&oM ys~rrsalby :JK:eHa.
I(ao JilT? je Y TOI<y HBpO.ziHOOC!IOOO,llliXB'!I<e 5op6e IiBIDB
opraan:sai1aJa TpaJI<n;ra n rrpoHa;rasnJia aajoo)be ,PopM'e paAa H
no~tpeTa;ra X~.JL~e :>Kez:a Ha HC'Ilyaana:ay rma:BHHx sa,QaTaKa
sa oc;roOoi}eH.e, TaKo Je II -cap;a, y nocJI:njepTHOM nepno,11;y
HSr~a,z{H.e -H npnnpeAHor pasBHTRa Harne seMJI.e, HtacTojaJia ,11;a
YBH!e" npoHal)e aaj6oJLe ,PopMe PB/lB, I<aKO on ce li<eHe ll<>
I<paJa '}I<}byqHJie y orrhn:, caMonpnjeropHH i>"''l Ha OOHOBH
·-·:-~-~~~
_
/.i.(
H. WTO BHme_ ,ZJ;OnpHHHje;re H'3Bpni:eJLy CBUX 3aAaTaKa
· ~Jif_·~~~?e npep; 'IHTa~nM aamHM Hapo~oru:.
' 41,0, .
6pa r945, 6HJm: cy npBa rrocmrjepaTHB -MaHn<J>e<:TBijnja Hamera
aapoAat xa,il;a je p;o .nyHor nspaxaja ,n;omJia nOJIIITIPIK';l CBH•
jecT_JKeaa.· MacoBHl:IM yllemiaeM Ha :0:;3i?9PHMa,_ ~oj_e ___j~ Y H~
1
KHM_ xpaje_BlHMa . 6:tr~o Iooo/ , JKeae· cy jacao u. ne;:pm~nfcJieHo
0
.z~a;re
c•oj rJiac sa HapbAHH <J>poH0, sa yqspmheiLe n . 11B)be
pasBnja"e TeKOBRH~ Ha:po,n;ao-oC:Ji06o,ZJ;HJI2't!Kf? 6op6e.
Ha npBn:M us6opuMa sa YcTaBO'fBOpay cxyii:I,IITn:ny nocTOTaK ~eHa HHje 320CTaO Sa OnWTHM TIOCTOTKOM yqem~a Ha
:ns60pnMa,- a y aape~HIIM, H36opl!Ma. 6poj" ~eaa rJiacaqa CT~"'
ao' je pacTao .. Ha ns6opnMa ·_sa- X:pna.~cKH ca6op rJiacaJio Je
92,5o/o ·JIC!!Ha"·r;iaca-q:a, aa us6opnMci ·~sa HapO,ZJ;He o,ZJ;6ope 99
a noHer,ZJ;je ·u I0oo/o:
.
y
Bpoj JI<eaa n.a6paHnx.
aapo11He o.z~Oope TBKol)e ·ce
no•ehao. Toje O,llpM nojaqaHor .Y'Iemha JI<eHa y APJI<BBJIOM ·
R npHBJ}e,ZJ;HOM JKHBOTy- 3e_MJbe,
Y CJioBeHnjn, .y Hapo.z~He o116ope ·ma6paHo je• r.6rS
"'eaa, ,y Cp6njn r.738, y Xp•aTci<oi 2.629, y IJ;pHoj ro~:o:
r86.- 'r.o HaM ronopu -,ZJ;a ce. JKeHe .cBe . ~ume o~noco6JLaEc;I.JY
sa pasHe ,D;pJKaaHe nocJione, Aa c-y cnoco6~·e -,!I;·~- y ,ZJ;P,~aBBOM.
,;
'anapaTy " .z~pyrnM .pasanM MjecmMa saysMy pyKOBO!lehe
rro!loli<aje. MacoaHHM yqemheM y CBHM nOIIPY'~im.ra .npnBpeJJ;HOr H ,Z!;pymneHO-DOJIHTl:l'llKOr ~HBOTa.n36Hjajy Ha DC?BpmiiHy cae HOBH H HoaH xa,n;ponu _JKeHa~- AJIH aa ~BOM n~
npeTCToje -HaM jom BeJIHicn: HarropH. Hawa opraaHsa~HJ~
MOpa IlOMOim AB lJrene jom Bnme yqeCTByjy '} .HapO/lHOj
BJiacTH, ,ZJ;a H>HXOBO ys)l;HSaiLe n,ZJ;e ynope,ZJ;o ca paSBHTKOM
p;pJKane H TeJKH.a:Ma caMHX JK·eaa.
yqECTBOBAH>E JKEHA Y AI\IJ;HJAMA HAPO,IJ;HOr
<I)POHTA
~'a.n.H P?l-3BIITRK Hame seMJI>~ . aa. e·KOHOMtttOM II npHape,D;HOM- noJI.y, aaw npB·H IleTOrO;:J;liWH>H n11aa no
-,·.oon
4
je .npe~ cBe aame· aapo,!l;e none sa,ZJ;aTKe, sa,n;aTKe
~~rr\?,~?" ,A
.
->. :'>-'
;,';f
t:t:
( ..t0
-,
. "·)" ...
Q~j. -~0
:
~:"
~ : ,t}. ~4.
...
:;._. ._ ((!)v
~·a:_}
:a.;C
~..,~
A.Jl:
- _ot;;-5:·
PA
�.~"::~i~:~ "~ ~~p0,1lHH~· 71iara Y uanopH!la ~a ocTuaper6~
..
Ji~,fif -opr~Hit3iU11ija ycnj.OJia · je ;i!a ripeKO aKllai;~·· Ha"
- ,, ,, '
- .
'
- - ,_
• poll"Pli' q.poln:a' MOOHJIH3Hpa uuipoKe . CJiojeue li<eHa no JJH;
' '
~---
- ·'la,a_~iia·
'~.
'
"
'
n,_I?~_Pe,n;He· · us_rp~_ll.~
··H ·' ns:Bpme~_a_·
I]eTo!-oAH~ILer
. ii:JiaHa~ .-U -~eHe cy ce_ ·xOai:CpeTHHM .p"a,n;o'M-_ llBPtTO ,- BeSan:_e_ ~~
'«l>P<>HT, _
oHe cy nO~TaiJ:e' CBjecae ·,ll;YJKHOCTH R: '"IJ!RcTH
Hapo,i!Hor q.po:HTa. ·
·
'
1Vi~H,~
·
·
. , 1W' C~OM .· peq.epaTy ... Ha ,IJ;pyro>< KOHrpecy. Hai"911H<?~
\l>poHTa JyrOCJiaBHje ,1lpyr BaKapah je pei<ao: ,sa "'eHe ce
onhelinTO MO"'e Kil3aTH 11a 11o6po . cy11jeJiyjy y P"'IY .lloKaJI~~x op~-~HSaq·uJa_ 'ci>PoHTa. HM~--- M:_. ~ci.iCBHX- op~~Hits~qnja,
r~a~~H HOC~OD;H -H.l!XOII~~ ·azcr~BH?)i_H«.·
' rA~-~ _cy.· OH_~
. : Y Cp6njn cy ~eHe y "J'll"ia"a Hapo,liHor q.poHTa o~
_1_947, -~-P~~a ~:~enoT~yan~tr:"~:roAa~-lt~~,_-~a.n:~ nape~
I'J~yapa
FyJian;Hj:R- -_xaua~? ·:a _,pirjexa, no~HsaiLy urxoJiciJ ,n;oM:ella --KYJI-_
Type n •:MOJI~opaqnjn 6;J48.I5I
PMHJ! · ,ac.. Y
orpoMHoj
~-~H1Hi?C_T,Ii', ,MH'OI1?6iJ9jH:HM .n;o6'V:OEOJbHJ!M p~,n:(>_~HM:3, ·Jtoje
_.,;·_c:y ___ -H;a. nO,LI;l13aiLy Hct~er rJia:sno~ rpaAa·_- ,i(aJie 6.eorpaljauxe,
:·Hapol!~~Q ~e HCTH1Ie a.nXC,Bb ·yqen;tfie Ha .r.Pc;iljeBHHCKHM pa,--~9-:~u-tMa ·. _y ·.JLel:o 1947~- 'jep .<:y 'Tm.t: p~olmMa, y' KojnMa cy
·,n;~e '/99·794' pBAHHX: ·_ -CclTH, noM:orJI~ riO~H3alLY CTaH0Ba
· 1'1l'() je je,z(<lH 011 HajBal!CHHjnx npo6J!eMa rpMa. Ha. n'3rPM· ·
H.~:( "4m6p~Ke ManiuiJ:a anaTJI,HEa,
y- .)I{e)Ie3UHKjr11
aaJ}o'liE'X0
IIp~ 3aBpiDHHM p~OBH~a, CBa:KO,Zl;HCBHO je O,Zl;)Ia3li.JIO Ha CTO>-"
Beorpa,ZJ;a. _
M6i)y IS.ooo cppoaToBau;a, K'0.7IHKO ux
je caMo je!lHOr~a PM>VIo, 6n:Jio je oKo 6o'fo. JI<eaa.
~liCOKa CB:lljecT 3arpentiaHK:lr. ~Oxa3azDa Ce y MaCoBHOM
yqemhy Ha rrsrp~:e..H ayrocTpa.z!;-e .»Bpa,'1'CTBa n: ..je,n;nucTBa«,
HajBelioj aKI.I·lljn HapO!lHOr \l>poHTa, r11je cy JKeHe ,11aJie
t,~04-597 p~HHX- -ca:rn. 0He cy TaMo pa,zpr;re y 6piir~aMa
Tnae JfteHa
II pa,ZJ;,BHM- lCOJieK'l:'H-BHMa, I:ICKOpn:mhaBaJie CBaKn: Cll060,?J;HH
TpeayTaK, KacKO 6n: ·c:saxa · noje,n;HH:a. JKeua [MiOrJia ,n;a ,z~;a c':Boj
Y,ll;liO .Ha TO_M _BC,JIHJCOM .,n;jeJiy, 30il Taj Heyr.ropaH 11 ·nOJKpTBO-·
Ba};in pa;:r; aar'pa~eHo je 3JiaTHOM saa'!KO~
:iKeaa, cpe6pH9,M 1.350, MeTa.JIHOM 3,340 )}(eHa.
soc
-llpeMa aenoTII'fHHM rtop;au;HMa JKeae BocHe'Ir Xepn;eroBHHe .a;aJie cy o,n; oc;m6ol;ema ,n;o ,n;aHa<: y pasRmv.r aKu;njaMa
HapO,liHor \l>POHTa 25,756.I40 PMHHX llaHa.
62
_:---
BAHAA HOBOCE/1,
ceK.perap U 0. AW)f(-a lJ!cOcilaBuje
�cy · :iiceHe:J\!\lle aa
n'srpa,~~H,y
rpa,zia ·.
r~s:79o
·I\06poBOJLHHx
pap;aux caT~; -:a;· _:f ·.PeiAOB~Ma·: j~ JPI:eCTBOB-a,iiO - 47.2~6..-~~Ha-.
Ha peryJia"njn pnje"!'!"e JlnjaKa; ciBapa"'y mi011ae nasa. II"He .: HOBOCJio6o1Jennx KpajeBa Topn"e, •. l!<eHe Bima\cice.
:· ~9JIHH_e cy MHpro · pa,n;n:Jie. Oae cy rtoMatan:e- OM;rap;nacKHM'
. _pa;z~;an~ 6pnrap;a.Ma, a 1'H'. caMe- c·y yse.J!e yqemBa· y. _pap;Os_nMa ·
Ha MCIDiopa:u;njn~ Hapo-q-n,To cy ce HC1'ax.rre Ha-',l(o6po:uoJF.a0lf~ :
: p~y JIOKaJiaor snaqaja ll<eHe Mapn6opa. 4r.ooo · Mapn6op-' ·
· CKHx :H;:eaa ,ZJ;aJio je l5r.4oo: ~o6poaoJLan~ pa,zian:x · Aaaa.
JKene cy sa ~Boj p~ 6nJie OI\!IHKOBaHe " 1106nJie cy np!"'
, Jiasay_ sac-:rasuqy._ . .
¥
j}{eae - MaKe,li;OHnje
•
cy pa,11;HJIC! · 11· Ha
TCmKH~ IIOCJIO"
y ~ape~O:M·
BHMa, Kao ·IIrrO ·je ~,ll;aH>e CJICKTp~l!He IJ;CHT.Pan:e
ceJiy, aa pamhn:wHqBa:e.y pnjel!aor xopn:ta y BHTQJLf, aa; ~
saTpnaBaH>y MO'!llapnrnTa y CKonJLy. One o6HaBJLajy nop:JI"
\· meaa n ··~oi:Ian:.e~-~ ceJJa KyMaao·BclCor,_ ~e6apcKof H ·9HToiL:..
CKQr ·cpesa•. Y . ae;:{eJLH HsrpaAH!e nyTeBa - opraH:n:.sa~n:ja
. A<I>JK-a CKOnJL,a 11ana je ;s.ooo p~Hnx 11a~a.
Y ceJiy · C;<HJLeBy, cpes ,Il;eMnpxHcap;, >Kene cy oprann·
SOBaJJ:e pa11ne JOI\HHH"e ,.(l,<t>JK;a n noc~HJie r.soo c'rpyx9,.a
. IIYBaHa, Y Ka•~apy lKene cy c~>fJie MaK rropo11a"aMa '<ajn
cy CRHOB,H IrDTHHyJIH-_ y paTy H OHHMa KOjR .Cy Ha·.'OTCJl?
, lKeHoy ,BOJHOr _poKa. Tp~cxn D!l6op A<I>JK-a y CxonJLy
M06HJIHsnpao Je ~~<ene sa nsrp~ay pesepBoapa sa rp~cKn
BO,zt;oBop;. !Kea-e cy aa TOM rrocJiy HCKonane 6.ooo Ky6aax
MeTapa 3eMJLe H .. ymTe,IJ;HJie HapO,Il;HOj BJiaCTH . flOJia MHJIROHa
/lHHapa,.
Opranasall""ia: A<PlK·a · Il;pne Tope 11ana je
TOKOM
1947. J:'O,li;HHe· Ha KOJieK.THBHliM . fiOJLOIIprrnpep;HJIM paAOBJIMa
I,022•QOO pa)l;HHX qaCOBa, -a Ha OCTaJIHM. ,l\"06pOBOJ.L~IfM p~o..
BHMa 11-CTe .ro.z(HHe 925.280 p~Hnx ·-qacona.- )i(eae -cy oxpe-
•nue Y TOKy I947 TOI\HHe 9•476 Kyna, BeHRHOM Ha CeJiy,
n: norrp~HJie II5~22o MeTapa nyTena.
. Y CBliM ax"njaMa HapOI\HOr <jlpOHTa y KojnMa cy
CY,Il;JeJIOBaJie
JKeae, · aama
opraansau;:nja / je
nsua.na::m:na
pasaoBpcne ojlopMe sa yi<JLy'leH>e lKeHa y paA. Hexe 011 Trrx
<flopMn cy ce no""sane Bpno 1106pe n ycnjeJie cy 11a najrmrpe. o6yxnaTe lKeHe. Hapo•uuy uarr"njaTnBy y nponanaiKeiLy HOBHX !flopMH · OOKa3~Uie cy -:>Keue· Ha li3Bpme::a.y -.
JioKaJianx rrJiaiiona · Hap0,1J;Hdr lj)pou"ra.
64
.
·
' ·
Mel)yTHM:,; jom _n:ru;a rro<;JioBa Kojnx Tp_e6a Aa ce npuxBaTe uame opraHHsau;nj_e. Tpe6a .no6QJLma-tH ceocKa--ra"!
s,IJ;·IIHCTBa: Pa.z:\HTH Ha · POAHSaH:.y xnrajeHCKOr . Hn:soa,
ynol)CH:.y mnopeT.a Ha1d:jecTo OrH:.HmTa,- YJIOmeH:.y xpeneTa- y
eyhe, Kpe'!eH.y 'eyha RT/1.
. .
·
.
Y .crrpo:B:ol)eH:.y cjeTnenor nJiaaa, cnja.H:.y. -HH,Il;Y~TpncKHX-.
6IIJLaxa, :tKene cy noiCa3aJie n'eJinxy- aitTHBHOCT. One cy ·
cTnapa;re cjeTneae !J>o-H,ll;OB·e y ·xpajenn:M:a r,.n;je cy oHn 6a.JIH
ne~OBOJDHII H op:r:aHH30B8-.Jie -iM:e)Jyco6ny IIOMOfi· y o6pa,n;n
3eMJLe. )l(ene cy CTnapa.rre cjeTnene aKTHne,- xaxo 6a _noMa,.;
ra.n:e napo,.n;noj nJiaCTH )l.a ·ce sacnje cBaxa _·cTona seM_JLe . ·H
p;o6:rrje. T8YJHa enup;en:u;nja o .sacnjanHM nonpiiiHHaMa.
Y Cp6nju cy JKeae ·.-Y 1946 ro,.n;nnH npnxnaTnJ:Ie, a
Kacnnje y 1947 pa3nHJie, a-KI.J;aj'y sa rajeH:.e CBHJieHe 6y6e,
r,D;je ro",n; je ·aa TO 6HJIO yc.Jiona, ·na n -Ta:Mo r,n;je ce ·oaa
,n;o ca,.n;a a:nje rajuJia•. HenjeponaTHy ynopnOcT. n cnan:aJKJLliBOCT noKasa;re ·cy :JKene y npeMieHY: Ka,n;a je; ycJiuje,z~; --Kacaor
pa3BHjaaa )l;Y,li;OBOr JIHCTa,' IIOCTOja.Jii:t ·on·a-cHOCT ,.n;·a fie·· :tycje·- .
nn::u;e yrua.yTn. One cy npe1w .aKTHBa, cnel\njrurno oprannsonaanx sa· Taj nocao, npoaamJie n3.'t!Hll raj-ema: rycje-.
HIIIJ;al JIHCToM ,MJI:iije-qnxe, pyJKe IIJIH ;z:.;pyrnM. Ha -Taj --n-a"lnH,
caMo y Cpesy .-TaMaancKOM cnameao je 2.ooo qaypa: ..)Ke:iie -·
TI;pnene Pexe_ II Bpaap;oJI.a KOA. BeJie Ilarraaxe, TaKMH~·nme
cf ce, x.po.S. cnen;,HjaJIHO-.OpraaHsonane aK'l'HBe, y- raje::a.y
)KHBHHe.
BeJIHKH CMnCao sa rnTe,.n;H:.y :noxasa.ne ·~Y :JKeae CKon.n:.ax~a cy rrrpo"samJie na"tJ:HH xaKo ,n;a ynoTpeOe cjeMeaxe op;.
6a-qenux: xow:Tuu;a . ns .cfla6pnxe nohHnx KOH3_epnn. One cy
O"tJ:HCTHJie· 35.oo0 . Kr cjeMenxn: n3 Kojnx je npeCoBa:a.eM
,n;o6ajeMo yJLe. Ha 'Iaj aa-crnH :r,rPnnpe,.n;nJie cy n,· npHJIOJKYJie,
cl>oa,n;y Sa o6HoBy 3eMJLe 176.ooo ,n;nHapa.
:BoraTCTno paeanx lj)OpM~ -:Ko]e HH'IY y Hamoj opr3.Hn3an;niu He Impn:·CTH ·ce A0BOJI>Ho sa. ,n;_aJI,e mnpelbe opranu, 3a:o;nje_. Harna pyxono,n;crna., IIO"'eBIIIH o.n; 'II;eHTpaJIHOr na
l!;O cpeCKHX 0;J;6opa, He npnxnafiajy IIJIOAOHOCHY liHH:q_HjaTllBY :Jkeaa u He n:ncncTapajy ,l(OBOJLHO _p;a: ce Haj6oJLe _ljlopMe·
o6paAe H npeaoce.
Y CBRM THM, na 0-KO CHTHHM .pa,.n:OBHM~ JKeHe~ Cy. npo~
HaJia3nJie Ho'Be pa3HOJIHK'e o6JIHKe p~a, xo1j:n ronorpe o
CTBapaJia"'IWj liHIID;RjaTHBH :JKeH,a KaO pe3y.JITa-:r:y IbHXOBe·,
'
61>
�CB~jeeTir, p;a CBax~,: H HafCHTHHji:i pa,a;, CBaiUI' HOBH i:J:a'!HH
K?JH. CJiyatH :f(a ·ce~. Taj nO'cao 6oJLt ·cspmn, HMa· sa~"iaja 3a
IJ;JeJioKynan pa:lBOJ seMJlloe. CBe ono noxasyje ·aa.M Aa. aKTKB·
"O(;T "':""' y Hapoi\HOM <f>poHTy pacTe "" rOI\HHe y· ro;pmy,
no:KaayJe HaM neJilucy noxcpTBO·BaaocT ·xoja nponsJiasn H3
JLYP:"'H .J:IPOMa Honoj JyrocJiannjn. HecYMihHno je !Ia onn
ycTIJeca ronope_ H ~; mnpHan Haw.e op·rainisaqnje, o H.eaoj"I:!BpCTHHH n, o TOMe p;a ce HripOAHH c}>poa·T, py:&oBO,z:J;HJiaQ
,n;pynr.tneaor :atrrBoTa aame · 3eMJLe, MOJEe ca. -cttrypaolimy
OCJIOHUTH aa paj!;ae, _aartpe,IJ;H~ :JKeae JyrocJiaBuje.
K"'la ce ronopn o Pa!IY n narropnMa Ki>je j<O Hapoi\HH
cJlpoHT ynomHo y oOaonn: ..11 H3rp~H:.H seMJLe, y OCTBape~»y
sa;~;ataxa npBe ~O;J;HHe IIetorop;ml:ra.er nJiaaa, OII;J;a ty
y
npBOM pe,~J;y AO.lla,sn oao orpoMao .sa.Jtarau,e, eJiaH H Ayx
TaKMH'Ielha, KOjii je y CBOM Pai\Y. IIO <f>a6pHKaMa. IIOKaSaJia
aama
p~aH~xa
KJiaca.
_
Y CBHMa · TaKMH~ea.nMa pa,z~;allq:xe l¢Iace, Koja je y
aamHM npe,ZJ;yaehxMa IIOKpetao CHHAHKaT, :a<:eae pa,u;HHI:{e
~ncy rr;:soctane ._HSa -csoja;x p;pyrona. Haj_60.Jb3. noTB·p,zt:a TOMe
Je .BeJIHKa 6poJ yl\apmr11a, 3HaTaH 6poj Pail""lla Koje, Kao
aanpnMjep TeRCTHJIKe, noctajy nanqnjatopn pa,n;a aa· BHme
pas6oja, HHH111Ijaropn noneha,.,a
nponsno:21:a.e
y npe,zw-
sehnMa.
Pa/IHHijaMa Koje •eh Pall• y <f>a6p>ncaMa npHIIPY"'YiY
ce <:Be nehn 6poj. lKena ';'lie ca11a yJia3e · y <f>a6pn:Ke, 11a 6n
y H:.IIMa cr-napaJie MaTepiiJaHHa cpe.zt:ctaa sa o·CTBape:ae IIeToro,n;n~H>er n~aaa. IleToro,ZJ;~n.H nJiaa, .qnje · OCTEapeH:.e
3aXTI1Je:Ba H~OTHHe XHJLap;a HOBHX <Jla0pH"I:II\HX pa,L{HHRa,
~eHal'lt:a lliHpOKe rryTeBe Sa yJia3aR y HH,z:t:yCTpHjy .ll
HeMa CYMILe_ ,!l;a fie- OHe CBe. M'aCOBHIIje yJia3HTR y q.a6pn:Ke
11 Ta:Ko ncnyHHTH jep;aH 0,4 csc>jnx aajBa:&HHjrui sa,~J;aTaxa
y II~_Toro,!J;H~H.eM rr.JiaHy.
OTBapa
PA,lJ; HA COL(HJAJIH0·3,ll;PABCTBEHHM
ITHTAH>HMA
lloc.e6Ho MjecTO · y pa,zw Harne opraHnsa11nje saysnMa
no·Mo-h aapop;aoj B·JiaCTII y pjemaBaRy cou;nja,JIHO·S,ZJ;paB-.
CTBe~HX ·npo6JieMa, Befi npBiiX ,zJ;aHa no OCJI060I)eJLy OTIIO- ,~
"t!e~o 7e ca IIO,li;H3a:a.eM ycTaHona Koje IIOMaJKy JK:eHaMa·
. MRJ:K~Ma:. Hama opraHnsa:u;nja je cxB~Trma aa pjemaBaa'e
66
osor os6IIliHor nnta~nci anje' · caMo
CTBap
,lJ;p:m:aBe, Hero
p;it
cy 6am lKeHe IIY"'He 11a 1\plliann: noMorHy y pjemanalby Tor
IIHTaH.a.
.
_·
.
,
.
Y C.p6ii:jn je Ha nii:nqnjaTmly lKeHa oTnopen:o 38 nopo- ·
,D;HJIHmTa~ Ta n~n>op;n.JinmTa ae _pjemanajy, ,IJ;O,n;yn:re, noTnyHo IIHTa:ELe nopa~aa,a :m:eaa Y_
6oJI.BM
ycJIOBHMa, aJI:n
II
Taj pal\ je 3Ha'lajaH, jep on noKa3yje nYT Kojn:r.r. Tpe6a nfin.
PacnpocTpalheiia <f>6pMa rto,;,ofin ll!aj.Ka><a 6nlia cy
caBjeTo~aJIHmTa xoja cy anqa.n:a -cByr,ll;je aa HH:n::q~j~TnBy
namnx Ol\6opa.
Hama opraaHsa~Hja je, c je,z~;ae cTpaae, BO,IJ;HJI~ arn:·
Ta~Hjy ,ll;a JEeae Kop·Hcr_e nocTojeha casjerona.JI.n:mTa, a, c
,ll;pyre c'l'paae, aacToja.n:a ,n;a saa_tepec~je _!LeK~pe,
npBoM
pep;y :aceae-JLelCape, cec'l'pe noMohHHllie n ,ll;pyre, .sa OCHH ..
BaiLe OBaKBH~ CaBjeTOBaJIHWTa OHJJ;je, r,Z~;je je Sa TO 0HJIO
y.:
ycxona. A$lK VII pejolffi
Beorpa~~a
oprrumsoBao· je )1onn-
CHBaiLe JLeKapa .us .casje.toBaJIHmTa ca ~eaaMa Koje cy ra
Beh npcjeT:n:Jie, Taxa ,IJ;a cy oae Oa,Z~;a ,D;o6:n:jaiie H nllCM;eae
caBjet_e. l\l.[e}Jy nocjeTHoi.rmda -:rora -c~·BjeTonan:nmta 6HJi:O je
u MHOro. ceJLaHKH HS OKOJIHHe Beorpa,u;a.
Y rt;pHoj fopn, r11je -3a npnjeMe CTape JyrocJiaBnje
JLeEap a:nje .saJiasn:o y ceJia, . 1947 rO,li;HHe npomJio j~ xpos
caBjeToBa.n:HmTa 2.243 ~eae,
BeliHH-riiii ·ce.JLaHK~.. TaMo
je
. nama oprannsa11nja, y3 no><ofi D;pneHor KpCTa H Hapoi\He
B.JiaCTH, npu CBHM ;J;je'IHjHM ,ll;HCnaasepHMa .pe,li;OBHO O,z(plKaBaiia .Te"iajeBe o H.e3H n ncxpaan: ,li;OjeH"ieTa •. O;J;p:acaaa. cy
22 taKBa Te1Jaja ca 6oo JKeaa.
fJiaBHH 0116op A$lK-a CJioBenlije, y3 nOMofi L(pnenor
KpcTa 1:1 aapo,n;ae BJiacTn, opraHn;30Eao je ,u;wm~»e ~KeTa,
11a o6e36je11n IllTO xnmjeHCKHje ycxoBe npn rropo!;aJy.
Jhrjena :p parunpeaa (f>OpMa noMohi:I II na:>Kn;.e npe:Ma
Maj~n cy "tielffioHHU:e sa Majxe ca M2.JIOM ,ZJ;je:n;oM, - Koje cy
Hame opfaansa:u,Hje otBapane aa JKeJI:,eSHHlJ:KHM ctaaHn;aMa;
Bpn:iy o noMohn ·pa,11;Hoj :a<:eaH noxasyje HHlii~njaTHBa
fJianHor 0116opa A$lK.a Cp6aje xoj'! je, y capa,zpLII ca.
~pBeHnM
KpcToM, opraHH30Bao Kypc sa pyKoBop;Ho~e ja..
caJia y Pai\HHM 3a,llpyraMa. H3 cnaKe pai\He 3a11pyre Y
Cp6ujrr rros:saaa je no. je,n;aa JKe!fa, TaKo ,ll;a lie, ~e Y npo~
JLehe, Ka)J; nOliHY noJLCKH PClAOBll, Mohrr y sa,n;pyraMa OTBOprrnr c~soHCKe }acJie 3a ,n;jeqy.
,.
67
�'i
li
li
II
II
II
Hajneh:j' iioMoh Hapo,liHOj nJiacni ,~~ana je Hali:Ia opra•
• HHSaQnja y 6J>Irsn .sa lli~tiY·
)KeHe Boc.ue ~- Xepu;ermn~He · cy ua p~HHM pa,n;onn:Ma
y ~<?Mara~y _;:ue-r.rnJ~X ,n;oMona p;aJie :r,soo.Ooo p~HiiX p;aua.
Oprarrn:sau;IIJ&. A<l>)K.;a _ BocH-e_ ·n Xe~pu;eronHHe Bo,n;n noT""
Ii)'Hy 6pury Ha.zl r.ror ,11je•mjnx Kyx:uaa. /];aJOe, nyreM
naTpOH_aTa, :K~O _--~ajpa3B-~jeH-IIje q,opMe _OOMOJiH __ p;je'llri:jnM
y~TaHonaMa, JK_eHe Cp6~Je _c~ oaMo y 1946 rop;liHH ,n;a.11e
npHJIOr y -- BPHJC,ll;;HOCTH o,n; -_22,000~000 ,ll;RHapa. s.OO'o· ,n;jeqe
paT~e cupotra,n;~· us BocHe H ~~pu;eronnHe," npHXnaTH.11e cy
_1K_eHe -CJio~eHIIJe, '3.ooo IL:UX CMJeCTHJie y c:Boje o6li'TeJDu.
· ~Ku;rrja -»~je•:mja He,n;eJI.a« opraa~sHpaHa ·npom.ile rop;nae y 'IIHTaBOJ -seMJLH, o,zt CTpl~He_-~ame ·aptaHu3au;iiJe, a
rro,11; .PYKOBOft:CTno·M. KoMHT~Ta_ eon;Hj~J.i:H<?r ·cTapalLa, ripn:Bj~ .
IDI?- Je orpo~ae. Mace :iK:eHa no ~CeJIIIMa n rpap;_~BIY;Ma. IIpu..
JHIK9M T~ aKD;HJe ~O~Jie cy ,11;6 nspa_Jftaja _H~pa3JIH_~nTnj_e
,PopMe
pa.z~a,
npeKo KOJffX cy lKene noMarane_ IIJOI:IY. JKeHe cy
npeysnMaJie na1'p_OHaTe HaJJ; HOBH¥ AjeqnjuM· AoM:o:anMa, ;wMOBHMa- yq:eanKa y npnB,pe..n;n, OHe <:::}( cal\yn.11>3,Jle urpatiKe
~ _KlL~Ire_ sa t~;je:u;y, _o;n;pjK3.Jie 6pojmi npet~;•CLBalL"a -MajKaMa o
lLesn n BacniiTalby ,ll.je:u;e n ·-,z~;pyro.
KYJITYPBO-i1IPOCBJETBif If IIOJIHTifqKH PAll;
Jonr y npnjeMe napo,IIHO"'CJI06o,liHJiaYKe 6op6e lKeae cy
noKa3HBaJie BeJIHK?' jJ\e)J,y 3a n~c~euomhy n saan.eM. ,ll;auac. y OCJI06oi)eHOJ 3eMJI,II OHe ltM:aj_y CBe >M:OryhHD-CTII. ..n;a TY
CBOJY Te~ILy··owape.
.
Y rg46 ro,liHHn onncMeaeHo je y Bocau x XepqeroBHH!l: 39.762 JKeae, y I947 65.40I. Y Cp6nja je y rg46
~ rOARHH o~uc~effieao
ro6.ooo ·~eua, a y 1947 170.ooo. y
MaKe,liOHHJH Je y I945/46 onnCMeaeao r 7.goo lKena, y
I947 TO,li!IHFI' I5,200.
IJ;nljlpe H3 I947 rO,lllfHe TIOKasyjy pe3yJIT<LTe IIJiaHCKOr
J?a.zla Ha Cy36IIj,a,ay HenaCM/eHOCTli n: ,I\06poj IIOMOHn. Kojy
Je A<!>:JK ,11ao ,llplKann y opraansa11nja, oxynJOaiLy u y6je1J"nan.y JKeHa y noTpe6y noxaljaaa anaJI,PaGeTCKnx Te'Ia·
JCBa.
IIony.[apHy n HajpacnpocTpaH>emrjy iflopMy KYiiTypHO'npocBjeTHor li IIOJIHTII'IKOr paAa npeTCT~:B,.lLajy
68
rpyne KOje Ce <}opMHpajy llO
ac;e_o:u;nMa -H no ce_JI.nMa.
3
Rei
yJIHQaMa y
rpa,liOBliMa, Y
qHTCtJia"'K.HM rpy~aMa :ateae ce -
npnnnKaBajy ,11a yqe n '!KTajy, 1'aMo oHe najqemhe npopaljyjy Hanry mTaMny H CJIH'!HO.
Y Bocnn n: XepQeronnHrr p"¥\!I ro.355 '!HTaJia'!KHX
rpyna. Y Cp6njn je I947 ro,~~n>ie GnJio r4.goo qntilJiaqKnx
rpyna ca r78.goo o6yxBaheHHX JKeHa. Y XpnaTCK<>j, TOKOM
rg46 ro,llnHe p"-,llnJio je r2.ooo rpyna y KojnMa je 6HJIO
o6yxnaheHo rso.ooo .JKeHa. Y 3aTpe6y nMa cnera r23 qi<TaJia"'Ke _rpyne, ann cy oae . :ap;71.o: ~o6po · opr:runtso:aaae~
· Kyll<~ypHo-npocnje-rna ceKQ,Hja I'pli,liCKor · 0,116opa A~JK·a
p~CBHO...,_ QAp:)Ka:aa_ -CaCTa.HKe c_a pyKOBO,lJ;HOil;HM~ 'IHT3Jia"'KHX
:rpyna. Ha · THM caCT?Hr(HMa ce oHH ynosaa:saJy ca TeMaMa
11 aa"'HHOM npepal)n:aaaa nojC,D;HHHX TeMa•.
Y nocJbe,rvne :apnjeMe sa xyJIT:fpao .. npoc:ajt!TaH H :noJIH~
THl:lKH pciA c:ae ce :anme · xopntTe pasun uapop;_HH ·o6n_-qajii:
nocHjeJI~, npeJia, saje,lJ;HI-PIKO xoMymalbe xyKypysa H
CJIH"'HO.
-HliTepeco:aa:a.e :~KeHa, sa ,li;OMahn"'Ke H xpoja"',Ke ·xypc·e:ae
u yon he_ sa cB·e Kypte:ae .rt~;je Oae' 1.wry a3."1HH'HTH uemro
XOpHCHO sa IbHXO-B CBaKO}l;HeBHH ~liBOT, BpJIO j_e BeJiHKO.
MH jom p;ocap;a OBOM Pa.z\Y HHCMO npHIDJIH ;J;O:BOJLHO CHCTe·
M3.TCKH H y ILeMy HeMaMIOi BeJIHKHX pe3yJITaTa.
Hawa o-praHns·a:u;aja ce anje ,lJ;OBOJLHO oCJioairJia aa
innpoKH Kpyr yqnTeJLH4a 1 KOjH je pasacyT ·'no l!HTa:aoj aa-
woj 3eMJOII, a KOje Tpe6a ,11a Ol\n:rpajy 3Ha'lajHy yJiory y
onmTe xyJITfllHOM no,zp13an.y. cene. Y11HTeJbn:~e cy MHOrO
fllH'HIDie 'Ha JIHKBn.z::t;HpaH.y aenHC·MeHOCTH M~l_;y- aamnM JKeHaMa, aJin he -. oae y3 uamy. :rroMoh Molin- Y"~HHHTH Maoro
Ha 3}l;paBCTBeHHM ·H -Ha ..n;.pyrnM IIOJLHMa.
HajMaco:sHnje c·e Mory o6yX:saTHTH :ateae. rpa.p;a n: ce_Jia
npe,n;.a:sa:a.HMa, Hapo"'l£1'0 ·.rrpe.zt.a:sa:a.n:Ma us o6JiaCTH- xHrnjeue, lbere H Ba<:rnnalLa Aje:u;e. Ta.Mo r,ll.je je paHHje {}HJIO
HajTe:>Ke oKyiinTn: :a<eae, uanpHMjep y aeKIJM npep;jeJiuMa
rt~;je :>Knne MYCJIIIMaHKe, HaMa. je TO ycrrjenaJio npexo ,npep;aBaH.a o lbe3H ,1\jeTeTa.
3a EyJITypHO·IIpOCB jeTHH II_ IIOJIHTHlJKH pap; ca JKeHaMa,
saaqajuy ynory HM:a, mTa.M-IIa Harne opraansa:u;nje. JI:ncTosn
~ :n- pasae· p;pyre- .ny6JinKa.u;nje cy BeJIHKa no~ok. uamHM
~t~;60pUM8. H aamHM aKTHBHCTKH!LaMa' y lbHX0130M CBaKo!...
69
�,;qHeBHOM pa,qy ca ::m:eaaMa.
illT3.Mna je
o,qnrpana
BeJIHKY
yJiory y
opraaasosaJLy ·>Keaa y. IiapOI\HO•I>C·JIOPOAHJia'l:r.oj
6op6n, a xacH:nje y H>IDWBOM MaCOBHOM yx..l'Ity1JHBaa.y· y
CBe 06JiaCTli p;pyWTBCHOr :IKHBOTa.
»)l{eaa ;:(a.aac« opraH AaTn4>a·wncTH'rJ:KOr tPpoaTa jKCHa ·
}yrOCJIHB.IIje, IIMH npel\pHTHY .TPHI\H!1Hjy. »JKeaa' 1\HHHC<< je
nsJI3.3HJia joru npHje oxynau;nje, TpeTHpua cne noJIHTHtiXe _
npo6JieMe, npexo aeHHX cTpaan:qa Bp~iiJia_ ce -~o6HJIH3a
n;nja ::m:eHa 3a ,o;~;·6pauy_ seMJLe, a npoTHB 4Jamn3Ma, sa ,ZJ;eMoxpaTirjy, sa npana :m:eara; npoTliB rl:(a;~;H n cxynohe. IlpBe
~rcTHHcxe BHj~.cTH o ConjeTcxoM Canesy, .o co:q.HjruznsMy, o
HHI\'IOBje'IaacKoj 6op6u POAOJLy6a' llinanaje.- )Keae cy
casHasaJie rrpeKo ;i>JKeae 1\HHHC«. C~e mro je y To spajel4e
OHJIO y nporpaMy Rapoi\HOr lj>poaTa, aa 'IHjeM ce '!eJiy aaJia}.
snJia- KoMyu.ncTr-rttKa 1napTnja, TpeTHpaJia je »)I{eaa AaHaC«.
Y BpajeMe HHpoi\HO-OCJio60I\IIJIH'IK~ 6op6e »JKeaa
,liHHHC<< je H3JIH3DJia aa ocJio6o!;.enoj Teparopuja. C<l;lla »lKeaa
f(oa:HaC<t -paspa~yje OCHOB-Ha llOJIHTHlJKa 11 eKOHOMCKa. nnTaH.a
Hame seM.lhe,· n:nme o_ yJIOS:n Harne .. opr.aansa:u;nje y. pjema-
Baa.y _
THX nHT_a:e.a, noxa3yje nyTeBe n
aa"tJHHe .Kojn~r Tpe6~
,!(a n.n;y Hame axTHBHCTKHILe y oEyn.JLaiLy II p~y ca
JincT r-11a BpJio uenocpe,n;aH Hal!HH ynosaaje JKeHe .ca
~enaMa.
Me~yaa.
po,n;ao:M cruy'a,:u;njoM- II c noKpeTOM :tK:eHa y ;:t;pyrHM seMJI.aMa.
H A"aHa-t je »JK,eHa .· ~aHaC« fJ;HpeKTHBHli )IHCT Ham e.. opra..
mrsa11nje,
Y CB:HM HainHM perry6.Jilii<:aMa H3,JJ;ajy CBOje JIR'CTo:Be H
0,11H!1fije. ,2l;o6p.!l.Jila3lurjeHy nponaraHIIY nyTeM WT'IMIIe HMa
nama opraansa11Hja y XpsaTCKoj. »,JKeHa y 6op6>I<< JIHCT
A<PJK•a XpBaTCKe y nocJLei\Ine BpHjeue o6pafia ce yuasno"
CeJLaHKaMa, Tnpal!< MY je BHCO!t. rJiaBHH 0/16op XpBaTCKe
oTrrotieo je- !L. ca HS,ZJ;a~aaeM »Hawe EH>HJK:nu;e« KOja Tpe..
THpa KY!-ITYPHO·IlpocBj€THa H IIpHBpep;Ha IIIUalba II UUTalba
0,11roja n aere 11ie11e. 0Be. 6pomypn11e cy TaKolje y rrpBOM
pe,l(y Hal'lznjelbeHe ·ceJiy. ·
Y Cp6n jn ce y6pso yBriAje;ra noTpe6a je11Hor nncTa
xojn On TpeTnpao npo6Jieru:aTin~y ceJia. RoJIHKo je TaKaB
JIHCT _IIOCJiyJJCHO CBOjOj Ha.M:j"eHH HajQoJI,e JIOKasyje· Tlipa:JK
»3ope« xoja je pacTao rrpn cnaK<?M E:OBOM Opojy, H JIHCT
. IIHHac nsJiasa y 48,ooo rrpiiMjepai<a.
70
·
�Ha II IfOHrpecy A'l>lK-a Bocue n XepqeroBnue y jyuy
npomJie" rO,llHHe ,llOHeceua je pe30Jiyljnja o c:rai,qrur.y 3apa.
Y IJ;pnoj fopn; ,llOC~a je CKIIHYJIO .pepeJ,Iy npei<O 6.400
~YCJIHM3.HKn nrro. je· oMorylinJio_ li,nxoBy Mo6HJIH3a:qnjy ·aa
CBHM .. IIQC~OBHMa H3rp3f(ILe- 3CMJJ.e.
}C,llny O,ll najycnjeJiHjHX naiDHX llOJIHTH'IKHX aKijHjH
npexcxa•JLajy. npnnpeMe sa npocJiaoy n caMa npocJiaBa 8
Mapta. c.e name oprann3a11nje pasBm>e cy mnpoey noJIHTII'IKy ;l;jeJiaTaocr ,D;a. 6n- CBe 'R:eae, na II oae ·y Hajsa6a"'eHHjiiM cenHMa, -6HJie ynosaarre ca sr.ra'IajeM 8 Mapra, -cnry- aqHjOM H ·npeMCHOM
y
KOMC Ce :npoCJiaBa O,ll;p)KaBa. flo CBHM
peny6JIHKaMa O,ll;plKaBaHH cy- CCMHHapn
3a ·13:ETHBHCTKHH.e,
a_a xo-jHMa ce .n;eTa;z,ao npepaljnBao caB- MaTepnjaJI· o 8 MapTy
· n any~JIHHM noJurtH"i:EliM 11 npHBpep;anM npo6Jj:eMnMia) TaKa
A~ cy aame al(THBirorrant.e norrryno npnrrpeMJLeae Of:(Jia3HJie
aa ceJio.
K~
. -
_on;jeayjeMo
.
IIOJIIITIPIKy
-
'CBHjecr )KeHa n cym:npaMo
I
.
Hanope KOJC -OHC- Y,JIIDJCy y CBaKH 3Cifl;ara:R: KOJH
Hapo,z\Hn «Ppo~r u wa·ma p;p1Ka.aa rrop;ysnMa, · oap;a, MO:»reMO
o.rpOMHe
pehn ,lla je CBHjecT name l!<ene sancTa BliCOKa. C ,llpyre
c:rpcme MOpaMo. KOHCTaTOBaTJ.I ~a_ je aawa opraHH3atJ;Hja y
CB6M pta;Ay <::a JKCHaMa saHeMap:nBarra IIOJIHTlPIKH patJ;. Ono
Ce aapo'IHTO MOl!<e pehn 3a KpadeBe KOjH cy y TOKy paTa
HMCLJIII ~HBy_ II9JIHTH-""'KY ·,l(jeJiaTHOCT, r,Z~;je cy JKCHC HaBHKJIC
,n;a -o CBeMy Ha npnjeMe caaaajy. TeK y notlbep;ae Bp:nje:M:e,
a aapo'IHTO rrOCJinje II I<onrpeca HapO,llHOr lj>poata, I<OjH je
npe,n; cBe op.raiurna:qnje nocT_aBHO nnTaae noJiaTH""'KOr p~a
RaO je,lJ;8H O,Zl; BCOMa JJIDICHHX Il CTaJIHIIX 3a,z:t;la.TaKa, aamaopra:arrsa~nja j~lnuJia onoMe nocJiy lro o,zr;p~i)eHoM ·nJiaay~
Y
-cBn:M H3iuiiM _peny6n:nx8.Ma y
Tp-Ky- je AeTaJI>~a npopa;:.;a
ITeTOfO,llJOIIIIH.er nJiaHa, pelj>epaTa ,llpyra Tn:ta Ha n Konrpecy
Hapo,qHor <flpoHT,a n ocTaJIHX pe.pepam EoHrpeca. CeMm)apn,
KOH<j>epealjnje ,; pa3He ,llpyre <j>opMe, na I<ojaMa je oBaj
MaTepn:jaJ.C 'll-!'TaH H o6jaBJI>UBaH, CBy,11;a rf);je Cy 6HJIH ,11;06po
opraHHso:saan, J-KeHe.~cy nx Miaiconao nocjeluuaJie; a p;BcKycnja Ha OBIIM cacTaHI.J;IIMa nOJ{:aSaJia · je orporu:aH IIHTepec_
meua sa ~na. Me~yHapor!{Ha nRTc:taa II niiTa:ELa aawe yayTpalliH.C IIOJii:ITHKe.
A<l">JK Jyroc.naBnje ~JiaR je MeiJYRapo;qae ,lleMor<pa'TcKe
<!>Cilepa!1nje l!<eHa. BoraTa IICKYCTBa Koja aama opraHII3Hljaja · ·
72
nocje~yje, _a.eHa liBp:CTHHa H MaCOBHOCT ,li;OIIpHHlljCJII! , cy
ona Y~ Mel:;yuapo,llnoj <!>Cilepa11njn, · noCJinje l!<ena CoBJeT-
Aa
CaBe3a, -no-cTaje cBaKOJJ;HeBHO nony..Jiapanja· IC cnojHM
yqemheM n pH,lloM y M,ll;il>lK ll"!IIPHHOCH yqllpmhen.y Mnpa
y CBHjety H 6op6n 3a HCTHHCKy ,lleMoKpaTHjy. JKene H l!<e~CKe
oprann3a~:~nje ,llpyrnx seMaJLa,~ a
Hapo'(n:TO seMJLe JYroHCro-iJ:ae EBpoixe, !IlOKa3yjy BeJIHKO n-arepecoBaae _3a · JK_HBOT
· n pH,ll l!<ena J yrocJiaBHje, sa J;ICKycx•a y pH,lly Hallie opr:'HH3a:u;nje. IIp-exo Haliiinx ..JIHCTOBa Harne )KCHe- ce yno3HaJy ·
cxor
ca.
IIOJIOJKajeM
Y ,n;pyrHM
3CMJI>aMa H H.HXOBOM IIOJIHTH"tJ:KOM
6op6oM.
C ,llpyre cxpane M,ll;i!>lK BpJIO je nonyJiapna Me~y
HaUIHM )KCHaMa. H xu;nje xoje Wep;epa:qnja' rrpbBO,ll;H npeKO
cnojnx aa:qnoua:.rr_HHX cex:qnja aanJiase xo,n; aaC aa.. BeoMa
a.
JKHB O,l(3HB.
.
AKI1njy 3a IIInaHI<jy, fpqKy, HH,llOne3>rjy· CBecp,llHO cy .
npnxBaTiiJie aame JKeae. Ha CTpeJLaH>e innaacK}:IX poAoJLy6a
9.n;
cTpaae tfJawncTa li> t:I>paaxa, oHe cy o,n;ronop~IJre croT~
aa.Ma npOTeCTHHX ·rtnca.Ma ~e,11;epan;nju n YJe,n;niDeHHM
aan;njaMa. C orpoMHHM HHTepecoBan.eM n o;:~;yweBJLe:aeM
npaTn qruaB aaw · aapo.n; y~~jexe · 6op6e CJIO~O,ll;OJby6nBor
aapo,n;a 3a cBojy .HesaBncaocT, ·a ocyi:}y]e aMepiP:rxe
IIIhepBCHTC K~jH IIO,ll;p:JKaBajy Ha BJiatTH MOHapxolfJaw~cTe:
y rp'IKoj. )KeHe -ca orpOMHHM O,ll.ymCBJLCH.CM np~Te xepOJ<:KY
Oop6y :n ycnjexe Koje cBaKO,ll;HCBHO noCTHjKe JYJia"llxa Ha-
rplii}Or
po,llna· apMnja fpqr<e.
Y HaWOj ·3CM.7I>H O,ll;pJKa.HO je Ha XHJLa)l;·C
caCT~Ha_~,
_KOJI-
rflePean;Hja n- MHTHHra ca cnpxoM ·ynosHa:SaH.ci Jfee~a.•c _n;n~e~
BHMa u 6op6oM M,ll;'l>lK. CaMo y CJioBeHHjn noCJIHJe sacJe~
.; 1\'a.JLa .'!>e,llepa~:~nje y MocKBa 0/1PlKaHo je 492 cacta<aKa;
- IJ;eHTpaJIHn O,ll6op je ns,llao ,llBirje 6poiUype n<;>~Behene
3acje,llaa,y <Pe,llepa~:~nje y Mocr<nu n illTOKXDJIMy.
·
,ll;a 6n l!<eHe n noje,ll>me -;,_eHcKe oprannsa~IIje Y llP_YrHM seMJLaMa: 6HJie ynosaaTe ·ca -P8AOM Hawe ··opraHnsa~HJe, ·
ycnjeCIIMa- II MHOrHM HCKYC~liMa, IJ;eHTpaJIHH.·0,11;6op H3;J;aje
,z:l;BOMjec·e'IHH 6HJITCH sa riHOCTpaHCT:SO· Ha pyCKOM, !flpaan;Y,~
CKOM H eHrJieCKOM je3IU<:f.
cY cBjecHe ,n;a cnojHM aeyMopnHM san-aH3rp3AIL:ri seMJLe, y cnpoBoi}eiLy IIeTOro,ll.ltllllLer
Hawe me:H:e
rau,eM
y
73
�~a· BeJinxo .n;jel!o nsrp~H:.e seMJLe, xoje TpaJKn Hano·pe aamer
t~jeJioi<ynnor aapo,lla.
Ybl!HTH Ty rpenlxy, npnxnaTHTH nyT · xajH HaM
j3.cao
rroKasyje IIPYr TnTo, · o6yxBannn . c:se l!Cene JyroCJiannje,
OPfAHM3AI\MOHM IIPOBJIEMM
Hapoi\HO·oc;w6oAnJia'li<a 6op6a Hanm:' "'Hapol\a
npn-
nyKJLa je orpoMHe Mace :>Keaa, a- A<ll)K KM JC noMorao p;a ce
yKJLyqe y onfieHapOf!;HH nOKpCT H CKOHOM.CKH . H ,D;pJKaBH.H
JKHBOT seMJLe.
Mace
JKeHa cy
upex:o
CBOJe
opraHHsau;nJe
CT~D;a.Jle . np:BO 3HaH.e, npBa HC"KYCTBa 3a CBOj KaCHHjH, CBe
011 roBopm<jn p~ n A}'lKHOCTn I<oje . je ..o,ll H>HX . TpiDKnJia
n:srp~H>a
seM.JLe.
"'!"
o6anesao" je- Hamy. opraraaHsau;ajy ,z:~;a p·a,n;H ·_ ca nHme ,cn:cTeMa n BHme nnaHa, ,a,a
6y.n:e Mo6HJIH3aTop n: opraHII3aTop_ aajmHp~x Maca JKeHa y
nq:ryH.aBaH>y sa;:~;aT8.1Ka Hapo,.rr;aor (JlpoaTa, :n ,n;a_ TaKo noMorHe meaaM8. )J;a y npnBpe,a,Hoj nsrpa,li.~H seMJLe saysMy.
P:Jiaa;cKH pa3B_H'DB.K npn:Bpe,n;e
·c:soje MjecTo.
, Ka,n; ce oc:apaeMo aa pesyJITaTe pa;:\a jKe:sa u aawe Of>ray_ m::pn:oAy nsrpap;ILe seMJ»e; Mo:~«:e~o EOHCTaToBaTn
I;!:~Hsa:quje
p;a cy oaK BeJIHKH, ,n;a cy JKeHe xacoBHO cy;:uenmHu:e y c~uM
ceKTOpH~Ia ,z:~;pyiUTBeHe )l;jeJiaTHOCTH._ 0He C"!(- y'tleCT~OBaJIC Y
CBII.M aKqnjaMa HapolJ;HOr fllpOHTa ;.,- y Kaq:nTaJIHOJ H3rp~
H>H n y -n3BpiiielbY JIOKaJIHHX nJiaao~a Hapop;aor !flp~aTa,
caMe ·cy npoHaJia3n!Ie Hajpa3HOB~HHJe <jlopMe pa11a .KOJnMa
cy oneT- MHOrO ,1J;OnpHH0Cl-IJie l-I3B_pmasalhy JIO:Ka.JIHIIX ~pOHTOECKHX nJiaHO~
,
Pey:.MTaTH KOje C!.W y. nsBjem±ajy HaBeJIH, He_ nsp~..
:;Ka~ajy y ~Hje..JIOCTH OHO WTO Cf Jl:CeHe ,ZX:.ctJie, He H3pa_JKa.Ba)y
H.HXOB eJiaH, lbHXOBY IIOJKpTBOBaHOCT Ha H3rpa,Zf1MI 3eMJI>C.
MH cMaTpa~m Aa 6H 6rrno HenpaBeA_ao npeMa ._!-12qiHM JKeHa~a
liTO H>l-IXOBC nanope H _pesynTaTe- ._Hir-CMO npaTHJIH, 6IIJ.Le:lKH~H, CBaKO,l\HCBHO o6ja:sJI>UBMM li IDTO ~a.HaC HC_ MOJKeMO
nsHnjem y llje!IliHl! pesym;aie p~a A<PJK-a. ,1\aXJie, MH
HM2MO pe3yJITaTe H OHH cy ),11;0-6pH II BCJII!EH, 3.JIIi .n!vla.MO .Jii.
He,!J;OCTaTKe, a Haul aajK_pyiiHHjH_ HC)J;OCTaTa:EC, Ha KOJI-I HaC Je
jy'lle ynosopno ,11;pyr T~To, je Taj _mTo. HHCM:o o6yxBaTHJIH
C'BC :IKCHe,. WTO jam YBHJeK HM-a JKeHa--KOJC aamO:M: :KpHB-lll.I,OM
cToje no cTpaarr ,n;pymTB·eHor :m:nBoTa, He3aHHTepocaBaHe
OllJIOf);liTH HCH3MjeJ)ay HHH:qHjaTHBY Ha,IDHX JKeHa H3 .CBHX
xpajena seM.JDe - jecTe a8.jnehei na'yxa H aajnehH S3AaTaK.
KOjH HOC~MO ca OBOr Koarpeca.
. · Y npBOM . pe<!JepaTy Befi cy H3HeiiieHH aaji<p)'OHHjH
sa11a11a A<PJK-a y c~aiiiH>eM nep>WAY pasBliTI<a uame se-
J
MJLe y nepno,~Jy HSBpmeH:.a IleTarO}l;HWH>er nJia.Ha~- a onp;j6
aehy ronopHJ:H o yJI03H A<f>)K-a xojy olt nMa -Y- _Mo6B.JUI-3al\Hju l!CeHa Ha ceJiy, Ha p~y . sa pei<OHCTPY"ll"iY Harne
noJLonpnBpe;:l:e, jep je Taj Hatir sa,n;aTax TOJIHKO Baacaa, .n;a ·
CMO MY Mn ,llMe H noce6Ho MjecTy y 3ace6HoM pe<jlepaTy ·aJIH hy no.HoBO· no,n;Byhn nexe O}l; HamHx 3a;l,aTaKa- n ronopiiTH o TOMe mTa TpeOa .n;a y-:rnHH aama opraHHSa,:u;nja; xaxo
· Tpe6a 11a opraHnsyje CBOj p~ Aa 6u y nomyHOCTH MOrJia
,n;:a li3BpiiiH CBe OHO WTO rrpe,n; :a0M CTOjli. IleT6rO,li;HlliH>H
rr.JJ:aH na,n;ycTpHjaJI,H3an;nje :o: eJieKTpn!J!inm.:u;nje 3tM.JLe, Kojrr
AOHOCII 6JiarocTaH>e-- "tiH-TaBoM aapo,n;J(. n: yq.Bpmhyj~ -He3a.; _
J!;l-ICHOCT aawe seM;JLe, Tpa:~Kn o,za; CBHX aawnx JI.y,n;n Be.11HKe
aa'IIoj>e II jam Iil:npy M06nJJ:n3a:u;njy cnnx caara.
. 3aTo ce npe,11; aawy opraansaqnjy xao n;pBH: 3a;J;aTax
HaMehe (H\:YIT.JbaH.e CBHX :>KeHa .sa H;lBpriieH>e .IIJiaHCKliX 3a)J;a-·
TaKa seMJI>e rrpei<o aKLirrja HapOI\HOr <jlpoHTa, A<PJK i<opa
ytrecr:BonaTn: y nsrpa.ljnnaH.y riJiaHa:sa Hapo,n;Hor · fllpoHTa,
yno3Hananr jKeH_e c THM nJiariOBIIMa, ysn.MaTn o6aBe3e sa
IbliXOBO .ussprueH.e, M00I-mnsnpajyhrr Hajruupe Mace :~Keaa. Y
TOM pap;y Ml-I MOpaMO BO~!:ITH pa;qyHa 0 TOMe ,n;a· HaM
o6a:se3e,
Koje y ·nJiaHOBHMa Hapo,n;Hor ippoHTa y3nMaMQ, OMor:yhe
Mo6:rrJIH3a:qnjy ,n;oHCTa c:snx JKeHa. To }i.e- HaM 6IITH _Moryhe
aKo Ham a opraHn3a:qnja pa3pa,za;H -csoje- 3a)J;aTxe n rtpoaalj;e
TaKBe fPopMe pa}l;a Koje he MOhii -oRyrrHTH 11. JKeHe :sesaHe 3a .
Kyhy, Ai•IIY n o6nTe!I>. TaKo lieMo oMoryhnTn c:saKOj noje•
,n;uHoj :>Ken:n ,n;a Oy.n;e yqeCHHK HSrpa,n;H.e no:se JyracJia:sRje.
Mn He CMnje:Mo ,1l;03BOJIHTH ,11;a :nje,n;na JKeaa-- ocTaae no
CTpaan, ,n;a acTaH~ naH yqecTBO:&aH.a y eKOHOMCKOM n APYIDTBeHOM
4Kl-IBOTy-
IIope11
·p~a
HruJie 3CM.Jbe.
y ai<llnjaMa Hapo,llaor <jlpoa:ra,
Ba::K"Ho ,n;a.rr;e pa3:snjaH.e ax:q:nja
BpJio
je
A<P)!{-a Kao IDTO·-cy: noMoh
75
�ycTaHOB~a .p;je~Hje
3auiTHTe, naTpotraTH aap; AOMP-BR~a
paTHe cxpo"tJ:3,ZJ;H, .nHTan.e sp;paB-CTBeae samTHTe JKeaa, ~a xo~y
cy -JK:eHe BpJio ·san:aTepecoBaHe H pasaa nHTaH.a aa KOJHMa Je
uama ·opraansau;Hja 11eh u ,n;o ,13;aaac Maoro pa,D;H)la, a· aa KOjll-Ma ce :m:ene oKyn.lbajy Maco:sao. TaKa cMo MH .aa noMO'hH
IIPlKaBn; y 6pnsn sa
;~jeqrrje
,!IOMOBe n paTHY
cnpoqa,~~,
Hapo-
'l!HTO aenocpe,n;ao nocxaje ocJio6olj;eH.a, yq:aai-me MHorq p;oK
cMO y nocJLe,n;H.e :spHjeMe aanycTHJie Taj pap;. Ham:n OA6opu
HH<:y y noTny~oCTII cxnaTHJIH ,D;a je- To cTa:xaa, cBaK,H~amH.l-1
sap;aTaK :JKe.ae, ,z:~;a HHje p;OBOJLHO. C8.MO CMJeCTHTH AJe~y Y
Jl:OMOB-e H 66n:TeJLH, aero je noTpe6ao cTaJIHO ._ce HaTepeco:BaTH sa H>HXOB jJ{;l::fBOT -H pa2Boj, npa'iHTH lt.liXOBe nOTpe6e.
TiaTpoHam, xbjn cy Kao cj>opMa pa,~~a Harne opraHHSaJ.Inje
3a TIOMOfi ,n;p:JKaBH )r .oc6pH3H OKO p;jeu;e 6HJIH Hama I'OTOEO
HajycnjeJIRja· £llbpMa p~a s·a. Maconao oxynJLaH.e :ace~a no
TOMe -nHTaH>y, y HeKHM peny6JIHK.aMa cy n'OTnyao- 3aMpJlH
11 pacrrrunt ce.
·
·
_
Hamn o;~6opn Tpe6a ;~a npnljy yqB.pmb.elby naTpoHaTa
n opraHnsyjy pa,~~ CBoj · TaKo ,~~a no Mob.· IIP"'aaa 0,11 CTpaHe
A~)J{~a no CB-HM~ nnTaa-HMa samTH'Te ,n;jen;e 6yt~;e
CTaJIHa -H e<Jm:KaCHa.
,
,ll;a 6IIcMO IUTO mape nonyJiapnsnpaJIH yq~mb.e ."'eHa Y
aKJ.Injiu.ia · Hapoi\HOr cj>poHTa, xao a coe aKJ.IH~e. KOJe "'!'"e
caMe opratrn:syjy. H: np0B0,1J;e, ,ZJ;a 6HCMO Ha TaJ HaliH-H_ JOlU
:snrile p8.sBHJIH pa,n;an: eJiaH aam:n:x )Keaa, noTpe6Ho Je, 0,11;
oCHOB.!!_liX op:raHnsa~nja _ A<P)!(..:a ~a· ,ll;O .~eaTpaJiaor
0116opa -
opraHH30BaTn
BOijeffie
eBH,lleHJ.IHJe.
CpecKn
o,11;60prr Tpe6a ~CBHM KOHKpe-THO 'ITOMOI'HY CeOCR,IIM op;60- '
pn:M:a y TOM- rrocJiy. ·
:YBJIAqElhE lKEHA Y IIPOH3BO,lJ;lhY- HAll,
HAJARTYEJIHJ{JH: .3A,lJ;ATAK
,IJ;py~:a Bail\aH n lalKTye)I_aH sa,n;aTaE jecTe nnTaH.e aaj. mn:per YBJiaqe:tLa :>KeHa y npOH3.BOp;H.y.
·.
Bp3II TeMno na,n;ycTp:ajaJiliSau;Hje · n: eJieKTpn£PnKau;n'je
Harne· seM.JI,e saxnrje:sa CBaKo;r;Henao y:sJia-qen.e cBe :snme
-.
HOBHX 'Ka,llpo1la y KH,!IJTCTPKjy. Je,z~aH Oil I!3BOpa pa11ne c.aare
je :m:e:Ha. Bpoj ~eaa y IIHAYCTpHjH ,n;aa~c ,D;aJieKo sao.cTaJe sa
.aamHM IIOTpe6aMa, a HCTO TaKO Bp}lO Je MaJieH '6poJ KBaJIH<JIHl<OBaHI-IX. JKeaa. To aaM noKasy:je ,n;a je nuoralbe )K_eacKe
76
PC!AHe ·caare os6;trJLHO H' .,n;a MY Tpe6a noc:seTn:Tif:. ,aajnehy
nruKJDy.-.A<PJK 'Tpe6a- ,n;a noe.Taae jell,aa O,ZJ; rJia:sa_.nx Mo6n:- ·
;nrsaTopa JKeHCKe p~ae .caare H ,u;a npeysMe : Ha ce6e s~a
TaK o6jamH>a:saH>a JKeaa.Ma _
noTpe6e .. an:xo:sor , yqemha- ·y
'UH,ll;yCTpn:ju, Aa KO,ll; lLHX pasnHje. CMHCao npeMa OHHM rpa-.
Ha.Ma np0Ii3B0fl;H>~ y KOjHM_a fie ~eHCKa pa,n:Ha .CHara MdhH
aaj6oJLe ,n;a KOpi-H:TH H ,1\;a saje,n;ao Ca, CRHf\.UKaToM -BO,ZJ;H.
paqyaa ~o ·-ToMe .n;a :JKeae ·lli'TO npnje cTeKay KBaJIHiftuxa:qHJe~
Harua ,1\p>roa.aa je 0,11 npnor 11ana ocJio6oljelba OTIIO'Iella .P"A
.ToMe,- p;a pa,z~;aHn;u mTo npnje- cTeKH_y ·x:saJin!Jmxau;Hje rr
KO;J; rora- je noce6aa na)KH>a 6HJia nocneheaa ·JKeaaMa CnH·~
I-la
,!IHKaT je BO,!IHO paqyna ,!Ia KypceBHMa sa pa,!~HHKe. 6y,11y
· o6yxnaheae H JKeHe H ;~;a rroc'ToTaK KBaJI_mJuiKonaanx pctA:HHKa. paCTe, .PesyJITaTH KOjil cy· fJ;OCa,zl.a TIOCTRrHyTH <He :Mory
,n;a aac 33fl;OBo~e. Hama nesa ca cna,n;RKaTOM Tpe6a
p;a 6yp;e Tjemaa, cnaKo,n;aenaa, MH MopaMo yxasn:sa'T.H eRa•
,z~nKaTnMa aa aenpaanJiabcTn. 0;~6opn A4>lK-a Mopajy ce
CBaKO~HeBHQ -6aBHTH HaBet~;eHHM IIHTalLHMa H p;aBaTH rryay
. H KOHKpeTay TIOMOh opr_aHHMa, aap·o,n;ae BJiaCTH H CHH,l(HKaTa
Y H>liXOBOM pjemaBaHoy.
Ma.coBan yJiasax jKe~a y _npoHSBO){Iby :aaMehe nc~·o
BpeMeao BpJIO _Ba)KHO ITHTaH>-e -cMjemTaja ,n;jeu;e . 3an0tJieHlfSC.
:m:eaa. IIopep; -,ll;p:JKaBe,- xoja' pjemaBa ·oBo nn-raae, Act).)!{ Kao.
opraansa:rprja . JKeaa, AYJKHa. je rr M-opa ,n;a ce jom nnme
saHHMa sa npomnpeH.e MpeJKe ,z:~;je"::njux j1acaJia··n o6,qaE:nmTa~
Y TOMe. pap;y Tpe6a ce no:sesunaTii ca cna,n;nK~JIH~M opra..
HH3aD;HJaMa, ca o,n;6opiiMa IJ;pneaor KpcTa·n y raj :nocao·np_HBJia"'JITH :m:ea~--rre,n;arore, JJ,eKape n· .qpyre, To je je,Zl;aa op; aa.jBBJKHIIX -sa,z:~;aTaKa Ha'In:nx con;rtjaJiao~s,n;pancTBean:X ce:rcrraja
H OHe Cy M'y ,lJ;YJi'He IIOCBeTHTII- HajBefiy ITIDKH.y
· IIOJIHTH:qKa PA,ll; CA lKEHAMA
MomeMo onheaHTo pehu ,n;a aam pa,n;- aa noJIHTii'I.KOM
no,z:p-rsa:my ~eaa anje t'?Ho -cHcTeMaTCKH;· Beh- je yrJiaBaOM 6IIO
Beaaa sa- o,n;pel]eae .qa:ryMe: -·ng6o_pe, )J;Oaom·eH>e mia:aa, rrpoCJiane 8 MapTa n -T. ~- Os6HJLHHjl:t ae,n;ocTaTRK y aameM noJiu_:THl!KOM pa,zl;y je'CTe l i TO WTO 3a TIOj.e,ZJ;HHC a'KIJ;Hje HC npHnpeMaMO JKeHe Ha BpHjeMe, -He -oQjannnaBa·M'O IIiM, fiO!lil:tTHll"KR
,; 3Ha"::aj CBaKe- K;OHKp:eTHe aiC~lije, IIOBe3yjyfiH · aKD;H'jy Ca
''- orrwTHM rro;prsaaeM -seMJLe.
77
�· liMa··~ TaKBHX npnMjepa 11"- cy neKe BpJio 11o6pe <JiopMe
noJIHTH'IKor 11 KYJITypHo•npocBjeTaot pa.Aa, Hta TepeHy nsry6nJie cnoj npno6nTnn Kapai<'l'ep., PnJe" ]e o 'IHTaJIMK':M.
rpynaMa KOje cy y neKHM eyajeJ<HMa npeysn><aJie tPYHK'1':JY
ceot::Knx o116opa n na Taj na'IHH C}'lKaBaJie oprannsa'1"JY·
Y><jecTo 11 a .ceocKn o116opn npeKo nmpoKHX KO'l<JiepennHJa
:m:eua, op_raaHsyjy noje,rr;uHe aK:quje, ~H~e cy ce_ ITC?"CT3B.JI.aJie _
caMo aa t.IHTa.;ra'tJKHM rpynaMa, H Ha TaJ Ha"tJ.nH ce oKyn.ll>ao
,l\aJieKo M:aiL:u 6poj :m:eHa Hero mTo je TO- -Tpe6a;ro _H MOrJio. TaKO cy 'lliTaJia'lKC rpyne, qHjH je sa,rt.aTaK OOJIHTB'IKH U KyJITypHO-npOCBjeTHH pa,n;, npeysHMaJie ·,Lt.yJKHOCT -oA6opa: 3aTH¥, :::a
nycTn}lH CMO .pa,n: ca :aceuaMa npeKo: Koaiflepeau;IJ:Ja, HaKo JC::
Ta q,opMa pallia lK~HaMa BpJio _6JincKa. H Malia cy JKene na·
BliE;Jie- aa TaK~e caCTaHKe n aa iDHX. pctAO· p;oJiaSHJie. Mil CMO
Koniflepennnje
casnnaJin
ca><o pa11n
oprannsannJe pa11a
xeaa.
'
y •esn OI\JIYKa II KOHrpeca Hapo;~nor <jlponTa, npe/1A<I>JK :ri:ocTaBJLa ce BpJIO· o,z~:;ry:t~ao nHTalbe HHTeHSHBHO.r Ma-
p;oca~
~aniH.~ (flopMe rroJIHTRtrKor pap;a xoje cy ce noKasa.Jie A06p:n_M .
co:sHor nO)IHTH'IIKOr pa,n;a ca :aceHaMa_rpa,n;a·a CeJia. C:se
--- Mqp3.Mo o6aoBHTn, Ham rroJII_iTH'IKH pa.;{ Mopa _6:n"T:n. JEH:s. _:n
cBaxo,n;He:saH, :rio:Beaaa c- ~oHKp~anM s~au:uMa y ':IHJeM_ pJema:san.y :lK:eae yqecTByjy. H ne caMo TO,- Tpe6a uha: A~f!,
Tpe6a o6jamH>aBaTII JKeHaMa Ham.., IltTOI'O,Zp!:mlbH II.)]IaH l i
mTa oa npeTCTaBJLa 3a- na:i:u:y 3eM~y, 3a aa,po~.' ynosaaBaTB
mjae ca ,u.oca.Aam:ffiitM _ycrrj'eciiMa -HamHx uapp,n;a Y usrpa,n;ILII seJ.,t.me. H nocl.Le.z(a,y JKeHy Tpe6a ,n;o:secrn p.,o_ casl):a~a ,n;a
eKOHOMCKli · H ,•.~nypHH pa3B~TaK name 3CMJI:.e~ C Je,n;He
cTpaHe npeTcTaBma Y'l~pmhea.e rexo:snHa uapo,!I;HO-ocJio6o,1J;R· _
Jia"!Ke 6op6e, ne3aBHCHOCTH name seM..rr:e, ~ c ,l\pyre .c-x:paHe~
pa -jal!a onfieAeMoKparcxe caare y CBHJeTy.
BACIIHTfl.lliE ,l!JEIJ;E ·
IIoce6ao Mje·cTo _y pafl,y aaw.e opraHllsau;nje npeTCTaBJLa
sa,11;araK BacniiTaa.a p;jeu;e. ,II;pyr Tnro, roBopehn BHWe rryT.a
Q 3afl._ati,nM:a uawe opraHn:sau;nje,_ no,ZJ;~n:atnro J~ y.JI-ory JKeaa
y BaCIII-ITaH.y· ,ri;je:qe- KaO je,ZJ;a-H O,ZI; HaJBruKHHJHX li CTaJI_HliX
sa,n;aTaRa. Ha TOM niiTaa.y ce AO oawn;a yq:n:anJio aemro aJin ae
~OBOJLHO, n 3aTO fieMO y HaWeM ,z:t.aJI:,eM pa.u_y TOMe !I.HTalhy
MOpaTH IIOCBCTH.TH BHWe naJK:ae.
78
BacrrHTaTn .z~ieny y 11yxy Hapoi\HO-ocJio6ollnJia'IKe
6op6e, y 11yxynoBe JyrocJiaBKje; BaCtrnTaTn nx y npe11ane n
CBjecae rpap;n:reJLe aB.iner .n;pyiiiTBa Mory caMo Majxe ocJI~6oljeae p___asaRx, npe,n;pacy.n;a, Majxe nOJIII.TH"::KR c:sjecae. -3a.To
fie Ha OBOM- J;IOCJiy npBa Ham a )J;fjEHOCT: 6HTH: ,n;o6po ynoSHaTl-~ :JKeae ·ca H.HXOBOM O,ZJ;rOBOpHO:M y;r~rOM. y "::HTaBOM -rrpo:'"
:qecy Bacni-naH>a' H y-nyTHTH- nx aa nyTeBe n aa'l!nae KojH:M:a
he mTo 6oJI.e O,ll;roj:nTn:-c:BojyAje:qy y CBnjecae rpa,n;n:Te~e ao.:
se JyrocJiaBrrje._ PasaoBpcae cy tflopMe· npeKo Koj~x aai,IIa opraansa:q:nja M·o)Ke no:~mhn y pj_emaBa:ay osora nnTaJLa. BoJLa
H CTaJIHHja Be3a Ca _mKOJIOM, aame aKTH:BHO: fl'Iemfie- y WKOJI.;
ci-mM- casjeTnMa, Ha po.n;nTeJDCKHM cacTaa:qnMa, s-ek:a 6p11ra
aa nn:oaupcxy opraanaaq:ujy, CBe cy TO nyTesn H MjecTa
r,n;je ce Mo:JKe MHoro YtiHHn:Tn ·sa sac-nn:Ta:a,e ,ZJ;jeu;e · y aamoj
3eMJLH.
]yti_e aaM je _Mapwa)I crasuo aa cp_:u;e, Kao spJio .Ba:aca:Y
sa11ahy, '6pnry o 11ienn n MJI~OM napawTajy. OH: je peKao
»Hnje 1\0.cTa 11a 11iena 6y,11y Ollj~Bena, Haxpa!Lena n l'aKo
11an,e, Ba>KHo je sa nac il TO· 11a .z~iena 6y11y n npaBHJIHO
BacnnTana y 11yxy HOBe JyroCJiaBnje. He,!II!JjTe ·;~a HaM HerrpnjaTe-"'H no•e'JyrocJialmje Tpyjy nawy 11ienY· qyBajTe E:a,.,n;je:u;y II- 6Anjre aa,ZJ; lLOM: ,4a 6n · MOrJIII sciMcTa rroCraTn AOCT.QjHI-I rpalja.Hn aame Hone Jyrociiann:je, rpalya.HH HOBe
seM.n.e -cou;njaJIH3Ma. To- je jeAaH op; · :Bam:nx Haj:sa:JKHHjn:x· 3a.ztaTaKa«.
OPfAHH3AIJ;HOHO yqBPIIlliEIDE
BeJinxn:' je ycnjeX aame op:raHH3Cll~nje ruro ce nOcJLeAn.e
spi-ijeMe rrpe'mJio nJiaac:KoM H cn:cTeMaTCKOM PBAY' rriTo CMOrrpeKHHYmr ca npaKCO-M KaMna:aa KOje cy ,ll;O HC)J;aBHO 6n:Jie
xapaxTepHCTHTIHe sa pa.n; aarne opraarrsau;nje. je.n;aa O)J; Haj_Ba:JKHHjHx __ s3,1l.a'TaKa Koju npe,11; Ha':Ma cTojrr II Tinjer pjemasa:r:,;a fie:rviO MOpaTH ,11;a ce 036HJLHO -rrpHXBaTHMQ jecTe -cpeJ~;:H
Bai-De pa)J;a I-Iamnx OA.6opa. Tpe6a yqHHI-ITII cne .n;a HaM o,zt;~
6oprr pa,n;e KOHTnHyiipaao, ,n;a nHilie npO,zi;y6JLyjy sa,n;arxe· Harne opraHnsau;nje y Be3H ca 'onmTI-IM 3a,n;au;HMa Hap.o,n;Hor
, (J>poHra, Hapop;H"e BJiaCTI-I, Aa 6y,n;'y npep;BO,li;HIIu;ir .Maca :JK_eHa
y pjeiiianaay _'THX sa,ZJ;aTaxa, ,11;a nocBeTe :sHrue rr3.?KJLe ruiTaI-hHMa yc-~o BesaallM sa ·:iKnBOT :JKeaa.
�Ham_}l o,l{6opn cy ·no ·CBOM cacTaBy~ -aapo"~niTO Ha ce ..
JIHMa, yrJiaBHOM ,tJ;o6pn. To ,n;oKasyje cnpeMHOCT ca KOjoM
:aceae aa ceJiy npHxBaTajy pas.ue Mjepe ·aapo,n;ae'· BJia-cnr; a;nr
AKo 6y,l\eMo no,I\HS<IJIH K<l)1ap JKena sa Pall y nawoj opr~nsa:u;njH
•a Hawe rp<I)1Cl<e OA6ope rpe6a rrpmoljernrn 11a je· norpe6Ho
11a y IniiMa yqecTByje CBe Bdm 6poj JKeHa-p<I)1HHua.
unje: Jacnd, je 11a raKBH o116opn He Mory 11a 6y11y pyl<O:BOI\HO!IH Jl<aca, 11a .nx rpe6a Mnjelharu ·" .11a y o116opnMa Mopajy
yBecrn eBH,I\eHrrnjy p<l)ja n ocrrrypaTR , itonrnHyii'reT p<l)1a
CpecKHX 01\0Dpa.
.
,
P<l)jn · yq•pmhxha!La cpecKe oprann•aunje MH CMO Bel(.
6HTH
fJiaBHH
011~
rpe6a 11a y,cJCJI"AY: ca ycJio&nMa ynoje-
JJ;HHHM HaiiiHM. KpajeBHMa, H3pe!Ae IIJia.HOBe TaKBHX ~Y,PCCBa_.:
a cpe-cKH o,n;6opn, Ea,.n;a IIX opraHnsyjy; Tpe6a· ,11;a ce no nn.:.
TaH.y rrpe,n;1aBa'Ia -oCJioHe aa rroMorh HapO,!J;HOr- -$_pOHTa. ,zi;yJKHOCT je Hairnrx cpeCKliX OA6opa ,n;a BO·A·e pa'IyHa H 0 TOMe
xaKne -cBe--Kypce·ne opraHK3Hpajy ocTaJie ·opraHn:san;rrje: Ha-
POI\HH <jlpoar, IJ;pBeHu KpcT, CHHI\HKaT, S<l)1pyre n ,1\pyre n
1\a ee noopxmy 1\'a H y "'liMa yqeCTByjy OKeHe. ,lJ;aJCJie, rpe6a
II3a6panr, IIO,lJ;H3aTH HX Il iJpaTilTII a·~OB pa3BOj, BO;J;efiH
patiyiia 0 ibHXOBHM HaKJIOHOCTIIMa.
CeMnaapn Kojn ce IIP"'e rrprr ~peCKHM O,l\6opn:Ma sa pyKOBOA~.o·:u;e CCOCKiri o,n;Oopa H Tpajy ·CBera je,n;aH ,ZJ;O ,n;:Ba ,11;2H2,
11o6pa cy Ha,l\onyua ·Kypce,.xma.,
so
opraaHs~_..
axTH~IICTKHaa ;:(a 6u oneT noTnyao ::ta.Mpo p;o .:a.eHor c;nrje,n;eher AOJiacKa.
,II;a 6HCMO CBe TQ 'II~Tl:II'JIH HC_OUXO,lJ;HO je no'ipe6HO ,l{O•
6po ~praHII3~B3.Tn cpecKe O)Z{5ope, YtiBpcTHTH aHxo:Be cexpe~
_TapEJaTe KOJH he KOJieKTHBHO PYKOB0,1J;IITH pa,n;oM Hame·
opraHHsan;Hje,.. o~HOBaTII- xrurn;eJiapnje rp;je irx . jam- HeMar
liMa n: 'I!aKBHX cJiyq:ajeBa y aamoj opraaH3a.IJ;n:jn: r.n;je
HHnn;n:jaTnna o.n;6opa 3!3.0cTaje n:S:a HHH~HjaTI-Jne JICeaa, .n;a
0,11;6opn: nocTajy KO'IHHqa pasnHTKa paAci aame opraansa>-
OHC _:>lteHe KOje cy_HOCHOI:t;H pa,n;a II pap;ae HHIH~HjaTirne.
Ilope.n; ·Tara mTo cy oA6opn opraausaTopn Maconaor
pa,n;a .?Keaa, olin Mopajy o.6jam~anaTn: .iKe:HaMa Mjepe aa..
pop;ae nJiaCTH, _
·Mex·o,ife p~a, cne sa,n;aTKe Eoje npeA aamy o"p-·
raa~rsa:u;njy nocxa.n·JLa• Hapo,n;HH <jlpoHT n aapo,n;aa BJiaCT,
Tpe6a ,n;a f3,1(HJKy pa,n;ae n noJIHTWIKe cnooo6aocnr Maca.
lliUaH:oe nrocnjehnnaa.a .iKeHa je-cxe je.n;aa O,z( aa:jnruKHnjHX
3ilAaTaKa Hamnx 0,11;6opa.
MopaM:O tJ·HTH cnjecae ,.n;a -nope,n; noJIHTIPIKor n KyJITypHo-npoc~jeTaor pCl,ll;a ca.· -cnnM -ceJDai_IKciMa Mopa~o Hapol!HTO IIaJIGLY nOCBeTHTR .iKCHaMia-pyKOBO,Il;,HOI:t;.IIMa Hame opraHH?an;,nje aa ceJiy, OHHM :m:eaaMa Koje cy Haj6oJLe y CBOM
ceJiy n Koje he MOlin 11a 6y.z~y'Haj6oJLe arnraropKe n nponaraap;HcTn- c:sera HoBor ·n aanpe,llHOr -11a ceJiy._' Pa:u[n';IHTe __ cy
4lopMe KaKo ·ro ,n;a nocnrrHeMo, aJIH jep;ao je cnrypHo .n;a ce
TO MOJKe IIOCTld'iR jep;HHO HHTCH311BHHM .JIOJiliTli"'KRM II II~
cnjeTHllM pa,o;oM ca :ac_e:HaMa, npeKo ttypcena,, ceMn.Hapa n
ocTan::ux Hlajpas·Hollp-cH:njnx 4JopMn npocnjehnBaiLa.
y ·-oa.MoM ceJiy,' oHp;a h'e Hame ceocxe
!I!!Je 6nm JKn:Ba rn:jeJia u aehe ce ,1\0raljaTn CilyqajeBn 11 a
P"A na ceJiy JKliBHe y BpajeMe Kal\ n:3 cpecKor Oij6opa 1\0lje
1
npiimJIH ·CTnapaH:oy ceKpeTapnjaTa y -cPecKnM o~6opHMa Kao IIcpopMRpa:e,y CeKu;n:ja IIO OCHOBHKM IIHTaH:oKMa pa;J;a H JB:liBOTa.
:a\eaa Ha ceJiy: II, xo KyJI_TypHo-npoCnjeTHa n._ iiponaraH,!J;Ha
ceKn;nja, __npnBpe,l(Ha n co:u;njan-Hd s,ZJ;·paBc'TBeaa. TaMo r,a;je TO
lf..O CCI,l\:a HRje :nsnpmeao ·Tpe6a TOMe. rroc.rry .Ofl:Max n:PncTyIIHTH.
.
Hn:u;aae aKTIIB8., Ha cemura II y rp2,1l;OBHMa no Hajpas-JIIPUITnjnM, IIHTalbiiMa ~ojrr IIMajy CTaJIHli HJ!H- llOJJ.peMeHR
rmpa~Tep, Kao aKTrrn,- sa mrrpeH>e IIITaMne, · sa 'IHTaJia'IKCrpyrre, sa a!-!aJI4Ja6eTtKe:. Te"'ajeBe, sa xn:r~jeay, _sa :aery ,n;j~
Te'lla,: :m:eTBy, nepa,n;ap~TEO, raje:e:.e cnnJieae 6y6e, ·Sa pa,n;He
B:KI:t;HJe, ocrrrypana Hajmrrpy ·Mo6HJIH.3_an;ujy :m:·eHa Ha CBHM:!.
IIIITaH:oHMa ~p:liCaBHOr :JKHBOTa, Tj. Ha.. H3Bpiue:e.y Sa,D;aTaKa
IIeToro,n;IImH>er nJiaHa. 3m.--o Ta:Kne o6JinKe pctA:a -Tpe-6a.pasmr~
jaTn t:ao BpJio _ycnjemHe ~a oKyrrJLaiLe Hajmui:n:Jx Maca -:>KeHa.
CnnM THM nocJIOBHM-"a! y ceJiy- pf:Kono,ZJ;n _nsnpmHH o,n;6op icojR
ce cacTojn on; IO _,n;o IS _,ZJ;pyrapH:qa,.,H. Kojn ce pe,n;p~ao ca~Taje._
O,n; _p;~:i5por pa,n;a Hamrrx o,z:J;Oopa, ~EXOB·e cno-ca6HQ-9T1I
,11;a IISHrurase Hajn.orop;HHje cllopMe H ,n;a. KqpucTe_ qocTojeh"e
,n;o6pe !popMe sa_ M06nJirrS~·n;njy :aceHa _no c:BIIM IIII11aBin.ra rrame .n:p~aBae nsrp3A:a:.e, yneJI~Ko ·s-a,nH.Cn ycrr]ex pa,n;a Aq,)K
Ha c:eec1paHoM a~T_Rnrrs.npaay- JKeHa sa. BeJIHKe- -~a.n:•aTKe Hamer IIeT-orO,l{Hmaer rrJiaHa.
·
MncJIIIM,_ .z:(pyrapnn;e, :,n;a_ !iy Hsj>asiiJ'H Hame ·3aj~AHH'IKO
MIIIDT»CH:.e,- a:rw KaJKeM ,ZJ;a fie!'.!O. CC· MH CBe 3aJIOJKHTII H p;a \ieMO
~3Bpmn:Tn sa,L(aTKe Eojrr cy -y BC3H ca HBrpa,zr;~&OM .3~MJI:.e~ no·
cTaB.n:.eHrr npe,n: Harne Hapop;e, II oae Roje ~aM je ,n;ao. mvn
yt~HTe.JL II Boi)a M~!>WaJI TnTo.
'
8!
�IIOTIIYIJO CXBa'piMO, r,t\11 · fiCMO. MOhH _ Sa,zJ;aTKe _ycnje,mauj~
y · aamn:M: opraHnsau;n:jaMa no ce.1.n1Ma n rpa- ,ll;OBHMa.
I
.
cnpono~n-.:n:
H ,l\j>yrn sa.ZJ;aTaK, · o KojeM HaM je roB~pu·o .APir TnTo;:
a TO je _mnpo"Ko o6yxBaTaH..e ~eHa y aamy opraHR3aqRjy,
mnpoxo aKTITBnsnpan.e :m:eaa aa H3Bpmana:e.y IIeToro,n;n-mThcir mzaaa, Mohn heMo caMo oa,n;a ycnjemao Aa cripoBe,!ICMO aKo nOJ1HrHeMo 11pyrapH11e y !1,¥KOB0/1CTBHMa A<PlK-a .
S1-1we op1-1re o noAI'iaal-by ~aAposa
y Hawoj opraH1-1aau,1-1jH
Mwnca 1\.1 HHHh, 'IJJ;<ln Frramwr
o116~pa
r\<:D)K-a Cp6uje.
CBe 1\PYT<IPHI\e Koje cy y~ecTBoBaJie y 1\HCKycnjn no-
TBPAHJie cy ·-aawe onruTe yBjepe:ae ~a he AHTH<PalliHCTH"t£KR
rl.Jpmu :m:eaa jyrocnaBuje us:npuniTu nocTaBJheae 3a,n;arxe li
OTKJIOHHTII He,!l;OCTaTKe y pa,n;y. ja fiy rOBOpHTH 0 HeKl_IM
aebnxo,n;HuM ycJIOBIIMa sa Hcny:aeH>e o":nnx sa,D;,ata:I\a~
' IIp~u ycJIOB sa
:rO jecre n:tlra~e aawer pyrwBo,n;eher
Kal\pa. Hame ncKyCTBo y pa11y noKasyje 11a je y HaiiinM
pyKOBO,ZI;CTB,HMa -
CeOCKRM, rpa,n;cKliM- H cpeClCHM -
HeOII·
X0/1HO o6es6nje11nm o11peljemi 6poj 1\pyrapul\a, Koje nMajy
nc~ycr:so y pa,a;y ca me~mMa, ,z:t.a je aeonxo,n;ao taj O,ll;pelj:eHn
6poj ncKyCHnx_ 11pyrapn11a AY"'e sa11p"'am y HameM pyKo-
BO,li;CTBy, II He ·p;o3BoJUrnr p;a ce o11e .iiaKo yxJbytryjy y ,D;pyre
IIOC.iiOBC, 6IIJIO ,-napOfl.HY BJiaCT IIJili ,n;pyrp;je,
lliTO
HHKaKO
orrer He c11:nrje ,n;a 3Ha'lln: ,n;a AW)l{ He Tpe6a t~:a ,n;aje cBoje
ncKyCHe Ka,11;po~e HamnM ,n;pyrrrM opraan:sa:n;njaMa.
· ,IJ;pyro, MII ce= MopaMo p;y6ffie rr m~pe ynosaarH ca sa,n;au;rrMa _t!a 6rrcMo Mace )I{e:na npantvmo pyEOBO,LJ;H.lie y ThFIxonoM H3BpmaBaa.y. YsM:EI;Mo canw ·sa,n;arKe Eojrr croje np~~
J;Iamo:ri-r oprarm:sau;HjOM aa ceny. Ty crra,n;ajy npo6JieMn: CTpy1!HOr ys,D;usan.a Jiteaa, axrnntxsn:paii>e JEeaa y pa,n;y sa,11;pyre~
.a ~Be ·To o,n; aamnx ,n;pyraprru;a aa ceJiy saxrnjeBa ,ll;a ce ys
OOMOfi _<l>poaTa II HapO,ll;HHX BJI2CTII, ys flOMOfi cpeCKOr 0~-
6opa A<PlK-a, 11y6JI,e " Bnme ynosHajy ca cymTHHOM Tor
npoQJieMa, ,D;a ra H30IaBajy. ·AJS.o ce MI-l y pyEOBO,ZJ;CTBIIMa
,1J;06po yrrosaaMo ca npo6neMaTHKOM Ha·- xojOj pa,11;H1110, axo je
IIO CeJIHMa, ~pap;OBI:IM2 H cpe30BHMa, aKO HX II_OJIHUPIKH
ys,n;nraeMo, a ynope,l(o ca IDHMa n: cn_e ocTaJie ::m:eae xoje cy·
rr ,11;0 ca;J;a y•IeCTBOBaJie y pa;J;y Hallie opraHnsa~nje. Ja caM
ca OBO HCKOJIHKO puje 11U XTjeJia ,ZJ;a HCTai{HCM 3Hci 1Iaj 6piire
o TOM pyKoso,n;elie:M ,a;njeJiy· Hamn:x ,n;pyrap'li~a. no-qeB o,u;
HajHIDKIIx opraHn3a:qnja; na ,n;o HajBirmnx. Heonxo,n;ao je
o TOMe BO,IJ;IIni pa-qyaa y ;J;affieM pa,n;~ Acb)l{-a.
,JJ;pyru ·npo6JieM, xwjn je· uCTOBp_eMeao Heonxo,11;aH ycJIOB
Ja HcnyFh·eH:.e H·onHx aa,n;aTaKa jecTe, Ha ·OCHOBY HCKycrBa Y'
HaiiiOj Perr)'6.JIHIJ;i-I <;p6nju~ op_raan3oBa_HHje caBpeMeH-Itje
pyKonol]e:ae Ham oM OpraHnaau;:njoM. MH cMo y oBoj ro,1J;-HHlirrpemJI:n Ha rrJiai-IcKH pap; y Hamoj opraHI-Isau;n:jrr. IIo nJiaHy
pa,n;H liHTaBa uama rrpHnpe,ZJ;a, -q:Il:Tana Hama seMJLa, no rrJiaHy
pa,n;n n .Hapo,n;Hn cppoHT. IlJiaHC:ECH p'aA Harne o.praHxhau;Hje
rroKa3ao je neli ,11;0 ca,11;a n3naape,n;He· pes;yJITaTe. Ilpnje cnera.,
y nJiaay je Ta"l!HO o,n;pel)eii sa,B;aTaK KojH noje,n;uaa opraHII-_
sau;J+ja nMa y o,l(pei)eaoM npeMeHy Aa -usnpruu. OtHM Tara,
mrau j6 rroMorao Aa ce O,lJ;Max car.irep;a IIITa Tpe6a o6es6nje,1J;HTH 3a :aerOBO IICny:ae:ae, Hanpn:Mjep,' CTBOpHTII TY- II TY
ce:r-cu;njy, o6ea6nje,1J;IITH. ·,n;pyrapnu;e I1T,D;. II.7.r:aa je ;J;aJI>e rroKasao Aa- je aeonxop;ao CTBOPHTII u ycanpmnnx enn,u;eau;njy
pa,ll;a. Mu ,l(aHac ·ae MO:JKCMO ,11;a ,n;a11.m Ta1IHe n;ncppe o y•Ieniliy
:JKeHa _y pa3HIIM: aKu;njaMa SaTO WTO HeMaMO CBH,ll;CHIJ;Hje.
jaCHO je, ,l(a je HCOIIXO,Zl;HO noTpe6HO' o6es6rrjC,!I.IITH ennAeH-.
~IIjy Koja fie HaM OMOry_fiiiTII p;a Y- nyaoj MjepH IICIIOJ!,IIMci
u noxa:m:eMo, rrpn:je cBera y Hamoj seM.l.bii~ a oa,n;a II u;n:jeJID!vJ
cBnjeTy, -orpOMHe pe3yJiraTe H Hanpe,11;ax Kojn: cy aame JKeH·e
riocnrnxe. IIope,n; Tara, esrrp;em.:(nja xiaM ..qMorYhaBa ,11;a 6r)so
carJiep;aMO HCAOCTaTKe, ,11;a BII,z:(HMO y KOjeM "ceJiy IIJIII MjCCTy
pa,l( ·He ycnjeBa, 3awro· He ycnjeBa n ,11;a Opso. o5e36uje,n;n:Mo
rioMoh TOM MjecTy.n)tu ceJiy.
s:
-"R2
83
�lio)mTII'IKn PIVI Meljy ,llpyrapn~aMa xoje pyxoBoi\e oprac
niisa~njoM n Meljy cBnM l!CenaMa Koje Tpeoa 11a npiiB)"!eMo
noKasa;re BeJinxy npnsp>KenocT n
y opraansaqujy, Heonxo,z:t;a.H je ycJIOB. Heonxof:{HO _je .IIOJIH~
TH"'I\6 o6jama.a.BaH>e· l!HTaBe aKTifBHOCTH aame- o'praansa- ·
-:a Hapo,n;Hoj BJiaCTH, a yje_p;ao IIM yKasaJ!e n:
S~ll;nje, aKTHBHOCTH Hapo;IJ;HOr iftpoaT~, aapO,l\HHX BJiaCTn n
lJHTaBe 3CMJLC. -A s8. TO je, oneT, ir:OTpe6aQ p;o6po pyK6BOJI;"'-,__ _
CTBO. Hama pyKOBO,liCTBa, >eeocKa, rp3./ICKa n cpecKa jom
arrey, naKo nx n:n!a BpJio ,~~;o6pn:)C; ca pasBnjeanM cexqRjaMa.
IIOKpeTHliM- aKTIIBHMa, nocnrrJia TaEa<B aatJ:HH
pyzon-ol)en.a
TaKBO pasBnjeHo pyKoBoljen,e, 11a npnByKy y opraHnsa~njy
,llpyrapn~e liS ,llpl!CaBHOr anapaTa KOje MOry. CTp}T'IHQ. H llOJIIITli'lKH HajiYnme ,1\a noMorny. Bes passnjeHor pyKosoljen,a
TemKo je saMHCJIH~rr ;(a He:MO _OnaKa BeJin:Ke n os6nJ.Lae sa.z\aTKe ns_BpiDBTli, ~6es sanocTaBJLaH>a ·noje)l;:na:nx 33,.ll.aTa,Ka.
HaMa ce '!OCTO ,liOrl!tlja;ro ,lla
opranHsa~nje
nocTnrny ,1\0ope
pesy;rraTe a~. npiinpep;ao~ noJL.y, .a .sanocTaBe KYJI~ypao
npocnjeTan, _nO)IHTH1J:Kn rr.JIIr .n;pyrn pap;. 06es6nje~:rn:n ncTonpeMeHo pjhtOB01J,elbe CBHM aKTliBHOCTHMa, 06eS6Hje,ZJ;liiTli opraHII30Baan p~ CBiiM aKn;njaJ~.ra He Moxe ce· 6es TaKnor
cpec"or a rpa,llCKOr O,liOOpa A<I:>)K.a y KojeM he orrTn O,llpeljeH ·6poj 11pyrapn~a ncKycnnx y pa11y, a napo,um) oes neonXo~Hor 6:Poja aKTxn:n:cTKHH>a y eexn;B:jar,ra H a:KTBBHMa.
Mn:cJIHM,. ~pyrapnn;e, A:a nMaMo T~Ko orpOMHa .ncKyCTEa
liS ~OCa,ZJ;aOnLef p~a, ,n:a E:a OCHOBY IDHX MOiKCMO OTCC!Aa
caEpiiieHn:je
0
n
opraansoBaanje
pyKO~O)l;HTH ax~njaMa.
p~
AHTHcpai.UHCTHLfKOr
cppOhTa 1-HeHa y 3arpe6y
i
H3 roBopa
1CaT~I:o;e
{'(e.~'leraTKJIH,e -n3
Rymen;,
-3¥pe6a.
. ,ll;pare ,llpyraprr!je, ja hy ce y csoMe ns;raraiLy ocspayrn
£l!opMe pa,rt,a :r<:ojnMa ce KOpHCTHJia sarpe6aqKa opra~
HnsaD;nja y o6yxEatraay :aceaa, y OM~COBJbeay opraHnsan;n:je
n: :u.eH.PM KY.JITypHO~llOJliiTH'tfKOM: ys,zprsa:e.y.
Y npoTeioioj ro,D;nHn, rO,n;xaK npBor Hamer IIetoroARmaer nJiaaa,. aH~ncJ>amnCTICIIlhe 3arpe6a cy CBOjFIM pa,n;oM
I~a oue
_
.JI>yoa~
HapO,liHOM <jlponry
ne~nxy noMoh~
HapO,liHII <jlpoHT 3arpe6a mtnpaBrro je sa. npom;ry ro~
AHHY nJiaH sa oae. pe~Aone xojn cy HMaJin p;a ce y Toj rot(nHH
nsBel\y y 3arpe6y. liJiaH p3.11a je ono orpoMaH a sa/H>eroBo
OcTnapeiLe Tpe6aJIO je Mo6tmncaTH mapoKe Mace .. :aceHa 3a-
:rpe6a. -Haj:sehy llOMOh y
:BHMa Ba-.JLaJIO je j\"aTH Ha
THM IIJiaHCKII IIOCTaBJLCHHM pa,n;o~
IISrpa,l\"H.H -j\"HOHIU~e
ayTpOCTp~e'
3arpe6-Beorp3./l, jep j.e oaa npeTcTaBJi.aJia HajsaMamHnjH
·
sll.llaTaK p~V~osa HapO,llHOr <jlpoHTa y Toj rO,liHHn.
Hama - opraHn3a4nja . I_IPHCTynnJia je -nJiaHCEH II3BpmeH.y Tara saAaTKa· 11 ycnjeJia ,z:J;a THM paAOM o6yx_naTH cBe
CJIOjese JKeHa y orpOMHOM opojy. To je OHO siia..ajaH npn;ror
p3./IOBHMa Ha Toj ,1\IWHH~n'. Kpos · 4 Mjece,.a 404.267 l!Ceaa
. ,ll;a.JIO je I,204.00o paAHHX caT:n Ha ..aYTOCTpa:Au·. HapOAHn
{f>poHT ymTe,ll;HO je Ha Taj Ha'IIHH 35 .MHJIR0Ha ,ll;-liHapa, a O,ll;
Tara 17 MHJinoua .n;nuapa oTrra,D;at ua Atll)K. ·ona 'IIHH.CHIIu;a
jacao ro:nopH o no:acpT.BOBHOM paAy :aceH3.. Pa,n; HHje 6Ho Jiax,
6:nJio je orpOMHnx TemKoha, ·ami 6aw Te Temxohe jam cY
Bmne Besan:e :aceHe n s6n:Jie IMixoBe caare y · canJial~imainy
sanpeKa. <l:>opM>Ipa;re cy ce '<eTe II opHra,lle Koje cy PIVI""e
paao nsjjrTpa, y noAHe, rra -qa_Jc n aohy xaKo 6n· ,n;an:e "'IJ~M
Behn y,z:p-ro aa .saje,z:J;HH'IIKO.M pa~y ua a~ocTpa.n;r-r. ·Bpnra~e n
'IOTe >KeHa Hncy ce O,llBaja;re 011 pa,lla Hapo,lliiOr <jlopHTa aero
i:y saje,z:J;ue ca ([>po-HTOM noci:'usanaJie ycrrjexe n TliMe ja~aJie
n ysp;nsaJie opraHH33.IJ;njy.
~a 6rr Ce IIOCTHrJia WTO ·nefia_ MaCbBHOCT y p~OBHMa Ha
ay-rocTpa,z:r;n, Ha IUI'nu;njaTnny :lKeaa -o:P.raHnsonaan cv ,n;jeqjn
BpTnhn y KOjrrMa cy oopasnJia ,llje~a ,llOK cy liM MajKe OIIJie
aa pa,.n:y, a noje,ll;~He aKTHBHCTKllae cy sa TO npnjeMe ,11;e:xty-__
pa.i!e II BO,z:i;HJie 6pn:ry o o,n;rojy, sa6aEH :n cMjewTajy ,n;jeqe. Ha Taj aaTIHH ycrtje;ur CMo Aa orpoMaa 6poj :m::eHa xoje- HMajy
MaJiy 11je~y yKJiorr~IMO y p3./l. Ha pa1w cy ce l!CeHe soJIHl!CaBaJie, a 3aje)l;-HH'IKII sa,n;a:qn pasBnja..n:u cy · jom. nehy JLy6a:a
npe.<a PIVIY·
. MmKCMo cJio6o,n;ao pehn ,n;a cy pa,z:J;bBn aa ayro·CTp~n
. ·6IIJIIT rrpeKpOTHIT:qa y pa,lly Harne opraans~n:je, KOja je oam
tq>03 Te pa;.:{oBe ae caMo. a·xynnJia, Hero 11 "'IBpCTO no;sesana
cne cJioje~e :ateaa n npunpeMJt-iJia ax sa tJ;aJDe
, liCJ!IIRIIX 3-a,1J;aTaKa ~a.tqe .'llJiaHC.KC np~Bpe~e.
R3Bpm~aae
-
8+
S.5
�/
U~ CBPiti~TKy .-AROHHI.l;e a)'TO.CTpa,n;e, rpa,n;CKa opraHH;
11nja A<I>JK-a E!ainJia ce npe,11 Ba"'HHM npo6JieMOM: Kl!KO sa'
J(pW:a_nr 'f:e orpoMH~ Mace :aceaa Ha OKyny n KaKo mTo 6oJLe n:
npaBH.JIHHje KOpHCTHTR H:.'IIXOB e.Jia:Ei H BOJiioY Sa pap;, mTa JIM
npy)KIITH sa ,ll;a.JLlLe noBesHBaJLe n: Mei)yco6ao s6Jin~e:a.e,
KaKo T:Y orpoM:ay caary nJiaHCKn ,n;aJLe pa3BHjaTn.
. Tpe6aJIO ·je
OBy'
npo6yl)eay IIOJIIITH'l!KY
CBIIjeCT,
lCOja ce
je poAuJia y 3aje,z:J;Hli1IK'HM ipn:SIPIKHM pap;OBHMa, ,2:\aJLe Htero. BaTH,_,iJ;a 6r1: oaa sancTa nocTavra oaa· caara xoja :r;rnjeH:.a JLY,n;e,
O,IJ;HOCe Meljy lLHM-a, 'na H CBRjeT, ·pa,IJ;H 'TOra npHII1JIO Ce IIJiaH·
CKOM. KYJl'fypao-npoCBjeTIIOM II
A<I>JK.
,
~
WOpMnpaJiu cM:o
,
IIOJIHTH':IKOM
paiJ;y· yayTap
,
171 l:IHTaJia'IKy
rpyn:;. Te rpyne
nMaiy
·sa,n;aTaK ,LJ;a· mHpoKe. c.JiojeBe ~eaa npn6;nr:m:e acinpe.n;aoj JIIITepaTypy, ,n;a' Mel)y ~eHaMa pa3BHjy ·JI:.y6aB npeMa AOI·.WBI!HII•
OCJI060)J;IIJial-JKOj 6op6n ll coqnjaJIIIC'!'I1l-J:KC:n•,l pa,n;y. 0CHM TOra~
3.000 )KCI:Ia fKJIOIIHJIII CMO y MapKCHCTfl"!Ke :Kpy:m:oKe KOjHMa
pyKOBOAH: l-I~pO,Ll;HH ippoaT, a :xteHe ce y THM :KpY)Kon;nMa
YII03Hajy Ca MapECHCTII"IKO-Jie:E:U!HIICTII"'KOM reopnjo:M II- Q~.:.
rajajy y I-IOBOM, Hanpe,JJ;HOM ,n;yY..y. _.
Pa3He KffiliJKCBHe II_ Kf.llTfpHe Betiepu II HR3 oc-r:aJUIX
tetiajeBa (Kpoja"'KHX,_ EepaMIIl-H-;:!IX, CHTHHl-Iapc:Kux: H -TC'-IajeBa
3a IIJietei-J>e II npaBJI>eH.e ,n;jeqjnx IIrpa..IaKa) Ha EOjHMa · ce
O,J;p)l{aBajy Kf.llTYPHO-IIO.JIIITH't!KH <t:JaCOB:H OMoryfiaB8.jy . HaM
cBecrpaun pa,n; Meljy :~EeaaMa,
)J;pyr T~y c•o~r rosopy cTaBilO aa111 je y 3aAaTaK ,11a
nocBeTIIM:o MI-IOro naJKI-Le 6pusrr n OLJ;r:ojy Hallie JJ;je~e.
~-
M:u CMO Beh. y ;nporexnoj· ro;:r.,Hf!H rrprimJIII- roMe saAatKy.
Hcipo,ZJ;HII (ppoHT o6aBe3ao ce ~a noir:raJI,e Ha- o,n;Mop 4.ooo nrror-urpa. 3aJiarai-I>eJ:o.I opr_aHII3al.\IIje ,AQ)K-a ynyheHo je Ha o,n;Mop
7.200 ,n;jeu;e. Ca ,ZJ;jeiJ;OM cy nowJie II JKeHe nacraBanu.e H ~0~
Mahnu;e, xoje cy- :nx <t:Jy:sa_Jie 11 _o.6RB.JbaJie ocrane nocnoBe.
ITpeMa TOMe, ·o6asesa Kojy je npnMIIO Hapo,n;a:n if>poHr, . He
ca;Mo ,n;a je U3Bpmeaa, :f!:ero je Ii npeMameaa.
fpa,11cKu Hapoi\HK .ppoHT o11ao je npnsHalhe opraH>£sa~njn :m:eHa 3a pap; ua T.OM no.11>y H· noBjep:no ~M o;:~;roj B
OCTaJiy 6.pnry 0 ,lljel:IH' H y OROj rO,liH<lH• 0Be rO,liHHe MH fieMO
-~oc.n:a'rn 8.ooo nuoaHpa ·ua O?J;i\mp rio Mjeceil; .n.aaa.
86.
0 nna.HcHOM paAy y Hawoj
opraH,Haa~HjH.
lls pnje~rr ,ll;o6pue Oj11amrh,
,IJ;e.JteraTICHine H3 IJ;pae rope,
KaKo ce npe,11 Hamy opraHa3a!1Hjy noCTaBJLajy KpynHn
sa,n;a:u;rr y Be3n _c n~BpiileiLeM IIerorO;:J;HIIlH:.er nJiaaa, ja 6nx
ce ocBpHyJia aa jep;aa O,Zl; aep;ocTaTaKa Kojn ce ri:ojaB.lhyjy KO~
Hac ,y IJ;paoj fopn. Mrr cMo HMaJrn y npBoj ro/IHHH IIJiaHa
spno. ,ZJ;06pe pesynrare, aJin MeHH ce 'IIIHII ,1J;'a CMo MOrn:ri .,zr;a
IIOKaJKeMo 'jom 6oJI:oe H jaw "Befie pesynTate ;:~;a cMo 3aBeJIH
Bnme nJiaHcKor pap; a. Ko;:~; aac je 6rrJIO nJia:HOna; aJI-H cy. Ttt
IIJiaHOBH 6HJIH IIOBpeM.eHH, HHje 6HJIQ o6je,ll.HH.aB8.H:.a pa,ll.a.
Kop; aac c~ ,n;eiiiaB<ino Aa M:ace JKeH:a ytJ:ecTnyjy y H3Bjecaoj am:prju, aJin Ta :e.n:xoBa pap;aa cnoco6aoc:r, Taj H.HXOB
-pap;an eJiaa arrey rrpasnnao ncKopnmheau. )J;ewanano ce
·,n;a aa · j~,n;ay aK:u;rrjy ,n;o?y ":JKeae, ann TaMe aeMa. p;OBOJLHO
anaTa, aeMa CTPY'!H:.aKa ,11;a .pacrrope,zp1 Ty pa;:~;ay caary.
,ll;emaBano ce u To ,n;a cy :~xceae pap;nJie oae nocJioBe KojH cy
6n.11n BpJio rernKn 3a an:x ,1J;OK cy MYIIlKapu.n pa,n;HJin naxme
n_ocnoBe. To je ,zt,oJia3KJIO _.oTyAa IIITO HKje 6Ko nJiaHCKH
pa3pal]eH cBaKH noje~rrHn sa,zt,aTaK. MncJirrM ,v;a ce TO ,n;emaE-a.JIO n y _ApyrH:M: Kpaje'Bn:Ma Hame 3CMJ.De.
·
. M-rr heMp, Mei_;ynn.-r,' KOpHCTliTH TO CH.liHO IICKyCTBd R3
· npBe rop;III-Ie IIJiaHa· H OTKJIOiirun rre,JJ;ocraTKe. ,1\a OneMo
M:Of.JIH OKYIIH'i'H CBe :m:eHe y li3rpa;:J;HoU 3eM.Jbe,. CTBOpHJIH CMO
Oh'1HipHe n:JiaHOBe _y 3aje,ZJ;HH~H _c Hapo,rt;HHM cppoHTOM, y H.HX
CMO yanjeJin cne:u;n£Pnt.Iae 3a;J;an<e _xoje Mo:Ji<:e -,ZJ;a .cnpoBeAe
opraaiisa:o;.:nja Aci>)K xao, HanpnMjep, fl:OMalir-PxKe n :Kpoia<t:JEe
Kypct:se ru,n;. Y Te nJiaHone yH:njeJiu cMo sa,n;a~Ke ~,n;pei]eHe
cne:u;ujaJIHO sa_ :JKeay IJ;pHe rope. TaKa heMO one nJiaHone
MOlin -rrpeHrrjeTrr- Ha· Jlcene cena ,u;.o HajMaHonx 3aceo:Ka, Aa
!ICKOptiCTHMO TY pa,ll;HY CHary, ,n;a je 'npaBIIJIHO pacno,n;jeJIHMO, ,n;a JKeHaMa p;aMo sa,u;aTxe Koje oae Mary sancTa ,n;a
nsnpme. l:VIK HeMaMo MHoro <Jia6pnKa y IJ;paoj foprr, na cMo
HajBIIillll 6poj W:eHa OKfiUiJIIl aa TIOJI>OIIpHBpe,n;HHM . pap;oBU:rvra.
IIpey3eJre CMo Ha ce6e 11a l!<eae ceJia KYJrtypHo ys,11nr1:1eMo, 06jamHoaBa.n:e CMO HM H . ~6jamH.anaMo TieToro,n;Hm:a.tt
87
�TIJlla!H a 3aA-~TKe xoj"e oae <t:pe6a f);a u_s_Bpwe, HanpnMjep
Jiexte:e,e .IIliiJIIIha_, . ra_JeH>f:; 1\0KOWH, SCl!Gai)HBaH.e 6amT!I.•
Ha ,n;m.rahHHCKuM' B: 3,1:\"paB<:rnea:nM xypceBnMT Mn npBMje~
piu.ra B:acnirraBaMo jKeHe li _ ynosaaBaMo· · nx · c IleToto.z:t;H-
ox 0 ae Beorp~a yci:tjemH:o cy eaBJia,D/a:ne y cap~lhn ca na. po.r\HOM nJiati:Ih:y H OCTClJIIIM MaconanM :-opraan3~HjaMa._ To
· je _
je~aH O.z:( sa,ll.a"Taxa KoMe opl:iaH~sau;nja Tpe6a_ ,n;~ nocne~n:
Be.llHKy .II~H>y, jep je TO OCHOBHO UIITaae y 8!1Jl.eM ~a_snojy
.aprannsau;nje. 3aje.z:(Ho c TIIM 33,ZJ;3TKOM HaMehe_ ce· npo6JieM
CTaJIHe 6pnre oKO ,a;je"IIje ·samTHTe, jep ·- Mciconno- yKJ!>yqeae
~eHa y npl!Bpe.z:(y HO·CH C060M H TIIITaH>e' -q-yBajna lLIIXOB'e
~jen;e :n:oje sarro~.JieHe :JKeue He 6n MOTJie fl.2 ocTa:a·e Ha yJin~n.
)f{eHe Beorp3)I.a, y capa,z:~;H>n ca ocTaimM :MacoBHIIM oprruursa~njaMa, pjeiii3BaJ!.e .cy TO UII"Taae· II nOCTl:I3aJie HeCyMILHBO
BeJinKe ycrrjexe oT-aapa:u.e:tJ: pasHnx o6~aHnmra n- jacaJia. Y
'TOMe pa)l;y CTCK;rre cy BeJIIi'KO IlCKYCTBO Koje he H3M CJifJKIITH
..3a A2.JI.H ycnjemat_t n ,npaBnnaH pap;. ,
· · ·
mJL:trn IIJiaHOM •.
~ Y· ToMe cMo nMium p;ocTa ycnjexa. C:se oHo mTo CMo
paH.Rje nponyCTHJIII, I<opHCTefiu ./Ce liCKfCTBOM, Ha.,ZJ;OKHa-.
,n;nJin cMo noJ:[OBIIHOM- 1.947- ro,n;nHe.
-cMo KOA :aceae npo-Oy,z:(nJxn:. nHTepecoBame sa . nsBpm~:a.e Ileroro.z:(nlllaer · nJiaaa
Aa
!<
peKOHCTpyKqajy noJLonp·nBpel\e, Haj6oJJ.e roBope pe3yJI-
TaTH. Taxo_ ~anpHMjep, jKCHe :qpHe rope saC8.AIIJie cy OKO
30.ooq BofiaKci. _RoJieKTIIBHO cy pa,zp:IJie y noJLOnpH:spe,n;ari:u:
pa,D;OBIIM:a, o6pal)nBa.[C· nMa:a.a · n: ·pa..n;nJie _Ha_ no,n;nsa.u,f eyHa.
.
.
.
JReae
HaHo
1-HSHe 6eorpaAa paAe Ha
~-taspwel-by rteToro)J.HLUI-ber nnaHa
noJCaBane cy 1106pe pe3yJITaTe n y
OHe Cy ~aJie 799.000 ,ll.06pOBOJI>HHX
Ha ITpsoM KOHrpecy HapOI\HOr ,PpoHTa Cp6nje APYT ·
BJiaroje Heunconn:h, rrpe"Tcje,ll;HHK BJI~e HP Cp611je nocTa-
PIIje~
Je;reHe .Xa:M:oauh,- cexpeTapa.
fpa,l1cKor ·OA6opa A<Nli-a 13eorpa,.~a.
. BIIO je npe11 Hapoi\HII ,PpoHT Cp6nje, rra npeMa toMe n npe11
WpoHT Beotp~a, BruKaH Sa,il;aTax: mTo tiBpmhe noBe3HBa:e.e
ceJia c rpa,11;0M 1:1 npo,Z~;y6JE.nBaH>e canesa ce.JLa n rpa,zr;~. )l{eHe
lliene Beorp~a, Kp03 <:Bojy opra>msaqnjy, Kp03 A<I>Jf(.
c:secp,ll;HO cy pa,z:p-ue Ha n:crryn.e_ay s~a"TaKa xoje je Kao s:ajB3JKHHje npe,n;. H>ll?C noc'l'aBno H-ipo~H:n cl>poHT.
OHe __
yqecTBoBaJie y noJIHTittiKOM H jaBno:M J:I.:a:soTy
Beoi'pa,n;_a, paAH.lle ua .cBHM noJI.HMa APYWT:Beae ,n;jeJiar'Hoc-r:a •.
Beorp~a
»raC?BHHM _aKD;HjaMia pa)J;HliX 'lJ2COBa.
Beorp~a
cxBaTnJie cy n3Mel)y ocTaJinx n osaj 3a!laTaK Ha-
H:uqa, a· MHOre O,ll; H.HX HOCe Ha::n:m AB<>CTpy:Ka, TpOt'l'p:fKa,
po,l(Hor <f>poHTa n riC~~aB_ewte ra. Il?P~A ·rora, _ m_To je
opraan:san;Hja A<PJK yq~c"TBo:san:a: y a·Iu:~;njaMa KojnMa· je- He· ·
iwcpe,n;i-ro pyx.oBo,zr;nO crua: tPpoHT, y eKHnaMa Koje. cy nni_Jie Ha
ceJIO, a xoje cy :maltJnJie poMara:a.e Ha pasHHM IIOJLIIM-a ceJiy,
nope,ll; Tora ID"TO cy :»eeHe yqecTn(ma~e.y ca:KyrrJl>a:ay HO:BU:a sa
KyTIOBHHY -6H6JIHOTeKa, -IIOJI.OIIpHBpe,rpUIX ·CnpaBa . ·sa . Ce;:r..a.
caMa -opraHnsa:u;rrja nocTalmJia- je ce6n o,n;p_e}ryeH IIJiaH IWjn je
{:aBJia,L\aJia 3a nsBjecTaH nep~IOA, a -_Kojn -je o6yxnaTao o,l(J.._-a~
JKen.e Ha CeJio, yno3HaBaH>e ca :aonno"TOM II npo6JieMHMa ca KOjn:Ma ce 6opH Ha_rna ce.JLaaKa · n HaYJ:nHoM Ha Kojn ~o~e )Ke_aa
rpa,w;a .,n;a rroMorHe -xeHn ua ceJiy. IIosEnaHe ·cy -ce;:r,..aHKe--,ns
·pa3HHX ceJia Peny6JIIIKe Cp6nje y ,Beorp~, Ilocjehyjylm.
Beorpa,z:J; .oHe cy ce yno3aaBaJie ea 2KliliO"TOM rpa)l;a, BH~JeJie
neTOC'TpyKa liT;(.
,
CTa.;1a!i 3'a,Ll;aTaK o'praaHsa~uje jKCHa y Beor~Y cacTo-·
cy ,Pa6pnKe Koje MOJK!Ia nnK~. y JKnBoTy Hncy •"AjeJie, o6n~-IWie xYJJ"TypHe ytTaHO_B·C KOje· cy HM ~OTJie. 6HJIC Hen03HaTe,
jao ce y HenpeKir!IHOM yKJJ.)"lnB_aJLy :JKena y npn•P•IIY " H.HP'PY"HOM ys!lnsae.y n ocnoeo6JLil.BaJLy. Taj sap;araK
a
cy
HanpHMjep; Iia: nsoopnMa sa napOAHY :BJiaCT yqeCTBOBaJ!O je
npeKo goo/ OKeaa ~KynHor 6poja, a 40% "'ena asa6palio je
0
sa Oi160p.HHKe rp~c!Cor 0,116opa. ITpeKo so "'eHa Jllli"O je y
· pejOHtxe- rJ:>at\cKe oA6ope. CBe To cBjeAOtiH o BeJI~Koj cnn-._
jecrlr :m:ena Il n.MxoBoj. cnoco6aocTn:. )J;a·uac, y Beorpap;y_ y
npn:ape,zj;H Hi:vr3.3n ce- OKO 47 .coo :m:eHa y csHM rpaaaMa n:a,z~y-·.
CTpli:je, n: OH:e. noxasyjy Hecyru::a.HBO- BeJiinte y~rijexe.
To ce
BHI\H aaj6oJI.e ns qmpapa ~ 40 :JKeaa y,11apHHI\aJ 011 Kojux cy
MHO!"e _
y,ll;apHn~e no ~ r Mjece:q, _mTO. SHa'In -ce~aM nyra- YAap~
XOBOM.,
88
--
~6CJI~je· nocjeTa ~paha;re cy ce, o6oraheue.
cKyhH ,n:a KOpHCTe
·nt::KfCTBIIMa,
opraHU3·aD;lijn ·H (:BOMe CCJiy.
89
�//
,· Ycnf~cn __ 6eorP~cKe oP~i:\HH3a~nje He Mary ,11;a- ce H3pase I:IH<jlpaMa: Hnje /IOBOJLHO jacaa cmn<a Iia11a 6u i:e KasaJio
~a .j~ Y. B~orpa11y- 6opaBHiiO roo :Keaa as OKOIIHIIX ce11a Cp6nJe, HC~O J~ Ba:lKHO OHO lliTa Ce THMe TIOCTHfJIO; OHO orpOMH0
op;yrueB_JLen.e_ WTO C"e ':II:ITaJIQ Ha 'JIHLVIM:a OHHX CeJLaHKH II ':IHlb~Hllqa ,n;a cf.ce ~me Bpa~aJie y c:soja ceJia ca n}rHo ncxy-CTBa.
- c~ nyao_ JKeJI:.e A,a H ,n;a.JI:.e pa,11;e, Ycnjex ce orJie,11;ao na ~'Inn;n:Ma. c~ux ~e_JLaH~u ··xoje cy npBn 'nyT 6opaniiJie ·y Eeoi-pa,11;y,
KO]e JC. nb TipBII nyT Beorpa_,11; ,U.O'ICKaci HCKpeHD, CBeCp,!.l;H'O B
ceCTpiiHCI\lH..
. _..,
He_ MHCJIHM -OB,ll;je ,n;a HHJKeM oao LUTo je Yf>al)eao OA
IIpBor ;a;b ,IJ;pyror- KOI-Irpeca, jep 6rr TO II3HOCHJio :s_pJio MHoro.
IIsHujehy Mei}yTH~ He;a;ocTaTaK xojH ce nojanno Kao 61-naH
y HaiiiOj Opi'aHH3a:qqja, 3a Kora MHCJIHM ,ll;a Cc:i nojanHO H y
pap;y ,11;pyrnx opraHnsan;Hjil, a IWjii y ns:sjec1ioj Mjepu XO'IH
pa;il;. To je ni-naae CJia6e, cKopo l-IHKax:se enu)l;eiiu;uje y pa-.
AY. o orp~MHOM pa,ZJ;Ho~ ,n;onprnrocy Kojn cy ,a;aJie JKeae Beo..:
rpa;a;,a H 0 t.IeMy TOJiliKO :XCHBO' CBje,n;O"Ie 6pojHa O;!J;MOpiimTa,
cpei)_e:an ,n;pnope,z:t,n, ypei)ean _napEOBH:. o;:t,pmaae qiiTaJia'IKe
rpyne. HT,n;._ Hama opraFJnsa~nja Huje c:se '!O e:si:-rp;eurnpaJia
H: 360r TOra HIIje HaM ycnjeJIQ_ ,a; a: CBa OBa HCKyCTBa HCKOpHC'l.'HMO y ;:t,an.eM pa;:r;y, IIpaBIIJIHa II 'l.'a"IHa e:su,a;er-r:u;IIja I-Inje
aaM noTpe6Ha paAI-I. o,a;aBaH>a · npHsaaa:.a :)KeHa:Ma IWje cy
TO sacJiyJrervre, Hero .Je TO :spJio :sa:;;tmo sa ,n;aJI,n pa.~ oprai-III~
3an;uje.
3aTo TOMe· IIIUalhy Tpe6a· }J,a riOCBe'l'UMO BeJIHXY
rra1KH>y.
-
Tje.wH::>e sese
ca CI-1HAHKan1Ma
liS opraa:t~3au;nje B0,1J;e ~je~y y p;oM HJIH o6,a;aHiniiTe, ,rt;a HX
.J;OBe,ll;y II3 o6,a;aH::p:mTa axo je oHo YAi!JI:.eHo oP, cp·a6prrKe, n: ·
yonrriTe ,11;a IIM' noMoray y 6prrsn sa p;je~y, y ,u;oMahruiCIB_y.
Cne Behn: -6poj HamHx ·pa,!J;HHKa u pa,!l;HH~a xpaHn ce y
MeasaMa. MH -qecTQ qyjeMo HJIH liJ.<ITa:Mo Kp:i-nnKy THx MeH3H,
KO?IHKO no nrrTaa.y xpaae, TOJIHKo u p~Il p.JI:.KaBor ynpaE>JL-a·ri>a Measar.-Ia. MncJIHM, .u;a Hama opraausa~uja ~oiKe II
Ty ,u;a IIOMOrHe ,[J;a yTH':Ie lia ynpa:se !1IeH3ll p;a :rrpaBIIJIHO
yrrorpe6JioaBajy aaMnpaHu;e, ,11;a ce 6prray Aa .11cxpaua 6y,ZJ;e
pasi-IoBpCHa, ,a;a 'lliCToha Y MeH3aMa 6y,a;e npuMjepHa IIT,Zl;,
Ty Ham a opraarrsau,uja rpe6a --A a ce BIIllie aaratKyje nero
cana.
Pat\n lliTQ 6oJI>e noMohn MajKaMa pa.u;au~aMa, norpe6ao
je ,n;a ce TjernH>e rroBeJKeMo ca CIIHAHKaJIHHM opraan3aqujaMa.
IIITO je HarJiacrma II ·,n;pyrapini;a Baap;.a y CBOM pei{>epary. Mu.
~0
II!I~al'IIO MHOro npnMjepa rp;je cun,n;nKaJII-IO ·opraaH30BaHe
pa;:t;nu:u;e ae yqecTnyjy y pap;y name opra:arrsan;nje, CMa~pa
jyhu ,11;a auje rroTpe6Ho ,ZJ;a nope,?.!; CI-IH,rt;HKaTa pa,n;e y Hexoj
p;pyroj opraHnsa:o;ujir. To j.e, ,11,pyrapn:u;e, norpeamo, jep
CI:IH,IJ;Inca;"IHa oprauroball.l;Hja n~_!a cBoje TI.'Oce6ne sa.n;ahe, a
Hama oprar-n13au;uja IIMa ,ll;YJKHOCT .n;a noMorHe JKenaMa p;a
rr;ITO ~piKe caEJia,iJ;ajy OCTWTK~ ponCKe npOlliJIOCTII, p;a ce
nom:ITI-It~Krr n EYJITyp~o pasBrrjajy. ·
,[],a 61-1 MajKa Morna npasHnHo· Aa sacn1-1Ta
CBO_je [.:YijeTe, nOTpe6HO je Aa 6yAe
nHCMSHa 1-1 KynTypHa
Hs pnje'<[u.
TI3 ro:sopa Aine.'le Ou;eneE,
p;eJierarrGrH>e II3 C.1o:s~H:nje.
Hama opraausaQrrja nMa orpoMaa n:cKycT:sa aa co~n:
jaJIHOM no;r,y, aapo'-III'l.'o Ha noJby noMOhu JKeHaMa MajKaMa~
A.Jin. no~oh MajKa:-ra paAI-nrn;aMa, aapotiHIO y opraarrsan;I-rjli
.l;Je"IJHX: Jacana HIIJe npyma:Ha o,a; c;rpaHe Ael>)K-a.
.
BemiKH Op_oj pa,li;HIID;a He cTaayje 6JIII3Y f!Ja6pn:Ka n
p~p;noauu;a. MaJEe s.anocJieHe y THM cJla-6pnKaMa ~opajy pauo
YJYipo Aa :B~Ae cn,oJe ,n;rrjeTe AO ,il;Or.Ia. Haiiia opraHH3a'rt;uja
MOJKe ,11;a n~MorHe OBHM-:lKeaaMa Ha Taj Ha,qna, ·.n;a·p;pyrapnu;e
Jhy6oMupi.;:~
ToMnh 1
-.uana f.lJaBHor o,a;6opa · A<D)l{-a
Cp6nje.
,ll;pyrapn:o;e, y CB0?4 jy-'1epam1neM ronopy MapmciJI THTO
je HarJiacuo, p;a je je,n;aH op; rJiaBHIIX sa;J;a~aKa ·Hame opraHHsa:o;nje nacnnTaae HOBl:IX noxoJbelba ·- y ,u;yxy Ha·me ·a aBe
JyrociiaBnje.
·
Ha IlpBoM KoHrpecy uapinaJI TnTo· je roBOpHo ,u;a Hama
o:PraHnsaLvija Tpe6a CBe ,u;a Y"IIIHH ,1.1;-a-- o,a;rojn-- ,ZJ;je:o;y TaKo,
11a nocTaay 1106pir naTpnonr crioje seNII>e. 3a 11ie11y cy
flO
91
�HaKe paAH" opraHHsau.Hja y JeceHHU.aMa
/
llO'TpC6HII TaKB-I:I ,11;pyntTBCHII yt.liOBlt KOjH fie OMOryfliiTH ,a;a
IfM: ce _,l(ajy npannJIHII norJie,z:p;r Ha .~B·njeT, p;a HM ce yc~:I
JLy6an npeMa oTav6~HH n }<pll<aa npeMa aenpnjaTeJLy.
,LiaaannLa nama IIPJ~Cana npYJKa MoryhaocT. 11a ,llaMO
npaBiiJIHO nacnnTaae ,11;jeu:n. Ono· mTo je BruKHo TO je - ;:(a
MajKa MDJKe II" O,liiirpa npecy,11ay yJiory y <j>opMnpa!Ly >eapaK"
-:repa CBora p;jeTeTa. ,IJ;a -6u MajKa MOrJia npaBHJIHO ,n;a nacnnTa·
-eBoje ,zt:njeTe, noTpe6ao je Aa 6y,n;e nHcMeHa II KyJITypHa ·
· Harua opraHnsa:qrrja MO:~Ke ,qa noMorHe Maj~Ma ·t(a
npaBHJI_Ho nacnnTajy cnojy -,11;je:qy, caMo· ,l{oca,qa MH HHCMO
IIOCBeT!V.tii MROrO na:i!\:lbC OBOM IIB:Tan.y.
II yreM np_e,l(anaa.a,.. Kypcena n .6H6JinoTeKa Tpe6a
:IE: CHaMa- ll MajKaMa
OMOry}urMo, ,zt:a CTBOpe IDTO 60JLC YCHOBe
3a BacnHTaH>e cnoje
•
p;~
~je:qe.
Y noc,'beA_I&e -npnjeMe _CMO Ce Tnje_cHo non·e3a;xe -ca nno-
HnpcicoM opraHnsan;HjoM n y cne m-ra6o11e _yJia3e npecTa.B:..,
HIIIJ;e aamHx· opraan3au;nja. lloTpe6Ho je t»axoj JKeHH o6jac~HTB · 3Ha,ttaj IIHOHHpcxe opraan3an;nje, -raxo
HII
Aa ue . 6y,n;e
jef(He MajKe -Koja. Hehe no_cJiaTI:t. c:Bojy ,n;njeTe
y
nnoHRp-
cKy opra.nrrsa11njy. IC3,11 .,llnjeTe nolj.e y mxoiiy, noTpe6ao je
11a ce MaJKe nnTepecyjy KaKo >Lnxosa ,11jella )"!C. To he H;lj.
6oJLe caauaTH H~ po,n;:nT~J1,CKijM cacT·aH:r..J;IrMa. Pau:nje _ ~y,
. OBaKBn: caCTaH:u;n nocTojaJIH, -UR HIICy ,n;aJI>.H ·noTpefiHe pe3yJI~_~
TaTe. IIponiJie ro11nae y npsoM ~ noJiyroljy 6aJio je ,!IOC~a
CJia6n:x ol(jef!a, an:n ttHM Cy rro'l!eJIH ,n;a ce o.n:pJICa»ajy· pop;nT e_JL.CEH _cacTaHu;n, ·ctaiLe ce nonpa.BIIJio. Haj6o.)bn npn:Mje·p j-e
CJI)"!aj Ilpse Mym.xe rHMHasnjey. Beorpa,11y. To je TaKossaan
CHCTeM OTBOpeaiiX BpaTa: jeJl.EiJ IIO.IIO,Il;He 'Cl31I npoce!l>opll
_CaCTajy -ce y rHMHa3njn: ca DpeTCTaliHliD;HM'a IIHOHHpCKe :H
OMJICl.A.HHCEe opraan3au;nje. Tora ,n;aHa ;n;0JLCL3e Maj:Ke H HHTe-
.ns·,,~-vrcKyduje··
ACJierp._TKIULe II3
Pe3Ke IIpemer)u,
HP CJioneuuje.
Hama opraansalln:ja y JeceHn~aMa pal(mra je aa ToMe
11a 36JIBJKH pa/IHHliY n ceJLaHKy. Y jeceHH~aMa HMaMO JKe;,;e•.
sapy. ):\a 6rr ce ceJLaaxe ynosaaJie ca pl!,liOM <j>a6pn'!KBX pl!,llnn~a, nama oprannaa~nja je, y. _saje,D;HIUJ;H ca- -cnn,l(nKaTOlYf,
opraan3oBaJia --qeTBepo.n;aesny -_ri:ocjeTy JK"eH.a ca ·ce.Jia <Pa6pHn;n •. TaKa cy ce JKeHe 1!·3 CBli,...ceJia ynosHaile ·ca pa,z~;"o•BnMa
y.<J>a6pnnn:.
·
Y a!Cl\Hjn Sa rpl!,liELY BO/IOBO/Ia aawa opraHn:Sallnja npe·
yaeJia je Ha ce6e .n;a lH3rpaAH cep;aM Kn;ioMeTapa KaHaJia· 3a
riOCTaB.Ji,aae BO,ll;0BO,l\HiiX :qnje.Bn:. ·y OBOM pa;J;y yt~eCTBOBae
cy saje/IHH'!KII )Keae ca ceJia " pa,~~Hnlle ns rp3,11a. 3a rpl!,liH•Y ·
··s-a.p;py;Kanx ,n;oMona o6paaosaHo je y Jeceniin;aru:a II :acen:cxnx
6p11ra,n;a, -cnaE:a Of( 25 ,n;o .so :~~teaa," xoje ·fie TOKO.-M one ro~nHe.
pa,t!;,!ITII Ha R3rpa)l;ILII ,ll;OMO~a•.
ToxoM npo·ri:IJie ro,n;IiHe nama opra:ansan;nja :larroc.:nma je
r.o65 JKena, o,n; Tara 6poja .362 JKene -ca.Mo y :ateJLeaapK. Hama
opraHr-mar:inja o6anesarra ce · ,n;a he y oBoj ro;rplan 3a-n0c;;:u!Tn
300 :m:eHa y na,n;ycTpnj~-;, o~Bairui{n:rKonaTn ro.o, a ocnoco6n:Tlr
sa_ noJiyrmaJim;IunconaHe pB.,rl;Hiliu;e zoo xteHra•
Hilma opraansau;Hja noxasrura je ,n;o·6pe pesy;ITaTe rr -H+al
npocnjeknnaH:oy- JKene. AxTHBII KOju cy o6paso_nana: no ceJIH~
Ma opraansyjy .npeijaBa&a ·Koja O,llp:JKaBajy 3,llpancTBemi n.
npo_cnjeTHH pa;J;arr:u;rr. Ycnje;ro HaM je Ha-9Ba· npe;::t:anaH.ta JJ;a
oxynn:M<;> n: JK~ne· K()je. cy cTaja;re no cTpaHn. IIo .ce.Jin:Ma cMo
ofipx-caJnr .n I7 Te'l!ajena sa IIUIBeae, 4 sa :Kpoj_ea.e~ I8 sa nJie~
Ten.e n 3 3a ~~>ery ~je~e.
M y noJIHTH'l!EIIM- aK:qnjaMa Koje_ cy 6nJI_e- opraun'aonaHe ·
·cap':llae 11ao· je ,1106pe pesynTaTe ~ 11ie11a cy rrOJCll2aJia srrnre
011; C'rpaae MaCOBHIIX oprann3an;nja, Kao axu;ri:ja sa no:M:Oh
illrraanjrr, AJI6aanjn, Y'IeCTBOB·:tl!~ cy je,ZJ;HaKo jKeae C~JI:.aaxer
yc~Jex~. CBe OBO roBop-n ,l(a Tpe·6a noMolu:r MajKaM:a
paAHnu;e n naTeJieKTYaJIKe n -caKy-nnJie- 3HaTHY CYMY HOBan;a:.
pecyjy ce .aa p3,4 n.n:xoBe ,l(jen;e y -ruf(;OJIH. --- OnaKaB· Hal:IIIH
y
Bacnn-
Ta&y llle';le.
»,L\je~a cy aama 6y11yhnocT«,. roBopno je je,liHOM npnJIH!CO·M 11PYr CTaJLnH. BacmuajMo nx TaKo II" aama 6y,llyhHOCT 6y,n;e.·-cjajaa, CBl:tjeTJia«~ To je- aam aaAaTaK.
)!(eHe cy noce6ao nocJiaJie Ma·oro KH:.Hra sa ,n;jel{y·y IIpnMopCKoj CJioneaa'!KDj n KopywKoj. I): pe11 noJ!a3aK Ha ',Lipyrrr
Koarpec mena Jaceanu;e npHrrpeMnJie -cy no:KJIOHe sa rp-qxy
)lje'JY· .
..
93
�/
Y OBOM M01MeHry, Ka,zJ; je, y .Hawoj 3eMJhii IIO"tJ:eJia H3rpa,l\ftra cou;njaJIH3Ma, KaA IIeroro~n:mftr~ riJiaH ua,n;ycrpnja.nnsa~
o;n:je n: eJiexrp~u{>nKalV-Ije orBapa nepcriexrn:Be sa not~;n:s-aiLe
ceJia, aa paanoj noJLonpnnpet~;e, rpe6a jacHo oApet~;nrn Mjecro
H yJiory ce.Ji.aHKe y peKOHCTpyKI.J;HjH IIOJL"OIIpnBpet~;e KaKO. 6fi
OHa IIOCTaJia CBHjeCTaH "tJ:HHHJiai.J; H HOCn:.naq CTBapaaa HOBOf
JKHBora Ha ceJiy. BH,ll;HK- ·ceJLaHK_e c :M:a.no.r KOMa,1J;Hfia BJiacrnre
seMJLe, ca xyhe II oKyhHIUJ;e naJLa npomnpurn Ha mllpa nn~.
ra:e.a npHnpe~or pasnHnca ·3eMJhe, pa3Boja nOJLonpnnpe,11;e, Ha
II3rp~AlbY. cou;rrja.n:R3M8. y ROMe he ce ::KHBOT Ha. ce~y Kopje:
HHJ'O U3MHjeHnrn. To saxTujena ocrnapeH>e Hamer TIJiaHa o
110;J;H3aH:.y 110JL011pHBpet~;e, TO je JI_{IIBOTHI:£ IUITepeC C~JL~tKa
yonniTe, IIHTepeC mer~e ua ceJiy. Harrpe~Ha rro.Ji.onprrnpe,11;a,
IIOTpe6Ha TeXHIPIKa 6.aaa KaO yCJIOB iiMyfiHOr H KYJI:r'YPHOr
)EHBOTa aa CCJiy, o6e36Iije~nhe MHJIHOHCKHr\i Maca CeJha"tJ:KliX JKeHa jom rryrn.rjn II cpehHrrjn _%n:nor· o,n; onora K~jn ,n;a~
Hac HM:ajy y cnojoj ,n;eMo:KpaTCKOj se-MJMI Kao :e.eitn c.no6ot~;HH
H panHonp'anau rpai)aHn.
Ilor.o:nraj JKeue, Iher-IO 3?''-1~Uihe y onmTe;J;pymrneHoM,
riOJIHTHlJ:KOM II rrpnnpe,lJ;HOM JKHBOTY 3eMJI>e. Hepa3,li;BOjHO cy
IIOBe3aHII ca COIJ;HjaJIHO~elCOHOMCKOM crpyKTypoM 3eMJLe, C
rro.iiomajeM uapo,D;nrl:x Maca y -H>oj. 3aro cy :}KeHe _p;y6mw saHHTepeconciHe sa rrpnnpe;pnr Hanpe,D;aK, sa nJI.aHCKy' rrpu.npe~
,n;y, 3a CTBapaH>e 'tlBpCTe H' CO.iiHp;He eKOHOIVICKC OCHOBe.. Hame
,11;p~ane y Kojoj nJiacr -u cna · aapot~;Ha 6or'arcrna npn:na,n;ajy
HajsaH-iHt-tjl-1 · sanauH
Hawe opraHt-tsau,~Aje
Ha .ce/ly
.. Peifjcpa7' /J:Iape Jfaqeae, 4/lOHa cef{peTapujaTa U.
Y HII3y HCTopncKI!x
CJio6o,n;y, sa cpehaa
.z~oraJ:;aja
0. Ar!J)y
6op6e Hanmx Hapolia
JKHBOT, IleToroAHliUhH
ga
rm.aa cBaKaKo -je
je,n;aa o,n; aajsaa-qajunjux. On saalfrr
TeMe.JhHe, ocaoBe c:se-·
C1pa1-10r :iKHBOTa Hallie seMJbe, 6.JiarocTaH.e pa,ll;HliX Mac;a OCTBaper:be OHOr sa JllTO cy Ce HaiiiH Hapop;_H OopHJIU y Ha-
6op6n,
~
sa aapo,n; cy;:t;6oaotHHM p;,oral]ajn:Ma, aama :meaa
je r-mrrvia CBoje Mjee:To Kao aKTiiBa:r.I Qopa:q y aapo;t;"aoj peBo=-
po,qHO OCJI060,1J;IUiatiKOj
Y
OBHM~
Jiy:r.vrju n:o,4 pyiWBO,JJ;CTBOM II aa n03HB KoMyHIICTFI":IKe nap-
ntje. AI-ITn<PawiiCTH'IKII-~ppoaT :>Keaa _no:M:arao joj je ~a JiaKriie
Taj rryT, ,11;a ce opranHso:saHIIje yK.JI:.y1nr y orriiiTeHapo,n;an
J.'!OKpeT Sa OCJI06ol)eae 3CM.The, c.ir66o,n;y li He3aBHCHOCT, p;eMO-
aa~e
Kpanrjy II npaBa pa;n;Hor 'tJo:sjeKa, Ta noMoh 6rma je-Hapolln,ro
3Ha'trajH_a sa )Ke_H~JhaHxy I<Oja -je BjeKOBIIMa :aw:sjeJia ,n;a-_
Jiexo 0,11; ,~J;pyiiirBeHor :acrrBqra, y xpaj~oj 6uje}.ln n· m!npocBjeheaocru.
Y 6op.6u nporun £PaiiiHCTIPIIWr oxyrraropa, a 3a aa:quo:s.alJ:my' ITOBe36.HOCT II ,lle~OI{parcKy, I)erry6JIIIEy, -rpee5a IIOHOB·
no rro,rp3ylni saa>:.iajH"y y;IOry xojY cy II:Ma.Jie ynpaBo ce.JI:.aHxe.
H aEo ,lliO -para, rrop; rrporHBHapo,n;HIIM pe:JK:FIMIIMa y crapoj
J yroCJiaBFijH,
saOCTaJie, HeiiHCMeHe, BaH ,1J;pyiiirBeHOr H IIOJIHTII'tJKO! Jl{liBOTa, Ce.JhaHKe cy y MacaMa .qHHIIJie aKTIIliJIH ,zi;HO
Hapop;ao_--;OCJio6o,n;riJia~xor noxpera 11 no:Kasane ,n;ora,D;a aeBH:;
l]eH·n ca~wrrpujerop, xepOn:sa:r.r, cnecrpaay aKTUBHOCT y_ 6op-
6rr Hapol\a.
9!
'
.
Hapo11y.
:IT{unoT ceJLaHKe y tTapoj JyrocJiaBI·Iji-i 6no je_ njepaH o,n;pas rroJioJKaja Hajmrrpnx I-mpo,n;Hnx Maca yorrmTe, o,n;pa3 nOJIO)Kaja Hamer ceJia 'r-r :1-KIIBora- Jhyt~;rr y · H:.eMy._ H~ CJIHIJ;H Tor
IIOJIOJKaja, T~r :1KEB6Ta,-yaa.nyt~;H0 6n.6_H.iiO rpa»CHTH Hel\y CBH.:..
jeTJiy !)ojy. Cne cy oHe raMHe, BeoMa 't-IecTo naju;p:s:,e, JyrocJiaBnja: :rtnje 6una ~nmra ,n;pyro Hero arpapHII npH~jf;!CaK, noJiy~
KOJIO~Hja CTpaHHX IrHMrrepujaJIHCTa, II3 IWjera Cy OHH jenTIIHO H3BJia"tJ:UJlH cnpOBIII-~e H rrpeKo C:Bojnx eKCIIOHeHara, 6HB~
mrrx BJiacTop;pJKa.u;a JyrocJiaBHj~, t:ojH cy ce TaKoJ.je 6orarunuU3J?a6Jhnna:EneM pa,li;HHKa II paAH?t ceJbamrBa, He caMo cnpje:tJ:aBamr paaBoj IIH~j[_CTpnje Hero'rr pa3Boj 3eMJLe yorrmre.
0 rronehaiDy noJLonpnnpe,n;He ..npon3BO~u.e, Kao ·]eAHOM.
DA. MaTepnjaJIHIIx ycJEona sa nMyhaa u KyJirypaH :i£-.:HBOT ceJl>aKa, y cTapoj J yrocnaBujn HIIje 6HJIO H:H r"OBopa u oHa je no
95
�/JKHTapiU.J;a a MHOrnX. ~pyriix UO~O'IlpnBp~AHIIX
npop;yKa.Ta: 6nJia yrJJaBHoM- Ha ·nocJLep;H:.eM _
HJIH ;ripeTnOCJl>.~
u.eM Mjecr-y y EBpo'nn. ·c-Be TO ce II Te KaKO CHrukHO O,ll;pa3~
aa noJJO)Ea} H' JKnBoT- ceJLaKa. Haxo je paJJ;no »O;:J; sBnjes,ll;e
A;o 3BIIje"s,~J;e«, ceJLaK a11je ca CBoje· SeMJLe ,11;06njao Hn Hla!jay...
JKan:je sa JKIIBOT,- a ys ro je aa CBojnM JieljEMa Hoc:uo crur..
DpRHOCy
TepeT nsJiplKaBaaa 6npoKpaTcKor anapaTa cTape J yrocJiaBnje,
repeT BeJIIIKIIX no:PeaCI; n_ pasHnx Apyrl,IX ,z:ta)K6nHa, -repeT
orpOMHliX CCJI,:al!KH·X ,ZJ;yroBa.
lliaB0THB: ycJIOBH .H KYJITypHn HHBO aamer CCJLa:Ka 6IIJili
cy O,!l;pas TaKBor crau.a noJDonpnBpe,D;e II eKOHOMCKOr. noJJoJKaja ceJia.
CBy TCJKII~Y- T~ .Temxor noJioJKaja aaj:snnie _je qcjehaJia
>Kena. K~ 'IHTBIMO paje'ln,,llpyra CTaJLnHa o nonolKajy pycKe
ceJDaaKe y .z:~66a · z:t:aplisMa, l!HHH aaM ce Kao .&:a ·Hx je peKao rr
Sa ITO!IOlKaj' COOCKO lKOHO y CTapoj JyroCJiaBHjii. >,ll;OK je OHa
6mra ,lljeBOjKa, CMaTpana je sa nocJioeii"'Y• Mel)y TPYII6eanl.laMa. P~mra Je _sao11a, pa,!IHJD:> 6es npe,11axa, a oTalj6:r jy j~m
llpeKopeMo I >>Ja. Te_ xpaanM«. K~ 6a ce y,11ana, OHa je
pa.n;nJJa sa My?Ka, pa;:{nJia TOJJIIKo x0JJHK0 jy je oa rjepao, a
rrnaK jy je npexopenao: »Ja Te xpaHIIM«. )l{eEa Ha ceJiy
6IIJia je noc1Ioe.z(>M- tieljy TPYII6e3:nl.IHMa«.
CeocKy l~CeHy y cmpoj JyrocJianrjn, TaKol)e >>noCJioOJIHoY
Meljy Tpyp;6eHnJ.va~m«, ya aenp_aana.Ba~~>e lbeHor .Pap;a, TCIIIKO
je rrpn:TircKnBao TepeT cyjeBjepja u npef!ipacy,n;a,_ s.aocTaJiocT
ce.JJa y s,z:r;panCTBeHOM norJie,o;y. Ona je _l!eCTo nJJaha..Jia JICn::soTOM npasaoBi':P"l.IY 110: je sa BP'!ieMe nopo~aja He'!aCTIIBa n
11a crora Tpe6a a,palja "a ~tllljnpJJoannjeM ><jecTy - y c<ajii.
A pesyJITaT· cx:aaTilaa.~a~sa )KeacKo .z:~njeTe nnj~ mKoJia mTo
je 6nJJo aajja"'e ·yKopnj.eaeao aa --ceJiy, 6IIJIO je: 2,850.440 ne-:. nncMennx )!Cena, o,n; -q:era je c::saxa.K~ go% OTIIaA'a.Jio aa <:eocKe
:m:eae.
JKnBehn BjeKoBnMa y 6nje,11;n li: ttesaa:e.y aama ·ceocn:a
JK:eaa Iiiije MOrna HH ,u:a ·6y,z:r;e -cnjecaa TeJKnHe )KIIBOTa·.nenpo-
' )/'. OCJIOOO.ziH!Ia'lKOM paTy HapO,ll je .yseo BJiaCT y CBOje
pyKe,. n· nO,n; pyKono~cT~OM· KoMyHHCTlPIK~. nap_T~je n __ p;pyra
Tnra, 6Qp6oM CTB0pH:o Cne. npep;yCJIOBC ga_ II3·rpAA1LY · HOB?r
p;pynrrneHor .iwpeTka,_ sa nsrpap;JLy ~o~nja~n:sMa,. sa HOBI:f
:JICHBOT ,aapo,n;a YrocJJaBHje.
J
Y- 6op9H 3a-raj HOBII- JKHBOT' Ham~ ceJLaaKa aainJia-'-je.
CBOj ·nyT, OHa_ je M(llCOBH0 H.liM ·cTynaJia,_ OH jy -j~ K3 Kyhe;
H.. njeKOBH.Or MpaKa BO~HO y 60JLH :>KHBO:,_ cpefiay 6y,l\yfi3
H0CT. Taj iiyT cBjeTJJHje 6y,l\yhaoCTII 3a KOJY cy Aareorpo.M:ue :aq;)TB_7 rrocTaje cBaKn_M ,n;aaoM CBe m·~pn, rpaaa c~ H ~o...:
CHJKC ,LI;O IIOCJDC,li;H.Cr CCJia.
Beh y np:BHM ,z:r;aanMa HaKoa . ocJio6pl)eiLa ceJba;niTBO je"
ocjeTnJio · 6pnry CBOje Hapo,!IHe BJiaCTII. - Arpa!ma pe<J!opMa
,l\aJia je -CeJI.ai.J;HMa 3eMJLY sa KOjOM
-C}T
OHII BHJCKOBIIMa :JKC-
.l)aJIH. Y aawloj 3CMJI.H rro0HjC,li;HO je npHHIJ;HII: SCMJI.a npnn~a OHOMe Kojn je_ o6pal)yje.
·
- -H_ap6p;aa BJiaCT je CBOj~M IIOJiiiTHKbM ~Ta6IIJIH3an;nje D;~
jeaa, cnc~eM<?M caa6p;njena~a, t5op6oM npoTn:B · mnexyJJa:q~J;t
oMorylul.1l3. ,zt;a Hratpo,zx:, y ;J;BjeMCI; cyman_M ro,n;~aaMa nOC)IIIJe
paTa, ,1106Hje .xJLe6.
P~H o6es6jel)eaa cjeMeHa n noJ~nsaa.a CTO'<apcTBa y
. OHHM KpajeBHMa r,11je je ORO- y' TOKy paTa CTp~ruo, .IIPlKaBa
je ·CTBapan:a- cje!-f_ean u CTO"'l~H -q.oa~. )];aTe. cy, o~n~ ror.a ."
SHa'i'H~ CYMe 'HOB~n~a J:I rpaljen;n-Hc~n·· MaTepnj3JI
onycromeHHX ceocKnx · Ha_ceJ&a..,
*a
IIOA:U3aJLe:.
A.7l1ll. Tem-Ke noJLe.&:Hii;e saoc+ruxocT:Q: IIOJI:,Onpn:apep;e y cTapoj JyrocJiaBnjrr n. nycTomeae oKynaropa sa "pnje!.le paTa
join: ynnjeK ce jaxo O,!J;piDKaBajy aa, ,C:Tan.e· aan;r~ no.l&()npn:-
B_pe,l\e, no.Jio:acaj_ ceJia, aa :m:·HBOT ceJLa:Ka·
TieToro.n;nmiLH nJiaH , xojn 3H~"l!II npou;BaT uame S~liJbe
yonwTe, SHa'l-n ·u sa. -nO.JDonpnBpe,!l;y, sa Ce_)lo -HOB np pw__a·n:TKa n' aanpeTKai.
_ Ka,n;
Kall cy ce aamrr EapO/IH ,llllr!IH Ha ycTaHaK rrpo~nB <jla-
ce :aeh BHaCT n. ocHoBHe npnBpe,l\ae· nosHI(nje aaJiase- y· p_yKaMa aapo,n;a,_ oa.n;a je nO.n;nsaiLe n~J&Oif:pnBp_ef(He"
npo~yxn;n:je, Iro:BehaiLe nJIO,ZJ;HOCTH seMJLe je,D;aH o~ ocao:.H•x:
fC.li?Bq H:Myh.alijer, EYJITypHHjer ~HBOTa Ha Ce.iiy.
IDIICTIPIKHX OKyn:.ruTopa, Sa CBOjy Ha~HOHa..JIHY HCSaBH~JIOC:T,
·6opH.1III -cy ce Y.J; npOTHB Temxor JKHBOTa Kojn:M_·cy JKnBjemr
OKHTapnlja no xeKTapy y OJIHOcy aa 1939 rOJIHHY no•eha sa
CBjeheaocnr
fje;:t;HOI\_f
:38.
rr
rrpasHoBjepnl:\a:, •jepyjyhn
11a joj je
orr
CBar,o;a A·aJT.
npnje paTa.
·
IleToi•o.n;HmH>H nJian npe,D;:&Hlja ;.;a ce npn:HOC t'Snjelinx:
T
95.
97
'
.
�I So/,· KyKypysa 20o/o H HH,JiyCrpHCKOT 6nJLa O,ll 8--,.30%. Amr
~ :ce He .i.loX<:e -'nocrHfiH ci'ap:uM Ha't.i:niloM o_6pa,ZJ;e, sara _<:y !IO-·Tpe6!JC ri:oJLOtipri:;spe,ZJ;ae ManiHire,· }'MjeTa~ raojnna. IIeTOro-·
-,l(HIIIFLIIl- --Q"JiaH- iiQcram.ii.a --pjemaB·a:ae rora Iuzt;TaiLa. Y 1951 ro.::
p;HHli MH M:Opa.MO HMaTH.. izpeKo ,li;Ba nyTa BHme l'paKTOpCKII:ic
nJIYfO.Bii_ao·mro HY:ClMO ,z{aaac,_Bn:me.o~_o 240.ooo sa;npe:>KHH~-
~.n::Y:J;-qBit, rrpexO 6o.ooo ~c~jel:q:nn;a, npe~o: 2Soo :>KereJiu:qa,. BH~e ; .
OA oxo:Sooo ca~oBesa11nn;a~:~H~_e oxo 220 ~oM6ajaa, .:B:rime oKO
14.006 r:[>Jr.:.,"
jepci -n Oxo 7o.Ooo- cjellxruiuu;a~ Aa:6IfCe cBe·To npousBeJio, ·no.rpe6ne cy nllM. lj>a6piuce no!Lonpn•pe,llnnx Ma/ll!Hna, lj>a6pnKe .
700 KOC:PJI.ttll;a; HCTO TOJIHKO :apmaJIHI(a,'lUIIDe OK6
}'Mje_TMHX raoja:aa. ·~Ha~ycTpuj~usan;uja ·3CMJ:Le Je
P;axJie
11
6a3a·peiConcrpyi<n;><je nQ!LOnpn•pe,Jie. A ,lla t5n ce iiH,llyqpnjiiJif!3an;nja ycnjemHO ns.pmnJia, norpe6ao je yHarrpe~e,.,e
· IIO.JLOnpn:ape~e, ·:aeu3. .p·eKOHCTpyKn;Hja,_ JI_HKl3li,l(~IJ;Hja _3aO~T3.-.
' :.Jiiix llleToli<> ot5p8,Jie. Te .zi•rrje cuapa nepa3,JIBOjno cy noBe.saHe•
.__ ._,__ -Cou;_itjaJz~CTHliKH ·];J_R3liOj Hame seM_Jbe . yruiDHHhe· .-Bje~
KO~He _-cyrt_poTHOCT!f 'H3.J.!~I)y-· ~:p~a ·-u ce;ra. Tp~ Heh_e. ~~m_e
·_ ·6uT_~- ·:u;eln?p iis_ Koje·r ·xa~HT_aJIHcTH"lKe ryJinE~JKe Bf}me e~c~:-:
mroaTa:u;njf. 1i ocHpoMameu.e cen.annBa, npoygpo-xyjy Hla'Sa~OBR-H>e rro.iLO'ripHBpe~e. "'Haw: rp:l;Z{ ~~Hac~ rt~;je· pa,n;Hri:qn y
· · lj>a6piiiCaMa' rrO,JIKll<y iin,JiycTpnjy n cTBapajy '11i>ICo ocaoa 3a
rrJ>erropo,zi; _J.:(BjeJie 'selllJI.e,___ sa·- n;oAH~aH>_e · IIOJLonJ?H_:ape~e, IIOMOhj!:lie·ceJLa!iy /Ia n3aJ;e.rt• 3aocTaiiocTn: :n t5n)Me: Hn,llyciplrja·
·~H ·:-_eJieKTJ?IIifJHKau;n]a
IIO,ll;Hln,(
he - TCXHH1IK:JI
. H~O
o6p~e:.
- -3eMJI>e •
. - _··_TpiD~rOPn ··-n IIO:JL6irpn:8p~AHC Mamn~e, .KOje -fie···IIOKpe~ .
Tan~ · eJieKTPH'l!H~r•"e%r"epr:n:Ja, p_~sae pa;a;noaH:qe, tfla6pn:I<:e sa
~pepai).nna:a.~ ·~oJI.onp.nBpe,n;ai:Jx .npon~BOAa, .-~po_Mrijeanhe·. H3_:
,-:--
r.JI~,Ii--c_e.na.~
··
·
-.. H':O_n ·.inK ,ZJ;o6:nhe Ham a ceJ!a, ;aoB fie IiocT~?:n 'tlonjeJC y
lhHMa, · H3___ :apeMeaar ,ii:p:B:eae pa,JIH:qe n- M~Hor ·raBope:aa Ha ·
:~ . ·-q-eCTo r.J!:;iAiioM I(oMa,zl;-n;hy 3·eMJLe, aam ·- ce,JL·ax npeii~~u>y HOBO·- ~o_6a-. ·noJL'onpnBpe,ZJ;He ManinHe;_ · yMjeT_Hor raoJnna, y- ~o6a=· ·
-:nMYhanje_i- JLenmer )KHBoTa •. -Taj nyT ·BD,zpr' H ceJL~H~.Y ·y .
... cB]eTao ·iKEB:qT~-- _nya ri)?ir'Saaa..a.lbeH?r PAAa, y Y4HBOT·ni~oJie;
n.pcicnjehrrB~Ur,.a, JKE:BOT · noPC!A~i:mmra, JLeKa:_pc:Kor. ~anjeTa 'F.i
· no:Moiur, _;...;,; JR:HBoT -qnjn C_y ocao:a_n Beti. xinpcTo· nocTan,ieaH
y Hati:roj s·eM~I;r O,D;:r.tax-' no oCJI!)6o~~lby, a.~ur xoj11 fie rio-c:xaTH:-.
98
· jom .mHplj: n·- ,iJ;oCT}"nHirjn Mii~nOH:H.~a---~ -~-perHY ~BHM CBO·- jnM-'_ caaraMa ~a _ir~rp~,D;_u.y _M_aTepnJa!lnl:fx;· ycJio:sa._I_IOB~ _npn-
.· np~e, ·HOne
noJLo~pnnpe,ZJ;e;
_
. __
aonor )KHBoTa. a_a__- ceJiy_-.
Matepnj~JIHH. ycJIOBH sa p~3BOJ
3 aa<t£e .-Mamn_a·e net
·oo]J.y,
.eJieKTpnKa, peKoHCTPYKll;HJa noJLO-
Bpe,n;e. Tpe6a, 3Hci"'!H,__:-nocTaTn- 6opan;_ 3'a_ Taj -CBjeTa_o JKH~OT Y
HaiiJ?efl;iiOM. H··KyJI•tyPHOM ce~y,. C"B jecTaH n· ~KT!lBaH 6opa:q sa
OcTB8.pe!Le IIeToro~Hm~er ·imaa~ .y n~JiionplJBPeA~·
. Ka:xQ~~a Ce :no.• eJKy :fd:HJIJIOlr~K_e MaCe cfJLI3JIIITBa y.-TOj -op~
raHR30:aaHOj H a_KTH•m?j 6opf5H sa P,e~c;>HCTpyKI~;HJY IIOJLOnpH•pe,lle, 6op6u ICoja je neorrxo,Jian yclioB. ;~a. ce Ileroro: ..
. ~H_Il;IIiH- fiJiaH-_Ha IIOJLy ·_ri:0JLOf:lP_HBP_e~e H3BP_IDH,_ ,zt;a Ce_ IDT~..
6pll<e ·H opraHnso.annje y.e,lly CBe MJepe H~He sa u.eny pe:
-·
• ?
.
'
!COHCTpyKn;HJY ·
.
. .
3aJApf_re cy 1:e :MohHe eKOHOMC~e opra~nsan;nJe, npexo
_ xoj~_x.-·fie . HajycnjeriiHHje-- ·:uohn --Aa- ce rrpo~e,ZI;e pexoHCTpyK-n;nja no~oni;m:ape,n;e. CutHa ras;~;n~cTBa ~:~a ceJiy uncy y eTa-_
· _-H>-y A~ nojetJ;liHa':lao · ynoTpe6JLa:a,a]y-_ M~IDHHe, p;a yB_o,n;e H~ne .
. arpoTexnn'!ICe yjepe, a YIIPY"'eHH y s3illpYraMa ce":an;u he .
-MO.fiJr-yc_nj~WHO -,ita ce KOpHCTe-MiliDH~a~~' ·,t~;~__n:p_ttMHJC~e -~-~--- yt~He- MeTo,n;e o6pa;:\e-- sellJLe, _ .(laKme_·_;~;o~,HJY- noMoh ~oJM>npH-· _. Bp·e,li;_HHX cTpyq:ILaKa, . xopHcTe __ ce ncxycTBE~~ ca HamEx
,ll;p.EaBHHX· "IIOJLOIIP_irBpe~H~X H'MaH.a H TaKO ·-,IJ;a.lheo _ .
Je/IHHO npeiCo 3ll,llpyra no;Lonp~Bpe,lla MOll<~ 11a ce no: ..
· -- ·se·:ace 'ta cort::aj~u.nrdm"'-KOM: HH,IJ;fCTPHJO¥ T-EMe _m_Te he_ ceJLaK _
npe_K()_-. ILHX. rr)jo,ZJ;a:_Ba.T.H CBOje .n;pOH3BO,ZJ;C -H ~06HJaTH_ p~3HC .
--aJIB.TKe 3a o6pai}HBal:ae -noJLa· H ·oc-raJie--noTpe6He ;IIH,ZJ;_YCTP,HC_R;e ·
npo,ZJ;yKTe.- _Ha -Taj aa"'HH .he ce pa~Hn:-.JLy~n·n:_,na-ce~?:"ll-'Y ·
jpcl,ZJ;y, ocnot5o~-liT~ eKcnJIQaTaTQp.cxn~ eJieMeH_~,-a- _KOJa:, .;oc~o
no.cp_e)l;HH~ :V pasMjeHH liH,ll;yCTpHCKHX H IIOJI>OIIpHB~~~HliX--
i1po'H3BO)l;lffi_ -H-cK?pHmfi~Ba:j:y· H .CeJLaKa _ paAH_Or .· "'OBJC,Ka- ,y.
H-
rpll,li~To
riuw ce ri)ne,;. 3li,Jipyra Haj6oJLe
ycKJia~yje •HHII"~ . ,
B:Q:,D;faJIHH n::ruepec ce.i:r:.aw'!'~a ca·-HHTepecOM·- con;-n]aJIHCTH'IKe
·asrpci,ZJ;H.e_ Harne· _seM~e> .... _.
·
._ · .. ·. _·
.
. p~ 3 Bbj 3eM.lbopa.ZJ;HH>iKor'- 3aApyiirup·cTBa' ,nM'ahe _n_edM<i:_ :sa_~-
·
)KHec--·uo.JiHTHiiKe · nocJLe)l;n~e. Oao ·fie· KaKO -- CMO -BH,ZU_e-':ln:,:_ no~_
Besn·B_4fTH -irpnBpeAHe_ <?H~re_ -·~aw_e~·-·. ~eJict _ _ rt·_, -·c.~JLa~T-~~: :·Ca, _
0 ·rti11TeHa:po,ZJ;H·r-iM: ',z:J;06_poM, ,z:J;p)KaB}!MM · ce:cTOP.~JM' rrp~Bp~,ll;e,_.·O_ JlO
he nbtTerieHo. y:kJI~fu.aTH. paa~jy_'·cy:n:po:nocT: H3:M~1Jy :r~a K
,.
".,._•
99
�ceJia, cT9Ho f''IBpmhn_naTn
'can~s pa~an~, ce_.1LaKa, pa.z\HHx-
:pa~aHa u· HapoJIHe. nHTeJinreHqnje y Hapoi\HOM q,poHTy, u.
Ja'laTI': eKOHOMCKy 6asy TOr jei\HHCTBa. PasBojeM s~pyrap
CTna Ja;ahe, ;J;aJLe, onmTa _yJiora ceJLa~"TBa _y Hamoj npn:spe,~J;H; .JCP c~ npexo sa,11;pyra, xoje aa on·aj nJin· oaaj aaqna
IIOBC3fJY IIO]C,ZfliHR'IHa CCOCKa I1ai3,1:\HHCTBa, CTBapa nefia MO-.
, ryfiHOCT Sa Il~a.IHrp_aa.e y IIOJLO:hpHBpe,zi;H, Sci ycrljemanje
CflJ?OBOi)e:e.e CJCTBCH_Or nJiaaa, · nJia:.fia , IIOBefiaa_a npHHOCa
SCMJI>C ·IIO XC_K'Dfllpy, IIJiaHa p~3BHTKa- CTOllapCTBa, ·::~pOBOl)eaa
OTICyna HT,ll;.
.
3a pa3JIHKy 01\ CTape JyrOCJiaBHje y KOjoj ceJr.al!'TBO !IHje
HMaJI~- HHKaxne· MOryfi;aOCTir ,ZJ;3. __ yTl!'IC aa npHBpC,ll;fiY _IIOJIH'l.!BKy, -_OH.O ·ca,z~;a, np_:xo Sa,ll;pyra, ma ocaony llJiaHa Mo)Ke · ,IJ;a
pyxono,z~;u pa~noje:r.t· noJI.onpHnpe,qe aa cnoM no,ll;p}rqjy, ,11;a ~
Oy,l(e aocnnan;_ H:.eaor· pasBHTKa.
·
(~lrpoMHa aKTHBHOCT mJipOM seM.n,e· y.iiSBpWCILy U)IaJIO.Ba
H.ap6JIHOr <!>poHTa y JIOKaJIHRM aKflnjaJIIa m1 yHanpel:;eiLy
ce~a, II<?KaSyJe ~npeMH?CT e:e-?LaWTBa, npeKaJL_eHo:r· y HapoAaoocJI_o~oAHJiatiKOJ 6op6u, Jl;a npBxBaT~- ·cBe _-'.M:jepe, CBe -· OHO
. HOBO, H)"KHO sa o6no:By II n3rp"f11LY ,lleMJ!.e; YTOJIHKQ· npnje
- npRXBarnhe li oQBe, jaw mnpe -Mjepe~; 3a 'CTB-apaH>e· COJII-I,ll;He
~ROI-iOM·CRe ·oCHOBe y pe·KOlfCTpyK:qlijn IIOJLOIIpHBpe;~;e Sa _WTO
. Je OH KpBHo· saHatepecoBaH. ·
·
•
H~eja ail,llpy;«Hor opraHnsO>iaiLa 6JIHCKa · je Ham eM Hapo,11y. 3a,11pyrapc1'Bo, Ha o"aj xun oHaf Ha•mH, o6yxBaTa -tpa
tieTBpTHHe aam_er cTaHOBHHWTBa, -. Oao je p;o .zl:8Ha(r ·6n)to
_-o~6n~~-a.nop;pmKa:· Hapop;Hoj ·BJiacTH, -KaKo· y- 6o{>6n npomB
pas~nx _ wneKy...-TCKHX -eJieM:e_aarar, aapotiBTO ·y 06JiacTK~
TprQBHHC, TaKO y C8BJia.l]BBa!Ly pa3HHX npHB;pe,ll;HliX- TCWKOha
xoje_~y. .-ce- nojaB·nJie xao nocn.ep;nn;a· paTa.
~~M:uMo jep;aH
npHMJep :'
·
.· .
I
.MRJI? IIJJ!aHBHCKO cello_ Jlasappno~e, ··y· Ma~ee,n;oanjM,
lltHBJe.liO Je MyqHHM ZHBOT-OM. ne-qan:6apa. ,lJ;b.K"Cf_M:pKCBllt ,z~;a..:
neKo o,n; ~yha, 3apaljHBRJlH cnoj rop~:a;. X~e6, JKeHe cy n-pe,l(e~eM Byae, 3a· ,!l;Ba Tpn c-eocRa 6oraTClE!a, Temxo :JKnsoTapHJie,
Je,!IBa ncxpaiLnBaJie ,11jeqy. ,ll;aHac, je T9 ,11pyraqnje. Ce.n.an;n. Cy ce op~aHH30B8.JIH f pa,n;H,-:Y 3a,t:l;pyry, JLBXOB ~IIBOT ceIISMIIJeHHO; 3~pyTa I!OCje,11yje 'KOJiei(TliBHe ·p~HQHHije SR
nspa,11y !mJI~Ma II JIOMaher illTOcj><!~ '~Mil CBOjy eJieKTpH'IHY
qeHTpany KOJa noKpehe nnmaHy " cTOJiapcKy p~noiinqy sa
100
IISP~Y paa6oja" ltaMjeniTaja. 3aApyra riMa ~Bojy qn.TaoHnqy.
6n6JIHQTeXy, CBojy <!>OJIKJIOpHy rpyny, SH,11a Beh 3~pyl!CHH
p;OM, a OBe rOp;HHC he nOliCTH Ca TIO,li;H3aH.eM MOp;~pae pCl,!l;HOHHD;e sa TK8H>_e hHJI!fMa n nop;usaH>eM p;je-qjer o6,D;aaumTa:
Ce.J&a:u;H y ~OM· ceJiy pHjeTKO cy HMaJIH no xoje rp;m CTOKe,
a sa,n;pyr3. ,D;a:aac nMa oxO x8oo Kpa1Ba n oBan;!l. YMjecTo ycKe
K03je cTase~_- y ceJio .n;aaa.;c BO,li;H mnpoKa n;ecTa KojoM sa~
APY"'HH .K<!MHOHH ·OJIB03e y rp~ a~p}"Klte nponaBOJie• a .z10-
•oae ns rp<l;zla cBe oHo mio je- sa.z1pyTapnMa noTpe6lto. CeJLan;H · :ns J;[a3apori:on.a "He op;Jiase BHme y ne-qaJI6y, JICeae_ ae
npe,11y sa <;>ci<y,11aH KOMa!lnh x!Le6a. J e11ne y nOJ!.Onpnspe,11HHM,
a ,11pyTe y hnJIHMapcxnM 6p11ra,11aMa, ,1106njajy ·ir"!!Hii:qe npeMa CBOMe -pa,n;y, a HHjep;Ha Op; lLBX anje BHid~ HCTIHCMeHa.
,ll;Bn:je cy y ynpaBn sa11pyre;
)l(nBOT. II pa.a; y sa,n;pysn npiiBJia"'u n cemaxe H3 ·oKOJIHHx
· ..··
-. - '
•,\
.· - .
HHX CeJia, 3ap;pyra JC n~_CTRJ]a n;eaTap, KOJH Ha sap;py:atHOJ
o~HOBH yaanpel)yje hu.JinMapcno n TKaJLe p;oMahux .mTo<!>oBa II y OXOJIHHM CeJIH';'a.
'•
'
.
HoB
:m:KBOT KojnM ,!J;Ia!Hac )Rime Jiasapono.J&Re ocjeTH.JJ;e_ cy
:aceae-y CJIH'l!HHM, a aapoqnTo y pa,n:aHM sa,D;pyraMa._
.Jieria Ma~tescKa, a~pyrapKa ns Pa!~He s~pyre »[\pBeHn npoJieTep« HMaJia je y npomJIOj rOI\HHH 270 II~HHija, npe)l ILOM
je no 6pojy Hai\HHqa 6no caMo je,11aH aa~pyrap. 0Ha je noCTaBn.euy aopMy npeBa3HJia3HJia 3a_ gooo/o- n, oCnM m~ora mTP ·
je ,1106nm• y cBojoj 6amTH, npnXOJIII a.eHor pa!la Ha sa~pylK
RIIM IIQJl.IIMa ,110HHjeJIH Cy· joj 35.100 1\HHap;l.
·n ,D;pyre
HaKo oBaKBe pa,n;ue s~pyre- Kao Jia:sapbnoJLcKa, H. pap;ae
s_a.Ap:Yre, ·Ro,n;· :Hac jow- a Hey Mao006pojHe, · JraRo npHMjep
Jlene MaHeliCKe HHje BeOM8 MRCO'EaH, HnaK CBC TO ,2.\.0Kasyje
CBHM a3.m:nM ce.J&aD;HMa p;a cy sa,l\'pyre, aajpasJIH'IHTHjHx -Tl-1noBa, o:H:e Molme exoaoMCKe opraH-H3an;nje .xoje he· jep;uHo
MohR yseTn: aa· ce6e n ycnjemao pnjemnTH CBe npo611eMe
no,zi;usalf,a rrOJLonpunpe,11;e H CTBapama HOBor cena.
Ann »3-a.z(pyra:Pc~;so. he Mohu caMo OHAa ;:~;a- Bpniu · yJiory,
xoja. MY je y HameM_, CHCTeMy O,n;pe~eHa, axO 0Ho :iaHc'Jia H y
nyaoj Mjepn nocTaae CTBap CaMHX ce.JI,a-q:KHX Maca, n aKO ce
6yJ~;e pasBnjao y CKJia,n:y c_ no,!l;~3aaeM C·BnjecT.II THX :ru:aca«
(Kap-,n;eJL). B"e3 axTHBHd:f n CBjeCH·or y-qewha· Ce.JI,aKa ·aeMa
ycrijewaor pa3Bojla 3a,D;pyrapC.TBa. CB jeCJ:IOM ri: aKTHBiioM Aje-
I
101
•
�.-,·-,.
-;Ia~flo·m~y .~e.JJ.aKa; .iL_er~nu:"M_· py~'aMa:, H3B~mnhe
_ce II no:.Zrn-:·
san.e n yH~npe~e-lLe IIO.JJ.onpnnpeAe·,
3aTo
Hapo,~~;.n. ljlpoHT .· )laHac,
Mo6mmaa11njy IiajmnpHx
ceJLa~~nx ·-Maca na yaarijiei)eiLy noil,on_pnnpe,~J;e, j3rlaH>y H .
pasn-njaJLy sa,n;pyrapcrna, ·nocTaB-J'La · Kito '-ocao:Bao i:mTaae
cnoje ,n;jeJiataocTn Hit· ceJiy~
Hs TOr .?-cHon.Hor S3.;1l;aTKa _HaiJ<?AHor rjlp1;)_HT.3; nPon_sJiasa
a,·caonan sa,qaTaK.H~e :opraansa:qnje Ha t::eJiy: Mo6uJI.HcaTH
~~He ce~aaKe ,n;a II?CTaay:~'l<:THJ('Ha cHar~- y_yaanpei)eH.y no-
·Mn~ CMO Beh · H·MaJIH cJiyTiajeBa, Kao · ~a npn:Mjep~:_,:y-- X P. naTCKOj · H Ma:K~,Il;OH~jn: ",zJ;a_ cy:· ce :~eae H c~Me; y~- no~oh lol~.,.
·· mHx TJiaBHHX Of:\60'pa; -YAP)'JKHBaJie. ,n;a 6l.t. IIITO ;YCUJemHHJ~·
.pa3BlljaJie Kyfi:f:iy. p_a,n;JiHo~T, R;OpHCTHJie_ Ce J>a360Jf:M t- ..6pSHM_ ,
'IYHKQM.,- HOJKHOM. rrpeCJIIID;OM -KOjy _Cy. 3ajep;H~l"''IK_l~ Ha6a~Ji!JIC.;
. TaEBY UHffi1RjaTRBy Tpe6a npeHOCHTI< U Y ,11pyre H~ille Epa,.
jeBe, noTcTpeKa~aTrr je · H pa3Birjci.Tn, noBe3HBii~H Je Y 3a-
i1Pyre. . .
R
. JbOnpnBp:e)le n pailBojy sa)jpyrapcTBa;
··
·
~nje noTp~6ao __ HH-
aarJiamcl.BaTn p;a je- 3ciTo ~_eonxo,n;aH
ynopaa. .. pa,l(, MHoro. CMHmJLeanjn,· MHO_ro .oprannSonauujB:~
Hero ;.(oca,ll;a. AaTn$amnct:HttKH -WponT- :aceaa. tpe5a ."Tal!HO ,ll;a
car.JI_~Aa y.iiory_ JKeae Ha ceJiy_ u HJeHo Mjec'I'O y ~TBapaa.y ao-.
sor <:eJia, noAHSaay a·anpe,ll;H~ n: MO,l{epae nQJLonpnnpeAe K
noM9rH~ ceocxoj JKeaH · ,n;a_ oaa II_ocTatHe 6opau; sa aono Ce.Jio
H_ HOB :at-IIBOT.' y n.eMy. Aa 6n sa TO aamJin:.aajnpaBJIJIHHje· ny.:.
Te:se n ~aj~oJLe _HatrH'He, Tpe6a- jom-: jeAHOM aar'JiacnT_n ono.
~nMe. CMO ce .Mn. u )IOC<I)Ia pyi<OBO)IHJIH y H'aweM. P"AY Meljy
:lE$aJ>¢a, HauMe~ ,z:t;a· Ha no,.u:-nsa.H.e CB.Iljecrri JK:ena· -He MO~e
-~Hm'i'~ TaK~ YTBIJ;aTn !(ao y-qemhe Y- oniiixenpnBpeAHOM :acn~ __
BOTY 3CMJI.e,- IDTO 3a :m:eay ·Hi;~. i:CJIY 3Haqrr: :Y:qemfie: y OCT:8a~
. peiLy ~~T<?rO~lUII~er nJiaaa y n;oJLonp:uBpe;.pr, y c~Bapaay
H pa~BOJY s~pYJKnnx ~praansau;nja, Macro AY6JLe, aero AO
Ca,z{a DOCT3BHMO TIHTaH.e aETHBH3llpaH:.a- CCOCKC _ JK:e:He y
om;IITCM p33BH.TI<:y DOJbOnptiBpeJJ;e f.l 3a,ZJ;pyrapCTBa.
BeJtnEu 6po.1ofoena ·ce. Beli .HaJia3n y ~a,llpyraua; mro je
neJui'xa ycnjt:X R~ ce _sna -;~a- npuje paTa· one ancy Mor;re A:a6yAY -H;IIXOBH' -'lJJiaHOBM, aJIH ce ·noaerAje jom- 'yBnjeK 3a,4pman:6
· cxn:a-raH.e -Aa y sa,1.1;pyry Mo:ace yhn cal'.Jo rJia:ea nopo,zpin;e, Aa
APyrnMa, aapot:InTo JKeaaMa TO anje no.Tpe6ao,- JJ;a oae TO. He·
M.9ry;
II 3axo iiaii:m o,n;6opn cpec:&:u ~ c_eocxn Mopajy B0,1{IITHpatiya_a o ynn<C,I(BalLy cBai<e xteae .Y ·s~pyry,- CBaxoj- npnhn,.
,
cBaEqj o6jaCHHTH n JII-rtiay.xopncT Kojy.he :n:Mlai'J':tr' aKo nocxaHe ·
'!Jlaa: 3a,llpyre. Ycnjexe pa)l·a aame opr<iH>I3aljuje Ha ce;ry y
OBOj ,ZJ;pyroj DJIBHCKOj TO,Il;i-JHJI MjeprrfieMO,H TIO TOMe KOJiliKO
je JKCHa YlUJIO y 3~pyre,·-KOJUIKO lbliX ·~y UOCTaJie a_KTRB'He
aa,11pyrapxe.
. 102
_. ·'
.
. . ... ·.
..
.
..
.
.
cnoii .pa,n;y aa. rrp_nnnaT.IeiLy JKe:Ha y sa.,zt~yre MH, MO~.
paMo nMaTn· y nH,IJ;y "'llH.eHHr:t;y Aa_ cy CeJLaTIKe_ Mace HaJIIOf\TOMe :~aKO_
31o:acnnje iia,zi;aiL_y nO,IJ; yrn~aj pa3aHM KJI~BeTaMa
sa,n;pyre 3Ha-q:e. o,1l;y3:~u.~)aH._e lDHXOBe ae~)JL~:. pyme~~ --·noponT,n;. A, _axo 3a ce.JJ.~IDTBO yo}:rmTe_ BIDKH( ,ll;a ce BOeM~ -reAHI{e _
lli-Ko -H_aBHK3Bci: aa HOBO, QHp;a ce _TO _):l:BOCTpyKo MOJKe :KaSaTH
sa .ceocxy :Hce_ay. _!Gap; c~ jom s·aa KOJIHK,O j!! pa_anjn .poncxn
··II . aeqpocBjehea- JKHBoi orrTeper~Q- JKeae aa,oC'r_a.ruiM_ .c~~a_Ta
aHM~,· :q:p€:Apa,cy,1l;aMa, _npa!f_6HHaM~, ·oa,qa_ ce ne- Mory -HH ca:r-]1:ep;aTn 3Ha'llaj.He no~JI,e,ZI;H.:qe KOJe -h-e OBaJKo -opraHnsoBaH
npnBpe,n;Htt ~ S~p~HH JKHBO'f, H~' Ce_JIY .. HMa:TH. y-- ~OrJI.ef.J;y
,~J;a~er npocBjehi-maa~ ceo.cxe :aceae.
, .
Y
?
- : Beh -'Ca,n:a, · gaxBa_.l})yjyhn: aKT!IBHOM ~em~Y ceJLa_HKe y.
J:{,PymTBeHOM Ji ·noJIIITHlJ.K0M -jKHB<?Tf; y ycTaii.Ky, y 06_HO~H
seMJ!.e· n- npn:fl,pe,n:e, 1\:!aCe cemati:K~x _JKeHa nocTaJI!!, cy_ CBJe- .
cHe lJ.HH>eHnn;e- ·,n:a ·. t~onjex -l.W?Ke He. _·ca.".1:o Y:Hr:taT~ Ha -~o
x0he Jill MY 6y,ZI;j.i'fiHOCT 6HTli. OB3KBa HJIII OHa:KBa, :sefi ,zr;,a_ Je
oa rpa,li;Ii _cBojnM p}'KaMa. MaTep_IijaJian- ycJIOBJ! Te _6o.l!.e 6yA"YhH6cTn :aa ce)xy o6pa!,ll.a geM.If,e Hf.? 3a~mce o,n; ~Jie
MeHTapHHX :CIIJia npnpo,l{e._ MaiiiiiU:e _.n _arporexaifliK~-- MJepe
· "tJliHe 'lly,IJ;eca.y:nbBehaH:.y- rr~o,a;HqC"TH 3e"MJI,e•. BH,ll;II:K___ft;;:JE>a~K_e,
xpos a:r;<:Tn:Bno yqemhe jr 3a,1l;p_yra.pcTBY, KaKo .c~o- Be~ peKJin,
· -'IIpom:Hpnhe__ -ce .Ha )pro pa3Boj ~ame 3eM.n.e ~ Jb·m Je "HlHIIe
y6n:je,IJ.HT·I~ ,iJ;3. Taj pa3BOj 'lllUIH lf.eH :>KHBOT JI,eniDR;M H I<:Y)l-:TYIJHHjnM, ,a:.a y ."TOM- ,pa3B9jy Tpe6a n~cTanr .aK"THBaH·
6opaiJ; 11 rp3!)J;:ra:Te.lh._ Ta:Ko he n0,1J;H3aH.e c·n:HJeCTII JKeaa, Kao
pesyJITa"T if>IIX0Be CBe Befie aKTHBHOCTH y--3a,n;_pyamOM JKHBO~Y
n pap;y, y-q:Ii:r-uiTn Aa OHe nD'C'I'ilHy OHa aanpe,11;Ha caara KOJa_
ce 6opn i:rponiB saoCTci.JiocTII, a 3a aon_e iia"tiiiHe pa;u.~, caBpeMene MCTO~e o6pa.Ae 3eMJI,e, ;n;a JKeHe, neh npeMa CBOJHM cno~. ·
co6ao<;THMa, CTajy II Ha 1JeJIO pa3HHX 3~APY:>KH1IX OpraHII- _
sa:u;Hja.
103
i
il
�· Kpos<umiBnpaae >Keaa y. sa,~~pyrapcTBy MH heMo no-
·cTH3a:s"aTH
~pynH;e
·ycnjexe · y Beau ca. _jom cBecTpa.Jurj:mw:
yqcimheM ceocKe' JB:eHe .Y'- (;mri:rTeM A'pynirBeHo ~ nOJIHT~~KOM
~HBOTy 3-eMJLe, jep 3ap;pyrapCTBO · HCMa CaM.Q_ Be0Ma -BIDKa:it
·eKOHOMC.KH HerO H n0JIHTHlJ:KH ·aaa"''cij, OHO }e_ opyJKje Ha<pop;He ~eMoKpaTHje H cpe,n;cTBo jaliaaa e~OH9MCKe 6a~e sa jam
:qnpmhn:. canes PaAHHX Maca rp~a H Ce.IIa y Htapo,n;HOM -
<(>poHTy, Kpos· aKTHBHpaae ceocKnX >KeHa y 3"1\py.raMa aa-.
rna opraHnsa~Hja Molin he 'l'aKo 11a 11a.z1e Haj60JI.y' noMoh
Hapo/lHOM <(>poHTy· n' jow ja'leM oKym•a"'y y ILefOBe pe110•
Be- :m:eiia aa ceJiy, na 6a oHe nocTaJie jam ,n;oc_JLep;aHjH- .f?opo;u
sa OCTBapeiLe nporpaMa :flapo,z~;nOr !JlpoaTa.
H HHEaKu.e KJI.e-
neTe WIICKYJD3.1H3.Ta H3. CeJiy; HHK3.KBH IIOKym:aj~ WTCTO'IIHH-
ee.Mo_~Aa nojaBHl'H TY n T3.Mo !Ie- ·cMn:jy'
Hahn nO/IPIIIKY K0/1 >KeHa, y 'lnjy je CBIIjecT !ly6otto npo-
CKOr pa,zt;a xojn he
,n;pJIO · y.s.fepeiLe- ;(a je ana:, BJI3.CT anxoua, jep
xHJI,a,zp::t:Te _Mace
ceJLaHKH yqeCTByjy_ y H3rpa,ll;H.ll B.JiaCTHTe ,ll;piKaBe.
AKTn:BapaH>e y sa..,n;pyra~a jom BHIIIe he npHBJia1!li,Tn
*Ceae aa pjemaBaine CBIIX ri:poOJieMa Koje nocTaBJLa aapo,n;aa
B.liaJCT sa 'Cnponolj:eae CBHX ft:.eHHX Mjepa, jep pa3BOj 3~py.
rapcTBa saxTnje:Ba BCJIII&y no,ll;piiiKy 11 noMoh aapo,zJ;ae BJiaCTII. »3a,ll;pyre he: KaJKe .ztp:Yr Kap,n;eJL, 6uTII :y CTBapn mxona
Koja he. Y"liTH ce;r,aKa· ynpaB,.aay" i!P>Ka•o><«. 3a,~~py.Te he .
n9cTaT~- ti;ea-:t;ap y xoju he ce CTan;aT-H caB np~upe,n;_HH xtHBOT. ceJia, caB- pap; aa :a.eroBOM ·rro,ll;n:Salhy. PasBoj saApyra
!io,Z(
H'tC HftH .fie y
npaB~Y yje11naaBalf,a pa3HHX THITOlla 3a-
,1J;pyra' y »je,D;HHCTBeH TIIn OCHOBHe 3eMJLOp8p;HH1-IKe 3~py
re Koja 6u yje/ltr!mBrura y ce6n CBe rpaHe npn•pe11ae llieJiaTHOCTH Ha CeJiy« (Kap11e;r,).
3ap;aTaK je aame opr:aHH3~:uprje .n;a IIOMOrae H~apo,n;HOM
4Jpo~Ty, aapO,ll;HOj BJiaCTH H 3i!ApYJKHHM opra~H114a, ,n;a Hli-
je,zpffi :meHa He ocTaae BaH 'Ior u;eaTpa - sa,n;pyre. H caMo
Ra;:J; ae 6n ~ecTBo:aane y sa,qpyrar.ra,' ~eae 6n 6n.11e KO"'HHx:(a
TOr pas:nnrmi, jep je oa ycJIOBJLeH yq:emheM aajm~:~p:nx Maca sa,n;pyrapa, aajiiiupHx Maca ceJLaKa y ynpaBJLaHoy n cBa-
K0/1HeBHOM .pa11y sa,~~pyre. 3a,~~pyra he 3a >KeHe 6nTH BeJIJ<Ka
micoJLa y iojoj he MOlin "11a noKa>Ky " pa3Bnjajy nyHy"xan-n;.njaTHBY II op~aHHSa'IopcKe cnoco5HOCTir, npoaa.llasehR HOBe
o6JIHKe yaanpe~eH.a noJLonprrape.n;e, HOBe o6JIBXe ~I-IBOTa II
pa)l;a Ha ceJiy. Tu 06J"IHIJ;K IIOCTajafie CB~ pa3HO"BptHHji-I jep
10!
fie y paSBHTKy 3a,llpyra sp;io fipso /10ftli. /10 KpynHHX 3a.zla-
TaKa,
Kao· mT_o je Ma~HHH3aq_uja, CTB~pa~e pa3HOBpcanx ·
. 3a,llpy.>KHliX pa/IHOHH~a, opraHH30BaiLe 6op6e 1;!p0THB 3a0CTaJIHX MeTO/Ia o6pa,~~e ~eM;r,e, BpJio 6pso he 110hrr ,110 yBoc
lje~a H6Bnx arpClTexantixrrx Mjepc:r HT,ll;. OcaHBan.y Sa,z(pYJll!-
ne:roapa,.· pa,n;noanu;a H JIOKIDIHHX np_e.n;yseha
1:1 xoasepBnpaiLe Boha, s~p~anx MJLeKap~. ~nBI·iaapHnKa, cymanu;a, aajpasaoBpcan:jn:x PctAHOHim;a: TKR'U\HX, hif.JIHMaptKHX H ,n;py~HX BpCTa KyfiHe pa-
- HHX pa:.n;HOHH:n;a,
sa npepaljnEan.e
/IHHOCTH, yaoljeiLe . pas6oja Ca 6p3HM 'IYHKOM y TliM
p~R'
.- oan:n;aMa H ;J;pyro,_ :ateae Tp_e6a ,u;a noCBeTe aajBehy 6pnry
jep he" TO 6am sa If..:HX 6I:ITH OA aapo_lnrTe--::aiDtcaoCTII y norJie.n;y
II0,1J;H3a:a..a ILHXOBor :ntlii(:>Taor cTaa,n;~p,n;a, a T_o saa11n CTBapaae HOB-!JX ytJIOBa_ H MOryfiHOCTH .z:t.a KOj>HC;'IC CBa nPaBa ·Koja
nM je o6es6njep;nJia ,l(eMoxpaTcxa- ~p:m::aBa. HMyhanjn :>KHBOT,
MaririiHHSia'IrRja l:roJLonpuBpe,IJ;·e _Kao :U MaorJ:rx nocnoBa_ xoje
ceJLaaxa 06'as.JLa OKo xYk6 aajsacTapjemrjHM- MeTo,n;aMa, CTBO-
'J'll'he ycJioBe " 11am BHme BpeMeHa sa 6p11ry o jrpeljeH>y tty~ he~ Ji:H~aoJ xHrnjeHn, 6oJLeM ri:pnrrpeMi=nLy xp.aae, 3Apai:mj0j
ncxpaan ,ll;jeQ;e, H.IIXOBOj sehoj :e.esn. Hanpe,l(ae. H HMyime
SaApyre . n:M:afie BHme MOryfiHOCTH .,li;C{ CBOjHM 'IJJiaHOBttM-a_
ocnrypaj'y Behy JT,eKapcKy rtoMoli. 11a ype11e <:Boje aM6yJiaHTe
:nTA. illnpoM nepcneKTHBOM o. pasBHTKY Honor JEHBO'Ia aa
ceJiy; casHar:oeM ,z~;a Hoeaa· cjf,t(6HH~ oBHCn o pasBojy 'f!HTaBor
Hamer, a ys 'To n JIOKaJIHOr npnBpe,L(aor_ JKHBOTa, ceJLaaxa be,
nocTaTR ·oHa ·H~mpe,n;aa cHa~a Koja he yTH~aTn aa pasB-oj sap;pyra li IIOMOfiH ,Z~;a OHe- f.rocTaHy MOfiHe· eKriHOMCKe of>raaH3au;.Hje, crroco6He _Aa ce.l.ro ns saocTaJiocTn·Bo,z~;C y HOB ·Ha:npe~aa JKHBOT, OHa_ fie IIOCTaTH 6opa:Q_ npOTHB CBHX IDTCTHHX
eJieMeHaTa y ce~y, pasaH,x :rrirreKyJiaaaTa u eKCIIJIOaTaTopa
'Koj" 6n xTjeJin 11a sa11pyre yByKy y pasHe wneKyJiaHTclie
KoM6nHa.:u;nje rr Ha ILliX yTJ)oiiie ,r~;o6uT sa,n;pyre .yMjecTo ,ZI;a
ce oHa YTP,OIIIH y npo,n;yKTIIBF!:e- cspxe ~aMe 3a,z:J;pyre aa KOpHCT pa,zJ;HOr- CeJLaiii'IBa, Sa IIO,Zl;H3aH:.e 3a,z:{pYJKHHX ,Zl;OMOBa,
rpa.zi"'Y Kyha, ,liOMOBa KyJIType, aM6yJiaHTH; 11jeqjnx ycTac
HOBa HT,Zl;. · 3a,n;aTaK je ~anre oprarnisan;uje ,n;a ·cnc'IeMaTCKII
Ty-Ma'II:t .w::-eaaMa aa ce.11y A_a cy TII mTeTHH eJieMeHTH aa· ceJI}r
II y sa,z~;pyraMa u- OHH KOjn roBOpe npoTHB 3a,n;pyra n ·oii'n
J:ojin Te:>roe ,~~a YBY"Y sallpyre y pasHe mneKyJiallnje - nocnou;H ·KanriTaJIHCTH"'Ke TeH,n;eau;nje y pasBojy 33Apyrap-
101)
�.
. .
saT_6·' n:PotHn H,_nx a m_e'lie s~p)ri-apKe -rpe6a p;,a no;zt;e
PasyMuje :ce, ycnjex _te 6opf?·e· sannca- .OA
- o~aconJDeH:.a ·-3~pyre,- ·QA A·eMoicpatcKOr ynpa:BJI>a:a.a y ILoj; ·
ctBa:; -u
ctaJiay·- 6op6y.
jep he .:aMo Tai<o 3"!1pyrapn: MOhn 11a na apnjeMe yKJIOHe na·
s~pyre. cne_ aeixpnjateJLe n.eaor pasnHT~ H p;a ce p;ocJLe,zrao6ope- .sa _aa,npe,n;ae_ o6JIIIKe aa..u-~:aa yrrpaBJLa:a.a H pa,n;a y ·sa. IIPY3H. .
...
.
.
.
_)l(_e~a;
·aa ceJiy, Kao aKtnnaa sap;pyrap rpe6a- f':il_ c_noje·
nponsBo,zJ;e npo,ll;aje- npeKO sa,n;pyre. n· noMor~e taKo rrpalnrJIHOj pasMjean· HHtJ;yctpHCKnx .H ~-oJLonpnnpe,ll;HIIX npo,n;yK~Ta
He CaMO Kao ycJIOBy sa: o6ea6jeJ:;eH>e HHIIYCTprije cnpo:BHHaMa ..
H p~HHX JOY,ZJ;ir }' i'pa,z(y. _JKHB_OTHHM Ha.MHpHHD;aMa, aero ·RaO
J.CJIOBy
JIOTCTpeKa
p83Boj_a
rrpOH3BO,lJ;lLC,
IIOJ.LOllpHBpC,r(HC
. THMe he oaa p;onp_:tii;txj~TH JIHKBH,zptpaJLy· .pasaiix ni~exy:
JiaH_ata _Ha c_eJiy H y rpBAy, _KOjH t:Y It TaMO H.a'CT9je p;ci- OMeTy
npann~ny paaMjeHy · HH/IYCTpBCKBX H OO!I>OOpH:Bpe/IHHX,
_.npOp;y_KaTa. _n_ Kojn mneKy-?Iumy aa paqya pa.;{Hnx Maca n
rpo "" " ceJia •
...,.,-
: · .
·
. I'
·
.
.
Y Be3a
Ca CBIIM ·OBHM 3CiAa:qHMa Ha ce.ny 3Ha'Iaj KyJITyp..:
HO-IIJ>9_CBjeTH.()r -p~a M:e~y Ce<lCKHM XCHaMa llOCTaje jo~
Beh:u:,- jep aenpocnj~heaa cin.aHxa He MOJKe -nocTa;n:. aK~:u:-··
BaH. 66pa~ iipOTHB . SaOCTa].[OCT_H Hci. CeJiy, He . MO:IKe HMaTH
nepcn;eKTHBy,.n ~llTH yBjepeaa y_ KOpHCHciCT H H~HOCT .HOBRX MeTb,ZJ;a o6paAe seMJbe,. ·ae MO»ce np:nxnaTHTH aone o6.JiHxe. x:(jeJioKyrraor npnnpeAaor mn:BoTa Ha ceJiy.
'
Hawa opram<SaJ1Hja' je y CBOM P"'IY Ha rrpocnjehnBaJLy-
ce.n.aaKn nocTnrJia .. ,n;o _ca,zl;a· ::B'n,n;ae pesyJIT.iTe. _C:Baxa.Kq f!;a Je
pesyJITaT I( :H.eu:o~a, Hap.oqHTO n6ce6aor cp~cl. Meljf :iKe-.
_HaMa·, TO' illTO .je,. Kaxo· 3HaMO, BeOMa· BCJUI'lqi 6pOJ CeJI.aHKH
aay-qmro "'IiTaTH H nncaTH.
·bcu·M aiiaJiqla6eTcKnx T'e"IJ.ajeBa, F.ao -ocaoBHe. cflopM~
rrpocnjehaB'c\ILa,. name oprarursoin.J;nj'e cy It ,11;0 cctAa cacBHM
npaBHJIHo yollaBa.Jie· n nocTaB.ii.aHe IIIITaH.e· rrpocnjehnBaaa
Maoro mnpe, aapotiiuo y Besu c. y"qemheM ceJI.aHKe _y H3Bpmeay Ile'TOI'O)J;Hllilb~r nJiaaa. 3aTo c7 e~oHoMCK6M npocnjehuBa:u;.y ~eaa nyTeM HII3a -pa3HHX Kypce~a K3 ·fiO.Jb'OIIpH~pe
~e, JKriBnHapCTBa, nonpvrapcTna, nqeJiapcT_Ba I( APY~Hx, H;,tme opraHHsa:u;nje nocBehnsaJie BCJIIIEy niDKH:.Y n HMan_e y
- TOMe· SH~THHX ycnjexa.
Mrr
CMo CT:sapaJIH u aKT:une :ateaa-
3a_yaa,npelyeH:.e CBIIX TIIX IIpHBpCAHliX rpaHa Ha ce_ny, .. H:__ T~~~
Hl6
a~C-rojaiH.
~YJI~;~:-.~:.rrpo'cnj_eT~H- --~aA
yorr-I:U-re
,n;a Ham ..
none_,..·
:iKeMo c l!JITa-H.fM- cTpyqaor· n __ ~KO:~IOM.~Kor BacniiTa~a ceocKe
~~He, -saatY:hH KO.inrKo ~oro -~-rBa.pn sa--·H3EpnieiLe ~Jiaaa._y·_.
UOJI>Onpnnpe,n;H OBHCH 0 JKeHH_ ~a Ce.Jiy, KOJIHEO je. O~_a Ba:ataH ...
.fl>aKTOp. sa- yaa.n'peljeH.e_ noJLonpiiBpe,ZJ;~_- n. ~o_nehaiLe npn:aoca
c aanrilx n;o~. T.nMe he aam KyJI-rypao- rrpocnje-ran pa,z( Ha
CeJiy ,!I06HTR O,llpeJ:;e.Hy H ..KOHKpCTHy Cl!ilpl!CHHY,U>tajyJm jac.
_CaH CMjep IIITO .Qp~er TeXHH_1J:ICOr H KY.JI~ypHOr U{),z:(H3a.ILa
ceJia; .. -rHMe- he· oa -HCiiyan-r11 c»oj s·a,n;a-raK: .Y"t~IIHHT~ HanMe,
Aa :ce<:>t::KC?j JKean IIO~'fa:se j_adnrja 'ILea-~ _yJiora rr SctAa:qn y
yHanpeJ:;.eay no!I>onpn~pe,~~e.
·
KyJITypao- npocEjeTHn P"'l He .rpe6a, npeMa TOMe, ,~~a
-retie MHMti s~pYJKaor Jicn:~IO-ra, _a_ero ,11;a· ce pas"Bn:ja y sa,n;pyraMa, jep,. xaKO KalKe ,11pyr ;Kap,11e!I>, >6aw. 3"!1pyre Tpe6a 11a
6y,ZJ;y je,ZI;iiO o.)J; aajBIDKHHjHX .npOCBjtTHHX ofiLliiiiTa Ha CeJiy.
Ha Hla:meM c·eJiy -xojn- je npno· ~e
CTO · aet-ncTeMaTciCH, c.Jiyq:ajaH :a: 6es n.Jiaaa, ,ZJ;06nhe Kpo3 sa--
·KyJ~Typ~o-npo.cBjeTan pap;_
·1\pyry 1\0HKpeTHy Cl!ilpl!CHHJT .n npaKTH'IaH J:llLlb: ·OOMOhn HaW eN: -cen.axy" ·xaKo 6:a: noc-rajao_ CBe .cnjecanj~, rpa,a:-tneJL ~a-:
·. me IIJia:HcKe noJI.Onpn;speAe» .. _
. . . __
T?:u: :q~AY - 'npy:acaH.y- sa:aaa · ns o6.JiaCTII noJLOriPH-·
· spe,z~;e, HapoA_HH cppoaT -n c·ne aei-one Oprciai-Isai..:(Jij.e y-cMje~.
· pnhe c11ojy · npocBjeTHy lli.eJia'raocT Ha ceJiy. Opraill\I3aJ1nje
Hapo,11Hor · lj>po.HTa npe11yamrajy neh naBjecHe .cHcTioMaTcKnje <jlopMe pa,ila y TOM npaBJ:I·Y. HapO,liHH lj>pOHT Cp6n:je;
HarrpnMjep, y J.J;HJLy ynosaa:aaiLa'· cen:.aKa npOns:Bo~atia c HajBaJKHHJHM ·"!iepaMa xoje ipe6a ,11a cnpone11y sa wTo ycnjewc
anje cnpo:BoljeH:.e _sa;J;aTaKa T:Ie-roroAnmiLer nJiaua Y·a6Ji:acTH
.Y
.noJM>np_:~::l'Bpe~e,
.capa,D;ILU_ c· Mna-nc-rapcTBOM rio.J.DonpJ!Bpe".:.:
,11;e :u Ca"Bf!BoM seMJLop8.AH:H1IKn:X ·s~py~, oprannsoBao j_e Ce-·
MH-Ha_()e II() aajBa)KHHjH'M -IIHTai-LHMa IIOJLortpHEpeAHe n-:Pon3~.
_BO,li;Ibe. Y _cpecKe aKTHse ·npe,l{aBaqa sa- .. oBe ceMnaape. yJia:ur __
n npeTc:tananK A!!>)K n Hawn o,116opn Tpe6a 11a noBelly pa_-qyaa 0 TOM:e Aa y THM .·aKTH:BIIMa. 6y.n;y HajaKTHBHHje JKeHe
_ca ceJia:, ~oje he saaTH ;:t;a npeaecy.. y Ce;ro OHo.iuTo 6:Y,11;y
Hay-q~.Jie H Mo6HJIHmy ceocKe JKeHe aa cnpoBol)eay nocTaB--
!I>eHnx Mjepa. CnrypHo je 11a he onaKBe n CJIWrHe ..popMe OP"
raHn3oBaTn: Hapo,!IHII. lj>poaT II Y•IIPYrHM Hapo/IHIIM perry6;mc
KaMa, np~ qeMy- Tpe6a Aa HMa Hajnehy rrop;pmxy Hame opraHn:sa:u;nJ.e.
·
107
I
�.
/
Mjepe'' sa yHanpeljeae -noJI>onpnspe_,!le, 'IHjeM he npo-.
so~eay HapO,!IHrr ·TPOHT ycMjepnTn <!lopMe csor npocsjer- -
nor paAa IISJiase 'n:a sa,ZJ;a-TaKa ·;Jie:roro,AHWJLer nJI~a y nO;·· JLOH_pnBpep;u. ·ocn:M npomnpeiLa cjeTBCHHX no"Bpmnaa H noBehaH.a npnaoca _JKHTapn~a n HH,n;ycT.pli-cKor 6BJLa, llJiaH,
.
.
Y noJI>onpr;spei\H. Hama "'eHa na ceJiy .6es CYMlhe he nohn
nyTeM CB9JHX cecTapa ~II3 CoBjeTCKor CaBesa, nyTeM, · cnnM·a
Ha.Ma . nosaaTIIM H3 _npe,l(paTHI:Ix BpeMeaa, c Ilame ·AHreJIH:He"
cecTapa Bnaorpa,D;oBnx, Ma.M1l>axa.T Haxaaro~e H. ;i;pyriix:
•
llOTJ:>C6Ho je Aa noa_o~o no~syqeMO· jam ~eKe o,zt .Bruicnn:
Me~y OCTaixHM, npe,ZJ;BHija_ .HanpHMjep: »llOBHCHTH npOH3BO,li;-
JHX s~aTaKa .Ha ce.Jiy:
ILY MJinjexa no_ Kp_asu ·aa,200 muapa, noB!!haTII itpuaoc B·Y-
,ll;ocaAamaH -pa,n; aa Hsnpm·eH.y JIOK8.JIIiiix n"JraHOBa ·Ha-·
po~Hor tf>poaTa MopaMa· opraHI:I30BaTH jam· mHpe ,H "QoJI,e,
Jep ·ynpano :TH IIJiaHOBH Cy ,zl;HO BCJIHKOr IIOCJia Ha yaanpe./
He no oB.n;n: sa 2o%, a Te)KHHY saroo/ ynol)ea.eM Hmnrx pa:..
0
ca, yxpmTaH.eM, 6oJDoM: ncxpC!HOM H lhero~ .•• -IIoBehaTit: sa
neT 'rO,~~;nHa npOH3B0,ZJ;ILy rJiaBHHX-CTo':IHHX: npon3BO,ZJ;a H npeMawHTH npe.n;paTay ,npoli'3BOA.H>Y 'M:a~TH;- Mimjexa, :syae 11
~o::m:e •.. Opraa~soBaTn m.Jo Behy -npHMjeay B~TepnaapcKo
caanTeTcKnx M:j~pa«. coi(3aKoH o IleTo:l:-op;Hwn.e:M mraay}; .:y
BOhapCTBy HanpnMjep ~Tpe6a »60JI>OM aeroM, o6pa,~!OM, Ma. COBHHM
cys6njaH.eM
6oJieC'IH H mTeTOllliHa· H. p;pyrHM Mje-
J}a.Ma rroBeliai:rn .npn:noc :sahaRa no· cTa6Jiy« (Hs ·saxoaa o
Tieroro,!lnma.eM mrany).
Jacno je ,!Ia je sa cnposol}eiLe Tnx mrancKux sa,~~aTaKa
y noJLonpiiBpep;n ay)I{:HO u eKOHOMCKo ·npocsjehHB.aJLe ce...
JLa.KR,. exoaoMCKo nJ>oc:sjehnBaH>e )Kena 'aa ce}ly, jep· y
Cnpo~oi)e:u,.f · THX H CJIH"'IHHX S~aTaKa OHe 11.10ry H C~aKaKO
he
O,l(HrpaTn sn:a11ajHy y;rory, .nomTo -cy TO cae rp·aae Kojnz..ra
ce :m:ea~ yrJiaBHOM u 6aBe~ Ho sa '!O je rioTpe6iw p;3. Ce.n,anxa
npeiCHHe C OHH~ »Ol:J:e.TH KOTa~ _KciHO Tll H OTa:q«, SaTQ je ·
nOTpeoaH ynopan, cncTeMaTcrm npoc•jeTnn
pa,>~
y npas11y
JL6Hor npocsjeh:nsaaa: yonmte, ocJio6oi)"ea.a op;· c}rjeBjepja.
0~ yBjepea.~ KOja Ce H·CTHH~ Beh race ~ Aa BehH IIJIO~ Ha
3_CMJbH . OBHC~ . ~ irl!fr.JU.!
CH.1Ia.'4a
U
-CJIH.J:no,
II0Tpe6au je
~0.c.e6HO pap; aa· H>CHOM eKOHO~CKOM,flPocBjeliHBaa.y.
,ll;a ·heMo ycnjeTH y TOM CBOM PMY Me\;y "'enaMa
/IOKas je orpOMHO _yqemhe· ceocKHX "'ena y napOI\HO·OCJI060·
;:l;HJial!xoj ·6op6u, ·y nsrp3A1LH Ap»~:aBe, a..xxo:s:a- o~aHOCT .aapOf!;HOj B}laCTH, ,lJ;OKa:i je li3Me~y OCTa.JIOr
H TO WTO cy MHOfC
y. noJLonpnBpep;n,
mTo ·cy na 6pojanM TellajeBHMa no:roa.saJie sa TO r.r-noro HHTe-
ceJ:Lanxe nol!eJie
y:so~IITH
aanpe;J;ne MeTop;e
peca, IDTO -cy npoa8.JiasHJie aajpasno»pcHHje Hal!liHe y -no~H~
salby CHTHHX rpaHa. rrpHBpe,l(e ira ce.1Iy, mTo cy Befi, xao
Cas_eTa llpH6Hh HS ceJia CTemuwsHheBa y Ba~r<oj, Koja je
narpaljena .saTo lliTO je no jyTpy 1106nna nper<o 20 Tosapa
nmeaii:u;e, a ot5HlJHO ce ~o6rrja xo-r2, rrocTaJie_H aoBaTOpn
108
·
lje_ay ,ceJia, KOje lie ce Kpos sa;~pyre H ys mnpy ca•peMeny·
TCXHlll!Ky 6asy CBe ja11e IIO,ZJ;HSaTH.
·
'
.
Pa~:soj. iloje,ZJ;~Hn:X rp.aaa ceoc.xe npnRpe,11;e xao mTo cy ·
Ha?pHMJep JKHBHHapCTBO, ~.JLeKapCTBO,. ntfeJiapCTBQ, y OKBHpy
IIOJ.C,Z!;HHa::HHX CeOCKUX ra3fl;MHCTaBa, J;[OMOh -ceOCI(:Oj .:H\CHH
ty
H.HXOBOM ytianpel]en.y_- neoMa je »a:ataH sa,n;aTaK Harne
opra~nsa:qn:je.
',:
o BeoMa- BaJKHOM sa,.qaTKy MH Mop~o n ,ll;Btf>e _no~BT:o:
6op6y -sa HcnyH>eH.e nJiaHa cjeTBe n _.nonehaJLe cjeTBeHnX;
non_pm.naa. l>06~ClAHT_H cBaKy .CTriny 3CMJLe« .._. 6lf:hc .je.n;aa
OA_.JH&JOOCpefl:HRJHX, :seOMa Ba.JKH-H~X. sifAaTaKa. x0fu HaC
Oli~KYJY,~ a HCTO TaKBH cy HanJH Sa,ZJ;a:q-H y OTKyrry JKHTapllll;a
H_ npe,z~;aJH ,11;p:m:a•n mto neh~·-KOJIR"l!HHe cJio6o,u;n:ux iHimKc.ina•.
'
K~o
/
. M,. KOplUI:o jom mxpe passnjam cse 1\0Ca,!lamae 4Jop><e
,pa,a:a,. Kao
IDTO cy npe~~la!La, KypCCBH, cCMliaap~ 0 ca:Bpe-
KeH~J otSp~H seMJi.e, n~_,zJ;nsa~e. paSHnx rpaHa ceocKe _npn_Bpepje: nep_3)l;apcT:sa, II'Ie:n:apC:TBa, CBHJiapCTBa, · no:BpTJ[apcTBa
H"TI\~ PasBHJahe><? CB~ 1\0C~am:H.e' 4JopMe p"'l\a ca noJI>a s11 pas-
Y
CT;BeH~r H_ !XlirHJ~HcKor npocBj_etuiBci~a ::H\eue Ha ceJiy~
OBOMC IIOCJIY, Tpefia K_?P.RCTKTH BeO~ta yciijemHf q,opMy· CJJ:a- .
a.a e:ttnna H3 -rpa,n;a y ceJio ca KOHKpe;THRM sa,zt;a:u;n:Ma ,zt;oMahHHCKor H xnr~jeHcKor npocBjehnBan.a. ceoCKHX :aceua. Beha
.H CHCTeMaTCKHJa Hero ,n;oca,n;a Tpe6a npn TOMe. ;:J;a 6yp;e capCl,ll;aa aame ~praansau;Hje ca II;"pBeHHM ~KpCToM.
llorpC?:.6ao je jam n noce5Ho H3.rJiacH~H 3aAaraK AuTir.:..
.Pamncm~,Kor _$pon~a ·l!Cena 11a sehy ilal!Cn.y nocBehyjy 6am
OHHM n~:raa.nMa KOJa cy Besaua ·~m pjemaBaH.e
npo5JieMa
"'eHe,><aJKe, ~ao Pa.>IHH11e Y. 4Ja6pn11n n Ha noJLy. Ha,oso>.
noc;Jiy. c:sy,Z~;a Je Heonxo,n;Ha jom. mnpa liHJU~HjarnBa n 2KTHBHOCT l!Ce.na. Hnn11njamsa TJiaBHOr 0116opa A~:lK-a Cp6nje .
,~~a, Y saJO,!IHH11H ca D;pseHHM rcpCTOM 110 npoJI>eha npnnpeMn
109
").
�Jt3ilap sa ce.roHcKa o611aHnDlTa y p~i<HM aa!!l>yraMa,' Mol!Ce,
11a 6y11e npHMjep I~axo ', he ceocKa ,l!Cei<a opraHnsoBaHi<je ..
npJJ;CTYUHTH pjemaBaH>)r fi~Ta.H.a ·- MaTepllHCTBW KOpHmheH>y
C:BIIX ·MoryhabCTH 'KOje -npyjK8. )(:p:acaB.8., _
IC3.KO ·611 _6es: .Bje'IHTe
6p~re sa p;RjeTe MOrJia n6cBeTHTli ·Behy namay: CB()M · __pB.z\y
aa ·o6palp•BaH.y noJLa,
·
·
3a,n;p}rj!CHH -,l(OMOJHI · KOj'J! he-:..ce jom oBe·rop;nae no;:~;B:saTH
ua ceJIH.Ma nMajf ·orpoMHy :aaxaocT sa pa,sBoj sa.zr;pyicipCTBa.
. ·
· 3aTo je Hapoi!HH ·<!>poaT, :Ha HHHI1HjaTHBY. )lpyra TnTa, Kao
je11aa 011 CBOjnx HajBal!CHHjHl(."~aTaKa Ha ceJiy yseo nsrp~. · a.y THX )l;oMo:aa, 3-a.TO n aama ···opraaHsa;x.rKJa _ To· · Tpe_6a ,z~;a
··cxBaTII. Kcl<i je)l;iul oil; c:sojnX Hajtip_etinX _riO<;l.to:s~
·Y-cpecK~ -OA6ope ~a H3rpa,zt.:e.y A<l~o•a yi:r:asHhe· H_npeT.... -·
cTciBan::n;e. aame oprajHH~a~nje: x •eJIInta he- 6nTx y.irora- ~a.
.-.-;.
mlix cpeCKBX op;6opa: y_ a·KTH.IIpaa.y ateaa HS --nojeAHHHX
'--~:ce.JI'a. H8. H3rpitAihH .. .l\OMO,.a. 3a,n;py-JKH-H)l;Ol'J>Hefie Ce _S~a't:R:.y
CBaKOM: c·eJiy, a cpe~!C_R o,z~;6o:PH Mory, '·Ka_o Ha ·MHOr;n:M Pai-J;O·
"B:O:M:a ,l{Ot~a-, no.esaTH ::ia p~ a·a rtOAH33H.Y AOMa -Y jeAHOM'
ce..rry oHa ce.Jfa y xojnMa ce jom o:se rO;J;HHe ae_h~_3H,n:aTH .. ,lJ;OM:.
P.liA "'.eHa y PMHHM 6pnr~a!<a rioje !i.e q,op•mP.:-rn:
Hapoi!Hn q,poaT 6nhe 011 aeo6n'lae ·Bal!CHOCTH n sa'io ml'o_he
·aa ?.JH'Oi':&br· MjtcTHMa )KeH~ ybnmTe '3aMjeH.~JSa'l'ri:~- oay· pa.'AHy'
·-caary>~oja· he.- aa.M 6n-Ta trOTpe6Jict.' sa- :s_eJIHKe pAAo:se ii · Ipa-p;HJIHmTa y ,zu>yroj rop;n~-a _Hamer IleToro,l{H:ula~t·· rrJI~Ha .
·.:..-
.. _.. · ')1;-cf~a,ii;'a .. ri:oKasa:Hy cnpe'MHOC.T ~e:Ha sa· .i::Be· · p~o:s~:;· IL=ilxO:B -.-·
. eJiaii '11 ·n.Hlr:qnjaTHny. MbpaMo; Ca,l{cl ~HC~eMa'l'CKBje H ·.C-lUUIIe ·.
nJ;taHa·· p:Q:Se3IIBaTn _ H_3rp~ay- Sa,ll;pYJKHH~ p;OMOB~. ·
Y3
. ·,
~
.
-. Yo6aBesaMa ~de >eh>iloc~a ysnr.taoHai>~lifii< <I>P,oia ·
·_··y _·noje,ZJ;HHHM ceJIIIMa sa no,11;Hs.aJLe ,2J;OM3. B aama opr8.Hnsa- ·
. -rinjaje· npHlliiua Ita .ce6e ·,~~a he MOorinncaTH O,llpeljei<n 6poj
· m:_eaa._- _'faKo Tpe"6a- paA~HTH: y_ tBa'KoM ·eeRy; H·acroja-t~_ Aa·
. 1Keae·ysMy KOHKpeTHe o6aliese ny 6pojy y Koje'-< he pliflnTn, ..'
H fiOCJiy KOjH "he 06aaJLaTii~ C.:sa:ia ·:.-xCH~ MOJKe Aa··· HMci lr'
:~. ilu uly- o6a_BC3:Y· IIoTpe6Ho je pa.3:snjaTn TaKMBlle:ae;. Kaxo . ·
· ·M·ei]y :ceJIBMa~ n· cpe30B~Ma, TaKo II noje,z\irHrp.r JKeHaM:Of _.H;ui: .. ·
.rp_y_n;aMa- )Keaa: Ha pa,zx._HJIHmry;
"'. Pa3H_li aKTHBli I<~je' heMO opfaHns'o:sciTn, acinp"rrMj'ep_:' sa
·npu~peMai'be rpal)e, sa nu:M6h ynpa:sH· rpap;M:JiniiiTa ·npH ·pa. ,· CDoi}e~irnalhy· pactroJio~Hne JK:eHcxe-" pa:~H-e cHare; ·sa KyJI- ·
·- ,Typ~o-~npOcnjeTnH iz .noJI,HTIPix·rr-· p~- Meljy' :acenaMa~--J:Ia- rpa--·
1
-'.'I
ill
''L
�~aHaC, ·Ta Sa,ZI;pyra, KOja je npHJIHKOM OCHHBaH>51. HMCUia ~XO
5 ~HJIHOHa ,n;Baapa ,n;Yra, HMa, ·nopep; oTnJiaheaor )l;yra~ ~eK()..
.a:Hxo MH~Hoaa ,lJ;HHapa ,n;o6n:TH, O,ll; Tor aonn;a he ce rpa,zpiTH
noAH Sal-be. CTPY'-IHOr KaApa
sa saApyre -· Haw saJ:-HaH saAaTaK
Ih 1\ncxycHje Jhrl\nje llienTiYPI\•
MliHHCl'pa
KOMyHa:o1HUX
IIOCJIOBa
HP CJioBennje.
IIJiaHCKKM n ynQPe,li;HHM no,n;usaJLeM uap;ycrpRje u no-"
JbOnpHBPCI\e .MH ·heMO· nocTJl'hul\a ce y 6J!HCxoj 6y11yhnoc~n
IIOTfiYHO HCKopujeaii cY.npOTHOCT H3Mel)y rp~a H Cella,_ KOja
je 6HJia pa:Hnje BCJinxa H nens6jeJKna.
Ta """'eniii:Ia ~pe6a 11a naM je c~iVIno npe11 O'lH!IHt Kalla
ro•opnMO o npeo6paJKajy name noJbonpnBpel\e• ro 'I'Jle6a
_C'l'a.JIHO HMaTH y BH,lJ;y II TyMa"'HTt:f HamHM l[(eHaMa H:i: Ce.JJ:y, .
irapo'lHTo y BOSH ca sa,~~axvrna opraHHSaJ\Hje A<I>lK y peKOHerpyKI\Hjn. llOJI.OIIpHEpCI\0.
Ha,pO,liHH <jlpo~T IIOCTi\EJJ,a HSrp<l,llH.Y Sa,llpyl!<HHX ,liOMOBa
xao jl!,llaH 0,11 CEOjHX najBa:>I<nHjnx S<l,llaraxa. 3"'!1PY:li<H" ,110MOBH .t5nhe -.IKapHmTe _ npn~pe,n;aor II icyJITypHor paSBHT~
ceJia. A111< n3rp"'!!lh0·>< sa,~~pyJKnnx ,liOMOBa nnje·saBpmen ·pasBOj lhrpa..n;me Ha;u:ier cexa, jep co.~:e:jUHCTH"'!lW ceJio ri:Ma~e
jom BHwe. MH he.,:o ,~~;anrn norcrpexa ,~~;ace ys sa,~~pyJKne ,JlOMOBe rpa,~~e ,liOMo~?·xyJirype,. 6116JIIrorexe, .06,11annmra II ja-
HOBa. sa,zipyJKna' nocrpojeaa.
lis ucKyCTBa pRA.a y CJioneaHjH tiHHH Mn ce ,n;a je BIDKHO
rr noTpe6no ·1\a :>I<eae wro BHIIIe yqecTByjy y pa,11y H 11a npeysnMajy CBe BHIIIe " pyxoBo,llehe nocJIOBe y sa',llpyrai<a. Y
CJioneaHjH ,n;aaac n::M::a OKO 190 JKeaa sa,n;pyJKan:X: iftyaKrJ;:no- aepa. Y npe~xoarpecaoM Taxuuqea,y opraansoBa.JIH CMO nnme
o,n; ·sao Kypc.en~ sa ys,ZJ;naaae s~py:>Kanx Ka,ZJ;poBa; sa ocnoco6JLanalbe CTPY'!H>aKa sa· cTo"tJ:apcTno, BHao,rpa,n;apcTno, no-
BPTJiapcTBO " ,11pyro, Taxo ,11a he ,11pyrapn1:1e xoje cy saBpiiirrJie
Ta j Kypc MOhH ,11a pyKOBO,lle O,llpeljeHHM. rpana~a SaiipY>KHIIX
IIOCJIOBa.
Y saje,liHHI:IH c IIPYriiM MacoBHIIM oprannsa11rrjaMa· A<I>lK
je opraHH3onao n xypcene sa ocnoco6JLasaae TproBa~Kor _
Kap;pa. Ka,n; saauo ,ZJ;a he ·ce oBe ro,ll.HHe rp'El!,ZI;HTli aeKoJinKo XH.n.a,n;a sa,n;pyJKaHx ,n;oMoBa, p;a he cBaKa sa,n;pyra nManr sap;pylKHe npO~BHHn;e, ,11;"8J he 6HTH noTpe6HH KBa.JIHCftHKOBaHH pa,n;- .
HHn;H II pap;H:nn;e, KibHrOBOi)e, IIpO,ZJ;aBa"tJ:H IIT,lJ;., Ka,n; . YO'IH:MO'
11a he sa,~~pyre na ceJiy Beh rr,llyhe rO,liiiHe Bpwnnx pacno,!ljeJiy
RH,lJ;yCTpHCKHX apTHI<aJia, OH,Il.3 ce CBOM OWTpH_H9M nOCTaBJL~.
nJITaH.e Ka,n;pa ca ycnjemaH paA y sa,n;pyr~Ma·. Y TOMe Hama
'c?PraHII3an;uja MOX\:e MHOrO p;a IIOMOrHe.
Hawa celba"iKa 1-H.eHa Tpe6a ga CTKllOHH
OHaj npi1MHTI-'IBHI1 HeKaJJ.aWH:>H pag
C.IIe, ca:ajeTOBUHJUT_a, KyriaTBJxa HT~. - - je,li;HOJ.:i pnje'IJ:j:y' CBe
m~ · je
I-ls rouopa ]oRe. Crannmnh, ..
ce.Jl,aHxe ns Bocae •
noTpe6ao- ·sa eyir:ryp~H :atHBOT_ ceJia H p;HSalbe craH-
.1\ap,lla li<HBOTa HOI CCJiy.
Y ·pa.n;.y ca ceJLaHKaMa MH y CJioBeaajrr HMfl.Mo aeKHX
pesyJITara. Beh npomJie 1947, a ner,11je r! 1946 ro,Jlrrne aaMa je
ycnjeJio ,11a y HOKHM pa,IIHHM sa,~~pyraMa opraansai:~Hje A<I>:lK
Opr!lHHsyjy ,llje'lja 06,llaHHlliTa, KJiy6oBe, 6H6JIHOTelCe IITI\·
Axo ysMeMo sa npnMjep 'BHHorpa,llapcKy S"'llpyry y illTajepcKoj r,zde ~y aceae np~e·opraHHSO»aJie p;je~je o6,n:aaunrie,-~n
.p;jeheMo~-.KaKo ce y6ps0 KOpHCHOCT opraHBSoBaHor pa,zp aaceixy oc)eTnJia y ·nopacTy npnEpe,llnor II KyJITypaor craa,11ap~a.
11!
Ja
hy ,11a nporoBoprr;. neKOJIIIKO pnje'l~~c o pa,~~y nawnx
~eHa _
Ha ce.Jiy. -CeJLa"tJ:I<a Ji\;eaa noKasaJia ce :a:apO'l!HTO
Y- "tJ:eTBO-'
poro,!J;nm:a.oj 6op6n II ,ll._a.Jia .O,lJ; ce6e TOJIHKO -KOJinKo ce ~Horn :
Hnje naAao. AJin 0,11 ocJio6oljelha pai\HJie cy Ha ceJiy je/iae
~Xe"ae, ,zt.OK cy t~;pyre cTajaJie no cTpaH:n.. To.je rpemxa aac
aKTliBHC'TKI:IH.a, KOje c:M.o Mopa.Jie- _IlOMOfiH CCJb3HKll ,Z1;3.: Orta
OHo npano, Koje je--creKJia: y 6op6n, n Kopncrn, ,Zl;a 'IYB.a TCK.O-
snne 6opoe y xojoj je cTexJia c•a npaBa ..
113.
�Hai!Ia ceJLa•ma l!<eHa Tpe6a 11a p~H Ha ··TOMe · 11a ce ·
,,,
0
OTKJIOHH, OHa j' npHMHTUB~li HCKa,ZJ;~~H pCVJ;~ ,zta 3aCHje OHO
. WTO IIOCT2BJDa IleTorop;IimH>H n'Jiali II OHO WTO .Tpe6a . p;a ce
yMao:m:n:. Ham- ceJba"tJKH pa,n; je M~ean~IKH, Tpy,n;6eHHliKH,
MII Tpe6a ,11;a ra qnjeHHMO U- saTo heMO pap;RTJ!I o:Hri:M aJiaTON
rwjn he 6oJLe o6p~nTn H.HBY n sacHjaBanr OHO IIITO he IIO·
ari:jeTir name po,ZJ;a, na aeheMo~ 6HTH BHme po60BH pa,n;a. A
c ,11pyre- cTpitHe, 11Pyrapn11e, Tpe6a 11a ce ymrcyjeMO y Te
name 3a,n;pyre~ r,n;je heMe. HMaTn Tpa~Tope, na ,n;a ae pa,zrn:Mo
BUWC OHBM SaOCTaJIHM 2JI2TOM KOjHM cy pa,li;BJIU Hawn CTaprr,
3aTo, ,n;pyrapun;e, -MII Tpe6a ,&:a nonehaMo cnoj pa,n; u ·Ha
no,LJ;nsa&y cToKe. liMa JKeaa- ua ceJiy· xoje xa:m:y: »H8.JierJia
CaM· je,n;uy KOK9ID, ~CHH ;J;OCTa, IDTa hy 6paT.e ;J;a MB IJ;BP'!ll~
a aeMaM joj mTo ~R .nocyT«. AKo ce Mn, ,n;p.yrapn:u;e, noTpy~
,IJ;HMO, aKo 6o.JLe o6pap;n:Mo 3CMJI:>y, BHme sacnjeMo, IIMaheMo
mTa no<;yTH n aeheMo :m:nBjeTn cnpoTnn.CKII. HeheMo Bnme
,n;a ;reJKIIMO aa no,n;y, aero he aawa ,z~;jen;a ·Kao II ;ll;jen;a ocTamrx
rpalJaHa_ .rre:JKaTn y YA06uoj nocTeJI>:rr. 3amTo nama ·:aceaa
He 6rr yr.jeJia CKJIOITHTH xpeBeT y CBOjoj Ky!m? 3amTO He 6H
yMjeJia CTaBHTH mnopeT 'y xyhy, na ,n;a ae JIO:a<:II Bnme oru.umTe O,ll; Kojer joj Dtrii II rrJiyha o6o.n;eBajy?
Ja MHGJIH-M Aa: ceJI.attKa :m:eua Tpe6a ,n;a pap;n aa cnpoBo-
ljeH.y OHHX Mjepa xoje IIPll<aBa no,11ysuMa, ·aJIH aoj
:~pe6a
pasjacanTH samTo ce Te -Mjepe cnpoBO,!J;e. Ha npnMjep, oTxyn
BYHe. Ka11 Tpe6a 11a npe,11a OHY o6aBe3Hy KOJIIl'UIHY oHa
xame: ».IIa niTa hy ja, OA 11era hy .z~:a JKIIBHM?« A He Kame: •
»R6JIH.Ko a6lur npoBeA"ox .ll"a_ ce He aacnaBax ,li;OK je,n;ae maJInape OTKaM, IIJUI....JiLQili'JiaBKe OOJieTeM!<<.--0Ha He MHCJIB KOJIHKO
Tpy,!l;a n: BpeMeaa Tpe6a ~ox ce Ta BjrHa onpe,11;e H oqewJDa.
A aoj je Tpe6aJio o6jaCHHTH ,1la ce ByHa OTKYil!Lyje saTo lla
H,lle y cj>.l6pnxy H3 Koje fie /I06IITH IIITOcj> IIO jeBTIIHOfl\HjeHn
n ,1:1;a he ro cKnHyTn· c a.e TepeT. Ka,zt joj ce TaKa o6jacaib
OH,ZJ;a ce OHa pa,.n:yje. Hero TO Ba::Ka a sa y6npaH.e .nopesa.
C ,11pyre crpaHe, ,11pyrapn11e, Tpe6a 11a ce 6opnMo nponrB
HenpnjaTe}l,a, Kojn Ha TepeHy HajBnme' 0,1lBpahajy JLYII• 011
pa,11;an_x sa.z~:pyra ronopehrr :- »ETa, o,n;y3HMajy BaM seMJLy«.
He, ..To anj~ liCTHHa, MH xoheMo n :m:eJIUMO ,n:a ~H-BHMO y
BeJiniwj saje,i(HR:u;n:, jep Oes sajeAHn~e ueMa pa.o;aoM ce.JLaKy
C~aca. -MH xoheMo ,11;a -llo:sjeK· noMorae liOBjexy, a ae A&
• qOBjex 'IOBjexa H3pa6JLyje.
114
HSHI-:IM S6A6LJ,I-1M6 HYilTYPHO·
npocajeTHor.paAa Ha ceny .
lis roBopa KaTe IIejnHonh, 11•·
JieraTKHIDe ns· HP- XpnaTCK~.
'Ja hy ce oCBPHYTII Ha Hexe cj>opMe xyJITy!mo-npocBjeT·
aOr pa,n:a xoje ·CMo MH y XpBaTcKoj pasBrr)Ie.
·
O,n;Max no ocJJ:o6oljelDy, xao npnn sa,n;aTaK nocTaBJbeao
je npe,11 Hamy opraHnSal\njy 11a ce illTO Belin 6poj l!<eHa onnCMeHrr. Beh 1946 ro,11;Hae onncMe:aeao je oKO ~6.ooo JICeaa ·
xpos aHrurcj>a6eTcxe Te'lajeBe. IIope11 anaJicj>a6eTcxnx TeqajeBa
lf>opMnpaae cy Mpe)l{:e ·liiiTaJiattKHX rpyna y ·xojnMa cy ::~KeHe,
tcoje ancy aayqnJie -AD xpaja ,n;a "'HTajy n nn;wy, y_"'HJie TO H
11aJLe " yje/IHO npepaljnBaJie aKTyenHe roBope namnx IIPY·
rona py_Konop;~o~a, liHTaJie aame ;rn~TOBe HT,ll;· One ro,n;nae
aawa ORraai-I3a:u;nja ce 06ane_3aJia Aa he xpos aaaJI£!>a6eTcxe
TellajeBe 6HTH OIIHCMCH:oeHo 58,000 :m:eaa.
,11;0 c~a je y aHaJicj>a6eTCKe Te'lajeBe o6yxllaheHO 51.666
.meaa. "0,11; TOr 6poja sa pyKOBO~HOil;e TetJajeBa ocnoco6JLeao
6g6 :iKeaa. IIope,11; Tora, ,11;pyrap:H:-:u;e, Mn CM6 pasanM Kyp·cenHMa o6yxsaTnJie II oae jKeHe xOje cy neh onncMe·H:.eae n
xoje -cy npomJie Kpos HII::~Ke ·Te"'ajen~. HcTo TaKo o6yxnanme
CMo y Te'<!ajene rr 6-444 HHjKe o6pasoBaarrx :m:eaa._ Taxa y :rHM
Te'<IajenuMa nMaMo 13.388 jKCHa, a y Tettajenn:Ma sa cpe,n;lhe
o6pasona;ae 3.588 noJiasaii:u;a.
0Bo jacHo n~xasyje ,11a ce .YKaayje nal!<H.a ?"mTeM o6pasosaiDy ::~Keaa:, KaKo 6n oae MOrJie ,L~;a nsBpmyjy _BeJinxe. sa.,
~aTKe ·xojH CToje npe)J; aaMa y ns.npweH>y IleToro,n;n,~ILer
n;raaa.
Mn CMO 11yJie Ofl aamHx ,z(pyrapnn:a, ,1:\"a aame jKeHe He
Tpe6a y_3,Z:J;II3aTH ~aMO Ha KYJITy_pHOM II IIOJiltTHttlWM IIOJLy,_
Hero n aa ·eKOHOMCKDM, ,qa 6H ce i:roMOi'.liO yaanpel}eiDe Harne
rrpn:Bpe,n;e. -Harne JKeae Tpe6a npeKo Hnsa npe,ll;aBaH.a II ys
IIOMOh CTpyqHHX JIII!Ja y_n03HaTII ·ca CBHM. OHIIM illTO fie- IIM
IIOMOfin ,n:il 6n II y CBOM:..ra3,1l;HHCTBY MOrJie ,11;a ,lJ;OIIpliHCCy" IDTO
nehoj niJOl!3BO,lJ;ILH pa3n:n:x npon:snop;a -n ,n;a-'m;o nnme po6e
npo,11ajy
s~pysn
y l\H}I,Y .IIITO · 6oJLer cHaoiiJeBasa Hamer
pa,n;anmTna.
Hama opraausa:u;nja y TOMe _
Mopa p;a noMorae HamBM
z:eaaMa.
,.
115
�0
roaopHl;y BaM
Ha'-LJOj paAHOj SaAPYSH
Hs pnjeqrr 6pHra;prpKe foje 'Bypah
Hailla CCJOli'IKa. pa,IIHa 3a,llpyra OCHOBaHa je y MapTy
1946 fO,l{BHe. 0,n;MaX ITO OCHHBaH>y 3a;:J;pyre
OCHOBClJIH CMO
Pa.ziHY 6pnraily Y· Kojy cy ce CBpCTaJre n JKeHe. Maore cy
6n;re omepeheHe KyhoM n )ljeljoM.. Mn CMO y noqeTKy
Ha. Kpajy 6nx peKJra . ouo: )l(eHe ce;ra 11nje;re name
seMJLe Tpe6a 11a· ce ciopcTajy y pa,IIHe sa11pyre, saTo mTo je
TO aaj6oJLn nyT .n;a ce iio.n;nrae aama noJI:.onpiispe.n;~ p;a ce
IIOCTHrHe WTO -sHillC npOH3B6p;a KOjiiM fieMO o6es6njep;HTH
p_a,!l;HH~3. y q,a6pHIJ;H, a o_H!f_ J.:i_e npOHSBO}:\"liTII CBe OHO IDTO je
noTpe6ao sa ceJio. ITorpi6aa je .noTnyaH. ~aBes pa,n;aHxa n:
ceJLaxa ,11;a 6ncMp mTo ycnjeman:je ocrsapHJIH ITero.rop;Hm:s;,H
ru:aa, KOjer je npe.n; aac nocrasno ~oJLeaH Mapma;r THTO.
ILH~OBO OBTa:ae p.ujeWHJlll ~a Taj Ha'l!HH IUT'O CMO O,ZJ;pep;HJil!
jeAHY JKeHy )Ia 'IyBa Ai•I1Y· IIoc;rnje, ys noMoh opraHnsa11nje
A<l>)l(-~,
OTBOpHJie CMO H o6p;aHHIUTe H TaKa _IIOMOrJie ,ZJ;a Ce
cBe JKeHe CBpCTajy y 6pnra,~~e n P~ll• Ha nO,l\H3aH>y sa11pyre.
,ll;aaac ce KO,ll; .:aac ae y.notpe6JLaBa ctapo pclJio aero
HaM 3CMJOY opy Tpa!CTQpn. BoJLOM o6pa,l\OM seMJLe n saje,l\-
Y paAHOj SaAPYSH .MapHO OpeWHOBHt."
J-HeHa aet. ocjet.a .npeAHOCT
SaAPYI-HHOr 1-HHBOTa
Hs prrje~u CoKe B~Ke;rnh.
HIPIKHM · pa,IJ;OM IIOBIICHJIH CMO npiiHOC Ca HaJ,.UHX H>HBa H Ham
je npnaoc rrocTao nehn O,ZJ; npHHoca aa npn:naTHHM rrocjeAHMa~ Ca- aawe sacnjaae rronpmnae ,a;a;nx CMo BHme BHWKa
,n;p:JKaBn-aero_ 't:IH'l1arno aame noApyqje. IIpeMa sacnjaaoj noBpIDHHK nMaJiu _-cMo ,ll;q. p;aMo tpll taroaa
CMO II~ BaroHa.
IIpomJie ro,n;:nae
IIO,ZJ;HrJut CMO
S,J~paBCTBCHy
a rrpe,ll;a.JIH
aajnotpe6arrje srpa,n;e,
MO,!J;eJ.)ay WTaJiy, MJI.CKapy II jom HeKe.
y n;raHy 1\a H3rpa,l\HMO
JKntap:ru~a,
Y
o:Boj ro~KHK HMaMO
CTliHHijy, CTO'IHY aM6y.
naaTy, sa,n;pYJKHn f\:OM u so Mo~epanx craH6eanx xyha,
KaKBe .zl:OCa,zJ;a aawe ceJio _anje an BH~jeno. ,lJ;aJI.e, no nJJ:aay
sa OBY ra,l\HHy cnpoBemfieMo y ce•y eJreKTpnKy.
· H- y aawoj ~ysn, Kao H y npe~ysehHMa, TaKMH'tfelbe.
je nocTaJio ci:xcTeM -pa,n;a. TaEMH"''H ce 6pnra.zl:a ca 6pnra,1J;OM, nojef!;!IHaq_ ·ca IIOjC,Zfi:IHI:J;CM, jKCHe ca OCTaJIHM pa,[!;HH~
IjHMa. IIpe;rasay sacTaBy 1106HJra je Moja 6pnra11a, a Harpa,J~y
sa Haj6oJLn pa)l· TaKol:;e je )I06n;ra )l(eHa H3 Moj'e 6pnra,J~e.
IIopef!; -nOJLCKIIX pap;oBa aamH ~iap;pyrapn ce 6aBe :n npoCBjeTHllM pa,ll;OM, Y aHa-?J({>a6eT6KH:M TC'llajeBHMa o6yx.saheae
cy CBe aenacMeae jKCHi;: H3 aat4e sa,n;pyre, TaKo ,n:a heMo y
OBOj KaMnaaa ITOTIIfHO JIIIK_Bli,Zl;HpaTn HCIIHCMCHOCT. Y HaiiiOj
~II6JIHOTfqn nMa p;ocTa :r<:a.nra, aapo""'HTO no)I,CmpiDpe,n;anx
Koje 't!IrTaMo. n npepai)yjeMo Ha "tJHTaJia'llKHM rpyrra1.t:a. Ose
jeceHn o11p"'aH je )loMafin'<KO·!Cpoja'IJCII Teqaj !Cojn cy noxa.
l:;ane l!Ceae na sa,~~pyre.
·
116
Hama sa,~~pyra l(Oja uocn nMe uapOI\HOr xepoja ns JinJCe
OCHOBaHa je y MapTy 1945. Ta11a joj je npHCTYUHJIO 390.,.nopo.
JJ;HIJ;a, a ,n;aHac y Hamoj Sa,11;py:3u HMa 490 nopo,zt:HD;IID.
KpajeM_I946 npnxo11 Harne sa,l\pyre H3HOCHO je 21 MHJIHOH ,1J;HHapa, a ,11;0 KOH~a I947 nonehao ce aa npexo 30 MH..IIIOHil. ,zi;HHapa. C)J;aH Ham pa,ll;H.H ,ll;a.H II3HOCH 3 I4 ~IIHapa·.
J
g8o/o
CTaHOBHHWTBa Tora Kpaja aa_Jia3H 'ce y ceJLalJKoj PClAHOj
sa11pysn.
Pa11 y sa,~~pysn O,l\BHja ce no 6pnta,~~aoM cncTeMy. HMaMo
lliCCHaecT paTapCKHX 6P.nra,~~a H ,l\BHje :BHHOrpa,~~apcKe. Y
TaKMII'ICJLy; KOje je pa3BHjeHO y HaiiiOj 3a,l\py3H j('ICCTByjy
II
JKeae. rroxnaJI:.eHe cy MHOre ,ZJ;pyrapn:'I.J;e, a je,[l;Ha
OA
H>~,x je
,J~pyrapnlja Pa,~~ojKa
CoKa l(Oja nMa neTepo 11i•11e ncno11 12
ro,!J;HI-Ia. Oaa je HMaJra go pa,1J;HHX ,11;aaa, a s~pyra joj j~ 3a
0,1J;JIH1J3H pap; IIOKJibHIIJia I IO :Piijlf;HHX ,ll;aH3..
.
Y sa11pysn cy cBe JKeHe o6yxBafieae opraHnsa11njoM
A<t>m-a n: pa11e aKTHBHo y H>aj. Y rg48 ro11; uarnnM JKeHaMa
he ce oMoryhl'!Tn jam 6oJLn Pa.zl• jep .heM a npn sa,~~pysn OTBOpaTn o6)1aunmTa sa ,J~je"'y. HMaMo )IBHje ,llpyrapHije aa !CypCjr
sa ,z~;jel.!uje sacnnTa"tJIID;e
H
:a.ero:sa'l'CJI:.IU1e.
Y nameM 'ceJiy HeMa ~~:aq,aae, aJIH ce sara pasBHja KYJIrypHo-npocBjeTHH pa,~~. Ha aHavrljla6eTcKOM Teqajy nMa 5o ·JKe, _
.:&a, a jom 25 HHCMO ycnjeJIH ,ll;a, o6yxna.T~Mo: :>Keae nocje-
117
�hyjy pasn<j, CTp}"'na npe,llaBaH.a; HMa><o n Sa.z\PJI'KHII 6nocKon.
- Hama sa.z~pyra je y 1948 ro,11. yseJia y o6aBesy 11 a carpa.z~n
aemuw Sa.ziPJI'KHO IIBOpnmTe. Y aeMy he cMjecniTH /IBHje
KOMnJieTa:, BpmaJIIIu;e, _r8 caMoBesa_"it;IJ;a, 7 xoCa"ti:n:q3, 2. cnja..
4
'ln:qe, 134 ~a3H~ OJiyra, MOTOpaa Kp!La'la, 105 JCOJia H
253 ._KO•.
"'"• n cBe IIlTO Je ,110 ca.z~a nama sa.z~pyra eymua. Ha ,IIBOpnmTy he_ ce 6ymnTn apTemKn 6ynap.
· HacTojaheMo ,11a y 1948 nocTnrneMo jom Behn npnnoc
KaiCo 6HCMO pa):(HHll;HMa aame S~MJLC ,z!;3.JIH WTO :B:nme ~IITa
II pasnor noBph'!.
·
!-13 roeopa
cTpaHHX AeneraTKHH>a
· KoH'rpec je 61-10 H-ii-1Ba
MaHI-1cpeCTaU,I-1ja . H-ieHCHI-1X
'AeMOKpaTCHI-1X CHa_ra
,lJ;pyrapniie, caMo npeKo pa11nnx- sa,11pyra oMoryhnheMo
6psy nsrpaii"'Y co~H~JIHSMa y namoj seMJI.II. '
17o3opas npercraBHuue 6yeapckoe
HapooHoe JKeHcKoe caBeaa l./oAe Apaecj4eBe
,lJ;pyraplll\e, -,IIOHOCHM BaM npnjaTeJLCKe 1103/lpaae 6yrapCKIIX
JKeaa, :u;jeJIQKyrraor 6yrapcKor Hapop;a H H>eroBor Bolje
[eoprn ,lJ;11M11TpOBa.
:Bam KoHr.J?eC ce O,Zl;p:a\:aBa y je)l;H0M Ba:m:HOM MOMCHTY
n sa 6yrapcKe
n sa. jyroCJI9BCHCKe Hapop;e, oa ce O,ll;pJroama
y apeMeay II3BpmaBalba cnopas)'Ma saKJL}"'ennx na BJie,lly
li! EKCHOHOrpaiiY• ByrapCKH napoli sa CBOje OCJI06oljeae II
1\aH<IIIIIH>e ypeljelbe HOBe ByrapcKe 11yryje Bemncy saxBaJIHOCT JICI'CH,ZJ;apHOM
-
BOijH
jyrOC}IOBCHCKHX.
HapQp;a
joc:nny
Bposy-TnTy.
· ·
. '
· ·
3aKJL}"'eH>e OBHX cnopasyMa oMoryhyje HaM 11a y npnjaTeJI.cKoj capa,zpLI-i nsrpaljyjeMo Hame seMJbe lJ:. usupmuMo
IleTOrO,lJ;HIIilMI, i:[.iiaH y jyroCJI3BHjH H ,IJ;.BO.rO,ll;HIDH.H nJraH y
HOBOj ByrapCKoj, 11a nsrpaljyjeMo
co~njam;saM
n JIHKBH/Ili!-
paMo eKcnJioaorau;ujy.'l!OBjeKa Ha;:~; liOBjeKoM y o6nM seMJI:.aMa.
AHTn<!>amHcrn'IKH <!>pOHT :>KeHa JyrocJiaBnje n ByrapcKn
HapO,Jl;HH jKCH<;KH caBe3 HMajy BeJIHKe sacJiyre sa Hsrpa;:~;H.y .
H fqnpmfie~~oe H'ap0AHe B)I::iCTH y CBOjHM senu.aMa. lliHM2
npn:rra,n;a n sacJiyra sa )T'IBpmheJDe npnjaTeJhCTBa HaiiiEX
seMaJI:.a. HnrxonoM capa,11;H.OM :n'cnyHnhe ce saAan;n Barner
IleToro,;ry;nwaer nJiaaa H Harner ,Il;Boro;:~;nwaer IIJiaHa. Ha
OBOM .KoHrpecy ,Jl;OHHjehe Ce op;JljrKe .sa Macoiu~o TaKMli'l!eae
f CIIpOBOijeay COD;HjaJIHCTIPUCHX TCKOBHHa, 't!Hje Cf JIHHHje
nocraBHJIH Jie~eii,ll;'ClipHH Mapma.JI .THTO H ·Hama BJIC~Aa nOA
BOfJ;CTBOM
ll8
reciprH ,lJ;HMHTpOBa.
119
�li03,1\paB..,... joru jel\aHnyT Bam Konrpec y onMe 6yrapMn: o6ehanaM·o-- ,11;ci heMo · yiiiiHRTH cne mTo je
ME>ryhe ,n;a ce n:Cnyan . aa,in ,ll;Boro,n;Hm:e.n: nJiaa, CJIHje,ZI;ehn
y xo>ie nanope nsrp~n.e y 6paxc•wj JyrocJiaBnjn, · KaKO
CKHX JKeHa.
·6ncMo ·YHanpuje,lJ;HJIH aamy
sa
SeMJLy n CTBOpHJIH 6JiarocTaH>e
Hapo~.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHII;E :>KEHA AJIBAHHJE
HEI,IMHJE XOI,IA
,ll;pare ~pyrapn!je n cecxpe!
ITomJin CMO c ytSjeljeaeM'- ,qa fieMo aa onoM xoarpecy,
KOjn npeTcTaBJE,a Maancl>ltCTa:u;njy 6paTcn:~a n jep;:I:IHCTBa JKeaa
Jyroc.JI.aBnje y n:srpa~H.H aeMJE,e, Kao IC Y'IBpmfieay· 7\"eMoKpaTl~je, Mofin HaY'IHTH MHOTO TOra mTO he HaM llOCJI)TjKIITlt
y.-:usrpap;a.n aame seMJI::,e n aame aapo,n;ae ,qeMoxpaTnje. ·
a.JI6aacKe :JKeae, · xoje cy yrrosaaJie
~ac
6ap6apcKor n cJ>amHCTIItiKOr oxynaTopa, saajy np;ro
· p;o6po ;:J;a cy cne OB~ TeKOBHHe 1coje p;aaac YJKHBaMo n3noje.
Ba~e He6poj~HHM X<PTBar-.m II oae cy 3a Hac Bp;w CEyne a
T~Koi)ep rr ~paro~ae, jep cy noJIFIBeHe KPB.1bY 'Haj6o.J~>n:x
CliH_9Ba.
'
.
BpaT.CTBO 11 )e~HHCTBO · Koje je Ii'lrKJio. y THM MOMeHT~Ma
H_timu aapo,rpr liYBajy xao seanu;y _oxa n OHH he .ra c:se BRwe
iJ:yBa'!n, Y'<IBpCTHTH ,l{a 6n oao noc:raJio jaxa o.n;6paaa Ham:nx·
saje~Hli'lRnx TeKOBf.taa n: p;i On THMe pas6n;nr CBaxn noEy..
maj 6ecni;,qHnx HMnep:nja_JIHc;ra E npoBoKaTopaKao u paTHIIX
xymKa'Ia AMepnKe n EnrJieCKe Kojn nacxoje ,11a .oMerajy
p8.SBI-nax ,qeMo:KpaTHje y aaWHM 3eM.n..a.Ma n xoj:rr HaCToje p;a
MHHn:pajy aamy aapoAHY nJiacT.- AJIQ.aucx:n Hapo,z:J; -Op;Jiyqao
n,11e narrpnje11 CBojnM rryTeM 'IBPCTO yje,11naen y Hapo,llHOM
\l>PDHTy, a yBnjeK Ha,llaxHy,.xepojcxo>< KoMyuncTB'lKOM napT~IjOM AJI6aai:Ije, pyKoBol)eii CBoj:aM CllHOM reaepu-ny~to:e-
120
-cKnx jyroc;ioBeaCKI-Ix Hapop;a n B·eJinKor -opaTCKor npnjaTe.JLa
KapmaJia T!ITa, np;e HanpHje,Z( _ca cHrypaomhy, jep ce Ha
"..eJiy AaTncf>amHCTHl!Kor ,n;eMOKpaTCIWr 6JioKa-HaJin3n: neJI.n:KH
ConjeTCKII CaBe3 pyKonoi]eH aajMnJinjiiM tJ:OBjeKoM CBIIX
pa,n;Hn~ Maca Kao II reanjeM Hamer p;o6a neJinXHM CTaJJ.HHO:M,
XOjH 6paHll ,li;CMOKpaTHjy Ii MHp H npaBa CBliX Hapo,n;a.
Ham Hapo,n; je Tnjecao noB,esaa c~ ByrapcxoM f(pyra
~HMIITpOBa II CBaKIIM ,&aHOM. ~Bpmfiyj'e BeSy Ca HapO~IIMa
HOBC ,n;eMOKpaTrrje.
Ca pa,z:J;omhy rro3p;paB.JLaMo CBaKn KopaK, cBaKn Harrpe~aK
!lana Mn je y ".zl:~ro BeJIHKa qacx n p~ocx ~a ynyxnM
,lJ;pyroM KDHrpecy xepojcKnx lKeila JyrocJiaBnje HajnJiaMelinje rros,n;pane 0,11; CTpaae a;z6aacirnx .JKeaa.
·
JyrocJia:seHCKe n
HHKOM EnBep XDI,roM. An6aHCKH .napo,ll n,lle nanpnje~ ca
<:nrypHomhy jep HMa neoijjea.nBy noMoh Oi\ cxpane 6pax-
j yrOCl!aBHje, CBai<y \l>a6pHKY KJIH npyry KOja Ce UO,l\H>Ce,
jep Mn SHaMo ~a oHe yqBpmhyjy IPe)1epaTIIBiiy Hapoi\HY
Peny6JinKy JyrocJiaBnjy Koja je cxy6 MHpa " ,1\eMoKpaxrrje
aa BaJix:aay.
'
Cscixa o~JiyKa -OBor·xoarpeca Koja nMa 3a IJ;HJL M00HJIII_.saiJ;njy CBIIX meaa y oCTBapeay IIeioro,n;nmH>er riJiaHa, ·
npeTcTaB.JLa n 3a,n;aTaK -_aJI6aHcxe JKeHe, jep je aaiiia 3eMJl.a
e:KbHOMC'KUM, KyJITYPHHM yroBOpOM TI-ijeCHO IIOBe3aaa C
JyrocJiannjoM n pa,zt:·n TOra aam je rrJiaH Be3aH II KOOJ.ltE;HHII:pa
··-C nJiai--IoM ~ep;epaTHBae H_apo,z:J;He Peny6JinKe JyrocJiaBHJ~·
3axBa!byjyhrr OBoj capai\H.II n noMohn KOje npujaTe!bCKa
JyrocnaBIIja npY"'a Hawoj s.eMJLH, y AJI6aHnjn ce p~n ~aH~C
no nJiaay n f3,n;HJKe ce je,n;aa
HOBH,
cpeTaH
:JKIIBOT , xo~n
-oOy~BaTa c:se aapo,n;He Mace •.
HoBn _JKHBOT, ,n;o ,n;aa.ac aerr03HaT, ·rrol!nH>e 3a aJIOaacxy
JZ:eHy. Cs:a nyTenn JKHBOTa _aame 3eMn.e OTBOpeHII cy n sa
n.Hx. AJI6aHCKe. -JKe_ae ,ZJ;aaac cy opraHnsoBaHe. 3a . ns6opHy
·xaMnaH>y opraaa Mj~cartx aapop;anx .BJiaCTH. Oae _he ,n;aaac
.IToHoBo, Ka:o n Ha ·z.rsOopHMa O,ll; ,n;pyror ,z:J;eiJ;eM6pa 3a aapo)l;HY
cxynmTHHy, aa xojnMa cy yl.ICCTBoBaJie ·ca Bnme o,n; 94o/o,
noKasaTH
;~a·
cy ,1\DC!bei\H.C rpai)aHKe
Hapo~He
Perry6JIHKe
AJI6aauje ca.· j_e,11;H8KIIM rtpasnMa- Ha CBliMa :JK!rBOTi-IIIM. ceK·Tof)nMa, oae he noxasanr ·CBdjy ,n;y6ox:y csnjecT 6 noTpe6n
)Tl.IBpmheH>a aapo,~;~;He BJiciCTII,· ,qa ae On· ',qoMahH II 'IIHOCTpaHH
HenpnjaTen.H aamJIH HH je,z:~;ao yToqiimTe r,!(je 6:n ce 3a:BKy'Jin,
i\a 6rr Hapo~Hn o~6opn nocxaJin je~ail jaKH rr s;ipaBn ocJIOH
·OCTBape:t-:r,y· ,n;p:JkaBHOr nJiaaa ..:n·-,qa 6H Ce nOCTa~BJIII "''BpCTB
TeMeJLn Hapo,n;He PenyOJIHKe aame 3eMJioe. ·
·
121
�l'4_!t·
JKCHe ",zJ;CMO.KpaTCKRX 3CMaJI.a KOje-· Y'fCRBaMO .CBa
npa:sa II lleMOKpaTcKe C}lo6o11e, 11y6oKo ocjehaMo 6op6y
If,
natH>e aainnx ,n;pyrapniJ;a Koje cy jom no}l;. Kaar.taMa Ka.nH..
taJIHCTHlJ.KHX 11 HMrrepnja.JIHCTHl!KHX pe::KnMa. Cjeha jyhn ce.
OBIIX aawlxx ,n;pyrapHIJ;a Kao n .aawe :qpHe npow.JIOCTR MH
Mo6llJinweMo c· jam BehoM caaroM aawe aapo,n;e ,z:~;a 6n noja-
'!MH jeiiHHCTBO C MeljyaapOI\HOM lleMOKpaTCKOM
<j>e11epa~HjOM
JKCHa H aaTHFiMIICpHja:JIHCTHl!KiiM: 6JIOKOM npOTliB HMIIepuja,JIHCTHtiKOr II aHTH,lJ;CMOKpaTCKOr 6JIOKa ,.11;0 IIOTnyae no6jep;e
HapO,li;HC ,li;CMOKpaTI-Ije II tpajaor MHpa y CBHjery, A_a ce ue
6u HHK(lfl; BIIIUC IIOHOBHO y:a::ac npOWJIOr pcita.
HeKa op;jeKae rJiac OBOr Koarpeca n aeKa qyje ~HjeJIR
CBHjCT' KaKQ ce Y3AH~Y ~~ KaKO pa,n;e »~:eae HOBC ,ZJ;CMOKpatnje..
HeKa aBo 6y11e nprmjep 3a c•e lleMoKpaTcKe a MapoJLy6nBe JKeae, KaKo ce tpe6a 6opHTII n pap;HTH sa. nsrpa,lpi>y
p;eMoKpanrj,e n tpajaor MHpa, sa nsrpa.A,ay aosor n cpehaor
ill:liBO'l;a sa C:Be Hapo,z:r;ae Mace sa cnrypny~ 6y,z:~;yhHOCT HOBHX
IIOKOJI.CH:.a.
}.l{uBIIO BCJIHKH Ml)a jyrOCJIOBCHCKliX Hapo,n;a BpJIO
t~;parn npnjateJL i;r6aacKor Hapo,n;a, Mapma.r.r T'nto!
Jli:rrBHO ,Il;p,yn<, Konrpec
mena J yrac}laBnje!
AHTII<j>amacTH'lKOr
<j>poaTa
'
ll03,Il;PAB llPETCTABHIIIJ;E ME'l'>YHAPO,Il;HE
,Il;EMOKP~KE <PE,Il;EPAQIIJE lliEHA
HBOHIIEPTYII
Heo6I~P:IHO caM ,n;njmym
n
nMnpef::noanpaaa .C;HaroM;.
•mlm " IIHHHMHKOM Koja ce ocjeha y o•oj .zlBOpHHH. Orpo•
roc.Jioseacxiix ,zt;e,llerata CBHMa rosopn o eaepMaa. '6poj j}1
rnjn ~ ctuapaJia'IKOj BOJLu 1:meaa <PHPJ. )Keae, Koje cy ce
6op1I}Ie 3a no6je11y, 3Hajy 11a
~njeae
nsBojeBalle CJio6o11e H
p;aaac ce IICTOM CHaroM 60pe sa no6jep;e y nsrpap;!bH seMJh.e
H }"!Bpmfiea.y lleMOKpaTHje B MHpa. Y }la3aK jyroCJIOBeHCKliX
:w.:eaa y noJinTH'11Kn .;acnuot, lbHXOBH ycnjecn Ha x:m6opnMa 3a
Hapo11ay CKynmnmy, noKa3yjy 11a jyoc}IOBeHCKn Hl\POIIH
nMajy noBjepeae y caare X<:eaa II caare ,n;eMoKpa'!'IIje.
122
,Il;aHai:, . Kalla ce :spmH IjperpynncaBaae peaK~HoHapimx
caara y CBlrjeTy, xa,zta ·patHif'"· xymxa1I:H ,n;HJKy raJi:aMy, uam ·
Koarpec n 6poj ~e}lera~nja "" Ha~noaananx ce~rrja Koje:
npnna11ajy M,Il;<P:lK npeTCTaBJLajy :>Km3y II aeo6opn•y ,11eMOH·
cTpa~njy caara lleMoKpaTaje n Mnpa n noKa3yjy 11a cy Te
cHare Maoro6pojae. To , noKasyje ,n;a ce ·1:aMo· yjep;HH.eanM
. CHarar.r3. y CBUM 3CMJI.aMa II .y· l!HTaBOM. CBHjeTy MO:>KC • H3B_O~ ·
jeB(lTn no6je,n;a, jep caMo yje,n;n:ffieae ·oae cy aeno6jep;nne.
0Ba BMHKa MaHH<j>eCTa~nja HOKa3yje jam jellaHnyT OrpOMHe
MoryhaoCTH llie}IOBaH.a MeljyHapoiiHe <j>e,11epa~nje lKe~a.
0Ba, Maaii<!JectaiJ;nja je pean:aa CJinxa p;eMoKpaTCKHx·· :;Kea~
CKHX caara . . y CBIIjety.
_ .
· IIMa ou,n;je ~ p;CJierata H3 3CMaJI,a y KojnMa je octBapeaa
npaBa· p;eMo_xpatnj?, ·rp;je je :m:n:so'i' 6o.JI.n, y Kojn:Ma je yry,
meaa peaxi(nja, r,z:tje ce Kyrrouaa Mok aapop;a noueh.a:Ba ynpxoc ctpaiiiHHM··pyme~uHaMa Koje cy npo.y:spoxoBa.Jin paT
n oKyrraiJ;uja, r,rJ;je ce cuaKH ,n;aa ocjeha ·xaxo ce 3CMJLcl
o6aauJLa. n p;nxe. liMa o:st~;je ·p;eJierata seMan.a rp;je ce ·,n;e~
MOKpatcKrr noxpetu jow 6ope ~poTHB caara peaKI.:J;Hje, ·xoja·
y CBOjHM pyxaMa HMa KOMaH,lJ;HC,II03IUJ;Hje. ja xofiy ,ll;a II0,1l;~
Byt.IeM Hanope :m:eaa .ZJ;CMOKpata je,n;ae seMJLe Kad mto je
AMepnKa, Koje yctajy npotnB HMnepnjRJinsMa II patanx-.
xymKa'!a. OB,n;je Tpe6a ,n;a noMHC_JIHMo aa aarrope ·K o,n;rc;>·
sopHOCT ,n;eMoxpaT~Knx JKeHa ID:e~a'IKe .lJ.uja je · ,~;~;yma_ocT p;a
a.eMa11xu IIapo.ZJ; ocBjecte n p;a ra :imBe~y H>eMy ,n;o ca,n;a
Heno3aaTHM nyTeM nyteM ,n;eMoKpatitje II MHpa. H MH
I-I:OjH· CMO TOJI~KO. TpnjeJIH 0,11; <!JamHS!)ta II XHTJICpii3Ma MOpaMO.
BM no:r.rofin y H>IIXQBHM HOBHM aanopHMa sa OCTBapen.e
.zt:eMoxpaTnje. Mrr cae CMo ~eue n. MajKe ~wjnMa Ha cp~y
J!e»CH liCTa X\CJJ:>a ,n;a OCTBapHMO CpehaH ~IIBOT II 6oJLy
6y11yhaoCT namoj 11je~n. To . je orpoMaa cHara. Mii. saaMo
p;a ·ce MHp, , cpeha II oCJio6o1Je:a:e Jt:eire
OCTBapeH>eM CJI060,1J;C H ,n;eMOKpaTnje.
rroCTH;Ky
jef!;MHO
II03,Il;PAB IIPETCTABHIIIJ;E <PPAHIJ;YCKIIX lKEHA
. - AHJKEJI llETPEH
, ,Il;pare 11pyrapn~e! MHoro ce p~yjeM mTo .caM AOHR•
je}la n0311Pa•e II KOHrpecy A<PJK Jyrac}laBnje 011 Koopii"·
Ha~noaor, 0116opa <!>paa~ycinx >KeHa y KojeM je oKynJLeH_<>
123
�O_KO 30
,l(C~~paTCK.BX
H .naTpBOTCKBX ~CHCKHX-,
opraHHSQ-
i'\Hja, Hama seMJLa, . Koja je TaKblje ,llyro TpnjeJia y>Kace
paTa 11 napnapH_3a:M: aa:qHcra sa npnjeMe_ oKyna:qHje, "'nraBC~:
pa,ZJ;HH't!Ka· 101aca, a jom· _BIII~e :m:eae, 'l!Bpcro · cy yBjepeae Aa .
rOijHHe capaijH>e HHCY 6nne ysaJiyijHe, Tpn rO!jiiHe noCJIItje
OCJI06oljeH>a paijHHi'\11 H paijHHi'\e npiiCHJl>eHII cy 11a npn·
6jeray. crapHM ¥eTo,ZJ;aMa 6op6e sa ocrBapen.e cnojHx _saxrj_e.
Ba, sa.,_o~6paay npa_na aa esoj ~HBOT H :m:HBOT cnoje ,ZJ;jeu;,e.
Y nocJDe)l;~RM mrpajxoBnMa, y xojuMa ce rpn: H no
MR.JIRoaa p3,Zl;HRKa~-H pa,ZJ;anu;,a 6opn.Jio sa c:soja ~u:soraa
npana,- orpoMaa je 6nJia aKrn:sao_cr :~Keaa. C:se ,ZJ;eMoKparcxe
opramisai'\nje, · Kao n ljlpaHi'\YCKn KoopijiiHai'\l!OHn 0116op,
M06nJincaJIH cy CBeje_ caare -)l;a On noMorJIH orpoMaoj Macn
pCl,ll.HHKa, npnxynJLajy.hn rrpH.Jiore Ii opraan3yjyhii 6ecrr;rarae
oopOKe sa IIITpajKa'Ie. 'To je.i10Ka3 ,11a
l!
ljlpaHi'\YCKe lKOHe
pa,ll;e aa roMe ,ZJ;a ce craH>e y seMJLli usM:njeau :n ,z~;a saajy
~a ~e Mory anwra nocTnhH 6es ocr:sapeaa p;eMoKparnje.
Mm -ynpa:sJDaMo o11n npeMa -ne.JIHKOM Co:s jeTCKOM Ca11esy,
seM.JbH -co:q:njruii-ISMa, rum nero raiCo Hame O"'H yrrpa:s.JI>eae cy
n npeMa JyrocJiaBnjn, Koja je ocT~apHJia oaa:KBY ,ll;CMOKpa·
rHjy sa. KaKsy ce MH jom 6o'pnMo H sa Kojy lieMo ce 6opn:TD _
c:se- ,z~;or.Jie, p;01c je KOHal!HO ae ycnocTa_BnMo y aamoj seMJLH.
II03,11PAB ITPETCTABHHit;E IIOJbCKHX )!(EHA
OCYIIKE MOPABCKE BYHCE
Cpp;a~Ho nac nost(panJE.aM ae c;iMo y nMe Jin:re noJE.CKll~
- opraaHs~:qHje _Koja y CBoje pe,13;0Be oxyrr.JLa rrpexo
J_20 X~I.Jba-p;a 'lJJiali1!M'.! B_eh li y liMe 5:BI1X IIOJI,CKHX :1KCH8,
1:IHje·" CTC CHMDaTnje 3a,ZJ;05IIJIH CBOjHM HeCaJIOMJE.HBHM B
XHpOjCKliM CTaBOM y 6op6n: npOTHB 0 Kynaropa II_Op; BOA;·
CTBOM :samer JiereH,ZJ;apHor _T:ffT~. A H KaCHHje D?6jep;e
H8
":~Ke~a
q,poHTy o6aose ,!IOMOBnHe n yq•pwhea,a lleMoKpaTcKor ype·
i}eH:.a, an:cy- aenosaaTe noJI.CI<liM :~KeHaMa.
M:n, meae I!oJJ>CKe, yrJiep;ajyhn
~e aa nac, cnjecae CMO
,n;a, aapo.trnro ca,n;a, ·ae MOJKeMo MHpao ,ZJ;a rJiep;aMo Ha aacTojaine sa o6a0ny (flamnsMa. IIosaaTo HaM je ,11;a ,IJ;a..n.n:M ja,_Ia·
aeM aame opraansau;,nje MO:>KeMo nocTaTH os61IJE.8H cPanop,
Kojn: jaqa -.c:Hare Ta6opa MHpa. ·
·
IloJl>CKe meHe ce pa11yjy rJiella jyhn cnary Bame opra·
ansaqaje, -5~ne. ce p8.Ayjy n Ali~~ noJieTy H ycnjecnMa name
124
opraansau;nje, Kao H ycnjecnMa· CBHX ,n;eMOKpaTCKliX opra-
ansaqnja lKena Ha qeJiy ca JKeHaMa CCCP-a, Koje cy yqJia"'eHe y CsjeTcKy ,!leMbKpaTcKy q,e,~~epai'\njy JKena, p~yjy ce ~
jep CMaTpajy 11a je TO' Ham O,!lrOsop Ha noKymaje pacnnp>r·
nan.a ao:sor paT;a:or no::teapa- sa narepece &anliTaJiliSMa.
'
IT03,I\PAB ITPETCTABHHrt;E' )!(EHA 'IEXOCJIOBA'IKE AJIOJ3HJE MAPTHF.bAKOBE.
Y n:Me qexocJioBa'l!:ocnx :m:eHa n03,ZJ;paE.JbaM nac, aawe Mime _
cecTpe, nos,11;panJE.ciM c:se jyroCJIOBelic:oce )Keae, ca:s xepojc:oc~
jyrQCJIOBeHCKH aapo.u; K-ojeM Ce )l;IiBHMO He ca:MO S60r lbero:se op;:sa:JKae 6op6e npoTHB HnjeMan;a a <flamnsMa, B_eh _H
s6or· aeronor neJin1:IaHCTBeHor pa,n;a Ha o6aonn nopymeae
servrJLe, s6m:: aerone aenoKoJie6.JI>nne BOJI.e p;a crnopn: y c~q
joj seMJl>n paj.
H MII H,li;CMO HOBliM nyTCM It caBJialjyjeMO IIOCJIHjepaTHe
rewKohe. BJia,n;a HapO,ll;HOr- cppoara aa _qe.J}y ca np.eTcje,u;unKOM KJieMeHTOM rorna.n:p;OM ,lJ;OHHjeJia je ~sorop;rriiiHo_H IIJI2HP
.11Hjn: je npnn: ,l\HO :ncrryThea I66o/Q.
II MI-I HaCTOj"HMO p;a ocrsapHMO rro60JDlilalbe ':IKHBOTHOr
HliBOa aapop;a. Cpehan CMO IDTO y OBOM Be.JIHKOM HaCTOjalby
CJIOBeHCKHX SeMal!ta., r,ZJ;je je ..-izyT Ka COIJ;HjaJil'i3MY nonpHMHO
KOHKpCTHe cpopMe, CTOjHMO ca BaM'\~ cpefiae CMO _WTO sajep;HO
ca ~aMa CTOjRMO y HeiiQMHp.JI:.HBOM OTIIopy npOT~B cf>amnsMa,
illTO 3aje,n;HO Ca CBHM CJ!OBeHCKHM Hapop;ItMa rrpHrra.p;aMO
CJiaBHOM: ra6opy MHpa II -,n;eMOicparHje, KOje fieMo 'yEB:jeK
O,ll;.llf"'HO 6paHitTH,
BjepyjeMo 11a he ce 6op6a npoTnB .pamusMa, a sa CBjeT
Mnp ycnjemao sa:spmnrH. 'ToMe rpe6a A.a ,il.onpnaeceM;O
n: MH :m:eae, cne p;CMoxparcKe ~eae, 11nje ce jep;HHCTBO TaKO
li;RBHO OB,ZJ;je MaHmpecro:sa.Jio.
CKII
II03,I\PAB IIPETCTABHHit;E )!(EHA TPCTA
MAPHJE rABPOBEit;-ITAXOP
BeoMa ce :s·eceJIHM rr 11aCT Mit je ,ZJ;a- sac Mory nospa~
aurn ,n;aHac, na HameM -II KOHrpecy y n:ru:e AcfliK-a CJIOBeaCKO-HTaJinj"aHcKor seMa.JI>cKor ca:sesa TpmhaHcKe ·at"hacTH.
iKeae c:se rpn Hapop;nocrn, .S,!l;py:JKeae y .roj opraHusa:u;n:jn,
3ajep;Ho ce· 60pe ,n;a·· p;ocrHrHy 0Ha ,n;eMoKpaTc~q~. ·npana xoja_
�cy Tpmhanc'KOM napo.z~y ocnrypaHa npeMa MnpoBHOM yro·
Bopy n .CTaTyTy Kqra ca,11a anrJio·aMepnq!Ca Bojlia ynpaBa
an y je,n;HOM norJie,n;y ae nomTyje. AarJioaMepii'IKa oxyna~-no~a y~pa:sa noKyma:aa CBHM cp~~CTBHMa ,n;a. yrymll ua•
POIIHY BOJ&y.
Hame ce ~eae axninHo 6ope ca n;njeJIHM, Hapo,n;ou. ·
HapotiHTO cy C'JIO)II:He .i{eMoKpaTcKe opraausarp-1je xoje y
6op6n BO,ll;H :a<:eJI>a sa no6o.1Ioiii~HoeM ca,n;aniH.er cTaaa. ·Ham
je ,n;a Kp03 6paTCTBO C:IIOBCHCKOf H H·TaJinjaHCKOr ~ap0,11;a
usnojyjeMo· ,11;a ce· nomTyje MHpOBHH yronop. HeheMo f\03BO-
Ha_wnM ~eaa:M:a sa ~a.JbH -pa,n;, sa nprr~o6n:jaH>e }:Be B~hnx
Maca MaljapcKnx "'ena. YBjepeae cMo .z~a heMo npii/I06nTn
-cBe JKeae sa Tporo;rrrmH>H nJiaH, sa 6op6y -npoTHB MaJ:japcKe
peaKqrrje II capa,li"'Y ca CBIIM MnpoJ&y6nBIIM napo.ziHMa. PaAHheMo H 6opnheMo ce sa TO, jep rn~e clzf)KHMO crnapu
name ~OMOBHHe II cnnX MHpoJE.y6nnnx uapo~a. A y pa,11;y n
y 6op6n jyrocJioBeHCKe lKeHe YBHjeK he HaM 6HTR npnMjep
xojn he Hac op;ymenJE.ananr.
IJ;HJL
JIHTn ,n;a aanui o6JiacT 6J.r,z:t.e TBpl]ana 3a Hana,n;e aa ,zx:eMoxpa'l'cKe ,n;pJKaBe n ynopnmTe 3a _pas6:njaH>e aapo,n;Hor c}lpoa, Ta, npHje cnera aapO;li;H.or ~pOHTa ·y IiTaJinjn. XoheMo ,n;a
noMoraeMo s6Jin:m:en.e· aannrx ,zrsajy :seJinKux cycje,n;a, perry·
. 6JIIU<e liTMHje H ct>HPJ, yBjepeHH 11a je 6paTCTBO II je,11HH, CTBO .MelJY aapOAHMa aaycnjemanje cpe,n;CTBO sa nsBojeBaH»e
. 7pajHor r.mpa II ,11eM9Kpamje y CBrrjeTy.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHD;E :>KEHA MA'BAPCKE
):~:pare jyrocJioBeHCKe JKeHe. )l;o3B0Jnrre MII ,n;a BaM aajnpnje npe~ci'M ronJie nprrjaTeJE.cKe no3,ztpane pyKOBOf!;CTna H
cnnx tJ:Jia~osa ,n:eMOKparcxor- canesa Ma~apcxnx aeeHa.
·Harne )li:'eHe, xao H 'tJIITaB · aam pa,u:I-In Hapo,.n; no3H.a-jy
. xepojcKy ocJI060,11HJia•IKy 6op6y II o~yweBJl>eHu pa~ jyroc~o
neHcKnx aapop;a Ha nsrpa,n;n.n, no3Hajy ,n;eMoKparcxy .noJIJI·
Tin::y npeMa Ha:u;rroHaJIHHM -MaiLHHaMa, no xo }oj Mal)apir
KOjH JKnBe y Jyr..QIIillriJia»rrjn He ncnawTajy pa;:pr rpnjexona
ljlann.:rcrHttKe Mal)apcxe~ aero cy D.yaonpisau "!Jiauonn
<!>flPJ. I!OWTOBaa.e II npnjareJ.CTBO KOje Mal)apC!CH HapO,ll
ocj(!ha_ npeMa jyrocJioseHcEnM Hapo,n;nMa jom :Bnme ce no~
Behan:o nocjeTOM MapmaJia Tara, ·seJIUIWr nol)e jyl-ocJioBeHcxnx aapo,.n;a, By,n;HMnemrii II npnjareJLCKHM casesoM xojn
je CKJIOTIJbeH nsMeljy aawnx .n;»n:jy seMaJLa.
,n:paJre _ jyrocJianeHcKe ~eae.- Hama ,n;eMoKparuja je y
. noc.lbe.z{n.e BpirjeMe nomJia op;_Jiy'!HllM Kopa:u;nMa rmnpnje.zt.
Pa36:njaa.eM ljlamncrrrliKHx crpaHaxa n no.zt:pJKaBJbCibeM Be~
_her ,1J;HjeJia 6aaaKa rr Kpynae HH,IJ;ycrpnje o36UJbHO CMO noja•IaJIII aawy aapo~ay ,n;eMOKp_aTrrj)r n nom.1ux nyreM n3rpa,llae COljnjaJIHSMa. 0BH ycnjecn ,11ajy CHare II !IOJIOTa ·
. 126
II03,ll;PAB IIPECTABHHIJ;E HTAJIMJAHCKHX lKEHA ·
IIHHE IIAJIYMBO
MH ,n:eJieraTn: HTannje, xoje CMO ,n;omJie HS seMJLe y
Kojoj je 1\0MOKpamrja jow lj>opMaJiaa, jep ce !CJiepolj>anm.
CTHlJKa peaK:u;nja THjei::ao nonesa.11a ca CTpaauM nMnepu]aJIH3MOM, naKo ce aam aapo_~~; 20 Mjece:Q,n · 6opuo y .cJiaimoj
napTnsaacKoj 6op6n ga. Kojy je Aao TOJIIIKO xpnn, yttecrnyjeMO aa II Koarpecy A.<P)K JyrocJiannje ca neJIHKHM naTepeson-albeM n ycxuheaeM jep ~-Mo ·ce ynjepuJie cnojrrM o ..rnMa
n cJiymari:e ··cnojnM ynniMa KaKo aapoA 6pso II JiaKo ocrnapyje cne cnoje n:,u;eaJie Ka;:ia y cnojnM pyKaMa nMa n;racT.
3a npnjeMe aamer jyaalJIWr oTnopa II nojHor ycr.aaKa
IIMClJIH CMO H MII Hamy aapO,!lHY BJia~y, Harne aapop;HO-OCJIO-_
6o,n;n;ra'!Ke op;66pe. ICa,zta cy ,n;omJui aarJIO~aMepn,xaa:u;Ir, T3B •
»OCJI060A.IITeJLIH<, o,n;yseJI:n cy aamnM: aapo/fanM o,n;6opnMa
BJiacT, a aamy pasopeay, nopynreay n ocn!:>.oMam.eHy 3eMJLY
npep;aJIH cy y pyKe KarrnraJIIICTII ..rKe peaxn;nje HTaJinje, ca-·
Besanxy laHrJioaMepiPIKOr n~nepnjaJin3Ma. MeljyTn_M, napTnje J.Lenn:u;e rr MaconHe opraangcin;nje, op;ynnpyhu ce npJLa...
BIIM MaXHHa:u;'njaMa peaKQRje, nocrajy CBaiGIM ,n;aHOM 'CBe
ja•w H jal!e. qHTan aam pa,n;rzn Hapo,11; oKy:r.rJba ·ce y ocJio6o,zprJia"tJKH -noxpeT. ,ll,aHac cy -_~eHe pa3yMnJie ~a Mopajy 6nrii je...
,n;nacrneHe ,n;a 6u ce Jia.Kwe o,n;yripJie nOJillTn:qn peaxn;n6HapHe
nJia,n;e y IIraJIHjn. Oae cy caKynJLeH·e y Cane3y :JKeaa liTaJIIije, 6es pa3JIHKe: pa,JJ;an:qe, ceJLaHKe, yp;oBn:u;e, MajKe JKeHe
nOJIHTHlJKHX npnTnopeHHKa. CBe ce 6ope ga Miip, c_Jio6o,n;Hy
yiipaBy n sa pa,11. Y'leCTByjy y ,ll;eMOKpaTCKoM if>?OHTY Kojn
MOpa, ca CBHMa p;eMOKpa-TcKHM opraarr3an:ujaMa II ra:.1Ilrje, no6je)IHTH y npoJ&efiHHM HS60pHMa 'lHjOM he no6je,liOM H3p0,11
.ziOGUTH BJiaCT y pJ'l'e,
.
127
�IIQ3,ll;PAB !JPETCTABHHIJ;E ,)I{EHA PYMYHHJE
'
ECTEPE MA 'BAPOIII
llprrmnooM II Ko,;rpeca A<IIJK-a JyrocJiannje, OKe':'e P:VMY,anfe · 11 sp~:m:aBajy naM cBoje npnsaaH>e s·a y,11;no KOJ~ tTe
AaJre Ha yunmTeay_- HajcBnpennjer aerrp~jaTeJLa "'OBJC'IlaHcTBa·, XHTJieponor (pamnsMa, H ynjepanajy _nac ,ZI;a H~ Bam
Ca,qaWH:.H pa,11; Ha OfiHOBH SeMJLe CJIYJKH KaO JKHB IIpHMJep. 23
anrycTa 1944 Ka,lla je PYMYHCKH Hapo,11 ocJio6oljeH noMohy
xepojcKe IJ;pneHe ap,mje O,IIJI}"!HO npucTynno YH':'IDTOILY
<j>arnnsMa, "JKeHe PyMyHIIje, cll,!la cJio6o,IIHe, Y",.Y"YJY ce Y
6op6y sa H3BOje:Baa.e npaBor p;eMoKpaTCKOr pe:m:n:Ma.
Mu saaMo ,n;a IiM.aMo-jom MHOro ,n;a pa,n;HMO ,n;a 6u
TO
oCTBapnire .. C~jecae cMo, .zra je sp. ~npmheae ·cTel.!eaor noJio ...
JKaja, sa npoqnaT Harne MJI~e peny6m<Ke, y npnoM pe,11y
"noi:pe6aH Mrrp.
CHa~ae aKt.J;:nje coJin,ll;apaocTii ca xepojcKHM aapo,ll;IIMa
fp_tiKe -H illnaanje, yqnpmheine npnjaTeJLCTBa H capa,11;ae ca
cycjep;aa¥ _Hapo,n;uMa J:Ia qeJiy ca ConjeTCKHM CaBe30M, noKas.yjy-.aamy pjemeaoc:r: ·,ll;a c~ saje,ZJ;HHllKHM. caaraMa 6opnMO
,11;a o_cyjeTHMO ·arpecHBHe rmaHo:se Jn,pzepnJanncTa. 3a~o ce
11 aHac JKene PyMyrrn:je. yje,llrrJLyjy IIPI\ EO,IICTBOM HaJxpa6pujer 6op11a - ,11pyrapnqe AHe IIayKep, npne lKeHe .MHH>I·
CTpa. HHOCTpaHIIX' ~OC~OBa y CBHjeTy. 3_aT.O je HaW aapOA
ca _-r:a~BOM pa,n;omh y u o,n;ymeBJE.eH:.eM nos,n;paBHO_ ,l(OJiasax y
ByKypemT xepojci<or nol)e jyroCJionerrci<nx Hapo,lla MaprnaJia
Jo.c:;:nna Bposa TrrTa u nenin-cor aaTncJlamHCTH'IEOr 6opl{a
feoprH ,lJ;HMIIT!)OBa.
. IIpnnHI<OM namer~arpeca MH -:sac yBjepa~~Mo, !{pare
p;pyrapnu;e, Aa MO~CTe pa'IyH8TH aa aame ;npHJaTe,JE.CTBO lJ
,!J;OriprrHOC .3~Q.Hamy saj~,l\HH11KY. CTBap, ga .. MHp,
IT03,ll;PAB IIPETCTABHHQE. fPl:fKHX .EEHA
,ll;pare ,~~pyrap>ri:\e! OcjehaMo neJinKy pa,llocT InTO Mi>;,ceMo c on or MjecTa npeHajenr II KOHrpecy A <t>JK-a 6op6enii
,n;yx rp':J;Ke ~eae; I<Oja ce. y OBOM TpeayTKY 6oprr ~ nymKOM
y pyu;n no nJiaanaa~a, noJJ>nMa, rpa,n;onHrua II ceJIIIMa ~awe
,n;oMOBIIHe, 6opu sa cno6o,a;y, sa HesanHcaocT, sa ,n;eruoxpa-
Y BprrjeMe K~a cycjei\He ,IIOMOI<pa;cJ<e seMlLe o6aa, lllLajy CBOje .pyrnenrrrre n r~e cpehHy 6y,llyHHOCT CBojrrx "
rrapo,11a, aarn uapofl KOjrr je TOJirrKo lKpTBonao y 6op6n
npoTHB sajep;Hnl:J:K~r HenpujaTe~a, npoTn~ ID.e~a~xnx I{Jam_u. CTII11KIIX sanojena'la, HIIje MOrae jom AD Ac:tHac f{a._,ll;06':U:je
~ cnojy ,roJinKo BOJLeay CJio6o,n;y- n HacTaBJLa 6op6y nponiB
HOBOr OKynaTopa, npOTHB aJHrJI0-a_MeplP:IKOr 'nMne;.pnjaJIH3~a,
6op_6y sa· Mirp n aesanucaocT cnoje -sCMJLe.
"'"
y-Toj 6op6n, xaq u y npomJioj oKynau;njn, rp'IKa JR:eaa
O,IJ;HI'paJia je n urpa. BiUKHY yJiory; :acpTByjyhrr I-I CBOj JKHBOT
y 6op6u npoTHB OicynaTOpa 11 c nyrnKOM y PYIIH paTyje
y peA:oB-nMa ~eMoKparrcxe apMuje, nope,z{ cnora ,l\pyra, cnor
ou;a, nopet~; 6paTa, jep sHa Aa ocJio6ol)eH>e seMJI.e snalin
OCTBapea.e lbCHe eKOHOMCKe .II lbCHC IIOJIIITH1J:KC. CJio()o,l{e; OH8
je cnpeMHa ,11a cTynrr y 6op6y sa o6HoBy H II3rp~ay CBoje
Se!\{.)Le Kao mTo CTe cTynn"Jie n nn. Y 60p6n KOja ce ,ztaHac BOAII y aaruoj seM.J.DU:....Hli"'ly cne HOBrr pe,l\OBII :aceaa ·nosaaTnx
n aerrosaaT'nx xepoja Kojn no~ajy O,l( MeTaKa f{OM-a!i:nx.
ns,n;ajHHKa IIOTIIOMoi'ayrnx o,z( aMepntiKHx ras;:~;a._ Ha XH.ll>CV(e
:»ceaa TPYHY no saTBOpHMa H IIO,ll;PYMH:Ma, IIO OCTpBMMa~- oo-Jiecae n ·Tpy,n;ae, ca. M8JIOM ,l(jel:{6M, :~Ke~e KOje ce npnje
npeMeaa· nopaljajy, a a.nxoBa ~jeq'3 · Hoce T~·roBe My'leina_cnojnx Ma jKII. RapaJCTepncTn'laa· je.. npnMjep ,n;a ce npiDIIIKOM,
.noCJLe1{aer rpaHcnopTa JR:eaa·Koje cy ornnme y nporoHctno
ua ocTpBo CaMOTpia!K-Hy, -o,n; 8o -xoje cy 6IIJI~ Tpy,z:tae, 27 Iiopo,liiTJio y npBOM Mjeceqy 6opaBKa y Jioropy. Meljy OKPTB~ra
.Moaapxo-c}>amncTirliiWr Te·popa ·nMa .soo xnJLifAa 1K:eaa n
,n;jeqe, Koja-ce-·HJamase aa yJinl:{a.Ma, 6es JCYBa, rJii!,lJ;HH, rmru H
6ocrr.
Hama je seMJI.a _I{OBe,zteHa- y onO 'TparHtmO cra:e.e aarJioaM:epn'1IKOM HHTepBeHI:{lijOM H TaKO SnaxoM- 3.MepHl!KOM nO-·
MOlin Tp11_~oj, Koja ce cac-rojH y nymKaMa, ·tenKOlHtMa, anno- ·
·OHIIMa Ji:. APYrHM- npcTaMa paTHOr MaTepnja~a Aa On ce noneha..JJ:o KJiaae Hamer Hapo,z:ta. Y D;liHII3MY- .II CCl,li'H3My KOjHM
A"'epnKaHI:\R y6rrjajy mirn Hapo,ll paali:ITM pa<j>r<"Hnpam<M
HaqnanMa npeMamnJin: cy 'laiC H H.eM:.a"tiKe- q,amnc:;:Te.
0Tnop. uamer aapo,z.;a, aa l:J:eir}r ca ~eMoFCparre_xoM apMH.joM H reaepa..JJ:oM MapKocoM, ca cnojoM cno6o,z.;HoM BJI~OM,.
cnaKHM ,z.;aHOM cse B<nme ja"'!a .n HaHOCn y,n;ap:qe HenpHjaTCJLHMa.
Trrjy H MHp.
9
f28
129
�·
Aaaac, )la,Zia. cBjeTcKa. pea~eqnja a Moliapxo.P~ncTn
' aaeTo}e Aa pas6njy aam omop, Hawa je 6op6a ncTo!>peMeHo
H 0op6a 33i eBjeTCKY ,1\eMOKpaTHjy, tipDTHB HMnep'HjaJII<CTli'I_KHX pea~HOaap.a:nx ,caara, ~a jaqa:e.e qspcror MHpa'., AneJryjeM aa ·Bac, ,z~;pyrap1m;e, KOje npeTCT2B:JJ.aTe :m:eae JyrocJiaJUIJe,
aneJifjeM aa A_e~wKpaTe u;njeJior CBHjeTa Aa no~oraeTe uam
Hapo/1 ~eoja ce xepojcJCn 6opn.
/
;,&,
PeaonyLJ;Hja.
II KOHrpeca Ac:::t:>F-H-a
Q_y'lewli;y H{eHa y 6op6H nporHB parHHX xywHa'la
a 3a ,npaseaal:l H 'leper MHp
Jl.pjrH KOHrpec AHTHI/JalllHCTH'lKOr r/JpoHra ){{_eHa JyFOCJI8Bifje, opp;Kan yl Beorpapy op 25 po 27 jaHyapa 1948
rap., cacJiylllaBillH Hcp,p11He per/Jepare H HaKoH CBecrpaHe
.l;,I1CKYCMje, 110K8380 je jOill jei(HOM jepHO.l!YII1HOCT H H8110KOJie6JbHBy Ol!JIY'lHOCT ){{8Ha JyroCJI8BHje y OOpOH 11POTHB
paTHi1x xylllKa'la, sa y'l'Bplllhelbe MHpa if p,e!.{oKparwje y
CBHjery.
JKewe JyrocJiaBwje, Koje cy Jie.llaBHO 11pe){{HBjeJie CBe
. c1paxore para, Kao ll<eHe H MajKe P,HJKY O.liJIY'lHO cBoj rJiac·
npOTHB 110KJT1Iaja peaKL(HOH8pHHX CHara y CBifkTY, KOje,
H8 'l8JIY ca 8M8pH'lKHM HM11epHjaJIIICTHM8 H8CTOje_ p,a H38~
50BY HOB"H
paT.
Y 6op6H 11POTHB 110T118JbHBil'l8 para OHe cy HOB838He
Ca CBHM H8Hpe.l!HHM ){{8HCKH~/ opraHH38P,HjaMa y CBHjery,
ca CBHM ,il.€MOKparCI<HM CHaraMa 'iOBj€'l8HCTi3a, Koje, 31J.py. )I{€Hey 1/JpoHry Mnpa, Ha 'leJiy ca Co"BjeTCKHM CaBe3oM npercraBJbajy BeHYI'KY CHary Koja je y cralby 1!8 ocyjeTH ·vr pas6vrje HMHepHjaJIHCTH'lKe llJJal/OBe. 38 HOBH paT H C118CH 'l0Bje'l8HCTBO 011. parHHX crpaxora.
YjeJIHlbeHe ca 'lHTaBHM HapO!J.OM y HapO!J.HOM r/JpoHry,
• non pyKoBO!J.CTBOM KoMyHHCTll'lKe naprvrje H MaplllaJia
131
130
•
�Tara, Jl(eHe JyrocJJaanje, CJJODOJ/HH u paanonpaann JbYJ/H
Y. CRODOI{Hf'j J/OMOBHHH, O'leJJH'lene y 6op6u ITpoTHB rf>aWlf3M8 H y H3rp8J11bW ilapo/1Hfi ·,lleMoKparnje,. rrocraJJe cy
jeJ(Ha OJ/ c:urypnm< u aT<ritBHHX cH-ara \(, 1/>poHry MHp8.
Hawe >KeHe cy cajecHe J/H caojy 6oJby 6y,llyi>Ho:r rpaJfe
CaMe, CBOjHM pa,llOM H8 COljHj8JJHCTil'lT<Oj H3rpa,lllbH aeMJbe,
J/H raj p8J/ 3HB'llf O,ll6p8HJ 3eMJbe n O'lJB81be nROJ/OB8. name
oopoe, 3HB'lH 6op6y npOTHB HMnepnjaR11CTfl'/KHX flOTJiaJbH88'18 para H. lbHXOBHX HJJBHOBa.
., .
Y nMe MRJJH<fHa Jl(eHa Jyrocnaanj.e «oje 'npercraBJba,
KoHrpec ce o68Be3yje:
Jla JiceHe JyrocR8BHje, y je,llnlbeHe c 'lWiasirM H8POJIOM
y HapOJIHOM rf>poHry u npeKo csoje opraHH3aQHj'e· AHrH1/JamncrH'lT<or l/>poHT8 Jl(eHa rpeoa 11 JlaJbe J/8 YJ/8li(J cae
CHBTe J J/jeJJO eJ<OHpMCKOr I/OJ/H3alba 11 COl(I1j8J/HCTJI'lJ<e
H3rpa,lllbe csoje aeMJbl!, 3a IICf!Jlbelbe rferoroJ/Rllllber rrJiana, jep ro, y3 rrpnspeJIHH !1 KynrypHH npoQB8T JiaUie :J>eMJbe,
IIMJi>HHjH 11 KJRTJp11Hjl1 Jl(lfBOT HBUIHX HapO,ll'a; 3H8l{J1
orpOMHy HO,llpUIKJ JleMOKparCKHM II MHpOJbJOHBiiM CHaraMa
'IOBje'lilHCTB8 y 6op6w npOTI1B parnwx xyWI(a<l<i.
..
AHTHI/>8WHCTJ1'lJ<H !/>pONT Jl(eHa rpe68 J/E(noja\/8 CBOj
pall Me})y Jl(eH8M8 'J 'cMHCJJY HenpeK/1/lHOT o6j8llllb8B81bB
Jl(eH8MB J/YDOKe HOBe3aHOCTH Hallie 6op6e Ha HOJby H3TP8Jllb•e coQHj8Rff3Ma c orrmroM 6op6oM aa· MHp. Hawe opraHn38[{Hje rpe6a.,llao6asjewras8jy Jl(eHe o J10ral)ajnM8 y cB/1- ·
jery, JIB. HM o6jacHe ynory ifo&e JyrO<;JJ8[lHje y rf>poHry MHpa
11 ,lleMOT<paritje, CMRCHO ja'lHlbB ,lleMOT<pBTCJ<J1X CHara y
6op6H H[JOTHS pHTHHX .xyWKB'lH.
AHrniflalllRCTH'IT<H.4?PDHT Jl(eHa jow snme n.aJ<rHBHHje
rpe6a JIB p83SHjoi!-r1op6y aa y•IBpUihelbe · MHpa ·aa Mel)y"
H8POJ/HOM HOJby, ja'lajyl;u H IIlHpehH H ,llaJbe Jlal/le Be31ff. Ca
!J.eMOKparCKHM Jl(eHCKHM opraHR3aljRjHM8 H Jl(elfaMa QHjeJIOT
Cl>Hjera, Jl0M8JI(Y,/;H Ha raj 88'1118 OKJf!JbBlbe CSHX Harrpef{•
HHXJbJ/!11 y 6op6R 3a MHp_
.
'
·
..·
/l,H>KyhH O,llffJ'lHO CBOj rJiac npOTHS p~THHX XJWk8'1H,
KoHrpec no'3HBa JiteHe llHj-enor csnjera J/H jow ja'le a6Hjy
csoje peJ/OBe, jolll rjeiillbe ce noBeJI(y y Mel)yHapdJ/Hbj
J/eMoT<p8rCKoj rpeJ1ep8QHju Jl(eHa, aa OJ16paay npasa Ha
JI(HBOT, OJ(6paHy cyaepeHHTeTa R ae38BHCHOCTH CBHX HBpoJ/B, 38 ·npaBe,llaH H <iSpCT MHp.
.
182
Peaony~Hja
.
b 6pH3H 3a Ajeuy H .MnaAe HapawTaje
MY!, JlenerarJ<ulbe ll KOHrpec8 Jl(eaa JyrocJJasnje
CXBaTajY,hH 3Ha'laj 3BJ/aTKB· 6pHre 0 · J/j.el(H KO}R je
npi:Jl· Hac ITocrasno l/pyr Tnro, o6alieilyji!Mo ·ce JIB heMo
'(VBarn .aamy ,lljel(y n OJ/HTH HaJI lbRMa JIB 611 Mornu 3BHcra
noC7 aTH JIOCrojHH rpal)aH11 Hose JyrocJJ8Bi1je, rpal)amt Hose
3€MJbe CO[{HjaJ/113Ma,
• 06aBe3yJeM? oe J/8 heMo Hawy1 Jljeqy of{r8jaTH y J/YXY
fiOBe JyrOCJ/8BH]e, y OJ/aHOCTH H JbY,OaBH npeMa OTai,IOHHH
11 Mel)yco6Hoj .Jby6aa11. yq,HheMo ux Jla caoje nnrepece,
HIJT<BJI He OJ/sajajy OJ! nnrepeca aajeJIH11lje. KopwcrnheMo
cpe,llcrBa Koja HaM ITpy>Ka Hallla J/PJI{aBa JIB of{rajaMo 3/lpase, paJIHe H J/HCf<HHJ/HHOSBl!e JbYJ/e. /)OMOhH heMo RM /!8 J/0
Kpaja 113Bf1I1JJY. CBOj OCHOBHH 33/lBTBK J/a y'le H casjecHp
113BplllaBaJy ~BOJe lllKOJJCT<e o6aaeae. Pa3snjalieMo KOJt lbHx
JI(€Jby. 3a CTHqalbeM 3Halba, CaM011Hifl(HjaTHHy 11 CTBapanatJJ<e cnare.
·
· ·
·
T<iKO i>eJIO HX ITpHITpeMHTH J/8 ITpeJ3MY, H J/8Jbe pa3BHjajy 4]eno rpBJilb_e CO!iR]anHaMa y nauioj 3eMJbH.
/(a. OH .TO OCTf'IHpHJJe, a ;Y,3HfrtajyhH y o63Hp: KCJHKpeTH•~
npeJIRore ·H3HHjere;:y perjJepafHMa fi J/HcKJCII'jR, 11 J<oHrpec
ffOCTBBJbH ITPeJI CBe opraHH3al(Hje A<f>)J(-a, CJJHjeJtehe 38J/aTKe:
·
·
· ·
1) flojaua-tu «yi'rypno-npdci-jerna w ITOJJlf.TH'lKR pall
Mel)y Jl(eHaMa nyreM KOHI/IepealjHja, 'lHTana'lKifx rpyna,
ceMuaapa, ITpe,llaBalba, Kypceaa, lllYipelbeM KlbJ1re u lllTaMne
11 T8k"O f!OMO/;H npocsje/lHSBlbe Jl(eHe, j.ep BBCllHTBTH ,lljeljy
Y ~yxy HOSe JyrocnaSHje H O)UOjHTH HX JIB (Jy/1y lbe3HHH
CBJecHHI rpal)amt, Mary caMo Jl(el:le ocno6ol)eHe npeppacy,lla,
11.9/lHTHJTe H. ITOJ/HT/fi/KH .CBRjecHe,
.
BacnHTaH>e _lljeqe HBHOB Ha'lHH TpH'JKH 388/ba H yMjeUTHOCTH ~. 3aw Je J/YJI(HOCT Hawe opraHH38IiH]e JIB yno3H8je
){;~He-MaJK€ C8 lbHXOSOM OJITOHOpHOM Y,liOTOM y SHCHIITBlbJ
.
J(felle H J/a. Hxy OBOMe noyqasa.
. . ·
J!qureJbHqe H HBCTBBHHiie, 'IJJaHM!ie opr8Hn 3aljJI:fii.'oi~;;:/
A<P)J(-a, rpe6a J/8 noMoruy namy opraHH38IiHjy y vc-ey.~.;~o';,~ ~~
..
!by onor aaJiarT<a
·
· ·''" ~:c<'·3'i.~ - "i"~+~\'
•
.
(t~;/'/'f\'<~,kof?~:i i/;
l ~ -.. '". ~ ""
l8&:;~-~-i
i-3 ':
~·:·~\.~:;:;) .~- '~/
.
,'- \
~
"i.·\·i
...
'~
,,~
~
�Epura)l{eHa Mapa ce WIPeHHjf7TH u sa pjegy noJI crapareJbcTBoM CMjellJTeHy' KOli - crapareJba. AKXHBHO y'leJJlhe
1KeHa y crapareJbCKHM caajerHMa; cnpoao/jefboe crpore eBHl(eHqHje HajJ )I{HBOTOM, pajJOM' H ()/1rojeM OBe pjel(e, JITO•
3HaBalbe lliHpOKHX MaCa )l{eHa ca 3aKOHOM 0 CTapareJbCTB}',
6pHFa 0 lbHXOBOj /18JbOj _6ypyliHOCTH OMpryliH/ie liB H TB
11jeqa HMajy CBe ycJWBe llaHOCTaHy l(ODPH H KOPHCHH rpa}jaHH CBOje 3€MJbe, jJOCTOjHH Hallie CpeliHe 3aje/IHHlj€.
6) lfcro raKO nyreM narposara caecrpaso HOMOliH
HHT:epHaTe, l(OMOB€ J'leHHKa y HpHBpe/IR H }ja!JK€ KJXHibe.
7) 0CT1rypaTH nawoj AjeqH pa/IOCHO l(jeTHibCTBO OCHHBalbeM HrpaJIHllJTa, napKOBa, JbeTOBaHHWTa HT /(.
_
II.a 611 ucnysnne cae oae 3Bl(aTKe o 6a a e a y j eM o
c e !(a lieMo npopy6JbHBBTH nHTalb•e OJ!I"Oja 11jeqe, H3y'laBaTH 6praHH3aqHjy If pap CBHX JCTilHOBa l(jeqje 38lJJTHT€,
JH03HaBaTH ce ca CBHM 3BKOHC.KHM nponHCHMa H3 OBe o6na- .
ern- H lt3J!HhH cnegujaJIHH KaJ!ap )l{eHa; Koje he ce nocBeTHTH ..
2) OqsapHTH llJHY capaj11bJ_H3Me/jy IIOMa, lliKOJie H
HHOHHpcKe opr8HH3al(Hje. Y TJ CBpXy HOBe3aTH ·ce C8 opr8- HH38I(HjoM H npeKo po/111Te.lbcKHx cacT8HaK8 yqemlieM y
lliKOJICKHM casjeTHM8 H Ha CaBjerOB81bHMa npocajerHHX pa/IHHK8 npo4y6JbHB8TH nHT81b~ ol(roj8 11jeq-e. Yno3Haru
ce C8 relliKOli8Ma y pa11y lliKOJie H nHomrpcKe opraHH3al(Hje
H HOMOliH HM j1a HX npe6pol(e.
-3) Hallie opraHH3al(Hje rpe68 !(a 6y11y rJiaBHH ocJioH8I(
Hallie Hapo/IHe BJiaCTH HpH OCHHBalby CaBjeroBaJIHlliTa. 311
M8jKe H ll)'eqy, llje'ljHX AHCH8H3epa, OH()p8BHJ/HllJTa HT/1.
YllHHHTH CJle /18- ce THM ycraHOBaMa CJiy)l{e CBe Maj}{e, K8KO
6H OllrojHJie 3/lpaay :w sanpeJ1HY 11jeqy.
4) Hallie OpraHU<Jal(Hje Tpe08 /18 DYIIY npBH- HOMOliHHI(H HapOj1He BJiacTH, y opr!JHH30Balby lliHpOKe Mpe)l{e
A)'e!JjHX jacaJia H 00/18HHlliTa H raKO :IIOMOTHY- pa/IHOj )f{eHH
·1111 ·lb€80 j1Hjere Dyl(e 36pHHJTO, iJpaBH)JHO pa3BHjeHO fJ
88cnHTaso.
·
·
0praHH38I(Hje A</J)f(-a cy IIYlli-He Aa 11ajy liHHI(HjarHBy
3a OTBapalbe yCTaHOBa l(jeqje 3alliTHTe. !(a CBOjHM HCKJCTBOM HOMOTHJ npH lbHXOBOM OCTBapHBalby, /Ia npoy'laBajy
OBaj npo6ieM H -AoiJpHHecy /Ia re ycraHOBe 6yIIY Ha /IOCTOj- HOj BHCHBif.
- Y TJ CBp-xy OCTBapHTH llBpcty Beay Ca HapO/IHOM BJ/a"
llif>J( If CHHJJifKilT_HMa.
_
OcTBapelbe OBHX ycrasosa je y npsoM pe/IY aa11araK
caMHX pa/IHHqa H saMjewreHnqa.
Hallie opraHH3anlije IIY)I{He cy raKo}je ·lla JIOMorsy
-pa/IHOj )I{€HH ceJia""fr.Pa6p'aiie cs6je AJfjere 3a 8pHjeMe no.1,.
cKHX: paJIOBa y c.e30HCKHM 00/laHHWTiiMa H 'jaCJIHMa; 5) C neqMjanHy. n<l11flbY rpe6a rrocsernrw pjel!H 6es
po~IJreJba np!pesoj MarepHHCKe JbyoasH
6pnre . •
JJ.jeqju J!OMOBH ocrajy cransa 6pHFa HalliHX opraHHsaguja_ J]y~-eM .narposara }'KHOHHTH Kac;]_pHCKH H3rJiejJ
A]e!Jjl1.X /IOMOBa, CH86J!jeTH HX 0Hp8HHM KlbHTllMa, lliTaMHOM,. Hr.pa'lKflMa, ,HpJ_JKHTH, CBecrpaiJy HOMOli B8CHHT81JHMa
y OjJFOjy !l.jeqe_ Capa/jHBBTH llpH OCHHBalby Pa4HOHHl/B fJ
JOCHO.I/apr;raBa, !l.f€'1_jHX J!OMOBa H Y'IHHHTH CBe jJa HBWH
. J!Q_MOBff. HOCTaHy -f!parH H TOHHH pOjJHTeJbCKJ{ _
J!OMOBH H
JKHBH "piJ._/!HH JioneKrHBH.
-
t,.
184
u
OR.HM llHT81bHM8.
Pesonyu,Hja
o y'lewtiy meHa y npHepeAH
\
Jl.pyrH _KOHrpec AsrmjJalliHCTJNKor rjJposra )I{€Ha JytOCJIBBHje, ORPJKaH 25, 26 H 27 jasyapa .1948 r_ y Eeorpapy,
~ Ha HO<ieTKJ ppyre TO/IHHe· OCTBapelba.npBOF llerOTO/(Flllilber HJ/BHa - KOHCTBTJ je:
J!a cy JKeHe .JyrocJiaBnje pan-e pparogjes /IOnpunoc 1
creapana'IKOMI papy sa nOJ!H3alby Hallie 3€MJbe H Ii3rpai)HBillby coqHjaJIH3Ma y lboj;
·
!(a npep Anr.wrj)aWHCTH'IKlfM tjjpoHTOM )l{elia JyrociaBHje, jeJ!I;HM OJ! MOliHHX cry6oaa Hapopsor rjJposra, croje
H ;iaJbe aennKH 3al(al(H, .~ o6yxaaralbe CBHX pQc/IOJbJOHBHX
)l{eHa 11 lbHXOBa aKrHBH3aquja y orrwreM pa11y sa H3rpa/llbM
3-2MJbe, Ha O~TBapelby lleTOrOJ!HII!Ib€F H-'[BHa, 31!. cpef;y H
6narocralbe 1(8lliHx sapo11a, Hallie _pjeqe, nawux_ 6yl(YliHx
HO.KQJbelba._
..
.
_
._
..
. _
_
· }J.pyrH KOHrpec AHTHr/JalliHCTHIJKOr r/JpOHTa )I{€Ha Jyro7
cJiilBHje CMarpa pa je norpeo11.o:
. . · - .
·
1) nojaqarn yqewhe 1KeHa y np~apepiiQM. li ~PYlliTB~
HOM )I{/1BOTY, n.pe/ly:N:TH HOTpe6He _Mjepe 38_ CTpJ'lllO PcHO-
.. JS/1
�COOJbaBaibe 'ff JCBBpmaBalbe lKeUa y .HH/!JCTpHjH, UIHpOKO
ux •Mo6Jt1Iusuparn sa noxaljalbe. kypceaa Koje oprauHsyje
uapdJ!Ua BJiacr, :npef!ysefia, quuf!u«am;' · u opraHilsoaaru
CTpyqSe Kypi::eae OJ! c'rpa!ie AHTHr/JBUIHCTH'IKOF rppo!iTa
){{eua.
Pa!!HTH Ha orsapalby J!}e'ljllx ycrauoaa I!B 6u oe noMOFJIO 1KeHH paJ!HH/!H.
.
lbH seMJbe, crliapalby R opraunaoaalby ycrauoaa aa MajKy
)1RjeT>e, .sacnnralby Rjeue. I{ 'cBJIM apyrHM- aaaanRMa .KOjH
c<: npep .)!{eue nocraa.n,ajy y narpa/11bR <PeJ!eparHBiie HaPOPHe PenyoJIHKe JyrocJiaBHje. Y TOM /1HJbyopraHR3aUHja
A<P)f{ aKTHBHO pap.R ua · aOJIHTH'IKOM R npocaj'1THOM no an·
3alby HBJUlHpRX MaCa )!{eHa.
I{
AIITHcPaWHCTH'IHor <PpoHra. HleHii Jyrocnaa~c~j~
'lJIAHCTBO'
1•. 'l nan AurR:r/JamncrR'IKor cfJpoHTa )!{eRa JyrocJiaBHje
MoJ«>e 6HrR caa«a _ilceua Koja y)!{RBa caa rpai}aHcKa R. 6npa'IKa npaaa y <PeaepaTI!BHoj HapoaHoj Perry6JIH/1H JytocnaBRjn, yepaja rrporpaM R craryr Hapopuor r/JpoHra H
craryr A<P}f{-a H pal(R ua ocrsapelby rrporpaMa H!ilpopuor
cj)poura.
·
'lJiaHOBR Aurnr/>alliHCTH'IKOF r/Jpoura )!{eHa cy 'IJiaHOBif
I-I apoauor cj)poura. · ·.
. ·
·L. Jf.oaBa H ,11J)!(HOCTH 'IJiaHOBa jecy; pa '6npa R 6y pe
6Rpaua y oa6ope, Renerare sa KoHrpece R Konr/JepeH/1/fje,
)(a HpHCYCTBJ je KOJir/JepeH/1HjaMa, caCTBH/1RMa, cje;l(HR/1aMa
.H Kourpecy, R aa yqecrayje y lbHXOBOM paay, a«O! je R3a6paua sa 'IJiaHa RJIH penerara~.aa uauocH·CBoje MHW.>belbe
H npepnore o. CBRM ii!IralbHMa opraHR3a1.1H}e R paaa, !(a
· )''fecrayje y paay caoje opi:auRaaquje H pouoUI•e}by o)(ny«a.
I! a Raapmy je caa nyuoaa)!{Ha pujeliJelba oa6opa.
3 •. 'l nauo.J!R AHTf!tfJawRcrR'!KOr r/Jpoura·,)!{eHa JyncRaim}e Kojw paae cynporuo nporpaMy R craryry HapoaHor
cj)poura R craryry AHTRr/JamucrH'IKor i/>poura )/{eua Mary
6RrR orcrpalbeHH R3 opraHnaaunje AHTRr/JaUlJICTH'IKor
if.poura lKeHa OJ! crpaue RsapUIHOr op6opa one oprai/R3aqnje liojoj,.npnnaRajy. JlporHu ortfpalbelba MOX«i" ce
)!(aJIH'rlf'. /13BpUlHOM oaoopy BJII/Ie opraHnaaquje AHTHI/JalllJICTJI'I.KOr r/JpoHTa )!{eHa.
.
Aurnr/JaUiucrm«u cj)pour )/{eua. JyrocnaaRje je l!eMoKparc«;t, aurur/Ja1IIHCTII'/Ka oprauuaauuja, Koja je cacrasun
auo HapoJ(nor r/Jpoura. oKyHJba, y jeJ!RlbY je )!{eRe JyroCJJaanje OliO nporpaMa HapoJ(nor r/Jponra, pasaujajyfin
uajpaauospcunje cj)opMe papa Mei}y )!{e>HaMa, KaKo 611 uajwnpe •Mace )!{eua mro aKruaunje yqecraoaa;u! y apywraeHoM u npuapeauoM )!{lfBD'ry, y uapopuoj anacTH, y·usrpap-
OPTAHH3AQHjA
4. AHTRr/JaUIRC1'JI'IKJI cPpDHT )!{eHa ·J!Ma CBoje CaBe3He
opraH·e R caoje. opraue y ilapoaHHM peny6RHKaMa.
5. HajBRliiH opraH AHTHr/Jalii!ICTR'IKor cj)poura )/{eflH
JyrocJiaBHje jecre Kourpec Aurnr/JalliRCTH'IKor· cj)poura
H:eHa Jyrocnaauje, Kojn ce caaHBa uajMalbe jepaunyr y
I!BHje Ff!PRHe. Kourpec ca'IRJbaaajy 6upaHn aeneraru CBRX
2) Qf!jBUllbBBBTJ/ )!{eHaMa BeJIHKe S;i,l1aTKe KOje JleTOF0)1HliiJbH nJiim nocraBJba rrpea uamy uuaycrpujy, paauru
Ha JBJIB'lelby UlTO Befier opoja )!{eHa rpaaa 11 Ceira y rrpHBpeay 11 uuayci'pujy.
· ·
3) Yilosuaaaru )/{f!!l•e CeJia ca MjepaMa sa yuanpeljelbe ·
ll0Jb0llp11'Bpeae, aKTHBHS!fpaTH HX HB cnpoaof}elby Sa/!BTBKB
JleroroaHmlbe'r ·nJiaua y noJbonpuape,/111;
Paawru ua MacouuoM JlfJIBJbHBalby )!{eHa y seM.Jbopaauni[«e saapyre u saJIO)!(HTH ce sa JbHxoao y'JecrBoBalbe y
paay aaapyra. Jlpy)!{HTH. rryuy noMoh y uarpaplbu sappyH<'HHX ioMoBa, aHa'lajHOM aaaar«y KOjH Hapcmuu cj)pour
ocruapyje,ua ceJiy.
· 4) lllro mnpe ooyxaarnrtr )!{eue y paay ua nsiipliia·
aalby Jio«aJIHHx ITJianoaa H apoJ!HOr r/Jpourra.
Jfirfifr!Jiuiiucru'I«H cj)pour )!{eHa oxynnfie cae uanpepue
n papue )!{eHe JyrocJI_amrje R aafie R yoyayfie caoj aonpuuoc
I!Ei 6u oa ifame aaocrane seMJbe usrpaaun11 }ef!HY oa uajuanpel(Hitjnx seMaJba ua cBHjery.
CTaTyT
U6
�Cp€'CKHX H i£HMa O)lEOBapajyhHX GlpraHH3aqHja. JbHXOB
6poj O)lpei)yje lJ.eHTpaJIHH O)l6op AHTH</JHlllHCTH'!K.Or </JpOHTH )f{eHa JyrocnaBHje,. KOjH pacnucyje Ha6ope aa )lenerare.
KoHrpec 6Hpa lJ,eHTpanRH OJl6op ARTH</JalllHCTH'!KOr </JpOHra ){{eRa KOjH 6poju JlO 200 <inaifosa, II3 '!Hje cpe)lHRe
KoRrpec 6Hpa HaBplllHH o)l6<ip JlO Rajswwe 40 'IJ1HRDBa • .
6. HajBHlllH opraa ARTH</JawwcrH'!KOr </JpoRra ){{eRa
aapOJlHHX ,peny6nwKa jecre KoRrpec, «ora caansa 3eMaJbCKH O)l60p ARTif</JHUIHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ra O)lFOBapajyhe
RapoJlHe pesy6nn«e, a ca'llf/naBajy ra )lenerarw Mjecanx,
cpeCKHx w fbHMa O)lrosapajyhwx opraHHaaqwja. fbHXOB
6poj O)lpe}jyje 3eMaJbCKH O)l6op KOjH 6pojH )lO 150 'IJ1aHOBH, H3 '!Hje cpe)lHHe,Koarpec 6Hpa HaBpUIHH O)l6op )lO
30 '!J1aHiJBa.
·.
·
·
7. HajHHUIH opraHH 'no«pajHHCKHx, o6JJaCHHx cpecKHX
. H MjeCilHX opraHH3Hl(Hja jecy KOH</JepeHl(Hje AHT.H</JalllHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ha ll.OKpajHR€', p6JJaCTH, Cpe3a, rpaWJ If
Mjecra. Koa</Jepeifl(Hjy ca'IHfbaBajy 6HpaHH ·)lenerarH OJlTOBapaj)rhHx oprailil3al(Hja .KOHI/JepeHl(Hje 6wpajy IIJI·eHyMe
. H H38pUIHe O)l6ope.
.
· 8. Cila PY«OBOJlCT8a Aaril</iamHcTH'!KOr </Jpoara ){{eRa
cy H360pHa . . Py'KOBO,lfCTBa ce 6Hpajy CJ/OOO)lROM BOJbOM
'IJ1aHCTBH, a IlpOCTiJM BehHHOM TJiaCOBa.
9. Hs6op,e 3a opraRe ARTH</ialllffCTH'!Kor </Jposra )f{€'R•1
· pacrracyje IJ,esrpansff o)l6op AHTffi/JaUI/fCTH'IKOr </Jpcmra
)f{€'RH JyrOCJiaBJije KHJl ce OBH Bplll•e jel{HOBpeM€'HO y CBHM
· opralii13Hl(HjaMa A<P)f( JyrocnaHwje, a }eMaJbcKn oJl6opn
IIH)l Ce H360pH 'BPll!S.J' OKBHpy jepRe Hilpo)lHe periy6J1HKe.
10. PaJlH yqecrBoBalba y 6op6H· 3a rrporpaM HapopRor
{jJpoRra, sa MHpo sa H3rpaJll;bY aeMJbe, Ra nonHTI1'!KOM 11
K)'HiypHOM llOJbJ .H y CBHM HKiflf)aMa HapOJlHDr 1/JpORTH,
Ami11/Jalliacrff'lllff 1/Jposr J«eRa JyrocJJaBJfj.e Hajr jeUilbe capal}y je 11 ycKnaf)y je cBoj pa)l' ca opralla3al(ffjaMa Hapopae
OMJ1HilHHe JyrocJJ.aBI1je, JepHRCTB€'HHX CJJH,Jfi11(8TH, lJ,pBe/IOr
KpCra H llPJrRX Jlp,YlliTB€'RHX, llynrypHHX Jf OCTHJ/HX opraRI13&l(Hja.
11, IJJJaHHl(e ·ARra</JaUincrnqllor </Jponra J«eHa JyrocJJannjepaasffjajy paa opraRHaaL(Hja Aarffi/JaUilfCTH'IKQr </Jpoura )f{eHa ycKna/jy jyhn ra ca rrnaHCKHM pap oM opraHH3aL(ffje
· HapopRor </Jposra. w y'!eCTByjyhn y papy ocHOBflHX opraHI13Hl(Hja HapoJlEior 1/Jposra.
13[;
BHAa ToMWHY
npeTcjeAHHL1a U. 0. AQJH{.a Jyroc_naaHje
noBOAOM Apyror HOHrpeca
AHn<~.Q:>aUJHCTH'-IHOr cPPOHTa t-HeHa
· Ilpnje neKOJinKo ,~~ana saBpmno je cBoj P"A II KOHrpec
Anm$amnCTH'lKOr $poaTa lKena Jyri>cJiaB>Ije. Osaj Konrpec 6no Je Be}IRK3. MaampecTa:U:nja je.n;nHcTBa pa,AHn:x :m:eaa
JyrocJiaBnje y 6op6n sa narp"'\H>Y nam,e seMJI>e. McTOBpeMeHo. TO je 6HJia. BCJI:HI{;a MaHuq,ecTaiJ;Hja , O,ll;iiylJHC 0op6e
aam11x -:ateHa np<7.riiB -paTaoxywxa"::Ke no.JiHTHKe-. ·n3a,3Bsa1JC\
aoBor.-paTa. ,ZI;eJieraqnje p;e~oKpaTcKn:x _ji(e:aa Apyrnx·-_seMaJLa
napa3HJie cy TaKolje coJin,llapnocT. c 6op6oM lKena JyrocJiaBHje·sa -npaB-e,ll;aa MH.p_ y cinrjeTy I! sa .cnpje11aBaH,e HM-~ep~
jaJIHCTH'IKn;x:,.nopo6~una-qt-eHx nJI.a:aoBa.
Konrpec je 6no BeJinKa cMorpa p<l,l\a lKena JyrocJLaBnje
O,ZI; OCJI06aijeH>a, a :EiapO"!HTO ·· y npBOj llJiaHCKOj rQ,Zl;HHH, H3
CBHM CCKTbpnMa .p;pym.,:--Beaor :»<:HBOTa._:-OH. je ·n_·oxasao··~a je
:3Ce-aa. y--Hamoj ·BeMJL~, -6Jiaro,n;ape~a H3.po,ll;HOj -.peBOJI~Hj:a:
u._ BeJIHKOM. npeo6p~:3Cajy. KOjii je jow,. _y -ToKy,.-·nocTaJia. saa-
'lajan noJIII"IH'IICH <J>ili>TOp. JKene JyroCJiaBnje y'leCTByjy
y.
Orp.OMHOM yqewfiy .)KeH_a. Y·HS60P_HMa .~BHX-OpraHao_Ha,p0,n;He
~JI.a~T-H- -r,ZJ;je ·CY ·OHe- He _Ca-MO yqeCTBOBaJie --K,ao ._6npa_..JH ,B·efi ·H
Y. BeJIHKOM 6pojy.
· Pa11. A<l>i)K-a JyrocliaBnje mi.ao je BeJinKnx· pe3yJITaTa · y
n·orlleAY" pas·BHjalha H · yt!Bpwlimia:a.a _- niJ'JIHTiPIK~- cB_~jec~u·
:a<:eHa, -y ·norJiep;y ·nonyJiapasa_:u;uje -u ocT:sa_pe~a ·nporpaMa
Hapo,11i<or $poRTa;
.
·
JKene J yrocJiaBn:je nocTaJie cy l(anac aaaqajaH: .paKTOp
R y- np-HB_pep;HOM·-:a\:HBOry'--Hame ·seMJhe. ro,ipiHe 06Hci.:se-u· npBa
ro;n:HHa '·IleTo.JLeT-Ke ,o6-nJLeJK:eHe cy or-poMa-HM:·---¥tiew·heM ::m:eHa
Ha CBHM· CeKTOP_HMa npHB-Pep;He ')J;jeJiaTHO'CTH~-- 0He:··tY ·.·;n;aHaC
139
�HeAO.cTaTaK~
. ynoCJieae y <P'~6pmcaMa CBHX HHIIYCTplicKnx rpaaa, CTH'IY
pasae KBWIHqmKaqHje. H OBJiailHBajy najKOMOJIHKOBaHBjHM
npoqecHMa pa,~~a. Koll ;~~o6pOBOJLHOr pa,~~a, K0/1 nsrpa.)I1Le rpa"
. f{OBa H ceJia, nYTeBa
u iKeJLeaHuqa, MCJIH6pa:quje
se~JLe
n
/lpyrm.. pa,IIOBHMa BHllie 0/1 50o/o 011 YKYHHOf 6poja yqeCHHKa
y OBHM pa,IIOBHMa cy 'IKeae. )J(eaa aoBe J yrociiaBnje anje
same Kao neKall po6 Kojn pa11n sa Kopy xJLe6a, TO je CBjecna
>Kena..xoja 3aa 11a MOlKe u 11a Tpe6a 11a 6y,11e callll!:aa <jlaKTop
y nsrpa,~~~n .name seMJLe, y OCTBapeH.y IIPYWTBa r11je aehe
6:aTu ~B:spa6JLI!EaH.a lJ:oBjeRla no --tioBjeKy. IIojaBa
BeJIBKor
6poja HOBaTopa ·n y11apaaqa Meljy· l!Ceaa>ra noKasyje ILBXOBY
BeJIHKy cBnjecT n npoMHjeH.enn O!IHOC npeMa pa,~~y. THKMnlie"JLe sa 6o.}l)y n 6p)Ky "!!pORsBo,zray, 3a no,n;nsaJLe 'seMJLe
nocTaje MacoBHa nojaBa. ·
·
·
_
. A~JK Jyroc!laBnje je ·Mo6nJinmyhn l!Ceae y pa11y sa
o6aOB·Y'_-.H usrpaAay 3eM}I,e, sa HS~pme:a.e saA:aTaxa I!eToro.ztnmu.er uJiaHa, nOc_THrao BCJIHICe pesyJITaTe. ·
.. Hapo'lnTo je ycnjemao 6niio s.Uara.. e A~)J( OKO nomohn pa,~~noj JICeHa n ·a,eaoM 11jeTeTy. )J(ene 'cy pasBnJie Mnoro
HHHqBjii.Tlrile OpraHH3Hjyhir 'noMOh IlOpD/IHJLa..a, OTBapajyhH
,. noM~aJKylm jac!le, o611a11nmia n !IOMoBe. IIope11 · rora,
A~)J( je noMarao MHOro aapO!IHDj uaCTH KOII cnpoBol]eaa
CBHX cO.qnjaJIH:ax Mjepa, a Hapo"-liiTO Ha stSpnH.a:saiLy paTH_e
CHpo'la.,l\11,. coqajaJIHO .yrpo:liC.,I<e ,11jeqej 'HHBHJIH!IH·, HT/1.
3a
usBpmea.e lH~)IHKHx
3aAciraxa
KOjH
croje npe~
iKCHaMa
noxpe6no je ILHXOBO CTaJIHO HO,liHSaH.e y Ky}lTypHD·nponjeTJio·· R noJIDTH'IKOM ·norJreAY~ Crapa .JyrocJia.BHja cecreMaT~
C!fH je IIPJICaJI,a. JICeay,rraMn n.Henp.oqnjeheuocrn.""HennCM.,HoCT'. je ~iilia napO'IHTO Be~BKa Me\;y JICeaa>ra. Mnore
npe11pacy11e KO'IBJie cy a,nxoBo OCJio6ol)e>Le. Beh y io!IHHaMa
napoitno-eCJio6o!IHJ!a'IKor paTa sanoqeo je pa,~~ na JIHKBB!Ia:qnju uenuCMeaOCTa n onmTe saoCT.aJIOCTH :m:eaa. Taj p3,A ce
uapo'IHTO caaacj.J:o pasBujao y ro,zptHaMa nocJiaje . oc;ro6o~~ ~eCCTHHe Xl!J1>3Aa :m:eua aayq:HJIO je IIHCaTH R 'IHT2TH
~ ~porJie..ztruze cy ua- ·cnoje 01JH, xaKo Kaace jeAHa ceJLaHxa
us Bocne. XnJLa,~~e n xnJL<I,l(e JICena CKHHY"e cy <jlepeJ,Ie;
ocrcita:& ponetee npomJiocra.
Ilope11 BeJIHKHX ycnjexa y pa,~~y · AHTH<jlamntTH'itror
oflpoma JICeua, Ronri}ec je ncToBpeMeno orKpBo n nn3 Kpynnnx ne11ocraraKa. MapmaJI THTQ yxasao je na neiCe 011 Tax
no
H rpewaxa n ~.nMe_ M~o.ro nOM:ora?. P"AY ·]{oarpeca n . _nocTH3~H:oy A~Hx JlCRJexa.. · HcTn:qyhn ., B~H~H
.n;onpnnoc· JK-eua sa cTBapa~~:oe 1:1_ nsrpa,n;~~:oy HOBe .Jyroc?Ia.nnJe,
on je_-n~TaK_ao n uns CJia6oCTn, uep;ocTaTa~.Y ~y ~eaa H
ILHXOB.HX opraHH3al.\Hja. -·
»~o 3 BoJ£nTe MH:, peKa9 je_ Apyr THTO p;a: ce KpnTH'lfKH ocBpneM Ha H3Bjecue .aep;ocTa'TKe .H CJia6ocr~, _
xa.Ko aa
pa,lli pyKOBO,IJ;CTBa QBe BeJIHKe JKeHC_Ke OpraHH_San;HJe, TaKO _H
Ha p;pJKaae- jep;aor ;n;nje;ra, pa~yM.HJ_e ce Ma.J!Or ,IJ;HJCJia, ~eaa_:
·xoje· a1:1cy cBjecHe_ cBoje ,n;yJKaoc~n HJIII ce .ae~~pao O,li;Hoc:
. npeMa saje,n;an~u. OB,11;je j~- ae MHCJIHM aa oHaJ _MaJIH. 6poJ
pasanx rC?cnol]a H rocnol]~~a no ~oBnMa K~Je ae _Bo;re
HOBY JyrocJIBBHjy, ICoje _cy no11 yTnqaJeM nen~HJa~eJLa uoBe
JyrOCJiaBHje, -KOjHMH je aepa3YMJLHB II Tyi) TaJ 6yJa';', CTBapaJia-..IKH JKHBOT- y Hawoj 3eMJI>H; ja MHCJI,HM Ha OHaJ ,n;pyr.II
Maitll' p;no JKeHa xoje MHCJI_e ;n:a cy_ sa BpH]eMe .paTa J\OBOJL~O
aJie 011 ce6e 3a no By J yrocJiaBnjy, 6nJio y 6op6n 6n!lo Ha
11
pa,~~y y nOSa.)IHHH H ca,11a HO yqeCTByjy HI< na paSHH>l
pa,n;oBnMa y xopnc_T ·aapo,n;a,_ HH y_ .
..z:q>YIDTBeHoM JKIIBp~y, B~h
ce- rroCBeTHme caMHMa _ceG:n •. Ha Taj ~a-qua·, "TaKB~ ·.J.Iq;me
rrocTene~O na,ll;ajy y pe,11; OHHX JKeaa xo}e ae cx~aTaJY HOBO
p;pytiiTBO, Befi "'C3H}t 3a )IaKHM ~HBOTOM, :A~;HBO~M ~~3
Hapo'l:p:TIIX 6pnra H 6es __ p~a. _qecTo TaKBe JKeae m:~n;pnMaJ_Y
HaBHKe l!COHa HeiJa.)IHHI\a HS CTapor IIPymTBa«\ ,JJ;pyr THTO ]e
f1:2.1LC nOAByKaO ,n;a HHKO. HC -MOJKe._cMaTpaTn p;a_Je p;ao JtOBOJLHO·
011 ce6e sa saje!IHHIIY, -aKO je cnocoeian -ijlnsn'IKH " ymao.
sa ,n;a.li>H:.H pa,n;~ »Ja nciDl>)"Ifje~ .o~,n;j~, x~~ oa p;a.JLe, -;
JICeae oiiT·epeheHe 6pHrOM sa llleqy, JOP H TO J• IIPymTBen
pap;o ~HC.J'IHM npH TOMe ,11;a IIO!J;B}"IeM _.._IIUDCHU.~Y p;~ _. HM:
11pyrapnqa xoje cy ce y paTy 11o6po noKasaJI~, aJin KOJO CH/1
y MHpy HC )"ICCT~yjy y jaBH.OM JKIIBOTy, TO J~T y IIOJI~TH~:
KOM ii CTBapaJia"!KOM pa,n;y sa saje:p;HH~y. To Je Henpa~HJIHO
n wTeTHO ae cqMo sa saje.l{aHn;y, neh li sa ILHx. caMe, JCP ce
oae aa · Ta j He!:i!Ha oTylJ_yjy OA orpoMH~ BehHH~. HamHX :m:~H~
~oje cy CXBa.f'n..l!t? p;}7x HOBC ~yr~c)IaBll~e. H C~~J~ ·· Af?KHOC'l'H._:
He TO- Taxo HMa ae M2JIH GpOJ JK~Ha KOJe CTOJe no C:q>aH_H O.ll
T0'fa HOBOr :m:nBOTa, He ·s-6or T0ra :inro oae ae- 6n BO~eJie
HOBY. JyrocJiaBffjy, ncrh s6iJJ- 'l'Ora. illTO .-HHCyJe~~jec~e CBOjiiX
HOBHX ,ll)'l!CHOCTH H npaBa y HOBOj JyrOC}laBHJH. "!!n, ~Opa>t
npH. ;oM HarJiacaTII p;a oHe HHCy ·ToMe caMe Iq>~~e. BeJIII~
�JIHO ,q,HBJbe sa/TO; IIaJia aa CJla60CT. paJ~a ·HeKHX
CTaBa":ateHCKRX- Oprau·H3a~Rja~ KOje He
6pure
Sa
pap;
~ei)y
..l'.HM-- · JKCHaJMa;
pyKOBO,li-
·nocBehyjy ..,ll;OBO.JLHO
. S~( ILHXOB}r
.. --.
nOJIRTH't!Ky
aKTHBHsa:qnjy aa -yqemhy·y onuiTHM·HariOpu:M:a sa rts·rpci}i;H,y
Hame seM.JLe.«.·
,ll;xcxycHja je OBY xpHTHKy CHU<HO HJIYCTpoBaJia. KoHrpec je noTBp!IH:o HY'f'HOCT noja,aiLa paJ~a AqiJK M~ljy oimM
~eHaMa KOj_~ CBOjdM ·KpHBILOM, a -jo~ BHme KJHIBH.OM opta-
. Hnsa~nje, jom e:roje no cTpaan, Koje -Hncy o6yx.B-aheae
BeJIHKHM pa,ZJ;bM Ha ·asrpa,n;H>H
con;HjaJIH3Ma.
-AHTa(JlnruHCTHt.IKII tjlp0aT· iKeHa He CMHje 6HTH optaHH-
sa:qnja ca.Mo aajHanpe,l(HHjnx
)Keaa,
caMo
aKTHBHCTKHH:.a,
~eaa, KOj~ cy Beh ya..u;urayre n
cTn. ~<P)I{ Tpe6a ~a o6yi:_BaTn
cBjecao _Bpme cBoje p;y:m:HocBe J£Ceae, a ·aapo'll!To oae
xojejom CTOje no CTPCI:Hib,.IiocTajylur THMC jom jatiir ot.no:Han;
HapOJI!U)r ·<J>poHra. Taj PaJI• c o6snpo>< Ha ·BjeKoBny poncKy
npomJio~-T_" n Crreu;ml)lr"t.Jae ycJio»e y KojnMa Cy JKHBjeJie :m:eae,
Kao n·c <o6snpoM Ha-oCTaTKe npeApacy.n;a y riorJiep;y y-q:emh·a
xe~a Y. ~PYIIITB:y, __TjHiJKH' BeJIHKY. yrrop_aocT _H aapo-iiHTe
<J>opMe paJ~a.
·
063npo-M aa
no$=e6Hnx:. p;pyiiiTBeH.H.~ 3a.n;aTaKa Koje
nope,n; -~nniTer _pa,n;a HMc:J. iKeaa. Kao- MajKa,. rrpep; H>OM CToje
TeWKH 3a,zJ;an;n ,ll;a ,Cnojrr _,Zl;OJ1[3liHH.CKH _pa,n: II pa,ll; MajKe
ca ·orrmTep;pymTBeHH~. _Mo6nJincatn -!1\eae sa oCtBapea,e,
Tora 33,ZJ;f!lTKa, yKa3yjylin HM WHpOEe MOryfiHOCTH IIO. Be~HBa.H..a CBOr ,ZJ;O:MahHHCKOr li M3j"t!HH0f pa)l;a Ca -3aje.n;- · HHD;OM,- oc.napn:Bame ycJiona 3a_ ocJio6ol]eae -pap;anx MajKn
oA Be.n:nKHX tepeta ·_u ..JiiiQCTpyKo-r APYWTBeaor sap;aTKa -::- TO
cy eJieMeHTH KOjH Be.iiJIKnM ,ll;HjeJIOM yCJIOBJb3Bajy' IIOCTOjaa,e
AatntpawnCTH"t.JIWr 41poatcl._JKeHa Kao noce6ae opraansa:qnje
y oKBIIPY HapO:ziHOr <J>poHTa.
.
aii3_
0
Ms . Tara nponsna3n neoMa Baxaa n Kpynaa 3fi,ZJ;aTaK IIITO
_ra je Koarrec riot:u;pTao a Kojn tpe6a ,~~;a noctaae je,D;aa 0,11;
ocHOBHIIx 3aAata'.Ka y pa,11;y aame opraan3a:qnje yrropaa ·
_pa,lJ;, ·aapotuuo ~y OHIIM JKeHaMa Koje- ancy p;o cap;a
. aKTH:BHe, Icoje ctoje nO ctpaan. llpexo ACflJK-a · Tpe6a: p;a
. o6yxBaTHMO H -IIOCJLe,z:pny pap;Hy JKeHy ,ZJ;a je· IIO,ZJ;HrHeMO 1-13
aeHor. yc1wr xpyra n YKZLY"t.JHMo- y Be.JlHKII" 3aje,zr;awiKn pa,1:1;
sa nsrpa,n::ay cou.ujaJincTIPIKOr )J;pywtBa.
H:!
Y ,11pyroj ro)IHHH·. IIe:roroJIHmH>er nJiaHa npe,11 AHTH-·
<J>amnCTH'IKHM <J>poHTOM 'l!<eHa nocTa.BJLajy. ce jom Behn sa-.
,n;an;n y Besn ca na,n;ycTpHjaJinsaqnjoM aawe . seMJLe .n: -.ca
no,11;~3an.eM H npeo6p~JKajeM aame noJLonpHBpe,11;e Koja Tpe6a
,11a H,lle y KOpaK Ca HH.z1YCTpHjaJIH3<U\HjOM ll eJieKTPH<JlHKaI.(HjOM 3CMJbe. To saa"!n yBol)eiDe aanpe,D;anjer aatrnaa p3.fl;a
y llO.JI>OllpH:Bpe,z:p:I, _yBoi)elbe" TCXHHKC. Taj B_C_JIHKH ·npeo6pa:~Kaj
aa ceJiy H.e ·ltro:»ee ce n3Bpwxun Qes _aK:t!JBHor:_ y"t.Jewha :JKeaa. _
To saa'l!n ,n;a a'awa opraansaqnja Tpe6a ,n.a boc_BeTn aap<;>qnry 6pnry PaJIY Ha ce!!y Meljy ceJLaHKar<a. ToM P"AY. Harne
opraansa:qnje ,1J;OCctAa aHcy nocB.ehHBa.Jie· ,ZJ;OBOJbHO na.JKibe,
a 6aw aa ceJiy ·aMa npHJIH"t.JHO BCJIHKH 6poj' JKeaa Koje cy
· octane joJ;II fBIIjeK- no ctpaan O,n; ,n;pymTBeaor pa..n;a.
Koarpec je y petflepatnMa n rrpHMJLe.a:nM pesoJiy_~Hj!!Ma
TIOCTaB~O npe,D; JKCHe _]yrOCJiaBHje HC~oJniKO _BaJftHHX· sap;at3Ka. Ilop~~ noj~_'l!aH.a CB~Tpailor KYJITypao-np"ocBjeTaot
R no.JXHTH"!Kor pa,l\a Mei:w JKeaaMa, InnpoKor yqe"u!ha: :ieaa
y ITpy.tt:aay ITOMOhH aapo,n;aoj BJlaCTH. y CBaKo~· rro:r-!fe~y, a·.
aapOl!uTo rrpn · nsBo.I:JeaiLy BeJlaKnx pa,ZJ;o:Ba TietOi'o~nmjber:
rr.llaa~, nope,11; 6op6e sa wto mnpy M06n.JJ~Sa~Hjy JKCHa aa·:
CeJiy 33 peKOHCTpyKI.(Hjy IIOJI,OllpHBpe,ZJ;e rryteM mHpOKO:f 06f.,.
xBa;tau,a JKeHa y seM)])op'a,JJ;HH"t.JKe sap;pyre, aa II KOHrpecy aa·POlln:to- cy no.n;Byqeaa jow ,JJ;Ba :BeJin:Ka si,Zl;atKa aa Koja je yKa3ab n Mapmiur TH'To, 6p11ra sa ·nacrrntaH>e ,n;jeqe n: pa.n; t:Ha
Y'<BpmhnBaay r<eljyaapo/IHOr >rapa.
·
Bpnra 3a Bac~nTaae .n;jeu;e jecte Be.liHKH 33.fl;a.TaK M_ajKe •
To HaM aaMehe Hajmnpy -· 6pnry sa ys,IJ;H3aae Majxe Kao
Bacnn_Tal!niJ;e, aeHo pa3BHjaae y ·- CMH-C],[y' cB jecaoi- -6op:qa 3a ·
HO'BH JfCH:BOT, -Koja fie CBOjHM rrpHMje.poM o,iqaJHOCTH COIJ;HjaJIHCTHiJKOj ,AbMOBHHH CBaKo,JJ;HeBao aerO:Banr
"tBOM ~jeTeT)r
oto6nae HOBOr ':IOBjeKa. Bpnra sa Bacxnrtaae ,1J;jeu;e HaMehe
Hapoli_HTY rrmrnny ri 6pury ripeMa MajKaMa. llotpe6Ho je saro
60JLe II CBeCtpa.Hnje opraHH30BaTII-_CaB_jeTOB3I»3 H KOHCYJITau;nje C MajKaMa, j~'lle IIOBe3HBalLe C .BaCIIIITHH:M yCTaHOB3M3, a
aapO'IHTO C IDKOJIOMe
.
Y
Bpnra sa .BaCrrina:ae .n;jeu;e SHa't!rr IIIHpOKO pasBHjeHy
Mpeacy rroMohHHX yctaHoBa, Koje he pacTeperHrn pap;~y )KeHY
··y lb_eHHM p;y:lKHOCTHMa ~30 ,ZJ;0Mafin~e- H-M'ajKe. IJeTH TIJICHYM
CIIH,JJ;HKaTa ·ytBpt~;nc;:>· je, .n;a aeMa- MOryhaocrn: nyaor yKJLytiH-RaiLa .JKeHa-y np:q:Bpe,n;y 6e3 HCTO'BP,CMeHOT OCTBapiiBa:aa Ma-·
143.
�. Tepnjannnx npe,llycJIOBa &oj~ he joj OMOryhnTir O,IIJia3aK na
pa,~~, a lla npn TOMe nopo,11nqa ne Tpnn; Harne oprann~nje
Mopajy y .Tnjecnoj .capa,~~"'n ca CHH,IIHKaTHMa nponahn CBe
MOryhe .popMe, IIOMOHH pa,IIHOj :JKeHn ¥aKO y BH/IY MaJIHX
yc.t~yra, TaKe H y. Bnp;y. opra.HnSoBaiLa ,n;j'e11jirx yeTaHO'Ba.
,ll;amic 1<a,lla aMepn<IKn HMnepnjannCTH noKymanajy )Ia·
nopo6e csnjeT II· ,n;a._Hsasony HOBH cnjeTCKH paT ,pa,n;n OCTBa. peaa cBojnx nJLa'IKanu:nx _.n;raaoBa; :Heeae _Jyi'ocJiaBnje cy
nt;TaK.Jie xao
BOM CBHi~TY
je,ZJ;aa o.n; aaj'BaJKHHjHx m;~a:raKa :ace~a y 'lU:ITa- ,
6op6y npOTHB paTHHX xymKa"!a, sa 't!BpCT II npa-
T-aHoe, -sek je ·aajyJKe noBesaao ca "'HTalu~M. a·a:WliM pa;:~;o:vx, _ca
nJna:a.eM Hsrpap;iLe · co~njan:HSMa y Ham OJ seMJLH.. TaJ pa.,u;
Huje ca:Mo 6pHra opraHHSa.D;Hja A~,)K, :seh, Taxolje, n cBHX
opraHHsaqHja ·Hapo,IIHOr ojlponTa.
AnTH<!>amncTH'II<H. <!>ponT.
:atena, cJiyJKehn Ce :seh cTe"'eiiHM ncxycTBHM~,. !Pa:~Kehn: n
npnMajyhn HOBe, no,llecHHje .popMe pa,~~a, ':pe6a JOID BHWe ,11a
pa.Au aa axTn~usan;_njn JKeHa. Mn 3a_ _Tal PM I-IMaMo -cBe
np~;:J;YC.JIOBe.: H mH:PoKe MOryhHOCT_H KOJ~ HaM npYJKa IIOCTO-
y 'l!HTaBOM CBHjeTy JKeJie Mllp, a
jaae Hapo,zp-J;e B.JI-acur,. 6or:aTo nc~ycTBO H nc-xycHe Ka,zJ;po»e.
)Keae yr6cJiaBuje, Koje cy ,n;a;re TOJIHKo· mpTana H no,o;anjeJie
TOJIHKO D:aTan ysHMajyhn aKTHB:Ho }"Iemhe y 6op6n ITpoTnB
!flamns~a, nMajy Aa.H.ac npaso n ,li;YJKHOt;;T ,ll;a no,o;arHy CBoj
,ll.pynr KOH'rpec- AHTHIJ>amHCTH1JKOr q.poHTa )KeHa ~IMa
orpoMHH 3na'laj sa ,D;ClJLH pa;:J; -~eaa. OH. h~. noMo-hn Aa ~~~
cBHX opraHHsalj>~ja Ai!>JK 6y,~~e cal\pll<aJHHJH " noTnyn J
Be,A"aH MHp. )!{eiJ:~ · H MajKe
J
rJiac· ·npoTHB- rroKymaja JI3asnsaaa aonor paTa. )Keae JyrocJiannje ,lla)Iac ·Y 6op6n 3a npane,11an MHP ,~~ajy npnMjep JKe-
Y
HaMa
,ZJ;pyrnM seMJLa.Ma oaaKo KaKo cy ra ,z~;ana.Jie y 6op6n
npo_THB cp_anincTIPIKor o:s:ynaropa. Oa:e He ~OnpH_Hnjern
O;cY"IIJI>a·H.y li yje,D;IJH.eH>y CBHX ,zt;CMOK_()aTCKHX H MHp_OJI,y6HBliX
4KeHCKHx opraausaqnja y cnajeTy sa joni op;JiyriHHje cynpoTcTaB.n.aae IIJiaHOB~liMa
piLTa.
Y11emke ,1J;eJieran;llja
IIMIIepHjaJIHCTH1JlCHX
;:(CMOKpaTCKIIX
xceaa
IIOTIIaJLHBa1Ja
CTpaHIIX
Hero !lO ca,~~a. 3aKJI,y~11" KoHrp~ca Tpe~.f. 1\a 6yAY TeMe!l>lrTo
paspaljeHH y CBHM opram<3a1\HJaMa >("':"ila 6y,lly cnpo•~lleHH
y ~je.Jio. T:a:aie he _ce nOcTnhn ._jom :se~e ·?pran.H33:~_H?:So
Y'~EpmkeH.e· AHTnif>awHCT~'11:K<?r ~poura _J~Ce~a, n- noJa"tiaTH ,il.On:piiHOC ·HaWHX opraHH3a~~ja Ha H3rpa,zt;H>H 3eMJLe .H OCTBa-
peiby· IIeroro,n;nmH>er
~JiaHa.
·
seMa-·
Koarpecy op; seJI.HK9r je sfiaqaja~ FbnxoBo
· y11ewhe HHje 6IIJIO ca.Mo ~opMan:Ho npeaomeae nos.n;paBa u
:JKelba._. ,ZJ;eJieraT-lCHH.e H~ Ka.IIliTaJIHCTH1JKHX 3CMaJI.a HaBeJie cy
- xoaK:peTae; npnMjepe.:ns JKHBOTa pap;Hor aapop;a y u.HXOBHM
3eMJI,aMa, IDTO je jam BIIIDe IIOTBp,!I;HJIO ol'pOMHa npeliMyh.Crlla
HapO,zt;He p;eMOKpar~ fli>HcyCTBO p;eJieraTICHJ-I»a HS. npHjareJLCKHX 3CM3JLa H3pOAHe.p;eMOKpar·uje-OMOryfiHJI0 je ,zt;a HSMHjeH:.a"MO HCKYCTlla- H3 -p~a 'llJTO fie -6HTH O,lJ; KOpu-cnf 3i} p~
JLa llfta aameM
AHTn<!>amncTn'IKor.pponTa ll<eHa y JyrocJiaBajn n sa pa,~~ ,lley 'THM_ 3CMJbClM3.
HMajylur npeA co6oM TaEaB BeJIHKu sa,zJ;araK Kao IIITo je
_MOKpaT~KHX JKeHCKHX op~aHJISan;nja
nsrpap;~a co~njruiU3Ma,_ saajyhn Aa con;HjannsaM HHje HemTo
IDTO je MOryhHO H3i-pa,ZI;HTK p;eKpCTHMa li ~MIIHl:ICTpaTHBHHM
Mjepa.Ma, aero caMo HCCa.JlOMJLHBOM BOJLOM H J>yx&ra pa,zJ;HOr
Hapo,n,a, .MH MO:iKeMo- y TOMe yenjeTl{ caMO y3 ycJIOB ;:1;-a "'HT2B
Hapo,n, ·noKpeaeMo 11a pa;:J;. Hs Tara H3JI23H ,11;a -n nn:Taae HajmHpei- pa;:J;a Mel)y JKemm:a HHje HCiro O)J;BO_jeHo »JKCHCKO« Dll-
145
�/
0 pa)ly A<l>)!(-a y 3arpe6y
H3
pa,n.y y. HaUIOj
,ll,oopa~e 0j)la11111I •
() nJiaHCKPM
rosopa KaTH"e Kywe" .
opram1aau~jM
..:....... !13
84
rosopa
87
)KeHe Doorpa,lf.a y MBspmelhy HeTDTOJI.Hllilh~r nJI~Ha ]eireHe XaMosH.h
•
• .•
•
•
•
pHjeq
88
Hama opramtaau,uja·· HMa onpOMHe· 3a)l.aTKe Ha noihy nO!'I\OhH
)KeH~~:Ma MajKaM!l-, AHreJia Ou.enex .
90
.Ua 6:ii .MitjKa MOrJia npaBHJIHO Aa ·sacmna osoje p,JtjeTe
noTpe6Ho je ,n.a ·6y,lf.e nHCMeHa H KyJiTypHa·
Jby6oMHpKe ToMMh
KaKo pa.n.H oprasHHaau~t~ja
· PeaKe DperuepH
93
94
3
no:AMaalbe .cTpyqHor K3J11pa aa aa.u.pyre - Jiaw .sa)K<tH- sa.n.aTaK
Jl3 ,If.HCKycnje JlHJI,Hje WeuT)YJ?U. .
112
11
Harna CeJha'lKa )KCHa Tp-e6a · ,lf.a OTKJIOlHH ·OHaj npHMHTH)B,Hkf
ueKa,lf.allllhlf .pa,lf. ,___.. 113 rosopa joKe Cnum.fruMh
113
0 HeKUM sa,n.aLJ,HMa KyJITypHo-rrpocsjeTHOr pa.n.a Ha ceJiy
113 fOBOpa KaTe nejMHOBHh
.
•
.
115
fosop11h)r ·saM o . uarnoj
.
roje nypwfi
116
;
MI-IHHC'fap
npo-csjeTe
,il,ajMo cse cHare sa .ajeJio rrpOI.(saTcl
(
p-e<j}epaT U.aHe _Ba6osHh •
• - Harne poljeHe 3eMJhe
,!I,HCKyCHje
Pa3B»lieMo WHpoKy ,JjeJJaTHoc .
. }KeHa. y Opram13a~HJ.Y - T 3a o6ByxsaTaH._e <:sHx pa)JJIRIX
·
roaop
H)J,e TCJoMillH'I
AH -
APYKtiHje
0
.
}1{11BlfMO
•
•
~~-~~~:J~pocsj.eTHO~
113
11
~
P
-
11
0JJf'e Mapaco:ll'Mh
46
KoHrpec je 6wo )KMIBa Mam~:Q:leCTau,H.ja. ')KCIHCKHX .n.eMoKpaTCKHX
cHara ~
·
Doa,11.pam TIP:eTCTasHHue EyrapcKor Hapo)I.IHiOr >KeHCKor caseaa
UoJI;e )J.paro.jqese
.
.
.
.
.
.
.
119
llo·3)tpa-s npeTCTa:BHHu.e, .m.eHa An6atHMje Halj~Hje X01,1a .
120
Do:3,ll.pas npeTcTaBlllfl.J,e <PP~H':J.~KHx *eH~ _AH)KeJI lleTpeu
122
nosApas npeTCT3BHliU.e MeljyHapO)I.,He .n.e~tQol\,paTCKe l\:le)J.epau,l1je
)KCHa ·M130.H fle1-pyH
123
no.lAJ;;c.enpeT~TaJB~H~~ n~JbC~HX
MopajBCKe-
12.4:
11s
pHjeLJJ1
no3,11.pas qexoCJIOB3'1Ke npeTttaBl!Hll;e >KCHa Anoja~t~je ·MapTMlbaKOBe
125
5R.
Oo3Apas npeTCTaiBHMu,e :>KeHa TpcTa Mapwj_e fa6p·oBau;·
60
noa)l.pas npe:TCTasuHu.e :>Kena .Ma~a-pcKe
EJI3e
Borm.ru- . _;
.
.
p~a 6MTH . Y
.
.
Kocosy
II
~
52
.
CKJia,!l,y: ____ s;a
se,>IJbe H3
me
C:BOJ. e
Ha
pa)l;OJ,t
rosop 0
53
6
cno ·OAHe ~eny5JUme
KyJITYpHO-llipoCBj.eTHOr
llpHoj fopw -
npe)I.HOCT -3a)f@Y)KHOr )RHBOTa -
50
)Keae MaKeAOIHHje y Hsrpa.zr.JhH
H3 rosopa Bepe Auese
¢op,\\C
-
pa)l.y: opr<3_1HHsau;aje
lffirpa)J.lbC
pHjeLJ.M
55
PaAtH.to
P aA HawHx .opr aHH3aU.Hj a Mo .
COJ..U-IjaJIHCTH'iKC
Hs
41
roBOp AHKe Eepyc_ .
Jeq31 fui]e
pa.u.Hoj_ aaJI.pyaH
Y. pa,D.Hoj 33,!I.py3H \))M.apKO ··QpewKOBHh« )KCHa seh ocjeha
··)f(eHe JyrocJiasMje: .u.y6oKo ocjeh .
1aJy -.BeJII1Ke TeKoBHHe . Koje cy
H3Bojesa;m Haunt Hapo
Ber_MaH.
91
ltl3 .n.McKycHje
Hajsa)KHHjltl aa.n.au.H A$)K-a tm. ceny -'peQ:lepaT Mape Hau;ese
KoHT"PeC je ·O~sopuJJa MHTpa :MHTposHh
HP Cp611Je
'
.[l,aHac
Jace.H~t~uaria -
19
_ Jl,pyi· TH1'0 )f{eHaMa JyrocJJaB~je
J.h
y
H3 pajequ
w PHJ.C'IM /oac~a Hanwe_ opra_HH3au,nje Y
JbKe
ejOBH·fi
.
0 pe3y.n.TaTJtNa pa.!f.a opramf3aL n· A¢>)1( .
. .
3au;H01Hi111M npo6JleMnM_ a ..
~ l,~ .
-a H He'KHM opraHH-
. pe,pepaT BaH)J.e Honoce.n.
BHme 6pHre -o ITO-AH3aJhy .Ka.aposa
.
MI·l.'IKa MHHH-h
..
Y Hawo.j opra,Hwa.au.Hjn
·
.
\
113
pHjetJH CoKe ByKeJIHh
)K€Ha
OcyiOIKe
na~p
Oo3,!1.pa1B
82
npeTCTaBHH'I.J;e
Dos.n.pas npeTCTaBffilu.e
117
118
125
11T3mijaHcKHX
)KeHa
126
>KeHa naJile "DanyM·Oo
127
Maljapow
128
PyM)'nuje
Ecrepe
146"
147
�/
•
TI03APas npercraBHHU.e · ,rpqKHX- .IKeHa .
Pe30Jiy~Hja II KOHrpeca AW)I{-a o yqe~hy }Ke_Ha y 6op6u
npon1B par.HHx xynmaYa, a .sa npase~aH H l!Bpcr MMp
___ Pe3yJJyu,Hja o 6pM3~-t 3a ;tjeu.y w MJia·Ae HapauJTaje
Peso.riyU.Hja o yqemhy JK~a y npHspe;v1
. (CTaTyT. AHTHcj:taiiiHCTHlJKOr cJ:!pOHTa JKeHa JyroCJiaBHje
Dosoft.oM II KOH.rpeca
B«Aa ToMwwr
AHnHjJarnHcTH't!KOf.
¢po-Hra
128
131
133
135
136
JKe'Ha
139
/.
I:
~
;·g
·;:
,·
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
11-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
148 str.
1948
AFŽ
Kongres
-
http://afzarhiv.org/files/original/e94e64e124b08855ba6e341c120048c4.pdf
66a23da458bd242ff4df1d48a5400665
PDF Text
Text
•.. ca I Hcnsrpeca
AwtHcpawMCTKHiha
·Jyrocnaattje
143Aalbe 0KpymHar 0116opa AHTH<j:>OWH"?TH~Hor cflpoHTa
3a
6o ...any'fHH
oKpyr
�--
m! ca_I\IO CMeTajy, Hero <I ;~~a y!'pose >reKOBHHe senHKe 6op6e,
Harne Hapo.n;e ·KomTana TOJIHKo lKpTaaa. HaJKaJiocT,. TH
Y}lyTp31lllbH HenpHja'!'eJbH -HMajy llQMO.I\ 1f y HHOtT{JaH"
_
BOMaJKy HX H y HHOCT\}3HCTBY OHH KOjH c_v HM Ci!H'iHH. Ja
- te
aaMa, JKeHaMa JyrocJiaauje, paaHoll'pa-samt 'IJiaHoBHM!l Harne saje.n;m;qe, aaMa, _
KOje CTe ·HaaojesaJie caoja npaaa y 6oP?rr, o6paha~ ce saMa rr TpaJKHM 011. sac, ;ia nocseTHTe cay
_CBOJY .llalKfbY H cay CHary y IIPBOM pe.c~y llHTlll-by 'y'!~l!Ufiefba
!!arne BJiaCTH. A Jta pH ce yqapcnwa BJIBCT, MOpa ce PMHTH _
npasaJIHO. HHje Jl.OCTa caMo KasaTH :. »Y'IB>jJCTIIJIH c>w sJiacT« 3KO Ta Bi!3CT l!a HeKHM MjeC'I;HMa MOJK,I\3 H rpnjeuiH, Tpe6a
,Ita Tll aJiaCT OYt\e H npaBeMa, 1t~a PllM OH3KO K3KO cy TO
}KeJIHJIH OHH KOjH cy rHayJIH sa fby. BpeMa TOMe, rpjeiiiKe
~6a HClipaaiiT'_I. HMa MHOfO JbY~H, KOjH H3 He3Hllfba, ae, < rnjecHo 'IHHe rpjelllKe, aJIHi. HMa KO;IH cy ce ysyKJIH .c~a rrpa-se· rpjemKe, Tj, .c~a HaKOCTe, .c~a nneTe. Tatme JbYt~e Tpe6a
HeMI!ilOC\}t\HO 'IIICTHT__!:I, ·OHH He _MOry 6HTll HOCliOL\ll Hapo_-;)tHe BJiaCTH. OHH cy HOCHOL\H pas.c~opa u HenpujaTe.ibn OHHX
TeKOBHHa KOje CMO H3BOjeBaJIH .Y 6op6H. C fbHMa Tpe6a HanoJbe, A aa, JKeHe, HaJia3HTe ce csyril_je. Ha sac ce o6paliaM .c~a 6y- _;!teTe H BH 6yt~He H IIOMOrHeTe Ha Taj Hll'IHH Y'JI3pCTHTH BJI3CT,
• 'lllTO fieT_e 'IHCTHTH _
OHe KOjH CMeTajy _yqsprul\efbe· H8!JO!l.He ·aJia·
CTH II{ t~a HOMOrHeTe OHIIM KOjl! liS He3Hafba rpl!jeme! Ha Taj
l!a'!HH heMo MH Y'lBPCTHTH ~aojy BJiacr. Tmmv BJiacr he Hapo.z~
33BDJbeTH .. HapOJl. he TaKB.Y BJillCT l\Hjf'HHTH Jl OH he je 6pi!HHTH.
. -Op3TCTBO H je,I\HHCTBO, TO je 6ecyM!be Ha_isefia TeKOBHHa
I(Ojy CMO H3BOjeBaJIH .Y OBO_j KpBaBoj 6op6H. 3a !-b.Y cy ce- 6o- plfll'fraarnH 6opQH o.c~ npsHx rrapTnaaHa na .n;o .z~aHac Jl.O Jl.OJiacKa
;~awe ·cJiaBHe JyrocJialieHCKe apMHie. Ha HaiUHM sacrasaMa 6w ·
~0 je HCHHC3HO 6paTCTBO H _iet~HHCTBO . .LJ:a HHCMO MH HlliJilf CB
TOM napOJIOM, ,!(.a HHCMO MH TO IIP,HMJe!-bHBaJ!H y HBP,Ot\Y, He 6H
HHK3J1.3 -,MOrJIH H3BOjeBaTH- TO lliTO CMO H3BOjesaJIH. HaC 6H £ljepojaTHO HerrpajareJbH yHHlllTHJIH. To je- saTo 'aajseha reKOBHHa.
AJill ja BllM MOpllM 0Bil_je OTBOpeHo Ka3aT!I ·t~a je Ta TeKo. BHHa y OH3CHOC'I'It, 3KO MH Jl.03BOJ!HMO Jl.a ce pa3BH_ie lllOBHHH'
'aaM. ·
·
IT~YHje caM saM rosopHo .z~a HMa HerrpHjareJba H3'P,Oil.He BJiaCTH. Tf! HCTH HellpHjllTeJbH cy H~DPW\aTe.lbl! 6paTCTBa H jeAHH'
CTB3. Ja fiy OTBopeHO K333TH KO CV TO: TO CV 'leTHHftH y Cp6HjH
II ycTarue y XpsaTcKoj. To cy oHe 3arpH)!{eHe rap!l.HcTe y CJio-aeHHjH H !TIHXOBH HOKPOBHTe.>oH {H BOI-,e. .LJ:aKJI'e, TO cy' CBH O!HH,
KO}H cy H y OBOM paTy 6liJIH rrpOTHB nac. HeMojTe M'liCJIHTH Jl.B
cy_ ce ,OHH t!OMHpHJIH ca C.Vt~6HHOM. 11Ma _iet~aH Jl.HO, .n;o6ap ;:(HO,
KO.iH; je noc"1Hje Harne rro6je,n;e, IIOCJ!Hje rora UlTO cy BH.c~jeJ!H
· Jta fiHCMO MH Hel{a TJl¥l!Hlta Koja je yaypnupaJia aJ!acT, Hero J¥1
I!PeTCTaBJb~Mo Hapo.n;, KOjn cy, yBHJl..ieJIH aa6JIY.I\e -H rrp11mlU!. •
Bei\HHH HllpDAa, aJIH ja B3M Ka)!{et~ ,!(.a . HMa H j~aH ,ll06ap· . AlfO OHHX KOje CaM OBAje Haopojao Ha '!el!y Ca- CBO,iHM llliieKy- .
JlaHTCKHM BOry3J>:13, KOjH pyllle Hajfieay TeKOBHHy Hallie 6op6e Op8TC'fBO- H jeMHCTBQ, 0HH CY ce pa3MHJheJIH Call. llO CeJIH' -Ma, He 6rrx JKeJiao Aa oa.n;je 'Ha6pajaM · CilY'Jajese pacli:Hp!!sa!-ha ·
¥{l}Kfbe. Ja caMo rosopHM yomiiTe, jep BJiaCT he' y T.HM cJiyqaje- _
BHM3 nocpet~oaaTH H. HeMHI!OCj}.n;HO C!lpHje'!HTH ,TaKBe CJiyqajeae 'fa ·ce IT<?HBBJbajy, AllH HHje TO .D;OBOJbHll Mjepa, MH. TeK. Ha
Kpajy rrpn6jeraBaMo cpeTCTBHMa -CHJie M crrpaje'IHMO HerrpujaTeJba .n;a HBM lllKOJl.H, MH XofieMO t\8 ce BHWe Pllt\H y6jeljHBa·
lbeM, IIOJIHTH'IKHM pat~OM Ha ·KOH<j:>eP,eHl\H.i3M3, lKHBHM ilpHMje' .
()OM. He MOJKeMo Jl.03BOJJJ11Tlf All 11.aHac, rrocJIHje Te BeJIH'IaHcTnelie _
no6je.c~e, Koja HaM _je .1\0t\Yille 6aJ!a ·noMyl\eHa 36or Tpcra 11
11CTpe, .n;a 6y11.e Ta BeJIH'IaHcTBeHa 6op6a noMyheHa ca TaKBOM .
nojasol\4 .zr.a ~e pacrrapyje HB!\H003JIHH moBHHHsaM. MH crsapaMO HOBY Q:>e.c~epaTHBHy JyrOCJ18BHjy, Haje TO 3a Hac <j:>pasa, TO
je 3a H3C HelllTa sa lllTa CMO M'H crrpeMHH H nOrHHYTH, "8KO 6yae
1J>e6aJio.
f1peMa TOMe Halll HenpHjllTeJb je OHaj KOjH xofie t~aYHHIUTH
Harne· TeKQBHHe 6paTcTsa H jeJl.HHCTBa. HeheMo 11.a IIO'IHH>eMo
li3HOBa OHO lllTO CMO IIO'IeJIH 1941 l'O.D;.. iep CMO· Befi rlOTHl'JIH ·.
a orpOM!ja aelmHa HapoM - He roaopiM~i OBA.ie o rrpuq~H'rHM:a.:
jep ce npoJ1eHaT Blt.n;H Ha <:BHM rramHM s6opOBHMa H MllHH!ffe-·
CTaqajaMa; Bif.l\fl ce y CBBKOAHeBHOM JKHBOTjl', XOfie T8KBy,
· 4JeAepaTHBH.Y JyrO<:JiaBHjy,- y KOjoj fie CBH HllllOJl.H. lKHBjeTH Ha
pasHOj H03H. He MOJKe· oa.n;je 6nTH ¢>aaopH3!ip3fba XpaaTa Ha
paqyH Cp6a, He MO}Ke 6um ¢>aaopH3I;'pafba Cp6a Ha pa'lyH XpBaTa HJIH ocraJIHx Hapot~a, 1rehe yonmTe 6unr ¢>asopH3Hpa!ha
je.c~aor Ha paqyg 11.pyror. He Mome>~O Jl.03BOJIHTH 11.a ca11. HeKo. no~rasJba rlHTaH>e ocaere 3a OHO lliTO ie 6HJio 1941 rot~. Ocse- THI!H CMO Ce' MH H TO je AOBOJbHO, H HHKO B'HWe HeMa rrpasa Hll•
TO. HefieMO BHllle Mel)yco6He IIOKOJbe. 11 B8Ma OIIeT KaJKeM,_
.u;pyfapaqe, H )!{eJIHM 11.a Me qyje L\HjeJia JyrocJiaaaja, .c~a Hehe-MO )(03BOJIHTH, 11.3 Ce Mll y !COM BHJl.Y, CHje MplKfba rrpeMa HllillffM·
Hapo.n;HMa, Meljy HarnOM 6pahoM. Oso 6paTCTBO H .iet~HHCTBO, .
H3BOjeB3HO ca TOJIHKO- KpBH, HHje jOIU H Helle 6HTH IIOTI1YHO,
o6e36ajeljeHO, HKO 6y11.eMo .n;03BOJIHilHJ 11.a HaM posape nojeJl.HHH
~H!IOB'j.- KojH cy ce 11.0 jyqe KpHJJH HJJH cy pa,llHi!H sajet~Ho ca He.- ·
t~HheM, ca HajeMl\HMa, ca ITaseJinlieM HT):(. OHH He cMnjy HMllTH
pHjeq y H31llHM CeJIHMa, y H3lliHM I'jJ3)(0BHMa. 0HH. HeMajy rrpaaa
-rosopHTH y HMe Cp6a, y HMe XpsaTa, y HMe. CJioBeHana, MaKe·
AOHana, UpHoropana. Y·!HMe THX Hapo;ia HMajy rrpaEd l'OBO~HTH"
5
�Pecf:>epar Nt-trpe
-"b!>iiiac,
.MiiHlii:Tpa nrrocsjere· Cpouje
. ..,
'
'
· ,ll.pare ,1\pyrapnu.e,
.
. _.:._: Jom sa spnjeMe para, KaA 6n ce cpeJie no spJieTH!IM cTac
•. s,aMll HalliKX nJiaHHHa,. KO.\e cy nocTaJia cJiaBHa 6ojnmra sa CJIO'
'i)o,n;y )l,OMOBHHe, ITO. srap!IIIIrHMa H3Il!HX CeJia. Ha KOjHlm CMO
np0CJ13BJbaJIH iiame no6je,[(e !Ia,[( Herrpl!ljareJbeM, crusaJie CMO
.z(a rOBOp!IMO H 0 TOMe K3KO lie~IO ce je,[(3HHYT cacTarH H3 CBHX
Kpajeila ·aail!e seMJbe y seJIHKOM cJJ060,I\HOM rpa,l\y, y cpetme
JyrocJiasnje·
· : .11aae no6je,l\e. Ilpsu K.oHrpec anrncjlamncTKH!ha
npuje csera je nspas .,l\y60Ke sjepe y rro6.ieAv rrpase,l\He crsapa
ocJI060AHJiaqKor para, sjepe KOja ce uaje KOJie6aJia Hll y HajrelKJIM AaHHMa.··
·
·
•
'
Osaj par oo,o je $eJIHKa mKoJia sa MeHe JyrocJiasuje. Cae_
IUrO CMO ,1\0 para• qyJie 0 cjlail!H3MY 6HJ!a je 6JJHje,[(a CJJHKa npe~·
ua .cTpaxoraMa Koje je cjlarunsaM noqnuno y uamoj sel!4JbH, npe·
:ua srapHil!T!IMa Koja cy ocrajaJia usa lbera, speMa MyKaua .KQje
Cy ,1\0M!IBjeJJll HaiiiH. Jby,ll;l{ ITO JJOrOPHMa H npeMa crpaiiiH!Iloll
ocjlaasusaMa KO je cy upe,n;y3!1M3J]H na aallla MHpaa ceJJa u ro·
JiopyKO CTaHOBHIIIIITBO. '11 ,1\0K cy ll3A3jHHU.H Hapo,n;a XTjeJ!H. I<p·
aaso noMnpelbe ca OKyn·aropoM, a o KoMynllcrHqi<oj napruja.
roeop!IJIH I<ao o usasasaqy ··Hecpelia, JKene cy seli yeu,!1;jeJie ,11;8
ce y3AaCHMa a cysaMa ae 11a ylo!OJJHrH onaKa li KPBOJKeA!fH ne·
QpujareJb, seli .n;a jc npujaTeJb Ha!)o.n.a caMo onaj KO !'a 6o,n.plf
• npurrpeMa na o,n.6pany n yje,n;lllballa Hapo:~~:e nporas ·aaje,lJ.lllf•
'lKOr HenpHjaTeJba . .lJ,OM3hH H31\ajHH!.\H, qeTHHU.H, ycrante H 0'
craJIH, naa3JIBaJIH cy ·no naJiory i:myna'i'opa · Melwco6ao KJ!albe
Keljy H3Il!BM HapO)I,I!Ma, ai!H je Mella 6H.i!O
Y BOjCI\11 ~paT"
C'l'Ba H jeA!lHCTBa, CaMo y HapOAHQj
BOJC!.\H>
Oaaj KoRrpec je jorn je.n;an .n;oi<a3 sHine
HH Te·
pop oi<ynaropa, ii!H crpaxOB!iTe narlhe, HH
JIO lfa:~~:ajnga aacy MOrJia cnpHjequrn :~~:a ce
i~'~t~~~~:::~,~~:;
All,He y 6op6u npo-rna sa.ieAHH'IKOr nenp!ij~Telba.
·:,.ora 6paTCTBa ,lf jeAHHCTiia JKeHe JyrocJiaBHJe YJIOlKHIIe
ro nanopa H noi<aaa;re MHoro TIJieMeHiiTOCTll. Tmre cv
)lylKHJie cae napo:~~:e JyrOCi!3B!lje, jep CMO Tll~i MOliHHM o,~:~:~~'
rio6je,n.nJia nerrpaj areJba H no6jel)yjeMo cse lberose c
Kako JJ.al yqB.pCT'IIMG H ca'lYJiaft!o Te«OBHHe Hallie iioplje cnoJLa?
3axsaJbyjylin csojoj O.li.JlY'lHOj 6op6!1 rrpOTHB cjlalliliCT!l'l·
Kor oKynaropa ualUH napo.n;u craJIH cy Y3 6oK BeJIHI<or case3·
Ha<ncor aHTHXIITJieposci<or 6JioKa, CosjeTcKor· Caseaa, EurJieCKe llf AMePHKe; 3aXBaJbyjylin 'lBPCTHHH .Tor 6.~oKa H3BojesaHa
8
'
'je no6je.n;a na.n; · cj:>ail!HCTHqKOM ·llieMaqKo~I. Ha!IIH HapO!l:H 6Hmf .
cy
Ot'pOMHa IIdMOfi. 3HTHXHT!£e'POBCKOM 6JIOK:Y'- ,QeMOKp-aTCKHX 3e~
MaJba Ha. )leJJy Ha .CCCP-oM .. 3aro.' CMO II MH, y ·H3jTelKHM ,n;a-'·
HHMa,. .n;o6HJI)'r lbHXosy nmiol;: Hallin· napo.n;H .Ao61~m cy H o6e·
li.alba j(a cy H O!IIi n·pBH H Hajsac.irylKHH.iH 0,11; CBHX ,'!,a I!M full·
XOBH CaBC3HHQH· npylKC joru Behy ITOMO!i y M!!py. l\1H CMO sa·.
XB3JIHH BeJIHK.O.M 3HTHXHTJief}OBCKOM 6JIOKV .Ha ITOMOfiH Ha"Ma --M
qrnaBOM cJio6o,ll,o~y6HBOM 40Bje't.raHCTBY yHHlllTel-beM cPaiiiHCTH··
_qKe
I-berv~at.IKe. Y
ITipBOM
peA.v
3BXD3JIIHH
CMO BeJIHKOM
CoBjer
_ CK?M' Caseay, .q!fjH cy HapO,ll;H j(OKa33JIIi 1\3 HM HHie cKyrra HH:
. 'K31<B8 :HOpTBa Ka,n;a ce pa,U.H 0 YHHlliTei-bY HerrpHjaTe..i'ba CJIOBCH- _
CKIJX Hapo)l.a 11 LII1T8BOr tiOBjeti8HC1B3. )];a· I-m:je . 6HJIO H8JicqQ~
BjeqancKux Hanopa CoBjercKor, CaBesa, .n;a HHje · 6HJw He~ts·
:MjepHOr. XepOH3Ma l(pBCHe apMHje HalllH 6H <Haj:}O,ll;H j\'Ill yBnjeK CTelb3Jif{ y cjlaiiiiiCrH4KOM POTICTbY a Halle Ha OC.T060ijelbe..
6uJie 6H spJJo )l;aJJeKe.
·
·
Mrr cMo reK 3a BPH.ieMe para MorJre .z:r.~ ce rioBe)I{el\w qnp~
CTO ca BeJIHKHM pycKHM HapOJL.OM H rvmpoJby6HBOM 111 MnhmoM
CJIOB,eHCKOM 3eMJbDl1. 1-beHy n:o,n;,p.II.q<y, MopaJIHy 11 noJIHTIP-IKY,
.ocjeham.r cMn sa cBe BpiHjeMe. paTa Kao rorrao spaK cyHu.a.
}J,a:~:mc
je Ta seaa ca MOliHHM CoBieTcKHM CaBesoM OCTBapeHa H yroBGpOM o caBeay H noMoliu .. Mu CMO yrosop Taj noTITHCaJm ro·.
KOM OBOra para CTOTHH3Ma U C'l'OTHH3Ma IIVT3, liCTHHa H3 pas,[(8,JbUHH ITOHeKa,n; O.Ll Hei{OJIHKO XH~8.lf,a KHJIOMeTapa 3JIH Ha HCTOM ..;
·paT!illlry npoTHB. s-ajeiJ.HH'<lKor HerrpHjareJba .. Mu CMO y TOKY·
para nOCT3Jlll 6p•afia no opyll<jy cJiaBHOM pyCKOM Ha[lbAy. 3aro
he
Taj case3 H 6HTH .s,ie"t.IaH H HecaJIOll,iJbHB,
a
Harua s8.xsaJIHqcT·.
apMIHjH; COBj.eT'CKHM Hap·O',QHMa H lbHXOBOM·'
BOI)H ,l\pyry • CTaJbliHY npeJia3Hlie C KOJbeHa Ha. KOJbeHO.
Ees6je,l\HOCT name seMJbe H 'l'eKOBiiHe Hallie 6op6e, uarpaw.
IDa Harne seMJbe, y J'llHOroMe saBHCH ,QaHac O.II, Tara KaKBe" heM.n
npHjaTeJbe If Mann v. cBujeTy a na >HalliHM rpaH!rUaMa. H 3aTo je
·-oBaj caBe3 ca M0hHHM H Herro6je.lJ)lBHM CoBj.eTCKl1M CaBe3DM
BeJJI!Ka TeKOBHHa Hallie 6op6e .KO.iy Tpe6a .iaCJaTJ-I H ip33BHjaTH, :
llaGnl!TaBajylm HOBa ITOKOJbelba y !J:YXY TipH3Halba U,pBeimj ap-.
wmjn, KOja je aa,l\ylKii!la cse Hapo,n;e csujera.
Mel)y HaiiiHM cycje,RHMa naJiaae ce a seMJbe Koje cy paro·
1laJie nporHB Hac. JI1H Beh CII'pOBO,ll;liMO IIOJIHTHKy npHjaTeJbCrBa.
~a !hiHMa i:sy.n;a onaMo r.nje cy rrapo.n;H ycrrjeJJH .n;a KasHe H KaJK·
~aBajy Kj:}HBL\e KOjH Cy HX f'OHH,1H y par 3ajCI\HO ca <jlaiUHCTH·
,qKI!M 6aH)I;aMa.
H IIpH3H8lbe lJ,pB.eHOj
11 ,a;0K MH IIQCJIH:je CBfiX. rraTI-bM KOje cy npO.iKHBjeJFlf· HaiiiH.
'i!apO,l\!1 rrpylKaMO 6paTcJiy pyKy CBHM H3p0,11;HMa 01\ KOjBX CY
'ilac qe.tHpli ·f'O,ll;HHB- OrpaljHB3J!H cjlalllHCTB'!Kii 6ajOHeTH, ,!(00
�jlefi llj)BJ'!X )l;3Ha MHpa 60JIH3 pa~O'!apalba ~ He-,
rrpaa,rzy. rrpe!ila ·HarmiM aapoJJ:HMa, rrpeMa aamot ~paseJJ:HOJ 6oprrpeMa cJJaBHHM JKpT!laMa rraJIHM y 6op6H apo:ns Qjla~H3Ma,
rro·eM.a Harnoj CJI8BHOj H iYHa'IKOj JyroCJIOBeHCKO'.l apl\IHjH. Ha·
.rnoj apMHjH ce y mrralby TpcTa oJJ:pHqy rrpasa caseaHH'!Ke · ~p.
Miije H IIOTHCHyTa je H3 TpcTa H )l;H:JeJJa CJJOBeHCKOr D~HMOpja,
HilKo je TO oaa oCJJOOO)l;HJia. »Ty!)e HeheMo, aJJH cao.te He)l;a. MO« rioCTaJJa je KpHJiaTHtta CBHX HarnHX Hapo)l;a, a H3rnH cy H8·•
pOll:~. JJ:OKa3aJJH' 11:8 cy ynopHH Y· CBaKOj rrpaBe)l;HOj 6op6H.
Harne JKeHe cy TaKo!)e JJ:OKa3aJJe KaKBa HecaJJOMHBa H MOh>
Ha C:Hara •nocTajy ka.l\ 6paae rrpasa H cJJo6oJ\lT aapoJJ:a. ~H heMO CBHM cHaraMa IIOTIIOMOfiH Haiiiy BJia,l\y y ja'!alby JJpHJ8TeJI>·
CTBa H Op8TCTBa Me!)y CJJOBeHCKHM HapO,lJ.HMa, Ha qeJiy ca BeJlJHKHM pycKHM HapO)l;O'M, MH fieMO je IIOTIIOMOftli Y H3rpa!)HB3~
lbY H jaqaH>y rrpaja:reJbCKHx O)l;HOCa Ca CBHMa )l;j)'JKaBaMa, aJJK
. HCTO TaKO y npaBe)l;HHM 38XTjeBHM8 38 OCJI06oi)etbe TpCT8, ropHJ,te H Kopyiime.
· ·
Y OBOj BeJJHKOj JIIKOJJH paTa BH,l\jeJJe CMO KOJJIHKO 611 II8Tibe
HapoJJ:a 6l!Jie Malbe 11:a peJKHMII H BJia)l;ajyhe. rpyrre HHr,y .cncTeM8TCKH O)l;rajHBaJie y CBOj!IM pe)l;OBIIMa 1li3.!\8JH!IKe H IHerrpHJ8Te·
Jbe HapO,l\3 KOjH lie Y'!HHIITll TOJIIIKB ~Jia H8IIIIIM. HapO,l\HMa Y
cyA6oaocHHM .l\8HHMit !he rose 'HCTOP)c!Je .. Cpelia .te rraiiiH':' aapo,l\a rnTo · ce je HaJIIJJ8 je,l(Ha omnTeJYrOCJIOBeHCK8 rrapTHJa ~
KoMyHHCTH'IKa ~ ,1\a rroBel\e aaoo11e rryTer.1 je,l(HHCTBa n 6paT··
craa. ,Ua raKse rroJIHTHXe HH ie 6HJIO. MH. 6~cMo 1\~Hac Ha cap. ~eTey paTa 6H.JIH caje,!l.o·u.R ocseTHH'II<Or 6H.te~a I<OJH .6H 38XBa- ·
THo aecBjecHe >race. MH c!>lo, >re!)yTHM, KpaJ paTa .1\0'Iei<aJll{
i:rroKoj!HH H y TOM norJie.l(y, jep cy HajrnMpe HapnAHe Mace, Me!)y
lbHMa H JKeHe, CXBaTHJJe )l;8 Ce pa~)l;OpOl\1 Me!)y H8pOJJ:HMa H JIIQ·
ilHBJ!!3MoM KOQHCTe caMo HerrpnjaTelbn. H rro6.ieJJ:v. :1-w _.llOJKHBjeJJH MH ~ HapO,l\HO'OCJI060)l;HJJ?'II<H riOK!leT ~ KOJM JC YJe,!I.HHHO
cse aanre rrapo}(e y je.l\HY aaje,!I.HHIW..
·
AJIH ai<o xoheMo .llO Kpaja ,!1.8 C8'1VBaMo Harne TeKOBHHe,.
He saTaa'pajMo oqa npe,!l. HerrpHjaTeJbeM, Ko)a .ie ca.l(a cJJa6, .cJia·
OHjH Hero HKa)l;, aJIH BO,!I.H 6op6y ITPOTHB Harner riOKpeTa, Y
npBOM perzy rrpOTI-iB 6paTCTBa H/je,l(HHCTB8. Y CB8I<OM 'IOBJCI<Y
KojH KaJKe ,1\8 je cprrCTBO yrpo~eno a JJ:a UpHOrOpl\!H. H MaKe·
,!I.OHl\a HHCY Hapo,!I.H KOjH MM3JY lllJaBO H8 He38Bl!CHOC1', rJJ_e- )l;ajTe MaJior HJIH aeher, npnKPH~eHor ~JJH 01;aopenor rrerrpHja. TeJba, HJIH y Haj>ra!by pyKy, 'IOBJeKa KO.\H, x;jeO on: To HJJH ne,
CTOjH IIOJ\ yTHttajeM rJJaBHHX Hamax Henp~JaTeJba ~ rnOBHHH- .
eTa. rosopH Jill TO Xpaar 0 xpB8TCTBY 3H8JTe )\.3 TparoBH ycTa:-JIJ'TBa H M8'leKOBIIITHHe jom · UOCTOje.
Fi!aaHo y -06HOBH H ~arp3J\lbH aeMJbe
·.- MHom rrcicJIOB!H jom '!ei<ajv Ha Hac H Mn he>ro HX .llO'IeKaTH
~rrpeMHe, .ieP. 3HaMo .l(a 3l)>rjelbyjeMo pa.l(ay oHary .llparott.ieHy
:a a...1\PJKaBy, jep Tpe6a H3rpa,l\HTH MOllHY a HCI<YCHy BojcKy, jep
jom ysnjeK _HMa MHoro Hallie pa,l(n:e caare Koja qai.m no 3a"
.po6/beHH'IKHM JIO•ropHMil' H 3HaM:o•- ill Te Kai<O ,!I.OtJpo _:_ I<OJIHKO
. je HainHX Haj60JbHXJbY.l\H Cl'pa,l\aJIO y OBOM par'}". Mrroro y o6. •HOBHHarne 3eMJbe pjernaBa HpHjeumhe cHara Hapo,!l.a cHaJiaJKelbe
11: npoaaJJa3ai< HOBHX o6JIHXa pa,!l.a. AJJH HcTo taKo ·:.HaMo !(a
.rrac '!ei<ajy H BeJJHKe TeJIIKohe. Hama je HH.l\YCTpHja YHHJIITerra
--'-'TO ,l\06po ocjehajy ceJbal.\H KOjHMa He,!l.ocTaje nJiyroaa H
MHoro '!era- ,l\pyror; cao6pahaj je pa3pymeH - To JJ:06po ocjec
ha HaMy'leHH HaPO.l\ ·UpHe rope, IiOCHe H JlHKe r,!l.je He MOJKe
HH ,!l.a . CTHrHe IIOMOii KOjy liM Yl<83yjy 6paTCKH HapO,l\H,. CTOKY
je .011Jba'!Kao H YHHIIITHO OKyrraTop ~ UOrJie,l(ajT.e ceJbaHKe y
BocHH, Koje cy ce yrrperJie caMe H opy.
Mri ce Mopa>ro !Hayt!HTH H ,!l.a ra3JJ:Y.ie>ro HaJIIeM ra3JJ:HH·
CTBy, Harnoj ,ll;pJKaBH. AKo rrpaBHJIHO He p-acrrO,!I.HjeJIHMO po6•y KOc
jy HM3MO; OHa lie OTI-ifiH H OHaMO rp._ie HHje HajHyJKHHja, 3 OCTa·.
he 6e3 !be OHH, I<OjH>ra je rrpeJ<o rroTpe6Ha. Mop8MO 3HaTI! r.l(je
HaM je po6a, r.l(je MO*<:eMo ITPOH3BCCTH MaKap HajHyJKHHie H K8KO
fieMO TO paCIIO,l\HjeJIHTH .. MopaMo (6HTH' 'Cll!JCMHM. a{ Hajsefiy ·.
ll!Te,l\lby H CTporo 0,!\pe,l(HTH IIOTPOIII!bY HaMHpHHL{a, KaKo 6n'
·ooe ,!I.OCrrjeJie ,!1.0 CBHX a y rrpBOM P:e.l\Y 11:0 OHlliX, KOjH p3,!1.e lraj·
·TelKe JlOCJJOBe.
3a BpHjeMe p•aTa, y OHHM KpajeBHM8 y J<OjHMa je Hallia BOJC
·CKa H3pacTaJJa y peryJJapay apMHjy, JKerre cy rroKa3aJie l!ssarr. -pe,!I.He crroco6HOCTII sa opraHH38JJ.H.iY HcxpaHe H cHa6:~~jeBalba
·BOjcKe y HajHeJlOBOJbHMjHM YCJIOBHMa ~ ,!l.aHac OHe Tpe6a ,!\a
noMorHy BJJaCTH rra TOM rrocJiy, 3H8jyliH ,!l.a 'I'HMe, y rrpBOM pe·
.JW pjernaaajy nHTalbe rro6je,l\e v oBoj HOBoj Teii!Koj 6op6u, J<O·
jy BO.lliiiMO ea 'OCT81\HMa peaKI.(Hje, KOjH XOfie ,!l.a HaC
Ha
XJbe6y H IIHjattH. 3a BpHje>re paTa 1Ke,He C,Y y MHOrHM
Ma IIOTITYHO QOjKOTOBaJie OKynaTO!JCKe rrHjaue ~ ,!1.8H8C OHe
· J.!Ory OrpOMHO y'IHHHTH ,!l.a 01l<HBe HaJIIa TPlKHIIITa !H THMe 38,
1Wp.aK yHarrpHje,l\ •rroKpeay aamy o6HOBY H H3rpa.l(H>y.
v
PM y JeAHHCTBeHOM rrapo,l\Ho-ocJJo6o,l\HJJa'iKOM ljlpoH:ry
Hama HapOAHa BJlaCT H Ha!Jla .llPlKaBa TO je Hapo,l(, TO CMO
MIH JKeHe. CsaJ<a Teiiii<oha, Kojy cpe'!'He Ha je,!I.HOM rrocJiy Ha·
pO,l(Ha BJI8CT,. TO je HaJIIa saje,!I.HH'II<a TeJIIKOfia; OH8 je IIOCJbe·.
,l\Hl\8 paTa I! 3aje,!I.HO Tpe6a ,l\8 je C8BJia,!l.aMQ IIO,!I.H'OCeliH H JKp· ·
:rae aJ<o .cy ·.(me ;rro:rpe6He, jep je oso l!acTaBaK Harne lieJIHKe ·
>6op6e. ·
.H
�Jli:eH~ n~~o
.
HO!la
. .
AH1'!J£PamHcTlllq!Ci:Jr <jlpoa-:
Ta spnm ce ,llaHac Ha nHTa!bHMa·"oqyBalba TeKosmra name 6op6e, pa30Hja!ba. CBHX OCTaTaKa cpall1H3Ma 'H peaKqH.ie H ·Hit lll{Ta·
!bHMa• OOHOBe 3eMJbe, To jecT npHspe!J.HHM m!TalbHMa. )J{flHe ce,
. HaJIMe Ha OlHM MjeCTHMa H y llpOH3BO!J.!bH, H y !J.plK3BHOM. ana. pary H YOIIIIITe y il.PYIIfTBeHOM .H IIOJIHTH'IKOM pa!J.Y. PeKJio · 6a
· ce, Kao ,~~;a HHje HH nOTpe6Ho ,~~;a rrocTojH Hewn noce6af! rroKpeT
Jli;eHa, KaA cy oHe seh ·pasHonpa~lfe H I<.aA cy y Je.i\liHcTseHOM
H3pOMO•OCJI000)\HJiaqKOM cppOHTY, . .
. •
Hajaa,~~;, MH heMo npsH nyT H3Him y JyrocJiaBHjH mi onmre
H300pe, '!Ia l{OjHMa fie. lKeHe MOiiH ,11;3 VTHqy Ha pjeille!be MHO.rHX Kpy!IHHX liHTalba Koja jom HHCy pHjemeHa y Haiiloj 3eMJbH.
PeaKI(Hja Ce He O.npliqe JiliKO BJiaCTH H TpaJKH!ie CTO HaqHlja J1:3
paa6nje name jeJl:ljHCTBO. Harne je,ll;HHCTBO Hehe pas6HTH, a~
HaMa je H3Ha)l; csera CTaJIO ,11;a Ha I!PBHM H360pHMa, y KOjHMa
lie Ham liOKpeT HM3Tfl ,1\3 O,ll;Hece no6je,11;y Ha,!l; OCTaUHMa <t>aIllfi3M3 1H peaKUHje, i\3 Ha THM H36opHMa lKeHe orpGMHO i\OllpHHecy Toj no6je)l;H. HenpHjaJ'eJbH napap;a H ca,n;a posape H nO.D:Me- h'y Ha~c HC'I'jepaJIH CT'e oKynaTopa H3 3eMJbe, aJIH BaM je seMJba
jOIII paspyi!lena, joiii saM cs11 He .ieAv XJbe6a, )(jeqa BO'I<! Illicy.
36pHHyTa, !jla6pHKe cse He pa,~~;e. A Mil MOPaMo cse Jl<eHe noJll!TII'mli T3KO liD,n;Hi'iH ,l\3 CBe 3Hajy II TO - i(06po 0<,1\fOBC>pHTH,.
.;:J;a CMO MM ~BjecHH qera CBe HeM a jOIII Y-- Hamoj 3eMJbH, A3 CMO
CBjeCHII IH Teiiii<Ofia KOje Hac jam qeKajy, 31!H 3HaMO H TO ,l\31
Mil TO ca,n;a I!Hje'!HMO paHe Koje naif je HaHHO <t>aiiiH3aM qeTseporo,!l;HilllbOM oKynaun.ioM H P.a heMo neyMOJbHBOM Kaailou, Kao
i II <PaiiiHCTII'IKOr OKyrra·ropa, K331l!IJiTll CB3KO!' Kpi!BI\3 KOjH HaHOCH HOBC HeBOJhe aapOI\Y, II OOHOBH'TH - M8Kap II Y3 HajBehe
Hanope H }l{'fJ!Be --:...' CBOjy )J,OMOBHHV.-H M3rp·a;ZJJHTH se:m·rqaHC'TBeHY TeKoBimy ocJIOOO,!l;HJia<Jkar para, i(eMoKpBTCKY,' (jle,n;cpaniB-uy Jyrocl!aBHjy.
~htlben'Hqa, ,n;a· ce HOB!! m1K JKeHe 6cv11a aa c.m6o)w 111 cpehy en or napo;l\a H3,!l,Hraa H3 nyae npel\pacy.n.a >KeHe ·lis teM,
r<:JBopH, Jl:3 Ce HHje TO MOfJIO ,1\0rO)UITH 6e3 ynopaor TIOIIiiiTit'
'IKOr ll KYJITypHo·npocBje'!111or pa,'la. )J,a je Taj pa;< HajnoTpe6HH·
jH! H H3jB3JKH!!jH jaCHO je, 8KO CC liMa y BHJl:Y liB je H31I13 s·e·
rvtJDa npe~e)KHo ce~TbatiKa: Eam ce,lbal!Ka LKeHa je Ha.iJ~.~mn.e 'l,~£aJia ·
y aaiiloj napoMo·ec,1o60Jl:HI!a'IKOj 6op6'!!. Oaa aa;,1.ielhyje ·or.~
pDMHY pa,!!;H~ CHary, ii,OK ce E3Il!li Ha\60Jb!i ,lbyi(H H3Jia3e y BOj-.
Cl\H H .IlOK CJep;e y aapo6.1beHH'IKHM .16rop1nia. A ·TOJI!IKO nl< je
u naiw y paTy.
MncJIHM 11pa HarpaA!bji.Hame ,n;oMonane J1:3 ona 6yAe TaKBa
)\a 6am OHIB1 CJ!OjeBH1\!a,' OHHM ,l\Hje.10BHM3 Hapop;a, .ICOjll cy
HaJ!lllime 6nJIH ynbeTasaHH, 6y.n.e OMoryheao ,n;a ocTBa\)e TaKaB
lKI:BoT, KOj!l Helie 6nm Hll na,1HK na JKliBOT y cTapO.i Jyrocmi·
.BMJH, KaKo
y
eKOHOMCKO?I:I, TaKo H y noJIHTHT-IKOr-.·1 norJieJ.ly; HoBa·,
)\eMOKpaTCKa JyrOCI!aBHja
nenpocsajehen n aaocTao.
jep onsmoj Jyroc:l!aBHjn
H3.ZJ;iiTHe If~ !1-Ipai<a, H_ero_
He MOH<e ,li03BQ,1iH'TH J1:8 H8\)0,l\ 6y,ll;e
To ce O.l!HOC!i napo<mTo na JKene ceJia,
ne caMo .11a HHje 6aJio craJIO ,n;a HX
MX je 'H3MjepHO OCT3BJbaJra ,i(a 6y;r;y
330CTaJie, jep cy ripHJ3I;Ufb.H pemHMH MOI"JIH Bu'Ia,n:aTH C3MO -3KO
cy nap oM nenpocsnjehenn H saocTaJIM .
MH nceHe HHCMO cBojy paEHonpaBHOCT creJOie .ua oBa ocTaHe:...
caMo rrpaana pnje'l. 11 najaaocTaJmje )KeHe 11jle6a ii,a m<1'HBHO
yq:ecTByjy y '4MT3BOl\'i TIOJHiTJl4:!{0M H f{yJI'fY'PHOM )KIHBOTy 3eMJbeo·
Xofie JIB MOfi.H.- )EeHe Ha ce,Jiy--KOpHCTHfH TO CBOje rrpasQ, aKO ce
He TIO•Jl:ljrHy KYJITypHO 11. no.mTH'!Kll, p;a 3'!lajy K3KO fie TO npaBO
HCKOpHCTHTH. Ka11 · 6y ,;re CBaKa n{eHa Ha ce,W 31-IaJia. KaKM je
Haiiia Hap_O~Ha BJI3CT H :UITO" npeTCT3BJb3, iVIO:>KeMO 6~'Hi CHrypHH,
Aa he rrac.iMTH ,a_ a ce KO· ?e ysyt.Ie y TY Hamy . uapo.n,Hy BJiaCT.
Ka;r,6YJie
cnoBHaJia onacHOcT li10BI1HH3?\13, Ka.u· casaa l!IT0· .. 3IHiG.l1
'6j)aTCTBO H . je,li.HHCTBO, lliTO OHO 3Haqn 3a cpeTHy (}yl\yliHOCT, •
Pe¢epar .Qp.yrapHI.Ie Onre Hoso'leswfi
'IJ!a!la neHTpaJIHor o)(6opa AII>MJ »KYJITYPHO rrp<Jc!ljeTID> p~
Ha ce.!fV«,
lllTa je A<!>)!{ MHOro 3Ha'IHD v o<:Jio6oAHJia'II<oM paTy n mTo
lie MHOfO BHille 3H3qJl.TII II H3KOH 0CJ10DC>l;elba, He T!}e6a rOBO·
purH. JeMa Ol\ aajBa:lKHRjnx ca)(allilbHX 2·31\aha .ie ;J,a ce npw
. crynu MacoBHOM pil!J.Y Ha rio;J.H3alby IIIHPOKHX Mac~ >Kelia. OpraHHaauHja A<!>}!{ y3eJia je Ha ce6e aemmy 3a,n;ahy rrOJIHTH4l{Or
H KYJITypnor ITOI\H3alba Meua, ,!Ia 6y,n;y >Keae CBjecHe .l\ilJbeBa a
33,1\BTaKa, KOje je 6op6a !1pe,n; lbHX Il OCTBBHJ!a. .
12
.Hefie HHH.3.ll,3 ~OfiH .U,O illOBHHHCTHYXe MP-1!0-he, H~ero ,11.0
'(Impmhii;.,;
natba 6paTcKe Jby6aBH napo11a npeMa Hapo;:I,y. Ka.:t 6'!JJV cxaa- ·
'I'IlfJle BmKHO·CT CH36Jl.H.:eBalba rpa)I_CKHX -T'f))!{:HlllT3 arp~pHil}ll rrJ)O~
.l(YKTHMa, OH,I1,3 fie i\:IHOrO ,II,Oii:pHHHjeni CH861Ul.\eBW-h.Y H 06HOBH.
3eMJbe.
HuruTa· He crojHH a nyTV A<P/:K-n .ua H3BjeC'raH ;r.no nocJIOBa
npey3Me Ha ce6e, ,QOK Harna M~'!a.n;a AP1KaBa He cpe,rr.H cTaiue _.Y
MaTepufjaJIHOM. norJie)J.y. Ho y ro~1 CJI)rtiajy H!,(e TOo )H.eHCKH 3a;~
.z.taTaK, Hero .ll.Ho BeJmKor noc,na 2.a Hanpe,a,ai< Hnlller Hapo,ll~,
aJIH KOjH he )H~He Jiaione 'H 60.,-f_;,e np~y3eTH Ea -~e6.~.
·
~r paTH.H!i1
i
yCJ10EHM:a 6HJ1"e cy Harn-e
Tlll!K~·M IH Ky,rrryt;JI-10·--jfrpocBjeTI::IOM pa.l.y
-Morvluw::·rr-r- ·Hn--_ITOJIH..
Cl()'tieHe. He.cHrypHOC"r
�l. · · - .·.·-/'ocJio6o,l)ene repuropuje, ne.n;ocraTaK
6}!JIO je
·yspOK .((3 je paJJ;.6H(i !lleCHCTe~aTCKH H HeJ\QBOJbaH.l1i:laK, !IIT3
je' A<!>)!( 6uo no,u;y3eo .t~a cnposeil,e, HMaJio :ie cso_i<mt-pesyJirara.
' )].aHa~, Ka.((.HeMa TernKe opyJKilHe 6op{ie, KaA o6Hosa H us·
, ~pa)1.1ba seMJbe rpaJKH XHJb3,Qe pa.n;nux cnoco6HHx JbYAH; Ka.U
.Orpmi!He MoryliHOCTH CTOje ,Ha pacn6Jiara!hy, Ka,Q j.e Kyi!TYPHO•
npocsjerno no.((nsalhe napo.n;a o:n; na.:sehe saJKHOCTH, paA A<l>)J{·a
je caCBHM ne,QoBOJbaH. Hapo'lnTo i<a.n; vsMeMo Y o6sup 'f!PHJIHii
,_j6rn necsjecn11x ;Kena y MHOfHM i<pajesnMa JyrocirasHje. Tipe-rCTOjH BCJ!HKH pa,Q.
,
, .
HapO'li:ITO rpe6a nosecTH eneprwiily aKUH.iV npoTHB nemw
c'MeiioCTH. To saJKH sa '!HTasy seMJbY. !1, aKo ce nocseluiBaJia
,BCJ!HKa naJK!I>a. ITIITalby HClliiCMCHOCTH miaK je llpO•UeHaT. OHllX
.KOjH ce CJIYJKe l!HCMOM ncvsnrne MaJieH. M11 JKene na imrneM
npBOM ·seMaroCKOM KOHrpecy y Boc. TieTpOBUY 1942. o6jasnJie'
.CMO l!OXO.ll npOTHir HCl!HCMBHOCTH. TIOCT3BJbeH je Taj 3a).\3Ta.K ~I
Ha OBOM narneM JWHrpecy. To je narn seJJHKII_ll cseTH-3a.n;araK.
To je jeAHHII ycJJos sa .((aJb!I>H ycrrje.111 noJJHTW!KIII a KyJ!ry>;;:no
npocsjemn pa,ll;. AKo · A<l>}K rrocTaBa ~rrpe.n; cse· JKE'!He .rr.a emrre
H;e OY.((B HertHCMeHe lKBHCKe A.iel\e H opraHH3HPa THK~IH'Ie!be y
CJ!alby p.jeQe y illKOJIY, 611fie orpOMaH lljJHJJOf onfieM HarrpeTKY
H?PO.((a.
DoMoha illKOJICKHM 0.((6opHMa y opraHH3H~lliY · l!IKOJJCKe
OOyKe, l!OMOfiH BJJitil:H y·cnposolje!h]l H3 TOM i10Jby, TO cy H3Jl])ll
sa.((aQH. CsaKa csjecHa aHTH<j)auracTKH!ba He CMl!.ie sa6opasnra
Aa saiiHTepeCHpa HJUI ca.Ma Hayqu ·6ap jeAHY nem.fcMeny Meey
I:!!1'!'3TII H -l!HCaTH.
., Hapo<mTo KOA JKena Kofe cy saoKyrrJbeone ·TeUIKHM qmsll'!·
WHM llOCJJOBHMa He Tpeoa MHCJJHTH p;a KO.(( II>HX He l!OcTOjH HH"
'repec sa l!HCMeHOCT. BeJJHK ie lhHXOB HHTepec. CaMo OA Mapa
.KOjH fieMO MH YHHjern Y Taj l!OCao OllHCH KO.ijHKH fie 6RNI ycnJex.
llecro ce qyje, Aa He~m AOBOJI,HO J<lb!!ra. HeMa .llPBOJbHO MaTe·
pnjaJia. Ja KaJKeM ,((a He.Ma .((OBOJb!fO cnpeTHOCTH H BO.'be ,1\a CB .
l!CKOpHcTe csa ona apeTCTBa Koja HaM croje Ha paorroJJara!hy.
-
!1aKo je seMJba norraJbeua, rropymeHa, TBOPHHI\e ue pa.((e,
XOfieMO H 6e3 ,1\0BOJbHO CjJBTCTaBa H 6e3 .((CBOJblHO CTpyqHlfX
Jb]l,ll;H .((3 Ce 6opaMO npo·TIIB. HBI1HCMBHOCTH, liPOTHB KYJJT]lpHe
:3aocTaJIOCTH HCTO T3HO, Kao IllTO cy ce npBe napTH3aJI'CKe
rpy . .
nnqe 6opuJJe cjeKKpaMa H BHJiaMa ).(OK Kllcy ll3pac.•e y semn:y
8pMHjy. CaMO aKo xoheMo H aKO· yHe-ceMo caB--JKap, Mli heMO
CTBO!)HTI! y HajKpafieM BpeMeHy apMH.iV l!pOCBHjefieHHX CBjeCHHX,
Sa BBJ!HKe .ll.YlKHO:CTII Cl!OCOOHHX l'!teHa.
t'4
.\
\
)
; )
Ka.(( .i~AHOM casJJa.((aMo Hel!HCMeHOCT HeM a sanpeKa ,IJ:a npy·
2!liHMo rnTo sun:e ·Moryhnocm, .n;a ce· )f{eHe KYJJTYPHo ·npocajemo •
l!OAHMY. l1Ma JOill 6es6poj OOJJIIKa Tora pa.((a ,Qa MOJKeMo He·
..npHMjerno, neorraa11ue, Har 0 sopara JKeHy A3- nay'IH rracaru li.
'liiTaTH. Ha pa3HHM rroJrHTH'!KHM, .n;oMaliHHCKHM, caBHTeTcKHM .
KypceBIIMa HT.((. l!HCMeHe· ,Qpyrapnue .MOry )!.3 nayqe HBl!IICMeHe .
. 'IHTaTa H rracaTH. Haura Hapo)l.Ha BJiacT rrocsefiv.i·e seJitHKY rra1Klhy •
KypcesnMa. AJJH HHrnTa He rnpeqasa O)l.6ope A<l>)!( .~<a rroMorHy.
·.n;pMaBH y TOM rrorJJe,Qy. A<t>)!( rpe6a rrpeysem cae rrocJJose 0,11
CHTHHX TeXJHH'lflHX il:O !IIHpOKe K3Ml!311>B 33 i:lpii.1HB lllTO Befier
6poja noJJasniH\a. HeKa HaM 6y.((e napoJJa: »lUro BH!lle TaKBHX
TetiajeBa., lll'TO BHIDe ITOJI33'HliUa«.
-
-HHK3.((3 He CMHjeMo H3ry6HT!! 'H3 BH;ll.3 CHTHH KYJJTypHO·
npocajeTHH H l!OJJHTH'!KH pa)l.. To .ie pa,IJ: 'IHTaJJa<nmx npyrra, noc
,711!'!1H'!KHX KOH<j}epeHUHja, '!HTall>a KII>Hfa 1i' illT3MTie y3 'Pail: (illH•
aa!he; npeJio liT.((.). MopaMo ra CTaJIHO caCTeMaTCKH H c rrJiaHOM.
crrpOBO)l.HTH. BeJJHKH Y.l\HO y TOM pa,rr,v HMajy Y'IHTeJbHUe 111 ·
.((pyra HHTeJJnreHqHja y ceJJy; a JKene rpa)l.OBa, aKo cxsare, Ko·
JIHKa je saJKHOCT KYJJTYPHD npocajeTnor- IIO;IliH3a!ha ceJia. AKO
OHe 6y.n;y no rrJJaay .l(plKaJJe rrpe.n;asa11>a, .n;a 6y,((e ceJio ciia6.rr.jeo ·
BeHO lliT3MliOM, aKO OY.ll:Y c<HaO,QHjeBaHe 'IHT30HHl(C, 3KO• Oy,IJ:e
OK]ll!JbeH na TOM l!OCJIY !liTO BBfiH ('ipoj JKeHa, HJJH 3KO 6y,Qy
opraHH3HpaHa pasHa caajero·BaJIMIIITa s-a. JKeHe, OHe he nnKaa_a~ _
T!f'KO·JlHKa je lhHXOB3 CBHjeCT H O).(aHOCT H3q:JO)\HO·OC,~000.((HJJ3'1•
KOM l!OKpeT]l.
.
DOJIH'rH'IKe KOH<j}epeHUHje H !IIHPH cacTaH!jH >KeHa .n;anac
llOKasyjy Taj. He)l.OCT3TaK, )l.a ce CBO,Qe Ha HBKOHKpeTHO l!!JeTipH"
'13B3!he IIOJJHTH'JWHX .n;oraljaJa. ,}J.aHai: je )l.O!IIJIC BpHjeMe ,Qa MW·
CJJHMO APlKBHH'IKH, Tpeoa .((a· .ie CBaKa l!OJIIITH'!Ka KOH<fiepeHl\Hja
Be3aHa Ha je.n;aH HJ!H BHllle 'HajB3JKHHjHX KOHKpeTfliiX.llHT3!1>a
)l{HBOT3 H3 JI3K H IIPHXBaTJbHB H3L!HH 38 CBe- JKeHe .
To· je reJKaK paA, 3aXTHjeea MHoro crpnJbHBOCTH IH nanopc
pa,D.a, 3JIH je THM JiaKIIIH jE:p je KOIJ)HCT8H 33 CBe H8C H' 3a
cpeTnH.iY 6y)l.ylmocr ·irarne seMJbe. AKo ysjepaMo JKeHe ·ceJJa ,Qa
je 3Ha!he opyli<je rro6je.n;e npoTliB >KHBora v KojeM cy npMje JWH•
ejeJJe, ucrryHHfieMo sa)l.aTaK nps'(}6oparia Ha OBOM no,by.
·
He MO>Ke ce y KpaTKO BpHje.Me HCl(!)HHTH CBe IllTO 6H 00)"
XBaTHJJO OBaKO 3H3'13jHO lii:!T81bB. 3aTO je H'a BaMa ,Qa y )l.HCKY"
HOP
CIHjH H3Hecere. Baine ycnjexe a He)I..OCT3TKe, Kao- l1 reniKohe' Ha
~oje H3HJI33HTe. Ha- OCHOBV 'f'HX 33KJbYLI31<3 4 O)J.M3X fieM0· rio:B_e~
CTH BO;Hif l!OXO:L\ rrpOTHB H~IjpOCBHiefieHOCTH H HeK]lJIT]lpHOCTl!,
33 liiTO TeMeJbHTHje H 6p)I{e OCTBap·ei-be HanpeTIW Ha TOM IIOJby.
Tpe6a rrosecm qnTaBy apMn:y Haumx )f{eHa, cs · _ ·"' aHTH<fia'
IUHCTKIUb3.
/~--iJ;.::9{ri;).
.-
~~
A"'>,~
(._ ~ ~.zi;_;~ ~
'\_...,., ',
. ·~.,
/
�'CeJball.l1 6HJII1 cy
Pecpepar
-Mtflili'~::Tp,U- 2.ri coi!;M.~aJIHo c.rapaa~e .CJiqBeHaJe
,/J;pyrapm.(e! fOBOj)HJIO ce MHOfO 0 yJIO$H KO_\y je Hailla JKe·"' /
.HII !IMaJia y HapOil,HO OCJI060.l\HJia'lKOj 6op6H, KaJ(Q Ha cppOHTy,
1'aKQ H- Y ll03a.riJHHH. fOBO{JHJIO ce. "0 HOBHM 3·all.3Ulli\'ia KOjH cy
c·e _nocTaBHJIH rrpe,z:I;" Hac c ocJio9oi)eibClH Hallie .UOMOBHHe. MapmaJI THTO ll0CT3BHO je npe)I; Hac HH3_ 'f3KBHX' HOBHX, 3aJJ;aTaKa.
Y
CBOM pecjJepaTy ·l(pyrapll!.(a MHTpa MHT!pomrh rroBa6aB<l1Jra ce
J)·C06HTO
H3UHiM
ITOJIHTHYJ{HM 38,Z:X.3IJ)1Ma
Ha
_VL18lpiiJ.hei-by
HCKO!}MlllfiaBaHH:
'-0MJla;(~Ha
pai(HQI'
"-Hapo)I.a ..11\HBjeJia je Te~KHM --)!<-i:IB6TOM. Pa)J.HH~Ke H ceJbaLJKe }Ke-
6pnT-
CTB3 IHapop_a JypOCJia.iHI.ie H !13rpap;H.m: Ha'PO.ll.He BJI3CTH, 4HI.Ufte- lby Hapo)J.He BJI3CTH o.n, ca6oTepa 11 mneKy,rraHaTa, 11 pa,l\y Ha
npHBp·ei(Hoj o6HOBH 3eMJbe . .Kao uno oro y. Gop6H crajaJie Kao
paeHorrpaBHH y pe,ll:OBfiMa 6apau;a, 'rQe6a .u.auac ,u:a CT'OjHl\'10 paB-
He ocjehaJie cy TO yrlberaBmne y ABocrpyKoj MjepH, MaTeipHH'.
:CTBo HHje 6RJIO 3a Te Ma.iKe HHKaKBa cpeha. He caMo uno ·cy ca
'cTpaxoM oLieiumaJie·pol)erbe cnoje A.leu.e:rre"ro H.V ,u.o5a Tpy,rr.aohe;
Kao H sa EtpHjeMe I(Ojelba, MajKe cy 6MJie 6es 'salJlTHTe u 6es
nowOha.
·
·
1 .;
•
!
, 1 : : ~! 1j
CTapa JyrocJiaBHja 6HJJa je Ha npBOM MjecTy y CBHjeTy no
CMj)THOcm MajKe 11 Aieue, no 6oJiecTH .1\Jeue. 0 JKHBOTY Te ,n.jeue
.Koja cy Ce p0,U:HJI3 ITO,ll, TaKO TeiiiKHM OKOJIHOCTHMa( Hehy MHOPO.
roBopni-"H .. 3rmTe o TemKOM )IUIBQTV ruerpTa, ·o .n:.jeu.H ca TeiLIKH'M
¢HsHqKHM nocJbei(Hl.\aMa a6o,r He,I\OBOJ!JHe Hcxp::me HTIJ:. Pa,ll,l!H
t!apo;( je craHoBao rope OIJ: CTOKe. HHje 6HJIO Hl! MaTepHHCKHX
· .1\0McBa HH 6a6m.ta. Te MajKe sHaJie cy pal)aTH Kpaj l)y6pmura:
-3a B'p.HjeMe THX' pe}Kf!Ma HHje 6HJIO' HHKGr KO 6H IIOMOrao Maj-
HonpaBHo H V.A.a{)H:lfqJUI .V pe.u.OBHMa papm1Ka na o6uoBH 3eMJbe.
l{K. ·(Be ipiHjeL£~ H 88.KOt-!ir 0 33iliTHTH i\1ajK"rt p~,U,HI'ill.a OCT3.TIH
CsjecHe CMo Ha .rrpBOM MjecTy ..t1.8 ,a HaUl eM _y.o;apH.rr•rKOM pa.ny
OBHCH, pa JIH he _Harna .u_o6njeHa no6je~a rrocrani ocHoBa 3a Ko-
Ha narmpy.
Hati:sy
cpehy HalliHX Hapott.a. J.vrouraBHja l'>·IO;Ja !liTO. rrpl1je r{o-
CTaTH DpHBpe,n;Ho jai{a .li.P~·lC1B3, T3KO jaiCa, )J;a he CBe Hm.1jepi"le
p_eaK~Hje MOpaTIH nponacni. 11crospeMeno rroctaBJbajy ce rrpe)l.
H3C BeJIHI{M -33)J.3~H, )1;3 C\~OIJ)Mh•Ip 60.lbe YCJlOBe Sa )KHBOT HajlllHip.Hl\.'1 Maca.Ma -'P3tTHOi' Hapo;J.a. fTp_Hje CBCI:8 pa,4HHIJ.i-H\·~~- H Ce-Jbal(IilH3, OHIHMa 1{0)'1 c_y- 0)1. C,3MOr DOLieTKa V pe,a,OBHM3 HapOJ(HO
ocJio6o-I(HJia4Ke so-jcKe. 0Kyrrarop je Ha.:nmne 3.na HRHHO yrrpaBo
TMM pa)J;lHH1.{ Ma~aMa, lWKO IbillXOBaM i-KHBOTHMa, TaKo H 1-hHXO-
BOM MaJioM HMeJKy .. 3aro- je· Mapu13JI T.HT.o y ~eiuwpaLJ;r-Iju }::AHti·CTBeHe BJ!al(e HafJiaCHO, ,l\a je BaiKaH 33)\8T3K B!Ia,l(e ,1\CMOKtpaTCKe. QJeAeP:aTHime JyrocJJa~ilje --6p.Hra, ,D.8 ce -QpHje csera 'THM
Y8C3M8 ri06-0Jblli3 eKOHOHCKH ~ 11 COUJI.iaJIH11 IIO,!IO·j:i:;Elj li- CTBOj)H
no.rr.~ora ·3a cou.:HjaJIHO n66oJtll1af!".)e. HaUIM Harrcfpli 1-wpajy 6n:Tu
IiOBe33HH C HanopHM8 p:,a. ce p3)l,HYU.!" MacaMa CTBQ_pe TaRB•2. -ffpHBpe,l:c.fle rrpHJJJ-me; KOje 6H I·hHMa H- -I-bHXOBciM CBai:W·,D:.HeBHOM 2n1~
, BOTY, ,l!;OI<838Jie ,lJ,a HHCy 3a6a.IT,a-Da 'P3,LlHJJ¥. 3a, CTB3IJ8fbe HOBe
JyrocJiaBHje.
H,n_el\1o s.a TaKBliM )Klf.BOTOM, Karmor joru HmCaA
HHje 6HJIO y JyrO<:JiaBH.iH.
JJ.mwc npe.,U Hal\la cTo.ie .iorn TernKe ·HecTalli.HU.e If naTfbe.
AJIH cBe oao }~ nptMB'jJel\!eHo-. 3HaM .rr.a- heMo 6am .upeHo nan--hH
H HecrarnHQa ocrBapwrH 6o,!bH ;.nv.noT, je.p ..,_ie ca,;J.a rrwra.I-he ror
}KUBOTa
I<OjH
fbaJIM
y
he
y
HaW.HM
pyKar-.HI.
f10CT3Bi-ffi.eMO OCHOBe 'J8KBOr JHHBOT3 1
rparone ynbeTaBRh""Ja t-Ia KO.ie cy ce oCJm·
crap-e JyroCJiBBHje.
6HJIO je MHOfO VI'H:o-e.Ta.Bai-ba, MHOfO
c_y _yrl-heTaBaHH- 1-l&PO.LI;t:I, a p·a.II.HHl.(H M
cy
HaBC~'Ia emu nexo.rJHKo .npi--n~Ijepa KbjJI rroKas_yjy TeiiiKH 1to·
JioiKaj _pa,a,rror I-Hipo~1.a y crapoj J_yrocJiasHjH. BH })a)I_He }!{eHe
113 Jy,~OC.iiaiHfje H tarvre ·CTe TI03I-iaB3Jie TaKBO CTBf-be H 1HCJ{YC!1~e
'fa Ha. CBOjll11 .Ftei)HMa.
,
TaKo ~cy pai.(HH Hapol( H Mair'e l!OlilJie y 6op6y c TOJIHKOM
OI(Jiy'lHOlilfiy 6alll 3aTO, jep cy y OKyrraTopy B!Jjl(eJie OBjeKOBje-.
<qel-he. CBOf CT!p3lUHOf CTij)3)1,3lli3, H CTP3Jl.3Ib3 l.JHTBBOr pa,lJJ-I?r
Hap0,'\2.
{{aKo. je •Ha oBaj cTpalil3H rroJIOlRaj Ma.iKH :n l(jel.(e ynluaJIO
:,I\06a OKynal.(Hje 1J HBpOI(HO 9C.nG60il:H.J!a'lKH 6op6a?
npeMa HeiTOTliYHHM ITO,l(a[.\HMa H 1(3H3C llM3 IT!leKO 550.000 .
. ,Ajel{e KOja .cy OCTa~'Ia 6e3 -POJI)1Te.,'bCKe (mcKp-6e, HJIH CjT Hacrpa:.. __
Jt3JI3 Ha 6HJIO KOjH Hal£HH .y TOKy oBora p-aTa. 3HaTe ,ua cy Ta
~e~a· 6oJH~CHa, .n:a uMa ~.1ei)y l-bHMa MHoro ryOepKyJIOSHHX. Ilope)l;.·
Hea6pm-IyTe, cJia6o Xpai-&er-Ie, cHpnMall!He Aieu.e, HNwMo .nopyme-·
Ha CeJia, XH.1b~_..JJ;e pai-beHHKa If HHBaJHI,lla.
)K<;He cy IT03HaHe )\a CYAieJiyjy Ha CBIIJM .ITOCJIOBmra y HOBOj
.JyrocJiaBHjH. HeMa HH jei(HOr rrocJia Ko;n ne 611 6rro a sa l!{CHe.
Am-I MO./KeMo pehH ,l(a HMa HeKHX 3a)I.aTaKa~ Koje rrpBeHcTBeH()
<rpeo'! l(a H3Bpllle JKeHe. To je 6alll 6pHra OKO rope Ha6pojamrx
nHTa,E:ha, Koja cna.D;ajy y ll.jeJronpyr MHHHCTflpcrna 3a co_u;Hja~'l:HO
CTapa!he. ·
llieHa HOBe JyrocJiaBHje, Koja je H3pacJia Hs Hallie 6ojJ6e,
je )l(etm O/( cpu.a, Koja HHje gal{opamvxa Aa je I;.1~jKa H ceC'rpa~
KOja ,\e M3TetpHHCTBa y' TOTili!Wj MjepH CBje.CHa, <l(a je sa rrpaBOQ •
· C)loje Aieue cnpeMHa yaeT!1 nyli!Ky y pyKy; .
�611JI!isaTop. JKerrcinx Maca, Ko.ie he MajKe If JKeHe sacniiTam 'y ·
3HTII(palll!!CTH4KOM.i<YXY. - . . .
.. ·
·..
.
· ·.
, OpraHI!sarr,nja A<!> )I{ IiosBaHa je 11a capaljyje np11 .1\0HOllielb~.
3aKOHa KOjH ce T!i4y Majrm n .11.ierre If !hnxose samrHTe. Ha ,raJ ·
H34HH npy.lKeHa je MOryfiHOCT .lKeHaMa Aa pa3BHJa.iY I!Hlll(IIHTW
BY
KOp!!CT OHHX KOjHMB je llOTPe6rra ITOMOh II HCTOBpeMeHO·
·Ha Taj -Ha:l!HH J(a. 0B3KO o-praHH3HpaHpM capa.rr,J?OM MmKel\·10.- OTKJIOHliT!f illTCT.)', KOj8 6Jl HitCTaJia Kal\ 611 ce TO rrpenyCT!WO llpH·
.
. Ha rroJby col\HjaJFHe IIDJIHTHKe, KOja pjernaila csa Ta rope'
HaBeAeH~ rrnTalba,. JKeHe rpe6a .11a paaimjy Hajsehy .zrjeJiaTIIOCTo:
K3KO IIOje.1\lfH34HO, TaKQ If I!peKO opraHH33L(Hje•AHTHcjJIIIlllfCTii!W '
'Kor cjJpOHTa iKeHa.
.
·
. ·
'
·
·
· H y cTapoj .1yro•cnasHjH .ie rrocrojaJio col(HjaJiHO crapalbe,
rrocrojaJia cy pasHa XyMaHHrapHa .1\PYiliTBa. Heh.y rosopwm Ka·'
KO je cas PM OCT30 H~ IIaiiHpy. flpHB3THa HHHI(HjaTJ'IBa, ynpKOC
.1\00poj BOJbH IIDjeMHal(a, MOpaJia je YH3Ili3TH CBMO. 36pKy KO,ll
OHHXKOjll cy Tpe6aJIII IljlHMaTH IIOTI!Opy. Y HOBO.i JyrocJiaBIIjH
rrpeyam~a TY 6pary Ha ·ce6e Harna .1\P.lKasa. Hnje THMe _peqeHb
.11a je npHBaTIIa ilHHI(IIjarnsa TIIMe 11ayseTa. Hanponm, Hapo4HTO MH JKeHe .1\3BafieMO IIHHI(IIj3THBy' H fiSBPiliBBBTH CBe IliTO
.1\pJKaBa ·TpaJKH; YKJbY4HheMo ce y 6p11ry Kojy opraHI!;J!!pa .liP·
JKasa, Koja je OJIII4e!he_ Hallle sa.ie.11HH4Ke BOJbe. Hapo'liiTO npeKo
op•raHI!3al(Hje A<!>)!{ MopaMo aK'IlHBHO cyAjeJioBaTH y csaKOM
IIOCJ!y Ha TOM IIOJb.)'. floJIDJI(eHH cy HOBH TeMeJb!f .COL(J'IjaJIHOj.
IIDJIHTHL(If y TDKY Hapbt<HD ocJio6D.1\H,,aqKe 6op6e. Tpe6a TIOMDh!!
JKpTBe cjJau:iiiCTll'l.KOr repop8, rpe6a ce rro6qnmyr11 33 Iiea6pHHyTY .11jeey, S8 p81heHHKe H 3a IIHBIIJllfl\e. Y COL(I!j8JIHOi IIOJIJ!TI!l\lll,
Koja je HspacJia H8 TOj OCHOBH, .iet<Hml je sa CB8rAa npeKHHyTo
y
BaTifoj HHHlUtjaTHBH .
ITorpe6rro je yrrosopHTH jnm Ha .ie.n:HY crsap, KaAa Ce.roso·
pw o COL(IIjaJIHOj ITOJIIITI!l\·11 HOBe JyrocJiaanie. HaTIOMeHyJia caM
,l\8 TO BH!lle rrehe 6HTH MHJ!OCT II !IOT!10j}3, Beh TO Mcpa QHT!I
_COI.{HjaJIHa ITOJiHTHKa,_ K?ja je ycM.iepeHa ,LJ;a OCTB~prt T2KEe lli.H.BOTHe YCJIOBe Sa CBaKOra, KOjl! he MY o6es6HJe,[lo!!TH lKHSOT
'?r,ocTojarr 'lOBjeKa 11 TaKse rrpHJiore He y BH.ll:Y norrrope, seh
KaO rrpaBI!'lH.)' n.13Ty, KaO lberOBO rrpaso. a He Kao MIIJIOcplje
KOje MY ce TIOKJiafua H3 l!lamer MHJiocpl)a. Xo11 COL\HJ3JIHO CJia·
6ux MOpa rrecraTH oc;eli?lha )l,a cy Teper i!PYWTBy.
T\oe6a npH TOM IIOI\BYhll Ba.lKHOCT lJ,paermr KpCTa I<aO Ma·
COBHe opraHH3all,ll~je; KOja lfMa BeJII!KII II YHV'j"3PrM1 3B3'laj. lLp·
BeHII KpCT K30 opraHH33_U,Hja ca crreu.HjaJIHHM 3a,n:.aUHMa Ha 110~
JbY. caHinapHOr-.'1, y orpaHifft-IethY enM,ZJ.eMHja II'rJJ.. rpe6a .n.a 6yi!.e
.llOTIIOMOrHy:ra H .ll:3 y rbOj .)''JeCTB.)'jy CBe 3HTI!cjJ31Ill!CTKfllbC. ~pe_
ca. CHCTeMOM MMJIOCTHI-be H }l,06ipOLJ.'HHCTBa, KOje je )J.O ca,n.a qe-
CTO _o6yxBaTaJio ~pHMHHaJIH-e pasM.iepe.
Y HOBOj JyrOCJJaBI!jll SHa'!H TO, 6p!lra sa CBe OP.e '!<OjH!,'J3 je
IIOTipe6sa rroMoli. l-1E!!l\lljaTHB8 l!(eHa rrpeKo csoje opram!3al(llje
A<!> )I{ H· Upserror KpHlKa I!Mahe rrPll TOM csojy seoMa B8JI{HY
.)'JfOfy. Hama JKeHa Tpe6a .n:a caKyiiJba cpeCTBa H npeKo CBOjHX
H8p0.1\HHX BJI3CTII 1\a HX npyJI{a OBI!Ma J(QjHMa je TIOTpe5rra f!OMOft,.
·
.[J;HpeKTHa no'Moh Tpe6a 1\3 ce 1\3 caMo· ll_PeKo ]a!lHIIX opraHa
?a TO 01\peljeHIIX, jep MH HM3MO Bllllie nyra np!!JII!K.)' Beh ca.n:a,
!<31\a j-Oill IlijJI!JlHKe HI!C.)' CpeljeHe, rrpH>I.:eTI!Tll, ).Ia 61! I\3Balue:
IIOMO!ill npeHo BHIIle opraHHsal(Hja, rrpeKo ..A<!>)I{, rra mr11a npe·
Ko-.-UpBeHor Kpcra, -MOrJIO .YHHjeTH HenpaBHJIHOCT. TaMe 6n HeKH
MOCJIII rrpHMIITH TIOMO!\ Bllllie nyra, a 6!!,W 611 B;<: KO\ll He 6H
rrpHMHJIH HI! jeAaH nyr. Tpe6a csy IIHI'U!Bianmy ,\\3TH ·Ha caKy··
. rr.iba!he TIOM.OhH, a· .n.aBa!he f!OMOhH YPCI\IITH CaMO rrpeKO je.n.He
opraB!!33L(Hje.
5au:i OBa lllHIIL(HjaTl!Bq JKeHa y CBaKOM C<.'JIY, y CB3K0>.1 Opesy'
HJIH OKpyry H lhHXOB8 CT3,7IHa Be3a C8 M8C8M8 6Hhe rapa1UJ,HjaM8C8M8 ,[1,8 H~KO· H.e OCT3He He36pHH.YT HJIH np;enymre.H C8M ce6H.
Hapo411T je. rram sa/laTaH, )<a npeKO Harne opraHl'l33L(IHje·
3KTJ'IBII3Hp3MO JKCHe HOje 6!1 !10CJI!fje Kp3THOC CTpy4HDf Kypca
MOrJie pai\HTII y rra_"pa3JIH'!HTHji!M mlC'THTYIJ,HjaMa COL\IIjaJIHO'f'
~Tapat-ba, a H3p0 11HTO y Jl.O·MOBH:r-.W 38 Aieu.y H" H'HB8J1l1)l,e HT,U...
~
Ca,.'I. je
Ha,iBehH
npo6.7JeM
ITHTaroe
oco6Jba
KO,ie
he
H3BpWHTif
OBe !IOCJIOBe. 3HaMO 1\3 OBJjje MOJKe A<!>)K nbCJIV.)!(l!Tll Kao MD··
KO UpBeHor Kpcra .rr.o6m3aMo II noMoh H3 Iu-wcrpaHC~Ba OOJH:"
poM I-Ia !Harne seJIHKe )KPTBe 33 seJIHKV saje)J.HHl!I<V crsap.
\
flpH o6HOBII 3eMJbe 'Tpe6a Tijl'HCTyrrHTH HHTa!hHMa !{Oja Ce
TH'!Y pa.n:rrux o.n:rroca y cjJa6p11kaMa, noJIOJK3.1Y · 1I1erp1 a, nHTa:-~>y
rrJiaTe, rrOJIOJKajy JKeHa y npOI\YKI\H.il1 HT.l\. K611 cs11x THX m;rar-ua
KOja rrpeTCTaBJbajy !IOJhe C9IIIIjaJl!:e TIOJIHTilKe Capalj)'JY JIC AHH·
CTBeHI! CIIHI\IIIWTH p31\HIIK3 H H3MJeU!TeHHKU. Je;\llHCTBCH!f CHH·
)JJIIKaTH -rrpercTaBJbajy orry orpoMHY sauHHTV pal\HHx Jb.)'.ll:H rro· ·
-Mohy Hallie Hose ;Zlp'}I{3Be, Koja,.... he 3aHCTa rapaHTHpaTH csa rrp·~-~
·sa pa.n;Hor HapoJJ,a. Pa,nHH~·e he pa,n:.HTii npeKo THX opraHH3au_~Ja ·
Ha cmposolje!hy · CBHX r11x Mjepa Ko.;e cna,1lajy y noJbe COL\H.Ja.w ·
:He IIOJIHTH:Ke .
Mel,, rrpse OI\JIYKe 11 aaHOHe ABHOJ a H HOBe .n:eMor<paTcKe
BJIBAe 6!!Jie cy OI\JiyKe o noMolur rropOI\HL(aMa rraJIHx 6opal(a Y
H3p0.1\HO OCJI060)<11Jf3'!KOj 6op6H, IIOPOAH!l,8Ma M06HJmcaHHX 6o·
pal(a, HHBaJDHI\IIMa 11 lliiiXDBilM nop0.111fl13Ma. 5HJm cy opraHH311paHII H3p04HTH cjJOH~OBll 3a CaKyHJb8fhe H IIOI\JeJJ~ TIOMOftH
Ha ocH:osy OiLJIYKa KOMHc!!je sa .n:asa!he npMohu. }? Je se.nnKo
):(jeJIO KOje jour HHje !IOTllYHO .1\0BplllelHO. flOT[}COHO .1e )!,a .n:oOHjeMO noTITYHII rrperne.n: orrnx KO.iH cy 11ary611JII! 6para, orra~
,CIIHa II KOiH HMajy rrpaso !!a TV !10~!0h.
.
~
�11aKo nacrojm.io na 'rollle .D;a .nopo.zi;m~e nam1x 6opal(a, YH·BaJlHiJ.H l! JK'j)rae· ¢aumcrHqKor repopa (yy.D;y no!\!oreyre, He
.cMarpaMO· )i.a he ra nornopa OHTH KO!faqno pHjeinelbe H>Hxosor·
nl!ralba. Hoan aaKoHH o saiiiTHTH Aielle n MajKI! npe.D;snijajy
f!lj)IIKYmbalbe y .njeqje .zi;OMOBe cne .n.ie11e Ko,;a · cy a6or pa-ra ·Ha·
rytSnJia caoJ AOM. ,Meijy npa!!M O.D;JiyKa;~a Hoae aJia)!e 1JyrocJialll!je je O.zi;.,'l}'Ka o ocHnaaH>y HOB;Hx 1\0Moaa y Bojao,nHrnl sa 6pao·
npnxsaralbe cae Aie11e 6ea PO.D;HTeJba. Hero raKo H3Bp!rielfla je·
seJIHKa 3Kl\Hja aa o.n;alJl!!Ji,arbe ,1\je11e y ByrapcKy, r;'lje je ca.llill•
· · a6p11Hyro npeKo 12.000 Hallie Aiel\ e.
.
Ep!!ra 33 .D;jel\y je KO,ll Hac 'y'BjeK >KHB;eJia !I lbeJIM HOCHOl\M
cy 6HJie ysHjeK Hallie >Kene. Epnra sa ll.ielly Ko.ia cy !Bry6MJ!lt
po.n;l!TeJbe y OBOM paTY OTII04eJia .ie y fiaiiiV.M ce.nnMa THMe, All
cv ce "'ene 6pnnyJJe sa .n;jel\y. Hapo•mro v M.\eCTHMa T)l,je je·
. EJ!a,1\aJia QKynaroposa Tllpanaja Koja H!ije ycraJia ca;w IJa.
.li;HTCJbe~nero je o6yxBaT!IJia a A.iel\y, noce611o je y T2KBIIM· >•fJe·
eo-
-C'rHM3 COJIH}lapHQCT )KeHa tteCTO nyra 6HJI3 CIT3COHOCH3.
Y qacy o.rr. ica)J. je JHawa .UO?o.1CE·HHa ocJI06oi)eHa n:~:.:m~. w 6es6poj npaMjepa !(a >KeHe oprall!!3iHpajy AOMOBe sa napTH3aHCKY
c!lp04a!(. Epara aa .n;jerw 6ahe naina 6pnra n v 6y .D;yiuiocTH.
.
Ko.n; 6pnre 3a crsapame ;(eqnjax )!,OMOBa rpe6a mwrn npe11·
OlJMMa" CBe .- Hajpa3JBF-!HTHje IIOTpe6e no THM .llOMOBJ1J,:ra. Do•t~pe6HH he 6HTll ,lf.OMOBli 33. ll{)ITUyHy CHP0l'.!3,TI..• rroce6Ho .ROHOBH sa
lioJiecHy )l.jeu.,y_ »UiBHX_ po.nHTe.7ba KOjH¥a je ay.ama· 6onec:rrH4Ka
!hera. Y pa.D;y Ha o6HOBH seMJbe 611he noTli)e6Jru. .n.iec;aja !l.OMOBH
KOj!i he OMOryllHTH MajKaMa ,1\a OVI\Y !IC"rOBpeMeHO H MajKe !i
'lJlaHOB!I pa.D;a y »alllo.i o6!1fOB!i. A TO cy ll-ie''·'a o6,'J,amomra.
TaKBa ,1\jeq_fa o6.n;afmuna rpe6a ocnoBaTH HO 'll!TaBoi 1raruoj
seM.'bH. TaKo he Molm crpy4!lo sanocJie.He ;rreHe, Ko,\e cEoje
·CHJie yJiamy Ha 06HOBY )l,OMO-BHHe, oCTaBHTH npeKD ,ILaHa .U.UjeTe
: ua cTpy4Hdj I-be3H, a caMa fie ce, 6e3 Qpare H cTpaxa Km(o he
6HTH .n.jeTe'fY, CBMM CHJiaMa IIOCBeTHTH 06i-!OBH 3C:M.:'he. no ;_wBp...
Uli-.nDl\;I nocJIY Haseqep u y c.n:o6o.rr.He JI,m!e ~Hhe jo i I\Wryhe ,n,a
npose;J.e opeTHe rpeHyTKe ca A.ieTeTOM, Koie he .ioi. ;J.3TH HOB
TIOJ!eT 3a asrpa)I)by cpeTH!I.(e 6y;J,yfiHOCTH CBo.ie p;jel(e.
Hosa JyrocJiasaja
Mopa ·nocTaTn cp·e.THa ,ll,Ol\!fO"E.HH-a ~!.ajKH H
.n;jene. MajKa ce He CMH:e BH!IIe 6o.iaTH po!)elba .cwra .-'(jereTa•.
Csaxo 1\!ljeTe, Mopa Hahn y .Harnoi ;;oMOBHHH cBo.i 'l'Oi1.o!i
.n.aM. Balli KOA 'osor nocJia rpe6a norcjeTHTH Ha 6>parcrso H je)\HHcrnn HarnHx· aapo,na Ko}e he ce y T03,·l Bli,LI,\eTH, IU'To be ce Y
HaiEMM 3eJieHHM nryMaMa ·y (J!OBeHHjH, Ha MOP.V Y )J,a.liMau.ajn,
rpal\liT!I .n;oMosa aa ,lljeuy !13 'IHTaBe Jyroc.~aBH.:e, r:~.ie lie <:alm
3)I_faB~ue u
c:pehy. MM y C.11oBeHM.iH neh
CMO 3a~mca11.1:11 ·MHOrb
OBaKBHX ,II,OMOBa M TIO'P:V'H·di.eMO· BaM I<a,D. h.e.fe ·110lnr CJ!3i'H aaruy
!.10
"!)oJ!ecny,,napoqaro Ty6~P!<Y•10-3HY A.iellv v Hallie 1\0MOse. Tpe(iai.
,.,il.a TOBOP!IM 0 jqm je,1\iiOM HliTJ!bY. To.cy Aiel(a H3j))),l(H!IX ·Hs-.
~ajHHKa, OHHX, KOjf! cy caMH aanyCTl!Jl!i qiojy 3eMJby C OKyTia-. ·.
'I'OpoM, !IJ!ll Koje je 1\0CT!IrJia p.yKa Hapo,nHe npas.n:e. ,llje11a Hacy
. o)i.roaopHa sa SJI04HHe pO,l\HTeJba, peKao .ie· MaplllaJJ T!!TO. Tpe·
6a 6.n; Te .njene npaB!iJIHOM 6paroM Hanpaa!ITII noiiiTeHe .n;plKas. JbaHe Hose JyrocJJa&uje. 13MI;,e To Te>KaKnocao, aJIH 6alll y Tof
OMJia,naHll Koja je najamne onTepeheHa oKynaropcKiiM i!YXOM
.,HCKQpMjCHHheMO .TO.
.
.
npaBHJIH!iM pa;Z\OM MOP3MO ycnjeTl! •. KoA MaJIO crapuJe o.MJiai\MHe HeheMo O.zi;Max ycnjeTa aa npsoM Maxv. Tpe6a y sajep;HIIl\H ca OMJia.D;HHCK!iM oprana3auujaMa npy>K!ITH Toj ,!\jel\H Mo-·
ryhHOCT .zi;a CKpene Ha HQBH llYT Ha KO.\eM fit! P'ai\!IT!i saje)IHH4KI'l
3a cpelunijy<6yAYI1HOCT cse OMJla,l1;.HHe JyrocJiaBHje.
13para sa HHBaJia,ne HaoOAHO ocJJo60.D;HJJa4Ke 6op6e -rpe6a·
.n:a· 6yl\e Hallla HajsamHII.\a aa.n;aha. Bam cai\3 KaAa rpaJI.!IMO
AP>Kaay Ha "Te~<eJby.lb!IXOa"ax >KpTaaa. He MAe ce caMo sa nonw·
COM !IHBaJJI!Aa KOjl!Ma ce llj}!i3Ha.ie HO'ftlOpa. I-f)l.e ce sa TliM A\l
ce CB3KOM 60pl\y OCTBapH V I(OMOBHHM TaKBO MjeCTO KaKBO je
3aCJIY>KHO.
He CMHje H!i jellaH !IMam ocjehaH>e il.a .ie nocTao ca,1\a
Teper .D;p>KaB!I Hoja ra TeUJKO !131\PiKaBa !i 360r !befOBe HeCno.C06'HOCT!I ra TJ!e.n.a nonpnje!{o. Hallla {ipara 3a Harne paTHe
!IHBa.lii!Ae Mapa 611TH ncnyllieHa CBrrjemhv, .n;a cae oHo lilT(); ·
. ~ MOR<eMO -lbHM8 ,lJ,8'DH BH H3 ,U8JieKa He O,.li.fOBapa, OHOiii inTO- C'J
HaM .zi;2JI!I OHH. Tpe6a Hacro.!aTa .D;a liM OMoryhm<a npesacmira·Ibe y-TOM CMHCJIY .ua· CBaKM -o)J. :tbHX ynpKOC HIHBa,Jlll)l~IOCTH pa3>---
BHje _cBe csoje sHaibe rr crroco6HocTH H )La I{OQ-HCTH APYllfTBy·.
Tpe5a
liX·
o6paaosarn y
rro~e6Hl1M IUKOJiaMa
YrrpKOIC cBoje HHBa~'IH)U-IOCTH sa ouo sa iiiTa cy
,na ce o,cnoco6e _·
_cnoco6rm.
·
Ham je
00pliM3
)l.a
3-aJ(aTax y csaKOJioi ceJIV .u.a noMofHeMo HaiiiHM O)f.'"
H3 ll!TO 6p}!{!i Ha4HH ,l(06HjeMO nperJ!ep;,O CB!IM llHBfl," •
JIH)l,M.M8 H OKYITHMO' CBe HHBaJI}Ule ,U.a HM ):ta.u.e:Y..IO ,!l',OBOJbHV II0.1iOfi.
noce6H0 uormmJGe l.IHHH MaCOBHO :aceJD~maH)e naum:x ,TbVJJJA
y IIHO<;TpaHCrBO !<ap04!1TO y J-be!faqJ<y. fTo np·H6JIHJKHOi . O!\jCHII
· -·Hce.JbeHo .ie rrpeKo ·300.COO ,7bY.U.H. Hpe)lum_ienH cyHa'j)OJI.HHUH CTpa·
XOBH'I"J:!X KOJ-!IJ;eHTp8.UHOHMX .!10.10;1~, L?I.:!)J_-!:·1. H 6!-I.ie,IJ,e V J-be.MaLIKO'j
y .
~.
lJOropHMa y carenHTCKHM p:pnwB:.u.ra, ,D/lHac ce spahajy- ~y"
JJ.OMOBMHY, yrrpKoc cnRX RanpH,iei<a 3a Gp-:1~·i nospaTaK Ko,~e nd~
CTaBJbajy cHJie, ·Ko.1e OMi?-T-a.fv !hl-!XOB ,;1.CJ1asmc 3axn'i"jeBm..Io .n;.a
Ce CBH HCi2,lb'::'-H!1IJ,H, KO_\H CV- na'fl'L:TH I:O ICOI-H1..C'HTD8UHOHHM JIGrO ..
mto 1lpnje BpaTe.. Je).!.at-I 0..1. BPJIO Ba)f{HHX saJJ.aTaKa A<P~
H3 Tepeuy y CB3KOM CeJiy,. KYftll !I y.1Hl\ll .ie .n;a ce tlOC~OJ,!!e 3a
pHMa
�~~o, A~ 611
KOpaKy
ce spa·
·THTH nopoi\HUe c ;r;.ieuoM H 6oJieCHIIU.IIMa: Tpe6a 11a je sa lhHX
CB~ ~npeMJberiO. Tpe6a !IOM()fiill II· O\)f3HII3auujy KOja llOCTOjH H
KoJa HMa np-eKo ce6e 6pary sa penaTpHaUII.lY. a TO .ie Hapo'IHTa Km.mcHj~ sa penaTPH3UHjy. Tpe!ia )Ia ljama oprmliiSaiJ.H.ia A<f>)!{
·tjyfl.e HaJBehu ocJIOH~ sa TY KOMIICIIjy. TaKo ¥mKeMo Ha/TOM
• UOCJIY paSBii!TH Hajilehy IIHI!UIIjaTIIBy.
.
.
y· Ha!lly
l1Ma jOIIL fO_PyfiliX lliiT'a!ba CTaHOBa II CMjeiiiTaja OHIIX KOjH
cy 6es Kyhe, KOJIIM_a cy KYhe nonaJbeHe, nm1 KO.ill ca)la· 1\0Jiase
·y _
Ha!1ly JyrocJiaBl!jy, To je. seJIH.Ko niiTalbe llsrpa)l;lbe fiame. JJ.O·
t~OBIIHe rAie heMo MH )l{elle capai)llsaTi! 11a.iyhn cTaHose oHI!Ma,
I(Oj!l cy 6es Kyhe, )lajyhll Pai\HY THary sa ITOI\I!Sa_lhe HOBIIX Ky·
i\a, )lajyfiH- H3MjeruTa.i sa OHe KOjH HHIIITa HeMajy. ·
.
BeJIIIK!I KoMnJieKc saKoHa Ha llOJbY·. coQIIjaJIHe nom1TI!Ke TK~e ce ypei)elba paiJIHHX OI\Hoca. 011 ceJbaqK:or m1Taiba; 11sje11Ha- ·
'!elba )l{eH(:Kor pa)la 110 ni!Tar-~>a counjaJIHor ctapa!ba 11 ocnrypa!ba
l{a cse KaTeropnje pa,liHHKa, .n;o ITI!Tarba COI(!IjaJIHOr OC11eypm»a.3a CTapOCT •ll li3HeMOfJrOCT, )l;OHeCeHH CY . Befi !IJIH npei\Bif~e~!H
3aKOHH. Ham je sa.n;aTaK 11a aKTHBHO capalw.ie~w y 1\HCKyCHjH
_OKO THX SaKOHa H )Ia )!.OHO•CHMO CBOje rrpHje)I.,Ore.
.
~-
Ham osaKBH· saKOHll ·he 6uT!I IIOI\JIOra sa y.n;a_pHl!'IEH paA
Ha .CB!IM llOJbi!Ma Harne o6Hose. 3HaMo Aa ie y Harnoj JyrocJia·
,B!IJH pal\ ITO•CTaBJbeH IHa HOBe OCHOBe. To je Pal\ sa CBO-jy Kyfiy,
.Sa CBojy cpehy: 3aTO, JUT() \)a)IJHMO 3a ce6e, lllTO HMaMO MOryfi·
HOC'j' )l.a CaM!! Capai)yjeMO KO)\ 1\0HOIIICI-ba Sai<OHa llO THM lli!Ta·
lb!!Ma, pasa!i_o ce HOB!! O)l.HOC KOI\ P:ll\a. YlMaMo ca)la npel\ co·
6oM seJIIIKH rroKpeT y~~:apH!IqKor pa.n.a, KOjH he· )l.a:Tll ocROBe
.aa )I{I!Bi:n y .Haruo.i i!.OMOBHH!I KaKsor j Olll' Hllje 6mro. Ha Taj
.Ha'IHH Ha ilOJbY COUlljaJIHe UOJ!flTHKe HOBe JyrocJiaBHje BpU!'H
ce OHa ,1Iy60Ka rrpoMjena, Koja MOP a HMaTH sa nocJhei\HQy ocTaa·pelbe CJI060AHOf H cpeTHOr )KHBOTa Maca pa,IJ,HHX HapOAa, 01HHX
Maca, Koje cy lllllJie y 6ojaaTo, )Ia Hc'i'oapeMeHo c oKyna'!'OpOM
·Hs6aue cse ·oHo w1:o Iix .ie T!IWTHJIO v 6H.ie1111 H 6ecnpaaJby.
)!{eHcKa paalionpaBHOCT nocTa.ie cj:>pasa, aKo He )!.OJiasn Hs·
rpa,D,Iba 1\0MOBa sa )I{CHe II )(jel\y, KO.iH fie OMOryliliTH .n;a JKeHa
·OCTaHe 1-beJKHa MajKa · csoje tden.e !f )!.a !ICTOBPeMeHo ~apa~yje
·Ha !lsrpaAfb!l )!.OMOBHHe. Tpe6a H TY yseTH sa ysop CosjeTCKH
Cas.es, y HaJUHM ceCTpaMa .BeJI!IKOr CosjeTcKor HaPOAa,. Koje cy
.AOIIIJ!e H na Haiii ii{Q1Hrpec )\a HaM ITOMOrHY CBOjHM caBjeTOM II
·npnMjepoM.
·MH lK.eHe j oiii BH!lle heMo -y'IBPCTIIT!I je.n;!lscrno If. 6paTcrao
Y KOjeM BH)l.HMO rapaHI(Hjy sa cpefiHY 6y.n;yfiHOCT Hallie 1\.ieQe;
.. ApyrapHI.lO t--iapHja
CapH~eea,
noonpe,!l,\:je,II,HIIl\3 j\\OCKOBCKOr Co'B,jeTa
noswaBHJia je·t KOHrpec AHT!I<j:>arnHCTK!IIba JyrocJiaa!lje !lcnpe.l(:
coajeTCK!IX iKeHa a ncTaKJia yJiory )l{eHe y cTaapa!hy coajeTCKe
BJiaCTH, lbeHOM. yqaplllfielhy H y O)!.opaH!i 0)\. HaQHCT!14KOr saao··
jeBaqa, 0Ha je KaaaJia llsMelw ocTaJior:
»Do6jei\OHOCHa !lsrpa)l;lba counjaJIHsMa v Hamoj seMJbll y·
'lliHHJia je cosjeTcKy )l{eHy rryHonpaBH!IM 'IJI~HOM APYIIITBa, aK·
- THBHOM yqeCH:Hl{OM llOJiHTHl!KOr H
iaBHOr
)KHBOTa 3eMJbe, KaO·
!liTO cy ce Ha )ljeJiy y 6op611 sa oqy_aii!be coajeTCKe coiJ.~~jaJIH
cTH'IKe 1\pmase noKasaJie coajeTCKe JKeHe. Dope)( 6es6pojHIIX.
)l{eHa xepoja, Capaheaa je IiaaeJia !IMCI!fa qyaeH!IX H y HHOCTpawCTBY xepoja CoajeTcKor Caaesa BYI\MliJie DaBJI!14eHKO, KJia)lanje
HHTKHHe, Mapllje I1aru4eHKO, HaTame Koncose H Mapycje
JII!BaHOBe. XHJba)(e 6pnraAa y coB jeTCK!IM cj:>a6pHKaMa yrJie.n.aJI~
cy ce Ha KaTjy BopHCKoay n .n;pyre paiJIHHUe MOCKOBCKe )!.p1KaBHe'
cpa6pnKe KYfJIH'IH!IX Jie)l{aja H rroaehaB!llH npo)(yKTl!BHCkT-PaAa'
33MjeHHJie 62.000 KBaJillcPHKOBaHHX pa.n;HHKa, Y )\3HHMa paTa ja·.
cHo ce noKasao orpoMaH, npnpo.n;aH TaJieHaT u caanTJbllaocT
coajeTCKe )KeHe npeMa crroco6IioCT!I, npe6poAHJie cy cae TeiiiKO·
he y ·paAJ. Pyl\apcKU pal\ ce cMaTpa y QHjeJIOM CB!Ijery Henpn··
cryna'laH sa JKeHe, aJI!I y CosjeTCKOM Caaesy cy )l{eHe !lay'!HJ!e' .
II Taj nocao. HHr)(je H3 CB!IjeTy )l{eHe He .!lrpa.iy T3KO B8li<HY
yJJ.ory y pal\y JKeJbe3HH4Kor rpaHcnop-ra, Kao y CCCP-y. Y 11a·
HilMa paTa XHJbaAe iKeHa )!<eJbCSHH'Iapa sa csoi caMonpajerop,
O)l.JlliKOBaHe cy OpACHl!Ma H MeAaJbaMa · CosieTcKOr Casesa. Haj·
B3)J{.H~jH 33)J.3T3K y rO.QHHaM3 OT3I,!6H'HCK0r paTa, .6HO je .. CHag·1\.ieBalbe seli!Jbe l!UlBOTHHM HaM!I\JHI!QaMa, H CHa6)1jesa!be HHAY·
cTpnje capOBI!HaMa. Taj rrocao, Ba)l{aH sa 1\PlKasy, npeyseJie cy·
y pyKe KOJIXOSHHQe. )!{eHe 6opQH UpaeHe apMn.ie qacHo cy ac·
nyHHJie CBOj sa)(aTaK,...llOlllTO cy saMHjeHHJie Ha TpaETOpliMa ll·
KOM6a.iHHM3 CBO,ie j}31\HHKe, KO.ill cy O'I'HUIJIH Ha c)lpOHT. Me~:y'
.n;o6HTHHIJ.,HMa CTaJbHHOBe HarpaJI.e HaJiase ce }KeHe, aKa,u.eM~H,:
Jbei<apH, rrpOcpecopH, HHJKH!bepH, I<lbHlKeBHHI\H H rrpeTCT3BHHUll.
APYrHX rrpo<j:>ecnja. CsaKa OA lbHX 6cp!IJia ce ie sa cJio6o.Qy uHesasHCHOCT OTai,I6HHe, CBaKa je )\8Jla CBOi 1\0ilj)HHOC Sa CTBap,
· yHHmTelba XHTJiepoBcKe :tb'e:rvtaLIKe. ,,ConleTCKO, saKOHoJJ,ascrn:o.
. npC)(BHi)a 3a samTI!Ty lKe!HCj{Qr l)a)!.·a, BeJI!IKV ITOMOfi M3jU!I II
)ljeTery It cTapmbe o lliMXOBOM SI\PHBJbV. Hawe >KeHe Cosjer..,
cKor CaBesa 11 )l{eHe JyrocJiaBnie, HHie TIOBeaaJia caMO sajeAHJ;G-..
Ha 6op6a H OHaj 6op6eHH VAllO, KOjH CMO 3aje!U'IO yrmjeJie 'f'
no--
,zrjeJIO' YHHillTeJb8. XHTJie.poBC1{0r H~1llCI,)Hi3JIH3Ma, .7byTOf Henpl.f-·
jaTeJba CBHX-CJio6o!i:oJby6HBHX aapoAa. Hac cv s6JIH)I{HJie_saje;Zl;
BeJI~:Ke )KprrBe, ry6HT3K BOJbeHHX H 6JIHC,KHX Jb'Y;:
ll:HqKe naTihe,
�.ll,py.rapal(e, KoJlliKo· je jaKo 6paTcrao a je.n.rmcTao Hmnev·
Hapo.n.a Jacno ce BH.ll.H Ka.n. cy .n.pc&~rap>Hl(e i!a l1crpe H ropm~e· rO-"
BO!fHJie ca. cysaMa y O'IHMa lllTO joiii Hl!Cy y T!ITOsoj JyrocJIW ·
~1fJH. B!!.l\JeJio ce .n.a aaHCTa ceCTPHHCKH ocjehaMo ro 6pari:TBO Ill'
je,ll.HHCTBO. To Hefie MOftll YHHillTHTH HHKaKas cj)a!llHCTfi4Kfl TepOp-;
..n.H sa CJio6~.n.y oTa1,16~He ~sa cpenv'cuax MHpoJby6Iisux Hapo~fr:
.MH 3HaMo .n.a. cy xepojcKe Ha•nop·e .n.onpHHHjemi MYillKapl\H li
;!(eHe .· JyrocJiaBHje sa omrypaibe M-Hpa H 6Jiarol'Taiba Haq:>o.n.a.
MM -.iK.elmMo -JI.a BaM KaJKeMO,. ,u.a he y ycTpajHoM pa,.rr,y ocHfypB. ...
BajyhH IH<!~HOI·IaJIH!i npoU,BaT H CO!.fHja.rm:H nporpec JyroCJiaBMje,
· Ha11a MapKosHi;, rrpeTcraaHHl\a Cp6Hje:
_)!{eHe 6paTCKe JyrocJiaBHje }'BHjeK HMaTH IlOAPlllJ(y H IlOMOft co- .
;,BjeTC:KHX· .iKeHa.«
.•
. .
.
.
HojKi! KHemeBH:Ii H3 l(pHe rope.
,[(pyrapm.(e! ,[(pyrapm.(a 'f>mmc je HarroMeHyJia v cnoM jyqe:paiJnbeM fOBOpy HeTM'PHfO,ZV1IlH·bV lliKO.r:ry, I{P03 KOjy cy
npOruJie
..>KeHe JyrocJiam-Ije. T1pBeHCTBeHo hv ce ,ll,OTah11 una je Yti-HHMJia
· wa illKOJia Kp03 Kojy cy rrpo;l!a3HJI_e }H:eHe lJ.pHoropKe. Crm_ 3HaTe,
.;n;a MO}!C)l.a o.rr. CBHX .lKeHa JyrOCJim:aje, UPHOropKe cy 6nJie Haj~·
-BHrue- sarrocTaBJbem~. · DHJie cv sasGcTaBJbeHe ae CaN£0 O.ll, peaK·_.
.llllOHapHtiX KJIHI{a· H BJI3)1;~, Hero M. O,ll. CBO}HX- My}Kef3-a.
13 jyJia 1941 ro.z(lme UpaorwKe" cy rrpm1 rryT ycTaJie 11a· ce
(\ope sa 43CT H rroHoc csora Hapol\a; sa CJJ06o-,rw '"eHa l(pHoro.p"
-~ .KH. Taj AaH, 1\pyrapHI.\e, HI-l.ie caMo CJJaBaH v HCTOpli,,H 1.\PHOrop:.'CKor Hapo,a;a;.
To
je ycTaJ.io LIHTano cJio6oAOJLy6RBO YOBjeqia·
. cTBo. ITpBH rryr ysrr~mjy )!(eHe Upnm·opKe rrv-umv H 6ope ce sa
A:i!o6o.n.y csora Hapol\a H sa csojy JIH4HY cJio6o;w. l(pHorop;m je
UpOUJJ!a Kpos CBe MyKe, OHa ce O'leJI!!'lHJia H }(3H3C MO}Ke pe)m
·.Aa je_ :cBjeCHa· Tellll{Ofia 11 .6olf)6H H ,Ra. fie TeKOBHHe· C.HHOBa,·H· ·
- ·6pafi~_-4yBat:H ~I ·Mo)ffeMO -CBOjHM npHM_1ep-0lV1 H pap,Orv( CJIYlliHTH.
cKao rrpHMjep MeHaMa JyrocJiaBH·ie.
0 .lhy6aB•l! l(pEoropKH npeMa CBIUJ ilfipO;J_HMa JyrbcJiasnje ·
MOly JIOCBjCi\04l!TH 6opiU! KOjH cy IlpOI!lJ!H I<\)03 l(pHy ropy.
To 6paTCTBO H jei\HHCTBO he l(pnorO!JKe crysaTa. One He Aajy
HSI\ajnHl(HMa' 11a CTaHy Ha TJIO l(-pHe rope. ITocJIH.ie cJIOMa <j:>anmtTa fi8Meljy 3arpe6a H Jby6Jbane, ycTaJie cv l(pHoropKe .na
KBaTajy H3pD-ji;e ireTHRKe 1 KO,\H CV CC Bpan-IJIH H H3Belie HX npeti,
-:HapOAHH cyl\. He CM!!jeMo }(03BOJ1HTH .n.a TaKBH .n.aaac )!(HBe 11
.llMajy MjecTa Meljy HaMa. ,l1MaMo 1lp-!!Mjepa .n.a cv jeil,Ha HJIH
_,!J,llHje ;!(eae yxsanrJie .nnaAeCeT .n.o T)J!!AeceT qeTHHKa. Oaa Ae~
i'lopaJIHCaHU 6au,ajy npe.zr. )KeHaMa llVIliKe Hao K\rRaBH'u,e H OHe
. c!llx no.ne npe.n. Hapo,ll.Hy BJia<:T. ,[(aHac cy Kpos TeniKy HIKOJIY
UpHoropKe rroJI02Kl!Jie ncrraT .n.a Morv cawmcTaJiHO c BaMa 1\H
SHAajy aosy .n.pawny, HOBJI .n.eMOKp-aTCKY t:Pe.n.epaTHBHY JyrocJJa!IHjy.
. .
9·
- J'!,PYI'af'Hil:e- roaopHM y H14e ;!(ena Cp6Hje, OHe 6op6eHe·
CpOHJe, KO>Ja Je no.n.HrJia rrpi3a CJI060,l!.OJby6Hn!! 6apjaK aa · CJIOOO.:'JI 1.\HJe~or Jy!'OCJIOBeHcKor Hapo.n.a. O.n.Max ~:ocJlHie oKyrra-~l!Je, Ka.n. Je -Kpsana ijlanmsaM .n.mnao .n.a Cp6njy rropo6H H 1.\H~
JeJIY Ha!lly JyrocJiaBnjy, Ta.n.a cy ce H ;!(eHe Cp6nje no,ll.HrJie y
oop6y sa CJI06o.n.y, sa OHO sa '!liM cy Te;!(HJie aujeKOBHMa. )Kena.
Cp6nje HHje rJie.n.aJia na H~BoJbe, Ha re!llKohe, Ha rJia.n.. Koja je.
HaHJiasH~a ncnpeA "!be, anje ce. 6ojaJia orpoMnHx sa.n.araKa, •
llfOIIlJia Je MHoro6pOJHO y 6op6y. Ha!lla Cp6njaHKa Kao *eHa
(!opal\ IIOKasaJia ce xpa6pa, HeCaJIOMJbl!Ba OH,ll.a Ka.n.a- je rpe6aJIO:
aa 6yaKepe cKaKarH; HecaJIOMJPHBa OH,ll.a -Ka.n.a je Tpe6aJio Tp'la'll!f:
fla ljlpOHT}', ,ll.a 611_ j}albeHe ,ll.j)yrose HS6aBHJI3 liS KaH!)a CM[>Tll··
llei!lldiOMJbHBa K3,ll. Je Y ITOS3,ll.HHH Tpe6aJIO ITOMOliH 60]}1.\HMa, KOjJt:\
CJI ocra:'!n ;Hsa Hame rJiaBHHHe y Cp6HjH.
·
,ll.pyrapHl\e, )!{eHa Cp6H.ie 6opHJia ce, KaKo caM Harroweeyaa,.
a· HapocrHTO hy ce sa.n.p*aTn aa )!(eHaMa noaa.n.Hne. YcTaBIIIll.
•oCJIHje BeJIHKe rrpne o<jlaH3HBe Ka.n. cy YA3PHJIH Hnjew~:<H Cli'
lls.n.ajHHl\HMa na Hallie 6opl.\e H )KeHe cy ITOMOrl!e Hallie 6opl(e,;
aarne je.n.HnHl(e,' Hallie o.n.pe}(e, Koja cy ocraJIH y rroaa,!l,1lHH Harne ·rJ!aBH!IHe, KOja je OTHillJ!a y DOCHy H l(p-ey ropy. HHC]II'
~ CB()je lKHBOTe, HHcy )!(aJiaJie CB(}jy .n..iel.\y, · HHcy )!(HJJHJie
csoje Kyhe, HHcy rJie,l!.aJ!e Ha cnoja arapHrnTa, .n.aM cy cse o~
. ce6e, .n.a 6a H3sojesaJie cJio6o,w aa 6y.n.yhaocT. MHore Hallie Maj•
Ice, 1mor-e~. name cecTpe ocTaJ!e cy O>)( c!JaiiiHCT<t y 1.\PHO sasnjeae.
Maore MajKe Hary6HJie cy csoje CHnoae, .ie.n.IH!I<e. aJ!H HHq>' n()ltlleKJ!e saTo lliTo cy ,.n.o6po sHaJie saiiiTo cy H3ry-6HJJe csoje,
CIJIIIOBe, lllTO cy aaaJie .n.a cy HX nsry6HI!e sa CJ!OOOAY 1.\HjeJior
Jyr<JcJiooeHcKor HapoAa. MopaM. ce ocspHyTH MaJio Ha )!()JTBe.
I!Oje je CTBHpHO H3lli3 ;!(eHa. H H3liia L\HjeJia Cp6Hja AaJia y OBO!of
'leTHpnro,ll.Hm&eM paTy. MopaMo sHaTH .n.a cy HarnH JioropH Ha
oalbHL\H H cay.n.a no l(Hjel!oj Cp6HjH 6HJIH rrperryHH rropeA HHlliHX
Haj60llbHX CHnOBa ll Ha!II!!X Haj60Jbl!X KfiepH H CeCTapa, H31llHX
Cp6ajamm. Y JJoropnMa .n.pyrapHL\e cy ce ,ll.J))!(Me TaKo xepojcl@f,
.l.ll' I.Ul. ce MO)!(e Ha TOW XepOjCTBy H ilOS3BH.n._ieTH. Ka11 cy H_3J!a"
SHJie Ha cTpnjeJbalbe aHcy ·npeK.I!HibaJie H rrJiaKaJie, 'Hero cy ca
njecMOM ;n napoJiaMa o napo,ll.Hoj BOjCL\l! H TnTy HnMe y CMpT.' ·
fie: .CMHjeMO aa6opaBHTll Ha BeJIHKe JIOKOJbe, KO.ie je OKyiiaTOp.
�CBp!IDIO y HaJJIOj
.S8TO, IU'!'O,TO\ •·:·JMC:O~M
A>a.n;e H X!IJba.n;e.
rose H . .n;pyrapm~e. KojH cy HarHHYJJH y -!)eo:
· BaJbeBy, KpalbeBy H. CB•HM .n;pyrHM lla!UHM r~;;·~~~~.~~t~~~H
.
JKPTB3Ma MopaMO :n_a Ce aasjezyjeMO, )1;3 fieMO
·pa.n;. Ca jOIU BefiHM eJiaHOM U BOJbOM, )1;3 IUTO _npnje
H3HJY MJia,icy, ami soJbeey THTOBY JyrocJiaBHJV.
.
-c:
Beh caM· HanoMeHyJia Aa cy ce >KeHe 6opnJie y noaaAHHH.
0He nposejasajy 6paTC'I'BO H je)l;H'HCTBO CBHX HaPOA3 Y JyrocJJa·
·aHjH. Mo>KeMo Hapo'IHTO Aa ce OCBPHeMo Ha To. Ko!l'l<peTaH
. npHMjep: KaA cy Jq)BaTcKe 6pHra.n;e )l;OIUJ!e Y Cp6H.iY .n;a OCJIOOO·
fJ.e HaJ:lly MajKy Cp6Hjy, Hallle >KeHe CpnKH!be HHCy rJJeAaJie, A3
.JIH je TO 6Ho Cp6HjaHau. JlH'!aHitH, UpHoropaQ, XepnerosaQ,
}J.aJIMaT•HHaQ HJJH XpsaT, oHe cv cBHMa noMorJie, AasaJie xpaey
u rJte.n;aJJe Aa KOjH He oCTaHe Henpesnjeli. HaQO'!RTO ce MOpaMo
ocspHyTa Ha noMoha Ha!UHM 6oJIHHJ1aMa, v KojaMa cy Hame
.lKeHe. Cp6njaHKe AaJie cse OA ce6e.
JJ.pyrapHJte, >KeHa Cp6nje HHje npaBHJJa ilHTa!be .n;a ~H je
y 6o.iJHHQH pmbeH XpsaT, .n.a JIH je V: 6oJIHHJ1H pa!beH Cp6HJaHaU
HJIH·KojH APYrH •H3 Hallie JyrocJiasH:\e.· 0Ha' .1e pesom.cHO O)l.BaJaJia OA .CBOjHX ycTa, H!lje rJieAaJia Aa JIH fie- !beHOj )l.Jel\H Kp'laTH
JlpHjeB3 0,1\ rJJaAH C3]\!0 .n;a JII.TO npH.je H31UII 6op•QH A~lJY. }J.O
no6je}J.e. AJJ.H MopaMO 11 To Aa norJJe}J.aMo: v H3ill0.1 Cp6HJH JOill
je OCT3JIO HITaK Henp1Hj3'l'elba Jr U03a)I,HHf!; HaKci je cjJaU11133M
JI06HjeljeH, neTa KOJIOH3 H peaKl\Hja,. Koja IUHp!i ~!~OBHHH3aM,
MHCJJH A3. lie ycnjeTH. AJIH Helie TO 6Hm. JaCHo .1e cpnCKHM
lKeHaM3 Kao l(aH, ,1\a .ie pe3KUrr.ia APYillTBa Koje .ie sJJal(aiiO, ww
pHJia 11IOBIIHH33M. Ho MH eM? ysjepeaH 'UOCJI!Ije _HeTHPH roAHHe
6op6e, Aa je KpHBa peaKl(HJa, a !(a ]e H3PO)I, JCI(aH. TC HCTH,
· 6HO cp6Rj31HCKH, XpBaTCKH, 6ocaHCKH, UI)HOfOpCKil HJIH MaKei(OH". ·
CKH.
.
. .
·
}lpyr2prrue, Mory i::i•Mo .l\3 sac noao11eM M cs~ sajei(HO yaBHK!ieMo, ·I( a mmlf! npercje}J.HHK aapO)I:!le aJia)l,e 1\HJCJJe Jyr~cJ!a
BHje )l.pyr TnTo! lKHBHO npeTcje.n.HHK Hapo)I,He !lJJal(e Cp6HJe.
)!{f!Bf!JIO 6paTCTBO H jei(HHCTBO JyrOCJIOBeHCKHX Hapo.ZJ.~!
)!{f!BHJia xepojcKa neno6jeAHBa, pol)eHa Upseaa apMHJa!
)l.eJieraT H3 lkrpe.
}J.pyrapHQe! Haw a HapOAHO OCJ!OOOAHJ!a'!Ka so.icKa. OCJ!06o·
~I!Jia je TpcT, ropnuy, CJIOBeHCKO II )(,pnaTCKO OpnMopje, OCJIO'
6oi(HJJa je · Aalllllil sa TO aeHsMjepHe >KPTBe. Te li<PTBe Hapo}J.il
JyrocJJ3BHje OR no<Je'!'Ka Hapo)J.Ho ocJio60)I.HJJa'l~or noKpeT3 yseJIH cy npBH Kao HajMalha H3po}J. y Esponn 33.\e)I,Ho ca nalll~.M
26
C3f!C3HHl\HMa,. BOAHJ!H .Kpsasy oop6{npOTHB H3jKpBaBlijer>cp~: .
1f!H3,M~ y csHjeTy. !bCM3'lKor 'I;Ii.mepH.iaJIHSMa. }laaac ·Henocpe}J.H<) ·
UOCJIHJC OCJI06olje!ba THX Kpa]eBa llaMa C3BC3HHQH HHCY !1pH3HaJIH npase}J.Hy 6op6y npoTns KpB3sor <PalllH3M3.
·
·
..
.
JlpyrapnQe! HeKa HalliH case3HH1W He ~HcJieAa lie· Y>KHBa'!;lf
JbY63s HaJUHX nap'?Aa. H311Ia cJto6ol(a, Ko.iv CMO H3Bojesa;ia .
KOWTa liaC H3 MHJIH.]OHe >K()Tasa, CHHOBa H Kfiepf! HalliHX Hapo}J.a..
AneJiyjeMo Ha H2j)O}J.e n JKeHe EHrJiecKe, Ha HapoAe H >KeHe ·
Alllepme, 1(3 He A03BOJie Aa OHH <!JaJUHCTH KO.iH cy rO}J.HHaMa'
- 25 rO}J.IIHa -- yrlheT3BaJIH Halli HapOA, · .n;a ca.z,1,a npeo6yqena
-y p,pyre yHncjJopMe yHHiliT3Bajy ILMy4e H3lll !iapo,11. ·
MH Tp•3>KHMO O}J. 'lHTaso-r pO,l\OJby6Haor CBIIjeT3 }1.3 ce HaC
HO,l\ynpe Y KpBaBOj 6op6H· npOTHB QJ311IH3Ma. }J.O·CTa je YHHJIJT3:
Ba!b3 Halller Hapo}J.a, ,1\0CTa je KPBH. HelieMO ponnao. TpaJKHMO'
Aa ce Hei(Hheae, JboTnhese H yCT3WKe 6arr,11e, Koje cy C3}J.a noJIOropHMa, }J.a ce npe.n.2jy HaMa ,1\3 HM Mil cyliJ.HMo. HelieMO, .
p,pyr3pHQe, 1(3 Hallin CaBe3HHl\H KOjH Cy C HaMa BO}J.HJIH 4 fO,I\HHe
KpBaBy 6op6y lJllOTHB QJalliH3Ma, Aa 0}1. H31liHX H3,1\ajf![(3 H. H3"
POA3 np3ae HOsy sojcKy npoTHB name npaseAHe HapoAHo ocJio- ·
6o}J.IIJia'!Ke 6op6e.
·
.·
·.
.AneJiv.ieMo Ha 'lHTaB po)r.oJby6HBH csn.ieT .n.a HaM ce npe.n;a
He.n;nh H3)1,ajHHK cpncKora Hapo)l.a, A3 HaM ce npe.n.a TiaseJIHli
·
H3pOA xpa3TCKor napo,11a.
}lpyr3pHl(e! 3aKJJH!beMO Ce 1(3 fieMO ITOMOlill 6op6y IICTap·
CKOr, ropHqKor J! OCTaJIHX HalllHX Hapo)J.a, Aa ce OCJI060Ae HCOO,ll.
<iJaJUHCTHqKHX eJieMeH3Ta, KO.iH cy HX Vf!bCT3BaJIH 25 rO.ZJ.H'!Ia.
liooJIHO!!o }1.11 C'rpasn, !1TaJIH.iaHK3 ns TpcTa, npeTCTaaHnQa
HT3JIHjaHCKHX aiiTH<!JalliHCTKH!ba:
_ .
' ·
JJ.pyrapnue, aa MeHe ie seJIHKa pa.n;ocT H cpelia Aa Mary..
llpBOM KOHrpecy1 aHTHQJ31liHCTH'lKHX >KeHa Jyro·
CJiaBHje. Y HMe CBHX >KeHa aHTHQl31liiiCTKH!ba J1TaJIHje, a H3p0•
'!liTO TpcTa, Koje cy MH CTaBHJJe. y·,ZJ.Y>KHOCT Aa BaM Ka>KeM,' }J.a
OHe '!B\)CTO CTOje Ha 06paHH Hallie )l;eMOI<l)aTCKe H3p0,1\He BJiaCTH,
KOjy <iJaJUHCTH, ITOTnOMOfHYTH CBjeTCKOM peaKnHjOM; XOlie 1(3
HaM o.n;yaMy. HenoMfaTe cv >KPTBe HTaJIH.iaHCKHX aHTHQJaWHcTa
y rposHoj Tp3ret~njH, KOj3 .ie aa.n;ecnJia QH\eJIH csnjeT. Hallie
JKeHe yaeJie cy aKTHa~o y'leJUlia v osoi 6op5n: HeKe v naPTH3aH·
CKHM pe,I\OBH'Ma, HeKe Ha llOMOliHOM ITOCJIV, HeKe Ha ITOJIHTH'!KOM
nOJby. )!(ena je y3eJI3 yqewlia y cTBap·a!by HOsor nopeTKa I!
UOCTHrJia ycnjex, )1,3 ,I\06Hje llOJIIITH'lJ50 npaBO, ITOJIHTH'IKY H sa·
K.OHCKY paaHonpailHOCT. AJIH aKo xolieMo .n;a TO ca'lyBaMo, aKO ·
JKe.J;HMO Aa OHa 6yAe HCTHHCKa, MopaMO pa~HTH }J.a JUTO BHIDe
I!Jl'IICY~TBOB3TH
�np<i;zy6HMO cl!dsf!H'!'IKO H'f3JllijaHOl<OH~~;~~~~aO<~~::i~~~i.
.ooje,AHH'!KOj 6op6H, fipoTHB 33,Je,rollll'IKOf
.,<
. Jom cna1Ki!Hje npoumpHMo y nameM
ji!BIIOf H npHB3THOr. lKHBOTa O'!HCTHMO. CBe· .
,Lzyro je. roAHHa nania oTaJ,I6Hna 6m1a. Myqena H raJKena Oil
plpTHOr nenpHjaT~jha. H3UHI'P3l!IH3M3. Ha.t60\JbH. CHHOBH, xll.ep!i,
.MylKeBH H 6pall.a na.IIH cy 01\ CBHpenor nenpHJ3TeJba. TpnjeJIII .
·OW noHHJKasaH>e, O!IPHUalbe, OJ\BOijelbe v Jiorope. Ballle xyll.e
.cy yt!Hl!ITene, nosnaJIH ere caMo 6oJiose H o~a.talbe. Ha HaM~
.aJIT!Hpal!IHCTKHrbaMa JKeHaMa je .n;a nonpasHMo· norpe!Ilxe yqH .
• !bene y sa!Iloj 3eMJbH o)l, c'J1)ane cj:la!Il~CTII'!KHX 3JIO'l~Haua. T~
·iieMo nonpaBHTH yqspmll.HBalbeM cse TJe!llH>e sese KOJa sell. no
.crojH ca 6parcxHM cJioBencKHM HllPOI\OM. Ca napo.n;H_Ma Jyroc.~~
.BHje y qspcroj 6op6H npOTHB saje)li!H'!KHX HenpHjaTeJba KOJH
xoll.~ )!.a no)I,JIOM nporraraH.D;OM pacKHHY ose Hallie sese. MopaMo
.ce yje.n;HHHTH y je.n;an je)I.HHCTBeHH 6.rrox cnpe_MHH na cse JKPTBe
sa O)IGpaiH}' OHHX )l,eMOKpaTCKHX CJI06<fJ!.3• KOJe CMO CTeKJlH npo·
:.nHjesajyll.H KpB ca napo)I.HMa JyrOcJiaBHJe. Bp.;mell.H. ose CJI06oi!.e.
aaje:z(HO H3BOjeBaHe- np<JTHB CBHX H CB3KOra CJ:If'YT:HH. CMO, )l.a
l;e no6je)l.a 6!1'1'H H3!lla
K3KO 6H OCHrypaJIH H3l!IO.l )J,JeUH OHO
npaso 6Jiarocrallie H M~P sa xoje CMO ce saje)I.HHqKH ~opmm.
, . (JiaBa naJIHM na!llHM l1raJJH.iaHHMa H CJioBeHUHMa! l.(HJl.HJI.~
. {)paTCTBO l1TaJ!ltjaHa H (JIOBeHBU3! lKHBHJI3 JyrOCJIOBeHCKa a{)
MHja, OCJI060)I,HTeJbHU3 Tpcra! )l{;HBHO 3VT?HOMHH TI}CT Y HOBOJ,
AeMoKparcxoj, cj:le)l.~paTHBHO.i JyrocJiaBH\Iif lKasno xepOJCKii
yap!llaJI THro!
Jlena neposHb, n:eOieraTKHlb3 13ooHe H XepuerosaHe: .
,ZJ.pyrapnne! Jyqep 11 · )\aHac Ha Ha!lle~I Koarpecy 6HJIO .i~
iMHOro p!lije'IH 0 peaiuajn. MopaMo ce ymlTaTH _lllra .1e TO peaK_
~Hja? PeaKUnja ro cy ocra!llt no:rY'!eHor Henp!IJaTeJba na '!MTa
sor csnjera. 13yAYhH ,aa je paa6nJeH, noKy!llaBa caAa .n;a ce
npH6epe HacrojH .n;a ce 0qysa o)l, norrryHe rrpon3cTH. Hell.eMo
ce aan:o~OJbHTH l!ITO cMo nenp~rjareJba noryKJIH. Xoll.eMo Aa .
ucxopHjeHHMO peaKuajy, 11.3 joj sa6a.teMo rJioroB KOJiaU. Pasy:
1\UbliBO je rnro xoll.e noHOB<J Aa ce r!l:JH6epe; a J(a)l; ~". ce np~6paJia nonoso 6!1 aano'!eJia x,:monpoJIH!l.e. Hehe_Mo .\0.1 ro n:
ssOJIHTll. OspJe je norpe6at; n:a caa 6yn:eMG .cs.tecnn, n:~~:
CMO AO:lKHB_jeJI!I BeJIHKY no6Jen:v. aa Hac To·. Ho Tpe6a 6~
·e
xaxso O)I.MaOallie Ha -l!OBOPHJ(aMa. 13op6a .10m npercro,n, J ~
llenpHjareJb 'npOTHB KOjer .ie par soljeH; spJIO .te .>KHJ!as n6yno
pan ·!I Hell.e 11 nuje jo!Il noJiolKHO opy:m:je. A Mil heMO ce opHTH ~OK llOTllYHO
llOJIO}I(!I opyJKje. ,!l.oK ra no-rnyHO He HCJ(O"
pnjeHHMO.
ni
!1o1jl~6no je y~o~na:rll nenpuja'r.eJba ~ Cherose MeTOI\e. l1eliy
rosopHT!i ·o Meljynapon:iiOj peaxunjn. 0 1-bO.i je osn:je .n;octa ro· .
. BGpeHO. Y ;HMe 6op6e KOjy CMO ailje.n;no ca cal!e3HHUHMa BO)I.HJIH
~pru!(HMO .l\3 Ce K3~!1e paTHH 3JIO'!HHUH, )!.a ce HCKOpi!jeHH ,Pa!llH"
saM y CBHM seMJbaMa, )1.3 npecraay nocrojam Q:lalllljCTH'!Ke Af>:m:a· ,.·
se, Koje tie 6nm Jierao !f!Osnx. paroaa.
'
.
Ja ll.y BH!lle .n;a roaopnM o namoj .n;oMahoj peaKliHja xoja
BY'!e HilT!! y HHOCrpanCTBy. Ona je o.n; nnocrpaacTBa noMarana
1( Dpf3Hii3.Hp3H3. no CBHM H31llHM 3eMJb3M3, a Hapo'!!!i'O T3MO
r.n;je je 6HJJO lKapH!llTe ycTaHKa, rA.ie je 6parcrso H jeArmqao
napo'!HTO qspcro, HenpH,!aTeJb je napo'!HTo ynopan .. Henpuja:
'i'eJb Y DOCHH }l(eJ!Ill Aa CBaKy CYilpGTHOCT KOja je HeK3)( nDCTO•
iaJia nanoao pamnpn, 1\3 nonoso pacnHpn WOBFIHH3aM. ·CpncKa
peaKliHja rosopH Kaxo cy Cp6a norncHyrn, Aa neMajy npasa.
MycJIHM3HCXa ·peaHUHja rOBOPH A3 cy MYCJIHM3HH sanocraa.lbe·
Hli\ XpaaTCKa, n:a cy .Xpsarn sanocrasJbeHH urn:. lKeJie n:a pa·
·dliHf>e ulOBHHHsaM y 13ocHH, xojH nac k y no'!eTKy ycranxa rw·
rnrao MHoro )l{prasa. Jen:HHO nacrojaCheM II.Pvroaa xojH cy no·
BeJIH ycTaHaK, Cy36!fjeH je lllOBHHH3aM !I 338JI3)(3JIO je 6paTCTBO
H je)I.HHCTBO.' BeJIHKa sell.HHa aapop;a 13ocne H Xepuerosnae, a
H Y OCTaJll!M SeMJbaMa llpHXB3Tl!JJa je TO jep cy BH,ZJ,jeJJH, .n;a HaC.
_je 6parcrsp a jep;!fncrso cnacHJIO on: Meljyco6nor ucrpe6Jbe!ba.
. Je.D;HHO je OHO rropeMeTHJIO nJ!aHOBe QJal!IH3Ma o' Hal!leM acrpe·
.OJiielliy.
·
AJIH HMa jOlii MaJIH .1\HO 3aBe)(eHHX KOjilt y .1\HY AY!lle HOCe
H"rKY lllOBHHHCTH'!KY KJU!liY, HeXy HeTpneJbHBOCT. norpe6HO je
..n;a H!llqynaMo H oHe sa.D;llie warose !1IOBHHH3Ma Ko.iH jom no,·CTojn. Je)I,HHO T3KO· caqyaafieMO 6paTCTBO H je)I,HHCTBO H nope·
. MeTHTH nJiaHose. nenpHjareJba o Hana.n;y "'" rv Hallly Haj.n;paro·
1\jeHJJjy TeKOBIIHY.
.
.
.
·
Peaim,Hja aacrojH npo!ll!!pl!TH HecHrypHOC'I'. Meljy HapOAOM.T'onope xaxo jolll HHje cae roroso, rex Ha H36opnMa lie ce BH·
:ltjeTH Ka!(O lie 6wrH. C THM )l{eJie )(a savcrase nPHJia)l{ellie na·
pO.D;HO OCJI060i(IIJI3'll<O-M llOKJpeTy OHIIX )l,!ljeJIOBa Hapon:a, KOjH
·Cy 1\0 Ca.n;a OCTaJIH ITO CTp3lliH, a TO je y fJiaBHOM CT3HOBHHIJJTBO. ·
·Hell:aBHO ocJio6oljeHHx rpan:osa. ,!l.aJbe !llHpe aJiap-MaHTHe anje·
CTH. WneKyJiaHT!! H UPH06epaajaa(\a He Mory ce omTpaTH caMo
.Jby.ll.HMa ce6H'!HHM xoja ce :m:eJie o6orarHTH Ha paqya Hapon:a.
OHH cy H Ha!llH nOJI!I'T!i'!KH npoTHBHHUH. !1 OHH xo.iii opraHH· ·
3Hpajy rprOBIIHY Ha upnoj 6epsn cy Haii!H npo'l'!l!lHHliH,. .ie!J OO!l
xynyjyll.H sJiaro H po6y JKeJie noxasam Aa cxaqy liH.ieHe, H Aa
y H3!1IOj aeMJbli HeMa Hl!!llTa, a )La BJ13CT HH;e CllOC06Ha Sa JK!I•
BOT. To je lliHXOB AY6Jhn UHJb. 3a ro ce MopaMo 6opHTH npo·
'THB fbMX M I<aO npOTliB IIOJIHTH'-IKYiX riPOTHBHHKa H KaO, llpOTHB
;peaKI!H.ie.
29
28
�(
Ha cTparrn peaK~n.ie · <IaJiasn ce
MO'.. rronoila · je' .
p,rre, .n;pyre n Tpelie sjepe. TaKo rra . .
6op6n npQTHB.
rralliHx pa.n;HiiX 6pnra.n:a, npoTHB oHora _IIITO ]e Ha]Te,JRe? RaK~
61-1 pas6mm pa.n;rre6pnra.n;e, noqeJIH cy rosoP•H~H KaKo HHJ~ 6JI_a
rocJiosen onaj rrJIOA, Kojn TH .n;pyrH ·ypa11.n aero caMo oaaJ )(OJll .
caM ce6n ypaJf,HIII. floje)(HHH BH:lllH CBe!ll'Te.HHUH rrpaBOCJiaBHH
· KOjK cy sa spujeMe oKyrraTopa rrJIH c·~ajaJIH .no crparrn HJIH qa~.
.: noTITOMaraJin J],pruKy MnxajJiosulia, H31\BJHHKa cpncKor H~po ·
.n;a, I(OJiase y ·Bomy 11 1\p)!(e rrporros.ieAH y UPK\lH, .n;a_ ce Cp6l!
rpe6a . .n;a 'OKyrrJI,ajy OKO npaBOCJIBB~e UPKBe. Jei\HHO fie. h"X OHB
cnacHTH. rinTaMo MH Te nonoae rAte cv 6nJIH oH.n;a Ka.D: ce cpn.
CKH rrapo.n; Bocrre caM cnacasao-! Tn rrorrosl! _.:>KeJie caMo O.n;BO:
jHTH cprrCKH rrapo.n; 01\ rrapo)(HO OCJI060,n;HJIBqJ{Of ITOKpeTa TO
6o)!(e· Be)!(ylin ra sa rrpasocJiaBHY upimy. CJIOJKnlieMo ce y TOMe
.n;a He MO)!(e 6HTH pasJinKe Melw aerrj)ll.taTeJbHMa, MaKap ce f!e~!l:
· CaKpHBBJIH sa Mafi11Hje. AKo ra rrporraljeMo MaKaP H v MaHTHJH
nsaemlieMo ra npe.n; .aapol(rrH evA.
.
· · , ripnKa3aJia caM rreKOJIIlKO · MeTOAB · peaKl(uje. Hu,ie .n:osoJb-rro Aa ce c lbi!Ma yTiosrraMo, nero Tpe6a n sa.n;!-hll qos_,eK Y ceJI~
Aa HX ·YITOSHa .jep Ka)( OH _TO cBe ii.OSHa IIP~ll03Halie CBaKOr pe ..
.aKUHOHepa !f'rrelie MY_HaCJeC'I'H. 3a TO Tpe_6a cayl\a n_ Ha csaKOM.
MjeCTy TyM·aqHTil napol\y s_naqaJ ,peaKrru.te. He cMHJe. ce caM~nMe
ro B<ipurn ·p· eaKUHJ·a ' peaKUn]a, nero rroKasarn na rrpHMJep,•a ra
'· ·
"'
· ·aMa , "
HOBaTH TaKBe Jbyll.e Ha 360p0B-!1Ma H KOH<vePeH[\1!,\
CBaK srra ll Bll,[(H, aeKa ·ocraae Kao IIIyraBa OBI:\H Me!w nap·o.ao·M ..
flpa ToMe He CMHjeMo nacTH y rpellii<Y Aa nana,a~Mo c~:
Jby)(e KOjl! jOlli ae MHCJ!e J;aO IIITO MH -MHCJlll~O. To CY JOIII H. '
cajecnrr JbYAH. He rpe6a rpnam cB~ Jby.zte Y Jell.aH K'?III· Tpe6a .
yoqHTH one peaKl(HOHepe KOJil CB.\eCHO pa,,[(e H 01\HjeJIHTH !!X
O.ll: OHHX KOjll cy saBe,[(eHH.
.
.
.
ITrrTaJia· Me jeAHa ,apyrapnua: »•~{OA nac HMa .rreKilX qeTH~
qKUX )!(eHa 61!JIH llM CMjeJia 33IIPHJeTHTll ?« »Hll.te 1\06-pO«
·
owosopllM joj ja. »AJia ja caM llM seli Bllllie nyra rosopuJia ~:
ooe cse je.n;Ho Te ucro«. »Hrrje, .1\PYrapu[le, ,l\OCTa ro·BopHTH Ae
ceT rryra, nero aKa je no-rpe6no H c-ro nyra pelill_ rrc-ry CTBap,_
Aa 61! llX y6Hje,l\HJia y Halliy CTB3J;'· Tpe6a I!M OO]aCHll1'll ~Ta- je peaKuHja ll IIITa nal\j o.n; lbe np·HJeTH.«
.
• · y roi 6op6rr npo'fHB peaKUH.ie rpe6a c~ 'lyBaTH .11a . .te He
rrpeRjeHm.io. Mil rre rosopllMO TOJI~KO o lhOt saTo J:UTO_ Je OH~..
TOJIHKO jaKa. Mf! Heliel'\o 11a oaa 0.1aqa, Mil :<oheMO Aa Je .n:o-ry
.;eMo. Tpe6a ,[(a BllAHMO orpoMae crrare KO.ti!Ma lieMo. ux rylirr.
· npso ie nam Hapo,[(Ho ocJio6oAHJia'IKH (ppOHT. Tpe6a su·:
A.ieTH Harne 36-opose, KOHa'llllo osa_i Halll Kompec, .n:a ce BllAH_
KOJIHKO je caruKaH Hapo-.aa4. ocJIOOO,[(IlJiaqKa <!JpoHT Y aarueM_
y
. ~apo,[(y, Je.n;ai o;i Hajs~li!i'?<' cl'iara .. HapbJJ.HO
WPOHTa je .AHTIJ(jJaiiiilCTH<iKH <bp.oHJ' merra a' Hawa OMJiap,HHa.
. .Kpos Hapo.n;HO 0CJI06D,I:\IlJiaqKH <!JpOHT' CTBOpeHo je 6paTCTBO ill
· je.n;HHCTBO. CaMo je,[(HO 6-u peKJia Ka.n; rosopuM o >KeHaMa, 11
aKo je Ham aHTH<j:HilliHCTnqKH <J>poHT')!(eHa il!oliaa >H jaK noKpeT,.
llMa H csojllX rpelliaK~; -Jep,rr~ o.n: najBeliux je ra, ,[(a Mil qemlie
nyra a.n;eMo o,n;BojeHo o.n: HapOAHO ocJio60AilJJaqKor <J>ponTa ..
CaMe rrsjasJbyjeMo ,[(a CMO ,n;llo HapO,[(HO ocJio6o-.n;HJia'IKOr <J>poH
"!'a aJirr Ka,[( ce pjelliaBajy nura!-ha He IIAeMo ca Hapo.n:no ocJio·
·60,[(IlJiaq!(IIM <jlpOHTOM HerO !IOCeOHO, J].lljeJIIlMO ce II rroce6HO
srrjeliaM,O. A Mil Jl{eJIIlMO ,1\a ce ·cse opraausa[laje s6ujy OKO Ha·
POAHO ocJio60,[(HJiaqKor <bpoHTa H .n;a ce pjemaBajy cBa !lllTHFba
iipeKO Hapo.n;Ho ocJio60,[(IlJiaq](or <bPOHTa. 11oTpe6ao je' y ceJiy
,l\Oiill y Be3y, YKJIOIIIlTH ce y ceocKil Ol\6op HO<P·a, y OTIIIIiHII ·
y onliiiHCKH, y cpesy y cpecKII. TaKe lieMo- rrocTaTil jaKa cnara,
· 1HapOqllTO jep je Hallia SeM,lba OTIYCTOIIIeHa, OTIJbaqKaHa, BJia,[(a
'HecTalliHQa, ·a y HeKHM KpaJesuMa MOJI{Aa •H rJial\. Cao6paliaj
H3M je y oqajHOM CTal-by. ·M11 TO He KPiljeMO, jep cy H3M TO OCTa~H OKyrraropa. M11 fieMO TO IIO,[(IIfill H yc!IOCTaBIITH, Ka,[(. CMO
MOfJIH IIO,l\llliill nawy o-cJio6o,n;HJJa'IKY 6op6y. A•n cse To npeKo
Hapo.n;Ho _
ocJio6-0AIIJia'IKOr <bPOHTa.
·
HeKa He MHCJII!. !j3lii llenpnjaTeJb, .n;a lie 'fuMe ,[(a Hac TytJ.e .
IIITO CMO cJia6n. HrrKaAa. AO ca11a rrajmllpe Mace nallier ·aapo,aa
HHCy Jl{llBjeJie cjajHHM )!(llBOTOM. 3a CTape JyrOCJiaBHje HHCMO
HllKa.n;a HM3JIIl cpeTHOf )!(IIBOTa, aJIIl HIICMO llMaJIH HI! IHI!KaKBIIX
nsrJie,[(a sa 6y,l\ylinocr. AJIIl ,[(aHac sHaMo Aa npe,[( HaMa CTOjll
cpeTH3 6y,[(yliHOCT, MO)!(I\3 He 1\aHaC HJFI! cyrpa, 3a TY cpeTHy
6y,[(Vl1HOCT MO)!(eMo Jl{pTBOBaTI! He je,[(HY Hero HeKOJIIlKO rD,[(W
Ha. Tpel'>aJio je seli 11a ce yrJiel\aMo na 6paTCKH CoBjeTCK!i Ca- BeS, Ha COBje-TCKe )!(eHe. 0HII CY 6HJIH Y CJJWJHOM TIOJIOJI{ajy - .
1917 rO,[(HHe KaA je cae 61lJio nopymeno. Henpn_iaTeJb je MllCJFHO
.n;a lie ux MOiill YrYinHTII, aJin Hnje ycnjeo. To nehe ycrrjeTH Hll
CBHM3 OHIIMa, KOj'H )!(eJie HCKOpHCTHTH Bailly· rropyrneHOCT ,[(a
Hac ITOHOBO rr0p06e. Ivlll CMO y CTa!-by' ,n;a Bllllie TJ)lii!MO Hero
illKO.
J],pyrapu~e! Y 'leMy je _jom Hallia cnara? M11 llMaMo ,[(aHac 6par
CTBO CJiaBeHCI<IlX aapo,l\a, KOje ce Helie IIOMYTUTH S3TO, IIITO je
'c'iWBaHO H3 )!(pTBaMa H liTO HaM Ha qeJiy HHCy Billie OHH KQjl!
'cy cJiaBeHCKe aapo,[(e saBaljaJIII. CaAa cv Ha qeJiy Hapo,[(He ap·
MHje CJiaBeHCKIIX Hap·O,[(a, KOje je IIS6a~HJia ,OCJI060,l\llJiaqKa
6op6a. To je rapaH~IIja ,[(a lie <ballillSaM 61lTH YHI!liiTerr .n- cJra·
BeHCKII Hap·O,l\H CTajaTI! Ha 6paHHKY CBera OHDr lliTO CMO 'CTe·
KJIIl y OBoj 6op6rr. OciiM Tora nMaMo rrpll_iareJbCTBO 6aJIKaHCKI;!X
HapOI\a. l1MaMO ,[(aHac 6paTCTBO C 6yrapCKHM Hapo,n;OM. C .1\PY-
31
�.-;.--'
re cTpaHe
rg~~~~JI~iar~)~~'5
HMaMo · n!l:R'
jaTeJbCTBO H3 aa.jepjmqx•e
Havv.u.u'''·
ITOMOJI)(
je 6paTCTllO 6aJIK3HCKHX
rtOMOllH cnpHje'IHTH
I!OBO J(j)BOUPOJJiHhe.
HHKO H HHK3,!\3 BH!Ue Hefie MOflH yrp0311TH . OHe TeKOJ\HHe
KOje CMO CTeKJIH H Hefie Hac 3ayCT3BHTH Ha IlYTY KOjHM CMO no-·
J!UJIH ,1\3 HeCT3He paTOBa iH KpBOUj}OJIHfia, KOjHM pyKORO,!\e OHM:
MOjH HHCY H!!Kll,!\3 6HJIH IlpHjaTeJbH H3!JO,!\a H KOj!l cy M!ICJI!IJI!I.
ys11jex H3 csoje ce6II'IIie !IHTepece.
.
Do3HB3M Aa cse 33.ieAno KJIIIKHeMo· .l\3 ams11 6p3TCTBO ».
je)l,lmcTBO cs11x H3POJ\3. JyrocJI3B!Ije. }],3 )!{!IBR 6paTCTBO cJia:ileHcKHX. H3pO,!\a. fueryjMO TO 6paTCTBO! }J,a ll(IIBH CJ!Ora 6a,jf-'
KaliCKHX Hapo,n;a!
·D
Ba
\
'
•
I
.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sa I Kongresa antifašistkinja Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Izdanje Okružnog odbora Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
s.a.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
24-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
32 str.
AFŽ
Narodnooslobodilačka borba
žene
-
http://afzarhiv.org/files/original/2ae6ba812cd7ba982f0743b6c6cd678f.pdf
dfbf521a5c1fee54441d8266060e98e1
PDF Text
Text
)];viH. 8.-.
�N A R 0 D N ,I
P R 0 N T
,J U G 0 S L A V I
lito.
v
.
fuh.,.. ~/} ~-· ••
ee~, ~uw{.fe
·"'<i'"'
*
IZriANJE CENTRALNOG ODBORA AFt JUGOSLAVIJE
BEOGRAD 1945
�,'
---
,.
-'
-_,
-
'
Na .I kOnfer.~ndJL antif"a~istkin}a JugOS,t3vij_e;"
cemrora 1942 _U-BosahskoiTr.Petrovcu, ·drug TitO
Z.enatria: -~-- k_ao:_-stuJ?ti.- ppzadin_e- _-i. "zdrl<l'ii
·-veC,_·_po svom· heroizmU,·,:Po' svojoj
':bile _:'lJ' prvini n;dov_iina.
-,; ,.
·1
�;;;;e)1a; (,;Zivjele!")
,'
danasnj a skupstina ima veliki histoznacaJ, . Ap.tifa~isticki pokret zena po, .
·Jug 0sl~viji vee odavno; ali nikada nije
II)<lgato .u syojoj punoj organitacionoj formi
•or•r••nn takvog izrazaj~ kao sto Je dana$ dosaO;
zasluga. nasih slavnih boraca, bnih koji
'"'· ~'-" Syoje zivote, SVojU krv, i .Onih k6ji se
u svim dijelovima nase napacene zemlje,
g:letle. Jtigoslavije pokazale su svoj herojizam
ono. vrijeme kad se tek zacinjao antifapokret zena, 1936 godine, tezeci da buredovimil borbe za ugnjetene iiz, .
narode Jugoslavije. Danas An.tifasi'
J':SLtc>u: fronhzena:ima :vrsestruki ~nacaj.· Zene~s~
danas rame :. uz rame: sa muskarcima'
•naroda Jugoslavije; • protiv zvjerskih •
j:·(,kuoatot·skih osvajaca '' protiv. nJihqvih :aoma,
i
'\':~!lll.SI'Ug;U;·.L·me se bore za slobOdtt.J:j)ezavisnost
. - protiv fasistickog ·
;@i~te•t.TI<t, :sisltenia·. •sn:drijevjE:kc>v.nog ropstva,• kac
•one·se-bore ia nezac.
za
'
'
',•"''-
'
�z:en~;-~Ila-
nase
· najrnilije; Nasa . do~a(!asn!
mnog0 krasnih dn}g,I~i·~a, kra;;nili .b()rat:f...
kceri riasili naroda. •.·.·~~nno-<>
.ruk~ . <;)kupatora, rnnoge
ruke.ustasa.i·· cetnikal)raze. Mih,ril<JVica,
obescascene! · ziostavljal).e
paJi~it.hero.jii).Ul !laseg. narod~!
(;,Smrt!")
~.: ;.i;;ri;;:~;:~dgt~:~~~~.~j~daJe
.
�.
-
.
:
borba mora donijeti jlloda'
zene naroda Jugosl'ivije, da nikada. vise .
nece moti .istrgnuti .te skupo placene
i~. njihovih ruku! ( Aplauz.) Zaoyu stvar Jw>w•.
·zena 'stajace nasa Narodno-oslobodilacka vo.is!<:a.''
i sve,~ene koje se . nalaze .u prvirh xedovima.
like borbe.
Motda nek.o nastrani sanja, da
slaviji poslije rata poeeti opet sve
. pa ce zene pr~ciu k:uhinju i nece ndlui'luc<ti
0 ceinu. Ali, zene su, drugovi i . drugarice,
·- .
.
''
zile ispit z~elosti; one .su pokazale da.su spq,,
sobne ne .samo da. rade kod kucanstv~, nego .
. < da.
bore S l)USkom u ruci, da n:JOg)Ji da
je!) .i da . drze ylast u rukama .. I.
7
s~otipistiria j e dok~z da nase zene ozbilj
sudbii;m nqroda i svoju sudbim.i ·
·An~\(asistiCki front. zel/a; ko]i. j~
zenqa ye)ike ciljeye bqrbe,, ~a kona•cntt,,· :.\
' ''W'J~UU nad ok:upatorom.· i njegoyln:J SJL!gatm:r,,
da d()yed~ Z.ene do kon'!~nog
i,z"pf!1i,e .njihqvu ·.. grad~nsku
pravnosJt; .d~ustyenu raVI)Opravncist: .··· .
n,ama,. drugqvi Ldruga.rice, StCLJe· v•ec:•<····,
·. ''"~ IleSI<e,oqro·!·, ... Cirjj eni~a. da j e og· r·~Jm!J.'!. ve~•f,,;;
.:·,; :.S\'.1!'•: .~!'H.'': I1" ...n::IsoJ· .str_a!1i, , · · . .
_,
'
'','
•,
',
'
��fa~iSticke 3fffiije, oa,ucv5u,
dzinovskoj borbi koju vode ..so:yjetski nasovjetske zene .daj11 be~broj priJl1jeni.ne:
·· .z:mamcenog herojizma i lzdrzljjvosti:. Zato::}~i
jedalnp11t · ovdje. nioram da.podvuc~m da se na: .·
mog)l ponositi sto, i nase zene .stoje
tako istrajno, isto tako iz4~zljivo 11 .'ovoj
i:: ..1'¢slwj i · nejednakoj bo.rbi. Treba, da. se pom)si.
sto. narodi Sovjetskog Savez>l .(,Zivje- ·
Sovjetski Savez zna..i cijeni veliku ,11!oo
Jugoslavije u danasnjoj narodno-oslb,
· borbi: (Aplau?,.)
· .
.
·. · '·'
koncu bih htio da kazem \ios to da je ·
Aritifasisticki, front zen a, koji postoj(ve6 odavno,
je dobio i svoju .organizacionu fOri)1U; je-. · .·.·
organizacija · koja. je zaista ponili{a ·
.,(JOU!JZCIO,· bJagodareCi CeStO puta nezapamcenoj .
l.!ff()rnc>sti' samih zena. ja mislim;
··
[2;!\.!it(f••si:;tiCJ<i. f1 · ;zen a pretsta~Ija
).o,Jtli~:.~ciJU;· · takvu snagu sa-,kojom:
•;nim.iel•o 1noci' ·da· idemo u_susret svini. tesko.cama,
'~"'"'"··e·''vJ.<e. pred ll.~ma ..•. L:eum . vam, .ctrw~e•dtJ~'·· ::•:c.
garice; mnogo pspjeha u vasem daljnje.tiJ
zelim da vas rad bude plodonosan, da bude
· dobrobit nase narodno-oslobodilacke ·borbe;
dobrobit nas~ konacne pobjede i nase zajednicke•
.
.
·
· 6olje buducnosti. ..·
· ·. •,· Da zivi •Antifasisticki front zena! ·
Da zive herojske .Zene Sovjetskog Saveza!
ba zivi Sovjetski Savez!
.
· Da fivi voda i geriija,lni'strateg d.rug.Staljinf
Smrt fasizniu - sloboda narodu!
·
Na
./
i"
��.• 12 nove.mbra 1.944
�TIT,\
TAKOVSK()G .
Z~~e
sreza
t~k~YskO~- ~~Slale. su d-rug~ Tit~. -~isnw
oslobodenog kraja. One su u --pismu rekle da Ce./
··slo·bo&ucuvati i qa ce- za s16bodu dati.sve.
.
.
zemlje~ Poslije tijesndg'
. ganja vas> u pozadinii '?nih na .frontu;. .
jos mnogo tei'ikih napora i truda, dod ce
zajedrfii'ka sreca i 'nagrhda za sve to - ·,"'u"''
'da nase domovine u. kojoj cemo svi mi, vezani .
¥ise i tjei'inje ilego ikada prije, moci. punimza.mahom . da otpocnemo izgradnju na~e zemlje: .
Smrt fasizmti .,-:.- sloboda narodu!
TITO ·
drugarice,
Srdacno v~m .zahvaljujem• na vas1m daroAli.samvam.jos· vise blagodaran zajedno
· nasim borcima na frontu, za svu brigll. ii}ukoju see vi ulagale pod najgorim uslovima
vrijeme najveceg ·terora u Srbiji sa stran~
i izdajnika srf>skog naroda, koju ·vi
ulazete, i na o~ecanju da cete jos .
.
'
-
'
·5 januara 1945
./
<0
PiSete da• ste sretne na vasim zen skim konsretne 'sto direktno, radite za na-.
vase sinove na frontu.
sreca, drage
miJesa. se ·sa Sr~com nasih herojskih
•::bclra•ca·ori oslobadanju svake stope nase niopacc•••:•:·
Ta
\
�,,_:
Va~ .rad, t<ase du'znosti su mnogostwke. ·
frontu, n?sim bordma· treba p'omoct
borci ·nisu dobili odjecu iz mag adna, j
smo. imali. Oni su potugoli, basi ii ovoj tesko.i.
rijima treba pornoci. .Vi, ·srpske
"''"uc. Jugoslavije, ·inozete u]:>laziti taj ne•do~;ta1lak ;;
osjeca nasa.: hrabra armija. Zato,
,,.J... selil, ti svakoj varosi napregnite
.srtag:e·:, ·sabirajte mateiijal, odj~c.u, <h•n.<:tv:" ,z:i''•i'
kako\bismo mogli na.stnrr '''?''ti
harem· 'mit)imum on•og:i
bi se mogli • boriti
zemlju, .~· to ·
ni
, :.
�r'od1ne vl,aslti:'Td je, 'ctriigarice, ,teza~ zadatak; 1
se. dbracanio: Pomozite nain· da stvori:
istinsku narodnu vlast - zakd]usu od 1941
igo·iJ.i'nte, poginuli najbolji sinovi Srbije i ostalih '
>··· nar<)da Jugoslavije- istinsku demokrats\m na- .
rc>rtrm · vlasL Zato budite rie samo pozrt~ovani
botci, nego i strogi kritiEari onih koje. ste po'
da ~rse drzavne poslove. Gonite sabotere,
orre koji su htjeli da izigtavaju toboznje
naro(lne prija'telje, a· u stvatigledaju k~ko. da
>;,11arnta •odmogriu~ !ina_ dosta ·postenih IJJldi, ima
pozrtvovanih ljudikoji su i sposol:)ni i ·
da pravilno i pravedno vod€, ov(i'\re!iku
""rnrln11 stvar. Nemojte se' ustruta~ati da kritiakO yidife da riesto ne valja. Zdraya ·
•konstruktivri a kritika inoze samo da. pomogne;•
..
onaJ.koga se ona tiCe, ako j'e po~ten i (esiit; .
•·· .· · :t'lec:e··:ee .l}utiti1 nego ce mu to biti puto\caz: <:]a.·
"'· .pra\!ll[JU vodi. narodnu stvar. Onaj 'koga zdrava '
kritika vrijeda; to nijevas prijatelj,
e narodni prijatelj, to· j~ neprijatelj M·
.; i.<ld'l-' Budite uvj erene da cemo r,nJ.uvij ek, ,u
_svakorr · pojedinacnom. slucaju, ucir;titi sve da> se ·
~ada, u' zacetku, 'ugusi' sv)lko ukor
'
. blrokr.atskih me:ta<ia
' je:potekla oci 'sainih naroda,
'
'bude zdrava· j nOVa y]asf; j ef SaffiO nio' .nni'<.>Prl
noj .narpdnoj vl~sti mote' (Ia pociva je,din.st;•()'.
de1pokratske federativne Jugos]avije1
ce _svi narodi ~ · i Srbi; i mvati;' -i Slov.·en,ztJ.
Makedond, i Crnogorci __;:_ zivjetl · ,,.,.fnn i
zno i ulagati zajednicke napore
cvat i bolju buducnost novih po\<:oljenj a,
k:lda <!odu, treba da vide da. su HJ .. "'". ocev:t.X
inajke U:cinili sve kako bi njima ·.
, A sada mi, drugarice, dozvolite da .se ds#':/ii
nem ·m51lo' i ria one kojj sabotiraju n. au'l!'.Il1
borbtl.
.. . ' · · . : \ ' ·
.
··
·. ·.. • P,rije godinu, prije dvije, prije tri .gc>dine:•·.
· rnoglo . se pricali kojesta, jer natod
· obavjeStim. Mi smo cutali mnogo . vr·enienil>}L
dvije godine borili ·s~o; se' sami bez
. pomo¢i, ---; . sanio uz pomoc naroda, .sarncr t!z
·: pomoC:riasih ~iti:rmasnih selj a]{a. Mi smo
,uc\artl svih .snaga ri~prijate]ja r· izdr2:ali SIIJO . :;
Q nalTia se .~ovorilo" u inostr;ihstvi' i z~:mllji. ]{2i9\
da ,je' u.·pita,njl,l,. sacica •. komunist4; ie.iin:{. <min,i'\
. !judi koji. hoc e., da se (loc~pajui vlasti.
· · pitam, drugarice,• koliko hi se Odr2ahi j~,dri.iC
sacicq lju(!i 'koju. .
.
. . .· ..
za
·.·'··
�i boje .se za vas, bo.Je se z•~'
.Jadni srpski narod, sta ,
pitam vas, dnigarice: ··Pa ,kad
rn"""' voljeli srpski narod sto s\l po])jegli?
pobjegao. •Ja bih ostao ovdje; ja bih
. Ja bih bas kao dobar. sin naroda, .za
. proglasuju, pozvao na~od i. re~~ao:';(
tjerajte tiljeze koji su dosli u vo<<,;<
· Tako 'bih rekil<i. naradu. ·Ali
�ruk~, -:. d?Jte sada d.a se .razmile
svim sglinia f. gradovima: udrite stari
Ja, Sa svoje strane, neqih imao niSta p.rotiy'
togada idu i da g~vore, j er zt\am dabi;
vratili u Beograd.. Ali mi sada rtemarrio v.re1m.~ 7 .
naza, to. Qydje ~ e narod[Ii pokret :,.:... .tJ,t mog1~/<
biti svi: · i komunisti, i oni koj( su. qili (lemo- ...·,
·. krati, .radikali itd., ina kako· se• o.ni. zvali, sa111o ;,'. · •
ako imaj u d()bru volj1.i i postenj ~- da iaista. zei.., ·
dobrd, nasoj 'zemlji. Ta( pokret" je onasnaga, ·
jedina snaga k()ja qanas moze da izvuce·
zemlju iz. ove strahote i bijede i da joj
potpunu slobodu. /'>· kacta bude111o
....... ,
izvolite, onda da se ogledamo, da vidimo tamq;
na megdanu, koja ce p~rtija postojati!
Dakle, drugadee, kao sto vidite oni_se
· da. nas narod nece dobiti demokiatiju. Mi va:;,.,.,
pitamci: bojite 1i se. vi da necete dobiti
kr~tiju? Bojite/li se da necete imatiprava
·koja ste se borile? Varna ta prava niko !uu,a-..··.
da'nece moCi odclzeti! Micemo ih •stiti, mi.
se svim snagama Zl;llagati da ocu\janio
r1.aroda. hi cemo sacuvati ta prava,. iii
biti! Prema tome, ja ovdje, pred varna,
koji misle da' Ce ti:lna:<;IL•i•c
se
' S!icnih dobrotvora ima, na hlo$t, i u Lon- ,
clonu i u Ametici: Oni se 6oje za siobodu Srba ...
. . ~a slobodu ost.alih naro,da ;Jugoslayije. Bojite
• ·. v.i da. necete irriati (lemoknltiju? Oni kazu:Treba dati deniokratiju; je"dna partija - td je
. d:ikt:~tura!._:. Nikako jidna pattija; treba .dati ·
. ~~Jql)o_,_1u_. svima partij ama! -: kazu. A ako narod
nikakvih raznih piu:tijica·; nego h'o6e jedan • ·
r1arodni' pokret? ·
··
· '
··
·
u pr}ncipu nisam proiiv · partija; jer deffic,kr.atiia, predvid~ slobo,tu)spovijedanja svih..
svih ideja: Nisam.· Ali s~varati partije
, •''?·_u,.I"'\''J.a,· sada ..kada se, V.Odi borba na 'zivot j'
.· treba. svi· ka.o- jedan da svoje_snag~
ie!'l!fl() u wavcu istjerjvanja okupatora iz .
;;, . ·•!'"'·'~' .z.errHJio, kada je·domovhia · razorelia do tla,
�nJeOl. o sporazumu. Mi S1J1()'S~; .u ljeto 1944 .. godine pristali ·
~d:ii'on"m.va;ranw- sa jugoslovenskom vJad'?m
u emigraciji,;pokazaii da nain ·
ie stalo_ 00 ujedinjavanja S'!}ju snaga, danismo
,},rii~:ail:vi sektasi, nikakvi uztirp11:tori, nego da:)!:e·
C}liinbsmno jedl\o: da ujedinimo sfo vis,e narod; .
___ sto ··cvrWe .jedinstvo nas.e zemlje. Po~
-·"'''~.:..~·-na taj sporazum 1 prodtlzili _-s!Jlo. prego. •·
''''""·· •i. napravili novi · ·sporazum Pi stvaranjti
>J~'drt_e_ jedinstv~ne ylade. Pristali smo da i lj:r~lj
nasoj _
zemlji svoje namjesnjke. Svesmo
>ircinili sto smo mog!L Mi_,smo 1Jcinili koncesij~~-·-
d.c,bii_;;!· --. nistac Ako, stv&r ti;;memo u.·tlzejrJ.
rc.sniJisl11, mi snio samo izgubili, a!i, ·ako se styar
'sirem smislt1, _ 1l._smislu-_ujedinjenja svih··
_ -.. -_· · i onihkoje su sg do . sada KO:JeJJaJe, _ , -.. ....
l.eto, danas; kada; snio
ita.kYill _~iir<Jkc>grudost_, dol~zi kralj .sa
· da nece takav ·sporazum,
li!.Jce dat·s·tavlia uslove. gazmnJjiva. je stVar
prijesto .• Jasrio je· _,._ ''-·
ide. sa p;ri]i,st<Jl:\'1.
!;o••.
godine; sumjj]f
:cta li je ovdje· demokratija i. da Jib·st<tvl.i~
da. _narodu !reba sloboda, _da
se sam izjasnjava, onda se ne
'da-, je to. najposteriija poiihka; to su
kinacije koje imajti za cilj da slv!lra~u.zalJJ1nte
kod nas i UQOse smetnju kod rias, da
gradanski:rat Ali, umjesto grada~tskog at_a,.~"--
_- sta se<dogo_dilo? .Gradanskog .. rata ,.!lema\. nP·D-ii.'
· se , u_ citavoj zeTQlji podiglo weopste neza,qo,- .. :i~?I]stvo- i . protesti protiv kraljeye- izjave,'ple,l)iscita!, To je probni plebiscit! ·Izveo
narod. Dakle, _drugarice, ta stv;l.r. lP. Dl"<l> ,
.. ;·:.• )lc~··a,. ali-ne _za nas, nego za one koji
nesto. ca-re na racun krvi,·na tacun ""'""" ..
daju jugosfovenski riarodi.
Danas biot!ihtj.eli da setaj so•ontzum•ne.<
"·Q••·Y ,proTQijeni>oa ·11 'vl?dU ude nekakav
ja:znamk(). sv,;' jos, Mi:smo, Kacta·J!e'
.d'JC StlbaSil::biO.OVdje, jaSUO rekJi S
mo• ;da .radimo, 'za koga, ~matramb da •
interesu - rwroc!a, .. M.olim lijepd:- :..·-. iini,rceri;ro<
:.idl<l-rln ali da:. se ovdje, u )ugo~l!!Vij.i,
?!i••'. d.u;·n·o;coJ sittiadji; kad~ se yodi
�pregovarati, podnositi ostavke, ,stvarati
- to nam ne treba: Ti !judi stf u Lond<:mu,
1941 'godine, pedeset . put a se mij enj ali i
'-"''"~·,.,· davali ostavke. · Nania takvf ministri ne
u. Nama' trebaju ministri koji ce raditi
not. Nama trebajti ministri koji ce. viditi
ono sto je glavno, a ne. svoje uskbpar. •.llSKe. a in·o~,da i cisto licne interes~. Nama tre,O.d akcije i djela; a .ne od fraza i di~
smo imali prilike da· yidimo sta su
~u'"'-''c•o .takve vlade u proslosti; u bivsoj
'J,ilg<JslavJUi.· Sto se tice naseg pokreta, narodno-,
.ostot)otlilackog pokreta, tu niko .vise od onih
· biH t{ 11asim rectovima, p:rma dosli s.a\li bili odavde, ne moze tvrditi da .se.
:Jodi, t.lskopartiska · politika. Ovdje su
iJtiilSlci siitiNi i kceri naroda Jugoslavije, ovdje
Dntvt:ro•aol11lh_L· ovd~~ su oni koji st.l se, iakci.
'''···' sut..ral1i.ie
1.1 -raznifu partijama,• dan as ujedi'
jedan snazan front; front •naroda koji
· d'a izvitce ovu zemlju iz rana' i rusevina.
·• ••Pr<,rn;a>1tdnie, drugarice, tekovine na.rodl1o-oslo''
:;~~?£~c;~:·· borbe~ formulisalle na II zasjedanju
ii Jijcu, treba, da btidu svetinja' rie
'''sarnd'·za +•",
zemlji. Neka se nasi prijatelji u inOstranstvu
jOs jedriom ubijede u to da. smo vrlo tvrdoglavi
L nepokolebivi ·. •u svojim. z·ahtjevima; Mi nismo
· nllvil.di na gnjile• kcimpromise! Mi smo navikli
!-Ia govoriino otvoreno; oci. u oci, ono sto ·-mic
slimo, jer ne mislimo· nista -nepostino, nego sa: ·
mo to kako bi bolje bilo nasoj zeinlji, kako bis)no ·:se sto prije izvnl$:li iz •. 0 ve razorenosti i. ·
· · ·.. kako bismo istjerali okup~tora. Tamo vode •ra,
cuna o tome· ko ce sjediti na ministarskoj sto, lici, kako ce organizovati partiju', a mi ·nemamo
za vojsku ni odjece ni obuce.
·
··
··
Narod je ostao ovdje, na Jrontu, ----' to je
narod! Na selu -'-- to je narod! Oni 1tamo.--,- to .
sll otpaci naroda. Ja sam uvjeren .·_· ima pri';
licl1o zriakova kbji to govore - da ce nasi v~- ' .
liki Savez1_1ici kona_cno ubrzati ovo natezanj( u
. · .. ·• ·.
.Londonu ccc-- da s~ sporazum odmah
djelo ili daga n..e bude.To m! por\'cuje'mo ·
m,a u Londonu. Mi/~rn;o .posH sami .·
..
Sto zna'ci _.,::.. sa.mi? ZriaCi
no'rnii.
do sadi pa ·.
r bez
· ·
bud~ tr.elbal<l,
�'·
.zivi nasa nova f~derl!fivha
.
Zivio miting Zena boraca Srbij~! . •
.
'
'·'
·. Neka zive nasi veliki Saveznici!
··_Zivjela 'nasa ;,arodno,oslobodilacka vojs~a!
januar
1$45mi je sto uslijed neodloznih dr:,avnili;>
mogu pmsustvp\lati va§oj prvoj
~··~''""'"''"
�Na ·1 kongresu anti.faSistkinja_. Jugosla:vU.e
~iljuci ih u borbu protiv mrskill okupatora i
domacih izdajica,
·
Vas. prvi kong res, ta velika manifesta:cija ·
vase 'snage, nelra vas jos vi§e zblizi i ojaca, da
bi, udruzenim riaporima, nasu · oslobodenu ze.· mlju obnovile, i . ucinile lj epsom, srecnij om i '
nego sto je ikada. bila,' onakvom ka_sil' ie ··zami~ljali oili koji su, ne stedeCi
polozili za nju, svoje zivote.
'
'
ria zivi 'Prvi kong res zen a Bosne i :Herce·
govine!
Smrt fasizmu.- sloboc)a narodu! ·_
,,,,•.•.••.•.::_,
!945
Va~a, delegatkinjam~, pretstavnic~ma ju- ·
nackili'zena Jugoslavije, moj borbeni pozdrav. ,
·Vi ste prve koje poslije pobjede nad zajedriickim _neprijateljem od'rZavate svoj korigres, ve•'
licanstveni kongres zena Jugoslavije, zena
fasistkinja, jun~ckih zena Jugoslavije, koje su ..
poka·zale u ovoj .natcoVjecanskoj, borbi nevje. :
rovatne _.· primjere herojizma · i upornosti; ist~ ·
onaka .kao i nasi borci na b'ojnofu polju.
Htio, bih da samo sa.nekoliko rijeci oc:rtam' ic
znacaj ovog kongresa i da postavim pred
."''"C'""'u. zadataka. Nemarri riarnj eru da
ka:zellrr::(jJ]{:
'•'·''-''riirlirlrio•go, _ali ipak zelim da
�.
.
.
;c<st<J .tni.sli1n .oa·Je ii~jvazriij ·· ia<viiS!Mt¢i' .011a1
nije · .samo manifestacija· ··s<)Ji,jmcnc>sti
Jugoslavije, manifestatija bratstva 1 Je·
i1i\1dv, smotni ya§ih sn'!ga, pregled naseg . dorada, nego .j~ ·to vaza:n sastariak na
zene · Jugoslavije,. treba da. odred,ite
svoga rada, cia odredite on<J sto'je
'aLU'.I ,· ·U vaseffi buduceffi · radu,. VaSe zadatke.
Volio bih ~ise '<i:a govorim o Vf!Sembudu,
.radu i prema tome necu se osvrtati na ·vas
ti proslosti i na vase zasluge u. bor]Ji, koje
ogromne i za koje vi imate priz.nanje ne
naroda nase. zemlje, nego i citavog.
i!obo.do\.iut>iv,~g covjecanstva. Danas pred; nateski .zadad. Nasi najV:a:znijL zadaci ~~~. ·
nase narodne vlasti, vaspitanje dje. mladog· narastaja, nasih bm;luCih Poenja, ucvrscenje bratstva i jedinstva, iz,
nase zemlje ..To •su najvazniji zadaci;
\•.•a;·,ppglj.ie njih (!Qlaze drugi: rad na socijalnom,
iP9'lj.tl, n~ zbrinjavanju nase djece,. na· pomocj, ··
.iflvaua.ima, · drugovlnia L-, drugaticafpa.>
. izg',ll:Jili svoje. z<)ravlje u bo.rl:Ji
.
.
ucvrs¢enja nase vlasti, tp
Iv\iu !lits6j zerrilji iriiaino
., ·.i'.
•koji .g\edaju na razne nacme
· otgetu razvoj naseg drza~nog zivota, da
ne samo smetaj u· negd i da ugroze tekovine
. ·.like borbe,.)mj~je nasenarode ko~ta\a tnliL-n
zrtava. Na zalost, ti nasi unutrasnji
Jji imajti pomoc i u inostranstvu. Yl>rnaztl
·inostranstvu oni ko.ji su irn slicni. Ja
- .Cafl.l varna;. Zelta·ma --Jugoslav_ije, • ravn. op,ravnimr C
clanovima nase zajednice, varna' koje ste
jevale svoja prava· u borbi, obracam vain se
trazim od vas, da posvetite svu svoju paznju
svu svoju snagu u prvom tedu pitanju•<i'vr''"e·- /:.•
nja na~e ,vlasti.. A da bi se ucvrstila vlast, ni<)ra.•'.
se raditi pravilno. Nije dosta kazati:' ""'vr<t;;;,;,
smo vlast, - akci ta vlast ria nekim
rnozda i grije8LTreba da ta vlast bude.
na. Da radf. onako kako su to .zeljeli
.
.
.
. '
. r
· >;u ginuli za nju. .Prem~ tome, greske
ispraviti. · Ima 1mn 0 go !judi, kciji iz
\)eSVjeSnO,. cine greske, aJi ih r'rnHI.'I{O'
:uyukilL da prav~ greske; t.. j.
stet.e. Takve !jude. treha nemilosrdno
· biti. riosiocin;:trodn~>vlitsti .
i neprijatelji onih
izvojeV'ali
S' ;.,;;,.,_,;,
�;', ~;e, rDbl'~t:am da budete
,
ucvrstiti vlast na taj naCin
one 'koji sm'etaju ucvrs6enju
vla~ti!
I rda pomognete onima koji iz
grese!
Na taj naCin cemo, mi ucvrstiti svoju vlast. Takvu ,vlast ce narod zadovoljiti. Narod ce takvu,
vlast cijeniti i on ce je braniti.
, ,'Bratstvo ;: jedinst-vo, to je bez sumnje najyeca tekovi,na koju smo izvojevali u ovoj kr. vavoj .borJ?i. Za nju-su se borili nasi borci, ~d ..
pr\:og partizana pa do danas, do_ bo_;.aca nase
'Jugoslovenske armije. Na nasml •zasta.:
vania je bilo ispisano bratstvoi je~instvo;_ Da.
nismo mi iSli za tom parolom, da msmo mt to
u . norclrlrr:
}ito smo izvQ.i evali,
viitno neprijatelji unist.ilL .·To je
tekovitia. ·
· ·
c---
Ali j <1 vani . moram ovdje otvoreno .....
da j~ ta tekovina u opasnosti, ·ako mi dc>tvo:
. limo da se razvije sovinizam.
Prije sam vam gqvorio da ima neprijatelj~,
narodne vlasti. Ti isti nepr·ijatelji su neprijate' ·
lji·braMva i jedinstva. 'Ja cu otvoreno kazati
· ko su to: to su cetnici u Srbiji i ustase u Hrvatsk'o}, to su' oni zagrizenL gardiste u Slove>
niji i njihovi 'J'lokrovitelji i vode. Dakle, to stt.''
svi oni koji su i u ovom ratu. bili protiv nas.
Nemojte misliti da su se oni pomiriJi sa
·
nom.· Ima jedan dio, dob.ar dio, koji je poslije
na_se pobjede, poslije toga' §to su vidjelida nismo mi jedna grtlpica 'koja je uzurpirala
. riego da ptetstaV!jamo narod, koji su uv.tdJeli._'\:'
zablude i prisli vedni · naroda,· !,-,ali· ja
kazem da irh~ i i'ectan dobar dio ohih koje
. ovdje nabrojao, na celu sa svojitn spekuliuit-·
'skim· vcidama, koji ruse najvecu tekovinu nase
' bqrbe '~ bratstvo i .jedinstvo.- OI!i S]l .se-s"ru
ra;<miljeli po selima., Ne, bib zeli<fda ovdj'e
;,,;;,,:, U<,_~J~l[I.:..,;!Uc~;leVe TaSpirivanja fiJrziJje; J't·samttl"';~"'"'£
<
'.
�govorim uopSte, jer vlast Ce u tim sluCaievima
posredovati i ncmilosrdno sprijeCiti da s~ takvi
slucajcvi ponavljaju. Ali nije to dovoljna mieMi tek rw kraju pribjegavamo sredstvi;na
da. spn_~eCimo nqirijatelja da nam :lkodi.
Mi hocen1() cia .se viSe radi ~ ubjecjivanjem7 politickim rad()m na konferencijama, zivim prim.ierom vlastitog postupka. Ne mozemo dozvoliti da danas poslije te velicanstvene pobjede,
koja nam je cloduse bila pomucena zbog Trstq
i Istre, da bude ta velicanstvena. borba pomucena sa takvom pojavom da se raspiruje nacio.,
nalni .Sovinizam. lv\i stvaramo jednu novu fede~
rativnu Jugoslaviju. Nije to za nas fraza, to je
ia nas neSto za Sta smo mi spremnL i poginuti
ako bude trebalo.
Prema tome, nas neprijatelj je onaj. koji
.hoce cia nam ponisti tu telwvinu bratstva i je'
clinstva. Necemo da poCinjemo iznova ono sto
smo poceli 1941 gocline. Jer smo vee postigll
· da ogromha veCinU naroda - ne govorimo
ovdjc u procentu, jer se procenat vidi na svim
na~im zborovirna i manifestacijama, vidi sC _u
svakodnevnom zivotu - hoce takvu federativnu
,Jugo;;laviju u kojoj ce svi narodi zivjeti na 1 rav'·
noj nozi. Ne moze ovdje biti favoriziranja HJ"c
vata na raCun· Srba, ne maZe biti favoriziranja
Srba na racun Hrvata ili ostalih ·naroda, ne
moze uopste biti favoriziranja jednog naroda
na raCun drugog; Ne moZemP dozvollti da sad:_-postav1ja neko pitanje osvete za .ono sto
�bi!o'' 1941 godine; Osvetili smo se mi, i to je
d(woljno, a niko vise nema pravo na to. Necemo vEe medusobne pokolje. I vama ovdje kaZem, drugarice, - i Zelim d::l' me _Cuje cijela
Jug0 s!avija .....:. da necemo dozvoliti, da se, ma
u kom vidu, sije mrznja prema nasim narodima, meclu nasom bracom. Ovo bratstvo i jedinstvo, izvojevano sa toliko krvi, nije jos i nece
biti potpuno obezbijecleno, ako budemo dozvolili da nam rovare pojedini tipovi koji su se do
juce ltrili iii su radili zajedno s NediCem, s Nijemcima, s Pavelicem i tako dalje. Oni ne smiju
imati rijeC u- naSim selima, u naSim gradovima.
. Oni nemaju prava govoriti u ime Srba, u in1e
. Hrvata, u ime Slovenaca, Makedonaca, Crnogoraca. U ime tih naroda irnaju prava govoriti
oni, koji su se borili, koji su dali svoju krv, i
svoje zivote. Ne govorim zato sto bih s.ad ovdje
htio da se udaram u prsa, da stvorimo neko
;,kajilwkC3la'nstvo'\ pa sad: mi, pa mL radi se
se, drugarice, 0 jednoj luupnoj stvari: radi se
o .jednoj tekovini za koju su se stoljeCima borili nasi preci. Najbolji slovenski umovi su tome posvetili svoje zivote, a mi smo sad izvoje.::va]i i - da dozvolimo da nam na takav nacin
42
to propadne! To se
Woe neprijatelja. A
sad moram da kazem
da necemo lako primiti takva skretanja
i momentana raspolozenja oct onih !judi
koji su s nama. Takve
greSke neCemo
opraStati!
Za
takve
greSke Ce nositi svu
odgovornost oni koji
ce ih ciniti. Na vama
je, Zenama Jugoslavije, majkama i sestrama;,
Inajkama sadasnjih i buduCih polwljenja, da
zalozite . sve svoje snage .da ocuvamo tu. nasu
tekovinu. Barite se protiv svakog ko sije mrznju prema bilo kom nasem. narodu. To. je du,
znost svih Hrvatica, Srpkinja, Slovenkinja,. Makedonld, Crnogorki i drugih, to je .vas zadatak.
Vas zadatak je velilc i u pitanjtt vaspitanja
nase djece; nase omladine. Postavlja se pitanje
- kako ce se nasa djeca vaspitavati. Oni koji
bi htjeli da senasa djeca uskolama vaspitavaju
po starom sistemu, da im ukalupe dub, kao sto
sn im nekad ukalupljavali, oni bi htjeli da izi-
�graju nasa demokratsl{a nacela, pozivaju se na
nasa demol,ratska nacela i traze da vaspitava·
nj~ djece ostane po starom. Drugi opet misle
da treba sve preokrenuti tumbe, i da treba pre·
ldnuti sa onim starim vaspitanjem nase djece.
I jedni .i drugi nisu u pravu. Pitanje skolovanja
hage dje:ce nije joS
·rije~eno,
joS je na dnevnom
redu i morac.e se s njim pozabaviti konstituanta.
Ali do toga, do rjesenja ovog pitanja, definitivnog rjeSe~
nja, kako ce
se djeca vaspi·
tavati - da li
ce biti vjeronauka u skoli
obavezan predmet, iii nece
biti - to .ce se
rijeSiti kasnije,
a do toga,.-,
majke i sestre
imaj tt zadatak
da nasu djecu
vee od malena
vaspitavaju u
novom duhu, u
duhiJ .ljubavi prema nasoj novoj domovini, preuta nasoj Jugoslaviji, u ljubavi prema toj ve,
likoj tekovini bratstva i jedinstva, u ljub~vi
prema novoj vlasti i tako dalje. Ne trazimo .da
ih vaspitavaju u ateizmu, ne trazimo da negiraju sve to, ali trazimo da se nasoj djeci usadi
u dusu takva ljubav kakvu su nosili nasi borci
na bojncm polju - za ovo velicanstveno djelo,
za ove velicanstvene tekovine koje su izvojevali, to trazimo da usa'dite nasoj djeci, ostalo
ce sve biti rijeseno.
Pitanje izgradnje nase zemlje takode je
krupno pitm)je i tu vi, zene, svakodnevno dajete primjere svoje upornosti i potrtvovanosti.
J~srw ie da tonece bitilaka stvar i danecemo
moCi. to brzo rijdlti. Ekonomsko podizanje
nase zemiJe tako je luupan problem, koji za'
l)tiJeva _da mu svi gradani nase zemlje posvete
. sve svoJe sile. Jos jedanput podvlaCim ovdje,
da je u prvom redu nasa duznost. da se ?slol)i·
I)!O na svoje vlastite snage. Ako dobijemo !ito
sa strane, dobro ce biti, ali mi treba da se osla·
nJ?mO na_ vlastite snage, da prionemo na rad,
UJonl duhu treba da se vaspitaju nasa' djeca.
Rad na obnovr na§e zemlje, to je velika pocast.
Raditi Ila· t6m polj u - to je velika stvar za
45
�svakog, oct nas, to je ujectno i duznost svakoga
oct nas. Vi zene mozete tu mnogo uciniti. Ja
zelim victjeti rezultate vaseg racta. Sada kad se
SvrSi ·kong-res, sigurno Cu ih dobiti, jer na ovom
kongresu vi cete sigurno iznijeti one uspjehe
koje ste postigli, iznijeti tdkoce na koje nailazite. I sve to, vjerujte meni, nama ce mnogo
koristiti da .bi mogli preduzeti izvjesne mjere
l<oje je vlada duzna da preduzme.
Eto, to su vam, drugarice, ovih par pitanja,
koja su vrlo krupna, vrlo vaziw, na koja ja
obracam vasu paznju i pozivam vas da posvetite
svoje snage da bismo mi te zadatke izvrsili.
Neka zivi nasa nova federativna demokrat-
46
ska Jugoslavija, koja se rodila iz toliko krvi i
zrtava nasih naroda!
Neka zivi 1i~razruSivo bratstvo i jedinstvo
naSih naroda!
Neka zivi nas veliki saveznik Sovjetski Savez, · sa svojim genijalnim vodom Staljinom!
Neka zive herojske sovjetske zene!
Neka · zivi bratstvo i jedinstvo naroda na ·
Balkanu i svih Slovena!
· Neka zive nasi saveznici Englesl<a, Amerika, Bugarska, Albanija i svi oni koji zele sa
nasom zemljom zivjeti u miru, u n1irnoj
saradnji!
18 juni 1945
�DRUG TITO - KONGRESU ZENA
HRVATSKE
22 jula 1945 g., u Zag:rebu je Odr.ian l _
kongres
antifa.Sistkinja Hrvatskc.
Neodlozni drzavni poslovi sprecavaju me
da prisustvujem vasem kongresn i da se zahvalim hrabrim zenama Hrvatske - Hrvaticama i
Srpkinjama - za junastvo, upornost i pozrtvovanost koju su pokazale u ovom velilwm Oslobodilackom ratu.
'
Ja 'sam uvjeren da- Cete vi~ .Zene-antifaSb;tkinje Hrvatske,. znati sacnvati ono za ~to sfe
se: .borile z_ajednO s vJSim drugovima na bojnonl polju i u pozadini. A to cete uspjeti samana: taj rlaCin ako ulo.Zite sve svoje snage -u naw
PO rima za izgradnju na~e _zemlje, za uCvrS_Cenje
vaSe .narodne vlasti; Za podizanje kulturnog . ni-
voa naSeg narOda, za pravilno vaspitaVanje
nase djece, za ocuvanje krvlju najboljih sin ova
nase zemlje stecenog·:bratstva· meclu nasim na-
rodima. Obratite na ovu tekovinu najvecu paZnju, jer Ce nju jo$ dugo vremena ugroZavati
neprijatelji nase nove Jugoslavije.
Zelim vam mnogo uspjeha u vasem radu.
Neka vas kongres bude novi, snazni potstrek
za ispunjavank vasih zadataka, na srecu vase
uZe domovine: H~vatske, na 'sreCu ;naSe Si~e:. za:
jednicke .domovine - nove demokratske fede·
rativne Jugoslavije.
Da zivi Antifasisticki kongres zena Hrvatske!
4
49
�DELEGACIJE zENA JlJQOSLAVIJE ·
KOD MARSALA TlTA
Srbiji vrsili takva zvjerstva. Mi pravimo razliku izmedu onih sto su pucali na polozaju i
onih koji su klali neduzne !jude i koji ce zato ·
biti pravedno kaznjeni".
II juna 1945
GovoreCi sa zenama Hrvatske o zvJerstvima
kovaca iz Hrvatske drug Tito je rekao·:
Zene -iimoCkf. Krajine priCalC ·su _drugu Titu o
·straSnim zvjerStvima ko.ia su C~tnici Cinili u nJihov~m
l_t.r'aju .. Drug THo im je govono o pravednost1 na~~g
pokreta.
, ... Meni je Draza. Mihailovic jos 1941 godine govorio da mrzi Hrvate ~ t~ije znao da•..
sam ja Hrvar- meclutim, on mrzt 1 Srbe. )a
sam slusao, ali nisam vjerovao cia su 0111 1 u
zli~
,Njima ce sam narod presuditi i eto, kao
sto sami vidite, vee im sudi. Ali sa zavedenim
treba drukcije postupati". ,Narod vasih krajeva" - nastavio je drug Tito, ,potpuno je
shvatio zbog' cega se vodi ovaj rat. Nedace su
do[azile sa raznih strana, ali narod je proklinjao rieprijatelja, .jer je znao da od njega dolaze sve nesrece. Nasi narodi su se odlicno po.
kazali. Zrtve su .bile velike i .tim vi:'ie ima n~rod
pravo da trazi svoja prava. Ta je prava narod
dobio. Na nama je da ucinimo svc da ih
OCuvamo".
,!mate Ii mi10go nezbrinute djece?" pitao
je marsal delegatkinje iz. Dalmacije; ,Zbrinja,
vanje djece je jedan oct najvaznijih zadataka
od .. vas .zena'<, .rekao je marsaLTito. ,Velika
'4*
•
51
�je stvar zbrinuti
djecu ciji su 0•
cevi i majke iz·
gi\1uli na frontu.
Ona moraju biti zbrinuta i to
je va:ia duznost.
Trazite pomoc i
podrsku od nas.
Mi cem0 vas
svestrano pomoci. Mi cerno poslati djecu u
kraj~ve gdje ima viSe moguCnosti da. sc ishrane
i skoluju".
Tito irn jc govorio o mnogitn tdl\oC:ama nn$e
zemlje i o nuporima kojc traZi domovina od njilt. _l{ad
su mu Hrvatice priCale kako sc odvija sjeNa, madnl
jc rc.kao:
·,Treba da se zasije svaki pedalj. sto viSe.
To je ono sto j a kazem: vik se oslonimo na
nase sopstvene snage, sopstvene izvore, jer ce
teskoca i dalje biti. Sa prevozom je vrlo tesko
- vozrii park je uniStetl i nece se moci tako
brzo obnoviti. Nesta pomod sto it doslo u
Dalmaciju od saveznika, tesko se prebacuje u
Kordun i druge krajeve a osim toga, to je sve
privremena, najnuznija pomoc".
- _ l\ad _su. prCtstavnice Hrvatskog Primorja i Istre
19 Juna bile kod· druga Tita on im je naglasio potrcbu
Sto Cvri5Ceg i jcdinstvenijeg rada sa ItaHjanima:
,Treba da se oni ti granicama naSe nove
domovine osjecaju .kao u svojoj zemlji. Da se
ne dogodi kao vama, koji ste zivjeli pod italijanskim fasizmom, da se osjecaju· kao u tudoj
zemlji. Za zvjerstva koja su fasisti vrsili nad
nasim zivljeni u Istri ltalijanski narod nije
kriv. Vi _sada treba da pokazete kakav ce oni
zivot imati medu vama, jer cerno mi stvoriti
bolje socijalnp uredenje nego sto je bilo ranije''.
,Treba da stvorite cvrsto jedinstvo naroda,
•
nastavio "je marsal
. Tito. Dobro je to da
na:l narod zivi tako
dobro sa Italijanima:
Tako cemo mi voditi
nasu politiku, ne zbog
demagogij e, nego u
cilju da svi narodi,
koji sticajem okolnosti budu zivjeli u na:
soj zemlji, budu zadovoljni. I na toj
osnovi mi cemo _gra,,·.
53
52
•
\
�diti drzavu. Sve one stetne pojave koje su ra'
nije bile t1 Jugos!aviji i lta!iji Hli Cell\0 da
.uldonimo. To je osnova nase politike u Jstri i
Slovenackom Primorju".
,Vi ste iz Istre, - produzio je marsal, __.
gdJe- je naS narO'd Zivio izvan naSe zajednice$
gdje je patio pod fasistickim teroron1. Alijedna stvar koju treba priznati nasemstanovnistvu
. u Istri, je to, da je Istra ostala na dostojnoj
visini, da svoje patnje ne pripisuju mjesnim
ltalijanima, nego onima koji su tamo doiili",
RazgovarajuCi s pretstavnicama antifaSistkinja Slo~
venjje, drug Tito je goyorio o zadatku Zena majki na
vasPitavanju omladine:
, ··~ Iz· ·nase
omladine moramo odgajiti
takve drzavljane. koji ce
znati cije11iti
zrtve doprine'
sene u narodno • oslobodi!ackoj borbi.
·Takove ddav,
!jane odgajace majke· doma, kod svoje
11 skoli i na svakom koralm" .
Drug Tito je Zenama govofitJ o IHlSim invalidima.
On im je naloZio:
,Nasiinvalidi rnoraju osjecati da nisu ba·dava izgubili svoje zdravlje. Bas to je pitanje
koje ce rjdavatl Ministarstvo ,socijalne 'uu>~ttt·
ke, jer mi mislimo dnigacije postupati s invalidima, nego sto se ranije s n.iii:na postupalo:
U staroj Jugoslaviji su invalidima stvarali razne invalidske domove gdje su ih tako iiatrpali
da su liCili na mravinjak, i gdje je svaki inva-.
lid imao osjecaj malovrijednosti''.
�PISMO DRUGA TITA CENTRALNO~
.ODBORU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA
ZENA ,JUGOSLAVIJE
U teSkim danima borbe za slobodu i Cast .Juga·
slav(ie -- dru;i Tito je prcd antif~Sistkinje na;e
zemlje s povjerenjem stavljao i nnjteze zadaUce. ~a~
nas, kad se zemlja obnavlja i pocliZe - on -opet VJC·
ruje u nas i daje · nam nove Casne. duZnosti.
zem!je doprinjeti da svako nase nezbrinuto
dijete, da svaki nas djecji dom dobije izvjesnu
kolicinu ovog secera.
Stavljajuci vam na raspolozenje ovih 50
vagona secera, uvjeren sam da cete i ovaj zadatak u potpunr>di i7.vrsiti
Smrt fasizmu -- sloboda narodu!
'16 septembnt 1945
Madal .Jugoslavije
JOS/P BROZ-TITO
Centra/nom odboru AF:l Jugos/avije
Oct cehoslovacke vlade primila je nasa
Vlada 50 vagona SeCera k3o dar jugosloven-
skoj djeci.
Antifasisticki front zena Jugoslavije je
. kroz cetvorogodisnju borbu nasih naroda pored ogromnog priloga koji je dao za konacno
oslobodenje nasih naroda, mnogo doprinjeo
zbrinjavanju stotinama hiljada nase nezbrinute
•
djece i ratne sirocadi. .
Zbog toga sam smatrao da ce Antifasisticki
front zena Jugoslavije na najbolji nacin raspodijeliti ovaj bratskL. dar i svestranim zalagapreko svojih organizacija sirom cijele
57
�DRUG TITO zENAMA GRADA ZEl\'lUNA
Na_ predizbornoj konferen_ciji Antifa;istiCkog fro:1ta
Zena grada Ze_muna drug Tito je u Domu kulture odrzao
slijedeCi govor:
dan problem, koji bi htjeli ovi iii oni da nametnu . narodu, nego se pitanje republike namece kao zivotna potreba, neophoclna za OCU·
vanje tekovina za .koje smo se borili. Jedanae'
stog novembra kazacete vi, zene Jugoslavije,
· koje ste stekle pravo da rijesavate sve unutrasnje politicke i elwnomske probleme n.a ravnoj
noz~ _Sa muSkarcinu~, kazaC:ete l ~voju rijeC; Ja
ne. sumnjam da ce ana biti oi~akva kakva odgovara ovoj herojskoj borbi, kakva oclgovara dr·
Zanju Zena u toku ovoga rata.
,Drugarice antifasistkinje,
Moram da vam kazem da ·me je ovaj vas
docek vrlo · dirnuo. Danas, kad treba da se cri,
jesi definitivna sudbina onih tekovina koje smo
izvojevali, potrebno je bez oklijevanja napreg-.
nuti sve site da izvojujemo i tu pobjedu, onako
kako smo izvojevali pobjedu u ovom teskom i
krvavom ratu. ·
Mi se nalazimo pred izborima za Konstitu·
antu, koja
odluciti o obliku vladavine u Ju·
goslaviji. Ona ima da rijesi hoce li Jugoslavija
biti republika. ili monarhija, (jednoglasnG klicanje: Hocemo republiku! tivela republika!),
Pitanje republike nije iskrslo kao neki
te
58
Htjelo bi se ometati ovaj nas veliki ci!j,'
. ovaj nas historiski cilj: Ali nemojte slusati ni·
kakve glasove sa bilo koje strane a koji misle
da smo mi slabici i da se damo pokolel1atL·
(Odusevljeno i dugotrajno odobravanje i klica~je: Z!veo drug Tito!). Daje ovaj ostavku,
daJe onaJ ostavku, 1 onda se prave ko.mbinaci·
je: sada ce se ovi preplasiti i mi cemo doci na
vlast. (Jednodusno · klicanje: Necemo se nikad
~replasiti!) Zato se necemo ni mi preplaslti;
sto se VI, narod, ne plasite. Varaju se svi oni
koji tako misle. Jako se varaju. Mi ne mozemo
da skrenemo sa toga puta, jer je taj put udiJ.•
ren sa toliko krvi, sa toliko zrtava nasih
da, da:·bi bio f!aJ·veCi zlocin od" svakoaa rmrui,,
..
0
�koji bi sa toga puta skrenuo. Mi moramo iCi
tim putem i mi cemo tim putem iCi, ialw je jos
trnovit. Mi cemo, 'l\ako kazu Rusi, izgraditi
.iednu siroku darogu, jedan siroki put ka srecnijoj i boljoj buducnosti nasih naroda. (Odusevljeno k/icanje: ,Taka je! 2iveo marsal Tito!")
lzvjesni !judi govore da treba da dade
neko sa strane, 'da narn pornogne da promenimo
tole iii pravac svoga puta. (Uzvici: ,Ne treba!")
J.a bih bolje rekao da je to ogromna rijeka u.
koju su sliveni svi potoci na:'ie zemlje, potoci
naroda. I kao §to se ne mOle Skreriuti sa -svoga
puta gorski potok i natjerati da tece natrag,
tako se ne rnoZe skrenuti
s~
svoga pUta ni ova
rijeka naroda, sa puta kojirn je poS!a. (Dugotrajno odobra1•anje). Ja znam da jos mnogo
stosta treba. Mi nismo mnogo ucinili. Ali, sta
dokazuje da mi hocemo da ostvarimo nas plan
na izgradnji nase zemlje? Dokazuje ta volja,
doka£i:tje taj herojizam koji je nas narod u toku
rata i od oslobodenja .naovamo pokazao. Nail
narod je pokazao kolika je njegova stvaralacka moe, kolika je cvrstina volje i upornost ·
!judi u njemu. To dokazuje .da .cemo mi brzo
ostvariti i ono za i'im su tezili i nasi slavni beroji koii su pali i za .Cim tdite vi, nar.od. Ja
60
moram da kazem, da vjerujem da ce jedanaesti
novembar biti veli!m smotra svijesti svih zena
Jugoslavije. (Jednog/asno: ,Bice!"). Jedanaestog novembra zene ce pokazati sta one hoce.
Hoce li ono staro, koje je njih drzalo u potcinjenosti, iii ono novo, koje je zeni pruzilo najbolje perspektive.
· Dozvolite mi .ua kraju da vam kazem da
ja danas, isto onaka t{ao- Sto sam za vrijeme
borbe trazio cia borci vrse svoju duznost prerna ;:;vojoj domovini, traZim i danas od svih
pravih rodoljuba i /'Ianava fronta da vrse svoju
cluznost prerna nasoj zemlji. (lfocemo!).
Sa dubokom vjerom u pobjedu pravedne .
narodne ,.::;tv,ari, ja vmn Zeiim mnogo uspieha
da!jem radu.
ti
·
Da zivi demokratska federativna Ju.roslavija! (2iv je/a!).
~
Da zivi republika federativna Jugoslavija!
( Dugotrajno klicanje: ,;t.ive/a republika! Tito
Tito, Tito!" ).
·
'
17 oktobra 1945
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Tito ženama Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Centralni odbor AFŽ Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
govori
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
25-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
61 str.
AFŽ
Josip Broz Tito
Narodnooslobodilačka borba
žene borci
-
http://afzarhiv.org/files/original/b2d0589646ae70e308627cca04451a78.pdf
90c1bbcd6ea02190c572a91293a61a46
PDF Text
Text
v
ZENE HRVATSKE
...
U NARODNOOSIOBODILACKOJ BORBI
KNJIGA PRVA
I .
!
f
'
j
\
ZAGREB 1955
IZDANJE
•....,~
1
)
GLAVNQG
QI)BQRI\ Si\VEZA ZENSK!l!
DRVSTAVA
HRVATSKE
�GLAVNI I
ODGOVORNI URE'DNIK:
SOLJAN MARIJA
REDAKCIJ A: ·
BERUS ANKA,
GR2ETIC
MACA, JAN-
CIC-STARC JELA, KRAJACIC SOKA, MA·.-
RINIC _T ATJANA, MU..IVOJEVIC NEVENKA,
'·
PEJNOVIC KATA, RAKAR-MAGASIC ANICA, ZLATIC DINA
/
<":LANOVI SIRE REDAKCIJE:
AHMETOVIC ZORA, ARALICA S'I'O)ANKA, BENZON MILEVA,
BJELA)AC MIRA,
BORIC TONKA, BUJAK-FUMIC ANKA, DRAKULIC NEDA, FRANOLIC
ANTICA,
FRNTIC BESKA, GALEKOVIC SLOBODA MARA, GLOC ZORA, KRAJACIC BEBA
BOSIL)KA,-KUSEC KATICA, NOVAK-TOMASEO MARIJA, PAVICIC PAVICA, VESEL!
MAJA
Nakon tri godine rada, redakcija iznosi pred javnost ove dokumente i podatke.
Kod prikupljanja, izbora i provieravanja dokumenata i podataka uCestvovalo je
nekoliko stotina aktivistkinja AF.Z-a. Sav prikupljeni materijal, sreden i sistematiziran, nalazi se u arhivu Saveza Zenskih druStava Hrvatske, a izbor tog materijala, koji, po miSljenju redakcije, najbolje ilustrira razvoj AFZ-a i ulogu Zena
u Narodno-oslobodilaCkoj borbi, o~javljuje se u ovim knjigama. Redakcija, medutim, podvlaCi, da ovim ne smatra rad na prikupljanju dokumenata i podataka
o radu AF2-a u toku NOB-e zavrSenim, nego ga obja~ljuje, da bi joS Sire mase
Zena mcg1e sistematskije i preglednije saradivati u popunjavanju i eventualnom
ispravljanju matedjala .
•
v
�.•. ANTIFASISTICKI POKRET :lENA POSTOJI U JUGOSLAVIJI VEC ODAVNO, ALI NIKADA
NIJE MOGAO U SVOJOJ PUNOJ ORGANIZACIONOJ FORM! DOC! DO TAKVOG IZRA:lAJA KAO STO
JE DANAS DOSAO. TO JE ZASLUGANASIH SLAVNIH BORACA, ONIH KOJI SU DALI SVOJE ZIVOTE,
SVOJU KRV, I ONIH KOJI SE BORE U SVIM DI]ELOVIMA NASE NAPACENE ZEMLJE. :lENE JUGO~
{
SLAVIJE POKAZALE SU SVOJ HEROIZAM JOS U ONO VRIJEME KAD SE TEK ZACINJAO ANTI~
FASISTICKI POKRET 2ENA, 1936. GODINE, TE2ECI DA BUDU U PRVIM REDOVIMA BORBE ZA
UGNJETENE I IZRABLJIVANE NARODE JUGOSLAVIJE ...
... JA MOGU KAZATI DA SU 'ZENE U OVOJ BORBI PO SVOM HEROIZMU, PO SVOJOJ
f
IZDR2LJIVOSTI BILE I JESU NA PRVOM MJESTU I U PRVIM REDOVIMA, I NASI.M NARODIMA
JUGOSLAVIJE CINI CAST STO IMAJU TAKVE KCERI. ..
Tito - na I. zemaljskoj kvnferenciji
Petrovcu 6. XII. I942. g •
AFZ
Jugoslavije u Bosanskom
... MORAM bVDJE DA KAZEM I U IME VLADE DA STE SE VI U POSLIJERATNIM NAJTEZIM CASOVIMA, KOJI SU PRED NAMA ISKRSLI I PROTIV NASE VOLJE, POKAZALE NA PUNOJ
VISINI. VI STE POKAZALE DA STE OSTALE POZRTVOVNE I ISTO ONAKO SVIJESNE ULOGE
:lENA U MIRNODOPSKOJ IZGRADNJI- IAKO SE DNA NE BI MOGLA NAZVATI MIRNODOPSKOM
-
KAO STO STE BILE SVIJESNE VASE ULOGE I U VELii<OJ OSLOBODILACKOJ BORBI.
Tito - na lll. kcmgresu AntifaJistitke fr"onte Zena 'fugoslat•!}e,
29. listopada 1950. g .
... 2ENSKE ORGANIZACI]E KOD NAS ODIGRALE SU ZA VRIJEME RATA VELIKU ULOGU ...
... 2ENE TREBA DA SHVATE DA NJIHOV RAD U TOJ ORGANIZACIJI NE ZNACI NJIHOVO
ODVAJANJE OD KUCA, OD PORODICA, OD SVAKODNEVNOG RADA KOJI PREDSTAVLJA NJIHOVU
DU2NOST KAO 2ENA, NE, NAPROTIV. ONE MORAJU VRSITI I OBAVEZE- KOJE IMAJU PREMA
KUCI I PORODICI. ALI BAS ZATO STO SU ZENE U NASEM NOVOM DRUSTVU STEKLE PUNU
RAVNOPRAVNOST, ONE NE MOGU BITI STAROGA TIPA. 2ENE STAROGA TIPA RADILE SU ROPS~E POSLOVE I NISU IMALE RAVNOPRAVNOST KOJU DANAS IMAJU. A KADA ZENA IMA RAVNO-
PRAVNOST, ONA IMA PRAVO INA SVOJU DRUSTVENU ORGANIZACIJU, U OKVIRU KOJE TREBA
DA RADII NA SVOM KULTURNOM I POLITICKOM UZDIZANJU. VAS JE ZADATAK DA U SVOJU
ZENSKU ORGANIZACIJU PRIVEDETE SVE :lENE.
Tito - Zenama Kranja, 22. kolovoza 1946. g.
VII
�ORBA
B SKOG,JE NARODA JUGOSLAVIJE ZA VLASTITO OSLOBODENJE OD TUDINFA~ISTICKOG JARMA ZADIVILA CITAV SVIJET. NE MANJE ZADI-
)
{
'
VLJUJE CITAV SVIJET DRZANJE NA~E ZENE U NARODNO-OSLOBODILACKOM
RATU.
ZENA JE U JUGOSLAVIJI PRISTUPILA BORBI SVOM SVOJOM DU~OM I SVIM
SRCEM. SAMOPRIJEGORNO JE I POZRTVOVNO ODLUCILA DA ZA NARODNO
OSLOBODENJE ZRTVUJE - AKO TREBA - I SEBE I DJECU SVOJU, SVOJE MILE
I DRAGE.
/
ONA JE NA~E MALE PARTIZANSKE GRUPICE U POCETKU BORBE HRANILA,
NJEGOVALA, KRPILA I BRINULA SE ZA NJIH. ONA JE U TE~KIM CASOVIMA
BORBE MNOGOM BORCU DIZALA VJERU U USPJEH I VOLJU ZA POBJEDOM.
ORGANIZACIJE SU ZENA ZA NA~U VOJSKU BILE I JESU MOZDA NAJSIGURNIJI .
OSLON, KAKO U POGLEDU VJERE U USPJEH, TARO I U POGLEDU OPSKRBE
VOJSKE. TO JE NAJBOLJE POKAZALA BA~ PRO~LA NEPRIJATELJSKA OFENZIVA.
ZENA JE JUGOSLAVIJE VEC ODAVNA PRISTUPILA NAJOTVORENIJEM VIDU
BORBE - UZELA JE I PU~KU U RUKE, DA I SAM SVOJ ZIVOT POLOZI ZA DOMOVINU. NA~A JE ZEMLJA DALA MNOGO I MNOGO HEROJA »U SUKNJI•, NA~A
JE ZENA MNOGO PRIDONIJELA SLAV! NA~E VOJSKE. SVETE SU NAM USPOMENE
POGINULIH ZENA- JURISACA, BOMBASA, BORACA.
NA~A JE ZENA DOKAZALA CITAVOM SVIJETU SVOJ PATRIOTIZAM, SVOJU
POZRTVOVNOST ZA OSLOBODENJE DOMOVINE. POKAZALA JE DA PO SVOM
UDJELU U TOJ BORBI NE ZAOSTAJE NIMALO ZA MUSKARCEM. NE MOZE !MAT!
NITKO PRAVA, DA JOJ TO POREKNE, ADA SE GRUBO NE OGRIJESI 0 CAST NA~EGA NARODA.
U IZGRADNJI NASE BOLJE I SRETNIJE BUDUCNOSTI TREBAT CE SE TO
UZETI U OBZIR. I ONA CE BIT! SUD!ONIKOM TOG BOLJITKA U ISTOJ MJERI,
KAKO JE SADA SUDIONIKOM NA~E ZAJEDNICKE BORBE.
NASA CE SE NARODNO-OSLOBODILACKA VOJSKA BORITI DA SE OSTVARI
ZAVJET DRUGA TITA:
•OVA BORBA MORA DONIJETI PLODA I ZA ZENE NARODA JUGOSLAVIJE,
DA NIKADA VISE NITKO NE CE MOCI ISTRGNUTI TE KRVAVE PLODOVE !Z
NJIHOVIH RUKU! ZA OVU STVAR NASIH ZENA STAJAT CE NASA NARODNOOSLOBODILACKA VOJSKA!•
(~Zena u borbi«~ lipan;" I943.)
VLADO BAKARIC
pol£tiCki komesar NOV i PO Hr-vatske
IX
�r
I
I
,#
i
l
]
l
Glavni odbor Saveza Zenskih druStava Hrvatske objavljuje ove dvije knjige dokumenata i podataka
o radu Zena Hrvatske u Narodno-oslobodilaCkoj ·borbi, o naporima i samopoZrtvovanju, o herojskoj borbi i
ogromnim Zrtvama, koje su_ one dale za nacionalno oslobodenje svoje domovine, za bolji Zivot svoga naroda,
za sretniju buduCnost novih generacija.
Na bezprimjernim Zrtvama, na junaCkim primjerima nesebiCne borbe Zena napajat Ce se mlade generadje ljubavlju za svoj narod i dubokim osjeCajem za slobodu zemlje, CuvajuCi i razvijajuCi najdragocjenije
tekovine Narodno-oslobodilaCke borbe.
I
l
prije rata u danima, kada se nad narodima Jugoslavije nadvijala faSistiCka opasnost porobljavanja i nacional-
'
nog ugnjetavanja. U predratnom revolucionarnom vremenu, KomunistiCka partija Jugoslavije dugi je niz godina
i
U Narodnb-oslobodilaCkoj borbi uCvrSCena je jedinstvena AntifaSistiCka fronta Zena, koja je stvarana
)
sistematski stvarala Siroki antifaSistiCki pokret Zena i povezivala ga sa borbom radniCke klase. VeC tada su Zene
l
vladajuCe klase. Njihova borba naroCito dolazi do izraZaja u demonstracijama protiv skupoCe i ratne spekulacije,
!
'
I
I
I
!
\
l
j
same traZile uCeSCe u politiCkom Zivotu, da bi mogle aktivno sudjelovati u bOrbi protiv profaSistiCke politike
akcijama za politiCku i ekonomsku ravnopravnost i u zahtjevu: za jednak rad -
jednaka plata.
Takvim radom Partija je razvijala u Zenama politiCku svijest i one osebine, koje su kasnije ocrtale lik
Zene-borca Narodno-oslobodilaCkog rata, berea u izgradnji socijalizma.
SteCenim iskustvima iz piedratnog doba, Zene· Hrvatske ulaze .u borbu protiv okupatora i domaCih
izdajica, i u toj borbi razvijaju svestranu aktivnost. One su svijesne, da Ce se tokom borbe, kojom rukovodi
KomunistiCka Partija, rijeSiti i pitanje njihove ravnopravnosti.
UCvrSCenje AntifaSistiCke fronte Zena u toku Narodno-oslobodilaCke borbe bilo je od ogromnog politiCkog znaCaja. AntifaSistiCka fronta :lena je u gradovima i selima, na oslobodenom i okupiranom teritoriju,
uporno i svak':'dnevno objaSnjavala: ciljeve i karakter Narodno-oslobodilaCke borbe, ulogu KomunistiCke. Partije Jugoslavije, razvijala duh bratstva i jedinstva, raskrinkavala faSizam i vodiTa ustrajnu borbu protiv Sovinizma.
!
I
i
I
I
I
Takvim je radom AntifaSistiCka fronta :lena uCestvovala u stvaranju jedinstvene poiadine, Sto je bilo ~d velikog
znaCenja za Cvrstinu Citavog Narodno-oslobodilaCkog pokreta.
Zene izvrSavaju sve zadatke, koje im Partija i Narodno-oslobodilaCki pokret postavljaju, kako· u vojsci,
taka ina oslobodenoffi i okupiranom teritoriju. Za njih nema zapreka. Za borbu daju sve: svoje sinove i kCeri,
svoje muZeve, sebe i svoje domove. Mnoge su herojski poginule s oruZjem u ruci, a stotine hiljada pale su kao
Zrtve faSistiCkog terora u logorima i raznim zatvorima.
Pod rukovodst~om Partije i_ posebnom brigom druga Tita Zene se oslobadaju zaostalosti i zauzimaju
ravnopravan poloZaj u druStvenom razvitku ze~lje. One su vezane neraskiilivim nitima uz Partiju i Uz tekovine
Narodne reyolucije, za koje s.u dale svoj dragocjeni udio.
NadCovjeCanski napori Zena, njihova junaStvo i samoprijegor, sve -ono Sto su Zene Hrvatske dale- svojom borbom i uCeSCem u Narodno-oslt?bodilaCkom pokretu, dio je borbe Zena Jugoslavije, clio je .opCenarodne
borbe, koja traZi da bude ·zabiljeZena na stranicama slavne historije naSih naroda, koja Ce ostati nezaboravna
sadaSnjim i budutim generacijama, a koja Je temelj naSe demokratske Narodne Reptiblike Jugoslavije.
Soka KrajaCiC
~
f/kaz od 29. I. I94S· o odlikovanju AntijaJistiCke fronte Zena Jugoslavije Ordenom narodnog oslobodenja
XI
�I
I
I
I
I
I
1
l
~
Zene Hrvatske zajedno sa Zenama i narodima cijele Jugoslavije poSle su 1941. g. u neravnu borbu protiv
i porobe nafu zemlju. One su poSle u tu borbu masovno,
jedinstveno i smjelo, i izdrZale do njezina pobjedonosnog zavr!etka, bez kolebanja i bez opra!tanja. IzdrZale su
Zrtve u krvi, u krvi sinova, muZeva i braCe, u stradanju malodobne djece, u gubitku kuCnog ognji!ta, posljednje
kore hljeba i vlastitog Zivota.
~stranih i domaCih neprijatelja, koji su htjeli da pokore
KomunistiCka partija Jugoslavije, pozivajuCi narod na ustanak, znala je, da u Zenama ima jednu od
svojih znaCajnih snaga. ProkuSane kroz borbe· u predratnom periodu, Zene su se odazvale tome pozivu, svijesne,
da je jed£no Kom~n£st£Cka ".partija ana, koja Ce ih i dalje voditi sigurnim putem do ostvarenja teZnj£ naroda
i njihovih vlastitih.
Pod vodstvom Komunistt"Cke · par#je ujedinili su se narodi JUgoslavije u borbi prot£v zajedniCkog neprijatelja, preziruti IovinistiCku mrZnju, koju je medu njih sijao nepn"jatelj. Zene Jugoslavije dale su ogroman doprinos
u ostvarivanju biatstva i jedinstva. Posebno to vrijedi za .Zene Hrvatske, i Hrvatice i Srpkinje, koje u najteZim
Casovima naSe historije pruZaju jedne drugima ruku, ujedinjene u zajedniCkoj borbi cijeloga naroda.
Borba protiv okupatora i njegovih slugu hila je ujedno borba za ruSenje protunarodne vlasti i protunarodnog re.Zima uopte. Nova narodna vlast, koja je nicala na svakoj stopi oslobodene zemlje, predstavljala je
izraz narodne volje i negaciju povratka na staro.
Zene sudjeluju aktivno u narodnoj vlasti od samog poCetka, lto do kraja potvrduje njenu duboku demokratiCnost.
2ene su, boreti se za slobodu cijeloga naroda, izvojevale i svoju ravnopravnost i slobodu.
TeZak je bio poloZaj Zena u staroj Jugoslaviji. Neravnopravnost u politiCkim pravima i druStvenom
poloZaju osjeCale su Zene svih sloj':1Ja, a posebno Zene iz eksploat£ranih klasa. Radnice i seljanke podnosile su sve
tegobe. i iskoriSCivanja, kojima je ln'la izlo.Zena klasa, kojoj su pripadale. Seljanka je hila najnepriznatiji rob u
druStvenoj ljestvici, podnoseti sve tegobe seljaCkog Zivota, eksploatirana i od vlastite porodice, veCinom ne znajuti,
tko je pravi krivac njezinoj nevolfi, i protiv koga da uperi svoju borbenost i ogorCenje. DrZavne Cinovnice nakon
udaje primale su za isti rad samo pola osnovne plaCe. Bilo je doba, kada su uliteljice nakon udaje gubile sluZbu,
ukoliko· se nisu udale za uC£tefie. ZaStita Zene u radnom odnosu, za1tita trudnice, mafke i djeteta, a V"elikim
dijelom- i sodfalno osigurmfji, bilo je vrlo usko, a i to se u Zivotu sprovodilo slabo iii nikako. Postojao je niz
zvar~ja i poloZaja, koji su ~enama hili zakonom zabranjeni, kao na pr.: sudac, profesor univerziteta i t. d. Sio
ni;'e .branio zakon, brant'la su shvatdnja, te je podruCJe javnog djelovanja Zena bilo vrlo su.Zeno. Zakon je z'zriCito
davao prdvo glasa samo mu.Mardma.
I
I
!
I
l
!
~
J
KomunistiCka partija, ukljuCivala je u svoj program i program borbe za bolji Zivot Zena, za ravnoprav ..
nost Zena, razotkrivajuCi suprotnosti kapitalistiCkog dru!tva, koje su se lomite na ledima Zena.
Aktivizacija Zena u politiCkom Zivotu Jugoslavije nije poCela 1941. g. Ona veie svoj poCetak uz poCetak
klasnih gibanja ·kod nas, koncem proS/oga i poCetkom ovoga stoljeCa. Razvitkom industrije stupa na politiCku pozornicu radnilka klasa, a u njezinu okviru i Zene radnice, boreCi se zajedno sa svojom klasom za svoja Zivotna
prava.
Zene su sa razvitkom industrije sve vt'Se ulazile u privredu. Za vrijeme I. svjetskog rata Zene ulaze
joS masovnije u privredu, ne samo kao jejtinija, vee i kao prete.Zna radniz snaga. · One zauzimaju pozicije na
poslovima, koje do tada nisu radile i prolaze kroz sva iskuSenja i teSkote Zivota u ratnoj pozadini. Sve Siri
krugovi Zena sudjeluju u proturatnim akcijama £ sa simpatijama gledaju na ·dogadaje u Rusij£- 1917. g. gdje fe
Bolj!eviCka partija sa Lenjinom na Celu pozvala narodne mase, da prekinu besmisleno klanje za tude interese.
Nakon zavrfetka rata 1918. g. naf narod s pravom oCekuje i traZi novu drZavu sa socijalnim i nadonalnim slobodama. Me,dutim narodne nade se ne ostvaruju. Versajska Jugoslavifa puna fe socijalnih i nacionalnih
suprotnosti~ koje se sve viSe zaoStravaJu.
U novoj drZavi buja u prvim godinama iza mta Ziv revolucionami pokret. To je doba grandioznih
Strajkova, u kofima sudjeluju hi/fade radnika i radnica. Socijaldemokrati nastoje da radniCki pokret skrenu s revolucionarnog puta. Veliki broj Zena nalazi se -medu anima, koji su ustajali protiv takve politike. 1919. g. osniva
se SocifalistiCka radniCka partija Jugoslavije (komunista) - kasnije KomunistiCka partija Jugoslavije. Dna odmah
osniva sekretarijat za Zene, okuplja Zene radnice i ukljuCuje ih u napredne sindikate i ostale organizacije. U
tome periodu poCinje se prekaljivati veliki broj Zena-revolucionara, koje posveCUju svoj Zivot revolucionarnom radu
i osta;'u napokoleblj£vi bore£ za prava radnika. Od tada poCinje i proslava 8. marta - praznika radm'h Zena.
2ene su kroz sav period borbe uspijevale da pros/ave u raznim vidovima svof praznik.
Osjetl}iv udar dobivaju narodi Jugoslavije 1>0bznanom« i zakonom o za!titi drZ~ve. Partija je baCena u
ilegalnost, ali time nfena borba i borba radnih masa ne prestaje.
6. sijeCnja 1929. g. dobivaju narodi Jugoslavije, a napose napredni pokret, novi udar. Sesto;'anuarska
diktatura pritiSCe te!kim terorom ci'jelu zemlju.
Kroz cijeli taj pen'od KomunistiCka partija rukovodi borbom radniCke klase za njezina politiCka i eko~
nomska prava. U to;' neravnof borbi sa organiziranom klasnom drZavom i klasnim neprijateljem, komunisti prolaze
kroz teSka stradanja. U redovima boraca KomunistiCke partije· nalazimo i vel£ki broj Zena.
Polovinom tridesetih godina poCinju se u svijetu veC jako ispoljavati ratno-huSkaCke tendencife i jaCanje
fa!izma. KP pokreCe o!tru borbu protiv rata i jaSizma. Poziva narod na budnost. Radrti.Cki pokret u Jugoslavi;'i
jaCa. Napredni svijesni radnici ulaze u Ufedinjene radniCke sindikate. URS postaje odluCna revolucionarna snaga,
koja fe u daljem periodu - sve do rata, odigrala odluCnu i presudnu ulogu u podizanju svijesti radnih masa.
URS organizira i rukovodi nizom akcija i velikih Itrajkova za poboijlanfe uslova radniCke klase.
U tim Strajkovima Zene-radnice bore se zajedno sa svojim drugovima. U onim podruC;'ima, gdfe su pre-·
teZna radna snaga Zene, one su rukovodioci Strajkova. Tako na pr. tekstilna tvornica Herman Polak u Zagrebu,
u kojoj rad£ oko rooo radnika, veCinom Zena, vodi I935· g. dva velikc:- Strajka za po·viSenje nadnica i sklapanje
kolektivnih ugovora. Po uzoru Spanfolskih i francuskih mdnika, radnice su blokirale tvornicu i upustile se u
otvorenu borbu s policijom, kofa, uza sva nastojanja, nt'je uspjela da skdi borbenoSt radnih Zena. Organizi:aju
se Strajkafke kuhinfe i akcije Za sakupljanje hrane. S radnicima se povezuje napredna studentska omladina, te
zafedno odlaze na selo da sakupljafu hranu za StrajkaSe. Seljaci se odliCno odazivaju, te i sami donose hranu.
Strajkovi su poprimib' politilki karakter i zavrSavaju uspjehom.
U tim godinama, Strajkuju tekstilci Oroslavlja, Vara.Zdina, Duge Rese, Strajkuju radnici Karlovca, Splita,
Osijeka, Siska, SuSaka, Delnica i t. d. U Sl. Brodu sud;'elufe preko 300 Zena u Strajku drvodfelaca, koji traje
sedam nedfe(ja.
URS-ovi sindikati postaju politiCka Skala, kroz kofu prolaze hilfade radnika. Oni posveCufu osobitu paZnju
podizanfu svifesti i organiziranfu Zena-radnica. U opti program borbe radniCke klase sindikati okupljaju Zene pod
parolom 1>za fednak rad jednaka plata«, traZe zaititu majke i trudnice u radnom odnosu, zaStitu djece, ravnopravnost Zena pred zakonom, politiCka prava za Zene, moguCnosti za -kva!ijiciranje Zena za rad i t. d. U sindikalnom pokretu izgradufu se mnoge Zene, koje se razvijaju u istaknute borce i 1'Ukovodioce radniCkog pokreta.
Sindikati su ujedno i centar kulturnog prosvjeCivanja. Radnici i radnice sudfeluju u pjevaCkim, diletantskoglumaCkim,fiskulturnim i drugim sekcijama sindikata, i Osnivaju razna sliCna druStva. ·Koncerte radniCkog pjevaCkog
dru!iva posjeCufu hi/jade ljudi. RadniCko plani"narstvo drUStvo )>Prijateij prt.'rode<< okupljalo je i zbliZavalo stotine
radnika i_ radnica, i odigralo znaCajnu ulOgu u popularizaci;'i linije borbe. Tu fe hila i dfeCfa sekcija, u kojoj su
radniCka dfeca primala svof prvi revolucionarni odgoj.
X!II
XII
�Borba protiv nastupajuCeg fa!t'zf!la tra~i naj!iru -mobiUzaciju svih naprednih snaga i politiCki paStenth
gradana. KomunistiCka partija radi na !irokom okupljanju svih progresivnih snaga. Narodnafronta stvCZ:ra se dolje
u masama, vrl'o Cesto i protiv volje rukovodstdva raznih gradanskih, Cak i demvkratskih partija.
Ugled KomunistiCke partije sve viSe raste. Na Celo Partiie dolazi 1937, g. drug Tito. Ona se konsolidira,
· postaje sve monolitn(ia, a njezine akcije sve masovnije i sve jaCe. S nevjerojatnom dalekovidnostu ona signalizira
blisku opasnOst rata i obrata se najSirim narodnim masama, d~ se na vrijeme ujedine u b'orbi protiv faSizma,
za obranil zemlje. Ona priprema narod za teSke dane, koji su se primicali, i osposobljava narodne mase za
obr~Cun s neprijateljem. U ovome j)eriodu pOsveCuje · se joS veCa paZnja radu medu Zenama. Kod svih partijskih
foruma postoje komisije za Zene, koje djeluju kaO savjetodavna tijela za rad medu Zenama na svim podruCjima.
Od proglaSenja Sestojanuarske di_ktature nekoliko godir;a nema u zemlji gotovo ni jedne legalne, Cak ni gra~
danske ·napredne Zenske organizacije. One se poCinju javljati od 1934. g., i od tada ih susreCemo sve viSe. Forme
-rada medu Zenama postaju najraznovrsnije i upravo izviru. na svakom koraku, te obuhvataju sve slojeve Zena.
Osnivaju se Zenske sekcije u SBOTIC-U, Savezu privatnih namjeStenika, Udru.Zenju uCitelja, u raznim struCnim
i staleSkim udruZenjima, u udru.Zenjima studenata, pa u raznim lokalnim i komunalnim organizacijama. Svuda_se
osjeCa snaZarz utjecaj. Clanova KP i SKOJ~a z' ri.fihovz'h simPatizera.
MreZa tih dru!iava naglo. se Siri po cijeloj zemlji.
Napredne studentice, Clanice SKOJ~a zagrebaCkog sveuliliSta, ulaze u proljeCe 1934· g. u feministiCko
druitvo »Zenski pokret<!, i osnivaju sekciju studentica, i ubrzo je pretvaraju u l>Omladinsku ·podruZnicu*, gdje oku. plja]u, pored studentica, radnice i druge omladinke.
U jesen 1935. g. l>Omladinska podruZnica«, uz pomoC KomunistiCke partije, u okviru )>Zenskog poki'eta«,
organizira veliki miting za politilka prava Ze"na, kame je prisustvovalo nekoliko hiljada Zena. Poslije mitinga
Zene demonstriraju gradom, napadaju kamenjem na njemaCki konzulat i dolaze u Sukob s policijom. U isto doba
odr.Zan je -i u Splitu miting za ravnopravnost i politilka prava Zena. Mitz'ng rastieruje_ polt'cija, i on se pretvara
u demonstracije. '
I935· g." osnivaju najjredne student£ce svoju sekciju i u Udru.Zenju univerzitetski obrazovanih Zena, i
razvijaju vrlo uspje!an kulturni i politiCki rad medu studenticama.
inicijativom KP osniva se 1936. g. )>DruStvo za prosvjetu Zena« u Zagrebu. DruStvo je namijenjeno Zenama
svih slojeva~ te pored radn£ca i linovnica, uspijeva da privuCe veliki broj domaCica. Takva se druStva omivaju
u velikom broju gradova: Splitu, Karlovcu~ Bjelovaru, Sisku, ·vara.Zdinu, Dugoj Resi, Petrinji i selu DragonoZec,
kraj S£ska. Gradovi medusobno izmjenjuju predavaCe, Salju pisana predavanja, sastaju se radi dogovora~ i uopte
djeluju kao jedinstvena organizacija na teritoriju cijele Hrvatske. U druStvu Zene rade vrlo taktilno i vjeSto, te
uspijevaju da odrZe organizaciju sve do okupacije ·zemlje, usprkos sve vetem pritisku vlasti.
Pod rukovodstvom KP I937· g. osniva se In£cijat£vni odbor Stranke radnog naroda, koja se razvija u
masovnu organizaciju Narodne fronte. Ona se omaso-vljuje u pol£tilkom djelovanju i popularizira liniju Partije
u borbi protiv protunarodne ·vzade, protiv rata i JaSizma, za bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije. U radu
te stranke uCestvuju u velikom broju i Zene.
lste godine poCinje na inicijativu KP i masovna akcija za pomoC Ipanjolskim dobrovoljcima. Akcija se
vodi Sirom cijele Jugoslavije, i u njoj se naroCito istiCu Zene. Veliki broj Zena posjeC.u.fe sanitetske teCajeve, pri~
premajuH se da i same podu u pomoC Spanjolskom narodu, koji se u to vrijeme herojski borio za svoju slobodu,
i bio predmet d_iv/ienja svakog poStenog Covjeka u svijetu. NaroCito posliie likvidacije Spanjolske revoludje razvija
se aktivnost Zena, koje pomaZu na!e dobrovoljce u Spanjolskom ratu, prebalene u logore u Francuskoj. Rad za
pomot !panjolskim dobrovoljcima obuhvata sva veta mjesta, pa Cak i mnoga sela u naSoj zemlji.
NaroCitu ulogu u politiCkom i opCem prosvjeCivanju Zena odigrao je napredni list »2enski svijet«, koji je
poCeo izlazizi u Zagrebu 1938. g. i izlazi sve do okupacije. Prije toga lista aktivistkinje Hrvatske Sirile su i
Cz'tale beogradski napredni list »Zena danas~. Jedno vrijeme izlaze oba lista usporedo, a nakon zabrane »2ene
danas« prelazi )>2enski svijet<f okvire Hrvatske i !iri se po svim krajevima Jugoslavije, sve do Kosmeta i Makedonije. Iz svih krajeva Ialju Zen~ dopise, "piSuC.i o svome te!kom Zivotu, koji bijaSe vjerno ogledalo politiCkog,
socijalnog i kulturnog stanja u zemlji. Kako se list brzo .omasovio, najbol.je svje_doe£ njegov tiraZ: prvi broj je
izaiao u zooo primjeraka, a posljednji u 17.000. List se izdr.Zavao isklfuCz'vo iz vlastitih sredstava, a financijski
mu nzj"e mogla naSkoditi ni zapljena nekih brojeva. List je obradivao aktuelne probleme, popularizirao je lini.fu
·Partije, borbu protiv ratne opasnosti i skupote~ pitanja rada i plata~ pisao o poloZaju radnih Zenti grada i sela,
·o zaStiti" majke i djeteta, o zdravstvenom prosvje&ivanju.
KonCem !937.. g. omiva Samostalna demokratska stranka druStvo za prosvjetivanje sela - l>SeljaCko
kf:!lo«. Napredna omladina u tom druStvu otvara »Omladinsku sekcijU« i ·»Zensku- sekcr.]U«. Organizacija se .brzo
Siri po svz'm srpskim selima Hrvatske i jednog diJela Bosanske Krafinc, Oko nje se okupljizju Zen~ u S~limq i
XIV
poVezuju sa._napredn'im snagama u gradu. .Zato 1940. g. i-ukOvodstvO SDS-a raspu.!ta i Omiadinsku--i lensku
sekciiu Selialkog kola.
Napredne- Zene poku!avale su da sliCan rad razviju i u Zenskim organizacijama HSS~a, ali je to bilo
mnogo te.Ze, jer je reakcionarno vodstvo stranke nastojalo da sprijeli i omete takav rad, zadrZavajuti mase pod
svojim utjecajem.
Neprijatelf zna~ !to zn"aCi t'mati na s.vojoj stram Zene, pa osniva i podrZava razne fa!istiCke i profa1i~
st£lke organizaeije. To su u Hrvatskoj bile SovinistiCko-JrankovaCke orga~izacije »K(uarina Zrinjska«, »Hrvatska
Zena«, velikosrpska organizacija »Kola srpskih sestara« i sl. I Zenske grane HSS-a tonu sve dublfe u fa!istiCke
vade. Ove organizacije vade Otvore~u borbu protiv svega~ !to je napredno~ Sire fovinistiCku propagandu.
Posebno se boji napredn£h snaga katolilka crkva, koja, pored raznih »kongregacija«, osni'va ))KatoliCku
akcr.j"u«, koja se pod direktnim rukovodstvom Vatika11-fl bori protiv svega, Iio j~ napredno i slobodarsko.
Vlada Cvetk_ow't-MaCek, koja .ie formirana poslije izbora 1938. g., u doba poletka ratnog sulwba u
Evropi,- pokazala jti odmah svoje pravo. Nee: trebala je da pod demokratskom firmom pripremi ulaz Jugoslavije
u osovinski tabor. Zato ona puni zatvore i tamnice naprednim radnicima, seljadma i intelektualdma. Ona je prva;
koja omiva koncentracione _logore~ i u njih trpa !jude bez suda, da ih u momentu okupacije preda u ruke ustaSkim krvnicima. Posebnim zakonom zabranjuje itrajkove~ ali oni se uprkos tome i dalfe vode. Dolazi do novih
_sukoba s policijom i do masovnih hapSenja. 19.40. g. zabranjeni su i rastjerani policijom URS-ovi sindikati.
Ovaj period predstavlja doba sna.Znog politiCkog poleta, kame niJe smetao teror protunarodne vlade, i
koji nisu mogla uguSit{ hapSenja pojedinaca, ma koliko .ana hila brojna. Mitinzi~. Strajkovi~ politiCki zborovi predoCuju svakodnevnu pojavu.
Od- 1939. g. ·vodi se borba protiv skupote~. koja-je naglo rasla·na svim linijama uslije_d ratnih priprema,
a naroCito poslije poCetka II. svjetskog rata. Ra,dnici u Strajkovima reJ.ovno traZe dodatak na skupotu. Cesti su
protesini Strajkovi _u tvornicama~ organizirani specijalno zbog skupoCe. RadniCke mase _su se ustalasale. kao malo
kada dot/e-. U guSenju Strajkova naroCz'to brutalno istupa MaCekova »zaStita«, specijalne oruiane jedinice, koje su
vr.:.1'le goru ulogu nego policija, i 1941. g. pomagale u razoruia_vanju jugoslavenske vojske u korist ustaSa.
KomunistiCka paruj'a Jugoslavije odrZava koncem I940. g. V. zemaljsku konferenciju u Zagrebu. Partija
je na toj konjerencr.]t' joS bolje iskristalizirala- svoju jedinstvenu Nniju. Konkretno su razradeni zcldaci za rad
u skorojbuduC.nosti. Vida TomS£C, Clan CKKPJ, odrZala je referat o radu medu 'ien.ama, dala ocjenu dotadaSnjeg
rada i perspektivu za dalji rad. T a konferencifa hila je posljednja velika priprema KPJ za konaCni obraCun
s neprijateljem.
Do pos/iednjeg Cas a pred rat vade se politiCke akcije na svim poljima druStvenog Zivota. ,Pos/iednji
8. mart osvanuo je u Zagrebu i nekim drugim gradovima sa mnoStvom crvenih parola.
Akcij e radnilke klase, naprednih snaga i rodol}ubivih gradana dostiZu svoj vrhunac nakon sramnog
»Trojnog pakta«, koji sklapa vlada CvetkoviC-MaCek sa Hitlerom i Musolinijem. Parole: *bolje rat nego pakt~,
»bolje grab nego rob« razlijeZu sc Sirom cr.'jele zemlje kao odjek pri}etnje svakome, tko se usudi da dirne u neza~
visnost naSe zemlje. Sva spremnost naroda da se bori za svo..fu slobodu nz'je mogla ni da dade do izraZaja radz'
duboke, sramne i organizirane izdaje vladajutih burZoaskih stranaka. ProS/a je samo nekoliko dana i okupator
je osvojio zemlju. Komunt'stiCka partija smjelo staje na lela naroda, poziva ga na ustanak i borbu protz'v stranih
i domatih neprijate!Ja.
Zene Jugoslavije doCekale su rat i novu situaciju politiCk£ spremne. U predratnom periodu najbolje ih je
nauCila KomunistiCka partija, tko je nepnj'atelj i kako se treba protiv njega bon'ti. 2ene rade u novim uslovz'ma
na novi naCin. Organizadja )>Narodne pomoCi« na pr. obuhvata stotine i hi/jade Zena, koje se bn'nu za zatvore·
nike, sakrivaju ilegalce, sakupljaju hranu -i oruZje, Sire Stampu i t. d. Nije sluCaj~ da je neprijatelj napunio
Zenske koncentradone logore hiljadama Zena, gd}e su mnoge osiavile svoje Zivote. Hi/jade Zena uzele su puSku i
od prvog dana sudjelovale u najteZim vojniCkim akcijama.
Zajedno s podt'zanjem ustanka stvara se organizacija AntifaJistiCke jronte Zena, koja odigrava go/emu
ulogu u snabdtj'evanju vojske i organiziranju pozadine. Zene taj zadatak Casno izvr!avaju. Tu su se povezale
Zene grada i sela, Zene svih dru1tvenih slojeva i nacionalnosti~ sjedinile se u borbi za oslobodenje zemlje,
NaSa historija ponovo je dokazala istinitost Lenjinovih ri"jeCi: »Ne moZe biti socijalnog prevrata, ako
veliki broj radnih Zena ne uzme u njemu uCeSCa.<<
UkljuCujuCi se u narodni ustanak, Zene nisu Posebno postavljale pitanie svojz'h prava. Radilo se o opstanku
naroda i opstanku njt'h samih. Ali je organizator ustanka, KomunistiCka partija to- pitanje imala u svome pro~
gramu. Taka se ravnopravnost Zena ostvaruje od p"rvih dana ustanka, !to narod pn'ma kao prirodnu pojavu,
a Zene osjetaju kao ostvarenje svojih vjekovnih te.Znja. U prvim Narodrw~o$lql:JodilaCkfm odborima one sudjeluju,
CJdluCujuti o najbitnijim pitanjz'ma nqrqdnog Zivot(i,
XV
�Posebna borba za ravnopravnost Zena- hila je suviina, jer je svaki vojnik Narodno-oslobodilalke vojske
stajao ujedno na braniku ravnopravnosti Zena.
Milioni Zena dapale su. u borbi vlastite Zivote, Zivote porodica, krov nad g!avom i posljednj'u koricu
hljeba. Mnoge su pale u orUZanoj borbi, u logorima, tamnicama i zatvorima,- heiojski pocJnoset.i zvjerstva neprijatelja, svijesne, da- za njima ostaju milioni, koji Ce nastaviti njihova djelo.
DoCekavSi Zeljeno oslobodenje zemlje, Zene .su prionule na nove zadatke u obnovi zemb"e. Hib'ade Zena
svrstale su se u dobrovoljne radne brigade, da oCiste zethlju od ruievina, da izgrade ceste, _putove, mostove i
zgrade, i pomognu ud~riti ~emelj daljoj izgradnji -socijalizma. One sudjeluju u svim organima narodne vlasti,
zauzi'mafu odgovorne poloZaje u svi'm strukama i' zvan;ima, dajuCl sve · svoje snage za stvaranje sretni'jeg Zivota
u SV(!jof zemlji. U tvornicama postaju udarnice, u selima _sudjeluju u rukovodenju zadrugama, nastojeCi da pove4afu proizvodnju na svim podruCjima.
NaSa zemb"a izgradila je zakonodavstvo, kojim je Zenama zajamCena ravnopravnost na svim poljima
druitvenog Zivota, kao i_ zaStita Zen.e ~ onim tdsovima, kada joj je potrebna pomoC druStva: zaltita majke i
trudnice u. radnom _odnosu, zaitita djece, bolesnilko i starosno osigu.ranje i t. d.
Svijesne golef!Jih tekovina,. koje im je pruZilo novo druStvo, Zene su 1948. g., kad s~ revi'zionisti iz
Sovjetskog Saveza, koji su. uprljali tekovine Oktobarske revolucije, pokuSali da dovedu u pitanje i tekovinf} naSe
revolucije, Ponovo pokazale, kako vole svoju zemlju i Cvrsto stoje uz KP. Citav svijet je mogao 4q, se divi
Cvrstoj odluci jugoslavenskih naroda, a medu njima i jugoslavenskih Zena, da odluCno brane tekovine svoje borbe.
U najnovijem periodu naieg drUStvenog razvitka Zene su uzele uCeSCa u samoupravljanju. Kao Clanovi
radniCkih savjeta one sUdjeluju u upravljanju socijalistiCkom proizvodnjom, dok u komunama sudjeluju u rjeSavanju
svih druitvenih pitanja .
. 2e~e se bore i dalje za produbljivanje naie sodjalistilke revolucije, boreCi se protiv zaostalih shvatanja
jednog -dijela druStva, koji se ni -dandanas ne maZe pomiriti s pojavom Zene u javn~m Zivotu. I danas se joS u
zao~tali'm _
shvatanjima provlaCe predrasude prema Zenama, koje potpomaZe i raspaljuje ·crkva.
·Svijesne svega, Ito su dobile svojom. borbom i borbom cijeloga naroda, naie Zene Cvrsto stoje uz svoj'u
zimlju -i.- njezino rukovodstvo, koje se bori ne samo za to, da pomogne ostvarenju svoje sretne sadaSnjice i buduC~
nosti; 'nego se i_ nil medunarodnom· polju beskompromisno bori za pravedan mir u svijetu, za samostalnost, nezavisnost i ravnoprav_nost malih naroda, protiv zavojevaCa i agresora svilz vrsta.
Jela JanCiC-Starc
U logor
XVI
�Dokument 1
voludje bit Ce oslohoden i proletarijat i Zena Ce postiCi svoju potpunu ravnopravno,st.
V. KONFERENCIJA KPJ ODRzANA STUDENOG 1940. U ZAGREBU
0 RADU SA zENAMA
lzvaci iz
·1~eferata
Vide T.om'Sil:, Clan a
~CK
KP p
Drugovi i drugarice!
tene ~s·u od 'kapitala, a •osim toga one Cak u
najnapred·ruijim
burZ·o.a.skim
republikama
Rad m1edu zenama p·ostaje 'Za nas s:ve vaZos·taju, prvo, ner3IV11opravne, j·er im zalroni
niji s·ektor rada. Imperi:jalisti:Cki rat, mobiline daju. jedtnailmsti sa muSkarcima; dru,gQ,
zacija, nestaM.ca Ziv·eZnih namirhica, be,s·p·oa to je glavno - one ostaju u »kuC.nom• ropslica i sku:poCa, su p'Oj.av·e, koje. dubolko zastvu«, »kuCni. !'1oho;vi«, p-rid:avljeni od najsitdiru u Zivort 0 1gromne VeCine Z·enar, od radnijeg, najruZnij.eg, najteZeg rada u kuhinji
nica par· sve do g!ladans-kih Zena. Ove pojave
i .uopC.e' u poj·edinaCnom kuCnom ga·zdinstvu,
~oje donosi s·a sobom rat, bacaju Zene iz
koje strahorvito zagljwp~juje covjeka.<<
leta~gije, iz p·aJsivnosti i nesvj,e,Snosti i stpoVladajuce klase i njihov1! id,eo]o,gije su
sobne .~u, da ih. m.a.biliSu u borrbu uz ·revolusasvim p.rirodno uvi.jek pokUI:Savali sakriti
cij,onarni proletarijat. Rad medu Zenskim
· masama postaje dakle sa imperijalistiCkim klasne uzro!<:e podredenosti i ugnj,etavanja
ratom sve valZndji. Ipa:k. rad medu Zenama Zene tirme, da su na sve· m•oguC.e naCine doostaJe jos uvijek jedna od uajbol<nijih toc&- kazivali nj.ezinu man~evrirjednost. Sa tom
laZi o tjelesnoj i duSevrnroj maruj·evrij.ed.no1sti
ka sve-ga naSeg rada.
Mnogo je zanemarivap.ju to.g ·S'ektora na- Zene, u~pijevali su. Ona se zakorij,enila svuda: i imala utjecaja Cak na onre, kojima doseg rada li:rivo to, da nas partijsld kadar jo,s
nasi najveC.u· Stetl.!, to je&t na pro.Jetarijat i
do dan.as nije up·oznat ·sa principij€ilnim· st~
na same Zen e. Ovo .miSUenj,e· hila j e naro.Cito
vom. naSe Partije o Zens1kom pitanju i Z,ertStetno, Jer su Cak one ·Zene·, koj e ,gu postale
skom pokretu, da mu 1.1isu poznate teotr:etslkie
svijesne svoje'g podredenog polozaja i htjele
.osnove Zen£kog pitan:ja, kao ni naS· stav o
raznim Zenskim grwdanskim i ma}ograd·an- postiCi ravnopravnost Zena, poku.Sa.Je dobiti
priznanje svroJe jednakovrij·ednosti i ravnoskim pokretima. Zato je potmbno, d-a rua ovoj
k•anrf·er'enciji ove .osnovne principij elne Slta- pravnosti u horbi protiv muSikaraca. Ova
laZ ih j.e zavodila u usam<}jenu, reformi·stiC!ku
V'O:Ve postavimo i 'Objas·nimo.
I. Zensllm pitanje kao posebno drustveno horbu u 'okvi<ru kJaonog druStva. A oslobodenj e Zene, nj.ea;ina potpuna ravno!pravnost
pit~nj.e nastalo je p:ojavom privatne sv;ojine·,
je u 'klasnom druStvu nemoguCa. Tek sa
to Je·st •ond.a, kia!da 18'e je prvobiotno praJkomuukinuCem klasa, sa ukinuCem sis.te·ma prinistiCko !lrmStvo podijelilo na klase. U samoj
suStini p.rivatnog v'la.sni!Stva leZi nuZ.nost vaJtne svnjine bit ·6e dana i moguCnost za kooCuvanja vlasniStva vlastitom vodu, vlasti- naCno rje,Senlj.e Zenska:g pitanja. Onda C.e
toj d:j·eci. Osiguranj e pnavng i istinoSkiD'g po- ·otpasti svi uz11oci, koji su p.r10uzroko,vali njetoms'tva p:ostiglo se na taj naC.in da je Zena nu neravnopravnost. Zena 6e postati ravnopripadala ·B3.1IDO jednom muSkarc~, da je takJo pravan C'lan druStva.
II. Ako d'akle zene traie da se bore proradala samu nj·egovu djecu naslje·d!nike nj&
govog im,anja. Briga za oCuvanje privatne tiv poloZaja, u ko.jem se nala'Ze·, moraju svo.sV·ojine- formirala j·e rodbinske tOd.nos·e i do._ ju horbu nuZno pov·ezati sa borhom proletarijata, jer se proletarijat jedini dosljedno
vela· na kraju do taga da j,e bHa zeni od,uzeta
bori za ukinuCe privatne svojine, za beslklas~a slohoda i ravnopravnnst, da j•e. hila p.o~
hsnuta u pod.~edeni poloZaj, u kojem se joS sno dru.Stvo, ~a socijalizam. Sve S.to mogu
da daju Z.ell!ama druge kla.s'e·, to su -samo
dana'S na1ruzi.
Pod kapitalizmom se-· j.e Zens1kOt pitanje . sitne i kratlrotrajne r:e£orme, koje ne diraju
osnove njiho:v:og ugmjetavanja, ~ensko pitaj.o.S o.s.abito zaQStrHo. Kapitalizam je· izvu. nje tvori prema tome dio borbe raJd'niCk-e
kao masu Zena iz uskog porodiCnog kru:ga
u druStve'nu prod.ukciju. BezgraniCno ·e!ks- k.lase i bit Ce· rije.Seno terk sa proleterskom
rev·olucijollll. Osl·ob:od.euje pvo'1etarij1ata i
pl·oa~tirana Zena nasi u kapitali.stiClkom druo·sl:obode·nJe Zene u najuZoj je medusobnoj
Stvu sve terete kao radnica, dom.aCica i ma:jzavisnos~i. Lenjin je rekao: »Proletarijat ne
ka, a u svim pravima ostala j e nemvno.pravna. ·o tome govori' d•rug Lenjim: »Zenska po- maZe pos:tiCi potpune slobo:de ako ne iiZVD-juj·e potpun1e -s1oib0de i za Z~u.« Uk.inruCem
lovina Covje,Canstva pod kapitalizmom dvaput je ugnjetena. Radnice i seljanke ugnjeprivatne svojine i pobjedom proleters'ke re-
2
\
)
Lako postavljamo zensko pitanje kao dio
pitanja proleterske revolucije, time ga ne
u'kidoamo kan posebno pitanje. I naci:ona'lno,
seljaCk·o, omladinsko i ·ostala pitanja bit Ce
djeSena proleterskom revolucijom. Ipak i·h
danas postavljamo kao p01s•e.bna pitanja:
prv01, jer u danaSnjem dru.Stvu ova pitanja
zaista po&toje i traZe· $Vo}e rje&enje; drugo,
jer pravilllim postavljan;jem ovih pitanja i
odgovarajuCim radom mi budimo i okupljamo oko revolucionarnog proletarijata i njegove .avangarde nove, dosa:da spavajuC-e rev;oJudornarne sUe. 'Tal}o za nas znaCi Zensko
pitanje onu po1ugu, sa kojom! moZemo ma.su
Zena svih slojeva, na os.novu ·njihovih po·sebnih Z·enskih zahtjeva okupiti oko revoludonarnog proJ.e.taTij~tta i us·pje·Sno isikoristi.ti
njihove snage za pomoC pvoleterskoj revo-.
lu.ciji. Ali odmah moramo podvuCi da zahtjeve, koje imaju u danaSnje1n druStvu
Zene kao podred·eni S'pol, ne posta:vljamo kao
neke posebne »Zens·ke« zahtj.eve, za koj e
neka S'e bore Zene &arne, veC kao zahtj eve,
kao pro·gram borbe cje'loku.pnog radnog naroda.
III. Da vidimo, koji su to zenski zahtjevi, lwje mora proletarijat uvrstiti u svo.j
program.
1. Prij·e sve·ga su to zahtjevi koji se tiCu
materimstva i to: potpuna zwStita maJke, na-
Narodni heroj Anka Butorac
ro.Oito rad,niCke i seljaCke majke, prije i pos-lije poroda:ja; domovi za m·ajke i trudne
Zene, rodi.liSta, bo'lnice, prima·ljska i lj.eka.rska pomoC, djeCje jasle djeCji domovi za, konska zaStita dj.ece, ukidanj e ,svih ra~Hka
medu bra·Cnom i vanbraCnom djecom, dozvo:la abortusa, ·do:k nisu dani svi uslovi da
n;•oZe majka bez brige roditi dj.ecu.
2. Dalje su zahtjevi, koji• se tiCu dvojnog m·orala u naSem javnom i privatnom
Zivotu:
Potpuna ravnopravnost Zene pred zakonom i efikasn.a bor:ba pvotiv prosti.tucije
time da se 'omoguCi mladim djervarjkama odgovarajuCe i pristoj'no pla~eno upo.s•lenje i
da se ka:Znjava zavodnike i provodadZije.
Kraj dvojnog morala u naSem· pravu i cj.elo.. kupnom javnom Zivotu, ko:je kal;njava i izbacuje Zenu za isto dj.elo•, za koje muSkar.ac
ne podnnsi nikakvih posljedica, iii Cak dobija na ugledu (prostitucija, vanbraCna djeca,
zabrana traZ.enja oca i tome sliCno). Uvodenjoe civilnog braka i moguCnost raJZ.voda
braka.
3. Zahtj evi ekonomske naravi:
Vida Tomlii (slikana u ljetu 1940. kao ilegalka)
J ednaka placa za j.ednaki rad; kra;j razli-·
kama k·od plaCe· i zap·oslavanja m·edu u'datim
i neudatim Zenama; ukinuCe noCnog rada za
Zene, odredivanj.e .radnog vrem·ena· .za kuCne
pomocnice; efikasna zastita fabrickih i dru-
�gih radnlca pred Stetnim poslje·dicama rada;
zaStita mladih. rad•nica pred ,g,i:kanam·a i S'eksualnim WkodStavanjem od strane -Sefova;
plaCeni dopust za radne Zene prij-e i poslij~e
porodaja sa zaikonskim osiguranjem, da Ce
se pos!ije tog d<>pnsta primiti natrag na po"
sao, i p1aCeno- vrije·me za 'dojenje djece; djeCje jas'lice kO-d fabrika i ureda, pdstup u
-sva zvanj.a, koja odgov·araju Zenam13., u tS¥e
skole i strucno vaspitanj.e.
4.
Naj~ad
jos politicki zahtjevi:
Priznanj.e svih politiCkih_ prava Zenama
sa potputnim aktivnim i pasivnim pravo.m
glasa.
Tim sp·ecifiCniin Zenski-ffi· zahtjevima u
svaJwj kon·kretnoj situaciji prikljuCuju s-e
novi zahtjevi, k!oji nisu samo ZenSiki, alL koji
na na11oCiti naC1n pogadaju baS Zene. Damas
na prim:j.er u vrijeme drugog imp.erijaHstistiCfk.og rata i :rrastuCe skupo6e mi povezu:j.e. mo op6e Ze~nske ·zahtjeve s·a E;adaSnj,om ffitUia>cijom i daje·mo im novi -s-adrZaj.
Pravilna brorba za Zenske zahtjeve je· m'Q.. guCa: samo nJa baa;i pravilnog razumij1evanja
i po&tavljand.a ZensiWo•g pitanja:, kako. s-mo ga
prika.,ali gore. Te zahtjeve, 'koje klastno dru"
Stvo uopCe ne moZe potpuno rijeSiti, moramn
u pnaiksi povezati sa borbom pro1etarijata;
proletarij>at mora voditi masu Zem-a u borbu
za njihove z.ahtj,eLVe, time da im besp:r:ekidno
pokazuje na: klasni znaCaj Zensike ravnoprav~
nosti i pod:r:ede·nosti ...
Dalj·e joe u IV. odjdku referata data
analiza p-oloZaja mdnih Zena u Jugoslaviji i posehno su istaknute teSko-Ce, sa
kojima se bore seljanke, rradnke i intelektualke. U vezi sa rastuCom ekonom-sko-m i politiCkom hizom njihov 'Se polo-!aj po,gorSavao, ali .se i·stovremeno budio i o.tpor ,radnog naroda i tu su se
sve aktivnije isti.cale Zene.
u
strajkovima lmji su se v·odi'li u posljednjoj go&ini bilo je preko 50% ui\esnika
ZenaJ. Primjeri borbe za ekonomske zahtj.ev<e
u Srbiji: kud Vl&de Ilica Beograd., teksti1aca
u Zemunu, na!1nCito pak ak.cija rad·nica i
radniCkih Zena povod-om ,Straj!ka aet:onautskih tv;o1:rruica u BeO:gradll:_- i ZemiUITIU, njiho,va
demonstradj-a pre.d min-istar-stvom., Stra:j'k
teklsti1lnih -ra!dnica u Leskovcu, u V•a'ljevu u
tVIornici bomba, Sltrajk mcm'Opol'Skih radni·ca
u Velesu u Makedoniji, cipkarsidh r1>dnica u
Sarajevu i u fabrici> papira u Cacku. D"lje
niz Stra:jlkova u Hrvatskoj, u 'kodim je- aktivno
saradival~ jako mnogo radnica (na pr. Her·
m-an Polak i sinovi, predu21e.C-e T:r:ebiC, Ga01n,
Kontaikt, Holzner, Hahn i Nettel u Z1>grehu,
jinama postojale su veC oda::~o<Zenske ko~i
sij-e (tako na pr. u SJ.ovem]r kod PoikmJin- .
skog komiteta vee od 1934. g.)
akcija ra&nickih ;;·ena kod strajka u Ga"dunu kod Sinja, .splitski Strajk, uC.estv-o-va:nje
Zena u -svim aikcijama protiv skupoCe, koje
su vode-ne ·naro.Cit6. u Crnoj -Gori i 'Sloveniji,
gdje j-e bi•lo preko j.edna tre·Cina uCesnika
Zena.
AJi ne s•amo to. Z-ene· d·anas u- o.gromnom
broju u.Cestvuj'U i u poliUCkim akcijama. Na
pr. a:kcij·e· za izhornO. pravo Z.ena (Srbija i
Slovenija) ; demonl!tracije 14. d•ecembra u
Beog-radu; u -ovogo.diSnjoj p.rvoSieptem'barskoj l!kcijl u Beogradu, Zagrebu, Da~maciji
i ostaloj Hrvatskod, u Kosutnjaku 8. .s·eptembra, gdje je bilo 50% Zena, i gdje .s'U ·S·e Zene
i u borbi i u &paSavanj.u ranjenika odliCno
pokazale.
Od jes·eni 1939. g. sa ostrijo,;, diferencijacijom m•e1du Zenama IDLQrao se promijeniti
i ll.JaS rad u u:dru.Zenjima. DoSia j.e do preloma rsvuda, gdje j,e naB rad bio. pravilarn (na
pr. omladinslka sekcija zenskog pokreta u
Bea,gradu, a i u drugim mjestima, .gdje j.e
prel·om. oCit. U Zenskim uciruZenjim:a, gdj,e
smo m-i imali ocLluCujuCeg utje·caja osje·Ca s·e
baS srada priliv novih Zena, koj'e tra.Ze ad
na& od-govora -na sva otvoren'a pitanja darna;Snjice (na p·ro Dru.Stvo !Za pJ:'Iosvjetu Zen.e
u Hrvatslmj, koje se S'v;e viS·e razvija).
Ta1m vidimo, da j e p-okret radnih Zena
I
U tome radu bilo je i grijeSaka o
kojima opSirnij-e govori ref.e,ra:t. Pored
zanem-arivanja i podcjenjivanja partijskih organizacija u od'Ilf2SU na aktivizaci ju Zena, bilo j e i drugih.
Osim nera:zumije-vanja i zane-marivanja
Zensko.g sektora naSeg rada, j.edan od va.Znih
uzroki za jroS uvijek slab rad me-du Zenama
j-este ideola:Sko skretanje u Zensko-m pitanju.
NavoCito mnramo po.dvuCi utjecaj feminizma
u naSem• radu- me·du .Zenama, a· m-orallm upozoriti i na razne »lijeve« grij;e.Ske- u tom radu. Prvo, moramo se ·otresti grad"anskog utjecaja na naSe dj·elovanje me·du Zenama. Feminizam postavlja zajed·niCke zahtjev-e Zena sviju sloj.eva odijelje·no od zahtj-eva radnog naro-da. NaglaSivan}em zaj.ednN)kih Zenskih- zahtjeva u supro·tnosti i u borbi protiv muSkaraca feminiz.am sakri:va klas·nu osnovu Zens.'kug pi,ta-ndru, te time od·vraCa masu Z-ena o-d
horPe protiv kapitalizma~ kao i p~otiv klas'nog _druS.tva u:opCe. A Sto jas·nije i ·odluCnije
P'Ostavlja naSa Partija Zenslko pitanje to viSe
gubi f:emini·zram svo,je oprav.da:nje. o.
Feminizam u na.Sim redovima treba da
oznaCimo kao desniCarsku oportunistiCku
od nekoliko godina una~zad u stainom porastu. Naro·Cito pak je po-rasl1a .ba.rbena -svitjest
j aktivnost zena U pos]jednj,oj 'gOd·ini Od IJO•
cetka imper!jalisticloog rata. Hiljade i hiljade Z·ena rad~nica, domaCica·, namjeStei1ica i
drugih Zena u-Cestvuju u najraJZli.citijim borbama, koj.e vodi· radniC.ka klas-a i radni na·vod
Ju,wos!.avije. U ovim borbama raste kad•ar
z.e,na, na koji_ Ce IS€ mo-Ci Partija ro'Slornriti u
s'V'om. radu medu Zenacrna i u aktivizi.ranju
radnih Z·e.rnao
Moramo tu Cvrsto podvuCi, da ,siVi o•vi p.o..
kr:eti n1su samo pos,]Je:dica pog-orSanja p·o1-oZruj a radnih Zenra i pos!j,edirca ·op6eg p.roces·a aktiviziranja radnih masao Na OIVIaj poOrra:srt pok~eta radnih Zena od1luCujuCe je utje~
cala Piartija pojaCanje·m svoga rad.a mredu
rad.nim zenama. KPJ uvijek je pravilno
ocJenjivala vaZno-st rada m•edu Ze1
nam.a. Partij a j e smatrala taj rad uvij ek kao sekt<>r
rada, za koji treba u svak<>m 'l<omitetu i u
svakoj Celiji da bude netko. odgovoran za tali
rad.. U svim partijsldm vaznijim dokunren"
tim.a, rezoluci'jram·a, dir:eikti-vnim, hroiSurama
i partijskLm •organima bilo je go;v;o·ra o tom
s·eiktoru ra;da. N a skoro svim konfevencij ama
bio je rad medu zenama postavljen loao pae
sebna tocka dnevnog !'eda. U neldm pokra-
M(tca GrZetiC
Narod:ni heroj Anka Berus
pOmoC gra•danskom Zenskom pokretu "k!o-d ~i
renja iluzija da s'e nekim reformama toboze
mo.Ze rij-eSiti Zensko pitanj-e u -okviru ~las·nog
druStva. Taj naCi'n rada odvaja Zene •od revolucionarnog proletarijata i njeg:o-ve Partije i prema tome j.e to poku-Saj 'likvid~ranja
vodeCe uloge naSe Partije u borbi za Jednalmpravnost Zene.
Radi pogreSne reakcij-e na feminizam, te
radi nepo'znavanja pravilnog stanovi.Sta- naSe
Partij-e, poSa'O· j.e- dio na&e·g Cl-anstva u drugu krajnost. 2enskl0 se pitanje .zanemarivalo.
U biti ·ovdje im:rumo p•os.Ja sa dvije vrrste »iz~
iovora« za pogre·San, odnosno za nikakav
rad: ponegdje se Zensko pitanje suzilo sam~
na pitanje radnica i njihovog ogromno-g 1
svestranog· iskoriStavanja u kapitalizmru. PoSitavljao s-e- zahtj.ev »·za j-e-dlnaki r&d jedlnaku platu« lkao- jedini pO·s'ebni ·Zenski zahtjev,
za koji pa!k neka s1e ho·re radnirce .samo u
okviru sindikata. Kod wrugih javljalo se ca!k
potpuno negiranje po.stoj;anja bil<> kakvog
Ze:nskog pitanja pored pro.JeterSikog, motivacij·om, da proletarijat pdznaje Zeni jednakopravno·st, te da .•s'e treba boriti s·am·o IZa konacm cilj, a t-o~om, borbe ne treba cij-epati_
snage- joS i za rad m'edu Zenama o..
y. Prema tome, postavlja se pood nama
pitanje kaikav mora biti nraS rad medu Z-enama, da ih na osnovi njihovih rzahtj.eva akti.,.
I.
5
�VlZiramo u revolucionarnOj borbi pod vod"
stv.om naSe KP.
a) sadrZaj naSeg rada mora biti Siroko
propagandistiCko .prosvj'ecivanje Zerna, da
postanu svijes'ne svog poloZaja u kapitalizmu
kao i svog mdesta u borbi radnog naroda.
Svim Zenama mora postati jasno. u kakv"Oj
je vezi· nji-h,ova . jednakopravnost sa sist·emom klasno.g druStva. Drugo, moramo "Oiko
njihovih ,zahtjeva pove·s'ti agitaciju za ra:zli"
· Cite akcije· u kojima treba p·ovezati Zenske
zahtjeve sa· horbom radn'og navada p-Totiv
kap_italizma. :Da hi tn posti,gli mora biti naB
md sirok i elastican. Zahtjev;i oko lmjih ho"
Cemo sakupiti i· .budriti Zene mor:aju bitil usk-o
pavezani •S'a in'Omentalnom ko:nkTetn.om .s-ituacijom-. Zato· nirkada The pnstaNljamo- samo
neke naro.Cite zahtjev-e Zena u kapitali~u.
ne-1ro ih p.ovezujemo ,sa danaSnji-m. zahtjeVi_ma u doba drugog imp-eTija1istiCk-o:g rata,
riDstuCe srkupoC:e· i novog nap,adaja na pTava
radno-g narod-a i I]:31roCito na Zenska prava,
na p·r. kao Sto smo zahtjeve za Zensko iz;bor-·
no pravo povezali proSie· jeseni sa borbom
Zena protiv -imp~rijalistiCkog r31ta, i u isto
doba s tim zahtjevom raskrinkavali vladu
spora:Z'Um-a, koja je obeCala d.em·okracij-u.
Ka:ko cemo dakle pov;ezati u dana8njoj si·tuaciji zahtj·eve .Zene sa opCom bo.rbom radnog naroda? ...
U refc-ratu su dalje iznesene mo.guCnosti ,politiCke akcije medU Zenama u
borbi protiv imperijalistiCkog r'-l,.ta, protiv ,sk-upoCe, p:rDtiv os-ovinske vanjske
~politikc re:l.ima u staroj ] ugoslaviji, kao
i protiv sve veCeg pritiska na. gradanska
prava unutar zemlJe, protiv nacionalno,g
rugnjetavanja, protiv faSiza·cije zemlje.
Ovdje s-mo nabrojili najva·Znije mome-nte
rada rnedu Zenama u danaSnjoj situaciji. U akcijama za te zahtjeve p-oveCavaju
se i poveC.avat, 6_e se· s-vaki dan novi kadrovi
borbenih Zena. Ovim kadrovima m·oramo p-os~etiti veliku paZnju, i 19tvoriti iz n:ji.h svijesne bnrce, za njihov-a prava. U ovimr akci'jama po-javi!e S'U .s-e- i javljat Ce s·e mnogo
aktivnih Zena. koJe Ce biti 'U najkraCe vrijem•e spo-sobne stupiti u redove na82. KP, a
to-me moramo obratiti najv;eCu pa.Znju.
b) Prelazimo saua na pitanj e kakav oblik
m"O.Ze da zauzme ·na·S Tad medu Z-enama.
Ob1ici to.ga rada zayise ·od trenutno-g p·olo...
Zaj3J i od naSih sn31ga. NaS princip m·ora biti:
svuda -gdje ,g·e saiJmpljaju Ze-ne-, moramo raditi mi, svak<>m zgodom g.djegod je to mogu6e, mro-ramO mobilizirati i aktivizir.ati SV·e
Zene u borbu.
aa)· L-egalne Z_ensk-e- o-rganizac i j ·e. Zbog naroCitO'g rada medu Z.enama,
zb<>g ve.like zaostal-osti zena, zbog. lak·seg
naSe~g
sakupljanja-- i prosvJecivanja Zena i mi potpomaZemo osniVati i graditi posebne legalne
Zenske o-rganiz~cije. Takve organizacij-e nude nama velike moguCno-sti rada. U njima
moZemo sakupljati najzaostalije Zene, te ih
prek·o nji-hovili uskih, liCnih interesa pomalo
odgojiti u svijesne Zene, sa Sirokim po-gledima.
Pozitivne i pravilne su odijeljell,e Zensk~
organizadje samo tada, kada se -svojim radom ukljucuju u opcenitu borbu proletarijata pod vod•st'."o"m KP.
U svim -o-rg-ani·zacijama, kulturnim, prosvj-e-tnim, stal·eSkim i razli-Citim Zenskim -s·ekcijama g.dje·god s:e _nala'ze Zene, takode-r po~
stoji moguCnost pr:opagandi•siiClmg i agita--:
cionog rada medu njima.
Naro:Cite Zenske s·ekcije "Osnivamo zat-o,
jer se pokazalo, da se Zenu teSko pridrobije
odmah u m.jeSovitu -o:rganizaciju, gdje se Ze--.
ne ne mngu S:ruaCi, te .d·a ih mno-go lakiSe saktipljamo i pri:do·bivamo najp·rij·e· na Zenske
sas'tank:e. Kold Zenskih s·ekcija m·ora:mo paziti
na to, da S'ekcij,e ostaju u .svom' djelokrugu,
to j.est: propagande medu zeu"'ma, te sakupljanje· i prosvj-eCivarnje tih Z-ena u osnovnim
pitanjima, koja se ti-Cu njihovo.g p•oloia-ja.
Politi'Cka predavanja n.eka se obavljaju za
sve Clanstvo 12ajed-no, isto tak-o ne smiju
zenske ·Sekcije voditi nikakvih samostalnih
akcija. ·Citava organizacija mora se aktivizi:ra-ti' tak.o.d-e·r u borbi za Zen·sike zahtjeve, i
Ze.ns'k·e s-ek-cije ima.ju kod toga svakako vaZn.u
ul-ogu agitacije lkao i povezivanje .sa osta:lim
zenama. (Primj,er ovakvih jako zahvalnih
s·ekcija jesu Zenske s:ekcije kod s.lovenslkih
radniCkih kulturnih udruZenja »Vzajem...
nost.)
Zenske s-e·kcije u sindikartima imaju- takoder is'klju·Civo ova:kve zada:Ce i ilipoSto nije
njihova svrha, da hi mroZda odjeljivale raidnice iz 10p6enito-g sindika.lnog pokreta, vodil·e uske p·o,sebne Zenske sindika.ln-e- akcij,e, te
zatvarale put radnicama, da. -se ra.zviju u
svijesne horce u redovima revolucio·narnog
proletarUata., kao sto ie to- bi" slu·eai I<od
nekojih Ze-nskih s·ekcija u sindikatima do
sada (na pr. Zagreb). Mogucnost ovakvog
rada rne-du radnicama nalazi s·e gotovo svuda. Iako maZda nije moguCe os-nivati pos·ebne ·sekcije•, treba da ra•d idre tim smjerom~
Na selu ima takode:f puna- OTganizacija,
u ·kojima se sa.k!uplja m.nogo Z.e-na. Do . sada
mi smo ostavJjali s·elja-Cku Zenu njoj sam.oj,
kao i utje-ca,jima razHCitih gradan-skih organizacida. RazliCite zadrug-e u SrbUi, Zinske
· grane HSS, Selj aCka zena i Drustva kmeckih
farrtov in deklet (seljackih mmnaka i dj.evojalka) u iSloveniji. Sve su to "Drganizacije,
gdje je rad moguc i uspjesan. Istina je .dodu·se, da je rad na selu mukotrpniji i' da
uvlaCenje Zena u ;zajed:ni-Cku borbu sa mn~
Skarcima.
.
T-o ..s·u uglavnom ·oblici naSeg propagandistiCkog rada medu Zenama. Ali ne smijem~
mi.s·liti da je- moguC i potreban samo_ ov~J
i-a:d. IskU.-s~tv-a:, naro-Cito iskustva poS~J'ednJe
g-o dine pokazuju, d:a -se i Zene najbo'IJ e o~u
Kod cjelokupno.g rada preko le·goalnih or- pljaju u akcijama. A najbo~j': se_ i vaspitaganizacija moramo gledati da p·rivuCemo_ i vaju u toku akcija na: vlastiti'm Iskustvima.
nave mase Zena, ·one koje su dosada. b1Ie Takve· Ze-ne, k01j-e su s·e dobra pnkaJZale . ~
potpuno pas-ivrne. U tu .svrhu s•e ~olkaiZ~'Je 12·a akcijam-a, treba onda uvlaCiti u .si~~ematsllnJI
•
pntrebno, da Sie ti-m .Zenama p-ruza ne·s:o od vaspitni ·rad, a najbolje i u ParliJU. .
Vidje1i smo veC, da Zene u posljedinJe vrJJprakUCne koris.ti, a is·tovr-e·m;eno:. d~ 1~ se
va:spitava. Zato u ovir.p. orgamz.aciJama c·esto jeroe uCestvuju u svim p-okretima i borbam_a
radni-h masa. Organlpriredujemo i te:C-ajezovanj-e akcija. i uvla-ve :Za Sivanje,.krojenj·e,
Cenj e Zena u takve
zdravstv-ene, vaspitne i
akcije bit ce nasa glav-.
s.liC.ne teCajeve. Ali
na zadaCa. Moram podmoram joB jedainput
vuCi, -da mi nismo ni
podvuci, da takvi kurprotiv po·s-ebnih Zensevi, kao i Ze·n&ke sek"
skih akcija, jer su. tacij-e ne smij u hikada
kve akcije Cesto po-:
po.stati samim sebi cilj,
trebne i mro-guCe. PriveC uvijek slu0iti za
mj er takvih Zenskih
sto lakse olmpljanje i
akcija bile su akcije za
pro-svjeCivanje Zena.
porno-C. u vrijeme mobilizacije. Mi moZemo- u
bb) Drugi vrlo ·vaakcij am a proti.v sku'PoZan .ob1i'k rada medu
Ce organizirati i od.boZenama je list. Do-bar
. re domaCica p-o ulicaze,ns1d list vrSi Siroku
ma, rajonskim radniC"
prropagandu medu Z,ekim kolonijama, aim je
nama, a isto'Vr-emeno
to u konkretnom sluvrSi i u-logu organizaCaju ·zgodno. Ali tr:eba
to-ra Zena u njihovim
p~ziti, da se takve
borbama. Kolpo-rtaZni
aikcije nikad ne smiju
odbori, odbori u•opisizro-diti u us-amUenu
nika, o-d'bori Citate1jica
borbu Zena bez pave'""
mngu se os•novati oko
zano-sti s·a o-stalom
Hsta i tako saCinjavati
bo.rbom radnih rna-sa.
srediSta za rad medu
Na kraju smatram
Kata Pejnovif:
Zenama, naroCi:to tamo,
za p·otrebno podvuCi
gdje nemam,o drugih
potrebu, da se radom medu Zenama ID1oraju
moguCnosti. Kod lista je vaZno, da in:-a
baviti sve naS.e partijske jedinice, bez ikapravilnu liniju·, ali da je· ko-d toga Sto popu~
kvo·g izuzetka. Ne· smije se viSe dogadati da
Iarniji j pristupaCniji Z.enama, odgnvarah
s-e ovaj -sektor narSe-g partijskorg rada prelJU"
mora njih·ovim z.ahtjevima, a i-storvremeno
sti n€1koHkim drugaricama, be-z pomoCi i hez
mora im kazati put naprij.ed. Kao primjer
konhole. Sva(ka naSw j-edinica, pa i gdje ne'jed'nog uistinu dob"og lista neka nam bu•de
m.a nijedne drugarice, mora imati je-dnug
»Zena ct·a·nas«.
Clana, 'koji je od,govoran ~z.a rad m1edu Zen~
cc) Pored isko-dStava-nj a ovih legalnih
rna. To- va-Zi veC za CeHje, a naroCito za nase
moguCnosti, prilike nas sve viS·a prisHjava}u
komitete·. To vaZi i za One Celije koje na pr.
da uzimam.o polulegalne oblike rada medu
rade u tv·ornicama gdj·e nema nijedne Zene.
Zenama. Vas'Pitanje ·Sirih redova Zena vrSit
Zar nisu akcij-e radniCkih Zema t. j. Ze-n a !adCemo, gdje n-rona legalnih mnguCn~~ti, p-re~~
nika, lmji su bili o p·okretu, same upozor~le
polulegalnih sa&tanaka. Tu ne sm•_J emo b1t1
na to da mora takva Celija u pre·c,luzeCu raM
uskogrudni, j er iskustva pokazuJu, da se
diti i' medu Zenama u svojoj oko1ini. Pogremogu .1Hri redovi Z-ena sa!kupljati na tak.v-e
San je i stav da trebaju samo Z-e:ne ra:diti po
sastanik-e, na taikv-e grupe za vas'Pitavanje·.
ZenskOj liniji.. To je crp{)rtunistiCko izv'la-Ce-.
A. i ·ovi posebni Zens•ki sasta·nci, pos-ebne Zennje i samo mas-ka za prikrivanje n-erada.
sk!e vwspitne .grupe mogu biti samo put za
trazi vise strpljivosti i ustrajnosti, nego ika:
kav drugi rad, ali baS· zato muramo po~aga:tl
na nj narO'Citu paZnju, ·o~?bito .za-to...~·e·r Je
rad na selu j-edDJa od nas1h v~aJ bol~IJI_,h . ~?
Ca:ka, a ujedno jedna ·o.d nas1h naJvazni.Jlh
zadaCa.
7
6
�I
I
I
I
I
r
U vecim mj,estima, gdje ce hiti i rad me·
du Zenama obi,man, bit Ce .dobra da se osnivaju Zenske komisiJe, koje Ce biti od -pomo...
Ci kmnitetu u radu sa Zenama. Ali nema
&misla osnivati takve komis-ije radi Ciste
formalnusti gdje nema usl-ova, da Ce takva
komisija stvarn-o _.pomoCi komitetu, ·k3.!o Sto
je t" hio olucaj 11od nekoli11o o!kruznih ko·
miteta. J:\faTocito ce hiti potrehno da si Po•
krajinski- - i nacionalni partijski koiniteti
stvore uz se,be takve- komdsij•e ·za rad medu .
Zena~a. A biti Ce potrebno stvoriti i takvu
komisiju kod .'GK KPJ, koja d·osada nije postojala.
·
1
,
Bas .u radu na ovom referatu po!kazalo
s'e, 11ako hi hilo potrehno i korisn<J·, kad hi
se centralizirala islkustva s·a to.g s'ektora r&da
iz raznih pokrajina. To hi korisillo i zajedniCkoj kritici i zajedniOkoj p·OOnoCi kod rada
i konkretizaCije linije naSe KP za rad medu
Zenaoma.
Tim prijed;logom zak!jucila hi svo'j referat. Ostale ne:dostatlke i nejasnoCe iz rada
medu Zenama neka raSCisti diskusij a.
Hrvaiski narode!
1
Rukopis referata nalazi se u arhivu CK SK'H.
Dokument 2
PROGLAS CENTRALNOG KOMITETA KPJ NARODIMA JUGOSLAVIJE
OD 15. TRA VNJA 1941."
Narodi Jugoslavije!
StraSna katrustrofa, koju smo mi komunisti V·eC <Odavna signalizirali, za.desila je narode Jurgosla:vije. Osvaj'aCke armij-e os~ovin
skih sila pfovalile ·su u naSu zemlju iznenada i s-vuda· kud pro-la3e siju smrt i pustoSe. nje. Beograd je .sravnjen sa zemljom. NeVina dj-eca, Zene i starci, koji su S·e u paniCnom bijegu htjeli spasiti iz goruCih ru8evina bili ~su pndvrgnuti strojopuSCanoj
vatri i.z aviona barbarskih napadaCa. Na
frontu se bije teSka i krvava i nejednaka
borba sa nadm·oCnim napadaCima. Veliki,m
osovinskim napadaCima pridruZili su se i
mali 'OsvajaCi Bugarska i Madarska. D'vije
zemlje· sa kojima s.u prijaSnji neo.dgovorni
upravlja·Ci JugoslavUe stvarali paktove o
vJeCnom prijateljstvu. Po,dlo, kao strvinari,
pridruZili su se bugarski i madarski imperijalisti veliikim imperijalistiCklm osvajaCima, da i oni istrgnu koji k~omadiC mesa iz
krvavog tijela Jugoslavije: Ali narodi Jugoslavije, ukljuCivSi i v~eCinu Hrvat111, herodski
se bore za svoju nezavisno-st prativ mnogobrojnijeg neprijatelja. U tes11oj i sudbonosnaj bo·rbi s~a tudinskom naj.e,z.d-om na,Sla se
u Hrvatskoj saka agenata i petokolonasa,
k·oja je uz pomoC najurenih hrvatskih vlastodrZaca sistematski p-rlp!iemala i konaCno
u najteZ,em Casu :llzvrSila izdaju kakovoj nema premca u nizu izdaja hrvatske gosp-od·e
i vlastele u historiji!
Hrvatslki naro.de!
Ta gc;spoda tehi pricaju, da su ti izvojlitila s!Ghodu i nezavisnost poroocu Hitlera
i Musso.Uni,ja. Vj<Jrujes li ti to? Pamtis li
s
podupira<J tvoju opravdanu horhu za slohodu i ravnopravnost, ali su provalili osavinski osvajaCi da raskomadaju Citavu zemlju
i p:arabe nara.d-e u Jugoslaviji zajedno- sa
tohom. Znaj, hrvatski narode, da ce histo·
rija sa prezrenjem osuditi one, koji sv~oju
tOboZnju nezavisnost grade sa judinim talirima i na ropstvu svoj~e krvne braCe sTpsk,ag, slovensko·g i ostalih naroda.
da Je ikada u tisucgodisnJoj mukotrpnoj
histariji, u tvojim teSkim Caso'Vima, bio tehi
prij atelj i zastitnik - njemacki, rnadarski
talijanski iii koji drugi o.svajac? Ne! Ni.ka:
?a. Naprotiv, uvijek su te_ oni porobljavali
1 -onda iskoriStavali. Uvijek su te na,stojali
medusobno zavaditi da hi onda IakSe tlaCili.
Uvijek su ti orsvajaCi teZili da zagospodare
tvojim plodnim ravnicama i Sumama teZili
da ti -odwzmu divnu Da.lrnaciju - div'no Ja?ranska mo:r:e·. Uvijek su hrvatska gospoda
1 vlastela hili ti Imji su te prodali tvojirn
porabljivaCima da bi -onda sama rniQ:gla IakSe
piti tvoju krv. Evo, takovu ne1zavisnost pri~
premila su tehi hrvatska gospoda.
Hrvatski narode!
Ti si ovih dana bio oCevidac neCuv·ene
?
sra~-ate.
tv·aju zemlju su provalili pr~.ti~
~voJe.. valJe osvajaCi i tvoji vjekovni nepri-
JatelJI da te porobe i raskomadaju tvoju
krvlju natopljenu domovinu, a hrva:tska gospoda te tjeraju, da mpski puze.s pred neprijateljem, da ga pozdravljas, da ga slavis
u vrijeme kada njegava vojniCka Ci·zma gazi
tvoju zemlju, tvoj nacianalni ponos. Dogadaji. u Zagrehu prilikom dG!aska osvajaca
bit Ce najtamnija !jaga U tvojoj pGvije.sti
hrvatski narode.
'
Hrvatska gospoda te sile, da pruias ruku
tvojem vjekovnom neprijatelju i poro·blja'cu,
a siju najodvra:tniju mrZnju i hajku protiv
srpskog naroda, koji se herojski bori i gine
radije neg·o da bude rohom tudina. Zar je
srpski narod kriv sto su te tlaCila srpska
g.ospoda? Zar nije srpski narod odusev!jeno
kalja radati no.vi svilet, zb-risat Ce se- za""
uvij,e:k korijeni imperijalistiCkih ratova i nacionalnog porobljavanja. Stv-arit Ce se na
istinslko.j nezavisnosti svih naroda Jug-osla.vije slo:bodna, bratska zajednica.
Radnici i radnice Jug-oslavije!
Nad radniCkom klasom Jugoslavije nadviSe se crni ob1acL Najgo-ri neprijatelji rad. niCk,e klase provalili ·SU u naSu zemlju i za..:
vode naj-crniju reakciju. Ti isti, koji drZe u
svirepom kapita-listiCkom ropstvu njema.Cku
i talij an sku radniCku klasu, kaji poro-biSe
mnoge narode i proliSe more krvi kako svo...
ga taka i drugih radnih naroda. Pred licem
ovih teSkih Casova radniCka klasa Jug.oslavije treba da .se nade jedinstvefia i ~bijenih
redova. Ne treba se plaSiti nikakvog terora
i progona. Mi smo na to navikii, ~ pragonili su nas ,svi rezimi u toku ovih 2·0 godina,
- ali radniCka klasa na Celu sa s·vojoin
avangardom - K~omunistiCkom par:tijom lJO..
stala je j.oS jaCa. NaSa je duino·st da u ovim
sudbonosnim danima saCuvamo · svoju hladnokrvno-st, da joS odluCnije uCvrscuJemo
sv.oje redove, da radimo up·o-rno na osvajanju i okupljanju radniCkf.h masa - vodeCi
ih u bo-rbu za njiho:ve svakodnervne intere~e.
u borbu za bolju i sretniju budu.Cnost.
Tuainske ·sluge, hrvatska g.ospoda, siju
tv•ojoj krvnoj braCi
Srbima, ·Slovencim.a, ·u vrijem1e 'karla ani svolom krvlju pi·Su slavnu, iaka tragiCnu stranicu svoje historij.e. Znaj, hrvatski narode,
da je b-orba tv:oje braCe i tv.oja borba:. Znaj,
hrvatski naro•de, d a s· u simp at i j e d vij e s t•o m iIi j u n,s k o g n aroda Sorvjetskog saveza na strani nairo-da Juga-slavije,
koji s·e herojski bO'ri za svDju nezavisnost.
Znaj, hrvatski na:md·e, da Ce historija sa
Prezrenj.em govoriti o anima, :}caji zaOi~e IzdajniCki noZ u Ieda svoje- braCe. Hrvatska
j·e oikupirana po nj.emaCkim i talijanskim
Cetama, a nije slobodna i nezavisna narodna
dr.Zava, kako fe hoCe prikazati danaSnji vlastodrSci u Hrvatskaj. To j.e drZava SaCice
hrvatske go·spade, koji neprekidno preko radija i Stampe viCu o pokolju i strijeljanju,
o prij ekim su-dovima i t. d. Graze se smrCu
Zivilo bratstvo i sloga naroda f,ugoslaviza svaku .sitnicu, tako da se pametruam. Cnje u borbi za svoju slobodu i nacionalnu
vj-eku crveni lice, kad Cuje te bjesomuCne
groznj,e. Ali neka ta gospoda upamte da ni- nezavisnost!
Sta nije trajno Sta je up·ereno protiv naroda, ·
Zivilo brats tva i slo ga svih naro-da na
a najmanje vlast danaSnjih vlastadrZaca.
Neka se ta gospoda malo zamisle o- tome Sta
Balkanu u borbi protiv imperijalistickih
oCekuje njih za prolijevanje neduZne narodne krvi.
osvajaCa i nacionalnih ugnjetaCa!
N arotii J ugoslavij-e, Srbije, Slavenij e,
Zivio Sovjetski Savez nada svih ugn;ec
Crne Gore, Bosne i Herc·e,govine, lVIakedatenih i porobljenih!
nije i Vojvodi.ne. Vi, koji se borite i ginete
u borbi za svoju nezavisnast, zna3t.e-, da Ce
Zivila Komunisticka partija Jugoslavij,e!
ta borba biti okrumjena uspjehom·, pa rna vi
sada sa nadmoCnim neprijateljern i padlegli
15. travnja 1941.
u. toj horhi. Ne klonite duhom, zhi<jte cvrsce
sv.oje re-dov·e, doCekujte uzdignute glave- i
CENTRALNI KOM!TET
najteZe udarce. Kornunisti i Citava radniCka
KomunistiCke partije Jugoslavije
k1asa Jugoslavije ustrajat Ce do konaCne
pobj-ed-e u prvim redovima narodne borbe
prativ osvajaca. Ne klonite duhom ni onda,
ak'o u toj borbi vremenom i po·dlegnete, jer
1 Primjerak :pr-oglasa, umnoZenog na .geStetneru,
Ce se iz ov.og krvavo.g imperijalistiCkoi po.. nalazi se u arhivu CK SKH.
u tebi mrZnju pr·ema
9
�I
Dokument 3
Dokument
4
IZ POZIVA CENTRALNOG KOMITETA KPH KONCEM SRPNJA 1941.
NA ORUzANU BORBU PROTIV OKUPATORA I NJEGOVIH SLUGU1
I
I
II
II
f
,>
UGOVOR 0 NAJMU KUciCE U GOTALOVEcKOJ ULICI 8 U ZAGREBU OD 15. X.
1940. GODINE, U KOJOJ JE BILA SMJEsTENA ILEGALNA sTAIVIPARIJA KPH'
Hrvatski narode!
Po Citavoj Evropi potlaCeni naro.di vide
da borba Sovj.etskog Saveza nije samo njegova nego i njihova borba, da _se di.Zu u
-otvorenu i odluCnu borbu protiv farSistiCkih
tlaCitelja. To po-kazuju oruZami s•i.tkobi u
RumunjSikoj i Poljskoj, uniStavanje kom:unikacija i ratnog materija'l-a u MadZarskoj,
Ceskoj i Poljskoj, te niz ackcija u ostalim
zeinljama Evro·pe. U Hercegovini, Crnoj Gnri i Srbiji masovni su narodni partizan-ski
odredi poi\eli tamaniti okupatorske snage
naSih zajedniCkih neprijate.Ija,
U Hrvatskoj su mnoga sela hila prisiljena pobj.e-Ci u .Sumu pred terorOm usta.Skih
bandi. Ne'ka su od njih prihvatila borbu i
oru:Zjem u ru:ci ·odbila napad i protj,e-rala
usta·S·e. Nisu to ~tniCke akcije kode -su organizirala srpska gospod.a, kako to laZ-no prj.kazuju frankovaCki p1aCenici, ne·go se tu
radi ·o ·opravdanoj horbi svih naroda Jugo~-
slavij e, pa i hrvatskog naroda, protiv oikupatora i. .svih plaCenika.
... Hrvatski narode! DoSao je Cas da razvij-eS- dalje ovu borbu, da uj·edinj en, orur
Zjem u ruci, tj-eraS oikupatore iz naSe- do-movine, da tamani!S njihove ·s'luge, frankovaCku
ba:ndu, da spr·eCavaS izgktJdnjavanj.e •naroda,
iseljavanja sa S'V·ojih domova i ubistva neduznih !judi. Vlada terar kakvog ne pamtimo
ni za najcrnijih godina velikosprske· Sestojanuarske diktature. Ostvarimo poruku, koju nam daj.e Generalni2 komitet Komunis;tiCke partije Jugosl«vije u proglasu •od 12.
srpnja o·. g.
... Radnici:I Oduprite ·S·e oruZjem u ruci
zulumu o::kupatora i njihovih plaCe-nika. UniStavajte tvornice k·oje rade za neprijatelja
ili za »naSu« yojsku, koju narnjeravaju poslati u borbu protiv vlastitog namda, protiv
oslobodilacke borbe vla,stitih namda, koji
stenju pod istim jarmom, te proti'l bratskog
sJ.obodnog naroda SSSR.
Se·ljaci! Oduprite s-e oruZjern u ruci zulumu •okupatora i njegovih frankovackih
placenika. Ne dajte -da vam oduzimaju zito.
Sakrijte ga, tjerajro oruzj.em rekvizitore i
njihovu pratnju. Silom oduzimajte natrag
ono Sto vam otmu, a aka to ne moZe·te, spalite ga. Ne dajte da vam ustase do-du hara~
citi u selo. Silom ih istjerajte· napo.Jje i razbijte nji:hove snag.e u vaSem mjestu i okolini.
Srbi u Hrvatskoj! · Ne dajte se terorizirati i ubijati. Ne· dajte da vam oduzmu vaSe
10
domove,. krvav.o steCeno imanje, pa i same
zivote. Odu·p·rite se nasilju i znajte da su
simpatije hrvatskog naroda na vaSoj strani,
te Ce vam On u toj bOrbi pomoCi.
Hrvati! Ne -dajte da odgovornost i ljaga
za ·zloCine okupa:tora i njihovih frankovaCkih
slugu padne· na nas; za njihove je zlc).Cine
odgovoran i svaki onaj koji im povladuje
iii bez protesta gleda njihovo haracenje ...
... Zene! Ne d•opustite d·a v:aSe m•uZeve i
sinov·e krva:vi fa.Sisti Zrtvuju za sv:oje zloCinaCke ciljeve.
Hrvatski na~ode! Kucnuo je CaS' odluCne
borbe, kucnuo j,e Cas kad treba ne samo uniStavati sve Sto je neprijatelju vt:ijedno i
pomalo uniStavati nj,egove snage, nego kad
tf!eba zbiti svoje redove, zbiti sve narodne
sna·g·e i taka jedinstvenrom s·nagom istjerati
okupatora, svrgnuti njegovog plaCenika PaveUCa, ll·jediniti Daimaciju i Medumurje sa
maticom zernljom.
Komuni.stiCka te partija poiiva da ujedi...
niS sve svoje snage bez ·obzira n_a pripad-.
nosi politiOkim strankama, vjeri i t. d. u
j edinstv·en Hrvatski natcionaltno--oslobodiJa.Cki front. Ne daj se zaplasitl krvacvim teror-om, nego na svako nasilje, na svak·O umorstvo bil<> kojeg Hrvata, Srbina iii Zidova
odgovori s•trij-eljanjem desetodce pripadnika okupatorskih voj•ki iii narodnih izdajica, frankovaCkih plaC.enika . .Stanite na Ce.Jo
hrvatskog naroda u borbi protiv faststickih
okupatora i njihovih frankovaCkih pla6eni-ka, pove;iite sve nar:odne .B'nag.e za tu borbu,
stavite svoju odlu-Cnost i iskustvo u slu.Zbu
osl<>bo.dilacke borbe hrvatskog namda, sluZite svima pdmj-erom u toj borbi!
Ugovor
''f;1, f9 "(t'
~~
loJ<aLu-.~r.·uli
Kad proiitaS, daj dalje!
1
"Original se nalazi u arhivu CK SKH.
OmaSkom je n<!fPisano ·Generalni umjesto Centralni.
2
·'*'
8
.,.
'"•
;·~;
"-
"
"
c
0
.~
Van s okupatorima! Dolje vlada plac.enika PaveliCa!
Zivjela pravedna borba hrvatskog naroda!
Zivjelo jedin.stoo hrvatskog naroda!
Zivjelo bratstvo svih potlai'enih naroda
Jugoslavije!
Zivjelo bratstvo hrvats.kog naroda s narodima SSSR!
Zivjela Crvena armi ja!
CENTRALNI KOMITET
KomunistiCke partije-· Hrvatske
I'
-1? [
HI "fo god.
Najmoda.Vac: ·
....~2J?~t~·.
u.:~~--~·-
pod gt)n~ nJvedeuf"tn li.V}etima; ;koJ{; U !.SV\:rnu prilivn¢<1\H.
u
19
god.
�B/OGRAF!/A
NARODNOG HERO/A KATE DUMBOUJ(;
Kala DumboviC .,-adena j.e 19-03. g. u siromaSnoj
seljalkoj 'Obitelji ·u selu Lrtkav.cu kod Siska. U .kui:i
njezinih r-oditelja bilo j.e -S-estoro djece. Otac joj je
poginuo 1l Prvom svjetskom ratu. Ziv.ot u siromaSnoj fJoro-dici, na oskudnoj zemlji i bez sposobne
r-adne sna.ge, bio je veoma t-eZak. Poput mrw_ge si:romaSn-e dje.c..e i Kala, joS u ranirh godin.ama, morala
je raditi teSke po[jske i kuCne poslove i uj,edno polaziti osnovnu Skolu.
Da bi se smanjio bJ"oj -Clanova obitelji,. majka
ju je udala veoma mla.rlu, te je veC u 16 godini
imala dijete. Ali u tome braku nije hila sretna. MuZ
ju ie zlostavljao. Briga -oko ,djeteta i sve ostale
teSkoCe /_Jotakle su j.e na mzmiSljanje i traZ.ernje izlaza iz nejmdnoSljive situacije. Nakcm nek.olika godina braka i uza/:u,dnih nastojanja da s.e srede odnosi u obitelji, oti-fla je od ku(;.e i sklonila se lwd
svoje tetke, a poslije kratkog vremena 1924. g.
uputila s,e u Zagreb, &die je naSla :zaposlenje kao
kubn.a ,pomobdca.
TeZak i bespravan Zivnt kuCne pomoinice ·u ono
vrije.me n(l"'(Jeo j,u je da tJ·aZi novi put 'U roome Zivotu. Pristupila je klPStJ~om radnil:kom po,kretu i
fmCela aktim1>o r.aditi u URS-ovim sindikatima. T u
je upozn-ala i Matu DumboviCa, krojaC!wg rru.hnika,
u kome je naJla dntga i subar-ea.
it
I
1
[
I!
i
il
!I
Nar.o.dni heroj Kata Dumbovi{;
iI
''
I I
1
Original ovog ugovora nalazi se u Gradskom
komitetu SKH .za Zagreb.
Po ·di:rektivi Nar. heroja Rade KohCan, tada
sekr.etara CK KPH, Nar. heroj Kata DumboviC iznajmila j.e, za potrebe Starn pari i·e CK KPH, :kuCicu
u GotaloveCkoj ulici 8 u Z.agrebu od 'Barice Levak,
koja je pristala da ju ustupi u tu svrhu. U ovoj
su Stampariji -radile Nar. heroj Kata DumboviC j
Ana KonjoviC.
~
1938. g. postala je Clan KomunistiCke partije.
U iivala je veliku p.ofml.arnost naro.Cito medtt radnicim.a 7uSnjevke, gdje jr. ta.da stanovala. Oni stt
joj od milja dali nadimak »Mamica«, Ra.deCi ~~ revolucionarnom raduiCkom pokre~u, Kata je n-auCila da
je baS taj rad i b.orbo fJr-otiv izrabljival:a za prava
radnillw -klase, saslavni dio borb.e za na.rionaZnu slobodu i mWI-opraw~ost meilu ljudima. To je oja.f:alo
nj.ezimt odluf:nost i energiju i razvijalo u njoj sfwsobnost za izvrS.av~nje sve teiih i tdi-h zadataka.
Radi svoga neustraliva rada i odlubwg stava dobila
Dr~ga je partijska Stam,parija u Zagrebu hila u
sta11u Ilije i Drag-ice PaveSiC - 'KlaiCeva u:Jica 17,
koji su i pomaga'li kod umnoZavanja materijala.
Osim njih, u ovoj -su Stampariji radile: Vladislava Novak (Cir:novnica), Katica Fergec (kuCna ,pomoCnica), Alojzija ViSek Ciko,rija i Nar. her.oj
Dragica KonCar (metalska xadnica), koj,a je vrlo
vjeSto iznosila u djeCjim kolicima Stampani materij.al.
Stamparija je radila od O·Zujka 1939. g. do provale 24. XL 1941. g.
U toku 1941. g.-- Parti ja j.e, osim Stampa·rija, o·rganizirala niz malih .tehnika za rumnaZanje materijala. Tu su radile: 'sest'Te Ljubica, Nevenka, Dragica i Katica FiHpoviC, Adela I vankoviC, .Zlata MaruSiC, Katica Uzelac, Olga B'aCe-GoraniC (u Cijem
se ·stanu nalazila tehnika),. Ka:tica Bukvi.C, Maja Rukavina-Kolman, Laura Polak; Maxica Muhar, Regina Tkal-Cec, Zora VuCilovski, Fanika RupCiC, MaTija
Sol jan i mnog·e druge. ·
12
Gotalov.eCka ul. br. 8
Dragica i Rode KmzCar sa grufJom raduika pr,ed tvorn"icom Siemens
je pol:-etkom 1940. g. novo priznanje: izabrmza je
za !:lana Rajonskog komiteta K-P na T·rdnjevki. To
povjer.C<nje »Mamica(( je ubr.zo opr.avdala svojim zalaganjem i us,pjesima. Pored rada u Rajcmskom. komitetu (}bavljala je mnogo drugih, ve-oma vainih konspirativnih poslova. 1939. g. po uputama drug<l Rade Ka:nCara, sekretar.a CK KPH, pronaJla je jed'11.,oga
nar-e.dnika-vodnika, od .koga }e •n.abavljala vojne
obj.ave potrebne drugu KonCaru za n1esmetana puwvanja po sv-im ,dijelor1ima Hrvatske. T,e objave bile
su snabdjevene peCato.m i s njima je em bez smetnje
J;utovao.
Prilikom demonstracija u Zagrebu -u jesen 1939.
g., kada je policij.a vd1!.:z napad na demonstrant.e.
K-at·a je skolila ,prel.J plota u Kr-anj.bev-iCevoj ul-i.ci
i trgala letve, da bi njima snabdjela drugov.e za
borbu protiv policaj,aca. }ednom prilikom prornaJla
je skladilte papi:r-a i maSinu .za r!lmmoZavanje letaka,
koj-tD su hili .spunnili frarnkov.ci. T aj je materijal
prenijela u j.edrmt partijsku tehniku, gdj,e se umnoZavala ilegalna partijska Stampa. Bila je nenaG.maSiva u pronalaienju naCina, kako Sle prenosi ilegaini
partijs.ki .materij,al. Prenosila ga je u koJarki ispod
.salate iii voCa, u s,anduku od r.adio-aparata, u raznim omotima sa natpisima v.elikih trg.ovaCkih firrna
i t. d.
Kada je 1940. .g. tr.ehalo fm:maCi povjedjive
ljude za izgwdnju partijske Jto:mparije u :G.otaloveCkoj ulici na Tr.eSnjevki, -odluCen.o je -da se taj
z.adat.ak povjeri >>Mamici« i joJ n,ekim dr,ugovima.
OduJevljena z(]Jdatkom i dwnim povjerenjem, radila
j.e 'IU!lll'ff?QT1W, brinula se_ da drugQVi ne budu gladni.
odlazila ku(;i, sp.remala im i donosila hr¢nu.
Pre-d Petu parlijsku konferoo.ciju »Mamica« dubiva vaZan zadatak. Pr.edvidena je da se brine Za
dopremu hrane, poswia i drugih stvari' potrebnih
delegatima. Ona j-e domatinski pripremila svaku,
pa i najmanju sitnicu, da hi osigurala Sto boliu
ishranu ul-esnicima konferencije. Tu je op.et doSla
do izr.aiaja njezina snalailjivost.
K.ata, treSn.]evaCka »Marnic.a(<, skrom:na, odluCna
i nf!UstraJiva Zena-borac, bezgr.aniCno j-e v-oljela
svoj.u P.artifu i iskazivala materinsku ljubav svojim
drrugovirma. Brinula s,e svakodnevno o hrani, odjei:i
i .stanovima ilegalaca. Kad su s.e spremali radni.Cki
izleti na Gl,avi.ou ili Ponikve, ona je, por-ed hmne.
koja je hila potrebna nj.ezinoj obitelji, uvij.ek uzznwla pon,eJto r-e.zerve za sluCaj, ako nai.de nel~i .o,d
drugova ilegalaca.
Pore.d -ostaloga svog partijskog r.ada, )>M(Mnica«
je uvijek nalazila vr.em. ena i mog,uCnosti. da se po~
brine o smj.eStaju i svim drugim potrebama onih
drugova, --koji su Zivjeli u ilegalnosti i saki·ivalj se
od n,eprijatelja.
K.ada je 1941. g. olm-pator pa-robio n-aJu zemlju.
»Mamica(( je joS_neumornije mdila. Uvij.ek u prvim
r.e.dovima, b.odrila j,e drugove i ulij.evala im vjel'lt
u pobjedu. Policija ju je zapazila i uhapsila. Ali
na jn;esluSavmnju ona nij.e niSta priznavaZ.a. Kako
nije hilo dokaza pr,Otiv nje, puStena je na slobodu.
Nastavila je raditi, ali' ne .dugo.
Kad je Mj.esni komitet KP Zagr-eb organizirao
akciju za osloboilenje wufre d11ugova iz ustaSkog lugora u Kerestincu, noCu izmetlu 18. i 14. s,rjmja
1941. g., uC,estvovala j.e u toj akciji i Kata. T.e noli.
cma j.e u borbi sa u.staStima iz.gubila. Ziv.ot.
Za njezin smnoprij-e-.gor-an i nesebiCa:n rad, za
herojskq drZanje i velike tU)sluge iska.zane Partiji,
Prezidijum Narodne skupStine FNR] odlikovao j.e
20. · Xll. 1951. g. Katu Dumbovii .Ordernom NarodnQga He-roja.
13
�I
I
I·
I
Dokument S
Dokument
G
PO§TANSKA POTVRDA OD 15. X. 1940. U ZAGREBU ZA POSLANE PAKETE
sPANJOLSKIM BORCIMA U I.OGORE ARGELES I VERNET'
PRVE PRIPREME ZA NARODNI USTANAK
Clanak Z. Zivkovi.f:a iz »Zene u borbi'rr, glasila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku broj .8, travauj 1944.
T AKO SMO POCELI PRIJE TRI GO DINE
1
Ori,gin.al ov·e potvrde na1a:.-,i se u arhivu CK
SKH.
Ljeti 1939. g. fO"rmiran j'e 'U 'Za,grebu na inicijativu 1CK 'KPH, odlbor za Sp<t!njoke, t. zv. >>Spanski komitet«, koji j-e organizirao slanj.e paketa dobrovoljcima ~panjolsko-g rata iz Ju.goslavije, interniranim u francuskim koncentracionim logorima, te
VGdio borbu za njihov .povratak u zemlju. Clanovi
tog odbora hili su: Karla MrazoviC-Ga.Spar, Marijan
KrajaCiC, lvo Rukavina, Beba KrajaCiC, Dina ZlatiC,
Nata~a Tkalec i Bude Bo-rjan. Osim mnogih Clanova
obitelji ~panjolskih dobrovoljaca Stefice Crno·jevac, lm.cije Borj,an. Mari.i'e RauSeviC, NataSe Tkalec, Katice Rusek, ma jke Rudi Domanya, majke
V elimira Drekslera, RuZe ZlatiC, mnoge Zene i studenti radili su na pomoCi Spanjolskim do'brovoljcima. U tom se radu .istiCu: Kata GovoruSiC, Katica
Postl, Anica Rakar-Ma.gaSiC, Galj.a KorporiC, Mira
Sab, Ada FiSer, Ivanka MuaCeviC, Darin.ka Jurdana, Milka Kufrin. Zlata MaruSit, Ada Prica, Marij.a Soljan, Maja Komar-Jankes, Ta.tjana MariniC,
Sofija JoviC i druge.
Poslije okupacije naSe zemlje, C:K je organizirao p:rebacivanje Spanjolskih bora·ca · iz NjemaCke
Ggdje su hili otjerani na rad) u Ju.goslaviju, kako bi .
svojim iskustvima pridonijeli razvijanju narodnog
ustanka. Ovim prebacivanj em rukovodio j e Clan
CK Narrodni heroj Vlado PopoviC. Na tom radu
istica:la se Nevenka Tepavac, koja j-e preko Augusta CiliCa i njegove drugarice uspostavila veze za
prebacivanje ,prema Zagrehu. Sam bijeg Spanjolskih
dobrovoljaca iz NjemaCke orga-nizirao je Cvjdko
VeCeslav-Flores, bivSi Span_jolski 'horae.
U Zagrebu je CK, pre·ko Pokra_jinskog odbora
N amdne pomoCi", fo:rmirao posehan odbor za prihvaCanj-e i smjeStaj :Spanjolskih bora·ca. Uz pamo-C ,partijske organizacije i Namdne pomoCi Zagreba u
toku 1941. g. prihvaCeno je u Zagre'bu i otpremljeno
dal je na ra.d preko ..stotinu Spanjolskih dobf(}volja.~a.
U tom odboru i na v;ezama sa Spanjolskim borcima
radile su i mnoge Zene: Dina Zla·tiC, Stefica Crnojevac, Zlata MarruSiC, Berta PetriCiC, Anica Rakar-MagaSiC, Milka Zo;ri6-JovanoviC i mno.ge -.druge, koje
su davale ·svoje stanove, odj-eCu i hranu. Anka Berus, kao Clan ·Pokrajinskog odbora Narrodne pomo6,
dnevno je rukovodila radom ovog odbora.
_ Glavna jav·ka za dolazak Span_iolskih boraca bil~
_i.e kod Stefice Crnojevac, Tra.tinska· 14 (danas ul.
Rade Koncara).
Kad je pal.a Jugoslavija, po·Oeli su sti-zati gi puta kad dodemo, premetnut Cem'O sve,
u naSe s·elo sa svih strana vojni"ci preko
pa ak:o Sto nad·emo, teS.ko vama svima«. Sum·a i jaruga_, krijuCi se ·Od svakoga. Narod
>>Siobodno<<, odgov·o-rila sam. >>Aka hocete
&e neprijatelj.ski odno,si!o prema njima, mim.oZete i sada.«.
sJ.e·Ci da su izdajtce, a ne znajuCi da su· i
Odo,i!e. Brie vadi pusku i<spod da.saka,
sami izdani- od svojih ofki1ra i generala.
nasi je van, zakopavaj u- baS,Cu i~ sadi- luk
Sti!Zu jedan po jedan, a moga muZa nema.
oduzroo. Poslije, vadi je, - bojim se za~dat
·Te·Ska m:e bi:ig.a mori, Sto je s njime: j.e li . Ce, Cisti je i opet sakrivaj, a stra' me mrtav iH ranjen, je li za-roblj.en ili se muCi
ukraj puta smo, opazi~ Ce ko.
krijuCi se, ne znajuCi ni' kuda Ce ni Sta Ce·.
J edne noCi dod.e osarm partizan a. DoSli
UoCi Uskr.sa trie me iza sna d.ozivanje.
da s~e ogriju i1 ,Sto pojedu. Tada sam· prvj
SkoC.im. Prepala se, ne mogu .se sabrati. Tko
puta vidj·ela drugove. Prii'ali SU, kako je nas
je? N eprijate•lj m<Jzda Hi nek<>kve ustase? · naro.d j,zdan i p'rodan faS.izmu. Zato· ,gu se
A gla..s mi je poznat, viCe: »·Cuj·eS li, ja sam, oni digU pod .vodstvom Kumunisti'Cke partitvoj Milan.« Naglo mi se krv vratila u Zile-, je·, da •ohrane· naB narod' i upute ga pravim
pa me -CiSto· -zaguSi:la; n-e mogu ni krenutt da
putem do slobode. »Sarno da se o.ruzja dootvorim· vrata.
kopamo ... «
Kad sam -izaS·la, pita m·e im-a li kakve neIzaSia sam i vratila se s puSkom u ruci.
prijateljske V·ojske u selu. Ka.Zem da nema,
- Ev·o, hila sam u v-elilioj muci, dok sam
a on od ve&elj a metak ispa!lio u zr>rk. A u
Cuvala i saCuvala oruZje za vas, m:ili drugokuCi, kad se 'malo odmorio, ·zam.isli se·: »Povi, osvetn:iJci naSi.1
grij·eSi•(} sam'«, kaie, »Sto sam pucao i odao
s·e na taj naCi-n, da sam doni{) puSku. Sad
Cu je m·orati pl'edati.«
Zamislila se i ja. St<> bi? Predati? Ne
valja du.Smane pomagati, a s·ebe ostaviti
g.oloruka. OdluCim: ne Cern(} je predavati,
sakrit Ce.mo j-e.
Drugi dan opomi·nJem muZa, trebalo bi
pu.sku skloniti. A on bezvoljno odmahne ruk!mn.: »Pucao ,sam, pa s·e veC zna, da je i1mam.
,Bojim .se, nastradat C.emo; najbolje bi bilo
da j_e predamo·!« Ali ja odluCno· zgrabim
puSku, ne dam j.e! Sanijela j.e ja u podrum
i sakrila. A muZ je o,dnio samo vojniCku
robu i predao je ustaSki•m vlastima.
J edno.ga dana dodose ustase. Odsj ekle
mise noge ·Od stra:ha. Ako udu u kuCu i'_premetnu je, naCi Ce pu·Sku. J edva i,zadem pred
njih, ave u nadi da Cu ih zad.rZati da ne
ulaze· unutra. Pitaju me:
SnaSo, gdje ti j·e mu.Z·?
Otisao je u drva.
A gdje mu je puska?
Kakva, kaZem, nUe je n1 11mao. Ono
Sto- j·e doni1o i.z vojske, predao je, evo potvrde ...
Hled.aju me, a ja njih, a usta i zuhe ,stiS·Cem. VeCe s-ilazi ,sa'· bregova, i sjen nj.en v·ec
Donosimo ovaj Clanak, iako je kasonijeg
pada po zaseoku. J edan ustaSa okrenu se, rna,1 radi toga, jer pokazuje raspoloknje naroda datuLike
pogleda naolmlo. »Kasno je«, k:i.Ze, »ne mo- p()slije sloma bivSe Ju,goslavije i u prvim ustaniCkim
zem() se zadrzavati. Ali pazi se, sna.So, dru- danima.
15
14
,___.----·,
\
�Dokument 7 (neprijate)jskl).
IZVJEsTAJ GRUPE KARABINJERA IZ ZADRA OD 15. SRPNJA 1941.
0 ZLOciNIMA USTAsA U LICI'
1 PreStampano iz »Zhornika dokunienata i podataka o narodno-oslob?dila,~kom.. ratm . ju~osloven
skih naro·da«, izdanje VoJllO htston]skog tnstltuta JA,
Beograd 195'2., tom V., knj. 1., dok hr. 229, str . .:>11.
2 0 usta.Skim zvj~stvima ~rotiv. srpsko_g ~ta~ov
niStva hrvatskih kra]'eva, prottv mtrnth. lju~~· .ze:r;ta
i djece, govore ~ neki ·dru~gi_vdok~mentt tahjanskth
okupacionih vlas1t; karakte~ts~tcan J'C akt od .~9.
1941.,· koji komanda ~.arabm]era. za Dalm~ClJU, sa~JC
guverneru za Dalmat;:IJU u Za?ru, a u. koJem. tZVJCStav:a guvernera, da .JC neka V.JerodostO.Jna nsoba Ja-
yr_I.
TERITORIJALNA LEGIJA
KR. KARABINJERA U ANCONI
Grupa iz Zadra2
Nl/123 prot. pov. od
Zadar, 15. jula 1941. XIX
ci"uglavnom pobje.gli, pohvatali Zene, star.ce i djecu.
jednu su grupu. odveli. u o;pl:inu i ta~o ih muCili.
M·edu 'mnogtm ZVJerstvtma, ustase su toko~
1941. poCinili u Lici i ove ~Jo,~ine.: U kotaru _Donp
Lapac usta.Se, su ko~cem sv.tbn]a tZ selva Melm~vca
odveli 92 muskarca, tz NefblJt~sa 1.50 mus.karaca! vrzena
i djece i ·sv;e ih Zive pobacalt u .J~Iffi~ kod Bonce':'"c~
(4 kilo'ffie,t.ra od Lapca). U BrubnJU su pokl~h 1
s.palili ·8·0 ljudi. U .li.pnju .odveli ·su dva kamwna
puna ljudi 1 pobacah th u Jame k?d Or;avca, a n.~·
rodu su rekli, da ih vode na preslusavan.Je u Gosptc.
Predmet: Vijesti s one strane granice. ...
J$:r. guvernatoratu Dalmacije - Kabinet
K.r. prefekturi
Kr. guvernatoru - Glav. insp. jav. sigur.
Kr. kvesturi - ZADAR
i radi znanja:
Kofl?.alldi kr. karabinjera
Guvernatorata Dalmacije
ii
il
I'
'rri
IJ'i.' ·
':
II
i''
'
I •
1·:
Karabinj.eri iJz _Kistanja izvjeStavaju da
se, uza sva nared·enja Poglavnika, sve to viSe ·nastavljaju repr:esalije ustaSa protiv Srba
u mj-estima preko granice.
l1zgleda da je centar te 'krvave aktivnosti
opCina Srb, gdje su se des'ili ovi dogadaj]:
I. Dana 18. juna ustaSe, nakon Sto su pri~
silili sveCenika Spasu Lavrnja iz Suvaj.e da
s~de iz P·oStanskog automobi'la, ·atj·erali su
ga u Snmu :i! ubili.
. II: Dana 19. juna ustase su uhapsHi KeCa -·~·oku, Zeuu Jovana KeCa, RadenorviC MiIenu, Z.etrm Ste·Vana RadenoviCa, bivS,eg po~
slantka, Petra Ras-toviCa, Bi-anka MiljuSa,
Simu Vojvo.diCa, DuSana U:gricu i Mila Desnicu i nakon Sto -su ih 1zlostavljali, raJnili su
bajonetima u noge Petra ·RastnviCa i Branka MHju.Sa. Zatim, nakon . Stu su ih joS tukli, pustili su KeCa Soku, RadenoviC MHe·nu,
Desnicu Mila i U gricu DuSana, dok su zatvorili u tam.nicu Petra RastoviCa, MiljuS
Bran'ka i, Simu VojvodiCa, koji su zatim
uspjeli da pobjegnu. Zatim su ponovo uhapsili DuSana Ugricu i' i.zvevSi ga u Sumu zvanu »Kuk«, iznad Donj,eg Lapca, nako-n ~Sto
su ga ubiU, baciSe· u ponor.
III. Dana 30. juna ustase su uhapsili Danu Batinicu, lugara u p,enziji i njegovog sina
.Du8ana, te su ih strasno tukU. Nakon toga
pustili su na slobodu DuSana, a nastavili da
tu:ku oca, 'k;oji je od toga umro u ustaSkoj
komandi u Srbu. Les j e potom zakopan u
polju, koje j,e vl!bsnlstvo Omcikus Milke, nedaleko ·od kasarne.
IV. Dana 26. juna, na.Cu dok su spavwli,
bi1i su uhapSeni Drago OZegoviC Bracin,
Mile Grg;c Jovanov, Milan Icitovic, Ilija
skoric, MHan Vojvodic, Petar 2e.Zelj, Stevan Rajak, Ilija Keca, Voji,slav IVIileusnic,
Wja Voj\"<>dic, Dusan Ugrica, Stevan VjeStica, .Sim.a KaliniC, Dane •OgnjenoviC., Petar
Desnica Petrov i· Duro Vojvodi"C Durilll,
koji su vezanih ruku i nogu Zicom i landrna odvezeni kamionom u .Sumu zv.anu »Kuk«
16
povrh Donjeg Lapca, te 2atim ubijeni i baCeni u ponor, ·osim Voji,slava "MiJl-eusniCa,
Petra Desnice i .Sime KaUniCa, koji su
uspjeli da pobjegnu.
V. Dana 27. juna ustase su uhapsili Pilja Petra, Duru J ovaniCa, Davida Medi~a i
Duru Di'niCa, ,s·vi iz Metka i druga "lica Cija
su imena nepoznata. Odveli 'su ih kamionom
u .Sumu »Kuk« i· ubili.
VI. Dana 1. jula ustase su zapaJili se1<>
Suvaja. U tom j.e poZaru: i·zg,orje1o 25 ku:Ca.
U tom su selu ustaSe: ubili Zene·; djecu i 1jude u ukupnom· broju oko 300 lica, o·d svih je
170 z.ako,pano u tri jame, a •o.stali su spaljeni.
Takod.er u Suvaji, d.esirlo ~se je i ova: .. Zeni s.v-eCenika Spase Lavrnja, koji je ranije
bio ubijen, ustaSe su rasporili trbuh i.zvukavSi Zivo· dij·ete, koje su ubili.
Djevojci Angeli KeCa zabili su noZeve
u grudi. Osim toga uhva..tili su Zorku KeCa,
koja je bje,zala iz zapaljene kuCe i Zivu su
je bacili u vatru. Od porodica Sav·e KeCa
zaklano je i ubijeno 12 osoba, medu kojima
S·edmero dj.ece.
NejJrijat.elj 7e f;a[io s.e[a
VII. Dana 2. jula u selu Osredci ustase
·SU zapali.li za.paljivim
tombama nelwUko
kuC.a i m~ga·za i ubili Radu GrbiCa, Jovana
Grbica, Iliju Grbica, Dusana Grbica, Stevana, Nikolu i· Dorda DamjanoviC.a, Simu GrbiCa, Bokan Danila, ZoriC Jovana: PeiC Smiljanu i NovakoviC. Iliju.
Istoga dana u selu Kruskovaca, kod Srba,
bila je 1zaklana porodi.ca Davida Desnice, ad
Certid Clana, zatim Zena i sluiavka Ante
· PeriCa kao i Milka 'R3:d.enoviC, ,Soka Radeno-.
vic, Jovanka Radenovic i sin Ni'ko'le RadenoviC.a.
Napokon ustase su op]jackaJi sve ducane
opmne Srb i privatne stano·ve izbjeglih porodica, te su u:zeli sto~u. 3
M.P.
Kapetan, priv. komandant grupe
Umberto Buonassisi
vila, kako 'll·StaS.e sada u zoni GraCaca v_rSe ~.a?
Srbima j.oS okwtni}e zloCine, nego Sto su th vrsth,
dok su tamo bile talij.anske trupe.
U nekoj jami, oko. 2DO metar.a od,.. 'kuCe _MarC·etiC
Do.rda, trgov·ca, nalazt se mno.g_o lesev~ s~,tn~, ne.-:
jake dj.ece, a desetak l!lctara da'lJe_, drugt Jeseyt, kOJl
su na brzinu pokopallll, tako da tz z·emlJC Vtrre pojedini dijelovi ljudskih tjelesa.
Dana 16. VII. ustaSe muslimani zapalili su selo
Grab u opCini GraCac i na cesti tiooZevima ubili dvije Zene.
U Smiljanu kraj GospiCa osnovan je koncentracioni logoi sa o.ko 5.000 S.rba, -a Zivotni. uslovi su
u logoru tako o·Cajni, da je njihova ·smrt s1guma.
Ovaj akt po.~pi·sao je p~·kovnik, ko~andant .karabinjera ~y~rnato•rat~, Simsepp~. But.tt, a ~_lJJ_av
ljen j.e u .knJtZt: ».SaopcenJe (} tahJansk!m zl?-ctmm,..a
protiv Ju,godavij·e i nj.enih. naroda«, tzdanJe Drz.
komisije za utvrdivanje zloCma okupatora, B.eograd
U kota'fu GraCa·c ustaSe su v·eC u havnju 1941.
poCeli ,sa svakodnevnim hapScnj.em. Prvc su gru~e
uhapSenika za.tvarali u Zan~aronerijsk_u. kasarnu, .gdJe
su ih muCili, .a zatim su 1h od':'odih prelJla GospiCu i putem ih Sltrijeljali; kasniJe su uhapsene od~o.dili do TuCiCa - panora RiCice pod ~astovaCom
~ i tu ih joS na:pola .Zive bacali u Tube.
U udbin.Skom kotaru poCeli ~ u~taSe s ~ap~~nji
ma u svibnju 1'941. te odvoddt .I}ude. naJpr~Je u
udbins:ki zatVOI:, a odandc u Gosptc, gdJe su 1~ n~
zvjerski naCin muCi.li (r~z.ali im uh":•. J?r?reztvah
mes-o i u rane sipah sol tit sodu, :prebtjah tm noge
i ruke). Nakon tih muCenja, oni su ubijali htve. a
neke 'su jo.S Zive bacali u j,amu Jadovno. 28. VII.
1'941. is-elili su ustaSe sv·e Srbe iz opCine PliotviCki
Ljeskovac prema Bo·sanskom Petrovcu.
27. VII. 1941_. pohvatali. su ust~Se_ u opCini ~iC~o
Pebrovo :Selo oko 90'0 ljudr pod tzhkom, _ da .~e. 1~
poslati na ·rad u NjemaCku, odveli. ih na Pr~.1eb,oJ
i ve.Cim dijelom poubijali na Ba•ranrma kod Bthaca
194,6.
3 2. VII. 1941. doSlo je u Srb oko 17 kamiona
ustaSa i domobrana, koji · su, buduCi da su muSkar-
2
2ene Hrvatske u NOB
li
�Dokument
a
NoC smo provell u -Sumi. tT zoru krenu
moj muZ Dmitar da izvidi·, gdje se ·na1azimo
- nikada se viSe ne povrati.
USTAsKI TEROR U DIVOSELU
Prilwz /osipa Barkovil::a iz ))Zene u borbiu; glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatske broj lJ, stndeni 1944. 1
Tako je zapoceo pokolj.
Do danas sm-o bjeZali veC Cetrdes·et i pet
puta, a pobij·enn j e iz naS·eg sela, od ustaSa
DIVOSELO
Na pod·noZju Velebita, prekriven.e SlllJe'"
g·om, niZu se. male bajte Divosela. N_a svw]{.oj
je samo toliki ·otv-or za vrata, kali.ko se Covjek moze kroz nji!f pmvuci. U bajti je cesto smj.eSteno i po nekoliko porodica, koje
s.e guSe u toj tjesnoCi. U njima 6eS· naCi saroo Zene, po koje-ga starca i sitnu djecu.
Njihovi muZ·evi, si·novi i. braCa, nalaze &e u
redovi·m'a Narod:no-os.lobodilaCke vojske.
U jednoj od tih bajti, ispod Visocice, stanuje Pera. Cvijan-oviC, siromaSna udovic_a
bez ikoga svo·ga. Nikog rodenoga nema ona
u -sv-ojoj bajti. MuZ je mrta·v, a kCer Zivi
negdje u svij.etu. Ona je C.eka, -ali se od neke
strepnje, da je nikada ne ce ugledati, tesko
brani majCino srce.
Na malom ognji,Stu pucketa vatra. Pera
skutrena u_ CoSku .svoj.e Suplje bajte pro·Zivlja:va vee nebrojeni put teS'ke tre-nutke iz
straSnih dana lmlovoza devetsto Cetrdes.et i
prve g.odine.
- J a ~sam se, - priCa P·era - sakrila
sa svoj'Om porodicom i s ostalim narodom
1:1 Sumu KruSkovaCu. Mislili smo, da smo
tamo potpiJno sigurni. JnS moj muZ Dmita-r
reCe: »E, ovdje nas ne bi naSH, da nas traZe i godinu dana!«
Ali ono Sto je za nas izgledalo nemoguCe
- ipak se dogodilo. Medu wst:>sama, koji
su Sume pretraZivali, nalaozHo ih ,se. nelwliko
iz obHZnji.h .sela, koji su poznavali svaku
stazu i uvalu.
Opko.JiSe nas i iskrsnuS-e- p·re-d nas s·a svih
strana. Njihovi zapovj·ednici rekoSe nam,
da se niSta n-e .bojimo, jer da Ce nas odv-e;sti
na sigurno mj-esto u GospiC. Doveli su nas
do nekih kuca u zaselku Alanku, gdje su
skupljali na jednom mj-estu i to sve one,
koje su toga dana uhvatili. Bilo ·je tu muska- .
raca mladih, starijih, Zena, djevojaka i dj-ec.e
od one najmanje, p.a do .starijih djeCa:ka.
UstaSke krvave bajunete i unif;orme i njihovi izbezumljeni Zivotinjski izgledi nisu oheC:.avali niSta dobra:. SvezaSe nam svima ruke
na_ leda i povedoSe nas. Us~oro vidjesmo, ~
da nas· ne vode u pravcu -GnspiCa, veC u guS-Cu .Sumu Velebita. Znali smo, da nam se
pribliZava svrS·etak. Dodosmo·, u:z oCajnu vri-
'i
---,
18
1 3. kolov.oza 1941. napali su liCki pa,rtizani ustaSki stan u Div.o.se1u, u kojem •se nala:zilo deset ustaSa, no ;prije napada na stan .ev;akui~ano je sve st~
novniStvo iz sela sa sto•kom I 1-movmom u bre~ulJ~
ke iStpod Velebita, kako se ustaSe ne 'hi osvebvah
nad golorukim narodom. Drugog dana u .p~a,sk?
zorje napali .su ustaSe i voj-ska logor eva.kmTam_h
Div?SJeljana, opkolivSi no·Cu Citav logor, te su tz
sku djece i majka, do duboke, na prvi pogled prik:rivene jame - provalije~
Onako, kako smo redom dolazili, ustase
poce,se jednoga , po jednoga probadatf bajunetama i bacati u provaJiju, Vidj.e·la sam na
svoje oCi, kak{) susjedi i ostali ljudi, poluZivi, p-oluz.aklani, strmoglavce padaju u jamu. UstaS·e s·u urlali od ves.elja, nasladujuCi
se mlaz-ovima krvi, koji su kuljali i'Z probodenih tj elesa.
DoguraSe i mene do pr-ovalije. Otimala
sam S·e,- ali su me njih dvojica d{).gurali, dok
me treCi probode i sruSi bajunetom :Prema
ot¥oru. Osj,etih da padam. U padu sam t>da-.
-'rala Ca.s o je·dnu, Cas o drugu stranu provalij e, dok se ne strop·o.Stah na d·no. Pal a sam
· na leda i sva stuCena nisam se mo-gla ni pomalk:nuti. Gledala sam kako pad,aju nove zrtve. Ouju se uza&ni krikovi, Majke u padu
~ovu svoju. dj·ecu, a djeca majke. Stenje se
u palumraku jazbine, svuda o-:ko m.ene. Svu,_
da leSe-vi i pol·uZivi Jjudi. Pipam da s-e m-alo
pomaknem, a za prste m-i se liJepi neSto
top1o.. To je krv. Krv se cijedi i s•a. stijena
provalije, Na je·dnom kraju provalije·, vukuCi se p-o dnu, nadem svoga rn·u-Za Dmitra
i -kC-er Milevu. Baca.nj e oz;ga •zavrSi. Iza toga
zaCu se gore butka. U staSe na valj aSe i srusLse na nas gromade kamenj a i nekalkvu
g~edu. Vikali smo od uZasa i taka joB
vi.Se _j.erdan drugo-g us-travljhnalfi. Oz.g'la se
prosu ki.Sa tanadi. Skutri.smo se uz krvlju
zalivene stijene. To JoS dotuCe neke, koji su
hili Zivi. IJza paljbe nasta na tre-n ti.Sina. Psi
- ne CuvSi viSe niSta - ·a-doSe, mis,leCi da
smo svi mTtvi. Tek po-slij.e nasta jauk i zapomaga·nje. U crnaj hropteCoj masi traZi1i
su s·e poj·edini Clanovi por-o.dica, dtO:zivajuCi
s•e i'zbee.um•ljenim, iznemoglim glasovima.
U pr·ovaliji se naSio nas Zivih j-edanaest. BiU smo- svi pri svij.esti, aU oS<inruCeni o.d ·straha i muka. Kad smo se- malo .smirili, poCesm·o se dog-ovarati kak·o· da se izvuC·ernn iz ·provali•je. Bila sam jaCa ad a•stalih,
i ani s-e preko mojih leda pope.Se na gre-du,
pa do uZeg otvora, gdje nasta·viS-e penjanje
laktovima i raskrvavljenim rukama. Ja izadoh posljednja.
o-kupato-~a, oko sedam stotina muSkaraca,
Zena i djece.
Ali ni-smo se dali. Sve naSe Sto m-oZe puSku nO's•iti, oti.Slo _j-e u borbu, da se sv.eti bez
-milosti.
Pera zavrs1 svoju priCu i nasloni glavu
na suhe, uzdrhtale ruke.
1_
puSkomitraljeza i puSaka stali pucati po na~od~.
'rako im se. o-dma.h suprotsta~ila. grul?a o'boruzamh _
ljudi da zaStiti uzmak Zena. 1 djec_e •. 1pak. su ustaSe
Uspjeli zarolbiti oko 7·0 . Zena, d1ece 1 staraca.
Sv( su :zarobljeni-ci o-Q.vezem u. selo Alanak pod ,Yelebitom i tu su lbacani Zivi u 1~dan pon?r· Od cttave zaro-bljerie skupine DivoselJa~a 'llSP)':lo se spa/
siti samo 9 tdko ranj-enih osoba I prob1t1 se do novog lo.gora. Divoseljana.
\
Popaljeno Divoselo
Dokument 9
REZOLUCIJA SA SKUPsTINE 1:ENA DRVARSKE DOLINE OD 21. VIII. 1941.1
Zene i Zenska omladina Drvarske doline 2
donijele su na svojoj tikupstini odrzanoj 21.
augusta o. g. u RadniCkom domu sledeCu
:rez-oluciju:
U Casu kada narodi J ugo&lavije· u Cvrstom
jedinstvu ustaju u bnrbu IZa_ slofrodu i ravnopravno-st, u botbu p~otiv faSistiCk~h _·akupatora i njihovih slugu placenika, ~ ca~u k~_da
se ostvaruje Sves.lavenski front 1 zaJedmCin
front svih nara.cta protiv hitlerizma - te
najve6e kuge Covj.eCanstva - mi Zen~ i dje-
vojke Drvars-ke doline p•ozdravlj·~~no n~:od
no-oslobo-dilaCke horce na·Sega kraJa, koJI tSU
u juna-Ckom naletu oCistili naSu dolin? od
ustaSkih Oandita i pla-Cenika, pazdravlJamo
borbu naSih o-Ce-va, muZeva, sinova i braCe
koji danas junaCki stoje iza busija na fronto:
vima naSim, kaa Cuvari naSih ognji.Sta 1
Zivota.
Pozdravljamo ih kaQ uCesnike ove velike
bitke koja danas .zahvata citav svijet i k~ja
se vodi oko toga da li Ce CavjeCanstvo aa sv1m
I
19
�Dokument 10 (neprijateljski)
svojim najhaljim telmvinama biti baCeno
za desetine godina unazad pod faSistiC.kom
Cizmom i1i Ce kona.Cn-o i potpuno· u ovoj sudbonoSnoj borbi izvoj·evati ·bolji Zivot u slobodi, radu i blagorstanju.
Pozdravlj amo ih kao dostojne sin.ove naSih oCeva i djedova, koji su isto taka po zbjegovima i i,za busija u na&im bosans'kim klancima i planinama branili svoju rqdenu grudu
i svoj rad, sv.oj.e- svetinje i svoju Cast, da sv,e
to ne bude u prah satrveno pod kopitama
osvajaCkih hotdi.
·
Po.zdravljamn ih kan junaCke· borce i suborce nepobjedive Crvene· Armije, armije
slobodnih 1Sovjetskih naroda, koji danas stoje
na· Celu bor:be protiv fa·Sisti.Ckih razbojniCkih
hnrdi i nanose im uniS:tavajuCe udarce.
Mi Zene i djevojke, radnice, seljank,e i
gradanke, mi majke, kCeri i sestre, mi .smo
preZivje\ie, poslije faSistiCke o'kupacije i .dolaska na vlast faSistiCkog plaCe·nika i krvoloka PaveliCa i nje,govih ustaSkih bandi, erne
, dane ·zvj.erstva i pustoS·enja.
Mi srpske Zene, mi .smn najte'Ze- i hajbo.Jnije morale da osjetimo svu te'Zinu i strahotu
tragedije, ~oju je p-re-Zivio i j.o,,S uvijek preZivljava srpski narod neoslobodenih oblasti.
Mi srpske Zene znamo da dijeHmo hrvatski mirod, po.Stene hrvats'ke, muZev:e', grada i
se]a~. hrvatske· majke, Zene, -sestre i kCeri, ad
usta·Skih razbojnika, mi znamo da su se i
njima -stezala ·srca u grCu i ba.Jnom saosjeCaju zbug zvj·erski pralivene krvi nevinag srpskog naroda, zbog pakalja i stradanja naSih
otaca, muZeva, sinava i nas samih.
Mi znamo .da su ustaSki razbajnici i njihovi faSisth-!:ki okupatori nared'bodavci skri~
viii nasil}j.e nad srpskim naradom .samo da bi
nas zavedene mogli Ja.kJSe podjarmljivati, izrabljivati i uni'Stavati. Mi kao majke, kao
Zene, kaa· sestre, kCeri i dj·evajke prognanih,
pozatvaranih, zvj.er:ski muCenih i ubijanih,
vapimo za asvetom nevine krvi naSih najdraZih i naSih najmilijih, naSih hranitelja i •naSih u21danica, 'Za osvetom kaja treba da pogo.di sve ·one, koji su okrvavili iH pomo,gli
okrvaviti naSam krvlju svoje- zloCinaCke rutk,e·,
ali ne i 'Za osvetom i za nevinim hrvatskim
i muslima:nskim Zivljem, koji svu tu krv nije
Zelia, nije htin, nije skrivio- i koji danas zajedno sa naSim. narodom diZe se da zatr-e
uzroC:p.ike na,Seg zajedni·Ckog nesreCnog ud·es.a ~ rruzbajniCki faS'izam.
1
Original dok. nalazi se u a-rhivi CK SKH.
U sr,pnju 1941. g. partizani oslobadaju podruCje na tromedi Bosne, Like i Dalmacije 'koje
obuhvaCa: Drvar, Bosansko 'Gr.ahovo i 'Donji Lapac.
Taj terito.rij dde partizanski odredi u toku Citavo.g
kolovoza i ,polo:vine rujna. Odre-di · se proSiruju i
uCvrSCujru, stva•raju se i organizadje Zena. U Drvaru
_ie u Domu kulture ·21. kolovoza 1941. odrZana konferencija Zena, na kojoj 'su prvi put istupile Zene
2
20
Mi hrvatske Zene i, djevojke pruZamo sestrinsku ·ruku varna patniCkim .srp:ski-m Zenama, vaSa nes.reCa hila je i naSa nesre·Ca, vaS
bol bio je i nas bol. Mi smo shvatile, da izdajnik Pav·eliC i njegavi zUkovci ne nose naSem
narodu slobodu i bolju buducnost, nego da
sa tom naS·om buduCnoSCu advratno trguju,
· da nas izdaju i p!'lodaju, da ..s:u ani bacili hrvatski narod Dalm·acije i 1\'Iedumurja U' jaram
istih faSisUCkih bandita, njihovih zloCina i
nasilja, koja danas pro-Zivljava srpski narod
pod njemaCk0m oku-pacijnm i pod svajim izrodima i izdajicama ACimaviCima, LjotiCima,
Cincar MarkoviCima i t. d ..
Krv, nevina kr'V neduZnih· Zrtava s.rps~og
naroda trebala j:e do onemo,guCi naSe Cvrsto
jedinstvo u .borbi protiv zajedniCk·og neprijatelja, protiv faSistiClmg ropstva i tiranije-.
Mi slovenslke Zene-, koje sma morale da
ostavimo sve svojer imanje, sav sy.oj trud i
m uku, da ·ostavimo· i1za sebe puste radne: domove, da ,g.Iedamo kako nam faSistiCki silnici
odvode u NjemaCku i prodaju naSe sin-eve
kao robove rada, kako nam na;S,e kC.eri i sestre
odvod·e 'kao bijelo roblje za Hitlerove pob}eSnjele pse. Mi ·sm.o doSle ll' ovu vaSu sirotinju
i vi ste nas primile kao svoje sestre. Vi ste
nam dale potp-oru -kakvu samo porablj.eni narad mnZe da dad·e drugom narodu poro·bljrenam od istog duSmanina i dZelata.
... Zene i om-ladinke, pomo.zimo naSe bo·rce
na mrtvim straZ-arna naSe slobode, pom:q0.i_rno
o·ne kaji danas po kiSi i po suncu', danju i
noCu, kroz kurS-ume pronase, .zastavu naSe.g
spasa i naSeg boljeg Zivata. Pomozimo ih da
asjete, da smo uvijek u mislima sa njima
kao Sto su i oni sa nama, da je njihov posao
i naS posao, da je njihova pobjeda i naSa
pobjeda.
Poma.zimo ih, j.er buduCnost ·za koju se
danas· zajedniCki borimo- donijeti Ce nam ne
sama nacionalnu s·lobodu i nezavisnost, nego
i slobodu nama kao Zenarna, oslobodit -ce na:Se stvaralaCke sna~e, osposobit Ce nas da
sva na.jplemenitija Cuv-stva kaja u sebi no.simo kaa majke i kao sestre nesebiCno darujemo svom narodu i Citavom lju:dskom rodu.
Zivjeli junacki borci nase narodno-oslobodilacke vojske, naJi uzdanici i zastitnici!
Zivjelo sesirinstvo srpskih, hrvatskih, slo. venackih i svih slavenskih zena u bo.rbi protiv najvef:eg neprijatelja covjei'anstva!
seljanke. Konferencija je postaviLa ka-o prvu zada_Cu pomoC fronti i organiziranje ·Zena ·po teritorijaln:om principu. Na konf·erenci ji 'SU prisrustvov-ale i
Zene izbjeglice iz sda oko P·litvitkih jezera, koje
'kasnije postaju orgarniz,atori Zena u svo'nl kraju. Medu njima su ·bile: NaranCa i DuSanka KonCar,
Dara VujnoviC-CudiC i Draga BogdanoviC, koje· ·su
tada .bile SKOJ-evke. Konferencija je donijela »Re:zoluciju. 'sa skupS_tine Zena Drvarske doline.«
DO PIS RA VNATELJSTVA USTAsKOG REDARSTVA ZA VEL. ZUPU PRIGORJE
I ZAGREB OD 9. VIII. 1941. INSTITUTU ZA SUDSKU MEDICINU I KRIMINALISTIKU U ZAGREBU, KOJIM SE TRAzi OBDUKCIJA MRTVOG TIJELA
NADE HEILIGSTEIN'
· ~AVNA TELJSfV.0
. .
.
Nade
nom
razkuzno~
USTA$KOG REDARSTVA
�Dokument 1!
P ARTIZANSKE AKCIJE KRAJEM LIPNJA I POcETKOM SRPNJA 1941.
Clanal~
iz »Vjesniha hrvutske jedinslvene na.cianalnooslobodilalke frornte(r. br. 1, od 11. VIII. 1941. godirw1
VIJESTI IZ ZEMLJE
Na poiZiv K·omunistiCke partije zauzima kornad pruge, te je saobracaj abustavUen.
i kod nas sve veCe razmjere narndna akcija Ko.d GraCaca, gdje je izbio narodni ustanak,
za nm-etanje iii uniStavanje objekata, koji razruSena je pruga na viSe mjesta, tako da
sluZe narndnim tlaCiteljima za vod:enje rata je veza sa Dalmacijom potpuno prekinuta.
i produZ.e·nje njihove· krvave vladavine.
U raj-anima GraCaca, Drvara, Glan;110·Ca,
V eC prvih 8 dana nalkon zloCinaCkog Prijedora, Hrv. Kostajnice, na Sokolcu (Bonapadaja njemackih fasista na SSSR zapelo sna) i Trebevicu (juzno od Sarajeva) sve
j-e kod· nas na putu 8 lokomotiva koje vi.S·e s:e Siri o·pCi narodni ustanak koji p·oCi,.
su vukle tovare ratnog mate,riljala. U tvor- nj.e s•a pojavom partizanskih odreda. Po innicama; os,obito anima koje rade ~Za NJemaC- formacijama koje smo do sada dLQbili, usta~
ku iii opSkrbu njema-Ck:e voj-ske, poCel a s·e nici iz ·GraCaca ·napali su jedan vlak sa Zi-·
s3ib{)taZa osj-eCati odmah prvih dana. U veZnim namirnicama za okupatore i razdij ednoj tv,o·rnici kablova ne samo da je rad ]e1i1i ih okolnim;'seljacirna. Na njih je :pa· bio znatno usporen, nego je i i-zra,deni rri.ate- slanla· vojslka iz Zagreba, Karlov-ca, OtoCca,
rijal bi10 neupotrebljiv.
ali j.e jedan dio v-ojnika preSao na stranti
U Za;grebu i aka Zagreba, zatirn aka Karnarada. 0 daljern taku izvijestit cemo· u slilovca, .Siska, Dugoga sela, Os·ij·eka i u mno- jedeCem broju.
gim nijestima HrvatS'kog Zagorja2 damomice
U raznim dijelovirna p<>robljene Hrvat»nepo·znati« diverzanti reZu tel·efons~e Zic·e ske sve se viSe mnoZ.e i jaCaju partiz·anski
tako da je telefanski saobracaj po, nel<aliko odredi. Iz Siska i okolice odmetnuo s-e u
gana bio. pGtpuno prekinut. Te1lefonska i gOT!l jedan partizanski odred, koji s.vakoga
br.zojavna veza s Dubrovnikom ne· postoji dana postaje, sv·e veCi.
veC viSe· 01d 8 dana, a sa Banjalulkom:, SpliU okorlici Petrinje4 obrazovao s,e partitom i ·drugim dalmatinskim m;jestima nekih
zanski odred od 6'0~80 partizana. Oni brane
8 dana.
U Dalmaciji je iz nepoznatih razloga po- narod od krvoloCnih ustaSkih bandi. U okotonula jedna oveCa jahta sa oruZj-em i mu- lici Petri'nj.e u sukobu sa us.taSama parlinicij.om, d.ok je brod »Zmaj« dosta teSko zami ·su ubili 8 ust~Sa, a pet te,Sko ranili, te
oSteCen. U ,Splitu je osim . toga izvrSen po- ujedno razvalili Jednu Zelj·ezniCku stanicu
kusaj da se zapali skladiste nafte. Paku.Saj na pruzi Glina-Petrinja.
U okolici Delnica obra.zorvan je pa;rtiza sada nije uspio.
U bliz1ni Zagreba o.SteCena su dva Z·elje- zanski odred od oko :300 ]judi i raspolaze
sa dos.ta orufja i municije. Partizansk.i
zniC'ka podvoZnja•ka.
U okolici Siska desile su s·e C·etiri eks- odredi formhaju s~e sve uspj-eS·nide po Citaplozije na ZeljezniClwj pruzi. SaobraCaj je voj Lici, Bosni., Dalmaciji. J aCi odr·e·di par:tizana nalaze se u gorama oko J aj ca, BoB~
zbog toga bio znatno uspore·n. 3
ZeljezniCka pruga hila je .ra7jo.rena u oko- Petrovca, KljuCa, BihaCa i GrrneCa. Njihova
lici Karlorvca. SaobraCaj Je bio obustavljen ulo·ga u opCem narodnom ustanku, koji se
6 sati. Kod Srpskih Moiavica u Gorskom sve viSe Siri, je veoma znaCajna.
Karlavac5 3/7 prekinuta ie svijetlo
Kotaru bila je takoder razruSena pruga, a
izmedu Perkovica i Sp,lita od1etje1a u zrak na glavnom vodu. Izgo·rjeli su svi osiguraCi,
lokomotiva i Cetiri vagona s talijanskim te svijetla u. gradu nije bilo 410 min uta. Za
vojnicima i ratnim materijalom. Prema Slo- ·to vrijem1e sU ispisane parole.
. .. 1317 - u Srpskirn Maravicama je digvenskoj Bistrici doSlo j.e d•o sudara vlakova.
Pruga j.e bi'la razorena taka· da j-e saobra- nuta pruga na pet mjesta. SaobraCaj je bio
caj obustavljen dva dana. Kod Podlugova u prekinut 5 sati.
20/7 - Dignuta je pruga izmodu MostaBosni sudarila su se dva teretna vlaka pri
Cemu je uniSteno 12 vagona ·k'0ji su voZi1i . nja i Duge Rese na tri mjesta i sa·obraCaj
bio prekinut 6 sati.
hra:nu za vojskU.
22/7 - Dvojici uhap,senih drugova priKod Volinje (Wuga prema Banjaluci) ponovn<O je di1gnut u"- zrak ID{)·St na Uni, a iza skoCio je u pomoC jed an dru.g; napavSi -straPrijed"Ora prema Banjaluci razruSen je veCi Zare, omoguCio im j·e bijeg. StraZa·ri su po1
Rajna Kmvar
Original dokumenta nalazi se u ~rhivu Instituta za ·&Udsku medicinu i kriminalis6ku u Zagrebu.
Nada If eiligstein
1
Nada Heiligstein hila j'e knjem }1940. g. i Ijeti
1941. ·g. Clan Mjesnog komiteta KPi-:I za Za,g~eb.
Bila ~~ zaduZena za tehniku i dijeiila j·e ilegalni
~atcnJ~l za sve organizacij.e u Za,grebu. UhapSena
JC u. IDJ:sc:u s·rpnju 1941 . .g. i u hajnjoj iscrplje-
nosh ob.Jestla se u zatvo.ru. Prije rata hila je vrlo
aktivna u Zenskoj sekciji SBOTI(~-a (Savez~ bankovnih, osiguravajuCih, trgovaCkih, industifijskih
C!novnika). 'Bila je vrlo aktivna:, borbena i obljubljcna. Istakla se 'kod organizacij·e niza .Strajkova.
Zenska sckcija pripremala je program za proslavu
8. ma·rta, u Cijem je izvodenju trebao uCe·stv·~~ati
veliki broj druga.rica. Dva-tri dana pred proslavu,
-upala je policija u pwstorije SBOTI~C-a, uhapsila
vcliki broj drugarioa ·i zaplijenila sav maberijal, te
t~ko. sprijeCila proslavu. Dio uhapSenih drugarica
b10 Je otpremljen u lo;gorc, iz kojih se neke viSC nisu
vratile.
U veljaCi 1941. ·g. povedena je akcija medu Zenama - dr.Zavnim Cinovnicima, za bolje uslove ra.da
pod paro.Jom »za jednaki rad jednaka pbCa«. . Od ~?la·ska Ti·ta za sc-kretara CK KP] Partija
Os~ovan je odboc, ru: koji su uSle: Hana PaveliC,
J·e naroc1to razviLa rad medu Zenama preko svih
RaJna Kravar, Ma,rija Soljan i Lidija Zlati.C. Odlegalnih i polul-egalnih organizacija. Tako je
bor je izdao leta.k i odrZao Slkup.Stinu Zena - dru SBOT~C-u bila o:snovana Zenska sekcija, u kojoj
su ?olovmom 1940. g. u rukovodstvu lbile: Marija
ZaVlnih Cinovnica, Na ,skup.Stini koja j-e odrZana 12.
SolJan, Nada Heili.gstein, BeSka TurkoviC, sestre
III. 1941. g. u prostwiji paSte u VlaSkoj ulici, bilo
Vera i Zlata Pol..aik, Mila Herwg, Terka Goj.ie prisutno oko -stotinu Zena.
D.olaskom ustah i.
merac-Rihtman i SaSa ZlatariC. Zenska sekcija raokupatora u naSu zcmlju, te su sekcije i odhori
dila je . na politiCkoj izg~:a·dnji Zena odr.ZavajuCi
· prestali s legaln.im 1'adom, ali ru Clanice i dalje
predavanJa, usmene novine, priredbe i t. d. 1941. g.
aktiV'nO Tadile,
22
23
�C_eli pucati. U kasarni su vojnici, koji su hili
kod veCere, ostavili porcije i poCeli bjeZati
u grad. Nastal,o -je rasulo u vojsci. V.ojnici
su mislili da je· izbila .pobuna, pa je oficirima t€i.l3kom mukom po-Slo za rukom da umire vojnik,e-.
Glina 6 14/7 - Ustase su dosli raseljavati dva sela u kojima su muSkarci v.e·Cinom ranije bili poubijani. Iz druga tri ohliZnj a se1a -doSii su selj aCi u pbmoC. -Jed-an
seljak je guloruk razo-ruZao trojicu usta.Sa
na prepad. Na to je dOSao jedan kamio.n
usta:sa u pomoc . .Seljaci su podigli barika.de
od poljoprivrednog alata i pripucali na njih.
UstaSe su ,ge' morali povuCi Ctek kada je
doSlo -pojaCanje ustaSama, selja:ci su se povukli u sumu .. To se ponovilo 15 i 16/7 u
drugim• selima. Tom priUlmm su s-e hrvatska
sela pridruZila STpskim -selima i spri}e-Cila
ustaSe u ras-eljavanju.
23;.7 U Grabovcu je ra:zoreua ZeljezniCka stanica. Odmah je· doS·ao- prijeki
sud, i ustase su pokupili 80 !judi. Ka.d je
prijeki S1Ud po-Ceo ra•diti, bio je ra·zjllren.
Poubijano: je 12 ustaS-a. Seljaci• su se nakon
toga povukli u Sume. U Citavom kotaru vri.
~
>~Politi-Cki
vj·esnik«, ile.galni list NaTod.nog
fronta, izlazio je- pod rukovodstvom Partije u drugoi polovici 1·94,0. g. 1941. g. izlazi pod naslorvom
» Vjesnik radnog naroda« do kr.aj_a o.Zujka 1941. 1g.
Nako-n oku:pacije naSe zemlje list izlazi pod. naslovom ~>Vjcsnik hrvatske jcdinstvene nacionalnooslobodilaCke front-e« kao tjednik u Zagr.ebu. Od
oZuj'ka 1942. g. list izlazi na o-slobodenom teritoriju.
1945. ipostaj-e dnevnik pod naslovom >~Vjesnik« o·rgan
Narodno,g f.ronta Hrvatske.
2 U prvim danima ustanka Partija stvara u VaraZdinu i o'kolici simpatize-rske grupe, sakuplja novCane priloge, sanitet-ski mate'l"ijal} i oruZje, dijeli
letke i organizira ha-ze za ilegalce i sas.tanke. Medu
najaKtivnijim •Zena'ma u Va-raZdinu bile sru u to vri_ieme BeSka Frnti-C (tada CLan OK K'PH), Elena KohnMissoni. Mici'ka Kos, Jelka Jurec-Slukan, ]elena
HrnCeviC, Roza BalaS, 'Bara BenCek radni-ca iz
Tivara, ohitelj lgnaca 'Borovec, Ljrubica JuriCiC, MaTija Bosanac, Terezija TomaSiC i BoZi.ca Sluka'll,
koja jc u kolovozu 1941. g. sudjelovala u akciji
r-ezanja telefomkih stupova i Zica i prekidan ia veze
.ZeljezniCko.g saobra-Caja · Va•r.a-Zdin- No-vi Mar-of i
VaraZdin--Ludbreg. U ·stanu ~erezije MihinjaC, tik
zgrade policije, o-d-rZavaju se sastanci MK, Matilda
Slukan »Mami.ka« prima ilegalni m<lte-rijal i Skriva
ornZje u sv;ojoj trafici uz pomoC Citave svoje obitelji, kuC:a Danice 'OkreSa takoder je baza za ostavljanje ile.g-.alnog mat-erijala i oruZja. JoS s·e ta=kvim
radom istiCu o~hitelji Marije Herceg; BoZene PrelovSek, :Sa!binc ZivkoviC, Marije Starej, }elene J akopoviC i Ma-tilde Santo.
3 'OK KPH Sisak formimo i-e 22. VI. 1941. uve-Ce prvu par<tizansku grupu u Hrva·tskoj, koju ·su ~a
Cinjavali sami Hrvati. -a kojom je rukovodio Narodni heroj Vlado J aniC, sekret.ar OK KPH Sisak
od 1936. ,g. Ta je g-rupa kasnije prerasla 'U Sisa-Cki
odred. Prilikom formirania u grupi &U bile: Katica
KuSec LasiC i N.a-ro-dni heroj Nada Dimi.C, a poCetkom srpnja dolaze Ja,gica TuSkanec i Jagica
Hr-elec.
Od prvih ·dana okupacije mnoge Zene u Sisku i
u selima sisa-Ckog kotara pomaZu NOP. IstiCu ·se u
24
VojniC' 26/7 - Presjecene su teiefonske i telegra:Eske Zice. Dan i noC nij-e bilo
veze. Zbog okrutnog terora ustaSa seljaci su
se povukli u Sume.
3;.8 - Razorena je poSta u TuSilo-viCu
i dignuta je pet kolskih mostova. NaoruZani naro.dni partizan-ski o:d-red-i nalwe s-e
po -Sumama. Akcije i u ovom kotaru poprimaj u· karakter na'rodrno-g us tanka.
Vrgin Most' 25/7 Ustase su dosli
oduzeti vojniCke cipele o.d s-eljaka, ali su ih
seljaci napali i jednog ubili.
28!7 - Dasli su '"stase iz Lasinje i tj erali seljake da nadu ubijenog usta.su. Postavljali su seli'ake u trored i pooeli m.la.titi.
Kada su za to cula dvoj;ca seljaka kaji su
ubili ustaSu, okupiH su seljake iz ovih -obliZnjih m-j-esta, nakupili oruZja i p-o.Sli u .Sumu. UstaSe su se povukli.
U Cetimgra;du
Vel. Kladusa 29/7
izbila je pobuna s-eljaka uzduZ Petrov·e Gor·e.
Razorena je pruga i c-e:sta. Ustanku su se
pridruZili Hrvati i muslirnanL Na njih je
poslana vojska, ali je svladana i zaroblj·ena.
Poslano· je 30 talijan1skih tenk,ova, no ne zna
S'e za njihovu sudbin u.
tome Zene -sela: 'Zabna, Odre, Starqg PraCna, Jezera,
Crnca, Grede, Po.ttika-Ca, BudaSev-a, Hras-telnice i
DubrovCa.k.a. Mnoga od tih sela nisu hila oslobo·dena do 'kraja NOB, :pa_ ipak Zene u njima rade ,pod
na j.teZim ilegalnim uslovima. Jaga Brodamc iz Odre
ddi ve~u ~~a Siskom i prenosi poS.tu, koju predaje
Maci 'SmolCi-C u Sisku, a ova je prenosi na lijev-u
obalu Save, u Brezovicu.. U tehnici, koja je hila
smjeSt-cna u .ZabeThSkoj Sumi radila je Nada · DimiC,
a materijal se slao u- Sisak preko veze, 'koju je drZala Maca SmolCiC. U Hrastelnici aktivnci radi za
NOP i na organiziranju .Zeha - Janja Banjanin; u
PraCnu - Bara PaviCiC; u Stu.pnu - K<tJta Bo'betko-,
a u samom Sisku, pod vrlo teilkim uslovima· il·egalnosti, radi Mara Posavec-Tes-liC.
26. VII. 1941. izwSili su ustaSe nap<l!d na- Sumu
Sikaru, u kojoj ie logor;ovao .SisaCki odred i uspjeli
su ga razbiti. Zbog toga se jedan dio tOdreda mo'rao vratiti u .Sisak radi nabave hrane i usp6stavljanja prekinu:tih veza. Tom .prili'kom pada u .Sis-ku
poli-ciji ru ruke N.ada. 'Dimit. U isto vrijeme uhapScna je u Za:bnu Ka-tica KuSec, koia je o-drZavala
vezu sa s-elima. Po·Cetkorn kolovoza Odred se p.riku·pio i poV'ezao ·sa grupom Fra'Ilca Knebla, te j·e u to
vrijeme na.glo ojaCa-o. Odredu ·prilazi ,grupa rad'Ilika i intelektualaca iz Siska, 'te s-el i.aci iz okolnih
scla. Tada stupaju u odred Anica Malina. Vera i
Ksenija CvetkoviC, Ankica .Zganec-Brodarac, Bar.a
La.pCeviC iz Grede (iuna·Cki po.ginula 1942. StiteC:i
odstupnicu -drugovima), Bara Ra;piC iz DuZica (pot6nula u V. o.fenzivi), Maca i Ma·rica SnwlCiC iz
P.otrk.a_-Ca.
4 U kotaru Petrinja formiran.a je prva ,parti·zanska grupa u Kalinama (Samaric,a). U q.joj su
odmah o-d poCetka bile Da-ra JanekoviC-SkariC, Dr.aga Turkulin i Trninka Ra·tkoviC.
Zene u selima 'kotara Petrillia od _prvih dana
ustanka poma.Zu NOP, sakupljaju hranu, odjeC:u i
sanitetski materijal .za partizane, odrZavaju vezu s
Odredom, sh·ivaju ilegalce i pre'ba-cu j-u ilegalni ·materijal. Met!_u njim.a istiCu s-e naroCito: Kata Vuga,
Kata :ZiliC-Cikara, Marija Slabinjac, Jelka Haluza,
Draga· KrnjaiC-CvitkoviC i Ma-ca Benak.
u-
5
Karlov,cu, na inicijativu Rade KonCara, sc:kretara -QK KPH, Vojno op-er-a-Jtivno rukovodstvo za
Ko-rdun, u kojem su hili Narodni heroji Josi-p KraS,
lvo MarinkO-viC i Veco HoljeVa-c, pristupa or.gani-zaciji udarnih grupa za izvrSavanje diverzantskih akcija i ·sabo-taZa. -Rukovodstvo nad udarnim ,grupama
preuzima Veco Holjevac. Formirano je 12 uda-r.nih
g-rupa, Ciji su Clano-vi hili i Herta Turza, Ivka Ba-rtolac i Barka TO'mac.
U akciji 3. VII. uCestvuju sve grupe. Dok je
jedna gru,pa izv·rSila kratki spoj, ta.ko da je grad
ostao· u mraku, o·stali sru iskoristili mrak i Citav gra-d
ispisali parolama, Sto j-e imalo velik zna.Caj, j-er je
drugo ju-tro bio u gradu sajam, pa je uz grad-ane
na ulicama bilo- i mno.go seljaka iz oko-lice.
Nakoll -pro·vale jednog omla-dinca iz _grup.e, uhapSeno j'e 23. VII. mno.go d·rugova i medu njima Herta 'Durza. O.ptuZena je da j·e za vri}eme kratkog
s;poji 3: VII. ispiSivala po gradu- parole i da je
predala jedan paket letaka komunistiCke sadrZine
drugu Josipu MilaSinCiC:u. Osud-ena je ·s joS 7 drugova po pokretnom prijekom sudu i 7. VIII. striieliana.
· Posli_j,e okupa:cije Zene Karlovca nastavljaju
r.ad pod -rukovodstvom Mjesnog komiteta KPH. Uslovi rada u gradu Ka-rlovcu hili su vrlo tcSki, j-er
je u Karlovcu bio jak vojni garnizon ustaSa i okupatorskih iedinica, Nijema-ca i Talij.ana.., koji su
v-rSili jalk Pritisak na gmdanstvo sa politiCke i ekonomsk·e strane. Obzirom Sto j-e u nep,osrednoj blizini
bilo oslobodeno podruCje Kordun, Pokupl.ie i Zumhe·rak - 'bilo je i kretanje gr.adana u gradu kao i
izvan Zice -strogo kontrolirano. Medrutim, odmah o-d
prvih dana okupacije organizira se u Ka·rlovcu Na-ro-dna pomoC, fo-rmiraju se udarne· grupe, olf_,ganiziraju se skla-diSta za ·sprcmanje materi_jala za partizane, kuriri za prenoSenje vijesti i ma-terijala partizanskim odredima na o-slobod·enom teritori ju. Medu
Zenama koie su U to vrijeme a-ktivne u -Kado-vcu,
istiCu se: Fanika .Sten,gl-MilaSinCiC, AnCka (Slovenka), Dr,agica AmbrioviC- VuleviC (s iBarkom Gojak
o-r,ganizirale N arodnu pomoC u Tu-':_nju), Ankica
PeretiC, Ba·rka Toma-c-BeniC, Stauka S:prohar, Ivka
Segovi-C-Bai'tolac, Marica -Pataki, Nevenka Manola.Trkulja (organizirala Narodnu :pomoC u tvornici
koZe), Zo·rka Luka-CiC (prenosila je o-:mZje za partizane), Nada DrakuliC, ru Cijem su se ·stanu odrZavali sastanci i sakrivali ilegalci.
Osim niih radile· •su 1941. g. jo.S i Mi.cika Go·Ienko, Vera Bauer, Zlata PecotiC. Zo-ra KovaCeviC, Evica MaleSeviC, Justa MaldiC, Kseniia ValCiC-Ja.kuliC,
Stefica Marak i Ana Janja Gojak (u Turnju).
VeC od poCetka 1•942. g. bio j-e punkt za prihvaCanje raznog matc·rijala, llmrira·, od·:rZavarnje sasta~
naka M jesnog komiteta KPH ·ko:d Paule i An dele
Heder, ·,ko.ji je ,po·stojao sve do svi'bnia 19-43. g. karla su 011e, u vezi provale Mj,esnog Komi1eta. uhapSene i o-dvedene u lo.go'r Stara 'GradiSka, odakle su
zam-ijcnicne poCetKom 1945. g. i ostale na o-slohodenom teritorijtL
Sam rad o-rganizacije AFZ u Ka·rlovcu bio..ic
usko v·czan ·s radom .Zena u Du.~·oi Resi, ,gdje j-e
radila I vka SegoviC, ta.da Clan OpCinsko,g 'komiteta
KPH Dug.a Resa. 'Ona je sva-kog tledna odlazila na
sastanak u 'OkruZni komitet KPH Karlovac i p·renosila redovno• parti jsku poStu sa o-slobodenog tc-ritorija ,preko Duge Rese za Mjesni i Vojni komitet
u Karlovcu.
U tvornici :pamuCne industrije u Dugoj Resi za
NOP radi mno,go Zena. IstiCu se: Mari-ca Sa.ihl jak,
Zorka Komadina, Mariia ViS.n jiC. Katica ZoretiC i
Rezika Jurkas-Majule (koje su radi svog- rada bile
zatvorene i 'Ubijen.e u logoi-ima), Man HorvatiC-Bo'siljevac, Fanika PoZ,eg i dr.
6 Prvu par-tizansku grupu u kotaru Glina fo·rmira-o ie OK 'KPH 'Karlova•c lipnja 1941. u selu \llahoviti o·d Clanova Pa-rtije sa -terena. Grupa je, ,p-o·d.
komandom Na'fodnog heroja Vasilja GaCde, ·napala
1
H.erta Turza
Grahov-ac, a poslije toga odlazi u Samari.c~, gdje
formira lo.gor. U srpnju 1941. g. u Samanc1 su -~e
nalazila dva partizanska logo-ra, lo,gor na Angehnoi Kosi i logor na 'Kalinama. Zene okolnih sela
prllZale su logo-.ru punu pomoC. Osobito se isticala
o,pCina Glinski Trtnik, iz :I.:oje, po·d :rukovodstvom
Mire Bjdaja-c, sekretara OpC. komiteta ,]CPH, sv~ke
veCeri -odlazc kola s hranom u logor. Zcne odrzavaju vezu s lo-go-rom i prenose municiju i sanitetski
miteri_ial.. U radu se naroCito istiCe Nada Despot
i Stanka Despot, koje r.a-de u neprijateljskom ll!POriStu u Glini i preko Andelije 'ZarkoviC, Kate OpaCiC i Mare BaltiC Salju na oslobod·eni teritorij ·sanitct-ski i razni dru.gi materijal.
7 Nakon pokolia u Blagaju i masovnog odvod·enia i ubijanja ljudi, narod ko-tara VojniC .poCco
se dizati na ·ushmak. U selima organiziraju ·s·e seoske
straZe sa ciljem da na vrij·eme obavj·eStavaju narod
o pribliZavanju neprijatelja iz ustaSkih sela i uporiSta. U Slivnjaku .ie bio iz,abran sud sa oko 1~ C~~
nov'a, koji je sudi-o izdajicama. Fo·rmira se na]prt.Je
SlivnjaCki odred, u -koj-em je 1 bi~a J\n~a yujCi(\ za:
tim o-d-redi P.crjasice, Skrada., KrstmJe, Klokoca I
CvijanoviC Erda.
Prrve ak-cije u ovom kobl'U vrSi o-dl'ed ~~De
bela Ko-sa«. · 'PoCetkom rujna s ovog 'ko-tara ima
veC 10 partizanskih odreda u Petrovoj gori. Clan
OK Ka·rl0-va'c , J ela PredoviC i Mica Mila·.SinCiC su
prve ·Zene u odredu Debela Ko·sa. NeSto kasnije u
Od:red dolazi iz Karlovca Maca MajstoroviC i lStanka BjeliC iz Duge Rese.
.
.
s U kot~ru Vrgi-nmost do rprve po;}ovt-ee sn~nJa
bae .su u svim mjestima, gdje je postojaLa pa-rti.Jska
or.ganizacija, formirane vojne jedinice. U kolov-ozu
formi-rani su odredi IPern-a, Pecka, Crni Potok, Siav-:sko' polje i SjeniCa:k, -a do kraja 1941. g. formimju
se i' odbori Zena za pomoC vo_i.sci, bolnicama i .za
obavjeStajnu sluZbu. Ovdje aktivno radi Dragxa
Bulat sehet-ar Celije, 'ko-ja u tO' vrijeme odrZava
Vezu 's Karlovcem i preno-si di·re'ktive i ma-t-e-rijal
za komifete Vrginmost i Glina.
25
�.
Dokument 12
'
Dokument 13 (neprljateljski)
. UPUTE 0 STVARANJU SEOSKIH I KOTARSKIH ODBORA LIGE j~ENA
NACIONALNO-OSLOBODILAcKOG FRONTA
1
IZ IZVJE!§TAJA PRVE HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE OD. 16. KOLOVOZA
1941. GODINE 0 ZLOciNIMA USTASA I AKCIJAMA PARTIZAN ANA KORDUNU'
ORGANIZACIJI zENA
U nacionalnom o.slobodilaCkom . pokretu
uloga Zene je~ste vdo vaZna i to u vrlo mnogo pogleda, a ·naroCito u ovoj fazi parti~an
skih borbi.
Iz gornjeg kratlwg uvoda proizlruzi: nuZnost ·Sto_ skorij,eg organizova·nja Z·ena i to~:
Treba Sto prije stvoriti ligu Zena nacionalnO oslobodiiaCkog fr.outa, sa slijedeCim
k·onkretnim zadacima.
U s e 1 u: Povezati Z·ene, sakupljati ih
i vaspitati ih kolektivistickirn duhorn. Ovo
se naro·Cito po-stizava na uobiCajeuim1 pre-lima, kominjanju i t. d. ObjaS·njavaiti im znaCaj nacionalno-politiC'ke borbe i mjesto Zena
u toj borbi. Politicko• djelovanje zen"' vodi
mob1lizaciji svih masa za op·Sti narodtii
ustanak.
Danas u selima je- po ku:Cama snie-Steno
stanovniStvo (na organizovanju toga treba
da rade odho-ri nacionalno - os1lobodilaCko-g
fronta). Pri takovom stanju name-Cu s·e pntrebe- narnCito staranja {) CistoCi i higijeni.
Cisto-Ca ljudi, Zena a naroCito djece jeste
preduslov spreCavanja zaraznih bolesti.
Problem ishrane i racionalizacije ilshrane jeste problem u kojem treba da s·e naroCito o-sjeti uticaj naSe cjel·okupne· nrgani•za-
cije. NuZnost ovog je od velike vaZnosti.
KoliCina raspOlo.zirve hrane je u mnOgom
smanjena. Zato· treba s-e·oske Zene· poduCiti
u Sto jedno.stavnij-em i ekonomiCnijem pripravljanju hrane i Stednji.
Organizacija Zena za radrov·e nuZne· i ko,
risne partizanskim odredima.
Sa raspo.JO.Zivim snagama ·organizovati
kulturne prire·dbe po selima.
Prirstupiti likvidac.iji nepismenosti- medu
Zenama.
Oblik organizacije:
Lig-e Zena naci-onalno - oslobodilaC:kog
fronta po kotarevim-a.
Selj&ki od'bo.ri.
Povjereni-ci pO zaselcima.
IzvrSavanje ove organizacij·e treba izvesti po moguCnosti na Sto veCim zborovima
Zena, poCevs1 o-d stvaranja se-ljs!kih ·odbora,
koji treba da budu birani po javnim skupinama.
Kotarski odbor biraju delegatkinj,e seljskih odbora.
1
Nij.e utvr-deno iz kog kraja p-c>tjeCe dokument
Vjerojatno iz 1941. g. Zanimljiv j.e, jer govori Q
poCecima o·rganizacije Zena.
ZAPOVJEDN!sTVO
Prijepis
I. HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE
Taj. broj: 484/j . .S.
IzvjeSCe o opCem stanju na podruCju voda,obzirom na komunistiCko-CetniCku akciju
Srbi
Ravnateljstvu za javni red i sigurnost
Zagreb
IJordiceva ul. br. 4
Od ~29/VII. poeelo je »ciscenje« od strane ustasa. Ovo je izazvalo paniku kod srps'kog stanovni.Stva tako da je srve po-bjeglo u Sumu od .straha .pred CiSCenjem. To je· trajalo do 8/VIII. t. g., ali zadnjih dana' nije uspjevalo, jer je narod znao pravo stanje i
krio se p.o .Sumama. Nastao fe o-pCi &trah. Psih-oloS.ki posmatr.ano- s jedne strane puzanje
i kukaviCluk, a s 'druge strane zvj.ersko ogo-rCenj-e.. ,
Rad ustaS·a pore·d o-stal•o'g bio je netaktiCan, jer .su oCI..sceni manje {)pasni i krivi,
ka·o i mnogi starci, Zene i .djeca do najniZe- dobi, dnCim su oni sa: m<ra-Cnom s-avje,SCu,
mladi i jaCi pobjegli u .Sumu. ISa j.ednom reCenicom neborci su oCi·SC.eni, a bo·rci ostali u
Sumi. Naivniji i ·Sa Cistom savjeS·Cu nis-w ni bj-e-Zali u prvi mah, je-r su mislili da se njima
ne6e niSta d-og.oditi.
CiSCe·nje. je potpuno izvrS·eno u gr.adl.t Slunju i us:pJoeSniJe oko Slunja, do.Cim je, u
udaljenim mj-e:stima manje us-pjeha u tome· postignuto-. Sadanje stanje ne mra-Ze se· IZa sada
navesti s.a toC.nim podacima, jer je preostali narod u Sumi, ali- je svakako velik brGj obitelji ostalo bez clana.
Rad ustaSa na CiSCenju bio je sko-ro javan, Sto j.e baS jedan od glavnijih uzroka za
bjeZanje naroda u .Sumre. »Cistilo« -se je· u kuCi, dvoriStu, na putu, u prisustvu roditelja,
djeoe iii obratno. PljaCkale su se .ku6e i im"Dvine !judi- tako, da su se jagmili ko Ce· u
bogatiju kuCu doCi i bogatijeg oCis'titi. Priliko-m zadnjeg CiS.Cenja, uzimala su se odijela,
dolooilo do 8fYade izmedu ustaSa zbog toga. Pija:nCevalo· se je, bHo je divljaCkih prizora
kod Ci.SCenja dj.eteta u kolijevci, staraca, Citave obite~ji zaj.edno, sadistiC.ko uZivanj.e uZasnih muC·enja prije· konaCnog Ci8Ce•nja. ·Ovakvi postupci iza.zvali s-u i ko-d Cesli:itih i odl.iCnih
Hrvata n·egodovarije, Cul·o s·e je Sapu.tanje: »Ovo je .sramota za narodnost Hrvatsku,
kulturu i katoliCku vjeru.« Jame su ·se veCi-nom prije kopale. Bi1o je slUICajeva da su
»CiSCenici« 1sami nosili alat za lmpanje jama i sliCnO-. Zakop-avanje na pola Zivih, Ostav~
ljanj-e nezako-panih ili slabo zakopanih, tako da ih j·e· rodbina, kao i oni Sto su pobjegH
u .Sumu, dolazila g}.edati.
·
Sve j.e ovo unijelo- strah u narod, a isto tako i ngorCenje da se na pomirenje ne
moZe ni misliti. Kad-a bi postojali neki uvjeti j-aS bi bilo- moguCnosti, ali ovdje uvjeta nije
bilo i do danas nisu poznati . . .
·Povodom naredbe da -se prestane sa Ci-SCenjem i da se narod P'ozOve svojim kuCama,- od strane oruZni'ka je narod p1Jzivan i nastoji se to p-ostiCi, ali je uspj.eh u tome
relativno slab. Izgubili s·u povjerenj~. a opet je strasan razlog zbog kojeg su pobjegli u
Sumu i svaki je svjestan, da jed~om ma.Iom pogrj_eSkom (vraCanjerri) moZe da izgubi sve.
Qpet Thav·odim da Ce potpuno vtaCanj-e iz- Sume te_Sko uspjeti.
Ustanillw selo Perkovci ·
26
Biloje sluCajeva da su oruZnici pitali: »Zas·to bjeZiS?« Odgovorio je:- »Bje:Zim go..
spo.dine da pol sata viSe Zivim.« U nekim kuCam·a su o'Stala .samo djeca, da-paCe i P:O
j.edno samo nemoCnoJ u drugoj samo· starac. Ovatkvih i sliCnih prizora je m'nogoz ...
'
27
�il
i
J
I
1
»ZbOnlik«, Tom V., knj. 1., dok. br. 132, stT.
339,
2 Navodimo· ovdje samo neke Z'loCine masovnog
terora, koje su ustaSe u 1941. g. vrSili na Ko·rdunu.
29. VII. odvode ustaSe iz VojniCa oko 150 ljudi
i zajedno s ljudima, koji su hili pohvatani u Baniji, vade ih put Karlovca. Ti ljudi su ·-u IvanoviCjarku ubijeni ·maljevima i pobacani u jamu. D
Blagaju je pobijeno oko · 520 ljudi iz Veljuna (u
travnju 1941.).
_27. VII. 1941. ustaSe su iz mjesta PrimiSlja (kot.
Slunj) odveli sv_e muSkarce i kraj Slunja ih pobacali u jame. .
Koncem rujna dotjerano je iz Dre.Znice u Ogu~
lin preko 200 mUS~araca i- Zena. Od tih ljudi neki
su veC strijeljani u DreZnici, a 14 ih _i,e strijeljano
. u Ogulinu. U to vrijeme ustaSe su noCu iz bolnice
izvlaCili ljude i vukli ih na gubiliSta i u zatvore.
U Ogulinu i najbliZoj okolici Ubijeno je u 1941.
g. oko 18.00 ljudi.
Dokument 14
0 LlcKIM PRELIMA
Clanak iz ))Vjesnika hrvatske jedinstvene nacionabiooslobodilaCke fronle<< broj '9. od prosi1;Ca 1941. godine
»Drugarice hajdemo~ na prelo
Partizmiim' praviti odijelo . .. «
Licka prela d<>hivaju pomalo drugi izgled.
I pjeosme s'u drugaCi'j'e n8'go priJe. Poma.,Nisu to· viSe neozbiljni ,srustanci momaka i lo nes.taju stare- beCarsk·e pje.sm•e i niC.u. nove
djevofaka _ zabavne svrhe. Ozbiljna su vve- o parti.zanima i- narodnoj hm·bi. To pos.taju
u
m·ena dala svoj peCat i prelima. Dj,evojke svak:odnevne teme razgovora na pr€Iima i
pletu vi1Se nego prije. Pletu Carape, rnaje i
sastamcima. 0 tom se pripovijeda uz ,ognjiruka·vice ...1
Sta. Pripovijedaju starci i muZevi, ml~diCi i
-'- -·T,o j e za naS-e drugove partizane, Sto _s.e . dj.eca i kupe hranu, odjeCu i cigarete ·za parpr6bijaju. Su:mama i. planinarna po- snij.eg-U tizane. Pa.rtizani i partizanska bo:rba Z3J naza nasu slohodu. Rade taka djevojke, rad'e rodnu slohodu ispunila je zivot Iickog sela.
Zene i starice rade.
1 Pored prela postojali su i sastanci u obliku
vcCerniih sijcla, na kojima su se okupljale .Zene i
djcvojke po selima i zaseocima. Na tim sijelima
one su plele maje, ·Carape, Tukavice i. cokl_ie, Sile
rublje i vezlc crvene zvijezde na kape partizanke
i na ruCnike. Na sijelima gOvorilo sc o pOlitiCkim
pitanjima, Citale su sc razne broSure i napredne
knjige. Na-r·oCito se objaSnjavao ka,rakt·er NOB·-e,
a govorilo se _mnogo i o ravnopravnosti .Zena u
borbi. Poslije toga se razvijala diskmija, a sijelo
je redovno zavrSavalo pjevanjem novih borbenih
pjesama. Radi toga su takva sijela imala i svoje
politiCko znaCenje .. Na sijela dolazilc su istaknute
aktivistkinje: Kal:a PejnoviC, Jela BiCaniC. Stojanka
Ar::ilica, · Smilja Pokrajac, Du~anka GostoviC-Grubor, Dara CudiC, kao i drugovi Clanovi OkruZnog
i Ko.tarskib komiteta.
Dokument 15
Dokument 16 (nepl'ijateljski)
POTJERNICA PREDSTOJNISTVA GRADSKOG REDARSTVA U OSIJEKU OD 28.
KOLOVOZA 1941. ZA VJ. BAKULicEl\'1, MIHAJLOM KLAJNOM, STEVOM
LIBRENJAKOM I MILICOM KRIZAN
Predstojnistvo gradskog redarstva u Osije:ku izdalo je pod hr. 42.986 ad 28. kolovoza
god. 1941.' pmglas ovog sadrzaja:
P:otraZuju se:
1. Vjekoslav BakuliC ing. a:gronomije, rode-n 17. studenoga 1909. u Zeni-ci, zaviCajan
u Banjoj Luci, rimok,a.toli(Ske vjere, neoZenj,en, ~s-in Mirka i Ane rod. MatanoviC, sa
p·oslj.e-dnjim stanom u Osijeku GunduliCeVa
ulica hr. 61.
2. Mihajlo Klein, ing. agronomij-e, roden
24. kolovoza 1912. u Daruvaru -ondje- i zavi-C-ajan, grkoisto-Cne vje-re, neoZenjen-, s;in
Mihaj'la i Jelisave md. Krajnovic, s posljednjim s~tanom u- Osijeku GunduliCeva u.lica
hroj 61.
3. Stevo Librenja'k, radnik, rode n godine
19,03. u Karakasici, kotar Sinj, ondje i zavi-Cajan, rim.okatoliCke· vjere, neoZeuj,en, sin
Ivana i .Sime rod. Breko, s posljed•njim .stanom u ·Qsijeku Frankopans-ka ulica broj 7.
4. Milic:a KriZan, studentica, rod·~na 18.
s-vibnja 1918. u Dopsinu, zaviCajna u Hrastinu, kotar Osijek, grkoistoCne vjere-, neudata, kC.erka Stevana i Katiee rod. Siro, s
poslje·dnjim stanom u Osijeku Beckersova
ulica hroj 8.
Gore navedeni traZ.e se u vezi prona,deno·g pa-klenog stf!oja, radi pripr·emanja djela
sabotaZe. Poziva se cjelokupno gradanstvo
da odmah javi n~jbli'zoj vlasti, uko.lilw hi a
navedenima neS·to _znalo.
Sakrivanje ili zatajiva,nje podataka o traZenimaJ kazinit Ce se po odredbama prijekoga
suda.2
PJESMA 0 MARKU OREsKOVIcU
1l
Rusiji znade,
Upravitelj gradskog redarstva u
I vo HoCevar,-
lzdajniCha
sc~da
!'
.
kuka majka.
lz grobnice rastu mu ·roZice.
A -i joS f:e, jatlarna im majka.
Marko nam- je -dobar horae bio,
,P.artizani Zale drug-a Marka,
Partizmne slavno pr.edvodio,
Kao ma{ka jedinoga rr-anka.
Staljin bi nam veCu pomoC dao,
M.arf:ta Z.ali mal,o i veliko_,
fer je Marko dobr,e pute znao.
Ali ne Zali srce izdajniCko.
lz.daj~ce
lzdajice niStitemo,
Drugci Marka svetite.mo!
Spjevala -10-,godi~nja )eka MilQjeviC iz MogoriCa
28
~J~~~~iiiJ!J'~::.::;::
4
11 -O,llc!<u
Os~jeku
Dosta ih je otiSlo za Marka,
Cijeli rnarod u cmo zaviSe.
Potraga
Oghu- Pt$4stojniitva gtft(bkoga tlld;n-.tva
Ako su nam ?tkinuli M.arka,
Da nam Marka vi:§e ne imade.
Cnna z.emlja ,pokriva mM lice,
Marka ukidoSe,
........~.:~~=::·~:.-.~......~~;.~
1
'Iz )>Zcne u borbi«, glasila AFt za Liku, br, 2.
I sam Staljin
...
~:::::~:::. ;~;;~::~:;:.:::.":.:.:;:.:~~~:~t!~!~:~!~!.L.-
1
PreStampano iz ~>Hrvatskog lida«, Osijoek, pe-
tak 29. Vlll. 1941.
2 PoCetkom svib-nja 1941. g. u stanru Sare BertiC fonniran je OK SKOJ-a za 'Osijek, u ko_ii ulaze
Milica KriZan Clan OK KPH i S-a.ra BertiC. 26. VII.
1941. Sara BertiC j-c uhap~ena i u ·f'ujnu strijeljana
zajedno sa svojom majlom. 'Kod nje u stanu pronaden je eksploziv. K·od dalinje provale, izdana joe
t_jeralica za ing. Mihajlorn Kl.ei.nom, st~kretarorm OK
KPH Osi.jek, Milicom KriZan, Vjekoslavom BakuliCem i Stj·epanom Librenjakom. Tada Vjeko-slav BakuliC formira prvu pa·r.tizansku .grupu-- u okolici 'Osi-
jeka (oko Bijclog Brda), u kojoj su Milica KriZan
i Gerda Svarc. U jednom sukohu s usta~ama pogibaju Vjekoslav BakuliC i Gerda Svarc, a Mili.ca
KriZan pada u ruke ustaSama neSto kasnije, i ona'
je strijeljana 22. X. 1941. .g. na osnovu presude pokretnog prijekog suda. Toga dana strijcljano je oko
30 osoba, medu njima Nada Nol, koja je sakrivala
Klajna, Milcn.a Radivoj-cviC; uCitdjica, koja je sakrivala Milieu KriZan, Anka VukasinoviC, radnica
u Lanenoj indrustriii, Fanika Frank, Anica Adler i
Juli_ja Gutman, kojc su davalc nova·c za Crvenu
. pomoC.
29
�bokument 17
IZ IZVJEs'I'AJA SEKRETARA OPERA TIVNOG PARTIJSKOG RUKOVODSTV A
CENTRALNOG KOMITETA KPH KONCEM 1941. GLAVNOM sTABU NOP ODREDA
JUGOSLAVIJE 0 KRVOPROLicU U SLAV. BRODU'
Dne 25. kolovnza o. g. 2 izvrSili 1SU ustaSid
banditi, potpomognuti. od njemaCkih vojni~
ka, i·os jedan rnasovni pokolj u Slav. Brodu.
Pokolj je izvr&en na nov-o sagra.denom mo~
stu, u.sred ·bela dana. Oko 50 nanruZanih
ustaskih razbojnika vodili su preko Brod·
skog mosta oko 3()0 uhap.i\enih seljaka i gradana (medu njima je bilo viSe ZelezniCara),
svi iz Derventskog kotara i okoline· Bosan.
Broda. Medu uhap.Senima bilo je i Srba, Hrvata i mu,slimana. Kad je povorka ·stigla na
most, poCeH su ustaSe i-znenada pucati po
uhapsenirna. Desetak ih je o·dmah palo. Na
to su ostali uhapS.eni stali heZati po -ma:stu
i oko 100 ih i·• poskakalo s mosta u Savu·,
nasto}e'Ci •S·e na taj naCin spasiti. UstruSki
zlotvori ciljali su i po_onima u vodi. Nema.CSurd Bm·tiC
ka straZa na mo-stu, videCi da bi se po neki
od ·onih u vodi plivanjem rna-gao spasiti, pri-.
skoCila je sa ohe strane mosta u pomoC ustaSama, pa j·e i ana otvorila vatru iz puSkomitraljeza na begunce i na' one na mo·stu.
Oko 150 !judi ubij;eno je u mku od pola .sata. Mnogo ih je na m10stu o-stalo ranjeno. Na
preZiv·elima su ustaS-ki krvoloci iskaljivali
svoj bes nerniJ.osrdnim kundacenjem. Oko 150
preZiv.elih strpali su zatim u vag-one i nisu
im tri dana daM ni hrane ni v:ad·e. N ekoliko
ranje·nih umrli su u tim vagonima. Po- gradu su se ·ustaSki. . zlotvori hvalili kako- su
udesili pobunjenike i »6etnike«. Og·orC-eni
narod, koji je promatrao sva zl·odela, stiskao je Sake: biCe i varna su~a, ·ustaSke
zveriP
Milica KriZ-an
Vlado PopoviC.
P.reHampano iz >}Z!bornika«, Tom V., knj. 1.,
10· VIII. -strijdjana je u Vin.kovcima Laura
dok. br. 16, ·st•r. 5.5.
.
Klein.
3 Od prvih dana okupacije poCeli su u.staSe u
S.lavoniji vrSiti zvj·erstva, masovna hapSenja, uhijaU listopadu ustaSe su u Osije'ku povjeSali 26 osonja i intemiranja Srba, .Zi-dova i komunista.
ba na drveCe oko· Zidovs:Iwg ,groblja.
VeC 12. IV. 1941. po.Cinju ustaSe hapsiti i ubijati
U kotaru NaSice po,p Sidonije prisilno je pokrsve naprednije ljude u kotaru Slav. PoZega, pa je u
stio oko 15.000-20.000 Sr-ba. Da 'hi mu uspjelo pokratkom vremenu tJOh.apSeno preko 300 osoha, medu
krSta·vanjc, on j.e u ..svakom selu naj,prij-e dao· ubiti
njima -Clanova Partije, Skojevaca i simpatizera. Dopo n-ekoliko ljudi, da budu zastraSujuCi primjer.
ma·Ce Srbe su odmah ·protjerali u Srbiju, a druge
opet iz .g-rada. UstaSe su po selima obilazili kamiU okrugu Nova Gra-diSka .pb·hapSeno je do kraja
onima i hvatali ljude, Cl'd kojih su neke odrnah ubi1941. oko 800 o-soba. U toj godini ustaSe su gotovo
jali, a druge slali u logor Jasenovac. Koncem lipnja
potpuno .spalili sela Cic¥are, Bjelajce i Grdevicu.
19.41. u logor u Slav. Po.ZCgi dovedena je jedna
U kotaru Stav. Po.Zega 'UstaSe su 26. XII. 1941.
grup.a od 400 do 500 ljudi, koju su ustaSe najprij-e
do temelja ;po.palili sela Vrbovce i Kant'l'ovce.
nemilosrdno tukli, a :kasnije su ih utjerali u baraku
U okTugu Bjdovar osudeno je na smrt i. -strije~,
i po-strijelja!li mitraljez·om.
ljano 19. i 20. XII. 9.5 ljudi, trned•u njima i 17~go- ·
U ko,taru Osij·el oko polovice travnj.a 1941. mudiSnja djevojka Mira JeliniC iz Novigrada, koja j,e
Ceno je i ubijeno 18 nevinih lj'lldi iz ·Cepinskih Marnakon izreCene -smrtne osude, kad joj je pon'lldeno
tinaca. Njih su ustaSe lancima vezali za kamion i
da traZi pomilovanje, uskliknula: »Da imam stotinu
vukli ih najveCom brzinom 17 kilometara.
Zivota i da ih svih stotinu moram izgubiti, ne bih
U kota-ru Grubi.Sno Polje 1poha.psili su usta.Se 26.
IV. .510 ljudi, koje •SU najprije tukli, a zatim ih od- od va·s tra.Zila pomilovanje. Vi Cete mene strijeljati,
V·ezli na -staniou i zatvoTili u vagone. Nisu dozvolili .ali znajte, da Ce se na ovoj zgr9-di ipak vijati crvena zastava.«
da im ro-dbina danese. hrane. 27· IV. k<l'enuo · je
vlak, i oni su o·ko 1 sat ·stigli u Zagreb. U Zagrebu
U S'I"·pskim selima kotara Podr.avSJka Slatina usta~
su ih smjestili u .prostorije Veles.ajma i tamo ih isSe su pozivali ljude na sastanke, na kojima hi ih
prebijali. Nakon toga otpremili su ih u K0'privnicu
ispre'bijali, tako da su mnogi :podl·egli za·dobivenim
u logor »Danica«.
ozljedama. To se naroCito dogadalo u selima Gor.
U kotaru Virovitica izvrSeno je- 28. VI. prese- Meljani, Sekulind, Oeralije, Smude, VoCin. U Lisiljenje "Srb.a u Bosnu kod BrCkog. P·reseljen.o je oko
Cinama sazvali ·su 12. XII: narod u crkvu i tamo
900 porodica sa oko 4:0'00 Clano,va. Iseljava<n.je se
ljude i-&prebijali. U tim s·e krajevima vrSilo i mavrSilo vrlo naglo, tako da su se svi morali spremiti _ sovno preseljavanje I judi,- i to· tako, da su se cijele
u l'Oku od jednog sata, a njihova imanja su opljaCporodice lm.o-ral.e preseliti u ·roku od 1 do 3 sa1a i ·
kali ustaSe.
ponijeti s·obom samo malo kruha, a osta,lo su ustaSe
U ko-ta,ru Vukovar tokom lipnja i srpnja istjeopljaCkali. Iz kotar.a Podravska Sl·atina otjerano je
rano je osim ci·gana iz svojih domova oko 300 obiu logore u toku 1941. o-ko 5:00 ljudi, a tprotjerano utelji.
Srbiju oko .5.000 }jludi.
·
1
2
U rujnu fo11mira-n je u Osijeku Vojni "komitet,
u kojem je hila Blanka Heiligst.ein.
Ilegalnom
Starnparijom u ·Osijeku, u kojoj &u se Stamrpali ldci
i ..propa,gandni ma.te·rijal, rukovodi Marijana KrvariC Buca. Usko·ro doLazi do provale i one bivaju
ha,p.Sene, zajedno -s Lizom Bunjevac i nizom drugih
aktivnih .f:ena.
U p.artizans.koj gi'upi I>oke PatkoviCa iz Bobote
hila .i-e Slavka MatiC. Gna je 26. VII. 1941., u noCi
nakon jednog sukoba s usta~kom patrolom uhapSena
i s joS nekima, koji su u selu pomagali partizane,
predana ,pokretnom prijekom sudu u Vukovar, koji
ih je o·sudio na smrt.
U Negodavcima radi na organiziranju pomo·Ci
partizanskoj grupi Anka Petri.CeviC, koja je uhapSena i strijeljana 17. I. 1942. S njom su bile strije-
30
ljane i majka Zarka MitroviCa iz Bobote, Dra.gica
DurdeviC i Ljuba flurd·eviC.
Osj-eCku .grupu i grupu Dok·e PatkoviCa pomagale
su .Zene Bijdog Brda. Medu prvima istiCu se Lju~
hi.ca DurdeviC i Darinka MilinkoviC, koja je zajedno
s muZem i kterkom ubijena u logo,ru. U Bobo1:i or~
ganizira pomot .grupi Ljubica MijatoviC i Nevenka
Stanisavlj-eviC, uCeni·ca I. razreda trg. akademije,
koja raznosi letke i radi 111a organiziranju omladine.
Grupu pomaZu i Zene Vinkovaca, koje Salju ra~
zni materijal preko Pa<Cetina i Bobote. Aktivtle -su
i Zene u StaTim Mikanovcima, medu kojima se istiCu: Pa.vka JakSiC, Marica Sraj-er, Pavka MartinoviC,
Bara FaliSevac i 'Kata PeriSkiC. U lvankov,u su aktivne u organiziranju pomOCi partizanima: Pepa Bo~
sanCiC, lv-ka AndrijaSeviC i Ankica EUenger.
31
�Dokument 18
(
0 UBISTVU ANDELE CVETKOVIC, DRAGICE HOTKO I DESANKE sKATARIC
C!anak Bebe KrajaCiC iz »iA?ne 1t borbi<~, glasild AFt Hrvatske hr. 7. 1944. g . .a ubistvu
Andde Cvetlwvii, Dmgice Hotko i Desank.e .SkatariC1
MI SE NE BOJIMO SMRTI
Andela CvetlwviC
SnaZan udarac u zapnr Zeljeznih vrata
Celije, s bukom i kletvom uguran kljuC u
bravu navijestio nam je uvijclk na isti naCin
do'lazak i odlazak desetaka i stotina naSih
dru.garica, naSih majki i sestara u prvom
katu, Celiji broj 11 ustaSke poHcije u Zagrebu.
Ula:ne likovi dragih djevoja1ka i Zena, koje &u Pav-eliCevi psi hvatali po .zagrebaCkim
ulicama i u. lancima vezane i izbatinane bacali u 6eliju, da ih nakon par mjeseci rriuka
i gladnvanja - zato je·r im treba »broj« odvedu na str!jeljanje u Rakov Potok i
1\faksimir.
Ulaze majke koje su ,otrgnuli ·o.d njihove
dj-e.Cice· i puStale ih da desetke mjeseGi sjed·e
u Celiji i u neizvj.esnosti Cekaju Sto Ce biti.
Ulazi, Dragica Hotko, mlada Cinovnica,
koja pod najteZim batinama i mukama nije
htjela odgovoriti ustaSama ·niti na jed·no pitanje.
Ula>zi Andela CvetkoviC, tvorniCka radnica, koj.oj su ustaSki psi ponudili da stupi u
njihovu ·siuZbu, da bi joj za uzvrat poiklonili
Zivot, Sto_. je ona s gnjuSanjem odbila.
Ula:zi Bro-dari6ka, majka dv,oje- djece, koju
su tukli i mu·Ci.li da prizna gdje joj j'e· muZ,
otac dvoj-e djeCice.
Ula·zi De-sa ·SkatariC, mlada Zena, koja s
puno naivnosti i vjere go-vori: »Rek'Ii su mi_
da Cu biti ovdje samo dan-dva, pa onda
kuCi.«!
Ulazi mlada studentkinja, koju su zatv<:lrili zbog sliCnosti, a drZat Ce je dok ne uhvate »pravu«.
Ulazi mala -Cetrnaest-godiS-nja djevojCica
sa smij,ehom i suznim oCima, kao da sam,l_:l
s8be, a odmah i nas hrabri i kaZe: »Uhvatili
su me umje-sto moga brata, -znate·, rekli su
mi oni - usta;i§~ - da je moj brat partiza,n.«
Preko cijelog d~na pojedine su oC:::kiva.}.~
da ih s-e pozov·e na presluSanje, ali to· s :;- vrlo
rijetko do,gadalo. One koi·e bi odveli na presluSanje, vraCale su se izbatinane· i -izmuCene natrag u Celiju.
Ujutro 11. IX. 1941. kljui'ar tresne vrata i javi nam da s-e spremimo, da Cemo- u
logor.
Na-stalo je komeSanje u Celiji, knd nekih,
koje su -o.Cekiva.Ie strijeljanje, jer biti u Iogoru znaCi ipak moZda ostati Ziva. Druge
Dragica Hotko
Faksimile urudZb,enog zapisnika r.edarstvenog ravnateljstva
1. XI. 1941.
Zagr.ebu o hapS,enju Andele CvetkoviC
·
koj e -su mis.JHe· da 6e na slobodu, kao da su ~loCin. Relkle srno drugaricam·a .Sto smo- vibilJ,e malo zate-Cene, iznenaden·e. Rruz.dijelili (ljele i kuda Cemo i mi za kratko vrijeme
su nas 'U ·ctvije ,grupe - straZar nal!l je· re- p.oCi. Dra:giea j.e s punci revolta goiVoTi'Ia: kao: »Mno,go vas- ide·.« Pa!kovale snw na br- »Stvari ne Cu da nosim .sa s·Ohom•, Cemu ta
zi;uu ono malo stvari koje 1SU nam naSi., 'UZ · komMija da nosimo- .stvari na strijeljan]et
najgo-ri te·ror, ipak uspj·eli poslati u Celiju. Treba da s·e- dugo~orim:o &to. Cemo toj bandi
U prvoj grupi, koja je odla~1la, bila je reCi pred strijeljanje.«
Anaela Cvetl<ovic hrabrila je druge: >>Pa
BrodariCka j, Maj a Habulin, bolniCa.rka u
spanjolskom ratu. Njihov odlazak bio je po- zaSto bi baS mi bile one S'retnice koJe ce doi'ekati .slobodu. Nasa smrt mdit ce hi!jade
praCe:n zagrljajim,a, to·pilim stis-cima ruku· i
d•rugih.<<
druga.:r&kim »Do vide.nja u lofPoru!«
A Desa Ska'ta-ric, koja je vjerocvala da ce
Cim .su .s.e vrata zatvorila za prvom gruna slobodu, kad je b<dlazila rekla je: >>E Depom drugarica, odmah -smo, po starorm obi- &O, pravo je tebi govorio Jovo da su danas
Caju;, sllwCile na ».deZu-ranje·« na viso~ld pro-. tikve skuplje nego glave.«
zor u Celiji, 'koji je Lzvana bio obloZen daska.KljuCar je otvorio vrata i poz:vao: »Dema!, ali kroz- pr01rez na daskama uspj.evali sanka Skataric, Dragica Hotko, A:naela Cvetsmo samo baciti pogled na policijsko dvo·rikoviC, spremite svoje stvari, idete u logore.«
Ste i is;pruZiti p.rste kroz prore·z na daska..
Dra·gica, sitna i hrabra, naSa Dragica·,
ma. Ti prsti znaCili su naSim- najmilijima, odluCno- je stala pr·ed: stra.Zara i hrabro mu
koji su vodili brigu ·o nama, da smo j018 Zi·vi. r.e'kla:: »Ne· laZite nam da idemo u la;gor. l\1i
Micanj:em· ruke i prstiju preno:Sili smo naSim
se ne bojimo smrti. za,Sto nam ne kaZete
majkama, sestrama i rodbini naSe osjeCaje kuda idemo, mi nis'm'O kukavic·e.«
i ,sre-Cu Sto. ih vidimo.
Bez stvari ~ praznih ruku, blij ede, uzPrva gr·upa »logo-raSa« uSia je mirno u
dignute glave, odluC.nim kora:kom· izaMe su
kamjon. Me,du uhapSenicima Dragica j-e u iz Ce.Jijer. Pitam stra2ara tZa:Sto i rn•ene ne z.odvoriStu kod auta opazila agente koji .su je ve, karl m[ j.e· ujutriQ. govorio da sam na spimuCili i tu!kli. Zgrabila me za ruku, pokaza- sku. Odgovorio mi je kratko: >>Broj je pozala na agente' i rekla: >>Aka ti uspije da
punjen, joS na vas nij-e doSao red·.«
ostaneS Ziva, uparnti lica tih bandita, koji su
1j,e
Do1 u drvo.riStU' ulazila j-e -velika grupa
me mu,Cili i tukli.« S nestrpl}enjem sm·o Ce'drugova i drugarica u auto. OCi- Dragi'ce trakale da se »Torn&S« vrati. 'Tek nakon d'Va ZHe ,g.u na.S :prozor, nbij·en daskama. Stisnuvsata »TomaS« .se vratio i rili smo zna,Je da
Si obrve i usta, mahanj em narn j,e odgo¥'oprva gruipa ni}e· otiSla u Ingar. Agenti su
rila na naSe mahanje. U pogledu joj je bila
otvorili vra:ta i poCeli . da izbacuju odije.Ja, odluCnOst, mrZnja prema neprijatelj'U i vjehaljine i stvari naS€ prve grupe. Sve nam
ra u ono veliko i sveto za Sto se borila ona
j,e to govorilo· da naSi nisu oti1Sli u logor, veC i hiljade· drugova i drugarica i za Sto Ce ,za
da je nad njima izv~Se'n ·straSan i gnjusan k<>ji cas dati ziv<>t.
1 Mnoge ,zene Za-greba bile w' 1941. g, Clanovi
paortijskih 1wmiteta.
A'lldela CvetkoviC, rad.nica u trikotaZi »Zenit«
hila je Clan IV. Tajonskng korm.iteta i radila u
odboru Narodne pomoCi IV. rajona. 11. IX.' 1941.
g. strijeljana je ru Rakovom Potoku kraj iStup'llika
sa D['agicom H011:ko, Cinovnicom, koja je tada 'hila
Clan I. ra}onskog komiteta.
3 · Zene lirVatske u NOB
32
1t
Clanovi Mjesnog komiteta K:PH ;U 1940. i 1941.
g. 'bile su: Maca GrZetiC, RuZica TurkoviC, Nada
Heil\gstein, a ,Clanovi Rajonskih komiteta: Na.rodni 'hero.i Dr.agica Kon.Car, Narodni herD'j Kata
DumboviC, Dragica Hofko, Andela Cve<tkoviC, Danica Cazi, Jel~a SuknaiC, Katica -Stan~a, Dragica
DvorSCak, Paula Humek i Jelka ll-:rklja<:i£.
33
�,~
bokument 2d
bokument · 19 (neprl.jateljski}
IZ IZVJEsTAJA ZAPOVJEDNisTVA PRVE HRVATSKE ORUzNICKE PUKOVNIJE
DlREKTIVA OI'ERATlVNOG K0MI1'ETA KPH KARLOVAC OD 3. RUJNA 1941.
ZA PRILAGOf)IVANJE RADA PARTIJSKIH ORGANIZACIJA NA TERENU
0 BORBAMA PROTIV PARTIZANA U VREMENU OD 27. VIII. DO 6. IX. 1941.'
VOJNO-POLITICKIM ZADACIMA'
Okruznica br. 3
Svim partorganizacijama i Clano:vima
Vrhovnom oruZniCkom Zapovj,edniStvu
U Zagrebu 9. rujna 1941.
Na podrucju krila Brod2 n;S. Nocu 29. na .30. kolovaza a. g. kamunisti u• selu Sibinju
ubili su ustaSkog tabornika StiviC Matu, bacili pred mlin_MartinoviCa Mate dve bombe u selu
St. Slatiniku, ubili FligiC BoZu u selu Slobodrtici, a rani'li ustaSu Dornanku.SiC BoZu svi iz
katara Brad nfSavi. Djela pocinlli su Fumaric Stjepan, 'Senjuk Ivan i Babic
Sibinj a, katara Brad nf,Savi.
Nikal~
svi iz
Na ZeljezniCkoj pruzi izmedu Banove .Jaruge i Lipovljana, nepoznati poCi-nitelji podmetnuli su eksplo.ziv pod traCnic-e. Eksploziv j.e pronaden i uklonjen.
1
»Zbornik«, Tom V, knj_ 1., dok. hr. 1-60, str.
~87.
... Duznost je raj-kama:
1. da razvije politi.Cku i . vojnu d}elatnnst u rajonu;
2. da oZivi i uCv'rsti partijsku organizaciju i Btvori masovnu bazu partije- u selima
mjestima;!!
3. da poduzima potrebne mjere za i"zvrSenje .slijedeCeg;
a) zborovi u selu i poj-edinaCni politiCki rad;
b) rad sa seoskim Zenama, ospos,obljenje ovih za kurirske veze, prikupljanje svih
stva:ri za redovne pntrebe partizanskih odreda i sela (pranje, krpanje, hrana, obuCa, o.dijela, i t. d.) ;
c) ski-ivanje Zivotnih namirnica;
d) or.gariizacija senski-h stra.Za;
e) pomoC p,o-go-rjelim i opljaCkanim;
f) stupati u y,eZU s h~atsklm selima, stvarati i proSirivati te veze s hrvatskim
domobranima i talijanSkim vOjnicima. Ove veze iskoristiti za p:oliti.Cki rad medu njima i
za dobavku materijala, oruZja, municije, obavjeStenja i vrbovanje boraca. Pozivitti ih i
ukazivati im du.Znost da i oni stupe u borbu;
g) rad rnedu seoslmm omladinom. Omladinu tr,eba sprerniti za odrZavanje veza,
prikupljanje Zivotnih namirnica, kurire, novaCenje u parHzans:ke ·odrede i t. d.
h) of.ganizirati narodnu pomoC. Mas·ovno prikupljanje Zivotnih namirnica, nova_ca, -odjeCe, obuCe u prvom redu za bol'ce, a onda za pogorjele i opljaCkah-e em1igrante tj.
takove koji ne mogu da se vrate svojim kuCama. 3
2
Partijska or,ganizaci ja u gradu i kotaru S.lavonsk~ Br?d hil~ je vet pri.fe -rata _jaka, i vrSila je jak
u(JeCaJ na zene.
.
·
.. 1~.% ..g. o.sniva se u Slavonskom Brodu na ini~
Cl.Ja;hvu KP »2enski pokret«, u kame su aktivno
racltle: Greta Kava i, Olimpija ·Cizmek, Zora Tkalec,
Petra Daus, Anka .BalaC, Frida Godlar, Blanka Culek (koja je hila predsjednica dru.Stva) i mnoge
drug e.
. 1941.. g. Ze~e Bro~a. aktivno poma.Zu prvoj parhzansko] gr~pt na DtlJU. IstiCu se: Dra,gica BudiC,
Greta Kava_J, Petra Daus, Marija SuSterCiC, Vilma
Dat;~·s, Dragtca Pihler, Frida Godlar, Be'ba Spoljar,
Emtca Goldberger, Darinka D-efar Liza SmOliC
~~lka _KovaC sa Citavom svoiom p;rodicom, Olim~
PlJa ·Ctzmek, Zora Tkalec, RuZa Dako;yi(: Nacika
Has,. ,Smili<:. Stim~-c~~~ajiC, Ru.Za Filajdit: Cvijeta
.T~r~~~· Mar~Ja Susta~IJa, _Seka Buj.ak-FumiC, Katica
lhnnc, Stehca Kovac, Mtlka KovaC Katica Ma·ro~
kiC i dr.
'
N~ h~~dsko~ ·~otaru poslije okupacije partijska
or:gamzact.Ja po.Jacava rad na okupljanju Zena u
NO'P. V:eC 1941. g. hila je uhap:Seno u_ Slobodnici
deset Zena radi •uC-eS6a u NOP, a .Zene iz 15 sela
aktivn·o rade za NOP. Medu mnogim .Zenama
u }oku r~!a ~stiCu se rad?m:
Manda VargaS,
Ruza- ErvacmovtC, Slava MestC, Staka VukmiroviC,
S~~a .. BalaC, Mari.i<; 'f>ur-deviC, Marija GrujiCiC,
ucttelJic':, A?a Plaztbat, Janja i Soka VraneSeviC,
Kata RaJkovtC, Julka BoSnjak, Stefica :Serdar, Anica
Varga, Terica BrajCiC-CuSkoviC, Manda BrkiC-VerniC.
Dragic-a Pihter
34
3
U srpnju formi·rane su dvije partizauske grupe: na- istoCnom i za-padnom dij'elu kotara Slav.
Brad. P'l'v.a paitizanka Brods-ke grupe· bila je Manda
VargaS iz Maii11a.
1
»Zbornik«, T01n V., knj_ 1., dok., 18, str. 58.
Rajo-nskih -komiteta.
8 Razvitak bo-rbe u to:m periodu veC traZi organiziranu .po.zadinu, pa time i uloga org.anizacije .Zena
postaje sve znaCajnija. Gornji dokumenat sad·r.Zi
prve -direktive u 'tom smislu.
2
Pragica Bulat
35
�'Dokument 21
Dokument 22
ANALIZA RADA I ZAKLJUcCI SA SASTANKA OKRUzNOG KOMITETA KPH ZA
LIKU OD 11. RUJNA 1941,1
IZ IZVJE>lTAJA ZAPOVJEDNisTVA I. HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE
BROJ 652 OD 9. RUJNA 1941. VRHOVNOM ORUzNicKOM ZAPOVJEDNisTVU -
Okrumtca br. 1
Na sastanku OK KPH za Liku ·odrzanom
11. rujna 1'941. godine, nakon raz.motrene
politiCke situacije i stanja pwrtij.ske- organizacije, doSlo je ova- rukovodrstvo do slUedecih konstatacija:
Uspjesi u_ radu _partijsk~e organizacije:
. . . U oslobodenim krajevima poj,edine
partijsk·e nrganizacije us·pj·ele su potpuno..
rna iZmij,eniti situaciju.
Organi~o,yanjem
kulturno.. druStvenog rada, koji nije u potpunosti izveden, ·Ziborova i konfe,rencija, na
kojima je, podizan moral masama, organizacija Zena2 i omladine, izmijenili su psihol-oSku uCmalos.t, koja je ·obuzela ma·s,e za vrijeme usta.Skog re-Zima.
1
79.
»Zbo,rnik«, Tom V, k~j. 1. dok. lbr, 24., str. 78.
.
2 PoCetkom prosinca 1941. g. fonniran je u Lid
lnidjativn'i OkruZni o-dbor AFZ za Likri, u koji
Sill uUe:· Kata Pejnovil:, preds.jednica, ]ela Bil:aniC,
tajnica, .Stojanka kralica, Marija Kati.C-KupreSanin, Du.San·ka 'Gostovil:- Grubor, Smilja Po·rorajac,
Neda Zakula i Zorka- KoraC.
7, IX. 1941. .g. odr.Zana j-e u Donj.em La:pcu skup~tina ,zena, na kojoj j-e govorila Jela BiCaniC. Na·kon
te &ku-pStine Z·ene su poCde organizirati 'bolnice i
krojaCke mdioni.ce, zajedni&i ,pr·esti i p·lesti odjevne predme.te za NOV, te tkati zavoje za bolnice.
Zene 'S'll prale bolni·Cko rublj.e, a na'foCito su bile
vaZne salbirne akcij·e, -koje su Zene organizirale po
selima, Sela ·sru se rrnedusdbno takmi·Cila koj.e Ce viSe
sakupiti, i svaiko.g su dana s.tizala puna 'k·ola: odjeCe
i hrane za vojsku.
Na jednom sastan:ku, kr.ajem rujna 1941. .g., 'll
selu Krbavici (kotar Kor·eni-ca), na kojem je 1
prisustvovalo 1-210 Zena, .govorio je i Na·rodni hewj Mar~
ko Ordkovil: . .On je govorio o: znaCenj-u 'borbe JlrO.tiv okupatora i ustaSa, o' tome kako se Zene mo1gu
or.ganizirati i kako- mogu pam~gati par.tizansku
ho·rbu. Ta•ko je medu ostalim rekao: >>Svaka Cara[pa
i -svako jaj·e, koje se pr·odaje neprij,atelju, tuCe nas.«
Poslije njegovo.g govora rekla je jedna stara Xena,
iz zaseoka MiriCa, sa suzama na oCima: »Evo ja, sam
stara i nepismena, ali da mi je, dmZe, tako netko
prije objasnio, i da sam to znala, nikada ne bih
o-tiSla u KoTenicu pr:odati i jedno jaje.« Na tom
sastanku govo.rile su i Zaga Dmkuli-C, NaranCa i
DuSanka KonCa,r, ko.je su se u -to vrijeme vratHe
iz Drvara, te su izniiele neka iskrulitva iz Tada Zena
t(ljga kr.aj a. Tom vrilikom izabran Je i odho'l' Z·ena,
u koji su uSle Zaga 'Drakulil:, Mileva Zaklan, RaSeta {p-Opa·dija) i joS ne'kolik0r 2Jena. Odmah jposlije
sastanka Zene ·su iSle sakupljati hranu i odjeCu, :kao
i vunu, koju s-u kasni_i:e na ,sijelima vr,erad_iyale i
izrad'ivale od n.k maj-e, -Carape, ru'kavice i t. d
Rezultat te prve akcije z,a pomol: -partizanima bio je
sanduk, .2 m dug, % m Sirok i 94 m visok, p-un toplih odjevnih predmeta.
U Debelom Brdu (kot. T. Korenica} oddan je
'krajem rujna 19'41. sasbnak, na ko}em su bile pri·sutne Kata· PejnoviC i Jei.a Bil:anil:. -Zene toga sela
salrupile su u ,prvoj akCiji 23'2 kg vune, 80 koSulja,
36
Prikupljanj.e odje6e, obu6e i drugih potreba za borce samo j·e djelomi,Cno izvrSeno,
te s·e partijskoj organizaCiji i Clanstvu p-ostavlja glavni zadatalk fonniranje n~rodne
pomoCi, . kroz koj u Ce se ova ~kcij.a mnogo
o11ganizovanij-e i uspjeSnije sprove-sti ...
... Organiz-nvanog rada medu .Zenama,
mo~e se- r·eCi, takod,er nije bilo. U naSim
selima joS uvijek vla-da reakcionarno gl~edi
Ste: gonj-enja Zen a iz sva'kog d.ruStv·e.nog i
javnog zivota. Medutim, pokazalo .se da. tamo, gdje su drug<>vi razvili malo djelatnosti. medu Zenama, da je bHo vdo zavidnih
i zadovoljavajucih rezultata ...
15"0 kom. ,ga·Ca, 12.3 ,ruCnika, 11 bilja-ca, 1.3 maja,
10 dZe'lilpera, 10 Salov.a i 15 muSkih kaputa. U selu
Vrebac {kot. Go·s,pil:) odr.Zan .ie prvi sastanak Zerna
u listopa-du 1941. Bilo je prisutno .so Zena. Na taj
sastanak doSla je Kata Pejno·viC i .go-vorila o na~
rodnom ustanku, o !Potrebi pomaganja bo-rci-ma. Kad
su u -pmsincu 1941. partizani iz Dalmadje doSli ru
Likru, ·Zene sela Oravca (kot. Koreni.ca) daroval-e
su ih sa: 22 maj-e, 1.5 pulovera, 25 pari Carapa, 3.5
pari rukavi,ca, 17 gaCa, 9 kapa, ·6 Salova i 12 ruC~
nika. Kad su bor·ci o-dlazili na poJo.Zaj. 1Z.ene su· dale
4.5 .plahti, koje su borcima sluZile za kamu:flaZu, a
Zorka MaTjanovil: ,poklonila je mitral_j-escu, koji je
bio na vrhu Oravca, kiCeni biljac.
Or.ganizatori rada sa Zenama u .pojedinim kota:
revima 'Like !bile S'U: u 'kotaru Gra.Cac - Narodnt
he-roj Smilja .Pokrajac; ru' kotaru Donji La,pac Smilia tPopovil:; u kotaru Brinje - DuSanka Go~
stovi.C~GrulboT; u kotaru 'OtnCac - Stojanka Arahca;
u kota-ru Titova Kor·enica - IDara 1
CudiC-Vujnovil:;
u kotaru PeruSil: - Marija GlumiCil:~P.ribiC; u kotaru Gos:piC - Marij.a ·KatiC--JKupreSanin; u kotaru
U dbina - Zo-rka KoraC.
U toku 1941. g. istakle su se u radu -sa- Z·enama, te u odb()rima NP·: u kotaru Donji Lapac Mara Zunil:; 'Danica Brewvil:, Savka 'KaliniC, _Milka Mileusni-C, 'Zorka KosanoviC, Jelka Beba MwkoviC, Jdka BlanuSa, Smilja ·:ze.Zelj, Soka Haj_dinovil:'Kosanovi,C; u kotaru Ti-tova Ko-renica - Mtlka Solaja, Ned-a Drakulil:, Zmka Sobot, :r-.ju:ba StaniC,
Mara LukiC, MHka Jag.njiC, Boja Grgtl:, Zaga DraJ>,uliC; u kotaru Gospil: - Mileva Milojevil:, Koka
Pl'CiSaS-DmitraSin(}viC, Sofiia RajCevil:, .Danica 'Rada-kovil:, Milica Pejnovi.C-Po-CuCa, p-epica Sab~n,
· Dragica KosoviC, Mi-ca VujnoviC, Marija 'Obrado:vtC;
u kotaru Udlbirna - Hoja Egil:, Darnica Uzelac, Bor-,
ka 'KoraC, Mika Zega'fac~.Rada:ko-viC, Stanka Bika
Basta~-Po:poviC, Manda Tepavac; u kota'flU P.eru.Sil:
Kata Turil:, Manda HeCimoviC, Danica KokotoviC;
u kotaru OtoCac - Julika SkendZiC, Milica Ma.Sil:,
Marta Aralica, Milica l-lini.C-Trtica, Eva RupCiC,
Ru.Zica BobiC; u kotaru· Brinje - Lju'bica Gerovac,
Julka RajaCiC, Anka Gero'vac, MiSa Bukvil:, Mara
Maljkovil:, Marica Savil:; u kotaru Gra.Cac - J~la
Cu'k--Bojanil:, Milka Utvil:, Milka Mar.CetiC, Jehca
MariCil:, Gina RajCeviC, lka Skorrup, Boja GaCeSa,
Peri.ca Bobil:.
ZAGREB 0 RASPAcAVANJU ILEGALNE sTAMPE 1
.. _. »Na podruCju krila Petrinja 29. kol-ovoza o. g, Jela PredoviC2 rodom iz LeS·Ca,
kotar Metlika, radnica u tvornici Dugojresi, donijela je iz Karlovca komunistiCku bro·Suru
»-OkruZnica broj 2« pisana ma.Sinom na 6 stranica. BvoSura joj je po straZi 'Oduzeta i predana po poruCniku KraljiCu vojnim vlwstima, a PredoviCka pobjegla ...
1
»Zbornik«, Tom V., knj. 1., str . .387.
2
.TeLa P·redovil:, tada Clan OK KPH Ka-rlovac .
Dokument 23
(neprijateljski)
TELEGRAFSKI IZVJEsTAJ KOMANDE sESTOG ARMIJSKOG KORPUSA OD 15.
RUJNA 1941. 0 ATENTATIMA NA TALIJANSKE VOJNIKE
I KARABIN JERE U SPLITU 1
DeSifrirao
otv-oreno
Primljeni telegram
iz Splita
N 809
Salje: Komanda 6~og armij. korp_usa
Komanda 2-e armije
r. z. Guvernatoratu Dalmacije
Oznaka: Jav. bezbjednost
Na uvid: kab. kv. karab.
sef
odjeljenja
Sifre
15. IX. 41. u 11 c.
Zadar, dne 16. IX. 41. u 20 c.
Predmet:
OruZani napa:d na vojnike i kr. karabinjere.
Strijeljanje JeninCiCa i JuretiCa.
Putem:
Kom. trupa
Zadar
5373/o-p. Dana 14 .. ov. m. 2 oko 2·'0,30 ·Casova kod kasarne »Roma« baCena je ruCna bomba
protiv jedne grupe vojnik~ koji su• se vraCali sa slobodnog izlaza. P.et je vojnika lako
ranjena.
' U isti Cas na drug,om mj.estu, dva su mladi·Ca i·spalila hitce i1z revolvera i bacili
ruCnu bombu na patrole karabinjera, koji su, ranjeni, reagovali vatrom. J edan je karabinjer jutros umro, drugi j·e sklonjen.
Prilikom sukoba jedna gos-p-o'da na prolazu hila je ranjena, ali ne teS-ko. Ju.Cer u 17
Casova izvrSena je s·mrtna kazna protiv JeninCiCa BoZe i JuretiC Iva, koja je i.zrHCena
postupajuCi prem-a proglasu.
Gen-e·ral Dalmazz-e.
1
»Zbornik«, tom V., knjiga 1., dok. 168, str.
416.
2
:Zene S,plita- sakupljale su i sa'krivale od p-rvih
d.ana okupacij-e omZje,_ sudjelovale u demonstncijama i ru o.ruZanim ·<.~-kcijama. U ovoi -akciji, koja se
~pominje u doku1mcnt-u, ·S'Udjelovala jc Tonka DimiC
Bibinica, koja j"e ~sakrivala orutje i ·donijela ;ga
do mjeSia oapada. Akciia j.e .izvr-Seoa kao o-dgo~yor
na uhistvo omla:dinca BOSka Ajdukovi6a. U akciji
su .Poginula dva karabinjera.
<lltentatu, koii je kolovoza 1941. g. -izvrSen na
taJiiansku vojnu glazbu u Splitu, sudjelovale su Davorka_ B_iluS, Neva, P?L.iil:~Roj·e, Mil-en~ Ves·!ion-oviC i
]elica B~at.
u_·
I
37
�Dokument 24
PROTEST zENA SV. NEDJELJE PROTIV ODUZIMANJA ziTA SELJACIMA
Clanak iz ''Vfesnika hrvatsk.e iedinstvene nacionalno-oslob.o!lilaCke fronte1(, br. 4. od 15. rwfna 1941.
Raspisala se sva plaCeniCka Stalnpa, kako ie ove godine bila bogata zetva u Hrvatskoj. Ove su vije.sti samo u tolik(J is-tinite,
da je hila bogata zetva za okupatore i njihove sluge·, Hrvatski se narod pak mora boriti
za svaku mrvicu hljeba. RjeCit su primjer
tome .dogadaji u okolici Zagreba, gdje vee
du:lj·e vre,mena nema kruha. U nijednom s1elu
uz -samoborsku prugu ne Cete mnCi ni za kakav novae dobiti ni komadic kruha. Seljaci,--ma se oduzima pSenica, jeCam i raZ, a u zamjenu su im dali papirnate- kune i honov-e.
Za ·te pak kune i bonove ne maZe se na selu
niti u Zagrebu nista kupiti. Zito je otiillo u
NjemaCkuT meso-- i mast odil3.ze u NJ"emaCku,
tekstilne robe nema i t. d. Ova seljaci i te
kako 'OsjeCaju na svojim ledima.
Dana 20. VIII. pronio se glas po se.Jima
opcine Sveta Nedjelja kotara Samoborskog
da ce s·e toga dana odvoziti . oko 4.1000. kg
pileniCe s jednog veleposjeda u Rakitju. cim
su to doznale siromaSne seoske Zene, koje.
vee dugo vremena, nisu vidjele niti komadiC
kruha u sv,om gospodarstvu za svoju djecu,
pohitalo je njih 80 sa namjere>m da kupe neSto pSenice za najnuZnije ku.Cne potre:be·. Zatrazile su nd upravitelja veleposjeda da
im ·proda pSenice po 5 kuna po kilogramu.
Upravitelj je ,odbio, jer da je to rekvirirana
pSenica, koja se ne- smije prodati. Razvila
s·e diskusija, u kojoj su Zene tvrdile da su
i one drZavne, ako je pSenica drZavna. One
da bi morale slati svoj,e sinove' i muZeve u
vojs-ku i rat, a da ih nitko niSta ne pita, a
tko ne ce, tome prUete ku·glom. Njim:< se nareduje da radaju djecu, a ne pita ih se kako
Ce hraniti svoju djecu. Djecu od njih traZe,
a kruha za tu djecu nema. Za vrijeme· pre~
pirke dosao je na veleposjed i predsjednik
opcine Svete Nedjelje, Ru:dolf Josip. On je
poCeo vikati na Zene i traZio ih da ,ge razidu
kazavSi im da metu cestu, pa iz prruSine n-eka
peku kruh .. To je razjarHo Zene, i on j-e vidio
da je -vrag odnio Salu i p-okorio s-e. Drugog
je dana doSlo oko 70 Zena i na isti naCin
svaka je dobila olm 28 kg brasna. Tako su
zene spasiJ.e narodu preko 3.000 kg zita.
Istog dana j na isti naCin dobile su ~ene
u obliZnjem s-elu Kalinovici S·pek, koj;eg_a su
vlasti trebale o.dvesti.
UstaSki se, razbojnici ni-su mogli pOmiriti
s ovim pe>stu•pkom nal'Oda, pa su 25. VIII.
poslali Zan-dare u -sela da·haps'e Zene· i mno·go
Zena -odveli u ustaSki stan u Samohoru. Tu
su im prijetili .sa svim tekovin-ama ustaSke
»duhovne revolucije« t. j. bati-namw, mu'C'e"'
njern, vj.eSanje·m·, zatvorom, strijelja.njem, itd.
No to sve nij-e niog1o ustraSiH seljake·, nego
samo ko.d njih jaca volju za borbu pro.tiv
oku·patora i njihovih placenika.
Dokument 25
0 POTREBI STY ARANJA ODBORA ZA NARODNU ISHRANU.
I NJIHOVIM ZADACIMA
Obavj,eStenfe Staba gerilskih odreda za kotar Kor,eni,ou i okolicu od 16. nt]na 1941.1
STAB GERILSKIH ODREDA
ZA SREZ KORENICU I OKOLINU
Svim s-elima ovo-ga p-odruCja
i
t.
Posto j-e tesko predvidjeti koliko dugo ce
potrajati nasa zapoceta oslobe>dilacka borba, pa da ne bi doiivjeli nikakvo iznenaden}e, potrebno je pristupiti organizovanom
radu za stvaranj e rezervi Zivotnih nam.irnica. Da bi se ovaj rad mogao uspje-Sno pro:..
va:dati, treba u- svakom selu osnovati »0 db or ·.za naro-dnu ishranu.« u· taj
odbor treba da udu tri do C·etiri Clana, a ·pO'
mngucnosti da ude i po i·edna iii dvij.e zene.
38
Svi ovi pre:dmeti korisno Ce po·sluZiti ne
samo borcima: na poloZajima, vee i o-stalim
nezbrinutim, koji uslijed raznih nepQgoda
ostadoSe bez svo-ga d·oma i svojih hambara.
Predvidamo vee unaprijed da Ce mnogi reCi:
»e toga s-e mnog.o od nas traZi«, a'li kada
se ima u vidu ko:lik·e Zrtve mora podnaSati
svaki porobljeni navod, onda, draga braCo i
sestre, m·e ·Ove Zrtvice, :k.oje na ovaj naCin
doprinaSate, ta'ko su neznatne i male, da ih
svaki Covjek,· kod koga je osjeCaj dru.garstva
i CovjeCnosti rna i najp1anje razvijen, m-oZ.e
sa malo d'O·bre volje i razumijevanja doprinijeti.2
Svi moramo biti svijesni toga ~ da je
sam·o naSom ,borbom sprijeCen neprijatelj da
izvrSi na•mjeravanu plja:Cku, koja ne bi imala
1
»Zbornik« Tom V. knj. 1 dok. 28 stT. 85.
Koncem lj-eta 1941. OkruZni komitet K~H za
Liku dao je direktivu, da se u kotarevima Like
l}Snuj-u kota'l"ski i mjesni odbori Narodne pomo-Ci.
VeC tokom mj-eseca rujna osnivaju se kotarski, .a u
toku listo,pada mjesni odbori Narodne pomoCi. Ovi
odbori salrupljali Su- hranu, odje6u, ohu6u i drugi
razni ma'terijal za .partizanske odr.ede i za narod,
koji je izobje.gao, i Cija -su sela ·Vel:. 'hila uniStena i
po.paljena o-d neprijatelja.
Odbor"i Narodne pomoCi oSlllovani su u svim selima na oslobodenom teritoriju (gotovo Citavom kota-ru Tito,v,a Korenica, · U dbina, Donii Lapac, zatim
u sr;pskim selima kota-ra GospiC, GraC-ac, Oto'Cac i
Brinje).
Na neoslobodenom teritoriju takoder su
osnivani odbori Naro·dne pomoCi, koji .su 1•941. .g.
uspjdno ,radili. Tako ·su odbori NP osnovani u nckim hrvats-kim sdima kotara GospiC (Smiljan, LiCki
Novi, BruSani, ,gra·d Gospi{;, PeruSiC), u hrvatskim
selima kotaTa OtoCac (LeSC:-e, Sinac, OtoCac, Vrhovine, Staro ·Selo i Drenov KlaJnac), u neoslobodenom
Brinju, Rap-ajin Dolu, LuCanima i Zupanjo'lu. U sve
te odbar,e ulazile su i Zene. Pored ovih bio j-e osnovan i OkruZni o-dbor Narodne pomoCi. (:lan tog
odbo.ra hila je Zaga D:~;-akuliC, ul:iteljica iz Krbavice
(ka.ta,r Koreniaa), a ujedno i tajnica Kota-rskog adbora NP za kotaJr Korenicu. Svi odbori hili ·Su vrlo
aktivni i veC u prvim danima ustanka stvorili su
rezerv-e hrane i odj eCe. To su hili prvi ma,gazini
NOV.
Po-red rada u odho•rima Narodne pomo-l:i i ul:eSCa na masovnim politil:k~m sastan~ima, Z·ene S'U vel:
2
granica. Sjetimo se :samo da su· u-staSki banditi ima\i namjeru da •Odmah poslije; zetve
pokup~ i oduzmu sve, Zito iz naSih sela, a
isto tako bi' bHo- i sa naSom· stokom i ostalim
za Ziv-ot p·otrebnim stvarima-, p-a samn z.a-hvaljujuCi naSoj organizovanoj borbi spreC-ena je ta mraCna i ubitaCna nakana na&e;ga
krvnika. Da bi se i dalje mogli uspje.ilno boriti protiv naSih krvnika, potrebna nam. je
s,naga i organi•zovanost, a da hi tu snagu
lmali, potrebna nam je pomoC koja· nij.e tako
veU.ka da ju se ne bi moglo pruZiti.
Sveta je duznost svakoga pojedinca da
uCini svoju ·obavezu prema onima koji· su
izloZeni u toj ¥elikoj borbi za na:rodno ,oslobodenje.
u listopadu i .studenom .1941. g. poOele raditi -na organiziranju bolni.Ca:r;s~ih .teCajeva. Takvi teCaj•evi
odt>Zavali su se u gos,PiCkom kot.aru u s·elima: T>ivoselu,' MogoriCu, PlaCe, V•rep-cu i Pavlovcu, a odda-_
vala ih j-e De sa . MaruniC. U opCinarma Skare i
Dabar (kotar _Oto·Cac) drZala je Slava BlaZeviC p-r·edavanja s praktiCnim vjeZbama o Ukaziva1_1ju p·rve
pomoCi -ranjenicima. TeCaJevi su se oddavali dva
puta tjedno, po-slije podne. Sva:ki teCaj lbrojio je
30 do 50 Zena. Zene ,su se :vrlo rado odazivale i
toCno dolazile na -teCaj. Od ,zena, koje su polazile
te teCajev·c, prve holnil:a-rke 'U holnicama i odredima
bile su: Milica .TurkoviC iz Poduma, Milka· Netak
iz Glavaca i druge. U Bruvnu vodila je bolniCa·rski teCaj Perka Po,Jovina. Tel:aj je trajao 15 dana,
a pOlazilo ga je 12 drugarica.
Uz ovakve teCajev-e odrZavali su se i analfa~
betski teCajevi, i to posebno za Zene. Ti teCajevi su
u veCini hili povremeni, ali u Ska·rama teCajevi su
radili stalno i njima je rukovodila uCiteljica Marta
Arali-ca. I teCaj u selu DrakuliC Rijeci (kotar Korenica) bio je stalan. TeCaj .i'e organizirala Zaga DrakuliC, uCiteliica. Na njem _ie na;uCilo Citati i .pisat-i,
pored mladih, i niz starijih Zena, i to: Dra.ga Zec,
Dra.ga B. DrakuliC, Draga J. DrakuliC, Draga P.
DrakuliC, 'Stak.a Drakuli£, Milka DrakuliC, Anica DrakuliC, Pera M. DrakuliC, Anica N. Drakuli,C, Deva
DrakuliC (stara Zena), Pera P. 'DralmliC i Milica
DrakuliC.
Na zavrSetku su 'imale ispit i malu sveCanost, na
koju su .pozvale sv-oj-e muZev·e.
Zadatak ovoga odbora bio bi u slijedeCem:
1. Da svi-m sredstvima po-radi na prikupljanju Zita, bra-Sna, pa£ulja, krompira, masti, pekmeza, suvoga voCa, suve slanine·, mesa i· ostalih n-epokvarivih _stvari za ishranu.
Sve stvari spremiti na sigurnom mjestu.
2. Za odj eC.u: vune, sukna, Carapa i' domaceg platna itd ..
39
�Dokument 26
Dokument 27 (neprijateljski)
ZABRANA PRODAJE ziVEzNIH NAMIRNICA OKUPATORU
lz n,aredbe Staba gerilskih odreda za kotar Korecnicu i okolicu Qd 16: rujna 1941. 1
SABOTAzA NA GLAVNOJ POsTI U ZAGREBU 14. RUJNA 1941.
Oglas Ravnateljstva =·a javni red i sigwmost NDH od 17. rujna 1941. slanavniJtml grada Zagreba 1
sTAB GERILSKIH ODREDA
ZA SREZ KORENICU I OKOLINU
N aredba broj 2
... Jedno od najmoCnijih sred-sta:va Je za sada uskraCivanje svega Sto se: maZe s-matrati Zive·Znirn namirnicama. Ne smije s-e ubuduCe dogoditi da i najma.nja korisna stvarCica
dode u posjed toga nepdjate1ja. VeC danas se primjeCuj.e da Ce on pokuSati svim sredsvirna da se posluZi kako bi duSao do namirnica, obeCavaj·uci sva1ku CI}enu. M~nramo strogo
voditi raCuna da svaka stvar knja se njima proda produZuje naSu oslobodilaCku borbu i
~/korisno sluZi naSem neprijatelju. Taj naB neprij.ate-lj neCe Skrtarlti sa novcem, jer je u
mogu.Cno~ti d-a ga pravi na vagone·, ne vodeCi raCuna o nj-egov·Oj vrijednosti ...2
16. IX. 1941. god.
M.P.
}~Z'bornik~< Tom. V.-kni. 1 dok 27 str. 84.
Dire1d:ivu -o· hlo:kadi neprijateljskih tr.Zi~.ta, narod je sprovodio ti djelo·. 'Ovaj su zadatak pTeuzele
na ·sebe naroCito Zene, jer su u vetini Zene bile te,
koje su. nosile prodavati jaja, piliCe i ·ostale ZiveZne namunice u kotan~ke •Centre, gdje su lbili neprijateljski garnizoni.
·
One su na sastancima obj,a~njavale ove mjere,
s.preCavale odnahnj.e hrane na trZiSta i pomagale
seoskoj stTaii ·sv.akog dana, a pogo;to-vo u sa jmenim
danima, na svim raskrSCima, 'koja vode u UporiSta
1
2
nepTijatelja; te bi svakog ornog, tko 'hi se pojavio
sa torlborn hrane, .vraCale kuCi, tumaCeCi da ne ,prodaj,e hranu uhicama ·svoj·e dj.ece.
Ta~ko joe Ljubica .St.aniC iz Bjelo;polja kontrolirala .citav kxaj bjelop-oljske optine, -koji •g-ravitira
pr·ema Koreni.ci. U oto·CaCkom kotaru, '1.1. ·selru Skare,
isticala sc na tom zadatkil Anki-ca Du.gandZija-SkencHiC. Ka-d je ~obila od drugova piStolj, rekla je:
»Ovo Ce mi do'hro. dol:i na straZi, jer ih ima, koji
ne Ce da se vral:aju, kad im lijepo <kaZem, pa Ce
se od piStolja po'PlaSiti i s torbom vratiti kuCi.«
/.ll_!:;:l'l~h,ll,
()jui;;ku. U.
.
[Y2
:Jt?VJJ.jfo4
.:
.
.
.
.
~·LJE;~f,j><>\t"n'ki<i<u>'<>ik. '""
;\nt~/-.l_l~l;'tlk,- n~elljen
.
.
4:~.--f\IAD- .·_GA.UER. r ..
I'm
:10 X<><linn,
"'di-'<> I< p,u,r<iYii<;
.:SmiOiu l'. Knl'ktt, rkt:. Zlttlnji
z;,gNJ!o~,;: ~,2
•''
KAfKA?
pMihm~tm i:itwvuit~a...hll''ll ·.n
gotlinn.
rmtjt~na
u
Zag•··~IHi, -kt'()Hl·ku" j· :\fur_ijP tr. '1-\u/'k;l, udutn 1.1.1 \'ilinu1 1:;\lj<•t·a, r.kl., 1>~tdnji st;111 u .t:;,.gn·lui,,
m
'kuJi z:und•~~ f,!:dj\•,' ~'~ --il'lti 1'-utdu nnhi:t.4~
Ihi) ;m:tdt• pmhltkt~
::,~~~,\~.::~."::•! ,, 1ullllr1J~•II 1j"•:•~'""""'" hm·1n· k. u~ tf_.i n tonu~ _<tlutyj~~:.;ti ."itUjt•l"toi nnfhliia i'I'1~Jtt'sl n•uu
__·.
uprllYI_iu {;hln~t
or~um•.
Ona osoba,
ko~a
bude data lflkve podatite, da se na temellu istih 90re navedenl mogu Pronati
bf'ih sema orona!~ doblti te nagradu u lznosu od Kuna 100.000.- slovima sto hlliada
. .._-. ,• on pak osoba, kola -bl gore navedenima pruiila mitl k.akvu pomoi IIi bl namierno propusllla.
: da ObzVIE!Sti· oblasti o po-dat<ima .se koilma respolaie, smatratl te $1!! sukrivcem :dotloa zbos koieg se istl
trpie,- (e t~ u smlstu postoiei.eg ·¥akona bit! Pt"edana nedl3lnom Pokretnom priekom sudu na postupak.
;: -- ·. · fotogrii1!flle sore imencvanih ':inimliene .su na ovcm oslasu ux namaku nilhomh hnena.
.
a
lz Mini51arstva unularniih p;:lSio•a
?=•ereb, 17.
ruina 1941.
RavnateiJstva
l8
l$11!'1i red l sigurnost Nezavisne Dr:lave Hrvatske
Br,,J a~JH.kf-1J.
Narod iz lil:kog s.ela VisuCa u Jumi Medugorje 1941. g.
~··
I
I
40
�Dragica -DvorSCak
Dok~1ment
1 14. rujna, postavlj.en je eksploziv na telegrafsko-telefonskom odjeljenju Ravnatelj~tva . PIT u
Zagrebu. Pored materijalne Stete, ranjeno je osam
os&ba, medu kojima dva njemaCka vojnika, j edan
oficir i dva u~aSka- agent-a, a ubij-en jedan policijski Cinovnik. Div-erziju su orga-nizirali Narodni heroji Rade Ko-n-Car i Vojo KovaCeviC, a izvr.Sili- s-u je
Slavko Markon, JoZa (.:uljat, Vilim Galjer-, BiaZ
MesariC i Nada _Galjer-Holjevac. Medu mnogim
uhapSenim hila je i IQJ,ga MilCinoviC, pro.f. Konzervatorija (,poginula U lo.gorru), sa Cij·e,g j-e telefona
iz vile u TuSk.ancu izazvana eksplozija u po·Sti.
Nada Galjer-Holjevac se joS mjesec dana nakon raspi·sane tj·eralice i visoke rucjene sakrivala u
Zagrebu, za,tim se prebacila u pa'ftizane na Kordun.
U toku 19·41. g. izvrSeno je niz akcija sabo-·
taZe .pod -rukovodstvom MK KPH i rajonskih
kooniteta, koje su unosile veliki ·strah i paniku medu ustaSe i okupatorsk·e vo_jnike. Prije akcije na
po-Sti', poCetk-om srpnja, or.ganizirano je paljenj-e
padobranske svile u svilani u BuZanovoj ulici. Izgorj-elo je oko 50.000 tmet. svile. Akciju s'U izvrS:ili
Milan -i Dra.gica DvorSCak, kojo-j Je _pomogla i Stefica K>ranjc, sakupiv~i 10 lit. benzina.
nateljstva ustanovljeno je da predleze gotavo sigurna indicija da su se Cetnici odno..:
· sna komunisti p:dg:odam akdje u Sumama
Hrastelnica i Brezovica u kotaru Sisak provukli .ipa:k u 'Sam.ari-cu, pa sada usHed njih-ovog dola&ka zapoC·ela je jaCa a:kcija u Sumi .Samari'-Ci, pa se ova gibanje opaZa na
svim podno.Zjirn.a iSam,ari.oe, tako u Dvoru na
Uni poginuo je juCer jedam oruZnik, koji
je bio u pratnji kotarskog predstojnika i to
u selu Rujevcu istoga kotara . .Sve ov'e pojave
upotpunjuju ovostrani prijedlog od 26. IX.
1941. Prs. 773, pa se moli za zurno posredovanje, da se kunaCno pristupi _energiCnom
CiSCenju Samarice sa potrebno jakim postr-ojbama 'bilo ·domobrana ili ustaSke vojnice.
Umoljava se ovo izvjeSCe primiti do znanja i gornji prijedlog Zurno uvaZiti.
Za dom spremni!
M.P.
Zamjenik upravitelja:
Potpis neCitak
1 ·~Zbornik«;
28 (neprijateljski)
2
IZ IZVJEsTAJA ZAPOVJEDNisTV A ORUzNICKOG KRILA U PETRINJI OD 27. IX.
1941. 0 NAPADU PARTIZANA NA ORUzNicKE POSTAJE GOR. KLASNic
I M. GRADAC?
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
VELIKA ZUPA GORA, PETRINJA
Ravnateljstvo za javni _red i sigurnost
Predmet: Mali Gradac i Gornji KlasniC
Kotar Glina - napadaj po Cetnicima.
Petrinja, dne 27. rujna 1941.
Br. Prs. 782/194L
Ravnateljstvu za javni r-ed i sigurnost Nezavisn-e DrZave Hrvatske - Zagreb
Savezno S'R juCeraSnjim brzojavnim izvjestajima broj 778 i 779 prema podatcima
koje je avo ravnateljstv·o primilo od zapo~
vjedniStva ·o-ruZniCkog kri-la u P.etrinji od
27. rujna 1941. broj 4291. izvjescuje se:
26. rujna e>. g, oko 4 sata u jutro aka 100
Cetnika napal-o je v·ojniCkim pu.Skama, strojnim puSkama i bombama oruZniCku po-staju
Gornji Klasnic kotar Glina. 2 Napa;d je trajao' d-o. 6 sati u jut~o, 'k~ad su ustaSe- stigli
u pomoC. Vojarna je sa svim stva.rima izgorjela. Jedan ustasa iz sela Maje kotar Glina je poginuo i u· v·ojarni oruZniCkoj izgo-rio,
dv-ojica ustaSa i trojica domobrana su r~nje
ni, a jedan domobran je kasnije uslijed
o.zlijeda umro. OpCinska zgrada je dem:oli:rana- i i.z blagajne no·vac odnesen.
26. rujna oko 4 i pol sata u jutro oko
150 Cetni:ka napalo je .oruZni-Cku postaju
Mali Gradac kotar Glina, 3 pa j~ napad tra~
42
tom V., knf 1., dok. br. 179, ,str.
432.
j ao do blizu 9 sati kad su domobrani s.tigli
Napa·d na Klas-niC izv.r:Sili su bor.ci Glinskog
pod ko-mandom Narodnog heroja Vasilja
_Gacese.
3 20. ·f'ujna 1941. g. ujutro napao je ne.prijatelj
Sume Zalukin_iu. Hrezo,vicu i BukovicU, u kojima je
logor-ovao SisaCki partizanski odred. Najp1·ije je p-et
aviona bom'bardiralo Sume, a zatim ·su ustaSk·c: i domo'branske fo.rmacije temeljito pretraZivale teren.
Odred se ipak neopa-Zen probio- u pravcu Siska i
juZ.no od sela OoriCani izbio na Savu. Tu su ga,
prema ranijem -dogovoru, drugovi. BujiC i' Bdbetko
p·rehacili Camcem preko 'Save izmedu s-ela Crnca i
Capra:ga. NoCu je Odred ·nastavio put za Baniju
noseCi 25 puSaka i sa-ndu'k municij.e na dar banijskim partiz.anima. 21. ru_ina u_jutro stigao je u selo
MoStanicu, odakle ie na·stavio put za Samaricu, gdje
se spojio s P.etrinjskim (Kalinskim) o·-dredom. Prolaz
naoruZanog SisaCkog odreda, 'll kojem je bilo i Zena, kroz ·srpska sda 'Banije, izazvao je veliko oduodr~~a
Milka Vrand.eviC
Sevljenje na·roda, t11ko da je ovaj pro-laz bio. je·dna
od .prvih manifestacija bratstva i jedinstva Hrrvata
i .Srba na Baniji.
VeC 26. rujna- n<.l!padaju ujedinjeni SisaCki i· 1Petrinjski odredi uspje:Sno Zandarmerijsku stanicu Mali
Gra·dac i na-kon te -ak.cije ujedinjuju se u Ba-nijski
od-red. Prigodom polag,an.ia partizanske zakletve, go--.:.
vorila je u ime Zena ·Milka Tan'biC. Poslije akcij.e
na KlasniC nisu viSe US;po~tavljene Zandarrmerijs,ke
postaje, pa ova i neika okolna sela ·preds.tavljaju prvi
oslobodeni terito·rii Banije, na 'koj.em se fonniraju
NOO-i. U prvim ilegalnim NOO-ima rade i Zene.
Medu n iima istiCu se: Du~anka Bo!ZiC, E·va TodoroviC i Vu'kosava MudriuiC u ·selima Dngotina, KlasniC
i Boina, te Ankica Demit, koja je p'I'edsj-ednica Mj.
NOO u Gorniem KlasniCu a.d 1942. do 1944. i srmat-rana kao na_ibolii predsjednik u ovom kraju.
4 U to je vrijeme pred terorom ustaSa p-objeglo
u Samaricu · oko 5000 1judi.
U prvim partizanskim grupama u Cerkezovcu i
Dvoru na Uni u-Cestvuju Milka VraneSeviC, Milka
Slje.pC-eviC i And'elka Jarit.
u pomoC. Vojarna je sva demolirana. J,edan
oruZnik je poginuo, a 5 su ranjeni. Od Cetnika su ubijena tr.ojica od ko,jih se· jedan
zove J ovan Grobnj ak iz s·ela Mlinoge kotar
Petrinja, a jedan Stjepan Bezuh iz selaGre-.
de kotar Sisak.
OruZnicima a niti obim postajama od
oru-Zja i municije nije oduzeto· niSta.
.Cetnici su se po·vukli u planinu Samad- /
cu, a i•z -avih sela Sle je puCamstvo raz,bje~
Zalo. 4
Or.uznicki .satnik zapovj·ednik krila na
lieu mjesta je izdao od~edbu, da s•e od preosta:lih ·oruZnika formira odmah nova oru..
znicka postaja i to u selu M<tja, kotar Gli:
na, pa je ova odmah sa uredavanjem zapoCI;!la.
Dostavljajuc prednji izvjestaj do sada
pi-ovede.nim Lzvi(lima sa st:rane ovoga rav~
Dokument 29
IZ IZVJEsTAJA SEKRETARA OKRUzNOG KOMITETA KPH KARLOVAC KONCEM
RUJNA 1941. 0 OBILASKU P ARTIJSKIH ORGANIZACIJA U GORSKOM
KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I KOTARU OGULIN"
OBILAZAK ODREDA I PART(IJ.SKIH) ORGA(NIZACIJA) U GORSKOM KOTARU,2
HRV. PRIJ.VIORJU I KO'T. OGULIN
OD 7. IX. DO 28. IX. 1941.
... 13. IX. Logar Del nice: Skup sa part. odredam. Teziste polozeno na objasnjene
naSe borbe i ra.zloga naSe neminovne pobjede ...
... 22. IX. Sa.stanak sa drug.ovima iz Delnica, Lokava i FuZina i sela oko Broda na
Kupi: 'TihoV.o, Le.Snica i ,TroSmarija. Nisu doSli drugo-vi iz LiCa i Broda na Kupi. ObjaSnjena linija i konlkretni zadaci ... 3
20. IX. ·Gomirj.e :4 Drug V. 5 sa C. 0 otiSao u Gomirje, odrZali sastanak sa 15 simpatizera, i posHj·e formirali p~rt. jedinicu, od 5 C.lanova. Objasnili im liniju ...
Slavko'
43
�1
))Zbornik(< Tom V knj. 1. dok. 45 stT. 140
2
Vd. u dru;goj polqvici 1941. .g. ustamak u Gorskom kotaru rpoprima karakter organizirane borbe.
Po Sumama ·se fof1miraju partizanski logori, u koje
odl'az·e :najbnrbeniji ljudi onaga· kraja. U pomaganju
logora znaCajnu ulogu igraju Zene Gorskog Kotara,
kako Hry-atice, tako· i Srpkinje.
3
Zene Delrnica djelovale su poli.ti,Cki i prije -rata.
1'936. g. pokuSavaju na inicijativu mjesne rpartijske
organizadje da oSIJluju druStvo ~~'Z·enski pokret«, -ali
j-e polici ja ubrzo zruhranila druStvo.
1937. ,g. Zene sudjeluju u Strajku i demonstracijama 'lla gr,a·dnji vojni.Ckih kas-arni.
1'939/40. g. delniCanke rade na organizaciji pomoCi
~pan_i.olskim dobrovoljcima. U ovome periodu znaCa-
j-an je lik -radnice Tonic·e Les.ac, koja je radi ·svo,ga
rada proganjana i zatva-rana od policije.
Nakon osnivanja _delniCko.g partizanskog log ora u
s·r,pnju 1941., ·Zene s'!J.ahdijevaju logor -hranorm, oru~
Zjem i odijelima, ·te prebacuju ilegalce i vrSe kuriTsku sl-uZ'bu. ·Po-d .rukovodstvom ·partijske organizacije
,formira -se »aktiv Zena«. Tu ulaze Pavica Pavi.Ci{ i
· llonka Galik, koje ujedno VrS.e ku.rirsku slu.Zbu sa
Za;grebotrn, Katica ] uras, ·Frana PetranoviC, Mica
.Kezele, Tonica Mance, Matilda ·PleSe. Pepa PoliC
i Ivka ·PetranoviC. Aktiv okuplja Siroki krug Z.ena,
rnedu kojima se istiCu: Kata Tomac Bizero:va, :Slava
Ma.inariC Diplomatova, Katica 'Plde Ro-dotova, Mica MajnariC Markov-a, Katica -PleSe "Ornij,aCeva, Kata PetranoviC Japakova, Mica· GaS,para-c JakSova,
Mica Snajder Beletova, Pepa Kezele rOr.dinanC.eva,
Mari-j.a BriSki Tij-etova, Fina MajnaJriC, RuZica Cur~
da, ·Tonka MajnariC Markasova, Anka Snajder RipiCeva, 'Ciri1ladinka Anka MajmariC PavluSova i druge. Sv:e -Sto se Salje ;partizanima, prebacuje .ge p·r-eko
sela Tihova, Marija TroSt i Turna. U tim selima
. rade: Johana MihelCiC, Slava MihelCiC, Albina Lisac, Anka KlariC i Draga OZaniC.
U ustaniC-kom selu LeSnici istiCe se Micika Crn~
kovi.C- StimCeva, Mi.cika :CrnkoviC- JakSova, Tonka
MU:hviC, Katica Klepac, Josipa StefanCiC -sa grupom
omladinki; u :Gustom Lazu drugafi.ca AnCa, u
Brodu na Kup1 - Draga Ofak; u Grbajdu.- Mica
NetkaCev.a i Anka 'OZaniC, u Zagoliku drugarica
_ KaTlina, kao i mnoge .druge Zene iz ~otovo svih
sela Kupske dolin.e.
Ema Kruljac iz Kupjaka, maj.ka -dvojc djece odlazi kao- horae u ,NOV. U istom ,su mjestu Mariju
Krulia·c Talijani ·Zivu spalili u ,sto gu sijena.
U .Starom Lazu istiCe se 'Katica RuZiC, koja
1'942. ,g. odlazi u partizane sa troje dje-ce, i rpo-gi'ha
kod napa.da neprijatelja na logo.r ViSevicu.
U Lokvama istiCe se Irma Juri,CiC, u Mrz.loj Vodici Marija· Srok. ·zene aktivno -rade i ·u drugim
mjestima: Mrkoplju, Vojnom Tuku, HambariStu,
Tuku i drugdje.
4
.
'U prvoj partijskoj Ccliji, -spomenutoj u dokumentu radi Milka StipanoviC, aktivistkin ja iz GomiTja. Ona oku.plja i drugc Zene, te or.ganizira
potnoC rpartizanskom logoru. Medu njima su. najaktivnije: So-ka :StipanoviC, Nedieljka Z.eHC, Mara
Mamula !Lazinova i druge. U obliZnjem &elu Vitunj
ra-di uCiteljica Draginja MetikoS, Naka VujnoviC i
d-ruge. U Qgulinu medu ostalima aktivna je ] ela
BosniC, koja je odvedena- u l~go·r u ItalijU, gdje
.ie umrl.a. Aktivno radc Zene sela LjuhoSine, ·o. Hreljina, Bresto.vca i drugih. Rad na ovorne sektoru
mnogo je oteZan pojavom Cet'llika, koii sve do 'kapitulacije Italijc UJgro,_Zavaju Citav -ovaj teren i vrSe
nasilja nad narodom.
5 Nar. heroi Velj,ko Kova-CeviC.
6 Nar. ·heroj Nikola Car.
7 Nar. heroj Ivo MarinkoviC 'Slavko.
1
davati ugije-n. Gazda .se izvlaCio- d.a ne smije,
'"' jer mu vlasti ne dozv·oljavaju. Crnoko·SuljaSi
su pokUJSali, da umire Zene, obe.CavSi im da
ce im se dijeliti sutradan. Postojala je opasnost da ne padnu vrata ba1raike·, pa Su S·e na
neki naCin mo-r.ale zravara:ti Zene. Ujutoo po-:
novila ,ge stara pjesma, Zene su tada u povorci krenule na opCinu i tamo traZi-le, da
se po•Cne pr-odavati ugljen. , FaSistim:a je bi'lo neprijatno ,Sto- s·e tu naBla »gomila« Zena
i izjavili su da Ce razgovarati samo ·Sa d·elegacijom Zena. Ali Zene su ·zajedno postairile
svoj,e zahtjeve·. Odgov-oreno im je da Ce se
objaviti u San Marcu kada ce se pvo·davati
uglien. Protest zena imao ie uspje·ha. :Poslije dva dana poCeo se pro-davati ugljen po
1,70 lira· po kg. Svakomu se izdavalo· po- 10
kg. Gosp. Bozo Buzdov.cic ipak je mdo prokriumCario nekom svram poznaniku· i po- 30
kg, predveCe u Skuro. Isto taka .PO nalogu
g. Krola reze·rviraor je za o~Cinu jedrnu koliCinu ugljena, a na nal,og fascia drugu koliCinu. Z-ene ne -dozv-olite -da vas ovakvi tipovi iza leUa varaju. JoS energiCnije s·e· ·za:loZite za svoja prava. Namirnice_ pripadaju
varn-a. N e .smijete dozv<Qliti da vam ih oku~
patori i Spekulanti oduzim1aju za s_e·be.
Pokrajinsiki 'kornitet KPH za Dalmaciju p()Ceo
je 22. VI. 1941. izdavati u Splitu ilegalni list >>NaS
izvjdtaj~. List je. izlazio redovito (iziSlo je 175
bwjeva) i ,postao· je tako popular-an, da je u srpnju 1942. pos.tao glasilo jedimtvenog NQ. :_._Fronta
Dalmacije, a fonniranjem Pokrajinskog NO""'Odbol'a
za .Ddmaciju, u sijeCnju 1"943., postaje nje.gov o-rgan.
2 'Zene su Splita u toku 1941. g. nekoliko puta
demonstrirrale u zna·k protesta proti:v talijanskih okupatora i u vezi s time po.g-orSanja Zi-votnih_ uslova.
Medu najznaCajnijim demo'llstracijama u tok·u
1941. g. !bile ·su: akcUe !pred magazinima krurmpira
u ,Co-povoj ulici i ulici ·Jrurja B-iankinija, akcija na
brOdu na obali i akcija na u,gJjen na .Zelje,zniCkoj
stanid, ·u koiima su iene traZile da im se -r-azdijeli
hrana i u,gljen. U po.sljednjim dvjema akcijama,
Zene su same raspodijelile krurnpir, a n-ovae _.pre-dale
Cuva<rima robe.
1
List Je poh.T-anjen u HistOrijskom o-djeljooju. CK
SKH.
Doku=ent 31 (neprijateljski)
IZ IZVJEsTAJA GENERALA LUKICA OD 14. X. 1941. 0 ODNOSIMA IZMEDU
TALIJANSKIH I USTAsKIH VOJNIH VLASTI I TAKTICI PARTIZANA U BORBI
PROTIV NJIH'
Dokument 30
DEMONSTRACIJE
~ENA
SPLITA ZBOG ODUZIMANJA
~IVE~NIH
NAMIRNICA
Clanak iz I>NaJe.g izvjeSt.aja<<, glasila P·okmjinskog komit.eta KPH z.a Dal11rWciju bT. 86. od 2. listo{J«<da 1941.'1
NEZAVISNA DRzAVA HRVATSKA
Grupa generala L~kiCa
V. T. Br. 464
Karlovac, dne 14. X. 1941.
RELACIJA ZA RUJAN
Predmet:
Nes,t31Sica hrane 2 iz dana u dan je sve
veCa. Ak,o s,e i- desi, da se neka roba naJde u
veCoj koUCini na skladiS.tu, trg:ovci je ne
prodaju narodu, nego je daju okupatorskoj
vojsci i onima, koji su u stanju da kupe veCu koli-Cinu pa maikar i po ve6oj cijeni. Tako su radne Zene, koje svakodnevno muku muCe kako da prehrane svoju -obi.telj,
'pris-ilJerue da ostanu bez najminimalnije· k~o
liCine· ra.be, koju bi mogle da nabave. Najholje ,ge to doika:za!o. l<o,d sjor Fiorinija,, PO'
znatog faSiste- i ~spekulanta. On je dohio veCu zalihu krumpira. Kacr je masa Zena, njih
oko 3()0 trazila, da kupi krumpir, on je odgovo-rio, da je to za vojsku. Svakako go:sp'.
Fiorini vi-Se --se brine za trbuhe -Oku.pa·tora,
nego za potrebe naroda. Ali Zene nisu dozv,olile da budu prevarene. One su demonstrirajuCi traZile,_ da im se proda krumpir. Kad
nij-e iSlo nikako drukCije, onda su dobra
nal.emale Sj-or Fi:orinia. NaBla se tu j·edna
dobra spekula,ntska dusa, a to· ie trgovac
44
Vrdoljak, koji je pomogao svom kolegi po
zanatu, da ga izbavi od Saka Zena. Ali Fi,oriniu joS nije bilo- dosta, nego je pozvao i
karabinjere u pomoC. Ali Zene -se ni tih »'CudoviSta« nisu uplaSile, nego su na CuSku karabinjer.a odgovrorile -Sakom u leda. Pa i neki
oficiri su ·s'e na:Sli na lieu mjesta. Zene nisu
odustale od svo•jih zahtjeva, nne SU' ko.naCno
prisilile gosp. Fiorinia, da otvori m.agazin i
da svakoj Zeni da po ,6 kg. Ta:ko- su -sve- Zene
dobile· ono- Sto ·su traZile. Dobile su samo
za:to Sto su se: Cvrsto i odluCno· borile. J·oS
neki gosp. BoZo BuzdovCiC natkrcao j,e punu
baraku ugljena. Nije ga htio prodavati, jer
se nije mogao- nagoditi s vlastima za cijenu.
On je' htio udariti cijenu od 5 Lira p•o 1 kg,
a vlasti toboze to nisu d<>zvolile. Tako je u
njihovom razgovoru proteklo nekoiik,o dana,
i 'Zene su svaki dan dolazile po ·u,gljen, vraCale su s-e sa praznim vreCama, konaCno su
se jednog ·dana sakupile--u veCem broju oko
100 njih i e·nergiCnu traZne, __ da se poCne, pro-
Vojna relacija za mjesec rujan 1941. godine.
Ministarstvu Hrvats'kog Domobranstva
(Glavni stoi\er.)
5. Iskustva
. . . Pobunjenici S'e sluZe Zenam.a i dj·ecom u cilju obavjeStavanja i odrZavanja veze .
Zato, svak,o- ko se ne nade u svojoj' kuCi sumlHv je kao jata·k i treba ga onemoguCiti do
svrSetka operacij-e.
U sv.akom mjestu ima.du p.ostavljene straZe koje ih •obavjeStavaju o dolasku naSih
'snaga. Zbog troga naSe akcije m·oraju biti iznenadne i vrlo brze.
.
Akcij·e pobunj,enilka poveCale .su se i mno:gobrnjnije su. Ni jedan korak iz garni~ona
ne smije s-e· vr:S-iti bez osigura-nja.
.straze moraju biti stalno budne i na oprezu j·er se pobunj enici i1znenadno prikradu
i napadaju. Predhodno &alju u:. lzvidanje naoruZane iii ne naoruZane !jude iii djecu da
izvide ,gtepen opreznosti ... 2
1 »Zbo-rnik«, Tom V., knj. 1., dokument hr. 166,
str. 411.
'
.
2 Iz ovog neprijatelj.skog dokumenta vidi se, da
se na t-erenu izvrSavaju zadaci, koje je 3. IX. po-
stavi·o Operartivni komitet KPH Karlorvac srvojim'
direktivama o prilagodivanju rada partijskih organiza-cija na ter·enu vojno-politiCkim zadacima.
I
45
�----.,.-
Ookument 32 (neprl..jateljskl)
IZVJEsTAJ REDARS1'VENOG RA VNATELJSTVA U ZAGREBU OD 14. LISTOPADA
1941. 0 HAPsENJU BOSILJKE BEBE KRAJAcic
i Bosiljka KrajaCiC - EviC -Beba, ·radiia je tada
u tehnici CK i hila kurir i veza medu .pojedinim
Clanovima iCK KP-J i -GK KPH. Ovog je puta hila
uhapSena na ulici, kad je pred oglasom o stri.feljanim antifa~istima glas-no komentirala svakodneyna
usta~ka
zvjerstva.
Adela I vanko:viC hila je puS:tena iz zatvora. jer
u-staS:e nisu imale nikakve podatke o njenom ilegalnom radu, iako j.e ona u to- vrijeme ·radii-a v~lo
aktivno u Odhoru za pomoC- logorima i na drugim
partij-skim zadacima. .Polovinom 1941. g. kad je
CK KPH organizir.ao radiotelegr.afski kurs, Adela
IvankoviC zavr~ila je· taj kurs zajedno ·s lvom
Komar- Ja'nkes. U.sprkos velikog terora, ku-rs je redo·vno o·dr-Zavan kroz mjesec dana u stanu Kri,stin-e
ProdanoviC babice, $ulekova 3.5. U isto vrijeme odrZavani su i k-ursevi za prvu pomoC. ] edan od tih
kurseva odr.Zavao se kod Nede ·P-roha-ska-Rukavina u
Haulikovoj ul., a po1azilo ga je 15-20 strudentica,
medu nji~a: Ljubi,ca JanCiC, Vera Buri, Cilika Albahari, Ducika Steiner, Fumica Fedel:..Sedmak, Nada
LjubiCiC, Neda Pro·has'ka i dr: Na kursu je predavala dr. Zden-ka Kranjc.
2
Prijepis!
NEZAVISNA DRMVA HRVATSKA
Redarstveno ravnateljstvo u Zagrebu
PolitiCki odsjek
Prs .. broj: 22.445-I-C-1941.
Zagreb, dne 14. listopada 1941.
Predmet: EviC Kristina- molba.
Bosiljka Beba KrajaCiC
Ravnateljstvu za javni _red i sigurilost
ZA NEZAVISNU DRzAVU HRVATSKU U ZA<GREBU
Dokument 33
Na tamosnji nalog broj 33.024 od 26. rujna o. g. predlaze se slijedece izvjesce:
Dana 5. kolovoza o. g. uhiCena Je Bosiljka KrajaCiCi r. EviC, sa Ivank~oviC Adel-om, 2
p~iv. namjeStenicom i VolCanSek Ivankom, kuCanieom zbog komentirarija -oglasa Miiiist~rstVa unutarnjih posl,ova o· justificiranju komunista.
Zbog toga je presudena sa 7 dana zatvnra.
M-edutim u toku daljnji1h izvida ustanovljeno je, da je ista: bila namjeSte-na U• knjiZari >>Kultura« u bivSoj l\tlasarykovoj ulici ~ koja je jo.S mj-eseca travnja ~o. g. zapeCaCe-na,
a koja je hila formalno vlasnistvo Vande Mates-Novosel, poznate komunistkinje, koja je
jo-S i danas u biegu. Knji·Zara »Kultura« bi-la j·e u stvari financirana od 'k!omunista i kao
tak,ova srediSte raspaCavanja komu.nistiCke legalne-- za to vrijeme i ilegalne literatu11e. U
toj knjiZari bili su namje-Stenici iskljuCivo povjerljive osobe, ka-o na pr. Olga Zerdik-K·o...
vaCiC, po-znata komunistkinja i s,pomenuta KrajaCiC Bosiljka, supruga takoder po~Znitog
komuniste Marjana KrajaCiCa, koji se danas nalazi u lo·goru.
Obzirom na ave Cinj·enic-e ·avd je Ravnateljstvo nastoja lo, da prikupi podatke za rad
knjiZare »Kultura«, te u tu svrhu pridrZalo Bos-Hjku KrajaCiC u pritvoru. Me-dutim u toku
d-a-ljnjih izvid.a, nisu se mogle ustan-ovHi takove Cinj-enice, koje hi istu neposredno teretile,
ali je u svakom sluCaju sigurno, da je do-tiCna komunisti-Cki, orijentirana, kako obzirom na
mjesto u kojem je- radila, taka i obzirom na nj,ezinog supruga.
PoSta pa:k nema utvrderiih Cinjenica, da -bi se prntiv nje mogao provesti s-udski postupak, a osim toga j~ teSko bolesna, te ~se i- sada nalazi u bolni,ci, ·avo je Ravnateljs.tvo mi,Sljenj-a, d-a bi- se je moglo pustiti.na slobodu, time da se stavi pod str:ogi nadzor.
Za toCan prepi-s jamCi:
1
NADS1'0JNIK PODODSJEKA 1-C,
. potpis neCitljiv
Zagreb, dne 23. XII. 1941:
M.P.
ZA DOM SPREMNI!
UPRAVITELJ REDAR. RAVNATELJSTVA,
IZ IZVJEsTAJA SEKRETARA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 22. X. 1941.
CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 STANJU P ARTIJSKIH ORGANIZACIJA
I PARTIZANSKIH JEDINICA U DALMACIJI 1
... 4. Narodl)-u pomoC2 tako-der smo reorganizira'li. P.ostojao je o-dbor 'Za izdrZavanje
pM·tizana izvan narodne po-mo-Ci. Nje.ga smo
raspustili. PK narodne pomoCi smn reo-rganizirali. Umetnuli smo same nove ljude·, ad
starog PK -ostao- je -samo- jedan. Do sada bile
su veze s pl'ovincijo·m vrlo -slabe. Ja sam
opSirno obrazloZio novom odboru PK za narodnu pomoC vaZnost i zna-C:enje- nar-odne
pomoCi i vaZnost da ona funkcionira. Kao u
Za,grebu postoje i ovdje odbori kod PK, koji
Ce se brinuti oko nabavke i sakupljanja razli-Citih pred'meta ·za p.artiza:ne. -I ovdje se je
sp-ojila partijska organizacija s naro-dnom
pomoCi na pr. mjesto f,ormiranja odbora narodne pomoCi u ulicama i kvartovima na terenu jedne parrtij.ske o-rgani.zacije, svaka je~
dinica odredila je jednu osobu koja je za to
odgovO'rna. Te odre~d•ene osobe nis-u niSta
radile ne,io su ,samo okolo t:r:Ckarale. T·o Ce
se sada ras·pustiti i o-snovat Ce se nov·e ad:.
bore narodne pomoCi, koje Ce Partija kontrolirati. ·ovdje3 postoji mnogo uvjeta da ce
, se orgaf:!.izacija narod-ne pomoCi ra-zviti, j-er
ovdje ima mnogo simpatizera Partije, kao i
kandidata, koje Ce- se primiti u te nove· adbore. P.ostoji Cak pretpostavka, cta· se i medu
gradanstvom poCne sa sakupljanjem.
... 6. Postoji takod-er jedna k~omisija Zena," ali ;kako sam Cuo od drugova nisu hi one
po.stavile svoj radni program na do·bru bazu. RadHe su na pripremanju pojedinih
akcija Zena. To _je- ne,pravilno; naime, Citava
Partija mora da radi na ·okupljanju Zena i
takoder da rukovodi akcijom Zen a; dok je
knmisija Z-eua savjetodavni o-rgan prema.: ~K.
ona maZe takoder odrZavati sastanke i treba podupirati akcije, ali ne tako kao da je to
iskljuCivo nje,zina duZnost. U MK Partije
mi smo takoder uveH Siru djelatnost Zena.
Cini mi se da stvar sa Z.enama ,$toji tu mnogo bolje nego u Zagrebu usprko.s tome sto
taka rade. Do sada joS nisam imao sastanak
sa komisijom Zena, ali Cim to bude moguCe,
svakako Cu ga o-d·rZa.ti i s njima potrebne
stvari prodiskutirati.
... 14 ..Sto S'e tiCe akcija, ta je star napredovala, 'naroCito u Splitu.5 NaSi odnosi pre-
Dr. V ragoviC, 'V.. r.
46
47
�\
rna Talijanlma su se zaoStrili; nalme Citava
stvar se ·zaoStrila u vezi sa akcij-ama, naroCito nakon izvr,Sene akcije u n~djelju 19. X.
1941. i ponedjeljak 20. X. 1941., hda je bacena nekollko bambi na jednu grwpu Talijana u gradu. Rod toga su hila cetvorica
ranjena. Nakon toga baCene· su j.o,S dvije
bomhe, i me,du Talijanima doo.Mo je d'o
opce trke pa .gradu. Oni su poiieli od straha
sami bacati bombe i pucali su Citavu noC.
U · gradu j·e bila opCenita pucnjava, ali ne
iz.medu nws i Talijama, nego su Talijani -s.am·i, i'z srtraha:, pucali i tim' pucanj em up.la·Sili
narod. Drugog jutra bacili su letke i p<YZivali narod na rad, i da ne nasjeda: pro-pagandi zidovslm-komu·nisticke bande. u prilagu .saljemo takav jedan letak. U ponedjeljak liaveCer - Sto Talija:ni nisu oCekhraU
/ - bile su baCene Cetii:i bom'be u: .gradu. ·
Najve~e djelovanj.e irilale su dvije bombe
baCene us-red grada. Jedna je hila baCena
na Narodnom trgu, gdje je stajala jedna
grupa talijrunskih o.ficira i vojnika. Bilo je
olw 7 i po sati navecer. Od te bombe bilo
je ranjeno nekoliko Talljana, a nekoliko -u.bijeno. ToCan broj nije· puznat. Osim Talijana
izgubila su 'Zivot. i Cetiri gradana, koji su se
nalazili u neposrednoj blizini TaUjana. I
druga bacena bamba imala je veliko djelovanje·. Bila je naime baCena pred Je-dnu.· gostionicu, ·gdje su se sastajali talijanski oficiri i vojnici sal svojim gra,Qanskim prijateljima. Tu je nastao hans, ali ni tu s~e ne zna
koHko ima ranjenih i mrtvih. U ,gradn kruZe razliCite vi}esti o ranjenima i mrtvima.
U ponedjeljak bwcene su dvije bombe na Talij.ane, koji su se Seta,li, Nije se moglo ustanoviti koliko ie bilo mrtvih i ranjenih, ipak
sam mi,Sljenja, da je btlo ollm 10 mrtvih.
UbuduCe Cemo nastojati, da krOz naSe a:kcije
ne nastrada nijedna civilna oso·ba. Nakon
ove dvije baCene bombe Talijani su iz sti:-aha i osv.ete pucali na puCanstvo, koje je· pr.olazilo ulicama.
·»Zhornik« ~om V. d.ok. 74. knj. 1. str. 217
P-rilikom masovnog hapS enj a komunista u Za~ebu -3·0. oZujka 1941. g. uhapSena su tri Clana
Pokrajinskog odbor:ra Narodne ,pomoCi za Hrvatsku,
a medu njima i Galja Ko·rpo-riC. Preostala su samo
dva Clana i to Anka Berus i Antun BiniCki.
Kop,oem ·svibnja iE IPO·Cetkom lipnja 1941. odTZana je u Beo.gmdu ilegalna konferencija· Na,ro-cLne
pomo.Ci za Jugoslaviju. Konferencijom je rukovodio
Nandni heroj Ivan Milutinovi-C, Clan CK KP}. Delegat iz Hrvat&ke hila je Anka 'Berus, koja je tada
izabrana •u Centralni odbor Narodne pomoti z.a Jugo'Slaviju. Na toj je konferenciji Padija postavila
nove, ,Siroke zadatke Naro-dnoj pomo.Ci: pomnC -svim
Z:rtv.ama fa.SistiCkog terora, specijalno u krajevima,
gdje se pod okriljem okupatora provodi masorvan
t-er(}r, istrijebljenje i diskriminacija na bazi naciona.Jne .i vjerske pripadnosti; razvijanje bratstva i jedinstva, ukljuCivanj-em Sirih masa u najrazno:wsnije
akcij,e za .pomol: i po-drSku svim Zrtvama fa!SistiCkog
terora. Kroz Narodnu ,pomol: tre!balo je aktivizirati
§iroke mase l_judi i time djelovati na razvijanje
njiho.ve .politiC'ke svijesti.
Od polovine 1941. g. do olujka 1942 g. u Pokra.iinskom odboru Narodnc pomol:i u H.rvatskoj bili
su; Narodni hero~i Anka Rerus, Ru.Zica TurkoviC (se-kretar odho•ra), Autun BiniCki i Stj·epan Bogdan.
Radi O'driavanja veza sa o-r,ganiza.cijama 'Narodne pomol:i na terenu, Odbor se za poj·edina mjesta
koristio i kuririma. Ta.ko j-e za Vara:Zdi..n vrSila kuriT-sku slW!bu BeSk.a FrntiC,' ,za Bjelovar - Vinkovil:,
a kasnije Stefa Eker, za .Si.Sllk - Vlado JaniC, za
Delnice - Pavica PaviCiC-KovaCeviC, za Karlcwac
- dr Puba DrakuliC i t. d.
U tolru 1941. g. Pokrajinski odbo-r Naro·dne poIDOil:i u Zagr.ebu oddavao je svoje sastanke ru stanovima: Zejne K.orporil:, ·Cinovni.ce, MedveSCak -67, Katice Kolarec, P·reradovil:eva 12, Katice TurkoviC, Kus-Ianova 40; Kate GO'VoruSil:, MaZuraniCev tr.g 4,
Berte Petri.OC, DerenCinova 7, Zo-re SuCiC,- KrajiSka
42 i mnogih dnigi•h.
SkladiSta Naro-dne pomol:i hila su kod:
Pazikul:e u ulici 'Baruna JelaCil:.a 2 _ (danas Marinko'vil:eva ul.) I van'ke VitasoviC, DerenCinov,a 32,
Milke JeZiC, Haram.baSil:eva 33, Pepice SpoljariC,
lli.cki tr.g, Slavice Ba~il:, KaraSiCka 33a', Jelke
ACimovil:, Dra.SkoviCeva 33, u trafici Ane Miku-·
hCiC, Trnjanska 48, Evice Kri:Znik, Ma-ruSeva-Cka 1.3,
u mljeka·r·stvu Katice KrnjaiC-Barbalil:, lliCki trg,
kod .Sl.avi-ce Fijan, Sveljoe (imala j.e lonCariju, u kojoj
ie ibila javka za CK KPH) Katice Seligman, Me-duliCeva 18, Anke JelaCiC, ,sa stanom na Vrhovcu i
drugih.
U Mjcsnom odboru Narodne pomoCi za Zagreb
1941. g. bile su Mari.ia Solja.rn i Vera ]elil:.
U o·dborima Nar-odne pomoCi u Zagrebu ~po rajonima i ,P()duzel:ima o-kupio se veliki 'broj Zena,
koje su neumo·rno radile n.a prikupljanju priloga
i slanju pa.keta ru log(}re i zatvore, davale stanove
za ilegalce i za odrZavanje sa·sf.Miaka, lbile na vezama i dr.
U- Kotarskom -odboru Narodne pom.oCi I. rajona
u Zagrebu neumo-rno· joe radila Valika Pap Grna,
a u po.dodborima NP u podruzel:ima isticale su se:
Ankica Cer-ani·C, tekstilna r-adni.ca, Kata Calil:, Mira Sulhof, Ana Podkrajac, Micika Bahun, 'Zo~ta· KljuCariCek, i drugc. U tvornici »GaoM bio j,e po-dodbor
od ·6 drugarica, koji je okupljao oko- 230 od 3_60
uposlenih radnica.
U kotarslwm odbor.u NP. II. rajorna -radi do
hapSenja [)ragica Hotko', a ·u pododborrima u Tvo.rnici papira, »lvanCici«, )~Zori«, ))'B.atesu•< i d·rugi-rna
radi na Nar. pomol:i oko. '216 Zena, medu kojima se
istiCu: Milica Opala, And-ela Horvat, Apolonija
Lugari,(;, Ankica Mo.kosek, Marija Jo-rdan, Ankica
Palfi, dru,garica :Br.odariC, Stavica BaSiC, Anka RuS-CukiC i Marija 'Ga.ziC.
U kotarskom odbo.ru NP III. rajona -ra:dila je
Krunka 'Zasta:vniko'Vi·C. U pododbo·rima u Higijenskom zavodru, Agrarnoj banci, Dje-Cjem obdaniStu,
»Elki«, »'Gorici« i -drugima, istiCu se svojim radom:
Vera Fabij,amiC, Rajna Kravar, Vera ]uriC, I)erviSa
Ljulbovil:, Doxa dr. Filipovi.C, Jelka Kralj, Nada
JelruSiC, Inka 'Gospo-dneti¢, Marija Glasenbardt, Anita Lelas, Jagica SabadoS, Anka Supanc.
Kotarski odihor IV. r·ajona bio je medu ·n:aj..,
'holjima i imao je na svom podruCju 17 pododbor.a,
u ko_jima je radilo oko 100 aktivista i oku-
1
2
48
1
Split, 22. X. 1941.
dru1g Brko6
pljalo oko 1.320 simpatiz-era, a od toga veliki broj
Zena. U Kotarskom odboru Narodne pomoCi radila
j·e Milena Milidrag-KrajaCil:, a u podod:borima: Katica Filipovil:; Stefica ~urkoviC, Anka Balen, RuZica
Lo-s, St-efi-ca ·Stanil:, Anica LomCariC, Stefica Bo·rovCak, Ljubica 'PuhaloviC, Ljuhica Ahel, Ba,rka Lovril:
i mnoge -druge.
'Kotar·ski odbor Narodne pomoCi V. rajona imao jc
preteZan broi uliCni'h odhora, kojih je, zajedno sa
tvorniCkim, bilo 93, i u kojima je radilo -preko 200
aktivista, a okupljali su oko '865 osoba, koje su
akcijama pl'uZale aktivnu pomoC. Medu aktivistima
isticale su se drugarice: Mira LjubiCiC, Nada Cukon,
ing-. Dur-dica ModerCin, 'Nada Gaon, ing. Ema Gro-man, Kati-ca ZrinjSGak, Ankica Urek, Marija Horvat,
Rozalija- GrmovCek, L_iudmila GrakaliC, Zlata BobOar, Julka Keler i mno,ge dmge.
a U gornjem dokumentu Rade KonCar misli na Pokrajinski ·odbor Narodne pomol:i Dalmacije, koji je
formirao CK KPH preko Pokrajinsko.g odbora NP
za Hrvatsku.
Po-sli.i-e rreorganizacije Crvene pomo.C:i ·formiran
je u Splitru 1941. g. Mjesni ·o·dlhor Narodne ,pomo·Ci,
u kojemu su 'bile ·Clanice: Mileva 'B'ub-alo-Sijan, koj.a
je hila glavna skladiStarka za grad, Desa C:uliCkukoC, odgovorna za agitaciju i prqpagandu, Dobrila Morovil:, ruko;vodilac rajonsko.g odbora NP Dobri
i Neda TrumbiC-RaiC, rukovodilac raj-on. odbora LuCac. (U »sikladiStima« hila je po·hranj.ena hrana,
(}djda, obuCa-, sanitetski materijal i -oruZ_ie namijenjeno· bor,cima. Te su se ·stvari donosile iz skladiSta
n"a odredeno mje.sto i ,predavale mljekaricama iz Rupotina-'Solin, koj.e su u grad dolazile sa kantama
punim mlijeka, a . vraCale se sa kantama punim
materija.Ja za partizane.) U studenom 1941. ,g. preuzcla ·je duZnost glavne skladiStarke za grad .Split
Neda TrumbiC-RaiC. Milcna VesanoviC hila je ru-
Zor,a RosandiC
4
~ene
Hrva.tske u NOB
Karla Njegova-n
kovodilac skladiSta za oblast Dalma·ciju. Rukovodioci skladiSta po rrajonima bile su: Ju.g<ina CuliC- JurjeviC, Mimica VidiS, Z·eljka KuzmaniC, Neda OzrctiC
i Kita Krstulovil:.
U ilegalnim Stamparijama radile ·SU: Olga Paparel.a i Mara. RadonjiC-MiranoviC Crnogorka.
4 Po direktivi PK KPH za Dalmaciju formirana
je 1938. g. pri .Stranci radno.g narada sekcija ·Zena."
Vrlo brzo formiralo ~se oko ·desetak grupa ·Zena, -koj-e
su u kru.Zocima od 1"0-15 odrZavale redovite tjedne
sastanke, na kojima su prouCava-le politiCke dogadaje i tumaCile aktuelnu liniju Partije. Na osnovu
takvog rada uzdigao se veliki broi aktivistkinja, koj-e
su vrSile politi.cku agitaciju •medu Zenama i. davale
pravilnu politiCku o-rijenta-ciju. Zenc su bile wlo.
aktivne u pripremama za izlbore 1938. g., masovno
su uCestvovale u demonstracijama protiv skupoCe i
izvoza hrane u faSistiCke zemlje, u akcijama za zaStitu i pomol: obiteljima mobiliziranih (rujan 1939.
g. i drugo.
.
Prva konfercncija Zena hila je sazvana za rprv1
svibnja .193'8. g. na kojoj je uCestvovalo· oko 70 Z.ena.
PoSta nije 'bilo moguCnosti da se u teSkim uslovima
ile,galnosti veliki broj delegata sakupi na jednom
mjestu, kon'ferencija ·se razdijelila. Jedan dio odrZan je u stanu Karle Njego-van, a drugi dio na IP.oliudU. Referat na ob.a sastanka podniiela .ie Anka
Berus, koja j-e i neposr.edno rukovodila svim tim
radom.
.
Na konferenciii izabran je Inicijativni odbo-r u
koji su uSle: Anka Beru-s, Karla Njegovan, RuHca
M.arkoti.C, Dobrila Juril:, i :Vesela Segvil:. NeSto kasni}e ,formirana je pri PK KPH za 'Dalmaciju pa:tij.ska komisi.ia Zena, nazvana »2enska .radna koomsi.ia«, ·Ciii su Clanovi ·hili: Mara RadOnjil:-Mirrano·vi-C
Crnogorka, Vesela SegviC, Neda Marovil:-Stefanov~C,
R~u~ica MarkotiC i Karla Njegovan.
49
�Dokument 34 (neprijateljski)
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKE OBLASTI KRALJEVICA OD 18. STUDENOG 1941. 0
BOREl TALIJANA PROTIV PARTIZANA KOD HRELJINA'
NEZAVISNA DR2AVA HRVATSKA
Kraljevica, dne 18. studenoga 1941
Kotarska oblast Kraljevica
Broj: 591 Prez. 1941.
Predmet: KomunistiCke bande - sukob sa
talijanskim vojnicima kod Hreljina.
Velikoj zupi Vinodol i Podgorje
Senj
lvanka
NN~CeviC
U travnju 1940. g. odrZana je Sira konferencij.a
Zena iz djele Dalmacije, na kojoj je bllo pris~tno
40-5·0 delegata. Referat je odrbla Zlata SegvtC, a
konfei"enciji je p-ri-sustvovao Narrodni 'heroj Ivo· LuciC-LapCe~iC, Clan PK KPH za -Dalmaciju. Konferencija j.e odrZ.ana 'll kuCi Ivanke NinCeviC u uslovima n~jveCe konspiracije i stmge ilegalnos:ti.
Poslije_ okupacije 'll »'2enskoj radnoj komi.siji«
rade: Mileva B-u'balo-Sijan, Marija -ceciC-RandiC,
Milena VesanoviC, Ivanka NinCevi·C, Ana DraCaPiploviC, Meri Lelas-Polit i Vesela SegviC~
U jes·en 1941. g. »Zenska radna komisija« ~e
proSiruje i formira .se gradski odbor -AF2 za Spht,
koji je imao 4 .podo-dbora.
U Gradski odbor AF2 Split uSle su: Karla Nj:egovan, lv,anl<a NinCeviC, Ja..sna V:ukoviC, Tonka Lukas, Ana DraCa-Pi.plovit DaSa, 'Dobrila Ku'kot-Debeljak, Mara RadonjiC-MiranoviC Crnogorka.
Zor.ka MitiC
U raionskim od'borima bile su: Anka Petrit Tetica, Milena, VesanoviC, Zdenka SegviC, Zora RosandiC Ma,rija K'l.lZma.ni-C-Haj-dukoviC, Neva _];'ail:Roje, 'Jelica B'agat, lvanka NirnCeviC, Marija CeciCRandi.C, Ana Dra:Ca-PiploviC.
Medu ,zenama .Split-a, koje su u t·o-ku 19'41. g.
aktivno ,radile u NOP bile ·su i: Ljulbica BaC:e, Juga
Kesit Milena :KrstiC-FeriC, Mara Kuzmani-C-Bileta.,
Mil~ Manus, Neda MawviC, d'f. Smiljana MikatCiC,
Zocka -MitiC, Fedora Njegovan, Anka PetriC (,poginula), rQl,ga Paparela, Seka Santirni-Du,planCiC, Damira So.IdatiC, File Spero, Arnka VatavuK, Ma~i,ca
Vidak-Krstulovil:, 'Stanka GorS.Cak, To-nka Ra.dtca,
Kati-ca MardeSiC i mnoge drruge.
5 Zene Splita uCestvuju u
diverzijama i hombaSkim ah:ijama kao .CLanovi udarnih grupa. Me·du
njim.a nalaze se: Neva Pa~C-Roje, Tonka DimiC Bibini.oa, Flora ]eliCit, Davorka BiluS, Jelica :Bagat,
Mara KuzmaniC-Hajduk.ovi.C, Milka SimiC-Duvnjak.
6 Rade K-onCa-r.
Dana· 9. XI. 1941. vodnik Delnioko·g oru3. J o·sip Gecan iz Hreljina kbr. 427 rod.
Zni,Ck()g voda poruCnik g. Franjo Jurje-viC 191'2.. , stas mali, u lieu ern, oC.i i obrv·e erne,
sa oruZniCkim narednikom o-ruZn"i,Cke posta- kosa crna, no.s i usta pravilna, neoZenjen.
je u Hreljinu, ustanovili su od povjerljiv~
4. Mllan Vukelic iz Hreljina kbr. 33 rod.
osobe. Vladimira AntiC iz Hreljina 85, da su 1912., stas visok, u lieu ern, oCi i ohrve· eriz Hreljina odve,9-eni domobran BuZo .Frko- ne, nos i usta pravilna, neo-Zenjen.
viC i dva t~lijanska karabinjera, koji su S'e
5. Luka ,subat iz Hreljina kbr. 445 rod.
na-la.zili u patroli u Hre·ljinu, od 15 naoru- 1913. stas mali, u lieu ern, ·oCi i obrve erne,
Zanih komunista u komunistiCki l·ognr2 u nos i usta pravilna, ko.sa crna, neoZenjen.
dolini Veli Dolac isp<>d brda Tuhobic, opci6; J osip 8ubat8 iz Hreljina kbr. 560, rod.
na Krasica, Italija, blizu drZavne granice.
1903., stas srednji, liCe blond, ko-sa smeda,
Vlado Antic iz Hre'Uina 85 izjavio je kod oCi i obrv~e smede, no-s i usta p~·avilna, oZeispitivanja da je vraCajuCi se iz Meje3 na njen beiZ dj.eee.
6. IX. o. g. oko 1'9 sati sreo na putu ispod
8. Ivan Jakovcic iz Hreljina kbr. 525 I'Od.
Vitlov Gaja gdje idu Bozo Frkovic i dva ta- 1914, stas visLQk, u lieu ern, -oCi i obrve erlijanska karabinjera i-spred 15 na,oruZanih ne, nos i- usta pravHna, neoZ-enjen.
komunista i njega uzeli sobom. Kod Zeljez9. Dusan Kucan iz Hreljina kbr. 25, rod.
niCkog .straZara M·eje ispOd ZeljezniCke pru- 1911., stas- s~rednji, lice erno, kosa crna, oCi
ge d·oCekalo je -ovu pratnju jo-S 110 naoruZa- i obrve erne, nos i usta pravilni, oZenjen,
nih komunista, te· su svi skupa doSli u j•e- be~ djece.
dnu dolinll t. zv. Veli Dolac i•spod brijega
10. Josip Kucan iz Hreljina kbr. 25, stas
TuhobiC u komunistiCki logor, Ovaj AntiC vi·sok, lice crno, kosa erna, ·oCi i obrve erne,
sa BoZom :F'rk·oviC do,mobranom i dva talinos i usta pravilna, neoZenj,en.
janska karabinjera smjeSteni su u Sator i
11. Ivica Lukamcevic" i~ Hreljina kbr. 39
tu su skupa prenoCili, a po noCi .hili Cuvani . rod. 1896. u Pagu, Zivi u Hreljinu (Emeja,
od jednog straZara. AntiC je bio u tom lo- Meja Gaj) Italija, stas· visok, u lieu ern, oCi
goru ,sve do 9. IX. o. g. od kuda je na nje- i· obrve erne', no-s i usta pravilna, o.Zenj-en
govu molbu bio puS-ten kuCi pra.Cen od dvootae troje· dje,ce.
jice komunista sve do bli-zu sela Zlobin.
Od Zens·kih -osoba: '1°.
Nadalje je AntiC izjavio da se u tqm lo·12. Zora KruZiC, rod. BlaZina ilZ Hreljina
go·ru kom.unista nalaz.i oko 50 komunista,
61, rnde-na 1897., stas mali, u lieu crna, k'Ood kojih je 11 iz sela Hreljina, dva Jevreja4
se erne, o.Ci i obrve erne·, nos i usta pravilna,
iz Zagreba, a ostali .su iz okolice Grobnika,
udata, muZ iste u. Ameriei,, iz· nje-zine kuCe
SuSaka talijanskog podruCja, te C·etiri Zensu nestali domobran BoZo FrkoviC i dva kaske-, jedna iz Hreljina, 5 jedna iz SuSak:a, j-erabin}era.
dna iz Katlovca6 i _jedna jevrejika iz Za13. Moso (prezime nezna), jevrejin iz Zagreba.
greba, voda komunista, srednjeg stasa d·oOd 11 komunista iz Hreljina nalaze se u
bro ugojen, lica crna, kosa erna, oCi i obrpomenutom log.oru slijedeCi komunisti:
ve erne, usta i nos pravilan.
1. Ivan Kucan7 iz Hreljina kbr. 523 rod.
0-d.mah nakon ove izjav;e AntiCa, o·ruZniC1915., stas mali, lice erno, nos i usta pra- ki poruCn-ik oruZ.niCkog vo-da iz De·lnica,
vilna, bradu i brkove brije.
stupio je- u vezu sa talijanskim vojnim vla2. Rajko Vidas iz Hreljina kbr. 334 r·od.
stima u Hreljinu, te se jedan_ od·red sa vo,d1913., stas srednji, blond, oci smede, bradu
nikom Ladislavom Kukoljem i 100 talijani brkove brije, no·s i usta pravilna, nooZe&kih vojnika uputio na 12. XI. <>. g. iz Hre•
njen.
ljina prema zeljeznickoj strazari Meja do
5!
50
�brda 'Tuhobic, komunistii\kog logon>. Drugi
odred sa 1•00 talijanskih vojnika krenuo je
prema .selu Zlobin prema t. zv. Veli Dolac,
komu-ni,sUCkom· logoru, da se ovaj opkoli ...
Odjeljenje koje je islo preko sela ZJ.obin
sukobilo se sa komunistiCkOm •ophodnjom
l<od Stragareva bunara i tu uz puskaranje
napredovalo od 7,20 sati do 9 sati kada je
Iogar zauzet i u istom nadeno 9 vojniCkih
deka jugoslov.enske v.oj.ske i l10 komada puSa'ka, koje su talijanski vojnici uzeli.
U ovoj borbi poginula su tri talijanska
vojnika i jedan teZe ranj.en ...
1
2
7 UhvaCen o-d ustaSa 1942. g. kod napada na
»Zborni·k« Tom V. dok. 129 knj. 2 str. 346.
Odno.si se na partizanski logor )}BoZo· Vidasvla.k kod Gomirja i kasnije strijeljan.
8 Poginuo 1942. g.
Vuk« ispo·d TuhobiCa, u kame je 'bilo 120 boraca
9 lvica Fabija:nCiC-LukanCeviC.
naoruZanih sa 52 puSke i 8 puSkomitraljeza. Ceta
d·rZi vezu ·sa lo.gorom Vi~evica, u kame se nalaz·e
J.O U ,poCetku u l01goru nema Zena, ali ga pomaZu
borci sa terena Bribira, LiCa, Led·eni.ca, FuZina i
Zene osobitD' sa Su:Saka i Kastva. U prvo vrijeme
No·vog, te m11oge akcije vrSe zajedniCki.
Cak ·S·e i kruh peCe na Su:Saku i gotov prenosi u
U kuCi Zore KruZiC iz Hreljina, u kojoj se
logor.
nalazio magazin hrame za logor, razoruZana je 6.
Prilikom napada Talijana na lo.gor TuhobiC 12.
IX. 1941.. ,g. talijanska i domobranska patrola, u
XL 1941. .g. u logoru je bilo 7 ·Zena: Zora Kl'llZiC,
Casu ka-d je izne'llada 'Upala u kuCu, gdje se nalaCica DrakuliC-MatiC, Marija VukoniC, Mimica Bezilo 10-15 pa·r·tizana iz ,spomenutog logora. S par- · nac, Vera DajC, te Marica JakoviC. Nakon Sto ·su
tizanima se .povlaCe Zora KruZiC i Cica DrakuliCone otiSle u logor, na terenu kotara &uSak, iza n jih
MatiC, koj.e su se do tada ilegaln0o krile u Hreljinru.
ostaiu: Maca Kru:ZiC, Darinka KruZiC. Marija ~vr
3 Meia Gaj.
liug·a, RruZa 'KuCan, Danica IJCuCan, Darija RuZiC,
4
Moh Al.bahari i Milan Hofman. ·
Slava HlaCa·, Nevenka ZO'retit, · 'Durda Raspor-Mio5 Zora KruZiC.
kuS (u 1942. g.) i mnoge druge, koie nastavljaju·
6 Cica DrakuliC-MatiC.
snabdijevati partizanski lo-gor u TuhobiCu.
Dokumellt 35
PISMO NADE DIMic UPUcENO CK KPH 0 AKCIJI NA BOLNICU U KARLOVCU
OD 18. STUDENOG 1941.'
o/...tl. £ ~6<4 ,
~he.:.
K?ewt~t-44 ~-
,~
ji.Q,. ,
14.
fl-. ~~}( ~ ,<4C.L' ... "'
~ ,. tat ....... ~ ~·- ~
""--{ P.t~/'ll.'t.e, ' .. ~· (...I.Jg, ~ .. at,.. Jc.i OJA.u~i
tiC.,·. ~ ~ ,. ,e._~ ~f.«. ~ 4'u.411Jt .......
~·w.tf:k·t...:
...-
tc....eu
~~
11.#..
u..
LA
i.M.4.o.t4
aq"
.r-.,'t
LAI.
~... 1(/.<,A,'t.u,/,·u.
.
~.oq
~ 1',..-,u 1...~....: el /s
1.1.. ~"' ,. .. ~ ~·114.. r~.,... *~.(, /)A.l~ I.L()....Cca).
,; -.ol,o 144
11.
9'
l.t.o.rl. ~
l.'fc ~~ • f..
~q-.l#t· f"(.&...Colf:
1-•t: OCQ ~4J.,cl..( /..M.«.u t, ... ~.,, ~e«MA" OL{
4.ADi ~ +t ~ '&!. ,.. {A .._ MoW 1
Ull ~
jc
ct.:t
~C) r._,r;~·,. ~· ~ ..... c-•4-t.. ~ iJ.'li
~
~·t.c. ut.. "'''loP .. •t ~~·
l'tl.fi,JJ )'-• I •
·~ LJ U tf"' 'C• lu., .U,•J.,' /)J ._, Cl •
f.Ut,. ~-- ~ et•4C«OlJt•w' No j.u.,. ..;4£t0j,p~4
u.wil' II.. lt .~· lf.J&t.t ~·_.;... ~
" ,..._.e
tJ.U,....,
•
#DUJ'ilo, ...wtjt ~ ~a.l4C\..
lA ~(.o.. ~' 1'0-b'C~ IJ.. /J.I.t fl.-0. ~'
'iliA~
~.t W·~ ,,.... ~·e..· ""' ~~ ~ ~~
~· ,(u, )'- ~
52
Dragi .Jrugovi,
opisaf:u Vmn kako je detalj~w ·orgam:aran upad u K. Najprije smo mi u
K.( omitetu, op. ur.edniStva} izvi.dili f,e.r.en za jnolaz i tal. S1utge na mostu kraj
·bolnice, i ~~ .Q;kolini Pula kuda su .d-rugovi iSli. Na .most1t j.e obilno uvijek tri
vojnika, a ko.d bolnic.e su imali staj.e za konje jedan mitraljez i okolo su u.
zgr.adama vojnici. Vife boltnice j.e tal. ramp.a s tri vojnika (t.o j,e hila prije upada).
Kad sam .hila f!:m~e u P. G. {P,etrovoj Gori, ofJ. ur.), dog,ovorili smo se hili da
,drugovi predu '"K.oranzt /:ll!TJ?,cima, ali kad sam s.e vratila 1l K. vidjela s-am .da je
-mnogo zgodnije .fJr.eii p,r.eko mosta ,poJto .P.ri ulaz.u t~ gmd nije bilo nikakve
opasnosti. Taka je i u.Cinj.eno. Druf{ovi su ,doSli pr.eko Kor. most a kao do.mobrarni
u fesovima. Kod mosta ih j.e doC.ekao jedan drug iz Karlovca .koji im je dao
odijelo, oruZje i konjaka za Grgu i o.dveo ih pr.eko :/Jolja do bolrniw. Kad holni.w
su bili na straZi opet .dvojica drugov.a iz K. Drugovi partizani w.Sli su sami u
bolnicu i to u ime vlasti, tada szt pr.ekinuli tel. veze i osoblie holnice su sakupili
u jBdnu- -sobu da ih zapreC.e da ne .ohavijesle vlast. Xad nisu naSli druga Grgu.
naSli su dva usta!e .koje .su uhili. Uzmak iz grada bio je pre.dviden preko . ...2
i natr.ag :{meko mosta, vel: fn.ema tome kakva bnde momentano situacij.a. PoSta
je situacij.a bila ,povoljna ·dru.g.ovi su .se vratili {Jr.eko mosta i. ubili Talijane. Kako
je bilo dalje to neznam fer dr,ugovi nisu poslali o tome izvjeStaj. Osta/.e 1 ali jane
1tbili smo u MekuJju. Ka.d drugovi poJaliu izvjeJtaj o tome {J;oslat Cu vrtm g.a
odmah. Ovi!t d((Jna hafJse .u Karlovcu sve Srb.e,.Zidove. biv. Clanove Ursa i liopJte
sve njima nepohtdtn.e elemente. UhajJsili su do s,ada oko 250 !judi. Lju.di masovno
bjeZ.e u Sumu, a velike s.u teJkol:e za prebacivanje jer j.e K. blokiran. ]edan }e
pobj.egao iz biindiranog vagona. O.dmah ih Jalju u /aserwvac. Danas hapse
H·rvate u MekuSj,u i Ramenskom.
S.mrt faJizmu -
Sloboda rnar.odu!
Milka 3
53
�1
Original pisma nalazi se u a'l"hivu CK SKH.
2
RijeC u ruk0;pisu neCitljiva.
3
Nakon Sto je uhapSena u Sisku i ta'rno isprebijana, Nada DimiC otpremljena je u Za._greb u bolnicu sv. Duh {danas bolnica dra Josipa KajfeSa). Uz
pomoC dra Slave OCko, RuZica TurkoviC i Milka
Zorit-Jovanovi.C or,g-aniziraju joj bije,g iz Jbo1nice i
prebacivanje na Kordun, gdje radi pod imenom Milka. Iz ,pisma se vidi D. jena uloga u pripremama akcije na bolnicu u Karlovcu, koju or,ganizira Nar. heroj
Veco Holjevac, ,politkomesar Ko-rduna i Banije.
Akciia se sastojala u ovom: 17. XL 1941. Nar. heraj Veco Holjevac sa 2.3 .partizana, obuCeni u domo'branske unifo-rm'e, ulaze 11 Karlovac u '6,30 sati
po-slije podne i odlaze u bolnicu, da oslobode uhap-
te.rijala, o.dlazila na teren ·i okupljala omladinu, poma~ala ~ podizanju us tanka, a i odrZauala u Sisku
ilegalne sastanke s napre.dnom omladinom.
Seno,g druga Madjana Cavi.Ca Grgu, Clana OK KPH
Karlova·c, koji je -navodno bio u bolnid s prerezanim .Zilama. Medutim dru.ga Grge viSe nije bilo_
u bolnici, i partizani su iz nje izveli dvojicu ustaSa,
koje su vani likvidi-raH. Na jzlasku iz g;rada, na
mostu, likvidirali su talijamku straiu i vratili se
na Ko-rdun sa zaroibl ienim ,puSkomitral jezom i jednim karaJbinom. Akcija je imala ogrornno poEt.iCko
znaCenj-e i izazvala pariiku ·kod Talijana. PuSkaralo
s·e ,po Citavom gradu, hapsili su se proiaznici i lju<li,
koji su hili u kinu, a pred bolnicu su se izveli tenkovi. Nekoliko dana poslij.e akcije pr,eno.seCi ilegalni materijal u dj·eCjim kolicima Nada DimiC sukohljava se na Dubovcu sa policij.skim agentima, Koji
je legitimiraiu k.ao sumnjivu. Tada je, i pored -oruZanog otpora, bila uhap'Sena.
I
(
Faksimile urudZbenog z.apisnika ustaSkog redarstva u Za;g;rebu o hapSenju Nade Dimii:
BIOGRAFI/A
NARODNOG HERO/A NADE DIM/(;
Nada DimiC rodena. je u Divoselu, kotar GospiC,
6. XI. 1923. g. kao sedmo dijete seljaka T odora
Dimif:a tvor>nilkog radnika u Sisku. T ri raz:reda
gimna;·ije zavrSi/,a je u Gosf;iht, a Cetvrti raztr,ed
gimnazije i prvi ra;::r.ed trgovaCke akad.emije u Zemwm, gdje je Zivjela kod svoje sestre Sa:vke.
(;lan SKO/-a frostala je 1938. g. De!: 1.939. g. aktivno uC.estvuj.e u barbam.a napredne omladirne protiv daka lfotit.rroaca, koje zaJtiCuje. direktw. Iste
ga.dine s.u.djelufe u demanstracijama 1Ul KoJutnjaku
protiv Stojadin;ovi6eva r,eZima, u kojima je Zanda:rmerijska konjica pucala. u t~asu, 1iazgonila i hapsif.a
uOesnike.
Kao Clan literarnog udrnZenja )>Branko Radilevit« Nada j.e u jesen 1940. g. napisala Cl-anak protiv direktora Skole, koji je iskljulivao iz menze studente ljevi~a'M. Na dir,ektorov-u prijavu policija je
· izvrSila pr.emetalinu u njeziJnom stanu i poSto j.e
prana:Sla raznu marksistiCku literaturu, uhapsila
JU je i zatvorila. Tukli su je, ·da je_ hila sva crna
54
od udaraca, ali se drZala hrabro i nikoga nije .o,dala.
P.oSto nije niSta frriz-nala, nakon petnaest ,dana puStena je iz zatvora i iz·baCena iz svih Skala u fugoslaviji. Gotavo Citavu godirl!lt dana Zivi i radi u
Zemunu ilegalno, a zatim o-dlazi u Sisak s:va.me
bratu Bog;danu. Kako su s,e po ·dolasku ustaSa morali odseliti u rodna mjesta svi, koji su hili be:::
posla, Nada s·e z.aposli kaa frizerska radni.ca, da hi
mogla nastaviti rad tt komitetu SKO f-a.
U lipnju 1941. _g. Nada s.e, vef: kao /:lan Partije,
pavlaCi u iZegalnost i poslije nekaliko dfflna, 22. lipnja 1941. g. prikljuCuje partiz.anskam od'Ye.du ·u Brezovici kraj Siska. Povj-eravani su joj vrlo teSki i
o-pasni zadaci. f,e.dnom j.e, p.o danu, obuCena kao
seljanka, tjerala kola sa sijenom i ka:ntmna za mlijeko u grad, a na povmtku jlrenij.ela isJ10d sijcna
partizani.ma Sapirog:raf, pis.aCu maSinu i d1:ugi materijal. U svim diver.zantskim akcijama svoga odre-da na ,jJ:T'uzi Zagreb-Sisak i u svim borbama isltt~ ,
pala je hrab.ro i neustra!ivo. Radila je. u tehnici
na .prej;isivunju i umnoZavanju propagandnog ma-
U srpnju 1941. g. kad su ustaSe zapoCeli ofenzivu na Sisalki adTed, veze izmedu p.artijske orga'nizaci}e u gradu i odr.eda, prekimule su· s.e. Da bi ih
usfrostavila, Nada, abuCe-na U muSko odijelo, odlazi
u Sisak, ali je tamo p.repoznaju i uhapse. Usprkos
strahovitom mulenju na policiji u Sisku i Zag:rebu,
niSta me a,daje. Ispije veliku koliCinu nekog lijeka,
da bi taka daSla u -bolrn.icu, odakle bi pokuSala pobjeCi. I doista, otpremljena je u bolnicu na sv. Duhu u Zagrelnt, (danas bolnica ,dra ]osipa Kajf.eSa),
odakle j.oj, uz pomaC zag,rehqlke partijske organizacije i dra Sla:v,e OCko, .drugarice Milka JovanoviC
i RuZica T urkavit udese bijeg. "Kaa Clan komi leta
SKO J-a, u okufJira:nom Karlovcu pod imenam )>Milka« i >)Anka Vim1ek Zuta<< odrZava vez.w s fJlrrtizanski.m .odredima blizu Karlav.ca, pubacuje or.UZje,
municiju i odijela na Petravu Garu i organi.zira
marksistilke kruZoke. Nada DimiC odigral.a j;e ve.liku
ulogu i u pri/rremama akcij.e na bolnic.u u Kmlavcu.
kada su 17. XI. 1941. g., pod rukovodstvom Nar.rJidnag heraja Veu Holjev,ca. tada polit-kamesara
partiza:nskih odre,da K.orduna i Banije, 23 partizana, obul·ena u domob.rarn.ske ltniforme, uSli u Karlovac da oslobode iz boln~ce uhapSenog .dHtga Mari-jana CaviC.a Grg,u. Nekoliko dana po.~lije toga dohila je Nada ,zadatak, da. se pr.eko sela VttCjaka
preba,ci na oslobod,eni teritorij. Dva puta je toga
dana praSla istim putem s djef:jim kolicima, u kojima je prevozila oroZfe do Viez.P., Kad je pokuSala
proti i tr.e<:i put, postala j.e su'll2f(ljiva ustaSkoj straZi, koj,a ad nje z.atraZi legitima.r.iju. Umjesto .odgovora Nada izvadi piStolj i ubije j,ednag 'l.~staS.u. a
drugog ranjava. Medutim piStolj joj ·zataji, i ustaSe
je, uz poma!: T alijana, uhvate i .odvedu na policiju
u Karlovac. Podvrgnuta strahovitim mu. karna Nada
Juti, ne kazuje c.ak ni svoje ime. T aj slav zadrZava
i u zatvoru na Savskoj .cesti u Zagwbu, w .koji je
~tpr.emljerna 12. XII. 1941. g. UstaSki agenti pekli
su j,oj tabane i ,d[,anov,e, lupali nokte, ali ana nije
progovorila. ]aka nije mogla ha.dati ni micati rukama, pjevala je u Celiji borbene pjesme i svajim
drZanjem hila uzO.r svim zatvorenicima. Pobela je
simulirati napadaje p,adavice u nadi. da f:e se tako
dokof;ati bolnice i sZ.o.bode.
U v,eljaf:i 1942. g. odve,dena je u logor u Staru
GradiSku. Tu nastavlja simuliran}e.m i padavi.c,e i
ukol:enosti i nikakva zlastavljanja nisu je mogla
pokr.enuti iz n18pomi1nog stanja. u korn.e je leZala,
Cak ni onda, kad su je usta:Se bacili no. usij[J(Jlu
pet. S divljenjem se Saputala po !:elijama o nepoznatoj prkosnoj i lijepoj dj.evojci, k.aju ni itaJgroznije muk.e ne mogu pokalebati. Pren.es.ena u bolniCkru _sobu }{,ada j.e potajno usfJast·avil.a v,ez,e sa ne-:kaliko drugarica. Dok stt ostale :;atvor-enice bile u
dvariStu il~ na radu, ana je, uz fJomof: d11wgarica.
'-Z
Xarodni heroj Nada DimiC
pokuSavala da se vjeZba u hoda.nju, da gimnasticira
i tako ojaCa aslablj.ene mifiC.e, za ponavni eventualni
bij-eg. Dmgarice su joj davale hrarne koliko je to
hila mogu./:e. i viJe, ¢a se Sto prije ojMnrvi. l zaista
se oporavljala, ali. je prerd ostalim zatvanmicama
i dalj,e simul~r.ala bo[,est. VrativSi se u !:eliju, Qlfl.a
s,e uistinu razb.alj.ela. J ednog jutra na.Hi su je u
nesvijesti sa temperaturom preko 40 stufmjeva. Zahvatio je svom Zestinam pjegavi tifus. Xekoliko dana
hila je u nesvijesti. Kako su 'lt Celiji bile 70S dvije
t.e:Sk.e bolesnice, zatuor.enice su up.orno tmZile lijd:nika. I j,ednog dana da:Sao je lije-Cnik . .a s njime
i po~ati krv-nik Ljuba MiloS, koji f'e nakon lijeCniCkog pregleda naredio, da s,e bolesnice .Pr.ivezu_ u
bolnicu u Novu: ·GradiSku. To nareJ-ernje. zapr@o,
zna.Cilo je smrt, jer Nad.a i njene drugari~Ce nisu
nikada ugledale bnlniou. Poslije nckoliko .dana, prepoznala je jedn-a zatvorenica u ustaSkoj straZa:mici
rnaprtnjaC.e s njihovim stvarima, a neSto kasnije proCulo se da je u· lagorskom skladiStu nadena krvava
rastrgana Nadina haljin-a.
Datum Nadine smrti nije tolna utvrilen. Neki
Preiivjeli .zatvoreni.ci spominj<1J 16., a neki 27. oz.u...
jak 1942. g.
Za herojsko dr:Zanje pred neprijateljem i ·za po-.
kazanu odanost Narodno-asla-bodilaCkoj borbi ·Prezidijum Na:wdne skupStine FNR/ odlikovao je, 5.
srpnja 19.51. g. Nadu DimiC Ordenom' Narodnog
hera{a.
55
�Dokument 37
Dokument 36
IZ IZVJEsTAJA BR. 1 sTABA NOP ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I GORSKI KOTAR OD 6. PROSINCA 1941. GLAVNOM sTABU NOP ODREDA
ZA HRVATSKU 0 NAPADU TALIJANA NA DE]:,NicKI LOGOR
I POGIBIJI VERE HYNKOVE'
!'>TAB NARODNO-OSLOBODILAcKIH PARTIZANSKIH ODREDA
ZA HRVATSE'O PRIMORJE I GORSKI KOTAR
I Z V J E S T A J B r. 1.
Glavnom stabu Narodno-oslobodilackih partizanskih odreda Hrvatske
. , . Izvjestaj '" akcijama i radu II. bat.
unatrag 10 dana nismo primili, te· Cemo vam
isti poslati ,sa slijedeCom ve-z-om. Ovog puta
vam Salj.emo- samo kratki preg1ed :Zivota i
aktivnosti. II. bat. od njegovog osnivanja,
U s·astavu II. bat. rialazi se 5 logora i to
1 u B2, .1 u AS, 1 u A6, 1 u A22 , a kalw
dobivamo glas nezvaniCno-, uspostavio &e joS
1 u A2. Br-ojno stanje II. bat. ne mo-Zemo
vam- dati posve taCno, ali kre,6e se -oko ,1.{)00
!judi. Naoruzanje: pusa'ka cca 1.000, puskomitraljeza po ranijim izvje.Stajima 6'0.
I ovi logori pretrpjeli su velike napadaje
neprijatelja, gdje neprijatelj nastoji, obzirom na bli:zinu ta1ijanske· graniee, te obalne
pozadine·, Ua na svaki naCin likvidira partizansku opasnost: Vjerojatno ste Culi za napad na Delnicki Iogar," koji je pretrpio jak
udarac. 'Tu .smn izgubili dva druga. Dru:garicu Maru~ i Sipeka. Drugarica Mara i•e bi,la
students'ki borac, clan Sredi.i\nog o-dbora
Save za -studentsva, delegat na amsterdamskarn 'ko-ngre.su protiv -rata i faS-i'zma, dva
puta dele·gat studentstva na kongresima u
Parizu, .SpanJolski do-brovoljac, redakto·rka
frontovsko-g Ca&opisa, te bibliotekarka u Skoli
oficira i politkomesara Interbrigada u POZO
RIBIU, reda:ktor i s]Jeaker madrid·~kog radija, administrator u S.e·rvice ·kadru u Ba~ce
loni, te konaCno partiza·n'ka u naSim odredima. U svim zem,]jama gdje j.e radila bila j.e
Clanica kompartij a. Kad se p-rihliZ.ila grupa
talijanskih vojnika sa oficirom na Ce'lu, ·ona
je ubila oficira, te pala prostrije'ljena njihovim metcima. I mali smo veliki materijalni _
gubitak. U oruzju nije bilo gubita:ka. N eprijatelj je imao 30 Sto mrtvih Sto· ranjenih
oficira i vojnika. IzvjeStaji detaljni su po·slarii vee prije 0 tome dngadaju, a neke stvari
se joS istraZuju ...
1
1
Vera Hynkova Vejvoda
56
»Zibornik«, Tom- II, knj. 2, dok. hr. 46, str. 117.
2 -U Delnicama, LiCu, Bribiru i SuSaku.
3 P·rvi napad. Talijana na DelniC.ki lo.gor bio_ je
20. X. 194!. g.
4 Mara --Vera Hynkova Vejv-oda.
IZ OKRUzNICE BR. 4. CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 6. PROSINCA 1941.
0 ORGANIZACIJI I ZADACIMA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA'
AntifaSistUki front Zena
FaSi'zam koji no·s,i za sobom rat, neo;apamC·eni te-ror, klanja, pusto:s, nasilje, p·oniZenje, glad -t propadanje, bacia je Zen-e u
vrlo teZ.ak- i nesnosan polo.Zaj - Siroki slojevi Zena kod nas j•oS ne uCestvuju aktivno
u borbi za naciona:lno oslobodenje ispod
faSistiCkng jarma, niti pak u borbi ·za pos-ebne zahtj.eve Zene.
U cilju aktiviziranja i pov·ezivanja SiT.Qkih slojeva ·Zena i njihovog uvlaCenja u na~
:todno-osloJbodilaCku borbu osniva S·e an t.if a S i-s t i Ck a f r o-n t a Z e n a, :koj a treba
da obuhva•ti sve Zene svih slojeva bez obzira
na njihovu poHti.Cku, naci-onalnu i · vjersktt
pripadnost. Antifa-SistiCka fronta .Zena u I az i u s a s t a v N a r o d n o~o s -I ·o b o· d i I aeke fronte.
Organizacioni ·oblik AntifaSistii:ke
front,e Zena
1. Na Celu AFZ, ka-o- njen rukov-od-eCl organ, nalazi se antifaSisti.Cki o:dhor Zena za
. Hrvatsku. U pojedinim po'krajinama, na pr.
' Dalmaciji, Lici i t. d., oslliva se AO~ za dotiCnu pokrajinu. Oni su potCinj.eni antifaSistiCkom •odboru Ze·na za Hrvatsku, na svom
podruCju, rukovode radom svih m.jesni.h AOZ
koji se osnivaju .u svima gradovima,- kotarevima i selima.
2. Radi lak&eg i brzeg okupljanja i aktiviziranja Zena, u ve-likim se gradovima o·snivaju AOZ po zanimanjima - AOZ-a radnica',
AOz-a <lomacica, AOz omladine i t. d. Svi
odbori koji su zastupani u mje·snorn AOZ-u
razviJaju aktivn-ost na svim sektorima (u
tvornicarna, 'kancelarij&~m·a, Skolama, nru placu, pred trgovinama it. d.) f s tv a raj u
a k t i v e Z en a, preko kojih Ce voditi propagandu i pokretati Siroke -slojeve Zena u
bo~bu·. Aktivi Zena stvaraju se i po selima.
3. Predstavnice· AntifaSistiCke ftonte ze:..
, na ulaze· u N acionalno-oslobo-dHa-Cke Qdbore
u svima mje,stima i krajevima, gdje oni veC
postoje.
4. Antifasisticka fronta zena u Hrvat, skoj, koja ima da ostvari borbeno jedinstv·o,
ujedini sv·e Zelle, jeste sastavni dio AntifaSistiCke fronte Zena Jugoslavije i svjetske
AFz-a.
Zadaci AFZ-a
1. Da Siroke slojev·e Zeria aktiviziraju i
pokrenu u narodno-oslobodilacku borbu,
2. Da ·.svima sredstvima pomaZ·e borbu
Narodno-o·slobodilackih partizanskih odreda.
3. Da populariziraju SSSR i njegovu
vodeCu ulogu u borbi za uniStenje faSizma.
4. Da vodi antifaSistiCku propaganda,
da -spreCava faSiziranje Zena i Zenske omladine, da uniStava postojeCe faSistiCke organizacije Zena i spre.Cava stvaranje novih.
5. Da spreCava mobilizaciju koju provode faSistiCki ofku.patori i njihov·e ustaSke
sluge radi borbe protiv SSSR-a i guiienja
oslobodila-Cke borbe partizana J ugoslavije.
6. Da vodi horbu protiv ter01·a okupat-ora
i ustaskih bandi.
7. Da vo-di bo-I"bu protiv izvoza hrane i
goriva u ·zemlje· naSih tlaCitelja fa-SistiCkih
okupatora.
8. Da vodi bofbu ,za dovoljnu ishranu, ·a
protivu gladi, s·kupoCe i. oduzimanja brane
i o·djece u korist fasistickih bandi.
9. Da vodi borbu za ravnopravnost Zena
i muSkaraca u tvornicama i · radionicama jedna'ka plaCa za jednaki rad, na studijama
i t. d.
10. Da vo·di borbu protiv slanja Zena na
rad u NjemaCku, g.dje su. izloZene teroru,
gladi i poniZavanju.
11. Da v·o·di bo·rbu protiv svih mjera, kojima usta,Ske bande nas,toje da ponize i okuju .Zene i da ih upre-gnu u sluZbu svoje zloCinaCke i izdajniCke· p•olitike·.
· Partizans•ki komiteti i ·o·rgani:zacije trebaju odmah poves:ti Si·roku propagandu za
stvaranje AFZ-a, pristupiti osnivanju ·AntifaSistiCk.og od'bora Zena. Tom se radu, koji
mora biti postavljen na najSiru osnovu, treba posvetiti najveCa paZnja. U AOZ-a treba
da ulaze· naSe najholje· i najaktivnije drug_arice (Clanice partije), simpatize:rke i na-jbo-..
lj.e i najborbenije Zene iz raznih Zenskih
organizacija i redova neorganiziranih Zena.
Partij.ske organizacij-e su ·duZne, da osiguraju rukovod.s.tvo partije u AFZ-u i nj-enim
odbo.rima, da kontroliraju i pomaZu njihov
rad i b<>rbu.
Sva rukovodstva, organizacije- i Clanovi
moraju. <J-bave1zno dobro prouCiti ovu okruZnicu i poduzeti sve, da se· u njoj istaknuti
zadaci Sto bolje- i Sto prij-e ostvare.
.6. XII. 1941.
Ceritralni Komitet KomunistiCke
Pa·rtije Hrvatske
1
SKH.
Original dokumenta nalazi
se
u arhiV'll CK
57
�Dokumellt 39
Dokument 38
FAKSiiVIILE ZAPISNIKA S JED NICE NARODNO-OSLOBODILAcKOG
J',/7 ..
-c". . pI ~,t.. "P ;v
::; 0 . ..
;:·... .·~·······
-f.
-ct.~.
t
ODBORA U MOGORicU OD 12. PROSINCA 1941.'
�1 Direktivc o osnivanju NOO dane -su okruZrnicorn .CK KPH hr. 4 od 6. XII. 1941. Kao i u odborima Narodne pomoCi, odbo:rima za. pomoC voj-sd
i u svim -organima, stvorrenim u to-ku NOB, tako· i U·
NOO uCestvuju Zene. To sll bile najbolje ak-tivistkini-e, koje su obiCno radile ili rukovodile u
odborima Narodne .pomo<:i i.li u odborima -_AFZ·.
U dokumentu s;pomenuta Mileva MilojeviC hila je
rad.nica, po· narodnosti ·Srpkinja iz Mogo-riCa, kota:r
Go-spiC. Bila je Clan OkruZnog o-dbo-ra i.zab<ranog u
lietu 1942. g. na L konferenciji AFZ za Liku.
UCestvovala je od prvog dana ustanka u radu sa
Zenama. Poginula jc na radu u hrvatskim selima u
prosincu 1942. g.
Dokument 40
IZ IZVJEs1.'AJA DELEGATA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 15. XII. 1941
0 VOJNO POLITicKOJ Sl1.'UACIJI U GOR. KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I
KOTA_RU BRINJE'
. . .· Srp,ske Moravice. Kako sam veC rani-
Je javi-o, u S. M. j,e bio neka vrijeme o-stao
drug V.," koji je odrzao nekoliko sastanruka
sa partijcima i odborom N. P.' (odbor N.
o: F. nij-e.-formiran). U Partiju su primljene
3 drugarice, taka da sada ima 13 Clano-va u
3 Ce.1ije. Zene, su- u posebnoj Ce1iji1 .•_.
... Hrvatsko Primorje,, U ·casu mo,ga dolaska u Hrv. Primorie hila ie u toku provala, koj"a' je _zapo-Cela u Kraljevici na taj
naCin Sto j e j edan simpatizer na skandalozan naCin pao u ruke karabinj era ( usprko-s -opome,ne karabinjera, nije· se· dao iz go,..
stione prije zabranjenog sata) koji su mu
u dZepu naSli Sedmonov-embarski 1-etak. Taj
je -simpatizer provalio partijca koji mu j·e
letak dao, a on dalje pet clanova celije ad
sest. Provalw je doprla do clana OK u Crikvenici druga Bubnja, tehni~Rra, koji s-e
. slklonio u logo-r u Licuu ...
... Bribirski
1
2
3
logor 6 •••
»Z'bornik«, Tom V, knj. 2, dok. br. 62, .str. AI
I vo V.ejvoda.
Naro:dne pomoCi.
4
Srpske Moravice: U sr,pskim selima se od
po-Cetka javlja ,problem raskrinkavanja .Cetnika,
ustaSa i Talijana kao zajedniC'kih ~e-prijatelja,
koji rade i .pr-o-tiv hrvatskog i srpskog na-roda. Zene
rade na ra.sk-rinkav-anju neprijatelja, dijele- letke
protiv DraZe Mihajlovi6a·, objaSnjavaju liniiu NOB,
i vrSe kurirs.ku .sluZbu za logoor. Trri ·druga-iice, Clanovi Partije, -koje se u gor.njem izv.ieSta.iu spominju,
jesu: Smilja Z.rniC-VuCkoviC, Ama VuCkoviC i Bojka DokmanoviC. V eliki clio ilegaln01g 'l"ad.a odvija
se u kuCi Marte VuCkovi-C, majke pet pa-rtizana.
Po svim ·selima Sr,pskih Moravica v-eZe s-e uz ove
prve aktivi-stkinie Siroki krug Zena, medu kojima
se najviSe istiC.u: Ra·dojka JakSiC, Draga .JaldiC, Je..:
la 'CareviC, Jovanka VukSiC-MatiC, Zorka HajdinVuCkoviC, Naka i Marija Hajdin, Vaska VukSiC,
Draginja RajnoviC, Ljuba RajnoviC-Vajina, Zor'ka
60
... LiCld logor. U Lickom Jogoru nasa-o
sam druga Veljka i cdlucio, da s njim odmah krenem u DreZnicu. ZadrZa o .sam se
jedino d? podem na sa-stanak s dru·govima
u s-elo, o ·Cemu sam v~eC govorio 7 •••
Licki je Iogar mlad, ali se Jij.epo razvija.
. .. Ledenicki logor: Tal<od·er i Led. logor je mla.d, ali drugo·vi koji su u njemu su
solidni i ohe.Cavaju da Ce od svo-g logora naprav:iti dobar lol!'or. U Hrvatskom Primorju
poCeli su drugovi sistemartsko CiSCenje ustaSa, ali su po-ne.Sto zapustili borbu pr.otiv
Talijana 8 •••
... Dre.Znica.9 N ovoi-za:branom MK stavljeno je u duznost, da osobitu paznju posv-eti Zenama, od 1-m.jih ima mnogo dobrih,
ali potrebna im je pomoC, za to Ce se morati
poslati n-eko iz Korduna ka,o pojaCanje, a i
potrebno Ce biti da ih s·e- stalnd obilazi ...
1
Slavko.10
15. XII. 1941.
MatiC, Marija VuC.koviC-Lazinova, Smilja Komlenit, kao i mno.ge druge.
5 Nakon Sto _i·e provaliella ilegalna t-ehnika OK
u Crikvenici, tehnika je prenesena 'll No-vi, u voCni
i lozni r.aosad.nik. Od rujna -listo.pada 1941. ,g.
do oZ:ujka 1942. tri Zene, koje su bile namjeSte<nice
rasadnika: MMiia Vukovi.C Dunja, Danica TeliSmanDorCiC, te Mari_ia Kinkela - upraviteljLca r.llJsadnika, ra.dile su po•d rrukovodstv-om Josipa flerde, instruktora CK KPH, ·na Stampanju i otprem.anju svega propagan-dnog materiiala .. BuduCi da su sve pisat-e maSine bile ·registrirane kod vlasti, materijal
se pi•sao rukom 'Stampanim .slovima i umnOOavao na
S-a.pirog·mfu. Stampa se or,ganizirano razaSil iala a iznosile su je iz Zi-ce Zene - u 'Selce, Crikvenicu,
Brrbir, Kraljevicu, Tribali, SuSak, Senj, Pag i Rab.
Tu Se Stampao list NOP »Glas naroda Hrv~ ·Primorja«·, kasnije })Primorslki bor.ac«, razni drugi partijski materiiali, okruZnice i upru-te za rad te prigodni propagandni letci. Radom tehnike je rUko·
vo.dila Mari ia VukoviC_, koi·a je u_i>edrno- vrSila i kuri1'S-ku ,sJu.ZOu sa 'CK KPH u Zagr-ebu, prenosila -di-
rektivni i ostali materi.ial iz Zagreba za Hrv. Primo-rje, te se taj lffiaterijal - omotan Cesto medu
voCne i lo-zne sadnice - iz rasadnika r.aza.Siljao u
ostale kraieve Hrv. P.rimo-ria.
6 Kao i o'ko drugih partizanskih logora, oko
Bribirskog logora ·su se od -sa:mog nje,govog o·snivanja .poCele okupljati Zene s.terena Bribira i Novog,
koje su sakup'lja1e hranu, lijekove, prenosile propagandni materijal i o'l'UZje i uopte pre-dano izv.davale
sve zadatke, Sto su ih. 'Partizani pr-ed njih postavlj ali. V eC 1941. .g. istakle su se na tome radu
na:roCito: Anica StriZiC-Tus, Anica Dori·C, favica
StipeC, Zora KrSul, Kata ·KrSul, ·GuSta 1StaniC, Tekla
VeljaCi.C, Mariia i Anica- Frani,CkO'ViC, Beta })ZmoSun((, Ani·ca TookoviC, Mariia To-nkovit, Geno-veva
TomiC, Mariia Stam.iC, Ani-ca i Dragica JurCiC, Marija Kleko.viC i dr. VeC su se tada uldjuCile u rad
omladinke i dj·evo_ik-e, 'koje su kasnije 'll radu sa Zena;ma .stekle z~l!sluge - Nada Ton-koviC, Anka SkoCiliC-BroziCeviC Rikica i Nada Antoni(: {poginula
1942. g.). PoCetkom 1942. ove su Zene predstavljale jezgro ta-da osnovane or.ganiza·cije AF:Z: .
U No.vom. su aktivno radile i Anka KriSkoviC,
Paulina Jeraj, Kata·rina KriSkoviC, Mica SokoliC i
·
druge.
U lo.g-oru- na Bitor.a_ju nalazc se konoem 1•941. g.
Zdenka PetroviC-F·ekeZa i Anica StriZit-Tus.
7 Osnivanj-em partizanskog lo,gma na Bitoraju,
di.~u --se Zene FuZina, LiCa, Vrata i arstalih okolnih
sela. One poma-Zu logo-r sa hranom, orru.Zjem i odijelom. U FuZinama je jedna -od naiaktivnijih Zena
Zo-ra Gloc Jula, koja -sa Da-rinkom PuSkari.C ujedno
vrSi i kmirsku sluZbu s ostalim miestima i logo-rima.
lsti-Cu. se takoder Na,roodni hero-i lvanka Trohar, Olga. Svob, ·Borka KauzLariC. Jelena Krufner, Vida KauzlariC, IKarlina MihaljeviC, BoZa KuCan, Ba-ra Grenko., Jelkru TrOha.r, Neva Stanfelj, Danica RadetiCGolik, Josipa TOIJna·c, Dana 1BlaZeviC, Ana KauzlariC,
Bo-Ska: Mance, Milica Svob, Julk:.a KoieliCki, Danica
MihaljeviC, koja je poginula na radu -sa Zenama, i
druge. U -selu Brdu rade Antonija Vidas, Anto-nija
_VI'banc i -o,stale.
Za isti lo-gor brinu se i Zene Vrata, me,du kojima se svojom aktivnoSCu posebno istiCe Pavica
Slivka. Aktivno rade i .Zene Belog sela, Slavice,
Brestove :D-rage i ·-o·stalih sela.
U LiCu medu p-rvim Zenama •rade: Ivka Mm~gon,
Julka 'Sta-rCeviC, Marija Maras. Katica Rado-SeviCMatkoviC i dru_g-e. U selu Bano-vina naroCi-to se svojim radom istiCu .Kata. PavliC i Filipina GaSparevit.
U PimviStu medu na faktivni je Zene spadaju Mara
StarCeviC BlaZeva, Mariia TomiC '2utka, Beba GaSipareviC. a: u Potkorbiljafuu Mari_ia RadoSeviC MilCeva, MiCica RadoS·evi,C i druge.
Sve ove Zen-e vezale su oko sebe Siroki kru,g Zena, koie su im u svako doba pama.gale na osvim zada·cima.
8
Isto su takO' i oko ledeniCkih ,partizana Zene
Lc-denica i Krmpo-ta razvile naj-poZ·rtvovniju djelat·
no.st. 1941. .g. one ,su vet vrlo aktiV'llo radile i 'bile
pro,gonjene od Talijana. Med'll njima i·stiCu se: Ana
Mata-ija, Ana UremoviC Razmina, Ana Smo.JCiCBalen, IDan-i.ca Mataija iz Breza·, Danica Mataija
GrSina, Danica P_a.den iz BuliCa, Jelka Mataija iz
Matija ID·rage, Anka Mataija-KrmpotiC, Zora Mataij.a, te iz Krmpota Marija PaveliC, Tera Paveli.C,
Ana PaveliC ValaSica, Katica Ba'len, Milka Pavli-~
Cevil:, Matiia PaveliC Stara, 'Zorka ·Pavli-CeviC Ko~
madina i dr.
Teren Ledenica, Krmpota i- Zagona bio je za
sve vrijen;te rata jedini sl·obodni teritorij u Hrv.
P.rimooju. MuSkarci ISU svi 'hili u NOV, a Zene su
se, p&red brige za_ prehranu i Zivot _
svoje dje-ce, lbri-
Nada_ Antoni'C
nulc i za partizanske jedinice na njihovom terenu
za b?.lnice, dj.cCje d01move, razne kurseve, koji s~
na nJihovom ter-enu '0-dr-Zavani i kod svega toga .pokazale veliku poiZrtvovno-st i samop-rijegor.
9
DreZnica je prva ()Slobodena oPCina sa oko- .50
sela i zaselaka u Gorskom Kotaru (oslobodena 9.
~-. 1941.); . Ci_nila je tt:·ritorij.alnu cjelinu s j-ednim
dtJ'elom bnnJskog kotara i smatrana je ZariStem
~st~n~a ono~a kra_ia. Sve Primorsko-goranske vo_ine
Jedmtce prosle su- ne'broj·eno puta kroz DreZni.ou. :Tu
su ?~li Stabovi. ve-Cih vojnih formacija, poj.edini
pa·rh.Jskt forrumt, pa u -dva nav·rata i Glavni Stab
Hrvat-ske. Odatle se iSlo na sv-e veCe akcije, a posliie akcija. _je vojska dolazila na odmor. U Dr-eZnici su lbile bolnice·, ma-gazini i zemunice, intendantura i t. d. Sve j-e to zahtijevalo veliko zalaganje odstrane naroda. V eliki dio svega rada nose Zene
ovoga kraja.
Prij-e ·oslob-odenja DreZni·ce - dok su joS pOsto_jali partiz.anski lo,gori - rade aktivno: Simi-c<i Trbovit, Danica RaduloviC, Zorka RaduloviC, Milija
ZrniC, te o-mladinkc - Danica VukeliC, Zivka lvoS-eviC i mnoge druge. U st"Udenom 1'941. dola:zi u
DreZniCki partizanski logor Vera Hynkova i poCinje -rad sa ,zenama. U pro-sincu 1941. i ,po.Cetkom
1942. dolazi u D-reZnicu Zdenka PetroviC-f.eke~Za,
Cica DraJkulit-M.atiC, Mira Ban Raduna, Ana Kon_ioviC i Ma:rija Joidan Seka. VeC u prolj:ete 1942.
moZe se reCi, da je gotovo i posljednja Z-ena DreZnice, Jasenka, Musulinsko,g Patoka i ostalih okolnih
sela uklj"UCena u organizaciji AFZ.
POk·ret Zena Go-r,sko.g Kotara, masov~n je i p-ro"Zet bratstvom i jedinstvom hrvatskog i srpskog naroda.
10
Narrodni heroj Ivo MarinkoviC Slavko.
.
61
�Dokument 41
IZ IZVJEiiiTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH KARLOVAC CENTRALNOM KOMITETU KPH OD 19. PROSINCA 1941. GODINE 0 FORMIRANJU INICIJATIVNOG
ODBORA AFz ZA KORDUN'
OKRUZNI 'IWMITET KPH
Karlovac
Centralnom Romitetu RPH
Zagreb
tora na Vi_s, •Partija or:gamzua o.tpor i pripremc za
borbu prohv okupatora. U lipnju 1'941. formira se
odbw AFZ u KomiZi, koji saCin_javaju Kaiica Resku.SiC-B-asetina, Vinka Marinkovit, Bartula Felanda
i Fanica MarinkO'ViC; .zatim se formiraju odbori
'll
PodSpilju na Celru s Ninom i · Dobrilom
BorCiC, a malo kasnije i na Visu na -Celu
s lnom Radi.SiC. Zadatak je ovih -odbora bio da
o~~pljaju ok? sebe. s.ve veCi. bmj Zena i da sa'kupljaJu hranu 1 ostah ma-terijal za partizane. 17. X.
1941. z.apalj'ena je tvo.rnka sardina u KormiZi. Glavnu. ul~·gu u t?j akcij~ odigrala Je Jerka Fiamengo,
koJa JC kasnqe po.gmula u .partizanima i Katica
BjaZeviC. 27. XII. 19-41. organizirane ·su demonstracije pred ?PCinom u KomiZi za poviSicu hrane, koja
se pretvonla. u demonst-racije protiv Tali jana rata i
faSizma. :Zenama iz tvo-rnice, koje su ,po\•ele 'akciju,
pridr-uZile su sc i o-stale ·Zene iz mjesta, tako da je u
~emonstraci_iama sudjelovalo- 250-300 Zena. Akcijom
Je rukovo-d1la Ba'ftula Fela.rnda, koja je poSla i u
talijans-ki :komesarijat -s traZenjem da se rudovolji
zahtj.evima: demonstranata. Nakon ovih demonstracija bile su odvedene u internaciju u ltaliju Baftula
Felanda, Ursina BoZiC i Nina Kirinjina a ·Kartica
ReskuSiC, Marija ZuaniC i Jerka Fialnengo povukle
su s·e u ilegalnost. 1942. otiSle su sa: joS Cetiri Zene
iz OkljuCna u partizane.
, U kotarru· Vis u toku 1941. i 1942. g. mnoge Ze·ne
poona-Zu NOP. Medu njima istiCu -se: Vinka Mladineo., Vinka VidoviC iz KomiZe, Dobra BarZiC i Marija BradanoviC iz Zu.Ze.ca, Antica lvCeviC i Dohrila
RepaniC iz Pod.Spilja, Frana. VojkoviC iz Plisko.polj-e sela, .Jakuhina Ivulit i Adri_jana LinCir iz- Visa
i Katica RadiSiC iz Pods.troZja .
. . . Zene: S radom medu Zenama je sliCno kao s·a radom medu omladi·nom. U nekim
kotar:evima s·e rad s njimi lijepo razvija, a u ne'kim nij-e 'ni zapo.Cet.2 Taj Cemo nedostata'k ukloniti u- najkraCe vrijeme. Na sj-ednici OK je odluCello, da s·e formira Inicijativni
odbor antifaSistiCko·g pokreta Ze!la za Kordun, i to je· uCi•nj-eno- ...3
Dokument 43
IZ IZVJE§TAJA OKRUzNOG KOMITETA I(PH ZA BANIJU OD 20. PROSINCA 1941.
»Zhomik«, Tom V. dok. 72 knj. 2 str. 196.
Vet:. .u prvim danima rustanka 1941. g.,
u,po-redo sa f-ormiranjem prvih partizanskih odreda,
za.po·Ceo je i •rad •sa Zenama na Kordunu. Rad je
organizirala na tcri-toriju Kor.duna Jela P·redoviC,
Clan CK KPH.
AntifaSiStiCki front Zena najbrZc se razvijao- u
kot.arevima Vrginmost, Veli-un, ru i·ednom dijelu kotara VojniC i u nekim selima kotara Slunj. U pojedinim kota·revima :radile su: Anka Vuj-CiC i Smilja
L>ojtmovu: u kotaru Veljun; S·Jka KrajaCiC i Mica
MilaSinCiC u kotaru Slunj; Maca Maj.storoviC u kotaru Vo jiliC; Dragica Bulat (poginula za v-rijeme
proljetnje of-enzive 1942. g. u borbi sa ustaSama u
Petrovoi Gori), Nada OrdCanin, Ljuba BrkoviC, Anka BuL<i.t i ]elena Aralica u kotaru Vrginmost.
U 1'941. g. formirani su vet mnogi seoski
odborri AFZ, najvi~e na teritoriju gdje su hili
paTtizamski odredi. Tako su odbori postojali u selima: Pecka, Perna, Crni P.otok, MaliCka, Blatu.Sa,
SjeniCak, Kirin, OstroZin, Katinovac, Slavsko -Polje,
Crevarska Strana, Tu~iloviC, Brezova Glava, KneZeviC Rosa, Podgorje, Skrad, Kosijersko Selo, Crna
Lokva, Selakova Poljana, VuCkovit:.i, Siroka Rijeka,
BuriCi, Svinjarica {sada Parrtizansko ':ZariSte), Trupinja-k, Perjasica, Poloj, Sv·oiiC, Kesteno.va Gora,
Grobnik, CvijanoviC Brdo, Slivnjak, Dunjak, KlokoC, MraCaj, RajiC Brdo, P.erjasiCki ToCak, Catrnja,
Crkvin.a, Suhodol, VojnoviC brdo i dr.
1
2
Mnoge hne, .Clanice tih seoskih -odboca, isticale su ·se svojom pC>.ZrtvovnoSCu, te su tokom 1942.
i 1943. g. u.Sle u. kotarske o-dbor·e AF2 i u OhuZni
odb'lr, kao: Ljuba Ulemek, Dragica Karan, Mila VuCkovit-Po.JoviC, 'Cana Bo,gdanoviC, RuZica SekuliC, Mileva BoZiC, B·arra Pauli(;, Milica GrgiC-KatiC, Milosav.a
Lavrnja-Vezmar, Ma.rica Kati.C, Mileva: Zec, Lju'ha
FuStar, Borka PopoviC-Miri-C, Mc,ua DObriC, Danica
BuLat-PavloviC, Anica Ma·rtin-oviC, Danica. RadanoviC, Jelica StanojeviC, Milica CareviC, Ma·rija Kli,pa
flida~ Dragica Novosel, Mara VinovrSki, Dragica fiuraSeviC, Reza Po.dvorac-Hari.S, Ma·rija_ VasiCTomiC, Milica LonCaT, Tonka JuriSiC i dru,ge.
Nadalje •SU se isticali radom: Stan.a BakiS, Ru!a
BaraC-DakiC, Milka MaliC, Mileva Pe-riC-Leca,
Anka CvetiCanin, Draginja Supica·, Mara MitraSinovil: i druge.
U .studenom 1941. g. formiran je Inicij.ativni
odbor A'FZ za k-otat" VojniC. Najistaknutije Clarnice
tog odbora j·esu: Dr.ag·a BakiS, Ma·rija PeriC, Desa
Karas i Maca MajstoroviC.
3 Do prosinca 1.941. g. po-stoji Inicijativni odbor
1
AF.Z, koji j-e ohuhvat:.ao teritorij o·kruga Karlovac i
Bani_ie,_ a 10. XII. 1941., nakon Jo,rmiranja ·OK KPH
za iBaniju, osnovan je u .gelu VuCkoviCi u Petrovoj
Gori Tnicijativni od:b-or AFZ .samo za okrug Karlovac,
u koji su uSle: .lela PredoviC, Anka VujCiC, Anka
Bulat, Mica MilaSinCiC i Maca MajstoroviC.
Dokument 42
IZ IZVJEsTAJA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 20. XII.
GODINE CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 SITUACIJI NA TERENU I RADU
PARTIJSKE ORGANIZACIJE
20. XII. 1941.
Dragi drugovi!
Koristimo priliku da uspostavimo stalnu
• vezu s varna. Nairne, donosilac ovoga pisma
j-e u vezi .sa drugom Mrkim, koji se s·ada nalwzi kod nas. JoS; je samo p:otrebna va.Sa s-aglasnost.
PGCetkom deeembra smo vam j a·vili o
formiranju OkruZnoig komiteta Banija1 od
kotar-eva-: P.etrinja, Gradac,2 Dvor i Cazin,
a po vaS·em na:red·enju koje nam je prenio
k<>mandant Kordnna i Banije drug M.
U istom pismu smo prerdloZili da se kotwr
Kostajnica pripoji ist·om OK radi svoje· pripadnosti iatom. Dr.Zimo da ste pomenuto pismo dobHi, pa vas molimo · za odobrenj e i
potvrdu po prednjem.
... NOO im-amo u svim· s·e1im·a .srps!kih kotara Petrinja i Dvor. Upravo je pri zavrS·etku priprema kotarskih Iwnferencija NOO
k<>tara GradM i Petrinj a. Prod·iranju u hr:
vatska ·&e'la ,posveCuj·emo v·eli!ku parznJu i pri
tome smo imali teilkih partijskih zrtava. Za
sada imamo NOO u jedn,om hrvatskom selu,
·a u dv_a dru.ga: je u pripremi. Ve.cina ·o-dbO'ra
j e birana pred seoskim sku·p-om, ali ih ima
i takovih koji .su radi tevora neprijatelja
birani u m-amjem ·op-segu. NOD dali su partizanima mnogo hrane, odjeCe i novca. U
p·oj-edinim s-elima organizirani su O'dbori
AFi'\. 3
SKOJ ima maso·vnu bazu, ali ga JOS nismo prarvilno oformHi. Re·grutovanje partiza·na se sada Vr.Si iz redova ,SKOJ-a. 4
Izvje·Stade Cemo ·~lati rednvno po- .svakoj
ve·zi.
1
U ·studenO'm 1941. g. formira se prvi OIK KPH
z.a Baniju.
v.ac: Su.Snja;r, Grab~va:c, iBalinac, Gornje .8-el~Ste,
Ma.1,ske Pol.Jane, MaJskr ')}rtnik, Ravno RMCe VlahoV:i~i, Bojn_a, ·~o.zap-erovi~a i Bijele Vode, naJistak~~tiJe ak.hvt·sbkmJ.e su _1\;Iua -Bjelaj.~c, 'DuSanka: Boztc, Dragrca BunCrC, MilJa Novakont .Eva PetrovitTodowviC, Vukica Mudrini.C i Mira 'MitiC a u kQstajniCkom kotaru u selima Utolice, Rau;ovac !Papiti1 JasenovCani, Sa.S, KostreSi, Veliko i Mal~· !KrrCevo, D-onji Kukuruzari, Komogovina i MeCenCani
isti~u. ~e Mi~1a B?li~niC, Ana Sl!Znje:it-;Stupar, Anka
VoJlllc-SlaVtc, LJUbica Mar-kovtt, L1ub1ca RatkoviC- PopoviC, Vukosava SimiC i Katarimi. LukiC
4 S omladinom rade: Mira MitiC, V er~ Cvet:ko-vit i Dara Janekovit:.-Ska.rit.
·
Smrt fasizmu - SJ.oboda narodu!
Drugars'ki poZidrav
OKRUZNI KOMITET
BANIJA
1941. GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 DEMONSTRACIJAMA NA VISU
I BRAtU'
... Demonstradje_ radi kruha bile su u KomiZi ·na otoku Visu, u ,Sutivanu i Supetru
na BraCu.. NaroCiti uspjeh bio j.e u Komizr;~ gdj.e se demonstracija pretvorirla u politi.Cku.
Mnogo je bilo uhapsenih, a neke uhapsene odveli su u Split ...
»Zbo-rnik«, Tom V. knj. 2. dok. 78. str. 218.
U mjestu KomiZi, na otoku Visru, :postoje revolucionarne tradicij·e jo.S od ,prije rata. Tako je
vet:. 1935. g. narod, par dail.a prije petomajskih
1
2
izbora, iziSao na ulice s parolama ,)'Zivio borbeni
front radnika i .selj.aka ,protiv faSizma.((· U tim su
·demonstraci iama masov;no uCestvovale i Zene, naroCito_ ra~nic-e iz tvornica sardina. Dolas:kom okupi~
2
U to vrijem~ na~iva~ se tako ·kotar Glina po
selru Gr-ada•c, 'Ll koJem Je b10 -kotarski ·centar.
3 Po.d kra.i 1941. ,g. fonnirani su odbo-ri i aktivi
Zena u mnogim mjestima i selima Banijc. Na dvor·skom kotaru u selima Stupnice, Trgovl Gage Uobre~in;, Br·dani, GlaviCani, Ljubina, .SoC~nica, Komo:.
r!l tsbc": se r~~om: ~ilka VrandeviC, Anddka JanC, J ~nJa Jane, DragLca Ke~pCija, Ana Kosi<:, Anda
Be.gov1C i Janja Milinkovit:.. U glinskom kotaru u
seli~<;t .Trnov:ac, B'restik, Brubanj, KlaSlllit, Buzeta,
Vehh -1 Mall 'Gradac. Dragotina, Daibrina, Dreno-
I
62
63
�'.'
/
Dokument 45 (neprjjateljski)
POTVRDE KOMANDE II. PAR'fiZANSKOG BATALJONA KORDUNA I BANIJE
SMRTOVNA POPRATNICA INSTITUTA ZA SUDSKU .MEDICINU I KRIMINALI-
ANTIF AsiSTicKOM ODBORU zEN A ZA RAJIC-BRDO 0 PRIMITKU STVARI
STIKU U ZAGREBU OD 27. XII. 1941. 0 SMRTI ZDENKE BAKOVIc
POSLANIH ZA BORCE OD 22. XII. 1941.1
KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA
NARODNO-OSLOBODILACKJOG POKRETA
KORDUNA I BANIJE
IC:omesarij.at
Br. 4, 22. XII. 1941.
POTVRDA
~dWo
~ojom se potvrduje prijem 10 peskira, 5 plahta, 5 pari carapa, koji
anti-faSistiCki odbor Zena iz RajiC Erda.
Sm,rt faSizmu - slobo·d•a narodu!
je doprinos
KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA
NAC. O.SLOBODILAcKOG POKRETA
KORDUNA I BAN!JE
J(omesarijat
POTVRDA
Kojom se p.otvrduje, cta· je antifaiNstiCki odhor2 iz se'la Suhodol, predao ovom
s·arijatu slede·Ce· pril:og.e, za narodnu vojsiku:
1. ro plahta
2.
9 peskira
3. 1'0 pari carapa.
PolitiCki kornesa1·
18-XII-1941.
kame~
DmitroviC
KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA
NAC. OSLOBODILAcKOG POKRETA
KORDUNA I BAN!JE
Komesarij-a~
POTVRDA
Kojom se potvrduje, da. je antifaS~stiCki odbor iz sela Grobnik predao ovom· Komes·arijatu ·sledeC.e priloge, za naro.dnu vojsku.
1. Cetiri peSkira
2. jedan metar platna
3. sedam pari Car:apa
4. tri plahte.
PolitiCki komesar
23-XII-1941.
DmitroviC
1
Originali ovih doktlmenata nalaze se u a'f-
hivu CK 'SKH.
2 Od prvih dana ustanka sakupljale su Zen: kordunskih -sela hranu, od,ietu, 01buCu i sanitdskt. materi jal za partizane, a osim toga wSile su kunrsku
i ohavj eS-ta jnu slwZbu:
. .
. ..
Medu ·Zenama kuririma bHe .su: Julka iBo.smC tz
k&ta.ra Slunj, !kurir za odred u Pet'I'-ovoj Gori, Anka
Skorupan-Dragni.C iz PlaSkog, kurir izmedu Gl~v
nog Staba Hrvatske i CK KPH u Zagrebu, Dantca
1
64
Latas ku:rir iz Pla.Sko1g, Ma'I'ija Latas, kurir izmedu
GSH 'i Zagreba, Milka Kne-ZeviC iz Jablanice {ko.tar
.
. .
·
. · G ·b .,
Sluni) i druge.
U obavjeStajno.i ..slu-2!bi radtle su: D?-mca a, rt\;"
iz Slavsko.g polja, Mil{llsava Lavrn1a. tz Graboyca, ,
Ivank<i Mash!Sa-Gr_ubor iz Ra.Stela, Stlva Klokoc-ovnik, uCitel jica u oBrestu, Dan~ca Miori:C: iz Dufbra'Ya.
Mara ·Mika.SinoviC iz 'GQrn]e Dulbrave. Dr-agr<:a -Ambrio'ViC-VuleviC iz Turnja, Jelica · i Ma~a Vorkapil: i Milka Bo.gdanO~iC iz VorkapiC sela I. druge
5
Zene H1·vatske u NOB
�Dokument 46
ZAPISNIK INSTITUTA ZA SUDSKU MEDICINU I KRIMINALISTIIW OD 27. XII.
1941. 0 NASILNOJ SMRTI ZDENKE'BAKOVIc
Kzp. 5864/1941.
Zapisn.ik
od 27. prosinca 1941. nacinj·en u ime Sudherwg Stoia u Zagrebu
PREDMET:
•
Sudheno liecnicka razudba tru1Jla pok. B a k o vic Z den k e, 1 24 godina ~tare, rkt.
kuCanice, neudate-, rudene Uguna (Bolivija) Ju:Zna Amerika, nastanjene u GunduliCevoj
uUci 51/II. izviSena u prosekturi Za·voda za s·udhenu medicinu i kriminalistiku u Zagrebu,
na .Salati.
·
SUDJELUJU:
Sudac iztrazitelj: g. Am<tn
Perov•oda: Antornic Franjo
Stalni s-udheno-UeCniCki vjeStaci:
Asistent: Dr. ZVlonimir· KuSeviC
Asistent; Dr. Alozije Maly
hladno i mimo, fe nisu odale ni jedno-g o-d drugova,
koji ·&u dolazili u trafiku i prema njihovom d'l"Zanju
osjetili, da se neSto do-godilo·. Iz nalaza obdukcije
Zdenke B·akovi-C vidi se, da su je ustaSe 'rbatinali i
muCili i da je umrla zbo.g pada sa treCeg kata ustaSkog redarstva u Zagrebu 'u Zvonimirovoj ulici 2.
Nije utvr-deno, da li j'll je det-ektiv silorm bacio, ili
je _zbog muka i nj·e:govo,g na,srtanja skoCila kroz
prozor.
U 1941. ,g. •PaTtij.a j'e imala u Zagrebu, oshn
trafi-ke u Ni·koliCevoj uli-ci 7, -Citav niz mjesta jav;ki, na ikoje su se javJiali kuriri dolazeCi u Zagreb sa terena ili iz partizans·kih jedinica; Javke i
punkt-ovi, koji su se u 1941. g. najvi&e koristili
hili sU:
.· Po·stola"Tska radi-onica, Petrinjska 22,
I;...onCarija .Slavice Fijan, Heinzelova 2,
l:VoCarna Matije Bi~jaka u Gajevoj ulici,
- Mljekarstvo u 'BuliCevoj 14 Marij-c i Josipa Kos,
Stan Stefice Crnoj.eva.c, T·ratinska 14.
Mlj-ekarstvo Katice K'fnjaiC-'BarbaliC na lliCko'm
tr.gu i mno-gi drugi.
Vetina od o·vih drugova i drugarica, koji su radili na punkt-ovima, hila j.e uhapSeria, i mnogi su
poginuli u logorima i zatvo·rima.
Zdenka Bakovi(:
Pe>cetak u 9,20 sati do pO'dne.
Dokument 47
· Sudski svjedo.ci daju sveCano obeC.anje u smislu § 73. kp. a vjeStaci - zapris1e,gnuti
u -smi.slu § 187. kp. - op·o.menuti na svetost pris.eg-e koju su polo·Zili.
Radi obseZnosti i komplicirane naravi sluCaja p•otrebna su dva lieCniC.ka vje·Staka,
jer bez struCne asiste·ncije tnCan pregled nij-e moguC.
Nakon Sto je ustanovljen identitet lje.S-ine po podpis·anim svfedocima · predaje- se
ista obojici vjeSta'ka na paranj-e- koji daju u zapisnik svo·j sJi.ede-Ci na1az.
BiUn Ante, v. r.
Brajkovi.C P.ero, v. r.
Broj: 1599/41.
Broj sekcionog protokola 2286/444-1941.
Razudbeni nalaz
Uzrok smrti
Prelom kostiju lubanje
time
skopC~no
razmekSanje mozga.
M n i.en j e.
B a k o viC Z den k a, 24 go dine stara, umrla je nasi,Inom smrC.u us-led pada iz
ve\like vi,sine na lice i time zad·obivenim mnogobrojnim pr·elomima lubanjskih kostiju i
posUediCnim omekSanj em mozga.
N adalje su razudbom trupla us-tanovljeni obseZni podljevi krvi na obim stegnima i
debelom me'•SU zadobiveni udaranjem tup'im- pred-metom.
P. P.
DovrSeno
J. Zdenka i Naro.dni heroj Rajk.a BakoviC imale
su u NikoliCevoj ulici broj 7,_ tmfiku, u koj_oj je
Partija imala svo-ju najvaZniju javku za V'ezu 1 preba.civanje iPropagandnog materijala za provinciju. U
toku ·Citave 1941. g. ta se javka umogo upotrebljavala i o-dliOno je radila, zbo.g zalaganja sesbra
\<..'
I
i'
66
BakoviC, sve do ;pro-vale ·2·0. XII. 1941. kada su
Zd-enka i Rajka Bakovi.C uhapSene po ustaSkom redarstvu.
N akon hapS en j a ustaSe ·su Z.denku i Rajkru Bako~
viC vodili natrag ·u trafiku i postavili za-sj-edu. Usprkos muCenja po--noCi, one su se u tra-fici ddale vrlo
(n~pr:ijateljski)
IZ ZAPISNIKA 0 SASLUSANJU KARLA MARTINA OD 29. PROSINCA 1941.
0 BORBAMA USTAsA PROTIV PARTIZANA NA PLANINI PSUNJ'
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
MINISTARSTVO HRV. DOMOBRANSTVA
U Zagrebu dne 22-XII-1941.
Predmet: Zapisnik sasluSanja Martin Karla.
Glavni stoZer
Ocev. Br. 7096/taj.
Tajno
ZapO'Vjednictvu II. Domobranskog Shora
U prilogu dostavlja se ·zapisnik sas1uSanja nadl·ovca baruna Pester,sa, Martiu Karla
iz OkuCana, s molbom na znanje i dalji rad.
ProCelnik, gl. st. pukovnik:
P. n. Glavara, (VeriC)
Zapisnik
P. p.
. .. U OkuCanima mi j.e usta-Ski zapovjednik imenom Mh~o-, a prezim•e mu ne znam
samo znam da je trgovac pripovijedao, da su oruZnici prihvatili bo-rbu sa komu·ni,stirna.2
Oru·Zni,ka j.e bilo 1'2 svi iz OkuC.ana. OruZnicima je uspj.eln da komuniste poti-snu, te su
u potjeri- nai·Sli na tragove krvi. U .Sumi u Jednoj Spilji nai-Sli su na uredaj ikoji s·e Ba-stojao od jednog kru.g·ova1nog prijem-n-ik.a i pisaCe.g stroja, te nekih spisa koje sru oru.Znici rzap.Ji.jenili. M~dutim Cuo- sam da je nad·eno i j-edno pismo koje je pi.sala na stro.ju
Nada DragosavljeviC, kCerlka bivSeg opCinskog na,Ce1nika iz OkuCama. U to-m pismu
pisala je svojoj rn-ateri, da joj p·oSaJje zim.ski veS i haljine, da j.e veC sva zam,a.zana i da
p..e·ma veC Sta 'Za obuCi, da se nalazi u Psunju. u logoru i da su_ imali veC priJe par .dana
bitku sa oruZnidma i vojskom. U toj borbi da su izgu:bili -3 mrtva i 2 te1Siko ranj-ena, da
je to dij.e1om· vee osveCeno, je·r da su ·veC pale 2 Zrtve iz Psunja koje j,e osudia s~elski sud
a dru:ge da ce jo-8 za par dana pohvatati.
Zwkljuceno i p<Jtpisano
Predamnom
Ing. Gustav Stlglmayer, v. r.
N "da ToHc, v. r.
Zapi-s-niCar
Martin Karlo, v. r.
>67
�1 »Zbornik«, Torn V., knj ..2., dok. 153,
str.aona 425-426.
2 Akcije je izv·rSila Psunj·ska ,partizanska
grupa, u kojoj je hila Nada Dra,gosavljevi.C
iz Okrul:ana, bora·c i politiCki radnik, koja je
odmah nakon ok'llpacije sud jelovala u mnogim
diverzantskim akcijama i hila jedna od prvih
Zena-boraca u Slavoniji. Ona je .prvi organizator Zena oko P5un_ia, taka da veC koncem
1'941. postoje odbori AFZ u Boharama, Rogoljima, Roguljima, LjeStanima, Skenderovc:ima,
Sirincima i drugim selima. Preds_i.edni-ca adbora AFZ u Bobarama :hila i·e Mara VuCkoviC.- Sa Nad6m Dragosavljevil: na terenu kotar,a Okul:ani radile su Maja Jankcz-Komar,
Lj-uhica Orohalbil: i Jela Marindolac, koje su
organizirale ilegalni rad medu Zenama. Nada
Dragosavljevil: odrZava vezu ·s Novom Gradi~kom i s Centralnim komitetom u Za,grebu.
Vezu s Novom Gradi.Skom odrZava i Mira
Canak iz Trnave.
UoCi go·di.Snjice Oktobarske revolucije grupa ·skojevaca, u ko_ioj 5'll bile i Nada Dragosavl_i-eviC i Ljubica Orobabil:, prcsjekla ie telefons'ke Zice na cesti OkuCani-Bos. Gradi.Ska.
Nada Dr.agosavljevif:
Dokument 48 (neprijateljski)
UPUTNICA DRzAVNE BOLNICE SVETI DUH U ZAGREBU ZA MRTVO TIJELO
RAJKE BAKOVIc PATOLOsKO- ANATOMSKOM INSTITUTU OD 29. XII. 1941.'
1 'Iz ove bolniCke pnJave vidi se, da je Na-rodni
heroj Rajka Bakovi,(: stUdentica, nakon teSkog muCenj.a, 'batimi.nja i palellja no,gu rna ustaSkom redaifstvu
u Z~grebu, prenesena u _bolnicu na sv. Du'hu, gdje
je umrla zbog tdkilh kontuzija na ru:kama i nogama.
68
IJJOG!IAFI]A
NARODNOG HERO/A RAJKE BAKOVIC
Rajka Bakovi.(; je rod.ena 1920 . .g. u Orunt (Bolivija - JuZna Amerika) od roditelja iseljenika s
otoka Brala. Ci}ela joj s.e poradica vmtila 1'921. g.
u domovinu i stalno se rn.astani u Zagre:bu. 'Tu Rajka zaw-Java osnovnu Skolu i gimnaziju. /aka su teSke materijaln-e prilike zadesile porodicu nakon oCev.e smrti, ona 1939. g. nastavlja stu.dij na filozofskom fakultetm Rajka je bila bistra i nadarena djevojka i pokazivala mnogo v,olje za u.Cenje. Da bi
joj ·u tome pomogla, njezina seStra Zdmka poCinje
u to Vrijeme voditi trafiku i time joj omoguCuj'e
nastavak studija.
.Vef: u sr:e-dnjoj Skoli Rajka se- .po~zuje s naprednim pokretam sredJnjoSkolske i studentske omladine. Za wijem.e Skolskih {lraznika, koje je provodila n:a otoktc BraCu, Zivo ie u/:estvovala u politiCham r.adu tamo'Snje omladit~e. Po prirodi osjetljiva
i temperamentna, oduSevljava se za pokr,et i sve
aktivnije sudj.elu-je rli njemu. Na fakultetu rn,jezina
veza s ,Pokretmn postaje jo-$ l:vrSf:a. U njihovu s,e
stcmu, u G-u.nduliC,evoj ulici broj 51, -o¢rZavaju politilki sastan.ci, dok se u padrumu kuCe nalazilo skladiSte izdanja knjiZare »K~~lturwt i raznog partijslwg
maf,erijala. Ali Rajkin se rad >Uglavnom odvijao izvan. ./mCe - na pnedavanjima, ,omla.dinskim priredba.ma i izletima, pa .u studmtskom udruZenju 'KUSP
(kasnije ))Svjetlost~<) i Zenskom pokret~t. 'Ul:estvovala je I'll svim akcijama na fakultetu 1940. i 1941. g.
Po prirodi uvijek vesela, otvorena i pristupal:na,
uiivala j.e simpatij,e i povjer.enje svojih drugariat
i drugova i imala mn,ogo uspjeha 1t agitaciOtnom
rodu. S vremen-Oflll st~ joj povjeravani sv,e ozbiljrniji
i teZi zadaci. Na svallom poslu pokazala se sp.osobna, smjela i ,energiCna. 1941. g. postaje Clan SKOJ-a.
7rafika u NikoliCevoj ulici 7, <tt Zagre.bu, koju
j.e Rajka vo.dila zaj.edno sa svojom s,estrom Zdenkom i bratom Mlade-nom hila je sastajaliSte komunista i napr,ednih ,drugpva. U njoj su se ostavljale
poruke, pisma, paketi i dogovarali sastanci. S wemen-om je frostala 1najvaZnija javka Partije za vent
s provincijom, i ~JJ tolnt Citav,e 1941 . .g. bila sredi:Ste
za preb.acivanje propagandnog i .drugog materijala
u pokrajinu. D nju sw zalazili i njemaC,ki oficiri, -ali
s.estr,e Bakovi,C su radile opre;mo, tak.o da im ie prisufmo.st neprij,atelja .Cesto i olakSa:vala rad. Dok jt!
j.e.dma s.estra posluZivala Nij.f!m.ce i 'T'azgvvarala s
ttjima, druga j.e prim.ala -kutire, preuzimala pakele
s letcima, oruZjem, municijom i ,drugim mate,riialom. Dne su nabavlj.ale u velikim kaliCinaina materijal za ilegalne Stamparije u Za.grebu i po.krajini,
a mala prosWrija iza trafike pretvorena je u skladi$f,e toga ·materijala. Njemal:ki oficiri niS'lt ni slutili,
da 11whotic-e Stile brafikzt dd 'ustaSa, koji su mislili,
da je Nijemci koriste kao svoju vez.u.
U jes,ern 1941. -g. trafika P,ostaje i veza s partizanima. Taj zadatak povjerio joj je Rade K'Jnhr.
sekreta:r CK KPH. Partizanski su kuriri r.edovno dolazili, drmosili poSlu i odtnosili .materijal.
Nar.odni heroj Rajka BakoviC
Rajka je sa sv.ojom sestr.om Zdenkom smjel.o izvrSavala svoj.e zadatke we do noCi od 20121. XII.
1941. g., kada .m ustaS,ki ag-enti provalili u njihov
stan u GunduliCevoj ulici, uhapsili obje s-estrre, br.ata Mladena i odnijeli kljuC.e od trafike.
Sutradan su ustaSe doveli Zdenku w tra/iku. Dva
agenta postavljen,a su joj kao zasjeda. Ona je radila
kao da se niSta nije dogodilo, .a .d,.,ugovi, koji su
dola.zili Po ,zadatku i vidjeli po njezinu drZanju, ,da
t~eSto nije u 11edu, kupovali s,u cigO'JJ'ete, ·dopisnice i
drugo i odlazili. U spitt su obavje:Sta:vali ostale, da_
se neSto dogodilo s tmfikom. Isto s.e ponovilo i drugi dan. A.g;enti nisu 1nikoga ulovili. 7.reCeg i .Cetvrtog dana .dovedena je u trafiku Raj.ka. Bila je slmSno izmu/:ena, viSe puta se -onesvijestila, a-li se- .drZ.ala jwnaCki. Uspj,elo joj je .da poSalje kul:i svojima
poruku: ))Grozno nas mul:e, ne mogu viSe.« Ali je
iz,drZala, nitko '7liie stradao i niSta niie otkriveno.
Od 20-29. XII. 1941. g. bila je Rajka zatvorena na ustalkom red«rstvu. Pr-etrpj,ela je -nizjzvjerskija mulenja. Polumrtvw su je donijreli ,u bohzicu
na sv. DuhM (-damas bolnica dra Josipa Kaif~Sa)
gdje je uska.ro izdahtnula od teSkih ozljeda ·na ru~
kama i nQgarna. Njezinu su sestru Zdenku .ustaSe
bati:nali i muCili. Umrla je zbo.g pada sa treC.eg
kata ,ustaJ.kog redarstva u Zap-ebu, u Zvornimirovoj
ulici 2.. P{)moCu vratara na klinici poradica je pronaJla mrtva tijela Rajk.e i Zdenke. Deset dana
n~kon hapSenja, 80. Xll. 1941. g., obje s:u sestre
u tajnosti pokopane na novom groblju na Mirogoju.
Za v.elike 'ltslatge ,ul:injene Partiji i .za herojsko
drZanje prevl neprijateljem . Rajka Bakovi.C je ukazom Pr,ezidijuma Narodne skupStine FNRJ od 27.
VII. 1953. g. odlikavanaI Ordenom·Narodnom heroJ·a.
69
�bokument 50
Dokument 4!1
IZ IZVJEsTAJA ANKE BUTORAC CENTRALNOM KOMITETU KPH
PODRUcJE OPERACIJA PARTIZANSKIH JEDINICA U HRVATSKOJ
OD PROSINCA 1941. 0 STANJU U LOGORIMA'
KRAJEM 1941.
.Tuzla
f
0
0
·
1941 . g. n-a t en't OrtJZ - H>·vats',,e ·dJ'•lov.alo J·e nekoliko l'"''
· ..
J,rwfizamskih j-edinica, koje su operiral.e na
"
K raJem '
!Co
podrul(;jima omed.enim na karti av@no.
Uhap.S•ena sam lQ. augusta2 u OgrizoviCevoj ulici, Sto vam je i poznato iz Brkinog3
izvje·Staja. Do 18. septentbra smo bili na policiji (n:epresluSani) a zatim navede-nog datuma poslani u Lepo..ilavu, nas 25, gdje sam
admah p<> dolasku hila odvojena od drugova
s joS jednom ·simpati.zerk.om (stud-enticpm),
koja je uhapSena na d·emonstraciji. No, nakon mje•sec dana upornog, ohostranog traZeuja uspostavile smo vezu sa drug,ovima
koji su se nalazili u dosta velikoj udaljenosti od nas. Mo-gle smo da ·dobij·e·mo hra;nu od
njih i nista viSe. A nakon dva mj•es:eca drugarica je dobila po·sjetu majke, koja je traZila od nj.e, pred straZarima, da se odrekne
muZ-a Z£dova i da ne govori samno14, j-er da
sam komuni.S'tica. A k m·eni nij·e dola1zio nit1m punih 17 mjes:eci, t. j. sve dokad nisam
izaSla. OtpoCele s-mo s radom prosvjoete. Prolazi,le smo ove tem,e: konspiraciju, d·i,sciplinu, drZanj.e· pre-d n.e.prijateljem~, ·o sindikatima, drZa:nje drugo-va na ro.biji, o na•Sem· klasnom moralu, o tro0kizmu i t. d. U samom
po·cetku j e bilo· mal<> te,i\ko·, dol< se nismo
upoznale· i srtelkle po.vjerenje jeldna: u drugu
(o-d ranije se nismo znale). A kasnije je bi1o
sve bolje i hoUe. 8. januara je druga.rica
pu=Stena na slobodu, a ja sam ostrula 1 mje's-ec ~sam·a; a IZatim sam dobila- Ve·ru Stip.etiC
(frankovk!u) sa kO'jom1 s·am provela s~oro tri
mj'e·s-e·ca. Nije- bila loSa. Slagale smo se· u
bm·bi protiv uprave. No-, uprava je pokuSala
'da je iskO'risti kao konfide·nta protiv mene·,
ali j.e bi1·o pr:eka:sno za upravu. Vera s-e- bo~
jala he:z m~e-ne• kretati se medu rnbija,Si.ma i
taiko je- hila ovisna o meni. lmajuCi i,skustvo
s·a frankovcima i hitJ.erorvcima, u s-3Jml0m; poCe·tku sam joj rekla ova: u inte·re-su naSe·g
svakodnevnog Zivota i borbe· 'Za sitne zahtjeve protiv zajednickog neprijatelja tine polouSavaj da m·e i1zazivaS, a ja tebe neCu, budi
sigurna (ana je hila pravnica). PO'stupala
sam s njom ·Sto- sam bolje umje-la, da joj
dokaZem da smo mi ljudi s profinjenim proleterskim o.sjeCajima i Cvr.stim karakterom
a ne razbojnici ... I kad su od nje ponovo
tra.Zili da me .Spionira i da mi na glas -Cita
crkve1no pravo, tad im joe ·ana odgoovorila: »I
ako j-e ona radnica i samouka, a k tome i
moj neprijatelj, ja j·oj ·Se .divim. Ona j-e· jaCa
od mene u svim po.gledima, ja sam nemoCna
da ·od n.je bilo .Sto doznam ... «
Nakon toga do-hila sam 6 Siseanki (iz
Dru.stva za prosvjetu zene) 4 i jednu Dalma-
tinku.' Poslj.ednj a i dve od prvih au bile
partijke. Drugarice su bile izmedu 17 i 26
go.dina star.e . .Sastav: 4 intelektualke i dvije radnic·e, a sve skupa neizgrad-ene i m·alogradanke. Pristupile smo k kolektivnom zivo-tu i radu. Drugaricama se svidjelo u prvom kolektivu, a frankov~i se i•sto dopa()
naS Zivot, i tako j·e i ona produZila davati
svu svoju hranu u zajednicu. PoC-el~e sm·o
s prosvjetOm gdje mi je mnogo pomogla
moja imenjakinja Si,SCanka6 , ali je bilo poteSiko-Ca radi frankovke i tako- smo radile na
8-etnji. U sobi smo, Citale i u.Cile ruski j-ezik.
... Slavile s'ino 1. maj i Cesto .smo imale
priredbe. Na.s pjevaCki hor je skoro svaki
dan b~o u akciji, a Cim smo zav·oj~val·e silne
simpatij-e ...
... Broiazile smo slijed·ece: »Anti- Dlihringa«, »Raz.vitak druStva« od En.ge~sa, i
odrZ-avai.e refe-rate i'Z raznih naSih romana
(boljih), izuCavale smo ruski i njemaCki jezik, osim toga .smo izvadale razne kulturne
prire:d1be. I pored naSe•g do.sta nezg,odnog sastava, kolektiv j,e bio na odgovarajuCoj visini po miS:ljenju i samih dru-gova, koji su
imali prilike· da vide naS Zivot i rad. Partijsku liniju smo provadale i orijentiral-e se
veCinom· prema vijestima, koje smo tu i tamo d'O-bHe preko koj,e posjete ... 7
... Dvadeset i ·Os·mo.g istog mjes-eca8 nas
Sest starih 9 i srvi drug.ovi (osim petorice)
smo -otpra,Ceni u GospiC. Do Zagre·ba slobodni, od Zagreba -svi v-e'zani do GospiCa. Tame smo stigli po v·elilmj kiSi i tako mokri
ostali na sudskom dvoriStu, u .kojem• j.e veC
bilo oko· .3.000 radnika, seljaka i graaana.
Sutradan smo mi Zene bile smj eStene, po
na-logu upravnika, u Celiju, bez zraka, vade,
zaho.da, a da o hrani i ne govorim. Drugo.vi
su ·ostali u dvoriStu. Istu noC su ubili jednog
Zelj e.z-niCara oCito da izazovu na·Se drugove,
ali nisu u.spjeli. Dru,gi dan po dolasku su
o-dmah lVIartina FranekiCa i joS desetoricu
d·rugova otp·rem:iH na J adovno.1 {) Ki-o-z par
dana su i drugovi bili v•eC u redu za odlazak. No medutim su ih zadrZali i smjestili
u sobe. Moral kod svih bio je na odgovaxajuC-oj visini· i nismo s·e dali i1zazivati tima
pijanim od krvi banditima u·sprkos prepadima u dva tri sata noCu po sobama (os-obito k<>d zena).
P()starat Cu se da nadoknadim .Sto sam
za'kasnila.
ZdravoH
71
�Krsno ime: _______ ____ ,_c_u _,,_c,;[A.-c --------··-----------Nadimak:
Gene-
f .oca:~:..Z~~~-..;~~:r4,~~~~---_;----......;...;._------
Sudjeilje
I
ralia
mat~e:
Zvanje, zanat i t d.:
~~-·-;tg; ·if:l&.::::!'l ~~~A~jF::J4J~··
• Ojcca:
1 :....
u. V9jni!tvu kod:
Praktlka:
Mijenjanje oblieja:
-------.·- ...... .
Nadjevanje krivih imena: .............. .
---· -·--·--·
i (. ::~~~~;~~~;::~_t'e~;;,··i·-·:~~~~--~~----~~·-----
~
-~-
bW•RiitCC',1 ~':unljtm49tl
J ··- -·---·- --·· ---~----
Zloaoaeki jezil<: ·c-····-~·-·····-····
Osohltl znakovi
:
I fjelesne mane
Osobita svojstva:
~·-
Policijski karton NaTodnog heroJ·a Anke B u t orac
�Magda EoShoviC
1
"Original ovo,g dok. nalazl se u arhivu CK.
2
1'940. g.
a NaTodni heroj Rade KonCar-Brko, tada Clan
Politbiroa CK KPJ i ®ekretaJr CK KPH, u:hva~en
od talijanskih faSista u S.plitu i &trijeljan u Stbemku
"22. v. 1942. g.
'! DruStvo za prosvjetu Zena postojalo je u Zagrebu od 1937. g., a 1940. i 1?41. g. .Po
direktivi Partije proSirilo je svoj ra·d 1 na y~ovm
cij-ska m_jesta. Tako .su 'bile ·osnovane po~r~zmce: u
Sisku, SpEtu, Bjdo.v<tru, ,Karlo_v·cu, '(araz.din'll, .~~:
trinji i DugO>j Rest. Drustvo .le '!'adtlo na pohh.ckoni .prosvjeCivanju Zena odrZavanjem pr~davanJa,
usmenih i zidnih novina, zatim je vodtlQ Taznc
akcij.e u horbi pTotiv skupoCe na trZnicama, po duCanima, pred, kinill?a i .t. d,. 1940. i ~941:,g. ~r~d
sjednica drrustva JC btla Slava Ognzovt-c, tajntCa
Sanda SantiC-MatijaSiC, a Clanice odboTa: Vanda
N Qvosel Magda BoSkoviC, Magda TOrOk -VerniC,
'OLga MilCinoviC, Hana FaveliC, Ema CekuriC. i Tilda
Bogda·nov. Isticale su se Clarnice druStva: Reztka Bermanec, Kata Govo,ruSiC, majka lbraCe KavuriC, Slava
OCko, DeSa VerniC, .lela JanCiC, Mira JwriC, Nevenka Te;pavac, Herta Has, Ivica Svarc i druge.
Poslije dobska okupato·ra DruStvo joe prestalo s. ra~
dom, inventar je prndan, i novae predan kao ,pnlo.g
Zena Namdnoj pomoCi. Po direktivi Partije, preko
Vande Novo-sel i Olgc 'Krea·CiC-Koval:iC, naja'ktivnije d!rugari·ce formirale -su manje grope Zena i prodUZile s njima politiCki rad.
5 RuZica MarkotiC, aktivi·stkinja iz Dalmacije.
6 Anica Z.ganec-Brodara·c, aktivistkinja iz Si.ska.
7 JoS od 1940. ,g. kad su u Lepoglavi internirani. komuni·sti iz Zagreba i Dalmacije, Partija je
organizirala slanje hxane i posjete tim drugovi-
1927. g. postala j.e Clan Parti;~e. Sada su njezi.ni
zadaci SV<!! teZi i sloZeniji. Odlazila je u Liku i na
Kor.dun, gdje je rr.adila na osnivanju i uCvrSCenju
partijskih mga:niz·acija. Policija j,e proganja, nekoliko jruta ha.psi i protjeruj.e .u P.azariJte i Nevesinje,
ali se ana ilegalno maCa u Zagreb. Pre.d policijom
se uvijek odliCno drZi, i nikakva mr~C.enja nisu je
·mogla slamiti.
Kad je poslj,ednji put izaJla iz zatvora, u kome
je prov.ela gotovo gadinu ,dan.a, PMtija je Salj.e u
SSSR, gdj.e pohaila Cetvirogo,diSnji komwnisti.Cki
uniuerzitet. U domoviwu se vmf:a 1936. g. i opet.
kao i mnij,e, radi svim Zarom na izvrSavanju fmrtijs.kih i sindikalnih zadataka. Kao instruktor Centr.alnog komiteta KP Hrvatske rukovodila je velikim Strajkom u tvornici »D. D. Tivar<< u VaraZdinu,
koji je trajao Jest tj,edana. Taj je Strajk fw svojoj
Sirini i r:ezu'ltatima bio podstrek i putokaz za nov.e
Strajkove tekstilnim i dTUgi.m podu.z.eCima u Hrvatskoj, Snbiji i Sloveniji.
9 U Gospi.Cu u ovoi grupi bilo je 6 drugarica
iz Lepo.gla:v·e: Anka BU-torac, Maca 9'rZetiC, RuZi~a
Marko.tiC, Lju'bica Sagi, BeSka Frnh,~, Ve~a Je~t.C,
te studentice iz Zag-reba - Zora Vuctlovskt, Sof1J.a
JoviC, Melita PavletiC, Stefica KoSak, A·ndela SraJber i J dka Pa:hl
:1o JadoV'llO .i·e ~uma i provali.ja u Vele'bitu neda~
leko Gospi6a, kuda s·u u<StaSe 1941. g. o.dv~l.1
hiljade !judi, Zena i djece, i tu ih zvjerski muC1h,
ma.sakriritli i poluZive ba,cali u .iame.
n Ovaj izviditai pisala je Narodni heroj Anka
Butorac, tada Clan CK KPH u Zagrebu krajoem J?rosinca 1941. 1g. po-sliie bije,ga iz }o.gora »Da~tca<~
u Koprivnici. - Bi j·eg je o·rga~_izirao Pok;~Jtns~t
cdbo·r Narodne pomoti preko Ruztce TurkovK, koJa
je 2'6. XII. 19-41. g. uz po.moC ,part~.i~ke. o~&"a
nizaci]e kotarra Koprivnica, uspjela orgamzuah htJeg
Anke Butorac i Mace GrZetiC. Te veCeri one s·u, prerna dogovoru, izaSle iz lo.gora i pdbje,gle u obliZnlju
Sumicu, gdj.e ih .ie Cekala R~Zica T~~koviC sa SOif~
rom i ornda su autom krenuh do Knzevaca, a dal]'e
vlakom u ZagrBb. Tu su se ishcale na stan~ci Maksimir i tramvajem otiSle u pripremljen ·&tan 'kod Slavice Dijan na Ksaverskoj cesti 60. UstaS.ka potj-era
hila je vrlo hitna, ali ih nisu mpjeli uhva•titi, ~~
kar su u Za,g>rebu, radi 1prekinutih veza, bile pnstiiene ostati skoro _i.oS mjesec dana. KTajem sijeCn.!a
1942. g. organizirano je njihova prebacivarnJe
u p.artizane. Na :putu, u Baniji, ubijena je od ustaSa
Anka Butorac, a Maca Gr.ZetiC uspijeva stiti n.a
oslobodeni t-eritori i u OK KaTlova.c.
Kako j,e veC prije .Pomof:u, niekih ibegalnih veza
dobilil fmtnicu na trud,e ime, Zeljela je da kao osposobljena bolniC.arka otputuje u Spanjols.ku, g,dje j.e
bjesnio gll'ailanski rat, pa da tako pamogne tom
narodu. Medutim, na granici prema Italiji prepo:m·ali stD je neki agenti i lthapsili. T ada je ponovo
pr,oJla kroz mnoge zatv.or.e i logor.e.
Na Partijskoj konteren.ciji 1940. g. Anka Butorac je izabra:na_ .za Clmna Centralnog komiteta KP
Rrvatske. lste godir~e uhapsila ju je Maf.ekova policija, zatvorila u Lepoglavu i kasnij,e p:r.edala
ustaSama. U z.atvom je ostala dosljedan b.Orac z.a
gr.admi:ska prava. Ddriav.ala je marksistiCke kruZo.ke
sa zatoCen~cima, te ih povezivala u Cvrst i prisarn
kolektiv, ,koji s.e meduso.bno pamagao. Daljnjih mjes.eci wtcde .su je sa g;rwp.om komunista pre.bacili u kaznionu u Gospif:, :wtim u logor u ]aski i najzad u
ko.ncentracioni Iogar »Danica<! u K,oprivrnici. U sprkos ustaJkom tennu ona j.e uspjela ,Ja organizira ,u
logoru ilegalwu proslavu 1. maja.
UstaSe .su svakodnevno .dopnemali .u loiar stotine
Ztma s.a sitnom 1djec.om. Tu je bilo lena iz 'l'aznih
krajeva zemlje, raznih klasa i razlilit.a obra:zovan;a.
PokuSavali su da /_Josiju sjeme mrZrnj.e izmeitw hrvatskih i srpskih Zena, ali je Anka umj:ela njihove
ru~mj.ere osuj,etiti. T:r.ebalo j,e tim Zenama, zastraS.enim ~tstaSkim. zvjerstvima, pomoCi da se uz.dignu
iznad groznih prizorra u ustaSkom muCiliStu. Anka
je u tom uspjela. Znala je priCi Covjeku. razgovar~ti .o nj.egovim brigam.a i utjeSiti ga.
BIOGRAFI/A
NARODNOG HERO/A ANKE BUTORAC
Anka Butorac j.e roilena go.dine 1906. u Danjem
PazariStu, kotar Pm·uSiC. Kao mlada dj.e,v.ojlia luvala je stada po liCkim ispaSama, ali je skoro napustila r.oditeljsku .ku.f:u i otiSla u' Zagr.eb. Zaposlila
se kao r.a&nica u Dom.aCoj tvornici 't'ublja u KrajiS.koj ulici, te ndto kasni je stupila tzl N ezavisne
mdniCke sindikate.
N.aiwn nekoliko dana, karla su biiP uspostavl}.ene
v.e.z.e za prebacivanje na oslobodeni teritorrij, ana se
s joS nekoliko drugova pwbacuje u Samaricu, na
podmCje Banijskog partizanskog orlreda.
slao njen Zivotnl dmg. 6n je kasni}e ,poglm6o fmd
Mftrlridom k,ao pukovnik, politkarnesar interrwcio-:.
nalne brigade Spanjolske.
rna
to preko obi~dji .--!ntern~r~ca. P":~tijsk<l: ~~
za za Lepoglavu btla Je BoSilJka _EVIc-KraJactcBeb'l. Dolaskdm usta:Sa nastala ~su JO'S v·eCa h<llpSenja i stvarani su novi lo.gori: u. GospiCu, ~e
restincu, kasnije u Jaski, logor »Damca« u KQprtvnici, Jasenc·v-.:u, St. GradiSki, Loboru. U kolqvozu
1941. g. formiran je u Zagrebu Odbor za pomot logoraSima pod rukovodstvom ~nke. Berus, dana PokrajinSkog odbora Narodne pomoC:t za Hrvatsku. U o·d'bor su uSle: Adela lvankovi,C, Anica Rak.ar-MagaSiC, Stefi-ca Crno.ievac i And.elka ~ni~ar-.
SiC-PavliniC. Odbor .ie vodio brigu o mtermramma
u logo·rima i o njihovim obiteljima. Svo.iu. ~j-elat~
nost pro.Siriva(} Je okupljaju~i oko .s'ebe ~vehk1 h~oJ
obitelji i poznanika intermraca 1 u&plO da. ~~
Salju ·pakete, da piSu, da traZe dozvol~ .za .slanJe 1
interveni=raju preko advokata. Odbor Je mnoge od
tih ohitel fi koxistio da internircima nos·e i Salju
hranu i {>a:~~te sakupljene preko Narodne .pomoti:
Citave 1941. g. OdboT je imao stalne ve.ze 1
slao pak'Cte, ·nova·c i vijesii u sv,e logo-re i 1C~;kO· u
rnnogome pomogao podizaRju bor.heno·~. du~a mterniraca. U radu na pomoct lo.go:nm~ btlo JC povezano viSe sto.fi.na ljudi. Medu njirna bio je pret-eZan
broj Zena.
8 Odnosi se na 28. srpnja, k<tJda su prebaCeni
internirci· iz Le,poglave u Gospi~, a u Zagre_bu. su
im prikljuCeni ·studenti, uhapS·em kao komumsh.
Rad u tvornici, a i Zivot uopCe; hili su za nju
velika Skala. Radef:i u sindikatu nauCila je litati
i pisati. Bila je svim sram pred{lffla radu u sindikr.s.tima i napred!w-radniCkom pokretu. U tom radu
i vj.eCitoj ~or.bi s klasnim .neprijateljem u,p.oznala
je i ·drnga Blagoja Par.oviCa, sekr.etara Sindikata
koZaraca, kasnije Clana KP ]ugoslavije, koji je pu-
26. XII. 1941. g. uz pomoC ilegalne partijske
organizacije, Anka Butora.c zajedno s Ma.com GrZetiC
bj.eZi iz !agora i prebacuje se u okupimni Zag;reb.
U jeku o/enziv.e na Baniji, u sijel:nju 1942. g.,
kada su s·e ustaSe neobavljena posla vraf:ali sa Samaric.e, da bi obraCunali sa selima, koja u fJrvom
naletu ,pukim sluC.ajem joS nisu bila !NJpaljena, na
teren Banije stigle su tri grU'fre iz.egalnih partijskih
radnika iz Zagreba. Meilu njima su se nalazile
Anka i M.aca. Mj,esto da si&u s vlaka na stanici
Staza, kako je ranije bilo dogovor,eno, ali ko;u su
soda preplavili u.staSe, siSli s.u neSto ran'ije na stanici
Blitnjski Kut, gdje ih je veC Crekala veza. P.reb.fu:tvali s1i se od sela do s.ela. Banijski seljaci odveli m
. ih .do Starag sela, koj,e j,e tada pr.edstavljalo dio
oslobod,enog te:ritorija H1vatske. Zbog usta'Ske ofernzive, koja se valjala prema Gra.dusi, jJrebacili su se
ilegalci te noCi neSto .dal;e, u 'selo V.eliko Krl:·evu.
Drugog.a ,dana sve tr,i gmpe tr.ebalo je .da. se preb-ace prema Smnarici, u blizinu Banijskog od:reda.
Mredutim, upra:vo u Casu, kada su se .z.agrrebaCki ilegalci spremali da nafntste selo, u .Velikom Krl:evu
je osvanulo ne.koliko desetaka ust.aSa. NeoCekivrmi
upad ustaSa prisilio ih je, da se rupute prema brdima
u tri pravca. I ·dok je astalim-a uspjelo da se izvuk,u
iz n.eprijatelj:S.kog ·obnuJCa, g;r,upa, u kojoj s.e nalazila
Anka Butcnac,, tek Sto J~e izaSla iz kuie, upala je
u vatru neprijateljskih mitralj.eza, koji s-u tukli s
kraja sela. Grupa je s.krenula pnema br.du, ali i td:mo iz fume pripucaSe mitraljezi. Da bi se iakSe prohili, ras.prSili su se i poC.eli bjeZati preko v.oCa:ra
:.avijenih snij.egorm, dok su mitrraljezi tukli sv.e jaCe
.guSC:· .
I~egal~i ~u
l:.lomasa;aUb.rzo ~~ pal~ ~~oC. mztm[;,ez.a, veC. hili izvan
neprzJCI!t,el;s.k,th
sm;eStreni po
1
!>kolnim selima, ali rnitko nije znao, Sta s,e ,dogo.dilo
;s Ankom Butor.ac.
Prv.e vij,esti o nj.ezinoj .pogibiji donijeli su se'zja.ci o.Cevidci: u j.ednom vobnjaku viSe sela pala
iie Arrtka Btt'lorac pokoSena rafalom pr.eko ,p.ojasa.
]Lelala j,e tako na okrvavljmwm snijegu, a odozdo
liz sela k njoj Sit se .frriltraJdali ustale. VideCi jt!' tej!ko mnjenu, tridesetak ustaJa .nahrupili su najedamitmt k njoj, poC.eli je tuCi i isJ;itivati.
' '~M.oZete me ubiti, ustaJki gadovi, ali s varna tze
jtu da -razgovaram.(( To· je bilo sve Ito su od n}e
:luli.
I
OnesvijeStenu An!l!u u.staS,e su pr,ebacili u Kostaj:nicu. lako teSko r.anj,ena, bila je podvrgmlla slrahovitom muCenju. Ali ona nije niSta Odala, pa Cak
ni svoj,e ime. I ka.da je 22. I. 1942. g. podlegla ra;n.arna i muCenju, usta1e nisu znali, koga su zafrravo
jimali u rukrcma.
'
Pre.zidijum Narodm.e skupStine FNR] proglasio j.e
14. XII: 1949. g. Anku ButOrac Nt7irodnim h,;ojem,
'Jdajuii joj na taj naCin najviSe priznanje za ne•tma-ran, samoprijegor-an · i herojski md.
75
74
•
�fa~istiC-ki front Zena, koji je d-obio
BILJEsKE
i svoj ,prvi, p-oorganizacioni oblik fonninnj·em lnicijativnog
odbora AFZ za Hrvatsku . u jesen 1941. g.
U tom odboru bile su: Vanda Novosel kao sekretar,
zatim 'Slav-a 'Ogrizovi<:, Sanda Santi.C- Matija·SiC,
Marija Ko.s i Olga KreaCiCRKovaCil:. - Na J?rv0m
sastanku, ,po-lovinom studenoga 1941. .g. uhapSen je Citav Odbor, ali su sve, osim Vande Novosel,
uskoro puStene_ Poslije toga rad ovoga Odbora, Ciji
se sastav ka-snij·e mijenjao, o,graniCio ·se uglavnom
na sam Zagrelb, jer je prije -svega bilo tpotrebno
organizaciono .povezati i uCvrstiti aktive i grupe
Zena u .gradu, tako da sc _-ta j odbor ustvari i ,pretvorio u rukovodstvo AF2 u Zagrebu.
C~tni
t>okument 51
KREMlc-KOV Mlc OLGE zOGE 0 ORGANIZACIONOM STANJU AFz
U ZAGREBU KRAJEM 1941.'
1
Or.ganiza·cija se u Zag·rebu brzo razvijala i Sirila. P.rvi aktivi, formirani joS prij,e okupacije,
okupljali su oko- -sebe -sve veCi hroj Zena i stvarali
sve nove i nove odbore u raznim dijdo:vima grada
i od ·Zena raZnih zanimanja. U prvo vrijeme AFt
je 'bio organiziran ,po -teritorijalnom principu, sa
Odborima po ,gradskim ra jonima i ra jOnskim odborima, koji su, ujcdinjujuti rad svih odbora na .:Nom
terenu, formirali nove Odbor·e, organizirali akciie
i t. d. Kasnijc su fo'l"mi•rani Odhori i p-o zanimanjima (dotrnaCice, Cinovnice, radnice, studentice, srednjoSko.lke). To je olakSavalo rad Odbora i omogul:avalo sve Sire okupljanje Zena. Odbori ~u, medu·tim, bili samo osno.vll-o jezgro AFZ u Zagrelbu i
oni ·&U vrSili organizacioni i mobilizacioni rad medu
Zenama. Sirina i ralznovrsriost fo·rmi, koje su Zenama
omoguCavale uCestvovanje u Narodno-oslolbodilaC-kom
pokretu (od. demon:st.ra:cija na trZnicama do ..sanitet-·
skih kurseva, s-kqpljanja i p.ripremanj.a odje6e i sanitetskog materij<ila, ra·da na· Narodnoj pomOCi),
privlaCile su i vezale vcliki broj Zena Zagreha oko
odb-ora AF2, koji su ih aktivizir.ali i mobilizirali.
da na o•vaj ili onaj_ naCin poma.Zu Narodno-oslobodilaCki pokret.
Olga Kreatii:-KovaCil: Zoga
Dokument 52
'IZ IZVJEsTAJAVELIKE zUPE LlVAC ZAPOLJE
(nepri~ateljski)
NOVA GRADisKA 0 AKCI-
JAMA P ARTIZANA U SLAVONIJI OD 6. KOLOVOZA DO 31. PROSINCA 1941.'
NEZAVISNA DR:ZAVA HRVATSKA
VELIKA :ZUPA LIVAC ZAPOLJE
Nova GradiSim
Broj: Taj. 715/1942.
Predmet: CetniCko-komunistiCke akcije. u
slavonskim kotarevima Velike Zupe
Livac Zapolje
Nova Gradi.ska, dne 17. IlL 1942 .
. . . 6. Dana 3. X. 1941? napali su cetnici kom-unisti usta-Sku vojnicu na liniji Stara Kri-vaja-VoCin, tromeda kotara virovitiCko-.slatinskog i daruvars'kog. Vojnica se morala
obzirom na jaCinu napa•daCa povuCi pa je
iste tek slijedecih dana uspj.elo rasprsiti.
1 K , m 194.0 i lpoCetkom 1"941. g. poSto
ra 1e·
·
·
· · (DruMvo za
su ra~nc -n~predn,e Zenske fkO~Ifam{tR..S:a SBOTIC-a
prosv_letu zcnc, zenske .se ClJC, - ' ••
'e st3. t d) ;bile zabran]'ene I raspustene, _ParhJa J.
••
1
·
·
• • .n_· •
• t h organtzactJa
vila u za:datak akhvtsu~o.m J_am~ ~z t
NOP Tako
da rade na dalini·em okuplJaDJU zen_?- u
:h l
su formirani akti.vi, ·sa.stavl j~ni od zena dazn~a bil~
jeva i zarnimanj.a, koje su 'btle spremne a
..
.
b0 rbu Partije u danima nepo-ko]t na.bn.. ,pomkgnu .. e zeml'e od faSistiCki:h porosr~?no.. prqe .o.upac~dr>Zavad redovite sastank-e, -~a
blJ;yaca. Akh":cii~ aktuelna politiCka linija ~?-~tlJ~·
ko]tma. se tum.
l't""k lit-eratura, m.obihzl'fal-e
Citala 1 proradtva1a P0 1 tc a, .
·v 01 asnosti od
Zene na akcije L (;prob!~V ...skup?ces,l )proTt~, J··e.Pibila ibaza,
mo(; ro t]aSt'ma 1 · ·
·
A ·
ra t a, ~a. po
h
.. Okun~cije stvarao nhna ko.JOJ se. a a pos1
lJC
~"'"dm.
... 21. U noCi 1. na 2. prosinca 1941. izvrSe·n
je napad3 od oko 60 oboruZani.h komunisti-Ckih bandita na obcinsko poglavarstvo u
Bektezu. Tom. prilikom "dwzeto j-e bilo iz
obCine 5 'komada pusaka sa 200 naboja, te
popaljena sva arhiva na improviziranoj
lomaCi.
26. Dne 15. XII. primljena je ·obavijest
da je u PakraCkoj Klisi primjeCen k'omunista Kmecik Andrija iz Banove J aruge koji
se veC dulje• Vl~emena sakriva po -okolnim
S·u.ma:ma sa oStalim banditima.4 Organi!Zirana je odmah potjera za navedenom osobom
i pxecizno istraZen kraj gdje je- i.sti primjeOen. U traganju naiSla je orq.ZniCka o-phodnja U vinograd l\IIijiC lVIaTije 5 iz T-ornja namjeravaJUCl pretra:Ziti kuCu u vinogradu.
Cim se ophodnj a pribliZila ku.Ci opaZena su
neka sumnjiva lica kako se vi-zu oko kuCe
oboru.Zana v-ojni-Ckim puSkarna. Nakon pu.Ska/
77
76
�ranja poC-eli su iz kuCe bjeZati naoruZana
Jica u. pravcu. obliznje sume. Kod bij.ega je
ubijen }edan lmmunista te j.e ustanovljeno da
se radi o seljaku Kurjak BoZi iz BranoZaca.
Banditi kojih je bilo oko 12 nepo.sredno· prije bijega su 'kucu zapalili. Pokraj kuce na1
»Zbo·rnih, Tom V., knj. ·2., dok hr. 155, str.
437 i 438.
- 2 Napad je izvdila gnl!pa partizana pod ru-ko~
vodstvom Narodnog hero.ia Nikole MiljanoviCa Karaule. Nikola Mil ianovil: Karaula fo·rmira partizan&ku. gru,pu u LisiCinama (kot. Podr. Slatina) ljdi
1941. a vel:. u &rpnju vodi se borba izmedu _parlizana i usta~a il.a_ Alagirncu, izmedu Krivaje i LisiCina.
Milica Bogafi.C je izvida·C ,grupe. Ona odlazi u VoCin.
gdje irna v·ezu sa Zanda-rskim narednikom, te donosi
izvjeStaje o kreta·nju neprijaielja. Nakon nekoliko
ypjeSno izv·rSenih zada·taka •uhapSena je od ustaSa i
'strijdja-na u Kometniku. Pred strijel_ianje o-drezali
su joj no·s govor.eCi joj: da li Ce .ioS iCi partizanima.
Selo KuZ'llla, ne.posTedno do LisiCina, Citavo uCesiVu_ie ru NlOP 1941 g. MuSkarci su 11 'borrlbi, a
kne rade u •Selu. Kuzma j-e -svfa'tiHe za one, koji sa
n·eoslobodenqg ieritorija idu u ,pa-r.tizane. '.'Zene ib
prihvaCaiu, hrane i daiu vezu. P.oCetkom 1'942. g.
Y·el:iha ih joe otjerano u logor u Nj·emaC·ku, o·dakle
se mno_ge nis'u. vratile. U Kotrnetniku isti·Ce se Tadom
S.avka CevizoviC, a u Sekulincirna Vida PaniC.
3 ·ovai paJPad su izvrSili bord 'Pa-puCko,__,krmdijskog odreda iznad sda KokoCal<a u kot. Orahovica.
VeC -u- jesen 1941. zaddavala se na Papuku rprva
partizanska grupa. U selu Koko·Caku Zene uCestvuju
u ustanku kao i muSkarci. Medu prvima su bile
Jagoda VuCenoviC sel_ianka i Anda KopaC-Baleno-
deno je 40 kg dinamita l<ojeg banditi prigodom bijega nisu m<>gli ponijeti. P.otjera j•e
nastavljena ali je daljnji rezultat u£lijed
nastale· noCi negativan. MijiC Marija i KoliC
Dr.,ginja6 uhapsene su i ]Jredane na dalji
postupak vlastima.
viC Sitna, uCiteliica u KokoCaku, u CijoJ se Skoli
odrZ.ava_ju prvi •sastanci. Nakon upada u Slat. Drenovac u listopadu 1941. i hapSenja u Drenovcu, ri-staSe -tnZe Andu, i ona odlazi k partizanima. Anda
KopaC je prva pa-rtizanka ·PapuCko- kmdi}sko·g
odreda.
Medu najaktivniiim Zenama u kota.n'.i" bile su: u
Koko.Caku: Mileva MilinkoviC, Stoja Nik-oliC, Jagoda
VuCe•noviC, Anda ZubiC, u Drenovcu - RuZ.a BatiniC i Ana Muselin, u Gornjoj PiStani - Darinka
PetroviC i Mitra .lovanoviC; u Oraho·vici - Ma'fica
MaksiC-BoZi·CeviC Iskra, Desanka MesiC, Mandica
BoZiCkoviC, Mileva- MesiC, Kati-ca Ande1finger-MesiC; u PuSini - Draginja MibkoviC, Ljuba OstojiC,
Da•nica 'OjrukiC, Mili-ca KuiaviC, Ana MilakoviC.Zivka Vujano-viC-Zdelar..
PanjkoviC; u Suhomlaci - 1
I Gazij·e (kot. Orahovica) ipoma-Zu Odred od 1941.
kako. prihva6aniem bora-ca u selu, tako i odno·Senjem
hrane u Sumu. Is:takle su se Krista VlaSkiliC, Mileva
Po•zniC i dr.
·
4 Ra·di se o- pa·rtizan·skom odredu >)Matija ··Gubec« (tr.okutski), koji je forrniran 4. X. 19.41. g.
5 Marij,a MiiiC nazvana je }>partizanska tetka<<,
jer je svoj dorn ,stavila na -raspoloZ·enje bordma
odrreda »Matija Gu!bec«. Ubij·ena .ie od ustttJSa 1942. g
6 Dra-ginja KoliC, ku6na. p-omoCnica Mt~Jrije MijiC, takoder .ie ubijena od ustaSa 1942. g.
Dmzas id_em u smrt i Prui!a mi se prilika
da tz se Javzm. Dri!i se dobra, budi hrabar.
;:a mene se nemoj ljutit sve mi oprosti kao
' sm drugovz. Kad se sjetis mene napifi
kartu mOJOJ sekz, to ce za nju biti utjeha.
Mnogomnogo Pozdravi drugove, nek mi
t
oproste ako sam koga uvrijedila. Mn
.. ~
ago e
Pozd rav z· z cvrsto grli tvoja seka. Pozdravi
Ja
sve. - Za Srdu.
1 lvanlka KljaiC Seka Ivica - iz
vac k t B d
St. Perko, a, , o. ro , uCestV'U_j.c joS prije rata u
I
nom rad · vk
k
·
naprecn~c ·om po retu. 'Bila je Clan SKOJ p .. ,
rata do·laz 1 u Zagreb 1
·
d'
· · flJc
ra· t u automatskom buff t
. >> Q msisani« u Ilici. Ilegalno
d'
k
. .c u
spreman''ll 0 v•
:ra l na Sa 'llpljaDJU i_
.
J
fUZ.Ja, na nabavlj,a_nju prapusn<'c . l .
hma · · ·
k'
·
· a I egt194 cqa 1 "u ne .rm. diverzantskim akcij·ama. 21. XI
1. uhapsena 1e l mu(ena I' · ·
·v
•
St-.. l'
.
' at DIJe msta priznala
~l;Je Jana je 14. I. 1942. ~.a _ioS Cetvo-ricom d ,.·:h.
~:l.]Ck•st~~.i·~ljan_ja uputila .ie pismo Srdi Srdanur~r~u~
'
.llCU, 0•]1 ·je VCC tad a IL • U partizanima, v• . . f k ·
.
.
UlO
mtle donosimo.
Cl.Jt a· sr-
lvanka l{ljaiC
Dokument 53
Dokumen.t 54
REZOLUCIJA SA I
. KONFERENCIJE ANTIFAsiSTicKOG POKRETA zENA
ZA KOTAR VOJNic, ODRzANE 11. I. 1942..
PISMO IVANKE KLJAic (SEKE IVICE) IZ ZATVORA PISANO PRIJE STRIJELJANJA 14. SIJEcNJA 1942.'
di U .:'rijernet kada svi slobodolJ'ubivi narok. SVIJet-a. v?~e o-gor~enu hOrbu sa faSistiCs~~ ra~bo·J~1cirn~•. u vrijeme kada se SovJ· et..sav~.z s-a SVOJim sav.eznicima Engleskom
1 .. menkom bori za -slobodu svih naroda u
vn~e7e kada se· i kod nas razmahala bo;ba
~~ os ~bodenje ~aro~a ispod jarrna faSistiC._
. 1 .~ upator~ I. llJihovih slugu, dornaCih
~z~aJI:a ustasa, I kada je zajedniCka borba
I ad I. Hrvata pomrsila zloCina.Cke planove
naro mh nrepri· t e1·
Ja Ja, d a nas joS dub I'
gurnu u bratoubilaCki rat sastale 8
dJe
Iegatkinje anti.faSistiCkih ~dbora Ze ~ se ketaru Vo · ·,. d
- ·
na u o,,. Jn1c- a s~ posavjetuju i sporazume
o_vnacmu •. k~~ko bi i Zene -kotara VojniC na·V1se . dopr1~1Jele narodnoj borbi za slobod J
borbi. PI~~tlv . talijanskih faSistiCkih oku ~~
tora .~ DJ~hovi~ s.lugu usta-Sa. Svij.e·s-ne o p a~nosti, koJa ~riJ~tl naSirn narodima i srpsk~m
I hrvatskom, IDI smo odluC.ile d
.
snag
t ·
, a sve SVOJe
. e ~ avirno u -sluZbu svoga naroda i da
SV1m. Silama pornaZemo borbu za slobodu
Da. ~Ism~ la:kile mogle sudjelovati u narod~
ll'OJ orbi, po~rebno je bilo da se nrganiziran:o, zat~ rni_ pozdravljamo inicijativu drugariCa, k?Je s~ prve pristupi\.e organiziranju
.l
l
l
c, ,
.~.
c•.. - '• I
'
Zena i stvaranju antifaSistiCkih db
selima. J er za nas, kad se
. . o ora po
·d
.
ZblJ emo u Cvrste
re ·O¥e, ne postoJe prepreke, koje mi ne bi~
sm~ kmogle s-avl~d.ati, da prokrCirno trno-viti
pu
?~'l.obodenJu u uvjere-nju da Cemo· jednom uziti slobodu, kada se skrSi faSizarn
Forrniranjem antirfa•SistiCkog odbora Z'ena porastao- je u selima inte-r.es Zen.a za na
ro.dno...oslobodila·Cku borbu i s·arad .
u narod · b b'
... '
llJa zena
DOJ
or 1 USPJesno se organi:zirala
Zene, su. se aktiv}zirale u sakupljanju stvari
~~~;-eb~uhv z.a nase dru.gove-pmiizane, a su~
IJanJu SpijunaZe Zene su , d t·
.
antifaSistiCki'h odbora Zena' apkoti u }ecadJ~rn
1
1
,
vno su Jes~va e u ~premanje hrane na sigurno rnje':· ..Doduse, aktivnost Z·ena na svim tim odrucJima rnogla je da bud
,P
gl
.
e rn•nogo veca a
avni liZIXJk male· aktivnosti jest kultu;na
zaostalost seljaCke Zene u kotaru V OJ. me.
"
v
-
Uzev.Si, u o-hzir sve rezultate k ··,
d
sada
t·
t·
' OJl su o
pos Ignu I i im·ajuCi na umu sve nedo
statk k . .
ve, ?Jl su se p-ojavili -U radu antifaSist
odbora ze na, - on·f erenciJa novo-izabranom·
·
k ·
··
~otarskom odhoru antifasistickog pokreta
zena stavlja 'U duZnost:
I
79
�1. Da uC:vrsti veC postojeCe or.ganizaciJe
i formir:a nove u selimia, gdje j'OS nisu· forJUirane.
2. Da osobitu paznju posveti kulturnom
podizanju Zena, i to -u~vidiranjem nepism,enoSti i drZanjem predavanja o svim pitanjima., koja interesiraju naSe· Zene.
3. Da upoznavaju naSe Zene sa medunarodnim p·oloZajem, sa stanjem na frontama.
4. Da . u:pozna naSe Zene s-a stanj.em
nar·adnoGslobodilaCke borbe u na.soj zemlji
r u tu -svrhu da SB n~ sastancima Zena Citaju letci i druga ·naSa Stampa.
5. Da obja:s-ni Zenama ulogu Talijana u
porobljavanju naSe·g naroda, je~ Talijani su
ti, koji su odgojiH ustaSe i postavili ih u na~u zemlju.
, 6. Da razvije najSiru ·propagandu O· potrebi joB uZeg povezivanj a i zajedniCke borbe Srba, Hrvat:. i Muslimana protiv zajednickog neprijatelja. Da suzbijaju svuda, gdje
se na njih namjere, Stetne pojave; .Sov1n1zma
mcinje protii1 hrvatskog naroda kao cjeli·
!"'0-iteta Milka MileniC, koja je pored
tmala zadatak da organizira iene'
ostaloga,
· · ..
Sf U -toku . . . · .g · part'' ke orgamzac 11 e u Kastav. 0 ku 1941
IJS
~~~
P1
Ja.JU ?ko_ -sebe na.iodanije, ljude i vr.Se
pr!preme za OI'Uz.ant ustanak. •Sakuplja 's
z·
~d.~~ se razn~ a'kcije, a izvjestan lbroj }judiu Jee/;
Z1 u. parhzane, . ~ fonniraju se prve Cete. 'Osim
:el~ ~ S.Jevernom d_t]elu ~otara (Kosi,, Jardasi, . .Sar0?1 ~.. ~r.), u ostahm selima ra-d ·Se odvija u kon
spuac1.1 1. ~
·
U ·kolovozu 1941 u 1
·edno 1 .,,_ 1
·,· •
d
I
Mar" l" 0 d"
· ·
.... . _.__._. 1 tspo sea
· ce Jl,
rzan JC sastanak najaktivnijih ".
k
-~ara rilka Mil~niC, Sava Matetie, . Zork~enLuc~
l:':a ) u~, Dragtca Host, Ru.Za Jugo i Danica Je~
kv 1"'?-: . a . t~. s~ 'Se. ·sastanku do1go-vorile, da l:.e
tpt 1 akttvtztrah- na]povjerljivije .Zene na selima
.o .et' ?hm y19-42. g. postoji vee oko 2-D .grupa orga~
mZt·rant zena.
ne, t. j. pojav·e iz}ednilC.enja svih Hrvata sa
izdajicama hrvatskog naroda i- Pave1iCevim
ustaSama.
7. Velika duznost nas zena je da prodremo sa naSim1 p·okretom i u hrvatska sela.
Moramo uloZiti sve naS-e snage u radu' na
slozi i suradlnji srpske, hrvatske i muslimansk.e Zene.
8. Da ·osigura nesmetano suradnju Zenskih :odbora sa parti1zanskim ·odre-dima.
9. Da suraduje i pomaiie u radu u odborirna NOF.
10. Po pitanju smjestaja izbjeglica iz pogorjelih kraj,eva, o Ci-stoCi u k_uCi i oko- nje
treba p-o-svetiti najv.eCu paZnju. Ne smi~e .se
dozv·oliti, da se naSom krivnjom· poCnu Siriti
zarazne bolesti, protiv kojih se md danas
te&ko moZem:ry boriti.
.smrt fwsizmu -
1
.
p
Aktivno r~de: Sava MatetiC Rezika tada Clan
Kas!~v, Sava Jugo, Fanica MiliC, Milka JeloVIca-Pektca, Zorka i Ma·rica Lui'i' M ..
M'lk
· B t 1 .1 d
M .
"
~..:,
an1a, _ 1. a
er aMii·r, aM . ~rtca Sarson, Marija i Mllka STok,
S Sva. ~ti" aKnJ,a BenaS, Marija, Dra,ga i Stanka
Qu amJ, 1 1-ca·. ·raus, . \)lga. 'Ci·kO'ViC, Olga: Lenac,
J1·~ syydaa, Jos~a.• Bo.stl]~a 1 Marica RubeSa, Nada
1 I ,
t '. Bostl.Jka 1 Dm'ka Frlan, Ivana i Grozdana. P~harte, Ivanka SinCiC, Jelka Marot, Marica
I vanka I T onca ] ur-dana Marica Mar,·J·a E
B ,
Z'ca ' Ema, A na 1 An ka IGrbac Ema SuSan· :va, o·
'
'
'
1·.
V'l
1
rtl~za.MSe~na, .Telica i }ele~a CikoviC, kate
Vov1- ,
ay-ta MTuh.tan, Zvana DukiC, Anica JurCiC
. er~ atm ~-c;
arrtca MuniC, Marija Gabit Anic~
Mtle~a ~vhh~, Dorrina 'ZuliC, Pavica i Katarina B-otC, Mtlo1ka: 1 Marija SpinCiC R111za J "" J lk
Grgurina, V.erka Srdo-C, Marica'SrdoC N~d~c; Be a
St f
V
,
1
ranka Grbac MT
.·. Bl .":, }(ca. e an, eronika Kukuljani, ValellJ.a._, aztc,
lementa Lenac, DuSa Slosar Ivanka
~~f~c, ZJ!adta !;~_a-c,. Albina, 'Zorka i Sofij'a LlitiC
t}Ca. a rantc, Mtma Srok, Mena Lu.CiC Mari. ~
LuctC 1 mnoge druge Zene 1
KastavStine.
'
J
• !o:J;,..om 1942 .. _.g. pokret u KastavStini se ·omasov1
JUJC. ves~~ ak:tJe p~·rt. Cete i aktivi.sta na ter.enu i
t~r?; n~:11_.~t·~l]a (k~Ji 'strijeljanjem i paljenjem nas. OJt. _sp~IJCCl'h razVOJ ustanka), uvlaCi sve VeCi bro.
lJudt ~ bO'f!bu, ·~~kon o.dlaska veCe gr-upe iz •SpinCi,C~
~ parttzane, Tab.Jani su. strijeljali iz sv.ake lmCe po
Jednog ~us.~.arca, k'!Ce tm zapalili,· a preo-s-tale Clanl.o\d'e. oblttely o·dvel_t u imterna-ciju, Sve veCi br-o-J·
JU 1 od azt u paThwne U travnJ'u sv,··b .
. ]'
nju dl ·
·
·
,
nJu 1 tpo azt u parttzane i veCi broj drugarica (Fa-
K!C
Ena
Sloboda narodu!
11. I. 1942.
Delegatkinje I. kot. konferencije
Antifastickog pokreta
ct
z
1 11. I. 1942. g. odrZana je u DZodanima (Crna
Lokva) ~-raj P.etrove Gore, prva l<onferencija sa
odbornicama: seoskih odbora AF'Z -kotara VojniC, na
ko.ioj j'e izruhran 'Kota·rski -odbor AF2 VojniC i donesena gornja .rezoluciia.
Konferenci iom je rukovodila Dra:gica Bulat.
Prvom ;predsjednioom Kotarsko,g odbor.a izalbrana j-c
DraJJ!;"ica Karan, 's·el jan·ka.
Ova se konferenciia odrZavala u toku borbi za
oslohodenje VojniCa i likvidaciju okolnih neprijateljs'kih uporiSta, koje su trajale od 15. XII. 1941.
g. do kraia lipn_ia 19-42. 12. I. 1942. g. neprijatelj
je bio prisil.ien, ·da se povuCe iz VojniCa.
P·riprreme za 'konferenciju poCele su vet prije. U
»Rezoluciji ·delegata konferencij·c partii-skih jedinica
kotara VojniC« od 6. XI. 1941., u t. 16., (arhiv OK
S'K:H) ka•Ze se:
>~U -radu sa Zenama osieCa se nedostatak: organizirati Ligu fronte, vaspitati Zcne i spremati ih za
Dokument
praktiCne rado-ve i sluZbe
oslobodilaCki pokret.«
kori,sne
za nacionalno
£·
U izvjeStaju od 6. XII. 1941. Kotarski komit-ct
KPH VoiniC .predlaZe OkruZnom ·komitetu KPH Karlov.ac· ·osnivani·e or,gan-izacije Zena, te sreskih odbora
Zena. zatim podraionskih, odnosno ·Cet<nih rukovodstava, te seoskih od'bora i traZi Dragicu ·B·tilat za
rad medu Zenama.
U izvjditaiu o·d 26. XII. 1941. g. kod kota·ra
VojniC ohavjeS-tava se komitet: )/Odbori ,zena postoje
u svi-m ·selima na podruC;u II. i IV. Cete, dok se
or,ganiza·cija odbora u I. i Ill. Ceti privodi kraju,
tako da i·e K. K. na svom z<tJdniem -sastaJnku od 19.
o. mj. zakljuCio, da izvdi posliednje pripreme za
k(mferenciju Z·ena. Zene vde kori.sne radove za pa-rtizane i ,pletenj·e Ca·rapa i rukavioa, brinu se za hranu partizana i t. d.«
k
PJESMA JEDNE MAJKE
lz »Rijel:i Zene«, glasila OkntZnog odbora AFZ, K~l.ova.c 1942. g. ]Jr. 4-5
~.
Ostala sam sirolica
Bez svog vjernog druga
Dan ju, notu -morila me
Prevelika tuga,
!mala s<1fln stcmt majku
I dfelice troje
Branka, Dragu i Danicu
Mile janjce moje.
Kad f>r.okleti Hitler dude
Da s nama zavlada
Meni fadnoj dade
Dosia gorkog jada.
12. I. 1942.
... 5. Rad medu Zenama ,odvija se u svim
pravcima sitnijih poslova. NaroCito .se istiCu
kao veze i kod sakupljanja hrane i• robe -partijke i SKOJ-evke, a napos-e su zastupane
zene u glavnom odboru N. P. (,3 zene - 2
muSkarca). Kulturni rad medu Zenam·a je
minimalan radi tehniCkih teSkoCa ...2
IzvjeStaj se nalazi u arhivi CK SKH.
Na'fod Kastav~tine osjeCao je neposredno teSku
neprav.du, koja ie naSim narodima nanesena Rapalskim ugovor-om. Ta ih je nepravda i e'konomski
teSko pogodila. Buduti da .kastavska sela imaju
vrlo malo orbradivc zemlie, veCj dio muSkaraca radio
je ili na Sumskim rradovima ili u rijeCkim tvornicama, a Zenc su odnosile mliieko i povr-l:e na rijc-Cko
trZiSte. Za prclaz na Rijeku ~bile sru potr-e'bne po-
sebnc propusnice, ko je su tali janske vlasti- sve
rjede izdavale, a od 1933 ..g. poCele ·su otpuStati
iz rriieCki'h tvornica sve one r.adnike, koji nisu htjeli
uzeti talijansko drZavljanstvo. Kad ro Talijani
okupirali 1941. g. i KastavStinu, na·rod ih je doCekao s mrZnjom. Poziv Ko'IIlrunistiCke ~artije Jugoslavije na ustanak :naiSao ie brzo na .odjek -u kastavskim' selima. U- lipniu 1941. g. formiran je IJ(ocirski
komitet za Kastav. U kolovozu je ;postala ClM1 \Ko- _
U bi~e mi S'taru majku
Dvoje dfece z.aklaSe
Kuiu mi z.a.paliSe
T.e proklet,e ustaSe.
Sada nigdje nikog_ nemam
N ego svoga Branka,
Osvetit /;e bra_tac sej,e
I sa njime majka.
2iv_jeli nam partizani
Srbi i Hrvati!
N.arodu ie ~ni svome
LjepSi Zivot dati.'
Mileva BoZiC, -Clan AFZ, Slunj
6
80
D ~kduJ;prv.o~or~ima istiCu ·se Mari,ca !SarSon i
ann a ugo, koJe .su kasnije postale oificiri '] A
~ b?r<bam~ ·Se is.takla hra~broSC:u Lovorka · KUk~ni~
OJ a J e po.sttgla Cm .potporuCnika.
. P-red ne.prijat-eljskim terorom _masa nM"oda 'e
.bJe~ala u planine. _0 tome dr-ugarioa Anka. Be~s
IZV.Je'Stava. Centralni komitet KPH. ·svoJ"m .
od 25 r . 194
1
ptsmom
· li_P~.1a
~· .g.: »U mogu6nosti smo da
yas det.alp~t.J.e obay_tJestimo o situaciji u Kastav.Stini
I Grobmstmt PO·ShJe ofenzive okupatora
. ']
stano '"t
T
.
na -ctvt no
.
vnts vo. eror se .Je u tim k!rajevima pooStrio
1 ~a na1
et okupatom, narod je u ·masama b'eZa~
u sume po~ za,Stitu partiz-ana, rioseC:i sobom svu Jhrranu a osobtto bl~go. UopCe' su Citava -se1a s. r6mna
da se. sklone ~ sumu da ne bi sluCajno u z~dn'em
momentu pah neprijatelJ'u u ruke. M-•·j· J,.
usprko t
·
•
vu1tzactJa
.
s ·eroru nastav1
ja se nesmetano dalje I)
Jj~aod~ek~~-~ana tri civilna logora na pod~uCj~
Dokumcnt 56
0 RADU zENA'
i
nika .LuCie, Zorka _LuiSC Tobijeva Marrica Frlan
Rado.1ka Frlan, L 1
'U.bica Puz" K!'
•
N d 0
·
,
ementa Lenac i
liva ]elovica Stanka Sepic, Marica·
er
a a,
GPbac i druge):
'
kc
55
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH KASTAV OD 12. I. 1942.
2
Sa:va Jugo
2ene Hrv~tske u NOS
1
81
�Dokument 58
DOkunlent 57
OKRUzNICA ODBORA ANTIFAsiSTicKOG POKRETA zENA ZA KORDUN
OD 26 . 1. 1942 . KOTARSKIM ODBORIM~ AFz 0 ORGANIZACIJI RADA
ME:DU zENAMA NA SELU
ODBOR AFZ ZA KORDUN
'Broj 1.
Kotarskim <>dborima Antifasistlckog pokreta zena
4. U -sluCaju da se uka.Ze potreba _z~ reObavjeStavamo Vas, da je obraz.ovan
savanje nekog pitanja koje,ga Kotarski ad·
»Odbor antifasistickg P,okr.eta
bar nije u stanju sam reSi·ti,_ tr~?a.?a. se K?Zen a z a K or dun<< ad ko}ega cete dobi- tarski odbor obrati na Anllfasishc~l odbor
vati sva potrebn'a uPutstva i sav potreban .Zena za Kordun, koji Ce u tom slu_c~JU pomaterijal za rad medu Zenama na selu.
slati potrebno uputstvo ili delegatkmJU.
·· u -v.e-,25 sa· goriljfm obaVjeStenjem ·aaj"em·o
5. Kotarski odbor antifasisti,ckog pokreta
Zena imade za du.Znost da u .selima, gdJe ne
Vam ,slij-e.deCe uputstvo:
1. Ecotarski odbor antifasistickog pokreta postoje antifaSisti.Cki pokr:eti Zen~, te· o~~
Zena ima.de da -odrZava sv~j.e-redovn~ s-a-stan- bore obrazuje, a tamo gd]e posloJe, da lh
'd ...
ke svakih 10 dana. Na tim sastanc1ma_ s":a- uCvrsti.
6. Treba odmah pristupiti likvl aclJl ':'eka clanica KO AFZ \reba da podnese lZVJepismenosti f to na taj naCin, da dru~ance
Staj ·a svome· radu medu Zenama.
na selu, koje znaju pisati, u_Ce red•ovito po
2. Uputstvo za rad Kolllrski odbor. anti- nekoliko drugarica nepismen1h. ~ . ....
faSistiCk,og pokreta Zena treba da da~~ ?,..a
7. Treba po-s-veti.ti naroCitu paznJU Cl~sto~
temelj~ uputstva dobivenih ad AntifaslstlcCi, jer sada kada s•e u svakoj kuCi nal~z1 P'O
kog pokreta Zena Za Kordun.
vge Clanova, ne·CistoCa bi mogla ~a tma.d,e
3. Poslije svakog sastanka Kotarskog opasnih posljedica, tj. p·ojava raznih zaraz.
odhora tre-ba da se dostavi izvjeStaj Anti- nih bolesti.
8 Zene treba da u zajednici sa drugo,vlfaSistiCkom o-dboru za Kordun.
ma ~premaju hranu, da ne bi. do~l~ u ruk_e
naSe.g krvavog neprijatelja - us~ta·s~th bandita i talijanskih faSi,sta. Isto tako ~-ene t:~ba
da pnsvete veliku paZnju Sto racwn~lniJeU:
iskoriStavanju hrane, tj. Sted.Jj-ivo pnstupab
kod pripremanja hrane a .nastojati da ~:a_n;.a,
iako jednostavno kuhana, bude Sto hraTIJl:_VlJa.
9. Odbori antifaSistiCkog p;okreta zena,
koji se nala,ze u blizini hrvatskih sela, treba da daju u duZnost Zenama da ~·s·po~tav"e
s,t0 uZu vezu sa .Zenama iz hrvatsk1h mJesta
te da saraduju s njima.
10. Duznost je svakog kotarskog odbo~a
Zena da izabe-re po jedn·u Clanicu, k~Ja ce
uCi u odbo~e civilne vlasti kako ~ o?.c1nam~
taka i u k,otarevima, tj. da se naJpnJe stav1
zalitj·ev za ula,z u te odbore.
11. Treba da s,e objaSnjava Zena~a ...na
se-lu smisao· danaSnje narodnooslobodilacke
borbe i ulogu Zene u toj borbi.
12. Treba Zenama obja-Snjavati potrebu
pomoCi narodnoj vojsci ~~ko ,u pogledu ishrane tak,o i u pogledu ctstoce.
Pretsjednica:
Jelena1
Ma.ca MajstoroviC
I
I·
82
1
.Tela Predovit.
POVODOM DEMONSTRACIJA zENA NA TRzNICI'
Grad ani grad a Zagreb a!
26. I. 1942.
Smrt faSizmu. -
LETAK MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 24. III. 1942.
Sloboda narodu!
Tainica:
Ma·ca MajstoroviC
Zen a. Glava nj,enog jadnog nedonoSCeta
virila Je zdrobljena iz mrtv-e majke.
Pla6ene zvijeri Berlina i Rima, marion.e-.
D a 1 j n j e t r i, s e d a m d o o s a m
ta PavsliC i njegovi izrodi U'staSki banditi, m j e s e c i t r u d n e Z e n e, z g n j e C eopljaCkali su i raskomadali naSu divnu do- ne su ad najurene i r-evoltirane
mOvinu, izvoze·Ci i•z nje hranu i sve ostale m·ase i pren-eSene u besvij•esZivotne namirnice, potrebne naS·em napaCe- n o m s t a n j u u r o d i l i 8 t e g d j e j e
1
ruom, opljaCkanom i iskrvarenom narodu. nad TIJima izvrS-ena op,eracija,
Mj esto masti, mesa, braSna, maslaca i krum- Dva djeCaka sa polomljenim rukama i repira, dobili smo kupone, koji nam trebaju brima 1odneSena _su u kliniku! Mnog-o- lakSe
slu~iti za nabavku hrane. Na te kupone ne
ranjenih i o,zlijedenih gradana rastjerano
dobije ~se nikada redovito, a kad bi se i do- je, a na mjestu dogadaja ostala je prazna
bilo, ta ~oHCina je nedovoljna za opstanak tr.Znica sa razbijenim prozo-rima i vratima,
Covjeka. No i te koliCine, koj.e su prbpisane, razbacanim klupama i iz.gubljenim to-rbica~
ne dobi1 se redovito. '0ni rijetki, koji ima- rna, cipelama i kupO'nima !Za krumpi·r o.d
jU
ju vremena i novaca (ustaSe, viSi dr.Zavni rastj,eranog svijet'a.
Cinovnici, veletrgovci i industri'jalci), naI dok »prije'ki sud« •osuduje na sflu·t Zebavljaju hranu putem »Sverca« i raznim
ne zbog pobaCaja koga Cine radi toga Sto u
pvotekdjama.· Oni imaju svega. Kod njih
s·e ne osj,eCa glad i oskudica. Nji•hove Zene dana&njirn prilikama ni·su u stanju .prehrane stoje u re·dovima sate i sate, kao Zene niu" svoju Zivu dj.ecu, dotle krvnik .· PaveHC
radnika, namjeMenika i malih obrtnika. Vi, sa svojim zvjerskim horda~ma ubija trudne
koji xadite po cijeli1 dan u tvornicama i 1·a- l;eme i djecu o·d sectam mj,es,e·ci u mat~
dionicama, koji nemate komu da ,o.stavite rinoj utrobi. Dok »Sverc« cvjeta, i usta,~-ke
va·Su dje-cu i .dam, morate uzalud Cekati po bande j.edu narodnu mUiku, dok se narodu
trZnicama i duCanima. Zar vam se jednom ne da donositi u grad sa se1a Zi've.Zne na~
dogodilo, da ste se vratiH kuCi sa praznom mirn.ice navodeCi da Ce se zato pobrinuti
»gra.dska aprovizacija«, dotle usta.Ski bandi~
k,oSaricom, a vaSa djeca 'osta1a gladna l
ti razgo-ne pu.S,Canom vatrom okupljeni naTaka su i ovaj put trebali gradani dobiU rod-, k·oji Ceka da mu s-e dadu ·obe.Cane, za Zi·
jucer dne 23. o. mj. 25 kg krumpira i to na v-ot najpotrebnije namirnice!
poziv upravnih vlasti. Na mjestu dij,eljenja
u Branim.i'rovoj ulici sakupilo se po prilici
Gradanif
ol\io osam do deset tisuCa Zena, djec.e, staraMjesto slobode dobili smo tarnnice i strica i starica ... I dogodilo se sa krumpirom jeljanje, mjesto blago·stanj.a dobili smo glad.
isto ,Sto· i sa maSCu, i ,ostalim Zivotnim na- To su vam ustaSka, obe.Canja. Stotine· i UsuCe
mirnicama. Umjesto da svi· gradani dohiju ljudi,. pravi sinovi naSeg nar-oda, le'Ze dan·a·s
odredenu koliCinu krumpira, ap11ovizacija je u ustaSkim zatvorima i lo:g•orima ili pod ,zepodijelila samo oko nekih par stotina dozna- mljon1 na raznim »Maks-imirskim ciglanama·«
ka na sa:v taj okupljeni broj gradanm Pre- nakon Sto su do krvi muCe-ni i na vatri pavareni narod, koji• je Cekao ;ad pol noCi' do ljeni ·od Zivotinjskih -spod:a1ba ustaS-a. Oni
o-ko 9 sati ujutro, poCeo- se buniti i psovati le.Ze samo za to, -&to :;;u svomu narodu Zeljeli
okupatora Hitlera i Musolinija i njihove dobra, Sto su s·e borili protiv na-silja, p1~otiv
sluge ustaSe, kliCuCi p~oHv rata i gladi i izroda nwSeg naroda, ustaSa i razhojnika
traZiti .da se svima dade obeCani krumpir. PaveliCa, protiv imperijaHstiCkih pljaCkaS-a
I dok su njihovi mu.Zevi, braCa, s,estre i ma,j- iz Berlina i Rima, po Cijem nas je nalogu
ke radile na pol gladne u tv~ornicama, radi- opljaCka-o bandit PaveliC! Za ovaj »no.vi pooiiicama i uredima, a -djeca kod kuCe prozebla redak« kundaka i trudnih Z·ena i >>Zelje,znih
-i gla:dna <J.Cekivala svoj e majke· da dodu sa kuglica« u tijelo naSeg naroda krivi -su oku~
1numpirom za njih, dotle je p~olicija po na- patori i njihoV sluga krvnik ·PaveliC sa- svo~
logu zlotvora i krvnika PaveliCa pucala iz- jim zvj-ei"skim ustaSama. I dok naSe · majke,
. nad glava dkupljenog svijeta, juriSajuCi na sestre, oCevi i djeca dobivaju u naS,aj lije~
nj, razgoneCi ga puSkom i kundakom. U str- pO.j ·qomovini" kun.d.ak ·u leda i kuglu u Celo,
ci deset tisuCa - ljudi, gladnih i izmuCenih, dotle na,_Se sinove ti plaCenici: mobiliziraju i
zgnjeC ena je i na mjestu umr- prisilno Salju u borbu prOtiv napaC.enog na~
l.a jedna sedam mjeseci trudna roda u Bosni, koji j,e na poziv naSe Partije
83
�. --;
Dokuntent 60
ustao da sa puSkom u ruci brani svoj dom,
svoju east i porodicu od ovih pljackasa. Ustao je da se bori za jednu sretniju i bolju
bu-durCnost nas sviju. Ti plaC.enici hoCe da
nas silom po,Salju za- raCun Hitlera na naSu
braCu Ru:se, -lwji se herojski bol'e· u redovima sliwne Crvene Armije i zadaju posi}ednje udarce faSistiCkim uljezima. Nas se prisiljava da mi· zaCepimo svojim tijelima rupe u zardaloj i rasklimanoj hitlerovskoj rnaBini, koje je nrupfavila herodska Crvena Armija! Vi, gradani, t~ebali biste po zelji bandita Pav-eliCa davati sv-oje Zivote zato, da
biste stanj.e pljacke, uboj8tva i glad1 na raCun okupato:fa Cim viSe p~oduljili!
Na~a je zemlja bogata. Mi ne bi trebali
da gladujemo. No mi gladujemo zbog toga,
---jer je: s-luga Be-rlina i Riln-a, ubica PaveliC,
rekvirirao Zito stoku i .sve ostal·o po naSim
selima, i izv·eiZ;O za Njema.Cku i Italiju. Hrani na~e -·neprijatelje, koji su pregazili naSu
zemlju i hoce da iskorUene nas narod. Zito
je od se'ljaka rekvirirano po 430 kuna i P•O
toj cijeni dato neprijatelju, a mi m1oramo
da jed-emo kuruZnjak, pa i njega nema dovolin<>.
Gradani!
Ne odazivajte se u protunarodnu vojsku bandita
PavdiCa! Stupajte u redove narodnooslobodilaCke
partizanske vojske! Krv nafodnih boraca i nedonoSC-ad zove na 'Osvetu!
OSLOBODENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE UOcl TREcE NEPRIJATELJSKE
OFENZIVE -
TRAVANJ 1942.
Majke i zene!
Ne dajte da vaSi sinovi ubijaju isto takove majke kao Sto ste i vi po Bosni, Lici, Kordimu, Gorskorm Kotaru, Za,gorju i Slavoniji!
Ne dajte ·svojim sinovima u rprotu~rodnu vojskru! Ne dajte da ·se muka- naSeg naroda izvo.zi neprijatelju! Zahtijevajte ishranu dostojnu- Covjeka!
DOlje ·krvnik PaveliCl
•Arad
TEMISVAR
@
~-">-
·l-.
JSKA
Van s -Okupatorrima!
Zivili naSi hrabri partizanil
Zivila K.omunistiCka partija Hrvatske!
U Zagrebu, 24. ozujka 1942.
Mj-esni komitet
KomunistiCke. partije Hrvatske
1
Dokument se nalazi u arhivi CK S:KH.
01_
.c:
Dokument 59
(j)
DEMONSTRACIJE zENA U SPLITU
Clanak iz »NaSeg izvjeStaja«, glasila PK KPH za Dalmaciju hr. 137, od 2. travnja 1942.
Tako naSe Zene ustaju i demo.nstriraju
Iz dana u dan_ -vidimo sve nove i nove
protiv mrskih okupatora. Tai<lo je u cetvrtak
znakove propa:danja Citavog v-ojn-og- i civil- 27. III. nastala na pazaru demonstraciia. nag fasistickog aparata. Jedan od najociti- Nepo.s11edni povod za dernonstracije bilo je
jih znakova pro-padanja faSizma jest sv-e v-e- to, .Sto su karabinj eri Zenama ispred nosa
Ca- glad. Tek smo -hili doZivjeli sniZenje kru- o~dnijeli jedino povr6e, koje je bilo na paza~
ha na 16,50 dkg, a vee je opet jadni Duce ru. Zene- su ustale Pl'Otiv otima-Ca, traZ-ile
ponovno morao gov·oriti o stezanju kajiSa. viSe hrane, viSe kruha te klicale: »Van sa
Za taj sv<>j hrabri gov-or dobio je Hitlerovu fa.Sistima, van s okup,8.torom« l U demonstrapohvalu. U Bakru se vee d>obije 5 dkg kru- cijama je uCestvovalo oko 200 Zena. Narod
ha, a na Susaku pocam od aprila 10 dkg. . j-e toplo poz.dravi-o o-ve Zene·, koje su prve u
Splitu digle glas protiv izgladnjivanja naN~S narod ne Ce da trpi avo izgladnjivanje
za volju Hitlerovih osvaj~:Ca. NaB l)arod zna seg naroda. Naprijed zene! Hrrubrije, ofenzivnije.t
tko je krivac svemu zlu.
1 Ne samo u :Splitu, n~o i u drugirm mj.estima
Dalmacije, demonstrirale su Zene protiv iz,gladnjivanja. Tako su ·se Z.ene iz opCine Mwkars'ke skupile
pred opCinskim poglavantvom i zahtijevale h:ranu, ·
koja se veC dugo vremena nije davala. 1;andari i
ustaSe pokuSali su Zene rastjerati,· no nisu uspj-eli,
i .Zene su u gru,pama dalj-e demonstrirale. Zene .-su
demonst-rirale -i u Sibeniku, u Starigradu i u KomiZi. U KomiZi, u · t'vornici sai'dina, u kojima su
radile ponajviSe Zene, vrSile su radnice sabotaZu
84
stav}jiajuCi galicu ili 1ueke kiseline u konzerve i tako
ometale .proizvodnjru, _Koja je hila narmijenjena za
okupa·to•ra. Tim akcijama -rukovodile tSU Neva. Vitalit: i Vinka MarinkoviC. U Dufbr.ovniku, poSto se ZiveZne namirnice nisu_ dijelile veC nekoliko mjesec~
poCeli su Talijani diieliti .hr.anu samo onima. koji su
hili upisani '1.1 faSi-stiCke organizacije. 2.S. II. 194'2.
Zene sru demonstTirale pi'otiv tog izazivanja, navalile
na optinu i zahtiievale hrahu. u demonstraiijama
u Dubrovniku sudjelovalo je preko stotinu Zena.
�Dokument 62
Dokument 61
SMRT DRUGARICE LJUBICE GEROVAC
PISMO HANE PAVELic IZ ZATVORA U ZAGREBU TRAVNJA 1942.'
CJa.na.h iz >JLif:ke Zene u borbiH, glasila 4FZ za Li!w, br. 2. 1942. g.
Ljubica Gerovac
Ovih dana je u borbi sa usta.Sama poginula drugarica Ljubica Gerovac, Clan Antifa,SistiCke fronte Zena, Clan KotarSkog komiteta KomunistiCke Partije Hrvatske za kotar
Brinj-e, jedan divan primjer Zenske borben•osti i svijesti.
KCi siromaSnog liCkog sela, drugarica ~ju
bica je rano stupila u Zivotnu bnrbu. U ranoj
mlado-sti vidje,la j·e svu bij.edu i teSkoCe m'ukotrpnog Zivota liCk·og s·eljaka, i muCan Zivot
liCke se1ljanke. VeC tada se zakle-la sebi, da Ce
sav svoj Zivot provesti u radu, u borbi za
prava ·potlaCenog. radnog seljaCkog svij.eta,
naro·Cfto Zen_sl{rQg.
Skolovala se sama. Studirala je u Zagrebu.
Vide-Ci nepravde danaSnjeg druStva, prilazi ra:no radhiCkOm pokretU i po.staje Clan KomunistiCke Partije, Sve svoje snagce daje· za
pravednu stvwr borbe radnika i s-eljaka. Sara:duje i piSe u ».SeljaC-koj misli«. Policija ju
neprestano proganja radi njezinoga rada.
Ljubica je svalkog Casa·u zatvoru.
Dolaskom na vJa,st fasistickog s!ugana, krvoloka PaveliCa, drugarica Ljubica ·udlazi u
svoju Liku. Prva misao njezina; kao Clana
KomunistiCke Partij·e, kao vjerne k.Ce·ri sv·oga
naro-da, bila j.e, da ·orgallizira narod svoga
kraja na oru.Za.ni otpor. ·zato razvija najZivlju
dj.e.latnost i zajedno s pokojnim druwom LovinCiCem1 i ostalim., osniva prve partizanske
logore u okoli-ni Brinja. Pored org3Jn:Lzova:rija
borbenih o-dreda, drugarica Ljubica j~e radila
na O·rganizaciji omladine· i z.ena. Osjeti1a Je
sve ,gtrahote faSistiCkog ro}lstva i svu krv,
koju je fasizam prolio u Lici. Zato je najbolje
razumj.ela Ze-ne s kojima je radila. NaroCito
je nastojala da p·ove:Ze srpske i hrvatske Zen,e
u borbi protiv zajedniCkog neprijatelja
protiv faSiz·ffia.
U borbi kod J eze-rana sa ustaSkim banditima, p3.1la je· ova hrabra Hrvatica,. Smrl naS·e
Ljubice je· bolno odjeknula u Citavoj olkolini,
Zali ju mal·o i velliko, srpski i hrvatski narod,
a naro·Cito Z·ene, koje su u njoj izgubile divnog druga i borca.
Hitac koji je· usmrtio na.Su drugaricu, nije
pO'go-dio samo nju, nego i sve nas. Zene Like.
Zene Like, srpske i hrvatske·! Osvetim•o
smrt na,S•e drugarice Ljubice Gerovac! UniStavajmo fa\SistiCke okupatore i nj·egove ·s-Iuge, osvetimo m•u se za sve suze i krv, za svu
sramotu i uZas.
!VIi Cemo dovrSiti Zivotno djelo drugarice
Ljubice Gerovac, o-stvarit Cem·o jedins.tvo srpskih i hrvatskih zena LLke u borbi protiv
faSizma i svih ne·prijatelja radnog naroda.
Slava drugarici Ljubici Gerovac!
1
Ivica LovinCiC
Zlata i ja2 uhap.Sene smo u mom uredu u Casu, kad je Zlata bila kod mene. DoSli su
samo mene hapsiti. Neka se Vlado 3 vrlo Cuva, jer na ust. polic. svaki agent nasi s·a sobom
njegovu sliku. Dvije njegove sliCiee nade-ne su ko-d Zlate, a na policiji .su ih p•ove.Cali i
umnoZiH. Kod kuCe ~su mi naSli u duploj ta.Ski javke za Sarajevo i to od IVIaltera (fli sliCno) iz Tvrtkove ulice, jav . .Zemun, Grobljanska u1ica, za Beograd, Hilendarska ulica, za
Lju.bljanu, Askerceva ul. (stara javka) i dvije jav. na granici talij. SJ.ovenije. Nasli su
s.ve raCune ·od augusta do decembra, slike Svabe, neke djevojke i navodno VariCaka (to
kaZu oni) ._ Te slike primila sam u duplo a od ·Sv. u troduplo da se izrade legitimacije.
Slike· ·sam dala Covjeku iz remize a po j.edan primjerak tih slika nad·en je k·o-d mene.
. .. Zlata je otprilike pred mj,esec dana otpremljena u logor. 4 Moji nastoje svim
silama putem nekih V'€'Za da me izvuku., ali izgledi su slabi. 5
terijal predavan je ili direktno iz ruke u -ruku, na
ulici, u kuCnim veZama, ili se ostavljao i podizao
na odredenim javkama, bilo u privatnom stanu ili
nekim duCanima i radionicama. Taka je javka za
kurire iz Slavonij~ hila od 1942. do, 19-44. g.
kod drugarice- EmiCe (prezime ne Znamo) PadovCeva ul. 4, podrum desno, zatim kod Stele PavkoviC u trafici, AdZijina ul. 5 (bivSa RadiSina ulica),
zatim kod ]osipa Juraj, postolara, VlaSka' ulica 73,
dvoriSte, kod Ljudevita Bla-.ZiCko, ;po·stolara, Balkan
pro1az, Branka KuboviCa, CrnCiCeva 44 I. ·kat, Mladena KuiboviCa, Bo.Skovi.Ceva ulica 17 ,, ·kod oml.adinke u kniibri ~~Ra-dit« na IliCkom tr.gu, kod Ante
i Stefice MartirnoviC, DomjaniC-eva ul. 23 i kod mnogih d!'Ugih.
3
Vlado PopoviC, tada sekretar CK 'KPH i dan
CK KPJ.
1
' Zlata SegviC i Hana PaveliC odvedene su u logor_Stara GradiSka i tamo ubijene koncem 1942. g.
" Pismo donosimo u' izvacima.
Zlata SegviC
1
2
Dokument se nalazi u arhivi CK SKH.
U 1942. g. na vezama i javkama najvi.Se su
radile Zene. Hana PaveliC i Zlata Seg-viC Nora
radile ·su tokom 1941. g. sve do svog hap.Senja 14.
I. 1'942. g. na javkama i kao kuriri na ve.zama Cianova CK KPH i CK KP.T •sa .p-rovincijom, Beogradom, Slovenijom i t. d. Kao kurir u 1941. .g. ·ra:dila
_ie i Dobrila JuriC, ·Ciji _ie stan u SrapCevoj ul. 3 sluZio kao stan za ilegake. Nevenka TepaVac bila je
v-eza za ,pohu izmedu Povjerenstva CK KPH
greb i Glavnog Staba Hrvatske. Neda ProhaskaRukavina odnZavala je veze i 'hila kmir kod Po~
v_jerenstva KPH Z<igreb pd 1942. do 1944. g.
Ona _ie odr.Zavala veze ·sa OK Cazma, OK Zagreb,
OK Krapina, OK VaraZdin, Slavcmijom, II. O,perativnom zonom, Glav·nim Stabom Hrvatske i Slovenjjom. Kaq kuriri izmedu MK Zag-re·b i Povjerenstva CK K!PH u Zagrebu radili! su u 1942. g.
Zora AhmetoviC, Ema CekuriC, I vanka BakraC, Anina Tompa i mn'og·e druge. PoSta i propagandni rna1
85
za-
87
�Dokument 63
PROSLAVA PRVOG MAJA U LICI
C!anak iz )>tene u b01·bi<<, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942. g.
Biram Citave Like u naSim .'oslobodenim
kotarevima, kao i selima, proslavlje-n je Prvi maj, naS veliki praznik, kao nikad u historiji Like. J-o,S uoCi Prvog maja na svim
vrhovima plamsale su vatre -i vijale se crvene zastave, koje su palili naSi drugovi,
dmgarice i omladina. Isto take, p!amsale su
va:tre i vijale se crvene 'Zastave, zastave- ..slobode, i u neoslo.bod·enim hrvatskim -selima.
Na dan Prvog maja, u odre·deno vrijeme,
okupile su se sve naSe organizacije, koje
pripadaju narodnooslobodilaCkoj borbi na
o.dredeno mjesto, noseCi. crvene zastave, te
nacionalne i pa-rtipans-ke sa petokrakom zvijezdom i razlle parole. NaS.e organizacije
AOZ dov.ele S"\1 -rna:su Zena veseHh i z~dovolj
nih na pi-o·s'lavu Prvo·g maja. Na: sv·eCanoj
manifestaciji su govorili· predstavnici: predstavnik K·olnunistiCke partije, pre-dstavnik
v<>jske, predstavnik N a~odnoo.slohodilackih
od·bor~, predstavnik omladine, predstavnice
~eila i drugi.
U govorima iznes·ene su ·S·Ve
potrebe narodnooslobodilacke borbe, kao i o
svim tegobama, koje pf'ied1 nama stoj.e. 1\!Ii
Zene znamo da faSizam, ta najveCa ku.ga CovjeCanstva, skuplja oka· sebe sve izrode, izdajice il,a~S,eg naroda, Cetnike, ustaSe, skuplja ih protiv narodnooslnbodilackog pokreta.
Medutim nama je jasno, da se n_flr>odnooslobodil&cki pokret vee toliko rasplamsao i da
ne Ce prestati do konaCno·g istjerivanja faSistiCkih okupatora i uniStenja Cetnika,
ustaSa i svih narodnih neprijatelja iz naSe
zemlje.
Na proslavi Prvog maja zadovoljstvo
svih bilo je ogromno. Klicalo se je KomunistiCkoj partiji kao. ,organizatoru narod-nooslobo,dilacke borbe, klicalo se drugu Sta,
ljinu, Crvenoj Armiji, Sovjetskom Savezu,
narodnooslobodilaCkoj horbi, naSim hel'ojima partizanima, AntifaSistiCkom frontu Zena, je·dinstvu srpslmg i hrvatskog naroda
i t. d . .Srpske zene Like narocito je ves.elilo,
kad su na proslavi Prvog maja vidjele veliko
uOe.SC"e Zena Hrvati.ca. One su oduSevljeno
nosile crvene i hrvatske zastave. VraCajuCi
s:e zadovoljno kuCi, one su ponij-ele s·oborn
saznanje, da je naSa borba prava nar·odnooslobodila.Cka borba, borba, koja se vodi za
oslobodenje srpskog i hrvats'k'og nar.oda od
fastistickih razbojnika i njihovih slugu ustaSa i Cetnika.
MJ Zene Like pokazale smo na proslavi
Prv·og maja, kako. vjerujemo u sv,oju· organizaciju AFZ i u put, koji nam je pakazala
KomunistiCka partija . .Zene :SU nosiloe zastay,e, svoje pa•role i najviSe su klicale svojoj
KomunistiCkoj partiji, SVIJesne, da Ce se
pod njenim rukl)vodstvom O·sloboditi faiiistickog ropstva i ·doCi do pune svaj e slobode
i ravnopravno&ti.
Mi Zene, koj e smo se organizirale i uj·edinile u AFZ, treba da se poveZemo sa hrvatskim ~enama, koje. joS i danas Zive u
strahotama faS-ist'iCk,og terora, ustaSa i Cetnika. Mi moramo da im poka.Zemo put, put
naSe organizacij.e, jer samo u Cvrstom jedinstvu moZ.emo da dode·mo do narodne slobode
i na,sih prava. Te zadatke postavlja pred nas
narodnooslobodilaCka borba, i mi ih moramo izvrSiti. Mi smo svijesni toga, ·Sto spr.ema razboj"niCka ·CetniCka banda nevinQm hrvatskom narodu. Mi ne Cemn dozvoliti pokolj nad nevinim hrvatskim narodom, kao
Sto su to ustaSe Cinili sa srpskim riarodom.
Sav onaj reakcionarni olo·S, koji je okrvavio
no.Z bilo nad s.rpskim ili hrvatskirn na:rodom,
m-i Cemo nemilrosrdno kazniti. Danas je nama jasn-a saradnja u&taSa i Oetnika pod okriIjem Hitlera, Musolinija, NediCa i PaveliCa,
tih smrtnih nep:rijatelja Brpskog i- hrvatskog
naroda.
Mi Z.ene, koj~ smo ve·C organizirane, rooramo- se _povezati sa h:rvatskim Ze-na•ma i
osposobljaVati ih 'Za naSu organiza'Ciju i narodnooslobodilacku borbu, te preko njih pove-zati i hrvatski narod Like. To su zadaci,
koji se postavljaju pred nas. 0 tom svemu
govoreno je na proslavi Prvog maja, i zadatke, koji su pred nas postavljeni, mi Cemo i
izvrSiti.
1\!Ii .Zen:e Like proslavile s.mo ave g.odine
Prvi maj, kao nikada u1 histo·riji Like, i zaklele s·mo se, da 6emo izvrSiti sve zadatke u
kori,st narodnoo.SlohodilaCke -horbe, koji se
postavljaju pre-d na.Su organizaciju. Mi smo"'"
s-retne, 'Sto smo sa ostalim slobodoljubivim
narodima zaplivale u dubine narodnooslohodilacke -horbe.'
Proslava I. maja u Titovoj Kor.enici 1942. g.
1 Na velikom prvo-majskom mitingu u Korenici
u ime AntifaSistiC"kog fronta Zena Like govorila je
Jela Bil:aa1il:. Na -mitingu je, pored bataljona »BoZidax AdZija«, uCestvovao i I. proleterski 'bataljon
Hrvat.ske. To je ostavilo dubok dojam na narod
toga kraja, koji j·e ta.da po prvi put vidio svoju_
vet:u, dobro na·oruZanu jedinicu.
89
�Dokument 65
Dokument 64
PISMO AN:DELIJE GUi!Ic OD 13. V. 1942. 0 ZVJERSTVIMA USTASA
OSLOBO:DENI TERITORIJ KORDUNA POcETKOM SRPNJA 1942.
PRILIKOM NAPADANA PETROVU GORU
nisu ni
Toga dana vrSili su ustaSe napad na Pe- lju. Zene su se hrabro dr:Zale otv,orile usta, samo su djeca plakala i vikala.
trovu Goru sa jakim snagama.l Narod iz
okolnih ·sela Petl~ove Gore, kad je opazio Dru.garica Milica Napijalo iz Kupljenskog
iJ,staSke hO'rd·e, razbjeZao se na· sve strane, hrabro je p<>vikala: >>Kad koljete, koljite«. A
jer je svako znao Sta Ce mu se doioditi, ako ustaSa s·e ·okrenuo i ljutito rekao: »Jo-8- si
ostane kod kuCe. Pa i ja, bojeCi se tih bandi, Ziva, majku ti srpskur«. Udario je joS nekopobjegla Sam ·od kuCe i sakrila s,e, u Sumi liko puta noZem u leda -sa hvalisavim rijesa o·stalima, mi,sleCi .da Cemo tu naCi sklo- Cirna »To je ustaSka ruka«. Kod klanja su
niSt3. od krvnika. Mi smo se prevarili, ani ogledali svoje ·no'Ze i g()vorili: »Moj je noZ
su nas .primijetili j radosno povikali opaliv- tup«, »Gledaj kakav je moj«. Kad ·SU pok!ali,
Si tri puta i:z puSke: »Eva ih«. Nama je svi- onda su otiSli pjevajuCi, kao da su uCinili
ma bilo jas-no, .sto nas s-ada Ceka. Mi Zene ne znam kakvo junaCko djelo zaklav.Si nas
,povikale smo »Nemojte pucati - to su Zene Zene i djecu. J ~-dan od njih joS je rekao:
/ i djeca«. Oni ·Se nisu Dhazirali na t·o vee po- »JoB bi tre-balo baciti medu njih bo·mbu«, a
vikaSe ka·O razdraZ.eni psi: »Ruke ·u vis«. Mi drugi opet kaZ·e: »Taman j-o.S na njih troS-iti
bombe, a Cemu onda bonibe·<<. ·KonaCno od u.
smo ih posluSali, i odmah zatim su nas rasNakon cetvrt sata djevojCica od 12 godiporedili da ideJ!l•O jedno za drugim. Tada s-u
na, Ankica Napijalo iz Kupljenskog, taka·
nas poStrojili u red i pl'egledali ko Sta ima.
IzvrSiv.Si pretres, o-stali ustaS-e su oti-S·li, a s der izhodena noZe:rri nekoliko puta, ustala je
nama je .ostalo 1'0 ustaSa. Oni su nas p.ove- i sjela te upita: »Ko je· Ziv ne'ka ustane da
bjeZimo«. Tada je ustala Haj,din Dragica
zali 4 po 4, svakog za jednu ruku. U toj tustara 16 godina (umrla je nakon 10 dana).
Znoj p·ovorci bilo nas je 28 Zena i neSto- dje~
ce. Kad smo bili tako svrstani, oilda j.e sat- Poceli su se javljati jos neki, koji su bili
nik reka:o jednom ustaM: »Sprovedi civile·«. priklani, a medu njima sam bila i ja. Mi
Znale smo Sto kane s nama, ali ipak ovako smo dobile ubod za vrat nedaleko malog
povezanim re'kli su na:m: »1Ci- Cete pred jed- mo-zga, i j1oS nekoliko ubo.da u leda i glavu.
nag pukovnika i onda svojim kuCama«. J.e- Tada su Dragica i An'kica uzele ilZ dZepa komad stakla i poOele re·zati uZ·e, kojim smo
dan ustaSa iSao je pred nama, a drugi za
nama. Vo.dili su nas · u jarak »M·etaljak« u bile povezane. Zavile smo si rane, onaka ruPetrovoj Gori. Odveli su nas nekih 20 me- SeCi se zbo.g gubitka krvi i bolova, provlaCile smo se kr,oz Siblj-e da ponovno ne padnetara od puta. UstaSa, koji je i.Sao pred nama,
sjeo je i rekao: »Da s-e malo odmodm, i mo u Sake qsta.Skim krvnicima.
Medutim naSi hrabri partizani u sv-om
onda Cemo- krenuti dalje<<. Okrene se prema
junaCkom proboju -obruCa u Petrovoj Gori
nama i reCe: »Da li imate Sto _novaca«? O.dgov·orile .smo da nemam-o, j er smo bile pre- prisili'li su ustaSku gama.d da napusti Petro-.
traZene. Tada j·e pala za·povijed: »Lezite«. vu Goru.
Seljanka Andelija GUSiC
Govorile smo im »Nemojte nas«, ali oni poiz Radmanovca
vikaSe ponovno- Sta Ce biti. P.oCeli su da ko1 U toku
proljetne usta~ke ofenzive 1942. g.
na Kordunu, usi:aS·e· su nastojali uniStiti pa·rtizane.
u Pctrovoj Go·ri. Krajem oZujka i pOCetkom travnja
izvrSili S'll nekoliko napada na partizane u Pe-trovoj
Gori, n(} 'bez uspjeha. Tada su se ustaSe tokom
svihnja ·S-tali pripremati za potpuno uniSt-enje padizana, pa su doveli znatna pojaCanja. Zaposjeli su
sve veCe uzvisiOe oko Petrove Gore i ukopali se na
njima, i tako izvana opas-ali P.ctrovu Goru, a 9. V.
_iedan dio njihovih ·snaga krenuo je prema unutraSnjosti Surne. PoSta je u sukobu s rpa-rtizanima kod
.Sdakove Poljane neprijatelj_ imao' veCih gu'bitaka,
dovukao je -on pojaCanja sa svih strana - od Karlovca, Vrginmosta, Topusko.ga i Kladu~-e, i s.ad je
zapoCelo sist-ematsko pretraZivanje Petrove Go·re.
UstaSe su ko-d -t-oga nernilosrdno klali i ubijali sve
civilno st·anovniStvo, na koje su naiSli. Narod je iz
sela sa ruboVa Surme bjeZa-o- pred. U·sta~kim t~ro-rom
sve ViSe prema sr-ediStu Sume, 6kci ri j-eke Ra-donje,
gdje su senalazili i -partiZani. Neprijatelj je svim
.sna.gama napao taj centar, u kojem se nalazilo oko
90
700 partizana i na hiljade golo·rukog naroda, Zena,
djece i staraca, koji svi ve-C dani-ma nisu niSta jeli.
Neprijatclj-ski avioni ba·cali su u i-sto vrijcme letke,
pozivajuCi na-rod ·na predaju. NoCu 13. V. 1942. g.
kreCu ,partizani .da izvrS·e pro'hoj (}bruCa. Jedan dio
snaga probijao se prema Bil;-6gu, VojniC-k-olo·dvor'll
i KljuCaru, a drugi pr-ema Ma.ga-rCevC'll. Proboj je
uspio zahvaljujuCi besp·rimjernom junaSt'Vu partizana. U tim borbama ne,prijateli je imao velike gubitke u ljudstvu i materijalu. No u -to:ku tih ·botba
ustaSe su u P·etrovoj Gori poubijali preko 600 Zena,
djece i sta:ra-ca, a· .kod probijanja obruCa zapalili
u -selu VojiSnici u kuCama preko 2·00 Zivih ljudi. U
ovim borbama doSla je do izra.Zaja jaka pov,ezano.st
partizana i naro·da, koji ·SU u svemu porhagali ~voje
berce. 0 tom sviedoCi pismo CK KPH. upuCeno Centralnom Komitefu KP J, u kojem piSe: ~~ ... 2ene su
po s-elima pekle hljebove i pod cijenu smrti odlazile
u Sume i ostavljale hljebove na injestima, gdje su
se nadale ·da Ce prol:i partiz<ini. PaTtizini su zaista
po drVe6u ,nalazili peCene- hlj-ebove.«
• P/sarov/no
• lJrogon!Ci
LEGENDA: fJi
•• granica Korduna
111111 oslobodeni
ferlforf
e '
• W-IAC
.
0
5
10
\
• 7/TOVA KOREN!CA
~
"'
�Dokument 66
. PISMO ANKE BERUS OD 14. V. 1942. CENTRALNOM KO!VIITETU KPH
o POLITICKOJ ·siTUACIJI I RADU U KASTA VsTINI, RIJECI I ISTRF
2 jedinice i njima je takoder objasnj.ena PGtreba mobilizacije. Tako isto je trebalo poDragi drugovi,
taknuti pitanje· spremanja · robe i hrane· i~
pred osam dana do.Sl.a sam sa .sekre;arom kuca, da se sprijeci pljai\li:a Talijana. Da b1
KK Rastav u Kastavstmu. Stan-]e nase or- . se sve to lakSe i brZe objasnilo narod4-, odr- ·
ganizacije u tom kotaru j,e ugla~no~. zado- Zali sm.o naj-Sire· sastan-ke Po· selima, na ~o
voljavajuCe.2 Part. org. ima 11 Jed1_:nca sa jima je pri;sustvovalo sve: i muSko i ~~nsko
42 Clana. Postoji kotarski NOO <Jd 5 clano~a, i starG i mlado. In teres je bio •ogroman 1 ·d·ok
i ani imaju pododbore i povjerenike P'O. sv1~ smo· bili na je·dnom· sastanku, d'olazili ~~- v·e.C
selima i zas·eocima. Oformljena posto:e' tr~ delegati iz drugih sela, da n~s- ob~v.IJ~-ste,
od-bnra A02;, ali su ,sve Zene obuhvacene ~ da su s.e vee i kod njih ]judi ,g\{uplll 1 .da
/sudjeluju u radu. NP smatraju Kastavc: nas Cekaju. ·Tako smo odrZali osam sastanasami kao potpuno legalizovanu. Skojevsk1 ka a na svakGm je sudjelovalo od 50-80
kom-itet takode·r post·oji i djeluje, samo nis.u os~ba. .Sve je proSlo u redu, iako_ .su ne~i
dG sada .znali kako da pristupe rad_u. To ~e bili na pala kilometra ·od ~alij~nsk1~ st;aza
uglavnom organizaciona mreZa, . all. rad. J'€ i granice. N a~nd j e sve pnhvacao, 1 vee -~'o
mnogo <Jbi!niji. C>jeli narod su?}eluJe ~nJ.o danas otislo je u logor oko 50 dr,ugova v•."e
zima i za NP i za NOF, o.d kuce do kuce se nego Sto se ranije 'O·Cekivalo-. U?pc-e ~e o tim
sa:bire hrana, odijelo," novae i to oko prv,oga sastancima toliko govorilo, da Je to- ~ak pro~
za NP a ·oko petnaestoga za partizane. NP drlo- u rUeC'ke fabrike, i radnici n~ Rije-c1
opskrbljuje internirane u Lo_vrani, i td P~ ispituju kako bi i ·oni magli da o~u u par:
ta tjedno nose tamo hranu, 1 to takG, da J-e Uzane. Narod je toliko jedinstven 1 po:r~~an,
utvrden red, po kojem\U -svako selo _zna, ~a da ne bih skGro vjerovala, da nisam VldJeia..
da je na re-du da spremi hranu -~a mternlr- Prihvaceno je i da se do kraja provede boJce. Od sakupljenog novca pomazu s-e-. neke kot trZiSta na Rije-ci i napuStamje rada u fafanliliJe, ali glavno se kupuje sve Sto J.e po- brikama. Trebat .Ce to raspolozenj•e ·od:zat~
.
trebno za partiza:ne i to se sve prena:sa sa a najvi-Se- Ce se -odrZati, aka naSi parhzan'l
Rijeke. Razumije se da kod toga radi o~ro budu vrSili veCe i jaCe akcije.
man broj drugova, a prv-enstv-eno· ·drugarlCa.
Dan prije moga odlaska Gvdje bili smG
U nar. oslob. frontu okupljen je cijeli narod. okruzeni od 500 Talijana.
. , . U zadnj·e vrijeme do]azi dGsta . C~
Ti isti Talijani - crnokosuljasi - d~u
sto talijanska vojska, blokira sela
p!Ja·c- g.og su dana pljackali i hapsili p_o '<;Xrobmka, pali i hapsi do koga do•de, ah nao-o? Stini i KastavStini i doveli »zaroblJe·~Ike-« ~a
se ve·C osigUirava, jer. Cim se vo·jska prl- Rijeku, i to da su muSkarci »Suma~~«,. a zebliZava:, muSkarci se sk1anj aju u skloniSrta: ne im nosile- hranu. Ovdje na RIJeCl sat;t
koja imaju u svak.:om, &elu sagradena, 1 informirana da je za tu kaznenu ekspedlgdje borave partizani kad su __na prolazu ciju na ».S~mare« bilo . po~upl~e~10 d-osta
u .8 e!u, i to su takad·er spreml'sta za hra- om·ladine iz Skala i fabnka 1 pr~slln? tam~
nu i ostale stvari namiJenj-ene partiiZanim•a. odvedeno. Oni tG rad•e radi toga •s·to Je anhPrvoga dana smG bili bas u selu, koje je _bi- faSistiCko raspoloZenje ovdje veliko, a tako
1-o blokirano, ali mi smo mirno spavah ~ is to simpatij e za parti.zane; pa hoCe da ~om
skloniStu, -ialm su karabinje·d bili u istOJ promituju RijeCane i prisile ih da. se' 1 kakuCi! Tako je sv•e organi.zirano da u -~6 snije bore, jer su s·eljaci prepo~nah s':·e 'ove
dana boravka u Kastav,Stini nisam' n1gdJe iz kaznenih ekspedicija. Medutlm to 1m ~e
Talijana vidjela. Na svim prelazi-ma pre-~o Ce poCi za rukom, jer su ve'C_kod prvog p·o~';l
ce-ste, -i po· danu i po no-Ci, _ st~~e i. o-bavJe- Saja mnogi izmakli sa tog posla, a poshJe
su
stavaju stalno o kretanju nepnJate!Ja. Od;-tog iskustva i vise.
zala sam gastanak sa KK i postavili pitanJe
N a Rijeci sam ve·C 2 .dana, a ·S'_utra Cu: po
mo·bilizacije. Oni su izvijestili da .Ce biti mosv-oj prilici na Susak. Ovdj.e se na .J?•:t. r~
guCa stvaino masovna mobilitz~cija, al~. s~
mo ako ode i dobar _broj parbJaca, koJl c: du nalazi veC '2 mjeseca drug, ko-Jl Je. b10
sela p-ovuCi, a da s,e za -sada na Z-ene prebaCl komandir u sus. !ogoru prije rasula. NJega
ostali po·sao, koji su oni obavljali. Tako smo je ovdje p<Jslao drug Rade iz. OK s~ Susaka.
i pnstupili. Odrzala sam takoder sastanak sa Ovdje je formiran MK od 3 clana 1 AOZ od
14. V. 42.
!
92
4--5 zena, te omladinski aktiv od 5-6 cianova. TaCa-n broj._ Clanova Partije nije moguCe sada dati. Part. organizacije postoje· u
tri najva.Znija ind. p·oduzeCa i to u brodogradiliStu, rafineriji p,etroleja i tvornici torpeda, a u f.ormiranju je kod trans.portnih rildnika. Osim toga po-s_toje 2 uliCna rajona, i
jedi:rlica, koja r'adi u tehnici. RaCuna se da
ce ostati oko 30 d·obrih partijaca. Rad je tek
u poCe·iku. IzvrSe11·e -su akcije za prvi m.aja:
baCeni letci. za graQ.anstvo-, a drugi_ u kasarne za vojnike, a mpladinci su ispisali parole.
Prip-remali su veCe akcije sabotaZe u fabrikama, ali je izvrSeno to- u manjem ra:zmjeru.
Prikup!janje za partizane i NP jo.s j<J uvij.ek
vrlo usl<o. Prihodi sve .skupa oko 250i0 lira
mjeseCno-. Partija nije ovdj-e joS uspjela da
organizadono poveZe i obuhvati sve one
antifaSistiCke mase koje ov.dje postoje. Ma.se su u tom· po.gledu· pred naSo-ni organizacijom. U fabrikama- se vrSi dnevno sabotaZa, kva,renje ma-Sina, uniStavanje materijala
itd., kod transporta isto. Nasi drug.ovi vide,
ali ne znaju, da se· p·ove.Zu sa tim borbenirn
radnicima, koji po- -svojoj inicijativi to rade.
Bila sam na sastanku MK i AOZ-a. Uspjeh
prvomajske akcij.e s letcima biG je dosta dobar, j er se osj etio u gradu rad partijske organiozacije. Zakljuceno je, da se prelm letaka
i -StamJle namijenje:fie specijalno radnicima
u ind. poduzeCima okupi oko ·organizacije
kao i .sprovada mobiUzadj a za partizane.
· Rad je dosta tezak i zato sto naci<Jnalno pitanJe nij.e u samom gradu centralno pitanje_.
Ne ra:zumiju skoro ni-Sta hrvatski, taka- da
Stampa mora biti preteZno na talijanskom
Hi bar u oba jezika.
U selima u okolici Rijeke (VGJ.o,sko, Lovrana i t. d.) postojala je nrganizacij'a, ali
1
2
Dokument se nalazi u arhivi CK SKH.
U drugoj polovici 1942. g. u Ka.stav.Stini su odlazili u partiz·ane 'SVi sposobni muSkarci, a negdje i
cijela ·sela (Kudelji, BrnCiti i dr.). Talijani su vr.Sili
teror i pljaCkali sela, ·odvodili porodit::e partizana u
internadju, no- o!l"ganizaciie NOB nisu vi.S·e mo.gli
razbiti. NaroCito se pojaCalo uCe-stvovanje i aktiviziranje Zena u NOO-ima, NP i ostalim organizadj.ama.
Mnoge Zene rade na terenu, ·kao Milka KuCit.
I vanka Sirola i ·drug e.
'Kastavske organilt-acije nisu odigrale samo znaCajnu ulogu u razvG-]u -NOB na tom kotaru, nego
i u pro·diranju i ·Sitvaranju or.ganizacije u Rijeci i
Istri. U to vrijeme postoji vel; partijska organizacija i -organizacija Zena u Rije·ci. To ·S'U ,prvi poCeci
rada i Zene ponajviS.e vde saJbirne akcije za partizane, odr.Zavaju vezu i" pnfuacuju materijal u Kastav-Stinu.
Sa ienama u Rijeci radi RuZa__ BukviC Ranka
Clan gradskog komiteta. Od najboljih Zena formirane su p-o rajonima grupe od 4 do .8 Zena, kojima
je sva pohapSena pred vise od mjesec dana.
Veze sa selima nisu prekinute. Prema kazivanju na.Sih seljaka, sva istarska s-ela saJna tra.Ze put i na.Cin da stupe u a:ktivnu
borbu protiv Talij ana i Zale · se na svakom
k.oraku, kako nemaju koga da ih pov.ede. U
srediSnjoj lstri oko Pazina poslan je iz Rijeke drug, koji je tamo formi.rao komitet i
3 rejona, tftJ organizacija broji v·eC oko- 40
partijaca. Prema njegovom izvjeStaju raspoloZenje za_ horbu je veli'lm, i treba Cim prije
pristupiti form-iranju parti:zanskih Ceta. ·_
Isto taka imamo d·osta dobru. organizaciju u
Puli i okolici. Tamo pripremaju ve-Cur sabota.Zu u arsenalu, form-irali su nekoliko-. ud·arnih
grupa i nakupili neilto oruzja. Kod Ilirske
Bistrice postoji grupa partizana veCinom
Slovenaca iz krajeva ranije· pripojenih Italiji. Oni su bili smjesteni u 2 lo.gora 68 njih.
Pred 3 tjedna opkG!ilo ih je 2000 Talijana u
jednom selu. Oni su se prabili, potukli 25
Talijana a 30 ratiili. Ali ipak je to djelovalo
taka, da je jedna grupa ~otiSla prema Vipavf,
da se stopi sa partilzanima, koji navodno
tamo djeluju, a druga grupa cak u Sloveniju, .Sada ih ima 28, i ani su svi dObro- naoruZani, svi imaju puSke i bombe, a veCina i
rev,olvet·e, te jedan _puSkomitr"aljez. Ugovoren j.e -s njima sastanak sa naSom suSaCkom
Cetom za par dana. Oni su imali veze sa slav.
partizanima, ali ,glabe i neredovite. Vtlo su
spremno pri.hvatili 'PO!Ziv saradnj•e sa naSomCetom. Hrane imaju Cak u izobilju, jer ih
sela dobrG snabdijevaju ...
S. F.- S. N.
Drugarski pozd·rav
Anka
ruko-vode: Valeriia BarhiC, Mila Zanchi, Lea Scrobo;gna, !Pepa 'BliZeviC, Sofija Perman, Roza Kirn,
Mici Labus, u Tvornici duhana drugarica StekiC i
Ma-rija Brnobi.C -Karbonjerka. Te su ,grupe djdovale
kao o·dbori, okupljale -oko -sebe drruge IZene, odrZaval'e ·S njima sillstanke, prouCavale .Stampu i organizirale sabirne akcije. Na taj na,Cin .ie bilo o'huhvaCen·o oko 180 Zena. Osim toga je oko 10 drugarica
bilo ,povezano .s organizacijom na SuSaku. Strah pred
neprijatelj.em, p_omanjkanje nacionalne svijesti i
utjecaj iburZoaskih autonomaSkih kru.gova polagano
se rrazibijao kroz -politiCko objaSnjavanje i akcije. U
kolovozu Zene uCestvuju u '!lkciji, u kojoj su bacani
letci, ·pisane parole i dignuto u zrak nekoliko nj-emaCkih kamiona. No nakon toga joe uslijedila velika
provala, •tl'hapSeno je 3'0 drt;Lgova, medu njima i Valerija HarbiC, OLga DraSCiC i njena maj.ka. Iako su
se Zene -upl.aSile, ipak se Qr.ganiza-cija ni je rasp ala,
nego su se Zene i dalje sastaiale i radile. Koncem
1942. radi veC oko 40 drugarica za NOP, U -rujnu
odlazi u partizane 'Ersilija Fran-cetiC.
93
�Dokument 67
IZ IZVJEsTAJA 0 RADU ZAGREBAC:KOG, KRAPINSKOG I VARAzDINSKOG
OKRUGA U RAZDOBLJU OD 10. TRAVNJA DO 15. SVIBNJA 1942.
CENTRALNOM KOMITETU KPH'
K o t a r Z a g reb: U sjevero-.zapadnom
dijelu ovoga kotara vodile su se partizanske
borbe od druge polovine aprila do 10. maja,
pa su veze ·zbog toga sa nekim partijskim
organizacijama u tom dijelu isprekidane.
Nakon v·o·denih borbi u Brdovcu i PuSCi, otpo-Ceo je masovni teror od strane ustaSkil:l
krvoloka. Re·Zim raseljava seljaStvo, a u njihove domove naseljava ustaSke krvnike. ~
Stvari se odigravaju- na taj naCin, da jednostavno dodu ustaS·e i v lasnik se mo-ra mo/lnentalno iz svog doma seliti bez da mu dadu
bilo kakvu oStetu, naprotiv mora svu pokret:nu kao-i nepokretnu imovinu ostaviti njima.
Seljaci tek djelomicno pruzaju otpor.
U istoCnom, juZnom i zapa.dnom dijelu
ovoga kotara rad partijske organizacije dobra se razvija. U _mno-gim selima na novo su
foTmirani ONOF Ciji se rad -sastoji u agitaciji i propagandi protiv okupatora i ustaSkih
bandi, na prikupljanju HSS-ovih pristaSa za
na:ro-dnooslobodilaCku borbu, kao i na raskrinkavanju vodstva HSS-a. Svi odbori ta-
koder sakupljaju priloge za fond NO, kao i
nar. pomoC. NaS politiCki uticaj na Siroke
m'ase seljaka sve viS-e raste i to radom na
liniji Narodnooslobodilacke borbe. Seljaci se
velikim dijelom opr·edjeljuju za borbu protiv okupatora i njihovih- slugu, a vodstvo
HSS-a j-oS uvijek stoji na_ poznatom stl3.novi,Stu. Seljaci se upravo radi takvog izdajniC:kog s-tava tog vodstva sve vi.Se ·opredj,eljuju na stranu narodne borbe.
Nadalje, formirani su novi odbol'i u dvije opcine po NP. Osim toga dobili smo lijepi broj simpatizera, a imade u OV·Offi' dijelu
kotara 6 novih kandidata.
Organizacija SKOJ-a u ovom dijelu kotara radi aktivno i dobra. Osnovani su u tri
opCi•ne SKOJ-evski aktivi, a ovi opet rade
na stvaranju Franta Mlade Gene·racUe, Do
sada im:.a uspj.eha u deset sela, gdje je rnasovno okupljena omladina u SMG.
Partijske jedinice se redovno sastaju i u
radu su od svng foruma konh,olirane.
K o tar Stub i c a: U posljednje vrijeme vodene su u Citavom kotaru partizanske akcije. Partijs"k!o Clanstvo i• ranije osnovani ONOF kao i simpatizeri podupirali -su
partizane uglavnom· sa hranom, obavje·Stavali ih o kretanju neprijatelja i po potrebi
ih sklanjali.
Elena Kolm-Missoni
94
Uslijed ovih borba, veze su s jednim dijelom o;yo,g kotara prEJkinute. Mnogi Clanovi morali .su u parbzane, jer im je prijetila
opasnost hapSenja, a ·ani koji su os•tali, nisu
uspjeli da svoj rad i dalje proS-ire i povedu
baS sada aktivnu horbu pr·otiv okupatora i
usta.Skih razbojniika, nego su se djelomiCno
pasivizirali. Veze su djelomiCno veC u.spostavlj·ene, i nastavlja se sa radom po liniji
Narodnoosl·ohodilacke borbe.
Teror reZima je ovdje takoder Zestok. I
ovdj.e_ raseljavaju seljake sa njihovih domova, kao t u gore spomenutim mje.stima. Hap·Se u masama, prebijaju i ubijaju seljake.
Seljaci su do sada dali slabi otpor. U
horbama, koje su oVdje vodene, hero jskom s·mrCu poginuo je marljiv
o dan partij ski drug Krkac
Ivan, c.! an, OK. Na,kon toga sto je
potukao 5 ustaskih razbojnika, bio i·e ranjen i• tako ranjen borio se dalje·, ali je konaCno umro. Gubij;kom KrkaCa, Partija gubi
jednoga medu naj-odanijim i talentiranim
drug.ovima. On je imao mnog.o uslova da se
:!.'azvije .u veonia sposobnog partij.skog funl{cionera.
K o tar Sam o b o r: Od progona koji ·
&u vrSeni u OV{)m kotaru joS prO:Slog mjeseca, rad se nije oporavio. Jedino u dvije OpCine otpoCel·o se aktivno sa radom SKOJ -a.
Osnovarii su novi aktivi, k,ojima su postavljeni zadaci, da rade na stvaranju SMG. Seljaci sve vMe prilaze narodnouslobodilaCkoj borbi. Napl!~taju izdajnicl<o v-odstvo
HSS-a i prilaze odborima NO borbe. Do sada
se javilo priliCno s-eljaka u partizane iz ovog
kotara. Vojnih bjegunaca imade prekO 260.
Taj bvoj sve vi·Se raste. I ovdje prijete ustaSki krvnici sa istj~rivanjem seljaka iz nji·hovih domova.
K .o t a r V e l. G o r i c a: U p-oslj ednj e
vTijeme' bila su dva sluCaja hap.Senja, te j·e
rad uslijed toga malo zaostao. Kotarski komitet dOsta se te,S~·o snalazi u -ovim prilikama, ali se ipak uspjeS,no pTovodi rad na stvaranju NOF. U sjevero-zapadnom dijelu kotara, gdje prije nismo imali ni.Sta, sada stojimo najbolje. Partijsko Clanstvo nak,on toga
Sto je Partija oCiSC.ena ,od raznih neprijateljskih ljudi, pora.slo je za 8 Clanova. Vojnih
bjegunaca u ovom k·otaru imade 367.
SKOJ se dosta slabo razvija. U posljednje vrijeme osnovana· su sve·ga dva nova
aktiva. Kotar.sko rukovodstvo .SKOJ-a jos
nije formirano.
K o tar S v. Ivan Z eli n a: z Pored
grupe dobrih si•mpatizera, osnovan je kotarski odbor NOF, u koji odbor su u.sli pristaSe HSS-a i bivSi Clanovi zaStite. M·edu Clanovima ·ovog odbora nalaze -.se ugledni i poSteni seljaci', koji su uvidjeli izdajniCko drzanj.e vodstva HSS-a prema NO borbi. I u
ov,om kotaru vrSi se snaZna diferencijacija seljaka, koji sve viSe prihvaCaju borbu
narodnog ·oslobodenja, a osuduju politiku
vodstva HSS-a. Osnova·n je jedan opCinski
odbor NP. Grupa SKOJ-evaca radi dosta
mlitavo. Do sada uspjelo joj je formirati
svega dva opcinska (odhora) aktiva SKOJ-a.
Ovi aktivi rade ,na stvaranju SMG, ali do
sada nema konk~€tnih rezultata ..
Krapinski okrug
K o tar K rap in a ::l Ract. u ov·om kotaru u posljednje vrijeme njj.e niS-ta napredova,o. Pr.odil'a·nja u tamo·Snja rudarska i
tekstilna poduzeCa ostala su bez rez.ultata
a to sve zbog toga, Sto je aktivnost tamo~
Snjih partijaca veoma slaba. U jednom dijelu -ov,oga kotara vodene su partizanske borbe. UstaSe su i ovdje poCeli tjerati seljake
iz njihovih d·omova, a naroCito u okolid Zaboka i Krapinskih Toplica. Seljaci ne daju
BeSlw Frutil:
sk,or-o nikakvog otpora ovom razbojniCkom
pothvatu reZima.
K ·o t a r P r e g r a d a : Rad u ovom kOtaru nije· nikakav. Nema ni partijskog Clanstva, ni odbora NOF. Imade nekolicina simpatizera, kojima ali OK nij.e ·znao dati pravilne zadatke.
K o t a r K l a n j e c : Rad partij ske organizadje u jednom .dijelu ovog kotara priliCno je plodan. Osnovani su u 5 sela odbori
NOF koji su svoj utjecaj proSirili na seljaCke mase. Seljaci napuStaju izdajniCku politiku HSS-ovog vodstva i pdlaze narodnooslobodilaCkoj horbi. UstaSa u ovom kotaru
medu seljacima gotovo nema. Formirana je
takoder jedna nova jedinica od 7 Clanova.
U nekim dijelovima ·ovog kotara takoder su
vodene partizansk•e borbe, pa j e i ovdj-e doSlo do raseljavanja Seljaka, k.oji su djelomiCno dali otpOr.
U BedekovCini vodene -su takoder Zestoke
borbe sa ustaSama i Za'ndarima, koji s·~ doSli
da hapse radnike i seljake. Sada su zbog
toga m-omentalnci veze raskinute, jer reakcija bjesni, i nemoguCe j·e· doCi u neka mjesta zlatarskog kotara. Ubijaju seljake i tjeraju ih iz njihovih domova.
VaraZdinSki okrug
K o t a r V a r a Z d i n :4 N akon vod.enih
partizanskih borba u ovom kotaru na.stala
s·u Velika hapSenja. Medu hapSenima nalazi
95
�pohapSeni su svi Clanovi oSim jedne jedinice,
mnogi su Clanovi u borbama poginuli.
Taka je i avdje rad zapea.
K ·a t a r N a v i M a r a f: Sa a vim kotarom, iako je bilo nare-deno OK-u·, joS uvijek
nisu .uspostavljene nikakve veze.
K o tar Ivane c: Postoji veza sa tri
simpatizera, no njima OK nije do sada postavi·o konkretne zadatke, rna da je na· to
bio upozoren.
Sa Medimurjem su joS uv-ijek slabe veze,
iako je u tu svrhu tamo upuCen j.edan Clan
OK no on se naskoro vrati-o neobavlj.ena
posla.
Do sada je dosta clanova partije paginula u borbama, kaje su se v·adile na Kalni:ku. Osim toga je u okolici VaraZdina poginuo clan OK drug Babic FID"rijan. On se
je borio junaCki, ali je bio pogoden- od neprijateljskag hitca i paginuo.
Rad po liniji stva;anja antifaSis~iCkOg
fronta Zena u ·ovim krajevima djelomiCno je
zanemaren, iako su mnoge seoske Zene dokazale u dosadaSnjim borbama, da se znadu
juna-Cki boriti. To naroCito vrij-edi ,za partizane zagrebaCkog i varaZdinskog okruga. U
tim vo.dovima bilo je seoskih Zena, koje su
pokazale primjer borbeno.sti i neustraSiv-osti.
U zagrebaCkom okrugu radHo se je i ranije i na tom sekt·oru ali uslijed nov•o nastale situacUe, taj je rad malo zaostao. Nastojati Cemo da se i na tom sektoru pokrene
rad s mrtve tacke ...
a
Roza BalaS
se mnogo partijaca. UhapSena su takoder
dva clana OK. Rad je uslijed toga potpuno
zapeo.
K.atar Ludbreg: I u ovom kotaru
provode se velika hapsenja. Od partij aca
kotara Dugo selo radila je ]elka Gluhak, koja jc
]_ 1942 ..g. formiran je prvi seoski od'bor AF2 u
doSla iz Zag-r.eba na taj teren.
Se 5vetama (kotar Za,gn!b). Tu su se ndom isticale
2 U kotaru Zelina, u d-rugoj polo-vici 1942. g.
Ljubica KovaCiC iz Sesveta _(poginula u Sisku 1944.
dielovala je grupa Zena u s-elima: Hrastju, CreCanu
g.). Marija LakuS, Verra LakuS-PlaSC, Slavica LakuS:
i · OmamnO. Na jaktivnije Zene u tom kotaru bile ·su
KuCiS i Dragica Bene, koja je 1944. g. uhapSena 1
Barica i Marica AntolkoviC, Ma·rica ZigroviC, Bara
u'bijena u logoru.
Po,z~C Slava i Kata Svo:mik i Zora Pi~ir- BuCi.
P.ostepeno -se i Zene ostalih sela ko.tara. ~agreb
3 Prvih dana nakon okupacij·e ,pa·rtijske organi~
aktiviziraju na radu .za NOP. U JeLkovcu tshCe l'ie
zacije u okru.gu Krapina vrSe politiCku propagandu,
60-godiSnja starica Jaga StramCeviC, u Cij·oj je kuCi
prikupljaju oruZje, hranu i sanitet-ski materijal. U
1942. i 1943. bilo s_iediSte OkruZnog komiteta KPH,
tom okrugu ·radi veC 1940. g. kao Clan Okruhto-g
a u MarkuSevcu Jela SelendiC, koja je 1943. g.
komiteta Marija LovrenSCak, uCiteljica, koja se
hila predsjednica Okru-Z.no,g odbora AFt; za okrug
isticala svojim naprednim radom. Zbog toga hila
Zagreb, Vera Vincek iz Markovog Polja, koja je
je 1941. g. premjeStena u Bosnu, .gdje se odmah
•radila u Stalll(pariji OkruZnog komiteta i mno.ge
Povezala s .partizanskim pokretom i otiSla u ] ahodrpge.
rinski odred.
U ko.taru Zlatar, ve·C u p-rvim danima NOB,
U zagrebaCkom ohu.gu bio je na~oCit? aktivan
neke Zene, kao Clanovi Partije ili simpatizeri rad~
kotar Dugo selo. 1942 ..g. nakon formtranJa odbora
niCkog pokreta, pomaZu kod dizanja us.tanka. IstiAFt; po ·selima; rad se sve viSe Siri i o·rganizira.
1942 . .godine: formiran je- odbor Af\2 u Je.Z-evu · cak .su se: Tonka Mrkoci-Jurin, Ana Mrkoci, Draga JakuS, Zla-ta Bede'kovi-C, Roza UroiC, Jagica Bu(kotar Dugo ·selo), u kojem j-e .lbila Jpredsje-dni.ca
bak Vera Mrkoci i Dragica Cvilindar. PoCetkom
Marija Frigan. OdbM AFt; ~ JeZevu bri~~o -se · za
194~L g., pod nikovodstvom · OkruZnog komiteta,
partizansku udarnm .grupu, koJa se ll: to vnJe:nc. nafoi1lllirana su ·Cetiri partizanska voda. Zene su uCelazila na tom terenu. U selu lvan]a Reka t<Sttcale
stvovale u svim radovima kod priprema za SLtvarasu se aktivnoSCu Ka:ta Ranee, koja je sakupljala
nje prvih partizanskih .grupa. U drugoj polovici
municiju, oru.Zj-e, sanit-etski materijal i hranu, Kata
1942. g. postoji u selu Poznanovec - Lug gru,pa
MitrekoviC, koja je r-adila na o.s.nivanju o·r.ganizaod 12 Zena, koje su prikupljale pomoC, odr.Zayale
ciie AFZ u selu HruSCici i tamo 'hiLa· bi·rana ~a
veze i vrSile kurir-sku sl-uZbu. U to·i grupi najviSe
pfedsjednicu, Mariia FilipoviC i Ba-ra KlariC. U sesu se isticale -svoiim radorri: Ana Mrkoci, Zora Vidilu. Stakorovcu, gdj-e je takode-r fo-rmiran odbor AFZ
Cek, Dra,ga JakuS, Ljubica CelekoviC, 'Dra,gica Vidi-·
1942. g., aktivno pomaZe NOP Bara CimaS. U se~u
Opatincu aktivna je Ana Matker. Na podruCJU Cek, Stefica GrciC i Kata Sajko. Koncem 1942. g.
96
formiran je odbor AFZ u KonjSCini, u kojem Tade
Ankica i Slavka Ro-han, Jagica Hulba•k, Jagica Zvonar i Ankioa Lon·Ca-r.
U KosoveCkom akti¥no radi Ankica BoZiC. 1944.
g. ustaSe su opkolili njenu kuCu, u kojoj je bilo 7
,partizana. Ona je zajedno s partizanima otvorila
v.atru na ustaS·e, te iza to;ga otiSla u NOV.
U kotaTu Kr·apina pojedine ,zene ·rade na odrZavanju veza, ·sakupljaju hrauu i omZj.e, Sire Stalll!PU
i sakrivaju ileg.alce.
Antonija Krle-Za veC od t'f,avnja 1941. g. radi kao
kirrir, a u 1942. g. u njenom se stanu nalazi ilegalna
Stamparija GK.
U radu na'foCit-o se isti-Ce selo Jesenje, koje· je
u toku NOB dalo najviSe· partizana i najviSe
stradalo od us>taSa. U Jesenju a·ktivne ·SU v·e.C 1941.
g. Milka KataleniC i Kata Herceg, a o·d prolje·Ca
1'942. g~ IJCata Malogorski i Ana Brodar, koje su
kroz dulje vrij-eme nosile rpartizanima hranu na
Stra'hinSCi·cu. U Zaboku radi od 1941. ,g. Cvijeta
Huis, a u Po-dbrezovici Mirna VraniCar.
U okrugu Krapina p-rvi o-dbori AF2 poCinju se
formirati u kotaru Zlatar. Krajem 1942. g. bili ~u
formirami odbori u Bede'kovCini, gdje .su se naro- Cito aktivnim radom isti-cale Zene u za•seo-cima:
S,piranci, Glumpaki i Coiki, zatim u -selu Loboru,
HraSCini i BudinSCini. U kotaru Krapina ·odhori AFt;
formira ju se poCetkom 1943. g., a u Pregradi i Klanjcu tek koncem 1943.
U KuCanu nia'l'·ofu Mara Kobal Mamika _i njena sestra Roza BalaS primaju i sa.krivaju ile.galce
od .prvih dana okupacij.e. U KuCanu Donj-em obitelj
Bartola VidoviCa. mlin broj 1, postaj-e glavna baza
za Citav oknug. Od Clano·V.a te obitelji naroCitim se
radom isti-Ou Zom VidoviC i lvka BalaS, koje su
poginule u logoru.
U prvoj KalllliCkoj Ceti, koja ie razbij~na krajem travnia 1942 . .g. bile su Mileva CetuSiC Sojka
i Marija VidoviC A1besinka. Mari ia Vi.doviC je herojski poginula 1
prilikom povlaCenja Cete zajedno .g
Vilkom Jurec, Flo'l'ijan-O'IIl BabiC, Perom VidOIVi-C u
seln Jalko.vcu kod · Vara.Z·dina.
Prilikom masovno.g hapSenja Clanova ·Partije i
simpatizera NOP poslije ofenzive na KalniCku Cetu, lbilo je uhapSeno mnogo Zena i odvedeno u logor.
Medu njima bil-e su: Roza BalaS iz Kutan ma'fofa,
BeSka Frnt1C, Jelka Jurec, Ro,za VidoviC, Ivka BalaS,
Ivka BabiC, Stefa Zitn.iak, lvka Beli, Slavica CeroveCki, Herta TomaSkoviC, Stefa Ko'bal i ·Fanika
BalaS. lz Ludbn;ga odvedena je u logor Marija
DojfiC.
U .Sri:l.Cincu aktivno radi obitelj Kuhar. IstiCe se
radom Mari ia Kuhar Mamika.
4 OkruZni komitet K.PH Vara•Zdin imao je ·veze
sa Medimurjem. U C~Kov.cu a·ktivno je- ·radiia. u to
vrijeme Te-rezija Horvat.
Ookument 6S
SKUPsTINA zENA U KORENICI
Clanak iz >>Zeln·e u borbi«, glasila OkruZiwg odbora AFt za Liku, In-. 3, lipanj 1942.
24. maja Korenica je joS je-dam.put doZivjela sjajnu manifestaciju. Toga dana odrZana je velika i sve·Cana -skupS.tina Zena Citavo:g kotara, i Zene su jo.S jedrumput vidjele,
da naSa priCanja o ravnopravnosti Zene nisu
samo prazne rij.eCi, veC stvarnost. One su
osjetile, da je 24. maj bio stvarno njihav
dan - dan slobodnih Zena, jer to-ga dana
njirna se .govorHo, njima se klicalo, one ,gu
slobodno manifestirale svoj;e osjeCaje, svoje
zelje i barbenast. Istupale su k~ta govornice
i same sebi birale ru'kOvodStvo. Dola:zile ·SU
na konferenciju u velikim povorkama, sta·re
i mlade, nos·eCi transparente, srpske i hrvatske zastave, partizanske sa crvenoin zvij-e~
zdom, kao i c:ivene, koje su S·e ponosno vijorile. Zene su bacale parole, pjevale naSe
borbene pj esme, one su bile toga dana .sretne, svij-etlih ·oCiju, oZarenih lica, sa kojih je
odsij.eva'la i Citala se· o-danost p-rema narodnooslobo.dil"ckaj borbi i ljubavi prema nasim
hrabrim partizanima i KP, kojoj se najvi-.Se
klicalo, je-r su osje-tiJ.e, da je to jedina Partija, koja Ce ih izvesti iz mraka ropstva,
koja im je otvorila aci i pokazala put arganiz-irane_ borbe u AntifaSistiCkoj fronti Zena.
SveCanost i znaCaj skupStine uveliCana
je· prisustvom drugarica Hrvatica s3. Plitvi-
7
Zene Hrvatske u NO:B
ca, Prijeboja, Ljubova, BuniCa i Kozjana.
Hrvatske su Zene shvatile, da im je mjesto
u zajedni-Ckoj borbi .sa srpskim Zenama, sa
srpskim naroodom. I dokazale su to svojim
prisustvom na ov·oj veliCanstvenoj skup.Stini.
Do1azak Hrvatica srpske su Zene primile sa
oduSevlj.enjem. Bile su pona:sne, Sto su na
velikaj kotarskaj skupstini zastupljene njihave brvatske sestre. Buma i·e hila klicanje
»Zivje-le hrvatske ~ene«, »Zivjel·o jedinstvo
srpskih i brvatskih zena u barbi prativ fa8-izma«.
NaSe su- drugarice bile joB po-nosniJe, Sto
je njihova skupStina uveliCana prisustv-om
predstavnlka KP, vojske, NOO, SKOJ-a i
predstavnika Odbara zena za Liku . .Svi predstavnici raznih •organizacija po.zdravili su
skupStinu i u s·v·ojim su govorima naglaSaVali sv.e ono, Sto .su Zene- kao organizacija do
sada uC:inile u korist narodnoOsl·obndilaC'ke
borbe. Zatim, o potrebi jedinstva -srpskog i
hrvatsko-g naroda, jer samo zaj·edniCkom
borbom Srba i Hrvata moCi. Cemo istj·erati
fa·SistiCkog okupatora iz naSe zemlje i uniStiti · ustaSko~Cetni-Cke bande. Drug·ovi ~u navel I, da nam naroCita opasnost prijeti Od
CetniCkih pa-sa, kojima je ·okupator dao noZ
u . ruke, da ga upotrebe i protiv srpsk_?g i
97
�Neda Drakwlil., Mica, lvlile i Milka Solaja
protiv nrvatsk-og naroda. a u !wrist .Hitle·ra
i Musalinija. Osim toga su naglaSavali, da
faSizan1 nije joS uniSten, da naS oslobodeni
teritorij moZe svakog Casa da ponava ·pad:Q.e
u ruke okupatoru, i zbog toga ukazivali su
prijeku potrebu, da se Sto ,skorije i brZ·e sagrade sklaniSta za ~ene i djecu, hrana da se
spremi tako, da ni jedno zrna Zita ne dode
u ruke okupataru. U sluCaju napada Talijana, naSi Odbari Zena po s-elima treba da priteknu u pomoC ostalim Zenama i djeci, taka
da se u miru i arganizirano povuku u Sume
na sigurna mj esta.
Prisutn-e drugarice· bile su ponosne, da
se pr:ed njih postavljaju taka vaZni zadaci
i sa Cvr.stom vjerom, da Ce ih ostvariti, klicale su: »Dat Cemo joS i viS·e«. »Ho'Cemo,.
uCinit 6emo sve«.
Ali ono Sto je najljepse jest to, da su
ovog dana na tribini govorile -drugridce se-
Ijanke.1 One su govorile svojim jezikom, govorile su ono Sto im leZi na srcu, da Ce ·sa
joS veCim Zarom, sa joS veCom ljubavlju raditi za nwrodnoos1obodilacku borbu. J edna
izmedu njih rekla je slijed·eCe: »J a star a i
nepismena selja.C.ka ~ena hoCu .da kaZem nekoliko rijeCi po naSem seljaCkom naCinu.
Srce mi je puna sreCe, kad m-ogu da vam
kaZem, drage moje, ono ·Sto mislim, Sto ·osjeCam i zaSto se horimo«. Drugarica Hrvatica
izmedu ostalag je kazala: »Mi hrvatske· Zene gledal.e smo uZasnutiin o·Cima, kako ustaSki psi uniStavaju nevini srpski narod, kao
i najbolje sinove hrvatskog naroda, ali nismo mogle ni-Sta uCiniti, jer nismo bile organizirane. 1Cule smo a borbama, kaje se vode protiv ustaSa, ali s:u nam ustaS.e govorile,
da tu borbu vode Cetnici i da oni .idu >Za· tim
da uni.Ste .sav hrvatski narod. Mi sad znamo, da borbu vade partizani, da se ani bore
7.a slobodu hrvatskog i srpsk·og naro-da, protiv fasiotickih okupatora i nji'hovih slugu CetniCk,og i ustaSkog oluSa. Zato mi pristupamo narodnooslobodilackoj, borbi i borit
·Cemo se zajedno sa srpskim Ze·nama, sa srpskim narodom, protiv zajedniCkog neprijatelja«. Govor drugarice Hrvatice bio je burno pozdravljen ua: poklike. »Da Zivi borbeno
jedinstv-o srp.skih i hrvatskih Zeha, srpskoga
i hrvatskorg naroda.«
Poslije zavr.S.enih gavora pre,Sla se na biranje kotarskog AntifaSisti-Ckog odhora .Zena
i delegata za skupStinu Citave Like, na kojoj Ce se vrSiti izbor odbora Zena za Liku.
Zene su bile go-rde, Sto potpuno samostalna
biraju svoje TUkovadstvo, a i svijesne toga,
da od dobrog rukov,odstva zavisi uspjeh njihovog daljnjeg rada, daljnje borbe, zato sto
su iZabrale najbolje drugarice ,ovog kotara.
u kota~ski odbor uslo ie 13 drugarica, od
toga 4 intelektual·ke, 1 radnica i 9 8'eljakinja.
U odboru se nalazi jedna Hrvatica. Poslije
biranja odbora izve-le su drugarice s-eljanke
:k;ratki zabavni program·, i time je ·ova velika
sve-Cana skup·Stina- zavrSena.
1 Na S'kupStini su govorile: Kata P~jnoviC, Mil:
ka Solaja, Pera Prica, -Srpkinj-e, Peptca Saban 1
Mara Ma·Zar iz P.rijeboja, Hrvatice.
Dokument 69
OSLOBODENI DIO LIKE U SVIBNJU 1942.
1..
LEGENDA,
I:9Jllll Oslolw'eni ferifor1
1\!~~:·:·;IKonfrohi'ani ferilorf
0
98
70
30 KM
�IZ REZOLUCIJE SA PRVE
OKRU~NE
ODR~ANE
KONFERENCIJE KPH ZA OKRUG BANIJU
OD 31. V. DO 2. VI. 1942.'
U.spjesi:
... 10. Partija je politicke u.spjehe u Nar,odnooslobo·dilaCkoj borbi uspj-ela ·organizaciono obuhvatiti, dajuC.i inicijativu za stvaranj,e u. prvom redu partizanskih odreda,
NOO-a, AFz, SMG, i staviti im s,e na celo
kao rukovodilac ... 2
N
e us p j e s.i,
n e do .s· t a c i
i
g r e .8 k e :
. . . 10. Jo.S uvijek su naSe part. org. mal'O
uCinile na podizanju ·politiCke svijesti Zena.
Zene malo uzimaju uC.eSC.a u rjeSavanju svakodnevnih pitanja - a najmanje se radilo
na uvlaCimju Zena u Partiju ...
bez djece u Njernacku. Zdrave rnatere upuCuju se za NjemaCku, bolesne i stare zadrZavaju u logoru zajedno sa dje-com. Y.eC je
pos.Jano nelkih 3000 Z.ena, a sve one su imale
djecu. Dvoj-e, troJe,- neke Cak i sedmern kras~
ne djece.
Nije·mcima ne trebaju djeca, a ni logor
Stara Gmdi•ska nije uzgajaliste dj,ece. Tko
Ce da hrani toliku djecu, zar da .si hrani
svoj e· vlastite »neprijatelje-«?
Sutra je poglavnikov ro-dendan. T!'ieba ga
dostojno pro-slaviti. Krvav-o· j,e pros1avljena
noC uoCi nje·gova rqdendana 1942. godine.
Tu noc poklacno j,e 10,010 srpsl<e djece i oko
500 srpskih Zena, koje- nisu bile s·posobne za
rad u Njemackoj. Jarna nad kojom su djecu
i Zene klali i u nju. bacali, hila je prepuna
krvi, i ona s·e razlila. AU i opet j,e- _suviSe
djece ostalo.
Jednog pop<>dneva trpaju se gala ziva
djeca jedno na drugo. kao cj-epanice, u praznu sobu. DGbro se zacepljuju rupe na prozorima i vratima. U s·obu s,e. puSta dvostruka
ko-IiCina otrovnog plina ciklona, a drugo jutro trpa se na kamion 1300 ukocenih dj,ecjih
tijela.
I opet dolaze' transporti i opet odlaze. I
opet ostaju stare i bolesne Z·en.e i djeca, da
ih jedne noCi odvezu mrtve na kamionima.
Lov na !jude ne prestaj-e·.
1 Medu najkrvavije ustaSke lo,gore spada logoiu Sta,roj Gr.adi.Ski. Usta.Se .su veC 1941. g. masovno
ubijali zatvorenike. Zemaljska 'komisija za utvrdivanje ratnih zloCina· okupatora i njihovih pomagaC.a, pregledala j'e · ;poslije oslobo-denja u okoEni logora veti broj jama, u kojima &U za.kopani le.Sevi
pobijenih Zrtava. U »UskoCkoj Sumi« isko.pano j-e
!>okument '10
od 15.-18. IV. 1946. g. 528 leseva. Od 11.-20. V.
1946. g. iskopano, je u istoj Sumi drugih 967 leS·eva.
U Sumi »M·edustoruZje« pronadeno je samo u jednoj
j.ami 960 le.Seva. - 22. IV. 1945. g. pred dolazak
jedi'llica NOV ubijeno je u tom lo.goru preko WOO
ljudi, medu kojima .7·00 Zena. Pretpostavlja se da
su ustaSe u tom. lo,gofu pObili preko· 10.000 ljudi.
Delegati I. Okru~ne konf,erencije
KomrunistiC"ke partije Hrvatske
za okrug B"aniju
boku:ment. se nala:zi u a~hivi CK SKH.
Prvu OkmZ.nu konferenci.ii..t KPH za okrug B"aniju pozdravila je_ Milka VraneSeviC u ime APZ, a
r-eferat o -organizaciji Zena o·drZala je Mira Bjelajac.
1
2
Do Ove konferencij,e radilo ·se na formirra·nju j
uCv,dCivanju seo·skih odbora AFZ, pa se u t-om periodu ·organizacija pro.Sirila i u kotaru Ko,stajnica,
u kome u to v·rijeme pnstoje veC o-dbori AFZ u selima: Malo i Velika. KrCevo·, Gorrnji i Donji Hrastovac, P-Obrdani, Cupljani, Jaseno:vCani, Papi.Ci, 'Slo-
Vera Krunif:-Marakovif: i Mira Bj.elaj.a.c
vinci, Strmen, Memka, Rausova·c Mra·Caj, Gornja
Milanska, Utoli,ca, Crkvcni bok, Ivanjski bok, KostreSi, Bjelovac, UmetiCi i Ba'bin.a Rijeka.
Dokument 71
UZASI LOGORA U STAROJ GRADii\!KI
Clanak Ljubice Dobrinii Sagi, iz ))Z.ene u borbi«, glasila ,Glavnog odbora AFt Hrvatske br. 1 1943.
SYETIMO SE ZA KRY NEYINIH
·Guta 'logo·r Stara GradiSka1 mas·e Zena i
djece. Dolaze' sa Knrduna, do1laze sa Koza-re.
Dolaze odanle, gdJe }e herojska o-slobodilacka borba naroda izazvala bij-es nemoC.nog
okupatora i njegovih faslstickih ,s.Jugu. FaMstiCke zvijeri puduze~e su lov na Zene, djecu i staroe', da bi uniStili herojsku borbu
naroda Jugoslavije.
Svaki d·a;n dolazz:e sve novi i novi trans·
porti zena i d}ece'. Dolaze, da ih za nvijek
nestane.
Ali Njemacka treba radnu snagu. Zasto
da se ubijaju zene i djevojke, kad one mogu
raditi. Nij-emcima je potrebno mno,go tanadi,
100
puSaka, avionskih bambi, a im-aju premalo
radne snag,e.
U Staru Gradiilku dolazi komlsija iz Zagreba. Nje-ma.Cka komisija. Ima tu· i lij.eCnika. Nijemci nisu sentimentalni, njima ne
trebaju bolesne Zene. Njima trebaju zdrave
Zene za rad.
Popisali su ih, napravili s njima ugovore, koje· su one »dobrovoljno« potpisale,
dali im piltnice, ·ote.li im djecu. I transport za
transp·ortom· kreCe za NjemaCku.
Lov na ]jude se nastavlja. I opet do.Iaze
u :Staru GradiSku ogromni_ transporti Zena
s djecom., Odlaze ogromni transporti Zena·
Zrtv.e faSistiCkog terom
1!~
Star..oj Grt7JdiSki
101
�Dokument 72
IZ REZOLUCIJE PARTIJSKOG SAVJETOVANJA ZA DALMACIJU OD 6. LIPNJA
1942. 0 ZADACIMA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA'
... 6. Pljacka okupatora uzrokovala je
glad najsirih narodnih slojeva. U borbu protiv gladi ustale su na poziv Partije naroCito Zene, koje su po gradovima i selima demonstrirale protiv 'pljaC.ke i borile se za hranu svoje djece i svojih obitelji. U tu borbu
uvuCeni ·su naroCito u Primorju najSiri slcijevi Zena. U borbi su se- Ze-ne ujedinjavale,
a to je stvorilo Osnov za obrazovanje AntifaSistiCkog fronta Zena. U nizu gradova i
sela Zene su organizirane u AFZ, koji je postao medu Zenama vrlo popularan. Zene sv-e
viSe pristupaju u organizaciju AFZ.
Zena poprime opCi narodni karakter. Nedov·oljno posveCivanj-e paZnje radu me-du Zenama po partijskim organizacijama uzrok je
da mi joS danas nemamo dovoljan i ·,sposoban kadar Zena,_ i da Siroki slojevi Zena nisu jo.S u borbi o.buhvaCeni, iakQ postoje za to
povoljni obj ektivni us1ovi.
·
IV. Zadaca Partije
... 5. Rad me-du Z·enama m·ora se smatrati
duZnoSCu svih partijskih organizacija. Partijska rq-kova-dstva moraju · pruZati punu
- pomoC Antifa,SistiCkim odhorima Zena i razvijati njihovu inicijativu·. AntifaSistiCki
III. Nedostaci u radu Parti.ie
front Zena tr"eba da obuhvati najSire sloje... 6. Pri stvaranju Antifasistiokog fronta . ve Zena. To Ce postiCi, ako se doista bude
Zena pokazala se slaba sprema na.Seg Zen- borio za zahtjeve masa i ako pri tom mobiskog kad~a. AntifaSi.stiCki 'odbori Zena nisu
lizira _najsiromaSnije slojeve Z.ena. Po s-eliuspjeli niti p·okrenuti najSire slojeve Zena ma treba naro-Cito stvarati organizacije AFZ
u borbu pmtiv okupatora, niti su uspjeli
da bi se slomilo tisuCijetno ropsko -osjeCanje
organizaciono obuhvatiti nar·oCito radniCke Zena, i da bi ,s·e razvila njihova inicijativa
i seljaCke .Zene. U akcijama P'O'ka'zale su ne- u borbi. - Antifasisticke odhore zena po
dovoljno inicijative. Partijske organizacij-e
pojedinim mjestima treba p·ovezivati sa Annisu drugaricama pruZale dovo-Ijno pomoCi tifaSistiCkim odborom -Zena za Dalmaciju,
smatrajuCi AntifaSistiCki front Zena sam•o koji tre,ba u najsko-rije vrijeme obrazoZenskom .stvari. Pri organiziranju demon- vati.2
stracija protiv gladi i nestaSice Zivotnih
1
Dokument -se nalazi ru .arhivi CK SKH.
namirnica, partijske su organizacije slale
2
Na ovom savietovanju odrZala je referat o rasamo Zene ne starajuCi se, da demonstracije
du AFZ N eda MaroviC-StefanoviC.
Dokument 73
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 5. V. DO 15. VI. 1942.
0 RADU NARODNE POMOcl'
... N a r a d n a p om a c ad 5. V. do maj a d·opremili u Zagreb oko 30 Zena na15. VI.
vodno praV-oslavnih medu kojima je bno i
Duznosti po ON Pomoci ob~v1ja jedan
naSih.
drug, koji taj posao obavlja redovito. OdrNajviSe· se Salje hrane i lijekova u Staru
Zava se veza sa MO NP, log.orskim odborom
GradiSku, jer tamo ima najviSe drugova za
kao i sa ·odborom za snabdijevanje partizakoje se je do sada ·doznalo. Sa njima se ima
na. Sa njima ·Se odrZavaju redoviti sastanci.
Putovanja u pokrajinu su otpala, j·er nema od vremena na vrij-eme i pismena veza i
uspjel·o im se poslati hrane, lijekova, ne·Sto
nikakvih ve·za.
odjeCe i novaca. Osim toga mnoge drugarice
Logorski ·odbor2 pcist6ji, ali njegov rad
a i neki drugovi su se javili svojima lo-g-or.je -dosta skuCen zbo-g pote·SkoCa na koj-e naskom kartom i traZili da im se Salju paketi
ilazi na prodiranjU u pojedine lo-gore. Tako
do 5 kila, .Sto se- i Cini. Navo.dno da su se
na pr. nema veza sa }ogorima: J asenovac,
javHi i neki- drugovi iz Jasenovca talwder
PoZega i Bakovo, dok u. Kopriynici 1-ogor
viSe ne postoji, veC su premje·Steni iz Ko- · svojima sa logorsk·om kartom i traZHi pakete pa im njihove familije Salju neSto, dok
privnice u Jasenovac i Staru GradiSku, a
ne'ki su puSteni. Odhor ima vezu. sa Starom Ce odbor u·Ciniti sv-e Sto je viSe moguCe.
Gradiskom, Lepoglavom (robij.), MitroviOdbor za snabdij-evanj.e parti-zana -se sa-·
com _(robij.) i Loborom, odakle su pocetkom stoji ad 4 clana (zene) 3 i raspolaz·e sa dosta
102
velikim koHCinama raznog sanitetskog materijala, priliCno· lijekova i raznom ·odjeCom.
Odbor nailazi na teSkoCe u tome Sto se taj
materijal nije slao na odredena mjesta, ve1C
je ovdje leZao-. Tokom •ovoga tjedna otpm:'!et
Ce se re.dovito slanje toga mat·erijala.
U pos}Jednja dva mjeseca pokazao se izvjestan napredak u radu, Sto se vidi po postignutim rezultatima, koji pokazuju pove-·
Canja prihoda u maju napram aprilu za 30
posto, a pre-rna maJrtu za oko 4Q posto.
Svi kotarski odbori -su u porastu, pri Cemu. su svi strukovni pokazali ·u posljednje
vl:ijeme priliCnu aktivnost, a naroCito k·oZarci, te konobari, koji su uz relativno velik ·
porast u novcu, skupili i hrane- ka·o i priliCnu koliCiim ,ostalih vrijednosti. Isto tak•o su
i intelektualci pokazali porast u maju za oko
7'0 pasta. Stu.denti takoder ne· stoje Jo,se,
iako im· . prihodi nisu veCi u novcu, p,Ii su
prikupili priliCno i u stvarima i u hrani.
Logorskom odbo-ru u najnovije vrijeme
je priliCno oteZan rad, zbog obustave primanja paketa na svim pnStama u Zagrebu ta'k.o,
da se moraju: pa-keti nositi u provincije, odakle se salju u Iogar. Ovih dana se odbor
povezao · sa vezama preko kojih Ce po svoj
prilici moCi slati pakete u sve Iogore.
Imamo P'OPi·s dru.gova za koje STI110 do sada
1nogli ·ctoz.nati u kojem se lo-goru. nalaz.e i joS
uvijek radi se na prikupljanju tih podataka.
NajveCi dio za kO'je se do sada moglo saznati nalazi se u Staroj GradiSki. Tamo ima
naSih za koje se moglo saznati oko -85 muskih i oko ,30 Z,ena. Svih skupa imade oko
13D- Zena Hrvatica. Medu njima ima raznih
elemenata. Od tib 33 sacinjavaju kolektiv.
Ko.Jektiv je do 19. III. brojio aka 50 zena,
no zbog unutarnjih odnosa morale se to proCistiti. Teska su obo1ile Vera J.,4 Nada K.,'
Nada G. 6 i Nada _D. 7 Ne oznajuCi kako -da im
pomognu, traZile· su drugariee· od ustaSa bDlnicu. i to ispos1ovale. Taka su 1'7. III. ove
1
Dokument se nalazi u arhivi CK SKH.
U lo.gorslom odboru u to vriieme j Citave 1942.
g, r.adile su Adela Ivank.oviC, Andela SnidarrSiCPavliniC i Stefica Crnojevac. One su o-drZavale
vezu sa sekre.tarom Pokrajinskog odbora Na-rodne
pomo-Ci Stje,panom Bogdanom, zvanim Mali-Plavi.
Odboru su pomagale mnoge Zene, najviSe Clanovi
obitelii uhapScnih. Ta-ko s.u u logor Stara GradiSka
od1azili: Ita VolCanS•ek. Zlata Pogorelec i drugi. U
lo1 ~or Lepo,g-lava oda-Siljana je hrana preko obitelji
Glu,hak, Darinke Jordan, Rozike DelaC, Evice
KriZ-nik i drugih. Hranu, odjeCu- i liiekove za logore dobivaO' je Odhor od mno,gih simpatiz·era Na-rodno-oslobodilaClog pokreta, ili ih ie ku.povao novcem
od Narodne pomoCi. Velike koliCine. hrane bile su
pohranjene kod trgovca BatiCa, Zadarska uU.ca 15
(objeSen 194-4. g. ), kruh se do•bivao iz pekarne u
Selskoi cesti, a podizao se u ·mljekarstvu. Ilica 210.
Ta skladiSta hrane odrZala su se sve do sredine
1944. g.
3 U toku 1942. g. na tom su _se radu istakle:
Aleks.andra LjubiC Mala.:., Plava, Marija GaziC
2
4 drugarice navbdno a:dvedene u bolnicu.
Kroz par dana su saznale Zene, .da se internirce u bolnicu uop6e ne prima, veC da se
teske bolesnike strije1ja. Taka su i te cetiri
drugarice strijeljane. Od tada s-e kriju teSki bolesnici od ustaSa.
Zivot je u logoru te.Zak. Zene su izgladnj-ele i vlada uZasna gripa sa 40 stepeni temperature. Hrana IOSa. Tek se u posljednje
vrij.eme poloZaj malo popravio, jer su dobili
zasebnu kuhinju o-d Zidovske i jer dobivaju
pakete. Posljednjih dana ponaSanje ustaSa
se popravilo. ViSe- se brinu za njih i daju
bolesnim mlijeko, lijekove i drugo. To njihova pona·sanje je vrlo problematiCno, j·er sa
jedne strane ih maze, a s druge strane 'Ddvode grupe Zidov.ki na strijeljanje u Jas,enovac. Z-ene su u posebnoj zgradi od muSkaraca.
Kod muSkih interniraca je doSlo do hapSenja po naredenju iz Zagreba i uha.p&eni
su: Pomper Ze.Jjko, Bukovac Mirko, KrajaCiC Marijan, SvjetliCiC Zvonko, Rakar J·osip,
Vucic Marko, Bolf.ek, Pasaricek, Bocek, BenekoviC Josip, TreusiC Jo..sip, Treusi'C Ante,
BeluloviC Franjo, Jovica Antun, AljinoviC
Vinko, Po drug Nik·ola, Antonini J o•sip, Paparela Armando, Benevoli Ivo._ Svi su stavljeni u samicu ad 29. III. do 15. IV. i ost~
vlj·eni bez hrane i vode. Od tih su umrli .za
koje se pozitivno zna: Pomper, BukovaC,
KrajaCiC, Rakar Josip, Bolf.ek, PasariCek i
Podrug Nikola. Nitko do njih ne moZe- doCi
i pom.oCi im. Mu.Skarci imaju mno-go oStriji
reZim nego Zene.
U J asenovcu ima naSih oko 35, u Lepoglavi 25 muSkih, Lobar aka 10-15 zena,
PoZega oko 5 Zena, Mitvovica 3 muS.karca.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Zag., 1. srpnja 1942.
K'
Te-ta, Neda SokoloviC DugaCka, Marija ZubriniC
Sova, RuZa GretiC Barica, Pepica VeSera--Pojpelar
Crn.a. Glavna skladiSta prikuplienog materijala
(hr.ana, odieCa, sanitetski materijal, papir i t. d.)
za partizane hila ·sru ko·d: Slavice BaSi.C, K.arraSiCka
33a, Ane RuSCukiC, Trn ianska 54, Mari.ce BenkoviC,
S.prreCka 4 i Eliza•bete BlaSkovi·C, Gortanova 15.
Ovim odho-rima pruZali su. veliku potmo-C odbori
AFZ, koii su, pored politiCkog rada sa Zenam.a,
saku,pljali, preno,sili, kupovali OdjcCu, hrail1u, lijekove, papir i dru,_~i potreban materi ial za partizane.
Tako je koncem 1941. 01Ra KreaC.iC-K.ovaC.iC Zoga
formirala odbor Zena namjeStenika, u koji su uSle:
Hilda ·RomanoviC, Milena Milidrag-KrajaCiC, Zora
AhmetoviC, Andela Snidar.SiC-PavliniC i Adela lvankoviC. T.ai _i-e Odbor radio u ovom sastavu do ljeta
1942 . .- g. ka·da S'll Hilda RomanoviC i Zora AhmetoviC otiSle u JPartizane, a Milena Milidrag vel:.
neSto prij-e na -drugi rad. U tom Odbaru lbile su
okupljene Zene u. sli-iedeCim poduzel:ima i ustanovama: )}Munja«, tv-o'l'riica ·akumulatora, »Ovomaltine«,
Banski dvO-ri, Ministarstvo poljoprivrede,_ knjigove~
I
103
�'if
zmca Kasun, krznarija u Ilici, radiona »Luster« u
llici, tranS:portno poduzeCe u VlaSkoj ulid, radiona
~~Skok«, Vojna holnka Sv. Duh, »Kastner i iJMer«,
Milerove ciglane, a -odrZavana je veza i 'sa kiazaliStem i sa jednom gri..Ipom OIJllladinki u Skoli na Katarinskom ·trgu.
U 1942. g. organizirani su odbori ~ena u
mno.gim .tvornicama. Taka su u DomaCoj tvornici
rublja ru 1941. g. drrugarice pri-kupljale Narodnu pomoC i kraj·em godine oSIIlovale dva ,podo·dbora
AFZ, koji su djdovali i ru 1942. g. Ovi o·d'hod
Sirili su ilegalnu Stampu, skupljali za Narodnu
,pomoC i vrSili sa'bota.Zu kod Sivanja robe za ustaS:ku i nj.emaCku v.ojsku. U tom radu ·najaktivnije
su bile; Marija Kranj, Stefaniia B'obek: Lucija SegoviC, Kristina ·Cob, Olga PuSka·riC, .Julija First,
Marija BreCak i dru.ge. (U tom Je poduzeCu osno.vana u 1944. g. partijska organizacij.a od -8 drugarica.)
U tvornici »Siemens« (danas >~Rade KonCar«)
radio .i'e u 1942. i '1943. g. odbor AF'Z, koji j·e
okupl jao oko 60 iena. Tu sru aktivno radile: Stefica
BrajdiC, Katica KoSir-IGUbeliC, Ankica Brgundi,
Vida NovakoviC. Katica Brandelik i druge.
U Tvornici duhana· u 1•942. -g. osnovan je poseban odbor- AF:Z, koiim je r-ukovodila .Jo-sipa VeSeraPopeJa.r Crna, a aktivne su biJ.e drugarice: Marija
MutiC, Ankica KruZiC, Ankica MilinkoviC, Stefanija
Bor i druge.
U tvornici _PamuCne industrije (prij.e )~Herman
Polak«) radio je odhor Narodne p.omoCi, kojem -su
· mnoge .Zene pomagale u .pri.kupljaniu novaca i \Sakupljanju platna i gaze. Tu su radil,e: Vera VertovSek, Betika Ban, Greta Serhine1c, Katica Hucika,
Ma'fijGi Smolek, Ljuba PleteS i dru-ge.
4
Vera JeliC.
Nada Ko-cijan.
6 Nada Gaon.
7 Narodni heroi Na-da 'DimiC.
8 Dr.agutin Saili 'Konspirator, tada Clan CK
KPH i Clan Povjerenstva CK KPH za Zag-reb.
5
"l>okument 74
0 ORGANIZACIJI BORBENIH GRUPA zEN A
Clanak iz >>Zene u borbi«, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942.
Osim bo;rbe u pozadini, mi Zene moZemo
da pomo.gnemo borbu partiZana i s ·oruZjem
u -ruci tako, da organiziramo borbene grupe
Zena. ·One Ce izv~Savati lakSe zadatke: ruSiti ceste, kidati ZeljezniCke traCnice, preki-.
dati telefonske mreZ-e, uniStavati nep·rijatelja na svakom• koraku. Uni.Stavati Cetnike i
ra.zne agente i Spijune okupatora koji rova1
re u naS·oj p.o:zadini, i Cija je politika naroCito ·opasna.
Borbene grupe Zena izvrSit Ce veliki zadatak u narodno-oslobodilackoj borbi. Do sada &e na.Sim drugaricama nije p-ru.Zala moguCnost da uCe·stvuju u akcijama ove vrste,
a ,ga.da imaju moguCnosti da i na ovaj naCin
dokaZu svoju borhenost, pciZrtvovnost i odanost narodnooslobodilackoj borbi.
. Dokument 75
BORBENA GRUPA zENA U AKCIJI NA KRIVOM PUTU U LICI
lz »Zene u bor.bi<<, glasila AFZ za- Liku, br. 5 1'942.
Drugarice hoCu da vam pi1Sem· ...
·Citale -smo u na.Sem Hstu, koji. nam Salje naS AOZ za Liku, da m1 zene moZemo .da
se borima sa oruZjem u ruci. Mi smo to jedva do-Cekale i organi1zirale smo borhenu grupu
Zena. VeC su neke iSle u borbu sa partizanima. Bile su u- akciji na Krivom Putu.
Drugarice su iSle s velikim o-duS·evljenj-em. LSio se po noCi 'kroz ve\liku i gustu Sumu,
po blatu i kame•nju. Mrak. Ne vidi ·.se gdj.e CeS da staneS. Pred nama su partizani, sve jedan
za drugim. Idu i sazivaju se da ne bi netko izosta'O. Kada smo doSli na po-}o.Zaj jedna je
drugarica is.Ia s· juri.S-cima- Za Cas smo stjerali ustaSe i domobrane u -Skolu. Po·zivali smo ih
da -se poredaju. Kad nikako nisu htjeli, zapalili .smo zgra-du. Oni poCeSe skakati napolje.
Drugovi su juriSa1i pred ~njih i razoruZavaU ih. Ostale drugarice sluZile su kao ku-riri i
previjali ranjenike.
Na povratku veliko raspoloZenj.e i pjesma. Drugaric-e su bile· sretne i pono-sne, .Sto- su
i one pri-sustvovale pri osvajanju Krivo-g Puta.
Julka RajaCi.C
Pred. K. A. 0. Z. (Brinje)
104
Dokument 76
' OKRUzNICA ODBORA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA ZA KORDUN
OD 15. VI. 1942.
ODilOR AFZ ZA KORDUN
15. VI. 1942.
Svim odbornicima odbora AFZ za Kordun
Drage drugarice!
Kako smo dana 10. VI. ·D. g. imale nas
sastanak, to j e potrehno da i kraj toga, sto
ste· sve bile na tom sa-stanku, imate i Pi,sme...
no sve o Cemu smo raspravljale., kako hi
mogle imati jednu sliku pred sobom, te da
sve naSe nedostat'ke, kojih se moguCe· inaC£
ne bi sjetiloe, imademo pred sobom, te da ih
ispravimo.
Nakon politickog pregleda, kojega je dala
drugarica Maca-V:era1 vidjele smo, da ustaska gamad pod vodstvom bandita Pavelica
nastoji -svim sredstvima da uni.Sti ovaj narod,2 te ubacuju.Ci ra·zne parole ·.zeli stvoriti
jedan ka·os medu narodom, kako bi se o-nemoguCio normalan rad u mj,estima neokupiranim po njima. Ustaska gamad poklala nam
je mnoge· drugarice 1 njihovu djecu. Mno-ge
naSe drugarice otiSle stt. ..same i pre·dale s·e
banditima. Mnoge pak o-tisle su na rad u
NjemaCku ili _u hrvatska mjesta. :Mi znamo
da ustaSka ,banda Zeli na svaki naCin razdvojiti narod ad partizana, jer misli da bi
na taj naCin mogli uniStiti partizane, ali s-e
varaju.. PrimjeCuje se tu i tamo da se pojavi po koje lice, koje je .pod utj,ecajem letaka ustaSke gamadi, koje r_a.sturuju u v-elikim masama. ,Svaku takovu os·obu treba javljati na odre-deno mjesto.
Kako ustaska gamad ad pocetka svojega
klanja ·kolje i Zenu i djecu, a unatoC tom1e
mno-ge naSe drugarice sa svojom dj-ecom
·otiSle su p,ovodom let'ka3 neprijatelju, tn rnaramo pi-iznati da je velikim dijelom i naSa
krivi.ca, jer nij.esmo joS uvijek do~oljno ra'dile. J oS uvij·ek nije naSa organizacija okupila sve Zen e. J oS uvijek nije Zena svijeSCu
na tako visokom .stupnju da bi ·bila svijesna
toga, da i u njoj gleda ustaska banda neprijatelja. Taknder nij.e svijesna svoje · ·sna·ge
i svoje duZnosti u danaSnjoj borbi, jer da
je toga svijesna, ne bi se to- sve dogodilo.
Istina, nije ·Se ni j.edna Z·ena prva· stavila
pred ostale zene i djecu i povela ih pod bijelim barjakom neprijatelju, vee je to u.ci-.
nilo ne-koliko muSkaraca, koji su u svim· biv·Sim reZimima sl-uZili vlastima.
PrelaJZi se na .davanje izvje..Staja •O, radu,
i kakovo je politicko stanje medn zenama. 4
Iz podnoSenih izvjeStaja jo.S uvijek mi
ne moZemo da iznesemo kolik:o imamo, na
naSem• podruCju odbo-ra, koliko Zena obuhvaCa svaJki odbor, te koliko- Zena ukupno ima..,
mo organiziranih. Takoder ne moZemo da
iznesemo koliko imamo opCinskih odbora.
Vidimo, da su neke; naSe drugarice direktive o ·stvaranju ilegalnih ·odbora pogreSno
shvatile . .Stvaranje ilegalnih odbora vazilo
je 2a podrucja, koja su pod kontrolom neprijatelja, a nikako za slobodna rnjesta. Naravno da treba ra-Cunati na m·oguCnosti da
neprijatelj uspije jos ko•je oslobodeno rnjesto staviti pod svo_ju kontrolu, te za svaku
ev·entualnost i uz legalan ra.dbor napraviti
jo•s jedan manji iJegalan. Medutim o stvaranju ilegalnih odPora maZe 1se sada govoriti
samo u hrvatskirti selima, jer u koliko neprijatelj d-ade u koje srpslw selo, stanovnir
Stvo toga sela mora· da se evakui.Se, jer je
u pro·tivnom sluCaju izloZeno klanju.
Takoder se vidi iz izvjeStaja, da ·se ne~e
naSe drugarice dola.zeCi na saJstanke sluZe
nezgodnim rijeCima kao: p-sovanjem· boga,
prij-etnjom da Ce ih sve postrijeljati, a'ko ne
dodu itd·. 'To i te ka:ko skodi okupljanju
Zena, jer silom ne m·oZenJJO niSta posti-Ci, VeC
samo lijepim.
Da bismo mogle naSu o,r_ganizaciju stvarno da sprovedemo, da bismo sve Zene okuplle u AFZ i nvjerile ih o dolazenju na sastanak treba nam Ciniti slij·edeCe:
1. Reo·rganizirati naSe· odbore-5 i pustaviti
ih na Cvrste temelj e, pokrenuti odbor i osamosta.Jiti ga, -da sam radi. Uvjeriti Zene u
odbo,rima, da ih nismo birali za to da se
samo zovu odhornice, veC da uistinu rade na
okupljanju Zena u AFZ, i ka!ko je njezino su-djdovanje u danas·njoj borbi od prijeke
potrehe.
2. Stvoriti opcinske <>dbo~e i to taka da
se i·z. sva:koga odbora pojedine organizacije
izabere jedna odbornica, k.aja Ce biti Clan
opC. odbora. T·o Zene neka same biraju, a vi
dajte sugestije, zapravo predloZite jednu
najbolju, kak)o se ne bi nametnule one, koje
ne rade u inte-resu naSe nar-odno-oslobodila.Cke borbe.
3. Stvoriti kotarski odbor i to tako da se
u taj ·odbor biraju une drugarice, ko·je Ce
uisti-nu raditi na organizaciji, tj. one koje
nisu tako vezane za kuCu. N adopuniti onda
odbo-r sa nekim drugaricama, koj1e su dobre
i odane horbi, a nisu tolii<o slohodne. N a
podrucju kotara mora biti i.zvjootan broj
drugarica, koje Ce stalno obil9!liti sela i
osposobljavati odbore za s-amostalan rad. Mi
105
�ne moZemo traZiti, unatoC naSe-g rada od
s·koro 8 mjeseci, da naSe drngarice odbornice samostalno rad·e, ali posveCivanjem
njima pa·Znje i davanjem materijala, mi Cerna u tom uspjeti. Izabrati najbolju drugaricu za predsjednicu i tajnicu . .Sastanke-- redovito treba da odrZavaju svakih 10 dana.
lzvjeStaje sa sastanka treba slati na naS ndbor AFZ za Kordun. U izvjestaju mora stajati koliko je sastanaka o-drZano samosta1no,
k<>liko je odrzala koja drugarica. Koliko im:.de odbora, kioliko ·odborllica, koliko Zena dolazi na sastanak. Sta ,se na tome saStanku
govorilo. Kakav se· materijal Citao. Sv·e se
to mora temeljiti na realnosti, a nikako pisati izvjeStaj-e lUep·o, a u stvari oni su Cisto drugi. Moramo shvatiti svu ozbiljnost
toga rada.
U koliko se pojavi na podrucju kojega
kotara ne"'ka .stvar, kao na pr. Sverc, izdaja,
kleveta drugarice, pojava Cetnika, uopCe sve
Sto bi bilo Stetno za nar-odnoosl,obO.dilaCku
borbu, treba odmah suzbijati - ne Cekati
direktive i ne Cekati ilaS sastanak i tek
onda to suzbijati. TraZi s-e- ad naSih drugarica u odboru kotarskom, a naroCito u odboru AFZ za .Kor;dun 6 samoinicija:tiva u radu. Biti eiastiCan u naSem radu znaCi imati
polovicu uspjeha.
4. Treba odmah nakon osnivanja kotarskih i opCinskih odhora izabrati naSeg del.egata za opCinski i kotarski narodnooslobodilaCki ·odbor. Te naS:e drugarice treba uputiti i objasniti im, koja im je duZnost kao
delegatima NO odbora. Treba da na sastancima NO odbora ne samo da prisustvuju i
odobravaju, vee i da stavljaju svoje predloge. Aka vide da rad koj·eg ·odbornika nije
i.spravan, treba da iznesu pr-ed drugove. J ednom rijeCi, nikako ne dozvoliti da bu.de
samo figura u tome 'Odbofu, vee mora· da sudjeluje k·o-d organizaciJe p r i v red no g
z i v o t a. Zato u taj odbor treba birati drugaricu, koja se razumije u samu privredu
na selu, i koja znade Sto· narodu maZe koristiti, a sto .skoditi. Takoder treba paziti da
se biraju .diugariee sii~oma-Sne ili -sre-dnje, a
nikako bogate kulaCke Zene.
Svi naSi odbori treba da su formirani iz
samih siromaSnih ili srednjih drugarica, a
nikak:o kulaCkih, ili aka se kulaCki drZe, a u
stvari nisu be-gate. T-e- su nam1a strane- i
Stetne po naSu organizacij u i borbu. Kod
toga ne znaCi da mi treba da zauzmerno neprijateljski stav prema tim Zen8.ma, vet:. naprotiv i njih uvlaCiti u naSe or·ganizacije,
jer naSa borba je narodno·oslobodilaCka, a
Bajta na Ko'fldwnu
nikako klasna, kako bi nam neprijate.Jj ze.Jio
nametnuti.
5. U na·Sem radu treba da .se spojimo sa
KornunistiCkom partijom, koja ee nam pomoei, bilo 'davanjem materijala, bilo pomaganjem Mod same organizaciJe. Takoder
treba Ze·nama gov'Driti o samo-j KomunistiCkoj partiji, je·r ona nije ·ov-dje· na oslobodenom teritoriju il ega 1 n a, a ona je
predvodnik u danaosnjoj borbi.
Zenama treba govoriti da je to jedina
partija, koja u Zeni ne gleda samo Zenu, vee
Covj.eka, koja joj daje puna pravo pa i pra~
vo glasa, Sto j-oj do sada nije ni jedna
stra:llka dala. Zato treba Zeni tUmaCiti i pripremati je vee sada za onaj dan, kada ee i
ona dati sv·oj glas onome tk•o joj daje pu-na
pravo i koji je diZe iz tame i mraka, a ne
o~ima koji · sjede u Londonu.
Da bi .se Zene nauCile na to pravo, koje
im danas daju' drugovi, treba da na svako
biranje opcinskih iii kotarskih odbora idu
i daju svoj glas. Do sada se to nije Ci.nilo,
jer drugovi u tim odborima nisu posveeivali
Zenama onoliko paZnj e, koliko su trebali,
veC su samo prelazili prekO toga. Same Zene_
tre.baju da traze ~svoje pravo, a ne samo da
ostan-e na papiru napisano-. U tome se i sastoji to Zenina prav·o.
Aka se Zena v~ee danas nauCi u glasanju
iskoriStavanju svojega prava, onda Ce daleko veCom voljom i svijeS.Cu glasati za vrijeme slobode i po·bJede na1d ne-prijate~jem.
6. Treba ukloniti kod rada sa Ze·nama
razne psovke, kako se to sad a kod poj edinih
drugarica Cinilo.. Uopee iz·bjegavati rasprave o bogu, da li on postoji iii ne. Mi imademo zadatak organizirati Zenu u AFZ-, uvj·eriti j-e o njezinom sudjelovanju u danaSnjoj
borbi, a ne da se nateZerno ·o postojanju
hog a. Ako koja zen a i kaze: Dat ce to bog,
treba je pustiti i ne obazirati se na to, jer
u protivnom sluCaju maZe nam samo Sk·oditi.
. Takoder treba ukloniti razne prij·etnje-,
ako nam Zene ne dodu na sastanke, je-r i na
taj naCin ne Cemo ih dobiti u naSu organizaciju. Treba ukloniti pojavu kaZnjavanja, jer
to takuder ne maZe da nam sluZi pov·oljno
u naSem radu.
'7. Kako -se primje-Cuje, na nelkim po-druCjima (podmcjuVojnic) kada odlaze partizani na drugo podruCje tj. u akciju, narod
·odmah protestira i misli da ih parti'zani napu.Staju i da dolazi neprijatelj itd. Treba tumaCiti Zenama, da oni ile idu- za to je-r se
. hoje neprijatelja i da tim-e napuStaju njihova mjesta, a njih prepuStaju samim sebi,
v·ee da baS time, Sto u jednoj veli-koj grupi
napadnu neprijatelja, prisiljavaju, ga da
svoje trup.e _prebaci na drugo podruCje, a ne
na avo. _Na taj naCin ani brane od neprijatelja njihova sela.
Takoder primjeCuje Se, da, kad o.du partizani iz nekih s·ela, a dodu drugi, da se
prema njima ne postupa onaka kao- sa riji.:.
hovima, tj. sa onim partizanima, koji su iz
toga dotiCnog sela. Treba uvjeravati Zene
da su svi partizani nama jednako dragi, pa
bio on iz Vojniea, Bosne,. Like itd. Da se
svi ani bore za jedhu stvar, za narodno
oslobodenje.
8. Na.stojati organizirati iz-davanje radio
vijesti i to taka da opeinski Odbor, a i sam
kotarski, dobiva radio vij·esti i·z Staba, te
da ih umn9Zi i razaSalje. naSim organizaci::jama. Te radio vijesti treba malo· obraditi
i popularnije napisati, taka da bude kao neko predavanje·. Te radi-o vijesti na.Se ·arganizacije treba da dobivaju harem svakih 8
dana. NaroCito organizirati obavjeS:tenje naSim organizacija~a »o akcijama partizana«,
jer to na&e- Zene najvi,S·e zanima.
Isto tako sami kotarski odbori ti-eba da
se brinu za materijal, · koji Ce slati »Zenama
za sastank·e«. Pisati -same pre-davanja i orga~
ni·zirati pte:pisiva-nj.e iz »Vjesnika« raznih
Clanaka, koj.e Zene treba; da Citaju. Kotarski
odbori treba da se osamostaJe. Akn se napiSe
koje predavanje, treba nama poslati po jedan primj.erak.
9. Kako Cerna odrZavati kratke kurseve,
koji ee trajati 110 dana, to -treba iz svakoga
kotarskog odbora da se posalju po dvije drugarice, koje C..e na tome kursu sudjelovati.
Poslati one drugarice koje su sl·obodne· i neprestano rade na terenu. Kasnije eemo uzi~
mati druge. Za sada nam je najvaZniJ"e· da
dade-mo jedan kadar Zena, k·oje ee biti sposobne samostalno organizirati Zene i sa njima raditi.
Kurs ce otp-o.ceti 25. VI. 42., te neka se
drugaric-e jave u Skoli Gornji BudaCki" najkasnije do naveCer.
1'0. Kako Cerna izdavati naS Ze•nski list, 7
to je potrebno v·e·C sada da se poCne sa pisanj em Clanaka. Clanke neka piSu i Zene na
selu. Cianci treba da budu iz samog Zivota
Z.ene, o dana.Snj-oj borbi. Razna herojstva
Zena itd. Sve te Clanke slati na naS odbor.
11. OpCinski od.bori treba da se sastaju
takoder svakih 10 dana, te da po:dnesu i:zvjeStaje o svome radu kotarskom odboru.
Da bismo mogle sve ova gore prov-e,sti u
Zivot, treba da naS rad Organiziramo na taj
naCin, da n~.jprije dobra organiziramo jedno,
a onda prijedemo na drugo. Takoder da si
na·demo p-omoe u tome radu.
Kako mi treba da podnaSamo izvjeStaje
CK, to i sv·e odbornice ovoga odbora treba
I
106
107
�da nama podnasaju izvjestaje svakih 10 dana. Izvjestaj treba da sadrzi kolil<o i kada
je odrZan koji sastanak, kolikn. su ..sastanaka odrZali kotarski odbori, opCinski ·odbori,
koliko imade odbo-rnica nakon novo l"ieo-rga'""
nia:i-ranih ·odbora, kakav je njihov ~socijalni
sastav, 'koliko Zena ·obUhvaCa svaki odhor,
kolika ukupno, koliko imade clanova KP. Ti
izvjestaji moraju biti pregledni. Posebno opi. sati poHtiCko stanje Zena.
Iduci sastanak odrzat cemo dana 30. ·VI.
1942. u .skoli Gornji Budacki i do· tada nastojte sve. organizirati i pismeno donijeti
izvjeStaj pisan maSino~ i pregledan, kratak
i je.zgrovit, taka -da odmah, Cim ·ga otvorimo,
Maca GdetiC.
Radi se o ustaSkoj ofenzivi u proljeCe 1942. g.:
3 Radi se o lecima, koj e su us•taSe bacali na
odobodeni teritorij, po·zivajuCi narrod na pr·edaju,
s »garancijom<< da mu ;se ne Ce niSta do-goditi.
4 Stilizacija ove· reCenice nije pTecizna. Ona bi
tre'bala ·da znaCi: »Nakon politiCkog rderata, prdlo
se na davanje izvjeStaja« ...
6 U 194'2. g. u odboTiroa AF1; i oiko odhoTa,
oku,pljen je ogroman broj Zena, ~oj.e naja;ktivnije
uCestvuju fia organizaciji pozadine i aktivizadji najSirih m·asa Zena za NOP. Medu njima se (uz ranije
spomenute aktivistkinje) nalaz·e: Sava Bogdanovi.C,
Stana JarCov, Ra'l1ka · Danica NikoliS, Vasilija Tr1
2
mozemo vidjet> kakovo je stanje u pojedidinom kotaru. NaSa kancelarija bit Ce u S-koli Gornji Budacki, taka da u, koliko trebate
kakovih uputstava, da .se pismeno ·obratite
na nas. IzvjeSrtaje i pisma Saljfte preko komande po njihovim kuririma.
J·os jednoc naglasujemo vaznost okupljanj a Zena u AFZ, te moramo dati sve snage
da u tome radu uspi,jemo.
Drugarski Vas po~dravljamo sa
Smrt fasizmu Predsjednica:
otsutna
Dokument 78
IZ IZVJEsTAJA CK KPH OD 2. VII. 1942. OKRUZNOM KOMITETU KPH
ZA PRIMORJE 0 FORMIRANJU OKRUzNOG KOMITETA KP
ZA ISTRU I GORICU'
po moguCnost{ organizirate sastanak n-aSeg
predstavnika s njima .
Potrebno je .da ohezbijedite dobre i stalne veze s !strom, kao i Sa svi-m ostalim. ·kotarskim organ,izacijama, kako bi se· omogucilo Okruznom komitetu pravilno politicko
i organiJZaciono rukovodenje radom na Citavom teritoriju: NebriZljiv odno-s pojedinih
drugova i organizacija prema pitanjima veza treba najoStrije osuditi 1 u buduCnosti
onemoguCiti. Praksa j.e ja..sno pokazala da
je, i. uz sve teSkoCe, moguCe podrZavati .gotovo stalne ve·ze i kroz z.one borhe i s najudaljenijim mjestlma, ako se samo tom pi'tanju posveti duZ.na paZnja ...
Sloboda nOJYodu!
Tajnica:
Maca Majst(lroviC
kulja Angelina Rodi.C-Kotur, Milena JanC_iC, Jel~a
Miiin'koviC Ljubica BrkiC, 'Stanka PavtC, Ho.1a
Tumbar, 1?anica .Stje;p_~viC, Mila Kosijer, M~l,a VranjeS, Damca 'DeJ:anovtc, J?esanka K.a·;·~s-I?_en;. Kata
Peri.C Barka Mirit, Dragtca Spanovtc, Damca ~e
Zaji.C,' Bo·ja Karamarrk?v.iC.. Dragica Pav!'C, . !"fll~a
Do.jCinoviC; Anda MusklUJa, Ka!a Mo~Ctlonc, Stmica MikaSinoviC, Mara BelavtC, Mdt·Ca Krneta,
Anka Hazler, Ljulbica Selak. Liuba ~indr~C, 'Dara
StepanoviC, Liuba Bulat, Sava CalbraJa, L1uba BrkoviC, Mara Stq_pi.C, RuZa GaliC, Ana PoloviC, Mara
KlariC, ]ana JacmenoviC, Jana Bosiljevac, Julijana
Lulik i druge.
6 Okru.Znom odbo.ru AFZ: za K(}rdu.u.
7 »RijeC Zeme«.
Vlado 4
1
Dokument ·se nalazi u arhivi CK SKH.
Anka :Berus.
VeC 1'941. g. Komnnistieka partija Jugoslavije
uspostavlja veze s !strom., kako hi se ustanak
naro.da Jugoslavije proSirio i na te kraj-eve;
Partijski ~~tiv na Rijeci oddav.a vezu sa !strom, pa
Cl~ tpartlJsk-og aktiva na Rijeci, 1Slavica Priv.Yat,
radt kao veza s Pulom i pren:osi letke i broSure. U
!'uli r·adi Alma PikuniC. Uspostavljanje prvih veza
~de l?olagano·. Mn_ogi_ dr_u,govi pa.daju u ruke nepri.)atel.]u, vez·e se k1daJ'U 1 uspostavljaju nove. NepriJat·elJ poduzima sve, da se utjecaj NOP ne .proSiri
preko RaJpals.ke granice. No sva su 11jegova uastojanja ostala· bez usp_jeha.
Preko OK Hrv. P:rimo.rja CK KPH vodi staJ.no
brigu o us,postavljanju veZa s Istrom, o stvaranju
o;ganizacija i pripremanju ustanka u ovim kraj-evtma.
~a Kra~u, u Labinu, Puli i IPazinu formiraju se
prv1 N00-1, a negdje ve·C i ·odbo,ri omladine_ i ~e
na . . gra~~, Puli veC a~tivno rade: Marija Vlah,
Man1a Svtttc Vla·sta, Pma Ostak, Ana Vlasta i
F;anica. Vlah; u. Pazinu: .'Sonja MlekuS, Marija Kopltar, Stlva Koptta.Y, KatJa Ram·er, Nada i Lea Raner, 'Nina Banov<tJc i Ninica Gortan; u ZareCju: OLga
Ban_ i ma_j,ka, majka i dvi.ie kCerke SlavCiC; u MareCiCima: Natalija MareCi·C i ·kl:etka Marija. U kotaru Labin veC rade Iorma Licul-Sum'bei:, Rozina
Stemberg-VineZ, Libera Stember1g-Marciliani. Na
Krasu je prvo ustaniCko selo Brgudac. GOtovo sve
Zene sela pomaZu pa·rtizane, a mno,ge veC rade organizirano: Ema IvanCiC, Mataja Brajkovi.C Slavica
IvanCiC i drug e. lOne odlaze i u dmga ' sela da
organiziraju Zene za pomoC partizanima i vde ku:rirsku slu.Z.bu.
2
3
Dokument 77
IMA NEKA SILA, KOJA cE I TEBI STATI NA PUT ...
lz arhiv.e 00 AFZ Karlov.ac
Katjci Raner
Bi'la sam jakn nezadovoljna, kada sam
vidjela da ani kolju sve odreda .Sto ·uhvate.
O:£enziva na Petrovu ·goru primurala j e pravos,Javne, koji .su ZivjeU- u s.elu .SiljkovaCi,
da s·e vrite svojim kuCama. Vratili .su se na
gala kuCista i cijelo' ljeto su radili, a kada
su ubaviJi sYe poijske poslove· doSii su ustase, opkolili sela i poceli opet da kolju narod.
N arod s·e razbje.Zao·, a ja ·sam se tamo de·sila.
Sre1a sam j,ednog us-taSu, koji je vodio jednu
Zenu u gajiC i ondje· je ubi•o. Krenula sam
dalje i nrusla dij.ete kako plai\e, uzmem ga i
ski.nem mru odjeCu1, zamotam ga u sVoj zar
i podem kuci. Ali me j.e vidio jedan ustaS!d
Spijun i to katzao ustaSi, ~oji m·e j•e sus-tigao
f rekao: »Ko1ga si pita:Ia za· dijete?« A ja
sam mur •odgovo.dla: »Da sam .koga naSI a
kod djeteta ja bi i pitala, ali je dijete bilo
samo pa sam· ga u:zela.« ·On ve.U: · »Dobra,
takve ja i trebam.<< Vrati me ondje gdj.e j.e
bilo dij.ete i onda m·e nagonio da giizem
108
dij ete. J a sa·m mu I~ekla da ne Cu,, da se
narod· ne jede, a on veU: »ZnaS li ti da mi
uniStavamo Srbe? a ti ho.CeS da spasiS dijete !« Onda mi kaZe opet da m01·am ~3.klati
dijete i rezati noi·em, a ja sam rekla .da ja
ne Cu nikako, ne-go ako on smij·e 1dati ne'ka
koUe , mene, a ja dj.ece niti sam klala niti
hoCu. J oS sam mu rekla: »A ti krvni6e kolji,
ali ne Ce·S ni ti dokle bi rado htje,o, ima neka sila, koja Ce i tebi stati ·na put.« ·On mi
veH: »J a mo~gu da radim ono, Sto j·e- naredeno, i ne Cu s tobom· preg.ovarati, v-eC Cu
te odvesti pred komandanta pa neka ti on
sudi.« A domobran, koji je bi·o s njim veli:
»-Pu&ti Zenu kraju, ·ona ne e.na ni·Sta, vidiS
da je benasta.« A onda onaj ustaSa v,eH:
»ldi beno i kaZi svakoj takoj beni, koja joe
ta:kova kao i ti, da Ce: vam biti kao Srbima.«
J a sam potrcala, da ne vi dim kako kolje
dijete.
Asnija PajiC
... Povoljan ra-zvoj part. organizadje u Istri
i moguCnost brzog razv•oja parti-zanskog po ..
kreta, :zahtijeva })OHebno paZnju vaSeg OkruZnog komiteta. Mjer.e, k,oje je poduzela drugarica Anka~ na tom terenu, pravi1ne su. Sto
se pak tiCe formiranja OkruZnog komiteta
za Istru 3 i ·Goricu, o tome se morate savje·tovati sa dru,govima iz -Slovenije·, jer je CK
Slovenije nak'On ·okupacije na.Se •z.emlje doblo nalog od CK KP J da se poveze sa KP
Italije i da uspostavi komitet za Istru i Goricu. Vjerojatno j·e u tom pravcu CKS ne~
Sto i uCinio. P.otrebno je stoga da drugarica
Anka po tom pitwnju dade u kontakt sa n,ekim o-d odgovornih drugova iz .Slovenije. UCinite to Sto prije, jer imate- moguCnosti
preko slovenskog udreda sa kojima ·Stab vaSe z-one ima redovnu ve·zu. U sporazumu sa
drugovima iz Slovenije TijeSit Cete pitanje
OK, pitanje v.eze sa KP Italije i sa Istarskom rev-oluci-ona'rnom narodnom .strankom.
Cim stupite u vezu sa rukonvodiocima te
stranke, odmah nas obavijestirte, jer mu S·e
kanimo obratiti s_ j edriim pismom. Do:bro hi
bilo da nam javite tko njome rukovodi i da
f!
. U. Medulinu pos~oji u 1942. g. organizacija,
koJa tma vezu s 'parttzanskom Cetom na Planiku. U
selo je dolazila partizanska Stampa, a narod je
IS~upl,i!lo hranu i odjeCu. za partiza:ue. U radu orgamzaCtJe za .pomoC parhzanima u Medulinu radile
su u t~ wiieme aktivno: ·ISlavica RadoSevi,(: i Justina
Lorencm. Prva Z·ena Istre, koja je u drug.oj polovici
1942. g. otiSla u partizane, lbila· je Zofka RadoSeviC.
4
Vlado PopoviC_,
109
�Dokument 79
PISMO ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENAZA KORDUN OD 9. VII. 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOV AC 0 RADU SA zENAMA
I 0 ODRzANIM KURSEVlMA'
ODBOR AFZ ZA KORDUN
9. VII. 1942.
Okruznom komitetu KPH
Kadovac
U prilogu dostavljamo i2vje,Staj a fa,:miranju odbora AFZ u pojedinim kotarev1ma,
tj. u kotaru Y.ojniC, Ca~i~,. V~gi~~n:os~, Veljun, Slunj. Kako se v1d1 1z IZVJestaJa,. do
/Sada je formirano 112 odbo-ra, a organizacija obuhvata .3'003 Zene. Formirana su 4
kotarska AFZ, 5 ·opCinskih, dok ce se kotarski odbor AFZ za Slunj tek formirab. T~
koder o-pCinski odbori te'k su u formiranJU
u svirn kotaY.evima.
.
Clanova KP za sada imamo ukupno 14 1
5 kand1datkinja. ,(';Janice partije u kotaru
Vojni~C pripadaju se·oskim jedini-cama. Kako
joe u drugim kotarevima, nije .nam poznato.
0 tOme Cerna- naknadno javitL
PolitiCko stanj-e Zena u kotaru
V·ojniC i s-i.tm rad u tom ~otaru
PolitiCko ,stanje u kotaru VojniC priUCn_o
Anka VujCif:
j e dobra. U nekim selima Zene s_e ne odazl-
vaju taka na sa.stanke, pa s~v tu 1 ta_mo CUJe
kako gav-ore: Mi nemamo n1sta protlv danaSnje borbe. DaCemo partizanima sve ·Sto rna-
Zemo i znamo, da nema njih, da bi veC davno
bile uniStene,. ali mi imamo toliko p·(}sla u
p-olju i kuCi pa nemamo vremena iCi na sastanke. Njima se objasnjava potreba da dolaze ·na sastanke i pomalo uvid~1.ju da je na
sastanak ipak potrebno doCi.
Sada k~ko smo imali naB kurs, starije· se
mnugo izmijenilo, i pr·odubila se Zelja .~a
znanjem ko·d mnogih Zena. Kada su priJe
Zene sela odrZavale same sastanke, tada su
obiCno Z-ene govorile-: »Sta Ce1S ~am: ti ~ovo.
riti, pa ti ne znaS niSta, ka·o ~~ mi«, 1 trap
Zile da dola2i na sastank.e kDJ3; od nas·. Sada nam drugarice, koje su b1l:. _na k~r~u
kaZu da sada ih .Zene Cisto drukc!Je slusaJU
· kaiu: »E sada ti veC narila maZeS da ·gop
1
'd'
vodS je·r si ipak bila u Sko ]' a VI liDO, d a
1,
aka
mi budemo dolazile na sastanak, d~
Cerna i mi od tebe to sve nauCiti.« Zato s-e I
ukazala potreba da -se otvori nov_i kurs, _te
da u taj kurs dode iz svakog odbora po ]edna, kako bi hila sposohna da samostalno
radi sa Zenama toga sela.
.
.
Kotarski odbor AFZ sasta]e se redov1to
svakih 10 dana i drugarioe iz kotarskog od-
i
bora i to: -drugarica Desanka MihajloviC, vlja. Sada, nakon <>hrazovanja kotarskog odDanica Lje:p-oviC, Mila Kosijer, Dragica Ba- bora, drugarice idu i ~.ame na sastan~e kao
kiS, Marija . PeriC, Zora NovkoviC, Ljubica Stana KaramarkoviC i Sofija GuSiC, koj.e su
Ulemek, Anka Bulat i Dragica Opacic obi- bile na kursu. Opcinski odbor takoder se relaze stalno organizacije. Do sada se je u dovno sastaje. Ddrzano je 5 pplitickih zboglavnom radilo na podrucju I i III bataljo- rova sa Zenama. N a sastanku .govo·ri se Zena, a nakon zavrSetka kursa poCel~o se sa- narna o porobljavanju Zene u kapitalistiC'"'
organi'Ziranjem Z·ena i u opCini VojniC, jer kom poretku, jer· to Zene najviSe zanima, o
su se sada Zene Vratile na svoja 'ZgariSta, te ulozi Zene u narodnooslobodilaCkoj borbi, o·
ce ih hiti lakse .sakupiti. Na podrucju opCine uspjesima Crvene Armije, o uspjesima parVojniC do sada su or.ganizirana siijedeCa tizana, raskrinkavaju se Cetnici.
sela: l\'liholjsko g·ornje i Donje Kuplensko,
5. VI. odrzan je veliki zbor.
Radmanovac, Radonja, a drugarica Danica
LjepoviC imc:t za zadfttak organizirati Voji- Rad i politicko stanje u kotaru
. Snicu, KljuCa:r, Brdo, SJavsko Polje. DrugaVeljun
rica Mila Kosijer otiSla je da ·organizira
Politicko stanj.e na podrucju kotara VeZene u KneZeviC Kosi i ZivkoviC Ko-si, jer ljun u glavnom je dobra, osim u KlokoCu i
su Zene same traZile da dodemo· k njima a· oko Prisjeke, gdje je selo ostalo po.stedeno
ta"koder otiCi Ce i u Bukovicu.
za vrijem·e ustaSkog boravka, idje su se priOpcinski odbori AFZ sastaju se redavito, liCno izdajniCki ponaSale. Tamo je Kesten'oi to opCina Krnjak i opCina Perna, a opCina vac, koji se' joS uvijek dijeli" na dva dijela,
VOjniC nije do sada sva -organizirana. Me- gornji i dorl'ji. Go:rnji, koji je priUCno d·o.bar,
dutim drugarica Dragica Karan .dobila· je u a donji gdje· je stanje nepristupaCno joS
zadatak · da odrZi opCinski sastanak sa ono- uvijek. Zatim je tu i RuS·evica, gdj-e -se ustaliko koliko ima sada odbornica. Na p·odrucju Se SeCu. Sastanci cse redovitO odrZavaju. kotara VojniC ·odrZana su do sada 3 .zbora Kotarski ima svoje redovite sastanke, i drui to: jedan u Debeloj Kosi pred tri tjedna, garice iz kotarskog ·odbora postale su akti'vjedan u Gornjem Budackom 5. VII., koje- ne. Da se politiCko stanje Zena kotar Veljun
ga je priredio na$ odbor AFZ, a na istome popravlja, vidi se njihova dolaZenje na zbosu goirorile drugarice, koje su bile na kursu . rove. Taka su na naB zbor AFZ .dolazile iz
i to: drugarica ·Karan Dragica, Desanka Mi- Perjasice, Veljuna, BuriCa- sa barjacima i
hajloviC, Cana BogdanoviC iz Perjasice kopje·smom. Na naSem kursu bile su dvij,e drutar Veljun i Dragica OpaCiC; recitirale su se garice iz kotarskog odbora AFZ. Sada se
2 pje.sme i pjevala se Zenska himna. Na toodrZava kurs u samom kotaru; poCeo je 9.
m·e zhoru govorili su takoder pre:dstavni-ci VII. Na kursu prisustvuje 11 drugarica,
vojske, Komunisticke partij.e, NOO i SKOJ-a. kurs vodi drugarica Anka2 i Borka. OdrZano
N a zboru je bilo preko 60·0 zena, a bilo bi i je nekoliko veCih zbo-rova kao u Veljunu,
i viSe, da nije bilo z.borova i na drugim straDunjaku, Gornjem Skradu; na te zborove
nama, taka da su neke Zene sa p·odruCja do.Slo je mnogo Zena.
kotara Veljun vraca1i ndhornici NOO .cta
treba da su prisu1ne na zboru u G. ·Skradu.
Rad i po(litiCko stanj.e u kotaru
Treci zbor bio je u Perni 7. VII .. N a toVrginmo.st
me zhoru govorila je u ime Zena Jelena
lz dobivenog ;,zvjestaja od 21. i 24. VI.
Aralica, iako je trebala govoriti Ljubica Ulem·e.k, a za&to nij-e govorila, nije nam poznato. vidi se, da je politiCko stanje Zena priJi.Cno
slabo. U nekim selima primjeCuj.e se da muNa sastancima Zena govori se '0 ula.zi
Skarci koCe sastanke i ne daju Zenama da
Zene u danaSnjoj bo·rbi, ,o pomaganju nar.
dolaze. Drugarice iz kotarskng odbora neoslobod_ilaCke borhe, raskrinkavaju se Cet- prestano se nalaze medu Zenama. Odbori
nici, Citaju se ra'Zni listovi kao »Vjesnik«
su priUCno aktivni, drugarice imaju volju
»Glas 'Korduna« radi'o' vij-esti, akcije parti- .za rad. 21. VI. adrian je sastanak svih seza;na~, Sto ih najviSe zanima.
uskih ·odhora, opCinskog i kotarsko.g. PrisustvovaJ,o je 60 drugarica. Sastanak je adrian
Rad i p<>.litiCko stanje u kotaru
po dnevnom redu. ·Govorile su Zene o naC a z in
vodnooslobodilackoj borbi, borl;>i hrvatske
Sastanci sa ienama o·drZavaju se redo- Zene, radnice, duZnost ·odbora, VaZnost uCevito-. Na sastanak dolazl samo polovica Ze- SCa Zena u danaSnjuj borbi, o ustaSko-Cetna u pojedinim selima. Rad je bio, u poCetniCkom savezu.
Drugarice su predloZile da s-e zab:r:alli odku dosta tezak, ali -sada se mnogo popravlja.
Poslij.e smrti DuSana VergaSa moral naroda la.Zenja Zena·u hrvatska sela, a·one· koje idu,
je pao, Zene su ga mnogo volje·le pa ih joe treba da se jave odboru AFZ kod odlaska
teSko dobiti lla .sastanak~ ali i to se popra- i dolaska, tako da bi mogle znati, kOja Zena
Anica Rakar-MagaSiC.
111
110
�nokument
to podrucje drugarice: Dragica, Jeka i Ljubica poCeCe se ozbiljno da radi.
Sa podr11cja kotara Slunj "bile su 2 drugarice na naSem kursu.
PoCele smO sa izdavanjem naSeg lista
»RijeC Zene«, i Z.ene sa sela ·odazva]e su se
na naSe traZenje za pisanje Clanaka. Taj list
biCe ujedno i propaganda ,za okupljanje Zena u AFZ. Do sad zene nije.su jos shvatile
potr-ebu njibovog sudjelovanja u biranju
odhornika NOO: U tome ima dosta krivice
na samim drug.ovi:ma, koji se vi•Se puta izraZavaju, da Ce to proC:i i be·z njih, umjesto
da ih uvjeravanjem u potrebe njihovog dola~enja na biranje odbornika prisile da dolaze.
U odboru AFz za Kordun jesu: drugarica Dragica Karan, drugarice Maca-Vera, 3 Maca Maj·storoviC, Marij a P.eriC, J elena Aralica
Anka VujCiC, Jela4, Mica5 , Anica6 • U kotaru
Vrginmost drugarica 1\'Iaca-Vera, u kotaru
Cazin drugarica Jeka, u kotaru Veljun drugarica Anka Vujcic, u kotaru S1unj drugarice J ela, Mica i dru?·arica Anica Rakar.
ZAHVALNA SAM KOMUNISTicKOJ PARTIJI
lz »Rije.Ci Zen.e((, glasila .OkruZnog odbora AFZ Karlovac, br. 4-5 1942. g.
Mnogo dana proS!o j e vee od kako se po
naSim .selima poOelo klati i ubijati, a ipak
mi nismo stradali i to samo zahva1jurjuCi K·
P., koja je poslala u .p-ravo vrijeme na.S·e
drll.wov·e, da se_. zaje¢ino s nama bo·r·e protiv
~rvave PaveliCeve bande. JoB o-d ranijih ,godina j a sam znala da j-e Komunisti-Cka partija
za narod, jer je moj pokojni muZ bio njen
Clan i uvijek govorio: »doCi Ce vrij.eme, Marij a, da CeS i ti sa mrvom na sastanke i imati
Cemo isto pravo«. Sad se dobra· .•sjeCam njegovih rij.eCi. Njega nema, a ja bi bila najponosnija i naj.sretnija Zena na svij€·tu, kad
bi imala muZa u partizanima, da s-e bori za
narodno_ prav-o. Zato ne.ka se _pdnose sve drugariee, koje-·im-aju nekoga u partiza·nima ...
Po nare.denju gornjeg naslova iz kotara
Slunj druga-rice Je1a i Mica salju se na
rad sa Zenama u kotar Cazin i Vrginmost, a
drugarice Jeka7 i Ljubica BrkoviC. te Dra.gica OpaCtC na rad sa Zenama ko-tar Slunj.
U kotaru VojniC nalaze s·e na radu sa Ze-
na:ma drugarice Maca, Dragica i Marija.~
Ka:ko rad sa zenama nij e zadovolj avajuci,
to se nadamo, da Ce nakun stvaranja novih
kadrova pveko naSih kurseva rad sa .zenama
biti mno·g·o bolji.
Na ku1,su, 'kojeg smo o-drZali u ·Gornjem
Budackom ad 27.. VII. hila je 13 drugari:ca.
I to
kotara Vojnic, Slunj, Veljun i Cazin.
Novi kllirs:evi odrZat 6e- se i to u kotaru
Sluuj;- Veljun po.sebno, a kotar VojniC, Vrginmost, Cazin zajedno. U kotaru Veljun
kurs je poCeo, a takoder ovih dana poSet
Ce i u kotaru .Slunj, kojega Ce odrZati drugafi.ca Anica Rakar. Za kotar VojniC, Vrgin~
most i Cmin pocet ce 11. VII. u Go·rnjem
BudaC'l<om .
0 zavrsetku tih kurseva p·odnijet cemo
pismeni izvjeStaj.
je donijela kakvu laznu vijest ili koja je
nesto izdala. Opcinski odbor oddava svoje
sastanke redovito. Na kursu nije hila ni j-edna drugarica, jer nijesu primile naS dopis,
kojega snllo poslale prelm odr.eda.
Na ovaj kurs drugi poslati ce tri drugarice. Ko1iko- je tu zborova odrZano, nije nam
pozna to.
Rad i politicko stanje kotara
SIu n j
. Sa podrucja kotara Slunja nemamo tacnih izvjestaja. Koliko nam je poznato rad
j·e u mnogim selima teZak zbog CetniCkih
elemenata i velikog terena. NiJe formiran
ni kotarski ni opCinski ~odbo·r, a i seoski
odburi nijesu uCvrSCeni. Sada kada dodu na
1
'Original
dokumenta
SKH.
2
Anka VuiCiC.
3 Maca GrZetiC.
4 ] ela PredoviC.
nalazi se u arhivu CK
Marija JerosimiC
Vrginmost
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH PISAROVINA OD 13. VII. 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOVAC 0 RADU SA zENAMA1
... Rad sa Zenama takoder ima dosta
uspjeha.2 Imade dosta djevojaka i Zena, koje
su voljne davati svaku pomoC. Ne.Sto organizirano joS nema, ali neprekidnim "radom,
davanjem pojedinih duZnosti uCinit 6e se
sve moguCe po potrebi sa poj-edinim urganiziranim fnrumima Zena ... 3
rz
Smrt faSizmu -
Sloboda nwrodu!
Tajnica:
Maca Majsto·roviC v. r.
5 Mica MilaSintiC.
e Anica Rakar-MagaSiC.
7 J elena Arali.ca.
s Dragica BaldS.
9 Marija Peri¢.
1
[)okument s.e na-lazi u aT hi vi CK SKH
Stvar.anje organizaci ie AFZ na terenu 'Zumherka, Pokuplja i Truropolja usko je povezano .sa
djelovanjem prvih skojevskih i padij.s•kih organizacija, koje se poCinju osnivati kraj-em 194'0. i po·Cetkom 1941. .g. Rad Partije na okupljanj:u masa
o'ko NOP djduje na brz politiCki odgoj i ~imkih
masa :bena: Od .prvih dana narodnog ustanka or-.ganizira ,paTtijski ra·d i rad medu Zenarn:a na_ tom
terenu Na·rodni heroj Milka Kufrin, ·student iz OkiCa. Gitava sela Nova:ki i HoTVa.ti (u ·Samoborskom
kotaru) znala su, da se kod pojedinih aktivista sakrivaj'U komunisti iz Zagreiba, te su ih svi zajedno
Cuvali i pomagali. U OkiCu (k.ot. JaSka) veliki broj
ljudi i Zena znali -SU, da se u }ednoj SU.mi krij-e pet
drugova, koji su uspjeli pobjeti iz Kerestinca, ali
su ih hranili i krili pred ustaSama. U kota·ru V dika
Go-rica, u selu Bukevje, .Zene su skrivale ile,galce iz
Z.agreba, 1941. g. postojala j•e 'J)artijska organizacija u Horva.tima, u kojoj je hila' vrlo aktivna
Andela Pol iak, Clan -KP i ']:lrva :partizanka iz t-og
sela, koja je radila ·sa aktivistkiniama: Ljubom BabiC (poginula u borbi kod KraSiCa sij•e·Cnja 19·43),
Andelom BabiC, Zenkom Pr·evendar i Zorkom BabiC,
zatim u selima Bukevi·e, SCitaorjevo, CiCka Poljana,
KuCe, Kohili~, V. ~Gorica, Jezero (kot. Vel. Gorica}.
2
8
112
Neka znaju da je to njihova dika. Mi zene
moZemo mnogo pomoCi danaSnjoj borbi.
Treba da ,Sto- vi-Se uCvrS.Cujemo naSu · organizriciju, da odgajamo naSu -omladinu u .du'hu
narodnooslobodilaCke borbe. Drugarice, nemojte govoriti djeci: »sirote moje, nemate
oca«, nego ih od malena odga:Jajte za rad u
slobodi. Kazite im: Ne tugujte, drage drugarice, veC po-dite sa mnom'. Radim ·Sa Zena-ma
na se1u, obilazim bo-lnice, izadem gdj.e god
mogu·, di:Zem svoju djecu, svoj ponos, radim
sa voljom i raspoloZenjem i radiCu do PO:s1jednj-e kapi krvi sve za horbu.
Dokument 81
8
Soka KrajaCiC
so
:'l:ene Hrvatske u NOB
3 Medru nafaktivnii e Zene u tom kotaTu s;padaju
Jana Perna·c iz KObiliCa, Barica !KovaCi<: iz Mraclimi, Mara -MeStr.oviC iz Cm.ca, Slav;a S.edmak .. Mi-halinCiC iz G. Lukovca, Rezika BarloviC-PerkoviC -iz
Petrovine, Marica Marle-Turk iz RoZani-ce, iLjUJba
TurCiC-Vuiica iz Bukevi.a-, Slavica A'iltoniC-Robii iz
Bu~evca i B'aTa PetkoviC iz LuCelnice.
U Jaski
radi ka:ndidatska 1grupa u rQki6u. Aktivna je grupa
Zena ·U J a·ski, kojom rukovodi Ljrubi.c.a, VinterStaj•ger, te nekoliko aktivnih Zena u selima Petrovina, Sv. .T a'ila, Kli-nCa Sela, ZdenCina i Crnilo~
vee. U Sv. ]ani istiCe se radom Ljrubica BoZiC. U
kotaru .Pisarovina bile su vrlo a·ktivne pojedine
ilene u .selima DraganiC, Blatni·ca, Kotnja, SiSljav~C
i Donja KupCina.
U Zumberku Z·ene s-u sakupljale hranu i 1
pomagale .prvom partizans-ko-m .odredru »Matija Gubec<<.
Nar-oCito se isticala uCiteljica Dra;gi-ca StaniCiC i
njezina majka Jda, iz sela. ·PeCna,· Mara RomanoviC iz Prevo·da, opt. ·P.etna, koja_j-e u NOB izguhila
petoro dj ece.
Stvaranjem I. ZumberaCke Cete, krajem lipnja
1942. ,g. (u kofoj ie Milka ,Kufrin pomoCnik kamesara ·Cete), na·staje nov polet u okupljanju Zena
oko NOP. U Zumberku prvo ma.sovno u-CeSCe Zena
na pomaganju partizana dolazi do izraZaja u .seli-
113
�Odbor AFZ za K~rdun.' Stotine zena htjele
su na kurs. lVIedutim, na kursu je mogl'O
uC·estvovati samo 13 druga"rica i to· iiZ kotareva VojniC, Veljun, Slunj i Cazin. Na· kur.su
su (lrugarice dobile osnovno- znanje o tome,
kakva je uloga njihova u narodnooslobodilaCkoj borbi, i .Sta .Soe- traZi od njih. Za cijelo
Vrijeme kursa one su paZljivo sluSale i iskoriStavale svaku minutu, · da Sto vi-S·e nauCe.
_Cvrsto- su rijeSene da se svim Bvajim sp-osobnostima bace na rad i org::iniziranje Zena u AFZ.
Organizacija km;sa bila je- dobra, sve je
iSla onaka· kako je predvi•deno, pa se materijal svrSio u odrede·nom rokU. Drugarice su
pri1iko·m abrade rnaterijala i ispitivanja pokazale veliki interes za uCenje i v·el.iku- bistrinu u odgovorima. One su opravdale one
nade, koje je odbor AF2 za Kordun u njih
polagao, kad je odluCio da o-rganizira kurs.
Buduci da je ovaj prvi kurs potpunoma
uspio, to Ce se s njima i d-alj.e nastaviti, da
Milka Kufrin
ma Tiso·vac,_ SiCevac, ViSo~eviCi, PeCno· Grabar
Orunja i · Cerovica, kuda su se u to doba na jviS~
kretali --partizani. U selima pod Oki.Cem - Kufrini,
l':l"o'Vo selo, 'Beter, Donja Pur.gari.ja, zatim u Horvahma, Zene masovno donose hr-anu partizanima, 1koji
su se zadrZavali u tim selima i iz njih odlazili na
akcije. U Donjoj Kn:pCini (u zaseoku ·Mi.kuliti) uajaktivnije su bile Zene: Ma,ra Mi.kuliC, Roza PetriCiC
Ma-ra .St·t'ni,C i Bara MikuliC.
'
U prvoj polovini 1942 . .g. dolazi u pa'ftizane
nekoliko drugarica: Andela Poljak, Ljuba BabiC
Zorica BabiC, LjU:ba i Zora Kuf·rin i nji.hova majk~
iz OkiCa, Katica RapljenoviC iz IStojdrage Jdka
SnidadiC iz Tisovca i .Jelka Stani~iC iZ .StanisiCa, te
Draga Dura.SeviC-Badovinac iz RadatoviCa. lz Zagn!ba dolaze: Ankica Mokos·ek, Tonka Mrkoci i Cila
Albahari - student medicine, koja j-e o-rganizirala
p_rvu pa:tizansku boluicu u tom k·raju. Te su drugance aktrvno u-Cestvo-vale u radu 'sa Zenama.
skt odred usp1o osloboditi v-eCi dio teritorija u Zumberku, dolazi do stvaranja prvih NOO-a i odbo:fa
AFZ . .2ene sa'kupljaju podatke o kretanju n-eprijatelja, or,ganizi~aju •sakupljanje hrane za partizane,
odlaze u upon~ta 'PO lijekove .i drugi materi.ial.
Tad_a se stvaraJU odbori AFZ u svim selima op-Cine
KalJe, a u kotaru PisMovina formira s·e OpCinski
odbo~ AFZ u Donjoj KupCini, koji obuhva.Ca niz
seo·skth odbora AFZ.
U ·kotaru Jaska postoje odbori Zena u ]a-ski,
CvetkoviCu i OkiCu. U CvetkoviC:u istiCe se od 1941.
g. radOm Kati-ca Varady.
Clanak iz »NaSe borb.err, gl.asila OkruZnog komiteta KP.H Karlovac, br. 2, od 15. srpnja 1942.
114
Ookument 83
JEDINSTVO NARODNIH IZRODA
Clanak Kate PejnoviC iz
,,zen.e u
b-orbi((, glasila OkruXnog odb.ora AFt za Liku, br. 4. srpanj 1'!142.
. U lje1m 1942. g. kada .ie 2umbera1'ko- polrup-
0 KURSEVIMA AFz NA KORD(JNU
1
1. Kurs j-e o-drZan u Gorn j,em BudaCkom o·d 27.
VI. do 5. VII. 1942. Redakcija posjeduje i-spitna pitanja sa to.g kursa. /
.]ela StaniCiC
Dokument 82
Kad se prolazi selima vsJ,obodenog dUela Korduna, Cesto .se vidi kako po-slije rada
na veCer hrle Zene u neku kuCu Hi se sakupljaju u neki Sljivar. Zure s-e na sastanak
odbora Antifasistickog Franta Zena. Nije
rjj,edak slucaj, da se pred ku6om vidi kako
S·e neka vee starija Zena baka - n~gnula
zaj edna s nekom ·omladinkom nad komacliCem papira - uCe Citati i pi·sati. ,Stolj.eCima
sapeta Zena, zbijena u Cetiri zida svoje ku~
ce i uske mede svog polja, kojoj niko nije
posveCivao nikakov.e paZnje, koja je Zivjela
u neznanjU, PraznOvjerju i nepismenosti,
probudi la se za nekoliko mj-eseci, .Sto- "je nad
bi i druge -drugarice dobile ono osnovno
znanje, k·oje je potrebno da se ml! zene u
avim ·danaSnjim prilikama snademo i da izvrSimo ·sv:,oju duZnost prema S·ehi i svom
narodu.
Zivom poletu koji p·okazuje veCina Zena
u -danaSnjoj narOdnoo.slobodilaCkoj borbi,
mnoge naSe partidske aTganizacije ne pruZaju onakvu pomaC_ kako bi trebalo. VeCina
naSih seoskih Celija vrlo se malo brine o
AntifaSisti-Ckom Frontu Zena; i Citav rad
prepusten j,e Odboru AFZ za Kordun. Takvo stanje nanost veliku Stetu narodnooslobodilackoj borbi. M<>gucnosti· ·su za pokreta,
rije Z·ene u narodnooslobodilaCkoj borbi vrlo
dobre, i sve partijske arganizacij·e treba da
oTganiziraju na Citavoj teritoriji naSe.g okruga, u osl·obodenim kao i u neoslobodenim
krajevirna, odbore AFZ.
njenim s·elom zaleprSala ,zastava slobode.
Nevjerojatno brzo ·seljaCka Zena shvatila je
svoju ulagu u narodnooSiobodi1aCkoj borbi,
pokazala divne primjere po-Zrtvovnosti, samoprijeg-ora i hrabrostL Zena se pokrenula
u borbu, ona hoce da u njoj sudjeluje sto
svijesnije i .Sto organiziranije. Svakog dana
drZe se de-setci i de-setci sastana'ka -adbora
AFZ, gdje joS do ju0er nepismene Zene Citaju radio vijesti, govore i rasprayljaju o
pitanjima, o kojima do nedavna nikad nisu
cule.
Velika glad Zene za znanjem naroCito se
pokazala prigodom kursa, koji j e priredio
Mrski okupator uloZio je sve svoje sna-ge,
da razbiJe naSu narod-na·oslobodilaCku lJor..:
bu. Preko svojih vjernih slugu, NediCa, Koste PeCanca i PaveliCa, traZi organizO'vano
i okuplja oko sebe sve n&rodne izdajice protiv Na~odno,oslobodllacke Partlzanske i Do"
brovoljaCke Vojske, vojske, koja im svakim
danom zadaje teSke udarce i ometa im sve
njihove paklene planove. Svaki pokuSaj neprijatelja da uniSti, oplja-Cka i popali naSa
sela, da poubija naS nar-od, na•Sa ih hrabra
v·ojska svagdje ometa. Iako je okupator
okupio pod svoje o.krilje sve nar-odne izdajice,
ne m.oZe da ostvari svoje krvave planove. Sa
okupatorom i ustaSama nalazi s-e olo.S srpskog
naroda - CetniCka banda. U naSoj 'Lici narodne izdajice hrvatskog i srpskog naroda,
ustaSke i Cetni-Cke bande, prodale su se i sluZe
okupatoru. Po ugledu onih u Bosni, uvukav.Si
se pod skut okupatora, prodali su se okupatoru. Cetnici u Metku, OtoCcu i GraCacu pri:inali su PaVeliCa za sv-og gospodara, i da -Ce
kao njeg:ave sluge vo-diti borbu, skupa .sa
ustaSkim gadqyima, p-rotiv na·S·e- partiza~ske
voj.ske, protiv navo.dno·-oslobodilai\ke borbe
srpskog i hrvatskog naroda. Pakt v njihovoj
saradnji krvavi Pav·eli.c objavio je preko
svojih novina. Srpski i hrvatski narod JZna
tko je Pav·elic, i .sto mu je doni.jela njegova
sloohodna i nezavisna drZava Hrvatska. Kr~
Vavi Pav·eliC poubijao je na: tisuCe i tisuCe'
nevinaga srpskog naroda, Zena i djece, opustoSio, popalio i o-plj aCkao na stotine srpskih
sela i ostavio ih bez krOva i bez hrane. NaroCito .Srbi u Lici strahovito su stradali ,o.d
te uZasne zvijeri i· njegovih ustaSkih bartda.
Mi Z·ene Like nikad' ne C-emo i ne maZeroo zaboraviti 2vjerstva Paveli6evih ustaSkih pasa, koja .su Cinili nad naSom. dje-oom,
zvjerstva, k!aJ·a su Ci.nili nad nas.im muZevima, -oCevima i nad nama majkama. Sa majCinih prsiju otimali su nej aku dj·ecu i ubijali ih, ubijali -naSe tru.dne Zene, sHovali nase zene i djevojke. Ali to sve zaboravljaju
novi BrankoviCi, .CetniCka banda prelazi preko sv·e·ga toga, prelazi preka svjeZih grobova
i krvi na-Sih najmiliji-h, k!oja s·e joS -nije ni
o.suSila na prstima ustaSkih pasa, preko krvi
koja vri kroz naSa majCina srca. To· sve· skupa zaboravljaju ·Cetnici i sa ustaSkim psima
idu protiv naSe Narodno-osl·qPodilaCke partizanske vojske. Mi srpske i· hrvatske majke
i -djevojke- osvetit .Cerna .se zajedno sa naSim
drugovima u naSoj borbi, kako ustaSkim psirna taka i CetniCkim banditima. Osveta Ce
biti nem:Hosrdna.
U koncentracionim logorima poubijano
je i pornrJ.o od gladi na hiljade i. hiljade najboljih sinova na-8-e ze:mlj-e~. u na·Soj d·omovini
uved·en je takav teror, kakay ~se ne pamti u
histo-riji C-ovj.eCanstva. 8-a pOrodicama Hrvata, koji su osjetili raskornadanje i poroblja-
115
�vanje Hrvatske, koji su odmah prisli narodnooslobodilackoj borbi, postupalo se kao i sa
Srbima.
Slobodoljubivi narodi .Jugoslavije, pod
vodstvom naSe slavne KomunistiCke partije,
svrstali su se u Cvr:ste redOve narodnooslobodhlacke horbe, da brane svoju krvlju natopljenu z.emlju i do·nesu nacionalnu slobodu svmnu narodu. Kada s·e naSi partizani
bore na Zi.vot i smrt s.a naSim neprijate!ljem,
koji ubija,, -pali i pljacka nas narod-, i\etniCka banda u sluZbi okupatora puca u leda
naSim hrabrim naroQdnim. borcima, koji daju
svoje mlade .Zivote za slobodu svog napaCenog naroda. Na tom krvavom pO·slu Cetnici
su se po'kazali u viSe sluCajeva.
Okupator drhti od straha pred rastucim
val om narodnooslo·bodilacke borbe, okuplj a
oko sebe sve narodne iz.dajiC:e, bez razlike
vjere i narodnosti, okuplja .C·etnike, koji su
i prije muCili i ubijali hrvatski narod, samo
da raspire· gradanski i bratoubila.Ckt rat u
naSoj zemlji. Ova ujedinjenj.e najcrnije re~
3.kcije j,os nas Cvr.SCe povezuje i okuplja u
nasoJ narodnooslohodilackoj borbi.
Ova
zvjerstva ujedinit Ce i nas, srpske i hrvatske Zene, protiv istog nam neprijatelja u
naSoj borbi, u borbi, k~oja se veC tolikn rasplamsala i ne Ce prestati do konaCnoga istjerivanja okupatora i konaCnog uni·Stenja C·etnika i ustaSa.
J edinstvo Srpkinja
ostvaruje.
Hrvatica u Lici se
Smrt okupatoru, Cetnicima i ustaSama!
Dokument 84
IZVJEsTAJ SA PRVE KONFERENCIJE AFz JUzNE DALMACIJE
ODRzANE 10. VIII. 1942. U GRcENIKU
Drugar~kom
· Pokrajinskom 'odboru AFZ-a
Izvjestaj sa prve konferencije AFZ Juzne
Dalmacije u GrCeniku._lPrisutni: Okruzni odbor l\IIakarske.
Delegati: Makarske, Makra, PuhariCa,
Koti,Sine, ZivogoSCa, TuCepa, Podgore, DraS~-
nice, IgraJna, BaCine, Zaostruga, Podaca,
Brista, Gradca, Pline, Drvenika, Vrgorca,
Banj e, ·Orahe, Kule·, KokoriCa, Pr3.1patnice,
Zavojana, Dragljana, Vlake, RavCe, Kutca,
Koteza i KD'rCul•e. 2
Sastanak je otvorila drugarica politiCka
pruCelnica. Naglasila je historijski znaCaj
ove konferencij·e, kao prv~e konfereJ;Icije u
J uZnoj Dalmaciji, i· to ·organizirane, a ne
,spo-ntane.
Zatim drugarica Ranka, 3 pO'zdra·vlja konferenciju u ime KP te iznosi znaCaj borbe
SSSR-a i partizana Citavog svijeta, te potrebu borbe sa fasistickim hordama. Pudvlaci ulogu KP, koja je jedina ustala protiv
faSizma za ·Zenina prava i- prava Citavog naroda. Iznosi Zenin poloZaj u oslobodenim
krajevima te naglaSava,. da Zena nije sama
u ~svojoj borbi~ jer je njena borba s~·stavni
dio borbe citavog radnog naroda. Zbog toga
je potrebna organizacija, jer .se do slohode
maZe .doCi samn borbom, a za bnrbu j.e neminovna Cvrsta CeliCna organizacij a. Lznosi
V·elike zene SSSR-a, Kine, Spanije· i nase
. zemlje.
·
...
~
!!6
~edna
drugari'ca ·Cita dnevni red:
1. P·olitiCka situacija u vezi sa stvaranjem AFZ-a.
2. PolitiCka situacija u vezi sa IstoCnim
frontom.
_ 3. Zen a kroz historiju.
4. Zena student.
5. Partizanski horae.
6. Organizacioni izvjeStaj
direktiv·e za
stvaranje AFZ.
7. Izvjestaj delegatkinja.
8. Pozdravi.
1. Drugarica Vojna' cita referat: Pol it i Ck a situ a c i j a u v e z i sa s tv ar a n j e m AFZ-a.
Iz-nosi Z·e·nin poloZaj u faSisU.Ckom poretku, gdj·e je rad Zenin plaCen na polovicu od
mu&karCevo·g. DruStveni poredak je· kriv za
niski i nednstojni poloZaj Zene, jer smatra
da je Z~na sposobna samo za kuCu, crkvu i
radanje djece. Kada j,e faSizam ustao da
uniSti .sve Sto je napredno .i slobodoljubivo,
Zene trebaju da se organizuju pod rukovod.stYom KP te da podu i one putem uniStavanja njegovo-g najve6eg i najgoreg neprijatelja - faSizma. lznosi zna.Caj partizana.
Put k slobodi pokazala nam je KP. Sarno
borbom, samo or,ganiziranom borbom, do-6
cemo do slobode. p,eko AFZ okupit cemo S•Ve
~ene, najprije na ekonomskom, pD. potrebi
i na vojnom polju. Ne smijemo prodavati nikakav mate-rija1l za bezvrijedne pare·. Mora:mo se drZati parole: Ni irna Zita okupatoru.
2. Dmgarica Krasna5 Cita: P <>I it i c k a
situacija
u vezi
&
isto·Cnim
frOntom.
Iznosi podmukli napadaj razbojnika Hitlera i nje:gov &lom i na voj'nom, i politiCkom
polju. Rezultati su do danas katastrofalni
gubitci Nijoemaca, Finaca i Rumuna. Sada
viSe nisu u stanju da provedu ·ofenzivu duZ
Citavog fronta, veC su se ograniCili na vratolomne podhvate na juZnom sektoru fronta.
Uspostava drugog fronta ubrzaCe ,sJ•om faSi~_
SistiCkih razbojnika.
3. Drugarica Blaga cita referat: Z e n a
kroz historiju.
hnosi Zenin poJ.nZaj kroz razne historijske ·epohe, kada je Zena Zivjela kao najobiCnija Z·enka. Lznosi Zivot ·Zena u prak:omuni~
zmu, ropstvu, f-eudalizmu i kapitalizmu. Iznosi s·e dvostruki ropski pol·oZaj Zena kao
dijela radniC·ke klas·e i Zene. 'Sp·ominje da su
Zene uCestv·ovale u ust.ancima Matije •Gupca,
Matije IvaniCa i Stjenke Razina. Samo su
tada bile neorganizirane, a danas su nrganizirane. Govori b Stetnosti i neispravnosti feministiCkog pokr.eta. Nagla8ava vaZnost 8.
marta i poloZaj Zene u okupiranim zemljama
i u SSSR-u.
4. Drugarica l\farija 6 Cita refera:t: 0 Z eXeda MaroviC-StefarwviC
ni studentkinj i, njen·om })OloZaju i saznanju da je j·e.dnaka
nost niZih oblika organizaci}e viS-ima. PomaSk arc u.
trebno je- okupiti Sto- veCi broj Zena u -orgaU vezi s tim diskutuje se o tome zaSto
nizaciju, pnpularizirati .SSSR, sprijeCiti f~
naSe drugarice n.isu izgradene. Razlog je
Siziranje Zena, sprijeCiti hajku protiv partitome, Sto veCina intelektualki nije u na.Sim
zana, davanje namirnica okupatoru. P•otrebredovima. U diskusiji· se pokazalo, da j.e to- no je voditi borbu za ·oduzimanje• hrane i
me joS uzrok i to, Sto veCina drugova nij.e
odjeCe, koja ide u korist faSistiCke bande.
posveCivala nikakve paZn}e Z-ellama, Pa Cak Ustati u borbu protiv sniZavanja radniCkih
ni anima, koje su im najbliZe (Z.enama, se'
nadnica, protiv slanja Zena u njemaC.k:e· tvorstrama).
nice. V·oditi borbu protiv svih mjera, koje
5. Partizans k i b or a c Cita drugaup·otrebljuju ustaSe, da bi izvukli ra.zne vojrica partizanka.
niCke .stvari od naSih Zena i dj.e·ce. Iznosi
Apelira se na narod da ne da n.i zrna . primjere Zena KorCule, koje su ustale u ekoZita neprijatelju. Zatim drugarica Cita o nornskim akcijama protiv fa.Sizma. ZakljuparHzansNoj ofenzivi. GovorHo se o izdaji- Cuj.e se da su drUigarice okruga Makarske
cama Cetnicima i usta.Sama.
uspjele brojCano. Daju se referati o stanju
Drug zarnjenik politickog komesara bata- organizacije AFZ u raznim mjestima ...
ljona »J. J urCeviC« g:ovorio je o partizanskoj vojsd i o potrebi veza pozadine s parMakarski Rejon8
tizanskom vojskom. Treba da svak bude po·
Zrtvovan, jer veza niJe najbolja, a bez nje
Makar s k a: BrojCano je priliCno uss·e ne m~oze. DuZnost je· dru'ga.rica da uCvrpjela organilzacija, ali 1se drugarice pokazuSCuju vezu, da ·Spijuniraju neprijatelja, da i
ju priliCno neaktivne. Drugarice priliCno
najmlade organizuju.
n€ozbi1jno shvaCaju organizaciju, iako ima
6. Drugarica Milka7 Cita: 0 r g ani z a- krivnj e i na drugovima..
cioni izvjeStaj i dir.ektive za
P u h a r i C i - Makar. Drugariee su po...
s tv ara n j e AFz-a.
vezane u AFZ osim pal: njih, koje imaju neIstiCe potrebu or.ganizacije i uvlaCenje kih veza sa okupatorom. Njihov broj se- smasirokih slojeva u AFZ te delegiranje u NOO,
njuje. Ali iako je ·o·rganizacija brojCano
jer je ·on predstavnik naSe vlasti, u kojoj
uspjela, ipak se ne moZe reCi, da je uspjela,
treba da ucestvuju i zene. Iznosi podrede- jer ni rukovodeCe drugariCe ne shvaCaju
I
ll7
�ozbiljno duznost. Nedostaje svije.sti i discipline kod rukovodecih drugarica. Sve su
obuhvaCene oslm par_ njih.
K o t i S i ·n a. ObuhvaCene su .sve Zene neprijatelja riema, ali organizacija je tek
osnovana. Sa Zenama s_e nij.e- do sada radilo, ali ni danas nema drugarica koje bi bile
spremne da rukovode organizacijom.
T u C e pi. Tek se poCelo ,ga radom, ali
ima dosta ustaiikih ·obitelji koj.e prijece. ,_
Ostali imaju volje za organizaciju, iako su ·
brojCano slabije u omJeru prema neprijatelju u selu, nego- u ·ostalim mjestim1a. Drugarice pomaZu diugovima.
Rejon Podgora
P o d g o r a. U Podgori se radi vee 6
mjeseci i malo
sU se .skoro sve povukle
/ u organizaciju. Drugovi rade kod svojih domaCih. Na sastancima se Citaju sastavci,
:koje sastavljaju same drugarice, Cita se literatura.- Odno.s drugova i drugarica je pri. san. Povoljno utjeCe, kada dolaze drugarice
iz drugih mj esta.
Z a o s t r ·o g. Organi,zacija je proradila
tek u pOsljednje vrijeme, ali drugarice nisu
. aktivne. _ OsJeCa se n·ecto~statak drugova, koji
bi mogii da ih upute. Narod voli partizane
te im sve nudL
Pod a c i. Ima skoro po-lorvinu organi~
-ziranih. Odnosi mladih drugova i drugarica
su o.dliCni. Starije Zene vole da prodaju TaIijani:rria voCe i povrCe.
B r is t. VeCina je obuhvaCena. Drug·ovi
dolaze na .sastanak, pomaZu drugaricama,
govore, uC·e ih, daju im elana. Na sastancima
se gov·ori o ratu i njegovim uzrocima. Zene
pomaZu partizane- i same se organizuju. ~e
ne sakupljaju hranu i pomaZu partitzane.
'Grad a c. Vijesti o -organizaciji nisu se
mogle dobiti iz Gradca, jer se nije moglo
probiti iz Gradca zbog blokade ·okupatora i
krvavog terora, koji okupator vr.Si nad narodom. InaCe su sve drugarice bile spremne
da ,ge b-ore protiv okupatora i ustaSa.
PI in a. NeSto je okupljeno, ali zbog raStrkanosti organizacija je vr.lo labava. Dru..
garice su poZ-rtvovne. Iz ruku su okupat·oru
oduzimale stoku. Zene su vrlo hrabre, otvore·no napadaju neprijatelja. TraZe drugarioe iz stranih mjesta. ,
'
Dr v en i k. VeC 6 mjeseci postoji organizacija. J aS nije sve ·organizovano. U pocetku je bilo ilpijunaze pod utjecajem fratara, ali sad je to uklonj·eno. Malo Zena nije
obuhvaceno, od najmladih do najstarijih.
pa:
Rejon Vrgorac"
V r g ·or a c. Nije se moglo dobiti nikakvog izvjestaja zbog okupatorske blokade.
118
Ban j a - 0 r a h - Kutac. Prije 4 ·
mjes·eca drtigarice su bile organizirane. -Za
vrijeme akcije sve su radile za partizane. Neke su ·poSle u· partizane, neke razbjeZale,
a neke se prestraSile. Materijalno pOmaZu
mnoge, ispituju teren, prate SpijunaZu. Zene
~ su pone.Sto stidljive-, obaziru se na priCe starijih Zena. Prilikom' navale okupatora pospremile ,su sve stvari tako, da se okupator
niCim nije posluZio. Odazvale su se za organizaCiju, ali su ·oVaj pu-t plaSljive·.
K r0 k o-r i C. U punoj mj eri su ·Se oda,zvale od 18-45 god. Imaju sv·oj moral i gledanje na partizanke.
S t i I j a. Sazvata joe jedna zena, te su
joj date upute za organizaciju.
P rap a fn i ca. Uciteljica ih je pocela
organizovati. Ima priliCan broj. Drugarski
se drZ.e.
Z avo j an e. Ima ·organi-zacija vrlo
obimna.
D r a g I j a n i. Pomazu partizani!Illa. Sa
organizaciJOID se p.oCelo.
VI aka. Zene su pomalo plasljive. PoCelo 1se s organizacijom.
R a v Ca. Organizuj_e se i maZe jo-S vi'Se
da se stvori. Kod skupljanja telegrafskih
Zica pokarzale su se aktivlle. Skuplja se vuna
i ostalo.
R a d o v i C. Zene su se odazvale, ali su
iskljuCi·vo za ·ekonomsku p-omoC.
K o t e IZ e. Ze-ne- 'stupaju u organizaciju,
ali viS·e· iz straha- nego iz svij esti. Boj-e se da
ne hi parti1zani prisilno mobilisali Zene.
'TraZe da dodu strane drugarice.
K·o r-C u I a. Do sada nije postojala nikakva ·organizacija, tek u posljednje vrijeme
poCelo se ~sa organizovanjem, koje j·e do sada vrlo usko. Na sastancima se Cita iz-graduJe, diskutuje. Odn<Jsi drugova i drugarica
su d·obri.
S•ez Imotski10
K r i v o d •o I - Po I fi ca. Organizacija
nije postojala. Ima u svakom mjestu po 10
drugarica, koje C·e" poCeti sa organizacijom.
Na}zad je odluCeno na konferenciji izlazenje jednog zajednicl<og !isla za Juznu Dalmaciju.
... Konferencija je trajala jedan dan. Bilo
je prisutno 90 delegata. Prisustvovalo je 55
seljanki, 24 radnice, 5 domaCica, 4 namje·stenice i 2 intelektualke.
Godine zivota: ispod 20 &'Odina bilo je 27
od 2G--25 g-odina bilo je 33, od 21'>--30 godina bilo je 15, ·preko 30 go.dina bilo je 15.
Keonferencija je jednoglasno primila po,
!&drave drugarskom PK za Dalmaciju te odboru AFZ.
Na konferenciji se osjetila volja za radom, ali i nedostatak rukovodecih drugarica. Sve -su tra·ZHe dolazak drugarica iz stra- ·
nih mjesta. Odmah poslije konferencije dru'
garice su s·e p·okazal·e aktivne. Iako bose i
gladne, nosile su po Citav dan partizanima
materijal, pa Cak i iz nekoliko mjesta, koja
su poznata po- svome kriminalitetu..
OkruZni AFZ Makarska
1 Ovu konf·erenciju organizirala je Neda MaroviC-StefanoviC, tada Clan 'Pokra iin. Komiteta KPH.
Konferencija je o·dTZana u _vremenu izmedu dva
najsurovija na!()ada i »rastrellamenta« ·(akcij-e ·Ci~
S.Cenia) talijanskih okupatorskih j•edinica U ovim
krrajevima. Brvu akdju izvdil.e su divizij-e »Messina«
i »Betgamo« ·polovicom lipnja 1942. sa 21Q.-OO'O
do 30.000 vojnika. Bio _i-e to pravi po·kolj nebora,Ckog
stanovniStva i potpuno uniSt·enje njegove imovine.
~tanovniStvo, koje nije dospjelo po·bjeCi pred taliJanskom voiskom, bil0o je pouJbijano u svojim kuCama. U kolovozu iste go-dine .poduzeto je ponovo
istrebljemje ..stanovniS-tva toga k·raja, u kojem je ovaj
put uCestvovalo preko 40.000 talijanskih vojnika,
po-tpomogm.utih avijacijom i _Cetiri marija ratna
bro·da. Poslije bombardiranja iz zraka i artiljerij-e,
upadala .je talijanska voj.ska u neza'StiCena sela i
vrSila bezbrojne zlo-Cine nad nawdom i njeg.ovom
imovinom.
2 Mno ga od Ovih m iesta, koja ·se s,pomtnJ'll u
1
izvjdtaju, hila -su izloZ·ena ne.prijateljskom -teroru
i ,r-epresalijama u toku tal. okupacije. Tako je u
selo Ba.cin·a 25. III. 1942. upalo 01ko l.10.00 taL i
ustaSkih vo:inika. Narod je p-objegao u okolna brda,
a n-ep-rijatelj je ci_ieli dan os~ao u selu, 1dao stoku
i razha·civ.ao hranru, a -u povlaCenju zapalio 63
kuCe i opljaCkao· mrrwgo robe, ulja i vina. U .sijeCnju 1943. popalio ie taliianski radni bataljon u t·om
selu ·20 kuCa. U se'lu 'Zivog-o·SCu isprebi iaH su Talijani dvije Zene, a j-ednu 'll'hili. U ·selu Gradou uhapsili su Talijani 10. VII. 1943. si:otinu Zena, poveli
ih u PloCe i tamo ih na razne naCine muCili. '2. XI.
1943. doSli ·su Talijani .ponovo u sdo BaCine, u
nasdj-e Span, do t-emelj-a ga spalili i poklali 62
oso'be.
a Neda MaroviC~'StefanoviC Ranka.
4 Vojna Rafanelli.
15 Kmsna Nola.
6 Marija Lujak.
7 Milka Bo gunoviC.
1
8 U kotaru Makarska mnoge Zene pomaiu NOP
i rade na cir.ganizaciii Zena od prvih dana narodnog
ustanka. Medu njima i-&tiCu se: u Makar-skoj - Anka
SrziC~Drag-iCeviC, Anka Lasniba·t, Bla.ga M-ontana,
Mara Bulian, Dana AndrijaSev~C, Marica Rafanelli;
u -selu lgrane - Zana MoroviC, Zana AntiCeviC~Lo
viC, Neda SoSiC, Vica Cvitano;yiC, Karmela TaliianCiC, Ver.a Sulenta, Antica i Matija MioCeviC i Siffiica.
Marija Lujak
Rudel i; u selu Drveniku - Z·orka VitasoviC, Joza
AntunoviC, Marija lviCeviC-BuriC, S.1avica: IviCeviC,
Ana AlaC, Danic-a Ala·C i lvanica Ko·staniC; u DraSnici - Ol.ga MatijllJSeviC, Ljubica Hr.stiC"i Biserka
GluCina; u Bastu Matija Matija-SeviC, Matiia
Ra.diC, Kate StaniCiC; u Podgo·ri - Ljepos~va Bori.CMartinoviC, Krasna Nola, Marijica KrZa:Q.iC, Ank.a
Nola, Ivanka Pivac, Matija KobiC Slavica Radoni-C, Ljepo-sava RoSCiC, Darinka 'vela 1 Ljulbica
PavlinoviC; u Brelima - Lenka FilipoviC i Tonka
UrsiC; u Kozici - Kata KatiC.
·
9 U kotaru Metko~iC isticale su se radom: Andelka MaroviC-Bobanac iz Kule, Lilika BabiC iz
Slivna, Julij.a TomaSeviC~BoSkoviC, Liubica Toma~
SeviC-DragoviC i Milka Bo.gunoviC iz RaCine, Polda
ViskiC i Silva SutiC iz Gradca, Jaka Raos i Marinlea Ra:kiC-Gali·C iz Vr.gorca i Iva Trlin iz RavCa.
10 U kotaru lmotski iiSticale su se radom: Antica
UjeviC i Mila UieviC - iz Krivo-dola. Kata SruCur
- iz Zmij.evaca, Marija Lozo - iz ·Poljica, Dinka
BajiC - iz LokviCiCa i .Jurka Brzica - iz Zagvozda.
Jl9
�Dokument 85 (neprijateljski)
BIOGRAF!J A
NARODNOG HEROJA DRAGICE KONCAR
OD 15. VIII. 1942.
I
I
14GRRB
u
-t 1--~-1-_-; ilk ,;,:
'Mihe1~.4.
~ Dragica KonCaT uhapS·ena i·e na ulici. U to
vriieme upravo je hila postaLa Clan Mj·esnog komiteta
KPH Zagreba, a do tada .ie 'bila Clan Rajonskog
komiteta.
Tokom 1942 . .g. postala je Clan Mjesnog komiteta KPH i Olga KreaCiC-KovaCiC 'Z:o;g-a, ali ie neposredno iza toga uhapSena. Kao Clanovi Rajonskog
komiteta djelovale su mnoge druga-rice, od kojih
su veCin.a bile pro val jene i uh<~~pSene, te se sa!Stav
Komiteta dosta Cesto mijenjao. Medu tim drugaTica:ma spominjemo: Milenu Milidra,g--KrajaCiC, zvanu
Gr-ofica, Alojziju ViSek .SLavicu, Veru Solar 'Durdicu. Ru.Zu CrnkoviC Olgu, Emu Ce"kuriC Nedu,
Mari ju 'ZubriniC Sovu.
Dragica, -d-ruga kCi Nikole i felene StojiC,
ro.dila se 1. 1. 1915. g. u joSa:nima kotara Udbine
u Lici. Kako je s puna volje polazila osnovnu J-kolu,
koju je zuvrSila s -odlilnim uspjehom, njezitni roditelji · odluCe da je dalje SkolujrU. Ol!la je hila njdna
i slabaSna, ali vrlo bistr-a, a oni su htj.eli da Jlwlovanjem za nju stv,ore bolji i ljepSi Zivot -nego je
njihov i vrXine- ljudi u Lici
U gimnaziji Dragica iz gO.din.e u godinu pokazuje.
primjerne uspjehe. Medutim, teSke materiitilne prilik,e njezinih rodi!Jelja on,emogu6ujuJ joj Skolovarnjf!
poslije z-avrSeno,g petog razre.da. T a ·prva zapr,eka
bil,a j,e samo uvod -u .daljnje t..eSko/;,e, s ko-jinna l:e
se susretati u cijelom svom .Zivotu,
Dragica dola.zi u ·zagreb i h.-vata se u koStac s
rnedaf:amil velegr<fds.kog.a Zivota. Dobiva narhjeStenje
na {JaSti. T adaSnji reZim i njeni poslodavd traZe .dodvor;avanje, poniznost,- odricanje vla.stitih principa
i -naz,ara, na :Sto Dragim ne frristaje i zato se, u
nastalom suko-bu s poslodnvcem, j.ednog dana naSla
na ulici, svrstana ;u rredove nezaposlenih.
Besposlica sve viSe raste. Burza rada, .zavodi. za
sluZinlad i novine- obiluju pomtdama muSk.e i Zen- ·
ske rradne snag'e svih -frrofiesija, zva:nja, spola i dobi.
Ne.zaposleni -primaju rna kaka:v pOsao, samo da ne
bi .bili ))nez.a,posle-ni<<, jer to za Sobom povlal:i bijedu,
glad, ·a .Cesto i izg.on ·u zaviCajno mjesto. Da torrie
izbjegn.e, Dragica se· zaposli kao radtnica u T vannici
f;a:pi-riJ. na Za;_,.tniCi u Zagrnebu.
U RS-ovi sindikati, u lwjilna Pariija ima ruk(}vode6e ,poloZaje, .sprovode mas~e Sltrajkoue, tarrifn-c pokr.ete i demonstracij.e za oCu.vanje st-.e-Cenih i
stjecanje navih tekovina i prava. 1935. g. u r-edove
boraca za !TadniCka prava i slobodu svrstava se i
Dragi-ca. On-a prilazi radnicmna, govori im o borbi
radniCke kla.s,e, tu'J1Ul.Ci im znal:aj organiza,ci/e, duZ.nosti i jJoloiaj Z.ene u kapitalistiCkom druStvu.
· Medutim .akcioneri T vornicr papira bO<r-e se frr-oliv
organiZacif,e i revolu.cionar-nih radnika, pa Dmgica
opet ostaje rnez-aposZ.ena. T ada upozn.rtje Radu KouCara, 'l"adniCkog -borca ·i revoluciornera, koji postaje
njen drug. On 11Zjoj pomaZe, da joS ·Wublje, malnije
shvati ulogu r-adniCke klase i njihove lilasne organizacije u _borbi protiv ~vladafuCeg kapitalz"stiCkog
r.eiitma, 'U borbi za stuaranje novoga -dJruStva, u kojein ne ,c,-e biti izrabljivanja Covjeka po Cov}eku.
DvadesetSestog kolovoza 1937. g. nakon duie nezaposlenosti, Dragica se zafJOsli u tvorni,ci ))Siemens«
u odjelu za namatanje motora. Ubrza razvije Ziv·u
agitaciju meitu radnicama protiv niskih rnadni.ca.
globa i raznih :Sikaniramja.
U toj ilgi'taciji nij-e
sama. Sarailuj.e s dr.ugim llanovima KP i rnajJrednim
· radnicima i radnicapta zaposlenim u toj tvornici.
Nije proSlo mnogo vr-emena i oni uspjevaju da
okupe ·gotoVo sve radnice u sindikalnu ·organizaciju: medus.o-bno S~e .pomaiu u poslu, rt sluCaju bolesti ili drugih teJkol:a udeSavaju posjete, porno/; _u
· kuCi, sUtranje oko djece i t. d
Kao. aktivan Clan Jportskog radnitko~ kluba
»Metalac«, Dragica je formirala NHazena druiirwJ«
iz koje je kasnije stumen kadar Zena agitatora radniCkog pokreta.
1938. g. ,postaj.e -Clan KP. Sada s j.oS veCom snagom i smnoprijegwom -UJC.e.~tvuje u borbi radnilke
klase.
Kad j.e 16. VII. 193.8. g. izbio Strajk u· tv.ornici
#Siemens«, Dragica svakamo -dospjeva: bo-dri Zene.
i njihove obitelji, dokaz-1ije im, da se bor.e :za prava
i. za dobro svoje i svoje djece, pomafe im da ustraju
Naro.dni heroj Dragica KvnCar
u :Strajku, firikuplja hranu za S/JrajkaSe, nadgleda
StmjkaSku k1thinju, luva straZe protiv izdajim Str.ajka i -qz.eumorno se bari s poslodavcima. Akcionerri
»Siemensa« hili Sit nepopustl jivi. V j-e:rov.ali su, da
Ce pomoCu nekoliko kolebljivaca slomiti Strajk. Ali
u tome su se p:revarili. Strajk Siemensovih radm.ika
Tasplamsava se i pr-enosi na druga poduzda u Zagr.ebu; kod NK,O'J'ltakta«, »Paspe« i drugdje. Kapita. listima u tom -Casu priskaCu -u pomoC ''Jugoras«, zag-r-ebaCka policij.a i klerofrankov.a(;ka druStva s betom ))lumpproletera« i rnedov-oljno svijesnih ZtNztl~
1'20
121
�Java sve partijske z-a.datke, iako su qts[ovi lf'ctda svakojima su obe(;ana zlatna -brda i dolime, aka_ prime
/_Josao i iz,daju drugove.
kim danom hili sve teli i opasniji. Za .1zjom sveDragica p:redlaf:,e sv,ojim dr.ugaricarruz, da sve
strano tragaju Gestapo, ustaSka policija i nje:dm
zaj.edno odu pred te tvornice i da legnu 'na zemlju
biv:S.i poslovoda F.u:ks iz tvomice >;Siemerns«, !wji je
i tako svo]im ti]elima· sprij,eCe ,uzart Jtra]kolom.cima, - postao strah i trepE!t Drvinia ·i Dcmje KmtoSije. Svi
ani vj,eruju, da C,e s hap:S.enjem Dragice najlakSe
koje su kapitalisti pokuSali automobilima doriesti
iloCi do- Rade K®Cara.
u tv,orniou. Sve su- Zene poSle z-a -n]om.
Tih je mjesoci n]oj 1iaroCito teJko, fer oCe.kuje
N.ekoliko dqna kasnije Dragica, kao predvodnik
dijete. C.esto mijenja konaCiSta. Ni]e s.e bojala za
gmpe StrajkaJa siemensovac.a, adlazi pred tvofflicu
sebe, jer je hila. vei prekalj,erta tt raznim bor'bama,
>>Kontakt«. T anno je bilo nekoliko jugprasovaca, koji
strahov.ala je za dijete i strepila je, -da ga ne Ce
:Su ·'mdili pod zaStitom p.olicije. Kad je wpitala jemoCi sama odgajati niti mu posvetiti svu materinsku
dnog,a od n]ih, zaJto odUzima kruh Tadmilkoj djeci,
ljubav i paZn]u, a tako se i ,dogodilo·. U rr.odiliStu,
zaJto razbija' Jtrajk, -on iu je frr-ezirno po'.gl,edao i
u Petrovoj ulici u Zag;r,ebu, prijavljena pod tudim
pokuJao surovo odgurnuti od sebe.- U isti Cas dobij.e
imenom 4. IV. 1942. g. ro.dila je sina i dala .mt~
uda:rac po lieu. Grdosi]a, iznenaden otporom male,
ime R.ade po ocu, koji je uprauo tih dooa oCekivao
slabalrn-e,. n,epo.zrnat-e iene, izderr,e se na niu i pokuSa
oswdu i izvrJ.ern1~e s.mrtn1e kazne.
]oj uzvratiti udarac. Ali StrajkaSi ;>Siemensa<< i
Da hi mogla nastaviti svoj partijski ra-d~ Dragi>;Kontakta« ob:rane Dragicu, a Stra]kolomce natjeca povjerava · svo~a si:na Pepici Saili, lw]a je treJ«ju u bi]eg. U St!l'aj,kaSkoj birrbi, ,pre,d ujedinjenom
bala da s.e s dj,etetom prebaci na nov.ooslobor!eni
snagom radnika, prvi kapitulira rijemalko-jugoslateritorij, Sto, medutim, nije uspjel.o rradi ustaSko-hivenski koocern »Siemens<t 22. Dill. '1938 . .g., a za
tlerovske of.ein'zive.
· rijim i druge tvornic.e.
U to vrijeme Dragica povremeno stanuje kvd
P.otkraj 1939. g. Dragica dobiva zadatak, ·da arT onke K~TleZe I'UI PoljaCkoj ulici bb, u Drvinju i drugam,izira- Stmjk i .okupi rradnice iz :flektrilnog pogdj'f!, j.edtnoga dana ljeti 1942. g. Dragica se iz Ton, duz,el:a »IvkoviC<<, ali 'tu pada zagreba!:koj policiji
kina slana -ufr!A,til.a u grad n.a izvrlccoanje posta:r;lje. u Sitke. .Ot,puJtena iz _z.atvara, javila se na rad u
nog iadatka. D.a zaobilazno ude u grad, potle preko
- tvornici J>Siemens((, ali nije viSe hila primljena. PoCernomeraCke mitnice, ali, tek Sto je zaJwrU!Cala
licija je S7natrala, da & pomol:u nje najlakSe p.roplol:nikom, 'listaSki je .agenti l'l)}hvate, svdu lancima
naCi Radu KonCa:ra, sekr.etar-a CK KPH, za kojim
i otjrr.eme na T rg N. (,datnas T rg Zrt-ava faSizma) tt
j.e tragala otkad je ptva grupa pa!l'tijskih i sindikal·
g.estap_ovsko muCiliJte. Odmah je p.oCeJo s.asluSav-tm]ie.
nih fumkcionera hila uhUJpJena i internirana u Le{HlKako nije htjela nifta odati, podvrgnu je zvjerskom
glavi, ali se prevarila.
muC,enju. Njezina je krv po~prskala pod i zidove
lako j.e Dragica »slulb.t?rJl-0(( nafmstila tvornicu
sohe, ruke, lica i odijela mnCitelja. Ali, (JIJ1,a, iako
>)Siemens((, ostala je i dalje u bliskoj i neprr.ekidnoj
tj.elesrno njeZna, mala i slaba'Sna, herojs.ki podnosi
muke i ne priznaje nilta. SasluSavanja su bez,duJ.no
vezi sa svim .ra.dnicama. Po njezinim se ziputama
nastavljena dan i no/:, ali -bez uspj.eha. MuCili ·su
u tvornici -razvija partijsko-sindikalni rad, prikuplja
Orvena pomoC, 'Uinose letci~ .bilteni, a iznosi po-tr,ebni
je, dok joj izmrcvar-eno tij,elo nije pokazivalo najma:nje znakov.e iivota. Malo zatim nje.zin s-e Zivot
materijal. 1940. g. mdi u tv,ornici »Metal((, >JGori. •Ga<(, »SchOn«, a privremeno i u Savezu zanatskih
ugasio .
Za ·svoj neu.morni r.evolucionarni rad, za bezgr.aradmika. 1. I. 1941 . .g. prelazi u ilegalnqst, jer joj
niCnu vjernost narodu i Pwrti]i, Prezidijum Xaje prijetila .opasnost hap:S.ernja. Ona je u to vrijeme
Clan III. rajanskog komiteta KP. Pod uslovima oku~
rodne skupJtine FNRJ, 23. VII. 1952. g., pr.o.glasio
je Dragicu Kon.Car Narodnim herojem.
pacije i nj,e.maCko-ttstaJkog terora i_Jrimjerno izvr-
Dokument 86
ORGANIZACIONI REFERAT SA I. OKRUzNE KONFERENCIJE AFz
ZA OKRUG.KARLOVAC ODRzANE 25. VIII. 1942.
Or&'anizaciouo stanje u naSem ...1
Kada su se na poiZiV Komuni,stiCke Partije [organizirali partizan]ski odredi na podruCju Korduna, Zene su odmah ... i to donoSenjem hrane u Burne, gdj·e su s-e nalaz[ili
partizani i aka je] ... neprijatelj svojim te·
rorom i bjeoomucnim ubi[janjem] i prijetr
njama htio da to sprijeCL Zna:le •S.U da je
njihova mjesto uz partizan[e, ... ? nz] na-
rodno oslobodilacku borbu, kako bi se sto
prije [slomio faili]zam.
Ali poveCavanjoem naSe partizanske na·
rodne voj[ske ukazala se po]treba .da i mi
Z.en:e organiziranije pomaZemo borbu, a to
[se moglo jedino] na taj nacin da se sve
zbijemo u cvrsti antifasistick[i front zena.]
·Uz p-omoC naSih drugova poCelo se organizirati [zene tako] da su se stvarali odbori
AFZ po selima. Odbori su imali [,g!avnu] i
jedinu duznost sakupljati za partizane i bolnicu Garap·e·... i ostalo · rublje. Zene su sa
mnog·o !jubavi davale sve od sebe, [jer su
vid]jele dft s~e naSi hrabri partizani ne mo~
gu na nikoga obra[titi nego nal njib, te da
one trebaju da tu borbu pomazu koliko
mogu.
Paralelno sa potrebom pomaganja parti~anima podi[zala se politi] cka svijest zena.
Zene S'U sa mnogo odu&evlje:nja do1azile [na
sastanke] jer to je bilo prvi puta da se je i
njima nesto govorilo, [da se je od] njih tra·
ZiJo da i o-ne u neCemu sudjeluju. Talk01der
odrzavali [su se i zborovi] na koje su dolazile u velikim skupinama i paZljivo slu [Sale drugove] i na taj naCin sve viSe i viSe se
upoznavale sa b-orbom.
Ali mi s-mo u naSem radu nailazile na
mnoge poteS[koCe,' jer nismo] imale iskustva u- radu~ a takoder imale srno. premalo
drug[arica koje bi] mogle da organiziraju
zene. Is to taka i vdiki sektor ra [ da onemoguCa]vao je da se .Sto prije sve Zene na Kordunu obuhvate i u[druze u AFZ].
Da bi 1smo ipak stvorile jednu povezanost izmedu dr[ugarica koje] su radile na
organiziranju Zena, stvorile smo privremeno
[Inicijativni] odbor koji .je imao zadatak da
poveze sve organizacije A[Fz po kota]reviJ.ela p,.edovif:
ma. Medutim rad toga odbora nije bio dovoljan, te je tre[balo pri]stupiti dru&'om naciKako S·e rad naS·eg :o-dbora ne bi svada-o
nu. Trebalo je naci jedno srediste, oko [kosamo na pomaganju [parti]zana i bolnice,
jega Ce] se- sav aktiv, kojega smo tada imale a koji se je sastojao od . . . drugari- to smo po-Oele sa kulturnim radom, t. j. ·osnida CvrSCe pove:Ze sa Ze'nama iz ·s-ela, ko-je vati a [naif a] betske tecajeve. Kako nismo
su jo.S bile· po-tpuno nei1Zgrwd·ene-, ali ipa1k poka,_ imali drugarica, koj.e bi mogli upotr[ebiti] za
zale su volju za rad medu Zenama, te dava- uCenje Zena, to smo organizirali na taj na-:juCi im potrebna uputstva moCi da organi- Cin da je sam odho [r na selu poduCavao] ne-.
raju zene u AFZ. Tada smo osnovale (26. I. pismene Zene, i one su to radile sa mnogo
1942.) odbor AFz kao uze rukovodstvo, koje !jubavi. Is to taka [politi] cka svijest zen a
txeba da ima jedno sredi.Ste -oko kojega Ce se bila je svakog dana sve veCa, jer su se -odrZava[li sa]stanci .sa njima gotovo svakog
okupljati zene.
Osnivanjem toga odbora osjetila se je tjedna, a na tim sastancima govorilo se o
vidna promjena. Mi smo se u svome radu politiCkoj situ.aciji, Citale se radio vijesti i
popunjavale steCenim iskustvima u radu, a akcije partizana, jer ih je to- najviSe -zanitakoder pristupili sm-o i formiranju kotar- ma[Jo]. Takoder zene su '0Sjetile da se njima posveCuje mnogo pa.Znj.e [i ra]dosne tiskih odbora AFZ u pojedinim kota[revima]
kako bi nas odbor bio povezan sa tim odbo- me d-olazilo je .gotovo .svakog dana nekoliko
rima. Bilo j,e tesko na[ci] aktiv za kotarski njih u nase sred[iste po ma]terijal da bi
odbor, j-er Zene sela ialm su rado dolazile mogle- samostalrio odrZavati sastanke.
Iako sm·o svako-g dana imale sve viSe
[na sa] stanke, ali j-o·S uvij.ek nisu niSta zp.ale o [samoj] organizaciji i jedino uvje·rava- uspjeha u svome radu, [na·Si] odhori bili su
njem da ce se tokom rada izgradi[ti, us]pje- nepokretni, t. _j. nisu mogli sami da odrZa[ vaju sastanke, niti] mnogi naSi odbori nile smo taj odhor osnovati. Osnivanjem tih
odbora i oddavanj[em ce]scih sastanaka sa . su do[lazi]li do izrazaja. Jed[ino je prednjima njihova svije-st s·e je sve viSe dizala sjednica izvr.Savala sve Sto] se od nje traZil
[o]. Taj ne[dostatak nasega] rada Jezi u to-.
i vo [lja] za rad postojala je sve veca, te davajuci im konkretnB zadatke one [su] bile me Sto nismo imali aktiva a .od Zene se nije
· riaSe a'ktivne saradnice i !nnogo nam p-oma- moglo najednom traZiti da ana sama OdrZava sastarike, a nije ni znala -kako bi i Sta bi
gale u nasem radu.'
c:,
I
122
123
�govorila. · Takoder materijala nismo imale
da im dademo jer je bilo pomanjkanje papira.
U tom naS-em radu izlazile su neke drugarice na povrSinu i tim ·Smro drugaricama
posveCivali veCu paZ-nju, da bi nam one mogle na tom velikom radu pomagati. Nas rad
nije bio j.edna.k u svim kotarevima, jer u
sv-e kotareve uslijed pomanjkanja aktiva nismo mogle ni doCi. Tako smo gotovo sav-svoj
aktiv dale u kotar Vojnic i Veljun i u tim
kotarevima rad na organiziranj u Zena bio
je prilicno dobar, dok u kotaru Slunju, Vr- ,
ginmostu i Ogulinu vrlo se je- malo radilo.
lVIi smo .iSle za tim da uCvrstimo koliko toliko harem kotareve Vojnic i Veljun pa da
prebacimo aktiv u druge kotareve.
Da je naS rad u kotarevima Vojni.C i Veljun imao uspjeha vidjelo se najbolje kod
/SmjeStanja ljudi, Z-ena i dj:ece' iz kot. Vrginmost; kada je ustaSka banda usred zinie
napala taj kotar i popalila sve njihove do'
move [a Ze-ne -su] od zime bile prisiljene -da
i bose i sia·bo ohuCene napuStaju domove
kako hi spasile svoje zivote. Njihove drugarice u kotareviina VojniC i Veljun priffiile ,su
ih sa mnogo ljubavi, jer su bile svijesne
toga da njima lezi jedino spas kod njih.
Iakd- smo mi u sv-ome radu imale vidnih
uspjeha, ipak za vrijeme ofenzive-- vidjelo se
koliko imamo nedostataka, jer su naSe odbornice izgubile potpuno glavu i ni-su se mogle snaCi. Dakle nije bilo nikakv.e Cvrstine
u nasim ·odborima. Neprijatelj je popljackao
mnogo hrane i -odjeCe, a mi nismo ni tome
pitanju posvetile dovoljno paZnje., je-r smo
trebale uvjeravati Zene '0 potrehi zakopavavanja hrane i ·odjeCe na sigurnije mjesto.
Neprijate1j je- u svoje dvije ofenzive na podruCju kot. VojniC ... poklao mnogo Zena i
djece, popalio mno-ge domove a tako-der je'
uspio svojim Ietcima da dobije- mno-ge Zene
i djecu koji su otisli na predaju podbodeni
narodnim kukavicama lmji su .sa hijelim
barjacima odveli tolike !jude u ralje neprijate]ja.
I to je znak naseg slabog rada, jer da
smo njihovu politicku svijest dovoljno digle
ne bi naS·e drugarice pale p-od utjecaj narodnih neprijate1ja i onih ;koji sa njima .nisu imali nikakve veze. Na-Se drugarice i.S1e
su sa suzama u oCima na ~predaju, ali nisu
bile toliko cvrste da ~e tome odupru, i da
je njihova politiCka svije-st hila veCa, sigurno bi se oduprle.
Kod ponovnog oslobadanja teritorija od
ustaSke gamadi rrl-i smo pristuP.ile ponovnom okup!janju zena u AFz i postavljanju
organizacije na Cvr:SCe temelje, j-er smo imale mnogO viSe iskustva u naSem dotadaSnjem
radu. Mi ·smo u tome radu nailazile na joS
124
vece teskoce nego kod prvog okupljanja zena, jer su mnoge Zene a-stale bez djec-e, kuCa i zastraSene zloCinstvima krvoZednih
usta.Skih banda iz·guhile volju za 'Organiziranje u AFZ, ali uvjeravanj".em a poslije i organi-ziranj·e·m mi -smo uspjele.
Nama je tada rad bio utoliko laksi , sto
smo ima1e veCi aktiv koji se je izgradio tokom prijaSnjeg rada, a takoder doSJ.o· je nekoliko drugarica iz neos1obodenih krajeva,
koj.e su nam u tome radu pomogle. Da bi
naS rad bio ·Sto 'bolji, i da bismo Sto viSe
p·okrenile naSe odhor:e, osnovale smo- opCinske 'odbore, u koje je uSia iz svake organizacije po ]·edna drugarica. Na tome· Sastanku
svaka drugarica podnaSa i1zvj-e,Staj o svome
radu, a opCinski kotarskom a ovaj od.boru
za Kordun. 'rime je nastala jedna -Cvrsta
povezanost izm·edu niZeg i viSeg rukovodstva.
Tako-der poCelo se Iiln9go vtSe raditi na
politiCkom podizanju svijesti kod Zena, kako bi se sprij.ecilo padanje zena pod utjecaj
narodnih izdajica. Kod toga naSeg poonovnog
oku_pljanja Zena u Cvr-sti antifaSistiCki front
Zeha imale -smo uspj eha, a takoder radilo se
na organi-ziranju Zena u -svim kotarevima
taka da smo i iskustva za rad imali veCeg,
te smo sv'e nedostatke motle prav;ovrerneno
otkloniti. Ipak nas rad jos uvijek nije bio
dovoljan, j.os uvijek mi nismo mogle sve nedostatke [otkl•oniti] jer nismo imale dovoljno aktiva. Tr-ebalo· je pristupiti stvaranju
novih kadrova i to kadr-ova .sa sela. Osposohiti Z.ene· sela za rad u organizaciji i od
njih stvarati j-o.S CvOOCu organizaciju, bio je
nama cilj. Da bismo taj aktiv stvorili trebalo j_e pristupiti planskom uCenju i to iz
osnove. Prve-nstveno up-oznati Z·ene sa najosnovnijim kako bi mogle sto bolje shvatiti
potrebu organizacije, kako bi mogle ...... .
Taka dugo dok to ne po-stignemo znale smo
da ne Cerna moCi uCvrstiti organizaciju, da
Ce i dalje nedostaci ostati i da na.Sa organizaciJa ·ne maZe biti ono .Sto ona mora biti
t. j, cvrst, nepokolebiv antifasisticki front
Zena.
Da bismo te 'kadrove Z.ena mogle stvoriti,
otvori1e smo po1itiCk-e kurseve Zena. Kod samag otvaranja 'kursa uzele smo 13 Zena i to
onih koje su radile na organizaciji i koje
sq pokazivale v·olje .za rad. Tada smo vidjele kako je potrebno odrZavati te kurseve, jer
drugarice koje su bile na kursevima pokazale su mnogo volj.e, pa iako je to bilo sve
za njih novo, ipak ·su one taj veliki mat·erija!" svladale. Na tome kursu vidjele smo da
se iz Zena ,s-ela maZe stv,oriti ja'k aktiv. Qsim
toga otvaranjem kursa pojavi1e su se mnoge Zene koje su Zelile da uCe · i da rade u
AFz-u. Tim kursevima mi smo otkrivale
aktiv ·Zena sela Sto prije nismo mogle otkriti
i mislHe·. smo da Cemo teSko stvoriti. Kako
smo vidj-ele da Zene uCe sa zadovoljstvom i
da se naS ... mnogo da poveCati, to smo odrzali drugi kurs na kojem je bilo 23 drugarice, k·oje -su takoder mar1jivo uCile i najveCi.m dijelom su -danas naSe aktivne saradnice. PoSta- imamo 6 'kotareva, to bi izbacivali premaleni kadar Zena, da je naS odbor
sam odrZavao kurseve, te -smo odredHe da
s-e kursevi odrZ·e·. u nekim kotar:evima p-ose-b-.
bno, kao u kotaru Veljunu i Slunju gdje su
oddana 2 kursa. Kako smo stvorile kadar
Zena preko tih kurseva, rad na uCvrSCivanju
organizacije AFZ postao je sve bolji. Sada
Zene, kada im je· njihova drll'garica -seljanka
poCela da -govori i odrZava s njima samo,stalno sastanke, nisu govorile kao ranij e: »Sta
6eS ti g·ovoriti, ti nisi nigdje -hila«, veC su
traZile od nje da odrZi -sastanak: ·»sad ti nama imaS .Sto- govoriti, j-er si hila [na kursu]-.«
Da bismo Sto ·l;)Qije uCvrstile Qrganizaciju i da Sto- vi.Se pokrenemo Zene, te da uspije·mo" u tome d-a. one stvarno- organizaciju ...,
te da &e je·dnoC za uvij.ek s-kine ... s-ela gusti
mrak 's l<oojim je dosada bila obavijena, zakljucile smo da pocnemo izdavati naos list
»RijeC Zene« ...
Kal<oo je neprijatelj poklao mnogo zena
i !judi i kako ih je mno.go otislo na predaju,
to su mnoga polja zasadena kuk-uruzom i
krompirom ostala neobradena, ali mi siiiO
u sporazumu sa NOO organi1Zira1e -kole·ktivni rad, kako bi se sva ta polja zasadena mogla obraditi, jer to Ce hiti hrana 'Za naS
rod i za naSe hrabre partizan-e-. Zene su se
tom poz.ivu odazvale i ·Sto viSe dolazile iz
drugih kotareva kJ<o iz kotara Veljun u kotar VojniC, samo da Sto prije bude gotovo.
Isto taka p11eko naSih <Jrganizacija pokrenu-le smo kolektivnu Zetvu, da bi se .Sto prije Zetva spremila i istrgla iz S-aka neprijatelja, koji je na nju gramzljivo vrebao, jer
parola: »ni ·zrna Zita okupatoru, sve za: front,
sve za p·objedu« ... Zene su shvatile vaZnost
Zetve i prihvatile parole, jer je sva Zetva
obavljena u kolektivnom radu. Radilo se dan
. .. moZemo reC.i da je rad naSih ·odbora
u svim kotarevima je·dnak ... u kotaru Slunj
i Cazin rad je daleko teZi nego u o-stalim kotarevima a politiCka svij-est na daleko niZem
·stupnju i to uslijed dosadaSnjeg rada a i
uslijed teSkoCa na koje se u tim kotarevima,
... t. j. pojava cetnickih elemenata. Ali ipak
ustrajnim radom naSih drugarica rad se u
tim kotarevima poboljSava.
i Organiza-cioni referat Mace Majsto•roviC, od·rbn na I. OkruZrn.oj konferenciji AFZ okruga Ka-rlovac 25. VIII. 1942. u Gornjem BudaCkom, kotar
VojniC.
PolitiCki referat podni jela _ie Maca Gr>Zetit Vera. Nakon · izvje.Staja iz pojedinih kotarreva donesena je -rezolucija u kojoj su istaknuti uspjesi i nedosta-ci u radu, ka·o i zadaci, koji su se .s.astojali. u
jaCanju i ·pro~irivanjru AF.Z, podizanju ,poiitiCke
svijesti ·Zena, spremanju i osiguranju Zetve, 'b.orbi
protiv nepismeno·sti, formi-raniu bor'benih gmpa ~e
na, i na.pokon, u- iZdavanju lista }}Rijet Zene«. Nakon t-oga jpreSl-o se na biranje odbora AFZ za okrug.
lzalbr.ano je 16 drugarica. , Za predsjednicu je iza.:
brana Dragica- Karan.
2
U t-ekstu su nekoja mjesfa ispuStena, je-r su
hila neCitljiva u -origimilu, koji je zhog dugog 1-eZa-
nja u z·emunicama, u koje jre Okr. odbor AF.Z pohranjivao svoju arhivu za vrijeme neprijateljs.kih
ofenziva, oSteten i istrwnuo. Neka mj·esta, koja je
reda-kcija pokuSala nadopuniti, n~pisa·na sru u tekrstu
u zagradama.
Zhog 1-eZanja u .zemunicaana .propali -su mno,gi hist-orijski dokumenti iz NOB. Za vrijeme neprijatelj-skih ofenziva hila je Cesto nemogute p-o-nijeti sa
sobcrm. sav materijal, naroCito pisani, .pa se isti ·:pohr.anjivao u zemuni-cama. To su 'bile velik.e rupe iskopan-e u,zemlji pokrivene odozgo zemljom i SuSnjem,
da ih je neprijatel i te.Sko mogao uoCiti. U zemunicama skrivao se dokumentarni materi jal, hrana i
dru,go, a •bilo je i takvih zemunica, u koje su se sklanjali teSki ranjenici, nesposohni za po"kret. No neprijateli je ipak ,p.oneka-d izdajom saznao za te r.emunice, :pa •hi · ih tada uniStio.
na-
i noC samo da se Sto. prije spremi. PoSta -smo
vidjele da zene prihvataju kolektivan rad i
da se na taj naCin mciZe mnogo toga svrSiti
i spremiti, a kako mi danas treba da sve
brZe spremimo sve ono Sto na naSim poljima saz-rije, hila grah, kukuruz, krompir, branje Sljiva, to smo pristupile stvaranju radnih grupa u koje ulaze sve Zene spos-obne
za rad. N a taj naCin mi Sirimo i- drugarstvo
medu Z-enama i Zene dolaze' do uvjerenjit da
j·edna ne mo.Ze niSta uCiniti, a sve zajedno
mogu mnogo.
Kako smo vidj ele da Zene udruZ.ene- u
AFZ pomaZu na sve naCine danaSnju svetu
narodno-oslobodilaCku borhu, to sm·o pri-stu.pile o.snivanju borhenih grupa Zena, koje Ce
biti spremne da poma:Zu danaSnju borhu ruSenjem pruge, bandera, prekopavanjem cesta, a talwder i otvorenom borbom, t. j. oruZjem u ruci. U borbene grupe okupljamo samo Zene d·ohrovoljno, koje su spremne da
se ... bore protlv ustaSa, Cetnika 1 okupatora ...... jooS pristupile otvaranju nepisme~
nih teCajeva, a ... po kotarevima v~djelD se
da Zene ho-Ce: da uCe-, ... za znanjem kod
njilr velika.
....Svi kotarski odbori koji graniCe sa hrvat.skim selima. . . da ·prodru u hrvatska
mjesta t. j. da stvor·e ilegalni odbor u tim
mjestima. E:otar Ogulin, Slunj i Veljun, a
takoder ... uspjeli su donekle u tome, ali
ipak to jo.s nij·e dovoljno .. ' kraj svih nasih
nedostataka, kojih joS uvijek imamo dosta,
... j edina zaj edniCkim radom da uklonimo
uspj eli, da to sa , , . 6 kotarskih odbora sa
ukupno 202 .seoskih odbora, , . , opCinskih 17,
a ukupno obuhvacenih zena u AFZ 7.651.
125
�Dokument 88
Dokument 87 (~eprijateljski)
U CITAVOJ
ZEMLJI DNEVNO SU SE POJAVLJIVALI OGLASI 0 STRIJELJANJU
ANTIFAsiSTA
SEDMERO IH JE IMALA
lz J;trene u bor.bi«, glasila APt Hrvatske, .br. 3-4, 1943. g.
Evakuacija PoZe·ge.:t. Pojavili se, ka:Zu, tamo partizani i usta&ka rulja evakuira cijeli
kraj oik.o PoZe:g-e. Zatva.ra narod u logor,
otevSi mu: sve .sto ima. ObjaSnjava, ,laZe· na:ro•du da ga .zaStiCuje od partizana, jer da mu
kuCe nis-u sigurne.
Pokretni Prleki sud u. ZagrebLI
·· · ·· ·
.kolovoza 1942. na S!l1rt:
1. (op Fra1nlu.
stltrOf.{, ot.(mj~·n<>l{.
je JWlt:-:tano,·lj••uih thlllu n>j.'1"''"'''1'"l"
komuni:4kiuju .\uk_u,Ht•rm•tw, n
Medu zatocenim Hrvaticama i Srpkinjama nalazi se i mati sa sedme·ro djece. Dotjerali je sa .sedam nejaCadi. Svu hranu koju
je sa sobom ponijela oduzeli su joj. 'Takvi
su Io·gorski propisi.
Te•Zak j.e ·Zivot u Io,goru. Hrana nikakva,
tifus vlada. i mati, w brizi za. sy;oju dj-ecu-,
svaki da·n mali i g6vori : »J a sam· Hrvatica•,
niSta TI.isam uradil3., mO'j m~uz j.e dom!obran!
Pustite m·e kuCi, q·j-eca 6e mi O¥dj-e p·oumdrati.« Zdvojn" molba majke ne dopire do
srca ovih krvoioika, j-er ga on1 1 nemaju.
Jpak, oil)ecavaju joj, tek toliko da i·e ·se ric
jeSe. Ona vjeruje i Oe1ka svaki dan, da je puste ku:Ci.
Razboli se njen Milan. Dv·ori ga, nje·guje, svoju mur hranu daje. Mo1i za n}ega makar malo· mlijeka. Ali
Iogar nije bolniefr.
KakV'D mlijelw?
Nij.e Milan joS ni ozdra via, kad s-e- razboli jos dV'oje djece. Zdvojna mati place,
mali kama .god p·o.de, .Cuje s·e njen moie•Civi,
zdvojni gla&: »Sam1o maio kruha za moju
djecu! « Nitka ne o-d.govara, nitko ne. daje
kruha.
I nije- pro.Sla sedmica, a njeun troje djece nije viSe bHo medu Zivima. Plakala je,
straSn~o pia:kala dan i noC. Najednom -se· umtirila. Jo.S je· ovd.j.e- C.~tvero', treba za njih da
S"·e brine, treba njima da ·oCuva ·zdravUe. Po
cijeli dan radi, kupa ih, pere im• robicu:, Cuva
ih i pazi, str:epeCi ·da j-oj i opet koje ne
oholi.
Jo.S ni des·et dana nije pro•Slo, otkako je
umrlo treC.e, a ve¢ ·Se razboli njema najsta-
rija djev·oj-Cica. Mati ne traZi viSe mJiJeka, ni
kruha. Ona trru\i lijecnika i lijekove. Ali Ingar nije bolnica. Nema ni' lij.e·Cllika ni lijekova. Urirrla je njena djevojCica, njen ponos, njena dika. »Uvijek je u skoli hila prva •.. «
Mati vitSe ne place. Kao da s.e nesto
slomilo .u njoj. Vise ni ne moJi, tek katka;d
prilazi kNolocima i te•skim g'lasom pita, kad
ce kuci. I opet obecavaju:, da ce se UTediti
njeno pitanje. Ali mati vi;Se- ne vj-eruj.e'.
Kratko iza toga razboli se i o•stalo troje. ·
Ona ih vi!Se ne pere ni ne redi. Nikoga viSe
niSta ne pita, sjedi do njih ukoCena. I djeca
umiru. j-ed.no e;a drugim.
Za vrijeme od/dva mjes·eca, S<affilo dva
mj-es·eca, umrJo- joj je .sedmero· dJece·. DoSia
joe u lOi!!or .sa njih <~edam, <Janas je be.z i
jednog.
Tupo gleda prerda se, nema su!Za. Su•ti, ne
jede, ne sp-ava:, samo. Suti. Zene je· S"e bo)e.
Nj·ena ukoCenO'st, njena Sutnja iz:ruziva uZas.
njen p·ogled, koji izraZava sam.o oCajnu bo,l,
nij.e vise ljudski pogled. To je pog'led uniStena.g materinstva.
J.ect·nog dana do.Jaze joj krvnici: »·Spremaj se, ide·S kuCi.« Ali kao da se to nje ne
tice, ona gleda dalj.e preda <!e. Kao da ne
shvaCa. Prilaze jo·j druge Zene: »IdeS ku:Ci!«
Ona ne razumij.e: »Kuei.? Be·z dj.ece? .Sedme..:.
ro sam ih d.avela· i sada da be,z njih idem
kuci? Moja kwca bila su moja dj·eca ... Ja
nemam viSe dje,ce, ja nemam. kuCe ...«
Gie·da preda se, ne· miCe se, dugo, dugo.
Odj·ednom - trgne s·e. Da, da, treba poCi.
ICi Ce, sprema s·e. Ide, u oCima joj s;e pore·d
tup·e .bali rada i.skra mr:Znje·, iskrica nade da
Ce njeno uni-S·teno materinstvo negdje naCi
moguCnosti da os:veti svoju djecq.
Ljubica DobriniC-Sagi
1
Clanak je napisan 19-43. g. a odnosi se na dogadaj i.z 1942. g.
127
�fr '•
DokurD.ent 89
IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 28. VIII.
1942. ·cENTRALNOM KOMITETU KPH 0 FORMIRANJU ODBORA AOz
U SLAVONIJF
... IV. Rad na farmiranju AOZ na nekim
katarima lijepa je uznapred:avaa (na pr. PaZeSki, Daruvarski,2 PakraCki3 ), ali ovdje joB
uvijek nism·o poluCili ono Sto je potrebno.
J o.S uvijek nam nedostaju kadrovl1Za taj rad.
To ·su dobre i vrsne drugaric·e, koje taj posao najlak·Se svladavaju. NaS slavonski seljak se teSko privikava na to, da se .Zene i
djevojke uvlaCe u razne organizacij.e. Iako
1
Dokument s•e nalazi u arhivi CK SKH.
U da:ruvarskom kotaru tokom 1942. g. sve vei:i
broj Zen;:t a'ktivno suraduie u narodno-oslolbodila·Ckom
pokretu. Formiraju se odbori AF'Z u Zajilama, Borcima, Bijeloj, Puklici, Novoj Krivaji, Poto·Canima,
Kapincima, Remov·cima, V elikim Ba·stajima, Sko~
nov.cu, KoreniCanima, Doljanima, Sibovcu, Go·l'Ubl.njaku, Gornjem Daruvaru, DeZanovcu, Trojegla•vi,
Brestorvcu, KonCanici, Otkop-ima, Dobr.oj Kui:i i Batinjanima. Prvi kotarnki odbfrr AFZ za kotar Da:ruvar formiran je u j·esen 1942. g. Medu :Zenama koje
aktivno ·rade na terenu ·ovog kotara istiCu se: Savka
GlodiC, Slavica Milde,_ Ljubica .CaliC-SulbaSi.C, Ana
JakSiC, Jo:iranka Kuzman.oviC, Ljubica VraC, Nedjeljka_ PeuliC, .Milka Mihajlo-viC, StO<ja Zdjelar, Ma~gita
Ran'bo-1, Mara MiSliC, Anda Prlirna, Slava Ko-va;C,
Helena DamjanoviC, Milica 1Raduka, Terezija Kava~
CeviC-LolflrenCiC, Ana KomleniC-Zaila;c, Kata Orozo·-.
viC, Marija Ocrt-Rehlik, Slavka Gruit i d['u,ge.
3 U kotaru Pakrac organiza.ci ia AFZ je u po·Cetku 19'42 ..g. vrlo• jaka, p.a je veC u lipnju 1942. g.
odrZana konferenciia AFZ za k01tar Pakrac i izabran
Kotarski odho·r AFZ, u kojem je hila predsjednica
}eta S.lavujeviC, ·sel janka iz J akovaca.
U kotaru aktivno rade na o•rganizaciji AFZ:
Vuka P.aden, Neven'k<.t KraSit, Koviljka VukasoviC,
Jula BogiCeviC, Da:rinka PopadiC, Eva NikoliC, Ana
Zec, Pava Bosanac, Draga Rusmir, DuSanka RoguljiC, Jelka Lacko.viC. DuSanka Kur.iak, DuSanka P.ro~
danoviC i dru,ge.
.
U kotaru Podravska .Slatina osnivaju s·e odbori
AFZ u nizui 'SeLa. PoCetko-m 1942. g, osniva se Qdbor AFZ u Sekulincima, koji je maso·vno okupio
Zene oko NOP-a. Bosilj.ka BoliC iz Gor:rnjih Meljana
o-dlazila je u uporiSte i donosila partizanima izvjeStaje o kretanju ustaSa iz Drenolflca i GaCinaca. Ona
je zimi 1942. g. nosila ohaviiest partizanima na
Krndiju o- ,pripremi neprijateljske o.fenzive. U Drenovcu· su je ustaSe uhapsili i ispitivali, ali niSta nije
odala. Bila je puStena i uspjdno izvrSila zadabk.
2
se kod raznih skupova i mitinga stalno naglaSava, da j e potrebno da i ·zene prisustvuju, deSava se vrlo Cesta, da na ovakave skupave ne dade niti j·edna Zena. Ali i u tom
pogledu imam<> izvjesnih uspjeha ~ taka je
na pr. u katarski NOO u Pozegi usia jedna
drugarica, koja vr.Si funkciju potpr.edsjednika adbara i jedna je ad najaktivnijih cla·
nova odbora.
Tste godine postoje grupe aktivnih Zena u selima Lukavcu, Dorniim i Gorujim Kusonjima, Bist!rici,
Gornjem Miholjcu, Medincima, VraneSevcima, Kapincilna, A·dolfovcu; Hazjama, ·Cadavici i Starinu.
U 'Gortijem Miholi·cu istiCe _s·e radO'IIl Mileva KolariC,
a u Kometniku Ljubica MuselinoviC. Ona je poCetkom 19"42. ,g. hila uhv<tJCena od ustaSa i uJbijena u
velikom pokolju u okolici VoCina, u koj•emu je
s-tradalo o·ko 32,0 1judi.
Kotarski odho·r AFZ za Podr.a:vsku Slatinu formiran je u svibniu 1943. g. Za p'l'edsjednicu hila
je izabrana Vida PaniC, a za. tainicu Darinl<.a Viii.
Na ovom su terenu aktivno radile: Da:rinka ZivkoviC Sonja, Anka Cajle['-Po-kupiC, Zora BareSiC,
Soka BukviC, Mara PuSka·riC, Andela MiSiC, Ana
Bosanac, Mileva KolariC, Mileva •SekllliC, uCiteljica,
Smil ia Filipovit i druge.
U kotM"u Novsk.a osnovani ·SU odbo·ri AFZ poCet'kom 19"i2. g. u selima: Po,p•ovcu, Bairu, Brezovcu,
KriCkama, Paklenici, RaiCu i Starom Grabovcu. 1943.
g. osno•vani su odbori u 'lleoslohodenim selima: -Jazavici, Vo.Carici, RoZdaniku, Knzarici, Novom Grabovcu, Plesmu, Lonji, Puski, Banovoj Jaru.gi, 'Krivaji i u Novskoj. Medu Zenama, koje su aktivno
radile po Af\2, a neke i •S omladinom, isticale su
se: }ula AntoloviC-RaSko.YiC, .Tela LonCar, Mica
LonCM, Ljubica Cipor, Drall{ica KneZeviC, Mara
Ovanin, Mara SmiljaniC, kasnije bila Han OK SKOJ
Desa :Smilj.aniC, Petra RonCeviC Ujna, Stoja Stambo-lija, Arnk<l Lon-Car, Mica Vido-vit, Mara SedlariC,
Mara Cipo'l', Milka PreradoviC, Koviljka 'KmjaiC,
Marija MilankoviC, Kata Kmecik Runjina, Kata
PeSut-Skrljac, Slavka PavloviC, Ljrubica PavloviC,
Mileva VrapCevi.C, Zlata VidoviC, Sonja Kmecik,
Pepinka Vitek, Madenka Stibl, Anka iB-orota, ]ela
MaCkoviC, Kata Do·Slo-viC, Mica Vidojevil:, Kata· Brkana-c, Draginja MiletiC i mnorge druge. 'Kotarski
odbor AFZ osnovan _je · u drugoj p-o.Jovini 1942. Za,
pr.edsjednicu bila i·e izah:rana Kata Kmecik, a za
taj.nicu Sajka PuSkariC.
nega su ·nasa ga£poda ,i ana ju·gaslavenska vlada radili sRmi kaka je bila za njih· bolje.
A ·.kada je navalio Nij-emac, onda naSa vlada i .ani ministri pokupiU novae i otiSli u
London, a nisu misli'li na nas, siromruSni narod, hoCe li ga neprijatelj pohiti ili ne Ce.
Onda su. daSie u.staSe i poCele klanjem i palenj·em. Zato mi drugarice i·z dutSe· mrzim.o
paSCad, a ljubimo· naS·e partizane koji S"e za nas bore.
Ljuba Fmtar
Dokument 91
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BANIJE OD 31. VIII. 1942.
CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU SA
zEN~MA 1
Dragi drugavi!
Rad sa AFZ kretaa se u glavnom pod rui<av<>dstvam drugarica aktivistkinja ; adgavornih drugova -po s·ekt:oru ·Zena u partij.skim organizacijama. DO konferencij€ 2 r;;td je u
glavnom bio za·snovan na sakupljanju m•aterijalne po-moCi, taka·. da j-e na konfeTenciji
stavljeno u zadatak da se adbori AFZ pretvare u · barbene argane · naradnaoslabodilacke
borbe, sa ja:kim politi.Ckim,.-utjecajem. Na tom putu po·stigl·o se je mnogo. Zene sve· viSe
uCestvuju u javnom Z.ivota, i mnogi odbori AFZ u zadnje vrijeme i po borbeno-sti i p.q radu
prela.ze mnoge NOO. Tome su mnogo pridonijela i dva kursa AFZ, koji su izbacili oko 60
dabrih baraca iz redava seljackih zena. U svakam NOO ima pretstavnica adbara AFz iz
dotiCnog sela, 3
Odnos partizana prema AFZ-u teCe pravilno. -Partizani imali su prilik·e da se uvj.e·re
u koristi AFZ-a u NOB-i\ i po.Stovqnje partizana spram ·ave organizacije na visini j-e -svije·sti narodnog borca ...
Drugarski pozdr[;tv
Sekretar
Stari v. rr. 5
~
'Dokument se nalazi u arhivi CK SKH.
Misli se na I. partijsku ko-nferenciju odrZanu
31. v. 1942.
:l Ovo delegiranje Predstavonika AFZ u NOO-e
nalazimo i u nekim drugim oblastima u poCetku
fo-rmiranja naro·dne vlasti. Kasnije Zene ulaze u
NOD ne po. liniji svoje ,prip.adno-sti AF'Z, nego- ih
narod, radi n jihov-e aktivno-sti i odanosti NOP, bira
u organe vlast.i.
4
Uz hero-jske podvige pojedinih Zena~kurira i
obavjeStajaca i sl., u selima se u to vrij.eme veC
osjeCa organizirana · _pomot: _Zen a za redovite i izvan·redne pot·rehe Voj·ske (smjeStaj, ish:rana i pranje
niblja). Poznate su Zene Drenov.ca (kot. Glina),_ koje
u g-rupama nos·e partizanima hranu .preko b:rda
JakovoviCa, po-d jakom neprijateljskom vatrom.
Ko-d napada na Zandarmerijsku stanicu kod Obljaja, koju ·su .partizani · opsjedali osam dana, Z·ene
Obljaja donosile -su im na poloZaj.e svako-g dana
2
to.plu hranu . .Sabirne akcije hrane, :rrublja i uredaja:
za bolni.ce, Sivanje bijelih peloerina za kamufla:Zu u
snijegu, pletenje vunenih s-tvari i dr., S'V'e se to
sada vet vrSi or,ganizirano preko AF'Z.
Medu Zenama, koje u to vrijeme aktivno rade
na o-rganizaciji AFZ, uz ranije spomenute aktivistkinje, nalaze -se: u dvorskom kotaru - Julika Tintor
iz D. 'Zir·ovca, D:raga .St-oiakoviC iz Ljubine, Stefa
Spil_iak iz Siska, Dragfca Paprica iz GrmuSana, Milka ZoriC Mika iz 'Do-nj.e Komo·:re i Neranda ]andriC
iz Donje Stupnice; u -petrinjskom ko-taru - Marija
Batno.ZiC iz Rausovca, Ver.a KruniC-Marakovi.C iz Ko'stajnice, Savka Haluza-TesliC iz Siska; u glinskom
koiaru - Ljubi.ca Pdikir-StarnJbolija iz Do.njeg Se"
liSta, Dragica BurnCiC iz MartinoviCa, Jana Bori.CPo.piC iz Solne, Milka CaldareviC i Draga Turkulin;
u kostajrniCkom kota:ru - Milka VujakoviC iz Podbrdana i Anka VuianiC-SLa.viC iz IKrCeva.
5 Vlado ] ani.C-Capo,
•Dokument 92
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH BOL OD 5. RUJNA 1942.
0 RADU ORGANIZACIJE AFZ 1
Dokumeut 90
BILE SMO POTLAcENE
c) Anti fa sis tick i fro n t z en"·
U odbaru AFz ima 5 zena? Odbar AFz je
dobio Z8!datak da sasije oak<> 12JQ pari v.e,Sa.
Rad je bio -or,ganiziran tako, -da je- Sivanju
lz »Rij.eli ien-e((, glasila OkruZnog odbora AFt Karlovac, br. 4-5, 1942. g.
Mi ni-kada nismo bile poozivane na skupStine-, ni.ti je tko za Zene pitao. Bile smo
uvijek potlaCene ·od- vlasti, a bile s-mo potlaCene Cak i ·od svojih drugova. Uvijek su
govorili: »Vi Z.ene treba samo da radite, i da ·ostanete kod kuCe«. To nam je biJa sva
duZnnst, a ~Stn nas puste jedampurt u godinu u crkvu da s·e ispovidimo, to nam je·- bila
· sva pro-svjeta. Kada je_ bilo glasanj-e, nikada se· nij.e pitalo Zene da i one· koju reknu;
128
1
lf>okument s·e nalazi u arhivi ·CK. SKH.
U Bolu i Sutivanu na B:ra-Cu forriiirale su se
·prve grupe ilegalaca vet 1941. ,g., pit je ~t~tj-ecaj
NOP na ma:se u tim ·mi.es;tima bio veCi nego
u -ostalim mjes-tima BraCa. I~te .su godine bile formirane pr.ve .gru_pe ·Zena, koje ·su se sastajale, Citale
i raspaCavale ilegalni materijal
Bolu se -radom
istiCu Vinka Matuli.C, Mira MaTinkoviC, Danica
2
-u
g
tene Hrvatske u NOB .
prisus-tvovalo. u zajedniCkoj dv·orani svaki dan
oko 25 ·zena. Taj rad j e izvl'ISen hrzo i dobro. Rad na priredivanju vune se- nastavlja.
BodloviC, a u Sutivanu Ecija- GrubeSiC, Ecija LjubetiC, Marija Liub-etiC i· Mir,lana GvozdanoviC. U
toku 1942. aktivnost Z~na po-s-taje sve veCa, kako·
u .prikupljanju tako i u .pletenju i i.zradi -odjevnih~
.predmcta za ··partizane, .pa ..su u B.olu, Sutivanu i
Selcima osnovame posebne radione, u kojima se sakupljao i izradivao materijal za NOV.
129
�Dokument 93
ZAPISNIK IL SAVJETOVANJA AFz KOTARA VELJUN ODRzANOG
12. RUJNA 1942.
Konferenciji je prisustvovala drugarica
Maca/ kao · predstavnik OkruZnog odbora
AFZ-a, · zatim predstavnik KP, drug Stevo
PeriC, zatim pretstavnik SKOJ-a, drugarica
Darinka2 i 79 delegata iz kotarskih odbora
AFZ.
Konfer.enciju je otvorila drugarica Bara3
kao zamjenica predsjednice kotarskog, koja
je bolesna i dala/ je rijeC pred·stavniku KP,
koji je izloZio ulogu KP u NOB, a naroCito
s·e zadr-Zao dugo na izlaganju CetniCkih zlo/djela i upoZiorio drugarice· na budno.st nad
tim . izrodima. Poslije je" govorila drugarica
Dara i .rekla par rije-Ci u ime omladine, nagla-sivSi 11aroCito potrebu ,Sto· tjeSnije- sa-ra-dnje izmedu SMG-a i AFz-a. Zatim je drugarica Maca objasnila svrhu svih tih konferencija, .zadrZala se duZe na pitanju borbe-nih grupa, a nar-oCito je istakla potrebu j.edinstva hrvatskih, srpskih i muslimanskih
Zena. 9-ovorila je -o borbi hrvatskog naroda
i istakla da partizani ne bi mogli uspij.evati
u tim kraj·evilpa, da ·hrvatski narod nije uz
nas. Pbgotovo istiCe, da nam je duZnost da
Sirimo bratstvo hrvatskili, srp-skih i muslimanskih Z-ena, da trebamo spreCavati, da
djecu odgajaju u duhu faSi.stiCkom i nastojati da se udru:Zuju i pomaZu horbu. Izmedu ostalog nagla-Savala je da budemo ponosne, Sto smo stv-orile Cvrstu organi:zaciju
AF:Z i da -se udruZeno · borimo protiv onog,
koji nas gleda kao stoku. Napomenula je pri
kraju da nas pozdravljaju Zene iz Like, koje
su Cule da se i mi borimo. Istakla je da mOramo paziti na izdajniCke elemente i navela
je primjer da je jedna drugarca iz kotara
VojniC prip-omogla da se uhvati izdajnik,
koji je prebjegao na stranu Cetnika i napomenula je da u slu-Caj~ ofenzive naSa ·organizacija _mora i dalje da radi, i da ne smijerri\Q- da:zvoliti 'Cia 'neprija,telj razbije naSe
redove. Na kraju sv-og gov-ora osvrnula se
na- jugoslav·ensku vladu, koja priznaj.e izdajicu DraZU MihajloviCa, ka-o vodu horbe, a
ne Ce da pdzna na-Seg di:-agog komandanta
Tita. Toj istoj vladf sluZe Cetnici i sve
ostale izdajice, te prema tome ta vlada zasluZuje da protiv nje gbvorimo .svagdje i na
svakom mjestu.
Poslije toga pr.eSlo se je ria diskusiju povodom politiCke situacije. Drugarica iz opCi·ne Veljun izjavljuje .da su Zene te -opC.ine
shvatile borbu, da su uvidj_ele da se trebajU
130
ujediniti sa hrvatskim i muslimanskim Zenama u borbi protiv -okupatora, uvidjele Sl.l
razliku izmedu domobranaca i- usta.Sa, a i o
Cetnicima imaju jasne pojmove, gledaju samo spas u naSoj partizanskoj v-ojsci, koju
rado p·omaZu. Osjetile su olakSicu, kako je
naSa V·ojska oti.Sla u hrvatske krajeve, premda u poCe·tkil nis·u shvatile veC su mislile,
da ih vOjs-ka ·ostavlja i da Ce nastradati.
Zatim je izjavila da na Hrvate gledaju dobra, ali na muslima·n-e lo.Sije.
Drugarica -iz Skrada, predsj ednica opCinskog odbora, izjavila je da mrze okupatora,
a naroCito Cetnike, prave razliku izmedu domobrana i usta.Sa i zanimaju se za radiovijesti. Zatim, dru-garica iz Perjasice izjavljuje, da njihoVe Zene idu rado na sastanke
uhvatile su vezu .s nekim · hrvatskim Zen am;
u Mate·Skom selu i LipoStanima, ali tamo JoS
nisu formirale odbor. Pov·odom letaka jedna
izmedu njih govori, da je taj letak mogao
samo negativno djelovati, jer da su. drugarice toliko svijesne i shvataju da Pa:veliC
upotrebljava sve moguCe taktike, da narod
jo,S viSe prevarom strada. Jedna drugarica
je pokuSala tri puta da uspostavi vezu sa
LuCicom i uspjelo joj je uhvatiti vezu sa 2
Z.ene, ali jedna ustaS-ka Zena mnogo koCi.
Domobrane i ustaSe razlikuju-, i jedan domobran; koji se zimus nalazio· u Perjasici,
sada je u partizanima, pa je to dobra odjeknulo kod njih. Na kolektivan rad sve dobro
gledaju.
0 p Cin a D u brave. Drugarica iz te
opCine izjavljuje da su na Cetnike ogorCene,
inaCe da prave razliku izm.edu domobrana
i ustaSa. Partizane naroCito vole i brinu se
da im ishrana bude Sto holja. Borben-e grupe nisu osnovane, Cak ni radne. InaCe na
organizaciju gledaju d·obro i na sastanke
dola~ze rado. Zatim, drugarica iz Gojaka izjavljuje kako ,su- naJ.Sli Talijani i predoCava
ona nedjela, koja su poCinili zajedno s Cet~ '
nicima prilikom palenja Ponikava. KaZe, da
nitko nije neprijatelja d-oCekao u selu, svi
su pobj.egli. Imaju ve,zu sa Tro-Smarijom, i
neke drugarice Hrvatice iz tog sela kaZu,
da je sve ono istina, ·sto je Hitler rekao,
.da je ,gJav.enski narod osuden na S:mrt. Zatim j e j-edna drugarica rekla Cetniku, d~
partilzani nikada niSta ne kradu, kao Sto sad
cetnici rade i zbog toga je od cetnika dobila
batine.
Zat~m se preSlo na izjave drugarica iz
PrimiSlja, koj.e su naglasile, da PrimiSlj-e
nije za pohva1iti, jer da ima j,oS mnogo takovih, koji su bili pristaSe -usta.Sa pa im je
to teSko izbiti iz glave. Drugarice nisu joS
dovoljno svijesne, pa Cak i mnoge govore,
da Sto Ce im sastanci, da nerado idu na sastanke. Zatirn izjav:ljuju Ze-Iju, da ih Sto
CeSCe posjeCuju drug:irice iz kotarskog, da
bi se St-o prije politiCki izgradile. Prije su
sve Zene· bile za to, da se sve Hrvate treba
po~iti, ali sada ~ijenj~ju !-lliSljenje i odazivaJU se .za pomoc parhzan1ma.
C v. B r-d o :4 Ra_,zlika. izmedu domobrana
i ustaSa je svima jasn_a, na sa.stanke se ada.:.
zivaju, takoder i' na zborove rado idu. Hrvati dolaze. na sa·stank.e iz D. Gline i javlja-ju se kad kani vojska' doCi.
Zatim, dru:garice iz KlokoCa izjavljuju,
da najprije nisu shvatile, Sto su. Cetnici, da
su• misUle da oni kO-Ij·~ i pale ustU~Se,, medwtim da su danas sve svij-esne njihov·e- uloge.
Dru.garica. iz PriS:j¢;ke kaZe, da ih ima veC
_veCi broj svjesnijib, .dok prije je bio vrlo
mali broj. Ina,ce sa ljrvatskim selom Glinicom htj.ele •SU. uhvatiti vezu, ali ne mogu
"'nikako, jer su tamo sami ·ustaSe: Zatim su
proCitani zadaci, "koji se odnose na pol. rad
iz rezolucije- OkruZne konferencije AF:Z-a.
ZavrSnu rij-e·C je· ka.zala drugarica Maca i
govorila j.e · zatim o sabirnim akcijama, o
s-preCavanju Sv·erca, o prodiranju i radu u
hrv. selima, o kursu.
Poslije toga preSlo se je na org. stanje.
Rad ad pro,Sle konfeTencije do ave u org.
AFZ-a, izloZila je drugarica Smilja 5 i to na
prvi zadatak, da odbore treba osamostaliti,
dala je izjavu da je u tome pogledu na podruCjU tog kotara otvoreno 5 kraCih kurseva
za odbore ali i pored toga odbori joS nisu
samostalni. Del·e,gati iz NOO-a shvatili su
svoju duZnos~, a_li ima dosta nedostataka.
Izmedu ostalOg dala je izjavu povodom sva~
ke toCke, koje su bile predvidene kao buduC.i
zadaci, i izmedu ,svega toga zakljuCuju se,
da drugarice kao vrSioci raznih duZnosti
poka-zuju vrlo lnalo inicijative u sv.ome rildu
i da mnoge nisu dovoljno shvatile svoju du·
Znost. Na to im je proCitana okruZna rezolucija u kojoj su svi budUIC.i zadaci.
Poslij-e se preSlo na diskusiju-.
V e I j u n: Neke duznosti, izjavljuju drugarice, vr&e -se kako tr-eba, ali neke ne, jer
mnoge nisu ni shvatile sv·oju duZnost. KaZu
da je onaj kurs od tri. dana suviSe kratak
i da bi trebao trajati 5 dana, i da bi morale i nepismene iCi. U radne grupe su d:tugarice priSle, ali u borbene 6 idu te~e. i da ih
ima m-alo, koje Ce raditi s karabinom-. Senske sastanke samosta'lno -odrZavaju, a i op-
Cana Bogdarnovit-Pavlin.a
Cinski se sastaju svakih 10 dana. Zene primaju lij.epo drugarice, koj.e su zavrSile kurs.
Per j as i c a: OpC. odbor mogao bi raditi samo.stalno prema uputstvu, a s-eoski
ve.C rade.
Drugarice iz Dubrave kaZu da je OpC.
odbor tek formiran ali je joS nesamostalan.
U P rim i .S 1 j u se odrZavaju redovito
opC. sastanci, ali samo na seoske slaho dolaze drugarice.
U Cv. Brdu se isto svakih 10 dana sastaje opC. odbor, a s·eo-ski Ce -se ·osamostaliti
poslije o-dborsko-g ku-rsa, koji je otvoren.
U KlokoCu nije ra·d-eno samostalno, ali
poslije kursa poCet Ce se raditL
ZakljuCnu rijeC rekla je drugarica Maca
i izjavila .ie· da moramo savjesno vr.Siti sv·oju
duZnost, listove koje d-obiv.amo treba-mo Cuvati, na kotarske sas-tanke slati deJe,gate iz
opC. odbora. Sto -se tiCe kurseva, izjavila je,
da one drugarice, koje s.e p·oka:Zu najbolje
na · trodnevnim kursevima, iC.i Ce na de.setdnevne kurseve.
Zatim· je drugarica Smilja g-ovorila o potrebi proSirenja kotarskih odbora i navela
da je naroCito iz Cv. Brd.a potrebna drugarica' da ude u odbor. Predlozila je Ranku
131
�MB.nojloviC, kao vrijednu drugaricu, koja se
i na trodnevnom kursu p·okazala spos·obna,
i drugarice su taj prijedlog prihvatile. Zatim zbog rada u hrvatsldm selima istakla je
da trebamo drugwrice Hrvatice, koje se
nalaze medu nama, izgradivati i zbog toga
je predloZila da se uzme drugarica Marica
BelaviC u kot. odbor, takoder ka,o vrijedna
. drugarica, koja je z3.vrSila 10-dnevni kurs
~
2
3
4
5
i zajedno s j.oS jednom drugaricom odrZala
je uspje·Sno trodnevni kurs za odbor.'Taj su
prijedlog drugarice odobrile. Uz to je predloZena i drugarica Kata PeriC, kao najbolja
drugarica sa ov-og posljednje-g kursa.
Time je ·avo savjetovanje zakljuOeno.
S1nrt faSizmu - Sloboda narodu!
Tajnica:
Smilja v. r.
Predsjednica:
Cana· v. r. 7
6 GrUipe,
koje su s-e organizirale za vrSenje
diverzija (ruSenje pruga, mostova, prekopavanje
cesta, rezanje telefonskih Zica i .sl.).
7 Cana BogdanoviC.
Maca. Ma j storroviC.
Darinka PuSkaril:.
Bara PauliC.
Cvi janoviC. Brdo.
Smilja J?oj<:inovil:.
Dokument 94
PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPJ OD 12. RUJNA 1942., CENTRALNOM
KOMITETU KPH KOJIM SE SALJE LEPA PEROVIc NA PARTIJSKI RAD
U HRVATSKU'
CENTRALNI :IDOMITET
KDMUNISTICKE 'PARTIJE
.JUOOSLAVI.JE
Drugarskom CK-u KPH
Dragi drugovi,
u vezi sa novim rasporedom partijskih
kadrova CK KPJ je odlucio da vam posalje
na partijski rad drugaricu Lepu PeroviC. 2
Drugarica Lepa ie clan Partije od 1935.
godine. Ella je dva puta hapsena i oba se
puta odliCna drZala pred klasnim neprijateljem uprkos strahovitog muCenja i tereCenja.
Drugarica Lepa je radila u beogradskoj
partij.skoj organi.zaciji i hila Clan MjesnOg i
Okruznog 'komiteta. Ranije bila je clan .adbora stranke radnag naroda u Beograd u. U
poslednje vreme bila je clan Pokrajinskog
komiteta za Basnu i Hercegovinu i Pokrajinskog Poverenstva za Basansku Krajinu. Odana.je Partiji i poZrtvovana ...
... Drugarica Lepa maze biti upotrebljena za rukov·odeCi partijski rad kako na os'lobodenoj takO i na neos1Dbodenaj teritoriji.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Lepa PeroviC
Tito v. r.
1
2
DGkument se nalazi u arhivi CK SKH.
Lepa PeroviC _je 'hila kratko vrijeme u Baniji,
a zatim je otiSla na ilegalni rad u 'Zagr-eb, gdje je
132
kao partijski rukovodilac ostala do kraja 194.'3. g.
kad se vratila na oslohodeni terito·rij.
Dokument 9S
PRVA OKRUzNA KONFER}i:NCIJA AFz ZA LIKU ODRzANA 15. RUJNA 1942.
U MLAMUNICU
Clanak iz )>Zene it borhi((, glasila Okr. odb. AFt za Liku, br. 7-8 listapad-stud.eni 1942.
OdrZana je prva OkruZna Konferencija
Antifasisticke Fronte Zena za Liku. Ona je
dokaz, da je- naSa borbena organizacija -ajaCala i razgranala se toliko, da se ukazala
potreba je.dne konferencij·e· za ·Citav okrug,
na kojoj 'bi privremeni adbar - Inicijativni
Antifasisticki Odbor Zena za Liku - polozio
raCun o svome radu, na kojoj bi .se uoCili
svi -uspjesi i neuspj.esi, donijele smjernice
za buduCi rad i izabralo novo okruZno rukovodstva. '
Na lmnferenciji se vidjelo, da se u duSi,
Zivotu i radu Zena kroz godinu dana njiho- ·
vag uCeSCa u nara.dnooslobodilaCkaj borbi
izvrSio g.olemi preokret. One su pokazaJ.e,
da nose veliki dlo borbe. na .svojim pleCima.
One uzfmaju sve viSe uCeSCa u naradnaj
vlasti i svakim danom su sv,e priznatije i
ravnapravnije s drugovima. Zenske organizacije uz pomoc Narodnog Oslobodilackog
Od.bora u glavnom organiziraju opskrbu partizana odjeCom i obuCom; a. u mnogome i
njihovu ishranu. Veliki dio Zena rade kao
bolniCarke u naSim bolnicama. NaSe drugarice se bor·e u barbenim grupama i. nstalim
vojnlm jedinicama. Svakim danom rastu
Zenske Cete.
U podizanju kulturnog nivoa taloGder su
postignuti uspjesi. OdrZan je niz sastanaka,
proslava i kulturnih priredaba, sanitetskih
i analfabetskib tecajeva. Radi politiCkog
podizanja i izdi,zanja na:Seg kadra odrZ.an je
niz kurseva. Organizacija je stvorila svaju
Stampu, svoj list. Taka vidim'D d-a su Zene
Like, smjelo ru.SeCi sve predrasude- i sramne
priCe o Zeni, uSle u ,svaku ~ilicu narodnog
Zivota. One uCestvuju u narodnoj vlasti i
uCe Citati i pisati, piSu Clanke za svoj list
i uCestvuju u oruZanoj borbi s naSim tlaCiteljima, pohadaju palitiCke zborove i obra-duju naSa palja. Sve to Cine one arganizifano. AntifaSistiCka Franta Zena je zatalasala mase- Z.ena Like. Ona ih vodi organizirano u narodnoos1obodi1aCku barbu, tumaCeCi da Ce ona donijeti ne ·samo nacionalnu
slobodu nama Zenama, nega i aslabaditi na.S3
stvaralaCke snag-e i ·omoguCiti nam, da ih sve
uluZimo u sv-etoj botbi za slobodniju i sre£niju buduCnost naSih naroda.
Ali iako je Antifasisticka Franta zena
organizacija, lmja je obuhvatila veliki broj
Zena Like, joS uvijek ima mnago Zena, koje
ne uCestvuju aktiVno u b-orbi. Malo je uCinjeno na ostvarivanju borbenog jedinstva
Srpkinja i Hrvatica. :Sav rad s Hrva-ticama
na neasl.abadenom- teritoriju sveo se na opskrbu i prikrivanje partizana, dok se jaCanju ·organizacije i njihove- politiCke svijesti
posveclvalo malo paznje. Bilo je tih propusta i na oslohndenom teritoriju. NajbolH
je ·primjer P. 1 u udbinskom kotaru.
U referatima, diskusiji i re~z·oluciji konferencija je uoCila sv·e naSe· nedastatk:e.
NajveCi od njih su, pored ,slabog rada na
organiziranju borbenih hrvatskih · Zena, premalo osamostaljivanj.e kadrava, slaba veza
izmedu pojedinih .rukov,odstava i pomanjkanje kontrole.
·
Konferencija je istakla, da je jedan od
najveCih zadataka pokrenuti u borbu i organizirati one na.Be drugarice, koje su joS uvi'jek samo posmatraci velike bitke, .koj'! vade
naSi narodi. Mi moramo ostvariti j edinstvo ·
srpskih i hrvatsldh zena u borbi protiv nasih tlacitelja, jer je to uslov nase pobjede.
Organizac'ija mora obuhvatiti sve Zene Like.
Ne smije biti grada, sela i zaselka u Lici,
bez obzira da li je okupiran iii nij e, koji n·e
bi bio abuhvaCen naSom arganizacijom. Mi
Z·ene, koje sma s puna ljubavi i samoprijegora uzele uCe-SCa u naradnooslobadilaCkoj
borbi, treba i moramo u.zeti udj ela i u N arodno-os1obodi1aCkim odborima - organima
narodne i demakratske v Jasti. N a taj naCin mi
Cerna pridaniJeti i uCiniti da naSa osl·nbodila·C'kit borba po.stane u istinu opCa narodna
barba, koja Ce u svom pobje·donosnom, zavrSetku donijeti dostojan poloZaj u druStvu i
nama Zenama. NaSim sudjelovanjem Ubrzat
Ce se pobjeda nad okupatorom, ustaSama, Cetnicima, izbjegliCk•om londons-kom vlad·om· i
svim protunarodnim· klikama. N a.Sim uCeSC.em
u narodnoj v.lasti moCi Cemo lakSe voditi borw
bu protiv izdajnika, naroCito protiv CetniCke
bande, u kajoj o'kupatar danas nalazi posljednj.e ·up·ori.Ste.
Moramo sklanjati naSu Zetvu i narodnu
imovinu za nas i na,Su vojsku i ne dozvoliti
da se ·okupator k~oristi jednim zrnom naSeg
Zita.
Odrzavanjem analfabetskih tecajeva, predavanja i sastanaka treba da podizemo kulturno prasvjetni nivo· naSih Zena.
Radi izdi,zanja naSeg kadra moramo posvetiti najveCu paZnju kursevima, jer su
dosadasnji donijeli veoma dobre rezultate.
Pokazalo se da je to najbolji na~in da se
I
133
�naS poZrtvovni i odani kadar osposobi za samostalan rad.
Moramo ostvariti redovitu i iskrenu vezu sa rukov·odstVom, sa OkruZnim odborom.
Rad niZih rukovodstava treba kontr-olirati,
pomagati ih stalno dajuCi im taCna odredena uputstva i ukazujuCi na njihove nedostatke.
NaS list mora postati list masa Zena,
ogledalo njihovoga rada, organitZacija i bar":
he. Da bi to postigli, moramo organizirati
dopisniCku sluZbu.
To su zadaci, koje Prva OkruZna Konferencija AntifaSistiCke Fronte Zena postavlja
antifasistkinjama Like.
K•onferencija- je izabra:Ia i okruZno. ruko-:vodstvo. Ono ima 15 Clanova. Od njih su 8
seljanka, 2 gradanke i 5 intelektualki.
Drugaric~ su se r3:zi'Sle u svoj-e kotareve
i .s·ela da zakljuCke konferencije donesu svim
drugaricama, koje· -su Zeljno oCekival·e nji, hov povratak. Po-Sle su s Cvrstom vjerom u
snagu naSe organizadje, u · svOju smigu, svijesne uloge naSe organizacije u nai-odnooslobodilackoj borbi, prozete vjerom da u
bo~bi za svetu· stvar narodnog _oslobodenja;
za slobodu i· ravnopravnost Zene mo:i'aju
uspjeti,
·
NaSa sveC.auost
Osvanuo je .topao i vedar 15. septembar.
Napokon ·smo doC·ekale tu naSu sveCanost.
Probudene, borbene Zene Like·, antifaSistkinje, prvi puta u historiji odrZava-ju slobodno svoje konferencije. Sakupile_ -su se druga.:
rice iz svih k·otareva_ Like, da po~aZu svoju
ljubav i divnu oda:qost narodnooslobodilaCk·oj borbi i njenom rukovodiocu KP, da p·osvjedoCe svoju spremno.st za da-Ijnje borbe.
NaSle smo se n.lkon godinu dana poZrtvovnog rada, godinu dana uporne borbe ·da
p·ok~Z·emo S.to smo uCinile do sada .za narodno oslobodenje, za bolju budu.Cnost nas i
naSe djece. Da iznesemo naSe uspjehe, nesnalaZenja i te·SkoCe i da obogaCene is-kustvima po-demo joS smjelije u boj za istj-erivanj·e· faSistiCkih okupatora i uniStenje narodnih krvopij a, ustaSko-CetniCke bande.
U divno ukraS.enoj dvorani, k·oju su iskitile naSe drugarice, g.dje su nas s ljubavlju
gledala dva plamena Staljinova <Jka izmedu
jakih boja naSih nacionalnih zastava, Zene
stare i mlad.e razdraganih -sreCnih lica bile
su gorde i pon~sne. ·
Skupstinu je otvorila predsjednica AntifaSistiCke Fronte· Zena z~ Liku drugarica
Kata-. 2 »BivSi protunarodni reZimi onemO'gu..
Cavali su nama· Z-enam·a uCestvova:nje u politiCkom Zivotu«, k3..zala je medu Ostalim d-rugarica Ka-ta. »Danas', u je:ku najZeSCih bm-:bi
protiv fasistickih razbojnika. i njegovih slu-
134
gu, u bor.bi, kojom rukovodi herojska KomunistiC'ka Partija, mi se borirno s naSim
drugovim.a i ve-C danas imaino svoja politiCka prava. Zato bez straha gledamo u bu"
duCnost. Zato na.Se drugar~ce uzimaju i puSku u ruku, da i u oruZanoj borbi obraCunavaju s faSistiCkim razbojnicim-a.«
NaSu konferenciju su uveliCali svojim
govorima i prisustvom i;n'~edstaVnici Komunisticke Partije, vojske; SKOJ-a i Saveza
Mlad-e Generacije i mili gosti, drugarice
predstavnice A:.ntifaSisUCke Fronte Zena iz
Primorja i Korduna . .Svi predstavnici hili su
pozdravljeni burno i zallosno, a naroCito·
predstavnik KomunistiCke Partije
naSe
drugarice iz Primorja i Korduna.
»Zivjela· KomunistiCka Partija« orilo s·e
dvoranom. Klicanje je bHo dugo i burno.
Prestajalo i raSlo ponovno. Zene •SU pokazale
sVoju bezgraniCnu ljubav i zahvalnost KomunistiCkoj Partiji. Kroz g-odinu dana borbe uvjerile su se, da je KomunistiCka Partija 'spasiteljica, je-dina partija, koja je naSem -narodu ukazala izlaz iz faSistiCkog
ropstva, a nama Zenama pu_t naS.eg potpunog
oslobodenj a. Predstavnik narodnooslobodiJa,cke vojske ka:zao j.e: »Vi ste, drage drutgarice, vodile borbu zaj-e-d.no s naSim pa:rtizanima. PletuCi pro.Sle zim·e Carape, maje, rukavice i tako dalje za naSe borce, omoguCile
ste nam., da smo mogli zadati te·~e udarce
fa·MstiCkim razbojnicima.«
Toplo i sestrinski je! hila pozdravUe-na
drugarica predstavnica AF.Z Korduna.a Ona
j.e izrazila Zelju, da se ostvari ·saradnja i izmjena isku_stva izmedu njihove AFZ i Like.
Drugarica Hrvatica iz Primorja 4 govorila
je o poteSkoCama pri organiziranju Ze·na u
njihovom kraju. On a je kazala: »Mi smo dohi va-le vaS list ».Zena u borbi« i pr.enosile
smo vaSe iskustvo na na•Se tJ.o. Ali naS rad
koraknuo je 'Znat.no naprijed tek onda, kad
je d-o.Sla jedna .drugarica iz Like i upO'znala
nas u potpunosti sa .svim vaSim rezultatim·a
na organiziranju Z·ena. NaS glavni zadatak
jest organizirati Zene Hrvatskog Primorja
u AF.Z, ukljuCiti i njih u moCnu AntifaSistiCku Fron tu Zena naSe zemlj-e.«
Burnom klicanju antifasistkinja Hrvatica, jedinstvu srp-skih i hrvatskih Zena u bor·bi protiv faSizma, bo-rbenom jedinstvu Zena Jugoslavije,- antifaSi.stiCkom savezu svih
slavellskih Zena, Zenama Sovjetskog Saveza
nije bilo kraja.
. 160 zena delegata Konferencije, koje su
hUe predstavniee tisuCa Zena Like, ~Srpkinja
i Hrvatica, koje su doSle da kaZu svoju borbenu rije-C, osjetile su da su Cvrsto· poveza~
ne jednom miSiju, da 'su Clanovi jedne borbene zajednioe, koja Zahvata Citav slobodo~
ljubivi svijet. To osjecanje ulijeva u nase
Zile ceucnu snagu i odluCiiu volju za borbu nisticke Partije Hrvatske, Odboru Zena za
do po.bjed·e nad mrskim tlaciteljima. Ono . Hrvatsku.
se slilo sloZno i snaZno u rij eCi Z-enske
Pismo drugu Titu
himne:
Dragi naS druZe Tito,
radujemo se, da Te moZemo pozdraviti
»1 mz zene iz erne noi:i
s naSe OkruZne konferencije.
U novi sad stupamo dan.«
Mi Zene, sestre i ·kCeri Like, .Srpkinje j
SveCani dio konferencije zavrSen je kli- Hrvatice, Cvrsto -smo povezane jednoll_l micanjem Kon£erenciji, narodnoo.slobodilaCkoj Slju, da se borimo svim svojim snagama uz
borbi, Komunistickoj Partiji, drugu Staljinu, naSe oCeve, rnuZeve i braCu protiv faSisti-CCrvenoj Armiji, Sovjetskom Savezu, jedin- kih razbojnika i njihovih slugu krvopija
stvu srpskih i hrvatsk'ih Zena, Zenama So- ustaSa i Cetnika.
Stoje: Marija Katii-Kupr.eSm!in, Dara Cu.-dii-Vu~novi~C, Zo~~a. Kora.C, St.ojm~.~a
Aralica. - Sj.ede: Marij,a Solja.n, Dr. Slava Oc.ko-Cetkovzc z Kata PeJnovzc
vjetskog Saveza, na.Soj junaCkoj partizanskoj vojsci i nj-ezinom mudrom k.amandantu
drugu Titu.
Na konferenciji je bilo 160 delegata lz
svih kotareva Like. Od toga 20 Hrvatica.
Na podrucju Like ima 203 Antifasisticka
odbora Zena. Od toga na osl·obodenom teritoriju ima 1810, a na neoslobodenom 23. Na
oslobodenom teritoriju irria 6 kotarskih, 19
opcinskih i 165 mjesnih AOz (od toga dva
gradska). N a neoslobod,enome ima 2 kotarska i 21 mjesni AOZ, od toga su tri gradska.
Odbornica ima 1399.
Sa konfet·encije su upuCeni pozdravi CK
Komunisti-Cke Partij e- Hrvatske, Glavnom
stabu IIrvatske, Okruznom komitetu Koinu-
Veselimo se i ponosimo us-pjesima parti~
zana Like, naSih dragih junaka, a .s .rad·O-SCu
i oduSevljenjem sluSamo o juna:Ckim pobje~
f$-dama i borbama jugoslavenskih- partizan-a
diljem Citave na,,S-e domovine. Mi znamo da
svim tim borbama rukovodiS Ti, dragi druZ:e Tito-.
Radovalo bi nas, diuZe -Tito, da dodeS k
nama u Liku.
Mi Ti oheCajemo, ·da Cerna svim svo]im
silama i dalje raditi i boriti se da pobj·eda
nad mrskim Okupatorima i domaCim izdajnie;ima bude Sto skorija. 5
Drugarski Te pozdravljamo
Delegati Prve OkruZne.konferencije A~
za Liku
�..
1
2
3
Podl~paC:a.
Kata Pejno·vi.C, .predsjednica 10 AFZ za Liku.
Dra,g"i,ca Karan.
4
RuZica TurkoviC:
5
Na konferenci ji bio je izabr.an no-Vi OkruZni
odbor, 'll koji ..su uSle: Kata. PejnoviC (predsjednica),
Jela BiCaniC (tajnica) i .odlbo·rnice: Smilja iP.okrajac
iz GraCa<::a, Zorka KoraC iz Udbine, Marija KatiC
iz 'Gos,piCa, Stojarnka Aralica iz OtoCca, DuSanka
GostoviC-Grubor iz Brinja, Milkfl, Solaja iz Korenice,
Mileva MilojeviC iz Go-spiCa, Milka UtviC iz-GraCaca,
Dara •CudiC iz Ko'I'enice, Danica BuzoviC iz Lapca
Gaga ZigiC, Danica BrozoviC, Ma·rija ·GlumiCiC-Pribit
iz ·PeruSiCa i Pepica Saban iz Go-spiCa.
!J. to~. 1942. g. u Lici se. razviO veliki broj
akhvtstkmJa AFZ. Uz- drugance, ·koje .su veC u
19'41. g. aktiv.no radile sa. Zenama, istiCu se: u
kota'fu GospiC - Ankica KosoviC Milica PoCuCa
Simin~, ~arija Bur~aC (koja je 'kasnije pootaLa
omladmskt rukovod1lac), Anda Njegomir Deva
RadakoviC, Sofija PleCaS, Sofija TodoriC S~va TomaS, Luca VujnoviC-MilkoviC, Staka MiSCeviC; U
'kotaru Lapac - Dr<!-gica Desnica, Jelka Divj.ak,
Zora Gr'biC, Staria Polovina, Sava PopoviC. U kotaru Ot.oCac - 'Smilja PailrdiC-SavatoviC, J~gbda
Janja Divjak, Mileva KmeziC, Staka· SkendZiC (koja
je kasnije hila omladinski rukovQ,dilac), Danica EgiC,
Mara MirkoviC-OstoviC .. U kotan1- Titova Korenica
- Bo,gdanka· 'DeliC, Smilja DeliC-GrkoviC, Mika
OgnjenoviC, Milica Opseni·ca, Jovanka -Opsenica,
Zo·ra
Dragica VukmiroviC. U kotaru IPeruSi.C Gobac, Kaja ~ldkovi.C, Marica CulumoviC (koja
!94.3. g. prelazt na oslobodeni teritori_j i postaje
clan Kotarskog odbo·ra AFZ)_, Mare 1Balenovil:. U
kotaru Brinje :- Marija SertiC KovaCeva (koj.a je
1'94~: g. zarobltena. od ustaSa, te nakon kapitula·cije
Itall]e oslobodena 1 do oslobodenja nastavila radom
u. AFZ), Milija VraneS, Milka VraneS Rabatina. U
kotaru Udbina - Milka VraCar, Jovanka StaniC
Cvijeta Divfak, Sofiia CvjetiC:anin; Mariia Groz~
d~il:. U kotaru GraCa~- Seia GrubiSiC, Jeka Dro,nJa~, .Tela. ,Bre~a. ~o1a.. ~arCetiC, Anka Pokrajac,
P~ert·ca Babr-c, Mtlka Krtt-mC, Mara Muni,Zaba, Zorka
PopoviC, .T oka Vojinovit, Darinka Brmbota i Mari ja RadakoviC.
_
Dokt.1ment 96
PRVI KURS AFz U LICI
Cl~ iz ))Z,ene u borbi<(, glasila AFZ za Liku, br. 6, rujan 1942.
VeC smo se· duZe vremena pripremale za
nrus prvi kuES. Nije to bilo tako .]a!m ni jednostavno. Treba1o je obezbijediti ishranu,
spavaonu, uC.ionu i joS mnoio toga. Velika
je uZurbanost vladala·, naroCito kod Clanica
kotarskog A:O.Z. D. Lap a c. J er, one su bile
domaCic-e, planink·e ...
KonaCno je doSao Zeljno oCekivani dan.
Iz Citave Like stiZu nam Zene· ve-sele i smjele. Znaju one, zaSto su doSle! Znaju one, da
treba joS mnogo znati. o naSoj organi'Zaciji,
o ciljevima narodnonslobodilaC.ke borhe, o
sramnoj ulozi Cetnika i ustaSa. I joS jedno
one znaju, a to je, da nisu do.Sle da uCe .za
sehe, nego da to znanj-e pvenesu na druge
Zene svojih kotareva. A to nije tako lako.
Sve su njih ispratile Zene njihovih sela sa
rije-Cima: » UCite samo, dobra sluSajte, da
po,slije moZete nas uCiti !« I joS to uvijek
njima zvoni u uSima, ti ih glasovi prate kud
god se JY!aknu. Da, treba uCiti, a zatim dru.:
ge nauC.iti ...
Sve su u uCioni sa olovkama i tr-k'lma.
Treba j-oS samo priCekati na OtoCanke i Brinianke. One dolaze iz datcka. Mora<u prclaziti prugu. A to je -opasno, tamo ih Cekaju
CetniC.ke zasjede. Zbog toga imamo .iedaii
dan zakaSnjenja, Ali zato sutra poCinj"mo
rad na vriieme. Na kursu prisu-stvuju 32
antifasistikinje. Od tih su 9 Hrvatica. Imamo Cak i goste, dvije drugarice i,z D-almadje~,
Govori
prvo o znaCaju AFZ. PredavaTreba da se piSe referat ·o
tor: predavanju.
'~H>
·J36
S8
.;(' kra~ko.
- J·e· li vam svima jasrt·o, o Cemu treba
pisati?
Nato C.e jedna od drugarica iz graCaCkog
kotara:
- A kako bi bilo, kada sam danas prvi
puta cula za referat!
Drug a dodade:
- A ja sam .samouka. Skora sam nauCila
pisati. ICi Ce mi malo teZe!
Treba jos jeda'iuput, dva puta ponoviti,
dok svima ne bude jasno. Mora .se temeljito
nauCiti sve, -Sto smo predvi.djele u na:Sem
planu.
u jednom kutu sjedi lijepa zena, krup.nih smedih ociju. To je nasa Soka. jedina
koja j-e na kursu nepisme-na. Pred. nj-om
stoji veliki zadatak. Upamtiti sve i joS nauCiti pisati. I zato je ona Sirom otvorila svoje velike sm-ede oCi. Sarna •Se sebi Cudi govoreCi:
- Ma, gdje Cu ja to sve nepismena popamtiti!
- HoC"S, moraS ... - sokole je ostale.
A naSa S"k~ RaMo sluSa. i dok -o-stale· piSu
ref.erate, ona Skripi po tablici -sa sv.ojom pisaljkom A, B, C ...
Cuiu se koraci u hodn!ku. Netl<o bo,iaZlj.ivo kuca na vrata na-Se uCione. Unutra
ulazi- s punom torbom i vr-eCicom ~starija se]janka. Pozdravlja nas:
- Smrt faSi-zmu, drugarice! Donijela-.
sam vam hrane.
Ogleda se po sobi i nastavlja tise:
- UCite, samo uCite, mi Cemo se o svemu drugom brinuti!
Zna -ana, da se tu mnogo ne govori. Tu
se uCi. Na prstima odlazi. A iza nje se samo Cuje 9djek ».Smrt faSizmu ... «
Donose Zene iz sv:ih sela braSno, krumpir', komun~ ma-slO, jaja. Iz BuSeviCa Cak
peC-eno janje i voCe! One se sa ljubavlju i
briZljivoSCu .staraju za sv,oj prvi kurs. Zna. ju one, da -iln je svima p-otrebno znanje, ali
znaju i to, da -svaka ne mo.Ze sti.gnuti na
kurs. Imaju one joS tisuCe duZllosti, i u kuCi, i oko djece, i u narodno:o-slobodila-Ckoj
borbi! Ali one i to ,znaju, da Ce drugarice,
vrativSi se sa kursa u svoja sela, znanje
steC·eno na kursu prenijeti na njih. Toga su
svije.sn-e i Clanice kursa. Svijesne su da treba .Sto viSe nauCiti i tada to prenositi na
sv-oja -sela, u svoje kotareV·e. Sve one dobro
znaju, da nisu jedine ·one Zeljne znanja. Ima
j-os mnogo takvih, 1mje jedva cekaju, da im
se. samo pruZ-i ruka ....
Na kursu se uCi o ciljevima nar{)dnooslobodHaCke borbe i ·o ulozi naSe organiza-cije
u toj borbi. Jedna •od drugarica pita:
- ZaSto Oetnici prilaze okupatoru?
Odgovora ima nekoliko. Od jednom nasa Soka progovori:
- A, hom' zbog svog dZepa,
Sv·e pogledasmo u Soku zadivljeno. Svima nam j e drago, da 'Soka razumij·e i pamti,
1 ·Pusli je O'VOg kursa u Lici su stalno· odr-Zavani
kurSJevi za Zene .pri OkruZnom odboru AFZ. Kroz
njih IS1l :prolazile skoro sve Clanice seoskih, opCinskih,
kotarskih i okru-Znih odbora AFZ. Na kurseve su
sto se govori, i da sve bolje pise. O.becala
je da Ce napisati i jedno pismo za na-S list
»Zena u borbi«.
U poCetku sa uCenjem ide malo te.Ze, a
poslije sve lakse i h>kSe. Osnovno pitanje s·e
svladal{), a to su- cilj-evi naSe narodno;oslobodilaC.ke ·horbe, i za-Sto s·e bore naSi pai:-tizani. NaroCito ~;v-e interesira org'ani,zaciono
pitanje AFZ.
Poslije 15 dana zajednickog rada i zivota, razi-doSe se Clani·ce- sa· prvog kursa AF·z.
VratiSe s·e u svoje kotareve, di pokaZu na
djelu sta su ucinile.
Mnoge su otiSle veC sv·ojim kuCama, kad
dod·e Covjek srednjih godina i zapita nas za
svoju drugaricu Soku, da li je ·oti>Sla kuCi.
Rekosmo mu da j·e-st i· da je :mno-go nauC.ila
na kursu.
- E, da, kako hi tO ona mogla, kada je.
nepismena? - zapita nas drug.
- Lijepo, imala je volje i ljubavi pa je
zapamtila · sve, a k tome nau-Cila i pi-Sati.
Drug nas zacudeno pogleda.
A jesi li ti pismen, drilZe?
- Nisam - odgovori nam, a rni sve u
jedan glas:
.
.
- Sada Ce te tvoja drugarica nauCiti pisati.
A ·on sretan i pono.san -ode za svojom
Sokom.1
dolazile i Zene iz neo-slobodenih sela, koje su s·e
posli i-e zavrSenctg kursa vraCale opet na _ ilegalam.
politiCki rad u svoje selo. P.rogrami tih kurseva •Oili
-su ·politiCkog karaktera.
Dokument 97
UPUTE 0 ILEGALNOM RADU SA zENAMA NA PODRUcJU GRADA KARLOVCA
KRAJEM RUJNA 1942.
KAKO ORGANIZIRATI ODBORE AFz U SAMOM KARLOVCU
... Radi lakseg okupljanja i aktiviziranja
Zen-a organiziraju se·octbori AFZ po zanimanju (odbori radnica, intelektualki, domaCica,
namjestenica itd.). Svi odbori koji su zastu•
pani u mjesnom odboru AFZ razvijaju svoju aktivnost: u tvornicama, kancelarijama,
Skolama, na placu, pred trgovinama itd.
Prvo bi trebalo organizirati j-edan in ic i j at i v n i o db ·o r u kome bi trebale .biti
zastupljene radnice, intelektualke, domaCice,
namjeS-te:trLce itd. ·Clanice tog inicijativnog
odbora imaju zadatak organiziranje odhora
svaka po sektoru gdje radi i krece se. U taj
odbor treba uzeti najborbenije i sposobne
orgarii'zatorke koje Ce moCi da ra2viju Zivu
djelatnost na okupljanju sto vise zena u
AFZ. Sam inicijativni odbor ce imati vezu
sa Okmznim oc1borom AFz odakle ce dobivati direktive- i pom-oC za rad.
Kako Ce raditi drugarica iz ini.cijativnog
odbora odgovorna -za rad me.du radnicama
po tvornicama?
.Sve poStene _radnice koje mrze okupat'9ra i nj.egove· -sluge ustaSe i Cetnike, koj·e sU
·spremne da podpoma.Zu narod;nooslobodilaCku borbu treba da se organiziraju u AFZ i
to tako da se stvetre odbori {).<1 najborbenijih
drugarica, odbori od 3-4 clana. Odbo·r si
izabire predsjednicu. Sve te odhore po raznim tvornicama treba povezati tako da se
stvori jedan odbor u koji ulaze pred·sjednice svih tih odbora. Taj odbor povezan je sa
inicijativnim odborom preko drugarice i-z
inicijativnog odbora.
137
�D u Z n o s t i d r u g a r i c a p n tv o r n ic a m a k 0' j e s u ·o r g a n i z i r a n e u AFZ.
U tvornicama s.e izraduje razliCiti materijal kao na pr. platno, Stof, svila, munkija
i ostalo za potrebe vojske i okupatora, a
duZnost Je drugarica da vrSe sahotaZu t. j.'
da laganij e ra.de kako bi Sto manj e izradile
materijala, da kvare robu, da. kvare strojeve,
da razne· stvari iz "tvornica iznos·e van i Salju za potrebe na'rodnooslobodila.Ckoj voj"sci.
Isto taka treba da traze v.ece place, te da
drugaricama u tvornicama govnre i tumaC·e
tko je krivac za tako bij,edan Zivot radnica
i za.Sto imaju tako male plaCe. Osim toga
treba da i na sv-e druge naCine populariziraju i pod.pom'Dgnu narodnooslobodilaCku
borbu.
Kako Ce raditi drugarica i'z inicijativnog
odbora odgovorna za rad medu inte.Jektual·kama?
Isto taka kao i kod radnica treba organizirati 9dbore od 3-4 Clan a sa predsj edniconl i. Svi odhori intelektualki povezuju se
u jedan odhor u koji ulaze sve predsjedni-.
ce, a taj ·odbor o·nda se pov-e.zuje sa inicijativnim odborom. Rad medu inte1~ktualkama
obuhvaCa sve Cinovnice, namjeStenice
uCenice.
D u Z n o s t i .s u d r u g a r i c a i n t ·e 1 e ktualki
namjeStenica
da .tra.Ze veCu plaCu, da naba.Vljaju propusnke, Je:gitimacij.e, da daju obavjeStenja,
da proturaju letke itd. Omladinke ucenice
treba .da vade propaganda m·edu uCenicaP.l.a
protiv faSistiCke metode uCenj a u Skolama,
da sabotiraju faSistiCki .naCin pozdravljanj~1,
da ne idu na ustaSke parade iii ako. veC moraju da Sute kako bi se odinah vidjelo da su
nezadovoljne, da ne idu u ustaSke organii:acij-e, da Salju omladince u partizane kako bi
se spreCilo njihova odlaZ·enje na istoCni
front, da prosiruju letke protiv okupatora
ustaSa i C·etnika itd.
Isto tako organiziraju -se i domaCice kao
i radnice i intelektualke. DuZnos.ti domaCica
organiziranih u AFZ uz ostalo je i slij-edeCe':
Kako danas na tr.ZiStima nema ZiveZnih namirnica onoliko koliko je potrebno naro.du,
te domaCice moraju u i'~dovhna stajati bilo
na pijaci bilo pred duCfmima po nekoliko
sati i na koncu niSta ne dobiju to treba da
domaCice ·otvoreno izraZ.avaju· svoje nezado-voljstvo pred svim narodom, te da ukazuju
zasto moraju gladovati i taka skupo placati.
Isto taka sada kada dolazi zima te nema drva·, treba da domaCice svoJe nezadovoljstvo
Sto Ce im se -dj.eca smrz::ivati otvorenO izraZavaju. i govore .ko je zato kriv. Treba im
tumaciti kako su fasisti do sada .govorili' da
138
su za sve zlo krivi Zidovi, a medutim se vid'i
tko j-e kriv: da je glavni krivac okupator
koji pljaCka narndnu imovinu i sve izvlaCi
iz ·naSe zemlje. To sve treba ubacivati na
skupovim•a: jedna Ce j·ednu- rij.e·C, druga
drugu i tako Ce se pretvoriti u otvoreni
protest.
DuZnosti svih drugarica organiziranih u
AFZ jesu:
1. Da spreCavaju odlazak muZeva, braCe,
djece i ·oCeva na istoCni front i u usta&ku vojsku i da ih u koliko imaju oruZje u ruci Salju
medu partizane.
·
2. ·na sakupljaju hranu, odjeCu, obuCu· i
sanitetski materijal za narodnu voj:sku partizane.
3. Da Sire jedinstvo svih Zena Srpkinja,
Hrvat:Lca i muslimauki itd. u borbi protiv
faSizma.
4. Da vade antifasisticku propagandu, da
S·preCavaju fa.Siziranje Zena i Z.enske omla~
dip.-e, da uni.Stavaju faSistiCke organizacije
Zena i spreCavaju stvaranje novih.
5. Da vade borbu protiv izvoza hrane i
g6riva u zemlje naSih tlaCitelja, fas.istiCkih
okupatora.
6. Da vode borbu za ravnopravnust Z.ena
i muSkaraca u tvornicaffia i radiouicama
(jednaka placa za jednak rad), na studijama
i t. d.
7. Da vode borbu protiv slanja Zena na
iad u NjemaCku gdje su izloZene teroru,
gladu i poniZenju.
·
8. Da prikupljaju sve poStene Zene be-z
obzira koje su vjere, nacije iii politiCkog
uvjerenja u jedinstveni A. F.
i t. d.
Kako Ce raditi odbori
Svi odbori treba da se po moguCnosti sastaju jedan put nedeljno i da podno.se iZvjeStaj preko odbora pojedine struke inicijativnom odboru, a ovaj opet odboru za ·okrug
Karlovac. Inicijativni odbor je privi'emenog
karaktera to jest, ·on Ce postojati sve doUe
dok se ne stvore odbori po poj.edinim sekto~
rima a onda Ce se ad odhora (odbo·ri u kojima su predsJednice) izabrati mjesni odbor.
IzvjeStaji inicijativnog odbora treba da se
Salju redovito OkruZnom odboru i da sadr~
ze pregled organizacioni (koliko odbora). kako se odrZavaju sastanci, kako Zene prihvaCaju organiziranje u A:FZ, kakovo je raspoloZenje med·u Zenama ..Sav s·e rad ·mora -od~
vijati U stro~goj ilegalnosti i prij.e nego se
koja Zena o-rganizuj·e u AFZ, ti'eba · ju upo~
zoriti na konspiraciju, da ne bi sluCajno
brbljavoscu skrivila provalu ostalih druga'
rica.1
1 Rad AFZ u Karlovcu p0;pnm10 je org.amzi~
rani.ii karakter u jesen 1942. ,g. kada je hio .formiran lnicijativni mje.mi odbor AFZ za grad Karlovac, u koj.e su uSle: AnoCka {Slovenka}, Ba<rka Toma.c, Zlata 'Or~aniC, Ankica PeretiC i Stanka S,prohar.
Inicijativni odbor stvorio je· plan rada prema
dobivenim direktivama sa •oslobodeno·g teritorija.
Rad se sastojao na stva•ranju pododbora antipo tvornicama, uli-cama i uredima. Prek.o
tih odbora aritifa.Sistkin ja Sirila se ilegalna Stampa i og:-ganizirana je materijailna rpomoC dj.eCjim domovima kao i partizanima.
Kroz kratko vri jeme Inki iativni od·bor je oformio 15 takvih pododboxa, u koi·e su bile ukljuCene
radnice, .gradanke i intelektualke.
fa~istkinja
Medu Zenama koj·e SJU u toku 1942. g. aktivno
radile uz vel: spomenute drugarice nalazile su se:
Desanka· MiljenoviC, Emilija Zinaja, Ana Leskovac,
Fanika Debelj.ak, Anka Maljkovi·C, MaTina Udier;
Zorica KlobuCar, Maca Gojak, Marica MarinkoviC,
dr. Vera SariC, 'Andela Fili;pac, Katica SantiC, Vera
GreguriC, Agata Zvan, Dr~gica Ben.CiC, Mara LukaCevil:, Stefa Luka:·CeviC, Fjok1a Ivanova, Anka Ka.:.
sun, Ankica KlopoviC, -.Slavi.ca LivojeviC, Katica
Bar~iC, Ljiljana Pinta-r, Jelka Povodnik, Milica FraniC, Nada .Strzalko-vski, Justa MatasiC, Ankica Filipovil:, K.ata StiSCak, Anka SehtiC. Zdenka TonCiC,
Mira KuCiSec, Mariia Bo·ZiCevit-JuratiC, Zlata SkrtiC, Nina Drozdova, Du~ka Vita-k, Desa DrakuliC,
Neda UtviC-VolariC, Biserka KrkvariC, Dra:ga ·Goiak, Janja Goiak, Jovanka VeSoviC-Zlata:riC, Katica
LjulbanoviC i Kati·ca SabljariC.
Uokument 98
TALIJANSKI I cETNicKI ZLOciNI U SELU GATA
Prikaz Jure K.aStelana iz ,Dalmatinke u borbi(<, glasiZ.a AFZ za palmacij.tt, br. 1. 1943.1
Nema srca da bi <>plakalo ·sasje.Ceno meso lju,dsko od Prosika do Pocelja, od Graca
do Mosora. Nema pjes~e. Nema rijeCi. Nema glasa.
Mate, Ante, Ivane, ko vas mo-Ze dozivati
dozivanjem? Ko vas maZe op1alkati plakanjem, rane na ranama. Vi-Ci niz IJi.nac. Vi-Ci
moru i zelenim livadama uz Oetinu..
Z<>tko; Marijo, Matij•o, gdje ste da vas
nema na paM sa ovcam·a·?
Mrtv.e ruke materine privijaju iznakaZenu dj·ecu, sasjeCenu. KrvniCka CetniCka
kama isj.ekla j e i:z utro be novornden:Ce. U
krvavom bratstvu po.vezane su ruke i oCi
krvavim mhuzom i krikom uZasa.
Pokoli.
Mlij.,lm iz razlupanih kanta slilo s,e u krvi mljekarica, krv se spojila s bra.Snom iiZ
proparanih rurbaca i vre·Ca. Zene su nosile
kruh. Lz gra,da <lU nO'Slle zal<>gaj gla,dnoj
djeci. U Stazici, u kam·enoj Stazici, prekinuo
se put.
Zli dane, crna ubieo.
Neizgovorene rijeCi. NeZivjeli Zivot. Snivani snovi mla-dosti. Radosti te.Skog djetinjstva. Sve &e Je zbilo; zgusnu·Io, pve-raslo u
lice strahote. Go'ri ~elo. U plamenu je Po"
celj.
Miris paljevine. Na -svakom rnj-estu jo.S
CujeS Zivot, dLsanje. HoCe li pj-esma da proVrije·: »Hajd u kol·o~ janje moje ... «
1. 0 zvjerstvima, koia su Talijani i Cetnid 1.
X. 1942. izvr~ili u selu Gata u kotaru !Split, postoji
izvjeStaj OkruZno.g komiteta KPH Srednje Dalmitcije ·P.okra jinskom "komitetu KPH za Dalma:djru od
4. X. 194'2., -koji ovdje doslo.vno don-osimo:
>}Kako sam vam javio, u ·Gata su Talijani st~gli
30. p. m. da po;p-ravlJ<iju ces:tu, koju sru. naSi 1"azorili ranij·e. Oni nisu mogli mobilisati seljake za ;popravak puta, jer su i·sti utekli od kuCe, pa.k su za-
Samo leSevi. Mir zgadSta. Sve je izbje:glo. Majka, luda od ljubavi, skoCila je u piamen i odnijela mrtvo dijete. Ra·slkrilj·ene ru~
ke ostale su kao dvije teSke, neo·sve:Cene · ruke osvetnice. ·
1
1
I pala j e teSka ern a no C.
Iz proho.denih srca, iz i.deCenih s-isa, iz
prere-za:nih vratova, i·z proparanih utroba, iz
z;emlje i kamena, iz s·kamenjenih .Gata ad
uZasa vapi osveta.
Ko 6e zaho·raviti vndu na Brusu, na Veloj Studeni? K·oja Ce prva godi•na uroditi
pSenieom oiZimicom, da .se za praoznik okiti~
mo? ·Gdj e· ste da kro.z .s-ela zapj evamn, da se
zagledamo?
·Gdje su kuCe danas popaljene, pusto s·elo
i"z kame:na i·SCupann? Gdj.e su pu.ti,- vinogradi u vi.Snjama, gdje su Gata?
Mosore, planino kalnena. Crna O'd · kre;Seva, praha i ·o,lova. M·osore, . pj.esmo 1
krviju
ispi.sana. Mos-or-e, vatro srcima uZg~na.
~
Gdje su Gata?
M,Os·m~e, brate, ljuta stijeno. Mosofe., si-
ne i majko i sestro·. Neka puknu pu.Ske na
1
Culkama, osv·etniCke ·pu:Ske partizan.Ske.
ZaJZelenjet ce se polja. Zapjevat ce pje,
smom osv•etniCJka pusta polja, krvava p-olja,
zapjervat Ce puSke partizanske.
ustavljali sve Sto je prolazilo tim p.utem i silili i-h
da r.ade. Ono, Sto su ani ,po danu ura:dili, seljaci
su no.Cu digli i ostavili straZu da za,puca, ako do·du
Talijani. 'Stariji ljudi sll htjeli da oni ostanu na
straZi, jer ·da omla·dina ne Ce biti dobra. Strra•Zari,
kad im je dosadilo, povukli ·su se kuCa:ma t-ako
da na putu nije ·bilo nikoga.
Prv·og po danu je -doS1o oko 160 do 200 Cetnika
predvod-enih Talijanima sa kamionima. Cetnici su
I
139
�stali paliti, pl jaCkati i klati sve do- Ce,ga su doSli.
Broj zaklanih -se j.o_§ toC-no ne zna, iako su ih naSi
pokopali, ali ih j·e bilo preko 100. Strahote s·e ne
daju opisati. Sve Sto niie mo.glo uteCi, na najsvi-repiji n<,~.Cin je u'bijeno. 'Zene i djevojk·e silov<lille, isjeCene •sise i -ostali ·dijdovi tijela. Staraca imade najvi.Se medu ubiienima a i djece. Mnogo je izgorilo
bol·esnih i nemoCnih u kuCama, koje su sve od reda
popaljene. Ubijenih ima na_ivi.Se noZevima i to veCinom .pr·erezan ;grkljan. Prizora svakojakih: dijde
u naruCju m.aj-ke za-klano ·skupa s njome. Na rnekim
mjestima velike ,gomile ubiienih, po 1{) do-15 skupa. Svijet se svu.gdje sklanjao, -ali tko· je gdje
uhvaCen, tu je i zaklan.«
U sdu Gata od prvih dana okupa-cii'e radi Je1ica
CoviC, uCiteljica, koja je odrZavala vezu sa I. mosorskim odredom i or,ganizirala Zene u selu. Bi1a je
Clan 'OpCinsko.g odbora AFZ. Poginula je u CetniCkom pokol ju I. . X. 1942. Toga dana .ffinogi su se
dru,govi uspj-eli spasiti, jer i'h je Jelica C')vi.C uspjela ohavijestiti o· dolasku neprij,atelja, prij-e ne,go je
i sama postala njihovom Zrtvom.
Dokument 99
OTOK SMRTI
lz »Zen.e u borhi«, glasila AFZ Hrvatske, hr. 2, 1943. 1
Oko pola noc1 trZ.e nas ilz nemirna sna
otkljucavanje vrata. Dvije mlade djevojke u
drorijcima upadaju u Celiju.
U maloj, zaguSljivoj sobici je neitzdr~
zljivo. Deset nas je na cetiri kreveta. Smrad
caruje.
Dosljakinje govore poluglasno slovenski.
Jednoj moze biti oko 16, dru·goj 18 godina.
Prljavstina cvate na objema. Mlada ima s·i·
roko plosnato lice, iz koga vire dva g!adna
o-ka.
··-·
·
- Od ku•da si dosla< - pitamo je.
- Sa atoka .smrti. To je nas - bivsi
otok Rab.
-
Zasto otok smrti?
- Zato, je-r sam u o,s.am mj-eseci, koje
sam tamo provela, vidje1a viSe um-iruCih i
mrtvih, neg-o za cijelo·g mog Zivota.
- Da li vas. je bilo mno·go?
- Ja sam d·oSia s prvim transport·om, u
kojemu nas je bilo 350. Pos!ije ih je do.Jazilo
sve vi1Se-, .sa sviju strana. Broj se povi·sio ·na
dvadeset i pet hiljad'a.
- Strasno je bilo·, - pricala je dalje. USi su nas griZle, a Cistiti se· nije mo.glo.
Bilo ih je odvise. Kad sam protresla haljinu,
padale su ,g nje kao sj·emenje po polju u
proljece. Vade nije bilo, je•dva pola litre na
o·sobu. 1T-o je bilo i za pranj-e i za pi6e·. Ruke
smo skrivale p·od pazuho, sti.djele smo se bile su sugave od prljavstine.
- A more? ZaSto s-e- niste_ u njemu kupale i prale ruhlje?
·
- Jedan je mu.skarac pokusao. Smjesta
su ga strijeijali.
- A vaSa hrana?
- Gladovale smo. U danima kad smo
dobival-e hranu, rwSile smo se .od slabosti.
Ali bilo je dana kad u·opce nismo nista d<Jbivale. Kuhinja je bila pod v·edrim nebom1
za vrijeme kise i bure nije ·Se kuhalo. A bilo
je dana i bez drva. Tada se tako<ier mJe
kuhalo. Tada smo dobivali S·rumo. 10 de'kagrama kruha. 'Tko je im8Jo zlatnine·, m·ogao
je za to. ·od v-ojnika -kupiti hrane: vjenCani
prsten - 20 d'kg 'kru.ha, sat - 30 dkg. I
kuhari su prodavali na.Su -hranu, a mi smo
za ruca,k dobivali mhtku. vo.ctu. u ·danima
kad nije bilo hrane, ·rovali ~sm.o 'PO' srneti-Stu.
Ako bi nasli 'kakvu k·ost, pekli bi je pod iiatorom.
Malo j e nas pre>Hvjdo tu no c. N estalo
je mnogo ·Satora i djece. Bo-dljikave Zice,
kojima je bio ograden logo-r, bile su · naCiCkane dronjcima i truplima·utopljeni'ka. Nad
leSevima, nad mrtvima, nad oCe-vima i majkama cvili.la su- ne·moCna djeca. A fwSistiCki
vojnici i oficiri izrugivali su s·e: »-Sto· je
manje onih koji su protiv nas, tim bolj-e.
Najbolje· Ceo biti tkad i~ginete svi.« 'Te sm·o
rij.eCi ad ·Sad~ s'lu.Sali svaki dan.
Prije riekog vrem-ena odpremili su gotovo sve- internirce sa o:toka. Ostali su samo
samci be·z dje-ce i starci.
- A zaSto su te sa-da poslali U- zatvor,
na proces ?- Od_ pokrivaCa sam sa.Sila suknju. Bila
s·am gala i viS·e ni.sam mog,la da iz.drZim od
hladnoce. A oni su prepoznali svoj pokrivaC i eto, p·oslali me na sud da od-govaram
za kradu ....
1 10vu je crticu pisanu na najtanjem ,papiru, pro~
krijumCarila 1943. g. iz faSistiCke -tamnice drugarica,
koju .su pred viSe- od 1go-dinu dana u zasjedi na oslobodenom terito-riju uhvatili .(etnici i predali talijanski-m okupatorima. Odnosi se na 1942. g.
U srpnju 1942. g. talij,anski -su okupatori na
Rabu u ·selu Kamporu osnovali koncentracioni logo.r. Logor je bio smjeSten na najnezdravijem, moCv.amom mjestu otoka. U njem nije bilo haTaka i
zatoCenici s-u morali nofiti u S.itorima 1bez pok-rivaOa. Ishrana je hila viSe nego o·skudna,. a us to -su
straZari krali r1.iv;eZne namirnice odred-ene za internirce i prodavali ih onima, koji su mo.gli da plate,
trra·Zel:i za komad kruha zlatan sat. Od oko 13.'000
zato·Cenika, ko·ii su· dovedeni na Rab u studenom
1"942. g., umrlo je do proljeCa 1943. g. oko 4.400,
Sto predstavlja post-otak od ·sko_m 34 .posto.
Od _gladi, di·zenterije i griZ·e· u-mirala. je
dnevn<> oko 30 do ~0 !judi. 0 djeci da i ne
govorim. ·ani koji su zakapali m-rtve, imali su dan i noC pnsla. Rwdalo .se i umiralo- p-od
istim Satorom u kojemu je 5 centimetifa
slame zamtjenjivalo p·ostelju,
Neki su pokusavali i bjezati. Trojici je
uspjelo. Ostal·e su pohvatali, a is'\o tako i
domaCe Rabljane-, koji ,su ih prevaZali bar!kom preko. mora. I jedne i druge su- postrije!jali.
P.os.lijoe lj etne Zege, stradanj a od Zedi i
jesen. Ki·S-e i
bura. N ocu smo cvolmtali zubima od hl,.dno.Ce. Ce-sto su nas iznenadivale stra·Sne bure. Bijes- nabujalog mora, ogro·mni va1ovi
koji su udarali n hridirne, kvasili ,sur nam
prnje po tijelu, odno-sili Satore i ono malo
slame is.pod nas. U straSnoj buci razbjeSnjelog mora, Cesto se Cuo p.laC i jauk nesretne majke·, kojoj su bjesni valovi istrgli
dijete lz ruku.
uSiju, dmSlo· j.e ne.Sto gore -
Logar na Rabu -
jesen 1942. g.
NoC izmedu 25. i 2·6. stude·noga ne Cu nikada zaboraviti. U dva sata po ponoc1 probudila nas je strahovita bU'ka i lom1java.
Ra:zuzdano more moCil-o na:s j.e .svojom slanom kisom. More je tolilm nabujalo·, da smo·
do pasa stajall n vodi. Morali smo se pridrZavati za -kame·nje i hridine. Pu.Ske, vojska,
internirci, slana pjena morskih vaJova, huka
oluje - sve je to bio kipuci, Judi kotao·
141
140
�Dokument 100
SVA C:E DILA DOCI NA VIDILA .
lz .,Dal.matinke u borbi((, glasila AFZ Dalm(~cije, br. 1-2 194!5. g.1
Svoje patnje i stra:danja, pobjede i po~
raze naS narod i'zraZav~ kroz pjesmu. PJe:sma govori o ouom Sto je_ narrod najdu.blje
osjetin, Dna i-de od usta do usta; prenosi s,e
s koljena na kolj.enO', Zivi u s·rcu naroda.
Zive u srcu naroda, pj-esmorm· opjevana,
stra:S:rla ·zvje-rstva Talijana, Nijemaca, ustaSa i Cetnika. - Zene su najjaCe osjetile ubijanje ·djece i paljenj.e .domova. One C-esto o
njima piSu.
Talijani su veC davno otiSli, ali starica
iz 'l'omislavovaca na Pe'ljeScu drZi ih U' straSnoj uspomeni. Ona pi'Se dana.s:
>>TeSka tuga moj.e sr,ce para
Kad s,e sj.etim talijanskih b.arbara.(t
Opisuje strijeljanja i ubijanja na Pe1jeScU od strane- krvavog kolonela Rokia, pa
zavrS-ava:
1>Nema p,era koj bi opisalo,
Ni papira koji bi primio
T <UZrni narod Sto je pretrpio~«
N em a per a, ni papira. Tko da C?PiSe gi'IO. zne rujanske dane 1942. u poljickim i hiokovskim seliina.
Iva Grgic, iz sela Vlake, uspje,)a j.e pobjeCi p1~ed koljaCim,a - Cetnicim.a, koje T:v
lija:ni vade u s,vojim kamionima.
Naikon pokolja vraca se u selo i gleda
hrpu zaklanih ljudi. Prizor je uZasan:
>>Stralno ih je pogJ,e.dati bilo
Kako im j1e iskidano tilo.
]ednomu m oCi izbijerne,
Drugmn pola glave odbijene
MoZdani .sJt nekom raspr.slw:ni
1 sa cmom zemljom pomijdani.((
~ Iz »Saop.Cenja ru talijanskim zloCinima protiv
Jugoslavije i njenih na:r-oda<( 1946·. g. izdanje Dr~
~avne ko.misi·ie · za -utvrdivanj,e zlo.Cina okupatora i
njihovih pomagaCa-- Be01grad 1946. g.:.
» •.. Potpuno isti sistem borhe prohv naSe.g naroda i isti sistem zloi":ina protiv nebontCkog stanovniStva kroz rriasovnu internaciju, primj-enjuj-e se i
g
u o'blasti VI i XVIII armijsko1 korpusa (Dalmacija
i Herce,govina). Tu vidimo istovjetno po,stupanje
kao i ru olblastima Cije smo stanje veC izlo,.Zili: hapS·enje istaknutih gra:dana ne,posredno P? oku.paciji;
pojaGanje aktivnosti tokom. prve P.~lovme. 1942: t
napokon po,Cetak masovne mtemaCIJ~ u ~Jeto t<Ste
go·dine, koja .ge akcija bez prekida nastavl.Ja sve do
kapitulacije Italije.
.
Ali ni u :prvoj fazi -.do lipnja 1942. - za broJ
interniranih osoba ne hi se mo,glo reCi da je hio
neznatan. Na ,pitanje guvemera Dalmacije koliki j:
hroj intemi-ranih Dalmatinaca u ltaliji, odgovonh
lVIarija Radalj gleda u isto vrijeme isti
prizor, samo u drwgom sel u:
»]{,eki ruku, neki nogu nema,
A nekome .glava odsjeCena.
fa s-am stala lica im gl'edati
Ne mogu ih od krvi pomali.u
RuZica KlariC pi1Se o zatonskom- p·okolju:
»Tu je bilo Zalosti i tuge.
BaS godin,e letrdesetdtruge.u
Ljud,e su .dovo.dili do g1~obova, pucali u
njih, pa ih. Zive bacali u rake:
·
»Osctmnfl!est .sivih sokolova,
Zive gone .do h[,adrnih grobova.
Svakom me bi smrtanoSna r-ana
Al grobnica svakome je dana! u
Pje·sm.om su opjevana zvjerstva, a'li ona
izraZava 1 duboku vjeru naroda u osvetu
·nad zloCiilcima. Narod Ce im .S"a.d suditi. »AI
Ce doCi -pravda narodna«, kaZe Iva GrgiC,
pa nastavlja:
»Za zloCine svak Ce odgovarat
Narod sam {:,e a tom zakon stvarat.11
Oni Ce poku_S.avati da se oprav·daju, ali Ce
im sve biti Ulzaludno.
»FaSisti (;e k.azat, ja sam {JoSten bi.o_,
A da ko j.e naS narod pob-ijo«,
pitat Cemo ih na naro.dnom sudu. NiSta ne
Ce izm,aCi pravednom gnj,evu naroda:
)>Sva f:,e dila doi:i na vidila.«
su: splits-ki fPTefekt Zetbino· Pov. Jbr. 7258-Gab. P. 'S.
od 15. svihnja 19-42, kotarski prefekt .Scassellati Pov.
hr. 2277, ,o,d 25. svibnja 1942. i zadars'ki kvesto.r Pov.
hr. 03001, od 25. 'svibnja 1942., da je od I. studenog 1941. do 15. svihnja 1942. internirauo i odvedeno u koncentracione logo-re u ltaliju 2.04.8 osoba Ak·o hi se tome hroju dodao i broj zatvorenih
u · samoj Dalmaciji, koji zuatno- [p'remaSuje onaj
prvi, kao i hroi oso:ba interniranih d? novem'bra
1'941, vidjelo bi se da hi dobiveni zbrOJ izui'() znatan postotak stanovniStva Dalmacije.
Ali ono na_iteZe otpoCinie tek lipnj.a 1942., Sto ·
s·e najbolje ogleda u nalfedbi guvernera Dalm-acije
od 7. 'lipnia }1942. Radi sporov,Oldenja u Zivot te naredbe, ·on "_i.e na·redio da se otvori nov koncentracioni logor, u koii hi se internirale uglavnom osobe.
ko.i~ su ujedno i taod. Iz nj,e~ov:e odluke (}625 o4
1.3. lipnia 19-42. vidi ·se, da .JC tsprva u bu svrhu
odredio ·otok _Yir. No,. ,pokazalo se da hi takav logor
T alijamki okupatori o.dvode stauovniStvo u koJU:-entr·acione lo'gore
hio nedovoljan, te je umjesto Vira izalbrao otok
Molat, i lo.go·r koji je osnov.a.n na tome otoku rnagao _je da primi i 1primio _je 3.500 zatoCenika.
IstoVremeno sa osnivanjem lo.gora naredio je -da
sc zapoCne sa hapSenjem svih g-radana, koji su dolazili u obzi,r za internaciju. Iz jedne na-red·he split~
sko,g prefekta Zer'bina br. 1847 od 28. lipnja 1.942.
vidi se, kakve su lbile direktive, 'koje je 'Ba,stianini
izdao podr,uCnim prefektima. Ova naredba upuCena
svim policijskim nadleStvima i kanibinierskim ko·mandama glasi u izvodu:
» ... S o'bzirom na zamaSnost i teS.kote te opera-cije, pOitrelbno je da s·e ana r.a.zvije .po·stupno· i uz
miere pTedo,stroZnosti.. kako ni jedan Clan partizanske obitel ji ne hi umaknuo- ... «
Par.obrod >>Ammiraglio Viotti« imao je zadatak
da plovi o-d mjesta do mjesta, skuplja pohvatana li~
ca i pxevozi i'h na Molat. Iz mnogohro·inih tali janskih dokumenata spomenut Cemo ·samo ·nekoliko- ta ~
kvih transporata iz tri male primorsk,e opCine za
vrii·eme -od \Samo 16 dana:
13. srpnja iz Si'bcnika -61) Clsoba, 14. SI]pnja iz
Zatona 52 os.ohe, 1'6. srpnja iz Tijesno,g, Betine i
Murter.a 54 -oso-be, 18. srpnja iz PrviCa 240 osoba,
23. srpnja iz Zlarina i Kta·pnja 98 oso,ha, 29. sr.pnja
iz Vodica 19i Noba, iz Trihunja J.ll G-soba, iz Sihenika 256 osoba, i t. d. Sa ponosom je Bastianini u
pismu upuCenom Mussolini-u mogao da k<i!Ze: >>]a
s.a-m uCi.nio sve, Sto j-~~ tio mene stajalo da s·e zadatak (tj . .zadatak talij-anske vojske u Dalmaciji)
()la_kSa time, Sto ·sam pohapsio sve -porodice odmetnika ... « (brzo-jav od 18. sr.pnja 1942.).
lz izvjeStaja tajnika ,fa_SistiCke stranke u Sibeniku br. '2490/1 6d 15. studenog 194'2. vidi s·e, da
.ie tih dana iz Skradina odvedeno u inl.emaciju 426
osdba. Istog mjeseca internirano je iz sela PrimoStena 1·66 osoba, iz Bingrada njm 70 O"soha, iz Betine 530 osoba i t. d. Ovakvih konkretnjh .podataka
mogli lbi hez-'broj da niZ·emo.
. Ali to je -samo hio poCetak. Maso,vna hapSenj-a i
mbernaci i·e nastavl jali su se stalno sve do s-loma
ltalije. Log-o,ri u Dalmaci ji bili su samo prihvatni,
L j. u njima ,su se zatoCenici nalazili s-ve dok ne
hudu prebai":eni u neki koncentracioni logor u
Italiji, osim tala.ca, koji su o-stajali da hi u vetim
ili manjim grupama hili odve·deni na strijeljanje.
Ak,~i_ie CiSCenj.a sa internacijom stanovniStva vrSene su uz uCestvovanje v.-o.jske, faSistiCke milidje,
karabinjera i ,policije podjednako. Iz jednog izvjeStaja komandanta karabinjera pukovnika Butti-a
hr. 116/2 od 15. prosinca 1942. o djelatnosti karabinjer-a u 'Dalmaciji za tromjeseCni period ·SI"'panjruian 1942., vidimo da su samo karahinjerske .ie-dinice za to' vrijeme internirale 20'73 osohe, od kojih
436· muSkarrca, 943 ~ene i 694 djece.
Do damas je poznato oko 20(} taliianskih koncentlfacionih lo,gora za Jugoslavene;
lo.gori su .se
nalazili u Jugoslaviji, Allbaniji i ltali]i. NajveCi o-d
njih hili ·S-u:
U .Jugoslaviji: Rah oko, 13.000 zatoCenika, Molat
(kao tranzitni log-or i logor za tao,ce) oko. 3500·, zati;m tranzitni logori: Ljubljana oko 5{)0{), Bakar oko
300{), PLaSki oko 3500, Kralj-evica o-ko 2,000, Olib
oko 1500, Murter oko 12·0.0, Vodice o-ko 1800, Bar
oko 2,000, Mamula oko 1'000 i t. d.
U Alhaniji: Kukus oko 4500, Kros o·ko 1900,
Gennan oko 700.
U Italiji: Gonars oko 60'00, Vi,s·c-o oko 6400,
Chiesitnuova oko :4700, Frranschette oko 4400, Renici
oko 3500, Treviso-Monigo ·oko 3·000, Li:pari oko
23!)0, Ri jeka oko 2000, Al·essandria oko UOO, Padova oko 3000, zatim Bagno .a Ripoli, otoci Ustica i
Panza, Co-r-opoli, Montalhimo, Ariano,-lrpino, Ferramonti, Asquila, Carlbonia, Colfio·rito, lsernia, Scipione, Fosinone, Colonia. Pisti.cci, Tremiti, Falbriano
(Ancona), Nereto (Teramo), Alberobello, Piacenza,
Lanciano, Busset·o, Chieti, Pescara, 'Casali, Tallo
i t. d.
_Ukup.an broj J~goslavena koji ·su uSli u talijanske koncentracione lo,gore joS se ne mo.Ze toi":no utvrditi, _ier DrZavna komisija joS nije imala uvida u
m.aterijal lot.~Oifa u Italiji. -Poznato _je, da je 'broj
zatoCenika Ill jesen 1942. iznosio 89.488. Prema nepotp-unim ,poda-cima, kroz logore proSlo je 149 . 639
jugoslavenskih gradana ... «
1
~
143
142
.I
�Dokument -se nalazi u arhivi CK. SKit.
U kotaru Nova OradiSka rade Zene aktivn6
vee od 1941. u selu TTnakovcu istiCe se ra-dom
Anda Seakovi<:, -koja je 1942. otiSla u pa·rtizane,
hila u'hvaCena kao politiCki ndnik na tereriu i ubijena u logoru. U selu Komarnici incijator osnivanja AF:Z hila je Stoja SejatoviC; u DragaliCu se
svojom aktivnoSCu istiCe Emica DrliC; u- VrboVoj
Katica Luketi<:, Mari.ca BeniC, Anka Marrgeti.C i Marica TodoroviC; u Ratkovici Anka GrbiC, ko-ja je
1942. otiSla u pa'l"tizane kao predsjednica prvog
odbora AFZ u selu. U Vrbovljanima is-tiCe se Jula
PavloviC, koja je bila predsjednica Kot. odbora AFZ
GradiS.ke (formirano.g u jesen 194'2.) i -Clan 'KK
KPH GradiSke.
U toku NOB aktivno ·su ~adile na ovom t·erenu:
Stojanka Stamlbo-lija-P.rpiC (1943. g. hila je Clan
Oblasnog odbora AFZ za Slavoniju}, Jeka GazibariC, ] ula Deli'baSiC, Anka Bo.giCevi.{:-S:udar, J ula
Ra.Skovi.C, Stefica Serdar i druge.
3 U grr-adu Virovitici veC je 1941. g. postojala
grupa Zena koj,a je radila na raspaCavanju letaka
i br.oSur-a, te Sirila propagandu ,prativ rata. U j·esen
iste .godine Zene \SU po-Cele -raditi i u okolnim -selima: Spi.SiC-Bukovici, Staroi Krivaji, Koriji, Bud-rovcu i Lozani. U Spi.Si-C-B'llkovici isti,Cu \Se aktivnim
radom: Slava Lokmer, Mica P.okurpiC i Olga Mato~-ec, a u Lozanu Ana Murat Mati.
U 194:2. -g. istiCe se o:dbor AFZ u Staroj Krivaji
na Celu s Marom DobraS, ko_ja je 1942. lbila odvedena u lo,gor u Nj-emaCku, ali se 19'43. vr-atila i
nastavila ·s rado-m. 'Zene toga kraja vo·zile su
materijal partizanima u Kometnik i u bolnicu, koja
se n,alazila u :planini kod·Sekulinaca. U lipnju 194'2.
osnovale su Milka Zori,C-JovanoviC Dunja i Jovanka Pavi-C-Tencer Tania odbor AFZ u .TesenaSu. Slavica SamboliCek osnovala ie odbor AFZ u Budrovcu,
u ko_jem se radom istiCu J ana MariC i Kata HrodariC. U jesen 1942. osnovan je odbor AFZ u selu
Trapinskoj, u kojem su se ·is-ticale ·svojim radom·
Marija Micika Ivd<aviC i Eajnica Novosel, koje
1
Dokument 101
2
PJESMA IZ SELA ZATONA, KOTAR YODICE
lz arhiva Oblasnog odbora AFZ Da!macije ~
TuZne Zene _iz Zatona ./wZu,
Sve istinu, a niSta ne laZu
Kakov.e su podnosi'le irtve
I gle.dale svoj.e ljude mrtve,
T eSko j' .bilo pomisliti, Muie,
Kako iive uvenu.Se ruZe
Svakome su zaplakana lica
PlaCu ljudi, djevojke i dica.
Mrtve ljude, djevpjke i i-enP
Od .duS.mana kut.e popalfene.
fa _6u vama pokaz.ati sada
Koliko su .one podnosile jada.
Svako PlaCe ta mrtva tjelesa
I jauk se Cuj;e do nebesa
DomaCi su i.rrodi joS krivi
Sto su irtve po,dnosili iivi.
SluSaj .druZ.e, teSkih neprilika
U Zatonu pokraj Sibenika.
T u j.e bilo ialosti i twg,e
-BaS godine Cdrdeset druge.
Do iivota s{wminjaCe svoga
Sto je na dv.a bilr; studetJwga
FaSisti.Cke liute krvopije
.
HoCe ··Ja tu iiva nikog nij.e.
Zivit nije moglo
Os.arn-deset tu j'
Sw najboljih po
Mladih ljudi pa
Pa izgone moru na -obalu
Ljude, £,erne pa i djecu malu
I dj.evojke tnaj.bo-ljeg uzar,a
lzgo-niSe .pokraj sin.jeg mMa.
se od straha
palo Zrrtava
izbor junaka
i _djevojaka.
· Osamnaest sivih sokolova
Ziv.e gone do kladnih grobova.
A fa'Sisti stoje na obali
I oruijem -jJrititi im suili
Da Ce biti svi ani paklani
Da kazuiu gdje stt partizani.
Kod · g.rob.ova posta:oi.Se [jude
Po .zvjerskome z.akonu ih sude
FaSisti srzt sudbinu im .dali
lz pwSaka svaki hitac p.ali.
Svi u s-r-cu goje na"-!£ 1~ove
Me odaju sive sokolove
Svi bi rad.e .za slobodu pali
N.ego bi se izdajia wali.
M7tVi ljUfli kraj gr-oba se svili
A rodbina teSko im pro.cvili
Svakom ne bi smrtono~a r.ana
AI grobnica sv-akorne j.e dana.
Taka kaZu mladi Zatonjani
Domovini sinovi .vdani
Bog Zivio u Zatonu lju.de
A mrtuima neka slava bude.
Al na trinaest miseca- Sestoga
_T u je bilo jada velikoga
RuZica KlariC:
iz Stanko-vaca
Dokt~ment
IZ IZVJE!!TAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I ·SRIJEM OD 2. X.
1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz'
144
su osnovale odbore AFZ u Balbinoi Gori i Cabuni.
U Babinoj •Gori isticaLa s·e Anka 'Keseri-ca, a u Cabuni - Barica Horvat. U jesen 1-942. osnivaju ·se
daljnji odbo'l"i u O'VO'm kotaru, u selima Tura~o-Vac,
Korija, PCeliC, Vodice, Krivaja' i dr. U isto vrijeme
o-si.gtuale su Zene toga koiara s.jemensku pS.~nicu
Zenama u brdskim selima i stalno pomagale postradalo stanovniStv:o- srpski'h sela.
Na k·otaru _j-oS su r&e isticale radom: Rezika Kova-CiC (Clan OkmZnog AFZ Virovitica). RuZ.a AniC,
Ika CoviC, Bosiljka LaziC, Grozda (~urCiC, Ana V ostrel, Kata Bendak, Dragica Brozik, Jela AmediC,
].ana Feketija, :Anka Mari.C, Tina RatiC, ]-elka MarCeta, RuZa. ObradoviC, Reza Ibriks, J.elka KovaC
RoZika Lancmam, ]ela Pintar, Saveia PlavSiC
druge.
Kotarski odbor AFZ za ·IDotar Viroviticu forrmiran je u pro·sincu 19-42. ,g.
U kotaru Grubi.Sno Polj,e rade poli1i.Qki drug-arice Milka ZwiC-.JovanoviC Dunja, .Jovanka PaviCTencer Tania i Lilika Padan, kofe vet u oZujku 1942.
osnivaju odbore AF2 u nizu sela toga kotar·a ta:ko u
Maloj DapCevici, Gakovu, Brdanima .Lonblrici. U
svibnju i lipnju ,postoje ve.C odbo~i· u veCini sela
kota~a Gru1bi.Sno Polje, i to u TO>polovici, Velikoj
~am1, Rast~vu., Malo.m Gvdevcu, Muniji, Brzajjma
1 dr. U ·sv1bnju 1942. os.novan je odbor AFZ i u
samom ustaSkom_ uporiStu QrubiSD.o Po·l je, a u kolovoz~ osno-van •v ]e odbo.r. AFZ u drugom jakom
ustaskom uponstu, u Vehkom Grdev.cu. - Kotar-ski
o-dbor AF~ GrubiSno Polje formiran je u listopadu
1942. (:Lan~-ce ~oga kotan. i·stakle su se u spremanju
hr.~ne ~ Zl~lC'e z~ ,parhzane.
jesen te g.odine
ohsao .J~. vehk .'broJ zena u 1parhzane, pa kako nije
u to VrlJeme JOS 'bilo dosta oru:Zja., o.snovane su
radne grupe Zena, u kojima su ·Zene Sile .prale i
krpile od i eCu bora ca.
'
..2e~~. su na ovom koiaru mnogo doprinijele mo. hi11zac1J1 za NOV. Iako su radile pod VTlo teSkim
i
102
... III. AFZ. Jos uvijek ne pokazuje onaj
temp·o u radu, koji je 'Potreban, i koji je moguC. Razlo-zi su uv'ijek isti. Po-manj.kanje dobrih drugarica, koJe bi mogle preuzeti na
sebe taj rad. lpak smo u posljednje vrijeme uspj-eli i u tom po·gle-du neSto malo uznapred·ovati, . pogotovo- U okrugu Nova GradiSka2 i Brad, a neSto malo u okrugu Vi'rovitica.3 U osjeCkom4 -okrugu drugovi su tek poceli sa mganizacij-om AFZ, koja u bjelovarakom okmgu joii uvijek nikako ne p•ostoji.
]ovanka PaviC-Ten.cer
Pojedini srezovi u Novoj GradiSki i B~odu
uspjeli su angaZ-irati Zene i omladinu u spremanju zimice, kubanju pekmeza, pl·etenju
Carapa i.dr. Ima pojedinih sela, koja su spre-.
mila preko 600 kg pekmeza za partizane.
N edavno smo dobili nekoliko drugarica,
~oje Cerna moCi upo-sl-iti u radu oko formiranja AOZ (drugarice upucene. i~ Zagreba
·kao i drugarice, k6j.e su nam doSl·e iZ logora
kao -izmjena za ustaSke bandite); time Cerna
u'brzati rad na jacanju AF1z u Slavoniji.
!1
Milka Zarif:-]ovanoviC
1Q
.Zene Hrvatske u NOB
145
�uslovima, mnoge su se istakle svojom hrabro&Cu. Mica
Ko1ombar je s Dalmatirikama iz naJselja Veliki
Grdevac us-pj.ela ·one.s,posobiti tri usta~ka mo.torna
vozila, tako da .su oria prilikom mvpada na hrds-ka
sela, zatajila. Matilda -QklopdZija iz DapCevaCkih
Grdana hila je 'kurir i veza sa simpatizerima u neprijatelj~Skim uporiStima. Jednom je zgodom dovezla -partizanima iz ,GrubiSno'l{ Polja p-una kola oru~
Zja, na kojima je ona, toboZe bolesna, leZala.
Majku Gihanice Mar:ka iz sela Ja-senaSa rusta.S·e
su uhapsile u jes-en 1942. g. ·svezali je za Sljivu, pod
njom zapalili vatru i traZili da prizna gdje joj }e
s~n i ostali :partizani. P.oSto niSta nije htjda priznati,
Ziva je iZ,gorjela.
Medu mnOgim Zenama, koje su bile ak.tivne na
ovom kotaru, istiCu ·se: Bosiljka Trbojevi.C, Julka
KuzmiC, Danka GaSpareviC, Smilja Fa'fkaS, Kata
Bujil:, Lju'ba Pejnovil:, Marija Du'Sek, Ma'fija Da~i
loviC, Milka BuCan, Ljuba Kundak, Lj-e:pSa Vukov1·C,_
Sava i Arna KundadZija, Maca BrkiC, Evioa Valad.Ziia Nada ·PaviC, · Evica DukiC, Marija KoCiC, .Sava
L~lil:, Evica Ba jeViC, Milanka Rebil:, Evica KlaiC,
Mara 'SuknaiC, Mara Hazer, Baja Trbojevil: i druge.
U ,gradu Osijeku hila je u to'kru 1942. g. ulhapsena veCa .gf'U,pa a·ktivistkinja, medu kojima su se
nalazile: Stefica Has, Mariva AniSiC, Anica V-etni,(:,
Slava Simil:, Marija Salaj, Julija De,grego'fi, S.taia
Ivanovil:, Liza Seci.ina, Marica Librenjak i Marka
KneZeviC.
4 Na 'kotaru Osijek
aktivno rade u Bijelom
Brdu, Dopsini i Koprivni Persa Alapovi.l:, Vata PetroviC, u Zdencima Marica MatajCiC i Dani·ca .SamardZiC. IstiCu se radom u AFZ -Ana Kragujevil:,
Smilja FilipoviC i il..jubi·ca 'f)urCek.
·
U kotaru Vukovar 1942. g. mnoge Z(!ne aktivno
sara·drlliu s NOP.
U ljeto. 1942..g. odlazi iz Bohote oko '5'0 drugova
u NOV. '2ene vet ·sa;da aktivno poroatZu NOP, iako
j.e odbor AFZ formiran tek ljeti 1943..g. U toku
fata niedu rrinogim a·ktivistkinjama u selu radi Slavica Pro·danoviC. U BrSadinu aktivno ·rade: Dr.agica
if)urdeviC sa svojim kCerkama, Slavica RadorvanoviC
i kasnije Vukosav.a CiriC i Vida MedaJkoviC (ubijene
1'944. g. u logoru). U PaCetinu formiran je odbor
AF:Z 1943. g. Aktivno rade: Smilja HadiC, Mila i
Soka Crno.gorac (koje ·su 'bile i omladinski rukovodioci), Anica Novakovit i njena k6erka Gina ·CiriC,
Katica Jo.ciC i Anka MilankoviC. Medu prvim aktivistkinjama u Negoslavcima istiCu se Darinka lvkoviC i Mili.oa 'Canak. U Borrovu 1943. g. ;predsjednica
AFZ hila je .Soka Stoja•noviC.
U kotaru Valpovo, seLa Brodanci, Hafujanovci i
Seke masovno su uCestvovala u NOP. U Bro.dancima isti.cale su -se medu aktivistkin jama: Zlata 'KuCinac, Kata Br·kiC, Anica CvetkoviC, 'Slava Cvetkorvi.C
Kata CvetkoviC, Luca CvetkoviC, Manda VidakoviC,
Milica Nad, I.vka KuCinac i RuZa Ilin; u Petri jevcima - Zora BouSe, Reza VujnoviC, Reza AndriSiCDubiC.anac i Reza Ptli<:; u Halbjanovcima - Lruca·
Kaluder, Reza Kaluder i Manda NovoSel; u Selcima
- Anka PeCnik i ErSa Tir; u Samatovcima, Cerov<Cu
i Valpovu - Kata KovaCeviC, Lju:ba ·Stojamwil: i
Marija Petnja·riC.
U kotaru Vinkovci 1942. g. aktivno rade Zene
u St. Mikanovcima, I vankovu i Prkovi::ima. U toku
1'943. ,g.. u tim -se sdima i u Vodincima, Retkovcima,
SiSkovcima, Silskim Banovcima, ifleletovcima i dr.
osniva_ju odbori AFZ. Medu na iaktivnijim Zenama ,
isti.Ce se· Pav'ka JakSi.l:, koja formira veCinu odbora
u kotaru. Nadal je aktivno rade: Marica Sraj.er, .Pavka Martinovil:, Bara ·FaliSeva·c, IK.ata Peri.SkiC, KLara
.JakSil:, Ana KneZeviC, MaTa RuCeviC i Anica KndeviC {u Starim Mikanovcima), Ankica .ESI.enger,
Ivka AndrijaSeviC i ·Bepa BosanCiC (u Ivankovu),
Anka Pali·C i R.adojka PaliC (u GaboSu), K.ata Pl'odaniC, Mara PaviSeviC, Mara PaliC (u Ostrovu), Tereza Kuludi{; (u Prkovcima), Verica DeriniC, Mira
StanimiroviC Silja i dr. U toku 1'942. g. i 1943. g~
otiSlo j.e u partizane iz St. Mikanovaca devCt ·Zena.
U gradu Vinkovci aktivno rade: Gospava 1;ivkoviC,
Sofija Drez,gil:, Drenka Polimac, RuZa Tili, Angela
Andrejev, Liuba Mili-noviC i dr.
Dokument 103
IZ cLANKA »VAzNOST I OBLIK UcEscA zENA U NARODNOJ VLASTI«
stvorio N arodno oslobodilacke odbore (N.
0. 0.) kao organe svoje borbe i organe vlasti- na teritoriju oslobodenom narodnom
borbom.
da, doveo l:ii do toga, da nova narodna vlast
ne bi bila narodna, a o.rgani nove vlasti ne
bi bili pra:vi organi borbe, j·er za tu borbu
ne bi obuhvatili Zene, dakle, one koje· daju
i mO'gu da .daju mnogo razbuktavanju te
Ne radi postovanja nekih apstralktnih na- · borbe. I eto, tako odozdo radi razbuktavanja
Cela·, veC radi Cinjenice·, da bi svaki organ naradno-osJobodilaCke borbe, radi obuhva~a
narodno - oslobodilacke borbe bi•o krnj, kad nja i joS Cvr.S6eg vezivanja za tu borbu i
u njemu ne· bi uze.Ie uCeSCa i 3ene, i da bez svih onih koji u toj borbi uCestvuju, nastala
uCeSCa Zena ni jedan organ borhe ne bi od- j,e nuZna potr.eba da i Zene sudj-eluju u nagovarao sadrZaj-u i odnosu snaga, koje uCe- rndno.j vlwsti, u onome Sto j.e izraslo iiZ bnrhe i radi hOrbe-, u kojoj i Zene uCestvuju i koja
stvuju u narodno - oslobodilackoj borbi morale su sasvim prirodno, j·er suprotno bi Je zasluga i - Zena ....
bilo. neprirodno - i Z.ene uCestvovati u no1 Clana'k je napisao 1942. ,g. u "Livnu MiloS Zanvoj, narod•noj vlasti, u N. 0. Odborima. Kad
ko-. PoSto )>Dalmatinka u 'botbi«, zbog neprijateljske
ne bi i Zenei u.C.estvovale u nov•oj, narodnoj
of.enzive nije mogla izaCi u Livnu, izaSla je sa zav'lasti, taj nedostatak - a ne .g.amo ne·pravkaSnjenjem 1943. g .. na Biokovu.
Dokument 104
IZ OKRUZNICE »SVIM PARTIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CLANOVIMA KP
U BANIJI« 0 ORGANIZACIJI AFz U BANIJI'
... Organizacijom AFZ obuhva6en· je
priUCan broj :lena na Baniji. 2 Ohzirom da je
rad poCeo prije 10 mjes.eci, postignuti uspjesi su rninimalni. Mnoga sela nisu ohuhvaCena organizacijom AFZ. U AFZ nisu se uviaCile sve Z.ene·, koje hoCe da s·e bore protiv
okupatora i domaCih izdajica. I tamo gdje
je organizacija oformUena, nije omasorvljena. Rad u AFZ nij.e ispravno postavljen time, Sto se svodio samo na izvDSavanj e najosnovnijih po·slorva nko pomoCi partizana ...
Nije se shvatin osnovni cilj organi!Zacije· Zena, a to je buldenje· .s·vijesti kod Zena·, i potrebi njihovog uCe·SCa u danaSnjoj narodnooslobodilackoj borbi.
Natraznjacki se je postupalo potcjenjivanjem Zene i njenih sposob"nosti. Gubila se iz
vida ·ogromna korist uCeSCa Zena u NOB. Mna.gi Clanovi KP nisu daz~/Oljavali svojim
drugaricama organizovanje. Nij-e ·se koristio
rad AFZ-a susj·ednih okruga. Nij.e se popularizirala Starnpa: »Zena u borbi« i »RijeC
.Zene«. Uslijed o-rganizovanih slabosti de.silo
1
S·e ·da su se neke o:dbornice S labo dr:Zale· za
vrij·eme ofenziv,e ...
Zadaci:
... 7. OmoguCiti Ze·nama da se bore
sa
puSkom u ruci protiv ·okupatora ...
Iz »Dalmatinke u borbi<<, glasila AFt·· z,a Dalmaciju br. 1 1943. g. 1
1
... U Dalmaciji bukti pravi l)arodni ustanak. Pra:vi u pravom smislu rij.e•Ci, jer su u
njemu obuhvaCene i Zene. Ne samo kao Zrtve·,
veC kao- i borci. N e samo kao one ~oj e trpe·,
v·eC i kao o-ne, koje ne.Ce da trpe. Zene su po._
stale aktivni subj.ekt dimasnjeg zivota. Postale su d·ruStv;tma si.la, .sila ustanka, i Sto j-e
bitno - kroz usta:nak. Kro:z ustanak Ze-ne &u
postale ·odluCni faktor narod'nog Zivota. Po· .
stale ,gu kao Sto se kaZe ravnopravne, postigle su ono, Sto su uzalud - kroz rezolucijei jalove ra·zgovore - pokuSavale da P'Ostignu razne »Zenske zadruge«.
na ·a putu i naCinu., kojim su one Stekle
ravnopravnost i o naCinu kako se· postignuta
ravnopravnost maZe odrZati, j.e.dino odrZati
i .imati · puno znaCenj.e, a ne bi ti praz.na
rezo'lucija.
Kroz ustanak, u borbi rame· uz rame sa
m<wS<karcima, Zene su doSle do rij·eCi. Kroz
napore i· borbu .lomHe su Z.ene star-e pred-ras-ude o sebi, o Zenama. Kroz borbu i .samo
kroz borbu Ce i'h kona.Cno slomiti.
Dokument se nalazi u arhivi GK SKH.
Pismo je poslano na teren nakon "Savjetovanja
OK KPH za .Baniju, odrZanog 9. X. 1942. U istom
periodu oddano je i savjetovanje Zena, na kome
je formiran lnicijativni (}kruZni odbor AFZ za Baniju. Savjetovanjem rukovodi Clan OK Milka VraneSevil:, a prisustvuje mu Lepa PeroviC, koju je
CK KPH u to vdjeme poslao kao porno(: part. org.
na Baniji, g.dje je ostala do odla..ska na aegalni rad
u Zagreb.
2
Nakon savjetovanja AFZ i pisma CK KPH
pristupa se uCvdCivanju organizadje. Tokom listopada i studenog odrZavaju se kotarske .konf.erencije
i biraj-u se 'kotarski odborri u sva Cetiri kotara.
U istn vrij·eme vrSe ·Se pripreme za I. okru.Znru 'konferenciju AFZ. Koncem studenoga ·dolazi na Baniju
Olga KreaCiC-KovaCiC Zo,ga da pomogne novoosno·vanom lnicijativnom odboru AFZ u radu sa
.Zenama.
Tokom usta:nfka, kro:z ust.:nak i radi jos
jaCeg, pravilnijeg i organizovanije·g ra:zbuktavanja Ulstanka protiv okupatoia na11od je
Ova Cinj enica - da Z-ene stiCu ravno~ ·stvorio svoje organe, koji bi irria1i da kao
pravnOSt kro,z ustanak boreCi s•e rame urz izraZaj narodnog jedinstva, teZnja, napora.
rame sa muSkarcima, noseCi i na -svojim le- budu vrijedan odraz svih snaga, koje. uCedima te.&koCe i napore ustanka - ova Cinje'- stvuju, lmj-e se bore, koje saCinjava~ju_ silu
nica treba da bude nsnoVna u saznanju Ze-- na:rodno - oslobodilacke borbe. Narod je
146
147
�•
Dokument lOS
IZ IZVJEsTAJA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 12. Ll·
STOPADA 1942., CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU ORGANIZACIJE AFz1
... Buduci da Vas do sada nismo obavjestavali detaljnije () stanju antifasistickog
fronta u Dalmaciji, ovom Cemo prilikom da
Vas upoznamo mal<> detaljnije '0 .stanju AFZ
po okruZjima:
S j e v e r n a D a I m a c i j a: u Mbeniku
postoji odbor AFZ 2 od 110 clan<>va i 3 pododbora po strukama. Obuhvaceno je olw 200 iena. U bukovaclwm kotaru postoji 18 seo.skih
odbora AFz, ukupno odbornica 100. Obuhvacenih zena 100. U kotaru Izu (Preko) nema
fnrmiranih odbora, ali ,ge je ipak radilo po liniji AFZ i ima oko 7,0 obuhvaCenih Zena. 3 Na
sektoru V·odice ne postoji organizadja AF·z,
ali Zene m-asovno· uCestvuju u pruZanju pomoCi partizanima. U kotaru Benkovac4 nema
organizacije, ali se je ipak imalo veze sa nekim Zenama. U ·opCini Rogoe;nica p-o.sto~i 15
seoskih odbora AFZ sa ukupno 75 odbornica
i oko 150 obuhvacenih. Kako se vidi iz gornjih podataka, da tamo pe>stoj.e velike moguCnOsti da se -uspjeS-no razvije masovni rad
me·du Zenama, ali naSi drugovi sve d-o savjetovanja u selu nisu pravilno ,shvaCali vaZnost organizacij e AFZ i ulogu zen a u N arodnooslobodi!ackoj borbi. Na tome im je
skrenuta najozbiljnija paZnja, i mislimo, da
su v·eC do danaSnjeg dana to stanje po-pravili, i da se je na tome sektoru partijskoga
rada situacija pobolj.sala.
0 kru Z j e BraC-H v a r. Na BraCu im-a
6 opcinskih odbor" AFZ sa 30 odbornica. Ima
6 seoskih odbora. Organizaeija nij.e jos posvuda pravilno uspostavljena, ali ·obzirom
na jak utjecaj naSe Partije na mase i aktivno-st narodnooslobodilaCkih odbora, Zene su
ma:sovno uvuCene u rad p·o liniji narodnooslobodilacke borbe, sto se najbolje vidi iz
Sivanja veSa, _
pletenja vune i t. d. 5 Na Hvaru
ima 15 seoskih odbora AFz, 4 opcinskih ·odbor;=t sa 20 odbornica, tako da u nekim S•elima sve ·zene prisustvuju sastancima i vrSe
one zadatke, koje se pred njih postavlja.
Split,sko <Jkruzje: Kotar OmlSuspostav,ljen je kotarski odbor od 4 clanice, 3
Z.ene nos,e bor-cima vodu
Zene pletu za borce
148
DpCinska odbora AFZ, 11 seoskih odbora i 1
gradski sa ukupno 193 Clanice odbora. 6 Obuhvaceno radom oko 650 zena. Grad .Split' Mjesni odbor AFZ od 5 clanova ima 4 rajonska
odhora, obuhvaCe·no je u radu oko 230 ·Zena,
od toga 188 domacica, 17 radnica i 28 intelektualki. Kotar Solin 1 opcinski odbor AFz
od 10 Clanica, 14 se-oskih odbora, •obu,hva6eno
oko 200 zena, kotar Trogir 12 seoskih odbora sa 91 odbornic-om, a ·obuhva6eno radom
oko 300 zena. Kotar Sinj 2 seoska odbora
AFz od 9 clanova, obuhvaceno radom oko
30·0 zena. Kotar 'Sinj 2 seo,ska odbora AFZ
ad 9 Clanova, obuhvaCeno radom oko 70
Zen a.
L i v a n j s k o o k r u z j e: 5 seoskih odbo·ra AF.Z .,s,a. ·.23 ·O'dbornice, obuhva6eno rado-m
12'0 Zena. U sam1ome gradu Livnu o·dhor ne
· postoji, a okupljeno je oko 100 zena. Uglavnom su okup'ljene mtrslimanke, de>k medu
Hrvaticama ide vdo te,Sko. i -ad nose s-e skr-oz
neprijateljski.
Makar s k o o k r u z j e: Pred mjese:c
dana o-dr:Zana· je konfe-rencija AFZ •za JuZ.nu
Dalmaciju, na kojoj je prisustvovalo 92 delegatkinje iz Makarskog kotara, 2 iz Imotskog
kotara i 2 sa Korcu]e. 8 .Sa Peljesca i MetkoviCa nijesu bile prisutne, navodno uslijed akcija, koje su se vrSile u to vrijeme. Kao
organizacija u Makarskom kotaru postoji 25
seoskih odbora sa 105 odbornica, 3 opcinska
odbora AFZ sa 24 •odbomice i Kotarski Dd,
bor AFz. Obuhva6eno radom oko, 1255 ze·na.
U Imotskom kotaru postoj i odbor od 6 zen a,
a obuhvaCeno radom- oko 45 Zen a. Do sad a
se nalazi u partizanskim odredima preko 100
Zena, koj.e su doSle u odred d·obrovoljno i
koje su morale da bjeie U·slijed opasnosti po
Ziv·ot. Danas skoro u istoj mjeri odlaze i
Zene u partizane k~o i muSkarci. AFZ pOizadinskim radom doprinosi veliku korist par-.
tizanima u pogledu -prikupljanja robe, hrane, pletenja Carapa, maja, Sivanj·e· veSa itd.
U Makarskom kotaru Zene su sluZile za karavanu u pre;noSenju hrane partizanima;
1.49
�formira)e bi se u kolon.e pG 60~70 zena, koje -su prteCi na ledima nosile u Biokovo partizanima hranu, robu, municiju i ostalo .. Takoder su Zene uCestvovale na ruSenju cesta,. u
Zetvi, be·rbi groZda, naroCito drugovima ·koji
se nalaz.e u partizanima ili konc.· l01gorima.
Meau zenarna od AFZ sprovaaa se takoaer
i politiCki rad, tako da se -odrZavaju redovni
sastahci, na kojima ·se Cita sva naSa litera1
Dokument se nalazi u ·a·rhivu CK SKH.
1941. g. veC postoje u Sibeniku, u Vodicama,
Zatonu, Tdbuniu, Biogradu na mOru. IZu i Preku
akcioni odhori Zena, koji broje 3-5 ·Clanova. U Siniku odbori --dbuhvataju Zene po staleSkoj pri,padno2
sti kao-: <Tadnice, domaCice, teZaCke, kuCne pomoC-
nice i intelektualke. Rad od!bora sastoiao s-e u mkupljanju Narodne pomoCi, prik-upljanju i preno.Senju razno;g maf.'erijala i oru:Zja_, te dal}em obuhvatanju Zena u NOP. Odhori .se 'hrirnu 7.a ishranu zatvorenika i za pomo1C obiteljima, Ciji su hranitdji
u ilegalnosti i ru zatvoru. VeC t.ada neke drugarice
p·ostaju rukovo-dio6 :Poi·edinih sektora rada taka, da
krajem 1942. g. i poCetkom 1943. ~t. Citav MK, Mjesni odbor Naro,dne· rpomoCi i NOF sastoji ·s·e skoro
· iskljuCivO o·d Zena. U :proHeCu 1·942. g. u gradu ·se
formira Mjesni odibor AFZ, koji dalie Tukovodi
svim ovim radom. J edna od .znaCa jnih a·kci ja, u
oZujku 194"2. ,g. iesu demonstr.a_ciie ;protiv smanjenja.
koliCine ·kruha, koje se vode u Sibeniku., Vodicai:na,
Biogradu i Hu. Prema iziavi Marije Novak i .Mfle
Karradole-TreSnji,C ru Sibeniku ie oko 280 Zena do-Slo
pred Optinu i stalo vikati: »Dajte nam kruha za
..,a.SU diecu!« Vlasti su najpriie htiele pozvati Ze:ne
'U opCinu :na pregovore. Ka.ko Zene nisu h(jele
da idu, policiia ie pokuSala da· ih mstjera. No Zene
se nisu dale ras,pr.Siti, ne.g-o -su u grruparna iSle kroz
grad izvikujul:i parole. Kad ie faSistiCka policija
tom prilikorn uhapsila stari.cu Fr.ancu 'StrZiC, sve su
Zene stale pTotestirrati, i staricu osu pustili. Dru,gi
masovni istup Zena bio ie osam dana kasni je. U
svim de'Inonstraci iama sudjelovale su i uCenic-e.
UhapS:·eno je 45 Zena i to u.glavnom uCenica.
U !Prvom aktiv:u Zena u Sibeniku nalaze se Mari ja Novak, Milka Lasil:, Desa KoSt.an, Mila Karadole, Anka SariC, Mila Macura. Kao aktivisti istiCu
se u to vriieme: Liuba TamibaCa, Daria ManojloviC,
Milica JurkoviC, RuZa Vukman . .Telka 'Smil_ja 'BuCiC, Viera TrinaestiC, Ankica Belamaril:-Barba:riia,
Bosa Fulgosi, Dil ika BarbaCa, "Darka BdamariC, Vica GrubiSil:, Grozda Beader, Mira Juril:, Nevenka
JurkoviC i mnoJ:("e druge.
·
U kotaru Si'beniku med'u mnogim Zenama istiCu
se aktivnim radom: u Vodicama - Ilinka Sprlian,
Antica SpiriC. Luia Vlahorv; u :Zatonu - Milka MrCvitan: u Zlarinu - Anta Ma,glica: u
Sa, Mariia 1
Betini - Antica Sandril:; u Murteru - Jozi·ca Bo·Zikov; u Tribun iu - Mit·ra Jerkirn.; 'll Siro·kom. Anda Sa-rin; u 'flevrskama - Vaia Ti.Sma i Bosa
.ToW:, Joka: Strib.ar iz CuCera, Aleksandra Cvitan
iz Tribunia i Marija Skorin iz Primo,Stena.
3
Iz Malog Ha otiSlo ie.. odmah poCetknm 1942.
g. ..5-6 ·drugaric.a_ u operatiVne .iedinice nakon •uspj-ele akcije salbotarZe, kad su, zajedno ·s drugovima,
uniStiLe i prolile u more vagone ulja, koj-e su Taliiani. rekvirimli od naroda za potrebe svoje vojske.
Kasnije ie u partizane otiSlo joS: s,o· drugarica - u
sv·emu -86. Iz lbor'he se vratilo 5-6 drugarica. P-remda je Mali IZ bio izlorZen strahovitom teroru oku. patOra - u njemu viSe nije bilo mladih I judi i
nije bilo ni i·edne 1..."UCe, iz koje netko ni je po.ginuo,
·a bilo j-e majki, koje su izgubile po pete~to i po
S·estero djece, ipak su Zene veoma aktivno radile.
Cuvale .straZu na izvidnkama, dr:Zale vezu s ;p.artizanima i svestrano po:rilagale NOP.
·
150
tura i ·odr:Zavaju p.olitiCki referati '() narodnoj borbi u naSoj zemlji kao i o borbi nar-oda u drugim zemljama. Po mnogim mjestima ·Zene vr.Se- kurirske duZnosti, obavjeStajnu sluZbu, pa Cak i straZe na upadnim
mjestima, gdje mogu biti lako zapaZeni partizani 'kao i izvidanj a za vrij erne prolaska
kroz pojedina mj-esta naSih• partizanskih j-ediriica.
4 Kad je u ·svibnju p,rimorska Ceta stupila u
oruZanu akciju i time zadala jak udarac okupatoru
na podruCju Zadar-Benk9vac-Sibenik, e:abranio je
okupator stanovnicima sela Vodica, Zatona i Tribnnja svaki izlaz iz mjesta. Ta blokada trajala je
puna tri mjeseca, ier sou Talijani ·smatrali, da su
Vodice i Zaton ZariSte ustanka. Kasnije, kad je ·seljacima bilo ·slobodno da idu obradivati polja, .posijati ,grah, bob i ·dmgo, Talijani su sjeme prije toga namo.Cili u petrolej, a hra.nu, koiu ·su seljaci nosili sa sobom, morali 'SU pojesti kod straZe na izlazu iz sela i1i .ie doni jeti natrag kul:i. Te m_i.ere uveli .
s-11 Tali jani, kako se pa-rtizani ne bi koTistili. tim
sjemenj-em i hranom.
Da ·bi uniS:tili CeJtu, Taliiani su .Cesto vr.Sili racije na podruCiru Vodica, koie su trajale po nekoliko dana. Kod tih raci ia Tali jani su raos,polagali sa
nekoliko hiljada voinika. Kad ni time nisu mo·gli
uniStiti Cetu i nj,eno djelovanje, ·poCeli sru vrSiti
zvjerske represalije na stanovniStvo.
Medu najaktivnijim Zenama okruga Zadar istiCu
se od prvih dana NOB: Evica Dragil: iz
Za.Jra, Ma-rija 'ZuviC iz Luke, Zorka "Pekil:, M·eri
Marii.an, MaTi·Ca Sutlovil: iz Velo1g H.a, Jozica Mezi.l:, Mari ja Rokov-Baranil:, Marija Rokov-Lukin iz
Malo.g J,l.a, Mariia .TeliCiC iz Bio,grada. Soka RnjakOluil: iz Bukovil:a, .Tania Komozec i Pera MilCiC iz
.ZE;gara. Milica Baljak i Mila ·Zupan iz Obrovca,
MciSa Pdail: iZ St.ankovaca.
5
Kako ie u lipnju 19-4"2. formiran braCki partizanski o.Jred, to se za nj skuolja ,pD>treban 111-aterija'l u svim mi·estima BraCa. ·Zene sudjeluju vrlo
aktivno u tim akcijama. Foi'm.iraju ·se o.dbori AF:2
u mnogim ·selima, ta.ko u P·uCiSCu, ~-die ·se aktivnoSl:u istiCu Dra,ga LukinoviC, Tina Orlandipi, P.erica
Orlandini; u Postirama 'Kati,ca MarkoviC; u
NereZi.Sl:u - Raika RestoviC i Lukica Bezmalinovil:, u Selcima - A11ddka MiSetU:, Fanita !CareviC i Manda Bo.SkoviC; u Gornjem Rumenu - Milica Tara:s; u Povliu - Vesna '0stojiC i Andrina
Lozica; u Donj-em Humcu - Marijola .JakS:il: i Katica NegotiC. u Splitskoi Bosilika i Ma.rica
Stambuk; u Skri'bu - Eciia Melitil: i Nina Gospod~
netiC, u Murvici - Mara Glasinovil: i ru LoZistu
Milka AntiCevil: i Marka Shometa.
Na otoku S-olti aktivno rad-e u "AFZ: 'Zorka SinovCiC-B1agail:. Jozi-ca BlaSko-Uvodil:, Mika Begovil:~.SinovCil:. Tona Vidan-.TakovC.evil: iz Gomjeg
Sela, Tera KuzmaniC. Antica Karruzi,C - iz Grolhota,
Antula Koludrovil:, Marija Vidan - iz Stomorske
i mnoge druge.
Koncem 1942. g. odrZana je kotarska konferencij.a AF.Z, na ·kojoj· su hila zastupana sva sela kotara. Konferenciioni je rukovodi1a Draga Lukinovil:,
(poginula p"rigod-om •bombardiranja Visa 1.944. g.)
a raspravljalo se o org.anizacionim pitaniima. -o politiCkom -radru i o sakuplian iu pomol:i za NOV. 1942.
g. birana ie u opl:inski NOO Perica Orlandini, a u
kota:rski NOO Ecija Ljubeti£.
6 Vel:
193·8. g. postojala je u Omi.Su g-rupa
Zena, tVorniCkih Tadnica i naprednih gradamka. koje
5'U se povremeno sastajale i Citale ilegaln11 litera-
turu. Ovu gn.l(pu po·sjetila je 1938. Anka Berns i
oddala s D.jom sastanak. 1940. g. obuhval:ala je
ova grupa 40 Zena. U prosinru 1941. osnovan je u
Om.iS:u j-edan odbor AFZ, a u veljaCi 1942. ,g.
Cetiri pododbora. · Formirail]e'In I. mosorskog odreda
organizacija AFZ se proSiriLa i oja·Cala. Kad je 11.
III. 1942. g-rupa ·Clanova Partije, SKO.J-a i simpatizera otiSla iz Omi.Sa u .partizane, usta&e su odma:h
drugi dan njihovim obiteljima oduzeli ·karte za Zivdne namirnioe, no :Zene su demonstrirale, i karte
su im 'bile vraCene. Kasniie su :Zene ponovo demonstrirale zbo,g slabe prehrane. U akciji .i·e <SUdidovalo oko 170 ~ena. P.9lovicom 1942. Marija
MaruSiC odrhva ~iri sa.stam.ak sa Zenama u PodSpil ju, i tu s·e fonnira od'bor AF-:2:. PTva o,pCinska
konferenciia AFZ odrZana je u prosincu 1942. g.
u selu Mimice. Konferencijom je ntkovodila BlaZenka Miifnica. Tom je prilikom izabran opCinski
odbor AFZ za OmiS.
Najaktivnije ·Zene, koje su od prvog dana us.tanka u omiS.kom kraiu poma,gale NQ:P i radile na
okupljamju .j o,r,ganiziraniu -Zena 'bile su: Milka BuIieviC-Grdenil:, .Sonia Lelas-Li·uhiC, Mariia MaruSiC, Katja Spera-c, Bla•Zenk.a Mimi·ca,' Vieka MaruS;C,
Pavenka AI iinoviC, Marica RodiC. · Pave:nb BarbariC. Mari ia Mihanovil:, AliCe KataliniC i Anka SkarpaJ-Bulievil:.
U trogirskom ko:taru od ·prvih dana ustanka
istiCu -se ra-dom za NOP i AFZ: Vam.e DuCiC., Luce
And-eHC, Neda DuCiC, Jerka Kostovil:, Neda PaZanin - iz· Vini.SC.a, Luce Hraba-r - .iz Vilajice, Mare
.JaiiC - iz Go-rnieg Se,,g-eta, Neda "Pav-k<wil: - iz
Donjeg :Segeta, Tona MiSe - iz Gornjeg Ok·rUK.a,
.Jere RadiC - iz Orljaka, JeD'ka Vidovil: - i.z Sevida, Vinka KovaCeviC, Kate Slade - iz Trogira
i druge .
U svi'bn iu 1942. g. fonniran ie u Siniu Mjesni
odbor i pododbori AFZ po ra jouima. Odho·r se knjem godine rpovezao s aktivistkinja'Illa u selima:
Glavice, Lu.Cane, SuhaC, KankaSica i ·drugim, te j-e
formiran OpCinski odbor AFZ z.a Sinj. U srpnju
1943. ;g. fonniran je Kotarski odbo.r AFZ Sinj.
U toku 1941. ·i 1942. g. medu najaktivniiim Zenama u ovom kotaru Qile su: Neva. DeliC-Modril:,
RuEca Mihm, Ana DragaS, Mara Breko-Ug-rin iz Sinja, Tonka Radica, Kita KrstuloviC-'Bo;gdan iz Splita, Pera BraCulj, H-oja 'fla,pil: (koja je kao
kuriT po.ginula 1943. g. na ,putu za VjeStiC-Goru),
Milica flapil: (poginula u borbi kod Klisa 1'943. g.),
Stojil:. Mili·ca Sto·iiC, Marija Br.aCulj, Anda
Cvita 1
Vulil: - iz Bitelil:a, Iva nelija - iz Brnaza, Anda
JajCanin-Cikara (k,a_o kurir i aktivistkinja: NOP hila
ie uhapSena od Talijana 1.942. g.) iz' LuCana,
Luj.za JelinCil:, Sima Romac - iz GLavica, Stefanija
Katil: - iz Bra.Ceva 'Do·oa, Sima LaStre, N eda PaviC
(olbjeSena 19-4-4. g. u ustaSkom. zatvOTu), RuZa Pletikos·i.l:-Breko - iz PodvaroSa, Rosa Borovi~ - iz
SuhaCa Anda FroliC - iz Satril:a, Kaja :SamardZiC
- iz M:aovice, Iva TenZ·eta i mnoge d~u.ge.
U kotaru Mul: medu najistaknutijim ~ZenaiDa
bile su: Cvita Gilil:, Luca Soldo, Mara GraniC - iz
Mul:a 'Dooj-C~g, Stana Mileti·C - iz MileSine, Stana
Rada, Jandre Colak, Iva Bulil: - iz 'O,gorja Gornjeg, Jela Kerum - iz Radunice, .Tela SoliC - iz
Sutine Luca VuliC i Cvita Penovil: - iz Po·stinja
Do~je,~, Iva Soril: i Andelija ·SpaniC - iz Pribuda
i druge.
Bosa Fulgosi
U kotaru Vrlika medu mt.jis-taknutijim -Zenama
bile su: Desa KovaCeviC, 'flena Bari.Sil:, Melanija
Buli - iz Vrlik·e, Marija Kova·Cevil: - iz Ko.Jjana.
7 .Jedna od zna·Cainijih akcija u Splitu u toku
1942. g. hila je ,proslava Prvo.g maja, u 1wjoj su
2ene najaktivnije uCestvov;ale. Tog je dana ;grad
bio pun crvenih zvjezdica, a na istaknutim j-e :miestima bilo izvjeSeno nekoliko crvenih zastava. Crvenu zastaV'll sa srpom i Ce"kil:em na zvoniku sv.
Duje, koju ie dam priie u zvonik sakrila Vinka
KliSki.l:, izvjesili su Sofka Gospodneti-C (koia je po.:..
ginuLa kao borac u NOB) i Mirko Dvo·rnik.
U toku 1942 .•g. sve viSe Zena prilazi NOP i
aktivno radi u AFZ.
U prol jeCe 1942. g. osnovana je u Splitu grupa
intelektu.alki, koia je bila sastavni clio· Mj-esnog adbora AFZ za Split. Na -osnivaCkom sastanku, koji
je organizirao MiloS Zall..ko bile su ~risutne: Irena
BijeliC-•Sinobad, Hanja RadiC, RuZica Bonaol:i, Mici
Neuman, Vera Stambuk i Smiljana dr. MikaCiC. Na
sastanku je bio formiran odbo:r, u koji 'su. o,c;im n.avedenih druga'fica uSle ZuZa Saril: i Nevenka Kljakovil:. Ovai je Odhor imao- nekoliko. pododbora i
grupa i obuhvatao je Sirok krug Zena.
Dok jedan dio Zena odlazi u ,parlizane (do kraja
1"942. ,g. Split je dao ;preko 50 partizanki), novi kadar Zena ulazi u borlbu. M·edu Zenama .Splita, koje
su aktivno radile u to'ku 1942. g. osim ranije Sl])O·menutih, 'bile ·su: Bepa BuZanCiC, Bosa Colak, Milka
KudriC, RuZa RadiC, Tihana Ravlil:, Anica. Roje,
151
�Vojka RuZit, Danka Spe.ro, Olga KapetanoviC, Olga
Donatov, Zora Gazza·ri, Milka Maras, Zorka Roje,
Mara .JuriC Crna, Jeika KarmeliC:.DasoviC, Zorka
SkaTiCil:, An-ka Tudor, Dobrila KrstuloviC, Sofija
Bandalovil:, .Jerkica MladiniC, Tonka ~KesiC, Draga
MarjanoviC, Milka Dimil:, Andelka Bradil:, Marta
Hrgalo, 'Zora VukuSil:-RuZiC, Marica Buraz;in, Neva
VukoviC, Marija Dumanil:-DraiiCeviC, Linda MuljaCiC, Tonka .Radica, Fila Spero, Nikolica Mladinil:,
Ecija Ba'll.daloviC. Darra· Krstulovi.C, Ela BervaldiVukil:. Marija Mitrovit-:Culil:, Zora RosandiC, Luci j,a Filipi'l:, Zorka Borozan, Dobrila Urlil:, 'Slavica
KukoC-KuljiS, Ana ·Culil:, Telica DokiC, Nevenka
RuZiC, Kata SiriUevil:, Paul~ Zon, Frank~ Dajak j
druge.
.
8
Koncem· 19·41. i ;poCetkom 1942. ;poCinju s.e u
pojedinim selima KorCule formirati or.ganizacije
AFZ. Do polovice 1942. formirani .su od:bori AFZ
u nekoliko mj,esta atoka Kod:ule. U odboru AFZ
Vela Luk·e bile S'U -odbarrnice: Jakica MiroSeviC, Fra~
na i Mila Dragojevil:; u Blat~ - Ja.kica M'ilat, UrSa FranuloviC, Anka AndriC, Neda Milat, Do'brila
SeparoviC, Luca PetroviC i Vinka Milat; u Smokvici
- Ivka FranuliJviC, Marija TomaSiC, Pera KomruniC; u Ca·ri - Dinka TomiC, Nada Tomil: i Dinka
.Padre; u ·Zmovu - LjuJbica JeriCevi.C, Agata CuraC,
Ljuba Skokandi,C, Kata BrCi.C Albelova i Kata BrCiC
Dinkova; u RaCiSl:u . - Ana MatiC, Cvijeta MatiC
i Vinka RaSa. Ove sve drugarice ista·kle su se u
prenoSenju oruZja, saku'Pljanju 'hrane i ostalog ma~
terijala za paTtizane i kao kuriri. Na leurs, koji j·e
u studenom 1!)4'2. odrZan u Podgori, iSlo je ~et :Zena
iz kotara KorCule, i to: Ana Mat it, J akica Mi:roSeviC, Vinka RaSe, Cvijeta MatiC -i Jakica Milat, koj·e
su kasnije postale, najbolje aktivistkinje u organizaciji AF2 kotara.
Mljekarice iz Rupotina
Dokument 106
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH SOLIN OD 6. LISTOPADA 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH SPLIT 0 RADU zENA1
... c) Antifasisticki front zeha2 .
Bolna strana naseg pokreta j e bas AFz, koji
se je jedi:no neloS·e plasirao u 1SoUns-kom haZenil, ali ni tu kao Sto hi mogao, duk u ·ostalim
rajonima izim Trogira niti ne postoji, Glavni
razlog tome je Sto partijska organizacija nije dovoljno shvatila ulogu zena u NOB i na"
soj Partiji i sto je ad vajkada bagatelisala
Zene, a i radi tog Sto imamo vrlo malo ka. dra, l<oji bi bio prikladan za rad medu
Z.enama. Sada pak odlaskom Zena na kurs
AFz ce se tom doskodti, i pomoc, koju je
PK ukazao s tim sto je u Mosec poslao j·edan dio polit radnika misli se da ce i AFz
poC.i onim putem, kojim treba, te ispuniti one
zadatke, koje se postavljaju pred zene u
NOB. Za izvjesno- vrijeme se u Zagori moZe
1
Dokument se nalazi u arhivu OK 'SKH.
U studenom 1942. g. odr.Z.an je u Podgori kurs
AF2. Na kursu je prisustvovalo 18- Zena. To je bio
prvi politi.Cki kurs, koji je organiza.cija AFZ ti Dal2
!52
ocekivati jace ·okupljanje 'zena u AFz i'Z razIoga Sto je tu ~ena mnogo politiCki zaostala
a i ina.Ce.
Po dosadasnjim postignutim rezultatima
vidi se da ipak kod Zena ima razumijevanja
za AFZ tamo gdje im se je pristupiJ.o, i da
te Zene u radu pak i najteZem i odgovorniJem su se pokazaie iznad svakog oCekivanj a,
te hvaleCi tom i takovom njihovom radu i
drZanju naSa horba mnogn dobiva, jer da
· nije Zena u radu, isti bi straSno· zaostao, ba~
tamo, gdje je sada najbolji (S<>Iin). 3
Takoder je iz naseg kotara otisao lijepi
broj Zena u partizane, a svaki ih .se dan sve
.vi;§e prijavljuj-e, pak i s tog gledista im moram,o posvetitL punu pa:Znju.
madji o-drZala za politiCko uzdizanje Zena - rukovo-di1aca AFZ. Kurs je vodila Neda Ma<roviC-StefanovioC Ranka. SliOni kunevi odrZali ru se kasnije
~
na inicijativu i ,pod rukov.odstvom ObL odbora AF:Z:
za Dalmadju. Dva kursa odi'Zana su u Livnu u siieOnju 1943. {predava-Ci sou hili Eli Finci i MiloS
Zanko). U travnju-sv~bnju odrZana su dv.a kur.sa na
Biokovu, jedan na Hvani, a jedan na Kod:uli. U
svibnju-lipnju isbe godine odr.Zana su dva kur·sa na
Mosoru, a. u -srp-nju dva· na BrStanovu. Na svakom
kursu bilo j-e prosjeCno oko 40 Zena. Kurseve su
vodile: Mariia NoVak, Milka LasiC, BlaZenka Mimica i Juga ·Kesil:.
3 JoS za vrijeme 'bivSe .Jugoslavije radnki industrije: cementa u Solinu hili su Cvrsto povezani s
partijskom organizacijom u Splitu i -sudjdovali zajedni.Cki u svim akcijama. Kako j'e Solin gotovo
jedina veza Splita sa zaledem, to S'lJ. Talijani, p'I'igodom okupacije Dalmacije, odmah postavili u Solinn talijanski garnizon, da odreZu Split od unutraSnjosti i zaStite rad induskije cementa, koju su
iskoriStavali u svoje .svrhe. Nakon 1prvih akcija u
Splitu 1941., okupator je Split opasao bo-dljikavom
Zicorn: i okruZio jakim bunkerima. a izlaz prema
Solinu bio · _ie st:rogo• kontroliran., No us,prkos tome
Split ni ie bio 111i j·edan dan u toku NOB bez veze
s pozadinom. U - kolovozru 1941. .g. formiran Je
pfvi partizanS:ki odred u ·solinu. Kako ,ge Odred nije
mogao odmah probiti do svo.g odrediSta, nego se
morao za·dtiaii na Koz_jaku, nawd toga kraja pru~
Zao mu je. ~kloni~t.e i hrinuo se za opsk<rbu. U tome
su se naroCito isticale Zene. Od mjeseca svibnja
1942., naroCito poslije odlaska proleterskih brigada
u Zap. Bosnu i nakon o;sJobodenja Livna, -uloga
Salina u odrZavanju veza .sa Splitom po.prima na.:.
roCito znaCen j·e. U to .se vrii·eme naime iz Splita i
sa atoka prebacuju mase dobrovoljaca u partizane,
a to se vrSilo jedino preko Salina. P.relbacivanje.
ma,terijala iz Splita preko Salina vrSile -su uglaVnom
Zene. Zene Salina i o'kolnih sela p-renosile -su na
ledima, u grupama od 50 do 100 Z·ena, .gotovo svake .noCi, preko 'Kozjaka, uz n~p-rijateljske stra~e i
bunkere, hranu, municiju, oruZj-e i sav ostali materijal· parti-zanima. ·Zene Solina su nadalje oddavale
redovitu vezu izmedu Splita i partizanskih odreda,
prenooile poStu, sakrlvale ranjenike i uCestvovale u
hrojnim diveq:antSkim akcijama, koj.e su se vr'Sile
na tom podruCju.
U tom mdu 1JlaroCito mt se isticale: Palmina GrubiSiC-Poljak, Anka BuCan, Tasja KuzmaniC-FraniCevil:, Desa Gru.bi-C, Ivanka GrubiSiC, Milka Zi:Zil:,
Roza KatiC, Milka Gru'biSiC, Karmel-a UvodiC, Ma-rija 2iZiC, Mari ja MiliSiC, Anda P.eriC, Mil•eva BenzOo, Marica CikatiC, Matija Cerina, Fr.ana GaSpi{:,
Dinka Jankov, Ma-rija MihanoviC, Luce MikeliC-ParaC, Vinka Jankov, Kosovka JukiC-NinCeviC, Anka
Zvjezdana NinCeviC, B"il jana DraSkoviC, Vinka Kuzmani-l:-KleSnik, Ina/Puljas, Boja Bosiljka_ NinCeviC.
i Ana Rudan. -
Dokument 107
0 IZBORIMA ZA NARODNOOSLOBODILACKE ODBORE U LICI
Clanak iz >>Zene u bor.biu, glasila AFZ z.a Liku, br.
Predstojeci j,bori za Narodnooslobodilacke adhore1 predstavljaju veoma vazan po"
litiCki dagadaj u Zivotu naSeg naroda i narodno·oslobodilacke borbe. Zato su ani i pobudili taka veliko- zanimanje u nasoj partizansk·oj i dobrovoljaCkoj v·ojsci, ~enama,
omladini i naro-du uopCe. I nema sumnje da
duboki znaCaj o·vih izbora i IeZi upravo u
tome da putem pravih i istin~kih narodnih
p:r:edstavnika kao organa nove vlasti juS jaCe uCvrste i razviju narodnu viast, kako bi
ona mogla nesmetano, i pravilnn r}eSavati
svoje zadatke. Nadalje oni ima,dw zadatak,
da odstrane nedostatke u radu Narodnooslobodilackih odbora kao i to, da ih prociste
i ·uklone sve one reakcionarno nastrojene
elemente, koji 1se uviaCe u Narodno oslobodilacke <>di>ore, da koce njihov rad i koji
smatraju, da su to joS uvij.ek one ustanove,
kr01z koj-e se moZe izigravati narod kao u
vrijeme stare nenarodne viasti.
U z to izbori za N arod·nooslohodilacke odbore zna:Ce pravu prekretnicu u gledanju na
narO'd kao. cjelinu, prekretnicu u p·ogiedu
nje-govih prava na glasanje. Izbo·rni zakoni
u naSoj proSiosti, koje su izdavali razni pr.q.tunarodni i protudemokratski re.Zimi, branili su ogromnom dijelu naSe.ga naroda da
uzme ucesca u izborima, oduzimajuC.i mu na
taj naC:.in ono najsvetije pravo, da svojim
7~8.
listopad-studeni 1942.
glasom odluCuje u rj-e:Savanju naiodnih i
dr.Zavnih posl9va.
Na raniJe izbore nijesu imali pristupa ni
v·elik dio •omladine, ni Zene, ni vojska. Pisalo se i propovijedalo na sva usta da politika
nij.e za Zene, za ·dake, e;a voj sku. U tom o·nemoguCavanju veC.ine naSega naroda, da kaZe
svoju rije·C na izborima. oCituje se .sav reakcionarni i protivnarodni karakter stare
vlasti, ali i ·strah od naroda, strah od ujedinjenih glasova narodnih masa, jer su bivSa
vlast i razne· protunarodne vladajuCe poli"':'
tiCke stranke bile sviJe-sne Cinj.enice, da je
narod Ustom protiv njih, pa su svima sredstvima spreCavaii narodu jedinu n:t.a.guCnost,
da kroz i•zbo~e manife.stiraju svoja demokratska i slohodarska rasp·oloZenja i shvatanja,
da u izbornoj horbi bira sam nesebiCne pre.astavnike, koji Ce se istinski zalagati za- ostvarenje njegovih najosnovnijih poliU.Ckih i
ekonomskih zahtjeva i potreba.
Eto, tako su razne reakcionarne klike,
stranke i vlad·e gledale na veCinu naSega
naroda. "Tako su gledale na Zenu, koju su IiSili sviju prava, i trwdili se da u s-amOm
zametku uguSe svaki njen razvoj i napredak.
NaroCito je radna Zena po raCu-nu stare vlasti morala da i dalje ostane ono, Sto je bila
kroz sto1jeCa: rohinja kuC.e i mu.Skarca, -crude tlaCenj a, Zrtva neprosvj.eCenosti
tame,
!53
�I
1.
f to zato j.er bi biv,Sa protunarod-na vlast u
probudenoj, DsvijeStenoj Zeni dobila samo
j.ednog protivnika viSe, iskrenog i odu.Sevlj.enng borca za narodna prava i za bolji Zivot i dostojniji pDloZaj Zene u dru.Stvu.
Medutim, prva puska narodnooslobodi1acke borbe ispaljena na akupatora, krvavog
tiranina naSe zeinlje i na njegove· sluge,
sriaZno je ~odj8knula medu Zenama i omladinom. Ugled stare protunarodne vlasti i viade, koja j.e kukavicki pobjegla, naglo su propadali u naro-du, a sa Zena i omladine- kao
da j-e pala teSka i nepodnosiva mora. Oni su
osjetili, u poZaru parti-zanskog rata, koji se
kod na,s sve jaCe razbuktavao, i u kame Zena
, i omladina v~Se _
mnoge veoma vaZne posl~Ove
uCestvujuCi u masama, da staro doba pr-o·lazi, nestaje, i,SCezava, a dolazi novo, nastaj e nova demokratska v.last izra:Zena u N arodnooslobodilaCkim odbo-rima, rodena u do-m::ovinskom ratu, ponikla iz narodnoo-slob-odilacke borbe.
Ali u Namdnooslobodilackim odborima
do-laze katkada do utjecaja reakcionarni,
CetniCki -el,ementi, kojima nij-e· le.Zala na s-rcu
s-tvar narodnooslobodilaCke bo-rbe i narodnih ·
interesa, i koji su uporno, svima sredstvima,
sp:reCavali u1azak ze:~na u dotiCne odbore.
J as no j·e -da talmvi elementi nij.esu htjeli ni
da Cuju, da Zena ima j e-dnaka prava kao i
muSkarac, da njezin te-ret nije niSta lakSi
od ter.eta muSkarC.eva u narodno-oslobodilaCkoj borbi, pa prema tome da ona m{)Z-e uzimati udjela i odluCivati u javnom i politiCkom Zivotu, u pitanjima sudbine.
Ovi ostaci starih pogleda na Zene, da za
nju nije poiitika, javni i druStveni iivot, neg-a ku.Ca i djeca, pranje i krpanj.e, pokornost
i sni:Shodljivo-st prema muZu, po.gledi, koji
se joB uvij-ek dugo otimaju smrti i koji se
Cesto ispoljavaju prema Zeni i ometaju je u
njezinu radu, Pobunili su Z.enu u temeljima
i ona j.e ustala u Zilavu i nemHosrdnu borbu
protiv sviju svojih protivnika ...
Tako je jedna predstaVnica ~ena sazvala
zbor u selu T. Na zbor su doSli i muSkarci.
Nakon zavr.senog zbora jedan clan NOO zatraZio je, da se Zene udalje sa ·obrazlo:Zenjem
da NOO ima oddati sjednicu. Predstavnica
Zena se oprla tome CudoviSnom zahtjevu dokazujuCi, da je prisustvo Zena jednako ne--·
opho-dno i va:Zno ka•o i Prisustvo muSkaraca
i Clano:Va Odbora, Sta viSe, da Zene moraju
aktivno ui\estvovati u radu NOO kao i muSkarci, da se danas radi o njihovu Zivotu
ka'O i ·o Zivotu mu.Skarca, i -da im je sudbina
z.ajedni-Cka. Ali uzalud: spor se j·e" zavrSio
tak(l, da su Zene morale napustiti dvoranu.
Ali Zena nije sustala. Oria je joS. jaCe,
JOS upornije nastavila borbu protiv ovakovih pojava, jer zna, da je u pravu i da joj
!54
je to pravo ne maZe nitko ·oteti. Ona u zajednici s omladinom lomi spone i pregrade,
razbija oblike .starih prezivjelih drustvenih
stanja, ide naprljed ka svDm uzviSenom cilju, korak po korak, ali ide, rusi protunarodne elemente, po·stepeno· pobjeduje i ulazi u
Narodno Os.Jobodilacke Odbo·re.
Zena i -amladina uzimaju ann Sto im pripada i Sto -su izvojevali bo·rbom kroz narpdnoo-slobodilaCku borbu, u kojoj postaju sve
znaCajniji Cinilac: prav-o· sudje-1-ovanja i odluCivanja u novoj nar-Odnoj demokratskoj
vlasti, koja briBe i mora da briSe sve postoje6e -razlike i nejednakosti izme·du Zena i
muSkaraca izj.e-dnaCujuCi ih u 2ahtjevima
pravima javno-ga i pOlitiCkoga Zivota.
I o ovoj borbi kao i o pobjedi Zena jasno
i Zivo svj.edoCi dDgadaj Sto s·e je odigrao u
selu V. u kotaru Korenica. Jedan Clan N.arodno OsJ.obodilackog Odbora bijesno je i
nepopustljiv-o ustajao- protiv zahtjeva Zena,
da udu u Od-bor. Sta viSe, on se je trudi'O,
da za ·svoj reakcionarnt i mraCnj'&Cki sta:v
pri.dobije- i druge Clanove. Medu-tim Zene su
dvnij eJ.e odluku, da to•ga clana izjure iz Odbo-ra i zap-oCela se borba, koja je u potpunosti Opravdala uloZeni napor. Kada ·su ga dvije drugarice susre-1-e ne:gdje na 'putu i u:pitale ga sta je to bil<> s njime, on je odgovorin, da su ga Zene p·o-bij-e·dile i da nije viSe
Clan Narodno Oslobodilackog Odbora. Jasno
je da ta pobjeda · ima kudikamo dublji
smisao.
To vr1o do·bro znaju i -svi zakleti duSmani
narodnooslobo.dilaCke borbe, svi mraCni prn-:tivnici p·okreta Z·e-na, krvoZedni okupatori i
njihove usta.S'ko-CetniCke sluge. Ne smijemo
zaboraviti, da se CetniCki raspolo.Zena lica
najog·orCenije suprotstavljaju primanju i
ulazenju zena u Narodno Oslobodilacke Odbore, njihovu sudjelovanju i odluCivanju u
narodnoj vlasti. A kada 'Znamo da izbjegliCka jugo.slavenska vlada u Lond•onw predstavlja krunu i vrhunac najprljavije i najsramotnije izdaje naSe zemlje i na.Sih naroda, anda nas ova ·okolnost ne smije ni najmanje i1znenaditi i za-Cuditi. J-er izbjegli,Cka
vlada, sva p·odla i crna o=d izdaje i zloCina,
petlja i muti na .sve strane, i njezina podrSka ,oku"patora i njezino rukovodenje sa CetniCkim organizacijama u naSoj zemlji nesumnjiva je i jasna kao dan. U snagu dokaza i Cinj·e-nica o izdaji ~ove vlade i CetniCkih
pasa, u snagu dokaza i Cinjenica, koju s-vakodnevno pruZa stvarnost narodnoo·slohodilaCke borbe, niko vi,Se ne -sumnja, jer j-e ·ona
takoder jasna kao dan. cetnici obavjestavaju izdajni-Cku vla.du o stanju i ·prilikama u
zemlji, a ona njima dostavlja uputstva i direktive za vrSenje zlodjela zaje-dno sa bkupato.:r:om i ustaSama ·nad· naSim narodim.a,
protiv narodnooslobodilacke borbe. Od gospodara do sluge, od vlade d·o cetnika, postoje namj.ere i raCuni za povraCanje na staro stanje .•Sve je to jasno kao- sunce, kiw
dan.
Eto zaSto se CetniCki ·elernenti uvl&Ce.- u
Narodno Oslobodilacke Odbore, eto zasto se
bore protiv ulaska Zena u ove odbo,re. Oni se
boje njihova p-o-kreta i nj-egove nabujale
snag-e, bez kojih se ne bi mogla zamisliti
naSa narodnoo~slohodilaCka bo-rba. Oni jasno
vide u pOkretu Zena jedn-og borca viSe protiV sebe·, znaCajno·g i fanatiCnog borca za
podizanje Zena na viSi stepen za njeno- potpuna. preobraZenj-e i za prave-dnu stvar naSih naroda.
Zato su i predstojeCi izbo-ri •za Nar-odno
Oslobodilacke Odbore taka vazan politicki
dogadaj u historiji Zen~, omladine-, v-ojske,
narodnoo-slobodilaCke bo,rhe i naro-da uop6e·.
Posebno, njihov karakter zadojen najdemokratskijim duhom, izazvao je medu Zenama
buru rado·sti i oduS-evljenja, jer One prvi
pu-ta nakon stolj.eC·a poniZenj a i Ii-EiPrav-de
dobivaju zas-luZeno pravo-, da ne sam·o biraju
nego takoder pravo i da budu birane.
Na o·sl6bo-d-en-oj teritoriji, beZ zlokobnog
terora stare vlasti, be·z policajaca i Zandara,
b-ez nametanja i podmiCivanja, Zene, o-mladilla, v-ojska, jednom rijeCju ci~o narod, ima
prilike, da ,sam bira svoje predstavnike i
stvara sv-oju izvr.Snu i zak-onodavnu- vlast
novu narodnu i demokratsku vlast, nad k~
jom on -ima pravo nadz-ora i koju maZe u
svako do·ba smijeniti, ako n.e _radi kako- treba
i mora da radi.
N adalj.e, dan izbora 1znaCi prekretnicu u
Zivotu Zene i naSeg naroda, znaCi politiCku
Skolu i pruia j~oj moguCnost da se razvija i
os·poso-bljava da maZe i &am·a da upravlja
sama ~sobom.
I .zato mi Ze-ne m,oramo i sada pokazati,
da srno dostojne- toga povjerenja. Mi mo·ramo da mobiliSemo sve naS.e snage, da aktiviziramo i obuhvatimo sve -srpske i hrvatske
Zene i tako kroz izbore stvaramo- borbeno
jedinstvo 8-'l'pskog i hrvatskog _naroda.
VrSimo · dalje sv-estrane pripreme, da bi
uspjeh ovih izbora bio .st~o veCi i snaZniji, i
da hi putem njiJ:l obrazovali joS bo-lju·, joS
CvrSCu_ narodnu Vlast.
·Jediuo na taj naCin mi Cem.o se' oduZiti
naSem
nar-odu
i
narodno-osloho:dilaCkoj
borbi.
1 U ru_inu 1942. izdao je V. S. naTcdhu o izborima za NOO i o reo-rgani.zaciji pozadins.kih vojnih
vlasti, a :3'0. IX. 1'942. uputio je ·GL Stab Hrvatske
raspi's 'U istom smislu Sta·bovima svih operativnih
zona Hrvatske.
·
Dokumelit 108
IZ IZVJEsTAJA POVjERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 21. X.
1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz'
... III. AFZ. Da bi se rad na formiranju
AOZ Sto- viSe u!brzao i oja-Cao, Povje-renstvo
j-e formiralo komi s i j u AFZ za .Slavoniju
i Srijem2 sa zadaCorn, da ova komisija preu-zme na sebe organizaciju AOZ u selima,
mje-stima i grad,ovima i da uopCe pojaCa rad
na pridobivanju Zena za aktivan rad u narodnooslobodilackoj borbi.
U ko·misiju ulaze p-et drugarica, koje su
dobile u.pute za rad. Za njih s·e .sprema m:a1
Dokument se nalazi u arhivu CK -SKH.
U listopadu 1942. ,g. formiralo j'e Povjerenstvo CK KPH za Slavoniju i Srijem komislju za
rad sa Zenama, u koju su tada uSle samo Iva-Maja
2
terijal, koji Ce one dijeliti po selima . .Sarno
je tog mate·rijala vrlo malo. Mi vas zato mDlimo da nam po moguCno·sti Sto prije po.Salje-te -sav raspolo.Zivi materijal, koji bi mogli
pr-edati toj Yo·misiji. U prvom redu molimo ·vas, da nam poSaljete po dva primjerka lista
»Zena u borbi«, jer mi do sada nism·o niti
jedan primjerak toga lista umno:Zili, poSto
ga nismo primili, osim broja Cetvrtog.
Jankes-Komar i Slavica Sambo-liCek, kuCna pomoCnica iz Zagreba. Bilo je predvideno, da u komisiju
ude pet Zena, ali u tom pe:riodu to nije bilo· ostvareno.
155
�Dokument
10~
0 ANALFABETSKIM TEcAJEVIMA U LICI
Clanak iz HZene ii borlJi«, glasila AFZ :za Liku, hr. 7-8, lista,pad 1942.
PRVI DAN sK!OLE
U ucionlci Je z1vo. Ozbiljna stai-a i mlada lica u rupcima i bez njih. Svi napeto iSC-e~
kuju kako ce biti prvi dan u sl<oali. Pokazujem prva slova . .Sve se glave sagibaju. Pisaljke skripe. Upada mi u oci jedna starija drugarica. Odmakla je. plocicu '(lodalje
od S·ebe i pise. Primaknem se bWi;e, Slova i
u poredana su na njenoj ploCiCi. »Da li dobra -piSem dn:igarice? « Stu pam s njom u
razgovor. »CiJeli Ziv,ot sam Zelila da nauCim -Citati Lpisati«,c kaZe ona. »P'rvi puta sam
se 'Ifuto pokajala .sto .sam slijepa kod ociju,
.. kad sam jednom isla u Gospic. Dosia sam
do jednog raskr.SCa, na kojem je bilo napisano,~koji put vodi u GospiC. Tamo sam stajala vi·Se 'Od 2 sata, dok nije naiSao jedan
Covjek, koji mi je proCitao i kaa;ao kojim
putein treba da krenem. Otada imam zivu
Zelju da nauCim _Citati i pLsati.«
Sva .liea su zadovoljna p-rvim poCetkom.
»Pa nije to takl{) teSko·«, govore d·ru:garice.
RaCunaju za koUko Ce dana nau-Citi. .Cas je
svr:Sen. .Sve odlaze kuCi. »V·eC znamo dva
slova«, -o-dzvanjaju njihovi V'e&eli g]aS·OVi
h<>dnilmm .
1. M.arija Potkonjak uCiteljka iz Divos.ela. Vel:.
1941. a naro.Cito 1942. g. broj analfabetskih teCajeva je mnogo porastao. U .gotovo svakom oslobod:enom sdu _odrZa'Vao se po jedan ili viSe teCajeva za, nepismene. OdrZavale su ih uCiteljice iii
pism·enije omladinloe, k.oje su zavrSile po koji -razr·ed gimnazije. 2ene sU vrlo udo .posJeCivale te
teCajeve, iako je bilo i onih, koji su ih ismijavali
zbog toga.
da Iegne.S, a naj.stra-Snije su bile no:Ci
i na Prijekom. Molim Te javi mi da li su to
nakon sv·ega toga odvezli lepo na Prijeki, sve .stvari Sto si mi u lko:feru sla1a ili si joS
gdje sam l<oonacno odahnula. Sve sam izdr- drwge dobila j.er to nije s'l'e .sto je bilo u
zala i vj-eruj nisam plakala - ali kada sam njemu. Bila bi sretna da mogu ja d·obiti od
dobi'la na Savsku atvari, rasplakala sam se Vas iii od koga drugog ovakovo pismo - ali
ko deriste.
·
ja sam ves.eJa ako dobijem i · onaj najmanji
pa;piriC.
Dana\S m.i je rekao straZa•r da vlada silan
interes iZa moju raspravu, maZeS si m·isliti
A s_a!da primite svi po redu ,pu:su u duhu
_i sama. ta oni me ·opt:U·Zuju da sam primaJJ.a. i srdacne· pozdra'l'e od· Vase stefice.
vojnicke planove za partiju i svakakove, maZeS si mis1iti kako oo me peluli i lk:uhali, saT<>sko mi je llto ne mogu posjetit grob
mo da im t-o priznam ali .sam S·retna da sam na.sih dra:gih - ali g.am moirna jer .znam da
sv;e izdrZ.ala, i za to n-e mogu da me optuiZe 6ete to uCiniti Vi koji moZ.ete.
1
2
Original pisma nalazi se u a.rhivi GK SKH.
Stefica SantiC- MatijaSiC .Sanda uhapSena je
25. IX. 1942. g. u stanu na PantovCaku 65, upravo kad je na pisa.6em stroju prepiSivala Historiju
SKP(b). Na policiji su je muCili. PoSta je osudeona
po Prijekom ·sudu na smrt, a zatim pomilovana, poslana je na :robiju u PoZegu, odakle je pobjegla i
doSla u partizaue u Slavoniju.
Dokument 111
Marija.1
.
PISMO KOTARSKOG KOMITETA KPH SUsAK OD 3L LISTOPADA 1942. MJESNOM
-
.
ODBORU AFz 0 SASTANKU INICIJATIVNOG ODBORA AFz'
31. X. 1942.
KK SUSAK
fuugarskom mjesnom l<<>mitetu AF~
Dokument 110
Susak
PISMO i!TEFICE MNTIC-MATIJAslc OD 30. LISTOPADA 1942. IZ ZATVORA
PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU' Savskoj biJo je osohito Jij.epo. Koliko mogu',
opisat Cu Vrun ali nemojte misliti da sam
Vam s.ve i toCno napisala. Istu veCer su me
uhapsili, tukli me do nesvesti sa bikovaCom.
To je specijalno pleteni korbaC .sa Zicorn ovit;
tuku poCamSi od stopala do kriZa, po le•dima manje, po trbuhu ne. Odvulk'li me u samicu, p-o -da•nu d·oSao lijeCnik sa obJ.ogima,
a na ve-C·er, opet nanov~o saslUiSanj.e i opet
batine, tuk.li me pe•t dana, padala sam po
hodnicima u ·nesvest. po Ce.liji, p-o sobama·.
ali njih to nij.e ni mtalo smetalo-, lij.eCnik mi
davao inj·ekcije- zbo:g srca, jer mi peti dan
srce· viS·e nij.e radilo. Peti dan mi d~o.nije!Ji
spravu za va-denje noikata, ali to vi-Se nis·am
mogla .da izdrZim - lice mi je bilo crno
. . . U ji.LtrO p-oslij e/ 6 sati usta•nemo, sa kao lonac, Celava ,sam, j.er su me vukli i
j.e:dnim ·m-a'lim lonCiCem Vade se pere.S· - u
bacali na pod - ne mo-gu Vam dalje D tome
8-9 sati u jutro i!etnja u krugu. uz mrtvu .go;yorit, jer m•e oorujava. Bila sam 7 dana
tiSinu, j-e·r se ne smdje ·govoriti, i jedna po bez truna hrrune, j~r nisam mogla osim v9de
jed·na hodas kao da ides za svojim vlrustitim niSta uzimati. DrZaU me u ·samjci 17 dana
sp~ovadom.
Ali je ipak jedan s,at svje.zeg na trgu N., a -onda u po1l 2 s·ata u noCi odveli
zraka u dvoriStu policije. Ali ·OVO j;e ~a men-e u Savsku - tamo su me bBJcili u .ogromnu
prava blagodat i ,sada, kada Tvojom dobrasobu bez gunja bez igde ii\ega osim woli pod
tom dobijem jesti, idem i ja- u setnju~ i .sve
- mazes si zamts1iti o:nalw sva nte·Cella- i
S·to j.e tu me niSta viSe ne smeta - j er mi
daju sada mira. Ali zata na trgu N. i u po1umrtva · a nema8 ni nasto da &jed'!1es ni
Dragi moji svi! Slucajna prilika s,e <J.esila
da mogu pos1ati ovo pism-o ·i zahvaljujuCi
novcu koj·eg sam dab1la od Tebe mogla sam
kupiti papira. Ne znam zapravo gdje da pocnem. Pocet cu ad kraja. Uhapsili me u jed. noj kuCi na PantovCaku2 navodno slijedili me - ali ja u to sumnjam. ali poSto za
sada ne znam, ne mogu da govorim. Na-Sli
me na djelu i zbo:g toga je maja stvar vrlo
teSka i kornplicirana. Ne mo:Zete si to- zamisliti, ~&ta S'B' sve deSaval·o samn·om. Ubi'li -su
du.Su u meni, i da mo-gu sve bi pis'aJa t<> bi j-ednom dobra doslo. Ali na zalost sununjam da: Cu to kada moCi naCiniti,- ali mo•gu,
hnCu z.a rSigurno.
!56
Dne '7. XI. odrzat ce se u nasem punktu sastanak Inieijativnog odbora AF~ 2 , pa
vas molimo da nam do 4. XI. posa!j,ete iscrpan izvj.estaj o stanju u vasem MK AFZ3 , sa
brojem Clanica po grupama i rej-onima; kako je podUeljen rad i teren, te kolilko s kojim
terenom _gravitirate. Da li se u.spje-lo prodrijeti me-du tv-orniCke radnice, i koliko s·e tu
uspjelo. Sodjalni sastav Clanica po·_ .grupama, kao i nacionalni sastav. Kakovo je• stanje
organizadje, (da li je jaka, osj.eCa li s-e njen rad i dj.elovanje); o.sjeCa li s·e odbor kao
rukov{)d.stvo; kako su se P'Ojedi-ne Clanice snaSle i pokazal·e· u radu; kakove su- moguCnos.ti
borbe Ze-na'! Ima li Zena, koje Ce se moCi aktiv1zirati za rad u AFZ? Ima li Zena u NOO?
Postoji li v,eza sa Skojem i S. M. G.? Broj clanica u odborima? Kolil<oo se saku-pi N. P. i
sav rad aka N. P.
Na tom Ce •Se' sastauku rijeSiti i priprem3.nj.e naSeg Zenskog lista, kojeg C-erilo nazvati >>Primorka:<<. Zbog toga bi bilo vrlo potrebno da nam sa izvjestaj.em posaljete i doC
pise vaSih Clanica, koje ste do sada vje·rojatno veC salkupi.Ji.
O.sim toga potrebno nam je znati, koje· ste Clanke i prikaoze do sada umna.Zali i u
kolikom broju, pa St-o imate pripremljeno za unina.Zanje. Kako stoji vaSa tehnika?
Or,ganizirajte agitaciju i propagandu u duhu ·godi~njice Oktobarske revolucije i sabirne akcij.e za partizane. Potanje upute o samoj proslavi objetnice dobit 6ete preko MK
1\;(}m. part.
Drugarski pozdrav!
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Ilija4
1
Dokument se nalazi u a·rhivu OK SKH.
Inici"iativni od'bor AFZ za Hrvatsko Primorje
fonniran je u prosincu 1942. SaCinjavale su ga RuZica TourkoviC, Dina ZlatiC, Mira ·Se_gota, Milka MileniC, Nada Brn.Ci-C, Nada AntoniC i Nada T.onkoviC.
3 VeC pri.ie rata Zene SuSaka uCestvuju u Na.pi'ednom .pokretu.- IstiCu se svojim radom: Vlatka
2
Babi'C, Mira Se,gota, Vika CindriC, D<\u.ica, MajstoroviC Bela, Ljubica SepiC, 'Zora MatijeVi.C, Nevenka
MaliC, Danica Svalba, JoZa Ru.ZiC, Ljubica PoliC
NaSa, _MiTa Ban Radruna i mnoge. drui{e.
1941. g. Partija· o-rganizin na Su~aJm vi~e grupa
Zen-a, koje na razne miCine pomaZu NOP: pletu -i
157
�Siv<:i:U za ?arti~ane, .prenose materijal, Stampu i
oruz.Je, _odrzavaJu kmmske veze i t. d. Obu·hvaCa se
radom sv~ viSi krug Zena i rad daj·e sve ve6e re~
zultate.
~reko partijskih i vanp.aitijskih organizacija, a
o-S~ltO f.reko. ovdbora Na-rodne pomoti bio je obu-
. hvacen ·c1tav .Susak u NOP. Radom se istiCu naroCito
kuCe Blanke SiloviC, Vlatke BabiC, Nevenke MaliC
Zore Matij-eviC, Ljubice SepiC, Vike Gindri·C, Mir~
CindriC, Dr.a;gice Matrljan, Fanike FraneliC, Branke
Tomac, sestara Segota, Jo.Ze RuZiC, Slave i Jelke
MoZina, TonCke Vi.gnjeviC, lvanke ButkoviC i dr.
Aktivno rade: Slava Viera KriSkoviC,. Ljuhica PoliC NaSa, Paulina :SveSko, 70-_god. Josipa Bogatec
teta Pepa, Danica Horvatin, Marija RaheliC teta
Mirna, omladinke Nada LukeZ, Melanka Matrljan,
Ljubomira Rodica~ Neda, Tatjana LuciC i mnoge
·
·
druge.
. Prvi Gradski odbor AF.Z za SuS<!!k
hsto.padu 1941. g. SaCinjavale -su ga
Vlatka BabiC, Danica MajstoroviC
Vignj·evi·C i Jelka MoZina. Ubrz·o su
i odrbori za . Trsat, PodveZicu, SuSa.k
Vrata, Krime ju i t. d.
fonniran j-e u
Mira Se.gota,
Bela, TonCka
hili fonni!l'ani
grad, Banska
PoCetkom 1942. g. odrZavaju se ·dva seminaTa za
Zene rukovodioce AFZ. Prvi od tih kurseva o·drZ.ava
Mira Sego·ta, a dru.gi Veda Zag-orac.
Vlatka BabiC
Ljeti 1942. g. fo·rmiran ie dr~gi odbo.r AF.Z na
SuSaku, a saCinjavali su .ga: Mira S·egota, Dinka ValiC, Danica Sv.alha i Mi-ra Hercigonja.
4
Vlatka BabiC.
Dokument 112
C.e zavrSiti rat i mnogo govo-re o dru:goj
fronti, pa veC i napadaju Englesku, da bi
htjela izigrati 'Sovjetsku Uniju. Ali sa nastoji da se sprovede linija partije u Zivot,
j ~r uglavnom Zene u. KastavStini .su raspo}oZene simpatizerski prema na.Soj Komunistickoj Partiji i Sovjetskom Savezu.
4. NaroCita potreba se osjeCa jednog Z-enskog Usta, · koji bi imao mnogo politickog
uspjeha. K&d se je medu zanama dalo citati
samo jedan komad »Zsna u borbi«, imalo je
to vidnog uspjeha, jer ,gu bile Ze·ne oduSevlj-ene, kad su vidjele Zenski list.
5. Akcije se nisu izvr,Savai.e, samo ·poj-edine drugaric-e su pomagale u pisanju pa-'
raJa i rusenje telefonskih stupova. Tu se bas
opaZa kako Siroki ·slojevi Zena ne shvaCaju
naSu revolucionarnu borbu, jer osuduju terenske akcije. Odu;Se;yljene su naSom bo-r~
born i uvjerene U pobjedu,, Ali Sarno kad 8·8
ta borba ne- o-digrava u nji:hov-oj blizini, tu
je naravno pomanjkanje politiCk·o. InaCe z.e~
ne na naS-em terenu mno·go- sudjeluju u narodnooslohodilaCkom pokretu, pripremaju i
sakupljaju robu i hranu, nabavljaju razne
stvari za parti-zane, naroCito Zen-ska omladina, koja je i donekle bo·rbena. Jo·S se nije
IZVJE!JTAJ KOTARSKOG ODBORA AFz ZA KASTAV OD 3. STUDENOG ·1942.,
Milica ]adraniC
uspjelo organizaciono povezati <SV·e Zene,
ostalo j e jos nekoliko izvan rada po}edinih
odbora, a~i Ce s.e i to poduzeti, jer po-stoje
uvjeti.
OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA HRV. PRIMORJE 0 RADU AFz"
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Uz drugarski rpozdrav
Milka2
K<YTARSKI ODBOR AFZ
ZA KASTAV
1
Dru·garskom
Dokument se nal.azi u arhivu CK S'KH.
U kolovozu 1942. fOrmiran _je Kotarski odlbor _
AFZ za K~stav. U odbor su u.Sle drugaTice: Milka
MileniC iz Zameta, Sava MatetiC Rezika, Slavica
Kukani.C iz Jardasi, Neda rGiibac i.z SrdoCi, Sofija
Frlan iz Dol.ciCi, Milka Cetina iz Javdasi, Sava
Jugo iz MladeniCi, Nada SlaviC iz Rube.Si, Marija
PilepiC iz MariniCi. IOsim g:rupa Zena po- ,zaseocima,
formirano j-e 6 ·rajonskih odbora sa 32 odbornice.
Sa.stanci kotanskog i rajonskih odbora odrZavaju se
Poli.tiCkom izdizanju
redovito svakih osam dana.
Zena posveCivala se velika painja. OdrZavali su se
kraCi kui:--Sevi (3-4 dana) za odbornice, na kojima
se proradivao- razni materijal, kako hi. se odhornice
osposo'bljavale za .politiCki rad -sa Zenama.
Od .prvih dana NOP isti·Cu -se svojim po-:htvovnim ·radom: 'Fanica MiliC, Mili.ca JadraniC, starica
Mirna Sro·k, Mena LuCiC i£.enaSeva, Mari ia LuCiC
.Turetova, Mariia-BenaS KliCeva, Milka LuCiC-Valjankini,' Marij.a Jardas-TTdo-veriCeva, Fana i Slava LuCiC, Milka JeluSiC, Ivanka MiliC, Milka -SuSanj, Darinka Srok, Olga RubeSa, Estera LuCiC Danica Je~
lo-vica i mnoge druge.
'
3 Milka MileniC.
2
Okruznom Komitetu KPH za Hrvatsko Primorje
Izvjestaj o radu AFZ za Kastav
1. Kotarski odbor AFz broji 6 clanova.
Soc. sastav sve· radn"ice; polit. &astav 4 par. tijke i 2 skojevke."
2. Formirani su sada 6 odbora AF2 sa
ukupn-o 3 0 -Clanica. Prije bilo formirano· 12
odbora:, medutim uzelo se od ovih najbolje
pa s.e stv-orilo :s .odbora, koji ·aktivno rade,
nabavljaju i skupljaju za parti•zansku vojsku, a pomal>O se i politiCki uzdiZe; te su i
one kadre raditi medu .Sirokim slojevima
Zena politiCki, t. j. objaSnjavaju im narodno
1
158
oslobodilacku borbu, populariziraju SgSR i
Crvenu Armiju, govor·e o ulnzi Zene u narodnooslohodilackoj borbi.
3. Politicke mitinge se nije odrzaval<>, ali
se svejedno politiCki djelovalo, naroCito pre~
ko partijka, lmje rade po odborima AFZ. Moral i borbenost ovdje je slab, usled jos
ned<>voljnog politickog rada medu samim
odbor~ma,- koji su na slaboj politiCkoj vi·sini.
Siroki sloj.evi Zena odmSevljeni -su naSom
borbom i vjeruju u pobj-edu nase naradnooslobodilacke . partizanske vojske i Crvene
Armije. Mnogo prave pitanja o tome kada
Milka Mileni.C, -Slavica KukaniC ·i Draga iz KastavStine
159
�Dokument 114 (neprijateljski)
Ookument 113
PISMO ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz ZA SUsAK OD 3. STUDENOG 1942.
FAKSIMILE DOPISA POKRETNOG PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU OD 10. XI.
INICIJATIVNOM ODBORU AFz ZA HRV. PRIMORJE 0 RADU AFz
1942. USTAsKOJ NADZORNOJ SLUzBI 0 STRIJELJANJU MARIJE GAZic
I ALEKSANDRE LJUBJc
3. XL 1942.
M. 0. za AFi!i
Drugarskom inicijativnom odboru A F
z
Odgovaramo na vas dopi~ ad 31. X. 1942. sa slijedecim izvjestajem:
1. Mjesni •odhor AFi!i-a za Susak sastoji se ad 4 clanice, i to 3 intelektualke i jedne
radnice (sada neup<>slene). Teren sm<> razdijelili na rejone: Banska vrata, Trsat, Krimeja, grad-centar, V•eZica, MartinSCica, Draga! Kostrena, Krasica, Orehovica, Tvornica
papira i Ukod. Imamo -odbor.e u slijedeCim rejollima: Trsat 4 ·odbora, Krimeja 1 odbor,
Orehovica 1, VeZica 4, MartillSCica 1, i gr3.d 15 odbora. Zna·Ci ukupno 2'0 organiziranih
odbora sa_ prOsjeCno 3 Clanice u svakom, (u nekima i viSe). Na rejone u kojima nemamo
joS nijedan odbor upravo sada prodiremo i veC. smo imali ueke pripremne sa;stan~e.
Prema stanju odbora vidi s-e socijalni sastav Clanica, veCinom domaCic-e i gr3Jdanke, onda
namjeStenice, intel·ektualke, a najmanje su za.stupane tvorniCke radnice. U tvorn-ice joS
:nismo prodrli sa odborima. Nacinnalni sastav j.e: v·eCim dije·lom Primorke·-Hrvatic-e, onda
Jevrejke i Srpk\nje. Po odborima se radi politicki u prvom redu, zajednicki se proradujematerijal, a osim• toga sve Zene aktivno ui(iestvuju u svim poduz-etim akcijama. Orga·niza~
cija joS nije dosta v.elika, ali je vrlo solidna, Sto je osnov za daljnje Sireuje. U mje.stu
se osjeCa postanak i rad organizacije, Sto se oCituj-e po uplivu, koji im.amo na javno
mnijenj-e. Za sada vd·bor mjesni zadovo·ljava, i njegovo se v·odstvo o-sj.e-Ca, ali Ce s rastom
organi~z_acije morati biti pro·Siren i poveCan, Sto drrZim>Q u vidu. Imamo aktiVnih 13 Zena,
koje raCunam-o prema: pl'ledvodnicama- grupa: i.z ostalih Zena nastojimo izgraditi dalje
aktivistkinje.
Akcije koj,e je naS AFZ proveo bile su: najSira _p,omoC u· novcu i materijalu, plete~
nj.e, Sivanje, krpanje, pranje·, kuP'ovanle svih potrebStina za naS,e parti'zane, predenje,
predavanje i sku"Plianje pnnti1 za robu, (konkmtno: sapleteno je uko 25 pari earapa i
rukavica, saSiveno i impre·gllirano 1'7 ruksaka, s-aSivenO 18 ka:puljaCa i t. d.). Zene su se
odazvale na sv,e ove akcije tako da se ne;prestano radi. ·Osim to.ga stalni nam je posao
vrSenje propagande.
Obraduje se sav narodnooslobodilaCki mate·rijal, koji imamo, a imale smo i poseban
Zenski, koji se izradivao prema materijalu partijskom i drugim direk.tivama. Osim toga
za propa·gandu SSSR-a sastavljale .smo za naSe Clanice posebne p·rikaze o Zivotu Zene u
Sovjetskoj Rusiji pr,ema knjizi F. Rallo. Taj je materijal umnozen u 10 primj,eraka, !Lok
je ostali umnoZavan u 48 primjeraka.
Najnoviji narm j-e uspjeh, Sto smo· uspjele kupiti za svoj novae tehniku, odn. aparat
za umnoZavanje, kojega Cerna -ave nedj,elje prvi puta primij.eniti za rad, p-a Ce:mo moC.i
umnoZavati materijal u ko1iCini do 100 lmmada. Sada smo se u pitanju umnoZavanja rna~
terijala osamostalile, a taka nastojimo u svim pitanjima.
Planova .za rad imam·o mnogo, aU Cerna o njima javljati tek kada budu konkreti~
zirani.
Unutar naSe or:ganizacije vlada potpuno drugarstvo, k-oje se osniva na radu i
uC.estvovanju u narodnooslobodi1aCkoj ba-rbi.
Radujemo se pokretanju Iista »Primorka«2 i nastojaCemo da mnogo u nj-emu sara~
dujemo, ali sada joS nismo spre-mile dopis•e. Javljajte nam sve -o li-stu, jer ga smatramo
i naSim i -Zelimo uCe~tvuvati veC u osnivanju.
Narocito bi_ nam biU potrehni Iijepi izvjestaji o radu AFi!i-a u cijeloj •emlji, jer je
to najbolji agitaciani materijal. Pomognite :nas materijalom a tome.
Ovaj izvjestaj predati i drugu Mladenu. 3
Drugarski pozdrav za MO AFi!i.
Smrt falizmu 1
Kuponi za tekstil, 'huduCi da je taj u to vrije~
me bio na karle.
2 Prvi broj lista · »Primorka« izaSao je 1. XII.
1942. g:
Sloboda narodu!
3 Romano .GlaZar, tada Clan OK KPH za Hrv.
Primorje.
Dokument 115
PISMA ALEKSANDRE LJUBic IZ ZATVORA PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU
STUDENOGA 1942.1
... Draga gda K._ Molim Vas javite mi u kojem mjestu se nalazi moj drug. Sretna
sam da je sve u :r:edu. Velika i jedina mf je Ze1ja da njemu bude dobra
sigurno za
zdravlje jer danas »razne bolesti« haraju na sve strane· sveta.
Molim Vas aka- dade moj br11t recite mu neka kaZe raditeljima da se ne Zaloste
zbog mene, da Ce sve dobra proCi. Nije potrebna da se veC sada Zaloste, jer to Ce i taka
prebrzo doCi.
lzgJ.eda da Cu ovaj tjed·an imati rasp·ravu. PredosjeCam da· s-e -pribliZuju dani .koji
Ce reSiti moju su·d·binu, ali ja se niSta ne bojim, jer nisam niSta kriva i ako Cu morati
umrijeti iCi Cu ponosno sa smjeSkom u smrt ...
Aleksandra
11
160
~ene Hrvatske u NOB
161
�braga gda
:K.!
karakter zbog toga, sto do sada partljska kontroia niie hila .dovo!jno jaka.. Isto se tako
opaza, da je dolazilo· d<> raznih nesuglasica izmedu odhora AFZ, SKOJ-a 1 NOO·a, do
Cega je opet do.Slo, .Sto se. pojedine partij.ske organizacije :r:isu_. javljale kao stvarn1 rukovodioci taka da je zhog nejedinstvenog rukovodstva dolrualo do sukoha.
Vi.ctno dalje- izbija na povr.Sinu Cinjenica, da uspj.esi u radu AF~-a nisu ni izdal-eka
dovoljno iskoriSteni, t. j. naSi su se Komiteti ·odno-sili potpuno •S·ektaSki .~o pitanju ~rima
nja drugarica u partiju. Sarno jedan primj.er. U okrugu Karlovac po.stOJl 5 Kotarsklh o-ct,.
bora sa 51 odbornicom 17 opCinskih odhora sa 164 odhornice i 187 seoakih odbora sa 989
odhornica (od toga 6 iiegalnih odhora). Oaim toga odfzano je 9 kurseva (tri za <>krug, u
kotaru Veljun 1, u Vojnicu 1, Vrginmost 1 i Slunj 1), kroz koj~ je pros!~ do sada .. l20
drugarica. Ta:koder se odrZavaju Cetv;erodnevni kur-sevi sa seosk1m odhornwama, koJI ..s~
dali dohre rezultate. Ako dakle.pogledamo te uspjehe i vidimo da ima svega 36 parhJkl
i 26 kandidata, onda je jasno, da Se kod primanja drugarica u partiju -strahovito sektaSilo. Sli-Cno Je i sa drugim okru.zima.
•
u radu sa AFZ postavlja se pred nase part. organizacije kao glavni zadatak organizaciono uCvrstiti uspjehe p·os.tignute na tom po'lju, t. j. provj-e-riti kadrove, -Sto veCi broj
Zena primiti 1J. p·artiju, iz redova AF~ uzeti drugarice koje Ce- se sistematski odgajati u
marksisti.Cko:.Ie·njini·stiCkom duhu.
Na neosloboden.om teritoriju dosta -slabo stojim.o sa or·ganizacij·om AFZ. Ima pojedinih o-kruga, a da i ne govorimo ·O kotar:evima, gdj e nema ni j ednog odbora AFZ.
Javljam Varil da sam sudena na smrt ito
nevino i bez dokaza. RaSprava je hila pred
VidnjeviCem i nije dao uopCe da se branim.
Vjerujte mi nisam zaplakala kad mi je hila
osuda izreCena, neg.o kad sam opazila ·svog
brata kako .je oCajan i kako su mu suz.e za. .
sule oCi, te sam morala njega ja da tje.Sim.
Biln mi je grozno ali tjeSim se sama. HoCu i moram biti hrabra do poslj.ednjeg Casa,
danas kada milijuni nevinih polaze u· smrt
i ja cu hiti medu njima. Sudhina je taka
htjela i nije mi teSko jer nevino idem u smrt
ali p-onosno._ i hrabro i to recite mom jedinom
. B. Puno po·zdrava i posljednja misao to Ce
biti, on.
Molim Vas dodite na razgovor. Puna pozdrava
Aleksandra
Drugarski komunistiCki pozdrav
Smrt faSizmu Dragi m"Oji! M-olim Vas dodjt~ na razgovor . .Sada mogu razgovarati koliko. god hoCu,
i to ·mi: je poslj.ednja Zelja. Razgovor se moZe
Aleks.andra LjubiC
dohiti od 9-2.
To m.i je jedina Zlelja da se jo.S prije smrti vidim sa ljudima koji ·SU mi dragi a to
ste Vi.
Sloboda narodu!
Dokument se naLazi u arhivu CK -SKH.
1
Dokument 117
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH VARAzDIN OD 20. XI. 1942.
0 RADU AFz'
Mislim da veC zna.dete da sam sudena na smrt jer sam bila pred VidnjeviCem.
Nairne nisain sama, sudeno nas je 13; 5 drugarica i
drugova. Pun.o pozdrava i do
videnja.
-
8
Varazdin 20. XI. 1942.
Stanje u OKV
Aleksandra1
1
Pisma se nala:ze u arhivu CK SKH.
]_ Aleksand_ra Lju.MC Mala- Plava lbila j-e do
194~. ~- mdn_tca_ u tvorni·ci »Lipa 7 Mil«. Do svo.g
hapsen.Ja rad1 tlegalno u Zagrebu na sakupljanju
sanitetskog materijala. 'Osudena je na S'lllrt i strijeljana 9. XI. 1942. g. zajedno sa Marijom GaziC
zvano-m Teta, koja ie ta·koder radila na sakupljanju sanitetsko.g materij,ala i dru.ge r-obe za pa:rti.zane.
-Dokument 116
PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 14. STUDENOGA 1942. CENTRALNOM
KOMITETU KPJ 0 RADU AFz'
Kotar Lu d h reg:
Tu je rad po.Sao na-z.ad posHje ().nih a.p·S·e·nja
na proljece. Tu je formiran KK od 3 druga
i jedne drugarice. 2 Postoje i 2 jedinice jedna
u selu G. i druga u H. ina·Ce slabo rade, u
glavnom1 njihov rad s-e sastoji u· sakupljanju
pomoCi u naturi iii novcu. 3
U saJ:ThOj okolici V a r a z d i n:
U tvornici T. postoje 3 odhora NOO u
j ednom -odelj-enju ti -odbori su ovako sastavljeni. Od svako-g ·odhora po jedan najholji
dru'g i oni saCinjavaju jedan glavni odbor
i svaki od njih ima svoj vomnCni odbor. Citaju svu naSu Stampu vol-e da rade. Do sa.Q:a
sakupljaju oko 1.200 K. 4
Stan j e A F z.
U VaraZdinu ima jedna grupa i ta do
sada nije -dala od .sebe on-o St-o- bi mogla.
U 'Ko-privniOkom ima 1 grupa i ta radi
,priliCno dobro i sko·ro bolje nego. drugovi.
U Ludhreoi\kom ima jedna ali te su dosta
slabe i plaSljive usled toga Sto -su njihovi
d-rugovi na pro.JjeCe pohvatani i nalaz-e se
u logorima i ni-Sta se ne javljaju. 6
Centralnom Komitetu KPJ
1
•
· · · Anti~~sisti~k~ Franta zena. Znacajan korak napred u radu AFz, hiJ.e su prve Okru'
zne konfe~:nciJe, koJe su pro.Sla dva mje:s-eca odrZane u Lici, Kordunu i Baniji. Pr.eko tih
konferenCIJa zapazilo se da je po-litiCka svijest Zena u- p-osljednje vrUeme znatno porasla.
Pored o~sta_log to~.e su ~vel~ko prid?nij·:li i kursevi, 'k:oje su ·od,rZavaJ.e naSe dru'gariee, a
kroz. koJe _Je proslo st-otme. zena s·e1Jan:l(J. U Lici, K-ordunu, Baniji; Gor.skom kotaru i Primor~u ~sp10 se uz.diC~ veli,~ br?j Zena_ seljanki. VeCi broj aktivistkinja pridoni-o je oSam()s:~.IJenJU. Kotarski? 1 Opcmsk1h odhora AFZ. Postignuti su, dakle, na osloho•d·enoj teritoriJI d-obr1 rezultati na okupljanju Zena i P'Odizanju njihov-e svij'esti, kao i o.Samostaljerdu
organizilCija, ali-, u pojedinim kraje'Vima postoji- ·opa·snost da pokret dobije fem-inistiCki
162
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
2 ·Clan Ko-ta..:rskog komitda KPH 'hila .i·e Stefica MadariC. Ona je radila na. okupljanju i akti"
vizaciji Xena u NOP, na orgam.i.zaciji Narod·ne P?moCi u kotaru, a iz kotarskog poglavarstva, gdje JC
hila namj.eStena, nosila je p-ro.pusni-ce za slobodno
kretanje, koj-e su bile potrebne drugovima ilegalcima.
3 U ludbreSkom kotaru postoiale su dviie ,grupe
Zena, koje su radil.e za NOB od druge polovice 1941.
g. i to u L.t.dbregu i_ Poljancu. Gru,pu u Ludbregu ·saCinjavale su Cetiri Zene, i to: Stefica Madari.C, Anica PetkoviC, Adela P.e-rin i Marija DojCiC.
. U Poljancu bilo je aktivno -6 Zena, i to: Anka
OS.puh,· Milka iBaCani, Milka Grgec, Milka NovakStraSek, Anka StanCiu i F-ranca BohetiC. Zada.tak
ovih grupa bio j,e da o-kupljaju Siri kr_ug Zena_ na
liniji borbe ,protiv ·o'kU'pato-ra i ustaSa 1 da pnkupljaju hranu i cigarete za drugove u logorima. Sve
gore ·spomenute aktivist'k}nje zawS.il~ su u _1941.
kratki ikurs prve pO'IIloCt. Drugovt 1 drugance. u
Ludbr-egu o.premili su 6 r~Cnih apoteka, koje su blle
snabdjev;ene najpo.ti'ebnijim lijekovima i zavojima
za prvu pomoC. Po j-ednu od tih apoteka dobile su
grup-e Zena u Ludbre.gu i Polja·t'l.cu, a o~tale Cetiri
poslane su I. pa'l'tizanskoj gru.pi .na Kalmku. U poCetku 1942. g. pove-Cao se hroj' aktivistkinja, i Tad
163
�je postao ~iri. Zene 'l>a'l\lupija.Ju materi]ainu pamoC
za NOP i rasp<tCavaju ilegalnu Stampu. Grupa Zena
u Poljancu sakrivala je i hra·l_lila u velja-Ci 1942.
prvu grupu partizana, lk:oja je iSla na Kalnik. Medutim u prol}el:e 1942., zbog velikih ha,pSenja drugova i simpatizera iz Poljanca, Ludbrega i Citavog
kOtara, aktiv-nost Zena je oslabila. No· kad su <U
jesen poCele jaCe partizanske akcije u kotaru, i kad
je ubij-eno uekoliko- rustaSa i izdajica, rasprSio se
strah kod I judi, te je i rad Z·ena ponovo oZivio. 'Po~
Cele su se stva,rati gmpe i u dru,gim selima; u Martij.ancu 'bile su aktivne Roza Santavec, Stefa Makaril:, Draga Dl)ibrin i drugarica SokaC; u Dundu Jelka PotroSanec, 'Dora Mikulil: i Mara IJ<ruSelj; u
HrZenici - Dora .T agil:, Branka Ko.v,aC, .Eva CaTiaki,
Bara }uriCan· i Terezija Kermek; u GloboCecu Kata BrckoviC ·starija i mlada i Bo:Zena VuCkovil:;
u Se-svetama - Ljubica Jagil:; u Sv. Petru - Maga
JalSil:, Eva Martinko:vil:, Veronika S·korjanec i Fana
P.ebelj,ko; u KarJ.ovcu - Ka-ta SaCer, Antonija KiSit,
a u Vrba-no.v.cu ,zena i kCerka mlinara Dani6a. Ove
Zene u-glavno:m Su sakupljale sanitetski mat.erijal,
hranu i o.djevne predmetc, plele rukavice, Cara:pe i sl.
za partizane, ·sakrivale i hranile dru;gove i nj.egovale bolesne i ranjene partizane, koji -su se skla[}jali u pojedinim selima. Neke Zene bile su kuriri
'(Anka OJpuh i Kata BrckoviC starija) druge su_ uCestvovale ru raznim akcijama - pilil.e su telefonske
stupove i rezal,e ~ice (Anka 0Spuh iz Poljanca, Dragica Kanci jan iz Ludbre..ga i Branka KovaC iz Hr2enice), dok su na -ruSenju pruge Koprivnica- V.araZdin uCestvovale i Zene iz sela uz prugu ( Gl-oboCec,
Poljanec i druga).
Zene kalniCkih sda Druga i Mala- Rijeka, Ivanec
lvanCec, Belan-ovo selo, Segovina i drugih.' u kojima
su veCinom Zivjdi Srbi, poma;gale ,su NOP- od prvih
dana oikupacije. B-oja .Srfbljan iz !vall-Ceca 'hila j'e
jedna od -prvih Zena kalniCkih sela, koja .ie zaj.edno
·sa muZem, sinom i kl:erkom r.adila za NOP. ]oS
su -se svojom aktivno.Sl:u ,isticale MHka SeveroviCMijaCinoviC iz Belanov·a;g sela, a od poCetka 1942.
g. ·aktivno su ·sura:divaJ.e Draga JankoviC iz Male
Rijeke, Mileva BesediC iz Ivanca, Milka Srbljan iz
Se,govine, Dra·ga PetriC iz Bolfana i -druge.
4 U tvo·rnici Tivar (sada Varteks) u gradu. Vara-Zdinru u NOO radile su taikoder i Z.ene, medru kojima -su se isticale: Bara BenCek, Terezija MihinjaC, Micika Zitnjak, .Sanda Puklek, Katica Fakin
i -druge.
5
U ko,privniCkoln kotaru bilo je Zena, koje su
ra-dile pojedinaCno, a grupa Zena je po·stojala u selru Deleko;vcu, .gdje &e u r.adu namCifo isticala Ka·ta Pavlek i Cila Vi·rius. ·One -su bile ·k:uriri, hranile
i skrivale prve borce iz Kalni,Cke grupe i druge ilegalne radnike.
Dokument 118
OKRUzNICA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 25. XI. 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOV AC 0 PRIPREMAMA ZA ZEMALJSKU
KONFERENCIJU AFz JUGOSLAVIJE'
CENTRALNI KOMITET
KOMUNISTICKE P ARTIJE HRV ATSKE
25. XI. 1942.
Okn1zni komitet za Karlovac
U cilju koardiniranja rada AntifaSistiCkog Franta Z-ena ·na osl·obodenaj teritoriji, 2
te pove·zivanja i pajlliCa1nja rada u neo&labadenim dijelavima Jugaslavije, odrZaCe .se 26.
Sira konf.erencija AntifaSide-cembra o.
stiC.kog Franta Zena. Saziva-Cki odbor poziva
sv·e -organizacije AFZ-a, kako na oslobodenaj
taka i ·na neo·slohodenaj terita-riji, da na ovu
konferenciju po.Salju neizostavno svoj,e delegate svih Pokrajinskih, Oblasnih, Okruznih, Kotarskih, a po mo-guCnosti i svih opcinskih i mjesnih Odbora AFZ-a. Bilo bi po·
Zeljno da svi delegati budu birani od svojih. orga·nizacija putem. konferencija i s·astana.ka,- da kao predvadnici Zena svnga mjesta
i kraja do·du sa izvje,Stajima i predlozima \la
buduCi· rad. ·
Nasa · herojska
Narodnooslobodilacka
Vojska, Brigade i Odredi, u kojima se sve
CeSCe sreCu Zene-borci, treba takoder da poSalju svoj.e delegate drugav.e ili drugarice,
koji Ce danijeti kanferenciji Zena pozdrave
sa naSega fronta i sa konferencije •adnijeti
g:
plam,ene pozdrave
iskrenu paruku s·vima
borcima: da Ce Zene u pozadini uCiriiti sve
za front.
Konferencija AFZ--a odrZaCe se u Bas.
Petrovcu, sa dnevnim red·om:
1. Referat o p·alitiCkoj situaciji u vezi
sa AFZ-om.
kon·
2. Organizaciono pitanje AFZ-a
kretni zadaci.
3. hvjestaj delegata po Pokrajinama,
Oblastima i eventualno Okruzima.
4. Birani•e od:bora AFZ-a.
Delegati iz udaljenijih mjesta treba da
padu blagovremna, kako bi stigli na vrij.eme.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
(M. P.)
Aonka v. r. 3
1
2
Dolument se nal.azi u arhivu CK SKH.
Ovakvo je pismo poslano sviin komitetima radi
priprema za konferenciju.
3 Anka Berus, Clan rpolitbiroa CK KPH.
Zasj.ed.anj.e anti/aSistiCkog vij.eia n.aroduog oslobodenja fugoslrtvije 26-29. XI. 1'942. Medu Clanovima
pre-dsjedniStva nalazi
164
'.
~e
Kata Pejnovii.
U lijevom uglu lcgitimacija Kate Pejuovil: kao Clana AVNOJ-a
�Dokument 119
Dokument 121
STVARANJE ANTIFAsiSTicKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBODENJA
JUGOSI,A VIJE
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETAKPH POKUPLJE OD 30. STUDENOGA
1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU ORGANIZACIJE AFz1
Iz ))BoThe<<, organa Komunisti.Cke partije jugoslavije, br. 29, .od 6. pr-osinca 1942.
Bihac, 29. novembra
U starom bosanskom gradu Biha6u 26.
novembra uveCe otpoCelG je pr¥o, istorijsko
zasedanj.e AntifaSistiCkog veCa narodnog
oslobodenja Jugoslavije. Hiljade !judi i zena iz Krajine i Like, u narodnim noSnjam3.1,
pre:Sli su- peSice po ti'idese,t i Cetrde·set kilo·
metara da bi mogli pri&ustvovati ·ovom v·elikom, Cinu. Narod je pevao po ulicama, skupljao &e i&pred zgrade, u kojoj je VeCe zasedalo, klicao Vrhovnom Stabu, drugu Titu,
naS·oj smeloj voj-sci, koja j.e baS na ovom
mestu u najv~Coj bitci naSeg oslobodilaCkog
rata - juriSu na BihaC - vodila najveCe
borbe. U poslednjem dahu borbe, u.stase su
pokuSali da protivnapadom izbace naSe borce iz grada, iz ove zgrade. S razdaljine od
stotinu metara dva puta su krvolod iz
haubice pogodili ovu zgradu, ali naSi mitraljezi nisu prekinuli paljbu. Te ruSevine joB
jednom su pokazivale narodu, veCnicima da ovaj veliki i znaCajni dan -slavimo saino
zahvaljuju.Ci uspesima naSe vojske, da temeIji VeCa leZe na krvi i kostima naSih boraca.
Dokument 120
PISMO MARIJANE NOVOSEL OD 30. XI.1942. OKR. ODBORU AFz ZA KARLOV AC
0 RADU SA zENAMA U OKOLICI KLADUsE
Drage drugarice·,
KladuSa, 30. XL 1942.
Pred desetak dana poslala sam Yam svoj izvjestaj o radu u selima oko.Jine Kladu8e.1
Ujedn·o sam Vas zumolila primjed·be na taj izvjestaj i eventualne daljnje upute za rad.
D~- danas nisam primila od Vas nikakvog pisma, pa V~ se i opet javljam-.
U toku- prnSI·og tj.edna uspostavila sam vezu ·Sa Ki'ajiSkim AFZ-om i sa· dru·gai-icom
Vahid·am2 lmja radi u Cazinu, dogo:vo•rila neke konkretne .stvari u v,ezi sa daljnjim radom
AFZ-a u cazinskom kotaru. Tako sam dobila zadatak da na Zemaljsku Jron:ferenciju AFZ,
koja Ce se- odrZati. 6. XIL u Bosansk-om- Petrovcu, po m,aguCnO.sti dov,ede:m dvije mus1imanke jz KladuSe, da budu posmatraCi i da mi one ·onda p.omognu u radu s muslimanskim
Zen am a. J a sam odrZala nekoliko .sastanaka i taka sam za put u P.etrovac predobila Asniju
PajiC. Njenom sam muZu dala garancije, da Ce ona sa mnom putovati i sa mnom se vratiti, kaa i' to da Ce- na putu biti poStivarii njihovi ·ObiCaji (takoder jelo i" stanovanj.e u muslimanskim kuCama). Dan as treba da se odrZi sastanak graJtlanki, a jedna od· njih, He·rc·egovka Vasva, koja uziva veliki u·gled kod ostalih gradanki, kandidat je za put u Petrovac.
Do sada mi se· javilo 5 Zena, koje su spremne da odmah poCnu uCenjem Citanja i
pisanja. T·o su udate Zene, a one· su i sam-e UvjeTene da Ce one probiti led i da 6e poslije
njih dozvoliti i oomladinkama da uCe, j.er-- te Omladinke upravo gore ·od Zelje za kont3.ktom
s nama, ali im roditelji, JoB uvijek malo nepovjerljivi,: ne dozvoljavaju. Dakle u.sporedno
sa radom medu Zenam1a i omladinkama treba raditi i sa svim ukuCanima, t. j. majkama i
maCehama, a naroCito treba. dabiti povjerenje muSkaraca.
Koliko s·e zene lz okoline Kl<>du.se odnose sve prijate]j.skije prema partizanima
vidi se iz ove stvari: kad smo u:Sli u KladuSu, stigli •SU tamo ranjenici u barbama kod Cetinjgrada. Sa'lmpilo s·e jedva nekollko litara mlijeka. Ovih dana stiglo je u Kladusu preko
LOO ranjenlka, i trebale smo proci samo jednom stranom Kladuse, da sakupim<J preko 30
litara mlijeka :za 3·5 ranj.enika. Drugi dan, k~d su stigli novi ranjenici, sakupljeri.o je i
mnogo vi·Se mlijeka, tilko -da su ran.jeni drugovi pili mlij.eko mj.esto vade. Isto taka .am-a
sakupile ·bez velike muke staro bijelo rublje za zavoje ranjenika. DakJ.e: rezerviranosti je
nestalo a · simpatije prema partizanima svakim danom sve vi-Se rastu ...
Drugarskom
Okruznom AFZ-u
Kupljensko
Smrt {aSizmu -
Sloboda na:rodu!
S drugaTSkim pozdravom
1
U to vrijeme bio j-e teritorij KladuSe organiw.ciono povezan sa okrugom Kar loyac, i OK KPH
166
Karlovac slao- ie na tai teren svoie ,politiCke radnike.
2 Vahida Maglja:iC.
.
POKUPSKI OKRUZNI KOMITET
KomunistiCke Parti je Hrvatske
30. XI. 1942.
Centralnom Komitetu KPH
Za __ nve kr:ajeve2 smo veC obrazovali Kotarsko mkovodstvo Partije od 3 clana. Sekretar Dane Measki je bio clan MK Karlovac, druga_ dva Clana su drugarice' Nada 3
i Mica, 4 koja je bila clan KK Slunj. Ovih
dana Cerna· uzeti jo.S neSto dobrih drugova
iz brigade pa Cemo .ih raspodijeliti na posaa na s·ektoru ovoga kotara. 1z ·ovoga rukavodstva koje je- mlado o-dlazi sada drugarica
Nada koja ide sa s·yojim drugam na poziv
Glavnog .staba odavde. Mjesto nje imamo
namjeru uzeti drugaricu M-okosek5 za koju
mislimo -da · C.e moCi udovoljiti ovdaSnjim
prilikama ...
. . . Ni rad po AFZ-u o.sim oslobodenih
kraj·eva nije zamjeran. Po-stoji samo za sada u _Pisarovini par drugarica koje Peru
partizane- i niSta viSe. Za taj rad smo poslali j.ednu drugaricu u .Samobo-rski k'Otar.
Na oslobodenom terita:riJu pa·stoj·e uglavno~ ·
no'm odbori p·o svima selima o-pCine ·RadataviC sa ne-Mo ve-6om iii manjom aktivnoSCu.
U opCini So.Sice adbori u koliko se veC ni:su
And.ela Poljak
i formalno i'aspali, jer stvarni ·ad.bori nisu
gotovo ni hili, s-ada ne postaje, kao organi
n. o. borbe. Razing da ovi odbo-ri nijesu sastancima pod toCknm sam•akritika bavila
ogovaranj·em. Taka je tu stanje mnogo slamnogo aktivniji i da nam nij-esu do. ·sada
bije neg·o Sto je trebalo biti. Mi.Slj.enja smo
dali viSe partijskih .kanditata leZi u tome
6
Sta se gotov-o cij-ela part. jedinica na sv,ojim da Ce se ovo stanje uskaro popraviti ...
1
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
Misli se na teren Zumberka.
:~ Nada Gal jer-Holjevac.
4 Mica MilaHnCiC.
5 Ankica Mokosek.
6 U rujnu 1942. g. forrniran ie 'OkruZni kornitet KPH za Pokuplje, u koji .i·e uSia prvoborac Milk.a Kufrin. Jedan Han 'Korniteta zaduZuje "se za ra-d
2
medu Zenama, i od tada poCinje sistemat~ki -rad na
okupl_ianiu Zena oko NOP i na stvaranju oTgani_zaci_ie AF:Z. Kod OkruZnog korniteta je odrZan kurs
za aktivist:tl:inie AF:l, koji j.e trajao 14 dana. Mcdu
polaznicama kursa bile su drugarice Andela Ba'biC,
And:ela Polj.a.k i Ankica Mokosek. U rujnu 1942.
dolHe su 'll :lumberak s I. proleterskim bataljonom
sa Korduna Mica Mila.SinCiC, kao omladinski rukovodilac u bataljonu i Nada Galjer-Holjevac.
Ookument 122
ZAPISNIK SA SASTANKA OKRUzNOG ODBORA AFz ZA OKRUG KARLOVAC
OD 5. PROSINCA 1942., 0 RADU U NEOSLOBODENIM HRVATSKIM SELIMA
ZAPISNIK
Otsutne: Mara, Jela, 2 Darinka Milka.
sastanka drugarica, koje rade u hrvatskim
Dnevni red_: 1. Izvj eStaji
selima na neosl·obodenom teritoriju, adrZa2. Dogovor za daljnji rad.
nog 5. prosinca 1942. u Kupljenskom.
1. Drugariea Nada Cita svoj izvjeStaj od
Prisutrle·: Nada,l Danica LjepoviC, Lju~' studenoga o · radu na terenu kotara Vr. ba Ulemek i !Vlarijana Novosel.
167
�ginmost. Drugarica je hila bolesna i u toku
posljednjih 8 dana nije hila na terenu.
K o v a C e v a c - sastanak odrZan sa j·ed. nom drugaricom. Jilga je dobila list, ali ga
nije htjela primiti, nego j.e odgov·orila da
ana nema slobodno kretanje. Kod nje se stalno nalaze ustb.Se. Drugarica, sa koj om sam
hila na sastanku, odnijela je materi,jal koga uglavrnom proturi medu vojsku, dok je
rad .sa samim Zenama njoj vrlo teZ-ak, jer
S·e na nju mnogo pazi i mnogo j,e vezana uz
kuCu. BaS sada, kad sam bila na sastanku,
priCala mi je da usta·S·e priCaju da je 'Turska
navijestila rat SSSR-u, i da Nijemd mnogo napr,eduju. J a sam joj dala Radio vijesti
koje ce proturiti medu njih tako da ce se
silDm pri1ika rnorati uvjeriti da je njima
tijesno veC U ·Citavom ·SVijetu, i da su jednom
nogom veC u .grobu. Isto mi joe taka ta drugatica priCala da ustaSe ne daju u javnost
da su ustase i Talijani pljai\kaH u Kupcini
i SiSUeviCu. Iz KupCine je odv.edeno 46 osoba..Sada je oUSla u Karlovac i donijet Ce
podatke. N ajvise trazi Radio vijesti i vij es'ti
o akcijama partizana.
K a b I a r i ,fi i s I j e v i c. Sa drugaricama nisa;m, &e ja sastajala nego ,gam·o poslala
materij3J i ugovorila sastanak, je'r su zbog
ofenzive bile veze preldnute. Njim-a treha
mno.g-o materijala, a naroCito tra!Ze »Rije,C
Zene«.
stefank~ Crna Draga i Sr~
dick o. - Poslala sam materijal. VrJo rado
Citaju naB list i traZe· pj.esm1e·. Narod u tim
- S·elima ho6e da sjedi na dva ,stolca, uglavnom Ul v-e·Cini ne Steti, ali ni ne k,01·isti.
U tom selu bilo bipotrebno raditi s muSkarcima, jer se mnoge drugarice drZe njihovo-g
mHUjenja; tada bi rad bi·o lakSi i sa Zenama.
Tabor i S· t -e i Is e c i. - Drugarice bile
na ve·zi i o-dnijele materija'l. Te· drugarice
rade pod vr1o teSkim uslovima, j e-r j e to· s·eJ·o
uz Bu-Cicu i ima· mnogo ljudi u usta,Sama. TraZe mnogo materijala, naroCito Radio vijesti o akcijama partizana.
A u g u- S t an ov e c. - Po-s1a1a sam tamo
drUJgarice, koje su odnijele materijal. ,Saikurpit
6e i dobrovoljni prilog kojega su drugaric-e
obecale. Na proslavu 7. novembra bi bile
doSI·e, ali ih j.e vrijeme sprijeCilo. TraZe
mnogo materijala, a I}.aroCito pjesme. Dvije
drugarice su ·obeCale iCi na kurs; ja Cu se
s nji·ma naskoro sastati pa Cu ih pos1ati na
kurs iii javiti a'ko ne budu mo.gle iCi.
S e 1 k o v a c. __:__ Sas.tanak sa druga·ricom
odrZan. Drugaricama je .dat materijal koj.eg
vrlo rado Citaju i prenos-e ga u Glinu. Ljudi
iz toga Sela pozvani su u ustaSe ali se nis·u
odazva1i. Takoder su postavili straZe da ne
naidu ustaSe iz Gline. Vlas-ti su zahtijevale
da .dov,edu svinje u Glinu i da ih tamo ko-
168
1ju, ali -se ni tome nisu odazvali. Na 7. no~
vembra su palili krijesove i sakupili duhana
za partizane. TraZe mnogo materijala a na~
rciCito pjesme.
V. So 1 in a, Bot uri, T u r C en i c a i
P a· r i z. - Sastanci o.drZarn-i. InaCe kao i u
Selkovcu. U Turcenici takoder sa:kupljen
duhan.
U glavnom su o-drZani svi sastanci :sa
ovim ·d-rugaricama sa kojima imamo vezu.
Rad bi iSao lakSe·, kad bi se radLlo sa mru..
Skarcima, jer one mnogo paz.e na njihova
drZan}e.
Drugarica Ljuba i:zvjeStava o svom radu
u selim'a Topuskoga:
0 Z a n i C s e I o. - Imamo vezu s j-e·d-nom
drugaricom, koja bf htje1a da dade na naSe
sastanke. Nastojat Ce se uhvati-ti veza sa
joS jednom drugaric-om koja s nama simpatizira, a k-oje je sin poginuo kao domohran.
MuSkarci ne Ce da idu u ustaSe, a zbog toga
Sto ustaSe nemaju u njih povjer·enja, moraju odlaziti na no-Cenje u Topusko. UoCi
7. novembra naSi su zapalili krUes, od ustaSkog sijena uz pomoC drugarica iz to·ga sela.
M a j de k.- S nama saraduje jedan drug
i j.edna drugarica.
P on i k v a r i. - Poslan materij a! j ednoj
drugarici.
Bij·elj avin,e i VorkapiC.- Treba uspostaviti vezu.
Drugarica Danica LjepoviC izvjeStava o
radu u selima prema Kadovcu.
V u k m a n i c. N e po,gtoj,e nikakove ¥eze.
Seljaci su do-sta ustaSki raspolo~eni a osim
toga ima neprijateljske vojske, Zandara i
ustaSa, broj mi nije poznat. U vojsku s-e odaziVaju joS uvijek, a o-sim toga idu u vojsku
i pravo-s1avni iz Trebinja, j.er ako ne idu, ·o·ni
im zlostave familiju.
S k a k a v a c. - J ednoj drugarici pvedala
sam pismo za dvije drugarice iz Lip1ja; jedna je uC'ite1jica a .dvije su domaCice. Odgovor joS nije stigao. U samom Skakavcu ima
dosta ustaSa. MoguCno-sti za rad JOS se ne
vide dok se drugarica ne vrati i kaZe ka'ko
j.e tamo.
R e C i c a. - Sta1ne veze nem-amo. N aSe
drugarice su prenosile materija1, narod ga
je dobro prihvatio, ali v.ezu joS nismo d-o·bili. Iz tog sela ima dosta lju,di u domobraniina a ima ih me-du ustaSama. Naro.d je dosta pod utjecajem ustaske propagande. Sa
j ednim -sam Covj ekom razgovarala, i- on mi
je rekao da su mnogi odusevljeni hili kad
su partizani zapalili stanicu u Re-Cici. Pri·
Cao mi je kako mu j·e jedan ustaSa oteo
kosulju, a on mu je rekao da su bolji partizani od ustaSa. 'Taj isti Covjek je -u go-stionici pred usta-Sama priCao da su paftizani
razoruZali Novigrad kraj Kar1ovca i da su
imanje biskupa, koji je pobjegao, razdijelili
-s-e1jacima, pa se to- njima jako svidalo, a
ustaSa koji ga je- s1uSao·, htio ga je zatvoriti
i pitao ga_ komti je to rekao, a on mu je -odgovorio da je Cuo od ljudi iz onoga kraja
gdje govore na trZiStu.
Kamens k o. - Tamo m·i nem•amo· JOS
nikakvih veza. Imade d<1brih drugarica, ali
njima navraCaju naSi drugovi i preko· njih
kupuju mnogo materijala. Narod je oduse'
vlj-en za partizane, i partizani prolaze kroz
hrvatska sela i dollaze na njihove igran'ke·, a oni ih s-vesrdno dnCekuju. Regru'tiranih ima u domobranima dosta, a ustaSa
nema baS taka mnogo, i narod nij e ustaSki
. raspo1oZen, neprijateljske v·ojske nema.
'T u ran j. - Tamo ima pravoslavih ali
nijesu . aktivni. I rna dosta okupatorske vojske i ustaSa, a samo mjesto je prva pre.dstraZa Karlovca. Narod nema lo.Se miS1jenje
o partizanima. Dobrovoljnih priloga smo dohili ad njih vee nekoliko puta, ali to primaju drugovi.
K a .r 1 o--va c. - P·ostoji v·e.za sa tri tvorniCk,e radnice u tvornici vU:ne·. Im-a iiZgJ.eda
da 6e ._s,e ·obrazovati ol(lbor, jeT pos.to1i veliki
teror O·d ustaSa nad radnicima i nad cijelim
stano¥n1stvom gr>~da. Dolazak Slunjana u
Karlovac izazva.o je veliko .nezadovoljstvo
kod stanovniStva, koje i samo nema Sto je,
sti. Skole su morale biti raspu·stene radi Slunjana i daci su protestirali. Usta•Se iz Slunja:-. odmah su otiSI-e na IstoCno boji.Ste, a
Zene i djeca &u smjeSt·eni po obliZnjim -selima. Drugarice su poslal.e dobrovo1jni pri1og koji -se sastoji od sanitetskog materijala
i neikoliko pari rub1ja za drugarice.
Z a k I j U' c a k i z a d a c i. - 1. U s1ijedeCerru i~je,Staju treba navesti politiCku situaciju u selima s kojima imamo- vezu· i kuda dopire naB propagandrni materijaL Treba znati kako se seljaci 0-dnose prema parHzanima, kako prema ustaSama, koliko- ih' ima u u-staSam.a i gdje se nalaze, idu li u vojsku, kako
g1edaju na london-sku v1adu, znadu li za sa-vez ustaSa i Cetnika, ,Sto' oOekuju od MaCeka,
koje zabhrd'e kolaju selom.
2. T~eba razgovarati s drugaricama o tome kako one materijal proturaju i kako ljudi komentiraju taj materijal. 3. 'Treba govoriti o konspirac;.iji i naCinu ilega:1nog rada,
treba im reCi na' koji se sve naCin materijal
proturuje ilegalno. 4. Ispitati mogucnost
kursa. ·5. Up-o-znati s.a dnevnim- redom i za"'
kljuCcima drugarice koje nisu prisutne, tako da Ce i one -slijedeCi puta, t. j. 20. ·o. mj.
dati izvjeStaj o svim naved·enim toCkama.
Ma·rijana3
1
N'ada 0I'eSCanin.
2
J ela Pr-edoviC.
3
Marijana Novosel.
Dokurnent 123
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMI'l ETA KPH cAZMA OD 6. PROSINCA 1942.
0 RADU ORGANIZACIJE AFzt
OK KPH
Narodno,o,slobodilacka
Cazma
1. NOO. Ukupno ima 31 NOO, i to u kotaru: Si-sak 7, Cazma 10, Kutina 8, Dugoselo '6.
Organizado-no stanje u pogledu NOO-a
ne zadovoljava, jer je veC.i broj mj-esta neorganiziran. ·Sto se tiCe samog niv·oa u p·olitiCkom smi.slu kao i u pog1edu prakse veCina njih su nesamostalni. Kotarski NOO-i
ni-su jo.S u svim· kotarevima organizirani.
6. XII. 1942.
0 pca
p
O'
I i tick a
situ a c i j a.
U -b1iz.ini odreda2 narodnooslobodilaCki
pokret zahvatio je Siroke narodne mase, koje
se o·rganiziraju i svim sretstvima pomaZu
borbw. Ma:sovnost pokreta je slabija sve dalje od o<dreda, a pogOto-ve u krajevima gdj1e
nije nikako ili veC du1je vrem-ena bilo partizana. U tim kraj-e_vima -skoncentrirao je
neprijate1j svoj·e snage, pa je vlast joB uvij.ek Cvr.sta taka da se mase sporo kreCu, ali
ipak svakim danom rastu simpatije sve viSe
za NOB.
Fronta:
A. F. z.:
Ukupan broj 25 odbora: i to u kotaru:
Sisak 1'2, Cazma3 9, Kutina 4 2, Dugoslelo 2.
Stanj.e je uglavnom kao i kod NOO-a,
samo .Sto se kod Zena o-sje·Ca veCa p,ozrtvovnost.
Za 'OK ·Cazma
Ouk5
169
�Sec i Marica Smol,CiC. Prv.a sela u· kotaru Cazma,
u kojima S'U Zen"e poCel~ aktivno suradivati sa NOB,
jesu Mo·stari. Sarampovo ·Gornje, LipovCani, MarCa,
Andigo.le, Vrtlinska, P.obienik i Grabovni-ca. Najaktivnij-e Zene u ·kotaru 'bile su: Slava Sepak Sojka,
Danica Uzelac, Vikica :Herceg, MaTica Skrivanek,
S:wa Svilar, Betika •CobotiC, Kata Zani€, Liubica
Poznovija, Slava Jandovi<:, Kata TurkoviC, Milka
Sepak i Milka Svec.
Prvi odbori AFZ u tom kra ju osnovani su ;poCetkom 1•942 . .g. i to u selu·Cagincu (kotar 'Cazma),
u Saram.povu Go·rnjem, ·Cazmi, Bunjani, Deanovcu,
Derezi, Grohovnici, Siriricu, P.odlruZanima, Graberju,
KriZu i Dubravi. Do konca 194·2 ..g. od 7,0 sela kotara. samo 10 sda nije bilo o'buhvaCeno odborima
AFZ. Kra i·em listopada formirani su vet i ofPCins'ki
odbori AF'Z za opCine Cazma, Kri·Z, KloStar I vani·C.
U 1942. g. u NOO Cazma ima 4 drugarice.
U proljeC·e 1943. stvara se Inicijativni kotarski odbor AFZ.
U kotaru GareSnica Vet .poCetkom 1942. g. dje.·lovala je_ organizacija AF2 U selima Prokop,
Vu'kovje, Br.Sljanica, Novo-selo. MawVlllije _ uCeSC:e
Zena u ovom kotaru poCinje u drugoi -polovici 1942.
g. •naroCito nakon akcije n.a Gojilo {izvori nafte)· i
akcij·e na Veliko Vukovj'e (na --opCinu i Za:ndartneriju), koja je izvrSena '6. rujna 1942. 1g.
U jesen 1942..g. postoje i raode odbori AFZ
u selima Kani.Ska Iva, gdj.e &e istiCu Kata Lustig,
.Jana Bolt, Ma:ra RadoCaj, Jana 'Ludvig, i u selu RogoZa, .gdje djeluj·u Najka DanoviC. Milka CareviC (pr·edsjednica AFZ \1 selu sve do oslobod-enja)
i Milka BojCeta.
'
U radu za NOP i 'Ila okllfPl janju Zena, istiCu :se
takoder: ZoTka 'CareviC-Mihaljica. Najka DanoviC,
Sava DejanoviC, Katica KvrgiC, Kata Lustig-(;aCaAnkica Buden Vesela
loviC. Cvijeta Lo,pec-ZialiC; Telka Ma:rkoviC-DejanoviC, Marija &biC, Milka Uzela,c, Jela Vuk<Jbra1 Dokument se nalazi u a·rhivu CK S'KH.
dovit.
2 U studenom 1941. g. 'bilo je u tom Odredu
Odbo-ri AFZ p.ostoje i u Popov.cu, DiSni.ku, 'Stu50 boraca sa 30 karabina, '10 duplica, nek9liko rpipova.Ci, Velikom Prokopu, gdje se naro..Cito i.s.tiCe
Stolja i bomba. Medu ,p.rvim akcijama ovog Odreda
svojim radom Jovauka ·Masld.a.
bilo je temeljito runiStenj·e »Gutmanov.e« prug·e. Od
4 'U kotaru- 'Kutina toga okruga naroCito aktivne
Zena je u Odre&u Ankica Boden Vesela.
bile su Zene u Kutinici, Osekovu i Potoku.
<~ 1'942. g. radile su na tef'enu Moslavine kao
5
Vinko Jedut.
or,ganizatori politi.Ckog rada sa Zenama: Katica Ku-
Dokument 124
I. ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFz JUGOSLAVIJE ODRzANA 6., 7. I 8. XII.
1942. U BOSANSKOM PETROVCU
,Proglas Cerntraluog o.dboru AFt ]ugosla:vije prosinca 1942., povodom Zerm. konferencij,e AFt za Jugoslaviju
zENAMA JUGOSLAVIJE
Se•s·tr:e- naSe!
Jugoslavije. Svete hiljade poklanih, silovanih, u jame i more baCenih naSi•h s·estara.
Nisu mogli svi pokusaji Nij.emaca i Italijana i njihovih .s.lugu, NediCa i PaveUCa i CetniCkih bandi ministra izbjeglicke vlwde DraZe MihaHoviCa, ni·su mogli i ne Ce slomiti
otpornu snagu naSih narO.da. Plamti u na- _
soj zemlji svena.rodni ·oslobodilacki ustan&k,
predvoden Komunistickom partijom.
Vee godinu i po dana tudinska okupatorska no.ga gwzi naSom zm:plj.oin. Nijemci i Italijani, uz. pomoC domaCih izdajnika Cetnika
i ustaSa, pale sela i, grad·ove, ubijaju Zene,
dj ecu i starce, od'V•ode u logore i na prisilne
radove hiljade i hiljade, pljaCkaju i 'uniStavaju sva dobra naSeg naroda. Osamnaest
je mjes·eci, kako S·e u naSoj zemlji borci .za
Hiljade Z~na dale su v·eC svoje Zivote za
sl-obodu - partizani: bore -za oslobodenje i _
bratstvo naSih naroda. Oni sv-ete na,Se pn- s!obodu nasih naroda. Za cast, dostojanstvo
paljene domove·, naSe sinove, br~Cu, oCeve i prava naSih Zena, -za oCuvanje golog Zivota
naSe, brane Cast i nezavisnot sVih naroda. naSih naroda .i naSe djece, ginu m_Iade · dJe-
170
· vojke. Hilj ade npvih Zen a diZu se svakog
dana u horbu za slobodu, u borbu protiv
neprijatelja C·ovje·Canstva, najv,eCih neprijatelja Zena.
.Srpkinje,
Vi i: vaS narod do.sada ste .dali naJVIse u
barbi za sve.tu stvar os'lobadenja vaSeg i
svih naroda J ugoslavij e. Srpski narod· j.e
uzor svim narodima kako se treba boriti za
slobodu. Se&tre nase, istrajte u h<>rhi za ·slobodu vwSeg naroda, ohrabrUe kl>onule, poma.Zite borcima za slobodti, diiite se IZa slobodu vaSeg naroda, za sreCu dj.ece vaSe. Ne
dozvolite CetniCkim bandama da sramote
Casno ime srpskog naroda, ne dajte nikome
da me.du varna sij e mrZnju protiv drugog
naroda. Uni.Stit€ vaS·om mr.Znjom svakoga
tko razbija jedinstvo porobljenih naroda Jugoslavije u · borbi p:rotiv okupatora i tko za
raCun Italijana i Nijemaca vodi bOrbu protiv boraca za slobodu. M i s 1 i t e u v i j e k
da su to djeca kao i va.sa koju
cetnicki izrodi 'kolju po hrvatskim
mus:limanskim, S'elima!
Hrvatice,
Sa sv·ojom dosadaSnjom borbom hrvatski
narod je veC skinuo ljagu, ,koju su ustaSki
zloCinci poku'Sali d-a bace na njegov·o· ime.
Hrvati u Dalmaciji, sa njima hiljade Hrvatica, di,zu se kao j.edan Covjek u borbu protiv italijanskih okupatora i nj,e·govih ustaskih i cetnickih s1ugu. Ugledajte se na njih!
Ne dozv·olite da va·Se najmiUje Pav.eliC odvlai'i na Istocni front protiv Sovjetskog Saveza, nade svih porohljnih nar:oda. Ne budite roblje po njemaCkim fabrikama, u kojima
s·e izraduje oru.Zje za istreblje·nje porobljeni'h naroda, pa i ,samog hrvatskog, UstaSki
zlocinci su p·oklali stotine hiljada srpskih
majki i dj.ece, po Lici i Kordunu, Slavoniji,
Bosni·. Na vama je da iskuj.ete jedinstvo sa
srpskim Zenama, napaCenim srpskim narodom u borbi protiv okupatora i ustaskih i
CetniC.kih ~likovaca! Ne sluSajte -nne, kOji
govore da juS nije Cas da s·e hrvatski narod
di.Ze na ustanak protiv tudina. To izdajice
hrvatskog naroda krce put velikosrpsko.j
kliki u Londonu, koja· snuje k-o-nce da ponovo porobi hrvatski n3.rod. Radi se .o upstanku· i budw6n·osti hrvatskog naroda. StU·
pajte u narodno,oslob.odilacku
voj sku i
p-artizanske odrede·,
pOmaZite svim silama borce za'
slobodu'.
1\':luslimanke,
Sada Cetnici- i u-staSe ho.6e da za zloCine
i jednih i drugih plati muslimanski zivalj.
Citave muslimansk_e kraj.eve istrijebila j.e
cetnicka kama. Ne gledajte bespomocn-o na
stidbinu vas i vaSe djece! Narodnuo.slobodilaCka voj.ska Stiti sve one -koji nisu uCinili
zloCine nad narodom. Jedini spas muslimana leZi u njoj 'U .c in it e· s v e d a s-e
pojaCaju njeni red~vi, ne ial~
te niSta za po-moC toj vo,jsci
b r a ts tv a i o s 1 o b o· a e n j a ~ v i h n aruda!
Sestre Slovenke,
Istrajte u borb_i protiv okupatora l<o;i
1-asik!omadaS·e vaSu divnu domovinu. UCinite
sve, ne ·Zalite niSta za jaCanje oslobodilaCke
voj.ske, za uCvrSCenje nar-odnog jed'instva u
oslobodilackoj borbi.
Srpkinje,- Hrva1tiee, Sl-ovenke,
Crno·goTke, Muslimanke,
Makedonke·!
Jos ponosnijei dignite glav~! Sovjetske
Zene zbog junaStva naSih nar:oda i naSeg,
zovu nas _.svojim sestramit! U gledajmo s-e na
njih! Smjelij.e u borbu protiv -omr'a.Zenih
okupatora! Dajmo sv,e od sebe--za naSu ·OSl·obodi1aCku vojsku-, koja Ce· .aCiniti kraj uniStavanju naSih najmilijih, koja Ce os1oboditi Zene uZa·snih nasilja i bespravljil. Poma.Zite j,e svim sredstvima! N e dajte niSta
okupatoru-, ni• zrno .Zita, ni kudelju vune, ni
kap mlijeka, uCinite mu Zivot ne.snosnim.
UCv~SCujte narodnu vlast na O'Sl,obodenoj
teritoriji, pod lwjom ste prvi put stekle raynopravnost, i koja vam ornoguCuje da uCe~
stvuj.ete u r.je·Savanju i sudbine svo.ga naroda i svoje.
Vi, napaCene majke, sestre i kCeri ·Sirom
Jugoslavije, budite cvrsti bedem 0 l<oji ce
se razbiti svi pokuSaji cijepanja sloge· i bratstva medu narodima Jugoslavije!
Okupljajte se oko Antifasistickog fronta
Zena, svoje organizacije, jedine Zenske organizacije, koja se bori za slobo.du nasih naroda i rravnopravnost Zena.
Zivjelo jedinstvo svih zena /ugoslavije!"
Zivjela junacka Komunisticka pa:rtija Iugoslavije, predvodnik borbe. za narodno
oslobodenje i ro:vnopravnost zena!
Zivio Sovjetski savez i njegova herojska
Crvena Armija!
Zivjela nasa junacka narodnooslobodilacka vojska i pa:rtizanski odredi Jugoslavije!
Smrt fa:5izmu -: Sloboda narodu!
Decembra 1942. godine
Centralni odbor . .
fronta Zena
}ugoslavije
Antita~istiCkog
171
�GOVOR DRUGA TITA
lz »Zene danas<<, glasila Centr. odb. AFZ Jugoslavije
br. 31., sijeCanj 1943.
Drugariee,
predaj.em vam pozdrave u ime Vrhnvnog
Staba i u ime ·boraca, komandira, komanda~
nata i · politiCkih komesara naSe junaCke narodiwoslobodilacke vojske i partizanskih
odreda Jugnslavije (Zivjela vojska). Ja sam
vanredno s:veCan Sto· mogu danas ovdje, na
ovoj historijskoj skupstini AFz da prisustvujem, da vidim 'delegate naSih ju:naCkih
Zena Jugoslavije, koje su u ovo-j dugotrajnoj nadoovjecanskoj borbi dale toliko zrtava i primjera heroi1zma, da moZ.em.o time da
se p-onosimn i da se .sa ·osjeCanjem ponosa
smatramo saveznicima naSe velike rusk.e
braCe, sovjetskog naroda i he!1ojskih ·sovjetskih zena.· (Zivjel·e!)
Ova danaSnja skupStina ima v·eliki• historijski znaCaj. AntifaSistiCki pokret Zena postoji u Jugoslaviji vee odavno-, ali nikada
nije· mngao u sv•ojoj punoj organizacionoj
formi -doCi do- takvog -izraZaja kao Sto je danas doSao. To je zaslu-ga naSih slavnih boraca, ·onih koji su dali svoje Ziv·o·te, svoju
krv: i onih 'koji se bore u svim dij elovi·ma
naS-e napac·ene zemlj.e. Zene Jugoslavije dale
su 'Primjere .svog heroizma joS u ono vrijeme, kad se uo-pSte stvara:o antifaSistiCki
pokret zena, 1936. g,odine, tezeci da budu u
prvim redovima borbe za ugnjetene i izrabljiVane narc-de Jugo·slavije. Danas AFZ ima
viSestruki znaCaj. Zene se bore danas rame
uz rame sa svim narodima ~Tugoslavije,
protiv zvjerski1h okupat•orskih ·osvajaCa i
pDotiv_ njihovih domaCih izdajniCkih slugu.
One se bore za slobodu i nezavisnost svojih
naroda, one se bore protiv faSistiCkog ,gi'stema, sistema .si'ednj·evjekovnog ropstva kakav postoji u Nj·ema-C'koj. One se bore za
nez-aVi·snost· svojih naDoda, a to je sa;staNni
diO· jedne veliJre borbe za njihovu ravnopravnos-t, koju su naSim Zenama, u graniGama
JugoslaVije, osporavali ne dajuCi im ni pravo ·odluCivanja po pitanjima dru-Stv.enog Zivota. U ·ovoj borbi danas one se ho·re z~
ravnopravnost Z·ena. U ovoj nejednakoj, nadC·ovjeCansk·oj borbi on_e su dokazal.e da -su
imal·e pravo traZiti .svoju ravnopravnost, one
su to .dokazale ·svojim Zivotima, svojom krvlju na polju bitke sa njemackim, italijanskim i mad'Zarskim faSistima
ostalim
osvajaCima.
One ,gu stale u prve re·dove narddnooslobodilacke v<>jske i partizanskih odreda Jugoslavije. NaSa pD'zadi•na je viSe ne·go is.ta
drugo dokaz kQliko su one SVIJesne ovog
historijsko-g m-omenta, kad se odluCuje sud-
172
bina Citavog CovjeCanstva, kad s·e odluCuje
sudbina Zena. I baS zato, ova danaSnja
skupStina ima ogroman historijski ·znaCaj.
Na:Se Zene, kCeri, ffiajke, uCestvuju sa puSk·om u ruci u borbi. J a s e p-o nos i m
tim Sto stojim na Celu armiJe
u k o j o j i m· a o g r o m a n b r o j Z e n a.
(Aplauz). Ja mogu kazati da su
Zen e u o v o j b o r b i ·p o s v om h er ·o i z m u, .P o. s v o j o j i z d r Z 1 j i v o s t i
bile i jesu na prvo.m mj·estu
u p r v i m r e d o v i m a, i n a ,S i m n arodirna Jugoslavij.e c1ni Cast
Sto imaju takv·e kCeri.
Drugarice, jasno je da na Zene u ovoj
borbi pada ogroman dio tereta, kako u- pozadini, taka Cesto i na frontu. _VaSi sinovi,
oC-evi i braCa ·SU, ra;zume se, vojnici na bojiStu, a vi ste u. pozadini isto taka vaZan
fa!ktor. Sve ono Sto danas Cini naSa vojska
jeste 90% zasluga i naSih junaCkih Z·ena
Jugoslavije, Bo-r:ba, ~oju mi vodimo, iziskuj-e
ogromne Zrtve, a te- Z.rtve padaju svqm teZinom na na;Se Zene, na naS-e majke .i kCeri
koje gube ,syo,je najmilije u tot borbi. Nasa
dosadwsnja borba p"ogutala je mnogo kr'l~
snih drugarica, kra~nih boraca-kC·e-ri naSih
naroda. Mnoge su pale od krvnicke ruke
okupatora, mnoge su pale 'Od krvnicke ruke
ustaSa i Oetnika · DraZe Mih-ailoviCa, mnoge
su obe,SCaSCene, zl.ostavljane· i ubij·ene. 'Slava palim herojima naSeg naroda! (Slava im!)
Smrt izdajicama! (Smrt im!)
Ali ov-e Z-rtve, koje daje naB narod, .naS.e
Zene, nisu pokolebale• vjeru: lju-baV Zena za
ishod ove borbe, za pobjedu ov·e pravedne
borbe. NaprOtiv, ja podvlaCim ovdje1, da su
naSe Z.e'ne najviS-e dale za tu borbu; u pozadini -one -su najCvrSCe· i najprije mo-gu naCi _pravi put. To gov-ore primjeri ·onih Zena
i'z onih mj·esta, iz onih .sela i kraj.eva, koji
su bili pod uticajem ustaSa, pod utiCajem
DraZe MihailoviCa. I to je ono Sto mora da
nas napu-ni ponoso·m i vjerom1; da na=S·e Ze-ne
ilisu- uS-le u ovu borbu s.IuCajno·, ne.svije·sno,
spontano-, vee svijesno, svijesne historijskog
.zbivanja, svij.esne da borba, 'koja.· .se vodi za
osl·obod·enje naSeg naroda, jeste borba za
sre-Cniju buduCnost naSih nar:oda i SreCniju
buducnost nasih zeria (Aplauz).
Zene Jugo,slavije, koje su u Dvoj borbi
sa takvim ..samopregorom dale takve Zrtve,
koje tako U'p-orno stoje u prvim redovima
narodnOoslobodilaCke borbe, imaju pravo da
ov.dje, danas, je-damput zauvij.ek, utvrde je.dnu Cinjenicu: .da ova b o r·b a m-ora
don·eti ploda i za Zene naroda
Jug o slav i j -e, d. a n ilk ad a vi ,g e n iko- ne Ce mo-Ci istrgnuti te krvave plodo,ve i·z njihovih ruku!
(Aplauz). Za ovu stvar nasih ze"
1
MarJal fugoslavije Josip Broz Tito
�/
ha_ siajaCe na~a nar-odno-osio- I mnowo imamo da uradimo, da bi se iene
b·odilacka vojska i sve zeneko- u drugim oblastima okupile oko AFZ.
j.e s~e nalaze u prvim 1~edovima
Zene Jugoshivije imaju pravo i duZnost
velike borbe.
. im je da se bore, j.er one daju ono Sto im
je najdraZe - svoje sinove, svoje kCeri na
l\1oZda neko na ·Strani sanja da Ce u Jugoslaviji poCeti opet pn onom starom - pa altar ave pravedne borbe. J a sam uvj eren,
da zene predu u kuhinju i da ne odlucuju drugarice, da nam p1odove ·ave borbe, koj a
se danas vodi, neCe nikada niko moCi oteti.
ni o -Cemu. Ali, Zene su, drugovi' i dlrugarice,
pol,oZile is.pit zr.elosti - da su spos·obnz ne J a sam uvj eren da Cete i dalj.e u naS·oj horsamO d-a rade kmd · kuCanstva, nego i da se bi -stojiCki podnositi sva HSenja i da neCete
po'kleknuti hi pred kakvim teSkoCama, da
b-ore s puSkom u ruci, nego da mogu i da
Cete izdrZati zajedno s nama, zajedno s navladaju (tako je!) i da .dfie vl~st u rukama.
I ova ,skupStina j e d-okaz da naSe Zene oe;bilj- rodnooslobodilaiikom vojskom do konacne
no primaju sudbinu naroda i svoju sudbinu pobjede, ·koja, ja vam to mogu ovdj-e kazati,
u svoje ruke. AntifaMstiCki front Zena, koji nije daleko.
je uspio da ujedini Zene za velike ciljeve
Danas - i same to znate, - faSi;stiCki
borbe, za kona.Cnu potbjedu nad okupato-rom i osvaja-Ci, faSistiCki mraCnjaci dbZivljuju ponjegovim slugaffia, irna cilj · da dovede· do raz za porazom na bojiStu velike, prOstrane
konaCnog nsl·obodenja _Z·ene, da izvojuje po- sovjetske ~emJj,e · (Aplauz). Herojska Crvebjedu za njih-ovu gradansku ravnopravnost, na arm-ija lomi i krSi faSisti,Cke bandite i
druStvenu ravnopravnost.
sve je blizi i bli:Zi dan, kad ce konacno doci
M:i, drugovi i dr~g8.rice, imarn·o pr-ed so- do sloma ~ave, toboZe nepobjedive, faSistiCke born velike i teSk~e borbe. Cinj.enica, da je arrni1je. Ja mogu da ka~em da u toj dZinovogromna veCina Zena na naSoj strani, da- skoj borbi, koju sovjetski narodi vade, sovala nam je i daCe nam i u buduCe p·otstreka vjetske· Zene daju bezbroj primjera nezada j-oS jaCe i Cv:r:SCe zbijemo sv-oje redove, pamCe-nog he·roizma i i:zdrZljivosti. Zato joS
da izdrZimo sve teSkoCe. U teSkoj borbi, ka- j-edamput. moram da podvuCem, da se naSi
kvu joS imamo da vodimo, razume se, Anti- narodi mogu ponositi S·to i naSe Zene stoje
faSistiCki fl'lont Zena ima pred s'obom velike i·sto titko i·strajll·o, isto tako izdrZljivo u ovoj
i teske zadatke. Vi ste, drugarice, do sada teskoj i nejednakoj borbi. Treba da se pop-okazale SV(lju veliku ljubav i razumijeva- nosimo time Sto narodi Sovjets-ko-g Saveza
(zivjeli!), sto Sovj·etski Savez zna i cijeni
nje za borhu, za naSe drugove .j drugaiice
na b,oji,Stu. Vi ste davale Sto .ste mogle, ali, veliku ulogu Ze·n3: Jug.oslavije u danaSnjoj
narodnoosJ.obodilackoj borbi (Aplauz).
ipak joS. nisu i.s'k:oriSCene sve moguCnosti
N a koncu bih irnao kazati jos i to da AFZ
koje s-e dadu i·skoristiti, da naSi drugov'i i
drugaric.e, naSi borci, imaju s:v~e' 1Sto im tre- koji postoji vee odavno, a sada j·e dobio i
svoju organizacionu formu, jeste j-edna od
ba. Zato ste se vi ovdje i sastale, za:to Cete
organizacija koja je zai..sta ponikla odozdo,
vi postaviti svoj rad joS organi:ziranije· i .sa
blagodareCi Cesto puta nezapamCenoj uporviSe sistema i usmeriti ga na to da naSa
nosti samih Zena. J a mislim, drug·ariee, da
vojska dobije maksimum Sto s-e maZe dati.
l\!Ii u varna gledamo glavni ·osl-pnac u poza- AFZ danas pretstavlja takvu organizaciju,
dini. Vi Zene treba ne samo da se brinete takvu snagu sa kojom Cemo zaista smj elo
o svojim zadaCama prema frontu, nego i o moCi da idem•o u susr.et sviin teSko-Carn:a koj-e stoje pred nama. Zelim vam, drage· drupozadini, da budnim ·okom pratite da s.e ne
garice, mnog·o uspjeha u vaSem daljnje~m
ugni.jerzdi neprijatelj koji j.e ugroZen zajedniCkim interesima svih s1obodoljuhivih sna- radu i Zelim da vaS rad bude plodonosan,
ga Jugoslavlje. I taj zadatak pada na vas. · da bude na dobrobit nase narodnooslobodiNaSim borcima treba odijela, trBba Cara.pa 1aCke bo·rbe, na d-o-brobit naS·e konaCne po-=- zima je - treba rukavica, hrane i jo·S bjede i nase zajednicke bolj.e buducnosti.
mnogo i mnogo Ce-ga drugog. To najViSe zavisi ad vas, drugarice. Vi ste najmasovnija I. ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFz JUGOSLAVIJE ODRzANA 6., 7. i 8. PROSINCA '1942.
organizacida, najveca- S-naga u poe.:adini koja ma-Ze mnogn da ·da, koja mo:Ze mnog;o da
U BOSANSKOM PETROVCU
.,. l
pomogne.
Clanak iz )}:Z.ene danas((, glasila Centr. vdb. AFZ
Ima joB mnogo i mnogo Z-ena, koje .su pod
J.u.goslavije br. 31, sijef:anj 1943.
terorom okupatora, koJe Cekaju vaSu :rije-C,
koje cekaju da dodBte do njih i da ih pozoUlicama suncem obasjane rilale varoSice1
vete u zajednicku borbu. Mogu da kazem
na oslobodenoj teritoriji VI_'Vile SU veC 5. deda sam vanr-edno zadovolj an rezultatima Cembra grupe zena. Stiglo je 166 delegata
koje ste postigle na nasbj oslobodenoj teri- sa nekoliko stotina uCesnica iz svih kraje'Va
toriji. Vi ste postigle :ihnogo, ali jos mnogo okupiranih i -·oslobodenih, na prvu z-emaljsku
-~
174
~11
ka-nfere-ndju. Rat ]e sk,oro sasvim izj-ednaCio njihova odela, samo p·o p.eka povezaCa
iii pve-gaCa iii odlomak ra~zgovOra jasnije· kazuje iz koga je kraja koja grupa. Ali je SazivaCki odbor -radosno beleZio: Gorski Kotar, Kordun, Banija, Lika, Dalmatinska Zagoi'a, Hrvatsko Prilnorje, Bosanska Krajin3.,
Sibenik, Karlovac, Beog.rad, .Zagreb, Cetinj.e,
Drvar, KljuC, crnogorske, krajiSke, hrvatske,
prol-eterske brigade - i mnoge druge, a za
njima s·e niZu- tek osl·obodeni gradovi: BihaC,
Grahovo . . . Samo slovenaCke Zene nisu.
zbog velikih prepreka, mogle imati svoje
pretstavnice.
UveCe 6. decembra, poCela se sveCana
sednica. I slike na zidovima sale reCito su
govorile - to su. s·e sastale Zene koJe· na
frontu· s mitraljezima i puSkama juriSaju na
neprijatelja, vidaju rane· ranjenicima, u p·ozadini - juri·Saju na Zito, 'na kudeUu koj-e
valja oteti od neprijatelja. Uvelicana montaZa naSlovn.e· koric-e; za »Zenu danas·« - Z.e·na s puSkom - obeJ.~avala je- Citavu jednu
epohu u koju su· zakoraCHe Ze.ne.
Drug Tito- do·Sao je na sv·e-Canw tSednicu.
Drug Tito je u.S.a:o, a -radost je obujmila ,sa~
lu-, rado..st tiha i burna, nasmeSena lica, topli pogle.di i - phvmeni uzvici ...
... Ispred udnog pretsednistva u kratkom govoru Mitra MitroviC podvqkla je znaCaj Konferencije: to je, prvo, manife,stacija
politiCkog jedinstva Ze-na i njihove sprelllrn-osti za oslobodilaCku voj-sku, drug·o, izbor
G!avnog odbora AFZ za Jugoslaviju bice
ogroman korak ka uCv~S6enju or:ganizacije.
Drug Tito odrZa·o j~e veliki govor u ime
Vrhovnog staba Narodnooslobodilacke vojske· i partizanskih o-dr·eda Jugoslavije.
U ime Centralnog komiteta KPJ druga·
rica -Spasenija-Cana BaboviC is.takla je velike zasluge naSih Zena u oslobodilaCkoj
borbi; Dr. Simo MiloSeviC, u ime AntifaSistiCkog ve-Ca narodno-g oslobode:nja Jugo-slavije, i drug Mihailo svabic, u ime CK .SKOJ-a
ogromne uspehe i napore ·Z-ena u or.gani.ziranju po·zadine. i pomoCi vojsci, s-eljanka
, 1\llika PeCanac iz Drvara, sama, pozvala j·e
Zene da joS veC-om brig-om za vojsku opravdaju tolika priznanja,
Na radnoj sednici, 7. d.ec-embra, ·referat
»0 antifaSi.sti.Ckom pokretu Zena u okviru
narodnooslobo-dilaCke borbe« odrZala je Mitra MitroviC. Citavog dana, posle referata,
istupali su dele-gati u ime organi'zacija, _u
ime boraca i1z brigada, bolniCarki, inuslimanki, Hrvatica i Srp.kinja, prava Ziva slika o
Ziv.otu i radu Zena na okupiranoj i oslobodenoj _teritoriH dobila se iz ovih s~drZajnih
govora.
Posle iscrpnog _referata drugarice Cane
»0 organizacionim pitanjima i .zadacirna
AFlk 8. d'.,cembra, delegati su dali mnog'o
dobrih i pravilnih predloga za uCvrS,Cenje
organizacij.e i ·proSirenje i zaoStrenje borbe.
Na .zavr:Setku- Konferencije d1onesena je
rezolncija i izabran Glavni odbor AFZ za
Jugoslaviju, u koji su uSle: Kata PejnoviC,
prets·ednica AFZ za Liku; Dragica Karan,
pretsednica AFZ za Kordun; Kata Vujaklija iz Banije; Nada TrboviC i:z Gor:skog Kota'ra; Danica l\!Iedan iz B. Kraj{ne; radnice•:
Spasenija"Cana Babovic, iz Srbije; Maca
GrZetiC iz Zagreb a; Rahida .Sa'k:iC iz BihaCa;
J udita Alargic iz Vojvodine; N ada Markovic
iz Beograda; Zora BrkiC iz MrkonjiC-grada;
Vahida Magljaic i~ B<>nj,e Lwl<e; intelektl)alke: Mitra Mitro¥i6 iz Beograda; Olga KovaCiC i•z Zagr-eba; Van.da- Novosel iz Zagreha;
l\!Iarija Novak iz Dalmacije; Stana TomaSeviC iz Cetinja; Dina Vrbica iz Pod!gorice;
Mira MoraCa iz B. Krajine:_
U lzvr.Sni odbdr izabrane su na sastanku
plenuma 1Glavnog odbora: Spas·enija-Cana
BaboviC, Kata P·ejnoviC, Yanda Novosel, Mitra MitroviC. i Mira MaraCa -.:... za pretsednicu Kata PejnoviC, za sekretara Van-da Novosel. Na sastanku su ·odredene i urednice
lista »Zena danas« 2
Konf.erencija je hila u punom stpislu radna i pruiila je og!'loman materijal o -stradanjinia i borbi Zena, i mno-go korisnih
uputstava za rad.
1
2
'Bosanski Petrovac.
Mitra Mitrovi·C i Olga KreaCiC-KovaCiC Zoga.
IZ POLITicKOG REFERATA
MITRE MITROV!c
Prema usmenom referatu Stam,panom ·u ))Z-eni danasu,
glasilu Centr. odb. AFZ }ugoslavije, br. 31, I. 1948.
Dan-aSnji rat, koji briBe razlike izrnedu
fronta i pozadine, ter·eti rata i okupacije,
koji su se nava:Iili na Zene, mrZnja prema
faSi-zmu-, ljubav prema domovini, i borbeni
i ja-sni poziv Komuni-stiCke partije, nisu dozvolili Zenama da -o.stanu u- stavu pasivnog
posmatraCa. .sv,oju vis·oku naci-onalnu s·vest
i mrZ-nju protiv faSi-zma ukljuCile su u narodnooslobodilaCku borbu. Zene ni.su za ovu
bo-rbu mobilisane. -sa paro•larna za ravnoprawnost, one su trpel~e nov·e i veCe nevolje i
stradanja, nove ratne terete, i uCinile su i
no-vi istorijski korak napred. Nepismerne seIjanke, Zene Jugoslavije naSle .su s.e na strani najsmelijih, najnaprednijih i najpleme·
nitijih !judi sveta.
VezujUCi svoje snage ·za narodnoos.JobodilaCki- pOkret povezale su se pokretom1 ·nap-rednih sna:ga CoveCa:nstva u bnrbi pro-tiv faSistiCkih zavojevaCa. One su taka naSle pravi
175
�SMRT fASlZMU :_ SLOBODA NARODU
ponosim time sto stojim
ogrom~,m
broj zena.".
put oslobodenja od nacionalnog r·opstva i.
put borbe protiv najljuceg neprijatelja :iena,
faSizma.
Mi smn se povezale sa opStenarodnim
pokretom. Ali je narodnooslobodilacka borba naSih naroda pnstala opStenarodna, izme,du ostalog i zatn, Sto mi Zene uCestvuje-ino u njoj. Kad mi ne bismo bile u toj borbi,
to bi znaC.ilo da pola naroda stoji van nje.
Zene su, kako i·e to lepo rekao · jedan krajiSnik, protkale naro.dnu horbu kao 1srma vez.
VaZno .je podvuCi jednu Cinjenicu. Zene
su se aktiVi~zirale s-amo na strani narodnooslobodilacke borbe. N a strani okupator.skih
slugu, usta.Sa i Cetnika, nema bilo kakvog
uCeS.Ca veCeg broja Zena, sem nek{)liko stotina naloZnica - iako ani prave sve pokuSaje da privukur Zene. I zato, ukoHko ima
Zena - a nesumn)iv·o ih ima koje joA
stoje po strani mi moZemo biti sigurni da
Ce do njibove aktivizacije doCi i to sam·o
u pravcu uCeSCa u nar·odnooslobodi1aCkoj
borbi. J er faSizam nigde, u naSoj zemlji najmanje, nij e mogao privuCi Zene.
Velika je tekovina za nas Z·ene to Sto smo
stale pod rukovodstv·o Komunisticke partije.
A zasto je to v€lika dobit i velika sreca za
Zene Jugoslavije? Evo zaSto.
!.:
I,
'
i'
Nije moralo znaCiti da Cerna kroz ovu
borbu osvojiti i svoju ravnopravnost. Ali je
ravnopravnost Zene doSla. Pvosto i jednostavno. Ona je u vojsci i na oslobodenoj
teritoriji veC sasvim jasno 1 ClllJ€nicama
izraZena. Na os}obodenoj teritoriji one su
u narodnooslobodilaCkim o,dborirna, ~sada u
AntifaSistiCkom veCu narodnog osl,obodenja
Jugoslavije. I ove istorijske s.tvari, a· kojima s.mo godina'Qla sanjale i borile se, eta,
dogadaju· s,e·; postaju stvarno.s,t. To se ostvarHo zato. Sto• borbom rukovodi KomunistiCka
partija, koja je, uostalom, i pre· rata jedina
vodila borbu i za prava Zen e. J edanput mi
je j,edna Zena u SandZaku r-ekla: »Zivot i
borba Zena teSki su danas, ali za nas su
uslovi danas povoljniji nego ikad, jer oni
Sto stoje na Celu~ borbe, oni su za naSa prava«. Doi,sta, neprijatelji ravnopravnosti Zena u ovom ratu su se potpuno izjednaCili sa
ne-prijatelje.m naroda, i boreCi se protiv okupatora, ustaSa i Cetnika mi se horimn i protiv jedinih neprijatelja ravnopravnosti Zena u naSem narodu.
Ravnopravnost je tu, brZ.e neg·o Sto se
dalo ocekivati. Dosia je, stekla S·e, kako je"
dino moZe da dode i da se stekne, kro,z za»Borba«, od 13. prosinca 1942. 'bila j'e posveCena
I. zemaljskoj konferenei ji AntifaSistiCkog- fronta Zena
Jugoslavi je.
12
.2"?ne Hrvatske u NOB
jedniCku borbu s narodom, za zajedniCku
slobodu. Ali ona j·e ta~o brzo dosla zato sto
ravnopravnost Zena stoji Cvrsto kao granit
zapisana u prograrnu KornunistiC.ke partije.
Otuda izvlaCimo zakljuCak da je za nas Zene
Jug·oslavije, zato Sto potp·oma.Zemo borbu
rodoljubivih snaga, na Cijem Celu se nalazi
KPJ, buduCnost sv.etla i jasna. Za nju, za tu
sv·etlu .buduCn·ost, moZe biti .jo.S ve1ikih bo·rbi,
maZda i dosta prolivene krvi, aU je· ami nama i naS·oj ded svetla i sigurna. I taka pored mnogi.h, jos jedna velika ,pobeda nad
fa,Sizmom zadobija se u naSoj zerillji, a to
je ravnopravnost ~ena, Ciji je ljuti neprijatelj fasizam.
IZ ORGANIZACIONOG REFERATA
CANE BABOVIc
... Kada je KomunistiCka partija pozvala
na ustanak protiv okupatora, u veHkoj mjeri sUJ s_e t!)m pozivu odazvale i Zene.
U samom po(retku form.iranja partizanskih
odreda mnoge· Zene polazne su u borbu sa
puSkom u ruci i kao bolniC.arke. One· ,su pristupale, jer su vjerovale u pravednost narodnooslobodilailke borbe i njenu pobjedu.
Zene koje su ostajale ko·d svojih kuCa pomagale su svestrano narodnooslobodilaCku barbu. Skupljale su toplu odj.ecu ,za partizane,
plele su Carape i dZemper.e, ,skupljale sanitetski materijal, sluZile kao kuriri i· vrSile
obavjeStajnu sluZbu. Sve su to Zene radile
pod vrlo teSkim okolnostima. ImajuCi u vidu,
gradove: Beograd i t. d., kada je okupator
uz pomoC svojih krvavih slugu blokirao
kvart po kvart i na taj naCin istrebljivao
naS narod, a medu njima i veliki broj Zena,
Zene su pokazale veliku poZrtvovno.st i samoprijegor, jer su radile pod uS.lovima., gdj.e
ih je- svakog mome·nta vrebala smrt. One su
i pod tako teSkirn uslovima pomagale narod~
nooslobodilaCku borbu. Kako· vidimo naSa
organizacija AntifaSistiCkog Franta Zena je
izvojevana upornom borbom Z·ena Jugos,lavi~
je i teme1ji se na prolivenoj krvi, koju su
Zene do. sada dale u narodnooslobodiTaCkoj
borbi. Ona je dobila svoj pun oblik, i mi
danas ovdje na stotine sjedimo na naSoj prvoj, historijskoj konferenc'iji AFZ, govorimo
o rezultatima naSeg d-osadaSnjeg rada i postavljamo zadatke· pred nwSu organizaciju.
~arod
Kakvu ulogu t:r:eba da ima naSa or:ganizacija AFZ u narodnooslobodilackoj borbi. NaSa organizacija mora biti masovna, ona
mora okupiti- sVe Ze-ne antifaSistkinje oko
sebe. Antifasisticki front ~ena treba da
ostv'ari punu i svestranu p·omoC frontu. Zene treba da daju pU.nu pnmoC u organizacilji
pozadine i da uCe,stvuju· aktivno u narodnoj
vlasti. Jedan, ad zadataka prve zemaljske
177
�konf-erendje jeste da p'ostavimo Cvrste temelje naSe organiiZacije za Citavu zemlju.
Sto ·karakteriSe dana.Snj.e organizaciono
stanje AFZ Jugoslavije1 U nasoj zemlji je
ogroman bfloj Zena, koj.e daju sve od sebe
koje ispunjavaju sve zadatke i uikazuju pun~
pomoC naSem frontU:·, pa ipak snaga naSe
organizacije, broj ·nj.enih Clanova, nj.ena organizaci-ona Cvrstina ne odgovaraju joS raapolo.Zenju Z.ena protiv faSizma i njiho·voj
spremnOsti ·za borbu. U Dalmaciji ·ogroman
broj Ze11a uCestvuje ne-organizorvano, .,s.pontano, uCestvuju one, koje su doskora bile jo.S
pasivne, a njihova organizacija nije joS obu:.
hvatila ni one koje uCestvuju, a joS manje
sve one koje su antifaSisti'Cki raspoloZene.
Nije to:.s1uCaj ·samo s Dalmacidom, takav je
sluCaj' s Bosanskom Krajinom i sa drugim
pokrajinama. zene Bosanske _Krajine masovno su i samoprij.e'gor.no uCinile mnogo za
proSirivanj_e naSe narodnooslobodilaCke bor~
be, a -o~.ganizacija AFZ u Krajini nije doSla
do takovog izra.Zaja do kakov•og je ona vee
do danas trebala da dode, kada se uzme u
obzir Siroki pokret Zena. To je osnovna ·crta
ve-Cine organ:Lzacija, da je polet Zena prera.:
stao njihovu organizacionu snagu. Taj je
sluCaj__ :Q.aroCito Cest na teritoriju, koji drZi
okupator. Mi na okupiranoj teritoriji imamo mnogo uspjeha u radu sa Zenama. Uzmi~-o s~mo Dalmaciju, nj.ene gradove· Split i
fhbenik. Tamo Z-ene_ pod najteZim uslovima
predano sa'kupljaju hranu i ohuCu partiza~ima, prohijaju se kroz neprijateljske. straZe
1 neprohodne· terene -da hi i one u potpunos.ti
pridonijele narodnooslobodilackoj borbi. Mi
joS· imamo· krajeva·, naroCito u okupiranom
dijelu naSe ·zemlje, gdje i pored tqga Sto Zene .':'Cestvujy u horbi nemamo svoje organiz~ClJ: .. forrnira_ne, a one koj.e postoje, nisu
ucvrscene. Ml' moramo neodloZ-no i tamo
uspostaviti naSe organi'zacije. Organizacioni
oblici su tamo Cesto puta drukCiji ne-go na
oslobodenim, ali znaiilo iz iskustva da ·organizaciona struktura u mnogo neoslohodenih
krajeva o.staje i.sta kao i u -oslobodenim samo tamo rad treba da bude ile·galan. Oblike
borbe· i iskustva imat Cerna :za zadatak da
prenosimo iz jednog dij.ela ·okupirane teritorije u dru.ge dij.elov-e, da bi naS-im drugaricama •olakSale rad. NaSa- se ·Organizacija
dakle razvija neravnorpjerno, a naroCito zaostaje u nekim krajevima koji -su pod okupatorom.
Uslovi za naS rad su povoljni, kad vidimo koliko su Zene _spremne za borbu: Zene
Ce biti jo.S spremnije za borbu kad uzme-mo
u ohzir spoljno politiCku .situaciju, napredovanje Crvene Armij-e i p-o·Cetak raspadanja
faSizma kao i unutarnju situaciju - napredovanje naSe narodnooslohodilaCke vojske,
178
s-talno proSirivanje naSe oslobodene teritorije i zato se postavlja kao najvaZniJe pred
nas uCvrSCenje na-Se organizacije ka'ko hi u
momentu ogromno-g priliva Zena mogli te
Zene organizaciono obuhvatiti.
Kao prela:zni oblik za stvaranj.e organizacije mo~e se uz·eti formiranje lnicijativnih
odhora od najaktivnijih drugarica. Njihov je
~ad~~~ da .okup.e Zene. Qrdhor 6e uspje.Sno
Izvrsl·h ·SVOJ rad i prestati da funkcioniSe
kao inicijativni· odhor, Cim .s-tvori uslove za
sazivanje konferencije i hiranje odbora. ~~~cijativrii odbor ne slnije da traje neogranicen~, ·on treha da pred -sebe postavi plan
rada 1 zadatke· lmje Ce u odredenom ·raku
svrSiti, sazvati sresku, ,okru.Znu j.li ohlas.nu
te pokrajinsku konf.erenciju, vee· prema te~
:e~~~ iz.abrati -odbor i prestati da djeluje· kao
ImCIJatlvni odbor. NaSa je organizacija nikla odozdo, ona je masovna i Siroka treba
~ad~ti ~~ jo.S v_eCem njeno~ pro.Sire~ju, ali .
valJa v1se paznJe nego do ·sada obratiti njenom .ucv:~Cenj~ kao o-rgai:tizaciji. Postoje
org~.mza?IJe •. koJe s~ jake, izvode krupne
a~..ClJe, lmaJU f.orm1rane odbore, naroCito
n1ze, se-oske, opCinske i t. d., ali one ne Zive
Zivotom organizacije. V-lada joS uvijek velika·
ne~?~ezanost organiza:cije Cak i u j ednoj
ope:~~'. a pog-o~ovo__ u Citavom okrugu iii pokraJml. Organl'zaCIJe u Lici i KorduniJ izbnr~m o~ruZnih odbora mnogo su se izdigle i
u:cvrstlle. One treba da nam po-sluZe kao
primjer. Del.egatkinje, koje su pri~sustvo·vale
na konferenciji, treba, Cim -se vrate na svoj
teren~ da postave zadatak hi'ranja rukovodeCih centara, kako nizih, taka i glavnih za
Citavu pokrajinu. Mi danas biramo Central~~ odbor za Citavu zemlju i to samo· veC znac~. ogroman korak ka uCvrSCenju organizaCl'Je. Centralni odbor imat Ce· zadatak da koor~~nira rad . . ~aSe organizacije u cijeloj zemlJl, da pruz1 pomo.C niZim .organizacijama
itd. Ni.Ze organiz~cije duZne su ·da r·edovno
obavjeStavaju viSe -odhore o S'tanju orga.nizacije, njenim uspjesima kao i nedostacima, ·o isticanju novih fermi rad3. i .sl. Centralni odbor Ce nastojati- da se naSe niZe
organizacij.e osamostale. N esamostalnost ·adbora i njihova nedovoljna aktivnost u svim
oblicima rada, to je takode·r je'dna od slabosti .naSe organizacije, koja je razumljiva .s
obz1rom na to da se u naSim odborima nalaze najCe-SC.e seljanke, koje nikada nisu radile u organizacijama, te, prema tome· i nemaj u iskustva, ali i tu · slabost treba Sto prije
savladati, a to Cemo postiCi aka budu virSi
-odhori pomagali nEHru odborima, odrZava.Ii
politicke kurseve itd. Drugarice aktivistkinje, koje ce prolaziti kroz kurs AFz mnogo
6e doprinijeti -osamostaljenju naSih odbora.
v
Centralni odbor AFz, koji ce se izabrati,
Ce za zadatak da obezhijedi izda-vanje
Jednog centralnog lista AFZ za cijelu zemlju.
Taj list Ce ·omogu.Citi da preko njega prenosimo i-skustvo naSeg rada, koordinira-mo rad,ukaZemo drugaricama pomoC -u organizaciOnom pogledu i da preko lista dajemo liniju
rada AFZ-a. List Ce izaCi za nekoliko dana
i zvati Ce ·s.e »Z-ena danas«. To Ce biti zapravo nastavak izdavanja Iista »Z-ena danas<<
koji su mlade antifaSistkinje izdavale prije
rata u Beogradu.
Da bi omoguCili da naS list izlazi -redovno
naSe organizacije AFZ-a trehaju obezbijediti
purru sarad11ju u listu. U list treba slati dopis·e _iz org;t'nizacije ad~ najviSih do najniZih
koji treba da sadrZe s1iku Ziv-ota na.Sih Zena,
naSe organizacije, rezultate naSeg rada
s naS-im uspjesima, kao i teSkoCama o junaStvu Zen a. Sarno onda Ce- list biti' odraz
naSe ·organizactje, ako budu u njemu saradivale· sv.e naSe organizacije.
Organizacij a AntifaSistiCkog fronta Zen a
tr·eba da ·obezbijedl pun'U saradn-ju sa omla-dinskim organizacijama na terem.L Do sad
Cana Babovi(:
su se deS•avali nesporazum·i ·kao i neraa;um~i
jevanja zadataka jedne i druge organizac'ije.
ne. Rad naSih druga·rica iz vojske sa Zenama
Srnatralo se da u AntifaSistiCkom frontu Ze- na terenu, p·omoC koju Ce ·one pru.Zati o-rgane treha da se oku.pljaju samo starije Z-ene, nizacijama AFZ-a j.este jedna garancija za
dok su se omladi.nke okupljale samo u omlaCvrSCe pove.zivanJe pozadine i fronta.
dinskim ·o-rgani•zacijama. AFZ je ·organiza-'
Jedan od najvaZnijih zadataka za uCvrcija svih Zena nezavisno ·od toga koliko j.e
sclvanje naSe organizacije jest jedinstvo
tko star. Prema tome omladinke, i pored
toga Sto .su Clanice o-mladinskih organizaci- svih Zena bez obZira na njihovu nacionalnu
ja, treba da budu i clanice AFZ-a Ako tako i vjersku pripadnost. MaZe se reCi da naSa
postavimo, onda ne Ce dolaziti do nespora- organizacija AFZ-a nije joS uspjela da o-kupi
sve Zene. Van naSe organizacije nalazi se
zuma izmedu naS·e or;ganizacije i omladinjoS veliki broj Hrvatica i muslimanki. Tim
skih.
Zenama moramo mi objasniti politiku raspiDrugaric-e delegati iz naSe narodnooslorivanja nacio-nalne mrZnj-e proSlih nenarodbodilaCke vojsk-e dale su nam sliku o uCenih reZima· i nastavak te politi.ke sa strane
SC.u Zen3: s puSk-om u ruci, o herojstvima na' okupatm;a i njegovih slugu usta-Sa i Cetnika.
Sih drugaric~, o slavnoj sm.rti stotina naSih
NaSi neprijatelji nastoje da raspire bratoboraca-Zena, o njihovoj izdrZljivosti, iz koj·e
uhilaCki rat u naSoj zemlji za s:voje mraCrie
vidimo da naSe drugaric-e u narodnoo.slobociljeve. Upornim radom na.Se organizacije
dilaCk-oj vojsci ne ,zaostaju za drugovima.
stvorit Cemo borbeno jedinstvo svih Zena
Ali iz njihovih izlaganja nis-mo mo,gli viJugo~lavije. NaSe aktivistkinj-e moraju p·odjeti kak·o d-rugarice borci ra.de po 'liniji
znavati sve Z-ene : U gradovima po ulicam.a,
AFZ-a. Jako pretpo·stavljamo da drugarice a u selima po zas-e·ocima. Mi moramo znati
rade po toj liniji, ipak je potrebno naglasiti
kako sVaka Zen a di.Se, kako j e ras_po·lo.Zena,
neophodnost vezivanja drugarica iz vojske
kakav ima PolitiCki stav. _Prema tome s.lijedi
sa organizacijama AF·z na terenu, gdje se
naSe stalno objaSnjavanj.e i privlaCenje Zena
njihove jedinice nalaze. A aim ·or.ganizacije
u narodnooslobodilaCku borbli.
tamo joB nema, drugarice su duZne da rade
Kao vaZan zadatak postavlja se pred or- ·
medu Zenama i da uspostavljaju o·rganizaci.ganizaciju. AFZ politiCko uzdizanje Zena.
ju AFZ·a prema · mogucnostima. U koliko
njihove jedinice borave na jednom terenu Masa Ze-na koje 'uCestvuju u narodno-oslohoduze, njihov rad treba da bude pJ.odniji i da dilaCkoj borbi mora znati ciljev-e te borbe,
dade vidnije rezultate. Politi.Cki rad· -sa Ze- kako danas tako i u budu.Cnosti. Da hi to
nama, objaSnjavanje politiCke,. situacije, postigli, kao najvaZnije, a vaZi za sve kraobja·Snjavanje ciljeva narodnooslobodilaCke jeve naSe zeni.lj.e, jeste likvidacija nepi.s.me~
borbe itd., ·o-drZavanje teCajeva za nepisme- nosti. Odhori AFZ"a od najniZih do najviSih
~mat
1.
179
�treba da postave odmah i neodlozno organizovanj~ teCajeva za nepismene. Za osposobljavarije na·Mh drugarica aktivistkinja, koje
Ce pravilno provodi.ti linlju AFZ-a u Zivot,
moram:o o,snivati kurseve niZe i viSe. ViSi
&e mogu drZati po pojedinim pokrajinama i
okruziffia, a ntZi ,po srezovima, mogu kasnije
i po o.pCinama. Na kurs-evima se mora o.bjasniti Z~nama koji su ci'ljevi narodnooslobodilaCke borbe, uloga Zena u toj- borbi i njeni
zadaci i kakva je uloga AF'z-a u narodnooslohodilackoj borbi. Prouciti s njima organizacio;no pitanje AFZ-a, te ga konkretno
pri-mjehjivati na njihov teren, na njihove
uslov·e.
lzd~vanje Iistova kako pokrajinskih, tako i qd okruznih odbora AFZ-a, .saradnja
u njima, sve to Ce pr_idonijeti poBtiCkom
uzdiza~ju Zena. U niZim odborima, sre'skim,
_opCinskim i mjesnim, treba .nastojati da se
izdaju :redovito iii povremeno zidne noviue,
koje bi' bile odraz rada i Zivota tih organizacija.
NaSa organizacija na os·lobodenom. teritoriju inia da se pozabavi jednim va.Znim pitanj.em~ a to je pitanje uCeSCa u izgradnji
naSe- n;arodne- vlasti.- Moramo abezbj.editi da
~_~;aSao v:Iast funkcioniSe onako, kako zahtijevaju ipteresi narodnooslobodilaCke borbe,
mi moramo voditi raCuna da u narodnaos-labodilacke odbore ula,;e oni, koji to zasluzuju.
Mi smo te, koje trebamo da biramo i da
budemo :ilzabrane, pa kakovu vlas.t stvorimo,
takva Ce- nam i biti. Danas je u pozadini
najviSe .Zena, to treba da se odrazi u na.Sem
uCeSCu na izborima za narodnooslobodilaCke
odbore. N wSim uCe-SCem treba da pokaZemo
visoku svijest. NaSim radom na izgradnji
narodne vlasti, a ana treba da bude mnogo
veCa nego do sa.da, - treba da pokaZ·emo
da .smo spremne i sutra boriti se protiv svih
reakcionarnih sHa, kPje su nas do sada
ugnjetavale. Mi mor3.ffio danas uCvrstiti naSu nar-odnu v1ast, da ana, zaSto se danas
prolijeva krv ·naSih muZeva, sinova i drugarica, ne prigrabe sutra drugi i upotrebe
protiv naro·da.
P.otrebno je da se organizuju predavanja
Zenama iz raznih oblasti nauk_.e: zdrav.stvene,
iz geografij e, is·torij-e Ud.
Najvazniji · zadatak, koji postavljamo
pred naSu organi~zaciju, jest pitanje potpu,..
nag obezbjedenja naSe vojske. NaSi muZe.vi,
braCa i sinovi bore se na poloZaju protiv krvavog okupatora i njihovih slugu ustaSa i
Cetnika, naSa vojska je -izvojevala sebi oruZje lijuCi krv najboljih sinova SV'Oga naroda,
ana j'e ·,sebi izv:ojevala ad pu.Ske do tapa.
Ona Stiti naSu slobodu, ona n.am je garancija za konaCno urii.Stenje -okupat·ora i
180
domaCih izdajnika. A ini Zene u pozadini meramo uCiniti sve ·da naSo-j vojsci damo ono .
Sto nj·ojzi nedustaje, a Sto mi moZemo dati.
Mi · nemamo fabrika, ·ali aka . m.i organizuj em a pletenje Carapa, dZempera i tkanje sukna itd., naSim radom. nadoknadit Cerna o·no
Cega joS sada nemamo. UCeSCe Zena u radnim brigada, prek,opavanje cesta i tome sliCno, treba da razvijemo joS intenzivnije. Odbori od najvi.Sih d-o najniZih moraju voditi
raCuna da li' su naSe njive poo-rane, zasijane,
i kame je potrebna pomoC u tom po.slu. Kak·o vidimo, Zene se veCinom nalaie u pozadini, i na njih spada veCi dio u,CfiSCa u organi.zaciji v lasti, te o-rganizaci-fi Z:ivota i pozadine.
+r
NaSa vojska svakim danom p·ostaje sve
veCa, i. front. nam se sve vi-Se Siri, a- pred
naSu organizaciju p·ostavlja se pitanje bolniCarki. Mi moramo, da radimo k~ko na slobodnom, tako i na ne-oslobodenom d-ijelu teritorije na okupljanju drugarica, koje bi zavrSile bolniCke teCajeve, a pogoto·vo , onih
drugarica sa okupirane" teritorjj.e, koje vee
i-maju bolni.Ck·e teCajeve. !VIi mofamo voditi
brigu ·o tome, u ka·kvim uslovima naSi ra~
njenici Zive, da li su dob~o aps.iubljeni i da
li su dobro njeg-ovani. Pred nas Zene· postavlja se v·elika odgovornost, a to je zbrinja. vanje dj.ece, majki i oCeva naSih boraca ...
To su, drugarice, naSi glavni zadaci. NaSa danaSnja konferencija je odraz naSe Cvrstine, naSeg j edinstva i -ana nam daj e garancije da ova ,sve .Sto smo postavili na kon~
ferenciji bude sprovedeno u Ziv-ot.
Samo u Cvrs.tom jedinstvu mi Zene, orga.nizovane u naSem AntifaS.istiCkom frontu
Zena, sve·strano pomaZuCi narodnooslobodilacku borbu, doCi cemo do nase pobjede.
IZ DISj{USIJE
/.z ,:zene .drnws«, glasila Centr. ,odb, AFt Jugoslavijc,
hr. 31, sij'e.Canj 1943,
Li!<a. - Kat a P e j n o vi c. Glavno pitanje organizacije jeste da organizaciono obu~
hvati i Srp'kinje i Hrvatice, Ci.je jedinstvo
po.staje svakim danom sve CvrSCe. To pokazuje pomoC, lvoju daju jedne drugima: Zene
kotara D. Lapac sakupile su letos za postradale s·ela kotara Kore·nice 2 . 304 kg Zita, Ze:ne
kotara Korenice isplele su partizanima 1500
pad cokalja. 15. septembra odrzana je Okru-.
Zna konferencija za Liku, na kojoj je izabrano rukovodstv'O. Postoji Cvrsta Veza sa
okupiranim delovima. Organi'z·ovanih Clanica ima oko 15.0()0 na oslobo<lenom delu, mesnih odbora 297, kotarskih 7, opiitinskih 17,
odb<>rnica 2.247. Na konferenciji je bilo delegata i-z svih kotareva, medu iljima 20 Hr1
vatica. U okruZnom rukovodstvu od 15 CJanica ;:- 8 su -s-eljanke.
Kordufi. - D r a g i c a K a r a n. 'Cvrsto
organi~Zovanih Zena ima oko 8000 sama sa 4
oslobodftna kotara. Organizacija na oslobodenom- povezana je s organizacijom. na neoslobo<lenom delu. U kotarskim odborima
svuda su selj anke, s.em poneke radnice. Postoji Okruzni odbor. Kroz ·kratke politicke
kurseve proSlo je 1410 seljaCkih Zena.
Banija. - K a t a 0 p a c i c. Cvrsto organizovanih ima 10.150, seoskih odbora 162,
opstinskih 4. odbornica 1290, mahom seljackih Zena. Biranje OkruZnog o-dbora postavlja ·se kao najhitniH zadatak, a dosad je
ometano C·estim ofenzivama.
Dalmacija. - M i I k a La s i c. Okruznih
odbo~ra· nema. Postoji Inicijativni za pokrajinu, seoskih 268, kotars·ka 2, opstinskih 9,
· mesnih 12, odbornica na oslobod·enoj teritoriji 31)20. Glavni ·zadatak izabrati rukovodstv-o, pre·broditi organizacione nedostatke
kro·z organizaciju povezati Zene.:t
1 Od dele,gatkin ja -iz Hrvatske gov.o-rile su joS
u disku-siji · Milka MrSa iz Zatona (Sibenik), Stana:
MiletiC iz Dalmatinske Zagore, Viera TrinaestiC iz
Siberiika, Olga KreaCiC-KovaCiC iz Zagreba, Nada
TrboviC iz 'Gorskog Kotara i Vera GaSpara,c iz XIV.
hrvatske lbdgade.
Delegati Hrvatske na I. konferenciji Aw;
]ugoslavije bile su: iz Like: Kata· PejnoviC, Jela
Bi~aniC, .Dara 'ClldiC~Vujno.viC, Milka Sola.ia, Mileva
MilojeviC, P·epica Saban, 'Smilja Pokrajac, Stojanka
Aralica, Sm.ilja PopoviC, Ana VujnoviC, Du~
Sanka Go-stovi,C-Grubor; iz Gorskog Kota:r-a: Marija
Pap~Vali'ka, D.raoginja MetikoS, .Simica TrboviC, Danica RaduloviC, Vera GaSpa..rac; iz Banije: Miloka
VrandeviC,, Kata Vujaklija, Kata OpaCiC; iz Dalmacije: Marija Novak, Milka LasiC, Vesela ·SegviC,
Dobrila KukO'C, Juga KesiC, Mila Ka-mdole, Vjera
Trin~es-tiC~Du·bajiC,
Antica SpiriC, Ilinka Sprljan
(pogmula), 'StMla MiletiC, Milka MrS-a (po,dnula)
Marija Sckorin, Neda Ma-roviC--8tefanoviC Ranka;
iz Korduna: Anica Rakar, Dragica Karan, Dragica
OpaCi-C, Cana BogdanoviC, 'D:naga BakiS, Jela PredoviC, Milica VujiCiC (.poginula). - DeJ.egati Hrvatskc bile su nadalj·e: Olga KreaCiC-KovaCiC Zoga,
V:anda N orvosel, Anka Berus i Marica 'Zastavnikovi~C.
Iz Mos-lavine tnfuale su na konf-erenciju iCi
Katica KuSec i Ankica Buden Vesela, ali se ni·sru
mogle probiti kro.z nepri jatel jska upori.Sta. Iz istih
razloga ni Slavonij.a nije mo.gla po-slati sVoje delegate na konferen.ciju.
REZOLUCIJA
1. FaSi-stiCki okupatnri, uz pomoC domaCih izdajica, koji su i doveli do ropstva naroda Jugoslavije, svirepim sredstvim.a i zloCinima htj eli su da uguSe sva;ki ·otpor naroda Jugoslavije protiv porobljavanja i -oku. .
pacije. ·U tom krvav-om poslu pomagali ..su
im i pomaZu i;zdajniCi naroda Paveli6; NediC
i C-etnici DraZe MihajloviCa, takmiCeCi se u
zloCinima i izazivanju razdora i bratoubilaCkog rata medu nai'Odima Jugoslavije. Ovi
neprijatelji naroda, zajedno sa okupatorom,
opustoSili su Citave prostrane oblasti Jugoslavije, str-eljali hiljade najboljih sinova i
kCeri naroda, n.a zvjer,,sl;d naCin ubijaju maSe neduZnog stanovniStva, sakate -starce i
djecu, siluju Zene i odvlaCe ih na prisilni
rad u Njemacku. Cilj fasistickib izroda jest,
da od Zena naprave pos:luSno roblje za ostvarenJe svojih zloCinaCkih zavojevaCkih ciljeva~ za uniStenje nacionalnog opstanka poroblj.enih naroda, za uspostavljanje »novog
i'eda« u Evropi.
2. U v·elikom ·os.I-obodilaCkom ratu, koji su
pov,eli narodi JugtOslavij.e pod rukovodstvom
KomunistiCke partije Jugoslavije, protiv.
okupatora i svih njegovih pomagaC4, u.zele
su aktivno . uCeSCa i Zene svih narodnosti,
vjera, druStvenih sloj-eva, stare i mlade u istom razmjeru kao i muSkarci. Antifa~
SistiCki pokret Zena, koji ,se razvio i os-na.Zio
u toku narodnooslqbodilacke borbe, po-stao je
moCan osl.onac l:{orbe rodolju.bnih naroda
Jug.oslavije, a time je i pru.Zio porno~ borbi
za uniStenje faSizma, koju vade velike savezni.Cke ·zemlje, na Celu sa ,Sovjetskim Savezom i njegovom heroj-skom· Crvenom Armijom. Zene uCestvuju u svim oblicima···borbe;
one s·e na1az·e kao borci ·S puSko·m u · ruci i
kao holniCar:ke· u r.edovima N arodnooslobodilacl<e vo-jske i partizanskih odreda Jugoslavije, u pozadini one organiziraju Svestra..:
nu pomoC vojsci i UCe.stvuju u izgradnji narodne vlasti. U borbi protiv Dkupatora, ustaSa i Cetnika, u pomo.ci .vojsci i ·svim akcijama. u pozadini, doSao je do izraZaja mas·ovni
heroizam i nej.zmjerno samoodricanje, koje
su pokazale hilj ad·e i hilj ade Zena svih naroda Jugoslavije, a medu njima mase seljaCkih Zena. Zene su postale· aktivna snaga
narodnoos1obodilaCkog rata, bez koje s-e na,odnooslobodilacka borba i .pobjeda nad faSistima ne daju zamisliti.
3. Zahvaljujuci politici bratstva na1iiih
yurobljenih naroda, koju sprovodi KomunistiCka partija Jugoslavije, posti.gnuto je borbe·no jedinstvo Zena sviju narodnosti, vjera.
To jedinstvo s:vih narodnosti i vjera Jugoslavije, jedna je od snaZnih gara·ncija, da
medu naSe· narode nitko· viSe ne Ce moCi, za
raCun ·okupatora i svojih sehiCnih ciljeva,
da une1s•e razdor, i da Ce .Z.ene postati joS
snaZnija poluga jedinstva i bratstva naroda
J ugoslavij,e.
4. U toku o,sJobodilai'kog rata dogodio se
krupan, j,storijski pre,okret. Stupaju!Ci aktivno u borbu za oslobodenje svoga naroda
Zene' istovrem-eno dobivaju i potpunu ravnopravnost s muSkarcem. U redovima narodnooslobodilaCke vojske i na oslobo>denoj teritoriji, · Zene su stekle potplinu ravnopravnpst,
181
�i
'
u v·ojsci one zauzimaju sve poUtiCke i vojne
funkciJe prema zaslu!zi i sposobnosti; _na
oslobodenoj teritoriji dobile su pravo biranja i pravo da budu izabrane, te su postali.
clanovi N arodnooslobodilackih odbora i AntifaSistiCk•og vijeCa narodnog oslobodenja
Jugoslavije. Taka se kroz danaSnju narOdnooslobodilacku borbu ukida ona vjekovna
neravnopravnost Zena, Cime se jaCa i bud{
oslobodilaCka ·snaga naroda. Ta ravnopravnost jest jedna od najvecih i najljepsih tekovina sve.tog i pravednog rata naS·ih nar·oda. ,Sve dalje pro~ire.nje prava Zena i njihova sv·e 'Sire uCeSCe u svim Dblicima narod:
nag Zivota i narodne horbe, joB viSe Ce pojacati o·slobodilacku borbu, priblizi.ti cas konaCne p·objede nad faSizmom i osigurati
naSim narodima i .samim Zenama lj epSu buduCnost. Ravnopravnost, koju su Zene dobile, dat Ce im joB viSe <Snage da pojaCaju
bed em obrane svib .tekovina i plo·dova narodnooslobodilacke borbe od svih kaji bi
htjeli da ih prigi:abe za sebe.
5. U toku b.orbe nikla je i masovmt organizacija - AntifaSistiCki front Zena Jugoslavije, ko.ja ja postala stoZer, oko k'Dga se
sakupljaju Zene svih naro-dnosti i vje-ra i
znacajan fakto-r u narodnooslobodilackoj
horbi. Cilj AFZ jest da organizaciono _po·veZe naj.Sire mase Zena, da joB viSe uCvrsti jedinstvo medu njima, da organizuje joS ve,Cu
i sistematsku pomoc namdnooslobodilackoj
vojsci, da ih joB viSe aktivizira u izg.radnji
narodne vlasti i d.a raZvije politiC:ku svij.est
Zena o cilj·evima narodnooslobodilaCke borbe. J edina je jacanje AFz garancija, da ce
Zene joS organizovanije i Sire uzeti na s-ebe
onaj dio svete· du:Znosti, koji im pripada u
ovoj borbi kao dijelu naroda i time ubr.zati
Cas oslobodenja svog naroda i svog vlastitog
oslob.odenja.
·
II.
.
U toku 18 mjeseci oslobodilackog rata
stvorili su se najrruznov1,sni.ji oblici, Preko
kojih Zene uCestvuju u bo-rbi za Dslobode-nje
ispod fasistickog okupatora i njihovih slugu; svestrana p.omoC v·ojsci u hrani, odjeCi,
sanit'ets.kom materijalu, organizacija pozadine, uCeSCe u n3.l~odnoos1.obodilaCkoj vlasti i
rad na njenom uCvrSCeilju; Zbrinjavanje izbjeglica, dj.e·ce i sHCno: spreCavanje m()bilizacije ra:dne snage, vojnika kao i snabdjevanja (Zi.ta mesa, povrCa i dr.) za okupato-re
i njegove sluge:. bojkot okupatorskih triiSta i demonstracije prO'tiv gladi, .Sikanacija
itd., k·oje vrSi oku:p.ator; najraznovrsniJe
uCeSCe u oruZanoj borbi protiv okupatora
(u narodnooslobogilaclooj vojsci i partizanskim ·odredima, u sanitetu, informativnoj i
182
kurirskoj sluZbi, ucesce u se-oskim stra.Zama, na prekopavanju cesta, raznim diverzionim ra:dovima) rad na kulturn.o-pro-svjetnom p.o}ju (ana lfabet. teCaje·vi, razni kurse- ·
vi, stampa itd.)
Stavlja se u .z·adatak na konferenciji' izabranom Centralnom odboru AFZ, da Zena
razvije i ucvrscuje dalje ·oblike borbe, da
poino_¥ne· Zenama u pr:onalaZenju novih, prerna uslo·vima u raznim krajevima, i da iskustva, steCena u jednom kraju naS·e -zemlje,
prenosi u dru.gi.
1
Konferendja postavlja u datoj situaciji
kao najvaZnije i najhitnije zadatke i nala:Ze
Centralnom odboru da ih sprovede u zivot:
1. Osno·vni nedo-statak AFZ jest nedovoljna ·organizaci,ona uCvrSCenost. U mnogim
krajevima joS _nisu f·ormirani mj·esni~ kotar~
ski, pa Cak ni -opCinski odbori, a veC postoje~Ci
nisu dovo:ljno ·osamostaljeni i svegtrano akti~
vizirani. Tre•ba z3.1to f.ormirati _AFZ u svim
mjestima, izabrati i uCvrstiti. odbore AFZ u
'seus·kom, mjesllom, oblasnom
zemaljskom
opsegu.
Odbo·ri u okupiranim, kao i u pograme:nim mjestima treba da steknu potrebnu elastiCno-st, Cvrstinu i spremnost za horbu u
sluCaju p·onovnog napada neprijate,jja,
2. AFz treba nciniti jo;s masovnijom organizacijom, koja Ce preko raznih formi rada obuhvatiti naj,Si~e sloj-eve Zella, i ko·ja
se mora proSiriti SVUidac i na neosi~obodenom
teritoriju i tamo takoder postati masovna.
Slabe i nemaso:vne organiiZacij.e AFZ na ne...
oslobodenoj teritoriji jesu jedan ·od krupnih
nedo·stat3!ka, koji se moraju Sto hitnije
ukloniti.
3. UCeSCe Zena u naro~dnoj vla.Sti je ne
samo ned-ov-oljno, nego Zene nisu za tu vlast
u dovoljnoj mjeri Zivo zainteresiTane. AngaZovanj e Zena u izgradnji na-rodne. vla·s·ti i
pomoCi antifaSistiCkom VIJecu narodnrog
oslobodenja Jugoslavije jest jedan od naj. vaznijih oblika rada i zwdataka AFz, kako
zbog uCvr.SCenja same vlasti i organiozovanja pozadine, taka i zhog politicko·g osvijeSCavanja Zena. AFZ mora da s·e j-oB aktiv~
nije zauzme oko zbrinjavanja djece i _postradalih, ·o:ko .sprovodenja zdravstveni•h
mjera itd.
4. PomoC vojsci mora dobiti joS o-rgani2lovaniji karakter, karakter mas·ovnog, planskog, svestranog, ·zdravog takm.iC-enja Zena
i svestranog rada na jaCanju ~aterijalne
'bruze naSe vojske. U radu na pom'D:Ci vojsci
mora se joS jaCe. razvijati bratstvo medu
naSim narodim·a. PomoC, koju su Srpkinje
pruZile hrvatskiffi partizanima i obratno,
jest primje·r kako za bratimljenje i zbliza-
vallje Zena, taka i naSih naroda. Treba najodluC'nije razvijati sve· obli'ke to-g bratstva
i jedinstva kao garancije konaCne pobjede.
5. P.otr·ebno je i dalje pTivlaCiti Zene, zajedno .sa muSkarcima, u oruZane i diverzione
akcij.e protiv -oku.patora. DosadaSnj e uCeSCe
Zena u takovim borbama stvorilo je nov tip
samosvijesne, Zene junakinje. Dalji rad na
tome, utbrzati ·Ce os-vijeSCivanje Zena uopCe
i i•zbacivati na povrSinu sve nove i dragocjene ~ajbolje kadr,ove zena, kako pokreta
AFZ, taka i narodne borbe.
Drlllgarice borci treba da sa sv·oje strane
j·oS viSe daju doprino~ uCvrSCenju jedinstva
fronta i pozadine radom medu Zenama u
injestima kroz koja njihove jedinice pr·olaze."
6. U pro-svjetno-kulturnom radu primjeCena je SematiCnost, nemanje plana, neprilagodivanje niv;ou Z·ena i uslovima Zivota. ~
Analfabetski teCajevi, iako su osnivani, nis·u ·abuhvatili ;&ve nepismene i nisu postavljeni, kao prvi i najvaZniji .korak ·i za samo
p-olitiCko podizanje Zena. Protiv nepismenosti se mora izvr.Siti pravi, -svenarodni pohod.
AFZ u tom pog},edu mora izvr:Siti uzbiljan
prelom..Svaki odbor, u usko.j vezi s viSim
odhorima, mora odmah planski, sistematski
i elastiCno priCi pitanju politiCkog i kulturnog uzdizanja Zena.
7. · AFZ pokreCe sv.oj list »Zena danas«,
koji treba da bude -orude ujedinjavanja, izmJene iskustva i prayilne linije AFZ. »Zena
danas« mora da daje, Pntsticaja i elana Zenama i da uCi ·zene kako i kojim putem da
doprinesu bo·rbi za narodno oslobodenje ispod faSistiCk·og okupatora i njegovih slugu.
»Zena danas« mora biti list svih Z.ena Jugoslavij,e, li1st njihove borbe, 1jubavi i -sloge
u borbi za zajedniCku stvar svih naSih naroda, za zaj·edniCky: stvar svih Zena.
Konf~rencija daje u zadatak iiZabranom
Centralnom odboru da razradi plan i prograil'! rada AntifaSistiCkog fronta Zena, da
daj e organi1zaciona iskustva za rad svih organizacija i ,odbora i da poduzme mere za
izradu propagandno,g i politiCko,:.prosvetnog
materijala.
Ostvarenjem postavljenih zadataka AFZ
Ce postati jedan od moCnih o·rgana narodnog oslobodenja ~ borbe Zena za ·oCuvanje
pQstignutih pravi, za oslobode·nje svih .Zena
ispod fa:StstiCkog ropstva i sve ·Mreg u..vlaCenja Zena u sve ·oblike· druStvenog .Zivota.
Smrt faSizmu - Sloboda nwrodu!
8. decembra 1942. god.
Prva Zemaljska konferencij,a
AntibSistiCkog fronta Zena Ju'.goslavije
Zene KladuJe preuose ranjenike
183
�B/OGRAFIJA KATE PE/NOVIC
I
Ttl,
I
ljt~dima,
na:rada je uZivala povjerenje i ljub£l:!!.
Kalin u«i smet-ao je tadaSnjim vlastima, .fJa su j.c
poCeli pr.oganjati.. Ve{; od poletka 1938. g. iandari
Cesto dolaz.e vrSiti pr1emetaCimt u njezi1~oj" kuCi. Xo
ju
J~e
slrasti, j.er s_,e ona borila P,odjeclnako i protiv izroda -hrvatsko,g naroda - ustaSa, kao i protiv
I
Kata PejnoviC rotlena j,e 1899. g. u Smilja:nu u
1
I
I
I
0 K KP H za Liktt.
Prvih darna okuP,adje s ostalim drugovirma povlaCi
se u ileg-alnost. U v.elebitskim Sumama .vde -s,e p.ri-
dj,ece.
U osnowwf Skoli biZet je odliCan dak. lako S<e
nij,e mogla .ostvariti njezina Zel fa. da poslije zavrS,en-e osnovne Skole nastavi Skolova:nje, nika.da nije
OtoCac, gdje j.e veC bio os~oboilen veii br-oj sela, i
j1omaie partijskoj OTgdniz(lJciji toga kotam u radu
medu Zenama i u mobilizaciji _masa
'lt
borbi za oslo-
botiernje,
U svibniu 1942. g. pmwvo je izabr(lJfla za C/.ana
OK KPH za Likt, a na Prvoj okl'uZnoj konferenciji
AFt za Liku, ljeti 1942._g, lil:ke S'lt j-e ie11e izabrule
Zana na Plitv-il:kim jezerima, lj.eti 1940. g., Clam-om
u siromaSnoj seljalkoj pvro,di-ci sa Sesto'I'O
Lici,
izroda srpsko_g naroda - l:-e~niluz.
PoC-etkom 1942. g. Kata .dolazi na ter-en k-otarO.
)
borbi protiv .rata, Zbog taJrvog raila izabrana j,e na
Prvoj pa:rtijskoj okrulnoj lu:mferenciji; koja je olhr-
. Kata Pejnovif:
na je za Clana ZAVNOH-a na Prvom ·zas}e.da:J:i,u na
~•istiCke
.I
1iedovno napadao u svojim pro,povijedima i .Ce-
tijskog r.adnika, Zivo rade.Ci na upozn.avanJ.U n.arroda
s _politikom Partij-e, na:,olito na ,okupljanju ljudi tt
u Bos~skom P,ebrovctt zt j>rosincu 1942. g., izab_raua
Like, na po~izanju hrvatskog naroda tt? -barbi, no
razbij.anju okUpatorovih nastojanja · da mspiri Jovi-
nikad nisu niSta ~wSZi, niti su prilikom presluSavanja
sto ju prijavljivao Zan-darima.
Aktivno je 1.tl:estvovala u saku,plj,arnj'lt pomoii
za Spanjolske dobrov.oljce. Od 1'938. g., -kada je postala ll_an Partij,e, on-a se mzvijal.a u primjemog j),a:r-
izabrana je za Clana AVNOJ-a. Tada j.e ona bila_je-
Kata je -dala gol·em doprinos svojim .upornim radom na slparanju bratstua i jedinstva STba i Hrvato.
kod_
Sta doznali od nje. Narol:itu bor.bu vodila ie Kata so
seoskim popom Stijel:iiem, poznatim reZimlijom, koji
XI. i942. g. na P:rvom "zasj-edanju w. Bihaiu.
Zene, koja -hi ostala kad kuie, kada bi l:ula, da -Ce
· Kat.a govoriti na · sastanku.
ganja u .borbi protiv .ugnj.etaCa r.adnog naroda i fJri-
·aa prilazi
22.
vlastite mage it borbi za osloboilenj,e i uzdizanj,e na
jwloiaj r.mmojJravnog Covjeka. Zato je i hila poznata
i voljena i u najza.bitnijim selima Like, jm nije bilo
nju uaroda. Radi svoga 1tesebibwg i iskrenog ::alasnog naCima, kojim je umjela
da ne Ce ~iti wuijek bespravn.e ropkinj.e, vjeru u
za predsje.dnicu svoga
Oknd7~og
odbora.
dina Zena·.czan AVN6f--a.
Na Prvoj konferenciji AFt fugosiavije, odrZanoj
je za ,pr.edsjedniou AFZ fugoslaVije. I-943 .. .g. i,Z(ibra-:
Plitvilkim jezeri:ma. 1944. g..P.artija je Salje --ha rad
u OK KPH Karlovac, .da1 pomogne tamOSnjoj partijskoj organi.z.aciji. lste godine b~la je ranjena za vrij-e'fft-e bambardir.anja T ofrnsko-ga.
Na Dmgom .kangr.eSlt~KPH 1948. g .. iza.br-rma }e
za Clana CK KPH.
Na svim izborima za Sabm NR Hrvatsk,e bi1'(11za
je za poslanika. _
Orruz je ~akoile:r poslanik -u ·save.z~wj
skup5tini, a u Vijei.u N.a~oda birana je 1945. i 1'950~
-g.- Bila je potpmdsjednik P1~ezidijuma Sabwa _NR
Hroatske.
.
Danas je pre.dsj/dmik" Komisij-e za Zdlbe i -mOlbe
Sabora NR Hrrvatske.
Nosilac je >>Spomenioe 1941«. Odlikova-na O:rdenom -bratstva i jediiistva I. r.e.da, Or-denom zasluga
za narod I. 7eda i Orrden..om z·a hrabrost.
pr.eme za oruZan.u b.orbu protiv okupatora i njegovih
•Dokument 1?5
na,puSiala knjig!f,. U,dala se vrlo rano, a Zivot je .bio
slugu. Kala je tu metlu jn-vim organizato-riina ustanka u Li.ci. 0dlazi ilegalno kroz zb}egove i s-ela- -za-
teZ<tk. TTebalo je podiCi petor.o djece. Cesto je Kala
j)(ldn.e Like, upuCuje narod, da se sklanja od koljal:a.
IZBORI ZA NOO U VISUcU
razmiSljala a
da sakuplja oruZj.e i-da se priP,reqta za u'stanak. U
tim danima mw doZivljuje naj~traSrniji u-darac: u srj)(lnjskom _pokoljqt ustaSk_i su joj krvnici nbili muia
Clrmak iz "Zene u borbi«, glasila Okr. odb. AF2 za Liku, br. 9, prosinac 1942.
mltC.nom
Zivottt i svoje porodic.e i rnj,e-
zinih su.seljana. TraZila je odgovme na mnoga pi-
tanja i put, kojim bi trebalo poii u bolji Zivot.
Taj jmt jJOkazala joj je KomunistiCka partija.
VeC od 1986. g. ,poCinje frratiti napre.dnu Stamjm.
T e'Sko je bil? u ono vrijmrie nabaviti i dopremiti .u
selo talmu litemtwru i stalno je prijetila opasnost
ad jn.ermetal:ina Z.andara i s.eoskih zelenaSa. Kala
je svladavala sv~ teSkoie i nalazila mogubnosti ne
sumo .da ,(:ita i u.ci, nego da i druge u selu wjmiuje
11a
·Citauj,e. Bila je skromna i marljiva majka i do-
- maiica, pa -su joj s_,e_ mnogi obraiali za s.avj.ete, kad
im je bilo n.ajtde, jer su znali, da Oe kod rnje naiCi
na r.azumijevanje i pomoC. Svojcu j.e .djecu odgajala
u naprednom ·duhu. Dvoje
~tarijih · bili
i tri sina: Nikoli je bilo 19 godina, Branku 13, a Mili
3 go.cline. Udarac je bio straSarn. Nj-ena tTi sina i
mui bili su ubijeni, mrtvi. Cinilo joj Sle da n.e Ce
prevl.adati bol. Ali ·odma,h pobjetiuje u nj-oj svij-esl,
cla je -kmmmist, 'da treba Zivj.eti, boriti s.e i da je
baS sada, viSe nego ika-da, prtr·ebna nar.odu i Partiji.
Potkraj 1941. ,g. odlazi u kot-ar Koreniou i Udbinu, gdje_ j,e veC Narodni heroj Mar.ko Or-eSkoviC,
llan CK KPH, zapalio prvi plamen narv.dnog ustanka. U par.edo s ostalim zadacima Kata je .do'bila i
posebrcn zadat-ak orgarniziranj,a AFZ--a. V.eC krajem
su v.eC frrife
. 1941. OkruZni kr.YJnitet KP za Liku <Jsmlje lnicijalivni
rata l:lanovi SKOf-a.
Dolazila j,e r,e_,dovno u G.ospiC da prodaj.e mlijeko
adbor AFZ za Liku, u kQ-ji su uSle najistaknutij,e
Z.ene bor.ci. Rata je . hila iz-abrana z.a pr.e-dsjedm.icu
i sir, i f:lt je od ,drugova Bla:Z.eviia i Zakule, tada
odbor-a, Ona je frruZila organizaciji Zena v.eliku .jwmoC svojim islwstvom i dobrim pozrmivp;njem liCke
llanova OK KPH za Liku, da:bivala ileg.alni partijski materijal, te ga u hmtama za mlij.eko pr.enosila
i -dij.elila ,Po sv-im s·elima zapad.ne Like. Kata je aktivno radila 'lt fJartijskoj frakciji ))SeljaCkog kola« i
NSeljaCke slog.e« na kulturnom i politi!:kom uz-diza:.;_
0,
\.
'
184
Zen,e seljanke. Mnoge je. aktivistkin:.j,e uCila, kako
treba prilaz.ati tim Zencnma, kako ih ,okupljati i aktivizirati -lt borbi. TimC.ama je Zena, ne,pism;enim, z-apostavljenim i ugnj.etavanim s_,e_/jankama ulijevala vje-
!
I
l
~
I
I
I
... Dugo smo oCekivale dan izbora. Priprema1e smo se veselo i pitale, kada Ce doCi
taj dan. Drugovi i drugarice, koji su do·laziU da nam odr.Zavaju s-astanke go.vo·rili su
nam kakvi d-rug-ovi i drugarice tre-ba da udu
u odhor. Nar·oCito smo se veselile .Sto mi
moZ-emo da biramo i Sto mi moZemo da bu>-demo birane u narodnu vlast. U 1sporazumu
s drugim organiza·djama, dogovorile smo se
koga cemo izabrati. Nekoliko dana pr·ed izb<>re goV"orile smo jedna drugoj: Nemoj da
bi •Ostala toga dana kod kuce, jer znate li
vi .Sta -znaCi taj dan za nas Zene. Na dan
i~bora iSH smo na z·borno mjesto .s-a parolama i zastavama. Klicali smo KomunistiCk·oj
1
Zene Li·ke pokaziv.ale su velik interes kod izbora za NOO-e. Tada su -one prvi put glasale za svoju
vlast. UCe·stvovale su u pisa.nju parola, dijeljenju
letaka, kako na oslolbodenom, tako i 111a neoslobodenom teritoriju, bile su v.rlo aktiVllle u prediz'hornom takmiCenju, ko}e Se vr.Silo na tada najvafui.,.
partiji, drugu Titu, Narodno·o,s1obodilaCkim
odborima, AFZ i t. d.
Na zbo-rnom mjestu govorili su drugovi
u ime svih organi'Zacija i jedlla drugarica
u ime naSe organizaciJe. Kad je p·oCelo
biranje NOO-a, mnogi ·SU pred1a·gali i drugarice. Od drugarica izabrana j e Milka Ko...
rae. Izabrani su najbolji !judi u NOO. Poslije- biranja nastavili .s·mo igvom i pjesmom.
Dan, kad smo prvi put birale u svom Z-i'Votu,
osta·o nam j.e dUiboko u sje.Canju, i mi ga
nikada ne Cem·o zaboraviti. Sad imamo joB
viSe volj·e za· rad, jer vidimo da nam se pri·
znaje . , .~
Pribiljdila Dara CudiC
ji-m akcijama, kao 8-to je s-Premanje hrane, odjeCe
i ohJ.t,Ce za vojsku, -o'brada polja, -razne ·div-erzantske
akcije, vrSenje pro.pagande u neprijateljskim upo-~
riStima, itd., itd. Na svim tim zadacima_ Zene su >Sf'
isticale, i najbolje Zene u1azile su u NOO·e.
185
�Dokument 126
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH DVOR OD 8. XII. 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA BANIJU 0 RADU zEN A1
KK KPH Dvor
8. XII. 1942. god.
Br. 4.
Okruznom komitetu KPH za Baniju
Dragi drugovi!
... AFZ. Stanje organizaciJe AFZ ima
pozitivne rezultate s te strane, Sto je organizacija omasovljena; i uC.vrSCena. Ima svoje
kotarsko rukovodstvo odbora AFZ, koje se
redovno sastaje, donosi odlulke i pr.enosi ih
preko sVojih Clanova aktivistkinja na ter.en.
Op~inski i seoski odboTi- s.u uCvr.SCeni, ali ri.isu potpuno osamostaljeni. Raspodjela rada
u 'svi·m odborim.a uCinjena je. Negativan rezultat rada organizacije AFZ uglavnom je
u tome, sto se nije uspjelo da se politi'cka
svijest kod Zena podigne -na.dostojn.u visinu.
Narodna pomoc preko organizacije AFZ .sa-
kupljana je u velikoj mjeri za bolnicu. Kod
zena vlfrda ve!Hm interesovanj-e za kurs AFZ.
Zene su se pokazale narnCito vrijedne prilikom napada na Novi i Dvor, gdje su pru.Zale svu moguCnost na.Sim ranjenim drugovima partizanirna. Tako su se Zene svojim
radom pokazale cesto mnogo boljim od drugova muSkaraca.2
Dokument se na.Iazi u arhivu GK. .SKH.
Zene ·su vodile stalno brigu za lboinicu odreda
u Ljeskov;cu (kot. Dvor}, u kojoj je vet. od 1941.
g. radila Bara Santek. IstiCu se i Zene Doojc
Stupnice; njihovo-m pomoCu formirana je u selu
bataljonska ambulanta, u · kojoj su one ()rganizirale
sve za smjeStaj U·~?-.ienika.
1
2
Dokument 127
IZVJEsTAJ SA SASTANKA KOTARSKOG ODBORA AFz POzEGE ODRzANOG 10. PROSINCA 1942. 0 RADU I ZADACIMA ORGANIZACIJE
N a_ sas-tanku .su bile prisutne drugarice:
TreSnja,1 Ne_v.enka,2 Bosiljka, 3 Mara,4 Anda, 5
Ljubica, 6 Stana, 7 MHka,. 8
Od strane Partije hili su prisutni drugovi: Putnik, 9 Popaj,1° a od strane Romande podrucja drugovi: Mabo,t' Nikola, Ciro,12 .Spasoje i drugarica Nevenka.
Od -strane Inicijativnog odbora drugarica Beba.-13
Sastanak je tekao slijedecim
Dnevnim redom
1. Izvjestaj o do'Sa:dasnjern radu;
2. Situacija u zemlji i :Svije·tu;
3. Formiranje odbora;
4. Zadaci za buduCi rad;
5. Razno (eyentualije).
Po· p·rvoj taCki dnevnog reda drugarica
TveSnja referira:
Organi•zirala sam AOZ.14 PoSto sam u
prvo vrijeme imala duZ-nost i mjesne i O·PCinske predsjednice, redovito sam obila:zila
svoJ sektor, za to- vrijerne sam Sivala veS za
naS·e drurgove-. U mjesecu maju smo form-irali SO AFZ gdje sam se i u tom odboru
primiLa duznosti predsjednice. Sreski sastanak smo- imali svega tri puta, i za to su okupatorske singe pocele paliti, pljackati, ubi-
186
jati i tjerati u. koncentracione logor=e, zb-og
Cega je svijet morao napustiti i svoja sela
i svoje kuCe. Tim je sluCajem naS Sreski od~
bor prestao da funkcioniSe. Tri do Cetiri
mjeseca smo radili neprestano bez ndbora.
PoSta je narod uvidio da je neprijatelj prestao da pali njegova sela, prepustio se je
·sudbini i povr.atio sv.ojim domovima,· i taka
smo- uspjeli da nanO-v·o formirarno Sreski
odbor AFZ i da preko istog produzimo najtaCnije sa svojim radom. P.o-Sto nam je viSe
sela popaljeno i opljaCkano, reorganizirala
sam tri o·pCine, organizirala sam prikuplja.:.
nje najnuZnijih stvari, ka·O· hrane i voCa za
drugove u bo-lnici, prikupljala sam podatke
o bosanskim izbjeglicama, koji je izbjegao.
organizirala sam prikupljanje dopisa za
Zenski list.
Sto se tiC:e Zeona, primjeCujem da su Zene
odane NO borbi, i njihov moral je na prilicnoj visini. Pri:znaj em da ·s-e dosada s njima
malo radUo politiCki, ali najviSi uzr.ok je to,
Sto u prvo Vrijeme nismo imali svoju tehniku, a materijala smo dobivali jako malo
za Zene.
SVe Sto sam ·dobila to sam na sastancima
Citala, a to je slij.edeCe: razni letci, radioizvjeStaji, Vjesnik, Partizan, U KoJZari, go-
OpCina broj 6 ima 6 S·ela, a to su slijevor druga Staljina i Ietak Oktobarske revodeCa: .Si•n.Iije•, Rt11S·evac, ·Obla•kovaoc, BoJ.omaCe,
lucije.
OroSinac i Busnovi.
NaS se s·rez saCinjava iz 7 opCina, a to
Priku'Plja:le smo veS za partizane, pomasu slijedeCe:
Predsj-ednica opCine broj 1 drugadca Bo- gale smo u narodnoj pomoCi-, sastanke sam
odrZavala mjesne i opCin.ske redovito·.
siljka referira:
Predsjednica opcine broj 7 drugarica
Opcina broj 1 broji .11 sela, a to su slijedeCa: Su.Snjari, KruSevo, BngdruSiCi, Amatov- Milka referira:
Opcina broj 7 ima 7 sela, a to su slijed£ci, ·Seovci;- Sa:Zije, -StriJeZe·vica, Mihajlije, Mrca: ,gkrabutnik, Grad'ski Vrhovci, Crkveni
koplje, Vucika i Zvecev,o.
Mj.esne sastanke sam odrZavala svako 14 Vrhovci, Laze ·Cosine, Laze Vasine, Komudana Jedamput. Opcinski sastanak sam odr- Sine i Prnjavor.
Dosadanj.e prikupljanje u cijelom srezu
Zala samo jedamput, poSto nismo imali opCinskog ·nego Je· pred mjesec dana usp.ostavljen. i•znosi:
Za avo vrijeme ad kako s·am predsjednica
Rublja 1.118 pari, carapa vunenih 568
prikupljala sam VeS za parti-zane, prale smo pari, Carapa ,prtenih 573 para, ruks.aka 80
veS i pekle s:m.a kruh i radile sve Sto j-e dru- komada, peskira 570 komada, plahta 589 koma:da, ponjave 199 'kom., obojaka 5'78 para;
govima bilo potrebno.
Predsjednica opCine broj ·2 drugarica maralliica 562 ko•mada, nikavica 126 pari,
Mara referira:
jastuka 37 komada, zivadi 250 komada, me·
Opcina broj 2 ima 8 sela a to su slije- da 3 kg, voca 1.500 kg, pekmeza 1.800 kg, sideCa: Ozdakovci, Smoljanovci, Klis-a, :Mrto- ra 100 kg, kajm~ka 30 kg, mlijei<a 7.000 lit,
vlasi, .Nje-ZiC, VraniC, PodsreCe i Crljenci.
jaja '7.067 komada, sapuna t75 kg, kupusa
Mj·esne sastanke sam odrZ.avala svakih 770 kg, Iuka 350 kg, narodne pomoci u nov8 dana, a opcinske sastanke svako 14 dana. en 28.603 Kune.
Na sastan)m ·sam im_ Citala radio-izvje.Staje
p,o drugoj tacki o unutarnoj i vanjs,koj
i ostali materijal koji sam dobivala. Odla- situaciji govo-rio j e drug :Makso.
zila sam medu neprijateljska uporista i noc
Po t~ecoj tacld izabran je odbor od slijesila Ietke i ostali propagandni ,materijal.
deCih drugarica:
Predsjednica -opCine · broj 3 ·drugarica
Dru.garica Anda izabrana j-e jednogla-sno
Anda referira:
Opcina broj 3 ima 4 sela, a to su slije- , za predsjednicu SO AFZ-a za srez Pozegu.
deCa: P·erenci, BI'ldan.i, ·Svrziga6e· i Bratulji. Drugarica Tre:Snja izabrana je za tajnicu, a
drugarica Nevenka za blagajnicu.
Prikupljala s-am v.eS za parti•zane, odlap,o cetvrtoj tacki zadaci za buduCi rad:
zim Cesto u P·oZegu i dono&im Sto· je po,trebno :ia druwove i nastojim da Sto viSe pri1. Svako 8 dana redovito odriavati seoske
premim_ odjeCe kao i ostalih stvari koje su sastanke AFZ-a, 2. op6nski odbori trebaju
potrebne za naS-e drugove.
odriavati -svoj sastanak svako 14 dana i ,podPredsjednica opcine broj 4 drugarica Lju- nositi SO, 3. S•e'Ski odbor treba odrzavati
srestanke svako rnje·se·c dana, a konferen.cija
bica rerferira:
Opcina broj 4 ima 4 sela, a to su slije- Zena svih Cia-nova ad-bora treba se odrZavati
deca: Pa•ikovci, Kujnik (popaljena), Ko- svaka 2 mjeseca i odrZavanj-e zboro·v_a Zena,
4. Odgovornost i discipliniranost, 5. Organiprivna i Rasna (opljackana).
ziranje civilnih bolnica, 6. Osnivanje analOdr~ala sam sas-tanke i pripremala -sam
Zene da hi ,Sto viSe dal·e i doprinosile za na- fabetskih tecajeva, 7. Prodiranje u hrvatska
Se drugov.e. Pekle smo kruh i prale veS, kao sela, 8. Redovan obila•zak s-ela i kontrola
rada, 9. Prikupljanje odje6e za narodnu voji ostalo slo im je trebalo.
Drugarica predsjednica opCine broj 5 ni~ sku, 10. p,oJiticki kursevi, 11. Za 10. I. zakazan je sastanak Sreskog odbora.
je sastanku prisustvovala, jer je bolesna.
S naSim borben-irn pozdiavom
Opcina broj 5 ima 6 sela, a to su slijede-Ca: CeCavac, Vu-Cjak, J.e·minovac, Dragu-.
Smrt {aJizmu - Slobodn narrodu!
tinovac, -SnjegaviC i 'Golob~dci.
Predsjednica ·opCine broj 6 drugarica Tajnica:
PredSjedni:ca:
Ot.sutna
Stana re'fe·rira:
TreSnja
1
Rahela NovakoviC-RadetiC.
Nev·enka KllliC.
a Bosilj.ka Kozar.
4 Mara NikoliC.
5 Anda Vladimir.
6 Ljubica KonCaloviC.
2
7 .Stana MilivojeviC.
. s Milka GajiC.
9 IIi ja RikanoviC.
lO Boro Nova·kovi.C.
11 Mane Trbojevit.
12
Giro B'llkoviC.
13
Beba KrajaCiC-EviC.
187
�Rahela NovakoviC (u sredini) sa dvije aml/IJdinke
14 Organizacija AFZ u kot.aru .Slavonska Po®ega
poCela je djelovati u drugoj polovici 1941. g. 18.
XI. 1941. g_ Osnovan je ,pr_vi ile,galni odlbo'l" AFZ
u selu SlohoStini, u koji ,su uSle: Mara NikoliC
i. Radoika RikanoviC iz 'SloboStine, Dra.giera· KonCaloviC iz Perina-ea, Ljuha KupreSan Pajina iz Pa.sikovaca, Rahela NovakoviC TreSnja i Marija
Novak iz LuCinacil. Uz pomaganje partizall;skim
odredima odbor je sebi stavio u zada·tak da formira
odbor AF2 i u drugim selima to-ga kotara, pa siU
se o-dhornice povezale sa p.ojedinim Zenama iz tib
sela i na njih se obraCale, taka da je taj odbor
radom o'buhvatio niz sela. U studenom 1941. osnovani su odbori AFZ u slijedeCim selima: u Seovcima Kame"nskim., u -kojem su bile: Stana BeriC, pr-edsjednica, Stana VujasinoviC, tajni-ca, Nada ZmC
i Ljuba Kuki-C;. u Amatovdma Darinka PetroviC,
predsjcdnica, Mil'ka DragaS, tajnica, Sm.iljana Mia-
denoviC i DuSi-ca MajstoroviC - od'hornice; u KruSeV'U Zlata PuaC, .preds_iednica, Milka PuaC, tajnica,
Ljuha RamiC, odhornica; u SuSnjarima Jela LukiC,
predsjednica, Draga PuaC, tajnica, Ana LukiC i
Dragica LukiC - odbornice, u s-elu 'Kantarovcima,
Vrhovcima, Crljenci, PosreSu i Rasnoj. - U 1942.
rad se pojaCao, i osnivaju se novi_~bdhori: u SlOboStini, Perencima, Brdanima, Pa·sikdv.cima, Ku jnik-u,
Stri_ieZevici, BogdaSiCima, SaZifama i Ra-.sni. · Konoem 1942. g. hili ,su fo-rmir.ani odbori AFZ u
ovim selima: SvrzigaCe, Olja&i, LuCinci, Nj-eZiCi, Klisa, VraniC, Milivoje¥ci, Ozdakovci, Smo-ljanov.ci.
Snjegavit, CeCavac, Jeminovac, RuSevac, ·Golobrdci,
Sinlii·e, OjpSeriac, Skra-butnik, Grad&rki Vrhovci, Laze Cosine, Laze Vasine, Laz-e Prnjavor, Korprivnica,
Uga'l"ci, Orlj-avac i P.o-ljanska.
Sve viSe Zen.a aktivno radi u AF2. 'Osim veC
spomenutih, na kota-ru se istiCu: Mil-eva I vanoviC,
Ankica Sekulit (hila 'll toku rata ·predsjednica Kotarskog O<dlbora Slavcm,ska PoZ~ga),
Smilj.a BoZiC,
Mica Mil ianit, Ana FranekiC.- MiJ.ka Bo·Zit, Marija
PuaC, Anka 'SahaliC, Ton-ka Sa'balit, Jelka StefanCi-t, MariSka Svoiboda, Darinka Viii, Ankica ZuboviC, Draga Kekanovit, Nada 'Zilit, Reza Ja-ko:povit
(1943. ,g. pred:sje-dnica seoskog odho-ra Veto-vo).
U prvoi polovini 1942. :g. osnovaoni- su optinski
odbori AF2 u S.lohoStini (predsi'i,~dni'Ca Mara NikoliC, tajni-ca Radojka RikanovU), i u LuCincima
(predsjednica Anda Radovanlija, ta_ini-ca Rah-ela
Novakovi-t). 22. svibnja 1942. osnovan je Kot. odbo-r
AF2 u sehr NjeZiCu. Na sastanak su doSie· drugarice iz mno,gih sela, i za predsjednicu je izabrana
Mara NikoliC, a za tajnicu Rahela NovakoviC, do·k
su u odbor !liSle: N ev-enka KuliC iz Slav. PoZege,
Anda Ra,dova-nlija iz NjeZita, Stana MilivojeviC iz
Oblakovca, Milka GajiC i Milka Ra·dmilovit iz Crkv,eniih Vrhov.a.-ca. Prvi .za jedniCki sa:stanak d'l"ugarica
sa Citavog kota-r.a odrZan je neko- v·rijetn·e poslije
toga u Kamenskom VuCjaku.
Dokument 128
Ookument 129
IZ PISMA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 11. PROSINCA
1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA BRAe I HVAR 0 RADU '
ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA 1
... Upada u oc1 da u Partiji nemate ni jednu Zenu, a radom po Iiniji AFZ obuhvaCeno je 879 Ze-na. 'Ta-klo kandi-datkinja za Partiju imate samo 8. To j.e ogrOman nesra.Znljer
partij,ski organizova-nih Zena i partijskog utjecaja na njih. DuZni smo· da Vam ukaiemo,
da ovo nedovoljno p·o-sveCivanje paZnje z'enama proiStiCe iiZ se-ktaSkog od-nu~~ prema njima
kao i ostalim partiji odanim ljudima.2
... N a H va ru.
Rad po partijskoj liniji medu zenama, iako je neiito bolji nego na Bracu, joii uvijek
ni izdaleka ne zadovoljava. Iz tablice se vidi, da se niijta ne poduzima na pripremi novih
Zena za Partiju. Ni jedna Zena nij.e kandidat za Partiju, od to1iko stotina obuhvaCenih
radom po liniji AFZ. 3
1
2
Dokument se nafazi u a-rhivu CK SKH.
Zbog uskog i sektaSkog gledrunja parlijske organiza.cije na ra·d i organiza-ciju Zena doS-lo je i u
pojedinim rukovod-stvima AFZ do istog t<IJkvo.g
uskog i krutog gledanja na pokret, i antifaSistkinja,ma se smatralo .sam.o one Z·en_e, :koje su, pored pomoCi i -'saradnje, dolazil-e redovito na sastanke AF2.
To j·e Skodilo masovnosti pokreta Zena. Pokrajinski
komitet KPH za Dalma:_ciju uoCio je taj po_grrcSni stav
i poCetkom 1943. g. postavio je ,pitanje or ganiza1
Dokument 130
IZ PISMA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 12. XII. 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA KNIN KOJIM SE sALJU
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 11. PROSINCA 1942.
0 STANJU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA"
... 3. Antifaslsticka
f~onta
rena.
Poslije pada Q-rugaric-e Zoge2 u maju iii
junu joS je dva puta bi-o formiran AFZ, ali
svaki puta bez duljeg djelovanja, jer se provalom kod rajona: pogodio i AOZ. J edan je
mjese-c pro-Sao Cak i bez mje-snog odb-ora, jel:n-emamo sposo-bnih drugarica. Ovo je najb-olnije pitanje ~zagreJbaCke ·orga_nizacije. Sa'Dokument · se nalazi u a-rhivu CK SKH.
2 Olga KreaCit-IKorvaCit 2oga_
3
OLga K-reaCit- KovaCiC 2oga bila je tajnica
Mjesno,g ·odbora AF'Z poCetkom 1942. g .. a Clanice:
Ankica Mo·kose·k, Katica HruSC Crna, Mari ia K.os,
Sanda Stefica SantiC-MatiiaSiC i Ivanka VitasoviC.
Krajem lipnja -uhapSena _ie--~ Olga KreaCit-KovaCit
Zoga, .a Ankica Moko,sek _odlazi joS prije 'll partizane
tako da je -tokom 1942. g. Mj-esni o·dlbor A'F2 nekoliko puta miienjao svoj sastav.
U rajonima (kota·rima) 'hili su formirani tzv.
matiCni odbori AFZ, u kojima je ·svaka Clanica hila
zaduZena za izvje-sta:n ·hro_j odbora, ili u tvorni-cama
i ustanovama, iii u ulicama. U toku 1'942. ,g. radile
su ru matiCni-m odborima: SLaviCa BaSiC Maca, Milka·
Lemit Ma-ra, Ankica Zivkovi-C, RuZa •CrnkO'Vi,C Olga,
Ma'l"ija Slodej, Vera -Smit. Marija 2ubrinit Sova,
Stefiaa Crnojevac, Katica MarZuran Zora, -d-r. Pava
· Jajac Una, Anita Lelas 'Ljubica-Nina, Anka Su1
CIJe AFZ na novu ba-zu. Si-rina novog shvatanja,
prema koj-em sve ,zene, Jcoje na bilo koji naCin pom-a-Zm pokret, rna da_ i ne do-laze redovito na sastanke, pripadaju AntifaSistiCkom frontu ·Zena, dalo je
or.ganizaciji AFZ nov zamah.
3 Na oto-ku Hva:ru isti-cale su ,se radonl za NOP
od .pTvih dana ustanka: Perka IS-plivalo, "'iz ]else,
Lenka Anit iz Starigrada, I vka Frani-CeviC iz Vrisnika, Marica Pavi-Cit iz Vrbanje, Draga Matkovit
iz P-oljica, Neda MiloS i Antic.a DulCiC.
da je mj-esni opet u formiranju, a svi &e od~
bori reorganiziraju. 3 Stanje odbora ntJe
stvarno (koje se ima), jer mnogi odbori postoje, ali se s njima nema veze. Data je duZnost Celijama, da one :p-oCnu iznova sa for~
miranjem odbora i odgojem druga-rica.
Zagveb, 11. decembra 1942.
Debeli (Musliman)·l
pane IBara, Inka GospodnetiC Dra.gic,a, J agica SabadoS Ra·dni.ca, Bela CubranoviC Siva, Draga ·P,aCenovski Lasta. BoZena Zakma·n Maca-Jasna, Andela
Paut Mara, B'arica :Cei Dubravka, Z-ora Kevit I vka,
Danica Tomi-C Ana, RuZica Los, Apolonija L-ugarit
Blonda, ViSnia Vukovi-t ¥era, Milena Grakalit,
Katica Mrak, Mari i a 'Kvakan, Ma j a Embr-ovit, Marija DorCit, Marija PrinCit Tonka, Dragi-ca -·Canlwvi,C, Kati,ca Dugandit, Vikica Smit, Rezi'ka TrurniSki, Vlasta GlolboCnik Tania, Klara 'Dobrin Gumbek,
Marija Novosel Bosili·ka, Mira KorvaCit Volga, Zlata Fejzo Anica, Matija Grnkovit Dada, Matilda
2nidarit Sonia, L-jubi-ca Smigmator Zlata, Vita CosiC Olga, Zdenka· Munk Nina, Ema 'Krai.aC Solo,
.Tovanka PopoviC Mika, RuZica MikaC, Milk.a Strk,
Milena Grakalit, Mariia HanZ-evaCki Ra:heJ.a, Dur~
dica ModerCin Pipa i mnoge druge.
4 Ivan MeCa·r, ta-da or,g. seh-etar Mjesnog ko~
miteta Zagr-e'ba.
1
1
DRUGARICE NA RAD SA zENAMA'
3. Upucujemo Vam takoder 3 .drugarice po liniji AFZ-a ito: drugaricu Julku, Jugu,
i Ljubicu.2 Drugarica Julka:J radit Ce na Vrli~kom sektoru, a drugarica Juga 4 i Ljubica 5 u
okolici DrnU§a, Petvovo Polje i Kosovs·koj d-olini. Sa njima- treba da odrZavate re-d-ovne
veze i pomogne-te irn u us·postavljanju v-eza _sa Zenama po svim -selima da bi se podigao i
il VaSem kr'aju pokret antifaSistiCkog fronta Zena. NuZno Ce biti p-otrebno, da odredite
ispred OK jednoga druga, koji Ce biti odgovoran po liniji AFZ i raditi skupa sa ovim__
drugaricama ... 0
Dokument se nalazi u a'rhivu CK SKH.
Pokret i organizacija Zena u -kotarevima Knin
i DmiS od 1941. pa sve do poCetka 1943., odvija .se
spo-rije, obzirom na vr,Io teSke uslove ·rada na tom
podruCju (jako djelovanje ·Cetnika i ustaSa): Iz izvjeStaja pa'l"tij-ske Celije Knin od 5. XI. raza'bire -se,
da je jedna drugarica {DuSanka ]elit Judita)
us.pjela so-lidno, or,ga-nizirati aktiv Zena koji pruZa
,garanciju uSiJ)jeSno!g rada, ali vet nakon mjesec
dana, '6. X:II. 1942., javlja ista telija, d.a je drugarica Judita uhapSena, a nii·e ostavila -nikakvu
zamjenu, tako da se ne zna ·za ostale dTugarice,
koje su povezan·e u radu. 12. XII. 19-42 g. Pokrajinski komitet KPH za Dalmaci jru Salj-e na teren
tri -gore spomenute drugari-ce, koje te ra-diti po
liniji AFZ.
J.
2
3
4
5
v,esela Segvit.
Jugana Culit-.Jurjevit.
Ljuhica Durhaha-Tra:Zivuk.
6
Na ovom terenu istakle su se u radu za NOP
od prvih dana ustanka: Du.Sanka jeliC }udita, Ce-dna Marit-Gruhit Be'ba i Ljubica SoLaja iz Knina,
Duk~ Radit i Milica Radit iz Radru.Cita, Dara Kasru.·nl iz OCesto-va, Manda Pokrova-c iz Pulj-eva, Kata
LiliC-Medit iz Siverita (kot. DrniS), Manda KovaCeviC Biba iz Lukar-a, Dragi-nia ·Cvitkovit iz Bio.CiCa
i Seja OIPaCit iz _Plavna. Aktivno rade na ovom
terenu Radoik~ Katil:, koja je hila Clan OK KPH
Knin i Mili-ca Vejnovit,- a 1944. g. dolazi· iz Like
Milka Rastovi_C-Jaramaz LiCanka, koja ubrzo sti-C-c
simpatije medu Zenama -u selima Promine.
./
188
189
�1
Dokument 131
Dokument se nalazi u a·rhivu CK .SKH
hilo formiran6 5 uliCnih odbora i _jedan u tvc:rnici
Maia Tankez-Komar.
·
v.a_gona. U ntdu s--u ·se isticale mnoge Zene, naroCito
U koiaru 'Slav. Brod kao i u gradu iBrodu
Milka ~.Mara KovaC i njihova majka, preko kojih
u 194'2. g. rad se sve viSe Siri, i osnivaju &e novi
se odvqao gotovo -sav iJ.egalni rad ·u to vrijeme:
odbori AFZ po selima. Velik broj z,ena a'ktivno radi
sakrivanj-e drugova, materijala i veza s ·NOv. Kad
u Podvinju, Nov-om Topolju i KokoCeviku. U borje Milka KovaC, koja je hila glavrna veza, otiSla u
lbama izmedu partizana i uStaSa kod Novog Topolja, · partizane, jer je lbila otkriven.a, na vezi se nalaze
a zatim kod KokoCevika ru proljeCe 1942. uCestvllju
Vilma- Daus i njena majka Petra, ·dok je Vilmina
tri Ze~e kao partizanski horci, ·medu n_ji~a Manda
Sestra, Anka Daus Crna otiSla vel: 1941. u ,partizane.
Vargas. U Slav-onskom Brodu formira ·se u ljetu
]ed11om prilikom, kad je trebala prebaciti dva dru1'942. lnicijativni odhor AFZ, u koji su uSle: Dr,aga u. ,partizane, hila ie Vilma uhvaCena. UstaSe su
gica Pi:hler, Liza · SmoliC Zora· Tkalec Lina
.i·e llliUCili, no ona ipa-k nikoga nije odala. Bila je
Vukovil:, Pe,pica ~poliaril:, 'Tereziia - JeliC ' Pavka
pos-lana u logo.r _ru Zemun, a nakon toga u Au~vic
BoZeglav i majka Dragice Pihler. · Usk-oro je
u Njema·Ck-u, gdje je i poginu_la.
2
3
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BANIJA OD 14. XII. 1942. CENTRALNOM KOMITETU KP HRVATSKE 0 RADU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA
zEN A'
OKRUZ'NI KOMITET KPH
14. decembra 1942.
BAN!] A
Centralnom K omitetn KPH
Dragi drugovi,
Antifasisticka fronta z<>na:
· U organizaciji AFZ-a imade jQ,S nekoliko
nedostataka, od kojih je jeda'n najvazniji,
sto odbori od seoskih pa do kotarskih nijesu
/ dovoljno samostalrii. Jedan od razloga je n.episrri·enarst drugarica, .Sto imCi nj1hov politiC·-ki razvitak. · Da bi se ovo d•<J'nekle ukloni1o,
stvorenL su teCajevi za nepismene·, koji su
veC odpoCeli s~ radom u nekoliko· sela dvorsko,g i glinsko.g kotara, ali jo.S do danas nijesu pokazali nikakove narocite uspjehe .. U
kostajnickom kotaru tek se pristupa organizovanju teCajeva, dok_ u petrinjskom taj
rad ide malo teze zb<>g stalnog krstarenja
neprijatelja. Radi osamo£taljenja odi>ora i
izdizanja Sto v<eCeg broja aktivistkinja, koje
Ce moCi samostalno raditi na tei-enu, odluCili smo odr.Zavati politiCke kurse'Ve AF~-a. 2
IzvrSena j.e raspodjela rada u svim Odborima, a koja do-sad nije postojala. ZapaZa se
da je pravilna podje1a rada· oZivila organizacije AFZ-a, jer" je -ral).ije sav teret snosi-la
samo predsjed'nica, d-ok su -ostale odbornice
gotovo bile pasivne. Isto tako organi·zovane
su borbene i radne .gru-pe, Ciji ·se rad veC u
mnogo se18. osjeCa. 3 Organizovana je straZarska i kurir1ska sluZba g.dje su Ze_ne poka· :zaie jaku volju i visoku svijest .- ..4
Dokument 133
IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZAGREB OD 15. PROSINCA 1942.
0 STANJU PARTIJSKIH I MASOVNIH ORGANIZACIJA U ZAGREBU'
s
S a d a-s n j e
t a n j e M j e s n e P a rt o r g e. 2 Rajoni su podijeljeni prema priloZenom planu, I. rajon jo,S ·nij.e uspostavljen,
vee su ·ostaci ranijih Jedinica joS uvijek povezani na II. i III., ali- u-s-koro· Ce se· miQCi
formirati privrem~ni RK. U najnovij.e vrijeme odluceno ie ..da ·Se V. i VI. R. opet spoji.
•
II. rajon
1
Dokument ·se nalazi u arhivu CK SKH.
3
Da hi se rad AFZ organizaciono uCv-rstio-, odrZana je 10. I. 19.43. g. OkruZna konfe-rencija AFZ.
1942. g. odrZano je nekoliko kur.seva za
Na kon-ferenciji izabran _je Oknl'Zni odhOT AF:Z u
()VOID ·sastavu: -predsjednica Kata OpaCiC, .sdjanka
a'ktivistkinje AF-2. Ljeti 194'2. g. Milka Calda·reviC
iZ 'Balinca (kot. Glina}, tajnica Milka VraneSeviC,
odr-:lala j-e. kurs u Kla·snil:u (kotar Glina). Dfurgi je
studentica, a Clanic.e lzvrSnog odbora bile -su Vera·
kurs hio oddan krajem 1942. g. takoder u Kla-s-nil:u,
- Marakovil: iz Kostajnice, Liuha BamburaC, -radrnica
a vodila ga _i.e Draga Turkulin d()k se tre.Ci odriz kotara Petrinj•e, Kata Vujaklija, selian'ka iz -1:iZavao u Majdanu (kot. Dvor) pod rukovodstvom
rovca (kot. Dvor) i Ana Su.Zn jeviC, selj anka iz D.
Barice HanziC -Tete.- Ove poslj·ednje teCajeve prekiHras-tovca (kot. Kostajnica).
·
nula je IV. neprijateljs-ka ofenziva.
·
2
Dokument 132
IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJ:Ji;M OD
15. XII. 1942. CK KPH 0 RADU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA1
... AntifaSistiCki front Zena.
Iako je ve·C prije mjesec dana formiran
Inicijativni odbor AFZ, on je bio loS-e· sas.tavljen (od tri clanova bile su 2 Slovenke), i
on se nije snaSao u svome radu. To je viSe
bila neka vl'!sta partijs~e. komisije, nego Sto
je to bia jedan sir.oki Antifasistic'ki odbor.
Iz to,ga odbora uzeli smo samo drugaricu
Maju,2 a nj.ega mo popunili sa 5 novih Clanica. Zene su -do sada uCestvovale u. naSoj
Narodnooslobodilackoj borbi, ali to je bilp
neorganizovano i neplanski·. Ovaj odbor Ce
pomoCi naSim ·partijskim organizacijama da
uspo-stave Siroku Zensku organizaciju na Ci-
190
tavom tere-nu na·Se·g Povjerenstva. Do sada
po broju imamo <>vako organiziran AFZ:
OK Brad 49 AOz seoskih3
OK Osijek 12 AOZ seoskih
OK Nova Gradiska 59 AOz seoskih.
Tri drugarice ostale su da rukovode kursom za niZe rukovodioce AFZ, da koor.diniraju rado-m svih odbora AntifaS-isti.Cke
fronte .Zena, a tri su otHile u tri OkruZna komiteta da pomognu Partiji stvDr$~i po svim
selima AOZ,- za-titp.· opCinske, kotarske i- t. d.
Dali smo i njima upute., kao i Okru.Z-nim ~o
mitetima partije. Inicijativni odbor pripremi·o j.e Ust i v;eC je u Stampi.
1. jedinica: tvornicka (Ventilator) 1 kruzok od 3 cl., ONP od 4 cl. sa 4 pododbora
od 16 cl., 2 povjer.enika; NOO od 4 cl.;
A:OZ od 3 CJ. sa 2 pododbora od 7 c .. ;
Borbena grupa od 2 cl.;
P·oduzeca itd.: Ventilator, Bizjak, Rapid,
Elektra, Maul, Paspa, Iskra, . Limari ;
Simpatizera: 100.
2. jedinica: strukovna (stolari), 1 cl., 1 kruzok od 3 cl.;
ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 9 cl.;
NOO od 4 sl.;
AFz od 4 cl.;
Poduzeca itd.: Patacic, Faber, Bothe,
KuntiC, MarkoviC, Stolar-ske radionice,
uliCne;
Simpatizera : 111.
3, jedinica: strukovna (gradevinari). 2 cl.;
ONP 4 cl. sa 4 pododbora od 16 cl. ;
NOO od 3 cl.:
AOZ 5 podo.dbora <>d 18 CJ.;
Poduze·Ca-: Pilot, uliCni, kuC:anice, Pogod,
GriC;
Simpatizera: 150.
4. jedinica: tvornicka (Kontakt). 3 cl., 1
kru&;ok od 3 cl. ;
ONP o.d 4 cl. sa 10. pododbora od 40 cl.
i povjerenik 1;
AOz od 3 cl.
Poduzeca itd.: :KContakt, Industrija Katrana, Centroterma, AkUmulator, Res,
Meba, Kalorif€r, DiminiC, FranjetiC, BaCiC, Munja, 17 pekarskih ra·dionica;
Simpatizera: 130.
5. jedinica: tvornicka (Uljara) 1 cl.,
ONP od 4 cl. sa 7 pododbora od 27 cl.;
NOO .od 3 cl. ;
AOz od 3 cl.;
Poduzeca: Uljara, Holzner, Silk, Ivancica, Belajac, Nov-o-Tekst, UliCni;
Simpatizera: 145.
6. jedinica: tvornicka (Gaon) 1 cl.;
ONP od 4 Cl. sa 7 pododb<>ra od 28 cl.;
PoduzeCa: Gaon, Klaonica, KoZara, AGB,
CerSljara;
Simpatizera: 95.
7. jedinica: tvornic'ka (Papirnica) 2 cl.;
O'NP od 3 cl. sa 3 pododbora od 12 el.;
AOz od 4 cl.;
Podu.zeCa itd.: Papirnica, Gol-ub, Jugobates;
Simpatizera: 50.
·UKUPNO II. raj on: 7 jedinica, 12 partijaca, .3 kruzoka •Od 9 clanova, 7 ONP sa 38
pododbora i 3 povjeTenika, 4 NOO, 6
AOz sa 7 pododbora, 781 sirnpatizer.
III. rajon
1. jedinica: tvornicka (p.enkala) 1 cl.:
ONP od 2 cl. i 7 povjerenika;
PoduzeCa: Inko, Bure.S, Vako, Walder,
Han i N etl, Union ;
Sirnpatizera: 44.
2. jedinica: strukovni (kozarci) 3 CJ. 1 kruzok od 3 CJ.;
191
�NOO od 3 -cl.;
ONP od 4 Cl. sa 10 pododbora od 33 cl. ;
Poduzeca itd.: Kozarci, Posta, Dru.stvo
GriZana;
Simpatizera ·,. 135.
3. jedinica: tvornicka (Elka) 1 cl. 1 kruzok
od 3 cl.;
ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 11 Cl. i 1
povjer.enikom;
PoduzeCa: Arko, Elka, K.oZarci, BrijaCi;
Simpatizera: 130.
4. jed.inica: 1 Cl. (Uliena);
ONP od 4 cl. sa 6 podo.dbora od 18 cl.;
NOO 2 podbora od 6 cl.;
AOZ od 3 cl. sa 2 pododbora od 8 cl.;
PodtllZ·eCa itd.: ·Gorica, KoZarci, Advokat. -ski i sudski namjeStenici, uliCni, Trgovci,
KuCanice, Kon:zumna Zadruga.
Simpatizera: 137.
5. jedinica: namjeStenici.
ONP od 3 cl. ;
PoduzeCa: Higijenski zavod;
Simpatlzera: 30.
3. jedinica: Graficari. 1 ~l. 1 kruzok od 4 cl;
ONP od 4 cl. -sa 5 pododbora od 15 cl. i
15 povj·erenika;
NOO od 3 cl. sa 2 pododobora od 7 cl.;
AOZ od 3 cl. sa 5 pododbora od 19 cl.;
Simpatizera: 170.
Poduzeca: 20 grafickih poduzeca.
4. jedinica: Intelektualci 5 cl. 3 kruzoka od
12 cL;
.
NOO od 4 cl. sa 6 pod·odbora od 20 cl.;
ONP od 3 cl. sa ·6 pododbora od 21 cl.;
Obuhvaceni: inzenjeri, graditelji, profes·ori, agronomi, pravnici, novinari, kemiCari;
Simpatizera: 250.
5. jedinica: Krojaci. 4 cl. 1 kruzok od 4 cl.;
ONP od 4 cl. sa 5 pod.odb·ora od 20 cl.;
NOO od 4 cl. sa 5 podod!bora od 18 cl.;
Obuhvacano: Krojacke radione grupirane po ulicama;
Simpatizera: 160.
6. jedinica: Uhapsena. Brojila je 3 clana
(Astra, tv-arnica cipela);
3.
jedinica: uiigna. 1 :kru~ok od 3 ~i.;
ONP od 3 cl. sa 3. pododbora od 10 cl.
6 povj erenika;
NOO od 4 cl sa 9 pododbora od 36 cl.;
AOZ od 3 cl. sa 4 pododbora od 16 cl.
povjere.nik.
Zastupano: Ulicni pododbori.
Simpatizera: 218.
4. jedinica: Ulicna. 4 Cl. 1 kruzok od 3 cl.;
ONP od ,3 cl. sa 10 pododbora od 34 cl.
i 2 povj.erenika ;
AOZ od 3 cl. sa 7 pododbo.ra -od 26 cl. 1
povjerenik. '
Simpatizera: 209.
Ukupno V. rajon: 2 jedinice, 8 partija,ca,
3 kruzoka 0 d 10 cl. ;
3 NOO od 10 cl. sa 11 pododbora od 43
Cl. i 3_ povjerenika;
4 ONP od 13 Cl. -sa 1-0 pododbora od 66
CI. i. 16 povjerenika-;
3 AO.Z od 9 cl. sa 11 p-ododbora od 42
CI. i 2 povjerenika.
Simpatizera: 749.
Veze nema.
VI. rajon
6. jedinica: Ulicna 2 cl., 1 kruzok <>d 3 cl.;
ONP od 4 cl. sa 19 pododbora od 76 cl.;
NOO od 4 cl. sa 9 pododbora od 36 cl.;
AOZ o.d 4 cl. sa 9 pod-odbora od 34 cl.;
SKOJ: Aktiv od 4 cl. sa 4 pododbora od
16 cl.;
PodUJzeCa itd. : UHCni, Riznica, Isis, lVIirim, KuCanice.
Simpatizera 450.
7. jedinica: Gradska poduelleca. 5 cl. 1 kruzok o.d 4 cl. ;
ONP od 5 cl. sa 4 pododbora od 15 cl.;
NOO od 4 cl. sa 4 pododbora od 16 Cl. ;
Poduze,Ca: Star a i nova plinara, Centra1a, Vodovod;
Simpatizera: 170.
1. jedinica: mjeSovita. 3 cl. 1 kruZok od 4
CL;
ONP od 4 cl. -sa 7 podo.dbora od zs cl.
6 p-ovjer.enika;
NOO -od 4 cl. sa 6 pododbora od 18 cl.
1 povjerenik;
Poduz.eCa: Duhan, DomaCa, .Kraus, ·Oficirska zadru.ga, Vojna o-djeCa, SevC·ek,
MuCnjak, UliCni;
Simpatizera: 345.
1
;
Ukupno III. raj,on: 5 jedinica, 8 partija·ca,
3 kruZoka sa 9 Clanova;
6 ONP od ·20 cl. sa ,38 pododbora 138 c'l.
i 8 povjerenika;
3 NOO od 9 cl. sa 11 pododbora od 42 cl;
2 AOZ od 7 cl. sa 11 pododbora od 42 cl.;
Omladina: 1 aktiv od 4 cl. sa 9 po.dodbora od 34 cl.;
Simpatizera: 962.
IV. rajon
1. jedinica: NamjeStenici.
NOO od 3 cl. sa 3 pododbora od 12 cl.
Struke: bankovni Cinovnici, privatni na-
mj.eStenici, hoteljeri;
Simpatizera: 30.
2. jedinica: KoZarci 1 Cl.;
ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 10 cl.;
Struka: KoZarci i TaSneri;
Simpatizera: 80.
192
Ukupno IV. raj on: 5 jedinica, 1-6 partijaca, 6 kruzoka od 24 cl.;
5 NOO od 18 cl. sa 14 podo·db. od 73 cl.;
5 ONP od 19 cl. sa 23 pododbo-ra ad 81
Cl. i 15 povjerenika;
1 AOZ od 3 cl. sa 5 pod<>dbora od 19 cl.;
Simpatizera: 860.
2. j€dinica: Tvornicka. 4 cl. 1 kruzok od 4
Clanova;
ONP o.d ,3 cl. sa 8 pododbora od 24 cl. i
11 povjerenika;
NOO: 2 pododbora od. 6 cl.;
PoduzeCa: ·carinarnica, Frar:ck, Pivovara, TopniCka radionica, Autokomanda,
Livnica, Hartmu-nd, Deropa, Schon, KaStel, Lacet, RadniCka pekara, Slavija,
Vulkan, Dvoracek, Pollak;
Simpatizera: 180.
V. rajon
1. jedinica: ONP 3 cl. sa 2 pododbora od
6 Cl. i 8 povjer·enika;
Poduzeca: J ugofarmacij a, Kemika, Obnova, C-izrnek, UliCne;
Simpatize-ra: 157.
3. Jedinlca: uli~na. 4 cl. 1 kru0ok od 4 ~1.;
ONP od 4 cl. sa 6 p<Jdodbora o.d 19 cl.;
NOO od 3 cl. sa 4 pododbora od 12 C1. i
2 povj erenika;
AOZ od 3. cl. sa 3 pododbora od 10 Cl.;
P·oduzeCa itd.: Siemens, RaSica, Koritinental, Pamuk, Ulicni pod., (Kustosija,
Rudes, Stenj-evac, Sestinski d<>l) Podoficiri.
Simpatizera: 191.
Ukupne> VI. rajon: 3 jedinice, 11 partijaca,
3 kruzoka od 12 cl. ;
3 ONP od 11 cl. sa 21 pododborom od 71
cl. i 17 povj.;
3 NOO od 9 cl. sa 12 pododbora od 36 cl.
i .3 povj·e•renika;
1 AOZ ·Od 3 cl. sa 3 pododbora -od 10 cl.;
Simpatizera: 716.
Zeljeznica
Zelj.eznica ima 8 jedinica od toga 6 ~h je u
Radionici, l u Lo.Zionici i 1 na kolodvoru Savi.
1. jedinica: 3 Cl., 1 kru~ok od 3 cl., NOO od
3 cl. Simpatize·ra: 15.
jedinica: 3 CL, 1 kruzok ,od 3 cl., NOO od
2.
4 cl. Simpatizera: 73..
3. jedi.nica: 3 cl, NOO od 3 cl. Simpatize-ra:
70.
4. jed.inica: 2 cl., NOO od 3 cl. Simpatizera:
22.
5. jedinica: 3 cl, 1 kruzok od 3 cl., NOO od
3. cl. Simpatizera: 28.
6. jedinica: 2 cl. Simpatizera: 1.8.
7. jedinica: LoZiona: 3 Cl. Simpatizera : 17.
8. j.edinica: Sava kolodvor: 4 C1. Simrpatizera: 57.
UKUPNO zeljeznica ima: 8 jedinica 27 cl.,
3 kruzoka od 9 cl., 5 NOO sa 16 cl.
Simpatize-ra: 130.
Dokument ·se nalazi u a~rhivu CK .SKH.
Iz ovog pregleda se vidi, da je, USiprko·s velikih hapSenja, postojala u Zagrebu stalna mreZa
or,ganizaci ja AF2:, kao i o.rganizaci ja NOO i O·dbo.ra Narodne pomo.Ci, u kojima ·su radii<! mnoge
Zen e.
1
2
2. je.dinica: Tramvajci. 4 Cl., 1 kruZok ad
4 C1.;
ONP od 4 cl. sa 4 pod·odbora od 16 cl.;
NOO od 3 Cl. sa 2 pododbora od 7 cl.;
AOZ od 3 cl.:
Zastu·pano: Kondukteri i vo.zari iz pro~
meta, radionice, civilna zaStita, pod9ficiri.
Simpatizera: 165.
13
~ene
Hrv:atske u NOB_
193
�Ookument 1SS
OokumeM 134
OKRUzNICA SAZIVAcKOG ODBORA ZA KONFERENCIJU AFz HRVATSKE
IZ IZVJE/§TAJA OKRUzNOG KOMiTETA KPii POKUPLJE OJ) 18. PROSINCA 1942.
OD 15. PROSINCA 1942. SVIM OKRUzNIM ODBORIMA AFz'
CENTRALNOM KOMITETU KPii 0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA'
Tokom 18 mjeseci narodnooslobodilackog
rata podigla se i uCv'rstila i sve viS-e· jaCa
AntifaSis-tiCka fronta Zena u svim-- dijelovima o.slobodenog teritorija Hrvatske, kao i u
mnogim dijelovima neoslobodenog. MreZa
odbora razgranala se po Citavoj Hrvatskoj,
obuhvatajuCi :sve Sire mase Zena sviju sloj.eva, vjera i narodnosti i predstavljajuCi
Cvrsti oslonac narodnooslobodilaCk,e vojske
i narodne· vlasti u pozadini. M·edutim, u radu organizacije AFz kao cjeline, pokazaltt
s-e dosadaSnja nepovezanost izmedu poj·edinih odbo-ra na Citavom teritoriju Hrvatske
kao nedostatak, koji fe- po-stao i koCnicom
u· dalj-em razvitku i osamostaljenju pojedinih odbora, odnosno Citave organizacije. Da
bi S'e taj nedostatak uklonio, s"ziva se 24. i
25. sijecnja 1943. g. konferencija AntifasistiCke fronte Zena za· Hrvatsku.
Na kvnf:erenciji Ce · .s-e izvr.Siti pregled
dosadasnjih uspjeha, dati kritika nedostataka u radu i utvr.diti zajedniCke smje'rnice
za dalji rad putem postavljanja konkretnih
i najhitnijih ~adataka, koje treba o-rganizacija da Sp~ovede-, fe izabrati glavni odbor
AFz-a za Hrvatsku. Na taj nacin uskladit
Ce ·se rad i akcija organizaci.je na Citavom
teritoriju Hrvatske, medusobno po-vezati odbori preko svog _glavnog odbora, Sto Ce u
mnogome prido-nijeti j-oB veCem Sirenju i
uCvrSCenju organizacij·e
dati joj joS viSe
zamaha u radu.
Konfe-rencija Ce u po-tpunosti izvflSiti
svoj zadatak, aka na njoj budu uC-es•tvovale
predstavnice svih organizacija AFZ sa os]o,..
bodenog i okupiranog teritorija Hrvatske,
kao i delegatkinje iz vojske. Zbog toga je
potrebno, da na ovu konferenciju dade po
j.edna delegatkinja iz svakog kotara. Ddegatkinje treba da budu birane na kotarskim
konfer·encijama. Taj izhor treba da se i.zvrSi
1
ne samo na oslobodenom, nego po moguCnostf i na neos,lobodenom, teritoriju. Osim
toga treba da na konferenciji .sudjeluju i delegatkinje iz svake Narodnooslobodilacke
U darne brigade Hrvatske.
Svako rukov,odstvo AFz-a treba da pripremi izvj.eStaj, lmji Ce obuhvatiti ove toCke·:
a) kada, kako i U kojem obJikU SU' zene
pristupile narodnooslobodilackoj borbi i ucestvovale u njoj,
b) kada, kako i pod kojim prilikama
(usl,ovima) j.e stvarana organizacija AFZ-a,
c) danaSnje _-stanje organizacije (broj
mje&nih, ~opCinskih, kotar-skih i okruZnih
odbora, broj odbornica i ukupan broj- Clanica),
d) rad organi'zacije, nedostaci i postignu~
ti uspjesi u radu.
Isto taka treba da izvjestaje pripreme
delegati iz vojske.
Kota~s:ke konfere-ncije, na kojima Ce, se
birati dele1gatkinje, treba da posluZe uje·dno
i cilju Sto ve6e-g aktiviziranja o~ganizacije,
taka da sve pripreme za konfeie.nciju budu
u znaku m.edusobnog .drugar·skog takmiCenja
izmedu. pojedin'ih organLzacija za joS Siru
mobili-zacij'u Zena u pomoCi frontu i u·CvrSCenJe narodne vlasti u pozadini.
Radi pripr.emanja organizacionog referata, koji Ce se· odrZati na konfe-renciji, p'Dtrebno je da sva navedena rukovodstva poSalju
sazivaCkom odboru pregJ.edan izvj eStaj o
po.stanku, razvoju i sada.Snj,em stanju organizacij.e Sto hitnije.2
194
Original -pisma nalazi se u Hist. a'l'hivu OK
1
Dokument -se nalazi u a·rhivu GK SKH.
2 U kotaru Velika -Gorica vrlo su ·aktivne ~ene
u selima Lukavcu, Gucima, Ko-biliCu, CiCkoj Poljani,
KuCama, Brukevju, BuS·evcu i Jez·eru. NaroCito se
istiCu Zene ru Don joj .Ci.Ckoj Poljani: Kata JankoviC,
Zena »Crlenog«·, Kata JankoviC, RoZa MikSa, Ljruba
.Jan:kovil:, Slava Sestak, IKata JankoviC ~aceko·va,
Nada JankoviC, Jana Sesto'k, Mara RadiCevi.C,
Slava JankoviC, Milka Sestak, Mara ·S·estok, Bara
Sestok, Jana MikSa, Zlata JankoviC, Mara JankoviC
KosinCeva, ]ana JankoviC, RoZa TomSiC, ]ana TomSiC i Mara TO'mSi,C. :Od kraja 1942. do oslobodenja
kr-oz CiCku Po.Jjanu su danju i noCu pro.Jazili ,partizani, 'kuriri i _rpolitiCki radnici. Bilo je dana, kada
se u sdu zaddavalo i do 200 'boraca. U tom je selu bilo
sjedi.Ste jedne .grupe diverzanata, koji ,su ·ruSili prugu na liniji Zagreb-'Sisa-k i Zagreb-Dugoselo. U -s-elu
je pos-tojala i splav za .prebacivanje pr·eko- 'l'ijeke
Odre, .i Zene ~ vrlo Cesto, uz n~Jve-Ce opasno,sti,
pr·ebaciVale parhzane .preko rijeke. U sijeCnjru 1943.
g. formiran je u tom selu odbor AFZ, u koji su
uSle: K.ata JankoviC, Zena »Crlenog«, kao predsjed-
Smrt faSizmu -
Kotar zumberak. AFz je formiran po
svim s·elima ·opC. RadatoviC i dobrim dijelom opCine So.Sice. U opCini RadatoviC iza-·
bran je ope. odbor sa '7 odbornica. 3 AFZ radi
uglavnom po pitanju -opskrbe holnice, koja
je brojCano veoma velika.
nica, Kata JankoviC, RoZa MikSa i Ljru'ba Janko-viC,
kao odbornice.
U KuCanla su ·se isticale u radu: Judita L.iCl.C,
Mara FabiianiC, Ze11a Stjepana, te njihO"Ve dvije
kCeri. PoCetkom W43. g, iz \KuCa je otiSlo- u partizane
S.est omladin'ki, Sto _ie bilo znaCajno za podiz.anje politiCke svijesti Zena u velikogoriCkom kotaru.
U selima Lukavec, Guci i Lu.Cdnica :Zene -su radile na vezi Zagreb-Kordun, koja je od 1941. do
sredine 1943. g. bil,a glavna partizanska komunikacija od Zagreb.<:{ za Ko-rduri. Krajem 1942. g.
osnovani ·SU prv·i odbori AFZ u ovim s·elima. U radu su ·se isticale: Kata, Bara i rGuca Sime-c, Marica
Merle iz Lukavca, Maga DelaC i Ljuba Slako-viC.
AktiVLJle ·SU bile i Wne u o,ptini Pokupsko . bko je
na tom terenu bio ustaS'ki gar-nizon, Zene sti se marljivo sastajale i pomagale NOP.
3
Za pre·dsj·ednku OpCinsko,g .odbora AF'.Z hila
je izabrana Danica Pavil:. . Kao odlbornice isticale
su se Julika LjubanoviC iz Siliaka i Anica BrnCiC
iz KunCana (odlbornica od pr-oljeCa 194'3. g.).
U
op-Cini SoSi.ce aktivno su radile sa Zenama: Mara
. Marijana Magovac, Anica RadiC iz SoSica i Marta
Poljak-Spodobinina iz Sopota.
Dokument 136
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH GOSPic OD 20. PROSINCA 1942.
OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA LIKU 0 STANJU I RADU ANTIFAsiSTicKOG
FRONT A zENA'
Uz drugarski pnzdrav
Sloboda naJrodu!
Za saziva.tki (}dbor:
Ol,ga Kovacic
vatsko.g Primoria, Slavonije- i Zag-rebaHe oblasti.
UmjestO zakazane 'konferencij_e, odr.Zan je 25. .si2
jeCnja l-943. g. s prisutnim delegatkinjama sastaPoslije konfe:rencije AFt Jugoslavije 6., 7. i
8. XIL 1942. -g•. sazvana _je konferencija AFZ za - nak u selu S-eganov.cu (k(}tar Kor-enica), na kojem
Hrvatsku za 24. i 25. sijeCnja 1943. g. Medutim ta
je forrriifan Inicijativni antifaSistiCki odb-or- Zena za
je ko·nfel.'encija radi IV. neprij,atdj.ske ofenzive hila
Hrvatsk'u; u koii su uile: Vlatka BabiC (kao pr-edodg0dena. Neke organiz.acije -AFZ nisu o tome
sjednica}; .Tela BiCaniC '_\kao tainica), te Anka Berus,
bile obavijeS-tene, tako da sru ·doni delegati iz HrKata Pe:inoviC i Olga KreaCiC-KovaCiC :Zoga.
SKH.
... Po AFZ se malo napravilo. U kotaru
Vel. Gorica ima samo 2 odbora AFZ u Lukovcu i KobiljiCu. 2
U kotaru Pisarovina opc1na KupCina
ima ope. odbo'r "AFZ sa 6 drugarica u KupCini.
... Or-ganizacije Z-ena U ovome
k o tar u.
K 0 t a r,s k i A 0
SRStoji se ad 11 c'lanova ad toga je jedna intelektualka, a ostal,o·
seljakinje', 9 Srp.kinja i dvije Hrvatice. Ovaj
odbor je priliCno a:samostaljen, -oS1im j,edne
Srpkinje i jedne Hrvatice. Direktive, koje
dobivaju od OAOZ kao i ad KK preko celij.e,
koja je f.ormirana prije kratkoga vrem-ena,
spro.vode u Zivot. Sastanke odrZavaju redovito i to jednom ned-e•ljno i taj sastanak
traje po 2 dana, jedan dan podnoSenfe· izVjeStaja i diskusija po istim-a, a drugi dan prouCavanje materijala. Po jedna iii dvije dru~
.garice iz kotarskog AOz zaduzene su po radu sa opCinskim AOZ i mjesniin.
Do sada je zavrSilo 15 drugarica kurs
pri OAOz i to 8 Hrvatica i '7 Srpkinja, a 14
z
su zavrSile kurs pri kotarskom AOZ. Vi<lni
rezultati od kursa se priliCno primj·e.Cuju, a
Sto s·e vidi -da su lste drugari-ce koj e su zavrSile kurs bolje pokretne· i inicijativnije
nego su bile prije.
0 p c ins k i A 0 z .. ,sto se tice o,pcinskih
AOZ ni jedan ad njih nije- ono Sto .bi trebao i
morao .biti -os-im· op-Cinskog AOZ za opCinu
Medak, od -Cijeg rada i djelovanja ima.ct.e vidnih rezultata, a Sto se najb-olje oCituje iz pribiranja zimske p!omoCi, Sto viSe proistiCe ne
iz samoga politiCkoga rada sa Zenama nego viSe iz razlo.ga Sto sela, koja obuhvaCa
ova . opCina, nisu opljaCkana i ekonoms•kL
uniS.tena kao ostala.
M j e s, n i A 0 z . .'ito se tii\e mjesnih AOZ
maZe se reCi da je vrlo s-lab rad u. RaduCu,
KruSkovcu ( PoCitelju, a iz razlo-ga 8-to su
I
195
�Dokument 137
OKRU~NICA
INICIJATIVNOG ODBORA
SVIM SEOSKIM, KOTARSKIM I
AF~
OKRU~NIM
ZA DALMACIJU OD 22. XII. 1942.
ODBORIMA
AF~.
0
OSNIVANJU
ORGANIZACIJE I OKUPLJANJU ~ENA U AF~
Odb.or AFt u Divoselu
ta sela vi-Se pod. utje·cajem CetniCke ba'llde,
a pismenost i svijest kod tih Zena na vrlo
nis-Jm:in stepeD..u, a ni mi sami nismo joS ni~
bda dowljno posvetili paznje radu u tim
selima sa .svima organizacijama. Od svih
mj,esnih .AOZ istiCu :se .po svom radu i djelovanju medu Z.enama odbor Vrebac, Pavlovac, Zav-ode, MogoriC, Buljmize, a istima j·e
priliCno i omoguCen rad.
A n a l f a b e t .s k i t e· c a j e v i posto•i·e·:
u PloQi sa 4 drugarice, Zavode 4 dru,garice,,
Buljm·iz.e 18 · drugarica, Pavlova'c 3 drugaric.e
i M-ogoriC 5 drwgarica.. Sa radom je obuhva-
C.e-r..o u ovom kotaru oko 6·(}% Zena, ostale ili
stoje pod Cetni.Ckim utj.e,cajem ili na neoslobode.noj te·ritoriji joS neolYuhvaCene radom', a
je-dan m:anji -dio spre,Cavaju kuCni po-sJovi,
odnosno za.pos1,ene su sa malom dj,ecOm.
Organizacioni rad u hrvatskim selima
zapadne Like sto.ii vrlo slabo. Kotarski AOi!:
umnoZio je u zadnJe vrijeme i po·slao im
»Narndna Borba«, »Akcije naSih partizan-a
u Lici«, »Novi zloCini ustaSa nad hrvatskim
narodom«, poslate su im i upute za rad-. Ovih
dana Ce otiCi- na teritorij hrvatskih sela zapadne Like dru·garice clanice OAFZ za Liku.
1
Dokument s·e nalazi u aThivu 'CK SKH.
1. U mn-ogim naSim organizacijama ni do
dan as s·e joS nij e potpuno shvatio znaCaj
AntifaSistiCkog fronta Zena. Iako s·e rad po
toj liniji u poje-dinim selima, opCinama, kotarevima i okruzima razvio do izvjesnog
stupnja i mnogo pridonosi narodnoo.Slobodilackoj borbi, ipak on nij e dostigao. onaj stepen, koji treba vee danas da ima. AFz treba da bude organizacija, koja ce• obuhvatiti
sve Zene u bor·bi protiv o-kupatora i njihovih slugu, i k~oja C.e svojim ra-do-m manif.estirati odanost narodnooslobodilaCkoj bo-rbi
i naSoj vojsci. Is-ticanje AFZ-a kao organizacij.e, koja Ce· okupiti sve Zene u borbi protiv faSizma, uCinit Ce da naSa ·pozadina bud·e joS potpunije i svestranije organi-zirana.
2. Pravilnim postavljanjem rada me-du
Zenama, org~nizacija AFZ mora uCiniti ne
samo da Zene u njoj budu ·okupljene u svoje organizacije, nego i d-a uzmu aktivnog
uCeSCa u stvaranju i izgradivanju naro-dnodemokratske v Iasti. PodnoseCi veHki dio te~
reta ovog rata, Zene u borbi za svoja prava
i obranu svoje domovine moraju biti direktno zastupane u Narodno-oslobodilackim odborima, a to Ce biti jedna garancija viSe z2
uspjeSnu borbu protiv krvavog faSistiCkog
okupatora i njegovih podlih slugu, to ce ubrzati oslobndenje naSe napaCene zemlje od
1
porobljivaCa.
•
Prem-a ovome dosadaSnji rad naSih organizacija imao je svojih manjkavosti i ned-ostat.aka i u politiCk-om i u organi'zacionom
pogledu. Potrebno· bi bilo, da uikazemo na
osnovne nedostatke u na-Sern radu.
Odbor AFZ za sela Vrebac i Pavlovac
196
Do danas nismo uspj.eli uspostaviti organizacije AFZ u svirn selima i mjestima Dalmacije, a tamo gdje one veC postoje, nismo
uspj-eli okupiti sve antifaSisti-C'ki ras.poluZene Zene.
U koliko smo uspjeli uz organiiaciju i
okup:iti Zene, mi smo tu pravile izvje-sne propuste. N egdje smo ih okupile samo na praktiCnom radu, t. j. traZile smo ·Od Zena da se
angaZiraju .za -sakU.pljanje robe, hrane, sanitetskog - materijala itd., a nisrno· -obratile
paznju na to, da ih podizemo politicki i kulturno, da ih os.pos'obimo za uC-estvovanje u
· politiCkom Zivo.tu naSe zemlje. Dr.ug9.je opet,
sakupile smo ih na Citanje politiCkih i op0ekulturnih referata, a nismo mnogo nastoj ale
da se· zauzmu Sto viSe mogu za prikupljanje
materijala, koji je neophodno potreban na~
soj vojsci. Dakle, nas rad je u tom pogledu
bf.o jednostran.
Kako narodnooslDbodilai'ka borba prima
svakim danom ..sve Sire razmj-ere, i u borbene redove naSe hrabre vojske ulaze na stotine i hiljade novih boraca, to se pred naSe
organi.zacije postavljaju sve ·Siri i sve· y,ec~ ·
zadaci. Dolazi ·zima, a naSi se partizani moraju goli i basi a Cesto puta i gladni, pod
kiSom neprijateljske tanadi, bo-riti sa mnogo
nadm·oCnijim i bolje snabdjev-enim neprija-·
teljem. Da borba ~aSeg naroda bude Sto· potpunija, da se naSa vojska m.o-Ze Srto uspjeSnije boriti, mora se iz.medu ostalog i cij,ela
pnzadina · naSa staviti. u sluZbu fr.o.ntu.
N ajveCi dio tog rada pad~;( na. nas Z.ene, na
organizaciju AFZ.
Zato narodnooslobodilacka borba. postavlja pred nas slijed.ece zahtjeve:
·1. da organi1ziramo sve antifaSistiCki raspoloZene Zene Tia ·oslobodenom i neosloba..:.
denom teritoriju, po selima i gradovima. Kod -organiziranja Z.ena ne smijemo paziti
na _vjeru, narodnost i JJo.Jiti~'ko uvj.erenje.
Za ilas j,e vaZ.no samo to, da one mrze o'ku~
patora, da Zele da ga ne,stane iz ove zemlje.
Na·Sa je zadaCa da sve te Zene okupimn na
radu, na koj-em j,e zauzeta cije-Ia pozadina,
na radu za pomoC fronti, na sakupljanju
hrane, odj-eCe i obuCe, s,anitetsk!o'g ma.terija.Ja, novca i .svega ostalng Mo j·e p-otr.ebno
naSoj voj-sci. Ali uporedo s tim, naSa ie zadaCa da ·Zene osvjeSCujemo politiCki, da ih
osposobljavamo za jedan viSi stepen borbe.
A to Cerna po-stiCi taka, ako Zene obavijeStavamo o po.JitiCkoj situaciji i horbama
u· naSoj zemlji, u ostalim p-orobljenim zemljama Evrop·e, o herojskoj borbi Sovjetskog
Saveza, da ih upuCujem·o u na.Su narodndo.slobodila:Cku borbu, da znaju tko -su naSi
netJrijate,lji i izdajnici i kako se p!'l.otiv njih
treha da boriwo, jer neprijatelji ne biraju
sredstva, samo· da bi skrSili i uniStili naSu
borbu, da bi unij.eli zabunu u na,Se, redove.
Na:Se Zene moraju biti spo-s,obne i spremne,
da ustanu i da se bore. sa ostalim narodima
protiv svih zl,o.djela krvavih faSistiCkih razbojnika i njihovih ustaskih i cetnickih slugu. One moraju biti spremne da se kod svake nove opa-snosti joS CvrSCe zbiju i uvijek
197
�da zene svugdje ulaze u Narodno-oslobodi)acke odbore.
2. Ta;mo. gdj-e veC postoje na.S·e organizacij.e, u poje-dinim s·elima i mje·stima, a ne
postoje jo,S opCinske, kotarske i okruZne or:.
gani·zacije AFZ, mora- se pristupiti odmah
obrazovanju tih odbora. Da hi u odborima
bile Zene, koje uZivaju povjer.enj~e svih Zena
u organizaciji AFZ-a toga mjesta. opCin€.
kotara iii okruga, neka se odmah sazovu
konferencije ·zena, na kojima C-e se demokratskim putem bii"ati navedeni odbo.ri. Tamo
gdj e su vee i obrazovani opCinski i kotarski
odbori, ne·ka se- svejedno sazo.Vu konferencij-e Zena i ponovo bi-raju novi odbori.
Da hi naSa organizacija ispunila sve zadatke, koje pred nju postavlja narodnooslobodilacka borba, potrebno j,e da se ,sv~ naiie
organizacije prihvate -uzbiljno·g posla i spro/ verlu u Zivot ozbiljn,e zadatke.
Doga,daji oko nas. odvijaju se ·velikom
brzinom. borba :Postaje sva'kim .danom ·sve.
odluCnija. Nek~ nam u na~em radu bu·de
uvij·ek pred oCima herojska bo:rba naroda
naSe z-emlje, naSih hrabrih partizana, koji
Zrtvuju sVoj.e mlade Zivote, herojska borba
naroda Sovjetskog Saveza. Neka nam k~>o
svijetli primjer pos·luZe hrabre· sovjetske
Zene, ko.je poZrtvovno i samoprijegorno daju
sve od s.ebe, da se njih-ova domo-vina i Citavo
· Covj!e_Canstvo Sto prije o:slobodi <>d krvavih
fasistickih oku,patora. zene Jugoslavije, su
v-eC i do sada po'Jmzale da su ·shvatile· svoju
ulogu u prvoj veiikoj horbi. Nasa je zadaca
da za tu veliku stvar okuPimo jo·S veCi broj
Zena, sve Zene, jer tako Ce naSa bo-rba zaMileoa Bub,alo, Vesela S.egvif:, Milk.a LasiC i Mileva
vr.Siti joS· brZe i j·oS uspjeSnije.
BoZiC-Marjarnovif:
Pnzdravljamo vas- s na.Sim borbenim dru
garskim pozdrav-om
rianovo okupe joS ve:ei broj Zena za zajedniCku i odluCnu borbu protiv zajedniCko.g
Smrt faSizmu
Sloboda narodul
neprijatelja. Danas, kada s,e cijda nasa Dalmacija i Citava ,zemlja digla na usta:na'k, po22. XII. 1942.
jatljuje s-e sv·e veCa potreba, da i Zene uCeInicijativni odb(}r AF2-a
stvuju u politiCkom Zivotu zemlje, t. j. da
za Dalma-ciju1
aktivno uOe:stvuju u _stvaranju i i·zgradivanju naSe narodne- vlasti, jer Zene moraju
1
Inicijativni oblasni odbor A'F2 za DalmaCiju
da postanu spremne i sposobne, da na svakom mjes.tu zamijene svoje drugo-ve. Orga- formi-ran je u prosincu 1942. rg. SaCinjav.ale su
ga: Vesela Se,gviC. Milka La·siC, Juga K·esiC, Marija
nizacije AFZ-a mroraju se boriti vee danas Novak, Dobrila Kuko-C, Katja Sperac.
Dokument 138
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA GORSKI KOTAR OD 26. PROSINCA
1942. ANTIFAsiSTicKOM ODBORU zENA ZA HRVATSKO PRIMORJE
!NICIJATIVNI ODBOR AFZ
ZA GORSKI ICOTAR
26. XII. 1'942.
Antifasistickom odboru zena za Hrvatsko Primorj,e
Drage drugarice, kako se proslog puta za Zema!j,sku konferenciju AFZ desilo da
ste dopis kas-nO dohile. mi smo pogrije,sne, da se nismo sa varna dogoVorile o zajedni·Ckom
polasku na konferenciju.
Ovoga puta obraCamo se naroCito zbog toga, da nam se ne hi iste stvari ponavljale.
Molimo vas da nas ·obavijestite. kada Cete· poCi, i kada po prilici stiZete u .DreZnicu kako
bi dalje zaje.dnicki produzile.
Konferencija se odrzava 24. i 25., pa bi svakako trebalo poci 21. jan. radi nepredvideni·h sluCajnosti na putu, kako hi- na vrijem·e stigle.
Svakako nas obavijestite na vrije.me. radi pripreme noCiSt:a i hrane.
Isto tako vas ·ObavjeStavamo-, da j·e kod nas f,ormiran Inicijativni odbor AF'Z/ i bUo
bi u interesu rada naSih organizacija potrebno da .smo u uZelli dodiru preko pisama, zajedniCk-e Stampe i izmjene iskustava i Savjeta.
PiSite nam isto tako kako ste organizirale redakci-ju lista. radi primj-ene vaSeg
i&kustva. Kada Ce i.z.aCi naredni broj lbta ?2
InaCe vam moZemo Cestitati na lis.tu, koji stvarno ima karakter gJa.sila AFZ· a i
moZe mnogo da koristi u radu drugim mladim organ:Vzacijama.
Smrt faJizmu -
Sloboda naroda!
Druga:rski pozdrav
Mar.ija3
8
Partizmzski logor n-a Praportu kod Delnicd -
198
frr·eod pr.utizcmskom kuhi:n.jom
199
�1 "rnici jati\'lli OkruZni odhOT AFZ za Gonki Kotar formiran je u pTosincu 1'942. ·g. U o.dboru su
•drugarice: kao preds_jednica Nada Trbovi,C, kao
tajnica Marija Valerija Pap, a odbornice su: Pavica
PaviCi.C, Draginja. MetikoS, Marija Jordan Seka,
Milka St~panoviC, Danica Mara viC, a ne.Sto kasni ie
Ana VuCkoviC, Jelena JanCiC, Julka RajaCiC. Marija
KatiC, Ema Ra.Cki i Vera GaS.parac.
,
Pod -okrug 'Go·rski Kotar spadali su kotarevi:
Delnice, Ogulin, Vrbovsko i ·Cabar, a od 1,943. g.
i kotai Brinje. Tokom 1942. -g. i poCetkom 1943 . .g.
formi;rani su kotarski O·~bori AFZ u svim ko.tarevima.
Del nice. U toku 1942. g. ne;prijatdj u ovom
kotaru ima' jake ;garnizone u svim veCim mjestima,
a osta.li teren sistematski obilazi. Aktivistkinje rade
,po selima koristeCi momente kad neprijatel ja nema.
U veCim mjestima kao Delnice, FuZine, Lokve rade
ilegalni odlbori Zena, koji dde stalnu vezu s organizacijama izvana.
Talijani sve va·e po-jaCavaju teTo:r, o·dvode Citave
porodice u internaciju, u'bijaju ljude i pale Citava
sela kao Mrzlu Vodicu, SiberliCku i Razlo1ge.
Iz Delnica i iz drugih mjesta odlazi u partizane
veliki lbroj Zena, kao: Slava MainariC, Mica MajnariC, Ana Zagarr, Katica PleSe Rodotova, Kata Tomac Bizerova, T-onica Mance, Tona BriSki, Pe.pica
MarkoviC, Tonica Volf, Ana LaudiCina. Matil.da
PleSe, Katica 'Pajk i sestTe LipSiC.
Nawd bjeZi u Sume, Zivi pod teSkim uslovima u
civilnim lCllgorima, od kojih je najveCi bio Mrkopaljski. K<llSnije ie ovaj narod -naseljen u oslobodena sela Gorskog !_Kotara, Korduna i Like. StradajuCi u ofenzivama bjeZali sU s domaCim stano'VniStvom is,pred neprijatelja i stizali Cak do Lapca.
0 .g u 1 in: Organizacija AFZ najprije se po.Cela
razvijati u 'Prvoj oslobod·enoj opCirni DreZnice. Po·Cetkotm 1942. g. formiran je Kotarski odbor AFZ
za Qgulin, koji saCinjavaju: Ana KonioviC, Marija
JOTdan Seka, Cica DrakuliC-MatiC, Zdenka PetroViC-FekeZa i .}dena .JanCi.C. NeSto kasnije ulaz·e u
Kota.nki odbm Simica TrboviC ka(} predsjednica i
Milka Stipanovi-C.
Organizadja je ubrzo obuhva·tila · prete.Zni dio
kotara. Izgradile -su se domaCe .Z.ene, koje rade
samostalno. Rad ie bio oteZan u hrvatskim selima
blizu Ogulina i na sektorru Gomir_ja radi terora
usta.Sa i Cetnika.
U Drdnici s·e lieti 1942. g. formira QpCinski odbor u koji ulaze: kao IP'redsjednica Simica Tribovit,
odbornice Mara Kosanovit:, Milica T:rbovil:, Anda
RadojCiC. Milica TataloviC, Eva MaraviC, Evica VukeliC, Milena TrboviC, Milica MaraviC, Mika Tomit,
Ljuba TataloviC, Sava MaraviC. Danica TrboviC,
Soja .TrboviC, Anda IvoSeviC, Milija :ZrniC, Zo-rka
RaduloviC, L ju!ba Mara viC.
Na sektoru Gomirja radi po.d teSkim uslovima
, Milka Stipano,vi.C i .UuSanka IvoS·eviC, , u Ogulinu
B-osiljka SuSanj, u Vitunju Dra,jriuja MetikoS i
Naka VuinoviC. Soka GaloviC iz Vitunji uhvaCena
ie na radu od ustaSa i strijel-jana. U Jasenku rade
Danica i Ljubi.ca 'ZrniC.
Rad ,sa Zenama sastoia·o se u politi.Ckom i opCem
prosvj,eCivanju Zena kao i pomaganju vojske i bo1nice, a nje,g-o.v znaCaj i opseg bio je ogroman.
Marija Valerrija Pap
U srpnju 1942. _.g. dolazi 'J)rivremeno na ovaj
tereu Maca GrZetiC, koja svojim iskustvo m daje
U delniCkom pa·rtizanskom lo,goru rade. po·Cet- veliku pomoC OTganizaciii.
koni i94'2. g. Marija ValeTija Pap i RuZica TrurkoviC,
Iza tnga dolazi Marija Valerija Pap, koja ostaje
koj-e mno.go doprinose sistematskom· radu M Zenau ovome kra ju oko .godinu dana i mn{)go doprinosi
m<i. One sa Pavicom PaviCiC, Cicom DrakuliC i Vedaljiljem razvitku i uCvrSCenju organizacije.
roni. DajC osnivaju seoske odbore u kupsko-j doEni,
·
2
oslobodenom MTkoplju i Ravnoj Gori, kao i u druU lipnju 1942. g. Kotarski odbor izdaie · svoj
gin'i dijelovima kotalfa. Ubrzo se ospo·sobljavaju
list ~)Drugarricw<, koii .ie drugi po redu u HrvaidomaCe Zene i rade samostalno u o;rganizaciji. Naskoj za vriieme -NOB. Ureduje .ga Ana Konjov:C,
a kasnije Mariia Valerija Pap.
kon 'J)Onovno,g napada neprijatelja na Mrkopalj i
Ravriru Goru, veCina odbornica s·e povlaCi s partiU ruinu vrSi nepri jatel i veliku ofenzivu na oslozanima, kao Agica Liker- Renko, Marica 'Budiseli.C
lbod·eni teritori i Gorska:g Kotara sa 60.00 0 vojnika.
Pod udarom partizans1cih sna,e;a Taliiani se povJa.Ce
i diuge, koje nastavljaju s rad-om ·ti partizanima.
Nina Tijan, Anica .Takovac, Andelija CrniC i MarostavivSi za sobom po.paljenu i po.sljednju kuCu na
. ga·reta Zerj-aviC iz Mrkoplja po,ginule s-u kod napada
Citavo'In oslobodenom teritoriju. Na stOtine POToustaSa na .civilni lQgor.
dica, koje su pohvatali po ·sumama uz pomoC CetU Delni.cama ,rade u to vri]eme dva ilegalna
ni'ka, odv·ode u internacijru. ·Iza ofenzive organizacija
odbora AFZ, .ko.jima rukovode Zora ·Gloc Jula i
se brzo oporavlja. 1
Zene se zalaZu na iz1
!p'adnji kuCa
Katica Juras.
· ~ · ta"ko da ·do zime uije viSe bilo -porodice bez krova.
U Lokvama rade .u ilegalnom odboru Katica TaV r b o v s k o: na teritoriju kotara Vrbovsko Zene
kovac fefa, .Jos~pa BLaZiC, Andela PleSe, Allica
rade od :poCetka ustanka pomaZu.Ci neposndno parKajfeS i drugc.
tizane." Na tom radrt razvija se veCi broj doma.Cih
U Mrzloj Vodici na isti naCin rade Anka Ba:aktivistkinja niedti 1wjima Se istiCu dru,g-arice iz
retlnCiC, Mar.gareta ButkoviC. Katarina- FranciSkorViC,
MoravaCkog paTtizansko,g logora: Smil ia VuCkoviCSlava ViCeviC, Veronika BinCiC, Josipa Zucijati, .ZrniC i Ana VuCkoviC. S niima -su u logoru omlaMargareta p,eriC i dn~ge..
.
dinke Dana· VuCkoviC-SvabiC i Jo_vanka RatkoviC.
Jedno -vrij.eme "poma&e im u radu D&rinka PuSkaU iesen 1942. g. kad je Citav kotar obuhvaCen
otganizacijom, formira se Kotarski o·dbor AFZ u
riC.
ko-ji ulaze Pavica P.aviCiC. Ivanka Trohar. Marija
Si.stemat-Slki rad na stvaranju OTganizacije' Zena
Vukoni-C, Danica MihaljeviC, Anka MuhviC i Vera ,poCinje se razvijati u jesen 1942. g. dolaskom DraDaj·C.
·
ginje MetikoS na ona_j teren. Ona s Anom VuCkovi-C
1
i
I
ubrzo osniva seoske odbore gotovo na cijelom terenu.
BuduCi da ovaj teren nije dotada oibuhvaCen
ni i·ednom veCom ofenzivom, Zene pnuzimaju na
sebe i izw.Savaju velike o-baveze uzdrZavanja vojske i bolnica i daju zna.Cajnu pomoC po·stradalim
krajevima ok6 DreZnice u hrani, odjeCi, sjementi i
t. d. Tu naro-Cito dolazi do izraZaja bratstvo i · jedinstvo Hrvata i Srba GorskotK Kotara.
PoCetkom 1943. g. foTmiran je Kotarski odbor
AF2 u koji ulaze: Stefa ]auk kao preds_jednica,
odbornice Draginja MetikoS, Ana VuCkoviC, Ema
Kruljac-RaCki, Agica Liker-Renko, Marica Na;gliC,
Dragica PirSl, Margareta MarkoviC, Katica .Jauk,
Ena Nikola, Marid. Dean, Franka MufiC i Ma·rica
Jarda·s.
_
Organizacija se vrlo naglo omasovljuje. Veliki
broj Zena osamostaljuje .ge u radu. Medu njima se
naroCito istiCu: sestre MufiC, OCatica i Franka HrozoviC, ombdinka Mirjana VujnoviC, Pepi<:a Sirola
Silica i dTUgc.
C aha r: u kO·taru Cabar bio je teror nad hrvatskim nawdom daleko vel:i nego na drugim dijelo·vima Gorskog Kotara. Ovai kotar je 1941. g. ,anektiran od Italij·e, te _je hila uvedena i vojna i civilna talijanska vlast. SluZ'beni jezik bio je talijanski. Nar-od _ie na sve od,govorio sna:Znim otpoTom,
foe je 1.941. g. o'snovano nekoliko 1partizanskih odreda.
FaSistiCki teror najviSe bijesni 1942. g. Do· temelja je popalieno preko '80% sda, lju:di su masovno- uhijani iii bacani Zivi u vatru. Sto je o-stalo
na Zivotru, lbjeZaJo je u Sume, ili ie o~dvedeno u
internaciju, odakle ·se mno1gi nisu ni vratili.
Dio naroda koji je .bjeZao- u S.Umu Zivio- _je pod
teSkim uslovima po civilnim lo,go·rima. Slabo naoruZani i slabo osigurani hili su vrlo· Cesto meta talijanskih u:pada i .krvoproliCa. Zameteni snije,gom na
planini Risnjaku, I judi su se ,smFzavali i umirali cd
napora i gladi . .Tedan dio se spasio prelaskom na
odobodeni terito::ri j, ukoliko nisu i tamo iz,ginuli ru
o.fenzivama.
Od 1941. ,g. Zene su se digle sa ostalim nan)·dom, ali je tero,r ot·eZao ·rad na stvaranju organizacije.
lz. onog kTaja poznata je Darinka Turk ,prvobo·rac. u odredu i Fanika Lipovac, koja je poginula u
borbi.
Pod vrlo teSkim uslovima rade na tom terenu
~ene, medu kojima se najviSe istiCu: Marija Turk,
Jela ]amliC-Sta:J1c
Mariia Za,gar, Angelca OZbolt, Marija -Poje, Slavica Malnar, Veronika Poje, Antonija Kri~, Mariia
KriZ, Lojzika Kri,Z, Franica IQZ'bolt, Framca VoH,
Nevenka · VoH, Evica Cop, Ivka Lipova.c, Paulina
OZbolt, Nada OZbolt, Franica 1:'agalf, Rezika CindriC, Zora i Vera GaSparac, Slavica Klepac, Zdenka ·Turk, lvanka Zavrtnik, Julka Bavec, Marija
OZ'bolt i mno1ge drugoe i.z svih sela i veCih mjesta
kotara. Mnoge od njih odlaz·e u partizane ili .same
iii sa Citavim poTo.dicama, a medu njima Aonka
Muftit sa Cetv:oro i Mari ia Laute.r sa ·Sedmoro djece.
Sistematski rad na stvaranju organizacije Zena
poCinje u 1943. g.
3 Marija Valerija Pap.
Dokument 139
1
200
IZ OKRUzNICE SVIM PARTIJSKIM ORANIZACIJAMA I PARTIJCIMA U SLAVONIJI POVODOM PARTIJSKOG SAVJETOVANJA ODRzANOG 25., 26. i 27. XII .
~
1942. 0 ZADACIMA AFz
... VL Antifasfoticki front zena.
U mnogim krajevima na naSem podruCju
vrlo se malo paZnjit posv·eCivala stvaranju
masovne antifaSistiCke organizaciJe' Zena.
NaroCit() to 'vaZi za neoslohodene krajeve,
gdje u veCini sluCajeva nema ndbora AFZ-a.
1. Kao glavni zadatak, koji stoji pred
nama u tom pogledu je·ste: Stvoritf masovnu
organizaciju antifaSis-tiCkog fronta Zena i
uspostaviti je tamo,_ gdje ona ne postoj~, fo-r-
mirati opCinslk:e, 'k,otarSke i okruZne odbore
AFZ-a. N a neoslobodenom te·ritoriju stvoriti
ilegalne odbore.
2. Post\gnute uspjehe u radu oa zenama
treba organ.izaciono uCvrstiti-, t. j. primiti
Sto veCi broj drugarica u Partiju, koje su se
pokazale u svom dosadaSnjem radu- poZrtvovne i odane na.rodnooslobodilackoj borbi, i
k·oje imaju -sve- us loVe da se razviju u dobre
partijke. u tom pogledu uciniti prekretnicu
201
�i ni u kom sluCaju ne smij.e se dalje nastaviti sa sektaSkim ·sta:vom u vezi s primanjem
drugarica u Partiju. Treba u svakom okrugu i kotaru provjeriti kadrove i iz redova
Zena pronaCi drugarice, kojima Ce se posv.etiti pwna paznja i sistematski ih odgajati.
3. Nedovoljna kontrola nasih partijskih
.organizacija nad radom medu Zenama mo-Ze
dovesti do toga, da AF.Z dobije karakter ne·
ke zenske fronte. Da ne bi do toga doslo,
potrebno Je da naSe partijske o-rganizacije
preuzmu kontrolu i Cvrsto rukovodstvo kao
u svim ·ostalim vanpartijskim ·organizacijama i da u prvorn redu preko drugarica pa:rtijski podiZu politiCku svije-st Zena.
4. Ne smije se dozvoliti da -se odrZavaju
sastanci Zena bez ikakovog sadi-Zaja. NaSi
odbori AFZ-a treba da -se· za svaki Sit-i sastana.k spreme i da na taj sastanwk dodu
s nekim programom. N a taj na.Cin dat C-e se
i ono- ·za Cirn s-e teZi ~ sam!o-stalno,st odbo-ra.
Dokument 140
IZ ZAPISNIKA SJEDNICE OKRUzNOG ODBORA AF'z ZA KARLOVAC ODRzANE
26. PROSINCA 1942. 0 RADU ORGANIZACIJE NA TERENU
KARUOVACKI OKRU.ZNI ODBOR AFZ
27. XII. 1942.
ZAPISNIK
sjednice· OkruZnog odbora Karlovac
od 26. XII. 1942.
Prilikom samog otvaranja sastanka ustanovljuj.e se, da je od citavog broja clanica
Okrti-ZnOg ·odbora prisutno ·samn 5 drugarica
i to-: Drugarica Smilja,l Danica,2 Milica KatiC, Milica VujiCiC i RuZa. 3 Osim spom~enutih
drugariCa prisustvovale su sastanku drugagarica Anica Rakar, Olga KovaCiC i d-rugarica Andela, 4 koja j.e do.dijeljena ovome· odbo-ru na vrS·~nje duZnosti tajnice.
Odsutne drugarice sprijeCe-ne su boleSCu
iii radom -oko· izhora, te su njihovi izo-stanci
veCim j}ijelom ispriCani.
Dnevni red sastanka j e slij edeCi:
1. Izvj-eStaji o stanju u poJedinim k'Otarevima,
2. I:Zbori,
3. Organi,zaciono pitanj.e,
4. Konfereucija,
5. Agit prop.,
Razno
1. Izvjestaji.
Kotar Vrginmos~t: (Drugariea MiJica). Organizaciono st:inje AFZ u ovom
ko•taru je slabo. Kotarske- odbornlce· ne odrZavaju redovite·- sastailke, te O·&tavljaju- opCinske :o-dbore da :i'ade Sam-ostalno, a da im1 ne
pruZaju n'ikakove pomoCi. Od ·svih opCinskih
odbo-ra odrZao je sastanak jedino odbor -op'Cihe Vrgininost, na kojem Je hila prisutna_ dru-:gariCa: Milica. U o.pCini BOviC, zbo.g -ofenzive
nije bil<i mogucnosti zit o~driavanje sasta'nka.
202
lzgleda da je velika kocnica u radu slaba
podjela rada. Kotarska konferen.cija odgodena je. (Drugarica Marijana'). Uzroci slabom s.tanju su u ,glavnom u slaboj iii nikakovoj obuci kotarskih odhornica, .gdj e od 9
odbornica 7 nema nikakove ·obuCe. Radi toga
drugarice su -se ra·zbolile, te uz najbolju volju ne mogu izvrSavati -svojih duZno-sti. Tako •SU i · opcinski odbori bez podr,ske ko-·
tarskog. Najlosije st:tnj~ je u. opcini Kirin
i Stipan. NameCe se- proble·m ra.da u novooslobo-denim kraj-evima Hrvatske.
K o tar V e I j u n: Stanje kotara Vel,iun
prosjecno i·e dobm (dmgarica Smilja). U Du·
bravama rad se u· mnogome popravlja, o Cemu govore rezultati s.fi.birne akcije, NajloSije je stanje bilo u Donjem PrimiSlju, koje
sada potpada pod kotar Slunj. Razlog tome
leZi u Cinjenici, da je PrimiSlje odobo·d~n:J
tek nedavno, popaljeno i ekonom.ski iscrpljeno. Osim toga ovoj se opCini posveCivala
sa stran·e AFz nedovoljna paznja. - U Perjasici Zene nakon ofenzive nij-esu dolazile
na sastanke. ~ U Veljun-s-kom KriZu rad polazi na bolje, Sto se oCituje u redovitom odrZavanju sastanaka. ~ Stanje opCine KlokoC
nije povoljno ...
K o t a r P I a s k i: U ovom kotaru stvo·. reni su novi ·opCinski odbori, d-o!k kotarski
joS n-e postOje.
Z a k I j u C a k: Da bi se organizaciono
stanj-~, naroCito -opCinskih odhora pob-oijSalo, potrebno je sastanke svih cdbora, koko
kotarskih taka i opCinskih, redovito posjeCivati. KonstatiranQ je da se direktive sa s-a-_
stanka ne prenaSaju i ne sprovode u Zivot.
Drugarice moraju imati ~opi:avdanje~ aka izDstanu sa sastanka; one· koje ne mogu:da_d-odu, neka ·po.s~_!jU: pismeni izvjeStaj. - Zak!jucili smo uspostaviti vezu sa VIII. divizij.om~ da nam- jave koHko ima- -drugarica u
vojsci, o njihovom Zivotu, stanju u s-elima,
kuda one prolaze i Sto su one uCinile na poboljsanju rada organi•zacije AF.Z-a. Sve
stvari, koje skupimo za vojsku, slat Cemo
VIII. diviziji. Organi'zirati d·opisniStvo izmedu voj.ske i pozadine i taka stvarati vez·u i
Cvrstinu voj.s'ke i pozadine. Organizirati slanje paketa borcima, tako da oni o-sjete, da
s-e pozadina brine· o njima. Pove,sti bo!"bu
protiv uzroCnika i prenosi-telja zaraznih bolesti. U svakom selu organizirat Ce se :zdravstvene stanice, u koje Ce uCi predstavnici
AF.Z omladine i NOO. Rad tih odbora sastoj~t! Ce se: u tome, da s·e sprUeCi Sirenje
bolesti, jer bolest je teZe lije-Citi, nego
_zdrav1je Cuvati. Pov·esti kampanju protiv ruk,ovanja, j-er je rukovanje· Stetno po zdrilvIj e. Da bi se· znali -Cuvati od zaraznih bolesti
organizirat Cemo nekolikO predavanja i-z higijene.
Iz izvj·eS--taja naSih drugarica .slaho se
vidi pravo stanje organizacije, zato Cerna
drugari-cama na·pisati upute, kako Ce- pi·sati
.. izvjeStaje i Sta u njima t11eba da izn·e,su kao
na pr., ka~wva je politiCka situacija u s.eJu-,
opCinUtd. i da li \leprijatelj ubacufe svoju
propagandu.
2. Da li se pojavljuju cetnicke ten de nee?
3. Da li je dovoljno raskrinkana jugoslavenska vlada?
4. Da li se pojavljuje sverc i tk1l se najviSe bavi Svercom?
5. Postoj-e Ii kak,_ove veze sa hrvatskim
i musHmanskim selima, da li se taj naro.d
mrzi iii se medusobno prijateljski ~-dnose?
6. Sto su Zene na sastanku najvi·Se pitale i ·S·to ih najviSe zanima?
7. Da li je izvrSena u od-bo-ru
rada?
podjela
8. Kako se ,_odnose naSe organitZacije AFZ
kad dode vojska?
9. ~~;to smD uCinile da 'iwmo·gnemo udovicama Zen am a partizan a?
10. sto smo ucinile za izbjeglice i pogorelce?
11. Sto za partizan-e i ranje-nike?
Hrvatska s·ela: UVukmaniCuiSkakavcu,- koji ,su nedavno oslohode-ni oq ustaSa,
nije se mo-gl·o raditi, j·er s.e ustaS·e· nalaz-e u
nepo-srednoj blizini tih sela. Radi- izborne
kampanje rad je u Trebinju malo zaosta,o.
Vrginmost, KovaCevac i neka mjesta prema
Glini. U Vrgimmostu stanje je ote-Zano radi
ofenzive·. _u KovaCevac ·su oti.Sle neke drugarice i odnije.Je materijal. U. Lasinji i KovaCevcu Po:Celi su drugovi sa radom, pa Ca. -sada i drugar>cama tamo biti lakse raditi.
Mileva BoZil-MarjanoviC
2. I z b or i:
NaSa organizacija AFZ na izborima nije
nastupila organi.zirano. Bilo je sluCajeva;
ka-o na pr. u Kloko-Cu da su Z·e·ne glasale
protiv Zena. Treba-Jo- je p-opularizirati one
di-ugarice, koj.e sli- bile na kandidatskoj llsti
za NOO. U buducim izborima AF.Z treba
nastupiti organizirano, uCestvovati punom
parom u njima i popularizirati kandidatkinj-e. Za svako selo prire·diti je.dnu govornicu, koja Ce govoriti u ime Z·ena i pojvrditi
listu.
Organizacin·no pitanje-: OkruZ n i ·o db or.
Pre·dstavnica kotara VojniC: Dru-garica
Karan, pre-dsj.ednica, Desa MihajloviC, Danica LjepoviC, Sofija GuSiC!, Drag~ca ZivkoviC,
RuZica GajiC.
Predstavnice kotara Veljun: Smilja DojCinoviC, Milica VujiCiC, (;ana BngdanoviC,
Mica Vuksa·noviC.
·
Predsta:vnice kotara Slunj: Mil-e·va BoZiC
i Milica Katie.
P~edstavnice kotara PlaSki: Danica OpaCiC i Dragica B-akHi
Predstavnice kota-ra VrginmiO'st: Danica
RadanoviC Danica PavloviC, Nada OreSCani~, Ljub; Ulemek, Andela MahniC, tajnica
OkruZnog odbora.
IozvrSni odbor: Dra.gica Karan, predsjednica, Danica Ljep-oviC, zamj. _predsjednice,
203
�Vujicic Milica, Andela Mahnic, tajnica, RuZica GajiC.
OkruZni odbor odr.Zava sastanke svakih
20 dana, dok izvrSni odbor medu pojedinim
sastancima uvodi razmak od 10 dana. Slijedeci sastanak izvrsnog odbora jest 16. I.
1943. god.
Kotarski odbori sastaju se svakih 15 dana. Katarski odbor Vrginmost treba imati
sjediSte U OstroZinu.
Podjela rada:
Andela, tajnik agit. prop.
Danica Ljepovic, hrvatska sela.
RuZica, VojniC, kursevi.
MiliCa VujiCiC - veza sa vojskom.
A g i t. p r <> p.
Za agit. prop. u neos1obodenim krajevima zaduZ.ena je drugarica Marijana. BuduCi
da je drugarica RuZica oslobodena dliiZnosti
tehniCarke, mora se pitanje tehniCarke Sto
prije rijeSiti< time, da j-oj se na·d-e odgovarajuCa ,zamjema.
Preko Dubr.:ive potrebno je traZiti Sapir-ograf i glicerin. Drugarice koje s-u zaduZene agit. proporn·. jesu: 1. Marijana - redakcija »RijeC Z-ene«. 2. Desa - redakci:ia.
3 .. Cana6 - redakcija. 4. Vica 7 dopisnik »Rij.eC Ze·ne«. 5. Dra.gica Karan. 6. Andela.
Drugaricu ·Canu treba- Sto prij.e pozvati
u Okmzni odbor. U sv,kam l<atarskom odboru mora se po jedna drugarica z.aduZiti
do·pisnistvom. Redakcij a treba uvesti odgovaranje na dopisniStv-o pojedinih drugarica,
te u tim •odgavorima slati upute, te ih tako
potaknuti na daljnje dopisivanje. Isto taka
mora se bez o.dugovlaCenja slati drugaricama VIII. brigade poziv, da ui\estvuju u dopis}vanju u naSem listu »RijeC Z.ene,«. Prerna zakljuCku, slijedeCi broj »RijeCi Zene«
ima izaci 20. I. 1943., a sastanak redakcije
treba odri\ati 7. I.
K on fer en c i j a: U cilju sto baljih
priprema za kanfe·re,nciju AntifaSistiCke
fronte Zena !za Hrvatsku odrZat C~· se u svim
kotarevim·a kotarske ko·nferencij.e sa slijedeCim dnevnimr redom :
1. Referat a politickoj situ,ciji a) u svijetu, b) l<od naB, c) zemaljska konferencija.
2. Izvj.eS·taji po ·apCinama prema upitima
sazivaCkog odbora.
3. Kam.p-anja za su.zbijanje nepi~smenosti,
slanje paketa, organiziranje zdravstV·ene
· sluzbe:
:!04
4. Biranje de.Jegatkinja.
5. Razno. ·
f>okument i4i
Gornjim ko.nferencijama priswstvovat Ce
po jedna drugar~ca predstavnica iz svakog
sela, 3 Claniee opCinskog odbora i Ci1tavi ko~
tarski ·odbor. Kotarske ko·nferencije odrZavati Ce se slijedeCim redom:
Vajnic 5. I. (Ruza i Dani'ca)
Veljun 8. I. ('Smilja i Mili>ca)
Vrginmost 8. I. (Marijana i Vera)
Plaski 8. I. (Dragica i Draga)
Slunj 14. I. (Milica i Ruzica).
N a osnovi d-opisa sazivaCko.g ad bora za
konferenciju AFZ Hrvatske izvrsena je padjela d"Oprina.s-a u ZiveZnim namirnicama,
koje su potrebne za ishranu delegatkinja
konf.erencij-e slij.ed·e,Cim red om:
Vojnic: 150 kg krumpira
Veljun: 70 kg brasna
Vrginmost: fedna vreCa jabuka
Slunj: 120 glava ki~. zelja i 2 kg ma.sti
Plaski: 3 kg masti.
R az n a.
Za izd1·Zavanje organizacije AFZ. uvodi
se Clanarina, koju Ce Clanice davati prema
svome nal?-od·enju u Zi~Ve-Znim namirnicam·a
iii novcu. Kotarskim odborima stavlja se u
duZnost, da pronadu· na svom terenu prikladne kudce,- koje hi se mogle prenijeti u
svrhu- djecje:g dama.
U svrhu .Sta dosljednijeg sprvvodenja zaklju:Caka u Zivot ka·o i osamostaljenje· p·ojedinih .drugadca u sastavljanju zapisnika i
vodenju sastanaka, na -sastancima svih odbora uvodi s.e ka·o prva to-Cka Citanje zapisnika predaSnj eg sastanka.
NaSa organizacija treba da pruZi .naj.Siru
pomoC svim partizan-skim bolnicama. Da. bi
se bolnice na po·druCju Korduna snabdjele
sto boljim bolnickim osobljem, ovaj odbor
mora odmah uputiti · partizanskim bolnicama
br. IV. upit u nogledu· navedenih stvari.
Smrt faSizmu
Predsjednica:
otsutna
Smil ja Doj·Cino·viC.
Danica Ljepovit.
3 R'UIZa GajiC.
4
Andela MahniC.
5 Marijana Novosel.
o Cama BogdanoviC.
7
Vi-ca Balen.
:1
2
Sloboda n<rrodu!
Tajnica:
Angela
zENS:KA sTAMPA ZA VRiJEME NARODNO - OSLOBODILACKE BORBE
Komunis'tiCka partija je uvij-ek posve:Civftla najv;eCu pa:Znju .Stampi, znajuCi kako ·
va.Znu ona igra ulogu u politiCkom· odgoju
mas a.
VeC prije rata izdavale su antifa_,Sistkinje
Hrvatske listove, koji su hili namijenj·eni politlckom odgoju zene. 1'9.36. g, izasae> Je u
Zagmbu prvi antiiasisticki zenski list >>Mlada Zena«, 'no -samo- u jednom broju. 1938. g.
izlazi drugi list »Zenski svijet«, a ureduju ga
dr. Slava ·Ocka i Olga Milcinovic. Iste gadine ,
poCinje u Beogradu iz'laziti »Z·ena danas«.
VeC u prvim- danima N arodno-oslobodilaC~
ke borbe pojavljuju se i prve neville, brOISure, pa i knjige. Narod je tu .svoju .Stampu
Zeljno d.o·Cekao, uCio iz nje i prenosio svaku
misao od covjeka da cov}eka. AFZ u ta j e
doba ve-C u punom razvoju i organizacije·
e>sjecaju p•otrebu za listom, 'koji ce zene povezivati, pomagati im u radu, uCiti ih i obavjestavati o toku dogadaJa.
U ozujku 1942. g . .i~lazi u Li'Ci prvi i!enski
list na oslobodenom teritoriju Hrvatslke »Zena u borbi«. Izdaje ga OkruZni odbo-r
AFZ za Liku·. U ~eda:kciji ,lista bile su u pocetku: Kata Pejnovic, Jela Bi,canic, dr. Slava
Ocka i Marija ,soljan. Prvi broj 1ista trebao
je izaci za 8. mart 1942. g,
Zadatak, koga je preu~ela re-dakcija prvog Ze·nskog Hsta na oslohodenom teritoriju
nij-e bio lagan. Papira je bilo vrlo malo, a
stroj za ».Stampanje·« lista bio je stari Sapirografs'ki aparat. Redakcija je pripremala
·list ZeleCi da izade za 8. mart. Kad je veC
s mnogo truda bi·o otipkan na matrice, provale Ta:lijani u ·Krbavsku. doUnu. Trebalo s~
povuCi. List i -».Stamparij a« bili su zalkopani
u jednoj s·uSi u ·s-elu Krba:vici. Kad ·SU' s·e poslije dva dana Talijani povukli, redakcija
nastavi radom i ».a.dStampa« 120 broje:va »Zene u borbi«. Za. viS-e bvojeva nij.e hilo papira.
Drugi -broj lista j·e izaSao za 1. svibnja
1942. g, u 250 primjeraka i tom prilikom je
bio razdijeljen Zenarna na sve.Canoj -prvomaj-.
skoj ·proslavi u Korenici.
TreCi broj 8-tamp·an -je u tehnici Agitpropa
Okruznog komiteta KPH Lika u 300 primderaka. Cetvrti broj stamp an j e u Donj·em
Lapcu u is·toj teh'nici u 4110 :Primjeraka, a
peti broj u 600 primjeraka. Kasniji brajevi
d<>stigli su tira.Zu· i preko WOO primjeraka.
.J edna od najveCih poteSkoCa za izdavaCe
prvog zenskog antifasistickag lista u NOB
predstaVljao j.e papir, Partija je postavila
u zadatak Zenam-a da na osloba.denorn i neoslobod·enom teritoriju .same sakup·e• potrebni
papir . .Sabirao se arak pn arak papira. Naro-
Cito su S·e na torn po-slu istakle antifaSistkinje
okupiranog teritorija, koje su na najrazlfCitije naCine dolazile do papira i prebacivale
ga na oslobodeni teritorij. NajviSe papira za
»Zenu u borbi« sakupile su Hrvatice -iz ncoslohodenog PeruS"iCa, GospiCa i GraCaca.
>>Zen.ski .svijetH, br. 10 i 13. Polinj-e izlaziti
u Zagr.ebu 1938. g.
Veli'ku porno-C. u sakupljanju papira pru:Zi'la
je Zenama Narodna vojska. Iz svojih zaliha,
do kojih bi dolazili oslobadaju,ci okupirana
mj.esta, davali su drugaricama manje koliCine
za Z-ensku Starnpu. 'Taka su u j.esen 1942. g.
antifaSistkinje Like donij.ele bo-rcima na po~
loZaj v-elike koliCine maja, Carapa, rukavica
205
�i t. d. Drugovi su s ves·elj em primi1i darove
i zapitali .drugarice .Sto .Zele da im daju za
uzvrat. One radosno-_ od-govore-: Papira!
Komandant bataljona, drug Narodni heroj -Stevo Op.senica rdarovao im je maSinu rza
. pisanje i. pap ira.
' Ovaj 'kratki prikaz postanka i razvoja prvog zenskog lista u NOB karakteristican je
za ·sve kasnije- Zenske li~to~e, koji su. p·oslij·e
»Zene u borbi« na:glo nicali u svim krajevima oslobo-denug teritorija. Za. 1SVe· te listo:ve
.sakupljale su Zene papir arak po arak. VeCinom- svi su Stampani u tehni1
kama OkruZnih
i Kotarskih komiteta na sapirografu iii ciklostilu . .Sve te listove uredivale su same Zene,
a Partija ih je u svemu pomagala.
1. lipnja 1942. g. pojavljuje s'e drugi zenski list »Drugarica«, koga izdaje Kotarski
odbor AF2 Ogulin. Urednik: Ana Konjovic'
»Drugaric~« je izaSla samo u Cetiri broja,
1. VIII. 1942. g. izdaje svoj list »Rijec
zene« Okruzni odbor AF2 Kordun. List je
izlazio redovn<> u tirai<i ad 1000 primjeraka.
Urednik: Anica Rakar-Magasic. 1. XII. 1942.
g. i·zlazi »Primorka«, koja gotovo redovno
izlazi do oslohodenja i dosti.Ze tira.Zu ad preko 100() primjeraka. Urednik: Ruzica TurkoviC.
Okruzni odbor AF2 Slavonij e poCinje
izdavati u -sijecnju 1943. g. sv·oj list
»UdarnicU<<. Urednik: Bosiljka Krajacic. 15.
IV. 1943. g. iJZlazi »Dalmatinka u bor.bi<<..Prvi .broj Stampan je u tehnici Oblas'no·g komitela KPH 'Za Dalmaciju na Biokovu. Drugi
broj Stam:pan j.e u i'stoj tehnici na Mo-soru.
Ur.ednici: Milka La-sil3 i BlaZenka Mimi ca.
Osim »Dalmatinke u borbi« u Dalmaciji su
izlazila i dva kotarska lista i to »Pelje~SCan
ka« i »Ko:r:Culanka«.
1. VII. 1943. g. Okruzni odbor za Gorski
KOtar pokreCe· svoj list »Rodo1jupku«, koji
izlazi cijelu 1943. i 1944. g,odinu. Urednik:
Jelena Jancic.
1. VIII- 1943. g. Oblasni odbor AF2 ICazma pokreC.e »·Glas Zene«. Urednici: lv;o Doncevic i Laura Sabol. Iste godine pocinje izlaziti i list Okruzno.g ,odbora AF2 Banije >>Banovka«. Urednici: Milka VraneSeviC i Vera
· Krunic, i list Okruznog odbora AF2 BjeJovar
11LiCka Zena u borhi« br. 10, 1943. g., glasilo AFZ
>>Antifasistkinja«. 1. VIII. 1943. g. izlazi i list
za Liku. PoCinj.e izlaziti pod imerwm "t,ena u borbi«
Okruznog odbora AF2 Pokuplje >>Antifasistu travnju 1942. g. Do sije6nja 1943. g. iz.aJlo 1'0 brojeva. Do polovine 1944. g, -izlazi .daljnjih .s brojeva- kinja«. Urednici: Marija 'Derda i Zora Ahpod im.enom »Lilka Z-ena u bo.rbi<<
metoviC.
»Dr.uga:ricau- br. 3, 1942. g., glasilo AFZ za kotar
1. lipnja 1943. g. pocinj,e G1avni odbor
Ogulin. p,o[;Nzje izlaziti .u lifmju 1942. Jza.Jlo 4 broja
AFZ za Hrvatsku, koji j e formiran na kon,
ferenciji zena Hrvatske u Otoccu, Jipnja 1943.•
»Rijel Zenerr hr. 10, 1943. g., glasilo AF.Z Karlovac.
Po.Cinj:e izlaziti u sijeCnju 1943. IzaJlo 10· brojeva
g., izdavati sv.e>j list >>liena u borbi«. Od tada
Okruzni odbor AFZ za Liku naziva svoju
»Prrimarka« br. 2, 1943. g., .glasilo AFZ za Hrv. Pri»Zenu u horbi« >>LiCka Zena u borbi<<.
morj.e. PoCifnj.e izlaziti 1942. g. lzaJlo 12 broj.eva
>>Zena u borbi« izlazi u <doba kad je NOV
>>Udarnica« .b-r. 7, 1943. g., ,glasilo AFZ Slavonije.
oslobodila veCi dio Hrvatske, a organizaCija
Po.Cinj.e izlaziti u sijelnju 1943. JzaJlo 10 broj,f?l.!a.
206
AF~ uvrscena
i pmi!irena. U to je doba Agitprop CK imao vellku .Stampariju u planini
Jav'Ornici kraj DreZnice u zgradi-, koju su· sami parti~ani podig.Ii za tu svrhu. Stamparija
je hila opsk~bljena strojevima i elektriCn<.Jm
r&svjetom, tako da s·e ra:d mogao nesmetano
razvijati tehniC:ki i lijepo· oprem'ljeno ~Starn~
pati. Poteskoce su jedino bile u tome lito je
redakcija hila daleko od ,stamparije i to cesto puta i po nekoliko desetaka kilometara.
Neprijatelj je nastojao da onemo.guCi izlaZenje naS-ih listova i os-tale .Stampe i doCekivao
u 'Zasj-edi kurire, koji ·&u nosili rukopise i prenosili drugi materijal. Zato su na putu za
Stampariju· morali na ue'ldm mjBstima p-rolaziti zaohilaznim, strmim ,Sumskim putovima,
nedostup·nim neprijatelju, Sto je· Je.seni i zimi
predstavljalo velike potesko6e.
Iz Javornice Mamparija je p'ocetkom 1944.
g. .premje-Stena u Skrad na Ko·vdunu, a u
proljeCe iste g.o-dine u Sumu Crnu Lokvu: kraj
VojniCa. Redakcija »~ene u borbi« nalazi.la
se na raznim m.jestim·a i C·esto- selila }Jo oslobodene>m teritoriju. Eva otprilike puta :. OtoCac, Topusk•o, Slunj, Rakovica, ,S]unj, Plltvi-Cki Ljeskovac, Rudopolje, Topusko, ,Sibenik
- oslobo,deni Zagreb.
Prve urednice »Zene u borbk bile su Marija KreaCiC i Qlga KovaCiC-KreaCiC Zo-ga,
kasnije su bile ured.nice Bo·siljka KrajaCiC,
pa Nada Sreme'c i Veda Zagorac.
U srpnju 1'944. g, i istarske· Zene zap•o·Cinju i~davati svoj list »lstranka«, a na talijans·lwm j.eziku i »La donna istriana«. Oba
lista ureduje Dina Zlatic. List je iitampan
pod neobiCno te-Skim uvjetima, jer su Nijemci i Talijani poduzimali neprestano of~nzive
na razmjerno mali ist<irski teritorij i veCa
Stamparija uop6e nije moila raditi. NeobiCno
vaZnu ulogu odigrale su ·Z.ene u Istri u· raspaCavanju Stampe, koju je trebalo prenositi
pre'ko pruga, izmedu neprijatelj-skih redova,
narodu, koji ju je Ze.ljno :oCekivao.
1944. g. izdaju zene zbjega u Ell Shatt-u
i Kairu svoj 'list »Zena zbjega«, .glasilo- AFZ
zbjega iz Jugoslavije. Ust je izlazio d·o 1946.
g., a uredivale su ga Marija Lujak i Katica
BatiniC.
Sve 'listove -zene su primile s v·elikom ra~
do.SCu i ani su u razvoju organ:iJzacije odigrali znaCajnu ulogu. Iz poziva na saradnju,
kojeg su preko Jistova uputile drug-arice antifaSistkinjama, vidi se· da j.e. o-rganizacija i
oC-ekivala .da list izvr.Si zadatak »da pove·Ze
Zene_ i uCvrsti bor:benu -organizacijm<. U :SVlom
prvom broju ad ozujka 1942. >>liena u borbi«
pi-Se:
»Taj list koji je namij.Bnjen .Zernama Like srpski:m kao i hrvatskim ispwnjava nas ponosO'l'Jt, u
_prvom r,edJu nas seljafke Zene. NaSa Zeruz koja je
dos.ada bila /Jorobljena. obespravljena, podc}enjivana od sviju i svakoga, -danas kada su naSi horci
uz uCeSCe Zena oslobodili dio Like, mi dwnas imamo svoj list. Taj list je veC sada ogledalo naleg
Ziv,ota, rada i borbe. On f,e to postati u potpunosti
onda, ako sve Zene bu.du slale svoje priloge i time
potpomagal.e njegovo izlaZ.enje.
Zato pozivdmo
naS.e drugaric-e, da nam piSu o svome radu, .o svojoj borbi. Da pi:Su o radu svih AntifaSistiCkih odbora, o smetnjama i preprek(JJma koj-e S~usr.eCu u
radu, o svemu Sto su preZivjele od faSistiCkih oku-_
patora i njihovik slugu, usta.Sa i btnika. Da j1iSu
o svom Zivotu o svojoj dje.ci o svojim potrebama,
·nesrdama, stradanjima. Da pi.Su ·O Zivotu svoga
s.ela. o- prilikama koje vla.daju u njihovom krafu
i t. d. One koje su nepismene, neka kazuju svoje
misli drugima, samo neka Salju dopise. Pored toga
Jto f:.emo pomof:i izlaZenje lista, slanjem naJih dopisa, pobrinut Cemo se i za papir, da bi em mogao
izlaziti u najv,eC.em broju, da bi stigao i -u na}zabateniji kut.ak naSe Like.
)dena u borbi<<, glasilo AFZ za Liku, br. 1, oZujak
1942. g., str. 10.
207
�pr-ava. Evo, mi smo vel: danas priznate Cpvj.ekom,
imamo pra:uo na svoje .odbore, imamo priwo da
glasanw i da na.:frr,e.d stupamo. Zato Cu sve da dam
z-a Komunistil:ku partiju, pa i svoj Ziv.ot. Zivila
KomunistiCka p(C}"tijaf«
U istom broju »Zene u bo-rbi« pi,Se druga
seljanka iz Like, Julika Skendzic:
»Evo ja, sdjaCka iena hoCw da opiS.em svoj
teJki 5.ivot, koji sam dosad proiivjela pod teSkim
j.armom sa gpspo.dske strtlfTl.e i sa str-cme svoga muia.
Ali evo v.et .J-anas fa kao iena osjeCa:rrt" se u boljcm
iivotu i veselju. f,er mi kao Zene dobiva1n0 svoje
pr-avo i svoj _antifaSistiCki list iena. Dobivamo sva
prava kao i muJka,-,ci. Zato drug.arice ka.d .znamo da
nam ,dcrJnaJnja barba donosi bolji iivot i buduCnosl
i frlmo pravo, sl!upajmo u ,a_ntifaSistiCki front Zena,
pridonosimo Ci'!Tlf god moiemo. Saljimo svoje sinove
u partizanske redove da s.e bore za slobo.du cijeloga
rwroda. Na /;elu borbe je K-?mtmistiCka partija i Crvena Armija.«
Zenski Iistovi postaju, »pomagaC i uCitelj
u radu« kako- pi.Se »Zena u borbi« veC u ko~
lovo•zu 1942. g. On pomaZ.e u- Sire'nju organizacije, u nje,zinom uCvrSCivanju, preno.seCi
direktive rada od vi.Se.g odbota na niZe. Evo
Sto pise »Zena u horhi<< u kolovozu 1942. g.
antifa-Si's-tkinjama, upuCujuCi ih kako treba
da -se sluze lis tom:
»Primorka«, hr. 7, lipanj 1943. g. st:r. 25.
Mi, -Zene Like suradivat f:emo u naSem listu,
potpomagat f:emo njegovo izlaZ.enje :na bilo koji
naCin. Na taj Ce naCin list povezati Z.ene Like i
okupiti ih roe po,d zastavu Narodno oslobodilaC.ke
borbe za potpuno oslohodenfe od faSistiCkog 1'Dfrstva i izgradmju b.alj.e bu.duf:nosti.((
Ovom pozivu Zene Like su se radosno
odazvale. Evo :sto o prvom broju »iene u
borbi« piSe s-eljanka iz Li~e (»Zena u borbi«
broj 2. str. 11) :
»Kad sam pr.aCitala list ,tena 1t borbi« osjetila
sam· novi Zivot i pravdA_t. U staro doba, mi Zen.e
smo bile potlalene i bile- smo robovi robova, jer su
naSi muZevi hili robovi gos.fwdski, a mi smo hili
robovi i gospodski i njihovi. Mi s1n0 Zene bile Pod
teSkim jar-mom. Nigdj,e se nismo smjde pokazati d~
danas. Da:nas nas naSa K.am. partija izvodi na .jJil'av1
put; otvara nam of:i. Skida s nas teSki jar.wrn, koji onas
j.e ,pritimuo da ~a nismo mogl.e nositi. A d~ smo
do-lekale da ga bacimo s naJih leda. Ko nas Je dosad priznao lovjelwm negO naSa KamwnistiCka partija?
. Ona rnam je pokai:ala put kojim f:emo do-Ci do naSih
))Da bi mi ui.stiwu imale koristi od naJig lista
potreba je M se on dobr.a prozdi. »Zenu u ---horbir(
tr.eba da. prouCe najprije Clanice Kot(lffskog odbara
AFZ, .z.atim da .g-a llan~ce KO koje prisustvuju -sastanku OpCinskog odbora proCitaju i .objasne odbor:nicam.a opf:inskog odbor.a AFZ. K.ako n-a s.astan- ku OpCinskog odbara AFZ dola.z.e pre.dstavnice
Mjes:nih o.db,ora, to one imaju zadatak da list abrade sa ostalim llanica.ma mj,emog odbora. Nakon
Jt.o w list prQUCi[i svi odbori od Kotarskih do mjesnih, nakon Sto su se sve aktivistkinje upoznale ~
direktivama koje daje AntifaSistiCkoj f:rmz.ti ient;~
71 jeno rukovodstvo, ftek on.d.a s.e on moZe Citati 1
objaSnj.avati na Sirokim sasttmcima.<(
Inicijativni odbor AFZ za Dalmaciju piSuCi u lipnj u 1943. g. »svim 'kotarskim, opCins•kim i mjes·nim organizacijama« da j.e uza
sve poteSkoCe· izaSlo veC· tri broja »Dalmatinke u borbi« poziva dru.garice na saradnju i
tuma~i im kako da raspaCavaju i prori.Cavaju ·
list i ka.Ze:
»Vi ste se po-zivu odazvale. Slale ste papir, matrice, kao i ostdli potrebni -materijal, slale ste dopis,e. 'Time st.e dokazale veliku ljubav i ·svijest i
Potrebu izlaZenja svoga lista.«
GovoreCi dalje o listu kaze:
>>ZaJto uo.pC.e izlazimo? U prvom. red_u zato -dG, se
mei!usobno poveiemo, da. upoznamo je.dna drugu .
U poznati je.dna drugu znaCi doznati IUJ.ko Zivimo, Sto
r.adimo, Sto nas bali, z-a Cim teiimo ... 'Kad to dozonamo, vidj.et f:emo kako je naS Zivot sli.Cam jedan
drugom, kako s,u nam boli iste, neprijat,elj isti i Zelje
iste: Osloboditi s.e neprijatelja. Svijest o zajednilkom
istom Zivotu, o zaje.dniCkom neprijatelju koji je pr.ouzrokovao roe naS.e patnje, rail.a u narruz svijest o
potr-ebi .zajedniCke borbe protiv zaj.e.dniCkog nefrriiatelja!
Na taj n.a.Cin list f:e nam pomof:i u .stvaranju
nesalomljivog borbenog j.edinstva svih Zerna u bor.bi
protiv faSizma, a to je frredowvjet sigurne pobjede
nad naSim neprijateljima.tt
Listovi su pomagali da S·e organizaciia
Siri i na ne-osl·obod-enom teritoriju, da prennsi
istinu o ciljevima Narodno-oslobodilacke borbe. Vee u kolovozu 1942. g. pii§e drugarica
Zorka KrznariC iz Brinja u »~eni u borbi«
br. 5, 0 teskom zivotu hrvatskih zena pod
talijanskom okupacijom:
.
»Bilo nam j.e zabranjeno da se sdstqjemo sa Srpkinjama, ali mi smo se .sastajale i Potajno. Or.ganiziral,e smo AntifaSistiCki odbor Zena. Dobivamo
za litcmje ,Zenu u borbi'.<(
U istom listu piSu Zeone okupiranog Susaka:
))Htjele bismo vann i mi napisati neSto o naSem
rrodu, ali .mi o tome smijemo sam.o malo pisa.ti.
TeSke su. i .opasne okolnosti pod kojima radimo,
· no naS nam je r.a.d uza sv.e to drag i ne bismo ga
se .odr.ek/,e nizaSto. Cvrsto smo organizirane u AFt
argcmiuzciji.
NajveCe nam je veselj.e .litanje naSe ))PrimuriUJ<I
i .drztge Stampe, koju nam S.aljete, sa-mo mi n.e Citamo slobodrno poput vas. Cim dobij.emo Stampu,
treb-a ju ra.zdij.eliti. To je prvo, a baS i nij.e tako
jednostavno. Nikad ne znamo kada i gdje nas maZe na$ mrski neprijatelj izne-naditi .. . 0'1
Stana Bakis iz P"Ddgorja pise u 2. broju
»RijeCi Zene« o radostima Zena Sto imaju svoj
list:
»Vesele smo Sto imamo svoj list »Rijd Imert u
kome .C.emo moCi da iznesem.o sw tegobe !TlaSeg
U prosincu 1942. g. pise Milica Pocuca
koliko joj pomaZe list u radu sa Zenama na
neoslo:bodenom te-ritoriju:
»]a r.adim na neos[.obot!enom teritD1'iju u hroatskim selima sa -dntgaricama koje Zive pod u.staSkim
terorom, a teie za oslobodenjem. Uve.C,e dola:dm k
njima odrZavati sastanke. Drugarice me doCekuju
u Smni odakle, kri juCi se odlazimo u Jtalu. T u palim svijetlo i litam 1UlS list ))t,ena .u borbi«. TumaCila sam drug.aricama o naS.oj nwodno-oslobodilaC·koi borbi, .o raitu ieua _na oslobodenom t.Cri.torijou,
o sastancima, skupStinama, kornferencijama, a one
sP. Cude i ne mogu se nasluSati ve(; govorre: »Sarno
'fUlm p.riCaj, mi smo s.e uvjerile da nam govoriS
istinu. Dosta su nam ust.aSki bcinditi lagali .. .«
.. , Drugarice su me na. polasku molile da o{Jet
dodem. U M. su skoro sve. drrugarice obuhvaCene,
sve idu na naJe s.astanke, pletu Ca:ra[ie za naSe
bore-e. vrSe obavfeJtajnu sluih<u i t. d. 0111.e wC . sve
znadu .da j.e jedini s.fras hvatsko+m i srpskam narodu Narodno-oslobo.dilaCka barba. On,e Z'1Uidu da
se 'j.edino bo.rbom mog-u spasiti Cetm.il:kog noia. NeograniCerno mrze .letnike. ustaSe i 7 ali jane. One pjevaju naJe partizanske pjesme, a .osobito
Cude
hrab.rosti .drugarica koje nose puS.ku i b01'e se sa
d:ru.govitma. Drugaric-e me na polasku mole, .da o/_J.et.
dodevi ·i -da im donesem Sto za .Citati«.
;e
»Primorlia« u kolovozu 1943. g. pise·:
»U svim krajevima rtafe z.ernlje oslobodenim i neosloboilenitm izlaz.e naJi Zenski listovi. _
S1J!! te listove
ureduju iskljuCivo Zene. Listovima stile na hiljade
dopis;-t. . . PiSu ih seljanke, radnice, intdektualke.
}4
208
piSu sve z.en.e, koje bistro gledaju u buduCnost. Svaka je ponosna na. svoj list, na pravo da saraduje
u njem.«
2ene Hrva.tske u NOB
»Udarnica<r br. 6, rujan 1943. g. str. 9.
209
�Kudri ~tamparlje koji su razno.s-iii ·~·iamt)tl,
prenosili .su i_ Zen-s:ke listove i predavali -ih
na odredene ad·rese. List s-e uglavnom predavao Kotai."s-kim odborima AFZ, koji su ga
prema potrebi . dij-elili mjesnim odborima.
Drugarice su nastoja]e da po koji list stigne
u bolnice, u kurseve voj-s-ci, omladinskim. organizacijama, a naravno pojedini primjerci
Agitpropu CK, kao i okruznim agitpropima.
Razv,ojem NOB, zadaci AFZ bivaju sve
Siri i sloZeniji. Sve· se to ogleda na stranicama Zenskih listova. Te male stranice pa.pira,
do kojeg se dolazilo s toliko muke, koj'e'g su
Zene skupljale uz .Ziv~otnu opasnost, ispisale
su Cesto nevjeSte ruke. Zene ,govo-re o dogadajinia u svijetu i kod nas, o snazi naroda
u teSkim ok~Sajima, () ulozi Z-ene u borbi za
SlobodU, o ulozi Partije u odgoju Zena, o radu
i razvoju organi.zacij.e AFZ. •Orie nam govoCJre
kako je Komunisticka partija od neuke i mpismene s·eljaCke Zene stvarala svijesne borce protiv faMzma, gradite.lje no·vog ·Zivota. Od
br:oja do b:roja, i'z go.dine u godinu raste na
tim stranicama pred nama llova Zena, Zena
koja zajedno s mu.Skarcem ostavlja svoj prag,
uzima pu.Sku u ruku da brani zemlju, a u
pozadini obraduje po.Jja, brani Zetvu da prehrani svoju vojsku,. zbrinjava djeeu, polazi
kurs.eve, uCi Citati i pisati i jedva svladav.Si
abeeedu ptSe svom Zenskom listu. PiSe· ·o sreci sto je -stekla pravo glasa, 0 tome kako je
posta1a odbornica u narodnoj vlasti, u:Po:Z:O...
rava drugarice .da pred izbore paze- koiUe- Ce
dati svoj g'las, a naj1jepSe rijeCi- i misli p-osveCuj.e KomunistiCkoj partiji i drugu Titu.1 .
Nada Sremec
Da hi prikazali razvo-1 1 znaCaj ~enske ~tam:pe
.,;a vrijeme NOB, dajemCJ kratak prikaz o razvoju
antifa~istiCkih Zenskih listov.a i nekoliko izvoda iz
gotovo svih listova. Izvode nismo dali .k:ronolo~kim
redom, ue,go smo iz ra.znih go·dina uzimali odlomke,
koji karakteriziraiu i rad AFZ i djelo-vanje listova.
1
»Zena u borbi11, glasilo AFZ Hrvats.lw, hr. 1 Zipanj
1943., ,br. 8 travanj 1944., br. 9 kolov.oz 1944., br.
J.6-17 srpanj 1'945. PoCinje izlazili u lipnj-u 1943. g.
Polije rata nastavlja izlaZenjern.
PISMO DRUGARICA I'Z LOGORA
s.eljaCkog Zivota. Kad sm-o dobile proi b.roj bile
s.mo v.esde kao mala dj.eca. JSao je od ruke do
?>uke. Svaka j.e htjela da vidi naS list i da Cita .o
naSem Zivot·u. Orne drugarice koj.e su rn.epiSTJ14me,
z.alosne Slt Sto ne znaju Citati i ,pisati . . ,((
Kao Sto su ok:ru:Zni listovi puni dopisa
Zena o njihovom radu i borbi, taka na stranicama glasila Glavnog odbora AFZ >>Zeni
u borbi« vidimo direktive, koje Glavni odbor
i rukovodioci Partije Salju drugaricama, uCeCi ih i pomaZuCi im u radu.
Tiraza Iistova kretala se od 1100 do 1000
primjeraka. »Zena u borbi« fmala je tiraZ
(prema- papiru kojim su raspo,lagale Starnpr..rije) i do 1500 primjeraka, a brojevi koji su
stamp ani u oslobodenom Splitu, 1945. (sijecanj i ozujak) stampani su u 2000 primj.
lz
11Drugmice(~, glasila AFZ za kotar Ogulin, h-r. 2
Kad sam doSla u logor,1 bilo mi. je jako
neobiCn,•o. Bila sam okruZena ·S-amim novim
drugovima, pa iako su svi hili do.bri i srdaCni ljudi, ipak mi je bilo neobiCno bez drugarica, na koje sam se tako navikla. Slijedila je m~oja prekomanda u Cetu. Ti dubro
zna.S, drugarice, koliko ja volim puSku! Kad
je dobij.em u ruke, ja sam najsretnija, jer
znam, da Cu svojom vlastitom rukom nanositi smrtne u-darce krvnom neprijatelju naSega naroda, bilo samome okupatoru, bilo
nj-egrOvim -slu:gama, pa zva1i s·e· oni Cetnici,
usta:Se ili kako mu drago.
u cetu sam dosla bas u casu, kad je
om~adina uCila gadati. Spremali su se na
akciju. DoSao je red i na mene. Ga-dala Sam
iz puSke, a onda iz mitraHeza. Biia sam
presretna, kad mi j e komandir dozvolio da
gadam iz mitraljeza. Gadala sam na v-eliku
udaljenost i svaki put pogodila u odredenu
metu. Drug komandir je bio sa mnom zadovoljan.
N aveCer nam j.e reC-eno -da Cemo istu. noC
u akciju. Prva akcija u Primorju! Raduj·em
s-e. J e-dva Cekam da po•Cl-emo.
Krenuli smn o-ko 11 sati u noCi. BLlo nas
je 25, svi mladi, po1etni i hrabri. Idemo po
Sumi, po kamenju. NiSta se ne vidi. NoC je
bila potpu-no tamna, ali nas je vodio sigu-ran
vediC. Do mjesta akcije je daleko, ali na to
se ne rnisli. Zurimo da dod.emo prije ne·go s·e
razdani, da nas neprijatelj ne bi opazio.
KonaCno stiZemo na odredeno mj-e.sto. ·
Pravimo zaklone uza samu cestu. Tuda C-e
naiCi neprijatelj. Usudio se da prisvoji naSe
ceste. naSu ·z·em]ju, .s-ve na~Se~ ali mi to ne
damo. Mi mu otimljemo i ·oteti 6emo sve ,,Sto
j.e naSe i Sto s-mo- mi krvlju i Zu'ljevim-a sagradili.
PoCinje se razdanjivati. Citava noC jc
iza nas. Cuj.e se zvono. To pastiri gone stado na paSu! Ne smiju nas vidjeti. Zato se
povladmo nekolilm metara od polozajq.
Dv-ojica drugova odredeni su za O!smatraCnicu. Dan sviCe, razabire s-e sve u okolicr.
Nismo niti pola sata 'Od mora. A more plavo mirno, po njemu plove barke·. Divota oU
prirode.
Oko 9 sati drug sa osmatracnice dajo
znak da se pribliZuje ne-prijateljs'ki kamion.
Mi se br:Ze po-vlaCimo na po,loZaj. Kamion
naflazi, mi otvaramo pucnjavu. Neprljatelji
padaju, a da j.oS nisu ni do.Sli k se·bi. od iznenadenja. Komandir daje znak na juriS .
Svi su mrtvi! Ula;zimo u kamion i polmSavamo voziti. Ali nij e traj a1o dugo, rarlast
je brzo prekinuta, jer smo s-e vozili svegil
oko 30 metara. Gume su bile probusene od
hitaca. Uzimamo ne-prijateljsko oru.Zje i polazimo pje-Sice. To oruZje napravlj.eno je da
ubija nevine ljude, ali mi Cemo ga okren1lti
pmtiv neprijatelja. Od sada 0110 ce ubijati
okupator·e i njihove sluge, Cetnike _i ustaSe.
Ima tu sedam pusaka, tri piMo'lja, pa cak
i jedan teSki mitraljez, kame se najviSe _radujemo. Drugovi uniStavaju m·otor i mi polazimo natrag ·sa teretom, koji nam nije teZak, iako smn hoda1i cijelu noC i doista ~e
um,or:i'li. Mi ·se raduj emo da donesemo drugovima dobr-e vijesti o uspjeloj akciji.
VraCamo se pjevajuCi kroz kamenj-e, krS,
strmim stazama, IZadovoljni zbog sv,oj-e male
pobje-de, i svijesni da to nij-e ·ni 'prva ni
posljednja.
lz ,Drugaric.e<(, glasila AFZ za kotar Ogulin, l;.r. 2
U nedjalju, '7. juna, odr:Zana je skup·Stina
Zena iz okolice Brinja, VeC od ranog jutra
donosile su djevojke cvijeCe i ,z·eleni'lo, da
okite tribinu sa koje Ce se govoriti. Svuda
s-e osjeCalo, da je toga dana veliki praznik.
Primicalo .se vrijeme za poCetak. Zene su
pristizale u povotkarna, vee iz daleka vidjeIe su se Sarene skupine sa crvenim i narodnim zastavama i s.vuda je odjekivala pjesma:
N[
mi f:ene, iz erne no:Ci
U novi sad kroiimo dan«
Gomila S·e poveCava . .Sa svih strana pristiZu nove povorke i skupljaju se na .livadi
pod Skolom. Svuda s·e vide z.astave i natpis·i
naSih paro'la.
Drugar.ski pozdrav Naca2
1
2
210
SKUP!\TINA ANTIFASISTICWOG FRONTA
zENA U BRINJU
Partizanski lo,~:ror.
Na-ca MatiC-VukeliC.
,,zena u borbi«, glasilo AFZ Hrvatske, br. 2, srpanj
1943. g., str. 1.
211
�Na tribinu -stupa jedna drugarica i otvara skupStinu. NiZu se govari, Zene odgavaraju klicanj.em.
Govori predstavnik NOO, predstavnik
partizana, predstavnik KomunistiCke partije. Zatim gov.ori Citav niz Zena. Govor·e one
o svom Zivotu, o svojim patnjama, o mraku
u kame su Zivjele, kako su se trgle "iz tog
mraka, gov-ore a svoj-aj Zelji iZa znanjem·, a
najviSe govare o svojoj pravednoj borbi.
J ednoduSno s-e ·zalaZu za organiziranu barbu. One su uvi.djele patrebu -organizacije.
Znadu da jedna ne maZe uCiniti ni,Sta, a kad
su udrUIZ-ene, da mogu mnogo, Zato su se
uhvatile u Cvrsto kola, i ne C.e dopustiti da
neprijatelj to l<olo raskine.
NiZu s-e Zene i govore, iz njihovih pokUka se vidi kaka je veUka njihova mrZnja
prema neprijatelju, naroCito pr:ema mrskim
Cetnicima, koji su danas uperi'li puSike u
grudi njihovih muZeva, braCe i sinova.
U .slucaju napada neprijatelja, one znaju Sta Ce raditi: »Ni jedno z.rno hrane ne
smij-e neprijatelju qoC.i u ruke.«
Mlada seljakinja govori o zelji za znanjem i kaZe:
»Sve nam neprijatelj maZe oduz.eti, ali
znanje ne. Ono Ce nam oatati i .njime C·emo
se posluziti kad budemo pono\"o otimali sve
Sto nam· j,e 'On oteo.«
Drugarica i.z hrvats:kog sela Kam·e·nioe
donosi tople pozdrave ·ad hrvatskib zena,
koje niSu mogle doC.i ·w veHkom braju, je·r
· selo ja,S nije oslobo·deno, j.er fa-Si~stiCke slu-.
ge paze na svaki njihov korak. Ipal< njih
nekoliko provuklo se" kroiZ plotove i Zivice,
jer ih je vukla zelja da SV'ojim srps'kim sestrama re'knu, da .su shvatile za}edniCku
borbu protiv okup-atora i njihovih slugu.
One znadu · da PaveliC nij.e donio nikaikva
dobra hi'vatskome narodu, ·SV'e to Qne z.nadu
i paruCuju, da je njihova mjesto kraj srpskih s-estara u borbi protiv narodnih ugnjetaCa svih vrsti.
Svuda odzvanjaju poklici bo~be, jedinstva i 'lju.bavi. KliCe se narodnim parti'zanima, tim nosiocima naSe snage i pabjede.
Izvikuj.e se· »Smrt ·ll&rodnim izdajicama«,
Zene kHCu KamuniiStiCk•oj partiji, za koju
do ave g.a.dine nisu _ni Cule, a sada znadu
da je ona spasila narod ad potpunog rasula
i bratoubilackog istrebljenja.
Mladi obrazi plamte od radosti, a niz
stare i smre:Zurane, palako t-eku s-uze. Zene
su ,gvijesne •svoje veUke uloge u narodnoj
borbi. One su se probudile, i nema viSe te
sHe, koja bi ih mogla gurnuti u mrak nerz;nanja. One danas odluCuju o najvaZnijim
pitanjima narodnog Ziv,ota. One su svij esne,
da je naSa pobjeda u organiziranoj bor.bi i
one ce tu borbu voditi do kraja, do pobjede.
],eZena Janl:iC
0 PALOM .BORCU ...
lz ))Banovk.e((, glasila Okndnog odb.&ra AFt za
Baniju, 194.3. g.
»Zena u b&rhi«, glasilo AFZ Hrvatske, hr. 2, srpanj
1943. g., str. 1.
212
Mlada djevojka - •Seljanka - zavrsila
je svoj kratki, ali junacki zivot. Milanka
Kljaic partizan VII. banijske brigade, poginula j-e na palju Casti vrS·e-Ci svoju svetu.
duZnost prema sv·am narodu i domovini.
Mflanka j e hila medu prvim Zenama na
Baniji, ·koja je uze.la puSku u ruke, da sa
puno mr.Znje osveti ne·Yine Zrtve· i svog oca,
pal·e od okupatorskog i usta5kog noza. vec
u prvim danima -stupanja u partizane, u prvim, akcijama doSla je diQ izra.Zaia Milankina
hrabrost i borbenost. Ona smjelo ide iz akcij-e u akciju, iz Majura, na Blinjski Kut, na
prugu, na vo,zave. Svuda ana juriSa na neprijateljs'ke hunkere i rewove, svagdje Je
ana prva.
Prolazeci kroz sela p•oslije akcija, uvijek
vedra i nasmijana, Milanka je poziva,la Zene
u barbu, govoreCi im »mi smo one, ·koje
Cem•o mnogo pomiQCi u n81Soj borbi. Mi moraina uzeti puSke· u ruke i bori_ti se iZa ljep,Su
BuduCnost i da·oCuvama naSu ravnapravnost,
koja nam je p-ri"znata u ov•oj borbi.«
A:li jedne hladne januarske noci, u tei'Jkoj barbi s neprijateUem kod sela Mlinoge,
uvijek hrabra i odlucna, Milanka pada zrtvom 'krvnickog taneta.
l\nlanka je osvetila pravednu krv nasih
otaca, sinova i braCe i dala je svoj Ziv·ot kaa
najveCu Zrtvu na altar svaje napaC.ene domovine.
Uspomena na tebe, Milanko, ostat Ce
trajna m·e-du nam,a. Putem, koji si nam, Milanko, pokazala - putem bor:be - poCi C.e.mo i mi ostale. Ze·ne Banije, da o-s-v,etimn tebe
i hil)ade i hiljade palih boraca, i<oji su kao
i ti dali svoju krv i svoje Zivote za Cast i
s1obo·du svoga naroda.
NJEGUJMO STVARALAcKU SNAGU MASA
lz
>~t.ene ,UJ
barbi«_, glasila AFt Hroatske, br. 1
»Dola,zi mi ponovo u ruke ·o·naj list koji
sam· ranije Citala, koji mi je pomogao· da
izMem na pravi, Cisti put, put istine, kojim
danas idemo«, ··,piS·e partizanka, s-eljanka iz
Like, uredni..Stvu »Ze.ne danas<<.
Biv·Si reakcionarni reZimi Jugoslavije
bojali su se baS to1ga, da ma..se na Sih Zena
izi-du na pravi ·put. Svj-esno .su -onemnguCavali da do Zena - naroCito se1lja-Ckih - dode ikakvo po!iti.Cko saznanje. Gu1sili su teZnj'e masa Zena za kulturnim i•zdizanjem.
Li.stovi · »tena danas·« i »Zenski svijet«
~oje su iedavale mla·de antifaSistkinje u
Beogradu i Zagrebu, bili su stalna zabranjivani. Ali us.prkos guSenja antifaSistiCkog
po.kreta, Zene sur se okupljale O'ka tih listava.
Iz rada tih antifaSistkinja, na Zrtvama Zena
,heroj a, stvoreni su Cv11sti temelji na kojima
g,e danas izgradi..la naSa moCna, masovna organizacija AntifaSistiCka f11onta Zena. AntifaSistiCka fronta Ze'na je nastala kao potr·eba borbe. Mase Zena teZile su za politi-Ckim
saznanj.em. Ve1iki z.adaci, koj e nam borba
nameCe, trebali su i nove Zene- rukovudioce.
Trebal'o je izdiCi mase i mlada rukav,udstva
politiCki i kulturno, p-ovezati organi'zacij-e i
ok!'piti niz razbacanih odbora oko jednog
centra.
Taka je u borbi, u teskocama •osl•obodilackog rata nikla i naSa nova Ze-nska .Stampa.
Ona je, kao i naSa organizacija, nikla odozdo ·1z masa i radi -potreba masa Zen3., -oku-·
plienih u AF:6. Sa stranica »Zene u borbi«,
»Rije,Ci Zene«, »Prhnorke«, »Udarnice-«,
»Dalmatirike u borhi«, »Drugarice« - Zene
Li·ke, Eorduna, .Primarja, Slavonije, Dalma1
))RodoljufJka(' br. 1, 1943. g., glasil-o AFZ za Gorski
Kolar.
»Banovka(( br. 2, 1943. g., glasilo AFZ za Baniju.
P.o!:inje izlaziti u kolovozu 1,943. g.
))Arntif.aSistkinja<( br. 1, 1948. g., gZ.asilo AFt PokufJ[j.e. PoCinje izlaziti u lwlovozu 1943. g. lzaSlo pet
brojeva.
))Dalmatinlw u barbi(( br. 4~5, 1943. g., glasilo AFZ
za Dalmaciju. PoCinje izlaziti u travnju 1948. g.
lzaS!o 13 brojeva.
J>Glas Zene(( .bT. 4, 1943. g., .f!.lasilo AFt Cazma. PoCinje izlaziti 1t koZ.ov-ozu 1943. g. lza'Slo 11 brojeva.
))Z,ena zbj.ef!.a<( br. 2-3, 1944. f!.., .rzlasilo AFZ zbjega
iz fu.f!:oslavije, List izlazi u Ell Shattu od 1944. g.
do 1946. g. lza.Slo 1() b:rojer.Ja.
cije i Gorskog Kotara prvi puta u historiji
Citaju rijeCi upuCene·· njima. Zene su zato
prigrlile te listove kao svoja najmilija Ceda.
»Mi smo CuJ,e da Ce izlaziti naS list, ali nismo vjerovale« kaza:Ia je mlada seljanka iz
Like, polju.biv.Si ga. »Mi imamo svoj list« sa ·
213
�#
narodom, ·Sto su spoznale ko j.e kriv za njihova neznanj·e, zaostalost i potCinjeni poloZaj.«
;J
I one koj:e nisu nikada pisale, o,sim oskudnih listova· sinu u vojsci, iii muZu na
mukotrpnom radu daleko od rodnog kraja,
poCele su pisati. U uredniStvo naSih Iistova
stiZu bezbrojni doPisi. »Drugarice, hoCu da
vam pi.Sem o svemu _Sto sam preZivjela ad
krvavog -okupatora i niegovih s'1ugu, hoCu
da vam opi.Sem -svoj teSki Zivot.« Jednostavri.e rijeCi pune su Iju•bavi prema narodnoj
vojsci, KamunistiCkoj partiji, narodno-a.slobodilaCkom pokretu kaji, one to osjeCaiu,
v-odi boljooj buducnosti i'itav narod i njih
Zen e.
»Sve, sto je bilo pod pepelom na dnu naSih srca skrito«, sv-e ono Sto j,e b:i.lo duboko
zapretano i potiskivauo, si1na e·nerg11a i
stvaralaCka maC Zena izbiia sna.Zno kao bujica. »Kada ·Su drugarice Citale »Zenu u· bar.;.
hi«, ja sam po.Zeljela, kao nikad u Zivotu,
da i ja znam Citati«, kaZe. '60 godi·Snja starica koja je nauCila Citati i pisati. Isto to
pi&e i Zena iz Krmpota svOjini drugaricama
preJm »Primorke« i stotine Zena koje su savladale pismenost. One PlSU prvo pismo
sv-ome listu, da kaZu Zenama tu veliku radost :_ mi ·znarno pisati. Mno-gro ni.kad nedoZivl_ienih rad-o,sti one ima iu sada da kaZ-u:
sloboda, ravnopravnost,· uCeSCe u narodnoj
vlasti, sigurnost da Ce sve to oCuva:ti~- jer
.ie i puSka u naSoj ruci. DrZi je moj sin,
poznanik iz gr·acta, djevojka i'z naSeg s·ela.
Seljanka iz Gorskog Kotara pomcuje:
))Drugarice, sada treba znati
7 u slobodu naSu saCu.vati!
I
»AntifaSistkinja<r, glasilo
studeni 1943, g., sl•r. 6.
AFZ za Pokuplje br. 2,
(I
Vidimo da je naSa Stampa pnmo·gla u ve·likom preo'kretu ko.ii je nastupio kod zena.
Ona j,e podig!a njihovu politicku svije.st i
juS vi~Sq probudila ogromnu Zelju 'Za znanjem. Ona je hila podstreloom da su mnoge
Zene, pored velikog posla koje one imaju
danas, sav.lardu.iuCi sve predrasude, smj,elo
prebrodile te·SkoCe uCenja, Citanja i pisanja.
NaSa Stam.pa je- odigrala znaCajnu u·Iogu u
okup1janju Zena i njihovom organizacionom
pov-eziva:nju. Koris-teCi se iskus-tvom ranijih
listova, poSle su dobrim putem »Udarnica«
i »Dalmatinka u borbi«, Jistovi antifaSistkinja Slavo-nij,e i Dalmacije.
ponosom pii§u Zene Korduna. »Vrlo nas je
obradovalo Sto moZemo na.Se Zelje· i. mis1i
povezati s varna«, piSu .Slavonke »Udarnici«.
»Ali naSa srca .su blizu i kucaju istim Zeljama, da .Sto prije uniStimo faSistiCku gamad.«
Dalmatin'ke se raduju svome listu: »Stotine
i hiljade Zena Dalmacij-e pozdravit Ce ra.dosno svoj Hst. Pozdravit- Ce ga zato, jet j,e
i-zrastao iz borbe sa krvavim faSistiCkim
Jela Bif:anii
okupatorima koji su htjeli da zene bace u
joS crnji mrak i ropstvo, nego ono u kojem
JEDAN SVIJETLI PRIMJER
su vj.ekovima Zivjele, jer je izrastao iz borbe
lz »AntifaJistkinier(,· glasila AFZ za ok-rug
ne samo ·Sa faSistiCkim porobljivaCima, neBjelovm-, br. 1
go i sa svim domaCim izdajicama i zloCinJedne tamne noCi dolazim sama u se]o,
cima kojima je mrsko i te.Sko Sto su Zene
otvorile oCi, Sto se bore zajedrio sa cijelim jer kurir koji me je trebao u njega dovesti
nije dosao na odredeno mjesto. U samom
214
selu znala sam samo za jedn~· kucu i k ~joj
se uputim. PoCnem .se penjatl po step·enicama i na. ulazu- pre-d vratima gurne_m' ~?gam
'edno tijelo. Fasisti su ih poklah, ~IJevne
~i kroz mo-zak. Ali veC u tom Casu d_Igla se
jedna starica: »Zdravo, dijete, _mog sina nekuCe traZe ga pa vanl spava.« Zna
rna k o d
•
· , · m do
majka Ma 'ja vee tra.Zim. Ja ]QrS TilSa ' .spje'la ni pravo pozdraviti, ka_d. ~e ona £1gurnim koracima odvede do Jednog ~~ruga,
kod koga bi trebala da prospavam noc. ,
Za nepu-ne dvij,e minute .stigosino do ku.ce
toga druga. Starica se vjeSto pop.ne· na t'o~
zor i probudi ga. Drug,o smo ga ·C~~ale, a
se starica stane ljutiti: »~og_ s~ biJ?Sa ta:.~
dugo oblaCi, ·Sta misle lJudl, da ce do 1
sJ.obodu na tanjuru ?«
Kasnije mi je njezin sin priCa~o, da sta~
ica ide· svako . jutro u cr-kvu da ,g,e ..pomoh
~ogu da pobijede partizani, . a -~asniJ~ pre:
·a postu preko neprijatelJskih zas]eda I
nas
·
·
.
·
Onasl uZi za vodiCa mnogim t;I:ugovima.
.
'ima s-e·damdeset i Cetiri godme.
DRUGOVI 0 NAMA ooo
Iz /Janka ))Odanost naSe po·zadin,e«
(List I. bataljona I. K. broj 4)
Prva Ceta naS.e-g bataljona nal~zi se na
sektoru oko To-puskog u selima, koaa ~U' v::Io
teS·k·o stradala od u:staSkog terora. u naJ.prvlm
se.Ja,
.
d anlm a . Krvnici pohise ljude 1z hh..h . ta'ko
ova
da mnoge majke· ostad·o-.Se bez ~VOJ.1 - sm . '
Zene bez muZ.eva i dj-eca be•z roditelJ~, a zat~m
].•
time htJepopa 1se ·kuce i odagnase blago, te d ·
toga
doSe posve uniStiti naro-d i om1-~~ Inu i. d
. '1'
k raJa . .n, 1 Iopovi se grdno prevanse. . Vr. Je .
.
,
ne naSe dru·garice nisu klonile duhom, .ve~~
se dadoSe na posao .svom snag.om, o-~ratluJU~l
svoju zemlju i hraneCi .svoju. omladinu, kOJll
sada veselo otpremaju u partizane, da osv-ete
svoj e oCeve i braCu.
.
.
One· d.o·Cekuju' naSu vojsku v~s-elo 1 n~s~'l
jana 1ica, davaj~Ci joj ko_nak 1 hranu, kOJU
uskraCuju i oduz1ml]U seb1.
Do.Jazim ovih dana u selo ·~. i ~· Cemer·
nicu., gdje je :hila naSa prva cet~- ~ gleda:U
kako o-ne ves-elo nose hranu za ;oJnl~-e-, te 1~
zapitkujem: »Kako ste drugance, .lmate h
hrane«, naSto ~one veselo odgovar~J~,: »~e
mamo, m·oj druZ·e·, ali za vas Ce, bltl .. Tesk_o
dolazimo do hrane, jer nas je d~.sma:~nn u:nStio, ali vi nemojte na to g~edatl, vee ~u-dite
i nadalje kod nas, jer nam Je on~da l~se ka~
.vas VI.diomo · U varna vidimo . . dmile, koJl
nase
.
na Prevaru dadoSe Jeftino svo]e ragocJ:ne
Zivote.« »Ali zato mi«, nas-tavljaju _dr~tgariCe,
»njihove majke, Z-ene i djeca osveht cemo se
krvnicima taka, da vas pomaZemo kolilko. n~lU
je viSe moguCe. Ka~. ne bi bil-o vas, ne bl bilo
ni nas.«
>)Radoljupkau br. 2, kolovoz-rujan 1943. g., sf-r. 14.
00
0
AMI 0 NJIMA
Zene«, glasila Ohru:'f:nog odbora
K.arlovac 1943, g. br, 8-9
AFt
NaSa delegacija o'kruga Karlovac.'. vraCajuCi se itZ OtoCca sa prve k'Dnferen:IJe _AFZ
stigla j.e u LiC'ku J_esenicu umo~na 1 ne1spa~
vana. 1\lledu drugaricama nalazlla sam s·e 1
ja. Pao je mrak i dalje nismo- ~o.gle pu~o;
vati. 'Tu smo naiSle na ganu~tlJr~'\ pnmJeg
naSih drugova boraca iz Trece ce e ~rvo
bataljo-na Prve kordunaSke udarne bngade.
Do-Ce·kali su nas drugar.ski, briZ:jiv-o ispitujuCi na,Se potrebe-. "P_rije ne,go ~sto- smo
se mogl-e snaci, pronash su n_am "s?.be za
spavanje. RadeCi brzo, okretn? 1 pazlJIVo- da
»Monam , ugo de, g·ovorili su topic I od srca. d t
ramo Cuvati sv;oja pozadinska rukovo s va
i naS·e poz~-dinske radnike.«
215
�USavSi u sobu ima1e smo Sta da vidimo.
~va ie soba prostrta njihovom cehadi
cak i sinje!"
N'
..
' pa
.
rma. I SVOJih bluza nisu Z3.1ili
nudah ·Su nam I'h ' ra k o su sami, spavali u'
·
•
sohi pokraj nas na golom podu S .
.. "' .
·
mnogo
rr]'e~r r dokazivanja, da imamD pokrivaCe
US"pJ...:le .smo postiCi to) da zadr.Ze bar bllllze-'
U ocrma i iz rijeCi smo Citale iskrenu ljuba·~
punu postivanja prema nama Bi'l"
. d
.
r su za o. . "
~o 1JTII, sto mugu jednom i oni Zrtv·ovati nesto. ~a .svoj e drugarice, kako su oni to g-o-
PARTIZANI, TO JE VOJSKA NAi'!A
ZA SLOBODU TREBA RADITI I BORITI SE
lz »Rijdi Zene<<, gl•· 'l AF:t. K
-z a
arlovac, iwni 1943.
br, 8-9.
Iz >>.Glasa J:en.e((, glasila Okru.Znog odbora AFZ
Cazma, 1943. g. br. 2
Partizan~ nuZ.da je rodila,
A rze:vol~a dobra odgojila.
Partzz_a:nz,. to je vojska taka,
Sve.~st'!lcrt:z radnika. seliaka,
Ko7~· z,e!J([Ql sunca i slobode,
'Trpz? Joe. svakake ,n·ezga.de.
Part~zam, to. Je v.ojska na.S.a,
T ~ ~ ~ bo;z ludi;'e ustaJa,
Nz cetruka, jadnih nesretnika
Na ~ram_otu. srfJskih .otfJadnika.
Rartz~mnz nzkog se ne boje,
Svakzm danom za.ro.bljene b ·
Tu J., N'.
TOJe.
·
Z]emaca, /la i Talija:na
Polubrafe naSih do.mobrarn.
'
Partiz.anu /abrika olova
a.
Dom_obranska j,e torbic~ nova
Partzzani· f{htu za slobodu
,
SlavE!rfs.ko~e -celome narodu.
~:veta~ radrnika, s.elj'.aka
Iscu(J.atz aZJ.aji iz Jaka '
Part!zani,. to j'.e naSa dika,
T_o l'f! VOJska milih oroetnika
v?rrh. A pri tome nisu misli.li na to, da svakr dan Zrtvuju ave, pa i same sebe
nas.
za sve
Ova ljubav nasih milih dru·gova, ostat
~e d_uh~ka uspomena nasim drwgaricama
dat ce Im ios vis·e pol·eta u radu.
Odbornica
~0 !'£! r:aJa vojska odabrata,'
an;~ tma Srba i Hrvata.
Bontz se od nuZde PoCe/i
Sto ~macf:t~. to s~ sve otefi.
Partzzom, to su dobr.avoljci
A ~a ~:mzl ji najvefi su b.or.;i.
Om fl.zJele svaku kont hljeba,
1 o.d~J,ela. daju kame treba.
Parttzanz, to je vojska sveta
Sva_ko :Io Cf! u~inut' sa sv'j;ta,
l1_ kznutz tlaoe 1 haraCe
Sz.rot_in ja viS.e da ne plaCe
Par~zzani. i Zedni i f[.ladni.
Golz; h.osz, tuZni i jadrni, '
ZaPi_,~aJ ~a: »Kako je, P.o.br.a?«
va~z rece, .da je sada ,dobra
P.artiz~i srca ~ veseloga,
·
N.e bo;e se dwsmanina svo~a
Ku,~ .!!at{ idu v.es.e/0 (Jjeva)u:
Dusl7f"anz'!!u. ~cute zadavaju.
Partzzanz bzh golih ruku
Sad zt; rnjima kanji top; vukw
Mno.gz n~ je izgubio f{lavu,: '
Dok. ste~os,e tu r.atnilku slavu
Pw:tzz~z nemaju tehnike,
·
Alz rzute te naSe krvnike.
Lam !{ade u gori vrebaju
A s.a_da ~h iz grada tjera/u.
Partzzanz !ani su se krili
Sa~ b~kose tqj ZaPadno/ sili.
Avzom baca7u letke
Za ~dgo;'O: oni na ~jeg metke.
P arttzam zz ·ODe vrleti
Nau.Cit Oe faSizam bm:n,eti
Da nef.e u naSe f;.alati
'
Koru_ hl~eb.a .na.Wt ot~ati.
Partzzan; .od naSih .r?:ora,
Sa r.avn~ce, od sinj,e..ga morra
Stima svaki vrlo[{ druga svoga
Kao _svo15a, }r;zta rodenof!.a.
'
Partzzanz u: cete u lmjif(e
Kad smirite te ratniCke ·br·if!;e
Pak ~e ~aSi mladi /Jrolitati: '
»Ta ]e l taka(( starije Pitati..
8
»Dalmatinka u borbi<< br 2
·
216
· -
3 l'fia· .
. 2iv'le majke radnika, seljaka,
P.osta mmoga majka Partiza:nka.
• z n; 1943.; str. 13.
b.anica
SekuliC
Otkako sam stupila u organi"aciji.I· AFZ
proSlo je pet mj.eseci. Ti -su mi mje·s·eci tako
prosli, kao pet dana. U tome seljackom radu
i uvijek napetih Zivaca, rijetko koji dan
prod.e, da ne proCitam neSto o naSoj borbi
i sam om radu AF.Z. NaSi seoski sastanci,
CitanJe i prouCavanje materijala, najsvetiji
mi je zadatak i tome danas polaZem najviS·e
paZnj.e. Znain, da Sto·god i'adim, ako Sijem
ili sadim, od svega maZe drugi da ubere
plodove, ali od mog uCenj a ne maZe nitko
osim mene.
Od onoga dana, otkada .sam organizrrana, u meni je presta-o svaki ·strah p.red zloCinaCkom bandom i Cim viSe radim, tim
man)e. p"ed njima stradam.
Drage .drugarice! Nemojte si nikada utvarati neki strah, jer mi nemamo Cega da se
p1aSimo, kad poSteno radimo. Pa ako m~ne
za ovaj moj rad zadesi bile 'k::tkva kazna od
neprij atelja, pa i sam a smrt, 'Znati Ce sav
po.Steni narod, ·aa sam pala zato, Sto pomaZem bo-r.bu, 'rooja se vodi za ·bolju i sretniju
buducnost svih potl<>cen1h i ugnjetenih naroda u na.Soj zemlji.
Ako ..se d.esi, da naSa hrabra vojska pro!azi preko vasih S·ela i da je koji drug sluCajno ranjen iii holestan, nemojte· sjesti na
prag svoje kuCe i .plakati, ve·C mu sa najveCom brzinom i spretn1].8Cu prite·cite u pomoc i dajte mu sve ·sto je potrebno. To hi
morale Ciniti i u on-om sluCaju kada ne bi
irnale sv-ojih organizacija.
Mi sve znamo, da nismo nikada imale
ni'kakvih prava, osim prava rada i te·glenj a,
pa kada danas naSi drugovi u nama gledaju
ravnopravnog druga, moramo znati, kako i
zaSto se borim·o. Neka svaka od vas promir
sli, kako je divna rijeC ».Sloboda« i da nad
slobodom nema ni.Sta dragucijenijega ni
IjepSega na svijetu. Borimo se pod parolom:
Svi u front - sve za front!
je trebalo spasiti. Bez ikakvog cekanja, jer
njihovo je srce hila previSe milostivo i vj:erno, Pierina sa ostalim drugaricam.a uputi se
na oznaCeno mjesto. S licem mirnim i srn-ijeSkom na ustima, ispunJena Zeljom da bud.e
na pomoCi ranj enim borcima u Casu kada
su u opasnosti, u trenucima njihove bali,
pod kiSom nepri.jateljskih ubojnih zrna, hrabre drugarice na ~elu s Pierinom spaSavaju
drugove. Ranjeni drugovi su hili .spaS·eni,
ali Pierina i Zita platile su svojom krvlju
Zivote .s:vojih boraca. J edan je rafal pogodio
drugaricu Pierinu u obadva boka i ona je
pala te.sko ranj en a. Drugi je metak pogodio
drugaricu Zitu.
Pierinu smo .naSii na jednorn polju m,edu
cvijeCem - cvijet me·du cvijeCem - u potoku krvi. Zitu smo naSli nekoliko sati kasnije mrtvu sa blaZenim podsmjehorn na
usnarna.
fa go®
PALE SU SPAi'!AVAJUcl RANJENE BORCE
lz »lstranke«. ,glasila
Obla~nog .adbor.a
AFt za Istru
br. J1
U jutro 30. juna nasa je I. Istarska brigada »Vladirhira Gortana« juriSala na neprijateljski garnizon i zauieli ga, T_ri sata su
naSi borci pucali bez prestanka, neprijatelj
je imao ranjeni-h i ubijenih, kasarna je bila
zauzeta - naSi su horci pobijedili. Na poloZaju kod Gorice treCi se bataljon povlaCio,
j.er je do.Sla vijest da dolazi nadinoCniji n.eprijatelj. Neprijatelj se priblizavao, ·a na
polozaju su. ostala dva ranjena dri.Iga. Njih
))Istranka(( br. 1, 1944. g., glasilo AFZ Istre. PoCinje
izlaziti 1t srfmju 1944. g. lzaSa.o samo jeda:n broj.
}}Goranka((, List je iz.dao AFZ za Gorski Kolar. u
travnju 1945. g. u .Cast Prvog kongresa Zena Hraatske.
. 217
�Clan. Ranjena le.ZeCi na krevetu, ne plaSeCi
se smrti, koja je d·alazila, Pierina je i.zrazila
zelju da bude pokopana u jarko crvenc>m
odijelu. Nj.ene su oCi bile upravljene na
onaj dan pobjede i slobode.
Drugarice Pierina i Zita ostavi'le su nam
na bdzi svaka po dvoje male djece. I mi
Cerna se .brinuti za njih i odgajati ih ta.ko
da jednog dana :znadu osvetiti nevinu· krv
njihovih majki.
Mi ·drugarice se zaklinjemo da Cerna vas
osvetiti, da Cemo izvojevati .slobodu- narodu
i vaSoj ·djeci, :za koju ste vi dal·e svoju krv.
Ne cemo zaliti zrtve, a kada dode onaj Veliki dan, znat Cemo da sma odgovorile na
vaS poziv.
Lz/cija
predsjednica seOskqg AF2
i ostale drugarice
1
Pierina Vrbanac i Zita VlaSiC
KThOZ NASE LOGORE
lz ,»Z.ene zbjega<<, glasila AFZ zbjega iz jugoslavije
1944. g. br. Z-3.
))Goranka«, str. 17.
I
"
•;.
·-1
TeS·k·o ranjenu Pierinu prenijeU smo u
nj.enu kuCu. Ni u pos'ljednjim ·Cas.ovima nije
ju ostavljala misao na borbll'. Govori.la Je o
tom da se nna mora j.o-8 boriti, ruSiti ceste
i m·ostove, da sprijeCi pre1az neprijatelja.
Njezina konjada, koja se je cijelo vrijeme
nalazila uz njen krevet, rekla joj je: »VidiS,
Pierina moja, Sto nas je zadesiln, kuda smo
iSle traZiti smrt.« .S P'O·gledom upravljenim
da]eko, sa tr.epteCim i blijedim usnama Pierina je od·gav·orila:
»-Istina je, ali sve je to za slobo.du, sve
je premalo dok se ne da Zivot. J a ·sam zadovoljna umrijeti, -samO mi je Zao Sto se ne
Cu viSe maCi boriti u:z naSe drugave, Sto ne
Cu viSe moCi ulijevati u na.Se drugarice Zeljeznu VQlju za borbom.«
To su bile zadnje rUeCi, koj.e su izaSle· iz
njenih dragih U'sta, koje je smrt ukocila.
Mirna je zatvorila o.Ci.
Njeno je srce b1lo puno 'ljubavi za svoj
narod, za Komunisticku Partiju, koje je hila
Kako j e to cudno.
Navikli smo se na ovu pustoS, na ovu jednoliCnu Zutu boju., kao da nam je poznata
od praiskana.
... DrukCiie je bilo kad smo onog· ranog
februarskog jutra stigli vozom, otvorili vrata
sto.Cnng vagona i uiledali... Ugledali beskrajnu sivoCu, kao da j.e svuda naokolo napao snijeg. Ali ubrza, sunce je pokazalo
stvarnost. Pustinja se pruZala pred nama,
ana pustinja o knioj nam je govo:da pre-ko
zbora, na brodu kojim smo stigli u Port Said,
drug Palcok.
·Gledali sm·a je rastv-arenih oCiju, boiali se
tog Cudna·g pejsaZa, ali Zelja da otpoCinemo
makar gdje, poslije dugog, napornog putovanja, nadVladala je sve.
Ne Cn da priCam mnago o tome kako nam
je tada bilo prf·ctuSi, kako smo se smjeStali,
kako navikavali. Svakako, jedna nas je misao
rukovodila: partizani savladavaju sve poteSko6e, i mi Cemo -ovu. Kao Sto smo i navikli
kroz borbu, da a·d malo stvaramo mnogo, od·
IuCili smo pustinju prilagoditi nama, uCiniti
u njoj Zivot Sto prijatnijim.
.Savladali sma prve pra.Sljive »gibli-e«, ko·
ji nas prvi Cas neugodno iznenadi.Se. DaCe·
kivali smo no·ve zbjegave, padizali za njih
nove logore, p-oki'enuli na rad i on-9 koji su
se u poCetku zakukuljivali u ·Satarima i neprekidno lezali. O~posobili smo osoblje za
bolnicu, uz pam·o·C savezniCkih sestara, a bolesnika ,ie bilo. Narod je stigao iscrp]ien od
svake bijede, kaju mu j.e nanio neprijate]j.
Treba!o je sagraditi nova bolniCka od,ie. ljenja. Zaio smo mljeli kamenje, pravili cigie,
radili svaki posao ne gledajuCi, da Ii je mu'
sko iii zensko.
l
I
'
I
l
U II. rajonu je srednja Skala. Gledam
Formirao se i pjeva.Cki zbor, koji nas je
profesare MediCa i KreSiCa kako u Zivom
razonadio i 'prenosio duhom u domovinu, dok
razgovoru idu u Skolu. Sjetih se da je veCeras
· je pjevao naSe borbene i narodne pjesme·:
pre-davanje u puCkom syeuCiliStu. Ondje se
Rad se danas sve bolje i bolje organizira,
uvijek neSto nauCi. Pa i nema veCeri u lngoru
sve bolje i bolje tece i kad promatram danas
kad se ne odrZavaju iii kulturne veCeri ili
Zivot i rad u naSem lagoru, vidim da se prikonferencije omladine iii Zena, priredba kaIiCno doveo Zivat u kolote'Cinu i da se Cini
zaliSne grupe iii predavanja.
kao da smo g-odinama avdje.
Svratih pa kuhinjama da potraZim neke
Taka s:lm jutros rano ustala dok su joS
drugatice. Vidim, mnogo je pas.la;
svaka
Svi U· Satoru soavali. OtiSla sam na cesmu da
kuhinja kuha za preko 1200 !judi.
se umijem·i oPazila sam kako neke Stare Zene,
umotane u »pletu«, jer su jutra hladna, Zure
u crkvicu pod satorom, jer je blagdan Gospe
, od Zdravlja.
Javljaju mi S·e srdaCna; poznajemo se sa
konferencija Zena. Dobre su one stare drugarice; one na konferencijama ns.;viSe ulaze
u diskusiju.
Tek ·Sto sam se uredila, kuhinjsko zvono
zave na Cai. I najednom Citav je Iogar na
nogama. U. brzini se pije Caj i veC se Zuri
kud koji, samo neke stariie drugarice, iii
majke ostaju da spremaju djecu u Satoru.
OZivjela je cesta koja prolazi kroe; Iogar.
Dosta mlad·eg i starijeg svijeta ide na rad
u bolnicu. u kancelarije centralnag. logorskog
i reionskog adhora, ambulantu, radian~. Sko~
Ie i Jogorsku komandu. Grupe djece s torbicama, skakuCuCi, odlaze u Skolu, ko.ia se odrZava, kaa i sve u logoru, pod Satorima. UCiteijice su ve·C tu, dieca ih pozdravliaju, »zdravo drugarice«. Odnos djece i uCitelia j.e srdaCan, drugarski, nema onog pri.iaSnieg straw
ha od uCitel,ieve sibe. Okolo ,skolskih satora
p"ioniri su izgradili mala dvoriSta i napravili
figure petokrake ~vijezde od praznih kutija
konzerva.
Novembar je. ProSla je straSna vruCina.
Borili smo se i sa njom i savladali je. VeC u
julu smrtnost djece bi1a je polovinu manja
nego· u junu. SreCno smo savladali e·pidemiju
boginja, koja je zahvatila svu naSu diecu,
taka da su osim par sluCajeva, sva djeca
ozdravila. NaSe· Zene ·i ·omladinke, kan i naSi
i savezniCki lj ekari, uCinili su sve da s-pase
naSe najmlade.
Sad su dani ug-odni, dj eca su se oporavila,
a i odrasli se osjeCajti svjeZiji, lakSi.
Zurim i ja prema ]ogorskom odboru, ondje
je veC dosta narada. Svi su uzrujani zbog
po.Ste koja j.e· stigla iz dolll:ovine. Ne mogu da
saCeka.iu dok se· paSta razdijeli po rejonima.
Zel·e Cim prije saznati ·Sta je ·od milih, koji
su ostali doma da se bore.
A u .satoru AFZ-a Zorka odrzava vee sastanak s dru.garicama. Preko -puta je Sator
USAOJ-a. 1Cujem glas Dliska kako nesto
priCa nekim omladincima. Valida Ce nekamo
skupa na i-ad iii se dc_Jgovaraju za konferen»lena zbjega<( b·r. 5, svibanj 1945. g., str. 22.
ciju .omladine.
219
218
�i'
''
'.
n· ·k
b.. J~~oJ e ribaju pod, ciste, svi nastoje da
a~ UJI ova kuhinja bude najbolja N
.
vecu im poteSkoCu stvara Carda je; sea k~~J~
na.n~ftu. Dovoljno je liO minut~ datu t ...a
::;r~ sav ...ern od -Cade. Na sto-Iovima, us t~~r:~
.. J m'7', ze~;e pomaZu kuhinjskom osobl"u
IDIJesenJu hJesta slatkisa .. ._ .
J. u
gra.Ska.
'
, crscenJu riZ.e
Svako J"utro v:o d"
·
.
rm sv'OJU malu u · d · . . ·
stamcu na k
.
D
JECJU
r d
'rk
upan]e..
rugarice l<oje onaje
a e. . ve I o~ 1Jubav1Ju peru djecu, pra·Se ih
oblace, . dok Im druge diJ" ele ml·. k 0.
•
IJ€
1
• Tu Je u blizini i logorska ambulanta Opa
zam da tu "Ceka ~a red mnogo manje n.arod;
ne~o u pocetku I za vrijeme vruCine OpaZa
0
;: ~~ ~?m~ da s~o. se aklimatizirali: Manje
. .
es I... o Pe>J avila se nova bolest, a to
Je nostalgiJa za domovinom Otk d
"I
·
a namse
poe·~ ~ ~slob~dati do-movina razbolili
od ceznJe za povratkom.
smo se
A ip~k, po.red svega toga, radimo ka·o da
s~·o ovd!~ za stalno, jer znamo- da se moramo
~rrpremrtl da u domovini-podvostniCimo svoJe s-nage za obnovu zemlj,e.
kom~a~up~~t
ambuJante nalazi se logorska
. n a. .u. su naSe radionice. Tamo smo
?~h napravJti ·ormariC, pa smo ta•ko Zorka
~.Ja,_par puta p:r:oSetale i pre-gledale 'sve ra
~.omc:. Tu na•iH_ dr.ugovi i drugarice rade j
stva.raJ~ sve naJnuZnij.e za po-trebe zb.
~~dwmce,. stolarska, limarska, kovacka, J~~~
Ja-cka, pletwna, postolarska pa c'ak .
k
c·n
,.
'
1 urars a
l e pr:ava cudesa. Skora i.z niSta stvaraju se
razni potrebni predmetl OdrZaVaJ·u s
·
e mnog b · · k
No .ro~:u
ursevi. 'Svi Zele da neStn nauCe
sk~Jpr:Je. su zap?Celi kursevi engleskog i ru~
k og Jezika, zatJm kursevi za nepismene ta·. o da s·u danas skoro svi u na.Sem lo 'oru
:p~d .510 g.~d~n~ nauCili ili uCe Citati i pi!ati.
.. nogl PO'~~ecuJu ... prosvjetne kurseve na koJima se u.c: p·onesto od svakog predmeta
Za?atski kurs posjecuje prilican bro.
?f'1 ~dme. :r;<;' stotine mladih djevojaka pro~
s
.
· o Je bolmcke kurseve · Rade po b·o I mcama
I amb~Iantama; dobi1e su taka ra-dom- unaprede~!e, .dok veliki broj njih ceka da· ode
u_ ItahJu l domovinu pomoCi na.Sim . . .
Cima.
r.anJ€!11PriHCan br~j Zena zavr.Sio je higijenski
~urs. One se _staraju_ oko odrZavanja Cistoc.~
~ svakom IDJ·estu u logoru. I tako n.a.S Zivot"
!ec~; dan prolazimo svak na svom poslu
c~r~. na predavanjima i konferencijam; ~~f
SJe liDO ...u logorskoj citaonici • A kad ·s e· zavu•
...
·
cemo u sat?~: i ?olegnemo, tiho· se razgovara~o. -o p·ol,ItlckoJ situaciji, o danu ko'i s
prosh, o povratku kuci
J mo
Svak.?e s~-~j kutiC u..Satoru udesio da mu
b ude pr1J atmJI.
U. jut:o nas budi kuhinjsko zvono, buka
au~~ ~ avlOna, pa kad ne bi zna·o gdje se na
~azis, moga~~ bi ko'd zatvorenih oCiju misliti~
a ~e ...nalazis u nekom prometnom gradu Sav
OV~J :~:amor ljudi, auta i avion·a te ka~v'D 'i
koJI prolaze kanalom i svakodne~ni rad .. J
da nam J.
t' ·
.... Cine
e pus InJa manje pusta i osam(iena.
Milun Bosiljka
Dokument 142
IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE
OD 27. XII. 1942. 0 RADU I STANJU AFz'
lNICUATIVNI ODBOR AF2
ZA HRVATSKO PRIMORJE
Dne, 27. XII. 1942.
b_u. Okupatora su· susrele J·edan di"o
t • I"
·
sa znaIze ~·o:n l aCekivanjem, da Ce se ne·.Mo a~;: viti na ho;je: dok su ih druge odmah ~oale ... s~ mrznJom. No ubrzo se razvija ja~
ka .':'rZllJ a na okupatora kod SVih zena .
Ta.hJani P~?aCkaju sela, pale· kuCe, od~.;;~
u Inte·rnaciJU mnogo naroda, pogotovo Zena~
Prije narodno.oslobodil~ckog pok t •
ne u Hrv p .
.
re a zenekom.
. n.r~.o·rJU ...nijesu bile obuhvaCene
.
~asovm]om zenskom organizaciJ"om
J e d mo Je n S • k
·
.
. . a usa u dJel·ovala prosvjetna·
o:·?amzaCIJa »Zenski· pokret«, koja se o- raDaljim ~~zvijanjem partizanskog
ni~avala na prosvjetni rad Zena grada;ki. ne se sve VIse ukljucuJ·u n rad ~t·o rata Ze..
·o
VLse mu...
~sim te "':rganizacij.e postojalo je i »H . "k
s ara?a. odlazi u Sumu, to se sve vi.Se rad u
' rce<': pa zenske grane HSS, ali te tek tl~vj
U radu
t~~ 0 · Z~ne po ?·s.talim selima i mj-estima I?ozadi~I preno~i na Zene. nikoga usudjeluju
.one ze-ne, koJe. nemaju
partizalllJesu bile ·or.gamoarane U pol"t"k ...
nima.
"
t k
·
I IC om ZlVOtU
zene a <>der nij.e.su bile zastupane.
Poiz'la- e n J u o k r u n i c e CK KPH
·
·
Od ~am:og pocetka partizanskog I"ata ze.. z
~ r. 4 P. n s t up:' s e f o r m i r a n j u o dne sudJel~J;' u P.omaganju partizana. Jedi'
·a r: ~·en a. Ti odho·ri ¥eCim· dije·lom s·u
no .t;a su.sackom l senjskom kotaru .su prestrasene I sa nepovjerenjein gledaju na hoi-- zaduze~I sa sakupljanjem hran€ i odj.eCe·. N3:
sastan·Cima odhora cita se part"
Izan·sk a Starns220
z
.
pa, ali to sve bez nekog sistema, tek toliko
da se od zena postigne najnuznije salmpljanje hrane i ostale- potrebe, pa prenoSenje is·te
na vezu.
Tek 25. VIII. 194'2. god. formiran je Ini·
cijativni odhor Zena za Hrv. Pi'"imo·rje, u kojem se na1az-e .nsam drugarica. Rasp·odijelje'ne stf po pojedinim kotarevima: SuSak, Ka~
stav, Crikvenica, N ovi, Senj i zaduZene su
sa kankretnim zadacima: formirati seaske
i opCinske odbare Z·ena i politiCki raditi sa
njima. O.d tada se p<>kret vidno razvija. Pred
o·dbornioe se postavljaju konkreini zadaci:
sakUJJ!janje papira za zenski list, sakuplja•
nj-e vune za Carape i drugo. Na ·sastancima
odibora radi s·e· prosvjetno, i odbornic-e se·
u:poznavaju sa linijom narodnooslobodilacke·
botbe. .Sarno je taj rad, tek JJOstavljen na te·
melje, blo ometan ofenzivom Talijana na DreZni.cu, i i·stovremenom b.lokado·m se1a. Tu se
je osjetila slabost organizacije. No ipak
uspijevamo razbiti strah kod Zena, i- unatoC
blokade, oddavamo sastanke po selima, gdje
se svim Zenama govori o narodnooslobodi'lack<>j borbi i potrebi sudjelovanja zena, kao
i o p·otrebi organiiZovanja Zena u AFZ. Zene
pisu ne·strpljivo clanke za list i nestrpljivo
Cekaju izlaZenje istog.
U to vrijeme ne sastaje se ni na.S Inicijativni odbor, posto se povlacimo pi"ed Talijanima i radi poteSkoCa prelaZenja pruge.
KonaCno se sa-stanak ·odr.Zaje dne 7. XI. ave
god. Nakon mspravljene situacij.e preduzeti
su zadaci: Up<>tpuniti seoske i opcinsl<e AOZ
povezati se sa nepoveiZ~niru selima, opCinama i mjestima. OdrZ.ati kratke kurs-eve sa
Qdbornicama. Provesti sabirnu akciju zimske robe, papira za list i darova za ranj.eni.ke ; pripremiti kotarsku konferenciju sa biranjem kot. odbora.
Medutim iako se i·e prodrlo u mnoga sela, nij.esmo uspj·ele formirati opcinske adbore a niti kotarske. Razlog je pomanjkanja
politiCki jaCih Zena koje bi se mogle ·osamostaliti na tom radu. Zato ·odrZavamo ku1rs od
Cetiri dana u kojem su obuhvaCene .3'6 Zena
iz Cetiri kotara. Kurs je vr1o dobra uspio. 2
U meduvremenru izdajemo list »Ptimorku«
kojl je primljen od Zena sa. osobitim aduSevlj enjem. Sabirna akcija za ranjenike vrlo
d·obrO je uspjela.. OsjeCa s·e sve veCa popu,-.
. larnost AFZ, os·obito na terenu crikv·enicko.g
kotara. Ali ·sma organirzaciono joB uvijek
slab~.
Na drugom sastanku Inicijativnog AOZ
doneSeni su daljnji zad.aci: rad na formiranju opcinskih AOZ, odria~anje kratkih kurseva -sa svima odbarnicama po pojedinim
kotarevima. Odrzati kotarsku konferenciju u
Kastvu i pripremiti uslav·e za odrZanje istih
i na ostalim kotar.evima. Provesti sabirnu
akciju darava za Novu Godinu borcima VI.
i XIV. bri.gade i drugu Titu.
Izabran je uii izvrsni AOZ, koji je sastavljen ·od pet dmgadca i sastaje se svakih
td nedj·elje, dok se sil"i odbor od 9 drugarica
sastaje svakih sest nedjelja. To je uredeno.
radi ·poteSkoCa za sastanke, jer su ter:eni
vrlo daleko j.edan od drugoga, a nas teren
je uglavnom j{)S neosloboden. J edina -ima
neSto oslobodenog teritol"ij a u kotaru Senj
i kotaru Novi, no to· je tek nekoliko sela. Rad je podijeljen po s·ektorima tako, da je
svaka drugarica za jedan sektor: paliti.Cki,
organizaciani, agit-prop i ekonomski. Drugarice su ob~yezane pisan:fem Clanaka za list.
Rad na tim zadacima je u toku. Sa,birne
akcije se privode/ kraju, a prov-odene -su sa
velikim uspjehon\ k<>o i zimska kampanja.
Taka reCi nema kuCe, koja nije .dala ia tu
akciju pri!og. Tocne podatke o sakupljanju
j-oS· nismo sredile, no to Cerna do. kmiferencij e u.Gini ti. 3
Dana.Snje stanje ·organi.zacije je 38 raznih odbora sa 307 odhornica u 124 sela, dok
jo.S 140 sel3. nij.esu. obuhvaCe·na. Broj Clanica
jaS nije ustanovljen, jer se drugarice ne
znaju ·snaCi., koje Zene .treba smatrati Clanicama, da li samo Zene koj·e pomaZu, iii imade kakovi~ -obave.za, koje moraju Clanic·e vrSiti, a da se -smatraju takovima. Taka su ti
podaci nepotpuni ...
Zene sa oduSevljenj·em prate narodnooslobodilacku. borbu i uspjehe parti•ana. Linija narodnooslobodilacke borbe objasnjena je svuda taka, da .Zene shvm2aju potrebu
stvaranja Sirakog antifaSis·tiCkQg fronta
svih rodoljuba.
Okupatora mrze, jer ib p!jacka i zatvara, pali ku.6e. U novljanskom kataru, opCina
Bribir, strijeljali -su Best Zena, kad su i.Sle
na vrh gore po smSanj i to u dva navrata po
tri Zene. Sad ih Z.ene jDA viSe mrze.
Raskrinkavanje ustaSa i cetnika i njiho:..
ve i~zdajniCke rabote vrSi se, s;;tmo- jaS ne u
dov<>ljnoj mj'eri, jer djelovanje tih bandi je
priUCno jako- na naS.em tereil:u, osobito na
Susaku, gdje je centar c~tnika i bij.ele garde.
NaroCito osjeCamo P'Omanjkanje politiCki
sposobnih drugarica, koje bi samostalno mogle raditi, no to Cerna· nastojati da izgradi...
mo putem kurseva.
ToCnij.u sli'ku o 'Organizaciono·m stanju
naSe organizacij•e dale -smo u prilo-Zenoj tabeU, no napom-irije-mo. da svi ti po-daci joS
221
�'
!-.-
•
•
I
UIJesu sasvim toCni, jer je svaka drugarica
uzimala drugi kriterij za podatke.
T-o Je ukratko slika stanja na,Se organizacije. A:ko· vam trebaju joii neki podaci,
obratite se· potno'Vio, pa Cemo vam po~lati.
1
Do·kument se nalazi u arhivu CK SKH.
Kurs .i'e odrZan kra jem studenog ili poCetkom
prooinca 'll Krmpotama, u selu Jabukovcu. Zene su
bile iz -kotaxeva Crikvenica, Novi, Senj, SuSak.
Takoder su uCestvovale jedna drugarica iz Li.Ca i
· jedna iz FuZina. Nekoliko Zena iz kot. Novi i
Cri-kvenica bilo je sa neoslobodeno1g terit-orija.
Na kursu je Ru.Zica TurkoviC driala predavanja
o s-lijedel:im temama:
I. His.torija radni-Ckog pokreta,
2. Ciljevi _i zadaci NOP,
2
rli
Sa drugarskim pozdravom
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Za Inicijativni od'bo·r AFZ
Hrv. Primorje
3. Uloga i zadaci AFZ.
Predavanja su drZana prije .podne, a poslije .podne -se materijal s drugaricama ponavljao i -dis·kutirao. Kurs j·e tra jao oko Cetiri dana i dao· je
neoCekivwne i-ezultate. Pokazalo se da su Zene lako
pamtile i dobra s-hvaCale - naroCito mlade, i da
su nakon toga vel:im dijelom bile u stanju <la se
aktivno angaZiraju u samostalnom radu sa drugim
Zenama.
3 Misli se na I. zemaljsku kornferenciju AFZ za
Hrvatsku, koja je trebala da se odrZi u sijefuju
1'943. g.
-Dokument 143
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFft ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 28. XII.
1942. POVJERENSTVU CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM 0 OSNIVANJU
INICIJATIVNOG ODBORA AFz1
Povjerenistvu CK KPH
za Slav-oniju i Srijem
Po savjetovanju P·ovjerenstva CK KPH
za Slavoniju i .Srijem, osnovan je Inicijativni Antifas.istick.i Odbor .Zena za Slavoniju i
Srijem? Duznost i zadatak toga odbora je
da obuhvati organizadono sve Zene, koje .Zive na terito-riju III Operativne zone, bez
razlike na vj.ersku i politiCku pripadnost, te
da o.d tih Zena stvori Zene antifaSistikinje,
koje Ce shvatiti zadaCu· i ciljeve Narodnooslohodilacke borbe i da u· toj borbi aktivno
su-djeluju. Taj novoosnovani odbor na teritoriju mtSe Zone, tre:ba tnCno da uputi z,ene
u to, tko su neprijatelji, a tko prijatelji narodnoos,lobodilacke borbe. Narocito tmba .da
im tumaci i da bude budan u pogledu· cetniCke rabote•, jer teSko ekon,omsko stanj e
kod nas maze da bude jedna od vaznih cinjenica, koje bi ti banditi mogli .da iskoriste, te da se u to-me pogledu pnsluZe i Zernama. U pogledu ~organiziranja Z.ena, podizanja
politiCke svijesti .Zena, naS odbor uCinio je
slijedece od 25. XI. do sada:
1. Stvoren je Kotarski antifa.MstiCki odbol Zena za srez Pakrac. On je razdije1jen u
4 opCinska odhora, a obuhvata sva ana se-la
sreza Pakraca, koja su na oslohod.enom teritoriju. 29. XI. o. g. odr?an je kotarski sastan"k Pakraca, gdje su date upute i direktive
za rad.
2. U Daruvarskom sre-zu fo.rmirano je 9
odbora, t. j. u tome srezu post-ojali .su samo
fiktivno odbori jo.S od mjeseca februara. Ti
odbori nisu ni-Sta radili politiCki, kao ni na
kulturnom podizanju Zena. Tek sada, ovih
posljednjih mjesec dana, pristupilo &e radu,
uCHo se Zene da s•e redovito- sastaju, da daju
svojim SUJstancima sadr.Zaj, formu i. konkretne zadatke. Tih 9 odbora Cine 2 opcinska, a
naiaze se na neoslobodenom teritoriju.
3. U Kotarevima Nova Gradiiika i Novska postoje AOZ u svim ·selima. Iako tu postoje odbori, niJe se radilo sa Zenama niSt8.
politiCki ni na podizanju kulturnog niv-oa.
Zene su mnoio radile i pomagale na:rOctnooslobodilacku borbu, ali sv-e to nije imalo
organizacionu f·ormu i pove,zanosti. Tek u
posljednje vrijreme, t. j. pro.SJi mje-sec, pristupili smo praviinom radu u tim kotare..
vim a.
4 ..Srez Slav. PoZega ima u svim selima
AF.Z. Prije kratkog vremena pastojao je tu
i kotarski AOZ, ali je naletom re·akcij-e rasprsen. Ovaj po&ljednji 11. mjesec pristu.pi!i
smo po.novo formiranju Kotarskog AOZ. Konferencija i biranje odbora, trebalo j,e da
bude 3r0. XI. o. g,, ali .drugarica odgovorna
za taj srez radi joS i po drugim duZnostima,
te nije mogla da priredi konferenciju za gore spomenuti datum, taka da se odgodi!a na
10. XII. o. g. Ostali krajevi su nam potpuno
nepoznati po radu AFZ. Ovih dana ocekujemo izvjeStaj iz VivovitiCkog i 'OstaJi.h kraje"
va. OpC-enito moZe se reCi, da su Zene svagdj.e, u s~vim krajevim-a, pomagale bo-rbu p1e.tenjem Carapa, spremanjrem hrane za zimu,
pranjem rublja za partizane itd. Sve te zene su vrlo dobar materijal za rad; Zeljne
su .znanja i pismenosti, a poStene su i odane. Mi kao Inicijativni antifasisticki odbor
Zena m·ogle smo jo.S vlS·e uCiniti kroz ovih
mjesec i neSto viS-e dana. Ali tu moramo da
stavimo ·samokritiku i objektivne uslove za
'
garice otpasti, bit 6e u odbor kooptiran.a
takav rad. Sam izhor ~ianica Inrcijativnog jedna drugarica seljanka, a u ?uduce. radlt
antifaSistiCkog odbora Zena za.. Slavonij~ i
Cerna na tome da u Inicija.tivm koop!rramo
.SriJem nij•e bi-o baS sr~tan. n;r;Je d~.uga::ce
orie drugarice seljanke, ko-Je s·e pokazu dosu Slovenke, od kojih Jedna. niJ€ p_riJ_e ?!s~a voljno akti,vne, poStene i odane narodno'Oslo~
politiCki radila, a usto je rmal.~ I Jez.I.c~Ih
bodilackoj borbi. Buduci da. nemamo ~adm
metnji dok je druga hila kr:oz CIJe~o vriJeme aktivistkinja, duZnost nam J€' ~a o-vaJ vrlo_
~nlesna: Ostale· dvije drugarioe su vrlo· mlad·e mali i oskudan kadar osp-osobrmo za r~d.
aktivistkinje, te se nisu. mo~le u s~.e~u d_a Taka smo ovih dana otpoceli k';'rs AFZ. _To
snadu po konkretnim pltanJima. ·CIJell Im- Cem·o raditi i u buduCe za pod1~anJe n~s-eg
cijativni .odbor prema tome nije .se m~gao aktiva. Ovaj mj.esec po-Cet Cemo 1zdavab prsam dovoljno da snade u svojim d_u.Znos_tima._
. l'st za Zene Slavonije i .Srij-ema. U mno.•
Taj rad je kod nas vrlo mlad. Nismo l';"~le Vll s·elima zapoCele -smo JO.s ~ro- w · c
gim
.r mJes.e
u- tome smislu dovo.ljno iskus~':a·. Za~·ac~ c:~ sa analfabetskim teCajevima, J:r J·~ neprssto organizaciono nrsu nam ~~11 Ja~m. To ~
meno.st kod nas vrlo bolno pltanJe (80%
vidi i u tome Sto· smo, ~is_Iecr ~a. J.e to ~as~ Zena). Unutar -samog- Inicijativr:?g od.~ora
duZnost, pokuSavale poc-eti radrtr I ~ p..wm- Zena za Slavoniju i Sr-ijem postoJ1 part1Js~a
·ma da smo veC zamiS-ljaJ.e ·otvaran]e sk~Ie
j~dinica, koja do &ada . n.i~e .hila, a ona Je
. ~\zradbu poCetnica za Pionirske Skole. S ~1~ odgovorna za sav rad IniClJatrv?.og .AF~. Poradom p:fe.stale smo p-red 10 ~ana shvativsr vj·erenstvu CK KPH za ,SlavoniJU l SnJem.
da to nije naSa du.Znost. Nrsmo ~e m?gle
p S Javljam vam najnoVije promjen~ u
ovih 10 dana dovoljno da snademo l radl toga Sto po radu AFZ nismo imale· _m~akvog radu. I~icijativnog odbora AF~; Odbor Ima
konkretnog materijala (referata, »~en.e .. u 6 CI3.nova Trl su ·ostale u sredistu, .da ruk?borbi<< >>Rijec zene<< i t. d.) Tek po~·IJednJlh vode kur~om i da se pob'rinu ~a _izdav~nJe
dana dobile ·smo taj materiJal. Oslm toga -Z·e-nskog_ Iirsta »Udarnica~,- koJI _Je. vee u
ovdje kod nas u .Slavoniji nij·e se dovo1JnO Stampi. Tri ostale drugance upu.ce~e .'~u ~
shvatala vaZn,Ost takve jed~e masovne orga- tri Okruzna komiteta da pomognu. P~;ti~~k?J
.
...
nizacij-e. Po-Cetlmm mjesec~ d-e~embra. -odr- organrzaCIJI prl· osnivanju Antrfasisbck1h
·~ 0
o-d.bora .Zena i to od se-oskih pa n~ V1Se. n~
.Zali smo . sastanak sa drugovrma 1Z Pov]erenstva CK KPH za Slavoniju i ~rije.m. Tu smo su dobile konkretne upu te, a I~ to taka
• .
dobili Siroke upute i nove d1rektlve za rad, o·k ruiZni komi'teti ' kojima .su upucene. Sada
'
· k 12 Ce.. . II. 'kurs • kaJ·i Ce rmab o o
u
taka da nam j-e organizacija i .r~~ ~F~ mn~ pnCITIJe
3
go jasniji nego prije. Sam Imc1~~ti~n1 ~~h snica.
faSistiCki odbor Zena za Slava·nrJU 1 ~-riJem
Smrt faSizmu - Sloboda narodu!
bit Ce ovih dana pl'leformi..ran. Neke ce dru1
Prijepis
dokumenta nalazi se u arhiyu CK
SKJ;!.I ... f
. Oblasni odbo-r AFZ za Slavo~iju
mct]a tVUI
b
1 'bih komumkai Srijem bio joe nek~ vrij-emeO, hr·og .sa db
AFZ za
cija i veza, ustvan :samo
asm o or
..
. . . . avale sru ga: Mara 'NikoliC, pr;dS~avo:nlJU,Ba ·stkmlKraiaCil:-Beba tajnica i odbormce:
s1edmca, ost l a
·s T Zmajil: ' DuSanka OstoMaj.a Tankez-Koma:r, ;.m' Ja
'iC i dru,g-arica Antont]a. .
. _,
....
.1 3 Izvjdtai _ie pi·sala Beba KnJanc.
Dokument 144
SJEcANJE NA NADU ANTONic
Clanak iz })Primorke<<, glasila Ok.r. odb.
AFZ za Hrv. Primorrje, br. 6. svibanj 1943.
og Hrvatskog Primorja. Drage di'ugari~·e~
Drage drugarice i Clanice . . naSa !ronte·!
~ ,~ko mi je bHo odluCiti se na t?, o-stavrti
Citale smo u pro Siam bro~u. na~e· »~n-~~rke«
k~Cu i g.ospodarstvo, ali ipak nisa~ o~-~
lim junakinjama Dan1Cl lVI:lha1JeV1C 1
stala j-er me uvijek .Zelja vukla, da sto vi-se
~ip~ntoniC. Kad sam . Citala C~anak o t~~ prid~ne-sem naSoj borbi. J ednog sam ranog
palim drugaricama, suz·e .su IDI navrle
jutra otputovala. N a putu _sam se :Sastal.a ~~
oCi guSilo me neSto u prsima. Ne·d~vno- s~m
pokojnom .(Iruga-ricom Danicom. Mlada Je .
se ~ njima upoznala, a preko njih i s prav_rm djevojka puna pol eta . za borbu; veselo Je
drugarstvom.
.
.
koracala' pred nama. I _nak_on dva_. dana- pu~
ProSle godine, poCe~kom n:Jeseca prosin- tovanja stigle smo na ~odred.eno ~~esto. ~a
. d • ·a· se kurs za AFZ u Jednom oslobo- kad }e zapocela ol:mka, eto dolaZI 1 pokoJna
·
•
l't' "k
ca, o rza
denom mjestu. P-ozvale ·SU nas ?ase po _1 IC e Nada .sa svojom grupicom drugari~a~ Sada
1--adnice da dod-emO i mi Zene IZ neos,Jobo~-eI
l'!a-
223
222
�nas je bHo preko 30 druogarica. Obuka je
trajala samo Cetiri dana. Lijepo nam je bilo.
Mno.go -smo nauCile, a naveCer daSH su k
nama drngovi pa se plesalo i pJevalo partizanske pjesme. Nasa ie draga Nada uvijek
otvarala pjesmu.
Kufs je a;avrSi,o, i mi smo krenule kuCi.
Mi smo iz pnzadine pnSle naprij<ed, da Sto
prije stignemo kuCi, a pokojna nas j•e Nada
pratila. Nikad ne Cu, drugarice, zaboraviti
ono mje.sto, gdje smo po-Cinule, i Nada je
jednu jabwku razdijelila na 7 dijelova. Tu
smo se rastale s pokojnom Na,dom.
Palih drugarica viS·e medu naina nema,
ali uspom·ena na njih_ jaCat Ce naSa srca.
-Slava im!
Odbornica AFz iz sela N.
Dokument 145
OKRUzNICA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA DALMACIJU 0 PRI·
PREMAMA ZA OBLASNU KONFERENCIJU AFz'
Drage drugarice,
,!
,,
r:
.,
r'l
!
' i
1
l.'!i
!' 1
~i
'11
;I
1
~i i
'lr'
·
Kon:fierencija Ce nam donijeti ogromne
koristi, dobit Cemo uvid u organizaciju na
narodnooslobodilacki pokret u Dalmaciji
cijelom podruCju Dalmacije, izm}enit Cerna
zahvatio je citav narod . .Sve sto je posteno iskustva koja smo st~kli u radu kroz 18 mjei rodoljubivo, hori s•e protiv ·okupatora i nje• seci narodnooslobodilackog rata i koristiti
g-ovih slugu, narodnih izdajica.
se njima. Drugarice jednog okruga upo•znat
· Zene Dalmacije takod·er su masovno pri- Ce &e sa poteSkoCama i problemima u radu
stupile narodnoj borbi i aktivn.a uCestvuju drugog -okruga, sa svim ned-ostacima i manju razbijanju neprijatelja. Dokazuje to nji- kavostima u do&adasnj-em radu· u buducim
hova juna·Stvo, koje se oCituje u preno,Senju zadacima.
hrane, robe i oruZja, u sakupljanju za voj~
Da hi k;onferencija ui-stinu ispunila svoj
fiku, u izvrSavanju svih zadataka i duZnosti
zadatak i urodila ze]jenim plodom, potrebno
koje se pred njih postavljaju.
je da prethodno izvrSimo sve nuZne pripreBorhenos•t dalmatinske zene, aktivnost i me. Mo-ra nam biti j-asno, da k·on:ferenciju
mas·ovni heroi,zam doSao je do izraZaja na odrZavamo zato, da nam ona "dade---pravu
Zemaljskoj konferenciji2 koja je to jasno sliku stanja i da na ,osnovu toga moZemo
pokazala. Ali Konferencija nam je joS ne·Sto postaviti plan •a buduCi rad. Stoga je porekla: da dalmatinske zene ucestvuju u bar- trebno odmah po primitku ovog pisma pri·
hi neorganizirano, da naSa .organizacija joB _ stupiti pripremama oko njen~g odriavanja.
nije uspjela da sve Zene organizaciono obuKonferencija Ce se odrZati polovinom
hvati i or-ganizovane ih pove-de u borbu. Stoga veljace na oslobodenom teritoriju. Dalmacije Zema}Jska konferencija pred nas p-osta- j·e. Smatramo da je prema ·sadaSnjem stanju
vila: uCvrSCenje, povezivan}e i omas·ovlj'enje organizaciJe AFZ kod nas ovaj rok potpnn<>
,naSe organizacij e, kako hi i mi u Dalmaciji dovoljan da hi se ona temeljito pripremila.
mogle ispuniti obav-eze prema narodnooslo~
bodilaCkoj borbi. UCvrstiti ·organizaciju, osa1. Pripreme za konferenciju:
-- mostaliti je i postaviti je na .Siroke temelje
Da hi konferenCija uspjela i dala zeljene
moCi Cemo riajbolje na taj naCin, ako pripremimo konf.erenciju za Dalmaciju. Konferen- rezultate, treba izvrSiti Citav niz pred·radova
cija ce dati najbolju sliku stamja na,sih or· i dati se Sto intenzivnije na posao.
a) U prvom redu treba odciati konferen·
ganizacija i ukazati nam na buduCe zadatke.
Ona treba da pokaze koliko su zene Dalma- cij-e svih niZih organizacija, -od seoskih i
cij-e, koj e masovno u.Cestvuju u narodnooslo- mjesnih, opcinskih i kotarskih do okruznih,
bo-dilaCkoj borbi, uz svoj narod i njegovu te izvr.Siti izbore za odbore, u kojima Ce biti
tesku i krvavu borbu. Treba da pokaze da drugarice, koj.e uZivaju povjerenje u BiroZ·ene Dalmacije vide zaStitnika -jedin;o u na- kim redovima Zena ..
rodnooslobodila-Ckoj vojsci, koja se bori za
.b) Najprije treba odciati seoske i mjeslobodu cijelog naroda, pa prema tome i nas sne konferencij.e i obaviti izbore Sto je mo. zena. Konferencija t~eba da ispolji onu guCe vi.Se na d·emokratski naCin. Naravllo,
ogromnu ljubav i povjerenje u Kom. partiju, treba to uskladiti sa uslovima ilegalnog rapod Cijim su rukovodstv·om Zene Jugoslavij-e da na neoslobodenom· teri.toriju, Sto nam sa
digle svoj glas i ustale u borbu protiv zlo- druge strane ne .smije biti prepreka. da se
cinaCkog okupatora i njegovih izdajnickih to izvr.ili. Na tim konferencijama treba ujeslugu.
dno izabrati delegatkinje za opcinske, kotar-
ske ltd. kon:ferencHe. beiegatkln]u po moguCnosti biraju s.ve Zene. Ne smije s-e desiti,
da s.e taj i~zbor vrSi samo unutar -odbora.
c) Konferencij a treba da saddi. slije.de~!
dnevni red: 1. politiCki referat, 2. IZVJestaJI
delegata, 3. or·ganizacioni refe-rat i postavljanje zadataka, 4. biranje od,~ora: Kao posebno pitanj,e treba da bude p1tan]e kampanje za snabdijevanje narodne vojske. Izvjestaji delegata treba da sadrze podatke :_> P?·
litiCkoj situaciji, teroru okupatora, d~zanJu
naroda, radu. Zena organiziranih u· AFZ. U
izvjestaju a radu treba zahvatiti ~ulturn~:
prosvjetni i politiCki dio, rad u IzgradnJI
narodne vlasti i na &nabdij-evanju fronta.
d) u odbore treba da ude sto veci broj
zena kako bi ih se &to vise politiCki izdiglo
i izg~adilo. za rukqvode-nje- ra·d·om u po:zadini.
Seoskj,~J.t~·!Phrsni -odbor~ neka broje 7-----:_9,_ opCinski do_ 11, kotars1n do 15, a okruzn1 .d.~
21 clana. To bi bio .siri odbor (plenum) kOJl
bi se povremeno -zajedniCki -sastajao. Osim
toga, tre,ba izmedu njega izabrati lica za
radni odbor (vrijedi od opcinskog d·o akruZnog od.bora), od njih 5-9, koji se mora re-,
dovn-o svakih 15 dana sastajati' i rjeSavati
sva pitanja organizacije na njihovom podruCju. U kotarskom i okruZn-om odboru treba pored radnog odbora izabratl sekretarijat
koji bi se- morao .Sto CeSC-e sastajati, pa i
svaki dan ako je potrebno. Jasno, da sve
ova treba, uskladiti sa politiCkom situacijorn
u dotiCnom kraju i ile,galnim uslovima rada.
U mje-stima, gdje ima neprijateljskih snaga, radit Cemo drugaCije. Ne Cerna o~?o~·e
birati putem Sirokih konferencija, n1tl- Ce
oni biti tako Siroki. ·Spijuni u jednom mj-estu
ue smiju nam biti zapreka za taj naCi-n biranja veC 'Zajedno sa ostalim organizacijama n'arod. -oslob. fronta moramo nastojati
da tu gamad sto prij.e istrijebimo.
e) Konferencija treba da danese rezoluciju koja Ce sadrZavati 1. naglaSavanje J??litiCkog momenta, u kojem se konferenci-Ja
odrZava, 2. uspj,ehe_ u radu obzirom na zadatke AFZ u narodnooslobodilackoj borbi,
3. neusp}ehe, propuste i nedostatke i 4. daljnje zadatke.
f) .Sa konferencije treha slati pozdrave
naSem glavn-om odboru, Antifa-SistiCkom Vijecu AVNOJ-u, Vrho·vnom komandantu drugu Titu, KPJ i KPH.
2. P~odaci potr,ebni na pokrajinskoj
~onferendji
Na pokrajins'ku konferenciju potrebno je
da dodeote sa -slijedecim poda'Cima:
a) "Stanj'e organizacije. Pod tim mislimo
na broj odhora i odbornica te broj organizacijom obuhvaC-enih Zena~
b) rad odbora - izvj~staj o broju i redovitosti- sastanaka odbora i Zens'kih zborova·; o politiCkom radu u odhorima i Sirim
sastancima; o kulturno prosvjetnom radu.
Posebno istaCi postotak nepismenosti, i Sto
se u tom pravcu uCinil-o; broj Zena u partizanima (borci, bolniCarke i p·o radionicama),
pomaganj-e frontu, akcij·e, sabiranje, radne
i borhene .grupe itd.
c) broj zrtava fasistic'lwg terora (zene,
muSkarci, starci i djeca), oblik terora i ~a
silj-a nad pojedincima, broj interniran1h,
sudenih i strijelja:nih, broj popa]jenih i poruSenih kuCa, koliCilla opljaCkanog i popaljenog materijala, oznaka onog tko je vrSio
ta zloCinstva - ·okupator, ustaSe iii Cetnici,
iii oini, koji -su za to znali, a nisu ni-Sta poduzeli da to .sprijece.
Ovi podac1 pod tockom c) potrebni su
AVNOJ-u, kako hi se poslije pobj,ede moglo
kazniti sve narodlle i·zdajice i prav,edno suditi 'ZaC-etnike ovog nasilja i klanja.
3. Delegati za pokrajinsku konferenciju.
P.otrebno je vee sada promotriti dobra,
koje dru1garice dolaz.e u- obzir kao -de,le-gati za
po!krajinsku konfere·ncij-u. Tim -drugaricama
treba odmah posv·etiti punu pa.Znju, kako bi
one uistinu mogle zastupati svoju opCinu,
kotar iii okrug. Kao delegati dolaze u abzir
dru•garice iz opC., kotarskih i okruZnih adbora. Smatramo da do- odrZavanja pokrajinske ko.nf-erencije vi moZete odrZati sli.jedeCe
koilferencije-: da izvrSite sve p'ripreme, kako
hi prije pokrajinske mogle odciati vasu
okruZnu konferenciju.
PoSta nam z.bog danaSnjih uslova ra-da
nije mo-guCe na konferenciju pozvati veCi
broj Z·ena organi.ziranih u .AF.Z, poslat C-ete
odreden broj delega:ta. Iz vaseg okruga potrebno j.e da pripremite i poSaljete najmanje 3-7 drugarica delegata. U koliko su ~e
ne i·z mjesta, gdje ima neprijateljskih snaga, treba paziti na to da se njihov. i~Ia;ak
dobra pripremi, kako bi ostao neprimJecen.
N eophodno je pot reb no da iz okupiranih. gra:
dova, u prvom redu ve.Cih, dodu d·ele-gati, all
se ne smije .desiti, da im povratak bude onemo.gucen. Zato i njihov broj uskladite sa po·
teSkoC.ama, na koje bi mogli naiCi.
4. Ishrana za vrijeme lwnf.erencije
Konf·erenciji ce pr1snstvovati preko 120
delegata. Stoga nam se nameCe problem ishrane za vrijem·e nj-enog odr.Zavanja. Inicij ativni ·odbor C_e tu brigu preuzeti na sebe,
ali je potrebno da nas i .sve organizacije u
naSi·m okruzima u to-me potpomognu. Treba
na svim zborovima i sastancima popularizirati naSu konferenciju i njen znaCaj, kaiko
I
224
15
ltene Hrvatske u NOB
225
�hi Zene shvatiie n]enu valnost. Poirehno J.e
vee sada stvoriti fond za prikupljanje hrane
i novca za ,odrZavanje konferencije (koja Ce
trajati 2--3 dana) i da sakupljeno sa]j.ete
~asem. odboru. Ako pravilno pristupite rj·e~avanJu ovog zadatka, Zene antifaSistkinje
ce se rado odazvati naSem pozivu i uCiniti
sve sto budu mogle, kako bi i one pridonijele
nesto za uspjeh I. konferencij.e zena u Dalmaciji.
List
Po!ito se jos do sada niste <Jdazvale slanju dopisa za list, na1S prvi br·oj ne -6e moCi izaCi prije velja.Ce. UloZit Cemo sve napore,
da ga izda~-o uoCi same konferencije, ali je
potrebno da nam u tome pruZite pun-u ·pomoC
te da nam saradnjom, slanjein dopisa i tehnick~g n;aterijala: (papira, kemijskog, boja,
matnca 1 dr.) omogu.Cite njegovo izlaZe·nje.
Iz dopisa raznih organ1zacija uvidJele
smo veliku potrebu za Iistom, koji bi mnogo
pomogao ucvrSCenju organizacije i njenom
osamostaljenju. Stoga je potrehno u svakom
odboru odrediti jednu drugaricu, koja ce
im~tJ za du~~ost <la sakupija dopfse j )ednu,
kOJa ce Se hrmuti oko nahav]janja potrehnog
tehnickog materijala.
Veza
Da hi konferencija uistinu hila na visini
potrehno ie jos ileSto: uspostavi.ti sto prije
cvrste veze . .Stoga odmah po primitku ovog
pisma poS~Ijite iscrpne izvjeStaje po svim
g?re navedenim toCkama. Na osnovu vaSih
izvjeStaja mi Cecrno vrSiti pripreme za samu
konferenciju i ukazati pomoC, gdje j•e ona
najpotrehnija.
7
Ova pismo treba umnoZiti i poslati svim
organizacijama i prouCiti ga temeljito na
sastancima svih odbora, kako biste prema
njemu mogle ispravno$-djelovati.
1
Pisano vjerojatno kraiem 194·2. iii .po.Cetikom
1943. !<on_fe_f!~nciia -se _predvida za .p<llovicu veljaCe,
JI?-~duhm JU _l'e omela IV. ofooziva, ,kao i konferencqu AF2 Hrvatske. Konferencija je odrZana 19. XI.
1'943. g.
2
Misli ·se Zema!iska konferencija AF2 za Jrugoslaviju, koja je hila oddana u Bosanskom Petrovcu.
Dokument 146
0 RADU ORGANIZACIJE AFz U LICI U GODINI 1942.
Clanak iz »Zene .u borbi<<, glasila Okr. odb. AF2 za Liku, br. 9, frrosinac 1:942.
Od prvog dana o.slohodilackog rata zene
Like sudjeluju u horhi zajedno sa svojom
braCom, oCevima i sinovima. U po-Cetku bilo
j.e jasno samo jedno: moramo se boriti pro~
tiv mrskog okupato-ra! Poziv KomunistiCke
partij: doSao je do dubine srca naSih majki,
zena 1 sestara. Gol-oruki narod je branio
svoj opstanak.
Tada s·e horha ogranicavala na nekoliko
sela. Borci su hili pored svojih ku.ca i horili se na pragu svojih ognjiSta. Zadaci nas
Zen a onda nisu hili veliki. Trebalo j•e .odnijeti borcima hranu, spi'emiti neSto odjeCe',
otiCi kao kurir u susjedno selo, pr-eviti ra··
nj enika. Sve .au to drugarice Cinile s velikirn
od11sevljenjem.
Ali borha se siri. Sazrijeva svijest: ako
hoCu da mi je selo sJobodno, moram -se iCi
boriti dalje, izvan svog kotara., a maZda i
van Like. Svaki dan horhe budi nove horce.
Razvitak horhe zahtijeva da nas rad bude
organizovaniji. Mjesto do~adaSnje,ga neorganizovanoga rada, mi pristupamo Orgamiziranju zena u Antifasisticku frontu. Bila je
potrebna posebna _organizacija, u kojoj Ce
Zene. m'obilisati ·sve svoje snage za borbu,
razviti se politicki i uzeti ono mjesto, koje
im po rnasovn-om uC-e.SCu u borbi, po hero-iz~
mu i njihovom samoprijegoru i pripada.
Uprav•o .prij.e g"~odinu dana, u decem-bru
je ,stvoreno jezgro- na·Se organizacije. Osno~
van je Inicijativnj Antifasisticki odbor ze,na
za Liku. Njegov zadatak je hio: ohuhvatiti
organizacijom sve borbene Zene Like 7 ujedi·
niti tisuCe rasprSenih snaga i ukljuCiti ih u
opCi tok oslobodilacke horbe naroda.
Kroz 'DVU godinu dana organizacija Je
presla dug i mucan put. Bilo j·e pogresaka,
hilo Je nedo,stataka u radu, ali danas mozemo sagledati i svoje us.pJehe.
Mi smo svojim orga-niziranim radom u
pozadini u mnogome pridonijeli da su. naSi
partizani nwgli uspjeSno zadavati udarce
okupatoru i domaCim izdajnicima. NaSa -organizacija shvatila je va.Znost d~vanja pomoCi vojsci. Sarno ave jeseni u pet kotareva
Like drugarice su oplele 2.360 pari carapa,
751 prsnjak, 162 maje, 833 para rukavica,
84 sala i 1.810 pari cokalja. Samo IapaCki
kotar dao Je za holnice 81 hiljac, 178 plahta,
55 jastuka, 21 ,,gJamnicu, 61 par rublja, 123
ruCnika. u-- tkaonicama zavoja, koje su orga·
nizirale drugarioe toga kotara, otkano je 4~0
metara.
Novl Zivot, u. koji je stuplla ~ena svo-]im
uCeSCem u narodnooslobodilaCkoj borbi, traZio je viSe znanja i politiCke svijesti. M-oralo se poCeti od najosnovni}eg: od uCenja
Citanja i pisanja. Pro.Sle zime ·zavrSilo je 235
Z-ena analfabetske· teCaj.eve. VeCinom su to
bile odb-ornice naSe organizacij-e. Ove zime
rad na suz.bija-nju nepismenosti je mnogo
Siri.
Radi stvaranja i uzdizanja kadrova morali smo odrZavati kurseve. Pri OkruZnom
odhoru svrsilo je kurs 95 aktivistkinja, a pri
Kotarskim odhorima 69. U citavom nasem
radu veliko znaCenj-e ima naS list »Zena u
borbi«. Kao pomagaC u radu naSim mladim
kadrovima, on povezuje· sve na:Se -organizacije, okuplja ih oko centralnog rukovo.dstva,
podize politicku svije•st i daje im mogucno.sti da dodu do· izraZaj a sve do sada neprobudene, snage. naSih Zena. Na oslobodenom
teritoriju on je ima:o naroCiti znaCaj. NaSa
organizacija Je uspjela ·aa se poveZe sa Zenama neoslobodeno·g teritorija i pod uslovima CetniCkog i okupatorskog terora. Mnoge
od nj-ih, kao Clanovi naSe organizacije, kao
naSe aktivistkinje, pale -su u ruke neprijatelju, I u ·zatvoru u najteZim mukama one
s-e drZe junaCki. Kasnije, kada se vraCaju iz
ropstva, nastavljaju s joS upornijim rado-m.
Na neos,J<Jho.denom leritoriju posto,ji tako'd'e'r
0-rganizacija, iako· ne taka masovna kao na
oslohodenom teritorij u.
Na ne·davnim~ izborima za Narodno -oslobodilaCke odbore Zene su birane s veHkim
postotkom. One su- uSle u sve odbore ·od najniZih do najvisih. To dokazuj.e s jedne stra-
ne da drti-garlce 4anas · shva6aju vaZnost
svog punog uCeSCa u narodnooslo-bodilaCkoj
b-orbi, a s druge strane, da su svoj-om barborn postale njen vaZan Cinilac, koji se u
izborima za narodnu vlast nije mogao mimoiCi. To je najviSe priznanj,e, -koje- narod daje
Zenama za njihov rad.
Vidj·eli smo-, da su i u poCetku Zene radile i pnmagale borbu, maZda ne mnogo manje nego danas. Ali taj rad je bio necirganizovan. Kroz borbu izdigla se, ojaCala i uCvrstila na-Sa organizacija. Danas · svaki i najmanji posao, pa bilo to tkanje 'Zavoja za naSe bolnice iii priprema za izbore, vrSimo
organizirano. Organizirane, mi predstavljamo snagu, koja ne samo da mnogo pridonosi
borhi na.Sih naroda za nacionalno o-slobodenje, ne'gO i nama Z-en am a daje, veC. sad a, u
toku borbe,' ugled i ravnopi_.avnost. Taj primjer nij·e usamljen. To su dragocjeni plodovi naSe jednog,odiSnje borhe ... A »za tu
stvar naSih Zena stajat ·Ce narodna oslobodilaCka vojska i .sve Zene koje -se, nalaze u prvim redovima u ovoj borbi<<. (Tito)
Ali ho-rha joS p.,ije zavr.Sena. Ona· se· ·sve
viSe razvija i .Siri. Pred nama su joS golernri
zadaci: joS veCa pomo-C naSoj vojs-ci, poj·a-Canje rada na neoslobodenom- teritvriju, saradnja u NOO-ima, rad na politickom i prosvjetnom uzdizanju naSe·g kadra i Sirokih
sloj•eva Zena.
Priznanje, koje nam je dao nar6d na izborima za NarodnooslobodilaCke odbore, daje nam, na ulasku u novu godinu borbe, pod:·
streka da nesebiCno i o-rganizirano- nastavimo naS rad.
Dokument 147
GODisNJI IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA KARLOVAC KRAJEM 1942.
SAZIVAC::KOM ODBORU AFz ZA HRVATSKU 0 RADU ORGANIZACIJE AFz
Izvj e:ltaj"
ora AFZ sazivackom odhoru AFZ za Hrvatsku
u poCetku te,Sko- pristup.ale u naSu organizaciju, te smo
kuCe do· kuCe i tumaCili iin cilj naSe narodno-nsl·obodilanamjer:e faSizma. Sve to Sto smo im· pri.Cali bHo im je noneprijateljska propaganda u to vrijeme ·hila je jaka i imala
utjecaj na njih, ·a glavni pomagaCi nepri·jatelju hili su
Cenns-t i 'Zaostalost naSih Zeria. One su samo dobl'lo radile
nikamo nijesu tale, pa .cak ni u skolu. Od nasih sada 8.000
ranih Zena, pismeno- ih je sVega 2.'0'70, ·stoga nije ni Cudo da
su teSko pristupale u naSu or.ganizaciju. Pobijali smo propagandu
ueprijatelja i raskrinkavali ga u tan cine. Tada smo imali mali hroj p<Jlit. radvelik teren. Radilo se neumorno i s volj.om. Uspjeli smo os·no,ore AF2-a. Prvi odhor :ia Kmdun osnovan je u novemhru 1941.
.
I
227
�r·
!!
Dokument 148
,,
"
r.i
fi'
!I
'
l·
II
li
i
j,
~~
'·
i,
'
i :
',~,
J,~
!i
li
!! !
'i
.i
!I i
,,
11
;
If
I
i·i
''I
'i
~!
I
I
~I'
~~
~I
11
1
1
1
H
/
oslije toga odbora osnovani su odb10ri po sel.lma. Osnivanjem
rad je krenuo na bolje. Tada Bm<> formirali prve l<otarske i opore. Sada imamo 21 ·opcinski, 5 kotarskih i 237 seoskih odbora
ko 8.00!0 zena.
akog mjeseca odr.Zavamo kotarske konfer.encije, a taka i opCi'nsada smo odrzali 12 kotarskih i 9 opcinskih konferencija.
cu augustu odrZ.ali smo i OkruZnu ko-nferenciju. Konferertcije
doprinijele razvitku naSe organizacHe, jer ·na njima s·e najvide nedostaci i uspjesi u radu.
Kao glavni zadatak na nasoj Okruznoj konferenciji postavili smo
osiriti odbore AFz i u hrvatskim krajevima i selima, te pokrenuti Hrvatice i Mu·slimanke da i one ucestvuju u narodnoos'lobodilacl<oj borbi. I tu ide teiiko·.
Neprijate]j.ski Je tero:r velik, mnoge drugarice. Hrvatice boj.e se pristupiti organizaciji.
Zadu.Zili smo nekoliko drugarica s tim radom, i d·osta se pokreCe.
U mjesecu lipnju poCeo je naS Okru.Zni odbor organizirati politiCke kurseve AFZ.
Ti kursevi su vrlo uspjeli, i oni su pobudili kod drugarica interes i volju za znanjem.
Kroz njih je proslo do sada 140 drugarica .. Od l<ojih imamo pri!ican broj vrlo dobrih politiCkih radni~a. Kursevima smo postigli to da smo osposobili naSe drugarice· seljanke da
same rukov·ode organizacijom i •osamostaliii kotarske ·Od·bore. DoC~m opCinski i seoski joB
nijesU samostalni.
~
OdrZali smo dva velika manif.estna zbora, koje su drugarice same pri11e-dile i u nji~
rna masovno uCestvovaJ,e.
NaSi odbori su medusobno Cvrsto povezani. Drugarice i!z OkruZnog prenose direktive na kotarske, kotar-ski na op.Cinske a ovi na seoske.
Rado-m smo uspjeli i to: da je Zenama danas jasan cilj naS·e narodnoo·slobodilaC·ke
borbe, uguSili smo u njima rasnu mr.Znju i prikazali im potrebu jedinstvene borbe, te
vaZnost uCeSCa Zena u borbi. Danas one neoblCno mrze okupatore, usta·Se, a na11oCito Cetnike. Njima ie jasno da su cetnici izd~jice naroda i da su sklopili prijateljstvo sa ustaSama baS -onda, kad je naB narod najvi:Se ubijan u Petrovoj Gori, i kad je neprijatelj
st-egao obruC u namjeri da uni.Sti pattizane, a poslije nas.
Velika koliCina ,opletenih Carapa, rukavica, pulovera i veSa, koje su drugarice pri·
premal€ · za naSe drugove partizane gbvore nam o njihovom uCeSC.u u borbi. One ne
uCestvuj<u u borbi samo pomaganjem• .drugovim.a u potrebnim stvarima, nego i puSkom u
ruci. Mnoge su vrlo dobri borci u brigadama. Ranije zapostavljane i neuke Zene uCestvuju
dahas i te kako u politiCkom Zivotu. Ima ih vrlo dobrih govnrnica i organi'Zatora. Mnoge
priznaju da su nauCile viSe u O¥Oj godini dana nego od kak·O su se rodile.
Ljeto-s su Zene organizovano· Zele Zito i otimale ga ispred s-amih ustaSkih straZa.
Lijepo je bilo njih vidjeti kako kolektivno zanju u grupama od ;;o, 100 i vise, zito sa
pustih posjeda i jedni drugima. Sarno da se sto· pr;Je zito ,spremi i da ne padne neprijatelj u u ruke.
Saradnja sa omladinom nije hila zadovoljavajuca, ali se poradilo na tome i doSl.o
j.e do zbliZenja.
:Politlcko djelovanje nase organizacije osjeca se svagdje te je postala politicki centar, ·oko kojeg se razvija politiCki- Zivot i rad Zena.
Smrt iaSizmu -
Sloboda narodu!
dr ... pozdrav
1 Izvje.St.a i Okru.Znog odbora AFZ za Karlovac
1.1puCen SazivaCkom odboru AFZ o rezultatima rada
AFZ na Ko·r.dunu od o-'inutka pa do ·kraja 1942. Datum se na dokumentu ne vidi, jer je oSteCen od
vlag-e, no olbzirom na to da ie upuCen SazivaCkcm
odboru AFZ za Hrvatsku,/ koji je 15. XII. uputio
pismo odborima AFZ na terenu. potjeCe ovaj izvjeStaj iz vremena ,poslije 15. XII. ·Citav je dokument
oSte-Cen i to stoga, Sto je za vrijeme IV. i V. neprijateljske ofenzive bio sa-kriv-en u zemunid. Na taj
naCin pro,pali su mnogi historijski dokumenti iz
NOB. Za VrlJeme nepri jatelj-skih ofenziv.a bilo ie
naime nemogute ponijeti sa sobom sav materijal,
na,roCito pisani, ,pa se isti pohram.jivao u zemunicama. To s-u bile velike rupe iskopane u zemlji, po·
kr.ivene odoz,go z·emljom i SuSnjem, da ih je neprijatel j teSko mogao uoCiti. U zemunicama skrivaO·
Se dokumentarni materi jal, hrana i drugo, a bilo
je i takvih .zemunica, u koje su ·se sklanjali teSki
ranjenici, nesposabni za pokret. No neprijatelj je
ipak ponekad izdajom saznao za te zemunice, pa
bi ih tada uniStio.
IZVJEi:iTAJ
DINE ZLATIC OD 9. I. 1943. SA SASTANKA
ILEGALNOG MO AFz SUSAK
9. I. 1943 ..
SUMCKI ·PlJNKT
pa:k koje iz svoje dobrote daju kadik~d koji
pril,og, ali joS ne Ce da pri~tu~~- ~ AFZ, sm.atrat ih treba samo obuhvaceni~· ze~am~. .
,Sto -se tiCe organizacio-nog pitanJa UI~dlle
smo taka, da smo grad podijelliJe na raJone·,
koJ'ima smo pripo,iile }oS dva sekto_ra: ra-~ po
. "k ! ) · po tvormcama 1 razvanjima (ured I, s o e 1
d .. I'
.
Taka da J. e sad a rad po 1Je Jen
d wnama.
K · ·
. Trsat PodveZica, Centar, rimeJa~
ovak o ·
'
·
T k . da h1
Banska Vrata, zvanja i tvormce~ a o
ft'
eko ;ajonskih odbora mogle obu~va 1 1
; zakljuci!e.
s "k ·
Sastala sam se sa MO AFZ sa ':sa ~. 1 ~~tale ·odbore i tako rijeSiti preopte·r.ecen~~
raspravile smo sva pitanja na.Se org~_mzaciJ€~ nekih drugarica. Svaka od druganc~
ct•t Ce sa jednirrt iii dva ta odbora, 1 taka
Sastanak je trajao ·ad 10 sah do 5 1. pol po
slije pndne, tako da smo i~ale dovolJTIO vre- ~: ~e i same drugarice, a i odbori ?san;?s~a:
ljivati. Tome osamostaljenju Ce pn~onl]etl 1
mena da 0 . svem u rasprav1mo.
Sto s·e' tiCe njihovog rada i n~dost~taka odrZavanje kurseva, za koje su. za~uzene.
Na os-novu naSe·g ra-spravl.lanJa ustanovdavania izvjeStaja, d-obila sam u':wr~nJe, d~
je- to bilo zbog toga, Sto im .orga~IZacwno pl- ljeno je da sada imaju u gr~du. 1...6 ·ad bora, a
. 23 . 26 kako sh do sada 1ZVJe.stavale.
tanJ'·e nije -.bilo jasno, taka da m ,game nisu
ne
1
'
•
t ,_ d · ova
·
Za Krasicu smo urediJ.e al\.'o, a Im
zapravo znale, ka k o st oJe. One ..su odbore
.....
r1 za rad o.dgovara
osnovale i povezivale- prema sVOJlm JI.c~Im drugarica sa S. pomo.gne, a
,. k
.
.
.
vezama i poznanstvima, bez nelk:og organ~·za druganca I-Z Krasice, k OJ·a J·e· u op·c1ns om
.
t
a
cion·og plana. Taka se je d.el\avalo, da u Jed- odboru i koja preko.- ovoga dobiva.. upu e z
nom odboru od 3 Zene, zajedno ra~e 1 bur- ra d . Tako da J·e i pitanje Krasice riJe~seno. .
.
.
Zujka i 2 kuC.ne pomoCnice, a drugance tvr,de,
os;uvaJU
Za t"m im le dato u duZnostd da,...,ov1 osno.. ·
da je to z.go·dan sastav, jer .da se te kucl_l~ odbore1u Kostreni, gdj.e su na.sl rue.
6
pomoC.nice ugodno osjeCaj'U, ~sto m?·gu rad~tl vali je.dan odbor, a o-ne imaju izgJed.a. da .e
.•
..
s tom bu·rZujkom. Osim to-ga se dPsavalo, a moc1 osnova t" JOS nekoHko.' u. Orehov1c1, gdJe
1
. . · . 1
neke ·od drugarica imaju mno?"o o-d_bor~, ta:o imaju 2 povjerenice. i Dragl, gdJ·e tm-aJU
da ne dospj.evaju s; njima odrzavati. sast~n t'~ odbo-r sa 3 Zene·.
dok neke· drug.e imaju sa~o mall ?roJ ~
Zbog poteSko-Ca miSeg prodiranja u Gro~
odbora. Zatim im nije bilo Jasno, .koJe ad tt.~ binStinu dato im je u duZnost da preko .dn:svojih Zena mo-gu smatrati odbonma, -~ ko~
garica iz )) Ukoda«4 nasto._ie t~n:o. ~rodi~ab,
samo grupama, s kojima treba da odrzavaJ~ t k da nam ola~Saju. U Grobmstmi, naime,
Zive sa.stan'ke. te koj-e Z·ene m.ogu .s,m.atratl naaso parti.zane primaiu sa _veH~im strahom, ,
Clanicama AF·z, a koje Zene... o-bu~vacaJU saCe maZda njih radije prim,ab.
roo sa kojim prilogom za nasu voJsku. .
pa Posta postoje neke nesuglasic.e s~ SKOJJa sam postavila po pitanju odbora ~ cla- em koji im predbacuje da im otimaJU. odmll~'
.
1e
nica taka-, da odborima imaju sm~trah one dinke dogovorile smo se t ako ' da one 1 a ....
grupe Zena, koje se redovito svakth 8 ~ana
prodi~u meitu omladinke (naroCito. prek~~c1sastaju, :Noje •okupljaju oko se~e nstal,e zene.• teljica grail. Skala) te da ih. predaJu SK M~
koje imaju osj·eC.aj odgovornostl, .ukJ;atk?· one! Razguvarala sam· s drugov1ma da se u t
koje su svijesne- toga da mormu Izv~.savatl posal.ie predstavnica SKOJ-a, taka da nes ane
sve direktive i upute, koje im MO daJ~·. D;~ tih eporova.
. .
· b be""m grupe koje mo,gu kadikada sa:zva_I, ClDato im je· 'U duZnost orga.~rztranJe o:.
~~ti im i ~b.i aSnjavati naSu- ·Stampu, koJoe su.- nih grupa, zatim sabirna akciJa za p-osteJJITIU
·
.
..
djeluju u sabirmm ak ciJam a 1 sl · - grupa- i rublje za bolnicu i t. d.
.
.
rna Ostale Zene, koje osjeCaju za nas, koJe. s.e
Po u'Putama obeCale su poslati ·o.dmah . . ~s
sm~tfa.iu Clanicama AFZ, rade ~a. na-s, ah lZ crpn-e izvjeStaj.e, t.ako da Cu ih odmah, Clffi
bilo kojih razlaga ne mogu d?l~z1t~ na s.astan~ ih dobijem, poslah.
.
•
,
1
ke, Clanicama, ~oje treba pri-diz~~~ da lh m~
InaCe se· tuZ.e da ima]u. malo st.ampe. Vee
Zemo obuhvatiti u te grupe, s kOJlma s,e m-oze da je »PrimorkU<< procitalo ·oko 2010 zena.
harem kadikad odrzati koji sastanak. zene
Drag a "Ru.Zice !1
Dakle, najprije da ti zazelim Sretno .Novo,
a isto to izruCi d. Kati, Jurici, Nada~-~ 1 ost~
lima Zao mi j-e .Sto nisam mogla doci na v
. ,_' pornotovo mi je to Zao sad a, posas t ana""
o
S " k No
slije sa.stanka sa drugaricama sa . usa a.
kad to nij.e bHo moguCe, ja .cu ~ada, naknad~~
nadopuniti izvjeStaj, a druganca ce me ~11
ka3 izvj·estiti o tom, .Sto ste vi raspravlJale
229
228
�Doku.ment t49
Narocito im je data u duznost prodiranje
u tvornice (Ukod i Papirnicu) te preduzeea
gdje su uposlene Zene.
J a sam zadovoljna sa sastankom i nadam
se da Ce posao poCi u redu. •Ohe·Cala sam da
Cu ih za m.jese·c dana ponovno pnsjetiti.
... Taka ti eta stoji stvar sa Susakom.
Formiran je opeinski odbor (Skrljevo,
Praputnjak, Krasica, Kukuljanovo). Glavno
teziste sam bacila na to, da se taj odbor
osamostali taka da u slucaju da nastane kakav prekid s nama, mogu samostalno raditi.
Sve drugarice su dobre i moCi Ce, u -sluCaju
potrebe, raditi i po svim drugim phanjima,
ne samo po AFZ.
PnSto sama nisam mogla stiCi u Bakar,
posla1a sam . tamo dvije drugarice (in aCe su
oboje kandidati Partije) da odr2e sastanak
sa oba odbora, p-osvete pa.Znj u naroCito
ocjeni poj,edinih drugarica, taka da bi ih mogle povezati. Osim toga da po!mpe toone izvje.Staje, naroCito odbora II., koji je novo
osnovan. ·
Dok dobijem te izvjestaje, poslat eu ti
iscrpan izvjestaj. Od pqsljednjeg izvjestaja
je i po organizacionom Sirenju i po politi.Clmm
uzdizanju postignuto ·dosta uspjeha.
Sada n joS j.ednoj stvari. Izvje.Stava m-e
drugarica iz Bakra, da jc;! jedna ·rijihova odbbrnica iSla u Rab, donije-la novCanu pnmoC
i u -skoro vrijeme Ce doCi u B. jedna drugarica,5 da i'oi dadu nesto literature. Sada ne
z:p_am ku'da spada Rab, a1i za sada sam im
javila neka nastoje pnraditi na organi,ziranju
AFZ u Ra,bu. 0 Sanlo literature im naza!ost nemam za .poslati, jer sam sve podije-lila- Zato
nestrpljivo oCekujem »Primorku«.
1
IzvjeStai je upuCen RuZici Turkovj.l:, tada
Clanu 10K 'KPH -z.a HTVatsko Primorje.
2 OdrZan 15. XII. 1942.
a Milka MileniC.
4 Tvornica ukoCeno,g drva, SuSak
5 Bran'ka Bastijan.ciC. Materijal je predala Smilji Kvadranti-DonCevil:.
a Vel: 1941. Zene atoka Raba poCinju sakupljati
novCanu pomoC, sanitetski materijal, toph1 od.iel:u
i post.eljinu za prve partizanske holnice u GorskOm
Kotaru. Na tom r.~du istakle ~su se _J-osipa Marokini
i Jelisaveta BastijanCil:, koie su salru,pljeni materi jal dostavl jale na SuSak. S o'bzirom m. vdiki talijanski garnizon na otoku, rad j·e bio priliCno
teZak (na oko 7.000 stanovnika atoka bilo je od
1942. g. preko 2.5'00 Talijana).
NaroCito aktivan rad Zena Raba po-Cin je stv.aranj-em fa~i,c;tiC'ko:g- »lo,gora smrti« u ~selu Kampnr rna
otoku Rahu. Zene uspostavliaiu veze s logorom
preko 'Inje~tana, koji su ra-dili u l-ogoru i preko
vojske, a veliki clio hrane i obuCe Salju preko nekih slovenskih redovnica, koje su u to vrijeme bile
na otoku.
1942. g. formiraju se prvi od'bori AFZ u oselu
Banjolu i lnjestu Ralbu. Najaktivnije u B'anjolu lbile
Uopce, ,sto se tice ,~tampe, kao ostal!, sto,
jimo i mi jako slabo, i izgleda, draga RuZice,
da Cem·o mnrati nekako osnovati ·neku malu
tehniku za- umno.Zavanj.e, jer Sto. daUe, sv:e S-e
viSe ·osje·Ca ta ne-sta.Sic~.
,sto se tice odrzavanja kat. konfe,rencije,
mislim da ne ee biti za sada moguenosti (zbog
mobllizacije i dr,). A smatram da je inace
potrebno da joS priCe:kamo, da se formiraju
i organizuju ti odbori po Kostreni, kako bi
·mogli tamo formirati opeinski odbor. Ja se
nadam da zato ne Cemo morati dugo Cekati.
Kako te je vee Milka obavije,stila, delegatkinje za konf. 7 smo odabrale mimo konf. kot.
Mislim da se' za sada rad po AFli u ovom
kotaru povnljno razvija, os-im u 'GrobinStini,
gdje je, usptkos dvaju osnovanih odbora,
zbog terora (zasjeda, straha) jos uvijek bolno pitanje.
J a mislim da bi bilo potrebno, da sada
napu.stiffi ovaj kotar i odem mjesec dana u
kotar kastavski.
'Sada cu se ovdj e na punktu zadrzat nekoliko dana, da pohkam Milku, a osim toga
nam je veC 8 dana prekinuta veza s Kast.
p·unktom, i ne znamo Sto j,e, jer nam se }judi,
koje srn•o tamo s'lali, ne vraCaju. T·o- Cu vrij.eme upotrebiti da sa drugaricama Tanjo-m i
Zofkom, 8 koje eemo uvesti u rad po AFZ,
odriim jedan kratak kurs.
Inai'e iito ti pises za kaputie, taj ti je vee
p·oslan, i na-dam se da si ga vee primila.
Da, sada jns nesto, daj molim te p<nf,sjeti
druga Matn da li ima Sto nova s ·obeCanim
revolve:rom.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Drugarski kO':munistiCki po.zdrav
Dina 9
su Nevenka ValoviCi·C, Antica Br.avariC-•Cilo i Ru.Za
PerinCiC, au Rabu: Diljka Juril:, Smiljana Kvadr~:nti
DonCeviC, Anica ValoviCi.l:, Mara 'Galli i dr. DuSkov~ Markovina.
Krtpitulacijom Italije 1943. g. posta.k rad Zena
na Rabu sve masovniii. Tada i ·Zene Paga sve aktivnije uCestvuju u NOP. Formira se Ko·tarski odbor ·
AFZ Raba i Paga sa sjediStem na Ra'bu i :Smiljana
Kvad,ranti-DonCeviC postaje prvotn tajnicom od.bora. Kasni je tu duZnost preuzima Nada iBrnCit, a iz.a
nje Nevenka MatoSeviC-Rao,c;. Uz nji'h se kao· najaktivnije Zene Raba istiC:u 'Nevenka RuZiC, 'Fumica
BistriCiC, Marica Rumo-ra i Ana Sonje.
U prosincu 1'943. g. radi saobral:a}nih poteSkoCa
izmedu dva atoka, svaki otok formira svo·je kotarske
odbore. Mari ja Bo:rovi.C pasta je preds jednicom Kotarskog od'bora AFZ Pag, a medu Clanicama 'Kotarskog odbora i~stiCu se J.a,ga BoroviC, Danica N egulil:
i Mara ·ZuniC.
7 Radi se o detegatkinjama za l. zemaljsk.u. konferenciju AF2 !Hrvatske, koja je trebala lbiti odrw
Zana u sijeCn_ju 1943. g., ali Je zbog 'Cetvrt·e neprij.ateljske of,enziye bila odgo-dena.
8 Lidi_ja Gla-br i Zofka Ra·doSeviC.
9 Dina ZlatU.
·
IZ IZVJEsTAJA OK
KPH VARA~DIN 0.D 13. I.
OK VARAZDIN
Drugar
·
D ragr drug·ovi, .
1943. POVJERENSTVU CK KPH'
CK KPH Zagreb
d AFZ kod nas:
... Ra
.
p 4 imamo grupu
1
·
Kotar Lu db re g·'Useu3 zene. S ovim .
d
ze·
,
U L grupu o
od 6 zena. . . KK d ugarica ,~.
nama radi Cla~ . . 'sa~ VaraZdins obuhvaCa
Kotar Varazdlll.
·. c·ono povezane.
.
·su orgamza 1
SO zena, koJe. m.
kt. o u NP dok drug,e
··h de a 1vn
•
Ne'koj-e od n~~ r.a rukavica i Carapa.
rade na Stri anJU
mira se· grupa od 4
U kotaru IvanecNfor. Marof' ne obuhvazene, d·ok u kotaru OVI
Camo ntSta.
. ,
a odgovo:rni
sa zenaro
l b. rad -.. k ko -mogli naCi Zenu,
Za takn sa
. ami Nismo nl· a
P .. Bo
smo mr s
.
' radila P'D AFZ. ri)e . koia bi samost~lno
irati jedna gru,pa, kDJ~
zica trebala se Je form' rganizaciju AFZ, a:I
bi bila o~go':"or'_lad za ~rugarice nije formJzbo,g hapsen)a Je' ne
skom povjerenstvu
hru 'sena ne kod I vaRu.Zica .'Klas J'e u .... ~ Uh~aCena je sa
...
, na IvanciC!.
T"
niC-grad·a, vee
na policiji- drZi -pri_Icn~
joS 4 dru~a. Ona. se ke vojniCke :stvarr •. a~I
Je o
dobra . Priznala·•t nepomaga c··,ma kod nJezr..
nij-e prizna1a nlS ~ . . niti je •odala drugove·,
n<>g begstva sa po!Ic':_l~;
Ona je pripada:la
aJ·e pozna iz V. a.raz Idna.du I bataljonu, II.
k
.
kom o re· ' .
.
naSem 'Partizans
tradanje· n}ezino·, kao I
ceti Ill. vodn. a s
kriva je premala
ost~lih uhva:Ce-nih drugov·~· parti-zanima. Na
J<ontrola rukovodstva·r"~mo stab odreda na
ovu Cinjenicu upo~o[L· I U zatvoru ne terete
sastanku stabs\<e oe IJe.
jedan drugoga. .. AF'l? koja treba da s~
Za konferenCIJU .
e 'moZem·o poslati nl
odrzi 24.-25. o.. m~~i~ raz\O'ga: 1. nemamo
rana · · ·
i postupiti
. .. NP i NOO fuzionirat cemo
jedn,og de\,e,gata ':' , ko ·a bi mogla da predni jedne Hegalne_ z;ne, -dr~garice ne mogu. se
po direktivi.
.. k
da ,Vjesnika« i
stavlja AFZ· J:ega ned moraju preci u IleUmnoZi1i smo 5·00 ~~a·.enih vojsci.7 .Saodlu'Citi na taJ put.. a k . bi pristala da
1500 komada letak~ namrJ~n~va primerka.
'oJa
· ·
galno·st. 2. D ·r~·g ar1ca'Sada je· puStena, 1 vr~
1. emo vam· ad .sva- o-ga ll
'
f aszzm u - Sloboda narodu.
,.
l·de ' uhapsena l'e 7. 1. ,. 0t·c·,· . 3 . Na nasem
rI. c mocledna partizanska Je- J
'e
1
.
Smrt
djet Cemo, da
. .
Mali8
J
Jazi se nr ko 'irn k.analom b. mo
ter:en-u ne na
I&
13. I. 1943.
J
. . a pa ue znamo,
d rmc ,
"
•
'll •se1u Duga Ri_jek_a
slali zene.
PoCetkom ruinad odrz.anku~~ o razvitku i cpill:;x.
tro nevm
reua" a
3·0 zen
't
1
I . f arbivi CK SKH. Je An - s odborn:..cama kursu .I~ 'b'l o 25 do knmiteta. . agt ,_
tsenaazxu
NOB N a
"
t
1 Do-1'.-tlmen
, . poslana .
m::t.,..
bT1 drugovi lZ Okruznof{ Cul' k i Dend
0
1
z
va·cl su
..,
Ja
1 ·omiteta (Fran]O
2 Kao dele~at k~~ar~ l_.~r;br~~~
Okruznog l\
delka Pavle'k xz
.
.
1943 g. odpro.Pa
.
c·t n"'kon
Weiss)
.. It lije a naro 1 o
43
dbret!: formuam su
.. L d
a U kotaru L u '8 l 'k Luka-Komarmca.
.
Po~li ;e kavituhcne
a . ' {-3 listonada 19 .. ·
b ['. AF2 u sehma: . e mk. -Movec. Bolfan
aoslob~denla lutlbre'Sk~.g 1clt~~a za ;ad hili sve h?lJlb~e§ki Vinogra·di .. -~-hasto'C·ck'ovina. Kuzm;nee. ~vet R·), u Citavom. su ~ra JU usnf .sastanci :Zena po selm:~a,
nl·e Gorn-ii Ma['ttlall:ec: bubovica (predsjedmcaQdPZavani ,su lavnl :maso_v su 'Vet. .gotovo u svnn
'· ,
Lukovec, Rasm~a.
.
.
a odhori AFZ osnovam
l\ovec,
. ') 1 druo-l'm
•
f
·vl
drl:avanl'll opbnKata Petkovrc
l">
•
kt•
gruoa od 16
43 hila ie a 1vna
h U
se xmPrae.d k.onac 1943. g. prtks o s..,e,.oa ,·e o.drhna i
4 U Poljancu 19 . ·
b'l ·e Anka 03,pu ·
. . " a :na on c ""
k · · e
skih konferencna zen
·~
Ludbreg, na OJO.J 1
Zena·. Rukovodilac _.f~TuPeru raa aitivnih Zena od ]9~1.
k f.erenCiia AFZ za o.a~.
"
Ludbregu je po-stoJah~rf PStefica MadariC, P~t-c:
izoabrano kotarsko rukovo.d~-i':~fnia 1944. g. nrhzana
U nioi su ra. ;. e . A d 1 'Perin. ~·te
U prosincu 1943k. g. 1 a! ~ktivi•stkin je AF2. N.a
~etkoviC. Ma·riia Do.tctCb~hv~Calaa dese+ak ~~na 1 to~
, d , vna ursa z
2~ Zena tz
su dva lu- ne
bilo je oko 20 - :.J
"
kom 1943. g. gruo~ leF~ 'k
Miciku K<>nC1J~ll, na
od tih kur~reva
d " ... ~u u lvaJUceoo,
'II.K AC Mak Ev 1cu K uc ar.
svak om
Ob kursa o rzan .... '..
d t _
Ma-rii'll Stan
CiS ]{atarinu _ma~~~r~ · "
Citavo-ga dobkruga~ o;Zavala ib ie Mareblla ~~er·oblas~i.
rinku S:tr~~c .. Many;. 'Dobec. Sezdesetgod.rs!llu. zen~
kotar Lu T'eg-,
db
AFZ zagt a.c e.
.. ·
riiu Dolbnc 1 Ro:t:adJU 1 bodenia bi1a kunr !. l=!r~.
'l
Ob1asnog o ora .
.
Due:oJ Rpect
3
fonnuan le u
k ..
'koia ie od 1942 . . ov os .: i materiiaL prdbltat·~ 1 da ·L: an
U T'uinu -194 ,_;.g. , or AFZ VaraZdin. u 011
nosila razna o~avJesten 1 Sk • domobranske stra-;o;e.
se Cesto k·roz 1ake
s~ kao kuriri za OK Va- Ip.ici
su us . .
.
M d ·c nam1es
....
g
Pod i.stim. u.:;.loy_nna radi. ~KK Ludbre,g .- Kata Brc'd. KalnxCk1 odred t
sjedni-c~-. StefMtc;k asea:~rovil: sell<'lnkakiz B-e1~noMiraz m,
. . 1 L ·uba 2ardin Ivane.
.
1 a
Dele ov-ca, e
kovit stanJa
1
L dbreg, u srpskilll 'kao .ta1m-ca. Pavlek. se]" k a. 'z kao Clanica odbora.
l~n
t
l Andela
Na g&rni·~ !~renu ~oti:\: suu u to yrijeme ':eC sreaaS.anto uCiteliic~ tZ Pnmaortlearitoriiu- Citavog okru~
.l
zena-rna n
selima, organtz.a:cx\~ ~~)no kretale jedinice. Ka~nd1-:
One su ra d t·e Ra.
..h aktivno su ra d.le sa Z.ena1
k .
CvrSCe, ier su se
da a imao .ie tu svo].e ;sJe , ga VaraZdin. Oshtm ht'l"i·a VidoviC, -Ball'a Ben e 1
kog ,partiza~s~og o~e K. p;a, Vara.Z-din, 1N}l no. Je m~: Anka Olpu • a J
l te . Okruzn 1 komxtet
1
1:,
pru-iao punu ponw ·
·Sl -
'k
!·
°· ..
us:t
}]aet~vnJ!lkC:F~~o o!~dnica i~ vzte·n~,~~1J~z k~db~~~~
e
�Mica MiSak. NeSta kasnije vratile su se iz logora
i aktivno radile: ]elka Jurec, Micika Kos, Ivka BabiC, D~agiCa DvoTSCak, Micika _Spiranec i •Ljubi.ca
JagiC.
5
U gradu -Vara:ldinu isticale ·su se .aktivnim radom za NOP: Dragica Lju'bek, radnica iz Svilane,
lrma Gorzo, nam j·e.St·enica .Svilane. Elena Kohn, BoZena Plazeriano, uCiteljica, Ljerka _ Sabljak .Seka,
studentica, Tereza .Sirov.ec, Anica PetroviC, I vka Kani.S'ki, Jelka dr. Vescnjak i Marta KovaCiC.
OK Vam:ldin imao je veze i radio na terenu
Medumurja, _
gdje su uslovi, radi madarske -okupaciie i 1prelaza preko Diave, hili V'l'lo teSki. Na tOni .ie
terenu mnogo -zena · aktivno radilo za NOP. Isti.cale
su se: Stefica ViSnjiC, Terezija GolubiC, Marija ReibuS, Katarina Malek, Agneza PalatinuS, Marija ZeleniC i d_m_ge.
0
'Kotar Novi Marof bio je ,pod utjecajem reakcionarno;g dijela HSS-a, .a osim toga bio je radi
vaZnosti konmni'kacija pod _iakom ustaSkom kontrolom. U tom kota.ru se NOP vrlo sporo razvijao, pa
_it i samo ruCe.SCe Zena bilo -sla'bije, Najistaknutije
Z.ene, ko_je su pomag.ale NOP hiie su: Andela i Cila
Felprin, Juia Piavec, Anka FiStroviC, Anka Kicur,
Arnka i Terezija Zugec, Mara KataleniC-'L:e,pula,
Anka Ze:leliC, Milica Iv.anCan, Zdenka BrunoviC,
Tereza Santek i d.ruge,
7
Tehnika Okru-Znog ·komiteta nalazila se u gradu VaraZdirnu u kuCi Gustava Hatlak. Uz drugove
iz 'Ohu.Znog komiteta radile S'll rna umno:lavanju
materijala: Stefica Kuk·ec, ]elena Hatlak i Marija
OreSki, radnica ·iz » V<irteksa«. Kasni ie se tehnika
nalazila na Kalniku. i u njoj _je -od lipnja do k.oIovoza 1943. radila Stefica Mad'ariC.
8
Stjepa·n IviC.
rezultate, bit ce posebno pohvaljeni preko
Iista »Zena danas«.
Ne treba mis.u!i da poslij.e te k~mpanj~
t eba vise s'kupljati pri,loge za vo]sku. M•
ih i dalje skupljati, ali ne· Cerna, svu
. snagu baciti na•t·taj t po.sao, nego cemo
SVOJU
•
. .
uz ostali rad AFZ vrsl I 1 - aJ.
~=m~
Sa drugarskim pozdravom·
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Za Ini.cijativni odbor:
Marij.a1
Dokurnent 150
OKRUzNICA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA. DALMACIJU OD 20. I. 1943.
· KOTARSKOM ODBORU AFz SINJ 0 SAKUPLJANJU POMOci ZA NOV
IN!CIJA T!VNI ODB'OR AFZ
ZA DALMAC!]U
Muc, 20. I. 1943.
Druga~skom KQtarskom odboru AFz - Sinj
izvrS-ni ,Qdbor ·Anti:faSisti-Cko-g vij.eCa narodno-g os'Jobodenja JUJgoslavij.e, s·m8.trajuCi da
i hranu-. Moramo biti SVI}esne toga, da na
fe u· Ovom nio-mentu j€dan ·od najva.Zuijih :zapredovanje naSe vojske u ve1ikoj mjerj ovi-si
o naSoj poma-Ci njoj.
dataka O:stvarenje materijaine Poma-Ci naSoj
V!ojsci, poduzeo je ,Siroku kampanju na cij.el'Dj
Poslije· izvrSene propagandne kampanje
oslobodenoj teritoriji za prikupljanje dobrot"eba prikupljati priloge i to ta'ko, da se forvo.Jjnih priloga za VQjsku. Antifaiiisticki front
miraju grupe od predstavnika Narodno-os·IoZena treba da u toj akciji svestrano pomo.gne
bodllackih odbora, omladine i Antibiiistickog
nastojanje Antifa.SistiCkog vijeCa narodnog
fronta Zena. ·Te grupe Ce iCi od kuCe do kuCe
oslobodenja Jugoslavije, kao Sto Ce to uCiniti
i kupiti Ce .priloge, Tom prilikom Ce •Se naji ·omiadinska organizacija.
bolje vidjeti koli'ko je Antifaiiisticki front
Tu kampanju moramo izv!'l8iti udarniCki
Zena pro.Siren, ko1Hko je Cvrst, koliko su se
u dvije nedjeJje, svu- snagu moramo za to
naSe drugarice upoznale i povezale sa Zenavrijeme baciti na taj rad, ta:ko da bi postigli
ma S·elj an-kam-a na teren u, kak·o .smo duboko
najvi.S·e Sto se mo.Ze.
sa organizacijom p:vodr1i.
U praksi izvodenje te kampanje treba da
Naro.Cito vas up-a-zoravamo, da Citava'kamizgleda tako: Narodno~oslobodilacki odbori
panja mora nositi peCat dobrovoljnosti, i niCe u zajednici s- omladinom i AntifaSistiCkim
kako se ne smije dogoditi, da ·se ·prHozi prifrontom Ze·na odr.Zavati- rz.borove i konferencije Sa glavnom temom »Dobrov·oljna p-omoC kupljaju pomocu· prijetnja i nasilja.
vojsci«. Ti zbm·o-vi i konferencije Ce se odrBu·dU'<'i da organ£zacija AFz postoj; i na
.Zavati prema prilikama, poCev od sre·skih, pa
oku-piranom teritoriju:, potrebno je ·da m-i i
do mjes·nih. N a zborovima treba da istupaju
i Zene, koje Ce -gov•oriti o specijalnoj u]ozi ·tamro poduzmemo isto tako kampanju ·za dobrovoljne prila,ge· voj-s'Ci. 'Tamo C.e taj posao
Zene u toj akcij:L. Ne snlije biti zbo-ra ili konf,erencije·, gdje ne Ce istu·piti i Ze-ne, Clanice vrSiti Zene samo preko svoje organizacije,
AFz!
Sa propagandnom kampanjom treba poCeti tri dana nakon primitka ovog pisma i
NaSa uloga u toj akciji mora biti V·eHka,
jer Zene su one, koje saCinjavaju pozadinu.
treba da traje 15 dana. Na:kon to.g roka se
NaSi se mu.Zevi, s-inovi i braCa bore· protiv vriii prikupljanje priloga, koji se predaju. Namrskog okupatora u redovima narodno-oslo- rodno-os'lobodilackim odborima.
bodi'IaCke vojske, a naSa je dUZnos-t, da. im
8-reZovi, opCine i poj_edina mjesta, koji Ce
osiguranio top]u odjecu i obucu za zimu, 'kao
taj rad doista shvatiti udarnicki i pokazati
P. S· Re·zu'ltate kampanje treb~ javljati
dire'ktno Inicijativnorn odboru AFZ za Dalmaciju- lVIuCY
Marija Novak.
.
Z
Dalmaciju
lni.cijativni obLasm odbor AF ~a
d' .
.
.'
.
KPH
Dalbio je formtran .k oncem..194'2 g . u Ltvnu, g Je Je
..
bio i Pokra pnskt komitet
za
u to Vn]eme
1.. tvn u· o·dr· ·.
.. " .
u
maciju. ·u Sl.Jecn.Ju 1•9-43 . g . treba1a ·Se I[) I
. . no
"ati .i Oblasna konferencija AFZ za . a mac?u,.
je odgodena ibog IV.
o
K
:. . InH jativni ·Oblasni odbor AF:Z prem.Je
asnqe Je '..... rs
stio svoj•e •SJe d."t e u Dalmaciju. Tokom 1943. g._
..
odd.an _ie n • o.k~'znih i kota·rskih -konferenCl.Ja u
.....
Dalmaciji.
1
2
~ila
nepdjate!Jsk~ enz•;e:
'z
Mm·ija Nuvall
DokU!Inent. 1-51
AF- ZA GORSKI KOTAR OD 11. II. 1943.
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA -;A HRVATSKO PRIMORJE 0 AKCIJI
ZA BOLNICU U DREzNICJ
INICIJATIVNOM ODBORU AFz
ZA PRIKUPLJANJE MATERIJALA
Dreznica
IO AFZ
ZA GOR:SKI KO'T AR
n. II. 1943.
Drugarslmm 1•0 AFZ za Hrvf!tS:ko Primorje
232
233
�Clanak .za 8. mart donijet ce sa sohom
PrilaZemo vam jedini Clanak o Ze-ni u
Sto se· tice proslave 8. marta, jos nismo
bora, ali Cerna sigurno proSlaviti sUCno. vaSim
to vrij.eme.
I
dru,garica Veda.•
SSSR koji imamo.
dohile nikakove direktive iz Centralnog odprijedlozima, aka ovdje ne bude o.fenziva u
Doirument 152
PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 17. II. 1943. INICIJATIVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 POLITicKOJ SITUACIJI I RADU AFz
Drugadee Primorke, koje se _nalaze na Kordunu, nalaze s·e sa na.Sim brigadama i
doCi Ce zajedno s njima. BaS se juCer vratila j.edna drugarica Goranka, koja j.e .do neki dan
bila ·S njima. Glavno j·e da su sve· z·drave i zadovoljne.
:
I
Uz drugarski pozdrav
Inidjativnom odhoru AFZ Hrvatske
Smrt faSizmu -
Sloboda n,arodu.1
Za I 0 AFZ za Gorski Kotar
Zdenka:l
1
iPartizanska holnica u Dr(!)Znici bila j-e jedina
na ovC'Ill:e teritoriju. Osnovana poCetkom 1942. g.
.narasla _Je ru'brzo na 30 kreveta. ProtmjenivSi nekoliko mj·esta, konaCno .i·e smjeStena u veliku bara'ku
pod samim vrhom planine Javornice (oko 1000· me. taTa nadmorske visine), na vr-lo ne,pristurp~Cnom terenu bez vo-de, .gdje o.staje sve do· Tujna 1942. g.,
t. i.. ~o- velike nepTi jatel j~ke ofen~ive. U ovoj ,su se
bolmcr, pod vrlo oskudnrm uslovtma, vrSile i vrlo
teSke operacije. U njoj su se nalazili iskljuCivo teSki ranjenici.
·
Prva bo-lniCarka u 'bolnici hila je Zo-ra MikuliCiC.
.
OpCinski odbo-r AFZ za Dr·e.Znicu, kao i kota-rski
od:bo-r za Ogulin, osnovani 'U proljeCe 1942. g., preuzimaiu 1go-tovo svu brigu oko :sna1bdijevanja lbolnice. Po to·Cno utvrdenom redu dolaze Zene obliZnjih
sela, donose mlijeka i hranu, a odnose t'luiblje i Zavoje za pranj·e. ToOno se zna, ko·ii dan je koie
selo. na redu. Malo rudalienija sela dolaz·e rjede, <i.li
masovnije, i ·donos·e · veCe koliCine hrane. KoliCina
donesene hrane znala je u jednom danu iznositi do
lOOO kg. Omladink·e se isto taka ·smjenjuju u noSenju rani·enika i vade, kao i u CiSCenju i :pranju
same bolniCke iharake.
·
Zene :sa neoslobo.denog teritori ja ogulinskog, vrbovskog 1 de!n~Cko.g kotara, kao· . .i cijelog Primorja
slale su bolmc1 sve ono Cega m1e 'bilo na oslobodenom teritoriju kao: kavu, Cai, riZu, gris, ulje i
o,gr-omne kohCine cigaTeta. Sanitetski materijal ovisio je iskljuCivo· o tim krajevima. NaroCito mnOKO
sanitetskog materijala i instrumenata tStizalo je iz
Primo'l'_ia. Sarno -popisi':'a~je lijekova, koji bi stigli
~ 'bolmcu, znalo' .1e tra.1ah po 7 do '8 sati.
'.Zene P.rimorja doSle su nekoliko puta masovno
u J?Osjet rani'enicima s da'l'ovima, a njihov put je
tra]ao po nekoliko dana.
Dok se ·.za Viri i·eme velike ofeuzive, 'bolnka nalazi u ;povla.Cenju, narod je poma.Ze, iako se i sam
povlaCi kr.oz planine. U najteZ-em Casu gladi i Zedi
omladink.e seLa TomiCa donose ranjenicima u ma:
r~mama snijega ·koji su / pronaSle u dubokim .8pi1Ja'llla.
Na~o? ?fenzi_ve bolnica ~~ vrl? brzo Oporavlja,
zahval.JU.JU6 vehkom r.azumiJevanJu i .pomoCi na1
roda. Iako .ie sto·ka uniStena, a. sijeno popalieno,
holni.ca je tokom cijele zime dobivala mlijeka. "2ene
su za pomo.C boJ.nici u Lukovdolu osnovale ,siranu i
satkal·e vag-onske koli·Cine zavoja. NaroCito se osjeCa
,pomoC Zena iz kotara VTboWJko, Delnice i Cabra
do kojih ofenziv-a nije "hila do.prla.
'
Komesar bolnice hila je 194'2. g. Jelena JanCiC,
a 1943. '[. Maca MajstoroviC. U radu u bolnici
a naroCito u o.fenzivi, istakle ·su se bo.JniCarke Ver~
Sv.abenic, Marica F·rlan, Franka LakiC, Ada· Slezinger i kuharice Marija VukeliC i Smilja Tomit.
. 1942 .. g. osnovana je zbog velikog broja ranjemka :pnhvatna ambulanta u s.a:mom mjestu DreZnici.
1.943. .g. osnovana je prva prihvatna ambulanta
za ranjenik·e u Srumi iznad LeSnice. knju uglavnom
snahdijeva i izdrZava samo ·sel.o LeSnli:a pod vrlo
tdkim uslovima. i·er je nepriiatelj stalno nastanj'en
u. neposn;dnoj blizini sda .. Z·~ne organiziraju praUJe rublta, prehranu ran1emka i stalna su veza
izmedu sela i ambulante. Na sliCan naCin, samo u
veCem opse,gu, ureduj·e se iste godine velika bolni.ca
ru Delm.icama, u kojoi su radile bolniCarke Andelija
Bori·C-Breslauer, 'f>urda Stimac i IlCika Golik. Malo
kasnije osnovana je bolnica u Brodu na Kupi.
Organizacij.a AFZ. pod rukovo·dstvom Zore Jule
Gloc. i ~atice. PleSe-.l;;tras, snahdijevala je bolnicu
namtdltal'em 1 .PO·stel]lnom. te oTganizirala donoSenje hrane i svakodnevnu dopremu na stotine litara
mlijeka i Caja za ranjenikt:.
Osim . sa bolnicama ·Zene uspo.stavljairu ·Cv·rstu
vezu sa borcima na frontu. noseCi im takoder na
polo,Zaje mnoStvo hrane i odjefe.
0 toj. povezanosti Zena kota-ra Delnice postoje
mnoga ptsma, kako od 'boraca iz borbenih redova
taka i ranjenika u holni.cama, naroCito o·d borac~
Slavenskih brigada, upuCenih org-anizaciji Ze11a 'UZ
Cv-rsta obetanja. da Ce se uz njihovu pomoC-'boriti
do konaCnog oslobodenja zemlje.
1944. g. osnovana _ie bolnica u Turkima iznad
Milanovo.g Vrha nad Ca·brom, gdie na isti naCin
pomaZu ove bolnice Zene .optina Tmki i Cabar.
2 Veda Zagorac.
3
Zdenka PetroviC-FekeZa.
\
234.
17. II. 1943.
OKRUZNI ODBOR AFZ
KARLOVAC
\
Drage drugarice!
15. II. t. g. odrzan je sastanak Okruznog
odbora· Prisutno j e bilo malo drugarica·, i
prema njihovim i~zvjeStajima dobile smo sliku politiCk·e situacije i nwSe organizacije u
karl,ovaCkom okrugu..
Po 'I it i ck a .situ· a c i j a. Na oslohodeni teritorij ·Okmga zapocela je ofenziva 20 .
I. 1943. g.1 Ona nas je iznenadila, i evakuacija sela najblizih neprijatelju hila je vrlo
nagla i sastojala se uglavnom u s~paSavanju
Ziv.e glave. Druga s·ela prove'la su veC plansku evakuaciju, sto se najbolje vidjelo po
tome, da su n kola .hila smje.Stena djeca i
starice, a ponijelo ~se neSto· hrane i pokrivaCa. Duge kolone izbjeglica u snijegu i zimi
htje!e su samo naprijed, naprijed dalje od
neprijatelja, Tako je dosta naroda napu·stilo
naB te-ren, neSto je otiSlo u Liku·, dok je veCi
dio otiSao u Bosnu. Zasada se joS 40% naroda nij-e· vratilo natrag. Mnogi su ipak primili
savjete da se povuku u brda pred neprijateljem a onda da se ba:caju za le·da ne,prija~
telju na ·svoja kuCi~Sta.
N eprijatelj se nij.e sluZio uvijek is tom
taktikom. Na ·nekim mje.stima je sve palio,
lovio i ubijao, dok je u veeini sluCajeva puStao Zene i djecu. P1jaCkao j,e sve do Cega je
do.Sao.
N arod, 1wji s·e p~ovratio svojirn kuCama,
dosta je bio pokoleban osjeeajuei .g.e napuSten
i od brigada i od politickih radnika, a potpuno. n·enbavje-Sten n p·o'litiCkoj situaciji. U to
vrijeme CetniCki U'tjecaj naroCito je porastao
u kotaru. PlaSkom te u opCini Primi.SUe kotara Slunj i opCini Perjasica kotara VeUun. Iz
tih krajeva ·otiSlo j.e neSto sv·ojom voljom, a
nesto prisilno oko 60 !judi u cetnike. Medu
njima nalazi se jedna ·om~ladinka iz PrirniSija,
koja je zavrSila ku1·s za ~om.ladinsku Cetu.
U drugim krajevima ne primjeCuje s·e CetniCka propaganda, vee narod ditljivo priCa
kako su .ga muslimani lijepo. doCekali i .sakrivali, a ta.koder _i H.rvati opeine KruSkovaCa
(Cetingrad), koji su sakrivali narod i provodiU ga. Jedino je veliko ogorCenje .prema majarima2 Blagaja, koji su zaklali u okolini Veljuna oko 100 zena i djece.
Med'utim inedu .srpskim narodom pojavila
se sada krada i plja<lka u ve!ikoj mjeri i to.
naroCito w nekim dijelovima ,kotara Vrginmost. · Tako'der se p~ojaCao .Sverc, jer ustat8·3
do·zvoljavaju dolazak u 'Topusko i Karlovac ...
... Danas jo.S ne moZemo s·matrati naS teritorij potpuno slohodnim, jer se neprijatelj
kreC·e cestom 'Karlovac-BihaC i za,letava se u
obli.Znja sela najviSe za pljaCku, i kraj to·ga
pali .Stale i .stogove sijena, dok ku6e u manjem broju. ,Sav sretan dnCekao je narod povratak Odreda, i pr-emda je ekonom.sko stanje
vrlo te·S~Qo i V!lC itha mna·go sto~ina du1Sa ·bez
hrane', ip_ak se i ·ono zadnje, Sto ima, dijeli
s partizanima. Sada Zele da parti·zani izvrSe
sto vi.se akcij a, dok se u pocetku osj.etila tendencija, da s·e ne bi vrSile akcije, je-r ·su mnogi mislili, da ee taka saCuvati svoje kuCe od
paJjevine.
0 r g a n i z a c i o n o s t a n j e. Za vrijem·e· same ofe:nzive jedino je. radila organizacija kotara Vel]un, koja je 3. II. odrzala kotarski sastanak i stVorila zakljuC'ke o konkretnoj pomoCi izbj,eglom i nastrada'lom narodu. Same kotars.ke odhornice iSle .su no.Cu
zakopavati m·rtve -drugove·, koji su Ie.Zali u
bli:zini neprijateljske posade. NaroCito su radile drugarice izabrane u NOO. P.oinagale su
kod prevo.Zenja preko Korane i smjeStavania
Zena i djece, te potsticale potpuno spremanj.e
hrane u skloniSta i iZemunice.
Sada rade vee i kotarevi Vrginm:a.st, Slunj
i Plruski, dok rad u kotaru Vojnic tek zapoCinje. U kotaru VojniC otiSlo je najviSe• drugarica ndbnrnica u brigade, odnosno izbje·g1e
u Bosnu, odakle se joS uvijek nisu vratile.
Od Clanica O.kru.Znog odbora 9 ih je vee na
te:r:e.nu, neke su u brigadama, dok za 3 drugai'ice (,Smilja DojCinovie, Desa MihajloviC i
Mica Vukasovie) ne znam gdje su, jer su navodno oti.Sle prema Bnsni.
Sto s·e tiCe kotarskih odhornica }oS nijesmo uspj.e1e sve provjeriti. Sigurno je utvrdeno, da je ubijena od neprijatelja drugarica
Danica G!edic, kotarska odbornica Vrginmost
Ona je nadena sva iznaka.Zena u V~ojniCu,
g-dje se zadrZala na povratku ku.Ci s konfel'encije Okruznog •odhora NOO, koja je hila
odgodena.
Na sastanku 3 stvoreni su .slijedeCi zakljucci:
235
�()·tom neka nas lzV!Jestl svaki kotar, t'ko
bi bio riu.Zno potreban za nj.egov pravilan
rad.
8. Odrzati sastanak s kotarskim i opcinskim odborima -i provjeriti Citavu organi2aciju i odmah je uspostaviti tamo, gdje uslijed odlaska ili postradalosti drugarica ne postoji odbor.
9. Uspostaviti sve veze i rad u hrvatskim
selima 1 koja su ponovno o'kupirana od neprijatelja i provj-eriti. Sta je ~ drugaricam-a .odbornicama u hrvatskim ·selima kotara Slunj
i Veljun.
Slij.ede,Ci sastanak o'kruznog odbora odr:Zat
ce se 5. III. t. g.
Cim dob!jemo 1zvjelitaj 1z kotara Kariovac
i i1z .samog .Karlovca,4 odmah ga Saljemo varna, jer, kako Cujemo, ovdje se rad pokrenuo,
i nij,e ga ·omela o.fenziva.
Dopise za Okruzni odbor i\aljite preko
Komande podrucja Kordun.
1 Kraj-em 194.2. g. NOV ]'U,goslavije brojila je
p-reko 15'0.0(}0 boraca i vezivala preko 500.000 llleprijateljskih, okupators'kih i kvislinSkih vojnika ·na
teritm:iju naSe zemlje. To je bio novi front u Hitlerovoj »Evro1pskoj tvr,davi«, koji je tre'bao 'biti
»UniSten« i »raZihijen«.
2'0. sijeCnja 194.3. g. zapo-Cela je Cetvrta neprij.atel jska ofenziva, 'll kojoj je uCestvoval.o oko 1'00
tisuCa okupatorskih i kvislinSkih vo im:tr:~
Plan neprijatelja bio joe: opkoliti ,glavninu NOV
sa Vrhovnim Stabom i AVNO]-·em na terellu Bo-sans'ke Kraii•ne, Like, Korduna i Banije i ste.OOti
obruC; uniStiti je 'll Bosanskoj Kra jini. Iz teSki'h lborbi,
od kojih je najteZa 'hila 'bitka na Neretvi - bitka
za spasavanje i preba;civanje preko Neretve 4.-000
ranjenika, izaSLa je NOV kao p6bjednik i ne samo
da .i'e povratila ·slohodni terit·orij, vee ga je i zuatno
proSi·rila u Crnoj IGoTi, Hercegovini, :SandZaku, Moslavini, Zumberku i t. d. U Cetvrtoj ofenzivi hili su
voj.niCki ~ politiCki razbijeni Cetnici Dra-Ze MihajloviCa i oni u toku NOB-a viSe ne predstavljaju
nikakav zna.Ca_ini vojniCki fa·ktor.
NC1p,osrec1no iza neuspjeha u .Cetv-rtoj ofenzivi,
Nijemci su zapo-Celi Petu neprijateljsku ofenzivu
na oslolbodeni terito,rij Jug.oslavije.
Naoru·Zani ustaSe iz tih -~·rajeva.
Radi se o sa·sta.nku OkruZnog odbora Karlovac, koji je bio odrZan 15. II. 19-43.
4 UoiS Cetvrte neprijatel]ske ofenzive, hila. j.e u
Karlovcu 90% nePrijatdjskih vcijnika prema lOOfo
civilnog stanovniStv~; jer se u .gradru ·vrSila _koncentracija i organizaci ja za o.feJ?2iVU.
·
U nizu zadataka, koje su anti'faS:istkinje _-imale,
bila je i a'kciia uoCi proslave. 8. niartf, koja je
imala za .cili da poiaCa rad medu ~enama, ·hko u
:pOlitiCkoi bo-rbi protiv okupa1:ora, 'taka- i u 'materij<i.lnoi akciii za pomo.C. vet. tada: formiramim -djeCjim ·domovirna na oslobod,enoin terito-riju, kao i za
,pomoC nandu Korduna, Banije i Like, koji se _povlaCio pred Cetvrtom neprijateljskom ofenzivom.
Kroz akci ju '8. marta po-jaCala 'Se i politiCka
aktivnost, sahotruZ·e ru tvornicama; negodov'anje protiv visokih ci j.ena na trZiStu i sl.
Zbog aktivnosti hila je kompromitirana Zorica
KlobuCar i Ankica Pe,retiC, koje Uskoro odlaze u
partizane.
5 Anica Rakar-MagaSiC.
Smrt faSizmu -
Sloboda natodu!
Drugarski pozdrav
Anica5
P. S. Zakljlrcak sa sjednice.
W. Skupite sto vise konkretnih dopis-a· u
vrij-eme- ofenzive, ka'ko bi m•Ogili- izd-ati -»-RijeC Zene-«.
2
3
Dokument 153
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKU OD 21. II. 1943. INICIJANarod bjeZi frred neprijateljem
TIVNOM ODBORU AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE 0 RADU NA TERENU
I UZDIZANJU KADROVA
1. •Sto viSe obi'laziti narod, odrZavati sastanke i UP'O:Znavati ga sa situacijom u .svijetu i kod nas, naroCito uka:zujuCi na sramotnu
rabotu Cetni'ka u ovoj ofenzivi. S drug.e strane treba ukazivati na priznanj.e NarodnooslobodilaCke V'Ojske- i nje·ne borbe kao znatne
pom·oCi 'Saveznicima. Govoriti o jedinstvu ,Srba, Hrvata i muslimana potkrep!jujuci to
konkretnim primjerima drZanja u ·ovoj ofenzivi i suzbijati nezadovoljstvo naroda prema
Lici.
2. Organizirati u zajednici s NOO-ima
konkretnu pomoC izbjeglom i nastradalom
narodu u obliku zajednickih kuhinja, skupljanja pril-oga, smje·Stavanju pogorelaca i podizanju novih nastamba.
236
3. Suzbijati i boriti se svim s-redstvima
protiv krade, plj aeke i Sverca.
4. U zajednici s NOO-ima organizirati
straZe za izvf.danj.e neprijatelja, kako bi se
narod mogao na vrijeme evakuirati.
5. U zajednici s Komandom podruCja, koja Ce dati stan i hranu, organizirati mali
djeCji dam za jedno desetero djece, koja su
ostala napustena bez igdje ikog:>. U tu svrhu
trebaju svi kotarski odbori da skupe nesto
plahta, pe.Skira, pokrivaCa i bolj·e hrane za
djecu.
·6. Urediti dopisivanje s borcillia u Kordwna.Skim brigadama i obavijestiti o stanju
ovdje.
7. P.ovuCi iz brigada sve one drugarice
koje su nam nuzno potrebne za md.
INIC!JATIVNI ANTIFASISDCKI ODBOR 'ZENA
ZA HRVATSKU
lnicijativnom AFZ za Hrvatsko Primo,rie
Drage drugarice,
Sazivacki odbor za konierenciju AFz Hrvatske viSe ne· postoji. Konferencija je odgo:
dena radi -ofenziv,e neprijatelja na o-slobod·eni teritorij Hrvatske. Zadatak toga odhora,
t. j, pripr.eme i odr.Zavanja konfere.ncije, preuzeo }e I. .A:OZ za Hrvatsku.' On se morao
fo_rmirati, da bi s·e uspostavi(} centar AFZ
u Hrvatakoj, 'koji ce okupiti i povezati sve
organizacije.
Izvj,eStavajuCi vas .o tome·,, mi vas pozivamo da nam u buduce redovit(} saljete izvJestaje o radu u va,s·em okrugu. Izvjestaje treba
slati svakih deset dana_ Ujedno Cemo vam na
izvj,estaj, koji ,ste poslali (od 27. XII. 42.) kao
i na list koji smo primili 19. II., staviti ne"
ko!iko primjedaba.
Prema vaS,em i'zvjeStaju. vidimo, da JOIS
niste uspjele form,irati kotarska rukovodstva,
i da u svim kotarevima nema srednjih rulrovodstava, nego je sa OkruZnog inidjativnog
di11ektan prelruz na mjesne ili, u najboljem
sluCaju-, opCinske odbore. U izvjeStaju· kaZ~te
doslovno, da je >>pomanjkanje politicki jacih
Zena, koj.e bi Be mogle osamostaliti na tom
I
237
�6okument i54
radu«. Iz izvje~taja i dnplsa u va~em 1is·tu
vidimo, da imate odanih i odvaZnih Zena,
Jmje ce uciniti sve, sto narodno-os!obodilacka
borba traZi, i ~sto vi ka·o rukovodstvo postavite.- Iz redbva tih Zena smjelo-, bez straha
uzdiZite Zene u rukovod-stva vaSe· organizacjj,e. U rad1,1, prek•o zadataka, lmje budete postavljale pred· njih, one Ce S'e veC osam·ostaliti
i osposobiti. T:eZnja Sirokih slojeva Zena za
politickom naobrazbom, postavit ce pred te
poJiti·cki nedorasle rukovodioce pitanje njihovog uC-enja. Zato Cete drZati kurseve, k·oje
treba prilagoditi politickom nivou vwseg kadra. Oni mogu biti: okruzni, kotarski iii
opCinski. M<>gu biti za zene sa oslobodenog
i neos.Jobod.enog teritorij a. 'To treba kombinirati pre:QJ.a moguCnostima u vaSem okrugu.
'Kursevima pristupite odmah. Ne moraju to
biti ispoCetka ni dugi kursevi, niti kurs·eiri,
na kojima Ce biti .mnogo Zena. MaZe se voditi kuTs i sa 5-....£ zena. Ako nemate jasnu
pre<Lstavu o tome, .sto bi trebalo predavati
na njima, m-i C-emo vam poS"1ati plan. Svaka'lro
tQm· pitanju, pitanju- izdi·zanja kadrova, njihovoj teoretskoj i·~gradnji, treba da u buduce
posvetite najveCu paZnju.
Yeoma je vaZno da s ru•kovod-stvima, koja
v-eC pos·to-j.e, imate stalnu v·ezu. Ona vas moraju redovito tzvjeStavati o radu, stanju ·org,,
politiCkoj situaciji i svim promjenama na
svom _sektoru. Morate ostvariti redovitu i
iskrenu vezu sa svim rukovodstvima. Jedi.no
onda Cete moCi pruZati ni.Zim rukovod-stvim.a
pravu pomo.C.
Ne samo kod vas, ne-go i u nekim drugim
okru:zima, dolazi do nesP'orazuma izmedu
SM·G 2 i naSe o~ganizacije. Takmi-Cenja i saQirne akcije treba postaviti na novu osnovu,
i onda n.e Ce dolaziti do tih ne·spo-razuma. Nije vazno kloliko je sa'kuptla j,edna, iii druga
org. u j·ednom selu, opCini iii 'kotaru, jer ni
ekonomski us-lovi nisu svagdje jednaki. Va.Zno
je to, koliko su org. uspjele da na jednoj akciji (zimska pomoC, prekopava:nje ceste, ru~
senje pruge 1 t d.) mobillsu ljudi, ~ena,
omladine.
Toiiko o vaS·oj ·organizaCIJl na osnov1 t·zvjestaja, koji ste poslali za konfereuciju.
U »Primorci« b•. 3 izbilo je nekoliko pogreSnih stvari. U Clanku »naSa narodna vlast«
ka:Z·ete da je na1:1od »iz redova narodnih horaca po-stavio svoj prvi politiCki organ v'lasti
AVNOJ kao centralni organ po!iticke
vlasti.« Medutim na prvoj sjednici AVNOJ-a
dru:g Tito je rekao: )>Mi nemamo mo.guCnosti da stvorimo je-dnU lega1nu vladu, jer nam
to medunarodni odnosi ne dozvoljavaju.<<
AVNQJ nije ras·pisao 'izbore NOO, nego Vs.
(;Janak: »UCvrstimo svoju organizaciju<<
daje nekoliko opcih uputa, a daleko je .od toga
da dade konkretna uputstva. Ne u<>cava nedostatkle u •Ol'g., niti pokazuje 'kako ce se
stvarno p1·iCi njenom uCvrSCenju.
InaCe, list je ra:znolik, a1i dopi-si nisu onaka :hepo.sredni kao oni u -drugom broju.
Treba da organizirate wopisnike. U svakom rukoVlodstvu- nadite drugaricu, koja Ce
biti ·adgovorna za njih. Dru·.garica u centralnom· InicijativnOm odboru· mora s njima biti
u stalnoj vezi i upuCivati ih, kako i o. Cemu
treba da pisu. T·o ce omoguciti da Jist postane slika org. i rada zena. Dopise treba da
Saljete i nama; jer Cemo, Cim to bu-de mogu6e,
izdavati Jist AFz Hrvatskle. Isto taka treba
ih slati UTed.ni,Stvu »Zena danas«.
Okruzni odbor mora voditi vise kontrole
nad Iis·tom.. On je odgovoran za svaku reCe. .
nicu u njemu.
Drage drugarice, u bud.u-Ce nam Saljite
izvje•Staj, kako· smo kazali, red-ovito svakih
deset dana.
Sm1·t /aSizmu - Sloboda narodu!
Tajnica:
Jela3
1
Inicijativni anti£aSistiCki odbor Zena.
Savez mlade ,generacije.
Jela Bil:aniC, ta-da tajnica Inicijativnog od'bora
AFZ Hrvatske.
2
3
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 26. II. 1943. OKRUzNOM
ODBORU AFz zA OKRUG KARLOVAC 0
ORGANIZACIJI I NAciNU RADA
OKRUzNIH I KOTARSKIH ODBORA AFz I 0 PRIPREMAMA ZA PROS LAVU
8. MARTA'
!NICI]ATIVNI ODBOR AFZ
HRVATSKE
26. II. 1943.
Qkruznom odboru AFZ - Kordun
mo kontrolirati da li se izvrSavaju pqstavljeni
Drag·e drugarice,
zadaci.
Primile smo vas izvjestaj od 17. II., iz 'koOstale drugadce, koj.e su do sada bile u
j.eg vidimo da pravilno uocavate zadatke,
Qkruznom (koje ne udu u izvr8ni), treba da
koj.e vam nam•eCe ,sadaSnja situacijaudu u plenum.. p,Jenum ne treba da s·: saMedutim• za vrijem·e ofenzive, a i ranije, staje· tak<> i\esto kao izvrsni ~dbor ... on ce ~e
zapazili sm~ da OkruZni odbori ( u Lici, Ba- sastajati prema potrebi (naJkasmJe s·va'ki~
niji i na Kor-dunu) ne znaju da se s~a.du, n. .e 5 iJi 6 nedje.Jja). U oue ·kotarske odhore, kOJI
znaju .cta rukovode okrugom·. 1C1anov1 Okruz- su slabi, treba da udu· Clanovi plenu·ma i da
nog odbota odlaze u pojedine kotareve, za- pomognu osamostaljenju tih rukovodstava.
drZavaju se· ondje vtSe nego Sto j€' potrebno,
U k<>tarskim a.dborima ·SU isti ned.osta~i
Cesto .puta rade i preuzirn-aju i one poslove, kao i u -okruZnom (preglomaznost, vez1v~nJe
koje bi trebao da radi klotarski odbor. S dru- za je-dnu opCinu, iii neko1iko· s·ela, pomanJka~
ge strane Citavi sektori rada, koje· treba ~.~ nje sposobnosti ruk<>voditi jednim kot.aro~);
orianizira okruZni kao na pr. borba p-~ob:' Zato i u K. odborima treba isba tak(} Izvrsili
nepisme·nosti, obavjeStajna sluZba, ~opisn: reorganizaciju, kao i u ·OkruZnom, t. j, stvoStvo i t ..d. -o-staju nesredeni i neorgantzova~n. riti uzi kot. i plenum. ·Clanovi kot. plenu-~a
Drugarice iz okruZnog odbora nemaju- ( os1m treba da udu u opCinska rukovodstva. Opcmpreds.jednice i sekretara) uvid u rad .u ci:~ slkim rukovodstvima treba po.sy.etiti najveCu
vom okru-gu, a s druge strane na taJ nac1n paZnju i nastojati da S·e •Osamostale. Oni .su u
kotarski ·odbori' ne mogu da se osamostale.
najuZoj vezi sa m·asama Zena. Ne treba teRadi svega potre•bno j·e reorganizirati okruZ~ Ziti da se o-d Clanova opCinskih odbora stvore
no ru-kovodstvo i raspo.dijeliti rad na ·novoJ
profesiona1ci. Njih treba ¥ezivati. ti•z nji~ov'?
osno·vi. ·Qd naja1divnijih .Zena iz 00 (najviSe selo iii nekoliko s·usj-ednih sela 1 nasto]ah,
5---j)) treba formirati 1zvr8ni odbor. Uzi oct- da se izdignu i postaju rukovo-dioci antifabar treba da bude CeSCe na okupu, da .se saSistkinja u svom· kraju.
staje svakih oS'am da·na, da ~je.Sav~ ~va P~
IzvrSivSi taka reorganizaci-ju odbora i potanja, da odlazi na teren ondJe, gdJe J: n.aJpotrebnije. One treba da o<Liaze. u poJedme djel·u rada, moCi Cete Lzv~Siti sve ~ne zadatke,
k-otarev-e s: odr;etdenim zadatkom 1 po-Sl!Je- za- k·oje ste po-srtavili na vaSem zadnJ~~ ,~astan
vr-Senog zadatka opet se vraCaju u centar i ku-. Mi bi vam samo napom.enuh JOB neke
po.dnose i1zvje8taje, Na taj naCin ~e -~~ruZno stvari.
Za podizanj e- novih nastambi, obradu -zerwkovodstvo imatf p·regled organrzaCIJe nad
mlje boraca, napuStenog zemljiS~a: izgrad. nju
.
Citavim okrugom. Znat Ce u svako doba, Sto
se dogada u p·oJe'dinom kotaru, a ne·_ 6e tre- zemunica (Sto ste vi sve postavih na vasem
bati da ceka sastanak 00 i da tek iz izvje- zadnjem sastanku) treba formirati radne cete
Staja sazna, -kakova je situacija na tere·~.u: zena i om!adinki ( omladinaca takoder) u saDrurgarlce iz OkruZnog odbora tl}eba zaduzth radnji sa USA OJ, koje ce .se staviti na raspoi po poj·edinim s-ektorima, na p1:. d•opi~ni-Stvo, Iozenje NOO. To ne moraju biti stalne cet~,
obavjeStajna sluZba, bo-rba prohv neptsmeno- nego Cete, koje Cete- .s-tvoriti radi izvrS·enJa·
sti, zarazne bolesti, organi•zaciono pitanje itd. . nekog !<onkretnog zadatka. Poslije izvrsenog
Drugarica, koja Ce biti odgovorna·-na pr. ·za zadatka Ceta se moZe· raziCi. U -svako.j takvoj
dopisniStvo·, ·obiCi Ce teren, pro:r:aCi dopis~i~e, Ceti treba formirati odbor od Z.ena, omladine,
.
upu<titi kako i Ma treba da p1su, pomoci 1m pionira, koji Ce rulk•ovoditi radrom..
Dobra je zamisao u ovim, dantm.a form·J,da mg. ·zidne novine, uputiti ih kal<ov.e parole treba da pisu i t. d. Ona ce •Se zaddati rati djecji ·dom. :Sarno treba voditi brigu ne
samo toliko .da da uputstva. Pos!ije treba sa- samo 0 djeci, koja neraju nig:dje nikoga,
239
�neg·o 1 n djed, ~ijl su o~evi u borbi, ~ijl su
roditelji pali; isto taka treba da se organitZacija brine o o.starjelim i nemoCnim roditeljima partizana,
Mnoge od ·zadataka, koji .se postavljaju
pred va.s, moZete- vezati za 8. mart. 8. mart,
'rooga napvedne zene proslavljaju od 1911. po
zakljuC'ku medunarodne k•onferencije Zena
oddane u Baselu, pada u danima velikih
oslohodilackih borbi; borbi, koji ce nama zenam-a donijeti ne san'i'o nac. oslobodenj-e, nego i potpunu slobodu i ravnopravnost. To s-U
bHe teZnje, koje su pokrenule -Zene• Citavoga
svijeta, zato napredne .Zene, da bi se ujedinile u borbi i misUma, .slave 8. mart. U narodnooslohodilackoj borbi .stekle smo mi potpunu slobodu i ravnopravnost, stoga <QVo-go~
disnji 8.' mart, kada se borba priblizava svome kraju, moramO proslaviti, po ugledu na
Zene Sav·eza, pojaCanom borhom. Pored priredbe, koju treba odrzati toga dana (iii dan
prije uveCe) na osloho·denom i neoslo-bodenom teritoriju, on treba da bude dan, kada
Ce se raditi viSe nego prije za vojsku, za
opCu stvar. Obja.StnjavajuCi znaCenje 8, marta, objaSnjavajuCi potrebu organizovanij·e i
ve6e borbe, tr:eba mobili-sati- Sto veCi br:oj Ze- na u · borbenoj proslavi 8. marta. N eka one
toga dana p-Osjete ranj.enike, iz temelja ·oCiste neku bolnicu, operu zavoje, •opletu iJi saSiju neSto JZa vojsku, posje'te borce na poloZaju, urade neki posao, izvrSe sabirnu akciju
za dj·eCji dom, poruSe negdje prugu, most ili
prekopaju cestu i t. d.
Na neoslobode·nom teritoriju maZda ne Ce
biti moguCnosti za priredbe, a'li i ondj.e mogu da proslave taj dan udvostruCenim radom.
Neka toga dana sabotiraju viSe nego obiCno
u tvornicama, radionicama, Skolama i uredima; neka suzbijaju dovoz namirnica za oku- patora. Zene, koje ne rade van kuCe, neka
svetkuju toga dana; neka ila taj dan sakupe
viSe sanitetskog materijala, papira i t. d. Neka pridobiju neke od Zena, koje prij.e nisubHe aktivne u n3)Snj organizaciji.
N a priredbama povodom proslave 8. marta, pored predavanja o- njegovom znaCenju,
treba iznositi rezultate rada na pomoCi v·ojs-ci, suzbijanju nepiSmenosti, primjere hrabrosti Zena boraca__ i o.nih u pozadini, pro-Citati Clanak ili pjesmu, koju su one same napisa]e, organi:zirati pisanje pozdravnih pisama sa te proslavce i t. d. Sv.e to treba da bude
podstrek ·za jns vecu borbu.
Neka dakle proslava 8. marta na oslobodenom i neoslobodenom teritoriju buM pro-
240
slavHena u poja~anoj borbi 1 sveopCoj mobllizaciji _Zena u borbi protiv faSizma.
Toliko o proslavi -8. marta, koju Cete provesti prema vaSim moguCnostima.
Na ne-oslobo·denom teritoriju va.Se·g okruga treba pojaCati rad. Ne smijete- se zadovo~
ljiti samo time, Sto imate veze s pojedinim
Zenama i .Sto vam ur&pijevaju sabirne akcije.
Morate nastojati da u tim selima stv-orite
ilegalne mjesne, opCinske i kotarske odbore,
koj; ce rukovoditi radom. Nije dovoljno da
Saljete samo neke· aktivistkinje na rad tamo,
nego nastojte da ondje ,stvorite kadar domaCih Zena, koj-e c.e se ·osamostaliti na konkretnim .zadacima, koj.e. Cete im postaviti. Ti zadaci ne sm-iju biti .samo sabirna akcija i pom•oC vojsci, nego i po'litiCko djelovanje (raSkrinkavanje HSS, Draze Mihajlovica, izbjeglicke vlade, cetnicke bande i t. d.). Najbolje
bi bilo za ·Zene s neosloboctenog teritorija: voditi po-~'eban kurs. Ako to nije moguCe, na
sastanc1ma rukovodstava, pa i pojedinirn
aktivistkinjama obja.Snjavajte· i prouCavajte
s- .njima materijal. Na tim sa.stancim-a aktivistkinj.e s- neoslobodenog teritorija moraju
nauCiti, kako· Ce- objasniti ·Zenam~R p-ojedina
politicka pitanja.
Drugarice, rSada za vrijeme ofenzive ste
najholje mogle ocijeniti hrabrost i odanosl
NOB, privrZenost naSoj organizaciji i po-Zr~
tvovnost pojedinih drugarica. Mogle-ste najbolje zapaJZiti slabosti okruzno·g, kotarskog,
opCinskih i mjesnih odbora. Kriti.Cki se osvrnite na rad Citave ·organi·zacile i pojedinki
i pre,gnite na posao ·svim snagama da popravite uCinjene nedostatk.e i u·Cvrstite- vaSur organi-zaciju.
Saljite n.am svakih O·Sam dalia izvjeStaje!
PiSite nam Sto ste sve uCiniie za 8. mart, kako su pro.sle priredbe.
,Saljite dopise o· dogaodajima za vrij.eme
ofenzive, te -o radu organ:irzacije da ih poSaljem-o uredniStvu- »Zene danas«, ili da ih
eventualno upotrebimo za list AFz Hrvatske.
»Rij-eC Zene« za Centralni odbor i »~enu
danas« po.Saljite nama, .Pa Cerno mi slati.
Smrt fa:Sizmu -
Sloboda narodu!
Drugarski pozdrav
Tajnica: Jela2
.5. ~II: 1943., povodom gornj-~~ pisma, po.slao
'Okruzm -odbor AF~ Ka-rlovac svim kota-rskim
odborima Okruga okruZni.cu o ,pro-slavi 8. marta.
Redakci.ia posjeduj.e tu okruZni-cu.
2 Jela BiCaniC..
\
.
)'e
1
Dokumelllt 155
IZVJEsTAJ lNICIJATlVNOG ODBORA AFz ZA GORSKI KOTAR OD 6. III. 1943.
INICIJATIVNOM ODBORU AFz ZA HRVATSKU 0 POLITICKOJ SITUACIJI U
POJEDINIM KOTAREVIMA I 0 POLITicKOM RADU zENA
6. IlL 1943.
INIC!]ATIVNI ODBOR AFZ
ZA GORSKI IQOTAR
lnicijativnom odboru AF1.; za Hrvatsku
Izvjestaj
P.otvrdujemo primitak- vaSega pisma od
21. II. 1943.
Salj.emo vam izvje Staj, i, prema dobivenoj
direktivi, sl.at Cemo ~a svakih 10 dana.
PolitiCka situacija· N aS okrug za sad a n.ij e
pretrpio neprijateljs'ku ofenzivu, u koU'ko
ona j-oS ne nastupi. 0 politi-Ck·oj situaciji Citavo.ga okruga ne Saljemo izvj.e.Staj jer ·.svaki
naS kotar ima svoje specifiCne a-sabine obzir·om na nacionalni sastav, teror neprijatelja
i na to, da li je pojedini kraj osloboden ili
nije.
Kotar Ogulii:t. Oslobodena je opCina Dreznice i neki dijelovi susjednih opCina. T-o su
srpski krajevi. PolitiCki :hivo kod Z-ena kao i
kod -ostalo-ga stanovniStva je svakako najvi-Si
u tome o-slobo•cteno-m·e dijelu. Zene na.stupaju
svijesno i u veCini su dobra upoznate sa ciljevima nase NOB. Nlls utjecaj u hrvatskim
dije.lovim:a ogulinskog kotara za sada j·e slab.
Mi nernamo tu niti je-dn-o-ga seos'k•oga odboTa.
Kotar Vrbovsko. StanovniStv-o je mijeSano.
Otprili'ke polovica .srpskog, a polovica hrvatskog stanovniStva. Po'litiCka svijest kod Zena
mnogo je .niZa nego kod Zena u dreZniC'koj
opCini, Sto j.e svakako posljedica n-aSega zakasnje]o.g djelovanja u tom kraju, a isto taka, ·zakasnj.e!og djelovanja ostalib politickih
organizacija. Kao ilu-stracija za to maZe s-e
nave-sti i!zvjesna po'kolebanost, 1mja je nastupUa kod naroda u tome kraju prilikom posljednj.e velike neprijate1jske ofenziVe na na~S
oslobodeni teritorij. Ljudi su podlijegali neprijateljskoj pr()pa-gandi i glasinama o tome,
kako su partizani uni.Steni. Malaksavanjem
ofenzive, situacija 'se popravljala.
1
Kotar Delnice. Oisto hrvatski kraj, koji je
karakteri.stiCan po tome, da se tu narod ,poCeo
dizati odmah u pocetku narodno-oslobodiJacke borbe. Teritorij je poluosloboden. Veca
mjesta su u »Zici«, dok u selima nema niti
na·Se niti neprijateljske vojske. Kultll-rno stoji
ovaj kraj na: vi.Sem stepenu nego kotar Ogulin i Vrbovsko. Poznato je, da Zene- u tome
·kraju predstavljaju bo·rbeniji elemenat. U
posljednj·e vrijeme pocelo ,se osjecati pokusa-
Hi
!tet:te llrvatske u NOB
va-nje djelovanja HSS-a, kome je centar u sa~
mim Delnicama. Oni nijesu opCe okupi.li oko
s·ebe viSe Z·ena, nego se radi zaista samo o
nekoliko Zena, koje ni rani.je nijesu imale
naroCiti utjecaj. One pokuSavaju dje lovati na
Zene u smislu oslabljivanja njihove borbenosti. Ti pokuSaji -sll· na vrijeme· uoC.eni, i prerna tome imamo bolje moguCnosti da taj,
iako mali utjecaj, na vrij-em.e paraliziramo.
1
Kolar Oabar. Potpuno neoslobo·den terito-·
rij, anektiran od Italij.e. U to-me kotaru te-ror
neprijatelja bi•o je najveCi u CitaVome naSem
okrugu. Broj stanovni-Stva pao je od proS.loga
ljeta sa 11·000 na 3.500. Politicka svijest miroda je pored svega toga na vis-ini, ali j.e rad
strahovito oteZan uslijed to-ga, Sto i llajmanja mjesta imaju talijanske pos-ade, a bro•jne
patrole obilaze stalno Citav teren i ulaze· u
Sumu. NaSe vojske u tome kraju nema. U v·elikim mas-ama internirano-g naro-da najveCi
je broj Zena.
Kotar Brinj.e. U najnovije vrijeme prikljuCen j-e naSem· okrugu i kotar Brinj e, ali se
j-o'S nijesmo s njima povezaiL Pos.lali smo im
dva puta materijal a svakako Cem·o njihove
ruko-vodioce pozvati na -slijedeCi sasta·nak naseg I. o.
Stanje -organizacije. Rad naSe organi.zacije moZe s-e .podije'Iiti na dva perioda. Prije i
poslije neprijateljske o·fenzive na Gorski K-otar, koja je trajala od 16. septemhra do pocetka oktohra 1942. g, Prije ofenzive rad se
u kotaru ogulinskom sastojao u o,rganiziranju senskih odbora i od~Zavanju sastanaka
po selima, koje su odrZavale iskljuCivo drugarice, politiCke radnice. Odbori su radili sam:o oko :raznih sakup.ljanja za bolnicu i vojsku. 0 nekoj politickoj samostalnosti odbora
nije S'e mO·glo ni govoriti. Na taj rad t'roSili
·SmO v.elike- snag.e, ali je ·organiiZaci-ono postignuto vrlo malo.· UoCi -same ofmlzive -organiziran je opCinski odbor u DreZnici, -ali
taj se kasnij.e raspao. Ipak, taj rad je dao
neke vrlo dobre rezu1tate. zen.e .su kroz taj
niz sastanaka stek1e izvjesno politi.C'k•o znanje i upoznale su se sa ciljevima NOB. To
I
241
�je do.Slo osobito do izra.Zaja na naSem pr~ poslije rata, kad je sama ostala uz ·narod.
vom kursu. Rad u ·ostalim, poluslobodnim Linija Partije u NOB.
i neslobodnim dijelovima kotara -ogulinskoga
3. Razvitak NOB i nase vojske. Okupator ·
bio je slab. Specijalno se to tice opcine i njegove sluge. Izdaja pete kolone. Linija
Gomirje, koja je bila jako cetnicko upori.Ste. borbe. Vaznost ucesca zena u NOB. Vaznost
Rad se j.e u toj opCini poCeo ponovo razvijati pozadine. NaSi saveznici. Karakter naSe
nakon vojniCkog uniStenja gomirskih Cetni~ vojske.
ka. Ipak, tvga utjecaja ima jo.s uvijek na
4. Neprijatelji nase NOB. Fasizam i nje"
onome terenu. U kotaru delniCkom radilo se gove sluge - peta kalona. Ustas·e·, cetnici,
j e j-oS manj,e, a u vrbovskom i Cabarskom DraZa MihajloviC, londonska vlada, reakciokotaru nikako.
narno vodstvo HSS-a.
5, Razvitak borbe zen a ranij e. Borba zena
Nakon neprijateljske ofenzive. pristupilo
se -ozbiljnije Tadu oko organizacije AFZ-a. za bolji zivot u gradovima. zivot seljacke
Formiran je Inicijativni odbor koji rukovodi zene. Zene u NOB. AFz kav faktor u NOB
radom na cijel-om okrugu. Formirana su kot. i nj-egova va.Znost' u -organiziranju pozadine.
rukovodstva .za Ogulin, Vrbovsko i Delnice. Ravnopravnost zena u NOB.
6. Duznosti organizacije. Politicko pridiZa kotar Cabar za sada nije formirano kotarsko rukovodstvo. Tamo radi svega jedna dru- zanje Zena i upoznavanje sa NOB. Mobilizigarica. Od toga· vremena uspjelo nam je u ranje n~aktivnih zena u NOB. Ostvarivanje
prva tri kotara, gotovo u svim selima i veCim i uCvrSCivanje borbenog jedinstva Zena svih
mjestiina, organi,zirati seo-ske i mjesne ad- vjera i narodnosti. Sovjetske Zene kao· pribore. Mre.Zu naSe organizacije uspjelo nam mjeri boraca protiv fa81zma. OpSirno j,e -objaje, dakle, raSiriti u glavnom po cijelome na- Snjeno Zenama Sto treba konkre~no da rad·e
Sem okrugu. Ali tu treba napomenuti, da svi i govore u svom~e djelovanju na druge Zene.
7. Kako treba organizirati AFZ, koje su
ti odbori nijesu svud jednako organizirano
duznosti pojedinih odbora,, i kako se formipovezani i uCvrSCeni.
-Pristupili s~o organilZiranju ·op-Cinskih raju ·odbori. Kako se ani formiraju na oslo·odbora. Za sada je formiran samo opCinski bodenom; a kako na neoslobo:denom· teritoriju.
odbor u Dreznici, koji vdo dobra funkdo8. NOO-i kao organi nai§e nar:odne vlasti.
nira. Odbornice pokazuju sv·e veCu samo·stalnost u vodenju se·oskih· sasta:naka. Odbor se AVNOJ. Pozadinske vlasti. Odnos AFZ i
sastaje S'Vakih 10 dana, i na sastanku •odbor- NOO-a.
9. Organizacije· na.stale u toku narodnonice. dobivaju -direktive o sv·ome daljem radu.
Donose redovite pismene izvj,eStaje o svom-e oslobodilacke borbe. Uloga SKOJ-a u NOB.
1•0. Ispitivanj.e prouCene grade i uCvr.SCiradu. Odbor je formiran jo.S u mjes,ecu novanje znanja, koje su p·olazniceo stekle na
vembru. U naj.skorij·e vrijeme bit Ce f~ormi
rani ·opCinski odbori u O]J-Cini Gomirje i nekim kursu.
M e to d a. Tumacenje pojedine tern e. DiopCinama kotara Delnice i Vrbovsko, gdje
skusija, i ponovno objaSnjavanje· stvari, koje
postoje uslovi za to.t
nijesu dobro shvaCene. Postavljanje pitanja
Sa pitanjem osnivanja opCinskih odbora
iz dotiCne teme. Pisanj·e. (Polaznic·e piSu sapostavlja se nuZno pitanje kadrova, na komostalno sve 1Sto su zapamtHe. Bez, -diktirajima smo bili do sada vdo slabi. Zato smo
nja). Citanje i ispravljanje sastavaka. Ko·
organizirale kurs o-d 10 dana, koj i upravo
naCno s·e Cita neki Clanak, letak, radio-vijetraje. Polazi ga 11 drugarica. Uglavnom su
sti iii neSto sliCno·, Sto Zene zanima, i o Cemu
to Clanice dreZniCkog opCi"nskog odbora i jese vodi poslije toga nevezana diskusija.
dn~ drugarica iz Gomirja, koja Ce nam poMolim-o vas, da nam dadete Q tome miSljesluZiti kod formiranja tamo.Snj,ega opCinskog
odbora. Poslij e ovoga na.stavit Cerna sa kur- nje, jer j·e to naS prvi kurs, na kdme uCimo
sevima u ovome, kao i u ostalim kotar.evima. i mi i naSe uCenice.
U mj.estima u »Zici« formirani su odbori
Program kursa: ~
u Delnicama, Lokvama, Skradu i Srpskim Mo1. Posve popularan p-rikaz faSizma kao ravicama. 'To joS nije- uCinjeno u Vrbovskom
izazivaCa ratova i porobljivaCa naroda. Im- i Ogu!inu. Poku.sali smo formirati odbo·r ii
perijalisticki i narodno oslobodilacki ratovi. tvornici Sibica u Vrbovs·kom·, preko djevojaka
Znacaj i napad Njemacke na SSSR i vaznost iz susjednih- sela, koje su radile u tvornici,
toga rata za nas. Savez SSSR ·sa EngJ.eskom ali je tvornica prekinula rad.
i Ameriko-m.
·
U posljednje vrijeme broj odbora se jako
2. Komunisticka partija kao organizatvr pove·Cao, Sto se vidi iZ priloZene tabele-.!~ Rad
NOB. Njezin rad za vrijeme Jugoslavije, t. j. organieacije se po-Ceo sver viS-e osj,eCati. To
pozivanj.e na borbu protiv fasizma i predvo- se najb~lje odrazava u akciji za bolnicu, koja
denje te borbe. Njezin znacaj za vrij~me i se povecala na trostruki broj ranjenika, koji
242
su ovamo prebaCeni iz Like i K-orduna to'kom
neprijateljs'ke a.fenziv-e. Svakodnevno stiZu
zaista ogromne koUCine rubija, hrane, zavoja u bolnicu, iako je dobar dio naSega teritorija ove jeseni popaljen. Iz »Zice« stiZu lijekovi i sanitetski materijal. 0 toj akciji najbolje svjedoci prilvzena tabela. Ujedno se
vodila kampanja za skupljanje carapa i .slapa
za vojsku. PristupiJ.o se i tkanju zavoja. NaSa organizacija p-ovezala s.e u selima sa
NOO-ima i radi sve u sporazumu g njima. Ta
saradnja nije svugdje jednako ostvar;ena, i
moramo u tome pogledu raditi, da ana bude
potpuna.
Pitanje nepism,enosti joB je uvijek naSe
bolno pitanje. Odrzan je jedan kurs u selu
TrboviCima, koji je pokazao dobre rezultate.
U kotaru delnickom i vrbovcskom tv se pitanje uop6e ne postavlja, poSto je vrlo neznatan broj nepismenih Zena. NaSa je du.Znost
ozbiljno na tome poraditi, specijalno u dreZ-:
niCkoj 'OpCini.
1 U tO:ku 1943. g. organizacija AFZ se ucvrscuje, te se formi·raju mjesni i opl:iriski odbori AFZ. U
kotaru Delni-c·e formira se o,pCinski odbo-r LeSnica,
KuZelj, Turki, Po-dstene i mjes-'lli o·dbori na neoslobo-denom terito·riju; u kotavu Vtbovsko: opCinski
odhor Lukovdol, Srp,ske Moravice, Ravna Cora i
Severin; u kotaru FuZine: opCinski odbor AFZ LiC
Vnta, FuZine, mjesni odbor Lokve; u kotaru Cabar: opCins·ki odbori Prezid, TrS-Ce, Gerov;o, Gerovski kra_j, Plasce, Mandli, Cabar, i ··Gornji Zagari.
U rrujnu 1943 ..g. odi-Zana _je prva kotarska konferencija AFZ ·u Delnicama. U kotarski odbor AFZ
bil-e su izabram.e: Vera Daj·C, Mari ja Vukoni·C, Katica PleSe-Juras, Zora Gloc Jula, Emica RaCki, Tonica Mance, Francika Trope, Dra,ga Ofak, ZQ>ra
Tomac, Ines MajnariC i druge.
U k(}tarSki o·dbor AFZ FuZine, koji je izabran na
kotarskoj konfer.enciji, bile su izabrane: Anica 'Kaj-
Molimo vas da nam p01Salj.ete upute o- sastav.ljanju izvjeStaja, jer se o:vako maZe d-esiti da pi'S'emo vi.Se o -onome, Sto nij-e bitno,
a izostavimo ono, Sto vas najviSe intere-sira.
Cesto nam izbije pitanj-e pravila organizacije. Nekad treba mijenjati neki odb<Jr, iii
opCinsku odb-ornicu, ·koja nije zadovoljila, pa
ne znam-o kako da se to pravilno provede.
Tako·der smo mo-rali izvrSiti promjenu· sekretara I. 0. posto je drugarica Danica MaraviC, koja j·e tu duZnost do sada vr.Sila bolesna, to smo odluC:ile da dUZna.st preuzme
drugarica Jela.' Obavijestite na£, da li je
promjena ispravna, i kako se :£ormalno rj·eSava.
.Sada spremamo- proslavu 8. marta po selima. U tu S'Vrhu posla.na su s-vima odborima
direktivna pi.sm-a, i izdan je letak,4 koji p.rilaZem·o·
Smrt falizmu. - Sloboda narodu:!
'
Druga'l'ski pozdrav
Za Inicijativni o-db01' 5
feS-TrboviC, Katica jakovac Fefa, Nada KuCan,
Andela PleSe, Ka-tica CenCiC, Pavica Slivka, Neva
Stanfelj i Helena Kufner.
Zatim je odr·Zana kotarska konferencija- u Vrhovskom i u veljaCi 1944. -g. u Cabru. U kot.af.!Ski
odbor .AFZ .C:abar u81e -su: Filipa OZbolt, 'ZoTa
Klepac, Ema Zagar, Marija Poje, Marija ~agar,
L.ojzika Lipovac, Franca, Nada OZibolt, Franca Volf,
Evica Lip-ovac, Micika KriZ, Marija Lauter, Ivka
Kvaternik, Filipa O.Zbolt, Ivka JaneS, Fanika Lipovac, Nada BrnCiC, Nada JaneS, Vlatka OZbolt i
Vera Turk.
2 Redakcija ne po-sjeduje tu tibelu.
3 J ela J ancic.
4 Redakcija ne posjeduj-e taj letak.
5 lzvjeStaj je pisala Jela JanCil:.
Dokument 156
PREDAVANJE KATE PEJNOVIC I JELE cUK POVODOM PROSLAVE 8. MARTA
1943. U LICI
Cajem tereta i ne:sr.eCe zbog toga. Prilikom
~ena davno prije i za vrij-eme Jugoslavij-e,
zajedno sa svoj om braCom, drugovim-a, o·C.e- udaje vodi1lo se· raCuna- o imovini, spremi ,Sto
vima i s-inovima, snaSala j e duplo ropstv-o, je -nasi S'a soho-m i- t. d., o svemu drugom,
'radila je i.s.to ka·o i muSkarac, .hila u tvornici, samo ne o stvarniiJl osjeCajima, o on-om·e Sto
na polju iii rna .gdje bllo, joi\ vise u kuci oko bi trebalo. Jednom rije-Cju, trgovalo S e pri
,
djeteta i drugo. No njen rad j;, duplo manje tom poslu i izvlacio se profit.
Tko je kriv da vee stotine i stotine godina
p1aCen i joS po-dcjenjivan, a samo ·zato Sto je
Zena Zivi u mraku i neznanju, _a da hi dugo
Zena.
Pored sve:ga njenog v.elikog rada, izgleda.. vremena nij.e bio jasan pravac kojim- one
lo je da je zena od rodenja pa d-o smrti, ka<J trebaju da podu. Krivica za ropB"ki polozaj
p·o nekom· udesu iii nuZdi, ovisila o ro·di.te... Zene, je protunarodna. druStvo, koje se temeljima ili mu.Zu, smatrana je kao neka suviSna ljilo na izi"abljivanju, i tlaC·enju; a najve,Ca
irtva toga tlacenja bila je uvijek zena.
briga ili teret.
Kroz historiju su se Cesto pofavljivale naNije bilo rijetkih slucajeva, kada bi se
·rodilo. .Oensko dijete, ·da se gundalo s osje- . prednije Zene i razni .Zenski pokr.eti, koji su
1
I
243
�nastoja1i da zene izvuku iz nj,enog l'Opskog
polozaja. Ali svi ti pokreti nisu mogli imati
nekog naroCitog us.pjeha, jer. nisu shvatili
Uzroke toga ropstva, nisu znali na koji ga
ilaCin treba rijeSiti. Ti Zenski pokreti smattaii su se da se borba Zena sastoji u borbi
protiv muSkaraca, jer su oni toho:Ze S·vemu
krivi. MuSkarci su opet svoj teZak poloZaj,
nevolju i bij,edu iskaljivali na Zeni. A glavni
kriv-ac i uzrok hespravlja i muSkarca i Zene
bio je najkrva~ije uguSivan od protunarodnih reZima, kojima j,e to besprav Ue· ·i81o u
korist.
J edino je Komunisticka partija, od kad
p.ostoji, pravilno ocijenila poloZaj Zene ·i pokazala uzroke toga ropstva i put, kojim ona
tfeba- da pode, u borbu za svoje oslobndenje.
I prije 30 godina, na medunarodnoj konferenciji Z·ena u BaBBlu, 1912. godine, Zene
Citavoga svijeta postavile su svoje zahtjeve
za slobodu, te ·politiC'ku- i ·ekonomsku ravnopravnost i iza:brale 8. mart kao riledunarodni dan Zena, ·kao praznik borbene solidarnosti Zena Citavog .svijeta. Taj dan je uz·et kao
uspomena na prve velike de~'Onstracije, na
kojima su ameriC.ke Zene traZi'le raVtiopravpost. Od tada pa na da!je, napredne ze11e
Citavog svijeta· pOCei,e· su sv·e jasnije dizati
svoj glas, po,Sle su putem; koji -im je pokazala Komunis·tiCka partija, boreCi .se joS u
prvom svj.etskom ratu protiv rata, bijede i
gladi, pa dalje preko demonstracija i strajkova za ekonomsko pobo!j.sanje, te politicku
slobodu i ravnopravnost- Zene.
Uza svu tu borbu Zena, ipak stalno se gl-edalo sa podcjerijivanjem na Zenski pokret,
podcjenjivao g.e p·okl'iet i stvara1e se Citave
teorije i ilUtzije, da Z·ena nije sposobna za
nika'kav rad izvan kuCe, a najmanj-e da se
mijeSa u politiku, i da je svaki pokret Zena
bezuspj eS-an.
Medutim kroz oyaj rat, Zene su do.Sle do
svog pravog izraZaja, one su se U'Zdigle u
?oros~asne junakinje, koje g,e zajedno ,sa mus~arcim.a bore p~otiv faSistiCke nemani, pro~Iv starxh okova 1 'zaj-edno sa svoJom vojskom
: na.~odom gra-de novu tzajednicu, novi svijet
1 SVlJetlu buducnost.
. Prot~n~-rodni _re£imi u biv:Soj JugosJaviji
n:~u da~1 zenama nikakva prava, za politiku
n.I}e ~mJela znati Zena, dok su ti vajni politiCa;• na d~ugoj strani pripremali poro·bljavan]e zemlJe, pripremanje na klaonicu na
koju b! vodili za svoj.e interese i djecu,. koj.e
~u ma]ke sa toli'kom mukom odgajale. Za tu
I tako-vu politiku nisu smjele znati Zene nisu
s-~jele znati Iavice, · koje bi s·e digle r{a. neffiliosrdnu borbu u ,odbranu svojih ml~Ldih. ,
244
Do,slo je porohljavanje nase zem:Jje, do
koje je dovela njihova politi'ka, nastaJo, je
klanje i ubijanj.e. Iz pocetka je to i.Slo potajno, ljudi .su nestajali, a povorke srpskih Zena izobliCe-ne od straha i sumnje u najgo-re
f najcrnje, stajale su pred ustaSkiri:t stanom
i fa·SistiCkim komandama traZ·eCi odgovo-r na
svoja pitanja: »Gdje su ?«
P.oslije je nastalo masovno klanj-e i ubijanje, a na stratiSta odvodili .su malu djecu,
zajedno sa njihovim majkama.
Malu nevinu· djecu su pred oCima ro-ditelja na noZ naticali i malj-em ubU'ali. Nije· rijedak slucaj bio da su majke poput lavica
ska:kale na krvnike, zubima ih k.la'le i b-orile
se do posljednjeg daha. Nema dovoljno rijeCi, da se opiSu te strahote. Desilo se nov-o u
historiji svijeta, najpodlije od najpodlijega,
najsramnije od najsramnije-ga, da su masoQvno ubijali nevine Zene, starce i djecu. Eto
do cega je dovela izdajnicka vlada sa kra. fje~ ?a Celu i njihova politika. I sva pomuC,
koJU Je ta v1ada :Uz Londona pruZala, kroz -ove
strahote hila j,e parola »cekajte<<. No cBkati
s·e nije moglo. Napoziv KomunistiCke partije
narod s-e je digao il borbu, digle su se u bo·rbu i zene. Izdajnicka vl&da upotrebljuje sada
drugu taktiku, organizira Dra-Zine ban.de koie sada kolju hrvatsku djecu i hrvatske liene.
Pored mnogih primje-ra tko jo.S ne zna za
stra,sni pokolj 170 hrvatskih zena i dj,ece u
Gatu u Dalmaciji, koje su pale zrtvcim cetnickih >:likovaca. No ni 'te zrtve nisu bile dovo,!jne. Izdajnicka vlada i 'kralj idu dalje, sve
te bande s·e povezuju: -Cetnici, us.ta.Se, MaCekovi agenti, Rupnik pod pokroviteljstvom
vlade i kralja, organizirajuCi rat - protiv
k·o.ga? Ne protiv ·okupatora, ne·go, :zajedno sa
o-kupatoro-m protiv naro.da, koji s·e -digao u
borbu za svoj Zivot i za svoju slobodu.
. Eto, to
pravo lice njihove politike, 'zbog
koJ~ su ont mnoge Zene zavili u crno, mnoge'
ma]ke ostale bez djece, mnoga djeca ostala
roditelja. Eta, to je njihova politika, koja
Je progutala to'like narodne sinove koja je
kostala toliko zrtava.'
'
Medutim kroz skoro tri godine borbe naroda za S:lohodu, narod j·e, pr:edvoden svojom
KomunistiCkom partijom, poCeo voditi i iz~
gradio je· svoju naro-dnu, istins:ku politiku.
~ro~_tu t7Sk?-! nap·ornu bor:bu, patnje-, Zrtve
~.s~radanJa 1 ..zena joe· postala jednakopravni
CITII-lac u ~drustv:r, pa i u po1itici. Naro-d je·
skupo placao·svo]e Iskustvo· i doSao- d•o saznanja: ;da ·nitko drugi ne moZe voditi narodnU
poh~Iku, nego sam narod. I SuviSe je suza
-prol~-':~no, m~oga su majCina src~ zakrvai-na,
1 suv1-se su zene prepatile, d-o.k su doS1e do
saz.~anja, da nitko drugi nema prava i
B~lJe gospodariti sudbinom njihov,e dj,eoe i
TIJrh, ne~_go one, sa sv,ojim narodom·~ s-a SV'Ojim
!e
?•z
ne
najboljim, najnaprednijim sinovima i kCerima i svojom. vojskom.
No ipak se postaN!ja pitanje, sta ocekuje
Zena od ove borbe·, i ka:kva su prava, koja
on a traZi? Sta znaCi oslohodenje Zene?
·1. Ocekuju punu politicku slobodu, · kao
temelj ravnopravnosti i potpune slobode Zene. 2ene ne mo-gu dozvoliti, da s-e ponovi stara patnja i muka, da se ponove nova krvoproliCa i ratovi. Kasno je- bilo Zenama NjemaCke u ovom ratu lijegati na· traCnice, kad
su im odvezeni sinovi u sigurnu smrt na
Istocrii front. Kasno je bilo talijanskim majkama traZiti, da se povrate· njihovi sinovi,
kad su v-eC poslati na klaonicu za tude int9-
hi me proklela, kada hi sjela skditenih ruku
i ne bi se i dalje borila i Cuvala ono, zaSt-o
su moja djeca i Zivot dala«.
Tk<> kaze da to nije politika, kada zene
postavljaju pitanja: >>Sta je sa drugim frantorn, napreduje 1i crv. armija ?«, ili kad uzvikuju: »Ne C.e-mo izdajniCku vladu= i kralja,
hoCemo federativnu J ugoslaviju«, »Zivio
drug Tito« i t. d. Tko moZe da kaZe danas,
Sta Ce politika Zenama!
2. Zena se bori kroz NOB i za puna ekonomska i .socijalna prava. ZaSto da se nj-en
rad PodCjenjuje, zaSto da radnice ·za isti rad
dobivaju duplo manju nadnicu, zaSto da seljanke, pored tolikog njihovog rada, ovise· '0
Ana MilkoviC, Kala PejnoviC, Marica Mukar i Jakov BlaZevif: ispo.d Kuka -VisuC
za vrijeme IV ..ofenzive
rese, da ubijaju i budu ubijeni. Kasno je bilo
srp.S'kim i hrvatskim majkama traZiti i p:·oklinjati ustaSe, Cetnike, Nij-emce i drug-e, da
im kaZu gdj-e su im njihovi sino-vi, oCevi, muZevi, proklinjati i suze Iiti, kad njih nije viSe
bilo. Zar d·ozvoliti da se ikada vi•Se QVO· povrati? Zar moZe tko da kaZe jo-8, da za Zenu
nije JYOHtika? Zena nije viSe automat ni maSina da rada djecu, a drugi da ih baca na
svjetske klaonice i gdje to zatre,ba. zena je
po-stala svijesna i ona Ce uzgajati svoju dj-ecu, _ali baviti se p·dlitikom i zajedno sa svo-iim
narodom i vojskom·, odluCivati Ce o sudbini
~voje djece i st~Lrati se o izgradnji za daljnji
razvitak sve -ljepS·e i s-retnij.e -buduCnosti.
Vee damas vidimo zene u AVNOJ-u i
ZAVNOH-u, u najvisim narodnim predstavnistvima, u NOO-ima, gdje one zajedno sa
svOjini . narb·dom i vojskom Cuvaju tekovine
dosadasnje borbe i stvaraju novu bl)ducnost.
Lijepo je rekla jedna zena iz Smi!jana, koja
je izgubila tri sina u NOB >>i krv moje djec~
roditeljima i muZu, zaSto da s·e prilikom udaje trg11je i spekulira i poigrava sa njenom
sud hi nom. Zena .ie spos-obna da ist·o radi kao
i rnuSkarac, pa joS i viS-e, i treba da joj s-e
taj rad i prizna. .Sarno preko ·ekonomske ,slo-
b:)de mogu se· iz.bjeCi razne bra,Cne razmirice:
i n-esreCe, samn preko ekonomske- slobode, vodeCi raCuna samo o osjeCajima, m9Ze s·e s~vo
riti sretan brak, a onda i sretan Zivot i Zene
i muSkarca.
3. Zena je s·po.sobna ne sam·o da radi, v-e·C
i da uCi i nauCi isto -kao muSkarac. Pored tolikih skola, koje su postojale, zene su ip<lk
ostaj ale nepismene, nij e im se· posveCfvala
pa.Znja i onemo:gu-Cavalo se da se Z.ene i kulturno razviiaju, iako su imale sp-os·obnost.
Kroz teske dane NOB, od dojuce nepismenih Zena, razvili su s-e divni rukovodioci, k')ji
ni malo ne zaostaju iza muSkarca. Do juCe
nepism·ene Zene pi.Su danas Clanke, pjesme,
g!ume it. d.
4 . .Zena se bori ·i za &voj zdravstveni po-:
lozaj, na koji se do sada malo lJi nikako nije
�pa;zilo. PoiZnato je da su ~ Zene, za vrij.eme
trudnoCe, izbacivane sa po-sla i hacane na
ulicu bez kruha, do'k su seljanke radiJ.e najgrublje poslove do kraja poroda, da se moralo
ustajati drugi dan iza poroda, a o lijeCniCkoj
pomoCi i porodiliStim-a da se i ne govori.
Taka se postupalo sa anima koje -su stvaraJe
novi sviJet, a o djeci, koja su s·e rodlla, pogotovo se nije vodila briga, i nitko se nij-e
brinuo osim maj'ke. Medutim poslije· 20 godina, kada je od taga djeteta stvoren covjek,
pod najteZim uslovima i brigom roditeljskom,
rr..:::.jke -ni.su viSe bile gospodar s•vroje djece,
nego su s njima gos-podarili drugi, gonili ;h
na klaonicu, ratove i t. a.
' U SSSR-u jedino je rijeiieno to pitanje sa
citavom mrezom besplatnih porodilista i lijeCniC'ke p·omoCi, djeCjim jas,lama, vrtovima,,
te pravom plaCenog odmora Z·enf za vrijeme
. trudnoce. To je cak .u SSSR-u i ustavom zagaratirano. Nil<ome se u SSSR-n ne posvecuje tolika paznja i briga kao majci i djetetu. Znaju to na hiljade naSih .ze,na· i one se
za to i bore.
Govori se -o ravnopravnosti, Citave teorije
o tome pricaju, neprijatelji zloupotrebljavaju
i igraju se sa tom rijeCju, praveCi razne avan-
turisticke planove 0 nekom diktatorstvu zene,
prostituiranju, slobodnoj ljubavi i t. d,
Sta · je ravnopravnost i sloboda Zene? To
je Qstvarenje gore navedenih toCaka, koje Ce
Zenu uzdignuti na vis-inu, na kojoj nikad nij.e
hila, na visinu Zene Covjeka, najsretnije majke, najbo1je drugarice, najmoralnije· Zene.
Ostvarenje ovo.ga ne samo da ne ide na .Stetu
muSkarca, nego u korist ne samo muSkarca,
nego i Citave zajednice i druStva.
Zene saCinjavaju poJ·ovinu naroda, i ne
voditi o toj polovini raCuna, nego zapos.tavljati njihovu slobodu i ravnopravnost, znaCi ne ·ostvariti punu demOkraciju druStven.e
zajednice.
Kroz NOB zena je prokrcila sebi put i
posla putem, koji joj je jedini osvijetlila KomunistiCka partij a. Zato dan as Zene Cvrsto
stoje uz KomunistiCku partiju, i nema toga,
tko ih maze odvojiti od n}e i o.d puta, kojim
su one poSle i borbe, koj·am je po.Sao sav naS
narod.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
i ostale clanice AFl!-a a zatim omladina. Dvije Cete Zena bolniCarki zadivile su sve prisutne. Ulicama VoCina prolama1e su se parole 8. martu. N akoll sveCane proslave u povorci, zapoCeo je miting, na kojem su gov-orile
dvije drugarice iz odbora AFZ-a za Sla'Voniju,
drugarica s·eljanka, drugarica hOrae, jedan
drug ispred KP. Nave.Cer je odrZana kulturna
priredba u velikoj dupkom punoj dvorani
Narodnog doma. Na·stupile su drugarice iz
AF:Z sa nekoliko tocaka.
·
U ZveCevu odrZana je lijepa pros.lava s
progr~mom. Davao se prikaz iz naSeg Zivota,
Zivota Zena okupljenih oko AFZ, ·zatim.jedna
scena iz romana »Mati« ad M. Gorkog, Sa
mnngo ljubavi i razumijevanja sud}elovale· su
u programu drugarice iz sela.
'
Proslava 8. marta, koja s-e je proslavljala
po Citavoj SlavonHi prvi puta ave godine,
ui-ezala se duboko u. srca svih Z·ena Slavonije,
koje su otiiile sa tih pros1ava jos p·oletnije
joS odluCnije i odu.Sevljenije, pune s,nage i
vjere za rad do konaenog osloboilenja.
'K,ata P. i Jela C.t
1
Kata PejnoviC
Jela Cuk.
Pokt.lment 157
PROSLA VA 8. MARTA 1943. U SLAVONIJI
Clarn.ak iz »Uda.rnice«, glasila AFt za Slrrooniju br. 3 1943.
KAKO SMO PROSLAVILE 8. MART Prvi pula u Slavoniji pros'lav,ljen je ove
godine 8. mart, borbeni dan Zena. I to Zena
oslobodenih u jeku narodno-oslobodilacke
borbe.
. Odr.Zani su mnogi zborovi, na koje su Zene dolazile s transparentima i zastavama u
li}epim slav-onskim narodnim· noSnjama.
U "Bilo·gori, na jednom zboru, Zene su .dolazile s transparentima, koji su hili uokvireni pozlaC.enim jabukama, na kojima je pisalo
»Zivio 8. mart dan Zena.« Mnogi zborovi u
Bilogori odrZani su u neposrednoj blizini
bande·, koja je cak U' jednom se]u lopovskom
pa:ljbom htjela rastj,erati Zene sa zbora, ali im
to nije pomoglo, jer su zene odmah pos.Jije
pucanja nastavil~ zborovanje. U cije}Qm virovitiCkom o'krugu, na oslobod·enom i neoslobodenom teritoriju pros1avljen je 8. mart
naj.sveCanUe i oduSevljeno.
U novskom kotaru neke drugarice predlozile su da se mjesto g, marta, koji je padao u ponedj,eljak, odrzi proslava 7. u nedje!ju. Sve ostale dru.garice odlucno su to
odbile i rekle su: >>Mi volimo 8. mart, jer je
rigte je bilo iskiceno hrvatskim, srpskim i
crvenim zastaVama, pa-rdlama i slikama.
U Nj,eziCima je na zbor doiilo oko 300 prisutnih. Zene su dolazile na zbor u povorkama, pjevajuCi iz -sveg glasa narodne pjesme:
»Oj narodna vojskn, tebe narod zov-e« ... »Od
Papuka do Krndije ... <<
U Vocinu je na mitingu bilo oko 1000 prisutnih. PrDslavljalo se zaj,edno sa vojskom.
Pnvorke Zena do·Cekane su svuda radosno,
uzvikivane su svuda parole, borbi,. 8. martu
i Zenama.
Zene u povorkama pridruZile su se vojsci,
koja je cekala da prode gradom Vocinom. U
prvom r·edu iSle su tri seljanke, koje su nosHe hrvatsku, srpsku i crv·enu zastavu. Dvije
drugarice radnice nosile su veliki transparent
»Zivio 8. mart, dan Zena«. Iza njih" nosile su
zene s!iku dmga Staljina, druga Tita i drugarice Kate PejnoviC. U povorci ·su su.djelovale i Z.ene i majke sa malom djecom u naruCju. U povorci su iSli drugovi iz Staba 'Di-·
vizije·, predstavnice pojedinih seoskih AF'Z-a
DAN zENA, U SLAVONIJI
to natS dan i hoCemo baS 8. mart da slavimo,
a· onaj, koji je oduSevlj·en, naCi Ce vremena
na taj dan i doci na proslavu.<< U tom kotaru
odrzan }e lijepi 120bor. Zboriste je bilo iskiceno zastavama, paTolama, Zene su dolazile u
sveCanim noSnj ama sretnih i veselirh lica:. Bilo
je 300 prisutnih. Ucinjen je ogroman korak
Uaprijed, probijen .je led - danas naSe Zerie
seljanke govore same, odluCnO na svojim
zborovima, a prij e ... ?
Zbor je odrian i u pakrackom kotaru. Bilo
je 120 prisutnih; govori.le su drugarice seljanke.
U novogradiskom kotaru stalno j e krstarila' tih dana banda, te· su u svakom s,elu
odrZani sam,o sastanci posveCeni 8. martu.
U srezu l3rod i Dakovo 1 odr.Zane s.u konferencije i sas-tanci, na kojima se proslavljao
8. mart. U p<\Zeiikom srezu odrikina su dva
lijepa zbora. U selu <lnjegavicu bilo je o'ko
500 prisutnih, od toga 300 zena. Oko 100 naiiih zena seljanki doslo je sa neoslobodenog
teritorija da svecano proslave taj . dan. Zbo-
1 Na kotaru :Zupanja prve
organizacije A'F:Z
razvijaju se poCetkom. 1'943. ,g. Na kotaru aktivno
radi od 1941. g. Mica Sumanovac. Naimasovniji
rad sa Zenama bio je u selu Solianima, gdje se istiCe radom RuZa· GavranoviC (rubiicna 1943. g.). U
kolovozu 1943. g. osniva <Se u Solianima odhor AF2,
Ciji su hili Clanovi: Kata DelaliC, Kat.a _iBartoloviC,
Mara Spoljar, RuZa GavranoviC, Pavka VidakoviC
i Slov.akinje Elizahet"a Macko i Marica ·Ku'baCek. U
Drenovcima aktivno ·mde: Katka Karamarko, Maca
ZeCeviC, Manda Mo-suroviC, Jula Jakobov.ac i Jaga
VitiC. Aktiv.ne su Zene i u RaCinovcima, Gunji, Vrbanji, StroSindma, Babinoj Gredi, (gdje aktivno
rade uCiteljica Tena VeriC, S{)fija VeriC, Tilk.a Da.koviC i n_i.ene kl:eri Manda i Kata LeSiC), zatim u
Gudincima i Sikirevcima.
U selima Beravci, Velika Ko,panica, ,Kupina i
Mala Kopanica, osnovani su odhori AFZ ;poCetkom
1'943. g. Prva predsj.edrnica AFZ u Beravcima lbila
je Marii.a llakova.c, koju su ustaSe nekoliko puta
hapsili i zatvarali. Mariju GlavaCeviC ,su ustaSe mr·
cvarili traZeCi ·da izda saradnike pa'l'tizana, ali ad
nje nisu niSta saznali.
U Velikoj Ko;panici medu najaktivnijim .Zenama
bile su Janja i Tera VukoviC; u Maloj Kopanici ""7'
Marija RadiCeviC; u Kupini - Janja Vuksanqvit.
U · toku 1943. g. osniva se niz odhora u kota·ru
Dakovo. U ,si ieCn iu osniva se 'Prvi. odhor AF2 u
BraCevi,oama. U Hrkanovcima, .gdie je .or,ganizacij.a
AF2 bila na i iaCa, medu na jaktivni iim Zenam.a bile
su: Mila SakiC, Savka ZakiC, te Mara KrajsiC. lz
malog .sela Ratkovo.g Dola hila' je 1943. g. is Zena
u NOV. U Slobodnoj Vlasti aktivno su radile: Jula
i Kata TopuzoviC; u Vr.poli'll, - Jovanka Dragelj i
Maca Dragel j, gostioniCarka na Zel jezniCkOi stanici,
koja je drZala vezu izmedu uporiSta i oslobodenog
teritorija; u PiSkorevcima predsiednica odbora AF2
hila je Sofiia DijaniC. Odbornka Ru:Za BrloSiC otiSla
je 1943. g. u partizane i 1944. g hila zvjerski ubijena
od Nijemaca; u Koritni radila -je na organi.zaciji
AFZ uCiteljica Zhita Kirin .
U ljef:.u 1943. g. osnovan je Kotarski o·dbo.r AF2
Vakovo·. Za preds]·edniou hila je izabrana Kata To~
puzoviC. Odbornice su hile: Liza SmoliC, Bojana
StaniC, Kata JovanoviC, Kata ArseniC i Smilja Miro.savljeviC. U opCinskim odborima AFZ aktivno
rade: Jula KovaCeviC, Boiana RanisavljeviC, Bojana Vladisavljevi.C, Liza BaZaj, Bosiljka Jovi-C i Jelka MagiC.
�'f>okument ,159
!/
IZ IZVJEsTAJA ZUPSKE REDARSTVENE OBLASTI DUBROVNIK OD 23. OzUJKA
LETAK MJESNOG ODBORA ANTIF A~ISTICKOG FRONTA zENA DUBROVNIK
1943. 0 DEMONSTRACIJAMA zEN A I 8-MARTOVSKOM LETKU'
NEZAVISNA DR,ZAVA HRVAT&KA
POVODOM 8. MARTA 1943.'
ZENE GRADA I SELA DUBROVNIKA
U Zagrebu, dne 23. ozujka 1943·
Ministarstvo unutarn.iih poslova
Ured ministra
U. M. Taj. broj: 1388-1943.
Ili
i'
i.
II'
!i
Predmet: Prilike u Dubroval:koj okolici
I. Predsiedn_iCtvu vlade -
Zagreb
Dubrovnik kotar
2. Minista-rstvu vanjskih poslova
(Dr. B.al:iC) - Zagreb
3. ObCe upravno povjereniCtvo - SuSak
Zupska redarstvena oblast Dubrovnika
pod T. brojem 9;4,3 od 15. III. o. g. predloZila
je s.liedeCe izvje·S6e:
I. Dana 7. oZujka t. g. za vdeme »copri
funca« t. j. izmedu 23 sati noCi i 5 sati u jutro osvanuli su u GruZu na zidu letaci Cvrsto
naliep1jeni mjesnog odbora antifaSistiCkog
fronta Zena pisani strojem Ciji se primjerak
prilaze pod ./.
Dana 10. ozujka t. g. u jutro pozivala je
neprijateljs-ka krugovalna postaja »·Slobodna
Jugoslavija« Zene Dubrovnika, da se p~bune
i da poslusaju savjet letka.
Dana 11. ozujka t. g. doslo je pred gradsku obCinu u Dubrovniku oko 30 Zena demonstrirajuCi2 proti gni.donaCe1niku Dru Ivu
KarloviCu radi slabe prehrane.
Ove demonstracije promatralo je oko 500
gradana, te kada je opaZeno, da se masa derllonstranata poveCava pokuSao sam sa ra-
1
Ori.!{inal ovog- dokumenta nalazi
CK SKH.
2
.
se u
arhivi
Ove je demonstraciie, u kojima j.e ul:estvovalo
oko 2n0 Zena, organizimla Luce 'Benussi-Sojka. tajnica prvog odbora AFZ u Dubrovnikru. U od"boru
i ,pcdodborima AFZ u Dubrovniku u toku 1942. i
1943. g. bile su aktivne: Kata RadeljeviC (1942. g.
radi na PeljeScu i Ko-r-Culi), Nikica FraniC, Pina
. KoSta-JovanoviC, Filomena Sindelarova, (koja j·e
kasnije postaLa predsjedflica odbora), Dra,ga K-neievit-DemirdZi·C, Katicq ErakoviC-BuratOviC, (koja
spoloZivim redarima da rastjeram masu.
P.oSto radi malobrojnosti redarstvenika nij.e
bilo moguCe masu rastjerati zalnolio sam
zapovjednika karabinjera za pripomoC, t~
sam sa na.s1m redarima i 5·0 karabinjera
uspio rastjerati masu za pola sata bez upotrebe sile.
Kako s-e po gradu proCulo, da C-e se drugi
dan ponoviti ·demonstracije u jednom zarnahu, te da Ce kamenjem navaliti na reda-tstvo,
to sam veC rano ujutro upotrebi-o svo ·osoblje
redarstvene straZe, izvidnika i Cinovnika, te
nisam ctOzvolio nikakovo 1zastajkivanj-e i ·rar.
govor na u'licarna koje vode do obCine, a pred ·
obCinom postavio vatrogasnu Strcaljku.
PoSta su dan prije po podne uhiCene sve
istaknute vikaCice njih 27 na broju i presudene na 10 do 30 dana zatvo-ra, i uCinjene
preventivne mjer·e, drugi dan nije uobCe doSlo ni do pokuSaja demonstracija,
ie ·Prvog maja 1943. g. na ista-knuto mjesto u gradu izviesila crvenu zastavu), Mare flerek, Mare
MandiC-BradariC, Frarnka MegoniC, (kasnije je hila
predsiednica Kotar-sko.g odbo-ra AFZ), Drag-a Rudenjak, Anka Butora·c, Stane MedvidoviC. Rita MiSkoviC, Marija Strkali-BratoS, .Tele LiubiCiC, Ma·rija
Gozze Tereza GoluSiC, .Tovo MiletiC, -Katica Vrklian,
Anka' MilojCeViC, 'Sonia Krolo, Stane VuCiC, Kristina Todor.oviC, Katica OpaliC, Klara MiS-koviC,
Mariia Primorac, Rinka KostiC i lvatika NaranCa
JanCiC. U Cavtatu .ie bila aktivna Drag.a-Dade NovakoviC, ·a u Kamajima Stane .Sonja MartiniC.
Danas 8. marta Zene cij·elog svijeta .slav-e svoj dan! Dan nslobodenja!! Dan ravnopravnosti, kad Zena moZe da pokaZe da i ona ima jednako pravo kao i mu.Skarac. Dan&Snj·om os1obodi1aCkom borbom naSi hrabri drugovi su poka:zali i pokazuju da i oni mogu i
znaju da se bore protiv faSizma jedino Cvrstom i odanom voljom.
A Sto mi radim-o? Mi Z·ene Dubro"vnika? Zar smo m,i sHjep-e? :Mi hladnokrvno prolazimo, i Cuti~o na ·zvjerstva koja nam prave faSisti i njihove sluge, nad naSom djecom,
sestrama i braCi? Ujedno i naSim hrabrim drugovima koji se bore i Zrtvuju svoj·e mlade
Zivote kako bi nas osloho·dili od faSistiCkog gnjeva, koji nas svaki dan sve vi•Se i viS,e
pritiskuje da bi nag. posve uniStio.
Zar se bojimo prijetnja ili smrti?
Ustajmo i mi i pokaZimo im, da smo i mi Zene Dubrovnika Bripravne boriti se za naSe
os!obodenje.
N e dozvolimo okupatoru da iz nas Zena s1-su najbolje soko-ve naSe krvi. Dajmo sve
· od sebe da jednog dana budemo i mi slobo·dne Zene,. da moZemo svakom pokazati da se nijesmo stidile i bojale zato .Sto smo Zene, nego smo sve radile kako bi Sto prije uniStile neprijatelja i sebi stekle sretniju i bo,Jju bu·ducnost.
Zato sve za front! Sve za narodno-o-slobodHa-Cku borbu! ,sv-e za na.S~ hrabre partizane·!!!
Smrt faSizmu 1
SKH.
Sloboda narodu!
Original ovog dokumenta nalazi se u arhivu CK
Mjesni odbor
AntifaSistil:ko.g front-a Zena
Du'brovnik
Dokument 160
IZVJEsTAJ SA SASTANKA KOTARSKOG ODBORA AFz POzEGA ODRzANOG
12. III. 1943.
Izvjestaj
sastank:a sreskog odbora AFZ za srez PoOrganizaciono stanje AFZ-a u naSem srezegu, koji je odrzan 12. III. 194,3. g. do 15 zu Po.Ze·ga se je proSirilo za: 1 odbor sa 5
sati. Na sastanku je prisus-tvovalo· 10 dru·ga- odbornica i 50 Zena.
rica. Sastanak je tekao sa slij.edeCim dnevnim ·
Nacipnalni sastav: Hrvatice, socijalni sa~
redom:
slav: seljanke. Pozeski srez obuhvata 1378
1. PolitiCka situacija u zem~ji 1. van z-emlj-e
Clanica. Nacionalni sastav: 1181 Srpkinja i
2. Organi.zacio-no stanje AFZ-a
197 Hrvatica. Socija!ni sastav: 1298 seljanki
3. Izvjestaj rada od pro.slog sastanka~
i 810 radnica.
4. BuduCi rad
Na neoslobodenom teritoriju se nalazi 16
5. Pitanje pogorelaca
odbora, ad tih 5 hrvatskih i 11 srpskih .. N a
6. Eventua!ije (Razno).
os'lobodenom i poluosloho.denom teritoriju
nalazi se 35 odbora, od tih 34 srpska i j edan
Po politi-Ckoj situaciji u zem]ji i van z-ehrvatski.
mlje citao se radio izvjestaj od 5·7 i 3: III.
1943. Cita1i smo C.lanke iz »Zen a danas<<·; drugarice su JJa~lj_i_~~--~-IuS_~;t_l~•.
hvjdtaj rada ad p.roslog sastanka: Za
vrijeme od 12. II. do 12. III. 1943. g. oddana
249
�2. Formiranje zenskih radnih grupa.
3. Suzbijanje tifusa4. Pripremanje svih Zena za i1Zbore.
5. Pripremanje hrane za Inicijativni odbor,
·6 . .Slati dopise za >>Udarnicu« do 22. III.
1943.
7. Potvrde traZiti za sve izdato.
8. Redovito do 5 ad mj. skupiti prilog
za nasu· organizaciju AFZ.
9· Obavjestajna s1uzba.
1!0. Pribavljanje materijala za tehniku.
11. Organizirati dezurnu sluibu u svakom
selu, pri ulasku drugova u selo.
12. Pitanje pogorelaca: po tom pitanju, smo
rijoeSile da se sprovede kampanja prikupljanja veS-a .za dragari.ce, koje su o.stale bez
kuce, i to da bude prikupljeno do 25. III. 43.
Smrt fa:Sizmu -
Sloboda narodu!
Tajnica:
TreSnja2
1
2
Predsjednica:
Odstuna
Radi se o epidemiii tifusa.
Rahela Nova1coviC Trdn.ia.
Dokument 161
IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE OD 19. III.
1943. INICIJATIVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 STANJU I RADU
ORGANIZACIJE
INIC!.JAT!VNI ODBOR AFZ
ZA HRV. PRIMORJE
19. III. 1943.
Inicijativnom odboru AFZ Hrvatske
Drage drugarice,
Zene sela StrijeZevice, kotar Sl. Poiega, pletu za partizarne
su 3 plenuma, 18 opCinskih sastanaka, 63 sa
AOZ i 204 seoska. Na sastancima se ie citalo
s1ijedeCi materijal: »Udarnica«, radio izvjeStaj i re~erat 8. mart, koji ih je naroCito V€s·elio. Organizaciju p.roslave 8. marta smo
sproveli priHCno dohro, ali i pored naSeg tada, zborovi nisu uspj.eli onaka kao .Sto smo
mi zamiSlja'li. Na sektoru opCina StrijeZevica,
NjeZiC i Pere-nci narod strahovito boluje ;1 po
svim selima kuCe su popunjene bolesnicima
kao i u bo-lnicama, tako da se Zene i po·red
najbolje volje nisu m<>gle odazvati. Na zboru
ih je bilo oko 130 Zen a; ~ene su se osjeCale
za:dovoljne -gdje po pnd put slav:e dan Zena,
i to na svom· oslobo_denom teritoriju.
Na psunjskom sektoru je zbor mn<>go bolje uspi<>; raz1og je taj sto je tamo rijedak
slucaj bolesti. Na zboru je prisustvovalo oko
300 zena. Zene su sa velikim odusevljenjem
proslavile veliki dan zena - 8. mart.
Prikuplj·eno je od proslog sastanka do
danas:
250
34 kom.
Plahta
Carapa
91 par
Obojaka
64 para
102 kom.
Gaca
Kosulja
95
Sarenica
36 "
PeSkira
96 "
Jastnka
65 "
Ponjava 150 "
Rukavica 24 "
"
Platna
10 met.
Zav·oja
78 kom.
Masti
47 kg.
Pekmeza
5
Oraha
54 "
Kupusa
82 "
Jabuka
153 "
"
Zivadi
57 kom.
&00 lit.
Mlijeka
Sljiva suhih 14 kg.
64
Graha
42 "
Luka
"
12 kom.
Sap una
2 kg.
So de
Bra,sna psen. 231
BraSna kur. 172 "
Paprike
3 "
Kolaca
125 "
Sira i kajm. •69 "
"
Jaja
1954 kom.
Mesa su,hog 37 kg.
Krumpira
549
Rezanaca
144
Gri&a
3 "
"
1·6 kut.
Vazelina
17 pak.
Sibica
U novcu
9.454 kuna
Direktive za bud.uci rad:
1. Sve sastanke odrzavati
red om;
sa dnevnim
Primile smo vaS·e poslj-ednje pismo, kao
i up.ute za pro·slavU 8· marta. Va·S,2; smo pismo temeljito prouCile i prodiskutira1e i pristupile ostvarenju i provodenju vaSih uputa.
Saljerno vam izvje·Staj o stanju i radu
naSe organizacije:
T,eritnrij Hrv. Primorja Je podijeljen na
anektirani, o'kupirani i oslobodeni dio. Primorski dio su.SaCkog kotara spada u anektiran dio. T·u je teror s.trahovito jak, a pristup
do sela i mj-esta neobiC·no teZak. Na SuSaku
je centar djelatnosti bijele garde, DraZinih
Cetnika -i HSS. To sve oteZava rad, ali uglavnom· u narodu te izdajniCke klike ne nailaze
:ila -odziv, veC samo unose zabunu. Rad HS'S
na cije'lom te-rito-rij"u Hrv. Primorja j.e -prikriv·en, naSe ga Zene Cak i ne primjeCuju, ali
se ipak osjeCa. RaspoloZenje naroda, a naro::.
Cito Zena je antifaSistiCko.· Od org"anizacija
zazil'u jedino ;z;bog terora, iako su spremne
sve dati i naCiniti za pa·rtizane. OduSevljenje
za narodno-os~IobodilaCku borbu je donekle
opalo posljednjih mjes,eci u vezi sa mobilizacijom, koju je nasa narodno-oslobodilacka
vojska provela na naSem. teritoriju, .kao i zbog
povratka kucama velikog broj a dezertera.
Prllaz s·elima i IiCni kontakt. sa odbornicama
u p-osljednje je vrijeme gotovo oneffingu:Cen
zbog stroge blokade· mjesta. Tako se desilo,
kako se vidi iz pri.Io·Z-enih tabela, 1 da nam s·e
organizacija u Kastvu ·gotovo sasvim razbila,
a u nekim mj estima odbori olabavili i1i ras-
pali. Da bi ipak u toj situaciji mogli izvr,Savati postavljene zadatke 10 AFZ za Hrv.
Primorj.e, na sastanku koji je odrZan 14. i 15.
o. mj., .zakljuCio j-e, da se pristupi hitnom
formiranju kotarskih odbora od domacih
dru.garica~ Kursevima Cerna nastojati da ih
osposobimo, a na radu s njima zaj-edno da
im pomognemo da se osamostale.
U senjskom kotaru, iak-o nij e anektiran,
veC samo okupiran, rad je neobiCno oteZan,
jer je to jedini kotar Hrv. Primorja, gd"j€
je narod ustaSki nastroj.en, gdje se od d-omaCih ljudi formirana crna legija zadrZava u
mjestu Senju i okolnim s·elima.
Okrugu Hrv. Primorja pripojen je nedavno i jedan dio Gorsk-o·g Kotara - opCine FuZin-e - u koju se poCelo pro-dirati.
Oslobodenog teritorija imamo svega tri
opCine, i t-o u gorskorn dijelu Primorja, To
je potpuno zaostali kraj, slabo napuCen, gotovo 100% nepismen. Zbog toga je bilo osnovno da se pristupi tamo analfabetskim teCajevima i kursevima. Taka su go{ovo sve naSe
odbornice sa ·aslobodenog teritorija pro.~He
kurs od 4 dana, i poslije toga se osj-etio veliki napredak u radu organizacije.
8- marta smo oddale 2 uspjele priredbe
od samih · naSih dru.garica i odbornica sa
oslobodenog teritorij a. N a okupiranom i
anektimnom dij.elu Hrv. Primorja dijelili su
se toga dana letci »Zenama Hrv. PrimDrja«,
od kojih prilazemo jedan primjerak, pisane
251
�Sabirne akcij,e se usp]esno i stalno prosu parole i odrZavani sastanci sa Zenama.
Upute za proslavu 8. marta dobile smo pre- vade. Kad sakupimo sve podatke o tome, poka::£:no,: taka da nismo mogle pravovremeno · slat Cemo .ctetaljni izvje1Staj_ ·
prema njima po_stUpitL Medritim C-emo nid
Analfabetski te-Cajevi se odrZavaju samo
pro.duZiti u smislu tih · uputa. BroSuru »8. na oslobo-denom teritoriju. Sto se tiCe uCei3-Ca
mart« dali smo urnnOZiti ti '3"20 primjeraka, Zena u NOO·, na -O·slohodenom teritoriju naS·e
te Smo .je razdijelile dfuga-ricama.
, su Cia nice_ potpuno ravnopravni C'lanovi od.Ovi.h_ je .dana i~aSao- 4. broj »Primorke« u bora. Na okupiranom teritoriju rad NOO se
svodi uglavnom na sakuPljallje i- otpremanje
600 primjeraka. Prema vaSi-m uputama formiial,e &mo· redakciju lista od 4 Clanice- i pri- hrarie i rob-e- za partizane, a u ·tom·e na.Se odstupile organizaciji dnpisnf:Stva,_ taka da smo bornice najaktivnije sudjeluju- Na anektiratime zaduZili pojedine ·odbornice. VaSu kriti- nom dijelu NOO-i nisu joS ni f.ormirani, i
ku n_a broj 3. ?>Primorke« smo primile, i mno- veCi dio pozadinskog rada_ le.Zi baS na Zenago- nam j.e pomogla -pri redigiranju 4. broja. ma, naSim Clani-cama. Taka na pr. one u
Molimo vas da nam u buduCe_ stalno javljate zajednici sa omladinom prenose hranu »na
svoj.e mi.Sljenje o naSem listu, kao i o poje- vrh«, organiziraju stra.Ze i sl.
dini'm Clancirila. »Prilliorku« -Saljemo, osim
Prob1em z.dravstva postoji samo na oslona teren koji -sm:o veC organizaciOno obuhva- bodenbm teritoriju, i naSe odbornice sudjetili,. i na otoke Rab, Pag i Krk, na Rijeku, u luju u radu zdravstve·riih odbora, formiraIstru, te u Gorski Kotar.
nih u okviru NO'O.
U. vezi s tim .Sto je naB terito-rij pret,eZno
Dosada su odr.Zana 4 kursa sa ·odbornicaneoslobo·d-en-, nwS- je ra·ct ilegalan, pa se naS_a ma, i ·to 2 na osloho-denom terito-riju, 1 na
Stampa·ne moZ_e proradivati na ~Sirim· sastan- okupiranom i 1 na anektiranom. Traja'li su
. cima. Zbog toga nam j.e potrebna Sto V·eCa 4 dana, zbog toga Sto drugariCe sa okupirako'liCina propagandn-og materijala, tako na nog i anektirano.g podruCja nisu mogle dulj-e
pr. od:-broSu.ra i ostalog,· Sto ne moZemo .sami izbivati ad kuCe·, a da njihova i1
zbivanje ne
umnoZiti, najmanje 50 primjeraka. To isto bi bilo zapaZeno. Za S·ada je nemoguCe rij-evrij-edf i za »Ze:nu danas«, pa vas molim·o da Siti problem pro-storija i hrane za dulje vrinafu· u bud~tCe tu koliCinu .Saljete.
jeme. Polaznica tecajeva bilo je ukupno 47.
·Sto se tiCe· >>Zene dana.s«, nivo lista je za Za sada se zbo-g jakog terora U p-ozadini- ne
naSe Zene kudikamo previsok, i ne mogu ga moie pristupiti o-drZavanju teCajeva. Je_9ino
Citati bez obj-aSnjavanja. A'li samom Inic. je predvid,en teCaj sa drugaricama, koj.e Ce
odbo:fu j·e mnogo koristlo i pomoga·o u radu, uCi u kotarske- ·odbore na oslobodenom teritonaro-Cito izvjeStajima i Clancima o Zemaljskoj l'iju. Na ku·rsevima su se obradivale slijedekonferenciji, na kojoj nisu prisustvovale na- C.e teme: PolitiCka sittiacija, narodno-os·lobodilaCka borba, Kom. partija i njena u1o.ga u ·
se ddegatkinje.
narodno-·oslobodila.Ckoj borbi. uarodno--osloNa posljednjem sastanku naS·eg Inicijativ- hodilaCka vojska, narodna vlast, masovne
nog odbora provede·na je reorganizacija toga organizacije. Referati su spremani i prema
ad bora. Dvije· Claniee su ·pr~Sle na d·rugi rad, Clancima iz naSe Stampe. Da bism·o· u buduCe
a jedna na ter·enu ubijena od okupatora. Ta..: mogli uCiniti .Sto pravilniji izbOr materijala
ko -sada -Siri 10 sa.Cinjava 7 politiCkih radni- za teCaj,eve, molimo vas da nam p'OSaljete
ca. Od to-ga su 4 samostalne, a tri se- uvode upute za izbor ~l-anaka, koji do'laze u obzir.
u rad. Uj·edno je formiran unutar toga ·odbora
Na posljednjem sastanku 10 AFZ za Hrv·
U'Zi odbor ad 3 .Clanice. UZi odbor morali smo
formirati zho·g toga, Sto- postoje ogromne Primorje, odrZanom dn·e 14. i 15. o. mj. doudaljenosti i'zmedli pojedinih terena, ta'ko da nes-eni su .slijedeCi zakljuCi:
se sve Clanice odbora mo-gu sastajati jedva
1. Pristupiti raskrinkavanju . prfkrivene
svakih mj·e-sec dana. UZi odbor odrZava vezu politike HSS.
sa svim drugaricama i odbornicama: prima
2. Formiranje kotarskih AOZ.
izvjeStaje i od-govara za njih. Zbo·g ma1o-g
3. Pristupiti odrZavanju kurseva s kotar·
broja ·na-Sih aktivistkinjit moraju Clali.ice--u~e·g
odbora uz specijalne zadatke takoder na du- skim odbornfcam~a i ostalim Odbornicama.
Ze· vrijeme o-bilwziti teren i tamo boraviti. Iz
toga se vidi, da naSe snage nisu dostatne ni
da obuhvate svih 6 kotareva, mi. koje smo
prodrli naSim radom-, a za prodiranje na nove
tererte, ·na pi". ot9ci i Istra, neffiamo viSe polit.
radnica. Mi-slimo tome doskoCiti foriniranjem
kotarskih odbora i izdizanjem novih kadrova:
.
'
RuZica 7urkoviC, Maca GdetiC, fo.so GrZ·etiC
Slijedeci sa&tanak IO AFZ za Hrv· Primorje odredeu je 'Za '20. IV.
S drugarskim po1zdravom
Valerij.a Marij.a Pa{J- svibanj 'z943.
Prilozi:
1 kom. »Primorka«
1 kom. Jetak o 8. martu
1 tabela
Smrt fa:Sizmu -
1
2
Sloboda narodu!
Redakdje ne p.osjeduju te -talbde.
Nada BrnCiC.
Za Inic. odbor
Nada2
Dokument ·1·62
PISMO IO AFz HRVATSKE OD 27. III. 1943. IO-u AFz GORSKI KOTAR 0 ORGANIZACIJI I ZADACIMA OPciNSKIH, MJESNIH I KOTARSKIH ODBORA AFz, TE
0 PROGRAMU ZA KURS AF:l
IN!Cl.JATIVNI OD!l'OR AFZ
IHRVATSKE
27. III. 1943.
Inicijativnom odboru AFz za Gorski Eotar
4. Hitna kampanja za sabiranje sje-menja," zatim karbita, te ploCica i kamenCiCa za
analfabetske tecajeve za <>slobocf.ene. krajeve.
5. PriUkom slijedeceg sastanka odrzat ce
se na oslobodenom podrucju priredba nasih
Cla:nica, a_, ·eventualno j kotarska konferencija
oslobodenog kraja.
Drage .drugarice,
Primile smo Vas izvjestaj ad 6. III., 'letak o osmom martu i tabelu o brojnom stanju
vaS-e organi·zacij-e.
... · Dobro je to Sto ·ste po_Celi s kurs-eyima. _Na kursu treba drugarice ·upoznati -s ci-_
ljevima narodno-oslobodilaCke horbe, znaCenjem_ Naro-dno·o-slobndilaCkih odbora,_ ravnopravnosti Zena. 'Treba ih upnznati .s organizacij-o~ Alt"'Z, s rad-om na .oslobo(Jenom, neoslobodenom
i _poluoslobodenom teritoriju. Na .kursu one moraju nauciti kako ce kasnije same , moci
I
2!'2
2.53
.,
�:;
.' ~
' ~
saVIadati materijal i razvijati .se dalJe. One moraju same izdizati drugarice, naroCito rukovqdioce organizacija, Uglavnom na: kursu tr.eba obradivati ove teme:
Pri!ikom osnivanja zdravstvenih odbora, ·komisija za prehranu, sjetvu it. d. treba da znate
povezivati rad po AFZ i rad u tim- komisijama. Za sye te· zadatke treba organizaciju pripremiti na masovnom' -sastanku Zena, taka da bi na sastanku NOO Zene spremno, upnznate sa
pitanjem, pomogle rad NOO.
..
J·ednim ranijim pismam ·ste nam jaVili da ste nabavili za nas pisaCu maSinu. Ona
-hi nam trebala odmah. Zato vas molimo da nam ju poS-alj.ete po sigurnom kuriru.
1. Narodno-oslobodilacka borba (ciljevi i ·karakter).
2. Neprijatelj i narodno-oslobodilacka borba. 3. Narodno-oslobodilacka vlast.
a) AVNOJ. (1· broj »Narodno oslobodenie«)
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
b) ZAVNOH
Tajnica:
Predsjednica:
Jela BiCaniC
4. SSSR u danasnjoj oslobodilackoj borbi i zena u .SSSR.
Vlatl<a Babic
5. Organizaciono pitanje AF~ i ~adaci (ref·erat drugarice Spasenije Babovic na Ze-
maljskoj konferenciji
AF~).
6. Zena i faSi:zam.
Dokument 163
Referat o organizacionom pitan}u Cerna Vam po-slati, Cim ga umnoz1mo. Po zavr.Se·
nom kursu tveba o svim polaznicim1a poslati ocjene i karaktedstike rijihovim .rukov·odstvima, treba ih stalno dalje pomagati i pratiti njihov razvoj.
Rad na neoslobodenom teritoriju u vaS,em okrugu, g:dje je teritnrij veCinom okupiran,
treba da shvatite kao svoj glavni zadatak. Njemu treba pristupiti sa mnogo vise ·elasticnosti i .sistema nego sto se to radilo dG sada. Narocito treba pojacati politicki rad. Ne
smij.ete pojavu obnavljanja HSS-ovskih zenskih drustava (»~ensko srce«) shvatiti olako.
Treba onemoguCiti da neprijatelj m·edu Zenama nS~de_ i najmanje upnriSte. Raskrinkavati
namj-ere zena okupljenih u tim dmstvima, otkrivati tko zapravo stoji iza tih drustava,
kazati narodu i Z.enama tko su ·ti »prijatelji« hrvatskng naroda, koji u mom,entu, kada on
sav treba .da se digne u bo·rbu, na-stoje da .ga pasiviziraju. Za rad na neoslo-bodenom- teritoriju treba da izradite plan i odredite drugarice, koje ce .se posvetiti iskljucivo radu. na
tom terenu. Na neoslobodenom teritoriju treba Zene mobilisati ~a onim zadacima, koje· ·Ce
one mod vrSiti. Aka nema us,lova da se formiraju odbori, nemojte ih osnivati pod svaku
cijenu. Ali nastojte da u svakom mjestu imate nekoliko povjerenica, pred koje cete ppstavljati Zadatke, 'koj·e Ce okupiti svoj krug Zena. U gradovima osnivajte odbore po ·zanimanjima (odbor domacica, inteJ.ektualki, namje.Stenica, uciteljica). Ti odbori ne treba da budu
veliki. Dovoljno je 5-6 Zena . .Sekretari tih odbora, aka ima vi.S·e odbora po zanimanjima,
neka Cine posebni odbor, s kojim Cete ·odrZavati vezu vi iii drugarica, koju odr;e-dite za rad
na tom ter-enu. Ako j-.e teritorij poluosloboden, i ako ima uslova, pozovite drugariee s neoslohodenog teritorija na kurs.
1
Drugarice s neoslobodeno.g teritorija treba nauCiti konspiraciji. Neka nikada ne
govore o organizaciji i -svome radu onima, koji to- ne treba da znaju, pa makar znale da su
odani ili aktivni u narodno-os!Gbodllackoj horbi.
SlaZemo se s promj.enom sekretara vaSeg odbora.
·.sto se tiiie pravila organizacije, organizaccija AF~ Hrvatske je u sklopu AFZ Jugoslavije, i mi ne moZemo izraditi pravilnik mimo Centralnog odbo-ra. Ali u najskorijem
vremenu Cerna izraditi jedno direktivno 'pismo, koje Ce obuhvatiti sva pitanja naSe orga~
nizacije i koje ce vam shrziti kao putokaz dGk 00 ne itZradi pravilnik.
NaS .odbor Ce izdavati list, i zato treba da i vaSa ·organizacija u njemu ima odraza.
Organizirajte dopisniStvo. Pronadite- drugarice, koje C.e u_ vaSim kotarskim i op.cinskim
odborima odgovarati ~a to. Ali nemojte se· zadovo'ljiti samo tim, nego nastojte da pronadete .8-to vi,Se Zena._. kOje Ce imati smisla za to i pisati za list. Ne·ka to ne budu samo slike
iz rada i borbe zen a (svakako da je to najvaznije), nego neka budu i liteiarne stvari ( crtice, priCe, repo-rtaZe, novele) -maZe biti i dulja; donosili .bi ju u nastavcima (pjesm.e
i t. d.). Crte~e isto tako saljite. Nastojte da sve te stvari budu u vezi s borbom.
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE'OD 30. III. 1943. OKRUzNOM
ODBORU AFz BANUA, KOJIM SE TRAzi IZVJEsTAJ 0 RADU POSLIJE
NEPRIJATELJSKE OFENZIVE
INIC!JATIVNI ODBOR AFZ
HRVATSKE
Okruznom odboru AFz -
2S4
Banija
Drage drugarice,
O.d vaSe okru.Zne konferencije, za Citavo vrij-eme neprijatelj.ske ofenzive i pos-lije nje,
nismo primili od vas nikakvog 'izvjeStaja.
Poslije odgadanja konferencij.e AFZ za Hrvatsku (radi o£enzive) formiran je IO AF~
za Hrvatsku, koji Ce org. i· pripr:emiti k-onferenciju, rukovoditi svim ·organizacijama AFZ u·
Hrvatskoj, dok se na konferenciji ne izabere G!avni odbor.
Z~to vas poziv~~o, da nam ·od~ah odgov-orite na ovo pisffio i poSaljete izvjeStaj. U
lZVJestaJu treba da p1sete o vaSoj Okru.Znoj konferenciji, ·o -of.enzivi i o to·me kako se- vaSa
orga~.i.zacija ~~~ala z~ vrij.eme- oferuzive. Da .Ii su rukovodioci AFZ izbj.egli s narodom ili su
ostah ~? Ba~~JI. Da h su ~e s na~o~om povrati'li? Jesu li se svi rukovodioci organizacij.e
p~v:~tlh. KoJI -su se zadac1 p-ostav1h pred vas, sada, p·oslije ofenzive, i .Sta ste sve radili da ih
ri.Je:site. Ka~?vo ~; ek_o·~omsko ~tanj_e naroda? Kakova je prehrana vojske I narod3. u pozadim._ Na ·kOJ~ nac1n rJe~ava~e pitar:Je obrade zemlje? Koliko j.e jaka vaSa organizacija, i
kako saraduJe sa ostahma 1 pomaze u tome NOO-ima.
•
•
•
y
0 sv·emu tome nas odmah izvijestite, da bi-vam mogli poslati uputstva za rad i porno¢. Obavijestite hitno 0. odbor Kordun o danu sastanka -Q. odbora jer se ondje nalazi
drugarica, koja Ce prisustvovati vaSem sastanku.
'
Smrt fa5izmu 21. III. 1943.
Sloboda narodu!
Drugarski poz-dTa v
Tajnica: Jela BiCaniC
P .. s~ Salj~mo vam pravi1n_ik 0 radu ~Omi-siJe ·za .prehranu, sjetvu i zdrav.stvenih odbGra. ~rii~zemo 1 referat drugance Spasem)e Babovic sa I. Zemaljske konferencije AF~ 0
org, p1tan1n AFZ.
Organizirajte nabavku papira za list. Najbolje novinski.
l'ialjemo Vam orgartizacioni referat s I. Zemaljske konferencije i pravilnike o radu
komisija za prehranu, sjetvu i zdravstvo, Pravllnik je izdao ZAVNOH. U dogovoru s vasom
komand<>m podrucja i po p\anu kojeg nacinite prema vasim pri\ikama, UCinite SV·e sto mozete i pruzite vojno-pozadinskini vlastima i narodM-oslobodilai\kim odborima punu pomoc.
30. IJI. 1943.
T.ajnica: }eJa1
1
Jela BiCaniC.
�ANTIFAsiSTICKOG FRON'fA zENA SPLIT ZA OzUJAK 1943. 1
Dokument 164
.
IZVJEsTAJ ILEGALNOG GRADSKOG ODBORA
-~
·o
•
v
>'!;; -~
'iJ ~
-~
uo
ef
0
I~ I
Iii
v
•
>V
0
....,
/
Kulturnoprosvjetni Tad
Akcije
Sakupljeno
Lit.
5.000
Din.
Il6
I zlatni
prsten
u
List
PolitiCki rad
P:rimjedbe:
RuCni rad
.
.
novcu
mjeseCno
I
I
hrani
I
I
I
odjel:i
I
104 kom. raz. mu~.
56,TO razno
70 kom. raz. .Zen.
5 kut. sardina
171 kom. raz. djeC.
2 vaZa mannelade
25 plahta
8 lit. rakije
20 jastufuica
I lit. maraskina
13 :rubaca
1 lit. vermuta
5 ruCnika
122,50 kg ,soli
3 u1brusa
I
obuCi
opleteno 7
dZempera
11 pari Carapa
W kapa
1 pulover
2 .p. trluka
3 j astuCni<:e
saSile i
3 pa,ra
papuCica.
Okrpale dva
lancuna.
I
47 kg Sode, 133 razno
kom. sapuna
rokeli konca i
!panj.
kllt. Zigica
djeC. igraCaka
'Geog. karte Rusije,
veCa koliCin.a sanitet.
materijala
3 para
i 2 para
papuCica
uSile
3 para
papuCica
Organiziran
kur.s za prv:u
pomot,
pohadaju 3
drugarice.
Uspjda akcija
35
14
23
52
3-6
3
8. marta
Pisanje parola 1
dijdjenje letaka
(sakupljanje)
Referat o
»o-smom martu«.
p,rorpagandnaliteratur.a_
548 Lit, mnogo
raznog
materijala.
Jedno Zensko dijete
primljeno na odgoj.
Sprovedena akcija
8. mart.
Zene su aktivno sudjelovale, polazavSi
- okuf>atoru
neustraSivost.
1
Sakupljale za
djeCji ·dam.
I
1
Lit.
.
~
0
2.055
:>
Kune
200
~
.
9,15 kg razno
7 kg ·soli
4 kut. Caja
1 kut. sardina
40 raznih komada
za odrasle
E-<
I
l par
oficiflskih
podkoljenica
od koZe
1 paT djeCjih
3 kg sode
15 kom. sapuna
2 kut. pu,ceta
45 kom. raznog
Z·ene VaroSa poka.zale prigodo:m akcija svoju bo·rbenost
i .pr'kos _i}rema
okupaioru.
I
....,
1,6 mat,ri,ca
...
-~
-"'
0
Cl
Lit.
1640
Din.
117
15,80 kg razno
53 kg soli
17 kut. sardina
2 vaZa konzerve
2 vaZa Tibe
-4 boca ~uga
za za,Cin
I 'koZni kaput
I odijefo
20 kom. -raznog
Kupile
2 par.a
cipela
I
2 k,g br9kava
1 telef. aparat
14 kandela
1'2 kutija Zigica
8 'kom. Taznog
I arnot ·sanitet. mat-erijala,
Organizir'aon kurs
za prvu .pomot.
Poha,d:aju 3
dmga:rice.
Pisanje parola i
lj-epljenje letaka.
Sakupljanje za
vojsku.
I Referat
o .
»osmom ma:rtu«.
Propagandna
literatura.
.
11
~
I~
]
Lit.
2052
Lit.
3970
9,510 kg razno
1 va,z ma:rmela·de
11 kg lirnuna
za muSkarce
100 kg soli
34 'komada za Zene
1 paT Zenskih
1 par muSkih
kuCnih
.
.
U~UPNtO,
10 kg koZe za dZQillove
'8 k,g Zica iz bakra
30 m Zice elek. pletena
.5 m telef. Zice
23 raznih predmeta
17-o -kutija Zigica
3 pak. Zigica
1 omot san_ mat.
I voj. unifor:ma
·6 odijda
7 raznih komada
32 "kg razno
32 raznih komada
51,50 kg soli
za odrasl,e
5 'kut. maf'IJlelade
5 kom. za dj ecu
5 lout. sardina
16 SeSira za izradbu
7 paketa powCa
djeCjilh papuCica
1 kg bajama
14717 Lit.
233 Din.
200 Kuna
119,50 kg.
334 kg. soli
I
1 tu·ba boje
8 olovaka
2 kg papira
2 ornata
listova i
kuverata
Akcije uspjele.
Zene pokazale svoju
borbenost.
Sak"J>ljale
za vojsku.
7 kg .papira
..
I.S sapuna
2:S6 kut ~igica
2 kg karbida
8 •rokela konca
7 geog. karti R'll-Sije
17 kom. razno
l omot san. materijala
2,50 kg debe-
Referat o
;>osmom martu·<<.
Propagandna
literatura.
Ljeplj-enje
letaka.
.
3 kur.sa iz polit.
ekonomije
po Segalu- i
organizirali
3 kursa iz
prve pomoii.
Samo lj,epljenje
letaka,
sakupljariJe
za vo-jsku.
II. mj. 12.951 Lit.
240 !!Gwna
97,75 Din.
Referat -o
»osmom ma:rtu«.
nRasizmu«.
Propagandna
literatura.
Spl'ema se
materijal
za list.
lo.g papirra
15 araka
indigopap ira
3 pen kale
(olovke)
I olovka
I drZalo
Nije hio pogodan
teren za pisanje
pa:rola.
Tu je w~eno
lijeJ?ljenje cedulja
sa parolama.
'
(Od akcije)
6.()10 dgareta
4 kuti j e cigareta
IzradenO .9 pari
1 -omot duhana i
prupuCica
cig. papiril:a.
I vunene gamaSe Petori.ci djece ruCalt
dne'vno, osmorici
z~tvoTenika 1 put
sedmiCno ruCak. ·
1
l7
2!/6
200 Lit.
I flaSa crnila
3 olovke
3 taphja
ReDerat o
»OS'mom malft-U<<{.
Plfopagandna
literatur.a.
1
~
uo
Proslava
8. marta.
S drugarice
Pisanje parola,
pohadaj'll 'kurs
dijeljenje i
za ,prvu pomol:.
1j-epUen je let aka
(sakupljanje)
Zene HrVp.tske u NOB
257
I
I
�Irena BijeliC-Sinob.ad
1 Kada su faSisti 1943. ,g. pohapsili veCu grupu
drugova i dTugarica i ·sp-rovodili i'h u internacij'l.l. za
Italiju, o-ko 500-600 Zena doSlo je na obalu da ih
ispr.ati.-.One su -se bez rijeCi probijale naprijed i kad
je _.brod krenuo, jednoglasno su povikale: »Zdravo!
Vratit Cete ·se ibrzo!« 'Z·ene Splita priredile su dva.
ovakva protesta. Druge dvije demo-nstracije bile su
pred zatvorima -s-a zahtj,evom da se zatvorenici puste
na slobodu.
Medu tom· bezliCnom masom izmi.Cu rijenetko legao da otpocine, a kad .ga ides pozvati da ide jes'ti, on je. mrtav.
. Cl sa suhim, veCinom _punih krasta i- rana
Odlazi povorka ·napaCenog naroda. Kre6e usana, rijeCi koje odaju veliku mrZnju prema
se polako, kao da ne-mari, kada Ce· stiCi cilju. neprijatelju i koje kazuju da se nikada ne Ce
Dj-eca plaCu, a m-atere ih umiruju. Bolesni zaboraviti ovaj teski izbjegllcki put.
· Jao si ,ga tim -krvnicima; platit Ce za sv,e
i slabi vo~e- s,e na kolima, a jaCi tjeraju blago.
Odlaze kuCama, aF m-nogi od njih naCi ova-- to jam·Ce jadna izmuCena lica i krvave
Ce zgar~Ste mjesto doma. Zemunice -su vjero- i i'zmorene noge mnogih i mnogih, koji su
pre.Sli Bosnu i Liku.
jatno opljackane. Bit ce tesko za hranu.
U vnjeme kapituiaci]e itaHje, .!ene ·&u za.ledno
sa Citavim narodom razoru.Za:vale talijanske faSiste.
Nakon ponovne okupacij-e Splita od str.aue Nijema:ca, organizacija AFZ hila je ozbiljno osaka-Cb1a,
jer su Nijemci odmah poCeli .sa hapSenjima i Zesto- _
kim terorom, a osim toga, nakon odlaska partizana
iz 'Splita, otiSle su u partizane muoge drugarioe.
Treb.alo j-e ponovo uspostavljati organizarcij'l.l.. Uz
nekoliko aktivistkinja, koje 'SU ostale u &plitu, ·uz
koje je ostala i Ana PiploviC DaSa, koja je veC
hila u partizanima, organizacija se 'brzo _o,poravljala
i rasla.
Jednom ,gu Nijemci, prema izjavi Irene BijeliC ·dovezli u Split brodom oko 15·0 zarobljenih albanskih
pa·rtizana, goiih i izgladnjelih. Saveznici su bombardirali brod i poginulo je oko 41} zarobljenika, a ostali
su -se pokuSali spasiti plivan jem. Medutim svi su
hili pohvatani i zatvo·reni. Dok su ih ·faSisti sprovodili, J_judi, uZ.aSnuti njihovim izgledoon, skidali su ·sa
sebe odjel:u i davali zarolbljenicima. Odmah je orgahizirano da zarobljenici dolbij'l.l. -topli Caj i zapo-Celo
se sa sakupijaniem odjeCe i hrane, koju ·su im fene
svakodnevno donosile.
Kad su jednom· Nijemci, prema izjavi Milke Maras. zarobili rpartizanski brod koji je prebacivao pa~
tizane za Vis, Zene su zatvorili u za.tvOT na Gripe.
J.ednog su dana one poCele bjeZati -spuStaj-uCi -se ZiCanim ljestvi,cama niz tvPdavu. Ka-d se ·spustila prvagr-upica Zena, naSle -su se u nepozn.atom gradu i nisu
znale kako da pronadu vezu. Zene Splita su ih pronaSle i odvele na sigurno mjesto. Na taj -se na-cin
spasilo oko 40 Z·ena.
Sonja BuCan i Dra.gica Bartulo:viC bile su uhv.al:ene kada IS-U odlazile na vezu. FaSi-sti su ih podVlrgli strahovitim mukama, a Sonju BuCan su o-bje-
sili.
1 P·roLazne kuhinje radile su i u .Lioei na putu
od Doljana do Rakovice, kuda ,su se vraCali izlbjeglice iz Banije, Kbrduna i Lih, koji su za v-rijeme Cetvrte ofenzive hj.eZali pred neprijateljem '1.1 Bosnu
i vr<IJCali .se natrag na svoja ,popaljena zgariSta.
Jedna od takvih ko.hinja za izbjeglice osnovana j-e
na Kamenskom na Plje~ivici. Organizirrala ju je
Marica ZastavnikoviC, a hranu je ·davao Ekonomski
odjel Glavn-og Staba Hrvatske iz ma,gazina za vojsku. Kuhinja je hila smjeStena u ku-Ci nekog imuCno,~ seljaka, koji je imao velika spr-emiSta za sijeno
i staje za konje. Kuhalo -se u t'fi kotla - u jednom
grah, a u druga dva kukmuzna kaSa. Radilo se danju i no-Cu nepreki-d·no, jer su staln-o stizale velik·e
ma-se lj'l.l.di i ·djece, koji su hili iscr:plj-eni od zime,
gladi i tifqsa. Kako je hila jaka zima i viso'k ,sni-
jeg, narod se ..sklanjao u sj.enike, koji .su uvijek hili
puni lj'lldi. Neprijatelj j-e saznao za tu kuhinju, pa
ju je jednog dana bombardirao baS u· Casu, kad su
kuhin je · i -sve okolne zgrade bile ,pune svijeta. · Nakon toga dijdila se hrana· na ·-jednom raskrSl:u- u
Sumi. P'folazna kuhinja imala je t.a-da jo-S· jedn'll
funkci ju - otpremati tifusne bolesnik·e u bolnice,
a djecu u DjeCji dom u Farka.SiC. ·Iako se .gO:to'V_o ~ve
osolblje kuhi<nje razboljelo od tifusa, kuhinja je
radila uz ogromne nrupore tako dugo, dok nisu proSle i poslj-ednje ,grupe izbjeglica. U izbje.gliCk.oj
kuhin ji na Kamenskom isticale : su se radom Mari-ca
ZastavnikoViC, Mileva 1BoZiC, Mila V<i.I·Ckovif kOja
je neko vrijeme hila ·rukovodilac kuhinje, Krunka
Zastavnikovil: i Antt;:' RuZiC.
Dokument 166
IZBJEGLICKI PUT
·
U odboru za rpomoC, koji je imao zadatak da se
brine za porrodice 'boraca, radilo je oko 90 Zena:
Medu aktivnim Zenama Splita ru ovam periodu
bile su: Dra,gi-ca BartuloviC, Jama MatoSiC, Slofbodna i Ana Perani-C; Maja MariC i Vanja Mitro-ViC.
Pjesma iz "Rij.e/:i Zen.e«, glasila AFt Karlovac br. 6-7,
oZujak
1943.
NaS put j8 hio :zavij.en u b' jelo,
gladak, .hladan i kr.u·t.
Pun krvi, p.atmje i st-rad(J111,ja
bio j,e naJ dugi /J'Itl.
0 znamo, xnamo klonut Ce ruka njima,
St-o naSe dobra grabi.
Pnt nas' sad vodi .njivama, kuCama naSim.
Al' povratak ovaj me znaCi pavratak svima.
Ostauili smo kuie tople, drage,
a ovdie zebe pa zebe.
Ostavili smo pwn,e ambrzr,e.
Sad ,di&ca vape do rneba:
maj,ko hljeb.a, hljeba.
NaS put je pos:ut leSi7Ul!lrUl, krvi, s-uzom
prolitom iz mnogog oka;
naS _put je jauk, plaC glad i zima
Povratak ovaj ne znaCi povr.atak svima.
Dokument 165
PROLAZNA KUHINJA NA KORDUNU POSLIJE cETVRTE NEPRIJATELJSKE
OFENZIVE
Clarnak iz »RijeCi zenb<, glasila AFZ za o&rug Karlovac
br. 6-7,
oZ.ujak 1'943.
Zlo.CinaCka :ruka naSu domavinu hara
,dok noge rn:am wmo'nrt.e :cestama gaz.e.
njihov,e rrztke naSe doPr-o ,grabe,
dok naSa t'jela sve viSe i viSe slabe;
Nd .f_mt je bio zima, glad i umor.
Smrt nam je jJratilac C.est,
al' nada vidj.eti kuCu il' zgariSte
diZ-e nn.s, gr-Ci umornu nam pest.
PROLAZNA KUHINJA
o.d velike i Iijepe kuce sa nekoliko dvoriSnih zgra-da ·ostala je poslije faSistiCke najezde samo suSa sa nagorje1im ·daskam-a, u
koju je smjestena kuhinja za izbjeglice. 1
Izbj.eglice s·u uglavnom·e Zene, djeca, starci, koji .su, bo}e.Ci .se faSistiCkog noZa, pobje:..
gli od kuCe, da bi .saCuvali goli Zivot. Sad S'e
nakon dugog i teSkog puta vraCaju svojim
kuCama. Ovamo s_yraCaju, da neSto za.JoZe,
kaka hi mogli nastaviti put. To su povorke
iznurenog, napaCenog naroda, ispij-enog Iica:,
koji jedva vuCe no.-ge i one prtove na le,dima.
Matere vade i nose djecu (ima ih koje
nose i dvoje, a j.edna ih vodi i vi.Se.), koja ne
prestaju plakati.
Promrzli su i g'ladni sa ranjavim nogama
od mno.gog hodanja. Placu, traze kruha.
Kruh se reZe-, a ka-zani se nose .s_a vatre-, oni
su ne.strpljivi, ne mogu Cekati. Za Cas se pruZaju desetine malih mrSavih ruku: »Kruha,
kruha«. - Tu ne mo~e biti reda, gladni su.
»Drugarice, ja nisam do·bio«, pruZa desnu
ruku mali md~avi djeCaCiC, a u lijevoj veC ·
driii mali komadic kruha, koji je pdje dobi<J.
»Drugarice, meni jo.S nisi dala«, kaZe drugi,
a iz njedara ispod koSulje viti mu komard.
Svi traze kruba, a nema ga toliloo, da se dade
svima, pa dij.elimo samo djeci, bole,snima i
starima.
Evo nas. Kuf:.e .nas l:ekaju sumorn.e,
mi u n jima traZimo odmora, mira.
Ruke su i nog,e naSe propale, umorn.e.
A djec.a vape, vape do n.e:ba:
majko, hljeba, hljeba.
Al neSto je u nama jako i silno, Sto diz.e,
mrZnja na ovog, Sto nas nat}era · na taj put,
mr1nja, Sto CVni svaki osjeCaj krut,
do svakog ,J' jela umor.nog sr,ca stiZe.
n.fen~
Vratili s_mo se. NaS fmt j.e bio zavijen u krrv.
Al' znamo dobra, znamo, klonut Ce r.u:ke zvijeri,
i onaj, koji je bio siUnik,
postat C.e zg,aZeni ,c:rv.
Desa Miljenovi-C
Desi se da odmarajuci se ovdje netko ·
umre.
»Drugovi, umrlo mi . je dijete«, - trCi
mati. »Kada«? _»Eto ni opazi'la nis·am«. IIi je
259
258
. (-"
-
�Dokument 161
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH ZA GORSKI KOTAR OD 2. IV. 194:1.
CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz NA OSLOBODENOM TERITORIJU1
OKRUZNI ~OMITET KPH
ZA OORSKI KO:f AR
2. IV. 1943.
. Drugarskom CK Komunisticke partije Hrvatske
... Organizacija AFz na oslo])odenom teritoriju taknd·er radi pn pitanju davanja p·omoCi vojsci i narodu. Za pomoC narodu u
pogledu sj.etve i )<ampanje protiv tifusa formirane su radne brigade. Na naSem oslobodenom teritoriju irnamo organiziranih 36
seoskih .adbora, dva opCinska ·odhora i dva
kotarska odbora. Da bi nasi odbori sto prije
mogli sarnDstalno raditi, oQdrZali smo jedan
/'politiCki 12-dnevni kurs,. na kojem j.e prisu1
2
Dokument se nalazi u arhivi OK SKH.
Ovai je izvjeStaj pi·san nakon o.fenzive na ko-tar Ogulin, koja je trajala 7 dana, i ill koj.oj je
neprijatelj po,palio- 15 sela sa 227 kuCa i oplja·Ckao
skoro ·sve z.emunice dotiCnih seLa. Nakon Sto je ne-
stvovalo 12 odbornica. Kurs je bio poludnevni. OdrZana je proslava 8. marta u cijelom
okrugu, gdj·e su odrZani Siri i uZi politiCki
zborovi. Izdan je letak o 8. rnartu, a i,sto tako
hila su izdana direktivna pisma o znaCaju i
nacinu proslave 8. marta. Odbori AFz na
poluoslobodenom terHoriju i u Zici formirani
su u svirn opeinama, ali joS uvijek ne radi
se dovoljno politiCki, vee viSe po pitanju Satbirnih akcija.2
prijatelj istjeran sa ovog terena, AFZ je u ·suradnji
sa NOO-ima i vojno-'Pozadinskim vlastima mobilizirao Zene na pruZanju hitne pomoCi narodu u
sjetvi i hram.
Dokument 168
PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 8. IV. 1943. INICIJATIVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 TEsKOM EKONOMSKOM I ZDRAVSTVENOM STANJU POSLIJE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE I AKTIVNOSTI AFz NA TIM
SEKTORIMA
OKRUZNI O'DBOR AFZ
8. IV. 1943.
KARLOVAC
Inicijativnom odboru AntifaSisUCkog fr-onta Zena HrvatSk·e
Drage drugariee!
Dne 6. i '7. ·o. rnj. odrZale smo sastanakplenuma Okrulino-g odbora, i to u dva dijela:
radni i teoretski, pa Vas pr·ema tome izvjeStavamo.
Situacija politiCka, ~k·onornska kao
zdravstvena u ·naSern okrugu je .slijedeea:
Dok iSetniC'ki i ustaSki utj ecaj danomice
pada, dotle HSS sve vi.Se raste. i sve otvofienije istupa protiv NOB. "Narocito u kotaru
Karlovac i nekim selima Vrginmosta. U ko. taru Karlovac, osim HSS..ovackog utj,ecaja,
opaZa se i .sve veCe budenje svij-esti. U kotaru
Vrginma.st i .Slunj ustaSe su lijepim metodama nastojali zavaravati narod (Slunj: primanjem izbjeglf.ca i davanjern hrane; kotar
VrginriJ:ost: p·o!Ziv na sastanak na nenslobodenoj teritoriji, koji su odr.edili ustase).
·-
260
Neprijateljska vojska stalno ugroliava pograniCne krajev·e V:rginmost (BoviC), Voj:hiC
(Utinja i Tusilovic),, a sve do· napust:mja
Plwskog, cetnici i Talijani su napadali oblilinja sela.
NestaSica hrane prnSiruje ralZrnjere· gladi,
koja se vee ja.C·e osjeCa. U kotaru Vojnie, Vrginmost i Slunj (Ljeskovac, Dreznik, Rakovica), veliki dio naroda je bez Zita, a mnog:o
ih ima be:z ikakove hrane. Ovaj narod Zivi
od pomoCi, koju dobiva od NOO, odnosno prehrambenih komisija i pomoCi sus-e1jana.
Bolest je .zahvatila sve ·kotar-eve, naroCito
kotar Slunj, gdje gotovo nema kuce bez bolesnika, nadalje kotar Plaski (gdj·e se pojavilo vcec tri slucaja kolere) i kotar Vrginmost.
To su uglavnom karakteristike stanja i
okolnosti, pod kojima se odvija Zivot naSe ·
poz.adine.
Svojom usmenom i pismenom propagan-.
dam (»RijeC Zene«), naSa organizacija radi
na raskrinkavanju svih narodnih neprijatelja, ali u tome jos nije postigia dovoljno
us:Pjeha,_ te objaSnjavanje narodu moramo
joS pojaCati. Masovni sastanci ne odrZavaju
se gotOvo nigdfe, i to veCinom radi bolesti,
da sene .Siri zaraza (kotar S.lunj, Vrginmost).
U dviJe opeine kotara PlaSkng, radi blizine
Cetnika i ·Talijana i mno-gobro-jnih ~Spijuna,
rad je bio u opCini PlaSki postavljen na pol ui!e,galnoj bazi. Sad a, nakon povlacenj a Talijana i Cetnika iz PlaSkog, rad Ce biti opet
slobodan, i dnigarice su odmah otiSle· u taj
kntar, iskoristile taj momenat za politiCki
rad. OdrZat Ce se dakako masovni sastanak
Zena. U mno'gim se-lima, gdje bi se mogli sastanci odrZavati, Zene· se ne oda,zivaju. Uzrok
tome je u poljs1dm poslovima, a viSe u pokoleba·nosti drugarica 12a vrij erne ·nfenzive.
Poljski radovi i- pojedinaCnih gospodarstva i vakantnih posjeda teku uz puna sudjeIovanje Zena. MoZ-emo reCi da one snose najveCi di-o tih poslova,· jer su muSkarci veeinom
mobilizirani u vojsku. One su zastupane i u
radnim ,cetarna, gdje je preteZno zastupana
om·Iadina. Obradivanje 'Se ipak vr.Si najviSe
u obli'ku zajedn1Cko-g obradivanja, medusobne
pom-o.ci sela (u opein'i TuSilovie radilo je
jednom prilikom 57 radnika i radnica, posadilo ok9 50 va.gana krumpira: u Mihaljevie
Polja.ni u Vo-jniCu radilo j·e 40-50. Zena i
omladinaca; u opCi.ni Krnjak Z.ene su .sakupile
i posa·dHe jednoj staroj Zeni majci partizana 7 vag ana krurnpira). Radne Cete su
osnovane jed~no u kotaru Vrginmost, jednoj
opCini k·otara Slunj, Veljun, i u kot. PiaSki. Najvi,Se rade Cete iz .SjeniCaka u Vrginmostu, gdje su pos·adHe za partizane: 5 I kapulice, 1 I i 25 dkg graska, 8 omotica paradajza, 8 paprika, ·2 koJ,erabice, 1 vaga.n ranog
krumpira, 12 vagana kasnog krumpira, 8 paketica salate, 12 ke!ja, 1 crvenog kelja, 2 karfiola, ,3 kupusa i naknadno 30 vagana krumpira. Oeta iz sela Peoke kopala Ie zahode.
(Potanje podatke slati cemo kasnije).
Za formiranje Ceta velike poteSkoCe Cine
Cesta bombardiranja, koja ·onern-oguCuju rad
u skupinama (Plaski), i neprijateljski upadi,
dok je na nekim mjestima onemo·gueen rad
uslij·ed bolesti (kotar Slunj). Zemlia je veCim
dijelom· obrad·ena, os.fm u opeini Krstinji,
kotar Vojni.e, gdje se ne maZe raditi radi
neprijatelja.
Problem prehrane 1 rje,SaVa se preko prehfambenih komisija, · u kojirna uCestvuju i
zene. Njihov rad je u njima za sada nedovo-
ljan, ali s·e ne oda~Zivlju v1se dobrovoljnim
prlloziroa. ViSkovi se· otkupljuju, no ima nesavjesnih ljudi, koji sakrivaju hranu, da b~
je mogli skuplje prodavati. Preko svoje organizacije mi eemo uputiti Zene da sve Sudjeluju u pronalaZenju takovih zern1,1nica i tumaCenju potrebe zajedniCke pornoCi. Na polju
id-ravstva, Zene-, ·iako JoS nedovOljno, ipak su,
mnZemc. reei, glavna snaga, koja ih Cuva od
bolesti- i lijeCi boJ.esne. NajviSe to Cine :Zene
kreCenjem kuCa, kopanjem zahoda (u manjoj
mjeri) i njegovanjem bolesnika. Kao organizatori borbe protiv ·zaraze nisu se istakle, te
njihov rad u zdravstvenim s·ekcijama nije
dobio konkretnih ob'lika. Preko svojih odbora
mi nastojimo i i·adimo na upoznavanju Zena
sa tifuSom. Pnstiglo se vee to, da se u m·nogirn kuCarna boJ.e-snici odvajaju u po.sebne
pro.storije, da se ne rukuju u tolikoj mjeri
kao do sada, da per:u ruke, !Sure rublje i t. d.
Cuvanje nije joS uv'ijek dovoljno, i rad naSih
drugarica, naroCito onih u .zdravstvenim sekcijama, moramo pojaCati. Karantine s·e radi
naglog pro.Sirenja bole.sti, nisu mng.Ie osnovati, u koliko su osno-vane,- nije doSlo do praktiCne primjene.
Za bolniee naSe dr11-gariee vode brigu, te
ih Cesto posjeeuju (na pr. drugarice opCine
Skrad, kotar Veljun, koje su za bolnicu u
zbjegu sakupile jednom pril\kom 618 jaja, 'a
sada potpuno snabdjevaju ok<> 95-100 bolesnika i ranjenih drugova u bolnici u Skradu.
(ToCne podatke o svim prilozirna p"Oslat·Cemo
naknadno)c
Poslije ofenzive osnovali smo dva djeCja
doma: u Zbjegu i VojniCu sa ukupno 30-40
dje·ce. Oba dfeCja dorn.a, naroCito slunjski, nala:ue· se joS u loS·em stanju. Djeca u djeCjern
domu Zbjeg imadu dodu:Se dobru zgradu, ali
osim toga niSta. Nemaju zagrijavanja, nemaju pokrivaCa, niti hrane. Sve to i snabdij-eva:
nje bolnice u Zbjegu palo je na leda naS-e
organizacije, ·te smo veC uCini'le podielu po
kotarevima u pogledu snabdijevanja tih ustanova. N adam a se, da 6e u najkraee vrij-em.e
stanje d.ieCjih domova biti drugaCije, te C.emo
vas moei obavijestiti o ljepSim stvarirna·
Drugarice iz j.edne opCine Veljuna tkaju
krpe· za djecu i zavoje za ranjenike.
Upravo je iidSao na$ list »RijeC Zene«,
koji j e i varna pos.Ian. Bilo bi nam vrlo drago,
kad bi ste i vi stavile .svoj·e primjedbe na
ovaj novi broj. SiijedeCi broj ima iziei uo.Ci
prvoga maj a.
Organi1zaciono stanje nije ni malo povoljno. Reorganizacija kotarskih odbora je doduSe izvliSena u kotarevima Slunj, Veljun, Vrginmost, no rad ipak zapinje·. Najvi&e Zbog
vee navedenih raz'loga: bolest, upadi neprijate1ja, a nesto i pokolebanost drugarica.
I
26l
�Odbore, CiJe Clanice su_ bole-sne. popunit
cemo, tako da se rad moze .dalje odvijati.
Direktivu smo zato -rdali vee ranije kotaru
Slunj U' jednom dopisu i to. za opC. i seoske
odhore.
Da bi se postigla -Sto bolja orga'l].itzaciona
Cvrstina, dala nam je prisutna tajnica VaSeg
odbora nekoliko uputa i to glede rada izvrSnog odbora, Siljanje izvjeStaja, odrZavanje
sastanaka, i t. d. ·
U kotaru Kar1ovac osnovan je inicijativni
odbor od 5 drugarica, a za ostali rad ima sv·e
ljepSih iz.gleda. Potrebne su nam snag-e za taj
kotar, pa vas molimo da uputite- vdmwh ovaroo drugarice Milku Strk, koja se nalazi u
Bijelim· potocima i drugaricu Krunku Zastavni-koviC, koja se nalazi u prolaznoj kuhinji na
Kamenskom.
Smrt fasizmu Tajnica:
1 Iniciiativni odbor ZAVNrOH-a formirao
je
kod sv~h NOO-a, od seo-skih do okru!niih, .prehrambene komi·sije, ko-je su imale zadatak da sakupljaju
hranrq. za vojsku i_ narod. U tim komisijam.a uCestvovale su · i !ene. Da se vidi aktiv;nost rada tih komisija,. navodimo slijedeC,e podatke: od sredirie ·oZuj-
Sloboda narodu!
P.redsjednica:2
ka do sredine travnja 19-4'3 ..g. sakupljena· je u Lici
,preko devet vagona hrane za vojsku, a -u Baniji u
isto vrijeme preko osam v.ag.ona.
2 ·Pr.edsjednica 'll. to vri i·eme IJJila je -Cana Bog-daIJ,oviC, a tajnica Draga BakiS.
Dokurrient 169
IZ ZAPISNIKA V. REDOVNOG PROsiRENOG SASTANKA INICIJATIVNOG
ODBORA AFz ZA HRV. PRIMORJE ODRzANOG 11. TRAVNJA 1943.
Zapisnik
_Prisutne su drugariee:
Ruzica, Zoga, Dunja, Nada B., Nada T.,
Kata, RurZica, Draga, AnCa, Maja, Milka, Zofka, Tanja i Veda. 1
Sastanak vodi drugarica Nada B., a ·zapisnik piSe dru~garica Ve·da.
Nakon otvaranja sastanka i po·zdrava, prelazi se na dnevni red.
1. Prvu tocku dn·evnog reda, referat o po1itiC'koj situaciji, ima drugarica RuZica ...
Poslije referata hila je diskusija. Postavljeno- je' bi1o pitanje uloge Eng,leske, jer narod slabo ima povjerenja u njeno saveiZniStvo-, budu.Ci da do danas nije otv-orila dru.gu
frontu.
Uspj.esi naSe vojske imaju najveCi utjecaj na raspoloZ.enje naroda, a povjerenje u
naSu vojsku, radi njenih dnevnih uspje-ha,
svakim j e .dan om -sve ve·Ce.
U krajevima oko kotara .Senj, gdje ima
Cetnika, Cuje- S'e i1Z njihovih redova da ni s.ami Cetnici »ne Ce viS·e da budu talijanski tenkovi«. Jo.S se Talijani _sami tu~e. ·da Cetnici
s njima »suraduju samo po danu«.
U mj.estima Crikvenica, .Selce i N ovi da
ima bitf smjeSteno ·nekoUko hiUada CetniCkih poro-dica, pa su zato poC·eli hapsiti sve·,
koji imaju neko-ga u »Sumi«, da bi dobi1i
prazne stanove.
U s-e;li-:rha okuPiranog i anektirano.g kraja
Zene su ·spremne· da sve- rade· za partizane,
Sarno Se boje organizacij-e. J oS se u tim mjestima i postavlja pitanje, da li je potrehna
262
naSa mobilizacija? Protiy toga tr.eba pov-esti
oStru kampanju. 2
U Crikvenici je -sveCenik propovij-edao· u
crkvi i govorio dnbro o naSoj borbi, a neki
Cetnik, koji je tome prisustvovao, U3ao je- na
nj-ega noZem. Narod je sada priliC·no us;traSen
(Vijest nije provj,erena).
2. Dmga j e tocka dnevnog red a hila: izc
vje,Staji drugarica s pojedinih terena - Kastav. Iz Kastva nemamo dugo izvjeStaja. 'Sada su drugarice poku8-ale pnnovno uspo-staviti Veozu, ali se na teren nij-e mo,gl'o, jer je _
baS tada zapoCela ofenziva n-a kastav,ski logor. Drugarica, koja radi tamo, izvjeStava
da po.stoj i kotarski odbor od 6 drugarica i da
se te drugarice redovito sastaju. '0sim toga
odbor ne,ma druge organizacije. PoteSkoCa je
u tome, Stn su sve odhornice iz pozadine, pa
s·e s njima nema veza, nego one rade odvojeno . .Sada im je postavljeno u zadatak da
formiraju se·o·ske odhore. To je uC.injeno· pismenim putem, pa s·e· ne zna j·esu 1i taj list
primLle.
Sus11k: Narod je u tom kotaru raspolozen
ve-Cinom 'antifaSisUC.ki. NaSa se 'Stampa mnogo Cita. U samom mjestu Su.Saku se osjeCa
rad HSS, kao i hijele garde i cetnika. Oni se
slobodno kr-eCu i rade, jer uZivaju otvoreuu
i potpunn zastitu okwpatora. Opaza se da
Talijani pustaju slobodnu propaganda za
Englesku.
Nasa AFil organizacija je ·dmita slaha.
Postoji mjes·ni odhor od 7 clanica, .od kojih
5 sacinjavaju uzi odhor. To je ucinjeno radi
konspirativnih razloga. Ovih 7 odbornica rukovode sa 7 rejonskih odbora. Uslij.ed svoje
ile·ga'lnosti, ostale Zene se sastaju po. grupama. Formiraju se i bo-rbene grupe, s·a ·zadatkom da na pr.: dijeJe Jetke, vrse sabotaZu
po tv-ornicam-a, piSu parole i uCestvuju aktivno u -svim ostalim akcijama. Unato-C hapSenja drugarica i ostalih naSih simpa:tizera,
naSa s·e onganizacija sve viSe ,Siri.
Kako su se u mjestu raSirile vijesti o predaji Cetnika naSoj vojsci, poCen j·e naglo da
raste moral medu puCanstv-om.
Na .Susaku ovih sectam rejonskih odhora
ohuhvacaju 9 odbora, 13 pododbora, 41 gruc
pu Zena. !rna 34 odbo-rnice i 149 Clanica, a
ohuhvacaju jos prilicno velik hroj zena
Stampom i ·o-stalim, naSim akcijama.
Stanje u okdlici ,SuS-aka:
U gradu Bakru. imamo 2 odhora (rejonska). Oni okupljaju oko sehe 70 zena. Sada
se f<>rmira treci odbor. Zadatak je da se formira Cvrsti mjesni odbo-r, 'koji Ce rukovo-diti
radom sviju ad bora, a sa Zenama da ·Se s-tvaraju grupe·, na kojim.a Ce se p01itiC.ki izgradivati.
N a rej-onu Kostrene imamo rejonski odhor . .Sada je posta\Cljen zadatak - stvaranja
seoskih odhora. Rejonski odbor ima 9 odhornica.
Sv. Kuzam i Draga saCinjavaju opet s·edam rejona. Formira: se rejon.ski odbor, a
treba formirati seoske odbore u Dragi, doCi·m
Sv. Kuzam ima veC svoj odbor od 5 odbornica.
OpCina Skrljevo obuhvaca: 8krljevo, Ku•
ku.ljanovo, Krasicu i Praputnjak P.otrebno
je formirati opCinski o·dbor, C·emu se ·o.dmah
i pristupilo.
U ,skrl)evu postoji· seoski odhor, koji s·e
sastoji od 5 odbornica. Ne sas-taju se redo~
vito, ali se poCinje osamostaljivati.
U Krasici imamo povj.erenicu, treba se
formirati s~eo,ski o·dbnr.
U Kukuljanovu nemamn ni.Sta. MoguCnosti za rad s-u slabe, Zene se jako boje organizacije·.
U Praputnjaku postoji odhor, a1i nije jos
pove:zan s nam,a, pa nemamo· toCn-e izvjeStaje.
I u oko'lici Su8aka je raspolozenje potpuno antifasisticko·. Ipak ima pojava da mlade
djevojke idu s 'Talijanima, ali se nastoji da
im .se prikaZe kakva je to stvar iCi i s·impatizirati s okupatorom. Talijanski vojnici ·Sami medu sobom ·Sire def.etistiCku propagandu. Teror je vrl-o pojaCan. Svuda su pro-Sireni
plakati, koji prijete palezom kuca i internacijom svima onima, Ciji -Clanovi obitelji odu
u partiiZane. Sabirne sri akcije vrlo uspje.Sne,
narod se s mnog-o oduSevljenja odaziva nakon poziva za po-m-oC na.Soj vojsci, Z·eneo se veCinom p1a8e organi·zacije.
Anti.ca FranoliC
J.edna drugarica iz Bakra3 hila j e na Rahu i formirala je jedan odbor AFZ na Rabu.
Treba p-okuSati, na koji naCin s_ njima vezu
uhvatiti, j er j e inaCe veza s Raborn jako -teSka. Ujedno treba pokuSati se s nji-ma pave..
zati preko Krka.
Na Krku neSto po-stoji, ali joS· nemamo
organizovane vez.e, pa talm nemamo ni podataka.4
U goranskom dijelu Primorja pristupilo
se radu s naSe strane tek prije dva rnjeseea.
Vr.ata: narod j-e raspoloZen ve·Cinom antifaSi-stiCki. Bilo je dezertera, ali nisu uspjeli
pokolehati narod. Odhor AFZ nema, ali imamo 2 povjerenice. Zadatak je formiranje
odhora.
Fuzine: Narod je dosta pokoleban uslijed
propagande dezertera. Cini s.e da ima i rada
HSS. Nas je rad do sada hio slab, pa neprijatelj jos ima utjecaja. Postojao je odhor od
5 drugarica, ali se raspao. Otpale su 2 odhornice, ali se od sada pri-stu.pilo formira~ju
novog odbora, koji Ce se sastojati od 6 odbornica. Tih ,6 dru-garica ·su svaka iiZ ·drugog
dijela, pa Ce na taj naC.in biti ·obuhvaCeno
cijelo mjesto. Pred odhore se postavlja da
rade s-a Zenama po grupama.
Ben·kovac: _ovdje nemamo niSta. Postojao
je odbor, ali se prije -2 mj-eseca raspao-. Vrlo
je velik upliv de1zertera i raznih intriga, 'koje
se Sire sa strane naSih neprijatelja. Rad se
mora razvijati na p-otpuno ilegalnoj bilzi.
Tom\! se sada odmah pristupa.
I
�Zlobin: Raspolozenje antifasistlCko. Ima
oduSevljeriih Zena za naSu borbu. Bilo je dezerte·ra, ali one ih na svoju inicijativu raskrinkavaju i vrSe propagandu protiv njih. Svi,
osuduju dezertere. Ne primjeCu'j·e .se rad ne.:.
prijatelja. Talijani gladnjn to.!iko, da kopaju
iz polja zasijan:e krumpire. Narod to o&jeCa ·
kao slabost neprijatelja. Imamo odbor od 6
drugarica, koje obuhvaCaju 40 Zena. One sv·e
pomaZu i .Citaju ,Stampu. Sada ih nema u
mjestu, jer ~su sve otiSle .po kukuruz, inaC.e
se redovito sastaju. Rad je potpuno i!egalan.
Grupe Z·ena joS nisu formirane, ali Ce .se odmah tome pristupiti.
H~eljin:
raspoloZenje je antifaSistiCko.
Osj,eca se prmcno rad HSS. Ima nekoliko familija imucnijih, koj,e su pod uplivom HSS.
Na;rOd se v~eCinom bavi .'Svercom, pa je priliCno nestalan. lpak S·e dosta interesiraju za
nasu borbu. Formiran je odbor od 3 odbornice. Imamo jnS dvije drugarice, koje nisu
bile na sastanku, ali Ce vjerojatno uCi u ·Odbor. Zadatak je postav!jen: da se formiraju
grupe ze·na, da se radi na ,i§irenju ·na·S·e Stampe. Sto viSe, a ·za to da se upotrebe· svi naCini
(podmetanje, slanj•e i t. d.). Vrlo je tesko nci
u Zicu, ali s:v-e drugarice sprem.ne su da .dodu
van,. iii odrZavaju veze s nama. Ima priliCno
uELlova za organi'Zaciju.
Praputnjak: :zadnje se vrij,eme narod pokolebao, radi pojaCanja terora okupatora.
Cini se da ima u mjestu izdajica. HSS-ovci
iz Hreljina odrZavaju sastanke u Praputnjaku.
Kotar Kraljevica: u tom se kotaru tek
nedavno pristupilo radu po AFZ. U to je vrijeme osnovan odbor u samom mjestu Kralj>ec.
vici. .Sastoji se ad 5 odbornica. 'S njima je
odrZano 2 sastanka, kojima nisu pri!sustvovale sve drugarice. Rade na sabi~nim akcijama, ·Citaju naSu ~stampu i dij.eb je, ali s~e
nisu prnSirile. Potrebno je da S·e osnuje Cvrsti mJesni- odbor, koji Ce rukovnditi radom
medu Zenama . .Sa Z,e·nama da se formiraju
grupe, jer rad ima biti ilegalan.
U 1Smriki je osnovan ·S'e'Dski odbor od 3
odbornice, ali ·Se sada sve odbornice nalaze
na putu po hranu. Nij.e se prnSirio rad adbora medu Zen-e.
U o&talim. mj-estima 'toga~. kotara nemam·o
JoS nikakvih odbora, ali uslovi" za rad postoje.
Kotar Crikvenica: dezerteri su pokolebali
raspoloZ.enj·e·, pa je uslijed toga i na·Sa organizacija olabavila. 'Osjeca ,ge potreba kod samih Zena da se. osnivaju s·eoski odbori, a rejonski da &e ucvrscuju. Ujedno treba odmah
priCi formiranju opeinskog odbora. Da bi se
to raspoloZenje i moral po.digao, moraju se
odrZavati masovni sa~stanci sa Zenama. Odw
bornice ni.su u .stanju · da sam-e to drZe·, nego
im. IO mora .pruZiti najveeu pomoC. 5
U Llcu je dobra antifasistiCko raspo'lozenje unatO'C mnogobrojnim dezerterima. Zene
se ipak joS, boje organizacije i ne· ee da uslijed straha doJaze na sastanke. Sabirne se
akcije uvijek uspJeSno provode.
Sa· mjestom Crikvenica nismo joS uvijek
uhvatili vezu, ali s·e tDme mora hitno pristupiti.
Iz Selca je dobiven pismeni i'zvje.Staj, ali
se veC du:go nisu odrZali sastanci. liZ odbora
od 3 drugariee jedna Je· uhapSena, a jedna
otputovala, pa se mora priCi osnivanju samag mjesnog odbora.
Kotar Novi: Mjesto Novi ima dobrih drugarica, 'koje rade priliCno neorga_nizovauo.
Sada se pristupa Dsnivanju mj·e.anog odbora,
i prelazi se na rad po grupama Zena.
U Bribiru poslije ubistva ,drugarice Nade
A. 6 raspao s,e npCinski odhor. Neke su od, bornic·e uhvaeene, neke su doSle gore. PrHJ'lo
se o.snivanju ·s·eoskih ·odbora, i osnovan je je-,
dan seoski odbor od 3 odbornice. Rad treba
poCeti na ilegalnoj ·Pazi, buduei da su s·e javili izdajice. Javila se potreba odrZavanja
masovnih &as tanaka. N a svakom odborskom
sastanku tr.eba i pro.svjetno raditi s -drugaricama, da hi s·e na taj naCin politiCki f.zdigle.
Stampu se mno·g-o Cita i traZi se sve viS·e.
Dru.garice joB nisu nauCile da Sa1ju redOVne
izvjeStaje.
Oslobodeni teritorij:
Osnovan je kotarski odbor AFZ, koji obuhvaca· 3 opCine·. · P.ostoji u svikoj o.pCini i opCinski odbor, a sa·da ~se pre81o· na osnivanje
seoskih ·odbnra. Kotarski se odbor redovito
sastaje jedamput mjeseCno i p:r;ema potrebi.
Mora voditi raCuna o sve tri opCine i suradivati u kotarskom NOO, kao i u njegovim
sekcijama. Postoji predstavnik u NOO, kao
i u zdravstvenom odboru KAOZ. Mora voditi
raCuna o tome da se prodire s nwSom organizacijom i u ne·oslobodena se'la toga dij.8'la.
Opcina Ledenice ima opCinski odbor od 12
odbornica. 1Sada se pristupilo· formiTanju
seoskih odbora. Osnovano je· veC 6 -seoskih ·
odbora; svaki se sas£oji o-d 3 odbornice. Zene
su same birale seos'ke odbore i p·r:imljen{ Su
dobro; ,s,eoski s·e odbori sastaju svakih 8 dana redovito, a opCinski svakih 14 dana. Iz.abrane su nova predsjednica i tajnica u ope.
odboru, Jer su dosadanje odbornice i,Sle u
kotarski. Seoski o-dbori moraju odrZavaU masavne. sastank~ Zena u svbme selu, uz pomoe
opcinskih i kotarskih odbornica.
OpCina Zagon ima opCinski odbor od 9
odbornica. Sad a se javlja potreba .za osniv·anjem seoskih odbora. zene se boje ulaziti u
odbore, da ih se ne optereti radom. Treba
· objaSnjavati ulogu Odbora u selu i o_drZavati
masovne sastanke.
Opcina Krmpote ima opcinski odbor od
5 ndbornica. Osim to·ga ima 3 ·seoska ·odbora,
koji obuhvacajU' svaki po nekoUko obliznjih
se la. U svakom seoskom odboru 5 odbo-rnica.
Seoski odbori odrZavaju sastanke redovito
svaki tjedan, a opcinski svakih 14 dana. Sastan'ke ndrZavaju same odbornioe. AntifaSistiC.ko raspoloZenje je v:eliko, i naSa se ·Stampa sv·e viS's Siri. Drugarice se odazivaju .za
sve akcije, a .sada vee daju redovito· mlijeko
za naSu vojsku.
;~Ho se tiCe prodiranja na neoslobodni teritorij, i'Sle su drugarice u Ledenice. Tu su
uspjele ·uhvatiti vez.e s nekinl Zenama. PoteiSkoCa je ·u tome ,Sto svi rnuSkarci i Zenske,
m1acti, moraju iCi u »Zku« na spavanje. Talijani vrSe nad tim kontrolu. 1Stampa se Salje
ali su lju'di u strahn, pa je cesto puta pale
i zakopavaju, a ne Sire. U Povile se joS
nije islo. Sada narod odlazi po hrann u Slavoniju, pa nema Z·ena u selu. Mnogi se i ise·ljuju sasvim, jer je- ~ekonomsko stanje. veoma
teSlm.
1
Iz osta!og neoslobo,denog teritorija je puodiranje u ne·a.slobo;d·ena sela s1abo·, i to s·e
pred drugarice postav!ja kao zadatak. U seln
Drsnik imamo 1 povjerenicu. ,Stampa se Salje.
Isto tako imam•o povjerenicu i u · Drinku.
Ovih je dana uhyaCena o.d ·Talijana i ispr·ebijana, pa je jako zap!asena. U Klani imamo
jednu drugaricu; ona dolazi ·spavati na oslobod·eni teritorij, jer se boji okupatora. U tom
su mj.e.stu svi dobili aprovizaciju, osim onih
kuC.a, koje i-maju neko,ga u partizanima. 'Kotar Senj - iz neoslobodenog dij·e'la nemamo
izvjestaja.
3· TreCa toCka dnevnug reda bila je organizaciono pitanje ... Nakon izvjeStaja P'ovuCeni su zakljuCci, i tako su dobivene i upute
za dalji rad. Kao najvaZnije se p·ostavlja osnivanje seoskih odbora. Oni treba da postanu
teme.lj na,S·e· ·organizacije, i kroz njih 6emo
najbolje moCi da obuhvatimo- masu Zena. ,Sve
drugaric·e. koje rade po terenima, treba odmah da pridu osnivanju tih odbora. Svuda,
gdje je· to m·oguCe, treba odr.Zati ma-s-ovne sastanke Ze·na u poj-e'dinom selu, jer ee se na
taj nacin olaksati rad seoskih odbora, koji n
veCini sluCajeva mora ostati zakonspiriran.
Odmah tr.eba pristupiti i ·osnivanju opC.inskih odbora, tamo, gdj e ne postoje, a tamo
gdje ,su vee osnovani, treba ih uCvrstiti i
osamostaliti. Ujedno i. naei sve moguenosti
da se ·osnuju svud8. KotB.rski odbori, kako bi
veza sa Inicijativnim .okruZnim odborom AF2;
·hila Sto uZa, suradnja proSirena, a kontro1a
rada omogucena i olaMana. Sarno c,e se pre-
ko ·orgamziranog rada ma.Ci politiCki iZdiCi
dru,garice, i one· Ce samo ·na taj naC.in moei
da izvr.Savaju .pred njih postavljene zadatke ...
5. Peta je tocka dnevnog reda bila pitanje
rada u AFZ druga,rica J.I.cite1jica. Pred njih
j-e pnstav.Ijen ka·o osnovni zadatak da odrZavaju analfabetske teCajeve sa Z·enama, a u
prvom redu sa ·odbornicama. Treba da savladaju sve poteSkoC.e i da rade po tome, jer' je
to prvi us1ov politiCke i·zgradnj·e Zena.
Njihova je uloga u odborima AFz samo
kao pomagaCa, one treba da u svernu pruZaju drugariGama odbornicam·a punu pomoe,
da ih uCe kako se drZe odborski -sastanci, da
s njima proraduju materija1, d·a ih spremaju
za masovne Sastanke. Sarno C.e taka njihova
uloga u se1u biti .pravilno odredena, i S·amo
Ce se taka odbornice moei osam~ostaliti.
Osim toga drugarice uCiteljice treba da
budu m·e,du pi-vi111,a, koje Ce sve direktive
ZAVNOH-a p~enositi u. narod, podupirati, tnm:>-CHi i- ·Siriti. 'One ne smiju da se ·ograniCe
samo na rad s· dj,ecom i Zenama, nego treba
da postanu pravi narodni uCitelji.
Treba im nabaviti pocetnice, kako bi mog.le raditi s -djecom, a tz.a analfabetske te.Cajeve svijetlo, 'olovke, papir ·i gumice.
Provesti akdju za odjeCu za djecu. buduei
da nemaju u Cemu ·da dolaze u Skolu, pa im
to s'luZi kao iz,govor.
Pitanje svoje ishrane uCiteljice treba da
rjeSavaju sa NOO-ima.
6. Diskusija o kurs.evima hila j·e ,sesta toCka dnevnog re·da. Da se pomogne p·olitiCk(lm
izdizanju i iz·gradnji Zena, treba odmah pristupiti organiziranju jednog kursa. Kurs da
se priredi u najskorije vrijeme i-da traje oko
9 dana. 7 Za ishranu uCesnica treba me.du Zenam·a provesti sabirnu akciju.
Osim toga treba ·odvesti na kurs i neke
drugarice iz pozadine, da i one mogu bo1je
shvatiti naS rad· i naSu borbu i prenijeti to
znanje u p"Dzadinu.
7. Po pitanju sedme toCke dnevnog reda
rjeSavalo se na dva naCina. Na oslobo•denom
teritoriju Zene veC. uCestvuju u NOO-ima i to
kao ravnopravni Clanovi. u· neos.Jobodenim
krajevirna mora se tome tek pristupi'ti. Tu
g.otovo ni nema drugarica u NOO-ima, a i
stav mnogih drug-ova u tom pitamju nije
pravilan. Cesto se dogada da drugovi ni ne
zllaju Sto je to AFZ, pa je potrebno da se
na skupninl masovnim sastancima (gdje su
prisutni i drugovi i drugarice) govori ·o tome,
kao i o potreb.i da drugarice ulaze u ,NOO-e.
8. Osma tocka dnevnog reda bila je diskusija o proslavi 1. maja. Po-stavljena su takmiC·enja u radu. TakmiCenje je zakljuCeno
za svaki teren drugacije. U neoslobodenom
I
264
265
�:~
il
/.
I
I
!
~raju
da
~e
postave konkretne sabirne akcije
za vojsku, organirziranJe sabotaZa,
diJ,<;IJellJe Ietaka, pisanje parola
knJ'€'S·Ova.
, palj.enje
,,
!
1. ?a::ov~
t
- ~
k ..
t raJevm:a, gdje dj.evojke idu s 'Ta!ija~m~a, reba nesto poduzeti i protiv toga. Konre no c~ :se dogovo-riti prema te:renu
~at Je predlog da se na nwsim . ]"
zas·~JU. sunC:anice-,_ topinambur koJ" po Jlmrla
kor1sni plodo-vi.
•
I su v o
"t , Oslobod~ni teritoriji Ce organirzirati ba-
s u. ~at_bolmcu u sve tri opCine. BaStu treba
zasiJa I u dogovoru s NOO .
n · t "t · ·
-Ima za ·oslobo·de1
en. o·nJ, a brigu o njoj Ce voditi
drugat:Ice.
sam1e
~)sim to~a. Ce drugarice iz oslobodeno
kra!a sakup~tl darove za ranjenike i n lg
ma}a ·Sa~e Ih odnijeti u bolnicu i p-osJ!titi
nase. ranJepe drugove. Organizirati pomoC
partizan skim pnrodicama obuc·I· d.
.
•
Jecu r t. d·
1_
R
u
.
k
z~. sa~ Inicijativni odbor.zakljuceno J·e
t a miCen}e· za Sto · "
" ,. ~·
organtzacij·e.
Jace ucvr:scivanje na·S·e
Sastanak je time zavrSen
. ~
odrZat· ot 'I"·k
' a novi ee· ·s·e
. I . pn I e nakon 4-5 tjedana Tocan
d_an I lli]esto sastanka bit Ce javljeni drugaflcama naknadno-.
12. IV. 1943.
Za IO AF2
Veda s. r.s
V•
.. u'ztca Turk.oviC, 'Olga KreaCiC-KovaCiC Zo a
nama parti i·skim radnieama .isti.cala ·se ·~""",
..
Marqa _VukoviC Dunja,. Nada Novosel-ErnCiC N ~,
A r
F
.,
......c PflJf' rata
n
ran-ohc, a o·dmah 1941 g
.. - .. I
Kata MavriC, RuZica Pavlif, AnCa· Vuce~iCa . kf tea
· , · pn<;tqpt e su
Ucttel.llca, Melanka Segota Ma ja Milk M'i . , z f,
a tvno pokretu Mari ja B:rusiC, se-stre Marica i J o·~
. ..
ka R d :~ .,
· •
a IeOI·c, ()1
vanka Mr,q.kovCiC, Mmija 'GaljaniC i Mari. '0 I".
. a osevtc, tdqa ObZar Tanja• Ve d a Z agorae
p _
Ja r tc,
U uiZ' J · · · · .
·
Tv~nk~:u~,
1
mcl}atwm odbor kooptirana ie na tom
.
stanku Veda Zago
t k d .
..
sa.. . . ,
.
. ... :ac, a 0 a ]e h1o sast,avl jen od
cettn da-mce: Ruzice ;J'urkoviC Nade ·N
.I
.... , M ··
•
· ovo·se-BrnCic, . anJe VukoviC Dunje i Vede Zagora
2'0
'"A.>s.
c.
.
.
d
I rgamza·CIJa FLJ u Hrv · P"r'-ofJU ra d"I a Je
.
.
~·.......
I
-~ _os o~denJ.a - ·s kratkim prekidom za kapitula:~.Je ItaliJe - ,preteZno na neoslolbodenom teritoriju
ene_ su ." :adu sudjelovale mawvno- i aktivno, ali
:~d .Je bw~ Ilegalan. ·C':esto se pojavljtuje u izvje.StaJtma, . da . zene nekog kotara, o;pCine iii .grada nisu
or~.amza·cwno obuhvGUCene _
Sto f
I
..
..
orma no stOJl,
a stvarno lll.Je toCno, jer saradnja s .partizanima
~eduso~na, vez:a Z~na i Sastanci, 'kroz sve to· vrijeme'
I za .naJvece,~ terora, nisru prestajali. ]edina St~ ko~
~arski ~dbon, ~·<\ zato i Inici_jativni OkruZni o·dhor
cesto ~Isu do zena IDOigli da:prijeti drugaCije, nego
samo stamp~m. Odatle i veliko znaCenje »Primorke«
na stvaran.Ju organizaci ie AFZ u H
t k
Primorju.
rva •S om
3
Brank,a Basti janCil:.
'!
4
eC .·~rij:e rata na Kr·ku .i-e hila Cvr-sta partijska
or,ganJzaet.Ja I komunisti su vrSili znaCajai:t utjeaaj
na narod, uprkos negativnog utjecaja klera.
.
. . 19_41. g. Talijani su. ok.upir,a1i Krk. Osim klera
I IZV.Jesnog ·di jela faSistiCki nastrojenih optanata u
samom gradu Krku, narod je neprijateljski do-Cekao
okupator.a.
P~rti jska org.anizaeija, iako ,pod mnogo td:im
uslov1ma, na·stavlja sa intenzivnim organiziranim ra-
~om. ~~lij~ni su hapsili i§ta·knute komuniste tako da
Je vehb dto dru,gova_:nastavio rad u ilegalnosti. U
tom su" per!odu v Zene odi,irale vaZmi uJ.ogu, jer su
s~e duzmosh presle_- na njih. One. su odrZavale parh.Js~: veze 1Preko. SUSaka, prenaSale Stam;pu, sakrivale
oruzw, sakupljale hranu, prenosile vijesti i t. d. Pre. k.~ K~ka vodila .i~ glavna ve-?a; za sye otoke i Dalmacqu 1 te veze nisu n~kada bil-e proyaijene. Medu Ze-
266
. ~Cefkom 19.~2. g. na Krku su se poCeli
~dbon A~Z, ko.J.l su ·okupliali veCi lbroj ~-ena.
5tvarati
Isticale
u •se sv_OJlln akhvnim radom: MariJ' a Brov t • T • t
K b ·c · K k
.
e I o.LlZe a
aro ~~ lZ r a, Marij,a_ Fr,ga.CiC iz Ba.Ske Ma··ca
N e_nad tc . N"" ·
. tz JlVtca, Ma:rija Trp i Mar" M"'1"' .
' • ''
G hun"
..
·
IJa
ts 1c 1Z
a
JIOa, Amah.Ja BonmarCi·C iz Malin.~ke M .
M'h lC'C ·
o
,
anca
I ~ I
tz Polja.. Kata JakoviniC iz .Zestilca i niz
dfiUJ.ph.
_Lj:ti 1942. g. _Talijani su pohapsili veliki br-oj
aktiVmh drugova 1 drugarica i ulbili s·ekretara
Krk. tako da- je rad bio znatno oteZan Ne'-oi"k
.
·
·· k ·
·
-11.
I o lllJes-ect ;pn.re · apttuLacije Italije p~ 1·acan ·e rad
· .
1 , na osm·
d'L
·
vanJu 0' .uora AFZ, a o·dmah posli]"e '- "tu I aCIJe
..
_ .11.ap1
osnovan Je , !Kotarski odtbor AF.Z u Krku , I. OUJ OfJ.
J'b
,
•
·po ~v.un -~]es~tma i selima o-toka. U vrijeme ·op.Ce
mohiltzactJe btle su Zene veoma 'akt"Jvne . Kuae.su,
h I .
..
praI e 1 Stle za vojsku a u Purnbu b"l .
d' ·
'
t a Je osnovana
r~ .wmca, ~dje se Sila vojna odjeta. Kod dolaska
Nqen:ac~ z·ene su masovno sudjelovale 'U radu na
skl~n_Ta'llJU _hra.ne, robe, oruZja i munieije iz komande 1••m~gazma, k~·:iu vojSka .na !povla.Cenju nij'e mogla
ponqeh. U to vrqeme otiSle 'SU '11 NOV ;
I
d' "k •
_ . _ :prve om am e. IZ nznih miesta Krka. (Do ·kraja rata bila ·e
1
u NOV sa oto'ka Krka 31 Zena.}
.
, 5. U :?rikvenici, Seleima i Nov-om postojali ~u
vee t pn.Je odbori A'F:.Z no huduCi su ; t' •rad .
bT
I
. .
'
~
'0
OVI
.~.,1 _op dem »ZicO'lll«, teSko se s od'bornieama o·drZavao
hen1 kontakt i. stalna veza. Zato ni]'e toCno k
>t
c· . . . . v.
,
ao • 0
_se tm tz_ }ZVJ~staj'!l, _da se »t~k radi na 'Llspo-stavljanju
veze«,_ vee se tu radt o obnavljanju veze s postoj~Cim
K:K
Dok"ument 170
IZ IZVJEsTAJA OK KPH ZA HRV. PRIMORJE OD 18. IV. 1943. CK KPH
0 POLITICKOM RADU U ISTRI'
18. IV. 1943.
OK KPH HRV. PRIMORJE
Centralnom komitetu KPH
... Iz Istre je .stigao izvjestaj od druga
Lovre, 2 Clana na-S·eg komiteta. 'TreCeg i C-etvrtog stigao je preko. Oddao je sastan:rk u
rejonu broj 5 LaniSCe sa ljudima itZ obliZnjih
sela i nekim politiCkim radnicima. P.ovee;ali
su tri sela, formirali NOO i AFz. Narod je
dobar, p-o·maZe naSu borbu, ot:resa se straha
i prilazi organizaciji. Sada ide na sa..stanak
sa ljudima LaniSCa, glavnog sela ovog kraja,
koji ima petnaest sela.· Preko ave veze pove-·za·ti Cem·o se sa jo.S tri sela i t-o ReCja Vas,
Raspori i Prapo-Ce. U isto vrijeme dobiti Cemo vezu sa Uckom (selo Brest). Da bl se
organi'zacija Sto prije ojaCala, ostati C-e tamo
na radu drug Raspor, a p·ozvali su i druga
Arsu, koj i se nalazi u sl-ovenskim j.edinicama. 1Tam.o· je stigao i drug Cerovac, koga ste_
1
2
Doku:rnent se nalazi u arhivi OK SIKH.
Silvio MileniC, tada Clan OK K'PH za Hrvatsko
Primorje,
3 U to V•ri ieme AF"Z postoji samo 'Ll nekim selima na !Krasu, u okolici Pazina i Labina. NajjaCa
organizacija Zena je u kTaSkom selu Brgudcu. To
siromaSno selo od .so kul:a .prihva:Ca i hrani partizane
i novornobilizirane, koji odlaze prek-o grani-ce u partizanske .iediniee u. Gorski Kotar. 2ene cijelog sela
su organizirane. Postoji i odbar, Ci.ia je prva predsjednica Matija TurkoviC.
·
nam uputili pro.Ble godine da radi u Istrl. Cerovac j e do sada radi·o u okolici Buzeta., povezao se je tamo sa viSe sela i mjestru, ali je
morao bjeZati radi provale. U Lani-SCe- je
stigao jedan drug iz Labina. U Lwbinu su
ozbiljno shvatili rad organizaci-je; izgleda da
C-e biti nOvih boraca. U slova za partijsku
organizaciju u ovom raj-onu nema, ali C.e s-e
pristupiti formiranju partijskih 'aktiva, NOO
i Skoja. Ovdje C.e se organizirati -baza za cijelu Istru i stv:oriti v·eze, preko kojih C.e se
sprovoditi: orga·nizacija i m·obilizacija. _Ujedno
Ce se moCi aktivnij-e politiCki raditi i prodi-~
rati u unutraSnjostistre· u sela koja joB nisu
zahvaCena. 3
Mato•
Medu odbornica-ma, koi'e odlaz·e u druga .sela Krasa naroCito se istiCu Ema IvwnCiC, Marija SoSiC, Berta IvanCi.C, Slaviea IvanCiC i Ana IvanCiC. U travnju
·1943. g. ,formiran ie odbor AFZ u selu PnpoCe, u
koii ru u:Sle: Marija Sverko, Stefanija .Sverko i Andela ZlatiC.
U selima pazinskog kotara radile ISU na organizaciii -Zen.a i omladine Na-da Raner, Lea i Silva Kopita.r, Hanice odbo-ra AFIZ u Pazinu. One su poCetkom 1942. g. u okolici Pazina osnorvale .Cetiri odbora
AFZ. (MareCit, ZareCje, Bel-uSiCi i Haki.}
4 Mate KrSulj.
T
.L
_odJbon~a.
6
N ada Anto-niC.
Ta-i je kurs ·odr·Zan u Bribirskoj Sumi na Luko_vu. ~edu ost:alima ,polazile S'U ,ga_ Genoveva TomiC,
kasnq_ e predsJ·edni-ea 00 AFZ _za·_ Hrv. t sk o P nm-orJe
.
.
.
.·
a
1 ~1lka Tamil:, Cl_aniea seoskog NQO IPJuZnke.
Veda Zagora-c.
7
Silv~
Kopitar s drugovima
267
�Dokument 1?2:
Dokument 171
0 PROSLAVI PRVOG MAJA NA KORDUNU
IZVJE§TAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz KARLOVAC ZA TRAVANJ
Clanak iz »RijeCi Zene((, glasila AFZ za okru~ · Karlovac, br. 8 ·i 9, 1943.
1943. 0 RADU I SABIRNOJ AKCIJI ZA P ARTIZANE
KAIW SMO PROSLAVILE L MAJ
Izvjestaj za mjesec travanj 1943.
U mjes-ecu ttavnju odrZano je 4 sastanka, sa prisutno· 4 odbornice. Na sastancima se
raspravljalo-: o konspiraciji, '0 s1tuaciji na ratiStu, o m,jesnim prilikama. . i t .. d.
.
Sadasnje stanje nase organizacije je 20 pododbora, sa ukupno 81 clan~ca, ,6 odhorn~ca
radnice 3 odbornice inte1ektua'lke, 1 -odbornic~ seljanka, 7 odbornica domaClca, 3 odbormce
uCenice: (imamo odbornica u slijedeCim tvornicama: Jutena ind·, tvornica svile, Standard,
Vuna Turanj, Tvornica parketa.)
Tokom mj,eseca travnja sakupljeno je za NOP:
u novcu: Kuna 17.560.- (sedamnaest tisuca petstosezdeset kuna) ..
u stvarima:
1 zve-Cka
7"0 komada cigareta,
6 slikovnica
79 komada zavoja
3 kutije po )4 kg bijele krupice
1 gaza
114 kg kukuruzne· krupice
47 amp. sterilnih injekcija
45 dkg secera
2 kom. platna za zavoj-e
2 CaSe meda
15 prasaka p,rotiv kas.lja
3 kg rize
5 tableta protiv proljeva
2 para djecjih slapica
1 kutija aspirina
1 kutija s-antoverina
Kupljene stvari:
1 flasica joda
kuna 9-Q-Q.1 naliv pero·
5 komada sapuna
50.100 komada kuverata
2 kg soli
"
480.sjemenje
1 bakandze
"
110.Cardiasol
1 divka nadomjestak ,za kavu
"
34!0.1WO komada kon. papira
5 noZeva
2 kg novinskog papira
,
60.--'-5 vlljusaka
,
800·2 kg svij-eCa
8 Zlica
razno sjemenje
,
1535.]0 zlica malih
kuna 4275.2 raj.nUce
kuna 17.560.Ukupno
10 pa'keta raznog sjemenja
382.od M. K.
3 platnene krpe
"
kuna . 17.942.1 jastuCnica
potrnSeno
4.275.1 stara plahta
kuna 13.667.predajem·o
2 ruCnika
1 stoljnak p.Jatneni
1 flanelska krpa
3 rupC:iCa
1 kucna hatiina
1 velika flanelska deka
1 Z·ellska haljina
1 kutija hipermangana
1 zenske gace
1 marama ·za glavu
1 muska jakna, od pi;iame
2 kratke muske gace
6 djecjih benkica
1 djecje odjelce
3 gaCice
1 djeCje gaCic2 sa Slapicama
1 -so~knice
2 kapice
1 omot vate
1 rukavice
1 pregaCa
1 djeCja dru.Stvena ig'ra
1 djecacka kosulja
1 heha
4 kom. Uloga
PotvDaujemo primitak propagandnog materijala, t. i· 210 kom. R. z.1
AFZ u narodno-oslobodilackom rafu.
Drugar-ski vas puzdravljamo.
Smrt f.aSiZ1iz.u -
Sloboda narodu!
MO AFz Karlovac
Mipa 2
,l
268
»RijeC Z·ene« glasilo AFZ za .okrug Karlovac.
2
Stanka Sprohar Mira.
. .. Iz s-vih kotareva naSeg okruga Z.ene su
se .pfipremile za prvomajsku prnslavu. Njen
proglas bio j.e pojaCani ra-d za naSu junaCku
vojsku i narodno-oslobodilacku horbu.
Sela su ovo.g dana oZivjela. Na mnogim
mj.estima opaZalo se neobiCno sakupljanje
Zena u grupice. I svaka od njih je ne.Sto nosila. ·To je uStedeno mlijeko, jaja, sir i t. d.
Sve te stvari namijenjene su ranjenim i bolesnim ·drugovima· u bolnici, da razvesele
drugove i drugarice. Oni treba da osjete Prvi
maj, oni• treba. da znaju za njihovu odluku:
dati Sto viSe svojim ranjenim borcima, brinuti s-e za njih, kao .Sto se brine rnajka za
svoju djecu, se·stra IZa svoju braCu.
Drugarice iz opCine Gornji Skrad posjetile su drugove u bolnici. One su im donijele:
26 Jitara mlijeka, 134 jaja, 1 kg masti, 41 kg
pSeniCnog bra·Sna, 1 kokoS, 1 sir, 20 plahta,
slame, 12 plahta, koje su saSile od platna
koga su darovale drugarice iz Donjih Dubrava . Osim tog·a obeCale su 8 pari kopa, 1 Carape i 1 gaC.e.
RadO-st dru.gova pove.Cale su d,ru:garice iz
opCine KlokoC, koje su im poslale 22 1 graha,
29 kg bra·sna, 2 vagana krumpira, 11< kg masti,
44 jaja i 6 litara kajmaka. Kola darova stigla
su pred bolnicu·. Dok su drugarice radile, ganuti njihovim osjeCajem punim ljubavi -i poZrtvovanja, po.Zdravlja:li ·SU drugovi n.jih i njlhovu organizacij u.
Za bolesne .i ranjene drugove sakuptle su
drugarice iz G. Dubrava i poslale u bolnicu,
takm·iCeCi se m·ed·u·s-obno, slijed·eC.e: 10 po·rciJ~
za bolesnfke, 1 kg masti, 6 Jitara mlijeka, 110
jaja i 30m !Zavoja; Novi Dol 3 i pol I mliieka i 15 jaja, Donja Perjasica 10 'litara mli-
jeka i 54 jaja, ,stirkovac 15 jaja i 3)/, litre
mlijeka.
Drugarice iz -mjesta PlaSkog nosile su
darove u DjeCji d·om. I djeca .su imala praznik. Dobila su posjetu od drugarica. To ih je
silno razveselilo. Pa i darove su im donijele
ove drugarice·: 1 vreCu razne- djeCje rob~; 1
vreCu krurnpira, 7 litara mlijeka, ·2 para djeCjih cipela, 9 raznih posudica, 2 kg .soH, 3
suknena pokrivaCa, 15 J graha . .Sve su to darovi mnogih drug3..rica iz mj·e-sta PlaSko·g,
koje s-U uz to sa'kupile i za bolnicu lijepih
priloga.
OpCina SjeniCak vrlo je -siromaSna. Sela
su popaljena,, iscrJ.{ljena, a rteprijatelj Ce-sto
upada i pljaC:ka. Pro·1azeCi kroz ova sela nehotice · pomisJiS:. od Cega Zivi· taj napa-Ceni
narod? 'SiromaSan j'e-, a on ipak daje za svo:.
je borce. Drugarice iz Donjeg i Lasihjskog
Sj-eniCaka saku.pile su za Prvi maj ranjenim
i bolesnim drugovima: 190 jaja, 28 komarla
zavoja, 2 kg Caja i 10 sveZanja luka.
I iz drugih opljackanih i popaljenih opcina
drugarice .su ·spremile darove .drugovima u
bo1nici i vojs·ci. 'One su pored toga prale
dru·govima rublje i brillule se za njihovu CistoCu, jer znaju ·da se samo CistoCom maZe
sa.Cuvati zdravlje.
Prvomajski lilagdan bio je dan rada i zrtava. Takvi treba da budu svi ostali dani.
OdluCnom i upornom borbo-m, ustrajnoSCu i
sam·oo.dricanj,em, kako s·e traZi ad svijesnog
borca, opravdajmo. 'Ti-tove rUe·Ci: »J a se ponosim time, Sto .stojirn na Celu Armij-e, u koj-oj ima ogroman broj .Zena. Ja mogu kazati
da sU Zene u ovoj borbi po svom heroizmu,
po svojoj izdrZljivosti bile i jesu na prVom
mje·stu i u prvim :r;edovima, i naSim narodima
Jug-oslavije Cini Cast, Sto imaju takove kC.e't'i«.
Do-kument 173
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 1. V. 1943. 0 RADU AFz1
... 2. AntifaSistiCka fronta zena. IVIAOz
sastojao se od 3 Clana. 2 Jedan Clan pao je
poCetkom ovog mjes·eca u stanu slikara B-u·tozana. Predsj. AFZ-a ap.sena je 24-25.
IV. Zakljucuj-emo da je apsena po provali iz
II. rajona gdje je 'Ona do sada bHa u jedinici
a maZda ju je· provali1la i prije uapSena Clanica mjesnog odbora. 0 drzanju se joil tocno
ne zna. lVIK je rijeSio da se u mjesni odhor
AFz uzme preds. V. kotara Nada, 3 clan P.
od marta 1943. pdv. Cin·. 22 godine stara, ima
naroCitu volju tza rad- Organizacija AFZ poCela je prHiCno u radu napredo.vati,. i bilo je
vidljivih rezultata.4 PomoC .ad .strane P. org,.
se don,e'kle pojacala radom kroz .jedinice. Doprinos u novcu, koji j·e org. sa:kupila, pove~
269
�II
1:
,,
~ao se za 10.000.- :Kn, te su ukupni prihodi
lznosili 105.579.- Kn. Namece se kao najvaznije dopuna mjesnog AFZ-a ...
if
Veljko5
1
Dokument se nalazi u arhivi ·cK SKH.
Redakcija nije mogla s.a.znati, koje su druga·rice
u to vriieme bile tlanice Mjesnog odbora ~FZ:.
3 Zlata Bo.gnar-KunStiC, tada Cinovnica u ZeljezniCkom konzumu, Clan Partije. Do- 'kraja 1943. radila
}e u Mjesnom odboru AFZ. SijeCn.ia 1944. g. morala je otiCi u partizane zbog progona poli-cije. Poginula je 'kod Oborova 28. III. 1944. g.
4 U to· vrijeme Zene su u mnogim tvornicarna bile
aktivnije ne.go muSkar.ci i javno su. protestirale traZeCi poboljSanje radnih uSlova. U tvornici olovak.a
))Hardmuth«· Zene su dbustavile nekoliko :sati rad i
tra·Zile poviSicl1 plata. Rad :su uastavile tek onda,
kad su ·dobile poviSicu. U Tvarnici duhana organi~
zirale osu Zene dviie minute Sutnje za dru.ga Marka
LinariCa Bolbija, Clana Mjesnog lwmite~a ·Zagre'b,
koji .i'e prije radio u toi tvornici, a ko-ga su ubili
ustaSki agenti na sastan'lm Rajonsko g komiteta u Crnatkovoj ulid 9. U tvornici >>'Gaon« .zene su glasn.o
protestirale 1 tra.Zile mast, koju nisu primile.
5 Perica Dozet, tad.a politiCki sekretar Mjesn~g
komiteta !KPH Zagreb.
·
2
1
Zlata Bognar-KunStiC
Dokument _174
PISMO OKRU~NOG ODBORA AF~ KARLOVAC OD 5. V. 1943. INICIJATIVNOM
ODBORU AF~ HRVATSKE 0 POGORMNJU ZDRAVSTVENOG STANJA
I TEsKOcAMA ODR~AV ANJA SASTANAKA SA ~ENAMA
OKRUZNI ODBOR AFZ
KARLOVAC
5.
v.
1943.
Inicijativnom odhoru AFZ Hrva'VSke
volju o radu oduzimlje omalovaZavanje njiDrage drugarice!
hOv·og rada sa strane odbornika.
~0. IV. odrzale smo sastanak Izvrsnog adZdravstvene se prilike pGgor.ilavaju. Bobora. Na sastanku su bile .prisutne sv·e drugarice, ·Clanice tog odbora, os-im drugarice lest je 'Zauzela maha u svim kotarevima, jepreds-jednice, koja je bolesna i dru-gariee dino od 'nje pO'steden je kotar Karlovac. Prerna nepotpunim· podacima u naSem ·okrugu
Anice·? koja s·e onda nalazila na terenu kat.
ima 7 .40'2 bolesnih, 1.595 umrlih i 2.096 preKarlovac.
Na tom ·sastanku ustan-ovile smo, prema boljelih. Zdravstvene sekcije, sv·e do osnivanja OkruZne zdrav. sekcije, nisu niSta poduizvjeStajima, koji su nam poslani, i vlas-titoj
ocjeni, slijed.e·Ce stanje·:
· zimale protiv bolesti. .S pokretanjem u rad
S·ekcija mobilizirat Cemo i Zene, koje se u
EkonGmsko stanj e pogorsava ·&e. Zalihe se tim g.ekcijama nalaze. Osim toga prnSirit Ce
tr01Se, neprijate:lj svojim upadima nanosi ve- se zdravstveno 'djeloVanje Z·ena na taj naCin,
Hke gnspodarske Stete, bi.lo uniStavanjem,
Sto Ce se nastojati, da Sto veCi broj Zena probilo pljackom. ViskGvi su mali iii nikakvi,. a
de krO'z zdravstv·eni -kurs, ·gdje · Ce se ospo·
naroda koji nema hrane, svakim danom viSe.
sobiti za zdravstveni rad. Vee je prilican
Rad prehramhenih komisija vrlo je tehk.
Zene u njima sudjeluju radom tek u nekim broj .Zena pro.slo tai kurs i one ce hiti uvropcinama (Skrad, Krnjak) i selima. CestG im stene 11 ·ekipe, kGi.e .prate partizan&kU burad.
270
tt okru~n~J zdravsivenoj s-ekd]i na1azi- se sa
strane naseg odbora drugarica Ande1a.2
Prolj.etni radovi teku povoljno svuda osim
u kot. .Slunj, g~je ie. bolest najrazvu'enija.
Zene rade kao clanov1 radni1h C-eta samo u
opc1m Sjeni~ak,, dok drugdje, na ini·cijativil
NOO-a, sudJeiuJU s omladinom u poljskim
radovi·ma.
Poradi teSko.Ca, koje narodu nanosi bole.st
neimaStina i neprijatelj, kod ~eua je stvore~
n? n~~~dov·olj stvo, pokolebanost prema orgall_I~aClJI s~e se viSe osjeCa. U radu organizaCIJ·: p~staJU pasivne i odruziv.Iju se jedino na
trazenJe u sabirnim akcijama. Ze·ne iz Krsti~je i_ Vojr:ica odlaze u KhlduSu, da .im nepriJatel!.vra:a opljackanG blago. One nasjedaju
nepriJatelJu, kad im govori, da ~s·e nikome
tko ne bj eZi, ne Ce idSta dogoditi. Zene gub~
~ezu s organizacijom, te·SkoCe ih svladavaju
I one su neotporne prema neprijatelju njih?v I_;ll'Oral popu·Sta. Osjetno g,e pogorSal~. stallJ: zena. u kotaru Vrginmost, gdje .su one
Z~1nteres1rane Svercom. _OdlazeCi neprijatelJ u ?o _ s~~· one tamo 1kupe i• ne-prij atsljsk,e
~las·me, s1re ih na nslobodenom tefitoriju
1 t .. d. 'One unos~e pomirljivost prema neprijateiJU. Upadi neprijatelja su cesti. u Krstinji
SU pohvataJi vee GkO 20 !judi i to mui\karaca
~~ prilikov~ n~?avnog upada u Bukovicu, op~·
~Ina T~-sl'loviC, kotar VojniC, zaklali sU 11
zena i cetvero djece i zapalili 27 ku.ca. _ u
Krstinji .osj-eCa se Cetni;Cki uticaj, Pojedinci
se nadaJU dolasku kralja Petra i jugosla~e~ske 1zbjeg!icke vlade. U Plai\kom, gdje ima
~os oko 120 Cetnika u Sumama, Zene iz sela
I-s·pod Kap·ele nos.e Cetnicima hranu. Tko su
ove Zene, joS nije utvrdeno, te Cerna nastojat! ispi,tati. ~cetnici in aCe dnevno prelaze na.
nasu stranu, ,gube·Ci vjeru i povjerenje u Talijane·, koji su im bili jedina nada. U rovarenju ~SS~a nema znaC:ajnih promjena. Na
. raspo.JozenJe Zena mnogo utjeCu i terenski
batal~~ni, ~o~~ su se, prilikom povlaCernja, ne
doz~?lJaVaJUCl narodu da se povlaCi zajedno
~ DJima, zamjerili narodu. U naSe brigade
Ima?u Z·e.ne, kao i Citav narod, neograniCeno
pOVJerenJ e.
Stanje nasih kotarskih odbora je ovako:
KGtaT ¥ojnic: .8 clanica, 1 umrla, 4 bole,
sne, 3 rade.
Rotar Veljun: 9 clanica 3 bolesne, 3 rade, 3 dvore. bolesne.
'
Kotar Slunj: -8 Clanica, 7 b~lesnih, 1 radi,
1 ·dvori bolesne.
Kotar Vrginmost: 110 clanica, 2 bolesne
6 rade,- 2 se izvlaC·e iz rada.
'
Kotar Plaski: 10 odbornica sve zdrave
ali slabo aktivne.
'
'
RuZa .Sekuli!:-Poj)()vi(;
·Siroki sastanci nikad nis-u nailazili na
tollke teskoce, ko!iko danas: bo,Jest optere,
'
cenost zena radom na polju, a i raz-lozi i
druge naravi (Ce-sti neprijateljski napadi
koji izazivaju stalnu stllepnju, ne Ce li se ne~
sto dogoditi) pa pokolebanost zena - sve su
to prepreke za odrZavanje S·irokih sastanaka
na koje se od~zivaju Zene vrlo malo ili nika~
ko. Velikim dijelom ne odrZavaju· se ni zato
S~o zdravstvene prili~e ne· dozv-oljavaju sa~
b1ranj.e ljudi u V·elikim skupinama.
.
U 'kotaru PlaSkom formiran je mje,sni -adbar za mjesto PlaSki od 4 drugarice koji j.e
for~irala drugarica, koja tamo radi' (Draga
BakU§), dok smo mi mi,Sljenja, da j.e za taka_v
odhor joS prerano. Uostalom, to Cemo ustanoviti, kad ispitamo kvalitetu dru.garica uzetih u odbGr. ·
'
U kot. Veljun formiran je od 3 zdravih
drugarica privrerneno kot. ·odbo-r, koji Ce
raditi, d-ok a-stale drugarice ne ozdrave. U
opCini TuSiloviC, gdj-e opCinski o-dbor nije
poslij~e ofenziv-e uopCe postojao, te .naSa organizacija nij.e joS ni.Sta radila, uspostav.Ijen
je opC. odbor od 4 drugarice, koje su vee .drzale s:<stanak. U Utinju, uslijed pomanjkanja
pol. radnica i preoptereCenosti drugarica kOt.
odbornica kot. VojliiC, poslije ofenzive joS
nije otiSla ni jedna naSa radnica. I tu Cemo
morati, .Cim prflike dopuste, oZiviti rad o-rga-
�nlzacH€, Ciji zasto] se opa~a u ~ltavom ~lvotu
ove op.Cine (Z·ene Sv·ercuju i t. d.).
ZakljuCci, doneseni- na sastanku jeSu:
1. srediti kot. odbore i zaduZiti ih, da uspostave ·opCinske odbore, gdje ih nema, da ih
popune zdravim drugaricama, ukoliko su koje
bolesne, te da zapoCne s radovima i sastajanjem opC. odbora. U odbOrima v'eCu pOIZO-rnost svratiti na ·disciplinu.
2. vr.Siti pripreme za kat. konferencije, na
koje treba pozvati sve clanice kot. odbora i
tajnicu i predsjednicu opC. Ddbora datiCnag
kotara.
3. usavrSiti kontralu pre·g.leda nad Citavim
okmgam i to tako, sto ee kot. odbori slati
redovite i konk:t.,etne izvje.S-taje o -stanju do~
tiCnag katara. Da bi avi· i·zvjeS-taji zaista odgovarali svrsi, treba u tom smislu -kot. odborima uputiti opSirnijLdopis. ·
4. tumaCiti narndu, za·Sto brigade ne dolaze ovamo, popularizirati us·pjehe naSih brigada u Lici i t ..d.
5. Zajedno s Komandom podru.cja poduzeti mjere protiv Sverca, za veCu kontrolu
sajma.
·6. objaSnjavati .naradu, nap·ose Zenama,
taktiku ustaSa (obe:CavaTije sigurnosti, ako ne
bjeze, davanje blaga i t. d.).
·7. b~·ugarlce 1-z kat. i opeS. prehrambenlh
komisija trebaju .pomoCi rad tih komisija i
nasi·oj ati, d~ se prestane sa Stetnim ogradivanjem poj·edine opCine, sela i t. d., veC tre- _
baju pomoCi .medusobnu. pomoC opCina, kotara i t. d.
8. VrSiti S-iroku propaiandu za posjeCivanje zdravstveno:g kurs-a.
9. Upozoriti kot. odbore da materijal, koji dobivaju, pravilno i brzo dijele, kako hi
isti prodra u sve opCi.ne.
10. Poslati vasem odboru 20•0i0 kuna za
vas list.
Osim ovih, doneseni su jo-S neki sitniji
zakljuCci za buduCi rad.
Za Clanak za vaS'"list zadu2ena je drugarica Danica P., 3 koja ·danas odlazi na srednji
partijski kurs, koji se odrzava pri OK KPH
Kar-Iovac.
Danas smo vam poslale Kn 2000.
Slijedeei sastanak izvr8nog odbora bit ce
7. o. mj.
Smrt faSizmu ~ Sloboda narodu!
Tajnica: 4
Anic.a RakaT-MagaSi-C.
Andela Ma,hniC, tajnica OkruZnog odhora ._·\FZ
Karlovac.
a Danka PavloviC.
4 Andela MahniC.
1
2
Dokument 175
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA OKRUG siBENIK OD 15. V. 1943.
INICIJATIVNOM ODBORU ZA OKRUG ZADAR 0 STANJU I RADU AFz
NA TERENU
INICI]ATIVNI ODBOR AFZ
ZA OKRUG SIBENIK
Drugarskom Okruznom odboru AFZ -
Radojka XatiC i Milka- LasiC-Seat
272
Zadar
Drage .drugarice, drago nam je d~ Vam
ovaj put pi.Semo kao adboru. Ne smeta Sto
ste samo ,3, glavno je- da stvarno bud-ete inicijativne, aktivne u radu. U referatu drugarice
BaboviC izneseni su glavni zadaci na,Se 'Organizacij·e. Ali jasno je da zasad ne moZete
mnogo toga ispu·niti.. .S obzirom da je VaS
odbor formiran, a da V am ne dostaju 2, i to
bas najaktivnije, drugarice (Anka i Trnovka), bilo hi najbolje, kad bi vam na okrtLg
dosla jedna od drugarica iz Inic. AOZ za Dalmaciju, bar za neko vrij-eme. J-edino tako, na
tere·nu, moCi Ce vam dati konkretna uputstva
i pruziti potrebnu pomoe. Dok ta drugarica
stigne, trebale hi biti s njima bar u pism<enoj v.ezi, a kroz tO 6emo se i mi dopisivati,
i pomoCi Cemo Vam koliko bud-enio znale.
1z Va-Seg pisma vidimo da organizaciono
stanje nii'e bas tako slabo. Od 3 kotara na
VaS em okrugu, j-ed an j e potpun_o nezahvaCen,
drugi ima A~oz u vi1Se od polovine mj.e-sta ali
nema kotarskog rukovodstva, a na treCem
skoro u svim mjestima formirani su mjesni .
odbori i postoji i kotarsko rukovodstvo ( od
4 cl.) i to uz pomoe od 2 opcinska AOi\.
Ni kod nas organizaciono stanje nije .nista bolje.
Nas od ·odboru ima 5 drugarica: DaSa1
(radnica iz iiib.), 1Vlirna2 (seljanka iz Zatona), 1Vlilica,3 Joka4 (sa kotara Kistanje-) i
Rada. 5 2 drugarice C-eSCe pobo.ljevaju, pa ni
nas dosad na sastanku nij e bilo nikad vi-Se
od 3. Okrug sacinjavaju 2 kotara i grad 'Sibe-nik. Ranije je organizacija bolje stala,
imali -smo viSe odbora nego sada. 1Teror j e u
zadnje vrijeme· bio straSan, osobito na -opCinama preko- Krke, tako da su mnagi odbori
rasprSeni (iii su stradali ili su se iz straha
pokolebali). Samo na ope. Vodice-Zaton stradalo j e viSe od 20 drugarica (i to veCinom
nasih aktivistkinja). 6 Sad se jos najbolje moZe raditi na bukovaCkom kotaru, i to prv-enstveno u kistanjskoj opCini. U s,vim- se·lima
kotara nisu jo·S formirani AOZ, niti joS po. stoje opCinski AO:Z:, ali je zato· nedavno formiran inicijativni kotarski AOi\ (od 3 cl.),
koji je duZan da organizaciono prodre u joS
neobuhvaCena mje.sta, da ·osposobljuje i aktivizira -Sto veCi broj seoskih odbornica (od
k·ojih Ce se s vr-emenom birati i opCinski odbo-ri) i da im u. svemu pru~e punu porno C.
Ilinka Sprlian
Eta tako je ·stanje naSe organizacije na
ovom o1~:ru·gu.
Kad nam budete drugi put pisale, pisite
neSto o tome kakvi su uslovi rada kod Vas,
naroCito na henk•ovaCkom kotaru, i o tome
kako pridobivate Zene u organi·zaciju (da li
legalnim iii ilegalnim putem). Da 1i su kod
Vas ceste racije i blokade? Mi smo sad otpoN a drugom, sibenskom kotaru (koji bro- Cele raditi viSe ilegalno, n-ego legalno, jer su
ji ·6 opCina), -organizadono stanje je takoder mnoge odbornice bile prakazane ad s-e·oskih
d_osta slabo. U mnogim se1ima treba usposta- Spijuna, osim toga sad je te·Sko o-kupiti seoski
viti nove odbore, a to- ide teSko i sporo. zbor.
Formirali smo i za ovaj kotar inicijativni
Ovako Cemo, dok j·e ova situacija, a kad
odbor (od 5 cl.), i to od drugarica, koje rade
se i u naSu Dalmaciju spuste naSe brigade
po terenu, tako da ni taj odbor jos nema kai bataljoni, bit ee i politicki mnogo lakse
rakter rukovodstva. Ali i ovako je korisnUe
raditi.
i za njih same bo1je, jer Ce- i na samim saSarno -ovaj ua:pjeh Saveznika ·u Africi
stancima mnogo nauCiti. SadaSnja glavna
uv-elike je podigao moral i kod naSeg najzazadaCa ov-og kat. inic. odbo:ra jest da ·osamo- .
staljuje postojeCe ·O-pCinske (na ovOm kotaru Dstalijeg S·eljaka, a kama li kad vidi i osjeti
ima 3 ope, odbora) odbore, a tamo, gdje ih snagu naS,e ·narodno~oslobodilaCke- ·vojske.
Upravo danas je ·stiglo joS jedno pismo
ne-ma, da pripremi uslove za njihova biranj.e.
od drugadce Senke upuCeno drugarici SmiU samome gradu organizacija -je iSla dosta
lji. Drugarica .Smilja (JeJ.ka Bu-cic) je nazau Sirinu (ima o-rganizirani,h antifaSistkinja
lost stradala (prilikom zadnje racije fasisti
oko 400), ali kadr-ovi, rukovodeCa tijela, pre- su je uhvatili i strije1jali), a _prema onome
rna tome i veCina Zena, nisu politiCki dovolj- kako ste pisale, izgleda nam da je i drugarica
no izgra,d,eni, ·jer ·SU i u gradu uslovi rada, Senka7 stradala (. .. jedna od bivsih clanica
zbog pojaCanog terora, sad joS viSe ote:Zani. IO Preko).
U gradu postoji mjesni AOi\ od 6 Cl., sa 5
sto se tice dopisa, koje je drugarica Senakcionih odbora (radnicki, te·zacki, graaan~ ka ranije poslala, mi smo ih sve pvedale' druki, CinovniCa i i,ntelektual•ki) sa mreZom pod- garici Jugi' (cl. In. od. za Dalm.), kad je
bila na naSem okrugu, a ove koji su danas
odbora i grupa.
18
tene Hrvatske u N013
273
�stigli poslat cemo s'kupa s nas1ma na drugaricu Milku 9 (takocte cl. In. od. za Dalm.),
koja je odgovorna u odboru za dopise ·; list.
Unapred biste mogle slati dlrektno njoj. U
svim dopi-Rima koji su dosad sUgli s vaSeg
okruga drugarice ·ni.su napisal·e ni iz koj.ega
su mjesta, niti bar ime (a'ko se ne moZ,e pre~
zime). To im napomenite. InaCe je bilo zgodnih dopisa.
Pred 17 dana poslali smo Vam 44 komada
broj 1 »Dalmatinka u borbi«. Da li ste ih
dobiJ,e?
Primite dru,garske pozdrave od naseg o-ctbora.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Za od'bor:
Rada
Dokument 176
PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 18. V. 1943. OKRUzNOM
ODBORU AFz BANIJA 0 RADU ORGANIZACIJE
[N!CIJATIVNI ODBOR AFZ
HRVATSKE
18.
v.
1943.
Okruznom odboru AFZ Banije
1
Dab Mila IKaradole-TreSnjiC.
Mirna Milka MrSa - p~ginula 1943.
3
Milica .TurkoviC iz Mandalia:te - po,ginula 1944.
4
J oka Strbac.
5
Rada V.i·era Trinaesti<:-DubajiC.
6
Teren Vodica i 'Z.atona bio .ie od druge polovice
1941-; ,g. podruCje mno,gohrojnih n<l(pada, akcija CiSCenja, pljaCke i zvjerstav.a faSistiCkog ok.up.ltora.
¥eC 25. X. 1941. :g. upalo je oko '2(]0 faSista u .sd-o
Srima; pohvatali ·sve muSkarce i odveli ih u VoJice,
gdje su 18-ero .strijeljali.
I. I_I. 1943. g. strijeljali su karabinjeri u selu
Ga,.Celezima Janju Miod.rag, jer j·e pomagala partizane. 24. II. 1943. g. &trijeljane ~ u Vodicama Cetiri
osolhe, jer w pomagali partizane. U prv-oj polovid
1943. g. otkrili •su karalbinjeri iz Vodica u jednom
shoviStu nedaleko sela Srime II partizana i odma:h
i·h na mjestu strijeljali. 3. i 4. ry. 1'94'3. g. prilikom
operadje CiS.Cenja u zoni Zatona, utkrili su karalbinJen u jednoj spilji ;pet Zena i jednog muSkarca i
ulbili ih na mjestu. JoS Cetiri ·Zene iz Zatona, koje
2
su bile zateCene u polju, bile su talcod·er strijeljane.
PoCetkoru lipnja 1943. g. zabranjeno je stanovnicima
Zatona •svako kretanj-e i izlazak iz kruCe, osim u vremenu od :8-9 sati prije podne. Isto tako nitko nije
smio ni iz sela, ni u selo. 13. VI. uhapsili su ·karabinjeri 34 ·oso.be i zatvorili i'h u jednu kono:bu. Tu
su odvojili osamnae.st ·osoba i u grupama od po pet
iii S·est ljudi odvodili ih na gro!blje, ;gdje su ih strijeljali. Toga su dana strijelj.ali 1·8 oso!ha, od toga
Cetiri star·ca, trinaest Zena i jednog djeCaka. ·Ovi -su
posve nedu.Zni 1judi hili strijeljani 'kao odmaz·da
zlbog gubitaka, koje su talijanske Cet<e imale u ibo·r- lbama s partizani:ma.
{Prema podacima iz »Dokumenata o zlo·Cinima
tal. ·oku.patora«, izdanje Zem. komisij·e Hrvatske za
utvr·divanje zloCina okupatora i njegovih pomagaCa,
Sibenik 1945.
7
Senka - redakcija nij-e mogla Ustanoviti pf'ezime.
8
}Ujga Kesi-C-'SenjanoviC.
9
Milka La..siC-Seat.
:Zene .V.Odica strijeljarne po.C.etkom 1943.
274
Drage drugarice,
Iz vaSih p·osljednji·h opSirnih izvje.Staja,
kao i_. uvida Clana naS·eg odbo-ra, vi-dimo da
va·Sa organizacija ima Citav niz nedostataka.
Na vwSem terenu postoje veoma dobri us.lovi
za rad. Zene, koj e su rij ekom darova za Uskrs- darovale naSe borce i ranjenike, koje
svoju ljubav prema narodno-oslobodilackoj
borbi izraZavaj'U svakodnevnim dobrovoljnim
prilnzima, pokazuju da mrz·e neprijatelje, da
su shvatile ovu borbu, da su antifaSi-stiCki
raspoloZene i da Ce izv11Siti i druge zadatk.e,
samo a:ko im S·e postave.
To raspoloZenje Z.ena vi niste podiza'le i
razvijale, niste znale njima pravtlno rukovoditi, gubHe ste •s·e u organizacionim pitanjima. Sve te slabosti treba uoCiti i brzo, odluCnG planski, s novim elanom, koji nam moraJu dati sjajni uspjesi naSe vojske·, pobjede
savezniCkih- snag a priCi uCvrS6enju ·organizacije i pojaCanju' politi-Ckog rada medu Ze..;
nama.
Pred Zene·, pred organizaciju, pred sve
rukovodio·ce treba postaviti zadatke, konkretne zadatke prema svim politi.Ckim, ekonomskim, kulturnim i .zdrav.gtvenim pitanjima, koja se postavljaju lkod vas na Baniji.
Organizacija AFZ ne smi}e da hude niz adbora za sabirne akcij e, ka-n Sto j e to kod vas.
PomoC vojsci je v·eoma vaZa·n zadatak, koji
h·eba izvrsavati u NOB, ali pored toga postoje i .drugi, koje ne smij.emo previdjeti: pndizanje· politiCke svijesti ~ena, kako rukovodeCeg kadra, ta:ko i Sirdkih ·&loj'eva Z.ena, omas·ovljenje organizacije (naroCito na neoslobo·denoj teritoriji, koja je kod vas daleko veCa nego osloboidena, pa s-_e teZMte va'Seg rada
mora tamo prenijeti), uCvrSCenj.e· organizacije pravilnim rad"Om izvrSnih odbora, red-ovi-tom vezom sa rukovO:d.stvima, te· stalnom
kontrolom i razvijanjem ·odgovornosti pred
organizacUom. U vaSem budu6em planu ·rada
ne smijete zaboraviti ni rad_ u centrima neprijateljskih snaga, bez obzira da Ji. ·su to
gradovi ili .se'la.
Da bi rad imao uspjeha i da bi kotarski,
opCinski, a pogotovo okru.Zni ·odbor imao pregled rada, svih uspjeha i neuspjeha, potre,bno Je stvoriti plan za odred·eno vrijeme, na
primjer za jedan ili dva mjes€ca.
Treba se cuvati sablonskog rada, jednostavnog pr:eno.Senja isk.ustava i'Z drugih o:kru~
ga, kotareva iii opcina. Treba vidjeti, pod kojim su uslovima nas.tale pojedine forme rada
i tek onda primUeniti ih na vase prilike. Napominj·emo vam samo s·asvim jednaki rad u
oslobodenom dijelu Banije i rad u neoslobod·enom kostajni_,Ckom kotaru, g.dje· su sasvim
drugaCiji uslovi rada, i gdje uz odUCne u~lo
v·e (borbenost Zena, odanost, Sto se naroCito oCitule· u nJihovom odnosu prema vojsd), postoji ·opasnost,"da se organizacija sve.,
de ·Sarno na niz odbora, koji ne Ce imati nikoga za sobom. Dakle treba da stvorite svoj
plan rada, koji .ce biti prila!;od,en pri!ikama
svakog vaSeg kotara, opCine pa .Cak i sela
(Mracaj). U v~sem planu ne smijete izosta, viti niti jedan od zadataka, koje smo napomenuli. Njih je pred AFZ Hrvatske postavila
i prva z,emaljska konferencija AFzJ, i oni
se moraju ·sprovoditi ...
Najva.Zniji ·zadaci, koji hi se postavili u
vaSoj ·organizaciji prema izvj.eStaju tajnice
naSeg Odbora i na osnovu poslanih pismenih
izvjeStaja su slij.edeCi: ·SU!Zibijanje Sv·erca,
neprijateljske propagande i pravilno postavljanj'e rada na ne-oslobod'enom teritoriju.
I. Po pitanju ·suzbijanja .Sveorca vi niste
mno:go radili. Sav rad vam se {)grani·Cio na
to da ste na masovnim sastancima ukazivaJi
Ze~ama na Stetnost takvog rada za naSu barbu. To je potvebno, ali nikako nije .dovoljno.
Suzbijanju iiverca treba pristuopiti mnogo
energiCnije. Na sastancima odbora pretr:esti
to ·pitanje i pred narod, pr·ed Zene, otvor~~o
postaviti pitanje-: tko- se bavi :Sverco~, taJ J8
neprijatelj narodno-os1obodilacke borbe, Sa
Banije ima toliko partizana, da nema sela
iz koga nema bo-raca. Objasniti Zenama da
s-e Svercom pomaZe ·okupator, _Omo,guCava mu
se -boravak u na•Soj zemlji, a na dru.goj strani ginu njeni .sinovi u borbi protiv okup'atora
i i•dajnika nasih naroda. Ako to pitanje postavimo pred Zene. jasno i otvo-rEmo, ·one Ce
same pomoCi rad na -onemnguCavanju prodaje hrane oku-patoru za _bezvrijedne· krpe,
sO i duvan ...
'Treba stvoriti takvo raspolozenje kod naroda, da s·e mogu preko NOO i vojno pozadinskih v'lasti po-duzeti najstrozije mjere za
275
�DokumeA_t 179
OSLOBODENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE UOcl PETE NEPRIJATELJSKE
OFENZIVE, SVIBANJ-LIPANJ 1943,
•Arad
duZnost naroCitn nas Zena, koje sacin]avamo
jednu ad glavnih snaga ha,S·e pozadine. A mi
Zene smn osim toga i majke. Mi ne smijemo
dozvoliti da stradaju dj.eca onih boraca, koji
se bore za slobodu i bolju buducnost svih
nas, a narnCito naS·e dj.ece.
· Uvjerene smn, da nijednoj ·ad nas ne Ce
biti tesko da otkine od sebe, koja vise koja
manje, pa IJlakar to bilo i jednu .Saku Zita,
kukuruza, pSenice iii bilo koje druge hrane,
za gladnu dje-cu uniStenih, popaljenih i
opljackanih sela Savra, Rave i Malo.g !Za. ·
Saku hrane mi ne Cerna svaka ad nas ni osJ' etiti, a Saka po Saka u Citavom naSem kotaru ·
sku pit Ce- se ipak neSto za naSu gladnu djecu,
jer to su naSa dj.eca. Sjetimo .se, drugarice,
da smo majke, pa 'kako bi ·bilo nama da .gledamo svoju dj~?.cu da skapavaju ad ·gladi, a
1
NJSKA
PoCetkom svibnja 1943. g. poduzele su talijanske _vJ.a,sti »CiSCen ja« na DugOm otoku, u kojima su
sudjelovali .adredi redovne vojske, faSisti.Cke milicije,
karabinjeri i antikomunistiCki banditi. Gilj ie akcije
bio uniStenie partizanskih odreda. Torm fPrilikom izvrSile -su olrupatorske trupe bezbroi teroristiCkih akcija na ne'bor.aCko ·stanovniStvo. Odmah na 'poCetku
akcije zapalili su Ill Z.manu dvije kuCe i strijeljali
dva Covjeka, kQ.je su zatekli na paSi. Kad su 7. V.
st~gli u silo Savar, ·opkolili su. ·Citavo· seln, dotjerali
sve stanovniStvo sela pred crkvu i ·striieliali 25 muSka-raca·. Malo podal je strijel jali su dal.injih -rpet mu~karaca. Za1im su Zene, d jecu i -starce istje·rali iz
kuCa i na selo otvorili vatru iz topova i bacaCa, te
ga na krairu zapalili. 64 stanovnika sela otjerali su
u internaciju. Preostalo stanovni:Stv·o sklonilo se U
mi zato ni,smo krive, nego onaj prokleti naB
neprijatelj.
Zato vas pozivljemo da sprovedete kampanju. 'Svako selo·, svaka kuCa u naSem 'kow
·taru m·oZe da dad·e bar-em neSto·. U tom.e Ce
se oCitovati naSa svijest, naSa ljubav prema
narodno-oslobodilaOkoj borbi, kao i naSa mrZnja prema naSim krvnim neprijateljima. 0
ovoj p1emenitoj akciji piS·e se i u naOOj -Stam·pi, pa neka se vidi kako smo mi _Zene Dalmacije jedinstvene i 'spremne da dademo_ sve,
kad je u pitanju nasa borba i nasa sloboda.
Mi vas pozdravljamo na·Sim borbenim pozdravom
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Sekretar inic. okr. odb.2
.selo Brilbini, ali ni tu nije bilo u mirll."I7. V. -otjerali su faSisti daliniih· 56 ljudi u internaciju, a Cetvoricu shijeljali. U ~elu BoZavi, na sjevernom dijelu
Dugog atoka, striielj"l:tli ·SU faSisti 14. V. osam· !judi,
15. V. vrSili su Talijani »CiSCenje« u Velom Ratti.,
o;plfa.Ckali i spalili selo i strijeliali W I judi. U ·ovoj
akciji, upereno.i tolbo·Ze protiv partizana, nije -uhvaCen na djelom oto·ku ni jedan partizan, ali su ·&-pal jena Citava dva sela, papal jeno joS mnogo kuCa rPO
di"Ujgim ·selima, strijd_jano 54 nemioruZana -stanovni~
ka, a 149 odvedeno u internaci ju.
{Prema ,podacima iz >}Dokumenata o zlo.Cinima talijanskih okupatora« izd. Ze'm. komi..siie Hrvatske za
utvrd:ivanje zloCina okupatora i njegovih- pomagaCa.
Sibenik 1945.)
2 Vinka N ova'koviC.
Dokument 180
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH POKUPLJE OD 30. V. 1943. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU zENA U KOTARU zUMBERAK'
K o t a r z u m b e r a k. AFZ ·organizacije
su oZivjel·e nakon konferencije, koja j·e s njima odrZana po povratku iz Bosilj.eva. OpCinski odbo-ri po-stoj.e· u -.SoSicama i RadatoviCu.
U Vivodini· se ·osje·Ca brzo prilaZenj-e Zena
organizaciji. Pred organizacijom je kotarsld
odbor AFz.
Inicijativni odbor AFZ za okrug formiran
je pred mjesec dana (30. IV. 1943.). Drugarice iz odbora su kre·nule nakon prve njihove
sjednice na neosloboti·eni dio okruga. Oti.S·le
su i vratile se .skupa sa naSim Clanovima.2
Njihova 'ZaduZivanje na terenu imalo j.e .svrhu up·oznavanja sa _prilikama i organitzacija1
2
Doku·me-nt se nalazi u arhivi CK SKH.
U oZuik·u 1943. odlaze po1iti~ke ra·dnice ·sa oslobodeno.g teritori ja I.Zumber'ka u kotareve okruga Po·kupl j·e, u J as-ku. -Samobor, Pisarovinu, VeL Goricu i
iedan .clio kotara Sisak da rclde ·sa Zenama. IPresvru't:ene u sel iaCku no,Snju, ulazile su no.Cu ru sela i potaino odrZavale sastanke sa Zenama, jer su u tim
:selima. kOia su .smieStena uz ,glavne saobraCajne linije
Za.greb-Karlovac·Si,sak, hila br-ojna neprijatelis'ka
uporiSta. U to vriieme proSirila &e OT.ganizad_ia AF2:
1.1 Pokuplju, i t-rebalo _je formifati OkruZ:pi·odbQ-r .AFZ
rna na terenu, te medusobno pov-e·zivanje postojeCi.h odbora i njihov-o povezivanj.e sa Inicijativnim odborom.
Za vrijeme· ·ad osnivanja_do danas odr.Zano je· jedno savjetovanje Zena u op~ini Radato-viC, a u pripremi su takva savjetovanja
za Vivodinu· i SoSice. Kroz dva dana se upravo ·zavrSava kurs, kojim je obuhvaCeno svojih dvadesetak Z.ena iz sviju kotar:eva. N akon
kursa Ce drugarice biti upu6ene u kotareve
odakle- su. Od kursistica iz Samobora biti Ce
odmah ovdje formiran Inicijativni odbor AFZ
za kotar .Samobor.
Poklljplje, pa ie u oZuik'll 194.3. CK po·sJa.o na ta_i teren M.ariiu Derda, Smilju ZeZeli i Savku MarkoviC,
koie su do tada T'a·dile sa ,Zenama u Lid. U svibnju
194.3. :g. osnovan .ie Inicijativni odbor AF2: za Po·kUJplje, ru ko·ii sru uSle: Dragica Badovinac, RruZa Kumi_,c,,- Ankica M·okosek, Zora AhmetoviC, 'Savka Mar:koviC, Mariia ~erda i Smilja 2:eZelj. - Prva opCinska konferencija AFZ ru Radat-o;viCu odrZana je 15.
IV. 1943. Na nioj su, iztn'edu ostalog, bili postavljeni
i zadad politiCkog prosvjeCivanja Zena i sutbijanja
n~pismenQ'sti.
�l.''
Dokument 182
Dokument 181
IZVJEsTAJ OK KPH ZAGREB OD .2. VI. 1943. OK KPH KRAPINA
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 1. VI. 1943.
0 KONFERENCIJI AFz HRVATSKE'
ZA SVIBANJ 1943. 0 RADU AFz'
Zena Hrvatske za konferenciju AntifaSistiCkog fronta zena Hrvatske na oslobodenoj teritoriji.3
DruZe Crni, molimo te da ti CekaS na onom
ugovorenom mjestu kako ti je javio Prigorac, gdje ce doCi Gubec u ponedjeljak dne 7.
juna, da toCno uCvrstite kanaJe za prebaciVanje ljudi u NO Vojsku, j·er i onaka drugi
njega ne pO'znaju, a mis'limo da bi Vas dvoje
to uredili najbolj e ..
Smrt faJizmu - Sloboda narodu!
koji su uSle drugarice: Nada, 4 Cinovnica 20
'
godina stara, clan partije od marta 1943.,
Cvrsta i bistra, poZrtvovna, udata, mlada, te~retski nedovoljno izgradena, Zivi· ilegalno.
2. RuZa, 5 prodavaCica, 28 godina iz radniCke
obitelji, clan partije od polovice maja 194.3,
radila u NOO i AFZ od 1941. U porodici i
priv. Zivotu primjerna, u radu toCna i .marljiva. 3. Mira, 6 profesorica iz radniCke obitelji, 28 godina. Nas simpatizer od 1935. g.,
ima do~ru volju za rad, liCni Zivot primjeran,
od 1941. radi u AFZ i NOO. Oko 2·0. maja
uapsen je jedan odbor AFz na V. kotaru.
AFZ organizacija je dosta slaba i labava.
Odbori se u glavnom bave sakupljanjem priloga u novcu, materijalu, pomaganj.em porodica ljudi koji su otiSli u partizane, t,e !Sirenjem i- Citanjem literature. 7 Sakupili su pTOsli mjesec 70.190.- Kn. Radi izgub'ljene organizacije AFZ na II. kotaru, prihod je smanjen za 35.000.- Kn.
Veljko 8
1
·
2
4
5
6
Redakcija ni je mogla sa:znati ime ove dru,garice.
Zlata Bognar-Kun~tit.
Redakciia nije molgla saznati ime ove drugarice.
Jelka RuZit, nastavnik, 'UhapSena polovicom
1943. ,g.
7
.
U to _ie vriieme II. ra_ion imao 21 odbor AF2.
Pored. ru.JiSnih ?dbora po~tojali ,su odbo·ri u »Paspi«,
Tvormcr zarul'ja, u »Memlu«, veletrgovini GriviC:C
,,J~kri«, T~orn!ci 'krpa i A. G. B. (tekstil). Na
raJonu .radtlo 1·e '28 od.~ora APZ. Na IV. rajonu dielqvalo 1e ~6 odbor,a, ko11 su o-kupliali o'ko ~60 Zena Na
V. rajonu AFZ ie imao 21 odbor sa 550 ·Zena· od
~a;ga WO a~t.ivistkinia. Od veCih tvornica post~jao
1e u TvOTmct ·duhana - odbor AF:Z sa 60 -Zena . 'll
DomaCo_j tvorni,ci rublja - odbo-r sa 39 -Zena.
'
ru:
lvanka Vit.asovii-lvl.esarovii: u jJolicijskom odjeljenju bolnice na Re-bru
Zagreb 1948.
... 2. AntifaSistiCka fronta Zena: Nakon pa~
da dviju Clanica2 mjesnog AFZ poslana je joS
jedna drugarica3 i.z mjesnoga u partizane radi progona sa strane policije te je, te'k pred
nekoliko dana formiran novi mjesni AFt u
'
280
Dokument se ·nalazi u a·rhivi ·CK SKH.
Pavao LonCariC.
3 Iz Okruga · KraPine otiHe
su na konferenciju
Anka ILovreCiC iz Ravnica i Mari.ca 'PleCko iz DubrovCaka.
U krapinskom ·okrugu najaktivnije su bile Zene
kotara Zlatar, gdje su postojali odbori AFIZ u Po-znanovcu i KonjSC:ini, a u formiraniu su bili odlbori
u BedekovCini, Loboru, HraSCini i BudinSCini.
. R~d ,z.en~ S'e uglav~om sastojao u Pranju rubl.Ja 1 davan1u hrane parbza•nskim ,grlljpama. Pojedine
~ene bile su kuriri, .a aktivni ie Zene radile su pOlitiCki
medu Zenama.
23. V. forroiran je Iniciiativni o-kruZni odboT AFZ
od 4 Clanice. To su bile: Tonka Mrko.ci- Turin, radnica, 'Cvijeta Huis:, namjdtenica i Ma·rica PleCko
sel i anka.
"
'
Prvi kurs za 30 aktivistkinja AF'Z ·odrZan je u
kolovozu u Maloj Erpen fi.
1
2
T,onka
Mrl~oci-]urin
2. juna 1943.
Dokument se nalazi u arhivi OK SKH
Redakcija nije mogla saznati imena o~ih dru-
rica.
3
'Dru.garski pozdrav
v
~d svibnja do osbud~og 1943. g. radi na raznosenJU pro[pa_gandnog materijala ko-d Mjesnog komiteta ~PH An~!a Lclas "!'Jina. U toku 1'943 . .g. on-a
l?reda_1e mat~rqal za po]edine rajone uglavnoro ra.JOn~~tm .te?mCar'ka;m~: Zl.ati Fejzo Ankici, Maii Emrovtc, V rkt Mrkoct 1 .drugima. Glavna skladi~ta za
p:opagandni .materi ial hila su 'U toku )943. g'.: Rad';uCk~ pe~ar-?-a u Maksimiru, Higi jenski zavod na Zvilezdt, DJeC1e· obdaniSte u KrajiSkoj rulici Tvornica
tjestenine, Prer.adoviCeva 34 i .stan Micik~ Pistotnik
u Frankopanskoj ulici 5.
8
Perica Dozet, tada politiCki sek·refar MK KPH
Zagreb.
·
Dragi drugovi!
Javljamo Vam Zalosnu vijest da jei naB
drug, odnosno p·o1itiCki sekretUr naS·eg OK,
drug Prigorac,Z preminuo dne 29. maja nes:r:etnim ·sluCaj,em od vlastitog oruZja.
Konferencija, koja se trebala odrZati,
odnosno savj.etovanje, odgncteno je na neizvjesno vrijeme po odluci Povjere·nstva, koje
se trebalo odrZati, kako je veC javio drug
Prigor, dne 10. o. mj., po.Sto nema- garancije
da bi bili •astupani svi okruzi.
Dragi drugovi, dob:Lli smo dopis od Inicijativnog g]avnog odbora AntifasistiCke fronte Z-ena Hrvats'ke, da Ce ·s,e na os'lobodenoj
teritoriji odrZati konferencija AntifaSistiCkog
fronta zena Hrvatske dne 12. iii 13. ovog mjeseca, pa da 1pi poSaljemo 3 delegatkinje na
tu konferenciju, ujedno nas mole -aa obavije:stimo i susj edne okrug-e, da i oni po.Salju po
3 drugaTice. S toga obavjeStavamo i vas, da
i vi posa]j.ete 3 delegatkinje na istu konferenciju i to odmah, takq da stignu na vrijeme na mJesto. Drugaricama treba dati propusnice na gOrnJu adresu, odnosno za Inicijativni ·glavni odbor Antifasisti.Ckog fronta
Ana Mrkoci
281
�Dokument isS
PRVA KONFERENCIJA AFi HRVATS"KE ODRiANA 11., 12. i 13. LIPNJA 1943.
I
U OTOcCU
I
Clrmak iz »Z-e1re .u borbi((, gl~ila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku hr. 2, srrjm:nj 1943.
SMOTRA JE TO BILA LJUBAVI, SNAGE
11., 12. i 13. lipnja odrzana je na oslobod·enom te:ritoriju1 prva konferencija Anti-faSistiCke fronte Zena Iirvatske uz uOe.SC-e od
80 izabranih delegatkinja i preko stotine
uCesnika iz Slavonije, Dalmadje, Pokuplja,
Gorskog Kotara, H-rvatskog Primorja, Banije,
Kordun·a i Lil<e; te narodno-oslobodil»cke
vojske, vojnog · saniteta i sekcije za vezu
Glavnog Staba.
2 O·d pozdravnih govora saCurvan je u arhivu jedino g-ovor VLadimiTa BakariCa. Nisu ,saCuvani ni
materijali diskrusije na konferendji.
GOVOR DR. VLADIMIRA BAKARICA
Drugarioe delegatkinje! U ime Glavnog
staba NOV i POH pozdrav.ljam ovu prvu
konferenciju AFZ Hrvatske.
SveCani dio konferencije, 11. 1ipnja u v-eCe, zapoC-eo j-e sviranjem himne »Hej Slaveni« i >>Lifep~ naS_a«.
-
Drugarice, duZnost mi je da vas u ime
Glavnog staba i u ime NOV zamolim, da zenama koje -ovdje predstavljate, izruCite svu
Nakon >sto je drugarica Vlatka Babic pred- naSu zahvalnost za sve ·ono, Sto j.e Zena u naloZila poCasno i radno pred-sJe:dni.Stvo, otvo- Soj narodno-oslobodilaCkoj bor-bi, a naro·Cito
rila je konferenciju -drugarica Kata PejnoviC, _ u prilog naSe· vojske· do sada uCinila. Ja ovdje
predsj·ednica AFZ Jugoslavije, kratkim go- ne Cu da .spomenem ono, Sto je- Zena uCinila
u boi-bi, -one jnakinje, koje su same po•Sle u
voroin u kome je podvukla hi-storijski znaCaj
ove konferencije, na kojoj su se- Zene Hrvat- borbu, one· koje su u prvim danima naSe bor-ske--prvi puta ovako organi~i:ran-o sastale, na be zajedno s· nama poCele da •s-tvaraju osnokojoj se sil:vjetujU da ce· krD'z ·borbe i krv naj- vicu naSe borhe,, koje su sudjelovale u Zaholjih drugova i drugarica i stvorene orga- grebu u diverzantskim akcijama, u "akcijama
nizacije kao i tekovine naSe borbe znati krv- razaranja drZavne vJasti, ne Cu da spominjem
one, koj e su nam na poCetku naSe borbe poIju i .uCuvati.
magale kao- kuriri, kao i -one ko}e -su nas
SnaZan i dubok dojam imale -su rije·(H dru- krile, nego hoCu da se specijalno osvrnem na
ga Karla Mrazovica, predstavnika CK KPH one Z.ene, koje su pruZile neposrednu pomo,C
i Vlade Bakarica, politickog komesara NOV naSoj narodno-oslohodilaCkoj v-ojsci.
i POH, koji su pozdravili konferenciju.2
Nama su u sasvim svje-Zoj uspomeni oni
prvi dani naSe· borhe, kada su borci uzeli
U ime ZAVNOH pozdravio je drug Pavle
GregoriC konferenciju i sve napor·e i zasluge puSku u ruke, kada je- Zena krpala, prala i
Zena u borbi za slobodu i -svoj,e oslobodenje, njegovala naSe bore-e. Nama su u svjeZoj
ali je ujedno postavio p-red njih ogromne za- uspomeni one mas,e· Zena, koj-e ,su sudjelodatke u daljnjoj borbi, jer Zene Cine pOla vale u prekopavanju cesta, u ruSenju .komunikacija, koje su sudjelovale u borbi s rogu'stanovniStva~ i to j e prvi i ,glavni izvor za
Ijama u ruci. Mi danas na ovom stupnju naNarodno-oslobodtlacku borbu u do.gledno vriradno•oslobodilacke borhe, na ovom stupnju
jem·e.
naSe narodno-oslobodila.Cke vojske '8' ponoDrugarica Mllka Kufrin u ime PK SK'OJ som govorimo svuda, da ·naSa vojska nije
istak1a- je, da je zajedniCka borba, da ,gu za- vojska kao druga vojska, naSa vojska j,e i
jedniCki ciljevi Zena i omladine traZili da vojska Z-ena. U naSoj vojsci ima mnogo Zena
ujedinimo svoj-e snage i svoje nastojanje u boraca, koje sudjeluju u njoj kao borci, koj.e
nepokoJ.ebivri borbenu zajednicu.
· sudjeluju jednako bez obzira na •spol. To se
jos u bistoriji naroda nije dogodilo, to sluzi
Radni di-o konferencije, 12. Iipnja, posve- na Cast svima Z.enama, '0 toj pojavi se govDri
Cen je iznoSenju i pretresanju politiCkih priu svijetu. VeHki je Cast govoriti u ime vojlika i stanja organizacije AFZ u Hrvatskoj
ske u 'kojoj se i Zene bore. Mi smo drugarice
i postavljanju osnovnih zadataka.
na to ponosni ...1
'To· sam htio da- vam ka.Z-em i molim vas,,
l Prvog
dana konferencija se odrZavala u
da izruCite Zenama, koje_ -Vi .pred-stav,ljate, da
OtoCcu, a dru,g·og i treCeg dana, radi opasnosti od
6e na•Sa vojska uCiniti sve, da s,e rijeCi drug-a
nepriiatdjske. avijacije, rad se rnastavio u selu ProTita ispune, da ¢e nasa vojska cuvati sve tezorn blizu 'OtoCca..
282
Dr. Vladimir Bakarif:
kovine, koj e j'e vee postigla na os1obodenom
teritoriju.
Ja bih trebao da vas obavijestim o uspjes-im-a, 1mje je naSa NOV pnstigla. Vi znate,
kada sm-o se po·Celi boriti, ljudi su govorili:
»Ljudi, n-e gubite ·glave. Tko Ce se boriti
protiv vlasti, protiv sile, koja j.e slomila sve
z.emlje Zapadne Evrope, ne idite u borbu !«
PoCeli smo se boriti rame uz rame, o na-Soj
borbi nitl<o nije htio .da govori. Kad smo
postigli prve 'Uspjehe, rek'Ii su da se bori
DraZa MihajloviC, ali su odmah rekli: »Ne
stupajte prerano u borbu, Cekajte -da vas.
on pozove!« Osim podrsl<e bratskog Sovjetskog Saveza, koji je naSu borbu popularizirao,
koji je prvi svim svojim sredstvima govorio
o nama, nije bilo druge P'OdrSke, i mi sv·e· do
nedavno ni-sm-o uopC·e· poznavali nikakove
druge pomoCi, osim one naSe slavenske braCe
sa :Sve-sla venskog kongresa u M·oskvi i -Sovjetsko'g Save•za. Od onda se situacija promij enila. ·Od onda smo mi postigli izvj e·sne
uspJehe. Nije se m-oglo samo taka Siri-ti IaZne
vijesti, nije s·e mo-g'lo zatvarati oCi pred tom
oruZanom snagom, koja tam-ani diviziju za
divizijom, koja -sama drZi na s·ebi- preko 30
divizija v,ezanih, koje ne mogu nas-tupati na
jedno)\1 drugom frontu. Drugovi, druga fron-
ta u Evropi se mora otvoriti. Pred tom Cinjenicom stoje .sav-eznici. Ta Cinjenica si.Ii
sve da p-ogledaj·u i na ono ,Sto se deSava u
Jugoslaviji. Izvj·esne snage iz JU.goslavije su
nastojale svim- silama da se poreknu naSi
uspjesi. Na C-elu tih snaga stoji i jugoslavenska t. zv. vlada u 'Londonu. Ali, drugari-ce,
naSi uspjesi su dov·eli .do- toga. da su izvjesne
vojne forrnacij,e saveznika bile pdsiljene, da
malo izbliiega pogledaju stanje, koje ovdje
vi ada, da potraZe s nama kontakt. J a Cu vam
kazati jedan telegram, koji je isporuCen nasem Stabu prilikom borbi, koj e se vade u
Crnoj Gori, gdje je okupator opet j.ednom
pokuSao da ·uniSti ,glavninu naSih ,snaga:
>>Od glavnog staba Srednjeg Istok» za Vrhovni Stab Jugoslavije: (slijedi tekst telegrama)2 ...
Drugovi-, to je prvi puta da s·e jedna savezniCka vojska neposredno obraCa naSoj Na~
rodno-oslobodila.Ckoj vojsci. Dru·govi, to je
neobiCno znaCajan fakat, jer on nij.e postigilut nikakovim trikovima, nikakovim- smicalicama ili po.litikanskim sporazumima, nego
je postignut krv'lju, postignut je borbom,
postignuto je- da smo prisilili njih, da nas
i naSu horbu na taj naCin za sada priznaju.
To je jedan od vecili uspjeha u pogledu me-
283
�dunarodnog priznanja nase narodno-oslobodilacke vojske i nase narodno-oslobodilacke
borbe. Pred nama stoje jo,s teski zadaci. Mi
smo u pos!Jednjoj neprijateljskoj ofenzivi
iskusili Sto znaCi dobra podrSka vas Zena i
mi se nadamo, da 6ete 9vu podrSku jo.S pojaCati,. koju ad Vas oCekujemo i da Cerna doCi
do novih pobjeda, joS znaCajnijih od ave i
doci do cilja, kajeg smo postavili, kada smo
po.sli u borbu. u ime G!avnog staba mogu
vam reCi da smo tvrdo uvj er-eni da Cerna to
postiCi i da Cerna u tom pogledu naCi vaSu
punu podriiku.
L
I
I
nje i rad u toku ovih dviju godina, ovih dvij11
najkrvavijih, najteZih~ ali najslavnijih godina u historiji. naSeg naroda.
Krvavo su se trgala naSa srca, kada su
Z.eljezne nemani okupatora p-oCele juriti naSim cestama, kada smo vi.djeli, da j.e faSistiCka gamad, vjekovni i zakleti neprijate1j naSega naro-da, bahati tudinac, zagospodario
naSom zemljom. Nismo mogli vj.erovati, da
se to moglo dogoditi, nismo mog.li vjerovati,
da Ce se vojna snaga Jugoslavijoe· rasplinuti
kao magla na suncu. OCekivali smo, da Ce se
makar gdj-e organizirati otpor. .Svi ani, koji
su godinama tra.Zili ·od naroda da plodove
Zivio AntifaSistiCki front ~ena Hrvatske!
svojih Zuljevitih ruku dade za oCuvanje ne1
zavisnosti drZave, svi su ·oni sjedili u dru/ Ovdje fali ·iedna re.Cenka.
2
Stvu sa izdajlcama naroda, poznava1i su saTekst tog tdegrama nije zabil.ieZen u dokumo j·e·dno: svoj liCni- profit, a sudbina naromentu.
da bila je stvar, koja se njih nije ticala.
OruZje, vojni magazini, sva drZavna imoviREFERAT ANKE BERUS
na, leZala je otvorena, i ·okupator je nesm·e..
tano dobio sv·e u svoj e· ruke-. LiCna hrabro·st
Drage drugarice!
i rodoljubjj.e pojedinih heroja, koji su u ovim
tragi·Cniln momentima izvrSili na svoju iniciMi ·sudjelujemo u borbi protiv faSizma, u
jativu niz smjelih, junaCkih podviga, nisu
otvorenoj, oruZanoj borbi skoro .dvije godine,,...,
i danas, poslije dvije godine krvniCkog hara- mogli da sprijece neprijatelju slobodan put.
nja -okupatora i nj·eg:ovih slugu po naSoj zem- Prestali smo da budemo gospodari u svojim
lji, bilans j e nasega rada i borbe visoko po- kuCama. Zemlja je hila pregaZe-na, raskomadana. .Sve nwSe, i ono najiiCnij e, ni-je bilo
zitivan. Ali borba nije dovrSena. Pred nama
stoj.e dani, koji Ce traZiti od cijeloga naroda viSe na.Se-. NaSi hambari i Zitnice ni·su imali
viSe da p-osluZe naSoj ish rani; to su postali
i -ad svakog pojedinCa maksimum napora,
izvori 'Za ishranu na·S·ih krvnika i tlaCit_elja.
Cvrstine i odluCnosti, da se borba dovede do
kraja. Po dana&njim rezultatima borbe mo- Stoka nasa trebala j e da dad·e tim zvijerima
Z·emo jasnije nego ikada utvrditi, ·koUko je snage za joS v·e-Ca zvjerstva i zloCinstva. NanaSa ho.rba bila potrebna, moguCa i -o.pravda- Se fabrike, sirovine naSih .Burna ·i rudnika
trebali su ·da snabdij·evaju faSisti.Cku neman,
na. Ali da bi mog'li dalje sa istom cvrstinom
da bi se joii vise oBposoblla da porobljuje· i
i odluCnoSCu -da idemo u susret teSkim danima konaCnog obraCuna sa faSistiCkim oku- unhStava joS viSe zemalja, jo.S viSe naroda.
patorima i · svim njegovim pomaga-Cima, po- Izdajom, zloCinaCkim radom 23-godiiSnje v-eli-tr:ebno je da uoCimo jasno liniju razvitka kosrpske v.Iadavine iz Beograda, pa··stali smo
svi be·z razlike· bespravno roblje. NaSa snaga
dogadaja i iz iskustva, stecenih u toku dvogodiSnje borbe, izvuCemo jasne, Cvrste ,za- i naSe ruke trebale su porobljivaCima n&Se
slobode da poslu:ze u njihove pr]jave svrhe.
kljuiike o politickim zadacima, koji stoje pred
Treba'li smo da ropski IanaC, koji se ovio oko
nama.
naSih ruku, kujemo i dalj.e i da ga uCv~SCu
,fito karakterise <lanas politicku situaciju
jemo krvlju svojih Zila i znojem naSeg truda.
u naSoj zemlji?
Na kolima osvaja:Ca dovezao -se u naSu
U vezi s pobjedama Crvene Armije, akti- zem.lju izrod, krvnik, prodani izdajica sa svovizacijom i preuzim-anjem inicijativ·e· i na jom krvavom druZinom, kojj su veC godinaostalim frontovim·a od strane saveznika, te ma spremani od neprijatelja, da izvrS.e 'kao
uslijed toga sve teZim poloZajem osovinskng lose sluge goreg gospodara .djelo unistenja
faSistiCkng bloka, aktiVizirali su se u naSoj
naSeg naroda.
zemlji svi oni, kojima SlDboda naroda nije u
KoristeCi se zaStitom i snagom okupator...
raCunu-, koji traZe da narod ostane u ro·pstvu.
ske vojske krvnik Pavelic udario je, da bi
Danas se borba protiv okupatora ne moZe prikrio .pravu namisao i •gnjusobu svoga _povoditi uspj.eSno, ako ona nije usko povezana lozaja, na .Srbe u Hrvatskoj. Razigralo se krs borbom protiv svih nj.egovih pomagaCa, ko- vavo kolG ustaskih zlocina, hiljade i hiljade,
jima na celu stoji jugoslavenska vlada u Lon·
deseci, stotine h-iljada mu.Skaraca, Zena i djedonu. Medutim borba protiv utjecaja tih po ce palo je zrtvom bijesa krvozednih pasa.
narodnu slobodu opa·snih i i'itetnih elemenata
Uporedo s njima padale su glave sinova hrtra.Zi od- nas, da jasno ·uoCimo njihoVa drZa~ vatskog naroda, koji nisu htjeli da se-pomire
284,
Anka Berus u Livnu
i priznaju tudinski jaram i vladavinu ubojice
PaveliCa. Narod-- se snaSao u poloZaju, koji
j-e mno·gima izgleda·o bezizla!zan. Sve ono, Sto
se godinama stvaralo i u zemlji i u svakoj
pojedinoj kuCi i por()dici, bilo je- preko noCi
uniSteno. Nikakova traga ni izlaza iz toga
stanja izgle<lalo je da nije ostalo. To su bil·e
gorke, te·Ske i krvave Cinj enic-e. FaSi:zam j e
zavladao.
Godinama su p·ojedinci i skupine neumorno pokwS:avali da ·objasne Sirokim masama i
cijel-om narodu opasnost, koju nasi faSizam
i _naglaSavali, da ta opasnost prijeti i n·ama,
da s-e nalazi pred na-Sim vratima, da samo
okupljajuCi sve d·emokratske snage IDD.Zem-o
toj straSnoj sudbini zaprijeCiti da nas stigne.
Ali to je bi1o jasno ipak malom broju politicki najsvije·snijih. Surova i kruta zbilja
otvorila je oCi naglo svi~a . .Ste·Ceno je naglo
velilm iskustvo. Iako je polozaj bio vrlo
teZak, iako je izgledao bezizlazan, iako
j e i:zg1edalo ·da Ce faSistiCka ratna maSina prohujati kroz sve zemlje i gradove,
ipak nismo klonuli. Narod u dubini svojih
misli vjerovao je i oznao, da takovo stanje ne
m()Ze da bude dugotrajno-. Nije poCeo time,
da se prilagoduje novom poretku krvavog
okupatora; dub(}ko, najdublje u masama javio S·e prikriveni ·otpor protiv •svih mj·e-ra, koje
je okupator poduzimao sam iii preko svojih
slugu. Nisu ko·ristile nikakove poruke raznih
izdajnika i biv,Sih voda naroda, kao ()De Ma-·
Cekove, •da se narod postavi u sluZbu od okupatora stvorene hrvatske drzave. Traiilo se
izlaza, Cekao se··-·pago.dan momenat, kad Ce a.e
sve snage u narodu moCi ·organizirati, i kad
Ce se moCi da sk.upi u otvorenu, oruZanu
borbu. Kupile su s·e puS-ke, briZno spremao
svaki metak, neCujno i nevi·deno pripremao
otvoreni otpor.
Iznenada napadnuta. je naSa bratska zemlja, Sovjetski Savez, ona zem1ja, u· k-oju su
bile uprte oci mi!ijuna obespravUenih i zednih -slobode . .Snage faSizm-a uplele su se u'
novu krvavu avanturu. To je bio signal za
sve porobljene· narode Evrop·e, da »je doSlo
vrijeme da se digne buJ).a«. Crvena Armija
stajala je na braniku svoje domovine. Hitlerovi ratni planovi nisu mog'li da: budu izvedeni, a herojski otpor Crv·ene Armije davao
je moguCnosti narodima po-ro-bljene Evrope,
da organi•ziraju ·EVoje snage otpora. Za naSu
zemlju je to bi·o osobiti momenat, je·r faSizam nije uspio u roku od dva i pol mje·seca
svoje vladavine da uCvrsti svoj aparat radi
prikrivenog i stalnog otpora, na koji je nailazio na svakom koraku.
Ali da bi se ta neravna horba uspj·eSno
mogla -da vo-di, trebalo je povezati sve snag·e,
skovati Cvrsto j·edinstvo naroda. Pred opasno.SCu uni.Stenj a naroda morali su da stupe
u po-zadinu ·svi pos·ebni interesi klasa, politiCkih grupacija. KomunistiCka partija, jedina partija, koja j·e od porob1jenja naS·e zero~
lje dizala otporni duh narodu, i ovom prilikom naBla se· na Celu. narodnih snaga, p-ozvala narod na oruZani o-tpor, ukazala na
potrebu skupljanja svih narodnih snaga pred
opasnoscu istrebljenja naroda. Na toj platformi, na platformi okupljanja svih rodoljubivih snaga -i njihovoga povezivanja u
borbi protiv faSizma, upuCen je poziV svim
llarodima Jugoslavij.e, -svim rodoljllbima,
svim po.litiCkim· strankama, ·s~emu nar-odu da
I
�se ujedin,i 'Za oruzanu borbu. 'Tu ie politicku skih politicara, da nije u interesu naroda
platformu dala Komunisticka' Partija, i nje- borbom draZiti faSisti-Cku zvijer.
no j,e ostvarenje jedino davalo moguCnosti,
Rezultati borbe pokazali su, ciji je stav
da se povede uspjeSno rat protiv fa.Si.zma. bio pravilan. P.oCeli smo goloruki. Danas, po:To je bin jedini pravilan put.
slije dvije godine-, imamo -organizovanu, doKako su vodstva svih gradanskih strana- b;ro naoruZanu vojsku, koja raspolaZe svim
onim nao-ruZanj em, kojim }e- ra-spolagao i
ka, druStava i grupacija -odgovarala na taj
rodoljubivi i nesebiCan poziv KomunistiCke okupator u naSoj zemlji, jer nema oruZja,
koje mu nismo oteli iz ruke. Borba je spriPartije?
Oni ne ,g.amo Sto nisu prihvatili poziv Ko- , jedla da dade do bratoubilackog ldanja, jedinstvo naSih naroda skovano je u horbi.
munistiC.ke Partije, veC su od samog poCetka
Uporedo sa .Srbima na Baniji, Lici i Kordunu
pokuSavali da sprijeC.e razmah i razvoj borbe.
Siroke mas,e naroda osjetile· su, da je put diZu se u -oruZanu borbu Hrvati u Dalmaciji,
Hrvatskom Primorju. i Go~skom Kotaru. Paborbe pravilan, poSle su za pozivom Komukleni plan okupatora bio je ometen.
nistiCke Partij.e, prezre'le i napustile svoja
Od malih partizanskih ,grupica razv1la se
ranija politicka vodstva, koja su jedno po
n10Cna narodno-oslobodilaCka vojska, koja je
jedno odlazila u faSisticki tabor kao sluge
u toku dvo~godi.Snj e borbe oCistila. o-groman
i pomagaCi okupatora. KomunistiCka Partija
teritorij na'S'e zemlje, koja j.e· istjerala okuuputila j·e· poziv i nama ~enama, poziv istog
patora i njegov.e· sluge u gaini·zone, u Zf.cu, i
sadrZaja, i Z.ene su prihvatile poziv Komuniani se danas nalaze tamo blokirani. Njihova_
stiCke Partije, te je danas politiCka osnova
AFZ: Jedinstvo svih rodoljubivih antifasi- vlast seZe samo tamo-, .gdje mogu joS da dr:Ze_
stiC.kih snaga, bez obzira na vjeru, narodnost, jake posade.
Da je tome tako, znadu vrlo dobro drugaraniju stranaCku pripadnust i druStveni porice delegati iz neoslobo·denih krajeva --uruSe
lozaj.
zemlj·e, i one C.e nam u svojim izlaganjima
Da: su mase Zena prihvatHe tu platformu,
sigurno · is_pdCati zanimljivih stvari. J a Cu
da su po.Sle putem, koji je ukaZala Komunisamo .da vam napomenem nekoliko primjera,
sti.Cka Partija, dokaz su danas naSe organiprvenstv.enn za ·drugarice, 1mje veC dugo Zive
zacije, njihova Sirina, i njihova rasprostrana oslobo,denom teritoriju. U kotaru dugoselnjenost po cijeloj zemlji. 'Tomu je dokaz hila
skom, prv-om pograni-Cnom kotaru sa Zagreu zemaljsknm opsegu i Zemaljska konf·eren. born, neprijatelj je bio prisiljen, da - aka
cija AFZ-a za Jugo.slaviju, a dokaz tome i
nije htio da izgubi ~svoju oruZanu snagu u
danaSnja konferencija,
ov·om lwtaru, - povuCe sve Zandare u kotarDanas je jasnije nego ikada, Sto je znaCio sko mjesto i likvidira sam preosta1e oru.Znistav odricanja borbe. To je znaCilo dozvoliti
cke postaje od straha pred njihovom likvinesmetano okupatoru da uvotrebi .svu svoju dacijom ad strane partizana i udamih grupa
vje,Stinu, da gurne- narod u bratoubilaCki rat.
seljaka iz samog to,g kotara. U virovitiCkom
To je znaCiln prepustiti slobodne ruke ustaS- kotaru je 200 seljaka rusilo i trgalo prugu
kim krvnicima, da unUitavaju bez kazni srp- po noC.i da s·e drugog dana vrate ~svojim 'kuski narod, da ·ovaj dO'zvoli da bude uniSten Cama i svom obiCnom svakodnevnom Zivotu.
bez --otpora i bez protesta, hez pokuSaja da U kotaru Vrbovsko, iako tamo· nij e bi.lo pariSta uCini za svoje ·oCuvanje. To je znaCirlo, tizan. snaga, svu vlast su izv1~SavaU NOO-i
da Hrvati ·skr,Stenih ruku gledaju ta masovna i vodili kontrolu nad Citavim zbivanjem u
klanja ustaskih krvnika i taka ponesu sku.pa tom kotaru. Komand-e mj-esta, partizanske
sa tim izrodima sramnu ljagu bratoubica. T·o straZe bile -su uspostavljene· pos1ije nego Sto
je .znaCi1o dozvoljavanje, da PaveliC mobiliSe je narod sam -stvorio narodnu vlast. Ali ka.hrvatski narod u borbu protiv njegovih vla- kogod hili- ogromni uspjesi, 'koje sm·o postigli
stitih interesa, da hrvatski sinovi posluZe u ·ovoj borbi, ne smijemo se ni Caska zavak.ao topovsko- meso za raCun .svojih vje'kov- ravati i zanositi njima. ·Okupator je joB uvinih neprijatelja, za raCun faSistiCkih osva- jek u naSoj z·emlji, i oblik naSeg ratovanja
jaCa. To j-e znaCilo predati sva materijalna treba da o-stane isti onaj, koji je omoguCio
bogatstva - zemlju, Sume, rude-, Zito i stoku da do- sada postignemo te goJeme uspjehe, a
faSistiCkim ·okupatOrima i postati baza za nji- to je partizanski rat. Bas oblik partizanskog
hova sna:bdij-evanj e. ·T·o j-e znaCi.lo radnu sna- rata zahtij-evao j.e i omoguC.io, da Zene taka
gu faSistiCkoj ratnoj industriji, ·to je znaCilo naglo postanu aktivni sudionici borbe. J er
predati naSe Zene- i dj.evojke na poslugu faSto zna·Ci partizanski rat? Partizanski rat
SistiCkim zvjerima. KomunistiCkoj partiji bilo IZnaCi da se on mora da v·odi ta:ko, da ·se ne·, je to jasno, ali je to postajah> jasno,, naglo i prijatelj osjeca ~vuda kao u opsjednutoj tvrbrzo i naj.Sirim masama naroda, i nisu po- davi,. Nje·gova Ziva snaga mora da· bude ugr'omogle nikakov'e licemjerne izjave sp<>kulant- Zena svuda, gdj-e se pojaVljuje·, i uniStava na
onim mjestima, 1gdj.e joj se mo-gu ozadati najjaCi udarci, da mu se materijalne .stete nanose na onim mjestima, gdje je najosj.etljiviji: u ratnoj industriji i saobraC.ajnim lini-jama. .Svaka druga forma borbe o-nemoguCena
je, jer bi ina·Ce neprijatelj naSao m'OguCno-sti
da konc-entriSe svoje snage i da nepovezano
i ·odvoj-eno- uniStava Zivu snagu naroda u
borbi. To v.aZ.i joS i danas, a u poCetku barhe bilo je od narocitog znaeaja. Slabo naoruZani odre-di partizana u pojedinim krajevima
ne bi se mogli ·o.dr.Zati, da s-e u isto vrij.eme
nije neprijatelj osjetio ugroZen Cak i u centrima svoje snage·, u gra:dovima, u garnizonima.
Zato prije negoli se diZe ustana.k u Lici,
na Kordunu i drugim p.erifernim krajevima,
padaju g!ave njemackih vojnika u Zagrebu
od bombaskih akcija najsmj,elijih i najboljih
antifa,Sista. Redovi antifa-Sista znadu da, iako
te akcije tra~e u gradovima bezbroj Zrtava,
iako tamo· nij.e mogu6e postiCi vidnih rezultata, to je jedini put, koji Ce om'DguCiti organiziranje i proSire-nje ustanka. Svaki pa1i
bo,rac u gradu bio je »svije-sna Zrtva, junak
pravi«. Te smjeJ.e akcije, kaje su od najsvjesnijih antifaSista traZile mnogo krvi i
Zrtava, omoguCHe su da se na drugom kraju
podignu i oja-Caju parthanski odredi, da postanu takovi, da u •kratkom roku mogu da
preuzmu ·glavni te·ret va.d·enja borbe sa okupatorskom vojskom.
:BombaSke akcije i ubojiti metci na ulicama Zagr·eba, .Splita, KarJ.ovca, SuSaka i !Sis-ka
bile su popraCene i potpomognute diverzantskim akcijama prvenstveno u fabrikama, koje su radi.le za ratnu industriju. Cijeli j-e niz
drugova i dru.garica o-stavilo- svoje Zivote na
ulicama tih grad-ova,-a joS je dalelm veCi broj
onih, ·koj i su po faSistiCkim 'Zatvorima i koncentracionim 1ogorima bili zvjerski muC-eni,
ubijani, uniStaVani. Bilo bi pogreSno misliti
da su sv,e te akcije bile samo djelo pojedinih izoliranih grupa najsvje-&nijih antifaSista
i antifasistkinja. Za njihovo izvo•itenje hila
je p-otrebna po-moC stotina i .stotina rodoljuba, koji su te naj-smjelije borce pomagali na
sve potrebne naCine davanjem sklo.niSta, prenwSanjem, sabiranjem oru.Zja i t. d.
Zene. sudjeluju svuda. U gradovima rad"
nice uni.Stavaju sirovine po- fabrikam-a, kvare
maSine, -sudjeljuju u ate-ntatima, kao kod
smjelog napada omladinaca u po bUela dana
na ustasku bojnicu, kad je 28 ustaskih pasa
palo na zagrebacki asfalt, kod trovani a nJemaCkih oficira, · kod uniSterija zagrebaCk·e paSte i t. d . .Zena na selu pomaZe po-Cetak: i razvitak partizanske borbe, · omo-guCuje prvim
naSim odredima da se odrZe u ~Sumama i planinama. Zene- iz grada i sa sela vrSe kurirsku sluzbu. Izvidaju neprijatelje, obavjasta-
vaju o njihovom 'kretanju i jakosti, prenos·e
oruZje, sanitetski materijal, brinu s-e za materijalno uzdrZavanje partizana. Zene Like,
Korduna i Banije, Cvrsto povezane s prvim
partizanskim borcima, omnguCuju njihov opstanak. Zene Hrvatskog Primorja i 1Gorskog
Kotara dona.Saju uz opasnost po- Zivot iz grad-ova i neprijateljskih garnizona oruZje i
hranu, i noC na noC prelaze visoke govske
klance s teSkim teretima na 'l·edima, samo dfi.
bi omoguCile odr.Zanje malih partizanSkih
grupica. Zene Dalmacije postale su legendarne po nadljudskim naporima, koje su izdrZale
da pomognu odrZanje partizana na vrletima
Biokova, Mosora i Dinare. Zar nisu i tada
naSe Z·ene, iako joS formalno neorganizovane,
bile stvarno povezane u Cvrstu antifaSisUCku
frontu, bas knd te prv,e akcije i preko tih
akcija? Zar ni,s-u ma.dusobno pov-ezane Zene
.seljanke, rna gdje se nalaozile, u Lici ili Dalma·ci.ii, na Kordun71 iii Hrvatskom Primorju?
Zar nisu pov·ezane seljanke s radnicama i
gradankama, koje su pod uslovima najteze,g
terora izvr:Savale teSke zadatke uniSte'nja
faSisti-Cke Zive- snag;e i materijaJne baze neprijatelja? U tim prvim akcijama kovalo se
jedinstv·o, Cvrsto borbeno· jedinstvo·; nesalomljivo jedinstvo izme:du 'Srpkinja i Hrvatica,
izmedu gradova i sela, i .Sto s,e danas nalazimo sve na okupu, povezane i -organizaciono
obuhvaCene u jednoj- j·edinstvenoj antifaSistiCkoj ·organi zaciji, nije drugo nego 1ogiCna
posljedica jedinstva, koj.e je niklo u borbi, u
krvavoj borbi protiv okupatora, jedinstvo
koje- je izraslo iz patoka krvi i znoja, koje
su naS-e Zene, Zene Hrvatske be~ razlike po
narodnosti- i vjeri .dale u ovoj diinovskoj
borbi.
BaS to, Sto su .Zene u svim tim ra'znolikim
ohlicima sudjelovale i sudj-eluju u borbi,
onloguCilo je da borba bude taka Cvrsta i
odluCna, da se redovi rodoljuba antifaSista
takn zbiju, da ih nikakov prodor neprijate1ja
ne mo.Ze razdvojiti. Da se taka- pod teSkim
uslovima maZe da vodi borba, da s-e borba
mogla da pro.S.iri do taka ogromnih razmjera,
da: smu imali .smjelo.st da navj.Jestimo rat neprijatelju i taj rat uspje,Sno vodimo, davalo
nam je snage to, .Sto smo svi bez razlike radili sve ono, .Sto je borba od nas traZila, ne
g,ledajuCi nikakove svo-je spedjalne i liCne
interes·e, veC smo se stavili u ~sluZbu izv-ojevanja slobode naroda. U tome se- odrazilo
Cvrsto j.edinstvo voj ske i naroda. Zemlja j e
pretvorena u ratni logor, u kojemu su ulo-ge
podij'eljene prema mj-estu i vremenu, ali sva
sudj elovanj a u.sinj erena- j ednom cilj u : uni,Stenju okupatora i njegovih slugu,, izvujevanju slobode naroda. I zato, kad je narod
stvarao svoju prvu pravu i istinsku d·emokratsku narod, vla~t. svoja najvisa predstav1
;
286
287
�nl~tva, bLlo Je sasvlm razum1:tivo, da ia narodna vlast, Ciji je zadatak da uCvrsti joB
jaCe borbene redove i da poradi na joS uspjeSnijem vodenju borbe, morala da u svoje
redove uvede i Z.ene, j.er su to traZile potrebe i interesi borbe.
Sudjelovanje Zena u javnom Zivotu nije
plod iraZenja ravnopravnosti od strane Z.ena,
ona kao i nitko druii nij:e niSta traZila za
sebe veC j e davala sve od sebe, a ravnopravnost, koju je postigla, hila je nuZda, koju
j.e sam rruzvoj i Sirina borbe traZila.
Da ,g.e, meduti:rp, i to pitanje odmah u poCetku jasno postavilo i objasniJo, ogromna
je zasluga KomunisHCke Partije, koja je uvije·k -staja'la Cvrsto na principu potpune ravnopravnosti Zene. Partizani horci prihvatili
su takoder staV ravnopravnosti Zena, jer su,
osobito na poCetku ustanka, a i kasnij.e vidjeli 1Sta za njih znaCi- pomoC .Zena i njihova
sudjelovanje u narodno-oslobodilackoj borbi.
Kod uJaska Zena u javni Zivot, kod njenog
sudjelovanj'a u narodnoj vlasti, kod ulaska
Zena u borbene r.edove same vojske, dokazali
su da cij.ene sve ono .Sto su Zene u ovoj borbi v,ec da,Ie i da znaju od kakvog je znacaja
ve·zivanje Zena uz nove oblike vlastt, pa su
u tom pravcu bfli jedni od glavnih stupova
u borbi protiv ostataka reakcionarnih shvatallja o ·uceSCu Zena u javnom Zivotu. Oni su
spremni da ispune obeCanje druga Tita, izreceno na z,emaljskoj konferenciji, AF:ii-a Jugoslavij·e, .da Ce se vojska boriti do kraja, da
nam nitko ne otme· plodove sl·obode koj.e smo
zadobile u toku borbe. I NOO-i radili su na
tom-e, da s·e uCvrste borbeni redovi baS uCeSCem Z.ena u odborima. Povedena je borba
protiv re3.kcionarnih ostataka. UCeSCe Zena u
narodnoj vlasti znaCi da su joB jaCe zacementirani i !Zbij,eni redovi svih slobodoljubivih
snaga u narodu. NaSa nova vJast ne bi bila
demokratska, ne bi bila narodna, kad bi iz
nj.e bilo izvuCeno ravno po'lovina radnog naroda - Zene·,
Taka smo mi ~ene dozivjele jednu duboku
promjenu U' svom Zivotu. Ali ta promjena
zna.Ci ujedno i krupnu dru.Stvenu promjenu
i za samo lic-e javno,g ZivOta. Za na_,s- Zene je
od naroCitog znaCaja da je ta promjena u
naS·em Zivotu nastupila u takvom momentu
u hlstoriji -naroda, koji_ j.e najznaCajniji, najlj.epSi, najslavniji, u inomentu kada je naB
narod po svom heroizmu, po svojoj nacionalnoj svijesti, p-o svoj-oj borbenoj moCi i energiji dao toliko dokaza svoje zivotne snage. Te
duboke prom}ene, koje su nastale odoz-do,
kad ,gu zatalasale naj,Sire mase naroda u
obranu svoga Zivota i svOjih prava, doveli
su nas narod u t"kav polozaj da Je po svojoj slavi dopro na mjesto prvih naroda svijeta. To je najslavniji period u historiji na-
Seg narnda, a ml Zene ponosne smo na to, Sto
smo sa ·svoj.e strane doprinijele da do toga
dode. Bez uCeSCa rnasa Zena u narodno-oslobodilaCkorn pokretu, bez svestrane pomoCi
svih zena od najmladih do najstarijih, od
gradank,e .do seljanke, u ovoj dZinovskoj borbi, ne bi- se mo-gli postiCi re.zultati:, koji su
postignuti, ne· bi se moga-o u takovoj mjeri
rasplamsati opCi oruZani narodni ustanak.
Bez obzira na udio, ·koji su pridonij ele Zene,
bez obzira na njihov broj, koji je vrlo Cesto
mnogo znaCio i za samu borbu, narodnooslobodilacki pohet ne bi bio uopce narodni,
da u njem nisu u istoj mjeri s muSkarcima
sudj·elovale i Zene.
onu·, .Sto su oni rasturili i zarobili? Ono Sto
smo sa-Cuvali, saCuvali smo za to, Sto smo
posli suprotnim putem od njihovog puta.
Danas oni pokuSavaju obnavljati te organizacije. Oni ih hoCe obnoviti da bi ruSili
jedinstvo narodnih redova, da hi u dvanaestom Casu pokuSali sprijeCiti najSiru mobilizaciju svih snaga naroda za nj egovo oslobo.:.
denje, da bi mogli da produze jos za par sati
Zivot svojim naredbodavcima - okupatorima. Oni pokuSavaju da i preko Zena raskinu
Cvrsto j-e-dinstvo srpskog i hrvatskog naroda.
Zato oni o-snivaju »Hrvatsku Z.enu« i »Hrvat-
njihovom djelovanju u danaSnjem momentu
j.e od naroCite vaZnosti. Ne Ce s·e oni svuda
sluZiti tako ·otvorenim parolama, kao Sto SU
to radili u GraCacu, CeSCe Ce njihova propaganda biti vj.eSto xnaskirana, i u koliko naSa budnost, budnost svih Zena antifaSistkinja
ne bude jaka, mogu tu i tamo da stv-ore ne-ka
uporiSta. Nije iskljuC·eno da Ce s-e povampiriti i »Zenski pok,ret«, kao Sto su se povampirili i ostali mrtvaci u politiCkom Zivotu
naroda i da Ce pokuSati da ruSe iedinstvo
naSih redova, a u prv·om redu naSu Cvrstu
pov:ezanost s narodnom v'lasti.
Razumije se da sudjelovanje u borbi predstavlja za Zenu preuzimanje velikog dijela
tereta te borbe, ali ti tereti nisu teski, ti tereti ne 'OSj·eCaju &e kao teZina. Oni su razumljivi, oni se moraju snositi. Rezultati borbe,
uspjesi o kakovima smo- tek sanjali, dovo,ljna
su ·nam na-gra.da za sv,e one napore, koje ·smo
uloZi'li da borba. poCne, da se borba razvije,
da ·se borba rasplamsa. PreuzirnajuC:i terete
mi smo stv-orile preduvjet da se na,S poloZaj
u druStvu promij.e-ni. Tekovine, koj·e smo rni
Zene postigle u toku borbe, ne do.zvoljavaju
nam da u bor~i stanemo na pola puta.
TQ znaju i ~?Vi narodni neprijatelji, Vidimo da preko znaCenj a uCeSCa Zen a u narodno-oslobodilai\koj borbi, kao i preko tekoyina,
koje je ·ona zadobila, ne mogu da pn,du ni
predstavnici onih stranaka i grupacija, koji
su joB ranije u odnosu prema Z,enama imali
stav faSi-sti-C1dh o'kupatora, i nije sluCaj da
su _se baS te grupacije i vodstva tih stranaka danas naSli ne sa narodom, u njegovim
borbenim red·ovima, nego na strani okupato·ra
i njegovih slugu. Oni danas poku.SaVaju da
obnove Zensk·e organizacij.e, koje su ranije
stajale pod njihovim uticaj·em i bile ·stvarane
od uskog kruga Zena, da bi se mogle pojavljivati na sveCanim paradama i primanjima,
koje nisu ni,Sta uCinHe da olakSaj'u teZak .Zivot naJSih Zena. One .su znale ponekad da se
licemjerno rasplaC:u na·d teSkim Zivotom radnice ili seljanke·, ali nisu joj u'kazivale na j.edini pravi put kojim tr:eba da kre-ne ako Zeli
da izmijeni to stanje: put borbe za .najSira
demokratska prava_ naroda, jer zlo Zene nije
samo njeno zlo, V'eC je to zlo bilo z'lo, od kojeg je trpio ,ga_v narod. One nisu dozvoljavale
da se Zenama otkrije, da je korijen .Citavo,g
zla u tom·e, Sto- ·se drZavna i druStvena politi~
ka vodi pravcem, koji Ce omoguC~ti faSizaciju
naSe zemlje, PreporuCivali su Zenama da se
brinu i ·Cuvaju ·ognjiSte, kuCu, djecu i obitelj.
A nase ce ih zene s pravom pitati: Koju kucu? onu, •sto .su j,e zlocinci zapalili? Koju
djecl).? onu, '!ito su on,) poklali? Koju obitelj?
K1hl:a u kojoj j,e o.drZana I. zemaljska konferencija AFZ Hrvatske -u selu Prozone kr.aj OtoCc:a
sko srce«, kojima u zadatak postav.Ijaju, da
djeluju na Zene ·u pravcu njiho·vog pasiviziranja i odbijanja pomoCi narodno-o-s1obodilaCkoj borbi, u pravcu p-otpirivanja SovinistiCke mrZnje, u pravcu omoguCavanja sprovod·enja Hitlerov·e totalne mobiUzacije i regrutacije nove radne snage za raCun faSizma.
Oni obnavljaju »Kola srpskih sestara«, da
bi i preko Zena poku·Sali da iz srpskih majki
naprave ubojice hrvatske djece i pomo,gli
raspirivanju bratoubilaCkog klanja za raCun
okupatora. Koliko- -oni tim s'vojim radom ponizuju Z·ene, najho.lji su nam dokaz parol~
pod kojima s,e negdje pojavljuju te organizacije. Tako· Je prije oslobodenja GraCaca
stvorena tamO takva organizacija, koja j,e
imala samo jednu parolu: »U naviljke sa Cetnicima«. Ra:zumije se da oni nemaju niti
mogu da im'aju uspjeha, ali budnost prema
19
Z:ene Hrvatske u NOB
Mi Z-ene smo u prvom redu zainteresirane,
da sve te -sluge okupatora raznih imena i naziva ne dobiju oslona u masama naroda, i
da njih-ovo Spekulantstvo doZivi potpuni slom.
Oni s·e pripremaju da istrgnu narodu iz ruke
tekovine, koj e j,e zadobio u toku borbe, te da
nakon sloma faSizma uspostave staru vladavinu. Medutim povratka na staro ne moZe
i ne smije biti. Mi ne Cem-o da jo.'S jedamput
doZivimo, ni mi ni naSa .djeCa, Sesti april
1941. godine. Mi ne Cerna da sv.e ono Sto smo
zadobili u krVavoj muci, u toku ove boi-be,
bude baCeno u nepovrat. To bi znaCilo, da
sve ono Sto, smo do ·sada radili, da naSa krv,
krv naSih sinova i muZ·eva bude uzalud proliven·a. Mi stojimo Cvrsto uz istinski demokratsku naro.¢Inu- vlast, koja v,eC djeluj.e- na
oslobodenom teritoriju, Mi stojimo Cvrsto uz
naSe najviSe narodno predstavniStv.o i sprem-
289
�n~ smo ~a se istom .energijom borimo za
n]eno ocuvanje, kao Sto s·e borimo protiv On~. ne. :ode raCuna da su fa.SistiC.ki osvajaCi
otCIJ.BPI!I najljepse dije!ove nase zemlje _
ok?_Patora. Danas svi ani, koji su pomogli
TahJa~I Dalmaciju i Hrvatsko Primorje, a
fasizmu da porobi naSe zemlj.e i koji se nisu
Madan Medumurje. Oni ne vade raCuna ni
trgli na r.a~b?jstva i krvoloStva faSizma, veC o tome da se u ti·m k · · ·
-·
. .. '
.
raJeVIma vrsi najzvjers~ prel~zih Jedan po jedan u njihov -tabor,
~kiJI..ter?r, ~asilna odnarodivarije, -odvajanje
spre~_aJu se da -~askoCe narod. Oni nisu priI UbiJallJe hiJja.da i hiJjada zena, djece i stahva.hh pred dviJe godine nesebican borben
:aca u kancentracione logore, koji se ni po
po~~v KomunistiCke Partije, nego su se, vic~m~
dec; da se _narod digao na oruZje, i da je po- cwmh ne razlikuju od PaveliCevih koncentra1agora.
slusao .poziv I~?munisticke Partije, pob<>jali
~a SVOJe pozi~I~·e, IZa svoje prljave klika.Ske
" S;i on! .~ajedno ne vade raC.una o apustomterese. iietmci, pod okri'ljem jugoslavenske senoJ ~emlJI. Cijeli Kordun, gotovo cijela Livlade u Lon.donu, sklapaju savez sa okupato- ka,_ ogr?man. di_? Gor.skoga Kotara, veliki diQ
~rimorJa, tn cetvrhne Dalmacije pro-gutaa
rom, sklapaJUV save'Z s krvnicima srpskog naroda, ~a. ustasama. Pljunuli su na: krv dese- Je pla.men, koji su podmetnuli njemacki talitaka hiiJada zaklanih, u jame bacenih Srba
Ja~sk1•. ,u~ta.Ski i CetniCki palikuCe. -svi ani
zaJedm~ki pomaZu akupatoru u lovu na ljude,
os~:vrnuli su uspomenu na srpske majke:
da'.'as Jednako u hrvatskim kao i srpskim
kOJII?a. ~u nerodena djeca vad-eria iz utroba,
b:atunih su ~e sa zvj'erskim ubojlCama ne- sehm~.. Danas, kada su faSistf.Cki ()SvajaC.i
vme •Srps~e dJ~ce, davljene djece, klane dje- zadobiii udarce na istocnom frontu, od kojih
ce, otrovmm phnom gusene dJ"ece , <>be'" t·l·
.seas 1 1 n.~ mogu ~a se oporave, danas· P·osJije Sta- su usp?men_u svega onaga, Bto je n3.rodu bi'lo lJmg.~ada I ostalih velikih uspjeha Crvene
syeto I vehko, preiili su preko brda leiiina A~m:Je, ·poslije likvidacije afriCkag fronta,
0~1. spekulanti ula.Zu sve snag.e da bi zada~1nova s~og~ naroda, preko p-otoka, preko riJ~ka kr~I. Silaze u ustaske i talijanske gar- bih opet neka uporista u narodu. Aktivizimzone 1 skupa s njima vode borbu ·protiv r~l~ su se sve biv.Se stranke pod raznim nanarodno-oslobodHacke vojske, . protiv svog ZIV1~a ~rpskih nacionalista, jugoslavenskih
nar_oda. Jug~s~ave~ska vlada iz Londona po- ~acwnahsta, HSS-a, aktivizirali su se zata,
sto
maze plansk1 1 SV1Jesno taj rad. Poma.Ze mU k · su ·sna!l'e 'Crvene ArmiJ. e zadale fa·· t· '· ·
'
SIS 1CmatenJalno, "
..
O] ZVIJen takve udarce, od kojih je ona
. Salj.e ogromne sum•e PriJe o d
~aro_d~ oplJackanog novca DraZi i njegovim
tesk~. ran~en_a, i jer su se s naporima Orv·ene
cetmc1ma, po.~aZe im preko emisij·e na 1on- A_rm1Je •SJe_dinili i napori i ostalih save"illiCdonskom" r~diJU,_ P?. .zivajuCi narod na pa-siv- k:h snaga I stvore·ni svi pr.eduvjeti za stvaran?st. K~_znJava 1 ~1sava Cina rodoljubne ofi- nJe drugog fronta u Evropi, koj; ce donijeti
C1re, kOJ1 su ostah vjerni svome narodu koji ?a~ I~ . propa_~t faSizma. Aktivi.zirali su se i
se. bore u redovima narodno-oslobadiiaCke 1zash_ 1Z SVOJ1h .Skulja m'nogi mraC.njaci ta'ko
zvani nekompramitirani politiCari
I: .. _
~OJS~e, ,.~ nagr~duju ministarskim mjestima h
kt" .
..
. . ·, a I nJI
o:va a r;1zaciJa ll1Je 1·sla ni sada u pravcu
~. na~v.ec1~ ·od~Ikov~njima sluge okupatora
1
zdaJn~~~ · _Drazu l\:fihajloviCa, BirCanina, pa- pnstupanJa _makar i u dvanaestom Casu napa DuJica I ostal':' Izrode srpskog naroda koji
rodu u b?r?1, ~~o bi mi po:zdravi1i, veC je njipored ~o~be prohv narodne vojske vade bra- hov~ akt!~IZac1Ja usmjerena u pravcu pamat~ubilacki rat, koljuCi i uniStavajuCi Zene i ganJa fas1zma na um-oru.
dJe.cu, go!oruk? stanovniiitvo po hrvatskim
. Oni traZ·e puteve do u.Siju naroda, kojeg
selima Bos?e 1 Hereeg.ovine, Dalmacije Hr- msu P,oznaval! za ave dvjje godine, a sada
yatskog Primorja i Gorskog Kotara k~Ijuci mu do.saptavaJu. Dosaptavaju mu lazi o tome
1sto, taka i_ srpski harod u onim seli~a. koj a kako Je Judo ginuti jer ce i onaka fas··
'
ne c~ .. ~a _I~U P~tem izdajst_va, putem kojim b't" s k o_ra sr~.Sen. DoSaptavaju mu da su1zam
~ I_
Cetsu otish h Izrodi. Izdajnicko vodstvo HSS je n~c1. vo~ska J~goslavenske vlade·, i da jedino
~d prv<>g dana sabotiralo narodno-oslobodila- DJU pnzn.avaJ.u sav-eznici. DoSaptavaju mu
cku borbu naroda, tvrdeci da opstanak hrvat- da popunJaVaJu domobranske redove, jer je
~kog _naroda u PaveliCevoj drZavi nije ugro.:. . to V?J~ka narodnog vade hrvatskog naroda
1Zd~JD1ka MaC.eka," koji takoder uZiva povje~
z~n; 1 da zapoC.imanje borbe znaCi navlaC.erenJe "s~veznika. Do.Saptav8.ju mu da 6e samo
llJ~ fasistickog bijesa na hrvatski narod. Svi
om .ne v_ode raC.una da S-in ave._ hrvatskag ~ slucaJu ako nestane partizana moCi da racuna na. sv·estvrahu pomaC saveznika za obnonara~a S11om odvlaC.e na istoC.ni front samo
~u zeml~e, bacenu u bijedu -i neimaStinu. Dada. hi :se namaklo sto vise vojnika Hitleru.
s~p.tavaJu. mu da sudbina naSih naroda zas:1 om ne vade raCuna da naSi radnici i radVISI od milosti i vo]je velikih sila i da
niCe, prevareni, si'lom advedeni u faSistiCke
r
d. b.
'
su
~~ 1 narn I IIi aduvijek sitniS, kojim su- vefabrike, bivaju ·do kraja iznureni· i uniSteni.
hki narodi p-odmirivali svoje raC.une, te da
se sudbiri.a narOda Jugaslavije ne nalazi u
rukama samih naroda, veC da Ce o njoj suditi drug~. Oni se ne ograniC.uju samo na takova dosaptavanja. ·Oni poku·savaju da sprijeC·e mobilizaciju za narodno-oslobodi'laCku
vojsku, da am·etu sprovadanje onih zadataka,
koje je borba preko narodnih vlasti postavila
pred narod. Oni pokusavaju da sabotiraju
izvrSenje svih onih direktiva, kaji NOO-i
daju narodu.
A mi Zene im poruCuj.ema i znamo, da u
tome za nama stoji · cijeli narad, poruCujemo
im da nije lud-o ginuti, jer joB uvijek fa.Si.zam
gazi na.Som zemljom, i dragacjen nam je svaki dan koji Ce skratiti ropstva naSeg naroda.
HnCemo i dalje da budemo sudionici i prvoborci u ovom najpravednijem boju protiv
faSi'zma. Ne Cemo da iznevjerimo najhrabrije
Zene svij.eta Sovjetske Zene, kaje su nas nazvale svojim sestrama. Ne Cerna da iznevjerimo antifaSistkinje Engleske i Amerike, antifasistkinje porobljenih zemalja Evrope.
HoCemo i da'Ue da zauzimamo j edna od prvih
mjesta u svj.etskoj antifasistickoj frol)ti zena, Ciji smo znaCaj_an dio.
Save·znici ne m-ogu i ne 6e da- priznaju
~me, koji su za j udine pare i pregrSt riZe sasli u talijanske garnizone. Oni·ce platiti raCun krvavog faSistiC.k-og klanja i uniStenja,
skupa sa sv-ajim krvavim poslodavcima. Mi
im paruCujemo, da ne C.emo dozvoliti da sinovi srpskog i hrvatskog naroda popunjuju
redove faSistiC.kih vojski i brane faSizam na
istoCnom bojiStu, pa niti kaa lVIaCekova vojska. Mi im poruCujemo da su s nama sve antifaSistiC.ke snag·e svijeta, da su s nama milionski narodi Sovjetskog Sav·eza, da su s nama svi antifaSiste 44 nacija udruZenih protiv
fa.Sizma, i da nam j.e to savezni-Stvo milije i
dragocjenije nego savezniStvo ·onih prapalih
politikanata, onih jadnih grupica nosioca
Minhenske politike, pa rna gdje se oni nalazili - u Rimu fli l3erlinu, Londonu iii VaSingtonu. PomoCi ne trebamo od onih, koji
su jos 1938. godine izjav,Jjivali u engleskom
parlamentu da im je miliji Hitler u Londonu;
nego engleski narod na vlasti. Oni su baS
u toku ove posljednje dvije godine dozivjeli
potpuni palitiCki poraz, i aka nam to ani poruCuju da nam ne· Ce. pruZati pomoCi, mi im
odgovaramo: Od vas ne samo da ne traZimo
pom-oCi, neg-a aka nam je budete i nudali, ne
Cerna j.e primiti, jer je ta vaSa pomaC okrvavljena naSom krvlju, patocima krvi rodaljuba, koja danas napaja evropsko tlo.
Mi im odgovaramo da su puSke u naSim
rukama prva i najveCa garancija, da naJSi
narodi, pa makar kako b:Lli mali po braju, ne
C.e biti sitni.S za podmirivanj·e niCijih raC.una,
jer su naSi narodi veliki; med~ najveCima po
sv~jim djelima, i· mi se ponasimo Sto pripa-
damo tim naradima, Sto smo kCeri ·anih naroda, koji su pokazali i dokazali Citavame
svijetu, da su pa herojstvu i rodoljublju prvi.
Da smo poslusali glasove tih izdajnika i da
smo skr8tenih ruku g!edali kako se gigantska antifasisticka borba vodi u svijetu be~
nas i mimo nas i da smo se taka naSli u tabaru faSista i reakcije, mi bi bili takav sitnis. I s pravom bi to bili.
Ali ne samo da im mi to paruCujemo, veC
dajemo svakag dana dokaza i davat Cemo ga
pojaC.anim snagama i dalje, da st·ajimo Cvrsto
uz naSu narodnu vlast. I ne samo da Cemo
j.e pamagati svim snagama pri.izvr.Senju njenih teSkih zadataka, veC Cemo biti nos.ioci
borbe za Sta pravednije ispunjenje tih zadataka, da se svi ti zadaci svuda, na svakam
mj.estu uvijek izvr.Savaju udarniCki. Ne Cerna
dozvoliti da i jedna nasa puska rda, poslat
Cerna i zadnjeg -omladinca i Covjeka u borbu,
a aka ne bude d·osta ruku, uzet Cerna i mi puSke u ruke, sam a,. da moZemo j aCe i brZe da
patuCemo neprijatelja. Jasna nam je da je_
put bespo.Stedne borbe, kojim idemo vee dvije godine, j·edini pravi put, a najCvr1SCa garacija za konaC.no oslobo-denje: Sto viSe puSaka u odlu.Cnim i hrabrim rukama naSe vojske, Sto viS-e brigada i divizija, Sta jaC.a i
bolje snabdjevena naSa oruZana sna·ga. Pobj,ede saveznika daju nam jail jace pobude da
· pojaCamo rad u pozadini, daju nam p"Obude
da se za · svakom od neprijatelja otetom puBkom pruZaju desetci i -statine ruku naSi.h
arnladinaca i amladinki, koji Ce admah da
stanu na braniku sJ.obade naSeg naro.da.
Ali da smo mi danas u stanju da to ne
samo poruCirno nego da i provedemo u Zivot,
dakaz je da se u nama samima dogodila i izvrSila dubaka pr·omjena. NaSa se svijest -oplodila jasnim palitiCkim saznanjem, sve rodoljublje naSih Zen a, pa makar kako veliko ono
bilo, mog'lo bi da skrene s pravog puta, ako
ono ne bi bilo popraCeno ·Cvrstirn i j asnim
politiC.kim saznanjem: politiCkim saznanjem
o uzrocima koji su daveli do faSizma u svijetu, o uzrocima koji su omoguCili naglo po·
rabljenje naSe zemlje, o uzrocima radi kojih
je okupator htio da raspiri bratoubilacki rat
me-du narodima, o uzrocima radi kojih su s·e
vadstva svih stranaka (na Celu s jugoslavenskom vladam), osim KomunistiCke Partije,
naS1a u taboru narodnih neprijatelja u uloiZi
faSistiC.kih pomagaC.a, bez abzira gdje ani
sjede u Zagrebu, Beogradu, Splitu iii
Londonu.
Duboki patriotizam, :koji je pakazala naSa
Zen~, potkrij eplj.en je u toku borbe Cvrstim
politiCkim saznanj.em. Paziv KomunistiCke
Partije, koji je upucen i njoj da .stupi u barbene redave nepakorenag naroda i da aktivno
sudjeluje u borbi, dao je moguCnosti da Zena
290.
291
�do maksimuma ra-zvij.e svoj patriotizam da
do maksimuma razvij"e svoje snage u borbi za
narodno -oslobodenje. Zato smo duboko zahvalni ~?munistiCkoj Pattiji, zato naglatSav~m~ UVl'Jek, da smo spremne da i dalje pod
n]'emm rukovodstvom, i samo pod nj enim
rukovodstvom, uloZimo sve snag·e za .Sto uspjeSnije dokonCanje borbe za narodno oslo~
bodenje, jer je jedina ana dala dokaza da je
VJerna .svome narodu. Pod njenim rukovo·dstvom vodi se najslavllija borba, koju j.e naS
narod do sada vodio, ana je pomogla naSem
n~rod~. da napiSe najslavnije stranice svoje
~1st~nJ e, a nama Zen am a da koraknemo
~edmm samo, ali velikim, najveCim korakom
1z mraka u svj.etlost i slobodu.
fronta: s jedne strane protiv vodstva tih
Zenskih organizacija i feministkinja u »Zeriskom pokretu«, jer su te grada:nske organizacije- Zena bile izraz reakcionarnih re:Zima
J_ug~slavije, i s druge strane borbu za okupIJ~~Je , ~asa radnih Zena, Cije je protufaSisticko 1 proturatno raspolo.Zenje izbijalo na
svakom koraku. 0 tome radu one su davale
n~jyeC.e Zrtve. Protunarodni reZimi JugoslaVIJe odgovarali su na pokret Zena zatv.oTima
ubijanjem i koncentracionim logorima.
'
. U vrije~e borbe Spanjolskog naroda ·prou~utarn]i~ i vanjskih fasistickih razb<Yjn_Ika IV~ nasOJ z,emlji se poja.Cava borba prohv_ fas_1zma. U to viijeme antifaSistkinje iz-
t!:'
daJu hst »Zena danas« u Beogradu. NeSta
ORGANIZACIONI REFERAT
JELE BicANIC
Drage drugarice,
J a Cu govoriti ·O organizaciji ~FZ-a u Hrvatskoj, njezinom -dosadaSnjem razvoju o rezultatima naSega rada, o zadacima, k~ji danas stoje pred naSom nrganizacijom.
Ant~aSistiCki pokret -iena u Hrvatskoj
na~tao Je. mnogo ranije, prije porobljavanja
narse zemlJe od strane faSizma. On je dio antifaSistiCkog pokre-ta Zena Jugoslavije, koji je
nastao u doba stvaranja Narodno·g fronta u
naSa! zem!ji i osta1im zemljama Evrope, za
sprecavan]'e do,laZ·enja na vlast najreakcionarnije sile - faSi.zma. On je dio svjetskog
antifaSisti-Ckog pokreta Zena.
U Jugoslaviji su postojale razne Zenske
organizacij·e: »Hrvatska Zena«, »Hrvats'ko
srce<<, »Kola srpskih sestara«, »Srpska majka«. Feministkinje su bile organizovane u
»Zenskom pokretu«. 'Ta organizacija, koja je
k_ao i ~ sve ostale, koje smo spomenuli, okuplJala zene gradanke, nije se 'zalaga'la za inteI'ese radnih Zena, kao St·o uopee nije vezivala
svoju borbu s borbom naSih naroda. AntifaSistkinje su ipak ulazi.le u te organizacij-e
»Zensko-g pokreta« i radile na mobilizacij-i
svih Zena Jugoslavije u borbi protiv rata i
f~Sizma. Medu -ostalim akcijama, koje. su vodii~. nap_r:?ne_.Zene za ravnopravnqst, hila je
naJizrazibJa akdja za pravo glaSa koja se
vodi'la u Citavoj zemlji, a -koju su p~edvodile
antifaSistkinje. 'Ta akcija imala je izraziti
karakter borbe protiv rafa, borbe protiv faSizma, koji je prijetio -i naSoj zemlji. .Zene
n~Se ~emlje ~tjele su da kaZu svoju rijeC u
pit~nJu rata 1 tra:Zile su pravo glasa, da bi
SVOJU borbu protiv faSizma mogle joS efikas~ije voditi. Vodstva gradanskih organizacija
zen~ ne samo da nisu vodila tu akciju, nego
su Je otvoreno sabotirala. Napredne ZeneantifaSis~kinje, vodile su taka bOrbu ·na dv~
292
ka~nij:. hrvatske antifaSistkinj.e- izdaju »Zen-
ski SVIJet«. Oba su Iista odigrala 'Ogromnu
ulogu u okupljanju Zena u antifaSistiCkl pokret. Ti !isto'Vi su ukazi,vali Zenama na opasnost, k-oJa prijeti naSoj zemlji od faSizma
prikazivali muCan Zivot naroda u faSistiCki~
zemljama, pisali o teSkoCarna naSih Zena na
roC_ito -seljanki, koje_ su Carnile u ne-zn~nju
Om su povezivali naSu borbu sa svim nast.ojanjima nmSeg naroda za slobodu, ravnoorav~
nost i bolJi Ziv-ot. Oni su pru:Zali Zenama- snagu_ u ,~o.rbi za njihovu ravnopra.vnost, upo-zna~
vaJUCI Ih sa sretnim Zivotom Zena i svih na. roda Sovjetskog Saveza.
U unutraSnjosti zemlje, u pojedinim ZariStima ustanka, Zene, veCinom seljanke, poma:Zu pokret. One su bile prve bolniCarke,
kuriri, opskrbljivale borce hranom i obuCom.
To neor_,ganizovanO masovno gibanje Zena izrasJo je danas u moCan organizovan pokret.
Danas, u-oCi dvogodiSnjice ustanka, nema niti
jedno·g ·okruga, niti jednog kutiCa naSe zemlje, u kojem ne bi postojala naSa organizacija, makar u svojim poC-etnim oblicima .. U
svom razvoju organizacij-e su proSie od stvaranja svojih najniZih rukovodstava, mjesnih
AOZ-a. Neke organizacije su joB davno preBle
na viSi stupanj, kako se to vidjelo na prvoj
Zemaljskoj konfetenciji AFz-a Jugoslavije. U
tri okruga Hrvatske hili su vee tada na konferencijama birani okruZni odbori. Organ~
zacija Like, Korduna, Banij-e, dobila je taka
svoju punu organizacionu formu. Hrvatsko
Primorje i Go11ski Kotar formirali su inicijativna okruZna rukovo·dstva, koja su sebi stavila u zadatak formiranje srednjih rlikovodstava, kotarskih i opCinskih odbora, koji su
vee postojali, i taka proveli o-rganizaciono
jedinstvo opCinskih odbora, da bi s-e povezali
s velikim brojem seoskih odbora, koji su vee
postojali i taka proveli organizacionO jedinstvo. U Dalmaciji su postojali okruZni i ko-
tarski -odbori. U Slavoniji je formiran inicijativni odbor s nizom razbacanih seoskih adbora po raznim okruzima. U okruzima Pokuplju i Cazmi postojali su osamljeni neki
mjesni Ddborl, nevezani vi.Sim kotarskim i
okru:Znim rukovod.stvima. U okupiranim gradovima. postoja.Ji su ·odbori Zena, formirani
veeinom po zanimanjima, koji su rukovodili
akcijama Zena o kojima smo govori.Ii.
Taka je bilo stanj.e ·organizacije AFZ-a prikazano na prvoj Zemaljskoj -konferenciji
AFZ-a Jugoslavije, odrZane 6., 7. i 8. decembra 1942. Konferencija, na koJoj je .izabran
i Centralni odbor AFZ-a, znacila je dogadaj
od ogromne va:Znosti za da1jnji razvoj na,Se
organ}zacije. Na konferenciji se pokazalo,
da je organizacija okupila mase Zena u b-orbu protiv fai§izma. Ali kasno formiranje pojedinih rukovodstava, slab politiCki rad medu
Zenama, uCinio je da se rad, osim malih izuzetaka, sv-eo uglavnom na pomoe vojsci.
Osim toga, organlzacija je obuhvatila samo
Zene oslobodenog teritorija. Ali je uCinjen
ogroman korak naprij.ed. Srpkinj-e i Hrvatice
se povezuju u borbi, mase Zena shvaCaju potrebu aktivne borbe i u isto vrijeme uvi-daju
da im organizacija pru:Za najSire moguCnosti razmaha borbe. Konferencija je postavila
Dakle, antifaSistiCki pokret Zena nije nastao u narodno-oslobodilaCkoj borbi neo·o
~no?"o ranije. Na Zrtvama i naporim~ mn~
gih ~e~a her?ja, koje su i pa'le u toj upornoj
b?rb1: .Izg.radila se danas naSa masovna oi·gamzaciJa, 1skovano je joS jedno ubojito oruZje
~ rukama naro.da, na·Sa anti:faSistiCka fronta
zen a.
U te.Skim danima faSi-stiCke okupaCije sve
gradan. organizacije Zena sramno su ustuknule. Kada je trebalo da najjace di.gnu svoj
glas, one su .Sutjele. StaviSe, neke iz vodStva
tih ,organizacija doCe'kale su -okupatora i
ustasku bandu sa cvijeCem na ulicama naSih
gradova. N aSe Zene i naSi narodi Culi su tada
~edina poziv KomuriistiCke partije. Treb.tlo
Je tada organi.zirati ~sv-e Zene, bez razlike narodnosti, zanimanja i politi-Ckih uvjerenja
~ horbu protiv okupatora i. izdajnika, t~ebal~
~e probud~ti i povesti -u borbu naj.Sire sloj.eve
z-ena. Prvi organizatori Zena hili ·su Clanovi
.Ko_munistiCke partije, bile su antifaSistkinje,
~O'J€ su ruk~vodile ·borbom .Zena i prije rata.
Zene su od prvih dana uSie u borbu. U naSim
?radovima, Zagrebu, Splitu, ~t::Hbeniku, one
IZV~de krupn~ akcije. Na trZiStima, pred trgovmama, otimaju faSistima hranu traZ.e
s~~njenj-e cijena i t. d. One su pom~gale u
uhcn1m borbama, prenosile municiju, prikrivale uCesnike.
/. konferert.cija AFZ Hrvatske. U mdnom pr-edsjedniStvu: C.ana B.ogdanovil:, Neva P,ai/;- Roje, ]ela
BiCanfC, Anka Be1'us, Kata Pejnovii:, Ljubica Brkovii: i Maca GrZetiC
293
�pred sve organizacije AFz-a u Jugoslaviji n
pred n.~s ~ntifaSistkinje Hrvatske,
omasov~Jen]e organi'zacije, Ziviji politiCki rad
medu. ze~~m~, pov-ezivanj.e veC postojeCih
orga~r~aCIJa I f~rmiranje novih ondje, gdje
one JOS ne posto]e. NaroCito j·e podcrtano da
u .. :a.d~ na .. neoslobndenom teritoriju treba
ucrmti od1ucnu prekretnicu
Mi smo, posle .putevima, koje je obiljezila
Prva Zema~Jska konferencija. Kao prvi zadatak postavJ.Io ·Se formiranje jednog centralnag rukovodstva AFz za Hrvatsku. Vr.Bile su
s~ pnpr~me.. ·za kon:ferenciju, te je formiran
nJen saZivacki ·odbor. Rad odbora i sve pripreme za. konf.erenciju omela je neprijateljsk~ of:nzrva na naS oslo-bodeni teritorij: Ali
P?·s~o .J€ ~orm~~anje central nag rukov~dstva
brio pita~Je, koJe se nije mog]o odloZiti, u januaru ~Jese~u u toku neprijateljske ofenzive form1ran Je Inicijativni odbor AFz-a Hrvatske. On_ je pored zadataka:: pripremanje
konf.erenciJa, Imao i zadatak povezati- sve
odhore, rukovoditi svim organizacijama AFZ-a
u Hrvatskoj, dok se na konferenciji ne izaber~ Glavni 'Odbor. I danas, drugarice, mi
~drzav.amo. svoju prvu konfer.enciju, na kojoj
cemo Izabra!i naS Glavni -odbor, uo.Cavamo
rezultate naseg dosadaSnJ· eg rada , lZTIOSlffi'O
.
.
..,
sve. na~e uspjehe i pote.SkoCe i ·utvi~duje-mo
smJ_ermce za buduCi rad.
1
zadafke:
koji je pokusao obnoviti zenske
»Hrvatsko- srce«.
organizacije
u. f!.rv .. ~rimorju vee dosta dugo posto "i
okruz~I Ini.cijativni -odbor i s druge strarle
~asa ~ena..Je ?buhvaCena mjesnim odborima.
rgamzaCIJa J€ prodrJa i u gradove Po·red
veoma ..d?brih us1ova: borbenosti Zen~. ugleda, k~J 1 J_e organizacija stekla, prilicno tesko
se_ pnlazi ~?rmiranju kotarskih i opCinskih
Ddbora, usliJed skuC-ene moguCnosti kretanja.
,
U ~ici-, za vrijeme ofenziv.e, organizacija
se bo~Ila sa velikim teSkoCama. Poslije oslo"·
~~?:e,nJ.a. ogr?~no.g teritorija - otoCaCki, pe;usiCk1 1. ver:~1 dlO gospickog kotara - kada .
Je orgamzaC1Ja preplavljena velikim t I
antifas· t"k·
a asom
IS Ic 1 raspoloZenih Zena, pokazalo se
rukov~dst~a, koja su ranije formirana u
I1.egaln!?sti, nisu dovo.Jjno pripremljena d
hi mogla or.ganizaciono obuhvatiti sv :
a
Ali u
· t" k
e zene .
. .. svn~ Im . otarevim·a bio je ja.k utjecaj
nepn~atelJa -svih vrsta, i organizacija nije
dovolJ~o uporn? pristupila radu s. tim Zena~
rna, TIIJe shvatlla da j-e· potrebno uporn
~:V~~odne;no i strpljivo objaSnjavati Zenam~
IDIJU nas·e borbe, predobijati ih za stva~ ~a
rodnog ....·o~Iobo-denja. Zane.Sena uspjes-ima u
dv·o.~odLs_~Jem radu sa Zenama, IiCka organizac1Ja. TIIJe shvatila, da se u tim ll'OVooslobo?enim kotaTevima mora po-Ceti zapravo od
pocetka.
?a
Od. PW.e zemaljske konferencije u radu
orgamzaCIJa AFZ-a Hrvatske uCinjen j.e znata~ napred_ak. U Siavoniji organizacija je
posla dobnm putem. Na oslobodenom i neoslobode;wm teritoriju broj mjesnih odbora
se p·ovecao gotovo ·z~ poJ.ovinu. Formirana
su ne~a .~·ot~rska i okruZna rukovodstva.
Orgam!ZaC1Ja Je postigla U£pJ"eh u m·b·r· .
. ..,
0 1 lZlraTIJU zena u narodno-oslobodilaCku vojsku. .
U Dalmaciji je formiran Inicijativni od?or za Da!maciju i pet okruznih, od kojih je
Jedan ?nan na konferenciji. U kratkom vrem~~u .Je organizacija dobila tako svoj puni
obh~ .1 pov.eza.Ia veliki broj mj.esnih odbora
Pos1IJe vehke vfenzive ove zime ' 1 pod u s I 0-.
.
. "'
vn:r;a naJ.tezeg t·erora, kada je ·stvorena mog?cn~~t Jako_g neprijateljskog utjecaja, orgaTII'ZaciJ...a AFZ-a je uspjela ne samo da odr.Zi
m...ase"' ~ze~a, ne-go da pojaCa rad na svome
~cvr~cen]u. Dalmacija, koja j-e pokazala·
cvrsti...~u u najte.Zim momentima, treba da
posluzi kao"' _primjer sv~_m organizacijama,
~aka tr:eba cvrsto drZ(lti organizaciju za vriJeme of.enzive.
U n~oslobo.denom dijelu karlovackog okruga . .Po.shgnut Je dobar uspjeh. U tom kotaru
koJI Je sav neoslobod·en osim J'edne
~- '
org ·
·· .
opcme,
..amzaCIJa Je uspjela da dobij-e svoj puni
obhk formiranjem kotarskog o·dbora da prodre vu neprijateljske centre, gradov: tvornice, skale, da aktivizira Zene gra.danke.
"'~ ~a ~aniji postignuti su uspjesi u uCvr-
~cenJu
1
o-~asovlj-enju organizacija,. Poslije
~zbo:~ ok:u:znog odbora formirani su kotarski
o~ci.nski odbori i time su povezani mnogobro]m seo-ski .odbori• koJ"i su , b1.lJ" for m1ram
.• .
· "'
..
JOS ram]e. ~1tav. neosiobodeni kostajnicki
kotar obuhva-cen Je organizaciJom u njenom
punom obliku.
I
u. . o~rugu Cazma fo-rmiran je inicijativni
okruz~1 o~bor, _koji j·e sebi stavio u zadatak
P?Veztv~nJe ;rec postojeCih mjesnih i stvaranJe nov 1 ~ IDJe~ni~, ?P,cinskih i kotarskih adbora ondJe gdJe lh JO'S nema.
U z~_greb~~kom i krapinskom okrugu u
- ~~J~~OY_IJe. VYI]eme bit Ce formirani okru.Zni
... ?orski Kotar se_ bori 8 ogromnim pote- IniCIJahvni odborL
~kocama... kao Sto je ekonomsko stanje naroda .
U 0 .k':"ug.u Bjelovar postoji jedan kotarski
I d~~ta _ceste neprijateljsk€ ofenzive. Organi- odbor 1 lZVJ·estan broj seoskih odbora.
zac1J.~ Je ~ pored toga od Zemaljske konfegr~do~im~ Zagrebu, Karlovcu, Splitu,
renci}e p~.sla naprijed, proSirujuCi ·se na rieSusa~u 1 S>bemku broj odbora se takoder
oslobodem teritorij, razbijajuci utjecaj HSS-a povecao.
Y
Vidimo dak!e, da su sve organizacije AFZ
u Hrvatskoj poslije Zemaljske konferencije
pristupile radu na neoslobodenom teritoriju,
i da su postignuti dobri rezultati.
Ovaj porast naSe organizacije govori da
su .Zene kroz borbu, u razvoju politiCkih doga•daja kod nas i u svij.etu, u radu u naSoj
organizaciji, do.Sle do visoke politiCke svijesti,
da sve viSe i Zene- neos'Iobod·enog teritorija
uvi·daju potrebu organizirane borbe. U sjevernoj Dalmaciji, gdje CetniCka banda nastoji svim snagama da stvori svoj e uporiSte,
u graCaCkom i otoCaCkom kotaru u Lici, u kotaru PlaSki, Ze·ne nisu pomagale neprijatelja,
nitr ga pomaZu,- u koliko ih on na to ne prisiljava. Naprotiv, ima divnih primjera, gdje
se majka i Zena ne slaZu ,s radom svojih najbliZih u porodici. U Primorju, po gradovima
JuZne i Srednje Dalmacij.e-, u zapadnoj Lici,
u karlovackom okrugu, HSS nije uspio da
stvori nikakovo upori.Ste medu Zenama. Aktivizacija Zena, njihova ma-s·ovna aktivizacija
ide samo u pravcu jedinstvene narodno-oslobodilaCke bo,rbe, i svi dosadaSnji pokuSaji
neprijatelja da prisilno veZu ztme za svoju
izdajniCku rabotu sveli su se na malobrojno
uCeSC.e Zena, mahom vodstva ranijih gra.danskih Zenskih organizacija, na sv·eCani·m paradama u gradovima. To prije i lakSe Cerna
moCi ostvariti naB veli'ki zadatak: pokrenuti
u borbu i posljednju srpsku i hrvatsku Zenu,
ostvariti njiho-va borbeno jedinstvo. U Citavom naSem politiCkom radu nije do sada bilo
mnogo ,sistema. Na neos1obodenom teritoriju
ima o·gi'oman _bra] Zena, koje -su raspoloZene
antifaSistiCki, ali kojima se uopCe nije pristupalo. PolitiC.ki ra-d sveo se samo na one
Zene, koj·e su se Smatra1e obuhva6enima u
AFZ, t. j. samo na odbo-re- St·o je, razumije
se, iz osnova pogre,Sno. Na oslobodenom podrucju nasa politicka djelatnost nije hila dO'voljno konkretna. To ima odraza na na·Sim
masovnim sastancima i u naSoj Stampi, koju
izdaju na-Si okruZni, oblasni i pokrajinski
odbori. Medutim primjer zena iz Gorskog
kotara, koje su otkrile cetnlcku ilpijunku i
predala je v.Jastima, primjer Zena Korenice,
koje su u Narodno-oslobodilackom odboru
otkrile cetnicko·g bandita i bezbroj slicnih
primjera pokazuju, da Zene protiv neprijate!ja naradno-oslobodilacke borbe, koji su istovremeno neprijatelji njihove ravnopravnosti,
mogu da postanu jos vazniji faktor u borbi
protiv rovarenja HSS-a, izbjeglicke vlade i
svih neprijatelja nase borbe.
Dakle vidlmo da neprijatelj nije usplo
aktivizirati masovno uCeSCe Zena, nego naprotiv, da Je njihova aktivizacija samo u narodno-oslobodilackom pokretu. Aktivnost zena se naroCito oCituje u p·omoCi, koju naSa
organizacija daje vojsci. Ta pomoc do sada
je hila velika. Koliko Zene vole svoju vojsku,
pokazalo !?e naro-Cito za vrijeme neprijateljskih ofenziva. ViSe nego ikada prije, Zene
Like i Korduna bile su u tim najteZim momentima. uz svoju vojsku, davale su na,Sim
borcinf3. obilnu pomoC u hrani i odj.eCL Zene
Karlovca pred ofenzivu organiziraju pomoC
u sanitetskom materijalu. Zene su pokazale
da su _·stup naSe pozadine i da su jedan od
vaZnih faktora u pomoCi naSoj voj-sci. Medutim stalni porast na-Se vojske traZi da naSa
pomoC· bude j0-8 organiz·ovanija. 1Treba pronaCi_ nove oblike te pomoCi i uCiniti da ana
bude brza, i da vojska dobije sve sto joj je
potrebno. Nij.e -dovo.Jjno organiziraU ishranu, ·
pletenje Cara:pa, pornoC bolnicama na onaj
,naCin; kako su to naSe organizacije sprovodile ·-do sada. Danas, kada je naSa voj-ska
ogromno · po-raSla, treba organizirati prave
male tVornioe za pletenj-e vunenih stvari, t'kanje zavOja, platna/i t. d., odakle Ce se vojska
moCi najbrZe snabdijevati. Treba organizirati
prebaci.vanje hrane iz neoslobodenih i poluoslobo·d·enih krajeva u vojniCke magazine,··' iz
kojih Ce se vojska i bolnice moCi naj_brZe
snabdijevati.
NaSa organi.zacija pruZala je pomoC voj- ·
sci i na drtig.e na-Cine. Radne grupe Zena gQlspiCkog -kotara u zaj.ednici s omladinom ruSile su prugu za vrijeme, dok su partizani
vodili borbu, Zene iz kotara Veljun ruSile su
most za vrijeme ofenzive, Zene koreniCkog
kotara u savezu s omladinom prekopavale sU
cestu na Kapeli pred nadiranje neprijatelja.
0 sliCnim akcijama govorile su danas na
konferenciji naSe drugariee delegati iz .Slavonije. Takve oblike pomoCi vojsci treba takoder razvijati.
Da bi naSa pomoC v·ojsci hila organi,zoyanija, o-Snovno je da rad na-Se organizacije
uskladimo sa zadacima, koji se postav"Ijaju
pmd nasu narodnu vlast. Velika je tekovirta
naSe bOrbe to, da smo mi Zene prvi puta u
historiji naSih naroda uzele uCe.SCe u narodnoj vlasti. »Mi moramo uCvrstiti naSu narodnu vlast«, - kaZe drugarica Cana BabeviC na prvoj Zemaljskoj konferenciji, - »da
ono, za Sto s-e danas prolijeva krv _naSih muZeva, sinova i drugarica, ne priograbe sutra
drugi i upotrebe protiv naSih naroda. Mi smo
te, koje treba da biramo i da budemo izabrane, pa kakvu vlast stvorimo, takva Ce narn
i biti.«
Cinjenica da u izvjeStajima na·Se organizacij e veoma malo ili hikako ne govo-re o tome, koliko je AFZ pomagao rjesavanju svih
pitanja, koja se postavljaju pred nase NOO-e,
Sto je uradi-o na jaCanju i uCvrSCenju naSe
294
295
�-:--.
narodne Vlasti, - ta Cinjenica dovoljno govori, _a- na terenu se to potvrduje, da NOO-i
nemaju u AFZ-u onu podrsku, koju bi po masovnosti, organizaciji i Jjubavi Zena za rtarodnu vlast mogli imati, zenama treba ohjasniti da je izgradnja narodne vlasti i sarad.:
nja na.Se organizacije sa NOO-ima garancija,
da Ce ciljevi naSe borbe biti ostvareni i tekovine obranj-ene. Ta saradnja mora da se
odrazi u svim zacjacima naSe organizacije;
poCevSi od borbe protiv usta.Sa i Cetnika, izbjeglicke vlade i HSS-a, do pomoci vojsci,
borbe protiv zaraznih bolesti i rata protiv nepismenosti. Kod niZih organizacija saradnja
se ostvarila taka, da su odbori AFz bili naprosto izvrSioci onoga, Sto je postavljao NOO.
Medutim u cjelini, planski, odozdo ta saradnj~_ nije nstvarivana. Najbolji je dokaz pro~
Sla ofenziva, kako po pitanju spreCavanja
zaraze i zbrinjavanja i'zhjeglica NOO-i nisu
imaii d·ovoljn'o poclrSke kod naSih organizadja. Zene su se pokazale spremne da pomaZu
vojsku, da se brinu za ranj.enike, Cak da porna.Zu u borbama, ali rukovndstva nisu· dovoljno obja.Snjavala da je pitanje zbrinjavanja izbjeglica: i spreCavanje zaraznih bo.lesti
isto tako vaZno pitanje kao i sva ostala pitanja naSe borbe.
da se uskladi rad NOO-a s radom ostalih
mas-ovnih antifaSistiCkih organizacija. Medutim naSe organizacije nisu znale u dovoljnoj
mjeri ostvariti tu saradnju.
U rjeSavanju svih pitanja naSe pozadine
AFZ treba da se povezuje s omladinom. Do
sada su se deSavali nesporazumi i nerae;umijevanje zadataka jedne i druge organizacije.
Ponegdje se joS uvijek smatra da- omladinke
ne treba da budu u AFZ-ti. AF.Z je organizacija svih Zena, bez obzira na starost, fo·rmirana zato da bi ·se Zene, za:osta'Ie kulturno i
po1itiCki, osamostaiHe za rjeSavanj.e svih pi...
tanja naJS.e borbe i politickog zivota. Zato je
potrebno da omladinke budu u nasoj orgallizaci]i. Na•Se drugarice treba da posvuda
planski sara:duju s omladinom. »To· je nastavak, podi·zanje materinstva od individualnog
na socijalno«, to je ono Sto je- danas kazala
jedna drugarica o;vdje, da Ce svu svoju mrZnju prema fa,Sizmu, svoju borbenost usaditi
svome djetetu i stotinama djece. l<zvodeCi
sve akcije, o kojima smo govorili, u suradnji
sa omladinom i NOO-ima, mi C·emo doprini~
jeti u-CvrSCenju naSe p-o~adlne tako, da Ce ona
uspjeSno rjeSavati sva ·pitanja naSe borbe·,
sto je ope( garancija da ce nasa pobjeda biti
osigurana.
Da bi nam bilo jasno kakav odnos treba
da postoji· izmedu narodne vlasti i na•Se organizacije, potrebno j,e naglasiti_ neke stvari:
NOO-i su narodna vlast, koju bira narod, a
ne postavljaju }e ni stranke ni ·organizacije.
Prema tome AFZ ne mO'Ze ·da delegira svoga
predstavnika u NOO. Ali isto taka AFz nije
ni vlast niti pomoCna organizacija vojske.
AFZ je samostalna masovna politiCka o.rganizacija, koja ne moZe da nareduje niti da
nastupa kao viast. ·ona nije organizacinno
podredena NOO-u, veC svojim viSim forumima
unutar svoje organizacije. Usk.Iaditi rad naSe Dl'lganizacij.e sa zadacima NOO, znaCi naCi
pu-t, pravi· put rjeSavanja svih pitanja, k·oje
borba nameCe- danas na.Soj pozadini. To je
zadata:k, koji su p~ed nas postavili i A VNOJ
i ZAVNOH, najvisa politicka tijela u naaoj
zemlji. Na izborima u NOO-e, od najvj.sih do
najniZih, i'zabrane su mnoge :pa.Se dru-garice
rukov·odioci AFz. To je- dokaz da su zene
stekle ugled i- po.vjerenje naroda, a s druge
strane to mnogo znaGi u ostvarivanju saradnje s NOO. Preko zMa odbornica treba uplivisati na rad i odluke N<JO-a i obratno, preko AFZ-a popuiarizirati i pripremiti teren za
sp~ovoaenje svih mjera N·OO-a. Ta·ko na pr.,
kada su NOO-i, na inicijativu ZA VNOH-a,
formirali I'azne komisije za rje-Savanje goruCih pit::inja, u te su komisije uSle pored predstavnika NOO-a i USA:OJ-a i predstavnice
AFz-a. To j-e hio put preko kojeg j~ trebalo
U ratu, koji· vodi naS narod, partizanskom
ratu, nei·zbje:Zni su ZeSCi nasrtaji neprijatelja. U danima neprijate1jskih ofenziva, kada
Se pred nas postavljaju ve-Ci zadaci, na.Sa
organizacija mora jaCe ispoljiti svoj borbeni karakter. Kod organizacija, koje su dugo
ZivjeJ.e na oslobodenom teritoriju, kao Sto su
Lika i Kordun, zapaZa se da se u ofenzivama
neprijatelja ne znaju dovo]jno snaCi. Medutim, naSa organi-zacij a j-e kovana i iskovana
u borbi, ona je nerazdvojno vezana .s frantorn. U najteZim Cas·ovima, za vrijeme neprijateljskih ofenziva, mi moramo da se joS
Cv!SCe zbij.emo oko organizacije i dignemo
borbeni moral. Prva mi1sao treba i tada da
bude nasa fronta. Ali isto takG treba voditi
raCuna da neprijate1j ne uniSti narod, naSu
Zivu snagu, nas same, tre'ba paziti da se neprijatelj ne koristi narodnom imoviuom. NaS·e organizacije moraju biti spremne da Cak
iz potpuno legalnih uslova predu u ilegalne,
da o-Cuvaju svoju maso-vnost i .organizovanu
cvrstinu i onda, ako bi se neprijatelj du]je
zadrZao na ranije oslohod·enom teritoriju. Iz
iskustva mnog-obrojnih o:fenziva treba nauCiti
neSto. Treba napraviti pi an, sva·kom rukovodiocu, svakoj org::inizacj.ji staviti odre•d·ene
zadatke, a najvaZnije je odrZati medusobnu
vezu rukovodstva.
Pokazaio se da mnogi naSi okruZrii odbori
u teskim situacijama, gdje treba ·brzG i planski priei- rjesavanju svih pitanja vojske i
I
\
Milka T omif:, Ge-noveva T omif:,
1la
Novosel,_
pozadine, ne znaju da se snadu .. OpCenit~ je
pojava da naSi odbori, be~ o_bzira~· da _h seu
viSi ili niZi: okruZni. k?tar_s_ki, opcmski, n ~
maju uvid u rad o-rganiZaCIJe na svom ter·e
nu. Clanovi odbora se raspo:e~?ju po teren~
hez -obzira da li su potrebni di ne, a ~e ~
idu da rjeSavaju pojedina konkret~~ p~t,~nJa
u jednoj opCini ili kotaru. 'To ~~aci otici na
teren sa zadatkom da se orgam.ziYa .u,. ~-eko:
selu karantena, radna grupa Zena, ~J.eCJl do
analfabetski tecaj i t. d. i ne vratltl se, dok
se zadatak ne izvvSi. NaCin rada, o koJ~m
smo govorili, ostao je joS iz :vremena, kada
je organizacija hila joS sa.svim mlada, kad
ju je trebalo tek uspostav]jati, i kada su dru~
garice prvi rukovodioci mora~e. stal~o biti
vezane za odredeni teren, radih sa ~e_n~~a
svakodnevno, iz masa Zena pronalazx·~l I ~z
dizati rukovodioce i pruZati nov?formir~nim
odborima stalnu pomoC. Danas ~~ razvoJ ~r
ganiza-cije prerastao ovakav nacm. ~ada, J€1'
mnogi naS-i odbod osamostahh. S dru. ·
su se
azno
ge strane pred nas se postav1J3JU -sve r
.
296
-xa~Ul
..
~
.
.?e;:_;zzc;;f!,OT~Cki
I. zemaljsko] konferenctJz
roa
RuZi.ca TurkoviC
s ,e
vrsniji zadaci, koje moramo rje~avay, _a z~
to je potrebno rukovodstvo, koJe c:. Imati
uvid u stanj·e i rad organizacije ~a citavo~
terenu opCine, kotara Hi okruga _I pomag.~tl
i kontrolirati ondje, gdje je t? naJ?.otrebmJe.
Stalno prisustvo drugarica IZ VISih odbora
Svod i 'se Cesto na to, da o.ne same· rade posao
·
da
ni.Zih rukovodstava. Mislim da Je Ja~no
ovakav naCin ne Cerna p'Dstaviti sva~?Je: NaSa se organizacija svakog dana pro.sirUJe. na
jo.S neobuhvaCenom teritoriju, a nedo·stac~, o
kojima smo govorili, odn~se se na orgam:~
cije, ko}e vee davno postOJ€, Zato s~ ne smiJ€
shvatiti oblike, koje ovdje postav]Jam~, kao
neSto -Sto Ce se moCi prim~~ eniti sva:gdJe .1 11
.1. .
svak OJ. pn 1-c1. Obl•"ci i nacin rada orgamza.
..
cije bivaju u razvoju organizaciJa s;e r_~zno
vrsniji, te u novofo-rmiranim orgamz~CIJa~a
ne moZe-mo postaviti isti naCin rada I obhk~
.
·e
organ1za ci·J , kao u starima. .Svi nedostaci
· · d
organizacije hili su nei·zbjeZn! u ~azvoJ...u Je :.
ne mlade· organi·zacije, kao sto }e _nasa_, ah
nove organizacije treba da .g.e- konste Isku-
297
�stvima starih. Ne treba da prndu sav mucn1
put, koji su proSle prve organizacije. Kao
prirnjer navodimo organizaciju ·u Pokup'lju,
u -Dalmadji, u nekim okruzima Slavonije,
koji su u kratkom vremenu postig.li uspj-ehe,
za koji .su druge organizacij.e trebale godinu
dana.
ka tekovina nase borbe. Zato one zele da je
oCuvaju i uCvrste. Zbog toga u Citavu ·organi,zaciju treba p-ostaviti sva pitanja naS-e borbe, sva pitanja naSe organizacije-, o.d sflbirn~
akcije za front do pitanja organizacione Cvrstine AF.Z-a.
Pred zene treba postaviti pitanje· tko zapravo maZe .da 'se smatra obuhvaCenim u AF2
Da hi organizacija mogla rjeSavati brZe
sva pitanja, u Lici, Baniji i karlovaCkom organizacijom koja je za mase Zena neSto
okrugu sprovedena je rea.rganizacija odbora. veUko, i biti njezinim Clanom Casno je. U na~
Stvoreni su izvrSni odbori: okruZni, kotarski Sem narodu vrSi se sve veCa dif.erencijacija
i opCinski, koji moraju imati uvid u rad svih na snage antifaSistiCke i snage reakcije. Ona
organizacija na terenu. Oni to ostvaruju se vrSi i me-du Zenama. To one i same osjeCeSCom kontrolom i pomoCi izvjeStajima Cia- Caju. Njima je krivo, kada ona, koja kriomice
nova izvrSnih odbora, a isto tako i svih odlazi u grad i prodaje. hranu okupatoru, u
odbpra sa tere~a. IzvrSni odbori m"Draju CeSCe· isto vrijeme prima narodnog vojnika da ga
odrZavati svoje sastanke. Sastanci plenuma nahrani, kada na zboru nasi zastavu ana,
ne treba da budu tako cesti. Oni se odrlla- koja nije najaktivnija u organizaciji. »Zar
vaju po potrebi, kada ·treba pretresti vaZnija sam ja gora -ad svojih drugarica« -zaplaka1a
je jedna stara ~siromaSna LiC.anka, kada ·je
pitanja organizacije.
odbor AF.Z-a pri rasporedivanju· bataljona
Da bi organizacija mog1a brzo reagirati mimoiSao njenu kuCu. Mnoge naSe o-rganizana sve dogadaje, da hi m-ogla uzeti u rjeSa- cije nisu preCistile pitanje tko je ·obuhvaCen
vanje svih pitanjil najaktivniji stav, potrebno na-Som organizacij-om. NejasnoCe u tome ima
je ostvariU redovitu ve'zu svih rukovodstava. na oslobO"denom i ne·oslobodenom teritoriju.
IzvjeStaji, koje Salju naSi odbori, malo su
Taka na primjer u jednom gradu Dalmacije
konkretni. ·Oni ·su poprimlli'oblik jedne stal- AFZ je obuhvatao nekoliko st,otina Zena., koje
ne, odredene Sab1one, umj.esto konkretnog su bile spremne da izvrSe svaki zadatak, koji
prikaziva.nja rada organizacije_ i poUtiCkih je organizacija postavila. l\!Iedutim pored
zbivanja. Umjesto da se iz njih vidi svaki njih hiljade drugih zena daju pomoc voj~ci,
pokret organizacij.e, porast odbora, . rad na otimaju fa,,Sistima hranu na trzu;tu, poslale
iz·gradnji ka:dra, rje,Savanje svakodnevnih pi- fill svoje najbli.Ze u narodno-oslobodilf!Ckll
tanja naroda i vojske, samih Zena, ani su po- vcjsku. Tim Zenama se uopCe nije pristupalo
stali· jedna kruta formula, iz koje se n~jCe niti ih se veziva1o u organizaciju. I tako je
SCe ne vidi Zivot organizacije, S tom praksom rr.j.esto jedne masovne organizacije bio samo
treba odlucno Iikvidirati od najvisih do najniz odbora. NaS zadatak je naCi oblike vezini.Zih rukovodstava. Malo ima organizacija vanja masa antifaSistkinja u neoslobolt~~nim
pri kojima po-stoji redovita veza svih ruko- krajevima i selima. Raditi s njima ku1turno
i politiCki u smislu njihovog osamostaljenja.
vodstava preko izvjeStaja. NaroCito niZi odbori, opCinski i seoski, nisu se joS nsamosta- Ali isto taka obuhvatiti i one Zene, koje mrzc
lili u tom pogledu. u koliko salju izvjestaje, faSizam, ali iz -sti-aha pred terorom boje ~e
oni mf!.hom govore o sabirnim akcijama za ikakve aktivnosti za NOB. Mi moramo oslovojsku. Svakako je o.vo rezultat pogreSnog. hadati Zene toga straha, podizati rtjihovu
ra·da na izdizanju ni.Zih rukovodstava i mia- borbenost na malim sitnim zadacima (rastudog kadra iz redova seljaCkih Zena. Gotovo riti naSu Stampu, okupiti krug znanica koje opCenita pojava da se pred ni'Za rukovod- jima Ce DbjaSnjavati) i naCi naCina da ih
stva i pred mase Zena ne postavljaju .sva pi- vezujemo uz organizaciju.
tanja naSe organizadje i naS·e borbe. Ona
Dok je na neaslobodenom teritoriju to
stvaralacka snaga, koja je probud:ena kod mjerilo bilo tako usko, da je iiilo na stetu
Zena ustankom, ne njeguje se pravilno; ima omasovljenja organizacije, na slobodnim tena primjer Citav niz pitanja, koja se ne pre-· ritorijama je ono obi-Cno taka ·Siroko, da smetresaju nize od kotarskih iii opCinskih odbota organizacionoj Cvrstini. Smatralo se obura. Tu se lanac lmji. ide odozgo na niZe kid a. hvaCenom sva'ku ·onu Zenu, koja daje prilog
Tako j.e na primjer odnos seoskog odbora i zo. vojsku. Na oslobodenom teritorijn, gdje
masa .Zena, ~slanje izvjeStaja, izdizanje kadra, s·e mogu ra'zvijati najraznovrs:p.iji oblici barpitanje saradnje s NOO-ima, omladinom, kul- he, to mjerilo treba da bude vise. Zato od
turno-prosvj,etna pitanj a i t. d. Medutim ze- antifaSiskinja ovdje traZimo da dola,ze na
ne su ,zainteresovane svim tim pitanjim·a. sastanke, uCestvuju u radnim· Cetama, &preOne vole svoju organlzaciju, znaju da je ona Cavanju raznih bo1e.sti i t. d.
potpomagala velikom preokretu, koji je hod
Razbistravanje toga pitanja, tko je obunas nastupio borbom, te je prema tome veli- hvaCen u AFZ, mnogo Ce doprinij eti Cvrstini
298
Delegacija AFt Slav.onije na I. zemaljslwj ko-nferenciji AFZ Hrvat.ske
i omasov1jenju organizacije, a to su zadaci,
koje je postavila i prva Zemaljska konferencija, i koje mi danas ovdje postav1jP..mo.
UC.vrSCujuCi organizaciju, moramo buduo paziti na to da se to ne odrazi na Stetu 1.1j<:me
Sirine. Treba izdizati ne samo rukovodstv-a
organizaciono, nego i mase Zena. P::.dizati
politiCki i kulturni nivo naSih rukovodstava,
ali i-sto taka i masa, pronal2.ziti i izdizati
svje.Ze rukov-odioce, spos,obiti Sto veCi broj
Zena da rjeSavaju sva pitanja samostalno.
Za osposobljavanje naSih drugaric::t akti~
vistkinja moramo 'OSnivati kurseve. Oni mogu
biti viSi i ni.Zi. Vi-Si se mogu oddavati u pojedinim okru.zima i ob1astima, ni.Zi po kotarevima, a ka-snije i po opCinama. Na kursevima treba objasniti Zenama, koji su ciljevi
narodno-oslobodi1aCke borbe, u]ogu Z.::me u
toj borbi i zadatke AFZ-a, te ih konkretno
primj.enjivati na njihov teren, na njihove
prilike, objasniti pitanje saradnje s NOO-ima
i omiactinom. Kursevi treba da se odrZavaju i
na neoslobo·Uenom teritoriju, pa Cak i u neoslobodenim gradovima. Razumljivo j.e da ti
kursevi ne Ce biti u onom 'Obliku kao na
oslobodenom teritoriju, ali treba s·e prilago-
diti uslovima i u odredene sate iii dane prouCavati materijal, odreden za kur.seve.
OdrZavanje kurseva iii prouCavanje naSeg materijala bit Ce ogromna pomoC drugaricama neoslobodenog teritorija. U radu na
neoslobo·d·enom teritoriju uC.injen je veliki
korak naprij,ed. J as no je da i tu ima razlike,
kako u moguCnostima rada taka i u oblicima
organizacije. DrukCije Cemo raditi u gradovima, gdje su skoncentrisane jake neprijateljske snage i u unutraSnjosti, po selima,
gdje su te snage m;1nje, i gdje neprijatelj
samo povremeno dolazi s manjim snagama.
N a neos1ohodenom teritoriju broj Zen a,
koje su raspoloZene antifaSistiCki, daleko je
veCi prema broju Zena, koje su obuhvaCene
organizacijom. 0 tome smo veC govorili. Medutim i na necislobodenom teritoriju organizacija mora biti masovna i organizaciono
CvTsta. U gradovima treba formirati ilegalne
odbore po ulicama, tvornicama, uredima, radionicama, Skolama, koji Ce okupiti mase Ze-.
na oko _6ebe, To mogu biti najrazliCitiji oblici
borbe. U tvornicama i radionicama sabo-taZe,
na trZiStima bojkot u vezi sa s,eoskim _organizacijama, protesti za poviSenje cijena,
299
�spreCavanje odlaska Zena i djevojaka na rad
u NjemaCku, spreCavanje mobi1izacije za PaveliCa i okupatora, mobilizacija za narodnooslobodilacku vojsku svih onih koji su sposobni da se aktivno bore na bilo koji naCin,
osobito bolniCarki i lijeCnica. Sve su to akcije
na kojima moZemo okupiti Zene i podizati
njihovu borbenost. U riaSim gradovim·a, Zagrebu; ,Splitu, Sibeniku, Karlovcu i Susaku
postoji Citav niz ·odbora, koji su vezani vU!im
gradskim •odborima. Radi mnogih raznovrsnih pitanja, koja se nameCu u gradu, potrebno je da mnogi naSi okruZni i pokrajinski
odbori rukovode direktno tim mjesnim odborima.
Po selima je mnogo IakSe priCi stvaranju
organizacij.e. Polazni oblik za ·stvaranje or.ganizacije treba da budu inicijativni odbori
okruZni, kotarski iii opCinski, koji Ce uspostaviti m·reZu mjesnih. odbora. U ·kostajni.Ckom i karlovaCkom kotaru formirane su organizacije u punom ·obliku, iako su ti kotarevi
potpuno neosloboileni. Isto tako i u okrugu
Caz:ma. NaSe organizacije u tim krajevima
imaju velike zadatke: onemoguCavaju ishranu neprijate!jske vojske, blokada triiista, razaranje- neprijateljske privr.ede, organiziranje prebacivanja hrane u magazine NOV na
sigurnija mjesta, sklanjanje narodne imo·vine. U nekim kotarevima, koji su. potpuno· neoslobodeni rad se pogreSno svodi na sasvim
isti naCin kao i na oslobodenom. To smeta
Sirini organizacij.e. Kada inicijativni odhor
stvori svojim radom uslov-e, da se o.dbor maZe birati, na masovnoj konferenciji se vr.Si
na demokratski naCin izhor odbora seoskog
AFZ-a. ViSi odbori se biraju na konferencijama preko delegata tsko da se rezultat izbora
ne objav'ljuje.
Kod nekih naSih odbora -se uvela rdava
praksa, da s·e odbori smjenjuju po volji drugarice vi,Seg rukovodioca. Treba paziti da -s·e
ne naruSava demokratski princip na.Se organizacije, koji omoguCava najSirim masama
da slobodno izaberu rukDvodioca svojih organizacija. ViSi odbor, ali ne pojedinci, maZe
da izmifeni ni.Zi, ako zato ima opravdanih
razloga, a da se opet ne naruSava princip
demokratsk·og biranja- rukovodstava, jer su
oni birani od veCeg broja Zena nego niZi.
Veoma je vaZan faktor u. Citavom naSem
radu naroCito u povezivanju organizacija, naSa Stampa. I aka mlada, ona je veC do sada
odigrala veliku ulogu u politickom podizanju
Zena. Na.Si odbori i"zdaju slijedeCe Iistove:
>>Zena u borbi«, (Lika), »RijeC Zene«, (Kor~
dun), »Primorka«, (Hrv. ·primorje), »Udarnica«, (Slavonija), »Dalmatinka u borbi«,
(Dalmacija).
Pokazalo s-e da su se sve naSe organizacije,
koje su imale svoja glasila, koja su Zenama
obja.Snjavala politiCka pitanja i imale pregled svoga rada, mnogo brZe razvijale nego
one, kDje nisu ·imale svoju ·Stampu. Zato svi
naSi okruZni odbori, koji joS ne ie;daju svoje
listove treba da nastoje da ih sto prije pokrenu. OkruZni i pokrajinski listovi koji izlaze moraju u · svom iznoSenju politiCkog zbivanja i probl.ema organizacije biti konkretD,iji i bliZi masama Zena. U historiji naSeg
antifa·SistiCkog pokreta Zena ovi dani Su
znaCajni ne samo radi ove konferencije koju
odrZavamo nego i radi toga Sto Zene Hrvatske ponovno dobivaju svoj list. lzaSao je prvi broj glasila naSe organizacije »Zena u
borbi«.2 On Ce- povezati sve naSe organizacije,
razbistrivati sva pitanja naS·e organizacije,
razjaSnjavati poUtiCka zbivanja kod nas i u
svij.etu; bit Ce ogledalo naSeg rada i borbe.
List je dobio naziv dosadasnjeg lickog glasila, jer je taj list bio pionir u naSoj Zenskoj
narodno-(}s!abodilackoj stampi u Hrvatskoj.
NaSi listovi i na>Sa -Stampa uopCe su naroCito
znaCajan momenat u povezivanju sa Zenama
neoslobodenog teriturija, te je zato veoma
vaZno da naSi okruZni odbori imaju svoja
glasila.
Za izdavanje listova za razne· potrebe organizacije, potrebna su materijalna sredstva;
te i to moramo postaviti pred Zene obuhvaCene u AFZ kao jednu od -obaveza prema.._org3,nizaciji. Svaki okruZni i pokrajinski odbor
treba da ima sypj vlastiti fond, ne samo novCani, nego i u nstalim materijalnim sredstvima, odakle Ce moCi da izdrZava d]eCje domove, djecu pa1ih boraca, oporaviliSta za ranjene parti.zanke, Sto je tako-der zadatak naS·e
organizacije. Razumij-e se, da se stvaranj.em
vlastitih fondo·va ne iskljuCuju sabirne akcije za fondove NOO-a.
Mnogobrojne Zene antifaSistkinje, naro-..
Citi bivSi Tukovodioci mjesnih organizacija,
bore se danas u redovima narO>dno-oslobodilaCke vOjske. Mi se moramo starati da se taj
broj Zena boraca stalno poveCava prilivom
novih ·snaga. I·zmedu drugarica boraca i rukovodjoca naSe ?rganizacije treba 4a postoji
stalna veza. U mjestima, gdje se nalaze sa
svojim jedinicama na odmoru, drugarice iz
· vojske treba da se poveZu s mjes.nim · organizacijama AFZ-a, a ,gdje takve ne postoje,
·da ih i same uspostavljaju. One tr,eba da odrZavajl..J ·sa Zenama sastanke, objaSnjavajuCi:'
im politiCku situaciju, ciljeve narodno-oslobodilacke borbe i t. d. Ako se ·dulje vremena
nalaze u nekom selu na odmoru, one mngu
organizovati i analfabetske teCajeve sa Zena.;
ma. Drugarice ie vojnog saniteta treba da
REZOLUCIJA
odrZavaju predavanja iz higijene. 0 svim
svojim zapaZanjima u radu sa Zenama druI.
garice-borci treba da izvijeste. svoju organi. zaciju AFZ, na Cijem se terenu nalaze. Bi~o
1. Prva konferencija Antifasistickog fronje pokuSaja da se ·organizacije AFZ-a stvaraJ~ ta Zena Hrvatske sastala se poslije dvogodii u vojsci. Medutim, one sti ondje nepotreb- Snj e borbe naSih naroda protiv faSistiCkih
ne. U jednoj ·org.anizacjji, kao Sto j.e na~a
okupatora i njihovih slugu, u doba ka~a. se
narodno-oslobodilacka vojska, nepotrebno J8 narodno-oslobodi1a·Cki rat rasplamsao diiJem
stvarati organizaciju AFZ. Drugarice u voj- cijele Hrvatske. Pakleni plan okupatora, da
sci imaju Siroke mo·guCnosti politiCkog i kuluz poma·c domaCih i~dajica, koji su i ·om~gu
turnog podizanja, a naSa organizacija koja
Ci1i porobljavanje na·Se zemlje, zadrZe u pozahvata Zene »U pozadini« je formirana zato, kornnsti i rop-stvu naSe narode, d.a ih gurnu
da bi se Zene politiCki osamostalile.
u brat-oubilaCko klanje i da naprave naSu
Eta drugariee, to su najbitnija pitanja zemlju svojim izvorom sii:--ovine, radne snag-e
'
'"
. "
naSe organizacije, to su nas1 naJvazmJI z~- i bazom za mobilizaciju faSistiCke vojske, bio
je ometen. NaSi su narodi iSli za pozivom
daci. Vi ste doSle na naSu prvu konf.erenciju i•pred stotina hiljada antifasistkinja Hr- Komunisti.Cke partije, koja je. jedina u}razala
vatske. Mnoge od vas .su rukovodioci naSe pravi put - put bespostedne borbe protiv
organizacije. Vas su birale mase Zena, davSi faSistiCkih okupatora. Oni su skovali Cvrsto,
ne-salomljivo jedinsivo hrvatskog i srpskog
vam puna povjerenje, da Cete ovdje -izabrati
glavno rukovodstvo AFZ-a Hrvatske, da cete naroda a time i hr'Vatskih i srpskih ~ena. To
provoditi u Zivot sve zakljuCke koje donosi u borhi iskovano jedinstvo najljepSa je tekoova naSa konf-er-encija. Vi~ mi svi, moramo vina na,Se narodno-oslobodilaCke borhe.
opravdati povjerenje Zena Hrvatske, povje..
2. U ovoj neravno-mjernoj borbi, koju varenje naSeg naroda.
de naSi narodi protiv faSistiCkih okupatora,
uzele ,su od prvih dana aktivnog uCeSCa i
J.V[oramo raditi dobra, moramo· se bo-riti
hrabro, da bismo dale svoj udio u borbi na- Zene. One su svestrano pomagale razvoju
Sih naroda za naSe oslobodenje. Ova konfe- borbe, jer su od prvog dana u njoj uCestvovale u najraznovrsnijim oblicima: one se narencija Ce nam u tome mnogo p-omoCi. Snage
za borbu d.aje nam i jaCanje antifaSistiCkih laze u redovima narodno-oslobodilaCke vojsk·e kao borci s puSkom u ruci, kao bolniCarsnaia u svijetu i kod- nas. NaSi saveznici,
bratski Sovjetski Savez, Engleska i Ameri- ke · one organizuju svestrano snabdij.evanje
ka, po.Sli su naprijed v-elikim knracima. Mi se vai.ske h:fanom, odje-Com 1 sani.tetskim matemoramo pokazati dostojne naSe junaCke Na- rijaJ.om; rade u informativnoj i kurirsk~j
rodno-o.slobodilacke vojske koja je zadivi1a sluZbi uCestvuju u seoskim straZama, u -diCitav svijet, i Cije Ce puSke .zajedno s naSom verza~tskim akcijama (sabotaZe u tvornicaorganizovanom borbom donijeti slobodu na- ma, prekopavanje cesta, ruSenje pruga it. d.)
Sim narodima, bolji i sretniji Zivot, a nama organizuju bojkot okupatorskih trZiSta, demonstracije protiv gladi, spreCavaju mobiliZenama i punu ravnopravnost.
Na kraju moramo konstatirati jednu ·Ci- zaciju radne snage i vojni"ka za neprijatel~
njenicu: velika je dobit to Sto smo mi Zene sku frontu i t. d. UCestvovanje Z.ena u tohizgradile 8 voju organizaciju. Borbom u orga- kom obimu i broju u narodno-oslobodilaCkoj
nizaciji, mi smo stekle i ugl·ed i ravnoprav- borbi doprinij.elo je ne samo njenom brzom
Sirenju i razmahu, veC je dalo naSoj borbi
nost i sve te-kovine novog Ziv-ota naroda i nas
Zena. Zato moramo n8JSU .organizaciju, tu ve- opCenarodni karakter.
3. U toku same narodn·o- oslobodilacke
Iiku tekovinu naSe borbe, Cuvati ka-o zjenicu
oka od ,svih pok11saja neprijate!ja da je raz- borbe narod je stvorio svoje N arodno-oslobojedine, da u nju -uvlaCe neprijateljske el~ dilaCke odbo-re, svoju novu, istinski demokratmente, da nam oduzmu iii o-slabe to oruZJe
sku narodnu vlast, i Zene su radi potrebe
naSe borbe, i naS-a je organizacija pokazala,
uCv:r;SCenja te vlasti, radi potrebe borbe da je ubojito ·oruZje u rukama naSih naroda, uzele- aktivnog uCe·SCa u izgradnji organa nau :rijihovoj bo-rbi 'Za oslobodenje, u borbi za rodne vlasti. Time se promijenio i druStveni
poloZaj Zena - ukinuta je njena politiCka
naSu ravnopravnost.
zapostav'ljenost, a time se mijenja i lice ja~
Drugaric_e, kujmo to oruZj.e, neka bude
nog Zivota naroda - narodna vlast postaJe
jos ubojitije.
·
stvarno deffiokratska u. naJSirem smislu riSmrt faSizmu - Sloboda narodu!
jeCi.
4. U doba kada su se ujedinile ,sve napred1 ·Cetvrte neprijateljske -o-fenzive.
ne snage svijeta na Celu sa Sovjetskim Sa2 Prvi broj »:Zene tt borbi«. glasila Gl. odbora
v·ezom u borbi protiv faSizma, u d-oba kad
...
AFZ Hrvatske.
301
300
�Crvena Armija zadaje smrtonosne udarce faSistiCkim vojskama, i kada se njeni napori
udruZuju s pobjedama i naporima saveznika
na ostalim boji-Stima, u naSoj zemlji pojaCali
su svoj rad ostaci reakcionarnih stranaka i
grU.pacija i za raCun okupatora pokuSavaju
da zaustave razmah narodno-oslobodilaCke
borbe. Svim tim izdajicama stoji na Celu izbjeglicka jugoslavenska vlada u Londonu,
koja je okupila oko sebe ne samo cetnike
DraZe Mihajloviea, vee i razne v.o·de ostalih
stranaka, kao izdajnicko vodstvo HSS-a s dr.
MaC-ekom. Svi su se ani aktivizirali, j.er hoCe
da slome pobjedonosan pohod naprednih
snaga i da pomognu okupatorima u Casu, kada se ani nalaze u vrlo teSkom poloZaju uslijed bliske perspektive otvaranja drugog fronta u Evropi. Svi ti grobari narodne slobode
zakleti su neprijatelji i ravnopravnosti Zene,
i ·zatn su Zene u Velikoj mjeri zainteresirane,
da se njihova dJelovanje u narodu Sto brZe
i jaCe .suzbije,
zanje Zena. Listovi naSih organizaciJa doprinijeli su mnogo i politiCkom uzdizanju Zena
i organi·zacionom uCvrSeenju AFZ-a, dizanju
kulturn-o-prosvjetnog nivoa masa Z-ena. Medutim oni joS uvijek u velikoj veCini moraju
da prebrode izvjesne nedostatke neplanskilg
i nedovoljno konkretnog prilaZenja svim -tim
pitanjima.
5. NaSi su _mater'ijalni izvori u toku dVogodiSnje borbe u velikoj mjeri iscrp1jeni, i
zato tr:eba da pomoC vojsci, rad na svestrat:t·bm jaCanju njene materijalne haze, dobij-e
joS organizovaniji karakter - karakter -mas-ovno·g, planskog, svestranog rada svih naSih organizacija. Nije dovoijno da naSe organizacije u tom po·gledu pruZaju samo pomoC
NOO-ima, vee treba da i sama preuzmu inicijativu u mnogim sluCajevima za obnavljanje
vee postojeeih izvora, kao i u pronalaZenju
novih moguCnosti za snabdijevanje naSe vojske. To su zadaci, koji stoje pred naSOm organizacijom jednako na neoslo-bodenom, kao i
na oslobo·d·enom teritoriju,
II.
1. Organizacije Antifa!sistickog fronta zena u Hrvatskoj nikle-su i omasovile se u toku
narodno-oslobodilacke borbe. One su bile potrebne radi Sto organizovanije i je'dinstvenije
pomo-Ci Narodno-oslobodilaCkoj vojsci, radi
potrebe borbe. One su moeno oruZje u rukama naSih Zena za njihova politiCko i kulturno-prosvjetno podizanje.
2. Od prve Zemaljske konferencije AntifaSistiCke fronte Zena JugoslaVije organizacije AFZ-a~ u Hrvatskoj postigle su, uz punu
po·dr8ku ·centralnog odbora AFZ Jugoslavije,
u organizacionom pogledu veli-ke uspjehe.
ProSirene su organizacije na mnoge dijelove
neoslO'bodenog teritorija, obuhvaeene su organizacijom Zena u poluoslobod,enim kraj.evima. 'Te su organizacije naSle polulegalne
oblike rada, koji im omoguCuje da odole naletima neprijatelja i djeluju pod najtezim
uslovima kao organizatori otpora okupatoru
i sigurna upori-Sta narodno- oslobodilaCke
vojske.
III.
N e·posredni zadaci, koji u sadaSnjern momentu stoje pred organizacijom jesu:
1. ProZeti sve antifa-Sistkinje svijeSCu, da
je Antifasisticka fronta zena politicka organizacija, koja treba da razvije svoju Pudnost
i aktivnost u svim politiCkim zbivanjima, u
borbi protiv okupatora i domaCih izdajica.
Zato treba pojacati politicki rad sa zenama,
prvenstveno anima, koje joS nisu dovoljno
aktivizirane, a koje na bilo koji naCin pomaZu
narodno-oslobodilaCku borbu, aktivizirati one
Zen-e, koj.e su antifaSistiCki raspoloZene, ali
im se do·sada joB uopCe nije pristupalo, aktivizirati sve Zen-e Hrvatske da Sto masovnije
uCestvuju u svim oblicima borbe protiv okupatora i njihovih slugu, drugim rijeCima,
osamostaliti ih politicki.
2. Razviti do maksimuma rad na pomo·Ci
narodno-oslobodilaCkoj vojsci i ja·Canju njene
materijalne baze.
3. Aktivizirati mase Zena u pitanju pomo3. Iako Zene u.Cestvuju u narodnoj vlasti,
ci ZAVNOH-u i NOO-ima u svim njihovim
one joS u njoj ne uCestvuju dovoljno po svonaporima u proSirenju borbe i u izvr~enju
jem broju, a ne pokazuju ni dovoljno razuzadataka, koje borba postavlja pred narodnu
mijevanja za pomoC, koju one mogu i treba · vlast.
da u saradnji s omladinskim organizacijama,
4. Pojacati kulturno-prosvjetni rad likvipruZe narodnoj vlasti u izvr.Senju njenih zadacijom nepism:enosti, Organizovanj.em polidataka.
tiCkih -kurseva, predavanja o zdravstvu, kao
4. U prosvjetno-kulturnom radu na;sih ori predavanja o ostalim temama, koja Ce poganizacija nije bilo dovoljno plana, nije se
diCi prosvjetni nivo Z·ena, osigurati redovito
shvatilo da je pitanje 'likvidacije nepismeno- _izlaZenje okruZnih, oblasnih i pokrajinskih
sti jedan od najvaZnijih zadataka, ne samo
listova, u Cemu treba da im pomogne i izlakulturno"prosvjetnih, vee i politickih, jer je
zenje glasila AFZ-a, »Zena u borbi<<, koji treto prvi i najva.Zniji korak za politicko podiba da bude ogledalo rada nase organizacije,
302
izraz jedinstvenih napora Zena Hrvatske u
borbi za narodno o-slobodenje.
5. Da bi se svi postavljeni zadaci mogli
ispuriiti, treba uCvrstiti sv-e -odbore AFZ-a,
od seoskih i mjesnih do Glavnog odbora AFZ,
Hrvatsk·e. Konferencija, na kojoj je izabran
Glavni odbor, a na kojuj su uCe.stvovale deIegatkinje iz svih krajeva Hrvatske, ·znaCi
velik korak ka uCvrSCenju organizacije.
Konferencija stavlja u zadatak izabranom
Glavnom Odboru da pruZi svestranu pomoe
organizacijama u njihovom radu i razvitku,
a isto taka da pruZi naroCitu pomoC Zenama
neoslobo-d-enog podruCja, da bi one ·Sto brZe
lakSe mogle uspostaviti svoju organizaciju.
Smrt fa.Sizmu -
Sloboda narodu!
12., lipnja 1943. godine.
Prva konferencija
Antifa:SistiCke fronte Zena Hrvatske
GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE
IZABRAN NA I. KONFERENCIJI
Na prvoj konferenciji Antifasisticke fronte zena Hrvatske izabran je Glavni odbor
AFZ-a Hrvatske. U njega su usle:
Kata Pejnovic, seljanka iz Like, predsjednica AFZ-a Jugoslavije, clan AVNOJ-a i
ZAVNOH-a, Jela Bicanic, uciteljica, Dara CudiC, seljanka iz Like, Clan OkruZ. NOO-a _za
Liku, Se-ka DoSen, seljanka, odbornica opCinskog AOZ, Cana BogdanoviC, seljanka i,z
Korduna, predsj-ednica OkruZnog AOZ, Milica VujiCiC, seljanka, tajnica OkruZnog AOZ,
clan ZAVNOH-a, Draga Bakis, radnica iz
Korduna, odbornica Okruz. AOZ, Kata OpaCiC, seljanka iz Banije, predsjednica AOZ,
Marija Novak studentica, predsjednica inicijativnog pokrajinskog odbora AFZ-a za Dalmaciju, Clan NOO-a za· Dalmaciju, Clan Gen.
odbora AFZ-a Jugoslavije, Neva PajiC,
radnica iz Dalrnacije, tajnica inicijativnog
pokrajinskog odbora AOZ za Dalmaciju, clan
NOO-a, Anka Berus, prof.esorica iz Dalmacije, clan ZAVNOH-a, Marija Bracka, seljanka,
odbornica kat. _AOZ, Milka BogunoviC, seljanka iz Dalmacije, odbornica OkruZnog
AOZ, clan NOO-a za Dalmaciju, Mica MiljaniC, seljanka iz Slav-onije, odbornica Oblasnog AOZ, Smilja Stimac, studentica iz S!avonije, odbornica Oblasnog- AOZ, Jovanka
Pavic, radnica, odbornica Oblasnog AOZ, Jula RaSkoviC, seljanka iz "Slavonije, odbornica kotarskog AOZ, Nada 'Trbovic, ,seljanka iz
Gorskog Kotara, predsjednica inicijativnog
okruZnog odbora AFZ-a za Gorski Kotar, Vera
GaSparac, seljanka iz Gorskog Kotara, odbornica Okruznog AOZ, Vlatka Babic, uciteljica
iz Su·saka (Hrv. Primorje) clan izvrsnog adbora ZAVNOH-a, Milka Milenic, domacica iz
Kastva (Hrv. Primorje), odbornica Okruznog AOZ, Marija Derda, uciteljica iz Pokuplja, tajnica Inicijativnog Okruznog o·dbora
AFZ-a, Ruza Kumic, seljanka iz Pokuplja, odbornica Okruznog AOZ, Mara Kordic, radnica iz zumberka (Pokuplje) odbornica opcinskog AOZ, Maca GrZetiC, radnica iz Zagreba,
clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije,
Olga Kova-CiC, Cinovnica iz Zagr-eba, Clan
Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije, Marica
ZastavnikoviC, priv. Cinov. iz Zagreba, Clan·
ZAVNOH-a, tajnica zen. grane HSS-a, Masa
VejnoviC, seljanka iz Like, bolni-Carka, Ljubica BrkoviC, uCenica i·z Karlovca, partizanka VIII. Divizije NOV.
U IzvrSni odbor uSle su:
Predsjednica: Maca GrZetiC, radnica iz
Zagreba, tajnica Jela BiCaniC, uCiteljica, 'Rata PejnoviC, selj anka iz Like, Anka Berus,
profesor iz Splita, Olga KovaCiC, Cinovnica
iz Zagreba, Nevenka Paji-C, radnica iz Splita,
Vlatka BabiC, uCite1jica iz SuSaka, Milica
VujiCiC, seljanka iz Korduna.
BJOGRAFI/A MACE GRZETIC
M.aca GrZetiC, ~adena je 1910. g. u Zagr-ebu. Otac
i majka su joj bili radnici. Rano ostaje bez majke
i veC sa 12 godina mara sama zaradivati spoj kruh.
Do 18-te g.odine mdi kao kuCna pomoCnica, a zatim
o-dla.zi ~t tekstilnu tvornicu i postaj.e tvorniCka radnica. V.edre i otvorene naravi} uvijek spremna da
ustaje protiv nepravde ulinj-ene nj.oj ili drugima,
u.brzo postaje abljubljena medu radnicim.a. NaroCito
je v.ole Zene radnic.e, okupljaju se oko nje i slijede
njen primjer u borbi pr.otiv Sikanacija p.oslodavaca.
Dalazi godina Sestojanuarske diktature (1929.) a
s njom i sv~ teZi uslovi Zivota i rada za radnilku
klasu. Kapitalisti, naroCito strani u lijim se rwka:ma
nalazi veCi dio industrije, nastoj.e iz radnika iscije-
diti Sto veCe jnofit<e, a tadanji vlastodri.ci, da bi im
to o.mogul:ili, nastoje razbiti radniCki pokr.et i obezglaviti radniCku klasu. Oni zabranjuju nezavisne
rad:niCke sindikate, progone KomunistiCku partiju, z,atvaraju radniCke vod.e i zastraSuju radnike. Reformistilki sindikati nisu bili opasni reiimu, jer je mjihovo
oportunistilko rukovodstvo nastojalo Zivjeti u miru
i s reZimom i s poslodavcima i oni nasta:vljaj.u djelovanjem.
RadniCka klasa se n.ije inogla odr.eCi -orgarniziiane
klasn.e borbe. Komunisti i simpatiz.eri ulaz.e u -ref.o1·mistilke sindikate, vodeCi istodobno borbu frrotiv
oportunistiCkog ~J"ukovodstva i borbu za orga:nizira:nje
radnika u sindikatima, kao preduslova za uspjdmt
303
�borbu protiv .posloda:uaca. fedan od najjaCih i najbenijih i najugle.dnijih r.admika, /iji /;lan poslaje i
bo:rbenijih saveza U RS-ovih sindikata postaje Savez
Maca. Konc.em 193S. g. postaje sekretar Rajonskog
tek.stilaca . .
komiteta Komtmisti-Cke partije 1t Zagrebu. 1936. g.
hapSena je zbog svog partijskog rada. PoSta na p.oliMaca, iako joS vrlo -mlada, svojom borbenoSCu
i do.sljedm·om agitacijom za sindikalno organiziranje
ciji i sud1t nije niSta frriznavala, bila je nakon Jest
r.adnik.a, postaje brzo jedan od najistaknutijih sifn.dimj,eseci istraZrz.og zatvora fruStena rna slobodu. · 1938.
kalnih aktivista tekstilnih radnika u Zagrrebu.
g. postaj,e !:Zan Mj.esrwg kmnitela KP :za grad ZaU to vrijeme orna radi u tvornici >>Hermam Polak
greb. 1940. g. bila je delegat na V. z.emaljskoj parSinovi<( (pamuCna initustrija). T vorni.ca zapoSljava
tijskoj konferenciji KPf.
oko 1000 riulnika, veCim .dijelom Z.ena. U slovi rada
Radni,ci znad1t da je Maca komumista. Ona im
u toj tv07"'nici postaju sV!e teZi i teZi. Uz niske nadtumaf:i zaSto se bori Komz~nistilka partija, a oni ju
nic,e, Sikan-acije i dokidanj.e zamde kroz razrne kazne, · slij.ede i Jtit-e. ViSe frltla j,e izbjegla hapSt.:nju zaltvaradnici su obespravljeni, bez kole.ktiunog ugavora i
ljujuCi radnicama, koje su je .obavjeStavale, kada je
biZ.o kakue pravne uiStite bit{ prejmSteni nezajafljipoli.cija dolazila .da je hapsi, sakrivale je i pomagale
vosti stranih poslo.davaca. Maca i ostali aktivisti
da pobjegne. Kada se 1940. g., nakon tri ·dana izbi-·
neurnorno ukazuju radnicima potr.ebu organizirane
vanja iz tvornice, vratila sa V. zemaljske p.artijske
kon.ferencije, poslo.davac je j.e.dva do.C.ekao da joj
borbe. 9. sijel:nj.a 1935. g. r.adinici te tvarnice stupaju
zbog ne·opr.crodanog izostanka -moZe otkazati. U roktt
u Sttajk. Xeposredni povod za StJrajk bio je Sto je
strani inZenjer, koji je doSao uvadati u tvornici t. zv.
od lebrnaest- dana r.adnic.e Slt dvaput stupile u pm· »norrma sistem« udario jedrnu radrnicu . .Stvarn.i mzlog
testni Jtrajk i poslodavac je morrao pov.u/;i otkaz.
je bio protest pr-otiv ndrma sistema, ji?r su r.adm.ici
P.olicija ju -osam put-a hapsi, daj.e joj izgon it Zaznali da C.e ,uvodenje tog siste-ma imati za posljedicu
greba. 1939. g., po dolasku na vlast Maleka i SitbaotpuSta:nje veCeg broja radnika. T.o je bio veii Strajk
Sita; farmiran je prvi Zenski logor u LefJoglavi. Macu haps.e i odvode u logo1·. Skup.a s ostalim dmganakon Sestoja:nua_rske .Jiktalure.
ricama d,eset darna Strajka gladu. Nakon hi tmjes.eca
Jako su u St-rajkaSki odbor hili bir(lrlzi.nekomfJropuSten-a je iz logora. Nastavlja borbu, istupa na mimitirani ,dlru,govi, Maca j.e, kao najborbmziji i najtinzima, u&stvuje na demonstracijama i ostalim
aktivniji sindikalni aktivista, hila glavni pokretaC
akcijama, koje j,e vodila Partija frrotiv protunamdi organizator Strajka. Ona fe- svojom plamenom rinog reZima i faSistiCke opasnosti, ko ja je prijetila
jd{ U.nosila medu mdnike odluCnost i borben.ost. Kan.af:im narodim.a.
da je veC.a grupa mdnica otiJla na Markov trg .da
D.eset dana· prije oku.pacije, policija, po nared,eharm Konstr.enCiCu iznes-e svoj.e zahtjeve, Maca se
nju MaCeka, hapsi istal¢ntde k01moniste i o.dvodi iJz
n-aSla metlu njima. Policija rrazbija demonstmcije
u koncentracioni Iogar u LefJoglavu. M.edu. ~tjima je
r.ad!nikaj a Maca ih okuplja na ,ught !lice i Mesnilke
i Maca. Prolazi sve strahote ko,ncery.tracionih log.ora
ulice i g-ovori im o protunar-odnoj politici · vlastodru Lepoglavi, Jaski i Ko,privnici, odakle bjeZi, skupa
Z.aca i bema i obj.afnjava potr.r;·bu organizinzrn,e borb.e,
s 11arodnim herojem Ankom Butorac, u partiz{l!J1e.
kojom se je.dino mogu i poslodavci i vlast prisiliti na
U fJ.artiz.cmima naslavlja neumonnim r~ev,olucionar
popultanje. Umjesto pomza, radnic_i su .demonstri-ranim mdom. Zbog organizacionog pwtijskog iskustva
juCi poSli Ilicom. PrikljuCilo im se na stotine mdni.ka
CK ju Salj.e najprij,e 1t OkruZni .komitet KPH Kffri studenata. P.olicija ih je uspj.ela r.azbiti tekar kod
lov.ac, za.tim z.a sekr.etara Okruinog komiteta KPH
Slov,enske ulice.
Gorski Kolar. Radi na slvaranju! partijskih organizaUsprkos nastojanja i po.slodavaca i p.olicije da
cija. Maro.dno-oslaboJlilaCki.h odbara i o.dbora AF.Z.
silom skrJ,e Strajk, on je ipak uspjeo i bW od ogr-omKasnije postaj.e Clan OkmZowg k.omitetti KPH Canog murCaja za ,radniCki pokret.
zma. Radef:i kao partijski mdnik, ona neumorno
To je samo je.dan isjeiak iz b(J!I'be i Strajkova
mdi i na organizimnju Zena u NOB. Na Prv.oj konkoje j.e Tadnil:.ka .klasa, pod 'l'ukavodstvom KomurniMr-enciji AF.Z z·a H1vatsku 1943. g. izabrarna je za
stiCke partije, vodila, a u kojima se M.ac.a nalazila
fTvu pre,tfsjed,nicu Glavnog odbora AF.Z. Clan je
uvijek u prvim re,dovima. I u -ostali-m tvornicama u
ZAVNOH-a i AVNOJ-a.
kojima je radila (Tivarr-VaraZdin, Han i Net!, ZaNosilac }e ;>SPo:mrmice. 1941.(<
grebaCka tvornica svile, ]ugobates}, Maca je un-aZbog svog samoprijrigomog rev-ol.ucionmwog rada
J.ala med-u radnike borbeni elan i !Tadila na organiodlikovana je Ord.enom .bratstv.a i j.e.dinstva 1. reda,
zir.anju i jaC.anju j.edinstva~radniCke klase._ Strajkovi,
0Tdmwm zasluga za narod I. re-da i Ordenom za
demonstracije, mitinzi, sastan.ci i Cwsta vjera u prahrabrost.
vednost borbe, koju vodi KomunistiCka partija, stua:rali su od Mace frrekalj£nog i neustr"asivog b.orca
Drmas je Maca GrZetif: Clan CK SKH, narodni
za praua i oslobodenje radmog- naroda.
poslanik za Sabor NRH, p-redsjednica mandatno-imuNakun .prvog Strajka u tvornici »Herman Polall
nitelnog .odbora Sabora XRll i predsj~dnira Saveza
Sinovi« formirana je partijska Celija od pet najborZenskih dntStava Zag;reba.
Na krmferenciji
Dokument 1B4
PISMO ANTIFAsiSTicKOG ODBORA zENA ZA DALMACIJU OD 13. VI.1943.
OKRUzNOM ODBORU AFz ZADAR, KOJIM SE NAJAVLJUJE TAKMicENJE ZA
SAKUPLJANJE VUNE I ziTA ZA NOV
Br. sl. dana 13. VI. 1943.
ANTIF AS ISTicK! ODBIOR ZENk
ZA DA~MACIJU
Drugarskom Okruznom odborn AFZ -
Zadar
Drage drugaric-e,
dobiJ,e smo dopis, koji je uputio plenum kotarskog odbora za Hvar svim kotarskim
okruZnim organi-zacijama u Dalmaciji. Ovim dopisom, Ciji vam prepis ~~ljemo, organizacija AFZ-a na Hvaru poziva sve organizacije AFZ-a U Dalmaciji- na udarniCko takmiCenje
u sakupljanju vune i zita. Poziv glasi:
Svim kotarskim i okruznim organizaeijama AFZ u Dalmaeiji.
20
304
.Zene Hrvateke u NQB
�Drage drugarice!
Ookument 186
NaSi drug.ovi i drugarice snos·e jo.S uvijek velike teSkoCe borbe za slobodu SVlJU nas.
Zf!amo da osim tih teSkoCa Cesto oskudijevaju u najpotrebnijoj odjeCi kao i u h·ranL
Na sastanku naSeg plenuma ·odluCHe smo stoga provesti slijedeCu kampanju u
obliku natjecanja izme-du mjesta naSeg kotara:
1. natjecanje za sakupljanje vune,
2. natjecanje u sakupljanju hrane. 1
Natjecanju u sakupljanju vune pdstupamo odmah, jer je sada upravo doba, kada
j e vuna -ostriZena.
,
Natjecanj.e u sakupljanju hrane ·sprovest Cemo u doba Zetve.
Natjecanj,e za vunu pocinje 20. VI. i zavr8ava 15. VII.
Natjecanje za hr<>nu trajat ce 20 dana od dana pocetka zetve.
Pnzivaino sve osta1e okruge i kotare Dalmacije, da nam se pridru.Ze, te da pavedemo opCe natjecanje u cijeloj Dalmaciji, a da se rezultati objave u naSem li&tu.
S. F.- S. N.!
BODENJA HRVATSKE ODRzANO U OTOcCU I PLITVICAMA 13. I 14. VI. 1943.
Iz zakljui'aka I. zasje.danja ZAVNOH-a'
... 9. Zemaljsko antifasisti.i'ko vijeee narodnog oslobodenja Hrvatske (ZAVNOH)
je najvise politicko tijelo narodno-oslobodilacke borbe u Hrvatskoj. Ono je izmz neslom~
' ljive volje hrvatskog i srpskog naroda, da ostvari svoje vjekovne tei!nje za slobodom '.
samostalnoscu, ono je izraz borbenog jedinstva hrvatskog i srpskog naroda u HrvatskoJ
i cvrste odZu"e naroda, da vade nemilosrdni i bespostedni narodno-oslobodilacki rat do
Plenum kotarskog o-d'boni Hvar'
Treba da sve organizacije odgovore preko naiieg ·odbora da li pristaju na ovu utakrilicu i da li je prihvaCaju. S ovim pozivom
treba upoznati sve Zene na sastancima, da
bismo kod njih razvili smisao i ·volju za."zdravim udarniCkim takmi·Cenjem. Na zavrSetku
kampanje treba sabrati sve rezultate i o dm a h nam ih dostaviti, da bismo mogli ustanoviti, koja .se organizacija pokazala po.Zrtv.ovnijom i koja je najbo1je odgovorila ovom
hikmice·nju.
Ovaj po·ziv drugaiica antifaSistkinja sa
oto'ka Hvara treba da nam posluZi kao put u
daljnjem radu. 'Od sada sve naSe organizacije
treba da naviknemo da udarniCki, u formi
I. ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIFAsiSTicKOG VIJE6A NARODNOG OSLO·
takmiC.enja izmedu. pojedinih organizacija,
izvi,Savaju svoje 'Zadatke. Rezultati rada Ce
biti mnogo bolji i veCi,. a Zene Ce raditi ga
rnnog-o viSe volj-e i poleta.
Uz drugarski pozdrav
Smrt ja.Sizmu -
konal:ne pobjede nad fasistii'kim okupatorima, njihovim slugama Pavelif:evim ustaJama i
'
·'
i'etnicima D raze M'h az·z ovzca, t e okupatorovz'm pomagac'ima: agentima izbJ'eglii'ke »vlade<<
z
i izdajnii'kog vodstva HSS ...
Sloboda narodu!
13. VI. 1943. g.
Sekretar:
Marija2
1
Radi s-e o akci ji, koju je p"Okrenuo ·Gla.vni Stab
NOV Hrvats"ke, za kojru ie Glavni odbor AFZ Hrvatske a-ktivizirao org.aniZaci j-e AF.Z.
2 Mari ja Novak.
Do-k\1ment 185
OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG NOVA GRADisKA
ODRzANA 13. LIPNJA 1943.
Jz
,,[J,darrnic.e«,
glasila
AFZ Slavon.ije br. 4, lipanj 1943.
MANIFEST~CIJA
13. o. mj, odrzana je konferencija AFZ-a
za okrug N. Gradiska.' Na velikom zboru prisustvovale su Zene sa sva Cetiri kotara oslobodenog i neoslobodenog teritorija. Bi'lo je
oko 25'0-300 zena, koje su do,sle u lijepim
narodnim no.Snjama, pod nacionalnim i crvenim zastavama, pj·evajuCi narodne i borbene
pjesme.
Ni bombardovanje iviona,- ni v-elike borbe na sektoru Pakrilc-Daruvar, ni topovska
paljba nije 'zaustavila Zene da dodu na ovaj
zbor.
Na z.boru govorile -su dvije drugarice seljanke, zatim u ime· Zena jedna Clanica Inlcijativnog .A!Oz-a, u ime Partije sekretar OK, ·
i u ime NOO-a predsjednik okr. NOO-a. Na
zboru je uCestvovao Zellski pjev8:-Cki · zbor1
306
'•
!
ZENA SLAVONIJE
koji je otpje'Vao tri narodne oslobodilacke
pjesme.
Izabran je novi okruZni AF.Z,2 kojem je
stavljeno u zadatak, da joS ·CvrSCe okupi Ze·ne
oko naSe organizacije i da ih organizacio-no
uC.vrsti. Veliki intev~s, koji su Zene pokazaJ.e
za ove izbore, svjedoCi to ·Sto su mnoge -od
njih prevalile du·gi put •Sa neos!oboaenog teritorija, provlaCeCi se kraj ileprijatelj-skih
upori"Sta.
Sa puno poleta i vo]je za rad povratile
s.u se drugarice svojim kuCama.
1
Konferencija se odrZala u -selu Ci.cvarama (kotar Pakrac).
.
2 Za predsjednicu i·e izahrana Anka GrbiC, a medu Clarnicama odhora_bile su: Stoja Stam'bolija PrpiC,
Vu"kosava Paden i Kata Kmecik;
Poziv· Kati PejnoviC da .primi .C.kmstvQ u Zemaljskom antifaSistiCkvm vijeCu Hrvatske
;;a7·
�..-
'-
i koliko pod utjeca]em raznih nepri]atelja
1
U Inidj,ativnom odboru ZA VNOH-a, koji je bio
formiran, da izvdi sve pripreme za saziv I. zas_jedanja, bile su od Zena Kat.a PejnoviC i Vlatka BabiC.
Na I. zasi·edanju ZAVNOH-a izabrane su za vijeCnike: Vlatka BabiC, uCitel jica iz Su.Saka,
Anka Berus, profesor iz Splita, Milka BogunoviC. seljanka iz Ba-Cina, Milka IliC, seljanka iz
PrimiSlja, Ljubica KovaCiC, kuCanica iz Sesveta,
Milka Kufrin, student iz OkiCa. Kata PejnoviC, sel janka iz Smil jana, Katica Sperac, <J-omaC:ica iz
OmiSa, Milica Vuji.CiC, seljanka iz Veljuna, Marija
VukmiroviC, seljanka iz Banije i Marica ZastavnikoviC, namjeStenica iz Zagreba. U izvr.Sni odbor
ZAVNOH-a izabrana-.ie Vlatka BabiC.
NOV koliko su jos politicki pasivne).
2.' Organizaciono stanje (koliko ima od·
bora s,eoskih, opCinskih, kotarskih, s kolik?
odbornica koliko j.e Zena obuhvaCeno organizaci}om, kako rade odbori, da li se r~?ovito
sastaju, -i o Cemu raspravljaju na svo]1m s~
stancima, kakva je veza izmectu odbora, ka~o
Zene ispunjavaju zadatke, .koji se _pred_ ?-..JI~
postavljaju, da li se sa Zenama rad1 _po_ht1c~1,
da li se odr.Zavaju masovni sastanc1, 1 o cemu se na tim sastancima govori i t. d.).
Iz izvjeStaja, koji ste poslali u Slavoniju
vidjeli smo, da ste odrZale savjetovanje sa
drugaricama politickim radnicama, dok s~e ~
isto vri}eme imali tri kotarska odbora. M1shmo da se politicke radnice ne trebaju uda·
ljavati od ostalih Zena, te st~ _prema ~~me
na savjetovanje trebali pozvab 1 ostale zene
clanice odbora.
S drugarskim pozdravom
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Pred-s.iednica:1
Tajni-ca:
1 Predsiednica Glavnog odbora AFZ ~,to. vrijeme hila je Maca GrZetiC, a tajnica .Tela BtcamC.
Dokument 188
PISMO GLAVNOG ODBORA AFZ HRVATSKE OD 15. VI. 1943• MJESNOM ODBORU
AFz ZAGREB POVODOM ODRzANE KONFERENCIJEiAFZ HRVATSKE
GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE
Bco.i 142/143. ·
Mjesnom odboru AFZ Zagreb
Drag,e dl·u·garice,
Legitimacija Anke Benes vijeCnika ZAVNOH-a
Dokument 187
PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVA'rSKE OD 15. VI. 1943. INICIJATIVNOM
OKRUzNOM ODBORU AFz ZA OKRUG CAZMA 0 KONFERENCIJI AFz
HRVATSKE
GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE
Broj 1411143
15. VI. 1943.
Inicijativnom Okruznom odboru AFZ za okrug Cazma
Drage- drugarice,
dne 11. i 12. o. mj. odrzana je konferen·
cija AFz Hrvatske. Mi smo vam za tu kon·
ferenciju uputi'Ii poziv preko KO ·Cazma, jer
nismo znali za postojanje vaSeg inicijativnog
odbora. Na konferenciji je izabran Glavni
odbor AFZ Hrvatske, pa vas molimo, da nam
u buduCe Saljete redovito izvjeStaje o svom
radu, da bismo vam mogli pruZiti pomoC.
Drugarice iz Oblasnog odbora za Slavo·
n-iju dale su nam neke va·Se izvjeStaje, koje
ste njima uputile, R ·iz kojih razabiremo da
kod vas postoji Inicijativni okruzni odbor.
Prema organizacionom stanju, koje razabiremo iz tih izvjeiitaja, izgleda da premalo
posv.eCujete paZnje omasovljenju naSe organizacije, i da prema tome vaS rad nije tako
plodan. Kako su ti izvjestaji prilicno stari,
ddimo da :ste do sada sigurno ukloniJ.e niz
308~
nedostataka. Ali da bi mogli uspjesnije radi~
ti, Saljemo Yam veC ovom poStom organizacioni referat, koji je na prvoj Zemaljskoj
konferenciji AFz Jugoslavije odrzala drugarica Cana BaboviC, kao i pismo, koje smo mi
u-putili svim naSim organizacijama radi jednoobraznosti rada i prennSenja iskustva.
Razumije se, da se te upute moraju shvatiti
e]a,sticno i pri!agoditi ih uslovima, pod kojima radi organizacija, S:aljemo vam takoder
dvadeset glasila AFz Hrvatske >>Zena u
borbi«.
Kroz nekoliko- dana posiat Cerna vam sav
materijal o radu, rezultatima i zakljuccima
naSe prve konferencije.
Cim primite ova pismo, p-oSaljite nam izvjeStaj, koji Ce sadrZavati slijedeCe:
1. Politicka situacija (koliko zena sudjeluje u narodno·os'lobodilackoj borbi, .da li su
Dne 2. o. mj. uputili smo varn jednim
drugim putem pismo, u kojem smo vas ob.~~
vijestili joB jedamput o naSoj konf~renciJl
AFZ Hrvatske, koja se i odrzala 11. 1. 12. o.
mj.l To Smo VS:ID pismo uputili, Cim. nam s:
pruZila .moguCnost i Cim smo saznah za. vas
rad i porast vaSe organizacije. Kako n,1smo
sLgurni da li ste to pismo primi'li, t? vam sa~
da ponavljamo da s ves;I~em .Pr~tlmo. sv~.k1
uspje.h u radu na orgam2aran]u zena 1 ci~e
nimo vaSe napore, jer znamo pod kakv1m
te,Skim uslovima radite. Nadamo se d.~. Ce vijest o uspjesno odrlianoj konferenClJl AFZ
Hrvatske, na kojoj je bilo prfsutno preko
100 delegatkinja iz raznih kraJeva nase zemlje: Like, Korduna, Banije, Slavonij:, Gorskog Kotara, Hrv. Primorja, Pokupl_J_a (sa
zumberkom) kao i delegat iz Slov.emJe, pom-oCi Vam u 'vaSem ra·du oko okupljanja Zena
oko naSe organizacij.e. Drugarioe -iz Zagre·
backog okruga naialost su doSle pre~a,sno,
ali njihov put ipak nije bio uzalud~n, Je~. su
pored razgovora i up~znava.nj~ sa. sltuac~J~~
avdj e prisustvovale 1 osn1vackOJ skupstxn1
ZAVNOH-a.
J-oS vas jedamput molimo,_ da nam po.Sa~
Ij ete optSiran izvj eStaj o vaSem radu da. b1
imali uvid kako se razvija ta naSa organizacija u najvaZnijem mjestu u Hrvats~oj.
Ujedno vam saljemo 4·5 komada hsta _»zena u borbi«, glasila AFz Hrvatske. OvaJ pu-
ta mogli 8 mo da donesemo nekoliko os.kudnih
podataka o radu vaSe organiz~cije,. ali-~·: nadamo, da ce nam za slijede<!l broJ stlcl ~_o:
pisi, kao i izvjeStaj, koji Ce nam posluz1b
· kao materijal za list.
Vee smo Yam u proslom listu pisali da
pred organizaciju treb~ da ~ostavite. ~ao ~aj
vaZnije pitanje sprecavanJa nepriJatelJske
mobi1izacije odlaska Zena i mu.Skaraca na
rad u Njem~Cku, demonstracije na trZiStima,
pr.ed trgovinama za viSe hrane,_ akcije z~ povi&enje nadnica u tvornicama.. 1 t. d. l!Jed~o
smo vas molHe da preko vase organizaciJe
nastojite dobit/ Sto viSe izuCenih boln-iCarki
i lije-Cnica da dodu u redove Narodno-·oslobodilacke voj ske.
Mi Cerna nastojati, da vam se -svaki p_uta
javimo, a i vi nastojte da nam se javl]ate
Sto CeSCe, da se ne prekida veza.
Referate i ostali rnaterijal sa konferencije
poslat Cemo vam za nekoliko dana.
S drugarskim pozdravom
Smrt fasizmu Tajnica:
Sloboda narodu!
Predsjednica: 2
1 Inicijativni odbor AFZ Hrvatske uputio .i.e 19.
V. 1943. g. Mjesnom odho·ru AFZ .Za.greb poz1v ~a
konferenciju AF2 Hrvatske. Mjesm odbor me?ubm
nij-e mogaO poslati svoj~ delegat_e zh?g teSkoCa tzla~
iz okupiranog Zagreba 1 prebactvanJa na oslobodem
teritori i.
. ·
G ' ·'
2 Predsjednica u to vrijeme btla Je Maca
r~eh...,
a tajnica Jela BiC:aniC.
309
�'Dokument 189
PISMO GLAVNOG ODBORA AFt llRVATSKE OD 21. VI. 1943. OKRUt:NOM
ODBORU AFt LIKA 0 POSTAVLJANJU RADA AFt NA MASOVNU BAZU1
GLAVNI '0DBOR AFZ HRVATSKE
21. VI. 1943, Broj 150
Okruznom odboru AFZ Lika
Drage -drugarice t
Primijetile .smo, da razna pitanja, koja
smo postavi'le pred va.Su organizaciju na vaSim sastancima i savjetovanjima sa sekretarom vaSega odbora, niste praVilno shvatile, jer na terenu vidimo da ih ne rje.Savate
ona'ko, kako smo to pred vas postavile. Tako
na primjer pitanj.e izbora novih odbora, kampanj.e za vunu i t. d.:!
Ce sve Zene birati, uCestVovati u diskusiji i
pretresti sva pitanja, 'kaja danas stoje· pred
na.Som organizacijom, kao na pr. pitanje tko
s·e smatra obuhvaCenim. u AFZ, odnos seoskag odbora i masa :lena, saradnja NOO i
AFZ-a, saradnja AFZ-a i USAOJ-a itd. (Sva
ta pitanja tretira- organizacioni ref.erat s prve
konferencije AFZ Hrvatske, k6ji Cerna vam
poslati za nekoliko dana). Predizbornu kampanj u, masovne sastanke i zborove·, koji treIzbori novih- odbora, koje treba provesti
ba da budu priprema za izbare, moZete iskOu svim starim organizacijama, -o kojima se
ristiti i .za os.nivanje tadnih grupa za poljske
govori i u direktivnom pismu (19. V. o. g.,)
radave i oza njihova populariziranje. Na satreba da o.Zive rad organizacije. Na njima
mim izbornim zbarovima treba iznositi rezultreba pretresati i utvrditi sa svim Zenama,
tate toga, broj i imena Zena, koje su uSle u
sa svim udbornicama, sva pitanja, koja su
radne grupe, broj radnih grupa .po selima,
bila predmetom referata, rezalucije i diskuopCinama, rezultate njihovog rada i t. d. Tasije na na.Saj kanferenciji.
koder treba iznositi primjere rada tih grupa
J edno od najvaznijih pitanja, koje je pod- po ·drugim selima, apCinama i kotarevima.
N a seoskim izbornim i zbornim skupSticrtano na konfer:enciji bilo j.e: na inasavnu
bazu postaviti sav rad AFZ-a, u saradnji sa nama treba pripremiti mase Zena za izbore
NOO-ima i omladinom. ProZeti Citavu ·orga- · opcinskih odbora, koji takoder treba da~~budu
niZaciju- svijeSCu, da je AFZ politiCka bor- masovni. N a tim skupStinama za izbor opCinbena organizacija, koja mora biti aktiVna u skih odbora ne 6e biti moguCe da se vodi
svim politiCkim zbivanjima i .zadacima, po- diskusija u takvom obimu 'kao na seoskim
CevSi ad pomoCi vojsci i borbe za Zetvu, do zborovima, ali treba omoguCiti ·sto veCem
raskrinkavanja Cetnika, HSS-a i uopC-e svih broju Zena, ne samo iz odbora nego i iz mai·z·dajniCkih grupacija, neprijatelja narodno- se, da govore.
OslabodilaCke borhe, koje sreCemo na terenu.
Izbori kotarskih odbora izvrsit ce se na
Zato i ·ave· izbore treba postaviti na masov- kotarskim konferencijama. Delegate za te
nu bazu, na njima mora doCi do izraZaja de- konfetencije treba predvidjeti vee na s-eamokratsko naCe'lo organizacije, t. j. da · Zene skim i-zbornim. zbo:rovima, a birati ih na
biraju same -slobodno svoja rukovodstva. Na opCinskim-. Nako-n izvrSenih izbora na konfetim izborima moramo Cuti rijeC masa Zena, rencijama, treba odr.Zati masovne kotarske
onih Zena, koj'3 su dale bezbroj primjera ma- zborove, na kojima Ce se i~zbori ~pbjasniti i
sovnog heroizma, odanosti borbi i narodnoj
popularizirati.
vojsci.
Svi ti izborni zborovi i konferencije treba da budu sveCanost za Zene·. Na njima bi
I·zbore treba Siroko popularizirati preko
vaseg lista, preko sastanaka, koje treba dr- trebali da gavore i predstavnici na.Sih ustaZati kao pripremu za i.zbore, zidnih noviila nova, a po moguCnosti tre·ba izvesti neki pro·
i t, d. Treha iskoristiti. ovo vrijeme prije ze-. gram, na kojem bi sudjelovale same Zene svojim pj·esmama, kraCim sastavcima i sliCno.
tve da .g.e provede u. svim katarevima biranje
?dbora, od seoskih do kotarskih, a u isto vri- · Ako iz doticne opcine iii kotara ima zena
Jern·e izvr.Se pripreme i populari'zacija okru- boraca, bilo bi dobra da i one i·stupaju; ako
to nije m-oguCe, treba govoriti o njihovom
Zne konferencije, da s~e neposredno nakon
hrabrom dr.Zanju, da bi to- i-stoV-remeno bio
Zetve odrZi okru.Zna konferencija, na kojoj
podstrek za ~tupanje zena i djevojaka u Natreba izabrati novi okruZni odbor.
rodno-oslobodilaCku vojsku.
Izbore seoskih odbora treba izvr.Siti na
Na svim seos'kim izbornim skup.Stinama
masovnim sastancima Zena Citavog sela, gdje moraju prisustvovati clanice kotarskih o4-
. 310
bora, na opCinskim, Clanice okruZnog ?dbora,
po· moguCnosti izvrSnog, a na kotarsk1m konferencijama obavezno Clanice izvrSnog adbora."
Na gore navedEmi naCin treba izvrSiti izbore samo u oniril kotarevima, u kojima postoje organizacij.e veC dulje vremena. U navoos1obod-enim kotar.evima, peruSiCkom i otoCaCkom, gdje su tokom dva mjeseca farmi_:~~
ni .seoski i opCinski odbori, ne treba vrs1tl
se-oske i opCinske izbore, ·nego samo k?tarske,
i to na ma·sovnim kotarskim zborov1ma, na
kojima Ce s-e izvrSiti izbori kotarskih odb?.ra
i biranje d-9legata za okruZnu konferenCIJU.
Napominjema, da se na izbornim skup.Stinama biraju samo odbori, a na prvom sastanku tih odbora poslije skupstine, biraju oni
izmedu sebe predsjednicu i tajnicu odbora.
SkreCemo vam naroCitu pa.Znju na to da
veC sada predvidite drugarice, koje bi u.Sle
u odbore od najniZih do najvi.Sih. Mi mora-
mo biti spremne i na to da ee neprijatelj£ki
elementi pokuSavati da u odbore dodu Zene,
kaje su neaktivne, koje Ce ometati rad arganizacije ili Cak otvoreno sabotirati naSu borbu i sva nastojanja .Zena. Takav pokuSaj je
vee bio u jednom selu otocackog kotara. Bit
Ce i takovi-h sluCajeva, da Ce pa neki mjesni
NOO nastojati da u odbore udu zene koje
Ce -oni predloZiti. .Sve te pokuSaj·e, da se itko
rnijeSa u pitanje organizacije AFZ, bilo to
od strane NOO-a iii omladine iii vo-jske, treba
onemoguCiti. Medutim treb(l. po:zvati NOO-e- i
sve masovne organiiacije da pomognu populari-zaciju i -sav- rad aka izbora, ali tveba naglasiti, kako smo kazali, -da se nitko d:~~i,
asim naSe organizacije, ne treba da miJeSa
u unutarnja pitanja AFZ.
{ Pisma sliCnog' sadrZaia po-slao ie Glavni odbor
AFZ Hrvatske svim OkruZnim i Ob!.asnim odborima
AFZ.
2 ·Organiza-cija AFZ Like radila je u prvo_i polovini 19·43. g. pod vrlo teSkim okolnostima.
Za vrijeme (:etvrte ne,pri jatel jske ofenzive sve
organiza-ci_ie, pa i organizacije A'FZ, bile su skon·
centrirane iskl juCivo na pomoC f.rontu. Rad -se sasto~
jao u snabdijevanju bolnica, smieStaj'U izbjeglica t
~olitiCko-propagandnom radu. Zene su plele i spremale na hiljade pari odjete i obuCe i nosile. na p~1-oZ.aje borcima, koii -su se danju i notu ~nit u .sm.
d'e · takva dbuCa hrzo trunula 1 nes.·ta Ftla.
_1egu, g 1 .Je
,
Bilo je mno go primjera da su se ~ene vracale s poloZaja u ta•rapama, jer su svoje »c-o-klje« {neka vr~ta
vunenih papuCa postavljenih tankom ko.Zom) ostavlta1
le 'borcima.
Posliedice Cetvrte ofenzive bile su ~tra.~ne; U~ta
niCki clio Lik·e bio je gohlVO do temelta um>k?· U
toj o-fenzivi, prema n~potpunim po-dacima, P(~gmu~o
ie 6.744 djece, Zena i staraca, oko 2.200 b~raca, ur~I
~tenO< je 1'0 ..829 1ruta, 1,4.073 goospo·darskth zgraaa,
11.624 komada stoke i t. d.
U isto vrijeme Liku zahva.C.a jaka epid:!mlja ti·
fusa. Iz Bo,sne se '11 tolru o.Zuika i travnja vra~a o~o
40.0!YO izbjeglica Korduna i Banij·e. 1Sve or-gamzac1J.e
u Li-ci aktivizi-r.ale su ·Se na sprijeCavanjru za·raze. ~1fusa, ·sm_idta_iu -lbolesnika u ka:rantene i. na -snabd.tJe.
· k 'bo]n,'ca Za ,·zbJ'eglice h1la su osmvavanju VO'J'S e 1
• ·
- •
•• v
•
na prihvatiliSta i kuhinje. 'OrgamzactJe zena: 1. omladine .davale su veliki broi bolni-Ca-rki za bolm-ce, ~o
kako su se i one razboli jevale od tifusa, trefbalo 1h
je stalno zamjen_iivati novim snagama.
S drugarskim pozdrav-om
Smrt faSizmu -
Sloboda n."arodu!
Tajnica3
U toku Cetvrte ofenzive NOV o-slobada ko-tareve
L~pac, ·udhinu, Ko.renicu, te dio graCaCko.g i ·,gospiCko.g kotara (stari oslobodeni dio Like).
U travnju 194.3. NOV -oslo-bada Ga-cku dolinu, a .
ka_,snije kotar .P.eruSiC, Brinje i cio kotar GospiC, o-sim
grada. To su hili o.gromni uspje-si NOV, a i.sto tako
veliko olakhnie -poslije tdke sihiaciie sa tt-fusQm
ostalim posljedic-ama Cetvrte of-enzive.
Epidemija t~fusa se protezala do kraja ljeta,
ali _je bilO viSe sredstava i uslova za sruz'bijarnje.
Kao i pr-ed sve druge organiza-cije, taka sui pred
or,ganizaci.iu ·AFZ postavljen~ novi zadaci, i t~: p~
litiCki rad u novoo-s-Iobodenim kotarevima, osntv~n.Je
organizadja u tim selima, populariziranje .i~e]a.. i
cilie~a Na-rodno-oslobodil.aCko_g ,pokreta, mohihza•cqa
novih snaga u redove NOV, aktivizaci.ia tih sela za
pomOC popaljenim i uniStenim ustaniCkim 'k-otarevima
i selima. T.a. .pomo-C !hila je naroCito nuZ-na 1 lntna
za olbra,du polia, jer su rustaniCka sela osku-dijevala
u sjemenu, stoci i ndnoi snazi. Tada .ie na :~totine
ljudi, spreZne stoke, kola i plugova kretalo 11. sela
kotareva OtoCac, P·eruSi6a, i drugih u popaljena ustaniCka sela Citave Like.
U to vrii·eme trebalo _ie vrSiti pripreme za I. zero.
konferenciju AF2 Hrvatsk·e, koie sii se ".;a~N jale
u,glavnom u organiziran_iu seoskih, opCi~sk~h i kotarskih konferen-cij-a. Sa izvjesnim zao-staJanJem, -do I.
zemaljske konferencije od:rZane su sve koflferencije
poOevSi od seoskih do okru.Zne. Za vri_ieme ofenzive,
list }}.Z·ena u borhi.«, glasilo AF2 'Like, nije n~dt>vito
izlazio, ne,go uglavnO'IIl kao dvobro.i.
3
4
Jela BiCaniC.
Ma·ca -GrZetiC.
311
�Dokumertt i§O
fiokument 191
IZ IZVJEsTAJA OK KPH BJELOVAR OD 24. VI. 1943. CENTRALNOM KOMITETU
(neprljateljski)
PROGLAS ilUPSKE REDARSTVENE OBLASTI KARLOVAC OD 24. VI. 1943.,
KPH 0 RADU !lENA U BJELOVARSKOM OKRUGU'
KOJIM SE sALJU U LOGOR OBITELJI TOMAC I AMBRIJEVIc'
OK KPH BJEIJOVAR
24. VI. 1948.
·Centralnom Komitetn Kom unisticke partije Hrvatske
.. · .. Ant!fasistiCka Fmnta zena kod nas
niJe_ organ~ovana. Imademo ponegdje odbora izvjesteni vasa odluka da dade drugarica
2
~aj~ na ovaj sektor nije se mogla is,puniti,
AFz s~o~k1h.'. n_o o~i ni-su pove·zani, i nije
obuhvacen CIJeh tentorij niti jednoga kota- Jer Je d;_uga~ica Maja ranjena i zarob'ljena
ra, a ?ak ni. je,~ne. opCine. Imademo jednu od nepnJatelJa. 'Obavjesteni smo od OK za
S~avoniju da ce sutra 26. o. mj. biti razmijedrugariCu koJa Je zaduZena po tom sektoru
rada od 10. III. 43., a teren }e velik i nemoze nJena, no kako j-e teZe ranj-ena na pet mjesta
da ga -savlada; pogotovo ne, jer je sama i jer to n:m~ itzgleda da Ce skoro moCi na ra.Cl):
SadasnJe stanje organizacije AFz stoji ova~.ema P~~oCi partije na terenu. Mnogo :na~
s1h partiJaca (veCina), koji su uglavnom .Cia~ ~o: ~{ota_r !3ielovar 11 •Seoskih odbora sa 70
clamc.a 1 Jedan opCinski odbor za opCinu
nov! sa sela ne dopuStaju Cak ni svojim· dru~
Sev;rm: Kotar Durdevac 5 seoskih odbora sa
gancama da rade, a prema tome ne shvaCaju
Po.t.rebu ni z~ druge da rade. U najnovije 19 clamca. Kotar Koprivnica 5 seoskih adbora sa 25 clanica i kotar·ski odbor sa 3 druVriJe~e .form1ran je kotarski odbor AFZ za
g~ri~e. Kriievci 3 seoska odbora sa 15 cla-·
Ko~nv.mcu.. ~Posv-etit C·e.mo veCu . mea.
P.a. zn J u toJ organizaciji, d·a bi ju ospo.soMat_erijala imademo malo isto taka nije
~Ih ~a rad i 'Omasovili, n o m o I i m ·O a k 0
drugar1cama poznata organizaciona: struktura
~e •kako moguce da nam se po- AFz ...
s a 1i e Po m o c (kako ste moie biti vee
f
i
I
:1I
:I
!.j
il·
'!
Marijan (Grga)4
1
Dokument St nalazi u arhivi CK SKH
Ma ia J ankez-Komar.
·
b'I 19l2, ~- n:a po-druCju kotaTa flur.devac nije jo§
I ~
onnm:~nth . odbora AFZ, ali su po·j·edine Zene
k'~ U .g:b:du Bjelovaru, ,i~kom l!po-riStu neprijatdj- r~d1le ,po d1rekhvama rpartij·ske organiza"cije T·. su
~ t dyoJNoPnaga kroz cqelo vnjeme rata, Zivio· je
b~le: Rata Rupee iz Mihol janaca ' )da Iv!ad. er·~ ·
Ptom" M · 'B
c;
'·
lL:tZ
1
l r~ ~o
.. od prvog dana. Iako ni je mogla pod'l a.ce, arrca ogdan iz ,::,·emovca, koja je aktivno
stoJat!. org-amzacija AF'.Z, .Zene ·su aktivne u davanju
ra t a .o~ 1941. g. sve dok ie ustaSe nisu uhapSili i
pomoc;t po~retu. JoS. 19~9 . .g. radilo je »DvuStvo Za
1}prkm;h, Ill logor, Terez.a .Ciz!JleSinki!J- iz Virja, Roza
prosyJ_;tu. zen~«, vko]e .Je okupljalo 2ene r:adnice i
M!~· ac p'z l'lk m:~eycaV,. ~o1a .1e kasmje ,poginula, t-e
~a-m.)estemce 1 sacuvalo s -njima vezu i kasnije kad
_,.,tea an artL" 1 ~ 1qa,
]e koncem 19~0. ff· zahr~njeno. Rad je naStu'vljen
k U prvoj polovini 1943. g. formirano je na o-vom
Ilegalno_. Preds1edmc~ drustva je hila dr. Erna Holik,
otaru ~et odbora AF.Z i to u selima: Miholjanec
a. saradtvale ..su Damca OgrizoviC-Polak, Jvka Ruka- ,
H~mpo;rca, Dur~·eva.c, Virie i Grkina. ]edaU di~
vrna, ~tefanqa Eker, Dara Wint-er i druge. .
,odbora fo;mtrale su Nata i Vera JoviC, Clani,ce
U .Je~en 194.¥. ,g. formir,ani su u bjelovarskom koruznog. komtteta SKO.T, a kasnij·e i Maca Kent~~u prvt odbor! AFZ i to u selima Batkovica Bede~el. U ?vih ~et ?dbora bile ·su, medu ostalima: Kata
ntcka, O~o·vac 1 Seve:in. U Orovcu je predsjednica
. u}Jc 1z ¥thol Janca, Jela LonCar i Mara Vukres
od~ora btla Kata LahC-.TakopoviC, a tajnica ·Ankica
tz a-~p?vtce, Nada •SuCeviC. Marica Kolar, MaTica
Zd,elar,. dok. se odb.oiJ' ~astoj~o od Cetiri dru,garke.
Micik.a
~ Sever~nu ]e preds.Jedmca ?Ila Terezija BaraC, taj- I!<ov~C~~ I Dora RobotiC iz f>.urdevca, Blaga i ValiC
L.Jubtc~ Skle~ar iz Virja, te Evica
Bara
mc~, Ruza . Slezak, a odbormce Anki-ca BigaC Mara
MatoCec IZ Grkme.
L_ahc, ~nktca Kuharski i Ankica RojCeviC. Pr~dsjed
kotar'!. Kop;ivnka, u bilogor.Skom kraju rade:
N;k~·¥JtjnTog oc!,bora ~FZ '?- lBaCkovici hila je Sava K
1 stc. . ~a-su _akttvno je radila Kata P:tedavac. _ ah-S!l Ma-njan IZ J_avorovca, Marija RojCeviC iz
·u:
Plavsinaca, a u ·kalmCkom kra 1 Anka G ··k .,
Na ~o:,J?Ir_anJU ...ovth odbora r.adila je Seka Paula
Dra•aPav. OVIC t an.. SmoJianoviC iz V elik.Og Pok "'M Ja
OJOVu;,
M artmc1C 1z Knzeva-ca
n
-~~nca. A~~~v.no -.saraduje od 1941. g. Nada AndraPoC.etkom 1943, g. formirano je na podmC'u b'eIova~skog_ kotara viSe odbora A.FZ i to u 1 ]' 1 . Stc-Bar~enc 1z Sokolovca (zaklana u veljaCi 1944. o-,
•
.
se 1ma.
Ka !l Ia vcu, Ra':.nesu, 'p·tsamci,. Kapeli, Gomjim Zdeo_d ust~sa). Kao- prva partizanka u tom kraju Strij~,
.
ltcam~a, PolJM?-can~ma i Pres,pi, Sto je omogu.Cilo da 1Jana .Je 194~. g .. Mira JeleniC iz Novigrada. U ovOm
otaru fonmram su u 1943. g, seoski odbori AFZ
se ,pnde. for.mtranJu OpCinski·h odbol-a, te su u 1943.
Javorovcu, Srdincu, Plav.Sincu i f>elekovcu Vel
f.ormtram OpCms~i od'bori Severin i Kapela. U
o-d'~~~nA~z'~okolo.vcu, te je tada formiran i K~tarski
f?Ctnsk?m., odboru ~ Kapeli hila je predsjednica
1\;ftlk<l: Scunc, a u Opcmskom odlboru Severin _ predU kotaru Kri:Zevci aktivne su: Hedviga Her
s.redmc~ Anka MiliC, tajnioa RuZa Slezak, a ·medu
Jel~ ·Plave~, Milev~ .Strbac, Anka AndeliC, Vida
odbornrcama b a , LaliC-Jakopov1' c'· Kod f ornuranJa
Kat
·
·
Op e· k
~?:'~· kDarm_ka ~uc?-n-Krul jac, Paula Seka Martind m~ ..og ·?d ora Severin sudjelovala .ie Maca Ken1 C!Jtm "!; zalaganjem doSlo do formiranja novih
er-e-:. a a~aTIC, L lUht-ca VitkoviC, Marija BoSCak Anton~1a Kus·ec, Dra,gica i Stefica Triplat j Ljuba 'Ton~
o(f or!! AF.c., te Kotarsko.g odbora AFZ Bjdovar
OVll;.
ormtranog u travnju 1943. g.).
..
4
Grga .Jankez.
2
Qkth
Y
t)
p
Be!:
db
312
k
sf()j; Taj. 1315-43.
.Pr'~liihet;Tomal Janko i dr.- Ambriievit Jure i dr.
'
U KARLOVCU, dne 24. VI. 1943.
· upucenje na prisilni boravak
,PROGLAS
. . Ollttt()ctome, sto je ova· Red~rstvena ()blast upozorila pu~anstvo'
•..••.. ••. Karlovca i okolice svojim proglasom od .15. V. t. g. na tei:ke. posljedice, koje > ··
• P()\llllce k'ai:njiva djela, koja se k()se s~ Zakonskom odredMm o sq~bij~nju
: ~asiln,iiJ kai:njivih cina proti Dri:avi, pojedlnit:lt ()SObama j imovini od 22~ '\'H;
••·· HH2.. broj : CCIX-1779-Z- t 942., · primjece~j} je u zadnj~. vdeme,. da l;u, ~l;tnovl
· •·· · · · pojedhtlh .obiteljl, pa ..i dosta imucnih, ~llapll.stilisv?Je d()tttove:. Za 'it eke: od ..••...
' ~jtlj Z~a .se tO COO da. SU .()tisli partiZ!lllittta, Jl()k Sl.\ za neke SUlttOJii•) ••••••.•.·•.•••. ) .•
• . ••• • < • l)oradi ··sornies Minist•l"~lVC.i.mutarnJihpo$Jov~ koristit() >
je )~ir?ka, ovlastenja, koja. mu daJe ~i:la;~.ed~li!l. ~aJ{c:if!!lka; oi:lredba; •te .· dalo .
·• s ;
UDU.ili u sabirni radni LOGOR ~ ft. ~radii_II stle.deie osobe:
1.) Tomac Janko, rodj.L2~.·l'V:··tSSs~;posjedniklz MEKUSA,
2.)
3,)
Tomac Jeta, rodj; 1894., kucanica iz MEKUSA,
Tomac Franca, rodj. 22. II. 1923., njihova kcer
Z A T 0, ito ie dne 15. V. t. g. odbiesla u partizane iz
nJihova obltelii TOMAC SARKA, ·ugovorna cin. Poreznog ureda u
Karlovcu, te sobom odniela ovecu sumu dri:avnog novca.
4.)
5.)
6.)
7.)
Ambriievic
Ambriievic
Ambriievic
Ambriievic
Jure, rodj .•• XI. 18~4., posjednik iz TURNJA, .
Franca, rodj. 1892., kucanica iz TURNJA,
Boio,
Anilt,
rodj. t927., njihov s!n 1 . .
rodJ. t922., njihova kcer
•· ·.·.
ZA TO, ito ·ie flan niihove obitelii AMBRIJEVIC DRAGICA; ·
·cin. Redarstvene oblasti, dne 15. V.t g. Ollila partizanima zjjedno
.sa Tomac Barkom.
Trajanie /ogora odredjeno ie od 1-3 godine. a cje/okupna Po•
> kJ,.ef'lfa i nepokrelna imovina pre/azi u vlaslniilvo .drzave.
�REZOLUCIJA SA PRVE KOTARSKE KONFERENCIJE AFz KOTARA CAZMA
ODRzANE 27. VI. 1943.
REZOLUCIJA
Drag.a
AmbrioviC-Vu~eviC
1. U travnju 1943. ,g. pozvane su na osloho·deni
terito-rij kotara Bo·silievo: Baika Tomac namjeStenik
poreznog ureda i Stanka Sprohar, z'bog oputa za rad
u Ka-rlovcu. 15. V. 1943. ,g. otiSla .ie :Barka Tomac
u partizane i tom prilikom prenijela na oslolba:deni
teritorij 1.200.000 'kuna za postradali narod. U to
vrijeme 'hili •S'U pwv.aljeni Miesni komi.tet 'KPH i
Vojni komitet. Tada su ustaSe uhapsili Ankicu FilipoviC Tetu, kod koje j.e bio punkt za Vojni komitet. Odvdi su .ie ru Jasenova·c odakle je [()okuSala
pobjeti, no ustaSe su je na bijegu uhvatili i ·ubili.
Nakon prov.ale Mjesnog komit'eta KPH i Vojnog
k01niteta otiSla je veCina d:rugova rna ·osloho·deni teritorij. Od ·Clanica Inicijativno.g odbora AFZ za
Karlovac u gr.adu osta iu samo Zlata OrSaniC i Stanka
Sprohar, kofe su na•stavih: Tadom. Dire.kfive za daljnji rad dobivaju direktno iz 'OkruZnog komiteta ,preko Silve KlokoCovnik, uCiteljice iz Bresta, koju su
ustaSe u'bili koncem 1943. g.
Na .po.ziv OkruZna,g komiteta u listopadu 1943. g.
odlazi i .Stanka Sprohar na hslo'bod·eni teritorij, a u
gradu nastavliaiu radom·Marina Udier i Zlata ·OrSa1
314
Barka T omac-BeniC
niC. Zene skupljaju u to vrijeme Narodnu pO'fiwC
(blagajnik odbora Narodne pomo.ti hila je tada Slavica Livojevi·C), odjevne predmete i drugo za partizane i Salju to preko veze na oslo:bodeni teritorij.
Kada je u sada~njoj · tvornici »>vo. Marink(}viC« u
Karlovcu bio logo-r za zarohl jeni narod ·Sa oslobodenog teritori{a, Zene su donosile tamo hran'll, odjeCu
i obuCu. ·zene su Sirile Stampu i letke te 'llSt11-enu propagandu, i kada se jednom prilikom pronijela 'll gradu Vijest, ,da se Bo-ca BalaS sa svojom brigadom preciao, preko noCi su osvauule parole, koie su ,polbijale
tu la·Znu vijest, a kod pisanja tih pa·rola uCestvovale
su ,zene i amladinke.
Radi aktivnosti, kako parti jske organizacij-e, tako
i orgamiza·cije Zena, u rujnu 1944. g. prijetila su aktivistima haJPSenja, .pa da tome iz·bje;gne Marina Udier
odlazi u partizane. Nakon njezinog odlaska primljena je za Clana Miesno,g komiteta KP Karlovac Stefica Marak. Zbog pooStrenib m jera sa strane usta.Sa
i okupatora, ponovo je provalj-en Mi·esni komitet
Karlova-c i tom su prilikom bile uhapSene Anki.ca
Tomii:-KlopoviC i Stefica Marak.
Val narodne borbe povukao je snaZno za
sobom sve Zene, bez razlik,e na·vjerSku, politiCku i nacionalnu pripadnost. Sve se one
danas nalaze na istoj liniji borbe, na liniji
oslobod'enja, kako nacionalnog, tako i potCinjenog poloZaja Zene u dru.Stvu. Zene -s·eljanke kotara '<'Jazma po prvi puta u svome Zivotu
imale su prilike da na toj konferenciji slobodno govore o svome Zivotu, o svome radu,
Po prvi puta u svome Zivotu mogle su da dadu
oduSka svojoj mrZnji prema faSizmu i njihovim slugama, pvema svem onom, Sto ih
tiSti kao mora, Sto im ne da .slobndno disati,
slobodno Zivj eti.
Kro.z Sumu ·SU odje.kivale- rijeCi ·zena, osude narodnim izdajicama, krvopijama narodne
krvi, plj aCkaSima i palikuCama. FaSizam, taj
·vjekovni neprijate'lj Zena osuden je na ·smrt,
osudila ga svijest seljaCke Zene, nje,zina nel.lstraSivost i nj ezina borbenost.
,Svijesna svoje historijske ulog,e, z·ena danas st~pa smjelo, rame uz rame sa drugovirna, u redove na,.rodno-oslobodilaCke vojske,
kuj-e bratstvo· medu narodima, organizira pozadinu, uCi se i prosvjeCuje, .Svijesna svoje
snage, poduprta uspjesirna sovjetskih Zena ·
bori se da izvojuje ~sva ona ljudska prava,
koja joj pripadaju, kao ravnopravnom Clanu
druStvene zajednice.
Danas, u j~eku Narodno-oslobodilaCkog
rata, on a ne Ce i ne moZe da stoj i posti-ance,
vee nastoji da bude dostojna plodova slobode,
za koju je velik dio Z·ena dao svoje Zivote.
UnatoC na1eta bjesomuCnih faSi§tiCkih pasa,
'kako na vojsku taka i na pozadinu, ne ~sma
njuje se njena borbenost, njena mrZnja na
one koji haraCe i pale, tuku i ubijaju, hapse
i .Salju u logot·e, guraju narode u bratoubilaCki rat, na prisilan rad u Nj·emaCku; naprotiv njena borbenost i njena mrZnja rastu
gigantskim razmjerima i ozbiljno prijete faSizmu da ga uniSte.
Ako ·Zena moZe da rada sinove i kC.eri, maZe i da. brani njihove Zivote. Ako moZe da
prima udarce, m·oZe da ih i sama daje. Ako
maZe da gradi domove, Zeli da u njima i
mirno stanuje. Ako mo.Ze da ore -sama njive,
hoce da hude i sita. A da joj •SV•e to uspije,
prikljuCuje se svakim dan-om sve vi,Se svetom
Narodno-oslobodilackom pokretu, koji je da·
nas prOdro· u najudalj-eniJe i najzabitnije selo.
Broj zena prisutnih na konferenciji najbolji
je dokaz od1ucnosti zene, najbolji je dokaz
njene ne'UniStive Zelje za slobodom, njene
neugasive ljubavi za narod. Sve je veCi broj
Zena, koje se .-odaiivaju borbenom. p6zi.vu ·Komuni,sUCke partij.e, jer se organ'izirano bore
· protiv zajedniCkog neprijatelja Citavog ·naroda, uCestvuju u utakmici za urtiStenje
faSizma.
Dok naS·e sestre Like, Korduna; Banije,
Zumberka, Bosne, Hercegovine, Crne .Gore i
Slavonije krvare iz te.Skih. rana Cetiriju Ofanziva, Zene MoslavaCkog okruga daju .svoj prilog borbi motikama, natapaju njive sVojim
znoj.em i suzama i vade raCuna o ishrani
fronte. 'One ne Ce d-O.zvoliti da im ustaSe i
Nij.emci oduzmu- i jedno zrno Zita, one ne Ce
dati ni jednu kap1 mlijoeka, ni j'ednu slamku
sijena.
Konferencija je donijela za.kljuCak, da. se
u naSem okrugu o.snuju aktivi Zena, koji Ce
voditi raCuna o mobilizaciji vojnih bjegunaca u korist naSe Narodno-os'lobodilaCke vojs\{e, ·kako bi na taj naCin pov·eCale ubbjnu
snagu naSih v-ojnih redova; da se osnuju
analfabetski te_Cajevi. i nepismene Zene time
steku moguCnnst, ,da se uCe i prosvjeCuju, da
se osnuju o.dbori Narodnog fronta i' na· t3.j
naCin privu.Ce i onaj dio z,~na u rad, koj e se
joS uvijek ustruCavaju da prihvate du.Zllosti
u odborima AFZ-a; da se· popularizira bratstvo hrvatskih, srpskih i ostalih zena; da se
masovnn pnradi na organiziranju onih ·sela
gdje organizaci.ja j·oS ne postoji, a tamo gdje
po'stoje da se uCvrste; da se organizuje ,Sto
tijesnija saradnja fronta i pozadine, da po.zadina bude ana rezerva, iz koje Ce front moCi
da crpi nove snag,e; da se organi.zuju politiCki
kursevi, kako hi se Zene izgradile i na taj
naCin osposobile za samostalno rukovo.ctenje
sV.ojim organizacijama, te da s.e taka pojaCa
ppliU.Cka budnost :Zena.
Zivio Antifdistii'ki Front Zena!
Zivjela Kata Pejnovic, predsjednica AFZ
fugoslavije!
Zivjele nase sestre junacke zene Sovjetskog Saveza!
Zivj.ele nase junacke i neustraJive partizanke!
·
Zivjela Komunistii'ka pa:rtija- predvodnik zena u Narodno-oslobodilai'koj borbi!
Zivjelo Antifasisticko Vijde Narodnog
Oslobodenja Jugoslavije!
Zivio vrhovni komandant NOV .i POJ
dru~ Tito!
.315
�EVAKUACIJA BOLNICE U DREftNICI ZA NEPRIJATELJSKE OFENZIVE
Clanak fele fanli!: iz J>Zene u borhi«, glasila
AFZ
Hrvatske,
lipcmj
1943.
POBIJEDILI SMO
Treba evakuirati bolnicu.
Dvije stotine mladih djevojaka iz Dreznice i brinjskih sela doslo je pjevajuci. Dvije stotine mladih djevojaka podmecu svoja
pleca pod tei!ka' nosila. Krece kolona nosila,
ugibajU: .se mlada ramena. TeCe Sareni potok,
vijttga uz brdo kao zmija: Sunce se SpuSta
i veC j.e nisko, a prve kaplje znoja rose Cela
mladih junakinja.
S!abo obuvene noge sve dublje i dublje
upadaju u snijeg, kozja stazica postaje sve
//~ uZa i sve strmij a. N a CB.s se od1aZu nosila,
da . _se odahne, da se podm·etne svjeZa maho~
vina na ramena, koja su veC pomodrjela i
otekla.
Prolaze sati. Tece potolj: ranjenika. Prekdo je viS·e od kilometra ·neravne Sumske
ceste. Djevojke 'Cas spuStaju, Cas opet diZu
dragocjeni teret. Padaju na klizavom Putu,
dizu se i opet nose. Sve su zaokupljene jednom misli, jednom· veHkom paZnjom:
»Sarno da se drug ne povrijedi !«
·.SpuSta se no C. Veseli Zagar, koji je za
dana pratio po-v-orku, prestaj.e kao -odsj.e-Cen.
Sarno ~aSkripe po k-oja nosila, zaCuje· .se tihi
jauk rimjenika, iii duboki uzdah omladinke:
»Ne mo-gu viSe.« Bo,lo-vi cijepaju leda, krsta,
noge. Ali one Cine ono Sto je nemoguCe. Cuje
se .sapat:
»IzdrZat Cerna, moramo iznijeti drugove.«
»Pre·d nama- je zadatak, moramo ga izvrSiti! «
Najednom povorka zastaje. J.edna drugarica pala je u nesvij.est. Jedna, koja je imala:
najvise paleta i bodrila druge. Svi se· skup-
ljaju oko nje. Nakon dobivene injekcije ona
dolaz_i k s·ebi. Prve su joj rij eci:
»Dignite me, da nosim.« Ali ana jedva
moie da hoda. Dvije drugarice je vode.
Oko ponoci povorka se zaustavlja. Odmor
je. Umorna mlada tijela polijegala su u snij.eg i zaspala. San je jaCi od -svega, jaCi od
zime, jaci od gladi.
Ali nije jaei od svijesti i volje amladinki,
koje su na svoja pleC_a preuzele jedan od
najve-Cih i najsv·etijih zadataka u borbi naSeg ponosnog, napaCen-og naroda za slobodu:
da one, koji su svoju krv dali za <Slobodu, sakriju ad bijesnog na:Jeta neprijatelja, koji bi
radij·e ad svega napali njih, nemoCne i nepokretne.
One ustaju, obiazu ponovno m-ahovinom
svoja v-eC krvava ramena i kreCu dalje. Ranjeni drug ponovno putuje dalje, lelujajuci
u visini, sve- dalje od opasnosti, sve bliZe sigurnom utoCi.Stu. On se radujre, jer vidi koliko narod razumije, koliko poStuje nj-egovu
Zrtvu.
SviCe. N akon petnaest sati nadCovje-Canskih napora stiZu na cilj poslJednja nosi1a.
Nos.ila se odlaZu. Na svim licima umor
i zadovoljstvo.
Pobijedili smo! Pabijedili cia gorski lanac koji smo prefBi, savladali napor, naprkosili neprijatelju!
A dvije stotine mladih djevojaka,' kaje su
noCas dale -sve -od sebe, vraCaju se pjevaju.Ci.
Ori se zvonka pjesma omladinki. One se ra-·
· duju izvr.Senom zadatku.
KURS AFz U SLAVONIJI
Clan.ak iz 11U.darnic.e«, glasila AFZ Slavonije hr. 4. lipanj 1943.
0 NASEM RADU
s
naseg kursa ...
VeC ·Sesti mj esec pored raznih poteBkoCa
odrZavamo gbto-vo neprestano kurseve. Oko
1310 dru-garica iz Citave Slavonije, <Sa oslobo~
d-enog i neo-slqbodenog teritorija, zavrSile su
naB kurs. Kursevi su nam veoma mnogo pomogli u podizanju i uC.vrSCivanju naBe organizacije. Rad rtaSih mjesnih, kao i ostalih
316
odbora- AFZ oZivio j-e, otkako imamo sve viSe
drugarica kursistkinja po naSiin selima.
Odmah nako-n zadnj-e ofanzive1 otpoC.ele smo
sa radom. Doslo je 15 drugarica iz oslohndenih i neoslobodenih sela. Drugarice su Cule
za kurs unaprijed, pa je svaka od njih nastojala da posije i uradi Sto viSe na njivama, kako bi lakse mogla ostaviti kucu za vri-
t.ene su prenijele hiljade
jeme kursa. Drugarica Milka svake veCeri
odlazi u svoje selo, jer su joj djeCa sama kod
kuce. !rna tri sata hoda do ku6e. U jutro rano ustaje, pripremi· sv·e dj-eci i na kurs dolazi na vrijeme. »Kako ti .djeca sama, MHka ?«
»E ZnaS kako naSa seljaCka djeca, taka su
ana uvijek sama, kad ja radim na njivi«.
Za vrijeme odmora i uveCe poslije zavrBenog rada pjevamo naSe pjesme i pripremamo program za dan ispita. Sve smo nasmijane i vesele, same- drugarica Anda sjedi
mirno u klupi i zamiSlj-ena lica Cita svoj r-eferat, piSe - a-na uCi: »Sad Cerna, mi Anka,
da o·braCunamo s radom, kad se vratimo kuCi«, govori ~:ma drugarici iz svog sela.
Osim programa pripremaju drugarice zidne no vine i ispisuj u -razne parole. Osobito
paZljivo sluSaju druga.rice referat o poloZaju
Zena u SSSR-u, o njenom radu i Zivotu.
»Kako je tamo djeci lijepo, a kako Zive naSa
djeca«, govori .drugarica Anka.
Do-S-ao je- dan ispita. Drugarice su naSu
uCionicti okitile cvijeCem, paro1ama, peSkirima. One nastaje, da taj dan bude svecan.
hiljade mnjenika
Prispio je drug delegat iz NOO-a, drugarice iz -odbora AFZ-a, da prisJ..lstvuju ispitu,
kako su to predloZile drugarice .
OtpoCinjemo. Sa njihovih usana teku razni odgovori na postavljena pitanja, katkad
malo zapne p-o neki odgovor, ali tu veC pomognu ostale . Vidi se da su drugarice dobile
ono najosnovnije znanje, a Sto je jo-8 vaZnije,
da su pune poleta i volje za rad. Taka su se
mnogo promijenile za onih osam dana.
Nakon zavrBenog ispita otpjevale smo nekoUko naSih partizanskih pjesama i zaigrale
narodno- kola. Pri rastan'ku svaka od njih
traZi Sto viSe· materijala za Citanje. Svaka od
njih obecaje mnogo.
»Kada Cerna se opet sastati«? »Zdravo«, i
one odlaze.
~ Na-stupanje neprijateljskih jedinica u Slavoniji
u razdoblju od 20. II. -- 2-0 . IV. 1943. g. pozna to
je pod nazivom »Braun« ofenziva. Poslij-e_ nje slijedi
odmah razdoblie nastup~nja jedinica NOV, koje
tra.fe d!J 30. VI. 1943. g. i' koje ima za posljedicu
oslobodenje gotovo Citave Po-ZeSke kotline.
317
�<Dokt!ment 195
U SISAcKOM LOGORU
BiljeSke Anke .Skoru(JaJl
Zarohljena sam kao partizanka blizu Sarajeva,.poslije velike ofenzive na Crnu Goru.
Zarobili su me ustwSe i odveU u sarajevsku
pdliciju, gdj-e su me sasluSali i drZali 15 dana . .U zatvoru sam naSla joS n€koliko drugarica, koje ·su doZivile istu sudbinu kao i ja.
Odniah su mi se one·potuZile na rdav postupak straZara, koji su nam jedva do-zv·oljavali
dva puta dnevno da uzmemo vade, a hila je
nesno-sna vrueina. Za hranu smo dobivali 20
dkg kukuruznog 'kiselog kruha i, naravno,
mnoge _su oholjele od proljeva i umira1e, jer
im se llije ukaziv~la nikakva pomoe. Od dvanaest sto nas je hila u sohi u roku ad 15 da.na umrlo ih je pet ad proUeva.
/'
Za to vrijeme sve smo se pitale Sto ee
biti' s nama. Jedni su nam priCali da ee nas
Ubiti, drugi, da ee nas poslati u Njema-Cku
na rad, a tre.ei opet da Ce nas po-slati negdje
u logo;r. vee smo. se bi'le pomirile sa najgorim, kad jedno jutro oko 6 sati straZar otvori -vrata, -prozove nas sve i reCe da sid-emo
dolj<e· u podrum. Kada smo siSle nadosmo joS
j-ednu grupu Ijudi i Zena, koje su bile o-sudene za Sverc, razne krade i t. d. U tom podrumu su nas ponovno prozvali i jednu po
jednu odveli van, gdje je vee Cekala Crn3.
Marica. 'Smjestili smo se u auto gdje j-e bilo
20 mjesta, a nas je hila 27, taka da smo gazili
jedni po drugima. Auto krene i podosmo prerna ko'lodvo-ru. Skora smo s,e pogU,Sili ad vrueine. Kada smo stigli joS smo dugo Cekali
onaka- zatvo-reni, kad -j-ednom straZari otvore
vrata ·i narediSe- nam ·da udemo u marvinski
vagOn, koji- je vee Cekao pred Crnom M:aric.om .. Smjestisr:p.o se unutra, straZari zatvore
vrata· i tako smn Cekali skorn j-edan sat kad
se opet otv•ore vrata i narede nam da -se ponovno potrpamo u Crnu Mriricu. Bili -smo zaCudeni tim manevrom, ali deranj e straZara
brzo narn je dalo naslutiti da j,e pruga poruSena i da ,se ne moZe putovati. Povrate nas
u policiju, gdje smo opet Cekal~ dva dana,
kad kao L prvi put, prOzovu ·nas i strpaju u
mali vagon pun prljave slame i uSiju. Bi'lo
je Cak i ljudskih izmetina. Nogama pOguramo to smeee u eo-Sak i 1-eg.Osmo svi stisnuti
jedno u.z drugo, jer nism6~ imali snage da se
drZimo na nogama. 'Tada vlak krene u nepoznatom pravcu. To je bila.· po-Cetkom mjeseca
jula 1943. g. kada su bile na:jjaoe vrucine.
Putovali smo n tom smradu tri .,aana i tri
noei, vagon je bio zatvoren, bili smo bez hrane, bez vade, a .Sto je najgore i, bez zraka,
ta:ko da smu padali u· ne-svijest od vrueine, a
gamad se i-azgmilila -po nama da sino mislili
da: cemo poluditi. Uzalud su neki pokusavali
8J8
lupati na stanicama da nam otvore. Tada bi
se .straZari · derali da se umirimo ili ee zvati
Nijemce da nas postrijeljaju.
KonaCno- smo stigli u Si-sak, gdje su nas
pusti'li van, po~edali u sfroj i pod pratnjom
nekoliko stra:Zara odveli n Iogar, gdje smo
svi popadali od umora i gladi. Ostali smo
l-eZeei na travi, ct·ok su neki od straZara otiSli
da nas prijave'. Bio je vee mrak i nije se moglo · niSta vidjeti nsim krsta~enja Zandara
koji su Cuvali taj logor. ZatoCenici su vee svi
spavali. Kroz kratko- vrijeme se straZari vrate. Odveli ,su nas u malu baraku gdje je bilo
malo slame, ali dosta uSiju. 'Tu smo prenoeili. u· jutro do,ctu opet :Po nas da s·e idemo
kupati i pariti. Poslije tog obavljenog posla
odvedu nas u barake, koje su se nalazile
malo dalje. Kad smo tamo stigli, dobila sam
uti.sak da dolazim na groblje. Ljudi, Zene i
dj.eca, svi su liCili na Zive knsture i _skoro
su s.vi imali tijelo prekriveno krastama, 1Sto
je sigurno dolazilo od loSe ish~ane. ·njeca
su naroCito pati'la. Bilo je oko 3100 djece, ali
od toga niti j~edno nije bilo zdravo. Svi -su
hili obaljeli ad gladi. Iz hlijedih lica mogle
su se -samo zapaziti njihove tuZne oCi. Po
logoru se je po cijeli dan Cuo samo djeCji
plac i vika. Bilo je tu 1judi kaji su nam rekli
da s·e nalaZie u logoru vee vise· od godinu dana i da su svi, osim rijetkih iznimaka, pohvatani kod svojih kuca. Bilo je tu Srha,
Hrvata, ,Slavonaca i Sremaca. Bilo je Cak
i muslimana. Okolo logora bila s·u svugdje
smetiSta. U neposrednoj blizini baraka bi1i
su nuZnici, taka da smo se- svi guSili od
smrada i vrueine. Muha je bilo na m'ilione,
svi lju-di su se zbijali u onaj mali pro-star
gdje je dolazio hlad od baraka. Po danu hi
se guSili ·od vrueine, a po noCi bi drhtali ·o-d
zime, jer je rijeka Sava hila posve blizu. Kada bi kiSa padala, sobe su bile pune vade, i
tada bi cijelu noe presjedile, jer smo spavale
na golom podu. Za hranu smo dohivali 20 dkg
kruha u kojem je bilo sv-ega viSe nego bra-·
Sna i dva puta dnevno pola litre vade sa par
zrna graha iii dva ili tri komadiea krumpira.
NajteZi su hili oni Ca-sovi kada se dijelila
hrana. Tada bi redovito nastala svada oko
kazana, a Cesto ·puta su se mnogi i potukli,
jer su jedni drugima krali kruh. Glad je hila
svakim ·ctanom ,_sy,e veea, a hrana loSija. ZatoCenici su svakim danom punili ambulantU,
gdje bi dobivali svi iste lijekove hez ohzira
na halest. Gutali bi kojekakove tahiete misleCi ·da ee na taj naCin zat3!Sk3.ti neizdrZljivu
glad. Bio je zavladao krvavi proljev _i najvise
su !judi umirali ad te bolesti.
Zrtve faJistiCkog temra u sisal:lwm logoru
J ednog dana ugledah majku kako place i
tjera rnuhe sa svog dj eteta. J a se pribliZim
i upitam Sto joj je. Ona mi odmah nije rno.gla
odgovoriti, nego otkrije dje-Cju glavu. Ja pogledam i vidim cij-elu glavu prekrivenu gnojem, koji je curio iz rane i polijeva-o krpe,
koje je dijete imalo ispod glave. Onda mi
majka tek reCe kroz suze, da je ono imalo
nekoliko malih priStiea i da ga je zbog toga
dala u bolnicu na lijeCenje, no lijeCenja nije
uopCe bilo i dijete su poslali u tom stanju
natrag.
Cesto su dolazile komisije koje su sabirale radnike za NjemaCku. 'Tada bi se nas
nekoliko, svijesne -Sto nas C-eka u NjemaCkoj,
sakrivale gdje bilo, dok komisija prode. Na
taj naCin smo se privremenu spasavale od
odlaska u NjemaCku.
Svakim danom smo se bavili miSlju, kako
da izademo iz tog pakla. S.vaki dan je bio
skoro jednak. lVIog1i smo samo oCekivati nove
neprijatnosti. Jedino bi nas veselila tutnjava topova, koja se Cesto Cula u blizini Siska.
Tada bi naSa snaga rasla, jer smo -znali da
su naSi partizani blizu, i svaki bi u sebi Cvrsto od'luCivao da Ce pobj-eei, makar stavio
na kocku svoj Zivot, jer je svaki viSe volio
da pogine nego da ostane u logoru. I stvarno
su ljudi poCeli -svakim danom sve viSe bjeZati. Tako sam se i ja uspjela spasiti i danas
se nalazim ponovno u partizanskim redovima.
319
�Dokument 196
REFERAT 0 ANTIFAsiSTICKOM FRONTU zENA, ODRzAN NA III. KO!Ii""FERENCIJI OK KPH LIKE U VRHOVINAMA 1. i 2. VII. 1943.
Poslije II. Okruzne Partijske konferencicije pojaCan je rad na organizaciji Z-ena pod
rukovodstvom Inicijativnog okruZnog odbora
AFZ-a, uz pomoC naSih partijskih organizacija. OkruZni -odbo·r je biran ranije na OkruZ.
konferenciji- od delegata i·Z svih kotareva,
septeinbra mjeseca 1943. U Okruznom odbo·
ru je hila i drugarica Clan Okru.Znog komileta, preko koje je Okruzni komitet davao
pomo.c Okruznom odhoru AF2-a. Okruzni odbor je bio pri!icno aktivan. Clanice odbora
su se v-eCinom na'lazile na ,.ter.enu. Odbor je
izdavao svoj list »Zena· u borbi«, koji je nailazio na dobar prij.em• sa strane Zena i Citavog naroda, kako oslobndenog taka i neoslo..:
bodenog teritorija.
Narodno-oslobodilaCkoj borbi, naroCito u materijalnom pog!edu, gdje je bilo divnih prirnjera osobito pojedinaCnog isticanja. S druge strane naS je neuspjeh u tome·, Sto nismo·
na temelju naroCito v,elike privrZenosti Zena
Narodno-oslabodilackoj borbi umjeli sa planskim i upornim politiCkim radom, upor:edo
sa razvitkom Narodno-oslobodilacke borbe,
dizati i nivo politiCke svijesti Zena na jedan
viSi stepen i na taj naCin osigurati odborima
AF2-a politicko rukovodenje sa zenama.
U organizacionom. pogledu smo ttspjeli relativno brzo obuhvatiti sve Zene ranije o.slobodenog teritorija i uzdiCi priliCan broj kadrova Zena, koj,e su se poj.edinaCno isticale.
A pitanju uCvrSCivanja i osamostaljavanja
organizacija AFZ-a i. pojedinih rukovodstava,
naSe- partijske organiz.acije su vrlo s.poro
prilazile i nisu ova pitanje- svakodnevno i
uporno· postav1jale.
Poslije II. Okruzne partijske konferencije
postojali su Inicijativni kotarski odbori AF2
u svim kotarevima osim P.eruSiCa. OkruZni
odbor AF2-a pristupio je ubrzo poslije II.
OkruZne partijske konf.erencije, uz 'pomoC
Radu po pitanju organizacije AFZ-a na
naSih kotarskih partijskih organizacija, pri-_ okupiranom teritoriju visa rukovodstva AF2
premanju terena za odrZavanje Kotarskih i naSe partijske· organi·zacije su vrlo sporo
konf.erencija AF2-a. Narocito su uspjele i od prilazHe. Ovdje nije_ bilo snalaZe·nja ni upoivelikog ·znaCaja Kotarske konferencije u nosti. Slabo se je umjelo kombinirati legalni
Lapcu i Korenici, na kojima j e bilo 2500- sa Hegalnim radom. NaroCito je slabo--- po
3000 -Zena. Na kotarskim konferencijama su ovom pitanju radeno pod strogo ilegalnim
birani kotarski odbori AF2 (u maju, junu i uslovima. Najbolji je uspjeh ipak pod ilegaljulu) u svim kotarevima osim PeruSiCa i nim uslovima·bio u otoCaCkom kotarii (7 ileOtocca. Neposre<lno poslije biranja, kotarski galnih o<ibo·ra) slabiji u. perusickom kotaru
odbori su tek saVladavali organizaciona pi- · (3 seoska i 1 kotarski), dok u gospickom i
tanja. Clanice kotarskih odbora su se veri- gracackom kotaru naj slabije.
nom nalazile na terenu, formirajuCi i uCvrDrZanje Zena ranije oslobodenog teritoSCujuCi seo;ske, a kasnije i ·opCinske odbore rija u neprijateljskoj ofenzivi bilo je dobro.
AFZ, razjaSnjavajuCi liniju Narodno-oslobo- Moral Zena prilikom povlaCenja, kad se uzmu
dilaCke borbe, a naro-Cito borbeno jedinstvo u ohzir teSki uslovi zime, snijega i gladi, bio
srpskog i hrvatskog naroda, u Cemu je.· bilo
je o-pCenito na visini. Bilo je vrlo lijepih
vidnijih rezultata. Malo se je paZnje p·osve- primjera pojedinaCnog isticanja od strane
civalo uspostavljanju centara kotarskih ad- Zena, kao· i od strane odbornica, naroCito- u
bora AFZ-a, a isto tako kasno se je pristupilo materijalnoj pomoCi vojsci, dok su -se odbori
uCvrSCivanju i osamosta1javanju opCinskih ~ao organizacija opCenito slabo· snaSli. Naodbora, tako da su duze vremena kotarski
roCito su se odbori po pitanju zbrinjavanja
· odbori morali da direktno rukovode sa seaizbjeglica slabo snaS!i i nisu se osjetili kao
skim odborima. Kotarski komiteti su ukazivali pomoc kotarskim ogborima AFZ odlazeCi rukovode-Ca organizacija Ze-na. Odbori AFZ-a
direktno na njiho:ve sastanke, dok je Clani- su se· slabo snaSli i poslije ofenzive po- pita~
cama naSe Partije koje- rade u odborima pre- nju borbe protiv tifus~, kao i po pitanju pomo.Ci raznim kornisijama. Poslije' ofenzive je
ko njihovih celija slabjj.e pomognuto, ali u
veCini sluCajeva nije bilo nekog naroCitoga duZe vrem·ena u organizaciji AF'Z i niZim ruplana ni upnrnosti u toj pomoCi.
kovodstvima vladalo neko mrtvilo, Iabavost
R-ukovodstvima AFZ-a uz pomoC naSih par- i neaktivnost, Cemu je mnogo doprinijela i
tijskih organizacija uspjelo je relativno- brzo epidemija tifusa. Trebalo je viSe upornoga
pro.Siriti naS uticaj kod _Zena ranije o·slobo- rada na-Sih partijskih organizacija i viSih ru~
denoga teritorija i aktivizirati ih za pomoC kovodstava AFZ-a da se rad nanovo ozivi.
320
Okruzni odbor AFZ-a, k<>ji sada broji 12
clanova, od kojih je ·7 u uzem Izvrsnom odporu, iako su sv-e Clanice naSe Partije, rad
ovoga odbora, a naroCitn uZeg radnog, ne zadovoljava. S!abu pomoc ukazuju niZim rukovodstvima, naroCito seoskim i opCinskom.
Zbog precestih sastanaka uzeg odbora (na
sedam dana) najvi-Se prov.edu u putovanju,
te na taj naCin malo imaju vremena za po~
m-oC najniZim rukov.odstvima. Kod okruZnog
odbora AF2-a u posljednje vrijeme nastao je
izvjestan ·zastoj u njegovom razvitku, a to
najvise zbog toga sto se je .sJabo vodilo raCuna o tome da se ovaj odbor popuni sa vrednijim, poZrtvovanijim aktivistkinjama. PiaSilo se j·e izdizanja mladih, no·vih kadrova.
Sa druge strane, drugarice u odboru, Clanice
naSe Partije vrlo slabo ili nikako ne Zive -Ce~
lijskim Zi.votom, uslijed Cega manjka kritika,
a naro-Cito samokritika u OkruZnom odbo·ru.
P-o svim ovim pitanjima ni OkruZni komite.t
nij.e dovoljno i na vrijeme pruZio pomo·C
, Okruznom odboru AFZ-a.
Kotarski odbori AF2-a su prilicno osamosta1jeni. OsjeCaju s·e kao rukovodioci Zena
u kotarevima, ali im nedostaje sistema i plana i radu, te cesto pula nemaju najboljeg
pregleda terena. Iako u svim kotarskim odborima AFZ-a imademo -Clanova naSe Partije,
ipak partijsko rukovodstvo nije najbolje o·sigurano. To je zbog toga, ·Bto su naSi kotarski
komiteti pomaga1i viSe odlazeCi direktno na'
sastanke odbora, dok -se je manj-e paZnje posveCivalo Celijskom Zivotu drugarica Clanica
na.Se Partije, koje su u odborima. NajveCi je
broj CHanica naSe Partij.e u odbo-rima AFZ-a,
koje stvarno nisu Zivjele C.elijskim Zivotom.
To j!i •SY.e koCilo- razvitak i uCvr.SCivanJe ru~
kovodstva AF2-a.
U svim opCinama postoje birani na konferencijama Zena opCinski odbori AFZ-a, osim
pet (otoCaCka, brloSka, kosinjska, lovinaCka
i zrmanjska). U tih pet opcina postoje Inicijativni opCinski odbori, koji su uspjeli tek
u manjem dijelu s-ela tih opCina formirati
seoske odbore AF2. Opcinski odbori su veCinom neuCv~SCeni i nesamo-stalni iz razloga
Sto se je u najviSe sluCaj-eva kasno pristupilo
forrniranju i uCvrSCivanju istih. .S druge
strane naSi opCinski Komiteti su slabu ili
skoro. nikakovu p'lansku pomoC pruZali opCinskim odborima AFZ-a.
Kod seoskih odbora .AF2-a mahom previaclava nesamostalnost, zbog neosiguranog
pm·tijskog rukovodstva u njima i slabe pomoCi od strane naSih partijskih Celija, koje
se u veCini sluCaJeva ni·su ni bavile .tim pitanjem. Rad sa Antifasistickom frontom zena
novooslobodenog teritorija u po·sljednje vri~
jeme je krenuo naprijed. Odbori su formirani u najveCem dijelu mjesta, ali joB ne
21
.2ene Hrvatske u NOB
uspj.eva SirOke mase Zena obuhvatiti u organizaciju, aktivizirati ih za dobrovoljnu pomoc Narodno-oslobodilackoj bo·rbi, te po'litiCki Cvr.SCe vezati uz Narodno-nslobodilaCki
pokret, koj-em pitanju naS-e partijske· organizacije moraju posvetiti najveCu pa.Znju.
u radnim cetama do sada ima 750 zena
pomijeSanih sa omladinom. Dosada je odlZano 6 kurseva pri OkruZnom i 4 pri kotarskim
odbo-rima Alt'Z-a. Slabo se je vodilo raCuna o
tome koga Ce se poslati na kurs, taka da je
ponekada znalo doci na kurs vrlo slabo aktivnih odbornica, od k~jih poslije kursa nije bilo skoro nikakove koristi. U pos-!JcdnJe vrijeme su kursevi z-apostavljeni. List »Zena u
borbi« ne izlazi redovito. DopisniCka sluZba
joe dosta slabo organiz-irana i rezultati njenoga rada su vrlo mali. Vrlo malo pi-Su Zene iz
niZih rukovodstava, a Siroki slojevi Zena sk-oro i ne uC.estvuju u pisanju.
Glavni odbor AFZ-a za Hrvatsku pruza pomoC naS·oj okruZn.Oj organizaciji, ali Glavni
odbor nije <lovoljno populariziran kod zena
naSega okruga. U Cemu na.Se partij.ske. organizacije moraju svesti'ano pomoCi or-ganizaciji AF2-a,
Uticaj nase Partije i SKOJ~a je na zene
prije oslobodeuog teritorija vrlo brzo i naglo
proSiren, dok uticaj na Zene novo oslobodenog teritorija opCenito nije ·zadovoljavajl,1.Ci.
Ovdje se uoCava jedna Cinj-enica, da naSe
partijske organizacij.e i o-rganizacije AFZ-a
nisu uspjevale uporedo sa razvitkom NarodnO-oslobodilaCke borbe razvijati, pro·Sirivati
i uc'vrSCivati naB uticaj kod Zena, te na
osnovu jaCeg naSeg uticaja, joS Cvr.SCe vezati
Zene uz N arodno-oslobodilaCku borbu.
Odnos Zena prema narodnoj vlasti, naroCito ranlje O·slobo.Qenog teritorija, je dobar,
dok uCeSCe u narodnoj vlasti ne zadovo'ljava.
J oS uvije-k srazmjerno broju Zen a u pozadini
vrlo mali broj ih je u Narodno-oslohodilac,
kim odborima, Sto viSe, i one, koje udu uNarodno--oslobodilaCke odbore, u veCini sluCajeva se ne osjeCaju ravnopravni uC-esnici u
vlasti. NaSe partijske organi·zacije i rukovodstva AFZ-a nisu ozbiljno pristupili o·sposobljavanju Zeua u NOO-ima, da se one osjete
kao ravnopravni uCesnici u narodnoj vlasti.
Odno·s Zena prema naSoj vojsci je: prema
operativnim jedinicama dobar, dok je prema
vojno-pozadinskim Vlastima slabiji, a naro~
Cito je na visini odnos prema naSim ranjenicima, .sto se vidi i iz materijalne pomoCi.
Primjecuje se da rukovodstva AF2-a malu iii
skoro nikakvu paZnju :P-osveCuju radu sa Zenama, koje se nalaze u vojsci, te po pojedinim ustanovama, bolnicama, -radionicama
ustano-vama pozadins·kih vlasti.
321
�i'
"
'
Najslahija je saradnja organizacija AFZ-a
sa organizacijom USAOJ-a. Tu je hilo ne"
shvaCanja, a Cesto puta i nesuglasica, naroCito prilikom sabirni·h akcija. Saradnja izme.du
ove dvije organizacij·e se .u posljednje vrijeme poboljSava, ali joS nije na visini. NaSe
partijske organizacije nisu blagovrem.eno poduz;ele mjere da se ostvari uzajamna saradnja
izme.du ave- dvije organizacije.
ZapaZa se j.edna Cinjenica, a ta je da Su
se rukovodstva AFZ-a, kao i naSe partij'ske
organizacije pokazali ne-elastiCni i ne"Spretni
po pitanju prilaZenja gradanskim Zenama, a
tu i tamo se pokazuje i netakUCno prilaZenje
Zenama u onim mjestima, koja .su duZe vremena hila pod neprijateljskim uticajem.
KarakteristiCan primjer ,zato je OtoCac, iako
duZe vremena nsloboden, ali sa malim rezultatima rada sa Zenama, kao i GnspiC, u kojemu mi nemamo nikakove organizacije AFZ,
niti postoji skoro nikakav poUtiCki uticaj na
Zene u tom mj estu.
Opcenita je pojava da nema neke jace
uzajamne saradnje izmedu viSih rukovodstava AFZ i nasih partijskih organizacija i foruma, a naroCito po pitanju uzdizanja kadrova Zena. To je dovodilo· d·o toga da su mnoge
dobre, odane i po2rtvo;vane aktivistkinje ostaja'fe nezapa.Zene i neuzdignute. Zbog toga su
se ·Sporo uzdizala i osamostaljavala i rukovodstva AFZ-a. Nije hilo svakodnevnog sistematsko·g studiranja ni planskog uzdizanja
kadrova zena. Narocito je kod nasih partijskih organi,zacija bilo uskog, sekta:Skog shvatanja po pitanju primanja .Zena u naSu Partiju, kandidatske grupe i ,gimpatizerske kruZoke. Po ovom pitanju je u posljednJe vrijeme postignuto vidnih rezultata, ali sektaSko
shvatanje jos nije likvidirano.
Kroz Citavo vrijeme svoga po·stojanja, a
i sada, rukovodstva AFZ--a nsjeCala su se viSe
kao rukovodioci i organizatori prikupljanja
materijalne pomo.ci ad Zena, nego kao rukovodioci politiC.kog i kulturno-prosvjetnog rada meitu zenama. Bilo je rezultata i na politiCkom polju, ali ti r·ezultati ni izdaleka ne
zadovoljavaju. Pitanje horhenog jedinstva
hrvatskog i srpskog naroda kod zena prije
oslobodenog teritorija, iako ne u potpunosti,
objaSnjeno _je, Kod Zena novooslobodenog te-.
ritorija to pitanje uglavnom nij.e -savladano.
Znacaj Atlantske Povelje zenama nije dovoljno rastumaCen~ a naroCito novooslobndenog
teritorija, te se avo pitanje nam·eC.e kao vrlo
aktuelno. Po pitanju politickog rada meitu
Zenama naSe partijske organizacije nisu do~
voljnu pomoc pruziJ,e rukovodstvima AFZ-a.
Zapaza se kod pojedinih drugarica iz visib rukovodstava AFZ-a povrsno i kruto prenoSenj e direktiva na niZa ruko·vodstva, gdj e
Se drugarice ne trude d'OVO]jna, da StO· ho]je
konkretiziraju, kako i na koji naCin prov'f!sti
u Zivot koju direktivu, vodeCi raCuna o sposobnosti poj.edinoga rukovodstva, te a kon~
kretnim uslovima pod kojima radi doti-Cno
rukovodstvo.
Autoritet AFz,a, pojedinih rukovodstava,
ka·o i pojedinaca nije svuda na vi.sini. Cak Sta
vise znali su i neki rukovodioci kako masovnih taka i partijskih organizacija i.z nepaZnje
ili nerazumijevanja sa pojedinim postupcimaili izrazima naru.Savati autoritet AFZ-a i po~
jedinih aktivistkinja. Stoga se pred nase partijske organizacije postavlja kao vrlo aktuelno pitanje: sa jaC.im politiCkim djel-ovanjem
podiCi autoritet AFZ-a, a naroCi,to u onim
mjestima, gdje je taj autoritet slahiji.
Glavni uzrok svih ovih propusta i nedostataka u radu AFZ-a leZi u tome, Sto· naSe
partijske organizacij-e, forumi kao i OkruZni
komitet nisu u podjeli rada po sektorima zaduZivali :po jednog svoga Clana, kao liCno
odgovornog .za rad sa Zenama. To je dovodi1o
do toga, da se mnoge partijske organizacije
i forumi nisu ni o.sjeCali odgovornim po tom
sektoru rada. To su pitanje postavljali kao
n<>ko sporedno pitanje, a hilo je slucajeva da
ga nisu na sastancima ni tretirali. U poslje~
dnje vrij.eme je ovom pitanju posveCeno viS·e
pa·Znje, ali" trebat Ce vi.Se planskog i upornvg
rada, da se rad sa organizacij ama AFZ--a kre~
ne naprijed. NaroCito je p-otr:ebna pomo_C partijskih organizacija po pitanju uoCavanja,
odgajanja i izdizanja novih kadrova, kau i po
pitanju uCvrSCivanja organizacije i rukovo-dstava AFZ-a. Osobito je potrehna pomoc
AFZ-u da se njena rukovodstva osjete vise
kao politiCki rukovo-dioci Ze-na.1
1
Ref-era.t je odr.Zao Rade Grko.viC, -tacL_t Clan OK
KPH za Liku.
Dokwnent 197
DANICA MAJSTOROVIc BELA U F AsiSTicKOM ZATVORU
Iz »Prrimorke1r, glasila AFZ ,z.a Hrv. Primorje, br. 8. s:rpanj 1948.
NI LANCI NAS NE MOGU VEZATI ...
Herojstvo primorskih Zena isp·olji1o se
ovih dana u sluCaju drugarice Bel_e, 1 Clanic·e
Kotarskog .odhora AFZ za Susak. ·Ona se kraCe vrijeine nalazila medu partizanima, kam'D
je dosla, kad su je progonile talijan~ke vlasti
na Susaku. No ona j e i ,dalje odlazila medu
narod, Zene, da im· pomogne organiziranj e
i UCvrSCenje organi'zacije. Ni brda, ni Zica,
ni z3.sjed-e nisu bi'le zapreka, da ne dade medu svoj narod.
Taka je Jednog jutr3., iduCi iz Krasice u
Praputnj ak', nai.Sla na .zasj edu karabinj era.
Talijani su u prvi Cas mislili, da je Svercerka, no brzo su pronaSli kod nje naSu Stampu
i doveli j~ u karabinjersku stanicu u Krasici.
Tu su je u podrumu vezali okovima i lancima
u CuCeC.em stavu uz jedan stup. Svakih pola
sata dolazili su je preslusavati i tuldi je po
cijelom tij-elu, -glavi i le.dima. Dva puta s-u je
htjeli strijeljati, ne hili se pokolebala i odala
veze i logoi. No nju niSta nije slomilo. Kad
su j e prvi put stavili pred puSku i vezali joj
oCi,_ ona je viknula: ».Smrt faSizmu - Sloboda narodu!« Tek tada su je gadovi stavi1i
na muke. Drugi put, kad su joj na Celo prislo·nili revolver, ona je Sutjela kao kamen i
ni.sta nije odala. I opet je pucanj odjeknuo
u· zrak. MuCenja ·SU s,e nastavljala.
Bela nije kl<>nula duhom, iako je to mucenj,e trajalo od ,g sati ujutro do pola pet po·
podne. Ona je svoje muCitelje nadmudrila.
ObeCala je, da Ce sve priznati, samo neka joj
dozvole da se malo odmori. Skotovi su se pove.s-elili da su je slomili i ostavili joj vremena.
No ona je radila brzo i odlucno. Skinula je
lance sa stupa, uzela ih opreznQ u .ruke da
ne zveCe i onaka okovana proSuljala se ispod
skela i Zice preko dvoriSta i na·Sla se na
ulici. Iza prozora Cul-o se kucanje maSine, nedaleko korak straZara, ali ana nije stala, veC
je pojuri'la ulicom uz odobravanje narOda,
koji je to vidio.
Onaka okovana prebacila se pr.eko zidova)
preko pruge i dohvatila se sume. Nakon dva
sata hoda, bosih nogu, ana je klonula, paSta
cijeli dan nij.e niStfi j,ela, a bila je i muCena.
Taka iznemoglu naSli su je drugovi, koji su
je odveli u logor. Tu su joj drugarske ruke
turpijom presjekle okove s·a ruku, sasvim
oteCenih i pocrnj.elih.
A dotle su hijedni skotovi hijesnili trazeci
odbjegli plijen, za koji su se nadali dobiti
nagradu. Morali su p·onovno uvidjeti, da im
niSta ne Ce pomoCi, da slome naB narod i da
uguse n::>iiu borhu. Vjera u pohjedu, ljuhav
za narod i domovinu jaCi su od svih okova
i slomit Ce faSistiCku ne·man. Neka dr.SCe kukavni okupator, jer Ce pobjeda biti naSa.
Drugarice, ugledajte s·e. u primjer hrabrosti i borbenosti naSe , drugarice Bel e. N eka
nam ana bude primjer, kako tre·ba ustrajati
u borbi i ne Zaliti nikakvih Zrtava.
1
Danica MaistoroviC Bela.
Ookument 198
POZIV OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 9. VII. 1943. OKRUzNOM ODB3RU
AFz KARLOVAC NA TAKMicENJE U SKLANJANJU zETVE
PRED NEPRIJATELJEM
OKRUZNI ODBOR AFZ ZA LIKU
Broj: 123
Datum: 9 /VII. 1943.
Okrnilnom odhoru za okrug Karlovac
Drage drugarice!
Nalazimo se pred Zetvom. Neprijatelj jednako vreba na naSu .Z_etvu kao i na vaSu.
Mi ne smijemo d-ozv·oliti, da_ Zito padne u ruke krvniCima naSeg naroda.~ U organizaciji p·o- ·
dizanja i sklanjanja .Zetve treba da uCestvuju sve antifaSistiCke organizacije, pn i naSa. 1 ·
Stoga vas p~ziVamo, drage drugarice, da se takmiCimo, koja Ce organi~acija viSe pridonijeti u radu u sklanjanju zetve.
322
323
�Takmi~enje ee trajati ,od 15. VII. do 15. IX. 1943. god.
Dokument 199
Predlazemo vam pitanja, po kojima C.emo se takmiCiti:
1. Koliki ee biti broj zen a u radnim jedinicama AFz?
2. Koliko su te radne jedinice poZele i spremile Zita u zemunice?
3. sto smo ucinile i koliko uspjele u podizanju politicke svijesti zena u radnim J"edi-
IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA
nicama.
1943. GLAVNOM ODBORU
AF~
AF~
ZA OKRUG POKUPLJE OD 10. VII.
HRVATSKE 0 RADU
AF~
Drugarski vas pozdravljamo:
Smrt falizmu -
!NIGIJATIVNI OIDBOR AFZ
ZAOKRUG POKUPL.JE
Sloboda narodu!
1:0. VII. 1943.
OkruZni odbor AFZ za Liku
v·
q~rada i .podi_zanie_,,li€tine, ~ao i sklanjanje
ztta, 1bth -su med:u na]vaZm]tm zadactma u tnku ljeta
i jeseni 1943. g. i zato ie or:ganizacija AFZ Like
pozval~ orga~izac}Ju . ~F1: ~orduna na takmiCenj e,
kak? vbt. ;:ta. ta1v~acm .1 ]edna 1 druga or.ganizadja Sto
USPJ·esnqe tzvrstle ta1 zadatak. Radi Sto 'bolie abrade
polja, organizaciia Zena kao i o·r:ganizacije ·omladine
osnov~le ·su r~dne grupe Zena, koje su zaiedniCki
?bradrvale polta, Zel~. i vr.Sile .Zito, kopale zemunice
1 spremale hranu u D]Ih.
1
-Svi ti napori ur·odili su ,plo.dom. Kad je u jesen
1?43. obpoCela Sesta ?e.J?rijateljska ofenziva, i poslije
!1-Je .odmah Sedma, Jedmice NOV, a i ostali nan)d
tmale su dobra sprcml iene velikc koliCine hrane -Sto
je mnogo pridoni jelo uspjeSnom voden_ju lbo~be. '
(Peta neprijateljska ofenziva hila je nastavak nerusp)~~e Cetyrte ?~~zive. Nijemci su ovu ofenzivu
bnzlJIVo- pnpremth 1 za nju ~potrebili .svoje odabra-
'Giavnom odboru AFZ za Hrvatsku
ne jedinice. U teSkim borbama, koje su otpoCele- 15.
svi1bnja i tra_iale do 20. li,pnja 1943. g., Narodnooslo~?dila~ka vojska Jugoslav}je uspjela je da razbije
nepnjatel1ske ·snage, nakon ceg.a prelazi u ofenzivu
u ·svim krajevima zemlje. Formiraju se nove jedinice- NOV i pro~iruje oslobodeni teritorij.
"P.oslije kap~tula.c.ije Italije, NOV, po-stavljena na
vazmm komunt-kacqama na Balkanu i svojim prisu~tvom na Jadransko·i obali, ugro.Zavala je ju.Zno
knlo njem~lke armije i onemoguCavala Nljetfficima
ma'?evnran J'e trupama. Radi to,ga Ni jemci po-duzimaJu Sestu ofenzivu ;protiv naSe vojske. Iz ,zestokih _
borfu~. na .teritoriju ..Citave Jugo-slavi je, u ko-jima je
neiPrtJatelJ upotrebw najmodernije o-ruZje i znatDu
avijacij·u, n~S.a je Armija izaSla brojno oiaCana i
znatno -proSmla oslo'bo.deni teritorii. U tok'l.l Seste
ofenzive formirani su Deveti, Deseti i Jedanaesti korpus NOV, tako da vee na pocetku i944. g. NOV]
1ma 11 korpusa.)
i
Zenska r.adtna brii,ada na Z.etvi -
324
Kordun
!
Drag·e drugarice, primili smo materijal
sa prve konferencije AFZ za Hrvatsku i to:
I. Referat o politickirn zadacima AFZ u
Hrvatskoj
·
II. Referat o razvoju AFZ u Hrvatskoj i
nj enim zadacima
III. Rezoluciju sa konferencije AFZ u
Hrvatskoj.
Nas rad, od kako smo Vam poslali zadnji
izvj.e.Staj, sastnjao s.e u slijedeCem:
I. Kotar zumberak: Pomazemo u radu novo formiranom odboru AFZ, koji se jos pravo ne snalazi u radu, :Sto je i razumljivo kod
svakog pocetka. Kurs nam j.e mnogo koristio.
Dvij e dru.garice koj-e su svrSile kurs, a sad a
su k&o odbornice u 10 AFz - pokazale su
se veorna aktivne. prilikom poslj ednj.e u ·S t aSk o"t a 1 i jan s k e ofen~ive. Njihovo-m zaslugom, pa i o-stalih drugarica, sakupljeno je
i skuhan:o, kao i odne·Seno na polo-Zaj mno·go
hrane ·.za naSe borce.
OdaSiljanje hrane -za vojsku sproveli srno
na slijedeCi naCin: zalaganjem naSe o-rganizacij-e za -odrZavanjem zajedniCkog sastanka
ope. NOO, ope. AFz i ope. USA!OJ, ·sastanak
je bio odrZan. _Na sastanku su s·e raspravi1e
materijalne moguCnosti svakog sela. Prema
tim moguCnostima- slala su pojedina sela
hranu u o-dred, odakle se rasporedivala vojsci na polo·zaje. Jedan nedostatak je bio u
tome, da nism-o po.zvali predstavnike vojske.
Iako je vojska bila obavijestena da ee dobiti
odred:enu hranu, nije ipak bila prava.vremeno
pa- je .slala u neka sela vojnike na hranu,
uslijed to,ga je doslo malo do zabune. Ovakve
nedostatke eenio nastojati u buduce da otklo- nimo. U opCini SoSice .i Vivodini trebao je
biti- odr.Zan isto takav -sastanak, ali druga.rice
i drugovi nisu shvatili dobra upute, pa ovakav zajedniCki sastanak llije odrZa-n. Odredena koliCina hrane s·e- je iPak redOvito slala~
Mislimo da j.e bolji nacin bio sakupljanje
hrane u ·oPC~ -RadatoviC, j er sti se -tamo donij.eli zakljuCci prfmla riloguCtioStima--svako·g
sel-a, a o· tim nloguCnOstima raspravljao je i·
NOO kao -i mii.sovne organiZacije. Zene suvrlo zivo· diskutirale " svemu. U opeini Ra-
datoviCi sam<> 23, 24, 25. VI. sakup!jeno: 435
kg kruba, 49 kg kru'mpira, 37 i pol kg tijesta, 3 i pol kg luka, 1 i pol kg bije~og braSua, 7 kg kukuruznog braSna, 20 jaja, 18 i pol
I vina. Osim toga mnoga sela su skuhala kod
kuCe hranu. Zene su Se pokazale vrlo aktivne
i bile ~su svij.esne da se borba vodi za hranu.
Opeina Vivodina. Ie' samo 23., 25., 27., 28.
VI. sakupila za nasu vojsku 269 i pol kg
kruha, 50 kg brasna, 186 i pol kg krumpira,
228 i po'l kg graha, 98 kg suhog voea, 4 i pol
kg masti, 25 kg kiselog kupusa, 20 jaja, 21 I
rakije, 20 kuna. Osim toga s.u Zene jos· i kod
kuce skuhale za vojsku.
Ope. Sosice kuhala je hranu po kueama
i nosila na poloZaj e.
Prilikom ofenzive ranj.eno je nekoliko civila od avionskih bomba i bacaoca (nekoliko
zena, 2 djeteta). Jednu djevojku ,su tri T:ilijana silovali.
Kao nikada do sada narod je bio Sav uz
NOV. Osjecalo se. je da. je narod- i vojska
jedna zaj-ednica (ova se maZe utvrditi- za: opC.
RadatoviC, polovicu oPe.' .so-Sfc-e i o-pC. Vivodinu vi·Se ad polovine). Mnoga pogaZena po·lja, o-ranice, izgaZeno Zito, iS·Cupan krum.pir
dokazali su narodu tko mu je -neprijatelj.
NaSa vo]ska izdrZala )e sve borbe, koje su
bile zestoke. To je diglo jos vise borbeni duh
narodu. Danas je .sav narOd, ·a narq·Cito Zene
u opC. RadatoviC, spreman da u sluCaju potrebe ·odu Zeti, tamo gdje s·e zato ukaZ-e (prilika) potreba. Politicki smo ih spremili zato.
N a ovom radimo i ·u· drugim opC.. ali ipak
sa ne.Sto manje uspjeha. Spremamo se <J.a Zene iz opC R. odu pomnCi Zeti. Zito. o~im obiteljima, Ciji su S·e sinovi zadnjih dana. javili
kao dobrovoljci u NOV. To ee vrlo povoljno
djelovati politicki, · jer je ope. R. grko-kato"
liCka, a ·opC. Vivo-dina katoliCka po vj_ero.i-spovijesti. Mr.Znja je rnedu njima bila vj~kovno
raspirivana.· Ujedno ce nam -to pomoCi, -da u
opC. -V. forniiraffio Sto Prije radne Cete·.
OpC: ViVodiria .S·e nailo razvija -:PolitiCki
i prelazi ria naSU stranU. -To Svjedo.Ci '20 dobrovoljica, koji su; se jaViU u- Vojsku; a· i nagli razvitak AFZ-a. U Jl i pol mjeseci formirano je 2!0 odbora AFZ seoskih i 1 opeimki.
.325
�4. VII. jo odrzana ope. konferencija AFZ
za Vivodinu, na kojoj je bilo prieutno 60 Zena, a bilo bi ih joB mnogo viSe, da nije bilo
zbora, kojeg su drugovi u zadnji Cas_ zakazali,
premda su znali da je konferencija vee prij,e
odredena. Mnoge Zene, zadrZavSi se na zboru
dugo, Zurile su se kuCi. N a konferenciji, pored ·sveCanQg dijela, na kojem su govorili
prestavnici KP, NOV, NOO bio je radni dio,
na kojem je odrZan politiCki i organizacioni
referat. Govori i referati :nisu bili na onoj
visini kako bi trebalo da budu. zene su naroCito pokazivale mnogo interesa, kada se je
govorilo o plaCanju poreza i kada se je govorilo o potlaCenom poloZaju Zene za vrijeme Jugoslavije, a naroCito kada se je: u vezi
s tim spomenulo tutorstvo. Zene su govorile
»ne --c-:-mo to viSe« i »dol.ie tutor«. '.
27. VI. u ope. Radatovie AFz organizirao je predavanje »Dvije godine borbe
SSSR-a -protiv faSizma«. Odziv j.e bio velik.
Prisutno je bilo mnogo Zena, omladine i Iju~
di (200). Predavanje je odrzao drug Marko,'
kornesar zone. Bila su predvi·dena isto takva
predavanja i u opC. SoSice i Vivodine, ali
ofenziva nas je u tom ornela. Stavili smo si u
zadatak da svake nedjelje uprilicimo po koje
politicko ili kulturno-prosvjetno predavanje.
20. VI. odrzan je sastanak zdravstvene
sekcije. Drug lijeCnik uputiO je u rad i za~
datke Clanove s·ekcije. CJanovi su za svoj rad
pokazali veli'ko interesovanje. U mnogim selima su uspostavljene seoske apoteke za prvu
pomoC. Istp u svakoj opCini su uspostavljene
ambulante, gdje se vrsi jedamput nedjeljno
pregled.
U opC. V. ima nadzor nad ambulantom
naSa odbornica AFZ, po zanimanju babica.
27. VI. imao se odrzati sastanak apotekara, t. j, onih, koji su odredeni za ukaziva~
nje prve pomo-Ci. Ovaj sastanak je bio orneten ofenzivom.
1. VII. odrZan je sastanak dopisniCara za
opC. R. Na sastanku su ponovno upoznati sa
svojim duZnostima. Za sada su Cianci koje
smo dobivali hili slabi.
4. VII. oddan je zbor u ope. R., na kojem
je bilo prisutno oko 500 osoba, medu njima
i veliki braj Zena. Medu ostalim govornicima
govorila je i ope. odbornica AFZ.
OpC. odbor se je y,eC priliCno osamostalio.
U opC. R. odborniee odi'Zavaju. same- Sastan~
ke po selima. Zene se dobra na te Sastanke
odazivaju. BaS sam juCer prisustvovala· takvom jednom sastanku u selu Pilatovcu. Sasvim debar govor o predstojeCoj Zetvi i na·
mjerama okupatora je o-drZala opC. odbornica.
U ope, Sosice jos nam je uvijek glavna
smetnja u ra:du ope. odbor, koji nikako ne
dolazi na .sastanke. Vee prosli mjesec trebala
je biti ope. konferencija, na kojoj bi one od-
326
bernice, koje koCe rad, bile izmijenjene, ali
nas je i tu ofenziva omela. Istom za 1'0 dana
Cerna moCi da odrZimo konferenciju. Utjecaj
ustaSa na polovinu opC. S. je vrlo velik, jer
ima fami1ija kaje su sa ustaSama rodbinski
povezane. Mnogi iz straha ne Ce da rade.
Tamo Cerna morati stvarati ilegalne odbore.
Po opC. Kalje krstare ustaSe, a u nekim
selima su stalna. Ipak naSe drugarice tamo
rade. U zadnje vrijeme farmirana su 3 adbora na ilegalan naCin. MoguCnosti da se Zene okupe u AFZ postoje, samo !reba uporno
raditi.
JoS uvijek nam je ve'Za sa neoslobodenim
dij elom vrlo slaba, a naroCito u praSiom mJesecu, jer je gatova cijeli mjesec hila ofen~
ziva: Radi toga su nam stizali vrlo malo izvjestaji. U ko!iko je moglo biti bo]je, krivnja je Sto druga.rice juS nisu shvatile p.otrebu
slanja redovitog izvje.staja. cl) koliko smo ih
dobili, joS oni nisu takvi da bi mogli imati
pravu sliku politickog zbivanja i rada nase
organi.zacije. Taj nedostatak Cemo, nadam se,
brzo ukloniti, jer smo poslali upute kako
treba pisati izvjestaje.
Kotar Jaska: Prema izvjeStaju drugarice,
koia tame radi, raspolozenje zena za NOB je
vrlo dobro. Za NOV dale bi sve, ali u org.
ne ee da ulaze, ili pak vrlo tesko. Org, AFZ
postoji samo u 2 sela, ali ima moguCnosti da.
se formira u jos 2-3 se!a.l'!ekoliko masovnih
sastanaka je uspje1o da se odrZi, ali uglavnom je razgovarala .sa Zenama pojedina:Crio·.
Neke zene bi htjele da rade ali ·Se boje muZeva. Oni su pljaSljivi, pa Zene koCe u radu.
U ovom kotaru ima 6 ope. odb. na 50 veeih
sela. U opCini CetkoviC i J aska ima Zena, koje
pomaZu NOB, ali joS nisu organizacijom obuhvaCene. MoguCnaS:ti rada u drugim opCinama su daleko slabije.
Kotar Samobor: U opCini Horvati Zene
odaVno_. pomaZu NOV. l'Z te opCine nalazi s.e
u partizanima ·aka 60 ljudi. Medu njima ima
i par djev.ojaka. Neke -Zene, njih 7, Zive ile~
galno u tom kotaru. 5 ih je svrsilo kurs, i
one su ovih dana usle u lO AFZ. U opeini
Horvati postoje dva odbora AFZ, politi-cki
nei'zgrad-ena, a organizacio.no neuCvrSCena.
U opCini Sv. Nedjelja su zadnje vrijeme
hila velika hapsenja, pa je narod jake uplasen. Postoji i odbor AFz. Do danas se jos
nismo s tim postojeCim odbor-om povezali.
U opeini Stupnik postoje 2 seoska odbora.
Oni sa.mi sakupljaju hranu, sa ostalim Zena~
rna do -sada nisu hili povezani.
Politicka svijest Z.ena u tom kraju je ipak
dosla dotle, da u usta.sama gledaju neprijatelja, Utjecaj HSS nije jake velik. Narod sa
simpatijama gleda na NOB, iako mu ciljevi
borbe jaS nisu jasni. Cesto misle, da je naSa
barb a, barb a ·za komunizam. MrZnj a prema
gospodi je velika. Narod jos ne shvaea da .je
naSa borba i njegova borba. Sarno u nekim
selima je nar<>d svije.stan nase borbe (Hor- vati).
,
Kotar Pisarovina: Ima. 6 ope. Do sad3; sm~
prodrli samo u 2, i to u ~pC. Pi~aroyma 1
Pokupsko. U ovim dvim ope. postoJe odbora AFZ. U ope. Pisarovina odrz~n Je zbo·r
13. VI. Na zboru je bile prisutmh oko 250
ljudi i zena.
Kotar Velika Gorka: Prodrli smo do sad a
samo U 1 opC. Ta opC. je ve.c gotavo sva org.
obuhvaeena. Postoje odbori u 7 s~l~. ~a~od
sa ,sfmpatijam prati NOB, ali mu cilJeVl lllSU
?
jasni. Nasjeda nepriia!eljsk_oj propagandi da
se partizani bore za _kamun1zam.
.
Drage drug&rice, joS 3. VII. ~o~ah S~·O
imati sastanak plenuma okruZnag, ah na~ J~
i tu ofenziva omela raCune. Taka smo bacen1
unatrag za cijeli mjesec dana.
Kurs eemo otpoceti oko 1. VIII., dok .:'am
stignu drugarice i·z neoslobodenog diJela.
List mislimo najdalje izdati do 4-5. VIII.
Drugarski po.zdrav
Smrt faJizmu -
Sloboda narodu! ·
Ta_jnica:
STANJE AFZ U OKRUGU POKUPWE
IV. Kotar Pisarovina:
Broj odbora. odbornica, Clanica kao i nji5 seoskih odbora (sv·e seljanke), 18 odbo~:
ho-v sodjalni sastav:
.
·
I. Inicijativni okruZni sa 9 odb_armca. Uz1 nica (sve se]janke).
odbor od 5 clanrca (2 seljanke, .3 mtele~tual
/
.
ke). siri odbor od 4 clanice (1 radmca, 2
V. Kotar Velika Gonca:
domaCice).
.
7 seoskih odbora sa 35 odbornica i sa
Pri akruZnom su 3 instruktora (1 radn1ca,
154 (Janice.
2 domaeice).
II. Kotar zumberak:
VI. Kotar J aska:
1. IK AFZ sa 5 odbornica (4 seljanke, 1
2 seoska odbora sa 9 odbo-rnica i sa 40
radnica, 1 domaCica).
clanica (sve seljanke).
2. 3 opeinska odbora.
.
1. ope. odb. sa 7 odbornica, (sve sel~anke)
Ukupno 77 odbora sa 269 odbornica i oko
" 2. ope. odb. sa 9 odbornica, (sve se]Janke)
594 clanice (3 instruktoral. Socijalni sastav:
3. ope. odb. sa 6 odbornica, (sve s?lJanke)
3 intelektualke, 2 radnice, 1 krojaCica, 2 do3. 52 seoska odbora sa 155 odbormca (sve maCice i 261 seljanka (odbornice) . .Sve ostale Clanice su selja"nke.
seljanke),
4. 400 clanica ima cijeli kotar (sve su seSmrt faSizmu - Sloboda n.arodu!
]janke)
Tajni,ca: 2
III. Kotar Samobor:
. .
1. IK AFZ sa 5 clanica (sve selJ~nke)
1 Nar. herol MaTko Belini.C.
2. 5 seoskih adbora sa 18 odbormca (sve
2 Marija Derda.
seljanke). Broj clanica nepoznat.
v•
c
Dokume'llt 200
DALMATINKE OPTUzUJU
1z »Zene u b.r.rrbi((, glasila AFZ HrvatSke, hr. 12-13, 1945.
Od kobnoga 14. travnja 1941. kada su se
po ulicama naSih gradova i ~ela poja.~ile om~
znute zelenkaste uniforme 1Spod kDJlh s_u VIrile erne koSulje, nema· dana, nema mJest~!
nema puta, nema k~m-ena, Cm:j.e~a ~ema kOJl
ne bi mogao da ka2ie: »OptuzuJem .«
OptuZuju i vape· za osvetom nepregledne
kolone majki, koje su po cijele dane uza1udno
cekale pred zatvorima Splita i .sibemka.
»OtiBli su u nepoznatome pravcu« - ~e
rij.eCi, popraCene podrug~ji~im s:nUeSkom,
odbijale su ruku majke kOJa Je pru~al~ oskudan obrok obi]no zacinjen Jjubav.]JU. 1 SU~~
ma. »N-epoznati pravac« postao Je 1 suv1se
po~nat onaga dana kada je zlocinacka ruka
1
kraz reSetke splitskog zatvora bacila krvavu
kosulju u krilo majke Ranka Orliea.
Grobovi sinjskih htava; grobovi palih heraja na splitsko·me groblju, grobovi Orl~_Ca,
CeCine i Dolcia teSko optuZuju »mares. cia:a
.
questure« Franceschetti~~ z_a u~asna mucenJa
u zatvoru i brojna -stnJelJanJa na Novome
groblju nedaJ.eko Sp'lita.
Podi od .sjevera do juga Dalmacije, nd
jednog kraja na drugi . .Svuda grobovi koji
vape' za osvetom.
M-olat - otok suza-, stradanja i smrti.
Pred ocima ti se redaju slike: 5.000 zatvoienika svrstava se svako jutro u redove
327
�i jedan po jedan prima pola litre vade za
pranje i pice, obrok tople vode s nekoliko
zrna pasulja, koji je dovoljan za najokrutniju smrl - polagano umiranje. Nije ni to
bilo dovo1jno. Gledaj! Mecima izresetano tijelo stoji na zici kojom je ogra,den Iogar.
Covjek je pokusao bjezati. 'Opazise ga. I cijeli je Iogar sada prisiljen da gleda kako ga
muCe i sijeku na komadiCe, a anima koji nisu
hili u stanju da se maknu i.z barake, nosili
su dijel6ve raskomadana tijel.a - >>za opemenu«.
Progovori sa Zenama iz Kistanja i one
Ce ti pokazati dvoriSte kasarne u kojemu j·e
Rogani Gianetto strijeljao 16 !judi; Reci ce
ti i to da je iz Rima i da ga se ondje moze
naCi.
· Zastani na po1ju kraj Zatona i cut ces
pricu: »Jednoga su dana ovdje postrojili 110
. muSkaraca i Zena. Htjeli su· ih strijeljati u
leda. Srca prepuna mrZnje prelila su se· u
rijeCi snaZne i jednostavne: »Pucajte u prsa,
mi se ne bojimo smrti, mi znamo zaSto ginemo !«
Mala zatanska uvala moze da kaze kako
su jednoga dana bacili u nju silovanu i izmrcvar.enu Ljubicu Cogu, djevojku iz Zatona.
Krv na plavoj morskoj povr~ini nije jo·S nestala, ana nam je uvijek pred oCima.
Vodice su blizu Zatona i one ti mogu pricati jezive price. Mogu ti prlcati a tome kako
su ta1ijanski fasisti stajali i smjeskali se nad
tjelesima izmrcvarenih i strijeljanih Zena, a
!judi u Vodicama ne mogu da se naCude kako
je moguC.e da je tenente Frangipane ·Giovanni, bivSi ·zapovjednik »tenenze di Vodize«,
koji je svo_iom rukom izvrSio zv.fersko ubistvo Zene Benjamina UdoviCiC.a, jo.S Zivi, Sto
vU;·e, da je sada zapovjednik »'Tenenze di Bari - Internal«
P<>di putem iz Zatona, pradi kroz popaljena sela i grobove pokraj Puteva, kraj poru.S-enih kuC.a, pa se zaustavi u selu Modri.Cu
trogirskoga kotara. Zapalili su tu, u kola:
vozu 1943., malu smrekovu Sumicu. Izg.orjela
je smreka koja je kamuflirala bunker, gdje
su se ljudi skloni!i iz straha pred terorom.
Karabinjeri su prisiljavali Mariju RadiC da
im kaze tk<> je unutra, a kad im nije btjela
odgovoriti, muCili su je dugo i okrutno i napasljetku ubili.
~astavi put kroz mrtvo s-elo, spaljene
Rupotine. Zaustavi se pred jamom iz kojeje petnaestak !judi; zena i djece, gotC>VO citavr dan vodilo borbu s ra.zbjesnjelim talijan-
328
skim faSistima. Popni 'se na Mosor i uputi
cestom koja vodi i·z Zrnovnice prema Cetini.
Zaustavi se u Gatima i tu CeS Cuti najstraSniju priCu koja· Ce u narodu Zivj·eti kao vjeCita uspomena na grozote poCinjene za vrijeme vladavine ta1ijanskoga faSizma u Dalmaciji. Osvanulo je krvavo rujansko jutro 1942.
Cetnici su se pojavili u talijanskim kamionima, vozili su ih talijanski Mferi. Nahrupili
su kao divlja zvjerad. Ubili oko 150 ]judi,
gatovo potpuno zapalili nekoliko se1a. Pred
stijenom na Studenaj, nedaleka Gata, ·l.Zala
Je silovano osam mljekarica. Malo podalje,
sama na jednoj hrpi, bilo je ubijena preka
20 Zena sa djeoom u naruCju, a malo podalje,
u lokvi crvenoj od krvi, plivala su mala tjeleSca djece bez glava, nogu i ruku, izmrcva~
rena tijela lezala sU: na nekalika kilametara
dugome putu ad Gata do Podgrada na Cetini.
Aka nastavis put tom cestam koja vodi
preko Zadvarja na spaljeni Zagvozd i penje
se do vrha Biokova, ono malo pre.Zivj.elih u
Kozici, biokovskome selu, pri.Cat Ce ti istu
krvavu priCu, koju si veC Cuo u Gatima.
Ljeti su 1943. g. na otaku Korculi ubili
desetke i desetke !judi. Ne cemo govoriti o
tome da su pucali na !jude u vinogradima,
pred kuCama, da su palili Burne, ne hi li u
njima poginuli ani koji su bjezali pred njihovim terorom. Za KorC.ulane nije to· takO
velika strahota prema onoj koju su po-Cinili
jednoga dana kada su iz zatvora u Blatu i~
veli dvije sestre, djevojcice Mariju i Andelku
Surjan. Vodili su ih na groblje. Majci jenjihovoj bilo jasno kamo idu. Sva izbezumljena ·
istrcala je iz knee da ih zagrli pa posljednji
put. Nisu je mogli ·otrgnuti od njih. Marija
nije mogla da1je' i sruSila se p_a ·cestu u nesviJesti. 'Majka klekne do nje, ljubila ju je
kao da je hoce poljupcima povratiti k svij.esti.
Ali j.e nisu povratili poljupci ·majke, nego
metak iz bezdusne ruke talijanskoga vojnika,
koji j-oj je za Cas otvorio oCi, da joj ih, malo
zatim, zauvijek zatvo·ri. Sva uZasnuta majka
potrcala je prema Andelki. Ali i ova je vee
leZala mrtva, pogodena metkom iz faSisUCke
ruke. MajCino srce· nije· moglo izdrZati. OnesviJeStena se s-ruSila ria zemlju. Nad prizorom uZasa zadovoljno s·e smijeSilo lice crnokosuljasa.
Tko bi mogao da isprica. sve sto ·SU talijanski fasisti u Dalmaciji pocinili. Na svome
mesu mi osjeCamo rane koje je uZarena s-o
prouzrOkovala na tijelu Zore RosandiC, mucene u splitskom zatvoru. Mnogo je. takvih
.rana, a one su duboke i nei'Zbrisive.
ZloCinaca nema dana.s viSe kod nas, ali
zive jos uvijek majke Orlica i sestara Sul'jan, Zive djeca zaklanih Zel)a u Gatima i Kozici, Zivi maliSan Marije RadiC, ·zivi i priCa
da su mu talijanski fasisti ubili majku i da
ce ih on poci traziti po Italiji.
I naei ce ih. N aci ce ih slavne brigade
naSe vojske·. One ne zaboravljaju spaljena
sela, grobove posij ane po cijeloj Dalmaciji,
suze i kletVe majki, one ne zaboravljaju da
treba unistiti i posljednjega fasistu, pa rna
gdje on bio. I one koji se danas kriju po Italiji i sve one koji c~ pokusati da s•e bilo kada
i bilo gdje sakrijui
'Bla•Zenka- Mimica
l. (:lanak Stampan 1945. g. dajemo medu materi-jale 194.3. g., jer uglav~om govori o fa~istiCk-om teroru u Dalmaci ji ru toku te godine.
Popni se na vrhove Biakova i gledaj popaljena sela na njeg-ovim proplancima. »Sve
su to uCinili talijanski faSisti« - viCu· opustoSena sela.
Spusti se na obalu morsku i o·pet Ce1S --vidjeti pustos. Podgora. Drasnica. i':ivogosce,
nekad pitoma sela makarskoga primorja, da-.
nas su ruSe-vine. A sve je to poCinj·eno kolnvoza 1942., za vrij.eme krvavoga »rastrellamenta« (talijanski izra·z za krvavu hajku na
naS narod i njegovu im-ovinu).
27. kolo-voza i'skrcao se u Zivogo,SCu krvavi
pukovnik Rocchi. Ustase su mu doveli 13
]judi, medu njima 9 zena. Tukli su ih i zlostavljali. Antonovic Anti kidali su klije.stima
meso s lica. Nekoliko su dana trajala mrcvarenja. I danas nam zvone u uSima jauci i 2apomaganje Berte AlaC, iza·zvani od u-Zas-nih
bolova zbog kidanja Zivoga mesa. Kroz srce
nam jos uvijek prodire njen posljednji krik
prije strijeljanja pred kucom, na ocigled cijeloga sela.
Pukovnik Rocchi je u roku od mjesec dana na Peljescu strijeljao 42 zene. U Patomju
vidi1S i danas pet· rupa na stablima. To sti.
tragovi metaka, koji su proSli kroz tijelo pet
zena i zasjekli se u stabla o koja su bile privezane~ U VruCici, malome p·eljeSkom selu-,
pred crkvom su strijeljali Dubrovcanku Mariju Radeljevic. Seljake su prisilili da pri- ·
sustvuju njenom strijeljanju.
Ookument 201
IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJA OD 14. VII. 1943; 0 RADU I
POLITICKOM STANJU NA OSLOBODENOM TERITORIJU
Izvjestaj
.Saljemo vam :izvje.Stajl- o naSem radu na
Baniji. Politicko stanje na oslobodenom
teritoriju nije na visini, kako bi to trebalo
da bude, a tome ima i razloga, o kojem Cemo
naknadno govoriti.
Ali narod je uz NOB kao i vojsku, iak<>
neprijate'lj pokuSava na sv.aki naCin unij.eti
razdor meodu narod preko raznih protunarodnih elemenata, to jest Cetnika i baptista, kao
i Cestim bacanjem letaka na naSu teritoriju,
iz aviona. CetniCkih elemenata imade jnS u
svakom kotaru, a osobito na dvor.skom kotaru, i to u selu Javnica, Cvetajevic, Zut i Dobretin, gd]e se najvise osjeca njiho·vo djelovanje zbag slabosti naseg politickog utjecaja
i raskrinkavanja CetniCkih bandi. I baS ovih
dana joS jednom se narod uvjerin u zloCinaCkoj raboti faSista, kada su nenadann upali
u dvorski kotar u selo Glavicani i apljackali
narodnu imovinu, zatim popalili -selo i poubijali dvadesetjednog mirnog seljaka, nak<>n
Cega su navukli joS VeCu mrZnju naroda prerna faSizti1u. N a glinskom kotaru isto se -osjeca djelovanje ·cetnika; dokaz je to .sto se· najvi.Se na tom ko:taru lansiraju vijesti o unlSte-
nju sedme divizije. OCito se vidi da je to neprijatelj ubacio medu nar.od, kako bi pakolebao naSe redove.
Na petrinjskom kotaru takoder imade cetniCkih elemenata, koji nam .smetaju u nasem radu. Na oslohod. teritariju HSS-avacke
propagande nemamo, poSto nemamo niti hrvatska s'e1a. Mobilizaciju smo proveli i jo-8
uvijek se sprovada i to sa pozivima; Zene s·e
joB nisu odazval,e. Sverc joB nismo potpuno
sprij eCili, ali m.o.Zemn kazati da smo· na tom
polju mnogo uCinili, ali ukoliko se joS koji
Svercer pojavi, raskrinkavamo ga put-em masovnih .sastanaka i ukazujemo na ·Stetnost-.po
NOB-u. Bajkot trzfsta je djelomicno spraveden.
PolitiCko stanje na- neoslobodenom teritoriju Banije.
Narod je veCinom uz NOB, ali imade CetniCkih elemenata kao i HSS, koji nam Qmetaju rad naSe organizacije kao i mobilizaciju;
naro-Cito na kostajniCkom kotaru o-sjeCa se
veliki utjecaj HSS-a na hrvatske mas·e posto
nije naSa organizacija prOdrla :u: ta hrvatska sela, pa je HSS imao slobodne ruke.
329
�Isto taka imade. cetniCkih bandita, koje jos
nismo otkrili ali osjeCa se njihova djelovanje.
Takoaer na petrinjskom kotaru, to jest na
opCini MoSCen,ica i Sunja, na kojem je HSS
pOOeo djelovati, premda tamo postoji naSa
organizacija ali nUe joS taka Cvrsta. Na
dvorskom kotaru isto taka imade HSS utjecaj na opCini DivuSi; gdje je isto naSa organizacija slaba. I na glinskom kotaru, gdje
imalno dvije opCine, koje nisu oslobodene,
HSS je poCeo -Siriii svoje ralje, a naSa organizacija nije jo.S prodrla. U svim srpskim selima, gdje postoji naSa organizacija, sprov-eli
smo mobilizaciju -sa pozivima. Bojkot trZiSta
djelomiCno je ·sproveden.
Kotarski odbori odrzavaju sastanke, kao
opCinski i s·eoski, .i jedino kako smo rekli ti
odbori nisu potpuno samostalni kako bi mogli
rukovoditi organizacijom. Radri€ Cete smo
Jormirali, rad se veC mjestimiCno osjeCa, i
/ ta na dvorskom kotaru i petrinjskom. N a
glinskom imali smo pote,SkoCe za formira~
nje radnih Ceta, ali smo uspjeli da formirarno samo u selu da rade.
Na proSirenju organizacije nismo mnogo
uCi~ili, ali smo ipak prodrli u dVorskom kotaru, u selu HrtiC, gdje smo formirali j.edan
i!egalan odbor i dali u zadatak, da nas poveZu sa antifaSistkinjama u samom gradu
Dvoru. N a istom kotaru, u opCini DivuSi; koja je neoslobodena, raspustfli smo sve legalne odbore i pristupili stvaranju ilegalnih
odbora radi i\estih naleta neprijatelja. Takoder na kostajniCkom kotaru smo prodrli u
dva hrvatska s·ela, i to selo Majur i Panjani,
u kojem smo formirali jedan ilegalan odbor
i povezali ga sa .opCinskim odborom Majur.
N a is tom kotaru prodr1i smo u dva srpska
sela, u k-ojima do sada nije hila naSe organizacije, i to Slabinja i Zivaja, u kojima -su do
·sada hili ustaSe Hercegovci, koji su se hili
naselili u kuCe naSih }judi protjeranih u Iogar, i zbog toga bilo je tesko prodrijeti, dok
ni·su naSi partie.:ani tn raSCis-tili, a naravno
da smo tome krivi i sami mi, jer nismo dovoljno posveCivali paZnje tim se'lima. Ta ista
se!a, to jest Slabinja i Zivaja, pripojili smo
joS trima selima, koja .su bila ranije organinizirana, i' formirali smo opCinski .odbor Dubicu. Radne Cete su forminine isto kao i na
oslobodenom teritorij.u.
Dobrovo]jni pri!ozi se stalno sakupljaju
na cije'lom okrugu. Narod oduSevljeno daje
za NOV kao i za bolnice. Takoder za djecji
dom sakupili smo priliCno ZiveZnih namirnica, odjeCe i obuCe, koje smo juCer poslali za
Kordun. Na kulturno prosvjetnom polju nismo uCinili skoro niSta, jedino Sto smo poCeli sa ·Skolama skaro svuda, no jaS imade
nekoliko sela u kojima joS nisu otvorene
S~ole, ali to je vl"lo malo. Na sastanku okruZnog odbora dali smo si u zadatak:
1. Pretresti sve odbore od najnizih do
najvi1Sih i pronaCi domaCe kadrove, koji do
sada nisu pro·nadeni, da ih uposlimo.
2. Osamos,taliti kotarska rukovodstva, kao
opCinska i seoska, i politiCki ih uzdignuti,
taka da se naS rad ne bi samo ograniCio na
sabirnu akciju.
3. Prodirati 1L hrvatska sela i na taj nacin onemoguciti propagandu HSS.
4. Ispitati koliko imade partizanske djece
be'z roditelja i sironiaSne, da otvorimo djeCji
dom.
5. Prosiriti propagandu za analfabetski
teCaj i o-snovati zidne novine.
6. Prov;esti kampanjU za m'Obilizaciju svih
muSkaraca, a isto taka agitirati kod Zena d_~_
se javljaju u vojsku, jer na Baniji imade vrlo
malo zena u NOV.
7. Pravilno politicki uzdizati kadrove
AFZ-a.
Drage drugarice molimo vas na nam ukaZete na .sve ave greSke, koj.e uoCite u ovom
izvjeStaju, jer smo vrlo neis·kusne u pisanju
izvj eStaj a.
Predsjednica:
Kata OpaCiC
:t
Tajnica 00 AFZ Banija:
Ana Su-Znjevi.C
lzvjdtaj je vjerojatno upuCen Glavnom odboru
AF:2: Hrvatske.'
Dokument 202
OKRUzNICA OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJA OD 15. VII. 1943. SVIM KOTARSKIM ODBORIMA AFz 0 IZBORIMA ZA ODBORE AFz
OKRUZ'NI IQDBOR AF:t ZA 'BANIJU
Broj I.
Kotarskom odboru AFz za ..•.•..
Drage drugarice,
Da hi rad organizacije AFZ oZivio, da ga
postavimo na Sto CvrSCe i zdravije temelje,
kako bi sve zakljucke sa konferencije AFZ-a
za Hrvatsku :Sto bolje i br.Ze sproveli u Zivot,
15. VII. 1943.
potrebno je da pristupite novim izborima pocam od seoskih pa do okruznog odbora AFz-a.
Izbore novih ·odbora-- treba prove·sti u svim
starim organizacijama, utvrditi sa svim Zenama, sa svim odborima sva ana pitanja,
koja su hila predmetom referata, rezolucije
izbornim zborovima, a birati ih na opcini diskusije- na naSoj konferenciji.
skim. N akon izvrSenih izbora, na konferenJ edna 0 d najvaZnijih pitanja koje je bilo
cijama, treba odrZati masovne kOtarske zbonaro-Cita potcrtano na naSoj konferenciji, bilo
rove, na kojima Ce se 1zbori objasniti i popuje: na masovnu bazu postaviti rad organizalarizirati medu najSirim masama Zena cijecije AFZ-a, najtjesnije saradivati sa NOO-ima log kotara.
i o-rganizacijom USAOJ-a, te proZeti Citavu
Svi ti izborni zborovi i konferencije treba
organizaciju svijeSCu, da je AFZ politiCk-a,
da budu sveCana manifestacija svih · Zena
borbena organizacija' koja m'Dra biti aktivna
antifaSi·stkinja. Na njima treba da govore i
u sVim politiCkim zbivanjima i zadacima, popredstavnici svih naSih ustanova, a pa moCevSi ad pomoCi vojsci, horbi za Zetvu i u
guCnosti bilo bi dobra izvesti i neki program,
raskrinkavanju Cetnika, ustaSa te izdajniCkog na kojemu bi sudjelavale same Zene pjesmavodstva HSS-a, te voditi nemilosrdnu i bespoma, kraCim sastavcima i sliCno. Aka iz dotistednu borbu protiv okupatora i svih njegoCne opCine iii kotara ima Zena boraca, bilo
vib slugu.
bi dobr.o da i one istupaju, a aka to nije maIzbore treba u predizbornoj kampanji
guCe, treba govoriti o njihovom hrabrom drpreko Sirokih masovnih zborova, prek-o vaSe-g Zanju, da bi to- istovremeno bio podstrek za
lista, zidnih novina, pisanje parola i t. d. Sto
stupanje Zena i djevojaka u narodno-osloboSire populari.zirati i na taj naCin i•zvrSiti tu
dilaCku vojskU. Na svim izborima kao i izstranu rada za izbore.
bornoj kampanji kotarski odbor treba imati
Treba za vrij erne Zetv·e '· i poslij,e Zetve do
potpuni pregled, a. isto taka da ukaze u tom
1. VIII., t. j. do prvog augusta, vrsiti pripre- pogledu punu pomoC niZim organizacijama.
me i popularizaciju izbora, a od prvog auguN a svim seoskim izbornim sku:PStinama mosta do 22. istog mjeseca sprovesti izbore od
raju prisustvovati Clanice kotarskih odbora,
seoskih odbora do kotarskog. Na ovim izbo- na opCinskim Clanice kotarskog odbora svarima popularizirati OkruZnu konfereilciju kako iz izvrSnog, a Clanovi okruZnog odbora
AF!Z-a za Baniju.
svakako Ce prisustvovati.
Izbore seoskih odbora treba izvrMti na
Referate kao i referentice za te zborove
masovnim sastancima Zena Citavog sela, gdje treba dObro prije pripremiti, treba na sastanCe sve Zene birati, uCestvovati u diskusiji ! cima s njima govoriti i ukazati im konkretno
pretresti sva pitanja, koja danas stoj·e pre'd
na sva ana pitanja, o kojima trebaju da na
naSom organizacijom, na pr. pitanje tko se
izbornim skupStinai_Tia govore. Isto taka da
smatra obuhvacen u AFZ, odn·os seoskog ad- i·zno-se cijeli svoj dosadaSnji rad, sve greSke
bora i mase Zena, saradnja NOO-a i AFZ-a,
kao i uspjehe, koje su pojedini odbori polusaradnja AFZ~a i USAOJ-a. Sva ta pitanja
Cili. Na taj naCin drugarice Ce poloZiti o cje~
tretira organizacioni referat sa prv·e konfelokupnom svom dosadaSnj.em radu raCun ne
rencije AFZ-a Hrvatske, koji cemo vam posamo Zenama obuhvaCenim u organizaciju
s1ati. Predizborna kampanja, masovni sa- AFZ-a, negu i cjelokupnom narodu i. vojsci.
stanci i zbnrovi treba da budu priprema za 'To je uopCe praksa, koju treba prov{)diti ne
i.zbore. MoZete ih iskoristiti i za o.snivanje
samo pred izbore i na dan izbora nego i uopCe
radnih grupa za poljske radove, isto taka po- kroz cij.elo vrijeme svoga rada. N a gore napularizirajte i s politiCke strane njihovu vaZ- vedeni naCin treba izvrSiti izbore tam·o gdje
nost i znaCenje. Na samim 'izbornim zborovi- veC postoje naSe· organi·zacije od prije, dok u
ma treba iznositi rezultate rada tih radnih
novoos}obodenim mjestima., gdj-e su formirani
grupa kao broj i imena Zena, koje su novo
seoski i opCinski odbori ne treba vr.Siti izbore,
birane u te radne grupe, broj radnih grupa · nego samo kotarske i to na masovnim kotarpo svim selima, opCinama, te rezultate njihoskim zborovima na kojima Ce se izvr:Siti izbovog rada i t. d. Takoder treba izno·siti pri- ri kotarskih odbora i biranje delegata· za
·mjere rada tih grupa po drugim selima, opCiOkru.Znu konferenciju. NaroCito je va.Zno da
nama i ko-tarevima. N a sea skim izbornim
na te konferencije dodu i drugarice iz ne- ·
skupStinama treba pripremiti mase Zena za oslobodenih ~jesta. U neoslobodenim kraj,eizbor opcinskih odbora, koji takoder treba da vima i'zbori za odbore- ne dolaze u obzir, veC
budu maSovni. Na tim skupStinama za izbore ostaje dosadasnji sistem u pog'ledu -postavljaopCinskih odbora ne Ce biti moguCe da se vodi
nja odbora AFz-a.
diskusija u takvori1 obimu kao na seoskim
Drugarice! SkreCemo vam naroCito pazboro:vima, ali treba omoguCiti Sto ve6em - Znju na to, da te izbore nije dovaljno prip·rebroju ·zena da govori, ne samo iz odbo-ra :nego
miti samo zborovima i popularizacijom preko
i iz mase.
Stampe, pisanjem -parola i t. d. nego vi rnaIzbori- kotarskih odbora izvrSit Ce se na rate· predvidjeti na svojim sastancima kakvi
kotarskim konferencijama. Delegate za te
su svi vaSi odbori poCam od najniZih do najkonferel1cij.e treba predviditi vee na seoskim vi·Sih, gdje ima drugarica, koj,e su se u dol
331
33{)
,:.:_
�sadasnjem radu istakle i koje imadu uslove
da postanu rukovodioci u svim ti:ill odbo·rima
organizacije AFZ-a. Osobito budite pazljive u
tom pogledu, jer Ce razni neprijateljski elernenti na sve naCine nastojati da ometaju
izbore, a Sto je najva.Znije, oni Ce svim· sna~
gama nastojati, da u naSe odbore proguraju
razne nenarodne elemente, Ciji bi bio zadatak da slabe i ruSe naSu organizaciju. Za to
vee sada dobra pretresite sve odbore i pojedine odbornice, budite budne i pazite da u
njima ne sjede veC takove nepo.Zeljne i -Stetne, newrijateljski nastrojene Zene. Bit Ce i
takovih slucajeva da ce i pojedini NOO-i iii
njihovi Clanovi iz neznanja nastojati da nam
u odbore uvuku Zene, koje nam ne odgovaraju. Sve te pokusaje kao ito, da se itko dru"
gi mijeiia u pitanja organizacije AFZ, bilo
od strane NOO-a, omladine iii vojske treba
onemoguCiti. Ali zato treba suradivati i tu
suradnju pravilno shvatiti. U pogledu predizborne kampanje i populariziranja naSih izbora pozovite NOO-e, organizaciju USAOJ-a
da vam u tom pogledu dadu punu pomoc. Na
izborima treba naglasiti, da se odbori biraju
svakih ·Best mjeseci i da Ce se nakon isteCenog roka ponovno birati. Treba prekinuti sa
dosadaSnjom praksom, da s·e odhori mijenjaju svaki cas iii po volji pojedinaca, kako je
to bilo do sada, svaka odbornica .od najniZeg
do najviSeg odbora treba da znade, da· ne
moZe svojevo1jno istupiti po tim pitanjima.
Drage· drugarice, o toku cijele izqorne
kampanje, kao i o samim izborima izvjeStavajte nas svakih osam dana i traZ-ite pomoC
tamo gdj-e vi same pojedina pitanja ne cete
moCi rije8iti. 1
Drugarski po.zdrav:
Smrt faSizmu
Sekretar:
Sloboda narodu!
Predsj edni·ca1.
1 Predsjednica Okr. odbora AFZ Banije u to
vrijeme hila je Kata Op~CiC, a tajnka Ana SuZnjevi-C.
Dokument 203
IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH MBAR OD 15. VII. 1943.
OKRUzNOM KOMITETU KPH GORSKI KOTAR 0 RADU AFZ'
... Rad po sektoru AFZ2
Organizacija AFZ-a sve vise okuplja oko
sebe zene nas-eg kotara, te ih odbori ·u- pojedinim ·mjestima svakim danom sve viSe povezuju s NOB. U rukovodstvo primljena je
jedna drugarica, koja se do sada nalazila
u civilnom logoru. Bistra je i radi sa vo-ljom.
Zeni naSeg kotara veoma su aktivne te mjestimiCno pokazuju veCu aktivno-st od muSka~
raca. (·Cabar). Njihov rad se ocituje u svakid.anjem pridobivanju novih drugarica za
NOB i prikup!janjem hrane za vojsku i darova za naS·e ranjene borce· (one kaZu: »Za
naS Crveni KriZ«), te u smjelom iznoSenju
svega materijala iz Zice, ne gledajuCi na opasnost i Zrtve. Sve to rade one sa voljom i po'letom, sve sa Zeljom da Sto v1se pomognu
naSim borcima, koje Zele Sto skorije vidjeti
u svojim selima.
1
DokUmet;Lt se nalazi u arhivi CK SKH.
l~icijativni kotarski od'bor AFZ 'CaJbar formira
se u kolovozu 1943. g. U veljaCi 1944. ,g. o·drZana .ie
prva kotarska konferencija u -Gabru, gdje je izabran
Kotarski odbor AFZ 11 koii su uSle: 'Slavica Klepac,
Zora GaSparac, Vera GaSparac, Rezika CindriC, Filipa OZbolt. Mici·ka iz gerovS.kog kraja i druge.
Sestre Slavica i Franci'ka Troha 'Thakon dolaska
iz internacije 1943. g. Odlaze u partizane 11 :Sloveniju
i JPogibaju .zaklane
bdo.gardijaca.
2
o?
•D.okument 204
0 KURSU I PRVOJ KONFERENCIJI AFz NA KORl:ULI U SRPNJU 1943.
Korculi srpnja 1943.
KURS U RASOHI'
Zene Delnica Pletu za prrrtj.za:ne
Nakon sest dana cekanja na Belje~cu, usli na poplatima sva j.e ispucana od hodanj:i po
smo napokon· u kajiC, kojim Cemo se odvesti oStrim liticama obale-.
na Ko<culu. Veslali smo nekoliko sati uz obaI nGCii.s su, kao i svake noCi, doCekale parlu Peljesca i oko 11 sati u noci otisnuli se u tizanski kajic.
·
'
kanaL Vjetar je jak, puSe nam u provu, i
Visoika djevojka, Zivih, crnih oCiju, uzima
jedva se miCemo naprijed. T·ek oko dva s·ata me pod ruku i vodi u svoju kuCicu. Mala je
pos'lije pono.Ci poCeli smo jasnije razabirati to izbica prislonjena o hridine, koj_e se yide
obalu Korcule . .Sat vremena poslije pristali na straZnjem ·zidu. Pod je poplnCan i .C!ist.
·smo; gotovo neCUjno, u jcednu malu uvaUcu. Kamin u jednnm, poste'lja u dr.ugom kutu.
»To je Rasoha«, rekne Coba,2 jedna g,P.~
»Zao mi j.e Sto ti nemam niSta dati da jeljanka iz RaCiSCa, ispuStajuCi iz ruku vesla
des. · Lozja malo, -od prodatog vina jedva i
i opljunuvSi malo Zuljeve, koji su g.e napra:..
mjeseC ZiViS, a Talijani odveli kajiCe, pa ne
viii ad vi.Sesatnog veslanja_
Kad su se oCi ve·C privilde na tamu, raza- ma-ZeS ni ribe uloviti.«
Dok je· ana taka priCala, dodo,Se joS neke
brala sam toCno duboku uvalicU, na Cijoj j.e
obali, tik uz more, ·stajalo nekoliko riba'rskih Zene, i medu nama se zametne Zivi razgov'or ~
0 Bi-okovu, '0 drugovima, koji ·se tamo., »prekuCica.
Ima na obalama jadranskih ()toka mno.stvo ko« bore-.· I sa KorCule ih je- otiSlo mnOgo.
tih uvalica, koje skrivaju partizanske kajiCe ·, Vidjele su ih one. Ukrcavali su· se ondje; u
pog!edu »patrola<<. I Rasohaje jedna od tih. RaSoOhi. '0ti8la je i Agata:, iz· Zrnova, prvaI u nju, gotovn svake noCi, pri-stane _ba·rka partizanka na· KorCuli, a nje su se Tillijani
s partizanima. Ali ja sad· ne Cu da priCam o bojali. Razg.ovara1i sino· o d_rugaricam:a s drutoj uvali, ne.go o Sumi, koja &e pruZa povrh gih »S.koja«, s Bfoko-va. iz Dalmacije cijele.
nj e i koj a pokriva cijeli otok. Hocu da pricam 0 tom; kak<> ih dosta ima u odtedima, kako
o malciin SuinskOm prop'laD.ku povrh Rasohe·, sve; ka:o ·i orie, pletu,- Siju, sakupljaju _"hranu
o onih- mjesec dana, koje_ sam tu jJrov·ela. A i Odj,eCu, za ·partizan e.
kad ·hoCu o tom da gcivoriril, onda- moram _go~
»A 'ima:S Ji ·Sto d'a pro,Citam0?<< Ja· iZVadim
»Zenu danas<< .. Br_zo s:e··zbiSe·okO mene·_ u-'jeq_voriti _o Zenama u Ra·sohi.
.
Zive one tu, daleko od svijeta. Opaljena nom · krugu i nagnuSe · -g'lav·e · had- -strariice
od sunca lica im izgledaju bron(:ana, a koZa Iista.
I
333
�»0, da nam je bilo biti na konferenciji
Zena Jugoslavije?«
»Drugarica, vidiS, govori o -odborima. I
mi bi trebali osnovati naB, brZe CeS sakupit
za; partizane, brZe Ce:S sazvati sve, aka je potreba, a i ti ces lakse preko odbora kakav list
poslati.«
I formirali smo tada prvi odbor AF:t-a u
Rasohi.
Za cijelo to vrijeme, dok sam razgovarala
s njima, dok sam ih promatrala onaka nagnute nad stranicama »Zene danas«, pred oCima su mi iskrsavale slike i prizori iz· poslJednjih sedam, osam mjeseci.
Septembar 1942. u Gatima. Duga soba u
seljackoj kuci. Oko 80 zena cupa i prede
vunu, sakupljenu za »svoje mosorske tiC.e«.
UCiteljica Jelica Cita »Dalmatinskog partiza/lla«. Sve pozorno sluSaju. Nakon svakog
Clanka ~ivi razgovor.
N akon nekoliko dana. Dug a povorka zen a, njih oko stotinu, s maSklinima i polugama na rameriu, ide cestom. I kad se veC
sumrak spustio, uz veselje i smiJeh- odronjav:ilo se kamenje pred neprijateljske bunkere.
Granate, koje su iz OmiSa bacane na -Gradac,
nijesu ih smele.
,,
Sutradan. Nakon krvava pohoda Talijana
i Cetnika, gledam sliku. Mnoge od tih Zena
leZe u lokvama krvi, s djecom u krilu, u zadnjem zagrljaju. Ispod visoke, bijele stijene
zaklano je Best mljekarica. Crvena krv rnijeSa se. .s bijelim mlijekom, koje se liJe iz
prevrnutih kanta. Malo podalje na cesti lezi
silovana, noZem duZ cij elih grudi rasporena,
mlada djevojka Mica. U gustim, crnim pletenicama, slijepljenim ad krvi, upleteno je pism-o Sto ga je jutros drugovima u Omi.S htjela odnijeti. I cestom, dugom nekoliko kilometara, gledam takve slike, teSko raspoznaj em
i'znakaZ·ena lica poklanih ljudi i Zena. OsjeCam j·oS uvijek miris paljevine i ljudskog
mesa i predmeta izgorjelih u kuCama, a on
je pojaCan dimom i varnicama, koje dopiru
i u ovu malu uvalu od Burna, koJe veC tri dana na KorCuli gore.
»Pa ·Sta im pomaZe to, kad su GaCanke,
malo Sto ih je ostalo, posljednju paru
sakupile, kupile jabuke i odnijele za Bozic
drugovima u mosorskom odredu. ,S,to im vrijedi paliti .Burne po Koi.-Culi, kad se eno Zene opet sa-staju, do:Cekuju partizane i daju
im posljednje, pa i ove ovdje kao i Biokovke
za vrijeme talijanske ofenzive, zadnju Saku
brasna iz kuce daju, posljednji list kupusa u
gladno proljece iz vrtala beru i uz strmo
Biokovo borcima na Cuke nose·.«
Ovakve s1ike, ovakve misli, iskrsavaju mi
pred 6Cima, niZu se mozgom, kad razgovaram
()UO
334
sa Zenama iz Rasche. Te iste slike, te iste
misli prate me na sastancima sa Zenama u
svim selima KorCule.
Kolika ljubav prema 'partizanima, kolika
odlucnost i spremnost za borbu protiv Talijana, »svih tih gadova«. »Velika teSkoCa je
u tome Sto nam znanja fali«, kaZu one, i to
isto u svakom selu. OdluCfle smo da organiziramo- kurs- 3 na koj.em Ce se upoznati s osnovnim ciljevima NOB-a. Iz svakog sela doCi Ce
po jedna iii dvije,
»A gdje bi se moglo?« pitam drugarice iz
inicijativnog kotarskog odbora. »Na Cistini
u Sumi povrh Rasohe. One Zene tamo Ce sve
pripremiti.«
I poslije par dana bHo je sve spremno. Tri
oveCe duge daske postavljene na kamenje
sluZe kao stol, dvije druge naslonjene na vise stijene s obje strane stola mogu da budu
klupe.
Medu stablima napravljeni su »Satori« od·
isprepletenog granja. Tu ce u grupama po
pet uCiti i spavati. Postavljen j.e kazan na
dva oveCa kamena. Vodu Ce donositi drugarice iz sela Rasche, i to nave-C·er, da s·e ne
pri-mijeti.
»Kako je s hranom. Jeste li uspjele lito
sakupiti«, upitala sam i-h na veCer prije poCetka kursa, kad su se sve, ti -sumraku, da ih
nitko ne vidi, sakupile na proplanku poviSe
Rasohe.
-»Dale su Zene - koja pregrSt pure, koja
Baku -faZola. Daju i vele: Ajte, pa nauCite
Sto god ViSe moZete. I nama Cete onda pos1ije neSto kazati. Oni prvaSnji nisu nam nikad dali mo.guCnosti da neSto nauCimo.«
Sutra u jutro kurs je zapoCeo.
>>Ko je mislio poslije toliko godina imati
opet knjigu u rukama. MuZ u partizanima,
dijete maleno, nema.S ga kame ostaviti. Ali
kad Covj,ek hoCe, moZe sve.«
Iz dana u dan interesovanje je raslo. Zelja i volja za ve-Cim i Sirim znanjem se poveCavala.
A Sto se ono danas oko stola onaka Zivo
raspravlja? Pro~He noCi doSla je veza. ·Dobile smo drugi broj >>Dalmatinke u borbi«.
»Vidi, i na Bidkovu se drZao kurs«.
»A imale su kao i mi odbor za zidne novine«.
»Sto su pisale ?« ·
»·Sta -misli.S, nisu ni na.Se ni1Sta gore od
njihovih? «
»I na Mosoru je poCeo kurs.«
»Gledaj, Zene Trogira odrZale su svoju
prvu kotarsku konferenciju, hvale svoj kotarski odbor'.«
>>A nasa ce biti odmah po svrsetku kursa
ovdje na istom mjestu«.
»Ho6e 1i moCi doCi iz svih sela? Patrole
svuda. Suma gori.«
»Ne_ boj se ti, probit Ce se one veC. ZnaS
da jedva cekaju konferenciju. A kad su njima 'Talijani bfli zapreka!«
Dani na kursu su brzo pro-Sli. Evo veC i
dvadeseti, posljednji.
Sutra je prva kotarska konferencija na
Korculi.
·
»E treba, ne.Sto pripremiti.«
Donijele su konope s ribarskih !ada. >>To
nam 'Talijani nisu uspjeli odnijeti.«
Od jednog do drugog stabla uokolo cistine, »naSe uCio-nice·«, vezali su konopce u nekoliko redova. Nakon par sati rada mogla se
je tu vidjeti 'lijepa zelena saba.
Na 'ula'zu, izmedu dva bora, stajalo je napisano: »Dobro doSle«. Pod je bin pokriven
zelenilom mjesto -saga, a klup·e, one na.Se daske, p·ostavljene na dva kamena, pokrivene
de'kama. Na veCer je i:z Rasohe donesen mali
stoliC »za radn'o predsjedniStvo.« Donesena
i·e i slika druga Tita. Bas ona, koju je prije
strijeljanja izradio kipar Lozica. Zene iz
Elata poslale su zastavu:
U radu, u razgovoru, osje·Cao si ljubav
prema borbi, Zelju da sve Sto je s njom povezano bude najlje!}se, najbolje.
Sutradan, veC u ranu zoru, do-Sle- sli KorCulanke na svoju prvu -konferenciju, Sve su
iznenadene onim ~Sto su kursistkinje pripra1 Clanak ie napisala BlaZenka Mimica. Redakcija
ga je pronaSla u a·rhivi Oblasno,g AFZ za Dalmaciju
i ni.ie mogla utvrditi da li je bio objavljen u »-Dalmatinki u h~rbi«:
2 · Ana Matit-PecotiC Coba.
3
U srpnju 1943. g. odrZan ie kurs A'FZ na KorCuli u Suroi, krai zaseoka Raso'he, koji je uvijek hio
_ veza sa logorima i po-desan za oddavanje kurseva i
konferenciia. Kurs je .pohadalo 15 Zena iz raznih
rnjesta i trajao je 1.5 dana. NajteZi problem hila je
ishrana, jer je tada Citav O<tok oskudij-evao i glado.vao. Drugi ie problem bio u .preba,civanj-u hrane do
mjesta oddavanja kursa, jer su svagdje vrebale neprijateljske z.asjede. Taj su teZak zadatak rje.Savale
tri drugarice, koje su nekoliko kilometan nosile hranu na svojim ledima hoz neprijateljske zasjede. Pri
koncu kursa, talijanski su okupatori, bijesni i ljuti na
borbeni narrod KorCule, ,poOeli jednoga dana da pale
vile. Najvi.Se ih interesiraju zidne novine.
Okupile su se oko njih i Citaju.
»A .Sta su vam ove dvije puS-ke ovdje?«
»loz odreda su nam -samo dva vojnika doSla na straZu. Svake noCi Valjalo je drZati
straZu, dvije od nas na jednom, dvije na drugom straZarskom mjestu.«
»Evo i drugo-va iz odreda i iz kotarskog
NOO-a.«
Konfer:encija je zapoCe1a. Nakon referata
razvila se veoma Ziva diskusija. J edna za
drugom govori o radu, o uspjesima i nedo-sta·
cima. Sve govore· uvjerljivo. Iz svih govora
izbija velika ljubav, odanost i privrZenost
NOB.
Kad su se gotovo sve izredale, d-oSlo je na
red davanje prelazne nagradne zastavice
najboljem' selu.
Kotar Hvar pozvao je u travnju sve kotaJ."ieve u Dalmaciji na jedno-mjeseCno tak·
miCenje u sakupljanju hrane i odjeCe za partizane. Svi su prihvatili. Na KorCuli se baS
sad zavr.Si'lo, i danas se daje nagradna zastavica najboljem selu.
citaju se re·zultati. Smokvica je najbolja.
Ona dobiva zastavicu.
Na koncu je i~abran prvi kotarski odbor
AFz na Korculi.
Konferencija je zavr.Sena. Drugarice adlaze zadovoljne, iako znaju da ih sad Ceka
povlaCenje i p11obijanj,e kroz neprijateljske
straZe.
Sumu, ne hi li tako uniStili i prisilili na kapitulaciju horce, koji ,se nalaze u Sumi. Na nekoliko kilometa•ra gorjela ie Suma oko Zena. 'One su se guSile
u dimu i po Citavu noC str.aZarile, ne tbi li i2hje.gle
bloka,di, koja im je prijetila, a po danu, od jutra
"do mraka, neumorno su uCile.
Petnaestoga dana trebale Sill odrZati svoju -,prvu
kota'l"sku konferenciju AFZ, na koju su oCekivale i
ostale delegate. Okitile su zastavama, paro1ama i
crvenim zvijezdama jedan mali dio 'bo:rove Sume i tu
su odrZale svoju .prvu kotarsku konferenciju. Na -povratku _ie grupa, -u kojoj je bi~o oko 25 Zena, pod
teSkim uslovima doSla do -svojih kuta. "Zene su bile
prisil j-ene, da -skaCu preko vatre, i da preko br-da
bjde p:red neprijateljskim vojniciroa, koji su -Cekali
na njiho-v povratak, jer su hili o'bavijdteni, da Zene
tog dana oddavaju konferenci_iu.
1
335
�Dokument 205
IZ IZVJE!lTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZAGREB OD 18. VII. 1943. 0 SMRTI
VERE sOLAR, SEKRETARA V. RK U ZAGREBU1
Izvjestaj Caci 18. V11. t943.
Vera Solar
Ovih dana uhapsena je ad strane policije
drugarica Vera ,Solar, privatna namjeStenica,
1
Dokument ·Se nahzi u arhivi CK 'SKH.
U toku 1:943. g. mno,ge su drugarice bile Clanovi Ra jonskih komiteta i Miesnog komiteta KPH, koji:h se veCina izdigla r.adeCi u odborima AFZ i NOO.
Vera Solar Durdica hila ie sekretar V. RK, Ru.Za
GretiC Barica- IV. RK, Zlata Fejzo Ankica Clan IV.
RK (krajem ,godine postaje ona ,sekrefar to.ga komiteta), Silva MiletiC :Sonja - .Clan III. RK, RJUZa Crn2
sekretar V; Rajona (Tresnjevka).' Jedan ju
je izdajnik te~ko teretio. Policija je pocela
da ju muCi, kako bi ju prisilila n·a priznanje.
Ona je ad rana umrla, Tada su je policijski
krvnici bacili kroz prozor, toboZe kao da ·je
sama skoCila. Prolaznici su se na to strahovito uZa·snuli. lz po1icije su istrCali neki
policajci i pvebacili preko drugarice· Ve·re
pokrivaC. Po priCanju oC·evidaca bila je
drugarica Vera strahovito iznakaZena. Lubanja joj je bila puknula na nekoliko mjesta,
ruke - su joj bile potpuno erne i · sve u
jednom priStu i jako naduv.ene, a svezane
nekakvim debelim pojasom. Nog-e su joj bile
strahovito izmrcvarene, meso na njima raspucano (Culi smo da u najnovije vrij.eme kubaju ljudima noge), a nokat na palcu desne
noge· drZao se samo na j ednoj Zilici. Led a
i trbuh bio joj ie takoder ern. Bila je samo
u gaCicama i prsluku.
Sve se to .odvijalo u po1iciji u Zvonimirovoj ulici, gdje sad imaju sj-ediste Gestapovci
i UN.S. ·Ova zvje•sko mucenje i ubistvo nad
drugaricom Verom izvrSio je policajac Bogojevski, ruski emigrant, koji je jedan .od se·~
fova UNS-a, a kakovu sada ima funkciju, odkada Je Gestapo sve preuzeo, ne znamo.
Drugarica Vera imala je 2>0 godina i bila
je radnicko· dijete.
Stevo v. r. 3
koviC Olga - Clan V. ·RK, kaS11ije sekretar I. RK,
a krajem 1943. g ..postaje Clan Mjesnog komiteta
,pod imenom Erna, Anita Lelas Nina Clan je III. RK
i kasnije -sekretar toga rajona, Alemka GrguriC Mira
Clan ie V. R'K, Mira KovaCiC Volga - Clan I. RK
i dru_garica Bara.
3 Ivan "KrajaCiC, tada Clan Povjerenstva CK KPH
za Zagreib.
Dokument 206
OKRUzNICA OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 18. VII. 1943. SVIM
KOTARSKIM I OPciNSKIM ODBORIMA AFz 0 NAciNU PROVODENJA IZBORA
ZA ORGANE AFz OD 15. VII. -
25. VIII. 1943.
Karlovac, 18. VII. 1943.
0KRU2NI ODBOR AFZ
Svim kotarskim i opcinskim odbodma AF2
U _sporazumu s Glavnim odborom AF2·a
Hrvatske, odluCile smo da u naSoj organizaciji na Kordunu s.provedemo p-onovno izbore
:Za naSe odhore od najniZih do najviSih. Potrebno je da to provedemo, kako bi ozivile
336
rad Citave organizacije, koji danas poCiva na
malim i okrnjenim~.odborima.
Na nasoj konferenciji AF2 Hrvatske nagiaS·eno je, kao j.edno ad najvaZnijih pitanja,
postaviti sav rad AF2-a na masovnu bazu u
- PrimiSlje 1943. -
Pr.ed n.ovosagr.adenom bajtom
saradnji sa NOO-ima i omladinom i pro.Zeti
Citavu organizaciju svij.eSCu, da je AFZ politiCka borbena organizacija. NaSa organizacija
treba da bude aktivna u svim politickim zbivanjima i zadacima, poCevSi ·od pomoCi vojsci
do borbe za Zetvu, raskrinkavanjem Cetnika,
izdajniCkog vodstva HSS i uopCe svih neprijatelja narodno-oslobodilacke borbe, kao i
ukazivanje Stetnosti Sverca, koji je kod nas
uzeo velikog maha. N e mo.Zemo zaboraviti da
su ovih dana Oetnici poCiriili gnjusan zloCin.1
N apali su kotarski NOO S!unj i tom prilikom
ubili drugaricu Mllenu KrajnoviC, Clanicu
kotarsikog odbora AF2 Slunj. 'Teska su ranili
drugaricu Nadu Galjer, politicku radnicu, te
kuharicu i jednog djeCaka, koji su se ondje
nalazili. N aBe hrabre drugarice borile su se
i ubile jednog Cetnika, a n€koliko ranile.
Drugarica Milena je majka jednogodisnjeg
djeteta u djecjem domu. Na koga se danas
upire naS neprijatelj okupator? Na izdajnicku kliku u vodstvu RSS, koja ne samo da
Sap6e narodu o nestupanju u NOV-u, veC i
obrazuje· banditsk·e naoru.Zane grupe u borbu
protiv NOV, kao u okolici Gospica i Cazme.
Mi znamo da je narod stvorio svoje jedino
pravo narodno predstavnistvo ZAVNOH, u
kojem se nalaze predstavnici svih naroda i
svih stranaka u Hrvatskoj i koji jedini ima22
~ene
Hrvatske u NOB
ju pravo da predstavljaju naB narod. Nema
pravo da govori ana »Jugoslavenska vlada«
u Londonu u ime naroda, koja je od toga
naroda pobjegla, i koja je organizirala ~et
niCke .bande, koje se bOre na strani porobljivaCa naSe .zemlje. Sve mi to moramo znati,
svaka Zena treba da o tom Cuje na masovnim
Sa·stancima, na kojima Ce se bi.rati rukovodstvo. Zene biraju same i slobodiio -·svoje odbore, svaki treba da kaZe Sto misli -o dosadaSnjem radu i buduCem. Biranjem naSih
naj.odanijih i najaktivnijih drugarica od masa
Zena, mi Cerna uCvrstiti naSu organizaciju i
povezati je sa svim Zenama, koje su spoznale
borbu protiv fa,Sizma.
Izbor-e C.emo provadati: u vremenu od 15. o.
mj. do 25. drug.og mjeseca, a provest Cemo .
ih na ·slij edeCi naCin:
1. I·zbore seoskih odbora treba izvrSiti na
masovnim sastancima Zena Citavog se'la. Tu
6e sve Zene birati, uCestvovati ·u diskusiji i
pretresti sva pitanja, koja stoje pred nasom
organizacijom. Na primjer suradnja NOO-a,
USAOH-a i AF2-a, rad drugarica u zdravstvenim, p·oljopr. i kulturno-prosvjetrtim odborima. Treba iznositi rezultate· rada radnih
grupa i popularizirati najbolje drugarice.
Sam izbor odbora vrSi se j avno i to predlaganjem drugarica i dizanjem ruke.
337
�Narla Galjer-!Ioljevac
2. Biranj e opCins·kih odbora vrs1 se na
isti naCin kao i seoskih, t. j. da biranju prisustvuju sve Zene svih ·Sela dotiCne opCine.
N a tim skup.Stinama ne Ce biti moguCnosti
da se vrSe diskusije u takovom obimu -kao na
seoskim zborovima, ali treba omoguCiti St:o
veCem broju Zena ne samo iz odbora, ne·go i
iz masa.
na vaSem terenu imade vojske, poveZite se
sa drugaricama u vojsci; kako bi i one istupile na naSim zborovima-. Ako to nij.e m-oguCe,
svakako treba govoriti o njihovom hrabrom
dr:iianju, da bi to dalo podstreka za stupanje
zena i djevojaka u narodno-osl6bodilacku
vojsku.
6. Na seoskim ie.bornim zborovima moraju
prisustvovati -Clanice kotarskih odbora, a- na
opCinskim i kotarskim prisustvovati Ce i Cianice okru.Znog odbora. Na izbornim zborovi~
rna biraju -se samo odbori, a na prvom sastanku tih odbora bira se uzi odbor, te predsj ednica i tajnica.
7. Na ,Sirokim masovnim sastancim3. treba da ve-C ranij e predvidite one Zene, koj e
treba da udu u odbore. Mi moramo biti
spremne i na to da Ce neprijateljski elementi
pokuSavati da u odbore· udu Zene, koje su
neaktivne, koje Ce ometati rad organizacije,
iii Cak otvoreno sabotirati naSu borbu Bit
Ce moguCe i takovih sluCaj-eva da Ce po .neki
NOO-i nastojati da u odbore udu zene, koje
ce oni predlagati. Sve te pokusaje da se itko
drugi mijeSa u pitanj-e organi'zacije AF'Z-a,
bilo to od koje strane, treba onemoguciti.
Medutim treba po~vati NOO-e, omladinske
organizacije da nam pomognu u popula-riziranju izbora, kao i u Citavom radu u izbornoj
kampanji.
8. Da bi to mogli sve ·sto bolje izvrsiti
treba da kotarski odbor nacini plan samil\
odbora. 'Treba predviditi dane, dokle se mogu
izvtSiti seoski izbori i odrediti toCno dane
3. Izborl kotar-skih odbora izvrSit Ce se na
kotarskoj konferenciji. Delegate za tu kollferencij u treba predvidj eti vee na seoskim.
izbornim zborovima, a birati ih na opCinskim
zborovima. Sa teritorija jedne opCine treba
da se bira 8-10 delegatkinja za kotarsku
konfer·enciju.
~
~-
\-
:1
338
9. Da bi kotarska konferencija sto bolje
uspjela, poslat Cemo vam naknadno op.Sirne
upute za odr.Zavanje f.stih. Nastojte da to sve
provedete planski u· Zivot, kako hi otsada
opet mogla nasa· orga·nizacija da bude na pr..r.·l
~
·-.'~~·
1 NoCu od 15. na 1.6. ·srpnja 1943: Cetni-ci su izvrSili napad na iKotarski kO'lilitet KPH Slunj i Kotarski
komitet SKOJ-a Slurnj, loji su hili smjeSteni u maloj drvenoj kuCici na brijeg'll u Zhjegu-Vrelo MreZnice. 1Cetnici m hili obavijeSteni od svojih jataka
da se u komitetu nalaze sam-o Zene i da nemaju
ocuZja. Te nol:i nalazile su se u kuCici mlada kuh3.rica sa ·svojim 5-godiSnjim bratom, Nada ·GaljerHolj,evac, tada ·sek.retar Kotarskog komiteta KPH
Slunj i Milena Krajnovi.C, sekretar OpCinskog komiteta P.rimiSI je, ·Clan Kotarskog odbora AFZ Slunj.
Nada se te noCi p-ripravljala za sutraSnji sastanak
ko-miteta i drigo je u not radila. Ne.Sto iza ,ponoCi
je le;gla. !Kratko vriieme iza toga zaCula .i'e .galamu
i lupu na vr.atim:a. Shvatila je o Cern se radi, i dok
su Cetnici, koji ·su provalili u kuCu, gledali neku ,puSku
na vratima. dohvatila je -pi.Stoli i sasula ru njih dev-et metaka. Nakon to,ga, zapoCela je .paljba sa svih
vome. mje-stu svojim radom uCvrSCujuCi se i
politicki se dizuci.
Izvjestavajte nas · redovn.o · svakih 4~5
dana ·O izboriloj kampanji i o samim izb6rima. · Ukolik6 Vain ·neSto nije jasno, obratite
se odmah na nas, kako bi vam na vrij.eme
mogle ·pru.Ziti porno C.
Predsjednica:
Cholesna)
Tajp.ica:
praga2
strana oko kuCe. Bomhe S'll padale ·kroz'· prozor~. Nada
Galjer-Holjevac ran_jemi je kod tog,?'_ll P~U." i nime,
a lbomba koja je pala _kraj nje, ·sv_u ju j-e opr.Zila.
Nij·e dospjela da ponovo ·napuni piStolj i da se brani,
a kad je Cula kako se Cetnici- dogOvaraju _da zapale
kuCu, posljednjim -se snagama izvukla iz k'll-Ce i otkotrljala niz 'brdo. -TaR-o se spasila.- Milena Krajnovi.C
hila _ie sya izreSetana met~itna i uinrLa je iste noti.
Nadu -su drugovi naSli u jutro_ i prenijeli je u bolnit-u. Ka·snije je saznala, da je u bo-rbi -tibila· jednog
Cetnika, .a dvojiou ranila, od koji'h j-e jedan· um..ro
putem.
U vezi _ tim novim/zloCin-oom ·Cetnika: na Kordunu,
s
izdao je privremeni Okr. NOO. za .Ko~dlln letak.
Redakcija po-sjeduje taj letak.
2 Drag,a BakiS. Predsjedni-ca Okr. odhora. A'F.Z
Karlovac bila je u to Vljijeme Mila .. VuCkoviC.
Dokument 207
IZ IZVJE!!TAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA SRPANJ 1943. 0 RADU
AFz'
... 2. Antifasisticka fronta :Oena: Mjesni
odbor AFz ima 2 clana,2 koji drze 3. i 5. kotar. Rad mjesnog odbora je dosta labav i rad
kotarskih odbora se odvija rnimo mj.esnog
rukovodstva uz podupiranje rajonskih komiteta.
3. Kotarski odbor AFZ upotpunjen je i
ima 4 Clana3 i posvetilo se je- na tom kotaru
ne.Sto vi1Se "paZnje radu i organi,ziranju Ze·na
u tvornicama, pa su perspektive za proSirenj.e, razvijanje i uCvrSCe-nje AFZ-a u tom kotaru dobre.
4. Izbor okruZnog odbora izvrSit Ce se na
okruZnoj konferenciji. Za -okruZnu konferencijti treba birati po 3 drugarice na svakom
izbornom opCinskom zboru i po .3 drugarice
na kotarskim konferencijama. Iz kotara Karlovac, u kojem- se ne Ce sada prov-oditi izbori,
doCi Ce na okruZnu konferenciju 10~15 drugarica.
5. Svi ti izborni zborovi i konferencij.e
treba da budu masovna manifestacija naSih.
Z.ena, kao i cjelokupnog rada naSe organizacije. Na njima bi tfebali da govore i predstavnici na-Sih ustanova. Na kotarskim konferencijama treba pnzvati svakako i predstavnika kotar. NOO-a, USAOH-a, te vojske. Ako
opCinskih izbora i kotarske konferencije.
Osim toga treba da dobro proucite re.zoluciju
i referate sa naSe konferencij-e, te o
ZAVNOH-u.
5. Kotarski odbor AFZ 4 ponovo se je sredio i upotpunjen je nakon posljednjih padova. Padovima je- i.zgublj.en i joS nije Uh:v8.Cen
tv,orniCki odbor tvornice duhana· i ·tvornice
Dokument -se nalazi u arhivi cK s:KH.
Zlata: tBogna•r-KunStiC, · Nada i 'R~a.
3 U 'kotarskom odlbo·ru AF.Z -III. rajo~a tada su
•
radile: Draga · PaCenovski Lasta. Aridela Paut ·Mara,
Inka GospodnetiC Dra,gica i Zora Kevil: I vka.
4
•
(:Janice -~otarsko.g odbora .na ·v. <r<ijonu dO -srpn.]a 19-43. g: _btle su: Lela, Peptca Popelar Lastavica
1
2
Polak, gdje je bilo padova i apsenja u samoj
organizaciji.
Na 4. kataru ne postoji kotarski odbor i
uopCe· AFZ na tom kotaru loSe stoji, jer je
partijska or·ganizacija zanemarila rad sa Zenama.
.Stanj,e po kotarima j e .slijedeCe :
II. kotar: ima 2 odbora AFz-a, a mati<!ni
kotars'ki ne postoje.
III. kotar: ima 3 maticna odbora AFZ i
24 odbora.
IV. kotar: ima 1 maticni odbor5 i 4 odbora AFZ-a.
v. kotar: ima 1 kotarski odbor od 4 clana,
3 maticna odbora sa 1'7 odbora (od kojih je
6 tvornickih i 11 ulicnih odbora), 3 odbora
fonda sa ukupno 620 obuhvaCenih Zena.
i Branka Berek Be·ba. Tada su neke u'hapSene, a neke
su-- otiSle u partizane, i u Kotarski o,dlborr su uSle:
Milka LemiC Mara·, Vera Smit, NataSa i Katica.
5 U matiCnom odboru na IV. kotaru radile -su: ·
Mati.ia CrnkoviC Dada, Ljubica Puhalovi-C Mala Vita
CosiC Olga, i Danica TomiC Ana.
-· '
Mila VulkoviC
339
�•Dokument 210
Dokument 208
PRVA OKRUzNA KONFERENCIJA AFz C::AZMA ODRzANA 1. VIII. 1943.
USTAsKA ZVJERSTVA U DONJOJ KUPC::INI
lz
~>AntifaSistkinje«,
NA KOPc::IcU
glasila AFZ Pokuplje, kolovoz 1943., br. 1.
Clcmak iz »Glasa
Zen.,t!'<f,
glasila AFZ Cazma, br. 2. 1943.
DOPIS IZ DONJ.E 'KUPCINE
SA OKRUZNE K:ONFERENCIJE AFZ
Drage drugarice!
!male ste puna puta priliku vidjeti i cuti
Sto :rade usta,Ski krvnici od nevinog narod'a.
Opisat cu vam slucaj, koji se dogodio 22. kolovoza u Donjoj Kupcini.
.
Toga dana izvrSili su partizani napad na
ustaSku posadu u tom mjestu i nanijeli joj
velike i teske gubitke. Kad su ustase vidjeli,
kako po grabama leze njibovi mrtvi i ·razbojniCki Carkari, gotovo su pobj.esnili. NemoCii.i
/ / u SV10m bijesu, oni. su ga iskalili na golo~
rukom i neduZnom stanovniStvu.
·
.Sakupili su se u Zadruznom domu i odatle
poshili dvojicu ustasa po 17-godisnju djevojku Ljubicu Petrcic, koji su je odveli u dam.
N a ulaiu u dam doce'kali su j.e po·znati krvoloci, ustaski porucnik Stjepan Ramie ;. vodnik Jure Lulie. Posljednji je opsovao Ljubicu: »Ljubice, Bog te tvoj, tu si ti e; .. « i
zatim. ju zajedno sa RamiCep1 i j-oS jednim
ustaSom :odveo u dvoranu. ZakljuCali su sva
vrata, da nije nitko mogao dnCi k njima i
sva trojica su je· silovali. Poslije neko·g vremena Cu1a su se i.z ·zgrade tri metka. Krvnici
su joj ispalili ta tri metka u trbuh i zatim
je jos nozem priklali. Nakon toga ·naslagali
su okn nje slame, zapalili je i izaSli iz dOma,
zakljuCav.Si vrata.
U taj mah doletio .je do njih Ljubicin brat
i upitao ih gdje je Ljubica. Odgovorili su mu
da ne znaju i otiSli dalje. U tom Vremenu
dom je veC gorio. LjubiCin brat uz pomoC
sjekire, provalio je vrata i upao u goruCi
dom. Iznio je Ljubicu_ mrtvu, a na njenom
tijelu vidjeli su se tragovi mucenja, kosa joj
je hila iscupana, na vratu joj je bio veliki
ubod nozem, a na trbuhu tragovi od tri metka, kojima su je prastrijelili.
Narod je uZasnut gledao djelo poZivinCenih izroda.
·
Evo, takvih sluCajeva imade na hiljade
i dogailat ce .se dok god bude muzeva i zena,
koji ce da stoje po strani od borbe cijeloga
naroda.
Ovaj do-gadaj treba da uzmemo, mi Zene,
naroCito na srce. Oi:-ganizi:fajmo se s.ve oko
nasih antifasistickih organizacija. Odup)'imo
se svim naSim snagama okupatoru i usta,Sama, tim zvijerima u ]judskoj spodobi. Pomognimo naSoj vojsci da lak:Se tuCe neprij_atelja. Tako 6emo prije ostvariti novi Zivot
i bolju buducnost svoju i svoga naroda.
Odbornica AFZ
iz Donje KupCine
Dokument 209
sTO RADE USTAsE IZ NAsiH SELA
lz J>AntifaSistkinje,,, glasila AFZ Pokuplje, b;·. I. kolovoz 1943.
25. travnja a. g. ustaski su banditi opkolili selo Horvate. Rano u jutro, na sam Uskrs, kada su se seljaci digli sa veseljem da
proslave taj blagdan, provalili su copori ustaSa u selo i poCe1li pljaCkati kuCe, a nad narodom vr8iti najgrublja nasilja. Sakupili su
ih i tada tukli, a jednog/seljaka prisilili da
proguta pola kile soli.
TraZili su od seljaka priznanje,- B'a ·imadu
veze sa partizanima. Nevini .se1jaci nisu ni
pod najjacim batinama htjeli nista priznati.
Nato su ih ust!>se odvukli u zatvor. Prebijeni seljaci na putu su padali u nesvijest ad
slaliosti. Njihovi krvnici op]j!>ckavsi selo i
ponijev~Si sa sobom sve Sto im je moglo koristiti, ostavili su iza sebe samu pusta-8 . .Uni-
340
Stili su sve Sto nisu mogli ponijeti i Sto im
nije trebalo.
Iza 'Osam dana ponovo su se pojavili u s,elu i pohvatali sve zene i djevojke. Na sred
sela su ih tukli, govon3Ci im prostaCke rije-Ci.
Nasladivali su se njihovim stidom. One su
s,e crvenile i zaklanjale rupcima.
Eta, kako rade ti zlikovci po mirnim hr- ·
vatskim selima, sa neduZnim narodOm.
Osvjed·oCile smo se, da su nam ti izrtQdi
neprijatelji, koje moramo iz dna du.Se mrzitL
Ne dozvolimo da nas odvlaOe u svoje zatvore i 1logore! Ne dozvolimo da nad nama
vr.Se gnusna, grozna nasilja! Stupimo u odlucnu i nemilosrdnu borbu protiv njihf
Prva Okruzna konferencija AFZ-a za okrug
Cazmu odrZana je 1. 'kolovoza o. g. Konferenciji -su prisustvovale delegatkinje iz Cazman-skog, gare SniCkog, kutinskog i sisaCkog kotara, kao i predstavnice bjelovarskog okruga,
Banije, te predstavnik Kom. partije, NOO-a i
omladille. Konferencija je odrZana uz prisustv<J predsjednice AFZ-a za Jugoslavijudrugarice _Kate PejnoviC.
Pjevanjem himne »Ej .Slaveni«, koju je
Otpjevala scen.ska grupa, otvorena je konfere·ncija. Nakon recitacije pjesme »Pjesma
rnrtvi.h proletera«, . koju j.e takoder izve-la
sce_nska grupa, adana je po-Cast na.Sim palim
junacima i junakinjama sa dvije minute
Sutnje,
Uz silno odu•sevljenje, pljesak i poklike
»Zivjela Kata PejnoviC!«, »Zivjela naSa pr,-edsjednica !«, uzima rijeC drugarica Kata PejnoviC. OCi Zena blistale se od radosti, Sto
vide u sv-ojoj sredini predsjednicu AFi-a za
Jugoslaviju, k'oja nij,e Zalila truda da nas
abide, da dade iz nase oslobodene Like, i da
svojim prisustvom uzveliCa naSu Prvu okruZnu konferenciju.
GovoreCi o patnjam-a i stradanju naSega
naroda, drugarica Kata PejnoviC oStro osuduje sve narod-ne izdajice, ve1iCa na·Su Narodno-oslobodilacku vojs'ku, koja nam je
ornoguCila odrZavanje naSe konferencije. »I
Zene su«, kaZe' »Cule glas sv,oje KomunistiCke
partije, koja je pozvala narod, da oruZjem u
ruci stekne svoju slobodu«. Istice, da AFz
broji danas na hiljade organiziranih Zena,
koj e su postale svij-~sne svoje ulog:e u narodno~oslobodilackoj borbi. Naglasava potrebu
jedinstva svih Zena, bez ohzira na naciollalnu, vjersku i politi-Cku pripadnost, jer sarno
s,l-oZan narod moZe da izvojuje pobj.edu nad
mrskim okupatorom. Raskrinkava prlj avu
rabotu izdajica iz vodstva HSS-a s Macekom
na Celu. koji kwo plaCeni PaveliCevi agenti
nastoje nas narod odvratiti od borbe. UpuCuje Zene na svijetli primjer s·ovj.etskih Zena,
cijim je putem posla i AFZ Jugoslavije, pa
kaZe: »NaSa je organizacija s.tvarana kroz
dvije i pol godine borbe, pa Cemo j.e znati
oCuvati ·od svih narodnih neprijate-lja«. Na
koncu svoga govora, koji je praCen velikom
paZnjom i prekidan Cestim pok1icima, dru-garica Kala Pejnovic pozdrav'lja ovu kanferenciju i zeli joj plodan i uspjesan rad. Zavr1
sava paklicima ZAVNOH-u, Komunistickoj
partiji, jedinstvu sviju Zena, drugu Staljinu
i Titu ...
... Ispred Moslavackog NOP Odreda, pozdravlja konferenciju drugadca komesar Cete, koja je prikazala razvitak Narodno-oslobodilacl>l> vojske i podvukla ulogu zene u redovima na.Se vojs'ke. I-stiCe besprimje-rnu po.Zrtvovnost i samoprijegor Zene, koja se bori
za bolj.u i sretniju buduCnost svoga na-roda
i kaZe. da je Z·ena nauCila snaSati sV,e ratne
tegobe i nauCila tuCi neprijatelja sa svih strana. ZavrSava Pnzivom svim Zenama da
pom·ognu Narodno~ oslobodilaCku voj,sku, a
primjer neka im sluZe Zene So·vjehkog Sav.eza. Narod je sa dugotrajnim pljeskom pozdravi-o drugaricu partizanku ...
... Drugarica pr,edstavnica Banije donosi
pozdrave deset hiljad:i organiziranih Zena
Banije, koje su mnogo pridonijele oslobo-denju svoga kraja. Zene Banij,e prilikom reakcije Nijema.ca na njihov oslobodeni teritorij,
bjeZ~le su u Bosnu i Liku, jer su znale kakova ih sudbina Ceka, ako ih banda nade u
kuCama. Nakon ponovnog oslobo·denja Banije
vratile su se svojirn kuCama, da joS od1uCnije
nastave s radom na Sto skorijoj propasti faSizma. K~Ze, da su Zene Banije svijesne sv·oje bo-rbe i spremne su dati i Zivote za svoj
ispaCerti narod. Pod par-olom: »Ni zrno Zita
"Okupatoru« -organi.zirale su dobrovoljne radne grupe Zen a, koj e su poZnj ele· i spremile
sve Z'ito svoga kraja, pa su odlazile i u druge
krajeve spasavati zito ad gladnog okupatora.
Suzbijale su zarazne bolesti', osnivale ambulante po selima, pa su i na taj naCin doprinosile narodno-oslobodilackoj borbi. Ravnopravnost k-oju su stek'le u borbi daj,e im pravo na glasanje; one glasuju i birane su u
izvr.SujuCe odbore. Poklicima AFZ, jedinstvu
svih rodoljupki, drugu Titu, SKOJ-u
USAOH"u zavrsava svoj referat.
Dr~garica iz bjelovarskog okruga prikazuje stanje na -svom -okrugu, u koji se banda
veoma Cesto zalijeCe i ometa i'ad mlade organizacije AFZ-a. Vjeruje da ce do odrianja
konferencije' na njihovom okrugu doCi u najskorij.e vrij-eme, jer su simpatije tamoSnjeg
naroda na ·strani narodno-oslobodilacke borbe, kOju pomaZu na sve na;Cine.
·GovOri drugarica CeSkinja, koja kaZe, da
su sve Zene CeSkinj-e spremne raditi sa
341
�AFZ-om, kako bi i one doprinijele oslobodenju naSeg i CeSkog naroda. Poziva sv,e Zene
da j,edinstVeno stupaju u borbu protiv poro-'
bljivaCa naSe domovine, koja je ujedno i
njihova.
PoSta je time zavr,Sen- sveCani dio konferencije, izvodi scenska grupa recitacij,e
pjesama »0 klasje moje« i »RaZigovor s p1ug-om«, nakon. Cega je odreden mali odmor.
U radnom dijelu konferencije daju se izvje.Staji sa kotareva. Drugariee di:degatkinje
podnose izvjeStaje o politiCkom i urganizacionom stanju kotareva, a d·rugarice uCesnice
z1vo uCe-stvuju u diskusiji, koja se je poslije
toga razvila. Zene pitaiu, a drugarica Kata
PejnoviC i organizatori konferencije odgovaraju na sva postavljena pitanja. Daju se
upute · u pogledu spremanja Zita, kao i upute
d radu ·s-eoskih, opcinskih i kotarskih odbora.
Objasnjava se odnos AFz-a prema NOO-ima
i omladini. UpuCuju se drugarice kako i na
koji na-Cin da U.Cvrste i proSire rad AFZ-a i
svoju· pomoc Narodno-osJ.obodilackoj vojsci.
Zatim se prelazi na biranje ·Okruznog odbora, koji se jednog1asnD prihvaCa, pa time
konferencija zavrSava svoj rad.'1
:t OkruZni odbor AF2 za Cazmru izabran na Ok,r.
konf.erenciji AF:'t 1. VIII. 1943: .g. saCinjavale su:
Katka KuSec - predsjednica, Najka DanoviC p()tpredsjednica, Srpkinja iz kota·ra GareSnica, Tonka S-pan-Bo,riC - tajnica, Sava Svilar iz kot. Cazma,
Ankica- Buden iz GareSnice, Jovanka iz V._ Proko,pa,_
/Fanika .Smerala iz Dubrave, Marica ·Skrivanek iz
/ Cag~nca kotar ~t:azma, Marica SmolCiC iz Siska, Pava
Basara iz Sr1Pskog SeliSta, kot. Kutina, Dora iz D.
Osoekova kot. IKutina, RuZa iz Ludine, 'Kata iz if'-otoka, kot. Kutina, J ela iz 'Popovca, kot. GareSnica, Marica Ka jfd iz PodlluZana, kot. Dubrava, Marica MaSiC iz Rorgoze, kot. 'GareSnica. Reza DomitroviC iz
MarCe, kot. ~Cazma, Ema iz Vrtlinske, -kot. Cazma,
Kata ZaniC iz Bunjana, -kot. Cazma, Jana Vruliona.c
iz Sanmpova, kot. ·C:azrna. (Redakcija nije mogla
ustanoviti .prezim-ena svih odbornica).
Medu istakonutiie Zene, k()je su saradivale sa
NOP i radile na aktivizaciji Zena u Moslavini istiCru
se: u kota·ru Cazrna - Milica nraZiC. Milka Jvanovi~,
Emica- Sem, Milka ModriC, Reza IvaCeviC, Marica
NovaCi.C, Kata 'Krsnik, Amalij.a 'Zagaiski, Dragica
Moi-da, Marica Skrivanek, Kata HorCiCka, Marica
Vrbanec, Jagica Vulinec; u kotaru Kutina - Kata
Borovnjak, Josipa AntoliC, Mariia Knii·Z·eviC (Mirjana BabiC), Mariia FiioliC, Kata Gaidek, Bmiliia Basner, Marija BrezinSCak, SladojeviC maika i 'kCi, Marija 'OZeg, Mari ia lvanji, A11ika Komlenac, Pile-piC
Crna, Ru.Za Komlenac; -u kotaru GareSnici - Katica
Dra,goj.eviC-DuboS Mara Funduk, Marija P·etroviC i
Milada MilakoviC.
·
1
Dokument 211
0 KURSEVIMA ZA AKTIVISTKINJE AFz U MOSLA VINI
Clanak iz >>"Glasa 5:en,e«, glasila AFZ Ca:trma, hr. 3. 1943.
Kurs AFZ u Gr.abovnici
koja ih u tom Casu interesiraju, jesu: Sto
Ce me pitati? Da li Cu znati? Tko Ce prvi?
Kako Cu znati? Prdlazi piva .grup-a, pa onda
druga i taka redom. Ispit je tZavrSen sa uspjehom. OdrZale smo sastanak, dogovorile se
kuda Ce koja:, i rastaj.emo se. Cvrsti stisak
ruke na rastanku, da Cerna se opet sresti, ali
sa viSe znajna, sa viSe iskustva i sa viSe gotovih uspjeha naSeg rada.
Tonka Span
1 U kolovozu 1943. g. odrZan ie kurs AFZ u
selu Mali Prokop, a krajern godine '1.1 Novom Selu.
PRV1 KURS· AF:t U MOSLAVJNJ
Kako u ovom kraju nije odrZan joS ni jedan kurs AFZ-a, <>sjetili smo potrebu, da ga
odrZimo. Razmi·Sljamo, ·Citam.o knjige, broSu. re, probiremo ono Sto mislimo da je najpo-trebnije. Velika odgovornost, a slabo iskustvo. N aidemo na nesto pretesko, neSto pak
ne spada na kurs AFz-a, i taka sa mnogo truda odr·edimo teme, koje smo razradile na takav naCin, da ih Zene Sto bolje shvate.
Brzo se raSirila vijest o prvom kursu 1 za
Zene u Moslavini. StiZu mnoge Zene, koje su
ostavile E)Voju dj-ecu, svoju kU.Cu i svoj posao
same da bi obogatile svoje znanje i prisustvovale kursu. Mnoge su Zene joS uvij-ek u miSlima uz kuCu ali se svladavaju i svu pozornost ·obraCaju na onot zbog Cega su doSie.
Citavo popodne uCe ono, Sto .su ujutro sluSal·e. Pred veCer je ispitivanje. Neke drugarice veC se znoje, jer se boje ispitivanja.
J edna drugarica dade i r:eCe: »U Cim t uCim,
ali mi nikako ne ide u glavn<<. Padaju pita.nja. JoB se teSko odgovara, jer su drugarice
zbunj ene. Drug a drugarica reCe-: »J a znam
sve, dok ~as drugarica ne poCne pitati, ali
342
kad ona poCne ispitivati, ja se smetem, i stid
me je«.
Takav je bio pocetak. >>Svaki poceta,k i·e
tezak«, ali .sto dalje, isla je bolje i lakSe. Drugarice su .se privikle ·na nov naCin Zivota.
Zive skupa, rna da se do nedavna nisu po~
znavale, a1i zajedniCki cilj zbliZava ih, one
se slaZu i vole, kao da su rodene s,estre.
Sada su i odgovori vee sredeniji i bolji,
pa s·e i ne boje viSe ispitivanja. Za vrijeme
samog uCenja mnoge su od njih i plakale, jer
nisu mog]e ·Odmah da shvate i nauce. J edna
drugarica je hila toliko nesretna, kad nije
mogla neSto da natiCi, da j.e poCela Cupati
kose. Iz ovakovih primjera vidimo sa koliko
volje, sa k,o1iko osjeCaja odgovornosti su doSle druga:rice na kurs. One Zele nauCiti sv·e
Sto se predaje, jer ·ne Ce da se- vrate u svoja
sela onakve kakve su i oti,sle. I taka j e tekao
kurs i pribliZava-o- se kraju.' DoSao je konaCni ispit, na koj,em s·e daju ocjene. Zadnja
dva dana p:onavljaju ono, Sto su nauCile-, do
kasno na'.'ecer. Vlada veliko uzbudenje. Neka
su lica zaZarena, a neka a-pet blijeda. Pitanja,
Uokument 212
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BJELOVAR OD 10. VIII. 1943.
CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 FORMIRANJU INICIJATIYNOG OKRUZNOG
ODBORA AFz ZA OKRUG BJELOYAR1
Centralnorn Komitetu KornunistiCke Partije Hrvatske
... 5. R a
d
s a Z_ e n a m a.
Na pocetku jula mjeseca formirali smo
inicijativni okruzni odbor AFZ od 3 drugarice.2 One su, za ovaj mjesec uspjele fo-rmirati prili-Cno odbora seoskih i neke opCinske.
A za sada ima samo K~privnica kotarski. 3
1
Dokument ·Se nalazi u arhivi 'CK SKH.
2 PoCetkoin srpnja 1943~ -g. formiran je Inicijativni okTuZni odbor AFZ, u koji su uSle: Maca Kendel kao predsiednioa, Mileva CetuSiC i Ida Simi-C.
Doskora j-e odibor proSiren i uSJ.e su: Krunka ZastavnikoviC, Katica Novoselac-Cvrtila Seva i Zorka LjubeSi-C-Usorac.
Rad im je za sada joS slab. Trebat Cerna j-oS
mnogo poraditi da se ta linija naSeg rada
popravi. Za sada nemamo toCan pregled izvr.Senoga rada po ovom sektoru, jer druga..,
rice koje- rade po tome sektoru, nisu joS da1e
izvj.eStaj. IduCi put Cerna poslati iscrpniji
izvjeStaj po tome ...
3
Podatak u dokll'Inentu nije toCan; u to vrijeme
bio je veC formiran i KotaTtski odbor AFZ Bjelovar,
kojem je bila predsjednica Kata LaliC-Ja·kopoviC,
tajnica - R'll'Za Slez.ak i _Clanice - Ankica FuCekZdjelar, Milka SCuriC-Nem-CeviC, Ankica Kuharski i
SaVa Nik~it,
343
�izjasnile protiv takvih odbernica, i ena nije
izabrana. Takoder su provede-ni izbori i u
selu Veljun.
Kotar Slunj: izabran je seoski odbor u
selu Mrzlo polje, na kojem je bilo prisutno
28 Zena.
Dokument 213
POZIV
OKRU~NOG
NO
ODBORA
AF~
ZA OKRUG KARLOVAC
~ENAMA
NA AKTIV ·
UcEl!cE U IZBORIMA ZA ODBORE AF~ . ODR~ANIM
OD 15. VII. - 25. VIII. 1943.
Okruzni odbor AFZ-a
SVIM :I:ENAMA KORDUNA
Tko je u odborima AF:I; na Kordunu?
To treba da se ovih dana pita svaka zena, svaka omladinka Korduna.
Ovih se dana vr,Se ponovni izbori za sva
rukovodstva organizacije AFZ-a. Nemojte do·
zvoliti da -- se ovi izbori dovr.Se bez vaSeg
sudjelov,anja. Na masovnim izbernim slkupevima treba da se Cuje ri}eC svake Zene·,
jer kakye cemo odbore birati, takva cemo
p_redstavni.Stva imati.
// Drugarice! Znajmo da s-e fa.Sizam lemi,
da je Musolini i talijanski ;fa:Si·zam pao i to
snagom .Saveznika i vlastitog rodoljubivog
naroda. U Italii.i sve vrije od antifasistickih
demenstracija,- narod je onaj, koji sada odlucuje.
Narod smo mi, koje isto t~eb:; da odlucujemo, keje treba da si stverimo takvu jedinStvenu i snaZnu pelitiCku organizaciju, koja
ce nas dovesti do pobjede, koja ce nas politiCki oja.Cati, da znamo zaSte smo se bo:rile, te
da ave tekovine naSu ravnopravnest ne
Cemo dati, pa- makar se jnS -zato trebale te.Sko
boriti. Krv i ZiYeti tolikih na.Sih sinova i kCeori
ne mogu pasti u zaborav. Te Zrtve i steCeni
plodovi nase dosadasnje borbe treba da nas
napune mrZnjom, straSnom mrZ·njom, i neustra.Si·v-om borbom pretiv · okupatora 'i svih
Karlovac, 9. VIII. 1943.
izdajnika. MrZnja i burba, to su naSa nepobjediva sredstva u borbi protiv svih nasih
bivsih tlacitelja, koji bi opet htjeli da nam
se nametnu.
s nasih izbornih zborova treba da svim
tim neprijateljima podviknemo: '»Ne! I opet
ne! Vas koji ste se okupili oko jugo.slavenske vlade u Londonu i oko MaCeka mi ne Cerna i berit Cemo se ustrajno i neustr~Sivo s
nasim Zema1jskim Antifasistickim Vijecem
Narodnog Oslobodenja Hrvatske na celu, a
okupljene sve u Jedinstvenu Narodno-oslobodilacku Frontu.<<
Da bi taj zavjet mogle izvrsiti, treba da u
ovim izborima biramo najodanije, najpoZrtvovnij.e i najborbenije drugarioe.
Drugarice, sve na izbere AntifaSistiCkog
Frpnta :l:ena.!
Drugarice, kad ideS na izborni zbor, pogledaj da li je i tvoja komSinica otisla, povedi i nju, povedi citavo se!o. Birajmo slobodno nase odbore!
UredniStvu »Vijesti«
Dragi drugovi
Molimo vas da slijede·Ce uvrstite u iduCi
broj »Vijesti«:
Biranje novih odbora AFZ-a.
U toku izbora izabrani su slijedeCi seoski
odbori: Kotar \Celjnn: Izabran seoski odbor
u selu BuriCi na masovnom sastanku, gdj.e
je bilo prisutno 80 ]judi, od toga 45 zena.
Odbor se sastoji od 5 drugarica. Selo Lapovac: na m·asovnom sastanku izabran seoski
odbor od 3 clana; bilo prisutno oko 50 ]judi,
od toga 25 drugarica. Selo Vojnovic Brdo:
odrZan j.e masovni sastanak od ·60 ljudi,
od toga 25 drugarica, na kame je izabran
seoski odbor. Selo Zagorj e: izabran seoski
edbor na masovnom sa.stanku; bile prisutno
40 ljudi, od toga 20 zena. Selo Gornji BudaCki: na mas.evnom sastanku izabran je seoski odbor od 5 .drugarica. Bilo prisutno oko
100 ]judi, od toga oko 70 zena. U opcini Cvi·
janoviC brdo u hrvatskom selu Donja 'Glina
odrZan je sastanak od 14 Zena i 4 omladinke,
na> kome j e izabran s.e;oski odbor od 3 drugarice. Jedna ·ostaje stara odbornica, a dvije
su birane nove.
K.otar· Y.ojnlC, selo Radonja provedeni
i,zbori na masovnom sastanku od 29 Ijudi, od
toga 15 drugarica. U odboru su ostale 3 stare odbornice i izabrana j.e 1 nova. "Selo Jurga i Gornji VojniC: na masovnom sastanku
od 30 ljudi, od toga '22 Zene, izabran je se-oski
odbor od 4 drugarice.
Smrt faSizmzt - Sloboda narodu!
:Zivio AntifaSistilki Front Zena!
Zivjela jedinstv,ena naro.dno~oslobo·dilaCka fronta
Hrvatske!
OkruZni odbor AFZ-a
za okrug Karlovac
Dokument 214
DOPISI
OKRU~NOG
ODBORA
AF~
KARLOVAC UREDNisTVU
»VIJESTI<< 0 TOKU IZBORA ZA ORGANE
Karlovac, 8. VIII. 1943.
Urednistvu »VUesti<<
Dragi drugovi!
Molimo vas da slijede6e uvrstite u iduci broj
»Vijesti«.
Biranje novih odbora AFZ-a.
Izbori su u toku. Izabrani su slijede,Ci seo~
ski odbori i to:
Kotar Y:eljun: selo Donja Perjasica: odrZan je masovni sastanak 3. VIII. na veCer,
prisutno 60 !judi, od toga 30 drugarica. Izabrano je 6 odbornica, koje su prihvatile svoju duznost s velikom radosti. Medu njima fe
i dr.ugarica Milka Bogdanovic, niajka 8 djece, koja se, usprkos velikog· posla, rado pri·
AF~
hvatila svoje duznosti. Selo Kestenjak i Ponorac: odrZan masovni .,sastanak sa prisutno
32 covjeka, <>d toga 20 drugarica. Procitane
sU »Vijesti« i pro.tumaCena situacija. Narocita ih se dojmilo tumacenje (} ZAVNOH-u,
koje je trebalo tri puta ponoviti, tak·J da b1
svaka drugarica zapamtila i dalje mogla pr<>tumaCiti. Izabran i.e odbor od 5 drugarica.
Predsjednica toga odbora je drugarica Marija ·GrubiSiC, veC siarija drugarica, kojoj je
kcerka clanica ope. odbara AF:I:. Drugarice
su na sastanku osudile rad dosadasnje odbornice Mile Grubi.Sic,--koja se bavi :Svercom,
prodaje narodu sol po 140 kn, a osim toga
preprodaje platno, jasno uz mnogo skuplju
cijenu. Kod samog_, biranja drugarice su se
Drugarski pozdrav
za redakciju
Barka1
\
Okruzni odbor AF:I;
Karlovac, 10. VIII. 1943.
Urednistvu "Vijesti<<
Dragi drugovi! Molimo vas da slijedece
uvrstite u iduCi broj »Vijesti«:
Biranje novih odbora AFZ. Izabrani su
slijedeCi seoski odbori i to:
Opcina S k r a d: izabran je seoski odl;>Or u ·selu DvoriSte na sastanku, na kome je
bilo oko 23 drugarice, 4 omladinke. Odbor se
sastoji od 3 odbornice. U selu Ponorac, na
masovnom sastanku, bilo prisutnO 20 drugarica, 10 .amladinki, izabran je seoski odbor
od 4 drugarice. Izboru se pristupi1o nakon
Citanja »Vijesti« i opSirnog tumaCenja ·a
ZAVNOH-u. U selu Gor. .Skrad proved.eni su
izbori, bile prisutno 18 drugarica, 3 omladinke. Izabran je odbor od 3 drugarice. U
selu Velika Crkvina provedeni su seoski izbori, bilo prisutno na sastan~u 23 drugarice,
4 omladinke, izabran je odbor od 5 drugarica.
OpCina K. r n j a k: provedeni su izbori
u selu Podgorje, na masovnom sastanku bilo
prisutno 40 Jjudi, od toga 20 zena. Izabran
j.e ·odbor od 4 drugarice, 2 stare "i 2 birane
na novo. Drugarice su se vrlo rado prihvatile
duZnosti i izrazile Zelju da bi htje1e imati
sastanke Sto CeSCe, da se sa radom kr·ene
naprijed. 8elo Budacka Rijeka: izabran je
seoski odbor na rllasovnom sastanku, na 'kome je bilo prisutno oko 60 ]judi, od toga 25
Zena. Odbor se sastoji od 6 drugarica, 3 stare i 3 birane na novo. Sa llm·oCitim ves.elj.em
se prihvatila svoje duZnosti 50 godiSnja drugarica Dragica Ma-rtinoviC sa rijeCima da Ce
-pokazati mladima, kako treba raditi, i da joj
nije te.Sko vr.Siti svoju duZnost.
Smrt fa.Sizmu -
Sloboda namdzt!
Drugarski pozdrav
za redakciju:
·Okruzni odbor AFZ
Karlovac, 12. VIII. 1943.
Uredni.Stvu »Vijesti«
Dragi drugovi! Molimo vas da slijedeCe
uvrstite u iduCi broj »Vijesti«.
Biranje novih odbora AFZ-a.
U kotaru VojuiC provedeni su seoski odbori ~ to: selo OkiC i ZimiC provedeni seoski
izbori na masovnom sastanku,-~ gdje je bilo
15 zena i 34 druga. u odbor je uslo 5 drugarica. U se1lu Brezova Glava i T'uSiloviC proveden je izbor, bilo prisutno 22 drugarice i
15 drugova. Drugarice su se vrlo lijepo odaZV!lle sastanku i Zivo diskutirale. U odbor je
izabnino 5 drugarica . .Selo Koranski brijeg
i MihaliC selo i Donji 1\tllakovac provedeni su
seoski izbori, a na s:istanku je prisustvovalo
15 drugarica i 40 drugova. Ovdje su izbori
uspjeli vrlo te.Sko, trebalo je sazivati dva
puta i istom onda su se mogli odrZati izhori,
ali je odaziv drug:<rica bio vrlo slab. U odbor
je uslo 5 drugarica. Selo Vrelo Utinja: na
masovnom sastanku provedeni su izbori, na
kojima je bilo prisutno 20 drugarica. U odbor je U•slo 5 drugarica. Selo .Svinica i Gej/
344
345
�kovac, na masovnom sastanku, bilo je pri-sutno 70 drugarica i drugova. u odbor uslo
7 drugarica. Se1o Krstinja, na masovnom sastanku prisutno 40 drugova i drugarica. U
odbor uslo 5 drugarica. Selo Donji Klanac,
na masovnom sastanku, bilo prisutno 20 drugarica i 50 drugova. u odbor usle 4 drugarice.
Kotar Slunj: provedeni su seoski izbori i
to u selu Mala MoCila, Lipar, bilo prisutno
33 Zene i omladinke, u se1u ModriCi bilo prisutno 35 Zena i omladinki, u Vukas selu, bi1o
prisutno 55 Zena i omladinki i u selu BraCane bilo prisutno 15 Zena.
OpCinski izbori sprovedeni su u MoCilima.
Na masovnom sastanku· prisutno oko 200 Zena i omladinki, oko · 3-Q drugova i jedan vod
partizana. D-rugarice su na i-zbore dola-zile
organizirane sa pjesmom i pod barjacima.
Nakon -protumaCene po1itiCke situacije i ra'dio vijesti pr.erSlo se na izbore, koji su tekli
dosta do bro. u odbor je uslo 10. drugarica,
te j'e odmah izabran i uZi odbor, u koji je
uSlo 5- drugarica. Za predsjednicu je izabrana drugarica Draginja Supica, a za tajnicu
drugarica .A-nka · MomCi1oviC.
Smrt' faSizmu - Sloboda narodu!
izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno
15 drugarica i 10 drug-ova, a u odbor uSlo
2 drugarice. Selo Petrova Poljana provedeni
izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno
20 drugarica i 8 drugova, a u odbor uSle 2
drugarice. Selo Dunjak provedeni izbori na
masovnom sastanku, bilo prisutno 8 drugarica, 6 drugova, a u odbor uS1e ~ drugarice.
Drugarski pozdrav
za redakciju:
Provedeni su opCinski izbori u opCini CvijanoviC brdo 8. augusta. U odbor je izabrano
8 drugarica. Narod je ddlazio na lzbore u
veCim grupama, koji su tekli vrlo 1ij,epo, Sastanak je otvorila drugarica Andelija VuCkoviC, a zatim je govorio drug pr'edsjedni'k
opC. NOO o vaZnosti povezivanja organizacija, kao i o vaZnosti organizacije AFZ. U
ime omladine govori1a j e drugarica Rank a
Gvozdic. Drug tajnik ope. NOO zahvalio je
drugaricama na taka lijepom odazivu i naroCito istakao njihova zadovoljstvo i svijest
prema izborima. Poslije izvrSenog izhora
drugarice su izvikivale parole i nastavi le su
sa igrom kola i pjesmom.
Okruzni odbor AFZ
Karlovac, 16. VIII. 1943.
UredniStvu »Vij.esti«
Dragi drugovi! Molimo vas da slijedeCe
uvrstite u iduCi broj »Vijesti«:
Biranje novih odbora AFZ-a. U kotaru
VojniC opCine Utinja provedeni su seoski
izbori ito: selo K1ipino brdo i IvankoviC se1o
provedeni i'zbori na masovnom sastanku, bilo
prisutno 73 drugarice i 14 drugova. U odbor
uSlo 5 drugarica. U -selu rSjeriiCak provedeni
izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno
30 drugarica i 10 drugova. u odbor uslo 5
drugarica. ,Selo Vrelo Utinja provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 2
drugariee i 3 druga, u odbor uSle 4 -drugarice.
U MandiC selu i Bukovica s,elu pr·ovedeni izbori na masovnbm sastanku, bilo prislituo
25 drug-ova, a u odbor uSlo 5 drugarica. Drugarice su se rado prihvati1e· svoje d uZnosti,
samo drug Dragan £>uriC nije dopustio svojoj drugarici da ude u odbor. Kotar Ve!jun,
opCina Dunjak, provedeni seoski izbori i to:
za selo RajiC brdo, K1upica i MraCaj prpve-.
deni su izbori na masovnom sastanku, bilo
prisutno 15 drugarica i 20 drugova. U odbor
uslo 5 drugarica. Selo Kestenovac pro:vedeni
346
Kotar Slunj, opCina MoCila provedeni su
s-enski izbori i· to u Vukas selu, provedeni izbori na masovnom sastanku, bil.p prisutno
55 drugova, a u odbor usle 4 drugarice. Selo
Bra-danae 1Tepavci provedeni izbori na masovnom sastanku, bHo pri.s,utno 15 drugova,
u odbor usle 3 drugarice. Selo Ma1a. MoCila
i Lipar provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 33 druga:rice, a u adbar uSle 4 drugarice. U MudriC selu provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 35 drugarica, a u odhor uSle 4 drugarice.
U nedjelju 8. augusta provedeni su opCin:
ski izbori u O'pCini MoCila. Na masovnon1
sastanku bilo prisutno oko 2100 drugarica. U
plenum -odbora uSlo 10 drugarica, a u izvrSni
5 drugarica.
1
Provedeni su seoski i~bori u selu P.erjasici, na masovnom .sastanku bilo je prisutno
20 drugariCa, a u odbor uSle 4 drugarice.
U kotaru Vrginmost, opCini Vrginmost
provederii su izbori u selima i to: selo Slavsko polje provedeni su seoski izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 33 drugarice.
U sel u Crevari, bilo prisutno 13 drugarica,
selo Slavsko polje (Samardije) bilo prisutno
20 drugarica, selo Podgorje, bilo prisutno 20
drugarica, selo Donja Blatusa i Gornja BlatuSa, te selo LackoviCi i ZoriCi, bilo prisutno
30 drugarica.
1 Redakciia posiedu_ie dopise, koje je tokam izbora za or.r!arie AFZ -slala Bar-ka Tomac, ·Clam Okr.
od'bora AFZ, r-edakciji »Vijesti«, organu ONOO Karlovac o toku tih izbora. Radi ilustracije daj-emo neke
od tih vijesti.
Dokument 215
0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA U ISTRI
lz izvjeStaja Baze ,5 -
Istra o.d 14. VIII. 1943. OK KPH za 1-irv. Primorje 1
14. VIII. 1943.
OK KPH za Hrv. Primorje
... Rad po liniji AFZ Iagano se razvija.
Pitanje rukovodstva ne maZe se preko nOCi
skalupiti. Milka2 se trudi, ali bas u tome naila,zi na pote,SkoCe. I sama ne zna koliko je
odrZala sastanaka, ali time ne reSava glavno
pitanje, jer ne ostavlja niSta Cvrstoga iza
sebe. Do sada nismo uspjeii dobit drugarice,
koje bi se razvile za rukovodioc-e, da maZe
samo s njima raditi, ali sada, u toku mobi-
j
l·
f
I
I
1
2
Dokument s·e nalazi u arhivi OK SKH.
Milka Mil-eniC.
Polovkom 1943. -dolazi u Istru Mira Ban Radruna,
koja radi sa omladinom i Zenama. NeSta kasnije Salie OK H.rv. Primorja u Istru i Milku MileniC, koja
je do-tada radiLa u Ka,stavStini. U radu na orgariiziranju Zena nailazila je na :pote.SkoCe. jer u selima
joS nije bilo pa·rtijske organizacij·e, ·nije bilo dosta
1izacije, reSiti Ce se to pitanje - da odrZi
kurs sa drugaricama, koje _Ce g,e p-ovuCi u ilega1nost. U stvari nije izgubljeno vreme, jer
je tu i tamo uspje1a Milka .da mnogo viSe
zaintere·sira Zene za pokret, koje su do juCer
bile kao priTepak. N a iduCem sastanku na-_
stojati Cemo pokupiti Sto iscrpniji organizacioni izveStaj i sve nastale promjene ...« ·
Lovro 3
politiCkih radnika, l}.iti ,rukovodstva AFZ. Oslanja juCi
se na jaCe odbore/(Brgudac, Pazin), partijsko rukovodstvo polaZe teZiSte na osposo-'bljavanje i osamostaljavanje m.aj'boljih ·drugarica iz tih o.dbora. Zato
Milka Mileni-C ,sa 8 Clanica odfbora u Brgudcu organizira nad B-rgudcem kurs za Zene rukovodioce AFZ.
3
Silvio MileniC.
Dokument 216
PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 19. VIII. 1943. MJESNOM
ODBORU AFz ZAGREB S UPUTAMA ZA RAD 1
GLA VNI ODBOR AFZ
HRVA11SKE
Broj 259
19. VIII. 1943.
Mjesnom odboru AFz -
Zagreb
Drag-e drugarice.
Hitler je lzgubio bitku na svim poljima borMi smo vam V·eC nekoliko puta pisale, na- be-: na rati.Stu, (ogromni udarci Crvene armije na i.stoCnom boji-Stu, uspjesi saveznika
stoje,ci da uSpostavim,o s varna vezu i da vam
u .Sjevernoj Africi i Siciliji, uspjesi Narodna ta.j naCin pomognenio savjetom i uputama
no-oslobodilaCke vojske_ u Jugoslaviji, udarci
u vaSem radu. Meodutim do danas nam naZalost nije od vas stigao nijedan odgovor, .koje mu zadaju narodi porobUenih zemalja
demonstracijama, pobunama, partizanskim
te ne znamo da li ste uopCe primile naSa piborbama i t. d.) na p,odru<rju me-dunarodne
sma i sav materijal, koji smo vam posla1e s
politike (neuspjeh da unese nj!suglasice iznaSe prve konferencije AFZ-a Hrvatske, kao
medu saveznika: SS.SR-a, Amerike i Englei prvi br=oj naSega lista »Zena u borbi«, od
ske, da uz. sebe veZe vazalne drZave i da p-okojega smo vam poslale 45 komada. Unatoc
toga mi Cemo i opet pokuSati da vam -s-e jamoCu r,eakcionarnih elemenata u tim zemljama s1omi ntpor naroda, pad Musolinija it. d.)
vimo.
U Casu kad s·e uslijed svih tih Cinjenica priPrije nego govorimo konkretno o stanju
vaSe organizacije u Zagrebu, o najvaZnijim bliZava oslobodenj.e nar.oda od faSistiCkog
politiCkim i . or'ganizacionim zadacima, koji
jarma, oZivljavaju i okupljaju se u svijetu
stoje pred varna, 'Ocrtat Cemo u kratko glav- · i kod nas .svi ani reakcionarni elementi, koji
nastoje da osiguraju poslije sloma fa,Sizma
ne zna.Cajke danaSnje politiCke situacije u
svijetu i kod nas, a u vezi s tim postaviti i
svoje sebiCne :reakcionarne i proturiarodne
vaSe zadatke.
interese i pozicije'. U Hrvatskoj se u borbi
Mi se danas na:Iazimo na prekretnici u
protiv narodno-oslobodi1aCkog pokreta, u nastojanju da slome .atpor i jedinstvo naroda,
borbi protiv faSizma ..Danas nam je jasno da
j e slam medunarodnog faSizma neizbj.e.Zan. , okup'ljaju i ujedinjuju sva protunarodna go-
347
�2. Borba protiv onih zena, koje sprecaspoda oko reakcionarne klike bivseg vo1Ie
· HSS-a dra Maceka. S druge strane sve ono vaju to jedinstvo, njihova raskrinkavanje
Sto je-ostalo iskreno·rodoljubivo, ne samo ma- pred masama i odvajanj,e od njih.
se iz raznih stranaka i gru_pa, nego i mnogi
U vezi s tim osnovnim zadacima, koji darukovodioci funkcioneri prilaze sve nas stoje pred vaSom organizacijom, mora se
vise narodno-oslobodilackoj borbi. Spo~naja i -Citav vaS rad postaviti na nove temelje.
da je jedino put oruzane borbe protiv fasiMi smo s druge strane dobile sasvim nezma, koju veC preko dvije godine vodi naSa potpune izvjeStaje o organizacionom stanju
Narodno-oslobodilacka vojska, jedini pravilni AFZ-a u Zagrebu. Iz njih smo razabrale da je
put k istinskoj slobodi hrvatskog naroda, usprkos ogfiomnog antifaS-istiCkog raspoloZeprivodi ih sve viSe u redove na;rodno-oslo- nja veEke veCine Zena u gradu tek mali broj
bodilackog pokreta. Ali da hi se ta sloboda, obuhvaCen naSom organizacijom. Mislimo da
ta pobjeda sto vise ubrzala i hila sto potpu- je razlog u tome, S-to ste za obuhvaCanje
nija, potrebno je ujediniti sve snage naroda Zena u AntifaSisti-Cku frontu Zena postavile
u jedinstvenoj narodno-oslobodilackoj fronti
prekruto mjeri-Io i prekrute oblike organiziHrvatske, koja daje moguCnosti .svima, koji ranja, a -osim toga niste dovoljno razvile
ljube svoj · narod, da doprinesu svoj udio za ,_ politiCki rad me,du Zenama.
svoje oslobodenje.
U gradu, gdje je centar neprijateljske
/U ovim ogromnim naporima za oslobode- reakcije, gdje je, -jak teror neprijatelja, ne
ri]e naroda od fasistickog jarma pokret i moiem.o smatrati samo one Zene obuhvaCeniborba Zene imaju veliku ulogu. Nama mora ma na·Sorn organizacijom, koje redovito dobiti jasno da i mi u borbi za slobodu svog laze na sastanke, daju poma.C za partizane
naroda rJeSavamo sudbinu buduCnosti naSe- i postradale od fasistickog ter-ora i citaju
ga naroda i nas Zena. I mi kao dio naroda nasu narodno-oslobodilacku stampu, t. i. komoramo u svojim redovima uspostaviti j-e- j,e saCinjavaju odbore. Osim ovih ima Citav
dinstvo svih Zena u borbi za oslobodenje svO- niz Zen a- 1z svih sloj·eva, koj e mrze faSizam,
je domovine. :Sva previranja, koja se darias okupatora, ustaSe, jer na vla-stitim ledima
vrSe u raznim po'liti-Ckirn strankama i gru- osje-Caju sve strahote faSizma, i koje svoje
pama, imaju svog odraza i kod -Zena, Clanica nezadovoljstvo i mrZnju izraZavaj1,1 na svai funkcionerki tih stranaka. Na jednoj stra- kome koraku: u razgovoru sa susjedom ili
ni ima u tim strankama i grupama veCina prijate1jicom, u duCanu kad moraju kupovati
· Zena, koje su srcem na strani na1Se borbe, lo,Su robu za skupe novee, na trgu, kad ne
ali su jos pod utjecajein neprijateljske pro- mogu da dobiju krompira iii jaja, kad mopagande . .S drug,e strane neprijatelji naSe raju danima da prostoje pred duCanima sa
borbe vrSe svoju politiku razjedinjavanja na- ZiveZnim namirnicama da dobiju bijednu
rodnih snaga i preko Zena koje ometaju i
aprovizaciju, u tvornici iii radionici zbog
spreCavaju prilazak Z.ena u naSe redove. U
premale plaCe, lo-Sih radnih uslova i postupvezi s tim postavljaju se osnovni zadaci na,Se ka Sefova. Pored tih Zena ima u Zagrebu i
organizacije, naroCito u gradovima, koji Ce veliki broj onih, koje takoder mrze fa.Sizam,
u predstojeCim ·odluCujuCim doga·dajima odi- ali to do sada nisu pokazivale, nisu se· iz stragrati veliku ulogu, i to:
ha pred terorom ni u Cemu pokazivale aktivne. To. im u ostalom nije bilo ni ·omoguCava1. Svim snagama usmjeriti i pojaCati naS no, ako im se nitko niJe pribliZio, njj,e pokurad na uspostavljanju jedinstva svih Zena, · Sao da ih aktivizira. I rna i takovih Z~na, koj e
na njihovom okupljanju u AFZ, sastavni dio osjeCaju sve tegobe faSizma, ali su JOS neJ edinstvene nacionalno-oslobodilaCke fronte
zainter.esirane borbom, joS nisu saznale za
Hrvatske. Jedino mjerilo i jedini uvjet za to nasu borbu.
je: iskrena i aktivna barb a protiv okupatora
Do svih tih Zena treba naCi puteve, prii ustaSa, za oslobodenje domovine. Sve pristalice bivSih stranak.a, sve sadaSnje i bivSe bliziti im se preko rodbinskih iii prijateljZenske ·organizacije koje postoje ili se obnav- skih veza, stupiti s njima u razgovor na trZi.Stu, pl-ed duCanima, u radionicama, tvorniljaju (Zenske grane HSS-a, Hrvatsko srce i
cama, uredima, znati ih zainteresirati na
sl.) moraju se predobiti i kao cjelina uklopiti svim onim pitanjima koja danas zanimaju
u AFZ, bez odricanja svojih politickih iii Zene ~ koja ih ncijvi.Se-pogadaju, a to su: pivjerskih uvjerenja. Putevi do tog okupljanja tanj·e skupoCe i nestaSice hrane, mobilizacije
jesu: stupanje u dodir s funkcionerkama tih za Paveli.Cevu vojsku, mobillzacije za rad u
organizacija i grupa i uspOstavljanje sarad- Njemackoj. Za nase aktivistkinje koje su vee
nje s njima na jedinstvenoj bazi borbe za okupljene u odborima AFZ-a ne smije biti
oslobodenje domovine, te pridobijanje masa zapreka koje ih dijele od tih masa antibsinjihovog Clanstva.
stiCki raspoloZenih Zena. One u svom krugu
348
moraju poznavati svaku Zenu~ znati kako
koj a od njih misli i prema tome podesiti svoj
rad na njihovu pridobijanju, okupljanju oko
naSe organizacjj,e, uz naS narodno-os1obodilaCki pokret. One moraju u njima razbiti
strah ad izraZavanja nezadovoljstva, mrZnje
prema okupatoru, ad pruZanja otpora faSistiCkim metodarna ugnjetavanja. One moraju
takoder nastojati da istrgnu ispod neprijateljskog utjecaja one Zene, koje- neprijatelj
nastoji okupiti u ·razniln Zen skim grad an skim
i vjerskim organizacijama, i da ih bez obzira
na taj privremeni neprijateljski uticaj, bez
.obzira na njihovo re1igiuzno uvjerenje na
njihovom vlastitom iskustvu nauce, gdje j,e
njihova pravo mjesto, da ih privedu na put
borbe protiv faSizma.
Ti odbori ne moraju biti formirani iskljuCivo
po pojedinim strukama (zvanjima). Oni mogu biti formirani i po ulicama, tvornicama,
Skolama, uredima i t. d. a: i taka da u rtjima
rade Zene iz raznih dijelova nekog kotara,
iz raznih ulica, iz raznih zvanja. Mati-Cni odbori po naSem miSljenju sputavaju razvoj
organi·zacije i onernoguCavaju priliv novih
Zena u odbore. Aka se u gradu, u pojedinom
kotaru ili ulici, u tvornici, uredu ili radiOnici organizira kakova akcija, mogu s·e -pri-:
vremeno formirati akcioni odbori, koji Ce rukovoditi tom akcijom, odnosno u toj akciji
imati odre,dene zadatke. Medutim ti akcioni
odbori ne moraju biti pravilo, j,er u koliko
su pojedini veC postojeCi odbori dovo1.jno
Cvrsti i sposobni, mogu oni sami preuzeti
funkciju tih akcionih odbora. Ali ako na
Razumljivo je da ·ad tih Zena ne moZemo
spomenutim mjestima ranije nisu postojali
odmah traZiti aktivnost onu,_ koja se traZi ad odbori, moraju ti akcioni odbori poslije zaZe'na veC ranije oku-pljenih u naSoj organiza- vrSene akcije p!oprimiti njihovu funkciju i
eiji, da sve te Ze·ne ne mo~emo odmah pove- trajno se dalje ~adrzati. Svi ti odh(}ri AFZ-a
zati u odborima. S njima treba naravno odr- u gradu tr;eba da budu ·rukovodeCa jezgra,
Zavati stalne vez-e, bilo pojedinaCne, hila oko kojih Ce s.e okupljati Siroke mase Zena na
preko povremenih skupnih sastanaka. Treba raznim zadacima i akcij ama.
pronalaziti i odrZavati najraznovrsnije ob1ipoCetku smo vee napoillenuli da je
ke njihovog povezivanja, koji C·e odgovarati
vaS politiCki rad medu Zenama u gradu bio
njihovom stepenu svijesti, borbenosti i uslovima neprijate'ljskih pr·ogona i terora. Nika- sasvim nedovoljan iii gotovo nikakav. Do sakvi kruti oblici neka ne sputavaju priliv rna- da se· gotov,o sva aktivnost vaSe organizacije
. sa Zena u naSe redove. Njima treba objaSnja- iscrpljivala u skupljanju priloga za NOV,
vati ·Sto nam faSizam donosi, treba im obja- sitnim tehniCkim. poslovima prenoSenja maSnjavati cilj.eve naSe borbe, posiJedice neuCe- terijala, oruZja, i t. d. u kurirskoj i obavjestvovanja u toj borbi, i davati im zadatke, u Stajnoj sluZbi i sl. U tome su Zene pokazale
poCetku sitne, a kasnije p~ostepeno sve veCe: vrlo mnogo odanosti, poZrtvovno-sti i hrabi'ood davanja i skupljanja priloga za nasu Na- sti. Ali to je samo jedna grana djelatnosti
rodno-oslobodilaCkU vojsku, okupljallja no- naSe organizacije. AFZ nije pomoCna orgavih i:-edova Zena, -pa sve do sudjelovanja u nizacija, ana je borbena politiCka organizara:znim akcijama. ,Sta'Inim, sistematskim _po- cija i prema tome mora razviti jaku politiCku
djelatnost u svim mnogobrojnim Oblicima
litiCkim radom s njima, one Ce same doCi do
borbe protiv faSizma. Tu ne mislimo samo
toga da je .za organiziranu borbu potrebna i
Cvrsta organizaciona forma: njihova povezi- masovne akcije ili demonstracije, koje su
vanje u odbore. Ali i tu ne smijemo postu- kod teSkih uslova terora i dana,Snjeg stanja
pati samo po jednom odredenom kalupu, jer vaSe organizacije vrlo teSko izvedive. Ali. poAFZ, kao ·Siroki sav·ez, fronta antifaSistki- j edinaCne akcij-e, koj e se- stalno provo de i tinja, nema svoja stalna odredena pravila i me zadaju stalne udarce faSizmu, znaCe isto
ustaljene forme organizacije. Ona je Siroka toliko kao i masovne akcije. Svaka Zena moZ-e
masovna organizacija, Cije se organizacione i treba da. poradi u svoj-oj sredini, medu svoforme tek razvijaju i prilagoduju uslovima · jim znancima, prijateljima, rodacima, kolegama u ur.edu ili Skoli, drugovima u tvorni~
i prilikama pod kojima postoje.
cama ili radionicama da ne idu u PaveliCevu
Zbog toga mislimo da ste vi diobu na oct- vojsku, da djeluje na njih da odlaze u NOV
bore, mati-Cne odbore, kotarske i mjesni ad(Narodno-oslobodilaCku vojsku), da spreCava
bar prekruto postavile. RukovodeCi organ u mobilizaciju muSkaraca i Zena za rad u Nj·egradu treba da bude mjesni odbor. Radi lak- mackoj. Svaka trgovkinja iii zena obrtnika
se raspodjele rada u Citavom gradu podije- moZe i. treba da odbije prodaju svojih pvoizljen je grad na rajone (odnosno kako ih vi voda -okupatoru i njegovim slugam·a. Svaka
nazivate kotareve), a radom· naSe organiza- majka maZe i heba da zainteresira Za naSu
cije u tim rajonima rukovode kotarski odbo- borbu kCerku i njezine drugarice, .svaka dori. koji. su po svojim predstavnicima zastu- maCica maZe· i treba da na trZiStu digne- svoj
pani u mj.e-snom ~odboru. Svaki kotarski ad- glas protesta protiy_ nestaSice i skupoCe, sVabar rukovodi nizom odbOra u svom kotaru. ka radnica maZe i treba da u tvornici vrSi
Na
349
�sabotaZu, kvareCi strojeve i robu, radeCi poi loSe. Mnoge takove akcije, koje su
vrSene po zagrebaCkim tvornicama i trgovlnama, dokaz su velike borbenosti Z-ena i njihove spremnosti za borbu protiv okupatora
usprkos jakog terora.
lag~no
Ali da bi se ta borbenost Zena usmj.erfla
pravilnim putem, potrebno j.e i politiCko saznanje· o svim politiCkim zbivanjima u svijetu i kod nas. To politicko saznanje dobiti
Ce Zene stalnim i sistematskim prouCavanjem
naJSe Stampe, a po moguCnosti i odrZavanjem
neke vrste kurseva. 'Ti kursevi mogu se organizirati taka da se na sastancima pOjedinih
odbora po planu obraduju teme koje govor.e
o znaCenjJl i ciljevima Narodno-oslobodilaCke
borbe, kao i o ulozi i zadacima AntifaSistiCke
fronte Zena Hrvatske, kao sastavnog dijela
J edinstvene narodno-oslobodilaCke fronte Hrvatske. Ulmliko nemate za to dovoljno materijala, mi vam moZemo izraditi po-jedine referate, kojima se moZete slu-Ziti kod tog prouCavanja.
U tom smislu treba uCiniti o,Stru prekretnicu u vaSem daljnjem djelovanju. Pri tome
treba ra·zvijati i davati maha samoinicijativi
saffiih Zena ( pojedinih odbora, iskoriStavajuCi sve moguCnosti i sve oblike borbe pr.otiv
fa,Sizma.
VeC smo vam u vaSim ranijim pismima
zatraZile izvjeStaj o vaSem radu. Sada vas
za to ponovno molimo. U njem navedite kakav je sastav vwseg odbora, ad koliko se clanica sastoji, ko'liko odbora ima u Zagr.ebu,
sa koliko ·Clanica i kakav irn je S"ocijalni sastav, ·koliko ie zena okupljeno aka njih, koj,e
Citaju naSu Stampu; daju priloge za NOV i
sudjeluju u akcijama. Nadalje nam pi.Site u
Cemu se sastoji rad odbora, da li se ani redovito sastaju i. u kojem roku, Sto se raspravlja na njihovim sastancima, Sto se raspravlja na sastancima mjesnog odbora, kakovu
ste raspodjelu rada prove1e u odboru, da 1i
ste izradile plan rada va,Seg "Odbora i Citave
organizacije u gradu i kakove ste zadatke
postavile, kakvi s.e sve pr·oblemi pojavljuju
u vaSem radu, da 1i postoji saradnja izmedu
AFZ-a i N'00-a (Narodno-oslobodilackih octbora) te AFZ-a i om!. organizacije USAOH'a
i u Cemu· se ana oCituje. Osim toga nam javite koja su zvanja najviSe' obuhvaCena u
odborima, i koje su Z-ene najaktivnije, u ko-
350
liko ste tv.ornica i poduzeCa uspjele prodrijeti, a koliko je j,oS tvornica, u kojima rade
Zene, izvan na'Sega utjecaja, da li su izvrSene
kakove akcije u. tvornicama ili na trZiStimc:t
i sl. pod rukovodstvom odbora AFZ-a.
Dokument 217
IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZAGREB OD 21.VIII. 1943.
OKRUzNOM KOMITETU KPH ZAGREB 0 SASTANKU 10 AFz I 0 KURSU
Pi.Site nam takoder .sto ste sve poduzele
za pridobijanje Zena iz razni.h politiCkih stranaka i grupacija, a i samih tih organizacija,
s kojim ste njihovim .predstavnicima stupile
u dodir, da 1i se u gradu opaZa i osjeCa kakova njihova aktivizacija i u Cemu se ana
oCituje, Sto ste- uCinile za borbu protiv neprijatelja naSe borbe iz redova tih organizacija iii pojedinih Zena.
Nastojte da taj izvjestaj sto prij~ posaIjete, f da on bude Sto iscrpniji da moZemo
dobiti pravu i potpunu sliku o vaSem radu i
da vam moZemo u svemu pomoCi. J avite nam
da li ste povezane s Inicijativnim okruZnim
odborom za okrug Zagreb i da li vam taj
odbor pruZa 'kakovu pomoC.
,Saljite nam sve i'zreske iz novina, koje
donose kakove· Clanke ili vijesti o naS,oj organizaciji iii uCe.SCu Z-ena u narodno-oslobodilackom pokretu.
Saljite nam redovite izvjeStaje, harem
jedamput mjeseCno, a javite nam se kadgod
vam se za to pruZi prilika (preko drugova i
drugarica koje odlaze u p'artizane iii pr·eko ·
hila kojih drugih kana! a)' J\lli cemo vam takoder pisati redovito i slati vam sav materija'l i ·Stampu, k,oju budemo izdavali.
Potvrdite nam da li ste primile' naSa ranija pisma, materijal s konferencije i list
»Zena u borbi«.
S drugarskim pozdravom
Smrt faJizmu -
Sloboda narodu!
Za Glavni odbor:
Olga v. r. 2
1
Pisma sliCnog -sadrZa_ia o radu AFZ s obzirom
na novu politiCku situaciju u svijetu, poslao je Glavni odbor AFZ svim OkruZnim i 'Oblasnim odborima
AFZ -u Hrvats.koj.
P.rema. ovim -uputama u ZagrebU su tek krajem
1943 . .g. ukinuti matiCni odbori, taka da ·su Kotarski
odbori AFZ imali direktne veze s odborima AFZ u
tvornica'Ina, ustanovama i ulici.
2 Olga 'K-rea·CiC-KovaCiC IZoga, tada Clan Glavnog
odbora APZ Hrvatske.
Okruznom komitetu K:PH
IzvjeStaj
IN!CI.JATIVNI OKRUZNI OD'BOR
ANTIFAsiSncKE FR<ONTE ZENA
ZAGREB
I
21. VIII. 194,3.
· IzvjeStavamo Vas o sastanku InicijativU kotaru Sv. Ivan Zelina imade S mjes.
nog okruZnog odbora i o trodllevnom kursu,
odbora ad 39 clanova. zene ovog kotara prina koji su bile pozvane sve aktivnije druga- liCno su zaostale zbog toga Sto im -se uopCe
rice iz kotara Dugo selo.
nije priSlo do pred mjesec dana radi pomanjSastanak Inicijativnog odbora bio je cdr- kanja politiCkih radnika, ali ipak u ovih
Zan u lmtarn Dugo selo, koji se je sas.tojao mjesec dana nam je uspjelo naCi nelwliko
od .slijedeCeg dnevnog reda:
aktivnijih drugarica i ima izgleda da Ce s·e
krenuti naprijed.
1. Otvaranje i pO'zdravni govor
~- Izvjestaj o dosadasnjem radu sa diskuKotar Stubical. !made 6 mjesnih odbora
jom
ad 22 clana. Politicka svijest zena jako je
3. Konstituiranje Inicijativnog okruZnog zao.stala, a uzrok tome je bijedno stanje u
odbora
kojem taj narod Zivi i nem,oguCnost prilaZenja
4. Plan rada i neposredni zadaci
politiCkih radnika, jer u s·vim veCim mjestima
5. Izvjestaj o politickoj situaciji
nalazi se neprijateljska vojska, koja krstari
po cij elom kotaru.
6. Razno.
1. Sastankom je rukovodio drug J\lllle, koji
4. Formiran je r~oo, koji se· sastoji Dd 7
je otvorio sastanak i pozdravio prisutne druC1anova i to su:
garice i raz1oZi.o svrhu sastanlka.
Predsjednica drugarica Tonka1
2. PolitiCku situaciju nam je objasnio
Potpredsjednica drugarica Danica2
drug 1Cedomil i prikaza,o nam je dogadaje na
Tajnik d'rug. Ljubica3 clan ZAVNOH-a
Istocnom frontu, dogadaje u Italiji o okup- i IO NOO za okrug Zagreb
ljanju reakcij.e u svijetu i u naSoj ze-mlji,
Blagajnica drugarica Darinka4
glavni oslonac okupatora u zemlji., vodstvo
Odbornici drugarice Strina, 5 J elka6 i J\lliHSS i njihova konkretno raskrinkavanje. Zalica.7
tim kako su NOO politicki predstavniei na5. Uze1e srno u zadatak prnSiriti mrezu
roda, a ZAVNOH jedini politicki predstavAFZ po selima i stvaranje opC. i kat ..odbora,
nik hrvatskih i ostalih naroda u Hrvatskoj.
t. j. da se formira kotarski •odbor odmah u
3. ,Stanj·e organizacije u kotaru Zagreb
kotaru Dugo selo, a u zagrebaCkorn da_ se p·oje slijedece: !made 13 opcina, 'ad kojih su
puni, te u Sv. Ivanu i Stubici stv.oriti moguC4 obuhvacene org. AFz. Postoji i jedan kat.
odbor od 3 clana, 2 opcinska odbora od 9 nosti da se foi'miraju kotarski odbori za mjesec dana. U neposredni zadatak smo -Si staClanova i '9 mjesnih odbora od 40. Clanova.
vile ve.zivanje AFZ sa NOO i USAOH za
PolitiCka svijest nije na visini, a uzrok tome
su Ceste reakcije, koje spreCavaju podizanj.e uskladenje rada, koji narn borba na;meCe-.
6. R;;tzjaSnjivanje poteSkoCa, na koje· napolitiCke Svijesti Zena, dok su se za: mobiliilazimo u radu, kako muZevi brane Zenama
zaciju u NOV prilicno odazvale.
Kotar Dugo selo: Kotarskog odbora jos d·olaZenje na sastanak, a Cesto se to dogada
i kod clanova NOO.
nema, ali ovih dana bit Ce sastavlj.en, 3 opC.
Raspodjela rada IOO po kotarevima slijeodbora ad 17 clanova, 19 mjesnih odbora od
112 clan ova. N a rod je odusevljen NOB i NOV di ovaku: Drugarica Danica i M:i1ica u· koa pogotovo Zene kaZu, da Ce u .s1uCaju reak- tar Zagreb, Strina i J elka u Stubicu, Darincije na njihov kotar uzeti oruZje i iCi u bar- ka u Sv. Ivan Zelinu, a Tonka i Ljubica u
bu. Zene ovog kotara prilicno su shvatile kotar Dugo selo, gdje je za sada centar Inisvoju ulogu u NOB, kako na politickom tako cijativnog odbora i AFz.
i na .arganizacionom polju. U viSe sluCajeva
IzvjeStaj o kursu, kojeg je odrZavao drug
NOO koCe rad Zenskih organizacija i kaZu, Mile i drug ,Ced9mil na terenu kotara Dugo
. da Z·ene nisu sposobne, a i kod Ze-na se joS selo, a na kojem je prisustvovao cij.eli Inici, uvijek osjeca podr,edenost. Neki ad clanova jativni odbor AFZ kao i 17 aktivnijih drugaNOO ne slazu se s time da zene ulaze u NOO. rica iz kotara Dugo selo.
351
�Teme. kursa bile su slijedeCe:
1. Ciljevi i zadaci NOB
2. Proglas i rezolucija ZAVNOH-a
3. P.olitiCki i organizacioni refe'rati kao
i rezolucija sa I. konferencije AFZ Hrvatske.
4. Ulog• zene u NOB i zadaci AFZ.
Kur.s je imao priliCno uspje"ha. Zene su
bile zainteresirane i stavljale razna pitanja,
koja su im drugovi objaSnjavali. Rezultat Ce
se osjetiti u radu.
21. VIII. 1943.
Tajnica:
Ljubica v. r. 8
1
.Jelka Gluhak.
5
2
Danica RuSec.
Ljubica KovaCiC.
Darink.a Simunjak-Vukelja.
" J elk a
3
4
7
8
Bara Zakman.
SelendiC.
Milica Belo.SiC.
L jubica 'KovaCiC.
Ookument 218
ZAPISNIK SA II. KONFERENCIJE AFz OKRUGA KARLOVAC
ODRzANE 28. i 29. VIII. 1943.
Zapisnik II.'
Sa ZAVNOH-om i AVNOJ-em, dosta slaPredsjednica Cana2 ot,vara radni di:o konferencije po-zivajuCi sve dele·gatkinje da su- bo su poznate, ali jugoslavensku vladu ne voli
djeluju u diskusiji, kako bi mogle donijeti nitko, jer su svi potpuno sviJesni, kada bi se
pravilne zakljui'ke. Predlaze dn·evni red:
vratilo star·o kako bi bilo.
Nepismenost je jos uvijek dosta velika.
1. PolitiCki zadaci naSe organizacije; reKod oslobndenja Topuskog ispoljuje se
ferat,··iza toga diskusija.
2. ·Organizaciono pitanje naSe organizaci- pogreSno tumaCenje narodu, da Ce mu se
vratiti ana sta rnu je opljai'kano. Narod. je
je, referat i diskusija.
3. Izabiranje predlaga-i'kog odbora za re- , tamo nagrnuo, i nitko ga nije mogao zaustaviti.
zoluciju i okruZni odbor.
4. Biranje Okruznog odbora.
Veljun: U torn kotaru situacija je razli5. DonoSenje vezolucije.
Cita. U selima ·gdje -se veC ·odrZavaju masov3
P.olitiCki ·referat daje drugarica Anica,
ni sastanci, narod javno prezire dezertere.
poslije Cega s-e razvila diskusija po kotare- Imamo primjer u Ponorcu, .gdje su drugarice
vima.
neumornim radom i dokazivanje·m uspjele
Vrginmo.st: Drugarice su gov-orile, kroz da -.se.dezerteri vrate svojim jedinicama. Nekoje su sve poteSkoCe proSle u radu od pro- pismenost je dosta ~elika. 1Sverca irna mnogo.
Sle k-onferencije. Bila je velika zims·ka ofen0 vaznosti ZAVNOH-a i AVNOJ-a tumai'i se ·
ziva, ali osim te ofenzive, neprijate1j se u
na masovnim sastancima, ali mnogn joS. nisu
po·graniCna mjesta Cesto zalijeCe. Poslij.e upoznati s time. Lijepo se odrazuje jedinstvo
ofenzive dosla je i halest, koja je mnogo srpskih i hrvatskih Zena u opCini ·CvijanoviC
smetala masovnim sastancima. Danas, karla brdu, gdje one· idu na zaj-edni-Cke sastanke i
su s·e opet pokrenuli ti mas-ovni sastanci, zajedniCki rade. Takoder se istiCe- u nekim
uvida se da Ce se baS tim masovnim "S·astan- selima toga kotara zajedniCka suradnja izcima podiCi politiCka svijest Zena.
medu AFz, USAOH i NOO, sto mnogo priOsjeCa se velika ljubav prema vojsci, jer donosi Narodno-oslobodilai'koj borbi. U druZenama nij,e bilo teSko ni pod puSCanim met- gim selima vidimo da raQ. kvare dezerteri
i mnogi muSkarci, koji ne dozvoljavaju rla im
cima nositi hranu na pol9Zaj.
U is to dab a osj,eCa. se veliko negodovanj e Zene odlaze na sastanke, govoreCi da Sto Ce
pre-rna anima, koji bje.Ze iz vojske, a to ne- Zenama organizacija.
Vojnic: U tom kotaru osjeca se velika
godovanje naroda Iijepo nam je rekla drugarica Darinka, . ovim rijeCima: »'Ovi bjeZe zamorenqst poslije •ofenzive i bolesti. Narod
je opljaCkan, ali ipak v·oli vojsku i pomaZe
iz vojske upravo kao i jugoslavenska vlada,
koja je ostavila narod kada mu je bilo najje. 0 ZAVNOH-u i AVNOJ-u mnogo se tumaCi na masovnim sastancima, a poslije no~
teZe.«
:Sverca ima rlosta, ali dogadalo se i to, da vih izbora rad se mnogo pokrenuo. Jugosla·.
su Zene no.Sile Zito iz neoslobodenog na oslo~ vensku Vladu i Oetnike preziru i kaZu, da Ce
samo one priznati koji se bore u NOB-i. Tubodeni teritorij.
maCi im se razorni rad MaCekove klike. Sv·erca ima dosta, ali taj se u mnogim mjestima
vr.Si samo zbog toga, Sto su sela vrlo- opljaCkana i nemaju robe.
Karlovac kotar: PolitiCka situacija u tom
kotaru je ·ctosta povoljna. Zene vole NOB-u,
naroCito u opCini Ribnik. Nepismenosti gotovo nema. Vole Citati naSu Stampu i rado
sluSaju radio-vijesti, pa poslije D tome diskutuju. Pitaju se sto· ce biti sa jugoslavenskom vladom i boje se da ne bi ana opet
uspjela doCi. U opCini Severin pojavljuju se
Cetnici u grupama. i dolaze pljaCkati narDdu
blago. Taka imamo slu.Caj u _samom Severinu,
gdje im se jedan -Covj-ek, kada su provalili u
njegovu kuCu, odupro i bacia na njih nekoliko bambi. Kod naroda je to dobra odjeknulo.
Mnogi ·zakljui'uju da bi trebalo zaista da se
i sami late oruZja. OsjeCa se dosta jaki utj-ecaj Mai'ekove klike preko pukovnika TomaSeviCa, no mnogi kaZu: gdje j·e bio MaCek
onda, kada su njihove sinove slali na Istok
i •ostala bojista. Sa ZAVNOH-om su dosta
upoznati.
Karlovac grad: VeCina Zena j e raspbloZena antifaSistiCki, usprkos toga .sto je teror Gestapoa -svakim danom sve veCi. Zene
vrlo rado primaju na-Su Stampu, pogotovo
rado Citaju »RijeC Zene«.
Dugaresa: Narod je ad prvih dana bio
protiv -klanja ,Srba; po-gotovo sve Zene vole
naSu borbu, i sada, kada je mobiUzacija, Salju svoje sinove ovamo u vojsku i govore: harem aka gine, gine za svoj narod. Sa oduSevljenj-em primi1i su izlazak ».Slobodnog do~
rna«, koji Ce izgleda pospjeSiti pristup poStenih H.SS-ovaca u naSu borbu.
Plaski: U kotaru Plaski imade mjesta koja ·SU oslobo-dena veC skoro 2 godine, i rad se
odvijao dobra, a doCim u onim mjestima,
koja su tek sada oslobodena, govore Cak, da
ne mogu hraniti dvije vojske, niti se odazivaju onim sastancima, na kojima govore naSi
prvoborci. · Razlozi su ti ·Sto su im T'alijani
davali prije Carape, svile i t. d., a danas svega toga nema. Sa ZAVNOH-om su vrlo slabo
upoznate.
Slunj: Po'Jitii'ka situacija je dosta razliCita. U nekim mjestima. se nar·oCito · Iijepo
odrazilo bratstvo srpskih i hrvatskih zena,
osobito u ofenzivi, karla su hrvatske Zene davale narodu, koji se povlaCio pred vojskom,
pomoC u hrani i odijelu. JoS j-edan lijepi primjer bratstva izmedu brvatskog i srpskog
naroda, koji se dogodio u ·Catrnji. Tamo su
bila napadnuta tri druga, ad kojih su· dva
poginula, a j-edan je bio ranjen. PronaSle su
ih drugari'ce Hrvatice i ·Odnijele ranjenog
druga onamo, kamo s€ je on otputio. Poslije
izlaska »Slobodnog doma« osjeCa S"e previra-
nje medu HSS-ovcima. Mnogo manje ljudi iz
samog .Slunja je izbjeglo sada, nego karla su
naSi prvi puta ulazili u Slunj. Mnoge Zene
pozivaju domobrane, pa Cak i ustaSe, koji se
nisu okaljali, neka se vraCaju svojim kuCama.
. N ekf domobrani v,ec su se vratili. Po nekim
mjestima vr,Se veliki teror Cetnici, koji dolaze noCu u .sela, tuku odbornike i komesare
mlinova, pa se taka ostali ljudi boje glasno
izjasniti, da su za parti.zane. Narod je ogor. Cen zaSto nemaju sveCeni'ka, traZe da bi im
se postavio, ·pa delegatkinja istiCe, da bi se
time politii'ka situacija mnogo pobolj.sala.
Sada nam govore drugarine borci o Zivotu naSih .Zena u vojsci. Iznose nam njihova
djela u borbi i kako su i'esto puta u teskoj
zimskoj ofenzivi sluZile primjerom svojom
hrabrosti i izdrZljivosti. Drugarica bolniCarka iznosi nam lijepi primjer takove· hrabrosti
drugarice-borca Milice MudriC, koja je bila ranjena u noge. Sarna se je previla i onda
do-S'la k nama. Dok smo joj mi Ci.stili ranu,
ispriCala nam je Citav tok borbe, ne pomiSljajuCi uopCe na svoj b9l. Velike su Zrtve drugarica bolniCarki, koje pod najZeSCom ·vatrom
iznose ranjene drugove, ne ZaleCi svojih Zivota.
Politii'ku diskusiju poslije politii'kog referata zavrSava drugarica Anica, kratkim
govorom. Dogodi'le su ·se velike i znaCajne
promj-ene, jer se je uspjelo okupiti veliki broj
srpskih i hrvatskih Zena, koje joS nisu bi'le
obuhvaCene, ali jo.S nismo uspjeJ,e da ih sve
otrgnemo ispod neprijateljskog utjecaja. Na
I. OkruZnoj konferenciji vidjelo se da je org.
tek u povojima i postavilo se da treba politi~
Cki izdiCi Zenu. Iz danaSnjih razlaganja takoder se jasno virli, da se svi nedostaci mogu
-otkloniti j·edino pravilnim politiC~im radom.
Ne smije· biti ni jedne Ze-ne, ni"ISrpkinj-e, ni
Hrvatice, koja ne zna .sta je jugoslavenska
vlada, ,,Sta je ana govorila u poCetku, kada j.e
bilo klanja. Zatim. ne smije biti niti jedne
Zene, koja ne zna, Sto je radila MaCekova
klika, koja nije i-sla za tim da otjera okupatora, nego Ceka da otme iz naSih ruku ono,
sto smo rni sa borborn stekli. Veliki uspjeh
bio bi, kada bi tim nasim radom postigli da
HSS-ovska organizacija Zena kao cjelina prelazi na naSu stranu. N aSim radom treba da
pripremimo sve naSe Zene na onaj .Cas, kada
ce poslije pobjede trebati zadriati sve tekovine naSe borbe u naSim rukama. PolitiCkom
izdi'Zanju Zena treba priCi na taj naCin da se
odrZavaju kursevi i to ne samo niZi, veC i
srednji, kako bi svaka Zena nauCila Sto j-e
ZAVNOH, te da maze svakome na. sva pitanja orlgovoriti. S.amo takovim ra(lom ubrzat
Cerna na·Su pobjerlu.
Organizaciono pitanje naSe organizacije.
I
352
23
Zene Hrvatske u NOB
353
�Organizacioni referat podnaSa drugarica
Cana, poslije Cega se po kotarevima prelazi
na diskusiju.
skom, ali neke seoske i opCinske ostale su sa
narodom i d-obra se_ snalazile. Poslije ofenzive gotovo sve odbornice, kao i mnogo naroda, su oholi'li. Kada je halest jenjavala, rad
svejedno nije hio pokrenut. Radilo se jedino
u MoCilima._ Velike poteSkoCe .su u nepismenosti. P,et sela nemaju gotovo nikog pismenog, Odbori seoski i opCinski nisu uspjeli da
budu politi.Cki rukovodioci svih Z-ena. Izbori
u samom Slunju nisu sprovedeni, a i u muogim drugim selima, zbog toga ,_sta su proSii
puta, karla su se naSi povlaCili, stradale neke
odhornice. One kazu da ce i dalje pomagati
u radu, ali da ne hi htjele viSe hiti odh<>rnice. U opCini Primi.Slje dolaze drugarice
slaho na sastanke, jer se hoj,e cetnika.
Veljun: U tom kotaru kotarski odhor radio je Citavo vrij~m-e, nije Prekidao .rad Cak
ni za vrijeme ofenzive. Isto taka nisu pr.ekidali svojim radom ni opCinski odbori Perjasice i Skrada. Ima i nedostataka, Sto nismo
uspjele osamostaliti seoske odbore, a i neke
opcinske. Najslahije radi opcina Veljun, a to
se vidjelo i ovaj puta najholje, kada je trebal-0 organizirati po.Siljku ranjenim drugovima u Zhjeg. Ima i radnih jedinica, koje
rade zaj,edno sa omladinom, a na .nekim mjestima !ijepo_ se odrazuje pomoc NOO-ima kod
i'zbora, koji se inaCe ne bi mogli provesti.
Na pr. G~ohnik i Mracaj. Pos!ije novo proPlaSki: Rad u J esenicama je vrlo oteZan
ve.denih izbora, rad se organizacije mnogo f nismo mogli organizirati opCinske odbore,
pokrenuo.
jer je veliki utjecaj cetnika. One pe>maZU
VojnUi: Nije se uspje'lo osamostaliti seo- vojsku, ali ne ce da stupaju u odhore. Proske i opCinske odbore, a same kotarske od- vedena su ~ opCinska izbl_)ra u opCini KuniC
bornioe morale su vrlo Cesto iCi same ·po se- i Podhum. U selu Trojvrhu drugarice uop6e
lima organizirati i taka nisu mogJ,e prnvesti nisu bile upnznate organizacijom i go.vorile
sve zadatke u zivot. Rad je hio mnogo otezan su da to uopce ni}e potrehno. 'Tamo p·astoje
neke N azarenke i one uopCe ne Ce da surazhog holesti, i zhog toga iito je neprijate]j
mno·go .opljaCkao, a narod je ostao naprosto duju ..sverc je jako uzeo maha. U opcini PiaSki uSia je u odbor jedna drugarica, 'koju je
gal. To je hio j,edan od razloga, iito se nisu
odazivale sastancima, ali svejedno .se davala predlozio sam predsjednik NOO-a, i nitko nije bio protivan, ali m,e•dutim se je kasnije
pomoC vojsci. Radilo se dosta na vakantnim
do.znalo da je ana majka jednog najveCeg
posjedima, i Zito je spremljeno. I ovdje se
pos'Jij.e izbora pokrenuo rad. Drugarica iznosi . handita.
da se u j.ednom. prograniCnom hrvatskom seEo tar Karlovac: Otkada je oslohoden dio
lu nalaze joS ad zimske ofenzive 12-tero teritorija kotara Karlovac, organiziran je
srpske djece, koje hi trehalo dopremiti prilican hroj odhora. Odhori rade ilegalno,
ovamo.
ali su nesamostalni, taka da ne djeluju na
Vrginmost; U samoj ofenzivi neke kotar- ostale .zene, kako hi trehalo. Medutim do daske odbornice ostale su na terenu, a neke nas uspjel•o se da dolaze redovito na sastanke.
oti.SJ.e sa narodorn. One koje su ostale, iSle U jednom odhoru postoje medu odhornicasu ruSiti mostove, taka da je narod bio odu- ma neke liCne razmirice, koje oteZav<iju rad.
Sevljen i govorio: »lpak nismo ostali sami.« Kursevi su vrlo pohebni i veC se vrSe pripreBile su osnovane radne jedinice, koje su ra- me za odr.Zavanje prvoga kursa. ,Sto se tiCe
dile samo proljetos i onda se rasprSile. Ne- suradnje sa NOO-ima nismo uspjele. To se
gdje se poce]o uciti i pisati, ali poslije ofen- vidjelo kod sadaiinjeg izhora NOO-a, kada
zive rad je popustio. Kotarski odhor poslije drugarice nisu giasale jedna za drugu. Poofenzive uopCe nije radio kako treba, j,er ne- moc vojsci rado daju. Sam kotarski odhor
ke su dolazile na sastanke, a neke nisu. Ma- nije se redovito sastajao.
terijal se nije prouCavao. Nisu osamostaljeni
Grad Karlovac: U samom gradu unatoC
ni se,oski ni opCinski odbnri, koji gotovo i
veJikog terora, uspjelo je -organizirati mj.esni
nisu odr.Zavali sastanke. Poslije izbora rad
odbor, · koji se redovito sastajao svakih osam
se pokrenuo. Pnstoji suradnja ·sa NOO-ima,
dana, ohuhvaceno ie 14 odhora sa 85 odhorna pr. u BlatuSi, Cim je lzabran novi odbor,
nica. Mjesni odbor sastajao se re-dovito oko
odmah su zene isle raditf za vojsku. Isto ta- 3 mjeseca, dok nisu neke drugarice ·otiSle na
Im u ·Sljivovcu i drugiin nekim selima. Svuda oslobodeni teritorij. ,sastanci su _prekinuti,
se Zanje. Posj,eCuju bolnicu, pa Cak i iz hrali rad se nastavio. Odbore smo organizirali
vatskih sela iialju priloge za djecji dam.
prema zvanjima, ( domaCice, radnice, Cinovnice, uCenice) radi lakSeg djelovanja na ostale
Slunj: Od prosle konferencije do danas
smo imale u tom kotaru oslObodeno svega 3 zene, ali to nije hila taka strogo •odije]jeno.
Odbori su s-e zaCauriH i nisu uspjeli da maopCine, doCim se sada oSlobadaju sve nova
sovno ohuhvate sve antifasistkinje. Rad ori nova mjesta. Rad je do Dfenzive i-Sao do-bro-.
U ofenzivi mnoge su odbornice iSle sa voj- ganizacije se uglavnom sveo na davanjer po-.
354
· ,ba Ulemek, Draua Ba_kiS-Ste/anovif: i Desanka K.aras-P.erif:
Lj,uba FuStar, LJ 1
,.
moCi, a g.otovo niSta na politiCko ~zdiz~nje.
Drugarice naroCitq daju s.a P~I_IO lJubavl pomoC naSim maiHmnima u dit€CJem domu.
Dug a Resa: Rad organizacij.e .se j.e ugl~v
n-om sveo na sabota~u u tvornlcl. Drugance
rado dajU pom•o.C ·za vojs~u. .
.
T k a o n i c a: Drugarica lZ tkaonwe .go:
vori o njihovom radu kako sa_ puna ve~elJa 1
!juhavi tkaju povoje, jer znaJ~ da .~
za
ranjene drugove, koji ne Zale nl .sv~Jih zivota.
OdrZavaju redovito sastanke. Pnzi~a d_rug~
rice neka sakupe Sto viSe pre-de, ~er v·1m .J:
vrlo potrebna u tkanju. Takoder uce cJtati I
;?e
pisati.
.
.
de
Uzima rijeC drugarica Cana 1 mo 1I.sve . legatkinje neka postave pitanja koJa msu
bila jasna 0 njihovom rad~.
1. sto hi sa dezerterima?
.
2 Da li hi se moglo izdati letak, u koJem
bi s~ ohjasnilo kako to da je jugo.slave~ska
vlada u Londonu, a da su Englezl nasi sa• "?
vezn1c1.
.
v .
·
. Da Ii u rn-alim opCinama treba 1zvrsm
3
odbor?
p .
4. Kako formirati opCinske odbrore u nmislju?
.
... ,
. . .
5. Kako pe>stupiti u RaJIC hrdu, gdJe ]JUdi
ne daj u Zenama na sastanke? .
6. Kako organizirati u •SlunJu?
.
7. Da li ·maze Agit-prop grupa da postavi
- odbor? ·
8. Kaklo ilauCiti Citati i pisati?
..
9. za,Sto se ne uvrStavaju svi dobrovolJm
prilozi u Radio-vijesti 1 .
..
Na postavljena pitan]a odgovor daJe drugarica Anica.
1. Dezertere treba raskrin_kavati intenz~v
nim politiCkim radom. Zna-Ci, n~ masovnim
sastancima treba raskrinkavab de:ue~t~re,
kalm bi i najmanje dijete toga sela uvidJelo
njiho.vu Stetnost.
2. Mjesto letka, kako predl":ze dru~arica,
uvrstit Ce se u »RijeC Zene« Jedan clanak;
koji ce ohjasniti, kako jugoslaven~ka ~-!ada
moZe biti u Engleskoj, iako su o-nl nasi saveznici.
.
3 Iako ima mali hroi opcinskih odhormca, ..
potr~hno je da se odab~re uzi odl;>o; m.aJ<:a;
od 3 c]anice, t. j. preds]edmce, ta]niCe I JOS
jedne.
4. u Primii\IJ·u treha formirati i!egalne
odhore.
.
5. U Slunju treha takoder organizirati
ilegalni- akc"i·oni odbor, koji C.e imah 2:adatak
da formira odbore u dotiCnom mjestu.
6. U Rajic hrdu uspjet cemo poves_ti zene
u organizaciju na taj naCin, ak~. odrzav~m~
sastanke baS u tim kuCama, kOJiffia muzevi
najviSe brane na~ sastanke.
.
7. Agit-prop grupa ne moze da postaviJ~
odhore AFZ-a, ali je za~o potrehn<> da se mi
355
�poveZemo s vojskom i d
. k
provedemo izbore
a PIe o ·njih lakSe
mijene1 aka sa kojorn dr
.
,
voljni. ·Drugarica Stanka u~anc?m nis.~ zado8. Da se rijeSi it ·
.
garica, koje su zact p" anJe nepismenosti d: udrugarica: Mila V 'k . , ta hstu. shJed-ecih
odrZavat Ce se te" ~ze~e na radu u Bko.Jama
Mica DejanoviC Ru~? ovSic,k Drag1ca PaviC1
,.
CaJevi za nepis
.
• "" ~
•
z1ca e uliC M"J
zic, Bara PauliC A k"
. ..,. : 1 eva Bovare ce- nam poslat' G!
.·
mene, a buk1 · avm odbor.
danovi.C Desa ·K' n IC~ JunsiC, Cana Bo.g9. ·Sto se tice uv 't
.
.
Pav'lovi~, Danic:r~, dLJub~ ~ Uiemek, Danica.
priJ.oga u Radio-v·. t~s avanJa dobrovoljnih
"
.
IJe.s 1 uredit Ce
t
~arka 'Tomac, Ivka ~a~~~~~c, Anica Rakar,
ce _se Izdavati svakih 15
se _ak_o, da
"
c, Zanca
lozr dostavljeni b 1 .
dan~ _sveukupni pri- car, Maca MaJ·storo vw, D ora Dobr· · ~Klobu.
D
vima.
o mcama I dj.eCjim domogiCa 0 paCiC Stanka Bl
.
. 1lllc, raSa, Dragica 'Karan D agoJevjC; Milka GaCeRijec dobiva d
.
:agVaiBaki·S, ,Sofija Guodbora, koja kazuj:u~anca O~ga4 iz Giavnog SiC, RuZica GajiC
.
' a IZ
II. divizije Anka
sastala da pretres
a se ~as~ konferencija Bu!at.
Lista j · d
·
citavog rada od I ek svfa pitanJa i rezultate
D
~ Je noglasno prihvaCena
. on eren ·· d
ruganca Draga Bak'" ..
.
da postavi pred s b
CIJe o danas, te
koja se prihvaCa D
. I~ Cita rezoluciju,
novi odbor rjeSava~· e ;ave z_adatke, koje Ce
ovi .zadaci Prene~u ~~ganca ~ana mali dEt se
su iznosile uspjehe I.. ruga-:ICe deJegatkinje
da stvorimo- ·Sto Cvr" ~ sve nas~ drugarice, te
nizacije, ali nisu do I ~~euspJehe svoje orgaje zajedniCki otpjeva~cou »~g~mzacij~. Zatimstatke. Uspovedujuc·v~ Jn_o podvukle te nedosa Ianjskirn primj ~ _roJ organiziranih Zena kom same konferendije b"J,eJ Sla,.veni«,_ a tovane parole:
- 1 e su cesto Izviki ..
vrlo maleni broJ· '"ecu]e, _da je obuhvaCen
zena anhfas· tk· ·
log je nedovo1jan .
1
.Is 1TIJa, a razZivila 1!. Okruina ko~ferencz;.a!
..
Glavni rad se or 1 _nep ansk1 politiCki rad
.-'S· •
u
·
gan1zacije sveo
~1p
•
L-ZVzla Komunistiika p,1art t)a.1
··
TIJe pomoCi vojsci, a
?~ l."il\.Uplja. .
·
toga, da je naSa oro- _mor.~mo b1ti svijesni
Z~v~o Vrhovni komandant drug Titol
nizacija. Da ona budamz~~ 1 ~~ politiCka orgaZ~v~o ZAVNOH i AVNOJ!
mora svaka drugar· e po rt~cka organizacija
Zzvzo Glavni odbor AF .., H.
.
b
tea znati li · ·
-?· •
L1vatske'
e, protiv koga se . b .
lllJU nase bor'-ZVJela Nov i PO H rvats k.e.'
.
tivna. NaroCitu pa'""m·r onmo, i da bude akZllJu moramo p
t·t·
.
va t sk rm novooslob n .
osve I I hrDrugarica Cana zav ·'"
0
.
·
renciju, poslije Ce
Isava kruZnu konfeIma _mnogo Zena k o-uemm kraJ·e vrma, gdje
.
izvrSni odbor u kg~ se plenum sastaje i bira
koji je tu na osiob~~e su uz n.eko?:a vezane,
rice: Cana B~gda~~~ ~~ ~SJe slijedeCe druganismo naSJi naCina d enoz_n tenton]u1 ali mi
i takovib, koje J- 0 ~ a. pnde~o. k njima. Ima ca Karan, Ljuba UJeVIC,k ra~a BakiS, Dragi~·
"
..
Ie u1ma f as 1zam 1" . lliSU. OSJehJe na SVOJim va BoZiC i Desa Kara~e Amca Rakar, Mile.
naCi naCina kakoa di aim ~~ m~mo priSJi. Treba
- Za predsjednicu je
dl ,
N e SIDIJemo g!ed t· Pnstupimo t· zenama
..
Cana, koja se jedn 1 pre o_zena drugarica
'"
a 1 na to aka J. 1m •
.
zenske grane HSS, •
e ona clanica
su predlo.Zene drug~;i::~. P{Ima. Za tajnicu
druge organizacije.a,G~Ivats~og srca i~i koje
garica Draga Bakis B JU ,a Ulemek i drusporno pitanje medu. d udu~r da je nastalo
zam i da je voljna bor·a;no Je da mrzi faSino je gJasanje. Kod to ru-?aricama,. predloZebodenje. Aka taka
Ib ~e za narodna os1oCe
..
postav1mo naS rad
dobila viSe glaso
. g~ J€ druganca Dr·aga
nasa organizacija b"t· d"
onda
"
· .
Ok ruznog odbora.va I tzabrana za taJmcu
taka Ce moCi dati udi 1 1 w NOF-a, samo
domovine.
a za oslobodenje naSe
Smrt faSi.zmu _ S! 0 b od a 1WJ·odul
Drugarica Carra pr dl :
bor slijedecih drug e aze predlagacki od1
- Reda"kcija po · d .
.
Mi_leva,7 Kata i Stan~:Isca: . Dani:ai>, Dragao,
iel'!, konfere-Dcije. SJe UJC 1 zapisnik sa sveCanog diprimaju.
koJe se Jednoglasno
; · Cana Bo~danovit
.'t Anica . Rakar- MagaSit
Drugarice izlaze i o
5 glg~ KreaCiC-KovaCiC. Zo a
zoluciju i listu bud ~ P; povratku donose reantca Radanovitg ·
6
delegatkinjama ne~ceg odbora, te napominju
Dra.lfa BakiS
·
7
a nadopun_e, odno-sno izMileva BoZi~
1
y
'
1
1
s Stanka BJago.jeviC.
ORGANIZAC~ONI REFERAT. cANE BOGDANOVIC NA II. KONFERENCIJI AFZ-a
OKRUGA KARLOV AC ODRzANOJ
28. I 29. VIII. 1943.
J a Cu govoriti o organizaciji AFZ na:Sega
okruga, o njezinom dosadaSnjem radu i rezultatin:t-a od I. konferencije, o njezinu radu,
i o zadacima, koji stoje pred naSom organizacijom.
ofenzive povukla sa brigadom, pala je u barhi.. N aS OkruZni odbor slabo se sn,.alazi-o za
vrijeme ofenzive, te je do.Slo do izmjene predsjednice i tajnice.
·
Mnoge· drugaric-e su stradale za vrijeme
ofenzive iduCi kroz Bosnu i Liku, taka da
smo po putevima nailazile . na nezbriilutu
djecu. Trebalo je tu djecu nekuda smj'e.stiti,
te je naSa organizacija uz pomoC drugova
pristupila organiziranju djeCjeg doma. Danas u njemu imade vee 0ko 90 djece, pa kako je to teSko- drZati na jednome mjestu,· razdijelili s·mo u dva doma, u j.ednome su djeca
i-s pod 7 go dina, a u drugom veCa dj eca. N_aSe
Zene potpomaZu taj djeCji dom. Iako su siromaSiu~ •. ipak -one otkidaju ad usta i daju za
naSe maliSane. N aroCito Sto moramo napa~
menuti i pohvaliti jesu drugarice Hrvatice
iz kotara Karlovac (i iz grada Karlovca),
iakb su to srpska djeca; ne gledajuCi na to,
one su pune ljub'avi" i vrlo Cesto obraduju
naSu djecu darovima.
1
NaSa I. konferencija ·odr:Zana je proSle
godine, baS sada se navrSila godina d-ana.
Odrzana je proS!e godine, kada je stupilo na
hiljade Zena u pokret diZuCi se oduSevljeno,
jer su se uvjerHe na dj.elima ustaSa i okupatora za vrijeme ofenz.ive na Petrovu Goru
da ani ne Stede ni Zenu ni djecu. One .su s~
uvjeri'le da je jedini pravilni put - put nepo-Stedne barbe svih zajedno, na koji je ukazala KomunistiCka partija. Ona je pozvala
sav narod na ustanak, da skrS·e neprijatelja1
koji haraCi naSom napaCenom z_emljom. Da
bi mi Sto viSe pridonijele narodno-oslobodilaC'koj _
borbi, da bi okupile sve Zene oko naSih
odbora, da bi te odbore .Sto viSe uCvrstile,
odrZale smo naSu I. konferenciju. Na tu kOnferenciju do-Sli su delegati iz svih kotareva,
koji Su izmedu sebe izabrali OkruZni odbor,
kOji Ce ru-kovoditi sa Citavim okrugom. Pod
naS okrug pripada1i su kotar ·caZin1 kotar
Ogu!in, kotar Plaski i k·otar S!unj i bili su
spojeni u j.e·dan kotar, zato .Sto j.e bio vrlomaleni dio tih kotareva osloboden. Kotar
Cazin je j.oS neko vrijeme pripadao pod naB
okrug. Kroz neko vrijeme pripao je i taj kotar pod okrug BihaC. One drugarice, koje
su radile u tom kotaru, ostale su i dalje
tamo. Oslobodeni teritorij kotara Plaskog i
Slunja se proSirio, i da1je su djelovali kao
zasebni kotarevi. Isto tako proSirio se oslobodeni teritorij kotara Karlovca, koji je takoder pripao pod na·S okrug.
N eprijatelj je -stalno pokuSavao da rasprSi
na.Se redove, da ornete na:S rad. ProSle zime
udarila je velika ofenziva, bilo je oloo 200.'000
neprijatelja, tako da su se naSe Zene morale
povuCi u Liku i Bosnu; sami naSi odbori se
nisu snaSli, nisu bili rukovodioci svoje organizacije, poCev,Si od okruZnog pa do s·eoskog.
J.edini odbor1 koji t;;e snaSao 1 bio je kotarski
odbor Veljun. No poslije ofenzive i taj je
odbor zastao S radom.
Za vrijeme ofenzive stradale su mnoge
naSe ·odbornice, kao i ·za vrijem-e bolesti, koja
je uzela poslije ofenzive v.eliki mah, taka da
su mno·gi odbori ostali- okrnjeni, pa taka i
OkruZni odbor. Drugarica Danica LjepoviC,
Clan Okruznog odbora, koja se je za vrijeme
NaSe drugarice vrlo rado daju dobro7·oljne -prHoge za haSu borbu, ali je vrlo te.Sko
politicki ih uzdignuti, te cesto nasjedaju neprijateljskoj propagandi. Tako da ie nepr'ijatelj pokuSao· da stvori neke anti-komunistiCke o-rganizacije, kao »Kola srpskih sestara« u Pl-aSk,om, ali mu nije uspjelo da masovno -obuhvati sve Zene. U veCini sluCajeva
je pokuSao baS kod onih Zena, misleCi da ·ce
kod ·njih uspjeti 1 koje su rodbinski vezane
uz Cetnike. Nij·e uspio pridobiti niti te Zene,
jer su vidjele 1 da su te razne. organizache
samo na njihovu Stetu. Zene nisu rado iSle
na te .sastanke, jer su vidjele, · da ad. toga nemaju niSta, a one koje se nijesu odazvaJe,
Cak su dobivale batina. One su uvidjele da
i dalje ostaju potlaC.ene, da za njih kroz takvu ~organizaciju nema promjene na bolje 1 na
drugaCiji poloZaj_
Zene su i dalje p.otpomagale naSu vojsku,
masovno su nosi1e hranu na poloZaj, organizirano su sakupljale Carape, plahte, rublje
i t. d. NaSa organizacija uvidjela je da nije
dovoljno sakupiti samo priloge. nego da treba da se abrade i polja, te se poCelo organizirano raditi na poljima. Da bi se taj rad
Sto uspje.Snije izvrSio, mi smo pristupili organiziranju radnih j.edinica Zena1 u kOje se
·
okupHo oko '940 ·Zena, koje su iSle- ·na rad,
gdje su bile po-zvane, kao u opCini Krstinji,
gdje je iSlo oko 60 drugarica sa svojim kom"andirom Cete na rad. Tako isto u Veljunu,
gdje su sa svojim vodnicima obradi1e zernlju
bolesnim familijama. bstale drugarice su radile pod vocistvom organizacije, gdje su god
bile potrebne1 paSta nisu mogJ.e uCi u radne
cete zbog toga, sto su same kod kuce i ilto
357
�~~;;un malu .?iecu,
tako da ne mogu iCi od
rad.
k OJ.. a a. daiJ1tko d Zelo · se onim obiteiJ'ima •
1m nema
d .
sjedima K
a. ra. I I na vakantnim pogd.
. ao n.a PriiDJer u kotaru Veljunu
. Jeb s1u d~ugance organizirano obradile po~
IJ a o esmh porodi
Is t
.
k o t ara S IunJa s ca. d'J o tako drugarice iz
USAOH-om
u ra 1.e u zajednici sa
oko 5()0 n
n~ vakantmm posjedima, njih
stvo srpst;:~o{,~:/ ttukshe yidjela lijepo jedina s 1 zena Iako tam-a ·
~:a¥~s~~~i n50asda orga~izacija, s~ejedno se o~~~
ruganca Hrvati
k .
puna volje i I. b .
. ca, o}e su sa
D
.
.
JU avr radrle za partizane
rugariCe rz ·kotara V . . .r..
•
•
USAOHOJmc u ZaJednici sa
posjede. om takoder su obradivale vakantne
v
Pr:ed
kra~kio vrijeme osnovana je kod nas
!~a~mca, gdJe se tkaju zavoji za naSe ranjerugove. Za ova malo vremena otkano .
60()0 metara zavoja i 246 met
.Je
dnoj tkaonici s,e nalazi 5 tar:ra gaz.~ ~ Jeosnovana je i druga tkaonica ~da 4o~~re. ana
d
U
dos~danjen; :adu dok"zale su drugarice
da e.a . bi Ise .eto Iak!ie prenasale direktive i
1 Im_a e sto j as·niji pregled na svom t'
renu pr1stup1 0
·1
e'
se reorganiziranju db stvoreni su uZi odbori u ko.. .
.,
o . ora,
drugarice. Niti ti uzl odbJ1 .su ?sle n.aJbolje
onaka, kako bi trebalo b'I?"' msu ~~elovali
1 I SU PO V1Se puta
US
t j" ·
'
P?s av Jeni privremeni uZi odb .
d'
lestJ, koja je harala kao n
~ri,, ra 1 boVrginmost V · ·, ' .
. a PrimJer kotar
p •
' OJmc, Ve!Jun 1 Slunj d •·
Iaskam nije bilo nit; uieg odbor' GC1m u
a.
razl?ga sto su mnogi odbori ostali ok
nJem rad1 bolesti i nisu bil' b'
.
rkratski
., .
.
1 Irani na demoIzb . nac1n, pr1stupilo se novim izborima
u k~~~:~ prov~deni u svim kotarevima, osi~
skarn djel~r~~:cf : u kotaru Slunju i Plabodena J·a·
. : ka o su oba ta kotara oslo'
's UV1Je se osje,
I'k
cetnika tak d
.
ca ve 1 i utjecaj
ske izt'ore o ~-tismo uspjele provesti opCinu Cl avom kotaru PlaSkom n
sa~o u opCini Jesenice, KuniC i Podhumego
u otaru !Siunju samo u o "' . M ...
' a
su seoski pro~edeni .
~~1~1 _oclla, dok
opCini PrimiSlje bio .I u DPC1ll1 P_rimiSlje. U
ni zbo
Je sazvan opCinski izbormalen;" ~~at~ puta, ali uv!jek ~e dosao tako
zena, da se Izbori nisu
r
pro:resti. U samom mjestu Slun. .
. mo.~ 1
odrzani su. sastanci 1. .,
JU ,1 Cv1tov1cu
' a 1 zene ne ce da idu
0 db
ore, po.Sto su stradale nek
·
u
strane neprijateiJ'a U
e o?bormce ad
·'
·
·
samom IDJestu Cvitou koje je
0
Slunju · PI "k
·
msu u kotaru
Cinski i~bor~s ~~m... provedeni svi seoski i op-
. s.
p:s:~.u .r one r]e.savati sva pitanja, koja se
JaJu pred nas. To su dokaza]
..
radom u NOO ·
.
e SVOJ1m
od d
-1ma, gdJe su dobile priznanje
osjet~gova. I\Cod samog biranja zena u NOO-e
rna d o se ~a dosta mjesta nepovjerenje pre~u~ancama sa -strane samih Zena k
na :PnmJer u opC' . V I.
' ao
ht'el
1
.
;nr .e Jun, gdje nisu. Z·ene
ne~o!j!r!~j!l za _zenu. Danas ·S~ uklonilo to
bir
, a 1 same drugance, koje su
ane, dokazale su sv:ojim dal" _··
da su sposobne da budu ruko~~dJ1~0m. radom, ?.ije, te. su bile z~:~:;a~~ f~~:s:eCi~~nferennal'loda.
c1 svoga
Jima ~Isu sprovedeni opCinski izfori 'nu ~o
u nekim kotarevima kao u V .
. ocim
Medu
naSom
..
·
0
.
AF!i-a
USAOH-om 1 NOO-o rgamzac1JOm
..
.
• vedeni su seoski i o~Cinsk· . r~1n~ostu, s.~Tosuradnje. Cesto puta ~al:~o bJ.'~od- ozanjed,nicke
za
zuma t
.
.
espo-ra.. ' e su se -stv;onla i·zmedu t'h
.
C1Ja dv a f ron t a. Uv1dJ. elo se d . torganLZa- ~j~~iCak niti j:d~~Jed:J:g~~~::~Ia ~ _opCi?e
.
I
st t .
.
• a Je' a k av rad
e an za nas sve 1 pris.tupilo se tome da se ~mJe je &provedena konferencij~a~ ko:;~~PJ:
Junu, na koju su se d
1
..
sporazum·no suraduje na svim .
.. '
.
se post ]' .
.
p1tanJ1ma, koJ a kinje njih 74 na b . o a~va e s.ve delegat~v JaJu pred nase organizacije i to na
Zivo sudjelovale u d~OJu .... r;rg~riCe su vrlo
~aso~mm sastancima. Za sve te gre-kke kri
svoje izvjeStaje T ~sk:S1JI. 1 lt}epo iznaSale
i rca Je ~kto':'e, sto je bio slabi politicki rad
i konferencija ~ ko~a~ue~OJJ·~/·obro uspjela
pom-anJ anJe kadrova.
c.
n Kotar Karlovac: VeCi dio taga kotara ·e
., Da. se to stanje popravi, pristupilo se -odr
e?sl?boden, odnosno poluosloboden t
J.
zav~nJu politiCkih kurseva Zena, kroz ko ·e . UVJeb rada prema tome mno
..... ' e su 1
proslo 156 drugarica Od t'h d
.
J Je
1
veCi d · ·
·
ruganca J.edan uspje]o stvoriti ilegalne,
ostale ~ Je s~osoban za samostalni rad, dok ne seoske odbo,·e u op" odn~~n~ez1.ofJtk je
p
rugariCe trebaJu PJinu pomoC.
C1nama B '1 ·, ega!siljeYo, Netreti6 D
~n ov1c, Bo,. .
. '
ugar·esa, .Severm dok Zene
ll opcmama R1b 'k J "k
. ost:ii~si o~;~~ski o.dborj. nisu hili rukovodioci
'
D b
. ~~ , as avo, General ski .Stol
k
a, nisu blli pravi centar oko
oga treba da se okupljaju osta1i odbor1·
, . lo~a~avpe r:~~ diJ;Iovima gradske _opCine Kar~
su same kot k . db
.
, vee
'
a 1ma mnogo ant'f ... tk· .
zadatke
. ars e o orniCe i.zvrSavale sve
one j·o.S nisu obuhvaCene organi I ~-SIS IDJa,
.. . I . . .
zaCIJom. Forb
. ' Nk~Je su trebale izvrSavati seoske Od- . mir
. an Je 1 ll1C1Jativni .:Imtarski odbor u
..
ornice. I-su -osamostaTI
~- k
..
m Ba ''I · -- u
opc1_
r~ OV1C.
ostalim- opCinama imamo stvo~
_ im
da
rene seoske odbor,e. Svakim dan
·
..
om -se o-rganizaciJa u tom kotaru pro.Siruje,
~~~~ :eS:~~~o sder:::~i::st~a~bor~,
;~ i~~~~~~i t~~ega~!
-~!-~~~dbore
358
podna.s~Ju ~;~J::t:j.:~tJs~~:
#
ka~::s~:\~:f:~~~~i~
Grad Karlovac: · Uspjelo je organiziniti
odbore, u koje se okupljaju zwe. Ima 15 odbornica i stvoren je Mjesni inicijativni odbor,
u kajem se nalaze najbalje drugarice. Isti
odbor se sastajao redovito svakih ·osam dana
aka 3 mj eseca, dok su neke_ drugarice oti.Sle
na oslabodeni teritorij, i -otada se Mjesni
odbor ne- sastaje redovito, dok s-e ostali odbori sastaju. UnatoC toga nisu prestali sa
radom. Iako postoji taka Iijepi broj odbora,
ani su s~ za-Caurili i nisu us-pjeli da obuhvate
u organizaciju sve antifaSistkinje grada.
Sve antifaSistkinje naSega okruga pavezane su medusobno preko naSega lista »RijeC Zene«. IakQ imade veliki broj nepismenih
Zena, ipak u naSemu listu sudjeluje veliki
broj seljakinja. List je vrlo obljubljen medu
drugaricama, koje· su upravo sretne da imaju
negdje da izraze svoje miSljenje, Sto im je
dosada bHo uskraCeno. Takoder drugarice
rado primaju list »Zena u borbi«, glasilo
Glavn,og odbora Hrvatske, koji ih povezuje
i upoznaje sa organizacijom, radom i sudje}ovanjem u borbi diljem Hrvatske. Da bi naS
list mogao redovito izlaziti, te za razne kan..
celarijske potrebe, kao i samog odbora imarno
fond, u- kG>ji pridonaSaju sve antifaSistkinje. 1
1
Cana BogdanoviC, koja je podnijela referat,
hila jc tada ,predsiednica 00 AFZ Karlovac.
Dokument 219
IZ POLITicKOG REFERATA ODRzANOG 31. VIII. 1943. NA II. OKRUzNOJ
KONFERENCIJI AFz ZA BANIJUi
Navr.Sile su se dvije. godirie krvave, ali
odlucne borbe nasih naroda protiv okupato. ra i svih domaCih izdajica. DvogodiSnja borba naroda pokazala je do :danas mnogo rezultata, koji su vidni i oCigledni naSim prijateljima a i neprijateljima. A1i mi S·e ne moZem-o zanijeti tim us:Pjesima i stati. Borba
nije zavr.Sena. Ona s-e nastavlja i iz dana u
dan postaje sve teza. Stati na pola puta znaCilo bi, da su bile uzaludne sve one Zrtve,
napori i trnoviti putevi, kojima su kroCile
Zene Jugo-slavije, a medu njima i Zene Banije potpomaZuCi borbu. ZnaCHo bi omoguCiti
naSim neprijateljima, koji se danas nala·ze u
poloZaju utopljenika, hvatajuCi se za slamku,
da se izv-uku iz takova poloZaja_i da ostvare
svoje izd.ajniCke planove. Mi to ne smijemo
dozvoliti, jer nam je danas jasnije nego- ikada,
a i sami" rezultati naSe borbe to dokazuju, da
je naSa b.oTba opravdana, i da je to jedini
put, kojim Cerna se rijeSiti tudinsk,og ropstva
i doci do slobode.
J3orba danas traZi od nas Zena mnogo
napora, vo1je i odluCnosti u ovim odluCujuCim Casovima, kada faSistiCka gamad dobiva
na ·svim frontovima smrtonosne udarce. Na
i~toCnom frontu ·Crv.ena armija pobjedonosno
marSira naprijed osvajajuCi najjaCa uporiSta
- Harkov, Ore!, Bjelogorod i t. d. Stotine i.
stotine tisuCa strvinarskih, Svapskih leSina
ostaj e pod zidiuama tih gradova. Pod udarcima Crvene armije uzdrmala se je faSistiCka
osovina u vidu pada Muso'linija, nemira i ne-..
zadovoljstva talijanskog na~oda u Italiji i
zauzeCa .Sicilije od strane Saveznika.
... Danas u danima dvogodiSnjice ustanka u naSoj 2emlji, a u isto vrijeme na naSoj
Baniji, vidimo rezultate naSe borbe, a medu
njim~ jedan od prvih jesu probudene ogro·mne snage naSih Zena antifaSistkiuja, Zene
Banije, kaa i Zene Like, Korduna i Bosne, na
poziv Komuni.stiCke partije, pristupile su -od
prvog dana masovno NO borbi. Krv poklanih
sinova, braCe i oCeva u glinskoj crkvi, Pastu.Si, Komoiovini, Jabukovci i Segestinu_
zvala ih je na osvetu, Sto je kod njih izazvalo
veliku mrZnju i ogorCenje prema okupatoru
i njegovim slugama. Kasnije obuhvaCene u
organizaciju AFZ-a one organiz·ovano nastav1jaju svoju borbu. Ali zadaci od donoSenja
hrane i kupovanja sanitetskog materijala po~
staju iz dana u dan sve veCi uporedo s razvijanjem naSe vojske, naSe borbe. Kod nas s·e
iz malih Cetica odreda, stvaraju brigade i
divizija. NaSa vojska na Baniji ide ogromnim
koracima naprijed ka svojem jaCanju. Ali
svijest naSih Zena na Baniji i rad naSe organizacije zaostaje. One se ne razvijaju upore- ·
do sa razvitkam i jaCanjem naSe borbe. One
ostaju pozadi dogadaja, koji jur.e nevjerojatnom brzinom. Posljedice toga danas s·e O[!ljeCaju. Mi Ze.ne Banije nismo danas joS u stanju da dobro ocijenimo tko su prijatelji naSe borbe, a tko neprijatelji. Mi smo u stanju
da procijenimo i uoCimo podmuklu poli.tiku
raznih CetniCkih i MaCek,ovih agenata, koji
se danas pojavljuju gotovo na svim naSim
kotarevima, dvorskom, petrinjskom i glinskom, a naroCito na ne·oslobodenom kostajnickom kotaru, gdje je omognceno lako setanje Cetni-Ckih agenata iz Beograda i MaCekovih iz Zagreba. Ista ta handa iskoriSCuje naSu nisku svijest." Oni nalaze os"l·onca kod naS ...
359
�/
/
... Poslije ove zadnje zimusn}e ofenzive,
kad je na-S narod Banije proSao duge, teSke
i naporne puteve kroz Bosnu, Liku i Kordun,
padaO i umirao od gladi, vratio se svojim
opljaCkanim kuCama, gdje ga je pored svih
patnji satrla bolest, iskrsli su takvi elementi
da to iskoriste, govoreCi da su i za to krivi
partizanL Ali, nisu naiSli na Cvrstu podlogu,
brzo su se raskrinkali kod naroda. ·Oni su
nar·ocito koristili odlazak nase VII. divizije,
za koju su ubacivali razne vijesti, da je potpuna uniStena, i da se viSe ni jedan iz te
divizije ne Ce vratiti. Dna se je danas vrati1a
poslije teskih borbi u Sandzaku, Crnoj Gori
i Bosni. Dna je tamo, sa osta1im_ na.Sim divizijama, razbila V. veliku neprijateljsku ofenzivu, u kojoj je sudje!ovalo 150 hiljada neprijateljske vojske, a ciji je zadatak bio uniStiti tamo naStJ vojsku i narod, pa onda preCi na Baniju, Liku i Kordun i ,ostale krajeve
Hrvatske i to· isto uCiniti. AU planovi neprijatelja pod udarcima naSe hrabre vojske su
se razbili. Za to mi na Baniji veC mirujemo
·s mjeseci od ofenzive. Nisu bile uzaludne
tal ike htve n«sih bora ca. Oni ·nisu dali tolike
Zrtve za naSn slohodu, da mi sada plaCemo
i tugujemo za njima, nego da narn to podigne
joS veCe ogorCenje i mrZnju prema neprijatelj u. Te Zrtve .traZe od nas osv,etu, traZe od
nas da -i mi uzmemo puSke u ruke i da dokonCama sa na.Sim neprijateljima ...
; .. Danas, kada se plamen NOB razvio
gotovo po svim dijelovima Hrvatske·, pre·d naSom organizacijom stoji jedan zadatak od
ogromne va.Znosti za daljnji tok i jaCanje naSe borbe. A to je privla.Cenje :Sto veCeg broja
Zena. Hrvatica u NOB. -Sta je naSa organizacija uCinila do danas 110 tom pitanju i kakav
je uop6e stav Zena Hrvatica prema NOB? Od
prve OkruZne konferencije vdo se je malo
uCini1o po tom pitanju, gotovo niSta. To ne
znaCi da su Zene u hrvatskim selima neprijatelj. na-Se borbe. ToCno je jedno, da ima neko1ilm krVniCkih sela~ koja su zauzela neprijateljski stav prema NOB, ali koja u nikom
slucaju ne mogu da predstavljaju ostala hrvatska sela i hrvatski narod Banije. ·Ostala
sela danas simpatiSu naSu borbu, samo Sto
mi sa svoje strane nismo uCinili niSta da ih
CvrSCe poveZemo ...
. , . .Zene iz srpskih sela, kostajnickog, petrinjskog i glinskog kotara, nisu sve do prije
kratko.g vremena, ali ni sad sto· posto, razlikovale posteni hrvatski narod od izroda hrvats·kog naroda, usta.Sa. Nisu na naSu borbu
gledaJ.e kao na borbu svih postenih Srba ili
Hrvata. One su se bojale da govore po·Stenim
Hrvaticama o borbi, koja je i njezina bo-rba,
kojoj ·one treba da pristupe i da ju pomazu.
Zato nije ni Cudo, Sto Hrvatice na naSoj Ba-·
niji u toj borbi ne vide svoju borbu, ne vide
360
~·
jedini put, jedini, kojim molie da dade hrvatski narod do slobode. Nije iskljuceno, aka
mi ne budemo nastojali da ih Sto CvrSCe pove.Zemo kroz naSu organizaciju uz NDB, da
MaCekova banda u tim hrva tskim selima ne
Ce pokuSati da organizuje- razne Zenske organizacije kao »Hrvatsko srce«, Ciji je zadatak
raspirivanje mrZnje prema srpskim Zenama,
spreCavanje stvaranja Cvrstog jedinstva hrvatskih i srpskih Zena, Sto. je jamstv-o naSe
sigurne pobj.ede, a i jarnstvo da se ne Ce viSe
nikada popeti na grbaCu naSeg naroda ni
jugoslavenska vlada ni Macek. Takav stav
srpskih Zena prema hrvatskim koCi razvitak
naSe borbe, •oduljuje na.Su borbu i naSe patnje, Prib1i2iti se Zenama -Hrvaticama, povezati ih uz naSu organizaciju i na taj naCin
onemoguCiti utjecaj MaCekove klike, jest danas prvi i najvaZniji zadatak, koji stoji pred
nama. Na taj naCin pru.Zit Ce nam se moguCnost da govorimo njima ne sarno o izdajici -MaCeka, nego i o mnogim poSte.nim funk-cionerima HSS-a kao Lakus, Magovac i mnogi drugi, koji su stupili u redov·e NOB. Oni
su prozreli podmuklu politiku Maceka, koji je
dozvolio da Pavelic do danas mobilise hiljade
Hrvata za Istoi'ni front, da se bore protiv
bratskog .Sovjetskog Saveza. Uvidjeli su i to,
da je narodno-oslobodilai'ka borba jedini put,
lvojim ce hrvatski narod doci do slobode. Isto
tako· potrebno je govoriti i o ZAVNOH-u, najviSem politiCkom tij€Iu nacionalno oslohodi1aCke fvo:rite Hrvatske, Cijim osnivanjem --poSteni hrvatski narod daje do znanja i jugoslavenskoj vladi i 1\bceku, da oni nemaju
pravo da govore u njihova fm,e, jer su oni to
pravo dali ZAVNOHcu. Pred ZAVNOH-om
danas stoje teski i veliki zadaci. Mi liene Banije moramo danas da pruZimo punu pomoC
ZAVNOH-u potpomazuci NOO-ima u sprovodenju 'Zadataka, koje pred njih ·postavlja Narodn-o-os-lobodilaCka borba, a naroCito, u spro.
vo-denju mo_bil~zacije svih sposobnih·. 1\[i ne
smijemo i ne Cemo dozvoliti da i jedna naSa
puska raa. Poslat cemo i ·zadnjeg sposobnog
covjeka u vojsku. Aka njih ne hude dosta, i
mi Cemo uzeti pu.Ske u ruke samo da moZ·emo
jaCe i b:r.Ze da dotuCemo naSeg neprijateljit.
llto ce biti vise hrigada i div'izija, to ce biti
viSe ,oru.Zja u naSim rukama, to Ce biti CvrSCa
garancija za naSe oslobo-denje .
Pobjede Crvene armije i na·Sih saveznika
treba da nam dadu jos vise poleta u nasem
radu? u nalioj borbi.
Da bi bile u stanju da sve to sprovedemo
u Ziyot, potrebuo je da naSa ·syijest bude
opl_(?dena jasnim po1itiCkim saznanjem. Potrebno je da mi Zene posveCuje~q viSe pa.Znje masovnim sastancima, na ko.jima _Cerna
govOriti 0 sviin- politiCkim Pitanjima i raz~
jasniti ih. Aka ne budemo imale politickog
da samo pod njezinim rukovodstvom n~sta:;;
.
gle bi vrlo lako krenuti s pravog
mo dalje borbu i uloZim·o sve s_na~e a ...~ o
znanJa, mo
b . d nam bude
,
kupatorom I svim nasim
ta Zato- nam je potre no, a"
.
."
prije ·dokoncam~ sa .o
. .
dokazala da
~u ~ kako je doSao faSi,zam, zasto. Je nasa neprijatelj~ma, Jer Je odna J;::::oa zahvaljujuCi
;~:lj~ u tako kratko vrijem~ poroblJe~~i :~~ · ·ern a svome naro u.
. ...
Je VJ
" .
miJ·i a i kod nas na BamJI,
't . 8 okupator htio da raspiri bratou I. R;C
njoj u naSOJ ze
'
d koja
s o J
" 1 sa JUgot
"t su se sva vodstva na ce u
vidi se najslavnija b.~rba naSi~ nar.o ~· "~na-.
~~a~,:::k~m vladom naSli u ne?rijateljsk~: J zadivi'la Citavi svi]et. Ona Je namka z
·e
..... • 0 veliki kora
u nataboru osim KomunistiCke -partiJe, kakav .
:na Il~~oogtula, i~a t~~~l~ ropstva u svjetlost i
datak imaju ti pomagaCi oku~atora be\?b~l~~
sem z1v
da li oni sjede u Londonu, z.agrebu
~
slobodu.'
d AJ<.o nam budu jasna sva ta pi ~nJa,
~: c~'uto do kraja borbe ostati Cvrste I ne·
· · AFZ Banij-e odrZana
I-\
pokolebive.
1
Mi Z-ene Banije, ka·o i estate Zene Jugos a:
..
t ile smo u NOB na poziv KP. U borbl
~~~ :eu~ruza moguCnost, da razv~~emo svo~~
ljUbav prema domovini, da razviJe~o ~VOJ
.
u Kroz borbu s pu.Sk,om u ruci mi SI?O
snag .
·
't
·
.
t za r avnopravne Clanove drus va, mi
pr1zna e .
·
"'t
sroo prvi puta u Zivotu smatrane 1 pos_ ?vane
kao Covjek. Zato smo i rni Zene BamJe za··
hvalne KomunistiCko_J. part'IJI I· sp remne smo
1. II
Okru:Zna konferencqa
Kl ·' PolitiCki
.
. I . 1 IX 1943. g, u
asm(.;u. .
. .
Je 31. VII v. 1 :
: k
VrandeviC a orgamzacwm
referat odrzala 1Ke Mfll a ... ·e priwstvovala Kata
Ka-t a -Qpa-Ci 1:..
on erenci 11 J
I ..
.
.
d · d · a AF2 Tugos avtJe.
PeJnovrC.dpre s]die. ·nt konfe;encije pro·Citan je n~.jU ra nom
1e u
- . . ·
f t a poshJe
..
l"t"tc"ki , zathn . o·rg.amzaC10'11l re era ,
pnJe po·t
k ..
referata razvila se dr-s usl]a..
. db
'koJ"i
. .. . b n Je OkruZm o -or, u
Na konferenciJt 1za ra
.
.
L" b' Bams·u uSle: Kata OpaCiC, kaodbpr,ed~JednAtonak, a JKuo~it Vera
v
•
••
;t
orntce:
' .
0
b-urac kao tarmca , e ,, D n'ca MiljeviC i M1lka
MarkoviC, Ana 8umenc,
a I
VraneSeviC.
Dokument 220
ODSTVA ISTRE OD 31. VIII. 1943. OK KPH
IZ IZVJEsTAJA PARTIJSKOG RUKOV
NJA INICIJATIVNOG ODBORA AFz
ZA HRV. PRIMORJE 0 POTREBI FORMIRA
ZA ISTRU'
P ostavlja se pred nas proble~, preba'
.. . ·t · v•YJ.~ ada na Zene, ucvr;st1tl odbore
c1ti ezl!S~.t r
. . .. . .
b
AFZ-a za
AF~-a i stvoriti IlllCIJatlvni od ~r
Po
Istru kombinirajuCi rad odozdo I odozgo ..
toj 1iniji trebala bi na~. J<:S koja ~~~;~r~:~
jer 6e nas inaCe pokloplti. zene s~ NOB .
2
sovno pristupaju naSem pokretu I
-1 ..•
Ema IvanliC-MileniC
h.· •OK SKH
Dokument se na1azi u. ar IVl
• .
s~o··e do·
" J
1zv.JeS tan . broj ,druganca ostavlJaJt~ zena. T o
d na organiziran]U
move i preda.JU. s:L
·ner 'Silva ·Kopltar, Marija
su bile Na·da 1 ea a '..,., MariJ'a 'SoSiC Zora
,. , (P · ) Ema Ivancic
' 'B
Marec1c
azm s' f . . R ni~C (Bol jun), Olga an
Roma,c {KTas}, te ant.Ja av
.
(ZareCje) i kdr~ . . f. rroirale lnici jativni odbo-r AF2
One ·su asnl_le o
·
za Istru."
1
2
mR
I
361
�"I
1/r,
~~I
•Dokument 221
:lit
I
IZ JASENOVAcKOG LOGORA
II.·
i
il
:1
i)
II
f
I
I
\
I
i
lz ))Banovke«, glasila AFZ :za Baniju, br. 2. 1943. 1
Sjedimo jedna do druge. Gledamo sve.
Sve smo erne od batina, isprebijane, gladne,
Iica ispijena. Hladno nam je. Razgovaramo.
Sutra je srijeda. Srijedom se ide u logor. J a
ga oCekujem. Govorim drugarici, koja se nada slobodi: »Pozdravi mi moje najmilije, reci
im da sam v.eselo iSla, jer znam za.Sto idem.«
Znam da ideffi u nepovrat, znam da me tamo
ceka smrt, ali 11e plasim se toga. Znam da
sam Zrtva faSistiCkih krvnika, koji su poubijali na milione i milione nevinih ljudi.
Oko 5 sati u jutro cujemo kbrake, otvaraju se Celije, kupe se drugovi za 'logor. Usta.Ski
pas otvori nam Celiju i. kaZe mi: »Sp:t:"emi
se odmah.« Drugarice me spreme. Dode Cas
rastanka. Bio je te:brk. Ustaski pas dere se:
»PoZuri, ne Ce se radi tebe ostati.« Jo,S jedan
»zdravo!« ·i vrata Celije se zatvore.
Uzmem svoj sveZanj pod ruku i prikljuCim
se drugovima. Netko od njih hili su u ljetnim
odijelima, te su-·drhtali od zime. Pod straZom
ustaskih pasa doaemo na kolodvor. Bilo nas
je 14. Narod lias sa simpatUom prati. Izgledama··bijedno. Gladni, izmuCeni, poderani, ali
ponosno smo podig1i glave i stupamo napr-ed.
Usli smo u vlak i benuli.
Oko 4 sata stigli smo u I~ogor. Kroz proz·or vire glave na.Sih drugova i drugarica, koje se veC nalaze tu. Psi ustaSki uveli su nas
u logor, teSka vrata zatvore se ,za nama i nov
Zivot poCima. Odmah je poCela dernjava
usta~Skih krvnika, pretres stvari, da aka imamo neSto vrijednih stvari da nam oduzmu.
_ Nakon to.ga ja sam -oHSia u Zenski, a drugovi
u mu,Ski Iogar. U logoru sam naS'la neke poznate mi drugarice od prije. Njihove prve
rijeCi su im bile: »Kako vanjska situaCija?
Kako naSi partizani? Kako Crv:ena armij a?<<
Kad sam im na to- sve odgovorila onda su
poCele pitati za svoju rodbinu i ostale. Drugarice su sve dobrog .raspoloZenja, pjesma
ori cijelirn logorom unatoC velikog krvniCkog
terora.
U logoru moraju svi raditi raz_ne poslove.
Radi se od jutra do veCeTi. Hrana je straSna.
NjemaCki razbojnici poSaiJu o.no Sto ani ne
mogu poZderati, kao pokvarenu kiselu repu,
pokvareni krumpir i zelje, Jede se dva puta
na dan, vruCa voda sa nekoliko repa, a uveCer neka juha . .Strahote" logora su na daleko
poznate. Pred sam najveci krscanski blagdan
BoZiC, k~ojern se veseli staro i mlado, ovi
usta·Ski krvnici koji kaZu da vjeruju u Boga,
362
.da ga poStuju, zatvorili su 700 Zena, djece
i staraca, veCinom Srba i_ Zidnva, tko ·nije
·umro toga su dotukli cekicem. Dakle to su
oni koji kaZu da vjeruju u Boga, ·a na ovaj
naCin ubijaju nevine ljude. To je s:imo jedan
primjer od hiljadu, ,sto su ih ovi krvnici po~
Cinili.
N ad Zen am a bile su 4 usta,Ske mrcine. J edna je sestra od poznatog usta.skog krvnika
Luburica, ima joj 16 godina. Druga je jedna
Srpkinja iz Hercegovine, koja se prodala
ustaSkim krvnicima, koji su poubijali hiljade
i hiljade Srba i danas ih ubijaju, obukla je ,
ustaSku krvavu uniformu i danas tuCe Zene
Sr.pkinje u logoru.
Drugarice, moZete si misliti kakav je bio
naS Zivot pod vlaSCu ovakvih Zivotinja, kojima je data vlast u ruke, da Cine od n·as Sto
hoCe. Da nas bacaju u s3.mice, da nas kaZnjavaju sa glaau, 'Samaraju i t. d. ·Stakor je u
logoru domaCa Zivotinja, koja Zivi zajedno
s tobom u sobi. Nista te ne zacudi kad u jutro vidiS par drugarica nagriZenog lica i
nosa. U logoru ima dosta djece, kojoj je krvnik poubijao roditelje. Strasno je gledati tu
njecu. Cola, bosa, gladna, bolesna, sjednu u
kakav ku t dvo:ri.Sta, razmiSlj aju, osj,eCaju na
sv-ojim mladim ledima svu teSkoCu krvavog
faSizma, koji mu je ubio njegove najmilije,
oca i majku. Mnogo je djece urnrlo, a mnogo
su krvnici i sami poubijali.
U radu dani nekako brzo prolaze i tako
je doSao dan kada su mi rekli da idem kuCi.
To veselje, a ujedno i Za-lost Sto ne idemo_ svi
zajedno, ne mogu opisati. Drugarica mi kaZe
»ideS na slobodu«. Da drugarice, ja idem ali
ne Cu ostati u Pav-eliCevoj »Nezavisnoj«, koja
je sva jedna velika tamnica, nego idem tamo
gdje mi je mjesto, idem naSim partizanima.
»Pozdravi nam na-Se drugarice i drugove partizane, koji se bore diljem naSe porobljene
zemlje. Reci im da nam nije teSko umrijeti,
jer znamo ,zaSto dajemo svoje mlade Zivote.«
I ja eva, preko naSe »Banovke«, Saljem plamene pozdrave svim drugovima partizanima
i partizankama, Saljem im pozdrave naSih
drugarica logoraSica, ·kaje sa velikim simpatijama prate naSu zajedniCku borbu.
-~
7Joglasua kula
11
ja.wnovafkom logo-r-u
1
U to-lru Cetiri godine ustaSe su dopremali u Iogor .Jas·enovac velike grupe muSkaraca, Zelia i djece
i tam-o ih -poubi jali.
Prema ,podacima Dl'Zavne komisije za utvrdiv.anje.
ratni'h zloCina, ra-Cuna se da su ustaSe u jasenovaC'kom
logo-ru u'bili 5'00-fYOO.OOO !judi.
!:a Zic.e
�Dokument 222
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG ODBORA
ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU - AFz BANIJE OD 6. IX. 1943. GLAVNOM
ZENA I 0 IZBORIMA ZA AFz BANIJE
OKRUZNI ODBOR AF2
BAN!JA
6. IX. 1943.
Izvjestaj Glavnom odboru AFz Hrvatske
· · · Rad sekcij a :
okr~:~a;:t;:~az1~·a;~~~en~ stanje. n~ ~ijelom
i'aj.eva halest· .
t'Io . .~a P.DJedmJh slu-
~::I~~Z~a~~ :s~~~Jnj~t~J:n ~e!~l;:;ogd~~~
ci ·a
e rmJa. Rad zdravstv,enih sekJ '.a pogotovo drugarica iz AF2- .
t'
sekctJama je pot tina z
_ . a u 1m
da da .
. " P
amra. Po svem,u izgled
. I sam I clanovi sekcija od okru"
seosk1h ne pred ·a .
.
zne '0
boJesti koje b ~I aJu mkakovih opasnosti od
jesen. '
I se mog]e pojaviti sada u
do ~~jopr~vr~da: Po tom pitanju uspjelo se
it
ka ~ozetJ. sve, a IZvriiiti oko 97% .. Takoer po oseno Je sve osim .edn 0 d . . .
u opCini ·Gradac k :
. J .
VIJe h.vade
t .
OJ€ se Iffia]u u vidu u "
~~· Vtsidbi I -kosidbi uCestvovaJe Su : v. zeDJlhov~. r-adne Cete i desetine.
I zene,
. U glmskom kotaru Zene su radile near
mzovano i pomagaJe omladini.
gaD dvorskom kota,·u ope' D
•
p " 1 1
•
· · vor ze-ne su
o~~ e 50 rali pSenice na roslobod~nom terito:riJU, a na neosiobo.d.enOm dijelu te
~·
~0 rali. U selu GlaviCanima ope' J opcm_e
zene s · d ·
'
· avoranJ
S
~. . J~ llOJ drugarici poZele 3 raJa U o ;
amaricki Brdani Zene sa omladinom. p • plc.
su 568 rali.
oze e
Vo
•
•
'
Na petrinjskom kotaru 25 •
Komogovin · " 1
zen a u selu
.
.
5 rali . . _I ze e su JednoJ majci partizana
.
. psemce, u selu BorojeviCima Zeni ......
Je sm paginuo u partizanima
u' 'Gl·a'dCIJ~
radna d ese t'ma pozela je raJ i pol U c k us1
·
rna (Vukoiievac)
d
d
.
.
a arasila . 3 I . ra na esetma Zena pokoJe
ra a hvadP.
Sa kostajnii'kog.kotara pres! .
.
zo:ano ll~ petrinjski kotar ·oko o1~~ ~:gam~
pozeio u Jedan dan 3'0 rali pSeniCe
na I
Na dvors!wm kotaru rad'J . .
.
vano 40-0 Zena
d .
. 1 a Je orgamzo.
u vo ov1ma 1 deset'
N
petrinj skom 200 -zen
.
mama. ·a
nisu bile
~· a na glmskom kotaruzene orgamzovane.
..
. Prehrana · N a CIJe1om akrugu nema poj .
.
~e g:ad·I· sada u av•o vrijeme, ali s obzirom da
~e psemc~ podbacila u nekim krajevima a
ukuruza Je uslijed suSe u v ~· . .
' a
b t
· · _.
ec1m mJesta sla. .
a, o PriJetJ opasnost ad gladi t
a naroCito
. ~
amo u Zim1,
. ..
u pro1Jece. ,Prehrambena komisi ·a
uz na.su pomoc P~ovodi od 1. IX. do 1 X k J
~~nJu za skup!janje hrane naiioj voj~ei. k:~'
I se stvorile ,sto ve.Ce zalihe Isto t k '
•o
·
a o nasa
v
364
organizacija pov;ela je kampanJ·u za
.. .
pecen]e
pekmeza su" · . . 1..
'
senJe s JIVa i spremanje jab k
~sto taka v•odi se kampanja za skuplj~n:
PDVJesma od ketena i konoplja z tk . .
J
Stan.
.
..
a
anJe.
.
}e organizaciJe u neoslobodenom d'1
Jelu naseg okruga,
I. U ovih zad~jih mjesec dana mi smo
sproveJe kamp_anJu ·za izbore naSi.h odbora
AF~-a na oslobod.enom teritoriju Kam
.
za. Iz~ore sp:oveli_ smo na ovaj. naCi:.a~~
Primitku vaseg direktivnog pisma m.
.
odmah n · 1 d.
·
,
1 smo
apisa e Irektivno pismo na k t
ske odb
·
o arore
n~
I
opCi.nske
odbore.
N eki -
kot~r, kao Dvor, LZdao je kratki letak u vezi
sa "Izbo::Ima za SVf! ·odbore. Zatim smo- preko
naseg hsta »Banovke« pisa1i o ·. b - .
. .
na sv k
k t
Iz onma, a 1
. . a om o aru, osim petrinjskog bile su
IS_Pisane parole. rTada se je poCelo s~ rna
lllm sastancima Zena na kojim
.
sovrilo o . b .
'
a se J e govosa1
IZ onma, D _nji~·o·v,om znaCaju, pretrea su se razna PitanJa na-Se organizacije.
Ze_ne su. pokazale dasta intei·esovanja u
mna~Im se~Ima za izbore, a u nekim selima
kao Trgovi, Grabovica, Gr!jenica (dvor k'
kotar), Dragotina, Gradac (glinski kota~/
BJelovac (petrinjski kotarl i t d t h I . '
~eko'liko puta dolaziti da se p;ov~d:ek::p~~
Ja,. a u se~u .BJelovcu nij.e se uapCe uspjelo.
. Na petrmJskom i dvorslmm kotaru omela
~~ ban~a. sprovodenje jedne temeljite kampa~e, _a I Izbare u nek-im selima. Kroz kampa
llJU na ta tri kotara proiilo je 4375 •
. dvorsko
1600
zena ' u
.
m
· ' ' na petrinjskom 1075
g!mskom 1700.
' a na
ved Iz~ori: Glinski kotar: seoski izbOI·i spra. em s~ u 46 sela. U izborima sudj,elovalo
Je: 2~00 zena. Interesavanje Zena za I. b·
.
hila J
~· .
.
z ore
. . e u vecim seJa veliko. --Bilo je sela kao
~IImca, Ob!jaj (ope, Ob!jaj), gdje je prisus vovalo 100-170 zena. U drugim , I'
d
50 a b'l ·
se 1ma a
1
. '
. I ·o Je sea kaa KlasniC, Brubanj, gd ·e
Je PriSustvovalo svega 25 Na sam'
. b J
· t
liD 12 OTIm~ IS u~aJe su zene iz sela, biv.Se odbornice
koJe su Iznasile svoj rad ad dana post . . '
u nek'Im se'lima, kao Glini aaJanJa
u odbo
. ru.
"
su 1zvan db
c , zene
..
·o ora nstro udariie po odboru i
zahtiJevaJ~ da se izmijeni cijeli odbor jer d
s~. odbormce Svercerke, pokva:rene Ze~e- ko _a
m~u . ,zaslu_Zne da budu u odboru. Takovl~
PrimJ,era gdje su Zene aStra udara]e po od~
v
•
¥
boru_ i njegovom radu, bilo 'je vr1o malo. U
y,eCini sela Zene su govorile: mi smo zadov-oljne sa starim odborom, on je dobar, ne
treba nikoga fuijenjati, iako baS i nisu bi~e
zadov-oljne. Tu im se na lieu mjesta tumaCilo
kako treba da govore ono ·Sto je istina, jer
je to u interesu naSe borbe, njenog jaCanja
i razvijanja, i da ne treba da se ima rodbinskih obzira. 1To nije koristilo. Tu je ·doS1a
do izraZaja slaba svijest naSih Zena, a i naSe
slabo posveC.ivanje paZnje politiCkom uzdizanju Zena. U ovom· kotaru nisu prove.deni iz- bori samo u selu Dragotini. U tom selu nije
uspjela ni kampanja, jer je svega bilo 17
Zena na sastanku.
Na ovom kotaru na oslobodenom dij,elu
ima 9 opCina i 9 ·opC. odhora. U svim opCinama provedeni su izbori opCinskih odbora
na opCinskim zborovima. Zene su gotovo na
svim opCinama d-olazile organi•zovano na izhore pod parolama i barjacima. Jedino na
tom kotaru nije zadovoljio zhor na opC. Gradac, gdje je prisustvovalo svega 80 drugarica, dok je na ostalim zborovima bilo oko
1110, a dosUzalo je i do 250. U opeinskim izborima sudjelovalo j.e 1480 Ze·na. Manje nego
na seoskim, Sto je· i razumljivo, jer su na
seoske izhore iSle i Zene, koj.e su patpuno
vezane uz kuCu, dok na opCinske, iako su
Zeljele, nisu mo~Oe da idu.
Na seoskim kao i opCinskim izborima prisustvovali su. i ljudi. Mi smo ovdje istakli samo broj Zena, koji je prisustvovao.
Dvorski kotar. - Izbori su provedeni u
53 sela. U izborima je sudje!ovalo 1075 zena.
Isto taka bilo je dosta interesovanja k·od Zena
za izbo:r;e, ali stalni upadi bande su ih dosta
ometali. Kod provodenja izbora na najviSe
poteSkoCa nailazilo se je u opCini Rujevac.
Tu je rad i prije bio vrlo slab, a naSa paZnja
jo·S slabija, taka da je na toj ·apCini joS prije
izbora do-Slo do raspada opC. ·Odbora. Kampanja u toj opCini morala se je pr-ovaditi u svakam zaselku, a i Zene tu nisu pokazale nekog
nar.oCitog interesovanja. OpCinski izbori i
uspr-kos upada bande uspjeli su se provesti
na svim opCinama. Na zhorove su Zene dolazile sa parolama i zastavama. Na opC. Rujevae zbor je vrlo slab. Svega je bilo 80 drugarica na zboru. N a sedam opCina u ·opCinskim izborima sudjelovala je 1030 Zena.
Isto taka na seoskim i opCinskim. zborovima prisustvovali su ljudi, a i naSa vojska,
ako se je nala•zila- gdje u blizini.
Petrinjski kotar. - Izpori su sprovedeni
u 43 sela. U izborima je sudjelovalo 1981
Zen a.
Kod samih izbora bilo je poteiikoca radi
upada bande. Na tom kotaru bilo je takoder
interesantnih sluCajeva, gdje su Zene, kao u
selu Gradusi, traZile da one, koje pomaZu de-
zertere i Svereerke nemaju pravo glasa. Izbori se nisu uspjeli sprovesti u selima Bjelovcu, LovCi, G. VeleSnji i JoSevici. U samom
selu Bjelovcu CetniCki elementi imaju dosta
jaku podrSku i ometaju rad svih naSih organizacija u tom Selu. U tom selu ima svega
jedna Zena, koja je Stvarno adana naSoj borbi, a maZda bi se prona·Sla i joS k·oja, kada
bi se posveti'la veCa paZ-nja. -U ostalim selima
nije se moglo radi upada bande.
OpCinski -izhori sprovedeni su u svih 5
opCina. Oni su vrlo slabo uspjeli. Na opC.
izborima sudjelovalo je svega 500 Zena.
Na cijeiom kotaru pro·vedeni su izbori u
143 sela, t. j. izabrana su 143 seoska odbora
AFZ-a sa 609 -odhornica. U izhorima je sudj.elovalo 5686 drugarica. Odrzana su 21 ope.
zbara, izabran 21 opC. ·odbor sa 221 odbornicom. U opC. i-zborima sudjelovalo je 30110· drugarica.
Odmah poslije,.biranja seoskih i opCinskih
odbora odrZane sll kotarske konferencije. Delegati za lwtarsku konferenciju hirani su na
seoskim izParima.
Na konferenciji u glinskom kotaru bilo je
oko 150 delegata. Konferencija je spremana
na brzinu i nije zadovoljila. Referati su hili
priliCno slahi i nekonk~etni. Zene su P'ostavljale vrlo malo pitanja po politiCkOm i organizacionom referatu, .a sama diskUsija hila
je priliCno slaba, jer nije hila ni" priPravljena.
Na ovom k·otaru jedno mjesec i pol dana
prije konferencije moZe se reCi da uopCe nije
lli hila kotarskog odbora. Neki Clanovi kotarskdg odbora, kao pvedsjednica potpuno su se
pasivizirali, neki se razbolili, taka da su kampanju za izbore, a i same izbor,e, provodili
Clanovi OkruZnog odbora. Bili smo prisi'ljeni
:zbog ovakvog stanja da drZimo na tom kotaru stalno dva do tri Clana izvrSnog okruZnog
odbora.
.Sada je na konferenciji izabran novi kotarski odbor od 15 drugariea. oQd toga u izv:r;Sni odhor izabrano je 6 drugarica. Drugar-ice u kotarskom odboru su sve mlade i dosta neiskusne da samostalna rukov,ode, ali
su poletne i poZrtvovne. Uz pomoC okruZndg
odbora moCi Ce se d·obro razviti i osamostaliti.
U dvorskom kotaru na konferenciji prisustv·ovalo· je 160 drugarica. N_a toj konferenciji, ka:o i na glinskoj, biJ.o je nedostataka.
Interesovanj.e slabo, a je·dan od ra'z1oga su
slabi i mizerni referati od niti jedne potpune
stranice. J edina je na konferenciji bilo burno
hiranje kotarskog odbora,. a naroCito, kadaje bila predlozena Kata Vujaklija. Nekoliko
Zena, a me-du njima i Clanovi kotarskog adbora, uspjeli su kod Zena, da su se one u
veCini digle protiv ulaska Kate V. u kotarski
odbor. Tek nakon dugog objaSnjavanja dru-
365
�Dokumen t 224
garice Kate Pejnovic, da· je drugarica Kala
V. svojim radom i drzanjem popravila svoju
gresku, one su pristale da ude u kotarski
odbor. Izabran je kotarski odbor od 13 dru-
garica.
\
Na petrinjskom kotaru bilo je flO delegata
na konferenciji. Ta je konferencija od svih
ostalih bila najbolje pripravljena. Padala su
razna pitanja po politiCkom i organizacionom
referatu. U kotarski odbor izabrano je 11
drugarica, £ od tih u izvr.Sni odbor.
.Stanj,e organizacij,e na neoslobodenom dijelu okruga.
Glinski kotar u ope. Stanlmvac, Gore i Ju.kinac irna svega 4 odbora, koja vise u zraku,
jer nemaj u nikakove veze sa svojim viSim
rukovodstvima . .Situacija u tim selima je takova, da bi se mogla da oformi naSa organizacija . .Stoga je dato u zadatak kotarskom
odboru, da poslije kon:ferencije posveti viSe
paZnje tim selima.
Petrinjski kotar. - U ope. Hrastovac za
sad jo,S nema izg1eda da se organizaciono neSto oformi. U -opC. MoSCenici imaju tri adbora, koji rad.e od prv•oga dana. Sa tim odborima je prilicno slaba veza. U ope, Sunji
postoje dva odbora, jedan je u selu, a drugi
u samom mjestu Sunji. Pred drugarice' u
Sunji postavljen je zadatak da pro.iiire svoju
organizaciju, stvarajuCi niz odbora:, k·O'jima Ce
rukovoditi jedan centralni odbor. Veza sa tim
odborom u Sunji je dosta dobro ucvrseena.
Dvorski kotar. ~ Ope. Divuiia. U srpskim
selima te opCine stvarat Ce se ilegalni odbo-
ri, za koje ima uslova. Tu je bilo mnogo poteSkoCa oko uvj.eravanja drugarica o potrebi
organizacije. Na toj opC. Kotarski odbor uCinio je jednu greSku, Sto je poCeo da bira adbore· na masovnim sastancima, Cega su se
Zene prepale, jer se nalaze na udaru neprijatelja, pa bi prema tome bile i lako otkrivene.
Date su direktive l<otarskom odboru da tamo pristupe formiranju ilegalnih odbora.
U hrvatskim selima te opeine joii do sad
nije uCinjeno niSta. Svega u jednom selu
postoji akcioni odbor.
U mjestu Dv'Oru ima moguCnosti stvaranje
· na.Se organizacije. Ima nekoliko drugarica, sa
kojima se drZi veza, i samo treba oformiti
akcioni odbor.
Kostajnicki kotar. - U srpskim selima
te opCine nema n·ekih promjena. ·OdrZana je
kotarska konferencija, koja je· dosta dobro
uspjela. Bilo i·e prisutno 40 delegata. Na konferenciji je postavljeno u zadatak da se odd~
opC. konferencije i sprovede · reotganizacija
odbora, gdje je to potrebno. To je i ucinjeno. U opcinama Staza, Majur i C. Bok odrZane su opC. konferencije, dok u ropCini H.
·Dubica nije, j·er su (ldbori tamo nedavno for,mirani.
U hrvatskim selima toga kotara uspjelo
se obuhvatiti organizacijom 4 sela, a i za
ostala sela inla izgleda da Ce se moCi uskoro
obuhvatiti.
Smrt faSizmu - Sloboda narodu!
POPIS SEOSKIH I
OPclNSKIH ODBORA U BRIBIRU
U RUJNU 1943.
lz biljeZaka Vede Zagoracl
Druga.rski po·zdrav ·
Dokument 223
PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 8. IX. 1943. OKRU~NOM ODBORU
AFZ KARLOVAC 0 OPASNOSTI §IRENJA SKORBUTA
GLA VNI ODROR
ANTIFASISTlcKE 'FRONTE :I:ENA
HRVA'I'SKE
8. IX. 1943. -
broj ,339
Okruzn<>m odboru. AF2 -
Kordun
Drage drugarice!
Opaza se da $e. na naiiem oslobodenom teritoriju uslijed teiikih _prilika ~ve ~ise siri
bolest skorbut kod naiieg naroda i vojske. Ta boles!, koja je dosta t~ska,. pa ~ak I smrt~
nosna, posljedica je jednoliCne hrane i po~anjkanje c vitamina. LrJe~avi, koJe od neki
nasih organizacija d6bivamo,. ne mogu podmiriti tolike potrebe, zato Je potrebno :da t?me
pitanju posvetite najvecu paznju. Ucinite sve da dDaete do .Jijekova z.at<} P_otrebmh, a :~to
taka .neka odbori AF~-a organiziraju branje i_ suS·enje Sipka, od koJeg ce se u nasim
apotekama praviti lijek protiv te bolesti.
.
Ovo pitanje, drugarice, postavite pred sve naSe org~mzaCIJe naj·ozbiljnije, i neka odmah pristupe poslu.1 U izvjeiitaju pisite nam o rezultahma.
Drugarski. pozdrav.
Smrt faSizmu - Sloboda narodu!
Maca GdetiC
1 Ovakv,a ~pisma p-oslao je Glavni odbor AF\2 Hrvatske -svim okruZnim odborima AF.Z povodom poziva Ekonomskog odsjeka Glavnog Staba Hrvatske
366
za 'sakupljan je sjemenja rajCice, J~Taha ~ drugog p~
vrCa, kako 'bi se u krajevima, opcustoSemm od neJ?riiatelja, opet podigli povrtnjaci.
etnaest seta bribirske
1 U po,pisu je nabro.Je.n K"~ . ,...tale Sv Mikula,
· ,. Ugnnt teen, ;::,
,
·
S
op-Cin-e i to: , tamct,
,.
P d,o-rinac KriCina,
d 1··
Ko•savrn,
o """'
'
Jargovo, P o u }_m, a al"irn ~GradaC i grad. U sv.ap0..:~~0ri, IPodskoct, Dr K. 1 '-h
v
t" · do pet od06
k" dbor AFL.I sa ce In
kom ,..,ostoii .seas 1 0 . •
t d ba poluosloibo·deni
•
'TT k
·e Brilt:nr b10 u 0 o
v
bornr-ca. n..a 0 .1
•
• • u dopisu oznacene
't .. to su ra.di konspuact]e,
ten onJ,
•
,
o
.
k'h odbora kratioama. lz bilje08 1
.
predsjednice hh 8 ~ '
tom podruCju bilo tri
Zaka vidi se. nadal]e, da 1e.,. nt~. do pet odbornica.
AFZ sa ce l'Tl
v
I'
se jednom tjedno
0 pCinska o db ora .
OpCinski sastanct od~~avead~v~~ ru ~edjelju. Sva'kog
radni-m danom, a sebo~ I r
novae za fond AF!Z.
petog u m}esecu, sa: trao se
367.
�Dokumett~t
225
kilka ,oko dra M.afeka, koja joi\ i danas zeli
povratak na staro, povratak u mrak 1 ropstvo cijelog hrvatskog naroda.
.
Mi se borimo i borit Cerna se prot;v ,toga
mraka, protiv povratka na staro. Bor1~ .c~emo
se pod vodstvom naSeg najvi·Seg. P~~1t:~kog
predstavnistva, Zemaljskog antlfasishcl<oog
vijeCa narodnog oslo?odenja Hrvatske, _koJe
nas jedinn vodi prav1m putem k slobod1. .
U Cvrstoj saradnji s naSim Narodno-os.lob~~1laCkim odborima, omladinskim organiz_ac:_Jama, pomaZuCi naSu Narodr:o-oslob?d~laCk~
vojsku, ,oduprijet Cerna se svim mrac~1m ~~
zene Hrvatskog Primorjal
lama, svim javnim i prikrivenin;. nepn.JatelJ1Cijeli je svijet ushiCen i zaCuden junaSma, koji Zele da ometaju Sto brzl, pobJedono~
tvom naSih Zena, koj e su rame uz . :rame .sa
sni zavr-Setak ovoga krvavog rata.
svojim drugovima s puSkom u :_~c1 branile
Primorke!
..
d
rodenu grudu, koje su se provlvac1~e kroz ZlDanas su veC pod oruZjem svi nas1 ro ocu, mimo neprijateljskih straza 1 b,~nk~ra,
donoseCi hranu i odjeCu svojoj bracl, sino- ljubi, koji mogu da nose oruZje. S_pr~v.eden~
. mobilizacij a za N arodno-oslobod11acku vo~
vima i m uZevima.
.
Js~u. I mi Zene mofamo mobilizirati_ svve· s;?Je
Divimo se onim Zenama, koje su u oku~:
snage u radu naSe organizacije Antxfasistlcke
ranim mjestima, pod najveC}m ~~r?ro~ .~asl
stiCkih pasa, te ustaskih i cetmckih. spiJUna fronte Zena ...
Zene Hrvatskog Primorja!
. uspj.ele da stvore Cvrste odbo~re n~se orgaPristupajte AntifaSistiCkoj frontlv zena, ponizacije AntifaSistiCke -:ron~e. z.ena 1 d_a r.a~e
jacajte svoj rad u borbi za konacno oslobona okupljanju svih postemh 1 rodolJubivih
Zena naSeg PrimoTja.
aenje!
u borbi za narodno oslobodenje stekle smo
tivjela AntifaSistiCka front,a Zena!
i sv;oja politiCka prava. Ta su nam ~rava
Sve ll borbu za_ sloboduJ Sve na ratl!
uskraCivale sve -dosadaSnje vlade, pa ·1 da18. rujna 1943.
na.Snja izdajniCka, izbjegliCka, CetniCka vlalnicijativni OkTuZni .odho:r AFZ
da u Londonu. Protiv naSe su ravno~~ravno· za Hrvatsko Pnmor]e
sti sve javne politiCke stranke, naroc1to ona
.Prlmorke!
Gore glave! Gore srca!
smo sv~ sp:~mda se joS odluCnije bor1mo, da 1Zdrz1m~
ne,
•
i nove patnje, ako je potreb no. N...ase su grudl
.
v · ", od c'ei 1
'ka duSe su nam uzarene bukhcvr.sce
'
· · k ·
.
Silan J. e plamen tih buktm]a, o]e gon]e ljubavJju za narod i za s Iob o d u. l\II aJ'ke '
···
~=ne i sestre! Vi budite Cuvari te svete vatre,
vi je podrzavajte da nikada ne. _ugas~e. Ne~a
u tom plamenu izgori sva trule_z, koJa nas Je
gusila!
M!
0 ORGANIZACIJI PARTIZANSKIH VRTOVA U BANIJI
... Za naSe ranje_ne borce i ,za djecu u
domovima hila je potrebna zelena hrana. Sve
su se viSe pokazivale posljedice jednoliCne
ishrane.
PoCeli smo organizirati parUzanske vrtove. Prvo u malom opsegu, go'dine 1'943. oko
napuStenih vrtova. Nirod se rado odazvao
po'zivu narodno-oslobodilaCkih odbora, da se
Sto viSe zemlje obradi za naSe borce. U prvom redu su to bile Zene i omladina, koji su
se prihvatili tog zadatka.
Idud od kuce do kuce, sakup]jalo se sje,menje. Zene su nam rado davale i bile su
sr:etne -one, koje su imale Citav,e kuCe i koje
su mogle saCuvati to malo sjemenja, da su
mogle dati svoj prilog za partizanske vrtove.
U selo Maja, u glinskom kotaru, doslo je
jednog dana 2()0 zena i omladinki. Sakupile
su se iz cijele opCine, naoruZane motikama
i poCele su prekopavati zemlju, jedan vrt za
drugim, bivfii opCinski vrt, pa Skalski, financijski i jnS druge, Ciji su gospodari hili ad:..
sutni. Taka su ·one za jedan dan prekopale,
poorale i zasijale 6 vrtova.
Cijeli dan cula se pjesma i zveket motika,
a po svr.Senom radu sakupila- se sva omladina, odJ,oZila motike i narodnim kolom zavrSila
narodnu sveCanost:
'Cudile su se domaCice i omladinke, kad
smo sasvim u rano proljeC-e u klijaliStu posijaJi korabicu i tumaCili, da to nije ana velika Zuta podzemna repa, nego bijeli i plavi
piodovi poput jabuke. I u maju mjesecu su
ih veC brale, okusile ih ovako sirove, pokazivale susjedi, donosile prolazeCim partizani-
rna. Svidjela im se ta plava jabnka, i propitkivale su se kako hi od njih uzgojile· sjeme,
da hi je druge godine mogle sijati u svojim
vrtovima. 'Taka su mnoge -po prvi put upoznale .karfiol, Spinat i druge vrste povrCa.
Kako su im se dopale male crvene rotkvice,
kako su ih djeca rado jela!
Tako je samo u Baniji 80 sela obradilo
napuStene vrtove za svoje borce. Na Kordunu, u PokupJju, u Moslavini i u drugim oslobodenim krajevima bilo je sliCno. Kraj poruSenog VojniCa, gdje ni jedna kuCa nije ostala
citava, veliki povrtnjak od 1'0 jutara opskrbljivao je svojim povrCem bolnice i ustanove
iz cijele okoline.
Ljeti smo osposobili nekoliko suSnica za
susenje povrca. Tako smo u selu Bijele Vade
na Baniji suSHi mahune. Narodno-oslobodilaCki odbori, preko organizacija AFZ-a, sakupljali su svjeZe, mlade mahune i svaki dan
je jedna druga opCina poslala mahunama natovarena kola u Bijele Vade na suSenje. OsuSene mahune dobila je u prvom redu Intendantura vojnih bolnica,' koja ih je spremila
za zimu.
Kad su jesenski poslovi hili zavrSeni, pow
zvali smo drugove i drugarice na vrtl:;.~,rski
teCaj, da bi ih osposobili za rukovodioce partizanskih vrtova. Odazvale su se u prv-om
redu omladinke, jer se na sel u vrtni posao
smatra Zenskim poslom ...1
1 Ruko,pis ovog Clanka pronaden je u arhivu Okr.
odbora AFZ Banije. Redakciji nije .poznato da Ii je
Clanak za vrijeme NOB hio objavljen u Stampi.
Dokument 226
LETAK INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO
PRIMORJE zENAMA PRIMORJA POVODOM KAPITULACIJE ITALIJE
Primorke!
nepobjedivi osvetnici t DoSli su medu nas
ani, koji su hrabro podni}eJi nadCovj,eCanske
ProZivljavamo velike i slavne dane, dane
muke i patnje, studen i glad. Oni, koje je
pobjede i zanosa! · ProSio je vrijeme poniZenja i ropstva. Bijesni je okupator protjeran . hranila misao bratstva i slobode, koje je griiz naSeg Primorja. _On, ;nekada silan, bahat jalo sunce_ljubavi z.a sve nas. ·Oni, naSa QraCa- i sino Vi, krv na.Se krvi, naS _ponos i naji okrutan, prignuO je Siju pred jo.S veCom
snagom i pred. pravdom. U na.Sim je rukama· veCe naSe blago!
njegovo ubojito oru.Zje, kojim -je do sada uniRadujte se zene Hrvatskog Primorja!
Stio toliko nevinih Ziv-ota i u crno zavio toliko
Nikada nije hila CvrSCa veza .naroda Jusiro. Cadi ..
goslavije, .nikada nije hila veca bmtska ljuSad a smo svoji na_ svome!
bav i sloga Hrvata, Srba i Slovenaca! Nista
viSe ne Ce pokolebati naSu vjeru, nikakva .sila
le; dubokih Burna, sa strmih klisura spune maZe nas uni.Stiti!
!=;tili su se dolje k nama, k moru, junaci, naSi
368
. ,. •
' pozadini ne bi se mogla zmnisliti ishra·n.a boraca
Bez_ pom-ocz zena t
1
369
24
:tene Hrvli!-hke u NOB
�PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 11.
IX. 1943. GLA VNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADNIM cETAMA NA TERENU
OKRUZNI ODBOR AFZ
Karlovac, 11. IX. 1943.
Glavnom odboru AFZ Hrvatske
Drage drugarice!
Dat eemo vam kratki pregled o radnim
cetama kod nas. Radne cete zena postoje u
Iiekim kotarevima sa komandirima, komesarima i vodnicima, pod Cijim ruko-vodstvom
idu na rad, dok u nekim kotarevima nismo
uspjele stvoriti radne Cete, jer su Zene jako
optereCene svojim domaCim pOsiovima, pa ne
6e da izlaze u radne Cete bojeCi se obav,ezeda bi morale iei raditi na par dana da!je i
da ne hi mogle izvvSavati sve duZnosti. Svagdje rade u zajednici sa omladinom, -ali i
tamo gdje nema radni.h Ceta, ipak -se odazivaju radu pod v'Odstvom svoje organizacije,
kao u Vrginmostu. U Plaskom nisu uopee
formirane radne Cete.
U kotaru Veljun su formirane radne cete
i to: ope. Perjasica 122 drugarice, ope. Cvijanovie brdo 83, ope . .Skrad 87. ope. Veljun 35,
ope. Dunjak 160 drugarica.
U kotaru Slunju, ope. Mocila 14 drugarica.
U kotaru Vojnie: ope, Vojnie 100 i ope.
Krstinja 130 drugarica.
Navest eu ovdje one podatke, koje smo
dobile od pojedinib kotareva, i to smo slali
u »Vijesti«:
U nedjelju 11. jula doslo je iz Krstinje u
Vojnie 52 drugarice i omiadinke. Zele su
marljivo i nisu napustile posao niti onda, kada se spustila noC, veC Po p·rimjeru drugarice
Sofije Gusie, clanioe Okruznog odbora AFz,
ostale su sve do poia jedan u noci. Izvrsile
su ono Sto su si uzeie za plan, i Sto im je
drugarica govorila: »Ne id.emo kuCi dok ne
zavrSimo Zetvu u VojniCu«. Tako je i bilo.
zito je pozeto, mi smo ga oteli propadanju
i neprijatelju ...
... Drugarice iz Veljuna su radile zajedno
sa drugovima na prekapanju ceste KrnjakVe!jun. Bilo je oko 20--'30 drugarica. lz Voitevic-brda, kotar Veljun, 6 zena i 2 omladinke pozele su drugu Janku Koturi proso i zob,
jer mu je obite!j bolesna od tifusa.
Inicijativom seoskog odbora AFz iz Male
Crkvine, kotar Ve!jun, iskopano je vrelo sa
kojim se sluZi Citavo selo, i naSa bolqica.
Odbor ie sakupio jednu radnu jedinicu, koja
je Tskopala doticno vrelo.
Ve-selo se ori pjesma po njivama kotara
Vojnie .. Pohrlile su i zene i omladinke da
se .sto prije spremi zito. Njib 250 na broju.
NatjeCu se i Zure, uz viku i smijeh, snopovi
padaju brzo jedan do drugog. Prilazi k njima ·60 godiSnja starica s·a rijeCima: 1dem i
ja samo da prije pospremimo Zit-a.
Kotar ¥ojnic - ·s·elo Mihajlovie Poljane
zelo je 17 drugarica, zena i omladinki 8 dana
od zore, a Zelo se i p"D noCi. Zele su op.im po._
rodicama, koje nernaju radne snage, medu
njima i Jesi Radulovie.
Iz sela Kupljensko, kotar Vojnie radilo je
40 drugarica na poprav!janju ceste. lako su
poljski radovi u punom jeku, one su v_eselo
pristupile ovome radu i za 1 dan izvrSile svoj
zadatak.
Kada se naSa vojska nalazila na ·polqZaju
kod Cvijanovie-brda, kotar Veljun, na zalcevOj Kosi, drugarice iz AFZ su se pokazale
vrlo poZrtvovne i pod najveCom vatrom neprijatelja donasaJ.e hranu drugovima na po"
IoZaj. Ba,s u vrijeme, kada su drugarice donijele hranu na polozaj, neprijatelj je napao
svom snagom, ali hrabri borci II. bataljona
III. udarne brigade su odbili neprijatelja,
iako je bio nadmoCan . .Govorili su drugaricaina da ne ee do~Zvoliti neprijatelju da dode
ovamo, i da ne Zale Zrtve, kada su drug·arice
ovako hrabre i poZrtvovne za svoje drugove.
U Kremenu je sazrelo proso. 30 zena, 22
omladinke iz Cvijanovie-brda, kotar Veijun,
zajedno sa 200 Hrvatica iz Slunja zel.e su to
proso. Na daJ.eko se cula pjesma zajednickog
rada.
Smrt falizmu -
Sloboda narodu!
Pozdrav
Barka1
M~ting u Crikvenici. poslije kapitulacije Italije
Dokument 228
SASTANAK MJESNOG ODBORA AFz CRIKVENICA 11. IX. 1943.
Iz bil jeiaka Ve.de Zag<Yrac
Dnevni r-ed:
1. Politicka situacija.'
.
2. Organizaciono stanje - odbon, fun~cije, obuhvaCenje Zena. fon?, grupe, ~otarskl.
3. Prostorije- kotarsk1 odbor, mJ. odbor.
4. Veza 8 NOO i omladinom.
. . .
5. Propaganda- zastave, parole, mihnzi,
zvezda, skupovi.
9. IX. 1943. g. kapitulirala je f_aSistiCka ltalija.
iene su tom prilikom po'kazale vehlru o.dlu.Cn?st .u
i-azoruZavanju taliianSkih vo-jnika, odruSevl.JeU.Je llb;tu z.a jedinice NOV, za ranjenike u noy?-osno·vamm
iolnicama, za besk~Cnik~, lwi~ .su p:olazth kro_z Hb:'~
. Primorje vraCajul:t se, tz -taluanskth 1-o.gor~ t ro 1
·a~nica ku.Cama. Sva je ·njihova djelatn?st bt~~ ~rga~~iran~ preko AFZ, koji ,je vctC do kapttulacrJe unao
1
1
Barka Tomac;
-6. Kulturno-prosvjetni rad sevi, ustanove.
7. Organizacija Selaca.
8. Pocast palim borcima.
9. Paket za Mariju?
10. Razno.
Skole, kur-
u svakom m.iestu svojC odbore ili povjerenice i pripremao Zene za tak.av rad.
BiljeSka, koiu don~simo,_ lpokazuje dnevni red sak
sana. MIO AF2 Cnkventca, odrZanog dva d<tJna
t
..
nakon ·k,apitUlacije 1111e.
ta
2 Valika Marija Pa-p lebla j~ u to vrijeme holesna, pa su ~ene ·pripremale za nJU dar.
I
371
170
�II·
~·
Dokument 22§
IZ IZVJEsTAJA OK KPH KRAPINA OD 16. IX. 1943. 0 OKRU:ZNOJ KONFEREN.
CIJI AFz'
Drugarskom ·CK KPH
... 12. o. mj. odriana je Okruzna konfer.encija AFZ, 2 na koj-oj je izabran OkruZni
odbor od 6 clanica. Odbor je sebi postavio
zadatak sazvati kotarske konferencije AFZ,
kako bi imao Sto viSe uspjeha u radu.
U okrugu imademo 2 opCinska odbora i
26 seoskih odbora sa 111 odbornica.
Raspolo.Zenje Zena je odli.Cno, i vjerujemo
da Cemo u kratko vrijeme imati i u tom sek.:.
toru priliCne .vezuitate ...
1
2
Cvijeta Huis
Dokument 230
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
'OkruZna konferencija AF:Z za okil"u,g Krapinu
odrZana je 12. IX. 1943. g. Za C:Jani,ce OkruZnog
odbora 1\.F.Z izabrane su: 'Cvijeta Huis kao predsiednica, Tonka Mrkoci-}urin .kao tajnioa, Ana Mrkoci,
Milka KataleniC, Marica Ple.Sko- i Jagoda BoZiC.
Tonka Mrkoci-Jurin i 'Cvijeta Huis bile su i ·Clanovi OkruZnog NOO Krapina. U ovom periodu istiCu ..se radom sa Zenama Pepka KlasiC iz Zag-orja,
Veronika Gra!bar iz .Tesenja, Clan Kotarskog o.d'bora
AF2 Krapina i Ljubica <ClekoviC iz Poz11anovca.
II OkruZna konferencqa
Dopis iz »LiCke Zene u_ bo:rbi«, br. 18, rujmn 1'943.
II. OKRUZNA KONFERENCIJA AFz ZA Lll{U
NARODNOG .H.EROJA SMILIE RADOfiEVIC-POKRAJAC
R adoSeviC-Pokraja.c rodena 1919, g. tt
Smilja
d' · Omovnu
M.etl?~u, kot.ar Gosp iC, '·t seljaCkoj pvro ~ct.
..
,
t
"
.u,
h.auaIa J·e u svom se 1 a · eniZ·u gim1wzz;u j.e
Skol,1t }JO
.
L · Bila
ttct.
uCiteljsku Skolu zt Gos p·, t l Ban;a
l·Cl
mlade..
'b 0 l .. .rJak u svom mzr.e,du. Puna
urn;ek na; JZ
· b · se da
"k
a volje i rijetke upornostz, on
.
nac og zan-as '
. . J. ipremi se za svo;
Sto prij.e z.avrSi Skol.ovan}e ~ rr
, · J"'·osv):etni
bM d UCl, t"
Z(~datak.
•.
.
M uCan zzvot za vn.}eme Skolov-anja nauCio ju _je
,
k o seb e. U ,poC.etku tek . n.aslucena
da zapaZa Zivot .o
.
o
.
.
P •t ·a O UZ1'0Ctma t.es'~og Zivota u selu z gladu, .
' <mJ
• .
patnj<Jma rnaI-og COVJC ka , sve j,e viSe
•. . .
z~aokupl;aJU.
Prvo, a i posljednje, mjest.o sluZbovarnja bilo. joj
U svima kotarevima Like odriavaju se
izborne konferencije AntifaSistiCke fronte
som oCekuju Zene Like taj dan. ProS1o je gozena. Poslije zemaljske konferencije AFZ
dina od njihove prve Okru.Zne konferencije,
Hrvatske, antifaSistkinje Like, uz pomoC
kada su se prv; puta sastale da zajednicki
NOO-a i ostalih antifaSistickih organizacija,
izaberu svoje -Gkru.Zno rukovodstvo, da izne~
vrSile su predizborne zhorove, na kojima su
su sve svoje patnje, stradanja, svoju Jjubav
se populariziraJ.e i'zborne konferencije AFZ.
prema osvetnicima braniocima svojim.
N a konferencij am a su birani seoski, opC.inski
Ove godine spoznaie su one mno-go toga viSe,
i kotarski odbori.
'Okupit Ce se s novim, V·elikim iskustvom, po~
Lijepo je biio vidjeti Zene, koje su do prinosom i znanjem, da je njihova organizacija
je dvije godine CamiJe u mraku i neznaju,
borbena i samostalna politi.Cka organizacija,
kako danas idu na svoje konferencije da se
koja je mnoge> pridonijela u valikoj Oslobotamo dogo-vore· o svom radu i horbi i izaberu
dilackoj borbi, u podizanju politicke svijesti
svoja rukovodstva.
Zena, u izvlaCenju Zena ispod teSkog ropstva,
u kojem su one Zivjeie.
·
Ove konferencije znaCit .Ce veliki korak
u organizaciji antifaSistkinja Lik·e. Na njima
Druga Okruzna konferencija AFz Like
su pretresana sva pitanja'"iz Zivota ·organiza~
odr.Zava se za to, da bi delegati Citave Like
cija, uoCavani prnpusti i nedostatci u radu,
sagJ.edali uspjehe svoje organizacije u radu
iz kojih je povuCeno golemo iskustvo. Izabrakroz godinu dana, da bi uoCile svoje greSke
ni su novi odbori, u koje su u,Sle najbolje i
i propuste, sakupile sva iskustva, prenijele
najodanije ilene Narodno·oslobodilackoj borih iz jednog kotara u drug; i tako joii holje
bi. Na kotarskim konferencijama su izabrani
uCvrstile i ·ojaCale svoju organizaciju. Na
i delegati za II. Okr. konferenciju AFZ Like,
svojoj konferenciji izabrat Ce nwo 'OkruZno
rukovodstvo AFZ za Liku.
koja ce se ubrzo odrzati. 1 S velikim intereStojanka2
, .
vanje Zenama znacen.Je AVNOJ-• i ZAVNOH-a
i t. d.
·
...
. d"skusiie na konferencqx, r edakOsim pitanja tz I materijale sa ove 1-onferencija ne ,posjedu_je druge
cije.
z Stojanka Aralica.
8/0GRAFI/A
Dna svo<m snagom voli svoj ispaCeni nar.od,· u CZJOJ
.
b k
.
je sredtm. l. sama p on ikla· Lj1t!bav za •narod z du. (), o
. ..ke
, , . , -. Mavde r'
MibliZuju j,e id.ejama Komumsttc
os;.ecarqe t"
. . ClJt ,Clan postaje 1940. g.
'" ..
partz;~e
0 IZBORNIM KONF'ERENCIJAMA AFz U LICI
372
. . AFZ. za Liku 194.3 g.
·d odrZana
. - . . (k t Korenica) u hstopa u
.
Je u Krbavlct
o . '1
datke· uCvrSCivan je orgaH
· .f
· · · e postavt a za·
·
.. ~·k
Kon erencqa J
•
]'
ja,Canje po 1the og
.
AF2 u hrv.atsktm &e tma,
-.
mzact]e
v·to· medu. Hrvahcama, rasrada medu ·Zenama, nar~c~ . . Cke klike na Celu sa
krinkavanje gos~o~skke ~z a]~~gosl vlade, objaSnJaMa-Cekom, i izdaJlllC _e u oge J
.
1
.
. o ko.d Zrmanje u Lici, g.dj,e -ana radz ne
J-e Prl}ev
.
. kao politiCki mdsamo lwo prosvjetni ra-dmk, -nego t
.:
"
mk _ k omums. 'Tu ju j.e zatekla okupacz;.a nase
.
.t
zemlje,
.
T alij.anski .okupatori ;e o d mah hapse . i : nakon
.
.
•
. poSto su joj 0 pz1ackah sve
b.ezuspj.e'Snog saslusavan;.a,
,
~
k '. puJtaju je-- rna sI OV'O du. 'Dna se vraca u svo;e
~~
u ucz, ·
• · · h p e drug a
s-elo M,edak. V isto wij.eme ustase JOJ a _s.
. .,
..
a malo zatim ga ·U b ZJU. PosliJ'e njeg.Ove smrll SmdJa.
I
odlazi
·2A
Bruvno k o d GraCa.ca i odmah stupa
·lt
prvz
ustani.Cki odmd.
··
diU tim prvim mjesedma o ku paczJe u j.uZnom •
•.
. :l. u K mnsko. kraiini bile- S1t nar-o.czto teske
.
jelu Ltke
J
k ._
ta
Prilike. T i krafevi,
·~tvom _ nalazih
•
v~ovnts ,
,
·anskih okupaciamh
J
• ''k"
oslonac u oetnzc 'l-m
naseljeni preteZno srps z~ s .su se .rO·d J z 'l.tdarom talzb
·ak ·m
.. u na'Sli odliCan
sna&a, ko}t s
.
. b.
.... ·
tecaJ· da
zo
elementima, n]t ;-e UJ ·
,
-
, .
spaszoczma i z-a'Stitni,ci?na srpskog stanovniStva, nad
•
•
.. a ustas.e vrs.e n ezapamCeni terOT ·
'
·
.
k
o;zm
k ·· ·
tzm
1 d ·od J!icmira-prnrtijs.kih radnika, OJ~_ JC u .
e an
.
b.
dzc prvtm·a, b'la J·e Smilja Pokr-aJac.
z
danima zo me
ljudski i to,
dl • ost primdan, neusz J·ert,
Nj.ezma o ucn ' '
, .
t l'm aktivistima.
l "T
za pnm;er as a z
jJao nastup, s un ~ .su ,
zbjegu s gladnom
.
. 1.1 d hr~tzsla !Jl.evo1;a u
Kad J:e 1 ~ e I''
'
.
•
~ta C.e biti sutra,
.
· proz.eblom 'd J~ec.om, i nezzVJesnos1 .s. •.
1·· ala
z 'I' J·e vedrim t• UVJ<er ["vim
• J~
u z;ev
,
.
S
mz;.a '
.
.
·er.uJ u zzlaz z p o b' du' vjeru.u Zwot,
Je
nove sna,ge, VJ· ,
.
[' • a/aksalosti
a t.o je u tim danima ola;a, neva J,e z m
·z·
rnJec~ma
bilo najvaZnije.
. .- .
obi•
.
. uporrnim radom Sm~lJa }e pr:
Pozrtvovnvm z
•• I' d' NOB
led i post.ep.eno okupljala sve vue JU .~ ~
..
jala
· · CetniCki utj.e.ca; bw na;Odlazila je u s.ela, gdJ.e Je
.
. · T f "'kim
su joj .C.etniCki elementz -frr!Jelz z .uzc
k
Zenama z omlajaCi i JBdje
b • nom te .odrZ.avala sastan e sa
o racu
,
. ..
OP
-din~m i stvar.ala o.rganzzacz;e N
,
koSmz Ja je hila Clan ·Kotarskog t""h
VeC 1941. g,
k
·z·
'tet.a KPH 'GraCac. Bila je je,dan o.d raajista ~~k'l'
mz, .. k 'h 1·adnika _ ,0 1ganzzatora NOP u gracac om
.
i sta;ro i mlado partz;s. z '
kotaru Njta fJoznaj.e sv.ako selo .
.p
.
. .
'po njenim vatr·enzm z r,e:uo lucz·anarnim ,g,ovonrma ~ o"h
.
. .
okazivala ·z.a vrijeme mnog~
Zrtvovnostz, ko;u J·e P
·e hila
. ,. (h ofien"iva Z,ene su voljele Smz JU, ;e:r J
~ ces ~· ' AFt· ·u kotam z Jn.e d vadtn'k u rnajteZim
.
2
organtzator
. .
.
Dalmacije tral:asovima borbe. Drugovz zz Sj-everne. • . d S "!'a
.
.
Zili su l;·etz. 1942. g., od KK KP H Gracac . a .dmz J·e .
·
, . •
ko vrijeme na terenu Zrman;e, g J'e J
ostane JOS -ne
.
ag la u TJ'e"k
'erimJ-epom a
b'l
· pm·tz;s om rad u, J
• .
·i.- ·
I
n.:
,' a
mnogih organizacionih pitamja njihomh .JesavanJ
. . .
domaku Talijana i .Cetmka,
dinica. Smzl;a ;.e ta~~· naz·
.. taknutijem kr.aju, :za
u tom, pr,ema nepn;ate ;;-zt na;zs
.
..
, . d an a, stvorila partijsku orgamzacz;u
nefmn m;esec
. .
ekoliko SKOf..,evskih organzzaczu opam Zrman;a, rn
. l NOO . AFZ odr.
z
'
ja u svim selzma o p'·
c~ne jMmzra a
. .
bezbroj politiCkih sastanaka i p.omogla
I·
Za~a
•
•
s.avJ~et'IJt11,.a
. k D Jwidobi]'u srpsko stanovniStvo, ili harem
]G •
a ·I''
• '[
' •
. . , , , Jookvre' Talijani nzbde frrzvz egz;e
ga fJaswzzu~aJU z ¥
l
.
"t ·
i uslupke i .fJ.okuSava;u vrsz z nagodbe pod paro om
.
.
. I
tamo'Snjim boraCkim jedinicama.
, l'.
ke
U ~kolovoztt J-942. g., pred nastJUpom ta qatns
. »zaStiCivanja Srba -ad istrebljenja(/ z pnkazutu s-e
soldatqskt! i CetniCkih bandi, organizirano s<e, pad
375
�Smiljinim ·rukovodstvooz, povla.Cio veUki se.ktor od
desetak sela pre.d neprijatelje:m, koji je skoro sve
pred sobom
r~niStavao
i palio.
Smilja Pokrajac bila je skr<nmw i nesebiCna Zena
i o.dlul:an (lartijski radnik. !mala je duboko rcl.zvijen
osjef:aj druga:rstva. Uvijek je otvoreno i iskreno itnosila svakome istinu u lice i clrugarski je voljela
svakoga, koji se zalagao za NOB. Nako-n odlaska
Kate Pejnovi.C iz Like, krajem 1942. g., Smilja pos}aje pr.edsjed11ica Okr.uz,nog odbora AFZ Z~l Liku.
Na tom predanom i napornom ·radu zatekao je
Smilju jednoga dana 1943. g. CetniCki na.pad ·na
Bruww, gdj,e se tog ,dana n.alazila_. Ona s joS neko-
liko drugova .J;rihvaia borbu sa nadmobnij~m neprijateljom. Svij,esn.a je da se ni .fx moCi ad~-rva.ti, ali
ipak ni tt poslje-dnjem Casu ne fJopulta p,-,ed izdajnicitna. Zna 'da bi je Juj,eli uhvatiti Zivu. U kritii:n'?m
Casu baca medu njik hombu da ih UJ.drZi joJ IJtelwliko sekunda, i sama sebi ispali hitac u sljepoCicu.
To je bio baj uvolucionara~ k(mwniste, -l!eroja
Smilje Pokrajac.
Za bezgr_aniCnu odanost borbi_. ia- slobodu i pobjedu Na:rodne retJ,olucije, Smilja Ra.doSeviC-Po-krajac o-dlikovana jc 20. Xll. 196-3. g. OrdfNWm
Smilja
'Na-
.. AFZ Slavonije
. d ··t
I ob/asne ko·Jl{erenc~Je
jJreds;e ms vo ·
~
Radno
.·
govo1L Beba Krctjai.iC-Evil
rodnog heroja.
Pok1~ajac
Dokument 231
REZOLUClJA SA PRVE · OBLASNE KONFERENCIJE AFz ZA SLA VONIJU
ODRzANE 19., 20. i 21. RUJNA 1943. U VOciNU
Rezolucija
1. Fasisticki okupatori, uz pomoc svoga
sluge Pavelica, i drugih slugu, htjeli su izazvati bratoubilacko klanje izmedu narodnosti, koje Zive u Slavoniji, ali u isto vrijeme
su ih upotrebili kao oruzje protiv nasih saveznika Sovjetskog Saveza, Engleske i Amerike. Slavoniju su pljackali, otimali trud slavonskih seljaka, palili su njihove domove,
poklali na hiljade neduznog stanovnistva, a
najbolji sinovi i kCeri Slavonije hili su na
najzvjerskiji naCin muCe.ni i poubijani.
Poslije uspjesne dvogodisnje borbe svih
n&Sih naroda protiv faSiznia, u diJba, kada se
Narodno-oslobodilacka borba prosirila ria eijelu Slavoniju i obuhvatila sve manje narodnosti, Zene .Slavonije sastale su se na svojoj
Prvoj oblasnoj konferenciji AFZ.
374
2. Vlastodvsci u Jugoslaviji, koji su 20
godina vladali, a ·koji su svojom protunarodnom politiko·m dov·eli do okupacija naSih zeri1a]ja, ostavili su naSe narode na milost i
nemilost faSisti.Ckim krvnicima. Podia, su izdali nase narode, a onda pobjegli. Narod je
krvario, bio je pljackan i klan. Romunisticka
partija, koja se uvijek borila za narod i hila
s nlilrodom, i sada je naBla i'zlaz iz ovakovog
stanja. Pozvala je narode- na oru.Zanu borbu
protiv mrskog okupatora. Nasi narodi se diZu, rado-sno uzimaju oruZje· i he-rojski SH bore.
U .Slav·oniji, ,zajedno s mu.Skarcima, diZu se
i zene Slavonije, da svete svoie najmilije. U
svetoj Narodno•oslobodilackoJ borbi Slavonije, u kojoj svakim dan om sudjeluje sve viSe
zena, kuje se oruzano jedinstvo svih zena
Kahz Govondil govori
· AF2 Slavonije
·n"' ]. oblasnoj konferenciji
~·
�Slavonije: Srpkinja, Hrvatica, Cehinja Sl 0
vakmJa, Madarica N' · ·
.
'
oslobodilal'ke borbe okup t .
.
'
IJemiCa I drugih
d
a on
·
nostL SJavonke su borci
.. naro - uspjeH sa ustaSama 'i ostalim . 'd po"to m.su
...s
h:rOJI, one su
vatskog narod
~ .
IZ aJicama hr~
bolniCarke, koje spaSav . •
RJU ranJene dr
".
a, pokusah su upotrebiti d
u naJveCoj vatri borb
ugov,e
oruzJe protiv naroda u Siavoni·J·I· . t'
ruga
:
e, one su u pozadini
b"t" N
1 Ime osla
orgamzatori svestrane pomoc'I. s ..
II
arodno-oslobodilacku b b
-"
·
VOJim borci..
or u. U nasu
ra vnu,81 avomJu preb T
.
ma, zene Slavonije danas sudJ'el .
.
..
aci 1 su grupicu Cetnika
tick
-·
UJu u poh- k . .
OJ a Je pokusala sa svojim izdaJ·n· 'k"
'
. om zrvotu naSeg naroda. One uCestvu 'u
dom
"'t
1c Im rau Izgradnji i radu NOO a i d. I .
J
' naroci o medu Srbima AI"
..
r
Je UJU u njima r d 81
..
.
I SVIJest naavnopravno s muSkarcima.
o a
avomJe i njegova J·ak N
b d "I a arodno-oslo
3 · Protunarodne klike k ·
. 0 I acka Vojska UCiniJa je kraJ· tom pok ' .
u . z.,ene SVI·h narodnostJ· Sl
"
usaJ
rode J
..
' OJe su Izdale na..
ugoslaVIJe, ne miruju Bo .. '"
'"t o Srpkinje osud'l
avomJe ' a naroC1
.
da i narod
.··
J€CI s-e naro. '
I e su 1 osudu.ju svaki
r
.
-~e snage, one se veZu s okupato- k "' .
usaJ razJedinjavanJ·a narod S!
.. poom, I SVOJim protunarodnim rad·om h ,
"
a , avomJ e, 1
· ·
cvrsto ujedinJ· ene b ·t ,
sp · · oce da
on ce se d 0 k onacnog
riJece borbu za naciona1nu siobodu .
os1obodenja.
demokratska prava U 'S!
. ..
I puna
"k' .
avODIJI taj izda 'n.
4. Nap:redovanjem Crvene ar . .
.
~ I rad vrse pokvarena hrvatska gos d. Jk 1Ja su 8
kl
po a, olacijom ltalije, ogromnim jaCan .ffilJe, kaPJtu. e uvu a u vodstvo HSS-a ko.
savaJu omesti masovn.
'I
Ja pokuoslobodilacke. vojske i P ·t· Jemk" Narodno.
I prJ az Hrvata u NOB
. Una to' ..
J
..
".
ai 1zans Ih odred
ugoslaVIJe, Sirenjem borbe u
... ~
c ~Jih~ve Iukave propa,gande, hl-vatsk;
oruZanim bratstvom svih n "'h SlavoniJI I
narod pri-laz1 masovno u redove NOB
. t
asJ naroda pri
taka i svi p "t .
.
, a 1s o
bl . • .
...
.
Vi . , .
os em pnstase iz vodstva HSS-a , p lZUJemo se .sve b rzim k oracima slobOdL
"-'
dJevsJ · nagli razmah · J. - ·
·
red nas, antifa,sistkinJ'e Slavo ..
I acanJe NarodnoI" ·
,
niJe postav JaJu se vazni politicki zadaci:
'
1/
'
:[
!
·Sa I. ohlasn.e konferencij.e AFZ Slav
.
37.6
..
,
.
. . om;e. U s.redini sjede M 2'lka
.,
1ovanovzc
M · 1 k
a;a an ez-Komar i Seka B. . k F . ' Beba Kraj.aCiC,
·
· ttJa - umiC
1ela
BiCanif,
i. V.eC u prvim danima NOB, Zene Slavonije pomaZu svoju braCu, ·!fluZeve i sinove,
koji su stupili u borbu protiv okupatora. One
iznose hranu, prenaSaju pisma i rasturuju
pozive na oruZani ustanak; sakupljaju od.jeCu i lijekove, ruSe prugu i mostove, sijeku
Zicu i telegrafske stupove, radeCi pod rukovodstvom KomunistiCke partij.e. Razv-ojem i
jaCanje:m NOB poCele su se stvarati organizacije Zena po selima i gradovima Slavonije.
Sve je viSe bilo organizacija AFZ, i one su
okupljale sve veCi broj Zena svih narodnosti.
Do sada su organizacije AFZ u .SI~voniji postigle velike uspjehe. Skoro u svim krajevima Slavonije, kako u oslobodenim, tako i u
neoslobo,denim, te u mnogim slavonskim gradovima, imamo danas organizacije Zena, koje
unatoC okupatorskog terora 'pomaZu svirn
sredstvima NOB. Organizacija AFZ u 81avoniji nije se samo proSirila, ona je uspje.Ja
obuhvatiti Zene svih narodnosti Slavonije, te
danas imamo u naSim oTganizacijama, pored·
Zena antifaSistkinja Srpkinja i Hrvatica, Zena Cehinja, Slovakinja, Madarica, Nijemica
i t. d. Na taj naCin zajedniCkom borbom i
radom u organizaciji. stvoreno je jedinstvo
Zena svih narodnosti .Slavonij.e u borbi protiv
okupatora i njegovih slugu.
2. Pored tih uspjeha, koje je do danas postigla organizacija AFZ u Slavoniji, Oblasna
konferencija ukazuje na nedostatke u radu.
Ti nedostaci jesu:
a) N a-Se AFZ organizacij e nisu iskoristile
sve moguCnosti, koje su im pruZene ra.zvojem
N arodno-oslobodilaCke boTbe, one nisu uspjele obuhvatiti u organizaciju joS mnog.e Zene,
koje su inaCe antifaSistkinje. NaroCito su
malen broj Zena obuhvatile organizadje AFZ
na neosloboderiom teritoriju i u gradovima.
b) Politicki rad AFZ Slavonije bio je neorganiziran. U politiC.kom radu nisu uCestvovale sve Zene obuhvaCene organizacijom.
c) Odbori AFZ nisu dovoljno osamostaIjeni i osposobljeni da rukovode iz sredi,Sta.
d) Organizacija AFZ u Slavoniji pruzila
je slabu pomoG NOO-ima, iako imamo gotovo
u svim odborima zene. 8aradnja-sa USAOJIom hila je nedovoljna:
g) Kulturno-prosvjetni fad se zanemario,
i ono ,StO s·e radilo, radilo se bez plana. Radu
na suzbijanju nepismenosti ·nije se prilazii<J
Pavka ]akJii:
ozbiljno, iako je to prvi korak za politiCko
uzdizanj e Zen a.
IznijevSi sve uspjehe i ukazujuCi na sve
·nedostatke naSih organizacija, AFZ organizacija u S-lavoniji, naSa konferencija p-ostavlja
pred izabrani Oblasni odbor i sve AFz organizacij"e u Slavoniji, ove zadatke:
a) Obuhvatiti naSom AFZ organizacijom
sve Zene Slavonije, koje joS -nisu ·organizac~ono povezane ·i koje stoje po strani, te na
taj naC.in proSiriti naSu AFZ ·organizaciju .na
sve Zene u Slavoniji.
b) Posebno se postavlja u zadatak obuhvatiti hrvatske Zene, koje ja.S uvijek stoje
po strani. Iako su one mnog-e pristupHe naSoj organizaciji, ima ih jo.S mnog·o izvan nje,
a okupiti ih ok!) organizacije AFZ i aktivizirati ih, treba da nam bude jedan od najvaznijih zadataka. Kovanjem borbenog jedinstva
srpskih i hrvatskih Zena, te Zena svih narodnosti ,Slavonije, pridonijet Cemo mi Zene antifaSistkinje Slavonije svoj lidio u borbi za
Sto brZu i .uspjeSniju pobjedu i narodno osloboaenje od mrskog okupatora.
c) Pro·Siriti naSu AFZ organizaciju na sve
krajeve ,Slavonije, obuhvatiti sve zene bez
377
�ob~ira na narodnoat, drustven u i politicku
Pripadnost.
d) Ucvrstiti nase AFz odbore, pruziti im
potrebnu P?IDO<\. ~samostaliti ih, povezati
~edusobno I nauc1tr rukovoditi radom iz sredista.
• e) Planski organizirati politicki rad sa
zenama pr"e_k? naSe AFZ organizacije.
. f) r:_ruzih punu pomoc NOO-ima. Uskladib I ucvrstiti saradnju sa USAOH-om
. g) Pojacati kulturno-proavjetni rad planski ga sprovadati.
. Ako b~?:mo izvrsili ave te zadatke i aaVJ:sn? prlsh k radu, ispunit Cerna zadatke
k'OJe Je pred z:~su o-rganizaciju postavila Pr~
va konferenCI)a Antifasisticke fronte zena
Hrvatske.
Smrt faSizmu
Sloboda narodu!
Dne 21. IX. 1943.
i
d ~ Prv<l; obla-sna konferencija AFZ za Slavoniju
o r~ana Je 19., 20. i 21. IX. 1943, g. u Sumi nad
VoCmom. Na konferenciji je izabran Ohlasni odbor
AFZ od 25 Zena. Za predsjednicu _jc izabrana Pavka
Prva Oblasna konferencija
AFZ Slavonije
.JakSiC, a za tajnicu Anka BuJ'ak 'Seka . Ko n f erenCIJl
...
·
·
•
.1~ -pn~ustvovaJo o~o ~00 2ena, od toga 320 dele atkm.Ja tz osldbodemh I neoslobodenih kr-ajeva. g
bokwnut 332
ODLUKA ZAVNOH-a OD 20. IX. 1943. 0 PRIKLJUcENJU ISTRE, RIJEKE, ZADRA
I OSTALIH OKUPIRANIH KRAJEVA HRVATSKOJ
Narod Istre, Hrv. Primorja, Dalmacije)
svih J adranskih atoka u zajednici s junaCkom
Narodno-oslobodilackom vojskom Hrvatske
os.Jobodio je svoje krajeve ispod jarma ta1ijanskih tlacitelja. Vlast u tim krajevima preala je u ruke Narodno-oslobodilackih odbora
- jedinih organa demokratske narodne vlasti, koju naS narod priznaje.
Na osnovu tih Cinjenica, kao i na osno·vu
naCela o samodredenju naroda, .Sto su ga proklamirali naSi veliki saveznici, Sovjetski savez, Velika Britanija i Sjedinjene AmeriCke
DrZave, Zema1jsko antifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Hrvatske donijelo je slijedece zakljucke:
1. ProglaSuj u se niStetnim svi ugovori,
pakt"Dvi i konvencije, koje su razne velikosrpske vlade sklopile s Italijom, s kojima su
hrvatski krajevi Istra, Rijeka, Zadar, Losinj,
Cres, Lastovo i ostali Kvarnerski otoci predani Italiji.
2. ProglaSuju se niStetnim svi ugovori,
pak.tovi i konvencije, sklopljene izmedu izdajnika hrvatskoga naroda Pavelica i talijan-
ske vlade, kojima su dijelovi Gorskog Kotara, Hrvatskog Primorja, Dalmacije i Dalma-·
tinski otoci predani ltaliji.
3. Svi spomenuti hrvatski krajevi. t. j.
Istra, Rijeka, Zadar, anektirani dijelovi Hrv.
Primorja, Gorskog Kotara, Dalmacije i, svi
Jadranski otoci (ukljuCivSi ovamo i LaStovo,
Cres, LoSinj i druge), prikljuCuju ·se matici
zemlji - Hrvatskoj, a preko nje novoj demokrats~oj, bratskoj zajednici naroda Jugoslavije, za koju se naSi narodi bore.
4. Talijanskoj nacionalnoj m.anjini, koja
obitava u ovim krajevima, .zajamCuje se autonomija.
5. 0 gornjoj qdluci obavjestavaju se vlade
saveznickih zemalja: .Saveza SocijalistiCkih
.Sovjetskih Republika, Velike Britanije, Sjedinj.enih AmeriCkih DrZava, kao i Citava
svjetS"ka javnost.l·
Smrt faSizmu - Sloboda narodu!
20 .. rujna 1943.
1 Pad Musoliniia i. kapitulaciiu
Itali.ie naro•d
Istre j·e doCekao spreman, da ·se digne na rustanak
U svim gradovima Istre izhile su demonstracije, u
ko jima su uCestv·ovale i Zcne.
U Rovinju je Francesca 'Bodi. sa CekiCem u ruci,
usprk(}s otpo·ru .:k.arabinjera, razbila faSistiCke embleme na zgradi faSistiCke stranke.
U sveopCem nar·odnom ustanku ·9. ruina 1943. g
narod Istre je or-uZjem u ruci stvo·rio odluku, da •se
za svaR"da oslobo·di tudinskog Topstva i prikl iruCi Jugoslaviji. 13. ruina. 1'943. g. Pokrajinski NOO za
Istru donio _i.e odluku o oddepljeniu Istre od Italije
i prisaj-edinj.eniu _Tu,goslaviii. a ZAVNOH svojom
odlukom ad 20. ruina i AVNOl svojom odlu'kom od
3:0. studenog- ,potvrdili su odluku naroda Istre.
Narodni ustanak t9. ruina za'hvatio ie ,sva sela i
g'radove Istre. Osim Ri ieke i Pule, ci jela je Istra
hila oslobo.dena i posvuda _je narod, na mjesto faSistiCke, uspostavio svoju - narodnu vlast. Ustanak
s·e pretvorio u borbeno slavlje naroda, koji je stoljeCima davao ot,por tudinu i lborio se za svoja nacionalna prava.
Za istarske Zene je ustanak znaCio, kao i za ostali
na·rod. prelaz iz mu1wtrpne botbe otpora u o.tvorenu
organiziranu bor'bu za oslobodenje svog naroda.
1
Zene su mas.ovno uCestvovale u ustanku, pomagale
da se proti·era neprijatel.i, .sklanjale oruZje i nmniciju
koie j·e talijans'ka vois'ka na bije,gu ostavljala, i skrivale ga da ne ,padne u ruke Nijemcima, rPilile ·SU
telegrafske stupove, da prekinu veze- karabinlera s
dru.gim g-arnizonima, a u sukobima s nepri iateljem
~asavale pod kiSom tanadi ranjene i pokapale mrtve
horce_
U Puli. koja ni je hila oslohod:ena, radni-ee u tvornici »Opifici«' oduzele su Nilemcima 3'0 puSaka i 16
bambi. 73-,godiSnja Marija TomSiC sama je izvukla
iz ,grada 10 puSaka.
.
U Pazinu su .Zene organizirale krojaCku radionicu
i Sil·e partizanske kape s rpetokrakim zvijezdama. Po
svim mjestima organiziraju Zene kuhinje za vojsku.
Mnoge su se mlade Istranke :borile u redovima
novoformiranih vojnih .iedinica. U tim 'borbama .palo .ie i mnogo dwgarica. {Olga Ban, Marija MaretiC
i drul{e).
Dvadeset Sest dana hila je I·stra oslobodena.
Kroz to vrijeme Nijemci su pmdirali iz Rijeke, Pule
i Tr.sta, ali· .su nailazili na otpor novo:formiranih paTtizans'kih jedinica. Dvadeset Sestog dana Nijemci poCinju svoju veliku ofenzivu na narod Istre. Novoformirane, joS 'lleuCvrSCene iedinice_ nisu mogle ·da
se o·dupru niemaCkim ·divizijama. Nijemci su ,palili
sela, u'bijali I jude i ·Zene. No ia;ko im i·e uspjelo o"pet
okupirati ove kraieve, nikada im nije _uspjelo uCvrstiti svoju .vlast u tim kTajevima.
Organizacii·e NOP brzo se o:poTavljaju i postaju
CvdCe i prekaljeniie. 25. prosinca 1943. g. odrZava
se I. partijska konferencija za oblast I·stru.
Partijska or.ganizacija· posveCuje veliku paZnju
radu i politiCkom 'llzdizan ju Zena.
U svim ,pa·rtiiskim or,ganiza·cijama zaduZene su
pojedine dr·u,g-arice za rad medu Zena'Ina: u Oblasnom
komitet-u - Dina ZlatiC, u OkruZnom komitetu Buzet
- Nada TonkoviC ,i Danica MiliC, a kasniie Anti.ca
Suran. u OkruZnom komitetu PoreC - Nad8. Ralller,
OkruZnom komitetu Pazin - Liu'bica Polil:-NaSa,
OkruZnom komitdu Pula - Fumica Fedel. u Gra·dskom komitetu Pula - Llubotnira Ro.dica Neda, kasnije Slava KriSkoviC Viera, Gra·dskom komitetu
Riieka - RuZa BukviC Ranka, Kotarskom komitetu
Opatija - Slavica .Tardas, Kotarskom komitetu Lo-vran - lvanka Sirola, Kotarskom komitetu Kras Ema IvanCiC, Kotar.S'kom komitetu IJ..ahin - lr'Ina Ljcul i 'Piierina BiCiC, Kolarskom komitetu Zminj Rm2ica PavliC i Marija MiTkD'ViC, Kotarskom kO'lllitetu Buje - Lea Rauer, Kotarskom komitetu Umag
1
Z.ene idu na !. oblasn.u konfe-renciju .AF2 u VoCinu
Zemaljsko AntifaSistiCko VijeCe
Narodnog Oslobodenja Hrvatske
379
�· tiCki rad · · ·C ·
. ..
Zena.
1 .Ja anJe orgamzacqe razbija strah 'kod
u
I 194:vom dPismuMCentralno.m Komitetu KPH od 4
·
. · g. rug
arko BehniC p'"
·
~
.·
Zena I o-rganizadJ·r AF" sIq·e d ece: rse o raspo 1ozenJU
..
,
.
~
)>Zene su pored
1 d'
.
Strah, koji ,postoji ko~m:;: ~ke na1akt~~nije u Istri.
tolikoj mj.eri kod Zena Zu ara._ka; lliJe za,paien u
-!'fOB, Sto· potvrduj·e Cinieni~~eiz \Prvn~ uCestvuju u
Je fo:miran jedan kotarski odh
odn]an~. ~a ~ada
seoskih, koji obuhvaCaJ·u 550 ~ or, pet opCmskt'h I 56
zena.«
. Koncem 19.43. ,g. i poCefkom 1944
f
.
]e veliki broi ·seoskih odbora k 0 t
·. g. Of'lmramo
zet i Labin. ·
u
arevrma Kras, BuKotar Kras: U RaSp~ J
.
.
deno:m 1943 g U db11 u ormrran J.e odbor u stu(Ana ~o,ZiC iva~ova, :Marifa Jl:~~ M~ikktivniJe, Zene
ka BoztC Josipova koj .
k
• 1 a Bo.zrc, Andena u N'jema·Cku' u loa ,j~e u .o1~vo~u 19_44. g. odveBoZiC Antunova).
g ' ,gd.Je Je. 1 pogmula, i Ana
Odbor u sdu Podga6e f
.
:
-1943. K· (Mariia Kral··, z ormr_gan Je 2·0. listopada
Zora Sverko lvanov,a
of{ 1y_e_r)ko, Kat<~; Grbac. ,
- u ruinu 19'43. ,g (M ..
1!C; u -¥-aC.Joi Vasi
Cerin Milanova i druge)·rqa T e~m. Antma, Marija
nom 1943. (Ana Poropat' M·l{s smkk - 'U strudepat); u selu Yodice - 'u ~da . ver o, RoZa Per-~
Rupena, Reza RibariC Mara sG~bno~m.kl9M43. (Ma·rica
Mara Rupena).
'
ersm . ara Rotar,
.
Kotar Buzet· u Brdu · f
sincu 1943 (A ·t'
C
Je ormnan odbor u prorotiC). u s·v Mn a'r't~ erneka, .Julka Si·rotiC, Ana Si'
·
mu-upr'
DraStiC, Ana MerliC, BoZenk , nsr~,S:~ 1'94~: (~ntica
vac); u selu Prodani - 18
t rascr , Ruz1ca CeroKtbavac, Marija Pavleti.C i. .Isb?pa~ 1948. (Marija
1om Mlunu 'U stude~
JU lea . rodan); u Ma-
tAna
Q
i·
Francesca BOdi
---:--. iviarija So.SiC, Kotarskom ko . t t T" .
fl}a ~trbac, Kotarskom 'komite~I e u InJan - ~a
Jelo-vtca-PeSCica, Kotarskom l:omit~~tC~~-'- Milka
ka Lukas, Kotarskom komitetu Porev pte - Ton[rrac, Kotarskom komitetu Pa .
eM- . Ana Pon1 t. d.· Osim to.g
c: b . zm anca Pavlov
VistkinJ··e APZ au vaeg. ~t fOJ d~~arica rade kao· akti.k .-,
'
I.
p 1 umc, An'kica MiliC propu ~tamp" 1 t . d. (Alma
Zel ·k R . I
Bra,p:ka Seg'Ulja Da · ~ c. l a ohm, Bosa Dohril<:i.,
Slavica Fran 'B,·nan.JEU ak ,-,val_ba,EAndelka TurCinoviC
H
•
s· enaz1
rna D
· D
'
~v.atin Da.Sa, Zden'ka Gre'blo 'M . . Beros~,,
an!ca
Sama, Siavica VlaSiC Slavica' D acpJa M el~~Ic, Anhca
San, Milka K'l1ftiC A:da Gu tf }/ •. anJa Modrunia Corva, Ivanka' ~Po-SCiC k e. I, d~r~a Coana, Ermirukovodilac, i ·drug-e.)
' OJa ra. 1 1 kao omladinski
~ . u Jstrru je do.Sao 'vee· hr . d
.
.
~~me 1. SuSaka (Ivanka sirolaOJ'S·a~uganca IZ. KastavzrC,_ Mtlka ]elovica-PeSCica 'A k'a Jugo.' .Yt-da !B_laRotJm~ Branka S{1gulja, L'ruhic n l·c!l, M~hc,_ Zeljka
VraCaJuti s·e nakon kap't \ .. a ~ohc ~aSa I dmge).
Istri i izvjestan broJ· dl· u ac~Je Iz. Italqe, ostao ie u
H
t k
rugarrca rz drugih k ·.
k rva -s e, naroCito iz. Dalrnacije (M .. S b ra]eva
a Lukas, Bosa Dobrila A . 'P a·riJa tr a·c, Tonnazi).
' na on;gra,c, Bina Eske-
·e
Fonniran 1 1 · .. t• ·
·
·
tvm ohlasni odbor AFZ
P red SJedmcom· JT/ ~ICIJaRa
n.atJom
. t . .
D
sa
1
tiC, zatiru ko.ta11ski i opCin~k~ 0 db~n~·cA,npz ipm ~la
na rukovodstva porn "
k'
n
· · onmrapolitiCki ih uzdi:Zu i ~zs~m~ots lm· odl'borim~ u radu,
8 a .J'UJU. ntenziVan poli-
bokument 23J
.
Zorka Kodelja, Milka
Fie;~ },~4t3. Ct;;"/Ika) Jcrman,
lo·~ Mlunu - (Stefanija C~rova~ca
·~o ; ";! VeD'filka Cerovac, IK.ati·ca Vivoda N' dlf'i:"tcaJ Vrvo·da,
,c,.trpedu - 18. studeno 1943 '(A e. e 1 <t; akac); u
I1ana Kajin, .Julija
D . . nrca Vrvoda.--LjiFlego, .Ema Podreka). a ac, amca KrbavCiC, Milka
.
Kotar Labin: u s-elu M I' G 1..
o.dbor 15. XII 1948 (.L
(;1 1" o 11 forma·an je
Karmina FraukoviC, iLuc:·cM.' 1 ~· MTocr:~a MHetiC,
1
u selu Mali Turini
10 .. ~ e . • . art Ja DobriC);
horoviC, Luca MiletiC A. SIJMecnhJ.a 19·~~- (Milka Mona
orov
K ras - 2'0 prosinca ,1'943 (Mo . . 1c)· "' R.Ipen d.
' ....
1Pali~Ska, Ana Far"'rruna z·
FartJa ZupiCiC, Antica
.
·
ora araguna ' M ?ITIJa p a··
Irs k a, J OSLPa Kos """
Mari,ja B b.')
25. prosinca 1943, (An' I' emz hlC .·!· u Sv. BaTtOl'll ·
ue ma
h a
·
.
.
I van~ VrskoviC. Marija Brezac aM'l·k, M · Ja p a 1ts.ka,
Ban
BatehC); '!-~, VineSu _ IO. X 1 94 ~ (M «;~ac, ~l.bm~
Luce Lucz.c Tosina Ratn ., ·c I ·.
an1a MdtYOJ,
·· F
' ·
,_,
nrc. e estma R
·, M
rqa rluga Erkolina p r k
M ..
amniC.
aSumberu ~ '2·6 prosinc·a ts· a,
aJrqa Rasrpoli.C); u
1 48
BlaSkoviC i dr )· u R' a ~ · (lTma Licul, Gaspa
(Josipa PaHska. 'Luca IBO!env~I - 15. ,pro,sinca 1943.
.
• ·
azma
"''
F r.an k ovtC, Ivanka Knap', ·n·' k'Luca K'trsic, An.
B
hca
1
Paliska); ·u Mariti _ ~5 1.~ ~ . embiC, Katarina
Fra!lkoviC, Milka Batelil: Fo:kJecBJ~
(Marija
kovrC_, Luca MohoroviC) '
a a etc, Ana FranU Ri jeci u svakom ~d 1'6 ·
.
cu 1943. .g. 'po J"edan od•bo raJon4a pdosto]i u prosinO't
·
rsa
o8d
·
51
J:
r·
/?44.
Su :Sle~gR~ia foB~~~~Z 4-~gkadski. o,d~or AFizu~ark~ji
Edina Cerna MT
, 1 wa
i a1en. a. Ll~btca SepiC Mira,
¥anJa Fa'bijanCiC Lili.
I
IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA OKRUG POKUPLJE OD 21. RUJNA
1943. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU zENA
Glavnom odboru AFZ-a za Hrvatsku
Drage drugarice!
Primile srno vase dopise 224, 226, 300,
301 i 317. Nastojat cerno koliko god budemo
rnogli da podupremo sabirne akcije NOO-a
kao i ·sabirne akcije GsH. RezuJtati mazda ne
ce biti onakvi kakvi bi mogli biti radi toga,
Sto je naSa organizacija m:Iada, palitiCki slabo
izgradena, ali uCinit 6emo sve, Sto budemo
magli. ,f3ljive su ove godine kod nas vrlo slabo rodile·, radi toga ne znamo da li Cerna
uopCe moCi skuhati pekmeza. U ve·zi sa dopis·om 226, moZemo vam javiti da sm·o postupili
po vaSim uputama. PrimjeCeno j,e da s·e »Dam«
vrlo rado Cita i mnogo traiL Na adrZanam
kursu na neoslobodenom dij.elu naSeg okru·ga posvetili smo veliku paZnju napredniin
i reakcionarnim; snagama HSS-a, kad toga
smo se posluZili Clankom iz lista »NapriJed«
broj .18 i prerna tome dali upute za rad prema
pristalicama HSS-a.
Primili .smo 40 brojeva vaSeg lista »Zena
u horbi«.,
Na neoslobodenom teritariju odrZali smo
kurs u kotaru Samobor, koji je trajao pet i
pol dana, t. j. pol dana srno odrzali ispit.
Razlog Sto kurs nije trajao vi,Se je taj, StO
su preko polovice polaznica udate Zene, pa
im je teSko bilo kuCu ·napustiti na duZe vremena. Na kursu smo praradili slijedeCe teme:
1. ZaSto ne Cerna povratak na staro? (.Stvaranje versajske Jugoslavije, zivot u
njoj).
2. Dolazak okupatora - njegove narnjere,
ustanak, razvaj ustanka, ciljevi Narodnooslobodilacke borbe, uloga Komunisticke partije u NOB.
K NaSi sav,e·znici, Atlantska povelja, razvoj rata, tko najviSe snasi teret rata.
4. Vanjski i unutarnji neprijatelji NOB.
5. Narodno-oslobo·dilacka vojska.
6. Narodno-oslobodilacki odbori, AVNOJ,
ZAVNOH.
7. AFz.
8. U.SAOH.
Terne od 1-7 smo pro·radili u tri dana u
osnovnim crtama, a AFZ i USAOH u _dva
dana. Kurs je pohadalo 9 odbornica, 7 iz kotara Samobor, a 2 iz kotara Pisarovina.
. Kurs smo odrZali po sjenicima, gdje smo
1 spavali, taka da smo ostali neprinijeCeni ·za
selo. Briga za ishranu bila je povjerena naj-
odanijirn familijama. KK kao i NOO su mnogo i.Sli na ruku, pojaCali obavjeStajpu sluibu
i vodili nas od sela do sela. Ipak prije odlaska
iz pojedinih sela odrederi broj ljudi je saznaO
za nas, a i mi se nismo pred odlazak skrivali,
pa je narod traZio od nas da im .~to zapjev3.~
mo, Sto su naSe polaznice radasno uCiniie-.
U jednom selu smo ocirZali mas·ovrii Sastanak~
na kojem je prisustvavalo cijelo s·eia·. oVO
nam sve dokazuje, da je daleko veCi bra]
Zena sklon NOB, samo mi nismo usPjeii' d3.
ih organizframo. ·Clanicama KO AFZ-a dali
smo· ·odmah u zadatak, da tim selim:a posvete
viSe·· paZnje, Sto 1?U ·one i uCinile. Odr.Zanf sll
masovni sastanci po svim tim selima, i uskorO
C.e se m.a.Ci i tu naSa orga'ni·Zacija uspostavitL
Nas slijedeci kurs odrzat ·ce se u kotaru Vel;
Go:dca, po-Cet Ce oko 26. rujna i trajat Ce ne~
sto dulje. Mislimo ga odrzati barern 10 dana,
i Zene su pristale na taj rok. BuduCi da u
Velikoj Gorici postoji odred, to kanimo kurs
odrZavati u blizini njega. Predvideno je Dko
20 kursistica i to u glavnom katars.ke i opCinske adbornice.
Rad' u uZem Inicijativnom ·odboru raspodijelili smo tako, da svaka od nas ima svoju
posebnu duZnost. Jedna je zaduZena za redakciju, organiziranj.e dopisniCke sluZbe i za
AFZ fond. Druga je zadu.Zena za odrZavanje
kurseva na svim terenima, ujedno i pa· kulturna-prosvjetnom radu u sekciji 'OkruZnag
Narodnog Oslobodilackog Odbora. 'Treca radi
u poljoprivrednoi komisiji Okruznog NOO-a.
tCetvrta je zaduZena po obavjeStajnoj sluZbf.
Peta za odrZavanje veze sa vojskom, da bi se
pajaCala -saradnja Zena boraca po pitanju
AFZ-a. Ovu podjelu prisiljeni srno bili uciniti
na ovaj naCin, uzimajuCi u obzir spog.obnosti, rnoguCnasti kretanja i potrebe rada na
neoslobodenom dij.elu. Prema tome su drugarice, .kaje rade vi.Se na neoslobodenom dijelu, morale preuzeti lakSe duZnosti unutar
naSeg odbora. T'ri drugarice iz uZeg .odbora
Ce sada raditi na neoslobodenom dijelu, jedna
Ce odrZati kurs, a dvij.e Ce -raditi p·o kotarevima. Mali broj kadrova prisiljava nas na to,
da Clanice u.Zeg odbara rade stalno kao organizatari u kotaru. Na primjer u kotaru Pisaravina radi naSa drugarica iz uZeg -odbora
i to iskljuCivo sama. Nadamo se da Ce nam
odrZani kursevi pomoCi, i da Ce se Clanice
Okruznog osloboditi vezivanja iskljucivo za
jedan kotar.
~8!
�!I
··~
:~.
-~
Na~ Bst »AntifaSistklnJa« ste s1gurno
primili, moiimo vas da nam poSaljete pri-
mjedbe na isti.
Do.pisniCka_ mreZa je do sada vrlo slaba,
a i mi same nismo dorasfe za izdavanje lista.
Drugovi iz OK i Agitprop-a ispravljali su
nam stilski gotove sve Clanke, a mnoge i sadrZajno. MoZemo reCi, da bez njihove pomoCi
ne bi mogli izdavati Ji.st. Nadamo se da Cerna
za drugi list dobiti viSe Clanaka sa neoslobodenog dijela, pa Ce i Jist biti viSe· odraz
naSeg Zivota i rada.
Nakon kapltuiaclJe fta11je, sltuadja
~e
doUe
biti mnogo bolja.
Rad naSih odbora na neoslobodenom dijelu sastojao se uglavnom na sakupljanju
za naS fond i za vojsku. Odbornice su dobile
u zadatak da predobijaju nove zene za NOB
pomoCu naSe Stampe i .tumaCenja. Mnogo
hrane se joS uvijek odna.Sa u Zagreb na trg,
mnogo ljudi rade na izgradnji- cesta, zatim
Zeljeznici, pa je naB politiCki rad bio usmjeren protiv tih pojava. Namjeravamo u naSem
slijed.eCem listu o tome pisati. NaS politiCki
Narod n-osi hranu borcima na poloZaj -
kakv·e ce posljedice biti ad takvog post;rp~a
(produzenje pljacke, ubijanje, produzen]e
. t d ) Nasi odbori na neoslobodenom
ra t a 1 • ·
· I'
dijelu su joS vrlo mladi, tek smo usp.Je I s
njima odrZati dva do tri sastanka. Ra~~ tog~
mi ne moZem·o od njih mnogo zahtiJevati.
Kad budemo formirali viSa rukovodstva, rad
ce biti daleko olaksan.
K<>tar Samobor:
12. kolovoza f·ormiran je uz pomoC Cla.n~
ce uZeg Inicijativnog OkruZnog odbora Imc1-
P1'ekriZje veljal:a 1943.
jativni Kotarski odbor AFZ-a. Vee su odrza.na
s njima tri sastanka, na kojima su dr~.gance
upuCene u rad. Za sada se odhor sast~J; samo
d tri odbornice i dva instruktora. _Ddbor
~buhvaCa svojim radom opCinu .Stupnik, ,~v.
Martin, Sv. Nedelju i Breganu, -~ok u opcmu
Brezovicu, grad Samobor i o~cinu_ .Sa~ob.~r
,
.
prodr"rali Stan]e organrzaciJe
uopce msmo
·
··
b
.
,
Je s]" d·ece.. dva odbora u Sv.. N edelJI .su o . IJ€
novljena, jedan nanovo formrra~, dok s.e Je
jedan Qdbor raspao i to u Stupm-ku, radr ~o:
ga, Sto je jedna drugarica morala napusbti
Sa kotarske konferencije AFZ u Pisarovini
Stanje naSe organizacije i rad na n eo s I o b o de nom d i j e I u.
Nas rad ad proslog izvjestaja je bio mnogo ometan radi upada 'ustaSa i Nijemaca u
. mnoga sela, gdje su oduzimali stoku i iz:VrSavali racije na ljude, koji se nisu odazvali
u domobrane. V.eliki broj svinja i gov.eda pokupili su pn mnogim selima svih neoslobodenih kotareva. Ubistva, koje su ustase cinili nad ·naSim odbornicima i ostalim drugovima u kotaru Velika Gorica, narod je p1·imio
sa gnjusanjem. Na sprovod tih drugova doslo je iz sedam sela aka 500-600 !judi. Ipak
ta djela nisu narod potakla na borbu, vee se
nakon toga osjeca neka zap!asenost i zastoj
u radu. Organizacije AF.Z-a su se uskolebale
'i u mnolfim selima odbori su ae rasprSili.
rad na neoslobodenom teritoriju bio je usmjeren i· protiv otimanja stoke i t. d. od strane
Nijemaca i ustaSa. Zenama smo· tumaCili potrebu organiziranja, pobuna protiv odvadanja
stoke. Do sada smo postigli tek toliko, da
stoku sklanjaju u sume i pasnjake, kad cuju
da neprijatelj dolazi. Trebat ce jos mnogo
upornog rada za postignu.Ce jedne organizirane pobune i protesta. Rod mobilizacije, koju j.e PaveliC Zelia sprovesti, Zenama smo
tumaCili da ne smiju dozvoliti da njihova
djeca i muZevi vade borbu protiv svog vlastitog naroda, a za interese Nijemaca. Narod
se nije pozivu odazvaa·, ali se skriva kod kuCe
i ne ce ici u Narodno-oslobodilacku borbu.
Tek mali broj !judi odlazi u nase redove. Nas
rad ie iastoji i U tome da zenama !UI)lacjmq
..
Sa kotq-rske konf(lrtmc'l.ze AF" u Radat om'fu 22 · VIII ' 1948.
~
�I
I
:r--·
to mje_sto ·za JzvJesno vrlJeme, a drugoj odb?rni..ci su nasi borci zap1ijeni1i Zito, koje je
bi!o .sverc~no, pa je tim postupkom postala
ogo~cena I prestala sa radom. PostojeCi od. bor~ u ovom kotaru obuhvacaju 279 clanica.
U Jednom.. selu opcine Sv. Nedelja odbor
A~Z..a, kOJI J8 tek nedavno formiran vrlo je
a~I.lan i uspio je u vrlo kratko vrije~e okuPiti oko 80. clanica. Drugi postojeci odbori
dal~ko· su slabiji i trebat ce joii mnogo da se
uzdig~u. Ipak _svi rade na tome da okupljaju
no.~e cl~mce 1 sakupljaju _priloge· .za ~naSu
V·OJSku I fond. Od drugarica koje su zavriiile
sact.; ku~s mislimo formirati opCinske odbore
a VJ8l'OJatno cemo koju od njih prik!juciti
Kotarskom odboru. U svakoj od tri obuhva6e~e o_pCi?e pronaSli Bmo dvije drugarice,
koJe b1 usle .. u o~Ci~ski _odbor, ali treCe joS
n~mamo. Teska J€ zene- dnbiti na t_o da se
pokren_u u drugo selo, a omladinka isto nema,
~oJe; h1 nam m.ogle pomoCi. Sva naSa nastoJ8~Ja -da p:r;eko drug:ova ·pronademo harem
~OJU, ostala su bez uspjeha. Nadamo se da
cemo taJ problem ipak rijeiiiti i konacno formir~ti t~i op~!nska odbora. Time Ce se kotarske clamce VIse -posvetiti radu u drugim op.Cinama. s.a. grade~ Samoborom joS nismo
uspost~vi11 vezu, Jer do sada nismo prona.Sli
drugancu, koja_ bi imala tam.o poznanstva U
samom gradu Samoboru do sada se nal~i1a
veli~?- ~j.emaCka posada, u zadnje vrij-eme
zamiJemh su ib usta,Se.
Na fo~m:ira~ju novih odbora smo vrlo
:malo ?·O~bgh, all radimo na tome da se preko
post~Jeerh odbora prodre dalje. Odrzani masovn~ sastanci u nekim selima opCine Sv
Martm ukazuju nam na to, da Ce se moci
uskoro uspostaviti novi odbori.
Kotar Velika Go rica:
F·ormiran. je Inicijativni .kotarski odbor
od 5 odborplc~. D_o. sad~ je -odrZan samo jedan sasta_,na~ I taJ Je bw adrian pod uslovima P?vlacenJa pred neprijateljem. Prema tome nisu :mo!le b.iti drugarice odbornice u.poznate sa_ duzn~sti_ma. I drugi sastanak je bilo
nemo?'uce odrz~ti radi kretanja neprijate.lja.
Fo;~~rana su I dva opCinska odbora i to u
opcinl" Orl.e od 4 Clanice i drugi u opCini CiCe
?d 5 clamca. Od tih je jedan ·zaplaiien usliJed terora, k.oji su tamo neprijqtelji vr.Sili pa
Ce~.o. mo-rati raditi na njegovoj obnovi: U
opcim Orle, gdje je vrSen jaCi teror Zen€. su
se . upla~ile i pokolebale, -tako da v~cinu adbora .msn;? . mogli sazvati na sastanke. U
drugoJ opcml naprotiv Zene se odazivaju na
sastank:, ?dr.Zavaju se sastanci ne samo odb.or~ vee.} :m~sovni. Tako na primje·r u PolJam odrzan Je masovni sastanak, i Clanice
~~ ~a tom sastanku zahtijevale da se javno
CitaJu dobrovoljni prilozi, koje su dali za
naii fond. tl tom se1 u je sakupJJeno u dva
mJeseca za nas fond 11.000 kuna. Ima zena
koJe. su davale po 6'()0 Kuna. Najmanji prilog
Je bw ad HJO Kuna .
..Drugarice, koje rade u ovom kotaru ad
na,se?" pr~.Slog izvje.Staja, obratile su ~iSe
pa...zn~~ sel_Ima,. gdj~ su vee P'OStojali odbnri,
u zelJI da,~m d1gn?. moral, zato su zanemarile
d~uge_ ?PCine. UshJed toga se naSa urganizaCIJa niJe ad ?.ro~Slog izvje.Staja ni.Sta pro.Siriia.
Za kurs, koJI ce se odrZati u ovom kotaru
pro·na:den~ je ,~o drugarica, one su preteZn~
~otars~e 1 opcmske odbornice. Nakon kursa
ce se 1 u tom kotaru moCi odbori u.Cvrstiti
a drugarice iz uZeg odbora prebaciti na rad
u. dr~~e opCine. Podatke o stanju naSe orgamzaciJe u tom kotaru za sada vam ne m.oZemo poslati, jer je veCina odbora zapla·Seno
a mno·g,i i rasp~Seni. Pet opCina ·uopCe nij~
obvu~vaceno radom. Do danas joS nemamo
tocmh podataka koliko imade sela u tom kotaru ....
Kotar J aska :
JoS do danas nam nije uspje1o formir9.ti
u tom kotaru opCinski odbor.
Rad se sastojao od ·proSiog izvje,Staja u·
glavnom- na u-CvrSCenju odbora i prodiranju
u ~ruga s;Ja. Zene se pomalo oslobadaju
shaha, pocele su sa radom i -okupljaju Zene
tumaceci im ciljeve NOB i t. d. J edan novi
se~s~i odbor je formiran, taka da u opCini
K!mca. s~lo postoje sad a 5 odbora. U opcini
Petrov1n~ ?va seoska odbora. U ovoj opCini
s-e ~e O~Jeca rad izdajnickog vodstva HSS-a,
Pa 1ma Izgle-da da Ce se u. najnovije vrijeme
formirati jo.S dva se-oska odhora. U ovom kota;u su takode~ neprijat. snage ometale rad,
a~I. mnogo manJe. U ostale opCine drugarica
lliJe pro~~rala, ipak ka.Ze da se nada da Ce u
skoro Vl'IJeme formirati opCinski odbor. I u
ovo~ kotaru r~d .na pro.Sirenju organizacije
spOio napredu]e, Jer se samo jedna politiCka
radnica nalazi_ ~ tom kotaru koja radi po
AFz-u. Kursev1 ce nam i tu olaksati rad kad
stvorimo domaCe kadrove.
'
U svakom ·opCinskom odboru izabrane su
po dvije Zene, a isto i u K _ NOO. Izbori za
NOO su. se vr.Sili u tri opCine i to .So.Sice,
Radatovici i Vivodina. Najslabije se g!asalo
u opCini So.Sice, a ni Zene nisu u tolikom
broju prisustvovale izborima. ToCne podatke
o izborima poslat Cerna vam, kad ih prikupimo.
Izbori AFZ-a su najbolje prosli u opcm1
Radatovic. N a opcinskom zboru bilo je prisutno oko 400 g!asaca. Zene su nastoja!e da
odaberu zaista najbolje drugarice. Izbori su
protekli vrlo Zivo. Drugarice, koje su bile
predvid:ene· kao kandidati, a nisu bile izabrane bile su vrlo Zalosne. Zene su na izbore
dolazile organizirano sa parolama. U OpCinski odbor izabrano je 15 odbornica.
U opCini So.Sice na opCinskom zboru za
izbore AFZ-a bilo je oko 90 Zena, izabrano je
13 odbornica. Iz neko1iko seJa Zene uopCe
nisu dnSle na izbore. Rad pete kolone je vrlo
jak. P.eta kalona je otvoreno prij'etila Zenama; neko1iko ·od nj-ih je veC uhapSeno.
U opCini Vivodini na opCinskom zboru za
izbore AFZ-a bilo je prisutno 250 zena. zene
su bile mnogo ak.tivnije.
U svim opCinama govo-rile su Zene na zborovima. U opCini Kalje izvr.Sen je izbor za
opcinski odbor. 'Tocne podatke o n)ima joii
nemamo.
OpCina KraSiC:
Formirana su dva ·odbora AFz-a od 5 odb<>rnica. Utjecaj reakcionarne klike HSS-a u
toj opCini je vrio jak. Ipak se primj.eCuje,
da se raspoloZenje naroda prema NOB popravlja. Ima izgleda da Ce se naSa organi~acija
tu joS pro-Siriti.
OpCina DraganiC:
je zadnje vrijeme uslijed povlaCenja neprijateljskih snaga pristupacnija radu. Odbori za sada ne postoje, te se prodire u pojedina sela ·sa svrhom da se pronadu ·najprikladnije Z.ene za odbore.
Zora AhmetoviC
19. r u j n a o d r z a n a j e K o t a rska konferencija i izabran je
K o t a r s k i o d b o r A F z . . . U Kotarski
odbor izabrano je 15 odbornica iz svih opCi- ·
na. Nako-n izbora, g!umacka grupa XIII. brigade izvela je program. Predizborno ·natjeca:..
nje, koje je trajalo 14 dana, donijelo je dobre rezultate. Natjecanje je sprovedeno iskljucivo za opskrbu bolnice. I o-vdje je opcina
RadatoviC odnij.ela pobjedu. Drugarice nisu
sprovele natjecanje po kulturno- prosvjetnom
radu i t. d., radi _po]jskih radova. Moje je
miSijenje da se ipak moglo postaviti joS koji
zadatak.
Smrt faSizmu - Sloboda n.arodu!
Uz drugarski pozdrav.
Predsjednica:
1
Pr-edsjednica OkruZnog odbo-ra AFZ Poku,plje
~ tajnica Zora
AhmetoviC.
lbila je u to vrijeme RuZa Kumic,
Dokument 234 ·
Oslobodeni dio:
Kotar zumberak:
Od pro-Slog illvje.Staja rad u ovom kotaru
kretao se oko priprema i sprovadanja izbora
za odbore AFZ-a i NOO. Zene su vrlo aktivno
~UdJ-elova1e u jednim i drugim izborima. Tocue. podatke koliko je Zen a prisustvovalo izb~:n~a :za NOO, jo~S nemamo, ali op.Cenito je
misiJ:nJe, da su zene sa~injavale- polovicu
g!~saca. Zene su i birane li NOO U
" .
s ·· k
.
opcm1
'. osic~, od biranja kotarskog odbora, jedna
Je nasa. drugarica druga PO redu po kolicini
g!asova.
·
Tajnica: 1
SK:LONisTE ZA ZENE I DJECU NA PROLAZU KROZ CRIKVENICU -
RADIO
VIJESTI OD 21. IX. 1943.
Na poticaj Inicijativnog Okruznog odbora
AntifaSistiCke fronte Zena za Hrv. Primorje,
preuzeoje Mjesni odbor AFZ Crikvenica svu
brigu oko otvaranja sklqni.Sta za siromaSne
Zene i djecu na prolazu kroz grad.
·To je skloni-Ste otvoreno 17. ovog mjeseca
na ·Strossm8.yerovom SetaliStu br. 56, uz punu pomoc Mjesnog NOO.
2.5
2ene l-Irvatske u NOB
Organizacija AFz uvidjela je potrebu takove ustanove U naSem gradu, kojim prolazi
veliki broj ljudi na po:vratku iz internacije
svojim kuCama u Liku, Bo-snu i Dalmaciju,
te izbjeglica i-z bombardiranih gradova SuSaka i Rijeke; kao i onih izbjeglica, koji se iz.
Like vraCaju kuCi u o.slohodeno Priniorje, u
popaljena sela Grobinstine, Kastavstine itd.
385
�Dokument 236
Sve te Zene i djeca, koji nemaju sredstava i rodbine u gradu, koji nemaju kuda da
se sklonu i Cime da se prehrane na svome
putu, hili hi prisi.ljeni da noCe na ulici i da
gladuju. Zato su drugarice iz AFZ-a odlucile
da im pomognil i da im na ovaj naCin iskaZu
svoju ljuhav i razumijevanje.
Drugarice su marljivo prionule radu, nCistile i uredile prostorije za 'spavanje, uredile
kuhinju i hlagovaonu. Radile su sve to v·eselo
onako kako se radi, kad nam stizu najmiliji
gosti. Bile su sretne, Sto mogu svojim radom
pomoCi svojim sestrama u nevolji i njihovoj
djeci.
Odmah, prve noCi, hila je spavaona puna.
Slijedeceg dana proradila je zivo i kuhinja.
Tako se je nastavHo radom.
Moramo naglasiti, da je ova ustanova
otvorena ·samo radi onih najsiromaSnijih Zena i djece na prolazu. Apeliramo stoga na
sve one 'prolaznike, kojima je ikako tnoguCe
da se smjeste i pr.ehra-ne privatno, neka se ne
obraCaju ovom skloni,Stu, jer svaki obrok,
koji bi tamo uzeli, hio bi otet iz usta na.Sim
najveCim sirotanima.
ObraCamo se naro·Cito onim obite1jima
Crikveni.ce-, Cija je rodbina ovdje na proputovanju iii u izbjegliStvu, neka ih ani sami
smjeste u svojim domovima i pobrinu se za
njihova izdrZavanje. Bilo bi Zalosno, kad bi
Svoj.e najbliZe napustili u nevolji.
U naSem je skloni.Stu ure.deno i sabiraliSte darova u hrani, odje-Ci,. obuCi, rubenini,
priboru i novcu. Te Ce darove, kad se sabere
veCa ko·liCina, mjesni AFZ podijeliti onim
najpotrebnijima, onima koji su najviSe stradali, kojima je bijesni okupator sve popalio,
opljaCkao i uniStio, preko Cijih su sela proSle neprijateljske Cete za vrijeme ofenziva.
Takov.e je sirotinje i beskuCnika vrlo, vrlo
mnogo, a mi smo du.Zni da im pomognemo.
Aka dobra pregledamo naSe .Skrinje i ormare,
nac1 Cerna sigurno bar nekoliko komada
odjeCe i obuCe, koja nama viSe ne treba, koju
smo veC odavno odloZili, a oni - naSi Ijudi
- goli ·su i bosi, j.er ih je .zadesila nesreCa,
koja maZe sutra da zadesi i nas i naSu
djecu. Oct nase male zalihe hrane odvojit
Cemo neSto, tko viSe - tko manje, pa Ce se
ipak pomoCi anima, koji su mnogo, mnogo
potrebniji od nas.
Pozivamo sve one Zene i omJadinke, koje
imaju slobodnog vremena, i koje su vo.Jjne
da nam u naSem radu pomognu, da se prijave
u tu svrhu mj.esnom AFZ-u.
Moramo svijesno prionuti radu. To ad nas
traZi naS napaCeni narnd i _naSa Narodnooslobodilacka borba!
Dajemo vam ovaj kratki pregled:
Od 17. do 24. o. mj. prespavalo je u sklonistu 41 dij ete i ,61 zena.
Izdano je oko 400 dorueaka, oko 500 ruCaka i oko 460 veCera.
Sabrano je 58 komada odjece, 8 pari obuCe, 9 komada rubenine.
36 komada pribora za jelo i 8.6~0~kuna.
Sabrani novae upotreb1java se za nabavu
mlijeka i povrCa za djecu.
POPIS ODBORNICA I DNEVNI RED SASTANKA MJESNOG ODBORA AFz SENJ
ODRzANOG 22. IX. 1943.
lz bilj.eiaka V.ede Zagorac"
Dokument 235
PISMO ANKE BERUS OD 25. IX. 1943. BEBI KRAJACic 0 RADU
U KRAPINSKOM OKRUGU
Draga Beba, ja sam mislila da CeS ti stiCi amo joS za moga boravka ovdje-, ·ali te
nema. Zato ti ostavljam ovo pismo. Ti ces krenuti odavde direktno za OK Krapina. Put,
kojim treba da ide.S, kazat Ce ti drug Cuk. 1 Tamo Ce·S potraZiti OK i njima se javiti. Tamo
kod njih treba da pokreneii i organizujes rad po AFZ-u. Izvjeiitaje o svom radu sa]ji Obl.
komitetu za zagrebaCku oblast, pored izvjestaja, koje ceii slati i Glavnom odboru za Hrvatsku. Uputili smn jednu drugaricu, Mariju Berdu u varaZdinski okrug. Kada se malo pokrene
1·ad i u tim okruzima, formirat Ce se Oblasni odbor, ali prije njegovog formiranja treba
ipak da netko nbi.de te okruge, da se vidi stanj.e i pravilno pastave organizacije, jer bi to
inaCe i onaka bilo potrebno poslije formiranja oblasnng odbora. Ali kako bi se sada oteglo,
dok se sve p:redvidene drugarice ne okupe, to smo odluCili da vas uputimo svaku u jedan
okrug i poslije prvih yaSih izvje.Staja, aka Situacija bude zrela, da se pristupi formiranju
Oblasnog. Toliko da znaS i vodiS raCuna o izdi.zanju kadrova na tom terenu kuda si
upuC.ena.
Mnogo te drugarski pozdravlja
Smrt faSizmu
25. IX. 1943.
1
2
Vin'ko Jedut, tada sekretar OK KIPH Cazma.
Ovo pismo pis.ala i·e Anka Berus, Clan GK KPH
i uputila ga Be·bi KrajaCiC. Pismo je ostavil.a u OK
386
Sloboda narodu!
Anka, v. r. 2
KPH 1C:azma kod Vinka Jeduta (Cuk), s time da se
po~al je Bebi tKra_ia·Cit u Slavoniju.
i 1942. g. radi u Senju ~rofes?~ica. Me-..
..
d c·m g 1mnazqalctma 1
lanka Rivos~ki fitT sv~~i~i d:h~n:. dbitel j .Telke Knigrupom radmca u vo.
.
. K~tica LonCariC. Oni
fiC- roditelji sa tro.Je d]ece t
.
Sk 1''
a u
dr.Ze vezu sa partizanskim logorom u
a tcu, ko
. ,. !949 cr dobivaju redovnu vezu pre
ve I pet
-. ·~->·
•
•• :
u Novom.
J.
1941
·
5
1
~:t·~rvYhuk~:~~ Sr~a:O~\ao:R~~~~~i~JU~~Aa!Fi~ ~~~~~~=
"
· u orgamzaCI
Cene. sur-:·~:s~iuod~:;~ Aktivnost AFZ, koja .ie Sostv.aran Jek .
koliko mjeseci u o•slobodenom en]·~,
rena roz. m_;
, . , NOP i nakon Sto su Ntprivezala Je z.enek S7n 1 ~en·, veza .sa Senjom nije
jemci ponovo. o uptra t , . ,
.
vi~e hila prekm~ta.
d' M
VukeliC a u Krivom
U Alamu akhvno ra 1 ara .
.''
Putu - Anka Spal i i Anka Toml.Janovtc.
f.
387
�Dokument 240
Dokument 241
O RADU :iENA SLAVONIJE
Clanak iz >>Udarnice((,
NA SPREMANJU zETVE
I
g asila AFt Slavon ·. b
Z]'e
.
r.
6,
.
rzt}am
1948.
0 RADU AFz'
ZA OBRANU ZETVE
.Sv1 smo mi ZelJ' n ·.. .. k.
~ 't
.
Z na II smo d · o kI see Ivali da sazre ZI o.
svim sred~tvi~aJe p~k upatoti·.- giadan i da Ce
trud.
usava I da otme naS
»J ednoga dana ja ode .
. .
zene iz nar se]a . 1 . d m 1 orgamz1ram sve
, t
I
Ju e pa kol . .
ze vu PjevajuCi d
.
a 1 Idem 0 u
se]a. ITu smo radil~· )e nag. neos]obodena·g
dobra vojska nas je ~1tavlu Je~nu. noC, naSa
dna drugarica.
cuva a«, JaV]Ja nan:t jeZene su radile oko
Citave noCi i dane N' ne~-sio_bo~enih sela po
naSe Zene
· 1 avwm n1su zastraSiJi
v
d
Sada je naSe slavonsko z·t
mah 3·e -narod
. t .
I o sazrelo. OdPris upio ~ t · T
se radi ratnom b .
ze VL rebaio j e da
rzmom da
"t
,
vremenu Zito oZa . . ' ... s_e u s o kracem
postalo svako! se~J=k~zv~si I sakr!je.
je
u ov-o vrijeme Zetve N .. - g avn~ bnga 1 ciij
da se pojedinaCno ~ :Je .se SI?Jelo dopustiti,
>>Ujutro oko 1·0 sat·
.
"
"
a nas ide puna i 50 1 eva h nama aviona,
suv1se ·sporo te b'zanJe I vrih ' - t o b' l'slo
1
1a d an oku to
da navali 8 •velik I g
pa r mogao kruie. Nisma mag!. d kola, a a_ vi-oni stali da
1 a umaknemo
kruh.
om snagom i ukrade naS
~emo r:a Cistom polju, Avian·
'n.ego osta~
I pucaJu i'z mitraljeza
1' _I bacaJu bombe
Narodno,oslobodil 'k'
.
jediJi.«
' a I nisu nikoga ozJipristupili organiziran~c 1" odbon su odma-h
Zetveni odbori u k . JU zl et~e. Formirani su
. . I Zene u drugim kotare .
-,
.
v~ma su u grupari:ut
tOJe "u az, po J'ed an pre d _ zeie Zito anima c· .. .
'f
.~
s t avmk svake'
u NOV. U pakr~ck'olm1 sku tSV1 sposobni za rad
(AFz-a, USAOH-:J 1Nasishc~e organizacije
radi i po danu i
. a::ravi? se. plan, da se sovno, u grupama d'I oarupo53'
... zene, rna~
U poZe·Skom karla I e su oko zetve.
prijate-Ij ne smiJe ~~b~~-Cl,dZaJedn~-C~i, jer ne~
·
.
Zita.
· 1 1 0 nas nr Jedno zrno
omladmom _ njih aru su Ze ~e ,zaJedn,o sa
400
neprijateljskog zit . 25- pozeh veliki dio
. Mnogo su se naSe
NOV.
a I
0 metara dali na'soj
Ci1e oko Zita dok .
zene S1avonije narnu~
sada k d
'
.1: ono izraslo, sazrelo I
Tamo gdje je neosloboit k ·
' a a se vehki
· kl
.
·
~ka je na polo-Zajima.
en _raJ, ~aSa vojna: njihovirn nolJ'i ' punr
asovr PDVijaju
.
~
rna, one ne da]'u t .
. 1 no-se je bo-rcim a.
ene pnre.CfuJu -hranu
znoJem nakvaSen k h
aJ SVOJ
j a.teUu.
ru svom krvnom nepri~
U daruvarskom kotaru ~
•
seiu hranu 1 sp
.
z_ene sakupljaju po
rema)u zaJ d · ~k.
One su se inuCile 0
"
radnike oko vrSaCe
v.
e me 1 ruCak za
jer one su radile za ~ bne _ne z~le svog truda,
-.
mas1ne
Zito !reba da se sakr" .
je sinove i braCu k ,; ~ 1 SVOJU vojsku, svo-.
najvaznijih zadataka k ~!e, spremi. Jedan od
tor hoce da otm~ OJih e o. sada, kada okupapanje zemunica.
OJI se postavija je ko~
rukama Cuvaju sei llJ~ ovi.trud,. s puSkom u
U kotaru Podrav k SJ .
,
vr-Se i spremaju Zit~. I po Ja, dok one Zanju, P8:-IH 15 zemunica. s a ahna Zene su isko ...
'!'o
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA RUJAN 1943.
. .. 2. AntifaSiStiCka fronta Z-ena: Mjesni
odbor sastoji 'se od 3 Clana Nade,2 RuZe, 3 i
Jasenke. 4 Nada j,e inteligentna, poZrtvovna i
hrabra. RuZa je malo svadljiva, nije naroCito
inteiigentna i previSe bojaZljiva kod skupnog
proradivanja materijala. Jasenka je novi
Clan, izgleda ambiciozna. Nada i Jasenka su
Cinavniee, dok je RuZa radnica (tvorniCka).
Stanje u AFz-u j.e dosta nepovoljno: opca
pojava je nekonspirativnost, a ·uslij.ed pom·anjkanja politiCkog rada nezainteresiranost
kod clanica odbora ad Mjesnog odbora pa na
dolje.
Drugarica Nada bila je pod kraj mjeseca
vani radi uspostave veze _s Inicijativnim odborom AFz. Bila je vani 1 dan i vratila se
je veoma odu.Sevljena -- jasno da bi volila
biti vani na radu, ali to je samo Zelja. Ona
to ne postavlja, nego izgieda da ju je oduSe~
via vani onaj uski kontakt koji postoji sa
masama.
Sastanci se odrZavaju r.edovnO, a poc"elo
se j.e i sa politiCkim izgra-divanjem. MAOZ
ddi III., IV. i V. kotar sa ukupno 61 AOz-om
ad kojih su 8 maticni, a obuhvacaju aka 62Q
Zena. Prema proSlom mjesecu vidi se povecanje ad 9 AOZ-a i oko 60 zena ...
1
2
3
4
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
Zlata Bog-nar-KunStiC.
Redakcija niie mogla saznati-·.pravo ime
Mari_ja Znidarec'~Kleinhans.
·
Dokument 242
IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz VIROVITICA OD 5. X. 1943. OBLASNOM
ODBORU AFz ZA SLAVONIJU 0 RADU zENA
v
z
»1\fi drugari ce sku a
ja]e smo da d· b" _P sa drugovima nastoo IJemo i us · ·
Zetvom. NaSa z·etva .
. PIJemo sa naSom
Narad je iSao u ZetJe usp.Jela sas:im odJiCno·.
piSe nam . d
u s PJesmorn l veseljem«
Je na drugaric
G t
'
kraj evima SlavoniJ'e "
a.
o ova u svim
·1 e oko- Zetve N a . . zene su organiz1rano ra~
·
dI
_
1 .. . .
po!jski srez ~djeJ ~epsJ Primjer ie grubisnoZetve ostao ~a Zena;:a g~t~v·o__. sav posao oko
ci u NOV 0 .
, u UCl da su muskar..
. VaJ posao su Zen . .
".
siucajeva gdJ'e
e. I Izvrslle. Ima
x
su same Zene
k
.
AF.L<-a, pokazale mno
.
.ru o~odwci
lllZiranju Zetve.
g 0 snaiazenJa pn orga~
v
_'
Svuda, Po cijeloj Slav ...
•
radi. Narod je uvid" d OTIIJI,. se uzurbano
dam maZe mnog
.:o a se zaJedniCkim ra~
o VIse post·.... p
vide Citave grupe m ~k
ICl.. o poljima se
·
,
llJU, povezuju i sla ~ us araca 1 ena k a k o za~
k
zu, .a od kuC e se sprema
ZaJ,edniCki ruCak k ..
' OJI
.
N arod je shvatio d Im se nasi . n a po 1Je.
.
se spremi Zito samo a. d:.nas niJe _do-sta, da
spremiti svo Zito ~.tPOJ~. Inaca. MI trebamo
·
. .
• ZI o CIJelog n ~
Jer Jedmo tak(} bi't ,
.
aseg naroda
· ;.
_
cemo siti m ·
..
'
I Ispunit Cemo naSu svet
" I, nasa vajska
tor ne dobije ad nas nit' u_ ~uznost d~. okupa1 Je no zrno z1ta.
Borba za Zetv .
Ko .
u Je borba za pobjedu ''
paJmo zemunice, spremajmo Zito !.
z
•
• v
•
1
:Prva partizanska Zetva 'Sl
. .. .
{(. u kotarevima Grub",.
u. avonru bi!a ie 1943
s~a Slatina i Dooji Mih~J.PolJe, Vir~vitica, Podrav~
;?cestvoyalo _je u
zetve
lbiO
~Zetvi gJ,~c.v U kot. .9-r.ulbi.Sno Polje
.ie zavr.Sen za osa
m
390
zdna. CIJeh posao o~ko
ana, a Zelo se ponaj-
viSe noCu, ier su po d . b .
.
a;rioni. Za- vri i-eme 'ze:V~u v ombardirali nepri iatel jski
~Je i noSenje hrane na' zenev s~ o-rganizirale kuha
stitiii Zetvu od neprir'at I' polozaJe borcima, koji &~
.
e .Ja.
Oblasnom AOZ za Slavoniju
Izvj<estaj
Dne 2. X. 1943. odrzan je redoviti sastanak sa pleriumom okruZnog AOZ ·za Virovi~
ticu. Reorganiziran je uZi odbor zajedno sa
plenurnom. U uZem odboru su s1ijedeCe drugarice: predsjednica Ljuba, 1 Srpkinja ·seljanka, Ru:Za, 2 Srpkinja seljanka, Slavica, 3 Slovenka radnica. U plenumu su drugarice:
Zdenka, {~ehinja, Ana, 4 8rpkinja (daruvar-ski
kotar) · Bosiljka, 5 Srpkinja, Anka, Srpkinja
(gruhisno-po!jskog kotara) Mica, Hrvatica,
Milica, Hrvatica, Toda, Srpkinja, Kala, Hrvatica (viroviticki kotar). Drugarica predsjednica nije prisustvovala na sastanku radi bo~
Iesti.
Reorgani'zacija odbora uslijedila- je iz slij edeCih razloga: .Sto uZi odbor nij e rukovodio
kao cjelina, nego su pojedine drugarice radile
kako je koja mislila da ce biti najbolje. Nadalje ·Sto drugarica Danica Gazi napuSta rad
u okruZnom odboru radi svog djeteta. Da b_i
se putpuni·o njezin odlazak iz odbora, uzeli
smo druga1·icu Slavicu PavloviC iz kotarskog
AOZ Slatiua. Drugarica je unisla u uzi odbor,
neka vrijeme biti Ce zaduZena samo za kotar
Virovitica.
Na sastanku je hila prisutna drugarica
i2 Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku Jela Bicanic, iz Oblasnog AOll za Slavoniju drugarica Terinka i Smilja.
·
Kolar Donji Miholjac
U tome kotaru Zivi preteZni dio Hrvata,
neSto Srba, Madara, Ceha i Nijemaca.
Politicka situacija:
Saradnja s NOO-ima i USAOH-om je vrlo
dobra. OCituje se u tome Sta pomaZu j-edni
druge pri pro-diranju u nova sela i pri zajed~
niCkam Tadu oko sakupljanja hrane i ostalog.
Ljubav zena prema NOB je svakim danom sve veCa, a to se oCituj e na razne naCine, taka na pr. u samom Podravsk·am odredu se nalazi preko 1010 drugarica boraca. Na- ··
roCito u posijednje vrijeme se osjeCa u hr~
vatskim selima, da drugarice sve viSe prilaze
naSoj organizaciji i dobrovoljno odlaze u
NOV. Iz jednog sela (zagorsko,g) prva je
posla jedna drugarica u NOV i povukla sa
sobom 1,3 drugova iz susjednog, tak-oder za~
gorskog sela. NaroCito budenje Zena· osjeC.~
se poslije svakog odrZanog mitigga. To :s·e ·
vidi kod svakog sakupljanja prilog3:'.:·'~a naSu
vojsku. CetniCko-g organi-zovanog ra.<i.lJse ne
osjeCa, 0-sim u nekim pojedinim seli_ffiB. osje~
Ca se kod poj edinaca veliko~srpske· tendenCe.
~ene osuduju stav Cekanja, »da nije vri~
jeme jo,S za borbu«, kako to govore ·pokvarena g.a:spoda koja su se uvuk1a u v-odstVo
HSS-a. U jednom selu, gdje do sada nismo
mogli formira:ti odbor, sada Zene same traZe
391
�da se dade orgahizovati u AOZ. To isto selo
bilo je joS za vrijeme Jugos1avij.e organizovano u HSS-u.
PriiiCno se uspjelo u uspostavJjanju j.edinstva srpskih i hrvatskih Zena i sa Zenama
ostalih nacionalnih manjina. Ali jos uvijek
imade nepovjerenja srpskih Zena prema Ze-._
nama ostalih narodnosti, naroCHo prema Nijemicama.
V jednom selu, gdje postoje dva odbora,
jedan ad ,srpkinja, a drugi ad Nijemica, desilo se da Nijemice energiCno traZe da se
spoje sa Zenama Srpkinjama u jedan odbor,
jer one drugaCije ne -Ce da rade.
Organizaciono stanje:
/
i t. d. Medutim· sada se stanje mnogo popravilo. Zene se pravilno lwl-iste tekovinama,
koje su dobile u NOB. One raskrinkavaju i
ciste NOO-e ad petakolonaiia i sabotera, koji.
au se uvukli u odbore i na taj naCin koCili
NOB. Na pr. u selu Durcici, Rijenci, Gornje
Kusonje Zene su bile te koje su na masovnim
seoskim sastancima iznijele njihov ,Stetan rad
i tra.Zile da ih se smijeni sa duZnosti. Njima
je to uspjeio zato ,Sto su odmah s primjerima
iznijele njihov stetan rad. One su izabrale
s ostalim narodom one, u koje imaju povjerenja.
Ljubav prema NOV osjeca se time, iito su
Organizaciono stanje u _kotaru stoji ovaZene, kada su Cule da se vraCaju brigade iz
ko: Vii odbor ima 4 clan a: 2 Hrvatice i 2
Hrvatske docekivale brigade s velikim veseSrpkinje, 2 radnice i 2 seljanke. V 12 sela
ljem i radoSCu. U VoCinu, Rijencima i Macuimade 16 AOZ-a sa 105 odbornica, 33 Hrvatama Zene su oCistHe puteve, na kojima su
"tice, 72 Srpkinje, broj odbornica Nijemica
ih doCekale sa punim koSarama -voCa. Za vrinije nam po~nat. Oko organizacije AFZ-a ieme, dok je vojska prolazila mimo njih, one
okupito ie 680 zena, 25'0 Hrvatica, 350 Srpsu ih" obasipavale cvijeCem.
kinja, 80 Nijemica. V 14 sela imade 1-2 iene
Kotarski uZi odbor ima tri Clana - sve
koje sluze kao veze. V samom gradu Donji
Srpkinje, jedna radnica, dvije seljanke. PleMiholjac imade dvije grupe zena domacica,
num ima devet Clanova, osarn .Srpkinja i jekoje su si dale u zadatak da ce u najskorije
dna Hrvatica, sve seljanke. Ima dva op6il)vrijeme formirati odbore.
ska odbora sa 17 odbornica, 15 Srpkinja, I
Samoj organizaciji Zene prilaze dosta teHrvatica, I Madzarica, sve seljanke. U cijeSko, jer se boje organizacije. Ima Zena koje
lom kotaru ima 29 odbora i to 4 na novaasloaktivno poma.Zu NOB-u i Citaju naS materibodenom teritoriju. Vkupan broj odbornica
jal, -a u sam u organizacijU te.Sko uiaze. Iako
je 129, ad toga 104 Srpkinje, 5 Hrvatica.
je taj kotar potpuna neoslobo,den, i neprija10 MadZarica. NaS:om organizacijom irna obuhvacena 1850 zena.
teljska propaganda nastaji da omete nas rad,
sa letcima koje izdaje ... 6, po-zivaju·Ci srpVii odbor se sastaje red·ovita. Ne zadoski narod -da se vrati svojim kuCam-a i da zavoljava po nacionalnom sastavu, j.er do sada
pocne miran zivot. Ipak se uspjelo obuhvatiti
nije uspio da u naSu organizaciju okupi i
veCi ·broj Zena na Sire sastanke.
Zene Hrvatice kao i ostaie manjine, · premda
Od naseg propagandnog materijaJa zene
za to postoji mogucnost. Razlog je u tome,
najradije Citaju »Zenu u borbi«, »Udarnicu«
Sto se -maio svratilo pa.Znje neosiobodenom
i ».Slobodni dam<<. Narocito vole citati izjave
teritoriju, OpCinski sastanci se odrZavaju
clanova HSS-a, koji su pristupili u NOF. VZi
:r:edovito, ali samo tri drugarice Odbornice
kotarski odbor sastaje se redovito, on rukoodlaze na teren. Kotarski odbor nema preglevodi iz svog sj.ediSta, i svi Cianovi u.Zeg adda- preko cijelog .Kotara. Masovni sastanci se
bora imadu pregled preko Citavog kotara.
ne ·octrZavaju r:edovito.
P·o nacionalnom sastavu odbori ne zadovoljavaju, jer je joS uvijek prete.Zni dio -SrpKotar Grubisno Po!j,e
kinja.
Izvje,staje salju redovito.
Kotarski AOZ Slatina.
Zene su odane nasoj NOB i vole NOV,
svi.Jesne su toga da Cerna jedino borbom d·oCi
do potpune slobode. Iako su skoro sva sela
popaljena i dosta opljaCkana, Zene joS uvijek
rade na sabiranju i prikupljanju prilog<!- za
naSu vojsku, jer znadu da treba i na taj naCin ponwCi naSu borbu.
V tome kotaru narod ie mnogo stradao
ad neprijatelia. Imade mnogo popaljenih i
opljaCkanih seia, ali _zato-~ svejedno Zene vole
nasu NOB i NOV. One znadu da ie za sve
Kada je trebalo iCi na nasu prvu Oblasnu
zlo, koje do.Zivljavaju, i za svu bijedu i nekonferenciju AFZ za ·Slavoniju, Zene su iz
imaStinu kriv faSizam. To se vidi po tome
Velike Dapcevice htjele ici u vecem broju na
Sto su -se poslije proJjetoSnje ofenzive svi
konferenciju ali im NOO nij,e dozvoJi.o radi
odbofi raspali, i lose se gledalo na na,su NOV, · suSenja sijena. One su rekle, da hoCe iCi i
jer je neprijatelj uspio ubaciti svoje parole,
da Ce raditi i dan i noC samo da idu na konda se Srbi bore za Tita i kolju ustaiiku djecu
ferenciju. 'Ta svar se moraJa srediti Cak preko Okruznog NOO-a.
392
- · dio srpskog naroV kotaru ima ~retezm
kih i hrvatskih
.
J. ed1nstvu srps
.
.
da. Radi se na
..
ali 'o.S uviJek Ima
Zena i ostal.ih m~UJina~traneJ Zena Srpkinja
dosta nepOVJerenJa sa t· rna i drugim rna"
a Hrva 1ca
naspram lve me I rad a i velikosrpske ten.. ama · ;,enta~k' ~
TIJITI
.
dencije se ne o.sJe..~a. dbor ad 4 Clana, 3 SrpIma kotarskl .uzl o
]' ke i 1 radnica.
. . . 1 H atica 3 se Jan
. .
1"
kmJe 1 . rv clanova sve SrpkinJe se Jan., '
5
.
Plenumd Ima opcmsk a o d'bora sa 11 odborniCa,
,.
2
·
ke. 1 m tih opcms k"h odbora se rasuo, Jer
Ima e .
"
I
.
.
n 'ima sastanc1.
.
a p enu ..,
se ne- odrzavaJ u ~a J b
sa 1·08 odborniCa,
Ima 26 seoskrh ad or~ Madzarice i 1 Ce98 Srpkinja, 6 H~vati.~a, okupito je aka 1500
. .
h lllJa. Oko orgamzaciJe
.
llOVI"h 0 dbora ima .us 1ova, J er Zene same tra•
Ze da ih se organiZUJe. akar se govori Sta
Na cijelom okrugu, ~
·
Clanovi
su i nase drugance
.
.
k
su N0-1, , rna · ·ek , naziVaJ·u »muSki odbori«,
ar ih
.
.
NO-a, JO.S UVIJ
,
ki odbori«.
a odbore AFZ-~ »zens eoskih odbora, 4'7 na
Na okrugu II~_Ia ~9 s 52 na neosloboded
.
.
.
osiobo e_nom . tentoriJU a odbonuca, 20 6 S r p487
nom teritOl'lJU. I_ma 11 MadZarica, 3 Nijemlkinja, 146 Ce m]a.
. "edna Hrhv.at~ca,Oko organizacije u naSem
ce 1 J
. . 4 53,0 zena.
.
okrugu okuprto Je .. d 5 a 32 odbormce,
OpCinskih odbora l.ma : M!ctzarice i jedrta
23 S rpkinje, 5 Hrvatrca,
S a tri
3 kotarska odbora.
v
Cehinja. Imade
.
. 11 odbornica, 3
kotarska uZa odbora l.m~JU
Zena.
.
e ne sastaje redoCijeli kotarskr odboi:d~ preko cijelog kodu ne odrZava savito. Odbor nem~ preg
tara. Ne z_::dov?1Jaovdab~r:aa ~rema tome n~t~
stanke opcmsklh
"
·u seoske a nib
. db · ne odrzavaJ
' .
opCinsk1 o on
.,
Neg·o po nekl puta
rnasovr:e· kotars 1 o
odborniCe sa_stankke.hze~~-ora odrZavaju -seoske
Hrvatice i osam <S:;?kmJ"ki kakav bi trebao
Ovaj izvjeStaJ DIJe ana , .
nemaju pre..
t
Sto- drugance
..
.
biti ushJed svoJI ·k 0 tareva, pa zato lliJe ni
gieda preko og~.h
i masovne sastan~e. a se d·ode u. njihova sela
Zene ~arne tr~ze d primj.er Rastovac, MuodrZavab sastan e ~a Da Cevica i t. d.
· · Loncarica, Velika
P
· DarumJe,
. .
Ovome kotaru Je Pripalo 5 se1a 1z
varskog kotara.
t .
rna vam dali
·
·
m S 8.TIJU S
0 orgam~ac~o?o.
·er do danas drugap o starome IZVJestaJu, .J
regled sadaSnjeg
· i nernaJu P
rice ne znaJU
·a· da se one nisu sas t astanja. I·z to-ga se-VI 1
vome radu, to· jest
. 181. polagale racuna o s
Ja'
'
••
ta
da nisu rukovodlle IZ cen r .
postavit plan rada.
. . pruzio dovoljnu
V ... okruZni odbor niJe
tome
zr
db 0 ima pa prema
0
porno-C. kotarskim
~.
~·nskima a ovi
nisu mogli niti kotars } op:dbora kotarski
. . t d Od okruznog
d p
seosk1m 1 · · . . mene upute za ra · oodbori su pri~ah Pl~
jedine drugariCe su olazile na sastanke kotarskih i opcinski~ od_bo::· odbora zakijuceno
N a sastanku a ruzn 8 X 1943. N a kurs
•
k rs AFZ-a · ·
·
je da pocne u.
. bjelovarskog okruga, 1
Ce iC.i 8 drugari~a IZ ..,
uZeg okruZnog 'Oddvije drugari.ce kiZ t nase~irovitica i. jedna iz
bora. J edna lZ o ar_a
kotara Grubis~o PolJedobile za duznost, d~
Sve drugance t·su d" n]·a na oslobodenl
,
pro 1ra
ispitaju mogu~nos -~ . . Izviditi preko kotari neoslobodeni ten OriJ. d" ani imaju odbore,
No · VSAOH-a g Je
AFZ
skih
-a. I
.. h' formirali a db ore
..
da bi i mi ~~eko TIJl za savjetovanje, k~Je
Dogov?ri~I sm~ s~943. Drugarica Siavrca
Ce s~ od.rzab 16i . politiCkoj situaciji, druCe plsah r~era
g arica Rez1ka o k~lturno-prosvjetnom radu,
•t .
. cionom pl anJu.
Milka o orgamza . . . "taJ· br"t Ce svakako
.
.
.
Drugr mJe sec"nr IZVJ eskotars k" o dbon .d a
_.
,... .
'e i nasi
1
drugaCIJI,. Jer c lati izvjeStaje, jer smo Im
tada znah nama s
i na sastancima koposlali pismenu uputu:. a , mo im usmenim
tarskih odbora pomocr ce
putem.
I"
Drugarski vas pozdrav Jam 0
d '
v·
Sloboda n-aro u. . .
Smrt faszzmu
TaJmca:
Kotar Virovitica
b
- . rema NOB je do ro.
RaspoiozenJe zena p k izbjeglicku viaOne osuduju jugos~aven~ ~aka je stvorena
du naroCito od on a,L o donu Tome osudi~
veiikosrpska vlada u . okn r·
poli.
la J·e vanJS a
.
vanJU pornog
.
"lazak funkciOnera
tiCka situacija kao 1 pri ljute na muSkarHSS u ~OF: Mnogek~~::n~e odla~e u NOV.
ce, Sto cekaJU kod. . sr skih Zena sa ZenaJ edinstvo hrva:skr~:ih !anjina j e stvoreno
rna ostalih naci~na k 0 . a su obuhvaCena naskoro u sv~m ~~hma, ~dnja izmedu NOO-a i
Sam orgamzaciJODl. ~a~ra Kotarski odbor ne
0
USAOH-a ie dos~~ dru~arice, koje odiaze
postoji nego dVIJie
jedan opcinski odbor
7
Predsjednica:
stalno . na "lana 3 mHa ti"ce' 1 MadZarica, 3
teren.
"
.
rva
1
ad cetm c
•
.
Imade 28 odbora u
Ljuha Pei.~oviC.
. . dna radmca.
k ""h
2 RuZa Ham c.
.v
seljanke 1 Je
1
ostoji veza, preko ~JI
a Slavica :Sambohcek.
22 sela. V 2"0 se ~ P. zena Odbornica rma _
4 Ana .TakSil:.
• .,
se radi na okuplJanJut.
32. Srpkinje 8 Ma5 Bosilika Trho1ev~c.
102 Hrva Ice,
'
·
145, ad toga . . .
Oko organizacije okupl6 U dokumentu neJasno. AFZ Virovitic<;t hila .i.e
d:Zarica, 3 ~lJem~~:tanci se odrZavaju ~li n~
7 Tajni-ca Okr. o~~ora
Milka ZoriC - .T ovanovtc, a predsjednica L]uba PeJta je 1500 zena.
. . • ena i formrranJe
"to
d OVI · Za okupl]an]e z
re
no viC.
u~utarnja
393
�· '1 ·
. . k . edinicu ad nekih c anica OAFZ
part~J~ u J .• ovu odgovornost.
da po]acamo n~th naB okrug da su vrlo pO·
OpCen~t.o vazi .zad medu Zenama, i taj sekvoljne prtllke za :•
1 . da se najbo"
ada Ima sve us o'Ve
tor nasega r
d . e doSla na naS okrug
!je razvije. UJ?ravo ~a~~og odbora AFZ, drujedna druganca ~~ ,
o<tati na naSem okru.
Neva 3 koJa ee o.,
,.
ganca
. '
i time mnogo -pomoc1
gU oko ffi]€S€C dana.
da se sto bo\je
Zenskim oTga.mzaciJama
.
Dokument 243
1
IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BJELOVAR OD 7. X. 1943.
CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU zENA'
OK KPH BJELOVAR
Centralnom Komitetu KPH
... AFZ. Rad zenskih organizacija dale·
ko je otisao napred od zadnjeg naseg izvjestaja, koj; smo vam poslali. Od 'Glavnog adbora AFZ smo dobili kao pojacanje drugaricu KrunkU:; 2 koja se priliCno -snalazi u radu.
Osim toga pojacali smo Okruini odbor sa jo,s
dvije drugarice, tako da sada OAFZ broji 6
clanova, a kako cemo kasnije vidjeti postoje
i sva cetiri kotarska odbora. Nas OAFz je
odluiiio da izdaje svoj list »Antifasistkinju«,
koji ce izlaziti jedamput mj,esecuo. Materij al
za prvi list je veC gotov, i list Ce izaCi ~wih
7. X. 1943.
radom kotarskih odbora, i njihov rad se poceo odvijati planski. Kotarski odbori, iako
mladi, vee salju izvjei\taje svom OAFZ. Istina je da jos kotarski odbori nisu dovoljno
povezani sa svojim niZim organizacijama, ali
se ipak u njihovom radu vidi napredak. I kod
AFZ je bilo sektasenj,e ne shvacajuCi sirinu
te organizacije.
Sam okruzni odbor je prilicno dobar i
obecaje dosta. Narocito drugarica Krnnka. U
>·adu se pokazala odlucnom i aktivnom.
. _ OAFZ ima 6 .Clanica.
razvlJU·
Bra j no stan J. e.
k' AFZ od 6
B. I var. una kotars 1
Kotar J.C 0 . . d 6 clanica, 22 mjesna sa
Clanica I opcinski o
WD clanica.
.
kotarski AFZ od tri
Kotar f)ur.tievac: Jma
,
.
.
ih sa 5,6 clan1ca.
drugarice, 1'0 m]e~n . ·rna kotarski AFZ sa 5
Kotar Kop_:.lVni_ca. 14 Clan ice·, 11 mje-snih
Clanica, 1 opcln-skl sa
sa no elanie~. . . . .
kotarski AFZ sa 6
Kotar Krl~:vcl: lm~ vl nice, 14 rojesnih
Clanica, 1 opclUSki sa
c a
4
sR 101 Clanicom · · ·
)"
Mari jan (Grga "
Marica ZastavnikoviC
rhivu CK SKH.
1 ·
1 'Dokument se na. azi -~ a
Xmuka 'Zastavmkov1c.
2
3 Neva PaiC~Roie.
Ok " . odboT AF1. poC~o
4 U rujnu 1943. _g·.~· ku.~n~ lzdavanje lista JC
1e izda"V'·ati list ))Anttfas1St J.n~';l-~e jer je centralna
bilo na-ro~ito aktuelt?-o u ~o o~~l~od;uC.ieSta~pa, qede. dola_zli~:S g OkruZ,ni odbor AF2 orPol':etko,nl 1esen\ "ku'rse'v.a AFZ.
~
ganizirao _le nekoh oAFZ koii je bio odrzan u .S.reNa prvom kursl!
. , oCetkom listo-pada 1943 .. g.
dicruma koncem T,)lllla lJed:u niima su bil:e:_ Jamca
bilo ie oko 20 zena.
ica PankariC iz VIna~ DraHabek iz Semovc_a,AMka~ za·,elar iz Orovca, Kata
1
· ·' 1 n Mllka SfuriC-Nemcevtc ··tz., .t<:a
,. · •
Ka
g-ica Pre d01~vK.
Rupee iz Mt~o_lla~cD 'lh Z.delica, Marica Lahc. tz
pele, Kata KrnnN!k_~·c orz\BaCkovice i dvi,le drugance
S.everina., -Sava 1 51
.
iz vols'ke.
:u'll'eni su kotarski od'bon
,
.
Zena u Gor·niim Zdeli-
Ma,i,·a Garba. ·SavletovKanp: . e Bosil"J'ka Ljepa:va,
.
,
'z
opnvntc
.
·
cama pnsu~t":u JU . ~
, a:da
Maja Veseh 1 Stnt~b LlVAF:i Bjelovar bile su: predU Kotarskom o oru., a·nica RuZa Slezak, .odsiednica Kat~ Ja~o[o}lc, .tA~kica Kuharski, Mtlka
bornice Anbca
Je ~r, . ,
l."<li:
• , •
;:,cunc 1 D ..... trica Predo.1evtc.
~=n
ti Grga Jankez.
Nak\YU -pr"V?g bus~ ?~~tol~li, a formirani su no·-
Sa savjetovanja OkruZinog odbora AF Z Bj.eliYVar -
dana. Iako smo na poCetkn ·sa tim· lis tom,
ipak vee postoji donekle organizirana dopisnicka sluzba za taj list. Organizacije AFZ su
vrlo mlade i zbog toga su kadrovi politiCki
neizgradeni, a orga~izaciona pitanja i'z organizacije AFZ vrlo slabo poznata, a i politicki
rad je bio vrlo slab. Rad postojeCih <>rganizacija sastojao se u sakupljanju- hrane, novca
i drugih stvari. Sve do nedavha je- citanje
materijala na sastancima bilo rijetko, a i
odbori .su bili me-dusobno nepovezani, i nije
bilo rukovodeceg centra. u tom radu je ucinjena odlucna prekretnica. Sada OAFZ ima
svoj rukovodeci centar, iz kojega rukovodi
394
-Gornje Zdelice 1943. g.
Valja istaCi da su te organizacije imale
najmanj u pomoc Partij e. J ednako kao Sto
mnogi Ciano vi partij.e nisu razumj eli potrebu
rada sa omladinom, ist-o tako nisu razumjeli
potrebu rada sa ~enama .. Mi smo kro.z naSe
partijske organizacije pobijali mi,sljenje, da .
nij.e potrebno raditi sa Zenama, i moZemo reci da 'SffiO Vecim dijeJom USpjeJi pobi\i ga.
Do sada je i OKP malo zanemario taj rad sa
Zenama no na .zadnjem sastanku naSeg OK-a
je to uoCenO, kao Sto je podvuC.ena vaZnost
rada na tom sektoru, i zbog toga je taj sektor dodije!jen organizaeionom sekretaru OK-a
za koji je on sada odgovoran. Formirali smo
AFZ tamo gdle su. yec .P
•
vi o-dle. i:b ;prii-e nqe 'hl1o.
kursu bila je Man• 1V1edu -pre davact
" .
''ma na ·ovom• • radila sa · zenama,
"
. 1 __
'k ·' '- ·a JC ':K4&UllC ·'
, •• ~-.
•
ca- Zastavn1 -ovtc, J;.O 1 •. Koprivnici. Dahn 11 .t•:uf·Se":l
~aroCito u oslobodertOl p .. ~ ,·ma Don]'i'IU Zdeh,. hvam S\1 k asnli c u . · o111can· .~.davdwcra d' of en.
··
.
. ·
d ..
1
Odr
···(va1zan]llf'.,..
cama 1 Ropnvmct of
. dru.gark.e s _po a~·
ruqa,
zive u Plavl'.hu:u), ve 1J1.dm(k z:a_r 'Koprivnica i Durdekoia su tada oslabodena
o
vac),
.
db ·
AFZ bile su'
.
U kotarshm o
AFZ 'Burd·eva<t: Magl·Ca
obma
U Kotarskom od" oruV'da Goldmaler (ubiiena
Panl:ariC, Tereza Ivsat 1 Dom.oviC Evica BLaga,
kasniie 'U lo,gm:·u):
1bak Rata Mar'kaC i Barica;
AB
Kata Rupee, Jamca . a e ,
Markov.
,I
I
'
AFZ Kri,zevci: Lilllba Ton-
U Kotarskoz;t odb?,ruA ka AndeliC, Hedviga Herkovil:. Draga V1t~nM\l~v: ~ltr·ba·c i Jela Plavec. .
zeg, Milka Uradtc, db
AF'Z Koprivnica: predsJe~U Kotarskom O· • ~ru M ia Veseli Hanice An1u1 ~~ca • Anka Go]koviC
nica Kata Mra~, ta
1
ca RoiCeviC, ~tla:rym'-!s •. 7 .studenog 194.3.·g..naOslobo-dernle'In 'L'\.opn~dC: ~~ama te ie ~0111l;lra.n
1!lo se pokrbenuoAf'Zd uroK.a.privnici sa [p'tedsledn~F2
Gradskt od or
ro~Sinca 1943. na kurs
. ,
Ankom ·GaZi. PoCetko.m P' I{ r·vnice Maja Veseh 1
u PoljanCanirna, odlaze tZ o:p 1
.
.
K~unka ZastavnikoviC
395
�Dokument 245
Dokument 244
PIWGLAS ZEMALJSKOG ANTIFA!§ISTWKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBOflENJA HRVATSKE OD 14. X. 1943. 0 OSLOBOflENJU I PRIKLJUcENJU ISTRE,
DALMACIJE, HRV. PRIMORJA i JADRANSKIH OTOKA HRVATSKOJ
NARODIMA HRVATSKE!
'.'.·'
,,,
Od posljednjeg zasjedanja Zemaljskoga Antifasistickog Vijeca Narodnog Oslobo·aenja
Hrvatske, odigrali su se u medunarodnoj i domacoj po.Jitici krupni dogadaji, koji su ponovno potvrdili pravilnost linije Narodno·Oslobodilacke Fronte. Fasizam je pod udarom
borbenih antifasistickih snaga pretrpio nove teske poraze. Glavni Hitlerov saveznik Italija - kapitulirala je, a najveCi rat u povij.esti CovjeCanstva ulazi u svoju odlu·cnu
,faz~, kada se ima rijeSiti sudbina cijelog CovjeCanstva. pa i naSe drage i napaCene domevine Hrvatske. Na obalama Dnjepra, kod Vitebska, Gomela i Kijeva biju se sudbonosne
bitke. Slavom ovjencana bratska Orvena Armija u nezadrzivom jurisu probija zadnje Hitlerove obrambene 1inije u Rusiji, Sav svij.et s novim nadaffia u src·u prati gigantske napore
Crvene Anpije i zanosno pozdravJja sve njezine pobjede. Na juZnoj fronti savezniCke bri~
tanske i ameriCke armije prodiru prema srCu Italije - Rimu.
FaSizam se J?.a1azi u svom predsmrtnom hropcu! Potrebno je joS nekoliko sna.Znih
udaraca pa da ranjena faSistiCka zvijer bude definitivno uniStena. To bi se najlakSe postiglo otvaranjem toliko obecavane druge. fronte. Medutim mracne klike medunarodne
reakcije u Londonu i VVashingtonu - nasuprot jednoduSnom raspoloZenju britanske i
ameriCke dem·okratske javnosti - odugoviaCe otvaranj.e druge fronte, Cime. odgadaju kon<iCno s1amanje faSizma.
Zemaljsko Antifasisticko Vijece Narodnog Oslobodenja Hrvatske, kao istinski tumac
oS.lecaja hrvatskog i srpskog naToda u Hrvatskoj, dize svoj g!as protiv tih reakcionarnih
W~ka i u interesu .Sto skorije pobjede nad faSizmom i Sto skorijeg mira .citavog Covj.eCanstva traZi bezo4vlaCno otvaranje druge fronte.
Sjajnim pobjedama herojske· Crveue Armije pridruZuju S·e v.eliCanstveni uspjesi naSe
Narodno·Oslobodilai'ke Vojske pod vodstvom legendarnog junaka druga Tita. Nakon dvije
i pol godine bezprimjerne nadCovjeCanske borbe naSi su narodi, uz pomoC svoje. diCne vojske, oslobodili rnnoge nove krajeve Hrvatske. Oslobo'dena je naSa di.vna -Istra, naSa sunCana Dalmacija i gotovo cijela obala naseg plavog Jadrana. To je dovelo do ponistenja svih
izdajniCkih ugovora v.elikosrpskih viada i zlikovca PaveliCa, kojima su ti naSi drevni
krajevi predani vjekovnom neprijatelju naSih naroda - t'alijanskom irnperijaliziuu. Istra,
Dalmacija, Hrv. Primorje i Jadranski otoci prikljuceni su Hrvatskoj, a preko nje i Jugoslmiji.
Neoposivim zanosom stupaju deseci hiljada novih boraca u naSu junaCku N arodno-OslobodilaCku Vojsku. U hrvatskom narodu razbijen je konaCno utjecaj reakcionarne gos.pode u
vrhovima HSS, koji je kocio priliv narodnih snaga u Narodno · Oslobodilacku Frontu.
Ogromna veCina pristaSa i prvaka HSS bori se danas u red·oVima Jedinsfvene. Nar.-'Oslobodilacke Fronte. Ova je i'injenica omoguCila konstituiranje Izvrsnog odbora HSS na oslobodenom tlu Hrvatske. Sve je to dovelo do jos sireg jedinstva nasih naroda, uslijed cega je
dos!o i do prosirenja ZAVNOH·a, koji danas jo.s jace izrazava jedinstvo naroda Hrvatske.
Danas se uz ZAVNOH zbio u neprobojne redove sav hrvatski i srpski narod Hrvatske. Odbaciv,Si sve sitne stranCarske razllke, narod je skovao svoj.e velebno jedinstvo. uz- srpski
narod, digao se gotovo- sav hrvatski narod na oruZje, da sa sebe strese jar am faSistiCkog
ropstva i udari. temelje novoj bratskoj zajednici nasih naroda. Ustaske bande predstavljaju
danas u Hrvatskoj jos samo bijednu grupu razbijenih i izbezumljenih ocajnika, koji uzalud
traZe puta i naCina, kako da spase svoje ZioCinaCke glave pred nemilosrdniro sudo·m naroda!
396
A!§ISTlcKOG VIJECA NARODNOG OSLO·
II. ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIF 12.- 15. LISTOP ADA 1943. U PLASKOM'
BOflENJA HRVATSKE ODRzANO OD
GOVOR VIJEC:NIKA ZAVNOH-a MACE GRzETIC
.
.
svo 'eg naroda. zene Hrvatske najbOlJ_e shvaDrugovi i drugarice t
Caj~ sudbinu svog naroda, ,..svojeHzem~J~es:~;
.
. d. ce Danas zena -. rva s
VijeCnici i vij.eCnice!
~el~ I :;o~jezi~a ·zadaCa joS nije ~avr.Sena,
t '
Dono~im vam pozdrave Glavnog· odb.ora Inego d a se ,· da]J' e mora bo.riti protiV okupa·
.
..
AntifaSistiCke fronte ·zena Hrvatske.
t
. svih narodnih IzdaJica.
,
-or~/ buduCnosti Zeni u Hrvatskoj namecu se
Ne Cu mnogo du1jiti i govodti ·o
radu za naSe oslobodenje,. sto" subograb~r~~i~~ vazni
•
·
d prvog dana nase
zene da1e o
.
· ,... · svjedoci ~bran~ atske Ce i dalje prido·nositi svoJ_e
.
.. m Narodno-oslobodije to d-o~hro.. ptoazv~at~~J~v~:~~:eu~;;~tske pri- Zene I rv
Zrtve
skupa sa svoJO
·"t' . sa·
"" 'f SV€ da Se UTIIS 1 I
ogromn1 zr
•
. ·
b rbi
JaCkom vojskom ucim 1 .
""t" faSidonijele, a koje pridonaSaJU 1 da~as. ud ?.
t• okupatora i _svih narodnih IZ aJica. tre na-8 zakleti neprijatelJ, da se ~nLS I . naunist~ svi.
~:~ I~-ojim je Zen a Hrvatske poSla, .Jest pr~- zam I. faSistiCke .ulizice, da is-edrugance Ja u
D
.
ed~n ut a taj pravedan put, koJI na:n Je
:odni ~~p:i;~~el~~~ni~~g~~tifaSistiCke :fronte
;okazafa :KomunistiCka partija, .jest sv;ti p;t~ 1me SVI z
_
"
·veCem poZena Hrvatske ()beCajem_ nasem naJ " .
kojim zene Hrvatske idu da bi ko~:c~~·va~"t
da Cerna nasoJ nalitiCkom predstavnis vu, .
.
..
sle do svog punog oslobodenJa. :/;e
. H
rodno-oslobodilackoj borbi dati svu pomoc.
'1 'e u borbu. k'oju vade narod1 rske pos a J
•
·
red oc1ma
vatske potpuno .svijesna, Jer .Ima P.
k -- Zato klicem :
o ?edna, a to je da obrani 'zemlJu _?d ? u
Da Zivi Narodno-oslobodilaCka vojs~!'
s:'or~ i _svih narodnih. _izdajica. N~s~. zen~
Da Zivi Zemalj_sko antifaSjstil:ko vzJece na~a oslobodenom teritor1JU dan~s osJe,..ca ~lo
. borbe Danas su zene usle 1 u
rodnog osloboilenja Hrvatske.
dove svoJe
· ..
k
Stn su
.. '
Da Zivi AntifaSistiiko vqece narodnog- oslo- .
najviSa narodna politiCk a tiJe1a, ao
..
.. I
ZAVNOH i AVNOJ, te ofre da~as sa svoJ~m
bodenja fugoslavtJe.
drugovima jednakopravno odlucuJU o sudbini
ono:
zat~~~i~in~i ~::a~;.~~ ~ ~r!~~~e. ::r:;.
v•
v
••
Nola Katica, Hrvatica, doma-Cica iz Podgore (DalJ.
za
. d .· ZAVNOH-a bile su izabrane
Na ] I . zasre an JU
1i1b:fc~·i't;l~tka,
Hrvatica, uCiteljica iz SuSaka, Clan
GlaB-~~s ~!k;,a Jr~:ti~~~~t:fee;or. iz
Splita, Clan Gl.
AFt Hrvatske. k" . seljanka 1z Knzevac a .
·
·•
.
S
o db ora.
GetuSiC Mtlev~,, rp mJa,
potpre~si.~d. >>Sel].HKolat.«, radnica iz Za.greba, predIGrzehc Maca. rva tea,
sjednica APZ Hrvatske.
. . .
. IliC Milka, sel_lakinia iz PnmtS.l]a .. ,
Clan
JakSiC Pavka, Hrvatica, kuCamca tz Sesvda,
Ok AFZ za okrug Zagreb.
. . Ok'C
r:icufrin Milka, Hrvatica, studenhca tz
I a.
ma.cija).
H
t'
adnica iz Splita, Clan Gl.
·PajiC Neva, rva tea, r
.
db
AFZ Hrvatske.
. .
o ~:~noviC Kata, Srpkini~, sel.janka iz SmtlJa-na,
pre~sjednicaN~:az h~::~~:tJ~ublicista
iz Zagreba,
'1 rGe~e~dbora AFZ Hrv~tske,
d
can
·
1· k s Kor una
VuiiCiC Milica, Srpkinja, se Jan a
,
k
11an Gl · Odbora AFZ Hrvatske. ·
t · ·
kotars e
za.sta~~ikovit kMari,ca, ~SS~~c:'zaai~;b~, Clan Gl.
organtza·Clle Zens· e _grane
odbora AFZ Hrvatske.
397
�Dokum.ent 246
POZIV NARODNO-OSLOBODILAcKOG ODBORA ZA ISTRU OD 20. X. 1943. ISTAR-
N·. emci ,poduztmaJU u Istri
·
·
2 U listopadu-.1944 ..g. R 1.J I va o.fenziva. N~voveliku ofenziv~ nazva~·~dinr~e n'isu jo! bile. _ucvrsc~:
f
. ane pa-rhzanske .1. 1 d 'h brzo razbl_lu. NJ
ornur
·
"Ple
1
·
v
. .· di'n'Ice upadaJU o a vfCena sela 1 vrse'stra ne }k Nii·emcima .le u:'-. u nezas I
mac e 1e
·
· 1·' ·h
···
objav 1em
hOVlh ter?r. . ekoHko opisa tog t eror a rna materiDonOSlffiO n 1 "1 NF za Istru, pre
t
u ))Glasu Is!r~.«, .g asi~rdivanje zloCina okupa ora u
jalima Komtsl_Je za -u
.
Istri.
SKOM NARODU NA JEDINSTVO I NASTAVAK B0RBE
1
Narode Istre!
nema sJ.obo-de. Sad se moramo okupiti sloZniMi smo sami sa svojom narodnom v·ojskom
je nego ikada oko na,seg politickog predstavoslobodili naS~ napaCenu grudu. Pjesma ranistva ZA VNOH-a i osta]ih ,organizacija nadosti · i slobode prolamala se, poslije dugih
iieg narodno-osiobodilackog pokreta. .Svi oni
godina ropst~a, naSom dragom Istrom. SruIstrani, koji su se vratili iz Italije, neka ·Cim
Sen je naS najomraZeniji neprijatelj - taliprije stupe u vezu s~ svojim jedinicama i
janski faSizam. PraVedna partizanska puSka
NOO-ima. Ni jedan istarski sin ne smije u
osvetila se krvnicima i izdajicama, med:u
NjemaCku. Tamo Ce na ropskom radu umirati
ostalima i jednOm od ubojica naSeg narodnog
junaka Vladimira Gortana.
od gladi, daleko od svojih dragih i svoje domovine, kojoj Ce brz·o sinuti sloboda i mil'.
Mi smo pokazali cijelom svijetu sto hoeeIstarske Zene i majke!
mo, i kojoj zajednici naroda pripadaino. -Ali
Vi ste po.kazale divne primjere juna-Stva.
divljaCki ·njemaCki f<iSizam, smrtni -neprijaSad treba da budete jace nego ikada. Orga.
telj slobode i napretka svih, a napose slanizirajte se u svoje Zenske organizacij.e A_F·z.
- venSkih Daroda, navaHo je svojom bijesnom
Ne puStajte svoje s.inove i muZeve da ·odlaze
silOm .na naSu inladu vojsku. Citave m·otO-riu rudnike i tvornice njemaCkih krvnika.
zirane divizije bacili su na nas. Kao lavovi
Uskoro cete vid,jeti kako i oni kukavicki bjeodbijali su naSi istarski pai-tizani njemaCke
ze iz nase domovine, kao sto su bjezali i njihorde i pokazali nevidene primjere hero.izma.
JnS jednoln je ·naS·om pitomom Istrom ne- · hovi saveznici - talijanski faSisti, koji sil
vam nekad izgledali tako mocni.'
prijatelj ubijao neduZne !jude, Zene i djecu,
Istarska omladino!
pljaCkao i ruSio nezaStiCena sela i gradove.
Okupi se cvrsto oko svojih OJU]adinskih
Ali has ovi div1jacki PGstupci dokaz su njegove slabosti i oCaja.
orga.nizacija. Hitlerovi fa-Sisti kao nezasitne
zvijeri hvatat Ce svakog mladiCa za svoj"u
N aSu narodnu sVij,est i borbeni duh nisu
rasklimanu ratnu maSinu. Ni jedan istarski
niog]i srusiti kroz dvadeset i pet godina taliomJadinac ne smije otiCi u NjemaCku.
jansld faSisti, pa ga ne 6e slomiti ni umiruCi
Omladino, ti si prva pokazala svoj-im prinjemacki fasizam svojim divljaekim posttipcim~.
mjerom, da je bo-rba jedini put, kojim se sliCe sloboda. Digni sada visoko barjak naSe
Nekad su Nijemci bili pred zidinama Moborbe i svojim miadenaC4im poleto-m podi u
·skve, Staljingrada i na dalekom Ravkazu, a
posljednji boj za konacnu pobjedu!
Istrani!
danas ih naSa ruska braCa gone duZ fro·nte
od hilj adu i petstotina kilometara preko
Borba se nastavlja! Bez nje nema sioboDnjepra, gotovo ·do letonske, poljske i rude 1 S nama je Citav naS hrvatski. narod, namunjske granice. Nekad su bili do usca Nila,
sa srpska i slovenska braca. S nama su nasi
a danas osvajaju sve viSe evropskog tla. NeveJiki saveznici.
kad su ruSili Be-ograd, London i Moskvu, a
danas u svoj.oj nemoCi ruSe nezaStiCeni Pazin
Pobjeda
slohodna! Ce biti naSa! lstra Ce opei brzo hiti
i 2minj. Ali zar to maZe izmijeniti njihovu
zlu sudbinu?
Zivjela naSa borba!
1\tii smo svijesni snage naSe Narodno--osloZivjela naSa nikad P.okorena lstr,a!
hodilacke vojske i naseg pokreta. Hitler je
Zivjela naSa Narodno-oslobodilalka vojska.'
dosada poduzimao veC pet ofenziva protiv
naS-e braCe u J ugoslaviji, ali se je _uvijek moZivj.elii naSi veliki .saveznici, Sovjetski Savez,
Engleska USA!
rao povuCi uz ogromne gubitke.
Taka Ce biti i ovoga puta.: mi Cemo pobijediti!
Istarski borci, radnici, seljaci i gradani!
Vi ste pokazali kako se brani rodena gruda i voli svoj narod. Treha savladati i ovo
zadnje tesko iskuiienje. Bez horbe i zrtava
Smrt faSizmu 20. listopad 1943.
Sloboda 'n!arodu.'
Narodno-oslobodilacki odbor
za Istru
1
Original dokumenta nalazi se u arhivu _CK. S'K.H.
398
~:~Je~ -Zivot ovko dvo~v~b~r~u k;:cali foto~a~ah~tct1:
to vriicme u ru ama , . a malog sela Kresm.t
.,. .
za Cas je bio
.
lbrata. Dva metka. tz p iStoljae i djece. Za .sv~
dr
A u kutama i m~du kuda~ivali. Ubili s~ ma.Jku. sa
iz piStolja i dal]-e su
na malog TomtC~ Kre~mu
dvoj·e djece. O~da su na.tsd1nom kraju sela le;zal~ Je ·~
1
. . -., jednu maJku. Na .Je
. .h djeCaka I ·dJeVOJ
i
nek?lik?
ra•njena Zena. ·svabe
c·tea ..Medu DJima bt_la )e k.J "ene djece presta-o.
t • 1'1.
Je
supnrcat onda · ·Jau ran.J
I
o-·+
ra~-!f~~
hr;t jauka~?·
·
»Glas Istre«, 12·RoZujka 19·46.
"ld i obitelj Kresm:' Eufek d
Obiteli 9ipollaSkl~r~Ye ,~ se u polish!- ~uctcu o
mije (iz ZmtD;Ja). d Zminja i sela 'KresmL.f v·sti u
k - aloma tzme u
ali su nacr• as1
amDen
7 listopada 194'3. g. UJ? . veli sve uku6ane
ana ·
k · k menoloma 1 IZ
v•
pol_isku.:ktuCi:k
kuti izvrSikliupno
u dvon~ e,
"h kuCana u
.. .
lspred poredam u ' . ' . i se za stn_1e JanJe.
1
P t '1' su mitraljez i _pnprebm.l1"atl. a faSisti 1su na
os avt
•
v l1' su
Jez '
· tu
" 1 kuCam :poce vatru ta k o d a su na mJeS
otvorili
Prestrasel?- · u1.
"h iz rnitra Jeza
1
UJl l'
rtvi·
·
·
·z Zminja, Ange
0
ostal r m CiPolla,
1 Eufemija Kresina,
C van
,
.
ipolLa star 16 1go dma . z. umm]a, Kresma, 8 tar 17
~ 1
Attilio
d'
'
sta-r a .5-0 .go- d"t? a . iz 1 L..'IDmJa, Kresina, st ara g go ma
. Mari i a ·
godina iz ZmmJa
·
• •
"
ili lak!e
~~J-u
pred~~ect:: bro~tu,
·st~r 4~ lh.od~n~
iz
~~;~11t"koji su se razbj~l~l~:rllt~",,~,~~ P.ritajili
~
z··
. .
izhjegli RaTqena t su1 b'l'a sliJ·edeCa hca: "1a
ran)em,
,.k · su :mr
1
•
{bt
u
stara 45 godin)
?mi . a sa tri metka u
' ·. lakSe ranJeje teze rarn..Jde!l kCerka Rcimilde. btla .let Ski ZivCani
·tara 18 go ma, · · .
trpjela Je e
b'
s
r d ulasnog pnzora pre . "zvr!ila samou_lkon kratkog vremena I 18 €-odina btla .
na, a I o .
slom, tepJJ..1 naGemma Kr·esina.' •staAra t
star 15 gostvo u u •.
kao i Kresma n on,
je lakSe ranjena, .
Ck r sve
dina bio lak!e ranJe~ fa!isti potpuno oplia. aj~ do
U meduvreme-r;u- zatim z·apalili kuCu, OJ a
Sto su naSli u. kuCt, a
.
· ko teSko
temelia iZrgonla.
. Cipolla Romtlda, t a
oma?feZivj e~a ~rugancd bi spasila Ji~ot, te pr
ranjena, pntaJt1ad ,s~, ·z \ednog o'bhznJeg g-rma.
trala ·Citav do,ga a.J I .
obRli>~id~ ~Ci;~ha,
)~Glas
IN·er~':!cipolla,
n~
19 velJ"aCe 194!6.
n ..
Istre«
.
.
Kresini kod nmtrnJa.
ostradalo 1 sel~
!tminja na kafes o ]be p 194..3 · doSliodmah pace 1 u b'J"ati. To su
.
. su rz
t
. 7.. okto· ra
·
1 ten'kovtma 1
intontma •
•
u:Za-snim
bili
. : . Marija 'Kresina
namjoe:om •selu.
4-:J-go lSDJ.~
toga dana dest I Ill n
neku
;P:ed
uSli ...
Ona Je ziVah J u koju razbOJDICl slucaJ trcali s ,pikamenu stre
u selo,
.u
Ujednu
~ '"k ·
pra~cla.
~S-o,dv·~;
pn~j.
priz-o~im~! koJ~e:us:eje sakril~
~v~~~s~
.
u~ali
S~abe
1 0
~i
di~<:'·
kuc~
Dina Zlatif:
dmah petero
·ke sa poceh puca . L. d" nisu ni
.JU :Uo li m
'"tj:al~;~ill/auaJtos~r~mlnak f~s1~t1~i~ ~~lter.
zapb~n;.
Kako
.
ltoljima usuruc.r .
ce se
cfdmah
ul st't· na Sto Je ·sve
, a onda kroz ;proz.or
sut1
.
kl]uca 1 ' ucu,
aganJe.
zatim zlo-Cinct su zdaz rtve Razleglo se
•.
l.Z te
·
• 1
· po JCCl
T b bu me 'li
k
kuie kroz proz_or na Svabe bacili u nju be?.z.m 1 7<0,. ·zgorjeli Jer su
1
Svabe su naish na
UCl 1
N • lju pred se om
0 . su sa go'te-
~.\::,;,,~.,•• "~.;"".:::.:, 'J~ " ,.w~~
::J/i,oralr .:;~, ' ',,.l~i:. mitraljeZl~·· N~Uandlti
j;;,, zemlJ?-h· Mpokosili :\1r••~~ ;~ ;;:~
dima
~estrzeatvl.t]·~ li :d~ ih ~acili n~o-st?eg~ :v~j;
m~·kaob ~
. .
neki pnzon
° koJ·ima
[priCa druga-
~943. K.r:seivnoa~:rskistr;n~
ov~ue
;~.;;... "';~ ~:.~r·~~·:::~.,, "'-. ''i,;'J.~,:
· TM:rij:aK;esina.
.
aki cas se sma:
nca7. oktobr_<_t_
u
hitci odifkivah
· ·· h pa su 1 •
ocele su
njivao broJUZIVl 'do s tim s raznih
p
lakSe
·
·ede
pore
. To su
na
teze ranJc ..k . .
UZasan Je bto vap ). b'l tako
d z>pahh riJes.
• . . r vatra DlJe 1 a
on "avi gorili zapravo prcem, Je 'eti Zlocincima se ta
1
~.::, "'
M'o •l 0
""fi \"::0, j
?Cl~
oc~jnim ~ 'kv:,:;.
~u
""''"
~
,,,,,
na dopala 1 Olll 1su s 1 a"' a 20-god!SD]a
aTIJa
rldvfie su 1
ego
t a SlJCUO.
s lzi Kresini iskopa\ sr
• dovmkla se do izvan
Kresina u
Bomba joj je 'hila
su im pucah u d"! .. Jo-sip Kresma ,gom d J put se
sela. Ona_je hila N:kon nekoliko sati sto se Je m
rli ga 10-go 1 fiJI
h
p utom NaJe am
T
nijela obJe noge. h T
vatru
58 I'
ovce .
.· · su i bacl 1
t,;
og
t aca .
pal tz..stale i rilo uekoh o and'ta 'oni uka se m-uka.
veselo
r
'ila. Svabe
jte aacdlalnau u Kre.sini poginulo 1 dj'e.JcUe-·
pred U]lrn stvo .. . gladne djetm]eg Ja
hrpu .
Ukupno Je
. b'l
"vise lena, ' ar .
1
na nieia kao 1
.. noge .i dovukli ga nad"S ·a
di, medu
.Je .11 odij:le od Sest mjesect.
Po 01ll1 .1 su mu 1 ruNa 1pragu svoJe kuCe 9-go 1 OJ
. "1·
lT
e
•
jednogoU kolJ. evct Je tzgon o
si iena
za.~a
v
Marija 1Kresma .d_ rzala je na rokama svog
- i:::
zvtJ·e~kl
r~~=
~o.jin:a
399
�Dokument 247
Ubijeno je 49 lju-di. Izgorjelo je 37 gda ·stoke
i istoCeno .385 hektolitara vi.na, a baCve su izgorjele.
OpljaCkali su 14 svinja i 850 kilograma -suhog mesa
i slanine. Selo Sajini skoro je do teme1ja runi:Steno.
PrihliZna Steta se djeni na oko 3 milijona predratnih
lim.
·
·
Na iiSti naCin i iste veCeri krvnici su u oJbliZnjem
selu Bokorditi ·poubijali 22 stanovnika.
Reza R.ibari/:
Nakon izvr.Senog zloCina nad narodom Svabe su
zapalili sve kuCe i Stale" ru selu, a prethodno su iz
sela izvukli i odnijeli sa sobom ,sve svinje ... U selu
su ostale samo tri obitelji ...
Nakon ovo,g izvr.Seno,g zloCina nad narodom Svapski razbojnici u selu i oko sela su postavili straZu,
taka da Cetiri dana nitko nije smio zakapati ljeSeve
poginulih .. ,
Selo Sajini.
9. januara 1944. dojurila je kamionima iz g.arnizona iz Vodnjana formacija Nijemaca i faSista, noCu
oko II sati u selo. Jedni su o.pkolili selo, a drugi su
upali unutra, tu"kli su po vratima i razbijali ih. Bacali su bombe u kute ne .CekajuCi da zaprepa.Steni
!judi otvore vrata. Uhijali su svakoga, tko im je doSao pod ruke. IzvlaCili su !jude iz kreveta, tukli ih,
muCili i konaCno uibijali. Ubijali su rpuSkama, homhama, piStoljima, a mnoge su Zive hacali u vatru.
Starog Ivauq. PoliCa, kojemu je hila· 72 godine,
muCili su na oCigled cijele familije i konaCno ga
ubili. Zatim ~u redom tukli i ubili njeg-ove unuCiCe,
dvanaestgodiSnjeg Zvanu i devetgodiSnju Ro.Zu.
U rnajgorim mukama poginuo je I van PekiC. od
79 godina i njegova obitelj, Zena Ana od 65 godma,
kCer Luca od 87 godina, sin Mate od 35 godina, i
.Zena rnu Pava od 31 godine. Istjerali su ih iz kuCe
i zapalili je bombama, a zatim su ih hacili u oganj
njihovog doma, taka da su .Zivi i~orjeli.
Fumi Beruli bacili su bom'hu na prsa i taka je
ubili, dok je CetverO njene ·djece istom bombom Tanjeno. Mariji K-oli.C.uzeli su dij-ete iz naruCja i bacili
u gnoj. Majku su zatim uhili, a isti metak ranio je
i njeno dijete.
Sto n!su uspjeli spaliti, divlja-Cki &U uniStavali
bombama. BuSili su b-acve, te je isteklo na hektolitre
vina. Stoku, koju nisu odveli, ubijali su iii pustili
da i~-ori zajedrno sa ljudima u kuCi. PljaCkali su
robu, slaninu i o-stalu hranu i sve Sto S'li naSli od
vrij-ednosti.
S.paljeno je 18 kuCa i .gospodarskih zgrada, sa
svim St-o je bilo unutra i sav poljaprivredni alat.
400
X 1943 OKRUzNOM
DOPIS MJESNOG ODBORA AFz ZAGREB OD 26. . .
.
OKUPLJE 0 POSLANOJ ROBI
KOMITETU KPH ZA P
»G1as Istre« 29. ·sijeCnja 1946.
Dvogodi.Sn jica zl·o·Cina u Gaja·ni.
Bila je hladna not. Narod Gajane jo:S je spavao
dubokim snom. 27. januara 1944. u "jutro zaCulo se
Stektanje mitraljeza nedalelo sda. ]oS nije hilo ni
pet sati ...
Gajana-Sorini, to je malo- seJo o'kru.Zeno Cistinom
i pitomim oranicama ...
DoSli \Su kao Sto S1l doJaziJi u sva naSa -sela ...
RijeCima se ne maZe opisati grozota prizora, koje je
narod Gajane toga jutra pro.Zivio.
FaSistiCki zloCinci navalili su na nezaStiCeno selo,
izvodili onarod iz kuCa, stavl_jali svoje Zrtve u -red,
.iednu do df'U;g'e. Zrtve su se ogledavale.One su znale
da je pred njima neprijatelj, koji i'm nosi snut. A
Zrtve -su bile bes,pomoCne. Goloruki narod iz pozadine. Veliko srce je u njemru tuklo, veliko srce zadojeno misliina o 'horbi i slo·bodi. To njihova srce, njihovu svijest, krvavi okupator htio je uniStiti, ugriSiti,
satrti.
I ,poCelo je.
Svapski handiti nisu se niSta o"bazirali. To su lbiJe
zvijeri ...
U Frlinovu Stalu satjerali su: Miha Frlina, SezdesegodiSnjeg starca, sijed·D~g seljaka, koji u svom
Zivot'll ni je nika,da sJutio da ga Ceka ta·kav kon.ac.
Miha KutiCa, ta-koder starca. Tomu KutiCa, 15-godi.Snjeg mladiCa, Ivu KutiCa, Tomu KutiCa, 30-godiSnje,g seljaka i s njima_ j-o:S sedam drugih seljaka.
Udardma kundaka prisilili su ove I jude da -se stistiU
j·edan do drugoga. u kutu Stale. 'Onda su izvadili Sibice i zapalili ih. Zigica se upalila, a potom j~ krvnik
njome upalio sJamu. JoS su ih tukli kuridacima i prijeCili im da provale iz Stale. Vatra se je naglo proSirila. Tada su zvijeri naglo iskoCile iz Stale i ddhro
zatvorile vrata. lznutra &e Culo zapomaganje, a izva~
na srni jeh krvnika ...
Pastira Tonu Peru.Ska krvnici Sill uhvatili na •spavan ju i uhili ga piStoljem.
tT 1Gajani se toga dana .pomi jdala "krv naroda i
njegovih prvoboraca, njegovih rukovodioca, po-mi_jeSala krv Istre i bratskog Hrvatskog Primo·ri.a. Drugaricu Miru Ban, Clana 10b1asnog komieta SKO]-a za
Istru, ·koja je iz Hrvatskog Primorja do:Sla k narrna
da pomogne rad i borbu na:Se omladine, pOkosili su
mitraljezi Mitraljezi su takoder po-kosili aktivistu
narodno-oslobndil::tCkog po"kreta dru,g.a Mihu :ZupaniCa iz seia CukriCi
ZloCinci su odveli so'bom u Pulu 25 mu.Skaraca
i Zena. Tao.ci su proSli kalvariju zatvora i njemaCkih
lo.gora, n jih sedam nikada se viSe ne Ce vratiti u
svoje popalj·eno selo.
Oni koji su preZivjeli ovaj zJ.oCin otko.pali su
Stalu Frlina i pod ruSevinama naSH nesa.gorene dijelove I judi ...
U februaru .ponovno -'ill faSisti iz Vodnjana UiPali
u Ga janu. Istjerali su svo stanovniStvo iz kuCa, p-ostrojili ga u »filu«, zatim su, prema spisk'll koje.g su
dostavili domaCi izdajice, izdvojili 17 muSkaraca,
naredili im da svaki u.zme po naruCaj dame i otjerali ih u Stahr gdje ,su ih postrojili uza zid i postri_jeljali mit-raljezima. Nakon stri.ieljanja zapalili su
ih slam om, koju su Zrtve same donijele ...
Te noti zapaljeno je oko deset kuCa sa svim ·go-spodarskim zgradama i uredajima. OpljaCkano 40 goveda, 1.50 ovaca, 15 svinja i mnogo druge hrane.
Odvedeno oko 6"0 muSkaraca, Zena i djece i otpremlj·eno u logOre u ·NjemaCku.
o'*prem111 •o
1
26
.
MJ·esnog odbora AFZ Zagreb.
Marija 'Znidarec-Kleinh ans, tada Clan
.Zene Hrvatske u NOB
.,.a pd. . dnt
401
�Dokument 248
POPRATNI
Dokument 250
0 NOVIM SMJERNICAMA U RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA
Clanak Mitre MitroviC u »Zeni danas", glasilu Cenlralnog odbora AFZ fugoslavije, br. 32, .1943.
PRED SUDBONOSNOM ODLUKOM
Kad su na na.Soj Prvoj zemaljskoj konferenciji, decembra pro.Sle godine, progovurile
Zene svojom ogromnom ljU:bavlju ,za vojsku,
svojom odanoSCu narodno-oslobodilaCkom ·pokretu i EomunistiCkoj partiji, koja mu stoji
na -Celu, kad su nabrojale ogromne rezultate
pomoCi 'VojsCi, kad su one, najzad, izrazile
svoju spremnost da se do kraja bore protiv
okupatora i svih domaCih izdajnika - bilo
je jasno da je v_eC Sirom zemlje, ·u masama
Zena, stvoren moCni pokret. Tu i tamo, naroCito u pojedillim krajevima Hrvatske i B.
Krajini, organizacija AF~a je veC postojala.
Bilo je, dakle 'Z"elo, da se taj pokret i organizaciono poveZe i_uCvrsti u celoj Jugoslaviji.
U organizovanju i udaranju Cvrstih temelja
organizaciji AFZ Jugoslavije, u Sirenju antifaSistiCkog pokreta Zena, postignuti su u·ovoj
godini ogromni uspesi. Plenum Centralnog
odbora AFZ Jugoslavije' adrian 25. i 26. oktobra u Hrvatskoj k<mstatovao je da:
1
Preko mno.gih odbor AFZ . v
b..
nizirani u to vdjeme kari~J'
t zbna. tit. sru orga- . pu_bravi je radio kanal za
b .
.
- ..
tizane.
.
l za pre actvanJe u par• I lJudi pre'ko Barice Ce. k pr:
7?atertJala
Marija ZnidareG: Kl · h
I
je veza sa Zagorjem J, kcany.e.
t•en]evcu bila
0
!ad~ bil; Clan Mjesn~g -~dbo~~s A·Fiezka, ~oja )e V·~nice u Ntvornici >;Siem~~~« (da~~~s=R~deNK~~~ovi.c)',
i~n~Ini\a~tpucemTanju ljudki u p~rtizane~gr_Jed::dt·l'.: . I ~sava ovakoviC p:rebacila ·e 1944
. car«.
rD.JU
pre o Slavtce BaSiC Mace. U
.Jedmm domohranom 30 ruskihJ
b!: g:kZaJedno ~a
zane.
zaro .)em a ru partt-
acr[tfr
Dokument 249
IZ IZVJEsTAJA OK KPH KRAPINA
ZA ZAGREBAcKU OBLAST 0 KURS~~I; XI. 1:43. OBLASNOM KOMITETU KPH
)
A AFz U OKRUGU KRAPINA
3. XI. 1943.
Druga~skom Oblasnom lmmitetu KPH
za zagrebacku oblast
... Zavrsen je jedan AFz kurs k ..
.
. .
Drug~rica Beba napustila je n~S ~~~~gJ~ r~-~·~vodila dru~arica Reba iz ·Slavonije."l
.
Drug, kurs pocinje 8. XI o
P .
1 o IS a _za Glavm odbor AFz.
pnlog z~ _pobolj.Sanje rada po
g.
rvi kurs zavrsen je sa uspj-ehom i on je znaCajan
. VlSma politicke izgradnje, kako kod P
.. .
Cl!a, Izdaleka ne 'Zadovoljava. Pokret u na,9 ar~JSklh tako i svih vanpartijskih organizaa~~ r~kovodstva se sla};w snalaze u r_adu S~~ o :ug~ s~ n~glo Siri i postaje sve masovniji
VI em kursevi za Clanove KNOO . -- . . .
.' no Je s anJe I u naSem Odredu zatn su
~
kurs za polit. delegate i komesar~ ~o~~i!mnJ~~; ~pe~ n!~i Partijski kurs, a t~koder i f.~:~
~vom. radu. Kuvs za clanove KNOO ce pocet' 8 e
OJl se tako•der veoma slabo snalaze u
1
_ et~lJno izvj.estiti . . .
·
· 0 • g. 0 temama i rezultatima Cerna vas
AFz:
.J!i
Pni krur-s o-d o-sam d
k ..
krapinskog ·okruga odr.Zan a?a kza a hvts.tkinje AF.Z
U.skor.o SJU fonnirani Ok urZ J,e oncem ru.Jna 1943. g.
opCins'ki i milo.gi -se0oski ~d~r~d.bor AFZ, te kotan·ki,
402
1..,Sirom Jugoslavije postoji mreZa odbora
AFi'.-a u Slovenackoj, Vojv<>dini (narocito
Sremu), Bosni (narocito Krajini i Istocnoj)
u Hrvatskoj u svim njenim krajevima: Lici,
Kordunu, Baniji, Dalmaciji, Slav·oniji, Garskarn Kotaru, Primorju a v~eC je u stvaranju
i organizacij a u Istri, novoj kCeri sv;oj·e dom•ovine. Iako j.e stvaranje organizacije u Crnoj Gori, .SandZaku i Hercegovini ometano
Cestim neprijateljskim ofenzivama, naroCito
petom, tamo pGstoje jezgra koja sire pokret.
Ako je stvaranje Siroke organizacije u 'Srbiji i Makedoniji do·sad ometano zbog specijalnih usl·ova i terora, duh organizacije i
njenih zadataka _pro·Z-ima Zene svih zemalja.
I nece biti tesko prema borbenosti i odanosti NO borbi, koju pokazuju zene svih zell_!alja, stvoriti brzo Cvrstu i masovnu organizaciju. To utoliko pre danas, kad je Cas
pobede sve blize, kad je slom fasizma neizbezan.
Odmab povezati me·dusobno one najaktivnije_ Zene, koje danas jo.S izolovano pomaZu
narodno-oslobodilacku borbu i stvoriti od
njih odbore-: okruZne, sreske i mesne, koji Ce
raditi na prnsirenju pokreta - tako se postavlja zadatak za one zemlje i krajeve Jugoslavije, u kojima joS nije- formirana orga-;
nizacija, iako masovni pokret po-stoji.
2. Ideja borbenog jedinstva svih naroda
Jugoslavije obeleZena je ·ove godine uC.eSCem
masa hrvatskih zena u ustanku koji plamti
u Hrvatskoj. Preko AFi'.-a prosiriti to jedinStvo joB viSe, joS snaZnije i na muslimanke.
Sve ja.Ce dolazi do izraza aktivnost Zena u
gradovima, naroCitD okupiranim. NaS·e ·organizacije pravilno· shvatiju da bez Zena gradova na.S pokret neCe moCi da ispuni u potpunosti sve one zadatke; koje pr·ed nas postavlja NO pokret. Sirina organizacije, :Sirina
naSeg pokreta, doCi Ce do punog izraza: tek
onda, kad se kroz AntifwSistiCki front Zena
Cvrsto poveZu sv·e Zene, koje se, na ovaj iii
onaj naCin, pojedinaCno iii organiz-ovano·, bore protiv okupatora,, ustaSa i Cetnika, pi'otiv
izbeglicke v lade i 'njenih hrvatskih i slove- ·
naCkih pomagaCa, sv.e Zene, koje na oVaj ili
na o-naj naCin pomaZu narodno-oslobodilaCku
borbu, sve Zene, koje su Cak dosad bile pasivne, rna da' se os,eCaju antifaS_istkinjama,
ljube svoju domovinu i mrze· izdajnika.
-3. U pomoc; NO vojsci, u pomoci NO odborima, naSa organizacija pronaSla jei sama
i uCestvovala u najraznovrsnijim oblicima
rada (radne Cete, izdrZavanja bolnica i dje-.
cjih domova, borba protiv tifusa, kopanje
zemunica, gradnja popaljenih kuCa, spremanje zimnice za bolnice, rad na cestama it. d.)
P·ojaCati svoju pomoC u organizovanju pozadine, na oslobodenim terHorijama, pruZiti
joB v·eCu i jaCu podr:Sku prehrambenim, zdravstvenim, setvenim, prosvetnim i drugim komi.sijama za zbrinjavanje izbeglica, u evaku..
aciji zaplenjenog materijala i ratnog plena
i u evakuaciji zaplenjenog materijala u gradovima, to su krupni i teSki zadaci AFZ-a u
ovim s·urovim i oskudnim, ali pobedo-nosnim
danima rata.
Plenum Centralnog odbora zakljucio je da
je naSa organizacija doista aktivan Cinilac
i faktor u pomoCi NO vojsci, kako je to sebi
i postavila kao jedan od najglavnijih zadataka. u proteklom periodu. Ali, razvojem narodno· oslobodilacke vojske i pokreta, stvaranjem na.Sih nacionalnih veCa na Celu sa Antifa.SistiCkim veCem narodnog oslobodenja Jugoslavije kao jedinim predstavnikom naroda
Jugoslavije, pred naSu organizaciju Postavljaju se novi, sve raznolikiji zadaci, postavlja se zadatak: kako da naSa organizacija
postane -joS CvrSCi' oslonac narodno-oslobodilackog pokreta.
»Prije sv.ega, treba kaO_ sasvim pogreSno
odbaciti shvatanje da je AFZ neka privremena, samo dok traje rat pro-tiv fa.Sizma, organizacija ... AntifaSistiCka fronta Zena, na;
403
�stala u n~jlj~coj borbi sa surovim tuc:linskim
podJ~rmlJivacem, neizbeZno Ce u toku daljeg
raz~Itka .borbe naroda Jugoslavije menjati
svoJe obhke i naCine rada ali ana treba .
mor_a n~~ati kao ..Siroka borbena, masovna or~
gam'zaciJa u koju ·Ce na ovaJ· ,·]·
.
....
d ··
.
'
I onaJ nacm
-:-:- s alJim_ raz_vitkom bnrbe, pristupati sve
Site m~se, I ko]e Ce biti sve moCniji faktor
u borbi naroda za bolji Ziv·ot~ za pravu na~odnu v.~ast, za preporod i obnovu zapu.Stene
1 opustosene zemlj e« pise drug fli!as u okf barskom broju »Zene u borbi« glasila A;z
Hrvatske.
'
i'l
i
!
'
:,'I
) !1
da se krv:q.o zaloZe za njega, to znaCi postati
u puno~" smis1u mnCan politiCki faktor moCno.. ~p?. n~te nadonalnih veCa na Celu sa' Anti.
fasish?~Im veCe~ narodnog oslobo·denja JugoslaVIJe. ?d aktivnog Cirtioca pomoCi Narodn·o,oslobodilackoj. vojsci treba bas pokret da
postane I aktiVm politiCki faktor oslon
AVNOJ-u.
'
ac
z~ o~e" dve i. po godine narodi JugoslaVlJe_ I m:_ zene zaJedno s njim.a veC su kazali
SVOJU rec o tom~: Ali hi londonska izbeglicka
gospoda... sa SVOJim hrvatskim i slovenaCkim
pomagac•ma hteli iz udobnih londonskih fote!Ja da se sa celom svojom prtljagom smeste
ponovo u. d_v~rce i zav.edu CetniCku strahovladu. Om ~os uv~k spekuliraju, kuju pla~o
:re sa r_e~kcwnar~1m grupicama u Engleskoj
1 A~encr_. Nama J'e ran a i suza, progona, bede 1 gladl dosta za ove dve go dine da b.
.
opet seb · k
•
1smo
. I
, opa 1 grab. PoZurimo se, dobre
1
drugar>ce! !reba osigurati bolju buducnost
od cr?e proslosti! Zato vee danas treba ·o~i
gurah da volja naSih naroda bude pOStovana
od celog svet~. Daj.mo najsira ovlascenja
A ~::'OJ-u, Jedmom 1 pravom p~edstavniku
naslh n~roda!. da izrazi naSe Zelje, Tko Ce
nam dati bolJI zivot od onih koji su zajedno
8
nar~~.?~ ratoval~, gladovali i dobij~li rane
na hDJ1Shma u OV1m najcrnijim danima naroda!
Drug Tito nam je rekao:
Vi ste desna ruka AntifaSistiCkog veCa
narodnog oslobodenja Jugoslavije,
i mi Cemo to biti!
Mitra MitroviC
J.
Plenum je odrZan u selu Rudopolju u Lici.
..
K~~i je to oblik i nacin rada koga pored
pomo~I NO vojsci i narodnoj vlasti u ~·rgani
zovanJu p-ozadine, treba danas istaknuti na
prvo mesto u nasem radu da hi AF" stvov
·
b .
'
LJ ucea~ u SVIm o hcima borbe? Centralni odbor v:c 1~: septembra pisao je u svom pismu
orgamzaciJama:
»Kao antifaSistiCka organizaciJ'a AF"
ra se svest
.. .
Ll moorgan·
· · ran a . razviJah u moCnu po·l"t"'k u
k
1 IC
~za?IJU, .. ?Ja Ce u svakom momentu i u
svakoJ_ S1tu~~IJI znati da izrazi sve teZnje i
~m_ermce IDiliona napaCenih Zena Jugoslavije
OJ€ ana ~r~dst~vlja. NaSa organizacija ne
sme do~~ohti, da Je kao organizaciju prerastu
dogadaJI~ vee mora na njih uticati u k . t
n~_rodno-o..~lohodil_aCkog pokreta i uticat~r:a
DJiho': brzi razvoJ. ,Sta to znaCi? To znac· d
se nase organizacije moraju otrgnuti izl je~
dnos~ranog rada kakav je mogao odgovarati
Sv.ega .t?ga, preko nas treba da pos.tanu
u_ ~ocetnom razvoju AF.Z-a i kakav je morao
svesni milwni Zena, pa da tom akt·
sn
T
Ivnom
hitr prema on..~aS?~em stepenu svesti Zena«?
~gam mi wna . AntifaSistiCki front Zena
·Sta to znacJ ~·b politicko uporiste i ici u
odi~ra ulogu koJU mu pripada u interesu
ko~ak sa razv•OJem narodno-oslobodilackog srecne budu.Cnosti naroda Jugoslavije.
po .~eta? ~~r ~i veC nismo politiCka organiU svom svakodnevnom radu u okviru
Z~CIJa ~ N1Je h naSa silna Ijubav za druga okruga, sretZa i sela, naSa organizacija mora
Tita, lJuta mrZnja prema okupRtoru i ,· d ..
cama p
"
" .
_
z aJI- Z1VIm P'Dliti~kim radom, ilegalnim sastanci"
' . ?~oc na·soJ vojsci, najsilniji izraz nama, mas~ynim sastancima, konfer.encijama,
se pohhcke svesti, pitaCe Zene. Jest, ali ta. P_redava...~Jim.a,.. zborovima, protestinia i mitinsvest treba da postane jo.s aktivnija politicka Zima saziVeti ze~e sa ovom njihovom ulogom.
Ona mora reagrrati brzo na sve dogaOaje
snag_a,. s~~ga mi~iona Zen a. Slom faSizma, zahvalJUJUCI slavmm pobedama Crv:ene Ar ..
protumaCit!. ih Zenama, razotkriti pred· Zena~
sav
""k .
k
IDIJe,
~a sve zl·ocrne domaCih izdajnika, ustati proezmc ·OJ a t~vnosti, otporu ugnjetenih
narod~, na. prvom mestu naSeg, slom faSizma ti~ svakog zloCina, uCestvovati u kaZnjavallJU sa nepomirljivoSCu borca, zatalasati Zesamo Je pitanje brzine pobede. Zato .zahtene ~o svakom pitanju, izvuCi i poslednju ZevaJmo od saveznika, . a to smo pravo Stekli
borbom, brzo otvaranJe drugng fronta!
nu Ispod ;n~prijateljskog uticaja i »budnim
ok?.m p~atiti. ?a. se u pozadini ne ugnezdi neIst;rivanjem 'Dkupatora iz naSe zemlje mi
pn~atelJ, ~OJI Je ugroZen zajedniCkim intemeduhm, t:v:?a da dobij.emo mnogo viSe. Nor:~Ima SVlh slobodoijubivih snaga Jugoslava Jug?slaVIJa, slobodna poietna, demokrats~a, nasa feder.ati~na lugoslavija ravnoprav- VIJe«: kako nam je to rekao drug Tito
na
n~h naroda, koJa ce ostvariti i socijalne teZ- PrvoJ zemaljskof konferenciji AF·z-a.
Odgovornost za sudbinu naroda pada i na
TIJe radnog s,veta, teba da se rodi iz ovih
nas. Odgovorno.st je V·elika
strahota, rana i suza .Sto smo podneli za nju
:rne.~ ,Zen~n:a - . ~oje su sazrele da joS
S~ara Jugoslavija ponovo bi zagrozila mrZ~
akhvniJe, u JOS pumJem smislu uCestvuju u
nJom medu narod.ima Jugoslavije ponovo bi
sve~arodno:n· ustanku i politiCkom Zivotu
ost~le u njoj varnice novog rata. 'usvojiti do
SVOJe ~e.mlJe. Ne povesti ih dalje znaCi ne
kra~a .ova.i. cilj narodno-oslobodilackog rata.
k:~muti lh ~:' dalji istorijski korak u izgradprozeti DJime sve antifaSiStkinje, sve Zene,
llJl bo!Jeg z•vota i bolje buducnosti svoje i 404
naroda, znaCi pasivizirati snagu, koj a le.Zi
njima;
pred narodno- oslobodilackim pokretom,
kome su nuZne te snage kao oslonac, kao
aktivni borci za sve tekovine, koji je zasluZio te snage spasavajuCi narode Jugoslavije
od propasti.
~u
Dokument 251
REFERAT ANICE RAKAR- MAGASic 0 ANTIFA!!ISTICKOM FRONTU zENA NA
III. KONFERENCIJI OK KPH KARLOVAC ODRzANOJ OD 20.-23. XI. 1943.
posveCivale paZnje. Masa Zena ~ostala je po
Organizacija AFZ u razdoblju od II. do
strani, neobavijeStena, i njihovo politiCko
III. partijske konferencije posla je putem
poleta i porasta organizacije, a zatim do za- saznanje bilo je svaki dan sv.e manje. Nepo~
znate s dogadajim·a, uljuljala su s·e u san
stoja i zamora u srpskim krajevima, a do
slobode i poCelo se viSe brinuti o sebi liCno.
poleta u hrvatskim krajevima.
PomoC vojsci mogle su pruZati sve manje
Nakon II. partij-ske konferencije rem·ganiuslijed teskog ekonomskog stanja. pa taka
zirani su odbori. Na inicijativu OK odr.Zan
je prvi kurs za a_ktivistkinje AFZ, jer se vi-·· politiCki nesvijesne i ne shvaCajuCi rnnoge
djelo da je slaba politicka svij.est velika za- pravu ulogu organizacije AJ:i'Z, mislile su da
organizacije onda ne treba, kada nern.3.ju Sto
preka u osamostaljenju odbora i uopCe njida daju. U Loskunji je drugarica, kada j.e hi;
hovom radu. Uz pomoC Partije zapoCeo je
uporan politiCki rad sa masama Zena i sa la pozvana na sastanak, odgovorila: Sto Cu
samim odborima. To je unijelo veliki polet ja na sastanku, kad viSe nemam ni.Sta da
dam. Orgariizacija je imala tijelo, no jedno
medu do tada z~postavlj€ne seljaCke Zene,
Cvrsto politiCko jezgro nije postojalo. U takoje nikada nisu imale pravo da sudjeluju
u bilo kakvom politickom zivotu. N astupanj e kovom stanju zatekla je organi'zaciju i zimska ofenziva 1942.(43. a nakon nje bolest i
domaCih Zena na Zborovima i sastancima raz.
glad, gdje smo izgubili mnoge na·Se kadrove.
bijalo je ana zastarj:ela miS1jenja o nespoTrebalo je obnavljati naSu organizaciju od·osobnosti Zena.
zgo na dolje. Visa rukovodstva su obnovljena,
U toku osam mjeseci obuhvaCena su organizacijom sva srpska sela po Kordunu. Stvo- nekad su nekoliko puta promijenjena uslijed
bolesti i smrti, dok su niZa rukovodstva ostareni su svi odbori, Qd seoskog do okruZnog,
la veCinom okrnjena i trom'a. TeSka je bilo
demokratskim biranjem na sastancima iii
i.zvrSiti prekretnicu na temeljiti i uporni pokonferencijama. Organizacije je obuhvaCalo
litiCki rad. Mnogi naSi partijci nisu ni.Sta
oko 8000 organiziranih Zena.
poduzeli, kako bi pomogli u tom radu orgaPartija je ukazala na tada glavni nedonizaciju, premda su stain a. izvjeStavali: AFZ
statak, a to je neobuhvatanje hrvatskih krane djeluje, rad AFZ se uopCe ne osjeCa i trajeva. U neoslobodene hrvatske krajeve- stizao
zili pomoc u Okruznom odboru AFz.
je tek po koji broj >>RijeCi Zene« kao lista,
OK ponovno je pokrenuo kurs AFZ, koji
koji Ce in-teresirati Zene i pokrenuti ih. TeZise odrZavao zajedno s NOO-om i omladinskim
Ste je prebaCeno u rijeCima i rezolucijama
na rad u hrvatske krajeve, a u stvarnosti kursevima. Osposobljavali su se novi kadrotaj je rad tr.ebalo da izvrsi jedna najvise dvi- vi, a zatim su sprovedeni novi izbori .u organizaciji, u Cern je·mnogo Pomogla Partija i
je drugarice. Na taj naCin rad se teSko i sporad se pokrenuo.
ro odvijao.
Stariji kadrovi iz organizacije AFZ uziU vrijem.e najteZih dana za organizaciju
ma:ni su na drugi rad, mladi ·se ja.S nisu sna- Korduna rad se pokreCe uz pomoC OK u osloSli, a zadaci su hili svaki dan sv.e teZi i mnobodenim i neoslobO,denim krajevima kotara
gostrukiji. Usprko.s tome sto je Partija ukaKarlovac i grada Karlovca. Stvaraju se ilezivala na to, da je politicki rad i politicko
galni i polulegalni odbori po selima i mreZa
konkretno obrazloZenj,e svih akcija -os,novni,
odbora u gradu Karlnvcu po tvornicama, ureipak se to u potpunosti nije izvr.Savalo. Taj
dima i ,,Skolama. U gradu Karlovcu formiraju
se rad ograniCavao na. i'ad s odborima, za- · se mjesni odbori i 15 pododbora s ukupno 85
pravo sa viSim i srednjim rukovodstvima, a
odbornica. U vremenu ad tri ·mjeseca uspjeS· selo je ostalo samo. NaSe Celije nisu tome nog rada u Karlovcu mnogo se pomoglo boll
405
�nicama i djecjem dom
je mrZn ·
~- na Kordunu. Porasla
cija nisu ioii prebrodile t
,
ga pre~: ~~:~:n~~P~Jat~Jju, a Uubav i bri~ na politicke borb.
e ograde prelaska
ene masovne org ·
..
nizacija nije biJa bo~~Cima. ~oduSe, orga- k a k o u srpskim (kotar V .
amzaCIJe,
nizator demonstracija r7U:' lliJ~ bi1a orga- hrvatskim krajevima (kotrgmBmo~t?, taka i u
ar OSI]Jevo). . ..
nja nezadovolJ"stva, 'b.a!I od svih izraZava•
. .
"I
d ucanu 1b tvornic' b'I I o na trgu , b 1 o u
Broj organiziranih Ze
~
nice AFZ. Nakon I, r I e su medu Prvima Cla- smo na proiiloJ· part k nfa se P?.':ecava. Dok
· ·
on
u Karlovcu, neke ~u o~fle. part.. organizacije ~anti o organizaciji ·u kot erenciJI .m ogI" .go. ~
I
I kotaru S!unj dan
. aru VoJmc, Ve!Jun
a neke su preSie na osl:~~e ~~~e _uha~Sene,
ze su sve te.Ze no pododb .eni eritonJ. Ve- ~vim kotarevi~a u :: ~~am? organiz.acije u
. .
'
P I':' I hrvatskim krasak up IJanJu za djec "i d or1 rade •i dal" na Jevima. Polet 0
•
Je
(osam hiljada) 0 ;;:n~z~CIJ~ donio ie 8.0100
rasturuju materijal J S om, ~as~ stampu, te
upotpunjen i ne .. ' .?'m lliJesm odbor nije za tim taj broj pad a m~ramh srpskih Zen a,
vodstvo, naroCito ~~~ecat se c:ntralno· ruko- pea prema podacim~ aooanas se ponovno po~
'S Partijom u gradu
g oga, Jer nema veze toga 3.300 hrvatskih zena A~z ~a 12.soo, od
Imamo 1()510 odb
.
· a. c;eiu tih zena
Nakon mnogih b. b
. .
odbora Ipak . ?r"mca, orgamziranih u 264
KK Karlovac da uvi~~ a, _koJe Je OK vodio s
•
.
Je JOs mnogo se!
t I .
...
a
rna, postignuto je dan:az~ost rad~ sa Zena- nasega utjecaJ·a' a t o narocito a osd"" o1Izvan
··
oni . IJe OVI, u
·
k OJirna je neprijatel.
.
pomoc organizaciji AFz s U a :o_mitet _pruza
gandom da zavede Jn uspw sa SVOJom propaorgani.zacija se poveC I .
~a TIJa 2 IDJeseca
e samo muvk
.
t
s e u SVOJe
postaje sve viSe m a a u otaru Karlovac, redove nego i da Zen
faSistkinja Taka asovna organizacija anti- sivne, da se ne. osvr:u o:aanu po s~rani ~- pasvojih osn~vnih po ona_ prebroduje iednu od . zbivaju u naSoj domovinL dogadaJe, koJI se
na mali broj Zen gres...aka, a t? Je o~lanjanje
Po tom velik
b ·
odborirna. Nairne ~ zaca~~~enih u Ilegainim mogli bi mis!itio~ rOJU odbor~i~a i odbora
~· .
a se rad OsJeca svuda u
onom terenu i1eg~ln~ ~~ce . u st.~aran_i su na svako.
• J OPCilll, u svakom selu No t b •
oslobodenja ostali tak b~": koJ~ su I nakon ~ozemo reCi. U mnogo se1a u.o C o a~ ne
pl1emda su v.eC svo "im DVI I r~s:ahurili se, zive aktivnim politickim '" t P ~ o~bon ne
tovani kao odbo J
radom hili kompromi- niZe part. organizaci"
ZIVo om,~ J:r Im naSe
Odbor~ice nisu ~r:ii~~ov~ ?orice i Pri!iiica. niti pruZaju o / Je ne posvecuJu paZnju,
OK donio je ~d~~- ~a se to popravi i ispravi
ne obraCajuCi se onim o VI:e ~vog 'Odbora,
su bile ZelJ"ne da sud. ln:n?gim zenarna, koje
votu, jer su s veliko Je JUJU .u po IT'kom Zi1. b
I IC
'
vojsku Medutim u m __Ju a vi pomagale naiiu govore o da proucava]u materija1 ' -da s e d o~
svim ak . .
.
tic'k "]" k
CIJama I kampanjama polivo for~irano je 14 ~~~mam~ R_ibnik i Jaiikoe I I e onomske
· k ·
d naravi, OJe treba proZena Citavog sela i pos~r~: OJ__I ~u birani od vesti To j
pr u. kot e pro~e eno u nekirn selima, na
tom terenu u t·
. a I vazm faktori na
inaCe Cestih poja~~ ~ehma. nij~ doiaziio do u ~amim ::saVelJ~n~, gdje se osjeCa Zivost
rna I VIdhe se
odlazak sinova i br~Ce ~ ~~dte I ~estre koCe takovog rada masovni or povoljni rezultati
··
··
gamzaciJa pod runakon sastanka AFZ 1 1
.' v:c su mnoge kovodstvom p ar t".
IJe.
lovaCki odred ka'() .. : a .e SVOJe smove u karJ edna od obiljezja u dan • . .
. .
Nak
'..
s o Je to bilo u Jiraiicu.
ogromno sudjelovanje Zen
asnJOJ. borbi Je
te upo::,::a~~~:~~; savjetovanja u juJu o.g.
u
selima oko Kordun Ja :'a rad u hrvatskim
· a 0 Je sudJe1ovanje Zena
.
jeme preCi okvire ~ u~pJel?k se u a;a~nje vriv~ast; ?dmah proisteklo kao riro~ narod~oJ
rad je prenesen u h~:t u:as ~ organizacije i
diCa n]enog sudjelovanja u Pbor . na pos!JeD~ sada je stvoreno 5 s:o:k~~ ~d~ko K?rd~:'a· stavljanje te vlasti Dost ,
bi za usposki u Cetingradu 5
.
ora I OPcin- NOO
( k
·
a zena su odbornice
'S! UllJ. F ormiran Je m.
.
.
: seoskih odbora u op cm1 nika)-a Jo~ o !.14 drugarica na 1395 odbor-· .
.
postoji zaostalo mislJ"enJ"e
i dva seoska odbora uJe~n;. o_d~or za 'Topusko
da su . one uUVIJek db ·
ti
hvacena su i neka h o ot I~I opuskog. Obn- a ne na "b 1" m o onma predstavnici Zena
N".
J 0 Je predstavnice Citavog narod '
IJe se shvatilo, da je taj rad u NOO . a.
osnovan, da drugarice treba d
-Ima
os]obodene kr~jeve kotara ~:~~Ire ISu novo svaki drugi aktivni odb
"k
a rade kao
AFz se joil uvi · k ..
. , oga. am 00 bud
k
orm ' a ne samo da
stvo Korduna J:eg:Is-\ OSJeca kao rukovod- Take ne a v~za organizacije AFz i NOO-a
vac.
'
CI avog okruga Karlo- kom:v a p~~~~~an . rad ne donosi koristi ni~
se na' taj naCi:~t:a~~ :am~ ct:uga:i?u, k.~ja
U no vim organizaci.
k .
kao poiitiCke organiza~tma, - OJ€. su vstvOrene Princip ravno
. e 0 gaJa, mh uzd1ze.
.
pravcu dok se kod
.. J€, razvoJ tece u tom se Ispunjava Pravnosh ne smije dozvo!I"t· d a
I
'
PTIJe stv·orenih organizapredstavnika, v~~m~n ~~:~:~~~ apkrtei.kvo . _nekih
niJe su406
~~l~Jicelije sas_t~ju ~ ~~b~~f r~~';;,o~;;~
:~ j;d~nic~ma, k~ko vo~c~ ;::~~r: ~~b~~
:;£.~';:, k~j~~~~:c :::~~~ g~d~;~a ~~n~o;:~~~
djelovanje Zena u Citavom ogromnom Zivotu,
· jer kakovu vlast stvorimo, takova Ce biti.
Cesto kod samog prodiranja u neobuhvaCene kraj eve ne uzinia se u obzir da su i
omladinke te, koje su antifaSistkinje, da ,su
i ori,e Zene, koje treba da su organizirane u
AFZ. Polet omladinki cesto nam moze pomoCi
kod priviaCenja Zena u organizacij.e. One
najm],.de prelaze preko raznih zastarjelih
misljenja i stvaraju time temelj za daljnji
razvoj organizacije. 'Taka su u opCini Bosiljevo stvarani prvi odbori AFZ uz veliki oslonac u omladinkama. Medutim KK naprosto
je objavio da. omladinke treba da budu u
omla-dinskim organizacijama, a ne u AFZ.
Nastala je pometnja u r.edovima Zena i u
redo.vima omladinki, a rezultat je bio da su
se neki odbori AFZ raspali. To odvajanje
Zenske ·_omladine od Zena dogadalo se i u organizacijama na Kordunu, gdje je Cesto do~
slo i do nekih neprijate!jskih stavova. izmeau
organizacija AFZ i USAOJI, kao u kotaru.
Vrginmost. Tek poslije zadnjeg part. savjetovanj a na Kordunu i u kotaru Karlovac donek!e je sreden taj odnos, dok on joii uvijek
postoji u kotaru PlaSkom, j er se ne shvaCa
da omladinke mogu biti clanice AFZ i
USAOH.
Na koji naCin. je Partija rukovodila organi,zacijom AFZ?
U pocetku je Partija svim svojim kadrovima i iz vojske ·sa terena pomo-gla na ·okupljanju Zena i stvaranju organizacija. Me,dutim kada su stvorena rukovodstva AFZ, onda
zbog neke &amostalnosti organi'zacije Partija
je prestala da pruZa onu svakodnevnu pomoC . .Sve viSe je poC-eio da zauzima maha ono
rasprostranjeno gledanje da su za rad AFz
odgovorne samo drug.:irice, koje rade u toj
organizaciji, a ne Citava part. organizacija:
Na sastancima kotarskih komiteta ne pretresaju se pitanj a AFZ, ne konkretiziraj u se direktive, koje su dosle do viiiih foruma AFZ,
a vrlo rijetko se donaSaju zakljuCci, koji su
s·e prenij.eli na sve part. organizacije, izvje'"
staji kotarskih komiteta vrlo rijetko se doticu
rada organizacije AFZ, a kad izvjeiitavaju,
on'da je to obicno samo tvrdnja da rad valja
ili ne valja, No iz nijednog izvjeStaja s.e ne
vidi, sto je Partija poduzela da se stanje organizacij,e promijeni, kakove su mjere poduzete od strane Kfrtarskog komiteta. U naiiu
part. organizaciju trebale bi da prodru rijeCi
druga Lenjina: »Razvijanje i vodstvo ma&ovnog pokreta Zena vaZan je dio Citavo·g rada
Partije, Sto viSe, pol-ovina Citavog rada Partije.«
Kraj mnogih partijskih celija rad organizacije je zamro. U najboljem siuCaju on je
kritikovan, ali ne i potpomognut, kao Sto j.e
slucaj u Krnjaku, gdje su kraj part. celija
i ope. komiteta trebale da dodu drugarice iz
OkruZnog odbora da pokrenu rad. U samim
KK svelo se rukovodenje na ,Sablonsko postavJjanje odgovornog Clana komiteta, koji ·
Cestn nije upoznat sa principima "Organizacije
i koji prema tome ne moZe~ pruZiti konkretnu
pomoC ~amoj organizaciji.
Da se iito bo!je upute partijska rukovodstva u rad i akcije AFZ, upuCivane su. o·d
strane OK dhektivna pisma u vezi s akcijama, koje provodi organizacija AFZ. To se
pokazalo. narocit9 . uspjeiino kod posljednjih
izbora za odbor AFz, gdje je Partija mnogo
pomogla u pravilnOm provadanju izbora. No.
joS uvijek nije usp.je1o pokrenuti same Celije,
nego su taj posao' u glavnom vrSili Clanovi.
komiteta.
Sam OK bio je inicijator i organizator
Okruznog odbora AFZ i pruzao· je stalno politi~ku pomoc celiji Okruznog odbora. No u
zadnje vrijeme Clanice Celije OkruZnag· adbora··. nisu shvaCa'le sve dir.ektive odgovorne
drugarice, ka'D direktive OK, nego su smatrale kao njene "liCne i .zbog njenog nespretnog- odnosa, a Cesto i loSe upornosti, .koja· im
se ·cinila diktatorskom. Tako se dogodilo da
su na konferenciji AFZ same te .Clanice Celije Okruznog AFz glasale da ostane dosadaiinja tajnica odbora, premda j.e odluka OK
hila, da se ona zamijeni drugom drugaricom.
Tu je hila joii jedna pogreska, jer se ta promjena nije rastumaCila i iznijela pred Citavu
frakciju, a ne samo pr.ed Celiju OkruZnog
odbora.
Jedna od koCnica ·daljnjeg ·Sirenja i razvijanja organizacija je teSko prilaZenje niZih
part. organizacija kod izdizanja n'Ovih, svjeZih rukovodilaca iz mas a Zen a. Kako j e· u
glavnom to uzdizanje dolazilo od strane OK,
to je gotovo pr:e.Slo u praksu uzdizanje samo
viSih rukovodstava. Taka je .za svaki part.
kurs trebao. OK da odredi drugarice, jer inaCe naSi komiteti- bi najCeSCe njih ispustili.
To uzdizanje dovelo j.e do 'OSlanjanja na "mali
broj kadrova, kojima se onda nameCu mnoge
i mnoge duZnusti. J.oS sada se vidi nepravilan
odnos prema Zenama najbolje iz pregleda
kandidata i aktiva.
Od 151 kandidata ima samo 19 zena, a
od 137 Clanova aktiva ima samo 42 drugarice,
pxemda nam j.e svima poznato da su najbolji
drugovi iz pozadine u voj-sci. Mali broj par..:.
tijki snose mnoge teSke funkcije, te su one
obicno odbornice AFZ i NOO i clanice parf
foruma (drugarica lVIila iz Veljuna je clanica
opcinskog NOO, predsjednica kotarskog adbora AFz, clanica KK Veljun i c!anica 00
AFZ, a u kotaru VojniCu, dxugarica Danica
je Clanica seoskog i opCinskog NOO, opCinskog komiteta i ~otarskog izvriinog AFz).
One "SU preopte-reCene i ne mogu izvrSavati
I
407
�sve te duZnosti. Postaju nezadovoljne, zamorene ali ne od planskog i uspje.Snog rada, ne- ·
go ad beskorisnog tumaranja i lutanja. Uzdizanje u Partiju vrSi se Cesto mimo orgariizacije, a u samoj organi'zaciji ne osjeCaju se
uvijek komunistkinje kao rukovodioci i kao
najodgov·orniji Clanovi. Sto je viSe komunistkinja u organizaciji, to se vidi da je organizaci)a i CvrSCa, kao Sto je to u kotaru Veljun.
Dok na pr.· u kotaru Plaskom, gdje part.
Organizacija nije pruZala nikakovu pom.oC. ·a
niti je kontrolirala rad AFz, tu i nema partijki. To je dovdo
toga, da su u kotarski
odbor_ uSle ·i neke Castohlepne dri.igarice koje
su daJeko · od' iskrenih i odanih bora~a za
Slobo,du. Odbor se morao Taspustiti- i poCi noviffi Putem _:__ obratiti paZnjU onim Odanirh
Zenama, koj.e ne Ce moCi dati" mnogo priloga
./~ Za vojSku, no kofe Ce postati llajbolji borci
za bolju budqCnoSt, a fime i dobri komlinisti.
~nogo konze:t:vativnosti kod ·izinjene funkcionara na.Se organizacije je Cesto koCnica
daljnj.eg razvitka. Partija treba da pomogne
, ~a Smjelo mijenjarno funkciOnere,· koj~ su
neaktivni i kolebljivi, o-braCajuCi se na onu
masU zaostalih Zena, koje nisU bile do sada
dovo'Ijno_. uvuCerie· u rad.
Da bi citava Partija potpuno rukovodila
brga:riiz~cijom AFZ,_ i da iSpTaVimo nedostat~e :Po.t~ebno je da uo.Cimo ave zadatke:
1. AFZ nije privremena ratna organizacija,. veC Siroka politiCka, borbena i masovmi
org"ariizacija u borbi naroda za bolji ZivOt, za
pravu .narodnu vlast, za preporod i obnovu
do
zapuStene i opustoSene zemlje. Ona treba da
okupi i pripremi mase Zena protiv povratka
starog; da upornim radom i razjaSnjavanjem
okupi sve :napaCene radne Zene, koje Ce politiCki osvijeSCene biti dosljedni borci za
oslobaaenje od svih tlacenja naroda. Da obuhvati organizacijom sve hrvatske krajeve, te
srpske - kotara Plaskog.
2. Tezi,Ste rada_ prebaciti na selo, opCine,
a ne na profesionalne politiCke iadnice, koje
treba da budu samo instruktori kod rukovodstva. Seoski i opcinski odbori treba da budu
nosioci glavnog rada. NemoguCe je stvaranje
velikog broja profesionalaca. T(} naime znaCi
oslanjati se samo na one Zene be.z djece i
oba'veza· kod kuCa, a ne posveCivati glavnu
paZnju baS najodanijim i najboljim drugaricarria, koje -su moguCe ipak vi.Se vezane, ali
koje mogu postati odlicni aktivisti svog sela.
Kod takovog rada ima osnovnu ulogu Partija.
3. Seoska ·celija treba zaista postati motorna sriaga Citavog r'ada me·d'u masama,
shvaCajuCi i iskoriSCavajUCi antifaSiStiCku
organizaciju kao· Cvrste niti koje povezuju
Partiju s masama. Na taj :imCin stvorimo
od SenSke C"elije jedno radno tijelo i rukovodstvo, a rad organizacije AFZ, oslanjajuCi se
taka na mnoStvo sebskih- Odbornica, dobit 6e
pravu masovnu bazu i mnogo veCe izvore
novih kadrova. 1
1
·Anica Rak.ar-MagaSiC, tada Clan OK KPH za
okrrug_ Karlovac odrZala ie ovaj referat na III. Partijsloj konferenciji od 20.-23. XI. 1943. g.
Dokument- 252
I. OBLASNO SA VJETOVANJE AFz ZA DALMACIJU
Zapi:mik I. oblasnog savjetovanja AFZ za Dalma-ciju odrZano-g 18. i 19. XI. 1:943.
t
1
Bolu na BraCu
POLITICKl REFERAT
... Danas,l kad se v1-se ne postavlja pitanje tko Ce pobijediti, kad je veC svakome
jasan skori pad faS:izma, kad se radi samo
0 tome, kad ce taj pad uslijediti, reakcionarne sile u svijetu, koj,e su u fa.Sizmu imale
oslonac za prbvodenje svojih sebiCnih, klasnih interesa, nastoje da (JdloZe Cas njegovog
pada, nastoje da se taj p/ad izvrSi sa ~Sto manje potresa, kako bi ri padu fa.Sizma pod -Sto
povoljnijim uslovima mogli :Ponovo stvoriti
uporiSte 'za provodenje svojih imperijalistiCkih ·ciJjeva. Jedan od naCina spaSavanja fasizma od sto brzeg i ,sto katastrofalnijeg pada jest odugovlaCenje s ostvarenj.em drug-og
fronta. D rug i front n 1 J e dan as
v i S e v o j n i Ck o p _i t a n j e, n e go p -o1 i t i c k o p i t a n j e. sta to znaci? To znaci
408.
da su pod jakim udarcima 'Crvene Armije, zadanim Hitlerovoj ratnoj maSini, stvoreni .svi
pr,eduslo-vi za otvaranje drugog fronta, a kada vee postoje ·svi uslovi za njegovo otvaranje, znaCi, da p·ostoje neke snage koje to koce. A tko su te snage? To su krupno kapitalisticke klike Engelske i Amerike, kojima je
u interesu liferovanje ratnog oruZja radi Sto
veCe z·arade, to su one iste klike, koje su uzdigle Hitlera, da bi pomocu njega unistile
Sovjetski Savez, to su te iste klike, koje j-os
i danas u faSizmu gledaju · udarnu pesnicU
medunarodne reakCije, i zbog tOga odlaZu
Cas njegovog pada, a pri tome nalaze podrSku u i'zvjesnim krugovima engleske i ameri;.
effie vlade. Zbog svojih prljavih interesa one
produ.Zuju patnje miliona, ·prouzrokuju svako~
Na mitingu
dnevno bespotrebne Zrtve. Kad kaZemo da
je otvorenje drugog fronta politiCko pitanje,
to znaCi da je to pitanje uniStenja utjecaja
tih reakcionarnih klika. Iste te reakcf.onarne
klike poddavaju razlidte izbjeglicke vlade
jugoslavensku, poljsku i t. d., koja su se, u
cilju ponovnog porobljavanja i pljaCke nad
svojim narodima, u borbi protiv naroda, koji
se digao na ustanak, oslanjale na faSistiCkog
okupatora. Sve avo je dokaz po-vezanosti cjelokupne med'unarodne reakcije s faSizmom,
i zbog svega ovoga nam je jasno zaSto se sa
strane reakcije odgad'a Cas njegova sloma.
U t j e c a j o v i h r e a k c i o n a r n i h k l ika postaje svakim danom sve
m an j i, iito je takoaer i rezultat borbe demokratskih masa Engleske i Amerike, kojima
je fasizam prijetio porobljenjem, a dokaz zato je i moskovska konferencija, koja je do-
nijela odluku o kaZnjavanju svih uzroCnika
rata i zloCina izvrSenih nad porobljenim narodima, a u .kojima reakcionarne klike, uvlaCeCi ih u pojedine vlade (Roata, Ambrozio
u Badoljevoj vladi) gledaju bazu ponovnog
provodenja svojih imperijalistiCkih ciljeva.
Korjeniti prelom u razvitku medunarodne
situacije odrazio se je i kod nas. Skori slam
faSizma dokaz je pravi1nosti nar. oslobodilacke bo,rbe, koja je dobrim dijelom doprinijela njegovom slabljenju. Talijanska vojska
dobila je u naSoj zemlji udarce, koji su uz
udarce Crvene Armij.e i save·zniCke udarce na
Siciliji i JuZnoj Italiji pro u z r ·o k ova I i
k a p i t u l a c i j u I t a l i j e.
Narodno-oslobodilacka vojska, cedo ustanka, danas je jedini vojniCki faktor u zemlji,
koji se bori protiv okupatora. Ta vojska, Cije
se je jezgro uCvrstilo u toku pete ofenziv,e,
409
�/
koja je znacila borbu glavnine nase vojske
~a odbranu pojedinih dijelova zemlje, u koJima se tada, kao na pr. u Hrvatskoj, jako
razbuktao ustanak, ta vojska, armija brat~tva i jedinstva svih naroda Jugoslavije, koja
Je kroz petu ofenzivu razbila glavninu CetniCkih bandi, svakim danom jaCa us.Iijed priliva ·sve novih boraca, koji u nju dolaze . .Stvaraju S·e sve nove i nove divizije i korpusi u cijeloj zemlji, m e ·d u n j i m a VIII.
d a I m a t i n s k i k o r p u s. Saveznicke delegacije, koje se nalaze pri Stabovima NOV
dokazuju da saveznici raC.unaju na tu vojsku:
kao na jedinu snagu U zemlji, koja s.e bori
za ?slobodenje naSeg naroda, a time pridono~J ~nogo stvari saveznika . .S tom vojskom.
koJ...a, Je. zadala osjetne udarce okupatorima.
~oce~ah smo spremni dan kapitulacije Italije,
easy Jakog razbuktavanja narodnog ustanka.
_/ Nasa NOV onemoguCila je reakciji, da u mom.entu ustanka ima ikakvog utjecaja u naSem
narodu.
"' ~por.edo s uspjesima NOV i njenim jac~nJ...em 1de i naglo pro.Siravanje Nar. osl,obo?'lackog. fronta, narocito u Hrvatskoj, gdje
Je konacno slomljen utjecaj reakcionarne
k I ike i z v o d s tv a HSS-a, gdje je uspjelo onemoguCiti MaCeka kao nosioca politike
pasi~izi:anj a ~rva.tskih mas a, pomaganj a
ustasa 1 povezivanJa, preko Krnj,eviCa s izbjeglickom vladom, a preko ustasa s fasistima. Da su te klike bile Cuval-i interesa fa.Sizma, dokaz je i to, Sto se one danas ne nalaze
na st7ani nar. oslobodilaCkog fronta, gdje se
nalaZI skoro sav hrvatski narod, koji se sve
~ace danas aktivizira u borbu i p o s t aj e
J e dan o d no s i o c a n a r. o s 1 o b D d ilacke borbe balkanskih naroda.
Do pred tri injeseca na pr. u Slavoniji su
redov,e nar. oslobodilaCke v-ojske saCinjavali
60% Srbi, a danas se u njoj nalazi 800Jo Hrvata. U Dalmaciji vise od 90% boraca sacinjavaju Hrvati. Ogromna veCina funkcionera
HSS-a preS!a je na stranu narodno-oslobodilacke fronte. U okviru tog fronta stvoren
~e izvrsni odbor HSS-a kao jedino predstavnistvo HSS-a. U Dalmaciji je vee ranij.e stvoren
ta~av odbor, jer je tu davno uspjelo skr.siti
utJecaj Maceka i klike, koja se oko njega
okuplja.
.
Na taj naCin se sve vU!i.e izgraduje i uCvrSCuje.jedinstvo
narodnih masa kao i jedinstvo
i oruzano bratstvo hrvatskog
srpskog i ostalib naroda Jugo:
s 1 a vi j e. Hrvati iz Dalmacije ustali su prvi
u obranu -srpskog stanovni.Stva ad ustaSkog
klanja u Lici i Livanjskom polju. Srbi su bili
nosloci borbe protiv cetnika, koji su klali hrvatski narod. 'Srpske brigade donijele su piamen us.tanka u Hrvatskoj, a u prvoj prole- terskoj diviziji, koja se danas bori u Srbiji,
nalazi se gotovo polovina Hrvata, Druga dalmatinska brigada bori se u Crnoj Gori. Hrvatska sela u Lici sakupljaju velike kolicine
sjemenja za postradale.
... Antifasisticki front :lena, koji je nikao u . toku horbe i razvijao s·e onaka kak.o
Se i ta borba razvijala, postaa· je na taj na-
Kurs AFZ u Sitnam Gornjem na . .Mv;~~u _
410
.
·sv~bnja 1943. g.
em dio jedinstven~g,Narodno-oslobodilackog kuCu grade, a nesloZna razgrade«. Ako nismo
zajedno svi. onda ne Cemo uspjeti s naSom
fronta. AFZ, koji je odigrao veliku ulogu u
stvaranju materijalne haze za pomoC vojsci, -- borbom. Za naSu horhu rade m.i tri sina, i
rekla sam sama sehi: ne smijem ni ·ja, Cemora danas i u huduCe da dade joS viSe, da
postane puna politiCka podrSka i moCan poli- tvrta, stara, da za njima ·ostanem. Za jednog
sina ne znam veC 9 mjeseci. Najmladeg sina
ticki faktor u N ~rodno·oslobodilackoj borbi.
su mi izmrcvarili ·Talijani. J a nisam nikada
On mora joS jaCe aktiviiZirati sve Zene u toj
borbi. On mora oteti iz stava pasivnosti sve traZila m.ilost da ga izbavim iz tamnice. Iz
Zene i na taj naCin onemoguCiti da one p·osta- t:imnice on je iSao u bolnicu, iz bolnice odnu rezerva neprijatelja naroda. Na taj naCin mah u partizane. Najprvo osudujem MaCeka,
neprijatelji naroda fa.sis.ti, izbjeglicka vlada i redom druge. To su ~Sa}(a izdajica, ali pravi
i ostali ·ostat Ce osamljeni i kao takvi oni ne Hrvati, pravi junaci su pri.Sli N arodno-osl-obodiiaCkoj horbi. Pozivam vas na zajedniCku
~e znaCiti ni.Sta. Kao protutezu politici sijanja naci-onalne mrZnje AFZ mora joS viSe borbu, dak ne dode konacna pobjeda.« Ona
uCvrstiti jedinstvo svih .Zena J.ugoslavije. Sve nastavlja: »J·oS nisam govorila o splitskim Zesu to na·Cini, na koji se AFZ, kao dio narod- nama. U Splitu Zene rade neumorno ; mi niIio-oslobodilaCke fronte, maZe da hori protiv smo gledale, hoCe li nas uhvatiti - napunili
neprijatelja naroda. Sv-ojim upornim politiC- smo borSu2 i hajde. U mene je mjesec i po
kim radom sa Zenama, unoSenj em j asnoCe po- dana stanovala sakrivena jedna bolesna parlitiCkih ciljeva u mas.e Zena AFZ Ce odigrati tizanka. Uvijek je u mene bilo skloni.Ste, ali
onu ulogu, koju I!D maZe i mora da odigra nitko nije !Znao ~~a to,· -·uvijek sam ja hila
»hrvatska Zena«, pa i danas. 'Sada moram
pvema sv·ojoj masovnosti ...
doCi u Split da joB viSe podignem naSu orgaR
nizaciju. pogotovo kad sam vidila kako se_
1 Rad savj.etovanja z.apoCeo je 18. XI. u 9 sati
ujutro. Bilo je .prisutn.o- 114 dele.gata iz svi·h obuga
radi. Ja vam kazem, do sada je bilo dosta
Dalmacije, -Osim o-kruga JuZne Daimacije i Livna.
rada, -odsada Ce hiti puna rada.«
Savjetovanie je otvorila BlaZen~a Mimica. -Dna je
pozdravila konferenciju i iznijela dnevni red. Nakon
.Sto ie i.zabrano ra-dno predsjedni"Stvo konferencije,
prdla ie na prvu toCku dnevno.g reda i podnijda
politiC"ki rcferat.
A n t i c a ,~ p i r i C iz Vodica:
»Vi znate kako je bilo, kad je neprijatelj
doSao u naSu zemlju. U naSem kotaru Vodice
poCeli su haps.iti drugov,e i .Zene, vodili ·su ih
Radi op.Sirnosti materijala zapisnik savjetovanja
na grobnicu. Vidjeli smo da je bolje ginuti,
donosimo neSto skraCen.
uzeti puSku u ruku i horiti se. Neke su uzele
puSku, a neke su ostale u pozadini. Pritisak
DISKUSIJA SA I. OBLASNOG SAVJETOje bio sve veCi. Spijuni su pronalazili naSa
VANJA AFz ZA DALMACIJU
skroviSta i logore. Taka su u treCem mjesecu
Drugarica R o j e,' (stara je ·oko 55 god.)
dosli do naseg logora, u kojem su bile neke
»Drage. drugarice, sluCajno me sudbina bolesne drugarioe. Bilo nas je 14. Borbu smo
dovela ovdje na naSu konferenciju. Uvijek vodili tri-Cetvrt sata, pucali smo, dok narn
sam Zeljela da vidim razvitak horbe. DoSia nije nestalo municije. Poslije nas je neprijasam u Gate da vidim sina. Zatekla me ofen- telj Zive izvadio iz skloni.Sta. Mi smo ubili
ziva. "Htjela s·am ostati kod njega, ali drugovi tri faSista. Rastavili su posebno muSke i
mi nisu dali. M(lrala sam iCi dalje. DoSia sam Zenske; mi nismo htjeli niSta priznati, ni gdje
do Dubaca, i tu j.e hila borba. ProSla sam-: je Drago ZivkoviC, a gdje su partizani. P.oCeli
kroz BaSku Vodu, Podgoru i preSla u Jelsu . .-: : su nas mrcvariti, roba na nama hila je potJa sam hila tri godine predsj.ednica »Hrvat- puna isparana. Htjeli su da nas obeSCaste, ali
ske Zene«. Baril a sam se odavno za Hrvat- mi smo im vikali: »Razhojnici, ne damo Cast,
stv·o. Hrvatska gospoda htjeli su da »Hrvat- bolje da nas ubij,ete, jer mi znamo zaSto gisku Ze-nu« pretvore u frankoVaCku .Zenu. Re- nemo.« Vodili -su nas na strijeljanje. Kad su
kla sam svojim prijateljicama: mi treba da nas postavili pred zid, uCinila sam zabunu
pratimo put ,Stjepana RadiCa: ·Paslije je Pa- inedu njima i povikala: »Drugarice, bjeZite,
Sko Kaliterna htio pretvoriti naSe udru.Z_enje neka nas u trku uhiju!« Pobjegle smo dvije,
u RSS-ovsko, ali mi to nismo dali. Optuzili drugarica je pala, a ja sam im pobjegla.
su nas kod MaCeka. On nas j,e pozvao.- Odgo- TrCali su za mnom na 7'00 m, aU me nisu
vorile smo mu: »Mi smo hrv3.tSke .Zene, radi- mogli pogoditi. Na 13. VI. u selu Zatonu
rna dan i noC .za Hrvatstv:o, mi smo s·tvorili uhapsili su trinaest .mladiCa i starih Zena,
»Hrvatsku Zenu« da po _selima organiziramo medu njima -staricu ad 80 godina, koju su
Zene.«
izvelf iz crkve s krunicom u ruci i doveli su
Davali smo teCajeve u Bosni i Zagori i ih na groblje, gdje su ih muCili da priznaju,
Sirili ideju Stjepana Radi-Ca. Danas Su se svi ali oni nisu niSta priznali. Bacili su ih u groposteni Hrvati digli u NO B-u. »Siozna braca bove i zazidali ih. culi su se povici :lena:
I
411 ,
�I
!
I
r
.!
:e
j)
i!
I
-ul' i
.;/,
//i
1/i
Ii/1i
iJ!
I'
l,j
!)j
I!'
!il
!li
!/!
lj:
f;i
:1:
!)'
. .
. kuCe u Opu~enu). Sami su se
1
popahh su ~ . t •t· ebi lanac na vrat.
morali us.p~eb . 1 s k~:l 1 stabanima i nalo.Zili
MuCili su 1h.. 1 tu U1 ~~ini ubiU su nedavn?
vatru pod .n~1ma .. dnu zgradu i strijeljah.
119. Doveh 1h u Je
lieu sa krvlju svoga
Jedan se namaza? pro kuCe su mu strijeljali
oca i taka s~ sp_asl'O. 'Z. bratovo petero dje_ce.
brata, Zenu 1 TIJ~go~o I d mrtve majke gdje
Dj.ecu se nalaz1l~Ok1sdpoMetkovica bilo je sila
· ·
u Ku 1 o
S1SaJU. ·.
.
". Zene su neumorno
] ..
ke robe 1 oruz]a.
. d T
ta 1Jans
. .
,
OUSli Talijan1, os 1
radile i danJu 1 nocu .. :
radila na terenu,
Nijemci. J edna drug~n~a d Opuzena jedno·
isla je za Slivno (to !: 18 p.o ·
·1· "z mitraT · N1Jemci 1 ram 1 1
.
mjesto), opaz11 J~.l kad je vidjela da ce
ljez~: ~-ama s: II~ala sam brata studen~~
pasb TIJ1ma u IU .: • e hila potjera, popahh
u Beogradu. Za ~~!1m _Jbrata majku i sestru
. k c'u Uhaps1 1 ID1
'
. • k
ffi1 u .
. . I' . am ih udan1a sa om
i mene su h~Jeh, a I ~a s b ata i sestru od tri
u prsi i P?bJe~la. Ma I:r,i :ase u internaciju,
go dine otJ erah su go d 12 j edna od 9 i brat
ostala je mala sestra o
' ... :Piela je barad 5 godina. Majka u internacd1JI d jakete ,e
. . 1 na rubu u fu ru o
, "k Ziv ad braCe i seSiee 1 p1sa a .
D
Cerko 1ma. 1 I 0
. ·
» raga HoCe h 1ko -s·tancu osvetiti«. Mishla
'. .
.
.
?
stara.
,
t· kleti veselilo me, kad
da oe me rna I
'
. l'
sam ""t l to pismo i vidj,ela da mati m1~.I
sam c1 a a
"
Smrt fas1na osvetu. S ovim zavrsavam zmu.«
fakica Mirosevic, Milka Lasic, Milka Grdenic, Marija Novak, Slavka Marie i Drago Lukinovic -
Livno
»Spasite nas, spasite nas«, - ali im nitko
nije rna gao priCi, jer su razbojnici hili u seJu.
benzin i zapaljive bombe, ali im to nije naN akon 4 dana otvorili su naSi drugovi groiikodilo. Neprijatelj je doveo zene iz Gornjeg
bove i vidjeli su Zene kako sjede, a svu robu,
Modrica da kazu tko je unutra. Pitali su jekosu i meso poCupalj su sa sebe.
dnu, tko je u bunkeru, ali nije htjela otkriti
Ima dosta primjera, kako j.e narod pomasvoje parti'zane, pa su je ubili. Doveli su jegao partizane. Neprijatelj je doznao da taj
dnog Covjeka, ali ni on nije rekao, i njega su
narod pomaZe na.Se partizane. Danas je na.Se
ubili. Sutradan su opet doveli jednog seljaselo zapaljeno i uniSteno. Neprijatelj je uhva- ka, spustili ga u jamu, a on ,im je rekao da
tio mnogo drugova i drugarica. J ednu su
su se svi sami pobi1i. Tu je i moja kCer od
mladu Zenu golu vodili kroz selo i pred oCima 20 godina poginula. Tek kad su vidjeli da su
njene majke strijeljali. Svugdje se cuje misvi mrtvi., neprijate-lji su se ka1a.li 5 unutra
ris zgariSta. Puna crnih Sudara, 3 ali Zene nii izvadili na.Se mrtve drugove. Iz na·Seg sela
su klonu1e, nego govore: »Ne Ce nas nitko
su sve odnijeli i-p·oplja.Ckali, sve je p-opaljeno
spasiti nego naSi partizani. Imaju naSi drui sruSeno, ali nitko se ne tu.Zi, niti je itko
go_vi mitr.aljeze, Sto odnaSaju tim razbojniciodavao partizane. I Talijani nisu saznali da
ma, pa Ce nas ani time spasiti.« Iako su skoro
su 5"0 naSih ljudi otiSli u partizan-e.«
sve Zene u crno zavite, ipak Su bile tako ve·
sele, kad je kapitulirala Italija, Govorile su:
An .a e 1 k a Mar a vi c, kotar Metkovic
»NaSi sinovi su pali, ali neka su pali, nije
»Cim je Cizma okupatora zagazila, naSe su
nam Zao, kad vidimo vas kako propadate.«
Zene tiaCene i internirane. U· samoj Neretvi
N -e d .e 1 j k a Vi d o v ic iz Trogira:
»Neprijatelj je 9. aprila blokirao selo Sevid.4 Prona.Sli su jedan bunker, u· kojemu su
hila 4 druga i 2 drugarice. Bacili su unutra
412
Vanda Novosel i Neva PaiC-Roje
.
Ev1ca D ra g i c ' Savar - kotar Preko.
...
"1 su tri karabinjera u nase
»1942. g. dos a
.
l" "ednog momk a, vodili ga u jedan
.
selo 1 veza 1 J
. k . . oko nJ"ih v1kale
·
SV1 0 Up1 11
'
klanac, mr ~e
ade oginuti nego druga
smo: ».Sv~ cemo r b Po na karabinjera da
dati.« MaJ... d~u~ se d~~\a dva karabinjera i
ga razoruza, all .s.u
utekao je onaj, Sto su
ranili ga: zato VriJ:U~z obitelji utekli smo u
ga vezah. N~~ osa k " Imala sam dijete
•
apahh nam ucu.
..
sumu, dz
.
.
.
· 10 m]esecL Dos'Ja J·e rac11a za
ad go m_e 1 . d I sam dijete jednorn drunama u sumu' _a a , u vrt Seljaci su pn·e odnw nocu
. ..
1
gu,_o_n ga_J. .
da ·e moje d1Jete u se u,
javll1 Tah]an1ma,
J. danas je tamo. Drud ] . u ga u Zadar, 1
.. k ·
.
o ve 1ks . .
d onos1.11 hranu ' UV1Je ..
J€
nam
gave, OJ.}. su
. m "esec dolazila je raC1J_a
netko tuzw, svak1 J . doslo je 6000 VOJna naSe ·otoke. Pe_tog ~aJa 1 28 ·arugova i
ku iii su 1Z naseg se a
.
ske_,_ P? . P.
za alili svo selo, crkvu oplJastriJel]ah 1~,. P 10
"boljih drugarica, muCkali, pokup1l_I su.
nda_Je su partizani, vezali
"]" "h da pnznaJU g J
. • · •
C11 I
.... •
I' kra" njih i gOVOrl1 liD.
1
su im OC1 I puca 1
J
. e ubio i tebe Cu
»Ona nij':v prizr:ala,
e~:mp;iZnati,' sve Zene
tak?"· :t:f1sta ms'\ J Racija je trajala 17
potJerah u Vrb_ni .. j.ele ni mrvice, ni vade
dana. 6 ?ana ml~rno bi pojele po koje zrno
1
nismo pile, pas Je .
· ·z topova i zaOk
padaii su mecl 1
bob a.
o- nas 7
•• ek smo trCali, nikog nisu
paljive born~e.; uv~ Bozari su strijeljali . 7,'
uspJ.· eli ulov1h . . .
. t .. elJ" ali 1·6 dru.
lili su selo 1 s riJ
u Po!JU vzaplam Ratu strijeljali su trojicu, u
gova, u e 0
.• .
.
. naSem _kotaru stnJelJ~no Je 120.«
:t
u pocetku nitko nije bio nastrojen partizanski ... Maio po. malo ·sve viSe su poCeli uCestvovati u narodnoj borbi.,. Prije 8 ujutro
i Poslije 3 .Popodne nitko ne smij e izaCi vanka, jer ce se strijeljati. Nedavno su Nijemci
objesili 20 drugova (mucili su ih i Talijani,
Anka B1flan
413
. z.., .. z "'
,
·.
�\
K a t a K e Z i C, PasiCina, kotar MetkoviC. odr:di,· Zene su- vje.Sto skrivale drugove. Naj»Selo PasiCino blizu· je ustaSa i Talijana, ?olJe su se pokazale Zene itZ ·Gata. ·Cetnici su
taka su nas pritisli, da nismo znale Sta je 1m palili: i opljaCkali selo, one su s-e borile
organizacija. DnSia je jedna Zena iz BaCine jos upornije i dale posljednji zalogaj za NOV
i radila med1,1 nama, mene je prvu obuhvatila.
i partizane. I danas Ce pomagati borce ·Sto- su
Do~li su Talijani i zapucali nad na·Sim selom
ostali u pozadini, ·sve C.e dati. OmiS je pasivmene su uhvatili i moje peiero Celjadi stri~ ni kraj, ima samo vina i rakije. Ipak Zene
jeljali. Mene i oca ·odveli su u Vrgoritc, IeZali svako'g partizana poCaste, one -Cvrsto rade
smo ~ zidinama na klaku i lugu, muCili su daju drugDvima i hranu i sve Sto im treha:
me. -Nisam htjela ni.Sta kazat, puS.Cali su me- Kad je pala Italija, ustase su preuzele vlast.
ne i oca. Na.Sla sam petero Celjadi mrtvih.
Hap~ili su svo puCanstvo, kad su Culi da Ce
Taka sam hila Zalosna, ali nisam klonula · partlzani u grad, stavljali su- roditelje i rodradila sam joS Cvr.SCe, organizirala sam star~ bin~ p~rtizana na bunke1·e. Zene su i dalje
zene od ISO gadina. Moja haha od 80 godina :adlle I slale drugovima izvje.Staje iz grada,'uspjela je organizirati odbor u ustaSkom sta se tamo radi, koliko ima neprijatelja.
selu, nosila je pisma u va.Sici od vuStana. 8 NaSi su ipak pucali na bunkere neke su Zene
· .. Sad yec otle idu i u partizane. Uspostavili ranili. -Sad .su sve veC gore
partizanima
su tako Cvrsto odhor, da daju sve za parti- a ono_ maio, Sto je ostalo, radi i daje podatk~
z~n~ .. : Kasni~e- ~u doSii Nij.emci, i opet je
o kretanju neprijatelja u mj,estu.«
b10 Jakl teror, 1 msmo znale kako Cemo izvje~taje upuCivati. I onda uhvatili one njihove
Y_ a j a T i S m a iz Bukovice, kotar Kimagarce i vezali im- talijanske buke krcate sta-n)e.
izvjeStaja na vrat i upuCiVali ih u ustaSko
. _»Na_Se srpske Zene provodile su prve parselo. Jedno veCe dodoSe naSi drugovi u selo tLzane 1 prenosile municiju. 'One su ih izdr- mirno sam spavala. Lipo je jutro osvanulo, zavale. Kad je hataljon Bude Burjan svaki
pa svukuda se vidi narod. KaZu, »ono su dan prolazio, bilo j e svaki dan ranjenih .druusta.Se«. KaZem ja, »riisu, nego drugovi«. Kad !(OVa . .Nije se onda moglo doci do holnice ..
tamo, hili su ustaSi, poCeli su pucat. Parti- Zene su ih sakrivale, da ih ne hi naSii Talizani i ja s.kupa, ja nakrcala krcato b!"ieme ro- jani i Spijuni. Neki, Sto su dezertirali iz par·be, -~~am da naSi nemaju,
da ne padne tizana, ,,Spijali su, i nastao je teror. Talijanustasim u ruke, ne gledam ja na se. Dosta se · ~ki teror....Zene nije uplaSio. Njihova mrZnja
drugova: spasilo. DvojiCu su uhvatili, ubili su J e sve VIse rasla. One su Zrtvovale i same
dva druga i j.ednu drugaricu. Kad opaziSe sebe. Iz dana u dan sve su viSe radile. Nekomene .povika.Se: »Eva je, ova je partizanima liko j.e drugarica ubij eno, neke su mrcvarili
nosila, uhvati je i ubi je na mjestu.«. Ja po- po zatvo-rima. Kad su se osnivale bande9 nabigla u zidinu izgorenu. Tamo je hila baba, stali su te.Ski dani. N astojali su da odvrate
rekla sam joj: »Nemoj me odat, nego me sa- Zene ad borbe, ali -one su i muZeve pregorjekri~. Noge sam stavila po kupu, a saC na glavale, znajuCi da je njihov put samo borba
\TU 1 nahacala grma na se. Taka sam se ti put
Svaki dan su borbenije. Sarno borbom osve~
spasila; hili hi me ubili, a ja ostala i radim.
tit ce smrt muzeva i dohiti slohodu. Pri
Nemam nikog u kuCi, nego oca i dva brata. padu Italije oW!lo je do 20 drugarica u vojJ ednog hrata od 15 go dina uputila sam u
sku. Ima i omladinki. U padu Italije zene Bupartizane, dokazivala mu o naS·oj borbi. On kovice su izjurile na cestu i goloruke zau·staje .u Prvoj proleterskoj. Imade 11 mjeseci vljale naoruZane kamione, zaplijemle su 610
da_za. nj ne znam, ali . . se isto divim s mojim p.,u.Saka, 5 pi.Stolja i puna municije. 'Same su
neJakim bra tom. J oS cu vam ne.Sto reCi: sve Isle u pretres po kuCama gdje su na.Sle p·o
su_ ~am zapali~i, nema sela golijeg i hosij-eg, handitskim familijama oruzje. Predale su
ah zene pomazu naSe partizane, nek su gole ::'0_0_-ima: Kad .~u d?.sli _Nijemci u Kistanje,
i bose. I ja sam ponosna Sto radim u AF-Z i
Junh su I na nJih m1sleci da su to Talijani.
radit Cu joB i.dalje i joS CvrSCe, da prije dode o:eli su im nekoliko pusaka, a poginule su
naro-dno oslobodenje.«
tn drugarice.
se mnogo zena i omladine od 14 do 16 godina i raz·oruZale ih. Poslije se oruZje nalazilo
na cesti, a iz Sume se Culo »Mama mia«. Kad
se sve razoruZalo, Zene Rupotine, ,,S.est d3.na
i Best noCi nisu zaspale, dvaput su jele za to
vrijeme. 'Trebalo je Zurno prenositi materijal.
U .Solinu nema petokolonaSa. Zene ·osj.eCaju
svoju duZnost ... «
d.
pa
M e r i L e 1 a s, O~is:
»1939. naSe ·su Zene-bile na vrhuncu borbe.
U O~iSu je tvornica Cetina, Zene su vodile
strajk s drugovima 22 dana i uspjele. Za
vlade Cv-etkovic-Macek hila su hapsenja. Prilikom hap.Senja druga ·Sperca Zene su iza.Sle
pred auto i otele ga iz ruku policije. I cuvale
ga 4 dana. Ali su ga ipak odveli. PQslije
kada su u ~OsDru poCeli prvi partizanski
414
U jednom usta.Skom s:elu naSe druga:rice
C-ekale su u zasjedi ustaSke Zene i uhapsile
su ih, a zatim pus tile. N a.Se Zene pokazale -su
veliku ljuhav prema Hrvaticama, nema ra~
zlike je l' .Srpkinja ili Hrvatica. Isprva su
Hrvatice bile usta·Skinje, jer su im_ mu.Zevi
hili usta.Se. Na.Se su .Zene radile medu njima
i hrvatske Zene pristupile su nama, i danas ·
najljepsa ljuhav medu nama hlista.
Prilikom \ pro·slave prvog- maja i oktobra,
Zene su odnosile u Zicu letke, koje su stavile
u kudelju i bacale ih. Postale su sumnjive,
i handiti su ih pozvali da se prijave talijanskim vlastima. One su rekle da 6e doci i doSle su, ali se nisu prijavile, veC su razbacale
po- trgoyaCkim kuCama Ietke i opet izaSle iz
kuCe.«
P a I m i n a G r u b i S i C, Solin
»Govorit Cu vam o- radu i nap·oru so1inskih
Zena. Prvi odred solinskih partizana Stradao..
je u Dicmu. Poslije su se masovno digli u
partizane. U Solinu ostale su same Zene, na
njima j e ostao sav rad. Iz Splita i sa svih
strana dolazila je roba. Nije bilo veCeri, kad
se nisu uspinjal,e uz onaj teSki Kozjak, noseci po 25 kg na glavi. Nocu su isle preko
Kozjaka na rukama i nogama. Godinu i po
dana one skoro nisu ni spavale. Prolazile su
na sto metara od talijanskog bunkera. Kad
bi se kamenCic pomakao, Talijani hi odmah
pucali iz mitraljeza. KiSa; snijeg, led, niSta
ih ne hi spreCavalo; trebalo _je prenijeti materijal. J edna- veCe uosila sam s njima-. Kad
su donijele robu, nisu pale od umora, zapj,evale hi. Kad po-Cne svitati, idu kuCama ... Po
dva puta na dan hila je hlokada. Cesto puta
uhapse od 5 do 10 drugarica. Nije se samo u
prenoSenju sastojao njihov rad. Pismi, veze
... sve Zene u ISolinu danas su u organizaciji
AFZ i sve dolaze na sastanke. Kad smo pregovarali pri padu ltalije, Talijani su dali
Casnu rijeC, da Ce se boriti protiv Nijemaca.
Po noci su dosli kamioni. Trehal<> ih je razoruzati. 'Tu su hila samo dva druga. Skupilo
K a t a P o I j i c a n, Seget.
»Kad su hili. prvi partizani kod naSeg sela
sreli su mi sina i rekli mu da dv3. dana jedu
po tri smokve. - Za.Sto niste javili, - kaZe moj
sin i pnSalje mene da idem u Seget da skuham ribu. Nosila sam pisma. U moju su kuCu
od svakle dolazili. Tako su 29. VI. 1942. do.sli
5 Bracana i 22 drug a sa <jrugih skoj a k meni
u 11 sati nnCu. Nisu znali gdje su partizani,
sakrili su se u jednu goru. Moja im je kCi
nosila vode i ica. Ivacic (sad je u Italiji)
rekao je gdje su 'partizani. Dosli su Talijani
i pohvatali su 5, a dva su poginula. Jedan
BraCanin dade sav krvav k meni, kao da se
u krvi obuko. PreobuCemo ga i dademo mu
kruha i sakrijemo ga da ga ne bi naSli fa.Sisti. ·
J.edna mi Zena kaZe; da psi oblijetaju po gaju,
da jedu na.Seg druga. Po.Sli smo vidit i na.Sli
krvavu stinu i ni.Sta viSe. Jedne noCi u 11
uri zovnu me jed an drug: »Greda« (taka su
mi drugovi dali tajno ime): Drugarice, znaS
li koliko je drugova uhvaceno?- Pet je uhvaCeno a dva su mrtva, 18 se spa-silo. KaZe on
da bi i.Sa \dalje naprijed, a ne zna je I' blokada. PoSaljem ja malog sina, da izvidi, i
drug je otisao na Mosor. Na 11. VII., 63 par,
tizana veCerali su kod mene. Tada nam javiSe: - Djeco, Cini mi se da idu kamioni
za Seget, izbrojili smo 70 auta. ldite, djeco,
poginut Cete. - 1\IIoj sin sa dva druga p-osa·o
je na izvidnicu. Kad su doSli na vrh hrda,
naSii -su tamo talijansku izvidnicu, koja je
prije njih dosla. Zapucali su. Dolazi drug
pred moju kuCu ranjen i kaZe: - Poginula
su dva drug a i tvoj sin.- KaZem ja: - Hvala hogu, .za oslobodenje naroda su poginuli,
dala sam mu rakije i uputila ga, a ja sam
otiSia u drugo se-Io, da vidim da li su dva
druga poginula. Tamo nadem sve kuCe zatvorene, svak j.e pohjegao. Kad se vratih zgodnu
me i rane me u ruku. Puzla sam na rukama
i koljenima do Cetvrtog sela, vidjela sam da
su mi kuCu ponovo upalili, a nisam znaia da
su mi muZa ustrijelili. Kad sam se s veCeri
vratila kuCi, rekle su mi Zene: »Kud ideSjad·na nevoljo, muZa su ti strijeljali,« - i tu
me velika tuga uhvati. Ja odoh u· sell?, nisam
htjela gledati rane moga muza. U selu sam
javila drilgovima situaciju, nisam s·e mogla
smirit samo sam mislila da ·osvetim muZa.
Drugovi su rekli: - poginuo nam je naS
otac, - mene su zvali pa'rtizanskom majkom.
.
I
415
�/
hoCu da s robom
Dala sam dva sina u borbi i jednu kCer. svuCi, nego j.e rek1a, Jednom se moja kci izgubila od svoje jedi- izgarim.
Neki dan su doSii Nijemci s Cetnicima.
nice i rekla,: »Voljela bih da sam izgubila
majku, nego svoju jedinicu, j,er me je nauCio
Strije!j ali su starce i de eke od 14 i 15 godina,
drug Tito u Crnoj Gori kako se treba voje- p!jackali su selo. Od prvog dana tuku i pljavati.« Jednom u .ceti izula je papuCe i rekla Ckaju, a ni jednog Spijuna ne mogu dobiti.
politiCkom: »Idem vidif kako straZar Cuva Neki dan su sprovodili 47 nasih !judi: »Ne
straZu ?« Dolizla- se do njega i SCepala ga za marite misliti iZrodi, osvetit Ce nas drugovi,
vrat i kaZe mu: - »Kako bi Clio neprijatelja, · aka ne Cemo sami, - rekli su vezani drugokad nisi mene -Cuo ?« Drugi put pi tala je dru- vi. lz Otona strije!jali su staricu od 60 gogove koji nisu dobrovoljno dnSli? Jedan iz dina. U zariscu strijeljali su sest drugova i
Okuka se javio. »Nisam htlo doci u borbu, jednu Zenu. Svega im j·e u lice govorilit jedna
Cinili me odbornici da dodem«. »'Ti -CeS noCas Zena, Sto -su je zaklali na -aCi muZa, a o-nda
sa mnom u patrolu, dajte mi revolver i dru- i nj,ega ubili . . . Raskrili su kuCe; kad su
ga«, i namignula na to-ga. ·Ovaj se uplaSio i moju raskrivali, jedna Sina ubila j.e jednog
stao molit, a ad onda je prvi bio u patrolama Nijemca. Otjerali su mi kravu, a o-na pregrisvugdje.<<
zla uzicu pa utekla, iako su za njom pucali.
Djecu su tukli, ali ni djecu nisu za se pridobili. Dosia je prva licka brigada. Nismo znali
D a r a V u k o j e v i C, iz Knina.
govori kako trpe srpske Zene od CetriiCkog da· Ce doCi. Drugarice su bose istrCale · da ih
terora u Kninskoj- krajinL »Od prvog dana vide . .Sutradan su ih cvijecem obasipale. Sa
· su se poCele orgariizirati i raditi. U jednom brigadom je otislo 6 drugova i 2 drugarice
selu su _se osnovali Cetnici, ali naSe se selo iz sela ... «
... U Prominskom lmtaru ima 95% nepinije odazvalo. UnatoC teroru drugarice su
ostale nepokoleb!jiv,e i radile za NOV. U tre- smenih. U drniskom 90%, u vr!ickom 90%, u
Cem mj.esecu doSli su Cetnici i uhvatili .Sest kninskom 710%. Eilo je tesko pristupiti ovim
SkojeVaca i sve su strijeljali, j.ednom su Sta~ Zenama, ali voljom i ,odluCnoSCu naSih Zena
porn razbili glavu, ali Skojevci nisu niSta i odanoSCu na·Sih drugova ipak su postignuti
dobri re'zu!tati.
se vidjelo pri formiranju
oda!L Za jednim su 400 metaka ispali!i. Uspjelo im je uniStiti sav materijal. Bacia NOO. U svakom mjestu nase drugarice su u
se na jednog Cetnika, oteo mu puSku i pucao-. NOO, jer su pokazale da su sposobne i da
Kad ,su ga ranili, sam se ubio. Drugarice su ih se ne maZe zamijeniti.
zatvarali i ganjali. U .Sestam mjesecu uhvaNeprijateljski pokusai da u kninskom
tili sli neke drugarice. DuiC j.e re-kao, treba kotaru formira svoje organizacije nije uspio,
sv·e da strijeljamo na duSu papa fluiCa. Pre-. jer su naSe organ,izacije u tom sprijeCile
bacivali su ih pr-eko zida od dva metra i no- Cetnike. Cetnici su doveli u sela sv-oje t. (ZV.
seCe i ba1esne Zene. Tukli su ih, zatim ih vojvotkinj.e da formiraju Zenske CetniCke orstavili u desetine, _i da Ce biti svaki osmi i ganizacije po uzoru na naB AFZ, ali o tome
deseti strijeljan. Talijani su se pravili da su nisu htj.ele· Zene ni da Cuju, a kama li da idu
ani spasioci i nisu to dali. Jednu drugaricu
na sastanke. PrivrZenost Zena je u naSoj
su muCili, zapalili peC i rekli joj: - Svla.Ci strani. Neprijatelj nije imao, ne Ce imati
robu i ulazi u peC, . . .___ ali ana se nije htjela podrSku u naSim Zenama.
To
1
Anica.
Torba.
Marama.
4 Da lak~·e >>oCiste« teren, faSisti su za;Palili smrekovu Sumu u blizini IS·ela .Sevida. Tako je hila zapaljena i smreka, koja je sakrivala bunker, u ko~em su
hili partizani. Karabinjer, koji je poku.Sao prvi da
se spusti u bunker, bio je ubijen. FaSisti su tada !Stali
bacati lbo'IUbe i lij,evati benzin u bunker, no nijedan
se viSe ni ie rusudio spustiti u nj. Zato su faSisti doveli prisilno Marriju .RadiCv mladu seljanku iz ,sela
Gornjeg Modrita i spustili je u bunker, da i'm kaZe,
tko se u njem nalazi. Kad sru je izvukli i upitali, tko
je unutra, odgovorila je Marija, da nema nikoga.
Zato su je faSisti na mjestru strijeljali. Zatim su -strijeljali jo~ jedno.g Covjeka, koii je, nakon Sto su ga
spus£ili u !bunker, dao isti odgovor. PartiZani, koji
su hili u bunkerru, znajuCi da su o:pkoljoeni, a ne htijuti da Zivi padnu ru ru:ke nepri jatel ju, ubili su se
sami, nak-on St-o su uni~tili sav materij.al u bunkeru.
U tom bunkeru 1poginule su i Marija VidoviC iz Se~
vida i Mileva TomiC iz Splita.
5 Spustili.
·
2
3
416
6
U pCtstavi kaputa.
7 0 tome, kako su Tali jani topovima pucali na
sela, u kojima je bio goloru:ki narCtd. Zene, djeca i
starci, donosimo kao ilustraciju nekoliko izva,daka iz
izvje~taja, ko·ii je komes.ar za kotar Sibenik uputio
prefektu u Zadar od 25. II. 194'2. g. o repr,esalijama,
koje _je talijanska vojska, morna·rica i avijaCija izvrSila 1•6. II. I-942. ,g. u mjestu .Primo~tenu i okolnim
mj-estima u kotaru Sibenik, ,radi na-pada_ja partizana na odred talijanske mornarice. U represalijama
na Primo~ten sudjelovalo _je B baterija, 3 bataljona
pjeSadije, I Ceta moma·rice, 40 karabinjera i j·edan
tor,piljer.
U' izv_ieSt~iu se laZe: »Citave kuCe su sruSene iii
teSko o~tel:ene. Na poCet'ku bombardiranja iznena·deno
~stanovniStvo pokuSalo se skloniti po Poljirua ili u
crkvi na olbliZnjem grohlju u PrimoStenu ... Zatim
je stupila u akciju pjeSadija. Njeno se djelovanje
sastojalo: ... »U premeta-Cini kuta, od ko_jih su neke
spaljene, u strijelianju na mjestu neko.Jiko lica i u
»rastrellameritu« (.CiSCen_ju) te zone ... <~ Rezultati ovih
akcija ·bili su: 80 mrtvi·h, 166 poha'PSenih i odvedenih
<(
Ru.Zica Markotil:, Milev.a Bu.balo-Sijan, Paula Zon-JakJiC, Bla£enka Mimic.a i B.eba Alkalaj
u koncentracioni lo.gor u Vodicama, 300. sp~ljenih
kuCa i mnogo djece, koja su ostala 'hez rod1tel.Ja:
U tim aokcijama p-oC:injen je i slijede~i zloCm, ru
ko_iem dolazi do izra.Zaja »hero~zam« sVOJst':en sa~o
talijanskoj vojsci: »General Ctgala Fulgosr dao Je
nalog da se ptica _iz ,p~~aka i j~dnog ~i~ra~ jeza. pro!iv
tri_iu -Zena i dvo1e d1ece, ko·p su b1ezalr; lmtralJez
se zaglavio, a ,gen7ral je. ta·?a dao na_Io~, da se gada
gran.atom iz topa, 1 Zene 1 dJeca odlet.Jeh ·su u zrak. .. «
IZVJESTAJI 0 RADU :ZENA U DALMACIJI
PO OKRUZIMA I KOTAREVIMA
lz zadarskog <>kruga
Od prvih dana borbe bilo je krajeva u
naSem okrugu odakle su pola·zili naSi drugovi
u borbu. Zene su veC prije .deset mje·seci stu..pile u borbu: bile su to om!adinke iz sela
Mali IZ. Njih oko 50 u 1jetu 1942. poslo je sa
21'0 omladinaca; od njih j e ostalo malo. One
su dale mnogo od sebe. Poslije toga, mnogo
mjeseci, Zene ostalih sela nisu znale za NOB.
ali razvitkom naSe borbe, Zene su p,oC-ele aktivno ucestvovati. Preko 200 nasih omladinki otislo j e u redove NOV i na drugi nacin
pomaZu u· bolnicama, u kampanjama .za vojsku i za nastradalu djecu. Osim toga u kotaru Eiogradu sakupile su zene 6 i po kvintala
27
:Zene Hrvatskf,! u NQ:ij
(Prema podadma iz »Dokumenti o zlo~iJ?-~ma talijansko.g okupabora«, izd. Zemaljske ~-om!si]e .!lrvatske
za utvrdivan_ie zloC:ina okup.atora 1 n1egov1h poma~
gala, Sibenik, 1945.) .
s Pojas suknje.
9 Fa~isti su 0 :kupili izdajice i razni oloS za borbu
pro-tiv partizana. Njima su davali po-vlastice. u nov~u
i hrani i or,ganizirali ih u grupe, t. zv. anhkomum~
stiCke bande.
hrane za g!adnu djecu kotara Preko. Srpske
Zene Benkovca sakupile su '7 kvintala hrane
za hrvatsku djecu. Na taj naCin naSe Zene
uC-estvuju u na·Soj borbi.
Iz Biograda
Eiograd je dao dosta od sebe. Nase zene
su vee prije pada Jugos1avije bile organizi:
rane. Jo.S kad je MaCek iSao u Beograd, m1
smo -veC onda pisale parole i radile sa: Zenama. Zene u Biogradu ·su dosta politiCki izgradene i majke su same upuCivale svoj.e sinove
u bo,rbu. 'Sve Zene su za nas, samo dvije-tri
Zene nisu, koje su pale pod utje-caJ .SilobrCiCa.
Poslije kapitulacije, i ave su priSle nama.
Odlaze u dam, i iako su im.kCeri strijeljane,
one se nisu z_aplaSile. Na 7. XI. naSe Zene
417
�nmogo su pomagale sa USAOH-om oko saku- ·
u okrugu ima 8. 700 organiziranih zen a,
pljanja za bolnicu i vojsku; One pomaZu Zene
iz Preka, koie su dosle u rodiliiite. U Bio- 4.500 dolazi na sastanke, seoskih odbora ima
75, odbornica 460. Nepismenost je velika, a
gradu nema niti jednog mu.Skarca, no Zene
gdje su Zene pismenij.e, kao u VodiCkom kogovore: »Volimo da su poginu1i slavno, nego
taru, mnogo je JakSe raditi.
da ih ani mrcvare«. OtiSio je 15 drugarica i
200 drugova u NOV. Strijeljano je 22, od toIz vodi&og kotara
ga 4 drugarice. I moju sestru su strijeljali,
U vodickom kotaru ima 3 opCine. U vodiumjesto mene. Moja majka Cuva moje dvoje
Ckoj. opCini bile su za vrijeme Jugoslavije
djece i od bra6e JoS petero, ali to njoj nij.e
teSko, i pored toga j0:S priffia ranjenike i pO- HSS-ovke, kao i njihovi muZevi, ali SlJ vidj-ele da dolazi opasnost od fasizma i presle su
maZe gdje maZe. Prva je doSla da vidi moju
u AFZ. Bilo je 120 ustaiikih zena, zato se orsestru, na kojoj se vidjelo 9 uhoda, a na zetu
ganizacija mogla slabije razvijati. U 4 sela
12 uhoda. no.Zem. Ja se divim da imam takvu
bilo je 1100 organiziranih Zena. U poCetku
majku. Zene su ostale Cvrste.
1943. sve su bile uhapsene i poslane u MoIz Sih!mika
lat. Pustili su ih u sestom mj.esecu. Do onda
nismo mogli prodirati, nego tek u posljednje
Kad je prva grupa partizana iz Sibenika
vrijeme·. U opCini Tijesno ima mn-ogo naciopro.Sla kroz Bukovicu, Srpkinje s~ im pomagale, hranile ih, prale i krpale. U mjestu nalista. U Vodicama i Tijesnom su danas
masovne i Cvrste organizacije, Postoje radne
Sibeni.ku ispoCetka radile su dvije grupe Zena.
Cete, pii§u se parole, uCestvuje se u proslavaNismo drugima ni pristupale, - izdat Ce nas,
ma i sada kad je neprijatelj tu, dolaze -na
- mislile smo. Poslije prve zemaljske konfesastanke. Sasile su HIOO pari gacica i korencije AFz, postavilo se pred nas 'Zadatak iiulja.
omas-oviti organizaciju. Pristupili smo UCvr':"
U Stankovicama s-e uopCe nije moglo __raSCenju s namjerom da obuhvatimo sve -Zene;
diti, tek su omladinke zapocele. Opcinski odkoj e- su antifaSistiCki raspoloZene. Osnovao
bor u Vodicama ima 750 organiziranih Zena.
se okruzni odbor AFz za ilibenik, tri kotarska 'Odbora i mnogo opCinskih. Mi smo imali · od toga ,50 do 90% nepismenih. Ima 4 lnjesna odbora. U opCini 'Ti-Sanj ima 957 organi~
u gradu pomalo uspjeha, osvajali smo ulicu
ziranih Zena, 5 mjesna odbora: U Stari.kovi~
po ulicu, kuCu po kuCu, Zenu po Zenu. Bilo
Cima ima 640 organiziranih Zena i 9 mjesna
je teSko, jer se Zene ranije nisu interesirale
odbora.
politikom, a s druge strane veliki je teror.
Iz okrnga Makarska
Razdijelile smo se u 10 sektora i podgrupa.
Taka smo uspjele okupiti sve Zene. Onda smo
hvj,eJtaj podnosi Milka Boguno-viC
preiile iiirem radu. Podijelile smo podgrupe
OkruZni odbo-r se sastoji od 4 Clana, a ima
po strukama, zatim smo osnovali mjesni adtri kotarska odbo-ra, od toga su dva inicijabar struke, sakupljale -smo, plele, .Sile·, bez
tivna. Pet vpCinskih odbora, 59 mjesnih sa
organizacije ..Kasnije smo iz mjesnog odbora
350 odhornica. Opcinskih odbora ima tri za
struke stvarili pravi odbor, koji je imao duZMakarsku, birani su na konferencijama. U
nost sakupljanja, dok je mjesni odhor AFZ
Metkovicu 1 opcinski, u Imotskom isto 1. Na
inlao da politiCki izdigne· Zene. Iz radnog ads_vrSetku desetog mjeseca odr.Zali smo okruZ~
bora uSia j,e jedna drugarica u mjesni odbor
nu smotru. Bilo je dvomjeseCno takmi.Cenje
AFZ. Kampanja za nepismenost je uspjela, i
na ekonomskom, kulturnom, politiCkom i
iznijele smo izvan Zice 1800 'ZadaCa, olovaka
zdravstvenom polju. Podijelile su se nagrade
.i drugo. Zatim 300 do 400 kg hrane. Svakog
najboljem kotaru. najbo]joj opCini, najholjem
mjeseca sakupilo se 10 do 11 hiljada lira.
selu i najboljoj zeni. Uspjeh je bio velik.
Pomagali smo materijalno one porodice, Ciji
Doiilo je preko 1'000 zena.
su Cianovi hili partizani i zato nisu ·prima1i
Za dvomjeseCnog takmiCenja Zene su prodeke. Otkada su Nijemci dosli u grad, zene
uCavaJe materijal, nauCile su 19 priredaba,
jaS viSe rade, one su same poslale muZeve -i
oddale su 14 priredbi u duhu N arodno-oslosinove u parti'zane da ih Nijemci ne bi uhvabodilacke horbe, 23 drugarice ·se naucilo Citili.
tati i pisati. Na ekonomskom polju se najbo.Sakupili smq mnogo robe za ranjenike:
lje uspjelo. I popaljena i opljackana sela dala
30 lancuna, 1'20 Sugamana, sanitetski matesu svoj posljednji zalogaj za vojsku. Bilo je
rijal i t. d.
· nekoliko politickih referata na smotri. Dodjeljivanjem nagrada smotra je dala podstreka
U sibeniku ie prije hila zenska organizaza bolji buduci rad: Drugarice su rekle da
cija »Hrvatsko- srce«. Oile su se tukle s praCe u novom takmi'Cenju dati ·sv;e od sebe. Na- '
voslavnima. Od tih Zena mnoge su pristupile
grade ·su dobili kotar makarski, OpCina vrgoru. naSu organizaciju.
ska, sela Bacine i Podgora.
,
4!8
·
"
·•
·1
juga SenJanovzc- K,enc, M z eva Benzon , Slavica KujiS i Dobrila Kukof:-Debeljak
Drugarica Manda J oviC iz V rgorca nosila
je jaja u Vrgorac i mije~jala i~ za metke.
Na zdravstvenom polJU odrzal3: su se neka predavanja, koja Ce bvi~i .n.aj~~-SCa kuCa:
na)·urednija, koja Ce Zena oc1shh VISe buna:~:
·
povezale su se sa VOJS k ~m, k OJ·.~ Ce nauc1h
.
najbrZe rukovati sa .teSk1m or':~Je~. Di'ug~
rica Anica je dobila talijanski p1st?lJ kao n~J
bolji horae. Na .ekonomskom pol)~ sakup1lo
s-e -puna hrane, sanitetskog matenJala, robe.
Mi nismo sve ni zapisivale. Povele smo kampanju za prvu proletersku brigadu: ali ona
je krenula dalje i tako. smo s~kupljeno ?redali prvoj dalmatinskoJ br1.g~d1. Prvoma)sko
takmiCenje bHo je isto usPJe~~o. N~n:am P_Odatke, skupile smo 'zeleni, mhJeka! JaJa, u_lJa.
U g!adnom pro]jecu zene SU .n0~1Je pOS]Jednji zalogaj vojsci. Pekle su JanJce, kruha
nosile na poloZaje borcima kuhane hrane.
U Makarskom okrugu odr'lal? s~ 5 ku.~~e
AFZ sa 85 drugarica mbd1h 1 stan)Ih.
su dosta koristile za politf.Cko izdizanje.
~~e
Iz okrn'ga Srednje Dalmacije
lzvjeStaj 1podno-si Mileva Benzon
Srednja Dalmacija niie bila potpuno oslo-.
bodena, uvijek su preko nje prelazi_Ie horde
neprijatelja. Tek se pocela ,oslobodab kon~em
proiile godine. Popaljena su Gata, Kotlemce,
Dugopolje i Rupotine. lnternirali su samo .iz
segetskog kraja 1100 ]judi. U IDUCkom kraJU
odveli su sve muSke od 1H do 60 godma: N arod je potpuno osiromaSio, sa~ Je opl!~ckan,
nema uopCe viSe stoke. Te~or .Je naroc1to :elik u gradovima. Kroz sphtsk1 zatvor pmslo
je 15.000 zatvorenika. 'Te.Znja okup~tora, d~
sruSi ustanak, propala je. To doka~~Je zadn~I
ustanak u Splitu pos!ije pada Itah)e, kad Je
nekoliko hiljada otislo u parti~ane. Kad .su
do·Sli Nijemci, poCeli- su sa klanJem. Uv n:k1m
selima ubili su po 130 ljudi i Zena. N ase zene
su aktivno pomagale od prvih da.na. ra.ko ne
organizovano jer su osjetile da J€ to Jedma
pravedna bo~ba. Pokret postaje . masov~n:
PoCeo je rad organizacije. Biran Je okru;m.
odbor na konferenciji. Ima 4 kotarska ·odoo. ra i 1 kotarski inicijativni odbor. Ima 13
opCinskih odbora i 115 mj.esnih o?vbora,, ~a
457 odbornica. Mjesni odbor u Om>su, S>nJU
i Splitu radi pod ilegaJnim us.I:ovi~a, ~sto ta~
ko u Trogiru. U Splitu postoJI mJ_esm odbo1
od 7 clanova sa brojnim pododhonma. Ukup,
no ima 8.5'QI0 organiziranih Zena, ad toga
preko 6.000 redovito dolazi na sastanke ·...
... Evo ovdje primjera kako su rash doprinosi u novcu u Splitu ?d ja1_1uara o. ~· -Dve
godine u januaru sakuplJeno Je 9:000 hr~, u
fehruaru 12.00>0, u martu 14.'000, a u )ulu
4!9
�28.000 lira i druge robe. U Omisu je skupljeno 227 kv. pSenice, u trogirskom 40 kvintala.
U Mucu su 120 zena po cijele noei radile na
Zetvi na na.Sim poljima, osim Sto- su po danu
radile za sebe. U omiskom kotaru postojala
je radna grupa od 80 Zena za sakupljanje
Zita. U 'Trogiru za vrijeme 5-dnevne kampanje, prilikom proslave dvogodiSnjice narodnog ustanka sakupljeno je 150 kg hrane, 6100
pari"carapa, 2.300 komada robe i eo kg vune.
Narod je nepismen, zato su odbori neuCvrSCeni, nepismenost u trogir. zagori je 100%-na.
U MuCu i LeCevici u nekim selima· uopCe nerna pismenih. 1Cak i odbornice su nepismene.
U trogirskom kotaru odrzano ie 7 analfabetskih tecajeva. NauCilo je citati i pisati 30
Zena. Nisu mogle viSe, jer je to bilo ljeti,
kad zene rade poljske poslove. u ·splitu nema
u -organizaciji nepismenih Zena. Zbog nepis_;
menosti Ze·ne nisu dovoljno aktivne ni u AFZ
ni u NOO, ne znaju za njihovu va.Znost ...
Iz okruga Juina Dalmacija
BuduCi da drugarice -'ovog okruga nisu
mogle prisustvovati ovom saVjetovanju, to je
drugarica BlaZenka Mimica, koja pOznaje prilike Juzi:to-dalmatinskog okruga, podnijela
slijedeCi izvjestaj:
Postoje tri kotara: dubrovacki, Peljesac,
KorCula sa Lastovom, ovamo spada i otok
Mljet. U dubrovackom kotaru zene su pasivne. SarnO su Zeue iz Konavlja pomagale partizane iz Hercegovine. Kad je pokret u Hercegovini splasnuo, opao je i ·pokret ovih Zena.
U Dubrovniku je pokret Zena prerasta.o organizaciju; Zene su demonstrirale pred opCinom
protiv gladi, a mjesni -odbor o tome nije niSta
znao. Na P.eljeScu hila je ispOCetka masDvna
organizacija. Ali poslije, uslijed velikog terora i strijeljanja 40 Zena i 25 muSkaraca,
nastala je zastraSenost, i pokret je opao. Na
KorCuli je Burna uvijek gcirila. Zene su ipak
uCestvovale u radu.
Mjesni ·odbor u Dubrovniku radio je sa
· malim brojem zena. Sakup]jale su sanitetski
materijal i materijal za Stampu i niSta drugo.
Na PeljeScu s,e radilo pojedinaCno sa Zenama
i prodiralo se preko njih. U donjem dijelu
Peljesca postojali su uski mjesni odbori od
tri do cetiri Clana. Poslije pada Italije organi'zacija se naglo pojaCala. U gorrijem dije1u
PeljeSca, u t. zv. Crnoj Gori, .Zene su najzaostalije u Dalmaciji. Sve su nepismene. U
zatonskoj opCini osjeCa se ustaSki utjecaj.
·Tamo je poginula drugarica Marija RadeljeviC1 pri pokuSaju ·cta uspostavi organizaciju.
Njoj je poginula i sestra, koja je radila sa
organizacijom.
Na Korculi u selinia hila je prilicno masovna organizacija i prije kapitulacije Italije.
U Blatu, koje ima 10J000 stanovnika, nije se
420
dovoljno radllo. Otkada su Talijani otisli,
sve su Zene obuhvaCene. Uspjelo je prodrijeti
na Mljet. 'Tamo nisu zene politicki svijesne,
ali ipak ima dosta uspjeha. Na M!jetu svijet
niSta nij-e z-nao o partizanima, i pogrijeSilo
se, jer se odmah pocelo sa pomaganjem NOV,
za koju su ·ani prvi puta CulL Pradrlo se u
posljednje vrijeme i na Lastovo, koje je bilo
30 godina pod 'Talijanima, ali koje ipak nisu
uspjeli talijanizirati. Poslije kapitulacije se
objasnjava zenama ciljeve NOB i tamo stalno radi jedna drugarica iz kota:rskog odbora.
Na Peljescu postoji kotarski odbor, dva
opCinska i neki mjesni odborL Na Ka.rCuli
ima i kotarski odbor, svi mjesni, a apCinskih
adbara nema. Odr.Zana su dva katarska kursa,
dasta je koristia i jedan okruZni kurs, na koji
su daSH veCinom -sa Kor,Cule. Kotarski odbor
Pelje.Sca izdao je novine »PeljeSCanka«. U
avom se listu piSe o arganizaciji i Zivotu Zena kako Ce se okupiti .Zene i oduprijeti se te:
roru okupatora. List »KorCulanka« redovitije
izlazi i bolji je. Na Korculi je oddana druga ·
kotarska konferencija i kotarski odbor je
izabran na slobodi. Radi prilicno. Na Korculi
je provedena kampanja sakupljanja hrane na
poziv drugarica sa Hvara. One su to izvrSile
bmo. Podijeljena je zastavica kao nagrada
najboljem mjestu.
Iz Okruga Hvar, BraC, Vis, .Solta
Politicka situacija. Prije kapitulacije
Italije zene su vee bile uz Narodno-oslobodiIaCku borbu. Bio j.e jedan dio Zena, koje nismo uspjele obuhvatiti. Bilo je na Bracu i
Hvaru reakcionarnog utjecaja HSS-a ...
... Zene Braca su se pokazale protiv MaCeka. I prije se radila o raskrinkavanju Ma~
Ceka i spaljivale su otvoreno njegoyu sliku.
Nakon kaj)itulacije Italije zene su 100%
priSie naSoj borbi. Mi danas nemam·o gotovo
ni jedne Zene, koja bi hila protiv nas ...
... Prij.e smo morale uslijed terora neprijatelja raditi po grupama, a ne masovno.
, Prije kapitulacije Italije hili &u svugdje mjes.
odbori, ope. i kotarski. Poslije kapitulacije
abrazovao 'se •akr. inicijativni odbor. Postaviii
smo pred sebe zadatke, biranje okru.Znog
odbora rfa demokratski naCin, odr.Zavati sve
kanferencije, ·Siriti politiCki rad i otvaranje
d-omova. U kotaru Brae birani su svi odbori
na demokratski naCin, osim dva. OdrZano je
35 konferencija u okrugu. Ukupno. ima 80.
odbora sa 520 odbornica, ima 3309 organiziranih zena, a 87 clan ova NOO. Rad zen a u
NOO-ima nije svugdje zadovoljavajuCi, zato
smo ove Zene pozvali na posebni sastanak i
ukazali im kako !reba da rade i sudjeluju u
NOO-ima.
cionera HSS-a na nasu stranu. P"':i ~a~ata~
Iz Jivanjskog okruga
· . b
. bi prema tome bio· suzbijanje ~stasa ,: cetni. U livanjskom okrugu ima H':ata 1 Sr a
ka i nepismenosti. Tamo je tesko nacr kadar
i muslimana. U Golinjevu u LrvanJskom P..alJU
• ' a koj e bi mogle raditi, treba mnogo po:
nekoliko stotina Srba baceno je od us~asa u
zen,.' Odrzan je jedan kurs i analfabetsk1
jame. JugaistaC~a od Livna im~ u nek~m s~d :~~~· PrelaZenj.e Livna iz ruke_ u ruln~" otelima ustaSke milidje, i taka Je ovdlJ~ ra
Zava 'rad. Od ovih drugarica, 'koJe su otrsle u
. ·en U Duvanjskom kotaru s a o s,~
partizane, dosta je poginulo..
ogramc .
'k
"e a- reCI
. tu J. e nepismenost veh a, moz m
.
ra dI,
.
· D
Narodna100% bez gradova L1vna 1 uvna.
k
1 Strijeljana 20. I. 1943.
oslo~odilacki pokret se jaca prelazom fun -
!
OBLASNI ODBOR AFZ ZA DALMACIJU
1.
Zora RosandiC, radnica iz Splita, Srednja
Dalmaciia
•.
2. Ljubica TomaSeviC, seljanka iz Bacrne,
3.
okrug Makarska
Mileva Bubalo, domaeica iz Splita, Srednja Dalmacija
.
.
..
laZenka Mimica, studentrca rz Qmr·sa.
4. B
.Srednja Dalmacija
5. Draga LukinoviC, domaC.ica, BuCiSCe,
Brae
6. Jakica MiroSeviC, domaCica, Vela Luka,
Korcula
ilka Lasic, profesor, iiiberdk
7. M
k
8. J aka N ala, domaCica, Podgora, a rug
Makarska
Desa KovaCeviC, seljanka iz Vrlike
9. MariJ·a Lujak, studentica iz Dubrovnika
10.
11.
12.
VJ'era MedaniC, seljanka iz zadarskog
okruga
Vaja TiSma, seljanka iz Ki~tanja, zadarski okrug
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
Marij a Matk_oviC, selj anka Iz_ Vrban}e,
Hvar
Slavka Moric, studentica, iiiben_ik
Antica iSpiriC, selj anka . iz Vodica
Anka SrziC, radnica iz Makarske
Paula Zon, studentica iz Sarajeva
Kata PoljiCanin, seljanka iz T_:ogir~
Neda KordiC, radnica iz Komize, VIs
Ecija LjubetiC, uCenica sa BraCa
JzvrSni odbor!
1.
2.
3.
4.
5,
Zora Rosandic
Mileva Bubalo
Draga LukinoviC
Milka Lasie
Desa KovaCeviC
.
13. J ugana CuliC, ,doma-Cica ~z Spl.Ita
14. Sadika Latifi6, domaCica iz Liv~a ...
15. Vinka MarinkoviC, radnica iz K~~nze
16. Elodija Akrap, domaCica iz P_eiJesca .
· 6 . Ljubica TomaS_ev1C
7. BJazenka Mimica
8. Jakica MiroSeviC
9. Jaka Nola
�Dokument 253
Dokument ZSo(
OSLOBO:DENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE NA DAN
II. ZASJEDANJA AVNOJ·a
II. ZASJEDANJE ANTIFAsiSTICKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBO:DENJA
JUGOSLAVIJE ODRzANO 29. XI. 1943. U JAJCU
IZ DEKLARACIJE II. ZASJEDANJA AVNQJ,.a
... AntifaSistiCko vije6e narodnog oslobodenja Jugoslavije, kao najvi,Se i jedinn pravo
predstavnistvo volje svih naroda Jugoslavije
.Arad
ODLUC U J E:
1. ,da se Antifasisticko vijeee narodnop oslobodenja Jugoslavije konstituira u vrhovno zakonodavno i izvrsno predstavnicko tijelv Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i driave Jugoslavije kao cjeline, i da se uspostavi Nacionalni komitet
oslobodenja Jugoslavije kao organ sa svim obiljezjima narodne vlade, preko kojega f:e
Antifasisticko vijeee narodnog oslobodenja /ugoslavije ostvariti svoju izvisnu funkciju;
2. da se izdajnickoj, jugoslavenskoj izbjeglibkoj »vladi« oduzmu sva P,rava zakonite
vlade fugoslavije, a napose da predstavlja narode Jugoslavije, ma gdje i ma pred kim;
3. da se pregledaju svi medunarodni ugovori i obaveze, koje su u inostranstvu u
ime /ugoslavije sklopile' izbj.eglicke »vlade«, u cilju njihova Ponistenja ili ponovnoga sklapanja, odnosno odobrenja i da se ne priznaju medunarodni ugovori i obaveze, koje bi u
buduf:e u inostranstvu, eventualno, sklopila izbjeglicka takozvllfna »Vlada«;
4. da se fugoslavija izgradi na demokratskom federativnom principu kao drzavna
zajednica ravnopravnih naroda;
5. da se svi ti zakljui'ci formuliraju u posebnim odlukama AVNO f-a.
DNE 29. NOVEMBRA 1943,
U JA]CU
Za Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije
Sekretar:
Rodoljub Colakovic
1 Za Clana predsiedniStva AVNO_l-a na II. zasjedan_i-u AVNOJ-a lbila jc izabrana Maca GrZetiC iz Za-
Predsjednik:
Dr. Ivan Ribar'
greba, ,predsjednica AFZ Hrvatske, ·Clan ZA VNOH-a.
Le.giiima.cija kate PejJwviC kao delegata na II. zasjedanju AVMO/-a, 29. XI. 1943. u ]ajcu
423
�fela Bif:anii:, Xada Sremec i Maca GrietiC na jJ:Utu za ]ajce
Dokument 255
ZAPISNIK SA SASTANKA IZVR§NOG OBLASNOG ODBORA AFz ZA SLAVONIJU
U STUD EN OM 1943.
Zapisnik
Sastanak izvrsnog Oblasnog odbora AFz
p~ed drugarice najozbi1jnije po-staviti pitaza Slavoniju.
DJe •. da se _prati Btarnpa. 'Trebamo nastojati
Dnevni red:
1. Politicka situacija i izvjestaj o politi- ~~ 1zn~simo_. naj~ovije dogadaje, da bi politlcka situaciJa b1la zanim1jiva Z-enama .da ih
ckoj situaciji
ona privlaCi na sastanke i da stvarno 'zavole
2. Organizaciono stanje i izvjeBtaj ,(:Janosastanke. To vrijedi za sve_ drugarcie Oblas~
va Oblasnog odbora o njihovom radu
nog odbora na niZe. Na sastancima Okru.Znih 3. Zadaci i raspodjela duzn·osti ·unutar
Kotarskih, opcinskih i seoskih odbora, trebaj~
Oblasnog odbora.
d_a govore o politiCkoj situaciji drugarice iz
4. Kursevi
bh od~?ora, a drugarice, koje prisustvuju sa.5. Redakcija i tehnika
stanku iz viSeg odbora, treba samo da ih na6. Kritika i samokritika
dopune.
7. Razno.
1. Drugarica Maj a," iznosi politicku situaOd pro~log sastanka nema zapisnika.
Da b!: pravilnci iznijeli politicku situa2
. DrugarJCa Seka primjecuje da clanovi
CJ:J.u ~a n~~:m okruzima, moramo najprije izsv1h odbora iznose politicku situaciju suhoDIJeh P_ohhcku situaciju u svijetu i kod nas.
parno, neaktuelno, uvijek isto. Zato se treba
Druganca govori o pobjedama Crvene Armije,
1
c!!u·
424
porazima njema~ke vojske, o reakcionerima osjeca se izvjesna zamorenost kod drugarica
Engleske i Amerike, koji sprecavaju otvor,e- Srpkinja, zbog toga Sto se politicki s njima
nje drugoga fronta, o savezni.Ckim akcijama i nije radilo. Na poZeSkom kotaru, u selu Skenboinbardiranju neprijateljskih gradova, o derovcima, Hrvatice su se bojale· velikosrpske
navjestavanju rata Njemackoj od strane Ita- Jugoslavije, mislile su da se partizani za
lije, o posljedicama pada Italije, o opcem nju bore i pitale su drugarice, ·Sto misle o
narodnom ustanku u Dalmaciji i u Hrvatskom kralju Petru, Aleksandru i jugoslavenskoj
Primorju; oslobodenju Istre, uspjesima naSe vladi u Londonu. Sada su u organizaciji i nav-ojske, padu 'Tuzle i Zenice, borbama u svim stoje, da dadu sto vise za NOB. Hrvatice u
krajevima naSe· zemlje, o narodnim neprija- svim kotarevirna sa strahom gledaju na Cetteljima, Cetnieima, o istima u Slavoniji, nji- nike. Predsjednici NOO u nekim selima nohovom uporiStu u OkuCanima i utjecaju nji- vogradiSkog- i poZeSkog kotara rukovode rnahovom u =Covcu i Kleniku, o pdsilnoj CetniC- sovnim sastancirna AFZ . .z-ene li Sirincima
koj m·obilizaciji, jer narod inaCe k njima ne
(gradiski kotar) izjavljuju, da one same ne
Ce, o valu narodnog oslobodenja, koji se ·Siri znaju da vade sastanak, i da im drug pomana h-rvatske krajeve, o sve ve-Cem- prilivu Hr- Ze, a on govori da je zaduZen da radi sa AF.Z.
vata u Narodno-oslobodilaCku borbu, o ulazu U Orljavcu (pozeski kotar) drugovi dolaze
u borbu pristasa HSS, koji gledaju na narod- na sastanke AFZ i rukovode njima, a Zene
no oslobodilacku borbu kao na svoju borbu. nisu s tim zadovoljne i hoCe da same rukoTreba paziti na !jude, koji su zbog licnih vode sastancima. U Orljavcti jedan je clan
in teresa stupili u redove NOB. Tre-ba raskrin- NOO i USAOH-a.delegiran u AFZ, a drugakavati i Cistiti -sve narodne -neprijatelje. Dru- rice iz AFZ-a delegirane su kod njih. Rade
,garica govori ·o uspjesima naSega Korpusa, . sve poslove organizacije, gdje su del,egirane,
padanju uporiSta Dulovac i ·CaCinci, razbija- Cak i deZuraju i kaZu da je to saradnja medu
nju neprijateljske ofenzive na Dilju, formi- antifaSisti-Ckim organizacijama. 'Omladinke u
ranju Brodske i Oeske brigade. Narodi Sla- veCini sluCajeva ne- dolaze na sastanke AFZ-a
vonije su svijesni da se danaSnja borba vodi a tamo gdje dolaze, dolazi po jedan delegat.
za uniStavanje neprijatelja.
Okup]janje omladinki je tesko pitanje- pri·
mjeCuje drugarica Maja, jer se od poC-etka
4
Drugarica Jela govori da se t:r;eba vidjeti
kakav je priliv zena u NOB u .Slavoniji i na- po tome grijeSilo. Drugarica J ela ne razustojati da ih se sto veCi broj okupi u AFZ, IDlJB, kako se p·o tom pitanju nije diskutos tim u vezi treba razgovarati s rukovodioci- valo, -naroCito poslije prve konferencije za
ma svih Zenskih organizacija i nastojati da
Citave organizacije pre1du u-- NOB.
Drugarica Seka govori drugaricama da
iznesu politiCku situaciju na pojedinim okruzima. NOB se kod nas pro,Sirila, uspjeli srno
ostvariti jedinstvo naroda, i za to. neprijatelj svirn silama nastoji da nas ra!Zj edini.
Neprijatelju pomaZu na razjedinjenju naSih
naroda Cetnici i neka pokvarena hrvatska gosp·oda. Trebam·o vidjeti jedinstvo Z-ena, kako
su politiCki uzdignute, kako je sa uCestvovanjem Zena u NOO i kakvo je uCeSCe ornladinki u naSim organizacijama.
Politicku situaciju na okrugu Nova ·GradiSka izlaZe drugarica Jovanka. 5 RaspoloZe.nje Zena na Citavom okrugu je 'Za NOB. U
CetniCkim selima kotara N. GradiSka Zene se
boje .da rade u AFZ, a neke pod utj.ecajem
Cetnika nagovaraju drugarice i drugove, da
se ne bore, jer Ce samo Stradati, a inaCe ih
nitko ne ce dirati. Na oslobodenom dijelu poZeSkog kotara, Zene nekih hrvatskih sela ne
Ce da se organiziraju po-d utje_caj.em svoj_ih
muZeva, koji se nalaze u domobranskoj vojsci
i ustaSarna. Drugarice u srpskim selima ne ·
vol-e Cetnike i odgovaraju svoju braCu i drugove da imaju sa njima ikakove veze-. U ne:kim selima na pozeskorn i gradiskom kotaru
]osip HrnCeviC, Mirko BuloviC i Anka Benus Papuku 1943. g.
na
I
425
�Hrvatsku. Nismo 'Smjele ne zapaziti stav
prema omladinkama ...
4. Kursevi.
... Oblasni kurs ce drzati najprije' drugagarica Maja, a kasnije osposobiti jednu drugaricu ·za odrZavanje kursa, a drugarica, koja ·ostaje u centru, treba da govori n organizacionom pitanju AFZ. Drugarica, koja
bude najbolja na kursu pri Oblasnom, bit ce
tizdignuta za odrZavanje istoga kursa. Kur-,
S·evi se trebaju snabdijevati ekonomski. Treba govoriti o potrebi hrane, uredenju stana,
gdje Ce stan biti, a na samom kursu da ih
se uCi dobrom ponaSanju. Drugarica predavaC treba da ima svoju sobu, drugarice, koje
svr,Se oblasni kurs, treba da idu na okruge,
da odrZavaju kurse-ve pri okruZnim odborima. Drugarice se trebaju natjecati, koja Ce
biti najbolja na kursu, treba pronaci u VoCi~u zgradu, i da se i o tome brine drugarica,
koJa ostane u eentru. Drugarica Maja se nije
s time sloZila i kaZe da se trebaju sve o tome brinuti. Na kursu pri Oblasnom iz okruga
Brod treha da ide ·drugarica Jula 6 i Bojana 7 ,
1z okruga '0sijek Marija 8 i Mirjana, 9 iz Virovitice Ljuba10 i Rezika, 11 a i.z GradiSke Anka12 i .Stoja.13 Trebaju da dadu 2 drugarice
S okruga_Bjelovar i to drugarica predsjednica i- neka najbolja s njihovog okruga. Iz svih
kotarskih odbora, iz okruga Bjelovar drugarice trebaju da Salju jednu drugaricu na kurs
u Viroviticu. Teme za niZe kurseve tr-ebaju
se stalno prire-divati, i one iz viSeg kursa
trebaju imati kontrolu nad niZim kursevima.
Clanovi ·Oblasnog odbora imat ce kontrolu
na terenu. Drugarice, koje vade kurs, trebaju
se sastajati svaki mjesec i pol. Kurs pri Oblasnom ce biti gotov do 15. :svaka kursistkinja
da poCne po okruzirna niZe kurseve. Drugarica Neda 14 ide na Brad, Katja 15 na GradiSku,
Anica16 na Osij.ek, Nevenka17 na Viroviticu.
Na okr. Virovitici treba da se drZi u Podrav.
Slatini i Miholjcu, a onda na Virovitici . i
Grubi.i\nom Polju,
... Predavanja. 'Sve antifasistikinje trebaju
uCestvovati na predavanjirna. 'Trebamo imati
izvj-esni. kadar za odriavanje predavanja i da
imamo teme za predavanja. Mi treba da pred~vanjima rukovodimo, da ih pokrenemo, ali
m1 ih ne trebamo da drZimo. U Orahovici
J ovanka treba da odrZi predavanje sa diskusijom o clanku Nade .Sremec iz »'Slobodnog
doma«, u Orljavcu tema predavanja bi hila
o tifusu. Predavala bi drugarica ·cazi.18 1Treba :Predavanje odrZati u VoCinu. Teme trebaj': biti aktuelne, »Zena Sovjetskog Saveza«,
nep1smenost, NOO, i t. d.
5. Redakcija.
U r.edakciji su drugarice Andelka, Kata,
Maja i Seka..Drugarice iz kurseva treba za-
duzlti da na kursevima kupe maierija! za list.
Drugarice, koje vode kurs, treba da odrze
predavanje za Zene na dan zavrSetka kursa.
Treba da se pozovu seoske odbornice, mjesni
NOO i USAOH i da taj zavrsni dan bude sveCan. »Udarnica« br. 8. Ce imati slijedeCe
teme:
1. Clanak o politickoj situaciji - Jefto
2. -ostvarujmo jedinstvo Citavog naroda
-drug Zmajo
3. Pojacajmo borbu protiv narodnih izdajica - drui DavidoviC
4. Ljubav Sovjetskog Saveza prema svojoj domovini - drugarica Kata
5. Istra i pripoj enje Hrvatskoj - drug
Oiro
6. Ostvarujmo jedinstvo
drugarica
Mica
.
7. Iskustva sa savjetovanja Brad, Virovi·
tica, Gradiska - drugarica J ela
8. Zdravstvena sekcija
9. Pavkina pjesma
10. 0 radu pojedinih organizacija
11. Sabirne akcij e s ko-tareva
12. Dopise a·- ,CaCincima
13. Pisu nam ...
14. 0 NOO-u
15. 0 analfabetskim teCajevima, o masovnim sastancima
16. Dopisi iz flulovca
17. Jeste li cule
18. 0 a!jkavosti organizacije
... Postavlja se pitanje osamostaljenja tehnike. Trebamo poveCati tiraZ »Udarnice«.
Trebamo pdzvati u centar brigadirke da budu
kuriri i razjasniti im potrebu toga. Ovaj broj
treba da izade u 2.500 primjeraka, a slijedeCi
broj »Udarnice« u 3.0!00 primjeraka.
6. Razno ...
1
Redakcija nije mogla utvrditi toCan datum o-drZavanja. ovo-g sastanka, al~ 'buduCi ,da se na_ njemu
razraduJe ,plan za »Udanucu«' br. 8., koja je IziSla
u st~den~m. ili prosir;-cu 19~3. (redakcija ne pOsjeduje
ova_1 broJ hsta), to Je ova1 sastanak morao biti odrZan krajem Hstopada 194'3. g.
2
Anka 1Bujak-FumiC Seka.
3
Maja Jank•ez.
4
Jela BiCaniC, ta-da tajnica Glavnog odbora AFZ
Hrvatske, 'hila je u .to vrijeme u Slavoni_ii.
5
Jovanka Pavi-C-Tenzer Tanja.
6
Jula TopuzoviC.
7
Bojana 'Stanii:.
8
.
Marija- redakcija nije ma:gla-ustanoviti preztme.
9
.
Mirjana - redakcija nije mogla ustanoviti preztme.
10
Ljuba PejnoviC:
11
Rezi'ka Kova-CeviC
2 Anka GrbiC.
l
13
Stoj,a Stambolija.
14
Neda Basa-riC.
15 'Katja Strumberger.
16
Anica Bulovit.
17
_Nevenka KraSiC..JCrnobrnja;
18
Dani-ca Cazi.
··
Dokum.ent 2SfS
POGIBIJA KATJE sPERAC
lz »Dalmalinke u borbi«, glasila AFt za Dalmaciju, prosinac_l943.
NASOJ KATJI
13. prosinca 1943. g. poginula je drugarica Katja Sperac, vjerni Clan KomunistiCke.
partije i clan Oblasnog odbora AFz. Poginula je u ladi od mitraljeskih metaka iz njemaCkog aviona, u danima, kada se vodi ogorCena borba za naSe plavo more, koje je Katja
toliko volje-la, .za Ciju se slobodu borila i u
borbi dala svoj mladi Zivot, sa punim uvjerenjem da je pobjeda naSa, da je i mo-re naSe
i da Ce. -ostati na.Se.
Nikada ne Cu zaboraviti, Katja, onu noC
kada smo se prvi put sreli. Silazili srno niz
je mirno, kao da je dugo o tome razmi·Sljao
- ostavila me je moja mama ... «
Ostavili smo ih. M·orali smo ih ostaviti,
jer su nas tako jako bolile one duboke jame
natrpane djecom, one stotine hilj-ada, u Cast
PaveliCevog imena ubij-ene srpske djece, zaguSene plinom, izmuCene, pre-klane - hiljade, milioni - u Jugoslaviji, u Evropi, u So.vj.
Savezu ... majke-, koje su mora-le da gledaju
izvadene oCi, izlomljene male ruke ... djeca,
nad mrtvim lj eSevima svojih majki, u j amama, na putu, u Surni ...
Neda Ozrelil:, Ljubo Dumil:il: i Katj,a Sperac
Svilaju. Bila je tamna noC, padala je kiSa,
put j.e bio strahovito strm. Nosila sam na
rukarna malaga sina. Bilo- mi je teSko . .SiS1i
smo i sad smo trebali da pro-demo kroz OtiSiC,
CetniCko selo, koje je onda bilo naoruZano.
I dok smo isli kroz selo, u casu kad je trebalo _proCi tiho i neCujno, 'Ti si mi pri.Sla i
uzela dijete, koje je moglo svaki Cas da s-e
probudi, da zaplace ... Noc je hila tamna i
ni&am 'Ti vidila lica. Tek ujutro Ti si me
prepoznala i doSla si k rneni. Gledala si moje_
dijete, izvadila slike i pokazala mi. svoju Dosju. Bi!o Ti je tesko. I meni je biJ.o tesko kad
su mi pisali: >>Ujutro kad se mali probudio
zvao te je, pa kad je vidio da le nema rekao
Htj.e1i su nas uniStiti. Povela se bo-rba
na Zivot i smrt, za opstanak i buduCnost Citavog naroda i u prvom redu za Zivot i buduCnost miliona dj-ece.
I ja i Ti_ i mnoge ad nas ostavile smo svoju
djecu i poSle u borbu, jer smo shvatile da za
Zivot i buduCnost nB.Se djece moZemo biti
potpuno sigurne samo onda, ako potpuno i
zauvijek uniStimo one, koji im oduzimlju
Zivot, koji hoCe da uniSte njihovu buduCnost.
Shvatile smo, da o ovoj borbi i nasoj pobjedi
ovise milioni Zivota djece danas, Zivot .i bur
ducnost pokoljenja djece sutra.
Svojim UCestvovanjem u borbi mi smo
majke cementirale ovu naSu veliku i svetu
I
427
�b.orbu. Nitka nas ne moze pohijediti. Nitka
rle maZe pobijediti narod, Cije su majke za·
volile slobodu svog naroda viSe od rodene
sv:oje· dj.ece.
Sarno ta svijest mogla Ti je, Katja, dati
snage da se otrgnes od Dosje kada je rekla
p]a.CuCi - nemoj me, mama, dstaviti, nikad·
te viSe ne Cu vidjeti ..'.
Sarno ta svijest daje nam snage, da ne
svisnemo od boli kad doznamo da su krvnici
zaklali i nase dijete ...
Teska je hila hoi, ali je jaca od nje hila
svijest - kolikogod zrtva hila velika i te,ska,
joS je uvijek veCa stvar za koju se·. borimo.
Ta svijest. suSi suze u naSim ·oCima, a duhoku hoi za izguhljenim najdrazim hicem
oploduje u mrZnju, u joS CvrSCu od1uku, da
horhu nastavimo do kraja.
Kad si umirala mislila si na Dosju, ali
posljednja Tvoja misao hila je vezana uz borhu, uz sve nas. >>Uhili su me, ali pohjeda ce
ipak biti naSa« - rekla si, _Katja. DrukCije
nije ni moglo biti. Za tu pohjedu Ti si pregorila sve. Borba i teznja za pobjedom hili su
dio Tvog Zivota i jo.S viSe od toga, oni su
postali citav Tvoj zivot. To nisu fraze. Tvoj
zivot i Tvoja smrt, dokazali su to.
Slava Ti, drugarice Katja. Smrt Tvojim
uboji.cama nj.emaCkim faSistiCkim ·zlo-Cincima.
Milka LasiC
Do.kumen t 257
sto joj dosta smeta, ali je u prakH~nom radu
vrlo savjesna.
4. Tonka Lujenac, clan Izvrsnog Okruznog A02 Gradiska, svriiila nizi kurs .~Fz-a:
Trudila se na kursu da savlada ma~:riJ~, all
dosta teSko uCi, vrlo je malo raniJe c1tala,
inaCe nije dovoljno energiCna, ~zgle~~ ~a
ima rtspj-eha na terenu, jer zna ~r~s~~p1~1 zenama -osim toga v·oli svoju organizaCIJU 1 rad,
te m~ze hiti dohar rukovodilac.
5. Ankica Palfi, clan Iznsnog Okruznog
AOz GradiSka. Na kursu se pokazala vrlo
marljiva, ali ima slabo pamCenje, .z~to teSko
prouCav.a materijal. Ima mnogo Iskustva u
radu, inaCe je kod nje drugarstvo jako dobro
razvijeno, ali te·oretsko znanj.e dosta slabo:
Sa svojom odanoSCu i svojim radom u praks1
moze biti vrlo dohar rukovodilac.
praktl~nog Jskusiva, u odnosu prema. drugaricama je dobra. Ima uslova za razv1ta~.
8. Bojana Stanic, clan plenuma Okruznog
A:02 Brod i Izvr.snog kotarskog A:Oz flakovo,
svrsila nizi kurs AFz-a. N a kursu se pokazala
vrlo vrijedna, inte1igentM, ima. ~osta teoretskog znanja isto tako i praktiCnog rada.
U odnosu prema drugaricama vrlo dobra.
Ima uslova za razvitak.
9. Nada Dvorzak, radila u agit-propu C?~r.
Komiteta clan KK KP Brdd. Bila je marlJIVa
i intelige~tna te disciplinovan~, ima priliC~o
teoretskog znanj a ali nema mmalo pr_akhcnog iskustva. U odnosu prema drugariCama
vrlo dobra. Ima uslova ,za razvitak.
110. Ana KragujeviC, Clan IzvrSnog Okru-Znog AOz Nasice, na kursu nije pokazal~ dovoljno volje za rad, inaOe je ~;iliCn? b1stra,
maZe nauCiti, ima dosta prakticnog 1skustva,
IZVJEilTAJ SA KURSA OBLASNOG ODBORA AF~ ZA SLAVONIJU ODRMNOG
OD 11. XII. -
28. XII. 1943.1
KURS •PRJ OBLASNOM AFZ-u
ZA SLA VONIJ'U
Sluzbeno
Ohlasnom odhoru AF2 za Slavoniju
Drag-e drugarice!
Saljem Vam izvjeStaj sa naSega kursa,
koji je odrzan od 11. do 28. XII. 1943. g.
Na kursu je bilo 10 drugarica, i to po nacionalnom sastavu 4 Hrvatice, 4 Srpkinje, 1
. Slovakinja i 1 Madarica, a po socijalnom
2 radnice, 7 seljanki i 1 intelektualka.
U toku kursa proraden je sav predvideni
mate-rijal, a pored toga i teme o drugom. zasjedanju AVNOJ-a, proraden je clanak >>Pred
sudbonosnom odlukom« od Mitre MitroviC,
kao i .(Hanak od drug a- Bilasa i'z »Zen a u
borbi«.
Kursistkinje su tokom kursa dobra savladivale sve teme, najteza j e hila IV. tern a ""
Organi Narodno - oslobodilackog Pokreta
(NOO-i, ZAVNOH, drug·o zasjedanj•e A VNOJa), ali pored toga ova je tema dobra ~prouce
na, jer se radilo sistematski. T'okom kurs-a
kursistkinje su P'Dkazale 1nnogo. interesovanja
za .Sve teme, a naroCito u -pogledu reakcionarnog vodstva HSS, kao i u pogledu· jugoslavenske izdajniCke vlade. Sa ovom CitavOm
reakcijom i njihovim radom one su se vrlo
dobra unoznale, a naroCito je_ tokom kursa
vrlo dob~o prouCena tema o drug-om zasjedanju A VNOJ-a.
U toku kursa izradene su dvoje zidne novine, koje su sadr.Zajno uspjele, jer su kur-
428.
sistkinje pisale clanke, koji su hili podkrijepljeni najnovijim dogadajima sa terena, kao
i u svijetu. U tome se pokazalo da imaju moguCnosti i smisla da saraduju u zidnim novinama, pa i u naSoj Stampi. Isto taka ove
su zidne novine dobra tehniCki uredene.
Nas je kurs dao jednu kulturnu priredhu,
koja je dosta dobra uspjela i hila dobro organizirana. Kursistkinje su pokazaJe · mnogo
volje za kulturni rad.
Nase kursistkinje su pokazale slijedeci
uspjeb na kursu:
1. Klara Jaksic, clan Izvrilnog Okruznog
A02 Osijek, svrsila nizi kurs AFz. Na avome se kursu pokazala vrlo marljiva, bistra,
u odnosu prema drugaricama vrlo. dobra, sa.
mo politiCki jo.S sirova, ima uslova da se ra·
zvije u vrlo dobrog rukovodioca.
2. Jula TopuzoviC, .Clan IzvrSnog OkruZnog
AOZ Brod, svxSila ni.Zi kurs AFZ-a Na ovome
kursu se je pokazala vrlo marljiva i inicijativna, bistra. Bila je najbolja na kursu, najbolj e j·e sve nauCila i vrlo br.zo pamti, u odnosu prema drugaricama je· vrlo dobra. Ima
mnogo uslova da se razvije u vrl9 dobrog
rukovodioca.
3. Janja Vranesevic, clan Izvrsnog Okr.
AOz Brod, svrsila nizi kurs AFZ-a Na O·Vome
se kursu pokazala vrlo marljiva i savjesna
u radu. Ranije je malo proucavala materijal,
Terinka UojaCek, Smilja Stimac-ZmajiC, Seka Bujak-F.umiC, T anja Pavii:-T encer, Maja ]ankez-Komar
Mica MiljaniC-Ratar
6. Re.zika Kovacevic, Clan Izvrsnog Okr.
AOz Nasice, svrsila je nizi kurs A~~a. N_a
ovome se kursri pokazala vrlo mar~JIVa, b1:
stra, ima priliCno teoretskog znanJa, kao 1
mnogo iskustva u radu, u od:(J:osu prema drugaricama je vrlo dobra. Ima uslova da se
razvij-e u vrlo dobrog rukovodioca.
7. S1avica PavloviC, C.'Ian IzvrSnog Okr.
AOz Virovitica, svrsila niZi kur£ AFZ-a. Na
ovome se kursu pokazala vrij edna, dosta bistra, pri.IiCno savladava materijal, ima mnog.a
ali ima malo te"Oretskog znanja, disciplinovana je, ima malo lnicijative.~
Uz drugarski pozdrav
Smrt faSizmu - Sloboda narodu!
R. K.'
.So.fija Kraja.CiC
~ Osim ov~g, odrZan je joS jedan kurs OhLasnog
odbora AFZ Slavoniie od 1.3. do ~o .. ~1. ~943. K~rs
je .polazilo aevet drug-a:ica:. '6 S_rpkm1a 1 tn Hrvahce
·i to 4 seljanke, 1 radmca 1 4 mt~lekt.rualke.
.
2 Rukovodilac olbaju kurseva btla .1e .Soka KraJa-
Cic.
�Ookument
25a
I HRVATSKA SELA GORE
lz })Glasa Zen.e«, gl'asila AFt Cazma, br. 5, prosinac 1.943.
J ednog jutra, u zoru, zazvrCali su u naSeni se]u automobili puni krvoZednih faSista,
a met!u njima i krvnik Stajcer. Posli su od
kuCe do kuCe i stjerali narod, joS onako napola bos i go!, na hrpu pred seoski dam.
Mnogi su se nadali zla, pa su se razbjeZali.
Mi smo se svi sakupili na odredenom mjestu,
gdje su nas postrojili, da C.e nas strijeljati.
. Taka su nas postrojili dva puta. Dok su jedni
to radili, drugi sn iSli ad kuCe do kuCe i p1jaCkaJi sve drag-ocjenije predmete, _kao du.kate,
narodne no-Snj.e, blago, rakiju i vino. Sve su
to trpali u kamione-. N a koncu su poCeli paliti
jednu kuCu za drugom. Jedna je Zena puSla
da se sakrije u sijenu na Stalu, pa je tamo
i izgorjela. Druga je opet starica bila gluha
i l·eZala na krevetu. Cula nije niSta, nikuda
nije mogla i taka je i ana izgorjela. Paljene
su 'Sve kuCe, ali se kod nekih vatra ·nij.e rasplamsala i taka su ostale. Tih je svega 10 do
15, a :sve druge, oko 14'0, izgorje1e su.
Nisu poStedili Cak ni Skolu, iako se uCitelj nal.i:tzi u -njihovoj vojsci. Provalili su i u
crkvu, potrgali na raspelima Isusu noge i
glavu, a sliku na glavnom oltaru razderali su
na par mjesta. KaleZ su zgazili i na koncu
zapalili i sam altar.
One, koji s.e nisu razbjeZali, poslali su u
Iogar. Eta, taka rade te fasisticke zvijeri od
Hrvata. Nisu oni to radili zato, jer su u tom
selu Cesto bili naSi drugovi ili zato, ·Sto narod simpatizira naSu borbu, nego· zato Sto
je njima cilj uniStiti naS narod. 'To se vidi
i po tome, Sto je· .zapaljena kuCa dvojice staraca, Ciji se sinovi nalaze u legiji u Njemackoj. Zapaljena je i kuca ustaskog tabornika,
koji je prije nekog vremena dobio zasluZenu
kaznu.
Nista zato. Izgorjet ce mazda jos koje
selc, ali Ce zato biti i viSe osvetnika.
Ovaj dogadaj ispriCali su mi drugovi, koje s·am sa-stala u spaljenom selu Zeleznoj
Desni.
Marica SmolCiC
Dokurnent 259
IZ IZVJEsTAJA INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZA OKRUG ZAGREB
OD 11. XII. 1943. - OK KPH ZAGREB
... Organizaciono .stanje1
Dugo Se!o:
dana. Prvi dan je sastanak, a drugi prouCaRadi straSne reakcije u cijelom okrugu
vanj.e materijala. Sve drugarice joB nisu porad u zadnjih mjesec dana se nije ni na
sve dobre, ali preko polovice ih je praViln·o
organiz~cionom stanju ni malo pro.Sirio, Cak
shvatilo duznosti kotarskog rukovodioca. Odsu se neki odbori, koji su bili nov·oformirani, bor se je dosta osamostalio. Rad mu se saraspali. Ol).e direktive, koje nam je dala drustoji u posjeCivanju niZih odbora i da se pogarica Neva? nisu joS gotovo nikako sprov·e- litiCka situacija malo izmijeni, kotars.ki addene, baS radi neprestanog nadiranja bande.
bar Ce se brz·o uCvrstiti i oscim·ostaliti niZe
Rad je zastao malo i radi toga, .Sto su druodbore i podiCi ih politiCki, j.er se njihov fad
3
garica V-erica i Danica4 bile na kursu 14 jo·S uvijek sastoji u glavnom u sabiranju
dana, a drugarica Danica joS ni danas ne
pomoCi, d-ok sada, za vrijeme nadiranja- banradi, jer je otiSla na OkruZnu konfere-nciju
de, .uopCe niSta ne rade. Trebat Ce opet
AFZ-a u Pokuplje. Drugarica Ljubica5 je vee mnogo upornog rada, da se sve stavi na prigotovo mjesec dana otSutna, pa je sav rad
jaSnji nivo, a tek onda ih podiCi da se potostao na drugaricama: Darinki, s 'TonkF i
puna ·osamostale.
8
Strini, no sada je i DariJlka ·oti.Sla na kurs.
Ima 4 opcinska odbora od 28 clanica.
Dakle, organizaciono stanje je gotovo neproIma 41 mjesni odbor od 238 clanica.
mijenjeno, ali Cern-a ga ipak nav·esti k~kov·o je.
Kotar Dugo Se!o:
Kotarski odbor (biran na konferenciji) od
15 elanica sastaje se svakih 14 dana na 2
Kotar Zagreb
PostojeCi kotarski odbor se JOS nije do
sada sastao i prema tome nije dobivao od ni._
koga direktive, ni nista radio. Sada ce uci
u nJega jedna drugarica, koja je svr.Sila kurs
i ne Ce- se baviti- svojim privatnim poslovima
pa Ce se vjerojatno - u koliko ne Ce .biti i
prevelika reakcija- rad ipak pokrenuh. Nastojat cemo da damo u taj kotar jos bar jednu
drugaricu.
Imade i opCinski odbor od 8 odbornica.
Imade 32 mjesna odbora od 138 odbornica.
'Ti •Se odbo-ri kako smo veC gore sp·omenuli, nisu radi ~adiranja bande mDgli politi-Cki ni osamostaliti i joS uvijek rade samo
na sabiranju pomoCi.
K o tar S v. Ivan Z e I in a
Kotarski odbor j·oS nije formiran, ali Cemo ga u najskorije vrijeme moCi formirati
U njega Ce uCi .2 drugarice, koje su svrSile
kurs i stupile u ilegalnost i 2 domace se!janke, a onda Cerna nastojati da se f.ormiraju
u svim opCinama- opCinski odbori, jer do sa?a
postoje samo u o.pCini Ka-Sina. Im~de 18 IDJ.esnih odbora, od kojih se 11 redov1to sastaJe,
a ostali su vrlo slabi. U koliko ne bi bila velika reakcija, rad Ce se u najsko.rije vrijeme
moCi. proSiriti.
K·otar Stubica
Kotarski odbor od 3 Clanic-e je f.ormiran,
ali se radi reakcije nije vi.Se mogao sastati
i prema tome se ne zna ni za njegov rad.
Imade 21 mjesni odbor od 98 clanica.
Svi ovi ·odbori se uopCe ne sastaju i ne
rade niSta osim u opCini Bistra gdje nema
bande. Dr~garica Strina je hila u zadnj.e vrijeme sama na toj opCini i uspjelo joj je ~d
bor-e priliCno osamostaliti, tako da se redov1to
sami sastaju i prouCavaju materijal.
Imade u izgledu jednu drugaricu, koja bi
mogla uCi u kotarski odbor i raditi samo po
AFt, u koliko reakcij a malo prestane.
4. Prosli zadaci
Pro,sli put smo imali u zadatak osamostaliti postojece odbore, popu!adzirati ~A V~O~,
Atlansku Povelju i SSSR, ali kako Je vee pnje spomenuto, rad se je radi straSne :eakcije
na politiCkom i organizacionom polJU sveo
gotovo na niSta.
7. () kursu
Od }6. XI. do 28. XII. trajao je kurs, u
kojega je bilo upisano 12, a zavrsilo je 9 dru:
garica, 2 su izostale radi bolesh, a 1 rad1
obite!jskih razloga. 5 drugarica je proslo sa
vrlo dobrim usojehO.m, 2 sa dobrim i ·2 sa doVoljnim. Na kUrsu su bile prouCava.ne ~erne,
koje smo dobili od Glavnog o.dbora I koJ_e s~
razredene. Drugarica Neva Je upotpun1la 1
popravila neke nedostatke. Drugarice su prilicno svladale materijal, drugarstvo medu
kursistkinjama je bilo dosta na visini, jedino odnosi izmedu kursistkinja i drugarice
nastavnice nisu bili kakovi bi trebali da budu
Sto je d-o-sta krivnje na samoj n~stavnici, ko~a
nije zauzela pravilan drugarsk1 stav. Ona J€
ka·o oredavaC bila dobra, ali nije nastojala
da s~ razvije diskusija. PreviSe je upotrebljavala ucite!jsku metodu kao u skoli ...
8. 0 kota:cskoj' konierenci.ii
14. XI. odrzana je kotarska konferencija
za kotar Dugo Selo. Na konferenciju je doslo
oko 400 Zena, iako je bilo ruinG i. kiSovito
vrijeme. Zene su do.Sle iz cijeloga kot~ra .u
povorkama i sa pjesmom. Vi~jeJ.o s~:.da ImaJU
interesa za konferenciju, ah kasmJe, tokom
diskusije, pokazalo se je, da ih _je ~noga. _doSlo na konfe·renciju, ne da sudJeluJu u biranju svojih kotarskih rukovodilaca i da nesto
nauCe, nego radi zabave.
Dakle.moZe se· reCi da ta konferencija nije uspjela onaka, kako bi trebala, ali stanoviti uspjeh je ipak postignut.
Zapisnik sa konferencije i referate Cerna
priloZiti.
9. PI'IouCavanje materijala
ProuCavali smo Clanke iz »Naprijeda«,
»Vj.esnika« i »Z-ene u borbi«.
10. Razno.
UmnoZili smo u 400 primjeraka »Zene u
borbi<< broj 3-4 i izdali 2.000 komada letaka
o suzbijanju Sverca.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Drugarski ·pozdrav
5. Zadatak, koji smo dobile od Glavnog
odbora
Mi smo drugaricama zadatke poslali pismeno ali smo ih na sastanku sve zaj edna
prouCiie i pov.ele po njima dis~usij~. Kad_a
Ce se moCi svi ti zadaci sprovestl u dJelo OVIsi 0 tome koliko Ce banda navaljivati u sela,
ali oCito je .da se u onom roku, koji ,smo ~a
kazali ne Ce moCi uCiniti, jer je vee proslo
viSe ~d mjesec dana, a uCinjeno nije gotovo
11i.sta •••
1 10. i 11. XII. 1943..g. odrZan je sastanak !0
-AFZ za okrug Zagreb, kojem osu :prisus~vovale Venca
La:kuS-'PlaSC, Darinka Simunjak-Vuke'1J.a, Jelka Gluhak i Bara ·Z;akmam.
2 Neva _ redakcija nije mogla ustanoviti pre_zime.
3 Verica LakuS-Pl~SC.
4 Danica Ru.Sec.
5
Liulbica Kova-Ci~.
.
6 Darinka SimunJak-Vukel}a.
. .
7 Tonka redakciia nije mogla ustanoVltt pre.;
zime.
8 .Bara ~akman.
�biti najbolji borac. Drugarica Anica iz Crnogoraca dobila je na dar jedan _revolver ~ao
najbolji horae u okrugu .. Z~ _nJome ne zaostaje ni drugari.ca Veromka IZ Basta.
.
Drugqrice su ponijelei s1iku dr~ga T1ta
kao svetinju. Ponijele su je u popal]ena sela
0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA U DALMACIJI
Clanak- iz »Dalmatinke u
barbir~,
glasila Oblasnog odbora AFt za Dalmaciju br. 4-5, prosinac 1948.
Biokova na Cijim kuCama ne;na krov_ova. _One
su se snaSle. P.okrile su kucu granJeT? 1 ·~e
Ienilom, iznutra je obljepile papi~om 1 ob]e~
sile sliku druga Tita .
otvonle su svoJ
dam ...
Ug1edajmo s~ u divne .Zene Biokova.
SMOTRA ZENA U DALMACIJI
Preko WOO zena iz oslobodenih i neoslobodenih sela velikog makarskog okruga sastale su se 3. X. 1943. g. u Podgori, na obali
naseg p!avog J adrana.
Sastale- su se da manifestuju vis·oku svoju svijest, odanost i bezgraniCnu ljubav prerna Narodno-osJ.obodilackom pokretu, prema
naSoj junaCkoj vojsci kao i odluCnOst u borbi
protiv svih izdajica i lupeza, koji bi htjeli da
poberu plodove ave te-Ske narodne borbe za
sebe.
DoSie su u povorci, pod zastavom. 60-god.
Staric3. nosila je zastavu. Htj-ele su je drugarice smijeniti, da se ne umori. Ali starica
nije·- dala zastavu iz ruke ...
Do.Sle su_ naSe drugarice da pokaZu Sto su
uradile za vrijeme dvomjeseCnog takmiCenja
na ekonomskgrn, politiCkom, kulturnom i
zdravstvenom polju~·
Postignuti rezultati samo su blijeda slika
sve·ga onaga -.Sto su Zene. Biokova uCinile za
narodnu borbu od dana, kada su zapucale
prve puSke na Biokovu.
»PoZrtvovnost i odluCnost naSih Zena, koj,e su· na sv-ojim ledima prenijele vag(me hrane sa okupatorovih brodova na Biokovo za partizane - bit ce u historiji Dalmacije
zapisane zlatnim slovima«, rekla je drugarica
Milka BogunoviC, organizator i rukovodilac
Zena u makarskom okrugu, u svom govoru
koji je odrZala na dan smotre.
U sam om m a k a r s k o m k o t a r u izradile su Zene 592 nadnice za Zrtve re-akcije,
sakupile 186 litara ulja, 964 komada sira,
7.199 kg zelja 1.446 kg krumpira, 3.807 kg
voca, ·6}6 kg fazola, 315 kg kapule, 623 kom.
jaja, 10 janjaca, 444 kg kruha, 1.408 I mlijeka, ·'700 kg sociva, 14.995 kg suhih smokava,
400 kg kukuruza, 3 ..8.80 I rakije, 131 komad
sapuna, 225 pari bjecava, 5 pulovera, 2.377
kg groZda, 3.454 bremena drva, 2()0 komada
dugmeta.
Zene met k o v s k o eg k o tar a sakupiIe su 397 kg zita, 2.583 kg zelja, 1.100 kg
smokava, 2 i po kg vune, 5.090 kuna, 197 kg
kuhane hrane, 196 kg krumpira, 59 komada
sira, 163 jaja, ·990 nadnica, 43 pari Carapa,
220 araka hartije.
Zene i m o t s k o g k o t a r a sakupile su
200 kg psenice, 10,3 kg kruha, 900 kg grozda,
155 I vina, 130 kg krumpira, ~0 pari bjecava,
800 kg zelja, 580 I m!ijeka, 100 bremena drva,
50 kg fazola.
bvije i pol godine neprekidnog dava.nja,
otkidanje od gladnih ustiju, govore da je svako sakupljeno zrno zita, svaka sakupljena Iitra vina deset puta vrijednija, jer je odvojena od gladnih usta, jer ju je dao narod u
teSkim ratnim prilikama pasivne Dalmacije.
U Citavom su okrugu odrZavani masovni
sastanci Zena, zborovi po1itiCkog karaktera,
prouCavala se literatura iz narodno-oslobolacke borbe.
Odrzano je 14 kulturno-prosvjetnih pri- ·
redaba po s,eJima makarskog okruga.
U svakom selu su oCiSCeni svi bunari i
sva dvoriSta.
Makarski kotar pokazao se najbolji. Drugarica Milka predala je predsj.ednici kotarskog odbora AFZ, drugarici Anki, prelaznu
nagradu: sliku naSeg diCnog Vrhovnog komandanta marSala Jugos1avije druga Tita.
Od oPCina najviSe se_ istakla Vrgorska
opCina, koja je dobila drugu nagradu _ ..-sliku predsjednika ZAVNOH-a Vladimira Nazora.
BaCina, malo selo vrgorske opCine istaklo
se sv-ojim neumornim pomaganjem narodne
vojske od prvih pocetaka narodne borbe.
Nizala su se sela - Krivodol, Crnogorci,
Zupa, Krstatice ... U Istocnoj Plini spasilo
se _mnogo oruZja i robe pri kapitu1aciji Italije. Kula j,e razoruZala jedan kamion i -cijeli
materijal predala vojsci. Zapadna Plina, Vlaka, Zivogo-SCe, Gradac ... o svakom hi se od
njih moglo posebno pisati, ·o svim selima makarskog kotara, o mogim selima metkovskog
i imotskog kotara ...
Nizala su se sela, niza1a imena drugarica,
koje su s-e istakle svojom poZrtvoVnoSCu ...
Manda JoviC Dubrava. u prvim danima
ustanka nosila je jaja u Vrgorac, zamjenjivala ih za metke i donosila naSim borcima;
svojim pregaranjem ... Ana TomaSeviC. dala
je dvije svoje kCeri u narodnu vojsku, ·Cetiri_
sina pregorila i·e majka Pere Viskic iz Gradca. Cetiri hrabra borca koji su dali svoj Zivot
za domovinu. JunaCki se drZi majka. Dva su
j;}j sina joS Ziva, obojica borci.
Drugarice u poz3.dini povezale .su se sa
drugaricarna u vojsci. I one au se takmiCile,
koja ce najbolje ruk<lvati oruzjem, koja
ce
.. 7 omasevzc- Bos'kov'c' _. Krasna Nola , Lepa Borif:-Martinov-iC i Milka BogtmoviC
• "
~
J·u l tJ.a
Dokument 261
PRVA OKRUzNA
KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG POKUPLJE ODRzANA 15.
XIL 1943. U SELU JAMNICI
Clanak
i:: list a ))Put-em slobode«, glasila OkmZnog NOO PokujJlje br. 1, sijeCaruj 1.944.
NASA PRVA OKRUZNA KONFERENCIJA AFZ
delegati iz brigade, odreda vojno-partizanDne 15. nrosinca 1943. odrZana je prva
ske holnice.
konferencija -AFZ-a za okrug Pokuplje.' KonLijepo .uredena dvorana, o~iCena z~Ieni
ferencija je odrZana u malom tihom seocu
lom slikama druga Tita i StalJma, naciOna1nedale·ko Pisarovine.
nim' zastavama, crv-enim zvijezdama i p~ro
Iz svih kotareva naseg okruga, kako oslolama, puna je Zena. PomijeSali s.e r_upci sa
bodenih taka i neoslobC>denih, stigli su delepartizankama, ozbiljna lica star1h zena sa
gati. Bilo ih je oko 90. Mnoge od njih puto:
nasmijanim mladenaCkim licima ..~ve su. on~.
vale su nekoliko dana preko dalek1h brda I
mlade i stare doSle ovamo da kazu sVOJU ridolina, pored neprijate!jskih zasjeda, prolajeC o svom 'zivotu, -o krvavom fa·SisUCko~
zeCi ZeljezniCke pruge, ceste i puteve, k~Je
teroru, o svom radu i pote,Sko~amba, na koJe
r..eprijate.Jj stalno Cuva. DoSia je i ~rugar:ca
nailaze, o organizaciji; da 1za eru svoje
delegat iz .zagrebaCkog okruga, te ClrugaricP.
28
Zene Hrvatake u NOB
433
�okruzno rukovodstvo i da se obogacene novim znanjem i iskustvo~, vrate svojim ku~
Cama i ·nastave zapoiSeti rad.
Konferenciju je otvofila drug3.rica RuZa
Kumic, predsjednica AFz za okrug Pokuplje.
Ona je poidmvila sve pj'isutne predstavnike
i delegatkinje, predlozila radno predsjedniStvo i u kratkom govorU iznijela vaZnost konferencije. Nakon toga odala je pocast jednom
minutom .Sutnje svim d:t;'ugaricama i drugovima, koji sn dali svoje Zivote u borbi za
oslobodenje svoga naroda.
.\--
-·. '·
SveCani dio je poCeo pjevanjem sveslavenske himne: »Hej SlaVeni« i »Zenske hirhne«. Nakon toga govorio ie predstavnik KomunistiCke
partije,
zatim
predstavnik
ZAVNOH-a, Okruznog • NOO-a, Okruznog
odbora USAOH-a; zatin) predstavnice zena ·
boraca Omladinske briga'de »J.oZe VlahoviCa«,
'l'uropoljsko-Posavskog odreda, te predstavnice vojno-partizanske llolnice u Zumberku.
Prugarica delegat zagrej>ackog okruga donijela nam je tople pozdraye od antifasistkinja
svojeg okruga i zaZeliia ,nam mnogo uspjeha
u radu. rSvojim govorom ona nas je upoznala
s antifaSistiCkim p.akretcim Zena u zagrebaCkom okrugu.
.'
Govori predstavnika hili su Cesto prekidani klicanjem naiioj NOV, njenom Vrhovnom komandantu drugu :·Titu, Komu.nisti-Ckoj
Partiji, ZA VNOH-u, PrivremenDj vladi,
AFZ-u; Sovjetskom .Savezu i t. d.
izbila je u dvoranr, kada je jedna dtugari'ca ·
iz samoborskog kotara, koj-oj s·u ustaSe zapalile 'ku.Cu, kaz·ala: »DoSJi su krvavi ·usta,Se i
zapalili kucu. Ja: i moje troje djece ostali smo
bez svoga, ali~ to me nije pokolebalo. Zene iz
moga sela su p1akale prilazeCi k -meni. J a sam
im odgovorila: »Ne placite, drugarice, ne piaCern- ni ja. Nije vrijeme za plakanje, nego za
borbu«. Od toga dana ja sam pojacala svoj
rad. Svog cetrnaest godisnjeg s'ina poslala
sam u partizane, a ja radim daleko viSe nego
do _sada, svijesna da Cu se _samo na taj naCin
osvetiti za moj popaljeni dom.<<
Poslije politickog referata upucena su
pozdravna pisma Vrhovnom komandantu
Marsalu drugu Titu, ZAVNOH-u i Glavnom
odboru AFz.
Poslije govora raznih delegata oddan je
referat o organizacionom stanju,. u kome je
prikazano, kako je poCelo stvaranje ·organizacije iJ na.Sem okrugti, kako se organizacija razvijala, i na koje je teSkoCe ilailazila, kako·
je uspjela u svom radu, i koji _su nedostaci
r:tda.
Na podrucju naiieg okruga postoje 3 kotarska odbora, 11 opcinskih i 196 seoskih .
Broj organiziranih Zena iznosi 4037.
Konferencija je zavrSena pjevanjem hrvatske narodne himne: »Lijepa ha.Sa« i Uz
poklike:
Iza sveCanog dijela preSlo se na radni dio
Zivje/a I. Okrui:na konferencija AFZ za·
ko_pfe_rencije,. U politiCkom referatu iznijet PoJ,uplje!
je razvoj Zena od politiCkih nesvijesnih, do
.Zivjela naSa NOV i njen vrhovni komand,ani."
zena aktivnih boraca za slobodu. Nakon toga marSal drug T ito!
su govorile Zene delegati iz pojedinih kotaZivjela p1-ivremena vl.ada fugosli:lVije.'
reva. One su iznijele primjere rada i borbe
Zivio bratsld Sovjetski Savez!
Zena svojih kotareva, govorile ·o njihovoj svijesti, o ljubavi koju one gaje prema Narod1
no-oslobodilaCkoj vojsci, pote.SkoCama, na ko. I. okruZna konfer·encija AF_Z za okrug Pokuplje
odr.Zana u Jamnici (kotarr Pisarovina) 15. prosinca
je nailaze u radu, ·o tome, na koje sve naCine
1943. g. Prisustvovalo _ie
zavaravaju neprijatelja, kada prolaze pokraj okruga. U to vrijeme na 12·0 deleg-atkinja iz cijelog
teritoriju okru,ga Pokuplje
njihovih bun.kera i straZa noseCi hranu i bilo _ie organizirano 190 seoskih odbora AFZ, 12
ostale stvari ria.Sin:l borcima. Divnih primjera QpCinskih i 3 kotarska o.dbora AFZ, koji su ohubvatali oko 4.-00.Q Zena.
odanosti i poZrtvovnosti Cule smo od Zena
U toku priprema za I. konferenciju vrSilo se takdelegata, onih zena, koje se do pred kratko
miCenje u or;ganiziranju Zena, pom-o-Ci vojsci, s-uzbijavrijeme nisu zanimale niCim drugim do svo- nju nepi-smenosti, bojkotu tr,ZiSta i t. d., a u to vrijejom djecom i domovima. Eura oduSevljenja me je i poCeo izlaziti list »AntifaSistkirnja«, g1asilo
00 APZ za Pokuplje.
434
I. okruZna konferencija AFZ Pokupljc -
prosinca 1943, g.
Dokum.ent 262
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA PROSINAC 1943.
0 RADU AFz'
lzvjestaj za mjesec decembar 1943.
. . , 2. A n t i f a 8 i s t i C k a f r o n t a Z.e .n a:
KAOZ je u toku ovog mjeseca reo_rgamzi_ran
i to tako da su 2 Clanice odhora tspale 1 to
1 drugarica2 radi ugroZenosti (njezin ~rug
sekretar MK SKOJ-a pao je, a preko n]ega
traZe nju pod punom funkcijom), a dr~ga
radi nedoraslosti." Clan IIIK partor?'e usao
je u MA:Oz kao clan toga odbora (to Je ~ovo
primljeni .Clan·. drugarica Er~a4)_ Na taJ ~a
cin .sastav MAOZ je slijedec1: Ne d~," dosa;
daSnja tajnica, 'Erna, zatim Mara 6 I Maca,
koje su dod~jeljene na ra? iz C~lija taka, da
sada odbor Cine 4 drugance k~Je ~u sve cianice partije. Dosada.Snja nasto]an]a za ~~Ia
' ·e
cen] RSS-'·vih zena nisu do sada • dom.]e!a
u
1 • ·
"kakvih rezultata. Socijalni sastav Je os, JeT
m
· •t ·
li .
su sve .Clanice odhora namJeS e~ICe, a. za .
sada joS nemamo u izgledu radmcu k?Ja hl
odgovarala za rnjesni odbor .. MA·Oz Imad-e
6 kotara8 i to :
•
. . .
I kotar: Postoji KAOz od 3 clana I to .]e
zapravo naj_sredeniji od9or u Zagrebu. Po1iy
435
�ticki rad u glavnom odgovara (naucile su i
neke Zene pisati i C~tati), a o~ganizaciono
drze 8 AOz-a od po il clanice sa ukupno 77
zena (7 ulicnih AOz-a i 1 AOz u »Pamuku«).
II. kotar: Ima KAOz od clana .koji su
dosta slabi. Njihovi odbori nisu dovoljno
uCvrSCeni (to im j.e zadatak za mj.esec januar), a i direktive
s]\oro nikako ne prenose. KAOz obuhvaca kao i prosli mjesec 7
AOz-a sa 100 antifasi~tkinja.
se
III. kotar: Ima 3 cllma u KAOZ-u, a il;naju
1 AOz u kojemu su : graficarke, 6. AOz sa
Cinov.nicama, profesor~cama i medicina·rkama,
t. j, ukupno 7 AOz sa &0 antifasistkinja,
IV, kotar: Ima KAOz od 4 clana koji obuhvata 3 AOz domaciea i cinovnica (uciteljica) i 1 A:Oz od 3 zepe (Higijenski iavod),
1 AOz od 3 clanice (Rozic) ukupno 5 AOz
sa 38 zena.
·
V. kotar: Ima KAOz od 3 c]ana i obuhvaca
(Kontakt), 3 akt. i 2 zene (»Iris«), 2 akt.
i 6 zena (krojacice), 3 akt. i 2 zene (1\elajce),
1 povjerenica i 7 zena, (Ivancica) (1 povj.
i 7 zena). Ukupno je obuhvace>JO 69 antifasistkinja,
Dokument 263
IZVJE!!TAJI 0 RADU AF:t I NOO ZAGR EBA ZA PROSINAC 1943.'
VI. kotar: Ima KAOz samo od 2 clana, a
treCi je popunje~ tek koncem mjeseca. Postoji 1 AOz (Gric) i 2 ulicna AOz koji su vrlo
slabi, a mjeSani su: domaCice i Cinovnice.
Kotari su sa svojim terenima isto tako
rasporedeni kao i rajoni partije i kotari
NOO-a, ali s tom razlikom da kot. odbor AFz
VII. i VIII. ne postoji, jer na tim sektorima
nema Zena.
Ukupno j.e po Zenskoj masovnoj organizaciji obuhvaceno 30 AOz-a .sa cca 670 zena.
Tokom mjeseca otpremljeno je na OK Zagreb: 1 bicikl, 200 parabelum metaka, 2 svitera, 1 zimske C_arape, 100 kg bra.Sna, 5 litara
ulja, 3 kg secera, l()O teka i blokova, 5 bambi,
6 kutija masti protiv svraba i 500 araka cyklopapira,
1
Do-kument se nalazi ;u arhivti ·-cR. 'SKH.
Zlata Bognar-KutiStiC Nada.
3
Ma·ri ja Znidarec-Kieinhans .Jasenka.
4
RuZa Cn1koviC, koj.i: .ie uSia u Mjesni komitet
KPH Zagreb, a do tad.a je bila sekretar I. RK (K'll2
stGSija).
Ema CekuriC koja j~
u Mjesni _od'hor AF2, a
tijski kurir.
6
·Vera Fa'bijaniC.
5
'll
1o
listopadu 1943, g. uSia
tada je radila kao par-
. BoZena .Zak~an, koja je prije hila tehniCarka
kod Mjesnog komiteta Zqgreb .
8
. _
U Jistopadu izvr.Sena je u Za,greba teritorijalna .
reorga:nizaci_ja ·komiteta i ma-sovriih or.gaf!izacija,_ tako
7
436
da je oformlj<eno Sest kotareva i to: od bivSeg V.
kotara naCinjen_a su dva - prvi kotar (KustoSija) i
drugi (Tre.Snjevka), TreCi kotar je dotadanji Cetvrti
kotar, a Cetvrti ob.UhvaCa u,glavnom bolnice na Re.:..
bru, Zvijezdi i klinike, peti kotar je dotadanji treCi
kotar (Maksimir), a Sesti kotar je dio dotadanjeg
treC.eg kotara. Svi su kotarevi hili po-vezani sa_
_}f_jesnim odborom AF2. U studenom izdan je pregled
Stampe -pod naslovom »ZagrepCanka u borbi«, u kojem su hili najaktuelniji Cianci iz NOB i ~ecijalno
o radu AF2, koji ,su uzeti iz ~>Naprijeda«, » Vjesnika« i »2ene u borbi«. Taj se materijal vrlo Siroko
proul:avao.
437
�Dokument 266
/
zena raznih politickih i vjerskih pripadnosti.
Ovi odbori treba u ,prvom redu da su povezani sa· odgovarajuCim pai'tijskim organizaciJama i organima narodno - -oslobodilaCke
borbe, a svoju aktivnost ka niZim .odborima
AFZ treba da razvijaju prema potr.ebama i
up11tama tih organa. Njihov odnos prema
nizim ·odborima AFz ne smije hiti kr.uto
org'aniz3.cijski, Vee u glavnom agitacionopropagandisticki. Viiii odbori AFz moraju
s.e ~tarati o tome, da niZi odbori budu u prVom redu odgov,orni lokalnim organima narodno-oslobodilacke borbe.
5. Partijke u uZim - izvrSnim - tijeli-ma Centralnog, Glavnih, Pokrajinskih i
Oblasnih odbora AFz treba da budu partijska' k•omi.sij a- za rad med'u Z·ena~a; pri Cem·u
zadrZavaju konspirativnost prema nepart~j
kama .u tim odborima. Sarno u rijetkim, najnuZnijim :sluCajevima maZe· se dopustiti qa
partijka bude · partijski uposlena samo u radu AFz. Partijke aktivistkinj.e AFZ moraju
uporedo obavljati i drnge partij.ske zadace.
Medutim, sve bez razlike treba da su uklju-
Cene u partijske organizacije (CeliJe, komitete), u kojima se mogu normalno razvijati
i ddbijati zadatke.
6. Treba teziti za tim, da se sve aktivistkinje AFZ partijke, nepartijke i nekomunistkinje pored njihove aktivnosti u AFZ privlaCe na rad i na drugim sektorima narodno-oslobodilacke borbe.
7. Osnovnu odgovornost za rad na mobilizaciji Zena, t. j. i za rad AFZ svuda, treqa
da nose ·partijske organizacije, t. j. Celije i
rukovodeCi kom-iteti naSe Partije. Ako se
prije svega ·od tih organizacija bude· traZilD
da polaZu· raCuna o djelatrtosti m.edu -Zenama,
onda ce gore- sponienute grijeSke biti brzo
likvidir~tne. Upr:ivo prenoSenje odgovOrn&.
sti za rad u AFZ sa partijski·h organizacija
na partijke-aktivistkinje AFz i cak »Ce!ije
u AFil« i na odbore AFil u najv.ecoj je mjeri olaksalo razvijanje pomenutih grijesaka.
Januara 1944. godine.
1
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
Dokurnent 265
POZDRA V DELEGATKINJA AFz VRBOVSKO SA I. KOTARSKE KONFERENCIJE
AFz OD 2. I. 1944. NACIONALNOM KOMITETU OSLOBODENJA JUGOSLAVIJE
1z ))Zerne u borbi«, glasila Gl~og odbora AFt Hrvatske, br. "7, 1944.
NACIONALNOM KOMITETU OSLOBOfJENJA JUGOSLAVIJE
Mi zene antifasistkinje sa prve kotarske konfer€ncije AFz za kotar Vrbovsko saIjemo naose plamene pozdrave Nacionalnom Komitetu Oslobodenja Jugoslavije.
Mi Z-ene p·onosimo se da ~mo zahvaljujuCi- KomunistiCk-oj Partiji i drugu Titu pridonij.eJ.e. svoj udio u toj velikoj oslobodilaCkoj borbi koja je krunisana tako velikim pobjedama, kao sta je osnivanje Nacionalnog Komiteta Os!obodenja Jugoslavije.
CvrSto uvjerene da Ce Nacionalni Komitet ispuniti vjekovne teZnje naSih naroda,
a itapo.se nas Zena, obeCajemo Cvrsto, okupljene aka svoje organizacije AFZ u_ sklopu
JN(JF, da cemo ispuniti svoj dug za stvaranje slobodne Hrvatske u okviru slobodne,
de111okratske i federativne Jugoslavije,
zivio Nacionalni Komitet OsJ.obodenja Jugo&lavije, jedina istinska vlada Jugoslavije!
2, I. 1944,
Delegatkinje AFZ za kotar Vrbovsko
KPH ZAGREB OD 5. I. 1944. 0 RADU AFz'
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG 'KOMITETA
Iz.,.j,estaj za .mjes.ec janu.ar 1944.
III Kotar: .KkOZ ima 4 clanice ~ to: 3
... 2. AntifaSistiCka fronta Zena. .
intelektualke j 1 domacicu. Drugance ~~
Prelw MAOil oouhvaceni su k<>tan u cisklone fraziranju, _ali mtstoji~o· da to -suz Ijemo. Obuhvacaju '9 odbora ito:
j elom Zagrebu.
.
MAOZ ima 4 clana. Dosadasnja pretsJed~
1. AOZ tvornicki Graficarke ima 3 ciaiJ.ica (Branka)2 je upuc~en~ ~a. rad v~n, ~ad;
nice i 41 antifaSistkinja
ugroZe·nosti, a itsto taka JOS. Je?na cl~n~c~.
. 2. AOZ tvornicki Krajiska ima 4 clanice
Na njih-ova mjesta uSia je C.Iamca M~ 1 Jei 1 antifaSistkinja
dna clanica Partije' i·z celije. Sl.abost~ AFZ-a
'lanice i 33 antifa3. AOZ u!iCni ima .3. C
jesu: :premalo. s-e_ politiCki- ~ra~I s.a. ~enam~.
sistkinje
a p<>sUe!lica toga je neshacanJ~ ~m1!." N_OB,
4. AOZ ulicni ima 3 clanice i 7 antifatako da AFZ ne moze obuhyahh ~1se zena
u Zagrebu. Za politicko uzd.rzanJe ze.~a forSistkinja
5. AOz u!icni ima 4 clanice
mirat Ce se- tokom_ iduCeg IDJ es-eca dvi} e grupe ·za kurs i pojaCati Ce .se rad sa zen~ma
6 : AOZ uliCni ima 4 clanice
proradivanj.em materij3.1a ~a ~astanCima.
7 . AOz uliCni ima 4 cia nice
MAO.Z obuhvaca 6 kotareva 1 to·
,
8 . AOZ. u!icni ima 4 clanice
I. Kotar: imade 3 clanice, o.d kojih su 2
9. AOZ tvorniCki Iris ima 2 Clanice
7
radnice, a 1 domaCica. Drugartce s~ d~bre,
ali su neizgradene _i premalo konspn·attvne.
antif3.Sistkinja.
KAOZ drzi 5 AOz i to:
IV. Kotar: KAOil irna 4 clanice koj,e su
1. AOZ uliCni Ljubljanica ima 3 clanice
sklone filozofiranju, nekonspirativne, s-u i
2. AOZ uliCni Gajevo ima 4 Clanice
bolezljive.
3. AOZ u!iCni Berek ima 4 c!anice i 15
Ubacit Cemo jednu dobru ~rugaricu sa
antifasistkinja
_ .
zadatkom, da oZivi ra d I· ukl onr nedostatke.
4. AOZ ulicni Miler Breg ima 4 clan1ce
Oni obuhva·Caju:
·
i 15 antifasistl<inja
,
.
,
"
·ma 3 Clanice i
5. AOZ tvornicki Pamuk ima 4 clamce 1
l. AOZ ulicrii· Domac1ca 1
9 antibsi.stkinja
13 antifasistkinja
6. AOZ s·e momentalno izgubio, ·ai~ ima
2. AOZ ulicni ima 3 clanice i 1:6 antifamoguCnosti da se pronade:
Sistkinja
- .
3. AOZ ulicn1 Dornac'1'ca ima 4 Clanice i
II. Kotar: KAOZ ima 4 clanice i to: 2
8 antifasistkinja
radnice i 2 domaCice. Druga~ice. su dobr:,
4 AOZ ulicni Intelektualka ima 5 clanipoZrtvovne- i konspirativne, osrm Jedne ~oJa
ca i '17- antifaSistkinja.
'
t"' an KAOZ obuhv&fa 7 odbora l to;
t;€ 0 !Cl V · ·
.
1. AOZ tvornicki Domaca tvornica rub!Ja
V Kotar. Pad om jedne drug arlee izgubiima 8 clanica i 133 antifasistkinj.e .
la s~ jedna .clanica tako da je ostala u K~
2 . AOZ tv-ornicki (dan zaje·dnicki sa 1
tarskom odboru AOZ-a samo jedna dru~arr
ca. Novi KAOZ je u formiranju. Obuhvaceno
AOZ)
3. AOZ tvorniCki Mirim ima 2 Clanice i
je:
.
7 antifasistkinja
1. AOZ tvornicki Sidol ima 4 clanice i 3
4. AOZ ulicni Gvozd ima 4 clanioe i 39
antifasistkinj.e
antifasistkinja
2. AOZ ulicni Dubrava ima 4 clanice
. 5. AOZ ulicni Zvijezda ima 3 clanice
12 antifasistkinja
·
-· 4 Clanice
15 antifasistkinja
3. AOZ ulicni Po d suse d 1ma
6. AOZ tvornicki Isis ima 4 clanice i 5
4. AOZ ulicni Domacica ima 2 clanice
antifasistkinja
5 Iskra, 6. Gorica, 7. Gaon i ~· ~krojaci
. 7. AOZ tvornicki Hardmuth ima 4 clanice) AOZ nema podataka. Izgub!Jem su odce i 18 antifasi&tkinja
bori: Kontakt i Meba.
· · ·
U formiranju je 1 AFZ u tvorn1C1 dubana·.
441
440
�· Dokument 269
PISMO SRPSKIM SESTRAMA
Clmmk iz »Z,ene u borbi((, glasila Glavnog odbom AFZ Hrvatske, b1·, 7,, OZUJa k 1944.
• ·
Drage· drugarice,
Saljemo . vam dobrovoljni doprinos, Sto
smo sakupile mi adbornice AFz,a jednog sela opCine CiCe. kotara y,elika Gorica, varna
srpskim sestrama, koje ste nastradale od
mrskog okupatora i njegovih s1ugu, krvavih
ustaSa.
Jedna nasa odbotnica prolazila je kroz
neki dio Eorduna, pa je vidjela kako narod ta~p.o Zivi gol i boa. Kada se vratila naz8.d,/,PdCala je to nama svima ~enama na
niasovnom sas~tanku·,- i mi smo· na- tom sastanku:· OdluCile, da vam pruZ_imo pomoC, koliko nam omoguCavaju naSe prilike. Kada
slno sutradan mi odbornice posle da skupljamo, sve su Zene oduSevljene davale svoj,e
priloge.
D'i'a'ge drugarice, potp-uno novo nije n1ogaa nitko dati, j-er je i kod nas oskudica.
Ne moze se kupiti.
Drage dru-garice~ viSe vam ne ·moZemo
_poslati, jer se· i u- Tia·Sern okrugu nalitz~· par-
tizani. Njih !lli tako<;ter. opskrbljujemo rubljern, hranom i ostalim.
·
Drage .drllgarice, . OVO SaljemO mi, Hrvatice, jedan 'mali dar za bratsku !jubav, da
znate, ~a se i mi borimO s varna zajedno
protiv njemackih barbara i domacih izdajica, kojj su nas htjeli zavaditi, da bi se
medusobno tukli i mrcvarili, kako bi oni
lakse po nasoj domovini pljackali. Oni su
htjeli zavaditi sav slavenski narod, kako bi
s·e oni mogli poslije nita naseliti u naSu milu
domovinu.
Drage dru·garice, viSe vam nemamo .Sta
pisati, jer i vi sve to .znate·. Primite Oct srca
mnogo sestrinskih poz-drava od svojih sestara Hrvatica. Prilazemo popls sakupljenih
stvari, koj,e vam Saljemo.
Smrt faSiznw -
Sloboda oorodu!
]edna odbornica
Dokutnent 27-Q
KARAKTERISTIKE DRUGARICA, KOJE SU ZAVRsiLE cETVRTI KURS ANTIFAsiSTicKOG FRONTA :lENA, ODRzAN OG OD 6- 15. II. 1944. U POKUPLJU
1. Drugarica Rezika La.ckoviC.
Radila je do sada kao noliticka radnica
u opCini KraSiC po lini1ji AFZ.
PoSta je raniJe radila na terenu, imala
je donekle znanja, pa je materijal kursa
sv!adala dosta lagan·o.
PriiiCno je pismen~ a k tome_ i marljiva.
l!zevSi u obzir nje-zillu naroCitu privr.Zenost,
drugarski odnos - sniatram ·da hi mogla
poluCiti priliCno dobre rezllltate ·medu Zenama. U ophode-Iiju je vrlo taktiCna.
Ambicijozna je - u'yijek nasttipa s namjerom da je netko neSta nauCi, pa Stoga
smatram, uzev.Si i napred navedene- odlike
da bi se mogla i nadalje~ povoljno raZvUati:
U diskusijama je bi!O: vrlo aktivna.
Vladanje joj je bilo za vrijelne trajanja
kursa odlicno.
.
2. Prugarica Tonka Brajcic.
Rodena je u Radatovicu, gdje i danas
djeluj.e po liniji AFz kao opcinska preds)ednica. Zaduzena je i u opCinskom NOO po
444
kulturno prosvjetnom radu. Stara je 24 g.
Vee od pocetka potpomaze narodno-oslobodilacku borbu te je u tom pogledu i danas
vrlo poZrtvovna.
·rmala je :od ranije izvj.esnb zna:nje aU
Sisteniatizirano i Povi-Sn<i. ViSe uvida je
iriuila u ;orgartizaciono stanje.
S obzirom· na to. da. nije zavrSila nego
samo osnov-nu -Skolu dobra· ·je pis·mena i pokazuje narocitu volju 'Za ucenje. Vrlo je bistra i lako shva·ca i razumij,e nov·o prouCa·vani ·materijal, &. k tame, uzevSi u obzir njezinu ambidoznost i volju ,za. rad, smatram
da ce se apsolutno razvijati povoljno. Istakla s·e u pisanju pjesama.
Drugarstvo moguCe- u njoj n·e·leZi tdliko
kolika zelja da se na:de medu dobrim i pristojnim drugti:Vima, jer je Svijesna, da je to
put koji vodi naprijed. Nastoji biti dobra
druga-rica~ Malo liCnog ·momenta ima u tome
ali dobrom izgradnjom i dobrim primjerom
drugarstva Ge to iSCeznuti.
InaCe j.e i.skrena i1 otvorena, samo pone~
kad joj je ipak tesko priznati pogresku.
ne
.3. Drugadca Marija Gudalj.
zivi i dj.eluj.e u Dragama opcina Radatovic. Stara je 37 godina.
. Radi i u opcinskom odboru AFz u opcini
Radatovic, borbu potpomaZe od pocetka.
Od prirode je tiha i razborita. Dobro je
pismena. ·Sv.~Sila je punu puCku Skolu i reIativno je dobra_ izgr-adena. Konspira.tivna
je ondje, gdje to mora biti. Ne !eZe joj prazna naklapanja. Rado se prima uC.enja, i ono;
s.to uci, lako shvaca i produbljuje. Materijal
predviden ·za kurs je prilicno lako svladala
i shvatila. PiSe dobra pjesme i to vi-Se humoristi"Cke. Otvorena je i nastupa. bez straha.
Izgled .za njezin daljnji razvoj je vrlo dobar
tako da bi se mogla razviti cak u dobroga
rukovodinca. Vladanj a joe takoder odlicnoga.
4. Drugarica Jell<a Bogovic.
Radi i Zivi u selu HrZeniku opCina Kovacic i to po liniji AFz kao opcinska odbornica i u NOO takoder kao opcinsk;i odbo·rnica. 'Stara je 35 godirna. ·
NeobiCno je bistra, ·materijal je svladala
vrlo dobra, ia.ko ranije nije posj-edovala znanje. Svrsila i·e pucku skolu ali i·e dobro pi~m·ena. P,okazala se je naroCito dobra ti pisanjli -Clanaka ozbiljnoga karaktera i humoristiCke pjesme. Ima izv_anrednu moC zapaZanja .Sto se oCituje u njezinim pjesmicama.
u diskusiH je uvijek ucestvovala i to tako da je odlicno postavljala i primjenjivala
steCen·o 'znanje na kursu.
Izgledi za dalj"nji razvoj su odliCni, jer
sa velikim interesom sluSa predavanja, Cita
materijal i t. d.
Pati o-d ZivCane bolesti, te je ponekad
dekoncentrh·ana. U tim momentima svraCa
pozornost dosta na sebe i djeluje razmaZeno.
U tim mome·ntima zataji joj drugarski .odnos.
InaCe je odliCna drugarica. O&im toga i
Iijepo pjeva pa bi mogla i na tom polju raditi u sv·ojoj opCini, uvjeZbati zborove i recitacije.
5. Drugarica Mara H-erakoviC.
Rodena i Zivi u selu Vranjaku opCina Kalje. Stara je 32 godine.
Od pocetka potpomaze nasu borbu hraneCi i sklanjajuCi naSe borce. Pred kratko
vrij erne izabrana je u opCinski odbor AFZ
za opcinu Kalje.
Do·sta j.e_ nepismena, jer nije iSl.a nego
jednu godinu 1 pol. u pui\ku skolu.
Materijal je tesko i djelomicno svladala
i ne ulazi ll di-skusiju, iako ga velikim interes-om i vo-lj~m d3. nauCi sluSa samu diskusiju, pr.e-davanja, Citanja materijala i sl.
Dosta je zaboravne naravi, 'plaha i stidljiva.
Mora joj se posvetiti naro-Ci~a paznJa,
osobito .Sto se tiCe pismenosti. 1Tek po svladavanju tog pitanja kod nje moglo bi se
neSto viSe oCekivati na . I,ljezinorn daljnjem
razvitku.
. Drugarski odnos
vlad~mj.e su joj
odli-Cni.
6. Drugarica Magda Bardakovic.
Zivi i radi u selu MarkuSiCi, ·op-Cini Kalje. Odbornica je u opcinskom odboru AFZ
Kalje.
Srednje pismena, ima samo osnovnu .Skolu. Stara je 24 godine. Predznanja nij.e
imala. Obzirom na to materij-~1 je odliCno
svladala i usvoj-ila.
U diskuSiji je nastupila samosvi}e'sno i
to 8 namjerom da uguSi u sebi straSljivost,
sa kojom se je u poCetku naroCito borila.
Izgledi za njezin da:Ijnji razvoj su odliCni jer je i marljiVa. Vrlo je Ziva i te·mpe-ramentna. Drugaiski odnos joj je vrlo dobar, brzo se prilagoduje. i omHjena je me,du
drUgilricarila.
Za vrijem·e horavka na ~ursu hila Je korektnog vladanja.
7. Drugarica Andela Cucic.
Rndena je u GrubaCima, opCina Kalje, a
Zivi i radi u ·GraCacu; ista opCina. Star a
je 33 godine. Radi po liniji AFZ za Kalje
i to kao opCinska odbornica. SvrSila je
osnovnu Skolu i dobra je pismena.
Predznanja nije imala, pa je relativno
dobro shvatila materij a!.
. Neobicno je marljiva. Malo je p!aba, sto
joj je u pocetku koCilo sudjelovanje u diskusiji.
Velika volja za rad daj.e izgleda da Ce se
drugarica usavrSiti u dobrog · rukovodio·ca.
Vrlo je taktiCna i drugarski rasp.o·loZena
spram svakome pa je obljubljena i m.e.du
Zenama. I to je jedan razlog da Ce uspjeSno
djelovati na liniji AFZ-a.
8. Drt,tgarica Danica Obrad,oviC.
Rodena u KaStu, opCina RadatoviC, stara 25 godina. Radi u kuhinji pri kot. NOO
Zumberak. Ima osnovnu Skolu ·i priiiCno je.
pismena. Predznanja llij.e uop.Ce- imala. Materijal je djelomicno dosta tesko svladala.
OsjeCa svoj nedostatak, te se istovremeno kod nje javlja neobiCna volja za rad i
uCenje.
Cesto postaje malodusna.
Potrebnd je da joj s-e naroCito posveti
paZpja i podje u susret njenom daljnjem
i:zgradivanju.
NaSu borbu potporriaZ-e 6 mjeseci.
9. Drugarica Dragica Zubovic.
Rodena u selu KordiCima, opCina Kalj~,
a Zivi u selu Goljaki opCi-nit ista. Stara je
445
�24 godirie. Radi kao opciuska odb(n'nica AF'z
za opcimi Kalje tek 3 tjedna. Vee od mnogo
ra:riije _potpomaZe naSu borbu Pranj.em i hranjenjem naSih bor.aca. SvrSlia je osnovnu
Sko~u, pism£:na je slabo. Od ranije nije posjedovala nikakovog ~nanja. Stoga je i tez·e
shvacala i materijal djelomicno svladala. U
diskusije nij.e bas rado ulazila iz bojazni da
ne C-e znati. UnatoC svega ne moZe s·e fleCI
da nije bistra. Trebalo bi joj posvetitl, vise
paZnje, upuCivati ju na Cit~nje.
Drugarski odnos joj je dobar, vladanje
takoder korektno.
10. Drugarica Mara LjubanoviC. ·
.Zivi f radi u VukSiCima, -o·pCini RadatoviC
kao odbornica u mjes. AFz: Stara je 37 go<.lina. SvTSila je osnovD.u S~olu, ·ali vrlo lo"Se
pismena: Predznanja nije iiilala. Materijal
1
Cetv~ti ku~s ~a aktivistkinje AF2 u 2umberku
i Pokuplj-u oddan j-e od 2 .. do 15. II. 1944. 'Kurs, kojim je rukovo·dila Milka VukeliC-L1povska, Polazilo
je i ·us.pjeSnO zaw.Sih lO .Zemi iz opCina Kalje, KraSiC
i Radatovi,C. Da se vidi pod kako te.Skim uslovima su
se odr·Zavali ovakvi kursevi i kakv:e ru oni ·Zrtve zahti jevali i. od uCeniCa i orgaD.izatOra ktirsa, u vrijeme
kad se· nije mogla organizir<tti ·prehrana za uCenice,
nabaviti rasvjetna sredstva i pisaCi materijal, donosima ovd]e dva pisma upuCena rukovodiocu kursa
Lipovskoj:
je do~ta tesko shvacala i djeloinicno ·ga j,e
svladala. Izgledi za daljnji razvoj nisu, naroCiti, jer teSko usvaja neSto novo. Ona ne- ·
rado produbljuje stvar, pa i najozbiljnije
stvari uzima povrSno izvrgavaj-uCi- sve u la- ·
gani humor, Sto njoj viSe prija. HoOO uvijek
da ona vodi diskusiju, jer je tek tada sigurna
da Ce i najozbiljniju diskusiju skr~muti na
sv·oj :mlin, t. j.- na lagano humoristiCk.o na-.
klapanje. Straha i. stidljivosti kod nje nema,
vrlo je utvo:rena, a drugarski Odnos joj je _
izvanredan, . N eobiCno poZrtvovna, taktiC.na
te j,e to cini neobicno obljubljenom. Baii obzirom na ovo p·o·sljednje smatram da moZe
Iakl} okupiti i. snaCi se medu Zenama.
zumberak 17. II. 1944.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Voditelj kursa Lipovska
Draga dr'ugarice, Saljem Vam I litru gasa i malo
soli. Ja Cu sutra doCi i donijeti ostale stvari.
Drugarski pozdrav
Smilja (Ze!elj)
Drugo .pis~o. glasi ~vako:
Drugarice Lipovska, kancelarijskog papira imamo
u tako maloj koliCini, da ·uop6e nikomu ne 'tlloZem-o
dati hi jedan arak. Sal jemo ti· neke stare usta~ke formulare na ·uvid, ako se maZeS s njima koristiti ...
Smrt faJizmu - Slo-boda narodu!
SaSa (So-korac)
Drugarski pozdrav
Dokurnent 271
IZ IZVJEIJTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BUZET OD 29. II. 1944. KO'I'AR·
. SKOM KOMITETU KPH BUZET 0 F AlliSTicKOM TERORlJ U ISTRI
OKRUiNI KOMITET KPH B'UZET
29. II. 1944,
Drugarskom Kotarskom komitetu KPH -· Buzet
Dragl ·firi.tgovf, pt:ema uhavje.Stenjima koja smo dobili, neprijatelj namjerava mobiJi.zirati ·rstru na taj. nacin da odvede i pohvata !jude iz pojedinih se!a.
'r~ namjeru neprijatelj veC provodi q Zivot. Ne prodfi niti jedan dan, ·a da faSisti
ne opkole- koj_e na.Se selo i da ne- pohvataju muSkarce. Tako su u Munama-2 i ~ejanama
odveli 118 !judi, nekoliko dana. poslije toga odveli su iz Rockoga P.olja 40, zatim iz Sv.
Ivana i t ..d. Odvodeci !jude oni ih salju na front iii na 1·opski rad u Njemacku. Na taj
naCin misJi neprijatelj da on-emoguCi razvitak Narodno-oslobodilaCkog pokreta u na8im
krajevima, a ujedno da ID(]bUizira ljude za ·svoje ciljeve ...
Smrt faSizmu -
Sloboda na}·odU!
Dokuim:rit se n<:tlazi u arhiv'U CK SKH.
.2 Donosimo neke iz~atke iz »Glasa Istre«, ~oji
su dbjavlieni tokom 1945-194·6. g . .prema podacxma
Komisije za -utvrdivanje ratnih zloCina okupatora u
Istri.
1'.
SELA VELE I MALE MUNE
» ... 5. oktobra 1.943. eto ~ih u nase·m selu. ·.· U
Malim Munama zapalili ·su toga dana 26 kuCa 1 24
staje, a u Velim Mun.ama_ samo jednu. kuCu. S':e
muSkarce, koj-e im je uspjelo pohvatah, ~dve~ose
u Trst, a trina.ist01'icu posla~e u logo.re 'll N ]'etnacku.
28. velja.Ce 1944. t. _j. toCno ·;pre.d dvi je godine
stigoSe razbojniCke bande nacifaSista ponovn.?. OpkoliSe i blokira.Se selo, te odvedo~e sve muskarce
od 16-50 godi>na, koje su ilaSli u ~elu. Od ~40 ·s;anovnika ostade u selu ·samo 34 muskarca. N.1emacka
poli<:ijci. je traZila seoski NOO, ali uzalud. Naro·d
ni je- htio odati svoju vlast.
·. U m\eseeu oZujku Ce:Sl:e su se poduzim~le y.arti~
zanske akcije. Nalet njenia-Ckih_ gadovv~ .hw JC ~ve
CeSC:i. To-g su mjeseca str:ah~vtto .. ~uCll~ d~ga.r~c~
Mariju ZadkoviC i na na]ZVJerskq1 .J?a.Cm ]e ulnh.
Bila ·Je toliko }:~mrcva;ena da . ~e DlJe mo:gl~ ,prepoznati iijeno hJelO, ostm J?O ?dqelu. O~v·eh .~u tada
i Matijinoga: muZa Ka·rla, 1 mkada se Vt~e. nl]e vratio, niti se znade kako su ga _u_n~S~ili. SelJ~Cvke Zene
i djecu odveli su na .trg :--:--- Cm~h. th. d~ ~t.JCZU ~otr
bu~ke. po trgu, a zahm th tt4:h, 1 VJesah ~!! ·~ze_ta,
te ·spuStqli u zdenac. odakle n~rod. vo_du ,PI 1~. 1 zahtjevali da ka.Zu gd]e se ualazt mJes~~
1. partizanske jedinioe. Istodobno su dru.~~ faStshckt. zlo~
Cinci .po _kuCama_ pljaCk~li hr_anp, ..od_tJ.elo,_ zl~_t_o _1 sve
Sto su naSli. Tokom 'IIl.Jese'ca,ozuJka 1 tra~nJ_a _dolazili sU tako- viSe Puta na strah 'i trepet d.Jece 1 staraca 'll ..selu. N arod uoJ)Ce ni je ·sp3;vao .po kuCan:;t~·
ne,go je bjeZao. u ~ume. Cita:vi~ m.J~sec d.ana. dvtJe
t.reCine stanovnika Muna ~ava,lo .Je po u.glJen~u
skim kolibama naSe CiCarije.
U mj.esecu travn ju odluCe Nijemci da spa.le selo.
PrevariS·e .se . .DoCekao i-h je II. ?ataljo-n I. tstarske
brigade i suzbi je ih .. Tri ~ana !za t~.ga dodo_Se ·sa
tenkovima blindiramm kohma 1 vehko!Jl vo.Js.ko~
na naSe s~lo. Nisu naSli niti _je~n?-.e; mus~a·rca, mt~
mbde :Zene u selu, koje su m1shh slab na svo.J
»totovski« rad.
26. travnja rano ujutro opkoliSe .pOnovno s~o.
Ponovno pljaCk.anie •stoke i hra?-e· LJ_ude_ opet m~u
na.Sli. Sve mu.Sko i Zensko pobjeglo .Je. Jer J?-as JC
Komanda mj-esta Vodice obavijestila da do_lazt ?anda. Toia dana Ubili' su ·d~uga Ui.CiC Josipa, ko.1e~a
su uhvatili u· Sumi, zaklalt ga ha1onetama. Drug 1e
bio ·Clan Gospodarske komisije kotarskog NOO-a
Kr.as. Tri sU datia -bieso·inuCno ti-aZili ·nase pd ·suin_a.:.
rna. Bili- su neobiCno 1juti Sto im lov ni je -us,pto,
_jer i·e narod ono malo hrane Sto je imao zakopao.pod
zemlju i sakrio. Taka su nas partizani odmah u poCetku u.Cili.
· · ' · I'
5. svibnj.l. u 7 s.ati izjutra efo ih pOno~no u. selu:
Blokirali su nas i narod izgonili iz kuCa na Ctstinu
po-red .eeste . .Nisu dozvolili narodu. da i-Sta ·uzme sa
so born. Zatim su poCeli paliti. Po redu ·SVe k_uCu. po
kuCu. Zapalili su 137 ku6a i 132 staje sa svom stokom :Sto" je jo~ unutri -bila. UiliStili su ham. tOga
dana sve vozove, ,plugove i sve gospodarsko orude.
Nar.od sav odvukli. su sob om u Pod,J?;rad i ostavili .
onaka gole i bose na milost i nemilos~ i. zabranil!
povratak. Na,rod je -gladan lutao ~? Pod~radu 1
okoJi.ci, ·a poslije ipak otiSao_ nac SVOJ_a ganSta . , .«
N9<?v
Fe:liks
8
»Dana 24. liJpnja 19"44. godine doSli •SU talijanski
faSisti iz .ga,rnizoni:!. 'Pazin ri selo KriZ.~fl:Ci, ·optit:~a
i kotar :Zminj, op'kolili su selo i pokuprh sve· k?Je
su naSli u ,njemu. Nakon. kratkog v_remena. v~l:mu
su pustili, a zadrr.Zali, Cetiri Covj.eka 1 po.veh . xh ~a
sobom. To su slijede'Ci seljaci:
Anton KriZanac Josipov, 47 g6dina, bio je bra-\
nitel i ·Zene, 4 d ieee, svog oca i rna jke.
.
·
Anton UdovCiC, pok. Ivana, sta.t 45 godina, hra- ·
nitel i Zene, 7 d jece, rna _ike i sestre.
.
Mate Zaharija Josipov, star 38 godma, hraniteli ·Zene, 5 djece, oca i maike.
.
. .
Ivan KdZana,c Antunov, star -41 god~onu,- hramtel.J
Zene, 6 diece i o-ca.
_. .
. v• .
.
.
Go._rnju ·Cetvoricu odveh su ovt. f~s1·sh u yaztnskt
zatvor a od.atle su hili· otpreml]elll u N.Jema.Cku.
odaki~ se do sada ni jedan niie vratio ni javio.
Oni su ostavili iza sebe '23 heopskrbljen.a _Cl_ana obi-
telji.
.
Ne'koliko dana iza toga, ~to su ov1. ·b"l' o dve dem
11
iz -sela odnijele su .Zene ave Cetvoriee "hranu u zatvor ~li •su ih faSisti uhapsili i zad~ali u zatvo.ru.
ienu Antona U dovCita .pustili sti nakon nekohko
dana kuti jer je Sa sobom imala m·alo dijete.
'.Zena Ivana KriZanca otpremljena _je u Pulu pa
u Trst, gdje je u ·zatvoru poludila i ·nakon nekoliko
dana umrla u bolnici .
Ma·rija, Zena Antuna KrriZanca, stara 38 godina,
odvedena je u Niemi.cku na prisilan rad, odakle sc
do dan as ni je vratila.
Ana, Zena · Mate Zahari.ie, stara 3B godina,
otpremliena·_je u Nje'maCku na prisilan rad, odakle
se do danas nije vratila.«
3
Feliks Gorski.
Dokument 272
LETAK GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE zENAMA POVODOM 8. MARTA
1944.
zENAMA HRVATSKE
8. mart, medunarodni bOrbeni dan Zena,
doCekujemo mi, Zene Hry~tske, u ~reCoj teskoj, ali pobjedonosnojratnoj godini. u
coj godini velikog oslobodilackog rata nas.Ih
naroda i svih slobodoljubivih ilaroda sviJeta; · na Celu sa Sovjetsklm Savezoin, Ellgl_eskom j Ametikoin, i mi smo, Z·en~ Hrvatske,
doZivjele ·zajedrio s· riaSim narOdima najveCu
t:;·
Di-ugarski komunistiCki pozdrav.
ZIJOCIN U 'SELU 'KRIZANCI
»Glas Isti-e« hr. '83, od I. IX. 1945:
pobjedu: svi doSadaS-nji veliki" uspjesi, izraSli lz krvavih borbi i p'atnje ·naSih naroda
i lias Zena, okrlinjeni su i ZapeCaCeni historijskim odlukama AVNOJ-a - stvaralijem·
pravog na1'odnog parlame-nta,, v:a~e n~to~-
ne vliide i postavljanjem nerazorivih teme]Ja
slb'bodn_e demokratske drZ1n;;he Zajednice,
federativne Jugosiavije. Te su historijske
447
446
�pobjede odlucujuce za konacni ishod nase
svete borbe. NaSi narodi, · i mi Zene Hrvatske -odluCno i jasno izrekli sma· svoju, volju
da sami sobom odluCujemo i upravlj.;uno bez
odluCivanja i uplitanja narodnih izdajica i
okupatorovih poma-gaCa.
Te ·odluke stvarale su i izgradivale i junaCke Zene- Hrvatske,- j.er Su za slobodu svoju i svojih naroda i svoja prava dale sve
od sebe,. jer su preuze1e na sebe veliki -dio
tereta ove borbe. Zato su krzyz· ovu borbu
i bistorijskim odlukama AVNOJ-a izvojevale ·i dobile i ostvarenje svojih vjekovnih
teZnji: punu ravnopravnost u oslobodilaCkom pokretu i izgradnji svoj,e .nove ·narodne
drZave, koja im j8.ffi-Ci, da ·im viSe nitko ne
Ce oteti pravo da budu sretne ·majke, Zene
i punopravni ·gra.dani. Sveta je duZnost Zena
Hrvatske da-te tekovine i ta prtiva Cuvaju,
uCvrste i joS viSe proSire. Kao Sto su naSi
narodi raCunali s naSom pomoCi i sudjelovanjem u dosllJdaSnjoj bo-rbi, taka i JoB viSe
raCuna naSa prava narodna v1ada i naSa no.:
va itarodna drZava s naSim snag"ama sada,
u poslu njene -obnove i izgradrije i dokon-Cavanja ·ovoga rata.
i zajednicki unistavajte sve neprijatelje. hrvatskog i srpskog naroda! Jedino u· jedinstvu sa. srpskim. Zenama i srpskirri narodom
osigurat Cerna sretnu i mirnu buduCnost
svima.
Hrvatske Zene, svojim radom i borbom
vi. Cete dati najveCi prilog konaCnom osioboaenju naiie zemlje od okupatora i svih
njegovih p-omagaCa. Domovina Hrvatska ·raCuna na vas u- njenoj izgradnji. StaVite .sv.e.
svoje snag-e na k-orist narodno.:.oslobodilaC-·:
kog pokreta i odlucno izgraaujte ·svoju slobodnu Hrvatsku u federativnoj Jugos1aviji! ·
Srpkinje u Hrvatskoj!
U prvim danima narodnog ustanka vi
ste sa sv-ojim narodom medu prvim3. poSI_t~ .
smjelo u sv,etu borbu· ~a slobodu. S besprimjernim heroizm-om sUsie ste· svhja- ranjena
srca i zaje.dno sa svojim narodoill zadavale
sinrtne udarce neprijatelju. Okupator i · cetnici, izdajice srpskog naroda, htj.eli s·u ·vaSa·
s1·ca zatrovati mr.Znjom prema hrvatskom
narodu. Vi ste to s gnju.Sanjem -i -borbeno.
odbile, povezujuCi se j·o-8 viSe u bol·br protivfaSizma sa hrvaitskim Zenama; z-najuCi da
Hrvatice·!
one nisu krive- za usta.Ska zlodjel&.· :Kl-vav4
borba zatraZila- ·je od ·vas mnoge i teSke ZrNi pre-V'arama, ni ubijanjem_ i ·zvjerskim
tv-e, ali zahvaljujuCi ba-S tim Zrtvama, mi ve·C
muCenjem u usta.Skim. tamnicama i koncentradonim logorima najsvje.snij-ih, najboljih
dan.as beiemo piodove sretne- buduCnosti naiiih naroda. Odluke AVNOJ-a zadale su. najsinova i kCeri hrvatskog naroda, koj-i su- ·se
dizali meau .prvima u oslobodilacku borbu, . tezi udarac velikosrpskoj izdajnickoj · kliki,
koja je na celu s kra]jem i monarhij1JmJitk
okupittOr sa sv·ojim slugama PaveliCevim
Ia · oslabiti narodno-oslobodilacki _pokret- i
usta.Sama, nije mogao sprijeCiti plamen naPo-djarmiti naSe n.arode . .Srpski napod· f Srp-=·
rodnog ustanka u Hrvatskoj. Zeite Dalmaske Ze-ne, pouC.eni dugogodiSnjim isku-stvom,
cije i Hrvatskog Primorja od prvoga su dana
doSli su do skupo plaCenog saznanja da su
zajedno sa sv-bjim narodom. u borbi protiv
oku,patora. U Hrvatskom Zagorju i ostalim
kralj i monarhija hili glavna zapreka spa-.
razuma i bratstva naxoda Jugoslavije. Srpkmjevima Hrvatske- liukti -·plam<:m narodnoski narod je nehrOjeno puta na razne naCine
oslobodilacke borbe. Narodi Hrvatske se u
izrazio svoju od1uCnost da viSe ne Zeli stacjelini _i sve -odluCnije ukljuCuju u redove
ru, versaljsku Jugoslaviju.
oslobodilacke borbe i napuiitaju izdajnicku
kliku oko Maceka, koja ih lazima i klevetama
Srpkinje, vi.Se nego ikada, joS odluCnijim
'odvraca od oslobodilackog pokreta.
stupanjem putem narodno-oslobodilacke borbe, zaj,edno s hrvatskim Zenama i hrvatskim
Hrvatske majke, Zene i kCeri, vi najviSe
narodOm, i.zgradujte svoju novu siobodnu
stradavate od MaCekove politike »Cekanja«,
domovinu, demokratsku Hrvatsku u federajer ta politika gura va.S·e najmilij,e na istotivnoj Jugoslaviji. Bvim snagama barite se
Cni front i na ropski rad u NJemaCku, a
do konaCnog i-st.ierivanja okupatora i narod~
okup-atoru pomaZe da vas izrabljuje i uninih StetoCina iz zemlje. Garancija za vedru
iitava. Reakcionarna klika oko Maceka hoce
buducnost cije!og srpskog naroda u Hrvatda za svoje interese oslabi borbu naroda za
slobodu. Ne dozvolite .tim pokvarenjacima . skoj je ZA VNOH, zajednicko politicko pretstavni.Stvo svih ravnopravnih nardda Hrvatda blate ·p<>iiteno ime hrvatskog naroda, raske.
zotkrivajte njihov izdajnicki rad i dajte im
na sVakom koraku· do Znanja, da narodnim
Cehinje, S!ovaki,nje, Madarice, Nijemice
izdajicama nema mjesta u naSoj zeinlji!
i Zene ostalih narodnih manjina- u Hrvatskoj!
Kujte borbeno jedinstvo sa srpskim z.enama,
Dugo veC faSistiCka noga 'gazi vaBom
herojskim kCerima svoga na:rocta, koje su
zemljOm. Kad je okupator do-Sao u naSu zepoSle- u borbu za obranu i svojih
vaBih
Zivot~ i doinova! Barite Se zajedno s njima mljU, htio je i vas da zavede, da mu poslu"
Zite u porobljavanju i istrebljivanju naroda
1
448
jugoslavlje, Svijesnf slnovi i kCeri Ce~ke,
Madarske i Njemacke znali su kud~ v_odi ta
fasisticka politika. Znaju~i sto f~~I~tr rade
u nj-ihovim zemljama, onl su pnsh u Narodno-oslob<>dilacku borbu. Znah s~ ~a uda.~
cima koj-e zadaju faSistima u nasa]. z-eml~l,
oslobaaaju od fasistickog ropstva I sv'?Ju
domovinu. U redovima Narodr:o-oslob.odila·k., vojske bori se Cehoslovacka . brigada.
uz rame sa Srbima i Hrvatlrna.
s.e najboiji sino vi i kCeri madarske I DJ emaCke ·nadonalne manjine.
.
Stistre naSe, Cehinje, Slcivakinj.e, _Madance Nijemice, ukljuCite s·e sve do Jedne. u
redove narodno-oslobodilacke. borbe. ~OJa
Cajte jo-B viSe svoj rad za konst borbe .1 p-~
ma:iite borcima za slobodu. Sarno zaJedmckim radom i borbom unistit 6emo ,okupatora i zajedniCkog neprijatelja, ~ to ~e nam
biti zalog ljepse ; sretnije buducnostr. u n~
so. slobodnoj demokratskoj Hrvats~OJ', gdJe
Je J narodnim manjinama zagaranhran sretan i slobodan Zivot.
~arne
b~re
Seljanke!
Vi ste osjetile najstrasniju tugu, kad je
naSa zemlja, hraniteljica na.Sa, o.sta!a .ul~
skom ·okupatora be·z stotina hiljada zulJeVItih seljackih ruku, koje su je brazdale, :nojem i mukom plodHe . .SeljaCk; maJke: zene
i s-estre, vi: ste bile medu pr.v1ma, .ko]e ste
dale najveCu pomoC narodnOJ vlastr u organizaciji pozadine. OduzirnajuCi se..bi od usta,
hranile ste i brinule se za nase nar~dne
b-orce - osvetnike. VaSi .se,ljaCki d~mov1 su
magazini naSe narodne vojske . .Skrival.e- .ste
hranu i Z-etvu od okupatora i u. obra~x "ls~e
dale ste hiljade svojih napacem~. selJackih
Zivota. Znale ste·, da svako zrno .zita, svaka
kap mlijeka, koju okupator dob~va, p;octuljuj-e patnj.e naSem narodu. Te zrtv: 1 napori urodili su najbogatij}m plod.ovima ..z~
naS napaC.eni narod i nasu zemlJU. NasOJ
domovini priblizava se cas potpunog os~obo
denja, i zato au viSe neg.o ikada p·otrebni posljednji i najveCi napori.
Zene sela, budite Msna ruka. N a_r:~dno
oslobodilaCkim odborima u org~~1zac:Jl J?O'""
zadine, u svim politi.Ckim pit~nJim.a I .~vrm
'"I. svakodnevnim Zivotnim p1tan]Im.a f
opcim
t •·
Spr<>vedite jos organiziranije blokad~ rzi·
iita i borbu protiv .sverca! N e d,nz.voh_te d~
preko nesvij-esnih Zena okupator "'~ llJ~~.gov~
sluwe dobiju ista, sto bi im prod?;Ilo zivot:
N e dozvolite da u njewova uponsta uae ~I
zi'no Zita, ni kap mlijeka, ni deka me-sa! ~1gosite i nemilosrdno kaznjavajte svako~,
tk<> na racun rata i teskog narodnog stan]a
hoce zivjeti i stvarati bogatstvo! To su takoaer stetni narodni neprijatelii i okupato-
29
_2.e-ne Ht>Vatske u NOB
rovi .spijuni i pomagaci. lstrebljujte sve na1
rodne ,stetoCin<> i okupatorove pomagace. .
Radnice namjeStenice, gradanke·!
'
•. 1
Sestre naiie sa okupiranog po d ruc]a.
Cujte nas, zene grad ova! Zadavajte o_kupatoru joB organiziranije udarc? ~- ~vorn1ca
ma radionicama, uredima! Po]aca]te ~a~o
taZ~ na svakom stroju, u svakom OdJel]enju! PojaCajte i organizirajte otpor sva~~~
nasilju okupato-ra i ustaSa! Nek~ nep:I.J~
teij osjeti na svakom koraku z:asu mrznJU
i snagu AntifaSistiCke fronte zen a! . . . .
Cujte nas, majke, Zene i sestre, ko.J.e JOS
sluZite interesima o·kupator~ po tv?rntcama!
radionicama, uredima, bolmcama, .sk_?lama 1
drugim ustanovama. MaZda vam ~as preteSki nap.oran rad za svagdaSnju k?ncu kruha
nije dao da mislite i da vam ukaze nato, da
i vi svojim radom pomaZ~te. ok~p~to-ru, ~a
kolje naSe najm~lije, pah. I plJacka n.as:
ognjiSta. Cujte nas, govonmo v~m u. I~
stotina hiljada poklanog naroda, zena 1 dJec-e, u ime stotina hiljada z;n~ ---=- boraca. ~
Narodno-oslobodilackoj VOJSCI. I pozadim
oslohodene domovine! Prestamte ra~om .za
okupatora! Ne kolebajte ni _casa,. prrd_;uzite
...
se armiJ1 narodnih boraca ' zena I muskara· f
ca koji se ve-C tre-Cu godinu bore protiv a.Si;ma i narodnih Steto-Cina i joB u toku ne-,
ravne borbe stvaraju uvjete .za po.tpuno
oslobodenje domovine' i i-zgradnJU SVOJe n?ve narodne drZave. Sestre naSe, Cujt.e poziV
nas Zena, koje smo osjetile blag.odatr ~lobo
de na krvlju oslobo·aenoj rodnoJ grudr. ~
vema vas k nama, zove vas vaS ~aro~, nas~
narodne tvornice, radionice, bolnlc~, skole 1
druge ustanove, da svoj rad, . SV?JU S·~agu
i spo-&abnost date njima. Krtknite ~vlm~!
koji joi\ sluze okupatora,. da je posl]ednJI.
Cas da dodu u sluZbu svoJem naro·du. 1 d.a
speru sa sebe sramni Zig narodnog l.Zd~J:
stva. Sutra v-eC maZe biti kasno •. ~utra. ce.s
v,ec biti optuzenik, na kojeg ce ~ulJ~d: I hi·
!jade nase o.sirotjele djece pokazivah_r opt~
Zivati: »I ti si pomogla, da nemam vi.se ma]ke i oca i svojih najbli.Zih.«
VaSa vas dornovina poziva da sprije·Cite
nove grobove i nove patn! e,. da. ~omogn~~~
nJezinom ·oslobodenju i: nJeZIUOJ 1zgradnJI.
y
zene Hrvatske!
Vi ste se dig!e u narodno-oslobodila~ku
borbu za to da zaj-edno- sa svojim narod:ma
odlucuj,ete o sudbini svojoj. Vi ,ste _se dig~e
da zajedno s njima stvorite t~~elJ~ SVOJe
prave narodne drZave i da ~ UJOJ os-1gurate
i svoj sretan zivot. Za to dJelo .~ot;-ebne su
sve snage naroda, sv-e snage SV1JU zen~ Hr:
vatske bez Cije pomoCi i uCestvovanJa b1
do sada postignuti uspjesi hili samo polo·
�vi.~n-L Spremno§<!u i ~arom, :koHm ste paSle :u barbu prativ neprijatelja naroda i narodne slobode, prionite u izgradnji i potpunaffi -i k:onaCnom oslabodEmju- Sva:je :ctomovine! Smjela i odluCno u borbu i na posao sve
vi, kaje joS stajite pas trance! -J·oS ainjelije
i odluCnije u bOrbu i na poSaa sve Vi, koje
veC treCu godinu dajete ·svaje sllage i spasobnosti narodno .- os!obodi!ackom pokretu!
Pokazite put u narodno.oslobodilacku frontu svima, koji joS ne uCestvuju u njaj! UCinite sve ·-da nitk-o viSe ne ostane postrance!
PamaZfte- svoju narodnu vladu- Nacionalni
k6initet osl<>bodenja Jngoslavije i svoj prvi
narodni parlament - Antifasisticko vijece
narodnog oslobodenja Jugoslavije! U6estvujte, u. i:adu n~radne vlasti- .za njezino uCvrscenje i :o-sp·osoblj-enje za jOB veCe zadatke!
·Svaka- prema svojim sposobnostima, svaka
prema- Svajim· moguCn-ostima uCestvujte: na
·svim -poljima naSeg narodnog Zivota, u rjesavanju svih svakodnevnih pitanja i poslova, koji se tiCu preporpda i obnove paSe do:movine - politickim pitanjima, kao i pitanjima- prehrane, -zdravstva, prosvjete, kulture.
JaS snaZnije i nemilosrdnije tucite oku:.
patora i 1_1jegove sluge ustaS-e, C-etnike i sve
njihove pomagace! Jos smjelije razotkrivajte izdajnicki rad izbjegliCke veliko-srpske
klike na celu s kraljem, kao i klike oko Mai\eka!
·
U naSim je rukama novo ubojito oruZje
-:- odluke drugog zasjedanja AVNOJ-a i ono
Ce llam omoguCiti pObjede llad krvn'icima
naSih naroda i joB brZe ostvare-~j e svih teZnji naroda i Zena Hrvatske u slobodnoj,
demokratskoj, narodnoj ddavi - :lederativnoj Jugoslaviji.
I zato radujmo se 8. martu ave godine,
jer v-eC danas na-Si narndi ostvaruju ciljeve svoje herojske narodno-osi<Jbodilacke
borbe,
jer uz nasu borbu stoji Sovjetski Savez,
Eng1eska i Amerika i njihove aruZane snag.e, koje sve- snaZnijim udarcima pritl_iZuju
katastrofu fasistickih osvajaca,
j,er nasu borbu predvodi najbolji sin
naSih naroda, naS ljubljeni drug, prVi Marsal Ju.goslavije Josip Broz'Tito,
jer -borbom za narodno oslobodenje i ravnopravnost Zena sigurno rukovodi KomunistiCka partija.
8. mart borbeni m-edunarodni dan Z.ena
proslavimo- ove godine najveCom m-abilizacijom svih snaga za Sto brZe oslobo-denje i
obnavu -domovine·!
Neka nam svaki dan bude 8. mart, jer
cerna taka najbolj e ispuniti svoj dug prema
Nacionalnom Komitetu oslobodenja Jugoslavije i drugu Titu, AVNOJ-u i ZAVNOH-u!
Zivjela j'U!!Ud:ka Narodn.o-oslobodila.Cka v.ojska!
Zivio voda n.curo-.da fugoslavij,e, marSal ]osip BrozTito!
Zivjelo bor.beno jedinstvo svik Zena Hrvatsk,e!
Zivjila neslomljiva borba svih f.ena f.ugoslavije!
Zivj:ela -borb-a antifaSistkinja litlW()g svijeta, na
l:elu sa sovjetskim Z.en.ama!
Zivjela AntifaSistiCka /ronta Ztma Hrvats~!
Smrt faJizmu -
Sloboda norodu!
Mart 1944.
Glavni odbor
AntifaSistiCke front-e Zena
Hrvatske1
NePrijatelj j.e popalio i posljednju kuiu
1
Glavni odbor AFZ Hrvats-ke bio je u to vrijeme u Moslavini, -u selu Kupljensko, idie -se nalazilo i Povjerenstvo- CK KPH za Slavoniju.
Letak su napisale 'Olga KreaCil:-Kova'CiC 'toga
Bosilika B_eba KrajaCiC.
Dokument 273
IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 17. III. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 POLITicKOM STANJU I RADU ORGANIZACIJE
OKRUZNI ODOOR AF2
ZAUKU
Glavnom <>dboru AFZ Hrvatske
Drage drugarice,
Otkad ste otisle iz Like, mi Yam nismo
slale izvjestaja o politickom stanju kod nas
i radu na.Se organizacije.
K<Jd nas n Lici ima dosta promjenac Neprijatelj je okupirao citav perusiCki i lapacki kotar i vecinu sela brinjskog, otockog,
gospickog i gracackog kotara. U tim kotarevima nalaze se zajedno .,Svabe, ustaSe i
cetnici. Stalno vrse prepade n pojedina oslobodena sela. U pocetku, kad su dosli, pravili
su se dobri, govorili su, da su oni narodna
vojska, da nose slobodu i t. d., samo da bi
obmanuli narod i mobilisali ga u svoju voj-
sku U mobilizaciji uspjeli su u briujskom
kot~ru u hrv. selima mobilisati sve ad 16 ~o
50 g-o dina, i u otoCaCkoj opC.ini, dok .u- ostahm
kotare'Vima nisu imali uspJeha tohko, ne~-o
u nekim selima, -i to poje-dinaCno. -~ada plJ.aCkaju sV,e od reda, ne dobivaju slJedovanJa,
nego·Zive uglavnom ad plja~k;·I'!~~od se ~:e
vH3e uvjerava, da su to- plJackas1 1 n. .epriJ~
te:lji naroda. U hrvatskim selima usta.se vrse
straSan teror. NaSi drugovi i dr~-gan:e p~d
cijenu Zivota provlaCe s-e u seJa 1 odrzavaJU
ve.zu s narodom·. Taka- j-e veC poginulo ok-o
20 drugova i dmgarica rukovodyaca. Mi .smo
izgubili dvije drugarice iz naseg Ok:uznog
odbora i to drugaricu Pepicu Saban 1 Lucu
Hecimovic.
Pitanj.e cetnika jos nije rijes~no .• U Lici
danas ima oko 1.000 cetnika, kOJl. vrse strahoviti teror nad narodom, naroc~to u !~p.a
Ckom kotaru. ·Oni pljackaju, siluJU, ub•JaJU.
Nedavn·o su uhapsili i odveli svabama 17
na-Sih omladinki, koje su pontJele hranu na_
polozaj nasoj VI. Divizijipreko Une. Odb?~
nika, koji ih je sprovod~o~ od~ah su U~lh.
Poslije toga uhvatili su J~S d':_lJ~. drugarice,
koje je izdala jedna lapacka spiJUn~a. Kad
su htjeli silovati jednu n..asu. odba.nu.cu, ona
se je sam a ubila. J edan cetmk ubiO Je_ rodenu sestru, kad ju j.e zatekao da ~let~ carape
partizanima. Sami priCaju kak;>. ImaJ~ zad~
tak ad Svaba da ubijaju, narocito nase pohtiCke rukovodioce. Tako su do sada sam-a u
tom kotaru ubili 10 clanova NOO-a.
Sav taj teror nije mogao pok~lebati. n~
rod lapaCkag kotara, nego naprottv, mrz~J~
prema ne,prijatelju i ljub~': pre;na NOB J~S
je jaCa. Patajno se sk~plJa~u pnloz1 ~a. nasu
vojsku, potajna se odrzavaJu ~astanct. 1 t. ~·
Jedna naSa opCinska odb-orniCa uspJel~ Je
izvesti 20 Rusa i sprovesti ih partizantma,
451
450
�Dokument 274
a u jos nekoliko sela zene su taka izvele 1 •..
Kad su ih izvele, Zene su Cuvale · -straZu dok
su ani jeli.
Isto su taka zene u brinjskom kotaru izve!e 32 ruska zarobljenika i provele ih naSim drugovima. U Korenici je drugarica Milka So!aja izvela iz Pljesivice i'etrdeset Rusa zarobljenika, i kad ih je dovela u se!o,
odbornice su organizirale hranu, pranje vesa i t. d. Uopce,. svagdj-e susret sovjetskog
zarobljenika i naSeg naroda vrlo je lijep i
dirljiv.
U Lici je formirana nova LiCka Divizija,
iz'koje su pojave dezerterstva bile dosta ceste, ali sada je to pitanje rijeSeno, svi su
se vratili u _svoje jedinice. U tom je mnogo
doprinijela i naSa organi'zacija, naroCito u
brinjskom i otoCaCkom kotaru, ali .je bilo i
toga, da ·au Zene pomagale d·ezerterstvo, na
pr. u hrv. selima brinjsl<og i otocackog kotara.
Pitanje ishrane vojske i naroda jedan je
od najvecih problema kod nas u Lici. To se
pogorSalo joS viSe tim, ·Sto je neprijatelju
uspjelo mno&'O opljackati. Sada se radi na
tome da se iseli stariji narod i djeca na
prehranu u Slavoniju i to do jeseni. Neprijatelj to. nastoji sprijeciti i ubacuj-e medu
narod, da to partizani hoCe naseliti ovdje
Hrvate, da ce u Slavoniji stradati od usta.sa
.. i t. d. Tamo, gdje narod ima povjerenje u
svoja rukovodstva i NOO-e, neprijatelj ne
uspijeva, i narod to ne prihvaCa. ·Taka se
gospiCkom i koreniCkom k-otaru javilo na
hiljade dusa, dok u ostalim s!abG Hi nikako. ·
Provodi se stalno kampanja za sabiranje
hrane i obuce za vojsku, narod daje kolik<>
god maZe. NaSa organizacija u tom,e je pomogla, samo nam. jo.S nisu stig1i toCni po~
daci. Zene pohadaju analfabetske tecajeve.
Sarno u Udbini, gdje pohada 175 zena, mnoge su -veC nauCile Citati i pisati i iz ostalih
kotareva.
Proslava 8. marta odrZavana je u svim
osloho-denim selima Like. Odrzavani su zborovi na kojima su Zene, u zajednici sa vojskom, davale priredbe. Osim toga na svakoj
proslavi odrZala je po jedna drugarica ref,erat o 8. martu, te smo se posluzile broSurom »8. mart« od drugarice Mitre MitreviC i joS sa nekim stvarima. UmnoZile sm.o
Clanak od f>ilasa iz »Zene. u borbi«, zatim
clanak ad. Mitre Mitrovic o Srpkinjama u
Hrvatskoj, neke izvatke iz broSure »8. mart«
i nove politicke dogadaje u vezi sa A VNOJ. em i to izdale u vidu brosurice. Uoci 8. marta Zene su palile vatru na brdima, a drugi
dan vrsile posjete bolnicama i borcima na
polozaju. Nastojali smo da se narocito pOsjete polozaji partizana Primoraca. Uslijed
velikog snijega i meCave te posjete- joB nisu
izvr:Sene svagd}e', ali se pripremaju i vrSi~
Ce se sve do kraja ovog mjeseca.
Najbolje je pr<>slava izvrsena u Vrhovinama, Dabru, .Svra-Clwvom selu, Mekinjaru,
Korenici, Miha}je-vcu, V11epcu i -MogoriCu.
Na okupiranu teritoriju slale smo bro.Sure,
ispisane parole i bacale u gradove i s-ela,
gdje se nalazi neprijatelj. To smo uspj-ele
u brinjskom, otoi'ackom i gospiCkom kotaru.
Sad smo dobile proglas »Zenama Hrvatske«,
koji ste nam vi poslali i k<>ji cemo prouciti
sa svirm Zenama oslobodenog teritorija, a
isto taka i proturiti na okupiranu teritoriju.
JuCe smo odr.Zale sastanak p].enuma naSeg OkruZnog Odbora; na Mome sm.o disku,.
tiraie o svim poUtiCkim· pitanjima i radu
nase organizacije i donijele zakljucke o buduCe-m radu i to: da bi se oZivio rad organizacij·e odr.Zati kotarska i opCinska ·s:ivjetovanja, uCvrstiti jnS bolje seos·ke i opCinske odbore, odrZavati manje sastanke Zena,
na kojima ce se jos bolje prouciti odluke
Drugog zasjedanja AVNOJ-a i ostali materijal, mobilisati mase Zena za pom-oC naSoj
vojsci, nrganizirati radne. Cete, dati punu ·
p·o-rnoC NOO-ima za sve proljetne radove,
s-preCavati rnobilizaciju neprijatelja i pomoci mobilisati u NOB, raskrinkavati cetnicku
kraljevsku vladu, omasoviti naSu organizaciju u hrvatskim i srpskim neos10bo.denim
selima, spr€'Cavati propagandu neprijatelja,
pom·oCi NOO-ima, radne Cete, spreCavati zarazne holesti, pomoCi proljetni rad, stvaranj-e skola i analfabetskih tecajeva, i svim
ostalim problemima.
U hrvatskim selima ustaSe vrSe stra.San
teror. NaSi drugovi i drU'garice provlaCe se
u sela i odrZavaju ve·zu s narod'O-m, taka je
vee poginulo oko 20 drugova i drugarica rukovodi1aca, medu kojima ie poginula od
ustasa i Pepica Saban Hrvatica iz Lickog
N<>vog, clan naseg Okruznog odbora. U njoj
smo izgubili jednu ad najboljih Hrvatica.
Drugarica Luca HeCimoviC iz peruSiCkog
kotara, isto clan Okruznog odbora i Clan
Kotarskog za Perusic, umrla je od tifusa.
Smrt faSizmu 17. III. 1944.
ORA AFz SPLIT OD 24. Ill. 1944.
lZVJEsTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODB
CIJlJ 0 PROSLAVI 8. :MARTA
• ZA SREDNJlJ DALMA
OKRVZNOM ODBORU AF; REZULTATIMA TAK:MlcENJA
24. III. 1944.
MJESNI ODDOR AFZ-a
SPLIT
Drugarskom Okruznom odboru AFZ·a
. . ti nismo mogie, . radi
proslavu popul_arrZir~
u kojima radimo.
strogo ilegalnrh u~ o~~· dala one rezultate,
Drage drugarice:
.
15 III 1944.
R d' to&'B proslava I mJe
.
.
.
. ile smo vas dopis ad
a
P run ,
"'t' . naknadno va-s obavr~ kojeI bi dala u d ru gim prilikama. kojeg ste
f
t 8 marta,
ga nroucr 1 I
. ,
M I cem0 .
kl' "1e i uradile po onome
UronoZile sroo- re era ·
na svim ·sa~
j.estiti Sto sroo za _JuCI
.
I]' 100 komada; on se
b
nam pas a... ~- . .
tem toga Zene- su se ona ,sto nam ukazuJete.
.. .
.,.
anizacr]a J€ provela u
stancima crtao, 1 pu... .
t
dana. Refes. marta nasa Izvrsena Je ak ciJa bacanja !je upoznale _sa zna_c~J~A~i't-u.
org...
.
..
d
po.jaCanom r~ u. ·vla na veliko odu-Sevljenje rate smo dah NOO
· tronedjeljletaka, koja J e nar·s. . . uCestvovale sve ZeU vezi proslave sprove?eno ~eto· koJ"i Ce
.... · raJona 1
•
med:u Zenam-'a .. U ntJOJ slu dan prije odrZanim
no udarno takmrcenJe . I'rati k·oja Ce Zena
·
e
ne, k OJ€ s·u prrsus v-ova d 59 godina starost'1.
.
·
.,. e Zen a organrz
'
. Tr
·
pa 1 one o
.
raJon VI~. . •
'e
sast ancnna,
koma-da letaka i, s obzl-- viSe naucrtl sto J AV:NOJ, ·Nacionalm "'o· i u kojerou
. .
~tampale ":"~ 1.0~0zena koje su ucestvovale mitet I. f ed e:ativna J ugos1avr]a,
.
nauCiti Citati i pisatl.
rom na vehki h;oJ . dobila 1 do 2 komada.
Ce rajonu vrS.e zena
..
bacani 1
u akciji, svaJ;~ zen.~ Je]etaka i mislile su da
. ,
letke koJI su
:
Prrlazemo .. varn
'"k -' Sto u lecima _nrZene su trazile v~se . mo miSlJ' enja da ih
•
·
)O mooUtlrn IDI S
Smatramo nasom. gres o~ ukratlro iznijele
1h J~ ma , .
r~d raCunajuCi na P'O- . sm,o, prije bacanJa para a,
je brio dovo]JnO za g
'k ..
skrenuta je
Ovom a CIJ om
vezanost naro da.
'akO prije znaCaj 8. marta.__
. • . na proslavu dana zena, I
paznJa
I
I
v
Tablica. tronedjeljnog takm1cenja
Raj on
AVNOJ,Nac.\ Naucile ~it
Qrganizirale K. fed. Jug.
i ptsah
\
\
137
320
-====-----~1----~35~--\--~27~8~--1---~~===1
~33
339
8
96
221
0.
Manus
Grad
1-~-----------
5
\
z. p.
Uz drugarski pozdrav
Smrt f alizmu -- Sloboda narodu!
Za MO AFZ
Sloboda n.arodu!
1.
Redakcija ne ;posj-eduJe taj letak.
Drugarski po.zdrav
Sekrefar:
Stojanka2
1
2
Predsjednica:
Da,ra VujnoviC-Cudi-C
!Broj u originalu neCitljiv.
Stojanka Aralka.
45S
452
.
,
�.)'%~"·
~
Ookument ~1~
DOPIS ZDRAVSTVENOG ODJELA KOTARSKOG NOO-aNAsiCE OD 25 III
OPciNSKOM NOO-u ORAHOVICA 0 ZDRAVSTVENIM
KURSEVI~A.
1944,
:K'OTARSKI NOO NASICE
Zdrav. odjel
Broj 48'8, dana 25. marta 1944. g.
OpCinskom NOO-u Orah<>vica
1 ~p~ila 1944. g, u 8 sati pocet ce
• Dana •
1
Tocku u nasoJ ClVI1noj bolnici povrh Orahovice. ku~s, higij7ni.Cara, koji Ce se odrZati na
Ist1. ce tr~Jah oko 14 dana. Drugovi neka
pone~u sa S·obom pokrivaC, rublje sav pribor z~
odrzavanJe liCne CistoCe i 1 kilogram
m::tsti.
'
higii·ene. Gdiegod ie biLo mo,guCe, kuhao .se <Sapttn,
radi spreCavania pjegavca hili naroCito aktivni u
koji se diielio civilnOIJil stanovniStvu, iako se prvensuzbiianiu uSl;ivosti. Gotovo u svakom selu bilo ie
postavl jeno »rpartizansko bure«, u koj·e •se -stavl jala stveno saounom snabdiievalo podruCne Sumske bolniodjeCa zhog razuSivania, a kasniie su uredene ))suhe
ce. HigiieniCari su se brinuli i za izgradnju bar donekomore«, u kojima su ·se mogle razuSiti veC.e -koliCine
kle odgova.raiuCih zahoda. Oni su n'ad~llie imali zaodijda.
datak, zdravstvenog prosviet.ivanja naroda putem odrPod nadzorom higijeniCara kuhala se i otopina za . Zavanja sastanaka, kratkih popularnih predavanja,
propagandnim paTolama zdravstveno-prosvjetnog -sali_jeCenje svraba.
drZa_ia i zdravstvenim zidnim novinama.
Higi jeniCari su mnogo radili i na podizanju liCne
Dokument 276
?·
Drugovi-rice neka se jave ovdje 9 a ril
..
venstv,eno drugovi iz NOO-a zat1' . A. Fp~ a. 1944. g. poshJe podne. U obzir dolaze pr1Z
.
'
m
.o•a 1 USAOH-a.
Ovo shvabte kao najo b ·r· .. ·
d,eni tacno i na vrijeme do,d~. 1 JlllJe 1 po ovom postupite, tako da kursisti koji su odre-
IZVJE!'\TAJ KOTARSKOG ODBORA AFt DONJI LAP AC OD 26. III. 1944. OKRUzNOM ODBORU AFz ZA LIKU 0 POLITICKOM STANJU U KOTARU I RADU AFz
KOTARSKI ODBOR AFZ
DON.Tl tAP AC
26. III. 1944.
Okruznom odb"ru AFZ za Liku
Drage drugadce,
Smrt faSizmu -
Sloboda rwrodu!
Za zdrav. odjel:
Predsjednik:
v. ·r. BoniC Josip
ra
~1\rN-~ttie
M.P.
Zdr.avs.tvenog odjela lzvdnog odbo-a u srpn_]u 1943 g predstavl'a
"
.
·sztematski ie ~tga~izaci ie civil~e zdravstJen:~~~~
sue. n og p~m.an.Jka!l.J~ zdravstveno,g kadra osnivani
o m •o,gohrodllll teCa Jevt, na kojima ·Se stvarao ·kadar
P mocn_og z. ravstvenog osoblia.
·
. U .C1ta:ro1 Hrv.atskoj do svibnja 1'944 g d "
Je 37.teCaJeva, ~a kojima je za pdmoCno .zd~a~s;~:~~
~~o;;~~ o-spoj?~lJen[_o ~19 ;osoba. Te teCajeve polazile
. . ~ ve I o-m ·urOJU, 1 one su kasni'e "' . 1
vehkl diO ·Civilnog ·sanitetsko-g ·oso!bl' I sacm_~ava e
Ja,
ibk
454
v. r. D. VukadinoviC
d Jeda!l od. prvih zdravstvenih kurseva u Slavoniji
~g~;an Je. '1.1 J~sek 1943 ..g. u VoCinu. Zatim ie tokom
tak . g. I po et om 1944. odrZan veCi br.o( ku-r-seva
u Sla~~ 1.~14 ..~· gbo~lovob. ni jedno od oslobo·denih sel;
. . ~liJ~ lll_Je I O· ez higijeniCara.
Hl,g'qen.I-Can kotar-skih NOO-a Jbili ·su odr d .
zdravstvemm odjelima oblasn,·h N·OO· . bpl·--- e em
·
-a
1
g ov.orm za zdravstveno ·stanf·e svoga sela1 Na1 su od"h
poz1v dolazio 'hi li j·eCnik u ·selo a' dok · . .':J 1 ~v
ga h' .. ''! •
'
oval nqe stt1 ~·. 1.fT .em~kan su ,J?oduzeli Sve potrebne miefe izoa·cqe o1 esnl a, dezmfekcije i t. d. HigijeniCari s·u
PTofrusnica Barice ~egiJa
,saljemo vam izvjeiltaj sa na&eg kotarskog
sastanka.
PolitiCko stanj,e:
· Od prosiog sastanka do danas uspfelo· se
izvuCi 50 du.Sa, k-oje su se nalazi:le na damar
ku neprij3.telja, gdje sU isti raspodijelj.eni
u ana sela, koja su udaljena. Isto je izi.Sao
jedan drug iz CetniCkih redova, koji je izni()
1 puSku. Uspje!(} se od..Zati 40 sastanaka
sa Zenama, na kojima je odrZano 27 predavanja ·o 8. martu, gdje je prisustvovalo 314
zena, dok je sviju zajednicki bilo 414 prisutnih. N a tim' sastancima tumaCilo se o 8.
martu, i .Citana je broSura. 'TumaCi1o se o
odlukama AVNOJ-a, kao i citan je Proglas
Srpskog Kluba Vijecnika ZAVNOH-a. Na tim
sastancima bilo je. .zainteres-ovanja, gdje su
najvi.Se vaskrsavala pitanja, da ne bi bila
uzaludna ·ova borba, koju vodimo vee .3 godine, da se· ne bi vratilo staro. na grbaCu
na-Seg naroda. Isto su postavljena pitanja,
zaSto nema drugarice u N acionalno·m Komitetu, gdje im je tumaCeno, da se nalazi naSa
drugarica u naSem· Vrhovnom i zakoil:Odavnom tijelu AVNOJ-u. Cetnici su uspjeli od
pmslog sastanka do danas zarobiti 8 drugarica, 6 su iSle u posj.etu-, a dvij.e su izdane,
gdje su isto ubili i 1 odbornika,· 10 osoba
premlatili i. 2 ranili. 2 su ,otiilla dobrovoljno
u re-dov.e Cetnika. Sastanaka Cetnic{ nisu
odrzavali u selima. ,svabe su odagnali · 24
drugarice· i .3 druga na pregled u opCini Srb,
gdje su govorHi da su to zaraZeni i da svi
moraju ici na pregled. (;etnicka je propaganda, sa kojom se slu:Ze, da ne dadu narodu orati zemlj.e ni partizanske ni CetniCke,
da ce cetnicki narod dobivati sljedovanje od
Nijem·aca. Isto je jedna Zena iziSla iz C_etnickih redova, !l'dje je gOVOriJa dl! Be spremajU
60 cetnika za Srbiju seliti. Oetnicka je propaganda i to gdje govore -za narod, koji treba iCi ,za Slavoniju, da to NOO-i samo rade,
da taj narod strada kao i banijski.
Na temelju ove cetnicke propagande nije
se dovoljno objasnilo narodu o od1asku u
Slavoniju. Mi smo donijeli zakljucak pojaCati sa radom na tumaCe-nju naroCito kod
Zena o odlasku u Slavoniju. UpuCeno je dobrovoljno u nasu vojsku 19 drugo,va i drugarica.
1
Organizaciono 'Stanje:
Kod kotarskog odbora AF2 nema nikakvih promjena, jedino smo donijeli zakljucak da se popuni Kotarski odbor sa 2 drugarice. ·Clanice kotarskog odbora nemaju
dovoljno teoretske izgradnje; taka da pojedine ne mogu- djeloVati politiCki na Zene
koliko se zahtijeva.
Opcinski odbori AFZ ,odrzavajt1 svoje sastanke 1:-edovito kilo· i prosvjetne; -osim lapackog. Razlog je sto su neke drugarice bile
bole·sne i ra:di bos.ote. J·oS se nij e uspj.elo da
prisustvuju sve predsjednice mjesnih odbora- o:PCinSkom sastanku, dok smo zakazale
kotarsko sayjetovanje, na kojem CemD urediti opcinske odbore. Savjetovanje ce se odrZaU 2. aprila u Vis,uCu. 9 mjesnih odbora
odrZalo je sv-oje redovite sastanke, na njihnvim sastancima j.e pretresano o sabirnim
akcij ama za voj.sku, dok se prouCa-valo vrlo
malo. IzvrSena je reorganizacija m.jesnog
odbora Osredci, gdje je smijenjena predsjednica radi neaktivnosti i s1abog rada.
Rad dru-garica u komisijama nije zadovoljavajuCi, a izvrSit Cemo reorganizaciju u
f.ormiranju komisija. P.rehrambena komisija
uspjela je ad proSlog sastanka organizovati
10 posjeta sa 1.218 kg mzne brane, 40 pari
carapa, 5 pari vella i 1 litru rakije. Dok su
455
�4 posjete izv~sene u znaku 8. marta vojsci
i kotarskom centru, prikupljeno je 60 kg zita skomasnim. Prikupljeno je 2.000 kg stoclne hrane za vojnicke konje.
Zdravstveno rstanje:
uopce su nepohetne, taka da uopilte nlSta
ne rade. Ista cllanica, koja se na:Jazila u kotarskoj zdravstvenoj sekciji, £labo je aktivna
dok smo zakljucili sad na sastanku dati
drugaricu koja je aktivnija.
Smrt fasizmu· -
Od proslog .sastanka d·o danas umrlo je
6 osoba; od tog broja 3 od tifu.sa. Nadalje
6 je bolesno od tifusa, dok je nepoznat broj
oboljenja od gripe. Zdravstvene sekcije
Sloboda narodu!
Drugar.ski pozdrav
Smilja1
l.
bobment
IZVJEsTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz siBENIK ZA OzUJAK 1944.
I RADU AFz
OKRUzNOM ODBORU AFz siBENIK 0 PROSLAVI 8. MARTA
M.JESNI AF2; 8IBENIK
Drugarsk om ·Okruznom AF2 Sibenik
Smi!j,a PopoviC.
.'Saljemo vam organizacioni
i politicki izvjeStaj za mjesec mart.
Dokument 277 (neprijateljski)
Organizaciono stanje
OGL:AS GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNI RED I SIGURNOST U ZAGREBU
OD 28. III. 1944. 0 STRIJELJANJU ANTIFASISTA IVANE POPOVIc, DR. PAVE
JAJAC, MARIJE HANzEVAc';KI I DRUGIH
Na temelju odluke Ministarstva unutarnjih po£lova, Glavnog ravnatelj·stva za javni
red i sigurnost od 7. III. 1944. R. 'S. broj 13.601-B/-1944.
su zastitne mjere
s t r i j e I jan j em u smislu paragrafa 1., 2. i 9. Zakonske odredbe broj CCXXIII-2.728
DcV.-1'943. od 80. listopada 1943.,
odnosno parti1zansroe organizacije. na mjestu dogadaja nad ·SVim pripadnicima komunisticlke
·
izv~sene
.Strijelj:lni su:
... 4. Ivana POPOVIC,
roctena 1902. u GareSnici, profesorica u m.
radi toga, ·sto je ustanovljeno, da je bi!a orgamzirana komunistkinja, clan ko-munisticke partije
kom »Nika«. u Zagrebu, te je djelovala u Maticinom odboru AF2-a pod partijskim nadim-
... 5. Dr. Pava JAJAC,
rodena 1894. u Tijesnu, kotar Sibenik, Jij.ecnica,
radi toga, ilto je ustanovljeno, da ie hila organizirana koniunistkinja, clan komunisticke partije u Zagrebu, gdje je djelovala p<>d partijskim nadimkom >>Una« u Maticinom
odboru AF2;-a i vrsila duznost podrucnog sekretera komunisticke partije.
... Marija HANZEVACKI,
rodena 1912. u Lekeniku, kotar Sisak, profesorica, namjestena kod Gradskog muzeja u
Zagrebu,
radi toga, .sto je ustan·ovljeno, .da je bila organizirana komunistkinja, i clan komunisticke partij·e, gdje ie pod partijskim nadimkom >>Rahela<<, djelovala, nadalje, sto je
djelovala u Maticnom odboru AFZ-a i sudjeJ.ovala u prebacivanju osoba u Partizane.
1
Zagreb, 28. oliujka 1944.
Glavno ravnateljstvo
. za javni rerl i ·sigurnost2
1
UstaS.e su mnoge uhapSene kO'm.uniste i anti-
faSiste pro,giaSavali taocima, da ih tako striieliaju
be~ ikak""og sudenja. Medu mnogim striJeljanima
456
bile su i OV'e tri antifa.Sistkinje.
1944. »Hrvatski na-rod« 'hr. 997, str. 2., od 29. oZujka
g.
1944.
2
,r!.
2't8
.
Rad u gradu ie podijeljen po sektor~?'a,
.
kojih imamo ·6, I to ovako. ,Stopinac, ·Phsac,
· .
D
V
x I Varo.s II. Grad-GorlCa, c. rnica- .oaro~ .,
'
~ D · PolJe
ac i ·-edan van grada Zablace:. o.nJe. .· . (tu se jos nalaze na.si
.
. "
Pri OrganiziranJu -zen a u zadnJe ~ VriJem•e se
.
.d. t.
pristupa mnog-o· pravilnije~ S~o.. c~te v~ .iJ:~
·z samo.ga organizacionog 1ZVJeStaJa, k J
od prosloga puta povecao.
~J€ IDJ€SOV1't, 1 ookazuJ·e se da Je tako·. bolJe,,
..
. _
·
t• Sto kod Zena nestaje -ono· ne~avJerenJe,
postojalo do sada izmed.u .Jed,og _sta1eza 1 drugog · Inak pri orgamz1ranJU ~.,. da
J .
zena
nailazimo na p·oteSko-Ce, jer mnoge ne-y c..., d t
dola ze na sasianke, a kaZu »mi s-mo vase,t a
, o sve samo nas nemo]•t e zvat• l}- a sas an1
toga nam .je ipak uspJelo povte.
Cati. -organi:zaciono- stan}e .od pr? sloga pu a :
.
,
.
Znamo da j-oS nij-e zadova1JaVaJuce, ah m1
Cerna nastojati da ana hude ad~o.varalo onakvom stanju kakvo bi moralo bib.
}adrt~vac
~e
Is~IJemci).
~astav gru~a
~/:\e
kee~ Por~d
c
Mjesni ·odbor AF2; broji 5 clanova od kada je drugarica Slobodna" upala u ruke nerijatelja. Dvije drugarice su adgav?rn.: za
pdva a k cion a ' J'edna drugarica. za dopism,stv-o
.
NOO
i su-zbijanje nepismeno-s~i, . J edna po , -a
i suzbijanje nepis·menost.1, Jedna Po ~00 a ujedno i sekretarica M]esnog AF2;-a I :dru
garica predsjednica. Socijalni. sas..~av J~ 1
dn ·ca 1 te.ZaCka 2 gradanke I 1 cmavn1c~.
ra 1 ,
·
Nacionalni sastav ' je: 4 Hrvat'
Ice 1 1 'Srpk1 . On se re-dovno sastaje i pretr-esa sva
n]a.
.
·
't' "ka
pitanja kako o-rganizacwna taka 1 po11 1C .
Imamo 2 akciona, 6 odbora, 1-6 pododbora,
::e;:st~:~e
k
a obuhvacenih liena 321 . .Socijalslijedeci: 13 1 tezack.a, 53_. gradanke, 24 radnice, 5 intelektu~lkl, ~ cmov.
. 2 kuCne pomoCnice. N aCionalni sa~tav
niCa309 Hrvatica i 12 ·S rp k'InJa. Sastanci se
.
·e. 1
"
•
-odrZavaju, na kojima se
prop3.gandni mate-rijal i iznosi se van]ska ~
unutarnja politiCka situacija. Z~ takav ra
liene pokazuju dosta inten;~ov~nJ.a, sto ~~:.~~:
zuje da su se Zene sve V1'Se 1 vtSe po 1 H! 1
poCele uzdizati. / .
. ·
Tako bi izglt{dalo- organizacw?C:_ s.tan]e
grada •Sibenika za mjesec mart. Izv]es.taJ yam
Saljern.o ovaka, j er nemamo organ1zacwne
tablice.
~edovno
cit~ na~
. ·•tv .
DopiSlUS o 1
suzbiJ'anJ'e nepi1smen.osti:
•
.
Dopism
. '"stvo vrlo teSk-o- ide; kaka. 1 sam1
.
I t'
"dite da vam -do sada nismo uspJeh po~ ~ 1
dopis. T-eSka se Zene m·ogu pr:v1knuti na pisanje. Ali Cemo yipak nast-oJab da
i to maknemo sa mrtve tocke:
.
Odgovorna drugarica dob1la Je za z~da..
·.tak da formira 1 odbor, k OJ1 c e. 1
·mati za
duZnast da odrZava teCajeve .sa ~n1n: dru~~~
ricama, koje ne znaju pisatl a 1maJU vo Je
da n9.uCe.
~~ti j~dan
Akcije
..
8 marta Zene su- u-Cestvoval-e u akC1Jam!l'
ispi."ivanja grada i ljepljenja ~:akata. ~kc·I~
ja je dobra uspjela, i skoro citav .gra J
bi-o ispisan. Zene su 8. mart dostoJnO pr-o ..
slavile.
PomoC
Posto vam nismo poslali novae od XL
. ca 1943 · god ., to cemo vam sada poIDJese
1·
·
sla:ti i iznijeti koliko je novaca sakup Jeno.
za XI. mjesec sakupljeno
lit. 1045.Kn. 7.000.Za XII.
,
Jit. 1•0.0•0.Kn. 5.>000.Za
I.
Kn. 20.500."
Za II.
Kn. 17.48•0.Za III.
,
,
Kn. 36.690.Od toga ide za vojsku od XL mj. 1405 Lit. 2800 Kn. ok r. ,3150 Kn. Mje.
XII.
woo " 2200 " " 2100. " ,
I. "
" 135()0 "
525·0 "
"
II. "
" 1231>0 "
3825 "
"
III.
100 " 1~3fi0 "
,
" U505
"
10(;0
'70o175t(}
1275
3835
Kn.
,
"
"
25830 Kn.
457
�N ovac cemo vam poslati u drugoj kuvertl
koji iznosi 25830 Kn.
/
Politicka sitacija.
PolitiCka situacija u gradu je sasvim po~
voljna. U staska propaganda, koju su ani vrSili na razne naCine, hila to dijeljenjem novCane pomoCi postradalom naSem narodu, s
time sto su se htjeli kod naroda prikazati, da
su oni pravi nacionalisti i zaStitnici svoga
naroda, nije imala nikakovog politickog utjecaja na naS narod . .Same ustaSe su to odmah
uvidje!e i sve malo pomalo popustaju na svakom politickom i propagandnom palju. Vide
ani, kama je narod Sibenika krenuo. 8vaki
njih?v korak prativ N ar. Oslobodilacko~ Pokreta je bez u,spjeha. Mnogo je narod Sibe~
nika dao za ovu pravednu borbu, a da bi m'ogao poci stopama onaka jadne i bijedne politike, koju vade ustase. Prilikom cetnickog
pokolja u Dubravi, gdje su ustase· pokazale
svoje pravo lice, tim, Sto su Cllvale zalede Cetnicima, izgubile su ustaSe i onaj zadnji adut,
, koji su imali u 1·ukama. To narod zna, a zna-
du to i ono par pokolebljivaca hrvatskih nacionalista, kDji su odmah nakon ovo·g .Cina
okrenuli leda ustaSama. UstaSe su gotovo i
napustili grad. Nema skoro vise nlsta taka
vidnog, ,i§to bi davalo na ustasluk. Za njih
mozemo slobodno reci da im je tlo pod nogama sasvim propalo. Isto, Sto smo rekli za
usta~Se, moZemo reCi i za -Cetnike. :Oni su
mnogo ranije kod naroda gledani sa prezirom
i mrZnjom. Mr:Znja prema Cetnicima se jo8
vise povecala, od kad su izvrsili onaj pokolj
u Dubravi. Ni od njih za nas pokret ne postoji nikakva opasnast.
Eto drugarice, takvo bi organi·zadono i
politickn stanje bilo za mjesec mart.
Cudi nas, drugarice, da se jo.S do danas
niste ni sa jednim pismom obratile na nas.
Ne znamo koji bi to uzrok mogao biti? Ako
Sto nije u redu, vi nam odm-ah javite, taka
da se ne bi op.et iste greske ponovile. Primite
drug. pozdrav.
Mjesni AFZ ,sibenik ·
1
Danka Karadole.
DGkument 279
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA
O~UJAK
1944.
0 RADU AFz'
Izvjestaj za mjesec mart 1944.
... 2. AntifasistiCka fronta zena.
jer, kako je spomenuto, izmjenom dvije druMAOZ. Iz mjesnog odbora otisla je na . garice kotar je uCvr,SC·en. Po organizacionom
drugi rad drugarica MaSa.2 Na njeno mjesto radu nema promjena. Odi'Zan.o je 10 ko·nfeuSia je drugarica Ksenija, 3 koja je politiCki Tencija, na k-ojima je obuhvaCeno 33 osobe.
dosta izgrade-na, adana i taCna. N anovo su
IV. kotar: sastav je odbora isti, pomalo se
podij elj ene duznosti. U · toku mjeseca: vidi se opaza da je uspjelo kod istog odstraniti filonapredak, kako u organizacionom, ·tako i u zofiranje. OpaZa se dosta aktivan rad, tokom
politiCkom radu-. 4
mjeseca odrzano je 39 konferencija sa 147
I. kotar: Kotarski odbor ima 4 clanioe. osoba. KAOz ddi 7 odbora sa 27 clanova i
Sastanci se· odrZavaju. Tokom mjeseca uhap- 77· simpati·zera, prema tome se broj pov·eCa~o
Sena su -2 Clana, a jedan je l'adi ugroZenosti za 11.
otisao u NOV. Odrzano je 8 konferencija sa
V. kotar: tokom mjeseca nije bilo pro24 os·obe. OdrZane su 2 manje akCije na trZi- n1jena . .Sastan~i se· odrZavaju toCno. U orgaStu protiv visokih cij-ena. Prov-Ode se i m-anje nizacionom pogledu nema promjena; osjeCa
sabotaZe·. Kotar ima ·organizirano 7 odbo·ra se politicki rad. Kotar drzi svega 1,0 odbora
sa 17 ·Clanova i 21 simp;._~:tizer;
~sa 30 Clanova i 79 simpatizera u poduzeCima,
II. kotar: tokom mjeseca nije bilo pro- koja su navede-na u proSlom izvjeStaju.
mjena. Sastanci se odrZavaju. Kod drugarica
VI. kotar: KAOz ima 3 clana. Sastaju se
Se 'ZapaZa napredak u politi.Ckoj izgradnji. redovito. OsjeCa se izvjestan organi-zacioni
Ukupno je ·orianizirano 8 odbora Sa 26 Cia- · rad. Oi'ganizirana su 3 nova odbora. 'ToCnih
nova i 154 simpatizera, Sto je u glavnom isto podataka nema. Prema tome je ukupan broj
_stanje kao u proSlom mjesecu.
·odbora 6 sa 19 clanova i 31 antifasistom.
III. .kotar: tokom mjeseca nije bilo proRad AOZ-a na politickom polju maze se
mjena. Sastanci .su se -odrZavali redovito. Ima ustanoviti da je krenuo na bolje. Drugarice
izg!eda da ce se prilike srediti u torn kotaru, u MAOZ-u dadu si dosta truda da hi se zene
poiiticki pocligle; oslm ,toga odrhvaju se
konferencije gdje se politicki pridizu zene.
Sakupljeno je i odposlano raznog kancelarijskog materijala, neSto municije, saniteta, sve
za Zagrebacki odred u kolicini oko 50 kila.
Po sabotaZi pTovedene su manje akcije kao
1
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
BoZena '2akman, koja tada postaje Clan MK
KPH Zagreb.
3 Zo-ra KeviC, 'koja ie do tada radila kao Clan
Kotar-skog odbora AP..2 V. kotara Zagrelb ..
4 MAOZ organizirao je u toku veljaCe i oZujka
2
na pr.: unistavanje rublja u tvornicama i
drugih sitnih stvari u poduzeCima gdje ima
odbora. Nastoji se prikupiti neorganizirane
Z.ene u Cemu ima izvjesnog uspjeha, Sto se
vidi iz g-ornjeg izvjeStaja.
.politiCke konferenciie anti,£aSistkinja, koje su u mnogome oZiviele rad. Tako su .Zene u to- vrijeme rask-rinkale nekoliko agenata u pojedinim poduzeCima, a
u DomaCoj tvornici ru'blja organizirale niz manjih
sabotaZa, kvareli ruhlje namijenjeno njemaCkoj
vojsci.
Dokument 280
OD OBMANE DO IZDAJE
(;[ana.k iz »Z-c11e u borbi<1, glasila Glavnog odbora AFt Hrvatske, b-r. 7, oZu.jak 1944.
U jesen 1938. g. pred izbore intervjuirale
su saradnice AntifaSistiCkog Zensko-g lista
»Zena danas« Veselinka Malinska i Bosi!jka
KrajaCiC dra Mft.Ceka u tome, Sto misli o Zenama i Zenskom pravu glasa.
Cenzura nije dala da se taj intervju ·Stampa, Sto .Cinimo danas u jeku narodno-oslobodilacke borbe.
Dr. Vlatko Macek nam je na nasa pitanja,
Sto misli o Zenama i Z,enskom pravu glasa
odgovo-rio: »Ja cijenim Zene i po,Stujem ih,
ali ,znate, Zena je ipak Zena i nje-zino mjesto
je u kuCi. Vidite, ze,na je dobila priznanje veC
samim tim«, rekao nam je dr. Ma·Cek u. Sa.li,
»Sto joj .se pri-znaje· da drZi tri ugla kuCe, a
kad bi .se pocela baviti jos i politikom, zanemarila bi kuCu i djecu. Tko hi se, na primjer,
brinuo za moju kuCu i djecu, kada bi s-e moja
gospoda pocela baviti politikom. Kuca i djeca
to je neSto najljepS·e za Zenu, jer Zena izvan
kuCnog ognjiSta izgubi.la bi sve ·ono Sto je
resi kao Zenu. Istina, nastavio je dr. MaCek,
Ze·ne su nam mnogo puta pomo·gle kod dije,_
ljenja letaka i prenosenja .stampanih stvari.
Kad smo biH u zatvoru, bile su spretne, a i
mnoge .su ~s-e: doobro drZale, kad su bile na
policiji i na sudu. Ali nikako se ne mogu pomiriti s tim, da se Z·e-ne povlaCe po zatvoru;
za Zenin njeZan organizam ni1su ti napori.
Za Zenu je kuCa, a za muSkarca politika.<<
.Bile smo iznenadene ovim, Sto nam je rekao dr. MaCek o Zenama. Nastavile sm-o da!je s pitanjima. »Mnogo ste nam govorili, gospodin:e predsjedniCe, o kuCnom ognji.Stu i
duZnostima Z,ene· kao domaCice i majke. Ali
baS u ve.zi s· tim treba Zena da misli o tom-e,
kako Ce oCuvati svoj -dom, ako dod-e u opasnost da ga izgubi. Gledajte, na primjer, Spaniju i Kinu: Tamo su Zene imale svoje domove i djecu, a danas krvavi faSizam ubij'a uz
muSkarce i Zen~ i djecu, pali i pljaCka njihove. domove. Zene Kine i "Spanij,e uzele su
pu.Ske u ruke i zajedno s muSkarci~·na brane
svoje ognji·Ste i svoju dom·ovinu. Re'cite :ri.arn,
g·ospodine predsjedniCe, nakon vaSeg razgoVOl'a o Ze-nama, biste 1i vi zamjerili naSim
Zenama -da uzmu pu.Sku u ruke i brane svoj
d·om, aka isti d·ode u ·Opasnost? «
Dr. MaCek nas j.e na Cas -zaCudeno pogledao, kao da ga je iznenadilo da pomi.Sljamo
na taka neSto. Nakon male stanke rekao nam
je: »J e, u tom sluCaju bi svi rni uz.eli puSke
u ruke i svi se zajedno branili. Ali nemojte
se plasiti, kod nas ne bude rata. Nas seljak
je pacifi.st. Mi v~odimo- brigu o narodu.«
To je govorio dr. Macek u jesen 1938. g.,
pred dolazak na v!ast.
1939. g. dolazi na vlast vlada Gv,etkovicMacek. Dolaskom na vlast oduzeo je Macek
omladini dG 24 godine pravo g!asa. Uvodi prve koncentracione logore u Hrvatskoj i u njih
baca uz narodne borc-e-muSkilrce i Zene, koje
su se borile protiv nasilja i pljacke. Dr. Ma~
Cek, ·osnivajuCi logore-, zaboravio je Sto· nam
je rekao »da se ne moZ.e pomiriti s miSlju da
se po policijama i zatvorima povlaC.e Zene,
Ciji je ·Organizam nj.eZan i nije dorasao- tom·e-<<.
Dr. Macek, kao potpredsjednik vlade, poslije pokolja na beogradskhn ulicama, koji je
izvr.Sen nad beogradskorn omladinom, -poi-u~
Cuje srpskoj omladini: »Pucat Cemo joB, aka
bude· trebalo«.
U Zagrebu dr. MaCeknareduje svojoj »za·
Stiti« da puca_ na narod, kad on protestira
protiv skupoCe, koja j.e nastala uslijed izvoZenja hrane u fa.SistiCku ·Njem:a.Ckll, ka.da on
'traZi slobodu .Stampe, zbora i dogovora.
Dolaskom okupatora u naSu 'Zemlju, odmah se otpocelo s klanjem, ubijanjem i paljenjem oni•h i·stih doniova, o kojima nam _je
I
458
459
�Ma~ek
onaka lijepo gov,orio. Riljade s,eJa i
stotine gradova danas su gariSta na kojima
ne ce majka njihati svoje cedo. Riljade i stotine majki i se.Stara nemaju danas mogm~no
sti· da drZe »tri ugla od kuCe«, ·O kojima nam
je dr. MaCek u ·Sali govodo. Nema ni. jedne
Zene u Hrvatskoj, koja nije osjetila na avojim ledima Sto znaCi politika, koja nije kako je rekao Macek - za zene. Tada je •stotine hiljada Zena saznalo istinu, k·oju su
Macek i pokvarena klika oko njega htjeli
vjeSto prikriti pred narodom, a naroCi-to pred
Zenama. 2ene sU .saznale da politika nije· nista drugo nego odlucicvati, hoce li se dozvoliti
da naSi narodi. budu .Zrtve grabeZlji.vih osvajaCa, hoCemo 1i imati dovoljno hrane za naSu
djecu i nas same, hoCenlo li imati dovoljno
odjeCe 'Za naSe ·maliSane i hoCemo 1i irmati
skolu u svakom selu i za bolesne bolnice i
lijecnike i t. d.
U obrani svojih golih zivota, svojih domova i svoje slobode n~rod se diga·o na ustanak. sta bi bilo od naseg naroda, sta bi bilo
od nas Zena, da smo slijedili MaCeka i »Cekali «? Da smo poSli MaCekovim putem, naSi bi
sinovi i muZevi hili silom otjerani na IstoCni
front, a nas zene i djevojke obescastili bi i
odvukli na ropski rad u Njemacku. Macekova
pokvarena gospodska klika i »cekanje<< bacilo
hi cUeli hrvatski narod u najveCu bijedu, j-er
bi Rrvatska hila posve opljackana i opustosena od grabezljivih fasista. Da smo slijedili
MaCeka, danas hi se nalazili u taboru faSista
i dijelili bi u potpunosti sudbinu Njemai!ke,
Madarske, Rumunije i Finske. Hrvati hi zajedno cSa Nijemcima dijelili sudbimu ratnih
krivaca.
Da je hrvatski narod slijedio politiku »Cekanja«, nikada on ne hi sebi i·zvojevao demo-
kraciju, ravnopravnost i federativno uredenj.e. Kad ne bi bile> Narodno-os!obodilacke
vojske, u zemlju hi se vratio kralj i monarhija sa Cetnicima DraZe MihajloviCa, koji hi
se krvavo osvetili hrvatskom narodu zbog zlodjela ust<tskih bandi.
Ali Macek je otisao i dalje. U vrijeme
kada se najveci i najbolji dio hrvatskog naroda ukljucio u narodno"()slobodilacki pokret i odluCno izrazio svoju volju na drugom
zasjedanju ZAVNOR-a, a posljednjim odlukama AVNOJ-a ostvario svoje vjekovne teznje za slobodnu Rrvatsku u demokratskoj
federativnoj Jugoslaviji, MaCek viSe ne Ceka,
on se opredijelio protiv slobode hrvatskog
naroda i posta·o otvoreni izdajica. On organizira pod ·okri!jem oku·patora sa klikom oko
monarhije i kralja, sa Cetnicima i ustaSama,
zajedniCku oruZanu borbu protiv narodnooslobodilackog pokreta, protiv hrvatskog naroda, protiv srpskog naroda i ostalih naroda
Jugoslavije.
Hrvatske Zene izabrale su sa svojim narodom put borbe. za narodno oslobo,denje,
put koji im je pokazala Komunisticka partija. Svojom horbom pokazale su da odlucno
odbacuju Macekove protunarodne izdajnicke
planove. Zene su svojim sudjelovanjem u narodno-oslobodilackoj borbi, kako u pozadini
taka i na fro·ntu, stekle ravnopravnost. Zene
Ce znati oCuvati te svoje krvlju steCene tekovine koje nam je donijela narodno-oslobodilacka borba.
>>Macek je iskljucio iz politickog zivota
nas Zene«, rekla je jedna Zena na konferenciji AntifaSistiCke fronte Zena Hrvatske, »ali
danas poruCujemo mi njemu, da ga iskljuCujemo iz narodnih redova<<.
Bosiljka Kr.a.~a·CiC
Dokument 281
IZ GUPcEVOG ZAGORJA
t:lrmak iz ~JZ.en.e u borbi«, glasila Glavnog odbm·a AFZ Hrvatske, br. 7, oZujak 1944.
Dugo vremena Hrvatsko Zagorj.e nije v-o>>Vidi.S u .selu, Prigorje bila su veC dv3. sa~
dilo neku vecu borbu protiv okupatora, a ' stanka, a kod nas ni jedan.« A kad biraju
danas, danas u Zagorju vrije narodni ustaodbor, traZe da se bira javno. »ZaSto i ne
nak. Nicu Zagorski odredi, brigade i divibi? N arodne izdajice, koji su se naSli po
zije, sastavljeni- od sinova i kCeri hrvatskog selima, istrijehili smo, nema ih viSe.«
naroda. U svakoj kolibi, na svakom brezuljU drugom se1u priCaju nam Zene: »Znaku radi se i pomaZe narodno ...oslobodi1aCka
te, juCe·r smo s· na..Sim domaCima preko-pavale
borba ..Uslovi za rad su vrlo teSki, jer okucestu, da se banda, koja je otisla s tenkopator misli da terorom sprijeCi val narodnog
ustanka, makar u Zagorju, kad mu to ·dru- vima u pljaCku, ne maZe na vrijem·e· vratiti
gdje ne uspjj,eva.
u svoja uporista.« I u smijehu nam nadoZene traZ.e da i-h organiziramo i mole, da
daju da svabe imaju osjecaj, kao da iz svadodemo u njihova selo na susjedni brijeg, kog grma viri partizan na njih, nigdje· nisu
da odrzimo sastanak: Neke se zale govoveci:
sigurni, uvijek ih >>zrihtamo«.
4·60
,____,_,.--..
~---·-----
je nekada, davno, kad je svra~ao u se~o, goStanovala sam kod jedne pobo~ne seljanv-orio o siromaSnom Hrvatskom ZagorJU. Jeke koja je svaku veCer pred raspelom na
dnoga dana vodi ·me Jana-: vodic ~~ !e~nog
ra~krSCu molila veCernicu sa tQStalim Zenasela u drugo, i us·put pricamo·. RIJeC Je o
ma. J ednu veCe·r u .gumrak odlazim na sastadrugu Titu. »Bog zna je I' Tito«, veli Jana,
nak AFZ-a i vidim da moja stanodavka pred
»·zna da smo s-e i mi Zag-orci digli na ustaraspelom kleci sama. Nisam je htjela smetati
nak? Najljepse bi bilo, kad bi on jednog dau molitvi veC produZim da!j,e.
na du.Sao k nama, pa da nas vidi«, oduS-evNa ve~Cer karl sam do.Sla kuCi, upitam je
!java se 8 tom mislju Jana. Na sv~kom kokako to da 'je bila sama. Ona mi s prijekoraku, u svakoj kolibi, osjeCa se lJubav za
rom re~e: »1Trebali ste mi reC_i, da j-e sastaborbu i za Tita.
nak; iSla bih i ja, a molitvu bi svrSila iii
Zene Zagorja organiziraju takmiCenja za
prije ili poslije.«
.
sakupljanje lana iii, kako ga ~ne zovu »~O
Koju god zenu u krapinskom okFugu pitaS za Tonku,1 partizanku, i1i kako je oku- vesma« za vojsku. Slazu hrp1cu po hrp1cu
»povesma«, dok ne naraste ogron:na hrpa.
pat~or nazivao »partizanska uCi'teljica«, Z.ene
Ce s ponosom reCi, da je pozna. ·One su po- Nema Zene, nema kuCe, koja ne hi od _srca
nosne na svoj u selj anku, koja je medu pr- odij:eUla Stu vi-Se moZe za narodnu voJsku.
NiZe se kuna do kune, dok ne narastu st~
vima joB na poCetku ustanka otiSla u. partine hiljada, a to je sve data s jedn?m m~tizane. Znaju one, da T~onka ne poznaJe za8-Iju i jednom Zeljom, da se okupator sto prt-preka. J·ednoga dana, iduCi s jednim drugorn
'
po cesti, naleti na njemaCku patrolu: Za tre? je uniSti.
Pod najteZim uslovima odrZava se u Hrrazlegne .se pucanj, oba ·Svabe padaJU mrtvi,
vatskom Zagorju, u nepnsrednoj blizini bani Tunka »Svoga« razoruZava.
Druga isto tako poznata u Zagorju je
ditskih uporista, prvi politicki kurs AFZ-a.
Na njega dolaze kradom od okupatora pored
partizanka Cvijeta," majka jednog djet~ta,
o-stalih Zena i ~ene antifaSistkinje iz upokoja na poziv KomunistiCke partije odlaz1 ~
partizane. Radi na organizira;nju NOO-a I rista da bi poslije jos spremnije mogle stetiti ~kupatoru. Kad .Svabe upadaju u selo,
Zena. U njezinom rodnom mJestu Zaboku,
kad je doSla da odrZi sastanak Zena, banda
gdje se odrzava kurs, omladin~a Jaga. i .pod
je uhvati Zivu, te j,e nakon pa-r .dana uZas~
ciJenu Zivota izvlaCi se i.z kuce, u koJOJ su
bile Svabe na »plletresu« i obavje·Stava drunag mucenja strije!jaju.
Hrvatsko Zagorje imade desetke i stotine garice na kursu, da budu pripremne, jer da
takovih kCeri koje neum,orno rade i ne pla- su Svabe u selu.
. Okupator hijesan i nemoCan, poCeo je paSe se ni naj;eCeg terora, ni zapreka.
liti siromaSne domove i sela Zagorja. Bacia
Danas nije viSe neobiCno· u Hrvatsko·~
je u plamen ubijene -leSeve Z·ena i djece·.
Zagorju, kad Zene ,g pono-s'Om govol'le: »M·oJa
Gore sela i Citava opCina Petrovsko, pa onda
je .Stefa partizanka!« iii- »lz naSe-g· sela su
i ostala. l'ivabe to rade zato, da bi zaplasili
tri »puce« ~oti.Sle u borce.«
I mlado i stare proZeto- je mrZnjo-m pre- i upokorili narod Rrvatskog Zagorj~. P~a
men -odsijeva i plamti daleko, daleko, I um·Jerna okupatoru.
sto da zastraSi ostale Zagorce po breZulj ciDolazim ~ kuCu dviju starica. J edna, ma- ma diljem cijelog Zagorja, daje im joB -viSe
ti ima 86 godina, a druga kCer, ·61 godinu.
snage za ~otpo-r i borhu do konaCnog oslobo~
P~iCaju mi 0 prvom prolazu ~artizana kroz
denja . .Svaki dan S"e sve viSe i vi~e slivaj~
njihova selo: >>Bojale smo se Jako, a kad ta- redovi novih boraca - Zagoraca I Zagorkt
rno - to su naSi. I rni p-omaZem'O borbu.«
- u ·odrede, brigade, divizije i korpus.
»Reci nam drugarice, znaju li partizani
B. K.•
da ih i m1 stare Zene pomaZemo i volimo?«
»Znaju stara, znaju, vi ste njihova desna ru1 Tonka Mrkoci-Jurin.
ka«, rekao }e drug Tito.
2 Cvi jeta Huis.
Tito je Zagorac, znaju to one. Znaju -one
a Bosiljka Beba KTajaCiC.
i iz kojeg se!a. Neke cak znaju i pricaju sta
�bokument 2a:.!
IZVJEI§TAJ INICIJATIVNOG KOTARSKOG ODBORA AFz :KARLOVAC ()fi 19. iV.
1944. OKRUZNOM ODBORU AFz KARLOVAC
IN!CI)ATIVNI KOTARSKI ODBOR AFZ-a
.
KAR!JOVAC
y
Okruznom odboru AFz Karlovac
Drage _drugarice·!
Kako. smo vas veC u pro Slam naSem dopisu. Obavilestile, odrZale smo dne 16. ovog
mjeseca. sastanak inicijativnog odbora AFZ.
Prisutno je bilo 11 drugarica, i to 5 domacih
(selfanki) i Barka, 1 Zlata, 2 Ivka,a Ankica
Peretic, Julka 4 (Elida), drugarica koja je nedavno doSla na oslobodeni teritorij. iz Dugarese i Balja. 5 Naknadno smo cule, da su poBle 4· drugarice iz ok~lice BoSiijeva, samo su
put_e"m ·Zalutale u Sumi te nisu stigle na sastanak.
Kako je drugarica Barka otisla na novu
duZnost, u samom Inic. kat. odboru nastale
su neke izmjene. Za predsjednicu izabrana
je drugarica Zlata, a za tajnicu drugarica
rukovodstvom N66-a. llatim Je govoren6 o
potrebi daljnjeg tkanja zavoja za bolnice,
skupljanje plahta i jastuk:':, t~ko?·er za bolnicu. Gov•oreno je o suzbiJan]u sv·erc~, d:zerterstva, gdje baS Zene n;ogu da... od1gra]u
vrlo vaZnu i veliku ulogu, 1 da bas one mo~
raju pomoCi kod m·obilizacije.
Ponovno smo podvukle vaznost pOJedinaCnog rada, jer su masovni sastanci ate:
Zani zhog nesigurnog kretanja po terenu 1
nastalih poslova u p·olju, jer Zene ovoga kotara nisu joB politiCki izgradene, da hi. ~hva
tile, da je vazno .zbog sastanka ostav1h sat
dva sav drugi posao.
Od prosl<>g sastanka osnovan j.e odbor u
Jakovcima (opcine Netretic). Postoji moguCnost joS u nekim selima, te je zakljuCen?
otiCi do· tih drugarica i s njima razgovarah.
Od straha pred neprijateljem ne osjeca se
uopce djelovanje nekih od_bora, P:' .b~ trebalo
CeSCe obilaziti drugarice 1 govonb 1m a. ~a
dacima organizacije, Drugarice seljanke
bil-e su vrlo zadovoljne sa sastankom, samo
se boj.e da se ne sazna za orga~izacij~. Tamo gdje ima moguCnosti .za odrzavanJe m•aso~nih sastanaka, odilazit Cerna mi, j er se
Zene ne povlaCe kod upadanja nepri~a.telja,
pa zbog toga ne mogu javno nastup1h kao
predstavniee organizacije Zena ovoga sela.
Ujedno vam javljamo, . da. smo pr~n:_ile
VaSe pismo, u kom= nam JaVIJate zaklJUcke
donesene na sastanku plenuma AFZ-a. Neke
ne Cemo illoCi .sprovesti u Ziv·ot. 'Taka na pr.
osnivanje radnih Ceta, iako se veC kod nasranije poCelo naglaSavati vaZnost sjetve za
prehranu vojske i siromaSnog naroda. Uzajamna p·omoC Je priHCna.
N a sastanku smo takoder razgovarale o
ulasku drugarica u plenum Okru:Znog, ali
nismo donesli nikakav zakljuCak, jer m·oramo u prvom redu da uCvrstimo naB Inic.
odhor ali svakako prije slijedeceg sastanka pl~nurna da Cemo i taj zadatak. ~z~Siti.
Svakako da te drugarice ne ce b1tl Javno
birane, u koliko se situacija na naSem terenu ne promijeni.
U stvari Zavoja za holnice Korduna .moZemo Vam javiti, da su potrebe naSe_bolnice
Ivka, koja je takoder posla na teren da radi
sa Zenama.
Na .sastanku prikazana je drugaricama
potreba organiziranja Zena, podvlaCeCi kod
toga da AFZ nije organizacija samo za sakupljanje dobrovoljnih priloga, nego u prvom 1·edu politiCka organizacija, koja ima
u zadatku ukupiti oko sebe sv,e Zene ovog
kotara u borbi za bolju i ljepsu buducnost
u novoj federativ.noj demokratskoj J ugoslaviji.
U nasu Brigadu i Odred stiglo je mnogo
novih boraca, i to drugovi iz Istre, · pa je
postav1jen pred nas Zene novi zadatak, da
na.Se borce opskrbimo veSom, te Ce se tom
poslu pristupiti zajedno s omladinom pod
1
2
3
Barka Tomac.
Zlata MaruSiC~Stroscr.
Ivka SegoviC-'Bartola.c.
•
•
lvka Segovil
i b1·igade dosta ve1ike, ali uza sve to mi Cemo
nastojati neSto uCiniti i .za :K:ordun.
Primile smo »Zenu u borbi«, koju naSe
Zene vrlo rado Citaju i zgra.Zaju se nad zlodjelima, koja .su uCinili ustaSe, c.et~ici i nj}hoyi gospodari po 'Ostalim kraJev1ma nase
zeni,lje.
Uskoro javit Cerna Vam se ponovna.
Smrt faSizmu -
Sloboda narodu!
Drugarski pozdrav
Ivka6
P. s. Ujedno Vas molimo da bi nam ~o
slale program kursa, kojega kanite odrza-..
vati sa Zenama, ialm ne vjerujem, da. bi bilo
ov:dj e to moguCe- odrZati. No da s.e bar upoznamo svim tim, a maZda mi nademo rj eSe~
nje, da nil neki drugi naCin to nauCe mi.Se
Zen e.
.Ivka 6·
fulka RenduliC.
bragica AmbrioviC-VuleviC Balja,
o Ivka Segovil:-Bartolac.
4
5
Na zgariStu u T uSiloviCu
463
�:L______.
Ookutnent 283
Dokument 284
TREcE ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIFAsiSTicKOG VIJEcA NARODNOG
BRZOJAVNI POZDRA V MARsALU TITU SA KOTARSKE KONFERENCIJE AFz
OSLOBOI>ENJA HRVATSKE ODRzANO OD 8-9. V. 1944.
ZA KOTAR LABIN ODRzANE 11. V_ 1944.
lz !>]stranke(r, glasila Oblasnog odbora AFZ za
Istr~t,
broj 1
»Mi iene kotm·a Labin toliko leta smo bile skiave i pod Tegimom faSistiCki i smo bile ma.ltretirane
na se foze, nismo ni mi ni naSa deca mogli govoriti z naS.em ltrva.ckem zajikom koga su nas navadili naSi
stariji. NaJ Zivot nan. je bil teZak zaC sm.o Zivele vajk va strohe za naSi muSki ki su sa leta zgubili va kave
od karbona, kade ih je ustalo hula mrtvelt i rovinaneh za s.o Zivljenje. Danas imamo nrijlepSi :dan va naJem
Zivolllt, za.C drZimo naSo I. Konferencu AFZ na koji smo prvi put pokle ~mo.. Zive mogle go.voriti od naSega
trpl-enja. U f:en najvesel.ejem dneyu smo se spravile fJreko 350 Zena sega kotara Labina. Na~e 1tam srce
cvate od veselja kako ov.e roiice ke cvatu na toj 1·avnici olwlo nas. Kako ove dve bandiere hrvacka i tali~
janska ke su se nagnule jena na dmgu i sku.[m ih vetar vije, ./wko smo i mi iene Hrvatice i T alijmtke
spravile se slmpa lu na oven mest-u odku.d te pozdTavljamo z'naSin borbenim pozdravima, te.bc, na1 mili i
dr.agi ·ooda, druie 7ito. Mi s.e slmpa ti ob.eCujemo da Cemo dat od S.ebe l:a viSe lmdemo mogle ·za tu naSu
lepu slvbodu koju z1wmo da iemo imet ako nas budd ti i dalje peljal po ~en- praven tvojen fmlu.'(
DokUmen t 285
PROGLAS IZVRsNOG ODBORA NARODNO- OSLOBODILAcKOG FRONT A
HRVATSKE OD 20. V. 1944. POVODOM STVARANJA IZVRsNOG
ODBORA NOF HRVATSKE
NARODU HRVATSKE!
Kata PejnoviC g.ovori na III. zasjedanju ZA.V.NOH-a
I'Z DEKLARACIJE
0 OSNOVNIM PRAVIMA NARODA
I GRA:BANA DEMOKRATSKE HRVATSKE
....3. Zene uZivaju sva p·rava jednako kao i mu.Skarcir.
• • . '7, Izborno pravo u demokratskoj Hrvatskoj vrse biraci tajnim giasanjem na O·SDO-
vu opCeg, jednako.g i neposre.dnog izbornog prava.
Pravo birati i biti biran u sva ~borna tijela narodne vlasti irna svaki gradanim i
s:aka ~radanka, ~oji . navrse 18 go dina zivota. Borci N arodno-oslobodila.cke vojske i parhzanskih mlreda IIDaJU pravo birati i biU birani bez obzira na !l'Odine iOivota ...'
1
·
Clanovi 1Predsj edniStva ZAVNOH-a, izabran.i
na III. zasjedanju:
Maca GrZetiC
Kata PejnoviC
Vijetnici ZAVNOH-ao
Vlatka Babi.C·, uCiteljica iz Su~aka;
Berus, jprofesor iz Splita:
Mtleva Cetu~i.C, seljanka iz Kop-rivnice•
M~ca GrZetiC, radnica iz Zagreba:
'
M1lk.. !lie, •elianlm iz Primillja;
A~ka
Pavka JakSiC, ·seljanka iz Starih Mikanovaca·
'
Ljulbica KovaCi~, kul:anica iz Sesveta··
Milka Kufrin, studentica iz Okil:a• '
Katica Nola, domal:ica iz Podgore'·
N evenka Pa i il:, radni.ca iz Splita · '
Ka.ta Pejnovil:, seljanka iz Sni.ilj~na;
Nada Sremec, publicista iz Zag·reba;
Milica V'lljiCiC, ·selianka iz V.eliuna;
Marica Zastavnikovi.C, privatna namjeheatica iz
Zagreb'a.
Priblizava se kraju borba za oslobodenje
Evrope i Citavog svijeta Qd barbarske tiranije fasista. Stojimo pred pocetkom velikog
QpCeg juriSa slobodoljubivih naroda na Hitlerovu evr-opsku »tvrdavu<<. Vojske. Sovjetskog Saveza, Engleske i Amerike, najsilnij,e
vojske, koje su ikada postojale, Cekaju samo
na znak da otpoCnu opCu zaj.edniC.ku navalu
s istoka i zapada. Rat, koji su Covje.Canstvu
nametnuli faSistiCki razbojnici, stupa u
odluC.no razdoblje. RjeSava se sudbina svih
evropskih naroda, velikih i malih, rjeSava
se su.dbina svijeta .
U takvom sudbon·osnom Casu svaki narod
mora biti na svom mj.estu . .Svaki narod, i
onaj najmanji, mora biti svijestan, da koIiko god .njeg-ova sudbina zavisi od ishoda
posljednje odlucujuce bitke velikih naroda,
toliko isto. ona 2avisi od nj-egovog vlastitog
udjela u toj bitci, od vlastitih snaga • koje
Ce u nju u:loZiti, od Zrtava, koje je on spi'eman dati za svoje oslobodenje. A pobjeda
je u toj bitci vee osigrirana slobodoljubivim
narodim.a.
tzmedu savezniCkih frontova na istoku i
zapadu ponosi.to i Cvrsto stoji fronta, koju
su podigli narodi J ugoslavije.
Na tom prostmnom oslobodenom podrucju postoje deseci hili ada N arodno-oslobodi-
.30
2ene Hrvntske u NOB
lackih odbora, organa demokratske vlasti.
Sve su zemlje Jugoslavije stvorile svoja Zemalj.ska antifaSistiC:ka vijeCa, koja se raZvip
jaju u njihove -nacionalne parlamente.. Na
njihovom .Celu stoji njihov opCi, zajedniCki
parlament, AVNOJ, i narodna vlada - Nacionalni komitet oslobo·denja Jug-oslavije,
priznati od svih naroda kao vrhovni organi
drZavne vlasti njihove nove drZavne zajednice, demokratske federativne Jugoslavije.
Sve su ove tekovine ostvarene na temelju
prave .demokracije, nadonalne ravnopravnosti i narodnog suvereniteta, na temelju prap
va samoodredenja. Te su tekovine ostvarene
zajedniCkirn naporima i Zrtvama svih narop
da Jugoslavije u borbi protiv zajednickog
neprijatelja. Zato ie .demokratska fedeqtivna Jugoslavija djelo i izraz nerazdru.Zivog
jedinstva i bratstva svih njenih naroda.
Zato je ona najveCe jamstvo, kako za slobodu svakog pojedinog naroda, tako i za
slobodu svih naroda Jugoslavije zajedno.
Sve· rive vojniCke i politiCke tekovine,
koje su novu Jugoslaviju istakle kao primjer
drugim narodirna, mrogao je izvoj evati samo
Siroki Narodnd-os!obodilaCki pokret, samo
Narodno- oslobodilacka fronta svih naroda
Jugoslavije, u koju su se kao u moCni ocean
slile rijeke oslobodilackih pokreta njenih
poj edinih naroda.
465
�Taka u ·posljednju odlucnu borbu slobodoljubivih naroda ulaze narodi Jugoslavije
ne samo sa snaZnom· i slavom ovjenCanom
Narodno-oslobo.dilaCkom vojskom, vee i sa
· Cvrsto postavljenim temeljima svoje nove,
U Slob<>dnoj Hrvatskoj, dana 20 V. 1944.
Hrvatice i Srpkinje!
. Svojim punim· uCeSCem i krajnjim poZrtvovanjem u Narodno-osJ.obodilackoj borbi
na fronti i iza fronte, vi ste stekle _u Cita~
vom svijetu ugled i postovanje. Svijetla je
bu.dticnost koja vas ceka kao slobodne i ravnopravne graaanke demokratske Hrvatske.
Budite u toku pretstojeCih borbi i dalje primjer rodoljublja i pozrtvovanja! Ucinite. jos
snaZnijim i potpunijim uCeSCe Zena u Narodno-oslobodilackoj borbi! Ukazite d<> kraja vaSu divnu pomoC narodnim borcima na
fronti!
Smrt f aSizmu
Sloboda narodul
4
Tajnik:
Predsjednik
Andrija Hebrang
Vladimir N aZGr
bratske drZavne zajednice·, demokratske federativne Jugoslayi1je, s tekovinama, koje
viSe nitko ne mnZe izigrati ni razoriti.
Ove velike tekovine mogle su biti djelo
samo .siroke i jedinstvene Narodno-oslobodilacke fronte svih naroda Jugoslavije ...
Potpredsjednici:
Frane Fro!
Dr. Rade Pribicevic
Olanovi:
Augustincic An tun (izvan · stranaka), Be"
Iinie Marko (KPH), Oalie Dusan (Srpski
klub), Ouk Ilija (izvan stranaka), Gazi Franjo (HSS), Grahovac Bude (USAOH), Gdeti.c Maca (AFz), Janie Vlado (NOV), Koharevie dr. Aleksandar (HSS), Krstulovic Vicko
(KPH), Kufrin Milka (U.SAOH), Magovac
Bozidar (HSS), Mandie dr. Ante (i'zvan stranaka), Mrazovic KarJ.o (KPH),.·Opacie Canica
Stanko (Srpski klub), Rittig dr. Svetozar
(izvan stranaka), Sremec Nada (AFli), Skare
Stanko (H'SS), Silovic dr. Srecko (izvan stranaka), Vrkljan Ante (HSS), Zecevic Stevo
(Srpski klub).
Dokurnent 286
PRVA OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA HRVATSKO PRIM,ORJE ODRzANA
28. V. 1944. N A VRATIMA
IZ ORGANIZACIONOG REFERATA
.
MELANKE SEGOTAl
Kapitulacijom ltalije i oslobodenjem Hrv.
Primnrja hiljade Zena, koje je okupila AntifaSistiCka fronta Zena, -odmah su svijesno i
adana .obavljale sve one poslove, koje je u
tadaSnJe·m momentu traZila N arodno-oslobo-.
dilaCka bnrba. SrCane Primorke razoruZavale su talijanske vojnike. Sav ratni plijen
prenoSen j,e na njihovim ledima na s.igurna
mj.esta. l\!Inogo hrane, v·oCa i povrCa p·oslale
su u- bolnicu Zene oslobudenog Primorja.
Sakupile su tisuce plahta, lijekova i zavoja
za -ranjenike. OdvaZne SuSaCanke uspostavljale su 1~ed,- hrabrile stan-ovniStvo nakon
bombardiranja SuSaka i same Cistile ulice
oct-, ru.Sevina~ U Crikvellici su smjeStavale
izbjeglice_ i organizirale im prehranu. UCiteljice sl.t · Cistile Skolu -i /odmah zapoCinjale
obu-koni'. U ·Senju su 'formira:le nove odbore
po · tVnrnicama·, odrZavale masovne sastanke,
veCernj.~ pOlitiCke teCajeve. Masovan- rad bio
j.e na visini, ·-ali_ Se nije uCvr8tio, Sto- :se je
u6CHo -·up-adam ·Nije_m_aca. Kako 8 provalom
Nijema·ca na8taju ·nove neprilike, ·naSa Voj-.
ska se je povukla sa Hrv. ·Primorja. Buduei
da je okupator -ostao u na$em -Primorju, Ze-
jonskih odbora sa 38 odbornica, 11 mjesnih
odbora sa 60 ,odbornica, dok je masovno obu
hvaCena veCina Zena. To znaCi ukupno 101
odbor sa 615 odbornica.
Kulturno prosvjetni rad odvija se putem
CitalaCkih grupa. U svim kotarevima nije se
jos prisJ.o radu putem Citalackih grupa, kao
na pr. u kofaru Novi, gdje se sada tek osni
vaju, dok na Susaku sva stampa NOB-e cita
se preko citalackih grupa, kojih. ima u kotaru Susaku 44, a u kotaru Crikvenica 13.
J edna od koCnica rada u Sirenju i razvi
janju naSe AntifaSisti-Cke fronte- Zena je ta,
sto se pred odbor AFz postavljalo takove
zadaCe i obaveze, kojima Zene nisu. mogle
odgovoriti. TraZilo se ad Zena, da sve svoje
vrijeme stave na raspoloZenje organizaciji,
stvaranje ,odborskih kancelarija s-a deZuranjem. ,Sarno jedan mali dio Z-ena, koj-e nisu
bile vezane porodicom i brigom, mo.gao je da
odgovoi·i tim- zadacima. Iako su bile srcem
i du&om uz borbu, Zene su poCele. osjeCati
kao pretesku obavezu biti odbornica AFz,
jer su im tako kruto postavljeni zadaci, sputavali IiCni Zivot, brigu oko djece, kuCe i
polja. Na taj nacin pocela se AFz suzavati
na mali broj zena p·o selima i mjestima,
koje su radHe po uputama visih odbora AFz,
a mjesni pokret Zena vezale su uz opCe narodne potrebe i zadaee. Taka j e nastao aparat funkcionerki, koje su radile po Zenskom
pokretu, stvarale svoje kancelarije, pa je to
ne 8e povlaCe sa rada, da ne padnu neprijatelju u ruke s jedne strane, a 8 dru·ge strane na nekojim kotarevima pohapSene su
drugarice odho-rnice, taka da su se mnogi
naSi kotarski odbori raspali, a isto tako
opCinski i seoski, no ponovno se pri.Iazi radu. OdrZavaju se skoro- u svim kotarevima,
gdje je moguCe, kotarske konferencije, na
koje se Zene odazivaju u v.elikom broju, i na
kojima se izabiru nove kotarske odbornice
iii se pro-Siruju stari kota:rski odbori. Danas
imamo -u nekoliko kotar.a izabrane kotarske
odbore, osim 'Oto-k;a Paga, Raba i kotara Senja, gdje je rad sa Zenama otpoCeo rnnogo
kasnije nego u ostalim kotarevima Prirn·orja,
i gdje je jaki ustaski teror s pmdorom ustaSa to onemoguCio. 2 Uza sv,e te teSkoCe osnovan j.e ni-z seoskih, opCinskih odbora u naSem
okrugu. OdrZani su · masovni sastanci povodom ko~arske konferen_cije, na kojima je kao
zadatak dat Zenama: mobiliZirati sve snage
za na.Su vojsku, uCvrstiti seoske- ddbore a
to ~na.Ci u ave ·odbore .treba uvuCi sve Z~ne
sela. U okrugu Hrv. Primorja imamo organizirano: pet kotarskih odbora sa 71 odbornicom, 78 seoskih odbora sa 433 odbornice·,
8 opcinskih odbora sa 102 odbornice, 9 re-
4
4
imalo za posljedicu, da su se siroki slojevi
zena poceli odvajati ad Nar·odno oslobodilacke borbe. Da j e razvoj pnsao dalje tim
tokom, razvila bi se AntifaSistiCka fronta
Zena u sasvim odvojenu Zensku organizaciju
i oslabila bi interese i aktivnost Zena za
opcu borbu.
Tako je na plenumu Centralnog odbora
AntifaSistiCke fronte Zena zakljuCeno, da se
prekine sa taka krutim radom i da se pokretu Zena pruZi veCa Sirina. I rad je p-o.Sao
novim tokom.
Danas odbori Antifasisticke ·fronte zena
okupljaju sve zene jedilog sela ili mjesta .
Odbori Antifasisticke fronte zena treba da
potaknu zene da se irrteresuju politickim pitanjima, da posjeCuju sastanke i predavanja, da se p·olitiCki izgraduju. AntifaSistiCka
fronta Zena je dio J edinstvene narodno
oslohodilaCke fronte, a nije nikakva orgaw
nizacija radi samih Zena.
Prema tome ;Zadatak je Antifasisticke
fronte Zena .da ,okupi joB viSe Zena u Narod
no-oslobodilacku borbu, da ih uputi kako ee
najbolje pornoCi borbi, narodnoj V{)jsci i narodnoj vlasti. Na taj naCin Ce Zene ravno~
pravno sa cijelim narodom graditi slobodnu
drzavu. J edina tim putem nestat ce vjekovna
nepravda podredivanja Zena, jer Ce se one
ukljuCiti u opCenarodnu frontu i ravnopravno stajati uz bok svakom C1anu naSe- zajed-_
nice.
4
Plenum OkruZnog AFZ-a za Hrvalsko Primorje
466
46i
�1 Prva OkruZna konferencij.a . AF2 za Hxvatsko
Primorj-e odr.Zana je 28. V. 1944, g. na Vratima, u
Gorskom Kotaru. PriSustvovalo je 350 delegatkinja
iz kotareva: Senj, Novi, Crikvenica, Kralj.evica, te
atoka Krka i Raba. Bile su prisutne i predstavnice
OkruZnog odbora AFZ za Gorski Kotar, predstavni-ce Istre, USAOH-a, predstavnici OkruZnog NOO-a
za Hrvatsko Primorje, Komu.nistiCke partije, XIII.
divizije i ostalih' politiCkih orga'nizacija.
PolitiCki referat odrZala je Nada BrnCiC, tajnica
OkruZnog odbora AFZ za Hrvatsko Primorje.
2
U o·Zujku 1944. g. okupirali su Rab usta.S·e i
Nijemci. Radi lo-Seg terena, naglog dolaska neprijatdja, te straSno.g terora, kojeg je neprijatelj poCinio
prvih dana, raspali su se kotarski kao i seoski od- ·
bori AF:Z, a osto.o je ·samo Mjesni odbor Rab. Nekoliko drugarica ostalo je 'bilo prvih dana na otoku,
kao Smilja Kvadranti-DonCeviC, Branka BastijanCiC
i Nevenka MatoSeviC-Raos, skrivajuCi se po kuCama
i bunkerima, ali radi jakog te-rora su neke bile prisifiene da ·se .povuku na otok Xrk. VeC prvih dana
okupator je odveo sve Zene, majke i sestre partizana u logore, a kasnije izvrSio m.iz zloCina,_ kod
Cega je ·zvjers'ki ubijena Fumica Mlac-ovit (silovana
a zatim zaklana), i Anca Sibl "{silovana·,- _a zcitim- utopljena). U nekoliko mjeseci _ot_jerano je · u logore i
zatvore 48 Zena, a·d koi.ih su Anica · Valq-viCiC, Zo-~
ka SusiC i Franka 'SerSiC otjerane u logore Da·chau
i Auschwitz.
Usprkos progonima i · ter.oru brzo je rad _ponov9
obnovlj·en. Zene -se okupljaju joS masovnije, us,postavljaju se veze i formiraju novi. Odb9ri u svi:r,n
selima. Mjesni odbor AFZ Rab vez_an je u .po.Cetku
sa terenom preko Antice SimiCiC iz sela Bar~ata,
Milke MlacoviC sa sela Mundanije te Antice DurriiC
iz Supetarske Drage. U :rujnu 1944. g. formiraju· sf:
seoski odbori AFZ · u £arbatu, Palitu i Supeta·rskoj
Drazi, a u listopadu u. Mundaniji i· Banjolu __ Od
1830 Zena rta otoku u to vrijeme obuhvaCeno .je vel:.
i organizirano oko 1200) Zene su 1hile na:jbOlja ·vez:ii
sa terenom. One prebaq1ju i skrivaju ilegalne radnike, skupljaju materijal, a naroCito '3U aktivne u
prebacivanju oruZja i municiie. Dolaskom Nijemaca na tim su se zadacima· istakle Tereza TonCi, Mati_ja Pahnjina (Zena B-erte) i Antica SimiCiC. Na politiCkom radu u odr.Zav~nju Sirokih masovnih sastanaka, ,pored mnogih drugova, istakla se u to vrijeme
Marija SediC.
OKRU:lNI ODBOR AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE
'
Za 'kotar Senj:
Sa fJ!enuma ?kruZ~wg o~bora AFZ-a za Hrv. Primorje. U prvo-m redu sloje: Anke Vuj!:i{:
RuZJ-ca 1u-rkomf:_. Genovcva T omii, Mira Scgota i Marija Valika Paj> .
'
Iv.ka VukeliC iz Senja, radnica tvornice
duhana, clan MO AFz u Senju, J elka Knifie
i-z Senja, kuCanica, Clan KNOO za kotar ,Senj,
Melanka Rivoseki iz .Senj a, profes-orica, Clan
KO AFz za kotar "Senj, Anka Vukusie, seljanka iz Staze, clan Se·oskog odbora AFz
za .Stazu, Marija RogiC, kuCanica iz .Sv. Jurja, domaeica, clan MO AFz Sv. Juraj, Ika
Butkovie, seljanka iz Alana. clan ope. odbora AFZ za Krivi Put."
Za l<otar N ovi :
Ana Mataija iz Ledenica, seljanka, Clan
KO AFZ i KNOO za kotar Novi,
Genoveva TnmiC iz Bribira, seljanka,
predsjednica 00 AFZ i clan ONOO za Hrv.
Primorje,
Anka SkoCilie (Rikica), iz Bribira; seljanka, clan KO AFZ za kotar N OVi i clan
KK KPH za kotar N ovi,
Katica Balen iz Krmpota, seljanka, Clan
KO AFZ za kotar Novi,
Tomica JovanoviC iz Dolnje Zagone, seljanka, clan KO AFZ za kotar Novi,
Zora Jurcie iz Ledenica, clan KO AFZ
za Novi i OpC. NOO-a ·za NoVi,
Olga Ki.tCari- iz Novog, Cinoirnica, radi u
Propodjelu ·ONOO-a za Hrv. Primorje,
_Ikica Kata UremoviC iz Ledenica, Clan
seoskog OAFZ,
Zora Mataija iz Bulica, seljanka.
Partijska jcdinica
1t
Ledenicama 1944 · g . U .. e d" · s1n;1 se k relar A na Mataija
•r
··
·
.zm
Za kotar Crikvenicu:
Danica MatanoviC, uCiteljica:, Crikvenica,
clan KO AFZ za Crikvenicu,.
Laura MatejCiC, :intelektua1ka, Crikvenica, Clan MO AFZ z~ Crikvenic·u,
IVIarija PilaS iz Sy. Jelene, seljanka, Clan
KO AFz i ONOO-a za Crikvenicu,
.
Marija GrbCiC iz Sv. Jakova, radnici,
Clan KO AFZ i Ope. NOO za Crikvenicu,
Kata Mavrie, seljanka, clan 00 AFz za
Hrv. Primorje i KK KPH za Crikvenicu,
Danica ·SimiC iz Drivenika, seljanka, Clan
KO AFz za Crikvenicu i Ope. NOO,
Mara Golac, seljakinja iz Belgrada, pr·edsjednica KO AFZ za kotar Crikvenicu,
Barica BalaS iz ~ostelj a, selj akinj a, Clan
KO AF'Z za kotar Grikvenicu,
Franka AntiC iz ~elaca, radnica, -Clan KO
AFZ za kotar Crikvenicu.
Za lmtar Kraljevicu:
Marija Benac iz Hreljina, rad_nica, Clan
KO AFz i Ope. NOO,
Darinka KruZiC, domaCica iz Hreljina,
clan je KO AFZ,
Marica J akovCiC, kuCallica iz Hre.Jjina,
clan KO AFz,
Mira Subat iz Bakarca, radllica, Clan KO
AFZ.
Za lwtar Susak:
Tanja Lidija .GlaZar, k~~anic_a~ Cian KO
AFZ za ,Susak i XK RPH .za kotar Suilak,
Matejka Cuculie iz Praputnjaka, kucanica, Clan K.Q AFZ -~a ·kotar SuSak,
T-oniCa ZeZeliC 1 -ktiCanica "iz )Vlavrinci, Clan
KO AFz,
Bosiljka Milolov iz Cavala, radnica, Cla_n
KO AFz,
468
469.
�j:
Na sastanku Kotarskog odb.;,.a
Mara, seljanka
Nevenka Zoretic kucanic .
•
Jele Ban iz Maid, Dra'" a 1Z .su~aka,
seoskog odbora AFZ u ZlC~, kuca~;ca, -Clan
Darinka VraniC ', Mahm Dre~ICama,
alka, clan KO AF"' rz kKostrene, mtelektuotar Su" k ,
s tanka R ... 4. za ..
oa
Ope, NOO-a ~~~~r domaciCa iz Bakra, clan
.Sloboda Galeko~· • (
clan Okruznog Prop~cd . Mara), profesorica,
81
. Ivka •Coti domaci J ~ z~ Hrv. Primorje,
AFt za kota; Suiiak ca 1Z akra, clan KO
Mjesto Susak:
Blanka ~ilovic iz s •
.
MO AFt ,Suiiak
usaka, kucamca, clan
Zora M t" :c
Oblasnog ~bJ~~~ ;an~s~avnica iz .Suiiaka, clan
R
.s ru,
Su.iia~:lCa Bukvic (Ranke), cl"n MO AFil
v·
JoZa RuZiC ·.
..
.
AFt Suiiak . 1Z Susaka, radnica, clan MO
Slava Kriiikovic (E ) ..
MO AFt Suiiak (' S :a • cmovnica, clan
'
1z usaka)
V!atka BabiC, ""t ..
·'
(iz .Suiiaka), .
UC1 e1J1Ca, clan ZAVNOH-a
•Dkanica· Majstorovic (Bela)
S usa a,
, kuCanica iz
. Dora ilurga (Marzenka)
za kot a; ·S us~k (iz -Susaka),' clan KO AF"
•
4
Manca Bl.Ondic iz R" k
1Je e, clan KO AFil
za kotar Senj,
Melanka Segota ·eM . )
aJa ' profesorica, iz
AF~S-
.G-a za SuJak
Suiiaka, tajnica OO AFt
·
clan ONOO za Hr P . za _Hrv. Primorje i
v. nmorJe
..
ManJa Kunjaiiic (VI
'
.
clan KO AFil za kot S .ada?,. profesorica,
za Krk J
ar usak 1 clan KK----KPH
-·
Mira Segota ( Sto 'k ) • .
·
clan KO AFt ·za kof a ' cm?v~ica iz Susaka
za kotar Pag.
ar Pag 1 clan KK KPH
Kotar Krk:
Antica Franolic iz Punta
KO AFil .za kotar Krk
' radnica, clan
Marija Galjanic · ' p
KO AFt za kotar Kr~ unta, radnica, clan
N evenka Privr.Sek .' p
.
clan KO AFt z. k t 1z unta, intelektualka
a :oarKrk
'
Slavica Kirinc· • · s· '
AFil za kotar Krkic 1Z 1la, radnica, clan KO
Marija CrnCic' ·
AFZ.
Iz Hlape, kuCanica, Clan
Otok Rab:
Italia Marcie' dam:acica
..
0 l~a DraZiC, 'uCiteljica, ' Rab,
Duskova dr. Markovina,
lijecnica.
Otok Pag:
Neva Ticak, kucanica
.
AFil za kotar Pag,
iz Paga, clan KO
Stanka, zemljoradnica.
Otok Cres:
.
Franjica Budak,. kucanica.
Po suijegu i smrzavici nosile -su -Primorke partizanirna hranu na jJOloZaj
Otok Losinj :
Jaksa dr.
AF:l.
~--
, lijeCnica, Clan MO
Marija Vukovic (Dunja), iz Podr. Slatine,
clan 00 AFZ za Hrv. Primorje.
Drugarke borci:
Na prijedlog drugarica delegatkinja uiile
su u Okruzni odbor Antifasisticke fronte zena za Hrv. Primorje drugarice:
RuZica TurkoviC, radnica iz Zagreba, Clan
OK KPH za Hrv. Primorje,
Anka VujiCiC, intelektualka iz Korduna,
clan OK KPH za Hrv. Primorje,
Nada BrnCiC iz Zagrepa, student agronomije, clan 00 AFZ za Hrv. Primorje,
Anka Paden iz Crna, radnica, sada potpo.
rucnik u NOV,
Stefa Paden, iz Crna, domaCica, sada u
NOV,
BlaZenka Vidas iz Hreljina, radnica, sada
u NOV,
Marica Butorac i'Z Krmpota, seljakinja,
ekonom ,Staba "Divi'Zije,
Anka C·or iz Bribira, seljanka, sad3. u
NOV.
Dokument 287
IZ IZVJEilTAJA ORGANIZACIONOG SEKRETARA OBLASNOG KOMITETA KPH
ZA ISTRU KRAJEM SVIBNJA ILl POcETKOM LIPNJA 1944. 0 POLITICKOM I
KULTURNO-PROSVJETNOM RADU SA zENAMA U ISTRI I NJIHOVOM UcEscU
U N001
OBLASNI KOMITET KPH
ZA ISTRU
Centralnom Komitetu KPH
... AFz
U vecem dijelu Istre uspjelo je preko AFt
masovno obuhvatiti Zene, dok u grad·ovim-a
i zapadnoj obali Istre zene su obuhvacene
preko manjih odbora i grupa. Broj obuhvacenih zena imade oko 20.QIYO. Kotarske konfe-
renc·ije, koje su odrZane u kotarevima: Labin, Zminj, 1CepiC, Pazin, Buje, Motovun, Buzet, 'Kras i Kastav _mno·go· su_ utjecale na
aktivnost Zena i razbile zastarele poglede na
poloZaj i ulogu Zene u druStvu. Broj Zena u
NOO-ima i raznim- komisijama se poveCava
471
�(broj odbornica NOO-a iznosi oko 4010), ali
joS uvijek se ·opa.Za da Zelle ne uCe.stvuju .kao
ravnopravni Clanovi NOO-a, nego"7r8e uglavnom tehnicke poslov.e. Uslijed slabosti nase
par.tijske ·organizacije joS uvijek nismo uspjeIi postiCi to, da se rad medu Zenama ·odVija
preko partijske organizacjje, nego taj rad joS
uvijek leZi na pojedinim drugaricama iz -kotarskih komiteta. Broj zena u Partiji, koji
iznosi prekn 100, nikako nije u srazmjeru s
aktivnoSCu Zena u NOO-ima.
GJavni razlog tom sektaSenju je u tome,
sto kod nasih mladih partijskih rukovodioca
nisu razbijena zastarj,ela gledanja na ulogu
Zene u .dru.Stvu, i Sto smatraju rad medu Zenama drugorazrednim ·pitanjern.
Interes, koji je kOd Zene probuden za uCenje;m, zadovoljava se na taj naCin, Sto se uz
njihova uvlaCenje u Partiju i ostale organizacije odrZavaju sa najboljim Zenama tro-
dnevni teCajevf i manji skupovi za uCenje.
Citanja i proucavanja stampe takoder se
omoguCuj.e Zenama odrZavanjem uZih sastanaka. Taj ce rad otpasti, kad se prosvjetni
rad, preko citaonica i kulturnih domova NOO
i NOF~e, razvije, ali ·Za sada je to potrebno
da se pomogne sv1adati zaostalost Zene. Do
sada su radom AFZ-a u gradovima rukovodili
Mjesni odbori, koji su se pokazali suviSe
slabi, pa Je za rukovo.denje tim radom formirana Partijska komisija u Rijeci, a isto tako
Ce se uCiniti i u Puli. U Rijeci ima, prema
zadnjem izvjestaju, oko 100•0 zena. Zapoi'eli
smo iz'davati »lstranku«, koja je- sa strane
Zena primljena sa mnogo interesovanja, Sto
se naroCito odraZava u masi d9pisa, koje
dnevno Salju Zene redakciji. List Ce izlaziti
povremeno zbog skuCenih 'tehni.Ckih moguCnosti ... «2
Organizacioni sekretar Lovro 3
Dokumcnt se nalazi u arhivu CK SKH.
U selima ve6e,p; dije1a Istre ~-ene su masovno
osnovnom S.kolom. Medu rukovodiocima tih teCajeva
organizirane. 'DrugaCija je situacija u gradovima, a
hila .i-e i nrekoliko uCiteljica (Jelka Rolih, Davorka
i mnogim selima na zapadnoj obali (Po.reC, Buje,
Sirol-a, Kata LaziC, Katarina Lukit, MaSa i Anka
Umag), gdje ne:prijatelj ima svoja jaka rupori.Sta.
Kehler), koje s·u svojim predanim nd~, Cesto bjeTu w Zene organizirane u manje odbore i .grupe,
ZcCi sa svojim uCenicima .pred nCJprijatdje'm, hez
i rad ie konspirativan.
pomoCnih knjiga, ,prenosile na njih Osnovno z·naU .e:ornjem dokumentu se ,p;ovori i o broju Zena
nje za poduCavanje diece u Citanju i !Pisanju. Dau NOO-ima. 1<.ad se uzme u obzir, da je od 2·000
nju.Sa Svalha, Clan OhlasnQg prop-odjela, sastavila
odbornika NOO - 400 Z.ena od'bornica, ·aCito _je da
je prvu »PoCetnicu« za d jecu Istre. Iako sa nedo.i·e veliki broj mu.Skaraca otiSao u NOV, a Zene ih
voljnim ZD<lilljem, ti su mladi uCitelji i liCitel_jice
zarmj.enjuju u veCem· dij-elu -pozadinskih du:Zrlosti.
omoguCili da 11 ·mnogim selima Istre polaz-e d jeca
Osobito ie u ne-kim kot-arevima broj Zena u NOOSkol'U i nauCe -Citati i pisati, Dragica GaberSnik iz
ima i raznim komisijama vdik. »U svom radu i
Vodica, Marija Poropat iz Dane, Ana Rota-r iz Trsvojim uspjesima naroCito se istiCu Zene kotara Lastenika, Ana Poropat iz RaCje Vasi, Viktoxija-· iz
bin. U tom kotaru ima 87 Zena· odbornica 11 NOOV elike Trabe, Ana iz GraCiSta, Pepica Kolllar iz
ima, 1'0 u ,gospodarskim komisijama (ostale komisije
P-azin Polja, Marija Brezac iz Repende i mnoge
joS nisu formirane). U vadnim .Cetama sudjeluju 512
druge nisu imale ni dovoljno- znanja, ni Skolske
Z·ena. a joS veCi broj radi od v.remena na vreme. U
zgrade, ni ploCe. Marija Por-o,pat je u Danam.a drcije~om kotaru radi organizovano 3500 Zena.« Zala Skolu na livadi, a djeci je ,pokazivala slova
(»Istranka« hr. I. srpanj 194-4.). U mnogim selima
na starom papiru. Mnoge su od tih d'jevojaka nakon
Z.ene su predsjednici s·eoskih NOO. Svijest Zena u
oslobodenja zavdile prepara.udiiu. Bilo je djevojaka
mno.g-im selima je tolika, da na. s-kupovima traZe da
koj·e su i bez uCiteljsko,g teCaja podu.Cavale djecu.
muSkarci odlaze u NOV, a one Ce ,preuzeti sve poSesnaestgodi.Snja Marija Milohani-C iz RakoviCa nije
slove. U ·selu BokordiCi .postoji NOO od s.amih Z·ena,
polazila ni:kakve Skole. Samouka bistra djevojka
i to 2 omladinke i 2 Zene.
uCila ie diecu svoga sela od prosinca ·1944. g. sve
No iako je priliCno velik hroj Zena hio u
do 6slobod:enja. Katja Rauer, uCiteljica iz Pazina,
NOO-ima, ipak je iPartijska organizacija moraJa
koja za vrii-eme Italije nije htjcla raditi kao uCiposebnu ,paZn ju posveCivati horhi protiv zastarjelih
teljica, 194-4. g. radila je kao prosvjetni referent
gledanja na Zene i politiCkom uzdizanju Z·ena.
kotara Labin i odrZavala teCajeve hrvaf.skog jezika
za odrasle.
Interes Zena za uCenje hio je vrlo velik. Kratki
·kursevi, CitalaCke grup-e, Tazn~. prosvjetni kursevi
Za vrijeme faSizma Zene I-stre su Cuvale svoju
i t. d. obuhv.aCali su velik hroj Zena.
'Citanje
djecu od odnarod:ivanja. Ana Cvitan iz Tinjana
Starupe hila je ot-eZano. Otpor, .·koji je. narod I-stre
nije dala d.a ·joj dijde upiSu u faSistiCku org-atiizapruZao ,protiv Citan ja tali ianskog Stiva, imao je za
ciju· >)baliJ.e«. Dijete je moralo za kaznu sjediti iza
po.i;l jedicu da mnogi I judi, a naroCito Zene nisu
plaCe, ali Ana nije po,puStaia. govoreti: »KoSulju
kroz 25 godina uo1pCe_ niSta Citali. Mlad:i !judi, koji
svog oca nisam nikad prod.ala, ,pa ne Cu ni ·sada.«
su pro.Sli talijanske Skole, teSko su savladavali CiLuca BankoviC iz .TurSiCa otvoreno je rekla faSistitanje hrvatskog Stiva. Zato je _
Oblasni NOO u koma: »Mi se drZimo svoje koSulje, a ta vaSa crna
.iem su p-ro.Celnici pro-svjetn~ odjela bile· naiprije
nas je zatrla.« Svoju 1jubav prema svotn narodu,
prof. Stefanij.a RavniC, a kasnije Zora MatijeviC,
svom materin iem jeziku, ,prema Narodno-oslobodiulag-ao mnogo napora za ·ot'v~ranje hrvatskih- Skala
laCkoj bo.rbi, Zene su znale sa mno.go topline i boi teCa jeva za odrasle. PoteSkoCe su bile vrlo velik,e,
gatstvom osjeCaja izraziti u brojnim pozdravima,
ier Istr.a nije imala uCitelja. 'Sa nekoliko uCitelja,
pismima i dopi.Sima. koje su dale dstranki«, »Glakoji su do.Sli u Istru iz Hrvatsko.g Primorja. Oblasu Istre« i drugim listovima. PiSuCi fa pisma i pasni NOO _je organizirao uCitelj-ske teCaj·eve, koje su
role one su uCile sVoj jezik.
polazili seoski mladiCi i djevojke s falija.llskom
3
.Silvio MileniC.
l.
2
Dokument 288
IZVJE!§TAJ CENTRALNOG ODBORA AFz ZBJEGA U ELL SHATTU ZA SVIBANJ
1944.
Izvjestaj rada AFZ u zbJ. egu za peti mjesec
Takoder postoji i ifdan odbor pri Cen~ral:
nom odboru . U nJ· su uSle Cetiri drugance I
I"" .
to: je-dna kbja radi sa Zena~:_a u. kaza _I~TIOJ
. . dna koj a radi sa bolniCarkama, Jed~a
gru~:n, Je oko NAFI (zgrada gdje Istanu]e
sa zenama
·
· ··
Centnilni Odbor Zbjega, ]judi _iz odJe a 1 -~Jl
hove obitelji), jedna koja radi sa _drugancama koje su zaposlene u engJ.esk1m menz~Tako su postavljene i sv,e ostale organ1~
rna._.
zaCIJe. U I · logoru ima 5 rejonskih odbora.
l. Organizaciono stanjel
U V-~m mjesecu Centralni odbor AFz-a
bio je sastav1jen od tri _drugartcve. J e~na s~
bavila iskljuCivo izdavall)em »Nase·ga hs~a~<. 1
tu- je hila potpuno zauzeta. Dakle, samo bV1Je
drugarice su radile u Centralnom od oru
AFZ-a
Logorski odbor I. logora
"II."
"
,III."
"
IV.
.,
"
od 6 drugarica
,6"
5
" 7
I. rejon ima 8 rejonskih odbornica
II.
5
III.
11
"
"
"
IV.
9
"
v.
7
"
"
"
"
40 rejonskih odbornica
.Svega
820 organiZoVanih. Zena
340
"
100
"
230
250
"
"
1. 330 organizovanih Zena
U II-orn logoru ima pet r~jonskih odbo~·a, a Se-st I~ejona.
300 · orgariiz·ovanih Zen a
I. rejon ima 7 rejonskih odborn1ca _
248
"
II.
6
"
"
7
230
III.
"
IV.
6
35'2
"
"
"
"
420
,,
v.
8
"
"
"
34 rejonske odbornice
Svega
U VI-,om rejonu Zene su n€davnov doSle.
Ima ih oko 330. S njima se odmah pocel? da
nidi, ali rejon nije joS potpuno. -orga~lZ1r~n.
,.
To su vec1no m SrpkinJ· e iz okohne K1stanJa.
.
I. rejon ima 12 reJons kih odbornica
9
II.
III.
IV.
"
v.
,
"
~~
11
1.5510 Or.ganizovanih Zena
Za to mislimo postaviti jednu najbolju u Lagorski Odbor.
.
. t reD III-em logoru ima Sest TeJona a pe
jonskih odbora.
320
344 o-rgani.zovanih Zena
292
179
237
"
"
" _ _.:.~..,-2-:--;;:=;-::;--1R7?,-;:;;:;;;;;;~~i·;,;;-
,S~v:e:g~a~~----~"~~:_-------·------~~~
"Z reJ· onske odhornice
U VI-om rejonu su nedavno d~~le Zene od
Knl na Bukovice i ·Sibenika. S llJ1ma. ~~ ~~·
'
·
mah poCelo raditi, ali r:ejons~i o db ?r JOS ni Je
.
potpullo formiran. Takoder cemo Jednu naJI. rejon ima
II.
v.
X.
XI.
Svega
"
"
"
"
"
"
"
1.372 organizovane zene
Logor~ki
bolju Srpkinju staviti u
O_dbor.
U IV-om logoru ima pet reJona 1 pet rejonskih odbora:.
6 rejonskih odbornica
24 7 organizovanih Zen a
6
261
8
5
7
"
"
"
"
"
"
"
32 rejonske odbornice
265
217
286
"
"
"
"
1.276 organizovanih Zena
413
�Odbar prl Gentralnorn Odboru !rna oko liD viSe su optereCene, ali se Zene u.Ce i drugmn
zena. u citavorn zbjegu do sada irna 5.638
radu, a ne samo uskom postavljanju unutar
organizovanih Zena. Nisu ubrojena dva novo- organizacije AFZ-a. Dakle, kako vidite, nedo.Sla rejmia. ·To su skoro sve Zene zbjega,
Sto od starog, neSto novog. Uglavnom, vjeru~
izuzev po nekoliko njih u svakom rejonu, ko- jemo i to se vidi, da sa ovakovim postavljaje se ne odazivaju ni na rad u logoru, ni na njern jacamo snagu i ugled odbora zbjega.
sastanke. U veCini sluCajeva te su prisilno Dakle,_ mjesni ili sektorski odbori se ukidaju.
dovedene.
Postoje rejonski, logorski i Centralni odbor
AFZ-a.
U petom mjesecm _·organizaciona forma u
Do sada nije bila ni jedna Zena u Cenprvom i drugom logoru jo.S j-e hila kao i u
pocetku, t. j. slicna kao i u dornovini. Posto- tralnom odboru zbje-ga, jer druga:rica Ru.Zica
jali su logorski ·odbori AFZ~a. sasvim samo- 1\!Iarkotic, koja je odreden::i' za COZ, jos nije
stalni. Po jedna drugarica ulazila je u La- stigla. U svakom logorskom odboru ima po
j edna Zena, dakle, Ceti.ri drugarice vrSe dUZgorski odbor zbjega, inaCe sve diuge, su ranost clanova Iag·orskih odbora.
dile sarno po AFZ-u. Tako je isto bilo i sa
U l-orn logoru - 57 zena, u II-om logoru
rejonskim odborima. Odmah u pocetku, radi
~ 34 zene, u III-em logoru 33 zene su claSto ~uspj·eSnijeg rada i djelovanja po rejoninovi .rejonSkih odbora, odjela, odsj,eka i sekma, postojali su pored rejonskih odbora,
cija logorskih i rejonskih odb·ora zbjega. U
mjesni ili sektorski odbori. Negdje su u taj
odbor, rnjesni iii sektorski, ulazile Zene je- IV-om IogOru dvije Zene su Clanovi logor-skih
odjela, a sedam Zena su Clanov_i rejonskih
dnog rnjesta (u koliko je bilo veliko i na
jednom m:jestu u rejonu, kao P.odgora ili Ko- odbora. Radi nepovoljnog broja kadra i jer
n:t·iZa), a nekada je viSe mjesta imalo jedan je ovaj zbje.g nedavno stigao, jo·S nisu foT~
mirani svi ·ndjeli, odsj-eci i sekcije. Za to ni
zajednicki odbor. To je bilo zbog toga sto se
Zene nisu u·sle u IV-om logoru u ·veCem bToju
tada .Z·ene nisu smatrale nimalo odgovorne,
a kao Ddbornice bile_su viSe obav;ezne da ra- u razn·e odjde i odsjeke.
Ihugarica 'ima u prosvjetnim, kulturno~
de. Takod:er su odbornice jednoga mjesta
m_ogle bolje da rad-e sa Zenama svoga mjesta. informativnim (propagandnim), gospodarU nekim rejonima bilo je Zena iz m•nogih skim i tehniCkim odjelima i odsjeCima, ali
mjesta, tako da u pocetku, kada je rad tre- od ukupnog broja Zena najviSe ih ima u
balo pokrenuti Sto bolje, one sve nisu mogle zdravstvenim sekcijarna rejonskih odbora.
2. Opci ~ad organizacije (na politickom,
da udu u rejonske odbore. Njihova neaktivkulturnom
prosvjetnom
nost bi skodila radu. Zatirn smo htjeli da zdravstvenom,
logorski odbori odrZavaju sa svim odbornica- polju).
ma sastanke, te da ih tako pomalo izgrad:uju.
Ovamo su stigle Zene iz raznih kTajeva
Me·dutim, te odbore smo postavili kao privre- Dalmacije. Izmedu pojedinih krajeva u pomene, dok se sami rejonski ne o.sposobe, dok
cetku je vladao veliki antagonizam (Korcula,
se Z·ene ne naviknu da je sada njihov·o mje- Makarsko Primorje, Vis, Hvar, Brae). Narosto, njihov rejon.
Cito- je bilo opasno u zadnje vrij,eme da se
razvije antagonizam izmedu Hvara 'i KistaCim smo primili upute o reorganizaciji
AFZ-a u -domovini, mi smo poku.Sali da to nja, te Visa i Knina. Odmah smo shvatili da
nam je glavna duZnost da radimo za j.edinsprovedemo i u .zbjegu. U logoru I. i II. postvo svih Zena Jugoslavij.e,_ a ovdje konkretCeli smo u_ petom mjesecu sa reorganizacijom
no, na jedinstvu Zena zbjega. Za to smo svim
i to ovako: da odbori AFZ-a budu sta vise
povezani uz odbore zbjega, odredili smo da Zenama ukazivale na svakom sastankU' ne~
odbori AFZ-a daju izvjestaje o svome radu pravilnost takovog ponaSanja, povezujuCi ga
logorskim odborima zbjega. Takoder da dru- sa radom protunarodnih reZima i ok-upatora
na razjedinjavanju naSih naroda.
garice iz logorskih i rejonskih odbora AFZ-a
rade u Iognrskim i rejonskim odborima te
U tom smo dosta uspjele, a u prvom Ioodjelima, odsj.ecima i sekcijama logorskih i goru potp'uno. T'akoder su sve naSe odbornice
rejanskih odbora zbjega. U logorima III. i pristupile Srpkinjama, tako da su one uvjeIV. odmah. smo poceli sa takovom formam
rene da prema njima loSe postupaju sam-o
organizacije. N aravno, u potpunosti nismo
one najnesvjesnije. Na tom polju Cemo Jo.S i
sve sproveli, jer ovdje Zene nemaju mnogo
dalje uporno raditi.
rada. Okolno.sti su druge negoli u domovini,
Po- logorima i rejonima odrZavamo ·zboropa je potrebno da postoje rejonski odboti da ve u · vezi svake novonastale politiCke situabi rad iSao u redu, da bi se najbolje Zene cije. (CerCilov govor, uspjesi Crvene Armije
brze izgrad:ivale.' Ali, takod:er, odbori AFZ-a i Narodno Oslobodilacke Vojske, te otvaranje
imaju j aCu vezu sa ·odborima zbjega, pa su
drugog fronta). Kroi ovaj .mj,esec prouCavali
im i zadaci, koji -se pred Zene postavljaju,. · sma Titov. referat, Odluke II. zasjedanja
mnogo jasniji.. Is tina, tako imaju viSe posla, A VNOJ-a, pone·gdje Moskovsku ~i Teheransku
474
KrojaCka radionica u Ell Shattu
konferenciju, Clanke iz »Zene danas«, »Mi se glasica uvijek im-a, ali to ne predstavlja niM
kakove probleme.
svetimo za zloCine u .Sovjetskom Savezu«, i
a) Z )lor o vi: Odrzana su kroz ovaj mjesve ostalo iz naS·e literature Sto nam je doSlo
do ruku. NaroCito u 1-om i II-om logoru, jer sec 4 dosta uspjela logorska zbora i nekoliko
rejonskih. Zbo'rove 'OdrZavamo redovito i to
su prije doSle, skoro svaka Zena, pa i starij a,
proucile su odluke sa II-og zasjedanja jedamput mjesecno, d1i' bi hili sto efikasniji.
Do sada smo odrZavali i rejonske-zborove, ali
AVNOJ-a.
odmah Cerna odrZavati u svakom rej,onu svaNarocito u III-em logoru ceka nas veliki
kih 15 dana umjesto rejonskih zborova Siroke
rad sa Z-enama Visa .. sa njima je do sada najrejonske konf,erencije, da bi kontakt sa mateZe raditi. Ide se po malo naprijed, ali ne
sama bio .Sto uZi.
kako bismo htjeli. U glavnom, u vezi novob) K on fer en c i j e: OdrZane su Cetiri
nastalih dog~daja i rada organizacije, politiCka situacija kod Zena maZe da n8.s done~ · logorske radne konfer·encije sa svim o.dborkle zadovolji. Odbori AFZ-a cvrsto su pove- nicama u log-oru. Od sada Cerna svakih 15
dana odrZavati Siroke konf.erencije sa svim
zani sa odborima zbjega, takO' da Zene rade
Zenama u rejonu. PoCetkom Sestog mj,eseca
skoro ~sve ,Sto se pred njih p-o.stavi, (rad po
veC se odrZavaju rejonske konferencije i one
.kuhinjama, ambulantama). Po zdravstvu i
higi>Jeni u logoru se prosjeCno najviSe have· su se pokazale uspjelije nego zborovi.
c) Sa stan c I: Sastanci se odrZavaju po
Z·ene. ,CistoCa log·ora je zadovoljavajuC_a. Muhe
slijedecern redu: logm·ski odbor svaku sedsmo, odrZavanj-em CistoCe, skoro iskorijenili,
a tim i· -zarazne bolesti. Organizacija svim micu odrZava jedan teoretski f jedan praktisilama uvjerava Zene u potr.ebu iiZdavanja Cki sastanak. Logor-ski sa rejonskim odborima
isto taka odrZava sa-stanke. Zatim su rejonzidnih novina, u potrebu niZe prosvjetnih te~
Cajeva, puCkog sveuCiliSta i svega ostalog ski podijeljeni na sektore (3-5 S·ektora svakulturno-prosvjetnog rada u logoru. Takoder ki rejon). Dva puta sedmiCno se odrZavaju
teoretski sastanci po sektorima, a jedamput
vodimo raCnna o disciplini i redu u logoru.
prakticni. U koliko nema literature onda ·se
Najvi.Se pote.SkoCa imamo pri dijeljenju
teoretski sastanci oddavaju jedamput sedrobe (u IV-om logoru radi veceg broja umimiCno.
ranja djece). Nikakve parole reakcije ne mod) S mot r a i I is t: U ovorn mjesecu
gu da prodru rnedu Zene, jer ih odmah pra~
nije odrzavana smotra. List »Zena Zbjega«
vilno objasnjavarno. Manjih sporova i nesu-
475
�bio je pripremljen za izdavanje u petom mjesecu, ali nije izaSaa zbag tehniCkih nemoguCnasti.
3. Rad na prosvjetnom polju:
Nema mnaga drugarica kaje rade pa prosvjetnim. odjelirlla, iako su veCina nastavnika
Zene. InaCe· njihav rad po odjelima zadovoIjava. NiZe prosvjetne teCajeve pohada u
J..om i II-om logoru 70 Zena (tu su skora sve
zene pismene). U III-em i IV-om logoru jos
nisu otv·oreni niZe-prosvjetni teCajevi, iaka
tamo ima najvi.Se nepismenih Zena (razlag je
nedostatak uCitelja i Sto su ovi -zbjeg-ovi zadnji stigli). Ali i tamo ee uskoro biti otvoreni
takovi teCajevi. Vjerujemo, da Ce veliki broj
zen a pohadati tecajeve. Od ukupnog broj a
sluSatelja puCkog sveuCiliSta viSe ad polovice
su Zene. Kurs.eve engleskog i ruskog jezika
pohada veliki broj zena. u l-orn logoru od
svih kursista 7·0% su Zene. To ne vaZi za sve
logore vee za I. i II. U III-em i IV-om logoru
Zene· su mnogo viSe nepism.Eme te treba naj-
prije ·otpoCeti sa niZe-prosvjetnim teCajevima.
U sportu zene ne ucestvuju najbolje. Sada
oko 70 Zena pohada kurseve za rukovodice
Sporta. Nadamo se- da Cerna na· tom polju
unaprijed vrse aktivizirati Zene, naroCit-o
mlade. Oko 4() zena pohada uciteljski kurs.
47&
30 , TRAVNJA 1944. ~VAPSKI BANDITI POKLALI SU 263 OSOBE U ISTARSKOM
SELU LIPI
lz izvjeStaja AgitjJroj}{{ Obl''s'log fwmilela KPH :::a hi-nt od 4. VI. 1944.
4. Zdravstvo i higijena:
Rad Zena na oVom polju moZe se reCi da
zadovoljava, bila ·cta se tiCe rada Zena po
zdravstvenim odj.eliina,-· odsjecima i sekcijarna, bilo higijene u logoru. Oko 40 Zena veC
pohada higijenske tecajeve. 35 bolnicarki vee
2-3 mjeseca pohadaju bolnicarski kurs. Sada spr-ovodimo mobilizaciju Zena na dobravoljnoj bazi za bolnicarke u Italiji. U Cenbalnom odboru AFZ-a nemamo ni jednu
Srpkinju. Ostavili smo prazno mjesto predsjednice za jednu stariju Srpkinju.
OCekujemo ad vas da nam poSaljete nesto literature.
Centralni odhor AFZ-a
1
Jedan od ciljeva Seste neprijateljske ofenzive
bio- je osiguranje .pomol'skog puta uz jugoslaven~
sku olbalu .Jadrana, buduCi da je to hila jedina
saobraCajnica izmedu nfemaCkih komanda u Trstu
i Sjev. Italiji i njemaCkih snaga u GrCkoj. Kako _je
pritisak ne,prijatelja na Dalma·ciju bivao sve jaCi,
to ·se javila potreba da se_ ·evakuira staq.ovniStv_o· tog
podruCia. PoSto je postignut ·sporazum sa Saveznicima, da prihvate izbjeglice, organizirao _je Oblasni
NOO za Dalmaciju ·evaku;::tciju stanovniStVa. Evakuirano je. ·stanovniStvo· ,gotovo -Citave obale Dalmacije, osobito Makarskog primo-rja, 'Srednic-dalmatinskog otoCja, nekih S jeverno-dalmatinskih otoka,
DalmatinS:ke 'Bu'kovice i Ravnih kotara. Od poCetka
evakuacije u sij-eCnju 1944., pa do posljednjih -skupina, evakuirano je oko 28.QIOO osO<ba, i to ponajviSe starih ljudi, Zena i djece. Evakuacija se vrSila
.preko Visa i Italije u Egipat (Ell Shatt, Katatba,
Tolumbat). Narod u zbjegu u Egiptu bio ie u poCetku u vrlo teSkom poloZaiu. jcr savezniCko snab~
dijevanje zhje,ga hranom, odj·eCom i sanitetskim rna~
t-erijalom niie rno.glo zadovoliiti sve potrebe zbjega.
Osim toga, klimatski uslovi hili su preteSki za ljude,
pa je dolazilo do 1brojnih sluCajeva bolesti i ·umiranja, naroCito 'manje djece. Veliku poteSkoCu za
zbje,g u Egiptu predstavljala je PuriCeva kraljevska
vlada, · koja j·c u to vrijeme hila u Kairu i Cinila
sve, ~a kompromitira zbjeg pred .Saveznicima.
P.red odLazak u zbjeg, joS u domovini. Oblasni
NOO za Dalmacij·u formiraa ie Centralni odbor
zhje,ga, koji i'f imao z<idatak. da rukovodi organicijom Zivota i rada u zbjegu. U zbiegu su 'hili osnovani logorski i rejons'ki odbori. Od 158 od'bornika
u ~ogorima 'bilo je ·40 Zena odbornika.
Uza ·sve poteSkoCe, na·rod je uskoro uspio ,potpuna organizirati svoj politiCki, d:ruStveni i kultur-
Dokument 289
ni Zivot,- kojim se do.skora afirmirao i pred Saveznicima i narodirua Egipta.
U organizaci ji politiCkog, soci jalnog i kulturnog
Zivota zbjega Zivo su uCestvovale Zene. kojih je bilo
u zbjegu oko 10.000. One su organizirale radne .Cebe,
kako hi ·se poslovi oko uredenja Zivota zbjega Sto
bolje izvrSavali. U ti-m Cetama sudjelovalo je preko
6.000 ·Zena.
Zene ..su radile u rajonskim kuhinjama_ _zbjega
(zbjeg je nairoe lbio podij-eljen na r·eione), 'U krojaCkim -radionicama, u djeCjem domu i domu staraca. Kad ie 1944. g. doSla jedna grupa tdkih invalida, koji su se teSko snalazili u novoj sredini, Zene
su uCinile sve da im pomognu.
Osim to.ga :Zene su polazile uCitel jske i bo.IniCar-:
ske teCajeve, te kult~uno-prosvjetna predavanja, nastoje-Ci da se Sto vi.S·e podignu kulturno i politiCki.
Trreha istaknuti da su ,zene uCiteljice, koje su
doSle sa zbje,gom, odmah po.Cele skupljati djecu i
drZati Skolsku orbuku na pijesku, s kamenCiCima, icr
nije hila pisaCeg materijala, a Satori jo.~ nisu hili
podignuti.
Z·ene. su radile i na politiCkom prosvjetivanju
Zena, pa su osnovani odbori AFZ u s.vim rajonima
zb_jega kao i Centralni odbor AFZ zhjega.
U inicijativni -centralni odUor AFZ zbjega, koji
ie osnovan- vet u Italiji krajem 1943. g., pred odlazak u Ell Shatt, uSle su: Marija Luia·k - kao predsiednica, .Nikica Soljak-Kirigin i Paula Zon~.JakSiC.
NeSto kasniie od'bor ie bio popunjen s Katiconi
BatiniC, Zorkom Ve.Za. TonCom BoriC, Bosom Milun,,
Mariiom ButoroviC. One ·su bile .prve, koje su poCele
okupljati i. organizirati Zene zh_jega.
I. VI. .1944. g . .poCele su Zene izdavati svoj li~t
»Zena zbjega«.
AGITPROP OBLASNOG KOMITETA KPH
ZA ISTRU
4. VI. 1944.
Agitpropu Centralnog Komiteta KPH
Dragi drugovi,
,Salj-emo vam ne·Sto dopisa sa na·S·eg terena.
1. Dne 30. IV. u 4 sata poslije podne upali
su u selo Lipu Svapski banditi sa svojim slugama fa.Sistima i ustaSama. Prije ~ego St_? su
doSli u selo, blokirali su ga ·i tukh b~cac1ma
i mitraljezima, kako bi mirnom pucanstvu
onemoguCili bijeg iz sela. UpavSi u selo, poCeli su pljaCkati sve, do Ceg'a su stigli: novae,
satovi zlatni nakit i sve ostale vrednije stvari zan'imale· su ih najvi.Se. Zatim su otp·oCeli
svoje zvjersko djelo klanja nad mirnim¥~t~
novni.Stvom. Tu se naroCito istaknuo fasiStlcki oficir Celigoj, kome djedovi potjecu iz
istog sela. U kuCi Celigoj Ivana, starca od
70 godina, naSli su naSi drugovi ~: Ista1:s~e
brigade »Vladimira Gortt::tna«, koJI su rste
noCi stigli u ·selo, straSan prizor zvjerstva
okupatora. Sedam Zrtava stl'aSno iznakaZenih
Jezalo je u kuei: petero djece od 1 do 10 gndina, mati im SimCiC Ter.eza 32 gadine stara
i navedeni starac Celigoj. Starac je ~aden
za stolom s molitv-enikom u ruci, prerezanim
grkljanom i drugim tragovima muCenja . M~ti
dj-ece nadena je pokraj stol~. na po~u sa d~e
tetom od tri got;line u narucJU, sa l'zvademm
oCima i straSnim txagovima muCenja, tako da
joj je glava hila ··oblivena bijelom pjenom,
koju je prouzro·kovalo muCenj~. ~idili ~u se
i znakovi silovanja. Dij-ete, koJe Je nos1la u
naruCju, bilo je i~bodeno noZevima i ~traSno
iznakaZeno. Troje dj·ece leZalo je kraJ vrata,
u kutu izmrcvareno i prelomljenih ruku i
nagu, te je bilo teSko razlikovati koji dijelovi
pripadaju pojedinom djetetu. U ?rugom kutu
lezalo je dijete u kolijeci u Iokv1 krv1, zaklano i na viSe mjesta izbod.eno noZem.
Drugo strRSno zvjerstvo je izvr.Seno nad
35 go dina s.tarom Zen om SimCiC Vikom, koj a
je leZala pred svojom kuC.om iznakaZena, sa
stra-Snim znakovima silovan'j a, izbodena noZevima, do kostiju/ izre-zanim mesom na nogama. Navedenoj se Zeni muZ SimCiC Nino
nalazi u redovima NOV. N esto podalje lezalo
je izbodeno jedno dijete od 10 do 12 godina
i jedna starica u lokvi krvi.
Starac SimCiC Ivan 60 godina star, naden je na stepfinicama svoje trgovine sa _dol~
njim dijelom tijela p-od ruSevinama zapalJene
kuee dok mu je glava i gornji dio tijela bio
izgo;en. Tri su Clana njegove obitelji izgorili
u kuci.
Jasipa JakSetiC, stara 78 godina, nadetla
je na vratima svoje kuC-e dj-elomiCno izgor~na
kao. i SimCiC Marijan, djeCak od 10 godma.
U selu je nadeno niz iznakaZenih Zrtava, medu kojima su prepoznati M:aljevac Ana, stara
78 godina, sa svojom _kCerkom Ankom. i rnalim unukom ad 7 god1na, Ivanka ZmaJla, 50
godina .stara, Antula -SimCiC, 75 godin~ stara,
Marija AfriC, 60 godina stara, sa SVOJOID ne-.
vj-estom starom 35 godina. Taka je nabrojena
21 iznakaZe-na Zrtva ...
Ukupni broj poginulih: 263 osobe, 1.35
uniStenih kuCa. VeCina ljudi zatvoreni su u
kuCi broj 20 i tamo izgorili skupa s kuCom ... 1
:t U travnju 1944. g. Nijemci poCinj_u s- ve~~kom
(treCom) ofenzivom u Istri: Gotovo- .u tsto VnJe.me
napada ju i sve vojnopozadmske -staJ?-IC'e,. ~ glavnmu
snaga hacaju na sektor UCka-Plamk-Ltsma. s namierom da uniSt~ Opera~ivni }tab ~a Is_tru 1 Prv:u
istars1m brigadu 1 na ta1 n~-cm ost~~r~JU k?t;n~~-~
kaciju Rijeka-Trst. Kako m.s.u n~mJeh ozbtl)'m.pl~
gubitaka jedinicama NOV, Nt]'emci su se _zl_oCm~c~t
svetili stano.vniStvu, koj_e -je pomagalo. SVOJO_J ':OJSCI.
30. IV. 1944. g. podivljali: njeinaCkt zloC;nCI P?~
klali su stanovnike ..sela Li.pa, I. V. 194-4. zapalth
su Vranje, zatim Studenu, Brest. ¥alu U~ku, _Vel·u
UCku, Se:miCi, RaCja Vas, Trstemk, .\!'od<-ce 1. dr.
Mladih muSkaraca nisu mno.go ~alaztl~ po sehma:
zato su -se svetili Zenama, djeci 1 .st~rctma. U ~?h
vjeSaju ·u aleji odjednom dvadeset 1 1ednog mladtca,
koj-e su uhvatili, karla su. htjeli izaCi _iz ~rada, da
odu u partizan-e. Pazin .JC centar, u ko.Jt dovode
lj-ude iz cijele Istre, m~Ce ih ~. vjeSaju ~ dvo-riS~u
kul:e obitelji Raner, ko1a se cqela ?al<l;Zl u p~rt;
zanima. U Lupoglavu i dr-ugim .garmzomma natJ~cu
s·e, tko f.e zvjerskije muCiti.
U tim borbama Zenc Istre dale su mnog·e Zrtvc.
Anu GuStin iz Radmana koja je radila u organizaciji AF2, uhvate Nijemci kod Zha_ndaja, i muC~
je da oda organizaciiu. Ona podnost sve muke 1
pogiba, ne progovorivSi ni rijeCi.
Marij.a Mikac iz Bresta pod ·Zbevnicom pala je
Zrtvom, dok ie izvidala neprijateljski polo-Zaj, koji
je namjeravala napa-sti naSa Ceta.
Nataiiju Mar-eCif. iz MareCiCa muCe da ,prizna,
gdje se na1aze part~za~i, s ~?jim~ o~~-Zaya ":ez~:
Ona niSta ne priznaJe 1 neprqatel1 st·rl]el.Ja ~Jru ~
njelle tri kCerke. Na isti naCin pogibaju ma1ka 1
tri kCerke SlavCiC iz ZareCja.
I
477
�Roia PetroviC
U travnju 1944. g. prilikom napada na jednu
vojnopozadinsku stanicu, Nijemci su _zarQibili
stri-jd jali Viktori ju StokoviC iz Plomina:.26. sije.Cnja 1944. g. zarobe Nijemci_ FoSku Doblanov~C iz '2minia: Clana Ko_tarskog komiteta SKOJ.
Mute J'C, po nekoltko puta JC na konopcu spuStaju
u zdenac, siluju _je i ubiju.
L~vorku Lenac· Lili iz Kastava mu·Ce u pazinskom
pul1skom zatvoru. Do niene Celije se kriSom dovukla Z_ora PamiC. da je tjeSi. >•Ne bo'j se, niSta nc
Cu odab« - odg-ov~ra i podnosi sva muCcn_ja. 17.
VII. 1944. odvodc JC u Trst u zatvor Koroneo i
ubiju.
. Donosin:to -?ekoliko opisa nepri jatel jskog terora
nad neza.Stt.Centm narodom istarskih sela prema pisanju »Glasa Istre« iz 1946. g,
»U novembru 1944. uhapS-eua je omladinka Zora
Cukril:, :koja je posli_je 20 dana muCenja u zatvoru
navod?o otp.~emliena _u Nj·em~.Ck-u. X<i.snij-e -su uhapSene .JOS dvqe omladmke Amca i Zorka Guk-riC iz
~el.a i(~ukr~Ci. Zorku su .muCili vjeSanjem i odmah
1?1 sktda_h omCu s vrata silel:i je da prizna da je
hila parhzanski kurir. Djevojke ~'>u ,poslane u Trst,
a odande su nestale.« (»Glas Istre« •hr. 41. 21. V.
1945. _g. - »ZloCini Nijemaca i faSista u garnizonu
Vodn]an.«)
~fl~da Tonka .Lore?cin i~ ~e~t~lina, doSla je
J?r?}.J~ca 1944, bolesna IZ SVO.Je Jedtmce, da se izli}ect 1 opet vrati u fedinicu. Otkrili su je gestapovci
t odveli u puljski zatvor. Na tre.Cem katu SS-ov-ske
ko·~~?de u. uli_ci. s~~r-e,g_lia i ~ podzernnom .podrumu
rnucth su ·1e 1 tspthvah damrna i danima da oda
o~ga?izadi~ u.. Med~linu. _T.ednoga d<ina predali su
n)emm rod_ttelJI,ma n1enu rohu, rekavSi ·cia _je otpreml)en~ u N,Jemacku. Zar hez -robe, pitali su roditelji.
Pogi~ula .. ie herojski, _ier nije htjela nc,prijatelju
odatr SVOJth drugova.
·
Ne_~a ~nif~C ~z Senja, Hrvatsko Primorje.
>)BlJ'CSt;J-tla JC .1aka ofenziva neprijatelja. Tog jutr-a .u map.~ 1944. susretoh Nedu u Maritima (kotar
L_ahm). ~vtje tr~ dr~arske rijeCi, dva tri drugar,ska
ptt~n Ja 1_ Zumo Je obSla Neda za svo jim drugovima
ko;t, su J'C zvali. 2urila .ie na sastanak s omladinom
Pazmskog kotara,
I Neda se poCela spuStati strminom Sto vodi iz
Ma-riCa u dolinu RaSe
UvcCe. doznasmo. NoCu podosmo po nju. Crnila
se nep~oz1rna ,gusta nol:, Nigdje njj,e bilo zvijezda.
Spu~~a!~ smo ,se J?olako, .a rijeCica je Sumjela iuZ-no.
Dva htJ~la vola 1 kola Jedva su se ·nazirala u mra-ku, a nJihov .fe Sum .povel:avao tiSinu noCi.
. ~aSli smo Nedu i joS dva d!'uga. Malene ·rupice
vtdJele su se na sljepoCicam·a. Tane iz Nedinog re:roiv:ra. 'Banditi su mrtva tijda oplja-Ckali:--A lice
.Je bilo spokojno i vedro.« (»Glas Istre« br 150 od
2. II. 1946. g. - »P,ali za slobodu«).
·
·
Medutim sigurno jc, da se iloCin ·odigrao na
sliiedel:i na·Cin: RoZa PetroviC _ie malo dalje crkvice
Sv. -Katarine do'bila v,rJo .iak udara<:: po glavi iznad
Cela, i od toga naglo izgubila sviiest, radi toga o
samom zloCinu ne zna viSe reCi.
Zrtva ima veliku -kvrgu na glavi iznad Cela, na
mjestu gdj·e j·e- dobila ud!lrac, od koga su joj raspuknute kosti krivo zarasl'e.'
Dokument-2.90
IZVJE!!TAJ OKRUzNE KOMISIJE AFz ZA OKRUG BJELOVAR OD '11. VI. 1944.
OBLASNOM ODBORU AFz ZAGREB 0 RADU zENA
Izvjestaj o radu AFz-a od 11. VI. do danas u Bjelovarskom okrugu
11. VI. forrnirana je Oblasna komisija •a
AFz. Stanje je !ada hila talwvo, da j,e u vecini sela bj elovarskog okruga rad AFZ-a
potpuno bio zamro. Jedino u bjelovarskom
kotaru nije prestao rad; tu su i dalje postojali odbori AFZ-a,
zene su se koji puta
sastaiale.
Od proSlog mjeseca, nakon .Sto su sv·e
partijske jedinice i partijski korniteti dobili
direktive da oZive rad AF.Z-a, rad je krenuo
naprijed, u bj,elovarskom i -durdevaCkom -kota.rU f0rmiran~ je 4. VII. okruZna. komisija
od tri clana.
Do- danas uCinjeno je slijedeCe:
1
Mariju Medicu i Linu Zakinju IZ Valicc, kotar
~mag, mu-Ce ,faSisti i strijeljaju, ali one nc priznaju
mSta, nego prkosno uzvikuju: >>Bile smo u partizanima, i ni je nam Zao.« Pajuh Marija iz Brtonjice. Ermina Corva iz
Gro-Znj~na, Emiliia B~nCiC iz Novigrada i mnoge
drll;ge zene kotara Bu1e hrabro podnose muCenja i
umtru, kao i mnoge druge ist<lirske Zene.
·
Kada su demonstranti htjeli skidati faSistiCkc
emble~e ·Sa zgrada, nakon pada Mussolinija, pokole?ah su s~ pr:ed otpo-rom karabinjer.a. Francesca
B?d1_ se ,P·en.Je lJeStvicama i CekiCem razhija fa.SisttCkt ·emblem na »casa del fascia<<. Borbena i brabra neum~~no ~adi za NOB-u. 31. augusta 1944. g.
pa.d~ nepnJatelJ-u ~- ruke. MuCili su je, isko,pali joj
0~1 1 .kona~~o SJ?ahlt .ru Trstu u· »riZjeri«, ali od njC
msu tznud1h ·pnznanJa.
·
Olga. Ban iz ZareCja, Mira Ban Raduna iz SuSak~, LtCa Faraguna iz Lalbina, Lovorka Golob iz
~azma, Stef<_~-J?i ia RavniC iz Lupoglava, Zora Romac
tz Brest-a, Lilt Neuman, Francesca Bodi iz Rovin ;a
Nelli Duitz iz Rijeke, Antonieta Zanfabro iz- Baia'
Mataja Bra ikoviC iz Brguca, Mari ja Klobas iz Br~
gu.c~, Fauica ~il_iC iz Kastva, Sava Jugo iz KaStva,
~thea J~draml: 1Z Zameta, Lcivorka KrikaniC i sto~m: drt1Jf~h Zen_a horile &u se i poginul-e, nadahnjuJUl:t _SV?Jlm_ pr.1_mjerom . hiljade novih horaca, k-oji
su zauz1mah nJihova m 1.esta i. nastavl jali borhu.
478
ZiLJOc!N KOD SVETVICENTA
. Dana 2'2. srpnja 1944. doSla je iz Sv. ViCenta
.JCdJ?-a gru,pa ?~ 25 talijans,kih _f~Sista u selo Reianci,
opCtn: Sv. Vtcenat, kotar Zmm1, te s-u izvrSili premeta-Cmu u k-uti RoZe PetroviC, ,zene PaSkvala 3-4
g. sta-re._
'
Oplja-Ckali su sve, Sto je hila vrednijc u kuCi
f~ko. medu ostalima bol ju od jeCu, a od hrane: 27 ~
psemce, 5 bl. vina, vola, telca i joS mnogo drugoga.
. Nakao toga rekvirirali su jedna kola u istorn
ID_Jestu, natovarili na ta kola opl iaCkane stvari i
hranu, te poSJj za Sv. ViCenat i poveli sobom gore
s-pomenutu Ro-Zu PetroviC.
. _Na putu z.~ Sv. ViCent _sreli su kod sela PajkoV1Ct Ivana. Mr.Sna, rata-ra 1z sela BokordiCi, starca
od 60 godma, te ga bez razloga ubili i ostavili ga
na cesti leZati.
U Sv. ViCentu zatvorili su u zahod elektriCne
centrale RoZu PetroviC, a sutradan ui-utro u 4 sata
~oSI.a se~morica od ovih faSista po nju, t·e _ju odveli
1z Sv.. vVICenta u pravcu sela .Pusti, a:li je nedaleko
Sv. V1centa ma~o d~l je o~. crkv_ice sv. Katarine spomenuta naglo 1zgubtl~. SV~Jest 1 za sebe nije znala
~5 d~na, kada se osvqesttla u bolnici u Puli, gdje
Je lezala 73 dana.
'
·
~~~~in se dog~~io u nedi:Iiu. te su seljaci iz
obhznph sela, ko11 su toga JUtra i.Sli na misu u
Sv;.. V1Cenat, naSli pokraj ceste na gore opisanom
m!:stu RoZu PetroviC okrvavljenu po lku i iskopanih
oCqu no.Zem.
'
. Zrtva o o~orn ne zna niSta drugo rel:i jer kako
1e g.o~e reCeno, oSviieStila se tek nakon i.5 dana 'll
bolmct u Puli.
Nakon udarca po glavi, kada ie Zrtva izgubila
svijest, zloCinci •SU Ro-Zi PetroviC isko:pal,i noZem oCi
i dohro se vidi kako joj j.e pov,redena .Cco-na kost
na dva miesta iznad svakoga _oka, tako da se danas,
nakon godinc dana, od karla se zloCin odigrao, maZe dohro vidjeti mjesta ispod Cela, kroz koja S1l
zloCinci .Zrtvi zabili noZ u oCne Supljine, da hi joj
i·skopali oCi. ()>Glas Istre« hr. 65. od 21. VII. 1945.
godine).
1. Kolar :l:)urdevac:
a) Na tom kotaru je u zadnje vnJeme
bilo slobodno kretanje samo u opcinama RioStar i PitomaCa. U tim opCinama bio j-e prij e
vrlo slabi rad. ·Sad je u opCini Pitom~aCa formiran odbor AFZ-a u selu Velika Tresnjevica; na sa-stanak dolazi 15-17 Zena, predsjednica je Ma-darica, ostale Zene su veCinom
Srpkinje. U Sedlarici nije nikada postojao
niti AFZ niti NOO. Sad su na sastanku za
osnivanje JNOF-a bile dvije zene. U Pitomaci
je postojao odbor AFz-a, sad ima nekoliko
Zena, koje Cine uslug-e, ali ne Ce dolaziti na
sastanak. 'Tri su dobre. U Otrovancu postoji
veza sa jednom Zeno:in. U Duretini na Dravi
razgovarala je drugarica Ru.Za poj,edinaCno
s nekoliko Zena, koje su sa simpatijama govorile o NOB-i. U ostala cetiri sela ave opcine nemam,o niSta.
b) U opcini Klostar formiran je odbor u
Prugovcu, ali konspirativan .. U Klostru je
postojao odbor, ali sad _postoji veza samo sa
dvije Zene; u Dinjevcu i Kozarevcu takoder
postoje veze, a nikako nije uspjelo sazvati
sastanak. U Budancevici i Suhoj Kataleni ne
postoji lliS'ta.
c) U opCini -Semovac je bilo do nedavno
slobodn-o kretanje, i postojali su svi uslovi
za formiranje odbora u ·Semovcu, Hampovici
i Rakitnici, jer j~- u tim selima bio ~rij_e vrlo
dobar rad AFZ-a, ali uslijed upada bande
nije se dospjelo.
d) Iz Sesveta, Kalinovca, Virja, Miho!jan- ·
ca; Durdevca, tGrkine, Budrovca, MiCetinca i
Oepelovca su mnoge zene pobjegle pred bandam i nalaZe Se u izbjegliCkom logoru. U tim
selima su hili dobri · odbori AFz-a, za sada
tamo nij-e ni.Sta. uradeno, a s tim izbjegli.Ckim·
Zenama ndrZano j.e nekoliko sastanaka; na
jednom sastanku bilo je oko 30 zena. Neke
od tih Zena, koje su radile prije· u odborima
AFz-a, pomazu sad u radu u drugim selima.
e) U opCinama Ferdinandovac, Novo Virje i No1ve ne postoji niSta.
2. Kolar Bjelovar:
a) Opcina Pisanica: U Ribnjackoj, Backovici i BedeniCk-oj postoje veC davno odbori
AFZ-a, Zene se sastaju redovito svakog tjedna, na sastanak dolazi 30~40 .Zena, idu na
svaku konferenciju, na koju ih se pozove i
i-zvrSavaju sve zadatke koji se pred njih postavljaju. Najbolje selo je Backovica. U Vet
Pisanici postoji odbor AFZ-a u konspiraciji;
ima svega 4~5 Zena, koje se sastaju. Do
sada nije uspjelo sazvati Siri sastanak. U Polumu nije niSta.
b) U opCini Severin nije uopCe pres tao rad
AFZ-a u selima Severin, KaSljevac, RavneS i
Orovac. Rukovode radom AFZ-a i njihove
partijske jedinice·, a. u ,svim tim s·elima postoje odbori. OdrZani su sastanci u KaSljevcu
sa 16- Zena, u Orovcu sa 12 Zena, a u Ravne.Su
i .Severinu se odrZavaju sastanci .redovito, _ne
znam sa koliko Zena.
c) Opcina Sandrovac je vrlo slaba; odbor
postoji -samo u Maloj Pupelici, na sastanku
je bilo 6 Zena, slaba predsjednica.
479
�U L'asovcu J.)ostoji odbor, sastanci se odrZavaju. U Babincu je sad_ odrZan prvi sastanak sa 7 Zena i f.ormiran odbor, a u Bedeniku i Bulincu ne postoji niSta.
d) U opCini N·ova RaCa je malo uradeno,
ali postoje uslovi za formiranje odbora U nekoliko sela, i neke su drugarice sad zaduZene tim poslom.
e) Opcina Prespa je vrlo blizu Bje!ovara,
tamo postoje samo pojedinaCne veze u selima Tomas, Prespa, Ciglena, Patkovac i lidralovi.
U -opCinama Gudovac i Bjelovar ne postoji
niSta, ali izgleda da Ce se moCi uspostaviti
uska veza sa gradom Bjelovarom.
1 Pod kraj 1943. g. rad sa Zenama u okrugu
Bjelovar doZivljuje svoj najveCi zamah. Tada je
bilo, formirano veC oko 120 scoskih i ~radskih adbora AFZ. _Odraz ovog stanja je i uspjelo savjetovanje Zena odrZano koncem listopada 194'3. g. u
Gornjim Zdelicama ·sa lpi'e-ko 100 prisutnih Zena
iz cijdog O.krU,ga, na 'kojem su po prvi .put Zene iz
raznih krajeva Ohuga izmi jenHe i-skustva o ·radu i
tije.
osjetile snagu i razgranatost organiza1
PoCetkom 1944. g. rasformiran je OkruZni odbo·r. AFZ, a ra:dom Z·ena rukovodio je Narodni front
koji je na tome podruCju u to vrijeme formiran.
Ova reOrgariizacija do.vela je do pasiviziranja najveCe,g Jbroja organizadia Zena, pa je Oblasni komit-ct K'PH fOrmirao u ljetu 1944. g. komisiju od nekoliko ibena radi o.Zivljavanja toga rada uz istovremeno formiranje takvih komisija pri Okru.Znim komitetima,_ Rad su Otdavali stalni nal-eti ne;prijatelja,
koji je pod konac 1944. kontrolirao skoro cijdo
podruCje Okruga.
.
·
U rano lieto 1944. g. o-t~ganiziran .ie u Velikoj
TreSnjevici i Kozarev-cu zbieg za izbjeglice ,sa po~
dru€ja Kalnika, Bilogore, Ko,privnice i podravskih
sela. U jesen se zbjeg okilpio oko Velike Pisanice, a primio je, osim do-sadaSnjih joS i izbjeglice
3. Kotar Koprivuica, KriZevci, Sv. Ivan
:tabno:
U tim kotarevima nema nikakvih podataka, Sto je tamo uradeno, buduCi se j-o-S -nis-u
vratile drugarice, koje su ondje i'adi.Je.
17.. .VI. odrZano je savjetovanje _sa svim
aktivistkinjama AFZ-a za cijeli okrug; bilo je .
prisutno preko 4i0 Zena.
25. VI. odrzano je isla takovo •savjetovanje na kotaru Bjelovar; bilo je aka 30 zen a.
U ostalim kotarevima nisu s-e odrZala ·Savjetovanja.
OkruZna konferencija s biranjem Sirokog
okruznog odbora zakazana je za 15. VIII.'
iz Hrvatskog Zagorja i Medimurja. To je hila oko
lOGO Zena, djece i stara,ca, koji su zadnjih da.ua
prosinca povul:eni -do Slatine i prebaCC:::ni preko
Drave u ,sela oko Dravafo,ka, ier su duZ Podravine
nastupali »Cerkezi«, bjelogardejs'ke t,rupe u slu-Zbi
faSista. Divl jaStvo ti'h trupa,, koje uopl:e nisu irnale _
re;gularnog snabdi jevanja, naroCito nasil ja prema
Zenama toliko· su zaplaSili stanovniStv-o, da su Cak
i ustaSke Zene kleCeCi zakliniale komandante NQiV
da ih .povedu u zbjeg. Zbieg je pomaknut u sijeCnju
1'945. g. u ,sel.a oko PeCuha, a u v·eljaCi prebaOen
preko Dunava skelom kod Batine u Vojvodinu, u
sela oko iSvetozara MiletiCa . .T o.S pri je :prelaza Drave
osnovan je Glavni odbor z:bjega kojim su ·rukovodili Clanovi IO NOO zagrebaCke oblasti. Zbjeg se
vratio u domovinu u lipnju I 945. g.
Gdjegod se zbjeg zadrZao samo neSto duZe, a
naro·Cito u Vojvodini, organiziranf\ je S:kola i obrazovni te-Cajevi. ":lene- su se uvijek brzo. pribliZile
sbinovniStvu, pa i madarskom, i 'bile propagatori
ide_ja NOB. 8. mart 1945. proslavljen je vrlo sveCano u Svetozaru MiletiCu akademi jom. Predavanje
i program dale su Zene zbjega, a uzvanici su bUi domaCe sta·novniStvo. Bunjevci i Madari.
Dokume11t 291
Zetva
iETVA NA cEPic POLJU
DojJis i:::: ,~fstrrmke«, glasila Oblasnog odborn AFZ ::-n lsfnt -
srprmj 1944.
CEPJCKO JE 'POLJE O:tiVILO
37{) Zetelica, Zena i omladi~ki, sa srpovima, s pjesmom i smijehom prkose- neprijatelju, spaSavajuCi pSenicu za svoju vojsku, za
svoju pobjedu.
Nekada su se tim poljem -orile samo psovke, nekada su ovdje fasisticki gospodari tjerali s-eljake da za njih siju, da za njih kose,
da za njih Zanju. Danas njih vi-Se nema, CepiCko- je polj-e naSe, CepiCko je polje narodno.
Cvrste seljaCke ruke· drZe kosu i kose sv-oju
djetelinu. Puni vo.zovi djeteline odvoze se, a
seljaci govore o proSlim vrem-enim&, kada j-e
njihova blago crkavaJ.o ad gladi i suse, a djetelina i v-oda hili su u rukama faSista.
480
Zetelice Zanju. Zita nema mnogo, jer su
fa.Sisti pobjegH pred narodnim sudom, a narod se od straha nij.e usudio orati i sijati.
Tek jedan dio polja je zasijan, ali i to je
mnogo, a narod osjeCa i znade da Ce se do
godine cijelo polje zasijati pSeniconi i da ne
ce biti dovoljna radna ceta ad 37() zetelica
da ga poZanj e.
2;etelice Zanju, a drugovi odvoze snopove
na mjesto vrsidbe. Treba raditi brzo, jer bi
nep-rijatelj mo.ga·o pokuSati da nam oduzme
pSenicu i da ju uni,Sti ...
zene i omladinke labinskog i cepickog kotara hrabre su i ne daju se smesti ~i od ne-
prijateljskih kamiona, koji su ih iznenad~li.
P.oskakale su u vodu, bjeZale pred Svapsk1m
1 16. lipnia 1944. g. zapoCela ie Zetva na '9-e.piC:
Pol_iu. Kroz 16 dana poZele su radne g--rupe zena 1
omladinka 52 hektara. MuSkarci su na koltma odvozili sno,pove u blizinu sela Cepit, gd je je p:Se?ica
ovdena, spremliena u vreCe i odmah otpr·emlJena
dalje za voisku.
U to se vrij.eme veCi broj muSkaraca iz sela nalazio u i·edinicama NOV,_ i ,,dav~a radn~ snaga__ ffil
bile Zene. Da hi se radov1 na pol]u rnog-h n~ VrtJeme zavrSiti formirane su radne grupe Zena 1 omladinki, koj·e' su za vrijem~. velikih -po~iskih. ra.d_ova
pomagale p'orodicai_lla, ~~pma su. m~sk.arc1 h_t~t u
partizanima. zatvonma th su po,1pr;mh. Za ~n ]erne
Zetve nekoliko je hiliada Zena btlo okuplJeno u
stalnim radnim grupama.
Koncem 1944. g. pa do oslobodeni~ pre~rana
vo]ske i opskrba iedinica n~ terenu lezala l~ na
Zenama. OpCina DivSiCi u m1esec dana da_la 1e za
NOV 9.368 obroka. a Zene AF2 oprale -su 1 okr:pa~e
3.364 komada robe, saWe 80 komad.~ novo~ 0~1jela, oplele 40 p.ari Carapa. U isto vnJeme sakuptle
81
:Zenc Hrvat:oke u NOB
rafalima, ali su drugoga dana bile opet na
polju ...1
su Zene te opCme 90 kvintala Zita, iako ie ova opCina siromaSna i ima sela, koia su popaliena i popl jaCk ana od faSistiCkih i Svapskrh bandi kao Saini.
Glavani i Manjadorci.
U Sv. Bartolu, kotar Labin, doSao ie posliie
ofenzive III. bataljon Prve istarske brigade u .selo.
Batal ion i·e slabo obuven. a mno..1d bo·rci. i .basi.
Sve Zene sela su cijelu noC Sivale papuCe, 1 UJUtro
s-u svi borci dobili nove papuCe.
.
Voisku je tr-ebalo prehranjivati ne samo- kada .1e
bila na terenu Istre, nego i onda, kada se nalaz_tla
u Gorskom Kotaru, koji ie bio popalien i iscr.plJen
i nii·e mogao prehranjivati toliku volsku. Na stotine grla stoke i vag?na Zita prebacivalo. se izmedu
nepriiateli-skih garn1zona, preko ceste 1 J:!ruge u
Gorski Kotar. Zene i omladinke kotara Lall:nn, Kras
i Kastav na svojim su ledima nosile hranu u f!or·ski Kotar. ObiCno su iSle .e;r-upc od 30 do 80 zena
i omladinki i nosile na ledima 18 -do 2'0 kg hral?-e.
Put do Gorskog- Kotara tra jao je Cetiri dana. Os1m
ovih .grupa odlazio je sa hr·anom
veliki broj rna-
481
�Dokument 293
POZDRAV zENA OKRUGA VIROVITICE SA II. 0 KRUzNE KONFERENCIJE AFz
OD 18. VI. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE
Glavnom odboru Antifasisticke fronte zena, Hrvatske!
II OkruZnoj konf,erenciji AntifaSistiCke fronte Zena" za
Sastale smo se na svojoj .
Glavnom odboru Antifasisticke fronte zena
okrug Viroviticu, te Saljemo borbene pozdrave
Hrvatske.
.
Nasa cvrsta ~dluka da ~b~~v:t;:~
pokolebiva, i tako cemo pomoCI sire
Smrt falizmu -
18. VI.
.., n
naSeg okruga organizacijom, ostaCe _nePokreta.
:::a:~e eNarodno-oslobodilackog
Sloboda narodu!
AntifaSistkinJe okru.ga- Virovitica
1~44.
. u
ime prisutnih 500 Zen a:
/
JovanoviC Milht
T-erinka V oJ aCek
Trbojevic Bosiljka
VrJidba na Cep"ii: Polju
njih gr11;pa Zena, koje su iSle ,posjeCiv.ati svOje muZeve iii sinove. Zbog velike nestaSice soli, -Zene su
kuhale morsku vo·du, a dobivenu ·sol slale vojsci.
))KuCa, u kojoj kuhamo je grda'•i stara, ali za .nas
je ona sva Od Zlata, zaStO u nioi mi kuhamo sol za
naSe j:lartizane,« piSe Milka iz Portluga. I u onim
selilna, Ciji su stanovnici kupovali hrana na karte
(Labin, Kras, Kast.av, 10patija), narod je od svoje
aprovizatije hranio i partizane. U selima ---kotara
Labin Zene ·su u .grupama odl.azile u Pulu, Pazin
i t. d. i mijenjale odj-eCu i obuCu z::t hranu, koju su
onda nosile partizanirila:
Dokument 292
IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA TRAVANJ I SVIBANJ
1944. 0 RADU AFz'
lzvJestaj za mjesec april i maj 1944 .
. . . 2. AntifaSistiCka fronta Zena.
Organizacija AFZ-a je uklopljena u NOO-e
i to tako, da -su najbolje drugarice iz katarskih usle u rajonske odbore? u kojoj tvornici je postojao NOO i AFz, ti su se fuzioniDokumerit se _nalazi u ~arhivu CK SKH. ·
Na osnovu uputa CK KP_J od siieCnja 1944. g.
o novom ·naCinu rada· AFZ, u Zagrebu je Pogidno
shvaCeno uklapanje AF2 u _Tedinstvenu NarOdno·osloho'dilaCku frontu, te su zapra.vo: likvidirali od·bore AFZ· i- svaki_ .poseb~ rad sa kmima. U 'kola-
rali, a uliCnim odborima AFZ-a rukovode
NOO-i ...
Zagreb, 31. V. 1944.
Polit-sekretar MK KPH Zagreb
M0jmir3
1
2
vozu 1944. ,g-. MK KPH Zagreb dania je d:rektivu,
dJ se ,ponovo organiziraju odibori AF2, koji Ce ra-
diti
u
fro-nte.
sklopu
J edinstvene
narodno-oslobodilaCke
3
Franjo KrCmarek, tada polit--sekretar MK KPH
Zagreb.
Pozdravi
482
zma frvom kangresu AFZ-a Ervatske
483
�Dokum.ent 294
II. OKRU:lNA KONFERENCIJA AFz MOSLA VINE ODRzANA 1
Dojns •z »:Zene tt borbi,, glasi/a Glavnog odbora AFZ
8. VI.
Hrvatske, hr. 9, kolovoz 1944
Moslavina, 18. VI. 1944 .
"k
c e
~ruga ~kruzna konfe~encija
Antifasistironte zena Moslavine, ostat ce nezabo
~~~:in:~.
zenama -
~ene ~a-siavine
delegatima i svim;
su na taj dan joS jednom
manifestirale svoju odannst i 1" b
n?-?slobodilackoj borbi.
nJ'ihoJvul.haJ.vzlanarodVIdJ 1
d
ganJa
zenae o.~he, 'ha iza njih stoje stotine i hilia. de
llJI OVI sela.
One
. I
se ~ voj::ms~~~~~c~:~~ ~~~keenau roul~~~~- i bar~
ma
b b
P J rna po
I;
1944.
·
~:~~e~:;:~ij:~dilackoj borbi, zadivila je citavu
Julka Sm l"'c - f .
~~~\:~~~~ic: c~ub~j~ l:!:~~~t:r~o~~~:;l~:
»Kod nas
J~a~~~o:I .a rad~.Z~na
u radionici:
dkaronjaecri~ez,lJ'kauli··ese d
b~~~.: i v~-~~~tt::dneJ·!·hsaomvaourkae- ~
Kod na
J a. onih, ko]e su izuCile zanat
s se radJ udarnick'
N .
.
koja Ce viSe naCiniti
'D I. . atJeCemo se,
dobrane, rastvaraju ~i~ta rkg~nce paraj u pamo namjesto konca. Rad 'je o~:P~potretbJ~akva
nac neprestano n
ran, aJ oure~~m:r r~d~re~ranju~uCi p~rtizane, rad~ P~ uspjelo da sav·· am_Juca. Do sada nam je
b'
'
wmcama 1 bolmcama Narod "h 19 pari rubl'aSI}emo -?e~no svaka po 17 do
o~:a r~v~~::~no-osl~~odi:acke odbore, gdJe poslije vece/e ~ctia~~Je~o_m poslije podne i
zadataka k . n_o au Je1uJu u izvr:Senju ·Svih s njima Citam . v · a
zenama u selo, pa
o ra:znJ·m' kOoJe. I~ nameC.e naSa borba. Rade
Jed
d
o I UC1mo ... «
P
ID!S!Jama u NOO .
D
.
ne Gdu~:vl·lrau!la:ica Cehi_':'ia iz ludinske opeinajveCe Zrtve i pomoC kod m-~:.~: o.~nnos.3 .
Je zene SVOJlm
b
sobnih muSkaraca za n ...
. I rzaciJe spa- g?vorOm: »Nas ·Cehe Paveli ~zi.VIm I. orbenim
godine teskog I. krv
asu VOJsku. Kro.z tri
bJ, nudio nam J. d - .1.
c Je pozJvao k seav.og rata on
.
.
.
e rzav Janstvo koJ· e do d
sebe ,sve te.Ze i odgovo . ·.
... e P_r1maJu na
ms:na imali, j.er lias hoCe u 's . . ~a a
njihov-e rijeCi izbi" rmJe duznosti. Iz svake
Nasi '('::esi ludin~ke o Cin 8 d VOJ_u_ VOJsku.
. ... .
Ja ogromna snaga k ·
veliCu odla.Z .
P
. o govor1h su Pa~
one J~CaJu Narodno-aslobodilaCku fr~·nt~.JOm vojsku j stva::J:j~ni UCe~:od:o-os_lobodi-laCk~
!'aJka Dejanovic, seljanka iz Rog dan nakon sto su dobJ.l!' g __ at~!Jona. Drug!
vorr a radu Zena u "h
oze, go- b .
oruzJe 1mali su b
vk. . .
llJ1 ovom ·selu. »Zajed .
u 1 ubili tri ustaSe Mi " "k . .
-.. or~ I _Je I bratski rad .Srpkinja Hrv~tic; i Mm- sa .zadovoljstvom i r~dit Ccee; e .z:ne .:adimo
anca u naSim selima S k'' .
a- od nas"
b t
o Jos VIse d·ok
..
.
.
. eg a aljona n
t
'
P raznJ'k' m· Z':'ne SP.Ja va I m]esec, .na svaki
I
Ro . .
~ .
da ... «
e pas ane CeSka briga:anjene drugove u boln-i gaze POSJe~uJemo
J edna za drugom izl
I
zenama drugih sela
cama. UkazuJemo i
rad. Postavi1e su k
_aga e su zene sv,oj
m_iesec sakupile smo ~~ ~~~~~tu borbe._ Ovaj zadataka · - · . ao. Jedan od najvaznijih
DJene drugove M' ...
a za nase rafronte. Tr~~~a~keu Jte·d~nstve~e antifasisticke
se, kad iz svajih r~kz:nde!·J· sle.Ia RdogoZe diCimo
..
.
PI 1 I one zene ko · · ·
·
e 1mro arove ran·
· b
pr!JatelJ uspio
.' .
llim orcima ProSie
d· .
Je- stoje po strani pokolebati '. i .k OJ~ Jos Je neRi. .. k
danas
odnijele smo. t - . ne J€lJe, pored ostalog
resnJe, da i o .
. t
' ime Dkru.Zno ·
Jecx, OJe Im Je uputio u
urodila zemlja za k .
~I OSJe e, da je
gBnarodno-oslobodilackog odbora
'
OJU su om krv prolili ... « tajnik T
Zene:
omo. uden, pronijet Ce one na sve
Sava Svilar seljaki · ·
govoreCi a Ze ,
... llJa 1Z sela ·Grabovnice
ro.Cito •Se zad nama cazmansko ga k o t ara, na-' svi~oz:~a~~fe;aensceija ttreba_ .da. ~ude signal
...
l;lela gd. . rzava na mobiUzaciji: »Zene iz
1
~
OS Val'U]e
·
T recem zasjedanju ZA VNOH OliO ' svt? Je na
..
'
Je Je sprovedeua mob T
plaka'Je ni naricale k d
.
I IzaciJa, nisu
da su Zene ravno
-a zaklJuCeno:
braCu · ·
' . . a su spremale muZeve
.
pravne s mu "'k
·
.
..
I Sinove u nasu vojsku N
.. .
, 1 one- odluCuju 9 bud ~
t' ~ s arc~ma I da
1Jn:~_a i _Hvadama ne osjeCa . a nasim podjece i SVOJ·e domov· ucnos I I sudbini svoje
Ill€.«
muska-rCI odS"l,ltni ... «
se da su nam
Bogat i plodan bio je rad Dr .
Na rijeCi -Bumske rad;ic M .. .
.
konferencije Antifa"' t·"k f
ug~ okruzne
zasu-zile su oCi svi
.
e. anJe Vegrm
slavine. U novoizab~Is ~c e r.?n.te zena MoZena, heroj-majka ~ .pr~sut~rma .. Nepismena su 43 najaktivnije i am -~krbuz~J. o~bor uiile
'
onrm sto J€ uCinila i slavine.
naJ or emJe zene Mo¥0
•
•
J:
fzloiba darova u Cazmi za Prvi kongres AFZ-a
Dokument 295
PROGLAS OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 25. VI. 1944. POVODOM
cETNICKE IZDAJE NA KORDUNU
:llENAMA OKRUGA KARLOV AC
·Grupa cetnickih spijunskih izroda, koja se
povezala s njemaCkim Gestapom, spremala Je
ponovo prolijevanj.e krvi Zena, djece i stara.ca u naSem okrugu. Spremala j e ponovo pa!jenje naiiih vee nekoliko puta paljenih bajti,
pljacku naseg zita i ostale vee nekoliko puta
pljaCkane imovine. Svojom gnusnom izdajom
i.Sli su ti CetniCki izrodi za tim, da nama produze patnje, koje su vee i tako prevelike.
Sramne izdajice i i.zrodi naSega naroda pljunuli su na £vete grobove i svetu krv na3ih
najmilijih.
Ne zaboravljamo mi potoke nevin-e krvi,
suze, obespravljivanje i obeSCaSCivanje naSih
Zen a i dj.ece. J oS mi gledamo dimove naSih
popaljenih domova, a ti CetniCki izrodi spremili su nam nova paljenja u zadnjoj neprijateljskoj ofenzivi, kada su zajedno u ustaskim i livapskim · koljacima haraCili, palili,
pljaCka.Ji·i ubijali po na.Sim domovima, a svo-
jim avionima uniStavali naSa mirna sela, kao
Sto su sela PeriCi, Kosjeri, Kokiri, Dunjak,
RajiC Brdo. Te 'Z1oCine vr.Sio je okupator na
izriCiti zahtjev CetniCko-Spijunske grupe Joce
EremiCa.
I kada je ta gnusna CetniCka izdaja na
Kordunu bila otkrivena, jedan dio tih sramni}l kukavica i plaCenika njemaCkog Ge-stapa
na Celu s izrodima J ac-orn EremiCem i 8tevom
Kosanovieem (Jabucal'Om) pobjegla je najveCim krvnicima, koji su nam pobili na stotine i Stotine naSe mil-e 'braCe i sestara.
Te sramne izdajice, kukavice i bijednici
pokuSali su razjediniti naSu junaCku vojsku.
PokuSali su prevarom odvesti nekoliko naSih
sinova, ali u tome nisu uspjeli. NaSi sinovi,
muZ.evi i oCevi .suvi.Se su o,sjeCali naSe patnje
i za vrijeme svih dosadaSnjih ofenziva, a da
bi -se mogli sruCiti s tim faSistiCkim krvnicima.
485
�'«·
bokument ~96
Ti .cetniCki izrocli zajedna sa svim ustaSkim i astalim izdajicama hrvatskog naroda
nisu Zeljeli da mi Zene uZivamo prava, steCena u dasadaSnjaj nadCavjeCanskoj barbi,
kaja su nam zagarantavana adlukam:a danasenim na III. zasjedanju ZAVNOHca. Oni su
ZeUeli da nas gurnu natrag u ana rapstva,
mrak i neznanje, u kojem sma Zivjele dugi
niz gadina.
Jedinstvene na sastanku plenuma Okruznog odbora Antifasisticke · fronte zena za
akrug Karlovac, mi -. Zene Srpkinje i Hrvatice - akrivljujemo sve te sramne izdajice,
CetniCko ·Spijunske izrode na Celu s banditom
Jocom EremiCem zbog svih naSih patnja, jer
su se ·uvukli. u naSe redove, izvjeStavali njemacki Gestapo o pokretima nase proslavljene ·
VIII. udarne divizije i omoguCavali neprijateljske ofenzive, izvjeStavali gdje se nalaze
naSe ustanov.e, bolnice, Stabovi i mirna Bela,
da bi ih svabe lakse bombardirali. Okrivljujemo ovu .Spijunsko CetniCku grupu ka·o sauCesnike krvavog ·zloCina ustaSkili razbojnika,
koji su u selu Furjanu izvrSili ubistvo na
25 naSih diCnih junaka, okrivljujemo ih, j.er
su i ani ovdje objektivno pomagali- taj zloCin
stavljajuei ·se pod skui krvave ustaske bande.
Mi wne Srpkinje i iirvatice s na~eg sastanka plenuma Okruznog .odbora AF2-a optuZujemo te gnusne CetniCke izrode i sluge
njemackog Gestapa i trazimo ad Narodnog
suda u ime grobova i prolivene krvi naSih
najmilijih, u ime stotina na najzvjerskiji
naCin poklane naSe braCe i sestara, u im,e
popaljenih i opljackanih nasih domova, da se
sve one, koji su se stavili u sluZbu onih krvoIoka, koji su iSli za tim da nas potpuno uniSte, nemilosrdno kazni.
TraZimo od Narodnog suda da one, koji
S'2 nalaze u istraZnom zatvoru, a koji su sluZili neprijatelju u njegovim gnusnim planovima, najstroZije kazni prema njihovoj zasluzi.
To traZi prolivena krv. To traZe naSe strahovite dosadaSnje patnje, to traZi intere.s naih junacke Narodno-oslobodilacke borbe, u
koJoj smo mi majke, Zene i kCeri najviSe dale.
OKRUzNA
KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG NAsiCE ODRzANA 26. VI.
~
Dopis iz ''Le-ne u
·borbz'«, g/asila Glmmog odbora AFZ Hrvatske, br.
Zivjela Federalna drZava Hrvatska u slobodno}
fedirratimwj /ugoslaviji!
PLENUM 0I{RU2NOG ODBORA AF2 ZA OKRUG KARLOVAC
Mila Vuckovie, predsjednica Okruznog odbora AFZ Karlovac
Maca IVIajstoroviCt tajnica
"
"
Draga Bakil!,
clanica
"
"
"
"
Desa Karas
"
Mica DejanoviC
"
"
"
"
Dragica PaviC
"
"
"
"
"
Cana BogdanoviC
"
"
"
"
"
Mileva BoZiC
"
"
"
"
Ljuba Ulemek
"
"
"
"
"
Danica PavloviC
"
"
"
"
N ada Or,eSCanin
"
"
Ivka Bartolac
"
"
Leca Cika, kotar Vojnie
Francika Katie, kotar Sl unj
Ljuba Fustar, opeina Vojnie
Milosava Lavrnja, kotar S!unj
Milka Dojcinovic, kotar Vojnie
Mica Gasparovic, kotar Slunj
Baja 'Tumbas, opCina Veljun
Milica Obajdin, kotar S!unj
Dara MatijeviC, opCina V-eljun
Anica Teslic, opcina Slunj
Rata Bogovic, kotar Slunj
Milija Graora, opCina Rakovica
Stana Relic, kotar SI unj
Stanica Vujnovic, ope. Cvijanovic Brdo
Mi!eva Zec, kotar S!unj
Olga Kokot, opeina Topusko
Bara Paulie, kotar S!unj
Vic·a Horvat, opCina _Topusko
Angelina VuCkoviC, opC. CvijanoviC Brdo
RoZa Ferderbar, opCina Topusko
Ana Sikirica, kotar Vojni4
Jelena Cerjak, opcina Gredani
Mi!ica Pavkovie, kotar Voinie
Milija Milie, kotar Vrginmost
Jovanka BelaviC, opCina BariioviC
Rata Crnkovie, kotar Vrginmost
Petra Peuraca, opcina Krnjak
Rata Brkovie, kotar Vrginmost
Ljuba Selak, opeina Krstinja
Draga Ambriovie, kotar Karlovac
Ankica Juri.sie, kotar Plaski
Ana Draganjac, kotar Karlovac
Marija Klipa, kotar Plaski
Ljuba Rastovac, kotar Karlovac
Mara Grba, kotar Plaski
Draga Puda, kotar Karlovac
Zora ,Povic, kotar Plaski
25. juna 1944.
Marta Radocic, kotar Plaski
Ruzica Sekulic, kotar Slunj
Kordun
9, kolovoz 1944.
U ·OKRUGU NASI'CE U SLA VONIJI · · · ·
vistkinje joB viSe poraditi na tome, da se obuOkru.Zna konferencija, koja je .adrZa.~a ~6. hvate · Zene, koje su joS izvan !f~rodn~-oslo
VI. 1944. g., hila j.e prava ma~ifestaclJa J~ bodilackog pokreta, i da se poJaca aktlvnost
dinstva fronte i po·za~in~ .. Pns.~stvovalo Je Zena u NOO. Zatim je zakljuCeno, da se ~a
oko 500 Zena i omladmkl IZ SVIJU kotareva
na.SiCkog okruga, pa i s neoslobo.denog po- interesiraju sve .Zene, i pojaCa njihova akhvdruCja, te Zene _ bo~ci. i~. Podravsk?g ba:a= nost u pitanjima mobiiizacije, gospo?arstv_a,
prosvjete, zdravstva i t. d., da Zen: ueest~UJU
ljona i Artiljerijske dlVlZlJe. ]\{~ da Je OklU
Zni odbor osnovan tek u -proSlllCU v194,3. g:, u radnim C.etama, da se pojaCa akhvnost ~enva
dan as u ovom okrugu preko 16.00{) ze?a vnaJ- u natjecanju za pomoC Narodno~osl.abodil~c
aktivnije sudjeluje u Narodno-oslo.bpdllackom koj vojsci i postradalim i .popalJeni~ kraJepokretu. Konfetencija se pozabaVl~a vsv_Im pl- vima i selima. U novi OkruZni odhor Izabrane
tanjima u vezi s Narodno-oslobod~!ackim p~ su 62 drugarice!
kretom, pa je zakljuCila, da Ce svuesne aktl-
Smrt narodnim izdajicama'!
2ivila Narodno-oslohodilaCka vojsha i partizan..
ski odr.(!Jdi jugoslavije na Celu s marJalom Titom!
Zivjelo jedi:nstuo srps_kog i hrvatskog naroda!
1944.
1943. g. a naroCito tokom 1944. g. aktiviziraju
se ·Z·ene kotara Donji Miholjac.
_
.
1'943. g. dolazi za sekretara
)ovan~ ~:d~
koia radi na pokretanju or.gam~actJ.e AF · R d
na jaktivni jim Zenama u kotaru btla J"C .Tkl.ena admanovi.C iz Kapelne. U nizu sela Zene a hvn~ ra ..e
NOP naroCito u selima: KapeLna, KuCanCl, SlJt~~Sevci 'Golinci, Brezovica i Suhomlaka, Md edul ~st~i
lima i;tiCu se radom u AF2: Mara. Ra _o-sav l;:vt '
Te '0 t .. ' Ana Kontak• Mara :ZtvkovtC, • Mtleva
.
p v
L g ·a
·u I a·c s·cOJtc.:,
2ivka VujarnoviC, Vtdosava. aconc.: CJ
(bi}~ ::\; XVIII. brigadi, a kasni je radii~ na tere.r_m.
Ubij~a ie od Niiema·ca), Mileva Kur-uetC, FranJtca
JerbiC, uCitel jica i t. d.
1
!<K
U kotaru Na:Sic:e aktivno rade u selj.l Budimc_i~a
1
Radojka Viljan~c {kojaNiOOdsp~Setk.) 6!f~ g~l~~~~
pre~sje~nica ~.Jesno,g ade u_ AFlncTeiena BoSnjak,
~~ti~~cg:pl:i/vDus:nka Bo:Sniak, -·Telcna Y~iniC.
Ljubica Vilj.an~c, Zorica VuCkoviC, Saveta VilJanac
i Ned jel jka Vuk.
OV
U KoSki aktivno radi, do svog odLlas~~ uK~ d"
M'lk KrajnoviC - u Uurdenovcu ucqa. o e t
1
k ~ a Cctkom 1943. g. sa troie die-ce odlazt '11 ~~'f( . OJa ),po Ana Vencol Sida MTidrovCiC. (~ nepnBJat tZ<llne ,
~) T lk Smtt 1 Zora ateljskO'lll uporiStu NaHcama .' . e a Ok v
d'boriSiC-] ankovi-C (kasnije je btla Clan
Tllznog o
ra AFZ NaSice).
t
..
. 486
S OkruZne konferencije AFZ. okmga Nova Gradilka
487
�POZDRA V zENA NEOSLOBODENOG OTOKA KRKA SA PRVOG KOTARSKOG SAVJETOVANJA ZA OTOK .KRK OD 16. VII. 1944. GLAV. ODBORU AFz HRVATSKE
TELEGRAM!
Glavnom odboru AFz
Zene sa neoslobodenog otoka Krka, sakupljene na svoj.em prvom savjetovanju, salju
svoje pozdrave Glavnom odboru AFz-a.
ObeCajemo da Cerna poraditi na tome, da Sto viSe uCvrstim-o rad na.Se organizacije,
kako bi mogle cvrsto organizirane sto bolje pomoci Narodnu oslobodilacku borbu, da bi se
Cim prije osl,obodila naSa porobljena zemlja. 1
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Delegatkinje sa I. kotarskog
savjetovanja za otok Krk
1
Rad Zena na neoslobodenom Krku u 1944. g.
poprimio ie ma·sovni karakter. Za 8. ma·rt 1944. g.
isplele s-u Zene 500 pari Carapa za borce 43. istarske
divizije. Kad je u ljetu 1944. g. po-Cela stizati veCa
savezniCka pomoC, uspostavljena je veza Vis-Konoba
kod Punta, koja nikada nij,e hila prekinuta. ·Preko
te veze prebacivali su se vakoni hrane i materijala
na drugu str.ahu atoka na vezu Silo-Jelenje, koja ie
hila. ~s.pojena s kopnom. Kako su u lietu 1"944. Nijemci vrSili Ceste racije, prebacivanie materijala
nij€ hilo lako, to· viSe, St-o je veza 'hila nado.gled
dvaju njemaCkih garnizona - Krka i Punta, pa
je borbena grupa, uz pomoC Citavog n.aroda, likvid,irala. jedan garnizon. U toku 1944. g. ,pa do kraja
rata, radile su Zene int-enzivno ideoloSko-politiCki.
U svibn ju 1944. g. prisustvovale su Zene Krka
OkruZnoi konferenciji AFZ za Hrvatsko Primorje.
U to vrijeme postojao je na Krku Kotarski odbor
AFZ sa 38 iJdbcnnica, 5 optinski'h odhora AFZ sa
40 odhornica i 27 'seoskih odhora AFZ sa 106 odbornica.
Oblasna konferenciJ:a AFt-a za Istru
Doltument 298
IZ IZVJEsTAJA OBLASNOG KOMITETA J{PH ZA ISTRU OD 20. VIII. 1944. 0
OBLASNOJ KONFERENCIJI AFz ZA ISTRU ODRzANOJ 22. I 23. VII. 1944.1
OBLASNI IWMITET KPH
ZA ISTRU
20. VIII. 1944.
Drugarskom Centralnom Komitetu KP Hrvatske
AFz
vanje kod mnogih odbornika da zene aktivno
uCestvuju u pokretu. To smeta daljnj.em raz~
v·oju Zena na politiCkom i organizacionom poa) obuhvaCanje Sto viSe Zena u organiza- lju, u jaCanJ·u organizacije i izgradnji nove
drZave. Uporedo s tim premalo su bile zainciju i prodrijeti u n.eobuhvaCena. mjesta, a
teresirane za rad ·Sa Zenama i same partijske
naroCito u gradove.
organizacije, kao i sve oS-tale organizacije.
b) aktiviziranje Zena u pokretu uvlaCeCi . Kotarske konferencij.e AF.Z-a mnogo su doih vise u Partiju i NOO"e.
prinijele jaCanju Zenskog pokreta i nj.egovu
U tom pravcu krenulo se je napred, po- vaznost u NOB, sto ie dalo potstreka svima.
kret -Zena se j aCa, sve viSe aktivizira. U orga- -Jednomjesecna kampanja za I. Oblasnu konferenciju AFZ-a za Istru, 1 i uspjeh same konnizaciji radi oko 2.000 Zena, od kojih _ima
blizu 400 u NOO-ima. Svih zena obuhvaceno ferencije uCinio je prekretnicu Za daljnji rad
je u pokretu· 20:000.
po Iiniji AFz-a, u prvom redu kod samih zena, koje su prvi put javno manifestirale svoIako j'e veC dosta Zena u zadnje vrijeme
ju snagu i p·olitiCku zrelost, okupljene iz ·ciprimljeno u NOO-e i pocinju aktivno sudjejele Istre uz prisustva slovenskih, talijanskih
lovati u radu, joS nije postignuto razumiJe(iz 'Trsta), te primo~skih delegatkinja. Bimn
Partijska komisija Oblasnog odbora AFz
za Istru postavila je u zadatak
488
je Oblasni odbor AFZ-a z~ Istru s~ pretsjednicom Dinom, 2 Clanom naseg Kom1teta. . .
Na skupovima Zene joB malo raspravlJaJ~
0 aktuelnim zadacima, ne djeluju kao Clanov1
vlasti. Za aktivizirati Zene nastojati Ce se pre1 22. i 23. srpnja 1944. g. odrZana ie u planini
iznad sela RaSpor na Kra-su pxva Ohlasna. konferen.. AF2 za Istru. Konfereneiii je pnsustvovalo
~~~0 !judi, od toga I?~OO Zena. To je hila ne samo
najveCa i naimasovnqa smotra ~en~ •. m;go ~?pCe
najveCa roanifestaciia naSih orgamza-ct.la. za. vnJ_eme
rata, Ciji je ogroman uspjeh. ima_o vehk.t ut1e-ca.1 n'!
daljnji razviJj NOB u Istn. U)e~no. 1e to btla 1
na jveCa manifestaci ia hrats~va 1 J•edm~tva Hrvata
i Talijana. Sarno iz Buja rpnsust':?.valo 1e. konferenciji oko 70 Taliianki. Ko-nferenctJt su pnsustvovale
pored predsjednice Glavnog. odbora A~2 2"!- Hrvatsku Mace GrZetiC, predstavmce ~rv. PnmorJ~, Trsta
i Slov. Primoria. Iz svih kra1eva Istre sh~ale ..su
Zene, koie su bil~ izabrat;_e ~d .svo jih o~gam,zaCtJa~
Evo jednog primJera, ko11 TJeCtto ~.ovon o bo,;he
nom ·raspolo:leniu tih dana: Dan .pnle ,polaska zena
na konferenciju, neprijatelj i-e u. blizini se~a R~kov
ci, u kotaru Tin jan, napao pozadmsku ~tamou, 1 t?~
p-rilikom je poginul() 11 drugova. 'Zen~ tz -sela Ja~tct,
Rakovd, .Jurami, StifaniCi i Murom, m~du UJtma
Zvana Ra-kovac-roamica, Cim su Cule pucn_Javu, up~u
tile su -se pravcem stanice. Kad su doSle taroo, na;;Ie
su raskomadane le.Seve po,ginulih drugova. OstavlJa:
juCi komade ni~~ove .~djeCe, po koiiTI?-a Ce se. moCt
·kasnii-e ustanovth kott su to dru,gov_t~ ~akuptle su
leSeve i kolima ih odvezle na groblte 1 iPOko.pale.
Kad su to zavrSile, krenulo ie rposlije podne }5
drugarica na put za Kras na Oblasnu konferencqu
ko partijskih zenskih komisij a pruziti im cim
brzu i konkretniju pomoc. Pored toga trebat
Ce odrZavati prosvjetne kursev.e i analfabetske teCajeve za seljanke ...
Org. sekrdar: .Lovro3
U radnom dijelu konferencije, n~kon St.o je Mi~
k MileniC -odala poCast palim borctma, Dtn<t; Zl.ah~
·a
"
1e od rza Ia politiCki ' a Nada ·1Raner orgamza-ct.ont
·
cu
· ferat Na desetke :lena izlazt o Je na ~?vorn1 ,
•
~e
~. ·. mukotrpan polo.Za 1 Zena. ,pod v Italqom, nalZnose~.:t
.
• , •
•
bra jajuCi uspjehe u svom radu .t tzran:ava l~Ct SVOJU
l"ubav preroa Pa.rtiii, drugu Tttu, NOV 1. spreml 1 d se bore do 'konaCnog oslobodenta Istre.
nosa
..
Sumski pro,planak ie od1ektvao b b '
?r emm paro Ia.
ma, pjesmom i zakletvom drugu Tt~~·
Za vriieme odrZavanja kon~~renCtJe,. Il. bngada,
koja ie osiguravala konferenct,1u. vodtla T; bSbu
ta8 D.eprijateliem i likvidirala ~Jegovo uponste
rad. Sa poloZa ja borci su slalt pozdrave konferenciji.
....
d"
.
Ne,prijatelj niie mo,gao sprqeC~tt .o :z~vanJe
konferenciie, koju -su osiguravale nase l~dmtce.
svom bijesu, zapaliiJ je selo Brest pod. Uc.kom, ta o
da je dio delegatkinja, koji je prolazt.o hm ~'?tem:
morao pruZati ,prvru pomoC liudima, kot~ su NtJemCI
ranili, a medu njima su bile ~- ~no!e zene.
U Oblasni odlbor AF2, kiJlt 1e tz_abr":n na k?I?ferenciji ruSle su: Dina ZlatiC. 'Predsiedmca, E~rs~lta
Rismondo, potpredsiednica, Nada ~a~er, !aJm~a,
Liuhica PoliC NaSa i Nada Tonkovt.c. tz P_nmoq~;
Milk a .T a,rdas, Milka Srok, I vanka MthC, Mt!ka MtleniC, Eroiliia PilepiC iz kotara Kastav; Roza Gla-Zar, Zora KrSan. Mariia Fratar iz kotara. Lovrat;t;
Tereza Atanasio, Slavica Jardas, Zaneta Ktnkela tz
t?
I
489
�saznati nltl g.d]e Je f{otarski koml~et. Jedat; ·
ili dva Clana nalaze se u Dubrav1, a drug1
ne znamo gdje su.
Konferencija Ce se ·pripr·emati, sam? ~;no
Kata i ja toga misljenja, da ako se v.o)mcka
situacija na ovih nekoliko kotareva bJelov_a~:
skog okruga ne popravi, da ne Cemo uspJe 1
dobiti Zene na konferenciju iz. straha. .
Mi sm·o mislile da tebe zapitamo za Jedan
savJet. Aka si i ti miSljenj a, da Ce, se k_~nfe
rencija opet morati odgoditi za krace VriJeme
. mislimo da bi bil6 bolje da ne dodemo 10.
VIII. na ·sastanak k~omisije, ne~o ~a. se sastanak odgodi' na neko vrijeme. L1d_a wnako ne
Ce po svoj prilici doCi, a nama ~1 ostalo m~lo
vremena za rad na terenu. J av1 nam, mohm
te, p-o istome kuriru, Sto ti misliS o tome, da
1i -Ce se naS sastanak odrZati lO. ili _?.8 Ce i ·
hoCe. li se iii ne ce odgoditi konferenci}a·
12. VIII. zakazan je sastan~k Okruzne ko. .. B'el . reCeno je da ce se sastanak
!l;llS!Je J ., 1
,
kJ' ceno
odrzati pri KK Du"devac. Ako Je za JU
da Ankica Palfi (krizevacki kot~r) u~e ~ tu
koffi,isiju, onda nam, m·ol~~ te, 1 to JaV1 da
je znamo na vrijeme upuhb na sastanak.
Uz drugarski pozdrav
Smrt falizmu _ Sloboda narodu!
- Krunka 6t
2
3
4
5
6
Lepa PerQviC.
Kata Vujaklija.
N aranCa KonCar.
Zorka Lju1
hiSit.
Lida ZlatiC.
Krunka ZastavnikoviC.
Ookument 300
MAJKA MILKANUSA
lz .»Dalmatinke
OkNiZui odbor AFt Buzet - travanj 1944. Lea Ra:ner, Milka P.eSlica-/elovica, Alm-a Pikunii,•
Stefanija Ravnit, Ankica MiliC, Antica Suran, Nada T onkovit i Dina ZlatiC
kotara Opatija; Majda Rupena, .Jela IvanCiC, Tilija
Ste.panCiC, Ema IvanCiC iz kotara Kras; Bepa NeZiC,
Pierina ZubiC, Mari ia MikulavCiC, 2el jka Cerneka
iz kotara Buzet; Lida Valderstein, Anica SirotiC,
Mareela i Milena iz kotara MotoVun: Maria Giorgi,
Meri di Castania, Marija Santan, Marija Vesna iz
kotara Buje; Kata TakiC, Kata Mohar, Rozina KoI-ellit," Zvana Rakovac, Aria Suran iz kotai-a Tinjan;
· L'!Jcija Mo,goroviC, Katica Gortan,_ Stefica Katja R<i.n~i. Zora MatejCiC, Pepica 2ufiC, Zaneta Monas iz
kotara Pazin; Amalija Runko, Marija Rovina, Marija · Mos'koviC iz k_otara Cepit; Mari_ia 'FrankoviC,
Irma Lieu!, Fo~ka FrankoviC, Andelina Zahtila iz
kotara Lab in, Mari ja ZidariC, Linda Radovan, FoSka BanCiC, Jaga iz 'Smoljanci, Silva Kopitar iz kotara Zminj; Milka DivkoviC, Fumica BrSCiC, Marija
Rado~eviC, ·Stana Radetit, Anetta Radetit iz kotara
Pula; tri drugarice iz Pule, pet drug-arica iz Rijcke,
zatim Lupoglava, Motovuna i joS nekih uporiSta,
Cija · imena ni,su zahiljeZena; Rozina BoZiC, FranCeska BradetiC, Anetta Malusa. Justina Abba.
2 Dina ZlatiC.
3
Silvio MileniC.
Dokument 299
PISMO KRUNKE ZASTAVNIKOVIC OD 26. VII. 1944. LEPI PEROVIc - cLANU
OBLASNOG KOl\UTETA KPH ZAGREB 0 PRIPREMANJU KOTARSKIH KONFERENCIJA U KOPRIVNICKOM I KRizEVAcKOM KOTARU
Drugarice Zina, 1 · tek danas Smo Kata 2 · i
ja stigle na cilj, Nismo se mogle prebaciti
preko_ Hampovice za Sredice, j_e·r_ je put Vrlo
nesiguran. a iSao je s nama i KK SKOJ-a
Koprivnica · i neki drugi drugovi, skoro potpuna nenaorazani. Putovali smo dakle preko
Moslavine.
Kata je ostala na koprivnickom kotaru i
to do 1. VIII.,· a onda ide na krizevacki kotar.
26. VII. 1944.
Naranda 3 i RuZil 4 pripremat Ce konferenciju
na koprivniCkom kotaru, samo Sto Ce to iCi
neSto te.Ze, jer se u mnogim mjestima s onu
· stranu pruge prema Sredicama n·alazi naoruZana domaCa banda u mnogim s.elima, (Maslarac, Sren i t. d.) pa ce biti tesko dolaziti
u ta sela.
Na kotaru zabno ne ce nitko izgleda pripl'emati konferenciju. Nismo uspjeli putem
11 borhi~~,
PoCetkom sijeCnja o. g. seljaci __ispod J?-inare· nadoSe na putu smrznutu z~nu. ~;Ia
'e MilkanuSa majka borca - heroJa Mtlwe
J
'
•
f)apiC. Starica je v~?ila ka:avan IZ .v r d ova
za-VjeStiCa gorti, uoc1 ofanz1v~. Na povrat~u
su joj seljaci govorili: »Ne aJde stara, biCe
.
vijavica.«
Tesko se probijati kroz snijeznu ol~JU -;to je Milkanusa ~nala. Ali d.ole. u s·elu ceka)u
na nju smrznuta i gladna UJB'Zin~ dJeca._ O~a
mora k njima. Majka je hila uv)er~na d~ l,"
ljubav u njenim grudima ja-Ca od vJetra 1 V1javice od :zime i mraza. ·.
Po~navali smo MilkanuSu. SreH smo j,e
prvi put na Vrdovu, jed-nog .jese~jeg.. d_ana,
kad je sunce· obasjavalo pl.amn~ I pa·~~.Ja.k~.
Cuvala je -ovce. Bilo nam Je te:skn pr1c1 JOJ:
I njena je Milica nosila partizanku ~.ao ~
·
mJ... Ali starica nam se prva nasmiJala.
d
»Jeste Ii ,sustale-?« To nam je dalo s·?a-ge .a
. . s pribliZimo. Prvo sto na.s je zap!tala hl·
J<>J e
.. ? Z t'
lo je _ »kako napreduju nasi.« ~ ~m se
raspitivala gdje su i .Sta rade drugovi 1 drugarice, koj.e je on a poznavala.
..
Cu.Ii smo za MilkanuSu, joB mnogo ramJ~
nego Sto smo je upoznali, za nje.~in ~eumorm
rad od prvog; dana ustanka. NIJe bil:o .ka~~
vane preko Bitelica i ~rdova,. u_ kOJOJ mJe
ana uCestvovala sa SVOJIID panpce:~o~.
.
· telili smo da nam priCa o ~eb1, I·Z. om~
prvih dana borbe. Starica je pocela m1rno -1
jednos.tavno da priCa:
.
»Bilo je to onda kada je u nas1m P!at;I·
nama bilo svega nekoliko druwova. MDJ sm
DuSan bio je. uvijek s·njima na d'Ogovor? .. Nocu bi znao sa Cetine na Vrdovo nos1t1 P~
osam pu§aka na svojim _ledima, a vraCao- b1
hr. 6, srpanj 1944
se taka rano u z,orU. Uvijek sam g~ .. Cekala
sva zabrinuta kraj ognjiSta. On se v~se pu~~
ljutio na mene i' moHo me d~ ~e pat.Im noeL
Nije majCino- ·Srce mo·glo ()dohtl da _mi.rno ?'l~
da kako se dijete muCi samo. »DaJ sine, I: Ja
Cu raditi sve Sto bu·dem mogla«. Do nekohko
dana donio mi je robu !vojih .d~ugova ~a
pranje. Odonda pa dalje cesto I?' Je don~SIO
robu. No-Cu sam ja prala i suS~Ia sa moJO~
Milicom zajedno, krijuCi ad sel~a~a ~ao- z~n:
ja noge. Poslije su ?a's ?rga~1z1rah sa Jos
..
nekoliko seljaka i selJanki da cuvamo _str~z~.
Zima je hila ljuta, ljudi se nisu usud1vah 1.z
kuCa, a mi smo znale zapraSiti punin: zobmcama hrane i opran-om robom u plan1n~.
Dode vrijeme da i DuSan ode u parti_zane,
a malo zatim i Milica. »Hajte djeco, ~-or1te .se
za slobodu svog naroda kao hrabn borci«.
rekla sam im na rastanku.
..
Broj parti:zana sve je vi~e rastao. ~T~hJa,
ni su Cesto pucali u selo, a Jednom ~o~os: s~
zloglasnim Cetnicima, popali.Se, oplJ~~kase 1
odvedoSe mnoge se1jake u mter~aC1JU,. a s
..
.
nJtma 1 mog muZa . Ja sam i dalJe rad1la u
·
,
selu, s djecom koja joS nisu bila d<>rasla za
borbu.
•
· k
DuSan je kasnije otiSa<> s nasom VOJ.~ ·oz:t
u Crnu Go-ru. Dugo- nisam primala VIJesti.
Stalno· sam se raspitivala, dok mi _nap-o~o~ ne
rekoSe da je pao na nekoj straSnoJ planim ...
Ta rana nije ni zacijelila, a _druga ~e
uhva.tila. Moja Milica pade u borb1 ko~ Dlc·
ma. Drugov1 mi rekoSe - hila je ..~e::oJ:
.
llfislila .sam da: te boli ne cu preziVJ:ti. AI~
duznost.prema borbi i mojoj djeci dah su ';"'
silage da se -otmem crnim mislima, d-a stls·
nem srce i prionem opet uz rad.«
Milka
490
~91
�IZVJEilTAJ GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNl RED I SIGURNOST OD 29.
VII. 1944. 0 HAPilENJU RU~E CRNKOVI<':, EME CEKURI<':, BO~ENE ~AKMAN,
VERE FABIJANI<': I DRUGIH
•
n
li
I
Z
I
A C.;
.,'l:t,Q
I
'*
:;:,
~'
r.:;
c:s'
1 Ovi uhapSenici nisu uopCe hili izvedeni pred
sud, nego su ih ustaSe proglasin taocima, te su ih
vjdali tokom 1944. ,g. u okolici Zagreba. Taka su
Viera FabijaniC i R'l!Za CrnkoviC vjeSane u ,grupi
od 50 antifaSi·sta kod sela KruSI jeva, kotar Donja
Stubica, 2~. XII. 1944. g.
Vera Fabija11iC
Dokurnent 302
PRVA
OKRU~NA
KONFERENCIJA
AF~
ZAGORSKI KOTAR
ODR~ANA
30. VII. 1944.
ORGANIZACIONI REFERAT
JULKE RAJAC!c
'" ' : ;1.• ::.;;, ...:.:.;; (,pl'teil...,..sloYI'.l : re. 279o~y)!-4..; •. i
. 'WJ \,. ..
v,..,;,;,). ( ..
"
"
262;,o....v9-44. )
· Eoj1 ett .._ daftl1 eta. -. eaetMke 1 . kao 1
.:;;n: ,,;s; (pr!O<Ucc na.slova .?n.26~4,<>-l/9-44.
:>
!f.u.u. 11e1 -~. ·· · ·... · . .
rut..:
~b • ..
•scet:.Jo;mo 00 okrctrloos pdeJrm miiiiD. 1l·....·. ,' .. ··· ~·r:>l'l)dfl.V:~.• ··.·.c'?,~~1,1lM'
ob~ wmYOil.~ ..
... Zemaljska konferencija1 napravila je
prekretnicu u buduCem radu, koji je brzim
korakom krenuo naprijed. Organizacija se naglo prosirila i cak prodrla u gradove. Delegati sa Zemaljske konferencije prenijeli su
zakljuCke u sve krajeve naSe zemlje i priSli
provodenju istih na teren. Nakon konferencije ponovno Je izaSao list »2:ena danas«, koji
je izlazio i -za vrijeme Jugoslavije i poCeo da
razraduje zadatke konferencije i joS_ vi.Se po~
v,ezao i ujedinio Zene Jugos1avije. Rezultati
zemaljske konferencije imali su vidnog Qdraza i u naSem okrugu. Povratkom delegata sa
konferenc~je odmah se priSlo rjeSavanju zadataka postav!jenih pred nas. Formiran je
okruZni odbor Zena, koji je postavio pred
sebe zadatak: povezati postojeCe ()rganizacije
AFZ-a na terenu, gdje su one postojale u .delnickom i ogulinskom kotaru, te stvaranj.e
organizacije u ostalim dijelovima naSeg okruga i forrniranje kotarskih odhora u svim kotarevima naSega okruga. TeSkoCe i prepreke,
koje su stajale pred AFZ-om, svakim danom
sretali smo se i mi s njima na terenu. Pod
vrlo teSkim uslovima faSistiCke okupacije i
ustasko-cetnickog terora razvijala se AFZ u
Gorskom kotaru. Najteze je bilo razbiti strah
kod Zena, koji se j,spoljavao pred organizacijom. One bi nam govorile: »Mi Cerna uCiniti
sve za borbu, samo nas nemojte stavljati u
odbore,« jer su gledale da ce ih se kompromitirati pred neprijateljem, te Ce biti proga~
njane i zatvarane. Rad je bio vrlo -oteZan.
Neprijatelj je svuda krstario selima i cesta•:
rna na.Seg okruga. Mjesta su hila ogtadena
Zicom i bunkerima. Zene su se te.Sko prokradale k nama na veze, a naroCito iz Zice, da
Cuju istinu Q na.Soj borbi i dogadajima, koji:
se odvijaju u svijetu. Uporedo s time one su
iznosile potreb ne stvari na NOB. Kada hi se
493
�rastajale od nas, pronosile su vijesti j stampu, koja govori o borbi naSeg naroda i dogadajima, koji se zbivaju u svijetu. ~ene Cabranke prenosile su Stampu u kruhu kroz
'l'alijansku -zicu i bunkere. Pored svih teskoCa, na koje se nailazilq, organizacija s-e pomalo kretala naprijed. Uspjelo se oformiti
kotarSke odbore Zena, u nekim kotarevima
prije, a najkasnije u ko.taru Cabar. ·Oni su
odigrali vrlo znaCajnu ulogu u kotarevima,
a okruZni u okrugu na okupljanju Zena. Ta
kotarska rukovodstva, koja su svakim danorn
hila u neposrednoj blizini Zena, imala su mogucnosti za sakupljanje zena u· NOP, t. j.
njihov je zadatak bio proSirivanje i omasovlj__enje organizacije za vrijeme ilegalnog i poluilegalnog rada, koji se je sastojao u pomoCi vojsci i bolnicama, prenaSanju raznih potrebnih stvari j.z zice itd., dok je politicko
djelovanje bile nnemoguCeno. Velike su bile
sabirne akcije Zena vrbovskog kotara, te Delniea, Lokava, FuZina, kao i Zena Kupske doline, koje su pdmagale v-ojsku na svome terenu. Zene kotara Cabar masovno praCene u
internaciju-, nisu prestale sa radom, vee su
i one, koje su ostale, produzile pod najtezirn
uslovima neprijateljske okupacije. Zene -opCine DreZnice svim su sredstvima pomagale
NOP, hranile vojsku, plele carape, ,slape, prale ruhlje, Svakim su danom u trogodii§njoj
borbi vojsku ocekivale, kad je dolazila iz
akcije i ispracale je u akciju. Vodile su majCinsku brigu o ranjenicima u bolnici. Svi do
sada navedeni primj,eri, koje su naSe Z.9ne Cillile za borbu, govore nam to da su naSe Zene
Gorskog Kotara iSle usporedo sa '0stalim Zenama Hrvatske i J ugoslavije, da se uspjelo
kod nji-h razvijati ljubav prema domovini,
a mrZnja prema svim neprijateljima naroda.
Moram naglasiti da u naBem okrugu joB u
prvim danima u isto vrijeme stu pili su- u borbu prvoborci Hrvali i Srbi, a isto tako hrvatske i srpske zene. Pornazu zajednicku borbu
protiv istog neprijatelja. I jedne i druge salju sinove u borbu za narodno oslobod-enje.
J unaCke majke, majka TomaZinova, Cahran. ka, koja je poslala sedam sinova u borhu i
kad se vratila iz internacije, ona je Cula da
su joj petmica poginula nije klonula duhorn,
veC nastavila ondje, gdje su oni stalL Primjer jedne druge junaCke -majke Marice h
Jasenka, koja je dala z-a borbu tri sinai dvije
kC.eri, ·sve pet je poloZilo Zivot za slohodu, a
ona je produZila s jacom borbom, da ih osveti. N edavno j e govorila radio stanica »Slobodna Jugoslavija« i radio Moskva_ o tom junaCkom drZanju. Mnogi su primjeri takvih
zen a u nasoj zemlji; hrvatske i srpske majke
zajedniCkim snagama sa svojom djecOm vade
nepomirljivu .borbu- za. ·stetnu i ne.zavisnu
don:i-oVinu.
·.'
494
Jacaniu i ucvrs6enju organizaciie u Yrvatskoi uvelike je doprinijela konferencija
AFZ-a za Hrvatsku, koja je odrzana nekoliko
mj.eseci poslije Konferencije Zena za Ju-goslaviju. Ona je razradila i uCvrstila -zadatke
Konferencije Zena za Jugoslaviju i postavila
njihova nstvarivanje do kraja. Na I. konferenciji Zena za Hrvatsku izabran j,e ·Glavni
odbor AFZ-a, koji je u svorn daljnjem radu
mnogo pomogao pokrajinskim, oblasnim i
ok.ruZnim odborima i pokrenuo izdavanje lista »Zena u borbi«, koji je odigrao vidnu ulogu· u okupljanju zena u NOP. Na istoj konferenciji steCena su ogromna iskustva u dosadaBnjem radu, koja su prenoBena _ sve
na
organizacije u Hrvatskoj, Sto j,e uvelike pomoglo organizacijama na naBem terenu. U
laksem rjesavanju problema, pred kojima
smo se nalazili, 'Organizacija je po·Bla svakim
danom jaCanju i porastu. Iako je rad bio na
neoslobodenom teritoriju, izuzev DreZnice-, u
svirn kotarevima hila su oforrnljena kotarska
rukovodstva. Organizacija je prodrla djelomiCno u pojedine opCine i sela, dok u veCini
sela i opCina '0rganizacija nije uspjela obuhvatiti sv-e Zene, koje -su- bile antifaSistiCki
TaspoloZene, 'mrzile -faSizam i -stajale po strani NOP-a. Organizacija se nije dovoljno
snalazila, jer nije imala.iskustva, -t.e nije znala pronalaziti nove naCin-e rada, na kojima
bi se okupilo sve Zene u borbu i pruZila im se
moguCnost za njihova aktivno ucesce u
NOP-u. Nije se u dovoljnoj mjeri znalo iskoristiti onaj -svakodnevni i na oko sitni rad,
na kojem hi se iste Zene aktivizirale. Tim bi
se organi.zacija omasovila i m-iwgo viSe doprinijela pokretu. Pod takvim uslovima rad
se odvijao skuceno sve do kapitulacije Italije.
Kapitulacijom Italije osjetio se nagli porast
pokreta u zemlji, a isto taka u naSem okrugu, koji se tada oslobada. Masovnim prilaZenjem naroda pokretu pov,eCao se i priliv .Zena u organizaciju. AFZ u naBem okrugti aktivizirala je mnoge Zene. One su u tom poletu
razoruZavale neprijateljsku vojsku. Zene Delnica i 1Cahra skidale su puSke sa ramena neprijateljskim vojnicima i nosile oruZje u Sume i sakrivale ga, svij-esne da se Zeljena sloboda ne maZe steCi bez oruZja, One su pokazale puno volje u pornoci Narodno oslobodilaCkim odborima u rjeSavanju raznih za.dataka, u organiziranju bolnica, prolaznih kuhinja, sabirnih akcija, koje su _vodene na terenu Citavog naSeg okruga, Zene Lukov Dola
i sela Vrata s18.Ie ,su na kamione voCa i povr~
ca· bolnici. Zene su-·pokazivale puna voUe u
rjeSavanju svih zadataka, ali organizacija ni- ·
ie uspjela da to raspolozenje zena odrzi, t. j.
nije uspjela tome citavorn radu dati politickog.
teme!ja i probuditi kod zena politicku svijest,
da bi one znale .ocjenjivati rad neprijatelja ·
I odrediti put kojirn !reba iti. To se pokazalo
nakon iznenadnog prolaza Nijemaca kroz
Gorski Kotar. Uslijedili su novi momenti u
naSem okrugu: nastao je izvjestan strah i
kolebljivost kod rnasa. Neprijatelj se sluzio.
vrlo vjestorn taktikom, a negdje i represalijama. Ta kolebljiv-ost i strah narOCito 'su imali odraza kod Zena. Mnoge su ad njih nasjedale neprijateljskOj paroli, kojom se slUZio za
demobiliziranje novO mobiliziranih boi-aca
naSe XIII. divizije ubacujuCi parole: »Svi
oili muSkarci, koji se iz Sume vrate kuCama,
neka predaju Ol'uZj.e, ne Ce im se niSta dogoditi. Partizani Ce i taka borbu izgubiti - nije potrebnQ uzalud_ izgubiti glave ..::< Zene su
nesvijesri-o nasjedale toj p~toli, koju su Sirili
neprijateljski elementi. Odlazeci kilornetrima
daleko, pred borce, vukle su ih kuci i. uvelike pomogle · predaj i boraca~ ·To- se- naro.Cito
ispoljilo u kotaru Vrbosko i Delnice. Nase
organizacije AFZ-a nisu se snaSle u takvoj
situaciji. Prvo, Sto su bile mlade i politiCki
neuzdignute, drugo, Sto nisu bile Cvrsto vezane sa Sirokim masama Zena, jer je njihov
dotadanji rad bio i!egalan i poluilegalan. One
nisu bile politicki uzdignute, da bi u tim
teSkim inomentima uoCile sv,e manevre i lukavStine neprijatelja. Momentana okupacija
na.Seg okruga nije dugo trajala. NaB okrug
ponovo je postao slobodan. Pored te Cinjenice
u to vrijeme zbili su se vaZni politiCki dogadaji u naSoj zemlji i dali novi polet pokretu,
kao Sto su historijske odluke II. ·zasjedanja
AVNOJ-a. KoristeCi sve te momente za osvjeZavanje i pokretanje rada sa Zenama, organizacije AFZ-a na naSem terenu pristupile su
odrZavanju kotarskih konferencija Zena kao
i odrZavanju trodnevnih kurseva, na kojima
su se prouCavale odluke II. zasjedanja
AVNOJ-a. Taj rad imao je vidnih rezultata.
Kotarske konferencij.e uspjele su u svim kotarevima. One su- dale novi i svje.Zi polet Zenama za daljnje njihova okupljanje i aktiviziranje. To se najviSe odrazilo u vrSenju priprema za proslavu 8. marta medu Zenama.
Bila su razvijena rr.itSovna takmiCenja u Citavom naSem okrugu. One su se takmiCile u tome, koja Ce opCina ili kotaT bolje organizirati
mitinge i1i ur.editi svecane dvorane za proslavu toga dana. Zene Delnica su se u radionicama takmiCile tko Ce viSe oplesti Slapa i
Carapa za vojsku i saSiti rublja. Za · taj dan
velike su bile sabirne akcije u Citavom naSem
okru-gu . .Z:ene Delnic8. sakupile su hranu i Salju je na poloZaj vojsci, Zene ostalih kotare·va ·
posjeCuju ranjenike_ u bolnicama.
Mitinzi su bili na visini organizirani u
Srp. Moravicama, Gerovu i Delnicama . .Z:ene
Delnica i okolice irnale su uvecer bakljadu,
ana rnitingu je bilo oko 1.500 z.ona. ilene Gorskog Kotara stvarno su shvatile znacaj 8.
marta i pojacale rad na svirn poljima. tl'ao
daljnji korak u radu i za joB jaCu aktivizaciju Zena u pokret naSa organizacija postavHa
Je od.rZavanje. I. okruZne konferencije. Da hi
njeni rezultati hili Sto veCi i konkretniji, provedene su u svim selima, opCinama i kotarevima konferencije Zena, na kojima se objasnjavalo odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i
III. zasjedanja ZAVNOH-a, kao i postavljali
zadaci AFZ-u u NOP-u. Pored ovih glavnih
politiCkih pitanja, sa kojima se upoznao veCi
broj Zena u naSem okrugu·, na konfe-rencijama . s~u birani odbori pre rna- veliCini sela,
opCine iii kotara, a -pored odbora birani su
delegati za konferenciju, poCam od seoskih
pa do okruZne konferencije, :ria kojoj Ce se
birati okruZni odbor. Na svim ·dosada odrZanim konferencijama naSe Zene su vidjele i
osjetile neSto nov9, Sto irn daje jo.S veCeg i
jaceg poleta za daljnju borbu i rad, a to su
odluke AVNOJ-a, kpje su udarile temelje i
dale ohlik novoj demokratslmj i fedeTativnoj
drZavi,_ bratskoj zajednici svih naroda u Jugoslaviji. Mnoge ad naSih Zena u Jugoslaviji
upoZnale su se na tim konferencijama sa zna~
cajem i velicinorn ·odluka III. zasjedanj a
ZAVNOH-a, te deklaracijorn o osnovnirn pravima gradana, a kojim su odlukama udareni
ternelji nasoj slobodnoj federativnoj ·demokratskoj drZavi u ok.v:iru federativne demokratske Jugoslavije. Kroz odrZavanje konferencija i biranj,a Zena u odbore ujedno je
ostvareno jedinstvo svih slojeva Zena u naSem okrugu. To je dalo joB jaCi polet Zenama
i uCinilo novu mobilizaciju i okupljanj.e onih
Zena, koje se joS do sada nisu bile aktivizirale
i dosle do izrazaja u NOP-u. AFZ odigrala
je znaCajnu ulogu u borbi .za ostvarenje ciljeva NOP-a, i to bas kao takova, koja se
stvarala u borbi protiv faSizma. U borbi za
narodno oslobodenje ona je naiSla na sinlpatije Sirokih masa Zena i time je postala snaZna i masovna organizacija. Ona je danas
sastavna i ravnopravna organizacija NOP-a,
koja rJe,Sava sve zadatke NOF-e. D_na Ce u toj
opCenarodnoj politiCkoj organizaciji rjeSavati
sve p-olitiCke zadatke i politiCki podignuti Zene, Sto je njen glavni zadatak pored ostalih,
koje pred nju postavlja NOF. Pomoc vojsci
i Narodnoj vlasti, politiCko prosvjeCivanje
Zena, koje treba izdiCi da one Sire gl-edaju,
iznad svog svakodnevnog muCnog i teSkog
Zivota, te da Zene postaju nepomirljivi horae
u zajednici sa Citavim narodom za ostvarenje
velikih historijskih ciljeva NOP-a, koji su izrazeni u odlukarna II. zasj.edanja AVNOJ-a
i III. zasjedanja ZAVNOH-a, i -koji su pastaviii Zenu ravnopravnim -Clanom ljudske zajednice. Da bi AFZ izvrsila sve zadace, koje
pred nju postavlja svenarodna politiCka organizacija j.edins.tvena fronta i narodna vlast,
495
�potrebno ie u~initi siijedece: baciti se svim
snagama u borbu za ostvarenje odluka
AVNOJ-a i ZAVNOH-a, uciniti sve na obnovi
zemlje i i.zgradi1i naSe .sruSene i popaljene
knee. Organizacija AFZ-a treba pomoci
NOO-e u vriienju njihovih velikih zadataka.
Treba razviti takmiCenje da nij-edna njiva ne
ostane nepokoSena i nepoZnjevena. Mine smijemo zaboraviti na familije palih boraca za
sl.obodu i boraca na frontovima, kao i ranjemh drugova u bolni~ama, vee zaj,edniCkiin
Zemalj~ka konferencija AF2 .Jugoslavije odrZan; 6., 7., 1 8. XII. 1942. g .. ~ Bos. Petrovcu.
Prva · OkruZna konferenclJa za Gorski Kotar
?drlat;ta -.ie 30. VII. 1944. g. u Ravnoj Gori. Bilo
Je pnsutno 350 delegatkinja. Konferenciji je prisustvovala predsjednica ·Glavnog odboni.- :AF.t Hrvatske ~aca GrZetit. Po~itiCki ref.erat odrZala je
Zora .Jelmek, predsjednica •OkruZnog od'bora za
Gorskt Kotar. Nakon politi.Hog referata iznijele su
snagama raditi na -svim poljima rada srpom i
kosom, njegom i posjetom bolnica. Ako sve te
zad~tke budemo izvr.Savali, time ujedno pro~
vodu_no odluke AVNOJ-a i ZAVNOH-a u djelo,
kao 1 sve zadatke, koje ad nas traZi naSa do~·
movina. Mi moramo savladati sve teSkoCe u
pozadini, koje staje pred nama, jer samo t3.ka naSa Ce pomoC biti naSoj pravoj narodnoj
vlast!. i n~·Soj voj-sci -Sto veCa, a barba protiv
neprtJatelJa lito uspjesnija.2
1
Zene politiCke J?roh_Iem,-e pojedinih kotareva ·Gorskog
Ka~ar~; OrgamzaciOnt referat podnijda je }ulka
Ra1a-C~c. !za_ referata r~zvila se O:pet di..skusija 0
orgamza-cton_m~ .problemtma. U diskusiji sudjelOvale
su dele,gatkm1e kotara: 'Ogulin Vrbovsko FuZine
Ca~a-r:., ZavrSnu riie.C na konfer~nciji dala 'je MaC~
Gmettc. ·
·
Na konferenciji izahran je OkrU:Zni odbor AFZ
za Gorski Kotar.
·
OKRU2NI ODBOR AF2
IZABRAN NA I. OKRU2NOJ KONFERENCIJI
Predsjednica: Zora Jelinek
Pavica PaviCiC
Potpredsjednica: Marica Kosanovie
Emica Racki
Tajnik: Julka Rajacic
Dragica Ofak
Frana PetranoviC
Iz kotara Ogulin
Danica 'Trbovic
Simica TrboviC
dvije iz zice (Ogulin)
Marica Kosanovi'c Ogulin
Duska
Ljuba
Lin a
Milka Mamula
Milka Kosanovic
Iz kotara Vrbovsko
Marica Ti8iC
Ivka Muhvic
NaranCa JakSiC
Ana VuCkoviC
Stefa Jauk
Ivka Mrvos
Micika Podgornik
Nina PerSiC
1
Iz kotara De!nice
Zora .J e!inek
· J·osipa Premer
Marica J akovac
Lenka Kvaternik
Anka Klaric
Iz kotara Cabar:
Tilika Ozbolt
Vera Gasparac
Zora GaSparac
RuZica Koritnik
Marija Kriz
Fanika Lipovac
Francika PajniC
Filipa Reljac
Iz kotara FuZin-e :
Franka Bolf
~.{ajnariCka
Katica Toneki
Katica Turk
Sabina lVIiloiievic
Marija Prijatelj
Pavica .Slivka
Darinka Stojnic
Julka Rajacic
Bor·ci:
Naca Matic
Albina Kauzlaric
Zdenka Turk
Milica Trbovic
Ivanka Vrbanac
Dokument 303
IZVJE~TAJ
CENTRALNOG ODBORA AFz ZBJEGA U ELL SHATTU ZA LIPAN.l
I SRPANJ 1944.
Politicki izvjeiltaj
· U sva 4 logora Zene su potpuno odane
Narodno-o,slobodilackoj borbi. Sve osim par
njih, lwje su ro.dbinski povezane sa Sakicom
nezadovoljnika, oda·zivaju se na svaki rad,
dolaze na zborove, konferencije i kulturne
veCeri, koje odr.Zavaju odbori zbjega i organizacija AFZ-a.
Kroz ova dva mjeseca nije bilo nikakvih
jacih politickih problema, koje bi trebalo
rj.eSavati. Pitanje robe, naroCito za Zene u
poCetku se dosta oStro postavljal·o. Danas se
joB uvijek postavlja, ali ne onaka oStro. JoS
i danas .se pitanje robe p•ostavlja kao svakodnevno Zivotno pitanje, ali s-e ad nje·ga ne
pravi. politiC.ko pitanje, jer su Zene svijesne
da odbori zbjega nisu 'krivi, Sto one nernaju
potrebnu robu. Velika smrtnost male .djece,
naroCito u Katatbi, gdje je nekih dana bilo
6-7 pa i 1•0 smrtnih .sluCajeva djece, to
nas je· zabrinjavalo, a kod Zena je djelovalo
na njihovu rnomentalnu disciplinu. Bilo j.e
prigov-ora, ali .se nije Culo niti jedne rijeCi
protiv NOB.
Otvaranje II. fronta Zene .au primile sa
velikim zadovoljstvom i potpuno shvatile
njegov znaCaj. Na zborovima, koje su odrZali
Iogorski odbori zbjega u svim logorima prisustvovao je veliki broj Zena. Na sporazum
Tito-,SubaSiC Zene su u poCetku, Cim su to
preko radia -Cule, nerado gledale. Bojale su
se i pomi·slile da bi se Tito sporazumi~o sa
kraljem Petrom i da bi se ovaj vratio u domovinu. Ali odmah, istog Casa pred samim
radiom, mnoge su govorile: >>To Tito radi,
nemamo se Cega bojati«. Odmah u poCetku,
dok jnS nismo imali ni tekst sporazuma, tu~
maCili smo Zenama sporazum Tito-Suba.SiC
kao veliki uspjeh NOB-a. Kada smo dobili
tekst sporazuma, pokazalo se j e koliko su
Zene Cvrsto povezane uz NOB i .da priznaju
NacionalnLKomitet i AVNOJ kao jedinu vlast
u naSoj zemlji. Svi letci, koje su poj.edinci
povodom .sporazuma podmetali po Satorima
nisu moglj da pokolebaju njihovu vjeru u
N acionalni Komitet i "Tita. Zene su potpuno
ispravno shvatile ,sporazum "Tito..,SubaSiC.
Nema viSe nesloge i mrZnje medu kotarevima u onolikoj mjeri ka·o prije. VeUki uspjesi svih saveznika povo1jno sti dj-elovali na
Zene. U glavnom politiCka situacija je zadovoljavajuca.
Organizaciono. stanj,e i rad organizacij,e,
Kroz ova dva mj-eseca broj -organizovanih
Zena se poveCao, j er ·SU organizirane sve Ze-
ne, koje su doSle u petom i Sestom mjesecu
sa novim zbjegovima. Sada ima oko 6.2()0
organizovanih Zen a. Sve Zene u zbj egu, osim
par njih odazivaju se poziVima u potrebi rada rajonskim i logorskim o.dborima. Kroz ova
2 mjes·eca na svim zborovima i konferencijama g·ovorilo se o jedinstvu ·svih Zena, a narocito Srpkinja i Hrvatica. Na tom polju se
imalo uspj-eha. Na svakom koraku se Zenama
govori o potrebi rada, taka da danas u sva
Cetiri log-ora ima oko 1.500 zaposlenih Zena
po rajonskim odborima, te odjelima i otsjecima logorskih odbora zbje-ga, po kuhinjama,
zdravstvenim ekipama, Skolama, radionicama,
bolnicama, ambulan·tama i na o.stalim drugim radovima.
TeZiSte rada unutar organizacije· je na
rajonskim konferencijama. U ova 2 mjeseca
odrZao je svaki rajon po dvije konf,erencije
mj.eseCno, i to svakih 15 dana jednu. U"glavnom sve ov-e konferencije su bile dosta dobra posjeCene i imale su uspjeha. Na njima
se pored politiCke situacije uvijek davalo
neko predavanje iz nauke ili se Citao kakav
Clanak iz savremene knjiZevnosti ili iz na·Se
Stampe. Uvijek na kraju su davane »Zive novine«. Nekada ih davaju same Zene, a nekada
skupa sa omladinom. Zene se dosta intere,_
suju za svoje konferencije. Rejonske konferencije Citavog rejona Zen.e posjeCuju ka-o i
konferencije AFZ-a. Za ova dva mj.eseca
odr.Zano je pet logor-skih zborova i to po dva
u prvom i drugom logoru, jedan u treCem logoru. U i\etvrtom (Katatba) do sada se nisu
odrZavali logorski zborovi, jer je rejon od
rejona: dosta u·daJj.en. Zato se odrZavao ve:Ci
broj konferencija. Sastanci po grupama rej-ona odrZavaju se jedamput sedmiCno. Na njima
se govori o svakodnevnim potrebama rada,
a taknder se prouCava literatura koja se do~
biva . .Svaku sedmicu odrZavala se konferencija svih odbornica jednog logora, na kojoj
se rjeSavalo sve Sto se pojavilo u toku rada
kro.z sedmicu. Ove s-edmice radne konferencije· po·kazale su se kan dobre i pra.ktiCne.
PuCko sveuCiliSte Zene pohadaju u velikom broju (viSe od polovine) i interesuju se
:za predavanj e.
NiZe prosvjetne teCajeve Zene posj eCuju,
iako ne u dovoljnoj mjeri. Zato smo se sporazumjeli da one, koje znaju, poduCavaju
one, koje ne znaju, bez obzira da 1i ov-e pohadaju ni.Ze prosvjetne teCajeve iii ne. Kao
i p-roBlih mjeseci Zene posjeCufu teCajeve
stranih jezika.
49.6
32
?.:ene Hrvatske u NOB
497
�OpaZa se viSa aktivizacija Zena na Sportskarn polju, naroCito u gimnastici.
U .Sestom i sedmom mje.secu popunjen j.e
Centralni odbor AFz-a sa 3 nove drugarice.
Jedna ·od njih je zaposlena u prosvjetnom a
druga u zdravstvenom odjelu COZ-a. Treca
je jedna drugarica .Srpkinja, invalid iz Like. Taka danas CO AFZ-a ima 5 dmgarica.
Takoder su popunjeni i logorski odbori
AFz-a. Skora sve drugarice Centralnog, logorskih i rejonskih odbora zaposlene -su po
raznim odborima, odjelima i <Jdsj.ecima istih
odbora. Prigodom popunj.enja logorskih adbora u logor II. i III., gdje je uglavnom smjeSten srpski .zbjeg, uSia je po jedna drugarica
u l9gorski odbor AFz-a.
.Sada u ]ogoru I. ima 5 logorskih i 54 rejonske odbornice AFZ-a. U logoru II. ima 7
logorskih i 75 rejonskih odbornica AFz-a,
Iogar III. ima 7 logorskih i 63 rejonske odbornice AFZ-a, a Iogar IV. (Katatba) ima 7
logorskih i 55 rejonskih odbornica. U svakom
logorskom odboru zbje.ga ima po jedna Zena
a u IV. dvije.
U VI. mjesecu izasao je list AFz-a, >>Zena
zbjega«.
Ell Shatt, 5. VIII. 44.
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Ct;ntralni odbor AFZ-a
Dokument 304
IZ IZVJEiiiTAJA KK KPH KRAS OD 12. VIII. 1944. 0
TERORU U KOTARU
FAsiSTI~KOM
1
KK KPH KRAS
IZVJESTAJ 0 NAJNOVIJIM DOGAIIAJIMA PRIGODOM PROVALE NEPRIJATELJA
NA OVAJ KOTAR
12. VIII. 1944.
2
Dana 8. VIII., provalila je banda na ovaj
kotar, te je poCinila razna zloCinstva naprama stanovniStvu. Njihov prvi dolazak u ova
sela bio je veoma lijep i blag, taka da je narod bio upravo zaprestanen. Isti dan se- je u
nekojim selima pojavilo, da s_u ga doCekali,
Cak i bijelim zastavama (RaCevas, LaniSCe.).
Narod prevaren njegovim Ujepim postupkom,
sledeCi dan <Jmladinke ni,su Cak niti bjeZale
i·z sela, govor.eCi, kako je neprijatelj miran
i dobar.
Drugi dan takoder neprijatelj m]e pravio
represalija, jedino je kupio blago i vodio ga
na Brest i Golac, a odatle u njihove garnizone, takode-r je kupio vrijednije .stvari. ·TreCi
dan zapoCela je krvava igra. U prvom redu
poCeo je paliti RaCevas i Raspor, te Trstenik,
KlanovSCak, Dane, Yodice. -Dva sela prema
tome popaljena su s temelja -osim nekoliko
kuCa i talmder skele u Trsteniku i RaCevasu.
- Narod je u veCini odveden. U RaCevasi je
odvedeno 12 omladinki i nekoliko starijih
]judi (ostale su jos samo 3 e>mladinke). U
Rasporu je ostalo samo oko dvadesetak !judi,
jer su dotiCni pobjegli, te ih nisu mogli uzeti.
U "Trsteniku su uzeli 14 omladinki i 6 starijih
ljudi, prema tome sve omladinke, osim dvije
bolesne. U Klanovi\caku 6 omladinki (sve).
Dane i Vodice izgleda, da su pokupili sav narod, Sto sU:' uhvatili. TaCnije podatke o ovim
selima, a i o ·ostalim javiti 6emo Vam nak-
498
nadno, buduCi, da su drugovi na terenu, te
nam jo.S ni.su donesli taCnije podatke. Stoke su uzeli: u Racevasu olm 81 havu,
sve Sto je bolj.e, u T:r:steniku sve krave, te
oko 80() ovaca, u Klanovscaku oko 18 krava,
Dane i Vodice nemamo podataka. Tal<oder
u 'LaniSCu oko 120 ovaca.
N a rod u dotiCnim selima, Sto se tiCe nastambe, sredio se je po obliZnjim se-lima iii
pak po Citavim kuCama u sy;ojem selu. Mlijeko Ce dobivati iz obli.Znjih sela, i to djeca i
starci, te bolesnici, na taj naCin biti Ce pobolj.Sana ·Situacija, donekle, medutim biti Ce
potr.ebno, da im se pruZi neka pomoC u novcu
i blagu, nar·oCito selo RaSpor i 'Trstenik ...
Sa drugarskim bo.rbenim pozdrav-om
Smrt lasizmu - Sloboda narodu!
Vinko
1
2
Dokument se nalazi u arhivu CK SKH.
Donosimo neke izvatke iz »Glasa Istre« o faSistiCkom teroru u tom ,periodu.
SEW B~GUDAC
»... Jedne no-Ci u aprilu 1941., nejposredno pred
~apad na .TlltgoslaViju, 9 muSkaraca iz Brgudca i
JOS 8·9{) !judi iz okolnih sela, odvedeni su u Napulj,
a ~attm u logore gladi 'U Sardiniiu ... Jedne noCi
u Julu 1943., pred samu kapitulaciju Italije karabinjeri i faSisti iz garnizona LaniSCe· opkolili su
selo i uhvatili 6 'mu.Skaraca_ i odveli ih u logore
Akvila.
. 17. decembra 1943. izvrSili su Ni jemci i faSisti
tz tog garnizona tako-zvanu »akciju CiSCenja« .sela
Br,gudac i Semil:i. Opkolili su cijeli kraj od LaniSCa
do UCke, pohvatali sve muSkarce, veCinom starijc,
iz Semil:a i Brgudca, njih oko 55, pa ih preko Opatije i Volosko.g odveli u Rij-eku, a zatim ih ,poslali
rohovski rad u NjemaCku. .
5. marta 1944. Nijemci i faSisti upali -su u selo
i 1
pobili 5 muSkara-ca, medu ojima 5'0-godiSnjeg·
Matu RajkoviCa. lza toga su uSli po kuCama, krali
rdbu, hrafiu i drruge vrednosti, a za to vrij·eme istjerali ·su ukuCane da im ne smetaju u plja.Cki. Uhapsili su 10 muSkaraca, a sa sobom ·su poveli Zene za
osi.guranje da ih n~bi partizani napali. 10 uhapSenika su tri dana muCili u Lupoglavi, a jednog od
nji.h .55-.godiSnjeg Matu SankoviCa objesili su.
'Drugi garnizon u blizini sela bio j·e takozvana
»'Crvena kuCa«. 13. aprila 1944. uhvatili su u obliZnjoj Sumi ,partizane Ivana TkalCiCa i Milana KopCiCa. Odveli su ih u tu kuCu, -svukli do gala i zvjerih muCili, dok nisu jpo.ginuli.
14. aprila 1944. g. dva !lljemaCka aviona bombardirala su i mitraljirala Brgudac. Tom 1prilikom
poginula je 21 osaba, a poruSeno i popaljeno 40
kuCa. Med:u poginulima bilo je 13 djece u dobi od
5 mj·eseci do 11 godina... Pod ruSevinama svojih
domova iP01ginule su cijele familije, majke sa djeCicom na prsima. Tako je izginula ohitelj Marice
BrajkoviC sa troje djece od 6 g., 2 g. i 5 mjeseci,
i baka Matejka, kojoj je 1bilo 70 ,godina.. Odmah
nakon bOIDlbardirania doSli su faSisti iz garnizona
u Lupoglavi i .poCeli plja:Ckati ,po ,poruSenom selu.
Oplja·Ckali -su 15 krava, 8 svin ja i 160 ovaca. Iz
pojedinih kuCa vukli su namjeStaj i r.obu i .sve natovarili na 6 kola, koja su sami seljaci morali voziti
u garnizon.
6. rujna 1944. partizani su vodili ·borbu s Nije'mcima u blizini sela i prisilili ih da se povu1m u
gannizon. Kad su drogoga dana partizani otiSii, Nijemci su doSli u ·selo da osvete svoj poraz na Z·enama, djeci i starcima. Narod ie bjdao. U jednoj
kuCi ·sklonulo se viSe Zena s diecom. FaSisti i Nij·emci su ih silili da izadu iz kute i vikali da im
se niSta neCe do·goditi, a kad su izaSle s djecom 'll
naruCju, oni su ih doCekali rafalima mitraljeza pucajuCi im u no,ge. Kad su pale na z·emlju lbacali &U
na
na njih bombe. Marija Tonkovit ,poginula -je ·Cvrsto
·
drZeti u naroCju tro.godiSnju kC·erkicu Anu.
'OsmogodiSnja Petrina ostala je Ziva, _.i·er se je
sakrila u krilo svoje 'bake Kate BrajkOviC od 60
godina, koja je ,poginula, a s nj-om i njena k-C~rka
Mari ja od 38 go dina i 'llnuci An.a od 16 godma,
Ma-rija od 9 .godina, lve -od 6. godma.
Kad su faSisti otiSli, mala Petrina joe vukla
ranjene .Zene u obli.Znju Stalu. Mali Milan od
2 iodine izvlatio se iz hrpe pobijenih -sav krvav!
ali nije bio ranjen. iQkolni zidovi hili su poprskam
krvlju, a obliZnja bara hila je takoder crvena od
krvi nevinih Zrtava.
FaSisti -su nastavili s ubijanjein. USli su u kul:u
Ivana lvanCiCa, starca od 98 ,g. Kas-nije je -naden
pod stolom za kojim je veCerao, a usta su mu hila
puna hrane, i krvi. Ubili .su ga pucajul:i mu u usta.
N a sliCan -naCin .pO.ginuo j e i Martin Klolbas, star
85 .g. Njemu su prostrijeljali glavu u Casu ka-d si
je pripravljao veCeru.
Te noCi poginulo je 1•6 osoba, od toga o-smero
djece, tri starca i 1pet ·Zena. Dvoje djece i dvije
Z.f:ne ostali su na Zivotu, ali za djeli Zivot osakaCeni. Poslije ovog ubijanja Nijemci su nastavili
s .pljaCkom i na kraju zapalili Cetiri h!Ce.«
tJ selu Brgudcu 'lllliSteno je 50°/o kuta, u selu
Klanov.SC:aku 750/o, u /RaCjoj Vasi 80Q/o, 'l1 RaSporu
870Jo, u Vodicama 8.8°/o, u Tmteniku 900/o, u Danarna 960/o, u Vranju 990/o (sve kotar Kras). (»Glas
Istre<< l>r. !50 od 2. II. 1946. g.)
:SELO VRANJE
»FaSis-tiCki barlbari 1. svibnja 1'944. potpuono su
zapalili selo Vranje. Plamen vatre pro,gutao je 55
kuCa .za stanovanje i 120 gospodarskih zgrada. Andelo Bela.SiC starac o·d '83 g-odine i Kata TomaSko
69 godina - izgorjeli .gu Zivi u svojim kuCama. Sve
je opljaCkano. a muSkarci odvedeni na prisilan rad
u NjemaCku, dok su Z·ene, starci i djeca :ra.seljeni
po ne.pri jatel jskim ,garnizonima.
Isto se je do,godilo i sa selima Vela i Mala
UCka, VedeZ, Brest pod UCkom i drugim. Kao kresovi plamtjela su ta .planinska sela u takozvanoj
rna jskoj Otfanzivi.«
Dokument 305
PRVA KOTARSKA KONFERENCIJA AFz PISAROVINE
Dopis iz J>Putem slobo,de<<, glasila NOF za ?O'kuplje od 1/5. Vlll. 1944.
DizU SE zENE I OMLADINA
VH3e od 100 Zena iz svih sela- i zaselaka
kotara Pi·sarovina sastalo se na svoju I. kotarsku konferenciju Antifasisticke fronte
zena. Okupila ih je jedna misaD i zelja, da
udruZene u . antifaSistiCkoj fronti Zena doprinesu Sto veCi udio u konaCnom uni.Stenju nruSeg krvavog neprijatelja i fa.Sizma. Iz
govora drugova i drugarica, predstavnika
vojske, vlasti, ranjenih boraca, Zena i omladine vidjelo se, kolika se va.Znost pridaje
Zeni u danaSnjoj horbi i Zeni :Sutra.Snjice. Na
konferenciji izabran je kotarski odbor AntifaSistiCke fronte Zena, koji si je stavio u za-
dacu da okupi zene u JNOF, 'da ih potakne
na joS ve-Ci rad u NOB. One su na sebe pr.euzele duZnost Q.a pojaCaju redove naSe NOV,
da po.Salju svoje mu.Zeve, oCeve, sinove i
braCu u borbu za .Sto skorije osl·obodenje.
Sa konferencije poslani su pozdravni
brzojavi marSalu Titu, hrvatskom Saboru i
drugima.
U izvedenoni programu,- koji je bi·o primlfen sa najveCim oduSevlj.enjem, istakla se
omladinska grupa i·z P.okupskog, pioniri i.z
LasinJe, te uCenice· Skole iz Pisarovine_ ...
499
�Dokument 306
LETAK OKRUzNOG ODBORA AFz POKUPLJE POVODOM DRUGE
OKRUzNE KONFERENCIJE AFz OD zo. VIII. 1944_
i)J.~tui£ 8-,IR~i£·~ !
~
Dokurnent 307
ODBORNICA
[z »Dalmatinke u borbic<, glasila AFZ za Dalmaciju,
·~.
:;.. ,
:-
Prosla ~e ofenziva preko Biokova. Oko
Vlake, K~zi?e, _Dubrave, Zavojana, posijani
~u g_r;>bovi !JUdi,. staraca; djece. Zaklala ih je
cetni~ka ruka u Ime kralj a. Vinogradi ,su satrvem, stoka opljaCkana, Suplji prozori zja~e. P_?d nng~ma ~avd, crijep, staklo. Preostala
Izmucena d]'eca I zene obilaze oko kuCa vinograda. TraZe ubijenog muZa sina 'oca
brata. p~?lazim kroz selo. HoCu 'da r~gova~
ra~ .s TIJima. 'TeSka im je, teSko mi je gledab Ih .. Izmeau ostalih poginulo ie i nekoliko
odbo:mka. Treba birati nove. Borba se na~tavi]a. Pucat ce jos po Biokovu. Prolazit
ce narodna vojska kroz Vlaku Kozic
.
d
d
'
U ... I
na~o .~e 'Ogovar~. Bh:at Cerna najbolje ad
naJb":IJih. Odl>ormci imaju velike duznosti.
Seio Je .popa!Jeno. Treba ga popraviti, makar
s~a~o~.k~:rov:_pokriti, jer Ce biti joS ofenZIVa' •Oci-:'bb r:ecist, pomoCi siroCadi ubijenih,
pokrenub sa?Ir~u ~kciju za pomoC vojsci'.
~a~, drugovi, hlraJmo najbolje i"Zmedu nas
CUJ e se glas Zena kojih je najviSe i bilo n;
seosk":~ z_boru. I tog puta joii 1942. izbrane .
su dviJe zene u odbor. Digao se jedan odbornik i o njima kratko, ali ipak sve rekao:
500
br. 6, stu.deni 1945.1
»One su svakog drug.og dana adlazile na Riokava:. nosile teSke terete partizanima. J,edna
od nJih j~ odleZa1a dva mj.eseca u vrgoraCkom
zat':oru, Jer je iSla Cak u Hercegovinu da hi
~upil~ kr":lmpira za partizane na Biokovu,
Iako. Je nJeno troje-Cetvaro djeee ostalo samo I gladno kod kuCe. Takva Zena moZe i
treba d_a bude odbornik. Ona ce sv-e teiikoce
svladati.«. ~ o~e su Sutjele, ni rijeCi da progavor.e. C~n.Ilo
se da one nisu za to, a kad
treb~ raditi, to Je vee nesto drugo. Odbor u
Vl~ki ~astavio je uspjeSno svoj rad. To su
naJholJe znali partizani n·a Biokovu
. I ne sam~ u Vlaki iii 'Kozici, veC ~ svakom
s~lu Dal~acije i Citave zemlje kad je narod
birao SVOJU narodnu vlast • svoJ'e NOO- e, on da .
.
..
Je u llJlh birao i zene kao najbolje !jude u
selu.
Nijemci su zapalili mnoga sela u tragirskom kotaru. Ubija!i su i tukli !jude da bi
sela ?~tala. prazna, da partizani ne hi imali
sklan~sta. Po danu se nije mogla nikaga naCi
u sehma, a po· noCi ·su ljudi zalazili iz S·U~t;· ~rda? -:~~oni,Sta i ulazili u selo. Vana DuCIC Iz VInis-ca poslala je u zhjeg muZa i
In:
djecu, a ona je ostala kod kuce. »Eto, pred
nekoliko dana narod me birao u NOO moga
sela:, a ja sada d·a ih ostavim kad im je najteze! Ne mogu ja to« - bio je kratak odg-ovor Vanin.
Mnoga s.e1a Sinjske Krajine ostala su popaljena, stotine ljudi i Zena leZalo je zaklano na ,zgariStima svojih kuCa. Djeca, izbezumljena od straha, lutala su poljem ·oCekujuCi da Ce im se maZda joS uvijek odnekle
vratiti majka, a majka je leZala izgarjela u
zapalj€noj _kuCi i nije znala da je djeca
tra:Ze. Male, sitne glavice, stajale su zatvorenih oCiju i stisnutih ruCica na svim putoVima. Govorile o neproZivljenom Zivotu, p.ozivale svakog prolaznika da se osveti za prerano prekinuti Zivot, da se osveti anima Sto
kolju malenu djecu. JaCe neg,o ikada narod
Sinjske Krajine shvatio je da se sam puSkam
mora braniti od svih daljnjih fasistickih
pokolja. Sve sto je mog!o da uzme pusku isla
je u partizane. Neprijateij je htio da narod
ostane go!oruk kod kuce da bi ga mogao lakiie
uniStiti, pa je i uhaeivaa parole: »Kako Cete
Zivjeti? Tko Ce obradivati polja kada svi muSkarci pndu iz sela? N e Cete moCi taka Zivjeti!« Taka je bHo i u Podinia. Na zboru,
odakle je narod oUla.zio u vojsku, poCeo je
jedan sliCne stvari da govori. Tu se naBla
stara Jele, koja je hila odbornik u selu. Ona
mu je odgovorUa: »MuSkarci Ce iCi da brane
sela od faSista, a mi Zene Cemo nbrad:ivati
polja i vrSiti sve paslove.« U selu ::;u ostale
sam·e Zene, starci i djeca. I Zene su uCinile
onaka kako je rekla Jela, njihova odbornica.
Sva su polja qbradena i zasijana.
VrSila se dabrov-oljna m·obilizacija u amiSkarn kotaru . Narod se masovna adazivao u
vojsku, ali mnogi su Ze1ili osta ti na Mosoru,
da su bliZe svojim kuCama. A neprijatelj je
spremao opCu ofenzivu na slabadni teritorij
~ namjerom da uniSti narodnu vojsku. Danima ·su Zene krpale stare kapute i odjeCu da
hi mogle opremiti Sto viSe baraca. Zadnje Carape su donosile u novo formiranu Cetu, koja
je -veC hila spremna na ZveCanskoj cesti da
krene naprijed u borbu. I tada je Pile KruZiCeviC, odhornica iz ZveCana, r.ekla drugovima, koji su Zeljeli da ostanu na Mosoru:
»Ako ohranima Mosor, nismo obranili Jugoslaviju. BoreCi se· kod Livna ili Grahova, hranimo Dalmaciju, branimo ZveCane.«
Svakodnevno su prolazili partizani kroz
MuC i kroz mali zaselak GraniCi podno lVIoseCa. Cvita, bi.stra, mlada seljanka, hila je odbornik. Ona ie prednjacila u svakom poslu.
Po citav dan je pomagaia obradivati polja
onih kOji su se nala.zili u vojscr. un;anizirala
je akcije za pom·oC partizanima. Savjetovala
narod da sve sklOni i da se sam skloni pred
ofenzivC>m. A uvece, ako nije odlazila na Mo-
seC, sama se uCila pisati, jer u Grani-Cima
nikad nij·e bilo Skole, a opet »ana je Zensko
pa treha da radi u kuCi, a ne da se knjigom
bavi«, govorili su joj domaCi. Ali .Cvita je
vidjela da treba pored rada i da uci da bi
mogla sto boije i da radi. Bila je do kraja
uporna i kad je nauCila Citati i pisati, iSla j-e
na kurs na Mosoru. Nije to hila jednostavno.
Trebalo je savladati zestoki otpor u kuci.
Kasnije· je Cvita birana i u Kotar.ski NO kaC>
jedan od najboljih i najaktivnijih !judi muckog kotara. Danas se nalazi u Oblasnom odboru za Dalmaciju. Ona uporno nastavlja da
uCi, da bi mogla Sto bolje da radi i koristi
svojoj ze·mlji.
DoSia je iz Bukovke sa svojom djecom,
koja su kroz borbu ostala bez roditelja. Drug
joj j e ostao u J ugoslaviji, a on a j.e, eta, doSla
u El Shatt. Bila je odbornica u jednom logoru. Neumorno je radila da hi narodu bilo
holje. Trudila se 9a svima objasni namjere
onih, koji su Zelj
da se narod radi teSkog
Zivota iznevjeri NOB, da zahoravi na barbu
svojih najblizih, koji su ostali u zemlji. Po~
magala je Zenama kojima su djeca hila bolesna i tjeSila one kojima ,su umirala. I j,ednog dana Sava je dobila vijest da su joj cetnici uhili muZa. Dobila je pismo i RuZica. I
njen drug je poginuo na isti naCin. Tog istag
dana hila sam s njima na sastanku. Poslije
svrSenag sa,stanka Sava LeZajiC mi je· rekla:
»Moramo nastaviti sa radom. Ovdje su djeca
anih kaji se bore u ,zemlji. lVIi smo odbornice.
Treba stisnuti srce i iCi naprijed, kao Sto to
i druge Zene u naSoj zemlji rade.«
Draga Sulic j,e 1943. g, hila clan Okruznog
odbora NOO-a Srednje Daimacije. Poznali su
je drugovi po njenom marljivom radu, po
sposohnosti, da sve probleme brzo i u.spje.Sno
rj eSava. U najteZim danima kada su starci,
Zene i djeca njenog BraCa, Visa i Hvara, kaa
i Citave Dalmacije, napuStali sVoja sela i odlazili u zbjeg, Draga je arganizirala, gdjegod je stigla, njihova prebacivanje iz njemaCkih garnizona do na slobodni Vis.
I taka Sirom Dalmacije za Citava vrijem,e
borbe stotine Zena birane su u NOO-e po
svojoj hrahrosti, poZrtv,ovnosti i marljivasti,
kaa najbolji ljudi svoga sela. kotara, okruga.
A po oslobodenju zemlje "One su nastavile
svoj rad. Kao proCelnici raznih narodnih adbora, od seoskih do oblasnog i do federalne
vlade ...
18 zena clan-ova AV~OJ-a oCito pokazuje
uCeSCe Zene Jug·oslavij,e u obnovi i izgradnji.,
Zene nisu zastale. One su · nastavile borbu
za bolju buducnost svojih naroda.
eu
Mariia Lu.iak
1
Clanak se odnosi na period Narodno-oslobodilaCke. borbe, pa ga donosimo. kao .dokuiQ.ent o uCeSCu Zena ~ narodnoj· vlasti.
501
�DokUMent .308
PRVA KOTARSKA KONFERENCIJA AFz ZA SISAK
Dopis· iz >>Putem slobode«, glasila NOF za P·okuplje, br. 65, od 28. VIII. 1944.
-U nedjelju 20. o. mj. veC rano ujutro Zene
kotara Sisak dolazile su na svoju I. konferenc]Ju. Mjesto, · gdje je odrZana, biiO je
~iVno isklCeno i ukraSeno borbenim paralama.Pred ViSe ad 500 Zena predstavnici vojnih
v1asti -i rtstanova, te predstavnice kotarske
orianhadje AntifaSistiCke fronte ·zena odrZale su govore o politiCkoj i vojnoj situaciji
"i o organizacionom stanju .. sve ove govore
Zene su · saSlu.Sale vr~,Q p·aZijivo i p-oi)ratile ih
burnim odobravanjimit. Nakon referata raa;vila se diskusija o uspjesima i poteSkoCama
njihova rada. Izabran je kotarski odbor Antifa,SistiCke fronte Zena. Sa konferencije upuC-eni su pozdravni br~ojavi MarSalu Titu,
A VNOJ-u, Hrvatskom Drzavnom Saboru itd.
U brzojavima Zene su izjavile, da Ce se jo.S
jaCe boriti nego do sada za uniStavanje
okupatora i njegovih slugu, te da Ce sviin
silama proraditi i niobilizfrati sve sna-g.e za
Sto skOrije os1obodenje naSe zemlje.
Dokument 309
IZVJEsTAJ. OKRUzNOG ODBORA AFz BROD OD 23; VIII. 1944. OBLASNOM
ODBORU AFz ZA SLAVONIJU 0 STANJU I RADU ORGANIZACIJE
23. VIII. 1944.
OKRUZN1 'OIDBOR AFZ
BROD
.
. .. ....,o na radne akcije u Slavoniji
p,artizanski vlak pr.ev-ou z..,n...
Izvj,estaj Oblasnom odboru AFz-a za Slavoniju
PolitiCka svijest- Zena na brodskom okrugu dosta se pok:venu'la; vidjelo se to na samoj
konferenciji, jer su Zene postavljale mnoga
pitanja, i to sve interesantna. Pitanja su se
uglavnom svodila na buduCe u11edenje naSe
zemlie i kakovo Ce biti ure-denje u naSoj
zem-lji, hoCe Ii doCi kralj iii ne Ce, hoCe li
Zene irnati pravo glasa i pos1ije rata, i zaSto
Zene nisu imale pravo glasa u staroj Jugoslaviji, i taka_ su niz drligih pitanja p~osta
vljale.
Ova druga Okruzna konferencija AFZ-a
uspjela je dobro, hila je posjeCena i·z svih
kraieva, Cak i iz onih s-eJa, k·oia su do juCer
sta_jala po_ strani, a to su: •Caglin, 'Tulnik, Miljevac, Bektez. Iz tih sela zepe su dosle masovno na konfere_nciju, rna da s njima nisu
odrZani masovni sastanci AFZ-a. Taka su
isto doSie Zene sa brodskog kotara u velikom
bro.iu. Na.islabi_je su se o.dazVale Zene sa _ko:.
tara Zupanja, po.Sto je t~mo banda vrSila
akciie po selima.
PolitiCka. situacija danaSnja joS uvi_i.ek nije jasna kod Zena, poSto se nisu sa Zenama
odrZaii ma-sovni sastanci; u nekim selima
srpske zene pricaju, kako ce kra!j doci, ali
to baS zato, -Sto im· nije jas:no. Mi smo sada
poCele sa 'OdrZavap.jem masovnih sastanaka
sa Zenama, gd_i-e Ce se Zene upoznati sa svim
politickim problemima i zadatcima, koji se
502
pred njih postavljaju, tako da je za ovo
vrijeme od konfer.encije· odrZano oko 20 masovnih sastanaka sa Zenama, i na sastancima
Zene su u5estvova1e u .diskusiji i postavljale
pitanja, Sto im nije jasno.
Rad Zena najvi-Se -se vidi u pomoCi za na,Se
borce, u sakup1janju- raznog'a ·v·oCa i povrCa.
Kada bi naSa vojska do.Sia u selo, Z~ne im
peru veS, krpaju a isto tako, ako je potrebno,
sakupe im .suh u hranu ,za put. Taka su Zene
sa kotara Zupanj e iz sela Gudinaca, koj.e je
do sada stajalo po strani i nije obuhvaceno
na.Som organizacijom, nosile borcima VII.
vojvo·danske Brigade j.esti na poloZaj, istO tako zene iz Babine Grede i drugih sela, u ko~
jima se nalaze upori.Sta, donosile su izvjeStaje o kretanju bande i njihovom brojnom
stanju. Vidi se u tome, .da su i ·one Zene potaknute za nasom NOB, koje su jos uvijek
pod utjecajem ne·prijatelja. zene na kotaru
Zupanja viSe su aktivne ne·go njihovi ljudi;
one su angaz·ovale svoje !jude da idu· u NOV.
Zene u zapadnoj P·osavini brodskoga kotara, iako banda VrSi teror i hap.Senja, su
pod teskim uslovima sakupile 4.,-5 metara
kukuruza za postradala se]a, ali nisu mog]e
prebaciti preko pruge, pa su ga podijelile
onim familijama: u njihovom .seln, koje je
banda opljackala, a njihovi !judi nalaze se u
redovima· NOV-a. Tako su zene iz sela Zbje•
kada je bila opCiuska konferencija. NO~-a,
'I 21 000 kn dobrovoljnih priloga gdje -su Zene akti:Vno sudjelovale u 1zbor1ma
ga sak upr e
·
·
·
akupile
za NOB. Isto su Zene sela TrnJana s
'inskih odhormka. . .
d
d
Opc
"
10 Oi~O kn. u korist nase borbe.
. .
Organizacija na na·sem okrugu o za . ., .
, a esa89'77Zenana
shvatile ozbiljno ovogodrsnJ;r
."
nj,eg izvJestaJa povecav s.
.
150
LJene su
.
d mnogo prl10 998 zena antifasistkinJa sa uku!'no
vr:Sidbu, one su kao i ostah naro
"
odb AFz-a dok jo.s nisu obuhvacen~ sva
donijele 'Po tom pit~nj~: Takod~r s...u ze~:
pr' na da·kavaC.lmm kotaru, koJa po.
aktivne u bunkerisanJU zita, o.sob1to zene
seI a, na .., ·NOB a to su Cag1IC, R use vo ' Sov-"
..,
dakovackog kotara.
.
mazu nasu
•
. . "
k sela
•
NOO-ima aktivno uC.estvuJU, p-oski Dol Kutjevo, Imrijevci 1 .JOS ne a b T :
hene u " k' N00-1ma )er msu, veza.
·
·
koja su~ sudj elovala u ..,zetvi a 1's!o ~a~. 1~~
gotovo u opCinS 1m
.' ..
k'
na konferenciji okruznog A!z.-a ... 1 s..
uCu te su mnogo akt1Vll1Je nego ne I
ne uz k
•
· Iedaju sa
pred nas postavili zadatak da sto pr!Je pm;drugovi ali joS :tnnogi drugov1 g
. ,
d . '.. anjem Zene u N-00-u. To se osJeca. demo tim Zenama, da ih P?kre.~emo u ra u
po CJen~r~ . kod. samih d:tugova iz poj-edinih
.
.
1 obuhvatimo naSom organ1zaCIJOID..
mnogo JOS 1
'
· ,
da sami
u Narodno-oslobodilackim od?~;1ma ~~~
ruk·ovodstava. Isto se taka o~_Jec~,
d
-1!
Zena u prehrambenim komiSIJama. .
. . NOO-a brane svOJiill .z-enarna a
drug-ov1 IZ
k
2 n u pre- 11 " u zdravstyenim sek C1Jama.. 127 Okru~
'
··
zen a
Zena,
dolaze na masovne sastan e. e e
.
.. 1 m okrugu ima u KP 136 zena.
hrambenim komisijama pokaza~e s~ se ~~t;;~
na CIJe o
"I
, n. odbor AFZ-a sastoji se od 76 c .
"
adu pogotovo na preradivamu U: 1Je
z 1.s da smo poC.eli sa o d rzav anJ'em. opc1n-.
,
~e P~:ar i' suSenju sira. NajviS-e ~e 1st.a~l~
a
.,
d. cemo rzabrah
skih sastanaka AFu-a, g Je
pcina Duboko (kotar Dal<ovo), Rusevo I J~S
0
delegate za kotarski odbor AFz-a. Sast~n:k
ek
1 l<od Duboka i veliko Nab~de·, koJa
n a se a
. .•
rj eka posu sela najopljaC.kanija a naJv~se ~ 1
naSe kotarskog odbora AFZ-a oddat ce se na o arevima Brad i Dakovo istoga dana, gore naSalju· za proizvodnju putra 1 sua za
vedenog.
• b beni
borce.
d .•
Primite drugarski pozdrav uz na>S or
Zene u1aze u NOP, ali njihov ra JOB s-e
,.
Slobod.a narodu!
tako ne vidi, posto su tek stupile u odbo;e.
Smrt f aszzmu - Za OkruZni odbor. AF1:
zene u biraniu odbora NOF-a SJl ~?s:;a~~n~·
Jula Topuzov1c
ne. To se· p-okazalo najviSe na opc1n1 e ez,
503
�Dokument 310
Dokument 311
PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 1. IX. 1944. KOTARSKOM
ODBORU AFz VOJNic POVODOM TAKMICENJA MEDU KOTAREVIMA
SKU OD 5. IX. 1944. OBLASNOM KOMITETU KPH ZA SLA VONIJU 0 I'RIPRE-
OKRUZNI ODBOR AF.Z
KARIJOVAC
1. IX. 1944.
Kotarskom odboru AFz Vojnie
bolja, jer cemo i mi putem ·stampe objavljivati rezultate. Zato ce nas priredivacki .odbor stalno izvjeiitavati svakih 10 dana o
Tezultatima.
Na ·Sastanku plenuma na.Sega odbora zakljuCeno je, da s.e kotarevi medusobno takmiCe i to: kotar VojniC ·objavio je takmiCenje Karlovcu, kotar Slunj . :. . . . V:ojniCu, kotar
Vrginmost- Vojnicu, Plaski .Slunju.
Takoder zakljuceno je da nas okruzni odbw uputi takmicenje okruznom ·odboru AFll;
Banija.
Kotar Karlovac i Slunj,· s obzirom na to'
da tTeba posvetiti najveCu paZnju mobiliza:.
ciji, kao i obuhvaCanju Zena, trebaju da takmiCenje izvrSe najs::ivjesnije ·uz pomoC drugova iz NOF-a kao i dn,;ih antifaiiistickih
organizacij a.
TakmiCenje- sa.stoji. se u .sJijedeCim pitanjima.
·
1. 'Tko Ce viSe odrZati sastanaka sa Zenama kao i .zborova, i koliko Ce Zena pl'loCi te
- sastanke i zborove?
2. Tko Ce viSe prodrij.eti u neobuhvaCene
krajeve i obuhvatiti Sto viSe Zena?
3. 'Tko Ce vMe pomoCi m·obiHzaciji -sposobnlh muskaraca za NOV?
4. Tko Ce vi.Se pozvati muZeva, braCe, sinova iz neprijateljske vojske i pO"zvati ih u
NOV?
5. Tko Ce viSe dezertera vratiti u jedinicu?
6. Tko ce vise proraditi odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a,
kao i upoznati sve Zene s politiCkim dogadajima?
7. Tko Ce viSe uplatiti narodnog zajma?
8. Tko Ce viSe pomoCi u kampanji kod sakupljanja hrane za vojsku i opustoSene krajeve?
9.Tko Ce viSe iskopati zemunica i ·spremiti
hrane?
·10. Tko Ce vHie p-osjetiti bolnice, borce na
polo.Zaju i razne kurseve, te djeCj.e domove?
11. 'Tko ce vise sakupiti plahta, vesa, peiikira, kudjelje i povjesma za NOV?
12. Tko Ce viSe nauCiti Zena Citati i pisati?
Takmicenje traje od 1. o. mj. do 29. X.
o. g, do dana naSe III. okru.Zne konferencije
AFll; Karlovac.
,
0 rezultatima takmiCenja izvjeStavat
cemo okruzni odbor AFll; Banije svakih mjesec dana, to jest 29. IX. i 29. X. o. g.
Drage drugarice,
U vezi sa gornjim takmiCenjem treba da
sve po.duzmemo, kako bismo utakmicu dobili.
Nasa takmicenja takoder treba da. budu sto
MAMA ZA PIWI KONGRES zENA HRVATSKE'
Dne 5. IX. 1944. g.
Drage drugarice
/
PISMO ANKE BERUS, cLANA POVJERENSTVA CK KPH ZA SJEVERNU HRVAT-
Takod.er dok ne dobijemo proglas Glavnog,
Odbo·ra AFz Hrvatske nastojte ispisivati •lijedece parole:
1. Zene, uCinite JOS snazmJim i potpuni~
jim naSe uCeSCe u NOB.
2 . .Zene, ukaZimo Sto veCu naSu ptJmoG
borci.ma na frontu.
3. ll;ene, budimo u toku predstojecih borbi
i dalje primjer rodoljublja i pozrtvovanja.
4. Zene uZivaju ista prava kao i muSkarci.
5. Zene, pozivajte svoje iz neprijateljske
vojske.
6. ll;ivio prvi kongres zena Hrvatske!
7. Prvi kongre,s je najveCi uspjeh Zena
antifaiiistkinja Hrvatske
8. ll;ene, spremajmo se za nasu IlL konfe~
renciju AFll; Karlovac.
Drugarice, redovito nas svakih 10 dana
izvjeStavajte o svim pripremama i rezultatima. Najsavjesnij.e izvrSavajmo takm-iCenje.
Prikupljajmo -sve podatke u vezi dezertera i
mobilizacije, kao i koliCine i broja Zena u
samim kampanjama u vezi hrane.
Prikupljajmo podatke o broju zena antifaSistkinja, pojedine sliCice iz Ziv·ota naSih
drugarica. Sv·e kako ·Smo na naSem sastanku
zakljuCile i kako je navedeno u naSem dopisu
uputa za kongres. Dakle, drage drugarice,
primite se sa ljubavlju posla, traZimo sve~
stranu pomoC i .sigurno Cemo d'{)biti bitku.
Sarno naprijed, za nas ne postoji ne pobijediti.
Oblasnom komitetu KPH za Slavoniju
Dragi drugovi!
Glavni odbor AFll; Hrvatske sprema Kongres ~ena Hrvatske. Pripreme za kongres
treba da na~ pomognu _za jaCu aktivizaciju
Zena u NOF, ~a okupljanje i ·obuhvaCenje joS
neobuhva~enih Zena i za jaCe njihova vez~va
nj-e uz sv~· zadatke, koji stoje pred NarodnoOslobodilackim pokretom. Glavni odl>or
AFZ-a i·zradio je pismo, u kojemu su razradene direktive za pripreme kongresa i uputio
to pismo Oblasnim i OkruZnim odb-orima. Ne
znamo, da li su odbori AFZ-a na vaSem terenu dobili to pismo GL odhora, pa vam u
pl'iepisu Saljemo to pismo. Partijski komitet~
i organizacije treba da to shvate kao sVOJ
Zivjela naSa /II. okruZna konfe.rrencija!
Mila v. r.l
Drugarski pozdrav
Smrt faSizmu -
Sloboda n.arodul
Za Povjerenstvo CK IKPH za -sjevemu Hrvatsku
Anka 2
1
2
D.okument se nalazi u arhivu ·CK 'SKH.
Anka Berus.
Dokument 312
PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJE OD 6. IX. 1944. OKRUzNOM ODBORU
AFz KARLOVAC KOJIM PRIHVAcA POZIV NA TAKMicENJE
6. IX. 19-14.
OKRUZNI ODBOR AFZ-a BANIJE
Okruznom odboru AFll; Karlovac
Drage drugarice,
primile smo- vaS dopis, gdje nas poziva te na takmiCenj-e. Mi pri'hvaCa:rno. ~ve. us~:t::
vrijeme takmiC·enja, Na naSem terenu upravo se -provodi predkongresno ta~miCenJ~,
i.zmedu kotara i dalje do Zena izmedu sebe. Ova takmiCenje sa varna dat ce n~m J~S VIse
poleta u radu, i vjeruj,emo, da Cerrio se zajedni.Cki sa Varna nalaziti medu prvtm zenama
Hrvatske.
T
Na ·koncu prvog mjeseca takmiCenja mi Cemo vas izvijest1 1.
v
Smrt faSizmu -
Zivio I. kongres Zena Hrvatske!
zadatak i da preko komisija pomognu odborima AFZ-a, da razrade plan pripremnih radova za kongres. Odborima je dan rok od 2
mjeseca, a u planu je, da se kongre.s odrZi
za 3 mjeseca. Na pripremama za kongres
treba da se pored partijskih organizacija pozabave i odbori NOF-a i da pruze AFZ-u u
tom·e po.moC.
•v
Sloboda narodu!
Drugarski pozdrav
OkruZni odbor AFZ-a ·Banijc
1
Mila VuCkoviC, predsjednica Okru·Znog o-dbora
AF2 Karlovac.
504
505
�1. Politicka situacija u svijetu i kod nas
Namd Banije nosi bardma hranu
Dokument 313
IZVJE!!TAJ KOTARSKOG ODBORA AF:t KARLOVAC OD 11. IX. 1944. OKRU:tNOM
ODBORU AF:t KARLOVAC SA PRVE KOTARSKE KONFERENCIJE ODR:tANE
8. IX. 1944.
KOTARSKI ODBOR AFZ
KARLOVAC
11. IX. 1944.
Okruznom odboru AFZ-a Karlovac
Drage drugarice!
Kako smo bile predvidjele, 8. o. mj. odrZale smo naSu I. k·otarsku konferenciju, na
kojoj je pdsustvovalo oko 80 Zena iz svih
opCina naSega kotara, osim iz opCine Dubrave. Konferencija je odrZana u Skoli u KuniCi
u sobi, k·oja je hila okiCena zelenilom, ispisana parolama: o I. Kongre.su, naSim rukoVodstvima, a i!l III. zasjedanja ZAVNOH-a o ravnopravnosti Zena, izreka drug a Tita »J a se
ponosim« ... i ostalima. Na prednjoj strani
hila je nadonalna zastava, petokraka zvijezda i £liRa druga Tita.
506
Konferenciji su prisustvovali: predsjednik kot. NOO-a drug Polovic Marko, Sekretar KK KPH Karlovac drug Benic J oza, od
omladin-e drugarica ZuniC Anka i Komesar
IKPO-a drug Furdek Janko.
Na- samoj konferenciji bile su 3 drugariee iz mjesta Dugaresa i nekoliko drugarica
iz opCine Ozlja iz neposredne blizine Zi-ce.
Sastanak j.e otvorila drugarica Ivka, 1
pozdravila sve prisutne drugarice kao i predstavnike na:Sih ustanova i pred1oZila dnevni
red:
iJNOF
2. Razv·oj AFZ-a i organizaciono pitarije
3. Ra:zno
Konferenci.ju su pozdravili gore navedeJ?.i
drugovi.
PolitiCku situaciju je iznio .drug J.oza
BeniC, prikazao znaCaj i dolazak Crvene armije na granice naSe zemlje, o Cvrstom save.zu
izmedu saveznika, napr-edovanje savezniCkih
armija _ka·o i o sve veCim pokretirna u porobljenim zemljama. Prikazao situaciju u na~
S·oj zemlji, naglom pokretu u Srbiji, o posljednjern pD'zivu mar:Sala Tita kao i o velikim
pobjedama nase NOV. Nadalje je govorio o
znacaju JNOF-e, o Izvriinom odboru HSS-a
kao i ·O drugim- po1iti.Ckim i v-ojniCkim zbivanjirna. Drugarica je Barka2 prikazala razvoj
AFZ-a, navela nekoliko konkretnih primjera
Zena u borbi, te se osvrnula na razvoj o pokretu Zena u gradovima i neoslohodenim
mjestima. Po organizacionom pitanju govorila je drugarica Jela, 3 koja se osvrnula na
potrebu stvaranja odbora AFZ-a i ukljucenje
u JNOF. U referatima iznosilo se je i o potrebi uCeSCa Zena u NOO-ima kao i o pomoCi
naSim vlastirna, davanje pornoCi za naSu
vojsku i bolnice. Tako,uer se podvuklo .kollko
su dale Zene Srpkinje u stvaranju jeciinstva nfriiih naroda, i da ie to j,edna od velikih
tekc;>vina naSe borbe i zaloga za naSu novu
federalnu drZavu Hrvatsku u zajednici s
ost.alirn narodima. Istaknuto je, da je u naSem kotaru stvorena Brigada i :Qdred, ali da
ne smijemo stati kod toga, nego nastaviti
upornim radom, uCvrstiti pozadinu, P'OjaCati
vojsku i mobiHzirati sve snage za konaCnu
pobjedu.
Poslije ·svake toCke dnevnog reda razvila
se Ziva diskusija. Drugarice su postavljale
pitanja i najviSe su bHe zainteresirane po
pitanju ratnih zloCinaca, o odgovornosti domobrana kao i ostalima, koji aktivno ne uCestvuju u NOB-u.
Kako se inaCe u naSem kotaru osjeCalo
strahovanje pred organizacijom, i tu su Zene i.znaSale istu stvar, naSto se .digla jedna
drugarica seljanka i rekla slijedeCe: »Drugarice, ja mislim da se nemamo Cega plaSiti;
ja Cu vam navesti }edan primjer, koji se dogodio u nasoj opcini (Jaiikovo). Kod j,ednog
svog upada ustaSe su ubili jednog starca od
82 godine, Ciji je sin Cinovnik u PaveliCevom
rninistarstvu, a drugi mu je bio u .domobranstvu, da bi lakse opljackali njegovu kucu. Da
smo mi organizirane, ne bi banda rnogla
mirno prolaziti i- pljaCkati kroz na·Sa S"ela.«
Kada se razvlla disku-sija o potrebi mobilizacije i vraCanju iz neprijateljske -u naSu
vojsku, jedna drugarica iznosi: »Ja stalno
govori:m sa familijama, koji irnaju sinove u
neprijateljskoj vojsci iii dezerlere Sta ih C·eka i v·eC sam uspjela jednog dezertera vrati.ti
u jedinicu i nastav1jam i dalje ·objaSnjavati
u sv·ome selu«.
Na: kraju organizacionog pre81o· se na biranje k<>t. odbora. U tu ,svrhu blo je predlozen
kandidacloni ·odbor od 3 drugarice (Julka,
Ana i Ankica). U odbor uslo je 48 drugarica.
Za pr.edsjedhicu izabrana je drugarica Dra:gka4 iz .opCine J a-Sk:ovo,. a za tajnicu drugai'ica J ela Pre do viC.
·
Upoznale srno druga.rice o odrZavanJU 'l.
Kongresa kao- i o pripremama za njega.
Sve drugarice .au se .suglasile s3. tinie da Ce
pripomoCi u pripremanju za Kongres i ·jedno!;Iasno prihvatile utakmicu, koju riam:·-salju antifaSistkinje kOtara VojniC, ·a _rni ll:ajav1jujemo takrni.Cenje kotaru 'Slunj_ po svim
toCkama po pripremama •za ·Kongres.
Pred kraj same lmnferericije . predloZeno
je sa strane deleg_atkinja da se poSalju po-:zdravi naSim rukoVodiocima, koje vam u pri.:.
logu dostavljamo.
Na konferenciji doneSeni su zakljuCci po
svim toCkama, koje su navedene u vaSem direktivnom plsmu od 30. VIII. o. g.
Potpise, koje nam javljate da sakupljamo
za pozdrav-e, tome ne Cemo priCi, nego Cemo
uvijek samo napisati ukupni broj Zena, koje
su bile na sastanku kada je slat pozdrav, jer
se Zene toga plaSe i misle da s time hoCemo
neSto novo i da bi mogle pasti u ruke ne?rijatelju, koji ovdje vr.Si vdo Cesto upade.
Ovaj puta vam ne moZemo dati nikakove
podatke o ·sakupljanju dobrovoljnih priloga
i o sastancima sa Zenama, jer smo tek priSli
tom poslu.
IVIolimo vas da Cim stigne proglas Glavnog odbora, u 'k;oliko je moguCe, .da ga poSaljete direktno na Kestenjak, jer tame dolazi
11edovito kurir· od Komiteta, kako bi se rnogle
Sto prije koristiti njime.
Zao nam je da nije ni jedna od vas prisustv·ovala istoj k,onfere·nciji, · jer je ista potpuna uspjela. Vrlo smo zad·ovoljni, a i same
drugarice sa zadovoljstvom su se razilazile
kuCama i govorile da bi se morale tako CeSCe
sastajati ...
Na kraju konferencije se drugarica Ivka
zahvalila prisutnima na taka lijepom odazivu
i istakla drugarice·, koje su dOSie i'z same
Dugarese prelaze6i pr-eko neprijateljskih Zica
i zasjeda kao i drugarice iz blizine Ozlja,
pozivajuCi ostale da se povedu njihovim
primjerom.
Smrt faSitmu
Sloboda narodu!
Drugarski pozdrav:
IVka
S~g-oviC.
1
I vka
2
Barka Tom a c.
T PredoviC.
eia·
Dragica Novosel.
3
4
507
�Dokument 314
II. OKRUII;NA KONFERENCIJA AFII; ZA OKRUG POKUPLJE ODRUNA 10. IX.
1944. U PISAROVINI
IZ ORGANIZACIONOG REFERATA
Do I. Okruzne konferencije, koja je odrzana 16. XII. 1943., imali smo u citavom
okrugu 'ObuhvaCeno i organizirano u AFZ-u
190 seoskih odbora sa 660 odbornica, 12
opcinskih sa ·69 odbornica i tri kotarska,
koji su obuhvacali oko 4.000 zena.
Zene naSeg okruga svojim neumornim radom' i sudjelovanj.em u borbi mnogo su doprinijele Narodno-oslobodilackom pokretu.
Ali usprkos svih velikih uspjeha u radu i
organiziranju, ostalo je mnogo Zena u naSem
okrugu po strani, koje su raspoloZene antifaSistiCki, a mi ih joS do_ danas nismo uspjeIe ohuhvatiti organizacijom AFz-a. Moramo
se osvrnuti i na sebe. Mi nismo dale sve ad
sebe da ih istrgnemo ispod utjecaja nepl'ijatelja, nismo posvetile dovoljno paZnje tim
Zenama da ih obuhvatimo i aktiviziramo u
NOP-u.
Poslije II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a udareni su temelji federativne demokratske Jugoslavije i u njoj
slobodne Hrvatske.
1
Tim.e su pred naS narod postavljeni veJiki .zadaci. P.oSto mi Zene saCinjavamo polovicu naSeg naroda, to su j.sto pred nas postavljeni veliki i odgovorni zadaci za izgradi1ju naSe nove slobodne domovine,.. u koj·oj
je svakom pnStenom ro.doljubu zajamCena
sloboda.
Zene su pokazale u ovoj teS'irJj i krvavoj trogodiSnjoj borbi, da •SU hrabri bor.:i n.1
frontu, koji zadaju udarce faSi~ti~kr..~ bandi,
da su d·obri organizato:d i da n.asvvno prilaze u pozadini svakodnevnoi!l radu, da Sto
vUie doprinesu Za oslobodenjP svog naroda.
Zene su na III. zasj.edanju ZAVNOH-a za
sv·oju poZrtvovnost i rad dobile pravo gla.sa
kao i muSkarci, Sto znaCi, da su dobHe i
jednake duZnnsti.
Zbog sve veCeg oslobodenja teritorija, te
novih duZnnsti, koj.e smo mi Zene preuzele,
trebala se pr.ovesti u naCinu rada reorganizacija AFZ-a, jer je stari naCin rada bio
kocnica u pokretu. AFz, je radila jednostrano, tako da smo s,e mi brinule uglavnom
samo .za pomnC NOV, a nismo se bavile opCim
potrebama Citav·og naroda. Reorganizacija .je
hila od masa Zena krivo shvaCena i dovela je
mnoge Zene u zabunu, pa taka i nas Zene u
nasem okrugu .. zene su mislile da se AFz i
njezini odbori raspuStaju, i da ih vi.Se nema.
Medutim, kao Sto sam gore navela, mno.ge
~.
\,
508
drll'garice su reorganizaciju krivo shvatile.
Reorganizacijom nije s-e mislilo raspuStati
AFZ, veC se uvodio novi naCin rada, tako da
organizacija bude joS jaCa i snaZni,ja.
Da bi AFz hila jos jaca i veca £naga
JNOF-e, potrebna je da abuhvatimo svako
selo, svaki grad, svaku kuCu, prodrijeti u
svako neprijateljsk-o upori.Ste, povezati sve
Zene bez razlike na staleZ i nacionalna pripadanja u borbi protiv faSizma i za izgradnju
naSe nove federalne i sJ.obodne Hrvatske u
federativnoj Jugoslaviji. Ta reorganizacija
znaCi, da sve Ze-ne .citavog sela ·saCinjavaju
odbor AFZ-a, kao cjelokupni odbor biraju
predsjednicu i tajnicu, i taka preko svojih
sastanaka aktiviziraju Sto viSe Zena, kako
na pomoCi naSoj voj sci, taka i u svakodne•;nom radu, u brizi o svako_dnevnim potrebP.ma
Citavog naroda, a to znaCi u izgradnji naSe
nove domovine, naSe n"arodne vlasti, da Cim
pri}e uniStimo faSizam i doma6e izdajice. Ta
organizacija AFZ-a Ziv je d·okaoz da su Zene
svojim radom i borborn zasluZile da. mogu bi~
rati i da budu birane u NOO-e, da zai-sta
ravnopravno sudjeluju u narodnoj vlasti.
J oS j.e jako mal en broj Zen a, k~oje sudjelliju,
u narodnoj vlasti. Jedino su ova pravilno
shvatile Zene Zumberka u opCini RadatoviC,
koje su poslale sve svoje muZeve i braCu· u
NOV, a one primile duznasti u NOO-ima, t. j.
u narodnoj vlasti.
Da bi se sv•e to ispravilo, p.otrebno je,
drage drugarice, da sve one Zene, kofe su se
pokazale dobre i aktivne u ovoj teskoj borbi,
biramo, da budu Clanovi narodne vlasti i odbora JNOF-e. Isto taka potrebno je da zene
rade po raznim komisijama, ka·o na pr. zdrav·
stvenoj, prosvjetnoj, socijalnoj, sudskoj j
drugima. Sarno aka Zene prihvate duZnosti u
svim granama drZavne uprave, znaCi da su
pravilno shvatile reorganizaciju, Zene su iz~
vojevale, kako sam prije napomenula, pravo
glasa, a to znaCi da se pred nas postavljaju
i jednake duZnosti: Iz ovOg svega vidimo da
se reorganizacija AFZ-a provela zato, da
sve Zene uCestvuju u svim javnim narodnim
poslovima.
Poslij.e re·organi'Zacije AFZ-a, koja je
spvovedena poslije II. zasjedanja AVNOJ-a,
stanje u na~Sem okrugu se pogo:fSalo na okupljanju i aktiviziranju Zena, zbog toga Sto
nismo pravilno shvatile reorganizaciju. Veliki braj od onih odbora AFz-a, e> kojima je
govol-eno na I. OkruZnoj k·onferenciji, kao i
ad onih, koji su prije postojali, pres:ali su
otpuno da rade. DeSavalo se, da su. cak ...~a
~e Zene dolazile iz pojedinih sela I trazii;
da se dode k njirna da se obnove odbo;l.
Mnoge su Cak gavorile i to: »Dok smo bii.e
potrebne, k nama ste dolazile, a sad ste nas
napustile·.«
. .
d
U zadnja dva i pol mj.eseca OSJeblo .se ~
se stanje popravilo, jer s~ se opet -osno~ah
novi ·odbori, uCvrstili stari, taka danas I,~a
u naSem ·okrugu 160 seoskih odbo~a, 9 "Opcinskih i 4 kota1'ska. Takoder s~ odrz~ne ko:arske konferencije u kotarevima Pisarovma,
kije kosulja, gaca i krpa. Ne ::nogu bvojkama 'sve iznijeti, jer bi se izgubiiO puna vre~
mena.
·.
.
d
· ko
Zene su puna pridoni~ele I po rugim
tarevima na·Seg okruga.
.
.
Neka nam budu primjer Z.ene ~~ Posavine,
gdje ima sela u kojima je banda blla 6~ puta,
a one su sve svoje poslale u NOV, vratll~ dezertere i uvijek sakupljale hranu za vo}.sku:
te se Cesto sastajale. Zene se nisu ~!asile I
pokolebale, veC iz dana u dan sv•e VISe... ra~e
i sakupljaju Zito, rublje i sve astalo sto Je
potrebno za naSe drage i junaCke borce. Rad
. . AF~ ..a
JI. okrttf:na konfenmctJa
'L.-a
Velika Go rica i Sisak i savjetovanje u_ kotaru
zumberak. U kotarevima Samobor 1 J_aska
nije bilo uslova, jer tamo stalno ~rstan ?e·J· atelJ. Pro.Sireni su i kotarski odbon s
prl
.
. .. tk" .
novim najboljim antifasiS IllJam~.
..
Ti odbori AFZ~a, koji su se ucvr~tih ka~
i novo formirani, .nisu samo na papi.rl!, v~-~
s.e vidi i njihav aktivan rad na mobillzac_1JI
NOV na pomaganju naSe vojske u radmm
~rupa~a zajedno sa omladinoJ? kod ~br.ade
zemlje, sjetve i Zetve, u mnog1m k:aJ~VIma
pod najteZim uslovima. Na saku~lJaTIJU za
naSe junaCke borce istakle .su se zene Zumberka koje su u roku od 17 dana dale za bolnicu ~reko 1.000 Iitara mlij~ka, vise ~d 6.500
jaja, zatim kolaCa, voCa, C1gareta, VITia, ra-
0 k-·ug
'
PokuplJ",e -
rujan 1944.
organizacija AFZ-a vidi Se po to~.e St? B~
Zene, koj·e su imale nekoga u --n:~riJat~~~sk:OJ
vojsd, miliciji, dornobranstvu Ih .I.egip_, 1~
vukle nekoliko muZeva iz nepriJatelJskih
upo~iSta. Rad se vidi joB viSe i u tom•e: k~~
su neka dva borca dosli kuci iz NOV 1 ~111
nekih 16 dana tamo, a Zene su se od nJ_I~
okretale kad su se s njima sastale na cesh 1
govorile im: »Zar vas nije stid da se tu vucarite, a drugi krv prolijevaju za vas«.
Danas se pr-ed nas postavljaju veliki i odgovorni zadaci: zavrSiti ovu borbu po?j.ed:onosno, izgraditi naSu zemlju i obnov1tl.~e.
Zato smo .se i sakupile na ovu konferenCIJU,
da uCvrstimo naS rad, ?a s·e dogovorimo ka-
509
�ko i na koji nac1n da sprovedemo u Zivot" te
zadatke, koji se postavljaju pred nas.
Zadaci, koji se postavljaju pred nas zene
-jesu:
_1. Da sve Zene, ·kako ·sa oslobodenog, tako i sa neoslobodenog teritorija -organiziramo u JNOF-u.
2. Treba da Sto viSe Zena sudjeluje u radu NOO-a i raznih komisija.
3. J os jace pomagati NOV.
4. Djelovati na Zene da Salju svoj.e muZeve i bracu u NOV.i da u selu ne bude nijednog dezertera, nego da sve Zene nastoje da
takove vrate kuCama, a zatim u NOV.
5.. Treba da potpomaZemo naSu Stampu
Sto viSe, SaljuCi dopise i pronalaze.Ci nove ·
drugarice, koje hi mogle da piSu.
6. 'Treba da bojkotiramo okupatorsko trziSte, t. j. da ne dam·o ni jedno zrno Zita ni
ostale ZiveZne namirnice okupatoru ..Svakoj
· Zeni treba ·objasniti da time, Sto vozimo ZiveZne namirnice u upo-riSta, produZujemo Zivot neprijatelju, a produZujemo patnje i muke naSem narodu.
Ova konferencija treba da nam da jos
viSe snage i poleta za Sto uspjeSniji rad sa
Zenama i za izvrSavanje zadataka, koje pred
nas postavlja NOP.
IZ POZDRAVNIH GOVORA T DISKUSIJE
tifusa. Ali sve to nije moglo oslabiti borbenost Zena Korduna. One su doCekivale na.Se
borce, nisu pravile nika_kve razlike da li j.e
Srbin iii Hrvat. Zajedno Srpkinje i Hrvatice
iSle su pred neprijateljska upo-dSta i odnosile
svakovr,sno zito. Po &DO do 7100 zena islo je
zajedno zeti. Po 300 plugova doslo je u srpska sela da pomognu.
U tri godine borbe stvorilo se takvo bratstv-o i jedinstvo, da ga nitko viSe ne maZe
raskinuti. Kad je to okupator vidio, on je
bacia na Kordun C.etnike, izrode srpskog i
hrvatskog naroda, i onda su ani poCeli da tuku i mrcvare na,Se Zene.
Kada je nasa VIII. udarna divizija prohtzila i prolazi kroz Pokuplje iii Zumberak,
sestre Hrvatice docekuju ih kao svoje. 'Taka
je isto- i sa Karlov.aCkom. brigadom, Cijem formiranju su mnogo do-prinijele Hrvatice, jer
su mobiUzirale najvi.Se horaca za tu brigadu.
U proslom mjesecu 400 novih boraca doslo
je u NOV.
Drugarice, samo da kaZem jedan primjer:
jedna naSa stara majka pozvala je svoga sina iz domobrana da dode kuCi, jer da ga
treba. Do:Sao j e, a stara majka mu kaZe, dok
je joB bio na vratima: »Dosta si bio tamo,
dosta ~si pomagao naSe neprijatelje doSlo je
vrijeme da se boriS za osl·ohodenje~<. Pita je
sin: »Bi li iSao u odred iii brigadu?«- »U
Odredu je sigurnije, al u brigadi je· Casnije«.
Kad j e dosao da se prij avi u brigadu rekao
je: »Nisam do Sao od svoje svijesti, nego {ld
svijesti ·svoje majke, koja me Je poslala«.
Milka V.1
Sretna sam i sa rad0:8Cu pozdravljam
ispred svih Zena Hrvatica i ,Srpkinja okruga
Karlovac ovu vaSu II. OkruZnu konferenciju
i Zelim vam uspjeSan rad.
Drugarice! Treba da sebi stavimo u zaDrugarice, da se ·Samo ma-Io osvrnem na
datak da radimo sto vise na jacanju JNOF-a,
rad Zena u K·ordunu, koje SU' vee od prvog
da okupimo sve Zene· i da ih izvuCemo ispod
dana poce]e da sudjeluju u Narodno-osloutjecaja okupatora, da istrgnemo posljednjeg
bodilackoj borbi, i koje nije nista moglo posina iz neprijateljske vojske.
koriti, niSta, ni velike of.enzive neprijatelja,
ni pokolji. One su na SV·e to odgovocrile ne
Dani·ca Radanovic
j adikovkama i kuknj avnm, nego su one same
Drugarioe! Iznijele ste mnogo ,sjajnih
i muZevi stupali u NOV-u, potpomagale su
junaCke partizane, poCele organizirati AFZ primjera o radu i uspjesima Zena iz P,okuplja.
Osnutak 34. Divizije, Zumberackog odreda,
vee u 1941. gadini, a god. 1942. vee su imale
sve su to vaSa dj.ela, sve je to uCinjeno- vasv·oju I. Okruznu Konferenciju. Nije bilo ni
Som pomoCi. Zavjetujmo se·, da Cerna joS vi·Se
jedne jedine Srpkinje, koja nije hila obuhvaporaditi da mnbiliziramo sve one, koji sto,je
Cena u AFZ. Takoder su i g.estre Hrvatice ve-C
po strani iii sudjeluju u neprijate!jskoj voju 1941. godini slal,e svoje sinove u NOV-u, da
tako speru ljagu, koju te na hrvatski narod . sci. Treba sto vise sudjelovati u NOO-ima,
u novoj vlasti, u i.zgradnji nove fed,eralne
bacia ustaSki izrod. Ni ogromna neprijateljHrvatske.
ska ofenziva na Kordunu, koju je neprijatelj
poduzeo sa 130.000 !judi nije mogla slomiti
U NOO-ima Pokuplja do danas ima vrlo
bratstvo i jedinstvo hrvatskog i ,srpskog na- mali broj Zena. Danas nema Zene u okrugu
roda. 'Sutradan, nakon sto su Srpkinje bjeKarlovac, koja ne zna odluke II. Zasjedanja
Zale iz svojih uniStenih kuCa, naSle su uta._ AVNOJ-a i III. Zasjedanja ZAVNOH-a. Teska
CH~te kod Hrvatica. rCitav mjesec dana sakrije bilo uvjeriti zene od kolike je vaznosti
vale su Zene i djecu -od neprijateljske osvete. ulaziti u NOO-e. Danas vidim-o, ·da su Zene
Tek Sto su .se povratili na .svoja gariSta, iz~ presle preko svih poteskoca. Kad pogledamo
bio je tifus. Hiljade i hiljade unisteno je od
Okruzni NOO Karlovac, vidimo, d~< Z.ene rje-
savaju svakodnevna pitanja, koja stoje pred
narodom, socijalna, prosvjetna i sudjeluju u
raznim prehrambenim lmmisijama i t. d. Ze·ne, koje su se u god. 1942. nalazile u prehrambenoj komisiji, otkrivale su zemunice onih,
koji nisu htjeli dati za Narodno-oslobodilacku
vojsku. Kada su se odrZavali kursevi za
NOO-e, posjeti-oci bile su veCim dijelom Zene
i omladink.e. Zato danas treba da nastojimo;
da: Zene Sto vi,Se po-mognu NOV, da sudjeluju
u NOO.,ima i odborima Jedinstvene narodnooslobodilacke fronte i tak<> sto vise pomognu
u ovom radu. Koliko nam poteSkoCa stoji na
putu ne treba spominjati. NajveCa P'OteSko•Ca
je, S_to veCi dio Zena naSeg -okruga je nepismen. Da se u ratu rijeSi i to pitanje, odrZavaju se analfabetski teCajevi. Ja vas pozdravljam u ime Zena .Srpkinja i Hrvatica okruga
KarJ.ovac.
Marica
Zu.ZU~,
DuZice
Nosim vam pozdrave drugova i drugarica,
koji nisu mogli doCi. U par rijeCi kazat Cu
vam kalm je Zivio narod moj-e opCine. Kod
nas nije banda upadala i pljackala, ali smo
6 mjeseci morali hraniti kozacku bandu. Ipak
smo radile, dok je banda bila u selu.
Bara Pustaj, kotar Jaska
Nas rad je vrlo tezak. Banda upada svaki
dan u selo. Vee od pocetka ustanka 1941.
naSe Zene su prale rublje i donaSale hranu.
Radile smo do pocetka ov,e godine, kada smo
se radi teskoea pokolebale. Sada o,pet radimo
i daj-emo sve Dd s·ebe. PojaCale smo svoj rad
i joS Ce·mo ga viSe pojaCati. Poradit Cemo svim
silama da sve Zene organiziramo. Radit Cemo
· da oCuvamo tekovine, koje sm,o po-stigli za
vrijeme borbe sa krvavim faSi.zmom. I'zgradit
Cerna naSu domovinu i m·edusobno ,se po•ma?ati u svakom pogledu. To je nas zadatak,
toga_ Cerna izvrSiti.
Marica, delegat bolnice u zumberku
... 'TeZak, vrlo teZak je rad u bolnici, u
t()j naSoj naj.svetijoj ustanovi. Nemamo mogUCnosti, kao Sto j e imaju bo-lnice' u gradu.
IspooCetka manjkalo nam je sve. 'Trebali smo
sakupljati sve, u tom su nam pomagale Zene
kotara Zumberak, ali najvi·Se iz opCine RadatoviC. Ima niz primjera Sto su Zene uCinile,
kad su bile o,fenzive u Zumberku. Njihov po"
Zrtvovni rad i njihova ~strpljivost, kojom su
sve podnasale, kada su 13 do 20 dana na putu
pratile naSe ranjene·drugov·e, bi·o- je kao i kod
onih, koji su do·Sli u partizane, da se bore
protiv faSiztna.
Zene i majke, Saljite svoje sinove, muZe-ve
i braCu u vojsku. Ako Ce- biti ranjeni, mi Cerna ih paziti i nj egovati kao da su ko-d ku6e.
Kata Jankovic, Velika &orica
Majka sam dvoje male djece, a druga su
mi pred kratkG vrijeme uhvatili ,Cerkezi. Nisam klonula duhom i posla sam na II. OkruZnu konf.erenciju . .Sada radim joB viSe neg-a
prije-, je·r znam da treba ,Sto prije uniStiti
faSizam, da ne haraCi po naSoj zemlji i da
se naSem radnom narodu, koji stenje pod
teretom done•e sloboda. Sloboda se samo
borbom stice!
Mari-ca CaganiC
Drugarice! Kada Saljete vaSu braCu, muZeve, oCeve u NOV nemojte plakati, nego
budite ponosne Sto idu tamo, gdje se bore
naSi najbolji sinovi.
Mara ZebiC, Bregana
... Banda mnogo upada u naSe selo, ali
mi kao- i sve Zene 11ismo prestale raditi i ni- ·
smo klonuJ,e. J·oS cemo jaCe raditi i organi'Zirati se, slB.ti na-Se· drugove u vojsku.
Do sada je nase selo dalo 20 boraca u
NOV-u, ali sada C-emo mobiUzirati sve za
oruZje sposobne muSkarce.
Draga Badovinac, opCina Pokupsko
Poslije Cerkeske ofenzive i Pave1iCeve
»amnestije« nar.od i Zene :su se pokolebali od
straha da ee neprijatelj paliti, pljackati i ubijati.
Krivnja je· na: nama, jer mi ih nismo dovoljno- upuCivale u ciljeve NOB. P~oslij-e uspjeha NOV, do danas je opcina p,okupsko
dala '200 boraca. Zene naSe opCine m.nogo i
rado pomazu NOV-u. Sakup!jaju hranu i nedjelj.om posjeCuju naSe ranjenike, jer smatraju da je NOV-a jedina vojska, koja se
bo-ri za narod.
J a·sna MiokoviC, J amniCka Godca
NaSe selo je najsiromaSnije u ovom kraju,
ali mi smo ispravno shvatiJ.e naSu duZnost,
pomagale .smo 'Od prvog .dana naSe· borce i
ranjenike. Organizirale· smo se u AFZ, i veC
od 1942. g. naSe Zene su u organizaciji obuhvaCene. Zene su oduSevlj-ene naSo·m horbom,
ali radi MaCekovih agenata i parole »Cekanja« nije do- sada .bilo mnogo boraca u NOV-i,
ali sada se ovo stanje popraviJ.o. Ni jednog
muSkarca spo-sobnog za oruZje nema u naSem
selu, svi su u Narodno-oslobodilaCk<Jj vojsci.
Marica iz sisaCkog kotara
Pozdravljam ovu II. Konferenciju ispred
Zena kotara .Sisak, ·sela -Greda. P.oznato vam ,
je- da se u sisaCkom kotaru narod prvi digao
. na ustanak protiv faSizma, koji je kla-o nevinu djecu i zene. Sisacki kotar, selo Rasle;
~,·-,
510
511
�vina dao je prve borce, koji su svi.pali osim
jednog. ·Mi Zene ·smo tim prvim borcima pakova1e torbice i upuCivale ih u borbu. U najteZim Casovima_ ni.smo s·e pokolebale·, joB smo
viSe poj aCale naS rad.
Kotar Samobor
Marica, iz opCine .So.Sice
Usprkos velike opasnosti, naSe Zene su
Zrtvovale i Zrtvuju · sve za naSu borbu. Nika-.
kva opasnost nas nij.e ·smetala. Okupator i
nje.g-a-ve sluge vrSili su nevidljivi teror i
zvj,erstva. Ubijali, silovali. Prije kratkog
vremena upali su u naSe selo, ·odvukli sa soborn majku i dvije kCeri. .Sve tri su silova1i,
a potom ubili. Otsjekli su im g1ave i bacili
ih u jarak. Jednu staricu od 7'0 godina zivu
su ,zakopali u sanduk, a pokraj nje stavili
ubijenog psa. Mnogo to·ga sm·O proZivjeli, to
se sve niti ne maZe izgovoriti.
Uz pjesmu i veselje 34i0 nasih zena i djevojaka zeJ,o je ispred neprijateljskih uporista. Oko pet sati napao j e neprijate1j predvoden. domaCim izdajicama. Zene su se povukle, ali su sutradan opet doSle Zeti.
Om1adinka iz Vukoj,evca
·Zene, majke ·i sestre Hrvatice! U borbi sa
hrvatskim na:r:odima sudjelujemo i mi Ze-nska
omladina. Sudjelujemo u borhi z·a sve ono-,
Sto nam sadaSnjica pruZa a buduCnost donosi.
Za sve lijepo i plemenito, Sto maZe slavenska
duSa zaZeljeti.
Veliki -dio naSe Zenske ·omladine bori se
sa drugovima. Drugi dio vr:Si svoju du.Znost
iakO laganu. Prikuplja hranu za .naSe borce,
daje v·odi<!e, obavijesti, drZi -vezu i bodri zavedene i maloljetne da stupe u NOV.
Zavjetujmo se, da Cemo naB rad, koji vodi pobjedi, po,spjeSiti, -da Cemo Siriti brat- Jana Po1jak, kotar Samobor
stvo- i ljubav prema svim ,gJavenskim naro... Mogu re-Ci pred tolikim drugaricama
dima. Propovjedati bratstvo i ljubav izmedu
Hrvata i Srba, kao najb1ize brace. ,siriti 1ju- da sam d,ala u borbu sv·oja tri sina. Bila sam
bav prema svim dalekim narodima, do dalek'J . zatvorena, muCena, batinana. Ali ni.Sta me
naSe ruske braCe. ObeCajemo da Cemo izvr- nije pokoleba1o, da na·stavim borbu do kraja
do pobjede. U ime naSih Zena zavj,etujem se,
.Siti zadatke najv-eCeg naSeg sina, na·Seg ljuda Cemo joS viSe dati i raditi.
bljenog druga Tita.
ze·na iz Lipnioe, opC:ina Dubranec
VeC nd prvih dana radile smo, davale· hranu, prale rublje i nosile hranu u Sumu. Imamo _u NOV 23 dobrovolj ca,. a svega j·e naSe
se1o dalo 34 borca. Obecajemo da cemo nas
rad pojaCati, a ponnsne smo- Sto sm<> n-aSe
ranjene drugove od prvih dana bo-rbe njegovale. P.ozdrav1jam u ime Zena i pionira sa
naSim bnrbenim pOzdravom Smrt faSizmu Sloboda narodu!
Slavica KaniC, horae
U ime »Seljine« brigade pozdravljam ovu
konferenciju u Zelji da se ,Sto ljepSe i uspjeSnij•e zavrSi i da ujedno organizira jo.S veCu
pomoC borcima na fronti, da joS jaCe nastupi
u ovom obraCunu sa faSistima i njegovim
slugama.
ObeCajen'l vam u ime boraca, »Seljinih«
udarnika, da -Cemo pojaCati naSe udarce po
krvnicima i porobljivaCima naSeg napaCeno:g
naroda. Zavjetujemo _se da ne Cem-o Zaliti
Zrtv-e ni napora, da se ostvare .odluke
ZAVNOH-a, da cemo ucvrstiti jednakost i
bratstvo- naSih naroda sa puSkom u ruci do
konacne pobjede.
Mari.ca LovriniC, kotar Pisarovina
. . . Usprko'S najveCeg terora bande, pljaCke i u:bijanja radimo i neumorno Cemo raditi, da pobjedu, koja vise nije da1eko,"pospjeSimo.
512
s. v.
A.
J. G.
B. P.
A.B.
B. B.
Lfuba Babic
z, ii.•
B. P.
V. 2
J.P.
Mara Pipic
s.
D. I.
Ande1a J ambrek K. s.
Savka Markovic B. H.•
Bara Reva
Mara Babic
D.
K.otar Posavina
Slavica Svetopetric
J. K. 12
!Vi. S.'
J. K.'a
J. 1.14
A. B.
K. B.'
Lj. P.'
M. M.
M. L."
Jaga Kucan
8
Marica AntoloviC
Lj. '1'."
Katica Plavec
K. K.'o
Ankica Matic
M. C.U
2.enka Prevendar
Kotar Vukomeric-Sisak
1
Mila VuCkovil:, predsiednica OkruZnog odbora
AFZ Karlovac.
Mara i'iimak
Marica V ukoviC
Jana K1aric
Ljuba Petrovic
Slavica Robie
J agica Brodarec
Kotar zumberak
Ljuba Bedek
Dorica .Sep
Jana M·esiC
Klara Stanil<Jvic
Marica Go·lubiC
Kata Skunckik
Kata 'KirinCiC
Reza PrkoviC
OKRUzNI ODBOR AF2
ZA OKRUG POKUPLJE
Bara Detelic
J 8.na DuretiC
Barica PetraviC
Kala Stanilovic
Vazma Tomac
Mara ·Guda1j
Ma1cika Golubic
J ana Stanilovic
Dorica Fij-aliC
Mara VraneSiC
Marica .(}ovoS
Kala Simec
Zlata Lesic
Tonka Braicic
Marta Obradovic
Mara Simec
Barica Boc
Ljubica LjubanoviC
Barica SoStariC
Marija Vlahovic
Marica LovreniC
RuZa Abraham
Marica P-eniC
Ljubica P1epelic
Mara KovaCiC
Katica Zrinjscak
Jana Dupin
Slavica Skenderovic
Rezika LackoviC
Roza BarundiC
Mara Bastajic
Katica Klohucar
Marica TuSkanec
J agica Rupercic
J agica Culik
Kata Petravec
Katica Raplj enoviC
Lj ubica MilaSinCiC
J ana E>uraSin
Ljubica Oslovic
Mara HerakoviC
N ena StefanoviC
Draga Ljubic
J elica skrbeta
Mara ViduviC
l{otar Pisarovina
Katica Busija
Mara Zehic
Ana Bernadi,C
Mara PerSiC
Josefina Vidakovic
lVlara MnZa
J anZa KuSeviC
RuZa Kralj.eViC
Marica .StrniC
Lipovska
Marica RadoviC
Katica Jagodic
Milka Vemic
Danica PrecoviC
Andelka J andris
Bara VidoviC
Dragica Badovinae
Jana SpiSiC
Mica V uj no viC
Predsjednica: RuZa Kumic, J ezero
Potpredsjednica: Zenka Prevendar, Horvati
Tajnica: Zora Hadziahmetovic
1
Bara Pustaj, RepiUe
Anka _Videko-viC, Novaki
3 Zora SilobOdec.
·1 Barica Hcrsa.
5 Mara Srnec, jezero.
n Kata BuiiC.
7
Liubica PremeniC, Vrbova.
8 Milk a Mihordin-, .Jezero.
2
Kotar Jaska
K. V. Ankka Mokosek
B. P.' Vera Steng1
Ljubica Kufrin
Vera Juraj
3.3
:iene Hrvatske u NOB
Bara Lackovi-C
9
Ljubica ToTtiC, VeleSevo.
KoletiC.
Marica CaganiC, ObreSevo.
JankoviC Kata, Pol jana.
JankoviC Kata, Poliana .
]udita LuCiC, KuCe.
Marica LuCil:, KobiliC.
° Katica
11
1
12
13
14
15
513
�ii
'i
Dokumotlt
.:uS
KURSEVI ZA zENE U DALMACIJI
Clmwk iz »Dalmatinke
1l
b&rbirr, g!asila AFZ :::.a Dalmaciju br. 7, tujcm J9.J.J.
NA KURSEVIMA
1CeZnja. Davno zaCeta, kroz borbu razvijena, danas ostvarena. CeZnja za znanjem, veCim doprinosom, usavrSavanjem.
Znanja ima, treba ga sarrio iskoristiti.
Na Visu su kursevi. Na Visu se radi, uCi,
napreduje. Tu su profesori, 1ijeCnici, struCnjaci.
»lVIolim te, drugarice, poSalji me na kurs.
Moram svaSta da nauCim«.
I kursisti stizu. Najbolji medu najboljima. Rad pnCinje.
Sunce peCe, vruCina j.e velika, ali glave
stoje paZljivo .nagnute nad· biljeZkama.
»U naSoj drZavi ne smije biti nijednog
nepismenog Covjeka«, piSe na zidu dvorane
uciteljskog tecaja. Sest profesora predaju.
P.edagogija, hrvatski, raCun, povijest, zemljopis, prirodne nauke ... Udzbenika nema. NajvaZnije iz predavanja se biljeZi. »Treb-a da
radimo udarniCki, da bi ispunili rij eCi milog
naseg vode<<. Veliki problemi stoje pred njima: suzbijanje nepismenosti, ospos-obljavanje drugih Za r3.d Po selima, za otvaranje
sliCnih kurseva po drugim okru.Zjima. Neopisiv je njihov mar i volja. Drugarica Nada
lVIiliC pohadala je vee kurs na Kornatima. ·
Nij.emci su je tu zarobili i odveli -u splitski
zatv-or. Ona je skoCila preko zida, pobjegla
u Mosor, pjeSaCila 45 dana da bi zapoCeti
kurs ovdje nastavila.
A mala CetrnaestgodiSnja Dragica CoviC?
Ona je ostavila skolske klupe, jer je htjela
sada, odrnah, da :Pomogne narodu. »Iskot;istit
Cu dobra orvo vrijeme, -- vidjet Cete!« Ozbilj-nost lica potvrduje .rijeCi.
»Mislimo da Ce ljubav, koju gajimo prerria
naSem znanju, u-roditi · plodom«, kaZu dru·garice sa zdravstvenog kursa. 1 Svako mje.sec
dana se kurs zavrSava i novi poCinje, Pripravljaju se za zdravstveni rad na terenu.
Teska su se probile do Visa. Dugo su putovale. And.a iz lVIuC"a je u more upala. Nepismena je bila, sada veC zna sva slova." ·»Ide
dobro. Radit cu po terenu. Naucit cu 'narod
da se pere, redi, pravi kupatila, nuZnike<<: »A
ja Cu najprije kaZivat da se Cuvaju zaraznih
bolesti. Nismo amo uzalud dosle«, izjav!juje
mala lvka ErcegoviC iz Jesenica. PriCaju
zivo. Ne bi nikad prestale. Vidi se - zahvatila ih Zelja- Za znanjem.
---
Osoblje /mrti:::rtrnske bolnice u Komiii
»Tfieba raditi mozgom«, kaZu one koje s·u
»Privijam rane. Cetiri hiljade injekcija
Sam veC dala. Zahvaljujem vam za steCenodo sada imale malo moguCnosti za uCenje.
»Volja radi. ,Sto mi ne moZemo svladati?
znanje«, to j.e pismo Pavice Vukman iz SeKada smo- juriSa~e na bunker sa 15 metaka·,
geta. >>Zadatke, koje smo pred sobom pastavile za jednomjeseCno takmiCenje, u cjelosti . moZemo svladati i ovaj kurs«, kaZe vojnik,
dru.garica Darinka Grubi.C iz XIX. divizije.
srllo izvrSile«, javlja drugarica iz jednog
z4ravstveriog- odjela KorCule. Zahvalnost za
A Marija Matesa - ona je gorko plakala,
ste-Ceno .znanje, iskodStavanje tog -znanja, izkada je vidjela da je slabo napisala mate~
bija iz svakog retka, svakog djela.
matiCku .zadaCu.
A radioctelegrafski kurs?
Svladati Ce ona i ovo. »Volja, volja i samo
Tu vlada v9jniCka disciplina, egzercir, v-ojvolja«, veli nj{h~ov... koiliandir, kapetan Stipinicki odgoj. Malo po malo ulaze kur,sistkinje
SiC. A one je imaju i uspjet Ce.
u stvar. SluSaju nove pojmove, izraze iz
Svugdje su. ·Na svakom radu, svakom
elektrotehnike, matematike, meteorolo•gije ...
kursu i savladavaju neznanje - uCenjem, a
Znaju Bto Je to veza, njenu vaZnost, njenu
vojniCku disciplinu - svije·SCu.
hitnti potrebu u naSoj v-ojsci. TakmiCe se,
.Stekle su prva mjesta radom, samopridB.ju kulturne priredbe, odgajaju s-e u svajegorom, borbom, - saCuvat Ce ih ustrajnokom pogle.du-. »Ako hoCeS da uspijeS, moraS
SCu i volj-om.
imati jaku, gvozdenu volju«.
1 1944. _g. odrZana su u Dalmaciji Cetiri zdravstvena· kursa (u sii·eCnju, o~ujku, li,pnju i kolovozu),
na ko.jima -su kao kursisti bile uglavnom Zene. Na
organizaciii kurseva radila je Mira ]uriC, koju je
ZAVNOH .poslao u Dalm,adju da pomogne stvaranju
civilne sanitetske slu:l.be.
Dokument 316
PISMO OKRUzNOG KOMITETA KPH PAZIN OD 23. IX. 1944. KOTARSKOM KOMic
TETU KPH TINJAN 0 FORMIRANJU OKRUzNOG ODBORA AFz PAZIN 1
Dne 23. IX. 1944.
OKRUZNI KOMITET KPH
ZA PAziN
Kotarskom komitetu KPH-a za Tinjan
_Dragi drugovi!
Pred nekoliko dana poslali smo Vam jedan dopis za sastanak, naime fo·rmh:anje
OkruZnog odbora AFZ-a, koji je stigao sa zakaSnjenjem, poSto nam niste odgov-orili, maZda'
ga niste ni primili, stoga -Salje·mo ponovno ovaj dopis.
30. IX. 1944. formirat ce se Okruzni odbor AFZ-a na stanici 5 t. j, kotar Pazin, te
nastojte da drugarice izabrane za isti, stignu 29. u veCer na stanicu, taka da · se mogti
odmoriti za drugi dan.
Iz VaSeg· komiteta doCi Ce drugarica koja je zaduZena po radu rnedu Zenama i iz cijelog_a kotara od 5 do 7 ·.ze-na t. j. iz svake opCine po jedna, a me·du njirna jedna ornladinka
koju ce predloziti drugovi iz K SKOJ-a.
Ove Zene tre·ba da hudu najbolje, koje uZivaju ugled medu Zenama u VaSem kotaru
t. j. one koje su u toku NOB izgtibile sina, muZa iii su pak aktivno radile na- organizaciji
Zena. Nastojte da to budu Zene nove koje nisu u Oblasnom odboru AFZ-a i svakak·o
antif9.Sistkinj e.
U koliko zbog situacije ne bi mogle· doCi sve drugarice, svakako neka dodu one koje
mo·gu·, pa harem drugarica iz Komiteta, taka da hi se u tom sluCaju odrza·a sastanak Partij-.
ske komisije OK AFZ·a.
U onim kotarevima, gdje do sada situacija nije dozvoljavala raditi, gdje su Zene. bile·
uplaSene kao na pr. PoreCu i nek{m opCinama ~azina, uzmite one drugarice za- koje znate:
ad· prije da su -bile dobre, a kojima je svakako netko poginuo u ovoj barb~.
OSim toga nastojte popisati imena svih drugarica koje rade u NOO-u ili Van NOO-a,
koje bi rriogle posluziti i kao dopisnici t. j, od kojih bismo mogli dobivati dopise o njihovom radu, taka da hi ste kao primjer posluZile ostaliffi drugaricama, koje Jo·S gledaju u
NOO-ima staTu vlast, misleCi da one ne· mogu radi svog kuCnog posla biti i·avnopravni ·cla-·
n6vi te vla-stL
Ne zaboravite i na omladiilke, jel' mi kao .partija trebamO gledati- i par_tijSkim oCima·
t. i. ne odvajati starije zene od mladih.
·
Drugarski pozdrav
Smrt faSizmii -
Sloboda narodu!
·za
OkruZni kOmitet: NaSa2
I
515
�Dokument 3 t T
Medu aktivnim Zcnama _joS sc istiCu: Ana i Anda
DrakoviC, Marica i An·a VuCctiC, Bosiljka Po-poviC,
Mara BraiC iz Peroja, Fuma GlaviC iz Murage, Dina,
Zorica i Marija VitasoviC iz Porkeri, Ma·rija i Fuma
PetroviC iz RoZanci, Fumica RojniC i u gradu Puli
Tereza ViskoviC.
UCvr.SCuj·uCi organizaciju, pojaCanim politiCkim
radom i akcijama pripremale su se Z·ene za svojc
kotarskc konferencije. U roku od dva mjeseca
(travanj i svibanj 19·44. g.) odrZano je devet kotarskih konferencija u kotarevima: Kras, Kastav. Buzet,
Motovun, Buje, Pazin, CepiC, Labin, Zminj. Na tim
konferencijama uC-estvovalo je oko 2330 ·Zena.
Na konferencijama su birani Kotarski odbori od
naj'boljih i najbofbenijih Zena. U Kotarski odbor
Labin izabrane su: Irma Licul (predsj·ednica), Piicrina Dragonja (tajnica), Andelina Zahtila, Pijerina
ViskoviC, Marija Stemberga, Marija FrankoviC, Pij-erina Cernjul, Marija ZupiCiC, Marija Brezac, Vitalina
.TuraniC, Bepina ViskoviC, Gasparina NaCinoviC i Ana
MiletiC. - .JoS aktivno rade: Ma-rica ·Cernjul, Gloria
Ba'bac, Ada Negri, ma jka SveCiC i dru-g c. Nadalje
se istiCu medu aktivistkinjama; u kotaru Po-reC Ivana Rakovac iz Rakovci, Kata RadovCiC iz Jakiti,
Elizabeta 2u.ZiC iz 2uZiti; u kotaru Rovinj ·- Francesca Masserotto, Francesca Sponza, Marija Trompa,
Ivana Iskra, Andelina, Albina Poropat, Marija BoljunCiC, majka Monfardin, majka 'PavletiC iz Mokadonj e, Mari ja Vidulin; u kotaru Pazin - Slava Sa ina
jz Katuna, Stefica JokiC iz Jdenja, Kata· lvetiC iz
lvetiCi, Marija BelotiC iz MotoV'llna, Davorka Golo'biz,
Ana ZgTabliC iz Ka.stri~ani (poginula), Marija Marean
iz ZareCja, Ana Debeljuh iz Debeljuhi, Marija AntoloviC i Klementina AntoloviC iz BaSiCi, Ana UdovCi-C
iz Golgorice, Pep a Banko iz Banki, Kata I veti-C iz
Mohori.
Mar-ija Mirkovif
Prvi odbori AFZ u kotarevima Buje i Umag
formirani su koncem 1943. g. VeC prije bilo je u
1 Dokument se nalazi u arhiv~- CK SKH,
selima Zena koje su aktivno pomagale NOB. Za vri2 1944. g, lnici.iativni oblasni, okruZni i kotarski
jeme opCenarodno.g-_ ustanka 9. IX. 194.3. g. zene su
masovno uCestvovale u ustanku. No organizirani -rad
odbori AF2 i partijske komisije za rad sa ·Zenama
medu Zenama i formiranjc odbora poCelo je tek 1\onu Istri bacaju glavno teZiSte ·svoga rada na stvaraccm 194.3. g. i poCetkom 1944. g, Svoiom aktivnoSCu
nje orgariizacije Zena u selima, u kojima joS nije
naroCito se istiCu Zene sela: Korenil:i, Zakinji, Dolinpostojala, na uCvrSCivanje odbora i sistematSki rad
ci, BabiCi Seget, Kostajnica.
na PolitiCkom uzdizanju Zena. Ujcdno se vdc priprcmeza odr.Zavanjc kotarskih konferencifa. PolitiCka
U svibnju 1944. g, odrZava se u selu 'OskoruS praktiynost Zena i organizirano sudjelovanjc u NOP
va kotarska konferencija za kotar Buje. Prisutno je
ja~a u svim kotarcvirna. U prvoj polovini 1944, g.
bilo oko 80 Zena. Na toj konfcrenciji biran .ie kostvorene su- organizacije AF2 u selima kotareva Pule,
tarski odbor AF2. NeSta kasnije je odrZana i kotarTinjana, PoreCa, Buje, Zminj i Motovuna.
ska konferencija kotar Umag.
U kotaru Pnli, gdje su vel: i prije u pojedinim
Medu najaktivnijc Zene tih kotareva spadaju:
selima bili formirani Odbori, dolaskom Fumic.e Fedel
OLga Radin iz Babiti, Dina i Marija Benali.C _iz Doi formiran_jem partijske komisije, poCinje sistematsko linci, Jela Zakinja iz Zakinji, Marija i Natalija Koizgradivanje organizaci je i izdizan je Zena-aktivistkircniki iz IKoreniki; Irma BenCiC iz Novigrada (.poginja. Odbori se fo-rmira·ju u PaviCinima (,pre'dsjednica
nula 1944 .. g.), Erminia Corva- iz GroZnjana (poginula
Danica BuiC), u Se,gotiCima, P.eruSkiina. Raklju, Pro- . 1944. g.), -Anita ,PiStan i Lucija BuZdakin (o.dvedena
dolu, Filipa:hill)a, Dh:SiCi (prcdsjednica Milka Div-. u lo,gor u NjemaCkU 1944 . .g)_ iz KaStela, Ana Medica
koviC), Punteri (predsjednica Marija MirkoviC), LiZiz Savudrije, Ottavija Mazzari_iz Bu_ia, Anita Co-.pak
n_janu (Justina Loiencin, NjeZa Lorcncin), Banjolama, . iz Oskorub, -Marija Skaramela, Filomena "Strcaji, AlPremanturi, SiSanu,-HreljiCi, (Mara- DefranCeSki. MaCide BoSkari iz BoSkari,_ Iva·nka Jugovac iz MiriSCa,
rija Ruman, Luca MiloSeViC), Vitikuranu, Gajani, Pe-- .T osip Lonzarevi:C i Anton jeta Rovina iz Rovini, Ana
roju, Saini i dru,gim. Nej:>rijatclj vdi stalno teror po
AndrijaSiC. N. SinkoviC i Anita SaliC iz Sv. Maura,
tim -selima. 9 .. I. 1944. g. zapalio je .S~jine i BokorIta Koreniki i Marija Apolonio iz Savudrij-e, Nina
dite· i pohvatao mnoge I jude, a 22. I. Gajanu, gdje_ Pern'iC sa dvi je kCeri iz Bracani je, majka Antona
je pobio· mnogo ljudi. ·u Gajani' je poginula i-Mira · E,adovac iz· Kostaj-nice i druge.
Ban Raduna. Nijemci- su ·palili, ubi jali i zatvarali
Posebno rniesto zauzimaju mlade djevojke Lina
Zene·. Meduti~ borbeni polet i .politiCka aktivnost kod
Za.kin ja i Mari ia Medica; koje se mcdu .prvima ukljuZena je rasla·.. One .uCestVuju u mnogim. borbenim
Ctfju u ·NOB. Svoj samoprijcgoran rad i beshajnu
akci jam~: pile telefonske stupove, odnosc letke u neodanost NOB potv:rdile ·su -i svojom junaCkom smrprijateljskc .gainiZone, VrSe kurirSku slu.Zbu i. vode
Cti. Kad su sc vraCale sa omladinske konferenci ie sa
PolitiCke ra-dni:kc i -I!ovomobilizirane preko -pruge
Pula-Pazin. Mar.ija CukariC. kasnije Clan KotitrSkog- Krasa -pale su u ruke faSistima. U kasarni u Savudruji muCe ih da odaju organizaciju i 'partizanske
komiteta KP ~Milk'! KuftiC, Fuma BrSCiC, FoSkica Moveze. 'Osim izjave da 'SU ponosne Sto su bile med'u
druSan, Sl~v~ca DUdiC, Clan Kolaiskog komiteta Papartizanima,- nisu _faSisti ni pred strijeljan·je_ mogli
zin i mno.g-e druge rade sa Zeilama i vrse· stalno "kUizvuCi drugih rijeCi. Strijeljane su kod se1a Valicc
rirsku slu.Zbu. Za 8. mart Zene opl:ine Krnice i Pro1944. g.
dola ispisale su noCu borbenim parolama· asfaltiranu
2 l._jubica .POiit.
· ce-sh1 RaSa-Pula u duZini nekoliko kilometara.
516
IZVJESTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 23. IX. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU ORGANIZACIJE AFz
23. IX. 1944.
SEKRET ARIJAT 00 AFZ-a
ZA L!KU
Glavnom odboru AFZ Hr'(atske
na sam dan proslave uCestvovale. u velikom
Drage drugarice,
broju na zborovima.
u naSem okrugu od posljednjeg sastanka
zene sela Visuca ·u cast dolaska Crvene
naSeg odbora odrZana su savjetovanja P.o
armij,e na svom sastanku obeC.alf~ ~u izrad~t\
kotarevima: Lapac, GospiC, U db ina, Korenr25 uari Carapa i 5 komada ltempera za nasu
ca 'GraCac dok u PeruSiCu Brinju i OtO'Ccu voj~ku. Istakle su se Jeka Korac, koja nema
ni~u- odrZ~na, jer su ih _u tim kotarevima ovaca i koja je obeCala da ce zaraditi i opleonemoguCile naroCite prilike. Prema izvjeS!a- sti Carape vo·jski, a isto tako i Soka KoraC,
ju drugarice iz Kotarskog odb?ra AFZ-a•.mstarica od 60. godina, koja neprekidno jlosjeteres'ovanje Zena za Ko-ngres Je vehko,. zr:r~
Cuje sastanke. Osim tog-a ·o-dTZano je 1'7 mase priprema, kotarevi su medusobno obJa':rh s-ovnih saStanaka, na kojima se u glavnu:m
takmicenje da bi pripreme za Kongres sto
govorilo o K,ongre,su_. Zena i o takmiCenju.
U znak Kongres3. krOz 14 dana :Zene su
bolje uspjele.
saljemo vam podatke 0 radu zena iz poj~
odnijeJ.e u posjetu: 696 kg kruha, 457. kg
dinih kotareva prema izvjestajima kotarsk1h
graha, 198 litara mlijeka, 636 kg krumpua,
38 kg duhana, 5 kg masti, 10 kg mesa,_ 65
odbora.
Jitara ljesnjaka, 15 kg kupusa. Tu po.sJetu
Udbina: Dolazak Crvene Armije u naSu
izvrsile su zene udbinske opcine, dok posjeta
zemlju izazvao je veliko odu·sevljenje kod
iz citavog kotara hila je 21. 0. mj, 0 kojoj
zena t<>g kotara. One su ga proslavile tako,
Cemo vam naknadno javiti kada dobijem·o
da su uoci proslave 10. IX., koja se odrzavala
u nasem ·okrugu, zapalile oko 200 vatar": a podatke.
N-roenka Manoia, Mari1w Udie-r, Auka· Klopovii
5]7
�U vezi takmicenja islo je 16 z~ila sa vojKorenica: Odrzano je 37 politickih sasta- .
naka, na kojima je prisustvovalo 975 Zena. skom kao vodici pri napadu n~ Gr~cac, 27 je
nosilo vodu, 20 Zena izvla:Ci1.0 · je· · municiju
Na tim sastancima. kao_ najyaZn1je · pitanje
ispred neprijatelja. u 15 dana 'od~ijele su na
proucavane su odluke ZA VNOI:I-a .. OS!lOVlll)a
polozaj 1.416 kg kruha, 465 kg krumpira, 416
su tri pjevacka hora kao i tri diletantske
litara mlij.eka, 245 komada jaja, 1.363 kg
grupe i zene za to pokazuju puno vo]je. Od
graha, 96 kg raznog voca, 131 . kg ljeiipocetka takmicenja do danas odnijeto je bornjaka, 7 litara iierbeta, 82 kg kupusa, 35
cima na polozaj 1.175 kg kruha, 1.558 kg
kg kukuruza, 10 kg suhog sira, 9 kg luka, 15
krumpira, 470 litara mlijeka, 150 ·kg sira,
120 ·kg kupusa, 79 kg graha. Dobra su se kg kolacica, 8 kg masti, 12 kg meda, 18 kg
pecenog mesa, 30 kg duhana, 1 kg .caja i 2
pokazale zene Lickog Petrovog Sela, koje pod
najteZim i.zslOvinla j,spod· neprijatelja nose kg putra. U tim j}OSjetima uc.estvovalo je 630
Zena. Ispi-sale su :60 parola u vezi sa Kon-.
hranu ha polozaj.
gresom ..To. su podaci, koje Vam -Saijemo iz·
ovih nekoliko kotareva a o daljnjem .radu .u
Gracac: Kroz 15 dana odrzano je 15 sirih
sastanaka: uz priSustvo ·357 Zena. Na sastan- vezi sa pripremama ·za Kongres, obavjeStavat
Cerna vas. CeSCe.
cima tiglavnoin su Zena·ma 6bjaSnjavane ad.Molimo vas da nain javite da Ii ste pri-.
luke III. zasjedanja ZAVNOH-a i osjeca se
~iii ovaj naS dopis.
da Zene narnCito pokaZujti interesoVanje· za
. odluke: U palenju vatara pri <1olasku Crvene
Drugarski pozdrav
armije uCe·atVOvalo je 266 Zena i zapalile au
Smrt faJizmu - Sloboda 1l.fltodu! ·
280 vatara.
Nena Manola
Dokument 318
IZVJE§TAJ OBLASNOG ODBORA AFz SLAVONIJE OD 28. X. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 OBLASNQJ KONFERENCIJI AFz ODRzANOJ 24. IX.
1944. U POzEGI
OBLASNI ODBOR AFi-a ZA SLA VIONIJU
Dana 23. X. 1944.
Glavnom odboru AFz-a za Hrvatsku
Drage drugarice!
VaSe pismo od 20. VIII. o. g. smo primili i odmah ga razradili, te uputili na sve .okruZne
odbore AFZ-a, koji su preko Okruznih, kotarskih, opcinskih te masovnih sastanaka zena po
selima upoznali Zene sa zadacima koji su postavljeni pred naSe ·organizaciJe u vezi sa izgradnjom drZave i sa Kongre.som. Rad na pripremama za Kongres vr:Si· s·e u znaku natjeca:nja.
Okruzi Virovitica i Nova GradiSka, Osijek i NaSice, te Virovitica i Brod natjeCu se po mnogim pitanjima i zadacima, koji su navedeni po pitanju po-kretanja Zena na rad.
P.oSto se kod nas u ,SJavoniji u kratko vrijem~ oslobodio veliki teritorij, t. j. mnoga
seia i gradovi, mi smo _odmah prebacili teZiSte rada na prodiranje u ta novooslobode·na sela
i gradove. U svim novooslobodenim gradovima, t. j. u Po.Zegi, Pakracu, Lipiku, Daruvaru, Virovitici, GrubiSnom Po]ju i Slatini, formirani au mjesni odbori AF~-a~ koji su se -do danas
pokazali priJi.Cno aktivni u -okupijanju Zena. u o-rganiz-aciju, te ·u pomaganju postradalih sela.
U svlm tim novooslobodenim· selima, a naroCito u gradovima, vrSi se kampanja za Sto veCu
pomoC postradaiim selima. Podatke o rezultatima kampanj,e joS nemamo, ali izgleda da ta
Kitmpanja ne Ce postiCi on~ rezultate, koji su oCekivani. Uzr-nk tome jest sporost naSih organi-zac1ja u obavjeStavanju i aktivi.~iranju Zena. Cim prikupinio podatke, mi Cemo vam pisati
o· re:zultatima kampanje.
Izvjestavamo vas takoder da je 24. IX. o. g. u oslobodenoj Pozegi odtzana Oblasna·
konferencija AFZ-a za Slavoniju .. Na konferenciju je dosio iz cijele Slavonije oko 1.500 zena
S18'.
. . dola~e ua II. O_blasmi konferl'JICi}lt
D.elegal k tliJe
. -. .
.
AFt-a Sf(lVO·nijc -u P.oZegi
. okruga Osijek zbog
PoZege. Najmanje je Zena doSlo lZ za-pOsjeda. Na konfepore.d velikog broJa zena IZ same
.
koje neprijatelj stalno
oteSkoCa u prebacivanju prek~ ces~.a 1 pruga, .
. . ferat Preko tih referata upoznalo
P
·t'"k
tuacl]a te organizacwm re
.
. aciJ'e antifaSistkinja
renciji je Jznesena po l I IC a s_I.
.
dacima koji se pred organlz
"
.
se Zene pored politiCke situaCIJe sa sv.l~ _zab
~blasni odbor, koji saCiiljava 120 zena.
.
konferenCIJl Iza ran
postav]jaju. Takoder Je na.
. .
t
k Oblasnog odbora AFZ za Sla..
drZan Je 1 sas ana
h poslije odrZ.ane konferenciJe o
.
Od rna
. 'k1
sa kojega- vam Salje~1D za_ptsm .
voniju,
•
v
•
Uz naS- drugarski pozdrav,.
Smrt fastZ1_nu -
Slobo.W rwrodu'
' :
519
�Dokl•ment 319
IZVJESTAJ 0 RADU AFz U ZAGREBAcKOM I KRAPINSKOM OKRUGU
OD 25. IX. 1944."
OKRUG ZAGREB
'
i 1 u Brdovcu, koja radi po SKOJ-u. Odrzala
Kotar Sv. Ivan Zelina. --,- Narod je u vesam ~saStanak sa Zenama u Vidovcu, gdje ih
likom dijelu kotara autifasisticki raspoloien,
je doiilo preko 30 i izabrale su predsj<!dnicu
narocito oko ·samog Sv. Ivana Zeline. Ali vrlo
i tajnicu, a u Pu.SCi odr.Zala sam zajedno sa
rijetko tamo dolazi nasa vojska, tako da ima
clanicama KP sastanke u 3 sela, svagdje je
se1a, gdje JoS nikada nisU vidjeli partizane. ·
hila preko 20 zena, i svagdje su izabrale predZene hrane s veseljem naSu vojsku, ali s njisjednicu i tajnicu. lVIislim da Ce u ovom koma nikad nitko rie razgov:wa o NOB, niti su
taru biti mn(}go lakse aktivizirati zene u AFZ,
u AFz. u citavom kotaru su SV•ega 2 odbora
JNOF i NOO-e nego u prva dva kotara. PoAFZ, u ·L:reCnu i Omamnu u opCini Sv. Ivan.
U ?artiji nema nijedne Zene, osim Seke koja Cetkom OV'Og mjes.eca formirana je DkruZna
komisija za za·grebaCki okrug od 5 drugarica.
ie do nedavno hila sekretilr KK SKOJ-a, a
sad je u voj,sci. Bila sam na partijskom saOKRUG KRAPINA
vjetovanju, i tu smo opSirno razradili JNOF
i AFl': i predvidjeli neke zene, koje dolaze u
U okrugu Krapina dolazi za ·Sada za rad.
obzir kao- kandidati, i koje hi usle u odbore
sa zenama u obzir u prvom redu Il'otar KlaJNOF. Osim toga hila sam na sastanku sa
njec i Pregrada. U kotarevima'. Zlatar, KraZenama u CreCnu, K11eCa Vesu, Nwom Mestu
pina i Ivanec su sada takovl·prilike da se
i Kalinju. Ta su sela oko 15 do 30 minuta
ne maze pristupati osnivanju ·>AF'z-a. U prudaljena od uporista Sv. Ivan Zelina. zene
v•om redu di(} tih kotareva kontr<>lira neprido1aze na sastanke, vrlo pozorno ,sluSaju i.
jatelj, pa su Ijudi, a _naroCito Zelle., zaplaSene~
postavljaju pitanja, ali ne ce da izaberu predte ne Ce da dolaze na sastanke, a osim toga
sjednicu i tajnicu, jer se boje izdaje. Bilo hi
je u tim krajevima vrlo slaba partijska orgapotrebno da se tamo posalje na rad jednu
nizacija, taka da lj'Z sve ost?le zadatke ne
drugaricu, koja hi pomogla <>ko uspostavljemoze stici i na rad po AFz-u. U KP nema
nja AFz.
Zena, odnosno stanje· je slijede6e: u kOtaru
Kotar Stubiea. - Prilike su slicne kao i
Ivanec su 2 drugarice u KK, ~ u Krapini i
na kotaru Sv. Ivan Zelina, samo Sto se ovd]e
Zlataru po jedna drugarica u ·KK-ima. U parvise krece nasa vojska, ta)<:o da £u ljudi vise tjj,skim jedinicama nema nije.d.ne Z-ene. Inaiie
culi o NOB. JNOF osnovana je tek u 10 sela,
Zene vole naS pokret i naSu vojsku, pa ako
te jedan opcinski i kotarski odbor JNOF-e.
se ·Stanje malo popravi, ne C.e biti baS jako
U neke od tih odbora su usle zene. AFz ne tesko osnivati AFz. U tim kotarevima je pripostoji nigdje, aii Zene dolaze na sastanke
je ofen'zive (osim u Zlataru) bio slab AFz,
kad ih se po·ziva, pa samo iz straha ne biraju
i to n glavnom zato, Sto ·su Ze.ne u toin kraju
predsjednicu. U Strmcu po·stoji AFz. Partij- zaposlene, uslijed V·elikog siromaStva i veliska nrganizacija· nije vodila raCuna o radu kog broja djece, vise nego drugdje kucnim
sa Zenama, nego su to prepustili jednoj dru- pos1ovima, te nemaju vremena d·olaziti na sastanke.
garici, Anici ZivkoviC, koja je sad uSia u KK.
InaCe je u Partiji j'O.S samo jedna Zena, koja
U kotaru Klanjec tako,der ne postoji AFz,
je potpuno neaktivna. Oddala sam zajedno
osim u 3 seJa opCine Lnka, ali u tom kotaru
s Anicom sastanak sa Zenama u Jakovlju.
postoje svi uvjeti za brzo uspostavljanje
Kotar Zagreb. - Bila sam <Samo u opCina- AFZ-a u velikoj vecini sela. Prije reo.rganim·a MarkuSevac i PuSCa i razgovara1a sam
zacije postoja!i su odb(}ri AFz"a u 45 sela ad
s arg. sekretarom KK. Odbori AFz-a postoje
92, koliko ih ima u kotaru. Osim toga su zene
u mnogim selima svih opCina, a naroCito se
radile. u NOO-ima. Sad zene nisu uMe u tajaktivan p(}kazuje AFz u · opcini Pusca, gdje
niStva JNOF-a, ali je predviodeno da Ce uCi.
ima 8 mjesnih odbora, i to tako, da zbilja
U Partiji ima .8 zena i jedna kandidatkinja,
veliki b~oj iena u selu sudjeluj.e kod svakog
a na sjednici KK od 15. IX. zakljuceno j.e da
rada. NaSa vojska ~se·· mnogo zadrZava oko
ce do 1. X. kandidirati daljnjih 2() zena i
Vidovca i ·CuCerja, i rna da je kraj vrlu siUSpGstaviti AFz u 15 sela. Osim toga ce do
romaSan, Zene s veseljem i obilno hrane voj- 1. X. osnovati JNOF u svim selima (do sad
sku. U Pusci su neke zene isle i u odbore ima 56), •opcinama (do sad 2 do 7) i kotarski
JNOF-e. U Partiji u ovom kotaru ima vrlo
odbor JNOF. Za sve te odbore predvidene su
malo Zena, samo su 3 u PuSCi, 1 u Vidovcu
zene. U opCini Luka ce se v~erojatno moci
520
sazvati. jo.S ovog mjeseca opCinska konfereneija AF2 sa biranjem sirokog odbo.~a.
u kotaru Pregrada takoder posto_J• mogucnost Za osnivanje AFZ-a, pogotovo ]er ~u pni·e u tom kotaru postojali mnogi odbon A~z,
ali do sad je Partija vodila vrlo slabu bngu
o radu sa Zenama. U Partiji ima 6 Zena ( od
toga 3-u E:K SKOJ-a), a predvldene_su 4 z~ne
za kandidate. U odborima _JNOF-e 1ma .:'esto
Zena a :Predvidene su takoder za opcmske
i kotarski odbor JNOF-e. Pokuiiat ce se sa
obnavljanjem AFZ-a u nekim selima i razgo-
varat ce drugovi sa bivsim .~red~jedni~ama
i drugim Zenama, koje su prt]e ?tle akhvne,
da ih se privoli da se ponovno prthvate posla.
Ovih dana bit ce formirana ~kruzn~ komisija, veC su predvi·dene drugance, koJe Ce
uCi i pozvane su na sastanak.
Smrt fasizmu -
Sloboda narodu!
Uz drugarski pozdrav
Lida 1
1
Lida Zlatil:.
Dokument 320
PISMO MK KPH ZAGREB OD 27. IX. 1944. KOJIM SE SALJU DRUGARICE NA
KURS U POVJERENSTVO CK KPH ZA SJEVERNU HRVATSKU'
;
Zagreb, 27. septembra 1944.
Dragi drugovi!
· st
vjesno:t~8~~~~!~a0 r~jo~~~:ioko~·:teta
karakteri~~kar~J~~n: ~e~v:o:r::n:l
· drugarice: Veru Magdu i ViSnju,2 no k'Oje su zbo~ nesaupuC:ne samo'dsa..
d
•
vega 5 drugarrca Prv.e Vl}e su sa
.
'
.
pisma. Do sa a su upucene s . upucen na k UIS, n eg o se je , vjerojatno• putem k njima prl,
:
rajona. Drug Suhi nije uopCe
·
dru.Zio.Molim-o vas, da d·rugarice poCmu s"to J·e moO'uCe ptije sa kursom, da se mogu Sto prije
e.
vratiti.
Uz drugarski pozdrav
Smrt faSizmu Dokument se nalazi u ar.hi~? .GK Si~H.
"
]osipa BoroSak, 'Slavica St~tc 1 ~ragt·ca Strns~~·
radniCe u Dotna·Coj tvornici ruhl1a u Zagrebu. Pos:IJe
povratka s kursa u Moslavini radile su u odbonma
1
2
Sloboda narodu!
AFZ u Zagrebu. Josipa Boro~ak Zlata postala .ie u
listopadu ·Clan RajO"nskog komlte!a ~PJ;I.
a Vikica TuCkoriC, tada or.l{amzactom sekretar MK
KPH Zagreb.
Dokument 321
PISMO MARE JUHOVIc IZ ZATVORA
Jz
~;Zene u.
borbi«, glasila ·Glavnog (} db ora AFt H Tva t ske , br · 10' ru.jan l.944.
Mara Juhovic hila je kotarska odbor.nica
Antifasisticke fronte zena u kotaru -~•sak.
Seljanka. Hrabar, pn.Zrtvova? ~ora_.c, vri_Jedan
i neumoran radnik. Na SVDJ'OJ duznosb pala
je pogodena neprijateljs~im Iile~cima u z~
sjedi kod lVIartinske Ves1. RanJ~nu s~. _J';
uhvati1i, odveli u zatv·or, strahovtto mucth 1
konacna strijeljali.
Na vijest o njenoj -smrti nj.en dru~ pi~~o ·
je drugovima, koji su ga o tome obavt]esbh:
»Primio sam vaSe pismo, kojim sam sarz~a?,
da mi se zena ne na]azi medu zivima. J.\;!ISIIO
sam na to veC tada, kad je bi1a u.hap.Sena,
jer znam tko su faSisti. .Svijesta..n ·san:, da
ova bnrba traZi od nas .agromne zrtve 1 kao
komunista znarn; da se ne mnZe birati, tko
Ce biti Zrtva, a tko ne.
Vje1~ovao .sam u dostojno drZanj~ m~je
drugarice pred neprijateljem do poS]JednJeg
Casa To Ce mi dati nove snage i Stb to· za
men~ znaCi, ne mogu da rijeCima i·zraz~m.
Saljem vam. ·prepis lista koje mi je druganca
poslala iz policije.«
�, .. J\1a.ra je. pisala- sv-om !].rugu :_
.
. >>P~oslo je vee sest mjeseci otkako sk ono
dog?di.lG s.a mnom. StalnG sam zeljela. da ti
~e J3VIm Iz ovih reSetaka. Pisala sam i poslala ?va pism~, ali znam da ih nisi primio,
kad n.I~ad ne zn.am gdje se nalazis. Za sada
sam ZIV~ i zdrava. OCekujem svakog· dana
sam sa~1a _natrag ... Cu_Ja_sam,_ d~ _'smo svi Qili
osudem na smrt ali .su mene poinilovali: ·
. Tad~ je nastal-o novo ispitivanje i m~Ce
nJe. Tn noCi sam hila tuCena. Bila sam ·sva
~rna, a ruke~ kao bat, nat~Cene i · ispresije.:.
cene .. Dol_azi_li su.;dih Cetiri, pet k meni, pa
udan gdJe Je k<>Jl pogodio.
. -Sad_a im~ t~ri mj~S~ca Sto_ sam napravila
1 drug1 zapismk. ';rei·ete me mnogo da sam
Clan Komunist~Cke pa1~tije{ da sam' u kotars~om AFZ i da sam org,anizirala u svim se~
hma odbore.
·~
. ~~ ne znam niSta, jer sam hila u MoslaVlni 1 tamo kuhala. Materijal i pisma koja su
u~va?ena bacie> i<; n,etko drugi. Mnogo je toga
JOS b1lo, - tk-o hi s-ve to pisao.
. "Biio )e.. st:asno sye to pr_oZivljavflti, ali
J?S ~trasniJe Je svakog Casa oCekivati strije-'
]Jan] e.
Nekih drugova ne Zalim jer su se slabo
ponijeli . . .
'
Mara f uhovii
da se rijeSi _moja sudbina. Dragi, ja joS ni-Sta
ne znam ·Sta Ce biti sa mnom. Sarno 'Znam da
je Covjek jaCi nego Sto misli, koliko ~oZe
pretrpjeti.
Kad su me uhvatili, onaka ranjenu, bacili
su_ me u v·odu i tukli nogama i kundacima.
l\1Jesec dana bila sam u bolnici. Nisam joS
mo~la ni hodati i odvezli: Su- -m.e U zatV-or.
Tamo. sam hila u mir.u sve do_k nif?am __poCe_l~
hodab. J edne veCeri naCinili su zapisnik Nisu me is_piti~~l.i. Kako sam govorila taka su
Pi~ali. A ujutro. otp:i-erriili Su me u z·agreh sa
s_v1~~ ostalima. Nakon osa~ dana povraCena
I mala sam razgovor _~a svojima dekoliko
puta. _Yidjela sam) naseg rna log" an<lela, pa
me_ pita: »1\tlama, kad CPS d-oma ?« Bio je i
b;.~t kod mene · i pi tao je sefa p<>HCije. sto ce
.biti sa ~~om, a bvaj S-~ izrugivaO r g_ovoriO,
da me mtko ne. moZe. spasiti, nego s3mo ti.
ako se prijaviS. ·
-· ' '
Dragi muZu~ znaj do·bro da ja to n~--mi~
slir~'· Jer volim pogiilUti, nego gl€dati joS i
tvo}e muke.
. . ~Sia je i moja mati k nekom advokatu, ali
JOJ Je rekao da IDB \ni-tko ne moZe spasiti i da
me ne maZe zastuPati, jer sam se borila do
posljednjeg casa ...
· Dragi, mogla .bi.h ti mnogo. pisati,. ali ne
mogu s~;- .S~mo da -bar znaS o meni, jer znam
da se vise nika·da ne Cemo Vidjeti.
Prilike se vani mijenjaju, Zalim Sto se
ovako sa mnom dpgodilo i ne m-ogu niSta
koristiti.
Za sada primi mnogo pozdrava ti i svi
. clrug-ovi. i .drugarice-.
Za tebe ·goVoi·e, da si komesar i neki su_dac. G(_)vo·re···mi--da-·si 'ti naCinib sve Sto se
do?'ada. ·Ali neka ih, ja sve rado sna.Sam.
Dokument 322"
IZVJEi'lTAJ BIOKOVSKO · NERETVANSKOG OKRUzNOG ODBORA AFz OBLA·
SNOM ODBORU AFz ZA DALMACIJU 0 PRVOJ KONFERENCIJI zENA ZA KOTAR
IMOTSKI ODRZANOJ 5. X. 1944.
OKRUZN! ODBOR AFZ-a
BIOKOVSIJ\'O.NERETVANSKI
Oblasnom odboru AFZ-a za Dalrnaciju
Dostavljamo vam zapisnik k-otarske konferencije AFZ-a za Irnotski; na nedostatke
istog nam odgovo-rite.
Odrilana je prva konferencija AFZ'a !motski 5. listopada 1944. Konferenciju je otv<>·
Tila drugarica Antica uJeviC, Clan kotaTsko-g
NOO-a pozdravi-la je prisu_tne. Zene, a zatim
je otpjevana pjesma »Hej _Slaveni«. Drugarica Antica prikazala je vaZnost te konferencije, ko·ja se odrZaje na neoslobo·denoj teritol'iji pod vrlo teSkim uslovima, do1c neprijatelj
pali naSa -sela i ·ubija naS nevini narocJ. Prvenstveno zahvalju.jem-o naSoj' junaCkoj vojsci, koj a se neumorno bori kroz tri g.odine
ove krvave i teSke borbe, a mi se ponos-imo,
Sto sm·o je na svakom koraku pomagale. Danas se oni joS bore ·i zaStiCuju nas, mi smo
se sastale da se dogovorimo ·za daljnji rad i
iznesemo re-zultate naSeg dosadaSnje-g rada.
Konferenciju su p'ozdravili i_ pozvani drugovi ad kotarskog NOO-a kao i ispred vojske
Imotskog partizanskog odreda, J edinstven·og
narodnog <>slobodilackog .fronta i USAOH-a.
Svi prisutni u svojim pozdravima- naglaSavali
su Zenama vaZnost njihov-og rada kro-z 3 godine bar he, &to su _one doprinijele za nar-odno
oslobodenje.
Uzima rijeC drugarica Vinka ·Rako uCiteljica iz grada Imotskog, referent kOtarskog
narodn,og odbora, pro-svjetnog· odjela.· Druga-rica·se je nsvrnula na prosvjetu·, od kolike j-e
vaZnosti prosvjeta, a to smo najbolje mogli
osjetiti mi na ·naSem kotaru. Ovdje su proSli
drZavni re·Zimi otklonili- 'Od Ijudi_ prosvjetu,
t:a;k<r d~ na,S-a ~ela nisu ·imala moguCnosti da
imaju Skolu. Tako da su, kad im se je pro-
Tvo_ja Mara
Z·me pomaZ1l :frreba.civali ontZje
11a
.A-J.lj-et -
s,rfJ«nj 1944.
�(
I
'
I!
i
'htjelo, od !judi Iijep dio napravili svercerima,
poneke ustasama i jamarima, a Hjepi dio u
ovo doba svete borbe pasivizirali. Zato, drugarice, danas na varna stoji, da li Ce vaSa
djeca biti prosvij,ecena iii ne. Da to sve post1gnemo i u.zgojiino- prosvjeCene !jude, rnaramo se najprije i Ihi posvetiti prosvjeti, taka i mi ne Cemo )u naSoj kuCi gojiti nesvijesnost naS~ djece, kOji Ce sluZiti tudim ·zlnCinima.
Zatim su· i Zene ulazile u diskusiju, -kako
je njihov kraj radi tako pojedinih !judi nazvan ustaSkom kulom, ali se dokazuje svakim danom naSim radom za naSe borce, da
naii kotar nije ust~ska kula. 0 tome dokazuje
i naSa danaSnja konf.erencija. To nas doduSe
sviju inuCi, Sto Je naB kotar ostao do danas
dosta pasivan. Ali i na nama stoji da pojaCamo mobilizaciji.l za 'redove Narodho-oslo- bo~i1aCk·e vojske sa naSim muZevima, sinovima i bracSoin, da doprinesu svoj udio za
o,sJobodenje naroda.
Rijec uzima drugarica Dinka Bajic, clan
kotarskog NOO-a i prikazuje" stanje zena pri. je narodno-oslobodilacke borbe. Kolilm su zene bile potlaCene, te naglaSava va.Znost Zene
kroz Narodno-oslobodilai'ku borbu i ustanaka £ene Imotskog kotara. Zatim d·rugarica
Dinka iznosi da su Zene tog kotara doprinijele za navodno-oslobodilacku vojsku kroz
godiriu dana nadnica ·66960, ruCaka naSim
l>orcima '60583, vina 190 hi, zita 124'546 kg,
duhana 255 kg, drva 25778 brimena, mlijeka
20454 lit., masla 65 lit., jaja 14106 kom., kuna
dale 27,6.21'0.
Na prosvjetnom i propagandnom polju napisale su 474 parole, odrZale zborova i sastanaka 494, naPis_ale raznih dopisa 53.
Istii'uci zeue u NOB i NOV, to nam najholje svjedoCi za garanciju Zena u buduC:~m
druStvu. Danas na naSem kotaru uCestvuje
28 drugarica u NOO, u raznim ndjelima 5,
u odboriffia JNOF 8. Danas na naSem kotaru
sudjeluje 10.758 zena u NOP-u. U zdravstve-
nim sekcijama 15 ZJ,na. Nas rad je na ovom
donekle kroz go<litiu dana prikazan, ali sve
doprinose u svakodnevnom radu je nemoguCe
izrtijeti. Na.Si·m i•3.ctom Cemo pomagati naS
NOP, jet·- to nij-esu samo brojke na papiru,
to su naSi napori kroz 1'!-ajteZe dane borbe,
kao i snijega i "Ieda kroz Biokovo pod najteZim teretima i bremenima za na.Su NOV. To
nam je garancija da ono sve, Sto smo zaslu~
Zile, da nam. ne Ce D.itlro oduzeti, niti Cemo
ga mi ·same pustiti.
JoS jedno, Sto nijes'mo -spomenule, a Sto
nam je j-edno od najviSe garandje da Zene
aktivno sudje!uje u NOB kroz tri godine teSkog i krvavog rata. Danas se sa naSeg ko~
tara nalaze u NOV 92 drugarice, koje se
bore sa puSkom 1-1 ·ruci rame uz rame muSkaraca, od kojih je 9 dalo svoje mlade zivote
i prolile svoju krv za oslobode·nje zemlje. Za
8 drugarica se ne zna ima vee pune dvije
godine, da li su Zive iii p.e i da li se bore
u Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini iii Srbiji iii
su pak pale zrtvom za narodno osl,obodenje.
Zatim d rugarica Vinka Rako predlaze komisiju za biranje kotarskog odbora AFZ-a,
koji Ce u buduCe pomagati Zene u svakom
radu. Zene su aktivno uC-estvovale u diskusiji
kod biranja odbora. U odbor je izabrano 43
drugarice iz svih sel~. najboljih i najpoZrtvovap.ijih aktivistkinja sa pred·sjedniC·om
Marijom Lozo i sa tajnicom lVIilom UjeviC.
Sa konferencije su poslani pozdravni te~.
!egrami drugu Titu, ZAVNOH-u, 'Glavnom
odboru AFz za Hrvatsku, Nacionaln<>m Komitetu NO Jugoslavije, Okruznom NOO Biokovsko-Neretvanskom i OkruZnom odboru
AFZ Biokovsko-Neretvanskom. Time je zavrSio taj sveCani d~n Imotskog kotara, i Zene
se .zadovoljno raziSle svojim kuCama misleCi
koliko Ce doprinije.1:i sv·ojim radom do ·druge
kotarske konferencije.
Stnrt faSizmu. -
Sloboda narodu!
Ljubica
Toma~·eviC
Dok•lment 323
PREDKONGRESNI REZULTATI NATJECANJA zENA ZAGREBAcKE OBLASTI
REZULTAT NATJECANJA AFZ-a
ZAGREBACKE OBLASTI
od 25. IX. do 5. X. okrug Cazma i od 10. X.
do 20. X. okruzi Bjelovar i VaraZdin
Zitarica
braSna
povrCe
voCe
suho voce
kruh
ton a 26.012
2.010
kg
8.794
11.721
"
12,5
22
"
piCerakija
spek
suho mes-o
rezanci
duhan
piliCa
kokosi
jaja
kolaCa
putra
lit.
kg
"
koin.
kg
"
780
147,5
10
6
178,5
349
406
25
9.678
1.492
128,5
mlijeka
sir a
vrhnja
meda
pekm-eza
keksa
griza
konzervi paradajz
sa puna
masti
suhog mesa
pecivo
deka
rublja: odjece
jastuka
obojaka
vunenih stvari
vune
platna
sjemenja
lana
prediva
ruCice prediva
predino sjerne
vreCa
zastora
moCehica
barjaka
paketi
Sibica
cigareta
maka
salame
SeCer
Caja
kompota
kestenja
razni predmeti
opran'O rublje
tan jura
Zlica
porcija
zdjela
zav-oja
injekcija
igle za injekeije
Sprice za injekcije
Cista vata
ster. gaz·e
borvaselina
papiriCa
kuverata
papira
indigo papira
bugaCice
odjevnih predmeta·
vaselina
razne tablete
digil. kap!jice
ra-zne kapljic-e
alkohol
1.563
468,5
236
13,5
16,5.
lit.
kg
lit.
kg
kg
a
,.
"
lit.
kg
,.
"
"
korn.
1
12
66,5
152,5
1,5
7
6
4.553
"
jod
j-odoforme
hipermangana
hipermangana
trg. flerin
inotyl prasak
lyse sol
novae a
200
50
100
"
kut.
gr.
kut.
'1
20
1
1
"
Kn
5.49~.-
zene Zagrebacke oblasti dale su ~a nasu
stampu Kn. 133.840, za KP Kn. 275.000.-, za
pomoc opustosenim krajevinia Kn. 340.7,00.-,
za Narodnooslobodilai'ki Fond Kn. 4.150.i prodale obveznica N. Q. za Kn. 25.000.-··
43
538
11
1
204
695
m
kg
REZULTATI NATJECANJA AFZ-a
PO OKRUZIMA
Okrug VaraZdin
od 1. X. 1944, do 20. X. 1944. g<>d.
15~
vreCa
kom.
m
kg
kom.
"
pak.
kom.
kg
lit.
kg
kom.
8
47
1
39
KOTAR VARAZDIN
4
4
8
56
2
1{)0
5,5
2
1,9
15,5
1
6
37
1.300
113
88
"
m
kom.
gr.
m
met.
kom.
,.
ar.
cent.
ar.
kom.
boca
kom.
kut.
gr.
5
1
570
172
12
2
1.440
9,5
10
500
480
1,5
3
6
22
1
1.011
3
40
100
6
kom.
odjevnih predmeta
1
pulovera
"
15
sal
1
lit.
zeste 90'/o
12
kom.
igle za injekciju
7
kut.
borvaselina
1
pari
Carapa
1,5
papira
ar.
indigo pap ira
ku t.
3
bugaCice
ar.
6
95'
injekc. i seruma
ciste vate
gr.
500
joda
gr.
200
tableta
kom.
442
digilenid
kut.
3
trypaflerin
gr.
20
jodoform
&0
top!omjera
kom.
3
zene kotara Varazdin dale su za NOFond
Kn. '2.200.- i prodale obveznica zajma NO
za Kn. 25.000.KOTAR LUDBREG:
ohroci hrane
rakije
braSna
graha
masti
sira
kruha
kokosi
sjemenja
oprano rub lj e
koilu.]ja
gaca
suknji
novae a
lit.
kg
kg
"
kom.
kom.
kg
kom.
"
Kn
6.945
28
10
5
1,5
2
1
1
655
320
32
38
2
5.190.~
525
�KOTAR NOVI MAROF:
cigareta
kuverata
papira
masti za cipele
plahta
z~yoja
u novcu
kom.
100
230
"
ar.
140
kut.
2
kom.
5
m
30
Kn 20.600.-
160 -zena iz dviju opCina nose dobrovoljno hranu borcima na poloZaju.
KOTAR PRELOG (Medimurje)
razne tablete
569.
kom.
steril vata
m
940
sterilgaza
m
3,25
zavoji
m
205
alkohol aeter
gr.
100
razne masti
tube
3
Sprice za injek.
kom.
2
inotynol
kut.
1
hipermangana
kut.
1
raz. injekcije
kom.
77
vaselin
1
1
razne kapljice
gr.
40
hyperol
cent.
1
Zene preloSkog kotara dale su· drugovima,
koji su se nalazili u Medimurju _na zadatku
18!0 obroka hrane.
KOTAR ()AKOVEC:
Iz tog kotara nema podataka.
kom.
172
2
"
lit.
kut.
lit.
1.440
9,5
235
1
10
kom.
1
1.011
kut.
:)
gr.
40
kut.
100
200
50
100
1
gr.
20
kut.
1
1
3
"
"
kom.
pak.
para
kom.
"
OKRUG BJ'ELOVAR
od 1. X. do 20. X. 1944.
krumpira
12
m
naSu Stampu.
KO'TAR BJELOVAR:
Zitarica
PREGLED:
Citavog kotara VaraZdin.
injekcije i serumi
igle za injekcije
Sprice za injekcije
Ciste vate
steril gaze
zavoji
·zeste 900fo ·
borvas. mast za svrab
vase lin
razne tablete
digilanid kapljice
razne kapljice
alkohola
jed
jodoform
hipermangan
hipermangan
try, florin
inotyl praiiak
lysesol
toplomjer
S'ibice
ma:.st za cipele
cigareta
kuverte
papira
ar.
1,5
indigo papira
kut.
3
bugaCica
ar..
6
plahta
kom.
5
rakije
lit.
18
brasna
kg
10
graha
5
masti
,
1,5
sjemenja
,
665
odjevnih predmeta
kom.
22
Zene kotara Varazdin dale su za .NO Fond
iznos ad Kn. 2.200.- d(}k su obveznice zajma NO prodane u vrijednosti od Kn. 25.000.Zene kotara Ludbreg sakupile su za iitampu Kn. 3.240.- a za NO Fond Kn. 1.950.Zene kotara Novi Marof po'sjetile su borce na polozaju i odnijele su 30 '<l.hroka hrane.
Zene iz dviju ,opCina toga kotara, njih ok,o
160, nose dobrovoljno hranu·· 'horcima na
polozaj.
Zene kotara Prelog (Medimurje) dale su
drugovima, koji rade u Medimurju, 180 obroka hrane.
Zene jedne opCine -sakupile su za partijski
pri!og Kn. 20.000.Zene jednoga mjesta dale su Kn. 600 za
graha
zelja
povrCa
"
suhbg vo·Ca
konzervi paradajza
pice
rezanci
duhana
piliCa
putra
jaja
speka
kolaca
meda
pekmeza
sa lame
kruha
, SeCera
keksa
grisa
maka
Caja
sa pun
2
jastuka
ruCnika
plahta
25.772
110
25
25
174
1.510,5
voCa
2
100
480
kg
'12,5
boca
lit.
kg
"
kom.
kg
kom.
10
74,5
59,5
23
39
10
531
kg
5
"
kg
230
10,3
12,5
2
22
"
"
"
kom.·
"
"
1,90
3
1
4,5
4,5
2,5
5
4
8
KOTAR KOPRIVNICA:
deka
5
gaCe.
2
1•
kosu(ja
zavoja
sir a
mlijeka
"
m
kg
lit.
18
27
12
pOvrCa
voCa
tan jura
porcija
KOTAR DURDEVAC:
braSna
krumpira
graha
luka
putra
vrhnja
pilica
kolaca
kg
kola
kg
"
lit.
kom.
kg
sira
jaja
jabuka
kampala
· kozer. paradajza
kesten]a
moSta
zelja
repe
p·ovrCa
luka
jaja
suhi spek
suho meso
tjestenine
orasi
duhan
1.000 ·.
2·
200
50
20
8
40
170
H
kom.
400
1
1
2
400
1.000
200
100
100
boca
boca
kg
lit.
kg
"
kom;
kg
382
5
6
119
84
25
lit.
84
pilica
kokoSi.
kolaci
putra
sira
kom.
101
25
575
vrhnja
lit.
jabuka
kestenja
maka
pekmeza
plahta
kruh. paradajza
kg
"
kg
"
46
54
28
960
Zlica
sira
jaja
rakije
zavoja
vreCa
obojaka
novaca
kom.
kg
kom.
lit.
m
kO!ll.
pari
Kn
citavog
~krnga
Zitarica
brasna
krumpira
graha
zelja
repe
povrCa
voCa
suhog voCa
kruha
pica
rakije
suhog speka
suhng mesa
duhan
pilica ·
kokosi
keksa
grisa
jaja
Caja
kompota
kestenja
konzer. parad.
sapuna
deka
plahta
ruCnika
jastuka
kg
214
14
lit.
kg
lit.
"
25.772
2.000
1.6HO
'355 ·
" . 1.025
200
"
443
3.235,5
12,5
22
"
445
lit.
87
10
kg
kg
kg
maka
4
lit.
kom.
kg
,
sal arne
1
55
18
185
11
10
3;5
10
65
0,50
32
300.-"
Bjelovara.
rezanaCa
SeCera
18
33
13
163
3,5
27
17
PREGLED
1
kom.
lit.
1.000
150
130
5
67
8
5
4
KOTAR SV: IVAN ZABNO:
luka
s·ira
vrhnja
jaja ·
pili-ca
l'akjje
duhana
moSta
mlijeka
meda
kom.
322
kg
rakije
voCa
kg
braSna
krumpira
graha
"
kom.
boca
kg
boca
kg
kom.
gaCa
kosulja
zavjesa
kolaca
ptitra
inlijeka
sir a
m
kg
"
lit.
kg
6
178,5
31,5
191.
25
3
1
55
2
19
1.583
45
1
6
12
2,5
5
26
4
5
2
1
45
975
76
77
152
527
�vrhnja
meda
pekmeza
lit.
kg
44
10,S
16,5
"
t~njura
kom.
8
porcija
5
Ziica
33
vr.eCa
kom.
17
obojci
32
novci
Kn
300.Qpaska: Iz kot. Krizevci nema podataka.
OKRUG CAZMA
od 25. IX. do 5. II. 1944.
lW'rAR CAZMA:
voCa
povrCa
jaja
sira
putra
vrhnja
mlijeka
kolaca
caja
p.Senke
pilica
kg
"
kom.
kg
"
lit.
"
kg
omot
kg
kom.
4.689
3.373
3.319
314
69
84
1.159
175
2
240
90
duhana
odijela, rublja
platno
vre·Ca
Carapa
prediva
ruCice prediva
postelj.
kg
kom.
m
kom.
pari
kg
208
L327
34
22
13
...
8
47
sapuna
2
"
tanjura
kom.
105
Zlica
50
zdjela
1
"
rakije
lit.
1,5
masti
kg
5
jastuka
kom.
38
lana
kg
150
obojaka
kom.
12
zavoja
m
18
zastaVa
kom.
4
razne stvari
kom ..
13
oprani ve.S
pari
&00
u novcu
Kn 176.995.:/;ene kot. Dubrava dale su KP Kn.
255.000.-; 50.000 Kuna za >>Naprijed«. Za
opusto.Sene krajeve sakupile ·SU Zene Kn.
340.700. Za listove »Zen a danas«, »Ze.n.a u
borbi« sakupile su Kn. 80.000.-
Dokumen t 324
lzloZba- darova u Glin.i za Prvi konr;res AFZ-a Hrvatske
TREcA KOTARSKA KONFERENCIJA AF~ GLINA ODR:tANA 8. X, 1944;·
ORGANIZACIONI REFERAT
Uporedo sa razvitkom NOP razvila se
naSa o-rganizacija AFZ-a na Baniji, a taka i
na naSem kotaru. Pred naSu organizaciju od
II. kotarske konferencije AFz-a,koja je odrzana 1943. g. u jesen do osloboaenja Gline
sve-o se j-e u glavnom rad na srps,ka sela, u
kojima su postojali uzi odbori AFz-a, sa 9
opcinskih odbora. U tim odborima bilo je
obuhvaceno 28() odbornica sa 8000 zena. Pred
nama j-e bio kao najveCi i najva.Zniji zadatak
obuhvaC.anje ze-na u neoslobo"denim hrvatskilm selima u organizaciju AFZ-a i na taj
naCin uCvrstiti jedinstvo srpskih i hrvatskih
Zena na naSem kotaru. Do oslobo-denja Gline hrvatska su sela hila u glavnom neo-slobodena, taka da smo tamo r3.dili ilegalno, -ali
ipak, pored svi-h teSkoCa~- uspjelo nam je u 5
hrvatskih opCina formirati 15 ilegalnih odbora i jedan o-pCinski odbor, u kojima je bilo 56 odbornica. Sto se vise razvijala N. 0.
Borba, i .zadaci- naSe organi·zacije poStojali
su sve veCi, narqCito poslije II. zasjedanja
AVNOJ-a, na kojemu Su doneSene histqrij-"
ske odluke. J edan od naJglavnijih zadataka
donesenih na II. zasjedanju.AVNOJ-a bio.)e:
ujediniti sve Z.od-oljubive snage u iZgradnji
naSe· nove drZ-avne zajednice, d-emokratske
528
federatlvne J ugoslavlje. Da bi se taj zadatak
sprovodio u Zivot, trebalo je a~tivizh·ati sve
Zene u izgradnji naSe drZave, zato je _.naSa
organizacija na na.Sem kofaru <iObiia"" Siri
oblik organizacije, u koji ulazi svaka Zena,
koja m-rzi neprijatelja i kDja sv·ojim radom
potpomaze N. 0. P.
Do danas u na.Sem kotaru uspjelo narn je
forrnirati 64 Sira odbora, t. j, u svim srpskim
selima i opCinama,, d·ok u hrvatsk.irn opCinama nismo uspjeli po ·svim selima stvoriti ·Sire
odbore. Tim- Sirim oblikom organizacije, obu.hvaCanjem Sirih masa Zena, aktivizir-anjem
u borbi_ za obnovu naSe ·opusto.Sene i popaIjene domovine, mi uCvr:SCujemo naSu narodnu vlast, koja je nikla iz narod3. · i uCvriicuje se u NOB-i. Ne samo da ·pruzamo
ogromnu p-omoC NOO-ima, u vrSenju svih
zadataka, koji stoje pred naSom na1"'0dnorn
vlasti, nego u na·Sem kotaru dri =danas uCestvuje do 30 zena u NOO-ima kao k~d Okruznog, kotarskog, opcinskih i seoskih NOO-a;
u raznim komisijama pri NOO-fma . razvrstano j-e 168 Zena.
.
Organjzacionim uCvrSCenjem JNOF-e Hrvatske, formiranjem odbora JNOF-e kod nas
za Baniju, pa i u naSem kotaru, naSoj organizaciji u sastavu JNOF-e pruZa se_ moguC-
nost da joB v1se potpOmognemo ·ucvr.SCenju
naS·e narodne vlasti 'i obnovi naSe Zemlje.
Mnoge su Zene naSega kotara pomngle
kod izgradnje po·paljenih sela, svakodnevno
vidimo Zene kako neumorno rade, voze gradu
i crijep za i.zgradnju kuCica. U to-me poslu
jednako su aktivizirane Srpkinje i Hrvatice.
Zene hrvatske o·pCine- Jukinac sjekle su drva
za na-Se ustanove, d,ok su njihovi sinovi i
muZevi vozili kuCice kao i iste gradili. U tome poslu one su dale 160 radnih dana i nasj-ekle 20 hvati drva. P.o svim opcinama nasega kotara postoje partizanske basce, k<>ie
su ·obradivane pod rukovodstvom naSe organizacije. 70 Zena opCine Mali Gradac· sVojom
vlastitom po·bud·om pomagale su 'omladinskim radnim Cetama u ovogodiSnjoj Zetvi.
Taka isto sn Zene i u o-stalim selima spremaie i porilagale u Z·etvi iii neorganizovano. Zene opCine V. SuSnjar istakle ~su se u radu pri
akcijama, koj.e je vodila naSa vojska pod neprijateljskom vatrom. Zene su odvozile naS-e
ranjene drugove u bolnicu. Zene iste opCine
kao i BaCuge iSle su u pov·orkama broj Cano
do 180 u posjetu drugovima na polozaj. Narocito u toj posjeti istakla se drugarica Katica ·Grubjesic, koja je sama umijesila 20 sam una i dala za voj.sku, a nije dobila ·sa
zeinije- 2 v8.gana p·Senice. Tako su Zene· opCin.e
Jukinac iz Novog sela uCestvovale zajedno
34
:l;ene Hrvatske u NOB
sa na:S-om vojskom na pro-Stenju u istom selu,
t·e su pored redovne hrane, koja je sljedovala
naSu vojsku, donesla joS oko 45 koSara raznovrsne hrane i jedno peCeno pra_,se.
Zene opCine Gora i BaCuga pokaozale su
visoku svijest bo-rbenosti pri spaSavanju
savezniCkih avijatiCara, koje su otimale iz
ruku neprijatelja, gdje se je· na:m·Cito istakla
jedna drugarica iz LuSCana~
Snabdijevanje v~ojske i bolnica sa branom, to je svakodnevna briga naSih antifaSistkinja. U zadnja 2 mjeseca Z·ene na·Sega
kotara ucinile su preko 89 posjeta bolnicama, 34 posjete djecj.em domu, 54 vojsci na
polozaj. Dale su obroka 70.700, a oprale su
ve.Sa 2404 pari. 'Tak-a- su isto Zene pomagale
i skupljale no·vac za Narodni Zajam, gdje su
dale preko milijun kuna. Kampanja, koja je
vodena na naSem kotaru za sakupljanje ZiveZnih namirnica za naSu vojsku, Zene su u
sastavu JNOF-e taj zadatak aktivno poma·
gale. U zadnja 2 mjeseca naSe drugarice na
naSem kotaru dal,e su veliki broj kirija i i•male mnogo radnih dana. u radne cete obuhvaCeno je mnogo Zena, koje rade u ..sastavu
omladinskih radnih Ceta. Zene su na naSem
ko-taru iskopale 30 zemunica za spremanje
hrane. u- svim opCinama naSeg ~otara Zeone
pomaZu u i,zgradnji kuCica, kao ·Sto su to Zene
opCine Jukinac veC poka,zal,e svojim radom
529
�na drugim pnslovima oko SJeCe drva, dok su
njihovi muZevi i sinovi pravili i vozili kuCice.
Mnogo konkretnih i lijepih primjera nase
su drugarice dale od naSe druge kotarske
konferendje i pomoCi po svim granama za
izgradnju naSe nove demokratske federativne
J ugoslavij,e.
U pripremama za I. l<ongres AFZ-a Hrvatske, odrZale su -Clanice OkruZnog odbo-ra
AFz-a Banije svoje Okruzno savjetovanje,
na kojem su primile predkongresno takmiCenje antifaSistikinja Korduna, a navijestile
takmicenje zenama Pokuplja. Na tom savje·tovanju Zene Banije navijestHe su jedna drugoj
predkongr.esno takmicenje. Taka je kotar
Glina navijestio takmicenje kotaru dvorskom.
Za bolji uspjeh u takmicenju ·sa dvorskim
kotarom navijestile su opCine medu.sobno
takmiC-enje. Samo takmiCenje i Kongre·s Zena
za ·Hrvatsku zainteres,ovale su Zene naSeg kotara, gdje su S·e veC do sada mogli pohiCiti
yiodljivi rezultatL rSa naSega kotara obeCano
je, t. j. Zene pripremaju darove, kojima Ce
darivati naSe ustanove. Uspjeh takmiCenja
od Okruznog savjetovanja do danas bi!jezi
se slijedeCim podacima:
ucinjeno je 15 posjeta djecjem domu, 20
posjeta bolnicama, 40 posjeta naSoj vo:jsci na
polozaju, oprano je preko 2000 pari vesa. Kirija su zene dale 211)0 sa stokom, a radnih
dana dale su ·730 u raznim radovima.
Pored ·svih nap red navedenih uspje·ha i
izvrSenih zadataka, koje su Zene do- sada na-
pravile, t:r>eba da naSa organizacij a shrvati da
bas- danas stoj.e pred nama joS ozbi-Ijni .zadaci, i da trebamo da joB viSe potpomognemo oslobodenje naSe zemlje kao i izgradnju
naSe drZave.
Na nwsoj danasnjoj kotarsl<oj l<onferenciji
postavljaju se pred nas slijedeci
Zadaci:
1. Da takmiCenje, u kame se nalazimo za
prvi kongres AFZ-a za Hrvatsku, shvatimo
i sa uspj,ehom sprovedemo.
2. Da nastojimo da u ostalim selima, u
kojima nemamo sirokih odbora AFz-a okupimo sv-e Zene u iste.
3. Da i dalj e nasu N arodnu vlast u sastavu JNOF-e potpomognemo u- rjeSavanju
zaQ.ataka i problema, koji ·stoje pred njom,
kao sada najprecega zadatka oko izgra.dnje
kuCica i sjetve naSe zemlje.
4. Da· i dalje naSe drugarice ue zaborave
djeCje domove, bolnice i bo-rce na poloZaju.
Danas, kad se nalazim·o pred konaCnim
oslobo~d-enjem naSe zemlje -i pred krupnim
vojno-politickim dogadajirna, i kad se nalazi
bratska nam ,crvena Armija unutar naSe ze~
mlje, i kad vidimo da prolivena krv i pale
Zrtv.e ne Ce biti uzaludne, trebamo da shvatimo sve ·zajedniCki da u jedinstvu srpske
i hrvatske· Zene -sve navedene zadatke s-provedti i ·rade u najv-eC·oj sreCi, zadovoljs-tvu,
danas viSe neg.o ikada prije.
Dokument 325
OKRUzNICA ODJELA NARODNE PROSVJETE ZAVNOH-a OD 11- X. 1944.
GLAVNOM ODBORU AFz 0 ORGANIZACIJI ANALFABETSKIH TEC:AJEVA
ZEMAL.TSKO ANTIFASISTICKO VIJECE
NARODNOG OSLOBODENJA HRVATSiKE
odj.el naro-dne prosvjete broj 7'23/11. X. 1944.
Glavnom odboru AFZ
J-edan od najvaZnijih zadataka, koji ·ove
zim€ stoje pred prosvjetom, jest organizaeija
analfabetskih tecajeva. Radi toga potrebno
je· odmah pri-Ci pripremnim radovima. 2
- Obzirom da se· raspolaZe sa: malim uCitelj.skim kadrom, ne treba se ·osloniti samo
na uciteljstvo. Analfabetske tecajave moze
da ·vodi svaki _pismeni Covjek, omladinac i
omladinka. Mi zami·Sljamo da u Jednom selu
moze da bude vise analfabetskih grupa, jer
narod- oskudijeva u ·odjeCi i obuCi, te ne maZe
doCi u jedan centar. Svaku takovu grupu maZe da vodi jedan rukovodilac teCaja, koji se
me-dusobno- natjeCu. Ako se to postavi na
ovako Siroku bazu i uspjeh Ce biti veCi.
530
Po~to se ·ove ustanove nala·ze po selima, mogu
se njihovi pismeni ljudi up-otrijebiti kao rukovodioci analfabetskih grupa.
3. izvrsiti popis analfabeta.
4. odrediti rukovodi·oce teCajeva.
5. putem starnpe, plakata i parola popularizirati ov·u kampanju.
Da bi se· po.sao udarniCki razVIJao, odjel
na:rodne prosvjete ZAVNOH-a raspisuje meduoblasno i meduokruzno natjecanje. U tu
svrhu potrebno je da taj poswo dobije najmasovniji karakter. Radi toga treba imr:Siti
temeijito" predradnje, koje bi s·e sastojale u
slijedecem:
1. odrl\ati .•sastanke sa JNOF-om (narocito
USAOH i AFZ). USAOH i AFz trebaju ne
samo vrSiti agitaciju za ·ovaj teCaj, vee dati
i same rukovodioce iz svojih redova.
2. odrzati sastanke sa vojskom. Narocito
se mogu dobro upotrijebiti kornande mjesta,
kOmande partizanskih straZa, re.Jejne- stanice,
ekonomska •slagalista komandi podrucja itd.
Brigru ok-o prosvjetn?g rada n?: o-slo'ho-d·enom terito-riju vodili -su NQ0-1, kod ko.Jlh -s~ u tu svrhu
foTm{rani prosvj-etni -odjeli, a prosvj.etn~m radon; n~
podruC_iu -cijele Hrvatske rukovodto Je Pr~sv_1etm
1
odjel IzvrSnog od!bora ZAVNOH-a ~a svoJa dva
od}ela - rQdjdom za o'sno~ne.. Skole. 1 analfalbetske
teCajeve i Odjelom za sredn.Je skole 1 opCe -obrazovne teCajeve.
Na Celu pro.svjetnog odjeljenja 'ZAVNOH~a radi
Vlatka iBabiC, -Clan lzvrSnog odbora ZAVNOH-a~. ~
.neSto kasnije 1.r odjelu rade Anica Rakar-M~ga~1:C,
Darinka 'Siarn.i, Dara JanekoviC .. U . okrugu BamJa
rad·e na or.ganizaciji Skala i pmsvJetmh usta.onova Barica Han.zi-C Teta i Katarina LUkiC .~a.Sa, u :Gorsk-om
'Kotaru - Marta Aralica, 'll Slavomp - Fnda Go~
laT i Mika SarajCiC, u Zagre'baCkoj O'hlasti.- Ma)a
V eseli, u Lici - Kati.ca Zita Uzela·c, Ma~I,ca Sa.v1C,
Anda VuCetiC Lenka OdiC, Anka Came Stnna.
Na Kordunu _:__ Cica DrakuliC, Ma-rija Ropar (194243.,), Smilia :E>eriC, Aniea Ma.rti.noviC, .Sand~ N~w~k~
viC Bo.Ziea .Zalae i druge. Na gtmnaztJama 1 t•eea.JeV!ma' predaju Slava OgrizoviC, Ma-rta S~jli, D!~ga K<:Jfe.S, Zdenka FekeZa, Lolika Du'l"an~vic, B~sll.Jka LJepava, Ljerka Paternoster, Zdenka S-upek 1 drug·e.
Zbog pomanjkanja stru~no.g uCitelJ.skog osoblja
odrZavani su uCit:el jski teCaJeVt, na ko.Jtma se osposdhljavao nastavni kad_a-r.
I uCiteljski teCai :pri ZAVNOH-u u Ot-oCcu, poCeo .je .5. rujna 1943. Pohadalo g~ j~ o~o }0. pola~
nika~ Bilo je na njemu 7 Zena. UCttehskt te-ea.J u Mthalj-evcu p.oCeo je 20. oZ.Ujka 1944. g. Od 3·0. ~olaz
nika bile su 22 ~ene. UCitel jski teCaj u Kore~n~l trajao je od 10-20. o~ujka 19~4. g: s-~ 3~ slus~,ca, od
toga 28 Zena. U Moslavini Je uCttehskt t·eCa.1 poOeo
31. srpnja 1944 ..g. sa 34 polaznika ;-. od tog':~- 24
Zene. U Ell Shattu su odrZana dva teea_]a. Po-Ceh 30.
svibnja 1944. g., a zavrSili 4. kolo:roza ~'94~: g .. ~
MiklouSu, Zagre'baCka oblast, tram 1ese~1 uCitelJskt
teCaj trajao je od 1. kolovoz: do 15.v·r~Jcr;a 1944. ?·
Od 31 polaznika bilo je 21 zena. TecaJ Je nastavt~
rad u Vetikim Zdencima, a zavrSio u Masto;rdu kr~J
Kikinde, 17. svibnia _l945. !3ilo _je 40 pol.azmka. UCtteljski teC:aj u -SlunJU, poe-eo J'e 20. ru.Jn~ 19~4. ~
i tTajao do 20. veljaCe 1945. Od ~3 :pola.zmka i~nlo ,Y:
13 ZeDa U VorkapiC ·selu odrZam su: 1) trormjesecm
Z ~nk:
uCiteljski teCaj; od 22 ,polaz-nika b!lo ),~
ZavrS.io je u rujnu 1944. ¥· 2) PetmJeseem uCitc;: JS.1
teCaj· od 38 polaznika b1lo Je 15 z-ena. ZavrSro . .1e
20. ·;eljaCe 1945. UCiteljski teCai u 'Dulovcu t-r<l;Ja?
i·e 4 mjeseca. PoCeo i·e u iesen .1941· s~ ~5 pol~zmka.
U Knioskom okrugu p·etmjeseCm uCrtel1skr teCa.1 poCeo
j·e 21. listopada 1944. g., a zavrSio .10. vo~ujk~ 1~49:
g. U Pokuplju ad-darn je .Cetv.eromJe~ecm uCI!e~JS~1
teCaj i od 33 polaznika btlo 1e 15 z·ena. Teca.J Je
l
I?. 1
Napominjemo da je u tom poslu najvaZ:nije aktivizirati JNOF.
Smrt faSizmu -
Sloboda n.arodu!
Odjel narodne prosvjete:
I vo -P.rol
trajao od '20. listopada 1944. rg. d~ 2-o .. veljaCe. 1945.
g. 'UCiteljski teCai u Pakraeu ·tra.Jao .Je. 4 mJeMa.
PoCeo 15. studenog 1944. g. -s~ ~5 :P?l~z~rka. l} alorn Ratu .Dalmacija, uCitel]sln teoaJ Je poee,? 9.
prosinea 1944. g. sa 41 polaznik?.r.n• od to~a ~'6 .zda.
Trajao je 1
pet mjeseci. U Bar:l]t ~u ~d:'zam ,.1e an
troffi_iese.Cni i jedan petmj,eseCm uC1tel.l-skt teCaJ. rosljednji je zaVr.Sio 5, veljaCe 19-45. g. Od 31 .Po azn~ka bilO je 13 Zena. Za cijelu oblast Dalm~et]'~ .po·C.eo je uCitelj.ski teCaj 8. oZujka 1945 .. Radw .1e na
Skol~Cu kod Preka blizu Zadra. lmao .1e 247 .polaznika.
·
.
't'
Nadalje, odrZani su ~nogr ·opceourazovm eeajevi od kojih nek•e navod1m0;
,
.
· U 1944 . .g. odrZana su tn opceobra~ovna teCa.Ja
· ZAVNOH-a: I. teCij ~avdio je '6. oZ~J~a 194~. ~·
Od 88 polaznika bilo je 7 Zena. 1!. t-e~a.J :avrS:o .1~
2. kolovoza 1944. g. Od 27 polazmka btlo Je 7 ze~a.
Ill. t·eCa j poCeo je u rujnu 194~. g.v rqd- 52 )pola.zmka
bilo je ·13 Zena. OpCeob-ra:zovm. tee-a] od_rzan .1-; na
Pa .ku 11944 . .g. Od 43 polazmka 'bt~o . .1e. 1~ ~en<:~::
Pokzniei su bili Clanovi. NOO:a, VO]nt~ Jed~n~.ca. ~
rukovodio·ci organizaei ja. Nadal1e _su odrzat?-a 1 eebn
okruZna 0p6eobrazovna tt:Caja sa 200 rpolazmka (No".'a
~okuplju
GradiSka, Virovitica, ·NaSiee} .SL Br?d).
oddan je o:p-Ceobrazovni tec~J u -P1sar-ovmt od 15.
prosinea 1944. :g~ do 10. o.Z.UJ~a ~'945. lg. o,.d 4·8 P,.~
laznika bilo j·e 37 Zena. Od n]l·h Je .5-est. ~re.s~o u u;tteljski teCaj. U Baniji odrZana su Cehn J,edno:m)eseCna -opCeobrazovna te-Caja. OpCeohrazovm teCa.J u
Pakracu poCeo _je 1. sijeC:n_ia 1945, g.
.
.
U Glim.i su se odrZali doma-Cinski i:dakhlografs~r
teCa}evi, teCai .za higijeniCare i teCaJ za redatel.1e
kazaliSta.
.
]o~ su se odr.Zavali teCajev.i: S:s~ nedieljni. adi~u:
nistrativni teCai, daktilografsk_r tee~1 .u _Yel. Pt.san~e 1 ;
fednomjeseCni poStansko~te_l·egrafs~t 1 }ednomJesecm
'k
sanitetski teCai sa pretezmm broJem ,zena.
Medu struCniacima, koi·e ie u tok~ 1v943. g., 0 upio ZAVNOH, radio ie zna.tan bro1 zena, btlov u
okviru samo,g- ZAVNOH-a, h1lo uz oblasne, okruzne
ili kotarsk·e narodne odbm:-e: ,.
.
.
,
Na zdravstvenom prosvlee_rvanJu ,.:ad~: dr. Olga
MiloSeviC u Slavoniji, dr. Bonka Ores.eanrn. u Moslavini, Mira Juri·C 'll Dalmaciji, SaSa ZlatanC u Kordunu i dr.
Na poljoprivredi rade: ing. NeP,a Marijani i Elza
Polak na Kordunu. Ida Bahuder u Gor~k?ll"l: Kotaru,
ing. Jela JanCiC i .Jula RaCki u Moslavrm, I!Jg: ·~la
vica ·DdbaC 'l.l. Slav-oniii, ing. DuSanka Kopac 1 mg.
Miliea MilunoviC u Dalmaciji.
U p-ro.pa.gandnom odjelu. Z-j'tV.NOH-1,1 ';<;de Nad,a
Sremec i Vera JuriC. U odJelJenJU za soc~1alno st~
ranie nide Tatjana MariniC i SaSa ZlatanC sa vd1kom .grrupom_ drugarica,
,11._
l!
531
�Dokument 326
IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz POKUPLJE OD 17. X. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFz HRVATSKE 0 PREDKONGRESNOM TAKMWENJU
OKRU2NI ODBOR AF2-a
POKUPL.JE
17. X. 1944.
Glavnom odboru
Drage drugarice!
Saljem Vam podatke ·o predkongresnom
takmiCenju; nisu kompletni, p.oSto iz nekih
opCina nisu stigli izvjeStaji.
2umberak od 10. 1X.-27. IX.
~o~ilizirano 240 !judi, demobilizirano 90,
odrzan1h sastanaka sa Zenama 11{) na tim
sastancima obuhvaCeno 4{)40 Zena,' ·odrZana
kotarska konferencija, Radi konferencije
JN<?F, koja se odrzavala istog dana, nij·e ·
uspJela. Pdsutno je bilo samo <Jko 1100 zena
Napisan<J parola 76.
·
Sabirna kampanja:
Za stampu Kn. 4.500.-, Lijekova za
5.0{)0.-, kancelarijskog papira kg. 37, kuverata kom. 350, notesa 35 kom.; tinke 2 lit.,
kr~~e 4 k~t., pisaljaka SO kom., kolaca kg. 55,·
mhJeka ht. 360, meda kg, 20, vina lit. 1090,
krumpira kg, 18000, groZda kg, 60()0, raznog
voca kg, 5.850, kruha kg. 350, paradajza 350
kg., krastavaca kg. 310, luka 1~0 kg,, duhana
kg, 7 graha kg. 5050, raznog zita kg. 7600,
plahti kom. 39, jaja 800 kom, radnih dana
126? na iskapanju krumpira- i pravljenju
~glJ~·. ·cesto puta napucivali su na njih
cetmc1. Kod te· kampanje najbolje su se pokazala sela: Kast i Bras]jevica; Kaiit je dao
2350 kg, hrane, Br>csljevica 2655 kg.
Razni podaci:
U uzim odborima JNOF-e imade 110 zena
u NOO-ima imade
49 Zena'
u NOV imade
23 zene
od toga poginulo 7 drugarica
u raznim ustanovama kao P'OmoCn(} _
osoblje imade 6 zena.
Pisarovina od 10. IX.-30. IX.
M{)bilizirano 4 C9"vjeka, odrZano sastanaka 40, na tim sastaricima obuhva6eno Zena
700. Odrzana opcinska konferencija Pokupske, prisutno oko 70 Zena.
Sabirna kampanja:
Mlijek<> lit. }60, sira kom. 76, vrhnja kg.
15, ~eda kg, 2, jaja kom. 111, braiina kg. 15,
mash kg. 75, krumpira 35,028, jabuka kg.
1414, kru.iiaka kg, 935, bresaka kg. 620, para-
AF2-a Hrvatske
dajza kg, 42, grozda kg. 461, suhog voca kg.
. 20, luka kg. 17, kolaca kg, 14, rakije lit. 10,
vh;a .lit. 675, kokosi komada 4, plahta 43 kom.,
rucn1;ka kom. 56, zavoja 150, pSeni'ce kg.
~9.603, oraha kg, 5, graha kg. 11.450, za
stampu 11.040 kn, muii. kosulja kom. 16,
platna m. 20, oprava kom 1, duhana kg. 30,
gaCa kom. 6, veSa oprano kom: 729, okrpano
44, parola napisano 30.
Jaska od 10. IX.-27. IX.
Mobilizirano 120 !judi, sastanaka odrzano
7, sakupljeno: mznog voca kg. 570 sira kom
17, jaja kom. 150, povrca kg. 700, pekmez~
kg, 30, za stampu kn. :JOO.
P.odaci: U uzim odborima JNOF-e 7 zen a
u NOO-ima 3 zene, u NOV ima 13 zena od
:oga palo 5 dru~arica. U tom kotaru rad je
Ilegalan, banda cesto upada.
Samobor od 10. IX.
Mobilizirano 197 Ijudi, odrZano sastanaka
1 odbor, sabirna kam-panja:
Zita kg, 1800, VOCa kg. 5()0, pekmeza kg. 25
papira 120 kg., cigareta kom. '70, za fond kn:
145.000.?~ f·ormirano
Razni podaci: ~en a u NOV 60, od to•ga poginule. 8 zen a, u JNOF-u 12, u NOO 5. Taj
kotar Je pod st>clnom kontrolom neprijatelja.
Sisak, od 10. IX.-10. X.
Odrzano sastanaka 16, obuhvaceno 300
z~na: .Sabirna akcija: Za ·stampu Kn. 23.100,
psemce kg, 900, krumpira kg, 5.565, graha
kg._337, voca raznog kg. 4283, sijena kg. 2.100,
mo_st:' lit. 500, masti kg, 35, plahta kom. 48,
rucmka kom. 8, kostica od buca kg. 34, zelja
\<g. 76, tanjura kom. 53, zdjela kC>m. 1, zlica
kom. 41, meda kg. 20, bijelog brasna kg, 530,
~u.kuruznog braiina kg. 200, sira kom. 196,
JaJa kom. 317, raznog povrca kg, 8510, soli kg.
8, kruha 50, mlijeka lit. 55, putra kg. 5 vrhnja kg, 1, pilica 15 kom., sapuna kg. 4, kolaca
kg, 15, teka kom. 15, notesa kom. 9, kuverti
kom. 48, CaSa kom. 1, boca kom. 1 lonCiC kom
1, ko:ii~lja mns. 11, gaca kom. 6, ;lahta m. 12;
rnpc1 zen. kom. 3, koiiulja zen. 3 kom. koiiulja djec. kom. W, kapa dje~. kom .. 3, ~arapa
DuSan RadanoviC, -, Mara BastajiC, Mena Stefan-ovii, SaSa SOkorac, Katica RapljenoviC, -, Rezika La.ckaviC
dj. par 1, bluza zen. kom. 10, zen. rubaca kom.
10, cipela pari 4, zavoja 30.
Vel. Gorica od 10. IX.-10. X.
OdrZano sastanaka 60, obuhvaCeno Zena
1300. .Sabirna akcija: graha 8.280 kg., krumpira 30.5()9 kg., p~enice 19.809 kg., brasna
850 kg., luka 150 kg., kruha 130 hljebova, soli 246 kg., kase 30 kg., jaja 610 kom., koze
sirove 2 kom., raznok voCa _kg. 1.400, sira
120 komada, povrca rawog 2.266 kg., mlijeka 165 lit., kukuruza 1.7·69 kg., siski 90 kg.,
graha 942 kg., kava (.surogat) }0 kg., secera
4,5 kg., putra 6 kg., lampe 2 komada, teladi
2 komada, svinje 2 komada, benzina 40 lit.,
sijena 19{)0 kg., preite 17 kg., plahta, kom. 39,
kol<>vrata za Baniju 6 kom., zavoja 120 komada, k·oSulj a 7 k·oinada, gaCa_ 6 komada, cigareta 1.l00 komada, baterija 2 kom., koiiulja
120 komada, griza 26 kg., vrhnja 6 kg., kokosi 46 komada, masti 17 kg., lO loncica, 1.340
araka papira, 250 komada koverata, 1 kolut
spag.e,.l1 ·olovaka, 1 kutija pera, 2 komada
tanjura, 1 kolut konca, 1 vaga, 16 metara
cajga, 5 djecjih biiulj a, 5 zen. i 7 muskih
ko-Sulja, 1 Zenska hitljina·, 2 para CaraJ)a, 2
gaCa, 24 sjekire, 14 pila, 2 banzegera,. 400
araka papira.
Ostale podatke cim stignu poslat cemo
vam.
Poslije II. konferencij e polet kod zena je
ogroman, ali radi nedovoljnog rada nije dovo-Ijno iskoriSten. Pripre-me za kongres se
vrSe. Spve_maju se razni ruCni radovi za
izlozbu.
U prHogu vam .Saljemo 4 pozdravna pisma
I. Kongresu zena Hrvatske i 1 film •Sa II.
konferencije.
Smrt faSizmu -
Sloboda n.arodu!
Uz drugarski pozdrav
Zora1·
1
.
Zora AhmetoviC.
532
533
�Dokument 327
RAD ANTIFA!!ISTic':KOG FRONTA zENANA RIJECI
JZ ZAPISNIKA SASTANKA PARTIJSKE KOMISIJE AFz ZA GRAD RIJEKU
OD 19. X. 1944.
Sastanak part. komisije AFZ-a odrzao· se
19. X. 1944. Poceo je u 9.30 h., a zavrsio u
17,30 h.
Prisutne· drugarice Vanjka, .saSa, Nada,
Volga, Irina, Erna, Mira, Zala, Leda, Dale,
Burina, Svijetla i drug Zuti. Drug. Volga
dosla je u 11 sati a drug. Svijetla u 14 s, jer
su zaposlene. Odsutne drug. Olga i Bijanka.
-N_a dnevnom redu: ·orgariizacija, pol. ·Situa'Cija, Stampa, sabirne akcije i mobilizacija.
'i,,:
,,
Organizacija. Pokazalo se da su drugarice -bile preoptereCene, i dok su se 'Odb. sekt.
sastajali kao i odb. raj., grupe su s.e sastaj ale rijetko, j er nije bil<J kontrole ozdola. Ta'ko da se- organizaclja nije nikako proSirivala,
a 'i -o·rganizi·rane ni,su bile aktivi.zi-rane, jer se
nije ispitivalo moguCnosti Zena. Odbori s~ek
tora se raspuStaju, i sada treba .svaka drugarica da dade svoje miSljenje', da· 1i C·e· se
. postaviti Mjesni· odbor AFZ-a. Misljenje je
svih · drugarica, 'OSim drug. Zale, da se taj
!:
1
Polovinom 1944. ,g. bila ie ~r;ganiza<:ija AF'.Z
u Rijeci priliCno ia-ka. Postojao ie Gradski odbor
AFZ. pet sektorskih i 16 raj-onskih odbora. NaroCito ie veliki uspjeh bio .tai, da se .u~Pielo stvoriti
organizaciiu u petom sektoru, koii je obuhvatio velike tvornice. zatim Zene iz raznih -,zarnatskih radionica. U Tvornici duhana aktivno ·i·e radio veliki
broj ·Zena. Medu niima su -se naroi!;ito isticale Olga
Stokil: i Marii-a KuZit -Bianka, Tereza i Mercedes.
U to vriieme broj odbornica iznosi 90. Oko '300
Zena sastaiu s-e redovito, Citairu Stampu i uCestvuju
u svim akdiama, a oko 800 Zena na razne na-Cine
poma.Zu -NOP.
·odb-or formira. Drug. Zala kaZe, da u s·vom
sektoru nema drug. koja bi se mogla osamostaliti. Rjesilo se da ce im drug. Zala pomagati. U mjesni odbor uCi Ce dvije drugari.ce
iz svalmg s~ektora.
Mjesn;. odbor sastavljen je ovako:
Iz prvog sektora drug . .Sasa simpatizerka
dr)lg, Tereza .simpatizerka; Iz druge>g sektora
drug. Burina, partijka i drug. Naaa simpatizerka; Iz treceg sektora drug. Olga partijka
i drug. 'Crna partijka; Iz cetvrtog sektora
drug. Vanjka partijka i drug. Sasa partijka;
Iz petog sektora drug, Marija simpatizerka.
U gradu je stalno bilo o~o 20 il~galaca, ko_jima
je trebalo osigurati stan. TaJ su po~~? takoder. r.adil-e Zene, Mila Zanchi. Luciana RuZic, .~oza Kt~~t;'·
Alice Feriane, Norma Bertosa, Valen1a Tomst~,
Nelli Duitz i mnoge druge ZC?e . davale su. svo.1e
stanove ile.galcima za -stanovanJe 1 odrzavanJe sastanaka.
k . .
.
Usprkos svih -poteSkoCa i udaraca, OJe _1e nepnjatelj zadaVao organiza-ciji Afl?, ona ~: ·brzo, poslije svakog hapSenja, oporav!la. So~11a ~erman,
Amalija Petri.C, mati i tri kten DraSCt-C, Ahce Fe-
riane, sestre lride, Norma Genna:!• ~tta Dale~~a.n
zin, Nives Burnia-Gudec, S~efam 1a 1 Ro~a Km!l,
sestre IljaSil:, Ersilia Francetil:, .Vera _yonh.n. SonJa
Romac, Mici Labus, Milka . Knzmam~,
1ekosl.ava
Klausberger, Vojna Stojan, VJekoslava St-o.Jan, ArJa~
ka MargitiC Vanjka. Gioia la Ne:ve, Le~ Skro'bOnJ_a,
Pepa BlaZeviC, Danica Rit~, BrnCt~,- Stefu:a Jako.pt-l:,
Vanna Pagliani, Olga Stoktc, 'Kse~11a Cesarec, Nada
LukeZ i mnoge druge Zene odborntce AFZ neu:morno
su i hrabro radile sa Zenama Rijeke.
'Y
Drug. Li!i pred.sjednica
Drug. Irina za Stampu.
Drugarica iz · mje-snog- V'Oditi Ce po .dva
rajona. Ostale partijke i simpatizerke iz pojedinih sektora uCi Ce u raj. odbore i u · najslabij-e grupe
jaCati Ce o-raganizaciju
ozdola ...~
teSkim uslovima, NOP 'll Riieci ·se sve vtse Sirio
dobivao ma.sovnu podrSku. Sve -vel:i <broj Ri'jeC<ina
odlazio i·e u partizane, a nakon svakog- prodora nenri jatel ja u o:r.!("anizaciie, brzo su nicali novi 1judi,
koji su neus-traSivo radili.
UCestvoYanj·e ~ena u razvoiu NOP u Rijeci bilo
je vrlo veliko·. Osim sabirnih akciia i po-liti-Ckog
rada, Zene su sudjelovale u 'borbenim akciiama, ;pisale ;parole, lbacale letke i t. d. '01-ia.~ntavani~ liuije
naSe Partije, naroCito .stvaranja _"'lJrai:stYa Hrvata i
Talijana, privuklo je veliki broj Talijanki,· koje S'll
se oduSevlieno prihvaCale rada. Ines Galli uhapSena j·e, ka·da je obja~nja-vala Zena:ma u Starotn
gradu politiCku situaciiu i uCila ih pjevati jpartiKoncem lion ja. nakon Sto i·e otiSla u partizane
zanske .pjesme. Nelli Duitz, iako krhk·a i slaba~na,
gmpa od 40 Hudi, neoriiatel i poduzima masovno
hrabro podnosi smrt svoga muZa i na.gtavlia radom,
haoSenie antifaSista. UhanSene su i 23 odbornice,
dok i ni'li neprijateli ne uhvati i ulbii-e. Mnoge su
od koiih su tri: Danica So~il:. Nerina TelaCil: i MilTaliianke, skupa s Hrvaticama, hrabro i neumorno
CeviC striieliane. l'im ie ha.uSenlem oslabliena orga~
izvrSavale sv-e zadatke, koje su u svojim orgarnizan"izacija. naroCito orvog- sektora, ~tdie su bile uhaocijama preuzimale na sehe.
Sene i drug-arice. koie su prebacivale novomobiliziU .prebacivaniu i ra-s.paCavan'iu Stampe veCi dio
rane borce i materiial iz Riieke .za KastavStinu.
oosla leZao- ie na Z·enama. Vera Bratonja Irina preGradski odbor ie ostao sa dviie drugarice. Pohvrano
hacivala ie Stampu iz Zameta za sve OTJ!"aniza·cije
je savlada:n strah medu Zenama. i svi ra ionflki i
u gradu i organizirala 'Prebacivanje iste za sve rasektorski odbori su obnovlieni. Umiesto Gradskog
ione. Prebacivanie sakuplieno.g materiiala preko
odbora AFZ. od lionia do listooada_ dieluie i uskla»Zke« •na Drenovu vrSila ie 'Olg-a Tome Irena, a preduie rcld partiiska komisija, _sastavliena od 18 <lruko- Zanreta - Nikolaia Sibenik. Kamal za prehacigarica.
·
' ·
vanje ile_goalaca 'll ~trad i iz grada drZala je Olga
Lenac iz Zameta. Mili-ca TadretiC iz Zameta neumorrii
U listOloadu formiran j-e Gradski odbor AFZ
Rijeka i ukinuti sektorRki odbori kao nepotrelbna
ie kurir. Sve dok niie pala nepriiatdiu u ·ruke, n(!kostepenica. te Gradski odbor direkt,no rukovodi sa · liko ie put& na dan orelazila »Zicu« na nznim m.ie16 raionskih odbora. Medutim ·u strudenmn i pro·stima. Isto tako Toni-ca iz· Zameta i druge.
sincu oonovo i-e uha-oSeno oko 4·0 dru~adca, medu
Sakunl-ianje odieCe i hrane kao i karncelariiskog
niima OlR"a Tome Irena, (poginula u logoru u Niei sanitetsko.~r materiiala bila ie stalna akciia Zena.
ma-Ckoi) Vera Bra ton ia Irina (.soal iena u trSl:anZene su m TeseCno sakunliale oko 50.-000 lira. One
skoi dZiieri), a Liubica Mira ·Seoil: ska·Ce nol:u nesu raznosile i ,pisma, koja su ,pisali 'borci svoiim
odjevena kroz prozor i usnieva pobiel:i gestapovobitdiima, a isto- tako i novCanu pomoC obiteliirna
cima. Vel:i broi drugarica, koie su traZili gestapovpalih -dru.g-ov::~. ili bora-ca. Ukupno se tas;podieljivala
ci, morale su otil:i u rpartizane. Me.dutim, usprkos
porno{: od 300.000. lira rrnieseCno.
~.·'
i_
535
�odbor AFt Hrvatske dao je inicija~ivu _za sakupljarzj,e dokume1Ulta i podataka o radu i uCeSCu Z.ena u Nawdmo-oslobodilaCkoj -barbi. Rad
je .odmah zapol:eo, Preko posdmih anketa sakupljeni su ,opSirni pod.a.ci, koji 6svjetljavaju
rad Zena od prvih dana Ustanka, a ,ujedno su sakupljeni. ug;lavnom arhive OkruZnih i
Oblasnih odbora AFZ, koje SU• s arhivom samog Glavnog odbora, pr.edstaoljale bogat
·
materijal.
N epasr,edno iza Oslobodenj'a. Glavni
Zatim je, ,pr.ed tri godine, Glavni odbur AFZ Hroatske izabra.o redakciju, kojoj je
dao zadatak, ,da sakujJljl!r"!lle materijale sredi i p-ripr.emi za objavljivanje.
Redakcija j,e p.ostavila zadatak, ·da u prvom dijelu knjige 1dade krono.ZoSki frrikaz
uCeSf..a Zena i AFZ u NOB od 1'941-1945. g.; u drugom dijelu - uCeSC.e Z.ena u vojsci, a tt
tr.eC.em dijeht - U!StaSko-Cet.niCka zvferstva nad dje,com, kao i brigu za itljecu na oslobodenom
teritarrij.u.
U toku rada pokaz-alo s.e da je u nekim krajevima .(na pr. u Lici, Baniji), veCina
arkivskog materijala, .a naroCito· anog iz prvih godina NOB, -propala u tokm rata, dok su
neki krajevi ('!Ul pr. Kord.un), uspjeli saCu:vati v.eCinu svojih arhiva. N.e.dostatak dokumenata
iz tih krafe:va redakcija je pokuSala rijeSiti opSimijim podaci:ma i komentarima, sakuplj.enim preko -antifaSistiC.kih organizacija rna tere:nu, i ·rrawim vojnim i neprijateljskim dokumentima.
'
U rad-u 11'/.U sabiranju do.kumenata i podataka uCestvovalo j.e '11£koliko hiljada aktivistkinja Hrvatske, a ogromnu pomo·C pndile stt partijske -arganiw.cije i OTganizacije
SocijalistiCkog s,aveza na tereJlU,
M~Uogi su se dokumenti m-orali skraCivati (Sto je 'U teksw ozn(lJCeno toCkicama), jer
opseg knjigp, .koji s.e .z-natno poveCavao u toku rada, nije dozvol,javao .J.a se u ,cijelosti ob-jave.
D.okumenti se -daju u njihovom izvornom obliku, a pravopis-ne g;rijeSke ispra:vljene su samo
ondje, gdj.e j,e to- hila nuZno za ispra:vno .razumijevanje teksta.
U dokwmew.tima i k01n.entarima grada Za.gr,eba ima mmogo kanspiratiimih imena
drrugarica, .kojima redakcija nije us.pjela, usprkos mnogim ispitivanjima, utvrditi frra:oo
ime. Ipak stt obj(ttlljena njihova konspirativna imena u pr.etpostavci .da 6c Cita_oci moCi
dati potpunije podatke.
U ovim je -dokumentima i kamentarVma ,objavljen samo ma:nji dio materijala,
kofemu je zadatak da prikafJe aktivnost Zena u toku NOB.
N-apominjemo, da neke vrste aktivizacije Zena .(na pr. sjetva, ietvit., rad na Jrro-svj~e
Civanju i t. d.), nismo nastojali -doku1'1'U!ntirati i pono:oljati za svdlti kraj posebno, iako
su Zene svagdje P,odjednako u njimil uC-estvovale, n;ego smo nastofdli dati presjek .a-ktivizacije i ·zaokruZ.enu slilm uCeSCa Zena u NOB u Cita:voj Hrvatskoj.
lsto tako je spomenut sarmo dio aktivistkinja AFZ. iz -pojedinih, k~-'dj.eva, jer .r.edaluiji
nije bilo ni moguCe da istakne one hiljad-e i .hiljad-e Zena, koje sit ~t toku NOB nosile
na $Vojim lerdima sve terete rrata i o,gromnim radom i Zrtvama dopriiiijeie izgr-adnji n·ove
fugoslavije.
Redakcija j.e ru toku rada pregledala. mmage muzeje i hist.orijske institute, koji su
mogli dati podatke o radu Zena u toku NOB. Mrnogo dragocjenog materijala pruZili su:
Hi1torijsko o.djeljenje CK Saue~tlt komunista Hruatsf;,e, Muzej -"Tlm''dne Revolucije u Zagrebu, Vojno-histwijski · institut !~r»~ armjje u Beogradu, Arhiv Scweza ratnih
vojrnih invalida Hrvatske. Neki su .do1mmenti sakutZjeni u lnstitutu za sudsku medicinu
i kriminalistiku u .Zagr.elm, te u muzejima NOB.
/
537
�Svijesn~ 5 1n_ 0 . da je r.ad u mnogome mrJJnjkav. Usprkos tOme, Savez Zenskih druStava
Hrvatske ob;a:vlJUJ'C ovu knjif!:U jer wnatrri da ov k · d l' ··
'
m ,. d ,. d
. ''h
,
a vzm a Jn;~m metodom rada ne Ce
ocz oc2 o PolfruntJt i cj,elovitijih podataka. Objavljiva:njem ovih d k
'
•
s;e moguCnost uCesnicirr.a NOB d dad
..
o umenata frruza
iz :raznih P,erioda NOB.
_a
u potjmm;e, __a negdje i taCni;~e podatke i .prrimjedbe
s ·· Na
l'
kraju smatramo da C.e objavljivanje
k ··
d ·
· ·
''k
.
.
ave n;zge · atz .potzcaJa organizacij.ama
.. ocz;a zstzc. og sav~.z~ z m._nogzm aktivistkinjama za 'daljnje sakupljanje {JOdataka
radu
0
~e:za u ,MOB, a ko7e ce PoJedimi kraj ili kotar mof:i objaviti .u ,obliku spomen-knjige NOB
tme ce se ,odati duZno frriznan}e mnogo veC.mn br · ..
..
.
...,e.
nosti redakcija ave kmjige.
'
o;u zena, n.ego sto Je to imala moguCZahvaljujemo svim naJim aktivistkin 'am
p · "k'
·
··
.. l' . vk
k
J - a, at ltJS zm arganzzaczJama i or.g_anizacijama
,oC~Jda zstzc og sa:veza, ao i mm.ogolrrojnim ustanovama i pojedin.cima koJ'i su n~ p
z·
S,
u .ra u.
.
•.
omogz
INDEKS IMENA
·
A
REDAKCI]A
•·
538
Abba Justina - 490
Abraham RuZa - 512
ACimoviC J elka - 48
Adler Anica - 29
AfriC Marija - 477
Abel Ljubica - 49
A'hmetoviC Zora - 87, 103,
205, 279, 385, 513, 533
Ajdukovic Bosko - 37
Akrap Elodija - 421
Alae Ana - 119
Alae Berta - 328
Alae Danica - 119
AlapoviC Persa - 146
Albahari Cilika - 47, 114
Albahari MoSa - 52
Albina-Poropat Andelina 516
AleSkoviC Kaja - 136
Alkalaj Beba - 417
AljinoviC Pavenka - 1,51
AljinoviC Vinko - 103
AmediC Jela - 145
Ambrij€viC Ana - 311
AmbrijeviC BoZo - 311
Ambrij eviC Franca -- 311
AmbrijeviC Jure - 311
AmbrioviC, obitelj - 313
AmbrioviC-VuleviC !Draga Balja - 25, 64, 311, 314, 463,
486
Andelfinger Katica - 78
Andl'aSiC-BarberiC N ada - 312
Andrejev Angela -146
Andric Anka - 152
AndrijaSeviC Dana - 119
Andrijasevic Ivka - 30, 146
AndrijaSiC Ana - 516
AndriSiC-DubiCanac Reza - 146
Andelic Anka - 312, 395
AndeliC Luce - 151
AniC Lenka - 189
AniC .RuZa - 145
AniSiC Marka - 146
AntieeviC Milka - 150.
AntieiC-LoviC Zana - 119
AntiC Franka - 469
AntiC Vladimir - 51
AntoliC J osipa - 342
AntolkoviC Barica - 96
AntolkoviC Marica - 96
Anto1oviC Klementina - 516
AntOloviC Marica - 513
AntoloviC Maiija - 516
AntoniC Nada - 61, 157, 223,
266
AntOnini J osip - 103
AntonoviC- Ante - 328
AntunoviC J oza - 119
Apolonio Marija - 516
Aralica Jelena - 62, 111, 112
Aralica Marta - 36, :S9, 531
Aralica .Stojanka - 28, 36,
135, 136, 181, 373, 452
ArseniC Kata - 247
Atanasio Tereza - 489
AugustinCiC Antun - 466
B
Babac Gloria - 516
Babic Anaela - 113, 167
BabiC Lilika - 119
Babic Ljuba - 113, 114, 513
Babic Mara - 513
Babic Nikola - 34
BabiC Perica - 136
BabiC Vlatka - 157, 158, 194,
255, 277, 303, 308, 397, 464,
531, 470
BabiC Zorka - 113, 114
BaboviC Spasenija Cana - 176,
177, 178, 179
Babuder Ida - 531
BaCani Milka - 163
BaCe-DujmiC Ljubica - 50
Badovinac Draga 62, 114,
279, 511, 513
Bagat J elica - 37, 50
Bahun Micika - 48
BajeviC Evica - 146
BajiC Dinka - 119, 524
BakariC dr. Vladimir - 282,
283
BakiS-StefanoviC Draga - ·62,
111, 112, 181, 203, 262, 303,
339, 355, 356, 486
BakiS Stana - 62, 209
BakoviC Mladen - 69
BakoviC Rajka - 66, 68, 69
BakoviC Zdenka - 65, 66, -67
BakraC Ivanka -- 87
BakuliC-MatanoviC Ana 29
Baku!iC Mirko - 29
BakuliC Vjekoslav 29
Balac Anka - 34
Balac Soka - 34
BalaS Barica - 469
BalaS Boca - 314
BalaS Fanika - 97
BalaS Ivka - 97
BalaS Roza - 24, 96, 97
Balen Anka - 49
Balen Katica - 61, 469
Balen Vica - 204
·
BalenoviC Mare - 136
Baltic Mara - 25
Baljak Milica - 150
Bamburac Ljuba - 190, 361
Ban Betika - 104
Ban Jela - 470
Ban Olga - 109, 361, 379, 478
Ban Mira Raduna - 61, 157,
347, 400,'478, 516
BanCiC FoSka - 490
BandaloviC Ecija - 152
BandoloviC Sofija - 152
Banko Pepa --516
BankoviC Luca - 472
Bailovac Nina - 109
~anjanin Janja- 24
BaraC-DakiC RuZa - 62
BaraC Terezija - 312
Barbaea Diljka - 150
BarbariC Pavenka - 151
BarbiC Valerija - 93
BardakoviC Magda - 445
BareSiC Zora - 128
BaretinCiC Anka - 200
BariSiC Dena - 151
BariSiC-JankoviC Zora - 487
BarkoviC J osip - 18
BarloviC-PerkoviC Rezika-113
BarBie~ Katica 139
BartoloviC Kat a - 247
BartuloviC Dragica - 258
BarundiC Roza - 512
BarZiC Dobra - 63
Basara Pava - 342
BasariC N eda - 426
Basta-PopoviC Stank a Bika 36
BastajiC-KordiC Mara - 3()3,
512, 533
BastijimCiC-BatistiC Branka 230, 266, 469
BastijaneiC Jelisaveta -----:- 230
BaSiC Slavica - 48, 1,08, 188,
402
BateliC Albina - 8,80
Batelic Foska - 380
Batelic Milka 380
Batie - 103
Batinica Dane - 16
Batinica DuSan ~ 16
BatiniC Katica - 207,-476
BatiniC RuZa - 78
BatnoZiC Marija - 129
Bauer Vera - 25
Bavec Julka - 201
Bazer Mara - 146
BaZaj Liza - 247
Beader Grozda - 150
Bedek Ljuba - 513
BedekoviC Zlata - 96
Bednjanec Anton - 83
BegoviC Anda - 63
BegoviC-SinovCiC Mika · - 150
BelamariC-Barbarija Anka 150
BelamariC Darka - 150
Belasic Anaelo - 499
I
539
�-~ ~·
BelaviC Jovanka - 486
BelaviC Marica - 108
Beli Ivka - 97
BeliniC Marko - 327, 380,
466
BeloSiC Milica - 352
BelotiC Marija - 516
BeluloviC Franjo - 103
BeluSiC Marija - 380
Bembic Dinka - 380
BembiC Marija - 380
Benac Marija - 469
Benac Mimica . . : . __ 52
Benak Maca - 24
BenaliC f>ina - 516
BenaliC Marija - 516
BenaS Marija KliCeva - S1,
159
Bene Dragica - 69
Bencek Bara - 24, 164, 231
BenCiC Dragica - 139
BenCiC Emilija - 478
BenCiC Irma - 516
Bendak Kata - 145
BenekoviC J osip - 103
Benevoli Ivo - 103
BeniC J oZa - 506
BeniC Marica - 145
BenkoviC Marica - 103
Benussi-Sojka Luca - 248
Benzon Mileva - 153, 419
BeriC Stana - 188
Bermanec Rezika - 74
BernadiC Ana - 513
Bertie Sara - 29-, 30
Bertosa Norma - 535
Berulli Fumi - 400
Berus Anka - 5, 14, 48, 49,
81, 92, 109, 151, 164, 181 194,
284, 285, 293, 303, 308, 386,
397' 425, 464, 505
Bervaldi~VukiC Ela 1.52
BesediC Mi1eva - 164
Beta »ZmoSun« - 61
BezmalinoviC Lukica - 150
Bezuh Stjepan - 42
BiCiC Pijerina - 379
BiCaniC Jela - 28, 36, 89, 136,
181, 194, 205, 214, 238, 240,
255, 277, 292, 293, 303, 309,
311, 376, 424, 426
BigaC Ankica - 312
BijeliC-Sinobad Irena 1'51,
258
Bilin Ante - 66
BiluS Davorka -- 37, 50
BinCiC V eronika - 200
BiniCki Antun - 48
BiondiC Marica - 4 70
BistriCiC Fumica - 230
Bizjak Matija - 67
BjaZeviC Katica :....__ 63
Bjelajac Mira - 25, 63, 100,
BjeliC Stanka - 25
Blaga Evica - 312, 395
BlagojeviC Stanka - 356
BlanuSa J elka - 36
BlaSko-UvodiC Jozica - 150
BlaSkoviC Elizabeta - 103
BlaSkoviC Gaspa - 380
BlaZev:iC Dana ___:_ 61
Blazevic J akov - 183, 245
BlaZeviC Pepa - 93, 535
BlaZeviC dr. Slava - 39
Bla~HC J osipa ___: 200
Blazic Vida - 380
~'
'\,
540
BlaZiC Valerija - 81
BlaZiCko Ljudevit - 87
BlaZina Luca - 380,
Bobek Stefanija - 104
BobetiC Franca - 163
Bobetko - 43
Bobetko Kata - 24
BabiC Florijan ___: 96, 97
Babic Ivka - 97, 232,
BobiC Perica - 36
BabiC RuZica - 36
Bobnar Zlata - 49
Boc Barica - 513
Bocak - 103
Bodi Francesca - 379, 380,
478
BodloviC Danica - 129
Bogatec Josipa Teta Pepa
158
BogatiC Milica Milka - 78
Bogdan Marica - 312
Bogdan Stjepan - 48, 103
Bogdanov Tilda - 74
BogdanoviC Draga - 20
BogdanoviC Milka - 64, 344
BogdanoviC Cana 62, 111,
131, 132, 181, 203, 204, 262,
293, 303, 356, 357, 359, 486
BogdanoviC Sava - 108
BogiCeviC Jula - 128
Eognar-KunStiC Zlata - 270,
280, 339, 391, 436, 442
BogiCeviC-Sudar Anka 145
Bogovic J elka ~ 445
BogoviC Kata - 486
BogunoviC Milka - 119, 303,
308, 418, 433
BojCeta Milka - 170
Bokan Danilo - 16
Eolf Franka - 496
Bolfek - 103
Bolic Bosiljka - 128
Bolt Jana - 170
BoljaniC Milja - 63
BoljunCiC Marija - 516
BonaCi RuZica - 151
BoniC Josip - 454
BonmarCiC Amalija - 266
Bor Stefanija - 104
BorCiC Dobrila - 63
BorCiC Nina - 63
BoriC-Breslauer And:elija
234
BoriC-MartinoviC Ljepasava
119, 433
BoriC-PopiC Jana - 129
BoriC TonCa - 476
Borjan Lucija - 14
BoroSak J osipa - 521
Borota Anka - 128
BorovCak Stefica _...,;. 49
Borovec lgnaca obitelj - 24
BoroviC J aga - 230
BoroviC Marija - 230
BoroviC Rosa - 151
Borovnjak Kata - 342
Borozan Zorka - 152
Bosanac Ana - 128
Bosanac Marija - 24
Bosanac Pava - 128
BosanCiC Pepa __ 30, 146
Bosiljevac Jana - 108
Basner Emilija - 342
BosniC Jela - 44
BosniC Julka -· 64
BoSCak Marija - 312
Boskari Alcide - 516
BoSkoviC Magda - 74
BoSkoviC Manda - 150
BoSnjak DuSanka - 48
BoSnjak Jeiena - 487
Bosnjak Julka - 34
BouSe Zora - 146
BoZeglav Pavka - 191
BoZiCeviC-JuratiC Marija- 139
BoZiCkoviC Mandica - 78
BoZiC Ana, Antunova - 380
BoZiC Anka, Josipova - 380
BoZiC Anka - 97, 380
BoZiC DuSanka - 43, 63
Bozic Jagoda - 372
BoZiC Katarina 81
BoZiC Ljubica - 113
BoZiC Marija - 380
BoZiC-MarjanoViC Mileva - 62,
81, 198, 203, 259, 356, 486
BoZiC Milka - 188, 380
BoZiC Pavica - 81
BoZiC Rozina - 490
BoZiC Smilja - 188
BoZiC Ursina - 63
BoZikov J ozica - 150
BoZoviC Vida - 312
Br.aCka Marija - 303
BraCulj Marija - 151
BraCulj-Radan Pera - 151
BradanoviC Marija - "63
BrarletiC FranCeska - 490
ErarliC Andelka - 152
Bradic Milka - 395
BraiC Mara- - 516
BrajCiC-CuSkoViC Terica - 34
BrajCiC Tonka - 444, 512
ErajdiC Stefica ......:... 104
Bra ikoviC Kata - 499 ·
BrajkoviC Mataja - .109, 478_
BrajkoviC, obitelj - 499
BrajkoviC Pero - 66
Brandelik Katica - 104
Bratonja Irina Vera - 534
BravariC-Cilo Antica - 230
BrckoviC Kata - 164, 231
BrCiC Kata Abelova - 152
BrCiC Kata Dinkova - 152
BreCak Marija - 104
Breka J ela - 136
Breko-Ugrin Mara - 151
Brezac Marija - 380, 516
Brezac Milka - 380
BrezinSCak Marija - 342, 472
BrezoviC Danica - 36
Brg1mdi Ankica - 104
BriSki Marija Tijetova - 44
BriSki Tona Martinetova - 200
Brkanac Kata - 128
Brkic Kata - 146
BrkiC Ljubica - 104
BrklC Maca - 146
Brk-;C-VerniC Manda - 34
BrkljaCiC Jelka - 33
BrkoviC Kata - 486
BrkoviC Ljubica - 62, 108,
. 112, 293, 303
BrloSiC RuZa - 247
Brmbota Darinka - 136
BrnCiC Ani-ca - 195
BrnCiC Danica Rita ...:..... 535
BrniC-Borozan Nada _:..... 157
BrnobiC Marija · KarbO:njerka -.. :. . .
93
.Brodar Ana - 97
Brodarec Jagica . . :. . . 24; 513
Brodaric Kata - !45
-Brovet Marija - 26"6
Broz J osip Tito - 132, 172,
173, 227
Brozik Dragica - 145
BrozoviC Danica - 136
BrozoviC Franka - 201
BrazoviC Katica - 201
BrSCiC Fuma - 490, 516 .
BrujiC Srd:an - 79
BrunoviC Zdenka - 232
BruSh~ Marija 266
Brzica Jurka - 119
Bubalo.Sij~n Mileva 49, 50
198, 417, 421
BuCan Anka - 153, 413
Bucan Milka - 146
BuCan Sonja - 258
BuCiC Jelka Smilja - 150, 273
Budak Franjica - 470
Buden Ankica Vesela - 170,
181, 342
Buden Torno - 484
BudiC Dragica - 34
BudiseliC Marica - 200
BuiC Danica - 516
Bujak-FumiC Anka .Seka __. 34,
376, 378, 426, 429
BujiC - 43
BujiC Kata - 146, 513
Bukovac Mirko - 103
BukoviC Giro - 187
BukviC Katica - 12
BukviC MiSa - 36
BukviC RnZa Ranka - 93, 379,
380, 470
BukviC Soka - 128
Bulat Anka - 62, 111, 356
Bulat Dragica - 25, 35, 62, 80
Bulat Ljuba - 108
62,
Bulat-PavloviC Danica 203, 272, 356, 486
Bulic Iva - 151
BuloviC Anica - 426
BuloviC Mirko - 425
Bulj Melanija - 151
Buljan Mara - 119
BuljeviC-GrdeniC Milka - 151
BunCiC Dragica - 63, 129
Bunjevac Liza - 30
Burazin Marica - 152
Buri Vera - 47
Bursae Marija - 13-6
Busija Katica - 513
ButkoviC Ika - 469
ButkoviC Ivanka - 15-8
ButkoviC Margareta - 200
Butorac -Anka (Narod. heroj)
- 3, 72, 73, 74
Butorac Anka - 248
Butorac Marica - 471
ButoroviC Marija - 476
BuzdovCiC BoZo - 44
BuzoviC Danica - 136
BuZanCiC Bepa - 151
BuZdakin Lucija - 516
c
CaganiC Marica - 511; 513
Cajler-Pokupic Anka - 128
Car Nikola - 44
CareviC Fanita - 150
CareviC J ela - 60
CareviC-Mihaljica Zorka - 170
CareviC Milica.- 62
CareviC Milka - 170
di ,Castania Meri - 490
Cazi Danica - 33, 426
CeciC-RandiC Marija - 50
Cej Barica - 188, 402
CekuriC Ema - 74, 87, 120,
436, 492
Celigoj Ivan·- 477
CenCiC Katica - 243
CeraniC Ankica - 48
Cerin Marija, Antuna - 380
Cerin Marija, Milanova - 380
Cerjak Jelena - 486
Cerovac RuZica - 3-80
Cerovac Milka - 380
Cerovac Stefanija - 380
CeroveCki Slavica - 97
Cesarec Ksenija - 535
Cetina Milka - 159
Cetu~iC Mileva 97, 343,
397, 464
Cik~tiC Marica 153
Cilic August ;--- 14
Cimas Bara - 96
Cin<li-iC-IvoSeviC Rezika - 201,
333
Cincjric Ljuba - 108
CindriC Mira - 158
CindriC Vika - 157, 158
Cipolla Angelo - 399
Cipolla Ivan - 399
Cipolla Nerina - 399
Cipolla Romilda - 399
Coana Maria - 380
Cobotic Betika - 170
Copak Anita - 516
c9rva Erminia- 380, 478, 516
CrnCiC Marija - 47,0
CrnCiC Andelija - 200
CrnkoviC Kata - 486
Crnkovic Matija - 188, 339
CrnkoviC Micika JakSova - 44
CrnkoviC Micika StimCeva 44
CrnkoviC RuZa Olga - 120,
188 336, 436, 442, 492, 493
Crnoiorac Mila - 146
Crnogorac Soka -- ~46
Crnojevac·Strok StefiCa
14,
67, 103, 188
CuculiC Matejka - 469
CukariC Marija - 516
Cukon N ada - 49
CukriC Anica - 4 78
CukriC Zorka -- 478
Culek Blanka - 34
Culjak Franjo - 231
CuraC Agata - 152
CvetiCanin Anka - 62
CvetkoviC And:ela -- 32, 33
CvetkoviC Anica -- 146
CvetkoviC Kata - 146
CvetkoviC Ksenija - 24
CvetkoviC Luca -- 146
CvetkoviC Slava - 146
CvetkoviC Vera - 24, 63
CvijanoviC Dmitar - 18
CvijanoviC Mileva - 18
CvijanoviC Pera - 1S
Cvilindar Dragica __;. 96
Cvirn I van - 126
Cvirn Kristina - 126
Cvitan Ana - 472
Cvitan Aleksandra - 150
Cvitan Marija - 150
119
CvitanoviC Vica CvitkoviC Draginja - 189
CvjetiCanin Sofij<l: ____.; 136
c
Cabraja Sava - 108
CaldareviC Milka - 129, 190
CaliC DuSan - 466
CaliC Kata - 48
CaliC-SubaSiC Ljubica - 128
Canak Milica - 146
Canak Mira - 68
Canaki Eva -- 164
CaniC Anka - 531
CankoviC D_ragica - 188 .
CaviC Marijan Grgo - 54
CelekoviC Ljubica - 96
Cerina Matija - 153
Cerna Edina - 380
Cerneka Antica -- 380, 490
Cernjul Marica - 516
Cernjul Pierina - 516
CevizoviC .Savka - 78
cika Leca - 486
CikoviC Jelena - 81
CikoviC Jelica - 81
CikoviC Kate -- 81
CikoviC Mileva - 81
CikoviC Olga - 81
CikoviC Sekana -- 81
CikoviC Vilma - 81
Cipor LjuQica - 128
Cipor Mara - 128
CiriC Gina - 146
CiriC Vukosava - 146
Cizmek 0 limpija - 34
CizmeSinkin Tereza - 312
ClekoviC Ljubica - 372
Coga Ljubica - 328
Coh Kristina - 104
Colak Bosa - 151
colak Jandro - 151
ColakoviC Rodoljub - 423
Cop Evica - 201
Cor Anka - 4 71
CosiC Vita Olga - 188, 339
Coti Ivka - 470
CoviC Dragica - 514
(:{}viC Ika - 145
CoviC Jelica - 140
Co viC J ovanka - 487
CovoS Marica - 512
Cubranovi(Z Hela - 188
CuCiC Andela - 445
CudiC-VujnoviC Dara - 20, 28,
36, 135, 136, 181, 185, 303,
452
CuliC Ana - 152
CuliC-JurjeviC Jugana - 49,
1g9, 421
CuliC-KukoS Desa - 49
Culik J agica - 513
CulumoviC Marica - 136
Culjat Josip - 41
CurCiC Grozda - 145
Curda RuZica
44
c
Cop Franjo - 126
Cuk-BojaniC Jela
246
cuk I!ija - 466
36, 243,
D
Dajak Franka - 152
Dajc Vera - 52, 200, 243, 277
Dale-Sanzin Etta - 535
DainjanoviC f>ortle - 16
DamjanoviC Helena - 128
DamjanoviC Nikola - 16
DamjanoviC Stevan - 16
541
�DanCuloviC J elka - 442
DaniC, obitelj - 164
DaniloviC Marija - 146
DanoviC Najka - 170, 342
Daus Anka Crna - 191 ·
Daus Petra - 34, 191
Daus Vilma - 34, 191
Dean Marica - 201
Debeljak Fanika - 139
Debeljuh Ana - 516
Defar Darinka - 84
DefraCeSki Mara ~ 516
Degregori Julija _:__ 146
DejanoviC Danica - 108
DejanoviC Mica - 356, 486
DejanoviC Najka - 484
DejanoviC Sava - 170
DelaC Maga - 195
DelaC Rozika - 103
DelaliC Kata - 247
DelibaSiC Jula - 145
Delic Bogdanka - 136
DeliC-GrkoviC ,Smilja - 136
DeliC-ModriC Neva - 151
Delija Iva - 151
DemiC Ankica - 43
Derosi Ema - 380
Desnica David - 16
Desnica Dragica - 136
Desnica Mila - 16
Desnica · Petar - 16
Despot Nada - 25
Despot Stanka - 25
DeteliC Bara - 513
DijaniC Sofija _- 247
DimiC Milka - 152
Dimic N ada - 24, 52, 54, 104
DimiC Tonka Bibinica - 37, 50
DiniC Duro - 16
Divjak Cvijeta - 136
Divjak Jagoda Janja - 136
Divjak J e!ka - 136
Divkovic Milka - 490, 516
DobaC -Slavica - 531
Dobec Rozalija - 231
DoblanoviC FoSka - 478
DobraS Mara - 145
DobriC Mara - 62
DobriC Marija - 231
DobriC Marija - 3SO
DobriC Marija - 126
Dobrila Bosa - 380
Dobrin Draga - 164
Dobrin Klara - 18S
DobriniC Dora - 356
DobriniC-Sagi Ljubica - 100,
104, 127
DojCiC Marija - 97, 1·63, 231
DojCinoviC-DeriC Smilja - 6'2,
132, 203, 204, 235, 531
DojCinoviC Milka - 108, 486
DokiC Jelica - 152
DokmanoviC Bojka - 60
DomankuSiC BoZo - 34
DomitroviC Reza - 342
DomoviC Ankica - 395 ·
Donatov Olga - 152
DonCeviC Ivo - 205
DonCeviC-Kvadranti -Smilja
230, 269,
DorCiC-Derda Marija - 188,
205, 231, 279, 303, 327, 386
DoriC Anica - 61
DoSen Seka - 303
DoSloviC Kata - 128
Dozet Perica - 270, 280
DraCa-PiploviC Ana -50
~z:,··-·
\.,,
542
Draganjac Ana - 486
DragaS Ana - 151
Dragas Milka - 188
Dragelj Jovanka - 247
Dragelj Maca - 247
DragiC Evica - 150; 413
DragojeviC-DuboS Katica- 342
DragojeviC Frana - 152
DragojeviC Mila - 152
Dragonja Pijerina - 516
DragosavljeviC Nada - 68
DrakoviC Ana - 516
DrakoviC Anda - 516
DrakuliC Anica - 39
DrakuliC Desa - 139
DrakuliC Deva - 39
DrakuliC B. Draga - 39
DrakuliC J. Draga - 39
Dr:to~li~S~atiC Cica - 52, 61,
Drakulic Mi!ka - 39
DrakuliC M. Pera - 39
DrakuliC Milica - 39
DrakuliC Nada - 25
DrakuliC N. Anica - 39
DrakuliC Neda 36, 98
DrakuliC P. Draga - 39
DrakuliC P. Pera - 39
DrakuliC dr. Puba - 48
DrakuliC Stanka - 39
Drakulic Zaga - 86, 39
DraSCiC Antica - 380
DraSCiC, majka - .535
DraSCiC BoZenka - 380
DraSCiC 0 lga - 93
DraSkoviC Biljanka - 153
DraZiC Milica - 342
DraZiC Olga - 470
DrezgiC Sofija - 146
DrliC Emica - 145
Dronjak Jeka - 136
Drozdova Nina - 139
DuCiC Neda - 151
DuCiC Vana - 151, 500
DudiC Slavica - 380, 516
DugandZiC Katica - 188
DugandZija-Sken-dZiC Ankica 40
Duitz Nelli - 478, 534, 535
DukiC Zvana - 81
DulCiC Antica - 189
DumaniC-DragiCeviC Marija
152
DumboviC Kata - 12, 33
DumiC Antica ..:...._ 469
DumiCiC Ljubo - 427
Dupin J ana - 512
Durbaba-TraZivuk Ljubica
189
DuSek Marija - 146
Dvornik Mirko - 151
DvorSCak Dragica - 88, 42,
232
DvorZak N ada - 429
i)
DakoviC Manda - 247
DakoviC RuZa - 34
DakoviC Tilka - 247
DakoviC TomiSa - 58
DapiC Boja - 151
DapiC-Kranjac Milica Derda J osip - 60
Berek Mara - 248
DeriniC Verica - 146
DukiC Evica ---:- 146
151
DuranoviC-ZlatariC SaSa ..:....... 22, ·
531
DuranoviC Lolika - 531
DuraSin Jana - 513
'Elurcek Ljubica - 30, 146
DurdeviC Dragica - 30, 146
DurdeviC Ljuba - 30
DurdeviC Marija - 34
DuretiC Jana - 513
E
EgiC Baja - 36
EgiC Danica -- 136
Eker Stefanija - 48, 312
EmroviC Maja - 188, 280
ErakoviC-BuratoviC Katica
248
ErcegoviC Ivka - 514
ErvaCinoviC RuZa - 84
Eskenazi Bina - 380
ESlenger Ankica - 30, 146
F
FabijanCiC Lili - 380
FabijaniC-LukanCeviC Ivica
52
FabijaniC Mara - 195
FabijaniC Vera - 48, 436, 492,
493
Fakin Katica - 164
FaliSevac Bara - 80, 146
Faraguna Ana - 380
Faraguna LiCa - 478
Faraguna Zora - 380
FarkaS Smilja - 146
Fedel-Sedmak Fumica - 47,
379, 516
.
Fejzo Zlata Ankica - 188, 280,
336
Feketija Jana - 145
FekeZa Zdenka - 531
Felanda Bartula - 63
Felprin Andela - 232
Felprin Cila - 232
Ferderber RoZa - 486
Fergec Katica - 12
Feriane Alice - 535
Fiamengo Jerka - 63
Fijan Slavica - 48, 67·
FijoliC Dorica - 513
FijoliC Marija - 342
FilajdiC RuZa - 34
Filipac AnGela - 139
FilipiC Lucija - 152
FilipoviC Ankica Teta - 139,
314
FilipoviC dr. Dora - 48
FilipoviC-HrvojiC Katica - 12,
49
FilipoviC-KlikiC Dragica - 12
FilipoviC Lenka - 119
FilipoviC Marija - 96
FilipoviC-PetroviC Nevenka 12
FilipoviC Smilja - 128, 146
FilipoviC-Uzelac Ljubica - 12
Finci Eli - 153
First Julija - 104
FiSer Ada - 14
FiStroviC Anka - 232
Flego Antica - 380
Flego Milka - 380
FligiC BoZo - 34
Flores Cvjetko VeCeslav - 14
Fran .Slavica - 380 .
FrancetiC -ErSilija - 93, 535
FranciS:koviC Katarina - 200
FranekiC Ana - 188
FraneliC Fanika - 158
FraniCeviC I vka - 189
FraniCkoviC Anica - 61
FraniCkoviC Marija - 61
FraniC Milica - 139
FraniC Nikica - 248
Frank Fanika - 29
FrankoviC Ana - 380
FrankoviC Antica - 380
FrankoviC FoSka - 490
FrankoviC Karmina - 380
FrankoviC Marija - 380, 490,
516
FranoliC Antica - 263, 266,
470
FranuloviC lvka - 152
FranuloviC UrSa - 152
Fratar Marija - 489
Freiermuth Oskar - 402
FrgaCiC Marija - 266
Frigan Marija - 96
FrkoviC BoZo - 51
Frlan Bosiljka - 81
Frlan Dinka - 81
F:rlan Marica - 81, 234
Frlan Radojka - 81
Frlan Sofija ~ 159
Frlan Vida - 81
Frlina Miho - 400
Frluga Marija _.. :. _ 380
FrntiC BeSka - 24, 4'8, 95, 97
Frol Frane - 466
Fro! I vo - 531
FuCkar Evica - 231
Fucko J elka - 231
Fulgosi Bosiljka - 150, 151
FumariC Stjepan - 34
Funduk Mara - 342
Furdek Janko -- 506
FuStar Ljuba - 62, 129, 355,
486
G
GaberSnik Dragica - 472
GaberSnik Mara - 380
Gabit Marija -- 81
GabriC Danica - 64
GaCe.Sa Baja - 36
GaCeSa Milka -- 356
GaCeSa V asilj - 25, 43
Gajdek Kata - 342
Gajic Milka - 187, 188
GajiC RuZica - 203, 204, 356
GalekoviC Sloboda Mara- 470
GaliC RuZa - 108
Galli Ines - 534
Galli Mara - 230
GaloviC -Soka - 200
GaljaniC Marija - 266", 470
Galjer-Holjevac Nada - 41,
157, 337, 338, 339
Galjer Vilim - 41
Gaon Nada - 49, 104
Garba Marija ~ 395
GaSparac Mica JakSova - 44
GaSparac Vera Dika - 181,
200, 201, 303, 333, 496
GaSparac Zora - 201, 333, 496
GaSpareviC Danica - 146
GaS:pareviC -Filipina - 61
GaSparoviC Beba - 61
GaSparoviC Mica - 486
GaSpiC Frana - 153
GavranoviC RuZa ~ 247
Gazi Danica - 391
Gazzari Zora - 152
GazibariC Jeka - 145
GaziC Marija - 48, 103, 161,
162
GaZi Anka - 395
GaZi Franjo .:____ 466
Gecan Josip - 51·
Gennari · Norma - 535
Gerovac Anka - 36
Gerovac Ljubica - 86, 86
majka Gibanice Marka - 146
GiliC Cvita - 151
Giorgi Maria - 490
Glasenhard Marija Micika
48
GlasinoviC Mara - 150
GlavaCeviC Marija - 247
GlaviC Fuma - 516
GlaZar Lidija Tanja - 230,
266, 469
GlaZar Romano - 160
GlaZar RoZa - 489
•GlediC Danica - 235
Globocnik Vlasta - 188
Gloc Zora Jula - 61, 300, 234,
243
Glodic Savka - 128
GluCina Biserka - 119
Gluhak Jelka - 96, 352, 431
Gluhak, obitelj - 103
36,
GlumiCiC-PribiC Marija
136
Gmaz Antonija - 126
Gobac Zora - 136
Godler Frida - 34, 531
Gojak Janja - 25, 139
Gojak Barka - 25
Gojak Maca - 139
GojkoviC Anka - 312, 395
Gojmerac-Rihtman Terka- 22
Gobac· Zora - 136
Golac Mara - 469
Goldberger Emica - 34
Goldmajer Vida - 395
Golenko · Micika - 25
Golik I!onka - 44, 234
Golob Lovorka - 478
Golobiz Davorka - 516
GolubiC MalCika - 512
GolubiC Marica - 513
GolubiC Terezija - 232
GoluSiC Tereza - 248
Golja Luca - 380
GoTaniC-BaCe OLga - 12
Gorski Feliks - 447
·GorSCak Stanka - 50
Gortan Katica - 490
Gortan Ninica - 109
Gorzo Irma - 232
GospodnetiC Inka - 48, 188,
339
Go.spodnetiC Nina - 150
GospodnetiC SGfka - 151
GostoviC-Grubor Du.Sanka 28, 36, 136, 181
GostoviC Sofija - 276, 277
GovoruSiC Rata- 14, 48, 74 1
375
Gozze Marija - 248
Grabar Veronika - 372
Grahovac Bude - 466
. GrakaliC Ljudmila - 49
GrakaliC Milena - 188
GraniC Mara -- 151
Graora Milija - 486
Grba Jdara -- 486
Grbac Ana - 81
Grbac Anka - 81
Grbac BoZica - t81
Grbac Branka __,... 81
Grbac Erila - 81
Grbac Eva - 81
Grbac Kata - 380
Grbac Marica - 81
Grbac Marija - 81
Grbac N eda - 81, 159
GrbCiC Marija - 469
Grbic Anka - 145, 306, 426
GrbiC DuSan - 16
Grbic Jlija - 16
GrbiC Jovan - 16
GrbiC Rade - 16
GrbiC Sima - 16
GrbiC Zora - 136
GrciC- Stefica - 96
GrdeniC Milka - 412
Greblo Zdenka - 380
GreguriC Vera - 139
Grenko Bara - 61
GretiC RuZa - 103, 336
Grgec Milka - 163
GrgiC Baja ._ S6
GrgiC-Jovanov Mile - 16
GrgiC-KatiC Milica - 62, 202,
203
GrguriC Alemka - 336
Grgurina J elka - 81
GrkoviC Rade - 322
GrmovCek Rozalija - 49
Grobnjak Jovan-- 42
Groman Ema - 49
GrozdaniC Marija - 136
GrubeSiC Ecija - 129
GrubiC Darinka - 515
GrubiC Desa - 153
GrubiSiC lvanka - 153
GrubiSiC Marija - 344
GrubiSiC Milka - 153
GrubiSiC-Poljak Palmina- 153,
415
GrubiSiC Seja - 136
GrubiSiC Vica - 150
GruiC Slavka -- 128
GrujiCiC Marija - 34
GrZetiC Josip - 253
GrZetiC Maca - 5, 33, 75, 108,
112, 125, 200, 253, 293, 303,
309, 311, 366, 397, 423, 424,
464, 466, 496
Gudalj Marija - 445, 512
Gudec-Burnia Nives - 535
Guetti Ada - 380
GuSiC Andelija - 90
GuS:iC Sofija - 111, 203, 356,
370
GuStin Ana - 477
Gutman Julija - 29
GvozdanoviC Mirjana - 129
H
Habek Janica - 395
Habulin Marija -,--- 14, 32
HabuS Marija - 232
HailiC Smilja - 146
Hajdin Dragica - 90
Hajdin Marija - .60
Hajdin N aka - 60
Hajdin-VuCkoviC Zorka - 60
HajdinoviC-KosanoviC Soka 36
Haluza Jelka - 24
Haluza-TesliC Savka - 129
543
�HaniC RuZa ___: 393
HanziC Earica 'Teta - 190,
531
HanZevaCki Marija - 188, 456
Has Herta - 7 4
Has N acika -- 34
Has Stefica - 146
Hatlak Gustav - 232
Hatlak Jelena - 232
Hazier Anka - 108
HeCimoviC Luca - 451
HeCimoviC-KuCiSec Manda
36
Reder Andela - 25
Heder-IlibaSiC Paula - 25
Heiligstein Elanka - 30
Heiligstein Nada - 21, 22, 33
HerakoviC Mara - 445, 512
Hereeg Hedviga - 312, 395
Herceg Kata -- 97
Herceg Mai'ija - 24
Herceg Vikica - 170
Hercigonja Mira - 158
Hercog Mila - 22
Herek- Branka - 339
Her.sa Barica - 513
HiniC-Trtica Milica - 36
Hynkova-Vejvoda Vera
56,
61
HlaCa Slavfl. - 52
HoCevar Ivo - 29
Hofman Milan - 52
Holik dr. · Erna - 312
-Holjevac VeCeslav - 25, 54
HorCiCka Kata - 342
Horvat Andela - 48
Horvat Barica - 145
Horvat· Marija - 49
Horvat Terezija - 97
Horvat Vica - 486
Horvat_iC-Eosiljevac Milra
25
Horvatin Danica - 158, 380
Host Dragica - 81
Hotko Dragica - 32, 33, 48 Hrabar Luce - 151
Hrelec J igica - 24
Hrgalo Marta - 152
HrnCeviC J elena - 24
HrnCeviC J osip - 425
HrstiC Ljubica - 119
HruSC Katica Crna - 188
Hucika Katica - 104
Hubak J agica - 96, 97
Huis Cvijeta - 97, 281, 372,
461
Humek Paula - 33
I
Ibriks Reza - 145
IcitoviC Milan - 16
Ilakovac Marija - 247
IliC- Mile - 58
!lie Milka - 308, 397, 464.
!lin RuZa - 146
IlinCiC Keitica-- 34
IljaSiC, sestre - 535
!ride, sestre - -535
Iskra Ivana·- 516
IvaCeviC -Roza - 342
I vanCan Milica - 232'
IvanCiC Alla - ·267
IvanCiC- Berta - 267
IvanCiC- IVan- 499.
I vanCi<~ J ela - 490
IvanCiC-MileniC Ema - 109,
267, 361, 379, 490
544
IvanCiC Slavica - 109, 267
IvankoviC Adela - 12, 46, 47,
103
Ivanova Fjokla - 139
I vanoviC Mileva - 188
IvanoviC Milka - 342
IvanoviC StaZa - 146
Ivanji Marija - 342
IvCeviC Antica - 63
Iv'ekoviC Marija Micika - 14'5
Ivetic· Kata - 516
lviCeviC-BuriC Marija - 119
IViCeviC Slavica - 119
!viC Stjepan - 232
IvkoviC Darinka - 146
I voSeviC Anda - ZOO
IvoSeviC-Janjanin Du.Sanka
200
IvoSeViC Zivka - 61
Iv.Sak Tereza - 395
I vuliC J akubina - 63
J
JacmenoviC Jana- 108
JadraniC Milica - 81, 159, 478
J adretiC Milica - 534
J agiC Dora - 164
Jagie Ljubica -· 1£4, 232
J agnjie Milka - 36
Jag-odiC Katica - 513
J ajac dr. Pava - 188, 456
J ajCanin-Cikara Anda - - 151
JajiC Mare -· 151
J akac J ulija - 380
J akac N edeljka - 380
Jakie Kat a - 490
Jakobovac Jula -- 247
JakopiC Stefica -- 535
JakopoviC Jelena - 24
J akopoviC Reza - 188
Jakovac Ankil. - 200
Jakovac Katica Fefa 200,
243
J akovac Marica - 496
J akovCiC I van - 51
J akovCiC Marica - 469
JakoviniC Kata -- 2.66
J akoviC Marica -- 52
JakSetiC Josipa - 477
JakSiC Ana -- 128, 393
J akSiC Draga - 60
JakSiC Klara - 146, 428
J akSiC Marijola -- 150
JakSiC NaranCa - 496
JakSiC Pavka -- 30, 146, 377,
378, 397, 464, 519
J akSiC Radojka - 60
J akuS Draga - 96
JalSiC Maga -- 164
Jambrek Andela - 513
JanCiC Ljubica Buba - 47
JanCiC Milena -- 108
JanCiC NaranCa Ivanka- 248
JanCiC-Starc Jelena - 74, 200,
201, 205;-.212, 234, 243, 277,
316, 531
JandoviC Slava -,-- 170
J and riC N arand:a -- 129
Jandri.S Andelka -- 513
JanekoviC-SkariC Dara
24,
63, 531
JaneS I vka - 243
JaneS Nad8. -- 243
JaniC Vlado Capo -- 24, 48, .
129, 466
Jankez Grga- 312, 395
Jankez-Komar Iva Maja -- 14,
47, 68, 155, 191, 222, 223, 312,
376, 426, 429
Jankov Dinka - 153
Jankov Vinka - 153
JankoviC Draga - 164
JankoviC Jana . - 195
JankoviC Kata Zena Crlenog
- 195, 513
.
JankoviC _Kata ---'- 195, 511,- 513
JankoviC Ljuba - . 195
JankoviC Kata N acekova -- 195
JankoviC Mara KosinCeva 195
JankoviC Nada -- 195
JankoviC Slava - 195
JankoviC Zlata - 195
JarCov Stana - 108
Jardas Berta - 81
JardaS Marica -- 201
J ardas Milka - 81, 489
Jardas Slavica - 379, 489
Jardas TvrdoveriCeva Marija181, 159
JariC Andelka - 43, 63
JariC Janja -- 63
Jauk Katica -- 201
Jauk Stefa - 201, 496
Jedut Vinko 'Cuk - 170, 38~
J elaCiC Anka .:- 48
J elaCiC N erina -- 534
JeleniC Mira -- 312
JeliCiC Flora UCi ,-- 50
·JeliCiC Marija - 150
JeliC ·Judita Du.Sanka - 186
JeliC Terezija - 191
JeliC Vera -- 48, 104
JelinCiC Lujza - 151
Jelinek Zora - 49_6
J eliniC Mira - 31
Jelovica Danica - 81, 159__ _
J elovica 0 liva - 81
J eluSiC Milk a - 159
J eluSiC N ada - 48
JeninCiC BoZo - 37
J eraj Paulina - 61
JerbiC Franjica - 487
JeriCeviC Ljubica - 152
JerkiC Cvijeta ~ 34
Jerkin Mitra - 150
Jerman Milka - 380
J erosimiC Marija - 113
J eZiC Milka - 48
J oCiC Katica - 146
J okiC Stefica - 516
J oliC Bosa - 150
Jordan Darinka - 103
Jordan Marija Seka - -48, 61,
200
J ovaniC Duro - 16
JovanoviC Kata - 247
JovanoviC Milka - 483
JovanoviC Mitra -- 78
JovanoviC Tomica - 469
Jovica Antun - 103
J oviC Bosiljka - 247
JoviC Ma'nda - 419, 432
J oviC Nata -- 312
JoviC Sofija -,- 14
J oviC Vera - 312
Jugo Darinka - 81
·Jugo Ruza- ~ 81
Jugo Sava - 81, 159, 380, 478
J ugovac I vanka - 516
Juhovie Mara - 521, 522
JukiC-NinCeviC Kosovka - 153
JunaCko-ZubiiniC Marija·- 103,
120, 188
.luraj Josip - 87
Juraj Vera - 512
JuraniC Vitalina - 516
JurCiC Anica - 81
JurCiC Anica - 61
JurCiC Dragica - 61
JurCiC RuZa - 81
JurCiC Zora - 469
Jurdana Darinka - 14
Jurdana Ivanka -- 81
Jurdana Marica - 81
Jurdana Tonca - 81
Jurec-Slukan Jelka- 24, 97,
232
Jurec Vilko - 97
JuretiC lvo - 37
JuriCan Bara - 164
JuriCiC Irma - 44
JuriCiC Ljubica -- 24
J uriC Diljka - 230
JuriC Dobrila - 49, 87
JuriC Mara Crna - 152
JuriC Mira - 74, 150, 515,
531
JuriC Vera - 48, 531
JuriSiC Ankica - 356, 486
JuriSiC Tonka - 62
JurjeviC Franjo - 51
J Ul·kas-Majerle Rezika - 25
JurkoviC Milica - 39, 150, 27.4
JurkoviC Nevenka- 150
K
KajfeS Draga - 531
KajfeS dr. Josip - 54
KajfeS-TrboviC Anica - 200,
243
KajfeZ Marica - 342
Kajin Ljiljana - 380
KaliniC .Savka - 36
KaliniC Sima - 16
Kaluder Luca - 146
Kaluder Reza - 146
Kancijan Dragica - 164
Kancijan Micika - 231
KaniC Slavica - 512
KaniSki Ivka - 232
KapetanoviC Olga - 152
KarabaiC Lizeta - 266
Karadole Danka - 458
Karadole-'TreSnjiC Mila DaSa
- 150, 181, 274
Karamarko Katica - 247
KaramarkoviC Boja - 108
KaramarkoviC -Stana - 111
Karan Dragica - 62, 80, 111,
125, 136, 181, 203, 204, 356
-Karas-PeriC Desanka - 62,
108, 355, 356, 486
KarmeliC-DasoviC Jerka - 152
KaruziC Antica - 150
Kasum Dara - 189
Kasun Anka - 139
KaStelan Jure - 139
.
KataleniC Marija ,(:epula - 232
KataleniC Milka - 97, 372
KataliniC AliCe - 151
KatiC Franciska - 4-86
Katie Kata - 119
KatiC-KupreSanin Marija ____:_ 36,
135, 136, 200, 277
KatiC Marica - -62
Katie Radojka - 189, 272
KatiC Roza - 153
KatiC Stefariija - 151
KauzlariC Albina_-----: 496
KauzlariC Ana - 61
35
2ene Hrva-tske u NOB
:kauzlariC Borka - 61
KauzlariC Vida - 61
Kavaj Greta - 34
KeCa Andela - 16
KeCa Ilija - 16
KeCa J ovan .- 16
KeCa .Sava · - 16
KeCa Soka - 16
KeCa Zorka-- 16
Kehler Anka -- 472
KekanoviC Draga - 188
Keler Julka - 49
Kendel Maca - 312, 343
KepCija Dragica - 63
Kermek Terezija - 164
Kerum Jela - 151
Keserica Anka - 145
KesiC SenjanoviC Juga - 50,
153, 181, 198, 274, 419
KesiC Tonka - 152
KeviC Zora - 188, 339, 459
Ke.7.iele Mica - 44
Kezele Pepa OrdinanCeva
44
KeZiC Kata - 414
Kicur Anka - .232
Kinkela Mari ia - '!YO
Kinkela Zaneta - 489
Kirig"in-Soliak Nikica - 47,5
Kirin iKata - 3'95
Kirin Roza - 535
Kirin Stefanija ---:: 535
Kirin Zlata - 24'7
KirinCiC Kata - 513
KirinCiC 'Slavica - 470
Kirin iina Nina - 63
Kirn Roza - ·93
KirSiC Luca - 380
KiSiC Antoniia - 1-64
KlaiC Evica - 14'6
Kla-riC Anka -- 44, 49-6
'Kla,riC Bara - 96
KlariC J.ana :_ 513
KlariC Mari ia - 1(}8
KlariC RuZica - 144
Klas RuZica - 231
Klasi,C Pepka - 37'2
Klausherger Viekosla;ya - 535
Klein-KrainoviC Jelisava - 29
Klein Laura - 31
Klein Miha i lo - 29
KlekoviC Mariia - 61
1Gepac Katica - 44
l_K_l~pac Slavica 201, 333
Klypac Zo-ra - 243
Klipa Mariia flida - 62, 486
KliSkiC Vinka - 151
Klobas Mariia - 478
Klobas Martin - 499
KlobuCa·r Katica - 512
KlobuCar Zorica - 13:9, 237, 256
KlokoCovnik Silva - 314
KliaiC Ivanka Se-ka lvica - 78,
79
Kliai-C Milatika - 212
KliakoviC Nev,enka - 151
Kl iuCariCek Zora - 48
Kmecik Andri ia - 77
'Kmecik Kata Run jina - 128, 30:6
Kmecik Sonia 12'8
KmeziC Mileva - 1.36
KnapiC Ivanka- - 380
Kuehl Franc - '24
KneZ-eviC Ana - 146
KneZeviC Anica - 146
KneZeviC-DemifdZiC Draga
128, 248
KneZeviC Madca - 146
KneZeviC :M:ilka - 64
Knific Jelka :_ 38 7 469
KnifiC Neda - 478
KnjiZeviC Marija (BabiC Mirjana) - 342
KnjiZeviC Blanka - 126
Kobal Mara Mamika - 97
Kobal Stefa - 97
KobiC Matiia: - 119
Ko-ciS Justa - 4:42
Kociian Nada - 104
Kc·CiC Mari ia - 14'6
Ko-del ja Zo:rka --:- 38'0
KahareviC dr. Aleksandar - 466
Ko-hn-Missoni El·ena - 2-4, 94,
232
Kokot Olga - 486
Ko-kotoviC Danica - 36
Kolar Marica - 312
Kolarec !Katica - 48
Kola-riC Mileva - 12,8
KolediC Luci ja - 487
KoletiC Katica - .513
KoliC Draginja- 78
KoliC Mari ia - 4-D·O
Kolorribar Mica - 1416
Ko-1udroviC Aritula - 15'0
Komadina Zorka - 25
Komar Pepica - 4·72
Komlenac Anika 342
Komlenac RuZa - 342
KomleniC Smilja - 6·0 ·
KomleniC-Zailac Ana - 128
Komozec Janja - 15'0
Koml'uniC P-era - 1.52
KonCaloviC Dra.gica - 188
KonCaloviC Ljubica - 187
KonCar Dragica - 12, 13, 33,
120, 121
KonCar Du.Sank<).. - 20, 36
KonCar Rade - 12, 13, 25, 49,
50, 74, 121
Kontak Ana - 487
KonCar-RodiC NaranCa 20,
36, 491
KonjoviC Ana - 12, 61, 200,
205
KopaC-BalenoviC And:a - 78
KopaC DuSanka - 531
KopCiC I van - 499
Kopitar Lea - 267
Kopitar Marija - 109
Kopitar Silva - 109, 267, 361,
490
KoraC Borka - 36
KoraC Jeka -- 517
KoraC Soka - -517
KoraC Zorka - 36, 135, 136
KordiC N eda - 421
KoreniC' Rozina - 490-'
Koreniki Ita - -516
Koreniki Marija -- 516
Koreniki Natalija - 516
Korica Dane - 58
Koritnik RuZica - 496
KorporiC Galja -_:_ 14, 48
KorporiC Zejna - 48
Kos-CaliC _Micika - 24, 232
Kos Marija -:- 67, 77, 188
Kos Josip - 67
Kos Josipa _- .380
KosanoviC Mara - 200
KosanoviC Marica - 496
KosanoviC Mi1ka - 496
KosanoviC Zorka - 36
KosiC Ana .....:... .63, 361
Kosijer Mila - 108, 111
545:
�Kosovi~ Ankica - 186
KosoviC Dragica - 36
KostaniC Ivanica - 119
Kostic Rinka - 248
KostoviC Jerka - 151
KflSir-GubeliC Katica - 104
KoSta-JovanoviC Pina - 248
KoStan Desa - 150
KovaC Branka - 164
Kovac Jelka - 145
KovaC Mara - 191
Kovac Milka - 34 191
KovaC .Slava - 128 .
KovaC Stefica - 34
KovaCeviC Desa - 151 421
KovaCeviC Jula - 247' ·
KovaCeviC Kata .- 146
Ko"'C'aCeviC-LovrenCiC Terezija
-128
KovaCeviC Manda --.:.. 189
KovaCeviC Marija - 151
KovaCeviC Mira - 336
KovaCeviC Rezika - 426 429
/KovaCeviC Veljko - 44 '
KovaCeviC Vinka· - 151
KovaCeviC Zora - 25
KovaCiC Barica - 113
KovaCiC Ljubica - 96, 308 352
431, 464
'
'
KovaCiC Mara - 513
KovaCiC Marica 312
KovaCiC Marta - 232
KovaCiC Mira Volga - 188
KovaCiC Rezika - 145
Kozar Bosiljka - 187
KozeliCki Julka - 61
KragujeviC Ana - 146 429
KrajaC Ema Solo - iss
KrajaCiC-EviC Beba Bosiljka
- 14, 32, 46_, 47, 1S7, 205,
207, 222, 223, 375, 376, 386,
402, 450, 459, 460, 461
KrajaCiC Ivan - 336
KrajaCiC Marijan - 14, 46, 103
KrajaCiC Soka - 62,_ 112, 429
KrajnoviC Milena - 337, 339
KrajnoviC Milka - 487
KrajsiC Mara - 247
Kralj-Habulin Jelka - 48
KraljeviC RuZa - 513
KraljiC Ana - 380
KraljiC Marija - 380
Kranj Marija - 104
Kranjc dr. Zdenka - 47
KraS Josip - 25
KraSiC Nevenka - 128, 426
Kraus Milica - 81
Kravar Rajlia - 22, 48
Krbavac Marija ---c 380
KrbavCiC Danica 380
KrCmarek Franjo - 482 492
KreaCiC-KovaCiC Olga ·Z~ga 46, 74, 76, 77, 103, 120, 147,
175, 181, 188, 194, 202, 207,
266, 303, 350, 356, 450
KreaCiC Marija - 207
KriSkoviC Anka - 61
KriSkoviC Katarina - 61
KriSkoviC Slava Era - 158
379, 470
KrizmaniC Milka - 535
KriZ Antonija - 201
KriZ Lojzika ..:___ 201
KriZ Marija - 201, 496
KriZ Micika - 243
KriZan Milica - 29 30
KriZan Stevan - 29
546
kriZan-~iro Katica - 29.
KriZanac Anton - 447
KriZanac I van - 447
KriZnik · Evica - 48 103
'
KrkaC Ivan - 94
Krkljas Slavko - 14
KrkvariC Biserka - 139
KrleZa Antonija - 97, 122
Krneta Milica - 108
KrnjaiC-BarbaliC Katica - 48
67
' .
KrnjaiC-CvitkoviC Draga - 24
KrnjaiC Koviljka - 128
Krolo Sonja - 248
Krsnik Kata - 342
KrstiC-FeriC Milena - 50
KrstuloviC-Bogdan Kita :- 49,
151
KrstuloviC Dara - 152
KrstuloviC Dobrila - 152
KrstuloviC Vicko - 466
KrSan Zora - 489.
KrSul Kata - 61
KrSul Zora - 61
Krsulj Mate - 267
KrtiniC Milka - 136
Kruljac Marija - 44
Kruljac-Racki Ema - 44, 200
'
201, 243, 496
KruniC-MarakoviC Vera - 100,
129, 190, 205
KruSelj Mara - 164
KruZiCeviC File - 501
KruZiC Ankica - 104
KruZiC-BlaZina Zora - 51
KruZiC Darinka - 52 469
KruZiC Maca - 52 '
KruZiC Zora - 52
KrvariC Marijana - 30
KrZaniC~SumiC Marijica 119
KubaCek Marica - 247
KuboviC Mladen ..:..... 87
KuCan BoZa - 61
KuCan Danica - 52
KuCan DuSan - 51
KuCan Ivan - 51
KuCan Jaga - 513
KuCan Josip - 51
KuCan-Kruljac Darinka - 312
KuCan Nada - 243
Kucan Olga - 469
KuCan RuZa - 52
KuCiC Milka - 93
KuCinac Ivka - 146
KuCinac Zlata - 146
KuCiS Marija - 231
KuCiSec Mira - 139
KudriC Milka - 151
Kufner Jelena - 61, 243
Kufrin-KoZiC LJ"ubica 144
512
'
K~~J~ :¥.k~ 64 •
Kufrin~ Rak
m·
114, 167,
Zora - 114
Kuftic Milka - 14 380 516
Kuhar Marija Mamika __:___ 97
Kuhar, obitelj - 97
Kuharski Ankica - 312 343
395
'
'
KujaviC Milica - 78
KujiS Slavica - 419
KukaniC Lovorki - 81 478
KukaniC .Slavica _- 159'
Kukec Stefica - 232
Kukic Ljuba - 188
KukoC-Debeljak Dobrila - 50,
181, 198, 419
Kukoi-Kulji~ Siavica - 152
Kukolj Ladislav - 51
Kukuljani Veronika - 81
Kulic N evenka - 187, 188
KuludiC Tereza - 146
Kumic Ruza - 279 303 385,
513
'
,
KundadZija Ana - 146
KundadZija Sava - 146
Kundak Ljuba - 146
KunjaSiC Marija - 470
KupreSan Ljuba Pajina - 188
Kurjak BoZo - 78
Kurjak Dusanka - 128
KuruciC Mileva - 487
KuSec Antonija - 312
Ku.Sec Katica - 24, 170, 181,
342
KuSeviC JanZa - 513
KuSeviC dr. Zvonimir - 66
KutiC Ivo -400
Kutic Miho - 400
KutiC Toma - 400
KuzmaniC-Bi1eta Mara - 50
KuzmaniC-FraniCeviC Tasja
153
KuzmaniC-HajdukoviC Mara
50
KuzmaniC-KleSnik Vinka 153
KuzmaniC 'Tera - 150
KuzmaniC Zeljka - 49
KuzmanoviC J ovanka - 128
KuzmiC Julka - 146
KuSiC Eianka Marija - 534
K vakan Marij a - 188
K vaternik lvka - 243
K vaternik Lenka - 496
K vrgiC Katica - 170
L
Labus Mici - 93, 535
LackoviC Bara - 513
LackoviC J elk a - 128
LackoviC Rezika - 444, 512,
533
LakiC Franka - 243
LakuS-KuCiS Slavica - 96
LakuS Marija - 96
LakuS-PlaSC Vera - 96, 431
LaliC~JakopoviC Kata 312
343, 395
'
LaliC Mara - 312, 395
LaliC Sava - 146
Lancman RoZika - 145
LaudiCina Ana - 200
LapCeviC Bara - 24
LasiC-Seat Milka - 150, 153,
181, 198, 205, 272, 274, 412,
421, 428
Lasnibat Anka - 119
LaStre Sima - 151
Latas Danica - 64
Latas Marija - 64
Latific Sadika - 421
Lauter Marija - 201, 243
Lavrnja Spas - 16
Lavrnja-Vezmar MilOsava 62, 64, 486
LaziC Bosiljka - 145
LaziC Kata - 472
Lelas Anita - 48, 188, 280, 336
Lelas-Ljubic Sonja 151 . ·
Lelas-Polic Meri - 50 414
LemiC Milka - 188, 339
Lenac Kle-menta - 81
Lenac Lovorka - 478
I
Malogorski Kata - 97
Lukez N ada - 158, 535
Lenac Nada - 81
Malusa Anetta - 490
LukiC Ana - 188
Lenac Olga - 81, 534
Maljevac Ana - 477
LukiC Dragica - 188
Lenac Zlata - ·81
Maljevac Anka - 477
Lukic Jela - 188
Lesac Tonica - 44
MaljkoviC Anka - 139
LukiC Katarina MaSa - 63,
LesiC Zlata - 513
MaljkoviC Mara - 36
472, 531
Leskovac Anka - 139
Mamula Mara Lazinova - 44
LukiC Mara - 36
LeSiC Kata - 247
Mamula Milka - 496
LukinoviC Draga - 150, 412,
Levak Barica - ll, 12
Mance BoSka - 61
421
LeZajiC Danica - 104
Mance Tonica - 44, 200, 243
Lulik Julijana - 108
LeZajiC Sava - 501
MandiC dr. Ante - -466
Lustig-CaCaloviC Kata - 170
Librenjak-Breko Sima - 29
MandiC-BradariC Mara - 248
Librenjak I van - 29
ManojloviC Darja - 150
LJ
Librenjak Marica - 146
Manola-Trkulja Nevenka- 25,
Ljepava Bosiljka - 395, 531
Librenjak Stevo - 29
517, 518
LjepoviC Danica - 111, 167,
Licul~Sumber Irma - 109, 379,
Marak Stefica - 25, 314
203, 204
380, 490, 516
Maras Marija - 61
LjubanoviC Julika - 195
Liker-Renko Agica - 200, 201
Maras Milka - 50, 152, 258
LjubanoviC Katica - 139
LiliC-MediC Rata - 189
MaraviC Danica - 200
LjubanoviC Ljubica - 512
LinariC Marko - 270
MaraviC Eva - 200
LjubanoviC Mara 446
LinCir Andrijana - 63
MaraviC Ljuba - 200
Ljubek Dragica - 232
Lipovac Evica - 243
MaraviC Milica - 200
LjubetiC Ecija - 129, 150, 421
Lipovac Fanika - 201, 243,
MaraviC Sava - 200
LjubetiC Marija - 129
496
Marean Marija - 516
LjubiCiC J ela -:- 248
MarCeta J elk a - 145
Lipovac Ivka- 201
LjubiCiC Mira - 49
Lipovac Lojzika - 243
MarCetiC Borde - 17
LjubiC:iC Nada - 47
MarCetiC Milka - 36
LipSiC, sestre - 200
LjubiC Aleksandra Mala Flava
Lisac Albina - 44
MarCetiC Soja - 136
- 103, 161, 162
Livada Smilja - 395
MarCiC Italia - 470
LjubiC Draga - 513
LivojeviC Slavica - 139, 314
MardeSiC Katica - 50
LjubiSiC-Usorac Zorka RuZa MareCiC Marija - 109, 361
LoCisnik Ana ;- 126
343, 491
MareCiC Natalija - 109, 477
Lokmer .Slava - 145
LjuboviC DerviSa - 48
LonCar Anda - 389
MaretiC Marija - 379
LonCar Anka - 128
MargetiC Anka - 145
M
Mar.gitiC Vanjka Arjanka
LonCar Ankica - 97
Macko Elizabeta - 247
LonCar Jela - 12S, 312
535
Macura Mila - 150
LonCar Mica Milica - 62, 128
MaCkoviC ·J ela - 128
MariCiC Jelica - 36
LonCarii! Anica - 49
Mad:ariC Katarina - 231
MariC Anka - 145
LonCariC Katica - 387
MaO:ariC Stefica - 163, 231,
MariC-GrubiC Cedna - 189
LonCariC Pavao - 281
232
MariC J ana - 145
LonzareviC Josip - 516
MariC Maja - 258
MaderiC Je1a - 312
Lopec-ZjaliC Cvijeta - 170
Marijan Katica - 312
Magic Jelka - 247 Lorencin Justina - 109, 516 .
Marijan Meri - 150
Mag1ica Anta - 150
Lorencin NjeZa - 516
Marij ani N eda - 531
MagljaiC Vahida- 166
Lorencin Tonka - 47S
Marindolac Jela - 68
Magovac BoZidar - 466
Lo.s RuZi-ca - 49, 188
MariniC Tatjana - 14, 531
Magovac ·Mara Marijana
LovinCiC Ivica - 86
MarinkoviC Fanica - 63
195
LovrenCiC Anka - 281
MarinkoviC Marica - 139
IYiahniC Andela - 203, 204, 272
LovreniC Marica - 513
MarinkoviC Iva .Slavko -=- 25,
MajetiC Dragutin - 126
LovrenSCak Marija - 96
44, 61
MajnariC Anka PavluSova - ·
LovriC Barka - 49
MarinkoviC Mira - 129
44
Lovrinii! Marica - 512
MarinkoviC Vinka - 63, 84,
Lozica Andrina - 150
MajnariC Fina - 44
421
Lozo Marija - 119, 524
MajnariC Ines - 243
LuciC-LapCeviC Ivo - 50
MajnariC Mica Markova - 44,
MarjanoviC Draga - 152
MarjanoviC Zorka - 36
LuciC Luce - 380
200
MajnariC Slava Diplomatova MarkaC Kata - 395
LuciC Tatjana - 158
LuCiC Albina - 81
MarkaC Roza - 312
'44, 200
LuCiC Estera - 159
MajnariC Tonka :Markasova Markon Slavko - 41
44
MarkotiC RuZica- 49, 74, 417
LuCie Fanika - 81, 159
LuCii! Judita - 195, 513
MajstoroviC Danica Be~a- 157,
Markov Barica - 395
MarkoviC-DejanoviC Jelka
LuCii! Marica - 81, 513
158, 323, 470
LuCiC-Marija Juretova
81,
MajstoroviC DuSica - 188
170
Maj:StoroviC Maca Marija
159
MarkoviC Katica - 150
25, 62, 82, 108, 112, 125, 132,
LuCiC-Valjankini Milka - 159
MarkoviC Ljubica - 63
234, 356, 486
LuCiC Slava - 159
MarkoviC Margareta - 201
MakariC Stefa - 164
LuCiC Sofija - "81
MarkoviC Pepica - 200
MaksiC-BoZiCeviC Marica Iskra
LuCiC~Tobijeva Zorka 81
MarkoviC Savka - 279, 513
-78
LuCiC~Va1jankini Milka 159
MarkoviC Vera - 361
Ludvig J ana - 17{)
Malek Katarina - 232
Markovina dr. DuSkova - 230,
LugariC Apolonija - 48, 188
MaleSeviC Evica - 25
470
Lujak Marija - 119, 207, 421,
MaleSiC Justa - 25
Marle-Turk Marica - 113
476, 501
.
Malic Milka - 62
MarokiC Katica. - 34
MaliC Nevenka- 157, 158
Lujenac Tonka - 429
Marokini Josipa - 230
M:ilina Anica . - 24
LukaCeviC Mara - 139
Marot Jelka - 81
Malinska Veselinka - 459
LukaCiC-FumiC Zorka - 25
MaroviC-Bobanac Andelka
Maly dr. Alojzije --' 66
Lukas Tonka - 50, 380
119, 412
Malnar Slavica - 201
Luketic Katica ~ 145
_547
�'Marovl~-Ste£anoviC Neda :Ranka - 49, 50, 102, 117, 119,
152, 181
Martin Karla - 67
MartinCiC-RakamariC Seka Paula - 312
MartiniC Stana Sonja - 248
MartinkoviC Eva - 164
MartinoviC Anica - 62, 531
MartinoviC Ante - 87
MartinoviC .Mate - 34
MartinoviC Pavka -:- 30, 146
MartinoviC Stefica - 87
MaruniC Desanka - 39
MaruSiC Marija 151
MaruSiC Vj_eka - 151
Maru.SiC-Stroser Zlata - . 12,
14, 465
Masle.Sa-Grubor Ivanka - 64
MasleSa Jovanka - 170
Masserotto Francesca - 516
MaSiC Marica - 342
MaSiC Milica - 36
Mataija Ana - 61, -468, 469
Mata)ja Danica GrSina - 61
Mataija Danica - 61
Mataija Jelka - 61
Mataija-KrmpotiC Anka - 61
Mataija Zora - 61, 469
MatajCiC Marica - 146
MatanoviC- Danica - 469
MatasiC Justa - 139
MatejCiC Laura - 469
MatejCiC Zora - 490
MateSa Marija - 515
J.W:atetiC Rezika Sava - -81,
159
MatiC Cvijeta .:..._ 152
MatiC Nikola - 54
MatiC-PecotiC Ana Coba - 152,
335, 513
MatiC Slavka - 30
MatiC-VukeliC Naca - 211, 496
MatiC Zorka - 60
l\fatijaSeviC Matija - 119
MatijaSeviC Olga - 119
MatijeviC Dara - 486
MatijeviC Zora - 157, 158,
470, 472
Matker Ana - 96
MatkoviC Draga 189
MatkoviC Marija - 421
MatoCec Bara - 312
MatoSec Olga - 145
MatoSeviC-Raos Nevenka 230, 469
MatoSiC Jasna - 258
Matrljan Dragica - 158
Matrljan Melanija - 158
MatuliC Vinka ___:_ 129
MavriC Kata - 266, 469
Mazzari Otavia - 516
MaZar Mara_ - 98
MaZuran Katica - 188
MeaSki Dane - 167
MeCar Ivan - 1gs
MedakoviC Vida - 146
MedaniC Vjera - 421
Medica Ana - 516
Mediea Mariji - 478, 516
MediC David - 16
MedvidoviC -Stana - 248
MegoniC Franka - 248
MelitiC Ecija - 150
Merle Marica - 195
MerliC Ana - 380
MesiC Desanka - 78
Mesid J ana - 513
MesiC Mileva - 78
MesiC Slava - 34
MeStroviC Mara - 113
MetikoS Draginja - 44, 181,
200, 201, 277
MeziC J osipa - 150
MihajloviC Desanka - 111,
203, 235
MihajloviC Milka - 128
MihaljeviC Danica - 61, 200J
223
MihaljeviC Karlina ~ 61
MihanoviC Marija - 151, 153
MihelCiC J ohana - 44
l\l[ihelCiC Marica - 266.
MihelCiC- Slava - 44
MihinjaC Terezija 24, 164
Mihordin Milka - 513
MijatoviC Ljubica - 30
MijiC Marija - 77, 78
Mikac Marija - 477
Mikac RuZica - 188
MikaCiC dr. .Smiljana - 50, 151
MikaSinoviC Mara - 64
MikaSinoviC Simica - 108
MikeliC-ParaC Luce - 153
MikSa Jana - 195
Mik.Sa RoZa - 195
MikulavCiC Marija - 490
MikuliCiC Ana - 48
MikuliCiC Zora - 234
MikuliC Bara - 114
MikuliC Dora - 164
MikuliC Mara - 114
MilakoviC Draginja - 78
MilakoviC Milada - 342
MilakoviC-PanjkoviC Ana 78
MilakoviC Anka - 146
MilankoviC Marija - 128
MilaSinCiC Mica - 25, 62, 112,
167
MilaSinCiC Josip - 25
MilaSinCiC Ljubica - 512
Milat-CetiniC Vinka - 152
Milat Jakica - 152
Milat N eda - 152
MiiCeviC - 534
MilCiC Pera - 150
MilCinoviC Olga - 74, 205
Milde Slavica - 128
MileniC Milka - 81, 157, 159,
230, 267, 303, 347, 489
MileniC Silvio Lovro - 267,
347, 472, 490
MiletiC Ana - 516
MiletiC· Draginja - 128
MiletiC Luca - 3·80
MiletiC J ovo - 248
MiletiC Silva Sonja - ;336
MiletiC Stana - 151, 181
MiletiC Tonka - 380
MileusniC Milka - 36
MileusniC Vojislav - 16
Milic Anka - 312, 380
MiliC Danica - 379
MiliC Fanica - 81, 159, 478
Milic Ivanka -81, 159, 489
MiliC Milija - 486
MiliC Nada - 514
MiliC Slava- - 81
Milidrag-KrajaCiC Milena- 49,
103, 120
Milih Anica - 81
Milih Milena - 81
Milih N ada - 81
MilinkoviC Ankica - 104
Milinkovi6 Darinka
30
MilinkoviC Janja - 63
MilinkoviC Jelka - 104
MilinkoviC Mileva - 78
MilinoviC Ljuba - 146
MiliSiC Marija - 153
Milivoj Marija "-- 380
MilivojeviC Stana - 187, 18-8
MilkoviC Ana - 345
MilohaniC Marija - 472
MilojCeviC Anka --:--248
MilojeviC J eka - 28
MilojeviC Mileva - 36, 5-8, 60,
136, 181
Milolov Bosiljka - 469
MiloS N eda - 189
MiloSeviC Luca - 516
MiloSeviC ar. Olga - 531
MiloSeviC Sabina - 496
Milun Bosiljka - 219, 220, 476
Milun RuZica - 151
MilunoviC Milica - 531
MilutinoviC Ivan - 48
MiljaniC Mica Milica - 188, ·
303, 429
MiljanoviC-Karaula Nikola 78
MiljenoviC Desanka - 139,
259
MiljeviC Danica - 361
MiljuS Branko - 16
Mimica BlaZenka - 142, 151,·
153, 205, 329, 335, 411, 417,
420, 421
MioCeviC Antica - 119
MioCeviC Matija - 119
Miodrag Janja - 274
MiokoviC Jasna - 511
MiokoviC Jelka Beba - 36
MiriC Dani-ca - 64
MirkoviC Marija - 379, 516
MirkoviC-OstoviC Mara - 136
MirosavljeviC Smilja - 247
MiroSeviC Jakica - 152, 412,
421
MiSak Mica - 232
MiSCeviC Staka - 136
MiSCiC Marija - 266
MiSe To-na - 151
MiSetiC Andelka - 150
MiSiC Andela - 128
MiSkoviC Klara - 248
MiSkoviC Rita - 248
MiSliC Mara - 128
MiSna I van - 4 78
MitiC Mira - 63
MitiC Zorka - 50
MitraSinoviC Mara 62
MitrekoviC Kata - 96
MitroviC-CuliC Marija - 152
MitroviC Mitra - 175, 177,
403, 405
majka MitroviC Zarka - 30
MitroviC-ZuviC Vanja - 258
MlacoviC Fumica - 469
MlacoviC Milka - 469
MladenoviC Smiljana - 1"88
. Mladineo Vinka - 63
MladiniC J erkica -'-- 152
MladiniC Nikolina,- 152
Mlekus Sonja - 109
ModerCin Durdica - 49, 188,
492
Modric Milka - 342
ModruSari FoSkica - 516
ModruSan Marija - 380
Mo.goroviC Lucija -- 49.0
Mohor Kata 490
·
Niksic Sava - 312, 343, 395
MohoroviC Ana - 380
NinCeviC Anka Zvjezdana MohoroviC Luca - 380
153
MohoroviC Milka - 380
NinCeviC Bosiljka Boja - 153
Mojda Dragica - 342
NinCeviC Ivanka - 50
Mokosek Ankica - 48, 114,
No! Nada- 29
167, 188, 279, 512
Nola Anka - 119
MomCiloviC Kata - 108
Nola Jaka - 421
Monas Za'.rieta - 490
Nola Katica- 397, 464
Monfardin, majka-- 516
Nola-PuriSiC Krasna --119, 433
Montana Blaga - 119
N ovaCiC Marica -- 342
MoriC Slavka - 412, 421
Novak Marija - 188
MoroviC Dobrila - 49
N ovak-.StraSek Milka - 163
MoroviC Zana - 119
Novak-Tomaseo Marija - 150,
MoskoviC Marija - 490
153, 181, 198, 233, 303, 306,
MosuroviC Manda - 247
412
MoZgon Ivka 61
Novak Vladislava -- 12
MoZina Jelka - 158
N ovakoviC Anica - 146
MoZina Slava - 158
N ovakoviC Boro - 187
Mrak Katica - 188
N ovakoviC Draga Dade - 248
MrakovCiC J ovanka - 266
N ovakoviC llija - 16
MrakovCiC Marica- - 266.
NovakoviC Milja - 63
Mraz Kata - 395
NovakoviC-RadeliC TreSnja RaMrazoviC GaSpar Karlo - 14,
hela - 1·87, 188, 251
466
NovakoviC Sanda -- 531
Mrkoci Ana - 96, 281, 372
NovakoviC Vidosava - 104,
:Mrkoci-Jurin 'Tonka :....__ 96, 114,
402
281, 372, 461
NovakoviC Vinka - 279
Mrkoci Vera - 96
NovkoviC Zora - 111
Novosel-B1·nClC Nada 230,
Mrkoci Vika - 280
MrSa Milka - 150, 181, 274
243, 253, 266, 297, 469, 471
Novosel Dragica - 62, 507
MrvoS Ivka - 496
MuaCeviC dr. Ivanka -- 14
Novosel Fajnica - 145
MudriC Milica - 353
Novosel Manda -- 146
MudriniC Vukosava - 43, 63
NovO-sel Marija Bosiljka - 188
MudrovCiC Sida - 487
Novosel Marjana 166, 167,
MufiC, sestre - 201
169, 204
.
MufiC Franka -201
Novosel Vanda
46, 74, 77,
MuftiC Anka - 201
181, 413
Muhar Marica - 12, 245
Novoselec-Cvrtila Katica Seva
MuhviC Anka - 200
343
MuhviC Ivka - 496
M uhviC Tonka -- 44
NJ
MuljaCiC Linda - 152
Njegomir Anda - 136
MuniC Marica - 81
Njegovan Fedora - 50
MuniZaba Mara - 136
Njegoval). Karla - 49, 50
Munk Zdenka - 188
Murat Ana - 145
0
M uselin Ana - 78
MuselinoviC-Kometnik Ljubica
0 baj din Milica - 486
-128
ObradoviC Danica - 445
:NiuSkinja Antla - 108
ObradoviC-KorduSEL Marija
MutiC Marija - 104
36
MuZa Mara -- 513
ObradoviC Marta - 512
ObritdoviC RuZa - 145
N
Ocrt-Rehlik Marija - 128
OCko-CetkoviC dr. Slava - 54,
N aCinoviC Gasparina -- 516
74, 78, 135, 205
N ad Milica - 146
Ofak Draga - 44, 243, 496
N agliC Marica ____. 201
OgnjenoViC Dane - 16
Napijalo Ankica -- 90
O.gnjenoviC Mika -,.. 136
Napijalo Milica -- 90
OgrizoviC--Polak Damca - 312
N azor Vladimir -- 466
OgrizoviC-Vrinjanin Slava N ecak Milka - 39
74, 'i7, 531
N egotiC Katica -- 15-0
0 .i akiC Danica -- 78
Negri Ada - 516
Oklopdzija Matilda - 146
NeguliC Danica -- 230
OkreSa Danica - 24
Nen:idiC Marica .._ 266
OmC.ikus Milka -- 16
N etkaCeva Mica ....,... 44
OpaCiC-t:ari.ica Stanko ~ 466
Neuman. Lili -- 478
OpaCiC Danica - ~03.
Neuman Mici -- 151
OpaCiC Dragica - 111, 112,
la Neve Gioia - 535
181, 356 .
NeZiC Bepa Josipa - 490
Opacic Kata - 25, 1.S1, 190,
Nikola Ena - 201
303, 330; 332, 361
NikoliC Eva -- 128
OpaCiC Seja - 1~9
NikoliC Mara __:_ 187, 188~
·Opal a Milica - 48.
9.22. 223
OpaliC Katica - 248
Nikolic .Stoja _:__ 78
Opsenica Jovanka - 136
NikoliC Ranka Danica :....__ 108
Opsenica Milica - 136
Opsenica Stevo -- 205
OreSCanin dr. Bonka
531
OreSCanin Nada - 62, 169,
203, 486
OreSki Marija - 232
OreSkoviC Marko - 19, 28~ 36,
184
Orlandini Perica - 150
Orlandini Tina --· 150
OrliC Lenka - 531
OrliC Marija - 266
OrobabiC Ljubica 68
OrozoviC Kata - 128
OrSaniC Zlata - 139, 314
Ostak Pina - 109
OstojiC DuSanka - 223
OstojiC Jela - 487
Ostojic Ljuba - 78, 222
OstojiC Vesna - 150
Ospuh Anka ~ 163, 164, 231
OStoviC Ljubica - 513
Ovanin Mara - 128
OzretiC N eda - 49, 427
O~aniC Anlm 44
OZaniC Draga - 44
OZbolt Angelca - 201
Ozbolt Filipa - 243, 333
OZbolt Franca - 201, 243
Oibolt Marija - 201
Ozbolt N ada - 201. 243
OZbolt PauHna - 201
Ozbolt Tilika - 496
Ozbolt Vlatka - 243
OZe.g Marija - 342
OZegoviC-Bracin Drago - 16
p
PaCenovsld Draga Lasta
188, 339
PaCoriC Vidosava - 487
Parlre Dinka - 151
Pa.O:<tn LiJ'ka - 145
Paden .flnka - 471
Padrm Dan'ca - 61
Paden Stefa - 471
Padf>.n V11kosava - 128, 306
Pa~Jiani Vrtnnn. 535
Pahniina Matija - 469
PaiC-Roie NPva - 37. 50, 293,
303, 395, 397' 413, 464
Pa.iiC Asnija - 108
Pa ik K.atica - 200
PainiC Francika -- 496
Pajnh Marija - · 478
PalatinuS A.rmcza·- 232
Palfi-Subinski Ankica - 48,
429
PaliC Anka - 146
PaliC Mara -- 146
PaliC Radojka - 146
Paliska Antica - 380
Paliska Erco1ina - 380
Paliska JoSipa 3-80
Paliska Kata.rina - RSO
Paliska Marija - 380
PamiC Zora - 478
Pand;C-RavatoviC Smilja - 136
PaniC Vjda - 78, 128.
PankariC Magica - 312, 395
Pan Valerija Mari.ia - 48, 181,
200, 201, 253, 371, 468
Paparela Armando _:..... 103
Paparela Olga - 49, 50
Paprk.a Dragica .......:_ 129
ParoviC Blagoje - 74
PasariCelt --'. 103
·'
548
�"\1
i'ataki Marica - 25
Paternoster Ljerka - 531
PatkoviC Doka - 80
Paulic Bara - 62, 132, 356, 486
Paut Andela - 188, 339
PaveliC Ana ValaSica - 61
PaveliC Hana - 22 74 87
PaveliC Marija PaveliC l\'latija ,Stara - 61
PaveliC Tera - 61
PaveliC Dragica - 12
PaveSiC Ilija - 12
PaviCiC Eara - 24
PaviCiC Marica - 189
PaviCiC Pavica - 44 48 200
277, 496
'
'
J
PaviC Danica - 195
Pavic Dragica - 108 356 486
PaviC~BuriC Stanka ~ 108
PaviC Nada - 146
PaviC Neda - 151
PaviC-Tenzer Jovanka Tanja
- 145, 303, 426, 429
PaviSeviC Mara - 146
PavkoviC Draga - 312
PavkoviC Milica - 486
PavkoviC N eda - 151
PavkoviC Stela - '87
Pavlek Andelka - 231
Pavlek Kata - 164
PavletiC, majka - 516
PavletiC Marija - 380
PavliCeviC Milka - 61
PavliCeviC Zorka - 61
PavliC Kata Mili-ca - 61
PavliC RuZica - 266 379
PavlinoviC Ljubica ~ 119
Pavlov Marica - 380
PavloviC Jula - 145
PavloviC Ljubica - 128
PavloviC Slavica - 391 429
PavloviC Slavka - 128'
PaZanin N eda - 151
PecotiC Zlata - 25
PeCnik Anka - 146
PeiC Smiljana - 16
PejnoviC Kata - 7, 20, 28, 36,
98, 115, 135, 136, 165, 176,
180, 181, 183, 184, 194 205
243, 245, 246, 293, sos; so7;
308, 341, 361, 374, 397 423
464
'
'
Bi '
Pejnovic Ljuba - 146 393 426
PekiC Ana - 400
'
'
PekiC Ivan - 400
Pekic Luca - 400
PekiC Mate - 400
PekiC Pava - 400
PekiC Zorka - 150
PelaiC MaSa - 150
Pelcl-TurkoviC BeSka
22
PeniC Marica - 512
PenoviC Cvita - 151
PeraniC Ana - 258
PeraniC Slobodna - 258
Peretic Ankica - 25 ,_139 J 237J
4~
PeriC Anda - 153
PerlC ·Kata - 104
PeriC Margareta - 200
PeriC Marija - 62 111 112
PeriC Mileva Leca ~ 62
Perin Adela - 163
Perin Andela - 231
PerinCiC RuZa - 230
PeriSkiC Kata - 30 146
Perman Sofija - 931 53~
55Q
Pernac Jana -- 113
PerniC Nina - 516 ·
PeroviC Lepa - 132, 147, 491
Perpat RoZ. - 380
PerSiC Mara - 513
PeruSka Tone - 400
PerSiC Nina - 496
PeSCica-Jelovica Mi1ka 81,
380
PeSkir~Stambolija Ljubica 129
Pesut-skrljac Kata - 128
Peteljko Fana - 164
PetkoviC Anica - 163, 231
PetkoviC Eara - 113
PetkoviC Kata - 231
PetnjariC Marija - 146
PetranoviC Frana - 44, 496
PetranoviC I vka - 44
PetranoviC Kata Japakova
44
Petravec Kata - 513
PetraviC Earica - 513
PetrCiC Ljubica - 340
PetriCeviC Anka - 30
PetriCiC Berta - 14 48
PetriCiC Roza - 114
Petrie Amalija - 535
PetriC Anka __:__ 50
Petrie Draga - 164
PetroviC Anica - 232
PetroviC Darinka --:- 7B 188
PetroviC-FekeZa Zdenka'- 61
200, 234
,
PetroviC Fuma - 516
PetroviC Luca - 152
PetroviC Ljuba - 513
PetroviC A[arija - 342
PetroviC Marija - 516
PetroviC RoZa - 4 78
PetroviC-TodoroviC Eva - 63
PetroviC Vata - 146
PeuliC N edjeljka. - 128
PeuraC:a Petra - 486
Pihler Dragica - 34 191
PikuniC Alma - 109; 380
PilaS Marija - 469
PilepiC »Crna« - 342
PilepiC Emilija - 489
PilepiC Marija - 159
Pilj Petar---_ 16
Pintar J ela - 145
Pintar Ljiljana - 139
PipiC Mara - 513
PiploviC Ana DaSa - 258
PirSI Drag-ica - 201
Pistotnik Micika - 280
PiStan Anita - 516
Pivac Ivanka - 119
PiZir-BuCi Zora - 96
Plavec Jela - 312, 395
Piavee J ula - 232
Plavec Katica - 513
Plav.SiC Saveta - 145
Plazeriano BoZena - 232
Plazibat Ana - 34
PlPr:.~S-DmitraSinoviC Koka
36
PleCaS Sofija - 136
PleCko Marica - 281
PlepeliC Ljubica - 513
Ple~e Andelka 200, 243
Plese Matilda - 44 200
PleSe-Juraj Katica '_ 44 200
234, 243
'
'
PleSe Katica OrnijaCeva - 44
PleSe Katica Rodotova - 44
200
,
Plesko Marica - 872
Pletes Ljuba - 104
PletikosiC-Breko RuZa- 151
PoCuCa Milica - 86, 136
PoCuCa Milica - 209
Pod12;ornik Micika - 496
Podkrajac Ana - 48
Podreka Ema - 380
Podrug Nikola - 103
Podvorac-HariS Reza - 62
Pogorelec Zlata - 103
Po_ie Marija - 201 243
Poje Veronika - 201
Pokrajitc Anka - 136
Pokrajac Smil.ia - 28, 36 136
181, 373, 374
J
'
Pokrovac Manda - 189
PokupiC Mica - 145
Polak Elza - 531
Polak dr. Vera - 22
Polak-Winter Laura
12
Polak Zlata - · 22
PoUC Ivan - 400
FoliC Liubica NaSa - 157 ·
158, 379, 380, 489 516 ,
PoUC Pena - 44 '
Polinac Drenka - 146
PoloviC Ana - 108
PoloviC Marko ___:__ 506
Polovina Perka - 39
Polovina Stana - 136
Poliak Andela - 113 114 167
Pol_iak Jana - 512 '
'
Poliak Marta Spodobinina
195
Po1jiCan Kata - 415, 421
Pomper Zeljko - 103
Pongrac Ana - 380
PopadiC Darinka - 128
PopoviC Bosiljka - 516 _
PopoviC Ivana - 456
PopoviC J ovanka - 188
PopoviC-MiriC Eorka - 62 108
PopoviC Sava - 136
'
Popov~~ Rmilja - 36, 181, 456
Ponovw Vlado - 14 31 87
109
J
'
,
PopoviC Zorka - 136
Poropat Ana - 380 .472
Poropat Mari_ia - 472
Posavac-TesliC Mara - 24
PoRtl Katica - 14
PoSCiC Ivanka - 380
Potkoniak Marija - H.i6 .
PotroSRnec Jelka - 164
PoviC Zora - 486
Povorlnik J elka - 139
PozniC Miieva - 78
Poznoviia Ljubica - 170
Po.Zeg- Fanika - 25
PoZiC Rara - 96
PrecoviC DA-nica - 512
Prerlavac Kata - 312
Prerln_ieviC Dragic::~. - 395
Prerlo,Cc .Tela - 25, 37. 62, 82
112, 123, 169, 181, 507
,
PrelovSek BoZena _ 24
PremeniC Ljubica - 513
Premer Josina - 496
PreradoviC Milka - 128 ·
Prevendar Zenka BlaZenka
113, 513
Pribic~vic dr. R~de - 466
Pr1ca-DobriniC Ada - 14
Prica Pera - 98
Prijatelj Marija _:__ 496
Primorac Marija·- 248
Princi6 Marija -- 188
Privrat Slavica - 109
PrivrSek Nevenka - 470
Prkovic Anda - 513
Prlina Anda - 128
Prodan Ljubica - 380
ProdanoviC DuSanka - 128
ProdanoviC Kata - 146
ProdanovlC Kristina - 4 7
ProdanoviC Slavica - 146
Prohaska-Rukavina Neda
47, 87, 387
Frolic Anda - 151
Ptlic Reza - 146
Puac Draga - 188
PuaC Marija - 188
Puac Milka - 188
Puac Zlata - 188
Puda Draga -- 486
PuhaloviC Ljubica ...:..._ 49, 339
PuhariC Grozdana - ,g1
PuhariC I vana - 81
Puklek Sanda - 164
Puljas Ina - 153
Pustaj Bara - 511, 513
PuSkariC Darinka - 61, 132,
200
PuSkariC Mara - 128
PuSkariC Olga - 104
PuSkariC Sajka - 128
Puz Ljubica - 81
R
Racki Jula - 581
RadakoviC Deva - 136
RadakoviC-JurekoviC Danica 36
RadakoviC Marija - 136
RadakoviC Milan - 14
RadakoviC Nikola - 58
RadanoviC Danica - 62, 203,
356, 510
RadanoviC DuSan - 533
RadeljeviC Kata - 248
RadeljeviC Marija - 328, 420
Radetic Anetta - 490
RadetiC-Golik Domica - 61
RadetiC Stana - 490
Radica Tonka - 50, 151, 152
RadiCeviC Mara - 195
RadiC.eviC Marija - 247
Radic Anica - 195
RadiC Duka - 189
RadiC Hanja - 151
Radic Jere - 151
Radic Marija - 328, 329, 416
RadiC Matija - 119
RadiC Milica - 199
RadiC RuZa - 151
Radin Olga - 513
RadiSh.'! Ina - 68
RadiSiC Katica - 63
RadivojeviC Milena - 29
RadmanoviC Jelena - 487
RadmiloviC Milka - 188
RadoCaj ·Mara - ·170
RadoCi.C Marta - 486
RadojCiC Anda - 200
RadoniC Slavica - 119
RadonjiC-MiranoviC· Mara Crnogor ka - 49, 50
RadosavljeviC Mara - 487
RadoSeviC Marija - 61, 490
.RadoSeviC-MatkoviC Katica
61
RadoSeviC MiCica - 61
Radosevic S1avica - 109
Radosev!c Zofka -- 109, 286,
266
Radovac, majka - 516
Radovan Linda - 490
Radovanlija Anda - 188
RadovanoviC Slavica - 146
RadovCiC Kata - 516
RadoviC Marica - 513
Raduka Milica - 128
RaduloviC Danica - 61, 181
RaduloviC Zorka - 61, 200
Rada Stana - 151
RadenoviC Jovanka - 16
RadenoviC Milena - 16
RadenoviC Milka - 16
RadenoviC Nikola - 16
RadenoviC Soka - 16
RadenoviC Stevan - 16
Rafanelli Marica - 119
Rafanelli Vojna - 119
RaheliC Marija Teta Mirna
158
RajaCiC-VukeliC Julka· - · 36,
104, 200, 277, 493, 496
Raiak Stevan - 16
Ra]CeviC Gina - 36
RajCeviC Sofija - 36
RajkoviC Kata - 34
RajkoviC Mate -- 499
RajnoviC Draginja - 60
RajnoviC Ljuba Vajina
60
Rakar Josip - 103
Rakar-MagaSiC Anica - 14,
110, 112, 181, 202, 205, 237,
272, 356, 405, 408, 531
RakiC-GaliC Marinka - 119
Rako Vinka - 523, 524
Rakovac Ivana - 516
Rakovac Zvana mamica - 490
RamiC Ljuba - 188
RamniC Celestina - 380
RamniC Josipa - 380.
RamSak Tonka - 126
Ranbol Margita --: 128
Ranee Kata - 96
Raner Katja - 109, 472, 490
Raner Lea - 109, 361, 379
Raner Nada - 109, -267, 361,
379, 489
Raner, obitelj - 477
247
RanisavljeviC Bojana Raos J aka - 119
RapiC Bara - 24
RapljenoviC-JandriS Katica 114, 512. 533
RaspoliC Marija - 380
Raspor-Miokus Burda - 52
Rastovac Ljuba - 486
RastoviC-Jaramaz Milka - 189
RastoviC Petar - 16
RaSa Vinka - 152
~aSeta, popadija 36
RaSkoviC Jula - 128, 145, 303
RatiC Tina - 145
RatkoviC J ovanka - 200
RatkoviC-PopoviC Ljubica - 63
RatkoviC Trninka - 24
RauSeviC Marija - 14
RavliC Tihana - 151
RavniC Stefanija - 361, 472,
478
Re bic Milanka - 146
Relic Stana - 486
Reljac Filipa - 496
Rendulic Julka - 463
RepaniC Dobrila ___,. 63
ReskuSiC-Basetina Katica - 63
Restovic Rajka - 150
Reva Bara - ~19
Ribar dr. Ivan - 423
RibariC Reza - 380, 400
RikanoviC Ilija - 187
RikanoviC Radojka - 188
Rismondo Ersilia - 489
-Rittig dr. Svetozar - 466
Rivoseki Melan)c<.a - 387, 469
Rnjak-OluiC Soka - 150
RobiC-AntoniC Slavica - 113,
513
RobotiC Dora - 312
Rodica Ljubomira Neda - 158,
379
RodiC-Kotur Andelina - 108
RodiC Marica - 151
RogiC Marija - 469
RoguljiC DuSanka - 128
Rohan Ankica - 97
Rohan Slavka - 97
RojCeviC Ankica - 312, 395
RojCeviC Marija - 312
Roje Anica - 151, 411
Roje Zorka - 152
Ro.iniC Fumica - 516
Rokov-BaraniC Marija 150
~okov-Lukin Mari.ia 150
Rolih J elka - 4 72
Romac Sonja - 535
Romac Sima - 151
Romac Zora - 361, 478
RomanoviC Hilda - 103
RomanoviC Mara - 113
RonCeviC Petra Ujna - 128
Ropar Marija - 531
RosandiC Zora - 49, 50, 152,
329. 421
RoSCiC-KurtiC Ljeposava-:- 119
Rotar Ana __:_ 472
Rotar Mara - 380
Rotim Zeljka - 380
Rovina Antonieta - 516
Rovina Marija - 490
RnbeSa Bosiljka - 81
RuheSa Josipa - 81
RubeSa Marica - 81
Rubesa Olga - 81, 159
RubeSa Sava - 81
RuCeviC Mara - 146
Rudan Ana - 153
Rudelj Simica - 119
Ruden.iak Draga - 248
Rukavina I vka - 312
Rukavina Ivo - 14
Rukavina-Kolman Ma]a -- 12
Rukavina Nada - 387
Ruman Marija - 516
Rumora Marica - 230
Runko Amalija - 490
RupCiC Eva - 36
RupCiC Fanika - 12
Rupee Kata - 812. 395
Rupena Majda - 490
Rupena Marica - .380
RuperCiC J agica - 513
Rusek Katica - 14
RuRmir Draga - 128
RuSCukiC Anka - 48, 103
RuSec Danica - ~52, 431
RuZiC Ante - 259
R11ZiC Darija_ - 52
RnZiC .Telka - 280
RnZ~C .ToZa 157, 158, 470
RP7.iC-Kruljac Katir:a - 44
RuZtC Ludana - 535
RnZiC N evenka - 1!'52, 230
RuZiC 8tanka - 470
Ruzic Vojka - 152
551
�s
Sabalic Anka
SabaliC Tonka
188
---=..
1$8
SabadoS Jagica - 48," 188
Sabljak Ljerka Seka - 232
Sabljilk Marica - 25
SabljariC Katica - 139
Sabol Laura - 205
SaCer Kata - 164
Saili Dragutin - 104
Sajko Kata -- 95
Sajli Marta - 531
Salf:s Mira - 14
Salaj Marija - 146
SamardZiC Danica - 146
SamardZiC Kaja - 151 .
SamboliCek Slavica - 145, 155,
393
SankoviC Mate - 499
Santan Marija - 490
Santini-DuplanCiC Seka - 50
Santo Matilda - 24
Santo Mira - 231
/·SaplaiC 'Katica -. 487
SarajCiC Mika - 531
SarSon Marica - 81
SaviC Marica - 36, 531
Scrobogna Lea - 93, .535
Sedlari6 Mara_- 128
Sedmak-MihalinCiC Slava 113
SekuliC Ankica - 188
SekuliC Danica - 216
SekuliC Mileva - 12-8
SekuliC-PopoviC RnZa - 62,
271, 356,. 486
Selak Ljuba - 108, 486
Seligman Katica - 48
Sem Emica - 342
SentiC Anka - 139
Senjuk I van - 34
Sep Dorica 513
Serdar Stefica - 34, 145
SerSiC Franka - 469
SerSiC Marija - ';169
SertiC Marija KovaCeva - 136
SeveroviC-MijaCinoviC M-ilka
164, 231
Sikirica Ana - 486
SimCiC Antula - 477
SimCiC Ivan- 477
SimCiC Marijan - 477
SimCiC Nino - 4 77
SimCiC Tereza - 477
SimCiC Viko - 477SimiC Ida - 343
SimiC 8-lavica - 521
SimiC Vukosava - 63
SinCiC Ivanka - 81
SinkoviC N. -_ 516
SinovCiC-BlagaiC Zorka
150
SiriSCeviC Kata - 152
SirotiC Ami - 380, 490
SirotiC Julka - -380
Sirovec Tereza _- 232
Skaramela Marija - 516
SkenderoviC Slavica - 513
SkendZiC Julika - 36, 208
Skendzic Staka - 136
.SkoCiliC~BroziCev!C Anka Rikica
61, 469
Skokandic Ljuba - 152
Skorup Ika -- 36
Skotupan-DragniC Anka- ..:_ 64;
318
.
.
Slabinjac Marija -,.-- 24 -
_552
.,
Skade Kate -- 151
Skunckik Kata - 513
SladojeviC, majka i kCl - 342
SlakoviC Ljuba - 195
Slani Darinka - 531
Slavcic - 109, 477
SlaviC Nada - 159
SlavujeviC Jela - 128
Slezak RuZa - 312, 343, 395
SliVka Pavica - 61, 243, 496
Slodej Marija - 188
Slukari. BoZica - 24
Slukan Matilda - 24
SljepCeviC Milka - 43
SmiljaniC Desa - 128
SmiljaniC-VejnoviC Mara
128
SmolCiC Ana - 61
SmolaC Julka 484
SmolCiC Maca - 24
SmolCiC Marica - 24, 170, 342,
430
Smolek Marija - 104
SmoliC Liza - 34, 191, 247
SmoljanoviC Marija - 312
SokoliC Mica - 61
SokoloviC N eda - 103
SoldatiC Damira - 50
Soldo Luca - 151
Soldo Nikola - 33
SoSiC Danica - 534
SoSiC Marija - 267, 361, 380
BpinCiC Marija - 81
SpinCiC Milojka - 81
Splivalo Perka - 189
Sponza Francesca - 516
SrbiC Marija -- 170
Srbljan Boja - 164
.Srbljan Milka - 164
SrdoC Marica - 81
SrdoC Verka - 81
Sremec Nada - 2,07, 210, 397,
424, 464, 466, 531
Srnec Mara ·-- 513
Srok Darinka - 159
Srok Marija -- 44
Srok Milka - 81, 489
Srok Mima - 81, 159
SrziC-DragiCeviC Anka - 119,
421
Stambolija-PrpiC Stoja - 128,
145, 306, 426
StanCiu Anka - 163
StaniCiC Dragica - 113
StaniCiC Jela - 113, 114
StaniCiC Kate - 119
StaniC BOjana - 247, 426, 429
StaniC GuSta - 61
StaniC Jovanka -- 136
StaniC Ljubica - 36, 40
StaniC Marija - 61
StaniC Stefica - 49
StaniloviC Jana - 513
StaniloviC Rata - 513
StaniloviC Klai-a - 513
StanimiroviC Mira Silja -- 146
StanisavljeviC Nevenkci - 30
·
StaniSiC Jelka -- 114
Stanko Marija - 231
StanojeviC Jelica - 62
StanSa Ka:tica - 33 ·
StarCeviC Jullca-- · 61
StarCeviC Mara - 61
Starej Marija - ·24
StefanoviC Nena - 512~ 533
Steiner Ducika - 4 7
Stemberga Marija -:- 516.-.
Stepancic Tilija - 490
StepanoviC Dara - 108
Stiglmayer Gustav - 67
StipanoviC Milka -- 44, 200
StipanoviC Soka - 44
StipeC Pavica - 61
StipiSiC - 515
StiSCak Kata - 139
StjepoviC Danica - 108
StojakoviC Draga - 129
Stojan Vjekoslava - 535
Stojan Vojna - 535
StojanoviC Ljuba - 146
StojanoviC Soka - 146
StojiC Cvita - 151
StojiC Milica - 151
StojniC Darinka - 496
Stokic Olga - 535
StokoviC Viktorija - 478
StopiC Mara - 108
96
.StramCeviC J aga Strcaji Filomena - 516
StriZiC-Tus Anica - 61
StrniC Mara - 114, 513
StrnSak Dragica - 521
Strok Izidor - 14
Strzalkovski N ada - 139
StrZiC Franca - 150
SuCeviC Nada - 312
SuCiC Zorka - 48
SuknaiC Jelka - 33
SuknaiC Mara :- 146
SuliC Draga - 501
SumeriC Ana - 361
Supanc Anka - 48, 188
Supek Zdenka -- 531
Supica Draginja - 62
Surjan Andelka - 329
Surjan Marija - 329
SusiC Zorka - 469
SuSanj Bosiljka - 200
SuSanj Dragica - 81
SuSanj Ema - 81
SuSanj Marija __.__ 81
SuSanj Milka - 159
SuSanj .Stanka - 81
SutloviC Marica - 150
SuZnjeviC-Stupar Ana - 63,
190, 330, 332
SveCiC, majka - 516
SveSko Paulina - 158
SvetopetriC Slavica - 513
Svilar Sava - 170, 342, 484
SvitiC Marija Vlasta - 109SvjetliCiC Zvonko - 103
Svoboda MariSka - 188
Svornik Kata - 96
Svornik Slava -- 96
s
Saban Pepica - 36, 98, 136,
181, 451
Saina Antica - 380
Sainci Slava - 516
SakiC Mila - 247
SaliC Anita - 516
SandriC Antica - 150
Santavec Roza - 164 .
Santek Tereza - 232
SantiC Katic.a - 139
SantiC-MatijaSiC Stefica Sanda
- 74, 77, 156, 157, 188
SariC Anka ViSnji - 150
SariC dr. Vera·- 139
·SariC zu-za :___ 151
Sarin An<ia - 150
SCuriC-NemCevic· Milka·- 312,
343; 395
.
SeakoviC Anda · - 145
Sedina Liza - 146 _
Segota Maja Melanka· --------' 266,
466, 470
Segota Mira - 157, 158, 468,
470
SegoviC-Bartolac Ivka -'- 25,
356, 463, 4-86,-507
SegoviC Lucija - 104
Segulja Branka - 380
SegviC Vesela - 49, 50, 181,
189, 198
SegviC Zdenka - 5_0
SegviC Zlata - 50, 87
SejatoviC Stoja - 145
SelendiC J elka - 96, 352
sepak Milka - 170
sepak Slava Sojka - 170
SeparoviC Dobrila - 152
SepiC Ljubica - 157, 158, 380,
534
SepiC Stanka - 81
Serbinek Greta - 104
Sestak Bara - 195
Sestak Jana - 195
Sestok Mara - 195
Sestok Milka - 195
Sestak Slava - 195
Sibenik Nikolaja - 534
sib! Anca - 469
.
Silobodec- Zora - 513
SiloviC Blanka - 158, 470
-SiloviC dr. SreCko - 466
Simak Mara - 513
Simec Baia - 195
S'imec Guca - 195
Simec Kata - 195, 513·
Simec Mara - 513
SimiCiC Antica - 469
SimiC Danica - 469
SimiC-Duvnjak Milka - 50
SimiC Slava - 146
Simunjak-Vukelja Darinka 352, 431
Sindelarova Filomena - 248
Sirola Davorka - 472
Sirola Pepica Silica : 201
Sirola-'TrinaestiC I vanka - 93,
379, 380
Skare Stanko - 466
SkariCiC Zorka - 152 .
Skarpa-BuljeviC Anka .,-- 151
SkatariC Desanka - 32
Sklebar Ljubica - 312
SkoriC Ilija - 16
Skorin Marija- 150, 181
Skorjanec Veronika- 164
Skrbeta Jelica 513
Skrivanek Marica - 17,0, 342
Skrometa. Marica - 150 ·
skrtic Zlata - 139
Slezinger Ada __:___ 234
Slosar DuSa - 81
Smerala Fanika - 342
Smi~mator Ljubi~a 188
smit Jelka - 487
smit Katica - 339
Smit Vera - 188, 339
Smit Vikica - 188
Snajder Anka RipiCeva - 44
Sna]der Mica BeletoVa - 44
SnidarSiC Jelka - 114
SnidarSiC-PavliniC Andelka
103 .
So bot Zora - 36 ·
Sokoric SaSa - 446,· 533
solaja Ljubica - 189 ·
Solaja Mica - 98
Solaja Mile - 98
Solaja Milka - 36, 98, 136
181, 452
Solar Vera ~ 120, 336
SoliC Jela - 151
Soljan Marija - 12, 14, 22·, 48,
.
135, 205
Sonje Ana - 230
SoriC Iva - 151
SoSiC Neda - 119
SoStariC Barica - 512
spalj Anka ~ 387
Span BoriC T_~nka - 342
SpaniC And:ehJa - 151
SpanoviC Dragka - 104
Snero File - 50, 152
sPerac Danka - 152
Sperac Katic<:t - 198, 308, 427
spilj ak stefa - 129
Spiranec Micika - 232
SpiriC Antica - 150, 181, 411,
421
SpiSiC Jana - 513
Spoljar Beba - -34
Spoljar Mara - 247
SpoljariC Pepica - 48, 191
Sprljan Ilinka - 150, 181
Sprohar Stanka Mira - 25,
139, 268, 273, 314
Srajer Marica - 30, 146
Stambuk Hosiljka - 150
Stambuk Marica - 150
Stambuk Vera - 151
stanielj Neva - 61, 243
Stefan Milica -=-- 81
.StefanCiC Jelka -- 188
StefanCiC J osipa - 44
StekiC- 93
Stemberg-Marciljani 'Libera
109
.Stemberg-VineZ Rozina - 109
Stengl-MilaSinCiC Fanika - 25
.Stengl Vera - 512
Stibl MarZenka - 128
Stimac Durda - 234
Stimac-ZmajiC Smilja - 34,
222, 223, 303, 429
StiviC IVIate - 34
stokic Olga - 534
Strbac Darinka - 231
Strbac Marija - 380
.Strbac Mileva - 312, 395
Stribar Joka- 150, 274
strk Milka - 188
Strkalj-BratoS -Marija - 248
Strumberger Katja - 426
Subat Josip - 51
Subat Luka 51
Subat Mira - 469
SuCur Kata - 119
Sulenta Vera - 119
Sulhof Mira - 48
Sumanovac Mica - 24 7
Suran Ana - 490
Suran Antica - 379
SuStari.ii Marija - 34
SuSterCiC Marija -'- 34
SutiC .Silva - 119
Svabenic-ZoriCiC Vera - 234
Svalba Danica DaniuSa - 157,
158, 380, 399, 472
Svarc Gerda - 29
Svarc Ivica - 74
svec Milka ~ 170
Sverko Marija - 267
sverko Milkil - 380
Sverko Stefanija - 267
Sverko zo·ra ---:- _380
Svob Milica - 61
svob Olga - 61
Svrljuga Marija - 52
T
TalijanCiC Karmela - 119
TambaCa Ljuba - 150
TarabiC Milka - 43
Taras Milica - 150
TataloviC Ljuba - 200
TataloviC Milica - 2.00
Teli.Sman-DorCiC Danica - 60
TenZel"a Iva - 151
Tepavac Manda - 36
Tepavac Nevenka - 14, 74, 87
TesliC Anica - 4H6
TiCak Neva - 4 70
Tija·n Nina - 200
Tili RuZa - 146
TintOr Julika - 129
Tir ErZa - 146
TiSiC Marica - 496
TiSma Vaja - 150, 414, 421
TkalCec Re.gina - 12
TkalCiC Ivan - 499
Tkalec NataSa - 14
Tkalec Zora - 34, 191
'TodoriC Sofija - 136
TodoroviC Eva - 43
TodoroviC Kristina - 248
TodoroviC Marica - 145
Tolic Nada - 67
Tomac-BeniC Barka - 25, 139,
311, 314, 346, 356, 370, 468,
507
Tomac Branka - 158
Tomac Franca - 311
Tomac Janko - 311
Tomac Jela·- 311
Tomac Josipa - -61
Tomac Kata Bizerova - 44,
200
Tomac, obitelj - 313
Tomac Vazma - 513
To~ac Zo-i-a - 243
TomaS Sava - 136
TomaSeviC Ana - 432
TomaSeviC~BoSkoviC Julija
119, 433
TomaSeviC-DragoviC Ljubica 119, 421, 524
TomaSiC Marija - 152
TomaSiC 'Terezija - 24
TomaSko Kata - 499
TomaSkoviC Berta - 97
Tome Olga Irena - 534,
TomiC Danica - 188, 339
TomiC Dinka - 152
TomiC Genoveva - 61, 266,
297' 468, 469
TomiC-KlopciviC Ankica- - 139,
314, 517
TomiC Marija ·zntka-- 61
TomiC Mika - 200
TomiC Mileva - 416
TomiC Milka - 266, 297,
TomiC Nada - 152
TomiC Smilja - 234
TomlianoviC Anka - 387
Toml]anoviC Anka - 387
Tomna Anina - 87
TomSiC Vida - 2, 3
TomSiC Marija - 195, 379·
553
�TomMc Rob ~ 195
TomSiC V alerija - 535
TonCi Tereza - 469
TonCic Zdenka - 139
Toneki Katica - 496
TonkoviC Anica - 61
Tonkovic Ljuba - 312, 395
TonkoviC Marija - 61, _499
Tonkovic Nada - 61, 157, 266,
379, 489
TopuzoviC Jula - 247, 426,
428, 503
TopuzoviC Kata - 247
Tortic Ljubica - 513
TOrOk-VerniC Magda - 74
Trbojevic Baja ~ 146
TrbojeviC Bosiljka - 146, 393,
483
TrbojeviC Mane - 187
TrboViC Danica - 200, 496
Trbovic Milena -'-- 200
TrboviC Milica - 200, 296
TrboviC Nada - 181, 200, 303
TrboviC Simica - 61, 181, 200,
496
TrboviC Soja :--- 200
TreusiC Ante - 103
TreusiC J osip - W3
TrinaestiC-DubajiC_ Vjera 150, 181, 274
Triplat -Dragica - '312
Triplat stefica - 312
Trkulja Vasilija - 108
Trlin Iva - 119
Troha Francika - 333
Troha Slavica - 333
Trohar Ivanka - 61, 200
Trohar Jelka - 61
Trompa Marija - 516
Trope Francika - 243
Trp Marija - 266
TrumbiC-RaiC Neda - 49
TuCkOriC Vikica - 521
Tudor Anka - 152
Tuhtan Marija - 81
Tumbar Boja - 108
Tumbas Boja - 486
TurCiC-Vujica Ljuba - 113
TurCinoviC Andela - 380
TuriC Kata - 36
Turk Darinka - 201
Turk Katica - 496
Turk Marija - 201
Turk Vera - 243
Turk Zdenka - 201, 496
TurkoviC Kata - 48, 170
TurkoviC Matija - 267
TurkoviC RuZi_ca - 33. 48, 54,
136, 157, 200, 205, 221, 226,
230, 253, 297, 468, .471
TurkoviC Stefica - 49
Turkulin Drag-a - 24, 129, 190
TurniSki Rezika - 188
· Turza Herta - 25
TuSkanec Jagica - 24
TuSkanec Marica - 513
u
Udier Marina - 139, 314, 517
UdovCiC Ana .:._ 516
UdovCiC Antun - 447
UdoviCiC Benjamin - 328
U grica DuSan- . . . :. . 16
UjCiC Josip - 447
U jevic Antica - 119
U jevic Mila - 119, 524
554
Ulemek Ljuba - 62, 111, 167,
203, 355, 356, 486
UmiCeviC Mileva - 487
U rek Ankica - 49
UremoviC Ana - 61
UremoviC Ikica Kata - 469
Urlic Dobrila - 152
U roiC Roza - 96
UrsiC Tonka - 119
utvic Milka - 36, 136
UtviC-VolariC Neda - 139
UvodiC Karmela - 153
Uzelac Danica - 36, 170
Uzelac Katica - 12, 531
Uzelac Milka
170
v
ValadZija Evica - 146
ValCiC-J akuliC Ksenija - 25
V alderstein Lida - 490
ValiC Dinka - 158
ValiC Micika - 312
ValoviCiC Anica - 230, 469
ValoviCiC Nevenka- 230
Varady Katica - 114
Varga Anica - 34
VargaS Manda - 34, 191
'lasiC-TomiC Marija- 62
Vatavuk Anka - 50
Vegrin Marija - 484
VejnoviC MaSa - 303
VejnoviC Milica - 189
Vejvoda I vo - 60
Vela Darinka - 119
VeljaCiC Tekla - 61
Vemic Milka - 513
Vencol Ana - 487
VergaS DuSan - 111
VeriC Sofija - 247
VeriC Tena -- 247
Vernie DeS a - 74
VertovSek Vera - 104
VesanoviC Milena - 37, 49, 50
Veseli Maja - 395, 531
Vesenjak-Zmijanac dr. Jelka
- 232_
Vesna Marija - 490
VeSera-Popelar Jo.sipa - 103,
104, 339
VeSoviC~ZlatariC Jovanka
139
VetniC Anica - 146
VeZa Zorka - 476
ViCeviC Slava - 200
VidakoviC J ozefina - 513
VidakoviC Manda - 146
VidakoviC· Pavka - 247
Vidan-JakovCeviC Tona - 150
Vidan Marija - 150
Vidas Antonija - 61
Vidas BlaZenka - 471
Vidas Rajko - 51
VidekoviC Anka - 513
VidiCek Dragica - 96
VidiCek Zora - 96
VidiS Mimica - 49
VidojeviC Mica - 128
VidoviC Bara - 513
obitelj VidoviC Bartola - 97
VidoviC Jerka - 151
VidoviC Marija - 416, 512
VidoviC Marija Abesinka - 97,
231
VidoviC Mica - 128
Vidovic N edeljka - 412
VidoviC Pera - 97
Vidovic Roza - 97
Vidovic Zlata - 128
VidoviC Zora - 97
Vidulin Marija - 516
Vidak Marica - 50
VignjeviC TonCka - 158
Vili Darinka - 128, 188
Viljanac Ljubica - 487·
Viljanac Radojka - 487
Viljanac Saveta - 487
Vincek Vera - 96
VinovrSki Mara - 62
VinterStajger Ljubica - 113
Virius Cila - 164, 395
ViskiC Polda - 119
ViskoviC Bepina - 516
ViskoviC Ivana - 880
ViskoviC Pijerina - 516
ViskoviC Tereza - 516
Visek Alojzija - 12, 120
ViSnjiC .Marija - 25
ViSnjiC Stefica - 232
Vitak Duska - 139
VitaliC Neva - 84
VitanoviC Draga - 395
VitasoviC Dina - 516
VitasoviC Marija - 516
"VitasOviC-MesaroviC Ivanka
48, 188, 280
VitasoviC Zorica - 516
VitasoviC Zorka - 119
Vitek Pepinka - 128
VitiC Jaga - 247
VitkoviC Ljubica - 312
Vivoda Anica - 380
Vivoda Katica - 380
Vivoda Marica - 380
VjeStica .Stevan - 16
Vladimir Anda - 187
VlaclisavljeviC Bojana - 247
Vlah Franica - 109
·Vlah Marija - 109
Vlahov Luja - 150
VlahoviC Marija - 513 ·
Vlasta Ana - 109
VlaSiC Slavic a - 380
VlaSkiliC Krista - 78
VojaCek Terinka- 429, 483
VojinoviC Joka - 136
V ojkoviC Frana - 63
VojniC-Sla..viC Anka - 63
VojvodiC Duro - 16
V ojvodiC Ilija - 16
VojvodiC Milan - 16
VojvodiC Simo - 16
VolCanSek Ita - 103
VolCanSek Ivanka - 46
Volf Franjica - 201, 243 ·
Volf Nevenka - 201
Volf Tonica - 200
Vontin Vera - 535
VorkapiC J elica - 64
VorkapiC Maca-- 64
Vostrel Ana - 145
VraC Ljubica - 128
V raCar Milk a - 136
VraneS Milija - 136
VraneS Milka Rabatina - 136
.VraneSeviC Janja- 34, 428
VraneSeviC Milka - 43, 63,
100, 147, 181, 190, 205, 361
VraneSeviC Soka - 34
VraneSiC Mara - 512
VraniCar Mirna - 97
VraniC Darinka - 470
Vranies Mila - 108
VrapCeviC Mileva - 128·
Vrbanac lv~nka -- 496
Vrbanc Antonija - 61
Vrbanec Marica - 342
Vrkljan Ante - 466
Vrkljan Katica - 248
VuCenoviC Jagoda - 78
VuCetiC Ana - 516
VuCetiC AnC.a - 266, 531
VuCetiC Marica - 516
VuC.iC Marko - 103
VuC.iC .Stana - 248
VuCilovski Zora - 12
VuCkoviC Ana - 60, 200, 201,
496
VuCkoviC Angelina - 486
VuCkoviC BoZena - 164
VuCkoviC Mara - 68
VuCkoviC Mara Lazinova - 60
VuCkoviC Marta - 60
VuC.koviC-Polov:iC Mila - 62,
259, 338, 339, 356, 48;;, 504,
512
VuCkoviC-SvabiC Dana - 200
VuCkoviC Zorica - 487
Vuga Kala - 24
Vujaklija Kata - 181, 190,
491
VujakoviC Milka - 129
VujaniC-SlaviC Anka - 129
VujanoviC-Zdelar Zivka - 78,
487
VujasinoviC Staria ;____ 188
VujCiC Anka - 25, 62, 110, 112,
468, 471
Vujicic Milica - 181, 202, 203,
204, 303, 308, 397, 464
VujniC Jelena - 487
VujnoviC Ana - 181
VujnoviC Mica - 36, 513
VujnoviC-MilkoviC Luca - 136
VujnoviC Mirjana - 201
VujnoviC N aka - 44, 200
VujnoviC Reza - 146
VujnoviC Stanica - 486
Vuk Nedjeljka - 487
VukadinoviC D. - 454
VukasinoviC Anka - 29
VukasoviC Koviljka - 128
VukasoviC Mica - 235
VukeliC Danica - 61
VukeliC Evica - 200
Vukelic Ivka - 469
VukeliC-Lipovska Milka - 446
VukeliC Marija - 234, 387·
V ukeliC Milan - 51
Vukic Slavko - 126
Vukman Pavica - 515
Vukman RuZa - 150
VukmiroviC Dragica - 136
VukmiroviC Marija - 308
VukmiroviC Staka - 34, 136
V ukobradoviC J ela - 17G
VukojeviC Dara - 416
VukoniC Marija - 52, 200, 243
VukoviC Janja - 247
VukoviC J asna - 50
VukoviC Lina - 191
VukoviC LjepSa - 146
VukoviC Marija Dunja
60,
266, 387, 471, 513
Vukovic Neva - 152
VukoviC Tera - 247
VukoviC ViSnja - 188
Vukres Mara - 312
VuksanoviC Janja - 247
VuksanoviC. Mica -- 203
VukSiC-MatiC Jovanka - 60
VukSiC V aska - 60
VukuSiC Anka - 469
VukuSiC~RuZiC Zora 152
Vulic Anda - 151
VuliC Luca - 151
Vulinac Janja - 342
Vullnec Jagica - 342
Vurdelja MiloS - 58
.
Weis DeneS Winter Dara
w
231
312
z
ZadkoviC Karlo - 447
ZadkoviC 1\farija - 447
Zagajski Amalija - 342
Zagorac Veda- 158, 207, 234,
266, 297, 367, 371
Zaharija Mate - 447
Zahtila Andelina - 380, 490,
516
ZakiC .Savka - 247
Zakinja Jela - 516
Zakinja I,ina - 478, 516
Zaklan Mileva - 36
Zale Milica - 380
ZamUC Vera - 81
Zanchi Mila - 93, 535
Zanfabro Antonieta - 478
ZastavnikoviC Krunka - 48,
259, 343, 395, 491
ZastavnikoviC Marica - 181,
259, 303, 308, 395, 397, 464
Zavrtnik I vanka - 201
Zdjelar-FU.Cek Ankica - 312,
343, 395
Zd.ielar Stoia - 128
ZebiC Marija - 511, 513
Zec Ana- 128
Zec Draga - 39
Zec Mileva - 62, 486
ZeCeviC Maca - 247
Ze.CeviC Stevo - 466
ZeleniC M_ari.ia - 232
ZeliC N edjeljka - 44
Zg-rabliC Ana - 516
ZidariC Marija - 490
Zinaj~ Emilija 139
ZlatiC AnGela - 267
ZlatiC Dina- 14, 157, 207, 229,
230, 379, 380, 399, 489, 490
ZJatiC Lidija - 20, 491, 521
ZlatjC RuZa - 14
Zmajla Ivanka - 477
Zon-JakSiC Paula - 152, 417,
421, 476
Zore.tiC Ratica - 25.
ZoretiC Nevenka- 52,-470
ZoriC Jovan - 16
ZoriC-~TovanoviC Milka 14,
54, 145, 376, 393
Zoric Milka Mika - 129
ZrinjSCak Katica - 49, 512
ZrniC Danica - 200
ZrniC Lj"ubica - 200
ZrniC Milija - 61, 200
ZrniC-VuCkoviC Smilja - 60,
200
ZubiC Anda - 78
ZubiC Pijerina - 490
ZuboviC Ankica - 188
ZuboviC Dragica - 445
Zucijati Josipa - 200
ZuliC· Dorina - 81
ZupiCiC Marija - 380, 516
ZuZiC Marica - 511
Zvonar J agica - 97
z
Zagar Ana - 20,0
Zagar Ema - 243
Zagar Franca - .201
Zagar Marija - 201, 243
Zakman Bara - 431
Zakman BoZena - 188, 352,
' 436, 442, 459, 492
Zakula N edeljko - 183
zakula N eda - 36
Zalac BoZica - 531
ZaniC Kata - 170, 342
Zanko MiloS- 147, 151, 153
Zardin-Ivanc Ljuba - 231
ZarkoviC-C·oriC Andelija - 25
Zegarac-RadakoviC Mika - 36
ZerjaviC Margareta-. 200
ZeZeliC Anka - 232
ZeZeliC Tonica - 469
ZeZelj Petar - 16
ZeZelj Smilja - 36, 279, 446
Zganec-Brodarac Ankica - 24,
74
.ZigiC Gaga - 136
ZigroviC Marica - 96
.Zi1iC~Cikara Kata 24
ZiliC N ada - 188
Zitnjak Micika - 164
Zitnjak Stefa - 97
ZivkoviC Ankica - 188
ZivkoviC Darinka - 128
ZivkoviC Dragica - 203
ZivkoviC Gospava - 146
ZivkoviC Mara - 487
ZivkoviC Sabina - 24
z-;z-;c Marija - 153
.ZiZiC Silka - 153
Znidarec-Kleinhans Marija
391, 401, 402, 436, 442
ZnidariC Matilda - 188
.ZuaniC Marija - 63
ZufiC Pepica - 490
Zugec Anka - 232
Zugec Terezija - 232
ZuniC Anka - 506
ZuniC Mara - 36, 230
Zupanc Miho ;___ 400
Zupan Mila - 150
Zurga Dora. - 470
ZuviC Marija - 150
ZuZiC Elizabeta - 516
Zvan Agata - 139
5!55
�str.
Str.
POPIS
SLIKA
Str.
Ukaz od 29. I. 1'945. o odlikovanju AntifaSistil:ke frronte Zena Jugosla:vije Ordenom narodnog oslobmienja
U logor . . . . . . . . . . .
Narodn.i heroj Anka Butorac
X
3
Vida TomSiC (slikana u ljetu 1940. kao
ile~alka)
. . ·. . . . . .
Narodni hewj Anka Bents
Maca GrZ.etiC . -. . . . .
Kala PejnoviC . . . . . .
Narodni herroj Kala Dwmbovif:
Gotalovel:ka uli,c,a br. 8 . . . . .
Dragica i Rade Kanf:ar sa grupom rad-
nika pr.ed tv.ornicom Siemens
3
5
5
7
i2
12
U staniCko s.elo P.erkovci
13
17
19
22
22
25
2,5
Sara Berti{;
30
Nieprijcitelj je palio s.ela
Popaljerw Divos.elo
Rajna Kravar
Nada Heiligstei:n .
Berta 1 urza . . .
Milica KriZan
30
Andda Cvetkovii
32
Dragic.a Hotko . .
'32
Faksimif.e 11rudZ.benog zapisnika redarstvenag ravnateljstva :u Zagr,ebu o hapSeizju And,e!.e Cv.etkovi(; 1. XI. 1941.
33
Dragica Pihl,er . . . . . . . . . . .
34
Dmgica Bu/.at . . . . . . . . . . .
35
Narod iz lilkog sela VisttJCa u Su~i Medugorje 1941. g.
40
Dragica DvoYSl:ak
42
Milka VrandeviC
43
Bosiljka · Beba KrajaCiC
47
. 49
K.arla -Njegovan
Zora RosandiC· .
49
!vanka Ninl:eviC
5-D
Zorka MitiC . .
50
F aksimile umdlbeno.g zapisnj,ka usiaSkog
rlJJdarstva u Zagrebu o_ hapS.enju Nade
DimiC . . . . . . . . . , . .
54
Narodni heroj N-ada DimiC
55
Vera Hynkova Vejvoda
56
Nada Antonit . . · .
61
Zdernka BakoviC
67
Nada Drag-asavlj,eviC
68
Narodni her.oj Rajka BakoviC
69
Policijski karton Narod'llog hcroja Anke
Buto-rac . . . . . . . . . · .•
73
556
Str.
Magda BoSkoviC . .
Olga .l{.real:if:-KovaCiC Zoga
lvanka KljaiC
Sava Jug.o . . . .
M.GJca MajstoroviC
Ljubica G.erova.c
Zlata SegviC . .
Nevenlw T.epavac
74
77
79
81
82
86
87
87
Proslav.a I. maja u Titovoj K-oreni.ci
mn~...
88
Elena Kohn-Missoni
BeSka FrntiC . . . . .
Rout BalaS
·Mica, Mile, Nf!lda DmkuliC i Milka Salaja
V,era KmniC-Mar.akoviC i Mira Bj,elajac
trtve faJistil:kog te.rora 1t Staroj Gr-adiMi
Bajta na Kordmm
Katja Ramer . . .
A.nka Vujl:iC . . .
An;ic(t Rak.ar-MagaliC
Soka KrajaCiC
Milka Kufrin
]1ela StaniCiC
N,e.da Mar.ovif:-StefanoviC
Marija Lujak . . . . . .
Narodni heroj Dragica KonCar
fela Pr.erdovif: . . . . . ,
Cana Bol!.damoviC-P.avlina
Lepa ,P,erovif:
. . . . .
94
95
96
98
·100
101
1Oi6
109
110
110
112
114
ll-4
117
119
1.21
123
131
132
Marija KatiC- KupreSanirn, Dara CudiCV.ujnoviC, Zorka Koral:, Stojanka ATalica, Marija So/jan, Dr. Slava DCkoCetkovif: i Kata _P.ejnoviC . , . : . . . 135
Logor na Rabu - jesen 1942. g. . . . .
141
Talijamski okup.atori ,odvode stanovniStvo
u koncenlracio-ne logore
143
Jovanka Pavif-T.encer
1\-Iilka ZoriC-]ovanoviC
Zm~ fJletu za bor.c.e
.Z-e,ne nose bor,cima t?O-dzt·
Bosa Fwlgosi . . . . . .
Mlj,ekarice iz Rnpotina
V lath-a BabiC
Milica j-adraniC
Milka MileniC, Sl-a:ui.ca KukaniC i Draga
iz Kastav.Stine
AleksM~-d-ra Ljubfi
145
146
H8
149
151
i52
158
15'9
•!59
, • , -. .- , . , , , 162
Zasjedanj,e AntifiaSistil:kog vzJeCa nm·odnog_ osloboiternja jugoslavij,e 26-29. XI.
1:942. M«"t·zt Clanovima predsj,edniStva
nalazi se Kala PejnoviC. U lijevom
. uglu legitimacija Kate Pejnovif: kao
/:lana AVNOJ-a
And.ela Poljak . .
Ankica Buden Vesela
MarSal jugoslavije fosip Broz Tito
·»Borba1r, od lB. prosiru:.a 1942. hila je
P,osvef:ena I. z,emaljskoj ko-nfere.nciji
AntifaJistiCkog ironta Ze-na Jugoslavije
C ana Babwic . . . . . . . . .
t.ene KladuJe P1ienos.e Tanjenike .
Kata P.ejnovic . . . . . . . . .
Rahela NovakoviC (u sudini) sa dvije
omladinke . . . . . . . . . . .
Odbor AFt u Divoselll . . . . .
O.dbor AFt za sela -VTebac i Pavlovac
Mileva B11balo, VeJiela .Segvif:, Mi/.ka Lasi/: i B.eba Alkalaj . . . . . . . . .
P.artiz-anski logor na .Prapartu kod D.elnica - fJre.d partizanskom kuhinjom
Marija Valerija Pap . .
Jela fa~iC-Star,c . . . .
Mileva BoZiC-Mar]anoviC
J>tenski svijet1r, b·r. 10 i 13
J>LiCka Zena u barbir<, br. 1'0. 1'943.
»Drztgaric·a<r, br/ 3, 1942.
»Rijd Z,ene«, hr. 10, 1943.
»Primor.kwr, br. 2, 1943.
»Udarrnica1<, br. 7, 1943. .
»2·ena u bo,rbirr, hr. 1, oZujak 1942..
»Primorka<<, br. 7, lipmnj 1943.
»U.dar-ni,ca«, br. -6, rujan 1943.
»Zena u b.orbirr, br. 1, li.panj 1943.
J>t.e,n.a u borbi«, ln. 2, srpawj 1943.
)):Zena u borbi«, fhr. 2, srpanj 1'943. .
RuZica TurkoviC, Maca Grf;etiC, ]oso Grieti!: i Valerija Marija Pap
svib.anj
1943. . . . . . ' .
Iren-a Bijelii-Sinobad . .
Antica FranoliC
Silva Kopitar s drugovirma
Zlata Bognar-K·unstif: . .
RuZa SekuliC-PopoviC . .
Radojka KatiC i Milka LasiC--Seat
llin·ka Sprljan . . . . . . . . .
tm~e Vodica strijeljmz,e pol:·etkorm 1943.
!vanka VitasoviC-Mesarovii tt _policijskom
.odjeljenjru bolni.ce na ·Rebru, Zag:reb
1943. . . . . . . .
165
167
170
173
176
I 79
183
184
Tonka Mrk01ci-]urin
Ana Mrko,ci . . . .
Dr. Vladimir BakariC
Anka Bents u Livnu
KuCa u kojoj jp odrZana 1. zemaljska
.kon.,ferencija AFZ Hroatsk.e u s"elu Prozoru kr.aj OtoCca . . . . . . , . . . .
188
196
19·6
198
»lstranl?a<l, hr. 1, 1944. »Gortmka«, tra217
v.anj 1945, .
•
'
•
•I• • •
•
»Goranka<r . .
, .. , 1 , • , , , ,
21·8
NZena .zbjega<r, br. 5, svihiznj 1945.
219
Marija Novak . . . . . • . •
233
Nar.od bjeZi pr,ed neprijateljem
236
Ana Milkovif:, Rata_ P,ejnovif:, Marica
Muhar 'i Jakov BlaZ.evil: ispod KUokaVisuC z·a vrijeme IV. •ofmtzive
245
Zene se.la StrijeZ.evice, kotar Slav. PoZega,
ple&u ia partiza:ne . . . . . . . - . · • 250
28'0
281
281
283
285
289
Millia T omit:, Genov.eva T omit:, N-ada
J{ ovoS~el, Ve,da Zagarac i Rulica T uTkoviC rna I. zemaljskoj konferenciji
AFt Hrvatske . . . . . . . . . . . 297
Delegacija AFt Slavonije na 1. z.emaljskoj kooferenciji AFZ Hrvatske . . , 299
Na konferen.ciji . . . . . . . . . . . 305
2;()6
»Rodoljupka<r, br. 1, 1943.
»Banovka<~, .br. 2, 1943.
»Antif.aSistkinjalr, br. 1, 1943.
»Dalmatinka ,Uj bor-bi«, br. 4-5, 1943.
i>Glas Zener1, br. 4, 1943.
»'l-ena zbjeg.au, br. 2-3, 1944. .
213
;!AntifaSistkinjau, br. 2, 1943. . .
214
))Rodoljupka<r, br: 2, kolov.o.z-rujan 1943. - 215
"Dalmatinka u borbi<~, hr. 2-3, lipa:nj
216
1943.
. ...•.•. ' .
258
263
267
. 270
271
272
273
274
I. konfiereon,cija AFZ Hrvatske. U radnom
pre.dsje,dniStvu: (Jana Bogdan..oviC, Neva PaiC-Roj,e, Jeia BiCaniC, Anka Berus, Kata P,e)n~viC, LjUbi-ea BrkoviC i
Maca GrZ,etiC
. . . . . . . _293
19_9
200
201
2·03
205
2,(}'7
208
209
21"0
211
212
253
•
Po.ziv Kati PefrwviC da primi Clanstvo u
Zemaljskom antifaSistiCkom vij.eCu
H rvatske
. . . . . . . . . .
307
Legitimacij,a Anke Bents vijeCnika
ZAVNOH-a . . . . . .
308
Draga_Ambriovif:-Vulevif:.
Barka T oma.c-B1eniC . . .
314
314
Zen-e su prenijele hiljade i hiljad.e ranj.enika
. . . . . . . . . . . . . . . 317
ZTtve faJistiCkog terora u sisal:-kom log,a:ru
Zenska radna brigada na z.etvi - Kordun
t.ene Delnica pletu za fraTtizane . . . . . .
Vera Solar • .
. . . . . , . . -.
PrimiUj,e 1943. - Pred novos-agra4-enom
bajtorn
• . .. .. .. .. ..
Nada_Galjer-Holjevac
Mil~ VuCkqvi_C • . . .
Kwrs AFZ u Grabovnici
· Lj~~ba F~tStar, Ljuba Ulemek, Draga BakiS-Stefanovif: i Des-ctrtka K.aras-Perif:
Ema lvanl:if:-MileniC . . . . . . . _ .
Zloglasna kula u jasenovaCkom logaru ;
Iza Zice . . . . · . . ·. . . , ... ·.·., . . .
Bez pomoCi z.e!'lw ~t poz,adini ne bi ·se· .mogla zamisliti ishr.ana ·boraca . . . ·.
319
324
332
336
337
33-8
338
343
355
861
863
'.363
· .3-69
.557
�Sti.
Str.
Miting u Grikvenici poslije kajJitulacije ·
fulija TomaJeviC-BoSkoVil:, Krasna Nola,
Lep.a Bo-riC-Martinovif: i Milka Bog-unovil: . . . . . . . . . . . . . . .
I. okruZna konferencij.a AFZ Pokuplje
- pwsinca 1943. g.
. . . . .
BoZ.ena Zakmarn
. . . . .
Neprijatelj je popalio i posljednjw kul:u
Pr.opusnica Barice LegiSa
Na zgariStu u 7-uSiloVibu . ~ . . . . .
lvka SegoviC . . . . . . . . . . . . .
K.ata P.ejnovil: govo-Ti na Ill. zasjedanju
Italije . . . .
311
Cvijeta Huis . . . .
. . . . . . 872
Smilja Pokrajac . . .
. , . , . ,_ . . 374
Radm.o predsje.dniStv.o 1. oblasne konf.erencije AFZ Slavcmij,e - govori Beba
KmjaCiC-Evil:
. . . . . . . . . .
'375
Kata GovoruJiC &ovori ·na I. oblasnoj
kanferenciji AFZ Slavonije .
375
Sa 1. oblasne kanferencije AFZ Slavonijle, U sredini sj,ede Milka Jovarnovil:,
Beba KrajaCiC, fela Bil:ani{:, Maja Komar-Junkez i .Seka Bujak-Furmil: . . . 376
Pavka JakSil: . . . • • . • . • . , . , • . 377
t.r:me idu na I. obtasnu konfereliciju AFt
I
. ....
•••
,
1 •
1 •
I •
•
1 •
. .......
.. .. .
ljak
.
'
.
419
LegitVmmcija Kate_ Pejnovil: kao delegata
na II. zasjedrmju AVNOJ-a, 29. XI.
1'943. u fajC'U . . . . . . . . , , .. 423
Jela Bil:aniC, Nada· Sremec
Maca OrZetil: na fm·tu za Jajere • • • • . • • , 424
~
~
i
fosip HrnC.eviC, Mirko Bulovil: i Anka
Berus - na Papuku 1943. g. . . . . . 425
Ne-da O.zretil:, Ljubo DumiCiC i Katja
fipwac . . . . . . . . . . . . . . . 427
Terinka VojaC.ek, Smilja Stimac-Zmajii,
Seka Bujak-FumiC, T anja Pa:uii:-Tencrer, Maja jtbnke:t-Kom(lr i MiCa Miljanil: ~ Ratar
·-'. 429
.........
558
SADRZAJ
Stran-a
V. konferencija KPJ odriana studenog 1940. u Zagrebu o radu sa Zenama
lzvaci iz referrata Vide TomSiC, Clana CK KP J . . . . . . . , . .
. ..
AFt-a
•
............ .
S OkruZne konferencije .okrug.a Nova
GradiSka
..•...... , .
Oblasna konfererncija AFt-a za lstru
OkruZni odbor AFZ Buzet- travarnj 1944.
Lea Rane:r, Milka PeS.Cica- felovica,
Alma PikurniC, Stefanija R{l1)tJli/:, Ankic.a Milil:, Antic.a S.uran, Nada "I onkoviC i Dina Z lat~C . . . . . . . . . .
.Vera FabijaniC . . . . . . . . . . . .
Partizanski vlak ,-p;.evozi Ze-ne na radn.e
akci je u Slavani ji . . . . . . . . .
Mar.().d Banije nosi bt:J.Tcima hranu . . , .
ll. okruina konfer.en.cija AFZ-a za okrug
Pokuplje.- rujn.a 1944. . .
2.enka Prr,evendar
. • • . .
Osoblje partizanske bolnic.e u KomiZi
Marija MirkoviC . . . . . .
N--ev.e-nka Manola, Marina U dier, Anka
Klopovil:
.... , . . . .....
Delegcitkinje ··dolcize· na ·n. ·Oblasnu konfeT-eizciju AFZ-"a Slav"onije U PoZegi .
Mara fu.havil: . . . . . . . . . . , . . .
Zene p.omalu preb.acivati oruZj,e rna Mljet
- srptmj 1944. . . . . . . .
.
lzloZba -darova u Glini za Prvi kOVtgres
468
2
Proglas Centralnog Komiteta KPJ narodima Jugoslavije od 15. travnja 1941.
1
,
J-uga SenjanoviC- Kesil:, Milevci Benzon,
Slavica KujiS i Dobrila Kukol:-Debe-
435
442
451
454
462
463
ZAVNOH-a . . . . , . . . . . . . 464
Na plenumu OkruZnog o.dbora AFZ-a za
Hrv. Primarje. U frrvorm i'edu stoj,e:
Anka VujCil:! RuZica T urkovil:, Gernovev'a T 0 miC, Mira Segota i Marija Valika Pap . . . . • . • . • .
Partij~ka je.dinic.a u Lerdeilicama 1944.
U s1~edini sekr.etar Ana Mataija . . .
Na sastanku Kotizrskog ·odbora AFZ~a za
SuSak . . . . • . . . • . . , • . •
Po snijegu i smrz,av"ici nosil.e su P!J'imorke
partizanima hramt na poloZaj .
KrojaCka !J'adicmica u Ell Shattu
RoZa P~etrovil: . . . . .
Zetva . . . . . . . . · .
VrSidba ·.n.a Cepit Polju
P ozdravi Zena Prvom kongr.esu AFZ-a
Hrvatske
·IzloZba darova u Cazmi za Prvi kong,res
....
u V.ol:inu
.
.
. ..
. 378
Franc,esca Bodi . . . . . . .- . . . . . . $80
Sa kotarske .konf.ert£?"ncije AFZ u 'Fisarovini . . . . . . . . . . .
382
Narod nosi hranu borcima na poloZaj PrekriZje veljaCe 1943. . , . . . , . . , . 383
Sa kotarske konfe.r.en.cij-e AFt u Radatovif:u 22. VIII. 1943. . . . . .
383
Zor.a Ahmetovil: . • . , • . . . • , . , ... 385
Sa savjetov{fffJ,ja OkruZnog .odbora AFt
Bj,e.lovar - Gorrnje Zdelice 1943. g.
3~4
Marica Zastavnikovil: . . . • . .
395
Krwnka Zastavnikovil: . . . • . . • • , • • 395
Dina Zlatil: i Danica Svalba s ,drugovima 399
Reza RibariC . . . . . . . . • . . , . , • 400
Na mitingu . . . . • • . .
409
Kurs AFZ u Sitnom Gcrr:njem rna Mosoru
- svibnja 1943. g. . . . . . . . . . , . 410
Jakica MiroSevil:, Milka Lasil:, Milka Grdenil:, Ma:rija Novak; Slavka Moril:
Draga Lukinovil: - Liww ~ . .
412
Varnda Novosel i Neva Paii:-Roje
413
Anka BuCrm •. ,,, . , . . . . .
413
Kata PoljiCan
.........•
415
RuZic.a Ma:rkotil:, Mileva Bubalo- Sijan,
Paula Zoo- jakSiC, BlaZ,enka Mimica i
Beba A/kala{ . . . . . . . • , . . . . , . 417
433
8
Iz poziva Ceniralnog Komiteta .KPH koncem s~pnja 194J. na oruZanu borbu
protiv okupatora i njegovih slugu . . . . . . . . . . . . . -. . . ,. . . . . . .
10
Ugovor o najmu kuCice u Gotalo-veCkoj ulici u Zagrebu od 15.- X. 1941. godine, u
. kojoj je hila smjeStena ilegalna Stamparija KPH
11
Biografij.i Narodl}.og heroja Kate DumboviC . . . . . . . . . ._ . . . . . . . .
12
PoStanska potvrda o-d 15. X. 1940. u Zagrebu za posla.ne pakete SpRnjolskim borcirna iJ. logore Argeles i Vernet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14
483
Prve pripreme za Narodni ustanak
Clanak Z. ZivkoviCa i·z 1>Zene u borbi.<r, glasila Glqunog o.dbor.tl AFZ za Hrvatsku
br·oj 8, t'TatJ.t»nj 1944. . . . • , . . . . . . · • • . . • . • . . • . . • . . · . . . . .
15
485
IzvjeStaj grliiPe karabinjera iz Zadra od 15. srpnja 1941. o zloCinima ustaSa u Lici
468
470
471
475
478
481
482
1
(nreprijateljski dokument)
. • . . . •... , . , • . . . . · .• , . • • • . . · . . . .
16
Prikaz fosipa Barkovil:a iz »Z,e1tre u borbirr, glasil.a Glavnog ,odbora AFZ Hrvatske
broj 11, studeni 1944. . . . . . . . . . . . . . . , . • . . • . .
487
489
18
UstaSki teror u Divoselu
Rezolucija sa skupSHne Zena drva~ske doline od 21. VIII. 1941.
490
493
19
Dopis Ravnateljstva ustaSkog redarstva za Vel. Zupu Prigorje i Zagreb od 9.
VIII. 1941. Irnstitutu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu, kojim se
traZi obdukcija mrtvog tijela Nade Heiligstein
503
506
21
(neprijateljski dokument) . . . . . . . . . . . . . . . .
Partizanske akcije krajern lipnja i poCetkom srpnja 1941.
509
513
514
516
Clanak iz »Vj.esnika hrvatske jedinstv.ene rnacionalnooslobodilaCk.q fr.cmte«, br. 1,
od 11. VIII. 1941. . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .
I
517
519
522
523
AFt-a Hroatske . . . . . . . . . . 529
DuSon RadanoviC, -, !Vf.ara Bastajil:, Nena Stefa:novil:, SaSa SokaraC, Kcdica
Raplj,rmovil:, -, i Rezika Lack~i/; ·. 533
I
'
I
i
23
Upute o stvaranju seoskih i kotar.skih odbora lige Zena nacio.nalno-oslobodilaCkog
fronta
. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
26
Iz izvjeStaja prve hrvatske oruZniCke pukovnije od 16. kolovoza 1941. o zloCinima
ustaSa i akrCijama partizana na Kordunu
(neprijateljski dokument) . . , • , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . .
27
0 liCkim prelima
Clanak iz »Vjesnika hrvatske jedinstvene na.cionalnooslobodilaCke fronterr, b-roj 9,
. .
.
od frrosiru.ca 1941. .
28
Pjesrna o -Marku OreSkoviCu
lz »tl!M !l barbi«, glasila AFt za Liku. ln. 2 . . . . . , . . , , . . . , , . ,
28
..... ...... ..
.
~
.
559
�::5trati<i.
Potjernica predsto]ni~tva gradskog redarstva u Osijeku od 28. kolovoza 1941.
za Vj. BakuliCem, Mihajlom Klajnom, Stevom Librenjakorn i Milicom KriZan
(nepri}ateljski doknment)
. . . . . . . . . . . . . . . . . ....
Stran.a
0 ubistvu Ande!e CvetkoviC, Dragice Hotko i Desanke .SkatariC
Clanak Behe KrajaCiC iz >>Z,ene .u horbi«, glasila AFZ Hrvatske hr. 7, 1944. . . . .
Pismo Nade DimiC upuCeno CK KPH o akciji na bolnicu u Karloveu
od 18. studenog 1941. . . . . . . . . .
52
54.
Iz izvjeStaja hr. 1 Staba NOP odreda za Hrvatsko Primorje i Gorski Kotar od
6. · proSinca 1941. Glavnom Stabu NOP odreda za Hrvatsku o napadu Talijana
na DelniCki logor i pogibiji Vere Hynkove . . .
. . . . .
. . . . .
29
51
Biografija NarOdnog heroja Nade DirniC
Iz izvjeStaja sekretara operativnog partijskog rukovodstva Centralnog lmrniteta
KPH koncem 1941. Glavnom Stabu NOP odreda Jugoslavije o krvoproliCu u
Slav. Brodu
. . . . . . . . . . . .
. . . . . ~
. . . . . . . .
iz izvje~taja kotarske oblasti -kraljevic~ od 18. studenog 1941. o borbi .Talijana
protiv partizana kod Hreljina{neprijateljski dokumenl)
56
57
31
82
lz izvjeStaja zapovjedni.Stva prve hrvatske oruZniCke pukovnije o borbama protiv
partizana u vremenu od 27. 'ZIII. do 6. IX. 19H.
(neprijateljs.ki dokument}
. . , . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . _. . .
84
Iz okru.Znice br. 4 Centralnog Komiteta KPH od 6. prosinca 1941. -o organizaciji
i zadacima AntifaSistiCkog fronta .Zena
Direktiva Operativnog komiteta KPH Karlovac od 3. rujna 1941. za pri}a.godivanje
rada partijskih organizacija na terenu vojno-politiCkim zadaeima· . . . . . . . .
35
Analiza rada- i zakljuCci sa sastanka OkruZnog komiteta KPH za Liku
od 11. rujna 1941~ . . .
Faksimile zapisnika sjed.nice N arodno-oslobodilaCkog o_dbora u MogoriCu od 12.
7
prosinca 1941.
. . • • • • • • • • • • • • • • • •
••58-59
36
Iz izvj·eStaja delegata ~entralnog Komiteta KPH od 15. XII. 1941. o vojno politiCkoj situaciji u Gorskom Kotaru, Hrvatskom Primorju i kotaru Brinje .
60
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Karlovae Centralnorn Kotftitetu KPH od
19. prosinca 1941. o· formirlinju Ini-cijativnog odbora AFZ za Kordun
62
Iz izvjeStaja Pokrajinskog kOmiteta KPH za Dalmaciju od ·20. XII. 19.41.
Centrahtom Komitetu KPH o demcmStracijama na Visu i BraCu .. . . . . . . . .
62
Iz i~vjeStaja Okru.Znog korniteta KPH za Baniju od 20. prosinca 1941. Ce:tttralnom
Kornitetu KPH o situaciji na terenu i radu partijske organizacije . . . . . . . .
63
Potvrde Kornande II. ,partizanskog bataljona Korduna i Banij.e AntifaSistiCko-m
odboru Zena za RajiC-Brdo o primitku stvari poslanih za boree Od 22. XII. 1941.
64
SmrtO'vna popratniea Instituta za sudsk\1 merlicinu i krirninalistiku u Zagrebu
od 2'7. XII. 1941. o srnrti Zdenke BakoviC
(neprijateljski dokwment)
65
Zapisnik Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku od 27. XII. 1941. o
nasilnoj smrti Zdenke BakoviC
(neprijat-eljski dokument}
66
Iz zapisnika o sasluSanju Karla Martina od 29. prosinca 1941. o borbama ustaSa
protiv partizana na planini Psunj
(neprijateljski dokument)
67
Uputnica drZavne bolnice Sveti Duh u Zagrebu za mrtvo tijelo Rajke BakoviC
PatoloSko~anatornskom institutu od 29. XII. 1941.
.....
(neprijateljski doku.ment}
68
BiQgrafija Narodnog heroja Rajke BakoviC
69
Pod~uCje o,peracija partizan~kih- jedinica u Hrvatskoj krajem 1941.
(geografska karta) . . . . . . . . . . . . . . . .
70
Iz izvjeStaja Anke Butorac Centralnorn Komitetu KPH od prosinca 1941. o stanju
u logorima
71
Biografija Narodnog h.eroj.a Anke Butorac
74
BiljeSke KreaCiC-KovaCiC Olge Zoge o organizacionom stanju AFZ u Zagrebu
krajem 1941.
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
76
Iz izvjeStaja Velike Zupe Livac ZapoUe - Nov.a GradiSka o akcijama partizana
u 'Slavoniji od '6, kolovoza do 3-1. prosinca 1941.
(nefJrijateljski dokwment}
. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
77
Iz izvje.Staj.a zapovj.edniStva I. hrvatske oruini-Cke- pukovnije broj 652 od 9. ruj:na
1941. vrhovnom oruZniCkom zapovjedniStvu- Zagreb o raspa.Cavanju ilegalne Stampe
(n,epri}ateljski 'dokument}
. . , , . . . . . . , . . . . . , . . . . . , ...
Telegrafski izvjeStaj komande. Ses~og _arrnijskog korpusa od 15. rujn.a 1941. o
ateutatima na talijanske vojnike
(ne.prifateljski dokumen.t) . . . . .
Protest Zena 'Sv. Nedjelje protiv oduzimanja Zita seljacima
Clanak iz })Vj,esnika hrvatske jedimstvene nacion.alno-oslobodilaCke frante«, hr. 4.
ad 15. mjna 1941.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
37
38
0 potrebi stvaranja odbora za narodnu ishranu i .njihovim zadacirna
Ob(l'()j-eStenj,e Staba gerilskih odreda za kotar Koreniw i okolicu od 16. r.uj.na 1.941.
Zabrana prodaje ZiveZnih namimica okupatoru
lz nar.edbe Staha gerilskih ·odr.eda za kotar Koreni,cu i okolicu od 16. rujrw 1941 . .
SabotaZa na 'Glavnoj poSti u Zagr,ebu 14. rujna 1941.
Oglas Rmmateljstva za javni r.ed i sigurn-ost NDH ad 17. rujna 1941. sl!movniStvu
. . • . . .
grada Zagr;eba (n,eprijateljski -dokument) . . . . . . .
lz izvjeStaja zapovjedniStva oruZniCkog krila u P,etrinji od 27. IX. 1941. o napadu
partizana ·na oruZniCke postaje Gor. KlasniC i M. Grad.ac
(nep.rijateljski ,doki'Jment)
.•....
Iz izvjeStaja sekretara OkruZnog komiteta KPH Karlov.a·c koncern rujna 1941. o
obilasku partijskih orgauizacija u Gorskorn Kotaru, Hrvatsh:om Primorju
i kotaru 0 gulin
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Demonstracije .Zena S~lita zb~g od~zi~anj~ ~iveZnih namirnica
Clanak iz ;;J{.a$.e,g iz.vjeStaja«, glasila Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju
hr. 86, od 2. listopada 1941. . . . . . . .
• ...•..•.
Iz izvjeStaja generala LukiCa od· 14. X. 1941. o odnosirna izmedu talijanskih i
ustaSkih vojnih vlasti i taktici ,partizana u borbi protiv njih
{neprijateljski · -dokument)
. • ....... .
lzvjeStaj Redarstv.enog ravnateljstva u Zagrebu od 14. listopada 1941. o hapSenju ·
Bosiljke Bebe KrajaCiC
{neprijateljski dokument)
, .......... -· .
.e)"
lz izvjeStaja sekretara Centralnog Komiteta KPH od 22~ X. 1941. Centralnom
Komitetu KPH o stanju partijskih organizaeija i partizanskih jedinica u Dalrna-ciji
560
38
40
41
42
43
44
45
46
47
PisrnQ
36
lv~nke. ~lj~if (S!!k~ ~vic~)
:2:ene Hrvatske u NOB
iz z_atvora: pisano prije strijeljanja 14. I. 1942.
65
78
561
�StraiU!.
R.ezoludj,a sa I. ko:nferend)e Antifa~istiCkog pokreta Zena za kotar VojniC,
. . . . . . . .
odrzame 11. I. 1942. . . . . . . . . . . . . . . . . .
~
Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta KPH Kastav od 12. I. 1942. o radu Zena
Pjesma jedne majke
Iz ,Ri}eCi Zene<(, glasila OkmZnog odbora AFZ, Karl{Y(Jac 1942., br. 4-5
81
Okru.Znica Odbora .antif.aSistiCkog pokreta Zena za Kordun od 26. I. 1942.
Kotarskim odborima AFZ o organizaciji rada n:tetfu Zenama na sel~ . . ._ . . _.
82
Letak Mjesnog komiteta KPH Zagre'b od 24. III. 1942. povodom demonstradja
Zena na tr.Znici
. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . .
83
Demonstracije Zena u Splitu
Clanak iz NJlaSeg izvjeStaja11, glcisila PK KPif za Dalmaciju br. 137, ad 2. IV. 1942.
84
Oslobodeni teritorij Jugoslavije uoCi TreCe neprijateljske of.enzive - travanj 19.42.
(geografska karla) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
Smrt drugarice Ljubice Gerova.c
lJlanak iz »LiCke Z·ene u barhi<~, .glasila AFt za Liku, br. 2, 1942.
86
Pismo Hane P:aveliC iz z.atvora u Zagrebu travnja 1942. . . . .
87
0 kursevim.a na Kordunu
Clanak i.z ))MaSe borbe<~, glasila Okruinog komiteta KPif Karlovac, br. 2, od
114
15. srpnja 1942. . . . .
. . . . . . . . . . . . .
. ....
J.edinstvo narodnih izroda ·
Clu:nak Kate PejnoviC iz »Zene u borbi«, glasila OkruZnog odbora AFt za Liku,
br: 4. srpanj 1942. . .
115
IzvjeStaj sa Prve konferencije AFZ JuZne Dalmacije odrZane 10. VIII. 1942.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1: . • . . . . . . 116
u GrCeniku
Pismo Am.d:elije GuSiC od 13. V. 1942. o zvjerstvirna ustaSa prilikorn napada na
PetrovU. Goru: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
89
90
Iz izvje.Staja ustaSke nadzorne slu.Zbe od 15.VIII. 1942. o hapSenju Dragice KonCar
(nepri.jateljski dokumenl}
120
Biogi-afija Narodnog heroja Dragice KonCar
Proslava Prvog maja u Lici
Clanak iz ,t,en.e u borbi{<, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942.
121
Organizacioni referat sa I. ol{ruZne konferencije AFZ za okrug Karlovac
odrzane 25. VIII. 1942.
. . . . . . . . . . . .
122
Oslobodeni teritorij Korduna ,poCetkom srpnja 1942.
(geografska karla} . . . . . . . . . . . . . . .
91
U Citavoj zemlji dnevno su se pojavljivali o-glasi o strijeljanju antifaSista
(neprijateljski ,dokument) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Pismo Anke Berus od 14. V. 1942. Central.norn Komitetu KPH o politiCkoj
situaciji i radu u KastavStini, Rijeci i Istri . . . ·. . . . . . . . . . . . . . .
92
Sedmero ih je imala
lz >>tene It bo:rbi11, gla.sila AFZ Hrvatske, hr. 3-4, 1'943.
127
Iz izvje.Staja o radu za-grebaCh:og, krapinskog i varaZdinskog okruga u razdoblju
od 10. travnja do 15. svibnja 1942. Centralnom Kornitetu KPH . . .
. . . ..
94
Iz izvjeStaja Povj.erenstva CK KPH za Slavoniju i Srijem od 28. VIII. 1942.
Centralnom Komitetu KPH o formiranju odbora AOZ u Slavoniji
128
SkupStina Zena u Korenici
Clanak iz >JterM u borbi«, glasila OkruZnog odbora AFt za Liku, br. 3, lipanj 1942.
97
Bile smo potlaCene
lz »RijeCi Z,ene1r, glasila Okruinog. odbora AFt Karlovac br. 4-5, 1942. . . . . . 128
Oslobod:eni dio Like u svibnj.u 1942.
I geografska l=la) . . . . . , .
99
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Banije od 31. VIII. 1942. Centralnom
Komitetu KPH o radu sa Zenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Iz rezolucije sa prve .Okr.uZne konferencije KPH za okrug Baniju odrZane od
31. V. do 2. VI. 1942. . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
100
100
lz rezolucije Partijskog savjetovanja za Da)maciju od ·6. lipnja 1942. o zadacima
AntifaSistiCkog fronta Zena . . . . . . . . . . . . . . .
102
lz izvjeStaja Mjesnrig komiteta KPH Zagreb od 5. V. do 1'5. VI. 1942. o radu
Narodne pomoCi
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Bol od 5. rujna 1942. o radu organizacije AFZ
129
Zapisnik II. savjetovanja AF.Z kotara Veljun odrZanQ.g 12. rujna 1942. . . . . . 130
UZasi logora u 'Staroj GradiSki
Clarnak Ljubice DobriniC-Sagi, iz ,ten:e u borbi<~, glasila Glavnog odbom AFZ
Hrvatske hr. 1, 1943. . . . . .
102
0 organizaciji borbenih grupa Zena
Clanak iz >>tene tt .bMhi(<, glasila_ AFt za Liku, ln-. 3. lipanj 1942{ . . . . . . . . 104
Borbena grupa Zena u akciji na. Krivorn Putu u Lici
Iz »Z.erne u borbi/(~ glasila AFZ za Liku, hr. 5, 1942. . . . .
10'4
OkruZnica odbor.a AntifaSisti.Ckog fronta Zena za Kordun od 15. VI. 1942.
105
Ima neka sila, koja Ce i tebi stati na put .••
~ · lz .arhive 00 AFZ Km·lovac ; . . . . . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . . 108
56-2
•
Pismo Centralnog Korniteta KP J od 12. ruj-na 1942., Centr.alnom Komitetu KPH
kojim se Salje Lepa P,eroviC na partijski rad u Hrvatsku . . . . . . . . . . . 132
Prva okruZna konferencija AFZ za Liku · odrZana 15. rujna 1942. u SalamuniCu 133
Prvi kurs AFZ u Lici
Clanak iz Ntene u borbi(r, glasila AFZ za Liku, br. ,6, IJ"'I.tjan 1942.
Upute o ile-galnom radu sa Zenama na podruCju grada Karlovca krajem rujna 1942.
137
Talij.amski i CetniCki zloCini u selu Gata
P.rikaz frure KaStelana iz "DaLmatinke u bor.bi{(, glasila AF:Z za Dalmaciju, br. 1,
1943.
Otok srnrti
1z "Zen.e u barhi«, glasilU. AFZ.Hrvatske~
139
b,L
2, 1943.
140
Sva Ce dila doCi na vidila
·!z »Dalmatitn-ke u borbirr, glasila AFZ Dalmacij.e, hr. 1-2, 1945.· ; , . . , . ·. . . 142
563
�Strana
P]esma iz seia Zatona, kotar Vodl-ee
Iz arhiva Oblasnog odb.&ra AFZ Dalmaciie
I. zernaljska konferencija AFZ Jugoslavije odrZana 6., 7.
u Bosanskom Petrovcu
. . . . . .
144
Iz izvjeStaja Povjerenstv.a CK KPH za Stavoniju
Centralnom Komitetu KPH o radu AJ<~z
Proglas Centralnog odbora AFZ· Jug_oslavije prosinca 1942. povodom 'Zemaljske
Srijern od 2. X. 1942.
144
Iz Clanka »VaZnost i oblik uCeSCa Zena u 'llarodnoj vlasti((
lz "Dalmatirnke u borbi((, glasila AFZ za Dalmaciju br. 1, 1948.
Iz OkruZnice »Svini partijskim org.anizacijama
Clanovima KP
organizaciji AFZ u Baniji . . .
•
8. XII. 1942.
konferencije AFZ za Jugoslaviju
u
I. zemaljsk<i. konferencij-a AFZ Jugoslavije odr.Zana £., 7.
Banijicc o
8. prosinca 1942. u
Bo·sanskom Petrov-cu
C!mwk iz )~t.en.e .danas((' br. 31, 1943.
147
Iz izvjeStaja Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 12. listopada 1942.
Centralnom komitetu KPH o radu organizacije AFZ
. . . . . . 148
lz politiOko,g referata Mitre Mitrovit
Iz organiza·ciono.g referata Cane ~Ba.boviC
Iz izvj·eStaja Kotarskog komiteta KPH Solin od 6, listopada 1942. OkruZnom
komitetU KPH 'Split o radu Zena
. . . . .
. . . . . . 152
170
172
Govor druga Tita
!46
170
lz diskusije
Rezolucija
174
175
177
180
181
0 iz'borima za N arodno-oslobodilaCke odbor.e u .Lici
Clanak iz ))Zene u· borbi((, glasil.a AFZ za Liku, hr. 7-8, listopad-studeni 1942 . . . 158
Biografija Kate PejnoviC
Iz izvjeStaja Povjerenstva CK KPH za Slavoniju i Srijem od 21. X. 1942.
Centralnom Komitetu KPH o radu AFZ . . . . . . . . . .
. . . . . . . 155
Izbori za NOO u VisuCu
,
Clanak iz )~t.erze ~~ borbi<(, glasila OkmZrnog odbara AFt za Lilut, hr. 9, prosinac 1942. 185
'f
0 analfabetskim teCajevima u Lici ·
184
156
Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta KPH Dvor od 8. XII. 1942. OkruZnom komitetu
KPH za Baniju o radu Zena . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · ·
186
u Zagrebu
156
IzvjeStaj sa sastanka Kot~rskog odbora AFZ PoZege odrZanog 10. pr()sinca 1942.
o radu i zadacima organizacije
. · · · ·
186
Pismo Kotarskog koni.iteta KPH SuSak od 31. listopada' 1942. Mjesnom odboru
AFZ ·o sastanku Inicijativnog odbora AFZ
. . . . .
157
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb od 11. prosinca 1942. o stanju
AntifaSisti:Ckog fronta Zen a
188
Iz pisma Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 11. prosinca 1942. OkruZnom komitetu KPH za BraC i Hvar o radu AntifaSistiCkog fronta Zena
189
Clanak iz »Zen.e u borbi<<, glasila AFZ za Lik-u, br. 7-8, listopad 1942 . . . .
•
Pismo· Stefice· Sant.iC-MatijaSiC od 30. listopada 1942. iz zatvora prijekog suda
i
IzvjeStaj Kot3.r'skog odbora AFZ za Kastav od 3. studenog 1942. OkruZnom
komitetu KPH za Hrvatsko Primorje o radu AFZ . . . . . .
. . . . . . 158
Pismo ilegalnog Mjesnog odbora AFZ za SuSak od 3. stud,enog 1942. Inicijativnom
odboru AFZ za Hrvatsko Primorje o radu AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . 160
\
Iz ,pisrna Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 12. XII. 1942. OkruZnom
komitetu KPH za Knin kojim se Salju drugar1ce na rad- sa Zenama . . . . . . 189
Iz izvjeStaja OkruZnog lmmiteta KPH H31Ilija od 14. XII. 1942. Centralnom
Komitetu KP Hrvatske o radu AntifaSistiCkog fronta Zena
190
161
lz izvje.Staja Povjerenstva CK KPH za Slavoniju i Srij.em od 15. XII. 1942.
CK KPH o radu AntifaSistiCkog fronta Zena
. . . . .
190
162
Iz izvjeStaj.a Povjerenstva CK KPH Zagreb od 15. prosinca 1942. o stanju
partijskih i masovnih organizadja u Zagrebu
191
161
Pisma Aleksandre LjubiC iz zatvora prijelwg suda u Zagrebu, studenog 1942,
Cenh·a~nom
I
~
Faksiinile dopisa pokretnog Prijekog suda u Zagrebu od 10. XI. 1942. ustaSkoj
nadzornoj sluZbi o strijeljanju Marije GaziC i Aleksandre LjubiC
(neprijateljski dokwment}
. . . . . . .
. . . . .
Pismo Centralrno.g Komiteta KPH od 14. stU.denoga 1942.
KPJ o radu AFZ . . . . .
I
Komitetu
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH VaraZdin od 20. XI. 1942. o radu AFZ
163
OkruZnica sazivaCkog odbora za konferenciju AFZ Hrvatske od 15. prosinca
1942. svim OkruZnim odborima AFZ
. . . . .
· · · · · 194
OkruZnica Centralnog Korniteta KPH od 25. XI. 1942. OkruZnom kornitetu KPH
I~arlovac o pripremama za Zemaljsku konferenciju AFZ Jugoslavije
164
Iz izvjeSt.aja okruZnog komiteta KPH Pokuplje od 18. prosinca 1942. Centralnom
Komitet-u KPH o radit AntifaSistiCkog f:ionta Zena
. . . . . . · · · 195
Stvaranje AntifaSistiCkog VijeCa N arodnog Oslobodenja Jugoslavij-e
lz »Barbe«, organa KomunistiCk.e jmrtije Jugoslavije, br. 29, od 6. prosinca 1942.
166
Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta· KPH 'GospiC od 20. prosinca 1942. Ol{ruZnom
komitetu KPH za Liku o stanju i radu A~tifaSistiCkog fronta iena . . . . . 195
Pismo Marijane Novosel od 30. XI. 1942. OkrUZnom od'boru za Karlova.c o radu
sa Zenarna u okolici KladuSe .
. . . . . . .
. . . . . . . . .
166
OkruZnica Inieijativno,g odbora AFZ za Dalmaciju od 22. XII. 1942. svini-seoskimJ
kotarskim i okruZnim odborima APZ o. osnivanju -organizacije i okupljanju
. . . . . . : -. ........ . ............. 197
Zena u AFZ
167
Pismo Inicijativnog odbora· AFZ za Gorski Kotar od 2·6: prosinca 1942. AntifaSistiCkom odboru Zena za Hrvatsko Primorje
. . . . . . . . . . . 199
Zapisnik sa sastanka OkruZnog odbora AFZ za okrug Karlova.c od 5. prosinca_
1942., 'o radu u .neoslobodenim hrvatsldm selima
167
Iz okruZni.ce svim partijskim nrganizacijama i partijcirna u Slavoniji povodorn
partijskog savjeto-vanja odrZanog 25., 26; i 2·7. XII. 1942. o zadacima AFZ . . 2(}1
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Cazma od 6. XII. 1942. o radu organizacij,e
AFZ
. . . . . . . . .
. ....
Iz zapisnika sjednice OkruZ!\og odbora AFZ za Karlovac odrZane 26. prosinca
1942. o radu orga'llizacije na terenu . . . . .
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Pokuplje od
. noll Komitetu l{PH o radu organizacijC AFZ .
564
·so. studenoga 1942. Central-
169 .
202
565
�Strana
Zenska Stampa za vrijeme Narodno-oslobodila.Cke borbe
Pismo d~garice iz logora . .
Strana
205
.....
Proslava 8. marta 1943. u Slavoniji
Clanak iz >>Udarnice«, glasila AFZ za Slavoniju, br. 3, 1943 .
210
Skup.Stina AritifaSistiCkog fronta Zena. u Brinju
211
.-.0 palom borcu . . . . . . . . .
212
Nj egu jmo stvarala:Cku snagu mas a
,...
I
213
jedan svijetli primjer
214
Drugovi o nama ...
Letak Mjesnog odbora AntifaSistiCkog fronta Zena Dubrovnik povodom 8. marta
1943.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
249
IzvjeStaj Jnicijativ.nog odbora AFZ za Hrvats'ko Primorj·e od 19. III. 1943. Inici~
jativnom odboru AFZ Hrvatske o stanju i radu o.rganizacije . . . . . . . . . 251
215
Partizani, to je vojska naSa
216
Pismo 10 AFZ Hrvatske od 27. III. 1943. 10-u AFZ Gorski Kotar o organizaciji
i zadacima op~inskih, mjesnih i kotarskih odbora AFZ, te o prograrnu za
kurs AFz
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Za slo'bodu· tfelba raditi i boriti sC:
217
Pale su spaSavajuCi ranjene borc-e
217
Kroz naSe logore
Iz izvjeStaja Zupske redarstvene oblasti Dubrovnik od 23. oZujka 194'3. o demonstracijama Zena i 8-rnartovskom letku
(neprijateljski do.kument)
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . . · · · 248
lzvjeStaj sa sastanka Kotarskog odbora AFZ PoZega odrZanog 12. III. 1943.
215
... A mi o njima
246
. . . . . ,. . .
218
Izvje.Staj Inieijativnog odbora AF.Z za Hrvatsko Primorje od 27. prosinca
o radu i stanju AF.Z
, . . . . . . . . . •.. . . . . . . . . . .
220
1942.
Pismo Inicijativnog odbora AFZ za Slavoni]'u i Sri]"em od 28. XII.
t
CK
I942. Povie·
rens vu
KPH za Slavoniju i Srijem o osnivanju Inicijativnog odbora AFZ
SjeCanje na N adu AntoniC
Pismo InicijatiVlnog odbora AFZ Hrvatske· od 30. III. 1943. OkruZnom odboru
AFZ Banija, kojim se traii izvjeStaj o radu poslij.e neprijateljske ofenzive . . 255
Izvh~~taj llegalnog · gradskog · odbora· AntifaSistiCkog ·frontc'.l. Zena Split za
ozujak I943 ..
. . . . . . . . . . . . . . . 256-257
Clanak iz >;Primorke«, glasila Okrulnog .o,dbora AFZ za Hroatsko Primorje, h·r. ,
6
svibanj 1943, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . ' . . . . . . . . . 223
•
OkruZnica Inicijativnog odbora AFZ za Dalmaci ·u 0
1
konferenciju AFZ
pripremama za Oblasnu
..............
224
0 radu organizacije AFZ u Lici u godini 1942.
·
Clanak iz ))Z.en-e u bor.bi«, glasila Okr. odbor.a AFZ za Liku, br. 9,
jnosin~c
1942.
226
GodiSnji izvjeStaj OkruZnog odbora 'AF.Z za Karlovac krajem 1942. SazivaCkom .
odboru AFZ za Hrvatsku o radu organizacije AFZ .
.. ....
. .
..
lzvjeStaj Dine ZiatiC od 9. I. 1943. sa sastooka llegalnog MO AFZ SuSak
lz izvjeStaja OK KPH Varaidin od 13. J. 1943. Povjerenstvu CK KPH .
OkruZnica Inic!i~tivnog odbora AFZ za Dalmaciju od 20. 1. ·1943. KotarskOm
odboru AFt StDJ o sa'Wupljanju pomoCi za NOV . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pismo Inicijativnog odbora AFZ za Gorski Kotar od _II II I943 I · ·· .
db
AF.
.
.
• ·
· lllCIJa 11vnom
o Doru......z za Hrvatsko Primone o akciji za prikupljanje materijala .za 'boinicu
u
rezmci
......
......
Pismo OkruZ.nog od'bora AFZ Karlovac od
17. II~ 1943. Inicijativnom odboru
AFZ Hrvatske o politiCkoj situaciji i radu AFz .
.......
Pismo Inicijativnog odbora_ AFZ za H_ rvatsku od 2I II 1943 I · ·· AFZ
• •
· mctJa 1 Ivnom
oru
za Hrvat~~ko Primorje Q radu ·na · terenu i uzdizanju kadrova
227
229
............ .
Kotar od ~ III I943 I · .. t"
"'o
•
• niClJa IV~
.
Izvje~taj ·l~icijati~og odbora. AFZ z~ Gorski
no odb
AFZ
m.t""k oru
....z~ Hrvatsku o politiC'koj situaciji u_pojedinim kotarevima i o
pol1 Ic om radu zena
. . . . . .
. ..............
~
Predavanj,e Kate PejnoviC i Jele Cuk. p-ovodo m pr.osla~n 8,
..
n...
596
. .
.
marta 1943. u Lici
)
IzbjegliCki put
Pjesma iz >>Rijeli hm.e1<, glasila AFZ Karlova,c br. 6-7, oluj.ak 1943. . . , . .
259
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH za Gorski Kotar od 2. IV. 194 3. Centralnom Komitetn KPH o radu AFZ na oslobottenom teritoriju . . . . . . . . . . - 260
1
I
'l
Pismo Okruinog odbora AFZ Karlovac od 8. IV. 1943. btid)'ativnom odboru AFZ
Hrvatske o teSkom ekonomskom i zdravstvenom stanju poslije neprijateljske
ofienzive i aktivnosti AFZ na tim sektorima .
260
Iz zapisnika- V. redovnog proSirenog sastanka Inicijativnog odbora AFZ za
Hrvatsko Primorje odrZanog 11. travnja 1943. . . .
. . . . . . . . . . . . 262
23I
Iz izvjeStaja OK KPH za Hrvatsko Primorje od 18. IV. 1943. CK KPH o
politiCkom radu u Istri
267
232
IzvjeStaj Ilegalnog mjesnog odbora AFZ Karlovac za travanj 1943. o radu i
sabirnoj akciji za partizane
. . . . . . . . . . . . . . .
268
0 proslavi Pivog maja na Kordunu
Clanak iz »Rije.Ci ·zerne11, glasila AFZ za ·o-krug Karlovac, br. ,8 i 9, 1943. . .
269
233
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb od 1. V. 1943. o radu AF.Z
235
Pismo OkruZnog odbora AFZ ·Karlovac od 5. V. 1943. Inicijativnom odboru AFZ
Hrvatske o pogorSanju 1Alrav.stvenog stanja i teSkoCarna odrZavanja· sastan3ka
sa .Zenama
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . 270
269
~
0 db
Pismo lnicijativnog odbora AF_z H_ rvatske od 26 II I943 o· k •
db
AFZ · · ki
· ·
· .
· ·
·
ruznom. o ' oru
AF- ~a o ?g Karlovac o '?rganizaciji i nit.CinU i-ada· okr-uini'h ·i_ :kotai-skih a.ilbora
z 1 o prtpremama za proslavu 8. marta .
Prolazna kuhinja na Kordunu poslije Cetvrte neprijatelj.ske ofenzive
Clanak iz »Rij,eCi Zene«, glasila AFZ za okrug Karlovac br, 6-7, olujak 1943. . . . 258
222
237
Pismo. Inicijativnog odbora AFZ za okrug .Sibenik ~4 15. V. 1.943. Ini-cijativnom
odboru za okrug Zadar .o stanju i radu AFZ na terenu . .
272
239
Pismo lni-cijativnog odbora AFZ Hrvatske od 18. V. 1943. OkruZnom odboru AFZ
Banija o radu organizacije . .
. . . . . . . . . . . .
.. -.. . . .. 275
24I
Pismo s kursa za aktivistkinje AFZ ogulinskog i brinjskog kotara odrZanog
u Stajnici svibnja 1943.
-. ·
lz "Ro.doljwpke<l, .glasila AFZ za Gorski Ko-tar br. 1, kolovoz-ru}an 1943. . . . . . 276
243
Pismo Inicijativnog odbora AFZ Zadar kotarskorn odboru AFZ Biograd o terOru
,okupatora i potrebi pomoCi Zrtvama terora . . . . . . . . . ,.
. . . . . . 277
567
�Strana
Stran·a
Oslohodeni teritorij JUgoslavije uoCi Pete neprijateljske ofenzive svibanj-lipanj
1943.
(geografska karta) • . • . . . . . . . .
Danica MajstoroviC Bela u faSisti&om zatvoru
Jz )}Primorke((, glasila AFZ za Hrvatsko Primorje, br. 8, srpanj 1943. . . .
Poziv Okru:Znog odbora AFZ za Liku .od 9. VII. 1943. Okru:Znom odboru AFZ
Karlovac na takmiCenje u sklanjanju Zetve pred neprijateljem . . .
278
Iz izvjeStaja OkruZillog korniteta KPH Pokuplje od 30. V. 1943. Centralnorn
Kornitetu KPH o radu Zena u kotaru Zurnbera.k
. . . . . .
279
Jz izvjeStaja Mjesnog korniteta KPH Zagreb od 1. VI. 1943. za svibooj 1943.
o radu AFz . . . . . . .
280
IzvjeStaj OK KPH Zagreb od 2. VI. 1943. OK KPH Krapina o konferenciji
AFz Hrvatske
Dalmatinke optuZuju
lz »Zene u, b&rbi((, glasila -AFt Hrvatsk.e, br . .J2-13, 1945.
281
284
292
Rezolucija
301
Glavni odhor AFZ Hrvatske i.zabran na I. konferendji
okru:Znica OkruZnog odbora AFZ Banija od 15. VII. 1943. svim kotarskim
odborima AFZ p izborima za odbore AFZ
. . . . . . . . . . . . . . 330
282
Organizacioni referi:lt Jde BiCaniC
303
Biografija Mace GrZetiC
,,
Pismo Glavnog. odbora AFZ Hrvatske od 15. VI. 1943. lnieijatiVIJlom oKruZnom
odboru AFZ za okrug Cazma o Jronfereneiji AFZ Hrvatske . . .
3()8
•
Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 15. VI. .1943. Mjesnom odboru AFZ
Zagreb pov{)dom odrZane konferencije AFZ Hrvatske . . . . . .
309
Pismo Glavnog odbol"a AFZ Hrvatske od 21. VI. 194'3. OkruZnorn odboru AFZ
Lika o postavljanju rada AFZ na masovnu bazu . . . . . . . . . . . .
310
lz izvjeStaja OK KPH Bjelovar od 24. VI. 1943. Centralnom Kornitetu_ KPH
o radu Zena· u bjelovarskom okrugu
. . . . .
. . . . . . 312
Proglas Zupsk-e redarstvene oblasti Karlovac od 24. VI. 1943. kojim se salje u
logor obitelji T-omac i AmbrijeviC
(neprijateljski dokument) . . . . . . . . . . •
315
336
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH_ Zagreb za srpanj 1943. o radu AFZ . . . 339
340
Sto rade ustaSe iz naSih sela
lz >JArntifaSistkinje<<, glasila AFZ P,oku.{Jlje, br. 1, kolovoz 1948. . . . . . . . . .
34'0
Prva OkruZna konferencija AFZ Cazma odrZana I. VIII. 1943. na KopCiCu
(;Zanak iz >)Glasa Z.ene«, glasila AFZ Cazma, ln. 2, 1943. . . .
. . .
341
0 kursevima z'a aktivistkinje AFZ u Moslavini
(;Zanak iz >1-Glasa Z·ene((, glasila AFZ Ca_zma, br. ,3, 1943. . .
342
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Bj.elovar od 10. VIII. 1943. Centralnom
Komitetu KPH o formiranju lnicijativnog okruZnog odbora AFZ za okrug
Bjelovar
343
Poziv Okru:Znog odbora AFZ za okrug Karlovac Zenama na aktivno uCeSCe u
izborima za odbore AFZ odrZanim od 15. VII.-25. VIII. 1943.
. . . . 344
313
Rezoludja sa Prve kotarske konferencije AFZ kotara Cazma odrZ-ane 2·7. VI. 1943.
336
UstaSka zvjerstva u Donjoj KupChii
lz )}AntifaSistkinje(r, glasila AFZ PoktifJlje, br.1, lwlovoz 1943 . . . . . . , . . .
OkruZna konferencija AFZ za okrug Nova GradiSka odrZana 1.3. lipiltja 1943.
lz »Udarnice«, glasila AFt Slavorn.ij.e, hr. 4, lip.anj 1943. . . . . . . . . . . . . 306
307
333
OkruZniea OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 18. VII. 1943. svim kotarskim
i opCinskim odborima AFZ o naCinu provodenja izbora za organe AFZ od 15.
VII. do 25. VIII. 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
d
333
Jz izvjeStaja Povjerenstva CK KPH Zagreb od 18. VII. 1943. o smrti Vere
Solar, sekretara V. RK u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pismo AntifaSistiCkog odbora Zena za Dalmaciju od 113. VI. 1943. OkruZnorn
odboru AFZ Zadar, kojim se najavljuje _ takmiCenje za sakuplja:llje v~ne -i
Zita za NOV
305
Iz izvjeStaja Kotar.skog. komiteta KPH Cabar od 15. VII. 1943. OkruZilom
komitetu KPH Gorski Kotar o radu AFZ . . . . . .
0 kursu i prvoj konferendj~ AFZ na KorCuli u srpnju 1943. . ::
303
I. zasjedanje AntifaSistiCkog VijeCa Narodnog Oslobodenja Hrvatske odrZano
u OtoCcu i Plitvicama 13. i 14. VI. 1943.
Iz zakljuCaka I. zasjedanja ZAVNOH-a .
327
IzvjeStaj OkruZnog odbora AFZ Banije od 14. VII. 1943. o radu
politiCkom
. . . . . . · · · · · · · · 329
. stanju na oslobod:e-nom t-eritoriju . -. . . .
Prva konferencija AFZ Hrvatske odrZana 11., 12. i 13. lipnja 1943. u OtoCcu
Clanak iz »Zene u borbi«; glasila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku br. 2, srpanj 1948. 282
PolitiCki referat Anke Berus
323
IzvjeStaj Inicijativnog odbora AFZ za okrug Pokuplje od 10. VII. 1943. Glavnom .
odboru- AFZ Hrvatske o radu AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . ; . . · . . 325
§./·1 '
Govor dr.- Vladimir-a Bakari,Ca
323
Evakuacija bolniee u :PreZnici za neprijateljske ofenzive
Clt:mak ]ele ]anf:iC iz »Zene Zl borbi«, glasila AFZ Hrvatske, lipanj 194-'3.
Dopisi OkruZnog odhora AFZ Karlovac uredni.Stvu )>Vijesti« o toku izbora
za organe AFZ
. . . . . . . . · · . · · · · ·
. . . . 316
Kurs AF.Z u Slavoniji
Clanak iz ~>Udarnioe(r, glasila AFZ Slavonije, br. 4, lipan} 1943. . . . . . . . . . Slr6
344
0 radu AntifaSisti-Ckog fronta Zena u Istri
Iz izvje'Staja Baze 5- Istra od 14. Vlll. 1943. OK KPH za HnJ. Primarje . .
347
Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 19. VIII. 1943. ·Mjesnom odboru AFZ
Zagreb s uputama za rad
. . . . . . . . .
347
lzvjeStaj lnicijatirnog okruZnog odbora AFZ Zagreb od 21. VIII. 1943. Okru:Znom kornitetu KPH Zagreb o sastanku 10. AFZ i o kursu . . .
351
U sisaCkom 1-ogoru
Biljeske Anke Skorupcm . . . . . . • . • . • . • • . • . • ' • • • • . • • • . 318
Referat o AntifaSistiCkorn frontu Zena, odr.Zari na III. konferenciji OK KPH Like
u Vrhovinama 1. i 2. VII. 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . 320
568
Zapisnik sa II. konfer,encije AFZ· okruga Karlova-c odrZane 28. i 29. VIII. 1943. · 352
Organizacioni referat Cane Bogda:OOviC na II.· konferenciji AFZ-a okr·uga KarlovaC
odrzanoj 28. i .29. VIII. 1943. . . . . .
. . . . . . . . .. . . . . . . . . 357
569
�Strana
Strana
Iz politiCkog referata odr.Zanog 31. VIII. 194-3. ·na II. okruZnoj konfereneiji
AFZ za Baniju
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
359
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Bjelovar od ·7. X. 1943. ~entralnom
Komitetu KPH o radu Zena
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
394
Iz izvjeStaja partijskog rukovodstva Istre- od 31. VIII. 1943. OK KPH za Hrv.
Primorje o potrebi form.,iranja Inicijativnog odbora AFZ za Istru . . . .
861
Proglas Zemaljskog AntifaSistiCkog VijeC.a Narodnog Oslobodenja Hrvatske od
14~ X. 19.43. o oslobodenju i prikljuCenju Istre, Dalmacije, Hrvatskog Primorja
i Jadranskih_ otoka ·Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
396
II. zasjedanje Zemaljskog AntifaSistiCkog VijeCa Narodnog Oslobodenja Hrvatske odrZano od 12.-15. listopada 1943. u PlaSkom . . . . . . . . . . .
397
Poziv Narodno-oslobodilaCkog od'bora za Istru od 20. X. 1943. istarskom narodu
na jedinstvo i _nastavak borbe . .
. . . . . . . . . · ...
398
Do,pis Mjesnog odbora AFZ Zagreb od 26. X. 1943. OkruZnom komitetu KPH
za Pokuplj.e o poslanoj robi . . . . . . . . . . . .
401
402
Iz jasenovaCkog logora
Iz >>Banovke~<, glasila AFZ za. Banijt_t, b.1·. ~, 19ft3 . . . . . . . _ . . . . . . . . . 3·62
.
Iz izvjeStaja OkruZnog odbora AFZ Banije od -6. IX. 194-3. Glavnom od'boru AFZ
Hrvatske o radu Zena i o izborima za AFZ Banije . . . . . . .
Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 8. IX. 1943. OkruZnom odboru AFZ
Karlovac o opasnosti Sirenja skorbuta , . , . . . . . .
364
366
Popis seoskih i opCinskih odbora u Bribiru u rui!lu 194-3.
Iz biljeiaka 'Vede Zagorac _. . . . . . . .
367
0 organizaciji :partizanskih vrtova u Baniji
368
Popratni akt .za Oskara Freiermutha od 2-6. X. 194-3., koji je otiSao iz
Zagreba u partizane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Letak Inicijativn-o-g okruZnog odbora AFZ za Hrvatsko Primor_je Zenama Primoria povodom kapitulacije Italije . . . . . . . . . . . . . . .
368
Iz izvjeStaja OK KPH Krapina od 3. X. 1943. Oblasnom komitetu KPH za zagreba.Cku oblast o kursevima AFZ u okrugu Krapina . . . . . . . . . . . . . . . 402
Pismo OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 11. IX. 1943. Glavnom odboru AFZ
Hrvatske o radnim Cetama na terenu .
. . . . . . . . .
370
o. novim
Sastanak Mjesnog odbora AFZ Crikvenica 11. IX. 194-3.
lz biljdaka V,ede Zag.orac . . . . . . . . . . . . . .
371
lz izvjeStaja OK KPH Krapina od 1·6. IX. 1943. o okruZnoj konferenciji AFZ
372
0 izbornim konferencijama AFZ u Lid
Dopis iz >>Li!:ke Z.ene u borbi«, hr. 18,. rujan 1943. . . .
372
Biografija Narodno.g heroja Smilje RadoSeviC-Poki"ajac
373
Rezolucija sa Prve. oblasne konferencije AFZ za ·slavoniju odrZane 19., 20.
rujna 1943. u V oCinu
. . . . . . . . . . . . .
37 4
I. ohl3sno savjetovanje AFZ za Dalmaciju
Zapisnik I. oblasnog savj,etovcmja AFZ za D,almaciju oddarwg 18. i 19. XI. ·1!)48.
'U Bolu na BraC-t~
408
PolitiCki referat
Diskusija s-a I. ohlasnog
408
~savjetovanja
AFt. za Dalmaciju
411
Izvjdtaji o radu Zena u Valmadji ,po okruzima i kotarevima
379
IzvjeStaj Inicijativnog od'bora AFZ za okrug Pokuplje od 21. rujna 1943. Glavnom odboru .AFZ Hrvatske o radu Zena . . . . . . . . . . . . . . .
381
SkloniSte za Zene i dj,eeu na prolazu kroz Crikvellicu - Radio vijesti od 21. IX.
1943.
. . . . .
. . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
385
Pismo Anke Berus o-d 25. IX. 194-3. Bebi KrajaCiC o radu u krapinskom okrugu
38·6
Mj(~snog
4•03
Referat Anice Rakar-MagaSiC o AntifaSistiCkom frontu Zena na III. konferenciji
OK KPH Karlovac oddanoj od 20-23. XI. 1943. . . . . . . . .
. . . . . 405
21.
Odluka ZAVNOH-a od .20. IX. 1943. o prikljuCenju Istre, Rijeke, Zadra i ostalih
okupiranih krajeva Hrvatske
Popis odbornica i dnevni red sastanka
22. IX. 1943.
lz bilj.eZaka Ve,de Zagorac
smjernicama u radu AntifaSistiCkog fronta Zena
Clanak Mit1·e MitroviC 1t >/l,wli dumas<<, gf.asilu Centraln,og odbora AFt Jugoslavij,e,
broj 32, 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
417
Obla:sni odbo·r AFZ za Dalmaciju
421
lzvrSni odbor . . . . . . . . .
. . • . . . . . .
. . 421
O.slobodeni teritorij Jugoslavije na dan II. zasjedanja AVNOJ-a 29. XI. 1943.
(geografska karta)
,_ . . . . . . . . . . . . . . . . .
422
II. za.siedanje AntifaSistiCkog VijeC.a Narodnog Oslobodenja Jugoslavije odrZano
29. XI. 1943. u Jajcu
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
423
Zapisnik sa sastanka lzvrSnog obi. odbora AFZ za Slavoniju u studenom 194-3. 424
odbora AFZ Senj odrZano·g
Pogibija Katje Sperac
lz J>Dalmatinke u bor-bi«, glasila AFZ .za Dalmaciju, prosinac 1943.
427
IzvjeStaj sa kursa Oblasnog odbo-ra AFZ .za Slavoniju odrZariog od 11. XII.
do 28. XII. 1943. . . . . . . . . . .
428
I hrvatska sela gore
lz »'Glasa Zene<r, glasila AFZ Cazma, br. 5, prosinac 1'943.
430
Poziv na sklanjanje Zetve pred .neprijateljem
Clan.ak iz »Lil:ke Zene u borbi«, glasila AFZ Lika, br. ].8, Tujan 1943, . . . . . . . 389
Iz izvjeStaja lnicijativnog okruZnog odbora AFz za okrug Zagreb od 11. XII.
1943. - OK KPH Zagreb . . . .' . . . . .
430
0 radu Zena Slavonije na spremanju Zetve
·Clanak iz »'Udaniic"er<, glasila AFt Slavonij,e- br. {), rujan 1943 . . .
390
0 radu AntifaSistiCkog fronta Zena u Dalmaciji
Clanak iz >>Dahnatink~ u borbi«, glasila Oblasnog odbora AFZ za Dalmaciju
br. 4-5, frrosinac 1943.
. . . . . . . . . . . . . . .
. . • . . . 432
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb za rujan 1943. o radu AFZ
391
IzvjeStaj Okr-uZnog odborli AFZ Virovitica od 5. X. 1943. Oblasnom odbOru AFZ
za Slavoniju o radu Zena
. . . . .
391
OsloboOeni teritorij Banije - rujan. 19~3.
( geografska .karta)
. . . . . . .
. . . . . . . . 387
. . . . . . . . . . . . . 388
0 sklarnjanju Zetve u brinj-skom i ogulinskorn kotaru
Clanak iz »Rodolj,upke«, glasila AFZ Gorski -Kotar, kolovoz-rujan 1943.
'570
. . . . . 389
Prva okruZna konferencija AFZ za -okrug Pokuplje odiZI:"J.na 15. XII. 1943.
u selu J amnici
Ctanak iz lista »Putem slobode<f, glasila Okr. NOO Pokuplj.e br. 1, sijel:anj 1944. 433
.571
�Strana
Iz izvjeStaja 1\fjesnog komiteta KPH Zagreb za prosinac 1943. o radu AFZ
435
IzvjeStaji o radu AFZ i NOO Zagrehit za prosinac 1943.
437
Pismo Centralnog Komiteta KPJ Centralnom Komitetu KPH · od sijeCnja 1944.
o Stetnosti tendencija centralizacije AFZ
potrehi prodiranja u redove joS
neobuhvaCenih masa Zena
. . . . .
Progias Izvr~nog odbora Narodno-oslobodila.Ckog front a Hrvatske od 20. V. 1944.
povodom stvaranja IzvrSnog odhora NOF Hrvatske .
Prva OkruZna konferencija AFZ za Hrvatsko Primorje odrZana 28. V. 1944.
Vratima
Iz organizacionog referata Melanke Segota
na
439
Pozdrav delegatldnja AFZ Vrbovslw sa I. kotarske konfel'iencije AFZ od 2. I.
1944. Nacionalnom Komitetu Oslobodenja Jugoslavije
lz >>Zenu u borbi((, glasila Glavnog odbora AFt Hroatske, br. 7, 1944. .
440
Iz izvjeStaja Mjesnog ko'miteta KPH Zagreb od 5. I. 1944. o radu AFZ
441
Sla va drugaricama J elki i J usti
lz >>Rodoljuba<<, glasila NOD-a
Straii.il
OkruZni odbor AF.Z za Hrvatsko Primorje
465
466
466
469
Pok1tplje, br. 1, ·OZujak 1944 . . , . . . . . . . 442
Iz izvjeStaja OK KPH za Liku od 3·0. I. 1944. o prosvjetnom radu u okrugu
i radu AFz
443
471
IzvjeStaj Centralnog odbOra AFZ zbjega u Ell Shattu za svibanj 1944.
Ul
Iz izvjeStaja organizacionog sekretara Oblasnog komiteta KPH za Istru krajem
svibnja ili poCetkom lipnja 1944. o politiCkom i kulturno-prosvjetnom radu sa
Zenama u Istri 1 njihovom uCeSCu u NOO
. . . . .
473
30 travnja 1944. Svapski banditi poklali su 26'3 osobe u istarskom selu Lipi
/;:. izvjeJtaja Agitfrropa Oblasnog korniteta ,KPH za istru od 4. VI. 1944. . .
477
Pismo srpskim sestrama
Clanak iz >>Zene u borbi((, glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatsk.e, br. 7, o:Z.ujak 1944. 444
IzvjeStaj OkruZ.ne komisije AFZ za okrug Bjelovar od 11. VI. 1944. Oblasnom
odboru AFZ Zagreb o radu Zena
IzvjeStlzj o rad1t AFZ-a od 11. VI. do danas u. Bjelovarskom okrl{glt
. . . . . . 479
Karakteristike drugarica, koje sn zavrSile Cetvrti kurs AntifaSistiCkog fronta
Zena, odrZanog od 6-15. II. 1944. u Pokuplju . . . . .
Zetva na CepiC Polju
Do-pis iz >>lst?·anke«, glasila Oblasnog adbora AFt za 1slm - srpanj 1'944.
4.80
Iz izvjeStaja Mjesno.g komiteta KPH Zagreb za travanj i svibanj 1944. o radu AFZ
482
Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Buzet od 29. II. 1944. Kotarskom komitetu
KPH Buzet q, faSistiCkom teroru u Istri
lz »lstranlw((,, glasila Oblasnog odbora AFZ za Istru, broj 1 . . . . . .
Letak Glavnog odbora AFZ Hrvatske Zenama povodom 8. marta 1944.
1
IzvjeStaj OkruZnog odbora AFZ za Liku od 17. III. 1944. Glavnom odboru AFZ
Hrvatske o politiCkom ·stanju i radu organizacije . . . . . . . . . . . .
444
446
. 447
450
lzvjeStaj Ilegalno.g mjesnog odbora AFZ Split orl 24. III. 1944. OkruZnom odboru
AFZ za Srednju Dalmaciju o proslavi 8. marta i rezultatima takmiCenja . . . . 453
Dopis zdravstvenog odjela kotarskog NOO-a N a.Sice od 25. III. 1944. op.cins]wm
NOO-u Orahoviea o zdravstvenim kursevima
454
IzvjeStaj Kotarsko,g odbora AFZ Donji Lapac od 26. III. 1944. OkruZnom odboru
AFZ za Liku o politiCkom stanju u kotaru i radu AF.Z . . . . .
455
~
'
Pozdrav).ena okruga Virovitice sa II. okruZne konferencije AFZ od 18. VI. 1944.
Glavnom odboru AFZ Hrvatske
. . . . . . . . . 483
II. okruZna konferencija AFZ Moslavine odr.Zana 18. VI. 1944.
Do.pis iz "Zene u borbi«, glasila ·Glavnog odbora AFZ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944. 484
Proglas OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 25. VI. 1944. povodom Cetni.Cke
izdaje na Kordunu
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 485
OkruZna konferencija AFZ za ol{rug NaSice odd.ana 26. VI. .1944.
Dopis iz >>Zen;e u borbi((, glasila Glavnog odbom AFZ Hrv.atske, hr. 9, kolov.oz 1944:.
487
Pozdrav Zena neoslobodenog otoka Krka sa prvog kotarskog savjetovanja za
otok Krk od 1'6, VII. 1944. Glavnom odboru AFZ Hrvatske ·.
488
Iz izvjeStaja Oblasnog komiteta KPH za Istru od 20. VIII. 1944. o Oblasnoj
konferenciji AFZ za Istru odd.anoj 22. i 23. VII. 1944.
488
Pismo Krunke ZastavnikoviC od 26. VII. 1944. Lepi Pero-viC, Clanu Oblasnog
komiteta KPH Zagreb o pri,premanju kotarskih konferencija u koprivniCkom
i kriZevaCkom · kotaru
490
Majka MiklanuSa
lz ))Dalmatinke u borbi«, br. 6, srpanj 1944. .
491
Oglas Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurno-.st u Zagr,ebu od 2.8. III. 1944.
o strijeljanju antifaSista Ivane PopoviC, dr. Pave Jajac, Marije HanZevaCki dr,
(11eprijateliski dokumernt)
4.56
IzvjeStaj Ilegalnog mjesnog odbora AFZ Sibenik za oZnjak 1944. Ol{ruZnom
odboru AFZ Sibenik o proslavi 8. marta i radu AFZ
457
Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb za oZ.ujak 1944. o radu AFZ
458
Od obmane do izdaje
Clanak iz J>Zene u borbir<, gl<isila Glavnog odbo-ra AFZ H·rvatske, br. '7~ oiujak 1944.
459
Iz GupCevog Zagorja
Clanak iz »Z.e.ne .u .bm,bi«, glasila Glavnog odbOra AFt Hrvatske ln. 7, .o.Zujak 1944.
IzvjeStaj Glavnog ravnateljstva za javni red i sigur.nost od 29. VII. 1944~ o
hapSenju RuZe CrnkoviC, Erne CekuriC, BoZene Zakman, Vere FabijaniC i drugih
(neprijateljski dokmncnt) . . . . . . . .
492
460
Prva Okru.Zna konferencija AFZ za Gorski Kotar odrZana 30. VI. 1944.
Organizacioni referat Julke RajaCiC
. . . . . .
493
Iz:vjeStaj Inicijativnog kotarskog odbora AFZ Karlovac od 19. IV. 1944. QkruZ~
nom odboru AFZ Karlovac
TreCe zasjedanje Zemaljskog AntifaSistiCko.g VijeCa
Hrvatske odd.31I1.o od 8-9. V. 1944. . . . . . . . . .
Narodnog
462
464
464
Brzojavni pozdrav .MarSalu Titu sa kotarske konferencije AFZ za kotar Labin
odr.Zane 11. V. 1944.
lz »lstramke1<, glasila Oblasnog odbora AFZ za ls&ru, broj 1 . . _ . . . . . . . . . 465
-::.(-"'
572
i.
OkruZnoj konferenciji .
IzvjeStaj Centralnpg odbora AFZ zbjega u Ell Shattu za lipanj
Oslobodenja
Iz deklaracije o osnovnim pravima naroda: i gradana demokratske Hrvatske
OkruZni -odbor AFZ izabran na
496
srpanj 1944.
497
lz izvjeStaja KK KPH Kras od· 12. VIII. 1944. o faSistiCkom teroru u kotaru
498
Prva kotarska: konferendja AF.Z Pisarovine
Dopis iz J>P!-f-tem slobo,de<(, glasila NOf za Polwplje od _15. VIII. 1944. . . .
499
Letak Okru.Zuog odbora AFZ Pokuplje povodom II. okruZne konferencije AFZ
od 20. VIII. 1944.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
500
573
�StraiiG.
6dborni~a
Iz »DalmatVnke u b01"bi1(, glasila AFZ za Dalmaciju, br. 6,. sfu,deni 1945. . . . .. . .500
Prva kOtarska konferencija AFZ Za Sisak
Dvpis iz )1Pttte-m slobode«, glasila NOF za PokufJlje, hr. 65, od 23. VIii. 1944. .502
rzvjestaj Okruznog odbora AFz Brod od 23. VIII. 1944. Oblasnom odboru AFz
za Slavoniju o stanju i radu organizacije . ~. . . . . . . . . . . . . . .
502
Pismo OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 1. IX. 1944. Kotarskom odboru AFZ
VojniC povodom takmiCenja medu kotarevima
. . . . . . . . . . . .
504
Pismo Anke Berns, Clana Povjerenstva CK KPH za Sj.evernu Hrvatsku od 5.
IX. 1944. Oblasnom komitetu KPH za Slavoniju o pripremama za Prvi kongres
Zena Hrvatske
505
Pismo OkruZ.~tog odbora AFZ Banije od 6. IX. 194:4. OkruZnom odboru AFZ
Karlovac kojim prihvaCa poziv na takmiCenje . . . . . . . . .
KRATICE
505
NOV
NOP
NOB
PO
KP'
CK
FNRJ
FNRH
KPJ
IzvjeStaj Kotarskog odbora AFZ Karlovac od 11. IX. 1944. OkruZnom odboru AFZ
Karlovac sa Prve kotarske kzynferencije odrZane 8. IX. 1944. . . . . . . . . . 506
II. okruZna konfereneija
u Pisarovini
AFZ
za
okrug Pokuplje odr.Zana
10. · IX. 1944.
l(IPH
AFZ
508
ACOZ
Iz organizacionog referata
508
Iz pozdravnih govora i diskusije
510
URS
SI<!OJ
OkruZni odbor AFZ za okrug Pokuplje
512
SBOTIC
SMG
SDS
Kursevi za Zene u Dalmaciji
Clanak iz ))Dalmatinke u b01"hi«, glasila AFZ za Dalmaciju hr. 7, rujan 1944. 514
Pismo OkruZnog komiteta KPH Pazin od 23. IX. 1944. Kotarskom komitetu KPH
Tinjan o formiranju OkruZnog odbora AFZ Pazin . . . . . . . . . . . .
515
Izvjestaj Okruznog odbora AFz za Liku od 23. IX. 1944. Glavnom odboru AFz
Hrvatske o radu organizacije AFZ . . . .
. . . . . . . . . . . . .
517
IzvjeStaj Oblasnog odbora AFZ Slavonije od 28. X. 1944. Glavnom odboru AFZ
Hrvatske o Oblasnoj konferenciji AFZ odrZanoj 24. IX. 1944. u PoZegi .
518
IzvjeStaj o radu AFZ u zagrebaCkom i krapinskOm okrugu od 25. IX. 1944.
520
Pismo MK KPH Zagreb od 27. IX. 1944. kojim se Salj u drugarice na kurs u
Povjerenstvo CK KPH za Sjevernu Hrv:atsku .
SPZZ
HiSS
CK KPJ
CK I<!PH
CK SKH
OKKPH
NP
NOO
OK
KK
NOF
CKS
MK
00 AF:t
SSSR
USAOH
AVNOJ
521
Pismo Mare JuhoviC iz zatvora
Iz ))Zene 1t bMhi<r, glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatske, hr. 10, irujan 1944. . . 521
ZAVNOH
IzvjeStaj Biokovsko·neretvanskog okruZuog odbora AFZ Oblasnom odboru AFZ
za Dalmaciju o Prvoj konferenciji Zeita Za kOtar Iinotski Odi"ZanOj 5. X. 19A4. 523
Predkongresni rezultati natj.ecanja Zena ZagrebaCke oblasti .
524
TreCa kotarska konferencija AFZ Glina oddana 8. X. 1944.
JNOF
Narodno-oslObodilaCka vojska
Narodno-osldhodilaCki pokret
Narodno-osloh-odilaCka 'bo-rba
Partizanski odredi
Komqnisti.Cka partija
Centralni komitet
Federativna Narodna Republika Jugoslavija
Federativna Narodna 'Republika Hrvats'ka
KomunistiCka partija Jugoslavije
KomunistiCka partija Hrvatske
Antifa~istiCka fTonta ·Zemi
AntifaSistiCki odbor Zena
UJedinjeni radniCki sindikati
Savez komunistiCk·e omladine Jugoslavije
Sav·ez 'Dllade generadje
Savez bankOvnih, osiguravajuCih, trgovaGkih, industrijskih Ciuovnika
Samostalna demokratska Stranka
Slovenske pr·otifaSistiCne Zenske zve.ze
Hrvatska ·seljaCka. stranka
Centralni komitet Komrunis6Cke .partije ]ugoslavije
Cenkalni komitet Komuni·stiCke partije Hrvatskc
Centralni komitet Saveza komunista Hrvatske
OkruZni komitet KomunistiCk-e partije Hrvatske
Narodna pomot
Narodno-oslobodilaCki odbor
OkruZni komitet
Kotarski ·komitet
Natrodno-oslobo-dilaCka fronta
Centralni komitet Slovenije
Mjesni komitet
Okru.Zni odbor AntifaSistiCke fronte Zena
Savez SocijalistiCkih Sovjetskih Republika
Ujedinjeni ·savez antifaSistiCke omladine Hrvatske
AntifaSistiCko vijeCe naro-dn:og oslo'hodenja Jug-oslavije
Zemaljsko antif.aSistiCko vijoeCe narodnog oslobodenja Hrvatske
Jedinstvena na·rodno-oslobodilaCka fronta
528
OkruZnica Odjela narodne prosvjete ZAVNOH-a od 11. X. 1944. Glavnom odboru
AFZ o organizaciji anaJfabetskih teCaieva . . . . . . . . . . .· . . . . . . . 530
Izvjestaj Okruznog odbora AFz Pokuplje od 17. X. 1944. Glavnom odboru AFz
Hrvatske o predkongresnom takmiCenju
Rad AntifaSistiCkog fronta Zena na Rijeci
~'
-<
.
532
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 534
'
''\
574'
I
51!>
�TebniCka redakcija i grafiCka oprema
CUCA SMOKVINA BORANIC;:
R
CrteZ na nasiovnoj strani izradio
HUBERT KRULJAC
zu prvi broj ~ZENE U BORBI«, -
lipanj 1943.
Lektura i korektura
ANKA OSZELDA
Stampano u tiskari
GRAFICKI ZAVOD HRVATSKE
Strojni slog
M. ORSIC
Cinkografija
I. PETEK,
M. PODHRASKI,
V. BALAS
Prelom
Z. IVANCIC i F. LUZAR
Stampao
I. DROBNIC, A. MERT, D: PEVEC,
Z. OPRESNIK, S. SMERDEL, R. CRNIC
Uvezano u knjigove:lnici
GRAFICKOG ZAVODA HRVATSKE
1.
:cl
I
'
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žene Hrvatske u Narodnooslobodilačkoj borbi: knjiga prva
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Marija Šoljan
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1955
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
31-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
576 str.
AFŽ
Hrvatska
narodna herojka
Narodnooslobodilačka borba
NOB
žene borci
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/fa6fc99fdd61e34433bafd9f7c0bd9aa.pdf
afa882d929d00486a245c03730aebc42
PDF Text
Text
�ŽENE HRVATSKE
U NARODNOOSLOBODILAČKO] BORBI
KNJIGA
DRUGA
Z A G R E B
I Z D A N J E
G L A V N O G
O D B O R A
S A V E Z A
19 5 5
Ž E N S K I H
D R U Š T A V A
H R V A T S K E
�G L A V N I
I
O D G O V O R N I
U R E D N I K
ŠOLJAN MARIJA
REDAKCIJA :
BERUS ANKA, GRŽETIĆ M A C A ,
JANČ I Ć - S T A R C JELA, K R A J A Č I Ć S O K A , M A R I N I Ć T A T J A N A , MILIVOJEVIĆ NEVENKA,
PEJNOVIĆ K A T A , R A K A R - M A G A Š I Ć ANICA, Z L A T I Ć D I N A
ČLANOVI
ŠIRE
REDAKCIJE:
- A H M E T O V I Ć Z O R A , A R A L I C A S T O J A N K A , B E N Z O N M I L E V A , BJELAJAC M I R A ,
BORIĆ TONKA, BUJAK-FUMIĆ ANKA, DRAKULIĆ NEDA, FRANOLIĆ ANTICA,
FRNTIĆ BEŠKA, GALEKOVIĆ SLOBODA M A R A , GLOC ZORA, KRAJAČIĆ BEBA
B O S I L J K A , K U Š E C K A T I C A , N O V A K - T O M A S E O MARIJA, P A V I Č I Ć P A V I C A , V E S E L I
MAJA
INakon tri g o d i n e
rada
redakcija iznosi p r e d
K o d prikupljanja, i z b o r a i p r o v j e r a v a n j a
n e k o l i k o hiljada aktiviskinja A F Z - a .
javnost o v e d o k u m e n t e i podatke.
dokumenata i podataka
Sav p r i k u p l j e n i
t i z i r a n , nalazi se u arhivu Saveza ženskih dl ustava
učestvovalo
je
materijal, sređen i sistemaHrvatske, a izbor tog mate-
rijala, k o j i , p o m i š l j e n j u redakcije, n a j b o l j e ilustrira r a z v o j
u N a r o d n o - o s l o b o d i l a č k o j b o r b i , o b j a v l j u j e se u o v i m
A F Ž - a i ulogu
knjigama.
žena
Redakcija, m e -
đ u t i m , p o d v l a č i , da o v i m ne smatra rad na p r i k u p l j a n j u dokumenata i podataka
o radu
A F Z - a ü toku N O B - e z a v r š e n i m , n e g o ga o b j a v l j u j e , da bi još šire mase
žena mogle
sistematskije i p r e g l e d n i j e
saradivati u p o p u n j a v a n j u i eventualnom
i s p r a v l j a n j u materijala.
�Dokument
328
PRVA KONFERENCIJA AFž ZA OKRUG ŠIBENIK ODRŽANA 22. i 23. X. 1944.
U STANKOVCIMA
Iz zapisnika
. . . 23. oktobra 1944. g. u 10 sati počinje
radni dio konferencije. 1
Drugarica Nevenka Jurković otvara rad
i najavljuje slijedeći dnevni red:
1. referat drugarice Marije Novak: Žene
našeg okruga u izgradnji demokratske federativne Jugoslavije,
2. referat drugarice Anke Šarić: Pripreme za I. kongres Antifašistkinja Hrvatske,
3. biranje Okružnog odbora AFŽ.
Uzima riječ drugarica M a r i j a
v a k , studentkinja iz Šibenika.
No-
» . . . Naša borba krunisana je padom Italije, najjačeg fašističkog vazala, što je izazvalo oslobođenje čitavog ovog predjela.
Raspada se antikomunistička banda, koja je
nemilosrdno harala po našim krajevima. O
tome nam najbolje priča sa grozotom narod
naših sela. Naša vojska ogromno se povećava.
Trebalo je stvoriti pozadinu koja će toj
vojsci pružiti sve što j o j treba. Prvi NOO-i,
koji su bili politički rukovodioci narodne
borbe, razvijaju se, i njihove funkcije bivaju sve većima. Na svakom koraku se osjeća
da stvaramo nov državni aparat. Mi žene u
tome smo mnogo pripomogle. Ostvarile smo
organizacije, koje su izrasle u moćan front
žena. Sa širenjem narodnog ustanka ustale su
iz robovskog sna i žene da se bore za boljitak
svoj i svoje djece. Već na I. Kotarskoj konferenciji NOO-a u Bukovici, u junu 1942. g.
jedna drugarica 2 ulazi u odbor. Organizirale
smo kurirske veze, logore za narod koji je
izbjegao iz žice, odlazile smo kao bolničarke i borci na front i prebacivale smo municiju, hranu i vršile sve što je bilo potrebno
našoj pozadini i vojsci. S razvitkom NOO-a
naš rad je postajao drugačiji. Mnoge dužnosti, koje smo mi nekada vršile, vrše danas
NOO-i, ali time nije postala suvišna AFŽ.
Naprotiv, pred nju se postavljaju mnogo
veći zadaci, ona treba da kao ravnopravni
član učestvuje u obnovi zemlje. Postigle smo
velike
političke uspjehe. II. zasjedanje
AVNOJ-a i III. ZAVNOH-a priznalo je ženama sva politička prava. Kroz sve tegobe
rata započelo se je sa radom na obnavljanju,
podizale su se škole, ambulante, vrše se besplatni pregledi i daje se pomoć u lijekovima,
pripremaju se kursevi za bolničarke i nudilje i drže se predavanja o higijeni. Usmena
i pismena propaganda prodire i u najzabijenije selo. Blizu 5.000 žena, staraca i djece
prebacuje se u Italiju i Afriku. U ovom velikom radu mnogo su doprinijele žene. Sve
dužnosti, koje su prije vršili muškarci, kako
u gradu tako- i selima, vrše s uspjehom danas žene. Pred nas se postavljaju veliki
zadaci. Najbolje ćemo se pripremiti za I.
kongres žena Hrvatske pomažući narodnu
vlast i vršeći udarnički sve zadatke, koji Se
pred nas postavljaju. Osigurat ćemo ishranu našoj vojsci, dati i posljednjeg muškarca
NOV-i, privući i posljednjeg čovjeka i ženu
u NOF, obraditi svu zemlju, udarnički raditi na obnovi, voditi brigu o otvaranju
analfabetskih tečajeva, na kojima ćemo i mi
učiti, produbljivati jedinstvo među svim
ženama našeg okruga i među našim narodima, voditi brigu o stradalim partizanskim
obiteljima, brinuti se za siročad. Borba se
primakla kraju, na Moskovskoj i Teheranskoj konferenciji i na posljednjim razgovorima u Moskvi ponovno je potvrđeno da se
velike sile ne će miješati u naše unutarnje
uređenje. Potrebno je da mi sve, majke,
žene i sestre, ujedinjene sa cijelim narodom
stanemo na branik slobode i da svim svojim
snagama sudjelujemo u izgradnji naše nove
domovine.«
. . . Po pročitanim referatima prelazi se
na diskusiju. Prva uizima riječ M a r a V u kš a seljanka iz Parčića (općina Kistanje) :
»U mome selu ima oko 20 dimova, neke kuće
su popaljene, ali smo mi hrabre i ne žalimo
j e r smo dočekale slobodu. -Sve smo dale za
borbu, svoje sinove, stoku i hranu. Ono što
nam je ostalo neprijatelj je uništio.«
Govori z a njom A n t i c a Š p i r i ć i z
Vodica: »Od prvog dana ustanka mi žene
nalazimo se u NOP. Iako u početku nismo
učestvovale masovno, pomagale smo svoje
borce i pomalo smo uspjele da obuhvatimo
sve naše žene u AFŽ. Nastojat ćemo okupiti
i one koje se nalaze izvan AFŽ. 38 žena
našeg kotara su članovi NOO-a. Dale smo
21.729 nadnica za obrađivanje napuštene
zemlje. Imamo 5 sela potpuno popaljenih i
dužnost nam je da pomognemo tim obitelji-
�•
Ljuba
7(imbaca
i
Anka
Šarić
ma. Naši NOO-i nastojali su pokriti ove
kuće. Oko 170 već je pokriveno. Naši NOO-i
uz pomoć žena otvorili su 8 škola na kotaru.
Za pomaganje N O V dale smo mnogo. Žene
K a p r i j a i Žirja vozile su i prebacivale materijal i vojsku, dok su žene općine Vodice
i Stankovaca to dalje prenosile. Prebacivale
su zbjeg iz Like i Kninskog okruga. T a j je
rad vršen pod vrlo teškim okolnostima, budući da je u blizini neprijatelj koji je posijao veliki broj mina. N a š narod slabo stoji
sa hranom, pa ipak su žene dale za vojsku
18. 762 kg. hrane. Ova borba oduzela je živote mnogima, a za njima ostala su siročad.
Naše žene nastojale su da pomognu u granicama mogućnosti. Brinule su se za 76
djece i 100 žena.
Žene Stankovca poslale su 7-00 kg hrane
za tu djecu. U posljednje v r i j e m e sakupile
smo 36.000 kuna, održale smo 116 sastanaka
i izvršile posjete v o j s c i . «
Uzima r i j e č drugarica A n t a M a g l i c a
sekretar odbora J N O F H - a za općinu Jadrtov a c : »Prenašale smo hranu, municiju i sve
što je bilo potrebno za NOV-u. Uza svu opasnost od Talijana i Nijemaca, uz strijeljanja,
ubistva i interniranja rad naših žena nije bio
spriječen. U b i j a l i su nas, mrcvarili, pa ipak
žene nisu pokolebale. Žene se nalaze u vojsci,
one su politički komesari i rukovodioci ; žene
rade u prosvjeti, one politički podižu ostale
žene, učestvuju u narodnoj v l a s t i ; kroz politički rad okupljaju žene u A F Ž , one danas
učestvuju u rješavanju državnih pitanja.
I I I . zasjedanje Z A V N O H - a potvrdilo je sve
što su žene borbom stekle. Mi možemo vršiti
sve zadatke u izgradnji nove države. Žene
učestvuju u NOO-ima, obrađuju napuštena
polja, brinu se za djecu, izgrađuju porušene domove. Ne samo to, nego one suzbijaju
nepismenost. Mi znamo da žene do jučer nepismene danas učestvuju aktivno u NOO-ima.
Nastojmo da I. kongres antifašistkinja Hrvatske dočekamo u takmičenju.«
Č a l e t a Z i t a , seljanka i z Bilica, prikazala je tešku borbu biličkih žena, sva njihova
stradanja i napore. »U m o j o j kući od 22
ostalo nas je 14, ima nas 3 udovice. Ponosim se da je moj muž pao u borbi. Na Stublju
neprijatelj je ubio 38 naših drugova, mi smo
ih pokopali. N i j e s m o se pokolebale i nastav i l e smo sa radom. Imam sina od 9 godina,
i on danas kolima prevaža za našu vojsku.
Izgubila sam muža, nisam se pokolebala, neka sin radi. M o j sin govori, da će osvetiti
svoga oca. » K a d uhvatite jednoga četnika,
dajte ga meni, ja ću mu suditi«, često kaže
moj sin našim drugovima. Tukli su nas, prijetili i pljačkali. Dolazili su četnici i na silu
su htjeli da kličemo kralju, ali mi ga ne ćemo, i nitko nam ga ne može na silu nametnuti. Mi smo prevažale tolike borce. Mi smo
sve dale za N O P , muževe, kuće i djecu. Sve
ćemo dati za potpuno naše oslobođenje.«
Drugarica R o s a M i k u l a n d r a , član
mjes. NOO-a Bilice. » M i s l i m na one tužne Bilice, na sve patnje, koje je o v a j narod pretrpio kroz 3 godine krvavog fašizma. Sve kuće su nam spaljene, pa ipak ne će nas nitko pokolebati, borit ćemo se i dat ćemo sve
od sebe. Naše su Bilice prebacivale drugove i materijal. Po noći i danu čekale smo
partizane, hranile ih i nismo se plašile ni
T a l i j a n a ni četnika. Kad idem kroz sela, teiško mi je gledati nepismene žene. Prošle
smo strašne patnje. T a l i j a n i su mi ubili muža zajedno sa 18 drugova. N i j e bilo sedmice,
a da nijesu N i j e m c i i četnici upali u naše
selo, ubijali, palili i pljačkali. Nedavno je
Šibenska leteća četa dočekala ih, ubila 22 i
zarobila 21 četnika. Eto, već je od toga prošlo 45 dana, i ni jedan četnik se nije zaletio
u naše selo. Nemamo krovova, nemamo kuća, ali smo sretni da su se naši drugovi
osvetili.«
Jedna starica, seljanka iz Bilica, iznijela je grozote, koje su počinili četnici u njenom selu. » N a š e selo je podnijelo mnogo od
Talijana, četnika i Nijemaca, koji su počinili
strahovita zvjerstva, ubijali, palili i zlostavljali. Ubili su' mi muža četnici. Našla sam ga
poslije 6 dana bez zubi. ušiju, očiju i bez
robe. Nisam se pokolebala već idem uz ostale drugarice. Bilice imaju hrabrih žena, koje
se od prvih dana bore. Mi smo pomogle kopati cestu, postavljati mine, uništavati kolone. Išle smo i nosile, a među nama bilo je
žena od 60 godina. Obrađivale smo zemlju,
čiji se vlasnici nalaze u našoj vojsci. Probijale smo se preko žice i nosile oružje. Nep r i j a t e l j nas je pregledavao, svlačio, ali mi
smo sve isto radile. Silili su našu djecu da bi
ona izdala partizane, ali djeca su bila čvrsta.«
Drugarica ' T e š i l o v R u ž a , seljanka i z
Zlarina. » O d početka ovog rata fašisti su uvi-
�djeli da ih mrzimo. Mali otok, ali velik po
patnjama, po svojim borcima, je naš Zlarin.
Mi smo još p r i j e rata bile bez naših muževa
koji su otišli u Ameriku. Ono nešto muškaraca, što je bilo, otišlo je u borbu. Naše selo je selo žena, same držimo odbor. Kroz sav
ovaj rat, sve smo doprinijele za N O P i još
više ćemo raditi. Obećajemo da ćemo se još
više spremati za I. Kongres žena Hrvatske.
Imamo 33 žene u borbi. Suzbijamo nepismenost.«
Drugarica C v i t a B r k o v i ć , seljanka
iz Kašića, prikazuje borbu i patnje žena
ovoga sela kroz 3 godine borbe. » D a l e smo
našu braću, muževe, sinove. Već 1941. otišlo
je 18 naših drugova u borbu. Naši drugovi i
drugarice prenašale su materijal, prebacivale
hranu i probijale se kroz neprijateljske redove. Fašisti su uništili naše selo. Oni su
jednom prilikom pokupili sve nas i prijetili
nam ubistvima. Spalili .su selo, strijeljali su
2 drugarice i 8 drugova. Drug Luka Đukin
na stratištu je klicao » U b i j t e me, strijeljajte,
me, ne ću odati svoje drugove«. Jednom smo
mi sve s našom djecom morale gledati, kako
nam s t r i j e l j a j u 8 drugova. S t r i j e l j a l i su druga Nilu, moga brata, mučili su ih, i to strahovito mučili, pokidali uši, iščupali zube i
jezik. Nisu ih dali niti pokopati. Dva naša
druga mučili su od Kašića do Benkovca. To
su bili drug Medo, Marko, naši prvoborci
koje su uhvatili u zadnjoj ofenzivi Švabe i
ustaški zločinac Orlović Marko. Boli su ih
nožem, zube i oči povadili, ruke polomili i 8
dana visjeli su u Benkovcu. N j i h o v e majke
nisu se pokolebale, rade još više za vojsku.«
M a r i j a S k o r i n , seljanka, član opć.
NOO-a Primošten-Rogoznica. »Još u v r i j e m e
Jugoslavije naše žene boreći se na strani
HSS, v j e r o v a l e su da će im ta borba dati
prava. One su bile proganjane i tučene od
jugoslavenskih žandara. Kasnije Maček je
izdao nas i pošao drugim putem. Došlo je
do okupacije. Digli su se prvi naši borci da
se bore protiv okupatora. Mi smo već u
prvim danima prenašale oružje, hranu i municiju. P r v e drugarice dolazile su iz Šibenika da nas organiziraju i politički podignu. Drugarice Seka i M a r i j a Opara, koje su
se prve digle, bile su zarobljene od ustaša.
Nijemci su objesili Bolanču Vanu, 86-godišnju staricu, koja je od prvih dana učinila
sve za našu borbu. Ona je znala čuvati stražu dok su se borci odmarali u njenoj kući.
Kada su naše žene saznale za A F Ž masovno su pristupale u organizaciju. Radile su
i sakupljale i politički se izgrađivale i organizirale. Žene su bile željne sastanaka, što
nam je bilo- onemogućeno za v r i j e m e prošlih režima. U našoj općini ima 12 žena u
odborima, 4 žene u JNOF-u. Do jučer nepismene, danas rukovode državnim poslovima. Ima 13 škola i 3 tečaja. 43 žene rukovode podučavanjem. Ima 7 mladih učiteljica, koje su završile učiteljski kurs. Naše
žene prevažaju materijal, oružje, hranu i
municiju. Izvršile su 90.000 nadnica od početka borbe. Išle su do Zelova i Svilaje.
Osobito su se istakla gornja sela i zaselci.
One su time podigle sebe. Od fašista ubijeno je 12 žena. Među njima je Milica Jurin,
koja je, dok j o j je neprijatelj kidao meso,
klicala maršalu Titu i NO vojsci. I meni je
n e p r i j a t e l j uništio kuću i odveo t r o j e djece
u logor. N a j s r e t n i j i dan bio mi je, kad sam
čula da je moja kćer od 15 godina, koju su
pustili iz logora, stupila u N O V . Postigle
smo ravnopravnost koja nam je potvrđena
na I I I . zasjedanju Z A V N O H - a . U ovim velikim danima, kada naša vojska zajedno sa
Crvenom' vojskom oslobađa našu zemlju sve
ćemo raditi da pomognemo NOO-e, da organiziramo sve žene, da ih okupimo i još više
očvrstimo. Svoj govor završava sa poklikom :
»Da
živi
jedinstvo
Hrvatica
i
Srpkinja«.
C v i t a n A l e k s a n d r a , i z Tribunja,
seljanka, član opć. NOO-a Vodice : » N a š e žene su iz početka bile u borbi. 45 žena palo
je. Mi se sjećamo drugarice Milke Mrše i
drugih. One su započele, a mi ćejno završiti.
17 žena nalazi se u odborima, izradile smo
10.733 nadnice. Pomagale smo partizanske
i siromašne obitelji i prebacivale u zbjeg.
Žene općine Vodice dale su 6.000 kg. hrane,
2.000 litara vina, 150 kg. oraha i kuna
75.000.«
L j u b i c a D u k i ć , i z Zatona prikazala
je patnje žena svoga mjesta. » D a l e smo 285
boraca u N O V , za slobodu i dobro cijelog
čovječanstva, među njima je i nekoliko žena, od kojih se neke nalaze u Crnoj Gori. Sa
ponosom čekamo dan oslobođenja. Danas,
kada se Crvena A r m i j a približava nama, mi
smo presretne. P r e t r p j e l e smo teške patnje,
gledale smo- kako je n e p r i j a t e l j pobio 52 druga i drugarice. Mislili su da ćemo se prestrašiti i priključiti se njima. Bili smo jedinstveni i suprotstavili se neprijatelju, ali
ne će dokle hoće. Bile smo u logoru, umirale
smo obeščašćivane, ali nikada nismo ni malo pokolebale. Iako siromašne, dale smo
1.500 kg. hrane, 2.000 nadnica za vojsku,
1.500 nadnica za siromašne, 2 žene su članovi odbora, 1 u JNOF-u, 2 na polju zdravstva, a 2 u kulturnim domovima. Održale
smo 6 užih i 5 masovnih sastanaka. Bile smo
u posjeti borcima V. Udarne brigade. Nemamo ni jednog dezertera. Drugarice su gledale smrt žena, majki i djece, ali nisu poklekle. 16 drugarica s t r i j e l j a l i su nam tali-
�janski fašisti. Mi se brinemo za njihovu
djecu, mi ćemo uživati plodove njihove
borbe.«
Drugarica A n t i c a Š a n d r i ć , govori u
ime opć. Tijesno. Mi smo radile sve za N O V .
Naše su žene obrađivale partizanska i napuštena p o l j a ; održavale smo političke sastanke, učile nepismene. Došli su Nijemci,
koji su odmah počeli sa svim divljaštvima,
palili su i silovali. Neke su se žene od straha povukle. Pod teškim prilikama okupile
smo se ponovo i nastavile sa radom kao i
prije. Mi smo' prebacivale preko mora, i na
tom šu radu pale d v i j e drugarice. Žene Jezera prevažale su ranjenike. Žene Tijesnoga
probijale su kroz žicu i dolazile na sastanke ; žene Pirovca, uza sav teror, dolazile su
na sastanke. Fašisti su ubili 3 drugarice. Žene K a p r i j a i Žirja bile su u boljim okolnostima, ali bilo je i teških dana, kada je trebalo prebacivati zbjeg. Sve su to provele
žene K a p r i j a . Danas su se prilike popravile,
teror je popustio, i žene masovno dolaze na
sastanke. Naše žene učestvuju u odborima,
i 3 žene nalaze se u Opć. NOO-u. Žene aktivno pomažu u izgradnji naše mlade domovine. Mi obećajemo da ćemo dolaziti na
sastanke, raditi sve da bi što p r i j e uništili
fašizam i oslobodili naše narode. Mi smo sakupile : 380 -kg kruha, 1.235 kg smokava, 350
kg kupusa, 285 kg. pomidora, 876 kg šljiva,
1.223 kg grožđa, 603 kg bresaka, 420 kg višanja, 275 litara vina, 62 litre r a k i j e ; izradile nadnica 9.327, izvršile 52 posjeta vojsci, dale pomoći djeci bez roditelja 124 kg
hrane, održale 112 sastanaka, dale 124 litre
ulja, ribe 385 kg. sira 35 komada, čarapa,
162 para: U Narodno-oslob. vojsci nalazi se
20 žena. Sve su ovo rezultati od posljednje
godine dana.
A n k a D r u ž i ć , član Kotarskog NOO-a
Šibenik: »Žene Šibenika prve su pokazale put
ženama našeg okruga ; žene su se prve digle u borbu protiv fašizma, bile su među
prvima u Hrvatskoj. Već prvih dana u demonstracijama učestvovale smo i mi žene.
Sjetimo se prvih naših junakinja drugarica:
Bosiljke Fulgosi, Ruže Vukman, Jelke Bučić i Anke Belamarić. Druge žene pomagale
su borce. Šibenik, iako opkoljen žicom, davao je svu pomoć NO Vojsci. Za kratko vrijeme bile su sve žene organizirane. Sakupljale smo robu za borce, robu za djecu i
slale daleko, pa čak i u Liku. Žene su padale
u zatvor, bile mučene, ali se nisu pokolebale. K a s n i j e se razvitkom N O V , a osobito kapitulacijom Italije, stotine žena pristupilo
je u N O V . Danas u Šibeniku žene rukovode
čitavim radom. N j i h preko 400 aktivno uče-
stvuje u N O P . One uza sav teror okupatora
održavaju tečajeve za nepismene.
Drugarica Z o r k a M a n i ć i z Lišana uzima r i j e č i među ostalim v e l i : » I m a m nešto
da vam kažem : u mome selu ima mnogo izroda, i zaveli su cijelo selo. Žao mi je reći.
odakle sam, j e r je u mome selu, na lišanjskoj cesti, palo 190 drugova. Kada su prelazili naši borci selom, nas nekoliko nijesmo
smjele da se otkrijemo zbog straha od naših izroda. Cijela okolina saznala je da su
Lišani pokvareni ; zato što je bilo izdajica.
Da živi X I V . Brigada, koja je oslobodila,
naše selo. Mi obećajemo da ćemo, iako kasno, učiniti sve da nadoknadimo i nastojat
ćemo da okupimo sve žene. Nismo mi sve
krive. U svakom žitu ima kukolja. Obećajem
da ćemo dati sve za N O V . .Smrt izdajicama!'
Drugarica V j e r a T r i n a e s t i ć uzima
riječ i među ostalim kaže: » N a š a k o n f e r e n c i j a
se primiče kraju. Izredale su se mnoge delegatkinje, koje su prikazale prilike pod kojima
su radile za N O B . Potrebno je podvući nekoliko momenata: N i j e dovoljno samo ispričati sve što smo učinile za borbu i sve što
smo pretrpjele, već je nužno da istaknemo
sve ono što je bilo dobro u našem radu i
ono što nije valjalo. Sve ono što smo mi još
1941. godine učinile na svojim sastancima,
danas prenašamo na vas druge. Vi se sjećate
kako su vam dolazile prve partizanke, učile
vas i objašnjavale vam. Mnoge su od vasonda sumnjale u dobar svršetak. Danas vidite koje goleme rezultate smo postigle. Pola milijuna vojnika su n a j b o l j i dokaz. A F Ž '
je postao u istinu Antifašistički Front Žena.
Postignuti rezultati su bili iznad očekivanja. Od onog dana do danas ostvarile smo
jedinstvo Hrvatica i Srpkinja. To jedinstvo
je potrebno dalje učvršćivati i potvrđivati.
N e t r p e l j i v o s t i nerazumijevanje nestat će
tada iz nas. Mora se to izbaciti. Moramo
razvijati osjećaj zajednipe, ljubavi j e d n o g
sela prema drugom, ako uspijemo ostvariti
jedinstvo jednoga sela, onda ćemo nastojati
da to postignemo i u susjednom selu. Pored
jedinstva postignutog u našem okrugu, postigle smo da je A F Ž postao masovna organizacija, ona je zaista okupila velik b r o j
žena. Ipak moramo priznati da još ima žena,
koje se nalaze neobuhvaćene, ima čitavih
sela, u koja još nijesmo prodrle. Tako žene
općine Skradin veoma su malo obuhvaćene.
Trebamo provjeriti na općini Skradin da li
su ustaše i četnici pored T a l i j a n a i Nijemaca. Neka se sela Skradina ugledaju u selo
Gaćeleze. Treba da istaknem drugaricu iz
Bilica, koja je govorila o patnjama n j e n o g
sela, o žrtvama i n j e n o j ljubavi prema bor-
�bi. Potrebno je da naučimo govoriti, a zato
je potrebno da se politički uzdignemo.«
Potom se prelazi na I I I . točku dnevnog
reda.
BIRANJE OKRUŽNOG ODBORA AFŽ
ZA OKRUG ŠIBENIK
Nakon stanke, za v r i j e m e koje se drugarice dogovaraju i savjetuju, predlaže se prisutnim delegatima slijedeće drugarice za
Okružni odbor A F Ž Šibenik;
Grad
Šibenik:
1. Anka Macura, domaćica, 2. V j e r a Trinaestić, učenica, 3. Mila Karađole, radnica,
4. Anka Družić, domaćica, 5. Nevenka Jurković, učenica, 6. L j u b a Tambača, težačica,
7. Zorka Stošić, domaćica, 8. Zora Tikulin,
bolničarka, 9. Tada Grubešić, domaćica, 10.
Ernesta Šurić, domaćica, 11. Milka Škarica,
domaćica, 12. Suzana Bujaš, domaćica, 13.
— Smiljanić, domaćica, 14. M a r i j a Radečić.
domaćica, 15. Anka Rakić, domaćica, 16. Sirnica Šupe, domaćica, 17. Stana Vudrag, seljanka, 18 Sima Zaninović, domaćica.
Kotar
Šibenik:
Mara Plenča, iz Vrpolja, Karmela Gović
iz Jadrovca, Jere Pešić iz Rogoznice, Bepa
Bolanča iz Vesca, M a r i j a Škorin iz Primoštena, Anta Maglica iz Zlarina, Anđa Šarin
iz Široke, Anđa Perkov iz Drage, Kata Rak
iz Dubrave, Janja Vukšić i'z Gornjeg Danila, Zorka Jakšić iz Bilica, Frana Koštan
poručnik N O V J iz Konjevrata, Tona Šarić
iz Bilica, Zorka Juras, vodni delegat V I I I .
dalm. brigade, Milka Perković iz Perkovića,
Zorka K n j e ž i ć iz Konjevrata, Ika Arambašić
iz D o n j e g Sitnog.
Kotar
Kistanje:
Jo'ka Štrbac iz čučeva, V a j a Tišma iz
Ivoševaca, Stevka Bezbradica iz Kistanja,
borac II Dalm. proleterske brigade, Jeka
ž e ž e l j iz Gošića, bolničarka u VI. ud. brigadi, Milica Lalić iz Gorica, borac 26. divizije,
Jovanka Grčić iz Rudela, borac II dalm. proleterske brigade, Ruža Korda iz Đevrsaka,
Jerka T o d o r o v i ć iz Gračaca, Mila Martić iz
Kistanja, Ružica K o r o l i j a iz Ivoševaca, Simeuna Dobrijević iz Varivoda, Stana Korlat
iz Biovčina Sela, Maša V l a j i ć iz Prokljana,
Mara Pulić iz Bičina, Luca Gulin iz Skradina, Anica Mandić iz Piramatovaca, Marta
Bjelanović iz Zečeva, Stana Mažibrada iz
Kistanja, Ika Kardum iz Nunića, M a r i j a
Štrbac iz Ćučeva ;
Mila
Kotar
Karadole-Tresnjić
Vodice:
Antica Jerkin iz Tribunja, Alberta Perkov,.
invalid iz II dalm. proleterske brigade, L j u bica Dukić iz Zatona, Ika Vunić iz Stankovaca, Ljubica Mandić iz Morpolače, Cvita.
Šarić iz Kašića, Dinka Orlović iz Stankovaca, Antica Špirić iz Vodica, Joka Ergić iz
Gaćeleza, Antica Šandrić iz Betine, Vesna
Ježina iz Murtera, Luca Jadrešić iz Betine,
borac II dalm. proleterske brigade, Karmela
R a j i ć iz Tijesnoga, Mika Manojlović iz MaleČiste, Milica Draga iz Vukšića, Zorka Mamić iz Lišana, Aleksandra Cvitan iz T r i bunja.
Predložen odbor prisutne delegatkinje
jednoglasno prihvaćaju i za predsjednicu
izabiru drugaricu Anticu Jerkin iz Tribunja,.
člana Kot. N O O Vodice.
1 Svečani dio ove k o n f e r e n c i j e započeo je 22. X_
a radni dio 23. X. u 10 sati. K o n f e r e n c i j u je o t v o rila M i l a K a r a đ o l e - T r e š n j i ć , d o t a d a n j a p r e d s j e d nica Okružnog odbora A F Ž Šibenik. Politički r e f e rat održala je M a r i j a N o v a k - T o m a s e o , a organizacioni A n k a Šarić. R e d a k c i j a ima zapisnik č i t a v o g
toka konferencije, međutim, radi opširnosti matejala, donosi samo izvadak iz diskusije.
2
Vaja
Tišma.
�Dokument
329
TREĆA OKRUŽNA KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA ZA
OKRUG KARLOVAC ODRŽANA 29. X. 1944. U VOJNIĆU
Iz zapisnika o organizacionom referatu i diskusiji
Drugarica Maca 1 po prvoj točki dnevnog
reda predaje riječ drugarici Mili Vučković,
koja čita organizacioni referat i osvrće se
na promjene, koje su se desile unutar organizacije od II. Okružne konferencije i pogrešno shvaćanje naših aktivistkinja, kao i
mnogih drugova s obzirom na tu promjenu.
Nadalje iznosi porast organizacije od I.
Okružne konferencije do danas.
Na I. Okružnoj konferenciji predstavljale su delegatkinje 6 2 9 6 antifašistkinja Srpkinja, na II. konferenciji koja se je održala
u septembru 1 9 4 3 . 1 0 2 7 6 od toga 9 9 % Srpkinja i l°/o Hrvatica, dok u ovoj III. konferenciji zastupano je 3 8 0 0 ' 0 antifašiskinja od
toga 65°/o Srpkinja i 3 5 ° / o Hrvatica. Što se
tiče aktivnosti žena u rješavanju sjetve, vršidbe i gradnje kuća, kaže drugarica Mila u
svom referatu, da to dokazuje samo u ovom
predkongresnom natjecanju broj radnih dana od 1 3 5 7 0 , a samo žene kotara Slunj i Srpkinje i Hrvatice u tome natjecanju dale su
7 0 ' 0 0 radnih dana. Nadalje se osvrće na rad
naših žena u Narodno oslobodilačkim odborima i kaže, da još uvijek učešće žena nije
dovoljno, i da mnoge naše drugarice, koje se
nalaze u Narodno oslobodilačkim Odborima
pokazuju primjerom kao drugarica Mileva
Božić i Stanka Pavić. N a j v e ć i naš uspjeh,
kaže drugarica Mila, jest taj, da smo ostvarili zadatak, koji smo si postavili na prvoj
Okružnoj konferenciji u ljetu 1942. godine
— okupiti žene Hrvatice u Antifašističku
Frontu žena. Nadalje kaže, da u kotaru
Karlovac pod najtežim uslovima 70 organiziranih antifašistkinja svojom pomoći NOV-u
mnogo pridonose.
Naša je dužnost kaže drugarica Mila, da
danas kada je naša organizacija sastavni
dio NOF-e, da još više poradimo na organizaciji žena za rješavanje zadataka, koji se
postavljaju pred N O F . I danas, kada ćemo
birati novi Okružni odbor, drugarice članice
našeg odbora treba da pokažu primjerom u
radu i da ne dozvole pasiviziranje naših
žena.
Prelazi se na diskusiju po organizacionom
referatu.
Kako su drugarice delegatkinje iz Plaškog
stigle za vrijeme organizacionog referata, to
drugarica
Draga
Skorupan
govori :
N e p r i j a t e l j svakodnevno upada na naš teri-
torij. Uvijek smo spremni za pokret. Učinile
smo sve što smo mogle u predkongresnom
natjecanju. Rad je dosta težak. Vodi se nemilosrdna borba protiv četnika i njihovog terora, jer je vrlo jak. U borbi protiv dezertera vratili smo zadnjih dana 30. Time je
riješeno pitanje dezerterstva. Nadalje iznosi
primjer, gdje su žene sakrile ranjenog borca, i poslije ga prenijele u sigurno mjesto. I
ako se u Jasenicama nalaze gotovo neprestano četničke bande, ipak je nekoliko žena Jasenica posjetilo bolnicu i donijelo darove. U
Jasenicama četnička banda vrši velike represalije i odgone sve do čega dođu. Većina naroda u toj općini je uz nas. Ima primjera
gdje majka četnika otimlje od njega razne
predmete i sakriva i predaje za našu borbu.
Drugarica iz Slunja u diskusiji iznosi slijedeće: Žene rade, ali ne još uvijek onako
organizirano kao što bi to trebale, već rade
pojedinačno. Ima sela, gdje su žene mnogo
pomogle. U Kordunskom Ljeskovcu žene su
na svojim leđima donijele pruća za 108 kukuruzana, a plele su ih uz pomoć drugova. U
N O O ima dovoljan broj žena. "Na našoj I. kotarskoj konferenciji imale smo samo jednu
Hrvaticu, a pred 15 dana, kada smo održale
konferenciju, bilo ih je polovica Hrvatica, a
polovica Srpkinja. Naše žene mrze fašizam.
Kod nas imade dosta vakantnih posjeda. Na
tim posjedima rade omladinke i žene, a čak
su radile i Hrvatice do 55 godina stare. Stanje nije onakvo kakovo bi trebalo da bude,
to mi osjećamo. Nastojat ćemo, da sredimo
našu organizaciju kako treba i kako to same
potrebe iziskuju.
Delegatkinje kotara Vojnić među ostalim
kažu : »Rad naših žena može se reći da je
dobar. Drugarice pomažu NOO-ima. Iz mnogih općina žene rade organizirano na podizanju bajti. U općini Veljun, selu Lapovac,
žene su oplels 6 kukuruzana. U općini Tušilović svi su pomagali, da se obere kukuruz
i svrše ostali radovi. Do sada ima 162 drugarice u NOF, a 164 u NOO-ima. To još uvijek
nije dovoljno, još uvijek imade ljudi, koji
sprečavaju ženama ulazak u Narodnu vlast,
govoreći kako su one za te i takove dužnosti
nepotrebne. Za rad u pozadini imade vrlo
malo ljudi, tako da uglavnom rade žene i
omladinke. Ima mnogo slučajeva kao što je
to u selu Lapovac, da žene same pokrivaju
�Sa konferencije u
Kuniću 26.
XI'. 1944.
krovove kuća. Bolnicu posjećujemo svake nedjelje. Za bolnicu sjekle smo zajedno sa
omladinkama drva. Na sastancima su žene
zaključile da će učiti čitati i pisati, čim se
zasije i svrše ovi n a j h i t n i j i poslovi.«
Stalno smo imale pred očima svijetao prim j e r srpskih žena Korduna. Žene Karlovca
dive se borbi žena Korduna. Kada dođete u
Karlovac naići ćete na žene, koje će Vas
bratski dočekati.«
Drugarica Marina 2 iz grada Karlovca među ostalim kaže : Kad je Komunistička partija pozvala, da se žene okupe u AFŽ-e, kod
nas se nailazilo na teškoće, na nerazumijevanje, na krivo shvaćanje o ženi borcu, na
malograđanske predrasude itd. U Karlovcu
ima 70 organiziranih žena, dok ima mnogo
veći broj pristalica. Radi neprijateljskog terora žene se ne mogu masovno organizirati.
Svakoj ženi moramo posebno prilaziti. Žene
rado čitaju, održavaju sastanke, šalju pomoć
partizanima.
Drugarica Mara iz kotara Karlovac među
ostalim kaže : » M i do sada nismo bile organizovane, a niti smo imale svoj Kotarski odbor.
U predkongresnom natjecanju održali smo
prvu našu Kotarsku konferenciju, na k o j o j
je prisustvovalo 8i0 najboljih žena antifašistkinja našeg kotara. Danas i u odborima
N O F - e imademo 57 žena, a u NOO-ima imademo 4 žene. Zadatak naš u našem kotaru
jeste, pomoći ishranu naroda Gorskog Kotara, i mi smo žene pomogle kod sakupljanja
8 vagona hrane za n j i h . «
Izložba
ručnih
radova
na
Kordunu
�Drugarica M i l k a K r a g u l j a c i z kotara Vrginmost kaže: » N a š e žene pomažu
kod izgradnje kuća i kod svake bajte odmah
iskopaju i zahod. P r o s v j e t a se također podiže.
Obećajemo, da ćemo sve svoje sile položiti
na organiziranje žena općine Skakavac.«
Delegatkinje općine Bović, kotara Vrginmost kažu : » O r g a n i z a c i j a A F Ž - a u našoj
općini bila je uspavana. Međutim i dalje smo
radile. Kod nas ima drugarica, koje mnogo
pomažu kod izgradnje bajti. Žene našeg sela
dale su 6 prasaca za bolnicu. Na sastancima
proučavamo također i našu štampu. I starije žene, kao Jelica Stanojević, stara 55 godina, radi sav muški posao, pokriva kuće,
plete kukuruzane itd. Pomažemo kod podizanja škole, i d v i j e nam već rade, a jedna je u
izgradnji.«
Delegatkinje općine Topusko' kažu : » N a ša općina dala je 150 radnika Hrvata za izgradnju bajti u srpskim selima. Mi smo se
na našem sastanku žena sporazumjele da
pomognemo srpskim' selima. Organizirali smo
4 ekipe po 20 ljudi, i tako one rade. U školi
ima 120 polaznika, a od toga 70 dolazi redovito u školu, a drugi ne dolaze. U samoj sjetvi nismo još poslove svršili, nismo dospjele.
Posjetile smo bolnicu 16 puta, t. j. oporavilište u Topuskom. U cijeloj općini ispečeno
je 7 prasaca za bolnicu. Samo selo Kalinović
kupilo je 2 prasca za bolnicu. Sakupile smo
16 plahta, 4 jastuka, 8 jastučnica i ,3 ručnika
i to sve iz Vranovina. Peremo veš partizanima.«
Delegatkinje općine Tušilović kažu: »Žene
učestvuju na sastancima i diskusijama. Na
konferencije dolaze zajedno sa drugovima.
Radimo na svim poljima. Rušimo šume i
klade. Dajemo prevoze. Za sjetvu smo odlučile, da se n a j p r i j e obradi porodicama palih
boraca i onima, koji se sada nalaze u vojsci.
U Cerovcu još nismo uspostavili odbor A F Ž - a
ni N O F - a . Škole ne možemo uspostaviti radi
čestih neprijateljski upada. Uzeli smo jednu privatnu kuću i tamo djeca uče.«
Delegatkinje općine Cvijanović Brdo, kotar Slunj kažu : » N a š e žene su oplele 37
kukuruzana. Srpkinje i Hrvatice idu zajednički na sastanke.«
Drugarica R u ž i c a S e k u l i ć i z kot.
Slunj kaže: » N e može se reći, da je sve dobro. Organizacija A F Ž - a u Močila od svoga
početka još nije klonula. Održavaju se svakih
15 dana sastanci. Osnutkom NOF-a počele su
naše odbornice da sudjeluju u izvršenju svojih zadataka. Pomoć žena bolnicama je velika.«
Drugarica Balja 3 iz kotara Karlovac kaže:
» U s l o v i rada u našem kotaru drugačiji su
nego na Kordunu. Organizacija nije tako
čvrsta. Pripreme za našu konferenciju bile su.
velike. Rad žena kod nas sastoji se uglavnom
u sakupljanju dobrovoljnih priloga. Rad same organizacije zbog blizine neprijateljskih
uporišta n i j e u potpunosti moguć. U svim
odborima N O F - a zastupane su žene, a sada
su počele da sudjeluju u narodnoj vlasti. Sama kotarska konferencija, k o j o j je prisustvovalo 80 žena, dala je mnogo poleta ženama
našeg kotara. Počele su okupljati i ostale
žene u organizacju.«
Delegatkinja općine Utinja kaže: » T a k mičenje je pokrenulo rad naše organizacije.
Žene rade svaki posao, a u Slavonskom Polju naročito se istakla drugarica Dragica
Gab ri ć.«
Na završetku diskusije drugarica M i 1 a.
V u č k o v i ć kaže: » U diskusiji spomenute
ste naše bolnice. Trebamo sve učiniti, da im
nabavimo što više plahta i pokrivača. Osim
toga naša V I I I . Udarna divizija pisala nam
je da treba priličan broj kapa i čarapa za
borce. Zato poslije ove konferencije nastojmo
u duhu takmičenja isplesti što više kapa za.
naše borce. Također ne zaboravimo djecu našeg d j e č j e g doma, kao i našu djecu u gimnaziji.«
Drugarica M a c a M a j s t o r o v i ć na.
završetku kaže : » V i d i se da su žene mnogo
učinile u predkongresnom takmičenju. U samom takmičenju uspjele smo obuhvatiti veliki broj žena. 'Treba iskoristiti sadašnji p o l e t
žena i zajedno sa odborima N O F - e izvršiti
sve zadatke. Naša organizacija sada je dorasla promjenama, koje su se unutar nje dogodile, samo tim radom treba nastaviti.
Ne smijemo odvajati našu organizaciju
kao neku posebnu organizaciju, koja ima.
svrhu sama za sebe. Kao što vam je poznato,
sve žene jednoga sela čine odbor, te prema
tome i sav t a j odbor treba da rješava sve
zadatke, a ne da se o d v a j a nekoliko žena od
ostalih. I dalje, treba održavati sastanke sa
ženama. Na tim sastancima prodiskutirati sva
pitanja i dogovoriti se kako i na koji način
najlakše riješiti postavljene zadatke. Tamo
gdje je teritorij ugrožen od neprijatelja ne
može se rad u Kordunu u cijelosti primijeniti.
Tu je naš rad drugačiji. Tu mi ne možemo
sazivati šire konferencije, ali ne smijemo
shvatiti da se ne može raditi. Tu treba pronalaziti n a j b o l j e žene antifašistkinje i pojedinačno sa njima proučavati štampu i davati im konkretne zadatke. Mi imamo dobrih
Hrvatica antifašistkinja u poluoslobođenom i
neoslobođenom teritoriju, kao što je to Jaškovo, Hrašće i t. d. Poslije ove naše konfe^
rencije treba da i dalje nastavimo da više
učestvujemo u rješavanju svih pitanja i da
se i dalje spremamo za naš kongres. Ne srni-
�.jemo shvatiti da, pošto je sloboda pred vratima, da je naša organizacija izvršila svoje
zadatke. Mi ćemo se i u budućnosti ovako
sastajati, održavati još šire konferencije, r.li
tada će biti sloboda, te ćemo izlaziti još sa
jačim rezultatima našeg učešća kod izgradnje
naše državne zajednice. Da bismo mogli tada
pokazati, da smo uistinu kroz ove tri godine
postale druge žene, koje su postigle svoju
ravnopravnost, trebamo se učiti planskom
radu i osposobljavati se za rad. N o v i odbor,
Tvojeg ćemo birati, treba da posveti punu pažnju ženama u okrugu, i nijedna od nas ne
smije pustiti žene po strani, već se trebamo
stalno sa njima baviti. Tako ćemo moći izići
na naš K o n g r e s vedra čela i reći, da smo
shvatile svoju ulogu u sadašnjoj borbi.
ad 3. Drugarica Maca kaže: da pošto nismo
dobili obavijest od Glavnog odbora
A F Ž - a Hrvatske koliko će delegatkinja iz našeg okruga ići na Kongres, to će se naknadno po selima birati delegatkinje.
Prelazimo na iduću točku.
ad 4. Drugarica Maca kaže da se izabere
predlagački odbor, koji će imati zadatak da
napravi listu odbora i ostavi je na diskusiju
svim delegatkinjama.
Prisutne primaju prijedlog i u predlagački odbor ulaze drugarica Ružica Sekulić,
Danica Radanović, drugarica Marina, drugarica Ivka Bartolec,
drugarica Dragica
Skorupan.
Drugarica Maca predlaže, da se za v r i j e me, dok predlagački odbor složi listu, pročitaju pozdravi i t o : Predsjedniku Nacionalnog
komiteta Maršalu Titu, Z A V N O H - u , I. O.
JNOF-e za Hrvatsku, Prvom Kongresu žena Hrvatske, Glavnom odboru A F Ž - a Hrvatske, V I I I . Udarnoj diviziji i I. Karlovačkoj
brigadi.
Prisutne prijedlog primaju,
Maca čita pozdrave.
i drugarica
Drugarica Darinka Petrović, potporučnik
čita listu novih članica i to kotar Vrginmost:
•drugarica Olga Hebel, Ruža Federbar, Ule-mek Ljuba, Brković Ljuba, Zorić Mica, Danica Gabrić, Mara Gledić, Milka Mraović, Mica
Guberina, Danica Pavlović, Danica Radanović, Marta Pruginić, Mica Carević, Jelena
Cerjak i Nada Oreščanin.
Za kotar P l a š k i : Dragica Skorupan, Mar i j a Klipa, Zora Popov, Milica Pešut, Marta
Radočić, Anka Dokmanović, Mara Kosanov i ć i Mara Grba, Milka Momčilović, Soka
Grba, Zora šušnjar, Milka Kosanović, Soka
Miković i Dara Grba.
Za kotar Slunj: Mileva Božić, Milisava
L a v r n j a , Mara Štefanac, Mila Zec, Danica
Sabljak, Milica Sekulić, Anka Tumora, Milena Smoljević, Ružica Sekulić, Milka Obaj-
din, Mira Gašparović, L j u b i c a Selek, Mar i j a iz općine Cetingrad, Francika Katić,
Mara Paulić, A n g e l i n a Vučković.
za kotar Vojnić: Mila Vučković, Draga
Bakiš, Darinka Živković, Kata Belavić, Ruža
Mihalić, Dragica Opačić, Bajica Milinović,
Leca Čika, Desanka Karaš, Ana Cvijetičanin,
Stanka Pavić, Dragica Španović, S o f i j a
Gušić, Milka Dragić, Fuštar Ljuba, Ruža
Pajić, Mica Dejanović, Dragica Pavić, Čana
Bogdanović, Dragica Karan, Anka Vujičić,
Milevica Ivanović, Desa Mihajlović, M a r i j a
Perić i Mara K r i j e s o v i ć .
Za kotar Karlovac: Dragica Novosel, Mara Vinovrški, Mara Vinić, Jelka Moškun, Jane Jacmenović, Mara Blažina, Jurićak, Jela
Predović, Ivka Bartolac, Barka Tomac, Zorica
Klobučar, Dragica A m b r i j e v i ć i Dorka Kovačić.
Za grad Karlovac: Maca Majstorović,
Maca Gojak i Marina Udijer.
Iz V I I I . Udarne d i v i z i j e : Danica Roknić,
Dara Petrović i Anka P a j i ć .
Iz Komande I. Kordunaškog područja:
Desa Tarbuk.
Nakon diskusije i nekih izmjena gornja
lista prima se. Prelazi se na biranje predsjednice, tajnice i potpredsjednice, te predlažu predsjednicu Milu Vučković, potpredsjednicu Maru Grba, a tajnicu Macu M a j storović. P r i j e d l o g se prima. U Okružni odbor ušlo je 60 Srpkinja, 32 Hrvatice.
Drugarica Maca predlaže, da se izaberu
delegatkinje, koje će ići na Okružnu konferenciju A F Ž - a Banije, predlažu po dvije
drugarice.
Iz svakog kotara delegatkinje
predlažu po dvije drugarice. Iste treba, da
odu u Glinu 11. X I . uvečer.
Kako je za v r i j e m e konferencije bila također priređena izložba darova žena prvoborcima i rukovodiocima, to drugarica Mila
Vučković predlaže da se drugovima, koji se
nalaze na konferenciji, ti darovi
izruče,
ostalima da se pošalju, a dar druga Tita,
Srpskog Kluba i još nekoliko n a j b o l j i h ručnih radova, da se ostavi za izložbu na Kongresu.
Prisutne prijedlog primaju
na d i j e l j e n j e darova.
i prelazi
se
Time je radni dio završen. 4
Maca Majstorović.
Marina Udier.
Dragica
Ambriović-Vulević.
4 I I I . okružnoj
konferenciji A F Ž za okrug K a r l o v a c , k o j a j e o d r ž a n a u V o j n i ć u 29. X . 1944. p r i s u s t v o v a l o j e 400 d e l e g a t k i n j a . K o n f e r e n c i j u j c o t v o rila M i l a V u č k o v i ć . P o l i t i č k i r e f e r a t o d r ž a l a j e M a ca M a j s t o r o v i ć , a o r g a n i z a c i o n i M i l a V u č k o v i ć . —
R e d a k c i j a p o s j e d u j e zapisnike č i t a v o g toka k o n f e r e n c i j e , ali r a d i o p š i r n o s t i m a t e r i j a l a , d o n o s i i z v a d a k iz z a p i s n i k a o o r g a n i z a c i o n o m r e f e r a t u i diskusiji.
1
-
�Dokument
330
ORGANIZACIONO STANJE A F ž ZA OKRUG KARLOVAC U VRIJEME
ODRŽAVANJA III. OKRUŽNE KONFERENCIJE
Pregled
Organizaciono stanje AFŽ-a u okrugu Karlovac
Ukupan broj antifašistkinja
.
.
Od toga Srpkinja
Od toga Hrvatica
Žena u seoskim NOO-ima .
.
.
Žena u opć. Izvršnim odborima .
.
Žena u kot. Izvršnim odborima .
.
Žena u Okružnom Izvršnom odboru .
Žena u plenumu Okružnog odbora .
U kotarskim NO-ima zadužene su za
zdravstvo
U kotarskim NO-ima zadužene su za
propagandu
Namještenica u Kotarskim NO-ima
U kuhinji, vešerica u općinskim,
kotarskim i okružnom odboru .
U Dječjim domovima
. . . .
N a dužnosti učiteljica . . . .
Namještenica kod Okružnog NOO-a
U bolnicamaVojne oblasti zaposleno
instrumentarki
Dokument
38.000
65%
35%
133
20
5
2
2
2
1
8
30
20
,30
12
155
86
bolničarki
kuhinjskog i pomoćnog osoblja .
.
U VIII. Diviziji žena boraca . . .
30
34
50
One se nalaze na dužnostima bolničarki,
zamjenika komesara četa, telefonistkinja i
referenata saniteta bataljona.
Političke kurseve koje je organizirao
Okružni odbor AFŽ-a Karlovac
prošlo je
U oktobru 1942. javilo se u Kordunaške brigade žena i omladinki .
U diverzantskim grupama učestvovalo. u proljeće 1942. žena .
.
U radnim četama u ljetu 1942. učestvovalo žena
U četama za vježbanje karabinom
1942. učestvovalo žena i djevojaka
300
82
500
4.000
700
331
BRZOJAVNI POZDRAV ŽENA VARAŽDINSKOG OKRUGA OD 29. X. 1944. PRVOM
KONGRESU ŽENA HRVATSKE POVODOM NJIHOVE PRVE KONFERENCIJE
I. KONGRESU ŽENA HRVATSKE!
AFŽ okruga Varaždin 1 s naše prve konferencije šalje svojem prvom kongresu brzojavne pozdrave!
I obećajemo, da ćemo dalje ostati vjerne našem pokretu i na svakom koraku potpomagati na uništenju okupatora i domaćih izdajica i naše borce potpomagati, da dođemo
čim prije do potpunog oslobođenja naše domovine.
Živio
Prvi
Kongres
29. X. 1944.
1
Konferencija je održana u Ludbreškom Ivancu
i bilo je prisutno oko 120 žena delegata. Referate
su održale Jelka Jurec i Stefica Madarić. Na konferenciji izabran je Okružni odbor AFŽ od 47 drugarica. Za predsjednicu bila je izabrana Kata Pet-
Žena
Hrvatske!
Učesnice I. Konferencije AFŽ okruga Varaždin
ković, a za tajnicu Jelka Jurec. Medu članicama
odbora bile su: Anđela PavLek, Kata Sačer. Kata
Brcković, Ljubica Jagić, Milka Severović, Štefica
Madarić, Boja Srbija«, Eva Martinković, Bara Benček, Ivka Bobić, Mica Mišak i Milka Cikač.
�Dokument
33Z
0 DAKTILOGRAFSKIM KURSEVIMA
Članak iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske. br. 11, studeni 1944.
PRIPREMIMO SE ZA IZGRADNJU
njihovi prsti vješto vezu po tablici pisaćeg
stroja.
Već skoro mjesec dana t r a j e đaktilograf» N i s a m nikad mislila da bih mogla i to
ski kurs u jednom oslobođenom gradu Hrvatnaučiti« kaže Ana, a ispod njezinih prstiju
ske. 18 mladih djevojaka osposobljava se da
izviru riječi.
postanu za kratko v r i j e m e dobre kancelarijske sile, dobre sekretarice i daktilografki» T e š k o je bilo početi, tvrde su nam ruke,
nje.
ali mi smo nastojale i sada već osjećamo
Izgrađujemo zemlju, trebamo stručnjakoliko nam je lakše«.
ka svih vrsta i grana. Ovih 18 mladih druVečerom na sastancima razgovaraju se
garica hoće da ponesu odgovornost za mno0 svojim potrebama, o čistoći, o boljem usge kancelarijske poslove, za mnoge naše
pjehu i međusobnoj pomoći. Počeli su praurede, koji treba da otpočnu svoj rad.
znih ruku, bez stolova i pisaćih strojeva. A
Za đaktilografski kurs potrebni su pisaći
danas njihove prostorije po svemu podsjestrojevi. Treba ih upravo onoliko koliko ima
ćaju na pravu školu m a r l j i v i h đaka.
đaka. A l i danas je rat, i pisaćih je strojeva
I eto, slova su odjednom postala poslušna
malo. Za đaktilografski kurs nije ostala ni
1 svakim danom bivaju sve poslušnija. Pojedna ispravna mašina, a ipak je trebalo
bijedila ih je težnja drugarica, da i one popočeti. I tako su prve v j e ž b e u snalaženju
mognu u izgradnji nove budućnosti, težnja
na tipkama i smještaju slova na njima poda svoj udarnički rad iz doba rata udarničeli na drvenim tablicama, na kojima su
čki nastave, na ovom polju, u doba sretnoga
bile narisane tipke i zabilježena slova. Tek
mira. 1
poslije nekoliko dana osvanulo je u prostoŽene udbinskog kotara
rijama 5 mašina, ali loših i gotovo neupotrebljivih. Popravljene su, koliko se dalo,
1 Kako
se oslobođeni teritorij sve više povećai tako se na pet mašina počelo izmjenjivati
vao. to je život na njem zahtijevao sve bolju orgatrostruko više učenica. Mlade djevojke, senizaciju i stručne kadrove. Radi toga je n a j p r i j e odrljanke iz Like, Banije i Posavine uče maržan jedan kurs za računovodstvo pri Z A V N O H - u ,
a zatim su održavani takvi kursevi kod svih Okružl j i v o knjigovodstvo, račun i pravopis. Do
nih N O O - a .
skora su one svom dušom sudjelovale u žiTakođer su održavani administrativni i đaktilovotu svog sela, u radu radne čete, a sada
grafski kursevi, koje je polazio velik broj žena.
Đaktilografski kurs.
Dokument
333
(neprijateljski)
OGLAS GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNI RED I SIGURNOST OD 4. XI.
1944. 0 VJEŠANJU VIKICE TUČKORIĆ I OSTALIH
Oglas 1
Dana 9. listopada 1944. izvršila je jedna manja skupina odmetnika zločinački napadaj na nedužno hrvatsko žiteljstvo u okolici Samobora. T o m prilikom odmetnici su na
zvjerski način umorili obitelj jednog uglednog njemačkog državljanina, dok su nekoliko
osoba prisilno odveli u šumu, opljačkavši pri tom njihovu imovinu.
Vješane su slijedeće osobe:
. . . 7. E L Z A S T R A Ž I M A N E C , rođena 1919. u Bos. Brodu,
što je vršila nabavu zdravstvenog tvoriva, oružja, obuće i odjeće za partizane, raspačavala komunističko tvorivo, te .što je prenosila eksplozivno tvorivo za rušenje pruga
i mostova.
.. . 10. V I K T O R U A T U Č K O R I Ć , rođena 1912. u Drvaru,
što je vršila prebacivanje nasilno unovačenih osoba u Partizane, prenosila partizansku poštu, te obavještavala partizane o kretanju naših oružanih snaga. 2
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost
�U 1944. g. bile su mnoge drugarice članovi M j e snog i Rajonskih komiteta. Većinu su ustaše pohvatali i ubili, a samo neke uspjele su da odu u partizane. T a k o s u ubijene članice M K K P H Z a g r e b :
Ruža Crnković Erna, Ema 'Cekurić N e d a , Boižena
Žakman M a c a , Jana Ilianić Sitoa, V i k i c a Tučkorić,
poznata pod ilegalnim imenima G a l j a , M a j d a i M i r a .
Članice MK bile su i L e l a i Dragica. Članice rajon,
komiteta 1944. bile su M i r a K o v a č i ć V o l g a (I. R K ) ,
A n a V o r k a p i ć M i r n a ( I I I . R K ) , M a t i j a Crnković D a d a
( I I I . RK). Vera Fabijanić Mara, Dunja ( I I I . R K ) ,
Vlasta ( I I I . R K ) . Ankica Kabalini M i a ( I I I . R K ) ,
I n g . V j e k a Rubčić Daša ( I I I . R K ) , Borošak Josipa
Z l a t a ( I I . R K ) . Nataša ( I I . R K ) , M i r a ( I I . R K ) ,
I l e v a (I. R K ) . Sia vica Bašić M a c a ( V I . R K ) , A n i t a
Lelas Nina (V. R K ) , Milka ( I V . R K ) .
Kuriri u 1944. g. bile su: Silva M i l e t i ć Sonja,
S m i l j a i Zlata. ( R e d a k c i j a n i j e uspjela ustanoviti
imena i prezimena drugarica, k o j e se spominju samo pod ilegalnim imenima.)
Vikica
Tučkorić
1 Oglas
je o b j a v l j e n u » H r v a t s k o m narodu«, br.
1178 str. 2 od 4. studenoga 1944. g.
2 Vikica
T u č k o r i ć bila je organizacioni sekretar
M K K P H Z a g r e b . N a p o l i c i j i s e herojski držala i
n i j e ništa priznala, iako su je mučili.
Dokument
U T944. g. ustaše i Gestapo stalno p o v e ć a v a j u
teror u Zagrebu, vrše blokade i pretrese čitavih
kvartova u gradu, hapse na ulici, p r e g l e d a v a j u košare i pakete na trgovima i kod ulaza u grad, ali
ipak ne nalaze sve ilegalce i antifašiste, k o j i su
stalno radili za N O V . Sve uhapšenike proglašuju
taocima, v j e š a j u ih i ističu na svim javnim mjestima grada zastrašujuće plakate o tome. U d r u g o j
polovini 1944. g. vrše se već pripreme za oslobođene
Zagreba. Usprkos n e p r i j a t e l j s k o g terora, P o v j e r e n stvo CK K P H za sjevernu Hrvatsku poslalo je sa
oslobođenog teritorija nekoliko drugova i drugarica,
da pomognu
u radu
organizacijama u Zagrebu.
T a k o su poslane A n k i c a Buden Vesela, V e r a Cvetković M a r i c a i Paula Martinčić-Rakamarić.
334
0 III, OKRUŽNOJ KONFERENCIJI AFŽ
LIKE
ODRŽANOJ U SREDNJOJ GORI
4. i 5. XI. 1944.
1:
brošure
»Žene
Like
bore
se,
rade
i
govore«1
Tko je posmatrao žene Like na njihovoj
I I I . Okružnoj konferenciji, koja je održana
4. i 5. novembra 1944., t a j je mogao vidjeti
koliko su one otišle daleko u s v o j o j ljubavi
za domovinu, u samoprijegornom radu i požrtvovnosti — a naročito u političkom shvaćanju današnje borbe i slavnih dana.
pjesmu, u k o j o j je ona izrekla svoju ljubav,
nadu, v e s e l j e i radost.
Redali su se pjevački horovi žena, žena
koje su gubile sinove u borbi, k o j e su sve
dale i žrtvovale i eto, nakon tri godine borbe, one p j e v a j u i svijesno zovu i ostale u
borbu.
Već na svečanom dijelu mnogi su bili
iznenađeni, kada su istupali pjevački horovi, u kojima su stare žene u crno zavijene,
sa sijedim kosama, p j e v a l e : » U s t a j t e narodi, sada je ora«, » N a Kordunu grob do grob a « ili kratke pjesme o I. Kongresu žena.
A tek koliko iznenađenje je bilo, kad je stara
Evica Đerić od 62 godine izišla i recitirala
pjesmu o Crvenoj armiji — pjesmu koju je
ona sama sastavila u s v o j o j popaljenoj zidini ili negdje u šumi bježeći od neprijatelja,
A sutra — na radnom dijelu konferencije
— kroz usta tih istih žena sipale su riječi
prokletstva i optužbe protiv svih onih, koji
su krivi za smrt njenog jedinog, njena tri,
njenih pet sinova, da bi zatim opet blagosiljale T i t a i njegovu borbu i sve žrtve, koje
su pale u toj borbi.
Redaju se žene na govornici, stare i mlade i govore ispred NOO-a, odjela, komisija,
radionica, vojske, ispred žena svoga sela,
općine i kotara.
�Nekad sramežljiva i stisnuta žena, sada
stupa smjelo na govornicu i govori, govori
prosto i jednostavno, iz dubine srca. S ponosom iznose koliko su boraca dale, a koliko su pridonijele i žrtvovale za borbu, šta
su sve uradile, a kad govore o svojim palim sinovima, ruka im se grčevito stegne, iz
očiju im sjevne ona teška, neodoljiva ljuta
mržnja protiv neprijatelja, riječ im u grlu
•zapne, ali samo na čas, da bi se poslije prolomio zrakom još jači i prodorniji glas, koji
zove na osvetu, na nova pregaranja, nova
djela, nove žrtve i herojstvo.
N a b r a j a j u se zločini okupatora, ustaša i
•četnika: na Svračkovo selo izvršeno je ovoga ljeta 27 napada, Divoselo i Čitluk prež i v i l o je dosad 70 o f e n z i v a ; četnici u Lapcu,
Gračacu, Otočcu svaki dan tuku, muče i ubij a j u žene i t. d. i t. d.
Kako visoku moralnu snagu ima Kata Barać, starica od 65 godina, koja je u 8 dana
izgubila obadva sina, i na konferenciji kaž e : »Ja stežem svoje srce, davam sve za
"borbu, da osvetim svoje janjce. M o j i sinovi
borili su se od prvog dana, i ja ću njihovo
nastaviti.«
A Ika Francetič iz Ličkog N o v o g sva je
sretna, kad može da kaže : »Šestero ih imam
u vojsci, pet sinova i jednu kćer, ali i ja
sedma borim se u pozadini.«
Mara Blanuša, koja je poslije 15 dana
četničkog zatvora puštena kući pod uvjetom,
da za tri dana povrati muža iz partizana,
čim je došla kući govori svome sinu : »I tebe će majka jedinog preko ceste, pa ajde i
ti u partizane«, i otprema jedino dijete od
14 godina u borbu.
Žene Nebljusa u znak oslobođenja Beograda privukle su se i zapalile četničke lišn j a k e između samih bunkera.
Stare žene iz Barleta od 60 godina nose
ranjene drugove u V I I . ofenzivi 30 km daleko. Mara Vukmirović iz Otočca zakasnila
je na konferenciju, j e r je juče išla po svog
brata, povratila ga iz četnika i predala ga
ti Komandu mjesta.
Žene lapačkog kotara, koje su stalno pod
četničkim terorom, u koševima od sijena
nose hranu za naše drugove. One peku kruh
sa petokrakom zvijezdom, srpom i čekićem.
Žene općine Doljani i Dobrosela išle su u
neprijateljske garnizone i izvukle preko 500
domobrana. Spasile i izvele 70 Rusa-zarobljenika. Žene brinjskog kotara nose na sebi
po 50 kg hrane iz Slovenije i od toga daju
dio za vojsku. Stare žene od 50 godina u
gračačkom kotaru nalaze se u udarnoj grupi
i s puškom u ruci bore se protiv četnika,
kad oni pođu u njihova sela. A Jeka Škorić,
starica od 70 godina iz Farkašića, služi kao
2
Žene Hrvatske u N O B
pomoćnik puškomitraljesca i ostaje čitav
dan na položaju.
Govore i žene članovi N O O - a :
Žene udbinskog kotara pomogle su socijalni odjel i samo jednog dana usjekle 400
komada drva za izgradnju bajta sirotinji, a
žene bjelopoljske i koreničke općine, pripremile su gradnju za 70 bajta.
Prehrambene komisije nailaze na punu
podršku žena. Plan gospodarskih komisija
je u cijelosti ispunjen.
I tako redom govore žene, nižu se primjeri, sve ljepši, sve veći, sve b o g a t i j i uspjesima, podvizima i junaštvima žena.
A pred nama iskrsava divna slika žene
vojnika, radnika, državnika, majke, plemenite žene i junaka, iskrsava novi tip žene izgrađen u surovoj borbi za slobodu i čast
domovine.
Šta je potaklo te nepismene, seljačke žene, da tako krupnim korakom krenu naprijed?
Potakla ih je golema ljubav prema domovini i slobodi i golema mržnja prema neprijatelju i krvnicima naroda. To im je ujedno dalo i toliko moralne snage za junačka
djela i pregaranja.
I kad se bude pisalo o herojskoj V I . Proleterskoj diviziji, koja je pronijela slavu
Like diljem zemlje, i o 35. diviziji, v r i j e d n o
je zapisati i herojska djela njihovih majki,
žena i sestara, koje su tako nesebično i junački radile i borile se za slobodu i sreću
svoga naroda.
I Z DISKUSIJE N A III. O K R U Ž N O J
KONFERENCIJI AFŽ ZA LIKU
M a n d a Đ u k i ć i z Kurjaka (stara 5 5
godina):
»Ja bih Vas molila da mi oprostite, ako
se prevarim, j e r nisam nikada olovku u ruku uzela. Ja i moja snaja šaljemo dar za
V I . diviziju, ja čarape, ona šlape ( s t a v l j a
čarape i šlape na stol). Mi u selu goli, bosi,
gladni, ali se nismo demoralisali. Sve ćemo
dati za našu vojsku. Izgubili smo 45 sinova,
ali se nismo demoralisali, još smo čvršći. Do
vršidbe najviše smo bili gladni, ljetos smo
jeli kašu i koprive, a štedjele smo sve za
NO vojsku. Ja Vam velim : budimo hrabri,
stisnimo šake, budimo čelične i borimo se
protiv k r v a v o g fašizma i kralja Petra. Mislio je k r a l j Petar, ako smo sve svoje izgubili, i što smo siromašni, da ćemo se pokolebati, ali ne ćemo. Mi ćemo znati dizati
našu sirotinju sa našim Titom.
Evo bosa
sam i gola, ali me je zanimalo doći na konferenciju.«
M a r a V u k m i r o v i ć , i z otočakog kotara (stara 50 godina) :
» S v o j i m dolaskom iz Banije saznala sam
da mi je brat bandit. Djeca su mu ostala u
1
7
�P r i m o r j u , a on je bio u I t a l i j i i odatle se
povratio u Brinje. Privukao se kući, a žena
mu je rekla da ne ide kući, j e r će biti strijeljan. Kad sam saznala za njega, rekla sam
mu da se vrati i prikazala sam mu cilj borbe, i on je jučer u 3 sata došao. Predala sam
ga u komandu mjesta, i neka mu narod sudi
po zasluzi. Ako je kriv, neka ga ubiju, ako
n i j e kriv, pustit će ga. Eto, zato sam ja danas zakasnila na konferenciju.«
V u k a V e k i ć , i z Lapca govorila j e u
ime žena Srpske općine :
» M i živimo pod terorom četnika, no svejedno naše žene nose u koševima sijeno,
hranu za vojsku i peku kruh sa petokrakom
zvijezdom i srpom i čekićem, a mnoge napisu na kruh: Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Žene su rado dočekale naše borce i,z
I X . divizije, išle na sastanke i bile jako oduševljene.«
Z o r a Š o b o t , Korenica, član kotarskog
NO-a Korenica, prosvjetni odjel :
» O d naše I I . okružne konferencije do
ove, neprijatelj je napravio 37 napada na
naš kotar, ali samo zahvaljujući narodnim
odborima, koji su izvlačili narod, narod je
bio svaki put dobro sklonjen i spašen. U
mjesnim NO-ima učestvuje veliki b r o j žena
i to kao sekretari i predsjednici odbora . . . «
E v i c a Đ e r i ć , i z koreničkog kotara
(stara 52 godine) :
» M i žene Korenice ponosne smo, j e r kod
nas nema dezertera. Preko naše organizacije
uspjele smo povratiti sve dezertere. Premda
sam ja stara, ne čekam nikada neprijatelja.
Iako sam stara, radim da pokažem vama
mladima da smo i mi stare kadre raditi.
Idem na rukama i nogama — sve su mi leđa ožuljata od bremena, ali radim, nosim
vodu i hranu našoj vojsci na položaju . . . «
M i l i c a R a d o v a n e c , i z udbinskog
kotara (stara 65 godina) :
» D r u g o v i i drugarice, hoću da Vam kažem sve one tajne na mome srcu. Na mom
je srcu najveća ž e l j a : posjeta našoj vojsci.
Izgubila sam sina i ne mogu drugačije da
ga osvećujem, nego što pravim posjete našoj vojsci. Naša Jugoslavija je kostima posađena. I mi to ne ćemo suzama osvetiti,
nego borbom i radom. Ne dajmo suzi da s
oka sleti, doći će i nama dan sveti. Mi njih
ne ćemo osvećivati suzama, njih će osvetiti
naši borci, a mi ćemo ići s punim torbama.
Naši hrabri partizani oslobodit će našu -zemlju, nahraniti nas hljeba bijeloga, a Tito
će nam. i svijetlo n a b a v i t i . .. M o j e selo popaljeno, ali je veselo i hrabro. Dvanaest
kola jezde u posjetu i p j e v a j u žene i omladinke. Kad su nas v i d j e l i zarobljeni domobrani rekli su : pa tko bi ovo pobijedio ? .. .
Dočekala sam bolnicu kod moje kuće, našla
sam Miru Štetu ranjenu, koja je bila u rukama Nijemaca, pa je pobjegla. Sakrivala
sam je, njegovala na svojim biljcima i rane
j o j previjala. Kad je n e p r i j a t e l j došao u
moje selo, iznijela sam je na svojim rukama
u šumu, ponovo previla i nahranila. P o s l i j e
0 n j o j ništa nisam čula i sada bi rado znati,
g d j e je Mira i da li je ostala ž i v a . «
Na to se otraga diže Mara Vukmirović i
kaže: »Ja sam majka Mirina. Zahvalna sam
ti, drugarice, i ja te priznajem kao moju
rođenu majku, jer nemam nego jedinu Miru.
Ona je živa, izliječila je rane i nalazi se u
Bariju. Nikada ti ja to ne ću zaboraviti, što
si spasila moje rođeno d i j e t e . «
M a š a T u r k a 1 j, iz gospićkog kotara :
» U n a j t e ž o j ofenzivi drugarice Mileva
Curčić, Bosa Božić i Milica Popović izvukle
su 20 metara vojničkog žita, iako ih je zasipala mitraljeska v a t r a . «
M a r i j a G 1 u m i č i ć, iz perušićkog kotara:
» M i žene iz perušićkog kotara napustile
smo naš t e r i t o r i j i već se 11 mjeseci nalazimo u zbjegovima s narodom g o r n j e Like.
Naše žene Hrvatice na neoslobođenom teritoriju radile su i pomagale srpske žene, koje
su ž i v j e l e 7 mjeseci u pećini. Ove žene nosile su im hranu u pećinu. Nama nije bilo
moguće da te žene sa sobom povučemo. —
Ustaše su ubijali, kada bi pronašli porodicu,
koja je pomagala t a j narod u pećini. Na njihov poziv da se vrate iz pećine kućama, žene s-u odgovarale da će radije umrijeti, nego
doći k njima. I naša slavna 35 divizija spasila ih je i izvukla iz pećine.«
P e r a P e j n o v i ć , i z Korenice :
»Žene koreničkog kotara pokazale su niz
junaštava. One su s-e povlačile pred neprijateljem ovo ljeto 22 puta i iznijele na svojim leđima 1300 kvarata žita kroz Plješivicu.
One to nijesu žalile dijeliti sa svojom v o j skom. Mika Škurić stara 70 godina bila je
čitavi dan pomoćnik mitraljesca, a nekoliko
je dana bila stalno na položaju. Žene Kompolja hranile -su tri dana bataljon vojske na
Plješivici, a svoju su djecu ostavljale bez
hrane. Ove su žene zapalile 700 vatri u znak
oslobođenja Beograda. Jelena Vujčić je 5
dana spremala drva i naložila najveću vatru u znak oslobođenja Beograda. Koreničke
1 bjelopoljske žene pripremile su građu za
70 bajti. 60 žena naučilo je čitati i pisati u
predkongresnom takmičenju.«
B o j a E g i ć , član prehrambene komisije
Okružnog N O - a :
»Ishrana vojske bili su naši trapovi i
ham,bari. To je danas iscrpljeno i ishrana
vojske u glavnom je prenesena na bogatije
�krajeve, ali mi moramo i dalje i iz naših
trapova prehranjivati vojsku. Tako je udbinski kotar dao već do sada 150 vreća krumpira, a i saveznici nam šalju pomoć, ali ona
ne može brzo stići, zato mi dajemo svoje,
dok ne stigne. Okružni NO obećao je pozadinskim vlastima 20 vagona krumpira, i naše organizacije A F Ž - a treba da nam pomognu na tom poslu.«
Potporučnik S a v k a B a l a č , komesar
čete u I. Udarnoj brigadi, 35. d i v i z i j e :
» N a š e drugarice, koje su ostale bolesne
iz 6 divizije, priključile su se 35 diviziji. Mi
smo dale sve od sebe da se naša 35 divizija
ne razlikuje od 6 divizije. Mi smo još bolji
borci, nego što smo bile u 6 d i v i z i j i : Ljuba
Marinković isticala se kao bombaš, i kad je
hvatala vezu, da bi napala Osik, poginula je
junački. L j u b i c a Mirić pala je također od
smrtnih rana. Milka Đukić se isticala uvijek
u borbi i pretvorila se u borca — jurišača.
I ona je pala od neprijateljskog mitraljeza.
Milka Grahovac, htjela je spasiti druga i
bila je ranjena. Sve se naše drugarice bore
junački i ne zaostaju za drugovima.«
A n k a Č u b r i l o , borac I I I . Udarne brigade, 35 divizije :
» K a d smo pošli u borbu, govorile su nam
majke da to nije za nas, a danas su one ponosne i vole da smo borci.«
M i k a B e s 1 a č, iz Lapca :
» M i smo bile u logoru u Slavoniji. Snijeg je padao i bilo je strašno. Mislile smo
da više nikada ne ćemo vidjeti Like. No
jednog dana uspjelo nam je uteći iz logora
i probijajući se kroz hrvatska sela, gdje su
nas vrlo lijepo dočekali i pomogli nam da
izađemo na oslobođeni teritorij. Mi smo svi
zahvalni hrvatskom narodu iz sela oko Siska. Živjela sloga Srba i H r v a t a ! . . . «
M i l k a K o s o v a c , Brinje :
» N a š e drugarice rade pod najtežim uslovima. U tri općine nalaze se neprijateljski garnizoni, koji na zvjerski način ubijaju
i strijeljaju. Tako su i moju majku ubili
prije 3 mjeseca. Sav o v a j teror nije uplašio
naše žene, i što je veći pritisak, to su one
čvršće . .. Naše žene posjećuju kroz neprijateljsku zasjedu drugove. One su išle u Sloveniju po hranu, i kada su ih drugovi tamo
vagali, jedna je žena bila teška 51 kg, a tovar koji je nosila bio je 52 k g . .. Druge su
opet prenosile letke u neprijateljske garnizone, trgale žicu za vezu ili je sakupljale.
Tako je Seka Gostović sakupila 700 m žice,
Hrvatica Anka iz Razvale 300 m, a u čast
Kongresa žena, d v i j e drugarice iz Škalića
pokupile su pola km ž i c e . . . Naše majke
na grobovima sinova održavaju govore. Ana
Tomić, rekla je na grobu svoga sina da ne
žali što je poginuo, j e r zna zašto je poginuo. Da je pao kao četnik, onda bi plakala.«
Mi 1 k a U t v i ć, Gračac :
» V i š e od polovine našeg kotara nalazi se
pod neprijateljem. Držanje žena na okupiranom i neokupiranom dijelu kotara vrlo je
dobro. Soka Sovilj, iz K i j a n i na pitanje četnika, otkud pucaju na njih partizani, n i j e
htjela kazati, a Dragica Sovilj, stara 52 godine stalno je u borbi na položaju s puškom
protiv četnika. U Gračacu žene u l i j e v a j u
četnicima petrolej u brašno. Žene našega
kotara nosile su topovsku municiju po snijegu našoj V I . diviziji . . . 300 žena naučilo
je pisati.«
M i c a R a d o j k o v i ć , Brinje :
»Žene iz našeg sela pošle su na konferenciju, ali su ih ustaše razjurile na prijelazu,
i jedva sam se ja probila. Žene Hrvatice žive
pod teškim uslovima, ali svejedno rade. Na
poziv ustaša da grade bunkere, one nisu
htjele, već su im odgovarale: Ne ćemo graditi bunkere, j e r znamo da ćete iz njih pucati na naše sinove . . . One stalno obavještavaju o kretanju neprijatelja i nose letke
u ustaške garnizone i proturuju ih na najopasnija mjesta. Jedna je žena predala 3
neprijateljska vojnika partizanima.«
M a r i j a V u k o b r a t o v i ć , i z radionice I. ličkog područja:
»Bezbrojni su uspjesi u operativnim jedinicama, a bezbrojni su p r i m j e r i uspjeha
i naših žena u radionicama. U radionici I.
ličkog područja rade Srpkinje i Hrvatice
zajedno, da bi što više pomogle drugove na
položaju. Tako su naše žene pokazale da su
spremne za svaki posao. Po tome se vidi da
je propala ona kleveta, da su žene samo za
kuhinju. Danas one rukovode radionicama,
da bi u buduće mogle preuzeti industriju u
svoje ruke . . .«
M a r a H i n i ć , i z Otočca:
» R a d u našem okupiranom kotaru, pao
je na žene, i one su se u tim poslovima pokazale hrabre i odlučne. 'Tako one nose propagadni materijal u neprijateljske garnizone. N e p r i j a t e l j je to primijetio i počeo da
ubija naše žene. I ovoga je ljeta 5 žena ubijeno na n a j z v j e r s k i j i način.
Nacu Hinić
uhvatili su četnici i vezali je za ular. Mučili je, ali nije ništa priznala. Pod batinama je umrla, ali nije rekla, g d j e se nalaze
drugovi, iako je znala. Miki Srdić četnici su
iskopali oči pred njezinom djecom. A jedna
omladinka iz Crne Vlasti pjevala je idući na
vodu :
» S m r t četniku, našem izdajniku, i
ustaši, sad su dani naši«. Kada su je četnici
doveli u komandu i p i t a l i : zašto to pjeva,
ona im je o d g o v o r i l a : » N e pjevam samo ja,
to pjeva čitav s v i j e t « . Pred s t r i j e l j a n j e uz-
�viknula je » Ž i v j e l i naši partizani«. Četnici
i ustaše tukli su i mučili preko 1200 žena
Srpkinja i Hrvatica, ali se ni jedna nije pokolebala, niti što izdala.«
J e k a Č a n k o v i ć, borac II. brigade, 35
divizije :
» I z n i j e t ću nekoliko primjera iz borbe
žena. Napadom neprijatelja na Trnovac
istakla se Zorka i Neđa iz gospićkog kotara.
One su izašle iz kuće, bacile bombe i ubile
dvojicu ustaša. Danicu je uhvatila banda
živu ranjenu, ali je ona uspjela da baci bombu i uteče. Anka Vrane izvukla je ranjenog
druga s neprijateljskog položaja. Drugarica
Milka bacila je bombe među neprijatelje i
spasila dva ranjena druga. Božica Radošev i ć ne će da ide na rad u kuhinju, iako je
četiri puta ranjena, nego se i dalje s puškom bori. Kunemo se, da ćemo i dalje
s puškom u ruci jurišati na neprijatelja. Danas, kada se sprema konačni juriš na neprijatelja, mi žene na fronti, a Vi u pozadini,
uložimo sve snage, da ga dotučemo« . . .
Z o r k a M o m č i l o v i ć , član opć. NOO-a
i zdravstvene komisije, kaže:
» O v d j e se iznose veliki uspjesi naše organizacije A F Ž - a i mi smo ponosne da majke naših boraca mogu biti isto takvi heroji.
Ja kao pročelnik zdravstvene komisije mogu
reći da su žene mnogo pridonijele u sprečavanju zaraznih bolesti. Naši NOO-i i
zdravstvene komisije uz pomoć žena uspjeli
su likvidirati tifus u našem kotaru.« Ona
završava: » Z i v i l i N O O - i ! «
S o k a H a j d i n o v i ć , i z lapačkog kotara:
»Iako se naš kotar nalazi okupiran godinu i 4 mjeseca, naše žene pokazale su bezb r o j herojstava. Duka Karan, koja je bila
zatvorena kod četnika, stalno je u zatvoru
pisala naše parole. Ona je otkinula bravu
i izvela još tri drugarice iz zatvora. Bosa
Mandić izvela je 40 domobrana i to preko
pruge 10 km daleko. Milka Cvjetičanin i
Milica Rašeta, kad su se palile vatre u znak
oslobođenja Beograda, privukle su se lišnjaku n a j v e ć e g četničkog bandita i zapalile
ga. Smilja Popović provlačila se kroz neprijateljsku žicu i radila sa ženama. Vršeći
t a j posao
ranjena je i ostala bez noge.
Duka Stanić, i ako ima muža i sina u četnicima, šalje hranu partizanima. Jednog dana
su je uhvatili četnici, g d j e daje kruh za partizane. Četnici su je tukli, ali ona kaže: » D a
sam imala dva kruha, obadva bi im poslala.«
M i 1 e v a Č u r č i ć, iz gospićkog kotara :
» I z Vrepca ima mnogo heroja, ali evo
u zadnje v r i j e m e ima kod nas i nekoliko
dezertera. Mi ćemo se žene trsiti da ne bu-
de ni jednog dezertera. Mi smo išle nekoliko puta trgati prugu i rušiti rampe. Bilo
nas je i starijih. Sada su postavili još jednu
rampu da ne možemo prelaziti, ali mi se
zavjetujemo da ćemo i tu rampu skresati.«
N e v e n a G a l o v i ć , i z socijalnog odjela Kot. NOO-a Udbina: » K a k o znamo, dužnost je socijalnog odjela da opskrbi, da se
brine o invalidima, o djeci koja su izgubila
svoje roditelje, da se brine o onoj sirotinji,
koja je opljačkana i popaljena, da se brine
za one f a m i l i j e , koje su izgubile svoje sinove. Naši socijalni odjeli i pomoć bili su mali,
jer nije bilo mogućnosti. A l i mi možemo
zahvaliti našim majkama, koje svestrano
pomažu u radu socijalne odjele. Naši socijalni odjeli moraju biti takvi, da sve majke,
koje su ostale bez sinova, vide da se za njih
brine narodna vlast i pruža im pomoć. Žene
ovoga kotara su jednog dana usjekle 400
komada drva za izgradnju bajta za sirotinju.
N a š e majke nijesu zaboravile ni našu djecu u dječjem- domu i poslale su im 150 malih
darova. Mi treba da pomažemo jedni druge.«
M a r a S u d a r , i z gospićkog kotara :
»Žene Kule su od prvoga dana u zbjegu. Serdar Toda izgubila je sina, ali je slavila oslobođenje Beograda pokraj neprijateljskog bunkera. Žene Ostrvice spremile su 300 kvarata
žita za našu vojsku.«
S a v a K o v ač je išla bosa ložiti vatru u
blizini neprijateljskog bunkera. » N a š e žene
u V I I . ofenzivi išle su za kurire, išle su na
vezu, one su sve žrtvovale od sebe. Mi smo
se probijale kroz neprijateljske redove, išle
smo u neoslobođena sela. Ja sam nosila materijal u neprijateljski garnizon, gazila sam
vodu do vrata, noćivala pod podom sobe, u
k o j o j su bili ustaše.«
J a g a H e ć i m o v i ć i z perušićkog kot a r a : »Hoću i ja da nešto rečem. Ja sam stara
60 godina. Dala sam sina u borbu. Ne žalim
što sam sve izgubila, napustila sam sve
svoje i otišla u borbu za slobodu. Živio drug
Tito!«
M a r i j a M a j s t o r o v i ć i z propagandne komisije Kotarskog NOO-a L a p a c : » N a š e
žene pokazale su bezbroj primjera u proturivanju našeg materijala, to je najubojitije.
oružje u našim rukama. Želila bih da to
bude još bolje, da bi se suzbila lažna neprijateljska propaganda.«
S o k a L a z i ć i z Gospića : »Četvero sam
dala u borbu. Jedan mi je poginuo. Teško je
nositi te rane na srcu što ja nosim. A l i
nijesam klonula, iako sam stara. Borit ću se
i davati što god budem mogla. Zivili naši
hrabri p-artizani! Živio nam naš mili drug
Tito.«
�N O O - a , 11 — članovi kotarskih odbora, 20 — članovi općinskih odbora, 5 — okružnih, a ostale član o v i seoskih odbora. U komisijama i raznim o d j e lima pri N O O - i m a radilo je 370 žena.
1 T r e ć a Okružna k o n f e r e n c i j a A F Ž za L i k u održana je 4. i 5. X I . 1944. u S r e d n j o j G o r i (kotar
Udbina). Na k o n f e r e n c i j i prisustvovalo je 350 delegata, od toga 40 H r v a t i c a . H r v a t i c e iz brinjskog i
otočkog kotara nisu m o g l e doći, j e r im je n e p r i j a t e l j presjekao put.
Od dokumenata o radu ove k o n f e r e n c i j e redakc i j a je pronašla samo dio m a t e r i j a l a iz diskusije.
Međutim, na temelju originalnih m a t e r i j a l a , napisale su 1945. g. brošuru » Ž e n e L i k e bore se, rade
i g o v o r e « — članice Okružnog odbora A F Ž L i k e :
Stojanka A r a l i c a i Jela Ćuk, koju u ovom i s l i j e dećim dokumentima, s nešto proširenim m a t e r i j a l o m
iz diskusije, donosimo u izvacima. Brošura je izašla
u izdanju G l a v n o g odbora A F Ž Hrvatske početkom
1945. g.
Politički referat održala je D a r a Čudić, a organizacioni Jela Ćuk.
U diskusiji, k o j a je 'bila vrlo živa, sudjelovalo
je 70 žena.
U Okružni odbor A F Ž izabrano je 85 žena —
30 H r v a t i c a i 55 Srpkinja.
U tom periodu bilo je u N O O - i m a L i k e 100
žena, i to: 34 žene bile su članovi Izvršnih odbora
POZDRAV DELEGATA SA III. OKRUŽNE KONFERENCIJE AFŽ ZA LIKU
OD. 4. XII. 1944. MARŠALU JOSIPU BROZU TITU
N A J V E Ć E M S I N U N A Š I H N A R O D A P R V O M M A R Š A L U J U G O S L A V I J E JOSIPU
BROZU
TITU
Nikada naši narodi nijesu pisali tako slavnu istoriju, kao što je pišu danas. Nikada
mi žene nijesmo doživjele sretne dane slobode i ravnopravnosti, kao pod t v o j i m mudrim
rukovodstvom, ljubljeni nam vođo.
U ime 50.000 žena Like, koje su sakupljene danas preko nas delegata I I I . Okružne
konferencije A F Ž za Liku šaljemo ti borbene pozdrave i čestitamo oslobođenje naše nove
prestolnice, našeg l i j e p o g Beograda, iz kojeg će sada upravljati samo naš Nacionalni
Komitet.
Živio
nam
Živila
Živio
veliki
slobodna
Nacionalni
nas
Maršale!
Federativna
Komitet
•—•
Demokratska
jedina
Smrt
4. X I .
prava
fašizmu
Jugoslavija!
vlada
—
1944
naših
Sloboda
naroda!
narodu!
Delegati
III.
Okružne k o n f e r e n c i j e A F Ž za L i k u
Dokument
335
ŽENE U OBNOVI I IZGRADNJI ZEMLJE
Članak
iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
Glavnog odbora AFŽ
Hrvatske,
br.
10,
rujan
1944.
Kad je Milka, radnica iz Omiša, završila
opći obrazovni kurs, rekla j e : » N e znam
gdje će me sada zaposliti. No, svejedno je.
Posla ima svagdje — gradimo novu, svoju
domovinu!«
Žene su protegle svoju brigu i ljubav sa
svoga ognjišta na svoje selo, svoj kraj, svoju domovinu. Jer brige naroda i njihove su
brige.
Da, posla ima svagdje.
Pod najtežim
uvjetima, dok narodni borci uništavaju neprijatelja, dok od okupatora čiste našu zemlju, narodna vlast se brine da olakša i
poboljša život naroda, da već sada stvori
uslove za još bolji život poslije rata. Okupljeni i organizirani u Jedinstvenoj narodnoj
oslobodilačkoj fronti, omladina i djeca, žene, starci i starice učestvuju u tome poslu.
Obnavljajmo porušeno.
Čim je okupator istjeran iz jednog sela,
grada ili kraja, počinje odmah sve da se
obnavlja, ponovno rađa, ponovno živi. N a kon svake ofenzive na oslobođeni dio Gorskog Kotara, u Drežnici su se p o j a v l j i v a l i
novi, svijetli drveni krovovi nad golim zidinama kuća. Pilana je rezala daske, a žene
su ih vozile, prenosile, dodavale i zabijale.
�— U Baniji dale su žene jednog sela 90 radnih dana kod gradnje i popravka mostova
i cesta. Narod Majskog Trtnika i radna četa
sela Ravno Rašće na Baniji takmičili su se
u radu na pripremanju građe za nove kuće
postradalim porodicama i u jednom danu
usjekli i priredili 70 bukava. Kod toga se
naročito istakla Tonkica Nogić.
Za narod i vojsku — za pobjedu!
Ovoga proljeća odjeknuo je jače nego
ikada poziv druga T i t a : » T r e b a obraditi
svaki pedalj z e m l j e ! « Narod je shvatio —
i žene su shvatile — da se tu radi o narodnom dobru, da o tome ovisi narodni opstanak, prehrana naše vojske i ubrzanje naše
pobjede. I zato su se tolikim žarom i dale
na posao.
Još pomalo nevješte Milevine ruke pišu
okružnicu o organizaciji sjetve. Ona je član
okružne sjetvene komisije u okrugu Karlovac. N i j e j o j lako, ali iskusniji drugovi će
već pomoći. I Milevino je djelo, da su u
slunjskom kotaru obrađene sve oranice, da
na njivi .Srbin i Hrvat jednim plugom oru.
» N a š e n j i v e nisu osjetile da su nam muškarci u Narodno-oslobodilačkoj v o j s c i « , rekla je na konferenciji žena u Moslavini
mlada seljanka Sava Svilar iz Grabovnice,
majka četvero djece, član Okružnog NOO-a.
Zajedničkim snagama u radnim brigadama
Izgradnja zemlje treba mnogo radne
snage. Žene su izvor nove snage.
U čast 8. marta, međunarodnog ženskog
dana, 74 žene sela Mogorića u Lici javile
su se u radnu četu i tako povećale radnu
snagu već postojeće čete.
Motike, plugovi, brane, srpovi, pa i kose,
bile su ovoga proljeća i ovoga -ljeta više
nego ikada u ženskim rukama. Samo u jednoj općini, u Šamaričkim Brđanima na Baniji, 300 žena okopalo je 30 rali kukuruza
i uredilo 2 partizanska vrta. 181 žena općine
Javoranj, svrstane u radne- jedinice, dale
su u toku 2-mjesečnog takmičenja 210 radnih dana. Žene i omladinke Pokuplja, Hrvatice, ovoga su ljeta pomogle u žetvi i svoju
srpsku braću na Kordunu. Žene sela Trnovca na Baniji same su se organizirale i 25
njih pomoglo je žeti selu Glinskim Poljanama. Žene sela Škrinjarići u Pokuplju požele su u nedjelju, kad se ostali svijet odmarao, polje svoje bolesne drugarice. Žene
udbinske općine u Lici ispalile su u nekoliko dana i dovezle 890 kg uglja za pogon.
Ravnopravne u narodnoj vlasti
»Preuzmimo sav rad u pozadini, — mi
smo žene sposobne za to — a muškarci neka idu u vojsku«, uskliknula je Jana Mioko-
vić iz Jamničke Gorice na II. okružnoj konf e r e n c i j i antifašistkinja Pokuplja, A pljeskom tisuću ruku prisutne žene i omladinke
potvrdile su svoju spremnost za to. Hiljadama primjera žene širom Hrvatske dokazale
su i djelima da to mogu.
Danas više gotovo i nema NOO-a, u kojem ne bi bilo žena, pa i u gradovima, i na
neoslobođenom području. U samom gradu
Splitu ima 11 žena u gradskom NOO-u, a u
njegovim odsjecima 139. U Lici su u svim
seoskim NOO-ima žene, a ponegdje i u većini. U Slavoniji u općini Rogolji, kotar Pakrac, ima samo jedno selo, g d j e nema žene
u NOO-u.
U Širokoj Kuli k r a j Gospića ima u N O O ima tri žene pored dva druga. To je jedan
od najboljih odbora u čitavom kotaru, ma
da radi pod najtežim uslovima. Selo je
opljačkano i popaljeno, po zgarištima je već
trava porasla, narod živi u šumi, u zbjegu.
Dok Anka u zbjegu pod bukvom rješava
odborske stvari, drže je za suknju dvoje
najmlađe djece. U Ostrvici su svi glasali za
Jekicu, a njena svekrva s ponosom priča
kako ima snahu u N O O j u .
Vodimo brigu o potrebama naroda
» N o ć a s je stigla depeša, da je došla prva
partija izbjeglica iz Like i Korduna, na prehranu. Idem da organiziram njihov doček.
Treba ih nahraniti, razušiti, odvojiti zdrave
od bolesnih, smjestiti i h « — tako se materinski brine Draga, član socijalnog odjela
Okružnog NOO-a.
» N a š a djeca su naša uzdanica. Mi moramo sve dati za našu djecu. Zato idem u Baniju, treba otvarati još d j e č j i h domova«,
kaže ozbiljno mala Dara i odlazi da traži
mjesto, g d j e će » n j e n « N O O podići d j e č j i
dom.
» E p i d e m i j a pjegavca je suzbijena. Osim
56 slučajeva koje sam zatekla, nije se javilo
ni jedno novo o b o l j e n j e « , j a v l j a Bonka, mlada liječnica, koja je sa 5 partizanskih buradi
s vrijednim bolničarkama Sokom i Dragom
u šumi, u ofenzivi, po kiši i blatu preko
gležanja, zimus u Gorskom Kotaru udarnički radila. Stotine života je time bilo spašeno.
» N e ću se vratiti kući, u svoj odbor, ako
ne završim zdravstveni kurs s odličnim usp j e h o m « — uskliknula je Bara iz okoline
Slunja. I položila je ispit s odličnim uspjehom. A tri dana kasnije dolazi: » D a j t e mi
napismeno, da mi u radionici naprave »partizansko b u r e « — bačvu sam već nabavila.
Ne će tifus u moje selo,, dok sam ja odbornica.«
» N a našem sektoru ima oko 70 škola.
Obišla sam ih sve«, izvještava na sjednici
�Zora, prosvjetni referent. N i j e svagdje kako treba, ali radit ćemo . . . Naše škole mor a j u biti nove, moraju odgajati nove ljude.
Moramo sprovesti nov duh, duh discipline
i drugarstva, autoriteta osnovanog na povjerenju.«
Čuvamo sigurnost naših sela
Na poticaj drugarice Mare Žugaj zaključile su žene sela Gornjeg Taborišta na Baniji na svom sastanku, da drže stražu i danju i noću na obali rijeke Kupe, jer je opaženo da se onuda prebacuju noću ustaše.
One su shvatile da i one mogu i treba da
dadu pomoć u tome.
Žene kotara Dvor u toku 2-mjesečnog
takmičenja
pred
proslavu
trogodišnjice
ustanka uz ostalo legitimirale su 4.465 prolaznika.
Čuvamo i volimo našu narodnu vlast.
Jedan odbornik na Kordunu pogriješio
je. Izigrao je p o v j e r e n j e naroda, pa odgovara pred narodnim sudom. Lijepo, ozbiljno
lice Ljubino, člana suda, posmatra ga, a glas
zvuči strogo, ali u v j e r l j i v o : »Druže, ne možemo mi tako! Nas je narod izabrao, mi smo
njemu i o d g o v o r n i ! «
U Istri je predsjednik jednog seoskog
NOO-a po nalogu općinskog NOO-a tražio
od žena da idu u žetvu, a istovremeno ih
strašio da bi mogao doći n e p r i j a t e l j i avioni.
One su ipak otišle žeti, ali su predsjednika
optužile na seoskom sastanku i — selo ga
je smijenilo.
Tako su ove žene i tisuće drugih shvatile odluke I I I . zasjedanja Z A V N O H - a . Kroz
svoj rad, na svom vlastitom iskustvu, stekle su saznanje, da je ova nova država, koja se rađa i izgrađuje, zaista njihova država i njihova vlast. Zato su tisuće žena potpisivale pozdrave AVNOJ-u, Z A V N O H - u i
Nacionalnom komitetu. Zato su žene Istre
sa svoje Oblasne konferencijo poručile dru-
gu Titu : » M i veselo pripoznamo Nacionalni
komitet i naš Z A V N O H . « A 40-godišnja
Milka L j i l j a k iz Gornjeg Žirovca, majka troje djece, koja je za mjesec dana naučila čitati i pisati, kao svoju prvu vježbu prepisala je u bilježnicu sve odluke III. zasjedanja Z A V N O H - a . » M i znamo sve odluke napamet, samo ih ne znamo po redu«, rekle su
žene Like.
Osposobljavamo se za nove dužnosti
P r v i puta narodna vlast pruža ženama
mogućnost da ni one ne ostanu slijepe kod
zdravih očiju. To je i njihova živa želja.
» V i ćete zgriješiti, ako me ne naučite čitati i pisati«, rekla je jedna -Slavonka. A
Milka, mala radnica iz Omiša, uskliknula je
na završetku obrazovnog kursa: » M i s l i l a
sam da n i j e potrebno ništa znati o Šekspiru,
a sad bih ga čitala svaki dan! Bez povijesti
se uopće ne može, a tek bez m a t e m a t i k e ! «
Ovako, učeći na zajedničkom radu, obogaćujući svoje znanje novim općim i stručnim obrazovanjem, žene Hrvatske se pripremaju da uzmu učešća i u onome, što će
doći sutra, što neposredno stoji pred nama,
kad čitava naša zemlja bude potpuno oslobođena, a to j e : brz i nesmetan ekonomski,
kulturni, prosvjetni i t. d. razvitak naše
zemlje. L i j e p o je to razumjela i u zidnim
novinama napisala bolničarka jedne dalmatinske bolnice :
»Radeći ovdje u bolnici bilo kao kuharica, pomoćnica u kuhinji, pralja, ekonom, politički komesar, mi žene dajemo svoj udio u
kuhinji naše mlade države, koja se iz krvi
rađa. Mi danas ovdje učimo, kako bi sutra
što bolje mogle ispuniti zadatak, koji se
pred nas postavlja, zadatak podizanja higijenskog i zdravstvenog nivoa naših zapuštenih krajeva, naše porušene zemlje. Ispunjavajući svakodnevno svoj posao-, mi najbolje doprinosimo izgradnji slobodne Hrvatske u f e d e r a t i v n o j J u g o s l a v i j i . «
�Dokument
336
IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA LIKU OD 9. XI. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFŽ HRVATSKE O REZULTATIMA PREDKONGRESNOG TAKMIČENJA
SEKRETARIJAT OKRUŽNOG ODBORA AFŽ
ZA LIKU 1944.
Glavnom odboru AFŽ za Hrvatsku
Drage drugarice
Šaljemo vam rezultate predkongresnog
takmičenja.
1. Održano 8.000 užih i širih političkih sastanaka žena (u ovu cifru ubrajamo i male
sastančiće održane na okupiranom teritoriju, na kojima je prisustvovalo 8 do 10 žena).
Na sastancima je prisustvovalo 40.000 žena,
koje su sve upoznate sa kongresom.
2. Sa odlukama AVNOJ-a i ZAVNOH-a
upoznato je 25.000 žena.
3. Izvedeno iz redova domobrana 2:000,
iz redova četnika 25, i poslano 300 dezertera natrag u jedinice.
4. Žene su pomogle sagraditi ©05 bajti.
5. Izvršeno 60 što većih, što manjih posjeta na položaj i u bolnicu. Od toga su izvršene 4 kotarske, među kojima najveća i
najljepša je bila kotarska posjeta žena Udbine, u kojoj je učestvovalo 500 žena, a odnijele su odjednom 9.000 kg. hrane.
6. Naučilo čitati i pisati 60 žena.
7. Na neoslobođeni teritorij kao i gradove poslano 110 pisama u vezi sa prvim
kongresom.
8. Ispisano 180 parola u vezi sa prvim
kongresom.
9. Na oslobođenom teritoriju sklonjeno
95% žita, koje su većinom žene sklonile. Na
neoslobođenom sklonjeno 10.000 kvarata žita.
10. Opleteno i poslano 35 Diviziji 300
pari čarapa, 20 pršnjaka, 100 pari rukavica
i 10 pari šlapa.
Žene kotara Udbine poslale su u dječji
dom na Kordunu za djecu, iz Like 75 pari
čarapa, 34 para cokalja i 2 prslučića.
U ovom takmičenju najviše uspjeha je
postigla organizacija žena kotara Udbine.
Šaljemo vam također i podatke, koji su
vam potrebni za kongres. U NOP imamo
obuhvaćenih preko 50.000 žena. U NOO-ima
imamo 100 žena članova NOO-a, od koga tri
intelektualke, ostalo sve seljanke, 10 Hrvatica, 90 Srpkinja ; 35 su članovi izvršnog
odbora, ostale članovi plenuma. 11 su članovi kotarskog odbora, 20 su članovi općinskog odbora, ostale su seoskih i 5 su članovi okružnog NOO-a.
U ustanovama radi 123 drugarice. Od!
toga sedam radi u kancelariji kao pisarice,,
a ostale su kuharice. 24 su Hrvatice, a ostale Srpkinje. Sve su seljanke. U komisijama,
i odjelima pri NOO-ima imamo 370 drugarica. Tokom NOB održato 40 analfabetskihi
tečajeva, na kojima je naučilo čitati i pisati
550 žena. U radnim i diverzantskim grupama
i četama učestvuje 15.000 žena.
Šaljemo vam, sve listove »Ličke žene u1
borbi« za izložbu na kongresu. Isto tako šaljemo vam i zapisnik sa naše III. okružnekonferencije žena Like.
4 i 5 XI. održale smo našu III. okružnu
konferenciju AFŽ za Liku. Delegata na
konferenciji je bilo 350. Od toga bilo je 40»
Hrvatica. Hrvatice iz otočačkog i brinjskog
kotara nisu sve bile stigle, jer im je neprijatelj presjekao put.
Konferencija je bila dobro pripremljena
i dobro je uspjela. Oduševljenje žena je bilo»
ogromno. Diskusija je bila vrlo živa, i u diskusiji je učestvovalo preko 70 žena, od kojih većina starije žene.
Oduševljenje žena za kongres je ogromno.
U okružni odbor izabrano je 85 žena, od
kojih 30 Hrvatica, a ostalo Srpkinje. Iz redova vojske izabrane su 4 drugarice borci u
okružni odbor.
Drage drugarice, molimo vas da nam j a vite što ranije za Kongres, kako bi mogledelegate što bolje pripremiti i sakupiti ih.
Smrt fašizmu
—
Sloboda narodu!
Drugarski pozdrav::
Stojanka 1
1
Stojanka Aralica.
�Dokument
33T
0 IZGRADNJI POPALJENIH KRAJEVA
Članak Kade Sremec iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ
Hrvatske, br.
11, studeni 1944.
DO ZIME MORA BITI SVATKO POD KROVOM
Što se više bližila zima, to su bivale sve
teže brige žena na Kordunu.
»Dok je sunce sjalo, moglo se i bez krova.
Naložiš vatru na zemlji, a spavaš pod jabukom ili plasnicom. Ali kiša, kiša je naša
najveća nevolja. Podigli smo malo krova iznad zemlje, pokrili ga koječim, ali od nje, od
kiše, ne možeš se sakriti. Plazi, prokapljuje,
kvasi. Ne znaš što bi sklanjala — golu djecu,
što zebu, ili ono malo pšenice i kukuruza —
ta i tome treba krov.«
»A zar se može i smije i na blašče zaboraviti?«
»Bilo je nekad krova, ali što ćeš, sve spališe zlotvori. Ostala mjesto sela samo zgarišta ko crne rane . . . «
»Ljudi nemamo da rade, što je kod kuće,
to je staro ili nejako. Nemamo majstora, nemamo kola, nemamo alata, nemamo dasaka.
Pa kako ne bi s brigom gledali na zimu. Tko
će nam pomoći?«
Usred tih najvećih briga i crnih misli zareda pobjeda za pobjedom. Crvena je Armija stigla u našu zemlju, ustanak se rasplamsao po čitavoj zemlji, i svačije se srce puni
radošću, da ova zima ne će biti kao dosadašnje. Ne će više nitko paliti ono, što se teškom mukom sagradi. Kordunom odjekuje
pjesma :
»Složno
selo
samo
sebi
nove dvore
gradi!«
Odgovara pjesma zabrinutima i kaže, da
nove dvore, sretnu budućnost gradi jedino
sloga čitavog sela. Ujedinivši snage čitavog
naroda, zbrisat ćemo gadne tragove fašističkih sločinaca.
Prije dva mjeseca Kordun je zabrinuto
brojio koliko kućica treba za zimu podići
onima, koji nemaju baš nikakvog krova nad
glavom. Nabrojeno je 2614. Danas stoji što
gotovih, što u gradnji, više od hiljadu kućica. Tko ih je sagradio?
Složan narod.
Kordun je započeo da diže prve krovove.
Pod vodstvom Okružnog narodno-oslobodilačkog odbora formirani su građevni odbori, koji rukovode poslom.
Jedinstvena narodno-oslobodilačka fronta okuplja na rad svaku ruku, koja može čime bilo da pomogne. 55 žena sela Crnog Potoka sjekle su u šumi trupce tri dana. Žene
Kordunskog Ljeskovca sasjekle su pruća i
oplele sto i osam kukuruzana. U selu Lapovcu žene su same uzele sjekire u ruke i
gradile kućice. Drugarica Jelica Stanojević
iz sela Čremušnice, uz pomoć nekoliko žena,
sagradila je sedam svinjaca. Žene sela Pecke
nasjekle su 200 trupaca. Žene Vojišnice i
Krstinje pale krečane, za koje su same donijele materijal.
Hrvati nastoje, da njihova sela pomognu
u gradnji kućica popaljenim srpskim selima.
Hrvatska sela općine Topusko izgradit će
60 kuća. Hrvatice u selu Gređanima sagradile su uz pomoć nekoliko ljudi 4 kuće za.
srpska sela.
Omladina stvara radne čete, da se r a dom bori protiv gadnih tragova fašizma,
koje unakazuju našu zemlju.
Dižu se nove pilane. Kolari i kovači će
popraviti pokvareno da i ono malo kola, što
ih još imamo, obavi najnužnije poslove. Nepopaljeno selo Lučica obvezalo se, da će;
svojim kolima prevesti 20 praznih kuća i sagraditi ih ponovo u općini Bović.
Naša Narodno-oslobodilačka vojska pozvala je Kordunu u pomoć radne ruke, pa iz,
Žumberka, Pokuplja, Krajine stižu tesari,
zidari oboružani svim potrebnim alatom, da
pomognu braći Srbima dizati krov nad glavom.
Spretne ruke i domišljate glave nije zbunilo ni to, što nema čavala, čelična žica od
starih pera i drenovi klinovi dobro ih nadomiještaju. Cijepane oblice pokrivaju tavanicu baš kao i daske.
Sloga čitavog naroda gradi po Kordunu
bajtice, vjesnice velike obnove. Do zime mora biti svatko pod krovom. A za koju godinu bajte će se pretvoriti u divna sela. 1
1
Približni b r o j uništenih zgrada u Lici, Kordunu, Baniji, Pokuplju, Hrvatskom Z a g o r j u , u j e d nom dijelu zagrebačkog okruga i u Slavoniji, bez
osječkog okruga, oznosi: 90.000 stambenih i gospodarskih zgrada, 1.000 zgrada, u kojima su bile javne
ustanove i oko 350 industrijskih poduzeća. Osim
toga, u Dalmaciji je razoreno i spaljeno 17.500
raznih zgrada. Da bi se pomoglo stanovništvu, počelo se podizati privremene nastambe — b a j t e . U
Lici podignuto je bilo do svibnja 1944. g. 2.500, a
na Kordunu 6.000 novih bajti. Da bi se zadovoljile
potrebe građevnog materijala, stavljeno je u pogon
više pilana i ciglana.
�Dokument
338
III. OKRUŽNA KONFERENCIJA AFŽ BANIJE ODRŽANA U GLINI 11. i 12. XI. 1944.
IZ POLITIČKOG REFERATA 1
. . . Borba potlačenih naroda pokrenula je
u borbu i ogromne snage žena, koje žele da
svojom borbom dokrajče nesnosno robovanje. Žene Jugoslavije stavljaju se u red
onih žena, koje su od prvog dana uzele
aktivnog učešća u borbi protiv zajedničkog
neprijatelja naroda i pridonijele mnogo u
jačanju NOP. U toj borbi žene Banije nisu
zaostajale. One već tri godine zajedno sa
svojim sinovima, braćom i muževima učestvuju u NOP.
Razvitak događaja u svijetu i u našoj
zemlji utjecao je na razvitak situacije na
našoj Baniji. Uspjesi Antifašističkog bloka
pojačali su mobilizaciju u NOV i aktivizirale
su veći dio onih, koji su stajali po strani i
kolebali se.
Težište mobilizacije bilo je u hrvatskim
selima, gdje u prvo vrijeme zbog slabog poznavanja linije naše borbe, a i zbog djelov a n j a neprijateljskih elemenata, nije bilo
naročitih uspjeha. Međutim, od zadnje konferencije do danas, situacija u hrvatskim selima se u mnogome izmijenila. Oslobođenje
Gline omogućilo nam je da se posveti više
pažnje tim selima. Rezultati se vide danas
na konferenciji, na kojoj oko sto delegata iz
hrvatskih sela predstavlja žene Hrvatice na
Baniji, dok na prošloj konferenciji bilo ih
je svega 15.
Neprijateljski elementi u tim selima hoće da prikažu našu borbu kao borbu za komunizam ili velikosrpsku. Odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a
najjači su dokaz koliko su te njihove parole lažne i čemu one vode. Dabome da takove
laži ustaških i Mačekovih agenata nisu nailazile na masovnu podršku hrvatskog naroda, ali je ipak bio jedan dio, koji je otišao
u neprijateljska uporišta. Hrvati, koji se
bore u našoj VII. Udarnoj diviziji, najbolji
su dokaz, kojim je putem pošao pošteni
hrvatski narod Banije.
Mobilizacija u -srpskim selima uspješno
se sprovađala naročito na kostajničkom kotaru, gdje se u kratko vrijeme iz male udarne četice razvio odred, čime je propala posljednja nada četničkih agenata, da narod
koštajničkog kotara odvede na put izdaje.
Raspadanjem četnika u cijeloj našoj zemlji,
a naročito u Srbiji, došli su četnički agenti
iz Beograda ovamo s namjerom da na Baniji organiziraju četnike, da time razbiju
jedinstvo srpskog i hrvatskog naroda i na
t a j način oslabe pokret. Težište njihovog
djelovanja bilo je najprije na kostajničkom
i petrinjskom kotaru, jer su im sjedišta bila u Sunji i Kostajnici. Oni su uspjeli da
okupe oko sebe sav ološ, pijanice i pljačkaše i jedan manji broj onih, koji su nasjeli
njihovim lažima. Oni su sebe nazivali srpskom' zaštitom. Brzo je narod upoznao srpsku
zaštitu na djelu, i to u raznim pljačkaškim
pohodima na naša sela zajedno sa Čerkezima, Švabama i ustašama. Oni su postali
najbolji vodiči neprijatelju u akcijama na
naš narod. Takozvanu srpsku zaštitu dobro
su osjetila ona sela, koja su danas zgarišta,
a u čijem paljenju su sudjelovali četnici,
kao na primjer Lovća, Umetići, i t. d. Oni
su pridonijeli u obeščašćenju naših žena i
djevojaka od strane Čerkeza. Pitamo se onda, da li su izrodi srpskog naroda sa takvim
svojim postupkom mogli imati masovnu podršku naroda Banije. Jasno je da nisu. Bilo
je čak i pojedinih naših antifašistkinja, koje
su nasjedale njihovim parolama, u kojima
su se oni najviše hvatali za srpstvo. Oni govore: »mi se borimo za kralja i otadžbinu, uz
nas su Amerika i Engleska, oni šalju nama
pomoć, partizani u vojsku primaju ustaše;
ova borba je velikohrvatska, koja dovodi u
opasnost srpstvo«. Cilj im je bio uvjeriti
narod Banije, da je ova borba uzaludna, da
Saveznici ne priznaju naš pokret, da mi ne
ćemo odlučivati o svojoj sudbini itd. Kako
Saveznici poštuju naš pokret, najbolji nam
je dokaz traženje SSSR-a od našeg Nac. komiteta za dozvolu ulaska Crvene Armije u
našu zemlju, sastanak Tita i čerčila i pomoć, koju nam svakodnevno šalju naši Saveznici. S jedne strane sa svojim djelima,
koja su ih potpuno raskrinkala kao izdajice
u očima našega naroda, a s druge strane
pod udarcima naše NOV, oni su ubrzo izgubili podršku kod onih, koji su im nasjeli
zbog neobavještenosti, i njihovi se redovi
počeli ubrzo raspadati. Danas ostatak tih
bandita bacilo se u pozadinu s namjerom
da ubijaju aktiviste NOP. Tada su oni govorili: »Mi ne ubijamo Srbe, nego samo Hrvate«. Žrtve u Blinji, Vukoševcu i Matijevićima jasno govore koga oni ubijaju — sva-
�Mira
Bjelajac,
Seka
Marković-Dupalo,
Vanda Tompa-Kreačić,
Krunić i Savka Haluza
kog poštenog čovjeka, bio on Srbin ili Hrvat.
Takovi njihovi postupci još su više raspirili mržnju našeg naroda prema njima. Žene antifašistkinje vodile su od prvoga dana
borbu protiv njih. Ima niz primjera iz kostajničkog i petrinjskog kotara, gdje su im
žene u lice govorile, da su srpske ustaše i
izdajice. Žene Šamaričkih Brđana, čim su
primjetile kretanje četnika u njihovoj okolici, zaključile su na svojim sastancima da
ni jedna žena ne smije da dade hrane četnicima, i da se otkrivaju njihovi letači. Mora se nažalost podvući i to da ima žena, koje im služe, samo jasno mali broj. Iako četništvo kod nas danas ne predstavlja neku
veliku opasnost, ono još uvijek nije u potpunosti likvidirano. Zato naša budućnost,
naša borba protiv njih treba da bude još
jača i sa više mržnje. Mi žene u borbi protiv četnika možemo najviše doprinijeti.
Pored četništva bio je kod nas problem
i dezerterstvo, naročito poslije VI. ofenzive.
Naše antifašistkinje aktivno su učestvovale
u razbijanju dezertera. Bilo je i takovih, ko-
Vera
Marković-
je su na dezertere gledale sa sažaljenjem
»eto pobjegao je, siromah, da spasi glavu«,
a nisu vidjele to, da je dezerterstvo put, koji vodi izdaji, i da treba oštro da se borimo
protiv njega.
Neprijatelj preko švercerki pokušao je
pojačati svoju ustašku i četničku špijunažu. Iako se u izvjesnoj mjeri uspio spriječiti
šverc, ipak on još postoji na svim kotarevima, a nosioc šverca su žene. Pitanje soli
i obuće je zaista problem, koji se vrlo teško
rješava danas, u vrijeme rata, ali problem,
kojega ni šverc ne može da riješi, jer šverc
omogućava neprijatelju da znatno otežava
našu borbu i produžava samo naše patnje.
Sve probleme, naša Antifašistička fronta,
rješava u zajednici sa čitavim narodom kao
sastavni dio JNOF-a. Pred nas, kao i pred
JNOF, postavljaju se zadaci, koji treba da
riješe sve probleme narodnog života, a za
čije uspješno rješenje mi treba da okupimo
i aktiviziramo sve žene, kako Srpkinje tako i Hrvatice. Pružiti svu pomoć našim
NOO-ima u rješavanju svih zadataka, a na-
�ročito u mobilizaciji svih sposobnih za vojsku i u borbi protiv domaćih izdajica. Što
će biti više brigada i divizija, što će biti više oružja u našim rukama, to će biti jača
garancija, da će tekovine naše borbe biti
sačuvane, ne samo sačuvane, nego proširene i učvršćene.
Pobjede naše N O V , pobjede Crvene A r m i j e i naših Saveznika, treba da nam još više dadu poleta u našoj borbi, u našem radu,
koji vodi samo jednome cilju, a to je izvojevati slobodu i izgraditi našu novu domovinu. Da bi to ostvarile što prije, da bi što
više pridonijele u izgradnji naše domovine
i završile uspješno borbu protiv izroda srpskog i hrvatskog naroda, koji hoće da to
ometu, potrebno je čvrsto jedinstvo srpskih
i hrvatskih žena. Da smo mi ostvarile jedinstvo srpskih i hrvatskih žena Banije, dokaz
nam
je
ova konferencija. To jedinstvo,
stvoreno u borbi i radu, treba još više da
produbimo i učvrstimo.
1
Politički referat na k o n f e r e n c i j i održala je M i l ka V r a n e š e v i ć a organizacioni referat V e r a M a r a ković-Krunić. K o n f e r e n c i j i je u ime G l a v n o g odbora A F Ž Hrvatske prisustvovala N a d a Sremec.
IZ DISKUSIJE O P O L I T I Č K O M I
ORGANIZACIONOM REFERATU
Stenografske bilješke
S a v a M a l i v u k : » M i smo n a našem
kotaru prikazali konkretne primjere četnika i
njihovih zločina, mi smo uspjele da mase
žena osuđuju četnike i da nisu pod njihovim
utjecajem. Na našem kotaru, na primjer, u
selu Dobretinu, gdje su naše drugarice same raskrinkavale četnike na konkretnim primjerima i ja sam drugima, koji nisu dolazili na naše sastanke, govorila, i postigli
smo lijepee rezultate, tako da su pomagale
našim drugovima, da su pobili te bandite.
Tako isto na općini Dvor, kada je banda
upala, nisu mogle dozvoliti da naši drugovi
sami idu, nego su išle u izvidnicu, da naši
drugovi ne bi iznenada naišli na četnike. I
danas ih sve žene osuđuju više nego itko
d r u g i « .. .
V u j a n a B a b i ć : » K a d j e bila Druga
muslimanska brigada na Kostajničkom kotaru, mi smo izvršili posao sa velikom voljom i radošću ; bilo nas je 20 žena, i oni su
nas dočekali radosni i veseli u selu Mečenčanima. Sutradan smo dobili pohvalu preko
naše općine. Mi danas vidimo našu snagu
u našem jedinstvu.«
K a t a V u g a : » I j a bih nešto rekla
protiv četnika na kostajničkom kotaru. U
kostajničkom kotaru bilo je najviše četnika,
i najviše su terorisali. N i j e m c i su uvijek d o lazili sa četnicima u Trokut, ali čim su se
N i j e m c i iz Trokuta povukli, žene su raskrinkavale četnike i tjerale ih iz sela. Četnici su.
ti, koji su vodili Nijemce, i što je ostalo iza
N i j e m a c a boljega, oni su odveli. Što N i j e m ci i ustaše nisu popalili, četnici su popalili.
Kada smo došli kući, nismo našli ni motike
ni kolca, a kamoli kuću. Oni su prešli preko
pruge u naše d v i j e općine, ali nismo dale našim selima da ih prime. .. .«
D r a g i c a P a p i ć i z kotara Dvor, opć..
Gage. »Ja želim da kažem kako naš narod ne
v j e r u j e , šta su četnici, dok ne dođu bliže £
ne vide njihova zla. Dok su se četnici b a vili u Bosni i Lici, oni su zamišljali, da su
to pravi Srbi, a sada, kada su prišli bliže
nas i vidjeli što su četnici kod nas učinili,
oni to vide svojim očima. Sada su četnici'
postali mrski našem narodu, da ih ne mogu
ni očima više vidjeti. Baš jednu drugaricu,
koja je iz sela Matijevića, jedan četnik, koji
je bio 2 godine u partizanima, izmučio ju je
na razne načine i mrcvario, dok nije dušu.
ispustila. Naš je narod uvidio da su to pravi
krvnici i srpskog i drugih naroda. Kada su
prošli puta bili prema Bešlincu, v i d j e l i smo
kako su popalili sela T r g o v e i Bešlinac i!
baš Srbi izdajnici — izrodi srpskog naroda,,
pokazivali su put Švabama. I nisu T r g o v i popaljeni, sve dok nisu prošli srpski četnici.«;
K a t a G a š k o r i ć : » D r u g a r i c e ! M i žene
sa općine Stankovac možemo reći, da smosve aktivne u radu i radimo koliko se više
dati može, ali ipak priznajem, da su naše
sestre Srpkinje više doprinijele u borbi nego mi. Zato što su pomagale našu borbu od!
prvih dana i što su svoje n a j m i l i j e u našu
vojsku dale, a što je n e p r i j a t e l j kod nas.
uspio da mobiliše u svoju vojsku, ali od
p r i j e godinu dana uspjele su naše majke i
sestre da mnoge povrate od neprijatelja i!
povrate u našu vojsku. Mi znamo, kako smo
p r i j e za v r i j e m e Jugoslavije bili robovi, ü
bile smo mnoge nepismene, jer se za nas
nije nitko brinuo ni trsio. Mi znamo da je
to bilo djelo onih bivših protunarodnih
vlada.«
K a t a K r e š t a l i c a i z M a j e . » N a našoj'
općini M a j i ima ih, koji ubacuju parole M a če,kove klike, ali našim radom mi to brzoraskrinkavamo, iako ne možemo pronaći
one, koji ubacuju te parole. Oni bi htjeli"
s tim parolama da razjedine srpski i hrvatski!
narod. U samoj općini M a j i na mobilizaciju
žene se ne ljute i rado šalju svoje sinove u
N O V . Ima još nekih, koji se opiru, ali mi
našim radom postizavamo uspjehe, mi treba
da ih pomognemo, i oni se popravljaju. U
mome selu ima 50 partizana u N O V . Sada
je u posjetima 4. brigade bilo 12 kola da-
�:rova. Išli su svi redom. Bilo je 13 pečenica,
preko 100 komada živadi, pogača itd. Samo
selo Joševica, kada je banda nailazila, išlo
je na položaj našoj vojsci, pa iako je iza njihovih glava pucalo, žene su nosile jelo na
položaj.«
D u s t a Č e r k o v s k i : (drugarica i z v o j ske) »Pokušat ću da vam iznesem život i rad
drugarica u vojsci. Moja brigada je četvrta,
to je najmlađa brigada u 7. udarnoj diviziji.
Vama, ženama sa Banije, poznat je put, koji
je prošla 7. divizija, onaj istorijski put kroz
Crnu Goru i Sandžak. Kada su se borci nakon ofanzive i teških, krvavih borbi vraćali
natrag na Baniju, pričali su, kako su bili
dočekani, kako ih je dočekao cijeli narod,
a naročito žene sa Banije. Rame uz rame sa
svojim drugovima išle su drugarice i prošle
taj put. Išle su kao borci, bolničarke, kao
v o j n i i politički rukovodioci. Naročito su se
istakle bolničarke, koje su pratile i njegovale tolike ranjenike i tifusare, i često žrtvovale svoj život da spasu ranjenike. Mnoga
su očeličene, proživjevši teške patnje prošle cijeli put i vratile se.
Pokušat ću ukratko da iznesem život i
rad nas boraca iz naše brigade, koje se isto
tako borimo sa puškom kao i naši drugovi.
Ima drugarica koje su se istakle u borbi kao
odlični, izdržljivi i hrabri borci. Puškomitraljezac Jovanka, jurišala je na bunkere sa
svojom četom i za pokazanu hrabrost — pohvaljena. Bolničarka M a r i j a Funk — pokazala je spremnost i junaštvo naših bolničarki, koje shvaćaju svoju dužnost — ranjenike
izvući pod svaku cijenu. Nakon borbe, kada
se već po naređenju bataljon povukao sa
položaja ostala je na bojištu sa ranjenikom,
te ga je polako pužući uspjela izvući, izlažući se opasnosti da i ona bude ranjena ili
da sa ranjenikom bude zarobljena. N i j e mislila na sebe, nego kao što bi to uvijek svaka
naša žena uradila — nije dozvolila da ranjenik bude zarobljen od neprijatelja.
Takvih primjera mogla bih navoditi bezbroj. To zapravo i nisu primjeri, nego naša
svakidašnja stvarnost. N e m o j t e misliti da
drugarice zaostaju za svojim drugovima. Nikada. Jedino u našoj vojsci ima žena mogućnosti da r a z v i j e svoje sposobnosti, da bu>de ravnopravna u pravima, da ispunjava
zdušno svoje dužnosti, a ipak da ostane žena.
Iako je žena u borbi, ona ništa nije izgubila
od svoje ženskosti.
U kulturno-prosvjetnom radu isto smo
na prvom mjestu. Kada smo u stroju, prve
povedemo pjesmu, kada smo u bazi organiziramo pomoću AFŽ-a u selu pranje rublja.
Želimo da drugovi u svom teškom životu
osjete da ima netko tko se brine za njih, da
,su to žene-, koje su ne samo borci, nego i
žene koje žele da im zajedničku borbu olakšaju.
Svijesne smo zašto se borimo i prava koja
smo postigli ne ćemo ispustiti. Znamo da će
uskoro sinuti dan slobode za cijelu Jugoslaviju. T a j dan dočekat ćemo vedra čela, pošto smo postigli sva politička prava i mi
ćemo dokazati da ne ćemo povratka na staro,
da hoćemo novu, demokratsku, federativnu
Jugoslaviju, i da ćemo odgajati djecu, koja
više nikada ne će biti robovi tuđina.«
S o k a V u k i ć : » M o j j e drug bio u vojsci i on je za vrijeme, kada su se četnici približili, došao kući. I njega su tražili da pređe k njima. I on je mene pitao, šta da radi.
Ja sam mu rekla : Ti ako misliš da ideš u
četnike, ja idem u partizane i vodim dijete
sobom. On veli da je teško sada, da je ofenziva, bila je tada 6 o f e n z i v a ; a moraš kuću
svoju da napustiš i krenuti u zimu. Ja sam
mu rekla da ću sve preživjeti samo da ti ne
ideš na stranu četnika. Tako bi trebala svaka žena, svaka majka, da kaže, i tada ne bi
se četnici pojavili na Baniji. Ja sam s njim
otišla, i kada je trebalo ja sam mu pomagala.«
J u l i k a A k i k ; » N a š e žene, sve koliko
nas ima, idu u Zrinjska polja, i radimo i dan
i noć, premda neprijatelj ubacuje razne parole. Ima jedna žena, koja je jako ožalošćena, imala je jednog sina, koga su Zrinjani
ubili. Sada ona ide da radi na tim poljima
i kaže : »Ja idem da osvetim moga sina.«
S a v a R a d o v i ć, borac : » B i l a sam 14
god. udata i ž i v j e l a sam sa svojim mužem
i loše i dobro. Kada je položaj loš, i naš
narod nije bio siguran, on je otišao neprijatelju. Jednog dana došao je u selo, dok je
neprijatelj palio, i doveo 12 ustaša. Poklao
je svoju majku, brata, snahu, dvoje djece od
5 i 8 godina i to je tako ostalo. Ja i moje
dvoje djece ostali smo kod kuće. On je došao
po noći i zapalio svijetlo. Spremao je nož
da me kolje. U kući su bili kći od 14 i sin
od 6 godina. Ja sam ga molila da me odvede
u šumu i da me tamo zakolje, da ne bi čula
jauk djeca. Odveo me u šumu, i kada smo
došli u šumu, čula sam još jauk moje djece.
On je mene prevalio i htjeo da me preko,Ije
govoreći mi : » V i d i š da ću te noćas zaklati.«
» K o l j i , smeće ustaško, odgovorila sam mu,
»imam dva brata, svi su naša braća, osvetiće me.« Tada zgrabim karabin, i borili smo
se od 10 sati na večer do 4 sata izjutra. Ja
sam uspjela oteti od njega i karabin i fišeklije i municiju, pa sam odnijela u komandu
mjesta Trmušnjak. Svim vojnicima, koji su
tamo bili, to je poznato. Ostala sam u komandi mjesta da me ne uhvate ona pokvarena gospoda četnici.
�I tako ja dođem u drugu četu prvi bataljon I I I . brigade i ja se nalazim uz moju
braću i idem na bunker i ranjena sam bila
kao borac . . . «
Drugarica V u j a s i n o v i ć :
»Mi
žene
Gline sretne smo, da se naša I I I . okružna konf e r e n c i j a A F Ž Banije održala kod nas. Mi smo
sretne, j e r vidimo kolike naše žene prevalile
su jako teške i tegobne putove da dođu k nama da se spasimo.
Mi, žene Gline, želimo
vam dobro došle k nama. Ja bi rekla par
crtica o našem životu od p r i j e kako su nam
ustaše došli u Glinu. Kada je neprijatelj
došao u Glinu, bio je naš život veoma težak.
Ja sam Hrvatica, udala sam se za Srbina i
ubili su moga muža. Još p r i j e su neke žene iz
Gline vikale zašto sam se ja udala za Srbina. Priznala sam da je to radi toga, što još
od nekada, kad sam bila u školi, mi smo već
onda htjeli da se složimo između sebe, Srbi
i Hrvati. A l i to nije bilo moguće, jer je kod
nas bila jaka frankovačka klika, koja se već
onda u školama našim duboko osjećala i kao
djecu odstranjivali su jedne od drugih. Ja
sam se miješala među drugarice Srpkinje.
Osjećala sam za t a j narod, koji je bio uvijek
tlačen, i udala sam se za muža Srbina, da bi
se nekako jedinstvo proširilo. Poslije ja sam
s njima stradala zbog toga, a kada smo se
mi riješile, p r i j e 10 mjeseci ustaša, mi smo
žene sretne, a najviše one, koje su vodile
to jedinstvo. Mi smo jedva dočekale t a j dan,
da možemo našim drugaricama prići, iskazati tu svoju želju za jedinstvom, i ja mislim
da se ne će više nikada dogoditi u budućnosti, da će žene Hrvatice prezirati žene Srpkinje.
Ja vam se zahvaljujem na vašem putu
kako ste vi kroz ove 4 godine požrtvovno
radile, dajući tako reći svoje živote, pomažući našu vojsku. Zato mislim da bi naše
žene u Glini trebale da daju sve, i mi ćemo
učiniti sve da naš rad pojačamo da bi i mi
doprinijele što skorijem svršetku ovog rata
i da budemo naskoro slobodne.
Drugarica M u s l i m a n k a i z Bos. Kraj i n e : »Ja se sretnom osjećam što mogu na
o v o j svečanoj okr. k o n f e r e n c i j i žena da pozdravim delegate iz okruga Banije i ostalih
okruga, koje su došle na ovu konferenciju
ispred žena muslimanki iz cazinske krajine.
Pozdravljam sve žene, sve one, koje hoće
da se bore protiv okupatora i domaćih izdajnika, pa bili oni Srbi, Hrvati ili muslimani.
Evo drugarice, vidite kako muslimanske
žene hoće da se bore. Ja iako slaba i bolesna
ipak nisam htjela propustiti ovu konferenciju, što osjećam da se nisam odužila svome
narodu i htjela sam da pođem, jer znam da
mogu tu da mnogo toga naučim i ponesem
našim ženama u K r a j i n i .
Dosadašnji rad naših žena baš nije imao
tako velike rezultate. Naše žene oduvijek su
bile zapostavljene od svojih drugova i nisu
imale mogućnosti da ma išta saznaju. One
su bile zabite u kuće i na poljske poslove,,
tako da im njihovi ljudi nisu dali da progledaju -svojim očima. Žene muslimanke bile
su u pravom smislu robovi svojih muževa.
To znači da je svaka žena imala svoju suparnicu. Sta može da bude teže za jednu
ženu nego kada njezin drug, koji ju je izabrao i s kojim živi, šta može da bude teže
nego, kad se on oženi još jedanput ili više
puta.
Drage drugarice! Naše drugarice nisu
mogle dignuti svoju riječ, da se podigne protiv porobljavanja iz razloga, što su se naši
ljudi vezali uz kola Spahe i Hadžića. Od danas toga nema. Garancija je najbolja ta što
je u K r a j i n i formirana I. muslimanska divizija, koja stoji na čelu obrane naše ponosne
i nepokorene K r a j i n e .
Naše žene probudile su se i istrgle iz
mraka i one počinju učiti, čitati i pisati, kako bi sa više znanja mogle da više doprinose
koristi NOP-u. Naše žene formirale su okružnu kazališnu družinu, u k o j o j uče razne
komade i daju prikaze u Kladovu i oko Kladova. Tu se vidi uspjeh naših žena, koje isto
tako djeluju i na kulturnom polju. Uspjeh
se vidi. Izgradnja jedinstva muslimanskih,
srpskih i hrvatskih žena, vidi se i po tome,
što su naše žene sakupile od prvog žita 10
vagona i poslale u siromašne krajeve ženama Srpkinjama i Hrvaticama. U drugom redu
krajišnici, koji su bili svijesni i koji su od
početka ustanka u NOB, prešli su u udarne
i proleterske divizije, tako da se jedan izvjestan broj drugarica nalaze u raznim jedinicama, koje su rame uz rame sa Crvenom
armijom zauzele skoro cijelu Srbiju i ušle
u slavni naš grad Beograd.
Drage drugarice! Ja nemam za o v a j put
šta da vam kažem, nego da u zajednici kliknemo našem dragom T i t u : Da živi maršal
Tito, čedo naše domovine! Da žive saveznici
-SS.SR, Engleska i A m e r i k a ! Dà živi borbeno
jedinstvo muslimana, Srba i H r v a t a ! «
Bosiljka Crljenica:
» N a općini
Gradusa žene su stvorile jedan vod i svaki
dan one idu i pomažu jedna drugoj u poljskim
radovima. One tako lakše svladaju posao i
potpomažu našu borbu.«
M i l j a T o m i ć : » N a š e žene n a općini
Gradac izvršile su posjetu 3. i 4. brigadi. Iste
drugarice lijepo su se pokazale, i bio je jedan slučaj, kada je jedna drugarica imala 2
prasca, a jednog je dala za vojsku. Drugarice su dobro organizovane i to preko 55
njih. Isto tako još jedan p r i m j e r : Slučaj
izgradnje kuća, g d j e su žene sela Brestik iz-
�gradile zajedno sa JNOF-om 26 kućica. Išle
su drugarice u drugu općinu rušiti cigle da
uzdignu
kuće drugaricama, koje nemaju
krov nad glavom.«
Drugarica D e š a 1 : » H o ć u da izložim one
zadatke, koji su pred nama na polju prosvjete. Moram iznijeti neke podatke da vidite kakovo je stanje kod nas na Baniji. Mi
imademo 15.200 nepismenih, od toga 12.200
žena, i to omladine od 11—14 godina 1.100,
a starije drugarice 11.100. Neka nam ovo
bude stalno na pameti da poradimo na tom
da ove brojke poništimo, kao što ćemo neprijatelja našega da poništimo. Treba da
pohađamo te tečajeve, da se svlada nepismenost na Baniji.
J o k a Đ u r i ć : »Ja sam i z Trokuta. Iznijet ću nešto o radu naših žena. Iako banda
nalijeće u Trokut i što se tamo sad vodila
borba, naše su drugarice nosile hranu na položaj 7—8 km daleko. Kada je bila V I I I . kordunaška divizija, sve naše drugarice nosile
su hranu iz moga sela i općine. Drugarice
iz moga sela išle su zajedno sa drugovima,
rušile su prugu, pa iako je n e p r i j a t e l j pucao,
mi smo išle. Međutim neprijatelj je napravio veliko zlo, popaljena su nam sva stanja,
i Trokut ne može da više pomaže onako kao
prije. Kada je bio miting, bilo je vrlo teško.
Mi smo ipak organizirale preko 800 naroda.
Sad je naš narod sav ostao gladan, jer je
morao ostaviti polja. Ja mislim da bi trebali
tom narodu više priznati. On je sad izbjegao, i nije ostala ni jedna kuća. Naš narod
došao je na Baniju, i poneki se tuže da ih
drugarice nisu tako radosno primile, to jest
da su slabo primljeni, iako kod nas nisu sve
četnici.«
L j i l j a n a K i u k : » K a o što sada znate
dvorski kotar, nije pomagao nijedan kotar.
Dvorski je kotar toliko opterećen sa Ličanima, da ja ne znam da li ima ijedna kuća da
nema 5 duša. Svaki je s time zadovoljan, i
nitko to nije zamjerio. I narod Trokuta, a ne
samo Ličane, mi koliko god možemo čuvamo.
A l i ima čak i žena iz Trokuta, koje traže šećera, no mi smo to zaboravili. Mi pretko toga
prelazimo. Mi činimo sve moguće i ne znamo
šta ćemo doživiti. I svaki jedan drugoga
priznajemo. Samo da mi žene radimo ono
pusto zrinjsko polje, mi bi imale da radimo
dosta. Koliko kirija dadnemo, koliko radnih
dana dajemo. Samo jedan dan općina Šam.
Brđani dala je 330 kirija, a koliko su dale
sve općine u svemu. Sada su došli neke noći
jedan bataljon vojske u moje selo. Ozebli i
pokisli, zovu na vrata, traže odbor. Mi smo
vidjeli da su pokisli i ozebli i mi nismo tražili odbora, već smo ih mi žene same po kućama rasporedile, vatru ložile, odmah im
dali jesti, i u toku tri dana dato je 560
obroka samo u jednom selu. Toliko volimo
našu vojsku i treba da je volimo. Drugarice
u radu, žene moje, samo moja općina ovih
dana u takmičenju pokupila je 85 pokrivača. Sve do jednoga dajemo. Ja znam, da ima
sela koja bi mogla dati, ali se još ustežu
i nažalost ne daju. Ne ćemo paziti na takmičenje. Ako mi dobijemo zastavu, vi ćete
dobiti drugi put, a ako vi dobijete, mi ćemo.
dobiti drugi put. Imali smo u zadatak da
opletemo 10 pari šlapica, mi smo pripremili
44 para šlapica, 16 jastuka za v o j n e bolnice,
a za privatne 8, za d j e č j e domove 25 plahti
i t. d., i t. d. Kada bi sve nabrajali, imali bi
do ponoći da brojimo. Svakom je to poznato,
nego svim snagama radit ćemo dalje što god
budemo mogle. A l i drugarice!, kada bi svi!
bili složni, onda bi to išlo. Možda ima danas
jedna, koja priča da to nije tako. Ja sam
predsjednica u Šamaričkim Brđanima; u vezi četnika bilo je već riječi. Ja sam tolike
moje žene okupila, da tako često držimo sastanke općenito, a najviše radi četnika i radi
pridošlica, da ne bi gunđali. Ja sam imala
u m o j o j kući sastanak, i jedne noći došao
je jedan četnik s v o j o j kući u mome selu. Mf
smo žene doznale to još za noći, i on je uhvaćen. Pa ja mislim, kada bi mi sve bile složne
u borbi učvršćene, da se ne bi pojavili četnici kod nas. Kod nas drugarice ne može
proći nitko, a da ga ne legitimišemo. Možda
je metnuo petokraku, kada je došao u selo.
Bilo je i naših boraca, koji su dolazili i bunili se, ali mi smo legitimišući njima dokazali da je to potrebno. Kod nas mi smo žene
ostvarile i imale smo kampanju za borce.
Sve smo dale, koliko su žene bile zadovoljne
one su obećale. Bila je jedna starica nedrugarica, no mi smo žene jednoglasno skočile:
Mi smo dale naše n a j b o l j e u borbi, naša srca su sva ožalošćena, ne ćemo plakati, ne
v r i j e d i nam plakati, nego ćemo gledati da
osvetimo naše mile pale borce, naše krasne
sinove, naše sive sokolove i toliko njih, koji"
su nam u borbi pali. Bogami mnogo ih je
bilo, a mnogo ih ima, pa i danas, ali v j e rujte mi, mi ćemo dati sve koliko možemo
pa makar pali i oni, pa makar pali i mi da
dožive oni borci, koji će ostati.«
K a t i c a O p a č i ć : » V r l o malen broj"
drugarica učestvuje u NOO-ima. Mi vrlo dobro znamo da su naše žene one, koje su širile
naš pokret, koje su omogućavale, da se ojača naš pokret i naša borba. Treba da naše
drugarice budu birane, jer su to zaslužile..
Isto tako radi zdravlja, da se poradi na tome,
da se ne širi tifus, da se organizuju p a r t i zanska burad i slično.«
1
Deša
Devčić-Vernić.
�D o k u m e n t 339
KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA U OSLOBOĐENOM SPLITU
lz »Slobodne Dalmacije«, glasila JNOF Dalmacije, br. 82, od 20. XI. 1944.
II. KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA SPLITA
Dne 18. i 19. novembra održana je m j e sna
konferencija
Antifašističkog
fronta
ž e n a Splita. K o n f e r e n c i j i j e prisustvovalo
oko 2.000 žena težakinja, radnica, intelektualki i domaćica.
K o n f e r e n c i j u j e otvorila M a j a K a l i t e r n a .
N a k o n toga k o n f e r e n c i j u su pozdravili
t a j n i k J N O F - a H r v a t s k e z a D a l m a c i j u drug
D r a g o Gizdić, komandant V I I I . korpusa gen e r a l - m a j o r P e t a r Drapšin, z a m j e n i k komandanta mornarice pukovnik Srećko Manola,
p o t p r e d s j e d n i k gradskoga N O O - a Split A n te M r d u l j a š , član Oblasnoga odbora A F Ž - a
za D a l m a c i j u Blaženka Mimica, predstavnik
splitske omladine Žarko A l u j e v i ć .
P o s l i j e ovih pozdrava K a z a l i š t e narodnoga oslobođenja D a l m a c i j e dalo je akademiju.
Na radnome d i j e l u k o n f e r e n c i j e , u s v o m
r e f e r a t u , drugarica D e s a Č u 1 i ć g o v o r i l a
je o učešću žena Splita u narodno-oslobodilačkoj borbi. One u n j o j uzimaju učešća od prv i h dana u raznim oblicima. Ona spominje
"težak v o j n i č k i ž i v o t 4.00*0 žena Splita u redovima N O V J , g d j e su mnoge dale svoje
•živote. Spominje Desu M e š t r o v i ć i Anku Jelasku, k o j e su u I V . i V. o f e n z i v i pale » b o reći se u H e r c e g o v i n i i C r n o j Gori za slobodu D a l m a c i j e i svoga S p l i t a . «
» A l i u gradu je bila i druga v r s t a borbe :
tu je trebalo rasturivati letke i literaturu,
p r i k u p l j a t i pomoć za partizane i n j i h o v e obit e l j i , mobilizirati nove borce. Žene su masovno u tome učestvovale, ali su zato bila
i velika hapšenja. 1.200 žena grada Splita
prošlo je kroz fašističke zatvore. Svirepa su
"bila mučenja. K u š a l e su one i v i d j e l e talijanske z a t v o r e i talijanske konclogore, njihove betonske » c e l l e « , ž e l j e z n e pendreke.
Borbom su žene Splita stekle svoja prava.
Biramo i bit ćemo birane.
Aktivizirat
ćemo i p o s l j e d n j u ženu. M o r a m o biti puna
•podrška J N O F - a . «
k l i : » A k o poginemo, n e m o j nas plakati, nem o j nas žaliti. A l i obećaj da ćeš nastaviti
naš r a d . « Ja sam im obećala. To za mene
n i j e bilo obećanje, v e ć zakletva. K a d a su mi
poginuli ja nisam plakala. P r e g o r i l a sam ih
bila onoga dana, kada sam v i d j e l a što oni
čitaju. Izdržala sam sve bez suza. Izdržimo
svi do konačne p o b j e d e . «
M i l k a K u d r i ć iznosi uspjehe predkongresnoga takmičenja. P r e d j e l Manuš je u
p r v o m e mjesečnom takmičenju postigao najb o l j e uspjehe.
T e ž a k i n j a splitska V i c a M a t o š i ć s a
z a d o v o l j s t v o m g o v o r i s pozornice splitskoga
k a z a l i š t a : » M i smo treća v o j s k a druga T i t a .
Zaklela sam se za jaču borbu onoga dana,
kada sam o d n i j e l a u z a t v o r sinu ručak, a
f a š i s t i mi rekli da su ga odveli u nepoznatom p r a v c u . «
D r a g i c a B a r t u l o v i ć je
izdržala
sve moguće zatvorske muke. U besvijesnim
mukama osjećala je v e d r i pogled druga Tita
i to j o j je davalo snage da sve izdrži. » Ž e l i m
ući u N O V J . M o r a m u Z a g r e b da pronađem
zlikovce i da se s v e t i m o . «
M a r i j a C e c i ć d a j e sliku talijanskih
zatvora. Govori o t e r i t o r i j a l n i m z a h t j e v i m a
I t a l i j e na hrvatske k r a j e v e , o čemu piše
štampa na slobodnom dijelu I t a l i j e .
K i t a K r s t u l o v i ć priča o jedinstvenom A n t i f a š i s t i č k o m f r o n t u žena širom Jugoslavije. » P r o š l a sam čitavu J u g o s l a v i j u i svug d j e sam našla o r g a n i z i r a n e žene. Beograđanke su bacale u kamione z a r o b l j e n i h partizana pakete hrane, o d j e ć e ; Slavonke su u
s v o j i m nizinama bogato hranile partizane ;
Slovenke su ih primale u tople domove, a
Bosanke su sklanjale hrvatske z b j e g o v e . «
A n i c a R o j e , p r e d s j e d n i c a bivše » H r vatske ž e n e « osuđuje Mačeka i v e l i : » N e može
se oprostiti onome, k o j i je izdao narod.«
Uzima r i j e č O l g a K a p e t a n o v i ć . Poz d r a v l j a slobodni Split.
Sjeća se masovnih
demonstracija, t r a ž e n j a kruha i hrane od
okupatora, b a c a n j a bombi pod kamione.
I r e n a S i n o b a d podsjeća n a ilegalni
rad žena u odboru za pomoć. Od četiri žene,
od koliko se na početku sastojao odbor, došlo
se je do devedeset. One su se brinule za potrebe partizanskih obitelji. R a d i l o se od rane
zore do kasno u noći. D i j e l i l a se hrana, pružala novčana pomoć, ljekarska n j e g a .
Majka B o r o z a n k a nastavlja: »Majka
sam petero djece. Otkad sam otkrila n j i h o v
rad, učestvujem s n j i m a u borbi. Shvatila sam
da rade za narodno dobro. Sinovi su mi re-
U ime omladine Splita g o v o r i J e l k a
M u š i c a : » Ž e n e omladinke s u s v u g d j e : bolničarke, učiteljice, bombaši, radnice u radnim
bataljonima.«
�Drugarica A n k a B e r u s : »Čekaju nas
novi zadaci. Rat još nije svršio. Vojnički nam
je pobjeda osigurana, ali će neprijatelj nastojati da nas ometa u izgradnji i obnovi
zemlje. Tek puna pobjeda na tom polju daje
potpunu garanciju da nam tekovine ove borbe ne će izmaknuti. Na radu oko izgradnje
zemlje mobilizirajmo nove h i l j a d e : oslan j a j m o se na vlastite snage, a svaka pomoć
iz vana koja ne će dirati u suverena prava
naših naroda i narodne vlasti, dobro će doći.«
S e k a D u m a n i ć , član ilegal. odbora
AFŽ
Split iznosi zadatke žena u novim
uslovima, a naročito podvlači one koje treba
ispuniti u pomoći NOO-u.
S o v j e t s k a žena,
poručnik
Crvene
armije, član vojne misije SSSR pri štabu
V I I I . dalmatinskog korpusa, pozdravlja konf e r e n c i j u i želi mnogo uspjeha u radu.
Komisija za predlaganje odbora A F Ž - a
Splita povlači se na savjetovanje. Zbor primorskih Slovenaca »Srećko K o s o v e l « otpjevao je u znak priznanja ženama -Splita, nekoliko pjesama. Dva pionira iz omladinske
brigade » A n t e J o n i ć « zapjevali su nekoliko
splitskih pjesama.
Nakon toga biran je odbor, u koji je ušlo
60 žena. Za predsjednicu je izabrana Vica
Matošić.
Poslani su pozdravni brzojavi drugu
Titu, predsjedniku
Z A V N O H - a Vladimiru
Nazoru, Izvršnom odboru J N O F - a Hrvatske
i I. kongresu Antifašistkinja Hrvatske.
Dokument
340
DOMAĆINSKI TEČAJEVI NA OSLOBOĐENOM TERITORIJU
Članak
iz
»Banijskih
vijesti«,
glasila
Okružnog
I. D O M A Ć I N S K I TEČAJ Z A V R Š I O
23. o. mj. završio je sa radom viši domaćinski kurs, koji se održavao pri gospodarskom odjelu Z A V N O H - a . Ispitu su prisustvovali drug F r a n j o Gaži, — predsjednik
Izvršnog odbora HSS-a, Nikica Rapajić iz
gospodarskog
odjela
Z A V N O H - a i Neda
Marjan, inžinjer agronomije.
Kurs je pohađalo 20 učenica. Iako je bilo
12 raznih predmeta, drugarice su sve svladale i pokazale općenito vrlo dobar uspjeh.
K a o n a j b o l j a učenica istakla se Milka Kukić
seljanka iz Like, koja nema ni punih 4 razreda osnovne škole, a postigla je odličan
uspjeh iz svih predmeta.
1
Gospodarski o d j e l Z A V N O H - a organizirao je,
m e d u ostalim t e č a j e v i m a , i t e č a j e v e za d o m a ć i o s k o
p r o s v j e ć i v a n j e , k o j i su i m a l i kao p r v i zadatak osposobiti i z v j e s t a n b r o j žena z a d a l j n j i r a d n a t o m
p o d r u č j u u n j i h o v i m selima. P r v a d v a u č i t e l j s k o domaćinska t e č a j a o d r ž a n a su u o s l o b o đ e n o j G l i n i .
3
Žene Hrvatske u NOB
odbora
JE
JNOF
Banije,
SVOJIM
od
25.
XI.
1944.
RADOM
Poslije ispita nastavilo se sa svečanim
dijelom. Učenica Desanka Ilinić zahvalila se
je u ime svih učenica -svojim nastavnicama
na uloženom trudu i predala dar upravnici
kursa. P o s l i j e toga drug F r a n j o Gaži održao je lijep govor, g d j e je između ostalog
rekao : » P r o š l i režimi stalno su nas držali
u neznanju. Danas se borimo protiv toga.
Mi želimo da naš budući život uredimo tako,
da bude dostojan čovjeku. Vi ste već tim
putem pošle. P r o s v j e ć i v a n j e m na svim poljima rada mi ćemo to i postići.«
Tako je završio viši domaćinski kurs i
20 osposobljenih domaćica više — za pomoć
svome narodu i narodnoj vlasti. 1
O v e t e č a j e v e z a v r š i l o je oko 50 žena, od t o g a 40
omladinki. T r e ć i učiteljsko-domaćinski tečaj održan
je u S i n j u . Na n j e m u je b i l o 26 p o l a z n i c a . Još su
o d r ž a n a d v a domaćinska t e č a j a , j e d a n u o p ć i n i B o j n a ,
a drugi u P a k o š t a n i m a ( D a l m a c i j i ) .
33
�Domaćinski lelaj pri ZAVKOH-u u Glini
Dokument
341
LETAK OKRUŽNOG ODBORA AFŽ VARAŽDIN ŽENAMA VARAŽDINSKOG
OKRUGA KRAJEM STUDENOG 1944.
ŽENAMA VARAŽDINSKOG OKRUGA
Prije nekoliko tjedana proglasio je Hitler
u Njemačkoj totalnu mobilizaciju. Mobilizaciju svih još preostalih muškaraca, a isto
tako i žena, mobilizaciju staraca i djece.
Da Pavelićeva »nezavisna« ne izgubi
na svojoj vrijednosti i da se pokaže dostojnim tog naziva, požurio je njen poglavica,
gnjusni izdajnik i krvnik hrvatskog naroda,
najvjerniji sluga Hitlera i fašizma, Pavelić,
da učini to isto, da tako i dalje »štiti« svoj
narod. — On osim mobilizacije muškaraca
u dobi od 16 do 65 god., sprema i mobilizaciju svih žena od 17 do 55 god. starosti.
Utopljenik se i za slamku hvata -— poznato je. Tako i ova dva luđaka znadu što
ih čeka, svijesni su i očito vide svoju pro-
past. Nisu im još dosta nepregledna groblja
ljudskih ostataka, koja su njihova djela.
Žele, da i preostaci naroda dožive tu sudbinu.
'Čvrsti su i snažni udarci bratske nam
Crvene Armije, Engleske i Amerike, kao i
naše slavne Narodno-oslobodilačke vojske.
Zato je tim bijednicima potreban svaki čovjek, koji se barem kretati može. Potrebna
im je zamjena za svakog pojedinca, kojeg
je moguće poslati na frontu. Treba im raditi u tvornicama oružja, municije, na podizanju utvrda, obrađivanju polja i t. d.,
i t. d., a za takav rad mogu se upotrebiti
žene, djeca pa i starci, da tiranima i izdajicama produže život još makar za koji dan.
�Majke, žene i sestre!
Zar vi to hoćete? N i j e s t e li dovoljno iskusile svu težinu ropstva i fašizma na svojim leđima? N i j e s t e li bile zabacivane i ponizivane, obeščašćivane i iskorištavane? —
A sada, kada se vaši tlačitelji guše već u
moru krvi, pružaju svoje okrvavljene ruke
za vama, da ih vi spašavate!
Vaše je mjesto među nama. Među onim
ženama, koje se već godinama bore, kako
puškom u ruci, tako i raznim drugim načinima protiv ropstva i tiranije, a za slobodu
svoju i svoga naroda, koje zajedno sa svojom braćom i muževima spremaju ljepše
dane i za sve nas! — Nebrojene su žene za
te ideale dale svoju krv i svoje živote, a vi
da to pregazite slušajući besramnog izdajicu Pavelića, za v o l j u i spas tuđina.
Ne čekajte više, dođite k nama! Povedite
sa sobom i svoju djecu i ne dozvolite, da vas
u posljednji čas odvlače na klaonicu i ropski rad, da radeći protiv svog naroda ostavite svoje kosti po ruševinama njemačkih
tvornica i gradova. Ne dozvolite, da mlade
žene i djevojke, silom odvučene, pogibaju
negdje na frontu, g d j e bi morale njemačkim
vojnicima služiti za nasladu i razonodu!
U našoj jedinstvenoj Narodno-oslobodilačkoj f r o n t i mjesto je svakom poštenom čovjeku i ženi, omladincu i omladinki! Tu ćete
i vi moći svojim radom doprinesti, da nam
čas oslobođenja što p r i j e dođe, da velebnu
građevinu — federalnu državu Hrvatsku u
slobodnoj, demokratskoj f e d e r a t i v n o j Jugoslaviji — u k o j o j su ostvarene sve naše v j e kovne težnje, a naša ravnopravnost zajamčena
nam
Odlukama
T r e ć e g zasjedanja
Z A V N O H - a , zajedničkim silama izgradimo i
podignemo tako, da nam je više nikada i nitko
srušiti ne će moći.
Živjela
Antifašistička
Jedinstvene
Smrt
fronta
žena
narodno-oslobodilačke
njemačkim
okupatorima
—
sastavni dio
fronte!
i
domaćim
izdaji-
Koncem studena 1944.
Okružni odbor A F Ž
okruga V a r a ž d i n
Dokument
342
0 OKRUŽNIM KONFERENCIJAMA AFŽ U DALMACIJI
Iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Kroz pretkongresno takmičenje spremale
su se otočanke, Kotarke i Bukovčanke, Hrvatice i Srpkinje okružja Zadar za prvu
konferenciju.
Žene su stigle sa svih strana — gajetama, kolima, kamionima i pješke. Orila se
pjesma iz šeststotina grla, lepršale su hrvatske i srpske zastave sa petokrakom . . . gordost je prekrila tugu i propaćene jade —
na ulicama Zadra igrala se » K o z a r a « , ulicama Zadra odjekuju partizanske naše pjesme .. . Gdje su fašisti, koji su izlazili iz
Zadra i palili naša sela, g d j e su zatvori, u
kojima su mučili naše n a j m i l i j e ? Nema ih
više, nikada se više ne će vratiti. Zadar je
naš, zauvijek naš. Sreća i radost, koja je ponijela žene u Zadar, koja je progovorila kroz
pjesmu i kolo, došla je do izražaja i na
konferenciji. — Za čitavo v r i j e m e konferencije, žene nisu prestale klicati Zadru, slobodnom hrvatskom, Titovu Zadru.
Po prvi put poslije tri i po godine borbe
đoznale su građanke Zadra za sve patnje
i napore, koje su uložile naše žene kroz ovu
borbu. Osjetile su snagu, koja je izrasla iz
nje, snagu koja ulijeva puno povjerenje, da
će te žene nastaviti borbu do konačnog sloma fašizma, da će one znati čuvati tekovine
borbe, da će dati dalje sve od sebe, da se
za.
Dalmaciju,
br.
8.
studeni
1944.
izgradi sretniji život. Dirnuo ih je poziv u
crno zavijenih matera, koje su ih sestrinski
pozvale, da se priključe njima, da u ovim
posljednjim danima i one pođu njihovim
putem, — putem borbe, slobode i bolje budućnosti njih i njihove djece.
Okružna konferencija A F Ž za Knin održana je 29. X. 1944.
Kako je sav t e r i t o r i j bio okupiran, bilo
je prisutno 250 delegatkinja Hrvatica i Srpkinja. U svom referatu Čedna Marić je govorila o ženama Knina u NOB-i. Istakla je
žene Radušića, koje su s neoslobođenog teritorija izvlačile žito. U okružnom NOO-u i u
njegovim odjelima ima 87 žena. Žene Promine, koje su do nedavna bile pasivne, okup l j a j u se sve više u N O F . One su prevele
33 domobrana u N O V .
Nakon referata govorila je još 21 žena.
O ubistvima u Vrbniku veli Milica V u j a k o v i ć : »Četnici teško terorišu narod našeg
sela, objesili su dva druga i ostavili ih na
vješalima nekoliko dana. Majkama nisu dozvolili da ih pokopaju. Nakon toga opet su
objesili šestoricu: d v i j e omladinke, jednu
staricu i tri druga. Četnicima n i j e uspjelo
ni terorom da privuku srpski narod na svoju
stranu.«
�Žene srednje-dalmatinskog otočja pišu o
s v o j o j p r v o j okružnoj konferenciji.
Približava se prvi kongres antifašistkinja Hrvatske. Pred tim kongresom sakupile
su se žene našeg okružja na svoju prvu konferenciju. K o n f e r e n c i j u su pozdravile delegatkinje iz raznih okruga. Drugarica Desa
Čulić je pozdravila konferenciju u ime žena
splitskog okružja. Ona se je zahvalila otočankama na srdačnom dočeku zbjega Splita
i okolice, na njezi ranjenih njihovih sinova,
muževa i braće.
E c i j a Ljubetić je govorila o učešću žena
srednje-dalmatinskog otočja u NOB-i. Među tim ženama istakla je majku iz Splitske
na Braču, koja je otpremila u borbu i četvrto
svoje dijete, nakon što su j o j dva sina poginula, a trećeg ubili Talijani, r i j e č i m a : » I d i
sine i osveti svoju braću«.
Ana Fredotović iz Vrbanja od 50 godina
prevela je 28 njemačkih vojnika partizanima. M a r i j a Marinčić iz Hvara i M a r i j a Vodanović iz V r b a n j a dobrovoljno su se javile
za izvlačenje ranjenika iz minskih polja.
Obadvije su poginule. »Borbom i radom mi
ćemo se i dalje spremati za svoj prvi konkres«, rekla je drugarica Ecija.
Dokument
Žene dubrovačkog primorja održale su
8. X I . svoju prvu konferenciju.
Drugarica M a r i j a K r n j a i ć objasnila je
ulogu žene u NOB-i, o čemu mnoge žene
dubrovačkog primorja nisu bile do sada upoznate.
Na kraju referata je istakla da je
glavni zadatak A F Ž - a u dubrovačkom primorju aktivizirati sve žene u J N O F .
Drugarica Klara Vodopija pričala je o
svom selu Mravinac, koje je već čitavu godinu dana primalo borce i hranilo ih, tako
isto i selo Riđići.
Ima dosta takvih sela u dubrovačkom primorju, koja su već ranije pomagala N O P .
Žene iz onih sela, koja do sada nisu bila aktivno u borbi, obećaju da će se one danas
aktivizirati u izgradnji države i okupljanju
žena u N O F .
Žene svih kot. dubrovačkog okružja pripremile su se za svoju prvu okružnu konferenciju i priredile niz kotarskih konferencija.
U mjesecu oktobru, kad je čitavo Biokovo bilo posuto njemačkim garnizonima, održana je prva okružna konferencija AFŽ-a.
Učestvovalo je samo 100 žena. Danas se žene biokovsko-neretvanskog okružja spremaju
za svoju drugu konferenciju.
343
IZVJEŠTAJ OBLASNOG ODBORA AFŽ ZA SLAVONIJU OD 4. XII. 1944. GLAVNOM
ODBORU AFŽ HRVATSKE 0 PRIPREMAMA ZA PRVI KONGRES
O B L A S N I ODBOR AFŽ-a
ZA
SLAVONIJU
dana 4. X I I . 1944.
Glavnom odboru AFŽ-a za Hrvatsku
Drage drugarice.
U čitavoj Slavoniji ima 710 odbora A F Ž ,
koji obuhvaćaju 69.050 žena antifašistkinja.
U posljednje v r i j e m e rad naše organizacije
je prilično oživio. U mnogim selima masovne sastanke održavaju samo žene, pošto smo
težište rada uglavnom sada prebacili na
novo-oslobo'đena sela i gradove. Na sastancima se uglavnom prolaze ovi r e f e r a t i :
Narodno oslobodilački pokret i ciljevi, o
Jedinstvenoj Narodno-oslobodilačkoj fronti,
odluke II. zasjedanja A V N O J - a , odluke I I I .
Zasjedanja Z A V N O H - a, značaj važnosti
organizacije AFŽ-a, šta je monarhija i značaj republike, šta je Crvena A r m i j a i t. d.
Glavni zadaci, koji se postavljaju pred
našu organizaciju, su slijedeći:
1. Pripreme za doček Crvene A r m i j e ,
2. Pripreme za kongres A F Ž - a za Hrvatsku,
3. Popularizirati jedinstvo,
4. Obnova naše zemlje, popularizacija
zadrugarstva,
5. A k t i v i z a c i j a svih žena i pravilna organizacija rada,
6. Politička izgradnja žena.
Po ovim pitanjima i zadacima učinjeno
je slijedeće:
Za doček Crvene A r m i j e žene pomažu pri
izgradnji slavoluka, spremaju darove Crvenoarmejcima, pletu čarape i džempere, vezu
maramice i spremaju zastave. Sve ovo vrši
se u znaku takmičenja. Do danas okrug Osijek naročito se istakao. Nekoliko sela istog
okruga kao Bobota, Pačetina, Trpinje, Borovo i Vera, spremili su do sada 280 zastava
(Sovjetskih i nacionalnih). Isto tako su siro-
�Žene Orljevca peru za partizane
mašne radnice pilane ( P a k r a c ) sakupile 95
tisuća k u n a i od tih novaca kupile crvenu
zastavu, koju su same izvezle. Izradile su
i maramice. Selo Cerna (Vinkovački k o t a r ) ,
u kojemu je stalno n e p r i j a t e l j s k a vojska, sakupile su 17.000.— kuna, a selo Mikanovci
13'0.000.— kuna. Žene iz tih k r a j e v a ne mogu
prebaciti nikakove predmete, nego novac, za
koji bi se kupio poklon Crvenoj A r m i j i . Isto
tako one šalju i novac za našu štampu. Osim
toga žene P a k r a c a s p r e m a j u poklon prvom
Crvenoarmejcu, koji stupi na tlo P a k r a c a .
Inače se u čitavoj Slavoniji vode p r i p r e m e
za doček Crvene A r m i j e . Među ženama vlada veliko o d u š e v l j e n j e i veselje, One govore
da će t a j dan biti n a j s v e č a n i j i i n a j s r e t n i j i
u životu žena.
P r i p r e m e za kongres vrše se još uvijek
u znaku t a k m i č e n j a . O d r ž a v a j u se okružni,
kotarski, općinski i seoski sastanci, na kojima se p r o u č a v a m a t e r i j a l i r a s p r a v l j a j u
n a j n o v i j i događaji. F o t o g r a f i j e i razne slike,
ručne radove, još ne dobivamo, iako smo to
postavljali na našim s a s t a n c i m a . Naročito
sa ručnim radovima ide vrlo teško, zbog toga
što nema konca ni potrebnog m a t e r i j a l a . Žene b o g a t i j i h sela poslat će specijalitete svojih sela. Tako na pr. selo Gorjani okrug Brod
sprema r u č n e radove i jednu vestu, koju će
pokloniti d r u g u T i t u . Izložbe, o kojima ste
nam pisali ne možemo održavati, nego ćemo
Vam s a k u p l j e n e stvari poslati. Sakupili smo
vrlo malo slika i dopisa, koje ćemo Vam naknadno poslati. Žene p j e v a j u p j e s m e o kongresu, ali nam ih još nisu poslale. Od n a j novijeg v r e m e n a p r i s t u p a m o o s n i v a n j u analf a b e t s k i h tečajeva, pošto je sada za to vrijeme. Podatke o p r i p r e m a m a za k o n g r e s Vam
šaljemo.
Pomoć p o s t r a d a l i m selima je od važnosti
baš zbog toga, što ona p r o d u b l j u j e i učvršćuje b r a t s t v o i jedinstvo n a š e g a n a r o d a . Žene
S r p k i n j e š a l j u pisma i z a h v a l j u j u se ženama H r v a t i c a m a na pomoći. Isto tako žene iz
novo-oslobođenih gradova i sela p r i s u s t v u j u
d i j e l j e n j u pomoći. One se p r i b l i ž a v a j u ženama tih sela. 'To smo učinili zbog toga, da bi
ovaj jaz, koji postoji između sela i grada,
potpuno nestao. P r v a k a m p a n j a za pomoć
postradalim selima n i j e dala ono, što se je
očekivalo, te smo od n a j n o v i j e g v r e m e n a
ponovno otpočeli sa s a k u p l j a n j e m . U tome
smo angažovali veći b r o j žena, koje će u j e d n o
o b j a š n j a v a t i o s a m o j važnosti pomoći.
Među n a j v a ž n i j e zadatke, koje smo postavljali, spada i obnova naše zemlje. U tome
a n g a ž u j e m o naše žene. One su shvatile važnost i pomažu u koliko je moguće. Tako na
pr. žene našičkog okruga, dale su 300 r a d n i h
dana za i z g r a d n j u pruge, ceste i kuća. Naročito su se istakle žene Miholjačkog k o t a r a .
Žene sela K u t r o v a c ( k o t a r Požega), dale su
50 r a d n i h d a n a za r u š e n j e zidova p o r u š e n i h
kuća. Popularizirali smo z a d r u g a r s t v o . U sa-
�moj Požegi napravili smo plan za osnivanje
jedne zadružne radionice, u kojoj bi žene dobrovoljno radile za postradala sela, šile, prekrajale cd sakupljenih platna i odijela, veš i
odjeću. Konac bi nabavile od odjela, odnosno
članarine, koju bi uplaćivale sve žene antifašistkinje, a koje imaju pravo da šiju u ra
dionicama uz j e f t i n i j u cijenu. Siromašnim
ženama šiti će se besplatno. U toj zadružnoj
radionici šilo bi se za našu vojsku i za ustanove. Žene Požege sa velikim oduševljenjem
prihvatile su o v a j prijedlog i obećale da će
svaki dan raditi dobrovoljno 15—20 žena.
Ovo nažalost nije ostvai'eno zbog upada neprijateljske vojske u Požegu.
Iako je obuhvaćen veliki broj žena u našu
organizaciju, još uvijek ostaje mnogo neobuhvaćenih, koje se nisu aktivizirale u radu.
Glavna naša parola jest »Pokrenuti sve žene
u rad i pravilno organizirati podjelu rada«.
N i j e dovoljno da rade samo neke žene, nego
hoćemo da se sve aktiviziraju. Mnoge su
se i same s tim složile, naročito žene Požege
Narod
Slavonije
prebacio
je
traže da učestvuju u radu. Kada sve žene
aktiviziramo, onda se ne će osjećati nikakova poteškoća u radu.
Posvetili smo pažnju i političkoj izgradnji žena. Žene učestvuju na masovnim sastancima NOF-a. Održavaju posebno sastanke na kojima čitaju i diskutuju, a negdje i
same održavaju referate. Osim svega ovoga,
svuda se osjeća rad žena. One peku hljebove, peru veš, dočekuju ranjene drugove sa
kolačima i čajem. Možemo navesti lijep
primjer, g d j e su žene Orahovice dočekale ranjene drugove i dežurale po cijele noći. Isto
tako žene i omladinke Drenovca nosile su
ranjene drugove po 12 kilometara u bolnice.
Još uvijek ne možemo Vam poslati jedan
iscrpan izvještaj, zbog toga što nemamo podataka, iako žene rade.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
Za
narodu!
Oblasni
Pavka
14
vagona
zita
za
Liku
odbor
Jakšić
AFŽ-a:
�D o k u m e n t 344
PISMO MACI GRŽETIĆ — PREDSJEDNICI GLAVNOG ODBORA AFŽ ZA HRVATSKU O PREDKONGRESNOM NATJECANJU ŽENA GORSKOG KOTARA
KRAJEM 1944.
Draga drugarice M a c o ! 1
Odgovaram Ti na pismo, koje si mi pisala
28. X I I . 1944. Isto sam dobila polovicom ovoga mjeseca. V j e r u j e m , da si očekivala, da ti
se javimo. Pisala sam za vas nekoliko puta
preko Dike, 2 ali ne znam da li si dobila koji
list, zbog neredovitog saobraćaja pošte.
Evo ću ti opisati nešto o planu predkongresnog takmičenja, te ti ga šaljem po ovim
dvjema ženama, koje idu na vaš poziv gore.
Mi smo postavile plan takmičenja po slijedećim pitanjima:
a) Pojačati rad na prosvjetnom polju, u
čemu se preko ljeta zaostalo. Tu smo prilično
uspjeli, imamo sela i općina na okrugu, gdje
žene redovno održavaju prosvjetne sastanke
i proučavaju štampu.
b) U radnim sastancima uspjelo se daleko
više. N e g d j e se održavaju posebno sastanci
žena, a pretežno održava fronta. Isti sastanak postavljen je po lokalnim pitanjima. Posjet žena u čitaonice, slušanje vijesti u nekojim mjestima uspjelo je bolje, a negdje je
još slabo.
c) Postavili smo obnavljanje raznih društava, narodnih kola itd, u čemu se naročito
razvija samoinicijativa žena, gdje izlaze sa
raznim idejama na svojim mitinzima.
d) Pomoć 43. diviziji u sabirnim akcijama i r a z v i j a n j e ljubavi prema Istranimaborcima. U sabirnim akcijama uspjelo se
daleko više, nego što smo postavili u planu.
U ljubavi prema vojsci bilo je nedostataka,
ali ima i uspjeha prema borcima.
e) Pomoć srpskom narodu. Po tome se
uspjelo prilično. Ona se odražava u pomoći
d j e č j i m domovima, g d j e su srpska djeca, staračkim domovima i jednoj bolnici, gdje se
nalaze Srbi. Isto tako ukazuje se pomoć u svakodnevnom saobraćaju sa hrvatskim masama
i prebacivanju srpskog naroda iz Gornjeg
kraja i Drežnice, preko Gorskog Kotara za
Žumberak. Tu naročito žene pokazuju ljubav
i sažaljenje prema djeci, izlazeći pred njih
sa kruhom i mlijekom.
f) Pomoć vlastima u rješavanju zadataka,
koji stoje pred nama. Tu se uspjelo u sabirnim akcijama, a manje u rješavanju ostalih
pitanja. Mogu ti reći učešće žena u odborima,
koje smo proveli, znam da te interesira. Interes se bio razvio ogroman za glasanje,
masovno su žene došle na izbore u svim kotarevima i prilično određivale, za koga će
glasati, ali se pokazala slabost kod njih u
tome, što su slabo glasale za predviđene žene na listama. Time nije izabrano toliko žena,
koliko se očekivalo. Naročito u pojedinim
općinama nasjele su žene paroli reakcije
»žena nije sposobna za vlast«. Iako im mi na
to naročito ukazujemo, da bi povukli iskustva
za buduće izbore.
Draga drugarice Maco, htjela bi ti nekoliko riječi pisati o interesu žena za kongres.
On je zaista ogroman, žene mu se naročito
raduju, kad im se govori da će se održati u
Zagrebu, a ia kad pomislim na to, onda se
ne žurim sa brošurom, jer mislim da ćemo je
stići izdati. Mi smo postavile u tumačenju
ženama o kongresu, da je to najveći događaj
za žene. To znači, razliku novog života od
starog. Kroz to obrađujemo prošlost u životu,
život žena pod bivšim režimom i budućnost
u novoj demokratskoj državi, to povezujemo
kroz odluke A V N O J - a i Z A V N O H - a , j e r im
je to prilično teško shvaćati, dok ovamo im
više govorimo o ličnom životu. Napomenula
bi ti još jedan momenat: učešće žena u demonstracijama protiv kralja Petra. Naročito
su se istakle žene Čabarskog kotara, Delnica, Fužina, i može se reći, u srpskim selima ...
Drugarski
te
pozdravljaju
drugarice:
Julka, 3 Zorka, 4 Ema, 5 Slavica i predsjednica
okružnog odbora. 6
Šaljemo vam nešto darova gore za druga
Tita, pa vi tamo uredite kako znate. Za delegate smo odredile Sirnicu T r b o v i ć Drežnica i
drugaricu Katu Biserovu, udovicu, koja se
borila izvjesno v r i j e m e sa puškom u ruci,
Delničanka, skromna je, ali ima ugleda i
autoriteta među ženama.
Smrt
fašizmu
—-
Sloboda
narodu!
Drugarski pozdrav
Drugarice Maco, ovo je pismo bilo na putu i vratilo se. Nosile ga drugarice delegatkinje. Napale ih ustaše na putu. Izgleda, da
je jedna od njih ili poginula ili je uhvaćena.
I propali su darovi, koje smo slali drugu
Titu. 7 "
M a c a Gržetić.
- Dika Gašparac.
3 Julka
Rajačić.
4 Zorka
Kosanović.
5 Ema
Kruljac.
8 Zora
Jelinek.
7 Pismo
je pisano k r a j e m siječnja 1945.
odnosi se na d o g a đ a j e u prosincu 1944. g.
1
g.
no
�U
jer
ožujku
1942.
njezina
Zbog
pomanjkanja
lađa
odlazi
bataljona
III.
1942.
g.
Ivanka
je
imao
u
napadu
i
u
radila
područja
Iste
godine
održano
talijanskih
vela
na
S
popaljenih
ški
sela,
podvig
podizale
g.
isključivo
od
Okružno
Gorskog
straža,
Ivanka
omladinaca
pružale
i
je
organizirala
pomoć
sa-
Kolara,
spro-
omladinki.
je
borcima
radne
i
nove
domove
i
vojne
evakuacije
u
1942.
kotara.
Drežnici
omladinom
su
a
čete.
omladine
je
šume
i
30
drežničkom
koje
u
bunkera
savjetovanje
brigade,
je
19.
Goranske
sastavljenu
Kroz
čete
Mrkoplja.
već
delničkog
dana.
već
mobilizaciji
odred
čelu
omladine.
je
akcijama
na
sastavu
5
istog
Goranske
oslobađanju
svim
svom
vjetovanje
mimo
i
Talijani,
nezapažena.
je
borac
učestvovala
Primorsko-goranski
omladinaca
su
Kao
u
uhapsili
ostati
pustili
Gupca«
mnogo
i
su
mogla
partizane.
toga
NOV,
Ivanku
nije
dokaza
u
»Matije
poslije
g.
aktivnost
bolnice
narodu
pred
izvršile
te-
naletom
neprijatelja.
Ivanka
U
Trohar
studenom
nik
omladine
na
kome
tivši
BIOGRAFIJA
NARODNOG
rođena
žinama,
Trohar
kotar
obrtnik,
Delnice.
majka
osnovnu
školu
bila
školovanje,
guće
obrazovanje,
njezin
značajna
čaju
dalji
pažnju.
Družeći
niju
KP,
kraja
Odmah
kao
U
se
g.
kao
dobar
ona
njega
joj
na-
bila
narušili
i
SKOJ-
U
radila
i
slijedi
lido
odlazila
i
Jugoslavije,
na.
u
prve
Kad
su
jednog
načina
i
svom
od
da
da
ga
dana,
Oko
20
dana
g.
bila
i
u
omladinskim
u
a
član
naj-
Kotarskog
Sekretarijata
Okružnog
zatim
teškim
pa
je
i
komi-
član
ratnim
1944.
da
isti-
osuda.
g.
Ko-
uslovima
upućena
na
blizini
su
zlostavljali
i
1
u
je
na
U
na
je
tom
zlikovaca,
»zaruč-
času
snage
da
vezu
drug
Tito!«
»Živio
samim
Savez
je
zasvoga
u
vješalima
imali
posljednjem
i
smrtna
kraj
Kar-
izmučena
lom
komunističke
ve-
su
izrečena
Draganiću
i
njom
iz
držanjem,
Prebijena
je
nad
koji
su
ustaše.
časovima
njezinom
u
g.
imala
pod
Nijemci
sve
joj
objesili
1944.
zarobili
ponosnim
Karlovcu
ofenzive,
Jednog
prebacivali
oduševljavala
vide
su
i
i
najtežim
svojim
je
prosincu
ustaše
ovim
Kupi.
Broda,
vodili
putu.
fašističkih
neprijateljske
Brod
je
Ustaše
u
vrijeme
kotara
upornošću
herojskom
lovca,
za
zatvor.
prilike
stalnu
pod
neposrednoj
mučili
oko
organizacije.
Delnice
tvora
u
i
partijskih
kao
održava
ud
posljednjem
uzvikne:
»Živio
omladine
Ju-
goslavije!«
je
član
Ivanka
KP.
poluoslobođemom
i
je
Ivanka
1941.
Vra-
od
omladin-
član.
član
Kotar,
zdravlje,
terenu
borce.
Talijani
postaje
Fidine,
USAOH-a,
listopadu,
je na
života
radu
kraja.
jedna
Kotaru.
kotar
stradanja
drinom
omladine
svoga
kao
Fužine.
joj
hrane,
partizanske
čitavom
g.,
organiziranju
sakupljanju
okupljanju,
Šimca,
1941.
i
su
predstavUS AO J-a,
rukovodilaca
Ivanka
Gorski
kao
I. kongres
liječenje.
naročitu
i
g.
za
za
odlazi
na
omladine
Gorskom
NOO-a
Napori
te-
ime
odbora
tarskog
esperantskom
posvetili
KPH
SKOJ-a
omo-
je
prihvaća
za
U
zatvoru
1942.
kotar
teta
čeznula.
partijskih
radi
na
nalazi
i
oslobođenom
pomoć
da
program
organizator.
Stjepana
Početkom
je
radi
u
za
Okružnog
da
upoznaje
neumorna
municije
posjećuje
SKOJ-a
te
je
i
u
pohađala
Ivanka
nastavlja rad
1943.
je
g.
Kotara
najpoznatijih
toku
istragu,
organizacije.
rukovodilaca,
između
njima
aktivno
uhapsili
nica«
s
oduševljeno
vrijeme
če
na
i
komiteta
je
u
Kongresa
pokreta
U
stolarski
naročito
joj
okupacije
oružja
SKOJ-evske
je
skog
Fu-
života.
Bila
isto
rad
su
SKOJ-a
član
odjeće,
i
nakon
NOP-a.
toliko
u
bio
mogli
drugova,
Oni
se
koju
svog
je
g.
Željela
nisu
kad
nekoliko
rukovodilaca.
je
Fužinama
razvitak
evskih
TROHAR
1923.
đak.
kojim
godina,
upoznala
U
roditelji
za
I.
joj
odličan
ali
1939.
17.
Otac
domaćica.
i
stavi
Za
IVANKE
je
govori
s
istaknutijih
HEROJA
Ivanka
se
1942.
Gorskog
neprijateljska
član
Radila
teritoriju
uporišta
organizacijama.
KK
je
na
kotara,
da
pruža
Omladina
nosom
su
Narodne
VII.
je
čitav
skupštine
1953.
u
i
red
narod
spominjali
g.
odao
Narodnih
ime
FNRJ
joj
je
heroja.
Gorskog
Ivanke
Kotara
Trohar.
s
po-
Prezidium
svojim
ukazom
od
najveće
priznanje,
uvrstivši
27.
�Dokument
345
IZBJEGLICE LIKE I GORSKOG KOTARA U POKUPLJU
Članak iz lista »Kaprijed«, glasila KPH br. 95—96, od 8. III. 1945.
ČETIRI PUTA SU NAM BAJTE GORJELE ...
Poslije neizrecivih stradanja srpski narod Drežnice i Gornjeg K r a j a , 1 bježeći pred
ustaškim i četničkim zvijerima, stigao je u
Žumberak i Pokuplje i tu, kod bratskog
hrvatskog naroda našao utjehu i sklonište.
Oni će ti pričati o svome životu u šumi
pod vedrim nebom, na kiši i snijegu i o lijeganju kraj stoke, da im bude toplije.
»Dijete moje, priča jedna starica, — četiri
puta su nam bajte gorjele. Nebrojeno smo
puta bježali u šumu napuštajući svoja ognjišta. 4 godine nismo se pošteno obuli i obukli,
4 godine trpimo glad, pa i ono, što smo jeli,
bilo je neslano i bez masti. A l i sve bi to
pretrpjeli, da nas ove zime nisu opkolili u
šumi da nas pokolju. Zato smo i morali krenuti ovamo.«
» P o g l e d a j , drugarice, ovo dvoje siročadi,
— nastavlja druga žena upirući rukom u 12godišnju djevojčicu Miku Ošević i njenog 9god. bracu. — Imali su punu kuću čeljadi, i
sve ih je banda poklala, a roditelji su im pomrli od tifusa.« — Pogledala sam u malu
pionirku — sjetivši se svih grozota djevojčica plačući istrči iz sobe.
Uzimajući u naručje dvogodišnjeg dječačića otpočela je Milka Kosovac iz Vodoteča svoju žalosnu priču : »U prosincu prošle
godine upale su ustaše ranom zorom u moju bajtu. Čim su uskočili, počeli su pucati iz
šmajsera. M o j i su svi mrtvi popadali, a ja
sam pala vrh ovog malog kojeg držim. On se
od straha nije ni javio, a ja sam se napravila kao mrtva, i tako su otišli iz kuće misleći da su svi mrtvi. T o g su dana u Vodoteču
zaklali i poubijali 114, a ranili 19 žena i
djece.«
A uza sve to narod nije klonuo.U ovome
kraju već 1941. nisi mogao naći mladića u selu koji ne bi nosio pušku. Mnogi od ovih boraca već su izginuli, ali narod ne zaboravlja
svoje prvoborce, svoje branitelje, svoje najmilije. Redom se j a v l j a j u majke, koje su izgubile svoje sinove u borbi. » M o j je sin poginuo kod Delnica . .. M o j kod Plitvica . . .
Moj jedinac pao je kod Korenice . . . A moja
dva sina kod Gospića, a treći je ranjen kod
Lapca . . . M o j je pao na U d b i n i . . . M o j u
Brinju . . . a moj u Jezeranama.«
Ima među izbjeglicama i manji broj
omladinki. To su one, koje su od početka
1942. pa do danas na svojim ramenima prenijele na stotine ranjenika. One su po noći
kroz šume i brda, kozjim stazama, bose i slabo obučene, po cičoj zimi satima nosile ranjenike. Sjećam se — u proljeće 1943., kada
sam dolazila k njima — sve su imale plava
ramena od nosila, a mnoge su od napora i
oboljele. » N i s a m imala ni 15 godina«, priča
omladinka Mimica Lončar, »kada sam počela
nositi ranjenike«. U ožujku 1943. omladina
Drežnice i općine Vodoteč prenijela je 320
ranjenika.
» B i o je snijeg — klizale smo se pa smo
izule coklje i nosile smo ih u čarapama 16
sati. Nosile smo ih po Javornici iznad Vukeljića preko Vidine Grede prema Stalku. To je
bilo samo onog puta, a tko bi znao koliko
smo ih prenijele u svakoj o f e n z i v i , « završila
je hrabra omladinka. P r i č a j u omladinke o
svojim hrabrim četama, o kulturno prosvjetnom radu, o sastancima u domovima, koje
su same sagradile u svakom popaljenom selu.
Narod Žumberka i Pokuplja srdačno dočekuje svoju braću i sestre iz G. Kotara i
Like. D a j e im svoje kuće, smješta ih, vozi im
drva i daje hranu.
70-godišnja Bara Car iz Auguštanovca izlazi iz svoje kuće i prepušta je izbjeglicama. To je učinila i Jaga Suhelić, Bara Markulin i mnoge druge po svim selima Pokuplja,
g d j e god su bjegunci došli.
Oko 2.000 ih je stiglo na Žumberak, a
stigla je i prva grupa u Pokuplje.
Na pitanje kako ih je narod u Pokuplju I
Žumberku primio izbjeglice, u jedan glas odgovaraju : » N e može bolje u ratno doba«, a
jedna žena doda: » N i s m o gladne, n i j e nam
zima, pod krovom smo, redimo se, nemamo
ušiju, pa smo zadovoljni.«
»Samo smo se na putu namučile,« prihvati
druga, »stalno nas je bilo strah da ne padnemo neprijatelju u ruke,« ali jedna je drugarica odmah prekida: » m a kako smo se namučile, kad smo se u Sloveniji i slikale. Narod nam je putem dao kruha, vojska nas je
pratila gdje god je bilo opasnije. Nosili su
nam torbe, djecu, pružali nam ruke preko
I dok su se sinovi i muževi borili, njihove
svakog jarka i ne odmiču se od nas, kao da
su majke i sestre u pozadini žrtvovale sve
radeći dan i noć za frontu . . .
(jfj su nam rođena djeca.«
�Kada ulaziš u kuću, gdje su smješteni, na
prvi pogled vidiš da vlada red i čistoća. Žene
ne ljenčare. Po selima su nakupile pređu i
kudjelju i rade kao u nekoj radionici. Vesele
su i zadovoljne, razgovaraju i šale se, a iz
omladinskih grla već se ori pjesma rada,
slobode i jedinstva : »Gorski Kotar, Pokuplje
i Lika — jedinstveni skršit će krvnika. To je
druže vrednije od zlata — čvrsta sloga Srba
i Hrvata.«
1
Početkom
1944. g. na oslobođenom teritoriju
bilo je oko 50.000 stanovnika, k o j i nisu imaji nikakvih sredstava za prehranu. Ta se brojka odnosila naročito na Gorski Kotar, Hrvatsko P r i m o r j e .
L i k u i K o r d u n . Osim toga, u D a l m a c i j i p r i j e t i o je
g l a d 200.000 osoba. To stanje postavilo je pred
Izvršni odbor Z A V N O H - a i pred N O O - e zadatak,
da sakupe hranu za te ugrožene k r a j e v e . Sakupljan j e hrane dalo je već u p r v o j polovici 1944. g. s l i j e deće rezultate: S l a v o n i j a je dala preko 300 vagona
hrane, M o s l a v i n a 40 vagona, B j e l o v a r 50 vagona.
Iz M o s l a v i n e je uspjelo prebaciti 27 vagona hrane
u pasivne k r a j e v e , a u s i j e č n j u i v e l j a č i prebačeno
je iz P o k u p l j a i B a n i j e 30 vagona hrane. O r g a n i -
zirano je nekoliko prehrambenih
kampanja.
Prehrambene kampanje i prebacivanje hrane u pasivne
k r a j e v e bilo je veoma teško, naročito u d r u g o j polovici 1944. i početkom 1945., kad je n e p r i j a t e l j
poduzimao žestoke o f e n z i v e u S j e v e r n o j H r v a t s k o j
i S l a v o n i j i — u k r a j e v i m a , u k o j i m a se vršilo sak u p l j a n j e i p r e b a c i v a n j e hrane. U tom radu sudjel o v a l e su u velikom broju žene, k o j e su uz cijenu
života, k r a j n e p r i j a t e l j s k i h uporišta, preko cesta i
pruga, k o j i m a su prolazile n e p r i j a t e l j s k e jedinice,
prenosile ogromne količine hrane na velike daljine,
da pomognu narodu u krajevima, k o j e je n e p r i j a t e l j
opustošio.
Dokument
Omladinka
Boja
Žunić
346
PREDKONGRESNA IZLOŽBA DAROVA ŽENA MOSLAVINE
Dopis
iz
»tene
u
borbi«,
glasila
Glaxmog
odbora
AFZ
Hrvatske,
br.
72—13,
prosinac
1944.
I Z L O Ž B A R U Č N I H R A D O V A U ČAZMI
Naše su žene u međukotarskom takmičenju pokazale veliki interes i mnogo su radile
na pomoći vojsci i ranjenicima.
Na zidu visi torbica, simbol kurira i na
n j o j natpis: » P r v o m kuriru Moslavine, Duki
Pozdrijanu«.
Takmičenje je završeno okružnim zborom
J N O F , i priređena je izložba ručnih radova.
Izložba je završena proslavom godišnjice
oslobođenja Čazme. Na proslavu su bili pozvani rukovodioci i borci da prime darove.
Žene Garešnice darovale su narodno odijelo Kati Pejnović, predsjednici Antifašističke fronte žena Jugoslavije, a predsjednici A F Ž Hrvatske — jastuk. Žene Dubrave
napravile su krasnu zastavu s posvetom, koju
će darovati Crvenoj armiji.
Vezeni ručnici, bijele maramice s petokrakom zvijezdom crvenom kao krv, jastuci,
čarape, rukavice, albumi, drvene kutije, rukom izrađeno i izvezeno narodnim motivima, sve te darove brižno su spremale žene za
uspomenu drugu Titu, X. »zagrebačkom«
korpusu, X X X I I I . diviziji, brigadama, komandantima, komesarima, borcima, ranjenicima, političkim rukovodiocima.
Na darovima bile su izvezene tople riječi,
pozdravi: »Ranjeniku, koji nema nikog svoga«, . » n a j b o l j e m mitraljescu«, » n a j b o l j e m
borcu«.
Drugu Titu darovale su žene čilim, toplu
vestu izrađenu od zečje vune, krasan album
sa slikama koje prikazuju život majki i djece u obdaništu.
Svi ti darovi nisu od zlata i dragog kamenja, — to su skupocjeni darovi ljubavi i
srca. Požrtvovnost, ljubav i spremnost da
izdrže do k r a j a ove borbe, to je ono što govori ova predkongresna izložba žena — antifašistkinja Moslavine. Jedinstvo i bratstvo
su zastave, koje žene Moslavine visoko dižu,
to je njihov ponos.
Borbeni barjaci, barjaci krvi, govorit će
budućnosti o stradanju i žrtvama naroda
Moslavine, a petokraka će zvijezda ostati simbolom njihovog jedinstva. Zlatne niti vezenih
barjaka, to su zlatne želje i misli žena i djevojaka Moslavine koje su svu svoju dušu
i ljubav utkale u njih.
K. K.
�Dokument
347
IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ DUBROVNIK OBLASNOM ODBORU AFŽ
ZA DALMACIJU 0 RADU ŽENA
Drugarskom Oblasnom odboru AFŽ-a za Dalmaciju
Političko raspoloženje žena u našem okrugu je na strani NOB. Mase žena su uglavnom antifašistički raspoložene. Njihove simpatije za NOB očituju se u tome, što ni jedna druga politička struja nije uspjela organizirati žene, iako su to živo nastojali, naročito u dubrovačkom kotaru.
Danas je većini žena sa Pelješca i Korčule poznata uloga žena u NOB-u, ciljevi
NOB-a, II. zasjedanja AVNOJ-a, te obrazovanje Nacionalnog Komiteta, što su primile
s oduševljenjem žene ovih kotareva.
Općenito raspoloženje u kotaru Korčula
je 5 0 % za NOB., a to se najbolje očituje
prilikom izvršenih akcija na okupatora, j e r
su onda žene Korčule kao i uvijek pomagale
naše borce, primale ih i s njima dijelile posljednji zalogaj. Žene ovog kotara su upoznate s najnovijim događajima u svijetu, koji
pozitivno djeluju na njih.
Žene kotara Pelješca također su na strani
NOB, ali su u posljednje vrijeme, to j e s t prilikom evakuacije na Korčuli i ponovnog
povratka na Pelješac, ogorčene, j e r su na
povratku našle sama garišta i pustoš. S t a n j e
se popravlja, a na to utječu međunarodni događaji u svijetu, Reakcija nema nikakvog
u t j e c a j a među ovim ženama.
Kotar D u b r o v n i k .
Mase antifašistički raspoloženih žena, kao
i većina naroda ovog kotara, ostali su ne•obavješteni o vrlo važnim događajima, koji
se danas odigravaju u svijetu. Neprijateljska propaganda svakim danom je sve aktivnija, šire vijesti o porazu partizana, koristeći se raznim lažima, kao na pr. da se partizani bore protiv boga, ruše crkve, ubijaju
i kolju, pa time unose zabunu među one, koj i m a nisu jasni ciljevi i uloga Komunističke
Partije u NOB-u.
Iako neprijatelj nastoji svim silama okupiti žene pod svoj utjecaj, nije u tome uspio.
Naročito su četnici u tome aktivni, to j e s t u
gradu Dubrovniku i Cavtatu. Tamo oni preko svojih agenata ubacuju lažne parole i zavode pojedince na temelju lažnih obećanja.
U samom gradu četnici preko svoje špijunke
»Iličkovice« nastoje okupiti žene, ali u tome
slabo uspijevaju.
HSS, koja u cijelom kotaru ima dosta
utjecaja, nije uspjela đa od žena učini aktivnu snagu.
Ustaše imaju u t j e c a j a na omladinke u
gradu, koje okupljaju preko zborova, nedjeljnih zabava i pjevanja, ali autoritet istih sve
više opada. U selima nemaju nikakvog utjecaja.
Žene ovog kotara strahuju od ustaša, j e r
«u isti u općini Ston napali na selo Trnovicu
i tom prilikom odveli nekoliko ljudi, a njihove žene tukli. Ovakvi i slični događaji utječu na žene ovog kotara. Također su četnici
izvršili napad na selo D r i j e n j a n i i Dračevo,
tom ga prilikom popalili, a stanovništvo odveli u logor u Lapad. Pokušali su da to isto
izvrše u selu Veličane, no tu se nalazila
jedna desetina naše vojske i obranila selo.
To je podiglo autoritet našoj vojsci. Inače
kotar Dubrovnik nije proživio krupnijih
akcija, pa bi tako željeli ostati do kraja.
Moramo napomenuti da drugovi sektaše
po pitanju drugarica, koje su relativno slabo zastupane u narodnoj vlasti, što je jedan
od uzroka njihove neaktivnosti. Ovakvo stanje može se protumačiti time, što mi nijesmo
posvetili pažnju ženama ovog kotara, te su
one ostale po strani, i na njih su utjecali
događaji, koji su se odigrali u zadnje vrijeme. Većini žena ovog kotara nije poznata
uloga AFŽ u današnjoj borbi. Da bi unijeli
jasnoću političkih ciljeva među ženama potreban je stalni politički rad, proučavanje i
tumačenje literature, kao i značaj i uloga
Komunističke partije.
Žene u ovom okrugu su veoma religiozne,
pa nasjedaju neprijateljskoj propagandi.
Na ovom terenu se nalazi drugarica iz
okružnog odbora AFŽ, koja će pružiti pomoć
ženama ovog kotara.
Organizaciono stanje AFŽ-a
Naš okrug ima tri kotara, 18 općina, 161
selo.
Okružni odbor AFŽ broji 5 članova, na
terenu se nalaze dvije drugarice, dok su
ostale sa zbjegom, a jedna u bolnici.
Kotar K o r č u l a : Ima 4 općine i 11 sela.
Postoji kotarski odbor od 5 drugarica, ,3 su
na terenu, a ostale su u zbjegu.
Postojali su mjesni odbori u svim selima,
ali je dobar dio odbornica evakuirao, a ostale
rade u selima i okupljaju žene u NOP.
Kotar P e l j e š a c 1 : Ima 6 općina, to jest
5 na Pelješcu i jedna na Mljetu. Postojao je
�kotarski odbor od 5 drugarica, d v i j e su uhapšene, d v i j e su sa zbjegom, a jedna na terenu.
Također su postojali mjesni odbori u svim
selima, koji su se, kao i u Korčuli, momentano raspali prilikom evakuacije.
Općina B a b i n o P o 1 j e-M 1 j e t 2 : Ima
6 sela i to : Babino P o l j e - odbor od 5 drugarica, Blato - odbor također od 5 drugarica,
Korita - 4 drugarice, Prožura - odbor od 5
drugarica, Maranovići — odbor od 5 drugarica i Govedari, g d j e postoji odbor od 5 drugarica. Općinski odbor A F Ž broji 5 žena.
Kotar D u b r o v n i k ima 8 općina, 96
sela. Postoji kot. odbor A F Ž formiran p r i j e
dva mjeseca. O v a j odbor broji tri člana i
drugarica, koja na tom terenu ima zadatak
da pronađe još d v i j e drugarice za ovaj odbor.
Sekretarica ovog odbora je drugarica Luca
Benusi iz Dubrovnika, koja je bila od kapitulacije I t a l i j e rukovodilac SKOJ-a u I I I . bataljonu X X I X . hercegovačke divizije. Drugarica iz K o n a v l j a je članica ovog odbora, a
treći član je drugarica iz dubrovačkog primorja.
Postoji 20 mjesnih odbora A F Ž i to : mjesni odbor Dubrovnik, formiran p r i j e godinu
dana od 7 članica. Prilikom provale u grad
uhapšene su tri drugarice, koje su bile odgovorne. Postojala je kruta konspiracija unutar našeg samog odbora, koja je dovela do
toga, da su pododbori ostali po strani, jer
je svaka članica odbora rukovodila jednim
pododborom, a pošto su ove uhapšene, ove se
nijesu povezale s njima, j e r ih nisu znale.
Postojalo je 6 akcionih odbora (nazivali su
ih akcionim radi vršenja a k c i j a ) , a isti su
reorganizirani i prošireni u pododbore, tako
sad u gradu postoji 12 pododbora sa 48 aktivistkinja. Mjesto uhapšenih drugarica popunili smo novima. Drugarice su se ograničile
na onih 250 žena, a ostale žene antifašistkinje nijesu obuhvaćene, naročito su zapuštene
žene radnice i kućne pomoćnice.
O v a j odbor ima za zadatak prići svima
ženama, uvući ih u rad i politički djelovati
među njima.
U Slano postoji mjesni odbor od 3 drugarice.
Brsečine, mjesni odbor od 5 drugarica,
sve seljanke.
Trs^enovo, mjesni odbor od 5 drugarica,
jedna učiteljica i 3 domaćice.
Zaton, mjesni odbor od 5 drugarica, sve
domaćice.
Orašac, mjesni odbor od 5 drugarica, sve
seljanke.
Grebeni, mjesni odbor
sve seljanke.
od
4
drugarice,
Lapad, mjesni odbor od 4 drugarice, sve
domaćice.
Kliševo, mjesni odbor od 3 drugarice, sve;
seljanke.
Mravinca, postoje uslovi za formiranje.
Ljubač, od 3 drugarice, sve seljanke.
Sipanj, od 3 drugarice, sve domaćice.
Konavlje:
Dunave, odbor od 4 drugarice, jedna radnica i 3 domaćice.
Vataje, odbor od 4 drugarice, sve seljanke..
Gruda, odbor od 6 drugarica, sve seljanke.
Popović, odbor od 3 drugarice, sve seljanke.
Čilipi, odbor od 4 drugarice, jedna radnica i d v i j e seljanke.
Zastoj, odbor od 3 drugarice, sve seljanke.
Cavtat, odbor od 3 drugarice, jedna domaćica i d v i j e seljanke.
Župa:
Postranje, odbor od 4 drugarice.
Rijeka, odbor od 4 drugarice.
U kotaru Dubrovniku ukupno ima 20 odbora sa 78 aktivistkinja. Rad ovih odbora
sastoji se u okupljanju žena u N O P putem
sitnih akcija, to jest sakupljanja robe, hrane,
sanitetskog materijala, kojeg su slale borcima konavoskog odreda i 29. diviziji (Herceg o v a č k o j ) 8. Marta ove godine proslavili su
po prvi put. Možemo spomenuti selo Brsečine, zatim sela Konavala, koja su prilikom
proslave sakupili za našu vojsku hranu, ulje
i tog dana održali masovne sastanke sa ženama. Žene ovoga kotara već d v i j e godine vrše
kurirsku službu, a u Konavljima omogućuju
opstanak odredu opskrbljujući ga potrebnim
materijalom.
N o v o formirani kotarski odbor AFŽ-a ima
za zadatak da pomogne mjesnim odborima,
da ih politički podignu i pružaju im konkretnu pomoć u radu.
U kotaru Dubrovnik su primijenjene stare
forme rada, ali u svrhu okupljanja žena u
NOP.
Drugarski pozdrav
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
naroda!
Elodi j a 3 '
P. s. Ukupno naš okrug ima 3 kotarska
odbora AFŽ-a.
Položaj
1944.
1 U
kotaru Pelješac aktivne su u A F Ž : T o n k a
Bilčić iz Lovišta, koja je 1943. g. došla iz v o j s k e
i radila kao član Kotarskog odbora A F Ž , K a t j a
Jakuljić, M a r i c a Kučar iz Sresera, k o j a je 1943. g.
bila predsjednica Kotarskog odbora A F Ž , Sonja M i rić iz P i j a v i č i n e , k o j a je 1942. g. bila predsjednica
A F Ž u svom selu, a kasnije postala omladinski rukovodilac, i L e n k a A n t i č e v i ć iz P o t o m j a , k o j a je u
1942. g. bila tajnica Kotarskog odbora A F Ž .
2 Na M l j e t u se ističe radom M a r i j a Palunčić
iz:
Babinog Sela, seljanka.
3 Elodija
Akrap.
�Dokument
348
KONFERENCIJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA U OSLOBOĐENOJ
DALMACIJI
Clcmak iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Dalmacije,
br.
1—2,
1945.
S NAŠIH KONFERENCIJA
Dana 6. siječnja 1945. godine u slobodnom Vrgorcu održana je druga okružna konferencija AFŽ-a za Biokovo i Neretvu. Ovoj
konferenciji je prisustvovalo 40'0 žena. Veći
broj spremao se da prisustvuje konferenciji,
ali su zbog lošeg vremena bile spriječene.
Konferenciju je otvorila drugarica Ljeposava Borić, član kotarskog NOO-a za Makarsku.
Po svršetku svečanog dijela prelazi se na
radni dio. Drugarica Nada Bukljaš govorila
je o najnovijim političkim događajima u svijetu i kod nas.
Govorile su i ostale žene. »Ne ćemo kralja, hoćemo Tita«, čuli su se povici u dvorani.
Drugarica Ljubica Tomašević u svom referatu : »Uloga žene u NOB-i i njeni zadaci
u izgradnji nove države«, iznijela je između
ostalog učešće žena u JNOF-u i narodnoj
vlasti.
»U NOF-u ima 26.317 žena iz našeg
okruga. U borbi, sa puškom u ruci nalazi se
345 žena našeg okruga. Neprijatelj je ubio
168 žena. Kroz zatvore i mučenja prošlo je
2.423 žena. U njemačkim logorima nalazi se
još 86 žena. 143 žene rade u NOO-ima, a u
Odborima JNOF-a 73.«
Zatim nastavlja: »Naprijed žene Biokovsko-neretvanskog okruga, da dovršimo djelo,
da krv naših drugova i drugarica ne bude
uzaludno prolivena!«
Na konferenciji su žene postavile preda
se mnoge zadatke u vezi obnove i izgradnje
domovine, na gospodarskom i kulturnom polju. Uz burne poklike prisutnih žena, drugarica Ljubica završuje svoj referat.
Biran je širi okružni odbor od 72 žene.
Za predsjednicu je izabrana Ljubica Tomašević.
Drugarica Ljubica je postavila zadatke za
novo takmičenje. Zatim je dala riječ Jasni
Vuković, tajniku okružnog Crvenog krsta.
Ona je govorila ženama o zadacima u pomoći i organizaciji društva Crvenog krsta.
Upućeni su pozdravni telegrami : Prvom
kongresu antifašistkinja Hrvatske, Štabu
VIII. korpusa, Nacionalnom Komitetu Oslobođenja Jugoslavije, te Oblasnom odboru
JNOF-a za Dalmaciju.
Ovih dana, prvi put u slobodnom Kninu,
Antifašistički front žena održao je svoju
prvu konferenciju. Na ovoj konferenciji izabran je odbor AFŽ-a u koji su ušle najbolje
žene u gradu.
Za predsjednicu je
Dušanka Jelić, koja je
godine u Kninu. Bila je
od švapskih razbojnika i
izabrana drugarica
ilegalno radila tri
zatvorena i tučena
domaćih izroda.
Dvorana Grand Hotela bila je prepuna.
Sve naše žene su se skupile da prvi put
slobodno izraze svoju volju i svoju želju, da
odmah iza konferencije pristupe radu i takmičenju na Kninskom polju: koja će više
pomoći naše ranjenike i našu vojsku, te
NOO-e u njihovu radu.
Po prvi put, nakon tri i po godine borbe,
sastalo se preko 400 žena kistanjskog kotara
na svoju prvu konferenciju. Velik je to bio
dan za žene ovog kotara.
Mnogo su patile žene Bukovice, ali nisu
prestale raditi. Ova konferencija je bila izraz
rada, borbe, bratstva i jedinstva Hrvatica i
Srpkinja ovog kotara, te izraz rada, koji se
danas pred njih postavlja. Odlučnost žena
kistanjskog kotara najbolji je dokaz izdajicama i špekulantima, koji su nastojali da
razjedine i pasiviziraju čitav narod, pa i žene ovog kotara, da one idu pravim putem
bratstva i ravnopravnosti k sretnijoj i ljepšoj budućnosti.
Pored ostalih, Marija Vukša iz Paršića
rekla je: »Petnaest mjeseci je XIX. divizija
stala u našem selu. Žene našeg sela prale
su borce, pekle kruh, donosile i sjekle drva
za njih. Sve smo dale našoj vojsci i dat ćemo
i posljednji bič vune.«
Čvrsto su odlučile da će i unapred, u
JNOF-u pomagati NOO-e u svakom radu za
izgradnju i obnovu zemlje.
Konferenciji AFŽ-a za općinu Skradin,
prisustvovalo je preko 300 delegatkinja.
Konferenciju je otvorila drugarica Mila Karađole, član Okružnog odbora AFŽ-a Šibenik,
i pozdravila prisutne.
�U narodnom kazalištu u Šibeniku je održana konferencija AFŽ-a za šibenski kotar.
Kazališna dvorana je bila puna delegatkinja,
koje su došle u narodnim nošnjama pod hrvatskim i srpskim zastavama.
Nakon što je izabrano radno predsjedništvo, tajnik kotarskog J N O F - a L j u b o Jurić
je pozdravio konferenciju.
Omladinka Milka Pauk izručila je ženama pozdrave u ime omladine šibenskog
kotara.
U ime žena grada Šibenika pozdravila je
konferenciju Vica Grubišić.
Anta Maglica je pročitala referat » U l o g a
žene u izgradnji države«, iza kojega su žene
učestvovale u diskusiji.
M a r i j a Skorin iz Primoštena, među ostalim kaže: » M n o g e od nas, koje su p r i j e bile
nepismene, naučile su i danas sudjelovati u
izgradnji i obnovi z e m l j e . «
Cinta
članovi
Gibić,
Stana
Miletić
Kotarskog
odbora
1944.
i
Perica
AFŽ
Mnć
g.
Radanomi
—
—
siječanj
Žene su govorile o još jačem povezivanju
Srpkinja i Hrvatica i o zajedničkom radu na
obnovi osiromašene zemlje.
Drugarica Mila Karađole govorila je o
zadacima A F Ž u JNOF-u i pomoći NOO-ima
te o pripremama za prvi kongres A F Ž - a za
Hrvatsku. Iza toga je izabran odbor A F Ž - a
za općinu Skradin.
Kod iznošenja rezultata pretkongresnog
takmičenja mogao se n a j b o l j e v i d j e t i rad
žena, njihova odlučnost i v o l j a za d a l j n j i rad,
njihova ljubav i samoodricanje, spremnost da
pomognu Narodno - oslobodilačku vojsku i
NOO-e.
» K o n g r e s je pred nama. Spremajući se za
nj, izradile smo 12.125 nadnica za vojsku i
obitelji boraca«, kaže delegatkinja općine
Jadrtovac.
Sa konferencije poslani su pozdravni brzojavi Oblasnom JNOF-u za Dalmaciju, Oblasnom odboru AFŽ-a, Oblasnom NOO-u i X X V I
diviziji.
Poslije konferencije ženama je prikazan
sovjetski f i l m » O n a brani domovinu.«
Iako je bio pravi zimski dan, žene K r a j i ne su u velikom broju došle na prvi svoj
miting u Šestanovac. Bilo ih je oko 180 iz
svih sela.
Jedna po jedna uspinjale su se na govornicu, do sada nepoznate, povučene, govorile
su o prinosima i udarništvu pozadine u velikom domovinskom ratu. Na današnji miting
došle su i one naše žene koje su p r i j e s nepovjerenjem, zavedene ustaškom propagandom, gledale na naše gladne borce i baš su
one n a j z a d o v o l j n i j e . One su jedva čekale da
miting svrši, da se povrate kući kako bi mogle odmah na svoje drugarice, koje su ostale
kod kuće, prenijeti sve ove tople bratske riječi — riječi koje tješe i daju snagu.
*
*
Žene općine Orašac, dubrovačkog
aktivno su sudjelovale u radu protiv
tora. Ovo su potvrdile svojom prvom
rencijom, koju su održale u siječnju,
je prisustvovao ogroman broj žena.
kotara,
okupakonfei kojoj
K o n f e r e n c i j u je otvorila Katica Milošević,
član Kotarskog A F Ž - a i pozdravila delegatkinje, predstavnike Općinskog N O O - a i predstavnike JNOF-a. P o s l i j e nego su izabrale
radno predsjedništvo, pozdravio ih je Niko
Kljunak u ime J N O F - a .
M a r i j a K r n j a č i ć čitala je referat » U l o g a
žene u borbi i izgradnji države.« Žene su živo
učestvovale u diskusiji i raspravljale o zadacima, koji stoje pred njima. 1
�U Dalmaciji,
1
oslobođena,
javni
život
koja je u
politička
dobiva
je
to v r i j e m e već posve
djelatnost
karakter
vrlo
poslijeratne
živa,
a
izgradnje.
razmjerno
mačka
malom
prostoru
armijska
operirala
korpusa,
p r i j a t e l j s k i h snaga na
pa
je
su
četiri
koncentracija
njene-
tom terenu bila veoma jaka.
U tom periodu oslobođena je već g o t o v o čitava Ju-
i time je uvelike otežan politički rad i život u tim
goslavija i v e ć i dio Hrvatske, ali koncentracije n j e -
krajevima.
mačkih
vojnih
snaga
duž
komunikacija
tvore
uske
V r i j e m e od 6. v e l j a č e 1945. g. kad su N i j e m c i
pojase između p o j e d i n i h oslobođenih područja, tako
započeli vršiti pripreme za veliku o f e n z i v u u j u ž n o j
da ona u tom periodu još ne čine jednu jedinstvenu
Madžarskoj,
cjelinu.
1945.,
V e ć p o s l i j e oslobođenja Srbije, njemačke su v o j ne
jedinice
bile
koncentrirane
braćajnih putova,
koji
uglavnom
duž
sao-
su im preostali za povlače-
nje. N j e m a č k i armijski korpusi branili su u to v r i jeme
komunikacije
uz
lijevu
obalu
Save u
Hrvat-
venske
kad
a
armije
neprijatelja,
naročito
započinju
za
razdoblje
svestrane
konačno
vrijeme
goslavenske armije,
je
od
20.
operacije
oslobođenje
žestokih
borbi
ožujka
Jugosla-
zemlje
između
od
Ju-
k o j a pobjedonosno n a p r e d u j e i
neprijateljskih jedinica, k o j e u p o v l a č e n j u vrše masovan
teror nad civilnim
sjeverno od Velebita i Biokova, a naročito onog duž
linama
su
rijeke
njihove
Une
vojne
i
Hercegovini,
i
Neretve,
jedinice
a
dolinu
11.
uglavnom
na
do-
sjeveru štitile
Drave.
okružna
u
Na
c i j e l e l i j e v e obale Save.
tom
konferencija
AFŽ
Dalmacije
u
Sinju
1945.
i
napori
te borbe
u
Bosni
nastojanja
Na
skoncentrirana su
zapadoj
sva
pučanstvom.
skoj i S l a v o n i j i , u Bosni oko r i j e k e Bosne i Drine,
naroda
�Dokument
349
IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ BIOKOVSKO - NERETVANSKOG OKRUGA
OD 19.1. 1945. OBLASNOM ODBORU AFŽ DALMACIJE O II. OKRUŽNOJ
KONFERENCIJI
OKRUŽNI ODBOR AFŽ-a
BIOKOVSKO-NERETVANSKI
Imotski, dne 19. I. 1945.
Oblasnom odboru AFŽ-a za Dalmaciju — Split
U l j a i masla 606 litara.
Vina, rakije, prošeka i likera 14.171 lit.
Po završetku dvomjesečnog predkongresMlijeka 2.927 litara.
nog takmičenja na našem okrugu, održala se
Sira 122 komada.
II. Okružna konferencija žena, na k o j o j je
Sapuna 30'0 komada.
prisustvovalo 400 aktivistkinja. Obzirom na
Duhana 6.727 kg.
snijeg i kišu mnogi delegati nijesu mogli
Brava sitnih 237 komada i jedna krava.
doći. Na konferenciji je biran na deniokraski
Čarapa, terluka i rukavica 1.809 komada.
način širi odbor A F Ž - a od 71 drugarica. Za
Džempera i gaća 51 komad.
predsjednicu Okružnog odbora je izabrana
Ćebadi i lancima 240 komada.
drugarica Ljubica Tomašević i tajnica druŠtramaca i jastuka 174 komada.
garica Nada Bukljaš. Žene su živo učestvoK r e v e t a 68 komada.
vale u diskusiji po kotarevima, iznoseći juRučnika i tavajola 115 komada.
načke podvige kao i nedostatke u svome
Kuhinjskog posuđa 1.175 komada.
radu. Kroz diskusiju se je spomenulo junaPisaćeg materijala 2.429 komada.
štvo žene Mare Šarić iz Grabovca, koja je
Sanitetskog materijala 230 komada.
kroz kratko v r i j e m e odlaska okupatora iskopala 86 švapskih mina i predala ih NarodnoN o v a c a 267.219 kuna.
oslobodilačkoj Vojsci, Žene, koje su živile u
Nadnica urađeno na svim poljima 49.075.
neprijateljskoj žici, iznosile su svoje osjećaje
Posjeta bolnici 395.
prema narodno-oslobodilačkom pokretu, meUz isto ovo ćemo Vam dostaviti i pregled
đu kojima je drugarica Mila Markotić iz Draorganizacione strukture i učešća žena u Nagovca, k o j o j su Švabe objesili muža. Ona je
rodnoj vlasti i izgradnji nove države. Žena
spomenula, kako je učestvovala u trovanju
u NOO-ima ima 143. U odborima JNOF-a 73.
sa m o r f i j u m o m ustaša i Švaba i domobrana,
U odjelima, sekcijama, komisijama i kuhinja:»Prišla sam«, pričala je, »do kuhinje i kuhama pri ustanovama 439 žena. Obuhvaćenih
ru sam tobože pomogla pomiješati hranu, ali
žena, koje učestvuju u pokretu, 26.317. Žena
sam iskoristila t a j momenat, te iz rukava u
u borbi s puškom u ruci ima 345. Od tih je
kojem sam nosila bočicu sa morfijumom, iscipoginulo, koliko nam je do sada poznato, 38
jedila m o r f i j u m u kazan.«
žena, u najtežim danima i borbama za vriDrage drugarice!
Mnoge su žene izražavale svoje radove u
svim pravcima, a i same kritički ukazivale
na ono sve što se je moglo a nije se postiglo.
Dostavljamo vam rezultate
dvomjesečnog
takmičenja :
Nanovo obuhvaćenih žena u N O P 11.799.
Održano zborova, sastanaka i konferencija 1.041.
Održano mitinga 2.
Naučeno nepismenih 73.
Napisano parola 1.384.
Sakupljeno žita i kruha 18.281 kg.
Voća i povrća 11.706 kg.
Ručaka 7.936.
Krumpira i kapule 7.277 kg.
Raznih slatkiša za bolnice 178 kg.
Jaja 4.897 komada.
Kokošiju 272 komada.
jeme četvrte i pete ofenzive. Spomenut ćemo
Vam jednu drugaricu, koja je junački poginula u Kninu pod činom oficira, drugarica
Ivka K r i l i ć iz Bačine, kot. Makarska, koja
je služila primjerom među svim drugaricama
u vojsci. N e p r i j a t e l j je ubio u pozadinskom
radu kroz ovu borbu 168 žena. Kroz zatvore
i logore je prošlo 2423 žene. U njemačkim
logorima se još nalaze mnoge žene, koje trpe
svaka zvjerstva.
Žene se aktivno pripremaju za svoj P r v i
kongres antifašistkinja Hrvatske. Na II. svoj o j okružnoj konferenciji su se prihvatile
novog dvomjesečnog takmičenja na svim pol j i m a rada, za što skoriju obnovu naše zemlje
na prosvjetno - kulturnom, gospodarskom,
zdravstvenom i socijalnom polju. Žene imotskog kotara na svoju II. okružnu konferen-
�ci ju su donijele pripremljene darove od raznih ručnih narodnih radova, koje će ponijeti
na svoj I. kongres žena Hrvatske. Žene ostalih kotareva isto tako rade na pripremanju
darova Kongresu.
Velika ljubav i odanost naših žena se je
pokazala i u pomoći našim bolnicama i ranjenicima, kao i živo interesovanje za osnivanje
društva Crvenog križa, preko kojeg će žene
voditi brigu o osiromašenim i nemoćnim,
koji su tako nemilosrdno pogođeni ovim ratom, kao i potraživanje svojih najmilijih,
koji su kroz rat izgubljeni po logorima, internacijama i zbjegu i t. d.
Uz drugarski pozdrav!
Smrt
fašizmu
—-
Sloboda
iutrodu!
Z a Okružni A F Ž
Predsjednica: Ljubica Tomašević
Dokument 350
DOPISI ZA ŠTAMPU O PREDKONGRESNOM
RADU
ŽENA
GRADA
I
KOTARA
VIROVITICE OD 5. II. 1945.
Udarnički rad žena grada Virovitice
Novu godinu započele su žene Virovitice
udarništvom. Kao dokaz tomu jesu rezultati
rada u toku mjeseca siječnja. Žene grada
dale su tokom mjeseca siječnja 2827 radnih
dana, oprano je 1567 pari rublja, sašiveno
je 740 komada raznih odjevnih predmeta, a
popravljeno 35 komada.
Za ranjene drugove sakupljeno je 5283
ručka, 70 kg kolača, 2 i pol kg bonbona, 2 kg
duhana, 5 1 malinovog soka, 5 kg sapuna, 20
kg jabuka, 31 kokoš, 5 kg slanine, 1 tele. U
davanju pripomoći u hrani istakla se je drugarica Sladović. Zaslugom drugarice Nade
Korač organizirana je kuhinja za teško ranjene borce. Bolničku službu organizirale su
drugarice Žagi Nada i V u j n o v i ć Klara.
Na rajonskim sastancima u gradu sakupljeno je tokom mjeseca 41.070 Kn za pomoć
Dalmaciji.
Žene kotara Virovitica natječu se
Kako bi što veći udio doprinijele u N O B
žene se natječu u davanju pomoći i udarničkim radom. U selima kotara Virovitica žene
su sakupile 131.000 Kn kao pomoć Dalmaciji.
Dale su 1410 radnih dana, održale 99 masov-
nih sastanaka, 1 općinski sastanaJk žena i
jedno kotarsko savjetovanje.
Za ranjene sakupljeno je 350 jastuka uz
to što se dnevno donosi razna hrana za one,
koji su svoje živote žrtvovali za oslobođenje
naše drage domovine, a time i nas samih.
Dokument 351
IZVJEŠTAJ MJESNOG ODBORA AFŽ ŠIBENIK OD 20. II. 1945. OBLASNOM
ODBORU AFŽ ZA DALMACIJU O PREDKONGRESNOM TAKMIČENJU
MJESNI ODBOR
ŠIBENIK
AFŽ
Šibenik, 20. II. 1945.
Oblasnom odboru A F Ž za Dalmaciju — Split
Dostavljamo Vam i z v j e š t a j i rezultate
takmičenja od 3. X I . 1944. do 15. II. 1945.
Drugarice su izradile 33.540 nadnica (bilo
je kolektivno čišćenje ruševina).
Održano je 102 sastanka (sastanci su se
održavali na svim sektorima). Na sastancima
je prisustvovalo 5.818 drugarica.
Naučilo se je čitati i pisati 9 drugarica,
analfabetski tečaj polazi 130 drugarica.
4
Žene Hrvatske u NOB
Otposlana su 32 dopisa.
Drugarice su u tom roku posjetile 9 puta
drugove ranjene po bolnicama, bilo ih je 485,
zahvalnice drugova prilažemo.
Sakupljeno je dobrovoljnih doprinosa Kn
544.350 i L i r a 925.— P r i posjećivanju odnijeto je ranjenicima mnogo darova.
Provedena je akcija čišćenja grada » T j e dan čistoće«, u kom radu je učestovalo 1672
49
�žene i omladinke. Učestvovale su masovno
žene sa svih sektora grada bez obzira na stalež i imovno stanje. Drugarski se natječući
pri radu, zaslužile su puno priznanje i pohvalu vodstva radova. Mnogo nadnica su dale
osobito naše težačke i radničke žene pri čišćenju
javnih zgrada i pranju rublja za
vojsku.
Na ovim sastancima JNOF-a i NOO-a
drugarice masovno učestvuju, jednako kao i
na samim sektorskim sastancima A F Ž - a i time pokazuju svoju pobuđenu volju da sarađuju ravnopravno sa muškarcima u svim
djelatnostima, koje provodi Narodna vlast,
U 28 održanih sastanaka JNOF-a učestvovalo
je 12.800 drugarica sa svih sektora.
Radi se na kulturnom i političkom podizanju žena. Nakon što je 7 drugarica proučilo odluke I I . Zasjedanja A V N O J - a i I I I .
Zasjedanja Z A V N O H - a , organizirano je po
svim sektorima proučavanje tih historijskih
odluka, na kojem za početak sudjeluje 54
drugarica.
Analfabetski tečaj, koji je također organiziran, pohađa 130 drugarica.
Od početka ustanka bilo je približno oko
35 žena obuhvaćenih u radu, ali tokom borbe
i rada za v r i j e m e okupatora uspjeh je bio
ogroman, te je p r i j e oslobođenja 2—3 mjeseca obuhvaćeno u radu oko 1.462 žene i omladinke. Skoro svaka je žena na bilo koji način pomagala narodno-oslobodilačku borbu po
strani ili skupa, i danas ima obuhvaćenih u
radu antifašistkinja oko 4.500 žena. Tu su
najjače zastupane radnice, težačke i dobrim
dijelom građanke. Većinom su Hrvatice, ali
ima i dobar broj Srpkinja.
Žene su na mobilizaciji sposobnih muškaraca u N O B uspjele poslati 393 muškarca.
Žene su uspjele demobilizirati 104 neprijateljska vojnika, ustaša, četnika i ostalih.
Tokom borbe otišlo je iz našega grada 477
drugarica u N O V J .
U N O O ima u našem gradu 21 drugarica.
U J N O F odborima ima 17 drugarica. Zastupane su težačke, radnice i građanke. Drugarice, koje rade po raznim civilnim ustanovama u gradu ima 112. Većinom su građanke,
a ima radnica i težačkih žena.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
Tajnica:
narodu!
Predsjednica:
M . Macura
Ljuta
Tamhača
D o k u m e n t 352
IZVJEŠTAJ GRADSKOG ODBORA AFŽ SUŠAK OD 21. II. 1945. PROPAGANDNOM
ODJELU OKRUŽNOG NOO ZA HRVATSKO PRIMORJE O RADU
ORGANIZACIJE
AFŽ OD POČETKA NOB
GRADSKI OAPŽ SUŠAK
Drug. Propodjelu ONOO-a
Drage drugarice!
Odgovaramo na Vaš dopis od 6. o. mj., te
Vam šaljemo podatke o cjelokupnom radu
naše organizacije A F Ž - a od početka NOB-e,
koji su Vam potrebni za brošuru, koja će biti
izdana prigodom proslave 8. marta o. g.
Napominjemo Vam da uslijed poteškoća u
radu pod okupacijom Nijemaca, zbog neprestanih uzbuna, te zbog otsustva drugarica,
koje su u početku NOB-e radile u našim organizacijama, nismo mogle p r i j e napraviti
o v a j i z v j e š t a j , te navesti točne podatke, već
smo iste navele približno. Kod sastavljanja
ovoga i z v j e š t a j a uložile smo sve mogućnosti
da bar približno odgovara istini.
Po pitanjima postavljenima u Vašem gornjem izvještaju, dajemo Vam slijedeće odgovore :
Sušak, 21. II. 1945.
za
Hrvatsko
Primorje
1. Od 18 godina dalje ima u našem gradu
oko 5.900 žena.
2. Protiv našega pokreta su 203 žene.
3. U AFŽ-u ima organiziranih 2.101 žena.
4. Naša organizacija ima 13 odbora, i to
10 rajonskih gradskih i 3 seoska odbora. U
odboru Sestrino ima 8 odbornica, Marjanovo
— 5, Malovo — 8, Bobijevo — 7, Centar I —
6, Centar II — 4, Vidovo — 6, L u j e v o — 6,
Kuka I — 4, Kuka II — 4, 50 — 11, 45 — 8,
Draga — 10; u gradskom odboru ima 9 odbornica: ukupno ima-96 odbornica.
5. U raznim komisijama ima 30 drugarica.
( N O O - a i odborima J N O F - e ) .
6. Sa terena otišlo je do sada oko 100 drugarica što u N O V , što na terenski rad (politički).
7. U zatvorima, logorima te prisilnom radu ima 51 žena.
�I'rcdkongresni miting u S/ilihi 7. III. 1945.
�8. Do sada je poginulo 10 drugarica što u
borbi, što inače od ruke okupatora.
9. U gradu ima ukupno 116 nepismenih
žena: organizirale smo drugarice, koje su
intelektualke, da ih podučavaju.
10. U selima i T v o r n i c i održano je oko
20 masovnih sastanaka, a u gradu se redovno
održavaju sastanci tjednom po grupama. Do
sada je održano oko 16.850 sastanaka.
11. čitalačkih grupa ima 209, posjećuje
ih 960 drugarica.
12. Organizirani rad A F Ž - a započeo je
početkom 1942. godine.
13. Za štampu napisale su žene oko 1000
dopisa, a za zidne novine samo po selima oko
50 dopisa.
14. Za zajam narodnog oslobođenja sakupile su žene (plasirale obveznica) 250.000.—
Lit.
15. Za našu N O V sakupile su žene oko
50.000 kg hrane, te nekoliko stotina kutija
raznih konzervi.
16. Za vojsku, terenske polit, radnike, te
zatvorenike skuhale su žene oko 16.000
obroka.
17. Drugarice su sakupile oko 25.000 razne robe (odjeća, rublje, kape, papuče, zastave, zobunce i t. d.)
18. Drugarice su sašile oko 7.000 komada
robe.
19. Skupile su oko 10.000 komada sanitetskog materijala (injekcije, lijekovi, aspirini, bočice joda, povoji, gaza i t. d.).
20. -Sakupile su oko 200 komada pušaka,
revolvera, bombi, puškomitraljeza, te oko
3—4.000 metaka.
21. Sakupile su oko 5000 kg papira, te oko
5000 raznih potrepština (olovaka, gumija, flašica tinte i ostalo).
22. Radnih sati za potrebe vojske, pomoć
obiteljima boraca, te ostali rad dale su drugarice oko 350.000 radnih sati.
23. Hranu i ostale predmete prenosilo je
oko 500 žena i to oko 5.500 puta.
24. žene su napisale oko 12.500 parola,
prenijele oko 60.000 komada štampe, sklonile
ilegalce oko 3.750 puta, prenijele oko 76.000
pisama, održale 11.500 veza.
25. Žene su isprele oko 250 kg vune, isplele oko 3.500 pari čarapa.
26. U sabirnim i ostalim akcijama sudjelovalo je oko 2.000 žena.
27. U novcu sakupile su žene oko 500.000
Lit, i 30.000 Kuna.
28. Zemlju je obrađivalo oko 50 žena.
29. Preko žena je posađeno 210 kg krumpira i 9 kg fažola, a iskopano 570 kg krumpira i oko 250 kg fažola.
U buduće voditi ćemo točnu kontrolu nad
radom naših žona, kako bi imali o istome
jasnu sliku.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Drugarski p o z d r a v
T a j n i c a I O A F Ž - a : DaTa
D o k u m e n t 353
II. OBLASNA KONFERENCIJA AFŽ DALMACIJE
ODRŽANA
U
OSLOBOĐENOM
SPLITU OD 7—10. III. 1945.
Članak
iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
Preko 1.800 delegata iz svih dijelova Dalmacije skupilo se. Šarenilo narodnih nošnji,
partizanska pjesma i i g r a n j e » K o z a r e « ispunjali su cijeli Split.
7. marta navečer otvorena je izložba darova za I. Kongres. Ima ih najrazličitijih, ali
svima im je jedno zajedničko — ljubav i pažnja kojom su izrađeni. 8. marta u jutro žene
su obišle vojne i civilnu bolnicu, d j e č j e domove, obdaništa i domove staraca. Iz najudaljenijih krajeva su donijele darove našim
ranjenicima i našim mališanima. Poslije podne je održan veliki miting.
N a v e č e r istoga dana održan je svečani dio
konferencije u Nar. kazalištu. Delegatkinje
su učestvovale u programu. Šibenke, Vrličanke su plesale svoja narodna kola u starim na-
AFŽ
Dalmacije,
br.
3-4,
ožujak-travanj
1945.
rodnim nošnjama, a Splićanke su otpjevale
nekoliko starih splitskih pjesama. Svečanom
dijelu su prisustvovali članovi JNOF-a Hrvatske i Dalmacije, predstavnici Centralnog
i Glavnog odbora AFŽ-a, predstavnici narodne vlasti i omladinke, te delegati žena federalnih jedinica Crne Gore, Bosne i Hercegovine i raznih okruga Hrvatske.
K o n f e r e n c i j u je otvorila Zora Rosandić,
član oblasnog odbora AFŽ-a za Dalmaciju i
predložila predsjedništvo, u koje je ušlo 13
drugarica. Ružica Markotić, koja je dalje
rukovodila konferencijom, pozvala je prisutne da minutom šutnje odaju počast palim
drugaricama. Dala je obećanje drugu Titu,
narodnoj vladi i Z A V N O H - u u ime žena Dalmacije, koje su spremne pod svojim rukovod-
�Radno predsjedništvo 1. oblasne konferencije AFŽ-a u Splitu
stvom i dalje nastaviti sa borbom za potpuno
oslobođenje i obnovu naše zemlje. Zatim je
dala riječ predstavniku JNOF-a Hrvatske,
pukovniku Vicku Krstuloviću, koji je pozdravio žene Dalmacije, istakao njihove velike
zasluge u narodno-oslobodilačkoj borbi i pozvao ih da nakon oslobođenja Dalmacije pregnu što jače, da se što prije cijela Hrvatska
domovina oslobodi. Predsjednik Oblasnog
NOO-a za Dalmaciju, Vice Buljan, zaželio je
konferenciji najbolji uspjeh i pozvao žene
Dalmacije da i nadalje budu potpora narodnoj vlasti, da uzmu puno učešće u izborima
i da na taj način pokažu svoju povezanost uz
narodno-oslobodilačku borbu. Miko Tripalo,
član Oblasnog odbora USAOH-a, izručio je
pozdrave dalmatinske omladine.
U ime Centralnog odbora AFŽ-a za Jugoslaviju pozdravila je predsjednica Kata Pejnović, koja je, iako je ranjena i bolesna, ipak
došla na konferenciju. Burno pozdravljena,
ona je predala plamene pozdrave žena Jugoslavije, odala puno priznanje borbi žena Dalmacije i pozvala ih da nastave i dalje herojskim putem, kojim su pošle. Dika Gašparac
u ime Glavnog odbora AFŽ-a za Hrvatsku
pozdravila je konferenciju i pozvala Dalmatinke da i dalje tako rade i pripremaju se za
I. Kongres žena Hrvatske.
Pozdrave junačkih žena Crne Gore izručila je Bosiljka Đurović, u ime Hercegovine
pozdravila je Pirika Šiber. Zorka Sučić predala je tople pozdrave Bosanki, odala priznanje onim Dalmatinkama, koje su radeći u
Bosni podizale svijest bosanskih žena, privodile ih narodno-oslobodilačkom pokretu i stvarale jedinstvo Srpkinja, Hrvatica i muslimanki. Zatim su pozdravile predstavnice žena Gorskog Kotara, Hrv. Primorja i Pokuplja.
Predstavnice žena Korduna i Banije govore
o kampanji, koje su povele za pomoć Dalmaciji. Ličanka pozdravlja sestre i majke junaka, koje poznaje još od 1941. godine, kad su
potekli u pomoć srpskom narodu Like, nad
kojim su ustaše tada vršili pokolj, a i sada
u sklopu junačke IV. Armije oslobađaju Liku.
Nakon pozdrava, Juga Kesić, član Oblasnog odbora AFŽ-a zaključuje svečani dio.
9. i 10. marta održan je radni dio konferencije. Referat o učešću u obnovi i izgradnji za pobjedu održala je Marija Novak, nakon kojeg se razvija plodna i živa diskusija.
Zatim se podjeljuju nagrade najboljim u takmičenju. Time se 10. marta u podne završava konferencija. U međuvremenu i 10. marta poslije podne delegatkinje su posjetile
kazalište, kino, etnografski i prirodoslovni
muzej, Marjan, historijske i kulturne znamenitosti, brodogradilište i razne radionice.
Na kraju konferencije poslan je brzojav
maršalu Titu i ZAVNOH-u.
�Dokument 3 5 4
PROSLAVA 8. MARTA 1945. U ISTRI
Iz
»Hrvatskog
lista«,
glasila
Okružnog
odbora
XOF
Pula,
br.
69,
od
11.
ožujka
1945.
ŠIROM C I J E L E ISTRE PROSLAVLJEN JE 8. MART!
Iz općine Divšići javljaju nam: — Mi žene općine Divšići veselo smo proslavile
8. mart, praznik žena. Ovo je za nas drugi put, da ga slavimo u domovinskom ratu . . . Za
proslavu 8. marta napisale smo 132 parole, 7 petokrakih, zapalile smo 10 krijesova i zabarikadirale cestu na jednom mjestu.
Žene sela Rojnići održale su skup povodom 8. marta i sakupile za našu vojsku: 30
rupčića, 19 pari čarapa, 5 pari rukavica, 33 j a j a i 50 kg razne hrane.
Iz općine Barbana pišu nam : — Mi žene i omladinke općine Barban u noći u oči 8.
marta pošle smo na glavnu cestu Raša-Pula i na njoj ispisale 215 borbenih parola, 21 petokraku, rasturile smo 270 letaka, zapalile 16 krijesova i zabarikadirale cestu na jednom
mjestu. Osim toga ispalile smo 300 metaka i bacile 20 ručnih bombi.
O proslavi 8. marta u drugim mjestima nisu nam još stigli podrobni izvještaji. 1
1 V e ć 1944. g. slavile su žene istarskih sela i gradova 8. mart borbenim akcijama, mitinzima i takmič e n j e m u .pomoći vojsci. No proslava 8. marta 1945.
g. pretvorila se u ogromnu borbenu demonstraciju
svih žena Istre. Već mjesec dana ranije započelo je
takmičenje u čast 8. marta. Takmičilo se selo sa
selom, kotar s kotarom, tko će sabrati više hrane za
vojsku i ranjenike. Po- selima i gradovima žene su
iživale zastave, pripremajući se da sa što većim broj e m zastava i partizanskih kapa dočekaju oslobođen j e . Žene grada Pule organizirale su ilegalne radionice, u kojima su šivale zastave i partizanske kape.
U sabirnim akcijama za bolnice žene su već ranije
davale plahte. N i j e bio rijedak slučaj, da su sada
za zastave žene žrtvovale i posljednje plahte.
Žene
Pule
šiju
za
vrijeme
njemačke
Uoči 8. marta mase žena po selima učestvovale
su u akcijama. Po cestama i kućama napisano je na
hiljade borbenih parola. Prekopavane su ceste, izlijepljeno na hiljade petokrakih zvijezda i letaka po
gradovima u neprijateljskim uporištima, ubacivani
su letači u neprijateljske kasarne. Po svim brežuljcima plamtjeli su krijesovi, a u blizini n e p r i j a t e l j skih uporišta pucale su puške i bombe, plašeći neprij a t e l j a . C i j e l a Istra je te noći plamtjela satima i satima, i oko krijesova razvilo se pravo borbeno slavlje.
Prestrašen, neprijatelj se n i j e usudio ni slijedećeg
dana izlaziti iz -svojih uporišta, očekujući n-a,pad.
Na sam -dan 8. marta održavani su mitinzi žena,
sa kojih su odaslani brzojavi drugu T i t u i vojnim
jedinicama.
okupacije
zastave
za
doček
Jugoslavenske
armije
�Dokument
35S
IZBORI ZA NARODNO-OSLOBODILAČKE ODBORE U DALMACIJI
Članak iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ
Izbori za seoske, mjesne i gradske N O O - e
su pred završetkom. U ovim demokratskim
izborima narod je uzeo ogromno učešće. Rezultati izbora to n a j b o l j e svjedoče. Postotak
od 9 8 % je zaista velik. A l i o v a j postotak nije slučajan. On je rezultat političke s v i j e s t i
naroda i n j e g o v a učestvovanja u borbi. Čin j e n i c a da je narod duž čitave D a l m a c i j e u
N O O - e izabrao i s k l j u č i v o kandidate J N O F - a ,
j a s n o g o v o r i o jedinstvu naroda, čvrstoći i
širini J N O F - a , k o j i na širokome programu
o s t v a r e n j a slobode i d e m o k r a c i j e okuplja sve
što j e r o d o l j u b i v o . T a činjenica g o v o r i n a j j a s n i j e i o tome, da su N O O - i kao oblik vlasti
čvrsto prihvaćeni od č i t a v o g naroda. U svijesti naroda, da su N O O - i zaista n j e g o v a
vlast, leži ogromna snaga narodno-oslobodilačkih odbora. Ta s v i j e s t pokreće široke mase na rad u r j e š a v a n j u svih pitanja, k o j a
iskrsavaju pred N O O - i m a i narodom. K r o z
protekle izbore, k o j i su provedeni punom
o z b i l j n o š ć u na demokratskoj osnovi, t a j n i m i
neposrednim g l a s o v a n j e m , narod D a l m a c i j e
pokazao j e j o š jedamput s v i m n e p r i j a t e l j i m a
naroda da ne želi, p o s l i j e četiri godine k r v i i
muka, svoju sudbinu pokloniti onima, k o j i su
u n a j t e ž i m danima direktno ili indirektno vodili bjesomučnu borbu p r o t i v naroda, b o j e ć i
se narodne slobode, b o j e ć i se narodne v o l j e
i u strahu da ne izgube p o z i c i j e , k o j e su imali
u staroj r e a k c i o n a r n o j J u g o s l a v i j i .
N a r o d je D a l m a c i j e snažno izrazio svoju
v o l j u i pokazao i z d a j i c a m a svih b o j a u z e m l j i
i izvan domovine, da ne će vlasti žandara, da
ne će režima g l a v n j a č a , već hoće da svoju
sudbinu drži čvrsto u s v o j i m rukama. N a r o d
je jasno i n e p r i s i l j e n o rekao, da hoće N O O - e .
U ovim izborima došlo je do i z r a ž a j a jedinstvo i b r a t s t v o hrvatskoga i srpskoga naroda
u Dalmaciji.
Reakcionari su se praćkali kao riba na
suhom, ne bi li o d v r a t i l i narod od izbora. N a šli su se u j e d i n j e n i svi, i ustaše, i četnici, i
mačekovci, sve i z d a j i c e čvrsto povezane strahom pred narodnom slobodom, čvrsto povezane m r ž n j o m p r o t i v naroda i narodne demokratske vlasti. Služili su se raznim metodama,
ali nisu uspjeli, niti su m o g l i uspjeti, j e r
je narod D a l m a c i j e dao mnogo krvi, mnogo
žrtava, j e r je čvrst u J N O F - u i jasno gleda
u budućnost.
N a r o č i t o je potrebno podvući ulogu žena
na ovim izborima. U prvome redu zato, što
su žene po p r v i put izišle na izbore, i to kao
r a v n o p r a v a n f a k t o r . K o l i k u su s v i j e s t žene
Dalmacije, br. 3—4, ožujak—travanj 1945?
pokazale na ovim izborima, n a j b o l j e nam gov o r i činjenica, da su oko 7 0 % glasača žene.
A razni su agenti naročito žene nastojali odv r a t i t i od izbora. M e đ u t i m su žene bile svijesne potrebe da i one učestvuju u izborima,
dok su one to pravo stekle u borbi za domovinu, u borbi za slobodu, za k o j u su umirale
z a j e d n o s muškarcima, prema tome stekle i
jednaka prava, ali i uzele na sebe jednake
dužnosti. Žene D a l m a c i j e su pokazale, isto
kao i u oružanoj borbi, kada su umirale za
slobodu na p o l o ž a j u ili p r o v l a č e ć i se kroz žice u mrkim noćima sa hranom za borce, ili
pletući pred uljanicama, i o v o g a puta, koliko
im je stalo do slobode, koliko im je stalo da
se očuvaju k r v l j u stečena prava naroda, da
se čuva i učvrsti narodna vlast, da se osigura b o l j a i l j e p š a budućnost našim narodima.
P o t r e b n o je spomenuti i ulogu omladine,
k o j a je u izbore u n i j e l a živahnosti i poleta.
Omladina je također o z b i l j n o došla na izbore i time pokazala svim n e p r i j a t e l j i m a da je
omladina, kao dio naroda, pozvana da učestvuje u j a v n o m životu, što j o j je u s t a r o j i
reakcionarnoj J u g o s l a v i j i bilo onemogućeno.
Omladinu su svi reakcionarni režimi na razne načine h t j e l i otrgnuti od političkih zbivanja, o r g a n i z i r a j u ć i različita omladinska udruženja.
Međutim
u
narodno-oslobodilačkoj
borbi omladina je nosila v e l i k i teret na svoj i m leđima, kako na f r o n t u tako i u pozadini,
i na t a j način stekla pravo da u č e s t v u j e u
j a v n o m e životu, da učestvuje na izborima.
R e a k c i j a je, o d v r a ć a n j e m naroda od sud j e l o v a n j a na izborima, h t j e l a da stvori bazu
za d a l j n j u borbu p r o t i v N O P - a , p r o t i v demok r a c i j e . Međutim se p r e v a r i l a u računu i
o v o g a puta kao i u v i j e k dosada. O g r o m n i m
u č e s t v o v a n j e m naroda na izborima j o š j a č e
je učvršćena d e m o k r a c i j a i s v i j e s t naroda da
u našoj z e m l j i odlučuje narodna v o l j a . N O O - i
se i z a s n i v a j u na p o š t o v a n j u narodne v o l j e ,
na p o l a g a n j u računa narodu i na č v r s t o j vezi
s narodom. K r o z narodno-oslobodilačku borbu
stvarali su se N O O - i , r a z v i j a l i se i učvršćiv a l i z a j e d n o s r a z v o j e m pokreta. Oni su uvijek r j e š a v a l i sva p i t a n j a z a j e d n o s narodom,
oni su na t a j način i postali n e r a z d v o j n i od
njega.
P o s l i j e ovih izbora ta v e z a je p o j a č a n a
zato, što se sada u N O O - i m a u č i t a v o j Dalm a c i j i nalaze samo oni ljudi, k o j i m a je narod
dao p o v j e r e n j e t a j n o , neposredno i neprisiljeno. 'Ta činjenica je v r l o z n a č a j n a baš da-
�Žeree glasaju na izborima za N.00 u oslobođenom Splitu
nas, kada u čitavoj Hrvatskoj i Jugoslaviji pred NOO-ima i narodom stoje zadaci
obnove naše zemlje. Ti su zadaci naročito
veliki u Dalmaciji, koja je mnogo stradala
od okupatora i domaćih izroda, i koja je u
vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, što zahtijeva velike napore svih snaga. Ovim izborima
pojačava se odgovornost NOO-a prema narodu, i naroda kao cjeline i pojedinca prema
NOO-ima.
Uz velike uspjehe u izborima potrebito je
spomenuti i nedostatke. JNOF je zaista odigrao vrlo važnu ulogu, i pokazalo se da je
snažan i širok, ali bilo je mjesta gdje ta širina nije došla do izražaja za vrijeme prediizborne kampanje, jer su uži odbori JNOF-a
postavljali listu kandidata, a da se nije aktivizirao čitav narod na tome pitanju. Bilo je
i takvih mjesta, gdje se težište rada bacilo
na objašnjavanja o potrebi učešća na izborima, a pri tome se zaboravljalo na sami sa-
stav odbora. U nekim mjestima nije se kandidiralo žene, iako su mnoge bile sposobnije
od pojedinih muškaraca, koji su izabrani, tako da broj žena u NOO-ima ne odgovara
njihovu učestvovanju u borbi, političkoj svijesti i radnoj sposobnosti.
Razumljivo je da narod Dalmacije još nikada dosada nije u ovolikom postotku sudjelovao na izborima, jer nikada dosada nije
ni birao svoju vlast. Kao što su svi krajevi
Dalmacije pokazali visoku svijest i ljubav
prema svojoj narodnoj vlasti, tako je i Lastovo, koje su fašisti 25 godina nastojali odnaroditi i pretvoriti ga u bazu za juriš na
našu domovinu, pokazalo da je čvrsto vezano uz svoju domovinu. Čitavo Lastovo je
izišlo na izbore i time pokazalo da hoće
NOO-e, da su mu dragocjene tekovine ove
borbe, i ujedno jasno pokazalo fašističkim
otimačima, koji još uvijek lupeški vrebaju
kako bi ponovo ugrabili pojedine krajeve naše
�još jedan prinos izgradnji federalne Hrvatske
u federativnoj demokratskoj Jugoslaviji,
bratskoj zajednici njenih naroda.
domovine, da je Lastovo hrvatsko i da će,
čvrsto vezani sa svojom domovinom, s njome
dijeliti dobro i zlo. Ovo će isto reći i Zadar,
koji se nalazi pred skorim izborima.
Dalmacija je i ovom prigodom, kao i u
oružanoj borbi, pokazala visoku svijest, ljubav prema domovini, a time ujedno dala nov
udarac svima onima, koji nastoje različitim
intrigama razjediniti naše narode i oduzeti
im tekovine ove borbe. S ovim je ona dala
J-
P .
1
U ovim izborima, koji su se održavali na teritoriju tada oslobođene Dalmacije, bio je t a j n i m glasanjem izabran u N O O - e velik b r o j žena, koje su
u toku r a t a pokazale svoju nepokolebljivu odanost
NOB-i i aktivno ufešće u izgradnji svoje domovine.
Dokument
356
IZVJEŠTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA A F ž SUŠAK OD 19. OŽUJKA 1945.
OKRUŽNOM ODBORU A F ž ZA HRVATSKO PRIMORJE
O PREDKONGRESNOM
RADU ŽENA
MO A F Ž - a SUŠAK
Sušak dne 19. III. 1945.
Drugarskom Okružnom odbora AFŽ za Hrvatsko Primorje
Drage drugarice!
Šaljemo Vam izvještaj rada u duhu Kongresa od 1—15 o. mjes.
Drugarice na novo organizirane proučavaju II zasj. AVNOJ-a i III. zasj. ZAVNOH-a.
Dovršavaju zastavu I. Odredu za nagradu najboljem bataljonu. Na toj slici izrađena je zlatom na crvenom polju slika druga Tita. Zastavu radi drugarica iz Centra, koja
je sav trud i sve svoje umjetno umijeće uložila da slika ispadne čim ljepša. Zatim ispredeno je 22 para vunenih čarapa, 2 para rukavica i 1 kg vune. Drugarice iz Kuke napravile
su u duhu Kongresa 566 koverata i 72 bloka.
Drugarice svaki tjedan posjećuju u bolnici bolesne drugove i drugarice i svaki tjedan
izmjenično nose hranu bolesnicima. Do sada odnijele su> 40 obroka tople hrane, 107 baškota,
1,30 kg keksa, 2 kutije sardina, 6 kruha, 0,75 kg šećera, 2 kutije duhana, 3 kutije cigareta
i 7 kutija šibica.
S a s t a n a k a : održano 520, prisutnih 920 žena.
S a t i : za sastanke utrošile 750, za ostale radove 4.200.
P a r o l a : napisale 420.
L e t a k a : bacale 1.200.
Prigodom proslave 26 godišnjice osnutka Crvene Armije zapalile su tri krijesa.
O b v e z n i c a : plasirano 4 po 500 Lit, 5 po 100 Lit.
M o b i l i z i r a n o : 30 drugova, 5 drugarica, 2 pionira
D o p i s a : napisale 4 5
Usprkos terora sa strane okupatora i dnevnih uzbuna, drugarice nastoje da pojačaju svoj rad.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Uz drugarski pozdrav
�Doček međunarodne komisije u Pazinu
Dokument
357
POMOĆ
NARODA
ISTRE
NARODNO-OSLOBODILAČKOJ
VOJSCI
Članak iz »Hrvatskog lista«, glasila Okružnog odbora NOF Pide, br. 71, od 25. III. 1945
NAROD SVOJOJ ARMIJI
Pored stalne svakodnevne pomoći, koju
narod pruža borcima iz istarske grupe Odreda, na okrugu Pula stalno se vrši sakupljanje namirnica za našu hrabru 43. diviziju.
Samo mjesec dana, preko Okružnog prehrambenog odjela, prebačeno je za našu diviziju 75 goveda, 300 kvintala razne hrane
(pšenice, kukuruza, krumpira, riže i pašte),
1500 litara ulja, 350 kg slanine, 1300 kg soli,
650 kg duhana.
Jedinstvena Narodno-oslobodilačka Fronta
uputila je poziv našoj omladini i ženama da
povedu akciju za sakupljanje raznih namirnica za naše bolnice. Naša junačka omladina i naše žene spremno su se odazvale ovom
pozivu za pomoć onim našim drugovima, koji
su dali svoju krv i svoje zdravlje za oslobođenje našeg naroda.
Samo u četiri dana omladina i žene okruga Pule sakupile su za naše ranjenike 4000
jaja, 150 kg šećera, 10 kg meda, 40 kg keksa,
200 kg finog brašna za kolače.
U ovoj akciji, kao i uvijek, omladinke i
žene Labina sakupile su najviše, dok se je
u prebacivanju hrane najviše istakla omladina Rovinja. Također znatan udio u akciji
doprinijele su žene i omladinke kotara Prodo,1. Na kotaru Žminj sakupilo se nešto manje, a kotar Pula stoji na zadnjem mjestu u
ovoj akciji.
Naša 43. divizija stalno jača. Novi borci,
koji se svakodnevno dižu, upotpunjavaju i
povećavaju njegove redove. Radi toga naša
divizija treba stalno veću pomoć, a naročito
joj je potrebna veća pomoć u stoci . . .
�1 Sve
jači p r i l i v n o v i h boraca u jedinice N O V
z a h t i j e v a o je stalnu pomoć pozadine u hrani. R a n j e ne i bolesne drugove u bolnicama, k o j e su b i l e skrivene u planinama i na poluotočiću Ubaš u kotaru
Labin, trebalo je snabdijevati hranom i l i j e k o v i m a .
Narodno-oslobodilački odbori imali su dobro o r g a n i zirane gospodarske komisije, k o j i m a je g l a v n i zadatak bio prehrana vojiske. No kako je veliki dio- muškaraca bio u partizanima, glavni teret je padao na
žene i omladinke, na k o j e se narodna vlast u g l a v nom i oslanjala.
Te su se sabirne a k c i j e vršile stalno i kao sastavni
dio takmičenja p o v o d o m praznika 1. m a j a , 8. marta,
u pripremama za Oblasnu k o n f e r e n c i j u , Kongres žena Hrvatske, pripremama za izbore za narodne odbore i t. d.
» Ž e n e kotara T i n j a n sakupile su u toku 20 m j e seci teške borbe slijedeću hranu, obuću i l i j e k o v e :
492 q b i j e l o g brašna, 445 q kukuruznog brašna, 536
q pšenice* 652 q kukuruza, 190 kg ječma, 233 q krumpira, 9.92 q fazo la, 13 q sira, 3.19 q riže, 14.21 q
slanine, 5.24 q soli, 3,12 šećera, 80 kg meda, 6.662
pašte, 908 komada kokoši, 1841 j a n j a c a , krupne stoke 313 grla, 442 ovce, 4.20 q suhog mesa, 50.586
j a j a , 3.512 keksa, 2.77 q mendu'la, 92 1 ulja, 181 1
octa, 829 1 vina, 257 1 r a k i j e . P o r e d hrane žene su
sakupile 9.075 komada razne odjeće, 4.050 komada
posuda, 4.306 araka papira. 4.536 raznih l i j e k o v a
i 569.000 lira. Ž e n e kotara Tinjian shvativši potrebu
jačanja naše valute sabrale su 3.445 kg zlata i 3.80
kg srebra. U toku borbe one su dale 12 h i l j a d a radnih dana.« (Glas I s t r e « 31. V. 1945.)
H r a n a se n e g d j e prebacivala kolima, ali na nekim m j e s t i m a naročito preko pruga, m o r a l o se hranu
prebacivati na leđima. T a j su posao n a j v i š e o b a v l j a l e
žene. N a r o č i t o je teško bilo prebacivati hranu u 'Gorski Kotar. T r e b a l o je na leđima prenositi 18 do 20
kg hrane. Povlačeći se pred snagama N a r o đ n o - o s l o bodilačke vojske, N i j e m c i i četnici su se koncentrirali u Kastavštini i kotaru O p a t i j i . P r o l a z iz Istre u
Gorski K o t a r bio je v r l o opasan. Uprkos tome, k o l o ne žena i omladinki iz Krasa, L a b i n a i Kastva izvršavaju s v o j zadatak i prenose hranu. U t r a v n j u 1945.
g. 60 žena kotara L a b i n ( M a r i j a Jurčić. M a r i j a Batelić, M a r i j a G i o r g i , P i j e r i n a M o h o r o v i ć , Celestina
Lazarić, Ivanka Delušić, Roža Faraguna, M i l k a M i kuljan, Z o r a Blečić i druge) bile su napadnute od
četnika, a l i su ipak uspjele p r i j e ć i prugu i cestu R i jeka-Trst i stići s hranom u Gorski Kotar. U v e l j a č i
žene kotara O p a t i j a počinju sakupljati zlato. T a s e
a k c i j a brzo proširila na c i j e l u Istru. Ž e n e Istre sakupile su oko 80 kg zlata.
Žene Istre pomagale su narodnim odborima u
sprovođenju bojkota n e p r i j a t e l j s k i h uporišta. Žene
su držale straže i p l i j e n i l e hranu, koju 'bi p o j e d i n c i
pokušali o d n i j e t i u uporišta bez propusnice i dozvole.
H r a n u bi predavale N O O - i m a za vojsku ili ranjenike.
Žene su držale stražu pred selima i obavještavale,
kada se približavao n e p r i j a t e l j .
Žene istarskih sela uređuju bunkere za s k r i v a n j e
i organizaciju straže u selima, u k o j i m a se nalaze
politički radnici, u g o v a r a j u znakove na kućama, k o j i
su signalizirali, da li je ulaz u selo slobodan, ili n i j e .
N e k i su bunkeri bili svakodnevno sklonište partizana. M a r i j a Belušić iz Belušići, kotar Pazin, od
prvih dana ustanka, iako siromašna, stalno sklanja
u s v o j bunker partizane i hrani ih. M a r i j a Šestan iz
Katuna i m n o g e druge žene pretvorile su s v o j e kuće
u prolazne kuhinje i skloništa za političke radnike.
T e t a Foška Batelić iz Marići, m a j k a M o š n j a iz šišana, teta Foška iz R u d a n a - Ž m i n j , Jela Ivančić iz B r guca, mamica Z v a n a Rakovac iz R a k o v c i , A n a Poščić iz Z a l u k a - O p a t i j a , m a j k a Kožulka iz K a l c a , m a j ka Mlekuš iz Pazina, M a r i j a Benčić i nona u Gržini,
m a j k a M a r i j a iz Šimeći i stotine drugih teta, m a j k i
Katica
Černjul
i nonica, č i j i se život za v r i j e m e borbe sastojao samo
u tome kako će dočekati, nahraniti i skloniti drugove
i drugarice, odraz su velike majčinske l j u b a v i , k o j u
su istarske žene osjećale za svoju domovinu i slobodu
svoga naroda.
No bunkeri nisu bili samo sklonište političkim
radnicima. U n j i m a su bile smještene ilegalne štamp a r i j e . U bunkeru udovice M a r i j e Pu'har-Pravičeve
u P o l j a n a m a ibio je smješten agit-prop okružnog k o miteta K P H R i j e k a . M a r i j a sa s v o j e tri kćeri v o d i
svu brigu oko drugova, k o j i tu rade. N j e n a kuća
pretvara se često u poštu. Tu se r a s p o r e đ u j e štampa
okružnog komiteta, a n j e n e je kćerke prenose na veze.
Osim toga M a r i j a j e član Kotarskog odbora z a A F Ž ,
član seoskog N O O - a , a n j e n e kćerke aktivne omladinke.
U neposrednoj blizini R o v i n j a nalazi se štancija
(salaš) Štanjera i kuća o b i t e l j i Božić. 'Karti Božić
poginuli su muž i tri sina. Sa snahom M i l k o m i unukom M a r i j o m , k o j a je omladinski rukovodilac, ona
za c i j e l o v r i j e m e boirbe n a j a k t i v n i j e radi za N O P . U
kući ima dobro uređen bunker, k o j i se koristi za
sklanjanje i l i j e č e n j e bolesnih i ranjenih drugova.
N j i h o v a je kuća -centar za raspodjelu štampe, p r i h v a ćanje raznog m a t e r i j a l a sabranog u gradu, a osim
toga centar i n f o r m a c i j a za aktiviste.
U Garićima nalazi se u 'bunkeru
štamparija
Oblasnog komiteta K P H . I dok Slavica Fran, D a n j u ša Švalba, Estera Lučić, M i l e n a Lučić, A n đ e l k a Tuirčinović, Erna Derosi i druge drugarice rade u bunkerima O b l a s n o g i Okružnih agit-propa, d o t l e hrabre
i p o ž r t v o v n e -žene v o d e brigu o tome da im pruže
sve što mogu. M i l i c a Jadretić, Katica Černjul. M i l e na Franko, L u c e Blažima, M a r i j a K n a p i ć , Foškica
Modrušan, A n a 'Košara, M a r i j a Poropat, M a r i j a F i lipić, A n a Brženda, M a r i j a Ž e n d i ć i drugi prenose
štampu u sela i gradove.
�Bunker u kojem se napila štamparija OK RPH Rijeka. Marija Pukar daje hranu svojoj
kćerki Julki
' '
�Dokument 358
U SPLITU JE 14. IV. 1945. FORMIRANA PRVA NARODNA VLADA HRVATSKE
Predsjedništvo Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske na
temelju čl. 4. Odluka o Zemaljskom antifašističkom vijeću narodnog oslobođenja Hrvatske,
kao vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavničkom tijelu i najvišem
organu države federalne Hrvatske, donijelo je na svojoj izvanrednoj sjednici održanoj 14.
travnja 1945. u Splitu ovu
Odluku o narodnoj vladi Hrvatske
Cl.
1.
Narodna vlada Hrvatske je najviši izvršni
u Hrvatskoj.
i naredbodavni
organ
državne
vlasti
Cl. 2.
Narodnu vladu Hrvatske imenuje Predsjedništvo Zemaljskog antifašističkog vijeća
narodnog oslobođenja Hrvatske. Narodna vlada Hrvatske odgovara i polaže račun o svom
radu Zemaljskom antifašističkom vijeću narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno Predsjedništvu.
Cl. 3.
Narodnu vladu Hrvatske sačinjavaju: Predsjednik vlade, dva potpredsjednika vlade
i ministri: unutrašnjih poslova, pravosuđa, prosvjete, financije, industrije i rudarstva
trgovine i opskrbe, poljoprivrede i šumarstva, socijalne politike, narodnog zdravlja, građevina, obalnog pomorstva, ribolova i lokalnog saobraćaja.
Cl. 4.
Predsjedništvo vlade postoji kao posebno nadleštvo.
Na čelu Predsjedništva vlade stoji predsjednik. Za slučaj spriječenosti predsjednika
zamjenjuje ga jedan od potpredsjednika.
Cl. 5.
Predsjednik vlade i ministri rukovode poslovima pojedinih grana državne uprave,
ukoliko iste ne spadaju u nadležnost vlade demokratske federativne Jugoslavije i njezinih
ministarstava.
Cl. 6.
Uredbe, naredbe i upute donosi vlada Hrvatske na osnovu zakona Antifašističkog
vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije, odnosno njezinog Predsjedništva i zakona Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno njegovog Predsjedništva, kao i na osnovu uredaba, naredaba i uputa vlade demokratske federativne Jugoslavije, a ministri još i na osnovu uredaba, naredaba i uputa vlade Hrvatske i na osnovu
rješenja pojedinih ministarstava demokratske federativne Jugoslavije, ukoliko se radi o
poslovima, koji spadaju u nadležnost vlade demokratske federativne Jugoslavije.
Cl. 7.
Ministri narodne vlade Hrvatske imaju pravo prisustvovati zasjedanju Zemaljskog
antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno njegovog Predsjedništva.
Cl. 8.
Svaki vijećnik Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske ima
pravo uputiti narodnoj vladi i ministrima pitanja. Narodna vlada i ministri su dužni
odgovoriti na takovo pitanje usmeno ili pismeno, najkasnije u roku od pet dana.
�Prva Karodna vlada Hrvatske
Kod stupanja na dužnost članovi narodne vlade Hrvatske polažu pred Predsjedništvom Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske zakletvu:
»Zaklinjem se čašću svoga naroda, da ću vjerno i neumorno služiti narodu, da ću
svoje dužnosti vršiti savjesno i predano, čuvajući i braneći slobodu i nezavisnost, bratstvo
i jedinstvo svih naroda Jugoslavije i sve ostale tekovine Narodno-oslobodilačke borbe, za
napredak federalne Hrvatske i demokratske federativne Jugoslavije.«
Cl. 10.
Odredbe o organizaciji i djelokrug pojedinih ministarstava propisat će se posebno.
Cl.
11.
Ova odluka stupa na snagu odmah.1
Split, 14. IV. 1945.
Tajnik:
Dušan Čalić, v. r.
Predsjednik:
V l a d i m i r N a z o r , v. r.
1 Sastav p r v e narodne v l a d e Hrvatske bio je slijedeći:
predsjednik vlade: dr. V l a d i m i r Bakarić
. potpredsjednici: F r a n j o G a ž i i dr. R a d e Pribičević
ministar unutrašnjih poslova: V i c k o Krstulović
ministar pravosuđa: Dušan Brkić
ministar p r o s v j e t e : A n t e V r k l j a n
ministar f i n a n c i j a : A n k a Berus
ministar industrije i rudarstva: D r . M l a d e n I v e ković
ministar p o l j o p r i v r e d e i šumarstva: T o m o Čiković
ministar narodnog z d r a v l j a :
Dr.
Aleksandar K o -
harević
ministar socijalne politike: Jurica Draušnik
ministar g r a đ e v i n a : Stanko Čanica O p a č i ć
ministar
obalnog
pomorstva:
Dr.
Uliks
Stanger
�Dokument
359
JUNAČKA IV. ARMIJA DONIJELA JE SLOBODU NAPAĆENOM NARODU LIKE
Članak
iz
»Srpske
riječi«,
glasila
Srpskog kluba vijećnika ZAVKOH-a, od 15. IV.
Posljednji upadi fašističkih horda u lička
sela izložili su stanovništvo neviđenim patnjama. Iznenađen naglim neprijateljskim
upadom, narod je bježao u šume, ali nigdje
nije bilo komadića prostora, gdje bi se osjećao sigurnim. Iz Koreničke kotline izbjeglo
je u Plješivicu nekoliko hiljada duša, gdje
eu bili izloženi gladi, zimi i stalnoj artiljerijskoj i minobacačkoj neprijateljskoj vatri.
Punih 18 dana narod je bio proganjan po
prostranoj šumi, prekritoj debelim snježnim
naslagama, a nevrijeme i vijavica kao da su
htjeli da pojačaju njegove patnje. Iako je
neprijatelj navalio sa svih strana na oslobođenu teritoriju, narod je primjernom disciplinom, predvođen od pretstavnika narodne
vlasti, napustio svoje bajte uklanjajući se
ispred progonitelja.
Jedna grupa od 50 osoba odvojila se od
glavnine i vratila kućama, gdje su ih ustaše
izmrcvarili, a zatim u njihovim bajtama zapalili. Kad je položaj izbjeglog naroda izgledao beznadan, i kad je neprijatelj sve više
stezao krvavi obruč oko njega, došlo je spasenje.
Borci 13. i 35. divizije herojski su se borili, junački su odbijali bjesomučne napade
neprijatelja da bi zaštitili izbjegli narod. Ali
ove divizije same bile su preveć male, da
1945.1
bi mogle u potpunosti osigurati ovaj toliko
namučeni narod. Neprijatelj, kad već nije
mogao da uništi borce ovih dviju divizija,
okomio se na iznemogle starce, žene i djecu
i uspio da narodu koreničkog kotara nanese
gubitke od 286 poginulih, 22 ranjena i 38 nestalih. Ista ovakva zlodjela vršio je neprija^
telj i po udbinskom, lapačkom i ostalim, do
tada neoslobođenim kotarevima Like. Stradalo je stotine nevinih života, uložili su oni
svoje kosti i prolivenu krv u čvrste temelje,
na kojima počiva skupo plaćena sloboda, na
kojima leži naša nova narodna država. Velike su to žrtve, koje je narod Like dao, ali ni
te, tako ogromne žrtve nisu mogle pokolebati
njegov visoki moral, ni slomiti njegov prkosni
otpor. On je znao, da će spas doći, i spas je
došao. Došao je u vidu mlade i snažne 4.
armije, koja u jednom naletu briše s lica
zemlje neprijateljske garnizone u Donjem
Lapcu i Bihaću, glavnim polaznim tačkama
Nijemaca i ustaša u ofenzivama na slobodoljubivu Liku. Razbijena je blokada oslobođenog teritorija Like, i narod se slobodno
vraćao na svoja već toliko puta popaljena i
opljačkana ognjišta. Vračao se sa posljednjeg
bježanja, jer više ne će morati da napušta
garišta svojih popaljenih domova . . .
1
U ožujku 1945. g. vodile su se teške borbe z livici, neprijatelj je tukao topovima u kolonu, i tom
prilikom na Škipini iznad Ponora poginulo je m n o konačno oslobođenje Like. Neprijatelj je dovukao
go naroda,
velike snage u svom bijegu pred IV. Armijom NOV.
Nijemci su hvatali i zvjerski ubijali narod, koji.
U tom konačnom obračunu fašisti su u Lici vršili
se u grupama bio sklonio po šumama. Tako su postra;šna zvjerstva. Svoj bijes izbezumljenih očajnika
bili oko 40 žena i djece na Homoljcu, u 'Trnavcu
iskaljivali su na nevinom golorukom narodu, gdjei Krbavici. U Plješivici su pohvatali 18. III. 1945.
god su to mogli.
48 žena i djece, opljačkali im hranu, odjeću i stoku,
U IKruzima i Dobroselu (D. Lapac) uspio je
zatim ih poslali u Kalebovac. gdje su ih dočekale
neprijatelj pohvatati na desetke obitelji i otjerati
ustaške zvijeri na čelu sa zloglasnim Tomljenoviih u logore. U Međugorju i Mogoriću (Gospić) faćem. N a j p r i j e su ih zatvorili u bajtu, gdje su im
šisti su pobili nekoliko desetaka stanovnika, u Voopljačkali ono što je još ostalo iza Nijemaca, a
doteču (k. Brinje) preko 120 ljudi, a u koreničkom
zatim mitraljezima pobili. Na još polužive nabacali
kotaru 380 ljudi, uglavnom žena i djece.
su slame i zapalili. U tim strahotama završile su
životom žene — m a j k e boraca, kao Jelena DrakuSela i b a j t e gorjele su već po peti, a negdje i
lić, Anka Vukadinović, Soka Funduk, Mima Funduk,
deseti put. Narod se okupljao već po ne zna se
Jela Orlić, Ljuba Lalić, omladinka Bogdanka Funkoji put u šumama Plješivice, Velebita i Kapele,
duk, koja je bila učiteljica i druge. Među njima je
koje su još bile pokrivene snijegom. Narod korebila i Milka Vukadinović, koja je ispod jednog
ničkog kotara, koji se već četrdeset i osmi put sklaormara ostala živa i gledala sve ove strahote. Uz
njao i bježao pred neprijateljem, slabo odjeven i
teške napore uspjela je da se izvuče iz vatre, koja
bez hrane, ovog se puta kretao u kolonama, predje već obuhvatila tjelesa strijeljanih i zakopala se
vođen svojim odbornicima, prema oslobođenom
u susjedno điibrište. Tako sklonjena pred ustašama
Kordunu. Međutim neprijatelj je presjekao put.
koji su u susjednoj bajti kopali i tražili sakrivenu
Kolona se vratila natrag Plješivicom prema Unki
robu i hranu, čekala je noć. Tada uspijeva pobjeći
iznad Farkašića, ali i tamo je put bio zatvoren.
u Plješivicu, i obavijesti ostali narod, da se još
Šest dana i šest noći ogorčene borbe vodile su jedidublje skloni u šumu i da čeka jedinice NOV, čiji
nice X X X V . i X I I I . divizije sa daleko nadmoćnijim
su topovi već bili na domaku Korenice. Još su se
neprijateljem i na t a j način omogućavale narodnopušile kosti sagorjelih žrtava, kad su jedinice NOV"
osloibodilačkim odborima da evakuiraju narod na
ušle u Korenicu.
sigurnija mjesta. Prilikom kretanja kolona po Plje-
�Proslava
Dokument
oslobođenja
u
Rijeci
360
ZAHVALA VRHOVNOG KOMANDANTA JEDINICAMA IV. ARMIJE I MORNARICE
OD 3. V. 1945. POVODOM OSLOBOĐENJA ISTRE I SLOVENSKOG PRIMORJA
Poslije 11 dana žestokih i ogorčenih uličnih borbi, osvajajući kuću po kuću, trupe
naše IV. A r m i j e slomile su očajnički otpor jakih njemačkih snaga i danas, 3. maja 1945.
godine, zauzele i oslobodile veliku pomorsku luku Rijeku 1
U ovim borbama potučene su i potpuno uništene njemačke divizije
stalne fašističke f o r m a c i j e .
i
druge
samo-
Trupe naše mornarice, pošto su izvršile uspješan desant na području Istre, poslije
4 dana ogorčenih borbi, slomile su vrlo jaki otpor neprijatelja i danas, 3. maja 1945. god.,
zauzele i oslobodile grad i veliku pomorsku i ratnu luku Pulu.
Na t a j način potpuno je slomljen neprijateljski otpor na čitavom području Istre i
Slovenskog P r i m o r j a , i obe ove pokrajine potpuno su oslobođene i očišćene od okupatora.
Za i z v o j e v a n j e ovih sjajnih pobjeda pohvaljujem junačke trupe naše slavne IV. Armije pod komandom general-lajtnanta Petra Drapšina, general-majora Pavia Jakšića i general-majora Karola Levičnika, jedinice Mornarice pod komandom Josipa Černog i pukovnika Dragiše Ivanovića.
Izražavam svoju zahvalnost svim borcima i rukovodiocima jedinica, koje su izvojevale ove s j a j n e pobjede.
Neka je slava palim junacima za cslobođenj.e naše domovine!
Beograd, 3. maja 1945.
Vrhovni
Komandant
maršal Jugoslavije T i t o
_
�1
U n e p r e k i d n o j borbi i s a m o p r i j e g o r n o m radu
na p o m o ć i i z b r i n j a v a n j u s v o j e v o j s k e , žene Istre
dočekuju j e d i n i c e N O V , k o j e s u p r o d i r a l e i z G o r skog K o t a r a i iskrcale se na i s t o č n o j o b a l i Istre,
o s l o b a đ a j u ć i istarske g r a d o v e i sela. M j e s e c i m a su
šivale zastavé i partizanke, ispisivale kuće i ceste
imenom T i t a i J u g o s l a v i j e i p r i p r e m a l e transparente z a s v o j e o s l o b o d i t e l j e , č e t i r i dana k r i j e s o v i
su g o r j e l i po c i j e l o j Istri. Ž e n e su i z l a z i l e p r e d
borce, o b a s i p a j u ć i ih c v i j e ć e m i d a r o v i m a .
U R i j e c i , P u l i , P a z i n u , R o v i n j u , p o c i j e l o j Istri
održavane su proslave oslobođenja. Na v e l i k o j proslavi o s l o b o đ e n j a u Puli, n a r o d Istre p o z d r a v l j a i
d e l e g a c i j u žena iz S r b i j e . L j u d i se po n e k o l i k o dana
nisu v r a ć a l i s v o j i m kućama. Stare i m l a d e žene kitile su se t r o b o j k a m a i t i t o v k a m a . M n o g e su žene,
k o j i m a su p o g i n u l i m u ž e v i , sinovi i braća, tih dana
skin'ule s v o j a crna ž a l o b n a o d i j e l a .
S l a v e ć i o s l o b o đ e n j e , žene su se o d m a h p r i h v a tile r a d a na o b n o v i . F o r m i r a l e su se r a d n e g r u p e .
Jedna takva g r u p a p o m a ž e p o p r a v l j a n j e t e l e f o n s k e
v e z e K o r o j b a - T i n j a n , d r u g a u Sv. L o v r e č u p o m a ž e
n a o b n o v i t v o r n i c e cementa, četiri r a d n e g r u p e žena
R o v i n j a čiste g r a d , d j e v o j k e r a d n e g r u p e » L i č a F a r a g u n a « o k o p a v a j u Čepić P o l j e i t. d.
V e ć u s v i b n j u o d r ž a v a j u se po svim k o t a r e v i m a
kotarske k o n f e r e n c i j e A F Ž ,
na
kojima se postavljaju
zadaci
obnove i političkog
rada,
naročito
u č v r š ć i v a n j a bratstva i j e d i n s t v a H r v a t a i T a l i j a n a .
27. V. 1945. ,g. o d r ž a n e su kotarske k o n f e r e n c i j e
A F Ž Poreč, V o d n j a n i T i n j a n .
1. s r p n j a 1945. o d r ž a n a je u R o v i n j u I I . o b l a sna k o n f e r e n c i j a A F Ž z a Istru, n a k o j u j e , p o r e d
d e l e g a t k i n j a , došla masa žena iz c i j e l e Istre. B i l o
je prisutno oko €000 žena. K o n f e r e n c i j a se p r e t v o rila u v e l i k u m a n i f e s t a c i j u b r a t s t v a i j e d i n s t v a H r v a t i c a i T a l i j a n k i , k o j e su o d l u č n o t r a ž i l e p r i k l j u č e n j e Istre J u g o s l a v i j i . U to su n a i m e v r i j e m e v e ć
j e d i n i c e N O V , k o j e su o s l o b o d i l e Istru i "Trst, b i l e
od savezničkih sila p r i s i l j e n e da napuste T r s t i P u l u
i t a m o su se v e ć n a l a z i l e savezničke o k u p a c i o n e j e dinice.
Dokument
361
IZ GOVORA MARŠALA TITA PREDSTAVNICAMA AFŽ ISTRE OD 20. LIPNJA 1945.
. . . » Z a r to nije nepravda, kada narod četiri godine prolijeva krv i kada je takoreći
svojom krvlju i životima dva puta oslobodio
teritorij cijele Istre, da na kraju, umjesto
da uživa plodove svoje nadčovječanske borbe, mora ponovno da strepi za svoju sudbinu i da ponovno bude ugrožen od onih
istih fašističkih elemenata, koji su ga nekada gonili. Mi smo učinili sve, što je bilo u
našoj moći da oslobodimo naš narod u Istri,
Slovenskom Primorju, Trstu i u v r i j e m e kada je neprijatelj bio jak. U p o s l j e d n j o j
fazi borbe mi smo bacili tamo borce naših
najboljih divizija da bi oslobodili našu braću, ne štedeći pri tome živote naših boraca,
sinova naših naroda. Naše jedinice u neodoljivom naletu oslobodile su ne samo Istru
i Slovensko P r i m o r j e , nego i Tržić. A sada
je došlo do toga, da nam se osporava pravo
na te krajeve, koje smo oslobodili.« 1
1
I a k o su j e d i n i c e Jugoslavenske a r m i j e oslobodile Istru, S l o v e n s k o P r i m o r j e i T r s t , iako se nar o d tih k r a j e v a t o k o m N ' O B b o r i o o r u ž j e m u ruci
za svoje oslobođenje i priključenje s v o j o j domov i n i J u g o s l a v i j i i t o k o m te b o r b e skovao b r a t s t v o
s t a l i j a n s k o m m a n j i n o m , S a v e z n i c i su osporili J u g o s l a v i j i p r a v o n a t e k r a j e v e . J e d i n i c e J A bile s u
p r i s i l j e n e da napuste T r s t , G o r i c u i Pulu. U interesu č u v a n j a m i r a , ali ne odričući se p r a v a - n a te
k r a j e v e , v l a d a F N R J p o t p i s u j e 9 . l i p n j a 1945. g .
u,govor o p o v l a č e n j u j e d i n i c a J A i z T r s t a , G o r i c e
i Pule. Ti su krajevi, nazvani Julijska K r a j i n a ,
p o d i j e l j e n i u dva dijela: u » Z o n u A « , pod uprav o m S a v e z n i č k i h v o j n i h snaga, i » Z o n u B « , p o d
u p r a v o m Jugoslavenske a r m i j e . N a s t a j e p o l i t i č k o diplomatska borba za p r a v o na p r i k l j u č e n j e tih krajeva Jugoslaviji.
ili v o j n e u p r a v e o d g o v a r a j u o d l u č n o m b o r b o m . U
d e m o n s t r a c i j a m a su m n o g e p r e m l a ć e n e i r a n j e n e
od civilne policije, m n o g e zatvorene. U demonstrac i j a m a 4. V I I . 1945., m e đ u uhapšenima, n a l a z e se
Š t e f a n i j a B r k a n ć i L j u d m i l a Božac. O n e se b o r e
protiv demoliranja svoga grada, protiv odnošenja
s t r o j e v a iz s v o j i h t v o r n i c a . U b o r b a m a p r o t i v o d v l a č e n j a s t r o j e v a i z p u l j s k o g m l i n a p o g i b a j u tri
druga, a N. K r i z m a n i ć i M a r i j a K r a n j c , k o j e su
p r v e p o č e l e bacati k a m e n j e n a c i v i l n u p o l i c i j u , teško su r a n j e n e . N a r o č i t o su z n a č a j n e v e l i k e d e m o n s t r a c i j e žena, k o j e su t r a j a l e bez p r e k i d a j e d a n a e s t
dana. P r v o g a dana u č e s t v o v a l o j e u d e m o n s t r a c i j a ma 3000 žena, a deseti dan d e m o n s t r i r a l o je 10.000
žena.
Sa d j e c o m na rukama,
s u p r o t s t a v l j a j u ć i se
p o l i c i j i , t r a ž i l e su žene kruha i rada, t r a ž i l e da se
poštuju tekovine Narodno-oslobodilačke borbe, tražile
priključenje
Jugoslaviji.
Nevenka
Smoković,
M a r i j a V l a h , V l a s t a Svitić, K a t a B o ž i ć , E u f e m i j a
Škater,
Nela
Radolović,
Marija
Devaletis,
Roža
M i k u l i ć . Foška D e l t r e p o , D a n i c a A p a t , D o r i n a K o zlian. M a r i a C o r a z z a i h i l j a d e d r u g i h žena, p o z n a tih v e ć iz N O B - e , n e p r e k i d n o u č e s t v u j u u boroi,
sve dok nisu S a v e z n i č k e o k u p a c i o n e trupe napustile
Pulu, i u n j o j opet n a r o d uzeo vlast u s v o j e ruke.
P u l a j e u n e p r e k i d n o j borbi. T a j g r a d , k o j i j e
p o s l a o u N O V 3000 boraca, o d k o j i h j e 600 p o g i nulo, m o r a da i d a l j e z a t v o r i m a , b a t i n a m a i ž i v o tima s v o j i h n a j b o l j i h boraca plaća s v o j e z a h t j e v e
za slobodu i p r a v o , da živi u s v o j o j d o m o v i n i Jug o s l a v i j i . B o r b e n e žene P u l e su se i u t i m b o r b a ma, kao i za v r i j e m e N O B , n a l a z i l e u p r v i m r e d o v i m a . Na svaku n e p r a v d u sa strane c i v i l n e p o l i c i j e
5
Žene Hrvatske u NOB
65
�Dokument
362
OKRUŽNICA GLAVNOG ODBORA AFŽ HRVATSKE OD 27. VL 1945. SVIM OBLASNIM I OKRUŽNIM ODBORIMA AFŽ POVODOM SAZIVA PRVOG KONGRESA AFŽ
HRVATSKE
GLAVNI ODBOR AFŽ-a
ZA HRVATSKU
Zagreb, 27. VI. 1945.
Svim oblasnim i okružnim odborima AFŽ-a
Drage drugarice!
Nalazimo se pred I. Kongresom žena
Hrvatske. T a j kongres treba da bude bilans
sveukupnog dosadašnjeg rada i borbe naših
žena u toku NOB i od oslobođenja naše zemlje do kongresa. Na njemu treba da dođe do
izražaja sve ono, što je naša žena u toku
NOP-a postigla na poljima rada, kako na političkom i kulturnom polju tako i na polju
izgradnje naše zemlje itd. Na t a j način će
se jasno vidjeti koliko je aktivno učešće naših žena u narodnoj vlasti ili pomoć u rješavanju zadataka, koji stoje pred NOO-ima,
i to kao sastavni dio JNOF-a.
Me-đutim kongres ne će biti samo bilans
dosadašnjeg rada i napretka naše žene na
svim poljima rada, nego će on postaviti i dati
nove smjernice rada naših Antifašistkinja u
vezi brze izgradnje naše zemlje i ostvarenja, u što kraćem vremenu, boljeg života našeg naroda.
Da bi se to postiglo, bit će potrebno da
se pored aktivnog rada i dalje još upornije
vodi borba protiv fašističkih ostataka, protiv
svih onih, koji nastoje da oslabe ili unište
tekovine naše borbe, koji hoće da zaštite
ratne zločince, koji treba da odgovaraju za
svoja nedjela pred Narodnim sudom. Za
ostvarenje tih zločinačkih djela oni su uperili oštricu svoje borbe na razaranje bratstva
i jedinstva naših naroda. Za to se danas još
čvršće povezuju međusobno sve izdajice kako hrvatskog tako i srpskog naroda: mačekovci, četnici, ustaše itd.
Odgovor našeg naroda, naših žena, treba
da bude još čvršći i masovnije okupljanje širokih slojeva našeg naroda, napose nas žena,
bez obzira na naciju i vjeru, političko opredjeljenje u JNOF-u i preko JNOF-e aktiviziranjem u borbi protiv Mačeka, mačekovaca
i četnika, t. j. svih fašističkih ostataka.
1. Kongres Antifašistkinja Hrvatske održat će se 22/VII. o. g. u Zagrebu. Vrijeme
održavanja Kongresa je vrlo blizu, što će od
naših aktivistkinja zahtijevati više truda da
ožive i osvježe sve predkongresne pripreme,
a koje su zbog odgađanja kongresa malo zastale. Sve pripreme potrebno je i dalje vršiti u saglasnosti sa JNOF-om. Na Kongresu
će prisustvovati 4.000 delegata, i to iz Istre
400, Dalmacije 550, Hrvatskog Primorja 300,
Gorskog Kotara 100, Like 300, Korduna 300,
Banije 300, Zagrebačke oblasti 300, Zagreba
300, Slavonije 850, Varaždina 400, i iz svake
Armije po 10 delegata.
Osim toga bit će prisutni gosti, delegati
stranih zemalja, kao i gosti iz naših pojedinih federalnih jedinica.
Delegati će se birati ili na masovnim sastancima na selu ili na kotarskim, okružnim
i oblasnim konferencijama. Pri biranju delegata treba voditi računa da budu zastupane
sve državne, političke, socijalne i kulturne
i t. d. ustanove (drugarice koje rade u Narodnoj Vlasti, bilo kao članovi vlasti ili pomoćno osoblje, zatim koje rade u NO-ima,
u dječjim domovima, u bolnicama, na raznim
kursevima, u kuhinjama, kancelarijama, profesorice, doktorice, učiteljice i t. d.). Na tim
masovnim sastancima po selima kao i na
kotarskim i okružnim, oblasnim konferencijama treba da se ističe značaj I. Kongresa.
Uoči održavanja samog Kongresa treba organizirati manifestacije po selima i gradovima u vezi I. Kongresa. Ukoliko ima u pojedinim gradovima radio postaja, treba iskoristiti za prenos sa I. Kongresa. U selima, gdje
ima radio aparat, treba organizirati žene da
dođu na mjesto, gdje se nalazi radio i da
slušaju prenos sa I. Kongresa.
Treba održavati masovne sastanke iz naše štampe, upoznati žene sa tokom Kongresa, a tamo, gdje nema radio aparata, potreb-
�Žene Hrvatske u posjeti kod Marsala 'Tita u Beogradu 19. III. 1945.
no je također da se prikupe sve pjesme, koje
su žene ispjevale u toku NOB-e, kao i razne
članke. Na Kongresu će biti dva referata.
Da bi referati mogli da istaknu rad naših
žena na svim poljima rada, potrebno je da
oblasni i okružni odbori pošalju izvjesne
podatke (o učešću žena u Narodnoj Vlasti u
JNOF-i, u kulturnom životu, u socijalnom,
t. j. pomoć dječjim domovima, ranjenicima,
postradalim i t. d.) Podaci treba da stignu
do 6./VII. o. g.
Poslije referata bit će diskusija, za koju
treba da se pripreme delegati i to po političkim pitanjima, izgradnje države, kulturnoprosvjetnim pitanjima, učešću u NOO-ima,
0 učešću u rješavanju socijalnih pitanja
1 t. d. Diskusija ne smije da bude jednostrana, t. j. da žene samo ističu koliko su
čega dale za vojsku, ranjenike, dječje domove ili da ističu same sebe i svoj rad, nego
da se kroz diskusiju iskristaliziraju zadaci,
koji stoje danas pred JNOF-om, a time i pred
AFZ-a, kao sastavnim dijelom JNOF-e.
Zadnji dan Kongresa održat će se i kulturno prosvjetno veče, na kojem će žene iz
pojedinih krajeva istupati sa svojim narodnim pjesmama, kolima i igrama, kazališnim
komadima, recitacijama i t. d. Radi pravilne
raspodjele, gdje i kada će istupiti pojedini
okrug potrebno je, da nam oblasni i okružni
odbori pošalju najkasnije do 5/VII. o. mj.
svoj program, sa kojim mogu istupati. U protivnom slučaju oni, koji ne će poslati do određenog roka, ne će moći zbog tehničkih priprema ni nastupiti. Isto tako bit će priređena
izložba darova namijenjena pojedinim rukovodiocima NOB-e, kao i izložba slika. Da bi
se izložba darova i slika uredila na vrijeme,
potrebno je da darovi iz svih okruga i oblasti
stignu kao i fotografije iz izložbe i rada naših žena do 3/VII. o. g.
Na Kongresu će biti izabran novi glavni
odbor AFŽ-a. Sa pojedinih oblasti i okruga
predviđen je slijedeći broj drugarica za
Glavni odbor: Istra 8, Dalmacija 10, Hrvatsko Primorje 4, Gorski Kotar 2, Lika 6, Banija 6, Zagrebački okrug 6, Varaždin 8, Bjelovar 7, Slavonija 10, Grad Zagreb 6.
Te drugarice, koje će se na Kongresu
predložiti za Glavni odbor, treba da oblasni
i okružni odbori AFŽ-a predvide u saglasnosti sa odborima JNOF-e.
Da bi tehničke pripreme za Kongres tekle
što bolje, potrebno je da oblasni i okružni
�odbori, osim što odrede vođu delegacije, koji
će voditi računa o svemu, potrebno je da se
f o r m i r a odbor, koji će sa vođom puta brojiti
5 članova.
U odboru treba da se napravi raspodjela
rada po slijedećim pitanjima: prehrana, stanovanje, kulturni dio, izložba.
Svaki član odbora, koji je zadužen po
nekom pitanju, treba dolaskom delegacije u
Zagreb da se poveže sa kongresnim odborom,
t. i. sa pojedinim akcijama unutar kongresnog odbora i da se interesira, gdje je određeno spavanje delegata n j e g o v o g odreda,
g d j e da se hrani, kada će ići pogledati izložbu, kada će istupati sa kulturnim programom i gdje. Vođa puta treba da kontrolira svakog člana odbora u izvršavanju po-
Dokument
stavljenih zadataka, a ujedno da im pomogne
tamo gdje zapnu. Poželjno je da pojedini
okruži pošalju izvjesnu količinu hrane ?a
ishranu delegata. Hranu je potrebno dopremiti nekoliko dana p r i j e Kongresa, t. j. do
15/VII. o. g. Delegati treba da stignu najkasnije do 27/VIII. na večer, raniji dolazak
nije potreban osim drugarica, koje su u kongresnom odboru ili u nekim komisijama.
Adresa Glav. odbora A F Ž - a za Hrvatsku
je Jelačićev trg 8, g d j e će delegati dobiti informacije, gdje se nalazi sjedište kongresnog
odbora.
Drugarski Vas pozdravljamo
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
Glavni
narodu!
od'bor A F Ž
Hrvatske
363
IZLOŽBA RUČNIH RADOVA U ČAZMI
Iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Naše su žene u međukotarskom takmičenju pokazale veliki interes i mnogo su radile
na pomoći vojsci i ranjenicima.
Takmičenje je završeno okružnim zborom J N O F i priređena je izložba ručnih radova. Izložba je završena proslavom godišnjice oslobođenja Čazme. Na proslavu su
bili pozvani rukovodioci i borci da prime
darove.
Vezeni ručnici, bijele maramice s petokrakom zvijezdom crvenom kao krv, jastuci,
čarape, rukavice, albumi, drvene kutije, rukom izrađeno i izvezeno narodnim motivima.
Sve te darove brižno su spremale žene za
upomenu drugu Titu, X. zagrebačkom korpusu, X X X I I I . diviziji, brigadama, komandantima, komesarima, borcima, ranjenicima,
političkim' rukovodiocima.
Na darovima bile su izvezene tople riječi,
p o z d r a v i : »Ranjeniku, koji nema nikog svog a « , » n a j b o l j e m mitraljescu«,
»najboljem
borcu«.
Drugu Titu darovale su žene čilim, toplu
vestu izrađenu od zečje vune, krasan album
sa slikama koje prikazuju život majki i djece
u obdaništu.
Hrvatske,
br.
12-13.
1945.
Na zidu visi torbica, simbol kurira i na
n j o j natpis : » P r v o m kuriru Moslavine, Duki
Pozdrijanu«.
Žene Garešnice darovale su narodno odijelo Kati Pejnović, predsjednici Antifašističke fronte žena Jugoslavije, a predsjednici
A F Ž za Hrvatsku — jastuk. Žene Dubrave
napravile su krasnu zastavu s posvetom,
koju će darovati Crvenoj armiji.
Svi ti darovi nisu od zlata i dragog kamenja, to su skupocjeni darovi ljubavi i srca.
Požrtvovnost, ljubav i spremnost da izdrže
do kraja ove borbe, to je ono što govori ova
predkongresna izložba žena-antifašistkinja
Moslavine. Jedinstvo i bratstvo su zastave,
koje žene Moslavine visoko dižu, to je njihov ponos.
Borbeni barjaci, barjaci krvi, govorit će
budućnosti o stradanju i žrtvama naroda
Moslavine, a petokraka će zvijezda ostati
simbolom njihovog jedinstva. Zlatne niti vezenih barjaka, to su zlatne želje i misli žena
i djevojaka Moslavine, koje su svu svoju
dušu i ljubav utkale u njih.
�ZBOR Ž E N A U Z A G R E B U 21. V I I . 1945. UOČI P R V O G K O N G R E S A A F Ž H R V A T S K E
Ka
velikom
Hrvatske,
gutin
u
ime
Kotara
Anka
zboru
iena,
govorile
Saili,
Mika
boraca
—
Uujčić,
u
—
i
održan
u
žena
Većeslav
Trgu
žena
varaždinskog
u
ime
u
Republike
tada
Holjevac.
Mađar ae,
ime
a
na
Zastavniković,
Dragica
Uučković,
ime
je
Marica
Špiljak
JA
Ana
koji
su:
Kadulje
ime
u
Zagrebu
predsjednica
žena
su
govorile:
Primorja
—
Dalmacije
—
Milka
Lasti,
okruga
—
Beska
F-rntić,
Talijanki
iz
Istre
—
uoči
Gradskog
Ersilia
u
ime
žena
Genoveva
u
u
Prvog
odbora
žena
ime
Hrvatica
Rismondi.
•—
u
ime
zagrebačkog
Istre
AFŽ-a
Zagreb,
Like
'Tomić,
ime
kongresa
AFŽ
—
Dra-
Milka
žena
Šolaja,
Gorskog
okruga
Marija
—
Vršić,
�IZLOŽBE U ČAST PRVOG K O N G R E S A AFŽ1
S izložbe darova za I.
kongres AFŽ-a Hrvatske u Zagrebu — srlmja 1945.
�1 U
predkongrcsnom takmičenju žene su u svim
k r a j e v i m a organizirale izložbe darova za borce i
rukovodioce N O P .
U jesen 1944. g. sazvale su žene v i r o v i t i č k o g
kotara konferenciju, na k o j o j su odlučile, da sakupe i izrade radove za borce i rukovodioce jedinica
N O V , k o j e su se b o r i l e na t e r i t o r i j u S l a v o n i j e . Ž e ne su se takmičile, k o j a će d o n i j e t i više radova,
vadeći iz zemunica i bunkera i o n o p o s l j e d n j e , što
im je u s p j e l o spasiti od n e p r i j a t e l j a . Jedna starica
iz kotara virovitičkog d o n i j e l a je d v a ručnika i j e dnu starinsku narodnu torbicu i dala to rekavši:
» O v o mi je p o s l j e d n j e što p o s j e d u j e m i što mi je
uspjelo spasiti. Petnaest peškira dala mi je m a j k a
za v j e n č a n i dar; tri sam dala u g r o b mužu, d v a
Izložba
darova
dao je na i z b j e g l i c e s i z v j e s n i m n e p o v j e r e n j e m , pa
je B o s i l j k a T r b o j e v i ć , k o j a je išla s Kotarskim komitetom, dala inicijativu, da žene S l a v o n i j e stupe
u vezu sa ženama N o v o g Vrbasa. Doskora je uspos t a v l j e n kontakt, i žene N o v o g Vrbasa počele su
pomagati i z b j e g l o m narodu. Pronašle su prostorije
za smještaj
d j e č j e g doma i organizirale školsku
pouku i z b j e g l i č k e djece. Da bi se omasovio r a d sa
ženama, sazvana je konferencija, na k o j o j je zaključeno, da se organizira izložba sa c i l j e m da se
zorno prikaže ilegalan rad žena S l a v o n i j e i učešće
žena u r a z v o j u narodno-oslobodilačke
borbe.
Na
k o n f e r e n c i j i je također zaključeno, da će žene N o v o g Vrbasa pružiti pomoć u o d j e v n i m predmetima
i z b j e g l i č k o j d j e c i i ženama, te da će urediti jednu
Okružnog odbora AFŽ Virovitica
sinu, k o j e g su ustaše ubile, osam mi je o d n i j e l a
banda, a ova dva i torbicu m o j e m a j k e spasila sam
i z va^re, k a d m i j e g o r j e l a kuća. T o m i j e j e d i n o
i n a j d r a ž e što mi je od ručnih r a d o v a ostalo. Sada
ih p o k l a n j a m , i to — j e d a n peškir n a j b o l j e m bolničaru, drugi n a j b o l j e m komandantu, a torbicu n a j b o l j e m kuriru X X V I I I . d i v i z i j e .
No žene nisu uspjele sakupljene darove predati
drugovima iz jedinica, j e r je u to v r i j e m e počela
posljednja neprijateljska ofenziva u Slavoniji. N a r o d iz v e ć e g d i j e l a S l a v o n i j e i M o s l a v i n e počeo se
prebacivati preko D r a v e . M e d u stvarima Kotarskog
komiteta V i r o v i t i c e prebacivali su se i darovi, sakupljeni za borce. K o l a s a r h i v o m K o t a r s k o g komiteta i darovima išla su p o s l j e d n j a i prešla most
preko D r a v e p o d jakom
n e p r i j a t e l j s k o m vatrom.
P r i g o d o m dolaska u N o v i Vrbas, narod Bačke gle-
kuću za s m j e š t a j
bolesnih žena.
Organizirana je
ekipa žena, k o j a će d o b r o v o l j n o raditi u d j e č j i m
d o m o v i m a i ambulantama i zaključeno je organizir a n j e sabirnih akcija za ranjenike.
P o s l i j e k o n f e r e n c i j e f o r m i r a n je odbor za organ i z i r a n j e izložbe. I z l o ž b a je bila otvorena osam
dana, a interes naroda Bačke za tu izložbu b i o je
veoma velik. Na n j u su dolazile žene čak iz N o v o g
Sada.
N a k o n p o v r a t k a u Slavoniju, b i l a je ista izložba,
nadopunjena darovima, k o j e su poslale žene kotara
Daruvar, 'Grubišno P o l j e i P o d r a v s k a Slatina, o r g a nizirana u D a r u v a r u i Grubišnom P o l j u . K a k o se u
to v r i j e m e o d r ž a v a o P r v i kongres žena Hrvatske u
Zagrebu, poslani su izložbeni predmeti na 'kongresnu izložbu u Z a g r e b , a zatim su p o d i j e l j e n i onima,
k o j i m a su bili n a m i j e n j e n i .
�Dokument 364: PRVI KONGRES ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA ODRŽAN
U ZAGREBU 21., 22, I 23. VII. 1945
kovnika II Jugoslovenske armije druga Radu Žigića.
Pozdravljam predstavnike našeg bratskog
Sovjetskog Saveza. Pozdravljam novu predsjednicu AFŽ-a Jugoslavije, drugaricu Canu
Babović. Pozdravljam ministra naše federalne vlade, predstavnike radničkih sindikata,
predstavnika Izvršnog odbora HRSS, predstavnike Srpskog kluba vjećnika ZAVNOH-a
i delegate naših federalnih jedinica
U počast našim palim drugovima i drugaricama za slobodu naše domovine odajmo
minutu šutnje. Slava palima u borbi za osloduboko zahvalne
bođenje naše domovine.
Drugarice i drugovi! Naknadno pozdravljam predstavnike Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske. Pozdravljam
predstavnicu Amerike i predstavnicu Bugarske.
Drugarice i drugovi! Ovaj prvi Kongres
žena Hrvatske održava se u oslobođenoj
domovini. Za to oslobođenje, za to veliko djelo bratstva i jedinstva naših naroda, uložile
smo i mi žene ogroman udio. Za tu veliku
izvojevanu pobedu, za veliku sreću i budućnost naših naroda i svih pokoljenja mi smo
slavnoj Komunističkoj partiji, zahvalni smo na njezinom mudrom i
čvrstom rukovodstvu, zahvalni smo našem
velikom sinu drugu mršalu Titu i našoj junačkoj Jugoslavenskoj armiji. Zahvalni smo
za veliku pomoć našim velikim Saveznicima,
a naročito našem bratskom Sovjetskom Savezu i velikom maršalu Staljinu. Zahvalni
smo herojskoj Crvenoj armiji, koja je pokazala kako se voli domovina i kako se čisti domovina od fašističkih okupatora.
�O v a j Kongres ima još jedno historijsko
značenje, a to je da su o v d j e među nama i
delegatkinje naših federalnih jedinica. To je,
drugarice i drugovi, još jedna garancija za
učvršćenje i proširenje bratstva i jedinstva
naših naroda.
ž j e za očuvanje svih tekovina naše borbe,
naše najmoćnije oružje u borbi protiv svih
reakcionarnih elemenata, koji hoće da nam
ponovno nametnu stari jaram, da nam nametnu ropstvo i neznanje.
O v a j Kongres još jednom potvrđuje, da
smo mi žene u o g n j u i krvi razbile sve okove
podređenosti, tame i neznanja. Ò v a j Kongres još jednom pokazuje našu snagu, ravnopravnost članica naše nove narodne zajednice, naše nove federativne Jugoslavije.
Na ovom Kongresu mi ćemo, drugarice i
drugovi, iznijeti sav naš dosadašnji rad i
našu borbu u toku oslobodilačkog rata. Mi
ćemo danas postaviti pred nas nove zadatke,
zadatke za daljnju pomoć našoj junačkoj Jugoslavenskoj armiji, zadatke na još široj i
svestranijoj pomoći naše narodne vlasti za
obnovu naše opustošene i opljačkane domovine.
Živjelo
vije!
bratstvo
Živjelo
Balkanu!
bratstvo
Mi ćemo, drugarice i drugovi, u našem
daljnjem radu isto tako učvršćivati i proširivati bratstvo i jedinstvo naših naroda, našu najveću tekovinu, naše najmoćnije oru-
P r v i kongres A F Ž H r v a t s k e p o z d r a v i l i su telegramima i pismima: Stab I V . A r m i j e , N a c i o n a l n o
V i j e ć e A m e r i č k i h H r v a t a i N a c i o n a l n i odbor v i j e ć a
američkih H r v a t i c a , kao i m n o g o b r o j n e o r g a n i z a c i j e
A F Ž iz cijele zemlje.
Dokument
Kličem:
da
živi
naš
i
dragi
drug
jedinstvo
i
maršal
sitih
jedinstvo
Tito!
naroda
svih
Jugosla-
naroda
na
'Živjelo bratstvo i jedinstvo
na
čelu
s
Živjela
Živio
našim
velikim
antifašistička
I.
Kongres
Sovjetskim
fronta
iena
cijelog
Savezom!
svijeta!
HrxMtske!1
1
P o s l i j e svog g o v o r a p r e d l o ž i l a je M a c a G r ž e tić radno predsjedništvo, u k o j e su ušle: Kata P e j nović, C a n a Babović, M i l a Vučković, A n k a Berus,
Ruža Kumic,
P a v k a Jakšić,
D i n a Zlatić, L i d i j a
A d ž i j a , Desa M i l j e n o v i ć , D r . Slava Očko, K a t a
Govorušić,. Kata Petković,
Ruža T u r k o v i ć ,
Nada
Sremec, Kata V u g a , Ersilia Rismondi, Kata I v a n čić i M a c a Gržetić.
36S
T E L E G R A M M A R Š A L A JUGOSLAVIJE JOSIPA BROZA T I T A
I.
KONGRESU
Antifašističkom
Keodložni
državni
poslovi
AFŽ HRVATSKE
kongresu
žena
sprečavaju
me da prisustvujem vašem Kongresu i da se
zahvalim hrabrim ženama Hrvatske —
Hrvatske — Zagreb.
Hrvaticama i Srpkinjama — za junaštvo, upornost
i požrtvovnost, koju su pokazale u ovom velikom oslobodilačkom ratu.
Ja sam uvjeren, da ćete vi, žene antifašistkinje Hrvatske, znati sačuvati ono zašto
ste se borile zajedno sa vašim drugovima na bojnom polju i u pozadini,
samo na taj način. ako uložite sve snage u
a
to ćete uspjeti
napor una za izgradnju naše zemlje — za učvr-
šćenje naše narodne vlasti i za podizanje privrede, za podizanje kulturnog nivoa našeg naroda, za pravilno vas pitanje naše djece, za očuvanje krvlju najboljih sinova naše zemlje
stečenog
bratstva
medu
našim
narodima.
Obratite
na ovu
tekovinu
najveću
pažnju,
jer će nju još dugo vremena ugrožavati neprijatelji naše nove Jugoslavije.
Želim vam mnogo uspjeha u vašem radu. Neka vaš Kongres bude novi snažni potstrek za ispunjavanje vaših zadataka na sreću vaše uže domovine Hrvatske, a na sreću naše
lire zajedničke domovine,
Da
živi
nove
Antifašistički
Demokratske
Kongres
Federativne
Jugoslavije.
žena Hrvatske!
Maršal
Josip
Jugoslavije
Broz-Tito
�GOVOR PREDSJEDNIKA ZAVNOH-a
VLADIMIRA NAZORA
Žene partizanke! M a j k e i sestre!
Eto vas na sastanku u glavnom gradu naše Federalne Hrvatske. Sve su to žene iz svih
krajeva, neke mlađe, malo starije, neke crnih
kosa, neke žutih kosa, blondinke, neke temperamentnije, kako ste mogli malo p r i j e vidjeti, osobito kod naših Primorki, a osobito
lcod naših sada velikih prijateljica Talijanki
iz P r i m o r j a , koje se sada o v d j e u bratskom
Zagrebu osjećaju kao da su na s v o j o j Rijeci,
u s v o j o j Puli, u svom Trstu.
Vi ste se sada ovdje našle, da se nađete
u zajedničkom sestrinskom z a g r l j a j u , u kojem, nadam se, ostat ćete uvijek, i vladati se
uvijek kao sestre, ma iz kojeg kraja bile.
Žene partizanke! Borba oružjem je minula, pobjeda nas je dočekala. Vi ste u toj t e - ^
škoj borbi izvršile do kraja svoju duižnost,
čak i s oružjem u ruci, ali, sada vi ne težite
za zasluženim odmorom, spremate se za nov
rad i za novu vrst borbe, za rad, koji započinje u zemlji popaljenih sela, decimiranog
osiromašenog pučanstva i još uvijek uznemirenih duhova. Nestaju s vaših lica tragovi
Žene
dolaze
tjelesnih stradanja i duševnih t r p l j e n j a kroz
četiri minule godine, ali se p o j a v l j u j u znaci
novih briga i skrbi: žene, koje su aktivno,
odličnim požrtvovnim radom toliko doprinijele 'Titovoj pobjedi, ne ostaju ni sada pasivne.
Uzvišena je misija žene. Ne samo što daje
život i što brani kao lavica svoju mladunčad
— sve čemu je život dala — ona još hoće da,
nakon rata, nastane opet stanje, u kojemu će
život teći smirenim radom i napretkom. A da
se to stanje iznova i kod nas što p r i j e vrati,
da se podignu porušena ognjišta, da se opet
namjesti zajednički stol za sve ukućane, žena
partizanka hoće, da u tom nastojanju sama
aktivno sudjeluje. Ona je danas jednakopravna muškarcu, a tu će jednakopravnost učvrstiti time, što će u svemu sudjelovati u miru,
kao što je mogla i znala sudjelovati i u ratu.
To je ono snažno i duboko, što vas žene
dovodi k ovom vašem sastanku. To je, zaista,
ali nije još sve rečeno.
Kazao sam nešto o čežnji žena za domaćim
ognjištem i za obiteljskim stolom, za kojim
se skupa, pod jednim krovom, u miru sjedi
i kruh naš svagdanji skupa reže. No, mi hoćemo da čitavi svoj narod pretvorimo u jednu
na
Kongres
�obitelj, da čitavu domovinu pretvorimo u
jednu kuću.
To se ne može postići bez aktivnog sudjelovanja žene. Jest, žene, koja zna biti radina
drugarica i požrtvovna majka i brižljiva sestra i prijateljska pomoćnica u svakoj nevolji.
Pravo je, kada se veli, da je vrijedna žena
jedan od n a j g l a v n i j i h uvjeta mira i reda u
državi, mira i reda, bez kojih nema napretka
i blagostanja. Ne može se više voditi kod nas
politika bez posredna i neposredna sudjelovanja žena. Već samo žensko srce naći će često pravi put k rješenju mnogih zadataka.
Prošla su vremena, kad se mislilo, da žene
u teške dane znadu samo kukati i gorke suze
roniti. Dokazalo se, da znadu biti aktivnije
od nekih muškaraca.
Hrvatice i Srpkinje, ne praveći nikakve razlike između seljanke, kojeg god sela, radnice, koje god radionice, građanke, kojeg god
mjesta. Tad će d j e l o v a n j e naših žena napredovati uporedo s nastojanjem muškaraca,
koji su prožeti pravim duhom partizanskim.
Pitanja o pravu žene kod nas više nema ;
ono se samo riješilo. Naša se zemlja ne izgrađuje bez nje i ne će se bez nje njome vladati.
V r i j e m e naših prvih, toliko važnih izbora već
se približava. Ako je pak doista istina, da
kod nas ima sada više žena nego muškaraca,
važnost, ali i odgovornost žene i na političkom polju postaje velika. Ja se, s obzirom
na to, ni n a j m a n j e ne bojim : partizanski duh,
koji je proslavio naše žene u dane Titove
borbe za slobodu i pravednost, osjetit Ć3 se
sigurno i u dan g l a s o v a n j a : maršal će Tito
izvojevati time novu pobjedu.
Drugarice, naši borci, a vaši muževi, sinovi i braća, pokazali su da su odvažni, borbeni, pa i žestoki. Ta njihova žestina, od koje
smo imali toliko koristi, mogla bi trajati i
sada, u dane mira, kad se moraju liječiti rane
i b r i ž l j i v i m njegovanjem krijepiti što je klonulo. A tko je više zvan da u našem javnom
i privatnom životu svaku preveć oštru žestinu ublaži, pa i suzbije? Pa to je upravo žena.
U koga je melem za još upaljene rane? Č i j i
će lagani prsti znati da n a j v j e š t i j e izvade iz
naše žive kože žalce i drače duboko usađene?
Tko će n a j b o l j e uvidjeti, komu i na koji način v a l j a nastradalome pomoći? Sigurno će
to odmah razabrati i bez oklijevanja vješto
uraditi srce majke, drugarice i sestre, srce
žene uopće. Vele, da žestina, pa čak i mržnja,
imadu u nekim izuzetnim slučajevima svoju
misiju, ali općenita ljubav jest misija nad
svim misijama, a njezina je nositeljica u prvom žena — žena! Energična u borbi, milostiva i nježna u miru !
Čast
Hrvatske
I naše su se žene, eto, našle na Kongresu.
Radit će na njemu Samostalno, bez i č i j e g
uplitanja i savjetovanja, jer ih zbilja života,
zgode i nezgode narodnog ustanka, t r p l j e n j a
i stradanja, kroz koja su lično prošle, prilike
u kojima se svi danas nalazimo, do kraja naučiše, što im je raditi za opće dobro na obiteljskom, na ekonomskom i na političkom polju, osobito u g a j e n j u sloge između Slovenke,
t76
Ja im, kao jednostavni partizan i kao
predsjednik V i j e ć a Hrvatske želim najljepši
uspjeh.
Neka tople struje djelotvorne energije,
potoci utjehe -za rastužene, valovi ljubavi za
nastradale, proteku iz ovog Kongresa, kao iz
golema srca, po čitavoj našoj z e m l j i !
I onda o v a j će dan mnogo značiti u životu našeg naroda.
i
u
slava prvom
Zagrebu!
GOVOR
Kongresu
Antifašističkih
PREDSJEDNIKA
žena
VLADE
NR HRVATSKE DRA VLADIMIRA
BAKA RICA
Drugarice !
Pa makar kako službeno o v d j e pozdravljamo vas, delegatkinje, naše žene iz H r v a t ske, teško je reći sve ono, što mi za vas osjećamo, što za vas ćutimo, nakon svega onoga,
što smo s vama zajedno kroz ove četiri godine proveli.
Vi žene ste tu učinile takva djela, da mi
možemo da budemo svi s vama samo ponosni,
da budemo ono, čime ćemo se mi uvijek i
svugdje ponositi. Žene su kod nas nosile terete rata jednako onako kao i muškarci, jednako kao i svaki građanin ove zemlje. Žena
je, bez obzira na svoje osjećaje, bez obzira
na svoje majčinske dužnosti shvatila, da
treba n a j p r i j e zemlju osloboditi, da treba da
i ona sudjeluje u borbi, bez obzira na žrtve,
i tu je pokazala jedan do sada neviđeni heroizam, jednu neviđenu svijest, koja j o j je dala
pravo, da danas ona bude ne samo ravnopravni građanin, nego građanin, s kojim ćemo se mi još ponositi.
Mi znamo i osjećali smo, da su naši partizanski odredi, koji su stvoreni 1941. godine,
mogli egzistirati zato, što su se žene s njima
borile, što su ih žene hranile, što su ih žene
odijevale, što su ih žene vodile u njihovim
akcijama. Mi znamo muke i progone, koje su
žene trpjele za v r i j e m e akcija okupatorske
vojske i njihovih slugu diljem našs domovine. Mi znamo kolike su strašne -te patnje bile, ali nije to ono, što nas zadivljuje, nego
ono što iz toga izvire, onaj heroizam, ona
borbena odlučnost i ona aktivnost, koju su
žene u tim prilikama pokazale.
�U tim našim najtežim časovima — da
spomenem četvrtu neprijateljsku ofenzivu —
mi smo čitavu našu vojsku, a tada je već i
bila vojska, hranili na leđima žena. Mi smo
čitavu pozadinu organizirali za rat. Zadatak
organizacije stajao je na leđima žene. Mi
smo naše bolnice i naše ranjenike prenosili
i spašavali opet na leđima žene. Bez žena, mi
toga rata ne. bismo voditi mogli.
U izgrađivanju prvih klica naše današnje
vlasti, u izgrađivanju ove nove demokratske
zemlje, žena je opet nosila terete, gotovo sve
terete rada naših vlasti u pozadini. Naravno
da imamo razloga da se ponosimo s našim
ženama, našim drugaricama, koje su s ljubavlju radile ovo, a koje imaju razloga i da
s jednakom ljubavlju jednako rade na ispunjenju sviju zadataka, koji se pred nas postavljaju, da zajednički izgradimo našu novu
demokratsku zemlju, našu demokratsku Hrvatsku i našu demokratsku federativnu Jugoslaviju.
Mi smo temelje njenog novog poretka položili, mi ćemo ih i dalje izgrađivati, i oni
treba da budu kolijevka mira među narodima
čitavog čovječanstva. Takovu zemlju imate
razloga da volite, za takovu zemlju imate razloga da i dalje doprinosite žrtve. Pred nama
stoje teški zadaci. Mi imamo razloga da se
ponosimo onim što smo učinili, ali imamo još
više razloga da napregnemo sve snage da bi
savladali i one teškoće, koje pred nama još
leže. Vi danas svi osjećate teškoće privrednog sređivanja, teškoće, koje su normalne.
Naša zemlja prelazi iz oružane borbe na jedan mirniji stupanj razvoja. Tu su teškoće
logične, tim većma, ako se uzme u obzir kakvu smo pustoš i kakav nered našli. Mi tu još
imamo mnogo što da savladamo i mi ćemo
savladati energijom sviju nas, isto tako, kao
što ste i vi savladale mnoge teške probleme
za ovih četiri godine rata.
Kod nas ima još krajeva, koji gladuju.
Mi imamo za njih spremnu hranu, ali im ju
ne možemo dostaviti. Naše komunikacije su
tako razorene, da mi ne možemo danas još
tim krajevima garantirati da će dobiti i onaj
minimum hrane, kojeg su zaslužili, i koji im
treba. Mi im ne možemo garantirati da ćemo
dovoljno- brzo popraviti one porušene kolibe,
ona sirotinjska gospodarstva, koja su nam
dala naše heroje.
Da svladamo sve te teškoće mi trebamo
izgraditi komunikacije, mi treba da mobiliziramo sve svoje snage, da tim krajevima
dademo barem onaj minimum, da mogu i dal j e egzistirati, da mogu dalje s nama sarađivati, da mogu da budu prvoborci u miru,
kao što su bili prvoborci u ratu.
Tu apeliram, drugarice, i na vas, da opet
u tome radu dadete sve od sebe, kao što ste
dale i do sada.
Za mobilizaciju svih narodnih snaga, za
savladavanje tih problema, mi imamo još
prilično mnogo teškoća. Teškoće su u slabosti
naših organa vlasti, koji uče tek svoj posao,
koji ne mogu pravovremeno da se preorijentiraju od onog ratnog stanja na stanje mira,
na današnje stanje, i koje u s v o j o j mladosti
često čine griješke, koje ne bi smjeli inače
da čine. I na vama je dužnost da kontrolirate rad tih naših vlasti, da nemilosrdno' gonite one, koji ne će, pa i one, koji ne mogu
da idu u korak s tokom događaja, i koji nemaju dovoljno sposobnosti u izgradnji u današnjoj etapi. Vi, žene, treba da koristite
svoju ravnopravnost, našu demokraciju, koju
ste tokom o v o g rata izvojevale, da bi tim
putem vršile kontrolu naših narodnih vlasti.
Mi' imamo dalje i drugih smetnja. Nas
optužuju, nama kažu: Vi ste osnovali zemlju
koncentracionih logora, vi progonite v j e r u i
radite razne slične stvari. Mi smo poduzeli
izvjesne mjere, mi progonimo naše neprijatelje, progonimo ostatke fašizma, koji su
ostali kod nas. Poduzeli smo izvjesne mjere
da izbrišemo ljagu sa našeg narodnog tijela,
ljagu onih, koji su za volju okupatora, za volju fašističkih Švaba, činili zvjerstva nad
našim narodima, upropaštavali našu budućnost i htjeli da i za hrvatski narod stvore
onakvu situaciju, da bi danas bio rob, da bi
bio proganjan, i da bi došlo u pitanje čak i
njegova fizička egzistencija.
Mi uvažavamo, da nije glavna krivnja na
onom siromahu, koji je radio negdje u državnom aparatu, pa bio i mobilizirani vojnik.
N i j e na njemu glavna krivnja, nije on t a j
zločinac, koji je to stanje stvorio. Mi ćemo
to uvažiti. Mi ćemo omogućiti tim ljudima,
koji su krivi ili nekrivi, bacili ljagu na naš
narod, da budu čestiti građani naše zemlje,
da surađuju na n j e g o v o j izgradnji, da sarađuju na n j e n o j budućnosti.
T v r d i m ovdje, da nije istina da mi progonimo vjeru, i mi nismo nikada nikom priječili da vrši svoju vjersku dužnost. Mi dajemo i davat ćemo svakom mogućnost, da uči
svoju vjersku nauku, da je uči, ako hoće, i
cijeli svoj život. A l i jedno ne ćemo dopustiti.
Ne ćemo dopustiti, da se nameću vjerske
dužnosti onima, koji to ne će, ili onima, koji
imaju neku drugu vjeru. Mi smo za potpunu
slobodu savjesti, i svatko može da ispovijeda
ono što hoće. To mu mi garantiramo, to je
zagarantirano i zakonom, zakonom našeg
T r e ć e g zasjedanja Zemaljskog Antifašističkog V i j e ć a Narodnog Oslobođenja Hrvatske,
koji je zakon za nas svetinja.
�Ta kampanja uzela je priličnog maha, no
bez razloga — to tvrdim ovdje i mogu da
podnesem za to punu odgovornost. N j e z i n e su
posljedice samo te, da one narodne snage,
koje bi trebale da se mobiliziraju na izgradnji naše zemlje, na savlađivanju ovih poslijeratnih najvećih teškoća, da se te snage ne
mobiliziraju, nego se troše u jednoj borbi,
koja je sasvim suvišna.
Drugarice! Ja na vas apeliram ovdje, da
budete nosioci ideje slobode savjesti, da svagdje gonite onoga, koji bilo kome sprečava da
ispovijeda vjeru, koju hoće, da gonite onoga,
koji hoće da s v o j e nazore silom nametne
drugome.
Ne bih imao više ništa da kažem. Ne
znam, da li treba da kažem, da sam uvjeren
da ćete i vaše buduće zadatke savladati, jer
ste i do sada savladale one, koji su mnogo
teži. Stoga želim, da o v a j Kongres, koji je
manifestacija svega onoga što je do sada
učinjeno, manifestacija vaše snage za budućnost, donese najplodniji rad za bolju i
sretniju budućnost naše domovine, naše uže
Hrvatske, naše demokratske Federativne Jugoslavije.
Živjela
Demoltratska
Hrvatska!
Živjela
Demokratska
Federativna
Živio
maršal
Tito!
Živio
I.
Kongres
antifašistkinja
Jugoslavija!
Hrvatske!
GOVOR C A N E BABOVIĆ
P R E D S J E D N I C E AFŽ-a JUGOSLAVIJE
Drugarice!
U ime Centralnog odbora A F Ž - a Jugoslav i j e pozdravljam vaš veliki Kongres antifašistkinja Hrvatske. Drugarice, od samog početka oslobodilačke borbe široki slojevi naših žena bili su aktivni učesnici u borbi protiv fašizma. U samom početku, kada su se
stvarali mladi partizanski odredi, naše žene
uzele su učešća kao borci, naše žene uzele
su učešća kao bolničarke, čuvale su i njegovale naše ranjenike, starale se o našoj djeci
i našim borcima. Žene, drugarice u pozadini,
isto tako nisu izostale od onih žena, koje su
bile neposredno u borbi. One su uzele aktivnog učešća u pomaganju i podupiranju narodno-oslobodilačkog pokreta, isto kao što su
prikupljale odjeću i hranu, čuvale naše ranjenike, bili naši kuriri, odlazile na neoslobođenu teritoriju, prenosile sanitetski materijal i t. d. Naše najaktivnije antifašistkinje,
od početka same narodno-oslobodilačke borbe, uspjele su, da u zajednici s našim drugovima, sa čitavim našim narodom, objasne širokim slojevima naših žena liniju i ciljeve
Narodno-oslobodilačke borbe. U tom radu
sudjelovale su mnoge naše aktivistkinje, ođ
kojih su mnoge žrtvovale s v o j e živote, i nema ih danas među nama. Neka im je slava!
Rad naših žena, kako neposredno na f r o n ti, tako i u pozadini, bio je naročito potreban radi zadataka, koji su se postavili pred
čitav naš narod. Glavni cilj naše borbe bio je
uništenje okupatora i izroda naših naroda.
Mi smo uspjele da okupimo široke mase naših
žena, da uzmemo aktivno učešće u Narodnooslobodilačkom pokretu upravo zbog toga,
što je na čelu Narodno-oslobodilačkog pokreta bila Komunistička partija, koja je pozvala
sve naše narode u borbu protiv fašizma, u
borbu protiv izroda naših naroda. Ona ne
samo da je pozvala na borbu, ona je omogućila čitavom našem narodu, pa i našim ženama, da se aktivno bore protiv okupatora i
izroda naših naroda. Isto, kao što je dala poticaj u samom početku, ona je omogućila da
zaslužni borci, bilo žene i muškarci, dobiju
ono mjesto, koje im odgovara. Nama ženama
u borbi također je mnogo pomoglo, što smo
imale divan p r i m j e r u našim velikim sestrama, sovjetskim ženama. Ne ću navoditi primjere, j e r ih ima mnogo, ali želim podvući,
da smo i mi, poput sovjetskih žena, znale
kako se l j u b i i kako se bori za domovinu.
Danas, drugarice, kada je borba protiv f a šizma završena pobjedom, kada smo istjerali
okupatore iz naše zemlje, kada smo razbile
i posljednje ostatke izroda naših naroda, ne
smijemo ništa manje raditi nego što smo radile u toku narodno-oslobodilačke borbe. Mi
vrlo dobro znamo, kakova su pustošenja izvršena u našoj zemlji. Mi v r l o dobro znamo,
a to nam je naglasio i predsjednik hrvatske
vlade drug Bakarić, da pred nama stoje zadaci na obnovi naših cesta, domova, a velik
dio toga rada otpada na nas drugarice, na
nas žene. Ne samo to, mi moramo biti svjesne da ćemo u tom radu nailaziti na teškoće
reakcije, koja će pokušati da nas u našem
radu spriječi. Stoga u radu na obnovi naše
zemlje moramo biti spremne na sve žrtve. U
tom radu ćemo uspjeti ako se naše snage
ujedine u jedinstvenu frontu za izgradnju i
obnovu naše zemlje. Moramo shvatiti i svakom protumačiti značaj JNOF-e, a naročito
shvatiti da smo zato uspjele u borbi protiv
fašista, j e r smo u n j o j stajale čvrsto povezane u J N O F - i . Danas, kada imamo mnogo
uslova za borbu, moramo u svom radu na
obnovi postići i mnogo veće rezultate. Moramo se pokazati spremne da zauzmemo ona
mjesta, koja nam odgovaraju. Naše žene i
naše aktivistkinje treba da budu ne samo
n a j a k t i v n i j e po pitanju izgradnje i obnove
naše zemlje, već i u podizanju kulturnog
stepena naših širokih slojeva, kako u selu,
tako i u gradu, da shvate današnje zadatke
�Dolazak
zenu
i ciljeve naše nove narodno-demokratske Jugoslavije.
Želim vam obratiti pažnju na još jedno
pitanje, a to je skrb za našu ratnu siročad.
Drug Tito na I. Kongresu antifašistkinja Jugoslavije rekao j e : » N i j e samo vaš zadatak,
drugarice, u tome, da se starate o djeci, već
je još važniji zadatak, da odgajate našu djecu u duhu tradicija Narodno-oslobodilačke
borbe, u duhu očuvanja naših tekovina, u
duhu patriotizma i ljubavi prema s v o j o j domovini.« Mi, drugarice, moramo ispuniti o v a j
naš zadatak u cjelosti.
Ja vas, drugarice, pozdravljam s našom
borbenom parolom :
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
GOVOR
BORCA
DRAGICE
MAĐARAC
U IME Ž E N A B O R A C A J U G O S L A V E N S K E
ARMIJE
U ime drugarica -— boraca X X X I I . Divizije Jugoslavenske armije toplo vas i srdačno
pozdravljam. Mi smo se u teškim, ali slavnim danima Narodno-oslobodilačkog rata borile zajedno sa našim muževima i braćom.
Velika ljubav prema našoj domovini i na-
na
Kongres
rodu pomogle su nam da podnosimo sve muke i patnje, koje su bile potrebne da se izv o j u j e pobjeda. Naše drugarice, kao borci
ili bolničarke, odrekle su se svega, žrtvovale
svoju mladost, a mnoge i život, da bi nama
i našim pokoljenjima bilo bolje. Kada vas vidim tako mnogobrojno sakupljene, osjećam
da njihove žrtve nisu bile uzaludne. Ja vas
pozivam i uvjerena sam, da će te vi na svakom mjestu i svakom prilikom ljubomorno
čuvati i sprovoditi u život velike tekovine,
koje smo izvojevali sa toliko krvi, da na t a j
način osiguramo srećnu budućnost našoj djeci i izgradimo našu Demokratsku F e d e r a t i v nu Jugoslaviju.
Ovdje, na ovom Kongresu, u v j e r i t ćete se,
da je k r v l j u stečeno bratstvo i jedinstvo naših naroda jedna od najznačajnijih tekovina
naše borbe. Na tom polju se posljednja tri
desetljeća mnogo rušilo. Razni politikanti su
iz vlastitog interesa, a i u interesu naših
neprijatelja, učinili da je Srbin bio daleko
Hrvatu, i H r v a t Srbinu. Okupator je u posljednje četiri godine iskorištavao to s i j a n j e
međusobne mržnje i sve poduzeo da to pojača
i potpomogne. No mi nismo spavali. Mi smo
se protiv njih borili, a u zajednički prolivenoj krvi niklo je nerazrušivo bratstvo Hrvata
�i Srba, bratstvo i jedinstvo svih naroda Jugoslavije.
Kad se raziđete svojim kućama širom
Hrvatske i Jugoslavije pričajte svima o tome,
da bratstvo i jedinstvo Hrvata i Srba i svih
naroda Jugoslavije jest i mora ostati karikom, koja će nas vječno spajati. Ta karika
skovana je u vatri oružja i našoj zajedničkoj
krvi, a ona će spajati Hrvata i Srba, kao i
ostale narode Jugoslavije, i u mirnoj izgradnji naše zemlje — u izgradnji naše sretne
budućnosti.
GOVOR L E P O S A V E PEROVIC
PREDSTAVNICE ŽENA
BOSNE I HERCEGOVINE
Drage drugarice! Ja sam vrlo radosna,
što se danas nalazim ovdje u Zagrebu, što
mogu da govorim dragim i junačkim ženama Hrvatske, što mogu da ih pozdravim u
ime moje uže domovine Bosne i Hercegovino.
Ove riječi za mene nisu uobičajena fraza,
k o j o m se počinju gotovo svi govori, a to nisu
radi toga, što sam imala sreću da radim i
živim d v i j e godine u Hrvatskoj i osjećam
potrebu da naročito podvučem, koliko se može zavoljeti jedan bratski narod isto onako,
kao i svoj rođeni. Dok sam ovdje živjela, ja
sam uvijek razmišljala, kad dođem u Bosnu
i Hercegovinu, kako ću toplo i u v j e r l j i v o pričati našem narodu o Hrvatskoj, o hrvatskom
narodu, kako ću to u v j e r l j i v o pričati naročito
onima, koji su imali pogrešno mišljenje o
bratskom hrvatskom narodu, kako ću im pričati o Zagrebu, o ženama, radnicima i omladincima, koji su za v r i j e m e najstrašnijeg
terora po ulicama ubijali ustaše i fašističke
okupatore i radosno išli u smrt, ne žaleći života, ne kolebajući se ni jednog momenta.
Zamišljala sam kako ću govoriti o ženama iz
najbliže okolice, iz Stenjevca, Borčeca, Vrapča, o ženama slobodarske Posavine, koje su
pomagale, njegovale i provodile partizane
u danima, kad su njihova sela bila puna okupatora. Zamišljala sam, kako ću pričati o
djeci u partizanskim redovima, po čemu se
najbolje moglo osjetiti, da je borba hrvatskog naroda isto tako svenarodna kao i kod
nas u Bosni.
Ja sam se u duši ponosila, kad sam gledala Moslavačku brigadu, a isto tako Zagorsku i Slavonsku brigadu, ponosila sam se
isto tako, kao i na naše Kozarske, Drvarske i
Podgrmečke, jer sam osjećala, da su isto tako junačke kao i naše. Ma koliko god sam
tražila, nikako nisam mogla naći razlike između naših i hrvatskih boraca. Isto takovo
junaštvo, isto takova borbenost, isto takova
ljubav prema Narodno oslobodilačkoj borbi
bila je i kod njih. To nije samo moje lično
mišljenje. Ja. govorim u ime cijele Bosne i
Hercegovine, j e r znam, da Bosna voli Hrvatsku. Mi volimo isto tako Zagreb kao i Beograd, i mi smo sa isto toliko oduševljavanja
slavili oslobođenje Zagreba i Hrvatske, kao i
oslobođenje Beograda. Mi smo sa Hrvatskom
od uvijek bili povezani, jer u Bosni živi i
hrvatski narod. A l i Bosna nije samo hrvatska, samo srpska ili samo muslimanska. Ona
je mnogostruko ispletena hrvatskim, srpskim
i muslimanskim selima, a u selima hrvatskim, srpskim i muslimanskim kućama. Takove su danas i naše brigade, takove su i narodne organizacije, ženske i omladinske,
takav je čitav naš pokret. On je isprepleten
Srbima, muslimanima i Hrvatima i zato je
tako jedinstven. Ludo misle oni, koji smatraju, da bi se Bosna mogla razdvojiti i razdijeliti. To je nemoguće.
Mi smo imali i od uvijek imamo veze s
Hrvatskom, ali naročito naše su ss zemlje
povezale u toku Narodno-oslobodilačke borbe
jednom za uvijek čvrsto i nerazdjeljivo. U
onim danima, kad se naš narod u Bosni digr.o
u obranu golog života potpuno goloruk, mi
smo osjetili, da nas je razumio hrvatski narod, a hrvatski narod osjećao je, da se u
Bosni bori jedan bratski narod. Kad su u
Bosni bile ofenzive, hrvatski seljaci i radnici,
koji su bili obučeni u neke vojničke uniforme, osjećali su, da se ne mogu boriti protiv
nas. Oni su se masovno predavali, i to je za
našu zemlju bio prvi radosni znak, da hrvatski narod ne će da služi svojim izdajicama.
I uzalud je Pavelić pokušavao da razvije kod
hrvatskog naroda otrovnu mržnju prema
partizanima, a naročito prema partizanima
Bosne i Hercegovine. N i j e mu to uspjelo, i
bilo mu je uzalud, što je slao Hrvate u
Stockerau, što je organizirao domobranstvo,
što je miješao ustaše s domobranima i t. d.
Kroz 4 godine uvijek i uvijek ponovno predavale su se domobranske jedinice i prelazile
u redove partizana, i često već sutradan ginuli zajedno s partizanima u Bosni za oslobođenje naše zemlje.
To je bilo u početku, ali to nije bilo sve.
U ovim istim danima p r i j e 4 godine, kada
je počeo opći ustanak u Drvaru, na Romaniji,
na M a j e v i c i i u Hercegovini, onda smo se
oslanjali na borbu hrvatskog naroda, a hrvatski narod na Bosnu i Hercegovinu. U tim danima na naše tlo dolazio je omiljeli sin hrvatskog naroda drug Marko Orešković, omiljeli
junak svih naroda Jugoslavije, dolazio je u
Bosnu, da poveže Kordunaše i Ličane sa
našim slavnim divarskim ustanicima. Organizirajući ustanak, organizirajući bratstvo u
zajedničkoj borbi, on je položio svoj život na
�granici naših dviju zemalja i to treba da nam
služi kao simbol, da uvijek mislimo o tome,
koliko su dragocjeni životi, koji su uzidani u
bratstvo i jedinstvo, da je zato ono- tako
čvrsto. Naši borci još u 1941. godini znaju
borce Banijskog partizanskog odreda, koji su
prelazili preko Une i borili se zajedno sa nama, na našem tlu. 'Sjećamo se V I I . banijske
Divizije, i njezine junačke u l o g e ~ koju je
odigrala u teškoj ofenzivi.
Naš narod pamti, on zna da se X I I . slavonska brigada borila u Centralnoj Bosni i
prenasila bratstvo i jedinstvo pod najtežim
uslovima borbe. Ne možemo zaboraviti i to,
da ie hrvatski narod imao velikog udjela u
razvitku borbe u našem cazinskom kraju, koji se smatrao jednim od najzaostalijih krajeva. Naš I. proleterski bataljon borio se u Slavoniji i pomagao hrvatskom narodu da podiže ustanak. X X V I I I . slavonska divizija u
danima zadnje ofenzive, koju smo vodili protiv okupatora, da ga konačno istjeramo iz
zemlje, vodila je ljute bojeve u Istočnoj Bosni i ona je za v r i j e m e kratkih predaha orala
i kopala naše njive. Mi smo u ono v r i j e m e
dobivali cd naroda desetine pisama sa željom, da se ta D i v i z i j a odlikuje našim najdražim ordenom, Ordenom bratstva i jedinstva, za t a j svoj rad i tu svoju borbu.
Mi smo tokom, borbe bili povezani i s Dalmatincima preko Dinare i preko našeg Livna.
X X I X . Hercegovačka borila se za oslobođenje Istre, a V. Krajiška sa ostalim jedinica-
Delegati
g
Žene Hrvatske u NOB
kotara
ma naše Jugoslavenske armije sudjelovala
je u oslobođenju Hrvatske.
U toku 4-gO'dišnje borbe, te su se naše
veze toliko ojačale i toliko su postale čvrste,
da to nitko- više ne može raskinuti. Mi smo sa
kroz tu borbu povezali hiljadama čvrstih i
toplih veza. Mi smo se povezali s bratskim
narodom Hrvatske isto kao i sa bratskim narodom Srbije. Mi nemamo razloga da se bojimo v o l j e t i Hrvatsku i Srbiju, j e r znademo
da na čelu bratskih zemalja stoje narodni
ljudi, a ne nenarodni. Danas na čelu naših
bratskih naroda nema više ni velikosrpskih
ni velikohrvatskih političara, koji su se otimali za Bosnu. Nema više kod nas u Bosni
velikosrpskih političara, koji su Bosnu podvodili pod skute nenarodne beogradske čaršije, ni velikohrvatskih političara, koji su
samo mislili, koji će komad Bosne pripasti za
pljačku njima, a k o j i velikosrbima. Ne pitaju
se više vi Bosni ni oni muslimanski reakcioneri, koji su u našoj zemlji provodili sramnu
politiku jezičca na vagi i uvijek vagnuli na
onu stranu, koja je momentano osigurala
•njihove p r l j a v e interese.
Drugarice, šta da vam više govorim o
Bosni i n j i h o v o j borbi? Ja mislim da ste vi
mnogo o tome čule, ali moram da istaknem,
da su tokom narodnog ustanka kroz 4 godine
u Bosni vodili borbu svi naši narodi. I kod
muslimana, i kod Srba i kod Hrvata probudila je ono najborbenije, ono snažno, revolucionarno naša Komunistička partija i naš
drug Tito.
Slav.
Požega
81
�Naša Bosna i Hercegovina, koja se smatrala jadnom i siromašnom, a njen narod zaostalim, a tako je i bilo, j e r je bila jadna sirotica, dok je bila porobljivana i iskorišćivana, ona je iz svojih njedara dala svoje sinove i kćeri, svoju junačku djecu, koji su četiri godine jurišali prsima na bunkere i s
momačkim vriskom i pjesmom polazili u smrt,
kao da idu u svatove. I naša pjesma p j e v a :
» D r u ž e Maršale, naša borba takva je, naša
borba zahtijeva, kad se gine, da se p j e v a . «
Mi smo na tu svoju borbu ponosni, mi smo
ponosni što je baš Bosna postala kolijevkom
bratstva svih naroda Jugoslavije, a naročito
bratstva Srba i Hrvata, mi smo ponosni da
nam je drug T i t o priznao, kao što nam priznaju svi narodi Jugoslavije, da u našoj zeml j i za četiri godine nikada ni za trenutak nije ugasnuo plamen narodnog ustanka. Mi
smo ponosni što Bosna nije danas više »sirotica kleta«, nego je potpuno ravnopravan
član Demokratske Federativne Jugoslavije.
Bosna je odigrala časnu ulogu u narodnom
ustanku, ali mi imamo još teške zadatke, koje imaju i ostale zemlje naše Jugoslavije.
Mogu reći, da ni jedna zemlja nije tako srušena kao Bosna i Hercegovina, da ni jedan
narod nije tako stradao, kao što je stradao
bosanski i hercegovački narod. A l i naš narod
u ovim teškim momentima ulaže sve svoje
snage, da i te teškoće savlada i da i tu bitku
dobije. Mi smo sigurni, da ćemo to postići.
Zašto smo u to sigurni? Zato, j e r imamo za
to uslova, j e r je naš narod duboko svijestan,
da ako pati, da pati za bolju i sretniju budućnost, a p r i j e je patio bez ikakvog izgleda
za bolju budućnost. Imamo bratstvo i jedinstvo, imamo pored sebe bratsku Srbiju i
bratsku Hrvatsku, sa nama su narodi cijele
Jugoslavije. Imamo svoju narodnu vlast,
imamo svoju vojsku, svoga narodnog Vođu.
Tekovine izvojevane su u borbi zajedno sa
svim narodima Jugoslavije.
Ja sam uvjerena, da i cijela Jugoslavija
v j e r u j e , da će Bosna i od sada kao i do sada
biti čvrsti oslonac naše politike, politike Narodno-oslobodilačkog fronta, da će biti uz
Tita, i u zajednici sa svim narodima Jugoslavije stvoriti sretnu budućnost.
Pozivam vas da kliknemo :
Da živi slobodna Hrvatska i slobodna Srbija u
demokratskoj
Federativnoj
Jugoslaviji!
Da živi slobodna i raimopravna Bosna, koja više
nije
»sirotica
kleta«, nego
Borna ponosna!
Da
živi
naša
najdraža
i
najdragocjenija
tekovina,
bratstvo
i
jedinstvo
svih
naroda
Jugoslavije!
Da žitri bratski hrvatski narod, koji je iz svojih
njedara
dao
svim narodima
Jugoslavije
našeg
najmilijeg
narodnog
vodu
druga
Tita!
Da živi dugo godina na sreću svih naroda naš
najdraži drug, naš drug Tito!
Da žive naše sestre, hrabre hrvatske žene!
GOVOR V A L E R I J E KOCJANČIĆ
U IME SLOVENKI T R S T A
Sestre H r v a t i c e !
Prinašamo Vam najtoplejše pozdrave vseh
antifašistk iz Trsta in tržaškega Okrožja.
Srećne smo da se nahajamo med Vami v vašem svobodnem Zagrebu, ker ćutimo mi P r i morske žene neizmerno hvaležnost do Vas,
hrvaške matere, saj ste dale najboljše vaše
sinove junake I V . Armade na žrtvenik naše
svobode. A ta svoboda, katera je nas skupno
stala toliko krvavih žrtev se nam danes
krati, odvzema se nam naše demokratične
pridobitve. Fašizem zopet dviga glavo na
naši zemlji, in naši najboljši tovariši, borci
za svobodo, se nahajajo zopet v ječah. Zato
pa ponavljamo obljubo, katero smo dale na
Kongresih A F Ž v L j u b l j a n i in Beogradu, da
bodemo trdno in odločno v z t r a j a l e na braniku naših demokratičnih pravic in prave demokratične svobode, ki jo je dala jugoslovanska Armada slovenskemu in italijanskemu ž i v l j u v Trstu in Slov. P r i m o r j u , ker se
zavedamo, da je le prava demokratična svoboda ter bratstvo in edinstvo slovensko-italijanskih antifašistov najtrdnejši temelj bodočnosti Trsta. Storile bodemo vse da očuvamo te naše priboritve in ne bodemo odnehale, dokler ne bodo izginili zadnji ostanki
fašizma iz naše zemlje. In da zopet v svobodnem Trstu pozdravimo naše junake borce
slavne Jugoslovanske Armade.
Zvami, tovarišice, pa bodemo skupno z
vsemi jugoslaveskimi narodi udarniško delali
za obnovo naše skupne domovine. Vas pa
prosimo da bi nam pomagale kakor do sedaj,
da pridemo do popolne svobode.
Kaj
živi
ugoslaviji!
Kaj živi
Kaj
živi
narodov!
avtonomni
Trst
v
federativni
Titovi
J
/.
Kongres AFŽ
tovariš
maršal
Hrvatske!
Tito,
branitcl
tlalenik
GOVOR DINE Z L A T I Ć U IME ŽENA I S T R E
Drage drugarice i sestre iz svih k r a j e v a
Hrvatske! Iza ovih vaših izraza ljubavi prema našoj Istri ja vam zapravo ne bi znala
mnogo reći, j e r su sigurno moje riječi preslabe, da izraze onu ljubav, koju Istra osjeća prema vama, prema Hrvatskoj, prema Jugoslaviji, prema Titu i prema T i t o v o j Federativnoj Jugoslaviji.
Drugarice! Ne ću vam govoriti o dugogodišnjim patnjama istarskog naroda pod
fašizmom. Te patnje ste vi osjetile u j o š
mnogo jačem obliku za v r i j e m e četirigodišnje
okupacije N i j e m a c a i fašista. Ja želim o v d j e
svega kazati nekoliko riječi o tome, kako su
�za vrijeme fašističke Italije istarske žene,
kao i cijeli istarski narod, stajale u borbi, a
nisu sjedile skrštenih ruku. Očuvati svoj jezik, nacionalnu svijest naroda, očuvati svoju
djecu od utjecaja fašizma, to je bio zavjet,
kojeg su si spontano dale žene Istre. Ne ćemo
dati, da nam djecu upišu u Balile, košulju oca
da prodamo — rekla je A n a Cvitan, a s njome su to govorile i druge ž^ne Istre1, tako su
radile i borile se. Bile su proganjane, zvali
su ih schiavima, mučili ih zajedno s njihovim
muževima i djecom, ali one su izdržale, očuvale su svoj jezik, očuvale su kod svoje djece
hrvatsku svijest, očuvale su hrvatsku zastavu i druge hrvatske relikvije kao najveću
hrvatsku svetinju.
No tiha borba istarskih žena pretvorila se
katkada u otvorenu bunu protiv poreza, protiv dražbi, protiv svih nedaća, koje fašisti
doniješe Istri. Pobune u Buzetu, Zametu,
Kanfanaru, Tinjanu i Poreču n a j b o l j e govore
i o tome, da su u Istri žene stupile također u
borbu štapovima, sjekirama i košarama, da
se bore protiv fašizma, a za svoju slobodu. U
borbi protiv fašista nisu učestvovale samo
Hrvatice, već su učestvovale i bile proganjane i Talijanke, naročito antifašistkinje Talijanke grada Rovinja. Da ta silna borba i
otpor žena antifašistkinja Istre nije došla do
većeg izražaja razlog je u tome, šta ta borba
nije bila povezana, što žene nisu bile udružene. Tek prenošenjem Narodno-Oslobodilačkog pokreta i borbe u Istru, ta je borba dobila organizirani oblik, i od tada je borba
predstavljala snagu, koja je, uz pomoć T i t o v e
Jugoslavije, mogla izvojevati pobjedu, mogla
je Istri donijeti slobodu, koju j o j nitko više
ne može oduzeti. Isto tako, kao što je cijeli
istarski narod sa ljubavi prigrlio prve borce
aktiviste-partizane, isto su tako i žene prigrlile i okupile se oko prvih partizana ženskih aktivista Istre. Kada su čule od partizana, koji su došli u Istru o s v o j o j jugoslavenskoj braći i sestrama i o njihovim patnjama, naše sestre su rame uz rame sa puškom u ruci pošle u borbu, odlučile su da
krvlju izvojuju svoju slobodu. Ime T i t o v o
postalo je simbolom svih težnja naroda i žena Istre. 'To ime postalo je za Istru garancija, sigurna garancija, da se pod Titovim imenom i s Titovom borbom mora pobijediti i da
se pod Titovim imenom, ako budu d a l j e išle,
ne će nikada vratiti ono staro, a to je da Istra
bude opet u ropstvu.
Drugarice! Još je nekoga narod Istre, a
naročito žene zavolio. Isto tako, kao što je
zavolio našeg Tita, kao što je zavolio, naše
borce, zavolio je Komunističku partiju. Istarske žene osjetile su, da je jedino Komunistička partija u stanju da donese bratstvo u
Istru, kao što je donijela bratstvo i jedinstvo
narodima cijele Jugoslavije. L j u b a v istarskih
žena kao i c i j e l o g istarskog naroda prema
Komunističkoj p a r t i j i najljepše je izražena u
riječima jednog Labinjanina, koji je jednom
prilikom tumačio, što je Komunistička partija. On je rekao: Naša je borba jedan veliki
vrt, pun l i j e p o g i mirisavog cvijeća, a ona
najljepša, najmirisavija ruža, ona crvena
ruža, koja je prelivena krvlju — to je naša
Partija!
Ime T i t a , Komunističke partije, naše v o j ske i 'Crvene armije ispisivale su žene i djevojke po dugim cestama Istre, po popaljenim
domovima, po drveću i kamenju. Na stotine
hiljada parola ispisano jé po Istri. To su bili tečajevi, na kojima su naše žene učile čitati i pisati hrvatski.
Nakon skršenog ustanka od 9. septembra
1943. god. njemačke horde prodrle su u Istru,
i time je počeo još nezapamćeni teror. Palili
su sela, ubijali ljude i žene, odvode ih u
Njemačku, kopaju oči, siluju, žive bacaju u
oganj zapaljenih domova, vrše zloglasne » r a strellamente«, upadaju u mirna istarska sela, u svako doba dana i noći, i u tim teškim
danima naša je 43. divizija bila prisiljena,
da se povuče u Gorski Kotar. Drugarice,
teške su bile borbe u Istri u ono v r i j e m e .
Istra nema šuma, a oni mali šumarci i škarpe bili su puni naših boraca. Tisuće boraca
naših, odvedeno je što u Njemačku, a što
stradalo. U ta teška vremena najveći teret
rada pada na žene. U tim teškim časovima
žene Istre časno pronose ime boraca-junaka.
Rade kao odbornici, kuriri, bolničari i t. d.
Bježe, skrivaju se zajedno s partizanima, a
kada neprijatelj upadne u selo, nalazi samo
starce i djecu, ali često niti njih ne štedi,
kao na pr. u Lipi, Velikoj Učki, Brgudcu
i t. d. Evo vam naše Rože. 1 Svaki je put b j e žala iz sela, kada je banda dolazila. Samo
jedamputa j o j nije uspjelo. Uhvatili su je, I
eto što su učinili od nje. A to je samo jedna,
koja je ostala živa da optužuje, sudi i opominje u ime svih onih, koje su mučene i
ubijene.
Drugarice, Istra je1 doživjela svoj najsretniji i n a j s v i j e t l i j i dan, kada je bila oslobođena. Ta sloboda nije bila donijeta samo
Hrvatima Istre, ta sloboda donijeta je borbom kako Hrvata, tako i Talijana. U Istri ođ
350.000 stanovnika 90.000 su T a l i j a n i . M r ž nja između Talijana i Hrvata bila je takva,
da je bilo teško v j e r o v a t i , da će se jednom
oba naroda moći izmiriti. Međutim crvena
zvijezda, Komunistička partija i 'Tito učinili
su to čudo.
Hrvati pružaju Talijanima ruku, koju o v i
prihvaćaju, uzimaju pušku u ruke, prolijev a j u krv za sretniju budućnost Istre zajedno
�sa Hrvatima. I tako kroz borbu, kroz krv,
kroz zajedničke žrtve i T a l i j a n a i Hrvata,
kroz žrtve i krv talijanskih i hrvatskih žena
stvoreno je bratstvo i jedinstvo oba naroda.
H r v a t i , k o j i su mrzili fašiste, zamrzili su i
šve što je bilo talijansko, ali danas oni v i j u
svoju hrvatsku trobojnicu zajedno sa talijanskom, na k o j o j je petokraka z v i j e z d a , i jednako im je drago izvikivati » Ž i v i o T i t o « kao i
»Evviva Tito«!
Bratstvo i jedinstvo T a l i j a n a i H r v a t a
Istre, n a j v e ć i je uspjeh narodno-oslobodilačke borbe, j e r se na njemu osniva d a l j n j a
sudbina Istre. To bratstvo ne samo što će
nam donijeti srećniju budućnost, nego je ono
most, preko kojega će nova T i t o v a Jugoslav i j a stvoriti p r i j a t e l j s t v o sa poštenim talijanskim narodom, koji se danas bori za svoja
prava i narodnu demokraciju.
D r u g a r i c e ! Narod Istre doživio je sretne
dane, slavlju naroda n i j e bilo kraja. Duge
povorke kretale su se istarskim cestama, noseći zastave, kako po gradovima Puli i Rov i n j u , tako i po selima. Međutim naša je
sreća pomućena. U Puli, u k o j o j je bila naša
A r m i j a , koju je naša vojska oslobodila, za
koju su P u l j a n i p r o l i j e v a l i svoju krv z a j e d n o
sa ostalim borcima, j e r od 3000 boraca iz
P u l e 000 ih je položilo svoje živote za slobodu i b o l j i život, sada naša Pula mora gledati ne više svoje drugove, svoju Narodnooslobodilačku vojsku, već strane vojnike, koji
za njenu slobodu nisu prolili ni jednu kap
krvi.
D r u g a r i c e ! Mi ne ćemo biti razbijači velik o g savezničkog antifašističkog bloka, u koji
spada i naša Jugoslavija.
Mi smo šta više
ponosni, da je našom žrtvom učvršćen polož a j T i t o v e J u g o s l a v i j e i savezničkog bloka
uopće. A l i naša će Pula, naš će T r s t vediti
borbu i d a l j e za očuvanje tekovina narodnooslobodilačke borbe, koju ugrožavaju fašisti,
a koje u g r o ž a v a j u na žalost i Saveznici.
D r u g a r i c e ! Pula se d a n à s b o r i , P u l a danas d e m o n s t r i r a . P u l a d a n a s o s l o b a đ a s v o j e
uhapšenike od Saveznika, odbornike i predsjednika, ali Pula se ne bori protiv Saveznika,
v e ć se bori za ostvarenje svojih k r v l j u stečenih tekovina, svojih prava, koje nam nitko
ne može oduzeti.
D r u g a r i c e ! Istra se za slobodu ne bori četiri godine. Istra se bori za slobodu dvadesetpet godina. Dosta je krvi proteklo, dosta suza
proliveno, dosta je naših žena u crno zavijeno. I baš zbog toga, drugarice, i zbog toga,
što se 7,a Istru bori uz Istrane i cijela T i t o v a
armija, upravo zbog toga, ne će samo Pula,
nego i cijela Istra tražiti,, da se poštivaju
ona prava, koja su z a h t i j e v a l e sve one zemlje, k o j e su se borile zajedno s nama, i to da
pripadnemo T i t o v o j n o v o j Jugoslaviji.
D r u g a r i c e ! Mi tuđe ne ćemo, a svoje nedamo! Ovo što sam kazala mi hoćemo i tražimo.
D r u g a r i c e ! N i j e potrebno da vas u ime
naših delegatkinja, a preko njih u ime svih
žena Istre, zamolim za pomoć, n i j e to potrebno, j e r na vašim licima i u vašim očima,
po vašim r i j e č i m a i odobravanjima vidim, da
to ne trebam tražiti, j e r mi tu pomoć već
imamo. A l i drugarice, jedno hoću da u ime
svih žena Istre i c i j e l o g istarskog naroda preko vas poručim i ostaloj braći i sestrama cijele Jugoslavije, braći i sestrama Sovjetskog
Saveza i c i j e l o g narodnog čovječanstva, a to
ie da nas ne samo pomognete, nego da tražite kako u naše, tako i u vaše ime, u ime
pravednosti, da Istra, koja je 25 godina tražila s v o j a prava i slobodu, da ih i na mirovnoj k o n f e r e n c i j i dobije. 2
Da živi naša
Jugoslavenska
armija,
osloboditeIjica
Istre!
Da živi drug Tito i Komunistička partija!
1 Roža Petrović, k o j o j
su fašisti, nakon strahovitog mučenja, iskopali oči.
2 Prvi
Kongres A F Ž Hrvatske pozdravile su:
u ime žena NR Srbije — Razumenka Petrović, u
ime žena Slovenije — M a r i j a Leskovšek, u ime
žena Crne Gore — L i d i j a Jovanović, u ime žena
M a k e d o n i j e — Lenča Jovanova, u ime žena Zadra
— T i n a Pacinotti, a u ime T a l i j a n k i iz Istre —
Ersilia Rkmondi.
Osim toga pozdravile su Kongres predstavnice
A F Ž svih ekruga Hrvatske.
P O L I T I Č K I R E F E R A T A N K E BERUS
D r a g e d r u g a r i c e ! Danas je naš veliki dan.
Održavamo s v o j prvi Kongres. Održavamo ga
u slobodnoj domovini, očišćenoj od okupatora
i krvavih bandi njihovih slugu. Naša je zemlja slobodna. Naši narodi oslobodili su je
svojim vlastitim snagama. Naša slavna Jugoslavenska armija čuva našu novu domovinu,
slobodnu Demokratsku Federativnu Jugoslaviju.
Vlast je u rukama naroda. Od podanika i
robova postali smo slobodni građani, suvere
ni da odlučujemo o s v o j o j sudbini, o svom
životu, o s v o j o j državi. Demokracija, ravnopravnost građana ostvarena je u punoj m j e r i .
Naša f e d e r a c i j a je izraz slobodne v o l j e
naroda J u g o s l a v i j e da žive zajedno i da zajedničkim snagama obnove i izgrade zemlju.
Od slabo poznate zemlje, bez p r i j a t e l j a
i saveznika, kakova je bila stara Jugoslavija,
postali smo snažan politički f a k t o r u ovom
dijelu Evrope. Narodnim masama svih zemalja, k o j e su s nama d i j e l i l e teškoće ropstva
i okupacije, postali smo uzor, kako se zemlja
voli, kako se brani, gine za nju i kako se izgrađuje i uređuje istinski demokratska na-
�Zane
Julijske
Krajine
na
svom
Prvom
kongresa
rodna država. Naša zemlja, naši narodi uživ a j u veliki ugled kod demokratskih antifašističkih narodnih masa naših zapadnih saveznika, Engleske i Amerike. Sklopili smo čvrst
savez s prvoborcem protiv fašizma, s moćnim i slavnim Sovjetskim Savezom, i tako i
formalno potvrdili ono bratstvo u oružju,
koje smo kovali u toku ovog rata, i koje je
posvećeno zajednički prolivenom krvlju boraca nepobjedive Crvene armije i naše rođene Jugoslavenske armije.
Naši su narodi organizirali čvrstu, široku,
svenarodnÄ frontu slobode, Jedinstvenu narodno-oslobodilačku frontu, čiji smo dio i mi
žene antifašistkinje. Slavna Komunistička
partija, organizator i rukovodilac Narodnooslobodilačke borbe, vodit će nas i dalje putem novih pobjeda. Mi imamo Tita, Narodnog
odlučno
trai-e
priključenje
Jugoslaviji
heroja, Maršala Jugoslavije, kormilara u borbi, kormilara u slobodi.
To su, drugarice, tekovine naše četverogodišnje teške i krvave borbe, i ponosni smo
danas, da na ovom svom prvom Kongresu
možemo da ustvrdimo, da smo za te pobjede
dale i mi žene svoj puni udio, da su to sve
plodovi i našega rada i naše borbe, da smo
časno ispunile svoj dug prema domovini,
prema svom narodu.
N a š prvi Kongres je tako velebna manifestacija žena Hrvatske, jer smo se za nj spremale na svojevrstan način, spremale smo ga
borbom, u toku borbe. Naše sudjelovanje u
borbi, na frontu i u pozadini bio je rad na
pripremama ovog Kongresa, jer smo pomagale ostvarivanje uslova da ga održimo, i zato je nama o v a j naš Kongres tako mio, tako
svečan, tako- svet.
�N a š prvi Kongres ne znači početak našeg
rada, okupljanje snaga. On je rezultat teškog
i napornog rada, okupljanja žena u A n t i f a š i stičku frontu, što je započelo još mnogo p r i j e
okupacije, kada je fašistička opasnost zaprijetila našim narodima. On je rezultat naglog
priliva žena u Narodno-oslobodilački pokret,
pod uslovima okupacije i našeg uključivanja
u borbene i nepokorene redove boraca za
oslobođenje. On je rezultat rodoljublja i političke zrelosti naših žena, koje predstavljaju
zamašan dio Jedinstvene narodno-oslobodilačke fronte.
Mi danas možemo da povučemo bilans
svoga rada u toku održane borbe, u toku
rata, da vidimo, što nam je pomoglo i uslovilo, da postignemo tako velebne uspjehe, da
zajednički zaključimo, što nam je raditi, da
sačuvamo i učvrstimo tekovine borbe, da vidimo kakve zadatke sada oslobođena z e m l j a
postavlja pred nas.
Naša borba i naš rad srašteni su u nerazlučivu cjelinu sa borbom i radom naših
naroda. Zato, kao i sve dosadašnje uspjehe,
tako isto i svoje zadatke možemo da uočimo
jedino kroz zadatke, koji stoje pred našim
narodima.
Što nam je omogućilo da postignemo ovako velike rezultate, koje smo u toku borbe
postigle?
P i v i uslov zato bilo je bratstvo i jedinstvo naših naroda, čvrsta povezanost u borbi
protiv zavojevača. To je bio zalog naše pobjede. N a s nitko više ne može razjediniti.
A l i fašizam i reakcija ostavili su još trag o v e kod nas, i to među onim grupama, koje
ne trpe slobodu, demokraciju i koje bi htjele
da im se opet povrati staro vrijeme, kada su
nekažnjeno mogle da vode takovu politiku,
koja je bila sudbonosna za sam opstanak naših naroda. Reakcija, iako su njene osnovne
vojničke snage dotučene, nije položila oružje, ona je uperila svoje otrovne strijele protiv našeg najmoćnijeg, a za njii najopasnijeg
oružja, protiv bratstva i jedinstva naših naroda, koje ona pokušava da podgriza. Kod
nas u Hrvatskoj glavne je strijele uperila na
to, da pokuša razjediniti i unijeti razdor između Srba i Hrvata. To j o j je cilj.
Zato ostaci ustaštva, ostaci mačekovštine
došaptavaju, rovare, sumnjiče »da ne bi opet
Srbe i Hrvate p r e v a r i l i « , govore o granicama, o »ekonomskom osiromašenju Hrvatske«,
o v j e r i , koja je u »opasnosti«, o svemu i svačemu, samo ne o tome, kako bi čim prije,
p o s l i j e ovako teškog rata i okupacije, zaliječili rane i izgradili ruševine, koje su nam
f a š i s t i ostavili. Oni se » b o j e « Srba, koji su
se prvi digli na ustanak protiv naših krvavih
neprijatelja i tako dali podstreka ostalim na-
rodima Jugoslavije za oružanu borbu. Oni se
» b o j e « Srba u Hrvatskoj, koji su podnijeli
najveće terete oslobodilačkog rata i koji su
bili prvi pobornici bratstva i jedinstva naših
naroda, koji su u crnim i krvavim danima
ustaških pokolja znali da odvoje ustaške
krvnike od hrvatskog naroda. Oni govore o
granicama između ravnopravnih naroda Jugoslavije, i to oni isti, koji su predali zemlju
Švabama i prodavali za » v j e č n a v r e m e n a «
d i j e l o v e Hrvatske i Madžarima i Talijanima.
Oni se povezuju i danas takovim svojim radom sa onim imperijalistima, koji osporavaju
pravo našoj Istri da uživa borbom izvojevanu
slobodu. M j e r e za sređivanje ekonomskih prilika nazivaju ekonomskim osiromašenjem
Hrvatske, dok su pljačku i pustošenje N i j e maca po našoj zemlji koristili izdašno i bogatili se na krvi naših naroda. Kontrola tog
krvavog bogatstva, to je za njih ekonomsko
uništenje Hrvatske. V j e r a je za njih u opasnosti, zato što je zakonom zagarantirana sloboda savjesti svakom građaninu demokraske
Hrvatske i zato što se više nitko radi vjerske
pripadnosti ne može goniti i ubijati.
Nama je krvava okupacija širom otvorila
oči, i takovi, koji bi htjeli da nas svrate s
našega puta, ne će naći među nama sljedbenika. Imaju takovi svoje saveznike i među
nekim v a j n i m Srbima, koji su se sklonili pod
okrilje okupatora i mirno u z a v j e t r i n i gledali,
dok je srpski narod vodio herojsku borbu.
Onda se nisu oni brinuli, što je sa Srbima,
a sada neprijatelji narodne slobode brigaju,
da li će Srbi biti ravnopravni u Hrvatskoj.
Ne brigaju ni jedni ni drugi o narodu ni
hrvatskom ni srpskom, već im je teško, da je
narod uzeo sam kormilo u ruke, i da oni ne
će više pašovati i gazdovati onako, kako su
pašovali i gazdovali u staroj Jugoslaviji i
doveli zemlju do kapitulacije, a narod bacili
u ralje z v i j e r i . Mi smo stvarali bratstvo i jedinstvo u konclogorima, na stratištima, pod
vješalima, u odredima i brigadama, na frontu i pozadini, kroz teškoće ofenziva i u slavama pobjede. Svuda smo se nalazile Srpkinje i Hrvatice, zajedno ginule, zajedno ratovale, zajedno radile, zajedno tukle neprijatelja, zajedno hranile vojsku i uvijale rane
našim borcima, zajedno, na konferencijama
tražile i pronalazile putove za učvršćenje
bratstva i jedinstva, za proširenje Jedinstvene narodno-oslobodilačke fronte. Mi smo srasli u jedno, i nikad nitko ne će moći da nas
razjedini.
No, bilo bi opasno potcjenjivati ovakovo
djelovanje narodnih neprijatelja. Oni se služe uvijek novim parolama, i mi treba da
pomažemo svim našim ženama, da poznaju
neprijatelja, pa ma pod kojim se vidovima
on krio.
�Stalno
dizati
i r a z v i j a t i političku izobrazbu ženskih masa
i
time
jačati
Jedinstvenu
n ar o d n o-o s 1 o b o d i 1 a č k u f r o n t u , to
ostaje
još
uvijek
naš
prvi
politički
zadatak.
Druga velika tekovina naše borbe jest
narodna vlast. Mi imamo organiziranu narodnu državu. Znamo, da je to istinski narodna vlast, j e r smo sudjelovali u njenom
stvaranju, u n j e n o j izgradnji, u njenom postavljanju, kod f o r m i r a n j a prvih odbora i
bile osnovna masa glasača na izborima. Ima
nas mnogo, koje direktno sudjelujemo u njenom radu. Ona nam je prva garancija, da
ćemo izgraditi zemlju i obnoviti život onako,
kako sami to hoćemo i želimo, onako kako
to nama svima i cijelom narodu n a j b o l j e
odgovara.
Naša narodna vlast stoji pred velikim teškoćama, ali nema zemlje, koja se danas na
svršetku rata ne nalazi u teškoćama. Fašizam nam je ostavio u naslijeđe ruševine, neimaštinu, pustoš, golotinju, glad. Rat je završio, ali borba nije prestala. Treba da nastavimo tešku borbu za izgradnju zemlje.
N i j e v r i j e m e da uživamo plodove borbe, moramo se boriti sa posljedicama rata i razaranja.
Eto, drugarice, za tu novu borbu treba da
nam dade poleta i podstreka o v a j naš prvi
Kongres. Za tu novu borbu treba da crpimo
snage iz naših borbenih tradicija, iz iskustava stečenih u toku oslobodilačkog rata. Pred
nama su teški zadaci, ali nisu nesavladivi i
neostvarivi. Pobjedit ćemo ih na isti način
kao što smo pobijedili fašizam, bratstvom,
jedinstvom, borbom. Borbom protiv iluzija,
da su za nas prestale teškoće, borbom protiv
tendencija odmora, nerada i neodgovornosti.
Naša nova država i njena izgradnja traže od
nas još mnogo žrtava. Te žrtve ne će biti
dane u krvi, ali ih moramo dati u naporima,
u neumornom radu. Put obnove zemlje jest
put samoodricanja, požrtvovnosti, predanog
rada za zemlju, i to će biti naše novo mjerilo
rodoljublja, kao- što je mjerilo rodoljublja
bilo u toku rata — sudjelovanje u oružanoj
borbi.
Mi imamo sve preduvjete, ne samo da
obnovimo zemlju, već da krenemo putem sve
većeg blagostanja. A l i početak je težak, zato
treba rada, i to takova rada, koji traži krajnje napore svakog pojedinca i cijelog naroda.
E t o u takav rad treba da aktiviziramo sve
žene, još mnogo veći broj nego što ih je bilo
aktiviziranih u toku protiv okupatora.
Mi hoćemo uređenu zemlju, i zato svaki
onaj, k o j i voli ovu našu slobodnu domovinu,
bit će pobornik reda, rada, zakonitosti i ži-
gosat će svaku pojavu samovolje, anarhije,
neodgovornosti, bahatosti poslije pobjede i
težnje, da se sada predamo neodgovornom,
lagodnom životu.
Mi smo, drugarice, postale u toku ove
borbe ravnopravan dio naroda, ali zato snosimo punu odgovornost za daljnju sudbinu
naših naroda, naše nove demokratske Jugoslavije. Mi se te odgovornosti ne b o j i m o i ne
bježimo od nje. Hoćemo da dademo isto toliki
prilog u izgradnji zemlje, kao što smo ga
dali u borbi i time ćemo okruniti svoje dosadašnje uspjehe. Naša parola sada treba da
bude: pokažimo se u izgradnji i obnovi još
većim i jačim, nego što smo bili u borbi. To
dugujemo našim drugaricama, koje su u temelje ove države uzidale svoje živote, to dugujemo našim sinovima, muževima, braći i
očevima, koji su svojom krvlju napojili ovu
zemlju, da nam sloboda procvate. Nastavimo
započeto djelo, krenimo i dalje svojim već
utrtim putem.
Mi smo išle u borbu otvoreno, junački,
muški, bez špekulacije i mešetarenja. Nikakvi politički trikovi, nikakva mešetarenja sa
imperijalistima, nikakva politička računica
ne će nam pomoći, nego samo rad i opet rad_,
i on će nas dovesti i do sreće i blagostanja.
Mi možemo smjelo da ustvrdimo, a da
kod toga ne budemo neskromne, da smo već
do sada udarničkim radom načinile na sređivanju zemlje više, nego do sada ijedna druga zemlja, koja se nalazila pod okupacijom
kao i mi, i ta činjenica, pored pouzdanja u
svoje vlastite snage, koje smo stekli u toku
borbe, dokazuje, da mi možemo uspješno završiti i o v a j zadatak, dobiti i okončati i ovu
novu tešku borbu protiv posljedica okupacije,
koju smo sada prihvatili.
Ima kod naše narodne vlasti, a i kod nas
samih, još mnogo nedostataka, mnogo neznanja, mnogo pogrešaka. I na ovom poslu moramo smjelo pogledati u lice činjenicama i
ne bježati od njih, već tražiti puteve kako
da ispravimo ono, što ne v a l j a . Mi žene, k o j e
još uvijek predstavljamo glavni i n a j v e ć i dio
pozadine, ispunile smo pod novim uslovima
obnove privrednog života mnoge zadatke i na
tom polju.
A l i mi možemo i trebamo pružiti još veću
pomoć narodnoj vlasti u njezinim naporima
oko obnove privrede. Brže i na v r i j e m e ukazujmo propuste i pogreške narodne vlasti.
Pomognimo j o j da savlada slabosti.
Na mnogim mjestima i mnogim krajevima žene su radile i poslije oslobođenja i pomagale da se ispune izvjesni zadaci u izgradnji zemlje. Žene su radile i na prugama, koje
smo mi u vrlo kratkom roku uspostavili, žene
su opravljale ceste, ali t a j rad vršile su uglavnom žene u onim krajevima, koji su bili
�kolijevka narodnog ustanka, u Lici, u Kordunu, Dalmaciji, Hrvatskom Primorju, Baniji, Gorskom Kotaru i Slavoniji. U t a j rad
nismo masovno- uključile žene iz novooslobođenih krajeva, ali pored toga što su pruge,
ceste, mostovi popravljeni u rekordno brzom
roku, to ne može da zadovolji potrebe transporta. Naš oskudni kamionski park nije mogao da zadovolji potrebe prebacivanje robe iz
mjesta uz prugu dalje u unutrašnjost i za'.o
nije hrana, koja je trebala da bude prva p>
moć uništenim krajevima, stizala na vrijeme,
i imali smo više gladi nego što smo trebali
imati. Zato nisu opustošeni krajevi dobili
na v r i j e m e ni onu pomoć u materijalu, u
odjevnim predmetima, u alatima, koja je bila
moguća iz oskudnih zaliha, kojima raspolažemo. Eto, u riješavanju tih pitanja dogovorimo se, kako da još više učinimo. Mi smo
godinama nosila na leđima teške terete na
desetke kilometara kroz snijeg i mećavu, noću, pod neprijateljskom vatrom, hranile vojsku na položajima, prebacivale hranu i opremu za našu vojsku po neoslobođenim terenima, kroz minska polja, preko cesta i pruga.
Sada su mnoge opasnosti prestale, i s manje
napora i truda mogli smo više da učinimo,
da pomognemo našim narodnim vlastima u
rješavanju teških problema transporta.
Naša tržišta nisu oživjela. U toku borbe
mi smo bile one, koje su bojkotirale neprijateljska tržišta, a sada treba da snabdijemo
naše gradove i industrijske centre potrebnim
živežnim namirnicama, i pomognemo tako
oživljenju trgovine, da olakšamo prehranu
radnicima u fabrikama, da oni mogu izraditi
one proizvode, koji su nam potrebni, kao i
ostale proizvode, koje grad i selo neminovno
treba.
i žetvu ponijele su uglavnom na svojim leđima opet žene.
No produktivnost u fabrikama ne zadovoljava, i to baš u onim fabrikama, u kojima su
žene i ranije bile osnovna radna snaga, i prema tome ne može se govoriti o neumješnosti
ni o novom poslu, na koji one nisu navikle.
Većina tih fabrika radila je do oslobođenja
za okupatora. Pravilno je bilo, da su u to
v r i j e m e žene sabotirale rad. To je bila naša
snaga. No oslobođenjem iz temelja su se promijenile prilike, i mi smo Iz temelja morale
da izmijenimo odnos prema radu i da se bacimo stvarno udarnički na posao. Mi tu prekretnicu nismo svuda dosta brzo izvele, i to>
sada predstavlja našu slabost.
Drug Tito je rekao :
»Seljaci, radnici i poštena inteligencija,
to su tri faktora, tri najvažnija faktora u našoj zemlji, koji su garancija, da mi možemo
izgraditi našu zemlju. Ni jedan od ta tri
faktora ne smije da bude favoriziran, ni jedan više od drugoga, nego podjednako.
Naša zemlja mora podjednako da vodi računa o jednom, o drugom i o trećem f a k t o r u . «
Među poštenom inteligencijom ima i mnogo žena, i one treba da stalno Imaju na umu,
da tereti rata nisu prestali, da nije nastala
još v r i j e m e da možemo poboljšati uslove života i da još uvijek moramo da se odričemo
mnogo čega, da pružimo pomoć na svim poljima rada naporima narodnih vlasti, da se
čim p r i j e zaliječe rane rata.
I na tom pitanju bilo je krajeva, koji su
shvatili svoje zadatke, i koji su pružili izdašnu pomoć narodnim vlastima u riješavanju
tih zadataka, ali to su bili i opet mahom krajevi, koji su i sami malo imali, koji su i sami
trebali pomoć.
Možemo još uvijek mnogo da učinimo u
pitanjima socijalne pomoći, zbrinjavanja djece, invalida i drugih žrtava fašističkog terora. Na polju širokog planskog narodnog prosvjećivanja treba također da razvijemo širu
inicijativu. U tim pitanjima treba da razvijemo punu Inicijativu odozdo, da rješavamo
to vlastitim snagama i da ne očekujemo sve
od narodnih vlasti, od države. Bilo je krasnih primjera spremnosti u ratom manje
oštećenim krajevima oko pomoći postradalim
krajevima. Na stotine vagona robe i hrane
dao je Zagreb, dali su okruži oko Zagreba.
Povorke žena često posjećuju s bogatim darovima naše ranjenike. To dokazuje, da možemo i sva ostala pitanja bolje i uspješnije
da riješimo, da razvijemo na ostalim poljima
inicijativu masa u punoj mjeri.
Velik je broj nas žena u fabrikama. Trebat će nas na tom poslu još više. Kada je narodna vlast u Dalmaciji, u oskudici radne
snage, postavila pred žene da ulaze u proizvodnju, žene su u Dalmaciji ušle u velikom
broju u fabrike, u rudnike, a u mnogim mjestima bile glavna snaga kod ribolova. I sjetvu
Povezanost našeg pokreta s najširim masama, r a z v i j a n j e Inicijative odozdo, omogućila nam je u toku rata da izvršimo' teške I
ogromne zadatke. Tu istu Inicijativu trebamo
r a z v i j a t i sada i na polju izgradnje.
Na tom polju sada dajemo glavnu bitku
neprijatelju, koji hoće da oteža svim snaga-
Narodni neprijatelji ulažu sve da ometu
o ž i v l j a v a n j e tržišta, o ž i v l j a v a n j e privrede.
Na nama, je da im ne nasjednemo.
U toku borbe stvoren je čvrst savez radnika i seljaka. T a j ćemo savez produbiti i
učvrstiti : radnik će dati proizvode, a seljak
hranu.
�ma napore na izgradnji, da je ometa koliko
god može. Fašizam je sada preobukao novo
ruho. N e p r i j a t e l j , koji je doživio potpuni poraz na bojnom polju, nije se odrekao borba.
On vidi svoju konačnu propast i zato se grčevito brani. Za sve naša nedaće prave odgovornu našu nar. vlast, unose dezorganizaciju,
pričaju o tome da nismo sposobni da organiziramo privredu i misle, da smo zaboravili, da
je narod zaboravio, da je fašizam harao čatiri
godine i opustošio ovu zemlju. Cilj nam je
u toku rata bio istjerivanje okupatora — nije
se postavljalo pitanje proizvodnje. Danas
nam je cilj proizvoditi. U ovako porušenoj
privredi to traži mnogo napora i žrtava. Mi
smo sada tek stvorili uslove, da radimo za
sebe, za narod. Pobjeda nad fašizmom samo
je stvorila uslove, da sebi izgradimo novi,
bolji život, ali neprijatelji naroda ne žele
uništenja fašizma, oni ne će narodne države.
Oni hoće1 povratak na staro : ropstvo narodu,
sloboda reakciji! Prošlo je to vrijeme. Staro
je mrtvo, ali ono hoće da se povampiri. Istešimo velik i jak glogov kolac i probodimo
vampira u srce, da nikad više ne pije krv
naših naroda. Radom, predanim, planskim,
organiziranim radom na svim poljima izgradnje države i sređivanja privrednih prilika tešimo- t a j glogov kolac, i pobjeda će biti naša.
Drugarice, mi imamo narodnu vlast, vlast
koja predstavlja volju naroda, takovu vlast
za koju smo se borili, za koju smo ginuli,
svoju vlast koju smo brižno izgrađivali u toku borbe. A l i još nisu riješena mnoga krupna
pitanja o unutrašnjem uređenju naše države.
Kroz kratko v r i j e m e bit će pozvani naši narodi, da kažu svoju riječ na slobodnim izborima za kakovo su uređenje.
Narodno - oslobodilački pokret ispunjuje
ono, što je stalno naglašavao u toku borbe:
Kad očistimo zemlju od neprijatelja, narod
će se sam. izjasniti o unutarnjem uređenju.
Bit ćemo pozvane mi žene, sve žene Hrvatske, da se izjasnimo o tome. Trebat će da
kažemo, jesmo li za monarhiju ili za republiku.
Da, drugarice, mi smo za Republiku, ali
baš zato, što smo za Republiku, moramo da
se pokažemo dostojne sjajnih naših tradicija
iz doba borbe, te da na izborima doprinesemo
kod rješavanja tih pitanja isto toliki udio,
koliki smo doprinijeli Narodno-oslobodilačkom pokretu u oružanom ustanku. Da ispunimo zadatke, koje pred nas postavljaju naši
narodi, koje pred nas postavlja Jedinstvena
narodno-oslobodilačka fronta, čuvajmo bratstvo naših naroda, učvršćujmo jedinstvo, dogovorimo se kako da savladamo teškoća obnove i izgradnje, pregnimo u rad za domovinu,
za Tita.
IZ ORGANIZACIONOG R E F E R A T A
MACE GRŽETIĆ
Mi žene antifašistkinje Hrvatske održavamo s v o j prvi Kongres u danima, kada naši
narodi slave pobjedu nad najvećim neprijateljem čovječanstva — fašizmom. Mi ga održavamo u ravnopravnoj zajednici naroda, u
Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, održavamo ga u slobodnoj Federalnoj Hrvatskoj,
u našem slobodnom gradu Zagrebu. I o v a j
naš Kongres potvrđuje još jednom pravednost i opravdanost naša borbe. M-i smo u toj
borbi vojevale za našu slobodu i nezavisnost,
mi smo u toj borbi iskovale čvrsto bratstvo
i jedinstvo naših naroda, mi smo u toj borbi
izgrađivale našu narodnu vlast. A povrh svega toga, mi žene Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, ponosne smo i sratne i zato što smo
u toj borbi izvojevale punu ravnopravnost,
slobodu i prava, koja ženi kao čovjeku i borcu pripadaju.
Na ovoj velikoj manifestaciji naših snaga,
mi ćemo iznijeti povijest rada i borbe, koja
nas je dovela do ovako velikih pobjeda. A l i
mi ćemo pored toga, na temelju stečenog
iskustva u radu i borbi, utvrditi n a j v a ž n i j e
zadatke, koji stoje pred nama žanama. Mi
ćemo ovdje raspraviti i zaključiti, koji oblici
rada i organizacije najviše odgovaraju današnjim uslovima, koji će nam oblici rada i organizacije najviše pomoći da učvrstimo, proširimo i ojačamo tekovine, izvojevane u svetom oslobodilačkom ratu.
Činjenica je, da smo mi žene, sve do pobjede Narodno-oslobodilačkog pokreta u našoj zemlji bile dvostruko neslobodne, dvojako
potlačene. S jedne strane široke mase žena,
kao sastavni dio narodnih masa, bile su neslobodne i potlačene, j e r su za svoj mukotrpni rad za nagradu dobivale neimaštinu i bijedu. S druge strane, mi žene bile smo neslobodne i zato, jer nam reakcionarni zakoni nisu priznavali ravnopravnost s muškarcima.
Po tim zakonima mi nismo bili punopravni
građani i slobodni ljudi.
Reakcionarni režimi u staroj Jugoslaviji
godinama su gušili svaku, makar i najsitniju
akciju žena protiv takvog njenog položaja.
Naročito krvavi su bili reakcionarni vlastodršci u borbi protiv žena, kad su one tu
borbu povezivale s borbom najnaprednijih
demokratskih snaga. Održati žene van društvenih i političkih događaja, pasivizirati ih,
to je bilo jedno od sredstava, kojim su reakcionarni režimi pokušavali da sprečavaju
ženu u povezivanju s naprednim demokratskim snagama, kojima je na čelu stajala K o :
munistička partija.
A kada je fašistički zavojevač porobio našu zemliii i poveo rat za istrebljenje naših
�naroda, žene Jugoslavije, bez obzira na narodnost, v j e r u i stalešku pripadnost, odlučno
ustaju u obranu slobode svojih naroda. To
učešće žena u narodno-oslobodilačkoj borbi
imalo je najraznovrsnije oblike: od pomoći
u sanitetskom materijalu, u hrani i odijelu,
vršenju kurirske i obavještajne službe do demonstracija protiv okupatora i učešća u sabotažama, diverzijama i u oružanoj borbi
partizanskih odreda. Tako su naše žene prvi
puta u historiji naših naroda pokazale da
su spremne dati i svoj život, kad se radi o
opstanku naroda. U prvo v r i j e m e bio je t a j
rad spontan, organizaciono nedovoljno povezan. Uporedo s porastom i učvršćenjem
Narodno-oslobodilačke vojske, Narodno-oslobodilačkog pokreta, pomoć, rad i borba žena
dobiva svoj oblik u vidu mnogobrojnih odbora žena, koje se međusobno povezuju u jednu čvrstu organizaciju . . .
. .. Danas, kada su oslobođenjem naše
zemlje, stvoreni svi uslovi da se ostvari sretniji i ljepši život našeg naroda, postavlja se
pred nas, da svim silama pristupimo rješav a n j u zadataka, koji nije nimalo lakši od
borbe na fronti, a to je izgradnja svih
grana privrede u našoj slobodnoj domovini.
Samo podizanjem privrede omogućit će nama
da ostvarimo bolje uslove za život najširim
masama radnog naroda i da na t a j način dokažemo našem narodu, da nisu bile uzaludne
nesebične žrtve, koje je on davao za ostvarenje nove slobodne Jugoslavije.
Ostali su duboki tragovi fašističkog haranja u našoj zemlji. Naša sela i gradovi,
tvornice i strojevi su popaljeni i porušeni.
P r i v r e d n i alat i tegleća radna stoka su uništeni. Saobraćaj je rastrgan. Teške posljedice rata osjećaju se u svim krajevima Hrvatske, a naročito u Lici, Dalmaciji i Gorskom
Kotaru, g d j e se pored navedenih tegoba postavlja pitanje ishrane stanovništva, koje još
do danas jednim dobrim dijelom gladuje. Slika naše privrede nije ni malo ružičasta, što
pred nas postavlja ogromne zadatke, zadatke,
koji u svom sprovođenju u život traže mobilizaciju čitavog naroda i svih žena.
Mi žene, koje smo u toku Narodno-oslobodilačkog rata odigrale vrlo važnu ulogu, koje
smo u borbi naučile podnositi najveće terete,
treba i moramo odigrati značajnu ulogu i u
izgradnji i u obnovi naše zemlje. Danas, na
ovome Kongresu, bit će zadatak nas delegata da donesemo odluku kako i na koji način
da aktiviziramo sve rodoljubive žene u uspostavljanju saobraćaja, u podizanju i obnav l j a n j u tvornica, gradnji bajti, u što h i t n i j o j
pomoći postradalim krajevima od rata, naročito onim, g d j e sada vlada glad.
Da mi na tom polju rada možemo uspjeti,
potvrđuje nam i dosadašnji rad naših žena.
P r i m j e r i su rad radnih grupa žena u Lici,
g d j e su žene koreničkog kotara pripremile
građu za 70 bajti, ili u Dalmaciji, g d j e su
čistile gradove od ruševina i t. d. Mogli bi
nizati stotine primjera rada naših žena na
Kordunu, Baniji, Slavoniji, Gorskom Kotaru,
Primorju, u obradi zemlje, u žetvi, u poprav l j a n j u cesta, pruga i slično. Zato mi danas
možemo reći sasvim sigurno, da u nama leži
ogromna snaga, i da smo stekli ogromna
iskustva u radu, koje nam treba da posluži u
d a l j n j o j mobilizaciji svih žena u rješavanju
ovih bitnih problema.
Za izgradnju i obnovu naše privrede, pored stvaralačke snage naših naroda, potrebno je stručno osoblje. Mi ga danas nemamo
u dovoljnom broju. Već za v r i j e m e narodnooslobodilačke borbe, oslobođenjem sve većeg
dijela naše domovine, iskrsavanjem svestranijih problema postavljalo se pred našu narodnu vlast da organizira stručne kurseve.
Kroz te kurseve većim dijelom prolazile su
žene, tako da su mnoge od njih prošle daktilografske, traktorske, šoferske, poljoprivredne, bolničke, babičke i domaćinske tečajeve.
Danas, kgda postoje bolji uslovi za podizanje
i osposobljavanje stručnog kadra, treba da i
mi iz naših redova osposobimo što više žena
stručnjaka.
Interesi naših naroda zahtijevaju od nas
ne samo da uložimo sve svoje radne snage u
podizanju onoga, što je srušeno i uništeno,
nego je naša dužnost da prema nauci, prema
kulturno prosvjetnom radu, prema školama
i načinu odgoja djece u tim školama imamo
pravilan odnos. Jedno je točno, da će od političkog i kulturnog razvitka našega naroda,
napose nas žena, ovisiti i brzi d a l j n j i napredni razvitak naše domovine, daljnje učvršćenje demokracije, kao i svih tekovina izvojevanih u toku narodno-oslobodilačke borbe.
U razvijanju političke svijesti naših žena
u mnogome nas koči nepismenost, koja je u
čitavoj Hrvatskoj, gotovo u svim krajevima,
nadmašila u velikom broju broj pismenih.
Mnoge su naše žene, naročito iz redova seljanki, naučile čitati i pisati u borbi, pod
vrlo teškim uslovima, bez papira i olovke, na
pepelu i brašnu. Takvih lijepih primjera,
koji pokazuju čvrstu volju naših žena da se
politički uzdignu bilo je u Lici, Baniji, Kordunu i Slavoniji, g d j e su pojedine žene u
vrlo kratkom roku svladale sva slova. I tako,
sve do nedavna nepismene seljačke žene, počele su da pišu u zidnim i džepnim novinama, da učestvuju u pisanju članaka za lokalne listove, kao za » L i č k u ženu u borbi«, »Dalmatinku«, » P r i m o r k u « i t. d. Ali, pored svih
tih uspjeha, još uvijek su žene u većini nepismene. Zato mi našoj narodnoj vlasti treba
da dademo punu podršku u njezinim nasto-
�j a n j i m a da se organiziraju tečajevi za nepismene. A s druge strane, s obzirom da je pomanjkanje u stručnom učiteljskom kadru, u
tom pitanju glavnu ulogu treba da odigraju
žene, koje su dobro pismene. One ne smiju
dozvoliti da bude i jedne tvornice, sela, grada
i ulice, u kojima ima nepismenih žena, a da
nema organiziranog tečaja za nepismene.
Pravilnim shvatanjem od strane nas žena za
potrebe našega političkog uzdizanja, mi ćemo moći biti, pored dobrih članova narodnih
odbora, članova odbora J N O F - e i t. d. dobre
majke i odgojiteljice svoje djece, bit ćemo
sposobne da kontroliramo o d g a j a n j e naše
djece u školama, ne samo da kontroliramo
nego da i učestvujemo u pronalaženju načina
odgoja naše djece u školama. Tako ćemo mi
s jedne strane, a škole s druge strane, pravilnim odgojem razviti ljubav naše djece
prema domovini, razviti kod njih novi jugoslavenski patriotizam i spremnost da svoju
zemlju brane od napadaja, ma sa koje strane dolazio.
Željela bih ovdje naglasiti još nešto: neka
znade protunarodna reakcija, neka znadu svi
oni, koji misle kočiti djelovanje naše narodne vlasti, a to je ovdje u Hrvatskoj izdajnik
Maček, da će svi njihovi pokušaji, da ruše
krvlju stečene tekovine i da za tu rabotu
možda pridobiju i naše žene, ostati uzaludni.
To je poruka naših žena s ovog Kongresa
svim našim neprijateljima. Mi žene znat ćemo očuvati stečene tekovine i dalje voditi
nepoštednu borbu protiv svih ostataka f a šizma, protiv svih pokušaja reakcije. Ako oni
misle da će moći povratiti staro, i da će im
kod toga možda pomoći žene, onda im možemo reći da se varaju, i da im to ne će nikada
uspjeti.
Okupator u našoj zemlji nije ostavio posljedice samo na privredno ekonomskom polju. Nama je svima poznato, da je .neprijatelj
vodio borbu i protiv žena i nejake djece.
Upadom u sela on ih je nemilosrdno ubijao.
L o g o r i u Jasenovcu, N o v o j Gradiški i u ostalim mjestima bili su prepuni žena i djece,
koji su, pod najtežim terorom, izmučeni glađu, umirali. Na izložbi, priređenoj povodom
našeg Kongresa, izložene su slike o strahotama, koje su morale proživljavati naše žene,
majke i naša djeca pod strašnim terorom f a šističkog okupatora, ustaša, četnika i ostalih
narodnih neprijatelja. Te slike su strahovita
optužba za neprijatelja. Ne smije, drugarice,
ni jedan zločinac, koji je svoje ruke zaprljao
krvlju, biti nekažnjen, ne smije ni jedan život nevinih, ni jedna suza majki, ni jedno
pobijeno dijete ostati bez kazne za zločince.
Svi oni, koji se još kriju kod nas u zemlji,
kao i oni, koji su pobjegli u inozemstvo, moraju biti izvedeni pred pravedni narodni sud.
U o v o j borbi ostalo je na hiljade djece
bez roditelja. V e ć za v r i j e m e borbe mi smo
morali da pristupamo organizaciji pomoći
toj djeci, kao i našim ranjenicima i invalidima. Tako smo mi već u borbi postavili temelje novoj socijalnoj politici. U borbi mi
smo stvarali d j e č j e domove i vodile punu materinsku brigu nad njima. Do danas mi smo
u Hrvatskoj uspjeli organizirati 159 dječjih
domova sa 10.540 djece, 121 obdaniište sa
3.426 djece, 25 srednjoškolskih internata sa
5.000 omladine kao i nekoliko d j e č j i h lječilišta.
Mi žene najpozvanije smo da učestvujemo
u organizaciji d j e č j i h domova, u brizi za njih,
kao i za odgoj naše djece. Briga za djecu jest
jedna od naših glavnih dužnosti sada, a i u
budućnosti. Maršal Tito podvukao je to u
svom govoru na Kongresu žena Jugoslavije.
Prema tome, mi ne smijemo dozvoliti da i
jedno dijete luta bez roditelja po ulicama
grada i sela, a da se nitko ne brine da ga
opskrbi i da mu pruži pravilan odgoj.
Socijalna politika nove Hrvatske i nove
Jugoslavije ne će se sastojati samo u tome
da se opskrbe djeca bez roditelja i djeca invalida. Istina, to je najvažnije, ali će se socijalna briga naše države odnositi i na sve
one, kojima je potrebna pomoć.
Inicijativa žena u rješavanju tih pitanja
preko A F Ž - a odigrat će važnu ulogu. Briga
i poduzimljivost svakog odbora u selu, gradu ili kotaru, njihov stalni doticaj s narodom bit će garancija, da nitko od onih, kojima je potrebna pomoć, ne će ostati prepušten
sam sebi i nezbrinut. Shvaćanje da rješavanje socijalnih pitanja n i j e stvar samo države, nego i 1 svakog člana naše zajednice, omogućit će da mi to pitanje rješavamo uvijek
brzo i uspješno.
Pored svih ovih zadataka, u kojima mi
žene možemo najviše da učinimo, pitanje
zdravlja, pitanje borbe protiv bolesti, naročito zaraznih bolesti, kao što je p j e g a v i i
trbušni tifus i druge, žena majka može da
najviše učini.
Zadaci, koji stoje pred AFŽ-om u obnovi
i izgradnji naše domovine veliki su i oni zahtijevaju, da se za njihovo r j e š e n j e založi
svaki čovjek, sve žene. To ujedno znači, da
je našem radu potrebno pronalaziti nove
oblike, nove organizacione forme, koje odgovaraju sadašnjim potrebama i koje se mogu
najsvrsishodnije primijeniti. Te organizacione f o r m e moraju biti takve, da u njima svaka poštena i rodoljubiva žena nađe ono, za
što će se ona založiti i preko čega će ona učestvovati na radu i obnovi.
Aktivno sudjelovanje žena u narodnoj, u
s v o j o j vlasti, u narodno-oslobodilačkim odborima jeste jedan od n a j z n a č a j n i j i h uspjeha
�naše borbe, ali ujedno jedan od najvažnijih
zadataka, koji stoje pred nama. Žene moraju
biti svijesni graditelji svoje domovine, gospodari na s v o j o j zemlji, spremni na žrtve i
napore.
Pomoći, savjetovati, kontrolirati,
ispravljati i učiniti sve da nam naša narodna vlast bude što bolja, što čvršća, što sposobnija za r j e š a v a n j e svih zadataka, koji sa
postavljaju pred nju, to su naša prava, to je
naša dužnost. Ne smijemo zaboraviti nikada
i nikako da nam je samo naša narodna vlast
garancija istinske slobode, demokracije i ravnopravnosti. A l i isto tako ne smijemo zaboraviti, da ćemo své više i više koristiti i uživati tu slobodu, ako što p r i j e odstranimo
ekonomsku bijedu, ruševine, pustoš, golotinju
i bosotinju — jednom riječju, ako što prije
i što bolje izgradimo domovinu. 1
R e d a k c i j a n i j e mo,gla pronaći original r e f e rata, pa se poslužila » V j e s n i k o m « , u kome su bili
štampani izvaci iz referata.
1
rat, zatim sam čuvala goveda, pa sam zaboravila i ono što sam naučila, a danas ipak
sam nešto naučila, a to mogu zahvaliti Komunističkoj partiji.
Pred nama stoje veliki događaji, pred nama stoje izbori. Vi znate, da u bivšoj staroj
Jugoslaviji, kad su provađani izbori, onda su
agenti reakcije, Mačekovci i drugi obećavali
nekom opanke, nekom čokanje da glasuju za
njih, a nisu održavali sastanke da ljudima
kažu za što će glasati, za kakvu budućnost i
za koga. Za godinu dana oni su narodu i deset opanaka sa leđa skinuli. To je bilo zato,
što naši ljudi nisu znali čitati ni pisati, nisu
znali ništa o politici i t. d. Pred nama stoje
izbori, i sada znade svako dijete i svaka baba, o čemu će se glasati, jer naši narodi sami
sebi sudbinu stvaraju.
Ja vam obećajem u ime žena Banije, da ća
žene Banije raditi kao što su do sada radile
kroz ovu 4-godišnju borbu. Mi smo 4 godine
išle onim putem, koji nam je pokazala slavna
Komunistička partija i mi smo izvele najljepše što imamo — svoju ravnopravnost.
GOVOR K A T E VUGE IZ BANIJE
U svom referatu drugarica Anka Berus
govorila nam je o onome što smo preživjeli,
što ćemo proživjeti i što ćemo još uraditi. Mi
znademo, da nismo nikada imale ovakovu priliku da se skupimo na jednom ovakovom Zboru kao što je I. Kongres žena Hrvatske, na
kojem su se okupile žene iz svih naših federalnih jedinica. Ovo je lijepi naš uspjeh i
ovaj uspjeh kao i sve dosadašnje uspjehe
moramo zahvaliti Komunističkoj partiji.
. . . Drugarice, mi za stare bivše protunarodne vlade nismo nikada poznavale jedna
žena drugu u selu, a kamoli da poznamo žene iz naših susjednih krajeva, a danas poznamo i žene Sovjetskog Saveza, žene Amerike, Bugarske, žene Istre i žene iz svih naših federalnih jedinica.
To nam je omogućila slavna Komunistička partija. Naša slavna Komunistička partija okupila nas je u jedinstvenu frontu, i mi
sada imamo našu jedinstvenu frontu i našu
slavnu Komunističku partiju. Za v r i j e m e stare bivše protunarodne vlade polovina našeg
naroda nije znala ni čitati ni pisati, a to
protunarodna vlada nije dala, da se narod
ne bi mogao prosvjetiti i da ne bi uvidio šta
radi reakcija. Kad je među nas došla naša
slavna Komunistička partija, mi učimo i čitati i pisati i vi znate, da je u pokrajini bilo
naših drugova, koji su 18 i 20 godina čuvali
tuđe blago, a danas im je omogućila slavna
Komunistička partija da postanu rukovodioci
bataljona vojske, da postanu poručnici i t. d.
Tako je bilo i kod žena. Ja sam ušla u prvi
razred 1913. i 1914. godine, kad je nastao
GOVOR S T O J A N K E A R A L I C E I Z L I K E
Drage
drugarice!
Danas, kada se pred nas postavljaju tako
veliki zadaci, kada vodimo borbu za potpunu
likvidaciju sviju ostataka fašizma, mi moramo shvatiti, da je od naročite važnosti u
svemu tome prosvjeta, jer ako mi ne ćemo
učiti, mi ne ćemo znati, mi ne ćemo umjeti
sve te zadatke izvršiti. Zato naša narodna
vlast i posvećuje veliku pažnju prosvjeti.
Kako bi se na tom polju postigli što bolji
uspjesi potrebno je, da naša organizacija
AFZ-a dade veliku pomoć i bude velika podrška našoj narodnoj vlasti. Naše žene treba da uzmu pnnog učešća, aktivnog učešća
u prosvjetnim aktivima, u prosvjetnim odjeljenjima. U Lici na pr. većinu prosvjetnih
aktiva, prosvjetnih o d j e l j e n j a sačinjavaju
žene. One su predsjednice prosvjetnih aktiva,
a mnoge su i pročelnici prosvjetnih odjeljenja. U svakom selu treba podići školu, a mi
nemamo dovoljno materijala, ali to nas ne
smije spriječiti u našem prosvjetnom pridizanju. U Lici su žene same sjekle šumu, same vukle građu na pilanu, i kad je proradila
pilana u Srbu, prve daske bile su dodijeljene
za školu i dom kulture.
Naša organizacija može ne samo učiniti
da pohađanje djece u školama bude 100°/o-tno,
ona treba spriječiti i ono staro mišljenje,
koje još uvijek postoji, da za žensku djecu nije škola. Ako sva naša djeca ne idu u škole,
onda mi ne ćemo ići naprijed, onda mi ne bi
�mogli otkloniti nepismenost, a mi vrlo dobro
znamo, da nas je nepismenost i neznanje i
dovelo do onog stupnja neznanja, u kojem
smo bile. Zato smo mi na sastancima odbora naših žena uvidjele od kolike je važnosti
da sva naša djeca idu u škole. U Lici su žene na pr. organizirale zajedničko čuvanje
blaga, zajednički obavljale mnoge poslove,
koje su p r i j e vršila djeca, kako bi djeca mogla ipak ići u škole.
I Tito nam je govorio da vodimo računa
u odgoju djece. Treba nastojati da roditeljski
sastanci budu što bolje posjećeni, da roditelji u što većem broju dolaze na sastanke,
gdje se s učiteljima i ostalim prosvjetnim
radnicima dogovaraju o svim problemima,
koji so tiču odgoja djece.
Mi moramo pomno paziti da se u naše škole ne uvlači stari duh, j e r reakcija želi i
ovdje nešto da učini za sebe. Naši novi učit e l j i su narodni učitelji. Mi ih trebamo pomoći, ali i kontrolirati, naročito one, koji još
nisu dovo.ljno upoznati s novim odgojem naše
djece — djece T i t o v o g pokoljenja.
Drugarice! Drug komesar II. A r m i j e jučer je naglasio, da će veći broj omladinki i
omladinaca izići iz vojske. Oni, kao n a j b o l j i
omladinci i omladinke sela, ići će u škole, koje će ih odgajati za prosvjetne radnike i t. d.
0 njima naše narodne vlasti vode računa, te
se pripremaju za otvaranje internata, đačkih
kuhinja i t. d. Naša organizacija treba tu da
pokaže svu svoju majčinsku ljubav, da se ti
internati i kuhinje snabdiju sa svim potrebnim stvarima.
Naša nova prosvjeta nije samo u školi,
ona je postala široka za sav narod i to preko domova kulture, narodnih univerziteta,
pokretnih knjižnica, čitaonica i analfabetskih
tečajeva. Ovdje treba da se sjetimo kako su
stare vlasti radile. Ne samo da nisu omogućile prosvjetu, nego su je svim silama sprečavale. One su onemogućavale da knjiga dođe u ruke seljaka i radnika, t. zv. malog čovjeka. Mi znamo zašto su one to učinile, ali
zato danas, kad narodne vlasti čine sve da se
podigne narodno prosvjećivanje, mi žene treba da u tome budemo desna ruka naše narodne vlasti. Treba učiniti sve da se u našim
selima podignu domovi kulture, da se nabave
knjige, i da se otvore čitaonice i analfabetski tečajevi. U tome ćemo se natjecati. Reakcija i tu ima svoje prste, ali trebaju znati
svi oni, koji ismjehuju žene, koje pohađaju
analfabetske tečajeve i koji g o v o r e : što Ć2
seljacima knjiga, da mi znamo da na njihova
usta govori ona banda, koja je željela u prošlosti, kao i danas mrak, neznanje i ropstvo
ženi. N a j b o l j i odgovor će im biti na to, ako
mi učinimo sve, da bude sramota za svakog
onog tko ne zna čitati i pisati, da bude sra-
mota svakom onom tko ne će da uči. Navest
ću nekoliko primjera iz naše L i k e :
Iako je popaljena, iako je opljačkana, mi
danas imamo u svakom selu školu, a u 34 sela imamo i domove kulture i čitaonice. U svakom kotaru osnovana je pokretna knjižnica
s nekoliko stotina knjiga, a samo u 1943. i
1944. završeno je 93 analfabetska tečaja, na
kojima je naučilo čitati i pisati 1.557 lica,
usprkos stalnih ofenziva. U svakom domu
kulture imamo danas i narodni univerzitet,
u kojem se održavaju različita predavanja iz
sviju grana znanja, kao iz poljoprivrede,
zdravstva pa i razna politička predavanja
i t. d.
Drugarice! Mi treba da shvatimo, da je
prosvjeta jedna od n a j g l a v n i j i h zadaća, da
bi vodili našu državu napretku, da bi stvorili ljepšu i sretniju budućnost našoj djeci. 1
1 U
diskusiji sudjelovale su medu ostalim i:
N e n a Jović, u ime ranjenih boraca zagrebačke bolnice, T u g o m i l a Brkić iz M e đ u m u r j a , A n t i c a Franolić iz P r i m o r j a , A n k a Berislavić iz K l a n j c a , A n k a
Vučković iz Gorskog Kotara, M a r i n a U d i e r iz K a r lovca i L j u b a P e j n o v i ć iz S l a v o n i j e . P o s l i j e diskusije održala je zaključnu r i j e č Kata P e j n o v i ć , a zatim je Deša D e v č i ć predložila listu kandidata za
G l a v n i odbor A F Ž Hrvatske.
G L A V N I ODBOR AFŽ-a H R V A T S K E
IZABRAN NA I. KONGRESU
Predsjednica: Maca Gržetić
Potpredsjednica: Kata P e j n o v i ć
Odbornice :
1. Nada Despot
2. Marica Smolčić
3. Ana Košić
4. K a j a Barić
5. D r a g i n j a Metikoš
6. Kata Vuga
7. Ruža Sekulić
8. Dina Zlatić
9. Desa Miljenović
10. Kata Govorušić
11. Nada Galjer-Holjevac
12. Pavka Jakšić
13. Stojanka Aralica
14. Marica Zastavniković
15. Jovanka Pavić
16. M a r i j a Novak
17. Emica Rački
18. Genoveva Tomić
19. Mara Zelenić
210. Vera Đurđević
21. Dina Skočilić
22 Julka Rendulić
23. Roža Petrović
24. Dragica Mađarac
25. Anica Tompa
�26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
Zlata Oršanić
Vera Gašparac Dika
Božena Begović
Elena Masari
Neđa Drakulić
J a n a Mioković
Milka Šolaja
Beška Frntić
Vinka Marinković
Darinka Popadić
Veda Zagorac
Lea Ran er
Marija Fabijančić
Milka Lasić
Ljubica Jagić
Nevenka Krašić
Krasna Nola
Dr. Slava Očko
Mara Grba
Luja Poladić
Anka Gerovac
Ivka Čozi
Ružica Bartolić
Milka Katalenić
Marija Đerđa
Zorka Korać
Mila Karađole
Jela Jančić
Fumica Zenzerović
Dr. Bonka Oreščanin
Jakica Mirošević
Ružica Turković
Mara Damjanović
Ersilia Rismondi
Nada Brnčić
Kata Turić
Soka Rnjak
Milka Cikač
J a n j a Vranješević
Nada Sremec
Stanka Pavić
Vlatka Babić
Milka Utvić
Anka Berus
Darinka Vujasinović
S o n j a Koharević
Milka Kraguljac
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
Dr. Ivana Rossi
Milka Bogunović
Lidija Adžija
Anka Skorupan
Ana Mrkoci
T a t j a n a Marinić
Mici Učkar
J e j a Stanisavljevié
Sirnica Trbović
Kata Štrumberger
Tonka J u r i n
Jelka Perić
Anka Kordić
Kata Ivančić
Anka Bučan
Ljuba Iveković
Dr. Dora Filipović
Manda Vukadin
Vika Podgorska
Anica Hirer
Milka Rukavina
Terinka Vojaček
Irena Šilović
Deša Devčić
Ruža Kumic
Olga Kovačić
Marija Kralj
Evica Valpotić
Ženka Prevendar
Jelka Gluhak
Marija Frigan
Anka Berislavić
Terezija Kruhan
Vera Štengl
Anica Žiljak
Kata Jakopović
Kata Vujaklija
Marica Škrivanek
Š t e f a n i j a Eker
Ankica Zdjelar
Magica Pankarić
Mileva Cetušić
Vera J u r i ć
Marija Šoljan 1
1
Poslije izbora Glavnog odbora AFŽ Hrvatske
održala je Maca Gržetić kratak ,govor, i time je završen rad I. Kongresa žena Hrvatske.
�BIOGRAFIJA
NARODNOG
Anka Berus
gdje
je
rođena
pohađala
ski
fakultet
čila
u
dija
dobila
studirala
napredni
di,
i
stizale
od
je
školske
da
Radi
Uskoro
i
počinje
početku
na
s
masama.
za
da
okupi
bolji
sko
život,
pravo
glasa
žena
HSS-a
pridruže.
javno
razbija
One
Kada
uhapšena
u
koju
ne
1936.
je
i
izdržava
je,
g.
Na
je
u
sudu
protiv
S
robije
mača
mu
1935.
g.
i
su
za
je
ponovo
1938.
g.
U
i
Anka
vidnog
i
drugova.
široke
narodne
došao
do
odlazi
na
venirati.
borbi
od-
čitavom
aktivan
svog
snagom
je
općem
vrhunca
preko
tog
su
AFŽ-a
postaju
aktivni
suđenja
redovitom
nastavlja
U
U
ubila
na
protesta,
u
ljudi.
ne
na
uzima
Jelaske
od
radnika.
je
Policija,
se
tih
To
koji
Splitu,
usuđuje
—
usta-
a
nove
Narodno-oslobo-
na
Baniju,
u
gdje
na
radu.
odlazi
CK
u
Slavoniju,
KPH
za
Sje-
1944.
KPH
je
za
g.
Dalma-
kojem
preinter-
je
zauzi-
i
ženskim
u
rukovod-
učvršćuju
a
orga-
hiljada
deseci
se
žena
NOB-e.
g.
formirana
Berus
bila
Vladimir
je
raniji
član
i
je
Prva
AVNOJ-a
vlada
NR
ministar
postaje
vijećnik
Bakarić
fi-
od
njegovog
ZAVNOH-a
mu
uvijek
je
je
Anka
bila
od
nje-
Berus
nosilac
zasluge
skoj
odlikovana
skupštine
odlikovao
narodnog
u
ju
i
je
razvitku
je
Ordenom
bratstva
oštra
za
bila
tamo,
ali
rekao:
najdiscinigdje
neradu
stroga,
nju
i
i
gdje
je
bilo
oportunizje
trebalo
pomagala.«
redne
reda.
je
nepravilnostima,
uvijek
je
najsavjesniji
Najčešće
Prema
tu
jednom
najpožrtvovniji,
komunista.
najteže.
rodne
učešće
i
Anka
kojoj
zasjedanja
Drug
nom
aktivno
mjesto
ženama
formiranja.
»Ona
1.
sa
rastu
terenu,
1945.
u
posebno
rad
učesnici
Ona
Drugog
demonstraci-
štrajku,
sprovodu
20.000
radi
jednoj
jednog
protestnom
i
Dalmacije.
radu
njeno
na
travnju
Hrvatske,
radnog
Dalmaciju
i
u
AFŽ-a
nancija.
čestim
i
na
plamti,
u
komitet
organizator ski
nizacije
obuhvatala
slobode.
Hrv.
stvaranju
Rijeku,
KPH,
Oblasni
njenom
i
robije,
Ona
i
u
zaštitu
oportunista
naroda
rad
Hrvatskoj,
za
koje
rada
policija
povoda
protiv
radnog
odlazi
Oslobođenjem
Uz
za
žene
i
stupaju
CK
stvu
gdje
grupa.
partizau
organizacija
jače
Povjerenstva
organizacijama.
Stranka
okuplja
član
radom
policiji
vrijeme
Splitu
kao
Hrvatsku,
je
tužbu
stranke
čitalačkih
mase,
prisustvovalo
strašena
u
kruha,
u
Ponovo
Stranka
tražile
dalo
je
u
radi
na
organizacijama
ma
godine
Split,
g„
rukovodi
vernu
mučili.
u
odbor
i
učešća
demonstracija
je
Berus.
kružoka
i
je
osnovana
Inicijativni
formiranju
jama
1943.
U
dvije
radi
sve
Primorja
pomaže
Splitu,
Zatim
Još
Hrvatskog
način
žene
zagrebačkoj
od
svibnju
konferen-
vojsku.
u
Stidom
pro-
ciju.
Na
pred
na-
i
u
Zagreba
KPH
partijskih
boraca
borbenost
hapšenje
iz
okupirani Sušak
Policija
glasa.
i
i
Iz
gdje
odborom
učvrstiti
ilegalnoj
CK
sastanke,
masovnih
KK
živi
Jugoslaviju.
odlazi
Primorju
dilačku
rad.
drugovima,
koji
se
za
ti
gdje
okupacije,
Beogradu
g.
stotine
radi
Zagreb,
Uspijeva
instruktor
u
u
vrijeme
Hrvatskom
govog
naroda.
kao
koncentracionom
Pokrajinskim
u
pomoći
odlazi
u
isti
Za
iz
dolazi
Hrvatsku.
Održava
stotine
ženpravo
radom.
ulazi
Primorju.
terenu,
g.
1942.
Najprije
nak
logora
prisustvuje
ožujku
ne.
u
izlasku
rukovodi
za
Narodne
U
organizacije
mučenju.
kaznu
se
za
da
razbiti
i
Naborbe
za
i
pravo
veliko
procesu
agenata,
su
Splitu
borbu
ostalim
prelazi
i
pokret
Splita
Berus.
na
fašizma
pa
Požar evcu.
sa
i
za
bilo
radničkom
kasnije
ženama.
u
strahovitom
osuđena
podnijela
pred
pitanju
uspijeva
i
Anka
je
Beograd.
države,
zboru
u
a
periodu,
zahtjevom
ali
je
moli
na
ženama
nastavljaju
podvrgnuta
vode
sa
zbor,
žena.
ne
sa
masovan,
dozvoliti
-ustaju
ciji
biskup
g.
zatvorena
Po
organizaciju.
vršiti
radi
rata
tom
velikom
Tada
širiti
protiv
žena
broj
protiv
U
postaje
Na
lju-
je
1940.
pomoći
komu-
rad
tehnici,
Najradije
borbe
morale
u
veći
glasa.
Celju.
ilegalno.
su
splitski
njima
aktivan
radi
što
u
dolazili
je
bila
Lepoglavi.
učvršćivanju
njen
U
rad
s
KPS
truje
koje
g.
u
rodne
obuke.
pokretu.
stoji
da
stu-
BERUS
1939.
logoru
1941.
djecu
ju
uklju-
naprednih
su
dok
se
Splitu.
od
da
Filozof-
završetku
u
i
inspektori
djecu
školske
Po
ANKE
u Splitu,
gdje
prijava,
vlastima,
g.
"školu.
gimnaziji
knjižnice,
kvari
početak
pokret.
zapažena
klerikalaca,
1903.
srednju
Ljubljani,
na
bila
XII.
i
u
mjesto
literaturom,
preglede
tužio
je
školskim
nističkom
16.
studentski
je
Istovremeno
nje
je
osnovnu
HEROJA
i
Ordenom
zasluga
jedinstva.
FNRJ,
je
heroja.
Spomenice
Za
izvan-
u
Hrvat-
narodnog
oslobođenja
za narod
1.
reda
1.
a
Prezidium
reda,
ukazom
najvećim
1941.
ustanka,
narodnog
od
24.
VII.
primanjem
—
i
Orde-
1953.
nag.
Ordenom
�Dokument
386
REZOLUCIJA PRVOG KONGRESA SLAVENSKO -TALIJANSKOG
ANTIFAŠISTIČ-
KOG SAVEZA ŽENA JULIJSKE KRAJINE ODRŽANOG U RIJECI
17. VELJAČE 1946.
Iz »Glasa Istre«, glasila KOF Istre, od 18. II.
»Danas, kada se oči čitavog svijeta upiru
na o v a j dio zemlje, koju zajednički nastavamo Hrvati, Slovenci i Talijani, mi a n t i f a šiskinje ove p o k r a j i n e na našem I. Kongresu
ističemo naše sveto i osnovno pravo na slobodan život u slobodnoj zemlji F N R J .
To naše osnovno pravo počiva na našem
prirodnom i potpuno razumljivom razlogu da
je n a š a zemlja n e d j e l j i v i dio J u g o s l a v i j e ,
koja je ne samo narodnosno, nego i ekonomski usko povezana sa svojim p r i r o d n i m zaleđem J u g o s l a v i j o m .
P r a v o n a t a j z a h t j e v d a j e nam nadasve
n a š a borba, koja se nije vodila samo posljedn j i h 4 godine, nego se vodila više od 25 godina.
Nikad se naš narod nije mogao pomiriti
sa teškom nepravdom, koja mu je u č i n j e n a
1920. godine u Rapallu. Već onda je započela n a š a borba, u k o j o j smo uzimale učešća i
Narod
Istre
traži
1946.
mi žene, koje. s a č i n j a v a m o veliki dio naroda
Julijske Krajine.
F a š i s t i i t a l i j a n s k i i m p e r i j a l i s t i palili su
nam domove, odnarođivali i mučili naša sinove, muževe i braću. Ekonomski su nas
uništavali. Porezi i nameti su uništavali naša gospodarstva. N a j t e ž i t e r e t svega toga zla
snosile smo mi žen? na svojim leđima. Nikad se nismo pomirile s našom sudbinom 1 , a
niti se nismo pokorile. 1918. godine 1.000 žena iz Buzeta i okolice dižu se i traže svoja
prava. 1930. godine bune se žene K a n f a n a r a
protiv fašističkog podeštata, a 1936. godine
bune se žene T i n j a n a i Poreča protiv nepravednih porosa i taksa.
Od fašističkih p U t u n a p a d a j u n a š a djeca,
naši n a j d r a ž i . Padž. 1922. godine Luigi Scaglier u Puli, p a d a j u zatim d a l j e H r v a t Gortan, Slovenci Valenčić, Bidovec, Miloš i Marušić kao i mnogi drugi. P a d a j u zato, jer su
priključenje
Jugoslaviji
�\
Doček
medunarodne
željeli ono, što je tako prirodno, željeli su
ispravak nepravde počinjene u Rapallui.
1941. godine nastavila se otvorena borba,
koja je za nas bila krvava i teška, jer je neprijatelj bio daleko nadmoćniji i jači, ali
to nas nije prestrašilo, i velika većina našeg
naroda učestvovala je u toj borbi.
U toj borbi palo je 42.000 naših sinova,
7.000 ostalo je osakaćeno, 94.460 odvedeno
u razne koncentracione logore. 19.357 potpuno spaljenih domova i 16.837 djelomično porušenih govori o teškim materijalnim žrtvama za naše oslobođenje.
Sve su to žrtve, koje smo mi majke, žene
Julijske Krajine, junački podnijele samo zato,
da bi naša djeca mogla sretno živjeti u Titovoj Jugoslaviji. To je krvavi plebiscit, kojeg nam mora da prizna sva međunarodna
javnost.
Međutim i poslije svega toga, poslije na
potoke prolivene krvi, koja je natopila ovu
našu zemlju, pokušava se ponovno osporiti
naša prava i pravedne zahtjeve.
Nama se z a b r a n j u j e održavanje kongresa
u T r s t u . U Trstu se ponovno 'zatvaraju naše
škole, zato što naša djeca zahtjevaju kaznu
za fašističke zločince, kojima se omogućava
potpuno slobodno djelovanje. Mi osuđujemo
ovaj postupak Savezničke vojne uprave, i ču7
Žene H r v a t s k e u N O B
komisije
u
Pazinu
di nas, da tako postupaju oni sa kojima smo
se zajedno borili protiv fašizma.
Dok žene ostale Jugoslavije mogu slobodno raditi na obnovi i izgrađivati sretnu budućnost svojoj djeci, mi žene antifašistkinje
Julijske Krajine moramo voditi borbu protiv
fašizma, j e r on još nije potpuno uništen.
On je još živo podržavan međunarodnom
reakcijom.
Odlučno i nepopustljivo ćemo se boriti,
dok ne postignemo našu slobodu. Borit ćemo
se, dok ne bude u Trstu, Puli, Gorici i čitavoj Julijskoj Krajini na vlasti sam narod,
dok ne bude u svim krajevima osigurano
slobodno djelovanje narodne vlasti, a što jedino može biti u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. To hoće i odlučno zahtijeva ogromna većina naroda Julijske Krajine.« 1
1
Istra, Slovensko Primorje i Trst bili su podijeljeni na dvije zone, ino narod je obiju aooa ostao
jedinstven u borbi za priključenje Jugoslaviji i u
borbi za očuvanje tekovina NOB-e. To jedinstvo u
borbi zahtijevalo je u j e d i n j a v a n j e i borbenih političkih organizacija.
17. veljače 1946. održan je u Rijeci I. kongres
Slavensko-talijanskeg saveza žena Julijske Krajine.
Kongres se trebao održati u Trstu, ali u posljednjem
času Saveznička vojna uprava zaJbranjuje njegovo
održavanje. Kongresu je prisustvovalo 1500 delegatkinja i 3500 gostiju.
97
�Dokument
367
IZ PISMA JUGOSLAVENSKE DELEGACIJE NA ČELU S DRUGOM EDVARDOM
KARDELJEM KONFERENCIJI ZA MIR U PARIZU 16. X. 1946.
»U ime jugoslavenske delegacije čast mi
je zamoliti vas, da na završnoj sjednici Pariške konferencije mira izvolite saopćiti slijedeću izjavu :
Delegacija F N R J — svijesna svoje odgovornosti pred narodima, čije je interese imala da zastupa na Pariškoj konferenciji, a isto
tako svijesna i odgovornosti pred svim narodima željnim, da se ostvari pravedan i
trajan mir — zauzimala se od početka Pariške konferencije zato, da se prihvati takva
metoda rada, koja bi omogućila maksimum
međusobnog razumijevanja i saglasnosti među zemljama, koje su u ratu išle rame uz rame. To smo činili, j e r smo smatrali, da je
to jedini put da se postigne mir, koji bi svi
narodi, a među njima i narodi Jugoslavije,
mogli smatrati pravednim.
Ali naše se očekivanje nažalost nije ostvarilo. Nasuprot tome bila je usvojena metoda
donošenja odluka putem glasanja, a to je
metoda koja je, kada se radi o životnim pitanjima jednog naroda i o sudbini mira među
Narad je
na svim
narodima, formalno nepravedna —• j e r dovodi
do nametanja volje jedne grupe država drugim suverenim i ravnopravnim zemljama
— i nepravedna po suštini, j e r dovodi do toga, da se pitanja ne rješavaju objektivnim
kriterijima, nego sa stanovišta posebnih interesa država, koje predstavljaju većinu na
konferenciji.
Usprkos svemu tome, u toku Konferencije, jugoslavenska delegacija nije prestajala
da aktivno surađuje, čineći sa svoje strane
sve napore da se dođe do sporazuma u pitanjima, koja su od izvanredne životne važnosti za narode Jugoslavije. Na tom putu
jugoslavenska delegacija nije prezala od važnih ustupaka, koji predstavljaju tešku žrtvu
na štetu neospornih prava naših n a r o d a . . .
Rezultati Konferencije u nizu pitanja od
osnovne važnosti za Jugoslaviju po projektu
mirovnog ugovora s Italijom takvi su, da
onemogućuju Jugoslavenskoj vladi da potpiše taj ugovor, ako glavne odredbe, koje- pogađaju životne interese Jugoslavije ne bi
bile izmijenjene .. . l
kućama ispisao zahtjeve
za
priključenje
Jugoslaviji
�Sa
dočeka
medunarodne
komisije
N a r o d d v i j u Z o n a ž i v i o je pod različitim uslo-
1
vima.
U
d i j e l u ,pod
vom,
narod
obnavljao
pod
uz
slobodno
puno
vojnom
upra-
rukovodstvom narodne vlasti,
svoju privredu,
talijanske,
zacije
je,
Jugoslavenskom
su
otvarao
škole hrvatske
djelovale
poštivanje
političke
nacionalnih
i
organi-
prava
tali-
u
Labimi
1946.
sastav naroda
i
g.
druge
mirovna k o n f e r e n c i j a
krajeva.
Narod
je
g r a d o v i m a i selima
za
poštivanje
nih
na osnovu
odlučiti
Međunarodnu
komisiju
oslobodilačkom
borbom.
dio T a l i j a n a
bili
upravom upravu je preuzela civilna vlast, sastavlje-
tim z a h t j e v i m a .
M a s e naroda
su
na
cestama
'manjine.
od
U
zoni
protunarodnih
pod
i
Savezničkom
fašističhih
elemenata,
vo
upravljanja.
Dok
nizacijama
su
otežavan
rad,
osporavano pravo na
u
toj
Zoni
moirao
je
sa
su
I
izvojevaHrvati
i
jednodušni
u
danima čekale na
zastavama
i
transparentima,
iredentistički
kuhala t o p l a hrana - narod je bio svijestan toga, da
antifašističkim je orga-
mu je od svega preča sloboda, za k o j u se b o r i o pre-
i
a Hrvatima
škole
Komisiju
svim
p o l j a se nisu o b r a đ i v a l a , u m n o g i m kućama se n i j e
fašistički
djelovali,
a
u
je pra-
N O O - i m a izabranim od naroda, osporavano
elementi slobodno
vojnom
bi
ovih
dočekao s odlučnim z a h t j e v i m a
i veći
janske
kojih
sudbinu
n j e g o v i h nacionalnih prava
oružanom
Slovenci
uslove,
trebala
i
Slovencima
i kulturni život.
voditi
neprekidno
Narod
bor'bu
za
ko 25 godina. U tim manifestacijama žene su opet
bile u p r v i m r e d o v i m a . Starice su iz s v o j i h škrinja
izvlačile
narodne
nošnje,
mnoge
su
na
glavu
sta-
tekovine N O B , borbu za rad, za demokratska prava,
v l j a l e partizanske kape, kitile se trobojkama, plesale
a
T i t o v o kolo i p j e v a l e narodne i borbene pjesme. Na
protiv
oživljavanja
fašizma.
N o u oba d i j e l a narod j e zajednički v o d i o p o l i tičku
borbu
za
priključenje
Jugoslaviji.
i J u g o s l a v i j e ispisivali su l j u d i na
na
kamenju,
transparentima.
urezivali
Na
u
koru
brojnim
Ime
Tita
s v o j i m kućama,
drveta,
masovnim
isticali
na
sastancima
mnogim m j e s t i m a žene su s o g o r č e n j e m zaustavljale
automobile, u k o j i m a su se v o z i l i članovi K o m i s i j e
zahtjevajući
poštivanje
prava n a r o d a
za
priključe-
n j e m Jugoslaviji.
U listopadu 1946. g. održana je u Parizu K o n f e -
i k o n f e r e n c i j a m a isticali su odlučno s v o j e z a h t j e v e
rencija za mir.
i
K a r d e l j e m , časno je branila p r a v o J u g o s l a v i j e na te
s v o j a prava, slali na h i l j a d e
međunarodnim
prava
forumima,
i priključenje
protesta
tražeći
i brzojava
poštivanje
svojih
U ožujku 1946. g. došla je u ove k r a j e v e M e đ u narodna
komisija,
koja
je
trebala
krajeve.
seno
Jugoslaviji.
utvrditi
etnički
N a š a d e l e g a c i j a , na čelu s drugom
Međutim,
pravedno
naša z e m l j a .
na
toj
rješenje,
Konferenciji
koje
bi
nije
done-
m o g l a prihvatiti
�AŠE
ŽENE,
naše
kćeri,
rodno-oslobodilačkoj
majke
borbi.
Ja
sndjehiju
se
u
ovoj
borbi
po
svom
puškom
ponosim,
armije, u kojoj ima ogroman broj žena.
žene
s
heroizmu,
što
u
ruci
stojim
na
Ja mogu kazati,
po
svojoj
i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima,
u
Naćelu
da su
izdržljivosti
bile
i narodima Jugosla-
vije čini čast, što imaju takve kćeri,
TITO
�DALMACIJA
Od
početka
partizanski
grupe,
koje
U
Borjan«,
od
veljače
III.
do
polovini
dalmatinska
svibnja
brigada
s
vraća
Dalmaciji
atentate
g.
1942.
u
već
(naročito
u
nekoliko
u
Dalmaciji
formirani
Bukovica
Splitu,
Dalmaciji
U Sjevernoj
još
bili
Biokovo,
Srednjoj
četa.
i
su
Mosor,
i
nekoliko
Šibenika
ustanak
se
odreda,
samostalnih
g.
formirana
proleterska
njome
se
g.
s
u
formira
U
i
t.
Šibeniku
Dalmaciji
jedinica.
i
i
su
i
mnoge
se
prvi
udarne
Solinu).
se
I.
udarni
formira
Južnoj
borili
d.)
se
bataljon,
bataljon
Dalmaciji
djeluje
11.
»Bude
tada
Blo-
i
s
neko
oslobađanju
Južne
Hercegovine
veljače
1943.
dalmatinsku
nekoliko
stotina
komande
brigada,
Crnu
i
a
g.
Poslije
i
četa.
brigada,
1942.
formirana
su
i
II.
boraca
iz
vrijeme
IV.
i
V.
boraca
u
NOV.
mali
Tada
u
u
tom periodu
Tada
po
se
sastav
kapitulacije
III.
formiraju
formira
oslobođenju
i
1.
se
I.,
Mornarički
Imotskog
proleterske
Italije
Trogirski
i
se
od
Crne
a
X.
Gore
zatim
postojećih
1942.
Kada
i
je
ulazi
•—•
V.
udarne
II.
odred
brigada.
divizije
dalmatinska
i
u
Pri
sastav
priliva
novi
odredi,
prema
odluci
poneki
ožujku,
formirani
Zadarski
IV.
Vrhovnog
hiljada
i
V.
Dalmacije
štaba,
starih
crnogorsku
prebacuje
krenule
u
vod
travnju
i
Splitski,
odredi.
borbu
se
samostalna
ili
i
svibnju
Cetinski
izvan
četa
1943.
i
imala
formira
novih
i
—
proleterska
prema
Lici
bataljon,
g.,
dolazi
odred,
pet
za
i
u
u
u
sastav
Srbiju,
g.
za
11.
učestvuje
od
Dalmaciji
u
U
terenu
i
V.
Biokova,
pri
crnogorske
isto
vrijeme
brigadu.
samo
odred.
samostalne
se
i
mornaricu
srpske
do
IV.
podnožju
proletersku
na
kojih
111.,
ratnu
u
mornarički
dvije
u
brigadu.)
XIII.
su
brigada,
sastavu
redu
ulazi
ostali
g.
prešla
1944.
svom
Sekcija
i
Biokovski
u
hercegovačku
Dalmacije,
1942.
divizije.
u prvom
boraca
X.
koncu
boraca
uspješne akcije na moru,
toga nekoliko
tada
XI.
divizija
IX.
novih
divizija,
a
koja je
1.
proleterska
Hercegovine.
prelazi
odreda
g.
II.
dalmatinska
Sjeverne
u
3.
Goru.
(IX.)
brigade
su
teritoriju
proletersku,
odredi,
ofenzive,
se,
Osim
dalmatinske
mjesta,
Šibenski,
te
i
u
Dubrovnika,
stvara
zone.
(I.
na
i
prva
Nastaju
mornarici,
brigade
Kad
g.
formira
operativne
proleterske
XI.
odlazi
vrijeme
1943.
g.
brigadu.
temelje
IV.
9.
Dalmacije.
njom
ostaje
udaraju
ulazi
razgara
bataljona
biokovska
područja
proleterska
divizije,
dalmatinska
Do
IV.
naglo
Dalmaciju.
proleterske,
11.
je
brigada
odlazi
dalmatinska
II.
te
i
u
mnogo
1942.
I. dalmatinska
i
1942.
brigada,
Krajem
Crnogorske,
Štabu
g.
Kamešnica,
diverzije
bataljon
oko
1942.
Svila ja,
sabotaže,
bataljon
drugoj
Podgori.
13.
lipnja
odred.
III.
11.
do
Mosei,
vršile
bataljon,
U
u
su
Primorski
kovski
pa
(Dinara,
periodu
kamešnički
i
okupacije
odredi
punktovi,
Ali
masovnog
čete
i
već
u
priliva
mornarica,
�XIX.
divizija formirana
11.
X.
1943. g.
obuhvatala je sektor Sjeverne Dalmacije i imala u svom
sastavu V., VI. i VII. brigadu, a kasnije i XIV. brigadu,
te grupu Sjevero-dalmatinskih odreda.
U kolovozu 1943. g. iz Šibenskog odreda formira se Šibenska grupa udarnih
bataljona, iz Splitskog
odreda formira se Trogirska grupa udarnih bataljona, iz Blokovskog i Cetinskog odreda nastaje Triljska
grupa udarnih
bataljona.
Od ovih jedinica,
koje se formiraju u VIII., i X.
brigadu, formirana je 10.
X. 1943. g. XX. divizija, koja je zahvatala sektor Srednje Dalmacije i Južne Bosne. Ona je u svom sastavu
imala i grupu odreda Srednje Dalmacije: Mosorski, Mosećko-svilajski, Vrlički, Dinarski i Trogirsko-šibenski.
odred.
XXVI. divizija, formirana 1. XI. 1943. g., imala
je
u
svom
sastavu
XI.,
XII.
i
XIII.
brigadu,
kasnije I. proletersku brigadu i III. prekomorsku brigadu.
U danima kapitulacije Italije došlo je do snažnog priliva boraca u jedinice KOV u Dalmaciji, te
je 5.
X.
1943.
g.
formiran
brojčano najjači VIII. (dalmatinski)
korpus
KOVJ,
IX., XIX., XX. i XXVI divizija, svi partizanski odredi na teritoriju Dalmacije
u
čiji
su
sastav
ušle:
i dalmatinskih otoka,
te
mornarica.
Kroz period od 1941. g. do konca 1943. g. Dalmacija je dala oko 35.000 boraca,
oslobođenja Dalmacije,
u
listopadu
1944.
g.
preko 100.000 boraca KOV.
a
do
konačnog
�Dokument 368
ŽENE BORCI I. DALMATINSKE PROLETERSKE BRIGADE1
Red.
br.
Funkcija
i čin
Prezime i ime
Datum
i mjesto
rođenja
1
zamj. ref.
brig, pporuč.
Klaić A n d a
5. I I I . 1921.
Vrelo-Cazin
2
bol. p r e v .
star. v o d n i k
Rastovac
5. III. 1922.
Ponor
3
kuharica
Ercegović
4
boln.
5
boln. st.
vod.
6
bol.
Topic
7
bol.
Bogić Dinka
8
bol.
Separović
9
boln.
Borović
10
boln.
Delalija Milka
11
čet. bol.
st. v o d .
12
borac
13
vodna
14
četna b o l .
bol.
Milka
Pavica
V I I I . 1924,
Sapina-Doca
Trogir
Miličić L j i l j a n a
6. X I I . 1927.
Split
Pribisalić
29. I X . 1922.
Krstarica
Imotski
Milka
Stupila
u NOV
XI.
1941.
1. V . 1942.
V.
1943.
29. X I I .
1944.
IX.
1943.
D a li j e
odlikovana
Opšte
karakteristike
Medaljom
za
hrabrost
H r a b r a , osjeća se o d g o v o r nom, d i s c i p l i n o v a n a
Medaljom
za
hrabrost
H r a b r a , karakterna, p o m a l o n a g l a , p r i l i č n o disciplinovana
—
Dobra
u borbi, disciplinovana, povučena
—
Dobra, disciplinovana,
o s j e ć a se o d g o v o r n o m
—
Hrabra, disciplinovana.
o s j e ć a se o d g o v o r n o m ,
č v r s t o g karaktera
15. II. 1918.
Split
11. I X .
1943.
—
11. X I I .
1920.
Trogir
28, X .
1944.
—
10. X . 1920.
Blato
Korčula
25. X I I .
1943.
22. I. 1926.
Knin
9. I X .
1943.
26. X I I .
1923.
Vrpolje
Šibenik
16. I X .
1943.
Medaljom
za
hrabrost
H r a b r a , d o b r o g karaktera,
d i s c i p l i n o v a n a , osjeća se
odgovornom
15. V I . 1928.
Bilice
Šibenik
9. I X .
1942.
Medaljom
za
hrabrost
K a o bolničar'ka v r l o dobra
30. V I I .
JI 926.
Šibenik
9. I X .
1943.
—
Bura Milka
10. X I .
Bilice
Šibenik
15. I V .
1944.
—
Zmčević
19. X I I .
1927.
Šibenik
6. I X .
1943.
Čaleta
Cvita
Ivica
Olga
Milka
Štrkalj Desanka
Slavka
—
Disciplinovana.
Dobra kao bolničarka,
hrabra, disciplinovana
i odana
Dobra u
dovučena,
—
marljiva
borbi, pomalo
disciplinovana
Dobra, požrtvovna,
marljiva
K a o b o l n i č a r k a dobra,
m a r l j i v a u radu
�Datum
i mjesto
rođenja
Stupila
u NOV
Da Ii j e
odlikovana
Opšte karakteristike
Belava A n k a
28. X I I .
1926.
Trogir
20. X .
1942.
Medalja
za
hrabrost
K a o bolničarka dobra,
m a r l j i v a i hrabra
vodna
bol.
Glavan Milka
Ugljan
11. 11.
1922.
21. V I I .
1944.
—
17
vodna
boln.
Bura Zorka
26. V I I I .
1928.
Bilice
Šibenik
15. I V .
1944.
—
18
četna
boln.
Mladinov
11. X I .
1924.
Grohote
Šolta
9. I X .
1943.
—
19
vodna
bol.
30. X I .
1924,
Ugljan
18. V I I I .
1944.
—
Radišna, disciplinovana i
u svakom pogledu dobra
20
ref. bat.
zastavnik
Rokov
31. I. 1925.
Mali Iž
Preko
26. V I I .
1942.
Medalja
za
hrabrost
Dobra, agilna u radu
21
zamj. ref.
san. bat.
st. v o d .
Grbić Milka
17. III. 1924.
Trpanj
Pelješac
11. X I .
1943.
Medalja
za
hrabrost
A g i l n a u radu, dosta
snalazi j iva
22
čet. bol.
st. v o d .
15. V I . 1923.
Bilice
Šibenik
10. I X .
1943.
Medalja
za
hrabrost
Borbenost odlična, karaktera čvrstog, kao bolničarka dosta snalazij iva
23
vod.
bol.
Restović Milka
5. V i t . 1922.
Nerežišće
Supetar
15. V .
1942.
24
vodna
bol.
Baus Marija
28. V . 1921.
Pirovac
Tijesno
8. V i l i .
1942.
25
čet. bol.
st. v o d .
K o v a č e v i ć Ljubica
17. I V . 1925
Rudine
Hvar
2. I. 1943.
Medalja
za
hrabrost
26
v o d . bol.
vodnik
Jaman Marija
9. III. 1927.
Klis—Split
9. I X . 1943.
—
27
vod.
boln.
Lučić Marija
24. I V . 1927.
Lepenica
Trogir
4. I V .
1944.
—
28
v o d . bol.
vodnik
Kunac Zrenka
17. 7. 1926.
Podgora
1. I. 1943.
29
v o d . bol.
vodnik
Kuščević Danica
11. X . 1928.
Nerežišće
Supetar
1. I. 1944.
Red.
br.
Funkcija
i čin
15
ref. san. prištab. jedinice
st. v o d .
16
Prezime i ime
Mileva
Crnošija Danica
Milka 2 )
Mikulandra
Milka
K a o bolničarka dobra i
m a r l j i v a u radu, hrabra
u borbi
Kao
bolničarka dobra
marljiva
i
—
—
Medalja
za
hrabrost
—
Hrabra, kao bolničarka
dosta agilna u radu
M a r l j i v a u radu, hrabra,
disciplinovana, ima veliku
v o l j u za r a d
K a o bolničarka dosta
spremna
Spremna kao bolničarka
borbena, d o b r o g karaktera
�Red.
br.
Funkcija
i čin
Prezime i ime
Datum
i mjesto
rođenja
Stupila
u NOV
30
v o d . bol.
Gavranović Ruža
18. 9. 1926.
Blato
Korčula
8. III. 1944.
31
vodna
boln.
Žaknić Anđelka
24. I V . 1922.
Blato
23. I V . 1944.
Korčula
32
četna boln.
Aras V i c a
5. I V . 1921
Šibenik
33
vodna boln.
O r e b Ivica
34
vodna boln.
35
pom. polit,
koman. čete
pporučnik
36
v o d n a boln.
37
D a li j e
odlikovana
Opšte karakteristike
Spremna
—
kao bolničarka,
borbena
—
Spremna kao
5. I X . 1943.
—
K a o bolničarka
27. X I I .
1921.
Velaluka
20. I V . 1944.
—
Andelić Marija
9. III. 1925.
Vinišće
Trogir
10. I V . 1944.
rod. Mikulandra
Gašpar Janja
9. II. 1921.
Bilice
Šibenik
1. V I I . 1943.
—
Laus A n a
6 I V . 1919.
Slav. Brod
15. V I I .
1944.
—
ekonom
štaba batalj.
N o b i l o Milka
20. I X . 1920.
Lumbarda
6. V i l i . 1943.
Korčula
38
borac
Plenča Frana
20. X . 1927.
Vrpolje
Šibenik
4. I V . 1944.
—
39
borac
Albunić Klemica
7. X . 1921.
Praznica
Pučišće
Supetar
15. III. 1945.
—
40
borac
Bečić Vukica
4. X . 1916
Bečići
Budva
13. VISI.
1941.
i kasnije
21. I. 1944.
—
41
kuharica
Benešić Marija
Ugljan
31. I. 1917.
18. V I I .
1944.
42
kuharica
Gizdić Božica
25. V I I I .
1918.
Rupotine
Klis
9. I X . 1943.
-
43
kuharica
Fistanić A n k a
Pisak
Omiš
25. III. 1925.
5. X . 1944.
—
44
četna boln.
T r b u h o v i ć Karmela
7. III. 1924.
Gdinj—Hvar
1. II. 1943.
—
.
bolničarka
spremna
K a o bolničarka v r l o dobra,
poslušna i disciplinovana
K a o bolničarka dobra odgovorna u radu, disciplinovana, povučena
—
U
radu v r l o agilna
disciplinovana
i
—
Disciplinovana, poslušna i
kao takova služi za prim j e r ostalima
V r l o m a r l j i v a i disciplinovana, mirne naravi,
karaktera čvrsta
"
K a o bolničarka v r l o dolbra,
hrabra, druželjubiva,
disciplinovana
�Red.
br.
Funkcija
i čin
Datum
i mjesto
rođenja
Stupila
u NOV
Milišić Marija
6. X . 1925.
Solin
Prezime i ime
D a li j e
odlikovana
Opšte karakteristike
9. I X . 1943.
—
K a o bolničarka dobra, disciplioovana, mirne naravi
—
1
45
četna
46
Sekretar
Skoj-a
brig,
st. v o d .
Katić Blaženka
3. II. 1926.
Sinj
16. II. 1943.
47
ref. san.
batalj.
zastav.
Goleš V i n k a
2. I V . 1923.
Šibenik
20. II. 1943.
48
čet. bol.
st. v o d .
M a r o v Jurka
24. I V . 1925.
Tijesno
7. I X . 1943.
—
49
radnica
u int.
Žilković
Podselje
Vis
25. V I . 1912.
12. III. 1944.
—
50
radn.
Crikvenica
29. I. 1912.
10. V I I I .
1944.
51
zamj. ref.
st. v o d .
Perica Ankica
52
vodn.
boln.
Erceg Domina
53
vodna
bolnič.
54
borac
55
Vincenca
Štimac Zlata
12. V I I I . 1926.
Kotišno
5. V I I . 1943.
Makarska
Medaljom
za
hrabrost
A g i l n a u radu, dobrog karaktera, bistra, p o k a z u j e se
kao dobar rukovodilac
K a o bolničarka dobra, povučena, čvrstog karaktera,
hrabra
Kao
U
bolničarka
dobra
radu v r i j e d n a , poštena,
odana
—
Medalja
za
hrabrost
Hrabra, čvrstog karaktera,
v r l o odgovorna, disciplinovana
9. I I . 1926.
Raščane
Imotski
5. III. 1943.
—
Barbiri Joka
25. V I I I . 1925
Draževitić
Vrgorac
1. V I I . 1944.
—
N o l a Krasna 3
15. V I . 1923.
Podgora
15. V I I I .
1942.
—
četn. bol.
st. v o d .
Lambaša Franka
4. X . 1925.
Šibenik
8. II. 1943.
56
vodn.
boln.
Pavličević Marija
Lastovo
18. III.
1926.
12. II. 1944.
—
Fizički slaba, m a r l j i v a ,
poštena, disciplinovana
57
čet. bol.
vodnik
5. V . 1927.
Šibenik
9. I X . 1943.
—
z a d o v o l j a v a kao
bolničarka
58
vodna
boln.
Palada A n k a
7. V I I .
1926.
Marina
Trogir
4. V . 1944.
—
K a o bolničarka dosta dobra, m a r l j i v a i disciplinovana
59
četna
boln.
Radonić udata
Bracanović N e d a
13. I. 1920.
Korčula
13. II. 1943.
—
V r l o dobra bolničarka i
borac, m a r l j i v a u radu
Stošić N e d a
Medalja
hrabr.
Fizički slaba, kao bolničarka odgovorna, poslušna
K a o borac odlična, ponašanja v r l o dobrog, d a j e
sve od sebe
Vrlo
dobra bolničarka i
borac
�Red.
br.
Funkcija
i čin
Prezime i ime
Datum
i mjesto
rođenja
Stupila
u NOV
60
kuharica
Padovani Marica
24. V I 1927.
Kambtlovac
9. I X . 1943.
—
61
vodn
boln.
T o m a š i ć Marica
6. V . 1924.
Smokvica
30. I U. 1944.
Korčula
—
62
vodna
boln.
Protić
5. X . 1925.
Blato
Korčula
VIII.
63
vodna
boln.
Junaković
13. VI. 1926.
Šibenik
9. I X . 1943.
64
borac
Bošković Uča
21. V I . 1923.
1. III. 1944.
65
vodna
Separović Franka
Blato
Korčula
3. II. 1923.
25. I V . 1944.
66
čet. bol.
st. v o d .
Orešnjak Marija
Lečevica
Split
4. V . 1924.
9. I X . 1943.
67
vodn.
boln.
Peić Marija
Zemunik
Biograd
9. I X . 1943.
16. IV. 1927.
68
ref. san.
bat. zast.
Ivanisevic V e r a
24. III. 1924.
Split
4. 1. 1943.
69
zamj. ref.
bat. v o d .
Pečarević Marija
24. X . 1925.
Komiža
17. I I I . 1943.
—
70
četna
bol.
Petković Franka
29. III. 1924.
Blato
Korčula
10. V . 1944.
—
71
četna
boln.
Urlić N e d a
11. V I . 1928.
Drašnice
Makarska
15. X I . 1943.
72
četna
bol.
vodnik
Sučur Drina
18. I X . 1923.
Krstatice
Imotski
13. X I I .
1943.
73
čet. bol.
st. v o d .
Milatić Marica
"•VIII..1920
IJol-Stari grad
10. I. 1944.
74
četna
bol. vodnik
17. I X . 1924.
Bilice
Šibenik
12. I X . 1943.
Marija
Anka
Jakšić Milka
1944.
Da li j e
odlikovana
Opšte karakteristike
Neobično vrijedna i
disciplinovana
—
M l a d a bolničarka pokazuje
v o l j u za rad
—
M l a d a bolničarka pokazuje
v o l j u za rad
Medalja
za hrabr.
.
V r l o dobra kao bolničarka
m a r l j i v a , pouzdana
D o b r a kao bolničarka,
m a r l j i v a , disciplinovana,
dobar borac
Medalja
za hrabr.
Medalja
za hrab.
—
Medalja
za hrab.
—
kao referent v r i j e d n a ,
valjana
Vrijedna, valjana
Vrijedna, valjana
Vrijedna, valjana
Vrijedna, valjana
Vrijedna, valjana
�Datum
i mjesto
rođenja
Stupila
u NOV
Grego Ivica
27. II. 1927.
Blato
Korčula
15. I X . 1943.
—
Vrijedna, v a l j a n a
vod.
Separović Ljubica
20. 11. 1928.
Blato
Korčula
1. IV. 1944.
—
Vrijedna, v a l j a n a
77
vodn.
bol.
Mračić Milka
18. II. 1922.
Molat
Preko
15. VIII.
1944.
—
Vrijedna, v a l j a n a
78
vodn. b.
st. vod.
Čulin Milica 4 )
79
vod. bol.
Separović Ivica
Red.
br.
Funkcija
i čin
75
vodn.
bol.
76
Prezime i ime
Da li j e
odlikovana
11. X I . 1926.
9. I X . 1943.
Split
10. X . 1925.
Blato
Korčula
1 Ovaj
dokumenat, kao i još niz ostalih u ovom
dijelu knjige, uputili su štabovi brigada i divizija
krajem 1:944. g. Glavnom odboru A F Ž Hrvatske, koji
je pred održavanje I. kongresa A F Ž Hrvatske tražio podatke o ženama borcima.
2 Milka
Rokov, rođena 1925. g. u Malom Tžu,
kotar Zadar, stupila je 1942. g. u I. dalmatinsku
proletersku brigadu kao četna bolničarka. 1944. g.
postavljena je za referenta saniteta I. bataljona
I. dalmatinske proleterske 'brigade. Odlikovana je
Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga
za narod I I . reda. Ima čin kapetana.
Prva
Opšte karakteristike
—
1. IV. 1944.
3
Nola-Purišić Krasna. P r i j e odlaska u N O V
bila je član OK K P H i S K O J - a za okrug Biokovskoneretvanski. Istakla se u operativnim jedinicama i
postala komesar bataljona.
4 Čulin-Marinović
Milica, rođena 11. X I . 1926.
g. u Splitu. Od 1942. g. radi u U S A O J - u . Nakon
pada I t a l i j e odlazi u N O V kao borac-bom'baš I.
dalmatinske proleterske hrigade, kasnije četna bolničarka. Po činu stariji vodnik. Bila je r a n j e n a u
bor'bama četiri puta. Odlikovana Ordenom i Medal j o m za hrabrost.
partizanska
mornarica
�M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A I. D A L M A T I N S K E
PROLETERSKE
BRIGADE
BILE
SU
I
OVE DRUGARICE:
Barišić-škerović Ljubica, iz Solina, k. Split. Od 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu
I. dalmatinske proleterske brigade.
Boban-Poljak Ljubica, rođena 16. X I I . 1925. g. u Rupotinama-Solin, k. Split.
U svibnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je borac u bataljonu » A n t e Jonića«, a
kasnije vodni delegat i omladinski rukovodilac u I bataljonu I. i II. dalmatinske
proleterske brigade, s kojom učestvuje u borbama za v r i j e m e IV. i V. neprijateljske
ofenzive. 1942. g. bila je ranjena. Ima čin rezervnog poručnika. Odlikovana sa dva
ordena za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga za
narod I I . i I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Bogdanić Marija, rođena 1924. g. u Vučevici, k. Split. U N O V od 8 listopada 1943. Bila
je stariji vodnik u I I I . četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. 1. XII.
1944. g. ranjena na Oklaju kod Knina i ostaje invalid.
Bralić Marica, rođena 1924. g. u Klisu, k. Split.
Od 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u srpnju 1943. g. za v r i j e m e V.
ofenzive u Zelengori.
Bralini Cvita, bolničarka u I. dalmatinskoj udarnoj brigadi.
oko Klisa.
Poginula 1943. g. u borbi
Čulić Zdenka, rođena 1921. g. u Đakovu.
10. V. 1942. g. odlazi u partizane.
Bila je
borac u partizanskoj bolnici I V . operativne zone, borac u Srednjo-dalmatinskom
odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, referent saniteta u 1 V. bataljonu iste
brigade i upravnik previjališta. Koncem kolovoza 1944. g„ postaje komesar sanitetskog kursa na Visu. Za v r i j e m e V. ofenzive, u borbama na Sutjesci, teže je ranjena. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za
narod II. reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda.
Dapić-Rade Katica, rođena 1921. g.
U N O V od kolovoza 1942. g.
saniteta u brigadi. Više puta pohvaljivana.
Bila
je
rukovodilac
Dević Marija, rođena 1923. g. u Sukošanima, k. Zadar.
Od 1943. g. bila je bolničarka
u I. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 13. X I I . 1944. g. kod
T o v a r a ik a.
Domandžić-Reić Marija, rođena 15. I. 1920. g. u Vrgorcu, k. Metković. U N O V od 15. V I .
1942. g.
Bila je borac u Biokovsko-neretvanskom odredu, te sekretar omladinske
organizacije u I I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Ima čin kapetana.
Dujšin Katica, rođena 1921. g. u Kaštel Novom, k. Split.
Od 10. V I I I . 1942. g. bila je
borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. P o s l i j e kapitulacije Italije, poginula
nesretnim slučajem.
Dulčić Milka, rođena 8. I X . 1926. g. u Rudini, k. Hvar. Od 15. X. 1943. g. bila je bolničarka
u pratećoj četi I. dalmatinske proleterske brigade.
Efendić Jakica, rođena 1925. g. u Obrovcu, k. Sinj.
Od 17. X. 1942. g. bila je borac
u I. četi VI. bataljona I. dalmatinske brigade. Ranjena 19. V I I I . 1943. g. kod Prnjavora, u borbi s četnicima.
Fiamengo Jerka, rođena 18. I. 1923. u Komiži, k. Vis. U kolovozu 1941. g. učestvuje u
diverzantskoj akciji u tvornici sardina » M a r d e š i ć « u Komiži. U svibnju 1942. g.
odlazi s prvom grupom iz mjesta u partizane.
Bila je borac u Rogozničkoj četi
Srednjo-dalmatinskog odreda i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u
borbama oko Livna.
�Franić-Kostanić Neda, rođena
1942. g. bila je borac
te referent saniteta u
i Ordenom zasluga za
19. I I I . 1919. g. u Drveniku, k. Makarska.
Od 26. V I .
u Biokovskom odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi,
bataljonu Narodne obrane. Odlikovana Ordenom za hrabrost
narod II. reda. Ima čin rezervnog potporučnika.
Gačina Mila, rođena 17. IV. 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar.
je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi.
hrabrost.
Od 26. V I I . 1942. g. bila
Odlikovana Medaljom za
Grubišić Marija, rođena 1925. g. u Splitu. U N O V od 8. svibnja 1943. g. Bila je četna
bolničarka, a kasnije zamjenik referenta saniteta u bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1944. g. u Blatu na Korčuli.
Ivanac Anka, rođena 21. I.. 1926. g. u Ugljanu, k. Zadar.
Od lipnja 1944. g. bila je
bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 7. XI. 1944. g. na brodu,
koji je na ulazu u šibensku luku nagazio na minu.
Ivković Marija, rođena 26. X I I . 1923. g. u Splitu.
U N O V od 1941. g.
Bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive 1943.
g. u selu Šenkovici blizu Foče.
Jakovljević Jela, rođena 1923. g. u Vodicama, k. Šibenik.
U N O V od 21. X. 1942. g.
Bila je stariji vodnik u I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena
kod Prozora ( B o s n a ) u borbi s Nijemcima 15. V. 1943. g. Invalid.
Jelić Kata, rođena 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka
i komesar čete. Prošla je u borbama IV. i V. ofenzivu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Jukić Iva, rođena u Biteliću, k. Sinj. Od 1. siječnja 1943. g. borac je u I. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi.
Kaliterna-Šore Marica, rođena 1914. g. u Segetu Donjem1, k. Split. Od rujna 1943. g. u
N O V . Bila je borac u Šibensko-trogirskom odredu i bolničarka u I. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Odlikovana.
Kapetanović-Cemović Perina, rođena 1919. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od kolovoza 1942.
g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u borbi.
Kazanova Marija, rođena 1919. g. u Vrbovskoj na otoku Hvaru.
Od 1943. bila je borac
u I. četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u travnju 1944.
g. u borbama s N i j e m c i m a na otoku Šolti.
Kokan Ana » L u g a « , rođena 1927. g. u Krušvaru, k. Sinj.
U jesen 1942. g. odlazi u
N O V . ,Sa I. dalmatinskom proleterskom brigadom sudjeluje u borbama na sektoru
Livno-Duvno, Jablanica, Prozor, kanjon Neretve, na Prenju, N e v e s i n j u i kod prijelaza preko Drine. Istakla se kao bombaš i puškomitraljezac. Iza V. o f e n z i v e vrača
se u Dalmaciju i ulazi u sastav Mosorskog odreda. Učestvuje u borbi za Zadvarje,
Omiš i T r i l j i, u rujnu 1943. g. u devet uzastopnih bombaških juriša na njemačke
utvrđenje u Butigama. Poginula kod Vrlike u jurišu na četnike i N i j e m c e .
Kokić Dragica, rođena 1920. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u I I I .
bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. 1944. g. odlazi na l i j e č e n j e u bolnicu
u Malti, g d j e je poslije nekoliko dana umrla.
Kostanić Marija, rođena 1922. g. u Drveniku, k. Makarska.
Od 1942. g. bila je borac
u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Zvornika.
Kovačev-Pešić Vinka, rođena 1. listopada 1924. g. u Kaštel Starom, k. Split. U N O V
od 1942. g. U I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, zatim u I. proleterskom korpusu
bila je bolničarka, pomoćnik komesara čete i komesar čete. Ima čin kapetana.
Odlikovana Ordenom za narod I I I . reda i Medaljom za hrabrost.
Kovačević Vesna, rođena 7. prosinca 1927. g. u Makarskoj. U N O V od 10. rujna 1943. g.
Bila je borac i politički delegat u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Po činu
zastavnik.
Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Spomenicom 10godišnjice JNA.
�Kragić-Bačina Ivka, rođena 25. X I I . 1922. g.
u Raduniću, k. Sinj. U N O V od 7.
V I I . 1942. g. XJ Mosorskom odredu,
a kasnije u I. četi I. bataljona I.
dalmatinske
proleterske
brigade,
bila je borac, a kasnije tenkista.
Odlikovana Ordenom za hrabrost i
Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Krilić Ivka, rođena 1924. g. u Bačini, k. Makarska. Od 7. I. 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. dalmatinske
proleterske brigade. Ima čin zastavnika. Poginula 1944. g. u borbi
kod Knina.
Krivošić Dušanka, rođena 1. V I I I . 1918. g.
u Vrlici, k. Sinj. Od kolovoza 1942.
g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U srpnju
1943. g. poginula u borbi protiv
N i j e m a c a kod Sanskog Mosta.
Kružićević-Katušić Matija, rođena 1923. g.
u Zvečanju. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. Ima čin zastavnika. Odlikovana.
Kurtović Dragica, rođena 1926. g. u Klisu,
k. Split. Od 1942. g. bila je borac
u I. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u borbi kod Sutjeske, 13. V I . 1943. g.
Marija
Lasić-Kosmat
Kuzmanić Jozica, rođena 19. I I I . 1924. g. u Splitu. Od 29. I. 1943. g. bila je bolničarka
u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Zarobljena u V. ofenzivi u Crnoj Gori
i umrla u njemačkom zarobljeništvu.
Lasić-Kosmat Marija, rođena 4. IV. 1920. g. u Splitu.
Za v r i j e m e okupacije aktivno
učestvuje u udarnim grupama žena. U lipnju 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac
u bataljonu » V o j i n a Ž i r o j e v i ć a « u Bosni, Splitskom partizanskom odredu, komesar
čete u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, a kasnije u I V . dalmatinskoj brigadi. Ima
čin rezervnog kapetana.
Lukin Fabijana, iz M a l o g Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u
skoj proleterskoj brigadi. Ima čin kapetana.
Lukin Zorka, Ravkin Tomica i Medorić Tina,
zauzimanja Knina 1944. g.
iz
Malog
Iža,
k. Zadar,
I. dalmatin-
poginule su kod
Maljković-Popović Karmela, rođena 23. II. 1924. g. u Trogiru. Od 9. I X . 1943. g. borac je
u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ranjena 20. II. 1944. g. u akciji protiv
N i j e m a c a na Hvaru.
Marinelić Lena, rođena 1924. g. u Gornjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je bolničarka u I, dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U borbi za oslobođenje Knina, 27. X.
1944. g. smrtno je ranjena.
Matijaš Tomica, rođena 1921. g. u Marini, k. Split. U N O V od 24. V I I I . 1942. g. Bila
je bolničarka u jedinicama I. dalmatinske proleterske brigade, zatim u Bosanskom
odredu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Matošić Branka, rođena 1921. g. u Splitu. Od 29. I. 1943. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U travnju 1943. g. umrla.
Medanić Beba, iz Malog Iža, k. Zadar.
za Livno.
U N O V od 1942.
Poginula iste godine u borbama
�Meštrović Desanka, rođena 1921. g. u Splitu. Od 15. II. 1942. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Za vrijeme IV. ofenzive umrla.
Mihovilović Manda, rođena 1923. g. u Klisu, k. Split. U N O V od studenog 1941. g. Bila
je borac u Romanijskom odredu, bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, intendant u Konjičkom odredu i pomoćnik komesara čete u X I . hercegovačkoj brigadi. Nosilac je Spomenice 1941.
Opačić Vinka, rođena 18. II. 1921. g. u Splitu. Od 3. I. 1943. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Orović Anka, u N O V od 1942. g. Bila je bolničarka i vršila dužnost apotekara.
Na
početku I V . neprijateljske ofenzive, prešla je s ranjenicima teški put preko Neretve u Crnu Goru. Poginula kod zauzimanja Knina, 1944. g.
Panjkota Ljubica, rođena 19. I X . 1927. g. u Šibeniku. Od 19. I I . 1944. g. bila je borac
u II. četi II. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 6. II. 1945. g.
kod Širokog Brijega, u borbi s Nijemcima, prilikom oslobađanja Mostara.
Perić Tonka, rođena 1925. g. u Žmanu, k. Zadar. Od 15. X. 1944. g. bila je bolničarka
u IV. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 4. I V . 1945. g. u borbi
za oslobođenje Like.
Plenča Zorka, rođena 1923. g. u Vrpolju, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I. četi
I I I . bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. V I . 1943. g. na Šolti,
u borbi protiv Nijemaca.
Poparić Ljiljanka, rođena 27. I I I . 1925. g. u Sinju.
Od 1. X. 1942. g. bila je borac
u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u Crnoj Gori, u lipnju 1943. g.
Popović Boja, rođena 1923. g. u Koljanima, k. Knin. Od 25. I I I . 1943. g. bila je borac
u I I . četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade.
Poginula u listopadu
1943. g. u Crnoj Gori.
Prar Pera, rođena 1925. g. u Siveriću, k. Drniš. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. II. 1943. g. u Blatu na
Korčuli.
Radić Jela, rođena 4. I V . 1920. g. u Okrugu Gornjem, k. Split.
U N O V odlazi 17. V I I .
1943. g. Bila je borac u Splitskom odredu, zatim bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost.
Radić - Šerić Tomica, rođena 18. X I I . 1922. g. u Marini, k. Split.
U kolovozu 1942. g.
odlazi u N O V . Bila je borac, zatim bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Zarobljena je od N i j e m a c a i četnika, ali j o j uspijeva pobjeći i od kolovoza
1943. g. bolničarka je u Centralnoj bolnici. Odlikovana Ordenom zasluga za narod
I I I . reda.
Rafanelli V o j n a , rođena 1921. g. u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Poginula u V. ofenzivi.
Romac Ljubica, rođena 27. V I I . 1922. g. u Glavicama, k. Sinj.
Od 5. V I I . 1942. g. u
N O V . Bila je borac u Dinarskom 1 odredu i II. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. U IV. ofenzivi, pri povlačenju iz Livna, bolesna od tifusa, pada u ruke
ustaša koji ju zlostavljaju i muče. Ubijena 22. X I I . 1943. g.
Srzić
Nada, rođena 1924. g. u Makarskoj. Početkom 1942. g. odlazi u N O V . U I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi bila je borac i politkomesar. Poginula u V. ofenzivi.
Stupar-Jurjević Smilja, rođena 1924. g. u Splitu. Bila je član Mjesnog komiteta K P H
Sinj. Od 27. V I . 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Nosilac je Spomenice 1941.
Štajraer dr. Zora, rođena u Novigradu. Bila je
šef kirurške
bolnice
u
Bosanskom
Petrovcu, šef ešalona teških ranjenika u IV. ofenzivi, zatim referent saniteta
I. dalmatinske proleterske brigade. Od srpnja 1943. g. bila je šef kirurške ekipe u
V I I . banijskoj diviziji. Ima čin aktivnog potpukovnika.
^
Zerie Hrvatske u N O B
113
�rođena 14. VI.
1914. g. u Splitu. 9. VIII. 1941. odlazi u NOV. Bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi s kojom prolazi borbe IV., V., VI. i VII.
•ofenzive. Kasnije je vršila dužnost
zamjenika komesara vojnih radiona
Komande područja Srednje Dalmacije. Ima čin starijeg vodnika.
Tomić - šošo - Perić Dragica,
Tomić
rođena 25. XI. 1925. g. Bila je
bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 3. VI. 1944.
g. na položaju Sumartin na otoku
Braču.
Torbarina Ankica, rođena 1914. g. u Sukošanima, k. Zadar. Od 10. II. 1943. g.
bila je bolničarka u I. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Poginula 20.
XII. 1944. g.
Zlata,
rođena 1926. g. u Ivoševcima, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. U toku V. ofenzive obolila
od tifusa. 1943. g. nestala i proglašena mrtvom.
Traživuk Marica,
Vinka Videka
rođena 1924. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je borac u
IV. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. U borbi na Boračkom jezeru
teško je ranjena. Nakon nepotpunog ozdravljenja učestvuje kao sanitetski referent
u razbijanju neprijateljskog obruča na rijeci Sutjesci. Iscrpljena od nezacijeljenih
rana, utopila se 13. VI. 1943. g. kod prebacivanja na drugu stranu rijeke.
Uvodić M a r i j a ,
rođena 1924. g. u Splitu. Bila je stariji vodnik u III. četi IV. bataljona
I. dalmatinske proleterske brigade. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Poginula u posljednjim borbama za oslobođenje.
Videka Vinka,
Vidović
rođena 14. XI. 1922. g. u Sevidu-Trogir, k. Split. U veljači 1943. g. odlazi
u II. četu II. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u borbi i
proglašena mrtvom 9. V. 1945. g.
Kata,
rođena 1. XII. 1922. g. u Sevidu-Trogir, k. Split. Početkom 1943. g.
odlazi u I. dalmatinsku proletersku brigadu. Poginula u borbi.
Vidović M a r i j a ,
rođena 1923. g. u Podacima, k. Makarska. 15. IX. 1942. g. odlazi u
III. batalj on I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 27. VIII. 1943. g. u
borbi s Nijemcima i četnicima na položaju Nevesinje-Gacko.
Visković Bosiljka,
rođena 8. II. 1927. g. u Splitu. U NOV od 10. III. 1943. g.
Bila je bolničarka u Splitskom partizanskom odredu i sanitetski referent u II.
bataljonu I. dalmatinske brigade. U veljači 1945. g. ranjena u borbi. Odlikovana
Ordenom i Medaljom za hrabrost. Ima čin potporučnika.
Vrdoljak - Janjić Sonja,
rođena 1922. g. u Blatu na Korčuli. Od 25. IV. 1944. g.
bila je bolničarka u III. četi IV. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. IX. 1944. g. u borbi na otoku Braču.
Zuvela - Pičulin M a r i j a ,
Žuvić
rođena 1917. g. u Velom Ižu, k. Zadar. U NOV od 1942. g. Bila je politički
delegat, a zatim komesar čete u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula
u V. ofenzivi, 1943. g.
Anka,
�MEĐU ŽENAMA
B O R C I M A II.
DALMATINSKE
PROLETERSKE
BRIGADE
BILE
SU
I OVE DRUGARICE:
Amižić Ana, iz Žrnovnice, k. Split. Od 1942. g. u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Po završetku V. ofenzive, u lipnju 1943. g. radi u sanitetu kao bolničarka.
Amižić Andrica, iz Žrnovnice, k. Split.
U N O V od 1942, g.
Bila je rukovodilac
SKOJ-a čete U' II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, zatim referent saniteta IV.
bataljona iste brigade. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Amižić M a r i j a , rođena 1925. g. u Žrnovnici, k. Split. U N O V od 21. V I I I . 1942. g. Bila
je stariji vodnik u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena 25. I V .
1944. g. kod Trebinja.
Andrijašević Paulina, rođena 1920. g. u Podacima, k. Makarska. 12. X. 1942. g. odlazi
u I I . dalmatinsku proletersku brigadu. Poginula u srpnju 1943. g. kod T r n o v a u
Bosni.
Antić Marica, iz Prvića, k. Šibenik.
U N O V od 1942. g.
Bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Antulov Ljubica, iz Šepurine, k. Šibenik. U
dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
N O V od 1942. g.
Bila je bolničarka u II.
Bartulović Tereza, rođena 1925. g. u Sučurju, k. Hvar. U N O V od rujna 1943. g. Bila
je borac I I . dalmatinske proleterske brigade. Nestala 1944. g. i proglašena mrtvom.
Bečica Slavica, rođena 1921. g. u Splitu. Od 28. I. 1943. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Učestvovala je u borbama I V . i V. ofenzive. U V. ofenzivi umrla.
Belamarić Anka, iz Šibenika. U partizanima od početka 1942. g., a u N O V od lipnja
iste godine. Bila je bolničarka u Sjevero-dalmatinskom odredu i r e f e r e n t saniteta
u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u V. ofenzivi na
Barama.
Bezbradica Stevka, iz Kistanja, k. Knin.
Sredinom 1942. g., sa 14 godina, odlazi u N O V .
Bila je borac i bolničarima u bataljonu »Branka Vladušića« .Sjevero-dalm-atinskog
odreda i u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin zastavnika.
Bjažević - Jadrijević Katica, rođena 14. X I . 1922. g. u Komiži, k. Vis. Bila je borac
i bolničarka u Rogozničkoj četi, II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, kirurškoj
ekipi II. proleterske divizije, kasnije II. udarnom korpusu i Centralnoj bolnici JA
u Beogradu. Ima čin oficira. Odlikovana.
Bogunović Dragica, rođena 1922. g. u Bačini, k. Makarska. U N O V od 18. X. 1942. g.
Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u srpnju 1943. g.
za v r i j e m e V. ofenzive na Zelengori.
Bogunović Mara, iz Bačine, k. Makarska. U N O V od početka 1943. g.
i I I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Bila je borac u I I .
Bokan-Vještica Matija, iz Betine, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Bonačić Sonja, rođena 23. V I I I . 1925. g. u Šibeniku. U N O V od 10. I. 1943. g. Bila je
borac u Biokovskom partizanskom odredu i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Umrla.
Borić Milka, rođena 1924. g. u Bačini, k. Makarska. U N O V od 1942. g. Bila je borac,
bombaš, pomoćnik mitraljesca i bolničarka u X. hercegovačkoj i II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
�Božitković Anđela, rođena 1924. g. na Hvaru. Od 1942. g. borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Prilikom povlačenja bila je zarobljena
i ubijena.
Bujaš Marija, rođena 1918. g. u Drnišu ( P e kovo selo). U listopadu 1942. g.
ostavlja dvoje male djece i odlazi
u N O V . Bila je borac u I I I . sandžačkoj proleterskoj brigadi I I I . div i z i j e i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Na Širokom Brijegu
pohvaljena od Štaba brigade, jer je
kao bolničarka zamijenila mitraljesca i držala položaj za v r i j e m e
povlačenja I. čete I I I . bataljona II.
dalmatinske
proleterske
brigade.
Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Bujaš Slavenka, iz Šibenika. Od 1942. g. bila
je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi.
Bukić Biserka, rođena 1922. g. u Šibeniku.
U N O V od lipnja 1942. g.
Bila je
borac u Sjevero-dalmatinskom odredu i početkom I V . ofenzive, II. četi
I. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. U borbi na Barama
1943. g. u V. ofenzivi, bila je smrtno ranjena.
Ljubica
Durnanić-Tadin
Bila je borac u I. i II. dalmatinskoj
1941.
Bulović Anđa, rođena 10. X. 1925. g. u Biteliću, k. Sinj. U N O V od 10. II. 1942.
proleterskoj brigadi. Nosilac je Spomenice
Cvitan Frana, iz Prvića, k. Šibenik.
Odlazi u N O V 1942. g., ostavivši kod kuće troje
djece. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za
hrabrost.
Cvitan Karmela, iz Zatona, k. Šibenik. Odlazi u partizane 1942. g. ostavivši kod kuće
dijete od 7 godina. Bila je referent saniteta u bataljonu i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u borbama za oslobođenje Boke Kotorske.
Cvitan Živka, iz Zatona, k. Šibenik.
Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigad,i. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Domandžić Manda, rođena 2. II. 1911. g. u Vrgorcu, k. Metković.
U N O V od 1941. g.
Radila je u Centralnoj bolnici I I . dalmatinske proleterske brigade. U veljači 1943.
g. kod napada četnika na bolnicu u Zloselu kod Duvna, gdje je ležala bolesna,
bila je ubijena.
Dumanić-Tadin Ljubica, rođena 29. IV. 1924. g. u Splitu. U N O V od veljače 1942. g.
Bila je borac i na raznim dužnostima u sanitetu Svilajske čete, Dinarskog
bataljona, I. i II. dalmatinske proleterske brigade, Komande mjesta Muč i Komande Splitskog područja. Učestvovala je u akcijama na Dinari, Svilaji i Moseću, u
zauzimanju Livna, Duvna, Šuice i dr. Odlikovana Medaljom zasluga za narod. Nosilac je Spomenice 1941.
Dunatov Jakica, iz Malog Iža, k. Zadar.
U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II.
dalmatinskoj proleterskoj brigadi. 1942. g. u borbi na Peuljama kod Tičeva, kod
povlačenja, bila je uhvaćena od četnika i ubijena.
�Dunatov Slava, rođena 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. bila je borac
u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u IV. ofenzivi u Crnoj
Gori.
Dunatov Vilma, iz Malog Iža, k. Zadar.
skoj proleterskoj brigadi.
Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatin-
Durbaba Dušanka, iz Kovačića, k. Knin. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi, a zatim referent saniteta II. bataljona iste brigade. Ima
čin poručnika.
Džaja Nedeljka, rođena 1925. g. u Jelsi, k. Hvar. Od 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj brigadi. Poginula 31. X. 1943. g. za v r i j e m e V I . ofenzive u Bosni.
Filipi Dora, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je bolničarka i
II. dalmatinske proleterske brigade.
referent saniteta u bataljonu
G i l j e v i ć Milka, rođena 1926. g. u Bačini, k. Makarska. Od listopada 1942. g. bila je borac
u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u ožujku 1943. g. za v r i j e m e I V .
neprijateljske ofenzive u Crnoj Gori.
Grubišić Miroslava, rođena 1928. g. u Solinu, k. Split.
II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula.
Od
1942. g. bila
je
borac u
Gujina - Špika Tonka, iz Trogira, k. Split. Ostavivši dvoje male djece, odlazi 1942. g.
u N O V . Bila je bolničarka, zatim referent saniteta u I. bataljonu II. dalmatinske
proleterske brigade. U borbi s četnicima kod N o v e Varoši početkom 1944. g., teško
je ranjena, zarobljena i strijeljana.
Gulin Zorka, rođena 1921. g. u Lozovcu, k. Šibenik. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u II.
četi IV. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 4. I V . 1944. g.
Ivanisevic Slavica, rođena 1923. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I. četi
II. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u borbama i proglašena mrtvom s danom
31. prosinca 1943. g.
Ivas Karmela, iz Vodica, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Ječimović Marija, iz Betine, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Jelčić Dobrila, rođena 1915. g. u Podacima, k. Makarska.
Od 15. I X . 1942. g. bila je
borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u srpnju 1943. g. u borbi
na Romaniji.
Jelić- Gačina Marija, rođena 13. X I . 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar.
U N O V od 26.
V I I . 1942. g. Poginula u travnju 1943. g. u V. ofenzivi kod Foče, kao borac II.
dalmatinske proleterske brigade.
Jelić Mila, rođena 17. I. 1925. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je borac u I V .
četi IV. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 10. I I I . 1943. g. u
borbi na Gornjim Barama.
Jelić Zorka, rođena 8. V. 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar.
Od 26. V I I . 1942. g. bila je
bolničarka u IV. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Umrla 10. V I . 1943.
g. za v r i j e m e marša na P i v i kod Zelengore.
Jurilj Kata, rođena 1921. g. u Zavojanima, k. Makarska. Od 27. V I I . 1942. g. bila je borac
u I I I . četi I. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. 1943. g. ranjena u
borbi s Nijemcima na Zelengori. Invalid.
Kadijević Ana, rođena 1926. g. u Glavini D o n j o j , k. Imotski.
Od 12. I. 1943. bila je
borac u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u borbi na Sutjesci, 23. V I . 1943. g.
�Karamatić Neda, rođena 12. VII. 1927. g. u
Plini, k. Metković. Od 19. III. 1943.
g. bila je borac u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi.
Nestala, u
lipnju 1943. g. u V. ofenzivi u Crnoj Gori.
Katić Anka, iz Solina, k. Split. Od 1943. g.
bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj
brigadi.
Odlikovana
Ordenom zasluga za narod III.
reda i Medaljom za hrabrost.
Katić Slavka, iz Solina, k. Split. U NOV od
1942. g. Bila je pomoćnik mitraljesca u II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi.
Marija
Klarić
Klarić Marija, rođena 6. II. 1920. g. u Kaštel Štafiliću, k. Split. Od lipnja
1942. g. u NOV. Bila je bolničarka
u II. četi, II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula
11. XI. 1944. g. previjajući ranjenike za vrijeme borbe s Nijemcima
u Dobroti kod Kotora.
Klišmanić Katica, rođena 1920. g. u Trogiru, k. Split. U NOV od listopada 1942. g. Bila
je borac u Mosečkom odredu i bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Ima čin starijeg vodnika.
Knežević Marija, rođena 1927. g. u Donjoj Glavini, k. Imotski. Od 12. II. 1943. bila
je borac u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 25. XII. 1943. g.
u borbi s Nijemcima kod Plevlja.
Knežević Milica, rođena 1925. g. u Donjoj Glavini k. Imotski. U NOV od 12. II. 1943.
g. Poginula 3. I. 1944. g. u : borbi s Nijemcima na Širokom Brijegu kao borac II.
bataljona II. dalmatinske proleterske brigade.
Kovač Zorka, rođena 25. III. 1914. g. u Šibeniku. U NOV od 23. V. 1943. g. Bila je referent II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena u IV. ofenzivi.
Kuvačić - Stanić Mara, rođena 10. X. 1906. g. u Zvečanju, k. Split. U partizanima od
10. X. 1942. g. Bila je kuharica u mehaničkoj radioni i dječjem domu pri Štabu IV.
operativne zone. Kasnije radi u brigadnoj intendanturi II. dalmatinske proleterske
brigade. Odlikovana Medaljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga
za narod II. reda.
Kuzmić - Dmitrović Zora, iz Splita. Početkom 1943. g., sa 14 godina, odlazi u NOV.
Bila je bolničarka u III. dalmatinskoj i IV. crnogorskoj brigadi, te u II. četi II.
bataljona II. dalmatinske proleterske brigade.
Lalić Dragica, rođena 1925. g. u Imotskom. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula za vrijeme V. ofenzive 25. V. 1943. g. u borbi
kod Zelengore.
Lovrin Jolanda, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 26. VII. 1942. g. bila je bolničarka u II.
dalmatinskoj proleterskoj brigadi i »udjeljuje u. borbama IV., V., VI. i VII. ofenzive.
Ima čin vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Lukin Bazilija, rođena 1918. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u
11. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. 1944. g., u borbi na Lastvi u Crnoj Gori,
bila je teško ranjena, te ostala slijepa. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
�Lukin Janja, rođena 1924. g. u Malom Ižu, k. Zadar.
Od 1942. g. bila je borac u I V .
bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 14. V. 1943. g. u borbi
na Drini.
Lukin M a r i j a , rođena 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U ožujku 1944. g., u borbi s četnicima kod Foče, bila
je teško- ranjena. Četnici su je ubili prilikom napada na bolnicu.
Lukin Milka, rođena 14. I X . 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Umr.la lipnja 1943. g.
u V. ofenzivi na Sutjesci.
Lukin Nevenka, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi.
Marčetić Zorka, rođena 1926. g. u Zrmanji, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u
bataljonu »Branka Vladušića« i pomoćnik mitraljesca u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin zastavnika.
Marelić M a r i j a , iz Malog Iža, k. Zadar. 1942. g. sa
Poginula u borbi za v r i j e m e V. ofenzive.
Marelić Milena, iz Malog Iža, k. Zadar. Bila
brigadi. Poginula.
je
svoja
borac
u
dva
brata
odlazi
II. dalmatinskoj
u
NOV.
proleterskoj
Marić Danica, rođena 26. I. 1916. g. u Ivoševcima-Kistanje, k. Knin. U N O V od 27. V I .
1942. g. U Sjevero-dalmatiriskom odredu, a kasnije u II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi bila je vodna bolničarka, zatim komesar čete, šef 'šifratskog odsjeka
brigade, sekretar u politodsjeku Komande pozadine I I I . J A , šef kancelarija mobilizacijskog o d j e l j e n j a II. J A . Ima čin kapetana I. klase. Odlikovana Ordenom i
Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva
i jedinstva II. reda. Nosilac je (Spomenice 1941.
Marinović Ana, rođena 1921. g. u Bačini, k. Makarska. Od 18. X. 1942. g. bila je borac
u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u travnju 1943. g. u Crnoj Gori.
Markotić Ivka, iz Vrgorca, k. Metković. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom- za hrabrost i Ordenom
zasluga iza narod I I I . reda.
Martić Anica, rođena 1909. g. u Kistanjima, k. Knin. Od 15. I X . 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1943. g. u
borbi protiv N i j e m a c a na Crnom Vrhu u Bosni.
Martić Joka, iz Kistanja, k. Knin.
U N O V od 1942. g. Bila je borac i bolničarka u Sjevero-đalmatinskom partizanskom odredu i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u Istočnoj Bosni.
Martić Marta, iz Kistanja, k. Knin. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u Sjeverođalmatinskom partizanskom odredu i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula
1943. g. kod Foče u Istočnoj Bosni.
Martić Milica, rođena 190-6. g. u Kistanjima, k. Knin.
Od 1. V I . 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 13. V I I . 1943. g.
Mezić Anka, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Mezić Jakoma, iz Malog Iža, k. Zadar. Bila je bolničarka u II. dalmatinskoj
skoj brigadi. Poginula u jurišu na ustaško uporište Kupres.
proleter-
Mezić Janja, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka i referent saniteta čete u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
�Mihanović-Šarić Fila, rođena 192,3. g. u Žrnovnici, k. Split.
Od 1942. g. u N O V . Bila
je u Mosorskom odredu, zatim u V., I I I . i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Teško je ranjena u borbama na Crnogorskom Grahovu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Miloš Neda, rođena 1921. g. u Starigrađu, k. Hvar.
Od 1942. g. u N O V . U X. hercegovačkoj brigadi bila je omladinski rukovodilac i politički delegat voda, a u II.
dalmatinskoj proleterskoj brigadi — sekretar omladine u I. bataljonu i brigadi
1944. g. demobilizirana je, te postaje član Okružnog komiteta SKOJ-a za Dalmaciju. Ima čin rezervnog kapetana. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost,
Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda.
Milosevic Karmela,
zajedno sa
Smrtno je
u borbi u
rođena 23. X. 1919. g. u Zatonu, k. Šibenik.
1942. g. odlazi u N O V
svojim drugom. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
ranjena u borbi u Hercegnovom. N j e z i n drug poginuo je 27. X I I . 1945.
Srbiji. Iza njih je ostalo maloljetno dijete.
Milošević-Prvinić Mila, rođena 5. X. 1925. g. u Sinju. 1942. g. odlazi u Mosorski odred.
Nakon završenog bolničarskog kursa postaje bolničarka i kasnije referent saniteta u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Istakla se u borbama na Sutjesci, te
je odlikovana Ordenom za hrabrost i unaprijeđena. Ima čin potporučnika.
Mitrović Slavica, iz Splita. Od 1942. g. bila je referent saniteta u V. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade.
Munitić-Rojić Spasenija, rođena 1924. g. u Mokronogama, k. Drvar. U N O V od 1941. g.
Bila je borac u II. dalmatinskoj brigadi. 23. I. 1945. g. ranjena u borbi kod
Širokog Brijega, te ostala težak invalid. Ima čin potporučnika.
Orović Beta, Panović Marija i Medanić Anka, iz Malog Iža, k. Zadar. Bile su bolničarke
u jedinicama II. dalmatinske proleterske brigade.
Orović Mila, iz Malog Iža, k. Zadar, borac II. dalmatinske proleterske brigade, učestvovala je u borbama za Prozor i Jablanicu, te na N e r e t v i i Drini. Poginula za
v r i j e m e V. ofenzive, u jurišu na Fazlagić kulu u Crnoj Gori.
Osenički Luca, iz Tribunja, k. Šibenik. Bila je borac u I I . dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Palaversa Marija, iz Žrnovnice, k. Split. Od 1942. g. bila je
skoj proleterskoj brigadi.
bolničarka
u II. dalmatin-
Pavković-Emer Mila, rođena 1921. g. u Segetu Gornjem, k. Spli't. Od 30. rujna 1942. g.
bila je bolničarka u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade.
P-erčić Anka, rođena 1924. g. u Gornjem Sitnu, k. Split.
U N O V od 1942. g.
Bila je
borac u Mosorskom odredu, u I I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Umrla u Dubrovniku, koncem 1944. g.
Perčić Zorka, rođena 1924. g. u Žrnovnici, k. Split.
U N O V od početka 1943. g.
Bila
je borac i bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi.
Pereža Marija, rođena 1926. g. u Marini, k. Split.
U N O V od 1943. g.
Bila je borac,
vodna i četna bolničarka u Bračko-šoltanskom odredu, X I I I . južno-dalmatinskoj
brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
Periša Marija, iz Korčule. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Perkov Berta, iz Prvića, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u I. četi, a
kasnije referent saniteta u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. U
posljednjim borbama za oslobođenje zemlje izgubila je nogu. Invalid.
Petričić Anka, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je četna
bolničarka u II. bataljonu I I . dalmatinske proleterske brigade. Ubijena od četnika
25. V I . 1943. g. u prihvatnoj bolnici.
�Petričić M a r i j a , Rokov Zorka, Dumić Ančica
i Gverin Dina, iz Malog Iža, k. Za-
dar. Od 1942. g. bile su borci i bolničarke u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi.
iz Malog Iža, k. Zadar, poginula na Sutjesci u V. ofenzivi 1943.
Petričić Nada,
rođena 1911. g. u Malom Ižu,
k. Zadar. 1942. g. odlazi u partizane sa 8-godišnjim djetetom. Radi
kao medicinska sestra u sanitetu
II. dalmatinske proleterske brigade,
a zatim u Centralnoj bolnici. Poginula s djetetom 1943. g. na prijelazu preko Sutjeske.
Petričić Tina,
rođena 1910. g. u Podbablju, k. Imotski. Od 20. II. 1943. g.
bila je borac u pratećoj četi II. dalmatinske brigade. Poginula 8. III.
1945. g. u borbi kod Bara, Zelengora.
Pijanović Milica,
rođena 1924. g. u Solinu, k.
Split. 1942. g. odlazi u NOV. Bila
je borac, četna bolničarka, a kasnije zamjenik politkomesara u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U
Vjera Poljak
V. ofenzivi bila je ranjena. U rujnu 1944. g. u borbi s Nijemcima u
Konavlju kraj Dubrovnika, naišla je na nagaznu minu, koja joj je raznijela noge.
Tako ranjena, zarobljena je od Nijemaca i ubijena.
Poljak V j e r a ,
iz Hvara. U NOV od 1942. g. Bila je borac u X. hercegovačkoj i II.
dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U borbi je teško ranjena. Ima čin rezervnog
poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Radonić Senka,
iz Vrgorca, k. Metković. U NOV od 1942. g. Bila je borac, bolničarka i
referent saniteta bataljona u X. hercegovačkoj i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g.
Raos Danica,
rođena 18. V. 1926. g. u Vrgorcu, k. Metković. Od 1942. g. bila je borac
u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Smrtno je ranjena na položaju Ceovo u
Crnoj Gori 4. III. 1944. g.
Raos Draga,
iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Iste godine, u borbi na Peuljama kod Tičeva, zarobljena
je od četnika i obješena u Tičevu.
Ravkin Miljenka,
iz Pađena, k. Knin. U NOV od 1942. g. Bila je bolničarka u Kninskom odredu i III. dalmatinskoj brigadi, a poslije V. ofenzive u II. dalmatinskoj
p r olete r sko j b ri ga d i.
Samardžija Marta,
rođena 15. I. 1923. g. u Solinu, k. Split. U NOV od 1942. g. Bila je
omladinski rukovodilac u Odredu i bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin zastavnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Sesartić Vinka,
iz kotara Makarske. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac
u III. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade.
Sumić Ivanka,
rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1942. bila je borac u II. dalmatinskoj
proleterskoj brigadi. Nestala u borbama u Bosni, koncem 1944. g.
Šarić M a r i j a ,
�Šegić Marija, rođena 1925. g. u Malom Ižu, k. Zadar.
Od 26. V I I . 1942. g. bila je
borac u V. bataljonu I I . dalmatinske proleterske brigade. Na Kalinoviku, gdje se
25. I I I . 1942. g. vodila borba s četnicima, zamijenila je poginulog puškomitraljesca
i nastavila borbu, sve dok nije i sama pala smrtno pogođena.
Šolaja Radojka, rođena 1925.
Bila je bolničarka u
saniteta I I I . bataljona,
i, poslije V. ofenzive,
bataljona.
g. u Ivoševcima, k. Knin.
U N O V od lipnja 1942. g.
bolnici Sjevero- dalmatinskog partizanskog odreda, referent
sekretar SKOJ-a čete u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi,
sekretar SKOJ-a brigade i pomoćnik komesara II. čete II.
Špika Zorka, rođena 1924. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od kolovoza 1942. g. u N O V .
Bila je bolničarka i referent saniteta bataljona u II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom1 za hrabrost, Ordenom zasluga
za narod I. i II. reda.
Šubić Jakomina, iz Postrane, k. Split. Od 1942. g. u N O V . Bila je borac i bolničarka
u Mosorskom odredu, te II., I I I . i V. dalmatinskoj brigadi. Ima čin kapetana.
Tomaš Jela, rođena 1925. g. u Gornjem Segetu, k. Split. U N O V od 10. X. 1942. g. Bila
je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive
u Sanđa'ku u Bosni, u svibnju 1945. g.
Tomašić-Đujić Zlata, iz Krila, k. Split. U N O V od 1942. g.
Bila je borac u Odredu,
bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi, a kasnije u II. dalmatinskoj proleterskoj
brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Traživuk Ruža, iz Ivoševaca, k. Knin. Od sredine 1942. g. bila je bolničarka
matinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. ut V. ofenzivi na Pivi.
u
II. dal-
Uvodić Zorka, rođena 1923. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je borac u I.
bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1944. g. u borbi kod Crnogorskog Grahova.
Videka Luca, iz Sinja. Od 1942. g. bila je bolničarka i
dalmatinske proleterske brigade.
referent saniteta u bataljonu II.
Vlajčić Marija, rođena 1919. g. u Imotskom. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u IV. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. U svibnju 1944. g. umrla.
Vrtlar Ivanka, rođena 15. svibnja 1927. g. u Kaštelima, k. Split. U N O V od listopada
1942. g. Bila je bolničarka u Mosečkom odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi i referent saniteta u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda.
Vukman Ruža, rođena 1923. g. u Šibeniku. Bila je kurir MK K P H Šibenik i izvršila
bezbroj teških i p o v j e r l j i v i h zadataka. U travnju 1942. g. odlazi u II. dalmatinsku brigadu. Iste godine, u borbi s Talijanima, blizu sela Ivoševaca, bila je ranjena
i da ne padne u ruke neprijatelju, sama se ubila.
Zaninović Frana, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je bolničarka u II.
terskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
dalmatinskoj
pro-
Zuanić-Backović M a r i j a , rođena 14. I. 1927. g. u Komiži, k, Vis.
U svibnju 1942. g.
odlazi u partizane. Bila je borac u Rogozničkoj četi, Srednje-đalmatinskom odredu
i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. K a s n i j e radi u v o j n o m sanitetu. Ima čin
oficira. Nosilac više odlikovanja.
Zuanić Marija, iz Visa. Od 1942. g. bila je referent saniteta bataljona u II.
skoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Žderić
dalmatin-
Ana, rođena 1919. g. u Bristu, k. Makarska. Od 17. I. 1943. g. bila je borac u II.
dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 11. V I I . 1944. g. na položaju Berane u
Crnoj Gori.
Žuljan Anđa, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je referent saniteta u I V . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1943. g. u V. ofenzivi.
�Proslava 1. maja 1'944. g. na Visu
IX.
DIVIZIJA
Dokument
369
IZVJEŠTAJ ŠTABA IX. DIVIZIJE NOV JUGOSLAVIJE OD 27. X. 1944.
O ŽENAMA BORCIMA
STAB
IX. DIVIZIJE N O V JUGOSLAVIJE
Dne 27. X. 1944.
U jedinicama ove d i v i z i j e , od njenog- f o r m i r a n j a pa do danas, na raznim dužnostima
i kao borci učestvovalo je 315 žena. Od ukupnog b r o j a poginulo je svega 18 žena, a danas
ih se nalazi u jedinicama ove d i v i z i j e svega 242. 55 drugarica je prekomandovano iz ove
d i v i z i j e u razne naše v o j n o - c i v i l n e ustanove, a poneke i u druge j e d i n i c e našeg Korpusa.
R a z v o j žena u našoj d i v i z i j i iskazan u b r o j k a m a je slijedeći :
1. politkomesara
3
10. h i g i j e n i č a r k i
1
2. pomoć, politkomesara
4
11. r e f . saniteta bat.
6
3. polit, delegata
9
12. bolničarki
4. š i f r a n t i c a
9
13. boraca
5. r e f . saniteta brig.
1
14. diletanata
6. zam. saniteta brig.
1
15. kuharica
7. rukovodioci
2
SKOJ-a
8. apotekarica
2
9. r a d i o t e l e g r a f i s t a
2
171
12
5
13
,16. d a k t i l o g r a f k i n j a
Ukupno žena
1
242
�Od ukupnog broja žena, 'koje se nalaze u našoj d i v i z i j i ima svega 12 boraca. N j i h o v e
f u n k c i j e su raznovrsne, kako smo to iskazali. Žena sa činovima imamo u diviziji slijedećih:
1. zastavnika
7
3. vodnika
15
2. st. vodnika
9
4. ml. vodnika
11
Ukupno
42
Od ukupnog broja žena naše divizije predloženo je za odlikovanje svega 7 drugarica,
i to sve za » O r d e n medalje za hrabrost«. Predložene su slijedeće drugarice:
1. Vukojević Ivka
5. Viculin Mandina
2. Vukojević Slavka
6. Sardeiić Marija
3. Gigić Marija
7. Poljičan Jozica
4. Toljaga Kosovka
Od f o r m i r a n j a ove divizije do danas poginulo je 18 drugarica. Navodimo njihova imena i akcije u kojima su učestvovale i poginule.
1. Haiša Hamziša, rođena 1. I I I . 1926. g.
u Jakiru kod Glamoča, po zanimanju je domaćica, muslimanka. U N O V došla 9. V I I I .
1942. g. Imala je čin vodnika. Isticala se u
svim borbama u kojima je uvijek učestvovala ili kao borac ili kao bolničarka. Za vrijeme V I I . o f e n z i v e ističe se p r e v i j a j u ć i ranjene drugove u najžešćim borbama na položaju, u neposrednoj blizini neprijatelja.
Tada i pogiba, p r e v i j a j u ć i i izvlačeći ranjene drugove da ne bi pali neprijatelju u ruke,
koji je u neposrednoj blizini.
2. Vukasović Milica, rođena 29. I X . 1924.
g. iz Dugopolja, k. Klis. Stupila u N O V 15.
II. 1943. g. Imala je čin vodnika. Istakla se
u prvim borbama, naročito za v r i j e m e V I I .
o f e n z i v e na Jadovniku.
Sa drugovima se
bori protiv neprijatelja koji je bio opkolio
naše snage, p r e v i j a ih i izvlači sa položaja.
Boreći se i vršeći ujedno svoju dužnost bolničarke, pogiba u borbama na Jadovniku.
Umire sa riječima upućenim drugovima:
» N i š t a to ne smeta, vi ćete me osvetiti,
naprijed!«
3. Pletikosić Milica, bila je u radnom vodu I. bataljona, ista nije u borbama učestvovala, poginula je u Suici od avijonskog
bombardovanja.
4. Krivo Milica, poginula u borbi na Kapeli kod Posušja.
5. Bojanić Zlata, poginula kod Posušja.
6. Dragičević Tonka,
na Duvnu 1943. g.
poginula
u
borbi
7. Jovanović Nevenka, politdelegat I I I .
bataljona, koja .se u prvim borbama, koje je
vodila brigada na L j u b i , Prološcu i T i j a r i c i ,
odlikovala "borbenošću i hrabrošću, te služila
kao p r i m j e r svim borcima. U j e d n o j borbi
protiv N i j e m a c a i ustaša na T i j a r i c i junački
je poginula.
8. Župić Ivka, bolničarka I. bataljona,
svojom odvažnošću i hrabrošću nimalo nije
zaostajala za ostalim borcima. Učestvovala
je u svimi borbama koje je vodila njena brigada u V I I . ofenzivi. Za v r i j e m e borba u
Cetinskoj dolini, prilikom juriša na crkvu
u K i j e v u , poginula.
9. Uvodić Marija, bolničarka I. bataljona
učestvovala je u borbama prilikom prvog
napada njene brigade na Livno i u borbama kod Peulja u V I . ofenzivi. U jednom
iznenadnom
neprijateljskom
napadu, dok
je bataljon logorovao u selu Čaići, poginula
je boreći se kao n a j b o l j i borac.
10. Milanović Anka, bolničarka I. bataljona, učestvovala je u borbama koje je vodila njena brigada u V I . i V I I . ofenzivi. Za
v r i j e m e borbe u: Cetinskoj dolini na crkvu
u K i j e v u , poginula je p r e v i j a j u ć i ranjene
drugove.
11. Jurić Vesela, poginula je u borbi s
N i j e m c i m a i četnicima kod Pirovca 23. I.
1944. g.
12. Prižmić Marija, poginula u borbi s
N i j e m c i m a i četnicima kod Gračaca 4, II.
1944. g.
13. Padovan Marija, poginula u borbi s
N i j e m c i m a i četnicima kod Gračaca 4. I I .
1944. g.
14. Dumić Vesela, poginula u borbi s
N i j e m c i m a i četnicima na Paripovcu 4. II.
1944. g.
15. Pecotić Marinka — smrzla se na putu kod Gračaca.
16. Lozovina Ivanka, poginula u borbi
s Nijemcima kod Preodca 2. V I . 1944.
17. Curać Anka, umrla od p j e g a v o g tifusa.
18. Dumanić Nedjeljka, umrla od tuberkuloze u bolnici u Preodcu 11. I X . 1944. g.
�Kao primjer hrabrosti, odvažnosti, upornosti, izdržljivosti i ljubavi prema borcima
mogu se istaći slijedeće drugarice borci-bolničarke ove divizije, i t o :
1. Marmun Maša, rođena 15. I I I . 1922.
g. u selu Obrovcu, općine Sinj, domaćica.
Potiče od seljačkih roditelja. Stupila u N O V
8. I I . 1943. g. Ima čin vodnika, mitraljezac.
Učestvovala je u borbama V I . i V I I . ofenzive i u istim se istakla hrabrošću i borbenošću.
2. Vukojević Ivka, rođena 6. X I . 1921. g.
u selu Klijenak, općina Vrgorac, domaćica,
kći seljačkih roditelja. Stupila u N O V 19.
X. 1942. g. Ima čin zastavnika. Sada je na
dužnosti referenta saniteta bataljona. Učestvovala je u IV., V., V I . i V I I . neprijateljskoj o f e n z i v i , u kojima se istakla kao bolničarka svojom hrabrošću izvlačeći ranjene
drugove pod kišom neprijateljskih taneta,
te time ostavlja d i v l j e n j e kod drugova boraca i rukovodioca, k o j i i dandanas o tome
pričaju.
3. Vitasović Draga, rođena 24. V I . 1926.
g. u Drveniku, k. Makarska. Kći seljačkih
roditelja, domaćica. Stupila u N O V 6. II.
1943. g. Sada se nalazi na dužnosti referenta saniteta bataljona. Ista je učestvovala u
IV., V., V I . i V I I . ofenzivi, u kojima se ističe
kao bolničarka; u I. Dalmatinskoj proleterskoj brigadi, u kojoj se ističe svojom hrabrošću na Zelen Gori, kod prelaza na Sutjesci
i t. d., izvlačeći ranjene drugove iz najvećih
bitaka i skupa sa njima jurišajući.
4. Kalauz Perina, rođena 20. X I . 1924. g.
u selu Lozovac, k. Šibenik, kći seljačkih
roditelja. U N O V stupila 7. X. 1942. g. Ima
čin zastavnika. Istakla se u borbama 1942.
g. i u proljeće 1943. g. u borbama oko Knina
i Bos. Grahova, kada biva tri puta ranjena.
U svim borbama učestvuje i ističe se hrabrošću pri izvlačenju ranjenih drugova sa
položaja. U borbi na Gračacu 1944. g., iako
j o j je naređeno da kao r e f e r e n t saniteta
bataljona ostane pozadi, ona bježi na položaj, uzima pušku, juriša skupa sa drugovima
na bunkere, g d j e biva ranjena.
5. Durbaba Ljubica, rođena 11. X. 1921.
g. u T o p o l j u kod Knina. Od činovničke obitelji. Stupila u N O V 14. V I . 1942. g. Sada
se nalazi na dužnosti pomoćnika politkomesara čete. Učestvovala je u borbama IV., V.,
V I . i V I I . ofenzive, g d j e se ističe svojim
radom i samoprijegorom, dajući svijetli
p r i m j e r svim drugovima i drugaricama.
6. Đakić Duka,, rođena 17. I. 1927. g. u
Glamoču, domaćica, po narodnosti Srpkinja.
U N O V stupila liO. II. 1942. g. Ima čin vodnika. Učestvovala kao bolničarka i borac 3
puta u borbama u kojima se ističe naročitom
hrabrošću i to na: Nikšiću, Romaniji i Gračacu.
7. Vukojević Slavka, rođena 7. X. 1923.
g., Klijenak, k. Vrgorac, kći seljačkih roditelja, domaćica. Ima čin vodnika. Stupila u
N O V 19. X. 1942. g. Učestvovala kao borac
u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi. Sada je nalazi
kao šifrantica pri štabu brigade. Kao borac isticala se na Prozoru kod prelaza Drine
i Sutjeske, nikada ne zaostajući za svojom
jedinicom.
8. Mezić Mila, rođena 30. X. 1918. g. u
Malom Ižu, k. Preko. Domaćica, kći seljačkih roditelja. Stupila u N O V 26. V I I . 1942.
g. Sada se nalazi na dužnosti politdelegata
u minerskom vodu. Učestvovala je u IV., V.,
V I . i V I I . ofenzivi u svim većim borbama.
Tada se nalazila kao politdelegat u V I I I .
K r a j i š k o j brigadi i ističe se hrabrošću.
9. Viculin Mandina, rođena 1930. g. u
Kaštelima, po zanimanju domaćica. Ova
drugarica je za svoju hrabrost i odvažnost
i ljubav prema drugovima dva puta pohvaljena od štaba brigade i jedamput od štaba
divizije. Jednom prilikom, za v r i j e m e borbe
s Nijemcima i četnicima u VII. ofenzivi, prev i j a j u ć i ranjena druga, bila je i sama ranjena. Ona i dalje nastavlja sa p r e v i j a n j e m
druga, iako j o j je komandant bataljona govorio da se povuče i da ide u ambulantu.
Nakon što ga je previla ulažući i zadnje
svoje snage, uspila je da ga izvuče iz borbe.
10. Prdić Ivka, rođena 1925. g. u Lečevici. Stupila u N O V 7. V I . 1943. g., domaćica.
Istakla se u više borba, a naročito u borbama u Cetinskoj dolini, g d j e je u j e d n o j
teškoj situaciji, kada je n e p r i j a t e l j nadirao
sa d v i j e strane, bez ikakvog oklijevanja stupila u pomoć ranjenom drugu pod jakom
neprijateljskom vatrom, previla ga i sa ranjenikom se posljednja povukla. Ona je
također pohvaljena od ovoga štaba.
11. Cikatić Neda, rođena 1927. g., u Solinu. Stupila u N O V 15. I X . 1942. g. Po
zanimanju domaćica. Imenovana se također
istakla u mnogim borbama i bila pohvaljena
od štaba brigade. Prilikom borbi u Cetinskoj dolini, na brisanom terenu, ispred crkve
na K i j e v u , pod jakom neprijateljskom vatrom izvukla je ranjenog druga k o j i je bio
ostao sam, i ovom prilikom izvukla dvije
puške koje su bile ostale ranjenicima.
12. Nadilo Franica, rođena 30. I X . 1926.
g. u Blatu na Korčuli. Stupila u N O V 8. I X .
1943. g. Istakla se u borbi s N i j e m c i m a i četnicima na Smrekovači, te u borbi sa N i j e m cima i ustašama kod L i v n a . Radi toga je
pohvaljena od štaba bataljona.
13. Bareta Neda, rođena 7. V. 1924. g.
u Trogiru. U N O V stupila 10. IX. 1943. g.
�Istakla se u borbi sa N i j e m c i m a i ustašama
kod Livna. Radi toga pohvaljena od štaba
bataljona.
14. Serie Blaženka, rođena 12. X I I . 1925.
u Tralokvama, k. T r o g i r . Stupila u N O V 7.
I I . 1944. g. Istakla se u borbi kod Livna
svojom požrtvovnošću kao bolničarka, te je
radi toga pohvaljena od štaba bataljona.
15. Sardelić Marija, rođena 25. X. 1926.
u Blatu na Korčuli. Stupila u N O V 5. I I I .
1943. g. Istakla se u borbi više P e u l j a s Nijemcima u V I I . neprijateljskoj ofenzivi, izvlačeći iz jake vatre ranjene i mrtve drugove. Radi toga je pohvaljena od štaba brigade.
16. Dešković Katica, rođena 3. V I I I . 1921.
g. u .Selcima, k. Supetar. Stupila u N O V
15. II. 1943. g. Istakla se p r e v i j a j u ć i i spašavajući ranjene drugove pod najtežim uslovima u borbama s N i j e m c i m a u V I I . neprijateljskoj ofenzivi na sektoru Tičevo-Preodac-Peulje. Radi toga pohvaljena od štaba
bataljona.
17. Frljan Antica, rođena 26. V I I . 1928.
g. u Kuni, k. Dubrovnik. Stupila u N O V 9.
I X . 1943. g. Istakla se p r e v i j a j u ć i i spašavajući ranjene drugove pod najtežim uslovima
u borbama s N i j e m c i m a u V I I . neprijateljskoj ofenzivi na sektoru Tičevo - P r e o d a c Peulje. Radi toga pohvaljena od štaba bataljona.
19. Poljičanin Jozica, rođena 24. I X .
1924. g. u Segetu kod Trogira, domaćica. Od
kapitulacije Jugoslavije započela je radom
za N O P . Augusta 1942. g. stupila u N O V i
to u I I I . bataljon I. Dalmatinske proleterske
brigade. U N O V je završila bolničarski kurs
i kao bolničarka prošla sa I. Dalmatinskom
brigadom, IV. i V. neprijateljsku ofenzivu.
U jedinici je bila poštovana od svojih drugova boraca zbog savjesnog vršenja svojih
dužnosti. K a d je jednom prilikom bila pozvana na dužnost u štab brigade, uporno
je tražila da se vrati u bataljon kao borac.
Kratko v r i j e m e iza toga bila je vraćena u
bataljon kao borac i bolničarka.
U jednoj borbi na Kočinom Brdu, u jeseni 1943. g. kad se je branio Split, izvlačila
je ranjenike. N e p r i j a t e l j je napadao sa jakim snagama i uspio bataljon izbaciti sa
položaja. U četi je ostalo svega 14 boraca
koji su držali odstupnicu bataljona, koji se
je povlačio. Od komesara bataljona Jozica
je tražila nekoliko boraca za izvlačenje teško ranjenog druga.
Njenom 1 traženju se
nije moglo udovoljiti, jer je svaki borac bio
dragocjen u četi koja je držala odstupnicu
bataljonu. Jozica nije ostavila ranjenog druga, već ga je prebacila sebi preko leđa i
izvukla do brigadnog previjališta. N i j e to
jedini slučaj u vršenju bolničarskih dužnosti Jozice Poljičanin ; takvih slučajeva bilo
je mnogo. Vršeći svoju dužnost, nekoliko
dana kasnije, Jozica je bila po treći put
ranjena. P r i j e toga bila je ranjena dva puta
i to u akciji na Blatu (Cetini 1942. g . ) i u
V. ofenzivi između P i v e i Sutjeske.
Po
ozdravljenju bila je raspoređena u Šibenskotrogirski odred. N j e z i n a davna želja da bude puško-mitraljezac ostvarila se. Postala
je puško-mitraljezac. U proljeće 1944. g.
prebačena je iz Šibensko-trogirskog odreda
u I X . diviziju, gdje je kratko v r i j e m e bila
u II. bataljonu I I I . Južnodalm. brigade kao
puško-mitraljezac.
Svojim
puško-mitraljezom istrebljivala je Jozica švapske gadove
i domaće izdajnike, osvećujući živote palih
drugova. Teški us.1 ovi života ostavili su traga na f i z i č k e sposobnosti drifgarice Jozice.
Inače je duhovno znatno uznapredovala. U
vojsci je naučila čitati i pisati, i to je mnogo raduje. P r e d izvjesno v r i j e m e povučena
je u izviđačku četu pri štabu I X . divizije,
g d j e j o j je pružena bolja mogućnost odmora.
I pored toga ona ponekad ide u patrolu sa
drugovima, noseći puško-mitraljez, i ako to
od nje niko ne traži. Drugovi iz čete odnose
se prema n j o j .sa poštovanjem, kao prema
ženi borcu koja je svoje pravo na ravnopravnost sticala boreći se po dalmatinskim
crnogorskim, bosanskim, hercegovačkim i
ličkim planinama.
Ni jedna od ovih drugarica koje su se
herojski držale u borbi ne posjeduje nikakove f o t o g r a f i j e , koja bi ilustrirala pojedine
momente borbe u kojima su i same učestvovale.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Politkomesar pukovnik:
Andro
Kovačević
�Dokument
370
IV. SPLITSKA UDARNA BRIGADA — S PJESMOM SE BORI, S PJESMOM UMIRE*
To bijaše u padu Italije. M o j a četa se
nalazila u T r i l j u . Dobili smo zadatak da
krenemo prema Cisti i Lovreću sa ciljem
da rušimo komunikacije i ometamo Švabe1 u
njihovom nadiranju prema Splitu.
Krenuli smo, prošli smo Lovreć, i jednoga jutra Švabe nas otsjeku od odreda. Povežem-o se isa Imotskim bataljonom i dobijemo zadatak da zauzmemo položaj između
Zadvarja i Zagvozda, saznavši da su N i j e m ci odbijeni od Zadvarja i da se v r a ć a j u natrag u Imotski. Dužnost nam je da ih ošinemo pri prolazu.
Podigli smo barikade i zauzeli položaje.
Oko 5 sati začu se od Zadvarja zuka motora.
Spremamo se za bitku. Svi borci su na svojim mjestima. Zuka motora postaje sve bliža
i jasnija. U magli od prašine već se vide
prvi tenkovi, kamioni i motorbicikli. Ima ih
mnogo. Brojima 10 . . . 20 . .. 30 . . . 50 . . .
80 . .. V e ć je prvi tenk kod prve barikade.
Udara u nju svom snagom, ali je ne ruši.
Tako ponovi dva, tri puta, ali bez uspjeha.
U nama se krv ledi i svaki se za sebe pita,
hoće li je probiti? Švabe izlaze da ruše barikade. Mi ih ospemo vatrom. Oni, koje1 ne
dohvati naše zrno iz puške ili mitraljeza,
skaču brzo natrag u tenkove, a poneki zauzeše zaklon po rubu ceste. Na naše položaje
osuše paklenu vatru. Tuku šarci, bacači i
protukolci. Oko nas f i j u č u metci, geleri i komadi kamena. Borba se nastavlja.
Desno od mene je drugarica L j u b i c a Kokić, borac naše čete. Gledam je. Nemilosrdno tuče po Švabama. Ne prođe dugo, zove
me. Pomislih, ranjena je i treba j o j pomoć.
A l i ne. Zove me da mi kaže, kako je oborila
jednog Švabu. » G l e d a j ga kako se v a l j a . . . «
I zaista, jedna švapska tjelesina v a l j a se u
prašini pored ceste na jednoj njivi. Drugi
mu prilazi da mu da pomoć .. .
Pazi ! Sad će i onaj . . . Naslonila je svoje nježno i mlado lice na kundak puške. Nišani .. . Pogodak je siguran. Još se jedan
švapski gad prevrće u p r a š i n i . . .
Ona je sva sretna, i u tom zanosu počin j e pjesmu : » M i ne damo zemlje naše, da
ih gaze f a š i s t i . . . « Meni također dođe nešto
milo, i ja j o j počeh pomagati. Ostali borci
prihvate i tako- za čas, na cijelom položaju
orila se pjesma kao iz jednog g r l a : » M i ne
damo zemlju n a š u . . . « Stvar malo čudna.
Izmiješala se pjesma osvetnika sa praskom
granata i l a j a n j e m šaraca.
N o ć se približava. Švabe su nadmoćnije i
povukli su se već pod naše položaje. Borba
postaje sve jača i žešća. Mi se uporno držimo. D a l j e se ne može. Švapski psi jurišaju
na naše položaje. Dam znak za povlačenje.
Borci se povlače. Ja i Ljubica, sa j o š dvatri druga, držimo otstupnicu. V r i j e m e je da
i mi napustimo položaj. Dam im znak da se
povlače. Najednom začuh samo » a h « . Okrenem se i ugledam Ljubicu, kako j o j niz
oznojeno i garavo lice od baruta i prašine,
cure mlazovi k r v i . . .
Sunce zalazi, koje će se i sutra ponovno
roditi, a zajedno sa zapadanjem sunca, još
sa pjesmom na usnama, gasi se i jedan- mladi
život ali koji se više ne će povratiti.
Eto, tako naša omladina s pjesmom se
bori, s pjesmom gine i stvara slobodu svome
narodu.
Šaćir Koso, poručnik
I X . divizija, I V . split, "brig.
1 'Ova ortica napisana u toku rata, nalazi se u
arhivi Glavnog odbora A F 2 . N i j e poznato d,a li je
već bila objavljena.
�M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A IX. DIVIZIJE BILE SU I O V E D R U G A R I C E :
Andromak Anka, rođena 1921. g. u Kaštel Lukšiću, k. Split.
Od 10. I X . 1943. bila je
bolničarka u I I I . bataljonu I V . splitske brigade. Poginula 31. I. 1945. g. na položaju
Teskovac-Vrgorac.
Anđelić Boška, rođena 14. V I I I . 1919;. g. u Vinišću, k. Split. Od 3. II. 1943. g. bila je
bolničarka u I I I . dalmatinskoj udarnoj brigadi I X . divizije. Odlikovana Medaljom
za hrabrost.
Baće-Dujmić Ljubica, rođena 27. I X . 1917. g. u Blatu na Cetini, k. Split.
U NOV
od lipnja 1942. g. Bila je borac u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi i komesar
kirurške bolnice V I I I . korpusa. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom zasluga
za narod I I I . reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom za hrabrost.
Nosilac je Spomenice 1941.
Bagat Jelica, iz Splita. U N O V od srpnja 1943. g. U V. ofenzivi bila je kao tifusni
bolesnik zarobljena od Nijemaca. Nakon nekoliko mjeseci bila je oslobođena, te ponovo odlazi u partizane. Nosilac je Spomenice 1941.
Barbarić Milka, rođena 1922. g. u Žrnovnici, k. Split. Od 8. I. 1943. g. bila je borac u
I I I . dalmatinskoj brigadi. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori.
Bebić Anđa, rođena 16. V I I I . 1923. g. u Desnama, k. Metković.
Od 13. I. 1943. bila je
borac u II. četi I I I . bataljona IV. dalmatinske brigade. U travnju 194,3. g. u toku
V. ofenzive, zarobljena i s t r i j e l j a n a od četnika u Pribilovcima.
Bebić Neda, rođena 1926. g. u Desnama, k. Metković. Od veljače 1944. g. bila je borac
u I V . splitskoj brigadi I X . divizije. Poginula u borbi između Čitluka i ičapljine u
v e l j a č i 1945. g.
Bedalov Slavka, rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od srpnja 1942. g. bila je bolničarka u II. bataljonu I V . dalmatinske brigade. Ranjena u travnju 1944. g. na
položaju u Crnoj Gori.
Bijuk Anka, rođena 1922. g. u O g o r j u Donjem, k. Sinj. U N O V od rujna 1943. g. Bila
je stariji vodnik i zamjenik referenta saniteta u I. bataljonu I I I . dalmatinske
brigade I X . divizije. Poginula u veljači 1945. g. u borbi protiv Nijemaca u Knežpolju, kod Širokog B r i j e g a .
Bubić Jela, rođena 19'26. g. u Solinu, k. Split. Od 10. I X . 1943. bila je borac u II. četi
II. bataljona I V . splitske brigade I X . divizije. Poginula 1943. g. kod Livna.
Bubić-Staničić Ljubica, rođena 1923. g. u Klisu. Od 1943. g. u N O V . U IV. bataljonu IV.
splitske brigade, I. bat. I I I . brigade i a r t i l j e r i j s k o j brigadi, bila je četna bolničarka, r e f e r e n t saniteta bataljona, zamjenik referenta saniteta. Ima čin vodnika.
Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Buljan Anđelka, iz Sinja. 1942. g. nakon što je iz zatvora zamijenjena 1 za zarobljene
talijanske vojnike, bila je borac ui I X . diviziji.
Poginula 1943. g. za v r i j e m e V.
ofenzive.
Caktaš-Prpa Vesela, rođena 7. X I I . 1921. g. u Splitu. Od 28. I I I . 1943. g. u N O V . Bila
je borac u Splitskom odredu i I V . brigadi I X . divizije, te bolničarka u bolnici V I I I .
korpusa. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod.
Cukrov Anka, rođena 1924. g. u P r v i ć Šepurini, k. Šibenik. Od listopada 1943. g. borac
je u I I . četi II. bataljona V. brigade I X . divizije. Bila je zarobljena od Nijemaca
i odvedena u logor u Njemačku.
1 U
toku NarO'dno-oslo'bodilaSke borbe, N O P je
u više navrata vršio z a m j e n e zarobljenika, tako da
su partizani i antifašisti, zatvoreni i z a r o b l j e n i u
ustaško-njemačkim logorima
j e n j i v a n i za n e p r i j a t e l j s k e
NOV.
i zatvorima, bili zamiv o j n i k e z a r o b l j e n e od
�Čolović-Smiljanić Desanka, rođena 1923. g. u Tepljuhu, k. Drniš.
14. X I I . 1942. g.
odlazi kao borac u odred » S t e v e Opačića«. Ranjena u borbama kod Knina, 1943.
g. na Kupresu i u V. ofenzivi na Sutjesci. Nakon ozdravljenja prelazi u borbama
Srbiju, i u Bosni se priključuje X X I . udarnoj brigadi X X X V I I I . divizije I I I . korpusa.
Ima čin kapetana.
Čulić-Parunov Cvita, rođena 25. I I I . 1925. g. u Brštanovu, k. Split. U N O V od 1943. g.
Bila je borac u Mosorskom odredu i bolničarka u jedinici I X . divizije.
Dominiković Danica, rođena 10. V I I I . 1922, g. u Momićima, k. Metković. Od 1. I. 1943.
g. bila je borac u II. četi I I I . bataljona IV. dalmatinske brigade I X . divizije.
Poginula 19. IV. 1943. g. u borbi kod Nevesinja.
Durbaba Anđelka, iz Kninskog
dalmatinske brigade.
polja.
Od 1942.
g. bila je borac u IV.
Đapić-Kranjac Milica, rođena 1926. g. u Rumini, k. Sinj.
u jedinici I X . divizije. Nestala u Crnoj Gori 1943. g.
Od
bataljonu I I I .
1942. g. bila
je
borac
Ferlan-Puljas Antica, rođena 26. V I I . 1928. g. u Kuni na Pelješcu.
Od rujna 1943. g.
bila je bolničarka u jedinici I X . divizije i omladinski rukovodilac u bataljonu.
Više puta pohvaljivana. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin vodnika.
Galić-Anđelovski Šima, rođena 1923. g. u Hrvačima, k. Sinj. Od kolovoza 1943. g. bila
je borac u I X . diviziji. Umrla 1951. g.
Gašpić Marija, rođena 25. I X . 1919. g. u Solinu, k. Split. Do odlaska u N O V aktivno
radi na terenu. Poslije kapitulacije I t a l i j e stupa u II. bataljon I V . brigade I X . divizije, g d j e je bila borac i omladinski rukovodilac. Odlikovana Ordenom za hrabrost
i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Gizdić Marija, rođena 1925. g. u Mravincima, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je borac
u I. dalmatinskoj letećoj četi i bolničarka u Centralnoj bolnici I X . divizije. U borbi
zarobljena, u srpnju 1943. g. i bila po raznim logorima. Oslobođena u svibnju
1945. g.
Glučina Neda, rođena 26. V. 1919. g., u Drašnici, k. Makarska. Od 29. I X . 1942. g. bila
je borac u Biokovskom odredu i kasnije u I V . dalmatinskoj brigadi. Za v r i j e m e V.
neprijateljske ofenzive, 1943. g., poginula u Crnoj Gori.
Gojak Desanka, rođena 1925. g. u Velikom
Brdu, k. Makarska.
Od 1943. g. bila je
borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Iznemogla od tifusa nestala u pokretu u Zelengori
u lipnju 1943. g.
Gudelj Tera, rođena 1927. g. u Poljicima, k.
diviziji.
Imotski.
Od
1943. g. bila je borac u I X .
Gudelj-Zec Neda, rođena 10. X. 1926. g. u Krstaticama, k. Imotski. U N O V od 1942. g.
Bila je u Biokovskom odredu, dalmatinskoj brigadi, te u I. proleterskoj srpskoj brigadi. Kod Durmitora ranjena. Unaprijeđena u čin starijeg vodnika. Završila je
sanitetski kurs i bila bolničarka, a kasnije zamjenik referenta bataljona. Odlikovana Medaljom zasluga za narod.
Ilijić Marija, rođena 1927. g. u Sutivanu, k. Brač. Od rujna 1943. g. bila je borac u I V .
splitskoj brigadi. Poginula 5. listopada 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Lovreča.
Jek Mara, rođena 1924. g. u Muću Donjem, k. Sinj. Od rujna 1942. g. bila je borac u
jedinici I X . divizije. Nestala u borbi protiv N i j e m a c a kod Ružića u v e l j a č i 1943. g.
Kalebić Marica, rođena 1922. g. u Jesenicama, k. Split. Odlazi 12. I I . 1943. u I I I . brigadu
I X . divizije. Za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori umrla.
Karara-Jelić Karmela, iz Šibenika, bila je borac od 1942. g. Sa I I I . dalmatinskom brigadom prošla je IV. i V. ofenzivu.
g
Žene Hrvatske u N O B
129
�Katić Alemka, rođena 1923. g. u Splitu. U travnju 1942. g. bila je uhapšena od Talijana radi aktivnog rada u N O P . Po izlasku iz zatvora, 1943. g. odlazi u N O V . Bila
je borac u Cetinskom odredu i I I I . dalmatinskoj brigadi. U borbama ranjena.
Krstulović Lucija, rođena 6. I X . 1909. g. u Gatu, k. Split. U partizanima od 7. V I I . 1942.
g. Sa štabom I X . divizije učestvovala kao ekonom i kuharica u I V . i V. ofenzivi.
Nosilac je Spomenice 1941.
. _ ,
Krstulović Miljenka, rođena 1918. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu
IV. brigade I X . divizije. U borbama je dva puta ranjena.
Krstulović Vinka, rođena 16. X I I . 1920. g. u Splitu. U ožujku 1942. g. uhapšena od
T a l i j a n a i odvedena na izdržavanje kazne u Veneciju. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi
7. I. 1944. g. u Istarski odred, a zatim prelazi u I I . četu I I I . bataljona I V . brigade
I X . divizije, g d j e je bila omladinski rukovodilac i član brigadnog komiteta. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Medaljom zasluga za narod i Spomenicom 10-god. J N A .
Ima čin potporučnika.
Marković Ljubica. U siječnju 1943. g. odlazi u partizane. Neko v r i j e m e radi na terenu,
a zatim kao bolničarka u IV. splitskoj brigadi i u kirurškoj ekipi I X . divizije.
Odlikovana Medaljom za hrabrost i dva puta pohvaljena.
Martineli Jelena, rođena u Gornjem Dolcu, k. Split. Od 29. V I I I . 1943. g. bila je borac
I I I . bataljona I I I . brigade I X . divizije.
Ranjena 12. V I I . 1944. g. u borbi kod
Gračaca.
Martinović Olga, rođena 1921. g. u Jesenicama, k. Split.
Od veljače 1942. g. bila je
borac u I I . četi I I I . bataljona I I I . brigade I X . divizije. U ožujku 1943. g. umrla.
Mileta-Katić Vica, rođena 21. I. 1924. g. u Solinu, k. Split. Od 11. I X . 1943. g. bila je
bolničarka u I I I . četi I. bataljona I V . brigade I X . divizije. Po završetku srednjeg
sanitetskog kursa vrši dužnost referenta saniteta bataljona. 27. I. 1945. g. zarobljena od ustaša i odvedena u logor, odakle je oslobođena 9. I V . 1945. g.
Milković-Benzon Sonja, rođena 4. I X . 1927. g. u Vranjicu, k. Split.
Od 11. I X . 1943. g.
bila je bolničarka u IV. splitskoj udarnoj brigadi I X . divizije i šifrant pri Štabu
iste brigade. Ima čin s t a r i j e g vodnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I .
reda i Medaljom za hrabrost.
M i o d r a g o v i ć Neda, iz Žagrovice, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac I I I . dalmatinske
brigade. Poginula 1943. g. kod Nevesinja.
Miodragović Petrica, iz Žagrovice, k. Knin.
Od 1942. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. Učestvovala je u borbama za v r i j e m e I V . i V. ofenzive.
Mirković Nevenka, rođena 3. ožujka 1925. g. u Dugomratu, k. Split.
Od 19. II. 1943.
g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi I X . divizije. Nestala u V. ofenzivi, u veljači 1943. g.
Mlačić Dara, rođena 1921. g. u Vinišću, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. Poginula sredinom 1943. g. na Zele-ngori.
Monti dr. Antonjeta, iz Kistanja, k. Knin. Održava početkom 1942. g. sanitetski
pomoći u svom stanu u Kistanjima s omladinkama i ženama iz okolnih
bavlja potrebni sanitetski materijal za partizane.
Na svaki poziv
odlazi na oslobođeni teritorij da liječi ranjenike.
U rujnu 1943. g.
partizane.
kurs prve
sela i napartizana
odlazi u
Mosić-Delić Anđelka, rođena 2. V I I I . 1908. g. u Imotskom. U N O V od 2. II. 1943. g.
N a j p r i j e radi na terenu, zatim je zamjenik komesara ambulante u I I I . brigadi I X .
d i v i z i j e i komesar zaraznog odjela vojne bolnice u Sinju. Ima čin potporučnika.
Narandža Ana, rođena 1921. g. u Srinjinama, k. Split.
Od 9. I X . 1943. g. bila je u
pratećoj četi I. bataljona I I I . brigade I X . divizije. Poginula u v e l j a č i 1944. g. na
položaju između Knina i Grahova.
Nola Lili, rođena 20. X. 1926. g. u Podgori, k. Makarska.
Od 10. I V . 1943. g. bila je
borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Kao član glumačke ekipe brigade, u travnju 1944.
g., razboljela -se od tifusa. Umrla na položaju kod rijeke T a r e u srpnju 1944. g.
�Nović Zora, rođena 1923. g. Podšpilju, k. Split. U listopadu 1942. g. odlazi u Mosorski
odred, g d j e završava bolničarski kurs i prelazi u I I I . dalmatinsku brigadu.
Bila je neko v r i j e m e četna bolničarka, a zatim r e f e r e n t saniteta bataljona i
kuharica.
Ožegović Neda, rođena 2. I I I . 1925. g. u Majdanu, k. Split. Od 1943, g. u N O V . Bila je
bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi i Centralnoj dalmatinskoj bolnici I I I . ešalona. Kada je krajem ožujka 1943. g. izvršen napad na bolnicu, k o j a se nalazila u
Zlopolju kod Drvara bila je zarobljena. Oslobođena prilikom kapitulacije Italije.
Paškov-Vujošević Marija, rođena 18. V I I I . 1920. g. u Šepurini, k. Šibenik.
Od 8. I.
1943. g. bila je borac u I X . diviziji. Nestala u ožujku 1943. g. te proglašena mrtvom.
Nevenka
Trumbić-Alfirević
i
Marija
Novak
Pavlić-Pavešković Stoša, rođena 1918. g. u Tugarima, k. ,Split.
U N O V od studenoga
1942. g. Bila je borac u Mosečkom odredu, I I I . i I. dalmatinskoj brigadi, X hercegovačkoj i V. Crnogorskoj brigadi. Ranjena tri puta. Postala je stariji vodnik i
više puta odlikovana.
Peran Anka, iz Kaštel Starog, k. Split. Od početka 1943. g. bila je bolničarka u I V . splitskoj brigadi. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za hrabrost i
Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda.
Perić Ana, rođena 1920. g. u Turjacima, k. Sinj. Od 5. V. 1943. bila je borac u I I I . bataljonu I I I . dalmatinske brigade. Ranjena 5. IV. 1944. g. u Bosni.
Perić-Levantin Slava, rođena 1921. g. u Splitu.
U N O V od 22. I I I . 1943. g.
Bila je
bolničarka u I I I . bataljonu splitskog partizanskog odreda, šef radio-stanice Komande područja i Oblasnog NOO-a. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Ima čin starijeg vodnika.
Pešić Lucija, rođena 1920. g. u Borku, k. Omiš.
Od 1. I. 1943. g. bila je bolničarka u
I V . bataljonu I I I . brigade I X . dalmatinske divizije. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj
Gori u borbi protiv četnika na brdu Vučevo.
Petrioević Marija, rođena 1924. g. u Živogošću, k. Makarska.
Od 15. I I I . 1942. bila
je borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Poginula u travnju 1943. g. u borbi kod
Jablanice.
Popadić Ana, rođena 1926. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od 10. II. 1943. bila je borac
u I. bataljonu IV. dalmatinske brigade I X . divizije. Poginula 31. I I I . 1943. g. u borbi
s N i j e m c i m a na položaju kod Nevesinja.
�Radoš Milka, rođena 1926. g. u Strmici, k. Knin. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u
I I I . četi IV. bataljona I I I . dalmatinske brigade. Poginula u borbi protiv Nijemaca
na položaju Sjenice u Sandžaku, 1. X I . 1943. g.
Senjanović Minka, rođena 23. V. 1922. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka
u I X . diviziji. U proljeće 1944. g. umrla.
Siriščević-Demarki Dinka, rođena 13. IV. 1923. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u
I V . splitskoj brigadi I X . divizije. Ima čin zastavnika. Odlikovana Medaljom za
hrabrost, Ordenom i Medaljom zasluga za narod I I I . reda.
Srzić Marica, rođena 1921. g. u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu
I I I . dalmatinske brigade. Poginula u svibnju 1943. g. na položaju Maglić, u borbi
protiv N i j e m a c a i četnika.
Stanić Mara, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 10. I. 1943. g. bila jé borac
u I I I . četi I. bataljona IV. isplitske brigade. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori
1943. g.
Stojanac Cvijeta, rođena 26. IV. 1922. g. u Dicmu, k. Sinj. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. četi I. bataljona I I I . dalmatinske brigade. Poginula u siječnju 1943. g.
na položaju Gradina između Ljubuškog i Imotskog, izvlačeći ranjenike.
Strukan-Vetma Tonka, rođena 22. II. 1926. g. u Ugljanima, k. Sinj.
U N O V od 2. II.
1943. g. Bila je borac u I. diverzantskom odredu, delegat čete u Osječkoj brigadi,
referent saniteta, te vodnik radnog voda u I. bataljonu IV. splitske brigade I X . divizije. Ranjena u borbi kod Donje Motičine ( N a š i c e ) . Ima čin zastavnika.
Svrdlin Anđelka, borac I X . divizije, bila je ranjena u borbi s četnicima kod Uništa
blizu Knina, 1944. g. Četnici su je ranjenu uhvatili i mučili, tražeći od nje da izda
svoje drugove. Umrla je u mukama, ali nije ništa odala neprijatelju.
Šarić Zo'rfca, rođena 1927. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 10. X I . 1941. bila je bolničarka
u I V . brigadi. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori.
Štumfol Dragica, rođena 3. I I I . 1921. g. u Šibeniku. U N O V od 5. V. 1943. g.
u kirurškoj ekipi I I I . brigade I X . divizije. Invalid. Ima čin potporučnika.
Bila je
Trumbić-Alfirević Nevenka, rođena 1925. g. u Splitu. U siječnju 1943. g. odlazi u N O V .
Učestovala je u IV. neprijateljskoj ofenzivi, kao borac i bolničarka III., a zatim
I. dalmatinske brigade, prateći ranjenike i bolesnike preko Durmitora, Pive, Tare
i Sutjeske. Nakon V. neprijateljske ofenzive sudjelovala je u borbama oko Sarajeva, Kalinovika i Zavidovića, u borbama za Klis-Split, i u borbama za oslobođenje Istre i Trsta. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i
Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Uvodić Veronika, rođena 27. I X . 1924. g. u Klisu, k. Split. Od veljače 1943. g. bila je
bolničarka u I X . diviziji. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori.
Vukšić Bosiljka, rođena 1922. g. u Mandalini, k. Šibenik.
Od 4. X. 1942. g. bila je
borac u II. četi I. bataljona V. brigade I X . divizije. Nestala u srpnju 1943. g. u borbi
kod Sekovića u Bosni.
Vuletić Marija, rođena 1921. g. u Zvečanju, k. Split.
Od 22. X. 1942. g. bila je
u III. dalmatinskoj brigadi. Umrla od tifusa na položaju Durmitor 1943. g.
Zmijarević Milica, od 1943. g. bila je borac u I I I . četi IV. bataljona
brigade. Poginula u svibnju 1943. g. u borbi na Čvrsnici.
borac
I V . dalmatinske
Zulanjan Andrena, rođena 1924. g. u Postojni.
Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu III. dalmatinske brigade. Poginula u borbi na položaju Bare, u lipnju 1943. g.
�Dokument 371
XIX.
DIVIZIJA
U JEDINICAMA XIX. DIVIZIJE BILE SU NA DAN 31. X. 1943. 292 ŽENE
Pregled brojnog stanja i naoružanja jed. X I X . Sjevero-dalm. divizije na dan 31. X. 1943.1
Brojno
ženskih
54
muških
20
1047
V. Dalm. brigada
26
na licu
ženskih
193
Stap X I X . Div. sa pom. osobljem
—
173
26
799
52
248
muških
muških
u rashodu
ženskih
po spisku
J e d i n i c a
Naoružanje 2
stanje
2
V I . Dalm. brigada
1168
88
224
15
944
73
V I I . Dalm. brigada
1487
75
378
20
1109
55
Knin. Part. Odred
399
8
52
—
347
8
Sjev. Dalm, Part. Odred
542
17
—
542
17
—
Zadar. Part. Odred
460
10
22
—
438
10
Komanda NO mornarice za S. D.
344
6
14
—
360
6
Prateći bataljon
121
8
12
—
109
8
5761
292
4821
255
Svega
Smrt
fašizmu
—
970
37
Sloboda
narodu!
Komandant, potpukovnik
Politkomesar
si. ot.
1
2
Dokument
se
nalazi
u arhivu Vojno-historijskoig instituta MN'O 1 Jugoslavije
Naoružanje izostavljeno.
Dokument 372
DOPIS XIX. DIVIZIJE GLAVNOM ODBORU AFŽ HRVATSKE KRAJEM 1944. U
KOME JE ISTAKNUTO NEKOLIKO LIKOVA ŽENA BORACA XIX. DIVIZIJE I
DRUGIH DALMATINSKIH JEDINICA
Podaci o drugaricama
Novak Danka, rođena 1921. g. u Šibeniku, referent saniteta I. bataljona Dinarskog
odreda. Stupila u vojsku 1943. g. Istakla se
u svim borbama, a naročito u zadnjoj neprijateljskoj akciji 1944. g. pružajući drugovima pomoć u najtežim momentima.
Duplančić Vesela, rođena 1927. g. u Splitu, referent saniteta u II. bataljonu Dinarskog odreda. U N O V stupila 1943. g. Istakla
se pružajući pomoć borcima u najtežim momentima.
Kalić Anica, borac Mosorskog odreda,
istakla se u borbi prilikom likvidiranja neprijateljskog uporišta Trilja, kada je na čelu
svoje bombaške grupe prva jurišala na ne-
prijateljske bunkere. Istakla se
dobrim rukovodstvom.
također i
Roje Petrica, jednom prilikom, u borbi
sa četnicima na Ogorju, kada je mitraljezac
pao teško pogođen od »šarca«, iako je ne^prijatelj počeo da juriša prema ranjenom
drugu, uspjela je prije neprijatelja doći do
njega, iznijela je mitraljez i izvukla druga
u najvećoj muci do naših položaja. Drugi
puta istakla se u borbi na Ljubitovici. Kada
je komandant bio smrtno ranjen i pod velikim pritiskom1 neprijateljske vatre nije mu
se moglo pristupiti, ona je, zajedno sa drugaricom Arić Filom, stavljajući život na
kocku, skočila kroz redove neprijatelja. Tučene sa svih strana, iznijele su komandanta.
�Vukojević Ivka, zastavnik, rođena 1921.
g. u Vrgorcu, bila je na dužnosti referenta
saniteta bataljona. Učestvovala je u IV., V.,
V I . i V I I . ofenzivi, u toku kojih se istakla
kao bolničarka p r e v i j a j u ć i ranjene drugove
pod kišom neprijateljskih metaka i time
stekla d i v l j e n j e i poštovanje svih boraca i
rukovodilaca.
Kalauz Perina, zastavnik, rođena 1924.
g. u .Šibeniku. Stupila je u vojsku 1942. g.
Istakla se u borbama oko Knina i Grahova.
Bila je tri puta ranjena. U borbama na Gračacu, 1944. g., kao referent saniteta bataljona, nije htjela da ostane u pozadini, već juri
naprijed, uzima pušku i juriša zajedno sa
drugovima na bunkere, g d j e je bila ranjena.
Vukojević Slavka istakla se kao borac na
Prozoru i kod prelaza Drine i Sutjeske.
Marmun Maša, vodnik mitraljezac, k.
Sinj, istakla se kod Posušja mjeseca novembra 1943. g. Kad se gotovo čitav odred raspršio ostala je sama sa nekoliko drugova.
Svojim mitraljezom bori se i drži otstupnicu. Ističe se i u ostalim akcijama.
Zorka
Mandić
Mandić Zorka je rođena 1924. g. u Đevrskama, k. Knin. Ona je n a j b o l j i borac svog
bataljona. U svim borbama je prva, neustrašiva i odlučna, ona je primjer i potstrek
ostalima. U borbi za Karin, zajedno sa drugaricom Ljubicom Grbić, dobrovoljno se
j a v l j a za bombaša. Grupa od 14 dobrovoljaca,
u k o j o j se nalaze d v i j e hrabre drugarice,
približila se selu. Ustaše su. iz kuća davali
žestok otpor. L j u b i c a i Zorka znale su da
zadatak mora biti izvršen. Privukle su se
prve j e d n o j ustaškoj kući, ubacile bombe,
upale unutra i ubile trojicu ustaša. Ostali
drugovi, rukovođeni njihovim primjerom,
jurnuše na ostale kuće. Grupa hrabrih omladinaca, na čelu s Ljubicom i Zorkom, izvršila je svoj zadatak. Od tada je ona bombaš
kad god se ukaže potreba. U borbama kod
Lišana ranjena je od minobacača u ruku.
Vukasović Milica, vodnik, istakla se u
svim borbama izvlačeći ranjene drugove.
Vršeći tako savjesno svoju dužnost, poginula je na Jadovniku. Granata j o j je odnijela obje noge. N j e z i n e posljednje r i j e č i bile
su: » T o ništa ne smeta, vi ćete me osvetiti
— naprijed d r u g o v i ! «
Vitasović Dragica, rođena 1926. g. u Makarskoj, stupila je u vojsku 1942. g. Učestvuje u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi. Svijesno izvršavajući svoju dužnost ističe se u
dalmatinskoj proleterskoj brigadi jurišajući
i izvlačeći ranjene drugove iz najvećih
bitaka.
Durbaba Ljubica, vodnik, rođena 1921. g.
u Kninu, stupila u vojsku 1942. g. Učestvovala je u borbama IV., V., V I . i V I I . ofenzive
ističući se hrabrošću, dajući svijetao prim j e r drugovima i drugaricama.
Đakić Duka, vodnik, rođena 1927. g. u
Glamoču, Srpkinja, stupila je u vojsku 1942.
g. Ističe se u svim borbama na prelazu Drine, Sutjeske i t. d., ne zaostajući iza svojih
drugova.
Gradiška Marija, rođena 1925. g. u Šibeniku. Ističe se energijom i hrabrošću. Ona
je puškomitraljezac. U borbi na Oklaju pohvaljena je od Štaba X I X . divizije. Slabog
je zdravlja, ali ne će da se liječi, jer, kako
ona kaže: »Još moramo neprijatelja tući«.
Vujević Jaga, rođena 1928. g. u Gospiću,
veoma je hrabra, ozbiljna i savjesna. Bolničarka je u četi za vezu pri štabu V. udarne
dalmatinske brigade. U stručnom znanju ne
zaostaje za drugovima.
Dujilo Blaženka, rođena 1926. g. u Vodicama kod Šibenika, oduvijek je bila hrabar
vojnik. Sada je četna bolničarka i spada
među n a j b o l j e borce svoje čete. Do sada je
�ranjena tri puta i to joj je dalo potstreka
da bude još hrabrija i čvršća. Borci je neobično vole jer je tiha i skromna, ali odana
i požrtvovna do kraja.
Jakić Milka, stariji vodnik, zamjenik referent saniteta bataljona, ističe se hrabrošću
i odanošću borbi. Kod Sučevice, u travnju
1944. g. bila je veoma teško ranjena, imala
je prelom noge i ruke.
Buban
Cvita,
bataljonski rukovodilac
SKOJ-a, bila je teško ranjena u grudi, ali
se nije htjela dulje zadržavati u bolnici.
Ostala je u vojsci na lakšoj dužnosti. Ne
može se ona zamisliti bez jedinice. Naročito
se istakla u borbi na Oklaju, gdje je bila
ranjena. Za hrabrost je pohvaljena od Štaba
VIII. korpusa.
Rakić Smilja, potporučnik, bataljonska
bolničarka, bila je do sada ranjena tri puta.
Željela je da bude vojni rukovodilac, ali
zbog svoje fizičke slabosti morala se duže
vremena zadržati na liječenju. U svim borbama pokazala se hrabra i odlučna. U borbama za Šupljaju bila je pohvaljena od Štaba divizije.
Pelaić Zdenka, mlađi vodnik, referent III.
bataljona, rođena je 1922. g. u Vodicama.
Stupila u vojsku 1943. g. Ističe se u svim
borbama kao vrlo dobar borac. Od mnogih
primjera vrijedno je napomenuti borbu u
Potočinama, gdje je, izlažući se velikoj opasnosti, spasila ranjenog komesara.
Grčić Jovanka, vodnik, zamjenik referenta saniteta bataljona, rođena je 1923. g. u
Kistanjima. U NOV stupila g. 1943. U svim
borbama pokazala se hrabar borac. Naročito
se istakla u borbi kod Kule Atlagića izvlačeći ranjenog druga sa položaja. Tu je bila
teško ranjena u obje noge.
Mišurac Mila iz Šibenika, stupila je u
NOV 1943. g. Kao četna bolničarka pokazala
se vrlo hrabra u svim akcijama, a naročito
u borbi na Kuli Atlagića, pružajući pomoć
i izvlačeći ranjene drugove iz borbe.
Anzulović Zora, iz Novigrada, pomoćnik
komesara čete, u vojsku je stupila 1943. g.
Svagdje se pokazala vrlo hrabra, a za primjer treba istaći borbu u Golubiću, kada
je bila ranjena.
Vučkov Anđelka, rođena je 1926. g. u Biogradu. U vojsku je stupila 1943. g. Istakla
se prilikom prelaza preko Popine, neobično
požrtvovna u spašavanju drugova. U borbama je bila vrlo hrabra. Za primjer ističemo
borbu na Svrdeljima, kada je bila teško ranjena spasavajući jednog ranjenog druga,
te je sada nesposobna za operativnu jedinicu.
Blaimka
Dujilo
Gibić L j u b i c a iz Ruišta istakla se u ofenzivi na Bukviću, na Mokrom Polju. Kad je
mitraljezac napustio položaj, ona je otišla
po puškomitraljez i s njim se vratila na položaj, te spriječavala nadiranje neprijatelja.
Za ovo je djelo predložena za nagradu. Sada
se nalazi na bolničarskom kursu, sretna što
će moći svojim drugovima pomoći ne samo
kao borac, već pružajući im prvu pomoć prilikom ranjavanja.
Medanić Marija iz Iža, pomoćnik politko-
mesara čete II. bataljona, odlikuje se borbenošću u svim- akcijama i služi za primjer
ostalim borcima.
Glamoć Iva iz Vodica, borac III. bataljona pokazuje primjerom kako žena u vojsci
može izvršavati ulogu domaćice i borca istovremeno. Za vrijeme logorovanja ona je organizator pranja i svega ostalog posla oko
svoje jedinice, a za vrijeme borbe ne zaostaje ni za jednim' borcem. U nedavnoj borbi
za Benkovac istakla se u gonjenju neprijatelja po brisanom terenu. Zbog svojih vrlina
uživa autoritet kod svih boraca.
Kuzmanić M a r i j a , rođena u Splitu 1925.
g., bolničarka II. bataljona Dinarskog odreda, stupila je u NOV 1943. g. Istakla se za
vrijeme neprijateljske akcije nad Obrovcem..
Za vrijeme juriša na prijateljske položaje
izvukla je teško ranjenog druga ispod kiše
metaka.
�Iva
Glamoč
Mila
Mihirac
Dokument 373
DOPIS POLITIČKOG KOMESARA XIX. DIVIZIJE GLAVNOM ODBORU
AFŽ HRVATSKE 0 ŽENI VOJNIKU
Iz
brošure
»Žena
vojnik«,
glasila
Glavnog
Za čitavo vrijeme djelovanja naše divizije karakteristična je pojava da su drugarice vrlo izdržljive, a u mnogim slučajevima
upornije i izdržljivije od samih drugova. U
zimi, na snijegu, kod prelaza Popina u Bosni, ulijevale su one duh vedrine i raspoloženja u redove vojnika. Na dužnostima su
savjesne. Ženino političko i vojničko zvanje
poraslo je. Ona nije samo borac u svojoj
četi nego majka i sestra. Dobrovoljno, osim
svojih vojničkih dužnosti, krpa borca, pere,
brine se za higijenu, i u svojoj nježnoj zabrinutosti očuvala je sve osebine žene. A
toj osebini nimalo ne smeta druga strana,
energičnost i odlučnost u borbi.
Jedna je od tih drugarica i Gradiška Marija koja je hrabri puškomitraljezac i po
činu mlađi vodnik V. udarne brigade. Marija
je do danas tri puta ranjena i u borbi je
zube izgubila. »Vrijeme za oporavak i liječenje«, veli ona »dolazi poslije oslobođenja
naše domovine.« Marija je u borbi na Oklaju
sa sigurnošću tukla svojim puškomitraljezom po ustaškim bunkerima. Za dobro držanje, za istrajnost u borbi, za gubitke koje
je zadala neprijatelju, pohvaljena je od štaba divizije.
Ordenom za hrabrost odlikovana je Ljubica Grbić, borac IV. bataljona XIV. udarne
odbora
AFŽ
Hrvatske,
1945.
g.
brigade. Ona je rođena 1927. g. u selu Rujište (Zrmanja). Od ostale braće i sestara
Ljubica je najstarija. Od prvog dana ustanka
ona je kurir i sprovodi partizane iz Zrmanje do Srba u Liku. Progonjena od četnika,
poslije nekoliko dana skrivanja po kršu, odlazi i sama u partizane. Četnici, da se osvete
radi njenog nestanka, postrijeljaju sve Ljubičine drugarice u selu.
»Kada sam u borbi«, — kaže Ljubica, —
»ne mislim na drugo, nego kako ću bolje
izvršiti postavljeni mi zadatak.«
U borbi na Karin javila se dobrovoljno
za bombaša. Bila je primjer ostalima u jurišu na utvrđene ustaške kuće. U borbi na
Lišnju ona je prva u čitavom bataljonu izbila do neprijateljskih bunkera, kojih je bilo
uokolo na ćuki. U borbi na Kozulovac Ljubica se prva privukla crkvi, koja je Nijemcima služila kao skladište municije. Njezin
je bataljon tada imao glavni zadatak, a ona
ga je shvatila. Pojurila je ispred drugova pod
prozor crkve, a ostali borci za njom. Izvučen je toga dana sav materijal iz crkve, i
kažnjeni su neprijateljski vojnici.
»Moji se drugovi boje za me, da ne poginem«, — veli Ljubica. — »Ali šta bi me
spriječilo u jurišu?«
Ljubica Grbić je inače tiha i mirna djevojka koju vole i znaju borci XIX. divizije.
�Dokument
374
NEKOLIKO PRIMJERA IZ ŽIVOTA I BORBE NAJBOLJIH DRUGARICA
XIX. DIVIZIJE
Iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ Dalmacije, br. 8, str. 9, 1944. g.
Zdenka Pelaić je zamjenik sanitetskog
referenta III. bataljona šeste brigade. Iz
Vodica je. Roditelji su joj umrli kad je imala 14 godina. Još od djetinjstva radila je
težak rad po polju. Od početka ustanka pomaže partizanima. Na primorskom terenu
poznavala je svako sklonište, svaku rupu.
Nosila je partizanima hranu, bila im kurir
i drug. »Često isu za mnom zviždali metci iz
talijanskih pušaka, ali nisam šuštala. Ne
pogađa svaki metak«. Potajno je završila
bolničarski kurs i kad više nije mogla ostati
u selu radi Talijana, krenula je tamo gdje
je odavna željela biti. »Za čitavo vrijeme
što sam bila u vojsci, ni jedan ranjeni drug
nije upao neprijatelju u ruke. Sve sam ranjene izvukla s mjesta borbe, sve previla i
svima do kraja pomogla, pa makar znala da
će mnogi morati podleći ranama.« U borbi
kod Karina ostao je ležati na polju teško
ranjen vodnik, kojemu je bacačka granata
bila raznijela desno bedro. Vodila se ogorčena borba. Zdenka je pod mitraljeskom vatrom, preko brisanog prostora, izvukla ranjenog druga. U borbi kod Livna, kada je
nadiralo 400 švapskih kamiona i tenkova,
Zdenka je doznala da je drugi mitraljezac
teško ranjen u glavu. Opasno je bilo doći
do njega. Bataljon se nalazio 300 metara
daleko od neprijatelj cl) Si položaj je trebalo
očuvati u tajnosti. Zdenka se oprezno šuljala, da je neprijatelj ne bi uočio i da ne
bi otkrila položaj svog bataljona. Stigla je
do mitraljesca, ponijela ga u ambulantu i
pružila mu pomoć.
Za vrijeme IV. i V. ofenzive Zdenka je
pokazala mnogo požrtvovnosti, hrabrosti i
čvrstine. Borci je vole i imaju u nju bezgranično povjerenje. »Ne damo Zdenku nikuda!« A Zdenka ostaje među njima kao
vrijedan borac, bolničarka, sestra i -drugarica.
Milka Milović iz Gračaca kod Skradina. Seljanka je bez škola. Naučila je čitati
i pisati u partizanima. U početku ustanka
plela je za partizane čarape, kupila priloge
i nosila im hranu. Ustaške bande su je pro-
gonile. »Jednom kad su me tražili, zavukla
sam se u pasju kućicu i kroz škrip promatrala četnike, kad su izlazili iz moje kuće
poslije pretraživanja. Nosili su oko vrata
obješen par po par pletenih čarapa, koje sam
ja bila spremila za partizane i čuvala ih u
mojoj škrinji. Mrzila sam ih u tom času više
nego ikada. Moj trud, besane noći i ljubav
prema drugovima, sve su mi oni time odnili.«
1943. g. ona je postala partizanka. Istoga
dana dobila je pušku — postala je borac, a
onda četna bolničarka. »Mnogo sam drugova
spasila od smrti, mnoge izvukla iz neprijateljskih ruku. Jednom samo mi se desilo da
nisam spasila ranjenoga druga. Utrkivala
sam se sa tenkom1 da ga otmem i nisam pazila na metke, koji su praštali oko mene.
Trčala sam ludo prema mjestu, gdje je ležao ranjenik. Ali tenk je bio brži, a ja nisam
uspjela da ga spasim. I tada sam plakala
od tuge za drugom, još više od mržnje na
Nijemca zločinca.«
Ljubica Grbić potječe iz seljačke porodice sa Zrmanje. Od prvog dana ustanka bila je kurir i sprovodila partizane iz
Zrmanje do Srba u Lici. Četnici su joj prijetili. Ostavila je kuću i krenula u partizane.
Njezine drugarice omladinke, koje su još
ostale u selu, bile su strijeljane od četnika.
»Kad sam u borbi, kaže Ljubica, ne mislim
ni na šta drugo, nego na to, kako ću što
bolje izvršiti postavljeni zadatak i osvetiti
svoje drugarice.« U borbi na Karin, javila
se dobrovoljno i bila primjer ostalima u jurišu na utvrđene ustaške kuće. U borbi na
Lišane, ona je prva u čitavom bataljonu
izbila na čuku poslije likvidacije bunkera.
U borbi za Kožulovac, ona se prva privukla crkvi, koja je Nijemcima služila kao
skladište municije, hrane i ostalog materijala. Prva je pojurila pod prozor crkve.
Ostali borci upali su za njom i izvukli materijal, koji se tamo nalazio. »Moji se drugovi
boje za mene da ne poginem, ali ja u borbi
ne mislim; na smrt. Ljubav prema narodu,
mržnja prema neprijatelju, osveta za mnoge
pale drugove tjera me naprijed.«
�M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A XIX. DIVIZIJE B I L E SU I O V E D R U G A R I C E :
Antulov Ruža, rođena 1905. g. u P r v i ć - Šepurini, k. Šibenik.
Od 13. I X . 1943. g. bila
borac u II. .bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Ranjena u borbi s N i j e m c i m a i četnicima, na Velebitu, 6. II. 1944. g.
Babić Milka, rođena 1923. g. u Benkovcu. Od 12, I X . 1943. g. bila je borac u jedinici
X I X . divizije. Prilikom' napada na Grab ( L i k a ) , 18. I V . 1944. g., četnici ®u je živu
uhvatili i zaklali.
Bilan Zorka, rođena 1923. g. u Žir ju, k. Šibenik. Od 3. X I I . 1943. g. bila je borac u
II. četi I. bataljona I I I . brigade X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g. na položaju između Male i Velike Čiste.
Blažević Biserka, rođena 1925. g. u Šibeniku.
Od 1943. g. bila je borac I. bataljona
V I . brigade X I X . divizije. Poginula 10. X. 194,3. g. na položaju Karin blizu Obrovca.
Bosić Stana, iz Komića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u X I X . diviziji.
Boisna Olga, rođena 4. II. 1921. g. u Betini,k. Šibenik.
Od 5. V. 1943. g. bila je bolničarka i zamjenik referenta saniteta bataljona u X I X . diviziji. Odlikovana Medaljom
za hrabrost.
Božić Mirjana, rođenia 16. V I I I . 1928. g. u Splitu. U N O V od 28. II. 1943. g. Bila je borac
u Dinarskom odredu i V. dalmatinskoj brigadi. Umrla od tifusa ožujka 1943. g.
kod Jafolanice.
Božin Anka, rođena 1923. g. u Ravi, k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac u X I X . diviziji.
9. ožujka 1945. g. poginula u borbi kod Senja.
Brajković Kata, rođena 1925. g. u Dubravicama, k. Šibenik.
Od 1943. g. bila je bolničarka u II. četi I I I . bataljona V. brigade X I X . divizije. Poginula u borbi protiv
N i j e m a c a i četnika, 4. srpnja 1944. g.
Cvijanović Milka, rođena 25. X I . 1927. g. u Neteki, k. Donji Lapac. U N O V od 15. IV.
1942. g. Bila je komesar bolnice X I X . udarne d i v i z i j e i referent kulturno-prosvjetnog rada artiljerijske brigade X I X . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Cvitan Milka, rođenia 1919. g. u Tribunjui, k. Šibenik.
Od 194,3. g. bilia je borac u II.
bataljonu Sjevero-dalmiatinskog odreda X I X . divizije. Poginula 16. X. 1943. g. na
položaju Sopalj.
Čalić Dara, iz Kistanja, k. Knin. U N'OV od 1943. g. Bila je borac u II. bataljonu Sjevero-dalmatinsik'og odreda i kasnije u jedinici X I X . divizije.
Poginula u borbi
s N i j e m c i m a 1944. g.
Desnica Sretana, rođena 1922. g. u Obrovcu,
u X I X . diviziji.
Despot Ankica, rođena 1920.
X I X . diviziji.
k. Benkovac.
g. u Obrovcu, k. Benkovac.
Od
1943. g. bila
Od 1943. g. bila
je
je
borac
borac
u
Dijan Danica, rođena 1920. g. u Sulkošanima, k. Zadar.
Od l'O. I. 1943. bila je borac
u I V . četi I. bataljona V. brigade X I X . divizije. 16. V I I I . 1944. g. ranjena u borbi
kod Šibenika.
Dmitrović Zora, rođena 1921. g. u Novigradu, k. Benkovac.
U N O V od 1. I. 1943. g.
Bila je pomoćnik komesara II. čete II. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Ranjena
je u borbi s N i j e m c i m a na Golubiću kod Obrovca, 23. I. 1944. g.
Dobrić Marija, rođena 1924. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u jedinici X I X .
divizije. Za v r i j e m e V I I . neprijateljske ofenzive, u lipnju 1944. g., nestala na polož a j u Stankovci i Vodice, u borbi s Nijemcima i ustašama.
Došen Jela, rođena 1924. g. u Tomin-gaju, k. Gračac. Od 1943. g. bila je u četi za vezu
X I X . divizije. Poginula 1944. g. u borbi protiv N i j e m a c a i četnika kod Kistanja.
�Eškinja Marija, rođena 1924. g. u Biogradu na moru, k. Zadar.
Od 1. III. 1943. g.
bila je borac u V. dalmatinskoj brigadi. Nestala u v e l j a č i 1944. g. te proglašena
mrtvom.
Gizdić Karmela, rođena 7. I I I . 1926. g. u Klisu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I I I . bataljona V I . brigade X I X . divizije. Poginula 24. I V . 1944. g.
u borbi kod Karina, Benkovac.
Grubelić Karmela, rođena 1924. g. u Šepurim, k. Šibenik.
Bila je borac i četna bolničarka. Učestvovala je u borbama za Livno, Bosansko Grahovo, Knin i Mostar.
Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Grubelić Marija, rođena 1923. g. u P r v i ć - Šepurini, k. Šibenik.
Od 1943. g. bila je
borac ui V. brigadi X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g. na položaju Zrmanjski
klanac u borbi s N i j e m c i m a i četnicima.
Grubelić Vera, rođena 1927. g. u Sr imi, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi
I V . bataljona V I . brigade X I X . divizije. Vršeći patrolu 22. II. 1944. g. poginula kod
Obrovca, naišavši na njemačku zasjedu.
Grubišić Biserka, rođena 1923. g. u Šibeniku.
Od 1943. g. bila je borac u I. četi II.
bataljona V I . brigade X I X . divizije. Poginula u borbi protiv N i j e m a c a i ustaša
između Đeversaka i Bribirskih Mostina, u listopadu 1943. g.
H a f f n e r Vera, rođena u Zagrebu. Odlazi u partizane 1943. g.
terenu, a kasnije bila u jedinici X I X . divizije.
Radila je neko v r i j e m e na
Ivas Rosa, rođena 5. V. 1927. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac
u 1 II. četi I I . bataljona X I V . brigade. U travnju 1944. g. ranjena u borbi s četnicima
kod Smiljčića, te ostala invalid.
Jaman-Uvodić Nevenka, rođena 14. V I I I . 1925. g. u Majdanu - Solin, k. Split.
Od 9.
I X . 1943. g. bila je borac i bolničarka u IV. splitskoj brigadi. Za v r i j e m e V I . ofenzive u borbi s N i j e m c i m a u Zidinama kod Roškog polja, 4. X I I . 1943. g., bila je
zarobljena. Po izlasku iz logora, 26. VI. 1944. g. radi na terenu.
Jaromas Dragica, rođena 1925. g. u Vrbniku, k. Knin. U N O V od 1942. g. Bila je borac, a
kasnije četna bolničarka i referent saniteta u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. Među prvim je ženama proizvedena u čin zastavnika. Poginula u Erveniku
prilikom prepada Nijemaca, početkom 1944. g.
Jaramas Milica, rođena 1923. g. u Vrbniku, k. Kiuin;. Od početka 1943. g. bila je borac
u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. Odlikovana.
Knežević Neda, rođena 27. V I . 1924. g. u Očestovu, k. Knin. Od 5. IV. 1943. g. u N O V .
Bila je r e f e r e n t saniteta u bataljonu X I X . divizije. Ima čin s t a r i j e g vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Kužina Mira, rođena 1924. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Rukovodeći svojom jedinicom istakla se u borbama za Obrovac. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin
potporučnika.
L j u b o i ć Veseljka, rođena 1925. g. u Bilovičiniu selu, k. Kniin. U N O V od 1943. g. Bila
je borac u Kninskom odredu u V I . brigadi X I X . divizije i I I . brigadi X X X V . ličke
divizije. U borbi je teško ranjena i ostala invalid.
Magaš Marija, rodom iz Nina, k. Zadar. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u Zadarskom odredu i r e f e r e n t saniteta u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. V i š e puta
pohvaljena.
Maravić Milica, rođena 1927. g. u Breziku, k. Podravska Slatina.
Od rujna 1944, g.
bila je bolničarka u I I . bataljonu X I V . brigade X I X . divizije. Poginula 27. I. 1945.
g. kod Bjeljine, prilikom povlačenja.
Maričić Smilja, rođena 1924. g. u Otriću, k. Gračac. Od 1943. g. bila je borac u jedinici
X I X . divizije.
�Marušić Marija, rođena 21. X I . 1921. g. u
Lokvi, k. Split. Od 11. IL 1943. g.
bila je bolničarka u V. dalmatinskoj brigadi. Poginula u svibnju
1945. g.
Mašina Jelka, rođena 12. V I I I . 1924. g. u
Preku, k. Zadar. Od 28. V I I I . 194,3.
g. bila je borac u I. bataljonu V I .
brigade X I X . divizije. Ranjena na
položaju Pađene, 4. I X . 1944. g.
Invalid.
• H m
BH
Zdenka Šegvić
Opačić Sava, rodom iz Plavna, k. Knin.
Milanović Mara, rođena 1917. g. u Kninskom
Polju, k. Knin. Od 7. V. 1943. g. bila
je borac u V I . brigadi X I X . divizije.
Poginula 17. I V . 1944. g. u borbi
protiv četnika kod Turovca.
Obradović Sofija, rođena 1920. g. u Bruvnu,
k. Gračac. Od 5. I I I . 1942. g. bila je
borac u pratećoj četi X I X . divizije.
Ranjena je na položaju kod Bruvna,
17. II. 1944. g.
Ogar Marija, rođena 1922. g. u Muškovcima,
k. Benkovac. Od 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu V I . brigade
X I X . divizije.
Olujić Milka, rođena 1926. g. u Bilišanima,
k. Benkovac. Od 1942. g. bila je bor a c u I . četi IV. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Ranjena na položaju kod Livna, 19. X I I . 1943. g.
Invalid.
Bila je bolničarka u Kninskom odredu; a zatim
u V. brigadi X I X . divizije.
Panović Milena, rođena 9. V. 1924. g. u Žrmanu, k. Zadar.
Od 8. V I I . 1942. g. bila je
borac u jedinici X I X . divizije. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost. Ima čin zastavnika.
Perić Ruža, rođena 1927. g. u Očestovui, k. Knim.
Od 24. IV. 1943. g. bila je boraic u
I I I . bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Za v r i j e m e V I . ofenzive proizvedena je u
čin vodnika.
Petričić Mileva, rođena 6. X I I . 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je
bolničarka u X I X . diviziji. 8. X I I . 1944. g. ranjena u glavu. Umrla.
Priča Dragica, rođena 1924. g. u Arapovu Dolu, k. Titova Korenica.
borac u jedinici X I X . divizije. Odlikovana.
Od
1942. g. bila je
Sandrić V o j n a , rođena 1. I I I . 1926. g. u Betini, k. Šibenik. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi u
jedinicu X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g.
Stipaničev-Babun Cvita, rođena 24. X I . 1924. g. u Tribunju, k. Šibenik. U N O V od 1942. g.
Bila je borac u Sjevero-dalmiatiniskom odredu i X I X . diviziji,, g d j e postaje omladinski rukovodilac i delegat voda. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom zasluga
za narod I I . reda i Medaljom za hrabrost.
Šakić Bosa. Bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji I I I . ličkom partizanskom odredu i V.
brigadi X I X . divizije. Kod napada na Gospić je ranjena. Bila je rukovodilac omladine u jedinici.
�Šegvić Zdenka, rođena 7. IX. 1917. g. u Zadru, U naprednom radničkom pokretu aktivno
učestvuje od 1933. g. Odlazi iz Splita na studije u Beograd 1935. i od tada aktivno
radi u studentskoj partijskoj organizaciji. 1941. g. vrača se u Split i učestvuje u
organizaciji prvih partizanskih odreda. Hapšena je na ulici prilikom eksplozije
jedne bombe i u svibnju 1942. g. internirana u Italiju. Nakon kapitulacije Italije
bježi i dolazi u Livno. Postaje komesar bolnice V I I I . korpusa na Visu, a u travnju 1944. g., nakon završenog višeg partijskog kursa, postaje član politodjela u
X I X . dalmatinskoj diviziji. Nosilac je Spomenice 1941.
Odlikovana Ordenom
bratstva i jedinstva I. reda, Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom za
hrabrost.
Uzelac D. Desa, rođena 1924. g. u Arapovu, Dolu, k. Titova Korenica. Od 1942. g. bila je
borac u X I X . diviziji. Umrla u Petrovoj Gori.
Vrcelj Milka, rođena 1921. g. u Bukoviću, k. Benkovac. Od 12. IX. 1943. g. bila je bolničarka u III. četi IV. bataljona VI. brigade X I X . divizije. Poginula 12. X. 1944. g.
u borbi protiv Nijemaca i ustaša kod Kruševa.
Vujatović Mara, iz Vrbnika, k. Knin. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Dinarskoj partizanskoj četi i X I X . diviziji.
Vukalović Marija, rođena 1927. g. u Briševu k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac u X I X .
diviziji i pomoćnik na teškom mitraljezu.
Dokument 375
IZ NAŠIH BRIGADA
Iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ Dalmacije,
br.
S,
1944.
g.
O D L I K O V A N E ŽENE BORCI XIX. U D A R N E DIVIZIJE
»Ordenom za hrabrost« odlikovana je
Ljubica Grbić, borac IV. bataljona X I V .
udarne brigade. Rođena je 1927. godine u
selu Ruištu u Zrmanji. Ona je bombaš. U
borbi na Karinu, kao dobrovoljac bombaš,
prva je likvidirala ustaška uporišta. U borbi
na Lišanu, prva je izbila na kotu iznad Lišana, koja je naokolo bila utvrđena ustaškim bunkerima. U borbi, radu i učenju služila je svima za primjer.
Medaljom »Za hrabrost« odlikovane su:
Dujilo Blaženka, četna bolničarka I. bataljona VI. udarne brigade. Rođena je u
Vodicama 1926. g. U VI. ud. brigadi ona se
nalazi već 20 mjeseci. U svim tegobama i
naporima — kroz Bosnu i Liku — držala se
herojski. U svim borbama istakla se svojom
hrabrošću i u najtežim momentima izvlačila
i spašavala smrtno ranjene drugove. Naročitu hrabrost je pokazala u posljednjim' borbama za kulu1 Atlagić, Benkovac i Prosik,
gdje je u streljačkom stroju učestvovala u
borbi i bacala bombe na neprijatelja. Bila
je ranjena tri puta.
Juričev Biserka, četna bolničarka, II. bataljona VI. udar. brigade. U vojsci se nalazi
punu godinu dana. U naporima, ledu i zimi,
pokazala se najizdržljivijom od svih boraca.
U borbama se istakla i kao bolničarka i kao
borac. .Svojim ranjenim drugovima uvijek je
na vrijeme pružila prvu pomoć. Naročito se
istakla u posljednjim borbama na Obrovcu
i Komu.
Pelaić Zdenka, referent saniteta III. bataljona VI. ud. brigade. Rođena je u Vodicama 1922. g. U vojsci se nalazi već 2 go-
dine. Izdržala je s v e napore IV. i V. ofenzive. U borbama se istakla kao bolničarka
i kao borac. Kao referent saniteta u bataljonu posvećuje mnogo brige čistoći, higijeni i njezi bolesnika. U borbama je neustrašiva, i više puta za vrijeme borbe nalazi se
u streljačkom stroju pored svojih drugova,
i juriša na neprijatelja. Borci imaju u nju
neograničeno povjerenje, jer su Sigurni da
neće ostati na bojnom polju ranjeni i bez
pomoći. Naročito se istakla u borbama na
kuli Atlagić, Benkovcu, Ravni Kotarima
i Obrovcu.
Markoć Ida, četna bolničarka, IV. bataljona VI. ud. brigade. U vojsci se nalazi već
godinu i po dana. I ona je hrabro izdržala
sve napore kroz Bosnu i Liku. U v i j e k vesela
i hrabra, ali blaga i tiha, spremna je da izdrži sve poteškoće. Učestvovala je u svim
borbama V I . ud. brigade i pokazala se vrijedna kao bolničarka i hrabra kao borac.
Naročito se istakla u borbama na Benkovcu,
Karinu, Obrovcu, Goloj Mili, Ražancu i Poli cima.
Mrša Darinka, rođena u Zatonu 1914.
g. U vojsci se nalazi već preko dvije
godine. Bi,la je borac VI. ud. brigade. Posljednje vrijeme radila je u štabu brigade.
Pokazala se vrijedna, hrabra i požrtvovna.
Ona je majka dvoje djece, a njezin je muž
poginuo u borbi. Oslobođenjem Šibenika i
okolice ona je poslata iz vojske da bi mogla
biti uz svoju djecu, spremna da i tamo pomogne u radu i izgradnji svog oslobođenog
kraja.
�XX.
DIVIZIJA
M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A XX. DIVIZIJE
BILE
SU
Anđelić Luce, rođena 15. X I I . 1927. g. u Vinišću, k. Split.
u I X . brigadi X X . divizije.
I
OVE
DRUGARICE:
Od 16. V I . 1943. g. borac je
Anđelić Neda, rođena 21. I X . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od 15. V. 1943. g. borac je u
I X . brigadi X X . divizije.
A r a s Biserka, rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I I I . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. 8. I. 1943. g. u borbi kod Gizdavca ispod Muča,
zarobljena od N i j e m a c a i ustaša i istog dana strijeljana.
Aržić Jagoda, rođena 24. V. 1926. g. u Sinju. U N O V od 7. I I I . 1944. g. Bila je vodnik u
jurišnoj četi X. dalmatinske brigade X X . divizije. Na položaju kod K i j e v a u L i e i
promrzla j o j je ruka.
Baica MJena, rođena 1922. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. U jedinici V I I I . dalmatinske
brigade X X . divizije, bila je borac, vodni delegat i komesar brigadne ambulante.
Ima čin kapetana. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod
I I I . reda.
Bakota Vera, rođena 1925. g. u Podstrani, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u II. četi II.
bataljona I X . brigade X X . divizije. Umrla.
Bartulica Darinka, rođena 3. I. 1919. g. u Kaštel Starom, k. Split. I. V I I . 1943. g. odlazi u
N O V . Bila je kuharica pri komandama, a zatim bolničarka u IV. bataljonu I X . brigade.
Bilušić Finka, iz Zatona, k. Šibenik. Od srpnja 1942. g. bila je bolničarka u Sjevero-dalmatinskom partizanskom odredu i X. dalmatinskoj brigadi.
Blagaić-Kalebić Melanija, rođena 25. IV. 1925. g. u Donjem selu, k. Split. U N O V od 15. X.
1943. g. Bila je bolničarka u Omladinskom bataljonu i I V . bataljonu X. brigade.
Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Borci
XX.
divizije
—
Velika
Popina
u
Lici,
1944.
g.
�Boban-Kačunko Marija, rođena 1916. g. u Solinu, k. Split. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u Dinarskom odredu i, nakon završenog sanitetskog kursa, u kirurškoj ekipi
X X . divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod I I I . reda.
Bobanović Jelka, rođena 1914. g. u Primoštenu, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je bolničarka
u I. četi I V . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. U V I . o f e n z i v i ranjena.
Boldić Katica, rođena 1924. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od svibnja 1944. g .bila je bolničarka u jedinici X X . divizije. Poginula u borbi za oslobođenje Trsta u svibnju
1945. g.
Boljat-Belić Vjera, rođena 29. II. 1924. g. u Splitu. U travnju 1943. g. prelazi u ilegalnost,
a 9. I X . 1943. odlazi u N O V . Bila je borac u Cetinskoj brigadi, te na raznim dužnostima u sanitetu X. brigade X X . divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana
Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Bulić Vesna, rođena 1925. g. u Splitu. Od lipnja 1942. g. bila je borac u jedinici X X . divizije.
Nestala u toku borbe, te proglašena mrtvom.
Buljan M a r i j a , iz Splita. Bila je bolničarka u I I I . bataljonu X. brigade X X . divizije. 1943. g.
teško je ranjena u borbi.
Čulić-Bakotić Ivanka, iz Splita. Od 1943. g. bila je borac u jedinici X X . divizije. U borbi
kod Vrlike, 1944. g. teško je ranjena.
Čulić Marija Pavica, rođena 1928. g. u Splitu. U N O V od 9. I X . 1943. g. Bila je borac u Mosorskom odredu i X. brigadi X X . divizije. Poginula 10. listopada 1943. g. u borbi
s N i j e m c i m a na položaju Grab-Jabuka kod Sinja.
Dodig-Bečir Ana, rođena 1922. g. u Trogiru. Od rujna 1943. g. borac je u II. bataljonu
I X . brigade X X . divizije. Bila je zamjenik komesara čete.
Duplančić-Dulčić Draga, s otoka Hvara. U N O V od 1943. g. Bila je borac i bolničarka u
II. bataljonu X. brigade.
Frlaja Milka, rođena 1922. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Bila je borac, vodni delegat,
zatim komesar minobacačke čete. Ima čin zastavnika.
Grčić-Vrdoljak Volga, rođena 15. X. 1927. g. u Splitu. U listopadu 1942. g. uhapšena je u
Splitu od talijanskih fašista. 9. I X . 1943. g. po izlasku iz zatvora odlazi u N O V .
Bila je borac i bolničarka u terenskoj grupi, u išibensko-trogirskom odredu, te bolničarka pri Štabu X X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Jelaska Anka, rođena 27. V I I . 1926. g. u Splitu. Od 9. I. 1943. bila je borac u I X . dalmatins k o j brigadi. Poginula 20. I I I . 1943. g. u borbi protiv četnika kod Jablanice.
Jevčić Anka, rođena 1926. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka
u I. četi I. bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Ranjena 26. X I . 1944. g. na položaju kod Knina. Amputirana j o j je ruka.
Jukić Marija, rođena 23. V I I . 1922. g. u Zablaču, k. Šibenik. Od 11. X I . 1942. g. u N O V .
Bila je borac i bolničarka u terenskoj grupi, u Šibensko-trogirskom odredu, te bolničarka pri Štabu X X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod I I I . reda.
Juras Zorka, iz Šibenika. Od 1943. bila je borac
u borbi u Lici 1944. g.
u
VIII.
dalmatinskoj
brigadi.
Poginula
Juretić Slava, rođena 5. V I . 1926. g. u Majdanu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. borac je u Mosorskom odredu. Završivši sanitetski kurs 1945. g. radi u sanitetskom bataljonu
X X . divizije. Više puta ranjena.
Jurin Svetinka, rođena 1924. g. u Primoštenu, k. Šibenik. Od lipnja 1944. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. Poginula 3. V. 1945. u borbi kod
Općina pri oslobađanju Trsta.
Kalpić Zdravka, iz Šibenika. Bila je pomoćnik komesara čete u I I I . bataljonu V I I I . brigade.
�Karanušić Neda, rođena 1921, g. u Trogiru, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u
I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. Poginula u borbi protiv N i j e m a c a i ustaša
kod Livna, 13. I. 1944. g.
Kokeza-Tranfić Ruža, rođena 4. X. 1925. g. u Kaštel Starom', k. Split. Od ožujka 1943. g.
bila je borac u II. četi I V . bataljona I X . brigade X X . divizije.
Kostović Nike, rođena 17. X I . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac
u I X . brigadi X X . divizije.
Kovačić Marija, rođena 1925. g. u Čelini, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u Mosorskom
odredu. Poginula na Kordunu 14. IV. 1945. g. kao borac I X . brigade X X . divizije.
Prve
odlikovane
drugarice
XX.
divizije
—
Trst
1945.
g.
Kratmajer-Sesardić Lina, iz Splita. Od rujna 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u I V . bataljonu X. brigade X X . divizije.
Kuzmanić-Veić Anka, rođena 21. I I . 1925. g. u Splitu. 1943. g. bila je osuđena na 4 godine
robije, te upućena u Firencu na izdržavanje kazne. K r a j e m iste godine vraća se iz
logora i od 28. I I I . 1944. bila je bolničarka u I X . brigadi X X . divizije. Ima čin
vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost, te Ordenom- i Medaljom zasluga za
narod I I I . reda.
Lučin Danica, rođena 1922. g. u Drveniku, k. Makarska. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u
II. četi I. bataljona X. brigade X X . divizije. Poginula 6. X I I . 1943. g. u borbi na
položaju Gala kod Sinja.
Lukin-Mutov Ljubica, rođena 1924. g. u Zlarinu, k. Šibenik. U N O V od 9. I X . 1943. g. Bila
je pol itko mesar II. čete I V . bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula 24. X I I .
1944. g. kod Lapca.
Majić Neda, rođena 2. V I . 1925. u Vinišću, k. Split. Od svibnja 1943. g. bila je borac u I X .
brigadi X X . divizije.
Marušić Neda, rođena 27. I I I . 1922. g. u Marušićima, k. Split. U N O V od rujna 1943. g. Bila
je borac u X. dalmatinskoj brigadi X X . divizije. Na V a g n j u je ranjena. Nakon
ozdravljenja bila je mitraljezac u Biokovskoj jedinici, a kasnije borac i sekretar
SKOJ-a u X I I . južno-đalmatinskoj brigadi i jedinici X X . divizije, X I I I . brigade.
Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin vodnika.
�Milišić Zlata, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1944. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona
I X . brigade X X . divizije. Poginula iste godine u borbi kod Vrlike.
Mlačić Neda, rođena 24. V I I . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od svibnja 1943. g. bila je borac
u I X . brigadi X X . divizije. Ima čin starijeg vodnika.
Musinov Benka, rođena 8. II. 1922. g. u Gustirni-Trogir, k. Split. Od 10. I X . 1943. g. bila je
bolničarka u I I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. U lipnju 1944. g., na Vukovićevom mostu kod Vrlike, zarobljena je od četnika i strijeljana.
Mužinić Lucija, rođena 1921. g. u Srinjinama, k. Split. Od 27. V I I I . 1944. g. bila je bolničarka u X X . diviziji. Iste godine zarobljena i ubijena od četnika kod Knina.
Paić Adžić-Rodin Lenka, rođena ,30. V. 1924. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I. bataljonu X. brigade X X . divizije, a nakon završenog višeg sanitetskog kursa u Tičevu,
postaje bolničarka istog bataljona. U travnju 1944. g., nesretnim slučajem, teško
ranjena u glavu. Invalid.
Pajić Vesela, iz Splita. U N O V od rujna 1943. g. Bila je vodni delegat u IV. bataljonu X.
brigade X X . divizije.
Pavelin-Božić Kata, rođena 20. I X . 1925. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 1943. g. bila je
bolničarka u X X . diviziji.
Pavlović-Papić Fila, rođena 18. X I I . 1923. g. u Kaštel Gomilici, k. Split. U N O V od 9. I X .
1943. g. Bila je borac u Solinskom bataljonu i nakon završenog radio-telegrafskog
kursa, u izviđačkoj četi X X . divizije. Ima čin vodnika. Odlikovana.
Pažanin Mara, rođena 14. X. 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od 16. V I I . 1943. g. bila je borac
u I X . brigadi X X . divizije.
Perić Zorka, rođena 1926. g. u Suvaču, k. Sinj. Od 1943. g. bila je telefonistica u Štabu X X .
divizije. Zarobljena od četnika u rujnu 1944. g. u Vještica Gori i s t r i j e l j a n a kod
K o l j a n a blizu Vrlike.
Periša Ankica, rođena 3. X. 1921. g. u Šibeniku. Od 11. I X . 1943. g. bila je borac u I I . četi
II. bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula 1. X I . 1944. g. u borbi za Vrliku.
Perišić Ana, rođena 1922. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I I I .
četi I I I . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Poginula u borbi kod Otišića.
Rabadov Danica, rođena 1925. g. u Kaštel Lukšiću, k. Split. Od 10. I X . 1943. g. bila je borac
u I. četi I. bataljona X. brigade. Ima čin vodnika. Poginula 27. X I . 1944. g. u borbi
protiv N i j e m a c a kod Vrpolja.
Radić Jela, rođena 4. I V . 1927. g. u Vrsinama-Trogir, k. Split. Od 8. X I I . 1943. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula u borbi s N i j e m c i m a
i četnicima kod Vrlike 27. V I I . 1944. g.
Radić M a r i j a Ivanova, rođena 1922. g. Bila je bolničarka u I X . brigadi X X . divizije. Imia čin
mlađeg vodnika.
Radić M a r i j a Josipova, rođena 4. travnja 1919. g. Od 17. V I I . 1943. g. bila je četna bolničarka
u II. bataljonu I X . brigade. Odlikovana.
Rak Zorka, rođena 1924. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 25. V. 1944. g. bila je borac u II. četi
I. bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Poginula u travnju 1945. g. u borbi kod
Gospića.
Rokić M a r i j a , iz Šibenika. U N O V od 1943. g. U jedinici V I I I . dalmatinske brigade bila je
borac, vodni delegat, komesar brigadne ambulante i komesar čete za vezu pri Štabu
brigade.
Romac Kata, rođena 1927. g. u Glavicama, k. Sinj. U N O V od 11. I X . 1943. g. Bila je vodnik
u I. četi I. bataljona X. brigade. Ranjena 27. X I I . 1943. g. na položaju MaoriceVrlika u borbi s Nijemcima i četnicima.
JQ
Žene H r v a t s k e u NOB-
145
�Seks© N e d a , rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u V I I I . bataljonu X X . div i z i j e . N e s t a l a u V. n e p r i j a t e l j s k o j o f e n z i v i , u borbi p r o t i v N i j e m a c a , kod Z a d v a r j a ,
k r a j e m listopada 1943. g.
Škoti M a r i j a , rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1944. g. bila je borac u I I I . četi I V . bataljona
V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . Z a r o b l j e n a od četnika i zaklana 28. I V . 1944. g. na položaju Markovac.
Slavica Janja, rođena 27. I I I . 1927. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 12. X I I . 1943. g. bila je
borac u V I I I . dalmatinskoj udarnoj brigadi. P o g i n u l a 25. X I I . 1944. g.
Sorić-Rogulj Jovana, rođena 1921. g. U N O V od 9. I X . 1943. g.
t r o g i r s k o m odredu i I X . b r i g a d i X X . d i v i z i j e .
Bila je borac u Šibenisko-
Stanić Tereza, rođena 1925. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. bila je borac u X. brigadi X X . diviz i j e . N e s t a l a u borbama kod Knina, te proglašena mrtvom.
Šeparović-Cico M a r i j a , rođena 1920. g. u Blatu na K o r č u l i . Od 15. I X . 1943. g. bila je borac
i v o d n i delegat u I V . bataljonu V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a 24. I I I . 1945. g.
na p o l o ž a j u D o l j a n i u L i c i .
Ševo M a r i j a , rođena 1926. g. u Segetu D o n j e m , k. Split. Od r u j n a 1943. g. bila je bolničarka u I V . splitskoj b r i g a d i X X . d i v i z i j e . Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Špika-Ševo Matija, rođena 1926. g. U N O V od r u j n a 1943. g. Bila je b o r a c u Šibemsko-trogirskom odredu i bolničarka u I V . splitskoj b r i g a d i X X . d i v i z i j e . Odlikovana Medal j o m za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I . i I I I . reda.
Tambača Biserka, rođena 1922. g. u Šibeniku. Od r u j n a 1943. g. bila je borac u I V . četi
I V . b a t a l j o n a V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a u borbi p r o t i v N i j e m a c a , n a
p o l o ž a j u kod Moseća.
Tambača L j u b a , rođena 28. V I . 1907. g. u Šibeniku. U N O V odlazi 12. I X . 1943. Bila je v o d n i
d e l e g a t u I I . četi I I I . bataljona V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N o s i l a c j e Spomenice
1941.
Tomić Ivanka, rođena 1925. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. bila je borac u I I I . četi I I I . batal j o n a X. brigade. Smrtno r a n j e n a na položaju kod Gale.
Topic Mara, rođena 1924. g. u Korušcima, k. Split. Od 9. V I I I . 1943. g. bila je borac u I I .
b a t a l j o n u X. b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N e s t a l a u borbi na p o l o ž a j u između V r l i k e i Pet r o v a P o l j a , 22. r u j n a 1944. g.
Trumbić-Raić Neda, rođena 9. I. 1921. g. u Splitu. U N O V od l i p n j a 1942. g. O r g a n i z i r a l a
je k r o j a č k a o d j e l j e n j a pri I V . operativnoj zoni, a uz to, kao član kotarskog odbora
A F Ž - a , radila sa ženama u Splitskom partizanskom odredu. Bila je instruktor OK
K P H z a Srednju Dalmaciju, b r i g a d n i rukovodilac SKOJ-a u X . b r i g a d i X X . d i v i z i j e ,
organizacioni sekretar M j e s n o g komiteta K P H u Dubrovniku, a kasnije u Splitu.
N o s i l a c je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i j e d i n s t v a I I I . reda.
Vidović M a r i j a , rođena 1921. u Rogoznici, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi I I I .
b a t a l j o n a X. b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a koncem 1944. g. u borbi kod P o t r a v l j a .
Vukman Anka, rođena 1927. g. u Segetu Donjem«, k. Split. Od 1943. g. borac je u I I . četi I I I .
b a t a l j o n a V I I I . brigade. Bila je omladinski rukovodilac u četi, a zatim ui bataljonu.
U ožujku 1944. g. bila je ranjena. Poginula na Zelovu, u borbi s ustašama i
Nijemcima.
Vukov-Colić Ema, rođena 1923. g. u Zlarinu, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u
I I . četi I V . b a t a l j o n a I X . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N e s t a l a u borbi na M a č j o j Gredi kod
V r l i k e , 20. V I I . 1944. g.
Zaninović Nada. rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi I I I . bataljona
V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a 4. X I I . 1943. g. u borbi kod Sinja.
�XXVI. D I V I Z I J A
D o k u m e n t 376
ŽENE BORCI XI. DALMATINSKE BRIGADE XXVI. DIVIZIJE
Red.
i
2
3
Prezime
i ime
Datum i mj.
rođenja
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
Bonković
Karmela
I l i ć Jelica
6. I I I .
1926
Preko
Vodna
bolničarka
2. V .
20. I I I .
1928 G d i n j
Hvar
Četna
bolničarka
10. X I .
21. V I I I .
1925
Vis
M a r t i n o v i ć Dragica
Vodna
bolničarka
15. I V .
Vodna
bolničarka
i. I V .
1944
5
Jujnović Ivka
25. X I I .
1923 Kozica
Vrgorac
Četna
bolničarka
10. I X .
1942
6
Sardelić Franka
15. V I I I .
1 9 2 7 Blato
Korčula
Vodna
bolničarka
15.
29. X I I .
1 9 2 5 Blato
Korčula
Vodna
bolničarka
15.
8
9
IO
li
12
D v o r n i k Lenka
T e r z i j a Ana
Mandić Mara
Šindik M a r a
Dujmović
Olivera
13
Puharić
14
Balić A n a
15
Svrdlin
Dobrica
Milica
skromna, ozbiljna, dobra
bolničarka i borac
—
uredna,
—
požrtvovna
boln.
1944
15. V I I I .
1927
Trogir
Jakica
borbena i marljiva
—
1943
Kostanić Jelka
Bosnić
Karakteristike :
1943
4
7
Odlikovana
dobra kao bolničarka i kao
borac
—
stari borac,
čarka
—
VIII.
1943
VIII.
m
—
dobra
bolni-
vrijedna i spretna
čarka, dobar borac
bolni-
marljiva, poštena
1943
8. I V .
1925.
Split
Sekretar
SKOJ-a
3. čete I. bat
10. V I . 1925
Nebriževac
Imotski
Četna
bolničarka
18. I .
16. I X . 1 9 2 4
Crnogorci
Imotski
Vodna
bolničarka
18. I .
15. I X . 1923
Nebriževac
Imotski
Vodna
bolničarka
16. V I .
1928
Makarska
Vodna
bolničarka
16. V I . 1926
Blato
Korčula
Vodna
bolničarka
8. I X .
1927
Split
Vodna
bolničarka
13. I V . 1924
Crnogorci
Imotski
borac
10. I X .
borbena i odana
1943
—
1943
—
1943
18. I .
—
dobar borac i bolničarka,
ozbiljna i solidna
borbena i
bolničarka
odana,
dobra
ističe se kao borac, vrijedna
1943
i.
III.
—
1943
i. III.
1944
9. X I .
—
—
1943
20. V I .
1942
—
marljiva i ozbiljna, dobar
borac i bolničarka
ozbiljna, odana, dobra,
borbena bolničarka
�Red
br.
Prezime
i . ime
Datum i mj.
rođenja
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
6. VI.
1924
Makarska
Zamj.
refer,
saniteta
12. V I I I .
1942
16
Mara Franković
17
Delie Rita
17. X I . 1927
Tučepi
Makarska
Vodna
bolničarka
29. X I I .
1943-
18
Košta Jela
27. I I . 1923
Preko
Zadar
Četna
bolničarka
3- I1944
19
Gospodnetić Lucija
24. V I I
1924 Supetar Brač
Vodna
bolničarka
i. X I .
1943
20
Perić Jelica
1926
Klis
Split
Vodna
bolničarka
II. IX.
1943
21
Curač Agata
2 2 . 1 1 . I924
Žrnovo
Korčula
Četna
bolničarka
30. I.
1943
22
Dulčić Marica
2. I I . 1921
Starigrad
Hvar
Vodna
bolničarka
18. V I I I .
1943
23
Lelanović Vinka
5, I I
1926
Split
Vodna
bolničarka
II. IX.
1943
24
Žuvela Mara
27. X I . 1922
Blato
Korčula
borac
25
Ostojić Kata
8. V I I I . 1921
Plina Opuzen
Metković
Četna
bolničarka
17. X I .
1943
26
Gazdo Ljubica
15. I I I . 1928
Blato
Korčula
Vodna
bolničarka
25. IV.
1943
27
Martić Anđa
10. X . 1924
Žagrović
Knin
Vodna
bolničarka
10. V I I .
1943
28
Pecotić Nedjeljka
9. X . 1927
Smokvica
Korčula
borac
29
Marinković Zora
10. IV. 1924
Komiža
Vis
Vodna
bolničarka
10. I X .
1943
30
Banovac Ankica
13. I I . 1927
Sratok
Split
zamj. ref.
saniteta
II. IX.
1943
10. I X .
1943
15. IV.
1944
Odlikovana
—
Karakteristike :
odana, borbena, poštena,
ozbiljna i vješta bolničarka
—
—
vrijedna, poštena, ističe se
kao bolničarka, ozbiljna,
požrtvovna
—
marljiva i borbena
—
vrijedna bolničarka
Medalja
za
hrabrost
—
borbena, iskrena, marljiva
požrtvovna bolničarka
poštena, u radu se zalaže
ozbiljno
—
—
—
—
—
odana, vrijedna, dobar borac, ozbiljna, staložena
tiha, marljiva, odana, požrtvovna bolničarka
vrijedna, ozbiljna
ozbiljna, radina, odana,
borbena, požrtvovna boln.
—
—
—
poštena, ozbiljna, odana,
dobar borac i bolničarka
�Red.
br.
Prezime
i ime
D a t u m i mj.
rođenja
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
31
K a p o r Marija
6. I X . 1925
Blato
Korčula
Vodna
bolničarka
28. I V .
1944
32
Segedin Mara
20. V I I I .
1920 Z r n o v o
Korčula
Vodna
bolničarka
15. I V .
1944
33
tvčević Marija
14. I I .
1925
Četna
bolničarka
3- I I .
1943
34
T o m a š i ć Dinka
2 9 . X I I . 1920
Smokvica
Korčula
Vodna
bolničarka
5. I I .
1944
35
Juraga Bogdana
8. I V . 1930
Murter
Šibenik
Vodna
bolničarka
10. I I I .
1944
20. I I I .
1944
36
Spaja Ana
12. I V . 1925
Danilo
Šibenik
Vodna
bolničarka
37
Nodilo Nike
17. V I . 1927
Babino P o l j e
Dubrovnik
borac
38
Dražinić M a r i j a
18. V I I .
1925
Lastovo
Četna
bolničarka
23. I I . 1928
Danilo
Šibenik
Vodna
bolničarka
39
Spaja Marija
40
Pekić Jela
18. I I I .
1927
Split
Četna
bolničarka
41
Radešić Ruža
9. I X .
1927
Šibenik
Melada
20.
dobra radnica
—
ozbiljna i marljiva
—
—
III.
Milka
43
Santić T o n k a
44
Marinković Bosiljka
45
Jelčić Kata
21. X I . 1924
Drniš
Knin
ozbiljna i marljiva
—
—
ozbiljna
čarka
i
vrijedna
bolni-
—
marljiva i disciplinovana
—
uredna i vrijedna
ozbiljna, borbena,. odana^
požrtvovna
—
—
Vodni
delegat
7.
borac
i. I I I .
1944
13. V .
1926
Split
ref. san.
I V . Bat.
23. V .
14. I V . 1924
Komin
Metković
Četna
bolničarka
25. I X .
1927
Lastovo
marljiva, požrtvovna i v j e šta bolničarka
1944
Vodna
bolničarka
42
20. V I .
1944
Karakteristike :
—
25. I V .
1944
10. I X .
1943
Odlikovana
VII.
—
ozbiljna i vrijedna, dobra
bolničarka
poštena,
borbena,
tvovna bolničarka
požr-
borbena, poštena, ozbiljna,
odana i požrtvovan radnik
1943
—
—
1943
i.
IV.
1944
—
poštena, vrijedna, disciplinovana
poštena, požrtvovna i v j e šta bolničarka
skromna, poštena marljiva
�Red
br
46
Prezime
i ime
Datum i mj.
rođenja
19. I X .
1926
L o n č a r Jela
Imotski
12. I X .
1927
Funkcija
i čin
Vodna
bolničarka
Stupila
u NOV
i. IV.
1943
Primorac Danica
Vodna
bolničarka
25. X.
I. 1925
Blato
Korčula
Četna
bolničarka
2. V I I .
10. I X . 1926
Velaluka
Korčula
Četna
bolničarka
15. I X .
6. X . 1924
47
Četna
bolničarka
15. I.
1944
Vodna
bolničarka
25. I I I .
1944
Četna
bolničarka
10. I X .
1943
Vrgorac
8.
48
49
T u l i ć Ivica
Padovan
Ljeposava
50
Gavranić Marija
51
Maršić Neda
52
J u r a s Mihovilka
53
Radulj Marija
Blato
Korčula
25. V I I . 1925
Vlaka
Metković
25. I X . 1922
Gradac
Makarska
29. I V . 1924
Split
Vodna
bolničarka
55
D r a g o j e v i ć Suzana
Dabo Marija
56
Božin M a r i j a
57
Ivančić Jozica
5. V I I I . 1923
Velaluka
Korčula
Vodna
bolničarka
17. X I .
1921
Pag
54
Vodna
bolničarka
24.XII.1925
Kaštel S u čurac Split
Vodna
bolničarka
3. I I I .
1920
Split
14. X I . 1925
ref. san.
V. Bat
Padovan Nevenka
59
Kovačić Ksenija
60
D r a g u l j e v i ć Ivka
—
—
b o r b e n a i požrtvovna bolničarka
borbi odana, poštena i radina
vrijedna bolničarka
1943
15. I X .
—
—
Medalja
za
hrabrost
—
1943
8. V I I I .
1943
9. X .
—
d o b a r b o r a c i bolničarka,
radišna
s k r o m n a , poštena, d o b r a
bolničarka
ozbiljna, vrijedna, d o b a r
b o r a c i bolničarka
marljiva, disciplinovana i
d o b r a bolničarka
—
1943
15. V I .
1944
25. X I .
—
—
1943
7. I I I .
1943
Četna
bolničarka
7. V I I I .
1943
25.VII.1926
Velaluka
Korčula
Vodna
bolničarka
6. I.
1926
—
1943
Četna
bolničarka
Blato
Korčula
Karakteristike :
b o r b e n a , marljiva, d o b r a
bolničarka
1943
Split
58
Odlikovana
I. I .
1944
—
—
—
marljiva, disciplinovana,
d o b r a bolničarka
ozbiljna, disciplinovana
b o r b e n a , odana, ozbiljna,
d o b r a bolničarka
poštena, marljiva,
plinovana
disci-
ozbiljna, d o b a r borac i bolničarka
vrijedna, b o r b e n a ,
tvovna bolničarka
požr-
�Prezime
i ime
Red.
br.
6i
Marinković Oliva
62
Haler Ivana
63
Brkušić Karmela
64
Gaćina
Skolastika
65
Šegvić Zejna
66
Štambuk Bosiljka
67
D v o r n i k Vesela
Datum i mj.
rođenja
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
29. V . 1926
Bol
Brač
Četna
bolničarka
16. I I .
1928
Sarajevo
Vodna
bolničarka
26. V I . 1925
Bogomolja
Hvar
Vodna
bolničarka
27.
2. I I . 1 9 2 4
Sali
Preko
Vodna
bolničarka
8.
4. I V .
1927
Split
Vodna
bolničarka
7. I I I .
1943
26.XII.1928
Bogomolje
Hvar
Vodna
bolničarka
5. V I .
1944
30. I I I .
1926
Split
Četna
bolni• čarka
15.
IV.
i. IV.
1944
III.
1944
9.
IX.
Vodna
bolničarka
7. I I I .
1944
69
T o l e n t i n o Rozina
3. V I .
1925
Trst
Vodna
bolničarka
7. I I I .
1944
70
Simičić M a r i j a
11. X I . 1923
Rava-Iž
Zadar
Vodna
bolničarka
71
A b r a m o v i ć Lucija
12.XII.1923
Ljubostinje
Drniš
švelja pri
Intendant.
72
Pečar Ruža
73
Mihanović T o n k a
75
Babić Marija
vrijedna, disciplinovana
—
ozbiljna i požrtvovan
radnik, borbena
dobar
borac
i
bolničarka
—
odana, ozbiljna,
—
marljiva, disciplinovana
—
odlična
požrtvovna bolničarka,
ozbiljna i poštena
—
dobar
borac
i
bolničarka
—
disciplinovana, marljiva
—
uredna, ozbiljna
—
ozbiljna, marljiva
1943
22. I.
1926
Vis
K o v a č i ć Jelena
—
XII.
Petrinović M a r i j a
74
Karakteristike :
1943
68
4 . V I I I . 1928
Bitolj
odlikovana
7.
III.
1944
9.
IX.
1943
švelja pri
Intendant.
15. I X .
1943
26. V I I I .
1927 Zrnovnica Split
švelja pri
Intendant.
II.
2. X I .
1922
Zagreb
Četna
bolničarka
9.
9. X . 1923
Slivno
Ravno
borac
II.
IX.
—
—
odana, ozbiljna, poštena,
vrlo vrijedna i vješta
dobar borac, marljiva
—
1943
IX.
—
1943
IX.
1943
—
marljiva
�Red.
br.
76
Prezime
i ime
Datum i mj.
rođenja
13. XI.
1926
Zoričić Anka
Šibenik
77
78
16. II.
1927
Danon Blanka
Martinov Ruža
Split
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
švelja pri
Intendant.
11. IX.
1943
švelja pri
Intendant.
11. IX.
1943
borac
5. VII.
1944
švelja pri
Intendant.
I I . IX.
Odlikovana
—
—
Karakteristike :
marljiva
odana, vrijedna, disciplinovana, ozbiljna
2. VIII.
1927
Vrgorac
79
Alujević Bosiljka
17. XII.
1924
Split
5.VIII.1923
80
Prnić Matija
81
Letinić Ljiljana
82
Radić Ivanka
Kljenak
Vrgorac
13. V I I I .
1920 Preko
Preko
25.
II. 1924
Bast
Makarska
Četna
bolničarka
borac
18. III.
1943
9. IX.
1943
6. I I I .
Split
Vodna
bolničarka
9. VIII.
1943
I. 1925
Iž Veli Preko Zadar
Vodna
bolničarka
1927
Križanac Slavica
25.
84
Marijan Marica
85
Jerković Rosa
86
Matijašević Željka
87
Roje Tonka
3.
13.
88
Gazzari Tatjana
borac
8. VIII.
1943
zamj. ref.
saniteta
9. XI.
1943
šifrant na
radio-stan.
I I . IX.
23. XI.
1923
5.VIII.1925
Inselt Melanka
90
Grgasović Margita
IX.
1943
VI. 1924
Poljica
Hvar
Split
89
9.
Četna
bolničarka
Split
Indija
Ruma
24. III.
1922
Makarska
Polit. kom.
brig. prev.
bolničarka
brig. prev.
—
marljiva
—
energična i vrijedna
—
disciplinovana i tiha
—
1942
I. 1927
Selca
Hvar
12. VI.
1923
uredna i marljiva
1943
Vodna
bolničarka
11. XI.
83
—
27. XII.
1943
—
—
Medalja
za
hrabrost
18. VI.
1942
dobar borac i bolničarka
borbena, vrijedna, zdravo
ambiciozna, željna znanja
—
odana, borbena
—
uredna i vrijedna
—
1943
3. II.
1943-
odana, borbena i ako već
fizički iscrpljena
—
—
skromna, istakla se kao bolničarka
odana, požrtvovna, skromna i ozbiljna
borbena, požrtvovna bolničarka
�Red.
br.
91
Sabić Kata
92
D u j m o v i ć Marica
93
Štambuk Estera
94
Bačić Ruža
Funkcija
i čin
Stupila
u NOV
20. V I . 1922
Makar
Makarska
Prezime
i ime
bolničarka
brig. prev.
20. V I . .
15. X I . 1923
Grabovac
Imotski
bolničarka
prev.
Datum i mj.
rođenja
1942
5. V I I I .
1942
6. V .
1924
Split
bolničarka
brig. prev.
11. I X .
7. I I I . 1924
Blato
Korčula
bolničarka
brig. prev.
12. I I I .
1943
Odlikovana
Orden
hrabrost
—
Karakteristike:
odana, borbena
marljiva i uredna
—
marljiva
—
poštena, iskrena i vrijedna
1943
95
Beroš Anka
17. I I I . 1924
Krvavice
Makarska
bolničarka
brig. prev.
96
Frančeski N e v e n k a
5. V I I I .
1916 P r i muša Imotski
bolničarka
brig. prev.
3- H I .
—
dobra bolničarka
1923
bolničarka
brig. priv.
9. I X .
—
marljiva i poštena
97
Ercegović
98
T o m i č i ć Anka
99
M a r i ć Vesela
100
Matas N e v a
IOI
Fabjanović Marija
102
Anka
Škarica Ksenija
Rogoznica
Šibenik
26. I X . 1926.
Zagvozd
Imotski
11. I . 1927
Garic
Livno
6. I I . 1927
Split
8. X I . 1925
Škrip
Brač
22. I X .
1921
Šibenik
Vodna
bolničarka
borac
Sekretar
S K O J - a pri
štab. jedin.
Sekretar
SKOJ-a
I I . Bat.
Sekretar
Brig. K o m .
SKOJ-a
9. I1943
—
dobar borac i dobra bolničarka
1943
1943
15. X I .
1943
4. X I .
1944
II.
IX.
—
—
—
dobra i radina
1943
14. I X .
marljiva, poštena odana,
požrtvovna
—
radina
1943
3. X .
1943
—
dobra i radina
Povjerenik personalnog otsjeka
X I . Dalmatinske ud. brigade
Pomoćnik Politkomesara :
Benko s. r.
�MEĐU ŽENAMA
BORCIMA
XXVI.
DIVIZIJE B I L E SU I O V E D R U G A R I C E :
Basarić Stana, rođena 1926. g. u Mogoriću, k. Gospić. U N O V od 15. V I . 1942. Bila je zamjenik referenta saniteta u I I I . bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade.
Boraska Davorka, rođena 3. X I I . 1921. g. u Splitu. 26. I X . 1943. g. odlazi u N O V , završava
sanitetski kurs i postaje zamjenik referenta saniteta u jedinicama X I I . brigade
X X V I . divizije i kasnije u jedinici Narodne obrane.
Botić Dana, rođena 1923. g. u Splitu. Od 15. V I I I . 1943. bila je borac u I I I . bataljonu X I I .
brigade X X V I . divizije. Dva puta ranjena.
Brakus Ana, rođena 1927. g. u Trbounju, k. Drniš. Od prosinca 1944. g. bila je borac u I.
četi II. bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula na položaju kod Bistrice, u
travnju 1945. g.
Braškić Neda, rođena 1925. g. u Gornjem Selu na Šolti, k. Split. Od 13. I I I . 1943. g. bila
je bolničarka u X I I . brigadi X X V I . divizije. Poginula u rujnu 1944. g. u Supetru
na Braču, u borbi s Nijemcima.
Bučević Neda, rođena 5. V I . 1919. g. u Donjem Selu na Šolti, k. Split. U N O V od 1943.
g. Bila je bolničarka u Biokovskom odredu i X I . brigadi.
Poginula 1944. g. u
borbi s N i j e m c i m a kod Sumartina na Braču.
Dragičević-Dumanić Marija Marijola, iz Donjeg Strmca, k. Brač. Bila je borac u X I I . dalmatinskoj brigadi.
Eterović Margarita, rođena 1922. g. u Pražnicaimia, k. Brač.
tinskoj brigadi.
Bila je borac u X I I . dalma-
Gavranić-Šiun Mara, rođena 1928. g. u Blatu na Korčuli. Od prosinca 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I. bataljona I I I . prekomorske brigade. Poginula 11. X I . 1944. na
položaju kod Knina.
Geralić File, rođena 1925. g. u Dugom Ratu, k. Split. U N O V od 1. V. 1943. g. Bila je četna
bolničarka u Mosorskom odredu i XII. brigadi X X V I . divizije. Ima čin vodnika.
Grubić Mileva, rođena 1928. g. u Zapužanima, k. Benkovac. Od 10. X I . 1942. g. bila je bolničarka u I I I . prekomorskoj brigadi.
Ivica Maša, rođena 14. I X . 1924. g. u Segetu, k. -Split. Od 8. V I I . 1943. g. bila je borac u
II. bataljonu X I I . brigade X X V I . divizije. 21. IV. 1944. g. ranjena je u borbi
na Mljetu.
Jelavić-Marinović Anka, rođena 24. IV. 1916. g. u Bačini, k. Metković. U N O V od 1942. g.
Bila je borac i bolničarka u Neretvanskom odredu u X I . brigadi X X V I . divizije.
Odlikovana Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom
bratstva i jedinstva II. reda.
Juras Janja, rođena 1918. g. u Šibeniku. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I. četi I. bataljona X I . brigade X X V I . divizije. Smrtno ranjena u borbi na Pelješcu, u studenom 1943. g.
Kovačić-Jokić Jagoda, rođena 1. I I I . 1926. g. u Splitu. Učestvovala je gotovo u svim omladinskim akcijama, te je 1942. g. od T a l i j a n a isključena iz gimnazije. 16. I. 1943.
uhapšena i 7. V I I . 1943. g. zamijenjena iz zatvora. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi u
N O V . Bila je borac i omladinski rukovodilac u Neretvanskom partizanskom odredu
i X I . brigadi X X V I . divizije. Zbog fizičke iscrpljenosti vraća se na teren i radi kao
član Kotarskog komiteta SKOJ-a Benkovac.
Kovačić-Radelić Ksenija, rođena 6. I. 1926. g. u Splitu. U N O V od 7. V I I I . 1943. g. Bila je
borac u Mučkoj letećoj četi i četna bolničarka u X I . brigadi X X V I . divizije. U
borbi pod Klisom, 14. I X . 1943. g. bila je ranjena. Ima čin starijeg vodnika.
Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Spomenicom 10-god. J N A .
�Lučin Tonka, rođena 1925. g. u Vinišću; k. Split. Od 10. V. 1943. g. bila je bolničarka u
1. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade.
Mally-Moch Lenka, rođena 1. V. 1923. g. u Splitu. U N O V od 16. I. 1943. g. Bila je borac
u Mosorskom odredu i IV. četi I I I . bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. K a s n i j e
radi kao ekonomi. Odlikovana Medaljom zasluga za narod.
Maričić Marija, rođena 1923. g. u Hvaru. U N O V od X I . 1942. g. Bila je borac u I. četi I I I .
bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula u borbi kod Grohota na otoku
Šolti 1944. g.
Marinković-Jurić Neda, rođena 1922. g. u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je borac i pomoćnik mitraljesca u X. dalmatinskoj brigadi, sekretar u tehničkom odsjeku Štaba
V I I I . korpusa, i nakon završenog srednjeg sanitetskog kursa, sekretar i narkotizer
u kirurškoj ekipi X X V I . divizije.
Martinić Zorka, rođena 1925. g. u Pučišću, k. Brač. Bila je borac u I I . bataljonu X I I . dalmatinske brigade.
Mašković Dobrila, rođena 1924. g. u Blatu na Korčuli. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. četi
I V . bataljona I I I . prekomorske brigade. Poginula u Kninu, u borbi protiv N i j e m a c a
i četnika, 28. X I . 1944. g.
Matana Natalija, rođena 1926. g. u Govedarima, k. Dubrovnik. Od 1944. g. bila je borac u
I I I . četi I I I . prekomorske brigade. Poginula 24. X I . 1944. g. u borbi za oslobođenje
Knina.
Mihovilović Margarita, rođena 1921. g. u Pražnicama na Braču. Od 1943. g. bila je borac
u II. bataljonu I I I . čete X I I . brigade. Smrtno ranjena u borbi protiv N i j e m a c a
2. II. 1945.
Mijan Karmela, rođena 6. X I I . 1924. g. u Mostaru. U N O V od 6. I. 1943. g. Bila je borac
i omladinski rukovodilac u I V . bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade.
Pavlov Marica, rođena 1926. g. u Ložišću, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u X I I . brigadi
X X V I . divizije. Poginula 24. I V . 1944. g. u Blatu na Korčuli.
Pšeničnjak-Turković Edita, rođena 30. X I I . 1928. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 5. II. 1943.
g. bila je u diletantskoj grupi, zatim bolničarka u X I I . brigadi.
Radić Ivanića, rođena 1924. g. u Bastu, k. Makarska. U X X V I . diviziji bila je bolničarka i
omladinski rukovodilac. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula 1. svibnja 1945.
g. prilikom oslobađanja Trsta.
Reić-AIfirević Antonjeta, rođena 17. X I I . 1923. g. u Splitu. Od 17. I X . 1943. g. borac je u
X I I . brigadi X X V I . divizije. Bila je vodni delegat, zamjenik politkomesara čete i
obavještajni o f i c i r bataljonia. Ima čin kapetana.
Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda
i Spomenicom 10-godišnjice J N A .
Restović Katica, rođena 1922. g. u Smrku-Nerežište, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u
I I I . četi II. bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula.
Rogulić Marija, rođena 5. V I I I . 1923. g. u Kučinama, k. Split. Od 28. I V . 1943. g. bila je
vodnik-bolničarka u IV. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade.
Roje-Bronzić Tonka, rođena 12. V I . 1923. g. u Splitu. U N O V od 10. I X . 1943. g. U Imotskom
odredu i X I . brigadi X X V I . divizije, bila je borac, sekretar u bataljonu i zamjenik
referenta saniteta prištabnih brigadnih jedinica. Pohvaljena je za dobro držanje u
borbama i proizvedena u čin starijeg vodnika.
Ruić Anica, rođena 1924. g. u Grohotama na Šolti, k. Split. U N O V od 7. I X . 1943. g. Bila
je kuharica i kasnije borac u V. bataljonu X I I . brigade X X V I . divizije. U svibnju
1944. g., u akciji na Vidovu Goru na Braču, smrtno je ranjena.
�Santini-Duplančić Jelka Seka, rođena 1924. g. u Splitu. U V. bataljonu X I . dalmatinske
brigade bila je borac, omladinski rukovodilac i sanitetski referent. Kasnije radi
u OZN-i. Nosilac je Spomenice 1941.
Sesartić-Cecić Tonka, rođena 22. X I I . 1923. g. u Solinu, k. Split. 17. X I . 1942. g. uhapšena
je od T a l i j a n a s punom torbom ilegalne pošte. Mučena je u splitskoj policiji, a zatim zatvorena u I t a l i j i . Iza kapitulacije Italije, stiže do Sušaka i stupa u I. četu
I. bataljona I. primorsko-goraniske brigade. U napadu na Drežnicu bila je ranjena
i zarobljena od SS trupa. Prilikom bombardiranja bježi iz zatvora na Savskoj cesti
u Zagrebu i ponovo odlazi u partizane. Nakon završenog bolničkog kursa, bila
je bolničarka i politdelegat u bolnici V I I I . korpusa na Visu i Drnišu i rukovodilac
zubne ambulante u Hvaru. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za
narod I I I . reda.
Sinković Marija, rođena 10. V I I . 1924. g. u Donjem Dolcu, k. Split. Od lipnja 1943. g. borac
je u I I . bataljonu X I . dalmatinske brigade. Bila je prva žena mitraljezac u bataljonu. Poginula u travnju 1944. g. u borbama za Mljet, jurišajući na njemačka
utvrđenja.
Trošić Matilda, rođena 1923. g. u Pirovcu, k. Šibenik. Od 15. rujna 1943. g. bila je bolničarka u I I I . prekomorskoj brigadi X X V I . divizije. Poginula u travnju 1945. g. u
Bihaću, u borbi s Nijemcima.
Urlić Neda, rođena 11. V. 1928. g. u Drašnici, k. Makarska. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je
borac u Biokovskom odredu i politički komesar u II. bataljonu II. dalmatinske
brigade. Ranjena.
Vidoš Janja, rođena 12. X I I . 1919. g. u Imotskom. Od 15. II. 1943. g. bila je bolničarka u
II. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade.
Vrsalović Anka, rođena 1924. g. u Gornjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u
X I I . brigadi X X V I . divizije.
Vukman-Lozovina
1942. g.
komesar
Komandi
Mara, rođena 1920. g. u Segetu Donjem, k. Split. U N O V od kolovoza
Bila je bolničarka, šef krojačke radione, pomoćnik komesara bataljona i
čete u letećoj T r o g i r s k o j četi, u IV. bataljonu I. dalmatinske brigade, pri
mjesta T r o g i r i intendanturi XXVI. divizije. Ima čin poručnika.
Dokument 377
HEROJSTVO OMLADINKE MARIJE ŠINKOVIĆ 1
Na Mljetu bjesni borba. Naša I. četa ima
da likvidira jednu od najjačih kota na dalmatinskim otocima. U našoj četi nalazi se i
M a r i j a Šinković, mitraljezac. Jurišamo, ali
bez uspjeha. Jurišamo još tri puta, ali ponovno se moramo povući. Prilikom svih tih
juriša omladinka M a r i j a prednjači. N j e z i n
puškomitraljez stalno štekće, a njeni poklici
borbe čine borce da ustraju.
Pada naređenje: »Ćuka se mora z a u z e t i ! «
Laganim korakom- u
streljačkom
stroju
naša četa po peti put ide na juriš.
N e p r i j a t e l j nas je opazio
vatru. Mi se ne obaziremo,
odlukom da moramo uispjeti,
M a r i j a j e prva. N j e n e r i j e č i :
i otvara na nas
već s čvrstom
idemo naprijed.
» D r u g o v i , ovoga
puta ćemo uspjeti, hrabro naprijed. Smrt
f a š i z m u ! « daju nam polet. Nalazimo se ispod
same ćuke. Komandir naređuje: » J u r i š ! «
Omladinka M a r i j a se prva diže i uskače
u jedan neprijateljski bunker. N j e n mitraljez
ne čuje se više. Slušamo što to može da bude.
Tad jedan omladinac poviče: » N a p r i j e d , drugovi, osvetimo M a r i j u ! «
Pojurismo svi omladinci naprijed-, ni jedan n i j e zaostao. Ćuka je zauzeta. U b i j e n i i
zarobljeni njemački banditi, bili su osveta za
našu M a r i j u . M a r i j a je pala za svoju domovinu, ali su je osvetili njezini omladinci.
Borac I. čete II. bat.
1
Iz
arhive
Glavnog
odbora
AF2.
�RAZNE
JEDINICE
MEĐU ŽENAMA
BORCIMA
D A L M A T I N S K I H O D R E D A I D R U G I H J E D I N I C A BILE S U
I OVE DRUGARICE:
Ačimović Anđa, rođena 1920. g. u Glavini Donjoj, k. Imotski. Od 10. II. 1943. g. borac je
u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi.
Akrap Perica, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I. četi I I . bataljona
Omiške grupe. Ranjena je na položaju Perun kod Žrnovnice, 310. I X . 1943. g.
Antunović Iva, rođena 1923. g. u Kozici, k. Makarska. U srpnju 1942. g. odlazi u partizane
u Biokovo. Bila je teško ranjena u borbi.
Antunović Lenka, rođena 1924. g. u Postirama, k. Brač. U N O V je otišla 1943. g.
Arbunić Klemica, rođena 1922. g. u Pražnicama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Ban Marica, iz Splita. U p r v o j polovini 1943. g. odlazi u N O V . Bila je komesar čete. Ranjena je u ruku prilikom napada na Vrliku. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za
hrabrost.
Banfić Ruža, rođena u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je četna i brigadna bolničarka, referent apotekarstva brigade, a kasnije divizije.
Bangoleti M a r i j a , rođena 6. X I . 1922. g. u Lastovu, k. Korčula. Stupila je 1943. g. u partizanski odred na Mljetu. U borbi s Nijemcima, 25. IV. 1944. g. bila je zarobljena
i iznakažena, te bačena u more.
Banina-Dunatov Eva, rođena 1922. g. u Velom Ižu, 1 k. Zadar. 1943. g. zbog aktivnog rada u
N O P , uhapišena je od Talijana i odvedena u logor Molat. V r a t i v š i se iz logora u
rujnu 1943. g. odlazi u N O V . Bila je vodni delegat, a zatim komesar čete. Ima čin
rezervnog kapetana.
Barešić Antula, rođena 12. X I . 1903. g. u Kaštel Šućurcu, k. Split.
U studenom 1942. g.
odlazi u N O V , gdje su se već nalazile njezine tri kćeri, sin i muž. Bila je bolničarka
u bolnici na Moseću i na Mosoru. Poslije kapitulacije I t a l i j e prati teške ranjenike
u Bari ( I t a l i j a ) i radi u Crvenom Križu.
K a s n i j e opet odlazi u bolnicu V I I I .
korpusa.
Bašić M a r i j a pok. Mate. U N O V od srpnja 1942. g. Poginula u rujnu 1943. g.
Bašić Marija pok. Spire, iz Klisa, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Bašić Vice, iz Klisa, k. Split. U N O V od travnja 1942. g. Poginula u srpnju 1943. g.
Baturina Jaka, rođena 1924. g. u Niskom1, k. Split. Od 9. I X . 1943. bila je borac u Mosorskom odredu. Poginula 30. X I I . 1943. g. na položaju između Žrnovnice i Sitna
Donjeg, u borbi s Nijemcima.
Baučić Ivka, iz Omiša, k. Split, bila je borac N O V . Teško je ranjena u borbi.
Baučić Olga, rođena 6. I I I . 1922. g. u Omišu, k. Split. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u
I I I . bataljonu Mosorskog odreda. Ranjena na Biokovu, 15. studenog 1943. g.
Umrla.
Bauk Vesela, iz Imotskog, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je politički, a zatim sanitetski
radnik u raznim jedinicama.
1 Već
1941. g. u početku talijanske okupacije,
otišlo je iz V e l o g Iža u jpartizane nekoliko drugova
i drUjgarica. 1942. g. kada je talijanski okupator htio
da p l j a č k a u l j e na M a l o m Ižu i da ga izvozi u
I t a l i j u , te da pali kuće drugova k o j i su otišli u
partizane, omladina Iža je dobila direktivu da izveze u l j e na kopno za potrebe partizana, a ono što
ne bude moguće izvesti, da p r o l i j e u more. K a d
okupator n i j e našao ulje, pokupio je sve muškarce
od 26—40 godina, u n a m j e r i da ih internira. P r i l i -
kom prevoza na brodu, l j u d i su goloruki napali i
razoružali n e p r i j a t e l j a . P o s l i j e toga bilo j e nemoguće ostati na otoku, te je nastao masovni pokret
medu stanovništvom M a l o g Iža, i svi sposobni za
borbu, otišli su u partizane. P o r e d muškaraca otišle
su u partizane i 54 žene ® M a l o g Iža. O n e su raspoređene u razne jedinice I. i I I . proleterske dalmatinske i K r a j i š k e brigade. Sve one, k o j i su ostali
na otoku, T a l i j a n i su o t j e r a l i u logor na M o l a t ,
a zatim u I t a l i j u .
�Becker Zora, iz Knina. Početkom 1942. g. uhapšena je od četnika i Talijana, a koncem iste
godine zamijenjena, te odlazi u N O V . U V. ofenzivi, bolesna od tifuisa, zarobljena
je od N i j e m a c a i poslana u logor u Njemačku, odakle se vratila poslije oslobobođenja.
Begović Antica, rođena 1919. g. u Nerežištu, k. Brač. Od 9. I X . 194,3. g. bila je borac u I.
četi Splitskog odreda. Ranjena 26. I X . 194.3. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Donjeg
Sitna na Mosoru.
Belamarić Katica, rođena 1918. g. u Šibeniku. Od listopada 1942. g. bila je borac u Splitskom odredu, a zatim u Komandi mjesta Muć. Poginula 1943. g. za v r i j e m e V I .
neprijateljske ofenzive, na položaju kod Duvna u Bosni.
Bezbradica Jeka, rođena 1924. g. u Kistanjima, k. Knin. Bila je borac u N O V .
Boban Arika, iz Klisa, k. Split. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Boban Antula, iz Klisa, učestvuje u N O V od srpnja 1942. g.
Boban Jela, iz Klisa, učestvuje u N O V od 1942. g.
Boban Karmela, učestvuje u N O V od 1942. g. Poginula 1943. g.
Bobanac Anđelka, rođena 18. X I I . 1920. g. u Kuli, k. Metković. 20. X. 1942. g. stupa u II.
četu bataljona » V i d M i h a l j e v i ć « u Biokovo. Bila je dopisničar u vojsci, neko v r i j e m e
borac, kuharica u brigadnom previjalištu, član Kotarskog odbora J N O F Metković
i član Kotarskog N O O Metković. Nosilac je Spomenice 1941.
Bodrožić Jaka, rođena 1920. g. u Koljanima, k. Sinj.
Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Bogdanović Zdenka, rođena u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u jedinici N O V . Poginula u borbi.
Bogunović Matija, iz Bacine, k. Metković. 1942. g. odlazi u N O V . Nosilac je Spomenice 1941.
Bojanić Marija, rođena 1924. g. u Vrisniku, k. Hvar. Bila je borac u N O V od 10. X.1942. g.
Bolić Zorka, rođena 15. X. 1920. g. u Šibeniku. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u Primorskom bataljonu. Umrla u siječnju 1943. g. za v r i j e m e I V . neprijateljske ofenzive, prilikom povlačenja Centralne bolnice u Drvar.
Borić Tonča, iz Imotskog, rođena 1919. g. U N O V od v e l j a č e 1943. g.
Bošković Zorka, rođena 17. I. 1922. g. u Bačini, k. Makarska. Od 10. V I . 1942. g. borac je
u bataljonu »J. Jurčević« na Biokovu. Zatim radi u biokovskoj štampariji, u kirurškoj bolnici I V . operativne zone u Glamoču kao bolničarka, komesar čete, te vodni
delegat. Nosilac je Spomenice 1941.
Božanić Jakica, rođena 3. V I . 1923. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od rujna 1942. g. Poginula
u V. neprijateljskoj ofenzivi u svibnju 1943. g. u Crnoj Gori.
Božanić Katica, rođena 14. X I I . 1922. g. u Oključni, k. Vis. Otišla u N O V 1942. g. Poginula
u borbi.
Božanić Lukrija, rođena 1922. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od 1942. g. Poginula u borbi.
Božanić Nada, rođena 1922. g. u Oključni, k. Vis,. U N O V od 1942. g. Poginula u borbi.
Božić Ruža, rođena 1923. g. u Zvečanju, k. Split. U listopadu 1942. g. otišla u I V . operativnu zonu u Livno. Poginula u Crnoj Gori u V. ofenzivi.
Božin Margarita, rođena 1927. g. u Šibeniku. U N O V od 11. I X . 1943. g. Bila je referent
saniteta Inženjerskog bataljona V I I I . korpusa. Poginula 8. X I . 1944. g.
Bračulj Milica, rođena 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u letećoj
četi pri Komandi mjesta Bitelić. Ima čin vodnika.
Brala M a r i j a , rođena 21. V I I . 1925. g. u Posedarju, k. Zadar. Od 1. X. 1943. g. bila je borac
u Zadarskom partizanskom odredu. Poginula nesretnim slučajem 1. X I . 1943. u selu
Jesenice.
�Omladinke sa Iza odlaze u partizajie — na terenu Vodica 1942. g.
Britvić Lenka, rođena 1927. g. u Kaštel Kambelovcu, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u II.
četi III. bataljona Dinarskog odreda. Ranjena je u prosincu 1943. u borbi protiv
četnika, kod sela Milkovci, i umrla na putu za Livno.
Bubić Mladenka, rođena 1. I. 1923. g. u Solinu, k. Split. Od 20. V. 1943. g. bila je borac u
II. bataljonu IV. splitske brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Bulović-Veselica Boja, rođena 20. IX. 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. U NOV od 15. VIII. 1941.
g. Bila je borac u I. partizanskom odredu i četi Dinarsko-mosorskog odreda, zatim
kurir pri Štabu III. bataljona IV. krajiške brigade V. divizije V. korpusa. Noisilac je
Spomenice 1941.
Bulj Marija, rođena 1928. g. u Sinju. Od 1943. g. bila je borac u Livanjskom partizanskom
odredu. 1944. g. radila je na pošti u Visu.
Buljević Filomena, rođena 1924. g. u Lokvi-Rogoznici, k. Split. Bila je bolničarka u II. četi
II. bataljona I. tenkovske brigade. Poginula u travnju 1944. g. u borbama na Korčuli kod mjesta Smokvice.
Buović Katica, rođena u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u jedinici NOV. Poginula
u borbi.
Buva Marija, rođena 1924. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od listopada 1942. bila je borac u II.
proleterskoj srpskoj diviziji. 1943. g. iza V. ofenzive u Istočnoj Boisni, nagazivši na
minu, smrtno je ranjena.
Cvitanić Lenita, rođena 1912. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Čabo Danica, rođena 2. I. 1913. u Grabu, k. Sinj, U NOV od 1942. g. Nestala u rujnu
1943. g. na položaju kod Zlopolja, te proglašena mrtvom.
Čaleta-Car Mara, rođena 1922. g. u Bilicama, k. Šibenik. U NOV od 1942. g. Bila je zastavnik u II. četi II. bataljona IV. crnogorske brigade. Ranjena 10. II. 1944. g. u
selu Penezić u Crnoj Gori.
�Caleta Danica, rođena 20. I I I . 1926. g. u Bilicamia, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. Bila
je borac u I. ba.'taljonu IV. crnogorske brigade II. proleterske divizije. Ranjena 8.
X. 1944. u borbi s četnicima na T r n o v o j Ćuki kod Kruševca.
Čaleta Janja, rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu I V . crnogorske brigade. Nestala u borbama za v r i j e m e I V . ofenzive i proglašena mrtvom.
Catlak M a r i j a , rođena 18. V I . 1926. g. u Visokoj, k. Drniš. U N O V od v e l j a č e 1942. g. Nestala, te proglašena mrtvom.
Cebo Marica, rođena 1923. g. u Imotskom. Od veljače 1943. g. bila je borac u N O V .
Cogelja Ivanka, rođena 1921. g. u Konjevratima, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Iste godine
nestala, te proglašena mrtvom.
Colović-Kružičević Nikica, rođena 1924. g. u Zvečanju, k. Split. Od listopada 1942. g. bila je
u N O V borac, vodna i četna bolničarka, zamjenik referenta saniteta i referent
saniteta u bataljonu. Irma čin zastavnika.
Colović Milka, rođena 14. X I I . 1924. g. u Biočiću, k. Split. U N O V od 17. I X . 1943. g. Bila
je borac u Prominskom odredu i L i č k o j brigadi. Polovinom 1944. g. nestala, te
proglašena mrtvom.
Culić-Jurjević Jugana, rođena 17. V. 1922. u Splitu, U N O V od 7. V. 1942. g. Bila je borac
u I I I . sandžačkoj brigadi. Kasnije radi na terenu kao član Okružnog odbora A F Ž
za Srednju Dalmaciju. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom
zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost.
Culić-Mitrović M a r i j a , iz Splita. Bila je borac i stariji vodnik u jedinicama V I I I . korpusa.
Curković-Vujičić Marica, rođena 1917. g. u Zadru. Od lipnja 1941. g. bila je borac I. čete
I. bataljona V. udarne crnogorske brigade. Poginula u lipnju 1942.
Cvrtjak Ana, rođena 1912. g. u Konjevratima, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I I .
diviziji. Poginula 7. V. 1943.
Definis-Ožegović Marija, rođena 15. V I I I . 1926. g. u Sutivanu, k. Brač. Od rujna 1943 g.
bila je borac u I I I . četi Mosorskog odreda. U s i j e č n j u 1944. g. radi u Komandi mjesta Ložišće. Kasnije odlazi u Eli Shatt, g d j e je bila pročelnik prosvjetnog odjela i
sekretar logorskog odbora zbjega. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Delić-Đaković Marija, rođena 1913. g. u Pribudama, k. Sinj. U N O V od 18. I I I . 1943. g.
Bila je na dužnosti u v o j n o j bolnici, gdje je oboljela i 11. I X . 1946. g. umrla.
Dorotić Jakica, rođena 1915. g. u Bargujcu-, k. Vis. U N O V došla koncem 1943. godine.
Poginula.
Dragičević Anka, rođena 4. X I . 1924. g. u Makarskoj. U listopadu 1942. g. odlazi u bataljon » V i d M i h a l j e v i ć « na Biokovu. Bila je borac, a kasnije tajnica Kotarskog
odbora A F Ž Makarska, član Centralnog odbora zbjega, komesar bolnice V. odjel j e n j a V I I I . korpusa. Nosilac je Spomenice 1941.
Drašković Marija, rođena 24. X I . 1919. g. u Solinu, k. Split. Od 1. X I I . 1942. g. u N O V .
Bila je bolničarka i borac u brigadi. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive.
Drpić Franka, rođena 1922. g. u Pučišću, k. Brač. Početkom 1943. g. odlazi je u N O V .
Poginula.
Dugandžić Jela, rođena 1912. g. u Kominu, k. Metković. Od 1942. g. bila je borac u Neretvanskom odredu. Poginula u borbi 29. rujna 1942. g. prilikom napadaja
Talijana.
Dulčić Keti, rođena 8. I X . 1927. g. u Rudini, k. Hvar. Od 1943. g. bila je borac u II. bataljonu I. bokeške udarne brigade. Poginula 24. travnja 1944. g. na položaju
Bukovica.
�Dulibić Janja, rođena 1921. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula
u borbi 1944. g.
Dulibić Marica, rođena 1924. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula
u Lici 1943. g.
Dulibić Milka, rođena 1925. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula
u v e l j a č i 1942. g. u Bosni, u borbi s Talijanima.
Đekić Ana, rođena 1922. g. iz Štikade, k. Gračac. Bila je borac u N O V od 1942. g.
Đurmez Milica, rođena 1912. g. u Imotskom. U- N O V od 18. II. 1943. g. Bila je borac u
I I I . bataljonu V I I . brigade L I . vojvođanske divizije. Poginula u borbi za oslobođenje Beograda 12. X. 1944. g. Imala je čin poručnika.
Đurmez Milka, rođena 1917. u Imotskom. Od veljače 1943. bila je borac u N O V .
Erceg Anđa, rođena 2. X I . 1904. g. Radošiću, k. Sinj. Od lipnja 1943. g. bila je borac i bolničarka u I. krajiškoj proleterskoj brigadi. Učestvovala je u borbama za oslobođenje Beograda, Zagreba, Slovenije i Trsta.
Fabjanović Vinka, rođena 1925. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Na
dužnosti je oboljela i podlegla bolesti.
Franičević Borka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Giljević Kata, rođena 24. I. 1914. g. u Bačini, k. Makarska. Od studenog 1942. g. bila je
kuharica u bataljonu »J. Jurčević« u Biokovu. Nosilac je Spomenice 1941.
Gizdić Jela, iz Klisa, k. Split. Od polovine 1942. g. bila je borac u N O V .
Gizdić N e d j e l j k a , učestvuje u N O V od kolovoza 1942. g.
Grbić Boja, rodom iz Ruišta, k. Gračac. Bila je borac u
1943. g.
Sjevero-dalmatinskom odredu
od
Grginović M a r i j a , rođena 1921. g. u Sukošanima, k. Zadar. Od 10. I I . 1943. g. bila je borac
u V I I . krajiškoj brigadi. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori.
Grgurević Tonka, rođena 1922. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od 9. listopada 1943. g. bila
je bolničarka u Dinarskom odredu. Zarobljena je od ustaša kod Golubića u siječnju 1944. g., te oslobođena u svibnju iste godine.
Grubišić Anka, rođena 15. V I I . 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 9. X. 1942. g. bila je
borac u I I I . četi II. bataljona V I . brigade X X X V I . divizije. Ranjena na položaju
kod Grabovaca u Srijemu, 15. V I I . 1944. g.
Grubišić M a r i j a , rođena 1918. g. u Solinu, k. Split. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac
u partizanskom centru Kozjak. Poginula 2. V I I I . 1942. g. u borbi s Talijanima.
Iza nje je ostao maloljetni sin.
Harašić Neli, rođena 1921. g. u Nerežišću, k. Brač. K r a j e m 1943. g. odlazi u N O V . Poginula za v r i j e m e bombardiranja na Visu.
H r ž i ć Perica, iz N o v o g Sela, k. Brač. Bila je borac u N O V od v e l j a č e 1943. g.
Ivankov Milka, iz Kali, k. Zadar. Otišla je u N O V 1943. g.
Ivković Ivanka, rođena 12. I V . 1925. g. u Splitu. 9. I X . 1943. g. odlazi kao borac u Mosorski odred. Nakon nekoliko dana poginula na položaju između Dubrave i 2rnovice.
Jaidrešić-Marić Luca, iz Betine, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Poginula kao bolničarka u
Centralnoj bolnici u Zlopolju 1943. g.
Jadrić-Špika Tona, rođena 1920. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od rujna 1943. g. bila je
bolničarka u Šibensko-trogirskom odredu. Odlikovana.
I J
Žene Hrvatske u NOB-
161
�Jakšić Marijola, rođena 1924. g. u Donjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u
NOV.
Jek Matija, rođena u Muću, k. Sinj. Od kraja 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u
V. ofenzivi.
Jeličić Bepica, rođena 1927. g. u Sutivanu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Jeličić Flora Uči, rođena 1925. g. u Splitu. 1942. g. učestvuje u atentatu na fašistu Sava
u Splitu, nakon čega odlazi u partizane. Poginula od četničke zasjede u proljeće
1943. g.
Jelović Tatjana, rođena 1926. g. u Ugljanima, k. Sinj. Od 17. II. 194,3. bila je pri Komandi
područja u Muću. Nestala u Bosni za v r i j e m e IV. ofenzive, te proglašena mrtvom.
Job Cvijeta, rođena 1924. g. u Beogradu. U partizane odlazi 6. II. 1942. g. Radi na terenu
I V . operativne zone s omladinom, te odlazi u bataljon »Starac V u j a d i n « , kao
politički radnik i bolničarka. K r a j e m 1942. g. radi kao član OK SKOJ-a Glamoč,
a kasnije u agitpropu PK K P H za Dalmaciju i CK SKOJ-a. Poslije rata završava
Akademiju likovnih umjetnosti. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom
zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda.
Jukić Sima, rođena 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. Od 5. I. 1943. g. bila je borac u Sinjskom
bataljonu. Ima čin potporučnika.
Juras Lovorka, rođena u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Bila je četna i brigadna bolničarka,
referent apotekarstva brigade i divizije, pomoćnik šefa apotekarstva A r m i j e . Ima
čin kapetana I. klase.
Juras M a r i j a , rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u IV. crnogorskoj brigadi. 27. X I I . 1942. g. uimrla.
Jurašić Srećka Anka, rođena 1925. u Kaštel Starom., k. Split. U N O V od svibnja 1943.
Bila je borac u Mosećkomi bataljonu, radiotelegrafista pri Štabu Srednje-dalmatinske grupe i V I I I . korpusa. Ima čin vodnika.
Jurašin-Mandić Anka, rođena 24. I. 1925. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od 9. I X . 1943. g.
bila je bolničarka u Mosećkom bataljonu. 1944. g. završava kurs za vezu i radiotelegrafski kurs i radi u Štabu X X . divizije. Ima čin vodnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Jurčević Kosa, iz Studenaca, k. Imotski. Od; 1942. g. bila je borac u N O V .
Jurčević L j u b a , rođena 1920. g. u Studencima, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Jurčević Marija, rođena 1923. g. u Studencima, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Jurić Smilja, rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 12. I X . 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula 29. listopada 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a na Moseću.
Jurković Savinka, rođena 1920. g. u Manđailimi, k. Šibenik. 1943. g. odlazi u Trogirski
odred. 20. veljače 1944. g. u Daniilovu Gornjem ustaše su nju i jednog druga iznenadili u jednoj kući. Pošto su pružali otpor, ustaše su kuću zapalili, te su oboje
izgorjeli.
K a d i j e v i ć Ana, rođena 1914. g. u Glavini D o n j o j , k. Imiotski. Od 10. I I . 1943. bila je borac
u IV. crnogorskoj proleterskoj brigadi.
K a d i j e v i ć Manda, rođena 1914. g. u Glavini Donjoj, k. Imiotski. Od 10. II. 1943. g. bila je
borac u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi.
Kalauz Tona, rođena 1924. g. u Lozovcu, k. Šibenik. U N O V od 7. X. 1942. g. Poginula
krajem 1944. g. kod Bosanskog Grahova.
Kalebić Anica, rođena 1925. g. u Jesenicamia, k. Split. 12. II. 1943. g. odlazi u N O V . Bila
je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. U IV. ofenzivi zarobili su je četnici i predali
Talijanima. Iza kapitulacije I t a l i j e vraća se iz logora i odlazi u N O V . Bila je u
Komandi mjesta Omiš, borac i bolničarka u I. bataljonu Mosorskog odreda.
�Kalinić Boja, rođena 1922. g. u Koljanima, k. Sinj. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u Crnoj ; Gori 1943. g.
Kalođera Ruža, rođena 4. I. 1924. g. u Blatu na Korčuli. U N O V od 1943. g. Bila je borac
u Odredu na Pasjači i K r a j i š k o j brigadi. Odlikovana Ordenom zasluga za narod
I I I . reda i Medaljom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941.
Karađole Zdenka, rođena 1922. g. u Šibeniku. Od 9. I X . 1943. g. bila je četna bolničarka i
referent saniteta u I V . bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Ranjena u borbi
kod V a l j e v a .
Karuza Jerina, rođena 1925. g. u selu Marinje Zemlje. U N O V od 1943. g. Poginula 1945.
Kasum Anica, rođena 1926. g. u Očestovu, k. Knin. Bila je bolničarka u Kninskom odredu.
Kasum Milica, rođena 1921. g. u Očestovu k. Knin. Od 9. I I I . 1943. g. bila je borac u I.
četi Kninskog odreda. Poginula 15. V I I I . 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a u Pazinama.
Katić Darinka Nikolina, rođena 1923. g. u Bračevu Docu, k. Sinj. Od 1942. g. bila je borac
u NOV.
Katić Marija, rođena 1927. g. u Bračevu Docu, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u letećoj
četi pri Komandi mjesta Vrlika. Ranjena.
Katić N e d j e l j k a , rođena 1895. g. u Solinu, k. Split. Od svibnja 1942. g. bila je borac u
N O V . Zarobljena u V. ofenzivi i otjerana u logor, g d j e je umrla.
Katić Radojka, rođena 10. IV. 1922. g. u Solinu, k. Split. U kolovozu 1941. g. odlazi u
N O V . Bila je borac u Solinsko-kaštelanskoj četi, u iSvilajskoj četi, omladinski
rukovodilac u bataljonu i odredu, sekretar Štaba I V . operativne zone za Dalmaciju i pomoćnik komesara bolnice V I I I . korpusa. K a s n i j e radi na terenu. Bila je
član Okružnog odbora A F Ž za Knin i član Oblasnog odbora A F Ž za Dalmaciju.
Ona je prva žena Dalmacije, koja je stupila u N O V . Nosilac je Spomenice 1941.
Katunarić-Miliškov Ivanka, rođena 1926. g. u Sinju. U N O V od 2. II. 1942. g. Bila je na
dužnosti pri I V . operativnoj zoni. U V. ofenzivi, na Sutjesci, 13. V I . 1943. g.
ranjena. Teški invalid.
K e v r a Anica, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od ožujka 1943. g. bila je borac
u NOV.
Klarić-Vukman Jelica, rođena 1926. g. u Seget-Vranjice, k. Split. U N O V od prve polovine
1943. g. Bila je bolničarka i u četi za vezu pri Vrhovnom- štabu na Visu.
Konjevoda Mara, rođena 1920. g. u Konjevratima, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac
u N O V . Nestala u borbi i proglašena mrtvom danom; 9. V. 1945. g.
Kordić Masa, rođena 1922. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac
u NOV.
Kostović Božica, rođena 15. II. 1923. g. u VLiišću, kotar Split. Od 18. I I . 1943. g. bila je
borac u N O V .
Koščak Antica, rođena 13. V I I . 1927. g. u Podselju, k. Vis. U N O V odlazi 28. X I . 1943.
g. Bila je dva puta ranjena.
K o v a č Anka, rođena 1927. g. u Šibeniku. U N O V od 8. X. 1942. g. Bila je bolničarka u vojnoj bolnici I V . operativne zone. Nestala u I V . ofenzivi.
K o v a č Vinka, rođena 24. V. 1924. g. u Splitu. Nakon izlaska iz fašističkog logora, 11. I X .
1943. g. odlazi u I I I . bataljon Mosorskog odreda. Poginula 19. I X . 1943. g. na položaju između Koštanja i Zvečanja.
Kovačić Karmela, rođena 1909, g. u Pučišću, k. Brač.
Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Kragić-Jelavić Jela, rođena 25. V I I . 1921. g. u Splitu. U N O V od 15. X I . 1943. g. Bila je
bolničarka u bolnici u Livnu, zatim, završivši viši sanitetski kurs, bolničarka u
bolnici V I I I . korpusa. Prilikom desanta na Drvar, 25. V I I I . 1944. g., ostala je u
�bunkera sa 70 ranjenika punih deset dana, sve dok se N i j e m c i nisu povukli, Početkom: 1945. g. bila je sanitetski referent u Tehničkom bataljonu. Ima čin potporučnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Kranjac Josipa, rođena u Vodicama, k. Šibenik. Radi njenog aktivnog grada fašisti su je
progonili i otpremili u logor na otok Molat. Prigodom prijevoza na otok, skače
s broda i bježi. Bilo j o j je tek 16 godina kad je došla u partizane. Sudjelovala
je u borbama na Promini, kod Bukovice, Benkovca, Knina, Mostara, u Lici i Hrvatskom P r i m o r j u . Odlikovana Medaljom za hrabrost i proizvedena u čin oficira.
Poginula u selu Zastenice od neprijateljske granate.
Krivić M a t i j a , rođena 1920. g. u Muću Donjem1, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Poginula u borbi u travnju 1945. g.
Krstulović Nina, rođena 1925. g. u Škripu, k. Brač. U p r v o j polovici 1943. g. odlazi u NOV.
Poginula kao borac.
Kružičević Pile, rođena 1924. g. u Zvečanju, k. Split. Od listopada 1942. g. bila je u IV.
operativnoj zoni u Livnu. Za v r i j e m e V. o f e n z i v e umrla.
Krželj Jela, rođena u Zadvarju, k. Split. Od 25. I I I . 1943. g. bila je bolničarka u I. četi
I. bataljona Mosorskog partizanskog odreda. Poginula 22. X I I . 1943. g. na položaju O g o r j e , kod Svilaje.
Kučić Dinka, rođena 3. V I . 1926. g. u Visu. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V .
Kuzmanić M a r i j a , rođena 1925. g. u Lokvi, k. Split. 11. II. 1943. g. odlazi u N O V . Poginula sredinom iste godine na Vran planini.
Kuzmanić Sonja, rođena 8. X. 1926. g. u Splitu. 12. I V . 1943. g. uhapšena je od Talijana
pri raspačavanju letaka. Poslije kapitulacije I t a l i j e izlazi iz zatvora bolesna od
posljedica zlostavljanja. Radi na terenu i u studenom 1944. stupa u I. tenkovsku
brigadu. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Lacić Kaja, rođena 1922. g. u Razvodu:, k. Knin. Od 15. X I . 194,3. g. bila je borac u II.
četi I I . bataljona Kninskog partizanskog odreda. Zarobljena od četnika i strijeljana 15. I V . 1944. g. u Zrmanji.
Leko Mara, rođena 1915. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Poginula u Bosni.
Listeš N e d j e l j k a , iz Klisa, k. Split. Od polovine 1942. g. bila je borac u N O V .
1943. g.
Umrla
Lombardie Jela, rođena 1921. g. u Milni, k. Brač. U N O V od 1943. g.
Longin Zdenka, rođena 24. V I I I . 1924. g. u Kali, k. Zadar. Od 17. VI. 1943. g. bila je borac
u II. bataljonu V I I . brigade X X X V . divizije. Poginula u srpnju 1944. g. kod Lovinca u Lici.
Lozo Ana, iz Poljica, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Lozovina Anka, rođena 1927. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od 20. V I I I . 1942. g. bila je
borac u N O V . K a s n i j e je zbog bolesti upućena u Italiju na liječenje.
Lučev Ljubosava, rođena 1925. g. u Prviću, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Teško je ranjena u borbi za Udbinu.
Lučin Tomica, rođena 13. X I I . 1926. g. u Vinišću, k. Split. U siječnju 1943. g. odlazi u
N O V . Poginula.
Lučin-Živaljić Slavica, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1. siječnja 1943. bila je bolničarka
u Mosećkom odredu i Komandi mjesta T r o g i r .
Lujak Ana, rođena u Dubrovniku. U N O V od 1943. g. Bila je četna bolničarka i apotekarski referent u brigadi.
�Ljubetić Jerka, rođena 1919. g. u Sutivanu, k. Brač.
Poginula.
Od 1942. g. bila je borac u N O V .
M a j i ć Matija, rođena 20. II. 1923. g. u Vinišću, k. Split. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac
u NOV.
Mandić Mara, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Maras Milica, rođena 1915. g. u Studencima, k. Imotski Od 1941. g. bila je borac u N O V .
Marinković Danica, rođena 1926. g. u Bolu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Invalid.
Marinković Mila, rođena 1918. g. u Bolu, k. Brač. Bila je borac u N O V .
Marović Miša Milena, rođena 2. X. 1925. g. u Splitu. Od svibnja 1942. g. bila je borac i
rukovodilac omladine u I I I . bataljonu X. hercegovačke brigade.
Poginula 2. X I .
1943. g. kod Bileća.
Martinac Kata, rođena 1919. g. u Vrgorcu, k. Metković. U N O V od 15. V I . 1942. g. Bila je
borac i kuharica u bataljonu »Josip J u r č e v i ć « na Biokovu. Od travnja 1943. g.
radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941.
Martinić Ana, rođena 1925. g. u Pučišću, k. Brač. Početkom 1943. odlazi u N O V .
Martinić-Cezar Ljubica, rođena 1923. g. u Pučišću, k. Brač. Otišla je u N O V 1943. g. Bila
je smrtno ranjena.
Martinović Mileva, iz zadarskog kotara. Bila je borac u N O V . Poginula.
Mašče Roza, rođena 1925. g. Od svibnja 1943. g. bila je bolničarka u Šibensko-trogirskom
odredu. Odlikovana.
Maštrović-Marinković Ida, rođena 1928. g. u Ninu, k. Zadar.
Bila je borac u N O V od
rujna 1942. g. do konca 1944. g., kada je upućena na rad u pozadini.
Matas Ljuba, rođena 1928. g. u Hrvačima, k. Sinj. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u
Dinarskom odredu. Iste godine poginula.
Matenda Anđa, rođena 1917. g. u Muću Gornjem, k. Sinj. Od 10. I I . 1943. g. bila je borac
u N O V . Ranjena u borbi.
Matijević Milica, rođena 1920. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. bila je
borac u N O V .
Matijević Milka, rođena 1927. g. u Dubokom Dolu, k. Gračac. Od 1943. g. bila je borac u
Sjevero-dalmatinskom odredu.
Medanić Marija, bila je borac u N O V . Smrtno je ranjena u borbi.
Medanić-Rokov Marija, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac
u NOV.
Meštrović Vera, rođena u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u četi, zatim u
bolnici V I I I . korpusa, šef apoteke V I I I . korpusa, sekretar apotekarskog odsjeka
V. Š. Ima čin kapetana.
Metličić Danica, rođena 1923. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Metličić Ecija, rođena 1923. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Mihovilović Marija, rođena 1924. g. u Škripu, k. Brač. Bila je borac u N O V .
Mijić-ćerina Milenka, rođena 3. I I I . 1921. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je
borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori.
Mikačić Nikolina, rođena 1925. g. u Postirama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Mikelić Lucija, iz Solina, k. Split. U N O V od srpnja 1942. g. Poginula u V. ofenzivi.
�Mikulandra Milka, rođena 1919. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 27. V I I . 1942. g. bila je borac
u II. četi V. bataljona IV. crnogorske b r i g a d e II. d i v i z i j e . P o g i n u l a 27. VII. 1944.
g. na p o l o ž a j u B a l j u C r n o j C o r i .
Milanko Pera, rađena 1919. g. u Muškovcima, k. Benkovac. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je
borac u Bukovačkom odredu.
Miletić M a r i j a , iz K o r č u l e . Od 1943. g. bila je bolničarka u bataljonu.
Miošić Bosiljka, rođena 1921. g. u Bristu, k. Makarska. Od 27. I X . 1942. g. bila je bolničarka u X r h e r c e g o v a č k o j brigadi. P o g i n u l a u svibnju 1943. g.
Mlačić Mara, Jerkova, rođena 8. X I I . 1926. g. u Vinišću, k. Split. Od s v i b n j a 1943. g. bila
je borac u N O V . I m a čin poručnika.
Mladinić Nikolina, rođena 2. prosinca 1919. g. u Splitu. Od 25. r u j n a 1943. g. bila je borac
u Mosećkom odredu. K a s n i j e radi u Okružnom komitetu K P H za Srednju Dalmaciju. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost i M e d a l j o m zasluga za narod.
Morpurgo-Mladinov Silvana, rođena 7. V I . 1914. g. u Splitu. U rujnu 1943. g. odlazi u partizane. N a k o n d o v r š e n o g a p o t e k a r s k o g kursa na Visu bila je d i v i z i j s k i apotekar
pri Štabu I I I . pomorsko-obalskog sektora na Dugom Otoku i kasnije, apotekar u
prihvatnom l o g o r u u Quassanu ( I t a l i j a ) .
N e g o t i ć L o r e n c a , rođena 1922. g. u Dolu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Nižetić M a r i j a , rođena 1926. g. u Selcima, k. Brač.
Poginula.
Od 1943. g. bila
je
borac u N O V .
Odović Ruža, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. U N O V od s i j e č n j a 1943. g. Poginula u I V . o f e n z i v i .
Oluić Janja, rođena 1920. g. u Bilišanima, k. Benkovac. Od ožujka 1943. g. b i l a je borac
u Bukovačkom odredu.
Oluić P e r a , rođena 1922. g. u Bilišanima, k. Benkovac. Od ožujka 1943. g. bila je borac u
Bukovačkom odredu.
Ostojić Anica, iz Crnogoraca, k.
Jadranskom odredu.
Ostojić Vesna, rođena
1925.
Imotski. U N O V od 1942. g.
Bila je k o m a n d i r
čete u
g. u P o v l j u , k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Ostojić Vica, rođena 1925. g. u P o v l j u , k. Brač. K o n c e m 1942. g. odlazi u N O V . Poginula.
Pačić Mila, rođena 1921. g. u Glavini D o n j o j , k. Imotski. Od 10. I I . 1943, g. bila je borac
u I V . c r n o g o r s k o j proleterskoj brigadi.
Papié Katica, rođena 1922. g. u Sutivanu, k. Brač. Bila je borac u N O V .
Pavaca Slobodna, iz Splita. Bila je borac u jedinicama V I I I . korpusa.
Pavić Jerka, rođena 8. I X . 1919. g. u Vinišću, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Pavišić Anka, rođena 1918. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. g. bila je borac u N O V . P o g i nula 1943. g.
Pecotić Ilda, rođena 24. VII. 1929. g. u Smokvici, k. K o r č u l a . 1943. g. odlazi kao kurir u
Korčulanski partizanski odred. R a n j e n a od tenkovske mine 3. IV. 1945. g. kod
Brinai na Korčuli,
Pejković M a r i j a , rođena 1924. g. u Muću D o n j e m , k. Sinj.
u N O V . U borbi je ranjena.
Od r u j n a 1942. g. bila je borac
Perlain-Jurić Nevenka, rođena 1. I. 1926. g. u Splitu. U rujnu 1943. g. odlazi u N O V . Bila
je borac u Mosorskom odredu, na radu u š t a m p a r i j i V r h o v n o g štaba, personalnom
odsjeku Štaba I V . a r m i j e i A u t o b r i g a d i I. tenkovske a r m i j e . Odlikovana Ordenom
za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i M e d a l j o m za hrabrost.
�Petković Antula, rođena 1921. g. u Srimi, k. Šibenik. Od 6. I. 1943. bila je bolničarka u
IV. diviziji. Nestala 1943. g. i proglašena mrtvom.
Petričić Rajka, iz Malog Iža, k. Zadar. Otišla u partizane s djetetom od 4 godine. Poginula
u V. ofenzivi.
Petrović Luca, iz Sinja. Imala je tri kćeri i jednog sina u partizanima, a 1942. g. i sama
odlazi u N O V . Poginula u V. ofenzivi.
Petrović Nevenka, iz Sinja. L j e t i 1942. g. odlazi u partizane.
Radi izvjesno v r i j e m e na
terenu, a početkom IV. ofenzive odlazi kao borac u crnogorsku brigadu.
Pijanović Ana, rođena 1922. g. u Kamenmostu, k. Imotski. U N O V odlazi u v e l j a č i 1943.
g. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori.
Pilinger Jozefina, rođena 18. I I I . 1917. g. u Slavonskom Brodu. U N O V od 1. I X . 1942.
g. Radila je na raznim dužnostima u sanitetu i kao kuharica u d j e č j i m domovima.
Nosilac je Spomenice 1941.
Poljičak Šimka, rođena 10. X. 1922. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od rujna 1943. g. bila je
borac u jedinici Sjevero-dalmatiniskog odreda. Ranjena k r a j e m 1943. g. na položaju Dobropoljci-Stankovci.
Poman Janja, iz zadarskog kotara. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Ranjena u borbi i
ostala invalid.
Popadić Mila, ž. Petra, rođena 1923. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. U N O V od veljače
1943. g. Poginula u V. ofenzivi kao bolničarka.
Popadić Milica Jovina, rođena 1923. g. u Prološcu Donjem', k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g.
bila je borac u N O V .
Popadić Milica, Stevina, rođena 1924. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943.
g. bila je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi.
Popović Boja, rođena 1925. g. u Koljanima, k. Sinj. U N O V odlazi 1942. g. Poginula 1943.
g. u pokretu prema Crnoj Gori.
Popović Cvita, rođena 1923. g. u Koljanima, k. Sinj. U N O V od 1942. g. Poginula 1943. g.
u borbi za oslobođenje Imotskog.
Prar Marija, rođena u Siveriću, k. Drniš. Od 1942. g. bila je borac i kurir u Svilajskomosorskom odredu. U srpnju 1943. g. na povratku sa zadatka iz Biočića, svratila
je s v o j o j kući. To su doznali četnici i na bijegu je ubili.
Prnić Milka, rođena 5. I I . 1920. g. u Kljen'ku, k. Makarska U N O V od 1941. g. Bila je borac
u IV. bataljonu I. proleterske srpske brigade. Poginula 5. V. 1944. g. na položaju
L i s i n j a kod Mrkonijić grada.
Prodan Zorka, rođena 1925. g. u Vel. Brdu, k. Makarska. Od prosinca 1942. g. bila je borac
u Biokovskom odredu. Poginula u borbi u Pašićini kod V r g o r c a 15. I I I . 1943. g.
Protega Janja, rođena 1917. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u V I . bataljonu I. brigade I. srpske divizije. Poginula 20. X I I . 1942. g. blizu Sitnica u
Bosni.
Protega Kata, rođena 1919. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 5. X. 1942. g. bila je borac u I I .
srpskoj brigadi. Poginula kod Sutjeske za v r i j e m e V. neprijateljske ofenzive.
Puc-Antunoviić Dragica, rođena 27. II. 1927. g. u selu Vrh-Desne, k. Metković. Od 1943.
g. bila je borac i kurir u Biokovskom odredu, a kasnije bolničarka u partizanskoj
bolnici u Italiji. Odlikovana Medaljom zasluga za narod.
Puharić File, iz Makarske. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula.
Puharić Mara, rođena 1921. g. u Makru, k. Makarska. Od listopada 1942. g. bila je borac
u- II. bataljonu V. crnogorske brigade. Zarobljena je za v r i j e m e V. ofenzive, u
borbi ispod Romanije, i odvedena u logor Auschwitz, g d j e je umrla u svibnju
1944. g.
�Purić Anđa, rođena 1923. g. u Vrbniku, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u Dinarskoj
četi. Kad su četnici, u svibnju 1943. g. opkolili četu, uhvatili su je i poslije
zvjerskog mučenja, strijeljali.
Radaković Milka, rođena 15. V I I . 1925. g. u Mogoriću, k. Gospić. 16. II. 1942. g. bila je
bolničarka u dalmatinskim jedinicama. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Radelić Anđela, iz Gradca, k. Makarska. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Radeljević Anuška, iz Dubrovnika. U N O V od 1942. g. Bila je komesar čete u odredu. Poginula p r o b i j a j u ć i se kroz neoslobođeni t e r i t o r i j na SKOJ-evsku konferenciju.
Radeljević Marija, rođena 1922. g. u Dubrovniku. Od srpnja 1942. bila je borac u Pelješkom odredu. 22. I. 1943. zarobljena i strijeljana od T a l i j a n a u D. Vrućici na
Pelješcu.
Radić Milica, rođena 20. V I I . 1924. g. u Radučiću, k. Knin. Do t r a v n j a 1944. g. bila je borac
u I. četi II. bataljona Kninskog partizanskog odreda. Poginula u svibnju 1944. g.
Radić Milka, iz Klisa, k. Split. U N O V od 1942. g. Umrla 1944. g.
Radovčić Neda, rođena 1923. g. u Splitu. Od 18. V I I I . 1943. g. bila je borac u Mosorskom
odredu. Nestala u rujnu 1943. g. u borbi kod Foče.
Radović Anica, rođena 1921. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 194,3. g. bila je
borac u N O V .
Rafanelli Marica, rođena u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Rak Stana, rođena 1923. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od l'O. I I . 1942. g. bila je bolničarka u
I I I . bataljonu I. srpske proleterske brigade I. srpske divizije. Poginula u V. ofenzivi.
Rak Vesela, rođena 1926. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 10. X. 1942. g. bila je borac u I.
četi I I . crnogorskog bataljona I. srpske brigade I. divizije.
Nestala u borbi na
položaju Zvornik, 20. V I . 1943. g.
Rak Zorka, rođena 1919. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 4. X. 1942. g. bila
srpskoj proleterskoj brigadi. Poginula u I V . ofenzivi u Bosni.
je
borac u I.
Ramić Smilja, rođena u Sušaku. Od 1943. g. bila je bolničarka u IV. sektoru Štaba mornarice, te šef apoteke na Kozari. Ima čin kapetana.
Raul Matija, rođena 1924. g. u Blatu na Korčuli. Od studenog 1943. g. bila je borac u I I I .
brigadi X L I I I . divizije.
Resić Katica, rođena 25. I I I . 1927. g. u Mrcinama, k. Dubrovnik. U N O V od 15. X. 1942.
g. Ranjena je 9. I X . 1943. g. na položaju Butkovine kod Dubrovnika u borbi protiv
T a l i j a n a i Nijemaca, te j o j je amputirana noga.
Restović Bosiljka, rođena 1921. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. bila je borac u N O V .
Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Ribarović-Josipović Jušta, rođena 20. I X . 1926. g. u Bastu, k. Makarska. Od 10. IV. 1943.
g. bila je borac u N O V . Odlikovana Ordenom za hrabrost I I I . reda i Medaljom za
hrabrost.
Roca Matija, rođena 1910. g. u Vodicama, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Poginula 1943. g.
u borbama na Sutjesci za v r i j e m e V. ofenzive.
Rokov-Dude Vinka, rođena 2. I I I . 1925. g. u Solinu, k. Split. U N O V od 9. I X . 1942. g.
Bila je borac u I. proleterskoj srpskoj brigadi, I I I . krajiškoj brigadi, u Kurjakovu
odredu i V I . bosanskoj brigadi. Ranjena 24. X I I . 1943. g. kod zauzimanja Tuzle
i u borbi na Žabljaku.
Romaus Marinka, rođena u Korčuli. U N O V od 1943. g. Bila je vodna i četna bolničarka,
r e f e r e n t apotekarstva brigade i divizije. Ima čin kapetana.
Rupić Marija, rođena 1924. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 4. X. 1942. bila je bolničarka u
I. srpskoj brigadi I. proleterske divizije. Poginula u svibnju 1943. g. kod B i j e l o g
P o l j a u Sandžaku.
�Samarđić Ljubica, rođena 1921. g. u Čistoj Maloj, k. Šibenik. Od 1943. bila je borac u Primorskom bataljonu. Iste godine zarobljena od Talijana i strijeljana.
Samardžić Mara, rođena 1919. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski.
je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi.
Od v e l j a č e 1943. g. bila
Samohod Fila, rođena 8. X I I . 1925. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u
N O V . Poginula 1943. g. u borbama u Bosni.
Samohod Jela, rođena 1920. g. u Vodicama, k. Šibenik. Bila je borac u N O V . Poginula u
kolovozu 1944. g. u Bosni.
Sekulović Milica, rođena 1920. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Bila je borac u N O V od
1942. g.
Sekulović Milica Jovina, rođena 1925. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943.
g. bila je bolničarka u N O V .
Sindik Mara, rođena 1924. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od s i j e č n j a 1943. g. bila je borac
u NOV.
Sinovčić Zorka, rođena 10. V I I I . 1924. g. u Donjem Selu, k. Split. Od 13. I X . 1943. g. bila
je borac u Splitskom bataljonu mosorskog odreda. Poginula 17. I X . 1943. g. u
borbi protiv N i j e m a c a pod Klisom.
Skender Ana, rođena u Živogošću, k. Makarska. Bila je borac u N O V .
Skender Milka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Bila je borac u N O V . Poginula.
Skender Zana, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula.
Skender Zorka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Skočić Danica, rođena 1922. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u Primorskoj četi. Zarobljena od T a l i j a n a i strijeljana 2, I V . 1943. g. u Vodicama.
Skračić Marica, rođena 5. X. 1925. u Betini, k. Šibenik. Od 12. I X . 1943. g. bila je borac
u Sjevero-dalmatinskom odredu. Poginula u borbi kod Dazlina 12. V I . 1944. g.
Slavica Vesela, rođena 1924. g. u Bilicama, k. išibenik. Od 9. X. 1942. g. bila je borac u
IV. crnogorskoj brigadi II. primorske divizije. Nestala 1943. g. u blizini Livna.
Soldo Ana, rođena 1925. g. u Muću Donjem, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Iste
godine poginula.
Sorić Vjekoslava, iz V e l o g Iža, k. Zadar. U N O V od 1943. g. Poginula 1944. g.
Stanić Anđa, rođena 1920. g. u Crnogorcima, k. Imotski. U N O V od v e l j a č e 1943. g.
Stanić Anica, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac
u N O V . Ima čin poručnika.
Stanić Jela, rođena 1927. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac
u NOV.
Stanić Mila Jurina, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila
je borac u N O V .
Stanić Mila Markova, rođena 1925. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac
u N O V . Poginula u IV. ofenzivi.
Stanojević Katica, rođena 24. I V . 1927. g. u Komiži, k. Vis. Od 28. II. 1943. g. bila je
borac u Makarskom odredu. Smrtno ranjena u listopadu 1943. g. na položaju
Biokovo.
Stipaničev Marija, rođena 1922. g. u Tribunju, k. išibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka
u Primorskoj četi. Zarobljena od Talijana 2. IV. 1943. g. i s t r i j e l j a n j a u Vodicama
istog dana.
�Dalmatinke
na
holnilarshom
kursu
1944.
u
Bari-u
Strujić Olga, rođena 13. I V . 1918. u Krušvaru, k. Sinj. U lipnju 1942. g. odlazi u partizane.
U početku radi kao politički radnik na terenu, a zatim odlazi u N O V . Bila je
pomoćnik komesara čete i bataljona, omladinski rukovodilac i sekretar personalnog odsjeka divizije. Učestvovala je u borbama IV. i V. ofenzive. Nosilac je
Spomenice 1941.
Svrdlin Anka, rođena 1925. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila je borac
u NOV.
Šain Luca, rođena 26. X. 1922. g. u Tribunju, k. Šibenik. Od 6. V. 1942. bila je borac u četi
» D r a g o Ž i v k o v i ć « Sjevero-dalmatinskog odreda. Nosilac je Spomenice 1941.
Šantić Ivanića, rođena 192,3. g. u Postirama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
Šarović Anka, rođena 1922. g. u Glavini Donjoj, k. Imotski. Od 10. II. 1943. g. bila je borac
u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi. Poginula u V I . ofenzivi na Limu.
Šatelić Desanka, rođena 1923. g. u Splitskoj, k. Brač. Od k r a j a 1942. g. bila je borac u
NOV.
Šimić-Duvnjak Milka, iz Omiša. Od 16. II. 1943. g. bila je borac u N O V .
Skalabrin Dara. Sa 14 godina odlazi u N O V zajedno
stvuje u mnogim borbama.
sa svojom sestrom Tomicom
Škarica Marija, rođena u Živogošću, k. Makarska. 1942. g. odlazi u N O V .
v r i j e m e borbe na Sutjesci.
i uče-
Poginula
za
Škarić Dmitra, iz Vrbnika, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Štambuk Bosiljka, rođena 1921. g. u Splitskoj, k. Brač. U N O V odlazi drugom polovinom
1943. g.
Štambuk Jakica, rođena 1925. g. u Selcu, k. Brač. Koncem 1943. g. odlazi u N O V . Poginula.
Štambuk Olga, rođena 1923. g. u Selcu, k. Brač. U N O V odlazi 1943. g. Poginula.
Šunjara Vojna, rođena 1924. g. u Tribunju, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u Mućkom
odredu. Prenoseći lijekove u svoju jedinicu zarobljena je od Talijana i strijeljana
2. t r a v n j a 1943. g. u Vodicama.
�Šupe Stana, rođena 1924. g. u Konjevratima, k. Šibenik. U N O V od 7. X. 1942. g. Poginula
u lipnju 1943. g. kao bolničarka u Centralnoj v o j n o j bolnici V. Š. kod Kladnja.
Tarabene Katica, rođena 25. I X . 1926. g. u Kaštel Štafiliću, k. Split. Od 15. I X . 1943. g.
bila je borac u Segetskom odredu. Poginula 9. X I . 1943. g. na Drveniku.
T e r z i j a Ana, rođena 1924. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila je borac
u NOV.
Topic Anđelka, rođena 14. V I . 1923. g. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula u borbi.
Trumbić Smiljana, rođena 4. I I I . 1924. g. u Splitu. U N O V od 29. V I . 1944. g. Bila je bolničarka u Komandi Splitskog područja i šifrant na Radio-stanici. Odlikovana Medaljom1 za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Turčinov Vidoslava, rođena 11. X I . 1920. g. u Murteru, k. Šibenik. Bila je borac u N O V .
Poginula u borbi.
U j e v i ć Ana, rođena 1925. g. u Krivodolu, k. Imotski. Odlazi u N O V 1943. g. Bila je borac
u slavonskim jedinicama do 1944. g. a kasnije u Imotskom odredu.
U j e v i ć Mara, rođena 1904. g. u Krivodolu, k. Imotski. U N O V od 1943. g. Bila je borac u
Imotskom odredu i na dužnosti u Komandi mjesta Imotski.
U j e v i ć Mila, rođena 1923. u Krivodolu, k. Imotski. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Krajiškoj brigadi. Poginula.
U j e v i ć Neda, iz Imotskog. Sa 14 godina odlazi u N O V . Bila je bolničarka u pratećoj četi.
Uvodić Luca, iz Klisa. U N O V od rujna 1942. g. Poginula 1943. g.
Uvodić Matija, iz Klisa, k. Split. Od rujna 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula 1944. g.
Veža Ivica, rođena u Živogošću, k. Makarska. U N O V od 1942. g. Bila je borac, bolničarka
i omladinski rukovodilac.
Vicić Jerica, rođena 1922. g. u Milni, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula.
Vidošević V j e r a , rođena 1922. g. u Solinu, k. Split. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u I. četi
Mosorskog bataljona Cetinskog odreda. Poginula 28. IV. 1943. g. u Košutama, u
borbi s ustašama.
Vidović N e d j e l j k a , rođena 1922. g. u Splitu. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Mosorskom
odredu i I. bataljonu I V . operativne zone. Ranjena u jesen 1942. g. u borbi kod
Glamoča. Umrla.
Vidulić Lucija, rođena 14. II. 1928. g. u V e l o j Luci, k. Korčula. Od 20. I. 1943. bila je borac
u Korčulanskom odredu. Ranjena na položaju V e l i Zaglav kod Blata.
Vilović Tamara, rođena 29. II. 1920. g. u Gradcu, k. Makarska. 24. I. 1942. g. odlazi u partizane u Biokovo. Bila je borac, zatim član Okružnog odbora A F Ž Biokovo.
Vitasović Borka, rođena 1924. g. u Drveniku. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u N O V .
Vitezica Zorka, rođena 1917. g. u Solinu. Od 28. X I . 1943. g. bila je borac i kasnije komesar I. bataljona Dinarskog odreda.
V r a n j e š Ruža, rođena 1912. g. u Kozici, k. Makarska. Od kolovoza 1945. g. bila je borac u
IV. četi odreda »Josip J u r č e v i ć « u Biokovu.
Vučković Zorka, rođena 1922. g. u Dugopolju, k. Split. Od travnja 1942. g. bila je borac u
I. dalmatinskom bataljonu » A n t e Jonića«.
Vukadin Marija, rođena 1921. g. u Vrbniku, k. Knin. Od 15. II. 1943. bila je borac u I I .
bataljonu Sjevero-dalmatinskog odreda. U lipnju iste godine umrla.
Vuković Boja, rođena 1925. g. u Cetini, k. Knin. U studenom 1942. g. odlazi u N O V sa 9godišnjim bratom. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi kod Sutjeske 1943. g.
Vuković Ljubica, rođena 1927. g. u Cetini, k. Knin. Od veljače 1943. g. bila je borac u
N O V . Iste godine poginula na Uništima u borbi protiv ustaša.
Vukšić M a r i j a , iz Klisa, k. Split. Od rujna 1942. g. bila je borac u N O V .
�Zagorac Marta, rođena 1922. g. u selu Koljane, k. Sinj. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u raznim jedinicima.
Zaninović Franica, iz Starigrada, k. Hvar. Odlazi u partizane 194,3. g. Bila je bolničarka
u raznim jedinicama. Poginula 1943. g.
Zelić Lenka, rođena 1923. g. u Donjim Brelima, k. Makarska. Od druge polovine 1942. g.
bila je borac u N O V .
Zoro Manda, rođena 1924. g. u Muću Donjem, k. Sinj. U N O V od 1943. g.
borbi iste godine.
Poginula u
Zoro Matija. U N O V od 1943. g. Bila je borac u raznim jedinicama. Poginula 1944. g.
Zorotović-Štambuk Domina, rođena 11. X I I . 1922. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od rujna
1942. g. Bila je borac u četi » M a t i j e I v a n i ć a « na Hvaru i u Biokovskom odredu.
Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost.
Žaja Janja, rođena 1921. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka
u II. četi I. bataljona I V . crnogorske brigade II. divizije. Nestala za v r i j e m e V.
neprijateljske ofenzive 1943. g.
žižić Ratina, rođena 1925. g. u Kaštel Kambelovcu, k. Split. U N O V od 20. X. 1942. g. Poginula 10. V I . 1943. g. na Sutjesci.
D o k u m e n t 378
IZ IZVJEŠTAJA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 5. OŽUJKA 1944.
SANITETSKOM ODSJEKU VRHOVNOG ŠTABA
SKOJ
ŠTAB
VIII.
SANITETSKI
B r o j 157
KORPUSA
0 DRUGARICAMA U SANITET-
SLUŽBI 1
NOVJ
OTSJEK
5. I I I . 1944. g.
Sanitetskom otsjeku Vrhovnog Štaba N O V i POJ i Sanitetskom otsjeku GŠH
koje je završilo 39 drugarica. Sada se odr. . . Sa pok. dr. Matićem poginula je družava treći kurs sa 21 kursistom.
garica G o r k a K a t a 1 i n i ć,2 koja je bila
sa otoka upućena ovom otsjeku. Drugarica
III. o r g a n i z a c i o n o s t a n j e u j e d i Katalinić bila je bolničarka sa svršenim kurnicama:
som više san. škole u Visu.
19. d i v i z i j a : prema i z v j e š t a j u od 1. II.
19. d i v i z i j a : drugarica T r i v i ć V i d a
1944. g .
premještena je iz Sjevero-dalmatinskog odre. . . Održava se stalno kurs za bataljonske
da, g d j e je vršila f u n k c i j u zamjenika refebolničare(-ke).
renta san. odreda, na istu dužnost u Kninski
. . . 24. januara o. g. upali su N i j e m c i iznepartizanski odred.
nada u Kistanje, g d j e se nalazila ambulanta
. . . 26. II. o. g. upućeni su u 20. diviziju
5. brigade sa 2 bolesnih i lakše ranjenih.
kursisti: drugarica K o s o v k a P i v č e v i ć
. . . Kod Ervenika poginula je istoga dana
i drug A n t e B o g i ć, koji su svršili kurs
drugarica D r a g i c a J a r o m a s , bolničaru v i š o j sanitetskoj školi u Preodcu.
ka 5. brigade, koja se vraćala s kursa više
sanitetske škole u Preodcu.
II. B o l n i c e :
. . . 16. I. o. g. poginula je četna bolničarka
Pomoćna korpusna bolnica u Preodicu:
4. čete 2. bat., 3. brigade, u borbi kod Ploče.
. . . U o v o j bolnici još su smješteni obo. . . P r i spomenutom napadu u Nadgradini
ljeli ljekari i medicinari: drugarica Dr.
nestali su: A n a K a t a v i ć , stručna inS m i l j a n a M i k a č i ć , 3 upravnica sanitetstrumentarka (babica), A n t e B u ž a n č i ć
ske škole, koja je slomila nogu (ona je prekonjovodac, K u z m a B a b i ć, bolničar asimještena u kuću g d j e se nalazi škola, koja
stent, 4 konja i kompletni san. materijal.
je oko 10 min. udaljena od bolnice, kako bi
26. d i v i z i j a :
mogla, iako bolesna, vršiti dužnost).
. . . U slučaju vojnih akcija formira se tri. . . B o l n i c a
26. d i v i z i j e
jažna stanica pri brigadi i to zamjenik ref.
Održani su kursevi za četne bolničare ( - k e )
san., bolničarke i 3 do 4 vojnika, koji se smje-
�Partizanska iskaznica
štavaju neposredno iza bojne linije, a ima
za dužnost da po potrebi ukaže prvu pomoć,
da uglavnom! vrši evakuaciju ranjenika do
brigadnog previjališta.
Održavaju se kursevi za četne bolničarke.
VI. S a n i t e t s k a š k o l a :
Treći kurs završio je u Preodcu 26. I. o.
g. Svršilo je školu 8 kursista, od kojih su
uipućeni jedan drug i jedna drugarica u 20.
dr.
Smilje Mikačić od 1.
I.
1944.
g.
diviziju, ostalih 6 drugova (-ca) u 9. diviziju.
. . . Upravnik škole drugarica Dr. Mikačić
slomila je u Tićevu nogu i leži bolesna u bolnici Preodac. Nastava se održava u sobi gdje
je ona bila smještena. Pošto će, međutim,
četvrti kurs imati veliki broj kursista, drugarica Mikačić bit će premještena u zaseok
blizu Preodca gdje se nalaze prostorije škole
(u nekoliko malih kuća), a ljekarsku pomoć
pružat će joj drug ljekar koji će dolaziti iz
�je nekoliko dana i zahvalila se ovome otseku
na pruženoj pomoći oko organizovanja civilne sanitetske službe u našem kraju.
Smrt
fašizmu
—
Polit
Bosko
Referent
Sloboda
narodu!
kom.:
Šiljegović
saniteta,
pomoćnik
poručnik:
D r . T o m a s e o s. r.
Komandant, pukovnik:
V.
Četković
1 Zbornik
dofcumienata sanitetske
ratu jug. naroda, k n j i g a 2.
službe
u
NO
2 Poginula 25.
I. 1944. g. u n j e m a č k o j o f e n z i v i
u zaseoku N a d g r a d i m a ispod V r d o v e (Döbelo Brdo).
3 Mikačić
dr. S m i l j a , rođena 1901. g. u Splitu.
K a o šef bakteriološko - epidemiološkog o d j e l j e n j a
H i g i j e n s k o g zavoda u Splitu izdavala je u velikom
broju lažne d i j a g n o z e drugovima na p o l i c i j i i zatvoru, i na t a j način ih prebacivala u zaraznu b o l nicu, g d j e su m n o g i dočekali zamjenu i tako spasili
život. U partizane je otišla 25. I X . 1943. g. kao
član ilegalnog N O O . 5. X I . nalazi se u L i v n u , g d j e
organizira višu sanitetsku školu V I I I . korpusa. N a kon V I I . o f e n z i j e bila je sanitetski referent K o m a n d e
splitskog p o d r u č j a u Brštanovo. K a s n i j e kao r e f e rent saniteta Oblasnog N O O za D a l m a c i j u na Visu,
organizira civilni sanitet.
Omladinha-bolničarka
bolnice (škola je od bolnice udaljena svojih
deset minuta). Drugarici Dr. Mikačić pomaže
u radu> drug Dr. Suvin.
XI.
Civilni
sanitet
. . . Drugarica M i r a J u r i ć,4 koja je
pošla sa pok. dr. Matićem, javila nam se priDokument
4 Jurić M i r a ,
rođena 1916. g. u T r a v n i k u , p r o fesor. P r i j e rata bila je predsjednik Junior sekcije
univerzitetski obrazovanih žena. 1943. g. odlazi u
partizane i radi na raznim zadacima u sanitetu.
1944. g. odlazi kao instruktor Z A V N O H - a u O b l a sni N O O z a D a l m a c i j u radi o r g a n i z a c i j e civilnog
saniteta, a zatim
postaje
inspektor
prosvjetnog
odjela Z A V N O H - a .
379
IZ IZVJEŠTAJA ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 30. OŽUJKA
1944. SANITETSKOM ODSJEKU VRHOVNOG ŠTABA 0 POSTAVLJANJU MILKE
DULČIĆ U PRIHVATNICP
STAB
VIII.
SANITETSKI
KORPUSA
NOVJ
OTSJEK
B r o j 224
30. I I I .
1944.
g.
Sanitetskom otsjeku Vrhovnog Štaba N O V i P O J
. . . U prihvatnici smo postavili drugaricu Milku Dulčić, koja je bila ref. san. bataljona i vodila je samostalno ambulantu, pored toga što je i asistirala pri hirurškirn operacijama. Drugarica je upravo svršila kurs na V i š o j sanitetskoj školi kao druga u rangu,
pa se nadamo da će i ona u potpunosti udovoljiti.
1
Zbornik
dokumenata
sanitetske
službe
u
NO ratu ju,g. naroda, k n j i g a 2.
�Dokument
380
IZ IZVJEŠTAJA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 4. TRAVNJA 1944.
0 POSTAVLJANJU KATICE RADE ZA REFERENTA SANITETA BRIGADE 1
ŠTAB VIII. KORPUSA NOVJ
Sanitetski otsjek
Broj 236
4. IV. 1944. g.
Sanitetskom odeljenju Vrhovnog Štaba NOV I POJ Saniteskom otsjeku GŠH
. . . Za ref. san. brigade postavljamo drugaricu Katicu Radu, dosadašnjeg zamjenika
ref. san. 2. brigade. Ona je svršila viši sanitetski kurs sa odličnim uspjehom, pokazala se
kao dobar i vješt organizator i savjestan radnik.
1
Zbornik
dokumenata sanitetske službe u NO
ratu jug. naroda, knjiga 2.
Dokument
381
IZ PISMA SANITETSKOG ODSJEKA VRHOVNOG ŠTABA OD 7. TRAVNJA 1944.
0 PRIJEDLOGU ZA U N A P R E Đ E N J E DR. SMILJE MIKAČIĆ1
SANITETSKO ODELJENJE
VRHOVNOG ŠTABA 2
7
-
1944. g.
Štabu i referentu saniteta VIII. korpusa NOVJ
. . . Prvi put je drugarica Mikačić predložena za zastavnika, drugi put za potporučnika. Ona je bila prvi lekar u NOV sa tim činom. Najmanji čin koji su dosada lekari
dobijali bio je čin poručnika analogno Jugo si. vojsci. NOV neće da daje lekaru manji čin
nego što ga je on imao u jug. vojsci, kada je svakome jasno da lekar u svakom slučaju u
NOV radi pod daleko težim uslovima nego ranije. Dajući lekarima činove mi ih vežemo za
našu stvar i lekari dobivanjem čina treba da osete da se od njih stvara ono jezgro lekara
buduće Jugoslavije na koje ćemo se mi u svakom radu naslanjati. NOV daje činove svima
koji učestvuju u NO vojsci, a ne samo borcima. Dobivanje odgovarajućeg čina može da
ima za posledieu samo da će se moral tih ljudi podići, a isto tako i agilnost i odanost tih
ljudi NO borbi, da će perspektiva tih ljudi biti šira i vedrija. Predloženi čin za drugaricu
Mikačić smatramo pogrešnim 1 još iz jednog razloga. Mislimo da drugaricu Dr. Smilju
Mikačić, bakteriologa, upravnika Više sanitetske škole VIII. korpusa treba predložiti za
čin kapetana ili ne p r e d l a g a t i . . .
Drugarski pozdrav
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Pomoćnik-pukovni'k :
1
2
Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO ratu jug. naroda, knjiga 1.
Pisano u Drvaru.
Dokument
382
IZ ČLANKA 0 POHVALAMA SANITETSKOG OSOBLJA OD SRPNJA 1944.
P 0 H VA L E
Medicinski glasnik, br. 3, srpanj 1944. g.
Naredbom br. 25 od 5. jula 1944. g. štaba VIII. korpusa pohvaljeni su slijedeći drugovi :
. . . Bolničarka 1. čete, 3. bataljona 1. udarne brigade, 19. divizije Desanka Škundrić,
koja je pod kišom neprijateljske vatre izvlačila ranjenike i pružala im prvu pomoć.
�Bolničarka Jovanka Grčić, 2. uidarna brigada 19. divizije, koja je pod najjačom
vatrom uspjela da z a v i j e ranjenog komesara čete i iznese ga u pozadinu.
Rad ovih drugova treba da posluži kao primjer požrtvovnosti i ljubavi prema ranjenicima svim ostalim drugovima i drugaricama.
Dokument 383
ZAHVALA PREVIJALIŠTA I. DALMATINSKE PROLETERSKE BRIGADE
AFŽ - u
ŠIBENIK ZA DAROVE RANJENICIMA
PREVIJALISTE I. DALM. PROLET. BRIGADE
P o l o ž a j 8. X I . 1944. g.
Organizaciji A F Ž za grad Šibenik
Duboko smo potreseni drugarskim gestom žena grada Šibenika, koje su se prilikom
proslave Oktobarske Revolucije sjetile naših bolesnika i ranjenika. Dobro nam je poznato
pod kakvim je uslovima živio naš narod ovdje, v i d j e l i smo svojim očima svu bijedu i
siromaštinu i zbog toga nam je doneseni dar još miliji, j e r znamo da on predstavlja izraz
ljubavi i iskrenog oduševljenja prema našoj brigadi i čitavoj našoj vojsci. Bolesnici i
ranjenici našeg previjališta najljepše se zahvaljuju i uvijek će se sjećati vašeg dara.
Uz drugarski pozdrav.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Za
previjalište, polit-kom.:
M a r k o Sarić
D o k u m e n t 384
IZ MJESEČNOG IZVJEŠTAJA UPRAVNIKA MORNARIČKE BOLNICE OD 30. XI.
1944. 0 RAZMJEŠTAJU DRUGARICA U SANITETU 1
MORNARIČKA
BOLNICA
Br. 32
30. X I . 1944. g .
Štabu Mornarice N O V J
(Sanitetskom r e f e r e n t u )
B. Kadrovi.
Politkomesar bolnice drugarica Bagat V j e r a predala je 17. o. mj. dužnost drugu
poručniku Vučković Petru po naredbi štaba mornarice br. 71 od 15. X I . 1944:
. . . Drugarica Bagat Eta predala je 17. X I . dužnost ekonoma drugarici Cetinić Žuvi.
. . . Od stručnog bolničkog osoblja drugarica bolničarka M a r i j a Petković je demobilizirana i otpuštena kući zbog trudnoće i smetnja u nošenju, dana 4. X I . 1944.
. .. Naredbom štaba mornarice br. 68 od 7. X I . 1944. proizvedeni su : drugarica Smoljanović Anka u čin starijeg vodnika i drug Kvarantan Boris u čin mlađeg vodnika, oboje dosad borci-bolničari.
Smrt
fašizmu
—
sloboda
narodu!
Politkom. poručnik:
1
Zbornik
Upravnik,
Petar Vučković s. r.
D r . Z. Pakušić s. r.
dokumenata
sanitetske
službe
u
NO ratu jug. naroda, k n j i g a 2.
kapetan:
�LIKA
U
drugoj
polovini
Već
početkom
studenog
U
gospićkom
kotaru
Priča«.
Vuksan«,
a
ljona:
i
u
otočačkom
su
to
3000—3500
boraca,
Poslije
početkom
1942.
1.
ušli
svibnja
g.
tek
u
Lici
»Velebit«
kotaru
Brinjska
i
haba
teritorij
u
Korenici
prekaljeni,
nazvanog
puškama
ustašama
proleterski
najsavjesniji
udarni
partizanskih
malim
i
»Pekiša
novih
U
bata-
brinjskom
jedinica
iznosilo
brojem
»Ognjen
četom
Matič«),
odreda,
u
je
Lici.
približno
puško/mitraljeza.
lički
partizani
su
uspjeli
Like.
bataljon
iz
i
formiranje
»Stojan
četnicima,
dijela
borei
za
stanje
i
i
sjeveroistočnog
I.
pripreme
Brojno
Orešković«
bataljona
partizanskih
naoružan
Talijanima,
tri
su
četa.
ličkih
»Marko
sa
mšene
Škaračka
bio
bataljoni
(kasnije
Grupe
dio
s
ustanak.
formirani
odred
lički
prostrani
je
narodni
bataljona
jedan
borbama
Gorskog
plamti
Drugog
borbe
formiran
ranijim
i
su
komandom
je
jače
lapačkom
i
oslobode
1942.
Like
i
formirane
pod
kojih
da
u
Korduna,
bili
Prvi
višemjesečne
g.
odabrani,
rija
od
g.
se
su
bile
uporne
sve
1941.
Princip«
bile
vrijeme
Lici
gračačkom
»Gavrilo
kotaru
u
u
formira
udbinskom,
»Krbava«,
koje
g.
1941.
svih
Hrvatske,
u
partizanskih
čiji
su
jedinica
sastav
sa
terito-
Kotara.
Bataljon je imao oko 240 boraca, Srba i Hrvata. U Ličkoj četi, koja je ušla u sastav ovog bataljona, bilo je 60% Dalmatinaca, koji su se do tada borili u Lici.
5.
su
svibnja
sastav
četa
II.
120
ušli:
žena,
1.
ličkog
Prva
Ostale
1942.
na
htjele
četa
Omladinke
bila
na
po
jedan
kama.
i
U
1.
grupe
vod
od
prve
članku
operativne
». . . Kad
je
stanju
podnijeti
Perjasice.
u
je
25.
se
VIII.
700
1942.
Iako
omladinki
kroz
Hrvatske,
je
su,
bez
i
odred
(sa
Orešković«,
870
Udarni
boraca)
u
bataljon,
čiji
Tehnička
Borjan«.
je
jedna
za
četu
iena.
prethodne
jednomjesečni
onoga
Žene Hrvatske u NOB-
će
četiri
sve
su
1942.
bilo
predviđeno
Zadržano
spreme,
otišle
vojno-politički
napora,
Ženska
koji
pokazale
omladinki
nas
u
četa,
biti
iziskuje
čete
je
u
kurs,
u
sama
priključuje
listopada
1942.,
oko
Do
20
najviše
svega
jedinice
na
sve
jedinice.
II.
pred
pušaka,
večeri
neobično
između
omladinska
jedinice
od
piše
rasporedom
Dobivaju
borba.
objavljenom
g.
sa
sredinom
nastaje
se
borbi«,
iz
je
Končar,
bataljona.
već
u
vojne
otezao
Narančom
Perjasici,
puške,
organizirana
da
odreda
Na
sva
zadnje
»Partizanke
mišljenje,
»Bude
su
komesarom
podijeljene
do
zone
vladalo
]2
do
su
»Marko
bataljon
već
prošle
partizanski
bataljon
kućama
partizanskih
političkim
omladinki
što
čete
kombinirani
Hrvatske,
formirana
svojim
Lici
dalmatinski
i
prijavljuje
vrate
južnoj
100
125
1.
i
kome
do
omladinki.
II.
je
ličke
Naranča
rukovodilac.
ličnik
Kordun
u
bataljon
Lici
Ženske
svojim
Tek
vjerenje
se
politički
Štab
odlazi
u
je
odreda
SKOJ-a
da
Končar
sa
proleterski
poziv
brigade.
dinki,
formiran
partizanskog
ženska
nisu
g.
su
koje
Tada
ličkoj
samu
su
imale
se
četa
akciju,
kojom
raspoređen
podijeljene
oružje.
omla-
sa
brigadi,
samo
Razbile
su
je
Skojevnepo-
hrabre.
»Udarniku«,
glasilu
II.
partizanske
udarne
brigade
ostaloga:
među
samo
naša
mnogim
neki
drugovima,
prirepak
partizanska
i
da
našim
drugarice
partizanima,
ne
će
biti
u
borba.
177
�. . . Sa
rasplinule
pravo
sumnjom
kao
laka
vatreno
se
gledalo
ljetna
krštenje
i
na
jutarnja
svim
borbenu
magla.
vrstama
sa
Nase
vještinu
drugarica.
drugarice,
naša
neprijateljskog
Međutim
Prva
oružja:
sve
lička
te
sumnje
četa
konjicom,
su
se
omladinki,
danas
je
tenkovima
artiljerijom,
dobila
i
avionima.
. . . Na
četa
našem
putu
kroz
Kordun,
omladinki,
sukobila
se
s
jakim
U
borbi,
koja
razvila,
mlade
su
jurišale
na
a
ne
naša
Mika
rujnu
Po
III.
tek
jučer
akciji,
u
kojoj
je
Dragica
sve
Marinković
borbe
1942.
g.
ženska
i
i
formirana
četa
i
sa
put primile
učestvovala
1.
Sve
Kao
su
u
su
i
to
je
sastavu
pješačkim,
stari
i
snagama.
partizanima,
davni,
bila
i
neustrašivo
iskusni
borei,
ruke. . .«
četa,
do
čijem
drugovima
da
puške
ženska
tri
tenkovskim
svojim
tenkove.
u
istakle
kraja
su
rata
se
kao
naročitom
borci
hrabrošću
VI.
proleterske
napore.
je
u
jednomjesečnom
lička
čak
Stojlć.
brigada,
motoriziranim,
zajedno
prvi
Desa
udarna
7urjonskom
kursu
formirana
je
Druga
omladinke
pri
IV.
ženska
su
ličkom
četa.
Komesar
ove
u
raspoređene
jedinice
partizanskom
razne
odredu.
čete
bila
VI.
Komesar
je
Kata
divizije.
čete
bila
je
Hečimović-Kučišee.
Veliki
ranje
pa
su
završenom
Manda
kamione,
borbenoj
prvoj
U
neprijateljskim
koje
izdržale
Bubalo.
konjicu,
partizanska
partizanke,
seljanke,
Bjelobaba,
divizije
i
neprijateljsku
mlade
U
se
11.
I.
jedan
značaj
sinovi
20.
9.
proleterskog
kapitulacije
u
divizija.
U
VI.
U
veljači
XIII.
1945.
divizija
II.
u
formira
se
Lici
i
čitavoj
Orešković«
u
i
Hrvatskoj
»Pekiša
Hrvatskoj.
imalo
Vuksan«,
U
toj
je
jedan
formibanijski
brigadi
našli
brigada
VI.
su
se
VI.
brigada.
Vrebcu
tri
ličke
ličku
divizija
VI.
je
IX.
brigada
brigade
diviziju
uvrštena,
divizija
prelazi
ličke
ušao
u
Hrvatske
formira
ulazi
u
se
(kasnije
VI.
jedna
red
g.
XXXV.
Lički
i
u
1943.
lička
III.
divizije).
divizija.
brigada
najboljih
Hrvata
jedinica
NOV
Primoraca.
i
ušla
u
sastav
u
borbi
I.
I
oslobađanju
Hrvatskom
Bosnu
u
fuzionirala
za
»Proleterska«.
u
g.,
partizanski
divizije.
divizija
borbu
naziv
divizije
prosinca
je
je
učestvuje
Zagrebu
proleterske
primorsko-goranske
nastavila
dobila
Srbiju,
Slavoniji,
polovinom
sastav
XIII.
je
ove
Srijemu,
Prvom
njezin
u
»Marko
koja
brigada
je
u
VI.
g.
odlaska
brigada
ustanka
bataljoni
Banije.
od
divizija
u
odred.
narodnog
lički
Bosni.
borbama
Poslije
partizanski
VI.
i
formirana
g.
1944.
toga
je prva
Italije
u
ulaze
formirana
borbenosti
ožujka
Poslije
Beograd,
g.
1942.
korpusa
19.
g.
1942.
1942.
svoje
7o
Korduna
studenog
Poslije
rasplamsavanje
sastav
bataljon.
kolovoza
Zbog
dalje
čiji
Like,
rujna
25.
nazivom
u
kordunaški
zajedno
jedna
za
brigade,
konačno
i
u
se
druge
krajeve,
Plitvičkom
.odred,
ovoj
jedna
Diviziji
sa
XIII.
oslobođenje
srpskih
krajeva,
za
Zagorju.
brigada
bio
ostao
Ljeskovcu,
je
je
XIX.
velik
Lici
samo
žena
jedan
je
dalmatinske
broj
primorsko-goranskom
zemlje.
u
formirana
XXXV.
divizije
i
boraca.
divizijom
i
pod
�M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A L I Č K I H P A R T I Z A N S K I H J E D I N I C A B O R I L E SU SE I OVE
DRUGARICE:
Adamović Marija, iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. U N O V od početka 1942. g.
Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Podlapači i na radu u I. ličkom području.
Adžić J. Ljubica, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je
bolničarka u inženjerskoj četi V I . divizije i r e f e r e n t saniteta u auto-bataljonu I.
armije. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom zasluge za narod i Ordenom za
hrabrost.
Adžić-Majstorović Smiljka, rođena 15. X I . 1922. g. u Rebiću, k. Udbina.
Bila je borac,
kuharica, bolničarka u bataljonu » M i č e Radakovića«, u I V . bataljonu II. brigade
i higijeničarka u Komandi grada Beograda. Nosilac je Spomenice 1941.
Bakić Milka, 15-godišnja omladinka, borac, poginula u borbi protiv ustaša.
Balač-Basta Milica, iz P e t r o v o g Sela, k. T. Korenica. Bila je borac V I . divizije.
Balač Danica, rođena 1922. g. u ( Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. Od kraja 1942. g.
bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I , divizije. U borbi je ranjena.
Balač Sava, rođena 1922. g. Mišljenoveu, k. Donji
bila je borac u N O V .
Lapac.
Od
druge
polovine 1943. g.
Balač Savka, rođena 1923. g. u Donjem Lapcu. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Balenović Kata, rođena 1922. g. u Klancu, k. Perušić. Od 3. II. 1943. g. borac je u II. brigadi X X X V . divizije. Bila je vodni delegat. Poginula 4. II. 1944. g. u borbi na
Ribniku kod Gospića.
Banjanin Zorka, rođena 1926. g. u Škarama, k. Otočac. Od 1942. g. bila je borac u bataljonu » A d ž i j a « . Za v r i j e m e IV. neprijateljske ofenzive u Crnoj Gori, teško je
ranjena i otpremljena u bolnicu u Bosnu. Prilikom neprijateljskog napada na
bolnicu, u k o j o j je ležala, ubijena je zajedno s ostalim ranjenicima.
Banjeglav-Štulić Mica, rođena 2. II. 1924. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 2. II. 1943. g. bila
je u I. četi I I I . bataljona I I I . brigade V I . d i v i z i j e četna bolničarka i zamjenik
referenta saniteta bataljona. Nosilac je Spomenice 1941.
Barač Milica, rođena 1921. g. u Kozjanu, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Poginula kao
borac X X X V . divizije u ožujku 1944. g. u Ostrovici.
Barić Marija, rođena 20. II. 1921. g. u Sutomišću, k. Zadar. Od 8. V I I I . 1943. g. bila je
bolničarka u I. bataljonu I I I . brigade X X X V . divizije. Poginula 20. I. 1944. g.
na položaju kod Lapca.
Basarić Koka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u N O V . Poginula.
Basarić Smilja, rođena 1928. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
1944. g. otpremljena je u Italiju na liječenje. P o s l i j e oslobođenja umrla.
Basta Anka, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Od 11. I I I . 1943. g. bila je borac
u X X X V . diviziji. Poginula 12. X I I . 1943. g. u borbi s ustašama kod Crne Vlasti.
Basta Danica, iz Kurjaka, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je vodni delegat i bombaš
u udarnom bataljonu. Ima čin kapetana.
Basta Dragica, rođena 1922. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Bila je borac u V I . diviziji.
Poginula.
Basta Milka, iz Kurjaka, k. Udbina. Bila je borac
obrane.
u
III.
bataljonu
I.
brigade
narodne
Basta Sava, rođena 25. X I I . 1920. g. u Kurjaku, k. Udbina. Od 22. X I I . 1944. g. bila je
borac u I V . bataljonu I. hrvatske brigade KNOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941.
�Basta Zorka, iz Srednje Gore, k. Udbina. Bila je borac u V I . diviziji
Batinica Dara, rođena 1928. g. u G. Srbu, k. D. Lapac. Od kraja 1942. g. bila je bolničarka u N O V .
Batinica Zorka, rođena 1925. g. u G. Srbu, k. D. Lapac: Od ožujka 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Poginula u prosincu 1943. g.
Bešić Marica, rođena 1925. g. u Bruišanima, k. Gospić. U N O V od 7. V I I . 1942. g. Poginula 12. I. 1943. g. u borbi kod Srba štiteći odstupnicu svom bataljonu kao mitraljezac II. bataljona I. brigade V I . proleterske divizije.
Biga Nada, rođena 1925. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je bolničarka u II. brigadi V I . divizije i kasnije u V I I I . kordunaškoj diviziji.
Birač Draginja, rođena 1922. g.. u Trnovcu, k. Glina. Od 194,3. g. bila je borac u V I I I . brigadi V I . divizije. Nestala u IV. neprijateljskoj ofenzivi kod prelaza Sutjeske.
B j e g o v i ć Štaka. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Pohvaljivana više puta. Nosilac je Spomenice 1941.
Bjelobaba Mika, rođena 1922. g. u Mutiliću, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Poginula u borbi na Drvaru.
Bjelobaba-Tišma Milica, rođena 1920. g. u Mutiliću, k. Udbina. Od početka 1942. g. bila
je borac u VI. diviziji. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Blažević dr. Slavka, rođena 1919. g. u Gospiću. U N O V od 1941. g. U prvo v r i j e m e kao medicinska sestra bila je jedino lice sa sanitetskom spremom među ličkim partizanima. K r a j e m 1941. g. nalazila se na Kamenskom, pri štabu Grupe ličkih partizanskih odreda, gdje je s dr. Slavom Cetković-Očko održavala sanitetske tečajeve.
1942. g. bila je upravnik bolnice za lakše ranjenike u Trnovcu i bolnice I I I .
odreda u Dobroselu. U jesen 1942. g. postavljena je za referenta saniteta u I I I .
odredu. 1943. g. bila je komesar u v o j n o j bolnici na Bijelim Potocima. Ima čin
majora. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana.
Bogdan Jeia. Bila je borac u N O V . Poginula 1944. g.
Bogunović Zorka, rođena 1918. g. u Zrmanji, k. Gračac. Bila je borac u II. ženskoj četi i
kasnije u V I . proleterskoj diviziji. U borbi je zarobljena od Talijana, i kasnije
zamijenjena.
Bombulović Milka, rođena 10. I V . 1925. g. u Visuću, U N O V od 12. V I I I . 1942. g. U IV.
bataljonu I I I . brigade VI. ličke d i v i z i j e bila je referent saniteta bataljona. Ima
čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva i
Ordenom zasluga za narod.
B o r j a n Draga, rođena 1922. g. u Frkašiću, k. T. Korenica.
NOV.
Od 1943. g. bila je borac u
Borković Borka, rođena 1925. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 10. V I I . 1943. g. bila je borac
u četi za ve,zu I I I . brigade X X X V . divizije. U studenom 1944. g. u borbi kod Korenice, teško je ranjena. Umrla u rujnu 1947. g. od rana zadobivenih u ratu.
Bosić Mika, iz Komića, k. Udbina. Bila je borac u jedinici V I . divizije. Poginula 1944. g.
Božić Nada, rođena 1920. g. u Turjanskom, k. Otočac. Od 13. II. 1943. g. bila je borac u
I. četi I. bataljona I. brigade V I . divizije. Poginula 16. X I I . 1943. g. na Romaniji.
Božić Neda, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Ženskoj četi, i
kasnije u X X X V . diviziji. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Božić Sara, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane.
Brakus Mika, rođena 25. V I I I . 1924. g. u Turjanskom, k. Otočac. Od kolovoza 1942. g. bila
je borac u II. bataljonu II. brigade VI. divizije. U jesen 1942. g., u borbi s ustašama kod Dvora na Uni, smrtno je ranjena.
�Brkljač
Spasenija, rođena 1927. g. u selu
Tupali, k. Gračac. Od 1. I. 1943. g.
bila je borac u II. bataljonu II. brigade V I . divizije. Poginula u borbi
kod L i v n a 28. I I I . 1944.
Brmbota Marica, rođena 1925. g. u Gračacu.
Od 1941. g. bila je borac u N O V .
Poginula 1944. g. u Dalmaciji.
Brnić-Borozan Nada, rođena 18. V I . 1923. g.
u Vukovaru. U partizane odlazi 25.
studenog 1941. g. Radila je u organizacijama omladine i žena u Lici,
bila bolničarka u odredu » V e l e b i t «
u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i kasnije član kazališta Narodnog oslobođenja. Nosilac je Spomenice 1941.
Bronzović Ivka, rođena 1925. g. u Prvan selu, k. Perušić. U kolovozu 1942. g.
bila je zajedno sa svojom sestrom
Katom, od talijanskih vlasti osuđena na smrt radi aktivnog rada za
N O P . U času kad je bila izvedena
na strijeljanje, stiglo je pomilovanje na doživotnu robiju, i ona je,
zajedno sa sestrom, otpremljena u
talijanski logor. P o s l i j e kapitulacije
I t a l i j e uspjela se pješice probiti do
Sušaka, g d j e se odmah uključila u
primorsku jedinicu N O V . Ima čin
zastavnika.
Broz-Budisavljević Jovanka, rođena 1924. g.
Marija
Šoljan
kao
komesar
partizanske
bolnice
u Pećanima, k. T. Korenica. U N O V
na Bijelim Potocima u Lici 1943. g.
od kolovoza 1942. g. Bila je borac
u I. omladinskoj četi, I I I . bataljonu
II. brigade V I . divizije, u prištabnim jedinicama I. korpusa, te komesar kirurške
bolnice I. armije. Ima čin majora. Odlikovana.
Bubalo Kata, iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. P r i j e rata aktivno sudjeluje u naprednom studentskom pokretu na beogradskom univerzitetu.
Početkom
travnja
1941. g. vraća se u Liku. U rujnu 1942. g. odlazi za komesara I I . ličke ženske čete,
a zatim prelazi kao borac u V I . ličku diviziju. Poginula kao bombaš u jurišu kod
Široke Kule u svibnju 1943. g.
Bubalo Kosa. Bila je borac i komesar čete u V I . ličkoj
Srijemu.
diviziji.
Poginula u borbama u
Bubalo Mara, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. D. Lapac. U N O V od druge polovine 1942.
Bubalo Mara, Bubalo Dara, Vlaisavljević Mika, Varda Dara, Kuljak Danica, Korač Štaka
i Kukuljan Milka. Sa još osam omladinki, bolničarki i boraca X X X V . divizije,
dobrovoljno njeguju oko stotinu nepokretnih ranjenika u 20 m dubokoj spilji blizu
Srednje Gore, za v r i j e m e neprijateljske ofenzive. Ostale su u spilji nekoliko dana,
gotovo bez zraka i svijetla, dok nije neprijatelj potisnut s tog sektora. U posljednji čas p r i j e ugušenja, u nepodnošljivoj atmosferi spilje, spašene su one i ranjenici.
Bubalo Soka, rođena 1923. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. 1942. g. bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Kasnije odlazi na terenski rad.
�Bubaš-Radaković Anka. Bila je borac u X X X V . ličkoj diviziji. Prilikom napada neprijatelja na bolnicu ona je sama izvukla i sklonila u zemunicu 40 ranjenika, te se 15
dana s njima skrivala, dok su oko njih stalno kružili neprijateljski vojnici. Učestvovala je u borbama po L i c i i Baniji i kod oslobođenja Zagreba, Trsta i Gorice.
Više puta pohvaljivana i odlikovana.
Bubnjaja Bosiljka, rođena 10. X. 1921. g. u Srbu, k. Donji Lapac. 1941. g. sudjeluje u
diverzantskim akcijama. U N O V od 2. I X . 1942. g. Bila je borac u bataljonu
» M a r k o Orešković«, u I I I . ličkom odredu, sekretar SKOJ-a u II. bataljonu V.
brigade X I X . divizije i vodnik u I I I . četi istog bataljona. Nosilac je Spomenice
1941.
Budisavljević-Drljan Dara, rođena 1920. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Bila je borac u
N O V od 1943. g.
Budisavljević Smilja Sejika, rođena 1921. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila
je bolničarka i borac u N O V .
Budisavljević Soka, rođena 1926. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac
u X X X V . diviziji.
Bujić Jelka, rođena 1923. g. u selu Neteci, k. Donji Lapac. God. 1942. odlazi u N O V . Poginula u IV. ofenzivi.
Ciganović Petra Smilja, rođena u G. Srbu, k. Donji
Komandi mjesta Donji Lapac.
Lapac.
Od
1942. g. bila je borac u
Ciganović Smilja, rođena 1915. g. u G. Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u
N O V . Poginula u prosincu 1943. g.
Crnokrak Mica, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane.
Cvijanović Anka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je borac u Ženskoj omladinskoj četi i V I . ličkoj
diviziji. Poginula u borbi.
Dokument
385
PARTIZANKA PRIČA
Iz
»Ličke
iene
u
borbi«,
glasila
AFŽ
za
Liku,
br.
7—8,
Iz
čete
Nikada se nisam osjećala srećnija, nego
kada sam prvi put pošla u borbu. Odavno je
bila moja želja da se s puškom u ruci borim
za slobodu svog naroda.
Pošle smo s pjesmom u našu prvu akciju. Sačekivali smo Talijane- Propustili smo
ih da prođu jednu dolinu, a onda smo ih
opkolili. Jurnuli smo naprijed. Drugarice su
v i k a l e : » N a p r i j e d drugarice, pobjeda je nanaša!«
Talijanski kamioni i konji prolazili su
deset metara od mjesta, g d j e sam ležala za
kamenom. Pucala sam neprestano. Onda sam
čula za smrt mog dragog brata Nikše. On
se borio sto metara daleko od mene. Bio je
n a j b o l j i mitraljezac. Ni suze nisam pustila,
kad sam saznala za njegovu smrt. Samo
sam kazala: » N e žalim što je poginuo, jer
je dao život za narod. Osvetit ću ja mog
bracu!«
Tad naiđe talijanski o f i c i r na konju. Ja
potrčah prema njemu. Bilo mi je svejedno
da li ću poginuti ili ne. Nanišanim. On pade.
K o n j skoči preko mene. Ja ubijem i njega.
studeni
1942.
razgovora
Milicom
g.
sa partizankom
Bjelobabom.
1.
ženske
Moga dragog bracu smo zakopali u Veljunu. Kad su mu drugovi davali počasnu
paljbu, samo sam kazala: » N e k a ti je slava
brate N i k š a ! Junak si bio i za narod život
položio! Ja sam te osvetila i svetit ću se ne
samo za tebe, nego za sve naše pale drugove.
Svetit ću se fašističkim psima, ustašama i
četnicima.«
Zatim u borbu na Tušilović •— ustaško
gnijezdo. Napali smo u 12 sati noću. I ovaj
puta drugarice su se junački držale. Banditi
su se borili.
» A l a će im p r o g o r j e l i k o ž a ! « veli drugarica Sara, koja je bila odmah do mene. Mi
smo v i k a l i : » P r e d a j t e se domobrani! Ne slušajte ustaše! Život ćemo vam o p r o s t i t i ! «
Sve to nije pomagalo. Borili su se i dalje.
Komandir poziva, tko će se javiti u bombaše. Ja i Sara se odmah javimo da i mi
idemo s njima. A l i komandir ne dozvoli, jer
nam je to bila tek druga borba. Bombaši
odu naprijed. Mi smo nestrpljivo očekivali.
�Onda se riješim da i ja odem za njima. Primicala sam se bunkerima neposredno za
leđima bombaša. Oni me nijesu v i d j e l i . Osu
nas mitraljeska i puščana vatra. A l i to nas
ništa n i j e smetalo. Čuo se samo jedan poklik: » N a p r i j e d ! N a p r i j e d ! «
Došla sam do žice. D a l j e nisam mogla.
Ja je strgam puškom i dođem do drugova
bombaša. » M a od kuda ti? zavika® e oni. —
Ko ti je rekao da ideš s nama? mogla te je
uništiti neprijateljska vatra.« Ja legnem u
rov iz koga smo istjerali neprijatelja. Oda-
tle smo pucali sve dok ih nismo protjerali
s Brezove 'Glave u Tušilović. Pred noć, kada
je počeo da gruva naš top, neprijatelj se je
predao. Grad je naš. Zarobili smo 330 domobrana i 150 ustaša. Domobrane smo pustili,
a ustaše smo strijeljali. Neki od domobrana
su ostali da se bore s nama.
Eto, tako su prošle moje prve borbe. Ja
ću se boriti do kraja, do potpunog oslobođenja našeg naroda, dok ne istjeramo fašističku gamad i ne istrijebimo pse -— ustaše
i četnike.
Cvijanović Kata, rođena 1920. g. u Mlakvi, k. Perušić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Čakić Vukosava. Bila je borac u N O V . Ranjena 20. X. 1944. g. u borbama za oslobođenje
Beograda. Poginula na Fruškoj Gori, u času kad je pod neprijateljskom vatrom
previjala ranjenog druga.
Čanak Dara, rođena 1923. g. u Zrmanji, k. Gračac. Bila je borac u II. ženskoj ličkoj četi
i V I . ličkoj diviziji. 1943. g. vraća se na teren i radi kao omladinski rukovodilac.
Čanković Jeka, iz Srednje Gore, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Bila je omladinski rukovodilac u bataljonu. Poginula 1945. g.
Čanković Nada, rođena 1924. g. u Turjanskom, k. Otočac. U N O V od 1942. g. Bila je borac
u I. ženskoj četi i I. brigadi V I . divizije, te referent saniteta u II. bataljonu II.
brigade. Teško ranjena u borbi za Beograd. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost.
Čanković Stana, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Bila jé borac u bataljonu
» K r b a v a « V I . divizije. Poginula u borbama kod Lapca 1943. g.
Čanković Stoja, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u
I V . bataljonu I I I . brigade V I . proleterske divizije. Poginula 11. IV. 1944. g. u
borbi protiv N i j e m a c a na Drvaru. .
Čavić Savka, rođen a; 1924.
ličkoj diviziji;
u 'Grabpvcu; : _k.;Slunj. Od TO. ; XI. 1942<g:: bila je. borac u V I .
Čavić Stanka, rođena 1924. g. u Grabovcu, k. Slunj. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u
V I . ličkoj diviziji.
Četković-Očko dr. Slava. Rođena 20. X I I . 1914. g. u Vinkovcima. U studenom 1941. g.
odlazi u Liku, kao prvi partizanski liječnik u tom kraju. Organizira sanitet u
Grupi ličkih partizanskih odreda, rukovodi uređenjem Centralne partizanske bolnice u Krbavici i kasnije Centralne bolnice na Bijelim Potocima. Koncem 1942.
g. postavljena je za referenta saniteta u V I I I . (kordunaškoj) diviziji. U svibnju
1943. g. postaje član Sanitetskog odsjeka GŠH, a koncem 1943. g. prati prvi
transport teških ranjenika u Italiju. U I t a l i j i je bila neko v r i j e m e zamjenik
upravnika partizanske bolnice u Grumu ( k r a j B a r i j a ) , a zatim upravnik Vojnopartizanske sanitetske škole u istom mjestu. Vrativši se u domovinu, po oslobođenju Beograda, prelazi u civilni sanitet. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana.
Čortan Jeka, rođena 1925. g. u Debelom! Brdu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac
u X X X V . diviziji. Poginula 1944. g. na Kordunu.
Čosić Dragica, iz Rebića, k. Udbina. U N O V od 1941. g. Bila je kuharica u I. partizanskom vodu i V I . diviziji.
Čujić Dušanka, rođena 25. X I . 1917. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. U N O V od 25.
V I I . 1942. g. Bila je borac i politički delegat voda u I. bataljonu II. brigade V I .
proleterske divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
�Čujić Lata, rođena 25. X I I . 1917. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. U N O V od lipnja
1942. g. Bila je borac u I I . ženskoj četi, te vodnik i delegat u I. četi I. bataljona
II. brigade V I . ličke divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Čujić Milica, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je mitraljezac
u IV. udarnom bataljonu II. brigade V I . divizije, i u X X X V . diviziji. 1945. postaje
vodnik u mitraljeskom vodu. U borbi je bila ranjena. Odlikovana Ordenom za
hrabrost.
Čujić Soka, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. Bila je bolničarka u N O V .
Čujić Stoja. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Poginula ui borbama u Srijemu.
Ćuk Ljubica. U N O V od 1942. g. Iscrpljena od napora umrla 1944. g.
Dajić Dragica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u II. brigadi
V I . ličke divizije, politički delegat i vodnik u V I I I . kordunaškoj diviziji, te u
mornarici. Nekoliko puta ranjena. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Dajić Mica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1942, g. borac u V I . diviziji. Bila je delegat
voda, komesar čete i bataljona, a kasnije komesar bolnice I. armije. Istakla se
u borbi s Talijanima u Preboju, u Ličkom Petrovom Selu, te u jurišu na crkvu
u k o j o j su se utvrdili ustaše, kada je bila ranjena.
Odlikovana Ordenom' za
hrabrost.
Damjanović Duka, rođena 1913. g. u Kunovcu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac
u NOV.
Damjanović-Midenjak Mila, rođena 16. V I I . 1920. g. u Zadru. Nakon internacije u Italiji,
u prosincu 1943. g. odlazi u N O V . Bila je kuharica u autobataljonu u Lici, bolničarka u vojnim bolnicama u Krbavici i Trnovcu i šifrant u I I I . brigadi X X X V .
divizije. Koncem 1943. g. zarobljena je od ustaša i poslije mjesec dana zamijenjena. Odlikovana Ordenom zasluga za narod1 I I I . reda i Medaljom za hrabrost.
Damjanović Zorka, iz Gornjeg Srba, k. D. Lapac. U siječnju 1942. g. odlazi u N O V . 1943.
g. teško je ranjena u glavu i iste godine umrla od tifusa.
Delić Evica, rođena 1923. g. u Gor. Babinom Potoku, k. Otočac. U N O V od 1941. g. U
travnju 1944. poginula pri v r š e n j u dužnosti na položaju G. Babin P o t o k — T u r janski. Bila je omladinski rukovodilac u vojsci.
Delić Jela, rođena 1923. g. u Bjelopolju, k. T. Korenica. Od 15. X I . 1942. g. bila je borac
u I V . bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije. Poginula 15. V I . 1944. g. u borbama
kod Drvara.
Delić Milka, rođena 1923. g. u Grubišiću, k. T. Korenica.
udarnom bataljonu V I . divizije.
Od
1942. g. bila je borac
u
Desnica Smilja, rođena 20. I. 1924. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. U N O V od 15. II.
1942. g. Bila je bataljonska bolničarka u bataljonu » M a r k a Oreškovića«. Nosilac
je Spomenice 1941.
Dešić Marija, bila je borac u II. brigadi V I . ličke divizije. Opkoljena od četnika, bori se
do posljednjeg metka, braneći odstupnicu svojim drugovima. Zadnjim metkom
ubija sebe, da ne padne živa u ruke neprijatelja.
Dimić-Ciganović Ljubica, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Dimić Jaga. Bila je borac u N O V od 1942. g. Poginula 1943. g.
Dimić-Matić Anka, rođena 1909. g. u Divoselu, k. Gospić. Bila je borac u N O V od 1941. g.
Ima čin sanitetskog poručnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Dimić Milica, iz Divosela, k. Gospić. Bila je kuharica u V I . ličkoj diviziji.
Dimić Nada, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Dimić Ružica, iz Gospića. Bila je bataljoniska bolničarka u I I I . brigadi X X X V . ličke divizije.
�Dimić Soka, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Divljak Danica, rođena 1925. g. u Gajima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka
u NOV.
D j e v i ć Mara, rođena 1926. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u inženjerskom bataljonu pri GŠH, telefonista u Goranskom' području i
bolničarka u X I I I . diviziji.
Dmitrašinović Mileva, rođena 1923. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. Od 1942. bila je borac
u II. brigadi V I . divizije.
Dmitrašinović Soka, rođena 1926. g. u Buniću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac
u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula iste godine u borbama na Udbini.
Dozet L j u b a , rođena 1921. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka
u NOV.
Dozet Savka, rođena 1923. g. U N O V od 1942. g.
Ranjena 1944. g. i ostala teški invalid.
Dozet Smilja, rođena 1925. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I .
ličkoj diviziji. Poginula za v r i j e m e IV. ofenzive.
Dragosavac Sava, iz Pavlovca, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Dragosavac Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Drakulić Anđa, iz Uvalice, k. 'T. Korenica. Bila je borac u Omladinskoj ženskoj
V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbama za oslobođenje Zagreba 1945. g.
četi i
Drakulić L j u b a , rođena 1923. g. iz Čujić Krčevini, k. 'T. Korenica.
U N O V od svibnja
1942. g. Bila je borac u I I . brigadi V I . divizije i u X X X V . diviziji. Odlikovana
Ordenom za hrabrost.
Drakulić Ljubica, rođena 1923. g. u Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. U N O V od
1942. g. Bila je borac u I V . bataljonu V I . ličke divizije, bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici X I . korpusa i kuharica u Štabu X X X V . divizije. Ima čin vodnika.
Drakulić Smilja, rođena 1923. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. Od siječnja 1944. g.
bila je borac u četi za vezu X X X V . ličke divizije. Poginula kod Vrhovina u ožujku
1944. g.
Drakulić Štaka, iz Vrela, rođena 1925. g. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u I. ličkom
području i kuharica u artiljerijskom bataljonu X I . korpusa.
Drakulić Zora, rođena 1927. g. u Drakulić-Rijeci, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila
je kurir u gerilskom odredu » K i k « , borac u Primorsko-goranskom bataljonu, bataljonu » M i ć o Radaković« V I . ličke divizije i u X X X V . diviziji. 1943. g. radi neko
v r i j e m e kao učiteljica na terenu.
Drakulić Zorka, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj
diviziji. Poginula 1944. g. u borbama kod Lovinca.
Dražić Draga, rođena 21. I X . 1923. g. u Oravcu, k. Donji Lapac. U N O V od 16. I X . 1942. g.
Bila je borac, bolničarka, zamjenik referenta saniteta u I I . bataljonu II. brigade
V I . ličke divizije i referent I I I . protuavionskog diviziona V. brigade I. armije.
Nosilac je Spomenice 1941.
Dražić Milka, rođena 1919. g. u Buniću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici Trnavac i X I I I . diviziji.
Drča Draga. Bila je borac u V I . ličkoj d i v i z i j i .
D r l j a n Milanka, rođena 1926. g. u Pećanima, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je
borac u II. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji.
Dukić Anka, iz Gračaca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Dukić Mara, iz Gračaca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Ranjena u borbi.
�Dukić Savka, iz Srba. Bila je borac i šifrant u jedinici V I . divizije.
Dukić Zorka. Bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula u borbi kod Gračaca.
Duraković Dragica, rođena 1923. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. Od 3. V I I I . 1942. g. bila
je bolničarka u v o j n o j bolnici I. ličkog područja. Poginula 12. I X . 1943. g.
Đerić-Milanović Jovanka, rođena 1925. g. u T. Korenici. U N O V od jeseni 1943. g. Bila je
član kulturne ekipe V I . ličke divizije, a kasnije radi u sanitetu i postaje komesar
bolnice.
Đerić-Šobajić Mira, rođena 1922. g. u Kompolju, k. T. Korenica. Od svibnja 1942. g.
bila je u kulturnoj ekipi štaba Ličkog odreda, a kasnije u Centralnoj kazališnoj
grupi Vrhovnog Štaba. 1943. g. prelazi u sanitet V I . ličke divizije.
Đukić Bosiljka, iz Kurjaka, k. Udbina. Od 1944. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. brigade
VI. ličke divizije. Bila je delegat voda. Ima čin zastavnika.
Filipović dr. Dora, rođena 5. V I I I . 1894. g. u Petrinji. 1928. g. pristupa naprednom radničkom pokretu. 1930. g. je uhapšena, ali radi pomanjkanja dokaza puštena na slobodu. Nastavlja radom u naprednim ženskim udruženjima. Za v r i j e m e rata radi
za N O P . U rujnu 1943. g. odlazi u partizane, gdje se bavi izobrazbom bolničarki
i higijeničara za rad u bolnicama. Ima čin rezervnog majora. Odlikovana Ordenom1 zasluga za narod II. i I I I . stepena, Ordenom rada II. stepena i Medaljom
za hrabrost.
Franić Ivanka, rođena 24. V I . 1926. g. u Martinščici, k. Sušak. Od 10. I X . 1943. bila je
borac u IV. četi I V . bataljona II. brigade V I . ličke divizije. U studenom 1944. g.
u borbi kod Benkovca, teško ranjena.
Funduk Janja, iz Kalebovca, k. T. Korenica. Od 1942. g. radi u v o j n o m sanitetu.
Gajić Zorka. Bila je borac u I. ženskoj četi u Lici. U borbi na Čatrnji blizu Petrovog Sela,
bila je teško ranjena u obje noge. Borila se do p o s l j e d n j e g časa, a posljednji
metak ostavila je sebi, da ne padne živa u ruke neprijatelja.
Glavan Slavka, rođena 1923. g. u Privlači, k. Zadar. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I.
brigadi V I . ličke divizije. Poginula 4. X I . 1944. g. u borbi na Fruškoj Gori.
Glumac Milica, rođena 1924. g. u Lipovom Polju, k. Perušić. 'Od 1942. g. bila je borac u
VI. ličkoj diviziji.
Gòstovic Zorka, rođena 1922. g, u Goštovu Polju, k. Brinje. Ođ 1943. g. bila je borac u
V I . ličkoj diviziji. Poginula iste godine u borbi na Preboju.
Gostović Živka, rođena 1924. g. u Gostovu Polju, k. Brinje. Od 1943. g. bila je borac u
NOV.
Gošović Blaga, rođena 1911. g. u Kržanji, k. Titograd. Kao student, a kasnije kao profesor gimnazije u Užicama, aktivno učestvuje u naprednom pokretu. U partizane
odlazi u srpnju 1941. g. i radi u Glavnom odboru N O O za Srbiju. U P r v o j ofenzivi
stupa u N O V . U Užičkom bataljonu, Plevaljskom odredu, I I I . i I I . proleterskoj
brigadi bila je borac, bolničarka i kulturno-prosvjetni radnik. K r a j e m 1942. g.
dolazi u Hrvatsku, gdje je bila referent apotekarstva pri Glavnom štabu Hrvatske, ref. apot. V I . divizije i politkomesar Sanitet, slagališta i apoteka GŠH. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom
bratstva i jedinstva II. reda.
Grbić Anka, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u II. bataljonu V I .
divizije. Poginula u borbi u Dalmaciji 1943. g.
Grbić Draga, rođena 1925. g. u Vrnograču. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Bila je nekoliko puta pohvaljivana. Dva puta je ranjena. Poginula u borbama kod
Gospića 1943. g.
Grbić Jovanka, bi,la je borac u II. udarnoj brigadi V I . divizije. Radi hrabrog držanja u
borbi, na položaju Perjasica-Kestenjak, 17. X. 1942. g. pohvaljena i odlikovana.
�Na
Grbić
previjalistu
Kosa, iz Plitvica, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac
Priča«. Poginula 1943. g.
u
bataljonu »Ognjen
rođena 1923. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. U NOV od 1941. g. Bila je
borac u I. ličkom odredu i II. brigadi VI. ličke divizije. Odlikovana Ordenom
za hrabrost.
; "
Grbić Nevenka,
:
rođena 24. XI. 1924. g. u -Srednjoj Gori, k. Udbina. Početkom 1942. g. odlazi u NOV. Teško ranjena u borbama na Lovincu. Nosilac je Spomenice 1941.
Grković Milka,
rođena 1924. g. u Mlakvi, k. Perušić. Krajem 1942. odlazi u VI. ličku diviziju, u kojoj ostaje do konca 1943. g., kada se radi bolesti vraća u pozadinu na
rad s omladinom.
Hečimović-Kućišec Manda, rođena 19. IX. 1922. g. u Prvancima, k. Perušić. Od 6. VI. 1942.
g. u NOV. Bila je borac, a kasnije komesar u III. ženskoj četi IV. ličkog partizanskog odreda, član KK SKOJ-a, šef kancelarije u raznim jedinicama divizije i
član propodjela divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Hinić Ruža, rođena 1921. g. u Debelom Brdu, Bila je borac i bolničarka u I. ličkom odredu
i VI. ličkoj diviziji. Poginula krajem 1942. g.
Grujičić Vojka,
rođena 1925. g. u Kozjanu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka
u vojnoj bolnici XI. korpusa. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i
Ordenom za hrabrost. Ima čin starijeg vodnika.
Hrkalović L j u b a ,
rođena 1929. g. u Buniću, k. T. Korenica. Bila je borac u aero-bazi XI.
korpusa. Više puta pohvaljivana.
H r n j a k Danica,
rođena 10. VI. 1920. g. u Jezercu, k. T. Korenica. U veljači 1942. g.
odlazi u NOV. Bila je borac u II. i III. bataljonu II. brigade VI. divizije. Krajem 1943. g. odlazi na teren i radi u NOO-u. Kasnije je bila telefonist u GŠH.
Nosilac je Spomenice 1941.
Hrnjak-Đukić Jelena,
�Hrnjak Jelka, rođena 1917. g. u Jezercu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac
i bolničarka u I. ženskoj četi u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i kasnije bolničarka i
kuharica pri GSH.
Hrnjak Stoja, rođena 1920. u Trnavcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici I. ličkog područja u Krčanima, k. Udbina, kada su u svibnju
1944. g. četnici napali bolnicu i ubili nju i liječnika Dr. Josipa K a j f e š a , zajedno sa
30 teških ranjenika.
Hrženjak Janja, rođena 7. I I I . 1914. g. u Čitluku, k. Gospić. Od početka okupacije radi za
N O P . U siječnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je referent saniteta u I. ličkom
odredu » V e l e b i t « , upravnik bolnice u Šalamuniću, komesar i kasnije upravnik
bolnice I V . korpusa, i upravnik oporavilišta u Topuskom. K a s n i j e radi u vojnim
bolnicama u Grumu ( I t a l i j a ) i u Splitu. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Jajić Anka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je borac u jedinicama V I . ličke divizije od 1943. g.
Japundžić Zorka, rođena 23. I. 192,3. g. u Visuću, k. Udbina. U N O V od 10. I. 1942. g. Bila
je borac u I. partizanskoj četi kotara Gračac, bolničarka, komesar i rukovodilac
kazališne grupe X I X . divizije, a kasnije personalni referent u X I X . diviziji. Nosilac je Spomenice 1941.
Javorina Milica, rođena 1924. g. u Studencima, k. Perušić. Od k r a j a 1942. g. bila je borac
u V I . ličkoj diviziji.
Jelača Anka, rođena 1922. g. u Ličkom Novom-, k. Gospić. Od travnja 1943. g. bila je borac
u V I . ličkoj diviziji. Sa V I . ličkom divizijom učestvuje u borbi na Drvaru, g d j e
se istakla kod spašavanja ranjenika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod I I . reda. V i š e puta pohvaljivana.
Jelovac Soka, rođena 1924. g. u Krbavici, k. T. Korenica. Polovinom 1942. g. odlazi u II.
bataljon I I I . brigade V I . ličke divizije kao bolničarka. Odlikovana Medaljom za
hrabrost.
Jerković-Bursač Ljuba, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Jerković Jaga, Ljubica i Savka, iz Divosela, k. Gospić. Bile su borci u jedinicama N O V .
Jerković Mika, iz Divosela, k. Gospić. Bila je bolničarka u VI. ličkoj diviziji.
Jogović Anka, rođena 1925. g. u Donjem Kosinju, k. Perušić. Do odlaska u N O V aktivno
radi na terenu. Početkom 1944. g. odlazi u V I . ličku diviziju.
Jokić Janja, rođena 1924. g. na Prljevu, k. Gračac. 1942. g. odlazi u V I . ličku diviziju i
učestvuje u borbama u Bosni, Crnoj Gori, na Srijemskom frontu i pri oslobođenju Zagreba. Ima čin kapetana I. klase.
Jokić Milka, rođena 1924. g. u Rastićevu, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u
bataljonu »Branko Vladušić«, bolničarka i r e f e r e n t saniteta u I I I . ličkoj brigadi.
K r a j e m 1943. g. teško je ranjena, te ostaje invalid bez noge i ruke. Odlikovana
Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Jović Janja, iz Čitluka, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Jurčić Ana, rođena 1925. g. u Popovači, k. Perušić. U partizane odlazi 1943. g. Od jeseni
iste- godine bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Jurčić Kata, iz Ledenica. Od 1943. g. bila je
divizije.
borac
u
II. bataljonu
I I I . brigade X X X V .
Kalember Anđa, rođena 1925. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u
IV. bataljonu II. brigade. 1943. g. zbog bolesti je upućena na rad u pozadinu.
Kalinić Draga, rođena 1920. g. u G. -Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka
pri komandi mjesta Srb.
Kalinić Milka. Bila je četna bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Više puta pohvaljena.
�Dokument 386
NAJVEĆI DAR
Iz »Ličke iene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br.
Nečujno, kao sjenke jablanova, promiču
borci jedan za drugim u širokom streljačkom
stroju. Eno ih već pred samom žicom. U tom
trenutku zrakom se prolomi detonacija, jedna, druga, treća . . . To gađaju naši hrabri
artiljerci ustašku tvrđavu — Široku Kulu.
Tu, uz ustašku žicu, među borcima Narodno - oslobodilačke vojske, među silnim
Ognjenovcima, nalazi se ona — mlada i
neustrašiva stuđentkinja, Kata Bubalo. Sa
puškom u ruci, dokazuje ljubav prema narodu, ljubav prema domovini. I kada se poput lavine borci bataljona » O g n j e n P r i č e «
baciše preko bodljikavih žica na juriš, među prvima je i ona, borac i junak, drugarica
Kata.
Prasak pušaka, dugo u rafalima, oporo
štektanje mitraljeza, tresak bomba i bacača,
blijeda svijetla raketla izmiješana sa poklikom boraca i strahom neprijatelja, ličilo je
na jedno ludo klupko. P r v i dio zadatka je
izvršen. Utvrua pored crkve je zauzeta. A l i
među borcima nema Kate, negdje je ostala.
Borci se raspituju : g d j e je i šta j e ? Da n i j e
ranjena .. . Poginula je sa bombom u ruci,
na juriš. Drugovi pokušavaju da je iznesu,
ali im to ne uspijeva. Mjesto, na kome leži
drugarica
Kata, pod stalnom je vatrom
ustaških mitraljeza.
N a š tenk, koji je tu u akciji, prolazi pored boraca » O g n j e n P r i o e « i zaustavlja se.
14-15, svibanj-lipanj 1943. g.
Iz tenka se čuje p i t a n j e : što hoćete? Da izvučemo drugaricu Katu, govore borci. Jedna
desetina pod zaštitom tenka dolazi do mjesta g d j e ona leži. Ukočen pogled i napola
otvorena usta kao da hoće viknuti » h u r a « ,
a mjesto toga mlaz tople i crvene krvi. Grudima je pritisla zemlju kao da skriva, da ne
vidi nitko t a j trenutak, kada ona daje svoju
toplu krv s v o j o j zemlji, svome narodu, svoj o j d o m o v i n i . . . A crna i vlažna zemlja požudno upija krv mlade junakinje, prima dar
studentkinje — borca Kate Bubalo —• krv i
život.
Mrtvu je podižu drugovi i polažu na
tenk, koji iznosi njeno tijelo sa poprišta
borbe. Trese se čelično tijelo tenka, drhću
gusjenice preko točkova i kao da se u v i j a j u
pod teretom', koga nose iz borbe na v j e č n i
počinak.
Sutradan pred postrojenom četom odaje
politkom priznanje drugarici Kati. Sa zamagljenim očima razilaze se borci na odmor, a u ušima kao da im stalno neko govori, bruje riječi komesara: » L j u b i l a je svoj
narod, svoju junačku Komunističku partiju,
č i j i je član bila. L j u b i l a je svoje malo Pe^
trovo selo, svoju domovinu i tu l j u b a v dokazala je mnogo puta, i sada za v j e k o v e potvrdila svojim mladim životom i krvi —
najljepšim i najvećim darom . . . «
Kantar Mira, rođena 1923. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac.
N O V . Poginula 1943. g.
Od 1942. g. bila je borac u
Karavida Kata, iz Novigrada, k. Benkovac 1943. g. odlazi u partizane. Bila je borac u VI.
ličkoj diviziji, a kasnije šifrant pri Štabu divizije.
Keča Soka, rođena 1921. g. u Ljubovu, k. Gospić. Bila je borac u I. ženskoj četi, a kasnije
u X X X V . diviziji. 1944. g. u borbi s ustašama u Selištu kod Rakovice, smrtno
ranjena.
Klašnja Boja, rođena 1924. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac
u I. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji. 1943. g. bila je teže ranjena. 1944. g. umrla.
Klašnja Pera, rođena 1920. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g.
Bila je
borac i bombaš u V I . ličkoj diviziji. Poginula 1943. g. na jurišu kod Gračaca.
Klen Danica, iz Metka, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Klobučar Jelka, rođena 1924. g. u Donjem Kosinju, k. Perušić. Početkom 1943. g. odlazi
u VI. ličku diviziju, s kojom prolazi Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.
Kljaić Milka, rođena 1921. g. u Dnopolju, k. Donji Lapac. U N O V od 1943. g. Radila je u
predionici X I . korpusa. Poginula 1944. g. na Krbavici.
�Knežević Anka, rođena 1923. g. u Mišljenovcu, k. Donji Lapac.
1943. g. Vršila je dužnost referenta saniteta.
Bila je u N O V od 22. X.
Knežević Dragica, iz Kozjana, k. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac u odredu » L j u b o v o « i VI. ličkoj diviziji. Ima Čin kapetana.
Knežević Duka, rođena 1923. g. u Beglucima, k. Donji Lapac. Bila je bolničarka u N O V od
1943. g.
Knežević Jeka, rođena 1924. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od 8. I I I . 1942. g. bila je borac
u L i č k o j grupi PO. Poginula 24. X. 1942. g. u borbi protiv ustaša i Talijana na
Krbavskom Polju.
Knežević Kata, rođena 1922. g. u Novigradu, k. Benkovac. Od 1. I. 1943. g. bila je borac
u I I I . bataljonu I I I . brigade V I . ličke divizije. Poginula 28. I. 1943. g.
Knežević M a r i j a , iz Bunića, k. T. Korenica. Bila je bataljonska bolničarka
korpusa.
u Štabu
XI.
Knežević Milica, iz Rebića, k. Udbina. U veljači 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u bataljonu » K r b a v a « , borac i bolničarka u V I . ličkoj diviziji i komesar čete pri bolnici. Ima čin rezervnog kapetana. Nosilac je Spomenice 1941.
Knežević Milica, iz Ljubova, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u X X X V . diviziji.
Knežević Nada, iz Mutilića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Knežević Sava, iz Ljubova, rođena 1916. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici
na B i j e l i m Potocima i u operativnim jedinicama.
Knežević Štaka, rođena 17. V I I . 1919. g. Rebiću, k. Udbina. Odlazi 1941. g. u N O V . Bila je
bolničarka i kuharica u I. partizanskom vodu u Rebiću, u VI., X X X V . i X I X . diviz i j i . Nosilac je Spomenice 1941.
Knežević Stana. Borac I. brigade X X X V . divizije. Nekoliko puta ranjena. Poginula.
Kokotović Milka, iz Kosinja, k. Perušić. Bila je bolničarka u V I . diviziji.
Kolunđić Soka Lola. Bila je borac u N O V . Trideset je puta jurišala kao bombaš.
Končar Danica, rođena 1920. g. u Končar evo m K r a j u , k. T. Korenica. U N O V od veljače 1943. g. Bila je borac i bolničarka u II. bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije. U lipnju 1943. g. obolila i kasnije nastavila s radom na terenu. Nosilac je
Spomenice 1941.
Končar Draga, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je borac u
I. ženskoj četi i bataljonu » O g n j e n P r i č a « , te bolničarka i referent saniteta u
bataljonu V I . ličke divizije. Nestala u borbama s N i j e m c i m a u Bosni, 1944. g.
Končar Dušanka, rođena 1919. g. u Plitvičkom Ljeskovcu, k. T. Korenica. Bila je borac
u V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbi kod Slunja, u ožujku 1943. g.
Končar Jela, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Od 1941. g. u N O V . Bila je borac u četi
» M a r k a Oreškovića« i kasnije u IV. udarnom bataljonu II. brigade VI. ličke divizije. 1942. g. kada je njezin bataljon bio opkoljen kod Smoljanca na Kordunu, prva
je kao bombaš jurišala i omogućila izvlačenje jedinice iz neprijateljskog obruča.
Tada je bila zarobljena i, nakon zvjerskog mučenja, ubijena.
Končar Ljubica, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Koncem 1943. g. odlazi u N O V . Bila
je u četi za vezu pri operativnom štabu za Liku, radiotelegrafista u X X X V . i
kasnije u X I I I . diviziji. Ima čin» s t a r i j e g vodnika.
Končar-Rodić Narandža, rođena je 28. I X . 1921. g. u Končarevu K r a j u , k. T. Korenica.
U N O V od 1942. g. Bila je komesar I. ženske čete u Lici. Nakon što je bila ranjena, odlazi na rad u pozadinu. K a s n i j e radi u šifrantskom o d j e l j e n j u Glavnog
Štaba Hrvatske. Nosilac je Spomenice 1941.
�Končar Soka, rođena 25. X I I . 1911. g. u Buniću, k. T. Korenica. Od 10. V I I . 1942. g. bila
je bolničarka u N O V . Kasnije aktivno radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941.
Korač V. Mara, rođena 1928. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je
bolničarka u bolnici I. ličkog područja i vojno-partizanskoj bolnici na Bijelim
Potocima. Prilikom prebacivanja bolnice iza Bosnu teže je ranjena.
Korač Sofija Koka, iz Visuća, k. Udbina. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji.
Korica Koka, iz Mogorića, k. Gospić. 1942. g. odlazi u V I . ličku diviziju.
zarobljena i strijeljana.
Iste
godine
je
Korica Milica, Ilić Milica i Banjeglav Zorka, iz Mogorića, k. Gospić. Bile su borci u V I .
ličkoj diviziji.
Korica Soka. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Ima čin kapetana.
Kosanović Anka, iz Visuća, k. Udbina. Bila borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbi
s Talijanima na Gračacu 1943. g.
Kosanović Milka, rođena 1922. g. u Močilima, k. Slunj. U N O V od 1942. g. Poginula u borbama u Crnoj Gori 1943. g.
Kosanović Nada, rođena u Širokoj Kuli. Kao vrlo mlada djevojka odlazi u N O V . Bila je
borac u V I . ličkoj diviziji i V. brigadi X I X . divizije. Ranjena je u borbi na Srbu
i kod Bačkog Petrovog Sela.
Kosovac Danica, rođena 1924. g. u Vodoteću, k. Brinje. U N O V od 1943. g. Poginula 1944.
Kovačević Boja, iz Visuća, k. Udbina. Bila je borac u N O V .
Kovacević Mileva, rođena 15. I I I . 1909. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. U N O V od 5. I V .
1942. g. Bila je bolničarka u bolnici II. ličkog partizanskog odreda, šef ambulante
u II. ličkom odredu, referent saniteta u bataljonu V I I . brigade V I I . divizije i šef
centrale u I. ličkom području. Ranjena 1943. g. Nosilac je Spomenice 1941.
Kovačević-Pejnović Sokica, iz Visuća, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I.
ženskoj četi u Lici. U borbi teško ranjena.
Krajinović Ljubica, rođena 1924. g. u Podlapcu, k. Udbina.
Od siječnja 1942. g. bila je
borac u bataljonu »Božiđara A d ž i j e « .
Kasnije je bila omladinski rukovodilac,
sekretar 00 U S A O H - a za Hrvatsko P r i m o r j e i sekretar 00 U S A O H - a za Gorski
Kotar. Nosilac je Spomenice 1941.
Krajinović Nada, omladinka iz Čitluka, k. Gospić. Bila je delegat voda u omladinskom bataljonu. Poginula u borbi kod Ribnika.
Krajnović Dušanka, rodom iz Čitluka, k. Gospić. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u
V I . ličkoj diviziji i higijeničarka u I I I . brigadi V I I I . divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom bratstva i jedinstva. Ima čin kapetana.
Kričković Milica, rođena 15. II. 1921. g. u Čitluku, k. Gospić. Od siječnja 1942. g. bila je
borac u II. bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 5. I. 1943. g. kod
Bruvna.
Kričković Milka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula.
Krivokuća Boja, rođena 1921. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je od 1943. g. borac u V I . ličkoj
diviziji.
Krivokuća Mika, rođena 1915. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . ličkoj d i v i z i j i od
1942. g.
Kruljac Danica, rođena 1924. g. u Mrkoplju, k. Delnice. Od 1942. g. bila je borac u II. četi
IV. bataljona VI. ličke divizije. Poginula prilikom prijelaza rijeke Une 1944. g.
Kuga Danica, rođena 1925. g. u Gajinama, k. Donji
bolničarka. Poginula 1943. g.
Lapac.
U
N O V od 1942. g.
Bila je
�Kulundžić Bosa, iz Bruvna, k. Gračac. Bila je borac u II. ličkom
D o n j e g Lapca naišavši u izvidnici na četničku zasjedu.
odredu.
Poginula
kod
Kuprešanin Kata, rođena 1921. g. u Kruškovcu, k. Gospić. Od 18. V. 1942. g. bila je bolničarka u N O V .
Lajić Smilja, rođena 1924. g. u Neteci, k. D o n j i Lapac. 1943. g. odlazi u V I . ličku diviziju. Poginula u Srbiji 1944. g.
Lalić Jovanka, rođena 19210. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U partizanima od svibnja 1942.
g. Bila je u kulturnoj ekipi Štaba ličke grupe odreda, komesar u kulturnoj ekipi
V I . divizije, kulturno-prosvjetni referent u X X X V . diviziji i pomoćnik komesara
kulturne ekipe u I I . armiji. Ima čin poručnika.
Lastavica Desa, rođena 1922. g. u Kršu, k. Perušić. U N O V od 1942. g. Bila je borac u IV.
bataljonu V I . ličke divizije, bolničarka u četi i v o j n o j bolnici u iSremskim Karlovcima. Više puta pohvaljena.
Lastavica Mara, rođena 1923. g. u Kršu, k. Perušić. u N O V od 1942. g. Bila je kuharica
i kasnije borac u I V . bataljonu V I . ličke divizije. Zatim radi u omladinskoj organizaciji na terenu i u Banijskom području.
Lavrnić Danica, iz Komića, k. Udbina. Bila je bolničarka u V. bataljonu I. brigade Narodne obrane.
Lazić Ankica, iz Barlete, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Zarobljena i ubijena 1944. g. kod
njemačkog desanta u Drvaru.
Lazić Ljuba, iz Barlete, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Lazić Nedjeljka, rođena 1924. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Poginula jurišajući na neprijateljski tenk.
Leka Jela, iz Vranovače, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g.
Bila je borac u I. ličkom
odredu i bolničarka u IV. korpusu. Poginula na Kordunu 1944. g.
Lončar Sokica, iz Mutilića, k. Udbina. Bila je od 1942. g. bolničarka u V I . ličkoj diviziji.
Lončar Štaka, iz Mutilića, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u I. omladinskoj ženskoj četi i kasnije u V I . diviziji. Ima čin kapetana.
Lukić Milka, iz Trnavca, k. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i
delegat voda u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . 1943. g. u I V . ofenzivi, smrtno ranjena
na L j u b o v u .
Lukić O l g a , rođena 1922. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. U I I . ženskoj
četi i kasnije u udarnom bataljonu II. brigade V I . ličke divizije bila je borac i
pomoćnik komesara čete. Poginula u borbi kod Gračaca, u siječnju 1943. g.
Ljubović Soka, rođena 1919. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. U N O V bila je borac od 1942.
g. Ranjena u borbi.
Majstorović Janja, iz Udbine. Bila je od 1942. g. borac u V I . ličkoj diviziji.
Maljković Milka, rođena 1924. g. u Vodoteču, k. Brinje. Od 1943. g. bila je bolničarka u
V I . brigadi V I . ličke divizije.
Maljković Zorka, rođena 1921. g. u Vodoteču, k. Brinje. Od 1942. g. bila je borac u omladinskom bataljonu. Poginula 1944. g. u borbi s ustašama u Vodoteču.
Mandarić Jovanka, rođena 7. X I . 1926. g. u Vrebcu, k. Gospić. U N O V od 7. V I . 1942. g.
Bila je borac, bolničarka i referent saniteta diviziona. Nosilac je Spomenice 1941.
Mandarić Milka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici N O V .
Mandić Lela, rođena 25. X I I .
bataljon I I . brigade
u četi i bataljonu,
teta P a r t i j e . Nosilac
1925. g. u Mekinjaru, k. Udbina. 13. V I . 1942. g. odlazi u I I I .
V I . ličke divizije. Bila je delegat voda i rukovodilac SKOJ-a
sekretar brigadnog komiteta SKOJ-a i član brigadnog komije Spomenice 1941.
�D o k u m e n t 387
KAKO SE BORE LIČKE PARTIZANKE
Iz »Ličke žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 9, prosinac 1942. g.
Iz dopisa jedne partizanke
. . . Baš u to v r i j e m e fašistička banda počela je paliti P e r j a s i c u . N e s t r p l j i v o su čekali partizani, a još n e s t r p l j i v i j e partizanke
čas kada će se baciti na fašističke palikuće.
Spuštala se noć. Čula se zvrka m o t o r i z a c i j e
i topot fašističke k o n j i c e . Na komandu partizani i partizanke jurnuše na fašističke
bandite. T e n k o v i huče. Paklena m i t r a l j e s k a
v a t r a obasipa iz n j i h na neke naše borce.
Ne možeš o t v o r i t i oka.
» D r u g a r i c e skloni s e ! Eto tenka na 20
koraka. Opasno je. N e ć e š se izvući iz mitraljske vatre.«
»Druže
komandiru,
svaka
ne
pogađa!
M o r a m o o s v o j i t i b a r jedan tenk.«
D r u g o v i skaču na tenkove. D r u g a r i c e ne
zaostaju. O s v o j e n je jedan tenk, topovi, mit r a l j e z i , kamioni i mnogo toga. U t o j borbi
jedna drugarica ubila je četiri fašista.
N a r o d oduševljeno dočekuje partizane,
koji su osvetili p o p a l j e n e kuće. Stare bake
g r l e naše partizanke. One su n j i h o v ponos.
Na T u š i l o v i ć u je druga bitka, u k o j o j
učestvuju naše partizanke. H r a b r o j u r i š a j u
sa partizanima na utvrđene bunkere. U jurišu na bunkere među p r v i m a je bila Serdar
A n k a . Tu je r a n j e n a i Jela K o n č a r . Drugarice to ne z b u n j u j e . One se bore j o š h r a b r i j e .
Na R a k o v i c i — ustaškom
gnijezdu
—
žestoka borba. D r u g a r i c e partizanke se već
bore kao stari borci. Zorka Gajić, iako teško
ranjena, neće da padne živa u ruke ustaških razbojnika. K a d su j o j se približili,
zadnjim
snagama ubija d v o j i c u ustaških
pasa, a j e d n o g r a n j a v a .
U P e t r o v o m selu one se takmiče sa n a j h r a b r i j i m partizanima. H v a t a j u ž i v e ustaše.
Oslobađa se P e t r o v o selo, Bihać, V a g a nac, m j e s t o za mjestom. Svaka borba znači
novi uspjeh naših partizanki . . .
Mandić Smilja, rođena 1920. g. G o r n j e m Srbu, k. D o n j i Lapac. Od 1942. g. bila je borac
u N O V . N o s i l a c je S p o m e n i c e 1941.
Maras Ankica. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Maras Marica, Fucek Blanka, Paškvan Ivanka i Havojić Anđela. Bile su borci u VI. l i č k o j
diviziji.
Marčetić Bosiljka, rođena 1921. g. u Otriću, k. Gračac. Po završetku v o j n o g kursa u Don j e m Lapcu odlazi u I I . udarnu ličku brigadu. U prosincu 1942. g. r a n j e n a je, te
po o z d r a v l j e n j u , kao nesposobna za vojsku, upućena na rad u općini Otrić. K r a j e m
1943. g. četnici su opkolili selo Turovac, u kome se upravo održavao sastanak. U
borbi j e bila smrtno r a n j e n a .
Maričić S o f i j a Koka, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. K o r e n i c a . Od 1942. g. bila je borac
u N O V . R a n j e n a u borbi. I m a čin poručnika.
Marić Evica, rođena 1909. g. u S v . J u r j u , k. Senj. Od r u j n a 1943. g. bila je borac u V.
b r i g a d i V I . ličke d i v i z i j e . U selu Vrebcu z a v r š i l a je s c i j e l o m b r i g a d o m v o j n i
kurs., te 11. X I . 1943. g. krenula s d i v i z i j o m u Bosnu. U č e s t v o v a l a je u borbi za
v r i j e m e desanta u D r v a r u .
Marić M a r i j a , rođena 1923. g. u Lučanima, k. B r i n j e .
P o g i n u l a 1943. g.
Od 1942. g. bila je borac u N O V .
M a r i j a n Milica, rođena 1925. g. u Podumu, k. Otočac. Od 1944. g. bila je borac u I. bataljonu I I . b r i g a d e X X X V . d i v i z i j e . P o g i n u l a 15. I I I . 1944. g. u borbi p r o t i v ustaša
i N i j e m a c a na Š i j a n o v o m klancu.
Marinković Draga, rođena 1922. g. u T r n a v c u , k. T. Korenica, U N O V od 1942. g. Bila je
borac u I. ženskoj četi i k a s n i j e u V I . ličkoj d i v i z i j i . T r i puta je odlikovana.
13
Žene H r v a t s k e u N O B
�Marinković Ljuba, rođena 1922. g. Odlazi u Udarni bataljon. Bila je bombaš. Poginula
1943. g.
Marinković-Mandić Milka, rođena 1905. g. u Udbini. U N O V od 25. XII. 1941. g. Nosilac
je Spomenice 1941.
Marković Milena, iz Debelog Brda, bila je borac u bataljonu » M a r k o Orešković« I. brigade
V I . ličke divizije, a kasnije u četi za vezu.
Marunić Desanka, rođena 14. V. 1915. g. u Metku, k. Gospić, medicinska sestra. 8. XII.
1941. g. odlazi na oslobođeni teritorij Like, u Mogorić. U siječnju 1942. g. organizira bolnicu u Buljmizama. Po formiranju I. ličkog odreda postaje referent
saniteta odreda i kasnije sanitetski referent II. ličkog odreda. Zatim1 organizira
i rukovodi vojnim bolnicama u Preboju, Rudanovcu, Frkašiću, Dnopolju, Svračkovom selu i Podlapači. U ožujku 1943. g. prelazi u civilni sanitet. Odlikovana
Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod I I . reda i Medaljom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941.
Matić Anka, medicinska sestra, stupila je u partizane k r a j e m ljeta 1942. g. U jesen 1942.
g. bila je upravnik bolnice za lakše ranjenike u Vrelu kod Korenice.
Matić Zorka, iz Divosela, kotar Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Matijević Mika, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je u Ženskoj četi u
Lici, sanitetskom bataljonu pri GŠH i X X X V . diviziji. Ima čin mlađeg vodnika.
Matijević Stojanka, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj
četi u L i c i i kasnije u V I . ličkoj diviziji. Učestvuje u borbama prilikom desanta
na Drvar. Poginula 1. X. 1944. g. kod Šapca u Srbiji.
Mikić Mica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g.
Bila je borac u bataljonu
» O g n j e n P r i č a « i bataljonu » M a r k o Orešković«. Učestvovala je u borbama kod
Mliništa i Mrkonjića u Bosni 1943. g. U prijelazu preko Drine bila je ranjena.
Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin zastavnika.
Milaković Dobrila, rođena 1921. g. u Novigradu. U partizane odlazi 1942. g. Bila je
borac u V I . ličkoj diviziji. Pa završetku telegrafskog kursa radila je u GŠH.
Miletić Marija, rođena u Sv. Roku, k. Gračac. Bila je borac u N O V . 16. III. 1943. g. zarobljena je od ustaša i obješena.
Mileusnić Bosiljka, rođena 1919. g. u Srbu, k. Donji Lapac. 1942. g. bila je član Kotarskog
odbora A F Ž Donji Lapac. U N O V od travnja 1942. g. Radila je u diletantskoj
grupi pri I I I . ličkom odredu, kasnije nazvanoj : Kazališna družina » A u g u s t Cesaree«. Nosilac je Spomenice 1941.
Mileusnić Dragica, rođena 1911. g. u Srbu, k. Donji Lapac. Od veljače 1942. g. bila je kuharica u I I I . ličkom partizanskom odredu, kasnije telefonista u centralama Primorsko-goranskog i Ličkog područja. Nosilac je Spomenice 1941.
Mileusnić Milka, iz Osredaka, k. D. Lapac. 1942. g. bila je član Kotarskog odbora A F Ž
Donji Lapac, 1944. g. odlazi u N O V . Nosilac je Spomenice 1941.
Milković Luca, rođena 1927. g. u Smiljanu, k. Gospić. U N O V od 27. V I I . 1942. g. Poginula u borbi 27. X I . 1944. g. prilikom neprijateljskog napada na Perušić.
Miljuš Dara, rođena 1915. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka
u NOV.
Miljuš Draga, rođena 1913. g. u Donjem Srbu, k. D o n j i Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u N O V .
Miljuš Mileva, rođena 1921. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. U N O V od 1942. g. Bila je
telefonistkinja.
Mioković Neđa, rođena 1922. g. u Grabu, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka
u v o j n o j bolnici u Dobroselu za v r i j e m e I V . i V. ofenzive. Prilikom prenosa ranjenika na položaju kod Zelengore, umrla od tifusa 6. V. 1943. g.
�Mioković-Tomljenović Jelka, rođena 15. V I I . 1926. g. u Grabu, k. Gračac. U N O V od 15. II.
1942. g. Bila je bolničarka u bataljonu » B i č e Kesića«, u I I I . četi bataljona »Velebit«, r e f e r e n t saniteta u I. bataljoniu I I I . brigade V I . ličke divizije, zamjenik komandira sanitetske čete u v o j n o j bolnici u Šibeniku, te medicinska sestra u
Oblasnoj bolnici u Splitu. U toku N O B završila je niži i srednji sanitetski kurs.
,Sa V I . divizijom učestvovala je u borbama za v r i j e m e desanta u Drvaru.
Mirić Boja, rođena 1926. g. u Ljubovu, k. Gospić. Od početka 1943. g. bila je bolničarka
u V I . ličkoj diviziji.
Mirić Danica, iz Mirić-Štropine, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i kasnije u V I . ličkoj diviziji. Nekoliko puta ranjena.
M i r i ć Ljubica, rođena 1923. g. u Mirić-Štropini, k. T. Korenica. Od lipnja 1943. g. bila je
borac u I I I . bataljonu I. brigade X X X V . divizije. Poginula u borbi u rujnu 1944.
g., prilikom napada ustaša i četnika na Dabar.
Mirić Mara, rođena 1924. g. u Krbavici, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac
u I. ženskoj četi, bolničarka u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i X X I . proleterskoj srpskoj diviziji. Ranjena na Kozari 1943. g. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Mirić Mika, iz Ljubova, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u I. ženskoj četi u Lici i V I .
ličkoj diviziji.
M i r i ć Nada, iz Vrela. Od 1942. g. bila je borac i kasnije telefonista u I. brigadi V I . divizije. 1944. g. prešla je u I. ličko područje.
Mirić Smilja, iz Ljubova, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Mirić Stoja, iz Baljkuše, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji,
te bolničarka u bolnici pri Glavnom štabu Hrvatske.
Momčilović Milica, iz Rebića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac i telefonist u V I . ličkoj
diviziji.
Mrda Savka, rođena 1924. g. u Birovači, k. Donji Lapac.
ličkoj diviziji.
Bila je od 1942. g. borac u V I .
Mrkobrada Milka, iz Mekinjara, k. Udbina. Od 1942. g. bila
kasnije u V I . ličkoj diviziji.
je
borac u I. ženskoj
četi i
Narančić Maša, iz Barlete, k. Gospić. Od 1942. bila je borac u II. ličkoj ženskoj četi, a
kasnije u V I . ličkoj diviziji.
Narančić-Stojić Danica, iz Jošana, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi, zatim u V I . ličkoj diviziji. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom
zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda.
Narandžić Milica, rođena 1924. g. u Vrebcu, k. Gospić. Od v e l j a č e 1944. g. bila je borac
u I. brigadi V I . ličke divizije. 1945. g. poginula u Srijemu.
Nedić Joka, rođena 1923. g. u Zaklopeu, k. D o n j i Lapac.
Od 1942. g. bila je borac u I.
bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 1945. g. u borbi protiv N i j e m a c a
kod V a l j e v a u Srbiji.
Nekić Manda, iz Sv. Roka, k. Gračac. Bila je borac u N O V . Zarobljena od ustaša 16. I I I .
1943. g. i obješena.
Ninković Draga, rođena 1920. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je
borac u I. ženskoj omladinskoj četi i u bataljonu » M a r k o Orešković« I. brigade
V I . ličke divizije. Istakla se kao mitraljezac u borbama na P e r j a s i c i i Tušiloviću.
K r a j e m 1943. g. postaje delegat bolničke čete divizijske bolnice. U I V . ofenzivi
je ranjena kod Ljubova. Za zasluge u borbama, naročito na Drvaru za v r i j e m e
desanta, odlikovana je Ordenom za hrabrost i proizvedena u čin zastavnika.
Nosilac je Spomenice 1941.
N j e g o v a n Štaka, iz Šalamunića, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. brigadi
V I . ličke divizije. Poginula 1944. g. u Srbiji.
�Obradović Anđa, iz Divosela, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je prvi komandir ženske
čete za kotar Gospić.
Obradović Bosiljka, rođena 1928. g. u Divoselu, k. Gospić. Bila je od 1943. g. borac u VI.
ličkoj diviziji. Poginula u Crnoj Gori u jurišu na neprijateljske bunkere, omogućavajući evakuaciji ranjenika.
Obradović Desanka, rođena 25. X I . 1927. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1. II. 1942.
g. Na Perjasici je bila ranjena. Zbog hrabrosti u jurišima na bunkere i tenkove,
bila je pohvaljivana i isticana kao primjeran borac. Odlikovana Ordenom za hrabrost, dvjema Medaljama za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Ima
čin poručnika.
Obradović Duka, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u
N O V . Poginula 1943. g.
Obradović Jaga, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Umrla.
Obradović Janja, rođena 1923. g. u Divoselu, k. Gospić. Od 16. II. 1943. g. bila je bolničarka u II. četi II. bataljona I. brigade V I . ličke divizije. Umrla.
Obradović Jeka, rođena 1926. g. u Divoselu, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac i bolničarka u I. brigadi V I . divizije. Teško je ranjena u borbi kod V a l j e v a . Odlikovana
sa dva Ordena za hrabrost i d v i j e Medalje za hrabrost.
Obradović Koviljka, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V .
Obradović-Milošević Milica, rođena 1924. g. u Birovači, k. Donji Lapac. U N O V od 1942.
g. Bila je borac u I. ženskoj četi i referent saniteta u bateriji X X X V . divizije. Ima
čin poručnika. Teško ranjena u borbi. Nosilac je Spomenice 1941.
Obradović Neda, rođena 1926. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. U I. brigadi
V I . divizije bila je borac i omladinski rukovodilac. Odlikovana sa dva Ordena za
hrabrost i d v i j e Medalje za hrabrost.
Obradović Smilja, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u bataljonu » M a r k o Orešković« I.
brigade V I . ličke divizije. Poginula u Srbiji.
Obradović-Vlatković Boja, rođena 1927. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. U N O V od 1943.
g. Bila je bolničarka.
Opačić Anka, rođena 10. X. 192-0. g. u Bruvnu, k. Gračac. U N O V od 20. V I I I . 1942. g.
Bila je borac i omladinski rukovodilac, te delegat voda u jedinicama V I . ličke
divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Opala Maca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji od 1943. g.
Orlić Bosiljka, rođena 1927. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je
kuharica u X X X V . diviziji i Aerobazi.
Orlić Danica, iz Kalebovca, k. T. Korenica. U N O V od 1942, g. Bila je borac u I. ženskoj
četi i delegat voda u II. brigadi V I . ličke divizije. Poginula u borbama kod- Drvara, za v r i j e m e desanta 1944. g.
Orlić Milka, rođena 1924. g. u Vranovači, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Trnavcu i bolničarka u II. brigadi V I . ličke divizije.
Orlović Dragica, iz Ploće, k. Gračac. Bila je borac u jedinicama V I . ličke divizije.
Orlović Marija, rođena 4. X. 1927. g. u Ploći, k. Gračac. Od 10. V I . 1942. g. bila je borac
u I I I . brigadi VI. ličke divizije. U lipnju 1944. g. ranjena je na položaju kod
Gospića. Ima čin potporučnika.
Pajić Danica, rođena 1921. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je. borac u
NOV.
Pajić Mika, rođena 1923. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka. Poginula 1944. g.
�Anda
Ciganović
i
Draga
Kinković
Paškvan-Turk Branka, rođena 13. I I I . 1928. g. u Sušaku. 8. I I I . 1943. g. odlazi u V I . ličku
diviziju kao bolničarka. Invalid.
Pavković Marija, rođena 1921. g. u Dugopolju, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac
u NOV.
Pavlović-Paripović Marija, rođena 5. V I . 1928. g. u Kršu, k. Parušić. Od 3. V I . 1942. g.
bila je borac u I. bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. U rujnu 1944. g. ranjena
je u borbi za oslobođenje V a l j e v a . Tada je vršila dužnost sanitetskog referenta
bataljona.
Pejić Mira, iz Visuća, k. Udbina. Od proljeća 1942. g. bila
ekipe Vrhovnog štaba NOJ.
je
član
kulturno-umjetničke
Pejnović Vuka, rođena 1923. g. u Tuku, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac
u I. brigadi V I . ličke divizije i u X I . krajiškoj brigadi. Odlikovana Ordenom za
hrabrost.
Perić Bojka, rođena u Toliću, k. Udbina. U N O V od studenog 1943. g.
je kuharica i kasnije borac.
U jedinici bila
Perić Milica, iz Tolića, k. Udbina. Od 1943. g. bila je borac u VI. ličkoj diviziji.
Perić Milka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je član mjesnog, kasnije općinskog odbora AFŽ-a.
Sin (poginuo 1942. g . ) i kćerka bili su u N O V . 1943. g. predaje svoju imovinu
i kuću Kotarskom NOO-u, a sama odlazi u N O V .
Perić-Popović Anka, iz Tolića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Petković-Drobac Dragica, iz Ostrvice, k. Gospić. Bila je bolničarka u V I . ličkoj
diviziji.
Petković Janja, rođena 1926. g. u Ostrvici, k. Gospić. Od 10. X. 1943. g. bila je borac u
I V . bataljonu I I I . brigade X X X V . divizije. Poginula 17. X I . 1944. g.
Petričić Danica, iz Korenice. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
Petrić Manda, rođena 1925. g. u Studencima, k. Perušić. Polovinom 1943. g. odlazi u V I .
ličku diviziju. Bila je kuharica, a kasnije borac.
�Petrović-Antonović Stana, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila
je borac u N O V .
Platiša Mara, rođena 1925. g. u Kiku, k. Gračac. U N O V od 15. VIII. 1942. g. Bila je zastavnik u II. četi II. bataljona I. brigade VI. divizije.
Plečaš Danica, rođena 1923. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je komesar
čete u VI. ličkoj diviziji. Više puta ranjena. Ima nekoliko odlikovanja.
Plečaš Jaga, omladinka iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u I. brigadi. Ranjena u borbi.
Plečaš Ljubica, rođena 1920. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Uskoro postaje
komesar čete, a zatim komesar bataljona za vezu VI. ličke divizije. Nekoliko puta
je bila ranjena. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost i Ordenom zasluga za
narod II. reda. Ima čin kapetana.
Počuća Zorka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji.
Pokrajac Milka, rođena 17. XII. 1924. g. u Bruvnu, k. Gračac. 3. V. 1942. g. odlazi u bataljon »Stojana Matica« II. brigade VI. ličke divizije. Bila je delegat voda, pomoćnik
komesara čete, komesar čete i pomoćnik komesara bataljona. Nosilac je Spomenice 1941.
Polovina Mara, rođena 1922. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u
N O V . Ima čin kapetana.
Polovina Milka, iz Ostrvice, k. Gospić. Bila je bolničarka u VI. ličkoj diviziji.
Polovina Mira, rođena 1924. g. u Dobroselu, k. Donji 'Lapac. Od 1942. g. bila je borac u
N O V . Poginula 1943. g.
Polovina Saja, rođena 1920. g. u Dobroselu, k. Donji Lanac. Od 1943. g. bila je borac u
NOV.
Polovina Sofija, rođena 1922. g. u Ostrvici, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je borac u
bataljonu »Velebit«, a zatim bolničarka u I. bataljonu III. brigade VI. ličke
divizije. Poginula u studenom 1942. g. u borbi kod Gračaca.
Polovina Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Popović Boja, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Popović Darinba, rođena 1921. g. u Kistanjima, k. Knin. U N O V od 9. IX. 1943. g. Bila
je borac u III. brigadi X X X V . divizije. Poginula 19. XII. 1944. g. u borbi s ustašama kod Korenice.
Popović Dušanka, rođena 14. V. 1925. g. u Ploči, k. Gračac. U rujnu 1942. g. odlazi u Pločansku četu »Mirka Štulića«. U N O V bila je borac, zatim bolničarka, rukovodilac
omladine, delegat voda, komesar čete i pomoćnik komesara bataljona. Nosilac je
Spomenice 1941.
Popović Jela. Bila je borac u N O V .
Popović Mika, rođena 1922. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V .
Popović Milica, iz Bijelog Brda, k. Gračac. Bila je u N O V bolničarka. Ranjena je u času
kad je s položaja izvlačila ranjenog druga.
Popović Milica, rođena 9. I. 1920. g. u Donjem Lapcu. Od 27. VII. u N O V . Bila je bolničarka, higijeničarka i referent saniteta. Nosilac je Spomenice 1941.
Popović Smilja, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V .
Popović Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Prica-Blanuša Anka, rođena 24. VI. 1926. g. u Kruzima, k. Donji Lapac. U N O V bila je
borac, četna bolničarka i referent saniteta bataljona. Nosilac je Spomenice 1941.
�Jeka Obradović, Neda Obradović i Nada Čanković
rođena 1920. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je
borac u VI. ličkoj diviziji. Ranjena u borbi i nekoliko puta odlikovana.
Priča Kata,
rođena 1921. g. u Mihaljevcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u NOV. Bila je borac
u II. ženskoj četi, a kasnije telefonista u I. ličkom1 području. Više puta pohvaljivana. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod.
Priča Mara,
rođena 1925. g. u Mihaljevcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. u NOV. Bila je
kuharica, telefonista i poštarica u II. ličkom području, u Oblasti XI. korpusa i
u vojnom području Ogulin.
Priča Milena,
rođena 1923. g. u Ponoru, k. T. Korenica. U travnju 1942. g. odlazi kao bolničarka u VI. ličku diviziju. Početkom 1944. g. prelazi u tenkovsku diviziju I,
armije kao tenkista.
Priča Milica,
�P r i č a Smilja, iz Mihaljevca, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u V I . ličkoj
diviziji, u X X X V . diviziji i I. ličkom području. T r i puta je ranjena.
P r i č a Soka, rođena 1923. g. u Vrpilama, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac
i bombaš u I. ličkom odredu i u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula 1943. g.
u borbama s ustašama na Širokoj Kuli, jurišajući na bunker.
Priča Vuka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u
I. ličkom odredu i u bataljonu »Marko Orešković«. Poginula 1944. g. u Bosni.
P r i j i ć Olga, rođena 1923. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. Bila je od 1943. kuharica u
jedinicama N O V .
P r i j i ć Soka, rođena 1929. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka
u NOV.
P r p i ć M a r i j a i Ana, iz Smiljana, k. Gospić. Bile su borci u I I I . brigadi V I . ličke divizije.
Pužić Vuka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica.
Poginula ui borbama kod Gračaca 1943. g.
Bila
je
borac
u V I . ličkoj diviziji.
Radaković Dušanka, rođena 1926. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. 1943. g. odlazi u I. brigadu V I . ličke divizije. Poginula u borbi s ustašama i N i j e m c i m a kod Foče, 9.
V I I I . 1944. g.
Radaković Jeka. Bila je bolničarka u I I I . četi bataljona » S t o j a n M a t i ć « . Isticala se hrabrošću i požrtvovnošću. Prilikom' eksplozije nagazne mine pritrčala je preko miniranog prostora do ranjena druga, previla ga i iznijela.
Radaković-Prica Kata, rođena 1924. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1941. g. u N O V . U v r i j e m e
desanta na D r v a r spasila je grupu od 20 ranjenika i osam dana bila s njima u
šumama, dok nije našla vezu. Za v r i j e m e borbe u Ličkom Petrovom selu, stala je
na mjesto poginulog mitraljesca i omela d a l j n j e nadiranje neprijatelja. U borbi
za D v o r na Uni, u k o j o j je od 80 boraca u jedinici ostalo svega 30, ona je, kao
jedini od preživjelih rukovodioca jedinice, nastavila borbu protiv neprijatelja.
Više puta pohvaljena od Štaba I. proleterskog korpusa.
Odlikovana
Ordenom
za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Ima čin poručnika.
Radaković Marica, rođena 15. V I I I . 1923. g. u Jošanima, k. Udbina.
U N O V od 15. I I I .
1942. g. Bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « , vodnik u Aerobazi GŠH, politički delegat pri ištabu X I . korpusa, komesar čete u X I I I . diviziji, šef odsjeka pri
štabu X I . brigade I. tenkovske armije, zatim u autobrigadi I. ten. armije i u V.
brigadi X I X . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Radmanović-Rašeta Smilja, rođena 7. IV. 1924. g., u' Barletu, k. Gospić. 15. I X . 1942. g.
odlazi u V I . ličku diviziju. Bila je komesar čete. Ranjena nekoliko puta. Nosilac je
Spomenice 1941.
Radović Danica, rođena 12. IV. 1923. g. u Kosinju, k. Perušić. Od lipnja 1942. g. u N O V .
Bila je borac, a kasnije telefonista. Nosilac je Spomenice 1941.
Radović Milka, rođena 1925. g. u Kosinju, k. Perušić. Od 1943. g. radila je u štabu V I .
ličke divizije.
Radović S o f i j a , rođena 1925. g. u Kršu, k. Perušić. Od 1942. g. bila je bolničarka i kasnije
r e f e r e n t saniteta u bataljonu » M a t i j a Gubec« I. brigade V I . ličke divizije. Zaklana
od ustaša 1943. g. kod napada na ištab brigade.
Rađenović Mara, rođena 1925. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u N O V .
R a j š i ć Mara, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane.
Rakić Anka, rođena 16. IV. 1919. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od početka 1944. g. bila je
borac u I I I . bataljonu I. brigade X X X V . divizije. Poginula 1. I. 1945. g. kod Babinog Potoka.
�Rakić Danica, rođena 1917. g. u Ljubovu, k. T. Korenica. Od 1941. g. u N O V . Bila je u I.
odredu na Ljubovu, a kasnije u bataljonu » M i ć o Radaković«, u V I . ličkoj diviziji
i X X X V . diviziji borac, a zatim krojačica.
Rakić Milka. Sa 15 godina odlazi u N O V . Bila je borac u I. brigadi X X X V . divizije. Ranjena u borbi s ustašama.
Rakić Smilja, rođena 27. X I I . 1927. g. u Ljubovu, k. T. Korenica. 17. II. 1942. g. odlazi u
N O V . Bila je borac u I. odredu na Ljubovu, referent saniteta bataljona, rukovodilac omladine i politkomesar pokretne poljske bolnice X I X . udarne divizije.
Nosilac je Spomenice 1941.
Rapaić Anđa, rođena 1924. g. u Rapajin Dolu, k. Brinje. Od 1943. g. bila je borac u N O V .
R a p a j i ć Desa, iz Vujinovih Glava, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je kuharica i
kasnije borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom
za hrabrost.
R a p a j i ć Evica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je u sanitetu II. brigade
V I . ličke divizije.
R a p a j i ć Mara, rođena 1924. g. u V u j i n o v i m Glavama, k. T. Korenica. Od početka 1942. g.
bila je borac u I. ženskoj četi, kasnije u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije. Poginula u borbama na Kozari 1943. g.
Rapajić Mara, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u I I I . brigadi V I . ličke
divizije.
R a p a j i ć S o f i j a , iz Krbavice, k. T. Korenica. Bila je borac u N O V .
R a p a j i ć Soka, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1942. g. borac je u II. brigadi V I . ličke divizije. Za v r i j e m e borbe na Perjasici, 1942. g. bila je bombaš. U borbi je ranjena.
R a p a j i ć Sokica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. radila je u sanitetu II. brigade V I .
ličke divizije.
R a p a j i ć Vukica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. radila je u sanitetu I I I . brigade
VI. ličke divizije.
Rašeta L j u b a , rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac i bolničarka u N O V .
Rašeta Mara, rođena u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj
diviziji.
Rašeta Marica, rođena 1924. g. u Donjem Lapcu. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V .
Poginula 1943. g.
Rašeta Sajka, rođena 1922. g. u Donjem Lapcu.
Od 1942. g. bila je bolničarka
u
NOV.
Rašeta Soka, rođena 1922. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka
u N O V . Ranjena u borbi.
•
Repac Dušanka, rođena 1920. g. u Zaklopači, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u
bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije.
Rodić Bosa, iz Babina Potoka, k. Otočac. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji.
Rodić Dušanka, rođena 1922. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u
četi za vezu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 14. II. 1943. g.
Rodić Milka, rođena 1925. g. u Dugopolju, k. Donji Lapac. Od rujna 1943. g. bila je borac
u NOV.
Sašić Seja. Od 1941 g. u N O V . Bila je borac
brigade.
u
I.
bataljonu
»Stojan
Matić«
II.
udarne
Serdar Anđa, iz Ljubova, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. ženskoj
četi i drugim jedinicama. Poginula 1943. g.
�Sever Gabrijela Eia, rođena 29. II. 1920. g. u Kamniku, Slovenija. U svibnju 1943. g.
odlazi u partizane. Bila je u sanitetu u bolnicama u Drežnici i Otočcu, omladinski
i partijski rukovodilac u Sanitetskoj školi, politički delegat, te komesar čete u I.
tenkovskoj brigadi. Ima čin kapetana I. klase.
Sibinović Anđelka. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Više puta odlikovana i pohvaljena.
Sokolović-Naglić Esma, iz Zagreba. 1942. g. odlazi u partizane. Bila je referent apotekarstva u jedinicama N O V . Odlikovana. Ima čin majora.
Stanić K o v i l j k a , iz Svračkovog sela, k. Udbina. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji od 1943.
Stanković Smilja, rođena 1926. g. u Buniću, k. T. Korenica. 1943. g. bila je bolničarka
u vojno-partizanskoj bolnici u Bijelim Potocima. Kasnije odlazi s ranjenicima Ka
Bosnu.
Stijak Draga. Od 1941. g. bila je borac u N O V . Ima čin vodnika.
Stojanac Sava. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Istakla se u borbi kod Udbine 29. VIII.
1942. g. kad je iz zasjede prva povela drugove na juriš na mnogo nadmoćnijeg
neprijatelja. Više puta pohvaljena i odlikovana.
Stojić Desanka, rođena 6. IV. 1925. g. u Jošanu, k. Udbina. U N O V od 20. V I I . 1942. g.
U I. ženskoj četi i jedinicama V I . ličke divizije bila je delegat voda i sekretar
kulturno-prosvjetnog odbora u bataljonu. Učestvovala je u borbama kod njemačkog desanta na Drvar 1944. g. Ranjena nekoliko puta. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom partizanske zvijezde I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Studen Desanka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka
u NOV.
Studen Jeka, rođena 1921. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. Bila je borac u tenkovskoj četi V I . ličke d i v i z i j e . Poginula 1945. g.
Suđuković Nevenka, rođena 1925. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od 10. II. 1943. g. bila je
bolničarka u bolnici u Krbavici. Umrla 1943. g.
Suknaić Kaja, rođena 1925. g. u Klancu, k. Perušić. 1943. g. odlazi u partizane. Bila je
borac u V I . ličkoj diviziji.
Sunajko Jela, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Suša Dragica, rođena 1923. g. u Štikadi, k. Gračac. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj
diviziji. Ima čin kapetana.
Suša Milica, rođena 1920. g. u ,Štikadi, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u V I .
ličkoj diviziji. U borbi teško ranjena.
Svilar Boja, rođena 1:921. g. u Pećanima, k. T.Korenica. U N O V od 1942. Bila je borac u
I I . ženskoj četi i I I . brigadi I V . bataljona V I . ličke divizije. Poginula 1943. g.
S v i l i r Jelka, rođena 1924. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u II.
brigadi X X X V . ličke divizije.
Svilar Smilja, rođena 1923. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u
NOV.
Šajinović Ljuba. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je delegat voda u I I I . udarnom bataljonu
V I . divizije. Poginula 1944. g. u Bosni kod Glamoča, ui borbi s Nijemcima.
Šajinović Marica, iz -Svračkovog sela, k. Udbina. Bila je kuharica u V I . ličkoj diviziji od
1943. g. Umrla 1945. g. od posljedica ratnih napora.
Šajinović-Ristanović Danica, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od početka 1942. g. bila je
borac i bolničarka u I I I . bataljonu II. brigade V I . ličke divizije.
Šajinović-Stojanović Milica, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od 1942. g. bila je bolničarka
pri štabu V I . ličke divizije. Ima čin kapetana.
�Šakić Bosa. Bila je bolničarka u I I I . ličkom odredu i V I . ličkoj diviziji.
Šijan Darinka, rođena 1921. g. u Zrmanji, k. Gračac. Od siječnja 1943. g. bila je borac u
V. vojvođanskoj brigadi X X X V I . divizije. Ranjena u ožujku 1944. g. Umrla u
bolnici.
Šijan Sara, rođena 1922. g. u Debelom Brdu, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj
četi i jedinicama V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Škorić Dara, iz Palanke, k. Gračac. Bila je od 1942. g. bolničarka u jedinicama N O V .
Škorić L j u b a , rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u I.
bataljonu II. brigade X X X V . divizije. Poginula u borbama za oslobođenje Trsta.
Škorić Milka, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u
N O V . Poginula.
Škorić Soka, rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je borac
i bolničarka u X X X V . i X I I I . diviziji.
Škorić Zorka, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od rujna 1942. g. Bila je
borac u I. ženskoj četi i II. brigadi V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom zasluga za narod i Ordenom za hrabrost. Nosilac je
Spomenice 1941.
Škundrić Marica, iz Palanke, k. Gračac. Od 1942. g. bila je borac
Vladušića«. Poginula.
u
bataljonu
»Branka
Štrbac Darinka, rođena 1920. g. u Kistanjima, k. Knin. Od 1943. g. bila je borac u I I I . brigadi X X X V . divizije. Poginula 19. II. 1944. g. kod napada na Korenicu.
Štulić Ljubica, rođena 1925. g. u Ploči, k. Gračac. Do odlaska u N O V 1944. g. aktivno je
radila u omladinskoj organizaciji i AFŽ-u. U N O V je bila omladinski rukovodilac
u bataljonu, odredu i prištabskim jedinicama V I . ličke brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Sušnjar-Bubalo Mileva, rođena 6. V I . 1923. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. U
N O V od 1. V I . 1942. g. Bila je borac u I I . ličkom partizanskom odredu, bolničarka
u bolnici II. odreda, upravnik i komesar pokretne divizijske bolnice V I I I . divizije,
pomoćnik komesara I. aerobaze i komande aerodroma Lučko k r a j Zagreba. Nosilac je Spomenice 1941.
Šutić Fanika, rođena 1925. g. u Prvan selu, k. Perušić. Od 1942. g. bila je borac u V I .
ličkoj diviziji, s kojom prelazi Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Ima čin
kapetana II. klase.
Šveljo Sava, rođena 1924. g. u Bilišanima. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Tadić Đulka, rođena 5. V. 1922. g. u Birovači, k. D o n j i Lapac. Od 17. V I I . 1942. bila je borac, bolničarka i r e f e r e n t saniteta u I. bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije.
Ranjena u borbi. Ima čin zastavnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Tarbuk Dara, rođena 18. I X . 1921. g. u Metku, k. Gospić. U N O V od 10. I V . 1942. g. Bila je
r e f e r e n t saniteta i bolničarka u V. bataljonu Narodne obrane. Poginula 7. I I I .
1944. g.
Tepavac Danica, rođena 1924. g. u Visuću, k. Udbina. U N O V od početka 1942. g. Bila je
dva puta teže ranjena. Poginula 1944. g. na Poljanku.
Teslić Marica. Bila je borac u jedinici N O V .
Hrvatske.
Kasnije
je
radila u Glavnom štabu N O V
Tišma Boja, rođena 24. I V . 1900. g. u Kruzima, k. Donji Lapac. 1941. g. prelazi iz Drvara
u Liku. U toku rata vršila je dužnost upravnika bolnice u Nebljusima, Birovištu
i Dobroselu. Bila je zatim na raznim dužnostima u sanitetu, u odredu » M a r k o
Orešković«, u bolnici na Bijelim Potocima, u kirurškoj ekipi za Hrvatsku, te pomoćnik liječnika X I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
�Tišma Ilinka, rođena 1925. g. u Frkašiću, k.T. Korenica. Od kraja 1942. g. bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Dva puta odlikovana.
T i z i ć Bosa, rođena 1924. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac. Od 1944. g. bila je bolničarka u
jedinicama N O V . Poginula 1944. g. kod njemačkog desata na Drvar u sastavu
pratećeg bataljona Vrhovnog štaba.
T o r i ć S o f i j a , iz Pavlovca, Zavode, k. Gospić. Od 1941. g. bila je borac u N O V . Nosilac je
Spomenice 1941.
T r k u l j a Anka, iz Rebića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
T r k u l j a Mira, rođena 1923. g. u Rebiću, k. T. Korenica. Od 19. X. 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. brigade V I . ličke divizije. Poginula 8. X I I . 1942. g. u borbi
s ustašama na Komiću.
Ugarak M i l j a i Mandarić Sava iz Vrebca, k. Gospić. Bile su borci V I . ličke divizije.
Ugarković Danica, iz Komića, k. Udbina. Bila je bolničarka u jedinicama V I . ličke divizije
i kasnije X X X V . divizije.
Ugarković Mara Seja, iz Komića, k. Udbina. U N O V od 1942. g. U VI. ličkoj diviziji bila
je politdelegat.
Ugarković S o f i j a , iz Komića, k. Udbina. Od 1942. g. u V I . ličkoj diviziji bila je borac i poldelegat. Ranjena nekoliko puta.
Uzelac Dara, rođena 1923. g. u Arapovom Dolu, k. T. Korenica. Bila je borac u II. ženskoj četi i po svršenom poštansko-telegrafskom kursu, telefonist na centrali pri
Glavnom štabu Hrvatske.
Uzelac Jela. Od 1942. g. bila je borac u II. udarnoj brigadi. Istakla se u borbama kod
Janče, Studenaca i Kosine-, gdje je uz druge borce pohvaljena i odlikovana.
Uzelac Milka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V .
Uzelac Stojanka, rođena 1923. g. u Jošanu, k. Udbina. Do 1944. g. bila je omladinski rukovodilac u općini Mekinjar. Te godine odlazi u I I . bataljon I. brigade I. divizije
KNOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941.
Veinović Maša, rođena 17. X. 1917. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. 8. V. 1942. g. odlazi
u N O V . Bila je bolničarka u Centralnoj bolnici na Bijelim Potocima, šef ambulante pri Komandi mjesta u Otočcu i sestra pomoćnica u hirurškoj ekipi V I . ličke
divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
V e j i n Milka, rođena 15. X I . 1923. g. u Beglucima, k. Donji Lapac. 1. IV. 1943. odlazi u
N O V . Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici GŠH i v o j n o j bolnici V I I I . korpusa, referent saniteta II. bataljona V. brigade I. korpusa i I I . bataljona II. zagrebačke brigade I X . Korpusa. Nosilac je Spomenice 1941.
V e j i n Milka, rođena 1921. g. u Kaniškom Brdu, k. Gospić. Od 1942. g. bila je bolničarka
u NOV.
V e j i n o v i ć Nena, iz Brda Vejinovića. Od 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u
bataljonu V I . ličke divizije.
V e j n o v i ć Milica, rođena 1920. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Od 2. II. 1942. g. bila je borac
u brigadi V I . ličke divizije. Poginula kod Drvara 1944. g.
V e j n o v i ć Milica, rođena 1920. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka u I. ženskoj četi, a kasnije u X I X . dalmatinskoj diviziji.
V e j n o v i ć Milka. Bila je omladinski rukovodilac u bataljonu » M a r k o Orešković« VI. divizije.
Poginula 1943. g. u Bosni.
V e j n o v i ć Neđa, rođena 1923. g. u Vrelu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je delegat
voda. Dva puta odlikovana.
�Vitas Ljubica, rođena 1925. g. u Počitelju,
k. Gospić. Od 7. V. 1942. g. bila je
borac u II. četi I. bataljona II. brigade V I . ličke divizije. Ranjena 8.
V. 1943. g. u borbi s T a l i j a n i m a k r a j
Gospića.
Vještica Vukosava, rođena 1922. g. u D o n j o j
Suvaji, k. Donji Lapac. Od 15. I.
1943. g. u N O V . Bila je u jedinici
,za vezu u Drvaru, zatim u Komandi
mjesta u Orahovici i Komandi mjesta u Dražniku, gdje je 30. V I I .
1944. g. prilikom napada bila smrtno ranjena.
Vlaisavljević-Šobot Mara. Od 1941. g. bila
je borac u jedinicama N O V . Nosilac je Spomenice 1941.
Vlatković Smilja,
sima, k.
1943. g.
T r i puta
rođena 1921. g. u NebljuDonji Lapac.
Od srpnja
bila je bolničarka u N O V .
ranjena.
V o j i n o v i ć Marija, rođena 4. V I I . 1925. g. u
Bruvnu, k. Gračac. Od 1942. g. bila
je bolničarka u v o j n o j bolnici u Dobroselu.
Nestala za v r i j e m e IV.
ofenzive u v e l j a č i 1943. g. pri evakuaciji
Goru.
bolnice
iz
Bosne
u
Crnu
Seka Radivojša.
Desa
Vejnović
i
Obradović, Milka Matić,
Mara
Masa
Dukić
Vojvodić Koka, rođena 1925. g. u Neteci, k. Donji Lapac. Od 29. II. 1942. g. bila je borac u
jedinici V I . ličke divizije. Kasnije radi na terenu kao član 00 U S A O H - a za Liku
i član O N O O za Liku. Nosilac je iSpomenice 1941.
Vučković Luca, rođena 1925. g. u Dugopolju, k. Split. Od proljeća 1943. g. bila je borac u
ličkoj jedinici. Poginula u borbi za Gospić 1945. g.
Vujičić Anđa, rođena 1914. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. Od 194,3. g. bila je bolničarka
u X X X V . diviziji.
Vujičić Bosa, rođena 1921. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je telefonist na vojnim centralama pošta. 1944. g. završava telefonsko-telegrafski kurs
pri GŠH. P o s l i j e toga radi na v o j n o j pošti.
Vujičić Dušanka, iz Kapele, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u jedinici V I . ličke
divizije. K a s n i j e radi u vojno-telefonskoj centrali. Dva puta je ranjena.
Vujičić Dušanka, rođena 1923. g. u Rudanovcu, k. 'T. Korenica. Od 1942. g. bila je bolničarka u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i drugim jedinicama N O V . Više puta odlikovana.
V u j i č i ć Jovanka, rođena 1924. g. u Vranovači, k. T. Korenica. U svibnju 1942. g. odlazi u
kulturnu ekipu Štaba Ličkog odreda, a od 1943. g. radi u apoteci pri sanitetu
GŠH.
Vujičić Milica, rođena 1919. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka
u pratećoj četi V I . ličke divizije. Odlikovana nekoliko puta.
Vujičić Zagorka, iz T. Korenice. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji.
V u j n o v i ć Jaga, rođena 1919. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 3. V I I I . 1941. g. Bila je
borac u raznim jedinicama. Nosilac je Spomenice 1941.
�V u j n o v i ć Milica, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici N O V .
Vukaoević-Prica S o f i j a , iz Tolića, k. Udbina.
1943. g.
Bila
je
bolničarka u V I . ličkoj d i v i z i j i od
Vukadinović-Šakić Nena, rođena 1923. g. u Kompolju, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u
kulturnu ekipu Štaba ličkog odreda.
Vukmirović Anđa, rođena 1924. g. na Ljubovu, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj
četi i kasnije u I. brigadi VI. ličke divizije. Poginula na Drvaru za v r i j e m e desanta 1944. g.
Vukmirović Bosa, rođena 1922. g. u Plitvičkom Ljeskovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1941.
g. Bila je borac u I. ličkom odredu, bolničarka u bolnici Krbavica, zatim u I. bataljonu I I . brigade V I . divizije, referent saniteta bataljona u 1 Kosmajskoj brigadi
i upravnik ambulante artiljerijske brigade V I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Vukmirović Ljubica, iz Plitvičkog Ljeskovca, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u
I I I . brigadi VI. ličke divizije. Poginula kod Metka 1943. g.
Vukobratović Draga, rođena 1927. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila
je bolničarka u bolnici T r n a v a c i kasnije borac u v o j n o j oblasti X I . korpusa. Ima
čin zastavnika.
Vukobratović M a r i j a , rođena 1923. g. u Crnoj Vlasti, k. Otočac. Od kolovoza 1942. g. bila
je borac u bataljonu » M a r k a Oreškovića« V I . ličke divizije. Poginula 1943. g. u
borbi protiv ustaša i T a l i j a n a kod1 Gospića.
Vukobratović Milka, rođena 1922. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac
u Udarnom bataljonu V I . ličke divizije. Dva puta odlikovana.
Vukšić-Grčić Nevenka, iz Sušaka. Od 10. I X . 1943. g. bila je bolničarka u ličkim partizanskim bolnicama. U travnju 1945. odlazi u Crikvenicu, g d j e je bila zamjenik komesara bolnice.
Vunjak Boja, iz Kozjana, k. T. Korenica. Bila je od 1942. g. bolničarka u N O V .
Vunjak Danica, rođena u Kozjanu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u bolnici
X I . korpusa. Za v r i j e m e V I I . ofenzive, 1944. g. bila je s ranjenicima u spilji u
S r e d n j o j Gori.
Vunjak Ljubica, iz Kozjana, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Zagorac Danica, rođena 21. V I I I . 1922. g. u Metku, k. Gospić. Od 8. I I I . 1943. bila je borac u II. četi IV. bataljona II. brigade V I . ličke divizije. Iste godine ranjena kod
Sutjeske.
Zaklan Mara, iz Bunića, k. T. Korenica. Početkom' 1943. g. odlazi u N O V . Bila je bolničarka u X X X V . i X I I I . diviziji. U borbi je ranjena.
Zorić Mara, rođena 1925. g. u Osredcima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
U borbi ranjena.
Zubović Marica, rođena 22. V I I . 1922. g. u Vrhovinama, k. Otočac. 15. V. 1944. g. bila je
u četi za vezu IV. udarnog korpusa. Učestvovala je u borbama u Sloveniji i na
Žumberku. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I .
reda.
Žakula Smilja, rođena 1924. g. u Jasikovcu, k. 'T. Korenica. Od 1942. g. bila je bolničarka
u I I I . brigadi V I . ličke divizije.
Žanković Stoja, iz Srednje Gore, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u
borbi kod Drvara spasavajući ranjenike.
Žigić Anđa, rođena 1926. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u Ženskoj četi i kasnije u X X X V . diviziji. Odlikovana Ordenom zasluga za narod.
Žigić S. Dragica, rođena 1925. g. u Tuku, k. 'T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici u Trnavcu i u X X V I . dalmatinskoj diviziji.
Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin vodnika.
�Žigić Evica, rođena 1923. g. u Tuku, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u kulturnu ekipu I I I .
brigade V I . divizije. 1944. g. bila je komesar bolnice.
Žigić Mica, rođena 1926. g. u Tuku, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je kuharica
u tenkovskom vodu pri GŠH, borac u II. četi tenkovskog bataljona i bolničarka
u X I I I . udarnoj diviziji. Ima čin vodnika.
Žigić Mica, rođena 1. V. 1921. g. u Tuku, k. T. Korenica. U N O V od 1. X I I . 1941. g. Bila
je šef ambulante, referent saniteta II. odreda, upravnik bolnice u Farkašiću i
Škarama, te referent saniteta brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Žutić Anka, rođena 1921. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Zajedno sa svojom drugaricom Gleda Maricom poginula je od četničke zasjede 1943.
g. prilikom prenošenja materijala i pošte.
Žutić Stana, rođena 1925. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . l i č k o j
1943. g .
diviziji od
Dokument
388
NAREDBA ŠTABA VI. DIVIZIJE NOV HRVATSKE
Iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Drugarica R a j i ć Koviljka, četna bolničarka I X . udarne brigade, za v r i j e m e borbe
kod 'Tušica, u toku neprijateljske ofenzive,
pod neprijateljskom vatrom, izvlačila je ranjene drugove, čime je pokazala hrabrost
i ljubav za svoje drugove, pa je pohvaljujemo i stavljamo za p r i m j e r svima borcima
ove Divizije.
. . . U svim dosadašnjim borbama, hrabrošću i požrtvovnošću kao i ljubavlju za
Smrt
Politički
fašizmu
za
Liku,
br.
12—13,
1943.
g.
ranjene drugove istakla se drugarica Jeka
Radoković, bolničarka I. bataljona II. udarne brigade.
U svim dosadašnjim borbama istakla se
drugarica Bosa Kulundžić iz I. bataljona II.
udarne brigade kao neustrašiv borac i bombaš.
Sve gore imenovane drugove i drugarice
pohvaljujemo i stavljamo ih za p r i m j e r svima borcima i starješinama ove Divizije.
—
Sloboda
narodu!
komesar :
Komandant:
R. Ž i g i ć v. r.
Đ. Jovanić, v. T.
Osoblje
—,
partizanske
bolnice na Bijelim
Potocima za vrijeme IV.
ofenzive
Janja Hrženjak, Ruža Gaić, Mirko Oklobdžija, Ivanka Blažević
i dir. Slava Blažević
�Dokument
389
POLITDELEGAT MILKA POKRAJAC
Iz
brošure
»Žena
vojnik«,
izdanje
Glavnog
Naš delegat kod straže pri štabu 1. ud.
brigade XXXV. divizije je drugarica Milka
Pokrajac. Na prvi pogled ne čini se da je
ta mirna i tiha drugarica prešla najteže
golgote u historiji našega rata.
Među prve drugarice, koje su riješile da
puškom u ruci svete nebrojena stradanja
našeg naroda, jest Milka. Ona je neustrašivi
borac u bataljonu »Stojana Matica« u VI.
diviziji. U IV. ofenzivi, za vrijeme najtežih
borbi na Ljubovu, zadobiva ona dvadeset i
sedam rana od bacača. Kao teškog ranjenika
prebacuju je drugovi preko Bosne za Crnu
Goru. Ona još i danas osjeća na sebi stradanja IV. i V. ofenzive. Sjeća se i stradanja
naših ranjenika na Zelen-Gori, koji su ubijeni na najsvirepiji način. Ona se tada spasila pukim slučajem.
Dokument
odbora
AFŽ
Hrvatske,
1945.
g.
Nakon što su Milki zacijelile rane, vraća
se u vojnu jedinicu. Ona je opet borac VII.
divizije, gdje je ponovno ranjena u borbi
kod Pljevi ja. Za vrijeme liječenja u bolnici
dobiva trbušni, zatim pjegavi tifus. Sve to
preboljeva, i kad je zbog tih rana i bolesti
bila poslana u pozadinu, Milka se suprotstavlja i odlučno traži da je povrate u vojnu
jedinicu. Ona je danas pri štabu I. udarne
brigade XXXV. divizije.
Mi -smo ponosni i gordi na drugaricu Milku, koja je spremna da i život da za spas i
dobrobit svoje domovine.
Lalić J o v a n k a
dopisnik I. udarne brigade X X X V . divizije,
X I . korpusa
390
PISMO DR. SLAVE ČETKOVIĆ-OČKO OD 1. V. 1942. KOMITETU ZA POMAGANJE
PARTIZANSKIH ODREDA U ZAGREBU, KOJIM
POZIVA
LIJEČNIKE
TRAŽI POMOĆ U SANITETSKOM MATERIJALU
Faksimile
pisma
dr.
Slave
Četković-Oćko
U NOV I
�Dragi drugovi!
Čula sam od pouzdanog i p o v j e r l j i v o g
druga da ste organizovali jedan komitet za
pomaganje narodno-oslobodilačkih partizanskih odreda u zdravstvenom pogledu. 1 U ime
Štaba grupe partizanskih odreda Like pozdravljam ovo vaše nastojanje i obraćam se
na vas sa molbom da nam pošaljete lijekove
prema priloženom' popisu, j e r su nam ti vrlo
potrebni. Napominjem, da t a j popis nije ni
izdaleka potpun, jer je napisan na brzu ruku, pa vas molimo da — ukoliko vam je to
moguće — pošaljete i više toga i drugih
lijekova koji nisu popisani. Ujedno vas molim da te lijekove pošaljete u što v e ć o j količini, j e r je naš oslobođeni t e r i t o r i j vrlo velik, vojska nam je prilično brojčana, a na
granicama se stalno vode akcije. I ako su
naše žrtve relativno vrlo male prema neprijateljevima ipak su nam potrebe velike. Na
našem teritoriju imamo jednu veću bolnicu
(30 k r e v e t a ) i nekoliko ambulanta (po 10
do 15 k r e v e t a ) . Ispočetka smo se borili sa
mnogim poteškoćama, možemo reći da smo
tu bolnicu i ambulantu stvorili iz ničega.
Sada je međutim već mnogo bolje. Osvojenjem Korenice zadobili smo jednu apoteku
— istina bila je prilično opljačkana, ali ipak
smo dosta toga time dobili. Osim toga smo
se okoristili svim bolničkim namještajem iz
Koreničke bolnice, pa smo i s time dobro
opskrbljeni. Šta se tiče hirurškog instrumentarija imamo tako reći potpuni instrumentarij, a u Koreničkoj bolnici imamo i
sterilizator, tako da bi mogli da izvodimo
ovdje sve potrebne operacije, kada bismo
imali jednog dobrog hirurga. M o j a hirurška
praksa je vrlo ma,la — svega 2 mjeseca staža na hirurgiji — pa se ograničujem samo
na male hirurške zahvate. Zatim sa velikom
žudnjom očekujemo dolazak još kojeg liječnika na našu oslobođenu teritoriju. Osim
mene od stručnog sanitetskog osoblja rade
o v d j e još 4 školovane sestre pomoćnice i
jedna primalja i instrumentarka (17 godina
prakse). Kako vidite iz tog kratkog i nepotpunog pregleda, samo nam je potreban još
koji liječnik, po mogućnosti hirurg — i mi
bi mogli da imamo v r l o dobru sanitetsku
službu. Raditi se može mnogo i mirno, tako
da je to pravi užitak. Drugovi, nemojte mno1 Formiranje
p a r t i z a n s k o g saniteta u L i c i p o č i n j e u prosincu 1941. g. za v r i j e m e p r v i h o k r š a j a k o d
K o r e n i c e . I s t o g m j e s e c a uređena j e p r v a p a r t i z a n ska b o l n i c a u L i c i , u školskoj z g r a d i u K r b a v i c i , sa
25 k r e v e t a , a uskoro je smješteno d a l j n j i h 15 k r e veta po o b l i ž n j i m seoskim kućama. S a v u n u t r a š n j i
u r e đ a j i z r a d i l i su s e l j a c i , a p o s t e l j i n u i p o s u đ e sakupile su žene. I n s t r u m e n t a r i j je stigao p r e k o v e z e
iz Z a g r e b a , a l i j e k o v i i ostali sanitetski m a t e r i j a l
dolazio je redovito preko
14
žene Hrvatske u NOB
AFŽ
i
omladine
iz Kore-
Dr.
Slava
Četković-Očko
go premišljati. Život je ovdje i mnogo ljepši
i mnogo sigurniji negoli u gradovima. Dođite •— pomognite našu borbu — koja će
sigurno biti u najskorije v r i j e m e okrunjena
punim uspjehom. L i j e k o v e nam pošaljite na
slijedeću adresu : Glavni štab Dalmatinskih
odreda za Štab grupe Odreda za Liku (bolnica).
Drugarski
Smrt
pozdrav,
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Dr.
Slava2
Korenica, 1. maja 1942.
Molim Vas da mi
je to ikako moguće —
noj hirurgiji, ili bilo
(frakture i t. d.), jer
potrebno.
pošaljete — ako vam
neki priručnik o ratkoju hiruršku knjigu
nam je to neophodno
nice i L i č k o g Petrovoig Sela.
O ishrani b r i n u o se
e k o n o m Štaba grupe. Osnovnu hranu d a v a o j e n a rod, no kako su t a d a t a l i j a n s k i a v i o n i p a d o b r a n i m a
snabdijevali opkoljeni garnizon u Korenici, to je
v e ć i dio t o g a m a t e r i j a l a p a d a o u ruke p a r t i z a n i m a .
G o t o v o s e sav t a j p l i j e n d o d i j e l j i v a o b o l n i c i .
Bolnica u Krbavici radila je neprekidno do ožujka
1942. g., k a d a je e v a k u i r a n a na K a m e n s k o z b o g t a l i janske o f e n z i v e . U p r v o v r i j e m e .služila j e u g l a v n o m
j e d i n i c a m a , k o j e su se b o r i l e oko K o r e n i c e , a k a s n i j e
209
�( s i j e č a n j , v e l j a č a i ožujak 1942. g.), kada su i na
drugim sektorima L i k e formirane m a n j e partizanske bolnice, postala je ova bolnica centralnom za
teške r a n j e n i k e iz svih k r a j e v a L i k e ( L j u b o v o , P r e b o j , P l i t v i c e , Podlapača, M o g o r i ć , Lapac, lSrt>, G r a čac). J e d i n o je u t o j bolnici u k o j o j je radila dr.
Slava 'četković-Očko bio osiguran liječnički nadzor
dok u drugim bolnicama n i j e bilo liječnika. K a s n i j e ,
u toku 1942. g. povećao se b r o j liječnika i m e d i cinskog osoblja.
Početkom 1942. g. osnivaju se na raznim m j e stima i sektorima, g d j e su vodene borbe, privremene
prihvatne te odredske bolnice za lakše ranjenike.
T e ž i r a j e n i c i upućuju se u Centralnu bolnicu u K r bavici. T a k o je u siječnju osnovana 'bolnica za lakše
r a n j e n i k e u T r n a v c u (do 20 kreveta), k o j o m je
u p r a v l j a l a 'med. sestra S l a v k a Blažević. Bolnica je
bila smještena u nekoliko seoskih kuća. R a s f o r m i rana je u t r a v n j u 1942. g. za v r i j e m e talijanske
o f e n z i v e , a ranjenici evakuirani na Kamensko. P o četkom 1942. g. uređena je u nekoliko seoskih kuća
u B u l j m i z a m a i P a v l o v c u bolnica I. odreda, s kapacitetom od 25 kreveta. ( U p r a v n i k med. sestra
J a n j a H r ž e n j a k . ) L j e t i iste godine premještena j e
u zgradu škole u Šalamuniću, a uskoro j e , radi
opasnosti
od
bombardiranja,
bila
rasformirana.
R a n j e n i c i su premješteni u bolnicu na B i j e l e Potoke.
U v e l j a č i p r i l i k o m oslobođenja Lapca, uređena je
prihvatna bolnica u Lapcu za oko 50 ranjenika, u
zgradi bivše ž a n d a r m e r i j e . O v u je bolnicu uz pomoć
naroda uredila B o j a T i š m a , babica. Bolnica je radila
oko 'mjesec dana, koliko su t r a j a l e 'borbe oko Srba,
te je i ona rasformirana, j e r je 'bila izložena bombardiranju. T e ž i r a n j e n i c i prevezeni su u Centralnu
bolnicu, a lakši u baraku u šumi blizu sela K r u g e
(rukovodilac B o j a T i š m a ) . L j e t i iste godine bolnica
je rasformirana, a ranjenici prevezeni na Kamensko
i s j e d i n j e n i « onima iz Centralne bolnice. — U
p r o l j e ć e 1942. g. osnovana je u Dobroselu bolnica
I I I . odreda (oko 30 kreveta). Smještena je p r v o bitno u zgradi škole. Z b o g čestog b o m b a r d i r a n j a
uskoro je izgrađena drvena bolnica u šumi nad
Do'broselom.
U prvo vrijeme bolnicom upravlja
med. sestra S l a v k a Blažević. Rasformirana je u
jesen iste g o d i n e .
K o d o r g a n i z i r a n j a prihvatilišta i transporta ran j e n i k a v e o m a je aktivno učestvovao narod, a osobito omladina. P r e d svaku akciju sakupljan je zav o j n i m a t e r i j a l , p r a v l j e n e drvene udlage, pripremana improvizirana nosila, uređivana kuća za prihvatilište i kola za transport ranjenika.
U rujnu 1942. g. f o r m i r a n a je I. kirurška ekipa
u L i c i . 'Ona je p r v i put vršila svoju funkciju p r i l i kom borbi oko Bihaća, kada je bila smještena u
selu iRudanovcu. Do tada su poduzimani salmo m a n j i
operativni zahvati, j e r sanitet u L i c i n i j e raspolagao
n i j e d n i m kirurgom. T a k o na pr. giips se upotrebljav a o samo iznimno, j e r se v r l o teško n a b a v l j a o . N e k i
medikamenti u p o t r e b l j a v a n i su samo k o d teških ranjenika, .a sterilizacija z a v o j n o g m a t e r i j a l a vršila
se obično g l a č a n j e m ili pomoću pare u limenim
kutijama s protmšenim poklopcem. U z a sve to je
smrtnost u 'bolnicama bila minimalna. Međutim, stepen invalidnosti k o d težih fraktura bio- je dosta
visok zbog nemogućnosti p o s t a v l j a n j a ekstenzija, a
drvene udlage, k o j e su u tim slučajevima upotreb l j a v a n e , bile su obično n e d o v o l j n e .
N a j t e ž i problem — p o m a n j k a n j e obrazovnog sanitetskog kadra — r i j e š a v a o se tako, da su se za
rad u bolnici uzimali d o b r o v o l j c i - o m l a d i n k e , k o j i m a
su se u toku rada u bolnici davale upute i o b j a š n j a vali osnovni p o j m o v i iz h i g i j e n e i n j e g e bolesnika.
Kursevi za četne bolničare održavani su u svim
odredima u v e l j a č i , ožujku i travnju 1942. g. a v o dili su ih referenti odreda po dobivenim uputama.
U svibnju 1942. g. održan je u Korenici, pod
rukovodstvom dr. Slave č e t k o v i ć - O č k o , kurs za bataljonske bolničare. T r a j a o je oko 15 dana, a na
njemu je bilo svega oko 10 polaznika.
Kurseve za bolničare i higijeničare, k o j i su v o đeni k r a j e m 1943. i tokom 1944. g. u L i c i , u g l a v nom su pohađale žene, i to v e ć i n o m omladinke.
Često su takvi kursevi vođeni p o d n a j t e ž i m okolnostima, 'S polupismenim, u nekim slučajevima i nepismenim drugaricama, ali su rezultati u g l a v n o m bili
dobri.
U studenom i prosincu 1943. g. održan je u T r navcu jednomjesečni kurs za bolničarke sa 30 kursistkinja, među k o j i m a su 'bila tri muškarca. D v i j e
učenice su bile nepismene, a četiri polupismene.
Pismene drugarice čitale su s nepismenima skripta
i p o n a v l j a l e naučeno. Praktičan r a d oko ranjenika
i bolesnika o b a v l j a o se u bolnici, k o j a je bila smještena po seljačkim kućama.
Osim ličkih seljačkih
d j e v o j a k a bilo je i oko šest d j e v o j a k a , iz Gorskog
Kotara i P r i m o r j a .
Na kurs u T r n a v a c došli su kursisti iza evakuacije
Otočca i nisu uspjeli da ponesu ni n a j p o t r e b n i j e .
Spavali su g o t o v o na g o l o m podu s malo paprati,
j e r slame ni slamarica n i j e bilo. V e ć i n a je bila bez
kaputa u l j e t n i m haljinama, mnoge nisu imale obuće, a bilo je samo nekoliko komada pokrivača. Ishrana je ibila prilično loša, a često n i j e 'bilo drva ni
za ručak, a kamoli za g r i j a n j e prostorija.
P o d b o l j i m uslovima održan je u siječnju 1944.
g. kurs za bolničarke u Otočcu. I na ovom kursu je
b i l o od ukupno1 30 polaznika četvero vrlo slabo
pismenih.
Na kursu je bilo samo pet muškaraca,
a ostalo su bile omladinke.
Iza druge evakuacije Otočca, u v e l j a č i 1944. g.
započeo je kurs za h i g i j e n i č a r e u T r n a v c u k o j i je
trebao da osposobi h i g i j e n i č a r e za jedinice i bolnice,
k o j i će u p r v o m redu sprijeoavati širenje p j e g a v c a .
Na tom kursu je bilo 18 polaznika, od toga 12 žena.
Kurs je pokazao v r l o dobre rezultate iako je održan pod v r l o teškim uslovima. Z i m a je bila oštra,
hrane malo. N a d a j u ć i se da će se ishrana poboljšati
ako se odtereti bolnicu u T r n a v c u , kurs se .preselio
u Crnu Vlast. N a s t a v a se održavala u j e d n o j j e d i n o j sobi, g d j e se spavalo, j e l o , učilo i predavalo.
K r o v j e prokisavao, a peć n i j e funkcionirala.
Za
hranu se trebalo p r o b i j a t i svakodnevno kroz snijeg
i mećavu.
P r o g r a m kurseva sastojao se iz n a j v a ž n i j i h e l e menata a n a t o m i j e i f i z i o l o g i j e , suzbijanja zaraznih
bolesti, h i g i j e n e p r i m i j e n j e n e na partizanske prilike,
n j e g e bolesnika u bolnici i postupka s bolesnikom
i ranjenikom na terenu, te p r v e pomoći, depedikul a c i j e i d e z i n f e k c i j e partizanskim sredstvima.
O r g a n i z a c i j o m i pedagoškim radom na kursevima za bolničare i h i g i j e n i č a r e b a v i l e su se pretežno
žene l i j e č n i c e i sestre pomoćnice. Koncem 1943. g.
i u 1944. g. u L i c i su radile na kursevinia sestre
pomoćnice Jelka K r a l j , Slavka Blažević i dr. D o r a
Filipović.
2 Dr.
Slava Četković-Očko.
�Dokument
391
Ž E N E U DONJEM L A P C U BRINU SE ZA S V O J E R A N J E N I K E
Članak iz »Žejie u borbi«, glasila AFZ za Liku, br. 2, svibanj 1942. g.
Rad AFŽ u Donjem Lapcu
Naš odbor nije davno osnovan. Stvoren je tek poslije oslobođenja Lapca. 1 Odmah
je počeo radom. Prva briga odbora bila je smještaj i uređenje bolnice, jer je u borbi kod
Lapca i Srba ranjeno nekoliko drugova, kojima je trebalo ukazati što veću njegu i smjestiti ih. Odbor se brzo snašao, i za jedan dan bila je uređena bolnica, skupljen namještaj
i krevetnina i sve drugo, što je bilo potrebno.2
Partizanima, koji su u Lapcu, odbor se brine za hranu, pranje rublja i krpanje.
Odbor se sastaje svake nedjelje. Na tim sastancima pročitamo radio - vijesti, letke, koji
izlaze u zadnje vrijeme i razne knjige. Čitali smo zašto se bore partizani i naše ženske
novine »Žena u borbi«.
Naš će odbor i dalje raditi, jer mi ne ćemo da nam kažu, da smo slobodu dočekale
spavajući i skrštenih ruku.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Član odbora Kikinja Rašeta
1 Donji Lapac po drugi iput oslobođen 27. II.
1942. g.
2 Narod je od prvih dana ustanka smatrao partizanski sanitet svojim. Masovni posjeti žena i omladine bolnicama, pranje bolničkog ruiblja, posteljine
i zavoja, snabdijevanje odjećom i obućom boraca
koji napuštaju 'bolnicu, bila je ogromna pomoć i
jedan od glavnih zadataka AFŽ i omladine.
Partizanski je sanitet s druge strane pružao punu
pomoć narodu. Centralna bolnica u Krbavici i kas-
nije na Bijelim Potocima imala je veliki ambulantni
promet (20-30 i više pregleda dnevno). Tako je na
pr. ljeti 1942. g., kada su ustaše izvršili pokolj žena,
djece i staraca u Jošanima, bolnica u Farkašiću primila sve ranjene (oko 20), većinom žene i djecu.
Među njima bilo je dvoje djece od 2—3 godine, ranjene bodežom u prsni koš, jedno dojenče s ranom
na vratu i nekoliko starica s prostrijelima.
Medicinski kadar vršio je kućne posjete, kao i
stalni higijensko-prosvjetni rad među narodom.
Dokument
I Z V J E Š T A J B O J E TIŠMA
UPRAVNIKA
392
PARTIZANSKE BOLNICE NA B I J E L I M
POTOCIMA OD 15. I X . 1942. 0 SMRTI JEDNOG DRUGA U BOLNICI 1
DRUGARSKA
I. LIČKA ZONA
KORENICA
Izvješćujemo Vas da je 14. o. mj. umro u ovdašnjoj bolnici 2 partizan Bude Mirković,
1 bataljona »Miće Radakovića«, 1 četa.
Molim Vas da izvjestite njegovoga oca Mila Mirkovića iz sela Turjanskog.
Smrt
fašizmu
—
Bijeli Potoci, 15. I X . 1942. g.
1 Iz Zbornika
dokumenata sanitetske službe u
Narodno-oslobodilačkom ratu, knj. 2.
2 Izvještaj
nije dovršen. Original je pisan na
veoma tankom, poluprovidnom papiru, pisaćom mašinom, latinicom. U zaglavlju je godina 1942. dopisana rukom, zelenom tintom. Na više mjesta tekst
je ispravljen rukom.
Centralna bolnica u Krbavici evakuirana je u
travnju 1942. g. na Kamensko. U svibnju iste godine, pod rukovodstvom dr. ISlave Četković-'Ocko,
referenta saniteta Grupe ličkih partizanskih odreda,
Sloboda
naroduI
Upravitelj bolnice 2. odreda:
Tišma Boja s. r.
počinje gradnja bolnice na Bijelim Potocima, na
Plješivici. U međuvremenu je uređena u Farkašiću
prihvatna 'bolnica sa oko 20 kreveta, koja je uskoro
proširena smještajem ranjenika u obližnje seoske
kuće. (Upravnik medicinska sestra Desa Marunić,
a kasnije medicinska sestra Mica Žigić.) Postojala
je do jeseni 1942. g. i kada je otvorena bolnica na
Bijelim Potocima, služila je samo kao prihvatilište
za ranjenike.
Centralna bolnica na Bijelim Potocima, izgrađena je od drva. 'Gradili su je seljaci iz okolnih sela.
�smještena glavnina ranjenika s c i j e l o g područja
Korduna i L i k e . Do- kolovoza 1942. g. bolnicom je
u p r a v l j a l a dr. Slava četković-O'čko. L j e t i 1943. g.
bili su iz bolnice zbog čestih bombardiranja, evakuirani ranjenici. N e š t o kasnije, bila je spaljena od
četnika.
U početku j o j je bio kapacitet 120 kreveta. Imala
je električno o s v j e t l j e n j e i sanitarni u r e đ a j , prostor i j u za v r š e n j e
o p e r a c i j a s potrebnim u r e đ a j e m
i t. d. U jesen 1942. g. imala je i rentgenski aparat.
B i l a je relativno dobro snabdjevena l i j e k o v i m a i
sanitetskim m a t e r i j a l o m , te je za tadašnje prilike
p r e d s t a v l j a l a veliki napredak partizanskog saniteta.
U rujnu 1942. g. dograđen je poseban p a v i l j o n sa
20 kreveta za interne bolesnike, a još kasnije baraka za p j ^ g a v i č a r e , tako da je za v r i j e m e epidem i j e pjegaViCa kapacitet bolnice iznosio oko 200
kreveta. Bolnica je postojala sve do jeseni 1943. g.,
kada su ranjenici premješteni u bolnicu Otočac.
Ona je o d i g r a l a značajnu ulogu, naročito za v r i j e m e
I V . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive, kada j e u n j o j bila
Dokument
L j e t i 1942. g. postojala je kraće v r i j e m e prihvatna bolnica u Škarama (rukovodilac medicinska sestra M i c a Ž i g i ć ) i u Rudanovcu (rukovodilac medicinska sestra Desa Marunić). U jesen 1942. g. uređene su još d v i j e bolnice za lakše r a n j e n i k e : u
V r e l u kod Korenice
(upravnik
medicinska
sestra
A n k a M a t i ć ) i u M i š l j e n o v c u . O v e su bolnice p o stojale do I V . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive.
393
ŽENE POMAŽU RANJENICIMA ZA VRIJEME N A P A D A NA MOGORIĆ
Članak
iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
AFŽ
za
Liku,
br.
3,
srpanj
1942.
g.
Hrabrost naših drugarica
Za v r i j e m e napada na M o g o r i ć 12. aprila 1942. g. 8 drugarica prenosilo je ranjene
drugove iz bolnice na određeno mjesto. Pošto su drugovi bili na položaju, one su preuzele
na sebe tu dužnost. Za sve v r i j e m e oko njih su padale granate, zemlja ih je posipala, ali
se one nisu plašile, nego su izvršile svoj zadatak. T a j isti dan drugarice su u toku najveće vatre nosile hranu na položaj. Nisu ih mogle ustrašiti neprijateljske granate ni puškomitraljezi.
Napisala M i k a B a n j e g l a v i ć
član A O Z M o g o r i ć
Dokument
394
PRIJEDLOG UPRAVNIKA VOJNO-PARTIZANSKE BOLNICE U KRBAVICI OD 23.
III. 1943. OTMARU KREAČIĆU DA SE U »DNEVNIM VIJESTIMA« POHVALI
OSOBLJE BOLNICE U KRBAVICI 1
UPRAVA
VOJNO
BOLNICE
PARTIZANSKE
BR.
21.
III.
1943.
3
Drugu Kulturi 2
Druže,
Osoblje zarazne bolnice u Krbavici skoro
više od mjesec dana nadčovečanskim naporom, dežurajući danju i noću, n j e g u j e teško
obolele drugove od trbušnog i p j e g a v o g tifusa, ne prezajući pred opasnošću da i sami
mogu svakog časa oboleti. Radeći pod vrlo
teškim uslovima, ovo osoblje uspjeva da
obavlja sve teške poslove i da na v r i j e m e
podmiri sve potrebe za 200 bolesnih drugova.
Evo imena tog osoblja: Janko Markić,
politdelegat bolnice u Krbavici, Tomić Mara, Bukvić Zorka, Micetić Vilma, Ban Nevenka, V r n j a k Ljubica, Stanić Zorka, Knežević
Savka, V l a i s a v l j e v i ć Dragica, Drakulić L j u bica, žužić Stanka, Nakarada S o f i j a , Sučuković Nevenka 3 i Kovačević Desanka. 4
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Ovo ti j a v l j a m o zato što smo mišljenja
da treba ovo osoblje pohvaliti u »Dnevnim
Vještima«.
(Mito Dimitrijević)
1 Zbornik
dokumenata sanitetske službe u N a r o dno-oslobodilačkom ratu, k n j . 2.
2 Otmar Kreačić, danas general J N A .
3 Odnosi se na Suđuković Nevenku.
4 Kroz čitavo v r i j e m e rata osoblje u sanitetu, među k o j i m su bile većinom žene, ulagalo je ogromne,
više puta nadčovječanske napore u vršenju s v o j i h
dužnosti prema ranjenicima. Donosimo prikaz o bol-
Politkomesar:
Upravnik:
(Dr.
Kronja)
�ničarkama smještenim za v r i j e m e V I I . n e p r i j a t e l j s k e
o f e n z i v e 1944. g. u spilji blizu Srednje G o r e u L i c i .
Z a v r i j e m e V I I . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive, u prol j e ć e 1944. g. n e p r i j a t e l j je vršio pritisak s.a svih
strana na slobodni t e r i t o r i j L i k e . Problem bolnice
sa blizu 1500 ranjenika i bolesnika postao je za Štab
korpusa jedan od n a j a k u t n i j i h , j e r se u L i c i , z'bog
kamenitog terena, nisu m o g l e pripremiti konspirativne zemunice. Donesena je odluka da se veći dio
ranjenika i bolesnika prebaci preko P l j e š i v i c e na
t e r i t o r i j Korduna, drugi dio preko Velebita u D a l m a ciju, a stotinu n a j t e ž i h ranjenika da se privremeno
sakrije u jednu spilju blizu Srednje Gore. Uz angaž i r a n j e d v i j u brigada, o b j e p a r t i j e ranjenika i bolesnika izašle su iz obruča.
Za p a r t i j u najtežih ranjenika na brzinu je adaptirana spilja, koja. je z j a l a iz j e d n e vrtače s n e v e l i kim otvorom, spuštala se okomito u dubinu oko 2'0
metara, a bila široka 6-10 metara. N j e z i n otvor mog a o se lako pokriti i kamuflirati, da bi je teško p r o našao i o n a j , k o j i dobro p o z n a j e teren. 'Brzo su dovezene daske i potrebne grede i p o s t a v l j e n o osam
spretava. Svaki sprat m o g a o je p r i m i t i 10—15 r a n j e nika. Na p o d o v e p o s t a v l j e n e su slamarice, madraci
i druga posteljina, te su ranjenici m o g l i dobro ležati.
U 'blizini spilje, u zaklonu druge vrtače, podignut je
šator za sedam p j e g a v č a r a , k o j e se također n i j e
moglo evakuirati van L i k e .
P r i j e samog odlaska u spilju održan je otvoreni
partijski i skojevski sastanak sa bolničkim osobljem.
P o s t a v l j e n o je p i t a n j e : tko se j a v l j a d o b r o v o l j n o da
u spilji n j e g u j e ranjenike. P r v e su se j a v i l e Skojevke, a k a d su -vidjele druge — navališe: » P r i m i t e
i mene, nisam ni ja g o r a . « Komesar Đ o k o Z a v a d a
izabrao je 15 drugarica, među n j i m a : M a r u Bubalo,
D a r u Bubalo, Mi'ku V l a i s a v l j e v i ć i D a r u V a r d a iz
L i č k o g P e t r o v o g Sela, Danicu K u l j a k iz K o z j a n a ,
Štaku K o r a č iz Ondića, D r a g i c u O r l o v i ć iz P l o č e i
Milku Kukuljan.
Na dnu spilje, u pijesku, bio je iskopan nužnik,
a m a l o d a l j e bilo je i g r o b l j e . U toku dugih osam
dana boravka u spilji umrla su tri ranjenika. U dnu
spilje bila je pukotina, k o j a je v o d i l a u nepristupačni dio spilje, iznad k o j e je v i j u g a l a pukotina prema površini z e m l j e . K r o z n j u se donekle vršila vent i l a c i j a . Da n i j e toga 'bilo, ranjenici bi se ubrzo
zagušili.
Bolničarke su hranile, n j e g o v a l e i čistile ranjenike,
uz slabo s v i j e t l o karbidnih Lampi. Z b o g blizine nep r i j a t e l j a , k o j i je stalno držao 'komunikaciju nekoliko kilometara od s p i l j e , ulaz se otvarao samo noću,
a preko dana bio zatvoren daskama, prekrivenim
žbunjem i g r m l j e m . K a r b i d n e lampe ispunile su zrak
čađom, a po stijenama se c i j e d i l a voda. Sve su bolničarke doskora promukle. Jedna brigada držala je
p o l o ž a j e na dominantnim visovima iza spilje, a bolnička straža, k o j o m je komandirao komesar bolnice,
predstavljala j e borbeno osiguranje.
K a d je n e p r i j a t e l j vršio napad u neposrednoj b l i zini, n i j e bilo moguće ni noću spilju otvoriti, j e r se
nalazila m e đ u borbenim l i n i j a m a . Bolničarke i ranjenici u spilji osluškivali su borbu. N e k o v r i j e m e
činilo se da je n e p r i j a t e l j s k i m i t r a l j e z postavljen
nad samu spilju. S v i su utihnuli, pa i oni k o j i su
inače bili nestrpljivi.
Ipak n e p r i j a t e l j n i j e ni jedamput prodro do same
spilje. 20. svibnja brigada je isturila prema n e p r i j a telju jače osiguranje i spilja je otvorena. Iz n j e je
prosukljao zadah i z a j e č a l o glasno i duboko disanje.
Karbidna s v i j e t l a još su j e d v a svjetlucala i j e d n o za
drugim se gasilo. Bio- je k r a j n j i čas da se ranjenici
i bolničarke izvuku, j e r im je p r i j e t i l a sigurna smrt
od ugušenja.
K a d su r a n j e n i c i čuli da izlaze iz spilje, iz promuklih g r l a zaorila se .pjesma, kao da ječi z e m l j i n a
utroba. Samo bolničarke nisu m o g l e p j e v a t i , j e r su
bile iznemogle, b l i j e d e , čađave i mokre od vlage. Ne
znamo sva n j i h o v a imena. K a o bezimeni junaci ušle
su u spilju s r a n j e n i m borcima da z a j e d n o dočekaju
spas ili da s n j i m a z a j e d n o izginu.
Dokument
395
SPISAK SESTARA POMOĆNICA I BABICA U SANITETU HRVATSKE OD 8. IX.
1943.1
GLAVNI
ŠTAB
HRVATSKE
S A N I T E T S K I 'OTSJEK
8. I X .
1943. g .
Popis sestara pomoćnica i babica 2
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
1.
2.
Slava Jovanić
Janja Hrženjak
Mica Žigić
Anka Matić
Ema Grivičić
Ruža Los
Vera Lipovščak
Ksenija K r a j n o v i ć
Zlata K r a v a n j a
Boja Tišma
S o f i j a Stjepanović
rukovodilac kurseva
V F B br. 4 ( T u r j a n s k i )
referent san. 1 brig. 8 divizije
V P B br. 3 ( T r n o v e c )
bolnice 6 divizije
rukovodilac kurseva
V P B br. 13 (bolnica II. op. zone)
2 korpus
2 korpus
V P B br. 1 (bolnica Dobroselo)
Hirurška ekipa 6 divizije
M.
P.
D r . Božović, s. r.
1 Zbornik
dokumenata sanitetske službe u N a rodno-oslobodilačkom ratu, knj. 2.
2 'Original napisan mašinom, latinicom, na četvrtini arka b i j e l o g papira.
Na poleđini originala
dodano rukom, olovkom, latinicom:
» 5 ) Popis sestara pomoćnica i p r i m a l j a na radu u N O V i part.
odreda Hrvatske, do sada p r i j a v l j e n i h i raspoređenih.«
�KORDUN
U
prvim
danima
dinih
odreda
slabo
naoružani,
željezničku
kretala
izveli
stanicu
na
dužini
g.,
od
od
do
četka
1942.
bataljona
nje
U
Kordunu
prvoj
drugoj
1942.
i
16.
i
VIII.
Kordunaškom
U
toku
U
VI.
je
IV.
periodu
g.
su
g.
ožujka
svih
oslobođen
V.
divizija,
odredu
ofenzive
12.
VIII.
travnja
oslobođen
Otočac.
ušla
bio
je
čiji
oko
oslobađaju
i
U
u
teritoriju
jačina
poje-
puškama.
Tušilovič,
Bović,
manjih
mostova
više
i
II.
g.,
a
su
do
vodi
1943.
g.
gacku,
16.
teške
VIII.
Iako
Krstim ju,
i
uništili,
Otočca
listopada
odreda
borbi
u
Kor-
od
Hrvatskoj
i
od
ranije
13.
XII.
do
po-
formiranih
odred).
svibnja
na
iste
—
1941.
za
garnizone.
značajnih
kolovoza
XV.
spomenute
uspjeha:
Petrovoj
godine
razbija-
Gori
i
dr.
formirana
brigada.
U
brigade.
tom
'Tada
je
vre-
je
u
boraca.
i
krvave
divizija,
i
18.
toku
ovih,
niz
studenog
2.500
lapačku
Oslobođenjem
Od
12.
ušle
(u
jedinica
partizanski
obruča
sastav
divizija
kotara
su
krajem
su,
partizanskih
neprijateljske
bataljona.
Korduna.
2.000
tog
postigli
proboj
dio
na
kordunaški
Korduna
te
Štab
partizanskih
tri nova
Hrvatske,
bilo
1943.
Gospića
veliki
brigada
brigadom
g.
odreda,
lovačkim
Kordunu,
akcija
na
su
(I.
na
rukovodio
pobjede
odredi
1942.
primorsko-goranskom
travnja
i
većih
sela
odreda
je
do
veća
je
niza
formirana
dva
kordunaška
partizanskih
uglavnom
Perjasicu,
dva
jedinice
kojima
do
i
proljeće
—
vojne
najzna čajnije
partizanski
neprijateljske
13.
u
dolazi
u
rujna
mjesta
porušili
bataljona,
Vojnić
g.
bio
d.,
borci
medu
partizanskom
od
t.
manjih
stupove.
1942.
ofenzive
1942.
Hrvatske,
formirana
diviziji
mjesta
30
naoružani
oslobodili
i
četiri
spada
obrazovana
su
novi
su
veljače
polovini
polovini
brigada
menu
g.
Početkom
oko
bili
PTT
reorganizacije
g.),
ustaško-domobranske
IV.
i
g.
na
U
1942.
je
a
akcija:
Glinice
formirana
ove
bilo
partizana,
uspjelih
pristizali
kotarskog
I.
Kordunu
kilometara,
Nakon
3.
niz
odreda
Oslobođenje
na
15—50
Breberinu,
ustanka
Baniju.
1941.
su
Vojnić,
gerilskih
i
od
nekoliko
Širenjem
dun
ustanka,
se
zajedno
plaščansku
bila
je
borbe
sa
dolinu
oslobođena
s
neprijateljem.
VI
ličkom
od
neprijatelja.
čitava
divizijom
Lika
12.
osim
Gračaca.
toku
u
1942.
sastav
g.
XXXIV.
bila
je
divizije
na
Kordunu
(vidi
XXXIV.
(kotar
Karlovac)
diviziju
u
formirana
materijalu
Karlovačka
Pokuplja
i
brigada,
koja
Žumberka).
je
1944.
�Dokument
396
KROZ OFENZIVU . . .
Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 1, lipanj 1943. g.
Ofenziva. R i j e č k o j u na Kordunu spomin j u nekako ponosno. Uz tu r i j e č vezane su
mnoge i mnoge p a t n j e , s t r a d a n j a , nakon koj i h je u v i j e k u s l i j e d i l a pobjeda, l j e p š a i v e ć a
od p r i j a š n j e .
Obala Kupe. S j e d n e s t r a n e mi, a »s druge
oni. Zvijeri. U s t a š e . Svaku v e č e r bi se razvikali i dovikivali našima. V e ć dugo nagov j e š t a v a j u ofenzivu. R u g a j u se, vele, doći će
opet p r i j e k o .
N o ć j e . V a n i ciča zima. Na n a š a v r a t a
lupa k o m e s a r t e r e n s k e č e t e :
—• N e p r i j a t e l j nadire. T r e b a se povući u
sastav bataljona.
Tu v e č e r oni preko Kupe šute. Ni glasa
se ne č u j e . Misle da će nas time zavarati.
K r e ć e m o . D v o j e saona. V r e ć e , volovski
butovi, lonci, zdjele. A mi u koloni po j e d a n .
T i š i n a . Samo škripa s n i j e g a . K a š a l j se
zatomljuje.
T r e b a biti oprezan. N e p r i j a t e l j bi nas
mogao iznenaditi s boka.
Prolazimo kroz sela, k o j a su s t r a d a l a za
p r i j a š n j e ofenzive. Ali narod kao da je v e ć
zaboravio n a p r i j a š n j e p a t n j e , izgradio j e
ponovno b a j t i c e za s t a n o v a n j e i život je opet
nekako pošao normalnim tokom. Ipak ima
j o š mnogo o g n j i š t a na k o j i m a nikad više nitko neće podići ruku.
J o š s p a v a j u sela k o j a opet čeka novo
s t r a d a n j e , novo s k r i v a n j e , nove p a t n j e .
»Stigli smo do b a t a l j o n a k o j i čeka da se
skupe sve čete, pa da krene na položaj.
Svitanje.
S e l a se bude.
Kroz v r a t a i kroz okna
p r o v i r u j u uznemirene glave. Glas o prodir a n j u n e p r i j a t e l j a stigao je već i pod n j i hove krovove. Uznemireno nas g l e d a j u i pit a j u šta da rade.
M i t r a l j e z svojim š t e k t a n j e m k a z u j e gdje
se n e p r i j a t e l j nalazi. A mi krećemo naprij e d po prtini. T r e b a se žuriti. T r e b a neprij a t e l j a p r e s r e s t i . Dolazimo n a t r a g n e p r i j a t e l j a . Noćas je prošao ovuda, zavit u b i j e l o ,
usput pobio nekoliko ljudi i utvrdio se u
gradiću.
K r e ć e m o dalje.
Obilazimo n e p r i j a t e l j a .
Putem s a z n a j e m o za svu ozbiljnost s i t u a c i j e .
S l i j e d e dani puni napora, slijede neprospavane noći. B o r b a je krvava, teška. Ne-
p r i j a t e l j nadire, ima premoć u tehnici. Avioni tuku c i j e l i dan položaje, p a r a j u zrak
svojim z u j a n j e m .
N e g d j e na putu dolazi nam u s u s r e t grupa — reklo bi se četa — omladinki. Za č a s
se s j a t i š e oko nas. R e d a j u se p i t a n j a . J e d n a
odvažna d r u g a r i c a pristupa našem komandantu :
— Druže, k o j i je b a t a l j o n n a j p o t r e b n i j i
za h r a n u ? Mi, eto, idemo na položaj da im
donesemo, znamo, i z g l a d n j e l i su.
Drug k o m a n d a n t ih u p u ć u j e da odnesu
drugovima, k o j i su v e ć tri dana bez j e l a i
one odlaze uz pjesmu, noseći pune, teške
prteve i kante. Pošle su, n a t j e č u ć i se k o j a
će više ponijeti, da o b r a d u j u s v o j e b o r c e na
f r o n t u , da im iskažu svoju l j u b a v , svoju
pažnju, odanost.
Stižu nas kolone i z b j e g l i c a . Žene s djecom, blagom, p r t l j a g o m . P r o p i t k u j u se za
s v o j e borce.
Na širokoj g l a v n o j cesti s t o j i žena, mršava, slabo odjevena, bosa. Na ruci drži
n a j m a n j e dijete, na leđima nosi svu svoju
imovinu : torbu s malo k r u h a . Oko n j e se
s j a t i l o j o š petero m a l i š a n a , bosih nogu, crvenih od zime.
Žurimo uz kola n a t o v a r e n a s a n i t e t s k i m
materijalom», da u n a j b l i ž e m m j e s t u obrazujemo p r e v i j a l i š t e .
Žena nas u s t a v l j a . T e š k o nam je svima,
j e r mislimo da će nam zatražiti nešto što
j o j ne ćemo moći učiniti : da je primimo na
kola.
P r e v a r i l i smo se. Od svoje v o j s k e u tako
teškim časovima ne traži ona ništa, premda
ni s a m a n i š t a nema. T r i dana i tri noći
b j e ž i pred n e p r i j a t e l j e m sa svojom bosom
i gladnom djecom, sama, ostavivši iza sebe
samo zgarište. I s a d a kad n i š t a više nema,
ona ipak d a j e . Gurka d j e č a č i ć a , k o j i se pripio uz n j e n u s u k n j u , g o v o r e ć i :
—
D a j im, d a j p a r t i z a n i m a metke.
I .veselo nam se pruža mali dlan, na koj e m u z a s v i j e t l i pet puščanih metaka, k o j e
je d i j e t e našlo na putu.
Povlačimo se dalje.
Za c i j e l o v r i j e m e puta ne vidimo ni jedno zabrinuto ili preplašeno lice. N a š a su
lica, naše su duše pune vedrine i p j e s m e .
Svi na f r o n t , sve za f r o n t .
Vera Jurić
�Dokument 397
ŽENE BORCI
Iz
brošure
»Žena
vojnik«,
izdanje
Glavnog
U ljeto 1942. g. vježbalo se u rukovanju
karabinkom oko sedam stotina kordunaškim
žena i djevojaka. Seka Bulat bila je tada prvi
komesar-žena omladinske čete. Ona je osposobljavala omladinu Korduna vojnički i politički i slala ih osposobljene u VIII. diviziju.
Njezina sestra Anka također odlazi u brigadu i kao zamjenik komesara bataljona biva
ranjena. A Dragica Bulat položila je kao bataljonska bolničarka, u Petrovoj Gori svoj
mladi život. Ona je najmlađa sestra od triju
prvoborki Korduna.
Preko dvije stotine omladinki i žena u jeseni 1942. g. odlaze u IV., V. i XV. kordunašku brigadu. Ma da bose i u slabim rokljama,
one se ne tuže i hrabro podnose hladnoću i
teški partizanski život.
Za vrijeme borbe na Gr ubi snom Polju
drugarica Milka iz Ljeskovca, borac III. bataljona II. udarne brigade, bila je među prvima
u jurišu. Pala je u toj borbi u ruke ustaša,
ali prije nego im je uspjelo zarobiti je, ona
probode nožem jednoga bandita.
Ivošević Milica, bolničarka VIII. udarne
divizije, za vrijeme borbe kod Cetingrada,
Narod
hrani
odbora
AFŽ
Hrvatske,
1945.
unatoč strahovitog bombardovanja i eksplozije topovskih granata, ne miče se s položaja. Mrtvu je drugovi iznesoše.
Marija Ulemek prva je žena Korduna koja
je uzela oružje u ruke. Kao desetar XV. sada
III. udarne brigade, svojom borbenošću služila je svim- drugovima za primjer. Za vrijeme borbe kod Barilovića smjelo vodi svoju
desetinu na položaj, riješena da ne odstupi
dok neprijatelja ne odbije. U tome je uspjela,
ali je i položila svoj život.
Mica Đurić, borac I. bataljona II. udarne
brigade, nalazi se u vojsci već tri godine. Sa
četrnaest godina postala je ona borac. Dijete
je osvećivalo majku, koju su ustaše zaklale
pred njenim očima. Ona kaže: »Brigada mi
je otac i majka. Nema kuće koju bih voljela
više od svoje brigade, a rukovodioce svoje
volim više od najbližeg roda.«
Danica Ljepović, uvijek vesela i nasmijana, okupljala je žene u Tušiloviću kao i na
cijelom Kordunu. Svestrano je radila na
stvaranju jedinstva srpskih i hrvatskih žena.
Za vrijeme IV. ofenzive odlazi u XV. brigadu, postaje delegat, i pogiba kod Lapca.
svoju
vojsku
�Dokument
398
U JEDINICAMA I. KORPUSA NOV HRVATSKE BILO JE NA DAN 19. III. 1943.
571 ŽENA
Dne 19-111-1943.
PREGLED 1
brojnog stanja i naoružanja I. korpusa NO Vojske Hrvatske
Brojno stanje
5
4230
320
1354
V I I I . Divizija
4844
207
1262
Kordunaški odred
1070
10
89
ženjkih
ženskih
—
59
V I . Divizija
Banijski odred
na licu
muških
muških
Štab korpusa
—
ženskih
muških
Jedinica
Naoružanje 2
u rashodu
po spisku
59
5
81
2876
239
31
3582
176
981
10
829
3
—
879
4
50
1055
18
202
—
853
18
Korpusna artiljerija
85
6
5
—
80
6
T e n k o v s k a četa
35
1
1
—
34
1
12257
571
29 63
9294
458
Lički odred
Svega
Smrt
fašizmu
Politkomesar
1
2
—
Sloboda
1
113
narodu!
M . P.
Komandant
Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O Jugoslavije
Naoružanje izostavljeno
Dokument
399
KARLOVAČKA BRIGADA — TO JE NAŠ PONOS
Iz
»Žene u
borbi«,
glasila
AFŽ
Tako g o v o r e žene, H r v a t i c e iz okoline
K a r l o v c a . » M i smo se p r i j e bojale partizana — ustaše su nam g o v o r i l i da će nas oni
poklati. A l i došli su partizani i u naše selo
i mi smo ih upoznali. Otada naši sinovi idu
u Narodno-oslobodilačku v o j s k u « , kaže starica iz sela Lipnika.
Dugo je n e p r i j a t e l j htio da svojom politikom g l a đ e n j a veže n j i h o v e sinove uz sebe,
htio je da ih upotrijebi u borbi protiv njihove srpske braće na Kordunu i drugdje.
A l i žene kotara K a r l o v a c čule su za patnje
njihovih sestara, Srpkinja Korduna i odgov o r i l e su krvniku Paveliću : poslale su sve
s v o j e sinove u K a r l o v a č k i odred, k o j i se
unatrag nekoliko mjesci pretvorio u I. karlovačku brigadu. I one su pomogle da je od
početka m o b i l i z a c i j e karlovački kotar dao za
nepunih mjesec dana 475 narodnih boraca.
Punim košarama darova posjećivale su ih
na v o j n o m kursu u Adlešiću, a oni su im
pričali što su naučili.
Hrvatske,
br.
10,
rujan
1944.
g.
One, koje i m a j u sinove u n e p r i j a t e l j s k o j
vojsci, nastoje ih svim silama vratiti kući.
» D o đ i odmah kući, nešto se d o g o d i l o « , piše
55 g o d i š n j a m a j k a svome sinu — domobranu. Tek što se sin p o j a v i o na vratima, rekla
mu j e : » D o s t a je, sine, borbe p r o t i v svoga
naroda. Red je da ideš u partizane. Odmori
se i k r e n i . « Sin je upita: » D a li da idem u
odred ili u b r i g a d u ? « »U brigadi je č a s n i j e « ,
odgovorila je majka. A kad su sinu u b r i g a d i
rekli da je visoka n j e g o v a svijest, kad je
došao u Narodno-oslobodilačku vojsku on se
n i j e stidio o d g o v o r i t i : » N i j e mene dovela
moja svijest, nego s v i j e s t m o j e m a j k e . «
Oko 500 žena i omladinki p r e v a l i l e su
put od 5—6 sati, da bi na mitingu u Črnomelju, g d j e se manifestiralo borbeno bratstvo srpskih, hrvatskih i slovenskih boraca,
darivale bogatim
darovima
s v o j e sinove,
borce I. karlovačke b r i g a d e i sinove svojih
srpskih sestara, borce II. kordunaške brigade.
�M E Đ U B O R C I M A K O R D U N A S K I H J E D I N I C A BILE SU I O V E D R U G A R I C E :
Arambašić Ljubica, iz Zinića, k. Vojnić. Od 1942. g. borila se u I I I . bataljonu II. brigade
V I I I . divizije.
Babić Marija, iz Karlovca. Bila je borac u četi za vezu Karlovačke udarne brigade.
Badlović Stana, Dobrić Ljubica, Tepšić Stana i Vorkapić Marica, bile su borci u raznim
operativnim jedinicama na Kordunu.
Balač Mara, rođena 1920. g. u Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je
borac u V I I I . diviziji. Poginula 1945. g.
Basara Mila, rođena 10. X I . 1919. g. u Vojniću. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici
u P e t r o v o j Gori, zatim na raznim dužnostima u sanitetu, u X. hercegovačkoj
brigadi pratećeg bataljona X X I X . udarne divizije i Komandi grada Karlovca. Nosilac je Spomenice 1941.
Bencan Micika, iz Karlovca. Bila je borac Karlovačke udarne brigade.
Beršić Mira, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj udarnoj brigadi.
Bjelobrk Marica, rođena 1926. g. u Korđu,naškom Ljeskovcu, k. Slunj. Od kolovoza 1942, g.
bila je borac u K r a j i š k o j brigadi, a zatim kuharica u KK K P H Slunj.
Bogdanović Bogdanka, rođena 2. I. 1922. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od 20. V I I I .
1941. g. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u P e t r o v o j Gori, na radu u
agitpropu OK K P H Karlovac, učiteljica u Vojniću i na radu u Sanitetskom odjeljenju' Štaba Baze-Bari ( I t a l i j a ) , Nosilac je Spomenice 1941.
Bogdanović-Ostojić Boja, rođena 1922.
kao bolničarka u prihvatnoj
v o j Gori. Neko v r i j e m e radi
Imia čin kapetana. Nosilac je
g. u Perni, k. Vrginmost. Od kolovoza 1941. g. radi
partizanskoj ambulanti i kasnije u bolnici na Petrou agitpropui, a zatim ponovo odlazi u jedinicu N O V .
Spomenice 1941.
Bolić Danica, iz D o n j e g Skrada, k. Vojnić. Bila je borac u V I I I . diviziji. Poginula 1943. g.
Brković Draga, rođena 10. I I I . 1924. g. u Cetingradu-, k. Slunj. Od 3. I X . 1944. g. u N O V .
U komandi II. čete Vazduhoplovnog bataljona vršila je dužnost politdelegata.
Ima čin zastavnika.
Brković Ljubica, rođena 1924. g. u Pecki, k. Vrginmost. U N O V od 1942. g. Bila je rukovodilac SKOJ-a u bataljonu I. brigade V I I I . divizije. Poginula u kolovozu 1943. g.
u borbi kod Lasinje.
Bubalo Anka, rodom iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. Bila je bolničarka u previjalištu V I I I . divizije. 'Teže je ranjena kod Lasinje 1943. g.
Budak-Tomičić-Morović dr. Anka, rođena 1915. g. u Konjicu. U svibnju 1943, g. odlazi u
Kninski sektor, gdje radi u s-anitetu. Kasnije je bila šef v o j n e ambulante u Kor-enici, upravnik bolnice u Skradu i Peckoj, liječnik u partizanskoj bolnici u Gru^
mu ( I t a l i j a ) i u X X I I . i X L V I I I . srpskoj diviziji načelnik saniteta. Odlikovana
Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda.
Bulat Anka, rođena 16. IV. 1924. g. u Vrginmostu. U N O V od kolovoza 1941. g. Bila je
borac u Kirinskom odredu, u I I I . bataljonu I. kordiuinaškog partizanskog odreda,
u Omladinskoj četi i II. brigadi V I I I . divizije. Vršila je dužnost zamjenika komesara čete, komesara čete i 1 zamjenika komes-ara bataljona. Ranjena u borbi kod
Cetingrada. 1944. g. postavljena je za komesara V o j n e škole I V . korpusa i komesara evakuacione bolnice IV. korpusa. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom
zasluga za narod II. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Spomenicom
10-godišnjice J N A . Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin kapetana.
�Bulat Dragica, rođena 1922. g. u Vrginmostu.
U prvim danima okupacije radi na
organiziranju narodnog ustanka u
kotaru Vrginmost. Bila je kurir OK
KPH Karlovac. Pri povratku iz Karlovca, uhvatili su je neprijatelji na
Riječici, ali joj uspijeva pobjeći. U
III. bataljonu u Perni bila je rukovodilac sanitetske službe. Za vrijeme
neprijateljske ofenzive na Petrovu
Goru, u ožujku 1942. g. javila se u
patrolu, koja je trebala da hvata vezu s Podgoračkom četom. Neprijatelj
je bio zaposjeo šumu i zamaskirao se
partizanskim kapama. Kad je naišla
patrola, u kojoj se nalazila Dragica,
neprijatelj je otvorio vatru. Dragica
je bila smrtno ranjena.
Bulat Kata, rođena 1900. g. u Vrginmostu. U
r u j n u 1941. g. odlazi u odred Malička kao kuharica. Kasnije je bila u
I. kordunaškom PO, OK Karlovac
i Kordunskom području. Nosilac je
Spomenice 1941.
Bulat Ljuba, iz Kirina, k. Vrginmost. 1941.
g. odlazi u Kirinski partizanski
odred, u kojem ostaje do kraja 1942.
g., a zatim radi na terenu.
Anka
Bulat
Bulat Savka Seka, rođena 1926. g. u Vrginmostu. U kolovozu 1941. g. radi na stvaranju
organizacije žena, a kasnije odlazi u NOV. Bila je borac u Kirinskom odredu i
I. proleterskoj četi Korduna, komesar u IV. i VIII. omladinskoj četi, komesar čete
u II. brigadi VIII. divizije i komesar Vojno-političke škole VIII. divizije. 1944. g.
nalazi se u omladinskoj brigadi »Jože Vlahovića«, zatim u štabu X. zagrebačkog
korpusa. Bila je r a n j e n a u borbi na Komarevo k r a j Siska. Odlikovana Ordewom
za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod
II. reda. Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin kapetana.
Bulić Ankica, rođena 6. X. 1921. g. u Pisarovini, k. Karlovac. U NOV od 1941. g. Bila je
bolničarka, referent saniteta bataljona i brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Bulić Dragica, rođena 12. IV. 1923. g. u Topuskom, k. Vrginmost. 7. XI. 1941. g. odlazi u
Crnopotočki vod III. bataljona. Radila je kao bolničarka i politički delegat bolnice. Nosilac je Spomenice 1941.
Cvijanović Anka, rođena 1925. g. u Toliću, k. Udbina. Od 11. XI. 1943. g. bila je borac u
VIII. diviziji. Poginula u ožujku 1945. g.
Cvijanović Ljuba, iz Brezove Glave, k. Vojnić. Bila je borac u I. brigadi VIII. divizije.
Cvijanović Nada, iz Vaganca, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u III. brigadi VIII.
divizije. Dva puta je ranjena. Ima čin kapetana.
čačić Ljuba, rođena 1923. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. Od srpnja 1942. g. u NOV.
U borbi kod Slunja istakla se u spašavanju ranjenih drugova. Poginula 1942. g.
kao bolničarka.
Čuturilo-Mohar Anka, rođena 25. VI. 1925. g. u Tušiloviću-, k. Vojnić. 15. IV. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u I. kordunaškom odredu, kasnije u III. brigadi VIII.
divizije i u Karlovačkom odredu.
Dejanović Mara, rođena 1923. g. u Poloju, k. Vojnić. Kao borac čete za vezu II. brigade
VIII. divizije poginula u lipnju 1943. g. u borbi kod Veljuna.
Dević Ljuba, rođena 1926. g. u Priisjeki, k. Vojnić. Od 1942. g. bila je borac u I. bataljonu
III. brigade VIII. divizije.
�Dokument
400
U VIII. KORDUNAŠKOJ DIVIZIJI BILE SU NA DAN 28. III. 1943. 194 ŽENE1
ŠTAB VIII. DIVIZIJE I. KORPUSA
NOV HRVATSKE
Br. SI.
Dne 2-8. III. 1943.
i
PREGLED
brojnog stanja i
naoružanja 2
VIII. divizije I. korpusa N O V Hrvatske na dan 28. III, 1943.
Naoružanje 2
Brojno stanje
ženskih
—
licu
muških
—
na
ženskih
u rashodu
muških
muških
ženskih
po s aisku
Jedinica
36
4
36
4
IV. Udarna brigada
1557
36
335
9
1222
27
V. Udarna brigada
1043
71
217
13
826
58
897
28
212
5
685
23
1382
52
528
8
854
44
Štab divizije
VI. Brigada
XV. Udarna brigada
Vod za vezu
32
—
6
—
26
—
Prateća četa
42
—
6
—
36
—
Sanitetski vod
14
Mitraljeska četa
19
Svega
5022
4
3
—
194
—
1308
2
19
—
37
1
10
3714
—
157
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Politkomesar
A. Turkulin, s. r.
1
2
Komandant
V. Četković, s. r.
Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu MNO Jugoslavije
Naoružanje izostavljeno
Dobrić Mara, rođena 1922. g. u Šljivovcu, k. Vrginmost. Bila je od 1942. g. borac u N O V .
a od 1943. g. radi na terenu.
Dotlić Milka, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. U N O V od siječnja 1942. g.
Bila je bolničarka u I. bataljonu II. brigade V I I I . divizije. Teže ranjena 1945. g.
Drakulić Marija. U N O V od 10. X. 1942. g. Tada rukovodi apotekom u Slunju, s kojom
prelazi u bolnicu na Bijelim Potocima. 1943. g. rukovodi apotekom u Korenici, i
zatim apotekom u bolnici iznad Vukelića (Drežnica). Kasnije je bila komesar
sanitetske škole. 1944. g. bila je u IV. korpusu referent apotekarstva, a 1945. g. postaje referent za snabdijevanje apotekarskog odsjeka saniteta Glavnog štaba Hrvatske.
Drakulić Milka, iz Uvalice, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I I I . diviziji. Ranjena sedam puta.
Dropuljić-Stjepanović Sofija, rođena 1916, g. u Kuniću, k. Ogulin. U N O V od 1941. g.
Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u Zbjegu, zatim na radu u kirurškoj
ekipi V I I I . divizije, V I . ličke i X I X . dalmatinske divizije. Nosilac je Spomenice
1941.
Đipalo Kata, rođena 1928. u Tušilovićut, k. Vojnić. Radila je 1944. g. u bolnici u Kestenov o j Gori na Kordunu kao bolničarka, a zatim otišla kao borac u V I I I . dalmatinski
korpus.
�Đipalo M i r j a n a , rođena 1927. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Bila je od 1944. g. bolničarka u
bolnici u Kestenovoj Gori na Kordunu, a zatim u- V I I I . dalmatinskom korpusu.
Fak Zorka, rođena 1922. g. u Ravnoj Gori, k. Delnice. 26. X. 1942. g. odlazi u I V . kordunašku brigadu. Bila je rukovodilac omladine u bataljonu, član Kotarskog odbora
U S A O H - a za Karlovac, član Okružnog odbora U S A O H - a za Varaždin, član propodjela Glavnog odbora U S A O H - a .
Fičurin Ivanka, rođena 1926. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je
borac u I I I . bataljonu I I I . brigade V I I I . divizije i u Karlovačkoj brigadi. Odlikovana Medaljom zasluga za narod i M e d a l j o m za hrabrost.
Fičurin Micika, iz "Duga Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji.
Filipac Anđela, iz Karlovca. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi.
Fudurić Anka, rođena 1924. g. u Belavićkna, k. Karlovac. Od 9. X. 1943. g. bila je tehničarka u Karlovačkom odredu. Poginula 21. I I I . 1945. g. u borbi s N i j e m c i m a u
Kuniću.
Fudurić Barka, iz Belavića, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi.
Furlan Ljubica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je bolničarka u Karlovačkoj brigadi.
Gabrić-Jaršulić M a r i j a , rođena 17. X I . 1921. g. u Karlovcu. U N O V od 8. V I I I . 1941. g.
Bila je borac u odredu »Stanka Gabrića«, bolničarka i referent saniteta bataljona u IV. brigadi V I I . divizije, higijeničar V I I I . d i v i z i j e i komesar bolnice Dubrovačkog područja, te bolnice u Kuparima k r a j Dubrovnika. Nosilac je Spomenice
1941.
Galović Rezika, rođena 8. I I I . 1919. g. u Lokvicama, k. Metlika. U N O V od 24. I V . 1943. g.
Bila je kuharica i kasnije borac u Karlovačkoj brigadi. Odlikovana Ordenom zasluga za narod.
Gener Vera, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac, a zatim referent saniteta u Karlovačkoj udarnoj brigadi.
Bolnica
u
Petrovoj
Gori
na
Kordunu
�Glumac Milka, rođena 1925. g. u Primišlju, k. Slunj. Bila je borac u I. četi I V . bataljona
I. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1943. g. u borbi kod Josipdola i Oštarija.
Gnjatović Anka, rođena 1923. g. u Cvijanović Brdu, k. Slunj. Od 1941. g. bila je borac u
Kordunaškom odredu. Istakla se u borbi s četnicima u Lici ( Š k a r e ) , kod izvlačenja ranjenih drugova pred neprijateljem. K a s n i j e je bila borac u II. bataljonu
I I I . brigade V I I I . udarne divizije. Poginula 1943. g. u borbi na Kestenku.
Gojak Barka, rođena 1. V. 1918. g. u T u r a j u , k. Karlovac. 11. X I . 1941. g. bila je uhapšena
i otjerana u logor Stara Gradiška. Zamijenjena 12. X I I . 1943. g. Bila je borac
u Karlovačkom odredu, zatim u kulturnoj ekipi I V . korpusa, u Centru vojnih bolnica i u propodjelu. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941.
Govednik Rozina, iz Karlovca. Bila je borac, zatim zamjenik komesara čete za vezu u Karlovačkoj udarnoj brigadi.
Graho Anica, rođena 24. I I . 1922. g. u Bubnjarcima, k. Karlovac.
P r i j e svog odlaska u
partizane 8. V I I I . 1943. g. dva puta je hapšena. Bila je borac i sanitetski radnik
u I. karlovačkom partizanskom odredu.
Guberina Dragica, rođena 1925. g. u Kiriniu, k. Vrginmost. Bila je borac u I. omladinskoj
četi i raznim jedinicama V I I I . divizije, te šef brigadnog saniteta. Nosilac je Spomenice 1941.
Halovanić Maca, rođena 1923. g. u Novakima, k. Karlovac. U N O V od 1943. g. Radila je u
vojnioj tkaonici, zatim je bila borac u četi za vezu I V . udarnog korpusa.
Hegeduš Barka, rođena 1926. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. U N O V od 1944. g. Bila je
borac, bolničarka i telefonist u I. karlovačkom odredu i IV. korpusu. Odlikovana
Medaljom zasluga za narod i Medaljom za hrabrost.
Hidžak-Poštić Desanka, rođena 1925. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od listopada 1941.
g. Bila je borac u I. omladinskoj ženskoj četi, u X V . brigadi i Unskoj grupi na
Baniji, g d j e završava omladinski v o j n i kurs i postaje desetar. U jesen 1943. g.
prelazi u Plaščanski odred, a zatim je ponovo u četi za vezu pri V I I I . diviziji. U
proljeće 1944. g. završava radio-telegrafski kurs, te radi u Korpusu. Bila je ranjena u borbi na Grubješić Brdu na Baniji.
U s v o j o j jedinici bila je jedina žena
desetar, i njezina je desetina bila uvijek primjer discipline.
Ivković L j u b a , rođena 1924. g. u Čremušnici, k. Vrginmost.
omladinski rukovodilac u I I I . brigadi V I I I . divizije.
Bila je od 1942. g. borac i
Jančić Nevenka, rođena 1925. g. u Josipdolu, k. Ogulin. U N O V od 20. X I . 1943. g. Bila je
telefonist u četi za vezu I. brigade V I I I . divizije.
Janjanin Milica, rođena 1924. g. u Donjim Dubravama, k. Ogulin. Od 1943. g. bila je borac,
a poslije telefonist u V I I I . diviziji.
Jozefček Zdenka, rođena 12. I I . 1907. g. u Skajkavcu, k. Karlovac. 25. I. 1942. g. odlazi u
Kordunaški odred. U početku radi kao bolničarka, a poslije u tehničkom odsjeku
Glavnog štaba Hrvatske.
Juran S o f i j a , rođena 1929. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je
borac, a zatim telefonistkinja u Karlovačkoj brigadi i V I I I . diviziji.
Kadenić-Aralica Jela, rođena 2. X. 1922. g. u Boviću, k. Vrginmost.
4. V I I I . 1941. g.
odlazi u IV. bataljon I. kordunaškog odreda. Bila je pomoćnik komesara čete, zatim sekretar Kotarskog odbora Ključ. Nosilac je Spomenice 1941.
K a j g a n i ć Maca, rođena 1923. g. u Kirinu, k. Vrginmost. U N O V od 15. I X . 1941. g. Bila
je u I V . bataljonu I. kordunaškog partizanskog odreda, i kasnije borac u omladinskoj četi. K r a j e m 1942. g. vraća se u svoje selo i radi u omladinskoj organizaciji. Nosilac je Spomenice 1941.
Karamarković Milka, rođena 15. V. 1923. g. u Kostelovcu, k. Vojnić. 18. ožujka 1942. g.
odlazi u II. kordunaški odred. Kasnije je bila bolničarka i šifrant u V I I I . diviziji.
Nosilac je Spomenice 1941.
�Karan Desanka, rodom iz Tušilovića, k. Vojnić. Bila je borac u II. brigadi V I I I . divizije,
zamjenik komesara čete u I. bataljonu i u mitraljeskoj četi I V . bataljona.
Karan Sava. Bila je rukovodilac omladine u I I . udarnoj brigadi V I I I . divizije. Poginula
u borbi kod Oštarija.
Kasunić Magda, rođena 1. I. 1925. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 28. I X . 1943. g. odlazi u
II. kordunašku brigadu V I I I . divizije. Bila je higijeničarka, bolničarka, pomoćnik
š e f a previjališnog o d j e l j e n j a i higijeničar brigade. Ima čin starijeg vodnika.
Kekić-čurčija Milka, rođena 192,3. g. u Cvijanović Brdu, k. Slunj. Od siječnja 1942. g. bila
je borac u V I I I . kordunaškoj diviziji. Istakla se u borbi na Oberlapcu, g d j e je, sa
još d v i j e drugarice izvukla s položaja ranjenu drugaricu politdelegata Lepović
Danicu da ne padne u ruke Talijana. U borbama na Vrhovinama bila je ranjena.
Keser-Poštić Milka, rođena 14. V. 1918. g. ui Čemernici, k. Vrginmost. K a o učiteljica stručne škole radi od studenog 1941. g. na organiziranju prosvjetnog rada u Perni i
Vorkapiću. Polovinom prosinca 1941. g. prelazi u I I . bataljon I. K P O Perna. Poslije svršenog I. oficirskog kursa bila je vodnik u I. kordunaškom odredu, zatim
politdelegat u I I I . bataljonu V I . brigade V I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Klarić Milka, rođena 1924. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. Od 1942. g. bila je borac
u NOV.
Knapić Anđela, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji.
Kokir Dragica, rođena 1925. g. Bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona I. brigade V I I I . divizije. Poginula u rujnu 1944. g. u borbi na Sunji.
Korkut Stana, rođena 1924. g. u Kozarcu, k. Vrginmost. U N O V od svibnja 1942. g. Bila
je borac u omladinskoj četi u Sjeničaku, u I V . bataljonu I, K P O , u V I I I . i V I I .
diviziji, s kojom prolazi Bosnu i Crnu Goru za v r i j e m e I V . i V. ofenzive.
K o s i j e r Mila, rođena 1917. g. u Donjem Budačkom, k. Vojnić. Bila je predsjednica kotarskog odbora A F Ž Vojnić. Početkom 1943. g. odlazi u I. bataljon
kordunaškog
odreda. Kasnije se vraća na rad u A F Ž . U to v r i j e m e pojavili su se na području
Vojnića četnici. Na masovnim sastancima u selu, ona je objašnjavala zločinački
rad ovih izdajnika. P o s l i j e jednog takvog sastanka 1944. g. sačekali su je četnici
u zasjedi i na zvjerski način umorili.
Kovačić Stana, rođena 1907. g. u K r i v a j i , k. V o j n i ć . U N O V od 22. V I I I . 1941. g. Bila je
kuharica u partizanskom odredu » C r n a l o k v a « i kasnije u I. brigadi V I I I . divizije. Od 1943. g. radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941.
K r a n j č e v i ć Slavka, rođena 1925. g. u Perni, k. Vrginmiost. U N O V od 22. V I I I . 1941. g.
Bila je kuharica u partizanskom odredu u Perni, bolničarka u v o j n o j bolnici u
P e t r o v o j Gori, te politički i prosvjetni radnik na terenu. Nosilac je Spomenice
1941.
Krivokuća Milka, iz Trebinja, k. Vojnić. Bila je borac u V I I I . diviziji od 1942. g.
Kukić-Bjelobrk Danica, rođena 1926. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. U lipnju 1942.
g. odlazi u II. brigadu V I I I . divizije.
Kukić Dragica, rođena 1924. g. u D. Dubravama, k. Ogulin. U N O V od 1942. g. Bila je desetar, vodnik voda i komandir čete.
Kukić Milka, rođena 1922. g. u D. Dubravama, k. Ogulin. 1942. g. bila je u N O V . K a s n i j e
radi na terenu kao politički radnik. Bila je član KK K P H Veljun.
Laurić-Stanić Micika, rođena 27. X I . 1923. g. u Karlovcu. U N O V od ožujka 1943. g. Bila
je borac i omladinski rukovodilac u Kordunaškom odredu.
Lončar Milica, rođena 1923. g. u D. Sjeničku, k. Vrginmost. Od 1943. g. bila je borac, a
kasnije mlađi vodnik u I. četi I I I . bataljona II. brigade V I I I . divizije.
Ranjena
24. V. 1944. kod Čemernice, u borbi s ustašama.
�Los Ruža. Kao sestra pomoćnica vodila je trijažnu
područja 1944. g.
ambulantu
kod
Komande
kordunskog
Lukačić-Fumić Zorka, rođena 1916. g. u Turnjui, k. Karlovac. U N O V od 3. X. 1941. g. U
odredu »Debela kosa«, i kasnije u V I I I . kordunaškoj diviziji bila je borac, delegat
i zamjenik komesara čete. Nosilac je Spomenice 1941.
Lulik Katica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila borac u Karlovačkoj udarnoj brigadi.
Macut Dragica. Bila je borac u I I . brigadi V I I I . divizije. Istakla se u borbi na Drenovači
u I V . neprijateljskoj ofenzivi i bila pohvaljena od Štaba divizije.
Mačešić Milka Božina, rođena 15. X. 1922. g. u Krnjaku, k. Vojnić.
Bila je kuharica, a
kasnije bolničarka u Štabu grupe Kordunaških partizanskih odreda, zatim u I I .
brigadi V I I I . divizije i u bolnici u Skradu. 1943. g. ranjena. Nosilac je Spomenice 1941.
Mačešić Stanka, rođena 1923. g. u Budačkoj Rijeci, k. Vojnić. Od svibnja 1942. g. bila je
borac u V. brigadi V I I I . divizije. U borbi je bila ranjena.
Malić Emilija, rođena 1923. g. u Koranskom Bregu, k. Vojnić. Odlazila je po zadacima u
neprijateljska uporišta. Učestvovala je u razoružavanju Brezove Glave, g d j e je
zarobljeno preko 500 neprijateljskih vojnika. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac
u omladinskom bataljonu I. brigade V I I I . divizije do 1944. g. kada prelazi u Štab
divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Malić Radojka, iz Tušilovića, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u V I I I . diviziji.
Malković Anka, » C r v e n a A n k a « , rođena 24. V I I . 1908. g. u Prekriškom Loviću, k. Karlovac. U partizane odlazi u listopadu 1942. g. Bila je borac u Kordunaškom odredu,
Karlovačkom odredu i u Karlovačkoj brigadi.
M a l j e v a c L j u b i c a . Bila je borac u I I . bataljonu IV. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1944.
Mandić Danica, rođena 1923. g. u Utinji, k. V o j n i ć . Od 1942. g. bila je borac u II. četi
I I I . bataljona I. brigade V I I I . divizije. Iste godine poginula u Skakavcu.
M a r j a n o v i ć Soka, rođena 1927. g. u Maljevcu, k. Slunj. U svibnju 1942. g. zarobljena od
neprijatelja u P e t r o v o j Gori. Uspijeva pobjeći, te odlazi u jedinicu N O V .
M a l k o v i ć Mara, rođena 1927. g. u Vrsti, k. Bihać. Od 1943. g. bila je borac u pratećoj četi
I I I . brigade V I I I . divizije. Ranjena u prosincu 1944. g. u borbi kod Čalopeka.
Mataković Ružica, iz Duge Rese, k. Karlovac. U N O V bila je borac i član glumačke grupe
X X X I V . divizije.
Matešić Ankica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj
udarnoj brigadi.
Matić Milena Cica, rođena 1916. g. u Karlovcu. 30. listopada 1941. g. odlaizi u sušački partizanski logor » T u h o b i ć « . Bila je borac u Sušačkoj četi, politički i kulturno-prosvjetni radnik u Gorskom Kotaru i na Kordunu. Radila je u OZN-i X I . korpusa.
Nosilac je Spomenice 1941.
Mikan Ruža. Bila je r e f e r e n t saniteta u I I I .
bataljonu karlovačke
udarne
brigade.
Mikešić Ljubica, rođena u Kuniću, k. Karlovac. Od 1943. g. bila je borac u Karlovačkom
odredu.
Mikšić-Tabor Dragica, rođena 1923. g. u Turnju, k. Karlovac. U N O V od 1943. g. U V I I I .
kordunaškoj diviziji i Karlovačkom odredu, a poslije u brigadi bila je komesar
čete, pomoćnik komesara bataljona, omladinski rukovodilac u brigadi i komesar
bolnice X X X I V . divizije. Aktivno je radila u kulturno-p rasvjetnom radu bataljona, te je uređivala bataljonski list. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod I I I . reda.
Mileusnić Milka. U N O V od lipnja 1942. g. Bila je bolničarka u I I I . omladinskom bataljonu »Joža V l a h o v i ć « I. brigade V I I I I . divizije. Kod Prekrižja u Žumberku njezin bataljon vodio je više dana teške borbe. U j e d n o j borbi ranjen je komandir,
�Milka mu je priskočila u pomoć, iznijela ga i spasila od neprijatelja.
Odlikovana Ordenom za hrabrost.
M i l i n k o v i ć Anka, rođena 15. I. 1925. g. u
Perjasici, k. Vojnić. 1942. g. odlazi
u IV. brigadu VIII. divizije. U brigadi je bila borac, politički delegat
i komesar čete. Nosilac je Spomenice 1941.
Milković-Ščekić Mileva, rođena 1923. g. u
Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj.
U NOV od lipnja 1942. g. Bila je
borac u II. kordunaškom odredu i
II. brigadi VIII. divizije.
Milnević Mika, rođena 1917. g. u Jamarima,
k. Slunj. Od 1941. g. bila je borac
u VIII. diviziji. Ima čin starijeg
vodnika. Ranjena u napadu kod Čičinog mosta 1942. g.
Mirić Danica, rođena 1922. g. u Donjim Dubravama, k. Ogulin. 1941. g. odlazi
u NOV. Kasnije radi kao politički
radnik na terenu.
Mitar Marica, rođena 1926. g. u Dugoj Resi,
k. Karlovac. U svibnju 1943. g. odlazi u Karlovački odred. Iste godine
bila je ranjena na Zvečaju, zarobljena i strijeljana.
Mraović Mara, rođena 1924. g. u Boviću, k.
Vrginmost. Od 1943. g. bila je borac
u I. brigadi VIII. divizije.
M r d a M a r a , rođena 192,3. g. u Birovaču, k.
Donji Lapac. Radi u vojnim bolniKada Oreščanin
cama u Lici od 1942. g. Početkom
1943. g. odlazi kao higijeničarka u
II. brigadu VIII. divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za
narod II. reda. Ima čin kapetana.
Mudrić Ljubica, rođena u Trojvrhu, k. Ogulin. Bila je bolničarka u I. četi I. bataljona
II. brigade VIII. divizije. U borbi na Čalopeku spasila je ranjenog komandira
svoje čete, i tom je prilikom bila i sama ranjena.
Mudrić Milica, rođena 1924. g. u Vojniću, k. Donji Lapac. Bila je omladinski rukovodilac
i član Kotarskog Narodnog odbora Slunj. U NOV od 9. V. 1943. g. Bila je borac
u II. brigadi VIII. divizije, vodnik u sanitetskom odjelu XI. korpusa i sanitetski
referent u školi GŠH. Nosilac je Spomenice 1941.
Nikšić-Rafko Dragica, iz Turnja, k. Karlovac. Bila je borac, a zatim zamjenik komesara I.
bataljona Karlovačke udarne brigade.
Novaković Milka, rođena 2. XI. 1920. g. u Crevarskoj Strani, k. Vrginmost. U svibnju 1942.
g. odlazi u NOV. Bila je borac u II. četi I. bataljona kordunaškog partizanskog
odreda i u III. brigadi VIII. divizije.
Oreščanin dr. Bonka, rođena 1914. g. u Perni k. Vrginmost, liječnik. U naprednom pokretu
učestvuje od 1932. g. 1941. g. radi na sakupljanju sanitetskog materijala u Zagrebu. U srpnju 1942. g. odlazi u partizane i radi u vojnom sanitetu u Petrovoj
Gori, Zbjegu, Bijelim Potocima i Otočcu. U rujnu 1943. g. postaje šef prve zdravstvene ekipe ZAVNOH-a u Lici i Gorskom Kotaru. Od siječnja 1944. g. radi na
organizaciji civilne sanitetske službe u Zagrebačkoj oblasti. Krajem 1944. g. postaje član zdravstvenog odjela ZAVNOH-a, a p^ osnivanju Ministarstva narodnog zdravlja Hrvatske bila je načelnik odjela. Ima čin rezervnog kapetana. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda.
15
Žene Hrvatske u N O B
225
�Oreščanin Nada, rođena 6. X I . 1921. g. ui Perni, k. Vrginmost. 22. V I I I . 1941. g. odlazi u
N O V . Bila je borac u I I I . četi I. korđumaškog odreda i kordunaškoj udarnoj brigadi, g d j e radi na agitaciji i propagandi. 1942. g. izabrana je za člana Okružnog
odbora A F Ž za Kordun. 1944. g. postaje član KK K P H Sjeničak i kasnije sekretar Općinskog komiteta K P H Lasinja i Topusko. K r a j e m 1944. g. bila je nastavnik na partijskim kursevima pri OK K P H za Karlovac.
Pajić Anka, iz Perjasice, k. V o j n i ć
Medaljom za hrabrost.
Bila je borac u N O V . Više puta je ranjena. Odlikovana
Paut-Grubor Mira, rođena 14. I V . 1926. g. u Zagrebu. P o s l i j e okupacije radi u srednjoškolskom rukovodstvu ženskih gimnazija i omladinskoj udarnoj grupi u Zagrebu.
U partizane odlazi u kolovozu 1942. g. Bila je borac u Karlovačkom i Banijskom
odredu, član Kotarskog odbora SMG Karlovac i član Propagandnog odjela Glavnog odbora U S A O H - a . Nosilac je -Spomenice 1941.
Pavlović-Brdar Stana, rođena 1924. g. u Kirinu, k. Vrginmost. Bila je borac u I. omladinskoj četi, a zatim u I. brigadi V I I I . divizije.
Pavlović Maca, rođena u Kirinu, k. Vrginmost. Odlazi u N O V kao 17-godišnja omladinka.
Bila je borac u I I I . bataljonu V I I . brigade. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive.
Pavlović Mila, iz Mračaja, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u V I I I . diviziji.
Pelikan Danica, iz Zagreba. Bila je borac u četi za vezu Karlovačke udarne brigade.
Petrak Jaga, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji.
Petrović Dara, rođena 1924. g. u Brezovoj Glavi, k. Vojnić.
1941. g. odlazi u I. brigadu
V I I I . udarne divizije, g d j e je bila borac, delegat voda, komesar čete i zamjenik
komesara bataljona. Ima čin poručnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Pjevač Ljuba. U N O V bila je bolničarka. Poginula za v r i j e m e V I I . neprijateljske ofenzive
u jurišu kod Vrginmosta.
Polojac Milica, rođena 1920. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Od 1942. g. bila je bolničarka u
bolnici Gornji Skrad - Vojnić, a kasnije borac u I I I . brigadi ( r a n i j e X V . ) V I I I .
udarne divizije. Poginula za vrijeime bombardiranja Veljuna.
Poštić Milka, rođena 1923. g. u Peckoj, k. Vrginmost. Od 15. I X . 1942. g. bila je bolničarka
u I I I . bataljonu II. brigade V I I I . divizije.
Predović Jela, rođena 1908. g. u Liješću, k. Karlovac. P r i j e rata bila je radnica u Duga
Resi. Aktivno je radila u radničkom pokretu. 1941. g. bila je član OK K P H za
Karlovac. 28. V I I I . 1941. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. kordunaškom odredu
i pomoćnik komesara I. bataljona Karlovačke brigade. Za v r i j e m e N O B bila je
predsjednica A F Ž za Kordun i Baniju, te tajnica Okružnog odbora A F Ž za Kordun. Nosilac je Spomenice 1941.
Prodanović Radojka, rođena 1925. g. u Koranskom Bregu, k. Vojnić. Od 2. V I I . 1942. bila
je borac u I. bataljonu I I I . brigade V I I I . divizije. Kasnije je bila bolničarka u
bolnici u Kestenovoj Gori.
Puđa Anka, rođena 1925. g. ui Lipovcu, k. Slunj. Od 1942. g. bila je borac u I I I . četi I I I .
bataljona V. brigade V I I I . udarne divizije. Ističe se u borbama za Drenovaču,
Babin Potok, Crnu Vlast i Otočac, gdje se j a v l j a dobrovoljno za bombaša.
Radanović-iStanić Dragica, rođena 1923. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od 15. X. 1941.
g. Bila je borac u II. četi I I I . bataljona I. K P O u Perni, bolničarka u Centralnoj
bolnici u P e t r o v o j Gori i bolnici u Kestenovoj Gori. Nosilac je Spomenice 1941.
Radičan Sava. Bila je borac u V I I I . kordunaškoj diviziji.
Roknić Milica, rođena 1925. g. u D o n j e m Sjeničaku, k. Vrginmost. Od jeseni 1941. g. bila
je borac u I V . bataljonu I. kordunaškog odreda i V. brigadi. Ima čin kapetana.
Nosilac je Spomenice 1941.
�Roknić-Milković Danica, rođena 1926. g. u
Korđunskom L j e s k o v c u , k. Slunj.
P o l o v i n o m 1942. g. odlazi u N O V ,
g d j e je bila borac i omladinski rukovodilac. T r i puta r a n j e n a . V i š e
puta p o h v a l j i v a n a . N o s i l a c je Spomenice 1941.
Roknić Vasilija Milica, rođena 14. X. 1925.
g. u Sjeničaku, k. V r g i n m o s t . 17.
X I . 1941. g. odlazi u odred » D e b e l a
K o s a « . U N O V bila je borac, r e f e rent saniteta b a t a l j o n a i brigade.
N o s i l a c je Spomenice 1941.
Salopek Marica, rođena 1922. g. Salopeku,
k. Ogulin. Od 1943. g. u N O V . Bila
je borac u II. bataljonu I. karlovačke brigade, a k a s n i j e p o l i t d e l e g a t
b a t a l j o n a i r e f e r e n t saniteta. I m a
čin vodnika. Odlikovana M e d a l j o m
za hrabrost i Ordenom zasluga za
narod I I I . reda.
Sapar Dragica, iz P e r n e , k. V r g i n m o s t . Bila
je borac i omladinski rukovodilac
u četi V I I I . d i v i z i j e .
Sekulić L j u b a , rođena 1923. g. u P o l o j u , k.
V o j n i ć . Od kolovoza 1942. g. bila je
borac u V I I I . d i v i z i j i . U m r l a od tif u s a 1943. g.
Mira
Skorupan-Trkidja
Skorupan Dragica, iz Lapta, k. Ogulin. Bila je bolničarka u
I. kordunaškom udarnom
b a t a l j o n u i I I . b r i g a d i V I I I . d i v i z i j e , do s v i b n j a 1943. g. kada se radi bolesti
v r a ć a na teren.
Skorupan-Dragnić Anka, rođena u Plaškom. Od prvih dana ustanka bila je kurir CK K P H .
K a s n i j e odlazi u Plaščanski b a t a l j o n i u jesen 1942. g. p o s t a j e z a m j e n i k komesara
v o j n i h bolnica na Kordunu. Za v r i j e m e I V . o f e n z i v e povlači se s r a n j e n i c i m a za
Bosnu, g d j e je z a r o b l j e n a od četnika. U s p i j e v a j o j p o b j e ć i i v r a ć a se na Kordun.
N o s i l a c je Spomenice 1941.
Skorupan Milica, rođena 11. V I I I . 1924. g. u Jezeru, k. Plaški. U N O V od 25. X I . 1941. g.
Bila je u odredu » G a j e B u n j e v c a « i bolničarka u V. kordunaškoj b r i g a d i . N o s i l a c
je Spomenice 1941.
Skorupan-Trkulja Mira, rođena 6. V. 1923. g.
u Laptu, k.
Ogulin.
U N O V od studenoga
1941. g. Bila je borac u partizanskoj grupi u Humu ( P l a š k i ) , tehničar u agitpropu
CK K P H i PK SKOJ-a za Hrvatsku. Za v r i j e m e I V . o f e n z i v e odlazi u I V . b a t a l j o n
X V . brigade, g d j e , nakon borbe u L a p a č k o j
je tada poginuo. K a s n i j e p o s t a j e komesar
kotlini,
čete
u
čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i
lac je Spomenice
vrši
dužnost
komesara,
I I I . kordunaškoj
brigadi.
Partizanskom z v i j e z d o m .
koji
Ima
Nosi-
1941.
Studen Soka, rođena 1920. g. u Ličkom- P e t r o v o m Selu, k. T. K o r e n i c a . U N O V od 14. I V .
1942. g. Bila je borac u V I I I . d i v i z i j i . R a n j e n a 25. I X . 1943. g. u b o r b i kod Skakavca.
Šarac Danica, rođena 1924. g. u P e r j a s i c i , k. V o j n i ć . Bila je borac u četi za vezu I. b r i g a d e
V I I I . d i v i z i j e . R a n j e n a u borbi kod O š t a r i j a 1943. g.
�Marija
Kupresanin,
,
Naranča
Desa
Končar
Gvozdić,
i
Branka
Zlata
Grbić
Štumberger,
—
Šifrantski
Lidija
Adžija,
odsjek
GŠH,
Franjica
na
Budali,
Kordunu
Milica
—
Masić,
ljeti
Ruža
1944.
g.
Šarić dr. Vera, iz Karlovca. Dolaskom ustaša bila je kao aktivistkinja neko v r i j e m e zatvorena u Karlovcu kao taoc. U ožujku 1943. g. odlazi u partizane. Bila je liječnik
u vojno-partizaniskoj bolnici u Drežnici, u sanitetskom o d j e l j e n j u Glavnog štaba,
1943. g. upravnik bolnice u Donjem Skradu, a iza V I . ofenzive šef saniteta Kordunskog područja. Za v r i j e m e V I I . ofenzive, kad je neprijatelj nadirao sa svih
strana, mnogo je doprinijela da se svi ranjenici spase. L j e t i 1944. g., učestvovala
u organiziranju partizanske bolnice i doma za trudne žene u Gravini ( I t a l i j a ) .
Iza toga vodi školu za sanitetske kadrove u Grummu. 1945. g. bila je šef vojne
oblasti u Valjevu, a za v r i j e m e velikih borbi u .Srijemu šef V o j n e oblasti za
Srijem. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Ima čin kapetana.
šašić Seka, rođena 1925. g. u Kirinu, k. Vrginmost. Od 1942. g. bila je borac u I. brigadi
V I I I . divizije. 1943. g. umrla.
Škaljac Mila, rođena 1921. g. u Slavskom. Polju, k. Vrginmost. Od polovine 1942. g. bila
je borac u I V . bataljonu I. brigade V I I I . divizije. Istakla se u akciji na Krašić
1942. g. Tada je bila jedina žena borac u bataljonu.
Skrgić Mila, iz Vojišnice, k. Vojnić. Od 1943. g. bila je borac u V I I I . diviziji.
Šneler-Lulik Milica. Bila je referent saniteta u Karlovačkoj udarnoj brigadi.
Tarabić Desanka, rođena 1923. g. u Cerovcu, k. Vojnić. Početkom 1942. g. odlazi sa svojom
sestrom u partizane. U V I I I . udarnoj diviziji bila je borac, delegat i komesar čete.
Nosilac je Spomenice 1941.
Tarbuk Desa, rođena 1919. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. U N O V od 1942. g. Bila je borac i
bolničarka u I. kordunaškom odredu i II. brigadi. Kasnije radi u sanitetskom
o d j e l j e n j u I. kordunaškog područja i bolnici u Kestenovoj Gori. Ima čin potporučnika.
Tarbuk Stanka, rođena 1926. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Od 2. I. 1943. g. bila je borac u
četi za vezu II. brigade i radio-telegrafist I. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1945.
�Tepavac Sofija, rođena 1926. g. u Slušnici, k. Slunj. Od 3. III. 1942. g. bolničarka je u V.
brigadi VIII. divizije. Istakla se u borbi kod Drenovače 1943. g., kad je pod kišom
neprijateljskih metaka, iznijela na svojim leđima osam ranjenih drugova. 1944.
g. bila je ranjena.
Trninić Bosiljka, rođena 1915. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 20. IV. 1943. g. bila je
borac u I. četi IV. bataljona II. brigade VIII. divizije. Poginula 16. XI. 1943. g.
kod Plaškog.
Trošić Zdenka, rođena 26. V. 1920. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi.
Velimirović Dragica, bila je borac u II. brigadi VIII. divizije.
Vidović Ljubica, rođena 14. I. 1922. g. ui Štipanu, k. Vrginmost. U IV. bataljonu I. kordunaškog odreda bila je kuharica, te borac u četi za vezu III. brigade. Nosilac je
Spomenice 1941.
Višnjić Stana, rođena 1925. g. Bila je bolničarka u II. brigadi VIII. divizije. Ranjena u
borbi kod Oštarija 1943. g.
Vojnović Dragica. Bila je borac u I. brigadi VIII. divizije. Istakla se u borbi kod Oštarija,
kad je s Milkom Poštić ostala sama na bojnom polju, spašavajući ranjene drugove u neposrednoj blizini neprijatelja. Poginula za vrijeme VII. neprijateljske
ofenzive kod Vrginmosta.
Vošnig-Bačić Nela, rođena 14. VIII. 1926. g. u Hrvatskom Primorju. U NOV od 3. V. 1943.
g. Radi u bolnicama u Drežnici, Petrovoj Gori i Kestenovoj Gori, te u kirurškoj
ekipi IV. korpusa. U toku NOB završila je sanitetski kurs u Krbavici (194,3. g.)
i sanitetsku podoficirsku školu (1944. g.) Ima čin vodnika.
Vujić Dragica, iz Vojišnice, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u NOV.
Vukelić Mara, rođena 1924. g. Bila je borac u četi za vezu VIII. divizije.
ožujku 1944. g. u borbi kod Lasinje.
Poginula u
Vuković Danica, iz Zagorja, k. Vojnić. Bila je borac u VIII. udarnoj diviziji.
Zirić Anđelija, rođena 1922. g. u Svojiću, k. Vojnić. U NOV od rujna 1942. g. Bila je borac
u VIII. diviziji i telefonista u Kordunskom području. Nosilac je Spomenice 1941.
Zjača-čačić Katica, rođena 1923. g. u Kuitjevu, k. Slav. Požega. Od 1941. g. učestvuje u
NOP. Bila je bolničarka u VIII. diviziji do oslobođenja.
Zlatar Mileva, rodom: iz Perne, k. Vrginmost. Bila je bolničarka u II. četi II. bataljona II.
brigade VIII. divizije. U ožujku 1943. g. na Plavca Dragi, previjajući ranjenika,
smrtno je ranjena.
Živković Ljuba, rođena 1923. g. u Boviću, k. Vrginmost. Bila je borac u III. bataljonu I.
brigade VIII. divizije. Poginula u borbama za Brlog travnja 1943. g.
Župčić Rezika, rođena 15. X. 1919. g. Od k r a j a 1942. g. bila je borac u VIII. diviziji. Ima
čin starijeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Medaljom1 zasluga za
narod.
Dokument
401
IZVJEŠTAJ ČETE VIII. U D A R N E DIVIZIJE OD 16. X. 1944. ŠTABU DIVIZIJE 0
ŽENAMA BORCIMA
Štabu VIII. udarne divizije
U vezi traženja toga štaba od 16. X. 1944.
izvještavamo, da je u ovoj četi od jeseni 1942.
g. do danas 12 drugarica, od kojih je 1 pogiSmrt
Politkomesar:
(ipotpis nečitljiv)
fašizmu
—
nula od avijonske bombe. Iste drugarice nalaze se: 1 bolničarka, ostale telefonistkinje.
Sve su bile borci u brigadama.
Sloboda
narodu!
Komandir:
I l i j a Vi.grijević
�PRIMORJE
Marod
oružane
Hrvatskog
i
Gorskog
GORSKI
Kotara
od
KOTAR
prvih
dana
narodnog
ustanka
organizira
svoje
jedinice.
Sušak,
Kastavština,
Draga,
Delnice,
mjesta
davala
1942.
skog
Primorja
I
i
Grobinština,
Čabarski
su
g.
kraj,
prve
na
brinjskog
borce
V.
operativne
zone.
fije
Gupca«,
»Ljubice
12.
masovno
i
imao
Gerovac«,
i
prosinca
Ove
Hrvatskom
je
KOV
se,
četvrtoj
brigada
u
II.
Primorja,
djelovala
su
po
snijegu
U
sela
brigada,
da
koje
Za
obuhvatao
bataljona:
Odred
teške
bio
borbe
jedinica
s
i
Mataija
mnoga
druga
odreda
bataljon
imao
teritorij
ogulin-
komandom
Štaba
»Marka
je
Hrvatske,
i
pod
četiri
brigada
borbu
u
koja
KOV
Lici,
je
Trbovića«,
Ma-
bataljona.
tada
imala
1.009
Hrvatske.
Kordunu,
Gorskom
Kotaru,
i
XIV.
Plješivici
je
brigada
(Lika),
brigada
još
kolonom
u
od
na
teritoriju
se
tada
gdje
toku
preko
Korduna
neprijateljske
150
i
Like.
Glavni
nalazio
štab
ofenzive
preba-
ranjenika,
nepokretnih
brigada
radove.
brigada
učestvuje
u
primorsko-goranska
11.
XIII.
VI.
na
brigada
divizije
XIII.
su
oslobođenju
divizija
Gacke
NOVJ,
u
doline.
koju
su
ušle
VI.
i
divizije.
se
hitno
prebacivale
na
sektor
Hrvatskog
Primorja,
okupatorima.
formirana
su
je
još
i
tri
treća
brigade,
brigada
XIII.
divizije,
koje
su
popunile
neprijatelju
snagama
jeku
tih
borbi
u
i
ožujka
na
divizija
1945.
Liku,
IV.
borbi
Primorja,
Hrvatske
štaba
ofenzive,
premoćnijim
U
uspješnih
ofenzivu
koncentraciju
I.
Primorju
Hrvatskog
Početkom
teljsku
VI.
Hrvatskom
daleko
Istre,
Glavnog
XIV.
vodile
dugom
XIII.
snage
Italije
S
je
neprijateljske
u
oslobođen.
Kakon
nje
brigada
Drežnici
se
XIV.
Lici,
zovu
formirane
VI.
područjem
ponovo
KO
Jelena,
i
je
uspjelo
a
I.
XXXV.
i
II.
ličku
popunjene
diviziju
i
su
novim
druge
jedi-
Kordunu.
vrijeme
bođenim
su
Potoke
neprijateljske
u
talijanskim
toga,
i
tada
Italije,
kapitulacije
Lici
kroz
formirana
od
bijeg
Pored
u
se
borile
Bijele
Drežnicu.
snagama
g.
kapitulacije
Poslije
borcima.
u
zajednički
ranjenika.
u
probila
1943.
onemoguće
Iza
prepune
ostalim
travnju
također
rata
ofenzivi
obranila
Frkašića
kiši,
s
XIV.
nice
Frkašiću
i
Zajedno
je,
konca
VI.
je
Drugi
Sv.
kotara
pokretu.
partizanska
pet
bataljon.
formirana
koji
dva
sastavu
udarni
Grižane,
Brinjskog
narodno-oslobodilačkom
Hrvatskog
svom
je
u
kraj
Istri.
bolnice
iz
Drežnici
do
neprijateljskoj
i
ranjenike
u
i
formirana
su
i
u
Hrvatske
cila
g.
brigade
Primorju
U
VI.
1942.
dvije
g.
je
I.
i
Istre,
Bribir,
Gornji
boraca.
8.
1942.
Kotara
Krmpote,
Jasenak,
učestvovala
područje
Odred
Ledenice,
Drežnice,
Gorskog
kao
Prvi
listopada
naoružanih
i
teritoriju
kotara,
Hrreljin,
Prezid,
Gorskom
Lici
1944.
g.
ali
1944.
je
g.),
a
dobila
je
još
XIII.
brigade
XIII.
oko
Korenice,
ofenzive
na
u
XI.
—
1943.
korpus,
a
divizija
g.
Gorski
sastavljen
oslovadila
Kotar
većinom
od
Like.
dobivši
XXXV.
čitavim
XIII.
primorsko-goranska
Ljubova
kasnije
na
divizija
naziv
divizije
Bunića,
ovlada
ofenzivi
iste
i
iz
Tita,
i
Bihać,
privremeno
je
toku
se
dijelom
Maršala
su
da
toj
formirao
borbe
njezine
U
manjim
komandanta
izdržale
krvave
uoči
I.
Kotara,
Vrhovnog
g.
Kotaru.
neprijatelja,
(30.
Gorskog
vodeći
JA,
i
najveće
prizna-
»Udarna«.
(ličke)
i
posljednju
Udbine,
Gospić
i
neprija-
osiguravajući
potpuno
oslobođenje
Like.
Iza
Rijeci.
I
nastupanju
likvidacije
na
kraju,
prema
Gospića
učestvovala
XIII.
divizija,
Trstu.
Njezine
u
je
u
sastavu
brigade
tjeranju
IV.
neprijatelja
jugoslavenske
sudjelovale
su
u
prema
armije,
oslobođenju
Otočcu,
učestvovala
Istre,
je
Slovenskog
Senju,
u
Ogulinu
i
pobjedonosnom
Primorja
i
Trsta.
�Dokument
402
IZ IZVJEŠTAJA REFERENTA SANITETA XIII. DIVIZIJE OD 22. XI. 1943. REFERENTU SANITETA IV. KORPUSA 0 STANJU SANITETSKE SLUŽBE U DIVIZIJI 1
REFERENT
SANITETA
13 D I V I Z I J E N'OVH
Izveštaj od 8. XI. do 21. XI. 1943. g.
22. X I . 1943.
Referentu saniteta 4 korpusa NOV i Glavnom sanitetu NOVH
. . . Civilna zdravstvena služba je kod nas zarazne bolesti«. Dao sam brigadnim refeslabo organizirana. Na cijelom našem- tere- rentima potrebne upute za borbu protiv zaraznih bolesti. (Priložio sam ovo pismo u
nu nalazi se samo jedna zdravstvena ekipa
(dr. Oreščanin u1 Drežnici). U brinjskom zadnjem izvještaju Glavnom sanitetu NOVH)
Higijeničarka I. brigade izdala je letak prokotarui, koji je ogroman, ne postoji civilna
zdravstvena služba, unatoč toga da je skoro tiv pjegavog tifusa, koji prilažem. Bataljonu svakom selu ovog kotara po koji slučaj
ski higijeničari ne postoje. Brigadni higijetrbušnog ili pjegavog tifusa. Zdravstveni
ničari: 1 brigada •— Vera Švabenic je doodbori, (kako sam se imao prilike osvedočiti
b r a ; 2 brigada — Lenac ne zadovoljava
sam na terenu), još nisu organizirani. Ako
(premalo stručno znanje) ; 3 brigada —
želimo sprovesti uspješnu kampanju protiv Švarc Jeti zadovoljava; 1 brigada — Marica
zaraznih bolesti, mora ići sanitet vojske sa
Frlan dobra; 1 i 2 odred još nemaju higisanitetom pozadine usporedo. Nemoguća je jeničara, isto nema higijeničara artiljerijski
borba protiv zaraznih bolesti bez dobro ordivizion.
ganizirane civilne zdravstvene službe. K
Hrana je osrednja, jednolična. Fizička
svemu tome dolazi još pasivno držanje naroda, osobito Drežnice, u pogledu izvršava- kondicija je slaba uslijed velikih napora u
poslednjih mjesec dana, a ima i priličan
nja higijenskih mjera, a i mizerne prilike
procenat boraca koji su i prije stupanja u
pod kojima žive civili u Drežnici i Gornjem
partizane bili fizički slabi (proletarijat inKraju. Ako se uzmu u obzir svi ovi faktori,
vidi se da nemamo nikakve garancije, da se dustrijstih predjela Primorja i Istre).
Prijavljenih slučajeva zaraznih bolesti do
neće pojaviti zarazne bolesti u našim jedisada u našim jedinicama nije bilo . . .
nicama. Mislim da moramo dobiti, osobito u
pogledu obuće i organizacije civilne zdravstvene službe sa vaše strane više pomoći,
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
jer ovi neriješeni problemi mogli bi imati
Politkomesar,
Komandant, pukovnik
teških posljedica.
V. Kovačcvić
Naša borba protiv zaraznih bolesti. SvaReferent saniteta
ki bataljon naših jedinica, (osim 1 odreda)
Dr. M a r j a n Morelj
ima svoje bure za šurenje koje se, ako prilike ikako dozvoljavaju, vrši redovito. Počeli smo sa propagandnim radom, Razmmo1
Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO
žio sam jedan članak o pjegavcu i »Crijevne ratu jug. naroda, knjiga 2.
�Dokument
403
IZ NAREDBE ŠTABA XIII. DIVIZIJE OD 28. XII. 1943. KOJIM SE POHVALJUJU
BORCI I RUKOVODIOCI IV. BATALJONA III. BRIGADE
•
�Dokument
404
IZVJEŠTAJ ŠTABA I. U D A R N E BRIGADE XIIL DIVIZIJE 0 UČEŠĆU ŽENA
BORACA U OPERATIVNIM JEDINICAMA
ŠTAB
I. UDARNE BRIGADE
XIII. DIV. XI. KORPUSA NOVJ
Broj 753
1. U početku borbe žene su u većem' broju učestvovale u operativnim jedinicama, ali
je kasnije razvitkom naše borbe i oslobođenjem većih teritorija t a j broj počeo padati,
tako da danas imade u našoj brigadi svega
14 žena što od prilike iznaša 1.5%. Razlog
opadanja broja žena u operativnoj jedinici
je taj, što danas žene rade u pozadinskim
službama i time im se o-lakšava njihova služba, koja je u operativnim jedinicama strahovito teška.
2. U našoj brigadi nema odlikovanih žena-boraca, a niti su predložene za odlikovanje.
3. U zadnjoj godini dana poginule su tri
drugarice, a jedna je ranjena. Poginula je
drugarica Stojanović Milka, mlada Crnogorka iz Barske Crnice, koja je prvih dana
borbe bila u pokretu, pa je uhapšena od
talijanskih fašista i internirana u Italiju.
Nakon sloma Italije došla je ponovno u naše
redove i prihvatila pušku da se osveti za
nepravde počinjene na njoj samoj i na cijelom narodu. Prilikom napada na Crikvenicu, dne 27. VI. 1944. g. kad je komandant
bataljona tražio dobrovoljce za jurišače,
mlađa Milka javila se prva da će jurišati na
neprijateljsko gnijezdo. Komandant ju je
odvraćao od toga, ali Milka je odgovorila:
»Palo je mnogo drugova boljih od mene, pa
mogu i ja.« Švapski metci pogodili su drugaricu Milku u sjajnome jurišu prvog bataljona kroz Crikveničke ulice.
Drugarica Kukanić Lovorka, pomoćnik
komesara I. bataljona iz Sroki-Kastav, rođeđena 30. VIII. 1924., poginula je na slijedeći način: Prilikom napada na Vrbovsko,
dne 1. VII. 1944. g., gdje se je ugnjezdila
ustaška banda, naša brigada izvršila je sjajan nalet i izbacila neprijatelja iz mjesta.
Međutim, neprijatelj je bio nadmoćniji, i
povratio se, natrag. Naše jedinice su se morale povući. Pri povlačenju Lovorka je ostala odsječena. Tu ju je banda opkolila. Lovorka je bila vrlo hrabra djevojka. Njezin
smajser radio je punom parom. Banditi su
padali oko nje, i ona nije ni pomišljala da
se preda. Ispraznila je dva velika šaržera na
šmajseru, ali onda je ostala bez municije.
Pokušala je da umakne, ali nije uspjela.
Neprijatelju je uspjelo uhvatiti je živu.
Dne 1. XI. 1944.
Zvjerstvo neprijatelja je tu došlo do izražaja. Lovorka je poginula mučeničkom smrću. Pronašli smo kasnije njezin izmrcvareni
lješ. Grudi su joj bile izrezane, a oči izbodene. Pobješnjela zvijer dala je oduška svome bijesu.
U zadnjim borbama poginula je drugarica Nina Krstulović mlada Dalmatinka sa
otoka Brača, rođena 1. IX. 1924. g. Drugarica Nina bila je od prvih dana odana našoj
borbi i zato je bila uhapšena po Talijanima
i odvedena u internaciju, gdje je bila sve
do kapitulacije Italije. Nakon kapitulacije
Italije Nina je došla do naše brigade i tu se
zadržala, želeći da što prije vrati milo za
drago neprijatelju. Nina je bila vrlo hrabra
drugarica. Nikada nije gubila prisutnost
duha i uvijek je bila spremna na borbu.
Bila je vrlo voljena od svih drugova i drugarica. U zadnje vrijeme bila je referent
saniteta u svom bataljonu i tu je pokazala
svu svoju vještinu i pažnju prema bolesnim',
a naročito ranjenim drugovima. Nina je
konačno za t a j svoj poziv žrtvovala i samu
sebe. Prilikom borbi kod Lukovdola, kada je
njezin bataljon naletio na neprijateljsku zasjedu, bataljon se malo povukao od ceste,
ali Nina je čula da je neko ranjen na cesti
zaviknuo. Nije mogla ostati u zaklonu, izjurila je na cestu da spasi ranjenog druga,
ali je tu i sama pala izrešetana metcima
neprijateljskog »Šarca«.
Prošle godine u mjesecu oktobru poginula je u borbama kod Karlovca borac IV.
bataljona »Matije Gubca«, drugarica Milica
Jakšić. Pobliže podatke o toj drugarici nismo mogli dobiti. Toliko znamo da je došla
u naše redove poslije kapitulacije Italije,
učestvovala u borbama na Lošinju, gdje se
je vrlo dobro pokazala.
Među ranjene drugarice spada i drugarica Ivanka Vrbanec, mlada Hrvatica iz Lukovdola, rođena 25. IX. 1926. g., koja je stupila u partizane 10. III. 1943. g. U borbi se
je Ivanka snalazila vrlo dobro i naskoro je
postala politički delegat, a poslije toga pomoćnik komesara čete. U borbama u Gornjem Kraju, prilikom' napada na Bukovlje,
dne 13. IX. 1944. g., Ivanka je zapovijedala
vodom svoje čete. Javila se je dobrovoljno
na juriš. U sjajnom jurišu Ivanka je bila
�na čelu svojih jurišača, prva je bacila ručne
bombe u bunker, koji je brzo likvidiran. A l i
bilo je više bunkera za likvidirati, i Ivanka
sa svojim vodom produžuje svoj po.sao. T r i
bunkera padaju jedan za drugim-, ali kod
trećeg k r a j Ivanke je palo topovsko zrno,
koje ju je pogodilo u nogu. Ona pada, ali je
njezini drugovi iznesu sa bojišta, i sada se
drugarica Ivanka nalazi u bolnici.
Među ostalim drugaricama moramo spomenuti i referente saniteta našeg I I I . bataljona drugaricu Albinu Kauzlarić, Goranku
iz Fužina, rođ. 1. I I I . 1920. g. U partizane
je stupila 22. V I I . 1942. g. U v i j e k je nasmiješena i -sa velikom- ljubavlju n j e g u j e i liječi -svoje ranj-en-e drugove. U v i j e k u- borbenim
redovima. Sa svojim hrabrim držanjem i
požrtvovanimradom, olakšavala je tešku
službu u našim jedinicama. Neobično je
obljubljena m-e-đu svim drugovima i drugaricama, koji ju od milja nazivaju »druže
doktore«.
Među istaknute drugarice ove brigade
spada i drugarica Anka Pađ-en, potporučnik,
koja je pred nekoliko mjeseci prekomandovana u brigadu OZN-e, i koja j-e u ovoj brigadi bila zamjenik komandira čete, a isticala s-e- u svim borbama -svojinu hrabrim
držanjem-. Bila je ranjena u mjesecu januaru
ove godine, prilikom ofenzive na Drežnicu.
Nadalj-e spomenut ćemo još i drugaricu
Mrkić Anđelu, Crnogorku, političkog delegata u našem; II. udarnom bataljonu, koja je
sada prekomanđovana i nalazi se kod Štaba
divizije.
Općenito možem-o reći da su se sve drugarice pokazale- kao vrlo vrijed-n-e i hrabri
borci.
T a č n i j e b i o g r a f i j e za navedene drugarice ne možemo dati, j e r sa istima ne raspolažemo.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Politkomesar:
Ivo
Stipančić
BIOGRAFIJA
NARODNOG
Rođena
mašnoj
napustiti
i
je
u
Crnom,
svoju
pomoći
kotar
porodici.
radničkoj
Vrlo
rodnu
svoju
kuću,
Crikvenica,
mlada
da
porodicu,
HEROJA
bi
koja
u
Kad
siro-
1942.
kvenice,
g.,
probijajući
između
patrola,
se
neprijateljskih
édlazi
Željela
u
je
Jednog
iza
zarađivati
mogla
Ankin
vod.
Konačno
vrlo
bijedno
g.)
izvršeno
Trebalo
jutra
bilo
To
je
što
iz
okupirane
bunkera,
Cri-
straža
i
ostale
odmah
su
Kad
da
puške,
smjelo
neprijateljskih
jednim
drugom,
cjeni
se
povući.
dvije
nije
odlazi
talijanski
kasno
se
ma
jedinicu.
fašisti
ih
šta
pištolj
straža
poduzme.
tu
i
pisaća
neprijatelju
rafala,
Anka
je
dovima.
bila
skog
i
na
Hreljina,
mirju
tu
napad
ustaško
sjećanju
svim
lično
bila
i
VI.
njen
Napad
i
ruke.
se,
s
izvukla
još
drago-
Anka
Lici
primorsko-goranske
borac.
Svagdje
neprijateljski
na
uporište
borcima,
učestvovali,
neustrašivi
je
vlak
četnički
na
ne
već
samo
borac
prvim
kod
re-
Ogulin-
garnizon
u
Gori,
ostat
će
što
Ravnoj
i
u
brigade,
zbog
zbog
Anka
toga
toga,
što
ustaša,
Pađen.
težak
zaslao
Vlasti
(1943.
Anka
je
bila
»Skojevci,
je
morsa
Poljane,
je
snažno
njenog
kad
oko
50
i
Anka
Pađ*en
je
nasmijana,
kilometara,
kongresu
napri-
utjecala
Kotara.
koju
je
koji
na
omladini
Dugo
je
je
Tada
je
i
na
na
20
Slunja
noć
čelu
kao
je
na
ve-
Primor-
razgovarala
i
po
ovom
dugom
i
Prvom
delegat
s
njoj
Primorja
o
do
prijeći
kolone,
učestvovala
borcima
tom
jednoj
drugove.
pohvalio
pričala
od
jednu
svoje
Bihaću
Anka
doživjela
za
g.
u
zarobila
domobrane.
išla
1942.
ju
i
bataljona
je
u
vodom
toranj
u
bodreći
okruga.
Titom,
svojim
trebalo
ona
USAOJ-a
sko-goranskog
gom
sa
crkveni
preobučenih
dra
druposlao
i
Gorskog
susretu
i
sreći,
mučnom
putu
Pađen
sa
za
Bosnu.
Go-
je
parola:
zauzela
Prilikom
Sertić
ma-
u
Crne
četnike.
uvijek
godine
u
pozdrave
osnivanju
Anka
zgradu
jednoj
na
i
sigurnošću
borce.
okorjelih
pro-
je
Međutim,
pasti
u
u
materijal.
Po
probila
juriš!«
sa
zauzimanje
—
na
vanredan
uvijek
jurišem
jed,
Iste
jedinice.
hitnije
su
sve
vatrom
i
njezine
ostale
šina.
borac
ranog
se
zgradi,
njima
je
neki
je
Njezina
partizane.
biti
leda
primijetila,
orti
izvršiti
bataljona
borbi
u
trebalo
Štab
jurišnik-bombaš.
Ljeti
Pod
je
datak,
živjela.
bili
PAĐEN
je
morala
je
ANKE
Poslije
kapitulacije
jom
jedinicom
bori
su
oko
jedinica
NOV.
s
neke
se
iz
obruča.
Italije
se
u
Da
jedinice
dijele
Anka
dobiva
Anka
Istri.
bi
na
Nijemci
izbjegle
manje
zadatak
da
stežu
svoobruč
opkoljavanje,
grupe
izvuće
i
probijaju
svoj
vod.
�Ona
se
sa
ske
svojim
redove
i
bor,cima
ponovo
probija
opravdava
kroz
neprijatelj-
povjerenje
svojih
starješina.
U
jednoj
opkoljen,
borbi,
a
preuzima
komandu,
neprijateljski
U
g.
Nijemci
čiji
a
je
su
prilaze
komandir
položaj.
uskoro
je
jedna
Kad
joj
ruka
bolničar
podnosila
Nakon
jer
Nijemci
pomoć,
ali
je
je
bili
znala
Dok
je
da
čitave
odbijeni,
da
je
pucali.
strpljivo
izdržljivost
odbila
ruku.
nastavila
ruku,
bol,
su
što
liječničku
povezivao
za
imala
zamjenjuje,
lijevu
je
bra-
Vukelića
onesposo-
smjesta
drugom
strašnu
Pađen,
u
je
minobacačima.
minobacač
ga
odlučno
drežničku
od
štitili
Anka
ranjena
krvarila,
opasnosti.
brigada
dolazili
je
Anka
sama
držanje
nice.
je
i
je
smireno
njeno
je
bila
Kad
razbija
na
su
puškomitraljesca,
ali
napadaju
Sesta
bio
Anka
jedinicom,
iz
Nijemci
svoje
bataljon
poginuo,
bataljon
Vukelića.
bolnici.
najistureniji
bio
sela
njen
svojom
izvlači
1943.
šumu,
Četa,
sa
i
iznad
prilaz
kroz
je
bataljona
obiruč
jesen
bolnicu
nila
kada
komandant
i
je
jedi-
zatražila
ostane
u
bol-
nici.
Poginula
kao
1944.
g.,
oficir
junačko
držanje,
Za
zasluge
ne
je
obavještajni
u
borbi
skupštine
Anku
za
FNRJ
Pađen
na
izviđanju
kod
Bosiljeva,
bataljona.
samoprijegor
oslobođenje,
odlikovao
Ordenom
je
Narodnog
i
izvanredne
Prezidijum
20.
XII.
Narod-
1951.
g.
heroja.
Narodni
heroj
Anka
Pađen
Dokument
405
IZVJEŠTAJ ŠTABA III. BRIGADE XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA U SVOJIM
JEDINICAMA
ŠTAB
III.
BRIGADE
NAR.
DSL.
XIII.
DIVIZIJE
VOJSKE
JUG.
Broj 108.
Dne, 21. X I . 1944.
Politkomesaru 13. divizije XI. korpusa N O V J
U vezi Vašeg dopisa od 14.
učestvovale u N O V , a nalazile su
mnoge od pomenutih drugarica
od njih su radi teških napora i
Imena
drugarica
su
oktobra o. g. šaljemo Vam popis drugarica, koje su
se u bataljonima brigade. Podaci nisu potpuni, j e r su
bile kraće v r i j e m e u sastavu naših bataljona, a većina
posljedica o b o l j e n j a prebačene u pozadinu.
slijedeća:
1. Rački Jakova Dragica, bolničarka, rođena 11. I V . 1924. g. u Delnicama u N O V
stupila 9. I X . 1943. g. dobrovoljno, po zanimanju1 kućanica, politička pripadnost SKOJevka, narodnosti Hrvatica, dobar borac, te se
u više navrata istakla u pružanju pomoći
našim ranjenicima kao i izvlačenju istih sa
položaja. iSada se nalazi u brigadnom sanitetu.
2. Rajić Rudolfa Elza, bolničarka, rođena
7. X. 1922. u Prozoru. U N O V stupila 4. I.
1944. do tog datuma nalazila se u zatvoru
u I t a l i j i , politička pripadnost SKOJ-evka,
narodnost Hrvatica, kao borac dobra te tako-
�der se istakla u borbama kod Lokava, Fužina pri pružanju pomoći našim ranjenicima
kao izvlačenju istih pod vatrom- sa položaja
te služila primjerom. Sada na dužnosti u
OZN-a brigadi.
3. Mohorić Frane Celestina, rod. 2. V I I .
1926. g. u seju -Srdoć, Kastav, bila je dobar
borac i odana N O B . Radi fizičkog iscrpljenja
otpuštena kući.
4. Šlezinger Huge Ada, rod. 15. I. 1922.
g. u V i r j u , Đurđevac, stanovala u Zagrebu, u partizanima od 20. V I . 1942. g. dobrovoljno. Poginula kod obrane bolnice br. 7
Vukelići 27. L 1944. Bila je vrlo hrabar borac, disciplinovana a po s v o j o j borbenosti
bila za primjer ostalim borcima. Naročito
se istakla u borbama sa bataljonom L j u b i c e
Gerovac ui Brinjskim klancima kao i za vrijeme ofenzive na Gacku dolinu.
5. Maretić Ivana Katica, rođena 10. X.
1925. g. u selu Jurići, općina Žminj, srez
Pula, ti partizane stupila 15. V I I I . 1943. g.
dobrovoljno. Sada se nalazi u našem 4. baSmrt
fašizmu
—
taljonu. Bila je kao bolničarka u vojno partizanskim bolnicama te se je kod evakuiranja istih pokazala v r i j e d n a i požrtvovna,
inače borbena i disciplinovana.
6. Horvat Vilma, rođena u Kostreni, Sušak, datum rođenja nepoznat. Bila je kao
bolničarka u bataljonu. U više navrata istakla se kod spašavanja ranjenika te na toj
dužnosti zarobljena od N i j e m a c a kod prodora na Gorski Kotar i nakon groznog mučenja obješena o telefonski stup u Fužinama u augustu mjesecu 1944.
7. Halamek Antonija, iz Sušaka, bolničarka, bila je vrijedna, m a r l j i v a drugarica,
borbena i prilikom
akcija na Grobničkom
polju zarobljena od ustaša i sada se nalazi
kod svoje kuće.
To su u glavnom karakteristike za drugarice, koje su bile u bivšem II. odredu do
f o r m i r a n j a naše brigade od kojih se nekoje
i danas nalaze u jedinicama. N e k o j e koje
su bile kratko v r i j e m e u operativnim jedinicama i dezertirale nismo ih naveli u
dopisu.
Sloboda
narodu!
Pomoćnik
politkomesa-ra,
Dovečar
Dokument
kapetan
Fric
406
IZVJEŠTAJ ŠTABA II. BRIGADE XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA
POLITKOMESAR
II. B R I G .
13.
DIV.
Dne 25. X I . 1944.
Politkomesaru 13. divizije
Prema telefonskoj depeši od 23. X I . 1944.
dostavljam- podatke o ženama borcima:
Drugarica Maca Jakšić iz Srpskih Moravica došla je u partizane koncem 1942. g.
Kao borac istakla se u borbi kod Pazarišta,
g d j e je prva s bombom u ruci pretrčala pol j e i ušla u crkvu koju je držao neprijatelj.
U Oš-tarijama, kroz kišu neprijateljskih taneta, izvlači ranjenike. Kod napada na Karlobag u liniji među prvima bacila je bombu
u bunker i skočila u njega. Osimi toga sudjelovala je kao borac u mnogo drugih akcija, napada i neprijateljskih ofenziva i uvijek je služila kao primjer u jedinicama. Ista
drugarica nalazi -se u Grupi Odreda 13. divizije.
Drugarica Kezele Pepica rođena 192-6. g.
u Delnicama, borac II. brigade, požrtvovna,
disciplinirana, služila je primjerom u jedinici. -Sudjelovala je u više borbi. U borbi na
Kapeli kod Carske kuće, neustrašiva, nalazila se je u p r v o j liniji među borcima g d j e
je bila i ranjena. Umrla je na putu za bolnicu 7. IV. 1944. g.
Drugarica Jelka T r b o v i ć iz Drežnice istakla se kao dobar i i z d r ž l j i v borac. Sudjelovala je u mnogo akcija i borbi. Kod razbij a n j a talijansko-četničke ofenzive, kao dobar i neustrašiv borac, sudjelovala je u nasilnim izviđanjima oko K r i v o g puta. Našla
se je više puta u borbi između bunkera, daleko unutar neprijateljske žice. -Sudjelovala
�je u svim borbama u Lici, oko Gospića,
Otočca i u Gornjem K r a j u , odakle je otišla
na rad u pozadinu.
Drugarica Pilepić Emilija iz Zameta, Kastav, kao borac neustrašiva, sudjelovala je
u I V . neprijateljskoj ofenzivi, u borbama
oko Gospića, Otočca i Drežnice. U ofenzivi
na Gorski Kotar, kao referent saniteta bataljona, služila je primjerom: svojom- požrtvovno,šću i revno,šću u izvlačenju i pružanju pomoći ranjenicima, g d j e biva i sama
ranjena od bacača. Ista se drugarica nalazi
u bolnici na liječenju.
Drugarica Trbović Anka iz Jo-sipđola, kaö
borac čete za vezu II. brigade, služila je primjerom svojom požrtvovnošću, poslušnošću
i ponašanjem. Sudjelovala je u svim borbama k o j e je vodila brigada. Kod postavljanja
veze između jedinica, prilikom neprijateljskog prodora na Gorski Kotar, poginula je
kod Vrbovskog na Stubici, dne 5. VI. 1944. g.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Politkomesa-r, m a j o r :
Stjepan L a k i ć
Dokument
407
IZVJEŠTAJ ŠTABA XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA U SVOJIM JEDINICAMA
ŠTAB
13. D I V I Z I J E X I . K O R P U S A
B r o j 807
NOVJ
Štabu XI. korpusa N O V J za Glavni odbor A F Ž - a Hrvatske
U samom početku Narodno-o-slobodilačke borbe učestvovao je u istoj dosta veliki
b r o j žena, što bi se u postotcima dalo izraziti sa po prilici 10%. Razvitkom borbe, teškoćama samog života u operativnim jedinicama, oslobođenjem većih teritorija, t a j b r o j počeo
je opadati, a drugarice su se upućivale na d r u g e dužnosti većinom u pozadini, tako da se
je t a j broj smanjio i danas iznaša u našoj d i v i z i j i jedva 1%, Ili, po broju, 40. Ove drugarice, koje su još danas u operativnim jedinicama, zadužene su većim dijelom po bolničarskoj dužnosti, no i u tom zvanju ima ih veliki b r o j koje su sa svojom borbenošću, hrabrošću i odanošću NOB-i toliko istakle, da su tim svojim vrlinama nadmašile mnoge drugove.
Odlikovanih drugarica u našoj diviziji nema.
Od drugarica koje su učestvovale u N O B , i koje danas u n j o j učestvuju, navodimo
podatke :
1. Lipovac Franca — prilikom borbe na
Gomirju pokazala se kao dobar borac i neustrašiva. Jurišala je na neprijatelja i u jurišu teže ranjena, te je od tih rana i umrla
u bolnici u Drežnici. 1
2. Gostović Dušanka — politdelegat. Poginula je prilikom zauzimanja Crne Vlasti.
Dušanka je bila dobar borac i svakom je
zgodom, služila primjerom ostalim borcima.
3. Stanić Marija — prilikom borbe na
Crnoj Vlasti pokazala se kao dobar borac.
U jurišu na jednu kotu bila je smrtno pogođena od četničkog mitraljeza.
4. Šuperina Erika — poginula je prilikom,
neprijateljske ofenzive na Gorski Kotar kod.
Lukovdola, kad je iznosila ranjenog druga
iz borbe.
5. Stachler Sofija — bolničarka, ranjena,
je od četnika kod Vrhovina, te je tako ranjena odstupala i od iznemoglosti pala, naštosu je četnici uhvatili, mučili je na n a j z v j e r -
skiji način, izvadili j o j ž i v o j crijeva i napokon je ubili.
6. Halamek Neda i Benedetti Ksenija —
članice glumačke grupe ove divizije — bile
su, prilikom- ispada četničke bande u Stajnici, uhvaćene i zvjerski mučene, te su nakon strašnih m-učenja završile svoj mladi
život izgorivši u vatri, u koju su ih žive
bacili.
7. Turkalj Anka — prilikom neprijateljske
o f e n z i v e na Gorski Kotar vršila je dužnost
kod telefona, na položaju. Bila je teže ranjena od neprijateljskog bacača i od zadobivenih rana u bolnici um,ria. Anka je u više
borbi pokazala p r i m j e r izdržljivosti i herojstva.
8. Fućak Ružica — istakla se kao dobar
borac u borbama kod Pazarišta. U odbrani
bolnice kod Drežnice, kada su ustaše napali bolnicu, ona je svojom hrabrošću spasila mnoge ranjene drugove pod kišom ne-
�prijateljskih mina. Kad su bolnicu zapalili,
ona je iz goruće zgrade izvlačila ranjene
drugove i pokazala primjernu hrabrost kod
izvlačenja ranjenih drugova sa položaja.
9. Trbović Beba — dobar borac, izdržljiva i neustrašiva. U IV. ofenzivi, na Veljunu,
jurišala je na neprijatelja. Istakla se također u borbi kod Gomirja i Karlobaga i u
mnogim drugim borbama. Služila je primjerom1 drugim- borcima.
10. Matić Naca — kod zauzeća Gomirja
prva je jurišala na četničke bunkere. Istakla
Smrt
fašizmu
se također kod zauzeća Severina na Kupi
g d j e je za v r i j e m e borbe uzela puškomitraljez i nemilosrdno kosila neprijatelja. Sudje
lovala je više puta kod rušenja pruge. U
mnogim se borbama pokazala kao vrlo dobar borac. Postala je rukovodioc i sada je
na dužnosti pomoćnika politkomesara.
B r o j poginulih boraca žena ne može se
tačno ustanoviti. Mislimo da ih je iz naše
divizije poginulo 40—50.
0 drugaricama
koje su ranije poginule nemamo podataka.
— Sloboda
narodu/
Politkomesar-potpukovnik:
Matić Đuro
1 Lipovac
Fanika (Franca), rođena 1922. g. u
Tršću, Čabar, stupila je 1942. g. u X I V . brigadu
V. operativne zone. U borbi k o d G o m i r j a teško je
r a n j e n a i prevezena u bolnicu Drežnica, g d j e je
umrla od zadobivenih rana. P r e d smrt je napisala
pismo s v o j o j m a j c i , k o j e o v d j e donosimo u p r i j e pisu:
I
» D r a g a m a j k o , j a v l j a m ti se s nekoliko r i j e č i .
M o ž d a znaš g d j e sam i što- se sa mnom dogodilo,
ali mislim da se priča m n o g o više nego što jeste.
E v o da ti opišem: N a l a z i m se na bolesničkoj postelji u Vukeliićima k o d Drežnice. R a n j e n a sam u
nogu. P o l o m l j e n a mi je kost p o d k o l j e n o m u a k c i j i
kod G o m i r j a . Sada nemam više p r e v e l i k i h bolova.
I d e mi na b o l j e . N e m o j misliti da sam na hladnom,
ili da sam gladna. N e , za sve je dobro, samo mi
je j a k o dugočasno, ali ipak nisam klonula. Još u
meni živo srce kuca za osvetom i j e d v a čekam, ka-
Dokument
da će opet doći dan da m o g u primiti pušku u ruke.
T r e b a se m a j k o svetiti banditima k o j a nam, čine
tolika z l o d j e l a . A l i n j i m a je došao k r a j . Propali su
oni, za n j i h više spasa nema. Sada će sigurno naša
brigada doći tamo, ako još n i j e . Mo-žda će i za
Tršće k o j i b a t a l j o n , pa g l e d a j kako ćeš se pokazati
prema partizanima. P r u ž i im pomoć čime g o d možeš, j e r danas ti je partizan svetac, spasilac naroda.
A k o dođe do tebe A l j o š a , on će ti kazati, kako
je bilo, pa te molim, da ga čim ljepše primiš, jer
je to dobar drug, k o j i mi je na svakom koraku
pomogao. A k o dobiješ u ruke o v a j list, malo se
pointeresiraj da mi odgovoriš. K a k o ste doma? Je
li se tko vratio iz I t a l i j e ? K a k o ste proveli Božić?
Ž a o mi je što ne m o g u u naš kraj, ali što ćemo,
kad ovako mora da bude. Borba je borba.
Voli te tvoja Fanika.«
408
PRVA GORANKA PARTIZANKA — KOMESAR BATALJONA
Iz
»Rođoljupke«,
glasila
AFŽ
za
Početkom 1942. g., u veljači, iza jedne
akcije u Srpskim Mo-ravicama, došla je u
Komandu Gomirske čete u Rabatiće 18-godišnja omladinka iz Srpskih Moravica, drugarica Matić Naca, djevojka bez oca i majke
koja je do sada sa d v i j e sestre uzorno vodila gospodarstvo. Bila je mirna, radina, a
na prvi pogled izgledalo je da ne bi mrava
pogazila. Drugovi je rasporediše za četnu
kuharicu. Odmah je sa svojim neizmjerno
marljivim radom pokazala primjer ljubavi
prema
borcima
i
Narodno-oslobodilačkoj
borbi. Ona je samo kuhala, te radila i čistila
cijelu četu, dočekivala borce kad su dolazili
s akcija i njegovala ih kao majka. Radi njenog primjernog rada i njege boraca drugovi
su je neizmjerno zavoljeli, cijenili, odnosili
se prema n j o j s najvećim poštovanjem:, kao
Gorski
Kotar,
srpanj
1944.
g.
djeca prema majci ili braća prema sestrama.
Radeći ćutljivo i mirno svakodnevni teški
posao, nitko nije mogao slutiti da se u tom
mirnom, spokojnom stvorenju k r i j e velika
tajna, da u n j o j leži vrednota nove ženečovjeka. U n j o j se krila na dnu njene duše
visoka svijest, ogorčenje na bezakonje vršeno nad čovječanstvom, a koje bezakonje je
ona prilično iskusila na s v o j o j koži. Uvidjevši da se ono može otkloniti samo putem Narodno-oslobodilačke
borbe,
ona
svijesno
podređuje svoju mladost i pomisao na ugodni život u interesu borbe. Bila je svijesna
da mladenačku snagu treba uložiti u velike
ciljeve, za narodnu sreću i slobodu, koja treba da o v j e k o v j e č i i sreću i mladost svih nas.
Ona je osjećala da u kuhinji daje malo za
Narodno-oslobodilačku borbu. Znala je da
�se najvi'še daje, ako se puškom uništava
neprijatelja. Nastojala je da dobije što veće
političko znanje, te je pomno proučavala,
kadgod je imala vremena, narodno-oslobodilacku štampu. Na njeno svakodnevno traženje dozvolila joj je Komanda čete da jednog travanjskog dana ide u akciju s drugovima borcima na prugu kod samog Gomirja, gdje je trebalo sačekati fašističku podoficirsku patrolu i uništiti je. I zaista, svoje
svakodnevno traženje za oružanom akcijom
već je prvog puta opravdala, pokazavši primjerom hladnokrvnost neustrašivog div-borca, koji neizmjerno mrzi neprijatelja. Pustivši fašističku patrolu do na 4 metra, prva je
bacila na njih jednu bombu-kragujevku, i
fašistički psi valjali su se u svojoj poganoj
krvi. Drugarica Naca skočila je prva s Milošeih/ Rogovićem, tadanjim komandirom, a
sadanjim komandantom brigade, na juriš, i
hladnokrvno svojom rukom, smiješeći se,
dokrajčila nožem život četvorici fašista.
Plijen je bio puškomitraljez, puške, pištolji,
bombe, odijela i t. d. Toga dana došla je do
potpunog izražaja duboka svijest mirne, ćutljive i radine Nace, a drugovi su je još više
zavoljeli i ponosili se njome. Ona im je bila
snaga, jer su kraj sebe vidjeli ženu divborca. Tada joj je rukovodstvo udovoljilo,
te više nije bila u kuhinji. Posvećena joj je
puna pažnja, išla je iz akcije u akciju, i
svugdje je pokazala herojstvo, tako da je
kod Bribira jurišala na kamion i zarobila
prvi teški mitraljez • - talijansku bredu, a
—
fašistima naplatila kao i onima kod Gomirja.
Iste je godine svršila omladinski i politički
kurs, a pored svakodnevnih borbi radila je
politički i organizaciono među omladinom
u vojsci. Prošla je tešku zimsku ofenzivu u
Lici 1943. g. Zbog oronula zdravlja upućena
je nakon toga u pozadinu. Ne oporavivši se
dobro, ona se svojevoljno vraća u operativnu jedinicu, gdje neustrašivo nastavlja
nemilosrdnom borbom, služeći uvijek kao
primjer. Pored svih tih napora i podviga,
ne gubeći ženskost, što njeno boračko junaštvo upotpunjava — ona je uvijek prva,
kako u bitci, tako isto u tome, da borca opere, da im skuha jelo, zakrpa odijela i rublje
i t. d.
Kaca
Matić
Zbog svih tih njenih zasluga, primjernosti i sposobnosti u vojničkom rukovođenju,
neobično je cijenjena od boraca, rukovodstva
i naroda, te je zaslužno imenovana vojnim
rukovodiocem - političkim komesarom' bataljona.
Prva Goranka partizanka, koja je kao
žena prva od Goranki svojom rukom uništila
nekoliko fašističkih lupeža, bila je putokaz
i mnogim drugim omladinkama Gorankama,
koje su pošle njenim putem i mnoge od njih
već položile svoj život na polju časti i slobode.
Tajnu mirne, ćutljive i radine partizanke Nace otkrila je Narodno-oslobodilačka
borba kao i kod bezbroj drugih žena. Njezin
talenat i sposobnost ne će ostati nepoznat
i nije nestao kod ovaca, kako je to rekao veliki naš pjesnik Njegoš, nego će poslužiti
na općenarodnu dobrobit i sreću.
Branko
Vukelić
�M E Đ U B O R C I M A POJ I N O V H R V A T S K O G P R I M O R J A I GORSKOG K O T A R A N A L A ZILE SU SE I OVE D R U G A R I C E :
Ban Olga, rođena u Zarečju, k. Pazin. Početkom 1943. g. odlazi s ocem partizanima u
Hrvatsko P r i m o r j e . Nakon kapitulacije I t a l i j e vraća se u Istru i uključuje se kao
borac u četu u Novokračinama (Slovensko P r i m o r j e ) . U ofenzivi 1943. g. zarobili
su je N i j e m c i i s t r i j e l j a l i sa još 12 boraca.
Bavec Julka, rođena u Goračima. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Bilčić Marija, rođena 1925. g. u Bogomolju, k. Hvar. Od 2. II. 1945. g. bila je borac u
I I I . četi I. bataljona II. brigade X I I I . primorsko-goranske divizije. Ranjena 22. IV.
1945. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Klane ( I s t r a ) .
Biondić Ana, rođena 16. I I I . 1925. g. u Ljubežni, k. Senj. Od 16. I I I . 1943. g. bila je borac
u jedinicama X I I I . divizije.
Bonifačić Emilija, iz Punta, k. Krk. Od 1943.g. bila je borac u X I I I . diviziji.
Božić Ana, rođena 1925. g. u Rasporu, k. Buzet. 12. I I I . 1943. g. odlazi u I. istarski bataljon. Zarobljena i strijeljana kod napada na I. udarni bataljon II. brigade X X X I I I .
divizije.
Brozičević Marija i Carkola Ivanka, iz Rijeke. Bile su borci u jedinicama X I I I . divizije.
Broznić Marija, rođena 1930. g. u Sušaku ( T r s a t ) . Od 15. I X . 1943. g. bila je borac u
X I I I . diviziji. Poginula u napadu N i j e m a c a i ustaša na Perušić, 16. V I . 1944. g.
Butković-Buneta Slava, iz Ledenica, k. Crikvenica. 1943. g. bila je borac u bataljoniu » M a t i j a Gubec«. Ranjena u borbi.
Butorac Dragica, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac u bataljonu » M a f i j a Gubec«. Poginula 1943. g.
Butorac Marica, rođena 18. V I I I . 1921. g. u Krmpotskoj Luci, k. Crikvenica.
1942. g. bila je higijeničarka u četi X I I I . divizije. Umrla 1944. g.
Od 6. V I .
Car Jelena, iz Bribira, k. Crikvenica. Od rujna 1943. g. bila je borac u bataljonu » M a t i j a
Gubec«. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Cindrić-Ivošević
g. Bila
brigadi
zasluga
Rezika, rođena 1921. g. u Goračima, k. Delnice. U N O V od 14. I V . 1942.
je borac u I. notranjskom odredu Slovenije, X I I I . primorsko - goranskoj
i I I . brigadi X I I I . divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom
za narod II. reda.
Domić Vesela, rođena 1926. g. u Slatini, k. Split. Od 6. X I . 1943. g. bila je borac u X I I I .
diviziji. U borbi na Turovcu, 4. I I . 1944. g. zarobljena od N i j e m a c a i zaklana.
Domjan Darinka Marija, rođena 1927. g. u Rabu. U N O V od 1943. g. Bila je u sastavu
Komande mjesta Rab. Poginula u borbi prilikom napada N i j e m a c a na Lošinj.
Drakulić Milica, rođena 1925. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Do kapitulacije I t a l i j e bila je u
koncentracionom logoru u Italiji. 1943. g. vraća se u zemlju i odmah odlazi u
N O V . Poginula u v e l j a č i 1944. g. u borbi s N i j e m c i m a kod K r i v o g Puta, kao
borac I V . bataljona I. brigade X I I I . divizije.
Dujmović Nevenka, iz Baške, k. Krk. Bila je borac u X I I I . diviziji.
Dvorničić Franka, rođena 1924. g. u Garicama, k. Krk. Od ožujka 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Umrla 1943. g.
Filipović Ruža, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od veljače 1942. g. bila je borac u bataljonu
» L j u b i c a Gerovac«. Poginula 1942. g. u borbi u Crnoj Vlasti.
Frgačić Katica, iz Baške, k. Krk. Bila je borac u X I I . diviziji.
Frković-Ban Ruža, rođena 1922. g. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u partizanskim
bolnicama u Frkašiću i Šeganovcu u Lici i kasnije u partizanskoj bolnici u I t a l i j i .
�Dokument
409
31. XII. 1943. BILO JE U JEDINICAMA XIII. DIVIZIJE 139 ŽENA BORACA1
Naoružanje 2
Ljudstvo
1
Štab
2
Pri štabu
11
1
3
Kuriri i straža
63
2
4
Glazba
24
11
—
—
ženskih
11
1
—
57
2
—
2
—
22
9
24
Četa za vezu
74
9
8
Izvid. četa
67
46
—
—
—
7
—
—
31
Bolnica
11
6
197
Sanit. vod
6
muških
ženskih
—
10
5
na licu
u rashodu
muških
muških
Jedinica
ženskih
po spisku
Redni
broj
—
2
22
8
1
197
23
—
58
9
—
67
—
—
—
16
!
—
45
36
—
376
53
—
68
9
Vojni of. kurs
10
Dopunski bat.
412
11
Pioner. bat.
121
—
12
I. Brigada
836
18
180
2
656
16
13
II. Brigada
886
21
308
6
578
15
14
III. Brigada
820
22
285
9
535
13
15
IV. Brigada
865
18
144
7
721
11
16
I. odred
365
11
94
5
271
6
17
II. odred
171
—
23
—
148
18
Art. divizion
220
27
—
193
19
Na skladištu
2
1
5220
Politkomesar
139
1184
32
4036
M . P.
1
107
Komandant, potpukovnik
A. Turkulin, s. r.
2
—
—
Svega
1
2
V. Kovačević, s. r.
Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M'NOJ.
N a o r u ž a n j e izostavljeno.
F r k o v i ć - B r o z o v i ć Zlata, rođena 1918. g. u Mrkoplju, k. Delnice. Od 20. V. 1942. g. bila je
bolničarka u bolnici V. operativne zone i X I I I . d i v i z i j e . I m a čin poručnika.
F A o v i ć D r a g i c a , iz Ledenica, k. Crikvenica. Od
vodnika.
1943.
g. bila je borac u
NOV.
Ima
čin
F r i an R a đ o j k a , rođena 13. I I . 1924. g. u Rubeši, k. K a s t a v . Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I I I . brigadi X I I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. k r a j H r e l j i n a .
Funduk N e d e l j k a , rođena 1924. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac
u X I I I . primorsko-goranskoj d i v i z i j i . P o g i n u l a 1944. g.
Funduk-Nova'k Josipa, rođena 24. I I . 1913. g. u Šelovcu, k. V r b o v a c .
U N O V od 15. V I .
1942. g. U P r i m o r s k o - g o r a n s k o j udarnoj brigadi bila je borac i r e f e r e n t saniteta.
N o s i l a c je Spomenice 1941.
Iß
Žene Hrvatske u NOB
241
�Funduk Zora, rođena 1928. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka
u bolnici u Krbavici i kasnije u X I I I . diviziji.
Gašparac M a r i j a Zora, iz Čabra, k. Delnice. U N O V
od 1942. g. Učestvovala je u borbama V I . brigade kod Brinja i Otočca. Krajem 1 1943. g.
umrla.
Golik Ilonka, iz Delnica, Poginula u obrani bolnice u
Stajnici.
Grbac M a r i j a , rođena 18. V I I I . 1917. g. u Čikovićima,
k. Kastav. Od 6. VI. 1942. g. bila je borac u
Primorsko-goranskom odredu. 1942. g. poginula u borbi s Talijanima u Kastavskoj šumi.
Hero-Lučić Zorka, rođena 9. V I I . 1922. g. u Zoretićima,
k. Rijeka. Od svibnja 1942. g. bila je borac u
Primorskom odredu. K a s n i j e je radila u štampariji » N a p r i j e d « . Nosilac je Spomenice 1941.
Hrabar Dinka, rođena 24. I I I . 1923. g. u Trogiru. Od
10. V I I . 1944. g. bila je borac u X I I I . diviziji.
Poginula 1945. g. na položaju kod Klana.
Melanrja
Matrljan
Ivošević-Rogović Kosa, bila je borac u bataljonu »Marka T r b o v i ć a « . Poginula 1942. g.
Janeš Vera i Mara, rođene u Gerovu. Od početka 1942. g. bile su borci u N O V .
Jugo-Nol Fana, rođena 13. II. 1922. g. u Mladenci ma, k. Kastav. Bila je bolničarka i telefonistkinja u jedinicama X I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Jugović Danica, rođena 1924. g. u Sljemenu, k. Delnice. Od 15. I X . 1943. g. bila je borac u
četi za vezu X I . korpusa.
Jurčić M a r i j a , iz Ledenica, k. Crikvenica. Bila je
1943. g. borac u bataljonu » M a t i j a Gubec«.
Karlović Danica, rođena 1924. g. u Krasici, k. Rijeka. Od 26. I X . 1943. g. bila je borac u X I I I .
diviziji. Pri prodoru Nijemaca kod Drežnice 1943. g. poginula u borbi.
Kauzlarić Dragica, iz Brestove Drage, k. Delnice.
Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula
u Bosni 1943. g.
Knezić Milica, rođena 27. X I . 1923. g. u Rudopolju,
k. Otočac. Od 13. V I . 1944. g. bila je borac
u I I I . četi II. bataljona II. brigade X I I I .
divizije. Poginula 6. V. 1945. g. na položaju kod Klane u borbi s Nijemcima i
ustašama.
Kordeš Paula, rođena 2. VI. 1927. g. u Sušaku. U
N O V od 8. I X . 1943. g. Bila je bolničarka
u brigadi » L j u b o Šercer« X I V . divizije
(slovenačke). Poginula 1943. g. prilikom
napada Nijemaca na Babino P o l j e .
Ema
Kruljac-Pleše
Kosanović-Bolješić Mica, rođena 1924. g. u Grižanima, k. Crikvenica. 25. V. 1943. g. odlazi
u II. brigadu X X X V I . divizije X I I . korpusa vojvođanskog. Bila je bolničarka. Dva
puta ranjena.
�Žene borci iz Hrvatskog Primorja — delegati na I. konferenciji AfŽ za Hrvatsku — srpanj 1943.
g.
iz Kupjaka, k. Delnice. U rujnu 1941. g. odlazi u NOV. Ubrzo je
bila ranjena i, pošto još nije bilo partizanske bolnice, dolazi kući na liječenje.
Međutim Talijani saznaju da je kod kuće i zapale sjenik, gdje je bila sakrivena,
te je živa izgorjela. Tada je imala 20 godina. Bila je u drugom stanju i iza sebe
ostavila malo dijetć.
Kruljac-Čebotar M a r i j a ,
rođena 11. IV. 1910. g. u Kupjaku, k. Delnice. Bila je kurir za Drežnicu i V. operativnu zonu. Sudjelovala je u mnogim akcijama sa svojom jedinicom.
Od proljeća 1948. g. do svibnja 1944. g. radila je kao ilegalac, na terenu sa ženama. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. i III. reda.
Kruljac-Pleše Ema,
rođena 1914. g. u Tršćui, k. Delnice. U NOV od 28. II. 1942. g. Bila
je u partizanskom logoru na Opalenom Vrhu, kod Čabra. Ranjena 1942. g. u borbi
s Talijanima.
Lauter-Lalić Julka,
rođena u Kozjem Vrhu-Prezid. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Poginula
u IV. ofenzivi.
Lauter M a r i j a ,
rođena 1926. g. u Podhumu, k. Rijeka. 4. VI. 1942. g. odlazi u partizanski
logor, te do listopada 1942. g. radi na prenošenju hrane i materijala za II. primorski odred. Zatim prelazi na rad u Komandu mjesta u Podlapac (Lika). Nestala
za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive u Lici.
Linić Zdenka,
rođena 6. II. 1927. g. u D. Vežicama, k. Sušak. Od 28. IV. 1943. g.
bila je borac u XIII. diviziji. Na položaju kod Grobnika uhvatili su je Nijemci i
strijeljali u Preluci 21. IV. 1945. g.
Marač Mira Nirvana,
�Rata
Tomac
Bizerova
Kada
Trbović
iz Jurića u Istri. Bila je među prvim borcima u Istri. Kad se u drugoj
polovini 1943. g. razbuktao ustanak u Istri i kad su se u svim selima počele formirati partizanske čete, Marija odlazi u jednu od tih četa. Poginula u borbi kod
Materije, na granici Slovenije.
Maretić Marija,
iz Baške, k. Krk. Bila je borac u XIII. diviziji.
Martinčić Jovana, iz Bribira, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac u bataljonu »Matija
Gubec«. Poginula u borbi 1944. g.
Maričić Marica,
Mataija
Zora, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac u bataljonu »Matija
Gubec«.
iz Sušaka. Do kapitulacije Italije aktivno radi u NOP u Sušaku, zatim
odlazi u partizane. Najprije radi u prihvatnoj bolnici u Crikvenici, a kasnije u
apoteci u Otočcu i na raznim ostalim dužnostima u vojnom sanitetu. Početkom
1944. g. odlazi s ranjenicima u Italiju. Tamo postaje delegat, a kasnije komesar
bolničke čete.
Matrljan Melanija,
rođena 1927. g. u Mrkoplju, k. Delnice. U NOV od 25. III.
1942. g. Bila je borac, brijač i omladinski rukovodilac u bataljonu »Matija Gubec«
i Komandi primorsko-goranskog područja. Nosilac je Spomenice 1941.
Meštrović-Crnković Marinka,
Mičetić Berta, rođena 2. XI. 1916. g. u Ponikvama, k. Sušak. liO. II. 1942. g. odlazi u partizanski logor V. operativne zone (Crni Vrh), gdje je bila bolničarka, a zatim
vodnik. Nosilac je Spomenice 1941.
rođena 1924. g. u Cesarici, k. Gospić. Od veljače 1943. g. bila je borac u
II. brigadi XIII. divizije. Ubijena od ustaša 1944. g. kao kurir, na putu za Karlovac.
Milinović Anka,
rođena 1923. g. na Sušaku. U NOV od 14. IX. 1943. g. Bila je na radu kod
Komande mjesta Lošinj. Prilikom povlačenja na otok Rab 1943. g. smrtno
ranjena.
Mitel Katica,
�Naglić Bosiljka, rođena u Gerovu. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Nedić-Saršon Marica, rođena 14. I I I . 1921. g. u Saršonima, k. Kastav. 15. I V . 1942. g. odlazi u Primorski partizanski logor. Bila je bolničarka, a kasnije referent saniteta
Diviziona. Nosilac je Spomenice 1941.
Nekić Ljubica, rođena 1. V I I . 1925. g. u Đenoviću, Boka Kotorska. U 1942. g. odlazi u I I I .
bataljon I. brigade X I I I . divizije. 28. I I I . 1943. g. smrtno ranjena na položaju k r a j
Brloga.
Pađen Dragica, iz Crnog, Ledenice, k. Crikvenica. Bila je borac u X I I I . diviziji od 1943. g.
Poginula.
Pađen Štefa, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac
Gubec«. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
u
bataljonu
»Matija
Peruč Anka, rođena 1908. g. U N O V od 25. X I I . 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici X I I I .
divizije, a kasnije u partizanskoj bolnici u I t a l i j i .
Radović-Jurinec Marica, rođena 11. X I . 1923. g. u Jastrebarskom. U partizane odlazi 29.
I V . 1942. g. Bila je član KK SKOJ-a Ogulin. U N O V od 1943. g. U I. brigadi X I I I .
divizije bila je sekretar SKOJ-a bataljona, član brigadnog komiteta SKOJ-a, delegat voda i pomoćnik komesara čete. Od 1944. g. radi na terenu Zagrebačkog
okruga kao član OK SKOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom
zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda.
Sinobad Nataša, rođena 1920. u Vrlici, k. Sinj. U N O V od 1. I. 1944. g. U I I I . četi II. bataljona I. brigade X I I I . divizije bila je borac. Kasnije je bila š i f r a n t u D i v i z i j i i X I .
korpusu. Ima čin starijeg vodnika.
Dokument
410
JOŠ JEDNA JUNAKINJA JE P A L A !
Iz
»Rodoljupke«,
glasila
AFŽ
za
Od prvog dana najezde fašističkih hordi,
odlučila se drugarica M a r i j a Lisac za borbu, oštru i nemilosrdnu. Od prvog dana pomagala je borbu, sakupljala materijal za partizane, razbacivala štampu. A l i to j o j nije
dosta. M r ž n j a u njezinom 18.godišnjem srcu
vuče je dalje.
Ona uzima pušku u ruke i
polazi u otvorenu borbu. Nikoga nema u
VI. brigadi tko je ne bi poznavao. » M i c i k a
Slovenka« bila je jedna od n a j o m i l j e l i j i h
drugarica u s v o j o j ponosnoj brigadi.
Nikada se nije potužila da j o j je teško,
ni jednog časa nije kod nje bilo truna sumnje u oslobođenje, u pobjedu nad fašizmom.
L j u b a v prema dragom slovenskom narodu
i svim- bratskim narodima vodila ju je naprijed.
Zbog tjelesne slabosti uzima dužnost bolničarke u brigadi. Bila je u t o j dužnosti
neumorna i puna ljubavi za ranjenike.
Suze su nam došle na oči, kad se drugarica Micika razboljela. Polazila je u teškoj
vatri u bolnicu, a mi smo mislili — »nikada v i š e « .
Gorski
na
Kotar,
br.
2,
1943.
g.
A l i ona se nenadano vratila sa smiješkom
usnama:
»Došla
sam opet k v a m a . «
P o s l i j e bolesti dobila je drugarica Micika mjesec dana dopusta. Otišla je u malo
selo u Gorskom Kotaru, g d j e su j o j ž i v j e l i
roditelji. Baš u to v r i j e m e počeo se tamo
formirati novi partizanski odred. N i j e čekala da j o j se svrši dopust. Javila se za bolničarku i preuzela svoju dužnost.
Poginula je, kad su gladne zvijeri, žedne
naše krvi, bombardirale malo seoce Zagolik
u Gorskom Kotaru. Potrčala je da pomogne
drugovima, ranjenim od bombe. A l i o v a j
put n i j e dospjela da učini ono, što je sa
toliko srca činila već mjesecima, nije dospjela da drugovima zavije rane. N j e z i n o j
rani nije bilo lijeka.
Nakon 19 godina života, i skoro d v i j e
godine borbe poginula je jedna od onih divnih žena, kojima nije ništa teško bilo, što
je tražila borba za slobodu.
Zora Gašparac
�Sirnik Smiljka, rođena 25. IV. 1925. g. u Sušaku. U N O V od 6. IV. 1943. g. Bila je bolničarka u I. brigadi X I I I . divizije. Poginula u borbama kod Zlobina 1943. g.
Srok Milena, rođena 1921. g. u Sroki, k. Rijeka. U N O V od 7. X. 1942. g. Bila je bolničarka u I. bataljonu I. brigade X I I I . divizije. Poginula 1943. g. kod Zlobina.
Stojević Andrina, iz Bribira, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac.
Strižić-Tus Anica, rođena 1914. g. u Bribiru, k. Novi. 29. I X . 1941. g. odlazi u Primorskogoranski odred. Od 1942. g. bila je domaćica, šef kuhinje i ekonom u Glavnom
štabu Hrvatske. Nosilac je Spomenice 1941.
Šegan Darinka, rođena 1921. g. u Otoku, k. Ogulin. Od 11. I. 1944. g. bila je borac I. primorsko-goramskog odreda. Poginula 10. V I I I . 1944. g. na Gomirskoj cesti.
šešarek Alma, rođena 1928. g. u Selcu, k. Crikvenica. Od rujna 1943. g. bila je bolničarka
u partizanskoj bolnici. Umrla 1944. g.
Švabenic-Zoričić Vera, rođena 1921. g. u Osijeku. U N O V od lipnja 1942. g. Do 1943. g.
bil^ je bolničarka u partizanskoj bolnici u Drežnici. Istakla je hrabrim držanjem
i požrtvovanjem kod spašavanja bolnice i ranjenika u talijanskoj ofenzivi na
Drežnicu u rujnu i listopadu 1942. g. Kasnije radi u sanitetu X I I I . divizije i kao
šifrant pri Štabu X I I I . divizije. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom i
Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Tomac Bizerova Kata, rođena 1899. g. u Delnicama. 1942. g. odlazi kao bolničarka u II.
bataljon X I I I . divizije. Kasnije nastavlja s političkim radom1 na terenu oko Delnica. Na putu za Beograd zarobljena od ustaša u Lici kao delegat A F Ž . Oslobođena 1945. g.
Tomić Marica, rođena 8. X I I . 1925. g. u Mrfcoplju, k. Delnice. Od 9. I X . 1942. g. bila je
borac u N O V . P o s l i j e kapitulacije Italije odlazi na politički rad u Kupsku dolinu.
Tomić Marija, rođena 10. X I . 1925. g. u Srpskim Moravicama, k. Delnice. Od 1943. g. bila
je bolničarka u X I I I . diviziji. Poginula u Jezeranima 1944. g. prilikom napada
ustaškog » t r u p a « na bolnicu.
T r b o v i ć Bosiljka, rođena 10. I X . 1923. g. u Trbovićima, k. Drežnica. Od 10. X. 1942. g. bila
je borac i omladinski rukovodilac u I. udarnom bataljonu V I . brigade. Nosilac
je Spomenice 1941.
T r b o v i ć Nada, rođena 15. V I I . 1917. g. u Trbovićima, k. Drežnica. U ožujku 1942. g. radi
u sanitetu V. operativne zone u Drežnici. Zatim prelazi na rad u kotarski NOO, a
kasnije u Okružni odbor A F Ž za Gorski Kotar. 1944. g. upućena je u bolnicu na
R a v n o j Gori, g d j e je n a j p r i j e bila zamjenik komesara, a zatim komesar bolnice.
U listopadu prelazi na stručni kurs pri 'GŠH. Po završenom kursu odlazi sa svojom jedinicom kao komesar. Nosilac je Spomenice 1941.
Turk Darinka, rođena u Malom Lugu, k. Delnice. U N O V od svibnja 1942. g. Bila je zamjenik komandanta bataljona, komesar čete u I I I . bataljonu I I . brigade X I I I .
udarne divizije, te pomoćnik komesara I I I . bataljona. U borbama za Gračac nalazila se među bombašima. Pohvaljivana više puta od Štaba brigade i divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Turk Micika, rođena u Goračima, k. Delnice. Od 1942. g. bila je borac u N O V .
Turk Micika, iz K o z j e g Vrha, Prezid, k. Delnice. Od početka 1942. g. bila je borac u jedinicama X I I I . divizije.
Turk Zdenka, rođena u Prezidu, k. Delnice. Bila je borac u jedinicama X I I I , divizije.
Vinketa Rina, iz Rijeke, bila je borac u X I I I . diviziji.
Vitezić Marija, iz Punta, k. Krk. Od 1943. g. bila je borac u X I I I . diviziji.
Vujašković Danica, rođena 9. X I . 1922. g. u Podkilovcu, k. Rijeka. 1942. g. odlazi u N O V .
Bila je borac u I. četi I. bataljona I I . primorsko-goranskog odreda i u V I . primorsko-goranskoj brigadi, kao i bolničarka u bolnici u P e t r o v o j Gori.
�Vukelić Danica, rođena 1924. g. u Drežnici, k. Ogulin. Od listopada 1941. g. radi kao politički radnik u Drežnici, zatim odlaizi u I. bataljon VI. brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Vukelić Zora, rođena 1923. g. u Pašću, k. Sušak. Od kolovoza 1943. g. bila je bolničarka
u bolnici X I I I . divizije u Drežnici. Umrla 1943. g.
Zenzerović Fumica, rođena u Prodolu, k. Pula. Počinje aktivno raditi za N O P 1943. g. U
siječnju 1944. g. odlazi u I. istarsku brigadu i postaje desetar. Jednom prilikom
kada je njezina desetina na cesti 'Trst—Rijeka osiguravala prebacivanje stoke za
Gorski Kotar, naišla je kolona Nijemaca. U desetini je nastala panika. S povikom
» N a j u r i š ! « počela je Fumica pucati iz puškomitraljeza na Nijemce i njezina je
desetina rastjerala neprijatelja, a stoka je bila prebačena. Ima oficirski čin.
Zorić-Frlan Marica, rođena 1919. g. u Rubešima, k. Kastav. U NOV od svibnja 1942. g.
Bila je borac u X I I I . proleterskom bataljonu, bolničarka u bolnici u Drežnici,
sanitetski referent u X I I I . diviziji i u jedinicama Narodne obrane. Ima čin kapetana I. klase. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom bratstva i
jedinstva i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Dokument
411
P R I M O R K A I Z Š K R L J E V A PIŠE S V O M S I N U - B O R C U U N O V
Iz »Primorke«, glasila AFŽ za Hrvatsko Primorje, br. 12, studeni 1943. g.
Dragi Franić! Želim da te ovaj moj list
zateče živog i zdravog. Više od mesec dana
ne znam: niš o tebi, niti znam ako si živ ili
si mrtav. Niki mi ne zna reć neč o tebi.
Ne morem ti napisat kakve su boli moje
i sve druge patnje, va ovo vrime od kako si
ca. A mi se Franić javi, pa makar sa jednun
besedun, i to će bit dosta da me utješi. Ti
znaš koliko te volim, jedini i najbolji sine.
Sve moje!
Poslala bin ti čagod, kad bin znala kuda.
Ako primiš ovo pismo, reci mi kako je kod
vas tamo i kade se nalazite, jer ovi psi, krenuli su na onu stranu. Da znaš kako ih mrzim. Klala bin ih sa mojim rukami, kada bi
mi bilo moguće. Isto i ove ustaške hulje na
Sušaku.
Kod mene dojdu više puta naše partizanke, koje imaju dužnost u okolici. Ja san
pak jako zadovoljna kada dojdu. Onda san
sigurna, da naša stvar mora pobijedit i možda brzo. Samo je žalosno, da ima u našem
mjestu kukavica i sluginih slugu, kao i vavek, koji su se obukli i obuli u partizansku
muku, a mi, ki bi imeli najviše pravo, nimamo niš. Ali ja imam više nek oni — svog
sina, poštenog i svestnog borca.
A sada primi puno lipih pozdrava i poljubaca od
tvoje mame
ZEMI TRAVEZ K A D NISI
Zaista jedinstven slučaj svijesti, ponosa
i časti jedne žene, desio se prije nekoliko
dana u mjestu P. na otoku Krku.
Mladić dvadesetih godina, snažan, zdrav,
otišao je s ostalim dobrovoljcima toga mjesta u NOV. Majka — starica poodmaklih
godina, ponosna je što je i njezin sin s ostalim drugovima otišao da se bori za slobodu
svoga naroda.
N i j e potrajalo dugo, kad se pred licem
starice pojavi mladić u uniformi i s partizankom na glavi.
»Zdravo, m a j k o ! « — » 0 , Bog daj, sinko
— ča si već tako brzo avancal, pa su te pušćali na urlab?« — upita ga sva sretna
starica.
ZA
SOLDATA!
» N i s ne, m a j k o ! « — počne mladić —
» N e g poslalo nas je pucat na Njemcih i počelo čudo od pucnjavi. Ja nis mogal zdurat
pa sam se vernul.«
»A kade su, sinko, tvoji pajdaši ostali?«
— upita starica.
»Oni su bili kuražneji, pa su šli napervo«
— glasio je odgovor.
» U h ! Sine, sine, kukavico! Ča si mi storil sramotu od naše dične kući! Na, evo ti
»travez« kad nisi za soldata, pa hod kuhat!
Ah, ke san volje, najvolela bin poć ja na
tvoje mesto!« — predbaci mu starica.
Riječi ove divne starice, kojoj je borba
za slobodu najveća čast i ponos, neka služe
za primjer mnogim ženama i muškarcima,
koji bježe od naše narodne borbe.
�BANIJA
Borbe protiv okupatora započele su u Baniji već u srpnju 1941. g. Najprije se protiv nasilja okupatora diglo selo Lušćani, a za njim i druga sela. Organizirane akcije započele su u tom kraju napadom na ustale u Grabovcu i Vlahoviću.
Prva partizanska grupa u Hrvatskoj formirana j,e u šumi Brezovica (kotar Sisak), 22. lipnja 1941. g.
Njoj se priključuje 40 boraca Hrvata iz Siska. Prilikom formiranja u grupi su bile Katica Kušec i Nada
Dimić, a početkom srpnja dolaze Jagica Tuškanec i Jagica Hrelec.
Uskoro su formirane partizanske grupe na Kalinama, u Šamarici (kotar Petrinja) i na Andelinoj
kosi u Šamarici (kotar Glina).
Početkom rujna 1941. g. ove se grupe ujedinjuju na Andelinoj kosi u Banijski partizanski odred.
Na prve akcije partizana na Baniji ustaše odgovaraju terorom (masovni pokolj u srpskoj crkvi u
Glini, u Grabovcu i drugdje). Ustanak u Baniji sve se više širi i prilaze mu sve veće mase naroda.
Tokom 1942. g. stvaraju se sve novi i novi odredi. U redove boraca ulaze masovno i žene.
U stud-enom 1942. g. formirana je VII. banijska divizija. U njezin sastav ušle su VII. i VIII. bani j ska brigada i XIII. (kasnije XIII. proleterska) brigada.
Kad je XIII. otišla u Zumberak, došla
je na njezino mjesto novoformirana XVI. brigada. Krajem prosinca 1942. g. imala je VII. divizija oko
4.000 boraca.
Kako je u to vrijeme bila čitava Banija, osim gradova Siska, Petrinje, Gline, Kostajnice, Topuskog i Sun je, pod kontrolom NOV, krak glavne balkanske saobraćajne arterije, koji ide od Zagreba
preko Siska za Novsku, bio je stalno napadan od boraca VII. divizije. Budući da su i druge saobraćajne
linije bile prekidane od drugih jedinica, to je neprijatelju bio gotovo potpuno
onemogućen saobraćaj
prema jugu i jugoistoku.
Borci VII. divizije istakli su se u brojnim bitkama i herojskim podvizima u toku IV. i V. neprijateljske ofenzive.
Među najslavnije stranice historije VII. hanijske divizije spada »bitka za ranjenike« na području
Bugojna, planine Bitovnja, Prozora i planine Kobile, u toku IV. neprijateljske ofenzive.
»Pozadi vas je 4.000 ranjenika i bolesnika naše vojske. Neprijatelj ne smije prodrijeti u Prozor«,
— glasila je naredba Vrhovnog štaba Štabu VII. divizije.
U tim borbama s daleko nadmoćnijim neprijateljskim snagama, pokazali su borci VII. divizije
izvanrednu pozrtvovnost i hrabrost. Kad su Nijemci bili odbačeni iz Gornjeg Vakufa i VII. divizija stigla
u dolinu Neretve, njezina je VIII. brigada dobila naređenje da prenosi ranjenike i tifusne bolesnike. Tri
noći je brigada prebacivala ranjenike i bolesnike pod napadajima neprijateljske avijacije.
Poslije mnogih bitaka i značajnih uspjeha vratila se VII. divizija na Baniju, iako je neprijatelj
tvrdio da ona više ne postoji. Njezin povratak i pobjede u borbama oko Generalskog Stola i Karl >vca
značile su veliki, moralno-politički uspjeh.
�Dokument 412
IZVJEŠTAJ KK KPH GLINA OD 14. X. 1944. 0 ŽENAMA BORCIMA S PODRUČJA
KOTARA
KK
KPH
14. I. 1944.
GLINA
Popis žena boraca koje se nalaze u N O V i koje su
Općina
u NOV:
Drenovac:
Sada s e nalaze
Metikoš Kata, Metikoš Zorka, Livun L j u bica, Kovarbašić Miljka, Kačar Ljubica, Petrović Ranka, išteković Ljubica, Livun Milka,
Martinović Zorka, Metikoš Ana, Jelić Ranka, Baždar Stana, Mraković Dragica, Mraković Evica, Božić Stoja, Božić M i l j a , Glumac Ljubica, T a r a b i ć Kata, Martinović Dragica, Dabić Evica, Mraković Stana.
Općina
NOV:
Klasnić:
Nalaze
se
do
sada
poginule u N O V - u
O p ć i n a B u č i c a : Nalaze s e u N O V :
Jović Dragica i Stanojević Božena.
Iz ostalih općina još nemamo podatke,
ali ćemo ih naknadno poslati. Računamo da
iz općina koje nisu poslale podatke ima još
oko 100 drugarica koje se nalaze u N O V ,
a možda i više.
u
P©š ut Milka, V u j a k l i j a Milka,
Demić
Anika, Relić Miljka, Sarapa Anka, Resanović Milja, Anđelić Evica, Podunavac Miljka,
Relić Ljuba, Demić Milka, Relić Milka, Šućyra Draginja, Resanović Draga, Milakara
Milka, Milakara Mara, Milakara Soka, Zorović Draga, Budić Danica, Ognjenović Milja, Milakara Ljubica, Vučković Ljubica, Birač Miljika, Šikanja Ljubica, Petrović Jelena, Kuka Soka, Zec Stoja, Prodanović Stoja,
Vukčević Jeka, Španović Ljubica, Martić
Dušanka, Tabak M a r i j a i Viničić Mira.
O p ć i n a
M.
Gradac:
Nalaze
se
NOV:
V u j n o v i ć Sava, Tarbuk Mara, Tarbuk
Jelica, M i l o j e v i ć Ljubica, K r e ć a Sava, Kreća Desanka, Li'kar Milka, Boromisa Danica,
Boromisa S o f i j a .
Općina Stankovac:
NOV:
Ivanišević Mara.
Nalaze
se
u
Katica
Kušec
Do sada poginule u borbi:
Općina
Drenovac:
Erak Mara, Tovarlaža Danica, Branković
Stana, Martinović Draga, Lončarević Mara,
Jovičić Evica, Kovarbašić Miljka, Todorović Evica i Demonja M i l j a .
Općina
Klasnić:
Radanović Ljubica, M i l j e v i ć Miljka, Kuka Draga, Sarapa Jelena, Milakara Anka,
Dragović Duka, Vukelić Ljuba, Vukčević
Jeka.
O p ć i n a M. G r a d a c :
V r g a Milka, Kreća Anka, Davidović L j u bica, Šukunda Evica, Samac Janja, Samac
Ljubica, U g l j e š a S o f i j a i T a r b u k Kata.
Iz drugih općina nemamo podataka, ali
broj poginulih drugarica iznosi sigurno oko
25.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Drugarski
pozdrav
(Potpis n e č i t l j i v )
�Dokument
413
TAKOVE SU
Iz brošure »Zeno, vojnik«,
izdanja
ŽENE-BORCI
Glavnog odbora
AFŽ
Hrvatske,
194-5.
g.
Mala Bosa
To je junačka djevojčica, 1 negdje iz blizine Knez - polja, mjesta čuvenih junaka.
Ustaše su je odvukle iz Kozare s toliko druge djece. Odvojili su je od roditelja i pustili
da živi u nekom bilogorskom selu. Nisu fašisti znali koliko se mržnje skupilo u maloj
Bosiljki i nisu se sjetili da ta mala pripada
junačkoj kozarskoj omladini. Da su to znali
ne bi je pustili.
Bosa je sada brigadir, borac već gotovo
dvije godine. Izrasla je i snažna je, u svojoj
brigadi čuven junak, pomoćnik puškomitraljesca.
Brigada je trebala da se probije kroz
neprijateljski obruč, Noć je i kolona brzo
kreće. Cesta je blokirana. Odjednom-, već na
cesti, čuje se prasak pušaka. Čelo kolone
sukobilo je s neprijateljem iznenada. Na
čeku je i mala Bosa, u prethodnici. Neprijatelj se u nekoliko minuta razbježao, ostavivši mrtve i ranjene. Kratko vrijeme iza
toga vraća se Bosiljka tjerajući pred sobom
deset razoružanih bandita.
Bosa još i danas tuče neprijatelja. Ona
često govori : »Oj, ustaše, da znate, koga ste
pustili!«.
*
Držali smo položaj u Novom Selu, u
predgrađu Capraga. Iznenada se pojavi neprijateljski avion i baci nekoliko bombi.
Drugarica Stana Zorić iz čete za vezu, stajala je na pragu svoje kuće. Jedan komad
pogodi je u ruku, slomi kost, tako da je ruka
ostali viseći. Stisnuvši zube i držeći ljevicom slomljenu desnicu, ona se uputi sama
do brigadnog previjališta. Za vrijeme previj a n j a nije ni jauknula, a kada su je kolima
prenosili, prolazeći k r a j svojih drugova i
drugarica, neke od njih zaplakaše. Stana im
pruži lijevu ruku i oprosti se s njima s riječima: »Nije mi žao desnice, već mi je žao
što odlazim iz čete za vezu i naše brigade.«
Sljepčević L j u b a
četa za vezu I. brigade VII. ud. div.
*
Kad je 16-godišnja Stana Cvetojević izjavila želju pred borcima VII. divizije da i ona
želi da se bori u njihovim redovima, pogledali su je s nepovjerenjem, jer su znali da
je Stana kćerka čuvenog četnika, zlikovca u
Dvoru.
»Slali su me ćaći u Dvor — rekla je tada
djevojka, — ali meni nije tamo mjesto.«
Kroz kratko je vrijeme Stana pokazala koliko mrzi izdajničkog oca. Bila je među prvima
u jurišu na neprijatelja.
*
Stana, seljanka iz Drljače, došla je u
štab I. brigade IV. korpusa s riječima: »Evo
puška moga muža, on je četnik, a ja želim
njegovom puškom, da tamanim zlikovce kakav je on i njemu slični.« Postala je Stana
borac, i u jurišu je prva. Noću bi se ona od
vremena do vremena prikradala u svoje selo
da vidi dječicu koju je ostavila. A jedne
noći našla je mjesto doma garište. Djeca su
joj bila odvučena s ostalim suseljanima toga
kobnog dana. Stana nije kuhala, već su za
nju teške akcije bile utjeha. »Na četnike!«
vikala bi Stana u jurišu, i ispred sviju letjela i bacala bombe.
1
Bosa je bila partizanka u Banovskoj jedinici.
Redakcija j o j n i j e uspjela ustanoviti prezime.
�MEĐU ŽENAMA
BORCIMA PARTIZANSKIH ODREDA I DRUGIH JEDINICA BANIJE
N A L A Z I L E SU SE I OVE DRUGARICE:
Adžić-Kotrešan Stana, rođena 1925. g. u Gornjem Hrastovcu, k. Kostajnica. Bila je borac
i delegat u XVI. i VII. brigadi VII. divizije. Ima čin zastavnika.
Arbutina-Benak Milka, rođena 15. VII. 1923. g. u
u partizane. Bila je borac, vodni delegat
diviziji i artiljerijskoj brigadi X X X V I I .
vana Ordenom i Medaljom za hrabrost i
Pakovcu, k. Dvor na Uni. 1942. g. odlazi
i zamjenik komesara diviziona u VII.
divizije. Četiri puta je ranjena. OdlikoOrdenom zasluga za narod III. reda.
Baltic Ljubica, rođena u Donjem- Selištu-, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u VII. diviziji.
Poginula 1943. g. u borbi na Zelengori.
Baltic Slavka, rođena 1923. g. u Belin-cu, k. Glina. Od 194-3. g. bila je borac u VII. brigadi
VII. divizije. Nestala 1944. g. za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive u -Crnoj Gori.
Banjanin Janja, rođena 15. III. 1916. g. u Hrastelnici, k. Sisak. 26. I. 1942. g. odlazi u partizane. U VIII. brigadi V I I . divizije bila je borac i politički rukovodilac. Od 1944.
g. radi u dječjim ustanovama. Nosilac je -Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom
zasluga za narod II. reda i Ordenom za hrabrost.
Begović Ana, rođena 1911. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. 5. V I I I . 1941. g. odlazi u Kalinski odred. Bila je borac, kuharica i bolničarka. Nosilac je Spomenice 1941.
Benak Julija, rođena 1928. g. u Pakovcu, k. Dvor na Uni. 8. IX. 1942. g. odlazi sa svojim
bratom u partizane, gdje su se već od ranije borila još dva njezina brata i dvije
sestre, Milka i -Stoja. Zbog mladosti htjeli su je zadržati kao bolničarku, ali ona
je htjela da bu-d-e borac. Upućena je u bataljon. U prvu borbu otišla je bez puške,
jer je, kako joj je rekao komandir, u partizanima pušku trebalo »zarobiti«, a iz
borbe se vratila sa četiri zarobljene karabine. Za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive sudjelovala je u borbama s četnicima na Jablanici, gdje je bila i ranjena,
kao i u mnogim drugim borbama. Na Zelengori po peti put je bila teško ranjena.
Nakon liječenja u Italiji upućena je u I. artiljerijsku motoriziranu diviziju.
Sudjelovala je i u borbama za oslobođenje Zagreba.
Bijedić Safija, rodom iz Bihaća. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u Bihaću, a od
1943. g. u VII. diviziji bataljonski bolničar.
Bijuković Draginja, iz Bosanske Dubice. Odlazi u prosincu 1941. g. zajedno sa svojom
drugaricom Jelenom Stanislavac, partizanima na Kozari. Bila je borac II. čete
I. bataljona II. krajiškog odreda. U svibnju 1942. g. radi kao omladinski rukovodilac na terenu. Umrla.
Bobetko-Goldman Jelena, rođena 1924. g. u Majuru, k. Kostajnica. U NOV od travnja
1942. g. U V I I I . i kasnije II. brigadi VII. divizije bila je bataljonska bolničarka
i brigadna higijeničarka. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Bojanić Jelena, rođena 20. I. 1911. g. u Donjem Hrastovcu, k. Kostajnica. 1942. g. odlazi
u I. krajiški odred. Bila je bolničarka u četi i bolnici. Nosilac je Spomenice 1941.
Borojević Branka, rođena 1921. g. u Borojevićima, k. Kostajnica. U siječnju 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII. divizije. Bila je borac, zatim delegat i komesar čete za
vezu. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin kapetana. •
Borojević Dušanka, rođena u Mečenčanima, k. Kostajnica. U NOB od početka 1942. g. Od
1943. g. bila je borac u jedinicama VII. divizije.
Brodarec Ankica, rođena 1921. g. u Sisku. 1941. g. je hapšena i do svibnja i-ste godine bila
u logoru u Lepoglavi. 22. V. 1941. g. odlazi s prvom grupom Sisčana u partizanski
odred u Brezovici. U VII. banijskoj brigadi bila je referent saniteta brigade. Ima
čin majora. Nosilac je Spomenice 1941.
�Janja Banjanin
Milja
Bimčić
Brodarec Jagica, od 1942. g. bila je borac u NOV.
Broz Ankica, rođena 21. XII. 1925. g. u Odri, k. Sisak. U lipnju 1942. g. odlazi u partizane.
Bila je borac u VII. banijskoj diviziji i Krajiškoj brigadi. Ima čin potporučnika.
Bujić Marija, rođena 10. XI. 1919. g. u Capragu, k. Sisak.
banijsku brigadu. Nosilac je Spomenice 1941.
4. VI. 1942. g. odlazi u XVI.
Bunčić Mara, rođena 1924. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. Početkom 1943. g. odlazi u
NOV. Bila je borac u II. četi III. bataljona XVI. brigade. Istakla se u borbama
u Crnoj Gori. 1943. g. postala je delegat voda, zatim zamjenik komesara čete.
Bunčić Milja, rođena 15. X. 1923. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. 1942. g. član je Općinskog komiteta KP za šušnjar i Bačugu, kasnije član KK SKOJ-a Glina. U veljači
1943. g. odlazi s grupom omladine u NOV. U VII. diviziji bila je borac u I. četi
I. bataljona VII. brigade, omladinski rukovodilac u III. bataljonu XVI. brigade,
III. bataljonu VII. brigade, te komesar čete u III. bataljonu II. brigade. U borbi
je bila dva puta teže ranjena.
Butković Ljuba, rođena 1923. g. u Odri, k. Sisak. Od 18. III. 1942. g. bila je borac u VII.
diviziji. Poginula u svibnju 1942. g.
Conjar Janja, rođena u Skeli, k. Glina. Od 1942. g. radila je na vezi između oslobođenog
i neoslobođenog teritorija. 1943. g. odlazi u NOV. Poginula 1944. g. u borbi kod
Bihaća.
Crnobrnja Kata, rođena 1926. g. u selu Šakalinski Riječani, k. Dvor na Uni. Od srpnja
1943. g. bila je borac u I. bataljonu I. brigade VII. divizije. Poginula u borbi kod
Capraga u travnju 1945. g.
�Cvetković Vera, rođena 10. XI. 1924. g. u Sisku. Poslije okupacije radila je na sakupljanju
i prenošenju oružja i održavanja veza s prvim- diverzantima Sisačkog odreda.
Bila je neko vrijeme u zatvoru. U kolovozu 1941. g. odlazi u Sisački partizanski
odred. Kasnije postaje član politodjela VII., XXXV. i XXVIII. divizije, član Kotarskog odbora USAOH-a Dvor, Okružnog odbora USAOH-a Banija i Glavnog
odbora U-SAOH-a Nosilac je Spomenice 1941.
Čakola Ljubica, rodom iz Trnovca, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u jedinicama VII.
divizije.
Čavić Ana, rođena 1923. g. u Donjim Javorinama, k. Dvor na Uni. Od 19. X. 1942. g. bila
je borac u XVI. brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj Gori.
Čizmić Danica, rođena 1925. g. u Mečenčanima, k. Kostajnica. Bila je borac u jedinicama
VII. divizije. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost.
Čolić Draginja, rođena 1928. g. u Donjim Pastušama, k. Petrinja. Bila je borac u jedinicama VII. divizije. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
čučković Ana, rođena 1925. g. u Gornjem Selištu, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u VII.
diviziji. Poginula 1943. g. u borbi na Pivi.
čučković Anđa, rođena u Balincu, k. Glina. Majka dvoje djece, radila je od početka ustanka za NOP i bila odbornica AFŽ. Krajem 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Poginula.
čučković Zora, rođena 1927. g. u Balincu, k. Glina. Od 1942. g. bila je bolničarka u V I I I .
brigadi VII. divizije. Nestala u Bosni 1943. g.
Ćurčija Milka, rođena 10. XII. 1924. g. u Pruscima, k. Bosanski Novi. U partizanima od
7. XII. 1941. g. Bila je zarobljena od Nijemaca na Kozari i otjerana na prisilan
rad. Uspijeva joj pobjeći i ponovo je u NOV. Bila je borac u Sunjskom odredu i
zamjenik referenta saniteta u Omladinskoj udarnoj brigadi. Ranjena je prilikom
napada na uporište Draganić u Žumberku.
Dabić Bosiljka, rođena 12. VII. 1924. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 11. IX. 1942. g.
bila je borac u I. četi II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Istakla se u mnogim borbama. Bila je delegat. Poginula 24. I. 1943. g. u borbi s Crnom legijom
na Brezovom Polju.
Dabić-Durman Nevenka, rođena u Komogovini, k. Kostajnica. Bila je borac u VII. diviziji
od 1942. g.
Daić Stana, iz Luščana, k. Glina. Bila je borac u četi za vezu VII. brigade VII. divizije.
Dmitrović Dragica, rođena 1923. g. u Brnjeuški, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u IV.
brigadi VII. divizije. Poginula 1944. g.
Dragaš Kata, rođena 1906. g. u Mlinogi, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala 1943. g. u Crnoj Gori.
Drakulić Stana, rođena 1929. g. u Gornjem Hrastovcu, k. Kostajnica. Bila je borac u VII.
diviziji. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom» i Medaljom za hrabrost.
Dražić Danica, rođena 1925. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. U NOV od 1943. g. Bila je
borac u VII. diviziji, vodnik i zamjenik komandira čete u I. proleterskoj diviziji.
Poginula.
Dražić Zorka, rođena 1925. g. u Majskim Poljanama, k. Glina. Od studenog 1942. g. bila je
bolničarka u VII. brigadi VII. divizije. Poginula u svibnju 1943. g. na Zelengori.
Durman-Vilus Radojka, rođena 1926. g. u Petkovcu, k. Petrinja. Bila je borac u VIII. brigadi VII. divizije. Ima čin kapetana.
Džakula Stana, rodom iz šušnjara, k. Glina. Bila je od 1942. g. borac i omladinski rukovodilac u III. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Teže je bila ranjena.
Đurić Ankica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Erak Mara, rođena 1922. g. u Bijelim Vodama, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Poginula u Sandžaku u V. ofenzivi.
�Učesnici vojno-omladinskog kursa na Baniji, 1942. g.
rođena 1923. g. u Mečenčanima, k. Kostajnica. Od jeseni 1942. g. bila je
borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala u V. ofenzivi.
Erent Ljubica,
rođena 1922. g. u Gradcu, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Ima čin
starijeg vodnika.
Galjen D r a g i n j a ,
rodom iz Slavonije. Bila je upravitelj pošte u Pokupskom. Radila
je kratko vrijeme na organiziranju AFZ-a u selima općine Mečenčani, a zatim
odlazi u NOV. U napadu na Mečenčane i Majur išla je bez puške, ali ju je ubrzo
osvojila. Zora je bila prva žena na Baniji, koja se borila puškom u ruci. U kolovozu 1942. g. odlazi s odredom »Nine Marakovića« u Slavoniju i ističe se aktivnim
političkim djelovanjem u slavonskim selima. U borbama za Veliku Mlinsku, Grub.
Polje, Kloštar i druga neprijateljska uporišta istakla se kao neustrašiv borac.
Vrativši se na Baniju, u listopadu 1942. g. Zora postaje zamjenik komesara čete
u Odredu, a nešto kasnije, kad je formirana VII. divizija, zamjenik komesara
II. bataljona VII. brigade »Vasilija Gaćeše«. Prilikom osnivanja XVI. brigade
Zora je bila komesar bataljona iste brigade. Ima čin majora. Nosilac je Spomenice
1941.
Glavačević-Zebić Zora,
rođena 1921. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 20. X. 1941.
g. bila je borac u Banijskom partizanskom odredu, I. krajiškoj brigadi, vodni delegat u I. proleterskoj brigadi, član kirurške ekipe XXVII. divizije i referent saniteta XX. brigade. Nosilac je Spomenice 1941.
Gojsović-Novaković Danica,
rođena 1926. g. u Jošavici, k. Petrinja. Od jeseni 1942. g. bila je borac
u VII. diviziji. Sredinom 1943. g. poginula u borbi kod Jablanice.
Gojsović Ružica,
rođena 1921. g. u Nikšiću. Formiranjem prvih partizanskih jedinica stupila
je u Nikšićki partizanski odred, u kojemu je bila omladinski rukovodilac. U IV.
crnogorskoj proleterskoj brigadi bila je omladinski rukovodilac bataljona i član
bataljonskog partijskog komiteta. U studenom 1942. g. upućena je u Hrvatsku,
gdje je bila član politodjela V. kordunaške brigade, a kasnije član politodjela
VIII. kordunaške divizije. Koncem 1944. g. odlazi u Beograd kao instruktor Centralnog komiteta SKOJ-a. Poginula prilikom oslobođenja Trsta u travnju 1945. g.
Golović Olga,
�Grbić Dušanka, iz Plitvica. U NOV od 1942. g. Bila je borac u l i . brigadi VII. divizije i
bolničarka u aerobazi XI. korpusa. Ranjena 1943. g. Odlikovana Medaljom za
hrabrost.
Grubić Anđa, rođena 1923. g. u Moštanici, k. Petrinja. Od studenog 1942. g. bila je borac
u VII. brigadi VII. divizije. Ima čin vodnika. 8-, II. 1943. g. bila je ranjena u borbi.
Grujić Ana, rođena 1927. g. u Mačkovom selu, k. Petrinja. Od- 1943. g. bila je borac u VII.
brigadi VII. divizije. Iste godine u V. ofenzivi nestala u Crnoj Gori.
Habulin-Kralj Jelka, rođena 25. V I I I . 1916. g. u Poznanovcu, k. Zlatar. U srpnju 1942. g.
odlazi u partizane. Bila je upravnik vojno-partizanskih bolnica na Baniji, zatim
na Kordunu i Lici. Za vrijeme IV. i V. neprijateljske ofenzive povlačila se s ranjenicima kroz Bosnu i Crnu Goru. Od lipnja 1943. g. bila je upravnik bolnice
VII. divizije, a od ožujka 1944. g. rukovodilac sanitetskih kurseva pri IV. korpusu.
Ima čin kapetana I. klase i više odlikovanja.
Hanzić Barica, rođena 7. I. 1899. g. u Staroj Drenčini, k. Sisak. U NOV odlazi 12. V. 1942.
g. Bila je član K P O u Primorsko-goranskom odredu i bolničarka u bolnici VII.
udarne divizije. Kasnije je bila član Kotarskog odbora A F Ž Dvor, član Okružnog
odbora A F Ž Banije, te referent Kulturno-prosvjetnog odjela ONOO Banija. Nosilac je Spomenice 1941.
Janeković Dara, rođena 1924. g. u Stepanovićevu, k. Novi Sad. Po dolasku ustaša radi na
okupljanju omladine. Početkom kolovoza 1941. g. odlazi u NOV. Bila je borac u
Kalinskom odredu, u XV. kordunaškoj brigadi, rukovodilac omladine u bataljonu,
te član politodjela brigade. Kasnije je bila sekretar MK SKOJ-a Glina, član OK
SKOJ-a Banija, te član prosvjetnog odjela ZAVNOH-a. Nosilac je Spomenice 1941.
Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda.
Janus Milica, rođena 1926. g. u M. Poljanama, k. Glina. Od listopada 1942. g. bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici Komande banijskog područja. Umrla 1943. g.
Jekić Danica, rođena 1924. g. u Gornjem Grabovcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u
XVI. brigadi VII. divizije. Smrtno ranjena u siječnju 1943. g. u Bosni.
Joka Danica, iz Kosne, k. Dvor. U NOV od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici na Podgrmeču i Krajiškom Korpusu.
Jokić Jela, rodom iz Bosne. Od 1943. g. bila je četna, zatim bataljonska bolničarka u VII.
diviziji. Poginula na Baniji početkom 1944. g.
Jovičić Evica, rođena 1928. g. u Drenovcu, k. Glina. Od kolovoza 1942. g. bila je borac u
VII. brigadi VII. divizije. Nestala u siječnju 1943. g. za vrijeme IV. ofenzive.
Kačar Ljubica, rođena 1915. g. u Drenovcu, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Vodnik.
Kajganić Ljubica, rođena 1925. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. Od 1943. g. bila je borac
u I. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi.
Kale Zora, rodom iz Podgrmeča. Od 1942. g. bila je bataljonska bolničarka u VII. a zatim
u V I I I . brigadi. Poginula 1944. g.
Karavidić Vuka, rođena u Mečenčanima, k. Kostajnica. Od 1942. g. bila je borac u VII.
diviziji. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi.
Karlovčan Stanojka, rođena 1915. g. u Čemernici, k. Vrginmost. Od svibnja 1942. g. aktivno
učestvuje u borbi. Početkom 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII. divizije. Bila je
borac, kulturno-prosvjetni radnik u četi za vezu i komesar brigadne bolnice.
Kasnije je bila na kulturno-prosvjetnom radu u Oblasnom komitetu za Istočnu
Bosnu. U V. ofenzivi je ranjena.
Kladarin Danica, rođena u Borojevićima, k. Kostajnica.
dužnostima u vojnom sanitetu.
Od 1941. g. bila je na raznim
�Knežević Jela, rođena u Buniću, k. Titova Korenica. U NOV od 5. I. 1943. g. U VII. diviziji bila je omladinski rukovodilac bataljona i član politodjela Divizije. Kasnije
je bila član partijskog komiteta IV. korpusa. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Kovačević Marija, rođena 1923. g. u Slovincima, k. Kostajnica. Od studenog 1942. g. bila
je borac u VII. brigadi VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi na putu za Crnu
Goru.
Kovarbašić Miljka, rođena 1925. g. u Drenovcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u I. četi
II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Nestala za vrijeme IV. ofenzive u Crnoj
Gori.
Krnjaić-Rastovac Marija, rođena 27. V. 1925. g. u Željavi, k. T. Korenica. U NOV od 13.
IV. 1942. g. U II. bataljonu III. udarne brigade VII. divizije bila je referent saniteta. 9. XI. 1943. g. ranjena u borbi kod Grabuštana u Baniji, izvlačeći s bojišta
ranjene drugove.
Kuka Soka, rođena 1924. g. u Buzeti, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Ima čin zastavnika.
Lalović-Garibović Kaja, rođena 1921. g. u k. Šabac. 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Bila je
član politodjela brigade i kasnije divizije. No.silac je Spomenice 1941.
Lapčević Marica, rođena 1914. g. u Gredi, k. .Sisak. 1941. g. odlazi u Kalinski odred u Šamarici kao borac. Poginula početkom 1942. g. u borbi protiv ustaša u Gredi.
Lekić Stoja. Bila je od 1943. g. bolničarka u III. bataljonu I. brigade VII. divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Lončar Danica, rođena 1923. g. u M. Poljanama, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u II.
četi II. bataljona II. brigade VII. divizije. Poginula 10. VII. 1944. g. u borbi kod
Gline.
Lončar-Gruborović Ljubica, rođena 1920. g. u Glinskoj Poljani, k. Petrinja. Od 1942. g. bila
je bolničarka u bolnici VII. divizije. Nestala u IV. neprijateljskoj ofenzivi u
Bosni.
Lončarević Julika, rođena 1923. g. u Mečemčanima, k. Kostajnica.
Centralnoj bolnici VII. divizije. U travnju 1943. g. umrla.
Bila je od 1942. g. u
Lončarević Mara, rođena 1925. g. u Vlahoviću, k. Glina. Od siječnja 1942. g. bila je bolničarka u VIII. brigadi VII. divizije. U veljači 1943. g. umrla.
Maestro Gracija, iz Zagreba. U proljeće 1943. g. poslije IV. ofenzive bila je bolničarka u
vojnoj bolnici u Rudinama nad Neretvom. Istakla se kao jedna od najboljih bolničarki prilikom povlačenja bolnice u planinska sela, u pravcu Crne Gore. Jednog
dana, krajem svibnja 1943. g. pri obilasku jedne udaljenije grupe bolesnika, na
putu, kojim je bio pod stalnom neprijateljskom vatrom, bila je ranjena. Nešto
kasnije bila je kao nepokretni ranjenik zarobljena i otpremljena u logor, odakle
se nije vratila.
Mamuzić Marija, rođena u Nebojanima, k. Petrinja. Od 1. XI. 1942. g. bila je borac u VII.
diviziji. U lipnju 1943. g. poslije prolaza Sutjeske, ranjena je.
Manojlović Dragica, rođena 1925. g. u Sibinu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u II. četi
III. bataljona V I I I . brigade VII. divizije. U V. ofenzivi nestala u Bosni i proglašena mrtvom.
Maraković Evica, iz Vlahovića, k. Glina. Bila je bolničarka u VII. diviziji. Dobrovoljno je
provela trideset noći pored ranjenika i prenijela stotine nepokretnih drugova,
spašavajući ih od neprijatelja.
Marić Evica, rođena 1925. g. u Martinovićima, k. Glina. Od siječnja 1943. g. bila je borac
u III. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula za vrijeme V. neprijateljske
ofenzive kod rijeke Pive.
�BIOGRAFIJA
NARODNOG
HEROJA
Milanka Kljajić je rođena 1924. g. u Starom
Selu, kotar Petrinja, u siromašnoj seljačkoj obitelji.
Zbog siromaštva svojih roditelja završila je tek
četiri razreda osnovne škole, ali se svojom oštroumnošću i smjelim, otvorenim karakterom isticala
medu svojim drugaricama.
MILANKE
KLJAJIĆ
čanj 1943. g. Veliki snijeg, zima. Prsti se smrzavaju i lijepe za čelične cijevi pušaka. Nadmoćan
neprijatelj bijesno ' navaljuje i nadire, VII, junačka, dočekuje, luče se. Položaji prelaze po nekoliko
puta iz ruku u ruhe. Metla, krvavo bojno polje,
tia kojemu su uvijek vodene odsudne bitke. Po-
Već prvih dana Narodnog ustanka, 1941. g. Milanka, se pridružuje partizanima. Ona je prva seljačka djevojka Banije koja s puškom u ruci odlazi
u borbenu jedinicu.
U ratu su joj poginuli otac i dva brata, a majka
joj je umrla od tifusa. Ti teški udarci nisu pokolebali Milankin moral. Tuga za izgubljenom porodicom dala joj je novu snagu i odlučnost. Smjela i
neustrašiva ističe se medu najboljim borcima 1. brigade VII. divizije. U napadu na 369. njemačku
diviziju, u borbama kod Gline i Majura, u akcijama kod Blinjskog Kula i Sunje, u jurišima na bunkere u Volinji i kao voda bombaške grupe, Milanka
je bila proslavljeni junak medu svojim drugovima.
1942. g. postala je član Komunističke Partije Jugoslavije i, premda još mlada, postala je desetar i
kasnije vodnik voda.
Poginula je 22. siječnja 1943. g., za vrijeme IV.
neprijateljske ofenzive. Njeni drugovi nisu htjeli
dozvoliti da mrtvo tijelo omiljelog desetara padne
u ruke neprijatelju. Petorica se dobrovoljno javljaju
da je pocl najžešćom vatrom izvuku s bojišta. Tom
su prilikom svi bili ranjeni.
Glas o
Banijom.
Milankinoj
pogibiji
tužno
Iste godine donosi list »Banovka«
ženama borcima Banije«, u koj,em se
Kljajić kaže:
je
odjeknuo
članak »0
o Milanki
»Cijeli narod Banije pozna je po njenoj hrabrosti, i naša VII. divizija ubrajala ju je medu
najbolje svoje junake. Njena neustrašivost, požrtvovnost i samoprijegor bodri i danas borce, bombaše i jurišače I. brigade . . .
Milanka sa svojom desetinom juriša, ubija Švabe,
u akciji na Majur sama zarobljuje njemačkog oficira i predvodi ga pred svoga komandira. Nastavljaju se akcije na Bjelnik, Mlinogu, Hrastovac, itd.
Milanka je uvijek medu prvima, kao bombaš ili
jurišač. Mijenja se mišljenje boraca o njoj. Njen
ugled raste u cijeloj brigadi. Njena desetina izvršavala je svaki zadatak. Desetar Milanka isticana
je uvijek za primjer i pohvaljivana.
Dolazi
17
IV.
neprijateljska
Žene Hrvatske u N O B
ofenziva.
Mjesec
sije-
Narodni
heroj
Milanka
Kljajić
sljednja noć na Metli ispunjena je žestokim borbama. VII. brigada vrši tri juriša, jedan za drugim. Milanka kao i uvijek, neustrašiva, čvrsta i
uporna, s nožem na puški, sa smiješkom na usnama,
juriša na čelu svoje desetine. Iste noći, u zadnjem
jurišu, s bojnim poklikom: ,Za nvnom, drugovi,
Metla mora biti čista', pada dva metra pred neprijateljskim rovom.«
Milanka Kljajić, junačka omladinka Banije, ponos svog rodnog kraja, dobila je za svoje herojsko
držanje u borbama najveće priznanje: Prezidijum
Narodne skupštine FNRJ odlikovao ju je Ukazom
od 29. IX. 1953. Ordenom Narodnog heroja.
257
�Metikoš Zora, rođena 1922. g. u Bijelim Vodama, k. Glina. U NOV od 22. VIII. 1942. g. Bila
je vodnik u VIII. brigadi VII. divizije. Ranjena u borbi kod Miljevina.
Mikulić Anka, rođena 1923. g. u Pastusi, k. Petrinja. Bila je komesar bolnice u Grmeču,
komesar čete pri Komandi područja, pomoćnik komesara u partizanskoj bolnici li
Italiji i kasnije u iSomiboru. Nosilac je Spomenice 1941.
Miletić Dragica, rođena 1920. g. u Detinu, k. Dvor na Uni. Od 1943. g. bila je borac u I.
četi III. bataljona IV. brigade VII. divizije. U studenom 1943. g. kod napada na
Glinu, bila -je smrtno ranjena.
Nišević Milka, rođena 1922. g. u Kepčijama, k. Dvor na Uni. Od 1942. g. bila je borac u
VII. brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj Gori.
Nišević Pavlija, rođena 1924. g. u Kepčijama, k. Dvor na Uni. Od 10. X. 1942. g. bila je
borac u II. četi I. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj
Gori.
Nožinić-Slijepčević Mira, rođena 1926. g. u Suhopolju, k. Virovitica. U jesen 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Bila je borac, desetar, zamjenik komesara čete i komesar
čete. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod
II. reda.
Oljača Ljubica, rođena 1912. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. U NOV od 16. XI. 1941. g.
Bila je kuharica u Banijskom području, a kasnije bolničarka u bolnici VII. divizije. Nosilac je Spomenice 1941.
Pajić Ljubica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom' za hrabrost.
Papo-Binenfeld Gina, rođena 1924. g. u Sarajevu. Nakon izlaska iz logora u jesen 1943. g.
odlazi u VII. diviziju. Bila je bataljonska bolničarka i omladinski rukovodilac.
Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
OPašica Kata, rođena 1918. g. u Nebojanama, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u V I I I .
brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. na Zelengori.
Pavelić Kaja, rođena u Mošćenici, k. Petrinja. Od početka 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u bataljonu VII. divizije.
Pavičić Jela, iz Kostajnice. Bila je 1944. g. borac u
četi za vezu I. brigade VII. divizije.
Pavičić Slava, rođena 1921. g. u Petrinji. 1942. g. bila je rukovodilac AFŽ-a u kotaru Kostajnica i član KK K P H . U VII. diviziju odlazi u veljači 1943. g. Bila je komesar
divizijske bolnice. Zarobljena u V., neprijateljskoj ofenzivi.
Pešut Ljuba, rođena 1921. g. u Dabini, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi
VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. ofenzive u Bosni.
Petrović Branka, rođena 1927. g. u Drenovcu, k. Glina. Od 1. X. 1942. g. bila je borac u
I. četi I. bataljona III. brigade VII. divizije. Ranjena 25. XI. 1943. g. u borbi kod
Gline. Ima čin zastavnika.
Plavljanić Ana, rođena 1924. g. u Mečemčanima, k. Kostajnica. 1942. g. odlazi u Kozarski
odred, a kasnije prelazi na teritorij Banije. Za vrijeme V. neprijateljske ofenzive
ranjena je u borbi kod Sunje. U NOV je bila komesar čete i komesar bolnice.
Jedinog dana kad je u Buzeti (kod Gline) nabavljala mlijeka za ranjenike, četnici
je uhvate i ubijaju.
Plavšić Stoja. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom, za hrabrost.
Pojić Milka, rođena 1925. g. u Drljači, k. Kostajnica. Od 15. XI. 1942. g. bila je borac u
I. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula u siječnju 1943. g. kod Prozora.
Prečanica Ankica, rođena 1924. g. u Gornjoj Bačugi, k. Petrinja. U NOV od 11. XI. 1942.
g. Bila je borac, a zatim vodnik IV. čete I. bataljona II. brigade VII. divizije.
Ranjena 21. V. 1944. g. u borbi s Nijemcima kod Jablanice.
Pustinja Stana, rođena 1924. g. Tremušnjaku, k. Petrinja. Od veljače 1943. g. bila je borac
u II. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula kod Jablanice 1943. g.
2.58
'
�Dokument
414
PARTIZANKA SUDI
Iz
»Žene
, borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br 1, lipanj 1943. g.
u hnrhi« «Insila AF7. Hrvatske, br_ 1. li
T i h o i nečujno su se p r i v l a č i l e s j e n e redu
gusto z b i j e n i h kuća uz cestu.
K r o z noć pronio se pucanj, pa još jedan,
pa čitav r a f a l , dok se tiha, z v j e z d a n a noć
n i j e p r e t v o r i l a u pakleni urnebes, u jednu
od onakvih noći, kad sa svih strana z a v r i j e
kao u kotlu.
P o č e l a je jedna od onih noći, k o j e će se
oni, k o j i je' p r e ž i v e s onu stranu žice, u bunkerima, s jezom sjećati još dugo i dugo.
Mukle eksplozije p o t r e s a j u z e m l j u . P a l e
se p r v e bombe. P o d čeličnim pritiskom prskaju v a n j s k e odbrane, a n e p r i j a t e l j ,se u
panici počeo komešati. P o l a sata iza p r v o g
naleta situacija je bila riješena.
Po peti put je napadnut M a j u r .
Opet j e jedno n e p r i j a t e l j s k o g n i j e z d o
uništeno, opet je medu kućama i na cesti
ostalo
nekoliko
desetaka
neprijateljskih
lješeva.
U t o j noći poginuo je v o j n i l i j e č n i k Sanitätsunteroffizier-Feldwebel Martin Aimer
iz Beča. Ubila ga je mala partizanka Milanka K l j a j i ć . Stigao ga je metak iz n j e z i n o g
mauzera upravo u trenutku, kad je iskočio
iz kuće i kad mu je trebalo samo još nekoliko koraka da se pod o k r i l j e m mraka izgubi u noći.
M r t a v leži t a j sin bečkog t v o r n i č a r a —
svršeni doktor. Čitav ž i v o t n j e g o v v i d i se iz
slika k o j e su nađene kod n j e g a . Tu je on
kao planinar u nekom luksuznom hotelu, u
b i j e l o m o d i j e l u na tenis igralištu, u automobilu, pod sjenom egipatskih piramida, na
S i c i l i j i i sunčanoj k r v a v o j Španiji. I m a i slika žena k o j e su ga v o l j e l e i k o j e mu pišu
p o s v e t e : » z a uspomenu, v j e č i t o s j e ć a n j e ,
sretan p o v r a t a k « , ali k o j e ne znaju da je
otišao u z e m l j u odakle takvima nema povratka.
Mala Milanka ne zna za tenis, vile, automobile, luksuzna p u t o v a n j a . Ne zna ona za
sve to. Ona zna samo da su takvi prouzročili
p a l j e n j e naših sela, u b i j a n j e naše braće,
m a j k i i sestara, p l j a č k a n j e našeg žita. Ona
zna samo to i ništa drugo, i s dubokom
m r ž n j o m u srcu pritište svaki put na obaraču svoga v j e r n o g mauzera, kad j o j se jedna takva štetočina p o j a v i na nišanu.
N a š a mala Milanka,
akcija, izriče s v o j sud.
junakinja
iz
svih
Vladimir Bakarić •
Komandant I I I . bataljona V I I . brigade
NOV i POH
Radanović Anka, rođena 1923. g. u Brubnju, k. Glina. Od 1941. g. bila je borac u I V . brigadi V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u prosincu 1943. g.
Radanović Ljubica, rođena 1924. g. u Brubnju, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u V I I .
b r i g a d i V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. na N e r e t v i .
Radić M a r i j a , rođena 1923. g. u Boroviti, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u I I . b a t a l j o n u
X V I . b r i g a d e V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u s r p n j u iste godine na Ščepan P o l j u kod
rijeke Pive.
Rajić Dragica, rođena 1925. g. u R a j i ć Brdu, k. V o j n i ć . Od s i j e č n j a 194,3. g. bila je borac
u I. b a t a l j o n u V I I I . b r i g a d e V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u I V . n e p r i j a t e l j s k o j o f e n z i v i .
Rapić Barica. Od 1941. g. bila je borac i bolničarka u V I I .
C r n o j Gori z a v r i j e m e I V . o f e n z i v e .
diviziji.
U m r l a od t i f u s a u
Ratković-Popović L j u b a , iz P e t r i n j e . 1942. g. radila je kao politički radnik na kotaru Pet r i n j a i D v o r . Početkom 1943. g. odlazi u V I I . d i v i z i j u . Bila je komesar čete za
vezu, zatim omladinski rukovodilac bataljona i k a s n i j e član Okružnog komiteta
iSKOJ-a za Baniju.
Rebrača Evica. Bila je borac u V I I . d i v i z i j i . Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost.
Relić Milka, rođena 1924. g. u Klasniću, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u V I I . b r i g a d i
V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. u Crnoj Gori.
Roknić Smilja, rođena 1920. g. u Kordunskom L j e s k o v c u , k. Slunj. U jesen 1942. g. odlazi
na omladinski v o j n i kurs i u V I I . diviziju. P o g i n u l a u t r a v n j u 1943. g. na povratku iz Crne Gore.
�Roksandić Anđelka, rođena 1915. g. Bajincu, k. Glina. Od 1941. g. u NOV. Bila je borac
u VIII. brigadi VII. divizije. Poginula u borbi kod rijeke Pive u Crnoj Gori 1943. g.
Roksandić Ljubica, rođena 1920. g. u Majskim Poljanama, k. Glina. Od listopada 1942. g.
bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici na Baniji. U siječnju 1943. g. poginula u borbi na Pivi.
Rudić Milka, rođena 1928. g. u D. Klasniću, k. Glina. Od 1941. g. bila je bolničarka u NOV.
U IV. neprijateljskoj ofenzivi povukla se u Bosnu zajedno s bolnicom, odakle se
nije više vratila.
Ruškovac-šarić Milka, rođena 1. VI. 1923. g. u Zagrebu. Od 1938. g. aktivno je radila u
URSS-ovim sindikatima. U ožujku 1942. g. odlazi na Baniju, gdje najprije radi
s omladinom, a zatim prelazi u III. bataljon PO Banije. U VII. brigadi bila je
politički delegat voda, omladinski rukovodilac u bataljonu, zamjenik komesara
čete i komesar ešalona ranjenika. 1942. g. je ranjena. Nosilac je Spomenice 1941.
Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i
Ordenom zasluga za narod III. reda.
Savie Milka, rođena 1923. g. u Komori, k. Dvor na Uni. 1943. g. odlazi u NOV. Nestala u
borbi kod Ključa, u veljači 194,3. g.
Selanac Joka Ankica, rođena 1927. g. u Odri, k. Vel. Gorica. Od 27. V. 1942. g. bila je
borac u I. četi II. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Poginula 1943. g. u borbi
s Nijemcima kod Kladnja.
Simić Vukosava, rođena 1923. g. u Slabinji, k. Kostajnica. U ožujku 1942. g. odlazi u NOV.
Bila je upravnik četne ambulante, zatim bolničarka i tajnik općinskog NOO-a.
Nosilac je Spomenice 1941.
Sljepčević Ljubica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Sljepčević Milka, rođena 1921. g. u Čavić Brdu, k. Dvor na Uni. 1941. g. radi na terenu
kotara Dvor sa ženama i omladinom. 1942. g. bila je sekretar KK SKOJ-a i član
KK K P H Dvor. Početkom 1943. g. odlazi u I. brigadu VII. divizije. Bila je borac,
zamjenik komesara čete, omladinski rukovodilac bataljona i brigade, i, 1944. g.
član politodjela X X X I I . divizije. Ima čin rezervnog kapetana. Nosilac je Spomenice 1941.
Sokolović Ljubica, rođena 1925. g. u Perni, k.Vrginmost. Od početka 1943. g. bila je borac
u II. brigadi VII. divizije. Nestala za vrijeme borbe u Crnoj Gori.
Sonjar Ana, rođena 1921. g. u Skeli, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u mitraljeskoj četi
III. bataljona II. brigade VII. divizije. Poginula 25. III. 1945. g. u borbi kod
Bunića.
Srdar Katica, rođena 1927. g. u Capragu, k. Sisak. U NOV od 4. VI. 1942. g. Bila je delegat voda u III. četi II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Umrla od tifusa pri
kraju V. ofenzive.
Stanisavac Jelena, rođena 4. X. 1925. g. u Hrvatskoj Dubici, k. Kostajnica. Krajem 1941.
g. prelazi s Draginjom Bijuković preko zaleđene Une i probijajući se kroz njemačke i ustaške položaje, dolazi partizanima na Kozaru. U kpzaračkoj ofenzivi bila
je ranjena i zarobljena. S ostalim- zarobljenicima, među kojima je bila i njezina
majka Darinka, upućena je prema Zagrebu. Majci je uspjelo putem da pobjegne,
a Jelena je otpremljena u Zagreb, gdje je nestala. Darinka je nakon dva mjeseca
uhvaćena i ubijena.
Stanisavac Jovanka, rođena 13. IV. 1923. g. u Hrvatskoj Dubici, k. Kostajnica. 1942. g. sa
svojom majkom Darinkom odlazi partizanima u Bosnu. S majkom i sestrom Jelenom učestvovala je 1942. g. u kozaračkoj ofenzivi. Poginula.
Stojaković Ljubica, rođena u Indiji (Srijem). Od 1943. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula iste godine u Istočnoj Bosni.
Stojković-Aleksić Draga, rođena 22. V i l i . 1925. g. u šašu, k. Kostajnica. Nakon što je
završila vojno-politički kurs u Rujevcu 1942. g. odlazi u četu za Vezu XVI. brigade VII. divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
�Bolnička četa Omladinske brigade na Baniji
Šantek Bara, rođena 1902. g. u Dvorištu, k. Glina. Pristupila je NOB-i 1941. g. Njezinom
zaslugom cijela se žandarmerijska stanica, u kojoj je bila kuharica, predala partizanima. U štabu VII. divizije bila je kuharica, a za vrijeme IV. i V. ofenzive
borac u jedinici. Ima čin starijeg vodnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Španović Milka, rođena 1923. g. G. Žirovcu, k. Dvor. Od 1942. g. bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. U srpnju 1943. g. umrla od tifusa.
Šteković Ljubica, iz Vlahovića, k. Glina. Od 1942. g. bila je u četi za vezu I. brigade VII.
divizije. Ima čin vodnika.
šteković-šašić Stojanka, rođena 1927. g. u Grabovcu, k. Glina. 1942. g. bila je u općinskom
rukovodstvu SKOJ-a. U siječnju 1943. g. za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive,
odlazi u VII. brigadu VII. divizije. Bila je delegat voda, omladinski rukovodilac
priištabnih jedinica II. brigade i delegat u četi za vezu. Ranjena je u borbi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Šubić Danica, iz Borojevića, k. Kostajnica. Bila je borac u VII. diviziji 1942. g.
Šukunda Evica, rođena 1924. g. u M. Gradcu, k. Glina. Od siječnja 1943. g. bila je borac
u V I I I . brigadi VII. divizije. Poginula u ožujku 1944. g. u borbi na Sutjesci.
Šušković-Klepec Tonka, rođena 1923. g. u Andigolama, k. Čazma. 1943. g. odlazi u VII. banijisku brigadu. Kasnije radi na terenu.
Tatić Milka, rođena u Hrtiću, k. Dvor. U VIII. brigadu VII. divizije odlazi u ljeto 1942. g.
Bila je delegat voda, zatim zamjenik komesara čete. Odlikovana.
�Tatić-Nikolić Duka, rođena u Kolašinu. U NOV od 1941. g. Bila je u IV. crnogorskoj brigadi, zatim divizijski apotekar u VII. diviziji i zamjenik sanitetskog referenta u
I. brigadi VII. divizije.
Tovarlaža Danica, rođena 1919. g. u Drenovcu, k. Glina.
Poginula u Crnoj Gori.
Bila
je
borac u VII. diviziji.
Trivanović Desanka. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Trkuljan Danica, rođena 1921. g. u Mačkovom selu, k. Petrinja. Od svibnja 1942. g. bila
je u tehničkom odjelu VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi.
Turkalj Mara, rođena 1920. g. u Vurotu, k. Sisak. U travnju 1942. g. odlazi u partizane.
Bila je kuharica kod Banijskog područja. Za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive,
pri povlačenju za Crnu Goru, prelazi u operativnu jedinicu, kao sanitetski referent bataljona.
Vilus Marija, rođena 1926. g. u Petkoveu, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je sanitetski referent u I. četi II. bataljona II. proleterske brigade. Poginula 3. prosinca 1944. g.
kod Martinovaca na Srijemskom frontu.
Vinčić Mira, rođena u Dragotini, k. Glina. U veljači 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII.
divizije.
Vladić Marija, rođena 1. V. 1923. g. u Sisku. U NOV od 1942. g. Bila je borac u I. bataljonu VII. brigade VII. divizije i I. bataljonu PO Banije. Umrla 1944. g.
Vladušić Jelena, rođena 5. III. 1914. g. u Donjem Klasniću, k. Glina. U studenom 1941.
g. odlazi u NOV. Bila je borac u T. kozarskom partizanskom odredu »Ml. Stojanovića«, politdelegat bolničke - čete XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«, zatim bataljonska bolničarka u IV. bataljonu PO Banije.
Vojnović Ana, iz Bačuge, k. Glina. U NOV od 1942. g. Bila je omladinski rukovodilac u
I. brigadi VII. divizije, te u jedinici X V I I I . divizije. U borbama na Kupi bila je
kao mitraljezac u prvim redovima. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Vorkapić-Jerić Nada, rođena 18. V I I I . 1925. g. u Topuskom. Od 12. V I I I . 1942. g. u NOV.
Bila je stariji vodnik u II. četi I. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Ranjena
na pruzi Sarajevo—Višegrad.
Vranešević Desanka, rođena 1924. g. u Mađarima, k. Petrinja. Od 28. XII. 1942. g. bila
je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. ofenzive.
Vrga Miljka, rođena 1925. g. u Malom Gradcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u III.
bataljonu V I I I . brigade VII. divizije. Poginula u prosincu 1942. g.
Vujanić Radojka, rođena 1921. g. u Brđanima, k. Dvor na Uni. 1942. g. bila je član KK
SKOJ-a Dvor. U veljači 1943. g. odlazi u V I I I . brigadu VII. divizije. Bila je
borac, zatim bolničarka divizijske bolnice. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi.
Vukadinović Ljubica, rođena 1924. g. u D. Mlinovima, k. Petrinja. Od studenog 1942. g.
bila je borac u VIII. brigadi VII. divizije. Umrla 1943. g. u Crnoj Gori.
Vukotić Milka, rođena 1922. g. u Drljačama, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u VII.
brigadi VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive.
Weiss Vlatka, rođena u Daruvaru. Poslije izlaska iz rapskog logora, 1943. g. odlazi u VII.
brigadu VII. divizije. Bila je brigadni higijeničar. Ima čin kapetana.
Weiss Zora, od jeseni 1942. g. bila je apotekar u VII. brigadi VII. divizije.
Zorić Stana, iz Komora, k. Dvor na Uni. Od 1942. g. bila je borac u VII. diviziji.
puta je ranjena.
Dva
Zorić Stoja, rođena 1924. g. u Komori, k. Dvor na Uni. Od 15. XI. 1942. g. u NOV. Bila je
borac u V I I I . brigadi VII. divizije i II. brigadi XVI. divizije. Ranjena u travnju
1944. g. kod Majevice. Ima čin zastavnika.
Žutić Ankica, rođena 25. X I I . 1925. g. u Gređanima, k. Vrginmost. Od 5. X. 1943. g. bila
je borac u III. četi I. bataljona II. brigade VII. divizije. Ranjena je u obje noge.
�Bolničarka pruža pomoć na položaju
Dokument
415
IZ N A R E D B E BR. 19 Š T A B A IV. U D A R N O G K O R P U S A N O V I PO J U G O S L A V I J E
OD 26. I. 1945. O P O S T A V L J A N J U I
Po potrebi službe postavljaju se:
... za pomoćnika komesara 2. čete III.
aero-baze IV. udarnog korpusa drugaricu
Pjevač Mariju, do sada v. d. vodnika iste
čete,
... za šefa odelenja D O.V.B, postavlja se
potporučnik Žigić Mica, dosada šef evakuacionog odelenja,
... za pomoćnika politkomesara III. aerobaze drugarica Tatić Milka, dosadašnji crtač
Operativnog odsjeka,
. . . dosadašnji pomoćnik komesara III.
aero-baze drugarica Tabor Dragica razrješava se dužnosti i stavlja se na raspoloženje
Štabu -34. udarne divizije.
Proizvođenje i unapređenje podoficira:
Na osnovu Naredbe Vrhovnog Štaba NOV
i POJ od 1. maja 1943. g. bilten br. 28, a u
PROIZVOĐENJU
ŽENA
BORACA1
vezi naređenja Glavnog Štaba NOV i POH
od 13. X. 1943. A broj 256.
proizvode se i unapređuju:
U čin starijeg vodnika:
Komanda banijskog područja:
... 28. Horvat-Čauišević Mate Maca
Komanda bihaćkog područja:
... 66. Čućković Drage Milena
Komanda karlovačkog područja:
... 69. Balač Steve Mara
... 71. Radojčić Mihajla Zorka
Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa:
... 82. Cukić Milena
83. Tomić Maca
84. Salamon Lili
U čin vodnika:
Komanda banijskog područja:
... 19. Kotur Nikole Višnja
�. . . 46.
Komanda
. .. 62.
Komanda
. . . 74.
Prećanica Luke Ankica
pokupsko-turopoljskog područja:
Havidić Stjepana LjuDica
bihaćkog područja:
Ban Ivana Neve ilk a
Sanitetski odsjek IV. korpusa:
. . . 82. Vcšnik Erasmia Nela
. . . 84. Saršon Marica
85. Pentek Marica
. . . 88. Raletić Danica
89. Komadina Dragica
90. Bjelivok Dara
91. Maljković Milka
92. Novković Milka
93. išikić Vasilija
94. Bogunović Zorka
. . . 96. Kušić Maca
97. Radanović Dragica
. . . 102. Katić I. Marica
103. Gračanin Zora
104. Varadi Katica
Aeuro-baze IV. udarnog korpusa:
. .. 134. Kreća Milana Desanka
135. Milakara Mićana Ljuba
136. Dobrečević Laze Bosiljka
99. Jović Slavka
...104. Vučković Zorka
105. Potkornjak Emilija
106. Koruga Soka
107. Mudrovčić Manda
. . . 115. Muhek K. Micika
Vojna oblast IV. korpusa:
. . . 122. Dimić Maksima Sofija
Aero-baze IV. korpusa
. . . 141. Bunjevčević Jovana Ljubica
U čin desetara:
Komanda pokupsko-turopoljskog područja:
. . . 16. Cingulin Martina Rezika
. . . 28. Vu-neta Franje Milka
Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa:
. . . 39. Petrović Stanka
40. Kopač Danica
. . . 44. Neral J. Zlata
45. Lončarić Marica
46. Petričko Zlata
47. Pavković Marija
48. Pađen J. Katica
. . . 50. Puhalo P. Marija
51. Rađaković Anka
52. Vlaisavljević Zorka
U čin mlađeg vodnika:
Komanda banijskog područja:
. . . 5. Trkulja Gene Soka
. . . 9. Orlović Bože Marija
10. Srnader Miloša Kaja
Komanda pokupsko-turopoljskog područja :
. . . 56.
Komanda
. . . 61.
62.
Komanda
. . . 69.
. . . 72.
Krneta Dmitra Vasiljka
karlovačkog područja:
Laurić Pavia Micika
Salopek Milana Marica
bihaćkog područja:
Radović Petra Anka
Vejin Dane Milka
Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa:
. . . 75. Stanković Milana Danica
. . . 79. Rapajić Dušana Soka
. . . 81. Sekulić Jovana Soka
. . . 83. Cvajgental Edita
. . . 85. Ađamović Marija
. . . 88. Studen Soka
89. ßuput Marica
90. Kordić Milka
91. Vunjak Smilja
92. Njegovan Milka
93. Izrael Berta
94. Valentić Marica
95. Milošević Milka
. . . 97. Prodanović Radojka
98. Krainović Ljuba
Štab Aero-baze IV. udarnog korpusa:
. . . 66. Basara Mile Draga
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Politkomesar,
pukovnik
Komandant,
V. H o l j e v a c , v. r.
potpukovnik:
M. Šuimonja, v. r.
M . P.
Dostavljeno :
Glavnom Štabu NOV i PO Hrvatske na
znanje,
Štabu VII. udarne divizije, Štabu VIII.
udarne divizije i Štabu 34. udarne divizije
i Unske operativne grupe,
Štabu haubičkog diviziona, Pontonirskog
i tenkovskog bataljona, Vojnoj oblasti IV.
udarnog Korpusa, Intendanturi IV. Udarnog
korpusa, Sanitetskom odsjeku IV. korpusa,
odsjeku za naoružanje IV. udarnog korpusa,
Komandi područja 1-7, Štabu Aero-baza 1-4
IV. udarnog korpusa, Auto-četi i četi za vezu
IV. udarnog korpusa.
Da je otpravak vjeran originalu potvrđuje:
Načelnik
štaba:
potpukovnik:
P. Kleut, s. r.
1
Original
ovog
Vojno-histoirijskog
dokumenta
instituta
nalazi
MNOJ.
se
u
arhivi
�SLAVONIJA
Već u prvoj godini narodnog ustanka nikle su u Slavoniji borbene grupe i partizanski odredi.
Formirane su tri čete: Papučko-krndijska, Psunjska i Moslavačka, koje sačinjavaju prvi slavonski
bataljon. Krajem zime 1941-42. stvoren je I., a u svibnju 1942. g. II. slavonski odred.
11. listopada 1942. g. formirana je u Slavoniji 1. slavonska brigada, koja je kasnije dobila od
Glavnog haba Hrvatske naziv — XII. brigada.
Kakon mnogih borbi u Slavoniji, Podravini, Hrvatskom Zagorju i Bosni, XII. brigada proglašena
je najboljom brigadom u Hrvatskoj. Nedugo iza toga dobila je od Glavnog štaba častan naziv Proleterske udarne brigade.
• :
30. XII. 1942. g. formirane su u Slavoniji XV1. omladinska brigada »Joža Vlahović« i XVII. brigada.
XVII. slavonska udarna brigada bila je čuvena po značajnim pobjedama, izvojevanim u borbama
protiv neprijatelja. Svim tim pobjedama pridonijele su svoj udio i lene borci. U srpnju 1943. g. brigada
je imala oko 1000 ljudi. Od tog broja više od 25% bile su žene.
Krajem prosinca 1942. g. formirana je u Slavoniji IV. slavonska divizija NOV i POJ, koja je
kasnije dobila naziv XII. divizije NOV Hrvatske. U sastav divizije kao njeno borbeno jezgro, ušla je
XII. brigada, XVI. omladinska brigada »Joža Vlahović« i XVII. brigada. Divizija je tada brojila oko
4200 boraca i rukovodilaca.
U svibnju 1943. g. formirana je X. slavonska divizija, kasnije nazvana XXVIII. divizija. U njen
sastav ušle su XVII. i XXI. brigada, a u studenom novoformirana XXV. brodska i artljerijska brigada.
U svibnju 1943. g. formiran je I. slavonski korpus, koji je tada obuhvatao IV. diviziju, X. diviziju, 1. i 2. partizanski odred, Bilogorsku četu, Čehoslovački bataljon, te artiljerijski i minobacački divizion. Polovinom 1943. g. zbog unifikacije naziva svih korpusa i divizija NOVJ, nastupa promjena u
nazivima slavonskih jedinica. Od tada se 1. korpus naziva VI. korpus, IV. divizija naziva se XII. divizijom, a X. divizija postaje XXVIII. divizija.
Pred kraj rata bile su u Slavoniji tri divizije sa devet brigada, te Istočna i Zapadna grupa
partizanskih odreda sa šest odreda. Ukupno je bilo 40 bataljona s brojnim stanjem oko 15.000 boraca.
�Dokument
416
XII. DIVIZIJA XII. XVI. XVIII. OSJEČKA
I ČEHOSLOVAČKA BRIGADA
DOPIS ŠTABA VI. KORPUSA OD 30. V. 1944. REDAKCIJI
»ŽENE
U
BORBI«,
GLASILU GLAVNOG ODBORA AFŽ ZA HRVATSKU 0 ISTAKNUTIM ŽENAMA
BORCIMA XII. BRIGADE
ŠTAB VI. KORPUSA NOV
JUGOSLAVIJE
Broj 199
Dana 30. V. 1944.
U r e d n i š t v u »Žene u borbi«
(za Hrvatsku)
Dostavljamo Vam podatke o drugaricama
iz XII. u. brigade koje su se istakle u borbama :
se sada nalazi na Kozari na pozadinskom
radu, gdje je upućena radi iznemoglosti od
zadobivenih rana i oboljenja na plućima.
Radulović Jovanka, rođena 1923. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar, Srpkinja. Bila je
politički delegat, član KP, u partizanima od
28. II. 1943. g. Poginula u šestoj ofenzivi
prilikom; juriša na Čerkeze u Miškovcima,
kod Dervente. U narodnoj vojsci služila je
kao uzor drugarice i borca svojom odanogću
i disciplinom sve do momenta, kada je, prezirući smrt, dala svoj mladi život na oltar
domovine. Ista drugarica je bila u II. četi I.
bataljona.
Lončar Darinka, borac III. čete III. bataljona, rodom iz Bosanske Dubice, Srpkinja, Skojevka. Stupila u NOV mjeseca aprila 1943. Istakla se svojom hrabrošću i neustrašivošću u borbi u Lepoglavi, Našicama,
na Kalniku, a naročito u zasjedi kod Pakraca, gdje je pod neprijateljskom' vatrom prilazila mrtvim banditima i sa njih skidala
oružje i municiju. Do sada je ranjena tri
puta, a posljednju ranu u grudi dobila je
u borbi protiv Švaba u Šibokovcu. Od te
rane je podlegla.
Mara Borčić, borac druge čete II. bataljona, rođ. 1927. u selu Pivnice, srez Virovitica, Srpkinja, SKOJ-evka, istakla se u borbi
prilikom prelaska naše brigade preko Save,
gdje je bila ranjena. Po ozdravljenju vrača
se u jedinicu, i to prije vremena. Herojski
je poginula u šestoj ofenzivi, kada su naše
jedinice vodile borbu kod Dervente. Ista drugarica Mara istakla se svojom borbenošću
i hrabrošću.
Milaković Petra, borac III. čete III. bataljona, rođ. 1925. g. u selu Dvorska, sreiz Virovitica, stupila je u partizane 3. III. 1943.
g. Član KP. Istakla se u svim dosadašnjim
borbama svojom srčanosti, hrabrošću, a naročito u pogledu discipline i morala.
Bižić Milica, borac III. čete III. bataljona, rođ. 15. X. 1926. g. u selu Špilja, srez
Duibica, Srpkinja, član KP. Stupila u NOV
mjeseca augusta 1941. g. Ranjavana 3 puta.
Zadobila šest težih rana, istakla se u borbi
u Đulavcu, na Dilju i Kalniku, kada je naša brigada tamo bila. Odlikovala se svojom
odvažnosti, hrabrosti, radi čega joj je bila
povjerena dužnost desetara. Ista drugarica
Marić Borka, borac II. čete III. bataljona, rođena 15. IX. 1924. g. u Bračevcima
srez Đakovo. Stupila u NOV 14. VIII. 1942.
g. Srpkinja, Skojevka, isticala se svojom
odvažnošću i hrabrošću u svim borbama
koje je vodio njen bataljon. Po nrelazu u
Bosnu, u jednoj neravnoj borbi sa Čerkezima, jurišajući među prvima, herojski je
pala.
Seražin Štefica, borac-bolničarka III. čete IV. bataljona, rođena 5. IV. 1927. u selu
Berek, sreiz Garešnica, stupila u NOV 5. XI.
1942. g., Hrvatica. Isticala se u svimi borbama u kojima je učestvovala. Neobično
hrabra i odvažna, pala je u VI. ofenzivi u
planini Uizlomcu, kada je kao bolničarka
priskočila u pomoć ranjenom drugu. Neprijateljsko zrno pogodilo ju je u srce. Svoju
dužnost je izvršavala najsavjesnije, u svojoj jedinici služila kao primjer borca i bolničarke.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Politkomesar: Vlado Janić
�I
PRIJEDLOG ZA PRIZNANJE
Dokument
417
RANGA KAPETANA PRVOBORCU MILAKOVIĆPANJKOVIĆ ANI 1
�1
Milaković - Panjković
Ana,
saradivala
N O P do odlaska u partizane
10. X I .
je
komesar
mjesta
čačinci
i
narodne
fronte
Podrav.
Slatina.
kom
Ana
Dokument
odbora
o p k o l j a v a n j a 'Čačinaca,
njena.
Milaković-Panjković
Nosilac
je
Spomenice
1944.
g.
sa
1941. g. Bila
Komande
skog
je
član
teško
KotarPrilije
ra-
1941.
418
U XII. UDARNOJ BRIGADI BILO JE NA DAN 29. VIII. 1943. 136 ŽENA
29. V I I I .
Brojno stanje 1
I.
23
bataljon
1
—
ženskih
—
i naoružanje 2 X I I . narodne brigade
na licu
muških
ženskih
Štab brigade
u razhodu
muških
t
muških
Jedinica
ženskih
po spisku
23
1
230
31
71
5
209
26
I',
bataljon
246
36
57
9
189
27
111
batalj on
274
33
73
6
201
27
IV.
bataljon
264
30
63
3
204
27
Četa za vezu
63
—
11
—
52
—
Pioners. četa
57
—
14
—
43
—
Bacački v o d
25
—
8
—
17
—
—
16
1
—
10
4
—
13
Agit-prop
16
1
Ref. saniteta
13
4
Topovsko
13
odel.
—
3
—
Ukupno
1
tutu
2
Original
se
nalazi
1277
u
300
23
Vojno-histori jskom
insti-
MNOJ.
Naoružanje
izostavljeno.
136
1943.
977
113
�MEĐU ŽENAMA BORCIMA XII. PROLETERSKE UDARNE BRIGADE
BORILE
SU
SE
I OVE DRUGARICE:
Ačanski-Madavić Saveta, rođena 10. X. 1924. g. u Suhomlaki, k. Orahovica. U NOV od
1942. g. Bila je borac u XII. brigadi, bolničarka i borac u Podravskom1 odredu.
Kasnije je bila predsjednica NOO u Suhomlaki, te član Kotarskog NOO Donji
Miholjac.
Antonija Ruža »Tetka«, rođena 1910. g. u Letincu, k. Brinje. U NOV od 1942. g. Bila je
borac u XII. brigadi i upravnik bolnice u Radnovcu. Kasnije prelazi u civilnu
bolnicu Okružnog NOO Nova Gradiška. 1944. g. izabrana je za člana Općinskog
komiteta Bektež.
Babić Anka, rođena 3. X. 1922. g. u Drakseniću, kraj Bosanske Dubice. Od 3. X. 1943. g.
bila je borac u XII. brigadi. U akciji na Veliki, u jesen 1943. g. bila je ranjena.
Prilikom akcije na Čaglin, u proljeće 1944. g. otela je od neprijatelja mitraljez.
Ima čin mlađeg vodnika.
Bencek Mandica, rođena 1925. g. u Orahovici. Bila je borac XII. brigade. Poginula u ožuj ku 1943. g.
Berić Betika. Kao 15-godišnja djevojčica bježi zajedno s majkom iz ustaškog logora u
Novoj Gradiški. Dugo lutaju do Miklauša, gdje se povezuju s partizanima. Betika
je najprije bila bolničarka, a zatim borac u XII. brigadi. U istoj brigadi je njezin otac bio komandant bataljona, a majka mitraljezac, te vodnik i komandir čete.
(Poginula u Bosni.) Betika je bila četiri puta ranjena. Po izlasku iz bolnice bila
je bolničarka u II. moslavačkoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Blanuša Darinka, rođena 1902. g. u Pakracu. U siječnju 1942. g., nakon što joj je drug
ubijen u Jasenovcu, odlazi sa šestoro djece u partizane. Njena kćerka:
Blanuša-Belić Dobrila, rođena 1923. g. Bila je u N O V : borac u I. slavonskoj četi, bolničarka u bolnici na Kozari, delegat čete u I. bataljonu X I I . brigade, komesar
pješadijske čete, komesar mitraljeske čete u X X I . brigadi, komesar bolnice na
Dil ju, bolnice IV. armije i hig. epidemiološkog odreda III. armije. Ranjena je 29.
VIII. 1943. g. na Krndiji. Odlikovana Ordenom; zasluga za narod III. reda i
Ordenom za hrabrost. Druga kćerka:
Blanuša Vida, rođena 1925. g. bila je borac u I. slavonskoj četi. Za vrijeme neprijateljske ofenzive na Slavoniju prelazi na Kozaru, gdje je bila zarobljena s majkom
i otjerana u logor. Nakon bijega iz logora, Vida postaje član OK SKOJ-a Nova
Gradiška. Kasnije odlazi u XII. brigadu, gdje je bila borac i omladinski rukovodilac. 1943. g. bila je ranjena. Odlikovana Ordenom zasluga za narod i Ordenom za hrabrost.
Bosanac Soka, rođena 1927. g. u Bedeničkoj, k. Bjelovar. Od listopada 1942. g. bila je
borac u I. bataljonu XII. brigade. Vršila je dužnost delegata. Ranjena je u borbi
protiv Nijemaca kod Siraća 1943. g.
Braj Marija, rođena 28. V I I I . 1924. u Milcleušu, k. Podrav. Slatina. Bila je borac u sanitetskoj četi III. bataljona IV. brigade. Poginula 6. V. 1945. g. u borbi protiv ustaša
i Nijemaca na položaju Drenovac kod Varaždina.
Brezović Ida, rođena 1917. g. u Murskoj Soboti. U radničkom pokretu sudjeluje
g., a 19401—1941. g. radi aktivno za NOP. Na takvo-m je radu izdana i
na smrt od pokretnog prijekog suda. Nakon što je pomilovana 1943. g.
NOV. Bila je borac u XII. udarnoj brigadi i kasnije bolničarka u VIII.
od 1935.
osuđena
odlazi u
korpusu.
Buković Marica, rođena 1923. g. u Trnovu, k. Đakovo. Odlazi u NOV 11. XI. 1943. g. gdje
je bila sekretar u I. četi II. bataljona Diljskog odreda i komesar čete u XII. slavonskoj brigadi. Ranjena je u borbi kod Drenovaca, 16. V. 1944. g.
Cvetković Smilja, rođena 1922. g. u Glogovu, k. Gračac. U NOV od 11. XII. 1942. g. Poginula u svibnju 1943. g. na položaju kod Sirača.
�Dobras Saveta, rođena 1924. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar. Od 1942. g.
bila je borac u XII. brigadi. Poginula u borbi kod Javornika 1943. g.
Dovniković Cvijeta, rođena 1920. g. u Čepinu, k. Osijek. U NOV od 1943. g.
U jesen iste godine, u borbi kod
Kutjeva, nestala i proglašena mrtvom.
Gatalica Evica, Kovačević Evica i Milka, iz
Grmušine, k. Grubišno Polje. Bile
su borci u XII. brigadi. Odlikovane
su Ordenom za hrabrost i nekoliko
puta pohvaljivane. Sve tri su poginule.
Gužvić Milenka, rođena 1924. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac XII.
brigade.
Hojdanić Milka, rođena 1923. g. u Peratovici, k. Grubišno Polje. U NOV od
10. VI. 1942. g. Bila je borac u
XVIII. brigadi i X I I I . proleterskoj
brigadi.
llonka Rajdl
Japundžić Stana, rođena 1924. g. u Rudopolju. U NOV od 1942. g. Bila je na
dužnosti kod Radio-stanice XII. brigade. Poginula u borbi kod Ratkov
Dola 13. IV. 1945. g.
Karagić Ljubica, rođena 1923. g. u Bršadinu, k. Vukovar. Od 23. VIII. 1943. g. bila je bolničarka u II. četi, II. bat. X I I . brigade. Poginula kod Sesveta 13. IV. 1945. g.
Krajnović Vida, rođena 1925. g. u Ciko tama, k. Požega. U NOV od 1942. g. Nestala u toku
borbe, te proglašena mrtvom.
Lončarević Milka, rođena 5. V. 1928. g. u Poljani, k. Vrginmost. U NOV od 24. IX. 1941.
Martinović Ljubica, rođena 1914. g. u Malom Gradcu, k. Glina. U partizanima od 1941. g.
Bila je borac u XII. brigadi Ima čin starijeg vodnika.
Mijatović Radmila, rođena 1924. g. u Breeiku, k. Podrav. Slatina. Od 1943. g. u NOV.
Bila je borac, zatim vodnik i zamjenik referenta saniteta I. bataljona XII. brigade.
Poginula 7. V. 1945. g. u borbi kod Velike Glogovice.
Ostojić Ljuba, rođena 1922. g. u Lađevcu, k. Nova Gradiška. Bila je borac XII. brigade.
Podvorac Ilonka Dika. Bila je borac XII. brigade. Poginula u veljači 1943. g. jurišajući
u prvim borbenim redovima na žandarmerijsku stanicu u Garešnici.
Priča Marija Mica, rođena 1928. g. u Trnavi, k. Nova Gradiška. Bila je borac u XII. brigadi.
Uhvaćena od neprijatelja i obješena u Zapolju 1943. g.
Rabić Regina, rođena 31. V. 1922. g. u Zvečevu, k. Podr. Slatina. Od 10. V. 1942. g. bila je
borac u III. bataljonu XII. brigade. U borbi ranjena.
Radoslavić Katica, rođena 8. IX. 1926. g. u Pagu, k. Rab. 1943. g. odlazi u XII. brigadu.
Poginula prilikom napada kod Banove Jaruge, 29. III. 1945. g.
Rajdl Ilorika, rođena u Slav. Brodu 1. X. 1919. g. Od 1942. g. bila je borac u X I I . brigadi.
Sudjelovala je pri osvajanju mnogih neprijateljskih uporišta i uvijek ise isticala
vanrednom hrabrošću. Poginula prigodom osvajanja žandarskog bunkera u Garešnici.
Simanić Ljuba, rođena 1925. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac u XII. brigadi.
Poginula u ožujku 1943. g. u borbi na Kolcu.
�Dobrila Blanuša-Belić, Darinka Blanuša, Vida Blanuša i Branka
Blanuša-]ovanović
Srdić Jagoda, iz Pušine, k. Orahovica. 1943. g. odlazi u XII. brigadu. Prilikom napada na
Našice 1944. g. teško je ranjena.
Stanisavljević Vidosava, rodom iz čačinaca, k. Orahovica. Bila je borac u XII. brigadi.
Poginula.
Stanivuković Danica, rođena 1922. g. u Vrbovljanima, k. Nova Gradiška. U NOV od 1942.
Poginula prigodom juriša na prugu, u kolovozu 1943. g. u borbi s Nijemcima.
Šalamunović Eva, iz Glogovice, k. Slav. Brod. Aktivno radi za NOP do 1944. g., kada su
je ustaše došli hapsiti i pri hapšenju ubili njenu majku Mariju i ranili Ervačinović Rezu. Najprije je bila kuharica u Općinskom NOO, a zatim borac u Brodskoj brigadi.
Šalvari Marica, bila je 1941. g. zajedno sa svojim ocem otjerana u logor u Koprivnicu,
odakle zajedno uspijevaju pobjeći. Kasnije ju ustaše ponovo hapse i tjeraju u
Njemačku. Nakon 8 mjeseci vraća se teško bolesna kući. U siječnju 1943. g.
odlazi u XII. brigadu. Kad su neprijatelji doznali za njezin odlazak, ubili su joj
oca, majku i malog brata. U borbi je tri puta teže ranjena.
Teodorčević Jela, rođena 15. IX. 1924. g. u Kričkama, k. Pakrac. Od 10. I. 1943. g. bila je
borac u II. bataljonu XII. brigade. Ranjena u borbi kod Garešnice 20. IX. 1944.
Trubarac Ana, rođena 3. VII. 1925. g. u Demirovcu u Bosni. Zajedno s ostalim narodom
sjeverne Bosne prošla je Kozaru i bila ranjena. Poslije toga prebacuje se u Slavoniju i u srpnju 1942. g. odlazi u XII. brigadu, gdje je bila pomoćnik kod mitraljeza, povjerenik za kulturno-prosvjetni rad i bolničarka. U Tomašici, za vrijeme
trećeg napada na Hercegovac, bila je opkoljena od neprijatelja.
Baca bomibu
među ustaše i uspijeva pobjeći <s plijenom. Kao bolničarka bila je uvijek u prvim
borbenim redovima. U borbi kod Đakova teško je ranjena..
�XU. slavonska brigada na marsu kroz Požešku dolinu
iz Vrbovljana, k. Nova Gradiška. 1942. g. odlazi u XII. brigadu. U borbi
je ranjena.
Turudić Nada,
Prije odlaska u NOV bila je član Kotarskog odbora NF Đakovo.
1943. g. odlazi u XII. brigadu.
Vladisavljević Marica.
rođena 8. IX. 1924. g. u Rogozi, k. Garešnica. U NOV od 24. II. 1943. g.
Bila je borac u XII. brigadi i bolničarka u II. moslavačkoj brigadi. Dva puta je
ranjena.
Vlahović Milka,
iz Ciglenika, k. Slavonski Brod. Od 1942. g. bila je borac i omladinski
rukovodilac u I. bataljonu XII. brigade. (Sudjelovala je u mnogim borbama u
Bosni i (Slavoniji. Teže je ranjena jurišajući na bunker, u borbi kod Grubišnog
Polja. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Vranešević Soka,
rođena 16. V. 1928. g. u Klekovcima, k. Bosanska Dubica. U NOV od 1941.
g. Bila je borac u I. slavonskom odredu i XII. brigadi.
Vukas Dušanka,
rođena 11. XI. 1922. g. u Donjem Prnjarevcu, k. Čazma. Od 1942. g. bila
je borac u III. četi IV. bataljona XII. brigade.
Vukelić Katica,
rođena 1925. g. u Voćinu, k. Podravska Slatina. U NOV od 1942. g. Bila je
borac u III. četi II. bataljona XII. brigade. Poginula u srpnju 1943. g. na položaju Golubovac kod Koprivnice.
Vuković Ana,
rođena 2. III. 1925. g. u Drežnici, k. Ogulin. Od 1943. g. bila je borac
u III. četi II. bataljona XII. brigade. Poginula 18. VII. 1944. g. u borbi na Grubišnom Polju.
Zrnić Nedjeljka,
iz Milan Luga, k. Slav. Požega. Kao bolničarka u XII. brigadi istakla
se pri spasavanju ranjenika. 1942. g. za vrijeme bombardiranja kod Gradišta,
sama je previla 35 ranjenika. Kasnije je bila upravnik bolnice.
Zubović Antonija,
�Borei
XII.
slavonske
brigade
Borci I. bataljona XII. brigade — jesen 1943. g.
lg
!
Žene H r v a t s k e u N O B
�Bolnička četa omladinske brigade »Joža Vlahović«, na prihvatnom previjali'stu
u Suhopolju za vrijeme oslobađanja Podravske Slatine — krajem ljeta 1944. g.
Dokument
419
PRIJEDLOG
ZA
UNAPREĐENJE
JUGOVIĆ
Podatci 1 za drugaricu Jugović (Simeuna)
Dušanku, koja se predlaže za proizvođenje
u čin p-poručnika.
2. Rođena 11. IV. 1925. g. u Pucarima,
Moštanica, Bos. Dubica.
3. Srpkinja — pravoslavna.
4. Neudata. -— Brat Mirko star 21 g.
Boško star 8 g. — Sestra Milica stara 16. g.
Kosa stara 15 g. Zorka stara 9 g. Otac
Simeuin star 45 g., majka Simeuna rođena
Mataruga stara 45. g.
5. Otac i braća ratari, sada u NOV. —
Majka i sestre domaćice sada u NOV. Cijela
porodica živela od zemljoradnje u selu Pucarima. U službi neprijatelja nema nikoga.
6. Domaćica.
7. Samouka. — Drugih škola i kurseva
nema.
8. Sem NOV nije ni jedne vojske dužila.
9. U NOV stupila 11. IX. 1941. g., dobrovoljno.
Od sloma Jugoslavije do stupanja u NOV
bavila se domaćinstvom kod svoje kuće u
selu Pucarima.
Radila na terenu kotarskog NOO-a
Dubica i bolničarka V P B na Kozari do
1942. g. — Kuharica partizanske straže
Kričke do kraja avgusta 1942. g. — Na
Bos.
juia
selo
lije-
DUŠANKE
BORCA
XVI.
BRIGADE
čenju od tifusa VPB Rogulje do januara
1943. — Borac XVI. brigade do oktobra 1943.
— Politdelegat u istoj jedinici do 1. V I I I .
1944. — U novogradiškom području do 13.
IX. 1944.
U borbi učestvovala na Đulovac, Suhopolje, Pakrac, Lekenik i Draganik 1943. g.
-—• Na Zdenčini, Lug, Draganić, Komarevo,
Kupinec, Horvati i Jastrebarsko 1944. g.
10. Do sada nije proizvedena.
11. Telefonistkinja Komande mjesta Pakrac od 14. IX. 1944. g.
1. Ranjena u desnu ruku 19. IV. 1944. g.
u borbi na selo Draganić-Žumberak.
2. Pohvaljena usmeno pred strojem od
politkomesara bataljona druga Gaje Gaćeše,
za hrabro držanje u borbi na Suhopolje.
Odlikovana nije.
3. Kažnjavana nije.
4. Karaktera čvrstog, vedra vesela, razgovorljiva i brbljava. Odana i povjerljiva.
U odnosu prema drugovima dobra, disciplinovana. Ima uslova za razvijanje po telefonskoj službi.
P o v j e r e n i k personalnog otsjeka Politkomesar kapetan
(potpis
1
Original
rijskom
dokumenta
institutu
MNOJ.
nečitak)
nalazi
se
u
Vojno-histo-
�U REDOVIMA BORACA XVI. OMLADINSKE BRIGADE »JOŽA VLAHOVIĆ«
BILE SU I OVE DRUGARICE:
Bijelić Milja. Bila je borac u I. četi I. bataljona XVI. Brigade. U borbi kod Male Barne,
kada su poginuli puškomitraljezac i njegov pomoćnik, postojala je opasnost da
puškomitraljez padne u ruke neprijatelja. Milja je pojurila na brisan prostor,
kuda je već jurišao neprijatelj i uspjela spasiti puškomitraljez. Tom prigodom je
pohvaljena od štaba XVI. brigade.
Bjelajac Vukosava, rođena 1926. g. u selu
Pakoj, k. Slav. Požega. Od 1943. g.
bila je borac u XVI. brigadi. Poginula u Dapčevcima koncem 1943. g.
Bobetko Slavica, rođena 1928. g. u Zagrebu.
U NOV od 15. II. 1943. g. Bila je
borac u Moslavačkom odredu i pomoćnik komesara bataljona u omladinskoj brigadi »Joža Vlahović«.
Učestvovala je u mnogim borbama.
Ranjena kod napada na uporište
Jazbinci, zatim prilikom napada neprijatelja na Štab njezina bataljona.
Umrla 2. IX. 1946. g. od posljedica
rana.
Borojević Nevenka, rođena 19. III. 1923. g.
u Svodni, k. Bos. Novi. 3. II. 1943.
g. odlazi u XVI. omladinsku brigadu. Na položaju Draganić, prilikom
napada gestapovaca i Čerkeza, smrtno je ranjena.
Bratić Terezija, rođena 2. II. 1922. g. u Silašu, k. Vukovar. 1943. g. odlazi u
NOV. Bila je borac u Mađarskom
bataljonu i zamjenik sanitetskog
referenta IV. bataljona omladinske
brigade »Joža Vlahović«. U borbi
je ranjena.
Dobrila
Jurić
Bukarica Marica, rođena 1924. g. u Zrinjskom, k. Grubišno Polje. 7. XII. 1943. g. odlazi
u II. četu III. bataljona XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«. Ranjena kod
sela Brnjanice 2. II. 1944. g. Ima čin starijeg vodnika.
Čupić Vida, rođena 2. XII. 1925. g. u Borovu, k. Vukovar. 20. IX. 1943. g. odlazi u I. četu
I. bataljona XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«. Bila je borac, a kasnije
na raznim dužnostima u sanitetu brigade.
Dejanović Katica, rođena 12. VII. 1927. g. u Sjeničaku, k. Vrginmost. U NOV od 1943. g.
Bila je borac i bolničarka u III. banijskoj brigadi i III. bataljonu omladinske brigade »Joža Vlahović«.
Đermanović Marija, rođena 30. VIII. 1922. g. u Pirovcu, k. Šibenik. Aktivno radi za NOP
od 1941. g. U travnju 1943. g. odlazi u XVI. brigadu »Jože Vlahovića«. Nosilac je
Spomenice 1941.
Đurđević Danica, rođena 1924. g. u Sokolovcu, k. Koprivnica. 9. II. 1943. g. odlazi u XVI.
omladinsku brigadu »Joža Vlahović«. U ožujku 1944. g. u borbi kod sela Glavetić
u Žumiberku smrtno je ranjena.
Gansberger-Ivančić Marija, rođena 1926. g. u Podgorju, k. Đakovo, Od 1943. g. bila je borac u XVI. omladinskoj brigadi, a zatim u Osječkoj brigadi. Ima čin vodnika.
T r i puta je teže i dva puta lakše ranjena.
�Gostimir Jela, rođena 1926. g. u Zailu, k. Daruvar. U NOV od 1942. g.
XVI. omladinskoj brigadi. Poginula 10. III. 1943. g.
Bila je borac u
Jež Dragica, rođena 1923. g. u Kalniku, k. Križevci. Od 9. VII. 1943. g. bila je borac i
bolničarka u I. četi II. bataljona XVI. omladinske brigade.
Umrla u siječnju
1944. g.
Jorgić Saveta, rođena 5. VII. 1925. g. u Lisičinama, k. Podr. Slatina. 15. VII. 1942. odlazi
u I. četu III. bataljona XVI. omladinske brigade. 13. V I I I . 1943. g. ranjena je u
borbi s Nijemcima kod sela Lončarice u Bilogori.
Jurić Dobrila Fatima, rođena 1. XII. 1916. g. u Splitu. Od 1935. g. učestvuje u radničkom
pokretu. 1941. g. radi ilegalno u Zagrebu. 1. ožujka 1942. g. odlazi u NOV. Bila
je borac u Moslavačkoj četi, komesar udarne čete, komesar III. udarne čete II.
bataljona brigade »Joža Vlahović«, obavještajni oficir IV. bataljona iste brigade,
komesar II. bataljona Splitskog odreda, zatim pomoćnik šefa Ratne obavještajne
službe za kotare Viroviticu i Slav. Požegu. U travnju 1944. g. pomoćnik je komesara III. bataljona IV. splitske brigade IX. divizije, a kasnije komesar istog bataljona. Nekoliko puta je bila pohvaljena. Odlikovana Ordenom partizanske zvijezde III. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod II. reda, Ordenom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin majora.
Karavukovac Veseljka, rođena 6. V. 1925. g. u Dalju, k. Osijek. 20. IX. 194,3. g. odlazi
u II. četu IV. bataljona omladinske brigade »Joža Vlahović«. U četi je bila borac,
omladinski rukovodilac i bolničarka.
Karl Katica, rođena 1927. g. u Kozarici, k. Pakrac. Od 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi. Umrla 1943. g.
Kovačić Marica, rođena u Štefankima, k. Pisarovina. U NOV od 10. II. 1943. g. U Turopoljsko-posavskom odredu, a zatim u XVI. brigadi bila je borac, a kasnije bolničarka.
Kozar Milica, rođena 1924. g. u Mihajlijama, k. Slav. Požega. Od 18. I. 1943. g. bila je borac
u III. četi I. bataljona XVI. brigade. U ožujku 1943. g. bolesna od tifusa, bila je
zarobljena. Ubijena u logoru Stara Gradiška.
Kralj Štefica, rođena 1928. g. u Osekovu, k. Kutina. 7. II. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je
borac i bolničarka u Moslavačkom odredu i u XVI. brigadi. U borbi kod Lončarice, pod teškom neprijateljskom vatrom, izvukla je tri ranjena druga. Bila je
ranjena kod Zapolja.
Langer Katica, rođena 1924. g. u Daruvaru. 1943. g. odlazi u I. bataljon XVI. brigade. 11.
IV. 1944. g. bila je ranjena.
Lasić Katica, rođena 20. I. 1920. g. u Maloj Vašici, k. Šid. Od 16. IV. 1943. u NOV. Bila
je bolničarka u bolničkoj ekipi omladinske brigade »Joža Vlahović«, a kasnije
referent saniteta II. bataljona iste brigade.
Lovrić Barica, rođena 27. VI. 1920. g. u Kravarskom, k. Velika Gorica. Od 8. IX. 1943. g.
u NOV. Bila je borac u Turopoljskom odredu i II. četi V. bataljona XVI. brigade.
Više puta pohvaljena.
Milić Milka, rođena 25. VII. 1928. g. u Velikoj Pisanici, k. Bjelovar. Od siječnja 1943. g.
u NOV. Bila je borac u Moslavačkom odredu i III. četi I. bataljona omladinske
brigade. Završila je vojno-oficirski i sanitetski oficirski kurs. Kasnije je u brigadi
vršila dužnost zamjenika referenta saniteta i referenta saniteta u III. bataljonu.
Milošević Ljubica, rođena u Ratkovu Dolu, k. Đakovo. U NOV od 1942. g. Bila je vodnik
u XVI. omladinskoj brigadi.
Mirković Ana, rođena 30. VII. 1927. g. u Brod. Zdencima, k. Slav. Brod. Od 21. IX. 1943.
g. bila je borac u I. četi IV. bataljona XVI. omladinske brigade. Poginula 22. II.
1944. g. u borbi s ustašama kod Krašića.
Ogrizović Anka, rođena 10. VIII. 1925. g. u Blatu, k. Ogulin. Od 15. X. 1942. g. borac je
u XVI. omladinskoj brigadi. Kasnije je bila desetar i vodnik. U borbi kod čačinaca s puškomitraljezom je držala položaj, dok se ostali drugovi nisu povukli
ispred jake neprijateljske vatre.
�Narod se brine za ishranu svoje vojske
rođena 1923. g. u Dišniku, k. Garešnica. 1943. g. odlazi u II. bataljon XVI.
omladinske brigade. 8. V. 1943. g. poginula je u borbi kod zauzimanja Voćina.
Poljak Jelka,
rođena 1920. g. u Popovcu, k. Garešnica. U prosincu 1942. g. odlazi u XVI.
omladinsku brigadu. U napadu na Viroviticu, 15. XI. 1943. g. bila je zarobljena
i ubijena.
Popović Anka,
rođena 19. I. 1919. g. u Lonji, k. Čazma. U NOV od 1943. g. Bila je borac
u III. četi I. bataljona XVI. omladinske brigade. Poginula 15. lipnja 1944. g. u
selu Zajezdi (Hrvatsko Zagorje), u borbi s ustašama i Nijemcima.
Presnec Mara,
rođena 13. XI. 1926.. g. u Trbovićima, k. Ogulin. 1943. g. odlazi u I. četu
I. bataljona XVI. brigade. Bila je delegat bolničkog voda III. bataljona omladinske brigade »Joža Vlahović«. Ranjena prilikom napada na Hercegovac.
Trbović Milica,
rođena 25. V. 1926. g. u Devetaci, k. Bos. Novi. U početku rata Nijemci
su je otjerali u logor Jasenovac. Po izlasku iz logora, 1. I. 1943. g. odlazi u I.
bataljon omladinske brigade. Završila je podoficirski kurs. Bila je dva puta
ranjena.
Vujrović Darinka,
Zarić Stana, rođena 1925. g. u Paku, k. Vukovar. 6. IV. 1942. g. odlazi u I. četu I. bataljona
XVI. omladinske brigade. 30. IV. 1944. g. ranjena. Ima čin starijeg vodnika.
�MEĐU
ŽENAMA
BORCIMA
XVIII.
BRIGADE
BILE SU I OVE DRUGARICE:
rođena 1924. g. u Klokočeviku, k. SI. Brod. 5. X. 1942. g. odlazi u III. četu
III. bataljona XVIII. brigade. Ranjena u srpnju 1943. g. na položaju Bilo Gora.
Bataić Nada, rođena 10. X. 1928. g. u Međeđi, k. Dubica. U prosincu 1942. g. odlazi u
II. četu III. bataljona XVIII. brigade. Ranjena 1943. g. kod Slav. Požege.
Bosanae Desanka, rođena 14. VI. 1927. g. u Brđanima, k. Daruvar. U NOV od 14. VII.
1942. g. Bila je borac, kasnije šifrant u XVIII. udarnoj brigadi. Ima čin starijeg
vodnika.
Brnjevarac Sofija, rođena 1924. g. u Tenji, k. Osijek. U NOV od 9. IX. 1943. g. U borbi
kod Voćina 26. IV. 1944. g. poginula.
Banda Đurđa,
Damjanović Milena.
Bila je borac u XVIII. brigadi. Poginula 28. V. 1943. g. u Setovu.
rođena 1916. g. u Budincima, k. Našice. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je
borac u III. četi III. bataljona XVIII. brigade. Dva puta ranjena.
Dobozić Anka,
«
Dobrojević Milka,
iz Voćina, k. Podrav. Slatina. Bila je borac
u
XVIII. brigadi.
rođena 1924. g. u Stipanovcima, k. Našice. Od 10. II. 1943. g. bila je borac
i bolničarka u XVIII. brigadi. U rujnu iste godine postaje desetar u Omladinskoj brigadi. Bila je ranjena u borbi kod Brezarića u Žumberku, krajem 1943. g.
Dološić Marica,
Bolnička četa XVIII. brigade u Slavoniji — ljeto 1944. g.
�Grupa partizanki XVIII. brigade na Papuku, 1943. g.
Gregić Mandica, rođena 1925. g. u Tomašancima, k. Đakovo. Od 1944. g. bila je borac
u II. četi X V I I I . brigade. Nestala u lipnju 1944. g. u borbi s Čerkezima na Dilju,
te proglašena mrtvom.
Gvozdenović Ruža, rođena 1920. g. u Suhoj Mlaki, k. Orahovica. Od 15. X. 1943. g. bila
je borac u I. četi III. bataljona XVIII. brigade. U borbi je ranjena.
Herceg Štefanija, rođena 1923. g. u G. Jesenju, k. Krapina. 28. VIII. 1943. g. odlazi u
X V I I I . brigadu. Poginula 1944. g. u borbi oko Viljeva.
Ilić Anka, rođena 1927. g. u Budincima, k. Našice. Od 1943. g. bila je borac u III. četi II.
bataljona X V I I I . brigade. Poginula prilikom napada ustaša na čačince 15. XII.
1943. g.
�Kaioper Dragica, rođena 1924. g. u Poljanskoj, k. Slav. Požega. U NOV od 1943. g. U X V I I I .
brigadi vrši dužnost politđelegata voda. Kasnije je bila šef centrale u VI. korpusu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda.
Klašnja Zorka, rođena 24. II. 1920. g. u Korenici. Radila je aktivno za NOP od početka
okupacije. 1943. g. bila je član Oblasnog odbora USAOH-a Slavonije, zatim predsjednik okružnog odbora USAOH-a za okrug Viroviticu. U NOV bila je referent
saniteta u X V I I I . brigadi XII. divizije, asistent kirurške ekipe XII. divizije i referent saniteta XII. proleterske brigade XII. divizije VI. korpusa. Nosilac je Spomenice 1941.
Kočić Danica, iz Topolovica, k. Grub. Polje. Bila je borac X V I I I . brigade.
Ordenom za hrabrost i nekoliko puta pohvaljivana. Poginula u borbi.
Odlikovana
Kujavić Milica, rođena 1924. g. u Pušini, k. Orahovica. 1942. g. odlazi u X V I I I . brigadu.
Bila je politički delegat voda. Više puta je bila ranjena.
Lalić-Letić Jovanka, rođena 1926. g. u G. Viljevu, k. Podravska Slatina. Od 14. III. 1943.
g. bila je borac u II. bataljonu X V I I I . brigade. 1943. g. teško ranjena.
Lončar-Vuković Ankica, rođena 12. VIII. 1924. g. u selu Živike, k. Slavonski Brod. U NOV
od 1943. g. Bila je borac u Diljskom odredu i X V I I I . udarnoj brigadi, zatim: telefonista u Požeškom području.
Lošić Janja, iz Starih Mikanovaca, k. Vinkovci. Od 1942. g. bila je borac u X V I I I . brigadi.
Mikelić Milka, rođena 1925. g. u Brđanima, k. Daruvar. 1942. g. odlazi u I. bataljon X V I I I .
brigade. Bila je delegat voda, zamjenik komesara čete, zamjenik komesara bataljona, komesar jurišne čete i komandir čete. U akciji na Bizovac, premda je bila
ranjena u ruku, ne napušta položaja, nego do kraja akcije rukovodi svojom četom.
Mikić Milka. Bila je borac u X V I I I . brigadi.
Mileva »Bosanka«. Bila je od 1943. g. borac u III. bataljonu X V I I I . brigade. U borbi kod
Dapčević polja u Đakovici njezina je četa vodila borbu protiv tri ustaške satnije.
N j o j tada uspijeva da savlada jednog ustašu i da mu otme pušku i tri bombe. U
toj istoj borbi, zajedno s još nekoliko drugova, zarobila je ustaškog satnika.
Mitrović Zlatica, iz Velikog Nabrđa, k. Đakovo. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u X V I I I . brigadi. Ima čin rezervnog poručnika.
Mitrović Zora, rođena u Velikom Nabrđu, k. Đakovo. Bila je borac u III. četi III. bataljona
X V I I I . brigade. Poginula u borbi u Zrinjskoj.
Nenadović Jela, rođena 1928. g. u Donjim Borcima, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac
u X V I I I . brigadi XII. divizije. Poginula 15. XI. 1943. g., prilikom napada ustaša
na Viroviticu.
Poljak Boja, rođena 1921. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac u X V I I I . brigadi.
Rađosavljević Ljuba, rođena 1923. g. u Dopsinu, k. Osijek.
X V I I I . brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Od 1942. g. bila je borac u
Runjanin Vidosava, rođena 1921. g. u Gabošu, k. Vinkovci. U NOV od 7. VI. 194,3. g. Bila
je stariji vodnik u I. četi II. bataljona X V I I I . udarne brigade. Ranjena je u borbi
s Nijemcima 17. ožujka 1944. g. kod Andrijevaca, SI. Brod. Invalid.
Sovilj Duka, rođena 25. III. 1923. g. u Orđonji, k. Našice. Bila je borac u juriš,noj četi
X V I I I . brigade. U borbi kod Đurđevca, pod jakom mitraljeskom vatrom, iznijela
je ranjenog druga i nosila ga pet kilometara do previjališta. Ima čin starijeg
vodnika.
Stanisavljević Paca, rodom iz kotara Vukovar. 1943. g. bila je komesar čete I. bataljona
X V I I I . brigade. U borbama s gestapovcima i Talijanima kod Jakopovca i Đakova
smjelo je rukovodila četom protiv nadmoćnog neprijatelja, i kada je već pala
ranjena, ne napušta četu. Na jednom od mnogih juriša smrtno je ranjena.
�Stanivuković Jela, rođena 1923. g. u Poganoveima, k. Našice. U NOV od 25.
XI. 1942. g. Poginula 12. V. 1943.
g. u borbi kod Sirača, kao borac I.
bataljona X V I I I brigade.
Stanivuković Mileva, rođena 1926. g. u Poganovcima, k. Našice. 17. III. 1942.
g. odlazi u II. četu I. bataljona
X V I I I . brigade. Smrtno je ranjena
27. V. 1943. g. u borbi s ustašama
kod Vetova.
Starčević Marica, rođena 1922. g. u Gajinama, k. D. Lapac, Dozet Savka i Ljubica, bile su bolničarke u bolničkoj
četi X V I I I . brigade. Istakle su se
prilikom Viljevačke akcije 1944. g.
kada su sprovodile osam teških
ranjenika u pozadinu. Ispred neprijateljskih tenkova uspjele su đa sve
ranjenike iznesu iz kola i sakriju u
grmlje iznad ceste kod Pušine.
Ostale su uz ranjenike sve dok se
neprijatelj nije povukao. Sve tri su
odlikovane Medaljom za hrabrost.
Stojaković Živana, rođena 1928. g. u Borovu,
k. Vukovar. Od 1. V. 1943. g. bila
je borac u X V I I I . brigadi. Poginula
u srpnju 1943. g., u borbi u Zrinjskoj.
Šećek Anica, rođena 1924. g. u čačincima,
Paca Stanisavljević
k. Orahovica. U jesen 1943. g. odlazi u IV. četu III. bataljona X V I I I .
brigade. Poginula u borbi između Pušine i Humljana, u studenom 1943. g.
Segota Kata, rođena 1926. g. Od 23. III. 1943. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Poginula
25. XI. 1943. g. na položaju kod Vinkovaca.
Šobačić Slavka, iz Paučja, k. Đakovo. Od 1943. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Poginula
1944. g. na Papuku kao komesar čete.
Špeh Reza, rođena 1921. g. u Orahovici. 1944. g. odlazi u IV. bataljon X V I I I . brigade. Poginula u borbi na pruzi Vrpolje— St. Perkovci.
�Dokument
420
ŽENE BORCI OSJEČKE BRIGADE XII. UDARNE DIVIZIJE
Spisak drugarica I. bataljona Osječke brigade 1
Red.
br.
PREZIME I IME
Rođ ena
dan, mjes. god.
Mjesto
U partizanima od
VI. 1944
I
Topic Ana
15. V I I . 1906
Korušac
2
Vekić Dragica
23. I V . 1923
Grub. Polje
3
Popović Stojanka
6. X . 1927
Subotska
4
Štula Pava
10. X I . 1923
Kukunjevac
10. X. 1942
5
Štula Petra
3.
X. 1926
Kukunjevac
i. XI. 1943
6
Štefičić Barica
6.
I. 1928
Uljanik
7
Takus Finika
3.
I. 1928
Obriež
22. V I I I . 1943
8
Klarić Kata
11. V I I . 1927
Bab. Greda
10. I I I . 1944
9
Kejkliček Jaroslava
27. I V . 1923
Velhota (Č. SI.)
21. V I I I . 1943
IO
Mraković Đurđa
6. V I I . 1926
Zagreb
18. I. 1944
li
Bogojević Latinka
5. V. 1925
Hum. Varoš
12
Velagić E vica
9. I. 1923
Cremušina
13
Štefičić Ankica
6. I. 1928
Uljanik
14
Bosanac Bosiljka
15
3.
10. X. 1943
18.
I. 1943
i. I I I . 1943
15.
I. 1943
25. V I I I . 1942
i. V. 1943
3. I X . 1923
Dar. Brestovac
I. I I I . 1943
Bučak Reza
3. V I I I . 1925
Trebinje
10. I I I . 1944
i6
Brai Sofija
9. I X . 1924
17
Barjamović Divka
20. I V . 1927
i8
Medved Anica
7.
IV. 1924
Miklauš
Fatlica
Krunosavlje
30.
III. 1944!
10. I I I . 1944
29. V I . 1944
�Red.
br.
PREZIME
I
IME
Rođena
dan mj. god.
Mjesto
V.
U partizanima
Nabrđe
12. I X . 1942
19
Savić Agica
7. V . 1923
20
Rozman Katica
10. V . 1918
21
M e r c Emica
17. X . 1924
Spišić Bukovica
20. I I . 1943
22
Venus Olga
9. I I . 1915
Dolj. Miholjac
19. I V . 1944
1
12. I X . 1943
Otok
Dugarice II. bataljona Osječke brigade:
I
Štetić Zlata
2
Pavelik Anka
3
Vuković Milenka
4
K a d i ć Jelka
25. V . 1922
Trpinje
14. I X . 1943
5
Mećava Stoja
18. X . 1928
Gradina
30. I X . 1943
6
M a r e t i ć Ruža
20. I X . 1925
Potočani
19. I I I . 1944
7
Pokrajac M a r i j a
18. V I I I . 1929
Graber je
11. I V . 1924
8
Vukičević Kata
Klokoćevik
23. X I . 1943
9
Krivokuća L j u b i c a
21. V I I I . 1924
Nurković
8. I I . 1944
3. V I . 1921
Zdenkovac
8. I I . 1944
13. I I I . 1925
Borovik
24. V . 1943
•1
3. V . 1921.
25. V I I . 1928
Cetinja
15. V I I I . 1943
10
Horvat Milka
27. I. 1923
Spišić Bukovica
28. v i : 1943
u
M o s t o v i ć Blažica
16. I . 1927
Virovitica
25. V I I I . 1944
12
N j e ž i ć Danica
20. I V . 1923
Krička
13
Babuć Leposava
7. V I I . 1926
14
Kristanić Albina
2. I I . 1928
Gašinci
Zagreb
15. X . 1942
15. I I . 1944
7. I- 1944
od
�Red.
br.
PREZIME
I
IME
Rođena
dan. mj. god.
Mjesto
U partizanima od
15
Kosanović Kosana
21. I I I . 1926
Budimci
23. V I I I . 1943
16
Svajhofer Evica
20. V I . 1923
Lafinovac
20. V I I I . 1944
17
N i k o v i ć Mara
21. I X . 1927
Uljanik
8. I X . 1943
18
Švajger Marija
27. X I I . 1923
K u t j evo
16. V I I I . 1944
19
Geltar Zdenka
6. I V . 1924
Pakrac
2. V I I . 1944
20
Barbarić Bertrega
26. I. 1924
Brod n/s
23. V . 1944
21
Ilić N a d a
17. X . 1924
Budimci
22. V I I I . 1943
22
Katić Jelka
20. V . 1922
Trpinje
14. I X . 1943
23
Ostojić Blažana
16. I. 1927
Vinkovci
17. V I I I . 1944
D r u g a r i c e III. bataljona Osječke brigade :
I
Lekšan Kata
9. V I I I . 1925
Čepin
26. V I I . 1943
2
Kampić Milka
19. V I I . 1922
Kamesarac
12. V i l i . 1943
3
Savić Soka
4
Tešanović Milica
5
F o j t Eia
6
3. V . 1925
Vera
i . I V . 1944
31. V I I I . 1927
Ključ
29. I X . 1943
28. I I . 1926
Zenica
i . X . 1943
P o p o v i ć Đurđa
5. V . 1922
Beočin
2. I I I . 1944
7
Vorkapić Zorka
2. V I . 1926
8
Vojinić Davorka
23. X I . 1926
Split
8. I V . 1944
9
D e l i ć Milka
8. V I I . 1922
Babin Potok
3. I I . 1942
Hrkanovci
24. X I I . 1943
�Red.
br.
PREZIME
IO
IME
Žužić Ankica
li
I
Rođena
dan. m j . god.
Mjesto
U
partizanima od
10. V I I I . 1925
Klokčević
10. V . 1943
Macković Milka
10. V . 1926
Vel. Bastaji
i . V I I I . 1943
12
Voka Milka
24. I I . 1924
Nov. Topolje
7. I I . 1944
13
Bošnjak Velinka
17. V I I . 1923
Budimci
7. X . 1942
14
Božić Marija
26. V I I I . 1926
Cepin
26. V I I . 1943
*
15
Matošević Marija
16. I I I . 1923
Andrijevci
13. I V . 1944
l6
Radivojević M i l e v a
4. V I I . 1925
Treštanovci
4. V I I . 1942
Drugarice IV. bataljona Osječke brigade:
I
H r g i ć Marica
2. I I I . 1922
Babin D o l
9. V I I . 1944
2
Vračarević Saveta
5. I V . 1928
Kukunjevci
7. I I I . 1944
3
Vujanić Savka
10. V . 1926
Kip
10. V . 1943
4
N o v a k Pavlina
30. I I I . 1929
Treglava
21. V I I I . 1944
5
Ognjenović Natalija
29. I X . 1929
6
Čurić Jelka
7
Čip Evica
8
Berković Dušanka
Brod n/s
20. V I I I . 1944
9. X I . 1926
Bos. Dubica
10. I X . 1941
2. X . 1927
Bukovica
27. V I I I . 1944
Dalj
i . I X . 1944
15. I . 1926
! ) O v a j dokumenatj kao i crtice » O najboljim borcima i bolničarkama Osječke brigade« poslao je Štab
X I I . divizije G l a v n o m odboru A F Ž Hrvatske p o v o d o m
priprema za I. kongres A F Ž Hrvatske.
�Dokument
421
0 NAJBOLJIM DRUGARICAMA BORCIMA I BOLNIČARKAMA
OSJEČKE BRIGADE
I.
Evica
Vielagić,
bataljonska
b a t a l j o n :
Hilda
bolničarka.
Kad smo po drugi put nastupali na bunker na K r n d i j i bio je ranjen drug delegat.
Ostao je ranjen na brisanom prostoru. Da
bi ga izvukla u zaklon, pošla je prva bolničarka Evica, ali kad je stigla do njega bila
je pogođena. Za njom je skočila bolničarka
Reza, ali i nju je pogodilo neprijateljsko
zrno. Ranjena je i drugarica Savka, koja im
je pošla u pomoć. Iako ranjene, drugarice
su uspjele da izvuku svoga delegata do prv o g zaklona, g d j e je svima pružena prva
pomoć.
Dio
Štaba
11.
slavonske
KKOJ
Majer,
borac.
Nalazili smo se u zasjedi kod sela Grabarja. Nakon izvjesnog vremena naišlu su
na nas Čerkezi. Otvorila se borba. Drugarica Hilda izletjela je iz zaklona i spazivši
neprijateljskog mitraljesca uputila se prema
njemu. Mitraljezac je, primjetivši nas, otvorio vatru, no usprkos toga Hilda nije legla
niti uzela zaklon, već je iz stojećeg stava
pucala na njega, pozivajući drugove da što
snažnije udare na bandite. Poslije nekoliko
ispaljenih hitaca drugarica Hilda b i l a * j e
pogođena smrtonosnim neprijateljskim tanetom.
brigade na
Psunju
—
veljača
1945.
g.
�Borci II. slavonske KKOJ brigade na Psunja — veljača 1945. g.
Latinka Bogojević, delegat.
Nakon likvidacije Podgoraća sačekali smo
neprijatelja između Razbojića i Braćevaca.
Razvili smo se u streljački stroj. Na čelu
svoga voda išla je Latinka prema neprijateljskom sektoru. Oko njih su padale granate, ali su oni jurišem uspjeli da rastjeraju
neprijatelja i da zarobe top. Iako je neprijatelj pokušao da pokvari top, nije za to
imao vremena, jer ga je spriječila brzina
našeg juriša.
Finika Takus, borac.
Sačekali smo kolonu ustaša koja je dolazila iz Gaja. Razvila se teška borba u kojoj je ranjen zamjenik komandanta, drug
Brko, baš na brisanom prostoru. Drugarica
Finika pritrčala je k njemu da ga izvuče,
ali je primijetila da je već mrtav. Počela
je da ga vuče u zaklon, kad je na nju otvo-
rena jaka vatra. Ranjena u desno bedro,
pala je, ali se opet digla i uspjela, uz krajnje
napore, da prenese druga do zaklona, gdje
su joj priskočili u pomoć ostali drugovi, jer
ni sama nije više mogla da se održi na nogama.
Đurđa Mraković, bolničarka.
Povlačili smo se iz Krndije. Na povlačenju bio je ranjen jedan drug i u tom momentu nailazio je neprijateljski avion. Ranjenik se sakrio u rov, a u istom času neprijatelj je počeo da juriša. Đurđa je sišla
u rov k ranjenom drugu i previla ga. Dotle
su se naši već bili povukli, a ona je sa ranjenikom ostala sama u rovu. Neprijatelj
se približavao», bio je već sasvim blizu. Ali
ona nije ostavila ranjenog druga, nego ga
je nosila rovom, dok nije stigla do naših
boraca.
�lì.
bataljon:
Barbara Bertreger, bolničarka.
U borbi sa (Čerkezima kod Barica, bataljon je bio zauzeo položaj, ali je Barbara
izgubila vezu s njim. Čerkezi su jurišali, ali
su njihov juriš naši odbili. Ona je za sve to
vrijeme bila sakrivena u grmu prema kome
je jurio neprijatelj progonjen od našeg bataljona. Nedaleko od grma pao je ranjen
jedan drug. Niko nije mogao da ga izvuče.
Pod jakom vatrom neprijatelja Barbara je
izašla iz zaklona i iznijela ranjenika, te je
tom prilikom i sama lakše ranjena.
Danica Nježić, borac.
U borbi kod Ljevanske Varoši, kad je naš
bataljon već bio ušao u uporište, još jedan
bunker nije bio likvidiran. Naše dvije čete
bile su se povukle, i ostala je samo jedna,
koja je još tukla bunker. U toj četi bila je
i Danica. Bunker se nije dao likvidirati.
Trebalo je da jedan ili dva borca pođu na
krov bunkera, da lopatama načine rupe u
njemu i ubace bombe. Danica se javila dobrovoljno, uzela lopatu i popela se na bunker, u kome je bilo 14 neprijateljskih vojnika. Napravila je rupu i ubacila bombe. Tri
III.
ba
Mileva Radivojević, vodnik.
Jednog dana, u jesen, bila je Mileva u
zasjedi, kada je iz Novske krenula jača grupa ustaša. Zbog velike nadmoći neprijatelja
naši borci morali su se pod vatrom povući.
U toj borbi ranjena su od minobacača dva
druga. Mileva, sa još jednom1 drugaricom,
priskočila je ranjenima u pomoć. Pod kišom
metaka vukle su one ranjenike čitav jedan
kilometar. Ustaše su ih opazile i vikale:
»Gledaj žene, treba ih sve žive pohvatati!«,
ali to im. nije uspjelo. Drugarice su se sretno izvukle s ranjenicima i bile pohvaljene
za ovo junačko djelo. Sudjelovala je u borbama na Španovicu, Gojio, Viroviticu, Široko Polje, Čaglin i Koprivnicu, te u mnogim
akcijama na rušenju raznih objekata i miniranju željezničkih pruga. U svim borbama istakla se svojom hrabrošću i političkom
sviješću.
Đurđica Popović, bolničarka.
Za vrijeme lipanjske ofenzive koju su
vršili Čerkezi, ostala je sa dva ranjena druIV.
ba
Jelka Hovanjec, borac.
Za vrijeme napada na Gromačnik, 24.
X I I . 1943. g. padao je snijeg i kiša, a ona je
noću, iza borbenih linija, previjala ranjeni-
neprijateljska vojnika su poginula, a ostali
se predali.
U napadu na Ljeskovac borba je trajala
24 .sata. Tada su se naši povukli, a ostala
je samo desetina u kojoj je bila Danica da
se bori na brisanom: prostoru. Neprijatelj
ih je počeo opkoljavati. Danica je preuzela
komandu i jurišem se probila sa svojom desetinom kroz neprijateljski obruč, tako da
nitko nije bio ni ranjen. Tada je bila pohvaljena.
Kosanka Kosanović, borac.
U borbi kod Duhova bio je ranjen jedan
drug. Odred je nastavio put za Toranj, no
ranjenika se nije moglo voditi, pa je komandir zatražio da se javi netko tko će ga čuvati. Javila se dobrovoljno Kosanka. Cijeli
dan i cijelu noć skrivala ga je u šumi, prenosila ga tamo-amo da ga skloni od neprijatelja, koji su bili u neposrednoj blizini.
Kroz cijelo to vrijeme lijevala je kiša. Tek
kad je naišla jurišna četa, prenijela je Kosanka, uz pomoć drugova, ranjenika do prvog previjališta.
a1jon:
ga iza brigade koja se pod borbom povukla.
Đurđici je uspjelo da jednog druga prenese
u neposredni zaklon, dok je drugog neprijatelj uhvatio, jer nije mogao da ide. Sakrila
se sa ranjenikom u rov sve dok neprijatelj
nije otstupio, a tada ga je prenijela zajedno
sa dvije puške u svoju jedinicu. U borbi kod
Brežanaca bila je teško ranjena u prsa ispod
rebara.
Zorka Vorkapić, borac.
Kada smo se nalazili u zasjedi između
Pušina i Drenovaca, naišli su neprijateljski
tenkovi. Povukli smo se u šumu, dok je na
brisanom prostoru ostala sama drugarica
Kata Stanić. Bila je ranjena. Nakon nekoliko
neuspjelih pokušaja da ranjenu drugaricu
izvuku iz najžešće vatre, priskočila je k
njoj Zorka Vorkapić i uspjela da je prenese
u zaklon. Zorka Vorkapić bila je odlična bolničarka i hrabar borac. Ona je u ovoj akciji
i poginula kao borac.
a1jon:
ke. Među njima bio je jedan teško ranjen
u glavu.
Od strašnih bolova je poludio.
S teškom mukom uspjelo je Jelki da ga previje. U međuvremenu su se naši borci povu-
�kli, a ona je ostala sama sa ranjenikom, koji
je urlikao od bolova. Neprijatelj je čuo njegove jauke i počeo da puca u tom pravcu.
Ranjenik je nekoliko puta pokušavao da
«trgne sa glave zavoj i da bježi u noć. Gurnuo je Jelku u jarak pun vode, tako da se
gotovo utopila, ali joj je ipak uspjelo da se
izvuče iz jarka i da ga uhvati. Svom snagom
je pridržavala i vukla 'ranjenika, jer je neprijatelj sve jače pucao i približavao se.
Poslije dva sata teške borbe sa poludjelim
čovjekom, dopremila ga je u Glogovicu, gdje
je našla ostale drugove.
Jelka Čurić, borac.
Kada je kolona njemačkih tenkova prolazila pored Daruvara za Mađarsku, njezina
četa bila je u zasjedi. Bio je ranjen sekretar
SKOJ-a. Zbog jake neprijateljske paljbe naši su se povukli, a ona je ostala sama sa
komesarom čete kraj ranjenika. I pored neprijateljske vatre uspjela je da ranjenika
previje i da ga uz pomoć komesara spremi
na sigurno mjesto.
Dokument
PRIZNANJE
BORCIMA
XII. U D A R N E I
OSJEČKE
BRIGADE
ZA
422
BORBENE
U S P J E H E U P E R I O D U OD 15. VI. DO 10. IX. 1944.
POHVALA
I.
XII.
OSJEČKE
UDARNE
I
BRIGADE
. . . »Radi uspješne i brze likvidacije neprijateljskih uporišta u Podgoraču, Grub.
Polju, Badljevini, Perkovcima i Vrpolju, radi uspješno vođenih borbi oko Đakova, na
Dilju, oko Požege, Daruvara, Pakraca i Siraća i na mnogim drugim sektorima u toku protekla tri mjeseca
pohvaljujemo
gove :
. . . i ističemo za primjer svim borcima i rukovodiocima ove divizije slijedeće drui j - \1
. . . Bojčić Ružu, desetara IV. bataljona, XII. udarne brigade . . .
. . . Tulum Milku, borca II. bataljona, XII. udarne brigade . . .
Iz Osječke brigade: 1
. . . Horvat Milku, borca III. čete I. bataljona . . .
. . . Kadić Jelenu, borca I. čete II. bataljona . . .
\
. . . Krivokuća Ljubicu, bolničarku I. čete II. bataljona . . .
Iz čehoslovačke brigade: 2
. . . Bastaga
Milku,
bolničarku-vodnika . . .
V. d. komandanta:
M i l a n Stanivuković
O s j e č k a b r i g a d a b i l a j e u sastavu X I I . s l a v o n divizije.
2 Nacionalne
m a n j i n e u S l a v o n i j i , Česi, S l o v a c i ,
M a đ a r i i N i j e m c i s t v a r a l i su s v o j e n a c i o n a l n e čete,
b a t a l j o n e i b r i g a d e , k o j e su se b o r i l e u sklopu sla1
ske
19
Žene Hrvatske u N O B
Politkomesar:
potpukovnik
Otmar
Kreačić
v o n s k i h j e d i n i c a . T a k o j e 26. l i s t o p a d a 1943. f o r m i rana Č e h o s l o v a c k a b r i g a d a » J a n Ž i š k a « , k o j a j e i z rasla iz Č e h o s l o v a č k o g b a t a l j o n a , sastavljenoig od
Čeha i S l o v a k a iz D a r u v a r a i o k o l i n e .
289
�Borei Čehoslovacke brigade »Jan Žiška«
M E Đ U B O R C I M A OSJEČKE I ČEHOSLOVACKE
OVE
BRIGADE
»JAN
ŽIŠKA«
BILE
SU
I
DRUGARICE:
Bartoš Marija, rođena 4. XII. 1926. g. u Hercegovcu, k. Garešnica, po narodnosti Čehinja.
Od kolovoza 1943. g. bila je bolničarka u Češkoj brigadi »Jan Žiška«.
rođena 1923. g. u Daruvarskom Brestovcu, k. Daruvar. Od 1942. g. bila
je borac u Osječkoj brigadi XII. udarne divizije. Poginula 8. IX. 1944. g. u borbi
s neprijateljem kod Našica.
Bosanac Bosiljka,
rođena 26. VI. 1923. g. u Dežanovcu, k. Daruvar. Od 24. IX. 1943. g. bila je
borac u Češkoj brigadi. Poginula 22. II. 1944. na položaju kod Kaptola.
Hosi Anica,
rođena 19. II. 1922. g. u Komesarcu, k. Slunj. U NOV od 12. VIII. 1943. g.
U diljskom odredu ostaje do svibnja 1944. g. kada s cijelim odredom prelazi u
Osječku brigadu. Ima čin starijeg vodnika. Bila je dva puta ranjena.
Kampić Milka,
Kolaček-Željković Ana, rođena 1923. g. u Daruvaru. 10. X. 1943. g. odlazi u Češki bataljon. Bila je bolničarka. 1944. g. je ranjena. Invalid. Ima čin starijeg vodnika.
rođena 1926. g. u Ivanovcima, k. Našice. Od 12. II. 194,3. g. bila je
borac u Osječkom odredu. Umrla 27. X. 1944. g. u bolnici u Italiji.
Majstorović Anica,
Milekić Darinka, rođena 1925. g. u Sapini, k. Slavonska Požega. Od 1943. g. bila je borac
u Osječkoj brigadi.
rođena 1925. g. u Boboti, k. Daruvar. Od 1943. g. bila je borac u Osječkom odredu. U borbi kod Koritne, 1944. g. smrtno ranjena.
Mitrović Ljubinka,
rođena 1926. g. u Uljeniku, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac
II. bataljona Osječke brigade. Poginula 15. X. 1944. g.
Štefičić Bara,
u I.
četi
�Dokument
423
X. KASNIJE XXVIII. DIVIZIJA XVII.
XXI. I XXV. BRODSKA BRIGADA
DOPIS ŠTABA VI. KORPUSA OD 22. V. 1944. UREDNIŠTVU »ŽENE U BORBI«,
0
ISTAKNUTIM
ŽENAMA
BORCIMA XVII. BRIGADE I OSTALIH JEDINICA
VI. KORPUSA NOV
Dan, 22. V. 1944.
STAB VI. KORPUSA NOV
JUGOSLAVIJE
Broj 199
Uredništvu »Žena u borbi«
1
Dostavljamo Vam podatke o drugaricama
koje su se istakle svojom hrabrošću u ovim
posljednjim borbama i koje zaslužuju svaku
pohvalu radi hrabrosti, i koje služe za primjer u svojoj jedinici u svakom pogledu.
Radojka Kuzmanović, rođena 12. VI.
1926. g. u selu Vel. Nab rđu, srez Đakovo,
seljakinja, Srpkinja, koju je okupator otjerao na prisilan rad 1942. g. Nakon povratka,
6. VI. 1943. g., stupila je u NOV, i bila borac
u XXI. brigadi. Prošla je mnoge borbe. Sada
se nalazi u I. bataljonu Osječkog NOP Odreda. Hrabar je borac, čak je sposobna da bude i rukovodilac, što će naskoro i biti. Naročito se istakla u borbi kod Poganovaca na
zasjedi, dana 19. III. 1944. g. Vrlo je disciplinovana i služi kao primjer narodnog vojnika.
Istakla se prilikom akcije na Čaglin, 23.
I. 1944. g., kada je u zajednici sa drugom
Dragić Nikolom, drug. Milanom Kolarcem i
Maromi Bjelajac ubila 15 bandita.
2. Bjelajac Mara, rođena 25. III. 1921.
g. u selu Grabovac Novi, općina i srez Novska, Srpkinja, seljakinja, neudata, član KP,
stupila u partizane 22. IV. 1943. g., vrši dužnost politdelegata.
U borbi kod sela Bazije istakle su se
svojom hrabrošću slijedeće drugarice: Fištek Ana, Velicki Ana, Kurac Ana i Mačko
Francika. One su sa poklicima išle naprijed
i uvijek bile prve.
Imenovane drugarice pohvaljene su naredbom štaba čehoslovačke brigade.
9. II. 1944. g. prilikom zasjede I. bataljona Diljskog NOP Odreda kod sela Selaca,
Đakovo, istakla se drugarica Perković
Ružica, rođena 1922. g. u selu Topolju,
općina Garčin, srez Slav. Brod, Hrvatica. U
partizane je stupila 6. IX. 1943. g. Ona je
prva jurišala na neprijatelja. U toj borbi
neprijatelj je imao oko 50 ubijenih vojnika.
Ružica je bila ranjena, i bez ičije pomoći
sama se povukla sve do sela Gašinaca. Ona
služi primjerom u svakom pogledu svimi drugaricama u svojoj jedinici.
Dostavljamo imena i podatke drugarica
iz XVII. udarne brigade, koje su se istakle
u borbama kao odlični borci i onih koje su
kao odlični borci poginule.
I. bataljon:
1. Jorgić Mileva, rođena 5. VII. 1924. u
selu Kometniku, opć. Voćin, k. Podravska
Slatina, Srpkinja, seljakinja, čl. KP, vrši
dužnost politdelegata. Stupila u partizane
6. XII. 1942. g.
Mileva Jorgić-Miščević (prva lijevo) s drugaricama
�Obje ove drugarice istakle su se zajedno,
pa opis borbe, u kojoj su se istakle dajemo
zajedno.
Pred samu likvidaciju Čaglina ustaše su
pokušavale da se različitim jarcima izvuku
napolje, da bi tako spasili goli život. Tako
je 15 ustaša pobjeglo u jedan jarak sa namjerom da tuda pobjegnu. Tada su pošle
gore navedene drugarice da ih unište. Svih
15 bandita su pobijeni bombama i iz pušaka,
ali je pri tome lakše ranjena Mileva Jorgić,
a teže Mara Bjelajac, jer je neprijatelj tukao
jakom mitraljeskom vatrom iz ostalih još
nelikvidiranih bunkera. Premda je vatra bila
tako jaka, pokupljeno je sve oružje sa poubijanih bandita.
3. Korman Dragica, rođena 1927. g. u
Gornjoj Stubici, općina i srez Donja Stubica, Hrvatica, radnica, neudata, stupila u
partizane 10. V. 1943. g. Istakla se u akcijama na Čaglin, gdje je i poginula.
4. Žakula Mileva, rođena 10. XII. 1922. g.
u selu Gor. Trnava, općina Mašić, srez Nova
Gradiška, Srpkinja, seljanka, udata, član
KP, stupila u partizane 20. I. 1943. g.
Prilikom borbe sa neprijateljem koji je
nastupao od sela Latinovca prema St. Čaglinu, poginuo je kraj nje mitraljezac. Ona
je uzela mitraljez i nastavila da juriša. Poginula je u momentu, kad je mitraljezom
tukla neprijatelja. Bilo je to dne 24. II. 1944.
g. Mileva se isticala kao dobar borac.
5. Krnjajić Dušanka, rođena 24. III. 1926.
g. u selu Međeđe, općina Ravnajsko, srez
Bos. Dubica, Srpkinja, seljanka, stupila u
partizane HO. III. 1942. g., bolničarka, poginula 24. I. 1944. g.
U borbi s neprijateljem koji je nastupao
od sela Latinovca prema St. Caglimi, osobito se istakla kao bolničarka. Pod najvećom
vatrom prišla je da previje ranjenog druga
i da ga izvuče, ali je pri tome poginula. I
ranije se ona uvijek isticala kao hrabra i
odlična bolničarka.
6. Stanar Milica, rođena 6. II. 1927.
g. u selu Rajić, srez Novska, Srpkinja, seljanka, stupila u partizane 6. IV. 1943. g„
bolničarka, poginula 22. I. 1944.
U borbi za likvidaciju Čaglina, bio je ranjen jedan drug i ostao ležeći pod najjačom
vatrom. Ona mu je prišla i nastojala ga iznijeti da ga previje. Tada je bila smrtno
pogođena.
7. Mudrinić Ljubica, rođena 1925. g.
u selu Rogolji, općina Čaglić, srez Pakrac,
Srpkinja, seljanka, bolničarka. Stupila u
partizane 15. III. 1943., a poginula je 22. I.
1944. g. u Čaglinu.
III. četa II. bataljona bila se probila u
neprijateljsko uporište i čitav jedan dan nalazila se odsječena od ostalih naših jedinica
u uporištu. Banda je nekoliko puta pokušavala da ih jurišem izbaci napolje, ali j o j
nije uspjelo. Prilikom tih juriša ranjeno je
nekoliko drugova. Jednome, koji je bio ranjen, hrabro je prišla Ljubica da ga previje
i iznese u zaklon. Pri tome je poginula.
8. Njegovan Bogdanka, rođena 27. I.
1922. g. u selu Međeđa, srez Bosanska Dubica, Srpkinja, seljanka član KP, stupila u
partizane 20. I. 1943. g. desetar, ranjena 16.
III. 1944. g. kod Pivnica.
Uvijek se isticala kao odličan borac i dobar rukovodilac. U napadu na neprijateljske
tenkovske kolone, koje su prolazile cestom
Daruvar—Pivnice bila je ranjena. Neprijatelj je nastupao, i ona je, vidjevši da ne će
moći izmaknuti, pripravila bombu da se ubije, da ne bi živa pala u ruke neprijatelju.
Međutim su naišli još neki drugovi i iznijeli je.
9. Kovačević Jula, rođena 1925. g. u Gređanima, općina Okučani, srez Nova Gradiška, Srpkinja, seljanka, član KP. Stupila u
partizane 18. IV. 1943. Poginula 22. I. 1944.
g. u Čaglinu, kao pomoćnik puškomitraljesca.
Pokazala se kao odličan borac u napadu
na aerodrom Kurilovac. Kad su naši jurišali i došli do žice, ona je svoj ranac prebacila preko žice, a onda preskočila sama, te
dok se mitraljezac prebacio, bacila tri bombe u neprijateljski bunker.
Prilikom napada na Čaglin bila je među
prvima koji su prišli neprijateljskim bunkerima. U zajednici sa drugaricom Maricom
Kovačević prišla je da likvidira i drugi bunker, ali su tom. prilikom' poginule i jedna
i druga.
10. Kovačević Marica, rođena 1922. g. u
Virovitici, Hrvatica, radnica, stupila u partizane 16. XI. 1943. g., borac, poginula 22.
I. 1944. g.
Bila je primjerna u pogledu discipline i
uvijek odličan borac. U Čaglinu je u jedan
bunker ubacila dvije bombe. Prilazeći drugom bunkeru poginula je.
11. Zlokapa Milja, 1 rođena 1924. g. u Slabinju, srez Bosanska Kostajnica, Srpkinja,
seljanka član K P , stupila u partizane 15. IV.
1943. g. mitraljezac, po činu ml. vodnik.
Poznata je kao jedan od najboljih puškomitraljezaca u brigadi. Prilikom akcije na
Čazmu naša se brigada nalazila na zasjedi
prema Ivanić gradu. U selu Dabcima, gdje
smo vodili borbu, Milja se je odvojila sa
još tri borca i tako bila opkoljena od bande.
Jednim rafalom iz svoga mitraljeza ubila je
trojicu bandita, a odmah zatim bacila bombu. Nakon toga ubila je još jednog i oni
odstupe. Četvero partizana neokrznuti su se
izvukli.
�U Kurilovcu joj je pomoćnik bio ranjen,
nakon čega je sama uzela ranac i jurišajući
prva stigla do bunkera. Ubacila je dvije
bombe u bunker i ubila dvojicu bandita, a
ostali su pobjegli. Iz neprijateljskog bunkera nastavila je dalje tući svojim mitraljezom.
Drugarica Milja je primjerna i disciplinovana. Član je vojnog suda XVII. udarne
brigade.
12. Krajnović Sima, rođena 3. V. 1925. g.
u Cikotama, opć. Bučje, srez Pakrac, Srpkinja, seljanka, neudata, stupila u partizane
1. I. 1943. g. bolničarka.
Bila je uvijek primjerna, disciplinovana
i hrabra bolničarka. Prilikom borbe s neprijateljem na Bučju, kada su naši bili pri-
morani da otstupe, ranjena je teško. Nije
htjela da padne živa u ruke neprijatelju i
ubila se bombom.
13. Bere Tonka, rođena 10. II. 1926. g.
u selu Bogovinje, općina i srez Zaječar,
Slovenka, radnica, stupila u partizane 21.
X. 1943. g .
Kao borac vrlo hrabra i disciplinovana.
Istakla se 19. XII. 1943. u smjelom jurišu
na neprijateljske utvrde u Kurilovcu. Premda je bila lakše ranjena, nije napuštala borbu, već je smjelo i dalje jurišala.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
V.
1
1944.
Zlokapa
g.
kod
Milja
Velikih
d.
Politkomesara M . B u l o v i ć
poginula
je
krajem
svibnja
Zdenaca,
BIOGRAFIJA
NARODNOG
HEROJA
PERSE
BOSANAC
Rođena je 1922. g. u Čeralijama, k. Podravska
Slatina, u seljačkoj porodici, koja od početka NOB
aktivno pomaže narodno-oslobodilački pokret. Otac
joj je poginuo od neprijateljske nagazne minePersa početkom 1942. g. odlazi u partizane. Od početka 1943. g. pa do svoje smrti bila je borac i
istaknuti jimak XVII. udarne brigade. Brzo je postala desetar, a zatim i vodnik. Učestvovala je u
borbama za Voćin, Podravsku Slatinu, Dulovac.
Garešnicu, Viroviticu i Veliku, kao i u mnogim
manjim akcijama.
U ožujku 1943. g. XVII. brigada napala je dvije
satnije Nijemaca, ukopane na Javorovici, jednoj
od najviših kota planine Psunja. Moralo se jurišati
kroz ubitačnu barijeru vatre iz svih vrsta oružja.
Persa je jurišala vješto, kao svaki stari iskusni
ratnik, koristila zaklone za drtrećem, jer se borba
vodila u šumi. Ipak, izlagala se i suviše. »Zar se ne
bojiš da ćeš poginuti?«, upitao ju je komesar. »Ja
se, druže komesaru, ne znam bojati« — odgovorila
je ponosno . . . Borba za Javorovicu trajala je cijeli
dan. Pred veče, kad su borci VII. brigade bajonetama i bombama upali u njemačke postave, od
dvije satnije Nijemaca nije ostao ni jedan jedini
čovjek... Među prvima upala je u rovove Persa
sa svojom drugaricom Katicom Hacman, koja je u
posljednjim časovima borbe prepolovljena mitraljeskim rafalom.
U srpnju 1943. g., u jurišu na neprijateljsko
uporište u Siraču, Persa se isto »nije znala bojati«.
Podigla se iza zaklona da baci bombu i ustaški ju
je metak pogodio u srce.
Uporište je zauzeto nakon duge i teške borbe.
Svi neprijateljski vojnici ubijeni su ili zarobljeni,
ali je i pedeset dobrih boraca brigade izbačeno iz
Narodni heroj Persa Bosanac
stroja. Među mrtvima bila je Persa Bosanac. Nikada
je brigada nije zaboravila, ni prestala spominjati.
Za bezgraničnu odanost Narodno-oslobodilačkoj
borbi i herojsko držanje dobila je Persa Bosanac
najveće priznanje:
Prezidijum
Narodne skupštine
FNRJ proglasio ju je 1952. g. Narodnim herojem.
�MEĐU BORCIMA XVII. UDARNE BRIGADE NALAZILE SU SE I OVE DRUGARICE:
Batina-Baden Ivka, rođena 1928. g. u Novakovcu, k. Varaždin. 15. VII. 1943. g. odlazi u
II. četu II. bataljona XVII. udarne brigade. Poginula u borbi kod Trebuža, prilikom prijelaza preko Save, 20. VIII. 1944. g.
Bogdanović Bosa, rodom iz Knežpolja ispod Kozare. Bila je borac XVII. brigade. Predvodila je desetinu i vod u I. četi II. bataljona, najboljoj četi brigade. Jednom
se brigada probijala iz neprijateljskog obruča. Kad je prelazila blokiranu cestu
Pakrac—Slav. Požega, u namjeri da se probije s Papuka na Psunj, iznenada je
Bosin bataljon u selu Branešci naišao na ustašku bojnu. Nakon pola sata borbe
većina ustaša je ili poginulo ili bilo ranjeno. Kod prebrojavanja ratnog plijena i
poginulih, odjednom se pojavila Bosa, tjerajući pred sobom deset ustaša — svojih zarobljenika. Prema njima je držala pušku »na gotovs«, a preko ramena naprtila 10 njihovih pušaka. Sama ih je zarobila i razoružala.
Cvetić Milka, rođena 7. X. 1920. g. u Kantrovcima, k. Slav. Požega. U NOV od 25. XII.
1941. g. Bila je borac i kuharica u Papučkom odredu, a 1943. g. borac u XVII.
udarnoj brigadi. Nosilac je Spomenice 1941.
Čović Ilinka, rođena 1915. g. u Čeliću, k. Virovitica. Od 19. XI. 1942. g. bila je borac u I.
četi I. bataljona XVII. brigade. Ranjena 1943. g.
Čulić Dušica, rođena u Ožegovcu, k. Pakrac. Od 1942. g. bila je borac u XVII. brigadi.
Poginula 1943. g. na položaju Hruševo.
Dobraš Milka, rođena 1922. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g. u borbi kod Sirača.
Dokument
424
U JEDINICAMA X. DIVIZIJE NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE HRVATSKE (XVII.
I XXI. BRIGADI) BILE SU NA DAN 20. IX. 1943. 262 ŽENE
Brojno stanje i naoružanje
jedinica X. divizije Narodno-oslobodilačke vojske Hrvatske 1
Naoružanje 2
Brojno stanj e
ženskih
na licu
2
10
52
2
1314
143
141
19
1173
124
X X I . Brigada
1135
117
168
28
967
79
2511
262
319
47
2192
205
Štab X- Divizije
Ukupno
STAB X . D I V I Z I J E
NARODNO-OSLOBODILAČKE
HRVATSKE
muških
62
X V I I . Brigada
muških
muških
u rashodu
ženskih
ženskih
po spisku
Jedinica
VOJSKE
B r o j 131/1943.
Komandant
dne 20. septembra 1943.
Vinko Antić
1
Dokument se nalazi u Vojno-bistorijskom institutu M'NOJ.
2
N a o r u ž a n j e izostavljeno.
�Dokument 425
U XVII. BRIGADI N O V BILO JE NA D A N 1. V.
1943. 247 Ž E N A
Datum 1. V. 1943.
Pregled brojnog stanja X V I I . brigade 1
Muških
19 63 1 23 9 119 8 2 18 —
—
282 310 6 3
—
—
19 242 270 6 1 14
—
—
Ukupno u Brigadi
S v e g a
Borci
Štab
[ Intendantura
I Sanitet
1 Pionerski vod
I Prateći vod
S v e g a
Borci
S v e g a
Štab
Intendantura
Pionerski vod
Prateći vod
1 Sanitet
Štab
Intendantura
Sanitet
Pionerski vod
Prateći vod
S v e g a
Štab
Mitraljeska četa
Sanitet
Pionerski vod
Agit — prop.
Jedinica
III. Bataljon
II. Bataljon
Borci
I. Bataljon
Štab brigade
206 227 922
Po
spisku
Ženskih
Muških
2
—
9
—
—-
—
—
2 11 2
—
—
14
2
16 88 104 —
57 71
—
—
—
—
—
—
—
—
71 73 1 2 —
—
1 57 61
—
14
56 70 247
1 23 24
—
—
5—
—
20 25 170
U
rashodu
Ženskih
Muških
1—
1—
—
19 54 1 23 7 104 6 2 18
—
8
8—
—
—
4
4
37
18 185 209 6 1 9 —
211 2?7 5 1 —
—
186 202 752
15 65 80
—
52 66 210
Na licu
Ženskih
1—
—
—
1—
—
Priraštaj
—
14 —
—
7
49 63
—
—
—
—
119
—
—
19 —
128
55
309
Manjak
P o l i t i č k i komesar:
Komandant:
(SI. otsutan)
1
Dokument
se
nalazi
u
R a d o j i c a N e n e z i ć , s. r.
Vojno-historijskom
institutu
MNOJ.
Domazet Ana, rođena 1924. g. u Kunskom Brdu, k. Virovitica. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu. U srpnju 1943. g. zarobljena je od Nijemaca i otpremljena u zemunski
logor, gdje je nestala.
Đurašinović Draga, rođena 3. I. 1924. g. u Borovcu, k. Novska. Bila je borac u X V I I . brigadi. Poginula 10. V I I I . 1942. g. u Našicama.
Germovšek-Martić Anđelka, rođena 1. V. 1924. g. u Zagrebu. Do odlaska u partizane, početkom 1943. g., u Zagrebu aktivno radi za N O P . U N O V bila je borac, šef Štaba
X V I . brigade, član agitpropa X X I . brigade, ratni dopisnik X X V I I I . divizije, ratni
dopisnik I. armije i član redakcije lista » Z a pobedu«. Odlikovana sa dva Ordena
zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost.
Grabić Anka, rođena 8. V I I . 1925. g. u Macute, k. Podr. Slatina. Od 27. X I I . 1942. g. bila
je borac u X V I I . brigadi. Prilikom raznih akcija otela je od neprijatelja više
karabina i radi toga je bila pohvaljena. Ranjena 1944. g.
Habeković Ljubica, rođena 1920. g. u Ostrni Maloj, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u XVII.
brigadu.
�Ivković Milka, rođena 1922. g. u Poljančanima, k. Bjelovar. U NOV od veljače
1944. g. Bila je borac u I. četi I.
bataljona X V I I . brigade. 27. IV.
1944. g. nestala na položaju Hercegovac, u borbi protiv ustaša.
Jelić Živka, rođena 1924. g. u Negoslavcima,
k. Vukovar. U NOV od 1943. g.
Bila je borac u XVII. brigadi. Smrtno je ranjena kod Ćagljina 3. III.
1944. g.
Kanišek Marica, rođena 1929. g. u Milanlugu, k. Slav. Požega. U NOV od 17.
V I I I . 1942. g. Radila je u partizanskim bolnicama. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Ima čin vodnika.
Karaš Marica, rođena 25. III. 1927. g. u Kozarevcu, k. Đurđevac. Od 8. I. 1944.
g. bila je borac u II. četi II. bataljona XVII. brigade. Ranjena kod
Zvečeva.
Žene
borci XVII.
brigade
Komnenović Mileva, rođena 1922. g. u Latinovcu, k. Slav. Požega. U siječnju
1943. g. odlazi u Diljsko područje.
U XVII. brigadi bila je borac i
omladinski rukovodilac.
Poginula
1943. g. u Doljanovcima, k. Slav.
Požega.
Kopač-Balenović Anđa »Sitna«, rodom s Korduna. U N O V od 1941. g. Bila je borac i
kasnije bolničarka u Banijskoj proleterskoj četi i komesar bolničke čete u XVII.
brigadi.
Kovač Emilija, rođena 24. III. 1926. g. u Klisi, k. Pakrac. 3. III. 1943. g. odlazi u NOV.
Bila je borac i bolničarka u Daruvarskom odredu i X V I I . brigadi. U borbi kod
Dežanovca pod neprijateljskom' vatrom, izvukla je svog ranjenog komandanta.
Kratofil Ruža, rođena 1921. g. u Virju, k. Đurđevac. Odlazi u NOV zajedno sa svojim
mužem Stjepanom u veljači 1944. g. Bili su borci XVII. udarne brigade. U proljeće 1944. g. nestali su na položaju kod Mihovljana. Proglašeni mrtvima s danom
1. IV. 1944. g.
Krupa-Begović Ivka, rođena 1925. g. u Pitomači, k. Đurđevac. Od 1943. g. bila je bolničarka u XVII. brigadi. Umrla iste godine.
Ljubičić Dušica, rođena 1926. g u Roguljarra, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac u III.
bataljonu XVII. brigade. Poginula 1943. g. u borbi kod Našica.
Maksić Anica, rođena u Slav. Brodu 19. VII. 1924. g. 1943. g. odlazi u partizane. Bila je
neko vrijeme omladinski rukovodilac, zatim prelazi u X V I I . brigadu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Miletinac Jovanka iz D. Rašenice, k. Grubišno Polje. Bila je borac X V I I . brigade. Nekoliko
puta je pohvaljena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula.
Novaković Cvijeta, rođena 1924. g. Od 6. I. 1943. g. bila je borac u II. četi II. bataljona
XVII. brigade. Poginula 8. XI. 1944. g. u borbi kod Banje-Koviljače u Srbiji.
Pavković Jula, rođena 1924. g. u Bukovčanima, k. Pakrac. U prosincu 1942. g. odlazi u
mob. centar Rogulje. Bila je borac i bolničarka u XVI. omladinskoj i XVII. brigadi.
Pavlović Ljubica, rođena 1919. g. u Jagmi, k. Pakrac. 1943. g. odlazi kao bolničarka u XVII.
brigadu. Poginula 27. VI. 1943. g. kod Voćina.
�Potkonjak Smilja, rođena 26. II. 1916. g. u
Ornicama, k. Gospić. U NOV odlazi
2. X. 1944. g„ 25. XII. iste godine
poginula kao bolničarka XVII. brigade.
Preradović Mileva, rođena 1927. g. u Vel.
Klisi, k. Virovitica. Od 1942. g. bila
je borac u X V I I . brigadi. Poginula.
Radmanović Marica, rođena 1928. g. u Božićima, k. Grub. Polje. 8. III. 1942.
odlazi u XVII. brigadu. Ranjena
svibnja 1942. g. u borbi kod Voćina.
Radojčić Draga, rođena 10. VII. 1925. g. u
Kusonji, k. Pakrac. U NOV od 6.
VI. 1942. g. Prilikom napada XVII.
brigade na neprijateljsko uporište
Sirač dobrovoljno se javila, sa Dujom Bosiočić, Anom Misiračom i
Bogdankom Njegovan, za bombaša.
Tada su u jurišu bombama osvojili
crkvu, iz koje su ustaše davale jak
otpor. U borbama za Voćin likvidirala je jedan neprijateljski bunker.
Za vrijeme V. ofenzive savladala je
dva Nijemca i otela im mitraljez.
Pod neprijateljskom vatrom izvukla
je iz borbe ranjenog druga. Neko
je vrijeme bila komesar čete. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima
čin poručnika.
Anđa
Kopač-Balenović, Joco Drača
Germovšek-Martić
i
Anđelka
Ratić Milka, rođena 1920. g. u Kantrovcima, k. Slavonska Požega. U NOB od 1941. g.
Bila je borac u Papučko-krndijskom odredu i X V I I . brigadi. Nosilac je Spomenice
1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda.
Savić Ljubica, rođena 1923. g. u Bujavici, k. Pakrac. U NOV od 1943, g. Poginula 1944. g.
Sekulić Slavka, rođena 1922. g. u Pakoj, k. Slav. Požega. 28. I. 1943. g. odlazi u XVII. brigadu. Poginula 1943. g. u akciji na Bučju kod Kamenske.
Stjepanović-Dorontić Mara, rođena 1925. g. u Sekulincima, k. Podravska Slatina. 1942. g.
odlazi u partizane. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu, gdje vrši dužnost delegata
voda. Kasnije radi u šifrantskom odjeljenju VI. korpusa. Potporučnik.
Strnat Marica, rođena 1923. g. u Đakovu, k. Grub. Polje. 1. IV. 1943. g. odlazi u XVII.
udarnu brigadu. 1943. g. bila je ranjena.
Šmit Anica, rođena 1927. g. u Zagrebu. Od 1943. g. bila je borac u II. bataljonu XVII. brigade. Poginula u rujnu 1943. g., prilikom napada na njemački oklopni vlak.
Todorović Anka, rođena 1923. g. u Voćinu, k. Podr. Slatina. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu.
Poginula 22. I. 1943. g. u borbi kod Rajića.
Tvrdorijeka Milka, iz 'Čremušine, k. Grub. Polje. Od 1943. g. bila je borac u XVII, brigadi.
Vučković Cvijeta, iz D. Rašenice, k. Grubišno Polje. Bila je borac u XVII. brigadi. Nekoliko puta pohvaljena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula u borbi.
Vuga Anka, rođena 8. X. 1925. g. u N. Grabovcu, k. Novska. Od 24. IV. 1943. g. bila je
borac u XVII. brigadi. Ranjena 24. IV. 1943. g. u borbi za Voćin.
Vukasović Marija, rođena 15. IX. 1921. g. u Tenju, k. Osijek. Od 8. III. 1943. g. bila je
borac u I. bataljonu XVII. brigade. Ranjena u borbi kod Ludbrega, 3. X. 1943. g.
Žganjan Danica, rođena 1923. g. u Markušici, k. Osijek. 9. I. 1943. g. odlazi u X V I I . udarnu brigadu. Poginula u borbi kod Mikleuša, 15. XI. 1943. g.
�U XXI. SLAVONSKOJ I XXV. BRODSKOJ BRIGADI BORILE SU SE I OVE
DRUGARICE:
Bobić Milka, rođena 1924. g. u Ordanji, k. Našice. Od prosinca 1942. g. bila je borac u
X X V . brodskoj brigadi. Na putu između Ordanje i Bijele Loze zarobljena je od
ustaša 1943. g., otjerana u zatvor Našice gdje je ubijena.
Derma Evica, rođena 25. X I I . 1926. g. u Slav. Požegi. Od 1943. g. bila je bolničarka u X X I .
brigadi. U borbi kod Štefanja, 1944. g., kao teški ranjenik, bila je zarobljena i
ubijena.
Dražić Milica, rođena 1925. g. u Gornjim Obriježima, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac
i delegat u X X V . brodskoj brigadi. 1 Umrla 1946. g.
Jergović Marija, rođena 1. I. 1923. g. u Gromačniku, k. Slav. Brod. Odmah po okupaciji
aktivno surađuje s NOP. 6. II. 1942. g. odlazi u I. slavonski odred. Nosilac je
Spomenice 1941.
Krajnović Milka, rođena 1924. g. u Koški, k. Našice. U NOV od 1. I. 1943. g. Bila je poručnik u X X I . brigadi. Ranjena u borbi za oslobođenje Beograda. Umrla 1948. g.
Mirković Zorka, rođena 1927. g. u Skenderevcu, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac u XXI.
udarnoj brigadi. Poginula 1944. g. na položaju Vel. Grđevac.
Mitrović Bogdanka, rođena 1927. g. u Bobotama, k. Vukovar. 1944. g. odlazi u XXI. udarnu
brigadu. Poginula u borbi kod Bijeline. 19. XII. 1944. g.
1
zvane
D v a d e s e t i p r v a Slavonska brigada f o r m i r a n a
XXVIII.)
slavonske
divizije.
XXV.
Borci
17.
V.
1943.
g.
Ušla je
u
sastav X.
brodska brigada formirana j e 29, I X . 1943. g .
II.
bataljona
XXI.
brigade
(kasnije
na-
�Dokument
426
U JEDINICAMA VI. KORPUSA NOV HRVATSKE BILO JE NA DAN 20. LISTOPADA
1943. 929 ŽENA
Dne 20. oktobra 1943.
Pregled 1
brojnog stanja i naoružanja' VI. korpusa Narodno - oslobodilačke
VI. Korpus N O V i PO Jugoslaviji
36
4
36
ženskih
na licu
muških
muških
ženskih
u rashodu
ženskih
muških 1
po spisku
Hrvatske
Naoružanje 2
Brojno stanje
Jedinica
vojske
4
XXVIII. Divizija
2139
221
316
50
1823
171
XII. Divizija
3692
372
732
64
2960
308
Konačna grupa odreda
1981
218
176
26
1805
192
Zapadna grupa odreda
1813
112
278
12
1535
100
Ukupno
2
136
2
2
39
2
9844
929
1510
8334
777
142
I. Divizion VI. korpusa
1
6
41
Diverzanski batalj.
152
Komandant:
Petar Drapšin, s. r.
Original se nalazi u Vojno-historijskom instituta M N O J .
Naoružanje izostavljeno.
Pajalić Hrovat dr. Alenka, rođena 1918. g. u Pragu (čehoslovačka). 21. IV. 1943. g. odlazi
u VI. slavonski korpus. U početku radi u bolnicama VI. korpusa, a kasnije postaje
u XVII. brigadi referent saniteta. 1944. g. bila je referent saniteta u bolnicama
Požeškog područja, a kasnije upravnik poljske bolnice XXXII. divizije X. korpusa.
U veljači 1945. g. prebacuje se s bolnicom u Mađarsku, gdje dočekuje oslobođenje. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Medaljom za hrabrost.
Ima čin majora.
Praovac Slavica, rođena 1927. g. u Otoku, k. Vinkovci. U NOV od 11. VIII. 1943. g. Bila
je vodnik u XXV. brodskoj brigadi. Teško je r a n j e n a 1944. g.
Radišić Milka, rođena 1925. g. u Gabrošu, k. Vinkovci. Odlazi 1943. g. u XXV. brodsku
brigadu. Poginula 1944. g. u napadu na Podravsku Slatinu.
Šegota Julka, rođena 1928. g. u Podgoraču, k. Našice. 8. VIII. 1943. odlazi u XXI. brodsku
brigadu. Poginula 15. VII. 1944. g. u napadu na Pakrac.
Šimić Soka, rođena 21. XI. 1922. g. u Kokočaku, k. Orahovica. U NOV od 15. XII. 1942. g.
Bila je borac u XXI. brigadi. Ima čin vodnika. Ranjena 4. XI. 1943. g. u borbi
s Nijemcima kod Vel. Gorice.
Tomić-Marković Milka, rođena 1924. g. u Blagorodovcu, k. Daruvar. 16. IV. 1943. g. odlazi
u III. četu III. bataljona XXI. brigade. Poginula 17. XI. 1943. g. prilikom neprijateljskog napada na Koprivnicu.
Vraneš Marija, rođena 8. IV. 1943. g. u Podravskoj Slatini. U NOV od 1943. g. Bila je
borac u II. bataljonu XXI. brigade. Poginula 23. I. 1944. g. u borbi protiv ustaša
i Nijemaca kod Čagljina.
Vukadinović Anka, rođena 1924. g. u St. Slatiniku, k. Slav. Brod. Od r u j n a 1943. g. bila je
borac u II. bataljonu XXV. brodske brigade. Poginula na položaju u Bosni 15. III.
1945. g.
�Dokument
ŠTAB
427
VI.
KORPUSA
Narodno-oslo'bodilačke
vojske
JUGOSLAVIJE
P. broj: 2587
Dana 23. X I I . 1944.
P O P I S
poginulih
drugarica-boraca i rukovodioca u jedinicama na području
Štaba V I . korpusa N O V J
�Red.
br.
I
ZVANJE
i čin
(jedinica)
bolničarka
PREZIME
I
IME
Brezanović Sirnica
2
Zivec Vida
4
Kokić
5
R a j i ć Dušanka
6
1921
Hušica Stojanka
3
God.
rod.
L j i l j a k Dušanka
7
M j e s t o , općina
i srez rođenja
Voćin,
P. Slatina
Vranovac
Dubica
Sveti Juraj
Maribor
Đurčići
Drenovac
P. Slatina
Saveta
Kusonje
Dragović
Pakrac
Rajić
Novska
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
decembra 1942 god.
u borbi u Virovitici
12. februara 1943 u
Virovitici
Isto
22. februara 1943 u
Garešnici
Isto
Isto
8
Zdjelar Petra
1919
Podgrmeče
Požega
19. februara 1943 u
borbi u Velikoj Pisanici
Bosanac Petra
borac
1923
Voćin
P. Slatina
23. februara 1943 u
borbi u Garešnici
Podravac Anka
1919
Brod
Isto
Kozar
1924
Bučje
Pakrac
27. marta 1943 u Vu
čjaku
Bjelajac Bosiljka
1923
Klisa
Virovitica
Poginula 22. marta
1943 u borbi u Zailama
9
Polit,
delegat
10
bolničarka
li
borac
12
3
3
A c m a n Kata
1921
13
3
3
Milošević
1925
Poganovci
Budimci
Našice
14
3
3
Gabić Velinka
1921
Prijedor
15
3
3
Simović L j u b i c a
1925
D . Pištana
Orahovica
Našice
21. marta 1943 u borbi
na Gradini
i6
bolničarka
Voćin
Slatina
23. marta 1943 u borbi
na Babjoj G o r i
17
„
Međeđa
Dubica
Kostajnica
9. aprila 1943 u borbi
na Bučju
Mileva
Milosava
Bajanić Boja
1920
Alas Rosa
1921
Severin
Gr. Polje
28. I I I . 1943 u Javo
rovici na Psunju
23. marta 1943 u Bučju
na R a v n o j G o r i
8. aprila 1943 u borbi
u Tisovcu
Opaska
�\
Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME
I
IME
God.
rod.
18
borac
19
5
3
Slivar Barica
5
5
M i j a t o v i ć Jula
1925
21
borac
M i l k o v i ć Vidosava
1920
22
5
5
Genzić Katica
23
5
5
? Jelena
24
5
5
M r a k Marica
25
5
5
Rilić Milka
26
5
5
L o v r i ć Dušanka
27
5
5
H e r o l Danica
28
5
5
P o l Ilonka
29
5
5
30
5
5
3i
Subocka
Čaglić
Pakrac
1927
20
M j e s t o , općina
i srez rođenja
Hadaković M a r a
1927
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
8. maja 1943 u borbi u
Voćinu
Skenderovci
Čaglić
Pakrac
Isto
8. maja 1943 u borbi
kod Voćina
Sesvete
Zagreb
Isto
Dišnik
Garešnica
Isto
Plemenština
Pogledalo
Isto
D v o r na U n i
Isto
Lučina
Požega
Isto
M . Brusnica
Koprivnica
Isto
Sisak
Damjanović Milanka
«
Isto
Kričke
Pakrac
Isto
Paklenica
Novska
K r n j a i ć Dušanka
1922
Međeđa
Bos. Dubica
desetar
Bosanac Persa
1922
Ćeralije
P. Slatina
32
borac
Đaković Milka
1921
Slabinja
Kostajnica
33
5
5
Počuč Kata
1925
T u r č e v i ć Polje
Grubišno
Polje
34
5
3
Ostojić Bosiljka 1
1924
Lađevac
Okućani
N o v a Gradiška
35
»
Đukić M a r a
1927
Bukovica
Virovitica
Opaska
25. V I I .
Drenju
1943
god. u
9. V I I . 1943 između
Đulovca i Bastaja
13. juna u
borbi kod T u r s k o g
grada u Siraču
Isto
Isto
13. juna u borbi u Ba
dl je vini
Isto
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME
I
IME
God.
rod.
M j e s t o , općina
i srez rođenja
36
«
T r i v i ć Vukosava
1921
Međeđa
Draksenić
Dubica
37
»9
Rusman Ivanka
1922
Zagreb
38
5
5
Turban Ljuba
39
«
N e š i ć Jelka
40
Polit,
delegat
42
borac
43
bolničarka
46
borac X V I I Grujić Bosiljka
Brigade
47
Borac X X I
Brigade
Treskavica Anka
48
Borac X I I
Brigade
10. avgusta 1943 god.
u Kukunjevcu
29. V I I I . 1943 god. u
borbi kod Gorjana
borac
M r k o n j i ć Anka
50
»
Zaklan Bosiljka
51
borac
L u k i ć Nevenka
52
»
D e m a g i ć Anka
Poginula u borbi u
Okučanima
u septembru 1943 god.
V . Londžica
Našice
U m r l a od rana
bivenih u borbi
Sirač
Daruvar
1926
Gradina
Dubica
Kostajnica
O g r i z o v i ć Dragica
49
u
SI. Vlast
L e v . Varoš
Đakovo
Jurišić Mara
Bozičić Ljeposava
8. jula 1943 god.
borbi u Jakobovcu
Bijelo Brdo
Osijek
Jasenaš
Grubišno P o l j e
Drenković Dragica 2
X V I I I . brigada, borac
14. juna 1943 god. u
Sirači
14. septembra 1943 g.
kod T r o j e g l a v e
Jelušić Nada
45
Opaska
Sušak
1927
Markus Jaga
44
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
Beograd
Jeftenija Draginja
41
•
Negoslavci
Vukovar
zado-
Isto
U borbi kod Čačinaca
U borbi u Hercegovini
Ratkovica
N . Kapela
N . Gradiška
U borbi u G l o g o v c u
Blato
Isto
Medari
Mašić
N . Gradiška
Trnava
Mašić
N . Gradiška
N.
Gradiška
Rajić
Novska
13. X. 1944 u borbi u
Bujavici
Isto
13. X. 1943 u Bujavici
13. X. 1943 u Bujavici
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME
I
IME
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
God.
rod.
M j e s t o , općina
i srez rođenja
1908
Maja
Petrinja
27. X. 1944 umrla od
zadobivenih rana u
borbi
Opaska
53
Prosvjet.
referent
54
borac
Margetić L j u b i c a
G. Miholjac
P. Slatina
12. X. 1943 u borbi u
Šeovici
55
3
3
K o v a č e v i ć Jelena
Bjelo Brdo
Osijek
11. X .
kraca
56
3
3
Pavić Marica
57
delegat
Dragila Slava
Bukovčani
Čaglić
Pakrac
Isto
Lužani
Brod
2. X. 1943 u borbi u
Čačincima
Marija
Magdalena
12. X. 1943 u napadu
na Pakrac
Klokočak
Orahovica
Našice
Borojević Sofija 3
Šlopar Marija
58
1943 kod Pa-
2j X. 1943 u borbi u
Čačincima
59
Borac
XVIII.
Brigade
6o
borac
M r k o n j i ć Anka
1927
Medari
Mašić
N . Gradiška
6i
borac
Zaklan Bosiljka
1926
Trnava
Mašić
N . Gradiška
62
3
3
Bjelić M a r a
1925
Obrež
Badljevina
Pakrac
Isto
63
5
3
L u k i ć Nevenka
1924
Bos. Gradiška
Isto
64
3
3
Vuksović Jula
1922
Rović
Isto
65
Borac
XVI.
Brigade
Berta Barica
66
Delegat
Dilj.
Odreda
Lončar Kata
67
Borac
Bilogor.
Odreda
Bakić Marija
68
borac
Savić M i c a
69
3
3
Janjić Anka
Zubić Anda
Bjelovar
U borbi kod K u k u n j e v ca
U borbi u Kukunjevcu
U m r l a od rana zadobivenih u borbi
Br. Stupnik
Brod
6. novembra 1943
borbi u Patjanima
D u g o Selo
Lukač
Virovitica
1923
6. I X . 1943 u borbi u
selu Peratovici
D. Meljani
P. Slatina
1929
Široko Selo
%
Utopila se u
U m r l a kao
upale pluća
u
Savi
borac
od
�Red.
br.
ZVANJE
čin i
(jedinica)
70
borac
71
Borac X I I .
Udarne
Brigade
Kaptolić
72
Borac X X I .
Udarne
Brigade
Joka
73
Borac X V I I .
Udarne
Brigade
74
borac
PREZIME
Sudić
IME
Zorka
76
Pol Del.
X X I . Ud.
Brigade
77
Borac
78
5
3
Politički
Delegat
79
Borac
X V I I . Ud.
Brigade
Celović
St. T o p o l j e
Andrijevci
Brod
Umrla
Zdenkovac
Bektež
SI. P o ž e g a
U borbi u
Brod
M . Bistrica
D . Stubica
1927
Beketinci
Vuka
Đakovo
1920
Pakrac
Ojkić Milka
1924
Voćin
Slatina
Danilčević Ljuba
1921
Borovo
Vukovar
Jelušić N a d a
1911
Zagreb
Simić
Milica
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
u
Opaska
bolnici
Smrtićima
7. X I I . 1943 u b o r b i u
Podvoznici
7. X I I . 1943
u Gudci
u borbi
P o g i n u l a 19. X I I . 1943
U m r l a o d rana z a d o b i venih u napadu na D a ruvar 14. X I I . 1943
U
borbi
u
Zdencima
4. V I I I . 1943. u
k o d Škrobutnika
borbi
28. V I I I . 1943 u b o r b i
u Krndiji
Poginula
u
borbi
u
P o d g o r a č u 27. V I I I .
N o v a k o v i ć Bosa
1943
81
Borac X X I .
Udarne
Brigade
Vojnović
82
5
5
Marković
83
3
5
Branežac
84
Borac
XVII
Brigade
Drenković
Zene
1928
Milica
5
5
Borac
Omladinske
Brigade
M j e s t o , općina
i srez rođenja
Desanka
80
85
God.
rod.
Danica
Beneš Jelka
75
20
I
Voharević
1925
Bjelo Brdo
Osijek
10. X I . 1943 u K a p e l i
Milica
1926
Bobota
Vukovar
P o g i n u l a 7. X I . 1943 u
borbi u Koprivnici
Milka
1924
Duhovi
Daruvar
Isto
Marica
1929
Ruševo
Požega
U m r l a u bolnici od za d o b i v e n i h rana
SI. Vlast
L e v . Varoš
Đakovo
U m r l a u bolnici od zad o b i v e n i h rana 9 . I X .
Verica
Dragica
Šlapar M a r i j a
Hrvatske u N O B
1921
1924
1943
U m r l a u bolnici od zad o b i v e n i h rana 18. X.
1943
305
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME I IME
86
borac
87
Borac
XII
Brigade
88
Borac
Omladinske
Brigade
89
Borac I I .
Odreda
90
Borac
Udarne
Brigade
Borac
XVIII
Brigade
Mjesto, općina
i srez rođenja
1927
Blato
Filipović Ilinka
91
God.
rod.
Jerković Milka
92
Polit,
delegat
Ogrizović
Dragica
Bobić Velimirka
1921
Divljak Bosa
1925
M o l j ani ć
Piskavica
Bosiočić Milka
Borac
XII
Brigade
94
Borac
XVIII.
Brigade
R i j enei
Ceralije
P. Slatina
95
Polit. del.
XVIII.
Brigade
Subotić Ljubica 5
96
P o l del.
X V I . Udar.
Brigade
Radmilović Jovanka
Isto
15. X . 1943
Isto
28. I . 1943
Isto
25. I 1943
Umrla od zadobivenih
rana
U m r l a 16. V I . 1943 od
rana u bolnici
Poganci
Budimci
Našice
Rašković N e n a 1
M a r i ć I . Borka
Opaska
U m r l a 29. I V . 1943 od
tifusa
Branković Drena
93
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
1926
Bračevci
Đakovo
Draksenić
Bos. Dubica
1925
Poginula u Šagovini
Poginula u borbi u N o voj Vesi 10. X I I . 1943
24. I I . 1944 u borbi u
Podgoraču
Bračevci
Đakovo
Vel. Bastaji
Daruvar
U
borbi
u
Sibovskoj
1943
97
Borac
Vuković Jovanka
98
Borac
XVII.
Brigade
Haberin Katica
Podgorje
M . Bistrica
D . Stubica
13. I I I . 1944 u borbi
kod K o m a r i c e
99
Borac
XXI.
Brigade
Čuča Jovanka
Botinci
Đulovac
Daruvar
8. I I . 1944 u borbi kod
Ožegovca
100
»
Budimci
Našice
15. I I . 1944 u borbi u
Breznici
101
Borac X X I .
Udarne
Brigade
Podgorje
D . Stubica
Poginula 22. I. 1944 u
borbi u K u t j e v u
Bojanić Jela
Štefanek Katica
Čepin
Osijek
Isto
Poginula u
Prnjavoru
borbi
u
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME I IME
102
Omladinski
sekretar
u četi
Vraneš Marija 6
IO3
Borac X X E
Udarne
Brigade
Ižar L j u b i c a
IO4
Borac
X V I I . Ud.
Brigade
God.
rod.
Slatina
Podgorje
M . Dubica
D. Stubica
K o r m a n F. Dragica
IO5
5
5
5
5
desetar
K o v a č e v i ć Marica
IO7
5
5
borac
IO8
G. Stubica
D . Stubica
Sinković Dragica
IO6
M j e s t o , općina
i srez rođenja
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
23.
I.
25.
I.
1944 u K u l i
1944
u
Milan Lugu
22. I. 1944 u Čaglinu
Zagreb
Isto
Virovitica
Isto
K o v a č e v i ć Jula
Gređani
Okučani
N . Gradiška
Isto
5
5
T o m i ć Marija
Delnice
Isto
IO9
5
5
bolničarka
Žakula M i l e v a
Trnava
Mašić
N . Gradiška
Isto
no
5
5
Stanar Milica
III
Bolničarka
X V I I . Ud.
Brigade
Krnjaić Dušanka
112
5
5
Mudrinić Ljubica
II3
Borac
XVIII.
Brigade
Brkanić Marica
1926
II4
Borac
XXI.
Brigade
Todorović
Mila
1928
Ostrovo
Vukovar
" 5
5
5
Lončarić Marija
1923
Koprivnica
116
Borac
Brodske
Brigade
Besarić Ana
Brod
24. I I I . 1944 u borbi
kod Pepelana
117
»
V e l f l Marica
Trnava
Đakovo
16. I I I . 1944 u borbi
kod K l i s e
118
Bolničarka
X V I I . Ud.
Brigade
Negoslavci
Vukovar
2. I I I . 1944 u borbi
kod Kovačevca
Jelić Angelina
Rajić
Novska
Međede
B. Dubica
Rogolji
Čaglić
Pakrac
Ribnica
Vel. Gorica
Opaska
Isto
Poginula 24. I. 1944 u
borbi kod Čaglina
Isto
23. I I I . 1944 u Ruševu
nesretnim slučajem
16. I I I . 1944 u borbi
kod Klise
Isto
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
119
Borac
Bilog.
Odreda
Smiljanić Katica
120
Bolničarka
Daruvar.
Odreda
Desančić Persa
121
Borac
XVIII.
Brigade
Japundža L j u b a
122
3
3
desetar
God.
rod.
M j e s t o , općina
i srez rođenja
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
_ St. Gradac
Šp. Bukovica
Virovitica
5. I V . 1944 u borbi više
N o v o g Kerovca
Bistrica
B. Gradiška
20. I V . 1944 u borbi u
Markovcu
Budimci
Našice
Poginula 5. I V . 1944 u
borbi kod Čađavice
K r u l j i ć Katica
SI. Kapela
N . Kapela
N . Gradiška
5. I V . 1944 u borbi kod
Dohovica
Stanić Kata
Zdenci
Podcrkavlje
Brod
11. V. 1944
kod Pušine
PREZIME I IME
1925
123
Borac
Osječke
Brigade
124
Sekr. bat.
Komiteta
Skoja
125
Borac
X V I I . Ud.
Brigade
Čeliković S. Ankica
1925
126
Bolničarka
X X I . Ud.
Brigade
Čarak M i l e v a
1925
127
borac
Ficek Štefica
128
Borac
Osječke
Brigade
129
Paravinja Smilja
u
borbi
Budimci
Našice
5. V. 1944 u borbi kod
Orahovice
Rudnik-Bare
Despotovac
Pirot
30. I V . 1944 u borbi
kod Voćina
G . Rajić
Novska
11. V. 1944 u
kod Tomašice
borbi
1924
V . Gašin
Vrnovac
K o p r i vna
11. V. 1944 u
kod Hercegovca
borbi
M i l e t i ć Matilda
1923
Propatinja
Vrgorac
Makarska
29. V. 1944 u borbi na
Dilju
Borac
XII.
Brigade
Petrašević Milica 7
1922
Gušće
Bistrica
N . Gradiška
24. V. 1944 u borbi na
Bilu D i l j a
130
Borac
XII.
Brigade
Smiljanić Milica
131
Bolničarka
Osječke
Brigade
132
Borac
Osječke
Brigade
133
Borac
X I I . Ud.
Brigade
Majar
L e v . Varoš
Đakovo
25. V. 1944
kod Pake
25. V I . 1944 u borbi
na K r n d i j u
M e ć a v a Stoja
1928
Gradina
Draksenić
B. Dubica
Vranješević Katica 8
1923
D u r danci
Vrbica
Đakovo
Hodak Ankica
1924
Đurđenovac
Našice
u
borbi
Isto
19. I V . 1944 u borbi
kod Podgorača
Opaska
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
134
borac
135
33
136
137
138
Borac
XVII.
Brigade
33
3)
politički
delegat
PREZIME I IME
God.
rod.
M j e s t o , općina
i srez rođenja
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
Medeđa
D . Dubica
Draksenić
25. V I . 1944. u borbi
kod Ivanovca
Papuča Radojka
1928
Lučić Ana
1920
Baćin D o l
N . Gradiška
R a e Zlata
1926
Virovitica
4. V I . 1944 u Dubravi
Zlokapa Rosa
1926
Zlobinje
Kostajnica
B. N o v i
14. V I . 1944 u borbi
kod V e l . Zdenaca
U z u r Katica
1924
Brusnik
Dragović
Pakrac
Jakopec Francika
1923
Križovljani
Martijance
139
Bolničarka
X X I . Ud.
Brigade
140
Bat.
sekretar
Skoja
Čavrak Katica
1926
141
Borac
XXI.
Brigade
Stošević Milka
1923
Dobrljin
Bos. N o v i
Kovačević Anđa
1926
G . Daruvar
Daruvar
Isto
16. V I .
kraća
Brinje
142
33
Opaska
143
Borac
XVIII.
Brigade
144
Borac
XII.
U d . Brigade
145
Borac
Osječke
Brigade
146
Bolničarka
Brodske
brigade
Lukić
147
Borac
X V I I . Ud.
Brigade
K o v a č i ć Milica 9
1925
148
Borac
Brodske
Brigade
Bogić Zagorka
1928
149
Borac
X V I I . Ud.
Brigade
Badem Joka
1928
1944 kod Pa -
17. V I . 1944 u borbi u
Vel. G r đ e v c u
Isto
17. V I . 1944 u
Grđevcu u borbi
Vel.
14. V I . 1944 u borbi
kod V e l . Grđevca
1921
Omiš
Split
Leskovac Veselinka
1927
Bobota
Vukovar
14. V I I . 1944 u borb i
kod Cerovca
M a j e r S. Hilda
1924
Sijekovac
B. Brod
D e r venta
17. V I I . između Čosinaca i Graharja
Jurčić Milka
Vranovci
Trnjani
Brod
Mara
18. V I I .
šincima
1944 u
Ga-
16. V I I . 1944 u borbi kod Severina
Brusnik
Dragović
Pakrac
6. jula u borbi u L u d bregu
Banovci
Šid
7. V I I I . 1944 u borbi
u Batinj anima
Novazovac
Lejžabet
Varaždin
20. V I I I . 1944 u borbi
kod T r e b e ž a
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
150
Borac
Osječke
Brigade
151
Borac
X I I . Ud.
Brigade
152
PREZIME
I
IME
Krivokuća L j u b i c a
Biletić
Anđelka
God.
rod.
1928
1927
Savić Soka
1925
Mjesto, općina
i srez rođenja
Kada je poginula i u
kojoj borbi
Cetinja
Krujan
10. V I I I . 1944 u borbi
kod Grahovljana
Adolfovac
Relfala
Osijek
9. V I I I . 1944 u borbi
kod sela L j u d e v i t
Vera
Vukovar
14. V I I I . 1944 u D u g o j
njivi
153
5
5
Dreković Anka
1928
Bjelajci
Bučje
Pakrac
154
XL.
Divizija
desetar
Hercog Anđelka
1926
Horvati
Sv. Martin
Samobor
10. V I I I . 1944 u K o n čanici
M i t r o v i ć Anđelka
1921
Zelugrad
Ohovac
Benkovac
Umrla od zadobivenih
rana u borbi
Drenoković Dragica
1921
Slobodna
Đakovo
Leskovac Verica
1927
Bobota
Vukovar
Poginula kod Požege
Kata
1924
Đurđenovac
Našice
Poginula kod Voćina
Vlaković
D u b i ć Marica
1924
Gor. Kapela
Bjelovar
Poginula kod Paklaca
D e v i ć Bogdana
1926
Karanj
B. Kobaš
Derventa
Isto
1923
Martinci
Bizovac
Valpovo
Poginula kod Pakraca
155
borac
156
Borac
XVII.
Brigade
157
Borac
X I I . Ud.
Brigade
158
3
3
159
Bolničarka
X I I . Prolet.
U d . Brigade
160
Borac
3
3
161
Borac X I I .
Prolet. U d .
Brigade
Bosnić Darinka
162
Borac
Omladinske
Brigade
M a n d i ć Savica
163
3
3
Dakić Koviljka
164
3
5
Kožić
165
5
5
Banjan
Rezika
Jela
Isto
Isto
Dragović
Pakrac
Poginula 30. V. 1943 u
Čremušini
Kapela
Viljevo
D . Miholjac
Poginula kod Zajezde
Selan
Dobava
Brežice
Poginula 9. I X . 1943 u
Kat. Šagovini
Podvinje
Brod
Poginula 14. X I I . 1943
kod N o v s k e
Opaska
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
PREZIME I
166
33
Živković Nada
167
33
Lecković
168
33
Drlić
169
Delegat
X V I I I . Ud.
Brigade
IME
God.
rod.
Mjesto, općina
i srez rođenja
Poganovci
Budimci
Našice
Trpinja
Vukovar
Jelica
Radojka
Dubica
Kada je poginula i u
kojoj borbi
Poginula 18. I. 1944
u borbi za Draganić
Isto
Poginula 29. V.
na Žumberku
1944
Rakasović Jelka
1924
Gaboš
Vukovar
Poginula 27. V. 1944
na pruzi kod Perkovaca
Janžek Marija
1923
Koprivnica
Poginula 18. V I I . 1944
u Satnici
Popović
1923
Bebrina
Brod n/s
Poginula 18. V I I . 1944
u Satnici
1927
Orahovica
Našice
Poginula 14. X I I . 1943
u Đakovu
ml. vodnik
170
33
171
Borac
X V I I I . Ud.
Brigade
Mara
172
33
173
33
Dumančić Slavka
1928
Kupres
Bugojno
Poginula u X I . 1943 u
Mikleuši
174
33
Miletić
1925
Gundinci
Županja
Poginula 14. X I I . 1943
u Đakovu
175
>3
Majstorović Kata
1928
Moslavina
D . Miholjac
Poginula 5. I. 1944 kod
Barovca
176
33
Egić Stana
1926
Virovitica
Klisa
Poginula 15. I I . 1944 u
Podgoraču
177
33
Jelenić
1919
Široko Polje
Đakovo
18. V I I . kod Đ a k o vačke Satnice nestala u
borbi
178
33
Rapić
1925
Novo Topolje
SI. Brod
U V I I . m j . 1944 na
D i l j u u borbi nestala
Stevčić Barica
1928
Uljanik
Daruvar
Bujić Radojka
1922
Čepin
Osijek
Ostojić Mladenka 1 0
1921
179
Borac
Osječke U d .
Brigade
180
Borac
Art.
Diviziona
181
K o m . čete
X I I . U d . Pr.
Brigade
Matek Jelka
Mara
Kata
Liza
Negdje u
Dalmaciji
Poginula 12. X.
kod Đurđevca
1944
Poginula 4. I V . 1944 u
Slatini
U maju 1943 poginula
u zasjedi kod Pleternice
Opaska
�Red.
br.
ZVANJE
i čin
(jedinica)
182
Borac
183
Delegat
Osječke
Brigade
PREZIME I IME
God.
rođ.
Zec Paula 11
Tešanović Milica
Mjesto, općina
i srez rođenja
K r a j Bos.
Dubice
1927
Ključ
K a d a je poginula i u
kojoj borbi
Opaska
U akciji Našice u maju
1943 ranjena i od rana
umrla
Poginula u nepr. ofanzivi u proljeće 1944
kod Pušine
Polit, komesar pukovnik ;
Otmar Kreačić
1
Ostojić Bosiljka, odlazi u partizane 1942 g. i
kao borac X I I . udarne brigade, poginula u Badljevini
jurišajući na bunker.
2
Drenković Dragica, sarađivala je od 1941 g.
sa narodno-oslobodilačkim pokretom.
U
NOV
od
1942 g. Poginula rujna 1943 g. kao sekretar čete u
X V I . omladinskoj brigadi, u borbi s N i j e m c i m a i domobranima.
3
Borojević Sofija, 1943 g. odlazi u XVIII. bri-
gadu i ubrzo postaje sekretar bataljonskog, a zatim
brigadnog komiteta S K O J - a . Istakla se prilikom napada na V o ć i n 1943 g. Prilikom zauzimanja ustaškog
bunkera kod Orehovice, dobrovoljno se javlja za akciju
i pogiba u posljednjem jurišu, prostrijeljena kroz pluća.
i
R a š k o v i ć N e n a , učestvovala je u borbama IV.
bataljona X I I . brigade kod Vetova, K u t j e v a , Čačinaca
i Đakova. Istakla se u borbi kod L o n d i c e , studenoga
1943 g., g d j e je uspjela da savlada ustašu i otme mu
pušku. Poginula.
5
Subotić Ljubica, stupila je u NoV 6. rujna
1942 g., kao borac X V I I I . brigade. Poginula 24. I I .
1944 g. kod Podgorača, u borbi s ustaškom zasjedom.
6
V r a n e š M a r i j a , stupila
u
NOV
1944 g. Bila
je borac I I . bataljona X X I . brigade. Postigla je čin
poručnika. Poginula 23. I. 1944 g. u borbi na položaju
kod Čaglina.
7
P e t r a š e v i ć M i l i c a , nakon ofenzive na Kozaru,
g d j e se nalazila među partizanima, prešla je u Slavoniju. U X I I . udarnoj brigadi bila je bombaš i pomoćnik
kod mitraljeza. Sudjelovala je u m n o g i m akcijama, ističući se hrabrošću. U borbi na Prnjavoru sama je o d bila neprijateljski napadaj. Za V I . neprijateljske ofenzive p o n o v o je sama, s komandirom Vašom Radićem,
na vrhu M o t a j i c e , odbila kolonu Čerkeza, koja je pošla
prema partizanskim položajima. Poginula je za vrijeme
juriša na Čerkeze i ustaše, koji su nadirali iz Broda i
Podvinja u Slavoniji.
8
V r a n j e š e v i ć K a t i c a , bila je ranjena iz mitraljeza
u obje noge prilikom napada na K r n đ i j u , u svibnju
1944 g. N i j e m c i su je živu uhvatili i na zvjerski način
ubili u šumi kod Josipovca.
9
K o v a č i ć M i l i c a , stupila je
1943 g. u X V I I .
brigadu i vršila dužnost četne bolničarke. Poginula je
u borbi za oslobođenje L u d b r e g a , pri izvlačenju ranjenih drugova ispod neprijateljske vatre. Bila je neobično
požrtvovna i hrabra.
10
O s t o j i ć M l a d e n k a , rođena u P o v l j u na Braču
priključila se oslobodilačkom pokretu u kolovozu 1942 g.
N a k o n osnutka X I I . slavonske brigade bila je, uz još
jednu drugaricu, prva žena u toj brigadi. Postala je
doskora delegat. Poslije V. ofenzive, početkom travnja
1943 g., bila je postavljena za komesara čete. Sudjelovala je u svim borbama, najprije kao borac, onda na
čelu svoje čete. Za vrijeme druge akcije na V o ć i n , kad
je njezin bataljon ležao sedam dana u snijegu opsjedajući uporište, istakla se kao bombaš, jurišajući na neprijateljske bunkere i bacajući u njih b o m b e kroz puškarnice. Za vrijeme V. ofenzive nosila je ranjenog
borca do previjališta udaljenog više od jednog kilometra. K a o komesar I I . čete I I . bataljona bila je jedan
od najboljih komesara, tako da je još i danas stari borci
X I I . udarne brigade spominju s poštovanjem. Poginula
je pred Pleternicom, polovicom svibnja 1943 g., zajedno sa 14 drugova.
11
Z e c P a u l a , rođena u selu kraj Bosanske D u b i c e ,
sudjelovala je već u p r v i m partizanskim akcijama u
Bosni. Za vrijeme neprijateljske ofenzive na K o z a r u
bila je zarobljena i otjerana u logor N o v a Gradiška.
Pretrpjevši u logoru m n o g e patnje i muke uspijeva
pobjeći, i koncem 1942 g. dolazi među slavonske partizane. Bila je borac u I I . bataljonu X I I . udarne brigade, te se u svim borbama pokazala kao vrlo hrabra.
U svibnju 1943 g., u akciji na Našice, bila je ranjena
u jurišu na mlin. M i t r a l j e z joj je presjekao obje noge.
Jedva se dovukla do jednog kanala, da se skloni, no
tu je dobila otrovanje krvi i umrla drugog dana na
putu za bolnicu.
�MEĐU MNOGIM
BORCIMA PARTIZANSKIH ODREDA I RAZNIH JEDINICA SLAVONIJE BORILE SU SE I OVE DRUGARICE:
Arsenić Zlata, iz Osijeka. Radi za NOP, a kasnije odlazi u partizane. Prilikom napada
na prugu Zagreb—Beograd, kod sela Rajića, opkoljena s nekoliko drugova, probila se kroz neprijateljski obruč.
Babić Rezika, rođena 22. IX. 1926. g. u Vel. Miletincima, k. Daruvar. U NOV od 19. IX.
1943. g. Bila je borac i politdelegat čete u XL. diviziji.
Beara Anđa, iz Budimaca, k. Našice. Bila je borac od 1942. g.
Bijuk Bosiljka, rođena 15. XII. 1928. g. u Vilaniću, k. Sinj. U NOV od 8. VII. 1943. g.
Bila je borac, zastavnik, politdelegat voda II. bataljona XL. divizije.
Binelfeld Valerija, rođena 1897. g. u Voćinu, k. Podravska Slatina. U NOV od 1943. g.
Bila je bolničarka.
Bolmanec Jela, rođena 1919. g. u Poganovcima, k. Našice. Bila je borac u Diljskom odredu.
18. X I I . 1942. g. odlazi na terenski rad s omladinom. 26. III. 1943. g. je uhapšena
i otjerana u logor Auschwitz, gdje je iste godine umrla.
Borić Mileva, iz Ordanja, k. Našice. U siječnju 1943. g. odlazi u NOV. Poginula 1944. g.
Bošnjak Anđa, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Bošnjak Jela, iz Budimaca, k. Našice. U NOV od 1942. g. Poginula.
Bošnjak Mirjana, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Kada Dragosavljević u partizanskom logoru na Psunju, 1941. g.
�Borci Posavskog odreda
Bošnjak Radojka,
iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
rođena 30. IX. 1922. g. u Dubokoj, k. Slav. Požega. Za NOP radi od
1. X. 1941. g. a 25. IX. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je bolničarka u partizanskoj
bolnici. Nosilac je Spomenice 1941.
Branežac Kosana,
Branković Radmila,
Bursač Jagoda,
iz Budimaca, k. Našice. Bila je borac u NOV od 1942. g.
iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. je borac u NOV.
rođena 4. IV. 1924. g. u Velikom Pašijanu, k. Garešnica, po narodnosti
Mađarica. 10. X. 1943. g. odlazi u Mađarski bataljon. Bila je borac i bolničarka,
a zatim vodnik bolničkog voda.
Bužaki Marija,
rođena 1922. g. u Dugopolju, k. Split. 1943. g. odlazi u NOV u Slavoniji.
Bila je komandir voda sa činom starijeg vodnika. Umrla 1945. g. u Zagrebu.
Caktaš Slavka,
rođena 1921. g. u Trnakovcu, k. Nova Gradiška. Od 1942. g. bila je borac
NOV. Umrla 1944. g.
Celie Soja,
Cvetković Smilja,
Draganić Milka,
u
iz Babjaka, k. Našice. Bila je borac od 1942. g. Poginula 1943. g.
iz <Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
rođena 1925. g. B. Brdu, k. Osijek. Bila je borac od 1943. g. Poginula
12. XII. 1944. g.
Dragojlović Darinka,
�Dragosavljević Nada, rođena 1919. g. u Okučanima, k. Nova Gradiška.
Odmah nakon
okupacije sudjelovala je u mnogim diverzantskim akcijama. U selima kod Psunja
i Papuka prva je radila na organiziranju žena. Poginula 25. IV. 1942. g. u borbi
s ustašama na Psunju, kod Gradine. Kao jedna od prvih žena-boraca u Slavoniji,
bila je veoma popularna, i narod je poslije njezine smrti spjevao pjesmu :
»Žao nam je drugarice Nade,
jer od Nade postaše brigade«.
Dujmović Ana, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Džebić Mara, iz Babjaka, k. Našice. U NOV od 1942. g.
Bila je borac, a zatim vodnik.
Đaković Ruža, iz Đurđanaca, k. Đakovo. Bila je borac u Podravskom
1943. g. kod Martinaca.
odredu.
Poginula
Đaković Ružica, rođena 8. IX. 1917. g. u Lenajevu. 28. XII. 1941. g. odlazi u Vojno-partizansku bolnicu kod Slunja u Kordunu. Bila je bolničarka u zbjegu u Slavoniji,
Ravnoj Gori, na Psunju, zatim radi u odboru A F Ž Đakovo, te u zdravstvenom
odjelu ONOO Slav. Brod. Nosilac je Spomenice 1941.
Ečimović Milica, rođena 1924. g. u Vrbovljanima, k. Nova Gradiška, Bila je borac u NOV.
Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin vodnika.
Ervačinović Greta, rođena 1928. g. (k. Slav. Brod). 1942. g. bila
Krajem 1943. g. odlazi u NOV. Bila je dva puta ranjena.
je
član
KK
SKOJ-a.
Filipović Z o A a , iz Babjaka, k. Našice. Bila je borac u NOV od 1943. g.
Fischer-Sartorius dr. Feda, specijalista za dječje bolesti. Odlazi 1943. g. iz Koprivnice,
gdje je bila šef Dječjeg dispanzera i Školske poliklinike, u VI. korpus u Slavoniji. Radila je u civilnim i vojnim bolnicama na Psunju i Papuku i na terenu,
gdje je osim neposrednog pružanja pomoći narodu, organizirala higijensko epidemiološku službu i kurseve za higijeničare. Odlikovana.
Glazer Anica, iz Đurđevca, k. Našice. U NOV od 1943. g. Poginula.
Gregurek Ana, rođena 1910. g. u Koprivnici. Od 11. III. 1943. g. bila je borac u NOV.
Poginula 1944. g. na položaju Voćin.
Hutić-Orlović Nedjeljka, rođena 1927. g. u Gračacu. 25. VI. 1943. g. odlazi u II. bataljon
Diljskog odreda. Ranjena 1943. g. kao bombaš u borbi kod D. Vrbe.
Jagar Kata, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Jakšić Zora, rođena u Orđanji, k. Našice. Od siječnja 1943. g. bila je borac u NOV.
Janković Rosa. Bila je stariji vodnik u jedinici VI. korpusa. Ima čin potporučnika.
Janošević Ruža, rođena 1927. g. u D. Borcima, k. Daruvar. U NOV od lipnja 1942. g. Bila
je bolničarka u bolnici na Papuku. U srpnju 1943. g. umrla.
Jović Ankica, rođena 1. VI. 1922. g. u Slavonskom Brodu. U NOV od 8. IX. 1943. g. Bila je
stariji vodnik u sanitetu Virovitičke udarne brigade.
Juranić Darinka, rođena 16. I. 1916. g. u Tinjanu, Istra. 26. VI. 1943. g. odlazi za bolničarku u partizansku bolnicu u Krndiji.
Jurjević Ana, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Kajčić Biserka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Karakaš Ana, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Karan Jelisavka, rođena 1920. g. u Treštanovcima, k. Slav. Požega. U ožujku 1943. g. odlazi
u NOV. Bila je u Komandi partizanske straže u Škrabutniku, bolničarka u partizanskoj bolnici na Papuku, te borac u Virovitičkoj brigadi.
Katić Julka, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Kulašinović Jelka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
�rođena 1908. g. u Zagrebu.
Od listopada 1941. g. radi za NOP,
a 1942. g. odlazi u Papučki odred.
1943. g. postaje komesar partizanske bolnice. Nosilac je Spomenice
1941.
Kulić Nevenka,
rođena 5. IX. 1926. g. u
Kr. Velikoj, k. Novska. Od 15. V.
1942. g. bila je bolničarka u XL.
diviziji. Ima čin starijeg vodnika.
Ljubičić Ankica,
Majstorović Ana, iz Budimaca, k. Našice. Od
1942. g. bila je borac u NOV. Poginula.
iz Širokog Polja,
k. Đakovo. 1943. g. odlazi u partizane. Ranjena je u borbi za oslobođenje Beograda. Invalid.
Maleševac-Vinkov Danica,
iz Budimaca, k. Našice.
1942. g. odlazi u NOV.
Marić Velinka Seka,
rođena 1927. g. u Zagrebu.
Aktivno je radila od 1941. g. za
NOP. U travnju 1943. g. odlazi u
Podravski partizanski odred u Slavoniji. Bila je u omladinskom rukovodstvu Podravskog, a zatim Osječkog odreda. Kasnije je postala
član okružnog odbora USAOH-a
Osijek i Krapina. Radila je u šifrantskom odjelu GŠH. Nosilac je
Spomenice 1941.
Marić Zlata,
Dr.
Olga
Milosevic
rođena 1928. g. u Siraču, k. Daruvar. U NOV od 1. VIII. 1943. g. Bila
je borac u II. četi II. bataljona daruvarskog odreda. Poginula 1943. g. u Kukunjevcu.
Marković Jaga,
rođena 21. XII. 1921. g. u Gornjoj Kovačici, k. Grubišno
Polje. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Bilogorskom odredu, u XVI. omladinskoj brigadi i Žumberačkoj brigadi. Nekoliko puta je ranjena. Bila je pomoćnik komesara čete. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Mataković-Cvitanović Mira,
rođena 14. I. 1909. g. u Medarima, k. Nova Gradiška. 17. XI. 1941. g.
odlazi u prve partizanske grupe na Begovači. Bila je borac, bolničarka i kuharica.
3. IX. 1943. g. odlazi na politički kurs, i po završenom kursu postaje politkomesar
vojne bolnice. Nosilac je Spomenice 1941.
Mihaljević Sajka,
rođena 1924. g. u Pušini, k. Orahovica. 25. XI. 1941. g. odlazi u partizansku grupu Ive Marinkovića. Do prosinca 1941. g. bila je borac, a zatim bolničarka u bolnicama. Kasnije iz evakuacione bolnice Zvečevo odlazi a ranjenicima u Italiju. Nosilac je Spomeice 1941.
Milaković Draginja,
Miletić Ružica,
Milić Ankica,
iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je u NOV komesar čete.
iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
iz Bijelog Brda, k. Osijek. Kao komesar čete istakla se u borbi s
Nijemcima u Podravini. Pohvaljena za hrabrost od Štaba Podravskog odreda.
Milinković Ljubica,
rođena u Budimcima,
u borbi.
Milošević Ana,
k.
Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOP. Poginula
�Milosevic dr. Olga, rođena 6. VI. 1906. g. u Temišvaru. Od 1938. g. sarađuje s radničkim
pokretom. U partizane odlazi 1941. g. Bila je u Orjenskom, a zatim u Nikšićkom
odredu. U Crnoj Gori organizirala je i vodila partizanske bolnice. U III., IV. i V.
ofenzivi bila je liječnik Vrhovnog štaba i njegovog pratećeg bataljona. Poslije V.
ofenzive prelazi na rad u ZAVNOH. Radi kao liječnik u Gorskom Kotaru, a od
k r a j a 1943. g. u Slavoniji. U travnju 1944. g. birana je u Oblasni NOO za Slavoniju kao pomoćnik za zdravstvo. U t r a v n j u 1945. g. odlazi u Ministarstvo za
zdravlje F'NRJ na dužnost načelnika za zaštitu majki i djece. Ranjena je bila u
ruku. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I. reda i Ordenom zasluga za narod II. reda.
Milošević Leposava. Odlazi 5. X. 1942. g. kao borac u II. odred. Poginula 1944. g.
Milošević Maca, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Milješić Anđa, rođena u Ordanji, k. Našice. 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula.
Milješić Stana, rođena u Ordanji, k. Našice. 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula.
Mirić Mara, rođena 1927. g. u Kravlju, k. Našice. Od 1942. g. radi u ambulanti Krndijskopapučkog područja. Poginula u travnju 1944. g. u blizini sela Paučja.
Miščančuk Marija, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Modrić Manda, rođena 1925. g. u Orahovici. Bila je borac u NOV. Poginula 1943. g. u
Rozmaerovcu na Dilju.
Dokument 428
U JEDINICAMA II. OPERATIVNE ZONE BILO JE NA DAN 4. IX. 1943. 128 ŽENA
Pregled 1
brojnog stanja i naoružanja jedinica II. Operativne
Zone
—
1
Napomena
ženskih
ženskih
—
Hrvatske
na licu
muških
muških
Štab zone
ženskih
muških
Jedinica
u rashodu
PO
Naoružanje 2
Brojno stanje
po spisku
NOV i
56
Zum beračko-Pokup.
Odred
Moslavački P. 0.
1
56
1
Po stanju 1. IX. 1943.
826
84
148
6
678
78
Po stanj. 15. VIII. 1943.
428
XIII. Prol. Brigada „R. K."
10
94
1
334
9
Po stanj. 15. VIII. 1943.
—
—
1000
Kalnički P. O.
431
33
50
II. N. 0. Brigada
II. Oper. Zona N. 0. V.
i P. O. H.
710
—
—
Ukupno
3451
128
292
1000
—
5
—
12
—
381
28
710
—
3159
116
Po stanj. 26. VIII. 1943.
Po stanju 4. IX. 1943.
i 1 aparat za miniranje
Po stanju";4. IX. 1943.
1 aparat za miniranje
Dne 4. I X . 1943.
Politkomcsar
M. P.
M. Belinić
1
Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O J .
2
N a o r u ž a n j e izostavljeno.
Komandant
Vlado Matetić
�Mudrinić Ljubica, rođena 15. XII. 1924. g. u Čaprigincima, k. Nova Gradiška. U NOV od
1942. g. Poginula u akciji na Čagljin 1943. g.
Mudrinić Sava, iz Babjaka, k. Našice. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g.
Muselin Anđa, rođena 1920. g. u Kokočaku, k. Orahovica. U NOV od 1943. g. Poginula
2. X. 1943. g. pri napadu na Čaćince.
Nikšić Milka, rođena 1923. g. u Čovcu, k. Nova Gradiška. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Poginula 1943. g.
Oberhofer-Šik dr. Tea, rođena 1913. g. u Karlovcu. U partizane odlazi 7. XI. 1943. g. iz
Koprivnice. U NOV je bila upravnik bolnice Diljskog područja, upravnik poljske
divizijske bolnice XII. divizije i referent saniteta XII. divizije. Više puta pohvaljena od Štaba korpusa. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin kapetana.
Obradović Ana, rođena 1919. g. u M. Peratovici, k. Grubišno Polje. 1942. g. odlazi u Bilogorski odred. Umrla.
Ostojić Milka, iz Babjaka, k. Našice. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula 1944. g.
Paunović-Miščević Danica, rođena 20. I. 1924. g. u Paklenici, k. Novska. Bila je član Kotarskog komiteta Novska. U NOV odlazi 1943. g.
Petiška Marica, rođena 1924. g. u Milanlugu, k. Slav. Požega. U NOV od 1942. g. Bila je
upravnik vojno-partizanske bolnice, zatim omladinski rukovodilac u I. bataljonu
podravskog odreda, član Kotarskog komiteta SKOJ-a Slatina, Đakovo i Slavonska
Požega, sekretar Općinskog komiteta Velika, član Kotarskog komiteta Čaglin,
pročelnik prosvjete Kotarskog NO-a Slav. Požega i član KK K P H Slav. Požega.
Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Ordenom
za hrabrost.
Poklepović Marija, rođena 16. IV. 1920. g. u Milni na Braču. U NOV od 28. XII. 1943. g.
Bila je bolničarka u bolnici X X V I I I . divizije.
Poljak Ruža, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Radošević Jovanka, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Rakoševac Marica Strelka, iz Pakraca. U NOV od 1942. g.
odredu.
Bila
je
borac
u
Psunjskom
Romanjak Kata, iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Rudić Anka, rođena 1918. g. u Gakovu, k. Grubišno
Ranjena 1944. g. Ima čin zastavnika.
Polje.
U
NOV
od
15. III. 1942. g.
Savić Anka, rođena 12. VII. 1919. g. u Vasinim Lažima, k. Slav. Požega. U svibnju 1943.
g. odlazi u NOV. Bila je borac u Slavonskom odredu i Virovitičkoj brigadi. Koncem 1943. g. uhapšena je i otjerana u logor. Po povratku iz logora, nastavlja
aktivno rad u kotarskom odboru AFŽ.
Sinjerac Milka, rođena 1924. g. u Koprivničkim Bregima, k. Koprivnica. Od 1943. g. bila
je borac u NOV. Poginula 1944. g. kraj Stare Ploščice.
Smiljanić Smilja, rođena u Budimcima, k. Našice.
Poginula.
Od
1942. g. bila
je
borac
u
NOV.
Sremac Milka, rođena 1925. g. u Svinjicama, k. Vojnić. U NOV od 6. VII. 1943. g. Ranjena
1945. g. na položaju kod Čađavice. Ima čin zastavnika.
Stanar Milica, rođena 10. V. 1923. g. u Gornjem Rajiću, k. Novska. U NOV od 1942. g.
Poginula 1944. g. u napadu na Voćin.
Stojanović Ruža, rođena 1923. g. u Borovu, k. Vukovar. Početkom 1943. g. bila je uhapšena radi aktivnog rada za NOP. Iste godine odlazi u NOV i pogiba u borbi kod
Ravne Gore na Papuku.
Šelović Cvijeta, rođena 1921. g. u M. Grđevcu, k. Grubišno Polje. Od 1942. g. bila je borac
u Bilogorskom bataljonu. Umrla krajem 1943. g.
�Šević Radoslava, rođena 24. XI. 1926. g. u Bršadinu, k. Vukovar. U NOV od 24. IV. 1943.
g. Svršila je sanitetski kurs III. klase oficirske škole. Bila je bolničarka u Virovitičkoj udarnoj brigadi. Ima čin starijeg vodnika.
Šimić Jelena, rođena 1927. g. u Orahovici. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka u bolnici
na Papuku. Ranjena u borbi s Nijemcima na položaju Jankovac, 1. IV. 1944. g.
Invalid.
Škiljan Vikica, rođena 1919. g. u Batinskoj Rijeci, k. Daruvar. U NOV od jeseni 1942. g.
Bila je bolničarka u bolnici Ljutoč, a kasnije učiteljica u Slat. Drenovcu. Umrla
1943. g.
Šrajber Anđelka. Bila je na dužnosti u Vojnoj oblasti za Slavoniju. Ima čin poručnika.
Štambuk Volga, iz Selaca na Braču. Poginula 1943. g. kao borac Slavonske jedinice.
Topi jak Julijana, rođena 1927. g. u Vel. Miletincu, k. Daruvar. Od 19. IX. 1943. g. bila
je borac u II. četi I. bataljona Virovitičke brigade. Ranjena 1944. g. na položaju
kod Suhopolja.
Ujić Danica, rođena u Topolovačkim brdima. U NOV od 1942. g. Bila je prva žena borac
u Bilogorskoj četi. Kasnije radi kao bolničarka u bolnici na Bilogori.
Vargaš Manda, rođena 22. IV. 1920. g. u Malinu, k. Slavonski Brod. U travnju 1941. g. radi
u Malinu i ostalim selima na organiziranju omladine. U lipnju i srpnju radi u
Zagrebu i učestvuje u udarnim omladinskim grupama. 1942. g. odlazi u NOV. U
I. slavonskom odredu bila je omladinski rukovodilac čete. 25. IV. 1942. g. zarobljena je i otjerana u logor. 15. I. 1944. g. izlazi iz logora i ponovo je u partizanima. Postaje član KK K P H i K NOO Brod, član OK K P H i 0 NOO Brod, sekretar
OO A F Ž Brod i član Oblasnog odbora A F Ž Slavonije, član Oblasne komisije za
pomoć postradalim krajevima, nastavnik politodsjeka VI. udarnog korpusa, šef
politodsjeka III. JA. Nosilac je Spomenice 1941.
Viljanac Nedeljka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Viljanac Radojka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Viljanac Vukosava, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Vučenović Jagoda, iz Kokočaka, k. Orahovica. Bila je 1941. g. borac u Papučkoj grupi. U
toku NOB radila je u organizaciji žena i u narodnim odborima.
Vučković Ljubica, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Vujatović Margareta, rođena 1919. g. u Pakracu. 1942. g. odlazi u I. slavonski odred. U
borbi kod Bobara na Psunju bila je ranjena. Za vrijeme ofenzive na Kozari nestala, te proglašena mrtvom.
Vujnić Radoslava, iz Budimaca, k. Našice. U NOV od 1942. g. Uhvaćena od neprijatelja u
Orahovici i obješena.
Vujnić Velinka, rođena u Budimcima, k. Našice. Od 1942. g. bila borac u NOV.
Vukadinović Mira, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Vukadin-ović Savka, rođena 1926. g. u Čeralijama, k. Podravska Slatina. U NOV od 1942.
g. U ofenzivi na Zvečevo bila je ranjena i prenesena u bolnicu kod Zvečeva. Bolnica je bila izdana neprijatelju i svi ranjenici ubijeni.
Vukelić Dragica, iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV.
Vukelić Ljubica, iz Gromačnika, k. Slav. Brod, Bila je borac u NOV.
Živanović Dara, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Živković Kata, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Od 1942. g. bila je borac u NOV.
Živković Ljeposava, rođena 1919. g. u Benkovcu, k. Nova Gradiška. U NOV od 1942. g.
Poginula 1944. g. u Podravini, u borbi s ustašama i Nijemcima.
�Dokument
429
PRIJEDLOG
ZA
U N A P R E Đ E N J E ŠRAJBER
ANĐELKE
U
ČIN
PORUČNIKA 1
K O M A N D A SLATINS'KOG PODRUČJA
VI. KORPUSA N O V
Podatci drugarice p. poručnika, Šrajber
Stjepana Anđelke, koja se predlaže za unapređenje u čin poručnika
2. 8. X. 1921. g. u Zagrebu.
3. Hrvatica, rimokat.
4. Neudata, otac Stjepan 55. g., majka
Julijana Malek (umrla) sestra Mira 24. g.
5. Otac tapetar, majka domaćica, sestra
isto žive u Zagrebu od ličnih prihoda. Majka
umrla.
6. Student medicine.
7. Veliku maturu 2. semestra. Svršila sanitetski oficirski kurs, br. kursa 8,38 od 7.
XI. 1944. g.
9. 24. V. 1943. g. Dobrovoljno.
Od kapitulacije Jugoslavije do stupanja
u NOV bila u logoru 6 mjeseci u Gospiću,
Jaski i Drenju, a ostalo vrijeme do stupanja
u NOV bila kod svoje kuće u Zagrebu.
Stupila kao medicinar i narkotizer III.
Operativne zone VB. br. i bila do 7. X. 1943.
g. Od 7. X. 1943. g. do 5. XI. 1943. g. u kirurškoj ekipi na Ljutoču, od 5. XI. 1943. g.
do 27. IV. 1944. g. u kirurškoj ekipi XII.
divizije, od 27. IV. 1944. do 1. X. 1944. g.
u VB VI/2, a. asistent, od 1. X. 1944. g. do
19. XI. 1944. g. na sanitetskom kursu, oficirskom pri GŠH u Baniji, od 19. XI. 1944.
g. do danas u VB. VI/2, a. asistent odelenja.
10. Proizvedena u čin p. poručnika Biltenom broj 40-43 st. 2. 19/1155. od maja 1944.
godine.
Kada je bila predložena u čin p.poručnika
vršila dužnost asistenta Odelenja VI/2.a.
11. Od 19. XI. 1944. g. asistent odelenja
VI/2.a.
II.
1. Srpiskohrvatski i njemački. Liječnik
(medicinar).
2. Hapšena od Mačekove zaštite 7. XI.
1940. g. a 1941. g. 15. VII. od strane ustaša
kao komunista, puštena na slobodu na intervenciju Cara.
3. U Italiji 1938. g. na maturalnom putovanju.
III.
1. Ranjavana nije.
2. Pohvaljena i odlikovana nije.
3. Kažnjavana nije.
4. Dobra, marljiva, vredna, odana, poslušna, fizički slaba, te nesposobna za uporan
rad, može se od nje razvijati dobar medicinar, ima iskustva u kirurgiji.
Komanda Slatinskog područja IV. korpusa N O V
Povjerenik personalnog odseka politkomesar
kapetan:
Rad. Rajović, s. T.
1
Original dokumenta nalazi se u Vojno-historijskom institutu M N O J .
�Partizanska bolnica na Psunju
Dokument 430
I Z N A R E Đ E N J A Š T A B A S A N I T E T S K O G O D S J E K A II. K O R P U S A N O V I P O H O D
8. VII. 1943. 0 R A Z M J E Š T A J U Ž E N S K O G S A N I T E T S K O G K A D R A K O D V R Š E N J A
BESPLATNE AMBULANTNE
STAB
2.
KORPUSA
NOV
I
SLUŽBE
PO
HRVATSKE
SANITETSKI
Br.
OTSJEK
37
8 . VII. 1943. g.
Upravama bolnica broj 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 10
U
19,10
č.
Naređuje se:
1. Upravnica 2 ođeljenja vojno-partizanske bolnice Psunjskog područja (dosadašnje
bolnice 2) sestra Ksenija Krajnović vršiće ambulantu kao i sve ostale bolnice i svi
upravnici subotom. Ambulante će se vršiti po sporazumu sa NOO-om u selu Bobare ili
Rogolji...
3. Upravnica infekcioznog ođeljenja bilogorske vojno-partizanske bolnice (dosadašnja bolnica broj .8 na Ravnoj Gori) Dr. Katarina Vevern vršiće besplatnu ordinaciju
svake subote u selu Popovci.
6. Upravnik oporavilišta broj l/II, odjeljenje vojno-partizanske bolnice Papučkokrndijskog područja, Dr. Alenka Hrovat-Pajalić vršiće besplatnu ordinaciju u Voćinu
svake subote.
2.
B o l n i c e
. . . Za smještaj djece koja nemaju nigdje da se spreme pristupili srno, u zajednici
sa prosvjetnim odborom Oblasnog NOO za Slavoniju i masovnimt antifašističkim organizacijama, formiranju dječjeg doma. Prostorije već imamo, samo ih još treba iznutra namjestiti, organizirati prehranu i t. d. Kao stručnu silu dao sam iz saniteta drugaricu Editu
Farner, sestru pomoćnicu, koja je ranije radila sa -djecom.
U upravni odbor doma od
strane vojske ušao sam ja.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Šef
21
Žene Hrvatske u NOB
sanitetskog
otsjeka
321
�Dokument
431
IZ N A R E Đ E N J A SANITETSKOG ODSJEKA II. KORPUSA NOV I POH OD 8. VII.
1943. 0 RAZMJEŠTAJU ŽENSKOG SANITETSKOG KADRA U
VOJNO-PARTIZANSKE BOLNICE
ŠTAB 2. KORPUSA NOV I PO
HRVATSKE
-SANITETSKI OTSEK
8. III. 1943. g. u 12,45 č.
Br. 34
. . . I. Vojno-partizanska bolnica Psunjskog područja
. . . Za šefa 2. odjeljenja te bolnice (dosadašnja bolnica broj 2) postavlja se med.
sestra Ksenija Krajnovič.
. . . Za političkog komesara 1 odjeljenja ove bolnice postavlja se drugarica Vilma
Divić-šoštarić. Za šefa 2 odjeljenja postavlja se dr. Katarina Vevern, dosadašnji sekundarni liječnik bolnice broj 7 bolnica Požeškog područja
III. Vojno-partizanska (bolnica broj 8)
. . . Za političkog komesara postavlja -se Kulić Nevenka, dosadašnji politički komesar
bolnice broj 3.
IV. Vojno-partizanska bolnica Papučko-krndijskog područja
. . . Za upravnika sadašnjeg oporavilišta broj 1 postavlja se dr. Alenka HrovatPajalić.
Smrt
fašizmu
— Sloboda narodu!
Politički komesar:
Komandant:
Šef Sanitetskog otsjeka:
Dr. Žarković s. r.
Osoblje ambidante u Mikleušu, 1944. g.
�Pred partizanskom
bolnicom na Papuku, prosinac
1943.
g.
Dokument
432
IZ IZVJEŠTAJA ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VI. KORPUSA
OD 4. XII. 1943. SANITETSKOM
ODSJEKU
GLAVNOG
ŠTABA HRVATSKE 0
ŽENAMA SANITETSKIM RADNICIMA
SANITETSKI OTSJEK
ŠTABA 6. KORPUSA NOV I POJ
Br. 7-6
Predmet: Izvještaj za mjesec novembar
4. X I I . 1943.
Šefu Sanitetskog otsjeka Glavnog Štaba NOV i PO Hrvatske
1. Raspored liječnika u operativnim jedinicama i pozadini.
a) Opći pregled
U toku mjeseca novembra dobili smo 6 liječnika, 3 studenta medicine, jednu studenticu farmacije, jednu dentisticu i jednu laboratorijsku asistenticu.
Novodošli liječnici raspoređeni su ovako :
. . . 4. Dr. Feodora Fischer, specijalista za dječje bolesti, raspoređena je na rad u
civilnom sanitetu, budući da je ovaj ostao bez kadrova zbog odlaska dr. Koharevića i zbog
povećanog broja zaraznih bolesti.
5. Dr. Tea Oberhofer, bolnički liječnik, raspoređena kao
(Dilj). Jučer je tek otputovala na svoju d u ž n o s t . . .
upravnik VP
bolnice 6
Od medicinara mobilizirali smo drugaricu Zoru Hirjanić, stud. X. semestra. Raspoređena na praksu u VP bolnicu II/3 (kirurško odjeljenje dr. Koporca). Klašnja Zorka, stud,
med., raspoređena na praksu u VP bolnicu III/I. Kljaić Nikola, stud, med., raspoređen
na praksu u VP bolnicu IV/1 (kirurško odjeljenje dr. Polačeka).
�Vera Švedova, dentista, dobrovoljno stupila u partizane U novembru. Ne želi raditi
zubarski posao i po vlastitom traženju raspoređena na rad kao bolničarka. Vera Duić,
laborant, asistentica, raspoređena na rad sa svojim mužem u VP bolnicu 1/2.
Sestra pomoćnica Matoničkin Anica, stupila kao dobrovoljac u partizane 2,3. X.
1943. g., raspoređena kao šef odjeljenja VP bolnice III/4 (oporavilište),
b) SANITETSKI KADROVI:
.. . Politkomesar VP bolnice 5 Nevenka Kulić dobila je tuberkulozu i upućena je na
liječenje. Njezinu dužnost preuzeo je Milenko P a l i k u ć a . . .
. .. referent saniteta 17. brigade slomio je nogu i nalazi se na liječenju, njegovu
dužnost preuzela je doktorica Alenka Hrovat i sasvim- zadovoljava na tom poslu.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
i
Šef
sanitetskog
otsjeka,
major
D r . Žarković, s. r.
Dokument
433
IZ NAREDBE ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VI, KORPUSA NOVJ OD 4. XII.
1943. KOJOM SE POHVALJUJE VEĆI BROJ
DRUGARICA
U
POZADINSKOM
SANITETU
SANITETSKI
ŠTABA
6.
OTSJEK
KORPUSA
NOV
I
POJ
Br. 175
4.
XII.
1943.
Naredba br. 1
Za osobito vrijedan i požrtvovan rad u sanitetskoj službi pohvaljuju se slijedeći
drugovi i drugarice :
. . . 3. Drugarice bolničarke VP bolnice I/l za -savjestan i požrtvovan rad u redovno
vrijeme, i uzorno držanje za vrijeme neprijateljske ofenzive u ljetu 1943.
4. Drugarice pralje iz 1 kirurškog odjeljenja VP bolnice 1, koje najtočnije i najsav jesni je obavljaju svoje naporne poslove.
5. Drugarica Stoja Buzdum, pomoćna kuharica u VP bolnici I/l, za uzoran i požrtvovan rad kroz 12 mjeseci kao pralja i kuharica.
. . . 7. Greta -Skalak, bolničarka-instrumentarka VP bolnice I/l, za uzoran, neumoran
i točan rad.
8. Palčec Tonka, bolničarka VP bolnice II/l, za požrtvovan i savjestan rad kroz
godinu dana.
. . . 11. Drugarica Milka Mikojević i Stojanka Novaković, kuharice VP bolnice II/2,
za naporan i požrtvovan rad u kuhinji za vrijeme bolesti ostalog osoblja.
12. Presečan Kata, Gavro Sljubura, Jela Boičić, bolničari u VP bolnici III/l, zbog
uzornog i o-sobito pažljivog odnošaja prema ranjenim borcima.
13. Drugarica Danica Miletić, bolničarka VP bolnice III/l, za uzoran i vrlo naporan rad u p-revijali-štu prvog kirurškog odjeljenja.
14. Drugarica Boja Milanković, vešerica VP bolnice III/l i drugarica -Jovanka Lončar, kuharica VP bolnice III/l, za uzoran i požrtvovan rad na dužnosti, koja im- je dodijeljena.
. . . 19. Drugarica Majić Jagoda, bolničarka, i drug Anđelić Đuro, bolničar VP bolnice IV/1, za uzoran i požrtvovan rad oko ranjenika.
. . . 21. Drug Blagoje Romanic, bolničar i drugarica Katica Furnić, bolničarka VP
bolnice I V/2, za požrtvovan i uzoran rad.
. . . 23. Drugarica Milka Priča, šef odjeljenja VP bolnice IV/3, za požrtvovan rad.
. . . 25. Jelka Foketi, bolničarka VP bolnice IV/4, za požrtvovan rad i lijep postupak
prema ranjenicima.
Prednju Naredbu pročitati pred strojem na svakom pojedinom bolničkom odjeljenju.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Šef Sanitetskog otsjeka:
D r . Zarković, s. r.
�U posjeti invalidskom domu VI.
korpusa na Ljutoću
Dokument
P O H V A L A K A T I GOVORUŠIĆ, P O L I T K O M E S A R U
VOJNO - P A R T I Z A N S K E
NICE ZA NJEN POŽRTVOVAN
UPRAVA
V.P.B.
434
BOL-
RAD1
VI/2
Br. si.
Dana 23. XI. 1944.
Upravama odjeljenja — svima
Od Komande SI. Područja od 21. XI. 1944. g. pod br. 1307, dobili smo slijedeći dopis:
»Ovim pohvaljujemo drugaricu Katu Govorušić, pol. komesara V. P. B. VI/2-b, kao
najaktivnijeg radnika našeg Područja. Ista drugarica je tako rekuć nemoćna starica, kojoj
se ova Komanda divi na njezinome radu i agilnosti, te tako bez sumnje možemo reći da
je ista kao najbolji, najradiniji rukovođioc na ovome Području.
Ista drugarica može svim našim1 rukovodiocima da posluži kao primjer, jer mnogi
naši rukovodioci zanemaruju naš posao i lenčare, a dok naša draga drugarica Kata ne
sprovodi niti jednoga dana uzalud nego u radu.
Još jednom napominjemo drugovima rukovodiocima da se ugledaju u rad naše drugarice, Kate.«
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Politkomesar:
(Potpis n e č i t l j i v )
1
-
O r i g i n a l ovo,g dokumenta nalazi se u arhivi H i s t o r i j s k o g
U p r a v n i k , kapetan:
(Potpis
nečitljiv)
o d j e l j e n j a CK S K H .
�ŽUMBERAK
I
POKUPLJE
Žumberak i Pokuplje obuhvatalo je u toku NOB brdski sklop Žumberka,
polje, širu okolicu Zagreba južno od rijeke Save i dio Posavine do Siska.
ravno
Pokuplje,
Turo-
Polovinom kolovoza 1941. g. formiran je u šumi blizu sela Đurića 1. žumberački partizanski odred
od 37 boraca, većinom radnika i studenata. Odred je otpočeo s akcijama, ali se nije održao.
Početkom travnja 1942. g. GŠH je uputio na Žumberak jednu desetinu boraca IV. bataljona I. kordunaškog odreda, da bi pomogla svojim iskustvom razvoju i organiziranju KOB u neposrednoj okolici
Zagreba, gdje su za to već postojali svi politički uslovi. Za nekoliko dana, po naređenju GŠH, dolazi
u taj kraj Narodni heroj Milka Kufrin-Bulat zajedno s nekoliko članova Partije i SKOJ-a iz kotara
Samobor i s vodom od 16 drugova. Odmah je osnovan vod od oko 30 boraca. Akcije voda i politički
rad partizana doprinijeli su mobilizaciji novih boraca, koji su sve više stizali iz Zagreba, Okića, Horvata,
Donje Kupčine i t. d. Sredinom lipnja vod se već povećao na 90 boraca. Tih dana stigla je na Žumberak još jedna desetina, formirana od dobrovoljaca I. kordunaškog odreda. Krajem lipnja formira se
od tih boraca I. žumberačka partizanska četa od tri voda. Za pomoćnika komesara čete postavljena je
Milka
Kufrin-Bulat.
Pred kraj lipnja četa već ima oko 150 boraca i formira se bataljon »Josip Kraš« od tri čete. Za
komesara III. čete tog bataljona postavljena je Milka Kufrin-Bulat.
Istodobno s upućivanjem desetine u Žumberak, jedan vod 1. čete IV. bataljona 1. kordunaškog partizanskog odreda upućen je u Pokuplje. I on je postepeno jačao, tako da je početkom lipnja 1942. g.
već formirana četa »Kljuka« od 60 boraca. Pod konac lipnja četa već broji 110 boraca.
Krajem lipnja 1942. g. formira se Žumberačko-pokupski partizanski odred, u koji ulazi jedan
novoformirani bataljon od 120 boraca, četa »Kljuka«, koja kasnije prerasta u bataljon »Slavko Klobučar«, i Žumberačka omladinska četa, formirana u kolovozu 1942. g. od omladinaca-dobrovoljaca iz općina
Kalje, Radatovići, Sošice, Horvati i Okić.
Da pomogne razvoju narodnog ustanka u Žumberku i Pokuplju, GŠH, krajem kolovoza 1942. g.
upućuje na taj teren IV. kordivnašku brigadu, a u rujnu 1942. g. I. proleterski udarni bataljon
Hrvatske.
Početkom listopada formirana je u Žumberku Zagorska četa, koja je krenula ti Hrvatsko Zagorje
i spojila se s Kolničkim partizanskim odredom. Većinu boraca u četi sačinjavali su Hrvati iz okolice
Zagreba i Hrvatskog Zagorja, a ostalo su bili prvoborci Korduna.
Od I. ,proleterskog bataljona Hrvatske i Žumberačko-pokupskog odreda formirana je 7. XI. 1942.
g. XIII. KO udarna brigada »Josip Kraš«, koja je kasnije dobila naziv: XIII. udarna KO proleterska
brigada »Rade Končar«. Polovinom 1943. g. među borcima brigade bilo je preko 10°/o žena. Brigada je
bila sastavljena od boraca iz svih krajeva Hrvatske: Dalmatinaca, Primoraca, Kordunaša, Ličana, Banovaca, Gorana, Zagrepčana, Žumberčana, Zagoraca, Slavonaca i nekoliko Bosanaca. XIII. proleterska brigada imala je ogromno značenje za razvitak narodnog ustanka u Žumberku. Na stotine novih boraca
stupalo je u njezine redove.
�3. XI. 1943. g. brigada kreće preko oslobođenog teritorija u Bosnu, gdje ulazi u sastav I. proleterske divizije, s kojojm prolazi VI. i VII. neprijateljsku ofenzivu.
23. VIII. 1944. g. brigada je stigla u Srbiju i učestvuje u posljednjim
naše zemlje.
borbama
za
oslobođenje
Za izvanredne zasluge u borbama, XIII. proleterska brigada je 28. VII. 1944. g. odlikovana Ordenom Narodnog oslobođenja, a 24. XI. 1944. g. Ordenom Partizanske zvijezde I. reda.
U toku veljače 1943. g. formiran je u Žumberkii terenski bataljon od 147 boraea, radi osiguranja
slobodnog teritorija i djelovanja u pravcu Samobora i Jaske. Prilikom napada neprijatelja, 21. ožujka
1943. g. koji je namjeravao da stegne obruč oko Žumberka i onemogući povlačenje jedinica NOV i bolnice, bataljonu je uspjelo da na 120 kola evakuira 198 ranjenika, te oko 700 ljudi, žena i djece. U
dugom i teškom maršu, kolona duga preko 12 kilometara, s ranj,enicima i narodom stiže u Čremušnieu.
Ranjenici su smješteni u slovenske bolnice na Rogu, a bataljon i narod vraćaju se u Žumberak.
Kroz to vrijeme snažno rastu udarne grupe Žumberka i Pokuplja, tako da se 8. V. 1943. g. formiraju dva nova bataljona sa oko 400 boraca.
Polovinom srpnja 1943. g. formiran je Turopoljsko-posavski
30. siječnja 1944. g. formirana
brigadu
»Joža Vlahović«,
Seljinu
je
brigadu,
XXXIV.
divizija,
Karlovačku
odred
od
koja je imala
brigadu,
300
u
boraca.
svom
Turopoljsko-posavski
sastavu
omladinsku
i Žumberački
odred.
Karlovačkog
kotara.
27. kolovoza 1944. g. formirana je. Zumberačka brigada.
Karlovačka brigada formirana je 1943. g. na Kordunu, od boraca s terena
Brigada je djelovala samostalno sve do ulaska u sastav XXXIV. divizije, 1944. g.
�Dokument 4 3 S
NAREDBA KOJOM SE MILKA KUFRIN POSTAVLJA ZA POLITKOMESARA III.
ČETE BATALJONA »JOŽE KRAŠA«
Naredba br. 6
U svrhu j a č a n j a P a r t i z a n s k o g pokreta u dijelu Žumberačko-Pokupskog, kao i organizacije odnosno reorganizacije Žumberačko-Pokupskog N O P
Naređujem
1.
Da
se
organizira Štab b a t a l j o n a »Jože K r a š a « i to kako s l i j e d i :
Za komandanta b a t a l j o n a imenujem druga B r e b e r i n a Miška, za njegovog zamjenika
imenujem druga Simić Milutina.
R a z r j e š u j e m dužnosti politkomesara b a t a l j o n a » J o ž e K r a š a « druga F o r š t Milana, a
na njegovo mjeato imenujem druga Matu Mejašića, t. j. za politkomesara bataljona »Jože
K r a š a « , a n j e g o v i m z a m j e n i k o m i m e n u j e m : d r u g a L o p a j i č M i l a n a . D r u g F o r š t odlazi u
četu...
. . . Za komandira 3. čete b a t a l j o n a » J o ž e K r a š a « i m e n u j e m druga Gugu, njegovim
zamjenikom druga Ivana Videkovića. Za politkomesara imenujem drugaricu Milku Kufrin,
a njezinim zamjenikom druga Butkovića.
3 . P r o v o đ e n j e ove
Kraša«, drug Breberina
naredbe imade
i Mejašić.
izvesti k o m a n d a n t i politkomesar b a t a l j o n a » J o ž e
4. N a r e đ u j e m da se odmah izvrši primopredaja
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
svih
dužnosti
prema
ovoj
naredbi.
narodu!-
Za štab II. Operativne zone
N O P i D Vojske Hrvatske
Politkomesar i vršioc dužnosti
komandanta II. OZ
Marko iStubičanec v. r. 1
N a p o l o ž a j u dne 9 . V I I I . 1 9 4 2 .
1
Narodni heroj Marko Belinić.
BIOGRAFIJA
NARODNOG
HEROJA
Rođena je 15. X. 1921. g. u selu Purgariji, Okić,
kotar
Jastrebarsko,
u
seljačkoj
porodici.
Nakon
svršene osnovne škole polazi gimnaziju u Zagrebu.
Nakcm završetka srednje škole upisuje se na agronOmski fakultet, jer je htjela da svojim stručnim
znanjem
pomogne
izmjeni
društvenih
odnosa,
koji
su vladali na nalem selu. Već u gimnaziji, 1938. g.,
postaje
član SKOJ-a.
U
SKOJ-u
izgrađuje svoje
poglede na društvo, njene ideje o novom, socijalističkom društvu postaju šire i temeljitije, i ona
traži
sredstva
za njihovo
ostvarenje.
Neposredno
pred
okupacijom
naše
zemlje
napušta studij i potpuno se posvećuje političkom radu,
naročito u selima Okića (k. Jastrebarsko) i Horvatima (k. Samobor). Početkom okupacije učestvuje u
diverzantskim akcijama i pomaže u prihvatu interniranih boraca nakon njihovog bijega iz Kerestinca.
Usprkos stalnih progona i potjera, neumorno radi
na širenju ideja NOB. Kad su joj ustaše uhapsili
MILKE
KUFRIN
čitavu porodicu, da bi je prisilili na predaju, ona
se ne koleba, svijesna da sa fašizmom nema pogodbi, već samo borba na život i smrt.
Odlazi u
Zagreb, gdje se povezuje sa SKOJ-evskom i partijskom organizacijom. Na prijedlog druga Rade Končara, sekretara CK KPH, u lipnju 1941. g. postaje
član KP. Tada izjavljuje: »Spremna sam na sve,
idem na svaki zadatak, pa i onaj koji je nemoguć,
idem tamo gdje me Partija odredi.« Zatim postaje
član MK SKOJ-a Zagreb, organizira i učestvuje u
akcijama
SKOJ-evskih
organizacija,
u
pisanju
parola, trganju ustaških i njemačkih plakata i proglasa, u skupljanju oružja, pripremanju i vršenju diverzantskih akcija, kurseva za prvu pomoć, i u političkom radu na
okupljanju
omladine protiv
okupatora.
U Zagrebu radi ilegalno sve do odlaska u partizane, krajem listopada 1941. g. Postaje član OK
SKOJ-a za Karlovac i radi na stvaranju omladin-
�skih organizacija, na mobilizaciji omladine za NOV,
te učestvuje u akcijama partizanskih odreda.
Početkom travnja 1942. g. odlazi na Žumberak
i Pokuplje zajedno sa desetinom partizana, koju je
CK KPH i Glavni štab Karoclno-oslobodilačkih i
partizanskih odreda Hrvatske uputio na taj teren
sa zadatkom da u neposrednoj okolici Zagreba, u
kraj gdje se osjećao jak utjecaj Mačekove izdajničke politike, mobilizira hrvatski narod na oružanu borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika.
Milka postaje zamjenik komesara 1. žumberačke
čete. S jednim vodom te čete i Karodnim herojem
Pavlom
Videković i Mraović
Milanom
Simićem
vrši prve akcije na pruzi Zagreb-Karlovac, pali
ustaške općine i čisti teren od neprijatelja. U Hrvatskom Leskovcu, zajedno s drugom Simićem, razoružava željezničku stražu i zarobljava 9 domobrana i 6 pušaka. Kasnije postaje komesar 111. čete
bataljona »Josip Kraš«, s kojim vrši svakodnevne
akcije oko samog Zagreba. Sa svojom je četom srušila nekoliko vlakova oko Zdenčine i Horvata, a na
jednom vlaku zarobila talijanskog vojnog atašea i
dva policijska agenta. Nevjerojatna smionost partizana, iznenadni napadi, brzo manevriranje i napadi na ustaše tamo, gdje su se osjećali potpuno
sigurni, stvorilo je kod neprijatelja paniku i prisililo ih da obustave svaki noćni promet na pruzi
Zagreb-Karlovac.
Karod kotara Jaske i Samobora bio je oduševljen
tim akcijama partizana. Omladina odlazi u partizane,
a sela oko Okića i Horvata masovno pomažu KOP.
Ta sela postaju čvrsta baza III. četi za napade na
ustaše. Ona se u njima slobodno kreće i zadržava,
iako se u neposrednoj blizini nalazi čitav niz ustaških uporišta.
Milka je sredinom 1942. g. postala poznata politička ličnost u okolici Jaske, Samobora, Slovenije,
a naročito u Zagrebu, ličnost, koju resi hrabrost i
revolucionarna svijest. Ustaše su se bojali tog imena, a narodu je njeno ime bilo simbol pobjede. Nije
bio nimalo rijedak slučaj, da su ljudi pričali: »Kad
se ova mlada djevojka ne plaši neprijatelja slobode,
a nismo ni mi za to da sjedimo na ognjištu, hajd'
mo u partizane.« 1 zaista, odlazile su djevojke, mladići, pa i starci iz okolice Jaske i Samobora u partizane, a mnogi radnici iz Zagreba želili su da dođu
u Žumberak, jer su znali za njene oružane i političke akcije.
Kod formiranja OK KPH za Pokuplje, Milka
postaje njegov član. 'U studenom 1942. g. odlazi sa
Narodni
heroj
Milka
Kufrin
Žumberka i postaje član, a kasnije organizacioni
sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Hrvatsku. 1943. g. postaje predsjednik Saveza Antifašističke omladine Hrvatske. Pod najtežim uslovima
često prelazi s jednog kraja Hrvatske na drugi, kroz
poluoslobodeni i neoslobođeni teritorij, pruža pomoć organizacijama na terenu i vojsci i uvijek se
ističe upornošću i požrtvovanjem.
Na prvom zasjedanju ZAVNOH-a, 13. i 14. VI.
1943. g„ izabrana je za vijećnika. Poslije oslobođenja izabrana je za člana CK SKH, za narodnog
poslanika Savezne narodrm skupštine i za Sabor
Narodne republike Hrvatske.
Nosilac je Spomenice 1941.
Za izvanredne zasluge u razvitku narodnog
ustanka u Hrvatskoj, Milka Kufrin odlikovana je
Ordenima: Bratstva i jedinstva I reda, Zasluga za
narod I. reda i Ordenom za hrabrost, a Prezidium
Narodne skupštine FNRJ, ukazom 23. VII. 1952. g.,
odlikovao ju je najvećim priznanjem — Ordenom
Narodnog heroja.
�MEĐU Ž E N A M A BORCIMA ŽUMBERAČKO-POKUPSKIH I TUROPOLJSKO POSAVSKIH
JEDINICA BILE
SU I OVE DRUGARICE:
Babić Ljubica, rođena 1923. g. u Horvatima, k. Samobor. U NOV od početka 1942. g. Bila
je borac u bataljonu »Jože Kraša« i XIII. proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g.
u jurišu na ustaška utvrđenja na Krašiću.
Babić Zorka, rođena 1925. g. u Horvatima, k. Samobor. 1942. g. odlazi u III. četu bataljona
»Joža Kraš«. Početkom 1943. g. upućena je na politički rad na području Žumberka, a početkom 1944. g. postaje član KK SKOJ-a za Samobor.
Badovinac Ana, iz Badovinaca na Žumberku. Poginula kao borac 1944. g.
Badovinac Draga, rođena 1923. g. u Šiljcima na Žumberku. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac-mitraljezac. Poginula na Žumberku u borbi s ustašama 1944. g.
Balent Marica. 1943. g. odlazi u XIII. poletersku brigadu. Bila je borac, bolničarka i sanitetski referent u brigadi.
Barbarić Jagica, rođena 1924. g. u Španskom, kraj Vrapca. U NOV od 20. III. 1943. g.
Bila je borac i bolničarka I. čete II. bataljona žumberačkog partizanskog odreda.
Prilikom borbe na Plješivici, usred najžešće vatre, previla je i izvukla s bojišta
sedam ranjenih drugova. U zimi 1943. g. pratila je iz Plješivice u bolnicu u Sošicama petnaest ranjenih drugova. Ostala je tri dana i tri noći sama s ranjenicima
u dubokom snijegu tražeći pomoć. Zadatak je izvršila i dovela drugove na određeno mjesto.
Bašić Nevenka, rođena 1927. g. u Podgrađu, k. Samobor. Bila je borac Žumberačkog partizanskog odreda. Prilikom napada na Malune zarobljena je od neprijatelja. —
Uspijeva j o j da se oslobodi i ponovo odlazi u Žumberačku brigadu.
Bašić Slavica, rođena 1924. g. u Podgrađu, k. Samobor. U NOV od rujna 1943. g. Bila je
bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi, zatim u bolnici X. koipusa i bolnici I.
armije.
Benceković Zora, rođena 1927. g. u Horvatima, k. Samobor. U kolovozu 1942. g. odlazi u
X I I I . proletersku brigadu.
Bertović Dragica, rođena 1928. g. u Sv. Klari, k. Zagreb. Bila je bolničarka u sanitetskom
vodu Žumberačkog odreda.
Bolf Ljubica, rođena 1921. g. u Pribiću, k. Jastrebarsko.
Bila je uhapšena i odvedena u
logor Stara Gradiška. Po izlasku iz logora odlazi u X I I I . proletersku brigadu.
Brezar Draga, rođena 1926. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. U proljeće 1943. g. odlazi u
X I I I . proletersku brigadu. Poginula 1943. g. u borbi u Dvorištu kod Lović-Prekrižja na Žumberku.
Brezar Milka, rođena 1925. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. 1943. g. bila je borac u XIII.
proleterskoj brigadi.
Broiz Josipa, rođena u Klanjcu. 1943. g. bila je bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi.
Broz Ljubica, rođena 1919. g. u Ledinama, k. Klanjec. Od 1940. g. aktivno radi u naprednom pokretu. 13. X I I . 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu u kojoj je bila
delegat voda i komesar čete. Nosilac je Spomenice 1941.
Bubić Ankica, rođena 1921. g. u Kupincu, k. Karlovac. 25. I. 1942. g. odlazi u Tisovački
odred. Kasnije je bila bolničarka, referent saniteta bataljona i brigade. Nosilac
je Spomenice 1941.
Catela Marica, rođena u Vrapču, k. Zagreb. Od 1943. g. bila je bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi.
�Grupa partizana i partizanki u Pokuplju
Geranić Anica, rođena 1920. g. u Ogulinu. Od 1937. g. radi u URS-ovim sindikatima. U
prosincu 1942. g. odlazi na Žumberak. Završila je vojni kurs i poslije toga neko
je vrijeme politički radila u općini Kalje. U proljeće 1943. g. bila je u II. četi
I. bataljona XIII. proleterske brigade. Ima čin starijeg vodnika. Nosilac je Spomenice 1941.
Crnčić Anka, rođena u Stajnici, k. Brinje. 1942. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila
je borac, a kasnije bolničarka. Nekoliko puta pohvaljivana.
Curiš Pepica, rođena 1916. g. u Zagrebu. 7. VII. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila ie ranjena 1945. g. Ima čin vodnika.
Dimitrijević Slavica, rođena 1925. g. u Zagrebu. 3. III. 1943. g. odlazi u II. četu I. bataljona XIII. proleterske brigade. Poginula kod Kupčine 1943. g.
Fajfer Marija. Bila je bolničarka u NOV i učestvovala u borbama u Žumberku i Bosni.
Iz najžešće vatre izvlačila je ranjene drugove. Poginula.
Ferek Štefica, rođena u Zagrebu. Od 1943. g. bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi.
Ranjena je kod Travnika. U borbi kod Mrkonjića, 1944. g. njezinu su četu opkolili četnici. U borbi je bila ranjena, zarobljena i ubijena.
Fiolić Marica, rođena u Maloj Mlaki, k. Velika Gorica. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku
brigadu kao borac čete za vezu. 1944. g. radi s omladinom. Bila je član KK KPH
Velika Gorica.
Fučko Jelka, rođena 1921. g. u Pisarovini. U NOV od 20. XII. 1941. g. Bila je borac u IV.
bataljonu XIII. proleterske brigade.
Goleš Marta, rođena u Goleši-Radatović na Žumberku. U proljeće 1943. g. odlazi u XIII.
proletersku brigadu. Poginula.
�Grdan Mara, rođena 1927. g. u Modruši, k. Sisak. U NOV od 8. II. 1943. g. Bila je bolničarka u III. četi III. bataljona Seljine brigade. Poginula 7. IV. 1945. g. kod Kurjevca.
Gurovič Marica. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka Žumfoeračkog partizanskog odreda
i III. bataljona Žumberačke brigade.
Harapin Irma. Odlazi kao 15-godišnja djevojčica u X I I I . proletersku brigadu i već se u
prvim borbama istakla hrabrošću. U borbi na Pribiću bila je teže ranjena. Po
ozdravljenju odlazi u bataljon »Kljuka«. Poginula na žažini.
Heraković Jelka, rođena u Cerovici na Žumberku. U jesen 1943. g. odlazi u partizane.
Radi na terenu općine Kalje, zatim kao bolničarka i u četi za vezu Žumberačke
brigade.
Hinić-Viktorovski Darinka, rođena 1924. g. u Radatoviću na Žumberku. Od 1942. g. bila je
borac i sanitetski referent u X I I I . proleterskoj brigadi. Poginula u borbi kod
Brašljevice.
Hlopec Barica, rođena 1925. g. u Novom Čiću, k. Velika Gorica. U NOV od 25. VIII. 1943.
g. Ranjena 1944. g. kod Dubravca, kao borac Seljine brigade.
Horvatić Ivanka, rođena 1925. g. u Čeglji, k. Jastrebarsko. U NOV od kolovoza 1943. g.
Bila je borac u četi za vezu Seljine brigade. U ožujku 1944. g. kod Zdenčine
smrtno je ranjena.
Horvatić Pavica, rođena 1927. g. u Golom Vrhu, k. Jastrebarsko. 15. X. 1943. g. odlazi u
III. bataljon žumberačke brigade. Poginula 1944. g. u borbi na Plješivici.
Hotko Ivka. Bila je od 1943. g. bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi. Ima čin vodnika.
Hotko Jelka. U NOV od 1943. g. Bila je borac, a kasnije bolničarka u X I I I . proleterskoj
brigadi. Poginula na Palisadi.
Hrenek-Lučić Katica, rođena 1926. g. u Kućama, k. Velika Gorica. Bila je od jeseni 1943.
g. borac u Seljinoj brigadi.
Hrestak Marija, rođena 1922. g. u Zagrebu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu.
Poginula 1943. g. kod Sv. Jane.
Jambrek Francika, rođena 1923. g. u Stupniku, kraj Zagreba. U kolovozu 194,3. g. odlazi
u Žumberački odred. Bila je borac, a kasnije delegat voda. Dva puta ranjena. Ima
čin zastavnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom zasluga za narod III. reda.
Jordan Ivka. Bila je 1943. g. referent saniteta bataljona »Kljuka«. U najtežim borbama
izvlačila je s položaja ranjene drugove. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom
i Medaljom za hrabrost.
Jugović Dušanka, rođena 1925. g. u Kućarima, k. Bosanska Dubica. Od 11. V. 1942. g. bila
je borac u Seljinoj brigadi. Ranjena 1944. g. kod Draganića.
Juraj Roza. Bila je borac u NOV. Poginula u borbi s ustašama 1944. g.
Kamauli Anka. Od 1943. g. bila je borac i bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi, te referent saniteta u jedinici I. proleterske divizije.
Karlović Zdenka. Bila je borac u I. četi I. bataljona
Poginula.
žumberačkog
partizanskog
odreda.
Katić Slavica, rođena 1923. g. u Samoboru. 12. I. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je referent saniteta bataljona, higijeničarka i zamjenik referenta
saniteta brigade. Nekoliko puta pohvaljivana. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Katić-Šantić Katica, rođena 1921. g. u Ogulinu. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u
odredu, borac i bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi i upravnik bolnice u Žumberku. Invalid. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III.
reda.
�—, P,epica Broz, Milica Pipit, Anka Crnčić, —. Milica —,
Kao 12-godišnja djevojčica odlazi u NOV. Bila je borac u bataljonu »Kljuka«
i Seljinoj brigadi. U borbi na Brezovači istakla .se hrabrošću.
Klanec Zora.
rođena 1925. g. u Okiću, k. Jaska. 3. X. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je
borac u Žumberačkom odredu, u II. četi I. bataljona i bolničarka u sanitetskom
vodu Žumberačke brigade.
Klemenić Barica,
rodom iz Splita. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila je borac,
kasnije prelazi u Centralnu kazališnu družinu.
Knapić Etica,
rođena 1920. g. u Lekeniku, k. Sisak. 25. IX. 1943. g. odlazi u Seljinu brigadu
i postaje politdelegat. 1944. g. smrtno je ranjena.
Kokot Bara,
bila je delegat čete u Seljinoj brigadi. U borbi oko Dobranca i Bukovčaka
bila je teško ranjena kod izvlačenja ranjenih drugova s bojišta. Poginula.
Kokot Dragica,
rođena 1925. g. u Slav. Brodu. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi od
194,3. g., a kasnije član glumačke grupe iste brigade. 1944. g. postaje član Centralne kazališne družine ZAVNOH-a.
Kolesar Irena,
rođena 1921. g. u Oštarijama, k. Ogulin. U NOV od 1943. g. Bila je omladinski rukovodilac, a zatim pomoćnik komesara u četi za vezu Žumberačke brigade.
Kolin Lucija,
Bila je borac u Turopoljsko-posavskom odredu. U toku jedne borbe u Posavini osvojila je »šarac«. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Kos Dragica.
rođena u Hraščini, k. Zagreb. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu s grupom omladine iz sela Brdovca. Kod Mrkonjić grada bila je ranjena.
1944. g. upućena je u Zagrebački okrug na rad s omladinom. Postaje član i zatim
sekretar KK SKOJ-a i član OK SKOJ-a Zagreb.
Kos-Jan,čić Katica,
rođena 1923. g. u Tisovcu, k. Kalje. U NOV od početka 1942. g. Bila je
borac u Žumberačkom partizanskom odredu.
Kovačić Jelka,
�Kufrin Draga, rođena 1900. g. u Okiću, k. jaska. Bila je neko vrijeme u zatvoru zajedno
sa svojim drugom, koji je 1942. g. ubijen, i dvije kćeri: Ljubom i Zorom. Zatim
s kćerima odlazi u bataljon »Josip Kraš«, gdje je bila kuharica. Radi njezine
snalažljivosti i brižljivosti borci su je zvali »Naša mamica«.
Kufrin-Kožić Ljubica, rođena 1923. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. U kolovozu 1942. g.
odlazi u NOV. Bila je borac u bataljonu »Josip Kraš«, te borac i omladinski
rukovodilac u X I I I . proleterskoj brigadi. 1944. bila je sekretar KK SKOJ-a Jaska.
Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Kufrin Pava, rođena u Okiću, k. Jaska. U NOV od 1943. g. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi.
Kufrin-Rak Zora, rođena 1926. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. Odlazi u NOV u kolovozu
1942. g. zajedno s majkom Dragom i sestrom Ljubicom. Bila je mitraljezac u brigadi, a kasnije delegat voda. U travnju 1944. g. prelazi na rad u ONOO Pokuplje.
Latković Ana, iz Mrkoplja, k. Jastrebarsko. U NOV od 1942. g. Bila je politički delegat u
Seljinoj brigadi. Poginula 1944. g. u Kraljevcu kod Kupinca.
Levak Dragica, rođena 1928. g. u Splitu. Povlačeći se s roditeljima pred terorom fašističkih okupatora u Dalmaciji, stigla je u Pokuplje. U Pisarovini radi u Komandi
mjesta, a zatim prelazi kao bolničarka u sanitetski vod Žumberačke brigade. Kasnije je borac u II. bataljonu iste brigade.
Lisjak Dragica, rođena 1909. g. u Maloj Rpenji, k. Pregrada. 1942. g. odlazi u I. kordunaški odred, a zatim u XIII. proletersku brigadu. Bila je sedam puta ranjena.
1944. g. radi u organizaciji A F Ž u Pisarovini. Nosilac je Spomenice 1941.
Lučić-Hadžiahmetović Barica, rođena 1925. g. u Kućama, k. Velika Gorica. Od sredine 1943.
g. bila je borac i bolničarka u X I I I . proleterskoj1 brigadi. Ima čin vodnika.
Magovac Ana, iz Kamenica, k. Karlovac. 1943. g. odlazi
brigadu.
kao
borac
u
XIII. proletersku
Mahovec Dragica. Bila je borac u NOV. Poginula u borbi kod Dubranaca u Pokuplju spašavajući mitraljez poginulog mitraljesca.
Majdačić Mara, rođena 1916. g. u Stupniku, k. Zagreb. Od 1942. g. bila je borac u XIII.
proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Kupčine. Iza nje je ostalo
maloljetno dijete.
Majdak Marica, rodom iz Vrapča, k. Zagreb.
brigadi.
Bila
je
bolničarka
u
XIII. proleterskoj
Malašić Darinka, rođena 1927. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. Od lipnja 1943. g.
bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi. Dva puta odlikovana. Ima čin zastavnika.
Malašić Nada, rođena 1922. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. U lipnju 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Odlikovana. Ima čin kapetana.
Maltarić Đurđa. Odlazi u partizane sa cijelom porodicom. Bila je borac, a kasnije radi kod
radio-stanice.
Menjak Milica. Bila je borac u Seljinoj brigadi, u četi za vezu X X X I V . divizije i u artiljerijskoj brigadi X X X I I . divizije.
Mesić Katica, rođena u Gredi, k. Sisak. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. U svibnju 1944. g. upućena je na rad s omladinom u kotar Sisak.
Mihaljević Ljubica, iz Donje Kupčine, k. Karlovac. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka.
Kod napada na žažinu 1944. g. pri povlačenju jedinica, ostao je ranjen jedan
borac blizu bunkera. Vratila se da ga izvuče, ali tada pogiba smrtno pogođena.
Mikan Jela, rođena 1927. g. u Blatu, k. Zagreb. 28. VII. 1944. g. odlazi u četu za vezu
Žumberačke brigade. Ranjena kod Zdenčine.
�Dragica
Mikšić-Tabor
i
Rozina-Govetnik
sa
brigade
drugovima
—
borci
Karlovačke
Mikša Mara, rodom iz Lučelnika, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu.
Prilikom napada ustaša 1944. g. na oficirsku školu u Jamničkoj Kiselici, prijetila
je opasnost da čitava škola padne u ruke neprijatelja. Iako je bila teško ranjena,
Mara baca bombe među ustaše. Ohrabreni njezinim primjerom, borci, koji su se
bili počeli povlačiti, vraćaju se i uspijevaju spasiti ostale ranjenike.
Mikša Marija. Bila je borac Turopoljsko-posavskog odreda. U borbi kod Kupčine u Pokuplju iznijela je iz najžešće vatre ranjenog druga.
Milašinčič Mica, rođena 1923. g. u Pribiću, k. Krašić. Počela je aktivno raditi s naprednom
omladinom 1939. g. u Karlovcu, kada postaje član MK SKOJ-a. U NOV od 1941.
g. Bila je član KK Slunj i radila s omladinom i ženama. U kolovozu 1942. g. odlazi
u Žumberak, gdje radi na istim zadacima. U listopadu 1943. g. odlazi u XIII. protersku brigadu i postaje omladinski rukovodilac. Nosilac je Spomenice 1941.
�Mraović-Lešev Savka, iz Bovića, k. Vrginmost. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je bolničarka
i sanitetski referent bataljona. Učestvovala je u mnogim borbama. Nekoliko puta pohvaljena.
Noršić Ljubica, rođena 1927. g. u Plesu, k.
Velika Gorica. 11. XI. 1943. g. odlazi u III. bataljon Seljine brigade.
Bila je higijeničarka. Poginula 5.
V. 1945. g. kod Draganića.
Novosel Anđela. Bila je desetar I. čete III.
bataljona Žumberačkog partizanskog
odreda. Prva je od žena u svom bataljonu i u cijelom Žumberku proizvedena u čin vojnog rukovodioca.
Poginula u borbi na Plješivici,
Peti-Dumić Zlata, rođena 1928. g. u Zagrebu.
28. I. 1944. g. odlazi u I. bataljon
Turopoljskog odreda. 1945. g. ranjena kod Velike Gorice.
Petković Mara, rođena u Lučelnici, k. Jastrebarsko, 1943. g. bila je borac u
NOV.
»Partizansko bure« na Pokuplju
Plantak Marija, rođena 1928. g. u Podevče-
Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi.
Žumberku. Proglašena mrtvom.
vu, k. Novi Marof. U NOV od 1942.
Zarobljena 1943. g. od Nijemaca u
Pohle Nina, rođena u Reihenburgu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac, delegat voda, komesar čete i omladinski rukovodilac u brigadi.
Ima čin
poručnika.
Pongrac-Raček Barica. Od 1943. g. bila je borac čete za vezu, kasnije šifrant u X I I I . proleterskoj brigadi.
Popović Jela, rođena 1921. g. u Sopotama, k. Jastrebarsko. U kolovozu 1943. g. odlazi u
II. bataljon X I I I . proleterske brigade. Poginula 1943. g. na D. Kupčini.
Potočki Nada. U NOV od 30. IX. 1943. g. Bila je borac u bataljonu »Kljuka«.
Prah Josipa, rođena 1925. g. u Humu na Sutli. 1943. g. odlazi kao borac
odred.
u
Žumberački
Predović Danica, rodom iz Žumberka. U NOV od 1943. g. Bila je borac u Žumiberačkom
i Turopoljsko-posavskom odredu. U bataljonu » K l j u k a « istakla se u akciji kod
Izimlja, kad je, kao pomoćnik komesara, komandirala vodom, koji je u žestokoj
borbi upao u uporište i izbacio neprijatelja. U napadu na Hrastovac, kao pomoćnik komesara čete za vezu, učestvovala je u uspostavljanju linije preko pruge,
koju su držale ustaše. U Peščenici je sama zarobila trojicu ustaša. U jurišu kod
Sv. Jane je ranjena.
Prpić Katica, rođena u Banskim Oravcima, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u X X X I V . diviziju.
Invalid.
Prsa Nada, rođena u Zagrebu. Od 1943. g. u NOV. Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi, bolničarka u četi, a kasnije šifrant u I. armiji.
Pučar Ljubica, rođena 1928. g. u Tržiću, k. Jastrebarsko. Odlazi u NOV u proljeće 1943.
g. i radi u vojnoj bolnici Sošice i Radatović.
�Radić Anka, rođena 1926. g. u Vrhovinama, k. Otočac. 194,3. g. odlazi u II. bataljon XIII.
proleterske brigade. Imala je čin vodnika. Poginula 1944. g. u borbi kod Iloka.
Rapljenović-Jandriš Katica, rođena 1919. g. u Stojdragi u Žumberku. Od 1936. g. aktivno
radi u URS-ovim sindikatima. 1941. g. uhapšena je od žandara, ali joj uspijeva
pobjeći. Bila je borac u partizanskom logoru u Tisovcu. U bataljonu »Jože Kraš«
u X I I I . proleterskoj brigadi bila je osam mjeseci mitraljezac, a poslije delegat.
Krajem 1943. g. upućena je na teren kotara Žumberak, gdje radi u obavještajnoj
službi. Nekoliko puta ranjena.
Rapljenović Marica, rođena 1926. g. u Kravljaku na Žumberku. 1943. g. bila je sekretar
općinskog rukovodstva SKOJ-a u Kalju, član KK SKOJ-a za Žumberak i bolničarka
u bolnici. Kad je formirana Žumberačka brigada, odlazi u četu za vezu.
Rogić-Devčić Ankica, rođena u Prnjavorcu, k. Čazma. Od ožujka 1943. g. bila je u X I I I .
proleterskoj brigadi borac, a kasnije bolničarka.
Romanović Jela, iz Tisovca u Žumberku. Sa 14 godina odlazi u jedinicu. Bila je bolničarka.
Rušnjak Daisy Vera, rođena 1926. g. u Prelogu. Od listopada 1943. g. bila je bolničarka
u vojnoj bolnici X X X I V . divizije u Suhoj Perni.
Savatović-Dumić Ankica, od 1943. g.. bila je borac, bolničarka i kasnije sanitetski referent
bataljona u X I I I . proleterskoj brigadi.
Sečenj-Lacković Marica, rođena 1920. g, u Velikoj Mlaki, k. Velika Gorica. Od 1. III. 1943.
g. bila je borac u IV. bataljonu Seljine brigade. Dva puta ranjena.
Stanišić Anka. Bila je od 1943. g. borac i bolničarka u četi za vezu X I I I . proleterske brigade. Ima čin kapetana.
Stanišić Draga, iz Stanišića u Žumberku. Aktivno je radila
Bila je borac u brigadi.
u
omladinskoj
organizaciji.
Stijić Anica, rođena 1926. g. u Stijićima, k. Jastrebarsko. U srpnju 1943. g. odlazi u X I I I .
proletersku brigadu kao bolničarka. Umrla.
Strmac Ankica. Bila je delegat Turopoljsko-posavskog odreda. Sa 17 godina je na čelu svog
voda, u borbi u Kupčini, jurišala na neprijatelja. Ranjena.
Šabić Franka. 1942. g. bila je neko vrijeme u zatvoru. U NOV od 1943. g. Nakon formiranja Turopoljskog odreda odlazi u vod za vezu kao delegat, a kasnije v. d. komesara čete. Bila je nekoliko puta ranjena. Kasnije radi kao šifrant KNOJ-a.
Škrtić Ljubica, rođena u Karlovcu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac, bolničarka i sanitetski referent bataljona. Pohvaljena usmeno i pismeno.
šoštarić Vera, rođena 1921. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. Od travnja 1943. g. u
NOV. Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi i bolničarka u bolnici u Lasinji.
Špicer-Čalić Kata, rođena u Čakovcu. 1941. g. bila je internirana u logoru, odakle je 1943.
g. zamijenjena, te odlazi u Žumberački odred. Poginula 1943. g. na Kalju.
Štulić Marijana, rođena 1922. g. u Hercegnovom (Boka Kotorska). U NOV od 10. II. 1943.
g. Ranjena iste godine u borbi s domobranima u Kravarskom, kao borac II. čete
III. bataljona X I I I . proleterske brigade.
Tkalec Štefica. U ožujku 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila je bolničarka, a
kasnije sanitetski referent.
Tončić Marija, rođena 1916. g. u Pilatovcima na Žumberku. Od 1942. g. bila je borac u
X I I I . proleterskoj brigadi. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi u Bosni.
Vincelj Barica. 1943. g. odlazi u NOV. Tri puta ranjena.
Vrban Danica, rođena 1923. g. u Velikoj Gorici. Od srpnja 1943. g. bila je borac u jedinici X X X I V . divizije. 1944. g. ranjena u borbi kod Sv. Jane. Ima čin poručnika.
22
Žene Hrvatske u N O B
337
�Vugrin Dragica, rođena 1924. g. u Cerju k r a j Samobora. U NOV od 8. VIII. 1943. g. Bila
je borac u bataljonu »Kljuka« i Žumberačkom partizanskom odredu, bolničarka u
Samoborskoj četi, bolnici na Petrovoj Gori i referent saniteta u II. bataljonu
Žumberačke brigade.
Vuković Jela, rođena 1929. g. u 'Tisovcu, na Žumberku. 1942. g. odlazi u XIII. proletersku
brigadu. Istakla se u borbi u Krašiću kad je kao bolničarka spasila ranjenog
druga i dva puškomitraljeza. Kasnije radi na terenu Pokupija-Žumberk i kao politički radnik.
Vunetić Vera, rođena 1925. g. u Drenju, k. Zagreb. Bila je borac, bolničarka i sanitetski
referent u XIII. proleterskoj brigadi. Poginula 1945. g. kod Pleternice.
Zamer Slavica, rodom iz Slovenskog Primorja. 1941. g. bježi pred Talijanima u Banja
Luku i 3. IV. 1942. g. odlazi u XIV. kozarsku brigadu. Bila je ranjena, zarobljena i otpremljena u logor. 1943. g. uspijeva pobjeći i odlazi u XVIII. brigadu, a
1944. g. prelazi u Liku u XXXV. diviziju XI. korpusa, te u XXXIV. diviziju. Ima
čin potporučnika. Odlikovana Medaljom i Ordenom za hrabrost.
Zuber Marija. Bila je vodnik u IV. bataljonu XIII. proleterske brigade. Za vrijeme borbe
s bugarskim fašistima na Palisadu sama je zarobila pet Bugara.
Žmirić Zora, rođena 1907. g. u Zagrebu. U NOV od 13. III. 1943. g. Bila je borac u XIII.
proleterskoj brigadi i Žumberačkom odredu. Invalid.
Žnidaršić Jela, iz Tisovca na Žumberku. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je borac u I. četi
bataljona »Jože Kraša«, Žumberačkom odredu, XIII. proleterskoj brigadi i bolničarka u bolnici.
Dokument 436
Pregled 1
brojnog s t a n j a i naoružanja
2
jedinica II. Operativne Zone NOV i PO Hrvatske
U JEDINICAMA II. OPERATIVNE ZONE BILO JE NA DAN 4. IX. 1943. g. 128 ŽENA
Brojno stanje
ženskih j
—
—
56
1
XIII. Prol. B r i g a d a „ R . K . "
826
84
148
Žumberačko-Pokupski
Odred
428
10
94
—
—
Moslavački P. 0.
1000
Kalnički P . 0 .
431
35
50
II. N. 0. B r i g a d a
II. Oper. Zona N. 0. V.
i P . 0 . H.
710
—
—
Ukupno
3451
128
292
Naoružanje
na licu
muških
muških
Š t a b zone
ženskih j
muških
Jedinica
u rashodu
Napomena
ženskih
po spisku
56
1
6
678
78
Po s t a n j . 15.VIII 1943.
1
334
9
Po s t a n j . 15.VI11.1943.
1000
—
5
—
12
—
Po s t a n j u 1.IX. 1943.
Po s t a n j . 26 VIII.1943.
381
28
710
—
Po s t a n j u 4. IX. 1943.
116
1 a p a r a t za m i n i r a n j e
3159
Po s t a n j u 4. IX. 1943.
i 1 a p a r a t za m i n i r a n j e
Dne 4. I X . 1943.
Politkomesar
M. P.
M. Belinić
1
2
Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O J .
Naoružanje izostavljeno.
Komandant
Vlado Matetić
�ZAGREBAČKA
OBLAST
Zagrebačka oblast obuhvatala je u toku KOB Hrvatsko Zagorje, Prigorje, Medumurje, Moslavinu,
dio Podravine i dio Posavine. Izuzevši nekoliko desetaka srpskih sela na obroncima Kalnika, Garića i
Bilogore, te nešto malo Čeha i Mađara oko Bjelovara, u ovoj oblasti Uvi isključivo hrvatsko pučanstvo•
Već od prvih dana ustanka borile su se u ovim krajevima partizanske grupe, formirane od radnika
i studenata iz obližnjih gradova, kao i nešto seljaka, Srba i Hrvata, iz sela oko Kalnika, Bilogore, Garića
i Hrv. Zagorja. Te su grupe napadale na saobraćajne linije, na oružničke postaje i manje neprijateljske
posade. One su se održale do polovice 1942. g. kad je formiran Moslavački, a malo kasnije i Kalnički
partizanski odred. Osim toga, postojale su i tri partizanske čete u Hrvatskom Zagorju.
Kalnički odred (oko 300—400 boraca) operirao je oko Kalnika, u Zagorju i na zapadnom dijelu
Bilogore, dok je Moslavački djelovao u Moslavini. Čim su ovi odredi formirani, počeli su u njih dolaziti novi borci, tako da su oni naglo rasli i jačali.
Veliku ulogu u dizanju narodnog ustanka ovoga kraja imale su XII. i XXVIII. slavonska divizija,
koje su u toku 1943. g., po naređenju GŠ Hrvatske i uputama CK KPH, prodirale u ove krajeve i
izvršile niz Uspješnih akcija.
Krajem ljeta 1943. g. postoji u ovoj oblasti već pet brojno jakih partizanskih odreda i to: Zagorski
u Hrvatskom Zagorju, Zagrebački u Prigorju, Kalnički oko Kalnika, Bjelovarski na zapadnom dijelu Bilogore i Moslavački oko Garić-gore.
naziv
12. prosinca 1943. g. formirana je Prva divizija
XXXII. divizije KOV Jugoslavije.
na
teritoriju
Zagrebačke
oblasti,
koja
je
dobila
U sastav XXXII. divizije ušle su: brigada »Braće Radića«, — prva brigada u sjeverozapadnoj
Hrvatskoj, formirana 4. rujna 1943. g. i brigada »Matija Gubec« — formirana 22. prosinca 1943. g.
19. siječnja 1944. g. formirana je na području Zagrebačke oblasti XXXIII. divizija KOV Jugoslavije. U njezin sastav ušle su I. moslavačka brigada, formirana 21. rujna 1943. g. i II. moslavačka
brigada, formirana 19. siječnja 1944. g.
Početkom 1944. g. formirane su dvije grupe partizanskih odreda i to Zapadna grupa, u sastavu
koje su bili Zagorski, Zagrebački i Kalnički partizanski odredi, i Istočna grupa, u kojoj su bili Moslavački, Bjelovarski i Posavski partizanski odredi.
Pored toga, postojale su Komande Kolničkog, Moslavačkog, Bjelovarskog, Zagorskog i Posavskog
područja, a pod njihovom komandom bilo je više područnih četa i partizanskih grupa.
19. 1. 1944. g. formiran je X. korpus zagrebački.
10. svibnja 1944. g. formirana je Zagorska brigada, 25. rujna iste godine — srpska brigada »Kikole
Demon je« i 19. studenog 1944. g. — Podravska brigada »Pavleka-Miškine«.
�Dokument
43?
IZ IZVJEŠTAJA REFERENTA SANITETA II. OPERATIVNE ZONE OD 16. X.
1943. GLAVNOM ŠTABU HRVATSKE O USTAŠKOM NAPADU NA PARTIZANSKU BOLNICU IZNAD OSIJEKA (NA KALNIKU)1
ŠTAB
II.
OPERATIVNE ZONE
NOV I PO HRVATSKE
Sanitet 'br. 77
16. X. 1943. g.
Glavnom Štabu NOV i PO Hrvatske
. . . Prije 10 dana obrazovana je Komanda
kalničkog područja, koja ima svoj sanitetski otsjek čiji je šef drugarica Dr. Božidara
Herkov.
Organizacija sanitetske službe u pozadini kao i vojnopartizanskih bolnica spada pod
nadzor sanitetskog otsjeka. Na ovom sektoru postoji osim kirurškog odjeljenja čiji je
upravnik drug Dr. Alojzije Ronko i zarazno
odjeljenje, koje smo obrazovali u vezi s pojavom trbušnog tifusa i dizenterije. Upravnik zaraznog odjeljenja je drugarica Neda
Drenovac. Kirurško odjeljenje smješteno je
u novo sagrađenim barakama u šumi, koje
su građene tako, da se može u njima zimovati. Brojno stanje tog odjeljenja jeste oko
50 ranjenih drugova, uglavnom lakše ranjenih. Odjeljenje je snabdjeveno potrebnim
namještajem, krevetninom i hranom.
Zarazno odjeljenje ima 10 bolesnih drugova od kojih 4 sumnjiva na pjegavi tifus
dok ostalih 6 boluje od griže. U posljednje
vrijeme imali smo 3 smrtna slučaja od trbušnog tifusa. Drugarica Dr. Jelka Vesenjak dosadašnji upravnik bolnice također
leži sada kao rekonvalescent posle preboljelog pjegavog tifusa . . .
21. IX. 1943. g.2 neprijatelj je u jačini
dviju ustaških satnija šumom prodro do
mjesta naše bolnice, koju je djelimično uni1
Iz Zbornika dokumenata
NO ratu Jugoslavije, knj. 2.
sanitetske
službe u
2
Donosimo opis Dr. Jelke Vesenjak-Zmijanec,
tada upravnika partizanske bolnice iznad Osijeka
(na Kalniku) o ustaškom napadu na bolnicu:
Oko 3-4 sata poslije podne, 21. IX. 1943. g.
ustaške jedinice, predvođene dvojicom izdajica iz
sela Kamišnice, prišuljale ,su se mimo stražarskih
mjesta našoj bolnici. Bolnica je imala stalno stražu
na tri mjesta, i stražar, koji je stražario na brdu
iznad bolnice, primijetio' je jednog ustašu, a t a j
je bio zadnji u koloni. Ne podigavši buke, obavijestio' je hitno komandira bolničke straže, a ovaj
mene. 'Svi imalo1 pokretljivi ranjenici i bolesnici, kao
i osoblje bolnice, smjesta su se povukli prema vrhu
brda, g d j e još nije bio zatvoren obruč. Ostali su
samo potpuno nepokretni ranjenici u kirurškom
odjeljenju bolnice, ispred koje je straža zauzela položaj, da bi zadržala nalet neprijatelja i omogućila povlačenje.
štio. Sa moje strane bilo je neprestano upozoravano da sektor Kalnika ne može imati
konspirativnu bolnicu, nego da se bolnica
može održati samo sa vojnim osiguranjem
protiv manjih jedinica, a pravovremenim
obavještavanjem o jačim neprijateljskim
snagama. To je u teoriji bilo primljeno, dok
u praksi slabo sprovedeno. Na dan napada
na bolnicu I. bataljon brigade »Braće Radića« nalazio se na položaju otkuda je nastupao neprijatelj. Isti bataljon koji je osjetio
nastupanje neprijatelja nije primio borbu,
a isto tako nije pravovremeno obavijestio
o nastupanju neprijatelja. Bolnička straža
koja je primijetila neprijatelja u neposrednoj blizini zapucala je, te tako omogućila
većem dijelu ranjenih i osoblja da se spasu
(njih 79), dok je 13 drugova, uglavnom teško ranjenih, od neprijatelja uhvaćeno i zaklano. Zbog kratkoće vremena i iznenađenja
ranjeni drugovi nisu mogli da se smjeste u
pripravljene zemunice. Tom prilikom uništena je i velika količina sanitetskog materijala, koji je upravo prije nekoliko dana stigao iz Novog Marofa. Uništen je i sav bolnički inventar. Naš štab se za vrijeme napada nalazio u Moslavini...
Smrt
fašizmu
—
Sloboda narodu!
•Sanitetski referent
Ustaše su nadirali u dvije grupe. Prvu grupu
je straža zadržala 10—15 minuta, a onda se morala
povući. Ustaše su nasrnuli na ranjenike, palili im
ležaje i na najzvjerskiji način ih mučili i pogubili.
Spasio se samo jedan teški ranjenik, kojemu je
uspjelo da pod sobom raskopa ležaj, da se spusti
ispod njega i zatrpa lišćem. Po njemu je kapala
krv druga, 'koga su mučili na gornjem ležaju. Kad
je bio zapažen, smatrali su da je već likvidiran,
ali za svaki slučaj htjeli su mu ispaliti metak u
glavu. Metak je promašio i on je otpuzao do jarka
za smeće i tamo se sakrio. 'Ostao je kao jedini
očevidac ovog užasnog zvjerstva.
Bolnica je bila opljačkana, razorena i spaljena.
Veći dio ranjenika i osoblja bio je spašen. Od
ukuipno 95 lica, koja su se tada nalazila u bolnici,
poginulo je svega 14 osoba, a od toga 12 u samoj
bolnici. Među poginulima bila je drugarica Resnec
Marija, teški ranjenik iz borbe kod Lepoglave i
Leskovar Marija, koju je metak pogodio u šumi,
prilikom bijega.
�Žene borci brigade »Braće Radića«
Dokument
IZ
IZVJEŠTAJA
OD
SANITETSKOG
ODSJEKA ŠTABA X. ZAGREBAČKOG KORPUSA
1. VIII. 1944. 0 P A R T I Z A N S K O J B O L N I C I U M O S L A V I N I 1
. . . 6. Bolnice
Na čitavom našem terenu postoji samo
jedna bolnica i to Korpusna oblasna bolnica
u Moslavini.
.. . Upravnik ove bolnice je drugarica Dr.
1
Iz
438
Zbornika
dokumenata
sanitetske
službe
Herkov Božidara sa još jednom liječnicom
drugaricom Dr. Hellenbach.
7. Kadrovi
Na našem terenu od stručnog
imamo 7 sestara pomoćnica.
u NO
ratu
naroda
Jugoslavije,
knj.
2.
osoblja
�Dokument
439
DOPIS ŠTABA XXXII. DIVIZIJE OD 28. X. 1944. POLITKOMESARU X. ZAGREBAČKOG KORPUSA S PODACIMA 0 DRUGARICAMA U XXXII. DIVIZIJI
ŠTB X X X I I . DIVIZIJE NOV
JUGOSLAVIJE
K. broj SI. 1944.
Politkomesaru X. korpusa »Zagrebačkog«
N O V i POJ
U vezi s dopisom od 18. oktobra o. g.,
odnosećeg se na I. Kongres AFŽ* dostavljamo Vam podatke o drugaricama i to :
1. Od osnutka ove Divizije do danas kretao se broj žena u jedinicama od 2—4%,
što je odgovarale 95—130 drugarica.
2. Danas u Diviziji imade 126 drugarica,
što bi iznašalo 4%, koje se nalaze i to: 2
polit, radnice, 1 pisar u štabu, 18. podoficira, dok se 105 drugarica nalazi na dužnostima bolničarki, zamjenika referenata saniteta i referenti saniteta. Neke drugarice
predložene su u oficirske činove, ali bilteni
o proizvodstvu još do danas nisu stigli.
3. Odlikovanih žena-boraca u našoj diviziji nema.
Dokument
Dne 28. oktobra 1944.
4. Poginule su drugarice u diviziji slijedeće: Mirt Marija, politdelegat, Majetić Ankica, politdelegat, Patafta Gita, vodnik, Zora Horvat, referent saniteta, bolničarke Roslek Viktorija, Halužan Rezika, Vuroić Barica, Šantek Danica, Grdak Kata, Višnjić
Marija, Picig Zdenka, Bajdak Roza, Holjevac Jelica, Fajtović Milena, Pavlek Dragica,
Gajski Marija, Lister Štefanija, Gradečki
Nada i borci Rramarić Justa, Stipak Dragica i Kramarić Ivka.
5. Prilažemo primjere herojskog držanja
žena boraca; 1 b i o g r a f i j e od poginulih drugarica kao i njihove slike ne prilažemo, jer
ih nemamo, odnosno nemamo podatke istih.
Smrt
fašizmu
—
Slohoda
narodu!
Polit'komesar-potpuikovnik
Bobetko Janko
1
Redakcija ne posjeduje taj dokument.
440
IZVJEŠTAJ ŠTABA XXXIII. DIVIZIJE OD 31. X. 1944. POLITKOMESARU
X. ZAGREBAČKOG KORPUSA 0 DRUGARICAMA U DIVIZIJI
ŠTAB X X X I I I . DIVIZIJE NOV
JUGOSLAVIJE
K. broj 472
Predmet: Izvještaj o stanju drugarica u D i v i z i j i
D a n a 31. X.
1944.
Politkomesaru X. korpusa Zagrebačkog
U našoj diviziji nalazi se danas na licu
107 drugarica boraca, koje su uglavnom najviše na dužnostima u jedinicama pomoćne
službe, bolnička četa, četa za vezu, šifrantice i pisarice. Priličan broj drugarica poslali
smo na radio-telegrafski kurs. Jedan manji
dio drugarica su borci i puškomitralješci i
to vrlo dobri.
Broj drugarica u našim jedinicama svakodnevno se smanjuje s razloga što ih izvlačimo iz jedinica i šaljemo na lakše službe.
Inače drugarice do sada u svima našim
jedinicama pokazale su se kao vrlo dobri i
požrtvovni borci. Mnoge od njih su po svojim djelima nadmašivale čak i same drugove.
Drugarice su se naročito dobro pokazale kao
bolničarke, u k o j o j službi su u požrtvovnosti
i spremnosti nezamjenjive.
0 ovom pregledu, kojega ćemo dati po brigadama, ne ćemo biti u stanju da obuhvatimo sve drugarice, a i u samim opisima njihovih djela zbog pomanjkanja podataka biti
ćemo oskudni.
I. B R I G A D A
Od formiranja te brigade postotak žena
kretao se od 25—30% od ukupnog stanja
jedinice. U posljednje vrijeme t a j postotak
znatno se je smanjio, tako da danas imade
u toj brigadi na licu 31 drugarica, od kojih
su 9 drugarica vojno politički rukovodioci.
D v i j e drugarice su najbolji puškomitraljesci
u brigadi, dok su ostale bolničarke, a imade i nekoliko običnih boraca. D v i j e drugarice od tih drugarica predložene su za odlikovanja.
�Drugarice, koje su se često isticale svojom hrabrošću jesu slijedeće:
Mađarac Dragica, st. vodnik, borac od
1941. g. nekoliko puta ranjena i sada se nalazi u bolnici na Siciliji. Ista drugarica se
u svimi borbama isticala kao jedan od najboljih i najhrabrijih boraca te je radi toga
predložena za odlikovanje.
Gombkete Vera, obavještajni oficir bataljona. Veoma hrabra drugarica koja se istakla u mnogo juriša i bila je primjer drugarstva. Sada se ista teško ranjena nalazi
u bolnici u Siciliji.
Vrbanić Marija, slovi kao najbolji puškomitraljezac u svom III. bataljonu. Istakla se
u nizu borbi. Inače je vrlo mirna i skromna
drugarica.
Ložačar Ankica, bolničarka. Istakla se u
nizu borbi, neustrašivo se zalažući za izvlačenje ranjenih drugova, često uz najžešću
mitraljesku i artiljerijsku vatru. Naročito
se istakla kod Podrav. Kloštra, gdje je izvlačila ranjene drugove ispred samoga tenka,
kojom prilikom je bila i ranjena.
Stanić Jelica, vrlo hrabra drugarica, koja
je pohvaljivana skoro poslije svake borbe
od svoga štaba. Ista je bila iz II. bataljona.
Imade čin mlađeg vodnika.
Perković Ankica, iz II. bataljona, neobično hrabar borac, mitraljezac. Ista imade
čin vodnika. Poslije svake borbe ista je pohvaljivana i do sada je već dva puta bila
ranjena.
Štimac Đurđa, ml. vodnik vrlo hrabra i
požrtvovna bolničarka. Sada je ranjena i
nalazi se na Siciliji.
U toj brigadi mnogo je poginulo drugarica za koje momentalno nemamo podatke,
pa spominjemo samo one, koje su poginule
u posljednjim' borbama i te su:
Zaleščak Marija, polit, delegat, Bužić
Katica, polit, delegat, Janković Ankica, borac, Koprivnjak Cilika, borac.
II. B R I G A D A
likom likvidacije neprijateljskog uporišta
Podrav. Kloštar. Ona je pod najvećom neprijateljskom vatrom spasavala dvije ranjene drugarice i jednog komandira za koje je
prijetila opasnost, da će ih neprijatelj onako ranjene uhvatiti žive. Pohvaljena je od
štaba bataljona i predložena za odlikovanje.
Dobričić Ankica, borac II. čete III. bataljona istakla se u jurišu na bobanove ustaše
3. rujna 1944. g. Ista je kao borac pohvaljena za hrabrost od štaba brigade prilikom
akcije na neprijateljsko uporište Podravski
Kloštar.
Štriter Ankica, istakla se u borbi protiv
bobanovih ustaša 1. i 3. rujna 1944. g. Ona
je kao bolničarka prilikom oslobođenja Podrav. Kloštra pod najtežom neprijateljskom
vatrom pošla po ranjenog komandira, koji
je ležao u neposrednoj blizini neprijateljskog bunkera, i tom prilikom bila je ranjena.
Pohvaljena je od štaba bataljona za hrabrost.
Križnjak Ankica, borac, bolničarka III.
čete III. bataljona. Istakla se kada je kao
bolničarka pod najžešćom neprijateljskom
vatrom išla da povuče i previje ranjenog
komandira kao i ranjenu drugaricu bolničarku, koja je prije nje pošla do komandira
i bila ranjena, ostala ležati kraj istoga. Ista
je pohvaljena od štaba bataljona za hrabrost.
Stana Terezija, bolničarka. Ista je za vrijeme na Podrav. Kloštar pod najžešćom vatrom previjala i odvodila ranjene drugove
ispred samih bunkera.
Krsnik Ružica, bolničarka istakla se u
nizu borbi kao vrlo hrabra i požrtvovna bolničarka zbog čega je u više navrata pohvaljena od štaba bataljona i štaba brigade.
U toj brigadi poginule su slijedeće drugarice :
1. Jagić Zora, borac, poginula 1. II. 1944.
g. u Carevdaru.
2. Skube Ankica, borac, poginula 29. III.
1944. g. u Oborovu.
3. Mandić Maca, ref. san. bat., poginula
29. III. 1944. g. u Oborovu.
4. šešić Dragica, bolničarka, poginula
29. III. 1944. g. u Oborovu.
5. Miklić Dora, bolničarka, poginula 29.
III. 1944. g. u1 Oborovu.
6. Filipaj Maca, borac, poginula 29. III.
1944. g. u Oborovu.
Od osnutka brigade kroz istu je prošlo
do danas 183 drugarice boraca, što iznaša
30% od sveukupnog brojčanog stanja.
Danas u brigadi imade 34 drugarice što
znači :3°/o od ukupnog broja.
Od tih drugarica dvije su pom. polit,
komesara čete, četiri su polit, delegata četiri ml. vodnika, jedna je šifrantica, a dvadeset i tri drugarice su borci.
Iz te brigade su se borbama istakle drugarice :
7. Mijaković Slavica, borac, poginula 8.
V. 1944. g. u Rovišću.
8. Štefić Ljubica, bolničarka, poginula
26. VI. 1944. g. u Vučanima.
Galić Marija, polit, delegat iz I. čete III.
bataljona. Ista se hrabro držala u borbi pri-
9. Červenko Jelena, polit, delegat, poginula 22. VI. 1944. g. u Deanovcu.
�10. Bradelik Katica, polit, delegat, poginula 24. VI. 1944. g. u Grabovnici.
11. Zagajski Anđela, polit, delegat, poginula 9. X. 1944. g. u Podrav. Kloštru.
12. Albanese Blanka ob. of. bat., poginula
26. VI. 1944., u Vučanima.
13. Karmela Pešo, sek. bat. SKOJ-a, poginula 26. VI. 1944. g. u Vučanima.
III. B R I G A D A
Ovo je naša najmlađa brigada, koja je,
kad je bila formirana imala 27 drugarica,
što znači 3% od sveukupnog broja boraca.
Sada u toj brigadi imade 26 drugarica na
licu, pošto je jedna drugarica sad poginula.
Poginula je drugarica Vida Krajnović,
vodnik, rođena 1926. g. u Cikotama, Pakrački kotar. Stupila u partizane 1942. g. i istakla se kao neustrašiv borac u mnogim borbama. Sa X I I . udarnom brigadom» sudjelovala je u svim borbama iste brigade u Bosni.
U toj brigadi su samo dvije drugarice
pom. polit, komesara čete, a jedna je polit,
delegat. Ostale drugarice su borci.
Dokument
Od svih drugarica u toj brigadi se najviše ističe drugarica Jelena Ivanović, pom.
polit, komesara čete, a sada zadužena za
kulturno-prosvjetni rad u brigadi. Ista je
kao borac učestvovala u mnogim borbama
sa XVII. udarnom brigadom.
Jedinice pri štabu divizije
Brojno stanje drugarica u jedinicama pri
štabu divizije je 15, što iznaša 10% od sveukupnog broja.
Od tih drugarica jedna je polit. kom. čete, jedna je pom. polit, komesara čete, dok
je jedna i to šifrantica u diviziji polit. del.
Imade i jedna drugarica ml. vodnik, dok je
jedna desetar.
Drugarice u timi jedinicama niti su pohvaljene, niti su se istakle bilo u čemu.
Napominjem da za jedan veliki broj drugarica, koje su se istakle, bile ranjene ili
poginule, nisam mogao prikupiti podatke.
Smrt fašizmu — Slohoda narodu!
Polit, ikonu, potpuklov.
Mutak Vlado
441
P I S M O K O M A N D E V O J N O G P O D R U Č J A X. Z A G R E B A Č K O G K O R P U S A OD 5. III.
1945.
OKRUŽNOM
NARODNOM
ODBORU VARAŽDIN
ĐURĐICE
0
SMRTI BORCA
DANIĆ
K O M A N D A K A L N I Č K O G PODRUČJA
X . KORPUSA » Z G B « N O V
Pers. Broj službeno
1945.
Okružnom NOO-u — Varaždin
Drugovi!
Molimo vas, da na najpogodniji način
obavijestite druga Danić Stjepana, mlinara
u Martijancu, da je njegova kći, Đurđica
Danić, rođena 1922. g. naša drugarica zastavnik-polit. delegat Komande mjesta Vrhovac, dne 3. II. 1945. g. poginula junačkom
smrću u borbi protiv ustaških zločinaca u
mjestu Vinici u Koprivnici.
Isporučite drugu Daniću, da je drugarica Đurđica poginula herojski jurišajući na
neprijatelja, da spasi mrtvo tijelo poginulog
druga.
Komanda područja sa svim borcima, podoficirima i oficirima sačuvala je nezaboravljenu uspomenu svojoj dragoj i miloj drugarici Đurđici.
Poduzeti su koraci da se mrtvo tijelo sahrani na njenom voljenom Kalniku.
Neka je slava
đici.
—
junačkoj našoj Đur-
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Politkomesar-kapetan:
Komandant-major:
si. odsutan
(potpis nečitljiv)
�U RAZNIM JEDINICAMA X. KORPUSA BORILE SU SE I OVE DRUGARICE:
Aleksić-Morelo Marija, rođena 4. III. 1922. g. u Zagrebu. U NOV od 28. IV. 1943. g.
Antić-Gazda Marija, rođena 1928. g. u Zagrebu. Odlazi 8. VI. 1943. g. u I. kalničku brigadu.
Poginula u rujnu 194,3. g. na položaju kod Kalnika.
Antonie Marija, iz Bribira. U siječnju 1943. g. odlazi u brigadu »Braće Radića«. Bila je
delegat i komesar čete. Ima čin poručnika. U borbama je bila pet puta ranjena.
Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Bahortić Katica, rođena 1926. g. u Čakovcu. 5. III. 1943. g. odlazi u I. brigadu
divizije. Ima čin zastavnika. 1944. g. bila je ranjena u borbi.
XXXII.
Bajzić-Maček Kata, rođena 1926. g. u Obedišću, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u Moslavački
odred, a kasnije u I. moslavačku brigadu.
Balin Agneza, rođena 1925. g. u Tuku, k. Bjelovar. 1943. g. odlazi u III. bataljon bjelovarskog partijanskog odreda. 1944. g. zarobljena od ustaša i proglašena mrtvom.
Balog Ljubica, rođena 26. III. 1928. g. u Borčecu, k. Zagreb. U NOV od 22. X. 1943. g. Bila
je bolničarka u I, četi II. bataljona kalničkog odreda. Imala je čin vodnika. Po' ginula u jesen 1944. g. kod Daruvara.
Balja Zora, rođena 1925. g. u Brdovcu, k. Zagreb. U NOV od 19. III. 1943. g. Bila je zastavnik u brigadi »Braće Radića« X X X I I . divizije. Ranjena 1944. g. u borbi s Nijemcima kod Krapine.
Barac Marija, rođena 3. V I I I . 1921. g. u Barcima, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac
Zagrebačkog odreda. Poginula 1944. g. u borbi kod Varaždinskih Toplica.
Barber Marica, rođena 1915. g. u Vel. Korenovu, k. Bjelovar. 28. XI. 1943. g. odlazi u II.
četu I. bataljona II. moslavačke brigade. Invalid.
Biskup Micika, rođena 1927. g. u Zagrebu. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u četi
za vezu Posavskog odreda, u brigadi »Matija Gubec« i moslavačkim brigadama.
Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Bituh Milica, rođena 1929. g. u Kustošiji-Zagreb. U NOV odlazi 10. V. 1944. g. Umrla krajem iste godine.
Bižić Dragica, rođena 26. X I I . 1926. g. u Rogoži, k. Garešnica. 6. V. 1943. g. odlazi u III.
četu I. bataljona III. brigade X X X I I I . divizije. U borbi je ranjena. Ima čin potporučnika.
Blagec Đurđa, iz Gornje Stub ice. 1944. g. odlazi u NOV.
Blanuša Anka, rođena 1921. g. u Osekovu, k. Kutina. U NOV od 5. V I I . 1943. g. Bila je
komesar u II. četi II. bataljona moslavačkog odreda. 1944. g. ranjena, a nešto kasnije zarobljena. Bježi iz zatvora i odlazi u partizane, gdje vrši dužnost komesara
odjeljenja bolnice u Pođgariću. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom
zasluga za narod III. reda. Invalid.
Blau-Francetić dr. Ruža, rođena 1914. g. u Bačkoj Topoli. Od 1935. g. aktivno učestvuje u
naprednom pokretu. 1941. g. uhapšena je od mađarskih fašista s partijskim arhivom, PK Vojvodine i osuđena na smrt. Pomilovana radi poroda i ponovo u zatvoru od jeseni 1941. g. do ljeta 1942. g. 1943. g. živi ilegalno u Budimpešti, odakle početkom 1944. g. s grupom liječnika i omladinaca odlazi u partizane. U NOV
je bila referent saniteta Zagorskog odreda, te Kalničkog i Bjelovarskog područja.
Ima čin majora.
Bogdanović Anka, rođena 1923. g. u Srpskoj Kapeli, k. Vrbovec. Od 1. V I I I . 1943. g. bila
je politdelegat u II. moslavačkoj brigadi. Poginula 1944. g. u borbi kod iSedlarice.
Bonačić Neda, rođena 1924. g. u Milni na Braču. U rujnu 1944. g. odlazi u Bjelovarsko
vojno područje. Poginula u VII. ofenzivi.
�Bugarin Slavica, rođena 1929. g. u Ježevu, k. Dugo Selo. Od 1943. g. u NOV. Bila je borac
u Moslavačkoj brigadi i brigadi »Matija Gubec«. Teško ranjena 1944. g.
Carek Mara, rođena 1917. g. u Virju, k. Đurđevac. Odlazi 12. X. 1943. g. u Bjelovarski
odred. Poginula 31. III. 1944. g. kao borac brigade »Braće Radića« kod Mučne
Rijeke.
Cenić Marija, rođena 1925. g. u Prnjavoru, k. Koprivnica. 15. II. 1943. g. odlazi u III.
četu III. bataljona brigade »Matija Gubec«. 1944. g. ranjena. Ima čin vodnika.
Cetušić Mileva, rođena 14. XII. 1907. g. u Osijeku Vojakovac, k. Križevci. 2. VII. 1941. g.
odlazi u NOV. Bila je borac u I. kalničkoj četi, desetar u I. kalničkom bataljonu
i komandir čete u X V I I I . brigadi. Nosilac je Spomenice 1941.
Cimaš Ana, rođena 1928. g. u Obedišću, k. Dugo Selo. U NOV od 1943. g. Bila je borac u
Moslavačkom odredu i I. moslavačkoj brigadi.
Cumin Jozefina, rođena 1928. g. u Slavonskoj Požegi. Od 1. I. 1944. g. borac je u I. četi II.
bataljona II. brigade X X X I I I . divizije. 1944. g. bila je ranjena.
Čanadi Jelka, rođena 1927. g. u Palinovcu, k. Prelog. Odlazi u studenom 1943. g. u brigadu »Matija Gubec«. Ima čin starijeg vodnika.
Čorba Roza, rođena 3. IX. 1892. g. u Sesvetama Podravskim, k. Đurđevac. .23. V I I I . 1942.
g. odlazi u partizane u Moslavinu. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi i
bolničarka u brigadi »Braće Radića«. Tri puta ranjena. Nosilac je Spomenice 1941.
čurčić Vasilija, rođena 1919. g. u Bjelopolju, k. T. Korenica. U NOV od 16. XII. 1943. g.
Ranjena 1944. g. na položaju u Šekovićima kao borac komande Bjelovarskog vojnog područja.
Delija Dragica, rođena 1927. g. u Gračanici, k. Kutina. Od kolovoza 1943. g. bila je borac
u I. četi III. bataljona moslavačke brigade. U siječnju 1945. g. smrtno ranjena
na položaju Mali Grđevci u borbi s Čerkezima.
Dobrinić Maca, rođena 1924. g. u Budaševu, k. Sisak. Od 1944. g. bila je borac u II. bataljonu posavskog odreda. Poginula 1944. g. u selu Svinjički.
Doložić Marica, rođena 6. XI. 1924. g. u Stipanovcima, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac
u Zagrebačkoj brigadi Narodne obrane. Poginula 1945. g. kod Bastaja.
Drenovac dr. Neda, rođena 1900. g. Od 1942. g. sarađuje s NOP-om. U kolovozu 1943. g.
odlazi u Kalnik, gdje je najprije liječnik ambulante kalničkog područja, a zatim
liječnik bolnice za ranjenike. Kasnije je bila referent zdravstvenog odjela kotara
Garešnica i referent zdravstva Okružnog NO za Moslavinu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda.
Dugorepec Marija, rođena 1923. g. u Deanovcu,
odred. Bila je tri puta ranjena.
k. Čazma. 1943. g. odlazi
u
Moslavački
Dvorščak Dragica, rođena 18. II. 1918. g. u Varaždinu. 1941. g. učestvovala je sa svojim
drugom u paljenju padobranskog materijala u Tvornici svile u Zagrebu. Bila je
uhapšena i odvedena u logor, a zatim zamijenjena. 1943. g. odlazi u Kalnički odred.
Poginula 14. IV. 1944. g. kod Leskovca kraj Varaždinskih Toplica. Njezin drug
Milan strijeljan je od ustaša 1943. g. Iza njih je ostalo maloljetno dijete.
Džimoti Katica, rođena 1923. g. u G. Ljeskovici, k. Slav. Požega. 1943. g. odlazi u II. moslavačku brigadu. U borbi s ustašama i Nijemcima 1943. g. smrtno ranjena.
Đunđek Slava, rođena 1924. g. u Prgomelju, k.. Bjelovar. 1942. g. odlazi u I. moslavačku
brigadu. Poginula u borbi kod Dubrave 1944. g.
Đurašin Katica. U NOV od 1943. g. Bila je borac u udarnoj grupi » C e r j e « i bolničarka
u Posavskom odredu i Seljinoj brigadi.
Đurec-Harambaša Mara, rođena 1926. g. u Prečnu-, k. Dugo Selo. Krajem 1943. g. odlazi
u II. moslavačku brigadu.
!
Ferlić Terezija, vođena 7. X. 1925. g. u Klenovcu, k. Pregrada. Od 1. I. 1944. g. bila je
borac u brigadi »Matija Gubec«. Poginula 16. V. 1944. g. kod Ivanca.
�kadio-telegrafski kurs u Grabovnìci kraj Čazme — ljeto 1944.
rođena 1927. g. u Kostel-Bregu, k. Pregrada. 16. II. 1944. g. bila je borac
u I. udarnoj brigadi XXXII. divizije. Poginula 1945. g. u borbi s Čerkezima kod
Koprivnice.
Fleger Emilija,
rođena 1924. g. U NOV od 1942. g. Bila je borac u Kalničkom odredu i komesar bolnice na Kalniku. 1943. g. radi u agitpropu, a zatim u X. korpusu.
Fras Ružica,
Frgec Jaga.
1942. g. odlazi u Moslavački odred.
Uhapšena je u Zagrebu 1941. g. i do 1943. g. bila u koncentracionim
logorima. 1943. g. zamijenjena i odlazi u NOV. Radi neko vrijeme u AFŽ u Moslavini, a zatim odlazi kao borac u operativnu jedinicu. Bila je komesar čete.
Frgec-Pezelj Kata.
Frigo Natalija, rođena 1927. g. u Žabnjaku, k. Vrbovec. 1944. g. odlazi u I. bataljon brigade »Braće Radića«. Zarobljena 1944. g. kod Đurđevca i ubijena.
Golub-Rogač Marija, rođena 26. III. 1921. g. 1,3. III. 1944. g. odlazi u diverzantsku četu
XXXIII. divizije. Nestala prilikom probijanja obruča u G. Rijeci na Kalniku 1944.
Grgurić
Blanka, K o đ e n a 1925. g. u Zagrebu. Od kolovoza 1944. g. bila je borac u III. bataljonu posavskog partizanskog odreda. Zarobljena od Čerkeza na položaju Velješac
1944. g i strijeljana.
rođena 1919. g. u Đelekovcu, k. Koprivnica. U NOV od 1943. g.
Bila je borac u Kalničkom odredu i bolničarka u ambulantama na Kalniku i Bilogori. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Medaljom
zasluga za narod.
Habijanec-Sokač Dragica,
�Haleuš Marica, rođena 1926. g. u Ježevu, k. Dugo Selo. U NOV od
borbi.
1944. g.
Hanić Eva, rođena 1925. g. u Turčišću, k. Prelog. 1943. g.
odred. Poginula kod Leskovca 1944. g.
Kalnički partizanski
odlazi u
Ranjena u
Harabajs Marica, rođena 1918. g. u Novakima, k. Dugo Selo. Od početka 1944. g. bila je
borac u Posavskom partizanskom odredu.
Harambaša Slava, rođena 1926. g. u Ostrni Velikoj, k. Dugo Selo. U NOV od listopada
1943. g Bila je borac i četna bolničarka u II. brigadi X X X I I . divizije, a zatim
borac i šef apoteke u I. moslavačkoj brigadi. U borbi je ranjena. Odlikovana
Medaljom za hrabrost.
Haramija Franciska. Bila je u Budimpešti kad je izbio rat. Zbog svog rada je uhapšena i
zatvarana po raznim logorima. Nakon oslobođenja Budimpešte u veljači 1945. g.
dolazi u Jugoslaviju u III. moslavačku brigadu.
Hasanec Anđelka, rođena 1920. g. u Kapeli, k. Bjelovar. 2. II. 1942. g. odlazi u brigadu
»Matija Gubec«. Ranjena 1944. g. u napadu na Koprivnicu.
Herceg Milka, rođena 9. V I I I . 1927. g. u G. Jesenju, k. Krapina. Od rujna 1942. g. bila je
borac u I. moslavačkoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Vojnog Križa.
Hmelina Mira, rođena u Škavićevu, k. Krapina. Od 1943. g. bila je borac u NOV.
Hohnjec Dragica, iz Zagorja. 1942. g. odlazi u NOV na Kalnik, gdje je postala desetar.
Horvat Katarina, rođena 1927. g. u Palinovcu, k. Prelog. Od 1943. g. bila je borac u Kalničkom partizanskom odredu. Ima čin starijeg vodnika.
Horvat Zora, rođena 1925. g. u Zagrebu. 1943. g. odlazi u II. brigadu X X X I I . divizije. Poginula 1944. g. kod Lepoglave.
Hrenović Danica, rođena 1928. g. u Vrapcu, k. Zagreb. Od 1943. g. bila je borac u I. bataljonu Zagrebačkog partizanskog odreda. 1944. g. u borbi s ustašama u .selu Vel.
Planina teško je ranjena, zarobljena i ubijena.
Hrešć Ljubica, rođena 1924. g. u Rakovcu, k. Ludbreg. U NOB od 1942. g., a 1943. g.
odlazi u I. četu III. bataljona II. moslavačke brigade. Kasnije radi u četi za vezu
i u sanitetu X X X I I . divizije. Bila je dva puta ranjena.
Ivančić Katica, rođena 1926. g. u Kapeli, k. Bjelovar. 16. V. 1943. g. odlazi u II. četu
brigade »Braće Radića«. Poginula 1944. g. u borbi za Šamaricu.
Jakopčin Milica, rođena 14. V I I I . 1925. g. u Malom Bukovcu, k. Ludbreg. 18. IX. 1943. g.
bila je bolničarka u III. bataljonu1 brigade »Braće Radića«. Dva puta ranjena.
Jakšić Anka, rođena 8. IX. 1930. g. u Kunovcu, k. Koprivnica. Od 1. XII. 1943. g. bila je
borac u brigadi »Braće Radića«. Ranjena 1944. g. na položaju kod
Zlatara.
Invalid.
Jambrečec Marica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. U NOV od 1943. g.
borac u Moslavačkoj brigadi, a kasnije u brigadi »Matija Gubec«.
Bila je
Jambrek-Čor Milka, rođena 1924. g. u Prečmu, k. Dugo Selo. Od 1943. g. bila je borac u
II. moslavačkoj brigadi.
Jurec Amalija, rođena 1902. g. u Bedekovčini, k. Zlatar. Od 20. II. 1944. g. bila je borac
u Zagorskom partizanskom: odredu. U travnju 1944. g. zarobljena je od ustaša i
otjerana u logor odakle se nije više vratila.
Juršić-Galenić Anica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. U N O V od 1943. g. Bila je
borac u Posavskom partizanskom odredu brigade »Matija Gubec« i kuharica u
Okružnom NOO Zagreb. Uhvaćena od ustaša i zaklana u Prevlaki.
Juršić Katica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u Posavski partizanski odred.
�JuŠić Ljubica, rođena 1923. g. u Popovači, k. Kutina. Öd 23. IX. 1943. g. bila je bolničarka u IV. bataljonu I. moslavačke brigade. Smrtno je ranjena 1944. g. kod Poganca.
rođena 1924. g. u Ludbregu. 14. II. 1943. g. odlazi u Kalnički partizanski odred. Bila je omladinski rukovodilac za okrug Varaždin. 1943. g. umrla.
Kancijan Dragica,
Kapusta Marija.
Bila je borac u
I.
bjelovarskoj grupi.
rođena 1922. g. u Leprovici, k. Dugo Selo. Od početka 1943. g. bila je borac
u Moslavačkoj brigadi.
Karaš Marica,
Kerep
Justina, rođena 1925. g. u Klokovcu, k. Pregrada. Od 2. II. 1943. g. bila je borac u
jurišnom bataljonu XXXII. divizije. Poginula 1945. g. na položaju kod Severina,
kraj Bjelovara.
iz Deanovca, k. Čazma. Sredinom 1943. g. odlazi u I. moslavačku brigadu.
Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Kezerić Maca,
i Kukec Štefica. Početkom 1942. g. bile su uhapšene, te su iz zatvora pobjegle
u partizane. Bile su borci u Kalničkom odredu. U lipnju 1943. g. Klas Ruža je
uhvaćena od ustaša i strijeljana kao taoc.
Klas Ruža
Kljak Kata, rođena 1920. g. u Čemernici, k. Čazma. Od 7. VII. 1943. g. bila je bolničarka
u bolnici X. korpusa u Podgariću. 1944. g. zarobljena od ustaša i zatvorena u
Jasenovcu, odakle se nije više vratila.
Knok Milka, rođena 10. XI. 1924. g. u Petrovoj Gori, k. Zlatar. U NOV od rujna 1943. g.
Bila je stariji vodnik u brigadi »Matija Gubec«. 1944. g. -smrtno ranjena u borbi
kod Koprivnice.
rodom iz okolice Klanjca. Sa 14 godina odlazi u I. moslavačku brigadu.
Bila je bolničarka, zamjenik referenta saniteta i referent saniteta u bataljonu.
Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Kodrnja Milica,
Kolar
Marženka, rođena 1927. g. u Jertovcu, k. Zelina. Sudjelovala je u NOB-i s čitavom
svojom porodicom od lipnja 1942. g. Bila je član KK .SKOJ-a. 1944. g. odlazi u
Zagrebački odred, gdje je bila politički delegat čete i pomoćnik komesara čete,
a kasnije je na istoj dužnosti u III. brigadi Narodne obrane. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
rođena 28. II. 1928. g. u Ljudovčini, k. Ludbreg. U NOV od 1. I. 1942. g.
Bila je borac u III. četi II. bataljona brigade »Braće Radića«. Poginula u borbi
kraj Bjelovara 1944. g.
Kolarić Katica,
rođena 1914. g. u Plaškom, k. Ogulin. U NOV od 1942. g. Bila je
u Kalničkom odredu sanitetski referent. Kasnije radi u bolnici. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Medaljom za hrabrost.
Komarek Milka Matilda,
rođena 1915. g. u Rogozu, k. Garešnica. U NOV od 1942. g. Zarobljena
od ustaša kao kurir I. moslavačkog odreda 6. IX. iste godine i odvedena u Jasenovac, gdje je ubijena.
Korica-Lalić Milka,
Korošec Ana, rodèna 1927. g. u Zagrebu. U kolovozu 1944. g. odlazi u I. moslavačku brigadu. Poginula u listopadu iste godine kod Vojnog Križa u Moslavini.
Kos-Čalić Micika, rođena 2,3. I. 1907. g.
svibnju 1942. g. otjerana je u
tara Varaždin, a 26. III. 1944.
Bila je politdelegat i pomoćnik
u Varaždinu. Od 1941. g. sarađuje s NOP-om. U
logor i 1943. g. zamijenjena. Radi na terenu kog. odlazi kao borac u Kalnički partizanski odred.
politkomesara čete. Nosilac je Spomenice 1941.
Kos Milka, iz Krapine. 1943. g. odlazi u Zagorski partizanski odred. Kod Apatovca 1944. g.
zarobljena od ustaša i nakon zvjerskog mučenja, ubijena.
Kosovac Ljubica, rođena 7. VII. 1925. g. u Konjščini, k. Zlatar. U NOV od 15. X. 1943. g.
Bila je radio-telegrafist pri Štabu brigade »Pavleka Miškine«. Ranjena 1944. g.
kod Podravskog Kloštra.
�Kovačić Verona, rođena 13. I. 1927. g. u Karivarošu, k. Donja Stubica. U NOV od siječnja
1944. g. Bila je borac u II. bataljonu Zagrebačkog odreda. Nestala, te proglašena
mrtvom.
Kozina Štefica, rođena 1918. g. u Staroj Vesi, k. Krapina. 20. III. 1944. g. odlazi u brigadu
»Matija Gubec«. U travnju iste godine je uhapšena u Zrinjskom Topolovcu zajedno sa svojom sestrom Ankicom i otjerana u logor Jasenovac, gdje su obje
ubijene.
Kralj Štefica, rođena 1926. g. u Maturovcu, k. Pregrada. 13. I. 1944. g. odlazi u II. bataljon Zagorskog odreda. Zarobljena od ustaša i otjerana u Lepoglavu, gdje je
nestala.
Kukec Ana i Magda, sestre iz Palinovca, k. Prelog. U N O V od 1943. g. Bile su u Kalničkom1 odredu. Magda, stariji vodnik, poginula na položaju kod Velike Rijeke 1944.
g., a Ana, poručnik, koja je kasnije prešla u X. zagrebački korpus, poginula je
u borbi kod Križevaca 1944. g. Njihova je majka bila, poslije njihovog odlaska u
NOV, internirana u logoru Dahau, gdje je poginula.
Kukolja Jelka, rođena 6. IV. 1926. g. u Vrapču Gornjem', k. Zagreb. U NOV od 20. VIII.
1943. g. Bila je borac u II. bataljonu posavskog partizanskog odreda. 1945. g. ranjena. Ima čin zastavnika.
Kuzmić Marica, rođena 1927. g. u Imbrijovcu, k. Koprivnica. 1943. g. odlazi u I. bataljon
kalničkog odreda. Istog mjeseca poginula u borbi s ustašama kod Vojakovca.
Labaš Zlatica, rođena 27. II. 1926. g. u Sub otići, k. Ludbreg. Od 1942. g. bila je borac u
II. moslavačkoj brigadi. Dva puta ranjena. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana
Ordenom za hrabrost.
Lehki-Vujić Marija, rođena 1911. g. u Prelogu. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g. zajedno sa svojim drugom Petrom u borbi kod Gline. Iza njih je ostalo maloljetno
dijete.
Leskovar Dragica, rođena 24. IV. 1924. g. u Zagrebu. 1944. g. bila je borac u II. moslavačkoj brigadi. U ožujku 1944. g. ranjena i zarobljena u Crncu kod Oborova, te
ubijena u Jasenovačkom logoru.
Leskovar Marija, iz Zagreba. U NOV od 1943. g. Bila je borac i bolničarka. Poginula na
Kalniku u listopadu 1943. g.
Lesnjak Pepiea, rođena u Jesenju, k. Krapina. 1943. g. odlazi u partizane s bratom i sestrom. Bila je borac u brigadi »Braće Radića«. 1944. g. teško ranjena.
Levaković Tereza, rođena 9. X. 1920. g. u Virju, k. Đurđevac. Od 1943. g. bila je borac u
Bjelovarskom! odredu. Nosilac je Spomenice 1941.
Lončar Katica, rođena 1925. g. u Đelekovcu, k. Koprivnica.
Od 19. X. 1943. g. bila je
borac u brigadi »Braće Radića«. 20. XII. 1944. g. poginula kod Kalinovca.
Lončarić Ivka, rođena 192.8. g. u Rijeci, k. Koprivnica. Od 1942. g. u NOV. Bila je borac
u Kalničkom odredu i brigadi »Braće Radića«. 1944. g. smrtno ranjena u borbi
s ustašama kod Večeslavca.
Lukaček Barica, rođena 1922. g. u Novakima, k. Vrbovec. 11. IX. 1943. g. odlazi u II. bataljon II. moslavačke brigade. Poginula 1943. g. u borbi za oslobođenje Čazme.
Magoš Ankica, rođena 1928. g. u Obreški Gornjoj, k. Čazma. Od 1943. g. bila je borac u
omladinskom bataljonu Moslavačkog odreda. Poginula 1943. g. u borbi.
Majetić Mara, rođena 1922. g. u Podurnu, k. Otočac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u
bataljonu »Matija Gubec«. 8. XI. iste godine smrtno ranjena kod Babina Potoka.
Manojlović Dušanka, iz Samobora. Odlazi u partizane početkom 1943. g., a sredinom iste
godine zarobljena i otjerana u logor, odakle bježi u NOV. Bila je bolničarka u
X X X I I . diviziji.
Manojlović Soka, iz Sokolovca. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka.
�Maranić Štefica, rođena 1920. g. u Zagrebu.
U NOV od 1943. g. Bila je borac u
terenskoj četi »Ivančica«. Ranjena
1943. g.
Markuš Nada i Lesičar Dragica. Od 1. II.
1942. g. bile su borci u brigadi
»Braće Radića«. Postale su pomoćnici mitraljesca u istoj četi. Dragica je dva puta teško ranjena. Istakla se u Velikom Grđevcu kad joj
je uspjelo u borbi savladati ustašu,
zarobiti ga i dovesti u štab bataljona. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Nada je poginula 1943. g. kod
probijanja obruča preko Bednje.
Dragica je mrtvo tijelo svoje drugarice iznijela i sahranila.
Matijević Anđela, rođena 1919. g. u Starigradu, k. Senj. U NOV od 17. II.
1943. g. Poginula u studenom iste
godine u borbi protiv ustaša kod
Šamarice.
Nada Markuš i Dragica Lesičan — borci
Mikulec Stanka. Čitava je njezina obitelj
XXXII.
divizije
ubijena u Jasenovcu. Stanka odlazi
u NOV 12. VI. 1942. g. Bila je borac u Crnogorskoj brigadi i III. brigadi X X X I I . divizije. Prva je u svom bataljonu bila odlikovana Ordenom Za hrabrost.
Miljević-Rob Jelka, rođena 22. IV. 1922. g. u Dišniku, k. Garešnica. U NOV od 10. IX. 1942.
g. Bila je u Moslavačkom odredu i XVI. omladinskoj brigadi. Iste godine je zarobljena od ustaša u Srpskom Selištu. 1944. g. uspijeva joj pobjeći i odlazi u Komandu mjesta Garešnica.
Modrić Barica, rođena 7. IX. 1926. g. u Zagrebu. U NOV od 1943. g. Bila je u agitpropu
brigade »Braće Radića«. U borbama kod Svibovca 1944. g. teško je ranjena i
zarobljena od ustaša. Otjerana u logor Jasenovac, odakle se nije vratila.
Modrinić Milica, rođena 1910. g. u Sočanici, k. Dvor na Uni. 7. V I I I . 1943. g. odlazi u I.
moslavačku brigadu. 1944. g. ranjena u borbi kod Volodera. Ima čin vodnika.
Mraović Marica, rođena 1925. g. u Čremušnici, k. Vrginmost. Od 2. III. 1943. g. bila je
borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula 1944. g. u borbi kod Radoboja.
Mrkonja Anka, rođena 1928. g. u Medarima, k. Nova Gradiška. Početkom 1943. g. odlazi
u II. četu II. bataljona posavskog odreda. Poginula 1943. g.
Muhek Micika, iz Bistričkog Podgorja. Od 1943. g. bila je borac u Zagrebačkom odredu.
Nobergaj-Mrkoci Ivanka, rođena 1926. g. u Vipavi, Slovensko Primorje. U NOV od 28. XI.
1942. g. Bila je borac u II. kalničkom bataljonu, bolničarka u X V I I . brigadi i radio
telegrafist u II. korpusu. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za
narod III. reda.
Novak Anđela, rođena 1928. g. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je u Zagrebačkom odredu i II.
moslavačkoj brigadi omladinski rukovodilac čete, politički delegat voda i komesar
čete.
Novak Marija, rođena 1913. g. u Novakima, k. Zagreb. U NOV od 1943. g. Bila je borac ü
Žumberačkoj jedinici i X X X I I . diviziji. Ubijena na putu između Dugog Sela i Sesvetskog Kraljevca.
Novak Slavica, rođena u Pretkovcu, k. Krapina. Od 1943. g. bila je borac i bolničarka u
brigadi »Braće Radića«. Ima čin poručnika.
�Novko-Dabić Slavica. Od 1943. g. radi u omladinskoj organizaciji u Varaždinu. Zatim odlazi na Kalnik, gdje radi u Kotarskom komitetu SKOJ-a. U rujnu 1944. g. borac
je u Kalničkom odredu. Iste godine je teško ranjena. Invalid. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda.
Obran Marija, rođena 1928. g. u Varaždinu. U NOV od 1943. g. Umrla 1944. g.
Odavić Vera. Bila je borac u VII. vojvođanskoj brigadi, mitraljezac u X I I . proleterskoj
brigadi i bolničarka u X X X I I . diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost.
Patafta Brigita, rođena 1926. g. u Hrženici, k. Ludbreg. 1943. g. odlazi u brigadu »Matija
Gubec«. Imala je čin starijeg vodnika. Poginula 1944. g. u borbi kod Koprivnice.
Patafta Milica, rođena 1924. g. u Hrženici, k. Ludbreg. 1943. g. odlazi u brigadu »Braće
Radića«. 1944. g. na položaju kod Ljubeščice bila je teško ranjena i zarobljena
od ustaša. Ubijena u Lepoglavi u travnju 1945. g.
Pavlek-Miškina Dragica, iz Đelekovea, kćerka seljačkog pisca Pavleka Miški ne, poginula
je kao borac Kalničkog odreda.
Perković Zlata, rođena 16. XI. 1920. g. u Stržcu, k. Kutina. U NOV od 13. V. 1942. g. Bila
je borac u Moslavačkom odredu, zatim bolničarka, sanitetski referent III. bataljona MO, šef dječje bolnice i podoficir bolničke čete u Bačkoj. Nosilac je Spomenice 1941. g.
Persi Anđela, rođena 1927. g. u D. Kućanima, k. Varaždin. 10. III. 1943. g. odlazi u III.
četu kalničkog odreda. Poginula 1944. g. u borbi s ustašama kod Sredica.
Pobor Marija, rođena 1922. g. u Selcima. Od 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula kod Koprivnice početkom 1945. g.
Polak. dr. Vera, rođena 24. V I I I . 1902. g. u Orahovici. 1941. g. radi kao liječnik u Popovači. U proljeće 1942. g. sarađuje s partizanima i kasnije, kad su veze bile bolje,
prima u ambulantu preobučene bolesne partizane i odlazi u udaljenija sela da
ih liječi. 10. listopada 1943. g. odlazi u partizane u Moslavačku goru i radi u sanitetu. U ožujku 1945. g. kada je počela zadnja i najteža ofenziva na Moslavinu,
povlači se s bolnicom u Slavoniju. U svibnju 1945. g. odlazi u Varaždin na dužnost upravnika vojne bolnice. Koncem kolovoza 1945. g. premještena je u zaraznu
vojnu bolnicu u Zagrebu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Ordenom rada II. reda.
Polandak Jula, rođena 1910. g. u Podbrestu, k. Čakovec. 1944. g. odlazi u jedinicu X. zagrebačkog korpusa. Umrla u prosincu 1944. g.
Popović Jelka, rođena 2. II. 1923. g. u Sv. Ivanu Zelini. Od 9. V I I I . 1944. g. bila je član
umjetničke ekipe X. zagrebačkog korpusa. Ubijena od ustaša 28. XI. 1944. g. u
Novom Mjestu.
Poslek-Plevnik Branka, rođena 1926. g. u Desinić Gori, k. Pregrada. 12. III. 1944. g. odlazi u II. četu III. bataljona zagorskog odreda. Bila je rajnena 14. IV. 1944. g. kod
Golubovca.
Potre Slavica, iz Velike Gorice. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka u Kalničkom odredu,
a kasnije u X X X I I . diviziji.
Prugovečki Zlatica. Od 9. IX. 1943. g. borac je u Zagorskom odredu. Bila je teško ranjena.
U borbi kod Sv. Ivana Zeline branila je šmajserom u ruci odstupnicu ranjenim
drugovima. Tada je zarobljena i otpremljena u logor u Žitomiru. Jedne noći
partizani napadnu logor i ona uspijeva pobjeći. Ima čin zastavnika.
Pumper Kata, rođena 1924. g. u Orlovcu, k. Bjelovar. U NOV od 1942. g. Poginula 1944.
g. na Kalniku. Iza nje je ostalo maloljetno dijete.
Pušić Milka, rođena 1928. g. u Zagrebu. Od 27. VII. 1944. g. bila je borac u Omladinskom
bataljonu, a kasnije u Zagorskoj brigadi. Poginula 1945. g. kod Oštrice.
Pužek Marica, rođena 1921. g. u Leprovici, k. Dugo selo. Početkom 1943. g. odlazi u Zagrebački partizanski oded, gdje je doskora postala referent saniteta. Poginula 1943.
g. u svom rodnom mjestu Leprovici.
�Paula
Špiček,
Milica
Hrenović
i
Zlatica
Prugovečki
—
borci
XXXII.
divizije
Rajačić Jula, rođena 1924. g. u Rajačićima, k. Okućani. 28. XII. 1942. g. odlazi u I. vod
II. čete I. bataljona Posavskog odreda. Poginula 1943. g. u borbi kod Snjegavice.
Raletić Darinka, rođena 1926. g. u Borovljanima, k. Koprivnica. Od 1943. g. bila je borac
u brigadi »Braće Radića«. Poginula na Kalniku 1943. g.
Rostuha Micika. Bila je borac u jedinici NOV.
Rupčić Anka, rođena 1927. g. u Kutini. U NOV od 1943. g. Bila je kurir vojno obavještajne
službe X. zagrebačkog korpusa. U lipnju 1944. g. uhvaćena je i 1945. g. ubijena
u Lepoglavi.
Sakal-Kovačićek Rozika, rođena 24. IV. 1925.g. u Zdencu, k. Garešnica. Od 1943. g. bila
je borac u Moslavačkoj brigadi. Ima čin vodnika.
Santo Elina Mira, rođena 2. VII. 1922. g. u Hreljinu, k. Rijeka. 1942. g. radi u omladinskoj
organizaciji u Zagrebu. U partizane odlazi 1943. g. i radi u Okružnom odboru
AFŽ, a zatim u NOV u agitpropu I. bataljona kalničkog odreda i kao š i f r a n t u
obavještajnom odsjeku ištaba X. korpusa.
23
Žene H r v a t s k e u N O B
353
�Sedmak Ljubica, rođena 1906. g. u Karlovcu. Bila je borac u Zagrebačkom odredu, te U
kancelariji raznih jedinica i ustanova. Nosilac je Spomenice 1941.
Sekel Anđela, rođena 1923. g. u Dubravi, k. Vrbovo. U NOV od 11. V I I I . 1943. g. Bila je
pomoćnik komesara I. čete III. bataljona II. m-oslavačke brigade. Prilikom napada
na Oborovo, smrtno ranjena.
Sekulić Jovanka, rođena 1926. g. u Vlaislavu, k. Koprivnica. U NOV od listopada 1942. g.
Bila je borac u Bjelovarskom partizanskom odredu. 1944. g. smrtno ranjena prilikom napada na Drenovicu.
Sitar Marija, rođena 1924. g. u Bartolovcu, k. Varaždin. Od 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula 1945. g. u borbi za oslobođenje Zagreba.
Sivoš Danica. Bila je 1943. g. upravnik zaraznog odjela pri sanitetskom odsjeku Kalničkog
područja.
Slukan Božica, rođena 24. XII. 1925. g. u Varaždinu. Isticala se prije rata u radničkom
sindikalnom pokretu kao omladinski rukovodilac. Odmah po okupaciji aktivno je
učestvovala u svim akcijama SKOJ-evske grupe u gradu Varaždinu. 20. II. 1943.
g. odlazi u Kalnički partizanski odred. Poginula iste godine na Riječkim Krčima.
Slukan Ruža i Ljubica, sestre. 1943. g. sa čitavom obitelji odlaze u Kalnički odred. U istom
odredu poginula je njihova mlađa sestra Božica i brat Stjepan.
Smolčić Marija, rođena 1926. g. u Dabru, k. Otočac. U NOV od svibnja 1944. g. Pi ginula
iste godine kod čačinaca kao borac Podravskog odreda.
Sobotnjak Maca, iz Sv. Ivana Zeline. 1943. g. odlazi u Moslavački odred. Odlikovana, Ordenom za hrabrost.
Stanković Marija, rođena 1925. g. u Velikoj Mučni, k. Koprivnica. 20. VIII. 1943. g. odlazi
u II. četu II. bataljona III. brigade X X X I I I . divizije. Ranjena u borbi. Ima čin
potporučnika.
Starman Dragica, rođena 1922. g. u Jakovlju, D. iStubica. Od 6. XII. 1943. g. bila je borac
u I. bataljonu zagrebačkog odreda. Koncem 1944. g. zarobljena od ustaša i
ubijena.
Steiner-Goldšmit dr. Zora, rođena 1902. g. u Novigradu - podravskom, k. Koprivnica. U
NOV odlazi 8. srpnja 1942. g. Bila je liječnik u I. proleterskoj brigadi,, šef raznih
kirurških odjeljenja Centralne bolnice Vrhovnog štaba, -šef kirurških ukipa VII.
divizije i X. korpusa »Zagrebačkog«. Pri kraju ratu bila je referent . aniteta I.
gardijske brigade. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom za hrabrost.
Svat Betika, rođena 12. V. 1925. g. u Grubišnom Polju. Od 10. II. 1944. g. bila je borae u
I. četi II. bataljona moslavačkog odreda. 3. IV. 1944. g. ranjena.
Šeić Ljubica, rođena 1929. g. u Kutini. 5. II. 1942. g. odlazi u I. bataljon moslavačkog
odreda. 1945. g. ranjena. Invalid.
Šekerović Marija, rođena 1,3. VII. 1926. g. u Novoselcima, k. Bosanska Dubica. Od lipnja
1942. g. bila je borac u Moslavačkom odredu i Omladinskoj brigadi. U borbi za
Pakrac ranjena.
Škaretci Ivka, rođena 1922. g. u Popovači, k. Kutina. 13. VIII. 1943. g. odlazi kao borac
u Moslavački odred. 1943. g. poginula u napadu na Čazmu.
Šnjarić Marija, bila je u prosincu 1943. g. pomoćnik rukovodioca kursa za bolničko osoblje pri sanitetskom odsjeku Kalničkog područja.
Šobak Ankica, rođena 1927. g. u Obedišču, k. Čazma. U NOV od 8. III. 1944. g. Bila je
politički komesar u II. četi II. bataljona II. moslavačke brigade. 1945. g. zarobljena i ubijena od ustaša.
Špiljak Slavica, rođena 1924. g. u Rusnicama, k. Pregrada. Od 27. X I I . 1943. g. bila je
borac u brigadi »Matija Gubec«. Imala je čin starijeg vodnika. Poginula 1944. g.
kod Starog Golubovca.
�Špoljar Štefica, rođena 1927. g. u Lovreća Selu, k. Pregrada. Od 28. XII. 1943. g. bila je
borac u III. zagorskom odredu. 1944. g. uhapšena je od ustaša i otjerana u Lepoglavu, odakle se više nije vratila.
Štampar Ljerka, iz Zagreba. Od 1944. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«.
Stefanie Dragica, rođena 9. X. 1923. g. u Zagori, k. Krapina. U NOV od 8. I. 1944. g.
Ranjena iste godine u borbi s ustašama.
Štibrić Marica, rođena 1922. g. u D. Jelenskoj, k. Kutina. 6. IX. 1943. g. odlazi u XXXIII.
diviziju. Poginula 10. XII. 1944. g. kod Velike Pisanice.
Švigir Ludmila, rođena 1925. g. u Zagrebu. 4. IV. 1944. g. odlazi u II. četu II. bataljona
zagrebačkog odreda. 8. VII. 1944. g. za vrijeme borbe kod Trgovišta, uhvaćena
od ustaša i obješena u Pušćoj Bistri.
Takač Vera, iz Rasinje, k. Ludbreg. Bila je bolničarka u XXXII. diviziji.
Tepeš Štefica, rođena 1928. g. u Čurlovu Trojstvu, k. Bjelovar. U veljači 1943. g. odlazi u
NOV. Bila je borac u Omladinskoj četi i Bjelovarskom odredu.
Vajnhart Katica. Do 194,3. g. radi ilegalno i održava vezu s partizanima na Kalniku. 1943.
g. odlazi u NOV. Bila je bolničarka u Kalničkom odredu i I. četi I. bataljona II.
brigade XXXII. divizije. U prosincu 1944. g. u napadu na Kovačicu, previla je
28 drugova, a u ožujku 1945. g. u borbi kod Oštrog Zida, pružila je pomoć 30torici ranjenika. Odlikovana Ordenom za hrabrost.
Vedrina Micika. U NOV od 1943. g. U Zagrebačkom odredu bila je borac i omladinski
rukovodilac.
Vesenjak-Zmijanac dr. Jelka, iz Maribora. Surađuje s NOP-om od 1941. g. u Zagrebu. 1943.
g. radi u Varaždinu i nekoliko puta odlazi na poluoslobođeni teritorij Kalnika da
vrši operacije. U srpnju 1943. g. odlazi u partizane na Kalnik. Bila je prvi liječnik na tom terenu i upravnik partizanske bolnice, referent O'NOO Varaždin,
liječnik XXXII. divizije, sanitetski referent i liječnik Oblasnog NOO. Odlikovana
Ordenom zasluga za narod II. reda i Medaljom za hrabrost. Ima čin rezervnog
kapetana.
Vidović Dragica, rođena 1926. g. u Radoboju, k. Krapina. U NOV od 1943. g. Poginula
1944. g. u borbi protiv ustaša kod Varaždinskih Toplica, kao borac II. čete, II.
bataljona zagorske brigade.
Vidrač Ružica, rođena 18. II. 1926. g. u Koprivnici. Bila je borac u brigadi »Braće Radića«.
Ima čin starijeg vodnika.
Vlaisavljević Draginja, rođena 1922. g. u Medovini, k. Okućani. U NOV od proljeća 1943.
g. Bila je borac u II. četi II. bataljona posavskog odreda. U jesen 1943. g. u napadu na neprijateljsko uporište Pakrac, bila je ranjena i zarobljena od Nijemaca.
Ubijena u Jasenovcu.
Vranić Katica, rođena 1919. g. u Virju, k. Đurđevac. Polovinom 1943. g. odlazi u Bjelovarski odred. 1944. g. ubijena od ustaša u svom selu, gdje je ležala bolesna. Iste je
godine poginuo i njezin drug Stjepan kao borac NOV. Iza njih je ostalo dvoje
maloljetne djece.
Vrućina Štefanica, rođena 192,3. g. u Slanju, k. Ludbreg. Bila je od svibnja 1943. g. borac
u I. četi II. bataljona kalničkog odreda. Poginula 1943. g. u borbi kod Vojakovca.
Vuger Katica, rođena 1923. g. u Vugerselu, k. Zagreb. Bila je borac u Zagrebačkom odredu. 1945. g. zarobljena je od ustaša i ubijena.
Vujanović Branka, rođena 2. IV. 1922. g. u Damankušu, k. Bjelovar. U NOV od 1943. g.
Ranjena 1945. g. u borbi kod Križevaca.
Vukelić Sara, rođena 6. VIII. 1910. g. u -Stupovači, k. Garešnica. Od 1935. g. učestvovala
je u naprednom pokretu. Bila je nekoliko puta zatvarana. U NOV od polovine
1942. g. Bila je borac u Moslavačkom bataljonu, u Omladinskoj brigadi »Jože Vlahović« i kuharica u štabu Moslavačkog odreda.
�Vukošić Katica, r o đ e n a 1923. g. u Š u p n j a r u , k. Č a z m a . 8. I. 1943. g. odlazi u I. b r i g a d u
X X X I I I . d i v i z i j e . B i l a j e v o d n i k . P o g i n u l a 6 . I X . 1944. g . kod Sv. I v a n a Žabna.
Vukotić N e d e l j k a , r o đ e n a 1923. g. u Srbu, k. D. L a p a c . Od 28. V I I I . 1943. g. b i l a je u četi
za vezu X X X I I I . divizije. Invalid.
Vuković Milica, rođena 1917. g. u S u h o j M l a k i , k. O r e h o v i c a . 1943. g. odlazi u I. četu I.
b a t a l j o n a p o d r a v s k o g odreda. 1944. g. u b i j e n a od ustaša u Cačincima.
V u l j a k Julka, rođena u M u č n o j R i j e c i , k. K o p r i v n i c a . Od l i p n j a 1944. g. b i l a je u I I . moslav a č k o j b r i g a d i . Z a r o b l j e n a u K o p r i v n i c i od ustaša i u b i j e n a .
Z a u h a r N a d a , r o đ e n a 1925. g. u D e l n i c a m a . Od 1943. g. b i l a je b o r a c u K a l n i č k o m odredu.
1944. g. u b o r b i kod C a r e v d a r a , smrtno r a n j e n a .
Žanić Kata, r o đ e n a 2. X. 1918. g. u D e a n o v c u , k. Čazma. S a r a đ u j e s N O P - o m od 1941. g., a
1943. g. p r e l a z i na oslobođeni t e r i t o r i j . U l i p n j u 1944. g. odlazi u I I . moslavačku
brigadu.
ž e ž e l j Anđela, r o d o m iz K o n j š č i n e , k. Z l a t a r . U N O V od 1943. g. Bila je b o r a c i t e l e f o n i stica u b r i g a d i » B r a ć e R a d i ć a « . R a n j e n a .
Žirović Maca, r o đ e n a 1918. g. u P o t r k a č u , k. Sisak. U č e s t v o v a l a je u N O P z a j e d n o s m a j k o m i d v i j e sestre. U N O V od s i j e č n j a 1943. g. B i l a je b o r a c i b o l n i č a r k a u 1 M o s l a v a č k o m odredu i I I . m o s l a v a č k o j b r i g a d i .
U v e l j a č i 1944. g. u b o r b i kod
O b o r o v a , p r e n i j e l a j e p r e k o L o n j e š e s n a e s t r a n j e n i h boraca, ali kod t o g a j e bila
zajedno s ranjenicima zarobljena i ubijena.
BIOGRAFIJA
NARODNOG
HEROJA
MARIJE
Marija Vidović rodila se 6. II. 1924. g. u Novskoj,
u siromašnoj porodici seljaka, doseljenika iz Hrvatskog Zagorja.
Osnoxmu je školu završila u Novskoj, a nešto
kasnije stupila kao naučnica u trgovinu. Tu je vrlo
remo osjetila svu surovost i nepravdu bogatog i
škrtog gazde i gramzljivo iskorištavanje radne snage. Kad više nije mogla izdržati napore, a često i
uvrede i šamare, napustila je zanat i zaposlila se
kao radnica.
Naprednom
radničkom
pokretu
pristupila
je
1939. g. u svojoj petnaestoj godini, kada je u Novskoj stvorena i prva partijska organizacija i kada
je rad među tamošnjom omladinom dobio šireg zamaha. Njezina braća su već tada stavila svoju kuću
na raspolaganje pokretu i ona je sve do rata bila
centar za okupljanje naprednih elemenata.
U to su vrijeme u Novskoj i okolici progresivne
snage, pod rukovodstvom partijske organizacije, već
uzimale vidnog učešća u pružanju otpora profašističkim elementima, koji su se nalazili u tadašnjoj
vladi i opoziciji, i koji su sve otvorenije sabotirali
rad na obrani zemlje pred nastupajućom agresijom.
Od tada, pa sve do napuštanja Novske, u jesen
1941. g., Marija je aktivno učestvovala s ostalom
omladinom u svim akcijama: dijeljenju i raspačavanju letaka, sakupljanju dobrovoljnih priloga, organiziranju kružoka, radu među omladinom i širenju
napredne literature.
VIDOVIĆ
ABESINKE
Nakon okupacije i uspostave zloglasne NDH.
uprkos masovnim hapšenjima i teroru, koji je bio
vrlo jak, Marija je nastavila s aktivnim radom.
Partija joj je tada dala zadatak da uspostavi prekinute veze s organizacijom u Posavini. Više puta
je odlazila kao kurir na razne punktove i veze,
noseći upute i materijal. 'U početku nitko od tadašnjih organa vlasti nije sumnjao, da bi ta sitna,
okretna djevojčica mogla nositi letke i proglase CK,
u kojima se narod pozivao na oružani otpor protiv
okupatora. Tih dana, po naređenju Partije, ona
je čak i u mjesni zatvor unijela pištolj i bombe
nekim zatvorenim drugovima.
Svoju mržnju prema okupatorima i domaćim
izdajnicima ustašama nije znala, a ni htjela sakrivati. Izazovno je nosila na glavi crvenu maramu,
iako su je zbog toga nekoliko puta batinali u ustaškom stanu, a u jesen 1941. g. i uhapsili. U zatvoru
je bila podvrgnuta mučenju, ali nikoga od drugova,
koji su još bili na slobodi, nije odala. Jedne su je
noći ustaše dugo tukli i mučili pred bratom, koji
je zajedno s njom bio uhapšen, ali ona nikoga nije
odala. Kada su vidjeli da od nje ne će ništa doznati, a jer je bila gotovo još dijete, pustili su je
na slobodu poslije nekoliko dana zatvora i zlostavljanja.
Kada joj se brat spremao u partizane, Marija je
uporno tražila da pođe s njime. Tek nakon dugog
nagovaranja i uvjeravanja da je to nemoguće obzi-
�rom na predstojeću zimu i velike napore, koje ona
onako slaba ne bi mogla podnijeti, pristala je da
se privremeno smjesti kod rođaka u Varaždinu, ali
uz uslov da joj se rano u proljeće 1942. g. omogući
odlazak u partizane.
Po odlasku u Varaždin odmah se povezuje s
partijskom
organizacijom i sudjeluje u mnogim
akcijama. Nije, međutim, htjela čekati na obećanu
vezu i krajem ožujka 1942. g. odlazi na Kalnik i
stupa u I. kalnićku četu. Četa je tokom travnja
svakog dana vršila akcije na prugu i žandarmerijske stanice i u svim je akcijama učestvovala i Marija.
Polovinom
travnja
1942. g.
neprijatelj je vršio
ofenzivu na Kalnik. Tri dana i tri noći, po kiši i
snijegu, borila se četa od 56 partizana neizmjernim
junaštvom protiv 3.000 neprijateljskih vojnika. I u
toj je borbi učestvovala Marija.
trodnevne
borbe
četa
probija
Nakon neprekidne
neprijateljski
obruč.
Marija se s još četvoricom drugova prebacuje preko
Bednje prema Varaždinu. Umorni, gladni i prozebli
sklonili su se na jedan štagalj, u neposrednoj blizini Varaždina, da se malo odmore i da se zatim
prebace preko pruge prema Vimici. Ali su bili primijećeni i izdani. Ustaše oko 3 sata u jutro opkole
kuću i pozovu ih na predaju.
vatrom
iz
puškomitraljeza.
Partizani odgovore
Borba
je
trajala puna
tri sata. Opkoljeni partizani borili su se do posljed-
Narodni
heroj
Marija
Vidović
Abesinka
njeg metka. Kroz zaglušni prasak pušaka iz kuće
je
neprekidno
njihovoj
pjesmi
odjekivala pjesma.
—
Internacionali,
1
u
čuo
posljednjoj
se
Marijin
glas. Posljednji metak Marija je sačuvala za sebe.
On ju je spasio da živa ne padne u ruke neprijatelju.
t
Za pokazano junaštvo i beskrajnu odanost Partiji i svom narodu, Marija Vidović Abesinka je,
ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od
29. XI. 1953. g., odlikovana Ordenom Narodnog
heroja.
�DJECA
OP'TUŽU/U...
�. . . Velike su to bile patnje i zato se ini nikad ne možemo otrgnuti od tih
dana. Lika, Banija, Kordun, Istočna Bosna uvijek ce nam se vraćati u mislima na te dane. Ja vas savjetujem da to nikad ne zaboravite, ali ne zato da
to bude vaša strašna prošlost, već samo zato da bi bolje znali cijeniti ovu
slobodu i ono što smo danas postigli. Mi, draga djeco, mnogo polažemo na
vas. Ka vama će ostati naša nova Jugoslavija. Ka vama će ostati djelo koje
smo mi započeli. Suviše su velike naše rane i razorenost naše zemlje, da bi
na ovo bili kadri da zaboravimo i zato će na vama biti da doprinesete svoj
dio. Vi već prelazite u omladinske redove, a omladina kod nas predstavlja
jedan snažan faktor na koga se mi oslanjamo. Budite uvijek, kaß, vam bude
najteže, u mislima na ona vremena kad je bilo još mnogo, mnogo gore.
Vi mnogi nemate roditelja. Vaši roditelji su ili pali pod nožem krvnika,
ili su pali u ofanzivama. Vi ste djeca nove Federativne Karodne Republike
Jugoslavije, vi ste naša djeca, vi ste naš najdragocjeniji kapital, vi ste najdragocjenije što naša
zemlja
ima.
Mi ćemo se truditi da vam osiguramo
dostojan život, ali vi treba da učite, tako da kad bude trebalo da iziđete iz
doma, da ćete moći izići kao ljudi koji su stekli znanje i mnogo više koriste
našoj
zemlji...
Tito
pionirima Dječjeg doma u Kovom Sadu, 20. siječnja 1946.
/
�Dokument 442
NEKOLIKO IZJAVA DJECE, KOJA SU PREŽIVJELA USTAŠKI
TEROR U BANIJI, LICI I KORDUNU
Danica Knežević, rođ. 1927. u selu Buniću, kot. Titova K o r e n i c a :
»U proljeće 1941. g. masovno su ustaše
odvodili ljude iz općine i sela, ubijali ih i
bacali žive u jame. No 10. V I I . 1941. g. t. j.
oko Ilin-dana, počeli su klati i paliti u našim selima. U mom selu Buniću t a j dan pobiše i spališe u stajama oko 70 osoba-ljudi,
žena i djece i tako pohvataše i moju f a m i l i j u ,
g d j e sam i ja bila s njima. Stariju moju sestru -odveđoše, jednog rođaka ubiše, a nas
ostale postrojiše za strijeljanje. V i d j e v š i što
će biti, raspršimo se svak na «svoj kraj, ali
jednoga dječaka rane, a mi ostali pobjegosmo . . . «
Jaga
Osik:
Mileusnić,
iz Kule,
općina
Lički
»U proljeće 1941. g. dođoše ustaše u naše
selo da naprave pokafl. Uhvate mene, moga
tatu, majku i troje moje braće. Odvedoše
nas u selo i zatvore s ostalim narodom u
našu crkvu. Osam dana smo bili zatvoreni.
N i j e s u nam davali ništa jesti. Puškama su
pucali u staklene svećnjake, i nama je staklo
padalo po glavama. Moga tatu su odveli u
jednu konobu i tamo ga tukli. U crkvu su
dovezli dva voza slame i htjedoše nas zapaliti. U tome ih netko spriječi, i mi se vratismo kućama. Oca izvukosmo k r v a v o g iz jedne
gomile. K o d kuće ostadosmo nekoliko dana,
ali ustaše ponovno navale, i mi pobjegosmo
na Ljubovo, iz L j u b o v a gonjeni bježasmo u
Podlapaču, g d j e je otac ostao, a nas djecu
smjestiše u selo Debelo Brdo. Oca nisam nikada više v i d j e l a . . . «
L j u b a Miedić, rođena 1932. g. iz Rudenice:
»Godine 1941. oca su mi odvele ustaše i
zaklali. Drugi dan su došli u naše selo i poklali mnogo naroda. Ja i moja sestra gonili
smo toga dana blago na pašu. K a d smo vidili
ustaše, mi pobjegnemo. T a d a su odveli mnogo djece, pokupili naše blago i od druge djece i odveli sa sobom. Ja i moja sestra preplivamo rijeku Koranu i došli smo kod ujaka
u Kordunski Leskovac. Kad su ustaše navalili u Leskovac, mi smo pobjegli u šumu. Tu
smo bili tri dana. Kad su ustaše zauzeli šumu Mašvinu, u k o j o j smo se i mi nalazili,
poklali su mnogo naroda, također i moju
mamu. Mi smo -se razbježali i pobjegli, te
dospjeli do jedne pećine. U n j o j smo bili 8
dana gladni i izmoreni. P r i s i l j e n i glađu opet
smo lutali dalje i došli blizu K a r l o v c a . . . «
Stojan Roknić, rođen 1934. g. iz Kordunskog Leskovca:
» B j e ž a l i smo pred ustašama i dospjeli u
šumu. Još smo se dublje sakrili u jednu dolinu. Tu -su bacili nekoliko bomba i stali
vikati da izlazimo iz doline. Mi nismo htjeli,
a oni su došli i izvadili moju majku, sestru
i mlađeg brata. Mama je držala brata na
desnoj ruci i ustaše su j o j otsjekli desnu
ruku. Mlađa je sestra na licu mjesta umrla.
Jedan je čovjek odvezao mamu u prvo selo
u bolnicu. Onda -se vratila kući i išla opet u
šumu, i tamo ju je jedan ustaša ubio . . . «
Smilja Cvjetičanin, rođena 1933. g. u selu
Melinovac, kotar D o n j i L a p a c :
»Godine 1941. došli su ustaše u naše selo
i upali ran-o u zoru na našu kuću. Otac je
spavao, i nitko nije znao što će se dogoditi.
Počeli su vikati na oca da treba da ide na
rad. M o j otac je rekao da on ne ide, j e r da
ima četvero djece i ženu i da može ž i v j e t i
kod svoje kuće. Ustaše su ga odveli. Pokupili su još i druge i tjerali ih jedan kilometar dalje od sela. Mi smo ih gledali sa jednoga brijega. Tu su ih počeli klati velikim noževima. Neki su počeli bježati, i ustaše su
za njima pucali. Spasilo ih se samo 6, a druge su pobili i bacili u jame. Ustaše su se
vratili u selo i pobrali blago i sve što je
bilo v r e d n i j e i-z kuća. Mi smo svi pobjegli u
šume. Drugi dan su ustaše zapalili selo . . . «
Milka Mlađan:
» B j e ž a l i smo pred ustašama. Bio je veliki
snijeg i kiša. Došli smo u jednu kuću, g d j e
sam- stala u zapećku i izgorila nogu. Baka
mi je zavijala, j e r mi je majka poginula.
Ustaše su je ubile dok smo bježali. M o j tata
je uhvaćen u Karlovcu, kad je vozio kola.
Odveli su ga u jednu kuću i tu ga u b i l i . . . «
Sara Lacković, rođena god. 1935.:
»U Slavskom P o l j u imali smo kuću. Bio
je tata, mama i nas četvero djece. Tatu odvedoše ustaše 1941. g. Kad su ustaše došle
u selo, mi pobjegosmo u šumu, a oni zapale
čitavo selo, osim tri kuće, u k o j e smo se
smjestili sa ostalim narodom. T a m o je došla
jedna žena, koja je bolovala od tifusa. Ona
je umrla, a moja majka, k o j a je spavala s
njom umre i ona. Bilo mi je teško. Na grob
me nisu pustili da idem. Odnijeli su je u
b i j e l o j plahti, j e r nije bilo škrinje. Mali brat
Đuro, koji je imao pola godine, kako n i j e imao
�smo bježali, i grane su me bole. Nismo ništa
jeli. Onda smo išli kroz polje. Noge su me
jako boljele. Nisam imala cipela. Bili su mi
žuljevi, a otac je psovao.«
šta jesti, umro je i on. Od gladi su umrli još
brat Milan od 9 godina i sestra Nevenka od
3 godine. Poslije mi umre od bolesti tetka,
a mene i sestru Maru odvede jedna drugarica u dječji dom' u Grabovac. Stariji brat
Stojan ostao je čuvati blago u selu Lacković, i nikad mi se nije javio . ..«
Milica Basta iz Starog sela:
»Moje selo zove se Staro selo. Jednog
dana dođu ustaše u naše selo, a ja sa svojom sestrom pobjegnem u obližnju šumu
Orlovu. Ustaše dođu za nama, a ja i sestra
sakrijemo se za jedan kamen. Tu uhvatiše
jednu ženu i njeno dvoje djece. Jedno dijete
dignu na bajonetu i privežu ga na stablo,
drugo starije bace u potok. Kad su djecu
tako ubili, počnu majku udarati kundakom,
zatim je svu izbodu noževima, odvuku i bace
u jamu. Ja i sestra smo se od straha zavukle
u neku jamu, potrpale sa granjem i zemljom
i tako ostale, sve dok ustaše nisu otišle.«
Pero Vuinović iz Kuzmovače, općina Lički Osik:
»Ustaše su upali u moje selo, palili kuće
i ubijali narod. Uz selo su napravili jamu
kao bezdan, dovodili ljude do jame i bacali
ih unutra. Kad su narod našli u šumi, bacali
su ljude u vatru i klali. I mi smo se sakrivali
u šumi. Bacali su malu djecu u vatru i tjerali nas iz šume u šumu ...«
Branko Paskas iz Široke Kule, rođen g.
1939. :
»Ja sam bio u kući. Došle su ustaše, i mi
smo utekli u šumu, a prije sam skočio sa
krova. Imao sam majku, imao sam Bogdu,
Milu, Jovu i Milku. Bio sam u škrapi, a ustaše su bili u gaju i pucali iz mitraljeza. Sve
po škrapama su prporili metci i kidali lišće
i grane. A u daljini su bile vatre, i grmilo
je. Odjedanput čuo sam vruće, bolilo me je
i plakao sam. Ranili su me, biće iz mitraljeza
u glavu. Trčao sam i pao u jednu duboku
jamu. Bilo je crno. Noć. Moj me je tetak
izvadio iz jame ...«
Vojim Trivanović, rođ. 1938. g. u Donjoj
Komori na Baniji:
»Kad su došli ustaše u naše selo, uhvatili
su moga tatu i mamu, ubili ih i bacili u
jednu duboku vodu. Moj brat me poslije odveo u Rujevac u dom. U Rujevcu je bilo
puno velikih krušaka i jabuka, pa smo ih
tresli i jeli. Jednog malog Dušana je jako
bolilo oko i dugo, dugo nije vidio. Jedanput
kad je išao, pao je i umro. Iz Rujevca sam
išao sa drugom djecom u Buzetu.«
Gospava Petković, rođ. 1938. u Poljicama,
Udbina -— Lika:
»Bježali smo u drugo selo po snijegu i
upala sam u snijegu, pa me je tata izvukao.
Ustaše su bombardirali naše selo, pa smo
pobjegli u šumu. Tada je poginuo moj tata
i moja mama, a ja sam bila ranjena u ruku.
S narodom sam se vratila kući. Kuća nam je
bila malo srušena. U kući je ostao samo
djed.«1
Ljuba Dakić iz Kordunaškog Ljeskovca,
rođ. 1938. g.:
»Bila je zima i bilo je mnogo snijega. Po
noći su došli ustaše. Kuće su nam palili.
Bježali smo pred njima. Bježao mi je tata
Rade i majka Danica kroz šumu. Ustaše su
trčali za nama i psovali. Jedan ustaša je
otšarafio bombu i bacio je. Bomba je puno
dimila i pukla. Mamu su pogodili u nogu.
Ona je vikala i umrla. Ja sam pala. Mi smo
utekli. Bježali smo kroz šumu, bosi. Tri dana
Dokument
1 I z j a v e su prikupljene 1944. g. od d j e c e u partizanskim d j e č j i m d o m o v i m a na oslobođenom teritoriju.
443
POD VIDOM POKRSTA, A UZ SURADNJU KATOLIČKOG KLERA,
USTAŠE SU VRŠILI MASOVAN POKOLJ SRPSKOG NARODA
Iskazi
djece,
koja
Đuro Vojnović, rođen 1934. g. u Vojniću:
»Ljude su zvali na pokrst. Kad su ljudi
došli, misleći da će se pokrstiti, trpali su ih
u kamione i odvezli u crkvu, gdje su ih klali.
One, koje nisu ubijali, odveli bi u polje,
bacali u jamu i polijevali živim vapnom.
su
f
preživjela
»pokrst«1
Djecu i žene odveli su u logor Stare Gradiške. Tko je htio od nas djece, koja nisu imala nikoga, mogao je ići da služi kod ustaških
porodica. Tako i ja u osmoj godini pošao da
služim kod jedne porodice. Moju majku, dva
brata i tetku istjerali su u drugi logor. Tata
�mi je — kad su pozivali na pokrst — pobjegao k partizanima. Moju baku i ostale stare
žene zatvorili su u općinu, gdje su ih tukli
i trgali im nokte s prstiju.«
Nikola Sučević, rođen 1933. g. :
'»Živio sam u Kordunu. Ustaše dolaze sa
kamionima u naše selo. Mi smo bježali u
šumu. Ustaše su zvali ljude na pokrst. Ako
se pokrste, da će spasiti svoje obitelji. Nekoji su povjerovali i pošli, a oni su ih odveli u šumu i ubili.
Nakon 6 dana evo ti opet ustaša u selo.
Pohvatali sve muškarce i pobili, te naredili
ženama da ih idu pokopati u jednu jamu. Ja
sam pobjegao u šumu, ali su me uhvatili i
tukli. Svi moji izginuli su u pokrstu.«
Ljuba Bubalo, rođena 1934. g. u Ličkom
Petrovom Selu:
»Poslije pada Jugoslavije, ustaše dođu u
naše selo i odvedu moga i oca i majku. Oca
ubiju, a majku odvedu u logor, i ona ostane
živa. Nedavno mi se javila iz Srbije. Kad su
moje roditelje odveli ustaše, ja pobjegnem
mojoj tetki u selo Lipovaču na Kordunu.
Cesto sam bježala i lutala šumama s narodom, koji je bježao ispred ustaša. Kad ustaše
odu, mi bi se vratili natrag u selo. Tako jednog dana dođu ustaše u selo Sadilovac,
koje je blizu Lipovače. Tu pokolju mnogo
naroda, samo malo ih se spasilo. Kad su
tamo narod poklali, dođu u naše selo Lipovaču, pokupe omladinu i natjeraju je, da
ide žeti žito poklanih. S omladinom bilo je
dotjerano i nas male djece. Vidjela sam po
jarugama poklane. Neki su čak bili još živi.
Oko njih bile su lokve krvi. Narod su pozvali pred crkvu, nešto im govorili, a onda
ih utjerali u crkvu. Na krov su metnuli slame
i s nečim polili i zapalili crkvu s narodom,
koji je pošao na pokrst. Vidjeli su se ostaci
izgorjelih, i još se je pušilo. Nitko nije smio
zakopati mrtve, a ni onima, koji su umirali,
pomoći. Mene je bilo strah kao i drugu djecu.
Ustaše su još sa krvavim noževima sjekli i
jeli jabuke. Jedna im omladinka kaže: »Kako
vam se ne gadi«, a oni kažu, da im je tako
slađe. To je bilo u ljetu 1942. g. U zimi sam
s tetkom i s narodom is Korduna utekla u
Liku, i tu smo od ustaša i četnika i drugih
bandi pobjegli u Velebit. Tetka se razboli, a
mene partizani dadu u partizanski dječji
dom.«
M n o g o b r o j n a su d j e c a bila s v j e d o c i nasilnog
pokrštavanja srpskog stanovništva u H r v a t s k o j , k o j e
su vršili ustaše, a k o j e je ustvari "bilo masovno ubij a n j e srpskog stanovništva.
1
Svetozar Sekulić, rođen 1934. g. u Kordunskom Ljeskovcu:
»Jednog proljetnog dana 1942. g. podiže
me iz kreveta moja tetka i reče da se dižem,
jer dolaze ustaše. Djed opremi nas troje djece, natovari na nas kukuruza i pošalje nas
da otjeramo prasce u šumu. U to već dođoše
i ostali seljani, i svi smo se sklonili u neku
dolinu. Najedanput začujemo glasove da pozivaju narod, da izađe iz šume, da im ne će
biti ništa, ako se pokrste. Mnogi povjeravaše
i pođoše, a da nisu znali ni ko ih to zove.
Prestrašili su se, kada pred sobom ugledaše
do zubiju naoružane ustaše. Nastaje opet
bježanje, pucanje i klanje. Jauk matera izmiješao se je sa vriskom male djece, i za
čas je ta dolina proprimila izgled ljudske
klaonice.
Moj brat nije uspio, da se s nama povuče, i njega je krvnik pogubio. Tu noć smo
se, naime, htjeli povući za selo Močila, ali
nam nije uspjelo, jer su ustaše stalno napadali. Tako smo se sklonili u jednu dolinu
i tu prenoćili. Sutra dan ustaše opkole tu
dolinu, i tada se ja u bježaniji izgubim od
svog oca i majke.
Ja sam preletio preko puteljka u namjeri
da pođem za njima, ali se u tom ustaše pomiješaše među nas, i nastade užasan metež.
Ja sam dozivao majku, a ustaša mi se odazivao ... Utekao sam1 i probdio noć u šumi
pod vedrim nebom. Kiša je padala, bilo mi
je studeno, i bio sam jako gladan. U ranu
zoru izašao sam na jednu čistinu. S jedne i
druge strane vodio je put, a ja sam se sklonio iza jednog kamena i gotovo cijeli dan
promatrao kako Turci gone naše blago.
Pred večer osmjelim se i odem u jedno
brdo nazvan Čardak. Putem sam nailazio na
žrtve strašnog ustaškog pokolja. Srce mi se
kidalo od užasa i straha, ali ja sam išao
dalje. Ne znajući puta, upao sam pred same
ustaše. Nisam već imao kuda, i oni me zarobiše. Odveli me u njihovo selo i ispitivali
gdje je narod izbjegao i gdje su partizani,
a ja sam samo šutio, koliko od straha, toliko
i od mržnje. Odveli su me onda u Cazin, gdje
sam našao i svog brata. Iz Cazina nas odvedoše u Krupu, i tu sam bio 6 mjeseci s drugom zarobljenom djecom. Stalno su nam se
prijetili i držali nas gladne. Spasio sam se
kada su partizani napadali Krupu, i pomiješavši se s narodom, pobjegnem. Za oca i
majku još ni danas ne znam ništa. Partizani me smjeste u dječji dom u Grabovcu na
Kordunu.«1
Smrt
falizmu
—
Sloboda
narodu!
G o r n j e iskaze o » p o k r s t u « dala su 1944. g. djeca,
k o j a su se tada nalazila u d j e č j o j k o l o n i j i u oslobođenom Splitu.
�Dokument
444
IZVADAK IZ POPISA DJECE SELA ČEMERNICE
U v r i j e m e , k a d su se p r e d očima d j e c e o d i g r a v a l i o v i p o k o l j i , ni j e d n o d i j e t e n i j e još bilo navršilo deset godina.
R e d a k c i j a p o s j e d u j e popise iz g o t o v o svih d o m o v a u H r v a t s k o j , k o j i su izvršeni p r i l i k o m e v a k u a c i j e d j e c e u I t a l i j u , u
srpnju 1944. g., kao i u s i j e č n j u 1945. g. za v r i j e m e e v a k u a c i j e d j e c e u V o j v o d i n u . Iz svih popisa se v i d i , da su, kao i d j e c a
1
KOJIMA SU USTAŠE POUBIJALI RODITELJE
iz Cemernice, tisuće i tisuće d j e c e naše z e m l j e izgubili r o d i t e l j e — j e d n i na klerofašističkom ustaškom pokrstu,
zdama njemačkih i talijanskih fašista, a treći u p o k o l j i m a , k o j e su vršili četnici u irne » k r a l j a i otadžbine«.
drugi u odma-
�Dokument
445
LOBOR-GRAD, LOGOR ZA ŽENE I DJECU OSNOVAN U RUJNU 1941.
Iz
dokumenata
Državne
komisije
za
utvrđivanje
zločina
okupatora
i
njegovih
pomagača,
br. 16141, o logoru Lobor-grad
J e d i n i logor u NDH, koji su Nijemci
zadržali direktno pod svojom upravom, bio
je logor za židovske žene i djecu u Loborg r a d u . Zapovjednik i s t r a ž a r i bili su u tom
logoru — K u l t u r b u n d o v c i ( V o l k s d e u t s c h e n ) .
U dvorcu Lobor-grad, koji je do 1941.
g. služio kao- s t a r a č k i dom za šezdeset staraca, bilo je m j e s t a n a j v i š e za 300 ljudi.
N i j e m c i su u t a j logor strpali 1600 židovskih
i 300 srpskih žena iz H r v a t s k e i Bosne, te
preko stotinu n j i h o v e djece ispod 14 godina.
Logor je osnovan u m j e s e c u r u j n u 1941.
g., a likvidiran u jesen 1942. g. U n j e m u su,
pod n a j s t r a š n i j i m uslovima, mučene na posve n j e m a č k o - f a š i s t i č k i način, proživjele
godinu d a n a zatočene žene i djeca.
Te židovske, kao i srpske žene i djeca,
s p a d a j u među prve uhapšenike u NDH. Oni
su zatvoreni već u m j e s e c u junu, 1941. g.
j e d a n dio u Zagrebu, a drugi u S a r a j e v u .
P r i j e n e g o što su zatočeni u Lobor-gradu,
prošli su strahovito mučeničko p u t o v a n j e po
čitavoj NDH. Gonili su ih od logora do logora, od s t r a t i š t a do s t r a t i š t a . Iz Zagreba
o t j e r a l i su ih već u j u n u u Gospić. Odatle,
nakon k r a t k o g z a d r ž a v a n j a , prebačeni su
n a j p r i j e u Karlobag, a zatim brodićima u
logor Slano na otoku P a g u , g d j e su 20 d a n a
ležali pod vedrim nebom na s r p a n j s k o j žezi,
s k a p a v a j u ć i od žeđi i gladi. Već u Gospiću
bilo je u t a j t r a n s p o r t ubačeno i desetak
srpskih žena i djece iz Like i K o r d u n a .
U logoru Slano na otoku P a g u izvršili su
ustaše nečuvena z v j e r s t v a k l a n j e m i ubijan j e m zatočenica i n j i h o v e djece. Ovi zločini
Dokument
po svojoj svireposti prelazili su k a t k a d a i
o n a u J a s e n o v c u . Tu je poginulo oko 50 zatočenika.
Nakon dvadeset d a n a boravka u Slanom,
prebačen je preživjeli dio zatočenica i djece
ponovno u Gospić, g d j e su utovareni u plomb i r a n e vagone, te su nakon 4 d a n a vožnje,
bez h r a n e i vode, ne z n a j u ć i k u d a ih ustaše
vode, č e t v r t o g d a n a stigli u Slavonski Brod,
odakle su prebačene u Bos. Brod, a odatle u
logor Krušćicu k r a j T r a v n i k a . Tu je istovremeno stigao iz S a r a j e v a t r a n s p o r t bosansanskih Židova, g d j e su odijelili m u š k a r c e
i ostavili samo žene i djecu. U toj g r u p i je
preko 250 srpskih žena i d j e c e iz Bosne i
Hercegovine. 'Tu su, pod s t r a š n i m uslovima
giada i nereda, proboravili dva mjeseca, i tu
je poginuo veliki b r o j djece. Koncem kolovoza 1941. g. ponovno su u t o v a r e n i u plomb i r a n e vagone i o t p r e m l j e n i u Zagreb, g d j e
ih je na zagrebačkom kolodvoru od u s t a š a
preuzela straža K u l t u r b u n d a . Zatim su ih
Nijemci odpremili u Lobor-grad.
Od t r b u š n o g t i f u s a umrlo je oko 200 žena i djece, koji su sve bez lijesa, potpuno
goli, s a h r a n j e n i uz ogradu logora.
Direktor toga logora bio je Karlo Heger,
k u l t u r b u n d o v a c , u r a r iz Zagreba.
Mlađe S r p k i n j e o t p r e m l j e n e su u N j e m a čku na prisilni rad, a ostale prebačene u
S r b i j u . Židovske žene i d j e c a s t r p a n e su u
posebne t r a n s p o r t e i o t p r e m l j e n e preko Zagreba u koncentracioni logor u Auschwitz
u Poljskoj, g d j e su sve zaglavile.
446
STRAHOTE LOGORA ĐAKOVO
Iz
dokumenata
Državne
komisije
za
utvrđivanje
zločina
okupatora
i
njegovih
pomagača,
br. 16142, od 11. IV. 1946.
. .. Koncem s t u d e n o g 1941. g. stigla su u
logor 2 t r a n s p o r t a zatočenica i t o : oko 18310
židovskih žena i djece i 50 srpskih djevo1jaka. Do 29. ožujka 1942., u p r a v u logora
vodila je Židovska bogoštovna općina iz Osij e k a pod nadzorom Župske r e d a r s t v e n e oblasti iz Osijeka, a pod stražom đakovačkih
r e d a r a , te je postupak, život i i s h r a n a , za
koju se je u to v r i j e m e b r i n u l a židovska
bogoštovna općina iz Osijeka, bio r a z m j e r n o
p r e m a postupku, životu i i s h r a n i u drugim
logorima, donekle snošljiv.
Početkom m j e s e c a veljače 1942. g. dobiva
Židovska bogoštovna općina iz Osijeka, koja
vodi u p r a v u logora Đakovo, obavijest od
Židovske bogoštovne općine iz Zagreba, da
u logoru S t a r a Gradiška imade oko 1200 židovskih žena i djece, k o j a se nalaze u stra-
�snom stanju, te koje bi trebaio smjestiti
također u logor Đakovo. Odmah su poduzeti
koraci da se i te žene i djeca izvuku iz logora
Stara Gradiška i smjeste u Đakovo, te je
konačno 18. II. 1942. g. Maks Luburić dao
odobrenje za prebacivanje zatočenica iz logora Stara Gradiška u logor Đakovo-, no zašto je to učinio, vidjelo se je tek kasnije
kada se je ustanovilo, da su sve zatočenice
iz logora -Stara Gradiška ušljive i zaražene
velikim dijelom od pjegavca i trbušnog tifusa. Konačno dana 24. veljače 1942. g oko
10 sati na večer, stiže po strašnoj zimi 1200
bijednih, polugolih žena i djece iz iStare Gradiške u Đakovo. Pred upravu logora u Đakovu postavlja se pitanje smještaja tih zatočenica, i oni se obraćaju molbom na đakovačkog biskupa Antuna Akšamovića i mole
ga, da im stavi na raspolaganje prazan magazin, koji se nalazi k r a j mlina »Cereale«.
Delegaciju uprave logora, koja je biskupu
predočila teško stanje, u kojem se nalaze
zatočenice i djeca, užasne p a t n j e koje su
ove nevine žrtve pretrpile, te svu bijedu i
iznurenost njihova života, biskup je primio
u prisutnosti kanonika Rogića, te ravnatelja
biskupskih dobara logornika ustaškog logora
Đakovo ing. Asančajića, no molbu konačno
odbio, sprečivši da razluče zdrave od bolesnih, i time izravno pridonio širenju zaraza
u logoru i mortaliletu zatočenica. Radi toga
su zatočenice iz Stare Gradiške morale da
budu smještene u štale.
Dana 29. ožujka 1942. g. upravu logora
preuzeli su ustaše. Toga dana došao je iz
logora Jasenovac jedan odred ustaša na čelu
sa poznatim krvnikom Ljubom Milo-šem u
Đakovo, zbacili tadanju upravu, preuzeli
upravu u svoje ruke, zabranivši ujedno pristup liječnicima u logor. Sada nastaje u logoru vrlo teško stanje i strahoviti teror.
Pomor od pjegavca i trbušnog t i f u s a iznosio je dnevno 5—7 osoba. Pomrlo je 569
zatočenica, što od bolesti, a što pobijeno
mučenjem. Sve su bez lijesa, gole, sahranjene na logorskom groblju, jedinom takve
vrste u Jugoslaviji, — u đubrišnoj jami iza
štale mlina »Cereale«.
Prema podacima, kojima raspolaže ova
komisija, u logoru Đakovo bilo je 3080 zatočenica i to oko 28010 Židovki i 280 Srpkinja
od toga znatan broj djece u dobi od nekoliko
dana do 14 godina.
Koncem proljeća 1942. g. započela je likvidacija logora Đakovo, i to na t a j način,
da su preostale preživjele zatočenice, njih
oko 2400 na broju, u tri transporta — u svakom oko -800 zatočenica — odvedene iz Đakova u nepoznatom pravcu. Nije se moglo
ustanoviti, da li su transportirane u Jasenovac 1 i tamo masovno likvidirane, ili -su
izručene fašističkim krvolocima u Njemačkoj. Logorske zgrade i inventar logora na
traženje đakovačkog biskupa Akšamovića
predani su Đakovačkoj biskupiji.
Mučenje i smrt židovske i srpske djece
Sebi »za zabavu« ustaše bi među izgladnjelu djecu bacali komade kruha. Kada bi
djeca poletila, na sa zemlje uzmu kruh, na-
huckali bi ustaše na njih gladnog psa vučjaka.
Kada je jednom pas otkinuo djetetu s
tijela komad mesa, na očigled bespomoćne
majke, zatvorili -su dijete sa psom u jedan
magazin. I dok se po dvorištu orilo zapomaganje bespomoćnog djeteta, izloženog razbješnjeloj zvijeri, ustaše su svirali harmoniku.
1
O likvidaciji ovog transporta žena i djece u
Jasenov-cu govori izjava F r a n j e Solaka iz Zagreba,
koju je 4. VI. 1945. g. dao Ministarstvu socijalne
politike NR Hrvatske:
»Za vrijeme moga zatočen ja u logoru Jasenov-cu
g. 1942/43. vidio sam između svemogućih zvjerstava
ustaških koljača nad muških zatočenicima još i ovo:
Kako sam kao t-ekstilac preko dana radio kod
tekstilnog magazina izvan logora, ali u mjestu J a senovac i -Gradini, kamo je stizala sva odjeća i sve
vrsti tekstila, skinute sa poklanih zatočenika, to sam
jednom zgodom, kada smo se vraćali u 9 sati na
večer sa rada, vidio, kako oko 3000 žena i djece,
Židovki i Srpkinja, koje je neki poručnik Matijević
doveo iz logora Đakovo na likvidaciju u Jasenovac
— vode na skelu za prijevoz u Gradinu na ubijanje.
Ove žene i djeca trebali su biti u samom. Đakovu
likvidirani, ali, prema dnevnom stanju zatočenih
žena i djece u Đakovu, koje mi j-e slučajno medu
njihovom prtljagom došlo u ruke, išlo je to tamo
presporo, pa su dovedeni u Jasenovac na jednokratno likvidiranje. Te večeri, (ljeto 1942.) prolazeći mimo skele, kojom su kandidate smrti prevozili preko Save u Gradinu, vidio sam svojim očima,
kako su koljači djecu grabili i sa obale bacali na
skelu, gdje su ova polomila pojedine udove. To su
činili zato, jer im je presporo išao silazak djece na
skelu. S nama j-e išao drug Hiršberger rodom iz
Vinkovaca. N a j e d a n p u t mu se izobličilo lice, trznuo
se i u prestavljenom šapatu rekao: »Joj, moja
kćerka« — pokazavši prstom na 5—6 godišnju curicu. Zgrabili smo druga Hiršb'ergera ispod ruke i
poveli u logor, da ne bi koljači možda primijetili
ovo, jer inače u ovakovome slučaju bio bi i on, a
možda i svi mi u našoj grupi, povedeni prijeko u
Gradinu na likvidaci ju . . .
Isto tako sam ljeti i jeseni 1942. godine vidio,
kada su u roku od 10—14 dana likvidirali 70.000
Uz strašna stradanja i patnje matera i
djece u logoru Đakovo, kojim je upravljao
jedan od najsvirepijih ustaških koljača i
krvnika Ljubo Miloš, mučilo se djecu 1 na
očigled majki i na -ovaj naročit način:
�Cigana, m e d u k o j i m a je bilo n a j m a n j e 40.000 žena
i djeca.
U g o r n j e m r a z d o b l j u v i d i o sam također m n o g e
žene i djecu, k o j e su ustaše i žandari iz raznih kraj e v a , a n a j v i š e iz Bosne i Korduna, u masama sa
kolima i svom p r t l j a g o m dopremili pol km daleko
od logora, u ograđeni prostor, g d j e sc nalazi I. četa
(satnija) Luburićevaca.
To sam v i d i o tako, jer sam sa rada se vraćao
kasno u logor. Sve žrtve imale su ruke vezane žicom
na leđima, kada su ih cestom v o d i l i prema skeli, ili
kada su već bili pripravni za v o đ e n j e na l i k v i d a c i j u .
Čitao sam u » V j e s n i k u « , da su ih i do 1.000 najedanput v o d i l i na l i k v i d a c i j u . Nažalost, m o r a m
g o r n j e ispraviti, jer ja sam vidio, da ih je po k o j i
Dokument
put bilo i do 7.000 u grupi, k o j u su v o d i l i na l i k v i d a c i j u u G r a d i n u . . .«
I z j a v u F r a n j e Solaka p o t v r đ u j e i slijedeći p o d a tak, utvrđen od Drž. K o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina
okupatora i n j i h o v i h pomagača, k o j i glasi: » Z e m a l j ska komisija po sucu istražitelju svoga istražnog
otsjeka preslušala je zločinca F i l i p o v i ć - M a j s t o r o v i ć
M i r o s l a v a , fratra, kad je nakon oslobođenja z e m l j e
pao u ruke pravde, pa iz n j e g o v o g iskaza donosimo:
» . . . Posebno ističem, da je u početku l j e t a izvršena
u Jasenovcu l i k v i d a c i j a logora Đ a k o v o . T o m je
l i k v i d a c i j o m rukovodio M a t i j e v i ć Joso, ustaški poručnik. K o d te l i k v i d a c i j e logora Đ a k o v o računam,
da je bilo p o b i j e n o oko 2—3 h i l j a d e Ž i d o v k i i n j i hove d j e c e . . . «
I
447
POKOLJ DJECE U LOGORU JASENOVAC
Iz dokumenata Dri. komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača1
Kroz čitavu 1942. g. vrvio je logor III-C
od djece, koja su dovedena u Jasenovac2 zajedno sa svojim roditeljima.
Prilikom likvidacije mnogo je dijete zalutalo i izgubilo svoje roditelje, pa su zatočenici prigrlili tu djecu. Mnogi je tako logoraš
sakrio kod sebe u baraki siroče bez oca i
majke, hraneći ga s onim, što je otkidao
sebi od usta. Oni zatočenici, koji su primali
pošiljke s hranom od kuće, dijelili su toj
djeci sve, što su dobili.
Koncem ljeta 1942. g. opazio je Luburić,
da se mnogo djece nalazi na tavanima radio-
nica i po zatočeničkim barakama, te je naložio ustašama, da pregledaju cijeli logor i
pokupe svu djecu.
Tako se otkrilo, da se u logoru nalazi
preko 400 djece muške i ženske, u dobi od
4—14 godina. Luburić se posavjetovao sa
svojim »oficirima« te je — na veliko čudo
svih zatočenika — dao svu tu djecu registrirati i smjestiti u posebne prostorije. Našao
je među zatočenicima nekoliko učitelja i učiteljica, pa ih je zadužio, da uče djecu čitanju, pisanju i pjevanju.
Poklana djeca u Jasenovcu
�Tako je taj mali »dječji dom« postao jedina radost svih zatočenika. Njihovo veselje
nije dugo trajalo. Matković Ivica, Kapetanović i Slišković Ivan nisu bili zadovoljni
rezultatima u odgoju djece; činilo im se da
odgoj ne napreduje dovoljno u ustaškom
duhu, a osim toga ustanovili su, da su ta
djeca većinom» srpska ili židovska.
Kad je Luburić stigao u jasenovac, prijavili su mu stvar, pa je odredio, da se sva
ta djeca, koja su i onako bila na teret
opskrbnog budžeta, pobiju.
Ustaše su tu djecu odveli u grupama od
60—80 u Gradinu, gdje su ih zaklali i zakopali.3
1 Državna
k o m i s i j a za u t v r đ i v a n j e z l o č i n a okupatora i n j e g o v i h pomagača utvrdila je ovo zločinstvo n a t e m e l j u iskaza, k o j e j e d a l o više zatočenika,
n a r o č i t o Josip Stazić iz Z a g r e b a i S v e t o z a r J o v a n o v i ć iz O s i j e k a .
b a c i l i u Savu. V i d i o sam d r u g o m z g o d o m , k a d j e
v j e š a n o 35 zatočenika, a m e đ u n j i m a i j e d n a žena,
koja je imala u logoru četvero male djece. D j e c a
su prilikom n j e n o g v j e š a n j a plakala za n j o m i h v a tala j o j s e z a suknju, ali j e P i c i l l i jedinu 6 - g o d i š n j u
d j e v o j č i c u u d a r i o n o g o m tako snažno, d a j o j j e
pukla l u b a n j a . «
i A n d r i j a Katalinić:
» . . . J e d n o m sam p r i l i k o m čuo, kako se j e d a n
ustaški stražar, s t a r i j i č o v j e k , i m e n o m Jozo, h v a l i o
p r e d svima, kako j e n j e m u p r a v i užitak k a d k o l j e
partizansku d j e c u , i k a k o on za z a b a v u p o k o l j e
svaku večer 10—20 d j e c e . «
U Jasenovcu p o s t o j a o j e k r e m a t o r i j p o d i m e n o m
»Picillijeva peć«.
T a j e peć g u t a l a s v o j e ž r t v e o d konca m j e s e c a
v e l j a č e 1942. pa do s v i b n j a iste g o d i n e , k a d su je
ustaše dali srušiti iz n e p o z n a t i h r a z l o g a , tako da
o d n j e n i j e ostalo n i t r a g a .
2
P r v i transporti z a t o č e n i k a d o v e d e n i su u l j e t u
1941. ;g. u selo K r a p j e , 12 km z a p a d n o od Jasenovca,
g d j e s u sami m o r a l i s a g r a d i t i l o g o r , k o j i j e d o b i o
službeni n a z i v J a s e n o v a c — l o g o r b r . 1. K a k o je
b r o j i n t e r n i r a c a rastao, o s n o v a n j e i z m e đ u J a s e n o v c a i K r a p j a n a r i j e c i Strugi d r u g i l o g o r , k o j i j e
d o b i o službeni n a z i v l o g o r br. I I . S r e d i n o m studenog
1641. g. l i k v i d i r a n i su l o g o r i br. I. i I I . , a o s n o v a n
j e n o v i l o g o r , k o j i j e d o b i o službeni n a z i v l o g o r
br. I I I .
3 Kao
svjedoci
ustaških
zločina
počinjenih u
Jasenovcu n a d ž e n a m a i d j e c o m , i z j a v i l i su p r e d
D r ž a v n o m komisijom za ispitivanje zločina okupatora i n j e g o v i h p o m a g a č a F r a n j o K o s i n a :
» P r e d B o ž i ć 1944., i to j e d n e n e d e l j e , v i d i o sam
k a d je o k o 11 sati t j e r a n o o k o 40 g o l i h žena i d j e c e
i z l o g o r a G r a n i k n a Savu, g d j e i m j e Lu'burić
n o ž e m p r e s j e k a o v r a t , a P r p i ć r a s p o r i o trbuh, te ih
Dokument
U s t a š e su u t o j peći n a j p r i j e s p a l j i v a l i ž e n e i
d j e c u , k o j u su d o v o d i l i iz Stare G r a d i š k e i d r u g i h
logora.
448
NASELJE I LOGOR TENJE
Iz
dokumenata
Državne
komisije
za
utvrđivanje
14. kolovoza 1942. g. stigao je u Tenje1
jedan SS oficir iz Zagreba, pa je u roku od
24 sata sastavljen prvi transport, koji se
sastojao od nekih 1000 lica. U ovaj su transport ušli skoro svi Jevreji, dotjerani u logor
Tenje iz provincije, te veliki broj djece.
Vagoniranje počelo je 15. kolovoza 1942.
poslije podne. Jevreji su nastojali da spriječe otpremu djece. Kad je to primijetio SS
oficir, izdao je nalog, da se dignu bezuvjetno
sva djeca i ubace u transport. Prema iskazu
24
Žene Hrvatske u NOB
OSNOVAN
zločina
okupatora
1941.
i
njegovih
pomagača,
svjedoka Grünbaum Vlade, u transport je
ubačeno oko TOO djece.
0 sudbini ovog transporta nikad se nije
ništa točno saznalo. Iz okolnosti, da je
otpremu vršio SS oficir, može se zaključiti,
da su sve ove žrtve otpremljene izravno u
njemačke logore, gdje su pobijene. Ovo izlazi
i iz iskaza svjedoka Kohn Arnolda, koji je
po svom dolasku u Auschwitz vidio tamo
neke svoje znance iz ovog transporta.
1
Ovaj
je l o g o r o s n o v a n
1941.
g.
369
�Dokument 449
(neprijateljski)
PUTNI NALOG DRAGICI HABAZIN IZDAN OD HRV. CRV. KRIŽA
ZA PREUZIMANJE I PRIJEVOZ DJECE IZ SABIRNIH LOGORA
JASENOVAC, MLAKA I UŠTICA
HRVATSKI CRVENI KRI2
Središnjica
CROIX - ROUGE
CROATE
B u r e a u Central
Broj S.4557/42.
Zagreb, 2 8 . s r p n j a 1942.
Predmet: Putni nalog
Derenčinova ul. 38
Brzoglas 3 1 - 1 3
Čekovni račun 3 6 - 8 4 5
Sestri Dragici Habazin, 1 dobrovoljnoj bolničarki Hrvatskog Crvenog križa u Zagrebu
Prema saopćenju Ministarstva udružbe broj 58030-1-2 od 27. srpnja o. g. ima se
organizirati preuzimanje i prijevoz djece iz sabirnih logora2 Jasenovac, Mlaka i Ustica,
koje dužnosti ima izvršiti posebna komisija, na čelu sa g. Franjom Perše, nadzornikom
Ministarstva udružbe.
Na traženje spomenutog ministarstva izvolite s navedenom komisijom odputovati u
spomenute sabirne logore u svrhu pružanja pomoći kod preuzimanja i prijevoza djece.
Kad na licu mjesta upoznate prilike, izvolite najbržim putem saopćiti koliko bi još
sestara trebalo odaslati tamo, da budu od pomoći kod preuzimanja prijevoza djece.
Za Dom spremni.
Tajnik:
Nikola Zec, v. r.
Predsjednik:
Dr. Hiihn. v. r.
Stampilja: Hrvatski Crveni Križ
Središnjica
1 Zagrebačka
p a r t i j s k a o r g a n i z a c i j a već od p r vih dana okupacije o k u p l j a širok kru,g aktivista, k o j i
uz masovnu podršku stanovništva, rade na spašav a n j u d j e c e iz fašističkih koncentracionih logora.
T a j r a d naročito dolazi do i z r a ž a j a u drugoj polovini 1942. g.
Na prihvatnim p o s t a j a m a Crvenog križa na zagrebačkim kolodvorima, k o j e su fašisti osnovali kao
raskužoe stanice za transporte civilnog stanovništva,
zaustavljani su gotovo svi vlakovi k o j i m a su fašisti
odvlačili narod u logore, internacije, na prisilan rad
u N j e m a č k u , i prisilno iseljavali. Zbog toga P a r t i j a
stvara na t i m stanicama svoja uporišta, i one od
1941. g. p o s t a j u mjesta, otkuda antifašisti i m a j u
mogućnost
da k o n t r o l i r a j u
transporte,
uspostave
kontakt sa zatočenicima i pruže im pomoć.
Ove su .prihvatne stanice odigrale naročito važnu
ulogu u a k c i j a m a na spasavanju djece iz fašističkih
logora, j e r su se gotovo svi transporti djece zau s t a v l j a l i na zagrebačkom kolodvoru i odatle raspoređivali po logorima.
U prvim antifašističkim grupama, k o j e su radile
na spasavanju djece, 'bile su drugarice, k o j e su već
r a n i j e prošle t e č a j e v e za dobrovoljne bolničarke
Crvenog križa. Medu n j i m a su bile: V e r a J u r i ć ,
J a n a Koch, A n k a Meleš, N a t a š a i A n a V o d o p i j a ,
J a n a l l i a n i ć (uhapšena 1944. g. i u listopadu iste
godine obješena u Sv. Ivanu Zelini), i druge. Ope
su na tom Tadu aktivizirale velik b r o j dobrovoljnih
sestara Crvenog križa. Tu su bile: D r a g i c a H a b a zin, glavna sestra Crvenog križa, k o j a je od 1941.
g. rukovodila prihvatnom stanicom na kolodvoru,
K a t i c a J a m b r e š a k , V e r a Dekomati, J o ž i c a B a k i ,
V e r a Cerne, A n k a Šepić, B r a n k a Neferović, V a n d a
Koroša, Ivka V r l j a n , Z o r a Školić, Nevelika Kuštera,
T e r e z i j a Pintarić, H e l e n a Breslav, L a l a Markieti,
T e r e z i j a Homota, V a l p u r g a Augustin i dr. Aktivno
su radile i D i a n a Budisavljević, J e l e n a L o b o d a Z r i n j s k a , K a t i n k a F a b i j a n i ć , E r n a K r a j a č (uhapšena 1943. ,g. u Zagrebu i u b i j e n a u Lepoglavi),
M a n j a H a n i e v a č k i (ubijena od ustaša 1944. g.)
i druge.
Od prvih dana okupacije, u s a r a d n j i s ovim
grupama, radile su na spasavanju d j e c e : Staša J e l i ć ,
dr. Desanka Štampar, V e r a Luketić, T a t j a n a M a r i nić ( k o j a je bila j e d n a od organizatora ovih a k c i j a ) ,
dr. Miler, dr. Olga B o š n j a k o v i ć i niz drugih.
Postepeno se na ovom radu okuplja sve širi krug
antifašista i antifašističke se grupe stvaraju u svim
ustanovama i mjestima, 'kuda fašisti masovno dovlače narod. T a k v e se grupe organiziraju u t. zv.
»prihvatnim stanicama za izbjeglice« (koje su ustvari trijažne stanice za narod, d o t j e r a n od kaznenih
ekspedicija, kao na pr. u Sisku), u t. zv. d j e č j i m
»prihvatilištima« i »sabiralištima« (koji su bili logori za djecu, kao u Zagrebu, Jastrebarskom, Sisku),
kao i u svim ustanovama, k o j e su po s v o j o j funkc i j i ustaše uklopili u r a d oko z a t v a r a n j a , internir a n j a i u b i j a n j a djece, kao Glavni odbor Crvenog
križa, Centri za kolonizaciju djece, ministarstvo
udružbe,
H i g i j e n s k i zavod, Središte medicinskih
sestara, Z a r a z n a i druge bolnice i t. d. Naročito su
se na poslu p o m a g a n j a i spasavanja djece okupljali
liječnici, medicinske sestre, bolničarke, pedagozi te
�Užasi logora u Staroj Gradiški
široki krug g r a đ a n a , pa i c i j e l e ustanove, kao što
j e t o bio slučaj Š k o l e z a o d g a j a t e l j i c e u R u d a m a .
2 Stalno p r o š i r i v a n j e
oslobođenog teritorija, pris i l j a v a l o j e ustaše d a o r g a n i z i r a j u l o g o r e u b l i z i n i
većih mjesta. T i m e su ustaško-njemačka zvjerstva
u t i m l o g o r i m a p o s t a l a o p ć e n i t o poznata.
To je
t a k o đ e r bio j e d a n od r a z l o g a , da su fašisti » p r e s e l j a v a l i « d j e c u iz » s a b i r n i h i k o n c e n t r a c i o n i h l o g o r a
za odrasle«, u specijalne l o g o r e za djecu.
Ovim
logorima dali su nazive » p r i h v a t i l i š t a « ili »sabirališta« za djecu » i z b j e g l i c a « , a da kamuflaža bude
p o t p u n i j a , k o r i s t i l i su z a t o » M i n i s t a r s t v o u d r u ž b e «
i C r v e n i križ. U s t a š e su h t j e l i s t v o r i t i utisak, da se
u
tim
specijalnim
» d j e č j i m ustanovama« vodi i
specijalna briga o djeci.
Dokument 450
DJECA
U
KONCENTRACIONIM LOGORIMA
STARA
GRADIŠKA I MLAKA
Izjava Dragice Habazin — Iz arhiva Držaxme komisije za utwàivanje zločina
okupatora i njegovih pomagača
U srpnju 1942. g. odredilo me »ministarstvo udružbe« da budem delegat za preuzimanje djece iz logora Stara Gradiška. Bilo
mi je odobreno da uzmem sa sobom potreban broj sestara Crvenog križa. S nama je
išla i komisija, na čelu sa g. Štefancem, koju
je imenovalo to ministarstvo.
U logor Stara Gradiška stigli smo 9. VII.
1942. g. oko pet sati popodne. Tražili smo
zapovjednika logora Vjekoslava Luburića.
Predstavila sam mu se kao sestra Crvenog
križa i delegat za preuzimanje djece.
Tog su dana ustaše imali banket u čast
njemačkog generala, koji je došao sa svojom
ekipom da odvode žene na prisilni rad u
Njemačku. Sve do večere s nama nitko nije
razgovarao, niti su nas puštali iz logora. Tek
oko 8 sati naveče jedan nam je njemački
oficir iz »ekipe za radnu snagu« poručio
preko dežurnog ustaškog oficira da dođemo
sutra u jutro, pa će nas uputiti u sve glede
preuzimanja djece.
Slijedećeg dana oko 7 sati ujutro (samnom je bilo oko 15 sestara) stavljen nam
�je na raspoloženje jedan liječnik logoraš,
Židov,1 koji nas je imao u sve točno uputiti.
Ja sam odmah odredila sestre, koje će vršiti
popis djece i transportirati ih do Okućana,
u vlak za Zagreb. Djeca, koju smo preuzimali, potjecala su od roditelja Srba, većinom
sa Kozare. Za popisivanje čekala su na dvorištu, gdje su istovremeno Nijemci i ustaše
vršili »vizitaciju« žena za Njemačku. Toj su
komisiji prisustvovale i neke žene u uniformi »Crvenog križa«. One su nam predavale
djecu žena, koje su bile određene za Njemačku.
U međuvremenu gospođu Dijanu Budisavljević i mene spomenuti liječnik, logoraš,
odveo je najprije u t. zv. »dječju bolnicu«.
To je prva zgrada od ulaza na desno. Pod
je bio čist i oriban, ali djeca su ležala na
golim daskama. U uglovima su bile noćne
posude, na svakoj noćnoj posudi sjedilo je
po jedno dijete, više slično priviđenju ili
mrtvacu, nego živom biću.
Vidjele smo jedna vrata u toj »bolnici«
i upitale liječnika, kuda ta vrata vode. On
još nije dorekao: »na tavan«, a jedna je od
nas otvorila vrata. U taj su se čas počeli
kotrljati i padati u salu »bolnice« - kosturiIješinice umrle djece. Tu su, navodno, smještali mrtvu djecu iz ove »bolnice«. Mrtvu
— pokraj teško bolesne djece. Rekli su nam,
da ustaše i samoj toj bolesnoj djeci, koja
su u punom smislu riječi izgledala kao živi
kosturi, nalažu, da iznose svoje mrtve drugove na to stubište.
Na moje pitanje, upućeno liječniku, da li
bi ja i tu djecu iz »bolnice« smjela prevesti
u Zagreb, odgovorio je: »Ako možete, i ako
vam uspije, ja bih vas molio, da se vani sazna za sve ovo.«
Mi smo tu djecu popisale bez znanja Luburića i najprije njih utovarile za prijevoz
u Okućane. Znale smo da se toj djeci više
ne može pomoći, ali smo htjele, da ljudi vide
što ustaše rade od djece.
Liječnik-logoraš pokazao nam je još i
podrum, koji je bio natrpan ženama i djecom. Pokazao nam je i jednu kulu u logoru,
u kojoj smo vidjele oko ,300 dječaka od 7—14
godina. Bili su dobrog izgleda i obučeni u
crna odijela sa ustaškim »U« na kaputima
i kapama. To su bila isto partizanska djeca.
Ja sam zatražila, da nam se i ovi dadui, da
ih ne zadesi ista sudbina kao djecu u »bolnici«. Odgovoreno nam je: »To su poglavnikovi pitomci i oni ostaju tu.« Ipak je
uspjelo, ne znam više, da li u prvom ili drugom transportu, izvući oko stotinu tih dječaka.
Liječnik, koji nam je sve to kazao, bio je
ubijen.
U Okućanima nije bilo ništa priređeno
za transport, tako, da smo morali smjestiti
djecu na goli pod vagona. Tek nakon par
sati uspjelo nam je iz nekog domobranskog
magazina dobiti slame. Pri tome smo, kao i
inače kod transportiranja djece iz logora,
imali najveću pomoć od željezničara. Oni su
imali propusnice za kretanje izvan »redarstvenog sata«, pa su noću dovlačili hranu,
slamu, što nam je hitno trebalo.
U tom transportu, prvom po redu, bilo
je oko 1000 (hiljadu) djece — teških bolesnika.
Nakon pet dana pustili su nas još jednom
u logor Stara Gradiška. Tada su nam dali
samo 700 teško bolesne djece. ,Sva su ta
djeca otpremljena u Jasku, a najbolesnija
u bolnice u Zagrebu. Taj je put u Staru
Gradišku išla gospođa Budisavljević, a ja
sam čekala i preuzimala djecu u Okućanima.
Kasnije su ustaše sami dopremili još dva
transporta djece iz tog najstrašnijeg logora:
jednim transportom dopremljeno je u logor
Sisak oko 700 samo dojenčadi, a drugim —
u Jeronimsku dvoranu u Zagrebu preko
tisuću djece, čije su majke odvukli u Njemačku na prisilni rad. Tako je po mom računu »izašlo« iz logora u Staroj Gradiški
jedva oko tri i pol hiljade djece, a tamo ih
je bilo više od deset tisuća.
Tri puta sam odlazila po djecu u logor
Crna Mlaka i jedamput u Jablanac kraj Jasenovca. Prva dva transporta sa oko 2000
djece iz Mlake dopremili smo u Zagreb, a
otuda su ih naše drugarice otpremile u
»dječje sabiralište« u Jasku.
U Mlaki je bilo osim djece, preko 5000
žena. Liječnik-ustaša Karađole i četiri učenice iz škole Sestara pomoćnica vršile su
cijepljenje protiv pjegavca. Kada smo se
interesirale, što tu ljudi jedu, odgovorili su
nam: zdravu hranu i kruh. Međutim, kasnije
sam ustanovila, da pasu travu i dobivaju
samo pregršt kukuruza na 5 članova obitelji.
U prvom transportu iz Mlake dne 29. VII.
1942. g. bilo je preko 1000 djece. Tu smo
djecu do Jasenovca prevozili na kolima. U
Jasenovcu nam je Maks Luburić, zapovjednik logora, morao dati dozvolu da sa transportom pređemo preko teritorija logora. On
je izjavio, da će djecu pobacati u Savu, jer
da su to neprijatelji, s kojima treba nakratko
obračunati. Nakon dužeg objašnjavanja,
transport je propušten : na svakim kolima
sjedio je ustaša s nabijenom puškom i bajunetom, a naprijed na kolima bila je zastavica Crvenog križa.
Ovaj je transport djece po »ustaškom
naređenju« otpremljen u Sisak, gdje je djecu
trebala dočekati i za njih sve prirediti »Žen-
�ska loza ustaškog pokreta«, koju sam telegrafski obavijestila o dolasku transporta.
Kad smo stigli, dočekale su nas predstavnice »Ženske ustaške loze«, ali ništa nije
bilo pripremljeno. Transport je dočekao i
prof. Kamilo Bresler, od »ministarstva udružbe«, pa su uz njegovu pomoć djeca smještena pod krov, na goli pod u Teslićevom ku-
palištu i staklani, gdje je prije bio logor za
odrasle zatočenike. Za drugi transport nije
tu više bilo mjesta, pa su djeca smještena i
u druge razne zgrade. Nisam se tada zadržavala u Sisku, jer smo se odmah vraćali po
drugu djecu u Mlaku i Jablanac.
1
Dr. Buki Kunorti.
D o k u m e n t 451
(neprijateljski)
SABIRNI LOGORI ZA ŽENE I DJECU S KOZARE
Iz
izvještaja
Mihajla
Komunickog
»ministarstvu
udružbe
KDII«,
od
9.
VIII.
1942.
Izvještaj
Iskoristivši priliku svog službenog puta
u Zagreb, kuda sam došao, nakon što sam
dopratio dne 7. VIII. djecu bez roditelja iz
sabirnog logora Prijedor u Sisak — da bih
u Zagrebu iznio nadstojnicama pojedinih odsjeka ovoga ministarstva svoje primjedbe
iz područja djelokruga ministarstva udružbe
na terenu podvrgnutom Obće opunomoćenom
ministru u Banja Luci, — podnosim ovaj
izvještaj .. .
Dana 25. VII. obišao sam kao član pratnje opunomoćenog ministra dr. Turine sabirne logore u Novskoj, Jasenovcu, Uštici,
te Bos. Gradiški. Toga dana je bilo stanje u
tim i ostalim logorima sliedeće:
Logor :
Mlaka
Jablanac
Novska
Prijedor
Ustica
Ukupno :
br. žena i djece
9.176
logoraša je obavljen uz potrebne opreze u
dobro zatvorenim vagonima, te su u Lipiku
poduzete sve mjere, da se ne bi sporadični
slučajevi pjegavog tifusa razširili na građansko stanovništvo.
Logor u Bos. Gradiški je malen, a u jednom njegovom dijelu su smješteni pripadnici Državne časne radne službe, koji rade
na spremanju žetve do crte odobrene od
njemačkih vojničkih vlasti, takozvane Sperlinie Ost. Do te crte je žetva imala biti dovršena do 28. VII., dok su tamošnja napuštena imanja predana u istom cilju povjerljivom hrvatskom stanovništvu na obradu uz
polovicu .. .
muškarci
stoke
Primjedba
393
1.406
djece 5.531
2.592
4.090
204
120
1.150
23.858
717
2.556
8.000
Na prvi pogled već se vidi, da je taj pregled tek približno točan.
Logor u Novskoj1 se nalazi u jednoj ciglani, gdje su ljudi pod krovom. O zdravstvenom stanju i prehrani vodi računa uprava sabirnih logora u Jasenovcu, te su ta pitanja u logorima čak bolje riješena, nego li
za hrvatske izbjeglice.
Logor u Uštici, koje mjesto se nalazi do
Jasenovca, na drugoj strani Save, nalazi se
pod vedrim nebom. Taj logor je sada likvidiran, tako da su ljudi prebačeni u Lipik.
Stoka je tom prilikom podijeljena okolnim
seljacima na držanje uz potvrdu, jer je stoka vlastništvo države uz neka ograničenja
prema prijašnjim vlasnicima. Transport tih
.. . Važno pitanje je smještanja djece bez
roditelja. Tu su u prvom redu hrvatska djeca,
a zatim i djeca pravoslavnog žiteljstva. Za
one prve ugovorio sam s nekim tamošnjim
katoličkim samostanima, da ih smjeste, dok
ću ostale ovih dana prevesti u Zagreb. Dne
7. VIII. predao sam 68 pravoslavne djece iz
logora Prijedor, koji se sada raspušta, dječjem skloništu u Sisak.
. . . O ostalim važnijim događajima izvještavat ču prigodice ministarstvo.
1 Mihajlo
Komunicki bio je u tom periodu činovnik »ministarstva udružbe N D H « , d o d i j e l j e n u
kolovozu 1942. g. na rad ustaškom ministru Oskaru
T u r i n i u B a n j a Luku.
25. V I . 1942. g. obišao je, prateći T u r i n u , p r i vremene sabirne l o g o r e za narod Kozare, o čemu
je 10. X. 1945. dao i z j a v u , k o j u donosimo u izvodu:
Zagreb, dne 9. VIII. 1942.
Z a D o m spremni!
(Mihajlo
Komunicki)
�» N a j p r i j e sam v i d i o l o g o r u N o v s k o j . U š l i smo
u p r o s t o r c i g l a n e i g o t o v o da n i s m o n i k o g v i d j e l i .
Od n e k u d se p o j a v i o j e d a n ustaški p o d o f i c i r i p r i šao T u r i n i i p o z d r a v i o g a .
T e k k a d a smo prišli
bliže konstrukcijama
ciglane,
usko
nat'krovljenim
s p r e m n i c a m a za c i g l u , naše oči su m o g l e l j u d e , ž e n e
i d j e c u r a z l i k o v a t i od i l o v a č e , na k o j o j su oni l e ž a l i ,
p r i l j u b l j e n i uz h l a d k r o v o v a , i sami b o j e i l o v a č e ,
crno smedi, m r š a v i , muškarci zarasli d u g i m b r a d a m a i o t v r d n u l o g , č e k i n j a v o g lica, žene, i z g l a d n j e l e
i j a d n o zapuštene. N e k i su bili p r i s l o n j e n i uz b a l v a n e spremnica isprane o d n e v r e m e n a , b l i j e d o b i j e l e
i crne b o j e , a istu b o j u su d a v a l a g o l a , smeda t j e lesa t i h l j u d i , p r e k r i v e n a g d j e g d j e k o m a n d o m p o crnjelog rublja.
N i t k o se od zatočenika n i j e g o t o v o ni micao.
S a m o su im oči l a g a n o i u p o r n o s l i j e d i l e n e z v a n e
goste.
I z a j e d n e spremnice n e k o l i k o ustaša j e kuhalo
ručak. G r a h . V e ć j e b i l o b l i z u d v a sata p o p o d n e ,
a j e l o još n i j e b i l o p o d i j e l j e n o . T u r i n a j e p r i š a o
kotlu, p o g l e d a o unutra i p o h v a l i o u p r a v l j a č e iza
t o l i k u brigu.
Iz g r u p e l o g o r a š a d i g n e se t a d a j e d n a žena i
rekne:
— Od deset sati ga k u h a j u . I ne d a j u . A d j e c a
s k a p a j u i ne p r e s t a j u v i r i t i p r e m a kotlu.
J a v i o s e j o š j e d a n muškarac:
— A jučer topla voda.
— P r e k j u č e r m a l o kukuruzne
j o š j e d a n glas.
čorbe
—
dodao
je
N e k o l i k o ih se s a g i b a l o i m r m l j a l o u stranu.
Bilo je jasno,
za o v u p o s j e t u .
da
je
ovaj
grah
spremljen
samo
. . . U o v o j c i g l a n i č a m i l o j e o k o 2800 l j u d i , žeina
i d j e c e . Od t o g a je j e d n a č e t v r t i n a b i l o d j e c e i o k o
200 muškaraca. Č a m i l o j e v e ć t u k o j i m j e s e c . U d a rani kišom, z a p r a v o bez k r o v a . M u č e n i g l a đ u , l a g a no, n e č o v j e č n o . I z l o ž e n i n e v r e m e n u , bez r u b l j a , bez
ležaja. Izloženi kundacima zločinaca, k o j i i m a j u
toga svega u izobilju.
. . . N e d a l e k o k r a j S a v e i u dubinu r a v n i c e sve
do šumskih p r o p l a n a k a v i d e se žene, d j e c a , k o l a s
k o n j i m a , k r a v e . M u š k a r a c a g o t o v o i n e m a . D a nisu
same ž e n e tu, rekao b i : stočni s a j a m . A l i b r z o v i d i š
da k o n j i n e m a j u s i j e n a i da j e d v a s t o j e na n o g a m a ,
o s l a b l j e n i m o d žestine sunca, k r a v e p r e v r ć u o č i m a
kao da ih n e t k o d a v i , i l j u d s t v o a p a t i č n o g l e d a
p r e m a šumi s l o b o d e ili u v a l o v e S a v e .
Dokument
O v d j e s e nisu n i k a k v a p i t a n j a s t a v l j a l a n a z a t v o r e n i k e . A oni sami se nisu tužili ni na što. G o s t i
su lagano prolazili k r a j p r v o g reda kola.
T a d j e j e d n a m a l a sestra p o m o ć n i c a , k o j u j e
tko zna k a k v a ruka i l i strah o d z a r a z e p j e g a v c a
proturila među
te
bijednike,
izazvala
incident.
Kada je »ministar«, lagano koračajući, zapazio j e dno n a p a d n o l i j e p o i isto tako
slabašno
mlado
žensko lice, z a v a l j e n o u s i j e n o kola, p r i š a o je i p o k a z a o interes:
—
Bolesna?
Žena se
—
upitao
nije micala,
T a d se ta
kola i r e k l a :
sestra
je.
ni
odgovarala.
pomoćnica p o j a v i l a
iza
drugih
— Sirotu su s i l o v a l i . O n a i j o š n e k o l i k o drugih,
pet, šest, p o l u d j e l o j e o d t o g a .
I o č i t o ne misleći, k a k v e to p o s l j e d i c e m o ž e za
n j u imati, k a o d a g o v o r i o s v o j o j l i č n o j p a t n j i ,
užurbano je i bez daha g o v o r i l a o tom, k a k o je žena
p o s l i j e s i l o v a n j a teško j e c a l a , kako se b a c a l a n o ć i m a
i r i d a l a , i k a k o ju je t a j u d a r a c iza p o g i b i j e m u ž a
i j e d n o g d j e t e t a p o t p u n o dotukao, i l u d i l o ju je
zahvatilo.
. . . O v d j e u U š t i c i n i s m o v i d j e l i n i k a k v o g kotla
z a hranu. V j e r o j a t n o j e s v a t k o i m a o j e s t i o n o što
j e i m a o , a ako n i j e i m a o u g i b a o b i o d g l a d i . T k o
se b r i n e za to. A k r a j p r o p l a n k a šume b i l o je m n o g o g r o b o v a , n a j v i š e d j e č j i h , k a k o n a m j e Tekla
j e d n a starica, p o k a z u j u ć i d r h t a v o m r u k o m u p r a v c u
šume...
P r i odlasku » m i n i s t a r « s e z a n i m a o k o d p r e d s t a v n i k a nekih v e t e r i n a r s k i h i k o l o n i z a c i o n i h ustanova,
k a k o p r o t j e č e o d u z i m a n j e i d i j e l j e n j e stoke z a t o č e nika. O d g o v o r e n o m u j e :
— S t o k a i k o l a se d i j e l e » p o u z d a n i m « i » n a c i o n a l n o i s p r a v n i m « l j u d i m a o k o l n i h sela.
K a s n i j e sam čuo k a k o j e d a n o d tih č i n o v n i k a
optužuje drugoga, da je krave p o d i j e l i o ovako: naz n a č i o j e u z i m e s e l j a k a , k o j i k r a v e ima, samo j o š
b r o j n j e m u predanih krava. N i t i potpisa primatelja,
a niti i k a k v o g opisa k r a v e , n i t i p r o c j e n e v r i j e d n o s t i ,
niti i m e n a d o s a d a š n j e g v l a s n i k a . I r e k a o je t a j čin o v n i k s m j e š k a j u ć i se:
— Z a r a d i l j e on, b o g a m u . . .
T a k o j e o v d j e ž i v i l o i u m i r a l o , o k o 8.000 žena
i d j e c e , č e k a j u ć i na n e o d r e đ e n u g o r k u sudbinu, d o ž i v l j a v a j u ć i da ih se v r i j e đ a u n a j t a j n i j e strane
duše . . . «
452
LOGOR ZA DJECU S KOZARE U GORNJOJ RECI U
Izjava
prof.
Kamila
Breslera
pred
Državnom
i
komisijom
njegovih
pomagača
Nije prošlo ni 14 dana iza posjete ministra »dječjem domu« Gornja Reka1 kad dobijem dopis: »Preuzmite smjesta djecu, jer
se zdravstveno stanje pogoršava«. Još nisam
stigao ni da organiziram najnužnije za trans^port i preuzimanje djece, kad mi poslije
podne stigne brzojav: »Preuzimajte bezuvjetno sutra djecu, jer zapovjedništvo napušta
Gornju Reku.
za
HRVATSKOM ZAGORJU
utvrđivanje
zločina
okupatora
Sutradan, sa Dragicom Habazin, glavnom
sestrom i još nekoliko sestara Crvenog križa
otišli smo bolničkim kolima Crvenog križa
i sa dva kamiona u Gornju Reku, da preuzmemo- djecu. Pretpostavljao sam, da je
zavladao pjegavac ili kakova druga zarazna
bolest, jer sam znao za Gornju Reku kao
zloglasni logor, u kojem su do pred kratko
vrijeme bili zatočeni Židovi. Osim toga, već
�sam preuzeo nekoliko grupa po 800—1000
kozaračke djece iz raznih logora, i sva su
bila zaražena najmanje dizenterijom. Ipak
nisam pretpostavljao, da ustaše i mladež
aktivno učestvuju u zločinima nad nedužnom djecom.
Zapovjednik logora bio je jedan student
tehnike, rodom iz Petrinje, a njegov zamjenik neki mladić, za kojeg su mi kasnije rekli,
da je poznati ustaški koljač. Odgajatelji —
bile su elegantno uniformirane članice
»ustaške mladeži«. Kao »pomoćno osoblje«
bile su pozvane na obaveznu praksu »časne
radne službe« studentice zagrebačkog sveučilišta — desetak djevojaka, od kojih smo
neke našli u sličnom zdravstvenom stanju
kao i djecu.
Bilo je rano jutro, kad sam stigao u
Gornju Reku, a sva djeca već su bila na
dvorištu. Nemoćno su i apatično ležala, drhtala i šutila. Imala su na sebi samo crna
cicana odjelca bez rublja — ali na glavi
kapu s ustaškom oznakom.
Brzo sam od jedne studentice zatražio
popis djece, ali mi ona reče, da ta djeca nisu
uopće popisivana. Kad smo pozvali djecu da
se dignu, da ih barem mi popišemo i smjestimo u kamione, dizala su se, ali mnoga
nisu mogla ni da se drže na nogama, a kamoli da se popnu u kamion.
Otpremili smo ih i utovarili u vagone,
koje smo još jučer isposlovali u Zagrebu
za prevoz djece. Dali smo svakom po šalicu
toplog mlijeka, koje nam je dopremio moj
prijatelj šef liječnik sanatorijuma za tuberkulozne u Novom Marofu. Na stanici se
okupilo oko vlaka tridesetak seljaka i seljakinja iz okoline, koji su donijeli nešto hrane
za djecu. Kad su vidjeli djecu i saznali da
su sva zaražena tifusom, rekli su, da se
»tome nije čuditi«, jer su ih strpali u »dvorac« odmah iza Židova, koji su umirali od
tifusa. Pitali smo ih, da li znaju, gdje su
pokopana djeca koja su umrla. Rekli su, da
su ustaše to radili tajno i da za to »ne bu
nikad nitko saznal«. Nakon što je došao
1
26. V I . i 2. V I I .
1942. g. pripadnici »ustaške
zadnji kamion, upitao sam, da li su preuzeta
sva djeca. Jedna od sestara odgovorila je:
»Svu koju su nam dali, jer bolesnici su
ostali«. »Bolesnici«? Nisam u prvi čas shvatio, jer sva ova djeca bili su teški bolesnici.
Sa par sestara vratim se 40 km natrag.
Sad nas je dočekao »zapovjednik«, jer je slutio da sam možda otkrio tajnu »preodgoja«
u »dječjem domu« ustaške mladeži. Bez riječi uđemo ravno u zgradu i prolazeći kroz
nekoliko prostorija, u kojima su kao jasle
u štali, jedan iznad drugoga bila prikovana
uz zid tri reda »kreveta«, konačno nađemo
bolesnike.
U dvije sobe u veličini 3X4 m, na tim
trokatnim uskim policama, na golim daskama, zbijeni jedni uz druge, ležali su bolesnici •— goli, pokriveni nekim dronjcima.
Potpuno sama djeca, u svim stadijima pjegavca i agonije.
Na vratima iza nas stajali su »zapovjednik« i njegov »zamjenik«. Smiješeći se rekli
su mi: »Pa valjda ne ćete to vući sobom.
Samo vi to ostavite nama, do na večer mi
ćemo »to urediti«. Imao sam osjećaj, da govore s mnogo rutine. Nisu htjeli pristati da
nam dadu bolesnike, ali kad nismo popustili,
pristali su, uz uvjet da potpišem, da sam
djecu »u redu« preuzeo. Zahtijevali su da
idemo u kancelariju i da najprije potpišem
potvrdu. Potpisao sam, što su tražili. To je
bilo brzo gotovo. Kad smo izašli, rekoše nam,
da su »bolesnici« već u kamionu. Pogledam
u kamion. Skoro sam se srušio. Dva su kamiona bila do ruba puna dječjih kostura.
Potpuno golu djecu, koja se više nisu mogla
ni micati, nabacali su u kola kao cjepanice.
Umrla su sva do jednoga u zaraznoj bolnici
u Zagrebu, kuda mi je uspjelo da ih smjestim. Ostalu stotinu nije se moglo smjestiti
u zagrebačke bolnice — prepune djece iz
logora. Prevezli smo ih u Jasku, gdje su ih,
i pored gotovo beznadnog stanja, u kojem
su se nalazili, doktor Dragišić, Davila, Glumac i Weissmann, te ostalo medicinsko osoblje, uspjeli u većini spasiti.
tenciju kao
m l a d e ž i « izabrali su u logoru Ušti-ca k r a j Jasenovca
Reka
dvije
»dječji
dom«
s tim,
da će se
Gornja
mladeži.
stotine,
a
13.
VII.
u logoru
Stara
Gradiška
opet d v i j e stotine n a j l j e p š i h i n a j z d r a v i j i h dječaka
među
kozaračkom
djecom,
dina,
i
ih u
otpremili
u starosti
od 7—14
go-
l o g o r G o r n j a Reka u H r v .
Zagorju, navodno s namjerom,
da ih
»preodgoje«.
N a k o n nekoliko dana t a j je l o g o r obišao ministar
udružbe L o v r o Sušić i preuzeo ( ga u s v o j u kompe-
»urediti«
Već
Bresler,
13.
koji
kao
uzoran
kolovoza hitno
je
u
to
dječji
dom
je p o z v a n prof.
vrijeme
bio
šef
ustaške
Kamilo
odsjeka
»za
zaštitu i skrb o b i t e l j i i d j e c e u ustaškom ministarstvu udružbe«,
da
preuzme
djecu
iz
G o r n j e Reke.
O tom preuzimanju g o v o r i g o r n j a i z j a v a .
�» . . . Jula
partizanskih
mjeseca,
uporišta
u
bila
je
Krajini.
dnevno
bombardirali
količina
artiljerije,
kojom
je
očajnom
bijesu,
okupator
sreza
odvedeno
u
svom
Prijedorskog
koje
bjesomučno
planinske
ubijaju,
je
ili
posljednja
Nekoliko
klance,
i
neprijatelj
se
skoro
ih
velika
desetina
mnogo
dejstvovao,
okomio
100"!o.
zvjerski
na
Računa
ofenziva
hiljada
ustaša
vojnika,
tenkova,
•—•
se
bodljikava
sve
narod
u
da
prepuštaju gladi,
to. nije
pozadini.
su
i
i
odveli
bolestima
Nijemaca
preko
žica
Novskog,
su
tom
Ali,
Gradiškog
djece
i
logorima
II.
velika
Kozari...
Dubičkog,
žena,
od
svako-
strujom,
na
koncentracionim
»Zbornik«,
jedno
koji
električnom
partizane
70—SO.OOO
po
Kozaru,
aviona,
sa
uništilo
Iz
na
20
str.
i
staraca,
.
.
.«
ISO—181.
�D o k u m e n t 453
(neprijateljski)
UREDBA USTAŠKOG »MINISTARSTVA UDRUŽBE« OD 23. VIII. 1942.
0 RAZMJEŠTAJU IZBJEGLIČKE DJECE
NEZAVISNA
DRŽAVA
Ministarstvo
udružbe,
HRVATSKA
ZagTeb
B r o j : 66621-1-2-1942.
Predmet: R a z m j e š t a j i z b j e g l i č k e
Zagreb, dne 2,3. VIII. 1942.
djece
MINISTARSTVU UDRUŽBE
Odjelu za društvovno osiguranje, zaštitu i skrb — Zagreb
U skladu sa smjernicama određenim po Županstvu pri Poglavniku, a prema sporazumu s Uredbom III. Ustaške nadzorne službe
ODREĐUJEM
da naslovni odjel ovog ministarstva žurno poduzme sve potrebne mjere za razmještaj
izbjegličke djece, koju je Ministarstvo po nalogu Poglavnika preuzelo iz sabirnih logora
u dječja prihvatilišta.
Pomenuta djeca imaju se u koliko su zdrava odmah, a u koliko su bolesna nakon
provednoga zdravstveno-zaštitnog roka u dječjim prihvatilištima predati na odgoj i to :
1. Roditeljima, u koliko ne postoje politički razlozi protiv ove predaje.
2. Hrvatskim i katoličkim,, seljačkim i građanskim obiteljima.
Državnim i posebničkim dječjim domovima i odgojnim zavodima, ako to zahtijevaju
posebni razlozi.
Dojenčad i mala dj eca, za. koju ne postoje potrebni podatci, imadu se proglasiti
nahodima i s njima postupati prema postojećim zakonima.
U koliko se pokaže potrebno može Odjel hraniteljima takove djece odrediti uobičajeni redovni uzgojni doprinos.
U gore spomenutom radu surađivat će Odjel s hrvatskim i katoličkim, crkvenim i
dobrotvornim ustanovama i društvima, te osobito s »Charitasom«1 i Hrvatskim Crvenim
Križem.2
Radi što žurnijeg obavljanja gore navedenih poslova ovlašćujem nadstojnika Odsjeka brige za. obitelji i djecu g. profesora Kamila Breslera, odsječnog savjetnika, da
podpisuje sve žurne dopise u savezu s gornjom odredbom, te određujem da u toku i
razvitku poslova redovno podnosi izvješće Pročelniku naslovnog odjela g. dr. Salihu Kuloviću, odnosno neposredno meni.
0 svoj preuzetoj i razmještenoj djeci treba voditi što točniji očeviđnik s potrebnim
podatcima. Sva gore navedena djeca smatraju se pitomcima Državne dječje zaštite ministarstva udružbe.
Ministar
udružbe
D r . L o v r o Sušić
1
U isto v r i j e m e i nadbiskup Stepinac i z d a j e
odredbu o k o l o n i z a c i j i djece, k o j a je o b j a v l j e n a u
Godišnjaku Karitasa od 1942. g., igdje piše:
» O d r e d b o m Preuzvišenog Nadbiskupa D r . A l o j z i j a Stepinca, H r v a t s k o g Metropolite, u sporazumu
s Ministarstvom udružbe, preuzeo je » K a r i t a s « N a d biskupije Zagrebačke smještavanje po selima i g r a d o v i m a djece, k o j a su u s l i j e d sadašnjih ratnih prilika većim d i j e l o m ostala bez r o d i t e l j a i bez dom o v a . . . Preuzvišeni Gospodin Nadbiskup zagrebački uputio je poslanicu svim župnim uredima, da
pomognu
»Karitas«
Nadbiskupije
Zagrebačke
u
ovome radu.«
O radu » K a r i t a s a « dao je p o s l i j e oslobođenja
i z j a v u S t j e p a n Đumić, r a v n a t e l j te ustanove, k o j u
o v d j e donosimo u izvodu:
» K a r i t a s je m o l j a k a o p r i l o g e za djecu i d o b i v a o
ih, a d j e c a su dobila samo otpatke. Od p r i l o g a k o j i
su sakupljali g r a đ a n i za djecu, kupili su kanonik
Borić i D r . Ciko
žita.
Za djecu
krumpira, k o j i je
n j e su zaklane
ništa.
u L u đ b r e g u 12 s v i n j a i 5 v a g o n a
su dali samo v a g o n pokvarenog
m o r a o biti bačen svinjama. Svina Kaptolu.
D j e c a nisu dobila
Nadbiskup je imao na svom i m a n j u u Brezovici
110 krava, a d j e c a nisu dobivala ni kapi m l i j e k a .
Za bolesnu djecu u » N a d b i s k u p o v o m c v j e t n j a k u «
k o j i je bio smješten uz ogradu ulice R i b n j a k , sakup l j a l i su g r a đ a n i iste ulice m l i j e k o i d a v a l i kradomice d j e c i preko plota. Isto tako donosili su razni
dobrotvori za djecu pokrivače i sve što im je trebalo, a K a p t o l n i j e davao sasvim ništa. K a d a su
građani jednom dali za djecu ispeći b i j e l o p e c i v o
i d o n i j e l i nešto voća, odredio je Stepinac, da se to
djeci p o d i j e l i u n j e g o v o ime, premda on zato n i j e
dao ni jedne kune.
Opatice, f r a n j e v k e sa Širokog b r i j e g a iz H e r c e govine, k o j e je nadbiskup namjestio u » K a r i t a s u « ,
�kada su v o d i l e djecu u p o j e d i n e župe, obilazile su
sela i sakupljale živežne namirnice za partizansku
djecu. D o b i v a l e su od naroda dosta, ali to d j e c i
n i j e davano. D i o p r i l o g a zadržavale su za sebe, a
ostalo slale svom samostanu u Mostar.
G l a v n a od tih časnih sestara b i l a je zagrebačkim
g r a đ a n i m a dobro poznata L a u r e n c i j a Čurić, k o j a je
na z g r a ž a n j e svih prisutnih l j u d i na zagrebačkom
kolodvoru, kad su došla teško bolesna d j e c a iz l o gora Stara Gradiška, v i k a l a : » T u djecu treba svu
p o u b i j a t i , to su partizanska djeca. N j i h sve treba
poklati, pa uzeti našu ustašku d j e c u . « Tu istu časnu
sestru ustaškinju poslao je kasnije nadbiskup da
o d g a j a partizansku djecu u d j e č j e m domu u P o dravskoj Slatini.
0 nadbiskupu Stepincu pisala je ustaška štampa
na v e l i k o kao » d o b r o t v o r u « djece, k o j u je on p r i hvatio k a o » d j e l o m i l o s r đ a « . M e đ u t i m on se n i j e
brinuo ni kako žive d j e c a k o j a su bila smještena u
n j e g o v o m c v j e t n j a k u , premda j e bilo opće poznato
da su tu izložena g o t o v o smrtnoj opasnosti radi nehigijenskih uslova, nikakve n j e g e i v e o m a slabe prehrane. N a r e đ i v a o mi je da djecu šaljem u sela,
premda je znao, da su gola i bosa, a v e ć je bila
kasna jesen.
K a d bi se na n j i h g l e d a l o zaista kao na » d j e l o
m i l o s r đ a « , K a p t o l , k o j i je dosta bogat, pa i sam
» K a r i t a s « , m o g a o je tu djecu i obući i obuti i nahraniti i l i j e č i t i . U » K a r i t a s u « je postojao d j e č j i
f o n d . M e đ u t i m kanonik B o r i ć i doktor C i k o p o d i zali su i trošili t a j n o v a c u druge svrhe, premda su
to bili milodari, k o j e su d a v a l i dobrotvori za djecu.
» K a r i t a s « j e m o r a o držati menzu z a v j e r o u č i t e l j e i razne svećenike u Zagrebu. Ta menza izdržav a l a se iz d j e č j e g fonda. O v i su doduše nešto i
plaćali.
Posebno je p i t a n j e
dječji
dom u
Brezovici.
1944. g. k a d je nadbiskup osjetio da bi u Brezovicu
m o g l i doći partizani, na brzu ruku ga je pretvorio
u d j e č j i dom. To je bilo u v e l i k o j h i t n j i . U srijedu
je dvorac zamišljen kao d j e č j i dom, a u subotu su
d j e c a morala da budu tamo. P o s l i j e je polovicu
dvorca nadbiskup dao t r o j i c i dominikanaca. U d v o rac je došlo i deset opatica, i to radi djece, a d j e c e
je bilo u čitavom dvorcu šestero. K a s n i j e je došlo
još d v o j e . Na račun te d j e c e hranili su se dominikanci i časne sestre, a sredstva su išla iz d j e č j e g
fonda, što znači od p r i l o g a , k o j e su davali razni
dobrotvori za djecu.
P r e m d a je u B r e z o v i c i bilo 110 krava,
tom domu nisu dobivala ni kapi m l i j e k a .
D o k u m e n t 454
djeca u
K a d su
partizani b i l i u Brezovici, z a p l i j e n i l i su krave. T a d a
su z a m o l j e n i da ostave 10 krava, jer da će u dom
doći veći b r o j djece, pa da za n j i h ima m l i j e k a .
Partizani su ostavili 10 krava.
P o oslobođenju trebalo j e predati p o v j e r e n i k u
narodne vlasti svu imovinu » K a r i t a s a « , pa su tada
l j u d i sa K a p t o l a energično tražili od mene da drž a v i ništa ne predam. K a d a sam ja to ipak učinio,
K a p t o l me je otpustio iz službe.«
N a j v e ć u pomoć u radu na z b r i n j a v a n j u d j e c e
pružio je sam hrvatski narod, bez obzira na poteškoće i na opasnosti, k o j i m a se tim s v o j i m postupkom izlagao p r e d ustaškim vlastima. N a r o d i grada
i sela davao je sve od sebe, kada se g o d to od
n j e g a tražilo.
26. V. 1945. g. izvršena je p r i m o p r e d a j a imovine
»Karitasa«
Ministarstvu
socijalne
politike
NRH.
P o d a c i iz zapisnika p r i m o p r e d a j e pokazuju, da je
» K a r i t a s « , p o s l i j e svih tih a k c i j a oko djece, imao
na raspolaganju, u uložnim bankovnim knjižicama,
samo u b l a g a j n i » D j e č j e g f o n d a « 10,920.982.41 kunu
ukupno. N a drugim f o n d o v i m a b i l o j e još preko
1.000,000.000 kuna.
Zapisnik d a l j e kaže: » I z b l a g a j n i č k e k n j i g e d j e č j e g f o n d a v i d i se da su v e ć e svote izdavane za
živežne namirnice, za k o j e se, p r e g l e d o m j e l o v n i k a
djece, n i j e m o g l o utvrditi da su te namirnice bile
z b i l j a n a m i j e n j e n e za djecu. T a k o je između ostalog, izdato 165.000 kuna za jednu svinju, tešku
159 kg, za k o j e se izdatke n i j e našla potvrda, a iz
d j e č j e g se jelovnika v i d i da d j e c a kroz mjesece
V i l i , I X , X , X I i X I I uopće nisu dobivala s v i n j skog mesa ni m a s t i . ( ! ) To meso i mast dobila je
svećenička menza, k o j a se nalazi u istoj zgradi, g d j e
su i prostorije » K a r i t a s a « . . . iSlično je bilo i sa
drugim ž i v e ž n i m namirnicama, k o j e su se nabavljale iz dječjeg fonda.«
Što se tiče tekstila, zapisnik tvrdi,
n i j e m o g l o utvrditi p r a v o stanje.
da
se
tada
N a l a z K o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača u p o t p u n j u j e i p o t v r đ u j e
i z j a v u r a v n a t e l j a Dumića, a sve to skupa govori,
da su i z v j e š t a j i » K a r i t a s a « bili lažno p o l a g a n j e r a čuna javnosti o n j i h o v o m radu, p r i k r i v a n j e pravih
c i l j e v a c i j e l e o v e akcije, f a l s i f i k a t p r a v o g stanja
stvari sračunat na to da se zavedu u b l u d n j u svi
oni, k o j i su se iskreno i pošteno ž r t v o v a l i za spašavanje partizanske djece. U samoj stvari, to je bila
zakamuflirana stara klerofašistička suradnja, p r o v o đena, o v a j put, na račun života, z d r a v l j a i o d g o j a
postradale djece.
(neprijateljski)
IZ IZVJEŠTAJA USTAŠKOG »MINISTARSTVA ZDRAVSTVA« O KARANTENI
U SISKU
. . . Samom podizanju baraka za karantenu nije se moglo odmah pristupiti s razzloga, što ministarstvo zdravstva nije imalo
u svom proračunu slobodnih navjera, a osim
toga i vlasnici posebničkog zemljišta nisu
još dali konačni pristanak za potpisivanje
ugovora za privremeno uzimanje njihovog
zemljišta u zakup.
Pošto su u međuvremenu počeli pristizati veliki transporti izbjegličke djece u Si-
sak, za koje nije bilo mogućnosti smještaja,
zatražilo je ministarstvo zdravstva 6. VIII.
o. g. pod br. 50148/42 od ministarstva udružbe, da za žurno uređenje karantene, u koju
bi se privremeno smjestila djeca, odobri navjeru od Kn. 3,300.000.-—, što je bilo i prihvaćeno, te je 8. IX. o. g. doznačena svota
od Kn. 1,000.000.— kao prvi predujam. Nakon toga morao je biti proveden izvlastbeni
postupak posebničkog zemljišta, te se je 1.
�X. — još u toku samog izvlastbenog postup-
se ostalih 6 baraka podiže na prostoru, pred-
ka — pristupilo radovima na podizanju
baraka.
Stanje radova jest sliedeće:
Jedna velika baraka vel. 12,5X45 m postavljena je neposredno kod raskužne postaje (bivše Teslićevo kupalište) kao t. zv. baraka za čiste, a koja sada privremeno služi
kao prihvatilište1 za izbjegličku djecu, dok
viđenom za karatenu. Izgrađeni su temelji
za 4 barake, a postavljanje prve karantenske
barake doseglo je do polovice. Ovaj se posao
izvodi sa mogućom brzinom-, jer prema stiglim obaviestima imade doskora stići u Sisak
više transporta sa 3—400 izbjegličke djece,2
koja bi se privremeno prihvatila u karanteni ..
1 Logor
za djecu u Sisku nosio je n a z i v » P r i hvatilište za djecu i z b j e g l i c a « , a bio je u sastavu
» p r e l a z n o g l o g o r a za i z b j e g l i c e « , t. j. sabirnog l o gora, u k o j i su kaznene ekspedicije N i j e m a c a i
ustaša sve do 1944. g. dovlačili s c i j e l o g t e r i t o r i j a
N D H čitave o b i t e l j i s djecom. K a o i u logoru Stara
Gradiška i tu su m a j k a m a , k o j e su slali na prisilni
r a d u N j e m a č k u , otimali djecu, pa i dojenčad i
trpali ih u » p r i h v a t i l i š t e « , što je za djecu značilo
sigurnu smrt.
2 Koliko
se do danas m o g l o utvrditi, bilo je u
specijalnom logoru za djecu u Sisku 1942. g. zatočeno oko 7000 djece.
29. V I I . 1942. g. dovedeno je iz l o g o r a Crna
M l a k a u l o g o r Sisak oko 1200 djece, a 3. V I I I . oko
800 djece. Tu su djecu dopremile D r a g i c a H a b a z i n
i Diana Budisavljević.
8. V I I I . 1942. g. dopremili su sami ustaše iz l o g o r a Stara G r a d i š k a oko 650 dojenčadi.
8. V I I I . 1942. g. dopremio je M i h a j l o Komunicki
iz l o g o r a u P r i j e d o r u 72 d j e c e .
U k o l o v o z u i rujnu 1942. g. oteto je od matera
u »sabirnom l o g o r u « Sisak i smješteno u » d j e č j e
p r i h v a t i l i š t e « oko 2000 djece.
iSvega je bilo zatočeno do k r a j a rujna u logoru
oko 4.722 djece.
Od te d j e c e oslobodio je narod iz logora do
26. I X . 1942. g. oko 1702 djece.
Od 17.—26. I X . o t p r e m l j e n o u Z a g r e b 420 djece.
P o g i n u l o u logoru do 26. I X . 1942. g. oko 1600
djece.
jalnu politiku N R H . P r o v j e r e n e su i sređene odmah
p o s l i j e oslobođenja 1945. i početkom 1946. g.
3 O strahotama logora u Sisku dao je dr. V e l i mir D e ž e l i ć 3. I X . 1945. g. i z j a v u D r ž a v n o j k o m i siji za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h
pomagača, k o j u o v d j e u izvatku donosimo:
. . . » N a j z l o g l a s n i j i j e bio l o g o r u Sisku. T u j e
osnovana t. zv. »prelazna stanica« i »prihvatilište za
djecu i z b j e g l i c a « , k o j u je n a v o d n o trebalo preseliti
iz Bosne u Podravinu. Na oko v r l o humana ustanova, ali za čas se pročulo, da je » p r e l a z n a stanica«
— sabirni logor, a »prihvatilište za d j e c u i z b j e g l i c a «
— d j e č j e stratište i grobnica.
U tom logoru djecu su silom o d v a j a l i od m a j k i ,
k o j e su slali na prisilni r a d u N j e m a č k u , a n i i h o v u
djecu o s t a v l j a l i u » d j e č j e m prihvatilištu«. D j e c u
su tu zatvarali u prostorije zaražene p j e g a v c e m
i svim drugim zaraznim bolestima i o s t a v l j a l i ih tu
danima bez hrane i v o d e , da o v a k o pomru. G o v o rilo se čak, da neki » l i j e č n i k « uštrcava p r a v o s l a v n o j d j e c i nekakve i n j e k c i j e , i da n a j z d r a v i j e d i j e t e
sat iza takve i n j e k c i j e umre. Dočuvši to, smjesta
sam se uputio u Sisak, ali tu mi nisu dopustili niti
da se približim tom » p r i h v a t i l i š t u « . U z a l u d sam se
legitimirao
legitimacijama
ministarstva,
Crvenog
Križa, pa i zelenom n j e m a č k o m l e g i t i m a c i j o m . I z j a v i l i su, da je to čisto ustaška ustanova, i da civilna
lica n e m a j u s tim nikakva posla. T e l e f o n i r a o sam,
t e l e g r a f i r a o i ekspresno p r i j a v i o u Zagreb, neka se
neodložno nešto poduzme na spasavanju d j e c e iz
sisačkog » p r i h v a t i l i š t a « , jer je u g r a d u notorno
poznato, da je pomor d j e c e katastrofalan. N i g d a
nisam saznao, kuda je dospjela m o j a p r i j a v a , tek
kada sam bio u ustaškom zatvoru, m o j izvidni sudac
mi je spočitnuo i u zlo upisao tu » d e n u n c i j a c i j u « .
U s p j e l o mi je da f o t o g r a f i r a m neke strašne l j e š i n i c e
djece, i da se d o g o v o r i m o d a l j n j e m (dakako i l e g a l n o m ) skupljanju
dokaznog
materijala
o
tom
» p r i h v a t i l i š t u « . Sve što sam na s v o j u ruku m o g a o
učiniti b i l o je, da » i z b j e g l i c e « , do k o j i h sam još
mogao, ne upućujem u P o d r a v i n u preko S u n j e i
Siska, nego u S l a v o n i j u preko Okućana i Bosanskog
Broda. I još nešto. U č i t e l j D u m b o v i ć bio je p o s t a v l j e n od ministarstva udružbe da v o d i e v i d e n c i j u
i k o l o n i z a c i j u djece, i da svakom djetetu oko vrata
objesi kartončić s natpisom n j e g o v a imena i mjesta
odakle je. R a d i e v i d e n c i j e d j e c e i sastava kartoteke, po k o j i m a će r o d i t e l j i p o s l i j e moći pronaći
svoju djecu, to se činilo opravdanim, pa i neophodno potrebnim. Mi smo međutim bili p r i s i l j e n i
da p o t a j n o skidamo d j e c i te »uputnice u smrt«.
U listopadu 1942. g. p o n o v o je oteto od matera
u »sabirnom l o g o r u « Sisak i smješteno u » d j e č j e
prihvatilište«, oko 2000 djece.
Od te d j e c e :
11. X. 1942.
16. X . „
17. X .
26. X .
„
„
dopremljeno
„
'
„
„
je
„
u
„
„
„
„
„
Zagreb
„
„
„
550
566
djece
400
350
„
„
O v e transporte dopremile su u Z a g r e b medic,
sestra K a t i n k a F a b i j a n i ć i još neke drugarice.
U listopadu 1942. g. umrlo je u logoru 105 nov o r o đ e n č a d i i dojenčadi.
8. I I . 1943. g. dopremila Jana K o c h desetoro
d j e c e (da li je bilo više d j e c e zatočeno i što se
s n j i m a d o g o d i l o u periodu od 26. X. 1942. do
8. I Ì . 1943. n i j e poznato).
O v e podatke utvrdila je D r ž a v n a komisija za
u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j i h o v i h pomagača,
premda su oni sigurno još m n o g o veći.
U č i t e l j Ante Dumbović vodio je evidenciju djece
u logoru. On je sačuvao 755 f o t o g r a f i j a m r t v e d j e c e
— v e ć i n o m dojenčadi i n a j m a n j i h mališana, k o j i
su u koncentracionom logoru u Sisku umrli od g l a d i ,
nereda, bolesti i tuge. ( N a r o d je g o v o r i o da je tu
djecu upravnik prihvatilišta ustaški l i j e č n i k N a j žar p o t r o v a o kao štakore.) Te f o t o g r a f i j e i kartoteke predao je D u m b o v i ć u svibnju 1945. g. t a d a n j e m Ministarstvu socijalne politike.
Kartoteke iz Siska kao i sve druge, v o đ e n e
ilegalno ili po ustaškim ustanovama, nalaze se danas u arhivu S a v j e t a za narodno z d r a v l j e i soci-
O č a j n o l j u t i t jednoga dana, što mi u Sisku n i i e
uspjelo ništa i z v i d j e t i , otpješačio sam izvan g r a d a
•oosve sam cestom i tu naišao p r e d nekom v e ć o m
kućom na nekoliko pripitih ustaša. Zaustavili me,
legitimirali, a kako sam bio srdit, z a p r i j e t i o sam
im, da ću se doskora vratiti i službeno ispitati, što
se radi u n j i h o v o j » p r e l a z n o j stanici«. Jedan me je
p i j a n i ustaša na to cinički uputio neka se popnetn
pod krovište zgrade, pa ću v i d j e t i » m a l u podružnicu
prihvatne stanice« . . . Tu sam na pregTŠtima strugotina ili slame razasute po tlu, v i d i o petnaestak p o sve nagih, obeščašćenih lešina d j e v o j č i c a , k o j e su
se jedva zadjevojčile« . . .
�Dokument
455
»PRIHVATILIŠTE
ZA DJECU IZBJEGLICA« U SISKU — NAJSTRAŠNIJI
KONCENTRACIONI LOGOR
Iz
zapisaka
Rujan 1942.
Prvi put bila sam u Sisku sa Verom Luketić početkom rujna 1942. g., kada smo od
sestara Crvenog križa, koje su par dana
prije otišle da tamo rade, bili obaviješteni,
da u »dječjem prihvatilištu« u Sisku djeca
umiru u velikom broju. Krenule smo s putnim nalozima Crvenog Križa, j e r smo tako
imali pristup u »dječje prihvatilište«. Prof.
Bresler upozorio me je, da je jedini čovjek,
na kojeg se možemo obratiti u Sisku, da saznamo istinu, učitelj Dumbović, koji je tamo
postavljen od »ministarstva udružbe«, i radi
na kolonizaciji i evidenciji djece u kancelariji zgrade Špiler. Inače, da je taj logor, t. j.
»prihvatilište za djecu izbjeglica«, potpuno
u rukama ustaša, da se samo formalno nalazi u kompetenciji »ministarstva udružbe«,
a inače je u sastavu »sabirnog logora«.
Obje ove ustanove imale su istu upravu
njemačko-ustaškog zapovjednika. Neposredno
upravljanje »dječjim prihvatilištem« bilo je
u rukama ustaše liječnika Najžara. On je
raspolagao inventarom, novčanim sredstvima,
upravljao zdravstvenom službom i osobljem.
Logor je bio pod pokroviteljstvom »Ženske
loze ustaškog pokreta« i »ustaške nadzorne
službe« na čelu s logornikom Fagetom.
Odmah po dolasku u -Sisak slučajno smo
naišle na Najžara. On nam je rekao: »Djece
baš i nema. Ima nekoliko bolesnih u »Školskoj poliklinici«, a desetak u »Solani«. Oni
u »Solani« potpuno su zdravi. Ne vjerujem
da ćete ih danas zateći, j e r nedeljom djeca
odilaze na raskuživanje i šetnju uz obalu
Kupe.«
Zaustavljamo se pred »Školskom poliklinikom«. »Školska poliklinika« je nekakva
stara zgrada, u kojoj je improvizirana »bolnica« za djecu iz »prihvatilišta«. Zgrada u
žici, a pred zgradom ustaška karaula. Na
zgradi zastava Crvenog Križa.
»Nekoliko bolesnih«, kako nam je rekao
Najžar, bilo je, ništa manje, nego sto i šezdeset bolesne djece, koja su sva ležala u
visokoj temperaturi na golome podu, na izmetinama, u mokraći i truležu, zavučena pod
smrdljive dronjke, kojima su se htjeli zaštititi od muha, kojih je bilo na tisuće. Bila
su to u većini mala djeca i nešto dojenčadi.
Ispod prnja, djeca su osjetila, da je netko
ušao, ali se nisu razotkrila, već su ona veća,
tužno zacviljela: »Hljeba . . . donesi vode . . . «
Jane
Koc/i1
a dojenčad je ležala nemoćna i gotovo bez
glasa jecala . . .
Dali smo se odmah na posao. Sa ženama
zatočenicama oribali smo podove u toj »bolnici«, unijeli svježu slamu, prekrili je plahtama i gunjevima, kojih je bilo prepuno
skladište, baš kao i suda i žlica. Sve su to
donijeli roditelji, kad su ih s djecom dotjerali iz njihovih kuća, ali je Najžar sve ono,
što nisu pokrali ustaše, držao u magazinu.
Djecu, pa i dojenčad, »smještao« je čak i u
ovoj »bolnici« na goli pod. iSestra Dragica
Habazin ostala je uz djecu u bolnici, a mi
ostale pošle smo u logor.
Pri povratku, iza mosta, sastali smo se
sa učiteljem Dumbovićem. Zajedno smo produžili do logora u Solani. Ušli smo u dvorište. Odmah do ulaza nalazi se mala zgrada,
u kojoj je smještena kancelarija evidencije.
Na ulazu — ustaška straža. Duboko u dnu
dvorišta stoji velika zidana baraka, slična
velikoj zidanoj staji ili magazinu — bivša
solana. Inače samo dvorište služi gradu
Sisku za navažanje smeća. Oko Solane, a
posred dvorišta, teče otvoreni kanal zelene
gnojnice, koja se slijeva iz velike staje nedaleko solane. Cijelo je dvorište otvoreno sa
sviju strana, samo uz Solanu protegnuta je
žica.
Još iz daleka čuli smo vrisak, kuknjavu,
dječji plač. Oko 250 male djece, najviše od
3—5 godina stare, napola gole, bježeći u
strahu ispred ustaša — vraćalo se sa »šetnje« uz obale Kupe.
Sakupili smo djecu i odveli ih u Solanu.
Solana, gola goleata zgrada, sva od betona,
neugodno hladna. Na podu ni krpe ni slame.
Zidovi, godinama zasićeni solju, isparuju
tešku vlagu, koja grize oči i peče u grlu.
U toj hladnoći apatično sjede četiri postarije zatočenice. Premda je već davno- prošlo
tri sata poslije podne, djeca još toga dana
nisu ništa jela. Bila su puna gnojnih rana
i krasta, a svakom djetetu curio je iz uha
gnoj, po kojem su milili crvi. Jadna su
djeca neopisivo zaudarala. Njihove oči bile
su upaljene i gusto suzile. Plač djece jezivo
je odjekivao u tim hladnim zidinama.
U logoru našle smo nešto preko četiri
stotine djece od oko četiri tisuće, koliko ih
je moralo biti prema informacijama, koje
smo dobile u Zagrebu. Nismo u prvi čas pitale za onu djecu, koje nema, jer smo se
�Dj.eca samrtnici iz logora u Jasenovcu
�morale hitno pobrinuti za onu, koju smo još
zatekle u životu. Bilo nam je jasno, da djecu
treba što prije odvesti iz Siska. Započele
smo pregovarati s Najžarom. Tražile smo,
da se odmah otpremi najteže bolesnu djecu
i dojenčad, a zatim i ostalu.
Najžar je odmah pristao. On je najbolje
znao, da poslije »boravka« kod njega, ni ta
djeca ne će preživjeti, pa otpremili ih kuda
bilo. Tako se i dogodilo. Otpremili smo djecu
u tri transporta u Zagreb. Dojenčad i mala
djeca bila su smještena u dom za majke i
dojenčad, koji je upravo u to vrijeme preuzeo Crveni Križ. Od te djece ostao je mali
broj na životu, djelimično i radi potpuno nesređenih uslova, koji su vladali u tom domu.
Listopad 1942.
Po drugi put sam otišla u sisački logor
listopada 1942. g. sa još četiri drugarice.
To je bilo povodom poziva uprave »sabirnog
logora« središnjici Crvenog Križa u Zagrebu, da preuzme rukovođenje ambulantom
logora za žene.
Sada smo u Sisku naišli na posve novu
situaciju.
Nakon što smo 26. IX. 1942. g. odveli
zadnji transport djece u Zagreb, logor za
odrasle i djecu u Sisku premješten je iz
grada i reorganiziran. Sada je uz poseban
logor za djecu osnovan i poseban logor za
žene, u koji su ih, odmah po dolasku, odvajali od muškaraca. Taj je logor bio smješten
u barakama pod imenom »karantena«. Pristup »karanteni«, t. j. »zaraznim bolesnicima«, bio je sada dvostruko zabranjen.
Nakon prijavljivanja u kancelariji, krenule smo u pratnji ustaša prema novim logorima. Poljskim putem presijecale smo livade i polja i teško izvlačile cipele iz ljepljivog blata. Negdje na kraju svih tih livada,
daleko od grada, ugledale smo nove barake.
Odmah smo se uputile u t. zv. »ambulantu«,
koja je bila smještena u praznoj i prljavoj
baraci punoj smolastog vonja, što se i spariva» iz novih dasaka. Na golome podu ležale
su žene. Sve su od reda imale temperaturu.
Dan prije, ujutro, oduzeta su im djeca, i one
su se tužile na boli u prsima. Među ovim
ženama bilo je i visoko gravidnih i nekoliko
žena s pjegavcem.
Barake su bile povezane hodnicima, na
kojima su stražarili ustaše. Sva vrata iz
soba izlazila su na te hodnike, i nitko se nije
mogao nikuda maknuti, da ga ustaše ne vide.
Prozori bili su ugrađeni samo na vratima
soba, i to u visini očiju čovjeka. Jedino, što
su kroz njih mogli vidjeti djeca i žene, bila
su iscerena lica ustaša, ili njihove bajunete.
Podalje od ambulante, iz neke druge barake, čuo se tužni plač djece. Tu je bilo
smješteno na golom podu četiri stotine djece: novorođenčadi, djece od nekoliko nedelja i mjeseci, do deset godina starosti. Koliko je djece dolazilo, i kuda su ih otpremali,
nije se više u ovoj »novoj« organizaciji logora Sisak moglo saznati.
Djeca u dječjoj baraci neutješivo su plakala i dozivala matere, koje su bile samo
nekoliko koračaja udaljene od djece, ali koje
do njih ne propušta fašistički zločinac.
Dok su tri drugarice ostale, da s ustašama rješavaju pitanje ambulante, mi ostale
smo pokušale da dođemo u baraku s djecom.
Veća djeca pričaju nam kroz suze, kako
ne mogu umiriti malene, jer su gladni, nema
ih tko previti... i kako se boje, da će svi
pomrijeti. Ta djeca, koja još nisu navršila
ni deset godina, zaklinju nas: »Ajde, sestro,
dovedi nam matere, dovedi barem majke
ovim malenima. Vidjet ćeš, ako im ne dovedeš matere, ugušit će se, već od samih suza.
Ajde, ajde, dovedi ih odmah ...«
Dovesti matere ovoj djeci nije za nas bilo
jednostavno, jer ih ustaše »iz principa« odvajaju i ne puštaju k njihovoj djeci. Osim
toga, mi smo imale pristup samo k ženama
u ambulanti. U barake »zdravih« žena nismo
smjele ulaziti, a nismo se mogle pored ustaških straža niti prikrasti, a kamoli izvesti
žene u barake k djeci.
A ipak nam je uspjelo i to izvesti, iako
je izgledalo nemoguće. Bilo je to u noći od
10. na 11. listopada, kada smo sve pripremili, da taj transport djece još iste noći
otpremimo u Zagreb.
Trebalo je da majke zadnji put nadoje
svoje dijete i da ga tim umire, a onda da ga
možda zauvijek ostave, kako bi mi iza toga
mogle što lakše djecu otpremiti. Tko da opiše radost djece, kad su ugledala majke. Njihove male ručice ovile su se oko majčinog
vrata, a teški jecaji još dugo i dugo bili su
jeka pređašnje tuge. Iz tih malih, uzbuđenih grudi izlazili su duboki i teški uzdasi.
Njihova pohlepna usta pripila su se uz majčina prsa, a na kosicu djece kapale su krupne suze matera, koje su šutjele. Bile su to
majke — heroji. Kada je i posljednje dijete,
premoreno tugom, zaspalo, ostavile su matere svoju djecu i tiho nestale u suprotnoj
baraci. Na vratima svaka se još jednom
okrenula, toplo nam se zagledala u oči i prošaptala: »Čuvaj nam djecu, čuvaj ih rođena ...«
Transport sa 590 djece otpremili smo u
Zagreb, i jedino, što smo mogli kao utjehu
reći tim materama, bila je adresa, gdje da
potraže djecu kad se vrate iz tuđine ... Njih
su sve još iste noći otpremili u Njemačku.
Ali, barake su se punile novim materama
i njihovom djecom. 16. X. otpremili smo za
�Zagreb daljnji transport sa 566 djece, 17.
X. transport sa 400 djece, 26. X. sa 350 djece. Sve su to bila mala djeca, najstarija 10
godina. Nisu to više bila djeca sa Kozare,
nego sa Korduna, Banije, iz Slavonije, iz
hrvatskih i srpskih —• partizanskih porodica. 2
Od k r a j a listopada 1942. g. Sisak ustašama nije više bio pogodno mjesto za »raspored« uhapšenika. 1943. g. bilo je ukinuto
»dječje prihvatilište«. Sabirni je logor ostao
i dalje, a djecu su putem »Karitasa nadbiskupije zagrebačke« predavali na smještaj
u obitelji. U okolici Siska narod se masovno
dizao na borbu. Jedinice Narodno-oslobodilačke vojske zauzimale su pojedina sela i
oslobađale čitave krajeve u neposrednoj blizini Siska, i više se nije moglo nesmetano
ubijati djecu ni u posebnim, od grada udaljenim barakama.
1
J a n a Koch vršila je u ovom razdoblju dužnost
jednog od tajnika Hrvatskog Crvenog križa (na
kojoj je dužnosti bila i prije okupacije), te je imala
mogućnost da sama sudjeluje u transportiranju partizanske djece iz logora u logor.
2
U logoru Sisak radile su medicinske sestre Vera
Lipovča'k-Čegec i Neva Šiler do kolovoza 1942. g.
i Katinka Fabijanić — do raspuštanja logora, koje
su kao antifašistkinje radile na spasavanju djece.
Dokument
456
DJECA IZ KOLONE SMRTI
Iskaz očevidaca
Jane Koch i
Jednog dana u jesen 1942. g. opet se
skuplja svijet oko zatvora Gestapoa, pred
zgradom gimnazije u Križanićevoj ulici u
Zagrebu.
Opet otpremaju Nijemci transport zagrebačkih Židova, koje su noćas pohapsili, u
Njemačku. Okružuju ih rodbina, znanci i
prijatelji, da ih još jednom vide. Oko njih
se okuplja sve više svijeta.
Zgradu i ulicu pred ulazom cernirali su
ustaše. Dolazi kolona kamiona. Izlazi kolona
smrti — žene i djeca —• zatočenici iz logora
Lobor-grada. Otpremaju ih u Auschwitz, otkuda se više nikad nisu vratili.
Mirno kao janjci penju se te žene, sivih,
ispaćenih lica, obučene u dronjke. Snagom,
koju još imaju, matere bojažljivo miluju
djecu i pomažu im da se tiho popnu, kako
ne bi bilo ustaške i n t e r v e n c i j e . . . Čuje se
usklik zaprepaštenja među narodom.
Kroz špalir naoružanih ustaša, kolona
smrti počinje da se kreće. Okupljeni svijet
probija se do kamiona, čuju se povici: »Dajte nam djecu — bacite ih . . . I brže nego
što je ustašama doprlo do mozgova, što se
događa, žene su iz kamiona stale bacati djecu
među zbijeni svijet, da se onima, koji su ih
uhvatili u ruke, u času zametne trag.
Tako je oteto desetak djece iz te kolone
smrti. 2
1
Anka Meleš, medicinska sestra.
Već od prvih dana okupacije narod je spontano spasavao progonjenu djecu Srba i antifašista.
Tako su građani Siska i seljaci iz okoline dnevno
dolazili u logor i tražili, da se n j i m a preda bar
m a n j a i bolesna djeca. Ustaše i doktor N a j ž a r davali su im 'međutim, samo zdraviju, veću djecu.
Građani i seljaci uzimali su djecu i potajno, premda su uz sve zgrade, gdje su bila djeca, naoružani
ustaše držali stražu. Oko nekih zgrada bila je doduše
žica, ali kroz n j u su se mogla provući djeca, da ih
ustaše ne vide. Kad su ustaše vozili transport od
oko 500 djece iz Crkvenog boka za Sisak, narod iz
okolnih sela išao je kolima uz transport. Putem je
rasla kolona kola, jer je narod iz sela uz prugu
uprezao konje i išao za vlakom, te je već putem
izvlačio djecu iz vagona i odvozio.
2
Narod
je
otimao ...
Anke Meies1
�. . . i spasavao djecu iz
Dokument
kolone smrti
457
0 ZDRAVSTVENOM STANJU DJE CE U LOGORU JASTREBARSKO
Trema
za
dječje
izjavama
bolesti.
—
prof.
Iz
dr.
Branka
dokumenata
Dri.
a r.
Dragisića,
komisije
Nine
Dragišić
za utvrđivanje
Logor1 za djecu u Jastrebarskom osnovan
je 12. VII. i postojao je do kraja listopada
1942. g. Sastojao se od tri dijela i bolnice.
Bolnica je bila smještena u zgradi dječjeg doma — u bivšem dvorcu grofa Erdödya, i u njoj je ležalo 300 bolesnika. Radila
je do oslobođenja. Uz dvorac, u jednoj bivšoj talijanskoj baraki za konje, bilo je smješteno 250 djevojčica.
Drugi dio logora nalazio se u tri barake
— bivše talijanske štale za konje, uz franjevački samostan. Tu je bilo smješteno 400
dječaka. 14. VIII. 1942. g. uređena je u franjevačkom samostanu karantena za 100 dječaka oboljelih od tifusa, koje je ovamo dopremio prof. Kamilo Bresler iz logora Gornja Reka.
U samoj Jaski bilo je oko 800—1000 djece, dok je oko 2000 ostale djece bilo strpano
i
zločina
dr.
Glumca
okupatora
—
i
specijalista
njegovih
pomagača
u poseban logor u selu Reka, 3 km udaljenom od Jaske, (prema Plješivici). Taj je
logor bio smješten u bivšoj ciglani i talijanskim konju,šnicama. Nalazio se u žici i bio
pod stražom ustaške posade, a kasnije pod
stražom »ustaške nadzorne službe.«
Upravu logora u Jaski ustaše su povjerili časnoj sestri Pulheriji Barta, koja je
bila svastika Mile Budaka, poznatog ustaše
i srboždera. Zato nije čudo, da su ustaše dozvolili, da se upravo u taj logor dopreme
prvi transporti »oslobođene« djece iz logora
Stara Gradiška.
Ukupan broj djece u logoru Jaska (dvorac, baraka i karantena u franjevačkom samostanu) i Reka iznosio je 3.336 djece od
6 mjeseci pa do 14 godina. To su bila uglav-
�Tako su živjela i umirala djeca u logoru u Jaski
nom djeca Kozare i veći broj djece iz Korduna, Banije, Like i Slavonije, koja su gotovo sva bila iz srpskih, većinom partizanskih
porodica.
Djeca su dopremljena u grupama: 12. VII.
— 850 djece, 13. VII. — 36 djece, a 14. VII.
— 750 djece — sve iz logora Stara Gradiška;
31. VII. dopremljeno je 850 djece iz sabirnih
logora Jablanac i Cerovljani ; 5. VIII. — iz
sabirnog logora Crna Mlaka i Slavonije —
800 djece, a 15. VIII. — 100 dječaka iz logora za djecu u Gornjoj Reci.
Djeca su većinom stigla potpuno gola,
pa i dječaci i djevojčice iznad 12 godina. U
najboljem slučaju bila su zaogrnuta kojekakvim dronjcima.
Izgledali su kao kosturi, naročito djeca
iz prve tri grupe. Mnoga su imala otekline
zbog gladi, dok su im lica bila mršava, boje
cementa, usta razvučena, a oči potpuno
upale. Svi su od reda imali teške proljeve,
koji su bili krvavi i odgovarali slici jedne
teške dizenterije. Crijeva su im po nekoliko
centimetara visjela izvan tijela. Istovremeno su gotovo svi bolovali od nekoliko zaraznih bolesti, kombinacija tifusa i dizenterije,
hripavca, ospica i upale pluća, šarlaha, difterije nosa i ždrijela; ulcerozne stomatitide
najtežeg stepena, mnogo edema na nogama
i t. d. Bilo je djece, koja su kod najmanjeg
25
Žene Hrvatske u N O B
napora, kao na pr. kod ustajanja sa kreveta
da obave nuždu, naglo umirala. Padala su
kao snoplje od opće tjelesne slabosti i iscrpljenosti.
Liječnici, prof. dr. Branko Dragišić i dr.
Nina Dragišić uz pomoć sestara pomoćnica
počeli su odmah s davanjem subkutanih infuzija fiziološke otopine, da djecu povrate u
život. Davanjem injekcija šećera i »coramina« održavali im srce, jer su manje ili više
sva djeca bila moribundna.
Da bi se dobila samo približna slika o
stanju te djece uopće, navađaju se slijedeći
podaci: dizenterije je bilo oko 400 slučajeva,
i to najteže vrste; ospica s upalama pluća
ili bez njih oko 300; abdominalnih (trbušnih) tifusa oko 200; skorbuta neobično mnogo i to najtežeg stepena s ispadanjem zubi
i sekvestriranjem vilica. Drugih avitaminoza
također velik broj.
Na stotine ulceroznih stomatitida s potpunom destrukcijom obraza; difterija nosa
i ždrijela oko 200; varicela i zaušnjaka (parotitis epidemica) oko 100; šarlaha je bilo
malo, a tuberkuloze, koliko se moglo ustanoviti bez rentgenskog pregleda, nije bilo
mnogo ; svraba i raznih gnojnih infekcija
na koži gotovo kod sve djece.
Cjelokupnu kliničku simptomatologiju
označuje prof. dr. Branko Dragišić kao pa385
�toìogiju kod atrofične i izgladnjele djece,
gdje takav organizam nije imao dovoljno
sposobnosti za stvaranje antitijela. Zato se
događalo, da su se kod jednog te istog djeteta, na uzglavnoj cedulji, nalazile po redu
sve moguće infekciozne bolesti.
Isto to vrijedi i za atrofije, naročito iz
prvog transporta oko T O djece. To nisu bila
O
djeca, nego isušeni skeleti prevučeni kožom,
s velikim očima, duboko upalim, bez izraza.
To su bili živi leševi, koji su jedva pokazivali znakove života. Premda su liječnici od
jutra do mraka, a i noću u bolničkoj ambulanti davali špricom 20 ccm subkutane infuzije i sredstva za srce, teško je uspijevalo
da se djecu iz prvog transporta vrati životu.
Predzadnja grupa djece (logor Mlaka i
Slavonija), kad su došla, na oko izgledala
su prilično dobro. Ali već sutradan pojavili
su se teški proljevi tako, da se posumnjalo
na grizu. Međutim, višekratni pregled stolice
pokazao je da nema klica. Stvar je ostala
nejasna, to više, što su sluznice usta, mekanog nepca kao i ždrijela pokazivale napadno
crvenilo, koje svojom slikom podsjeća na
egzantem kod šarlaha, no osip na tijelu
djece nije se mogao ustanoviti. Tek kasnije,
prigođom seciranja nekih lješinica umrle
djece, kada su pronađeni i čirevi u tankom
crijevu, kao i promjene na sluznici želuca,
ustanovljeno je, da su ta djeca u prijašnjim
logorima i trovana.
Smrt djece bila je golema u početku, jer
su ta djeca bila potpuno izgladnjela i atrofična. Kasnije je uspjelo organizacijom' bolnice, pružanjem- liječničke pomoći, strogim
odvajanjem zdrave od bolesne djece i najvećom njegom, koju je bilo moguće dati djeci
u uslovima tako strašnog logora, da se taj
mortalitet smanji. Prema statističkim, podacima umrlo je u logoru Jaska 449 djece i to:
od 12. VII. 1942. do 1. VIII. 1942. umrlo
je 153 djece,
od 1. VIII. 1942. do 1. IX. 1942. umrlo je
216 djece,
od 1. IX. 1942. do 1. X. 1942. umrlo je
67 djece,
od 1. X. 1942. do 1. XI. 1942. umrlo je
8 djece.
Iza raspuštanja logora umrlo je u bolnici
logora još 5 djece. Tu bolnicu organizirao
je Epidemiološki zavod u Zagrebu (dr. Arkša
Černozubov) kao epidemijsku bolnicu za
djecu.
1 Jedini
logor, za k o j i je ustaško »ministarstvo
udružbe« direktno preuzimalo i raspoređivalo djecu,
bio je l o g o r u Jasenovcu. R a d i t o g a je bilo moguće
da se pomoću antifašista, k o j i su radili u tom » m i nistarstvu« (prof. K a m i l o Bresler, dr. V e l i m i r D e želić), ubaci u t a j l o g o r organizirana grupa od 26
antifašista, zdravstvenih i pedagoških radnika. Bili
su to l i j e č n i c i : p r o f dr. Branko Dragišić i n j e g o v a
drugarica dr. N i n a Dragišić, medicinske sestre: V i n ka Šoljan, M i r a Šlehta i sestra Anica, pedagozi:
T a t j a n a M a r i n i ć , L i n a P a d o v a n i učenice Škole za
o d g o j i t e l j i c e iz Ruda: R e g i n a Drame, A n k i c a Čegec, Danica Čendak, M i r a D e b e l j a k , A n i c a H o i v a t ,
A n k a Korošec, M a r i j a I v a n k o v i ć , Dubravka D o l e n t e ,
Ruža H e r c e g , D r a g i c a V i t k o , Julka Marinić, M a n j a
Ratković, I v a n k a G l a v a n , Z i t a Pušić, Blarika K o l a r ,
O l g a D u p a l o , Blarika T a k a č , I v k a Strmac (uhapšena
1944. g. u Rudama, i ubijena u Jasenovcu) i druge.
P r v e dane radili su svi u Jaski. K a d je logor proširen i na Reku, u bolnici su ostale, uz liječnike i
medicinske sestre — učiteljica L i n a P a d o v a n i svega
četiri učenice, k o j e su d v o r i l e preko 3:>0 na smrt
bolesne d j e c e . Po tri učenice ostale su u barakama
u Jaski, a n j i h osam, s T a t j a n o m M a r i n i ć , m e d i cinskom sestrom A n i c o m i k n j i ž e v n i c o m V e r o m L u ketić ( k o j a je p r v i dan došla s ovom ekipom u
Jasku), prešle su u Reku, g d j e je bilo oko 20010
djece. S d j e c o m bilo je d o p r e m l j e n o oko 25 bolesnih
žena, k o j e je uspjelo prokrijumčariti iz logora Stara
Gradiška, j e r su b i l e p r o g l a š ; n e nesposobnim za
rad u Njemačku.
šena i ubijena 1945. g. u L e p o g l a v i ) . Sa zdravstvenom ekipom u Jaski o s t a j e i L i n a P a d o v a n .
U tom periodu znatan dio antifašista, k o j i rade
na o v i m poslovima, angažiran je na ilegalnom smještaju d j e c e u porodice i s u d j e l o v a n j e u l e g a l n o j
kolonizaciji,
koju
provodi
ustaško
»ministarstvo
udružbe«, a kasnije » K a r i t a s « nadbiskupije zagrebačke. R a d i t o g a v e ć k r a j e m kolovoza prelaze u
Z a g r e b prof. dr. Branko Drajgišić i dr. N i n a D r a gišić. U Jasku m j e s t o n j e g a dolazi dr. W e i s m a n n
i medicinska sestra N e v a Šiler. Iz Reke se povlači
i T a t j a n a Marinić, k o j a tada radi na k o l o n i z a c i j i
d j e c e i o r g a n i z i r a n j u spasavanja d j e c e u svim l o g o rima. N a n j e n o m mjestu dolazi Jelena 'Černozubov
(zarobljena u V I I . o f e n z i v i na P l i t v i č k i m Jezerima
i ubijena u logoru Auschwitz), te medicinske sestre:
P a v i c a D e f i l i p i s , S o f i j a Vlašić i A n a Papailiopulos,
k o j e rade u tom logoru do n j e g o v o g raspuštanja.
Ostale medicinske
sestre i učenice O d g o j i t e l j s k e
škole prelaze na r a d u Centar za kolonizaciju d j e c e
u Z a g r e b u . U rujnu 1944. g. većina ovih učenica,
s upravnikom škole T a t j a n o m M a r i n i ć i nastavnicima: L i n o m P a d o v a n , dr. Josipom Rasuhinom i
P a v i c o m D e f i l i p i s , odlaze u partizane. S n j i m e odlazi i grupa omladine iz Ruda i okolice.
N a k o n nekoliko dana, kad je oro ; d j e c e u logoru
v e ć p r e l a z i o 3000, došle su na rad u Reku liječnica
dr. Glumac i medicinska sestra M a c a T o m i ć . U 1o
v r i j e m e dolaze u Jasku, na p o z i v upravnice logora
P u l h e r i j e Barta, sestre milosrdnice iz Zagreba. T a d a
sve učenice O d g o j i t e l j s k e škole iz Ruda p-elaze na
r a d u Reku, a u bolnici i barakama u Jaski ostaje
zdravstvena ekipa, k o j o j se pridružuju medicinske
sestre: T a n j a Černozubov i M i c a Škaberna (uhap-
Grupa antifašista u logoru Jaski (i R e k i ) oslan j a l a se na ilegalne antifašističke o r g a n i z a c i j e u
Jastrebarskom (dr. Branko D a v i l a , kotarski liječnik
i član ilegalnog N O - a za Jasku, M i r k o M e r l e iz
sela Reka i dr.), na antifašističke grupe iz sela Ruda
(Stasa Jelić i D e l k a Prosoli, o d g a j a t e l j i c a na M a l o j školi u Rudama, uhapšena 1944. g. i ubijena u
Jasenovcu), na antifašiste sa epidemiološkog zavoda
u Z a g r e b u (dr. N i k š a Černozubov, k o j i je za rad
u o v o m logoru angažirao antifašistkinje — svršene
učenice škole medicinskih sestara i medicinske sestre).
Antifašisti k o j i su radili u Jaski i u Reki bili su
povezani sa grupama na p r i h v a t n o j p o s t a j i C r v e n o g
križa na kolodvoru u Zagrebu i svim antifašističkim
grupama na prihvatnim stanicama i bolnicama.
�Dokument
4Ö8
PRVI SMIJEH1
ìz zapisaka
Tatjane
Marinié i
Prema izjavi jedne odgojiteljice:
» . . . N a j t e ž e n a m j e bilo savladati strah
kod djece i u sebi. D j e c a su nam umir a l a na rukama, na krevetima, u bolnici
i na podu u barakama, a bile smo same
u bolnici . . . i same u barakama . . .«
Dvije tisuće djece, dvije tisuće djece na
jednom malom prostoru, a ne čuje se običajni žamor, ne čuje se dječji smijeh . . .
Preko dana djeca su vani, pred barakama,
sjede jedno do drugoga, apatično, nijemo.
Iz očiju im viri strah, a jedino oči odaju
život. Za ništa ne pokazuju interesa. Ni hrana ne privlači. Nema osjećaja sigurnosti,
samo nepovjerenje i strah, do užasa doživljen strah. Tek uzrast odaje da je to dijete.
Kako steći povjerenje te djece, kako pokrenuti to mrtvilo duše, kako opet izazvati
smiješak na dječje usne. Mlade odgojiteljice
također još djeca sa 16—17 godina, nastojale su da sakriju svoj užas pred djecom, ali,
kad bi se jedna s drugom samo na čas sastale, suze su im same od sebe počele teći
i nisu ih mogle zaustaviti.
Svakog dana umiralo je koje dijete, umiralo stisnutih usana, bez riječi, kao da mu
Stase Jelić o logoru u Jaski-2
je od te beskrajne tuge puklo malo srce. Što
se sve nije pokušalo! Ovdje, gdje nema ničega — smiješno je pomišljati na igračke, a
kako bi bile potrebne. Odgojiteljice su na
najraznovrsnije načine pokušavale pokrenuti
djecu na bilo kakovu aktivnost. One su im
pjevale, pričale i pokazivale, kako se pletu
stolčići iz trave, koje su nabrale uz rub logora. No dječje bi ruke uzele travu u ruke,
a onda đpet klonule, i ostale nepomične. S
onim manjima pokušale su graditi iz pijeska, kojeg je bilo dovoljno na ciglani, iz
ostataka opeka i kamenja. No sve uzalud.
A navečer, kad se spustio mrak, kad su djeca
stisnuta jedno uz drugo ležala na podovima
baraka, započeo bi otegnuti vapaj, otegnuti
zov, koji se prenašao od jednog djeteta na
drugo, iz jedne barake na drugu i pretvorio
u val. »Nano moja, dođ' ovamo, nano moja
dođ ovamoooo . . . « ječala su djeca. Sakrivena
od svakog pogleda i ohrabrena mrakom, ona
su izricala svoju bol.
»Moj
P erica
je umro«,
»Moja
Milka
izdiše«,
»Onaj mali s madežom na obrazu ne će
dočekati jutro« — Saputale su učenice, obi-
Štala u Jaski — logor za djecu
�lazìle djecu, gladile im ruke i obraze, i na
sve načine nastojale ublažiti bol. Ništa im
nije bilo teško. Iz noći na noć, od jutra do
sutra djevojke su njegovale djecu. Ali ono
najteže, bila ta strašna apatija djece, užas
koji je virio iz hiljade pari očiju. S tim užasom one su se uhvatile u koštac. Htjele su
vratiti djecu u život.
Jedne noći, kad su stariji, okupljeni sjedili pred barakom, planule su ospice s upalom pluća. Svakog je časa trebalo nešto izdati, svakog časa moglo se opet nešto nova
pojaviti. Svi su na nogama. U svakoj baraci
po dvije učenice. Malo pomalo stišao se zov
djece, presahle su suze, usahnula grla. Kad
najednom oko dva sata u noći začuo se iz
jedne barake krik, krik kakav se još nije
čuo u logoru. Svi su potrčali, da vide što je.
U baraci djeca sjede i stoje u krugu, a u
sredini kruga, Regina i Julka, okićene lišćem,
izvode dječje igre i predstavljaju. Nisu nas
opazile. One nastavljaju, zbijaju šale, djeca
se ponovno, ponovno počinju smijati...
Sad nas je opazila Regina. Sva uzbuđena
nam dobacuje: »Oni se smiju, oni se smi-
ju . ..«, i brzo nastavlja s Julkom igrokaz.
Mi smo se brzo povukli, da nas djeca ne primijete, a kasnije, prema jutru, došle su Regina i Julka, sretne, nimalo umorne i ispričale nam svoj veliki uspjeh.
Vrlo polagano išla je ta psihička rehabilitacija djece, a koliko ih je samo umrlo
stisnutih usnica.
Malo pomalo djevojke su predobijale
djecu, malo pomalo djeca su se počela
uključivati u igru, slušati priču, dok se jednog sutona nisu sva uhvatila u kolo, tako
veliko kolo, kakvog još nitko nije vidio, i
zapjevala pjesme svojih krajeva, pjesme
s njihovih toplih ognjišta. Oči su zablistale,
usta su progovorila, ruke su oživjele, a i
bolesti počele jenjavati.
Vjetar je nosio pjesmu na vrhove Plješivice, i još dalje, do tamo, odkuda su se
čuli topovi, do vrhova Žumberka, gdje su se
borile brigade, koje su nosile slobodu. Kroz
noć, pjesma im je nosila pozdrave s patničkih usana onih najmanjih, koji su ih zvali:
O v a ortica odnosi se na 1942. g.
P u l h e r i j a Barta, opatica, u p r a v i t e l j logora u
Jaski, g o v o r i l a je za d j e c u da je to »komunistička
gamad, k o j u treba potamaniti«. Iznosimo neke d i j e l o v e iz i z j a v a , k o j e su dale pred K o m i s i j o m za
u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača,
učenice i nastavnice škole za o d g o j i t e l j i c e iz Ruda:
» Z d r a v s t v e n a situacija d j e c e u barakama n i j e
se m n o g o razlikovala od one u bolnici. Ipak, za
tu djecu d o b i v a l e smo živežne namirnice samo za
n a j g r u b l j u kazansku hranu, premda je bilo d o v o l j n o
zaliha b o l j e hrane. A l i tu je hranu slala P u l h e r i j a
samostanima u B e o g r a d i L j u b l j a n u . . .«
» . . . uz puna skladišta tekstila, plahta, pokrivača,
o d j e ć e kao i posuđa, sapuna i drugog za djecu, morale smo p r o v a l j i v a t i u skladišta i otimati što se
moglo, barem za n a j b o l e s n i j u djecu . . .«
d i j e l u logora već smo imali preko 2.000 djece, od
k o j i h je 420 bilo m l a d e od g o d i n e dana.
T r e b a l o je barem tu n a j m a n j u d j e c u dići sa
poda, nabaviti krevete. K a d a su zatraženi kreveti
od P u l h e r i j e , pravila se kao da ne čuje, i g l e d a jući malu djecu, golu na slami, g o v o r i l a j e : » T o
je krasno, to me potsjeća na 'muke m a l o g Isusa u
Betlehemskoj štalici«. D o p r e m i l i smo naše krevete
iz Ruda, i po šestero d j e c e smjestili na j e d a n krevet. T a d a je došla P u l h e r i j a da uzme te krevete,
jer da ih ona treba za časne sestre iz Zagreba,
k o j e su došle da rade u bolnici. T r e b a l o je dobro
manevrirati,
dok je
odustala od svog strašnog
zaht jeva .. .«
1
2
» . . . K a d smo stigle svega nas d v i j e u Reku sa
transportom od 70'0 djece, među k o j o m je bilo 120
d j e c e od 6 mjeseci do godine dana, bila je noć i
p a d a l a je kiša. N i s m o imale ni svijeće. Dočekala
nas je ustaška posada i pokazala nam barake za
djecu. Bile su to štale za konje, još pune đubreta.
P o s t o j a l a je još samo jedna baraka za ljude. Ostale
su ustaše već srušili. Jedva su nam dopustili da u
tu baraku sklonimo djecu, da ne ostanu cijelu noć
na kiši. . . . ÌSamo ta noć pokosila je živote nekolicine
djece. Baraka je bila za 120 l j u d i , a u n j u smo
strpali 700 d j e c e . . .«
»Anđele
moj,
jablane
moj«?
». . . Da bi onemogućila koliko toliko normalnu
prehranu djece, P u l h e r i j a je odredila mljekarima,
da m l i j e k o za Reku dovoze u 11 sati p r i j e podne,
umjesto u 6 sati ujutro. K a k o je bio mjesec srpanj,
m l i j e k o bi svaki dan došlo pokvareno. T a d a smo
organizirali sakupljanje m l i j e k a u selima. Žene su
svako jutro besplatno donosile m l i j e k o za n a j m a n j u
djecu. Od m l i j e k a , k o j e je slala uprava logora, -po
nalogu prof. dr. Dragišića, p r a v i o se sir, k o j i je
bio l i j e k d j e c i s p r o l j e v i m a , a sa sirutkom kuhali
su se Sganci . . . «
». . . 'Osim golih ruku i 700 d j e c e nismo imali
doslovce n i š t a . . . T r i dana jela su d j e c a samo
prežganu juhu. B i l a su gola, dani kišoviti, a oko
nas duboko ciglasto blato. B i l o nam je jasno da
d j e c i m o ž e m o pomoći samo uz p o m o ć naroda iz
Reke i o b l i ž n j i h sela. Oni su nam p o m o g l i očistiti
štale, okrečiti ih i nasuti pijeskom. N a v e z l i su toliko
slame, da smo m o g l i spaliti staru slamu i provesti
dezinsekciju. No za t a j posao trebalo je osam dana.
» . . . U našoj j e d i n o j baraki za l j u d e , u k o j o j
smo imali smještenu n a j m a n j u djecu, morala se
hitno urediti bolnica, jer su z a v l a d a l e ospice. O'd
uprave logora n i j e se m o g l o dobiti ni krevete, ni
p o s t e l j i n e . Otišle smo u Z a g r e b , i uz pomoć tamošnjih drugova nabavile i dopremile kr-evete i sve
što je bilo potrebno za opremu j e d n e improvizirane
bolnice. Sa većim d j e v o j č i c a m a i z d r a v i j i m ženama, u roku od 24 sata, uredilo smo bolnicu. Imena
većine djece nisu nam bila poznata. Da bi im mogle
davati l i j e k o v e , p r i l i j e p i l e smo svakom djetetu kvadratić iflastera sa b r o j k o m na čelo. D r u g doktor
Dragišić p o h v a l i o je našu s n a l a ž l j i v o s t . . .«
D j e c a su g o l a ležala na slami, pokrivena g u n j e vima. Za nekoliko dana poslali su nam drugovi iz
Zagreba
odjeću, sakupljenu za djecu.
Međutim,
sve je to b i l o premalo, j e r za 14 dana u ovom
» . . . D a n i c a Čendak v o d i l a je d v i j e sobe u koju
su bila smještena d j e c a na umoru. I m a l a je 16 g o dina. N o ć u j u j e b i l o strah. T o doduše n i j e htjela
priznati, ali je tražila od upravnice logora, da se
�požuri sa u v o đ e n j e m električnog svijetla, barem u
tu baraku. K a d to n i j e uspjelo, pomogao je drug
M i r k o M e r l e . On je angažirao drugove, k o j i su uveli
s v i j e t l o . . .«
». . . K a d smo od ustaša izmamile i počele uz
pomoć seljaka graditi zahode za djecu, došle su
P u l h e r i j a i G a u d e n ć i j a (ekonom l o g o r a ) s kolima,
da odvezu m a t e r i j a l . D o k se jedna grupa s n j i m a
svađala, druge su odvukle i sakrile sav m a t e r i j a l
u obližnji vinograd. T o k o m noći majstori, k o j e je
poslao ilegalni NO Jaska, napravili su zahode i
uveli električno s v i j e t l o . . .«
». . . Medicinska sestra A n i c a morala je vršiti
dužnost mrtvozornika. Jednoga dana došla i i z j a vila, da više ne može o b a v l j a t i t a j posao, j e r ne
može gledati, kako se po nalogu P u l h e r i j e Barta
po nekoliko lešinica d j e c e » t r p a « u sanduke od
šećera, tako, da im se m r t v i m a lome kosti. T e k
na naš pritisak počelo se za djecu praviti posebne
mrtvačke sanduke,
nekoliko djece.
pa
su
to
bili
sanduci
za
po
3 Kada
je 26. V I I I . 1942. g. jedna četa X I I I .
proleterske b r i g a d e sa Žumberka p r o v a l i l a u Jasku
i posjetila logor, p o v e l a je sa sobom n a j v e ć e d j e čake i ulila o s j e ć a j sigurnosti onima k o j i su ostali.
Iza toga nestalo je »ustaške nadzorne službe« iz
Reke i p o j a č a n je r a d na r a z m j e š t a j u d j e c e u porodice.
Od 3.336 d j e c e iz logora za djecu u Jastrebarskom:
do k r a j a rujna 1942. ilegalno je predano
u porodice
1.637 d j e c e
26. V I I I . 1942. oslobodile su jedinice N O V 450 d j e c e
7 X. 1942. transportirano u Z a g r e b i kolonizirano po » K a r i t a s - u «
Ostalo u e p i d e m i j s k o j bolnici u Jaski
U m r l o u logoru
500 d j e c e
300' d j e c e
449 d j e c e
Ukupno
D o k u m e n t 459
3.336 d j e c e
(neprijateljski)
IZVJEŠTAJ DRŽAVNOG DOMA ZA MALU DJECU NA JOSIPOVCU OD 13. X. 1942.
HRVATSKOM CRVENOM KRIŽU O OČAJNIM ZDRAVSTVENIM
PRILIKAMA U DOMU1
NEZAVISNA
DRŽAVA
HRVATSKA
D r ž a v n i dom za malu djecu kod
ministarstva zdravstva u Z a g r e b u
B r o j : 1207/42.
Predmet: I z v j e š ć e o zdravstvenim prilikama kod
bosanske d j e c e
Pretsjedničtvu Hrvatskog Crvenog Križa
Zagreb
Kao nadstojniku za zdravstvenu zaštitu dojenčadi i male djece čast mi je i dužnost
podnieti naslovu sliedeće izvješće.
Prilike, u kojima se nalaze bosanska djeca u Dječjem domu na Josipovcu su u zdravstvenom pogledu očajne.
Sada se nalazi ovdje u dvije srednje velike sobe smješteno 150 djece i to djeca od
8 dana do 3 godine starosti, zdrava i bolesna zajedno.
Pošto nam manjka potrebni prostor za razvrstavanje i razmještaj djece, to smo
silom prilika primorani imati na jednom krevetu 4 do 8 djece, a to je stanje u obim
sobama isto.
Među bolestnima imade griže, hripavca, šarlaha, ospica, a bilo je i slučajeva dječje
paralize i difterije, a da se ne govori o gripoznim obolenjima i upalama pluća, koje
haraju kod djece uslied nedostatka potrebnog rublja i odjeće.
Na jedno dojenče dolazi jedna ili dvije pelenice na dan. U tim se pelenicama djeca
nalaze cieli dan onečišćena tako, da osim prehlada, koje radi toga dobivaju ta djeca, može
da se svaki čas jedno diete od drugoga zarazi sa fekalijama.
Što se tiče zdravstvenog pomoćnog osoblja kod ove jadne djece, moram primjetiti,
da na 150 djece dolazi 8 sestara, koje do sada nisu nikada ili vrlo malo poznavale njegu
dojenčeta. Iako se žrtvuju za tu djecu, ipak ne mogu uslied malog broja njih, da udovolje
najpotrebnijem ...
U Zagrebu, dne 13. listopada 1942.
N a d s t o j n i k odsjeka za zaštitu m a j k i i
Dr.
1 Dr.
O l g a B o š n j a k o v i ć dala je 1945. g. pred
D r ž a v n o m k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača i z j a v u o užasnim p r i l i -
Luka
kama, u k o j i m a su bila
hvatilištu na Josipovcu.
cijelosti:
djece:
Bezić
partizanska
Donosimo
d j e c a u pritu
izjavu u
�» D o j e n č a d , k o j u su ustaše u » n e z a v i s n o j državi
H r v a t s k o j « zatočili z a j e d n o s m a j k a m a u logore,
i kasnije, ikada je započela a k c i j a na spasavanju
djece, dopremali u Z a g r e b , bili su smješteni u današnjoj
zgradi D o m a za m a j k e i d o j e n č a d u
Zagrebu.
U srpnju 1942. g. kada su počeli dolaziti p r v i
transporti d o j e n č a d i i male djece, bilo je u t o j
zgradi:
Prihvatilište državnih d j e č j i h k o l o n i j a , kojlim
sam ja rukovodila, sa oko 60 kreveta. Tu smo r e d o v n o primali djecu od 3 mjeseca do 14 godina,
i otuda ih kolonizirali u o b i t e l j i . D o m za m a j k e i
dojenčad, k o j i m je r u k o v o d i o dr. Bezić, sa 40 raspoloživih kreveta.
To su bila sva raspoloživa mjesta za d o j e n č a d
u Zagrebu. Sve je b i l o u v i j e k p o p u n j e n o i daleko
premalo prema potrebama. P r i j e okupacije zadržav a l a se u tim ustanovama samo z d r a v a djeca, a
bolesna bi se smještala u bolnice.
P r v i transport dojenčadi iz logora Stara G r a d i ška stigao je bez ikakovih prethodnih priprema 3.
V I I . 1942. ig. oko 6 sati izjutra sa 30'—35 djece u
starosti od par dana do 3 godine i par d j e c e od
4 — 5 godina.
B i l a su to d j e c a fizički potpuno iznurena. Ekstremiteti su im b i l i otečeni, edematozni, lica b l i j e d a
i mršava, oči potpuno upale, p o g l e d zabrinut. Došla
su g o t o v o sva gola, u zapuštenom stanju, i davala
su sliku teško bolesne i i z g l a d n j e l e djece. Sva ta
djeca, g o t o v o bez izuzetka, došla su sa teškim p r o l i e v i m a , k o j i su svi skoro bili k r v a v i i o d g o v a r a l i
slici jedne teške dizenterije. Sva su bila krastava
s g n o j n i m upalama kože.
D v a dana iza t o g a n a j a v l j e n i su n o v i transporti
djece, a u prihvatilištu n i j e b i l o više ni jednog
praznog mjesta. P r i p r e m i l i smo za n j i h d v i j e v e l i k e
sobe u staroj zgradi na Josipovcu. U drugom transportu došla su, ponovno iz logora Stara Gradiška,
bolesna d j e c a o d 2—8 godina. K o d o v e d j e c e bilo
je još d i f t e r i j e , tifusa, nekoliko slučajeva šarlaha,
poliomielitisa i hripavca.
D o j e n č a d , k o j a je v e ć bila u teškoj a t r o f i j i , o d bila je svaku hranu i u n a j k r a ć e v r i j e m e , v e ć i n o m
za dan-dva, umirala. S t a r i j a su se d j e c a lakše odhrvala bolesti. N j i h se je m o g l o izliječiti, i ona
su pretežno, ostala na životu.
Sitnu su djecu ustaše dovozili vlakom, k o j i je
putovao po nekoliko dana. N a t r p a n i , zatvoreni u
marvinskim v a g o n i m a , puzali su za v r i j e m e putov a n j a po podu i jeli izmetine. Putem nisu dobivali
niti v o d e . I m a l i su tek m a l o kruha, k o j i bi im ubacili l j u d i duž pruge, k o j o m je transport prolazio.
U srpnju i kolovozu 1942. g. stigla su još tri
transporta: dva iz logora Stara Gradiška, a j e d a n
iz logora M l a k a — svaki sa po 80—100 i više
djece. Tu je d j e c u preuzeo D o m za m a j k e i d o j e n čad. N j e g u d j e c e preuzele su stručne medicinske
sestre i d j e č j e n j e g o v a t e l j i c e , a nadzor dr. Bezić.
P r v i od ova tri transporta bio je isti kao ona
d v a , k o j a smo p r v i put primili u prihvatilište, pa
su i rezultati bili jednaki — u m i r a n j e d o j e n č a d i za
dan-dva.
D j e c a iz druga dva transporta davala su utisak
dobre tjelesne k o n d i c i j e . No već drugi dan i kod
o v e su d j e c e započeli teški p r o l j e v i i p o v r a ć a n j e .
P r o l j e v i su tako naglo napredovali, da su djeca
v r l o brzo b i l a u toksičnom stanju. Usprkos davan j a potkožnih fizioloških i n f u z i j a , dubokih klizmi,
te i n j e k c i j a za o d r ž a v a n j e srca, n i j e se m o g a o zaustaviti n a g l i tok bolesti, i ta su djeca, osim v r l o
r i j e t k i h iznimaka, umirala, tako da su od transporta
do transporta g o t o v o svi krevetići bili prazni. —
(Transporti od 11. V I I . , 14. V I I . i 3. V I I I . 1942. g . )
Ta su d j e c a davala utisak, kao da se radi o
trovanju. Međutim, Patološko-anatomski institut, od
k o j e g a smo tražili obdukciju lješinica neke djece,
o d g o v o r i o nam je, da obdukcija d a j e sliku kao
k o d ostalih p r o l j e v a . Za nas, k o j i smo bili uz djecu,
takav rezultat obdukcije n i j e izgledao v j e r o j a t a n ,
j e r su iste p o j a v e bile k o d sve d j e c e iz obe grupe
(transporta) dojenčadi, g d j e n i j e bilo zaraznih bolesti. Osim toga, čim su se pokazala ta » o b o l j e n j a « ,
naše n a j b o l j e i n a j i s k u s n i j e medicinske sestre preuzele su djecu i kod n j i h bile neprestano dan i noć,
ali ništa n i j e p o m o g l o .
N o v i transporti d o j e n č a d i i male d j e c e u rujnu
i listopadu iste godine, k o j i su stizali iz logora
Sisak, dolazili su brzo jedan iza drugog i bili su još
brojniji nego raniji.
Te transporte, kao i n j e g u te djece, preuzimao
je Crveni K r i ž i smještavao u prostorijama D o m a
za m a j k e i dojenčad. Pošto n i j e b i l o mjesta za
s m j e š t a j nove djece, s t a v l j a l i su ih po četvero i
više na jedan krevet.
'Ova d j e c a iz sisačkog l o g o r a bila su zaražena
morbilama kombiniranim s teškim upalama pluća,
često d i f t e r i j o m i hripavcem. Sva su ta d j e c a bila
fizički
potpuno
shrvana,
b l i j e d a i neishranjena.
M e đ u n j i m a bilo je svih vrsta kožnih upala, kao
i avitaminoze i gingivitisa. O k o 30 d j e c e preuzela
je U d r u g a učiteljica u s v o j dom. B i l a su odabrana
z d r a v i j a djeca, ali i ta su umirala, kao i ona na
Josipovcu.
D j e c u , k o j a su p r e ž i v j e l a , kolonizirali smo u
porodicama u Zagrebu. N a s t o j a l i smo da što više
d j e c e direktno iz p o j e d i n o g transporta damo g r a đanima, k o j i su tražili i uzimali djecu. Od te su
d j e c e samo neka umrla, dok su se ostala, nakon
duž^g b o l o v a n j a , ipak spasila.
Z a d n j i je transport došao 1. X I I . 1942. g. To
su bila d j e c a iz Spanovice u S l a v o n i j i , stara 5-10
(rodina. M e đ u tom d j e c o m bilo je slučajeva tuberkuloze.
Ukupno, od 3. V I I . do k r a j a 1942. g. došlo je
na Josipovac oko 800 djece, od k o j e je 530 umrlo,
i to uglavnom dojenčad. Imena d j e c e nismo znali.
N e k a od n j i h bila su označena b r o j k o m ili ced u l j i c o m oko vrata, na k o j o j je pisalo ime, ali često
su te c e d u l j i c e kod p r e u z i m a n j a nestajale, jer su ih
djeca p o j e l a . Ona su pokopana kao bezimene žrtve.
P o s l i j e rata dolazile su m a j k e i tražile djecu, ali
mi im nismo m o g l i reći, da li su n j i h o v a d j e c a bila
kod nas.«
�PREGLED I STATISTIČKI PODACI BOLESTI I SMRTNIH SLUČAJEVA U PRIHVATILIŠTU ZA DJECU S KOZARE U ZAVODU ZA GLUHONIJEME U ZAGREBU
�D o k u m e n t 461
(neprijateljski)
U PROSINCU 1942. BILO JE U TALIJANSKOM LOGORU NA RABU 1.000 DJECE
IZ HRVATSKE
Izvještaj »ministarstva vanjskih poslova HDH«, od 7. I. 1943. hrvatskom Crvenom križu
o zatoienju hrvatske djece na Rabu
NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
M I N I S T A R S T V O VANJSKIH POSLOVA
ZAGREB
Broj: I 31/43.
Predmet: Rab — zatočenje hrv. djece, prelaz
u Hrvatsku
Zagreb, 7. siečnja 1943.
H r v a t s k o m Crvenom K r i ž u
na ruke predsjednika
Z a g r e b
P r e m a viestima, k o j e je ovo ministarstvo primilo oko 10. prosinca 1942. g. u sabirnom logoru na otoku Rabu nalazilo se oko 1.000 djece, većinom hrvatske narodnosti i većim d i j e l o m iz anektiranih k r a j e v a . D j e c a su uglavnom bila bez roditelja, k o j i su za v r i e m e
raznih djelatnosti poginuli ili se inače izgubili.
S t a n j e d j e c e u logoru na Rabu bilo je v r l o težko radi p o m a n j k a n j a hrane, obuće
i liekova i radi p o m a n j k a n j a prikladnih nastamba. 1
Da bi se t o j našoj djeci pomoglo, ovo je ministarstvo odmah zamolilo b r z o j a v n o
Poslanstvo u Rimu kao i naše Obće upravno z a p o v j e d n i č t v o na Sušaku, radi posredovanja
u pravcu, da se saobći t a l i j a n s k i m vlastima, da je hrvatska vlada v o l j n a primiti svu djecu,
k o j a se nalaze u logoru na Rabu.
Od strane t a l i j a n s k o g ministarstva v a n j s k i h poslova obećano je, da će se sve poduzeti, da se ovo p i t a n j e odmah rieši, dok je Obće upravno p o v j e r e n i č t v o obaviestilo, da je
od strane Z a p o v j e d n i č t v a iSupersloda saobćeno, da su zatočenici iz Raba p r e m j e š t e n i u
Gonars 2 ( i z g l e d a kod T r e v i s a ) , a da je na Rabu — radi bolesti — ostalo samo j o š 13 d j e c e
s r o d i t e l j i m a te da će i ovi kad ozdrave biti upućeni u Gonars.
Osim toga na t a m o š n j e t r a ž e n j e j a v l j e n o je ovom ministarstvu iz L j u b l j a n e , iz pouzdanog i z v o r a i s l i e d e ć e :
P o t v r đ e n e su viesti, da se na Rabu nalazilo oko 1.000 naše d j e c e te da su isti premješteni iz Raba u Gonars, T r e v i s o i d r u g d j e . S našom, d j e c o m bilo je nešto slovenske
djece, ali postotak naše djece prema Slovencima iznosi 75%. 3
Stanje djece p r i j e na otoku Rabu i sada u novim logorima v r l o je slabo radi pom a n j k a n j a hrane, o d j e ć e i liekova tako, da djeca dnevno umiru što od bolesti, što od
s l a b o s t i . . ,4
Za Dom spremni
Po naredbi 'ministra:
Pročelnik političkog odjela
Dr. V. Bačić
1
U s r p n j u 1942. g. talijanski su okupatori na
Rabu, u selu Kamporu osnovali koncentracioni
lo.gor.
29. listopada u noći, zbog d u g o t r a j n i h jesenskih
kiša, koje neporozno tlo logora n i j e moglo upiti,
nastala je poplava. Voda je odnijela šatore, i mnogo se djece te noći utopilo.
Saznavši za te grozote, žene Raba uputile su se
odmah predstavnicima talijanskih vlasti i energično
tražile, da se djeca oslobode i dadu obiteljima otoka na uzdržavanje. N j i h o v e su molbe bile odbijene
i žene sa djecom iz »logora smrti« bile su brzo
prebačene u unutrašnjost Italije.
U studenom 1942. g. bilo je u logoru 13.000
H r v a t a , Slovenaca i Židova. Dnevno je umiralo po
t r o j e do četvero, a k a s n i j e 4—5 djece. U ovo vrijeme većina ljudi, zbog izgladnjelosti, n i j e mogla
više da hoda. Nastupile su bolesti, naročito dizenterija. Nečistoća je bila očajna. Nepomični i izgladnjeli bolesnici ležali su pod pokrivačima puni
ušiju. Za pola godine umrlo je oko 4400 ljudi.
T a l i j a n i su u sanduke stavljali po tri leša, a interrarci, premda su bili sami od gladi iscrpljeni, nisu
to ni primjećivali.
Z a p o v j e d n i k tog »logora smrti« 'bio je fašistički
pukovnik Cuiuli, koji je poslije kapitulacije I t a l i j e
bio z a r o b l j e n od partizana i u zatvoru izvršio sa-
�Dolazak
transporta
djece
s
Kozare
moubistvo. O'n je sadistički p r a v i o m n o g o b r o j n e
albume povećanih f o t o g r a f i j a leševa žena i djece,
k o j i su u n j e g o v o m logoru pomrli od g l a d i i bolesti.
2 Krajem
1942. g. otpremili su T a l i j a n i zatvorenike H r v a t e i jedan dio Slovenaca u l o g o r e u
Italiju.
L j e t i iste g o d i n e d o p r e m l j e n o je u logor oko
2650 J e v r e j a , tako da su sve do kapitulacije I t a l i j e
na Rabu b i l a dva l o g o r a : jevrejski i slovenski, u
k o j e m je bilo 1800 zatočenika. Ti su logori bili
potpuno o d i j e l j e n i jedan od drugoga.
3 U
m n o g o b r o j n i m logorima i u internaciji u
I t a l i j i bilo je u toku 1943. g. oko 30—40.000 zatočenika H r v a t a , od toga 10—15.000 djece i n o v o rođenčadi. T a k o je u samom logoru Gonarsu u
v e l j a č i 1943. g. bilo 4.000 zatočenika iz Gorskog
Kotara, i to većinom žena i djece. Stanje djece u
logoru bilo je naročito teško, i dnevno je umiralo
u
Zavod
za
gluhonijeme
u
Zagrebu
5-6 djece, dok je dnevni prosjek; pomora — o d r a slih i d j e c e — iznosio redovno deset osoba.
4 U
M e t a j n i , na otoku Pagu, p o s t o j a o je poseban logor za žene i djecu. U l o g o r i m a Slano i M e t a j n a ustaše su u p o t r e b l j a v a l i iste metode mučen j a d j e c e kao i talijanski fašisti na Rabu — m o r i l i
su ih g l a đ u i žeđo'm i u b i j a l i kao i odrasle.
Ustaša bi donio k o m a d kruha, razrezao ga na
m a l e komadiće i bacao među djecu, u ž i v a j u ć i kako
se d j e c a tuku za svaku mrvicu kruha.
N e k i mornar, k o j i je p r e v o z i o ustaše na Slano,
pokušao je, da djetetu neke zatočenice pruži čašu
vode, ali ustaša, k o j i je to p r i m i j e t i o , n a v a l i o je na
n j e g a puškom i v o d u prolio.
B i l o je slučajeva, da su u jamu bacali p o u b i j a n e
žene sa sitnom djecom, vezane leđa uz leđa, pa se
pretpostavlja da su to bile matere sa s v o j o m rođenom djecom.
Dokument
462
OKRUŽNICA OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA KORDUN OD 12. I. 1943. KOTARSKIM ODBORIMA AFŽ O UREĐENJU DJEČJEG DOMA
OKRUŽNI
ODBOR
ZA KORDUN
AFŽ
12. I. 1943.
Kotarski odbor
Budući da u roku od 14 dana možemo urediti dječji dom,1 molimo Vas da odmah u
Vašem kotaru popišete djecu do 7 godina, kojima je najpotrebnije da budu smještena u
domu.
U prvom redu dolaze u obzir djeca palih boraca, zatim djeca bez roditelja i djeca
političkih radnica, kojima će time biti omogućeno da se potpuno posvete radu na terenu.
�Ujedno nam dostavite popis djece izbjeglica, pa u koliko će biti moguće, uzet će se
i oni u naš dječji dom.
Molimo vas da stvar shvatite vrlo savjesno i da nam popis pošaljete što prije.
S drugarskim pozdravom.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Za odbor »Dječjeg doma«
Marijana2
1
Dok početkom 1943. g. na okupiranim teritorijalna još bijesni fašistički teror n a d djecom i
rad je antifašističkih organizacija usmjeren na spašavanje djece iz koncentracionih logora, na oslobođenim područjima već tada, u toku IV. ofenzive,
pod najtežim uslovima oružane boAe, započinju
pripreme za osnivanje dječjih domova. Do k r a j a
1943. g. postoji na oslobođenom teritoriju čitava
Dokument 463
mreža dječjih domova (Kordun, Lika, Banija, Primorje, Pokuplje).
Ovi domovi koje, uz smještaj djece u porodice,
organiziraju narodni odbori oslanjajući se na organizaciju ÄF'2-a i štabove NOV, postaju temelj nove
organizacije zaštite djece u duhu NÖB-e.
2
M a r i j a n a Novosel.
(neprijateljski)
IZVJEŠTAJ OD 31. I. 1943. 0 TEŠKIM ZDRAVSTVENIM PRILIKAMA PRIHVATILIŠTA ZA DJECU S KOZARE U ZAVODU
ZA
GLUHONIJEME U
ZAGREBU 1
Izvještaj o zdravstvenim prilikama doma odnosno zavoda u 1942. g. i poduzetim
mjerama kao i priedloga o poboljšanju stanja.
U ovo prihvatilište upućivana su djeca i majke izravno iz raznih sabirnih logora, u
kojima uslied prenatrpanosti, slabe izhrane, nemogućnosti izolacije i t. d. su sve vrsti
bolesti naišle na pogodno tlo za svoje razorno djelovanje. Naravno da kod svih tih ljudi
u prvom redu bilo je potrebno da ih se temeljito očisti od raznih insekata, po mogućnosti
od jene, a zatim da se pristupi njihovom liečenju. Unatoč svih nastojanja gg. liečnika i
ostalog pomoćnog osoblja, nije se moglo spriečiti širenje nekih zaraznih bolesti (difterije,
tifusa, morbila), jer su djeca s tim zarazama dolazila u ovo prihvatilište većinom u noćno
doba, kada je njihovo odjeljivanje uslied umora i gladi bilo nemoguće.
Te pojave su naravno imale i svoje žalosne posljedice, što se vidi iz broja smrtnih
slučajeva u domu, koji se nisu mogli unatoč velikih napora liečnika i pomoćnog osoblja
spriečiti.
Zavod je i danas pun bolesnika, odnosno oporavljenika. Predloži za poboljšanje toga
stanja ne mogu se podastrieti, jer t a j zavod kao prihvatilište prihvaća svu bolesnu djecu
sa sela, gdje su bila kolonizirana, pa je tako ovaj zavod izgubio obiležje doma te se pretvorio u neku vrstu podružnice svih bolnica s obzirom na vrste oboljenja koje se vide iz
izvještaja pod c.
Prestankom izvanrednog stanja, u kome se t a j zavod nalazi, moći će se dom privesti
onoj svrsi za koju je i osnovan, pa će se tada moći davati priedlozi za poboljšanje zdravstvenih prilika. 2
Liečnik:
Dr. Permuš Franjo, v. r.
Upravitelj:
Ljudevit Šafarić, v. r.
Zavod za gluhonijeme Zagreb
1
'Ovaj dokument prilog je godišnjem izvještaju
za 1942. g. — Zavoda za gluhonijemu djecu u Z a grebu — poslanog ustaškom ministarstvu za udružbu i društvovnu skrb u Zagrebu.
2
Vera Cerne dala je 19. V. 1945. g. Državnoj
komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača slijedeće podatke o prihvatilištu u
Jeronimskoj dvorani i Domu za gluhonijemu djecu,
koju dajemo u izvodu:
»Kao dobrovoljna sestra Crvenog Križa u Zagrebu, za cijelo vrijeme okupacije radila sam na
prihvatnoj stanici i pomagala ljudima, koji su bili
transportirani u razne logore i internaciju, kao i
na prihvaćanju, smještavanju i brizi o djeci i ženama, dopremljenim tokom 1942. g. iz logora Jasenovac, Stara Gradiška i drugih, u Zavod za gluhonijemu djecu.
Djeca, koju smo primali, bila su svrabljiva, puna
ušiju i krastava. Djeca se nisu nikada prala. Koža
im je bila smežurana, smeđa, bez vlažnosti, kao
u mrtve materije i mumije. Događale su se neobične
fiziološke pojave. Dijete još živo, dobilo bi po tijelu
mrtvačke mrlje, koje dobiva čovjek tek nekoliko
dana poslije smrti, a umiralo bi više sati kasnije.
Gotovo sve njegove fiziološke funkcije zastale su
već prije. Kod djece nisu više djelovali ni instinkti,
na pr. glad. Mlijeko, koje im se stavljalo u usta,
dijete bi ispljunulo.
Djeca su bila smještena u Jeronimskoj dvorani.
Tamo je izgledalo upravo užasno. U jednom uglu
dvorane, sve do polovice prostorije, ležala je slama.
Djeca su bila utonula u tu slamu, da ih se jedva
vidjelo. Zahodi su bili začepljeni, pa se nečist razlila po dvorani i pomiješala sa slamom, na k o j o j
su djeca ležala. Sve je užasno zaudaralo: dvorana,
�d j e c a i slama. N i s a m z n a l a što da u č i n i m : k o n a č n o
sam se o d l u č i l a da r u k o m p r o b i j e m z a h o d e .
D o l a z i l i su g r a đ a n i i u z i m a l i tu d j e c u na p r e hranu. U v j e r e n a sam, d a j e v i š e o d p o l o v i n e d j e c e ,
od ukupnog broja, k o j i je d o p r e m l j e n iz logora,
uskoro našao, u o p i s a n i m p r i l i k a m a , smrt. N a j v e ć i
b r o j spašenih o t p a d a na onu d j e c u , k o j u su preuzeli
g r a đ a n i . S v a ta d o p r e m l j e n a d j e c a b i l a su od srpskih r o d i t e l j a , a j e d a n sasvim m a l i p o s t o t a k b i l a su
d j e c a m u s l i m a n a . V e ć i n a d j e c e p o t j e c a l a je |Sa
K o z a r e , a b i l o ih je i iz L i k e , V l a s e n i c e i d r u g i h
krajeva.
P r i l i k e u Z a v o d u za g l u h o n i j e m u d j e c u nisu
b i l e n i m a l o b o l j e o d onih u J e r o n i m s k o j d v o r a n i .
H i g i j e n a u p r a v o n i k a k v a . B i l o j e s v e g a 2 0 noćnih
posuda. D j e c a su v r š i l a nuždu i i z v a n n j i h , j e r ih
je b i l o p r e m a l o . S l a m a je b i l a p o t p u n o m o k r a , a
n i j e je b i l o -dosta, da ju se m i j e n j a . R e z u l t a t i :
u p a l e pluća u m a s a m a . R u b l j a z a d j e c u n i j e b i l o ,
p a smo d j e c u o s t a v l j a l e g o l u , j e r j e b i l o t o p l o .
Ja sam u G l u h o n i j e m o m z a v o d u v o d i l a apoteku.
O s i m m e n e b i l e su j o š t r i sestre, a d j e c e 400—500.
N i k a k o s e n i j e m o g l o s v l a d a t i posao.
U magazinu za cipele
Zavoda
za
gluhonijemu
djecu bila je mrtvačnica. T a m o su bila naslagana
gola mrtva djeca.«
Između antifašistkinja,
k o j e su r a d i l e u G l u h o n i j e m o m z a v o d u , uhapšene su i u b i j e n e 1'943. g.
u l o g o r u J a s e n o v a c : u č i t e l j i c a Sara A b i g a m i N a d a
Kaufman.
Dokument 464
IZVJEŠTAJ DJEČJEG DOMA U VRELU MREŽNICE OD 8. V. 1943.
OKRUŽNOM ODBORU AFŽ KARLOVAC 0 STANJU U DOMU
Okružnom odboru A F Ž — Kordun
Stanje u dječjem domu1 se poboljšalo.
Djece je bilo 27, ali smo sad starije poslali
u selo da čuvaju blago, a bolesne u bolnicu,
tako da nam je lakše sa ishranom ostale
djece.
Sa dolaskom drugarice Sande2 bilo je
mnogo bolje u samom- domu, ali ona je također sad obolila izgleda od tifusa, i danas ju
kanim prevesti u jednu karantenu radi opa-s^
nosti po djecu.
Ponovno smo dobili neke živežne namirnice od NO AFŽ Plaškog. Primili smo paket
sa igračkama, soli.. ,3
Dobili smo još jednu kravu od Komande
područja, tako da će sad sva djeca imati
jedan obrok sa mlekom, jer su do sada dobi-
vala samo manja djeca, a ostala su jeli samo
nezačinjenu palentu i grah.4
Sad je poteškoća sa pašom, pa ću tražiti
preko kotarskog NOO, da nam dodijeli, ako
ima, koji vakantan posjed, pa da se tamo
pase, jer bi djeci bilo lakše.
Da li bi se tu mogao naći jedan šparhet
radi podgrijavanja jela manjoj djeci? Ja sam
pokušala i preko Plaškog, da dobijem, ali
nisam uspjela.
Od samog kotara ne crpemo nikakovu
korist, jer su svi odbori neaktivni uslijed
bolesti.
1
U toku i iza Č e t v r t e n e p r i j a t e l j s k e o f e n z i v e
( o ž u j a k — ' t r a v a n j 1943. g . ) n a k o n strašne e p i d e m i j e
tifusa, k a d se n a r o d K o r d u n a iz B o s n e i L i k e p o č e o
v r a ć a t i kućama, p o p r i m i o j-e p r o b l e m d j e c e , k o j a
su izgubila roditelje, v r l o ozbiljne razmjere. T o j
j e d j e c i t r e b a l o hitno p o m o ć i . V e ć k r a j e m v e l j a č e
u selu Z b j e g (kotar S l u n j ) o r g a n i z i r a j u M i l e v a B o žić i R u ž i c a S-ekulić p r v o p r i v r e m e n o sabiralište za
djecu. N a konferenciji Okružnog odbora A F Ž K a r l o v a c o d l u č e n o je da se o r g a n i z i r a d o m za n e z b r i nutu d j e c u . O r g a n i z a c i j a A F Ž p r o n a š l a j e u selu
V r e l o M r e ž n i c e , u o ž u j k u 1943. g., kuću, u k o j o j
su b i l a s m j e š t e n a nezbrinuta d j e c a K o r d u n a . S a b i ralištem
je
rukovodila
Nada
Drakulić
(umrla
1944. g . )
cija, osniva
sabiralište
za nezbrinutu djecu p o d
Petrovom Gorom kod Radonje. S djecom u tom
domu u početku b a v i l e su se d v i j e d r u g a r i c e , k o j e
su b i l e stalno u domu, a d v i j e d r u g a r i c e iz sela
pomagale su prati rublje. P r v a drugarica, k o j a je
o d v e l j a č e d o t r a v n j a 1943. g . b i l a u o v o m sabiralištu, a k o j u s p o m i n j u d j e c a k a o j a k o dobru i n j e žnu, b i l a j e L i d i j a Š o l j a n . O n a j e u t r a v n j u 1943.
g. umrla od tifusa.
D r u g o d j e č j e sabiralište b i l o j e u T o č k u .
Okružni komitet Komunističke p a r t i j e Karlovac,
15, o ž u j k a 1943. g., uz p o m o ć m a s o v n i h o r g a n i z a -
5 N a k o n što se S a n d a N o v a k o v i ć -razboljela,
pov j e r i o j e Okružni odbor A F Ž upravu doma N a d i
Drakulić.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
•
narodu!
Drugarski pozdrav
N a d a D r a k u l i ć , v . r. 6
2
Sanda
3
Riječ
Novaković.
u
rukopisu
nečitljiva.
Za prehranu d j e č j i h domova u to v r i j e m e brinula se N O V i m a s o v n e o r g a n i z a c i j e , a n a r o č i t o
AFŽ.
4
�Dokument
465
PISMO ŠTABA I. ODREDA V. OPERATIVNE ZONE OD 22, V. 1943, KOTARSKOM
ODBORU AFŽ CRIKVENICA 0 BRIZI ZA DJECU BORACA
ŠTAB
III.
V.
BATALJONA
I.
OPERATIVNE
ODREDA
ZONE
22. V. 1943.
Drugarskom AFŽ za kotar Crikvenica
Od KNOO za kotar Crikvenicu primili smo dopis, da se druga T i č a c Slavka, partizana ovog bataljona, pusti u tamošnji civilni logor, kako bi mogao povest računa o svoje
dvoje djece, j e r je njegova drugarica nedavno zatvorena. Drug Tičac Slavko je iz Grižana.
Drage drugarice! Iz pomenutih razloga mi ne možemo imenovanog druga pustiti
kući, baš danas kada je došlo ono željeno vrijeme, da imamo oružja, a da nemamo dovoljno ljudi. Vama je poznato, da su svi naši partizani ostavili kod svojih kuća ženu i
djecu i starce i obično pod vrlo teškim okolnostima, o čemu mora naša pozadina voditi
najviše računa. Bila bi naša slabost, slabost naše pozadine, kada bi naše borce morali iz
pomenutih razloga pustiti svojim kućama. Tu bi našu slabost dobro izrabio naš neprijatelj,
kojemu moramo da zadamo smrtnosni udarac. Kada bi prilike u našem bataljonu dozvoljavale, mi bi vrlo rado pomenutom drugu izašli u susret, o čemu ćemo voditi računa.
Mi vas drugarski molimo, da se pobrinete za djecu imenovanog druga, kako ista
ne bi bila prepuštena sama sebi, i kako se njihov otac ne bi mučio mišlju, kako su njegova djeca prepuštena slučaju. Molimo Vas, da nas što prije obavijestite, što ste po ovom
pitanju poduzeli, kako bi druga T i č a c mogli obavijestiti, da se za njegovu djecu neko
stara. 1
Drugarskim pozdravom!
Smrt
fašizmu
—
Politkomesar:
(potpis
nečitljiv)
1 U
B r i b i r s k o j šumi iznad V i n o d o l a osnovan je
1943. g. d j e č j i dom. O 1 životu d j e c e u tom domu
u toku 1943. g. do k a p i t u l a c i j e I t a l i j e , donosimo
izvatke iz č l a n k a D a n i c e Š v a l b a , o b j a v l j e n o g u č a sopisu » P r e t š k o l s k o dete« br. 3 - 5 , 1951. g.
» I z n a d V i n o d o l a , u B r i b i r s k o j šumi, uz s p a l j e n o
n a s e l j e L u k o v o , n a l a z i s e m a l e n o p o l j e Okruglo.
O p k o l j e n o b r e ž u l j c i m a p o l j e j e sasvim okruglo, a
šuma je oko n j e g a gusta i p u n a stanovnika, k o j e
g r a d s k a d j e c a z n a j u tek i z slika. S a m o j e p o l j e bilo
čas sasvim plavo od r a s c v a l o g a e n c i j a n a , čas l j u b i často od p l a n i n s k i h o r h i d e j a , čas žuto, dok ga nisu
o b r a d i l i za naš vrt i p o s i j a l i prosom. Tu je bio
naš dom.
B a r a k a je uza sam rub šume, m a l e n a , od b r v a n a
j e l v i . M a h o v i n o m su z a t v o r e n e pukotine, krov je
visok, p o k r i v e n cinkom sa s p a l j e n i h kuća. U l a z n a
p r o s t o r i j a i m a d v i j e p o s t e l j e , j e d n a n a d drugom,
a soba v e l i č i n e 4 X 4 m, četiri p o s t e l j e . Na sredini
je peć od benzinskog bureta, stol, d v i j e klupe, stolica i koševi za m a l u d j e c u . U b a r a k i smo smjestili
pet m a j k i i 21 d i j e t e . . .
V o d e je bilo dosta u c i s t e r n a m a uz s p a l j e n e
kuće, a i m n o g o p r e m a p r i l i k a m a u ostalim l o g o r i m a . T o j e značilo, d a j e r i j e š e n j e d a n o d n a j v e ć i h
p r o b l e m a . O d m a h smo dobili j e d n u kravu, a k a s n i j e
j o š tri. H r a n a je bila p a l e n t a i grah, a počeli
smo m i j e š a t i i m l a d u koprivu. M a l a z a l i h a d i j e t n e
h r a n e za s l u č a j bolesti, p r v a p o š i l j k a l i m u n a i v i t a m i n s k i h p r e p a r a t a iz Sušaka, č e k a l a je u p r i p r e m l j e n o m domu.
Sloboda
narodu!
Komandant:
(potpis
nečitljiv)
N a š a j e b a r a k a dobila izgled i n t i m n o g doma.
R a d o s t d j e č j e g u p o z n a v a n j a zbližila j e odmah i
m a j k e . S e l j a c i l e d e n i č k o g k r a j a k o m e n t i r a l i s u naše
j u t a r n j e p j e v a n j e , n a š e v j e ž b e u j u t a r n j o j rosi,
naše u m i v a n j e na o t v o r e n o m i za kiše, naš drveni
top, d j e č j e z a s j e d e , k o j e s u d j e c a sama o r g a n i z i r a l a ,
i straže, k o j e su vrlo o z b i l j n o s h v a ć a l a . I n a š a škola
n a suncu, .nasred p o l j a , n a o b o r e n o j j e l v i , i m a l a
j e s v o j i h specifičnosti, j e r nas j e kasno, hladno, p l a ninsko l j e t o t j e r a l o , d a s j e d i m o n a suncu. P o l o ž a j i
kod s j e d e n j a b i l i su n a j r a z l i č i t i j i , j e r naši daći nisu
imali školske klupe, ali su v o l j e l i učiti.
S m a j k a m a je t r e b a l o mnogo raditi. N e d o s t a j a l a
im je svijest, kad se r a d i l o o p r o f i l a k t i č n i m m j e r a ma. N a j t r a g i č n i j i m o m e n a t bio je, kad j e j e d n a
m a j k a izvela d j e c u ocu ususret, k o j i se v r a ć a o iz
Drežnice. N j e n o dijete od dvije godine oboljelo je
drugi dan, a m a l a od četiri g o d i n e dan k a s n i j e . Da
li su se z a r a z i l a u susretu s ocem i da li je on donio zarazu, ne znam, ali nekoliko d a n a iza t o g a
o b o l j e l o je postepeno sedmoro l j u d i u logoru, i sva
s e d m o r i c a su u m r l a . Mi smo u domu bili brži. Č i m
je o b o l j e l a i druga d j e v o j č i c a n a k o n s a s t a n k a s
ocem, j a sam s e o d l u č i l a d a c i j e p i m d j e c u o d tifusa.
S r e ć a što n a š e g b o l n i č a r a iz n e d a l e k e a m b u l a n t e
n i j e trebalo mnogo uvjeravati. Međutim zajedno
sa m n o m zastao je j e d i n o p r e d p r o b l e m o m : kako
c i j e p i t i d v o j e n a j m l a đ i h ? M a l o g a T i t a o d tri m j e seca, r o đ e n o g u p a r t i z a n i m a , i m a l o g G o r a n a , tri
t j e d n a starog, č i j a j e m a j k a b o l o v a l a . D j e c a s u b i l a
zdrava, ali c i j e p i t i ih, nismo se usudili. N i k a k v a
�Za vrijeme školske obuke u dječjem domu u Novom
iskustva nismo imali i čekali smo o d g o v o r od l i j e č nika iz grada. O d g o v o r je stigao prekasno. O b o j e
n a j m a n j i h r a z b o l j e l o se. Prestali su jesti, teško su
disali. O d g o v o r l i j e č n i k a bio je neodređen. T e š k o
je njemu s malom d j e c o m i u gradu! N a š o s j e ć a j
samoće i nemoći bio je težak. Na brzu su nam ruku
g r a d i l i malenu baraku za ambulantu.
D j e c a su
kupila čavle po zgarištima. Jedne noći, p r i j e svih
priprema, tiho je izdahnuo mali G o r a n . . .
jela sam je sama, c i j e l o g puta n i j e drugom prelazila
u ruke. S nama su išle i logorske krave, koze, neke
žene i ranjenici. Zastali smo na rubu šume p r e d
j e d n o m čistinom. T e š k o je bilo zbog aviona uvesti
kolonu na čistinu uz brdo.
Dvoje, koje
se z d r a v o .
K a d je stigao Komitet, razveselilo nas je p r v o
pitanje: G d j e j e d j e č j i dom? M o g l i smo d a i z v i j e stimo, da smo zdravi, i da je sve u redu. N a r o d
se sa stadima povlačio pred pljačkašima. I B i t o r a j
oživi, kao da to n i j e ona planina, k o j a mrko nosi
svoju kapu od magle.
smo
smjestili
u
ambulantu
vratilo
•Ledeničani su doveli d v o j e siročadi. M a l a Jana,
stara tri godine, b i l a je od teškog rahitisa sasvim
d i v l j a . N i j e stajala na nogama i n i j e g o v o r i l a . G l a sovi su j o j bili kao u d i v l j e mačke, f r k a l a je čim
j o j se netko približio i sjedila c i j e l i dan u košu.
A n e , p e t o g o d i š n j a n j e n a sestra, istakla se s v o j o m
gracioznošću, talentom za r e c i t i r a n j e i bistrinom.
S k l a n j a l a bi nečist ispod sestre i n j e g o v a l a je sama,
skrivajući to od drugih. M e đ u t i m vitamini i n j e g a
učinili su da je Jana za nepunu sedmicu stala na
noge. D j e c a su učinila drugo. P o v e l i su je i radovali
se svakoj riječi, k o j u bi naučila. A l i je obolila, baš
pred ofenzivu.
P r v i znak o f e n z i v e bili su avioni. I ranije, oko
jedanaest sati stalno je našu obuku nasred p o l j a
prekidao izviđač. Počeo je da bombardira n a j p r i j e
Lukovsko p o l j e , p o s l i j e i kosce na Okruglom i naš
put do L u k o v a .
. . . U tri sata noću su nas d i g l i ; spremili smo
sve bez žurbe. U svitanje smo dobili obavijest da
krenemo. Jana je međutim počela pištati, kad ju
je ponio j e d a n drug, koga n i j e poznavala. P o n i -
Tišina je bila gluha. A l i kad smo izbili na polovicu kose, p o j a v i o se kobac avion. Z a m i j e t i l i smo
ga p r i j e zvuka. Kratka komanda: č u č n i ! — N i t k o
n i j e ni p r o g o v o r i o .
N a s su poslali u baraku na vrh, u k o j o j je O d r e d
zimovao. N i t k o n i j e znao, da su p r o l j e t n i s n j e g o v i
urušili prostranu baraku. B i l i smo umorni, smjestili
smo djecu na l e ž a j e na stranama pod krovom, kad
je počela oluja. P o k r i l i smo ih šatorskim krilima
i c i j e l e noći s n j i h posudama grabili vodu. D j e c i
n i j e bilo ništa teško. Ona su uz nas bila prožeta
o s j e ć a j e m sigurnosti.
Septembar je donio slom I t a l i j e . N a s su o tom
zaboravili obavijestiti. Čuli smo p u c a n j e i povukli
djecu u šumu. Tu d o z n a j e m o da je kapitulirala
I t a l i j a , da naši razoružavaju v o j n i k e okupatore i
da, doduše, rat n i j e sasvim g o t o v , ali da smo mi
slobodni.
P r v o p i t a n j e d j e c e bilo je, hoće li oni sad kući,
i da li je tat g o t o v , a poslije, kuda će oni bez kuće.
T r e b a l o je čekati na o d g o v o r . Smještena su u obit e l j i naših drugova. N a š d j e č j i dom j e završio s v o j
zadatak.«
�Dokument
466
PARTIZANI SU N A S SPASILI
Noć je tamna, tako tamna da ne vidiš ni
ogromna lička brda. Sve je tiho. Tišinu prekida bolno jaukanje male djece. Grupice za
grupicom, žene i djeca, prolazili su i gubili
se u noćnoj tišini. S njima je i moja majka
s nas četvero. Savila se jadna mati noseći
topli teret, htjela bi naprijed, ali pada. Najmlađa sestra prilazi k njoj i govori: »Digni
se, majo, sada ćemo u selo«. Digne se majka,
i nas četvero brzo priskočimo k njoj i sa
žilavim rukama čvrsto se prihvatimo za njene roklje. Idemo pomalo sve dalje i dalje.
Sve se više tamna noć rasvjetljavala, sve su
teži i teži koraci padali na smrznutu zemlju,
sve su više noge klecale: »Majko, zašto je
to sve tako mrtvo. Zašto se ne čuje vesela
pjesma momaka i djevojaka, kada se vraćaju
s prela, zašto se ne razliježe kukurikanje
ponositog pijetla, zašto se ne čuje lavež
pasa?« »E, ćerce, možda ćemo nekada i čuti,«
blago mi odgovori mama. I tek što je to
mama rekla, začu se muklo rezanje psa i
brzo prestade: »Zašto je ovaj pas brzo prestao lajati,« začuđeno upita moj brat. »Pa
i on se boji Nijemaca«, bojažljivo smiješeći
se odgovori mama. »Evo jedne kućice« veselo reče mala seka, koja je cijelu noć buljila u pustoš, i jedina briga joj bila, hoće
li gdje vidjeti kakovu bajtu, da otopli male
smrznute noge, koje su izgledale kao dva
mlada krompira. Ušli smo svi zajedno u podrum i srušili se jedno na drugo ne pazeći
je li blato, je li mrtvo tijelo. Za kratko vrijeme svi su zaspali, a meni nije dolazio san
na oči. Prokleti fašisti. Što smo im krivi, što
im je krivo ovo mlado dijete, koje ne zna što
je život, koje treba da svoje djetinjstvo sprovodi na toplom majčinom krilu, u miru i
zadovoljstvu.
Dokument
Na blatu je nešto zapištalo . . . Dignem
glavu iz blata i vidim da gori kuća. Veliki
komadi žive vatre padali su na nas. Probudim majku i braću i polagano iziđemo van.
Pred kućom, su stajali Nijemci, ustaše i četnici. Sa istoka rudila je zora, iz kuće buktio
je žarki plamen, a naše noge crvenile su se
kao krv. Ne znam što je bilo crvenije. Crvenile su se i krvave njemačke oči. Oni su nas
prezirno gledali, i izgledalo je kao da će nas
očima probosti. Kada se je najbolje vatra
razbuktala, zapovjedi nam jedan četnik da
skočimo u nju. Čvrsto smo se držali za majčine roklje pred zajedničku smrt. Ustaša
gurne majku u snijeg i reče: »Čekaj ti stara
svinjo, najprije će krmčići goriti.« Uze moju
malu seku i dovede je do vatre. Mutne, izbuljene dječje oči uprla je u maju. Majka
skoči iz snijega, zgrabi seku i stisne je na
krilo. Ali opet krvnički kundak pada joj na
leđa, i ona sa sekom zatetura k vatri. Mi
vrisnemo i poletimo k m a j c i . . . U t a j čas sa
brda zapucaše partizani, banda nas ostavi i
pobježe, a nama ko da se rodi sunce«.
Hajdemo, majko, otišli su »oni«.
Lagano je tekla Una, lagano su se vraćale kolone naroda iz Like na Kordun. Zvao
nas naš popaljeni i opustošeni Kordun. Čekali su nas novi putevi, novi napori i nova
bježanja. Ali ništa zato. Zadnji će bježati
fašisti, ali oni ne će imati kuda. Njih ćemo
mi suditi za njihova krvava zlodjela. 1
Darinka Sekulić
1
O v o je bio samostalni sastavak Darinke Sekulić, učenice II. razreda partizanske gimnazije u Rujevcu, 1943. g., napisan k a o školska zadaća.
467
PISMO OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC
OD
17. VI.
1943. KOJIM SE
UPUĆUJE JEDNO DIJETE U DJEČJI DOM U VOJNIČKI GRABOVAC
00
AFŽ
KARLOVAC
17. VII. 1943.
Draga mamice! 1
Šaljemo Ti jedno dijete od drugarice
Anke Bjeloš, koja je ostala bez igdje ičega,
1
Katica Puškarić, upravnica d j e č j e g doma u
Vojničkom Graibovcu.
2
D j e č j i dom u Vojničkom 'Grabovcu osnovan je
nakon Četvrte neDrijateljske ofenzive. Na konferen-
te ga nije u stanju uzdržavati.
godina. 2
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
Staro je 6
narodu!
Tajnica:
Draga3
ciji Okružnog komiteta K P H i N O O Karlovac odlučeno je, da se organizira stalan d j e č j i dom i da
ga se snabdije sa svime, što je n a j n u ž n i j e . Briga
o zgradi, u r e đ e n j u prostorija za dom, n a m j e š t a j u ,
�Partizanski dječji dom u Grabov,cu na Kordunu
preseljenju i nabavi hrane, preuzela je na sebe
Komanda područja, a upravu doma i brigu o djeci
preuzeo je Okružni odbor Karlovac.
Komanda područja dodijelila je za t a j d j e č j i
dom bivšu zgradu osnovne škole u Vojničkom G r a bovcu, k o j a je u z a d n j o j ofenzivi bila oštećena. Z a počelo se odmah popravkom čitave kuće i dogradn j a m a prostorija, k o j e su bile najnužnije. Komanda
područja dala je potreban građevni i ostali mater i j a l za g r a d n j u kao: cigle, daske, čavle, k o j e je
trebalo kovati iz debelih žica, jedan po jedan, a
trebalo je pronaći i žicu. V o j n e radionice, kovačnice
stolarije i dr. stalno su radile za dom.
Kada je drugi put oslobođen Slunj, Komanda
područja dala je dopremiti d v i j e kade i d v i j e peći
i uredila kupaonicu u domu, dala je izraditi i n a j potrebniji namještaj za dom, a naročito krevetiće
za djecu, dopremila posuđe i branu. S v o g ekonoma,
Miloša Gvozdenovića, svoju kuharicu, Baricu Bruj i ć i pralju L j u b i c u P a j i ć prepustila je d j e č j e m
domu, k o j i su z a j e d n o s Katicom Puškarić sve pripremali za p r i j e m djece.
O prvim danima života doma u V o j n i č k o m G r a bovcu donosimo izvadak iz zapisaka upravnice doma,
Katice Puškarić, koji je ona napisala na oslobođenom teritoriju.
»23. V. 1943. g. j a v l j e n o nam je da djeca dolaze.
Došla su kolima. Bilo ih je 46. P r i m i j e t i l i smo, da
sva imaju otečena lica. L i j e č n i k v o j n e bolnice, k o j i
je v o d i o nadzor i nad z d r a v l j e m djece u domu,
ustanovio je, da je to skorbut, k o j i su djeca dobila
od g l a d o v a n j a .
Drugarica P a j i ć i ja kupale smo djecu, drugarica Barica brisala je i oblačila curice, drug Lošo
dječake. M o r a l i smo im pjevati i svačim nasmijavati, da bi mogla da izdrže bez plača, dok im operemo ranjena tjelešca.
No upravo dok smo kupali djecu, drugovi iz
radionice počeli su donositi d j e č j e krevetiće, na k o j e
su drugarice prostirale svježu slamu i pokrivale ih
čistim plahtama. K a d su djeca v i d j e l a krevetiće,
nastala je prava galama. Ispitivala su za koga su
kreveti, pa kada smo im objasnili, da su za njih,
išlo je i kupanje bez plača. Rekli smo im, da će
svaki, koji se okupa i dopusti, da ga namažemo
protiv svraba, leći u krevetić. Svako dijete počelo
nas je uvjeravati kako se »baš ni zerice« ne b o j i
vode, i svako je sada željelo, da bude p r v o okupano, pa da legne u krevet.
Hranili smo djecu prema tadanjim prilikama
razmjerno dobro. Komanda područja dala nam je
i d v i j e krave, ali mlijeka ipak nismo imali d o v o l j n o .
Obratili smo se mjesnom N O O - u , da u tom pomogne. O d a z i v je bio lijep. Svako jutro donosile su
nam žene toliko mlijeka, da je u prvo v r i j e m e bilo
dosta za svu djecu.
Drugi dan nakon smještaja djece, došla je iz
v o j n e bolnice liječnica, drugarica V e r a Šarić, da,
koliko je to bilo moguće, t e m e l j i t o pregleda djecu.
M e d u djecom, k o j a su došla, a i kasnije, kada
su dolazila nova djeca, v l a d a l a je u domu i dizenterija, malarija, bripavac, ospice, zaušnjaci i druge
zarazne bolesti. Od sve djece n j i h 43 je imalo skorbut, 23 male djece teški rahitis, d v o j e slabo srce,
a d v o j e teški nazeb. Sva djeca imala su svrab, i to
već onaj u drugom i trećem stadiju, koji se neprekidno gnoji.
S l i j e č e n j e m djece bilo je dosta poteškoća, jer
potrebnih l i j e k o v a u prvo v r i j e m e n i j e bilo. Radilo
se što je bilo moguće, da djeca ozdrave.
Da bi se lakše rješavalo pitanje z d r a v l j a djece,
posebno smo uredili d j e č j e jaslice. Tu smo smjestili
22 male djece od nekoliko mjeseci do 3 godine.
N j e g u djece u jaslicama preuzele su drugarice
Marica Mirić, k o j a je u zagrebačkom rodilištu radila 5 godina, i M a r i j a Cizelin, koja je r a n i j e radila u jednom zagrebačkom d j e č j e m domu. To su
bile požrtvovne drugarice, radile su same s t o m
djecom dan i noć. B r o j djece u domu svaki dan je
rastao, tako da je ubrzo u jaslicama bilo 35, ali
većinom bolesne djece.
U dom je dolazilo sve više djece, i za nepunih
mjesec dana imali smo ih već 64. Upućivale su ih
drugarice iz AFŽ.
Primalo se djecu, č i j i su r o d i t e l j i poginuli u
borbi ili su bili zaklani, spaljeni, ubijeni, onih čiju
su sudbinu djeca kratko obilježila u s v o j i m i z j a vama: »Otišli na pokrst«. M e đ u djecom bilo j e i
�priličan 'broj nahočadi, k o j o j nismo znali ime. T a k o
su naši borci našli u šumi već potpuno d i v l j e dijete,
hodalo je četveronoške, a j a v l j a l o se čudnim ž i v o tinjskim glasom. Bio je to v r l o l i j e p dječak. O n d a
tri seke Dugoreščanke, č i j i su r o d i t e l j i bili u borbi.
N a k o n V I . o f e n z i v e nađen je krasan dječak star oko
18 mjeseci s c e d u l j i c o m — Singer; našlo se i po
k o j e d i j e t e naših n e p r i j a t e l j a , no naši borci d o v o dili su ih u dom kao i drugu djecu. S n j i m e se,
r a z u m l j i v o , postupalo kao i sa ostalom djecom.
N a k o n mjesec dana p o s t o j a n j a doma prosvjetni
o d j e l Okružnog N O - a poslao je 35 pločica, kutiju
pisaljki i učiteljicu drugaricu Cicu Drakulić. O n a
je došla da otvori školu za svu djecu iz Grabovca
i okolice.
Dobili
smo
tada i j e d n o g omladinca
srednjoškolca N i k i c u Jakšića kao o d g a j a t e l j a , k o j i
je s d j e c o m vršio i gimnastičke v j e ž b e . Za n j i h je
to bilo novo, ali su to veoma v o l j e l a .
Dr. V e r a Šarić dolazila je često da pregleda
djecu, i kod n o v o g sistematskog pregleda ustanovila
je, da se zdravstveno stanje d j e c e m n o g o popravilo. K a d a je p r e g l e d a v a l a m a l o g 7 - g o d i š n j e g I li—
jicu Ralić rekla mu je: » T i si z d r a v . « V i d j e h , da
Dokument
hoće nešto da mi Šapne, a ja mu rekoh, da treba da
se obrati liječnici. On stade pred n j u i kaže j o j :
» D r u g a r i c e ja bih te l i j e p o molio, da mi produljiš
ovu nogu, što mi je kraća.« Drugarica mu je objasnila da će mu pomoći, čim dođe sloboda. K a s n i j e
me je više puta pitao: » M a m i c e , šta misliš, ne će
li drugarica doktorica zaboraviti na mene, kad dođe
sloboda, da mi dade načiniti onu cipelu.«
N a k o n 3 mjeseca imali smo već 87
djece.
P o d jesen dostavio j e Z A V N O H d j e č j i m dom o v i m a velike količine tekstila da se d j e c i sašije
odjeća. D o b i l i smo flanela, gradla, štofova, platna
i otvorili krojačku radionu, da se što brže sašije
sve što je d j e c i trebalo. Okružni N O O poslao nam
je 2 krojača i jednu k r o j a č k u . V r l o brzo iza toga
dobili smo od G l a v n o g Štaba Hrvatske uputnicu
za v o j n u kožaru u Jarčevcu, da izradi opančiće, pa
smo zimu od 1943. na 1944. g. unatoč svih teškoća,
dočekali obučeni i obuveni i u sređenim prilikama.
Bilo je b j e ž a n j a ispred n e p r i j a t e l j a ,
ali
je
sve
uglavnom dobro prošlo.«
3
Draga
Bakiš.
468
DOPIS OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC OD 19. VII. 1943. UREDNIŠTVU
»VIJESTI« O DJEČJEM DOMU
OKRUŽNI ODBOR AFŽ
KARLOVAC
19. VII. 1943.
Uredništvu » V i j e s t i «
Dragi drugovi!
Molimo Vas da slijedeće uvrstite u idući broj »Vijesti«: »Dječji dom«
Raznim ofenzivama i upadima gleda okupator da osujeti našu NOB, no sve mu je
uzaludno. Najviše time stradaju majke i djeca povlačeći se pred neprijateljem, te su mnoga
djeca ostala sama, bez roditelja. Naša organizacija AFŽ osnovala je »Dječji donu«, gdje
će djeca palih boraca, djeca bez majki, naći sklonište. Drugarice, mi moramo toj djeci da
nadomjestimo majke, ne smijemo dozvoliti da djeca gladuju, da budu neopskrbljena. Treba
da se odužimo njihovim očevima, koji nisu žalili dati život, da brane svoj narod od
fašista.
Ugledajmo se u drugarice iz .Svinjarice, Poljane i Grabovca, koje skoro svaki dan
posjećuju naše mališane, te im donose mlijeka, dok je drugarica Anđa Todorović donijela
5 kg graška, također iz Grabovca.
Iz kotara Vrginmost, selo Štipan, Trepča i Šljivovca, također su drugarice AFŽ sakupile za dom: 1 košaru šljiva, 1 košaru jabuka, 2 kg kapule, oko 15 kg graha i graška
i 5 vreća krumpira.1
I Banija ne zaboravlja naše male . . .
Evo i drugarice iz udaljenijih mjesta misle na našu djecu, svijesne dužnosti, da mi
svi zajednički moramo pomoći i nadomjestiti gubitak toj siročadi. Tako su ovih dana poslale drugarice AFŽ-a kostajničkog kotara za »Dječji dom« slijedeće : 5 pari opanaka, 2
kape, 7 rokalja, 4 para šlapa, 4 i pol vagana kukuruznog brašna, 50 kg soli, 16 kaputića,
20 kg masti, 103 košuljice, 10 kom. gaća, 13 hlača, 1 rubac, 5 kg pšeničnog brašna, 11
bluza i 7 fertuna.
�Djeca su bila neobično razdragana ovom pošiljkom, videći da još ima majki, koje
razumiju, što znači biti siroče bez roditelja.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Drugarski pozdrav!
Okružni
1 A F Ž g r a d a i k o t a r a K a r l o v a c p r u ž a l i su v e l i k u
p o m o ć d j e č j i m d o m o v i m a , k o j i s u bili o s n o v a n i n a
oslobođenom teritoriju Korduna. A k c i j a za pomoć
d j e c i u d o m o v i m a , k o j u je sebi p o s t a v i o za z a d a t a k
I n i c i j a t i v n i odbor A F Ž za K a r l o v a c , naišla je na
v e l i k o o d o b r a v a n j e žena, i p r e m d a je s i t u a c i j a u
odbor
AFŽ
K a r l o v c u (naročito za v r i j e m e Četvrte o f e n z i v e ) bila
v r l o teška, ipak j e o r g a n i z a c i j a , u z s u d j e l o v a n j e
širokog kri^ga žena, d o s p j e l a sakupiti v e ć e k o l i č i n e
vune, o d k o j e s u žene p l e l e o d j e v n e p r e d m e t e z a
d j e c u , a sakupile su i m n o g o r u b l j a , obuće, hrane,
igračaka i drugog.
Dokument
469
DOPIS ZAVNOH-a OD 2. IX. 1943. UPRAVI DJEČJEG DOMA U VOJNIČKOM GRABO VCU KOJIM SE ŠALJE JEDAN PADOBRAN ZA IZRADU DJEČJEG RUBLJA
ZEMALJSKO
NARODNOG
ANTIFAŠISTIČKO
OSLOBOĐENJA
E.
VIJEĆE
HRVATSKE
0.
B r o j : službeno
2. IX. 1943.
Upravi dječjeg doma Kordun
Šaljemo jedan kompletni padobran za izradu dječjih košuljica, za prispjelu djecu od
Doma iz Farkašića.1
Molimo da nam potvrdite primitak padobrana.
Smrt
(pečat:
fašizmu
—
Zemaljsko
Narodnog
Sloboda
narodu!
Antifašističko
oslobođenja
Vijeće
Hrvatske)
Dr. P a v l e Gregorić, v, r,
1
Pitanje snabdijevanja djece u d j e č j i m domov i m a o d j e ć o m b i l o j e v r l o teško, n a r o č i t o u p r v o
v r i j e m e p o s l i j e o f e n z i v e , pa su o d j e ć u za d j e c u sakupljale masovne organizacije. Kasnije, osloboden j e m v e ć i h m j e s t a , n a pr. O t o č c a , bio j e t a j p r o b l e m
m a n j i , jer su se u g r a d o v i m a i v e ć i m m j e s t i m a n a l a z i l i m a g a z i n i s r o b o m , k o j o m su se d j e l o m i č n o
26
Hrvatüke a NOB
o p s k r b l j i v a l i d j e č j i d o m o v i . Z b o g tih poteškoća u
o d i j e v a n j u d j e c e p o s l a o j e Z A V N O H d j e č j e m domu
u G r a b o v c u p a d o b r a n , jer se od n j e g o v o g p l a t n a
m o g l o izraditi mnogo d j e č j e g rublja. Iz padobranskih s e k o n o p a c a p r a v i o konac, k o j i j e služio z a
š i v a n j e i k r p l j e n j e d j e č j e o d j e ć e , j e r konca n i j e
bilo.
401
�Dokument
470
IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA A F ž KARLOVAC OD 4. IX. 1943. GLAVNOM
ODBORU A F ž HRVATSKE O ORGANIZACIJI
DJEČJEG
DOMA U VOJNIČKOM
GRABOVCU
OKRUŽNI ODBOR AFŽ
KARLOVAC
4. IX. 1943.
Glavnom odboru AFŽ Hrvatske
Drage drugarice!
Ukratko ćemo Vam opisati kako i na koji
način je organiziran Dječji dom.
Još prije zimske ofenzive osjećala se kod
nas potreba za Dječjim domom, te smo onda
još prikupile nešto plahta, peškira i šarenica
te uredili zgradu. Ofenziva nam je sprečila,
da te planove sprovedemo u život, no nakon
našeg povratka iz Like potreba je bila još
veća, te smo odmah osnovale Dječji dom. u
Petrovoj Gori, u kojem je prvih dana bilo
sedmero djece. Istovremeno vraćanjem izbjeglica iz Like i Bosne pojavila se potreba
za jednim domom i u kotaru Slunju, pa je
tamo naš kotarski odbor organizirao drugi
Dječji dom, u kojem je odmah bilo oko 20
izmučene i bolesne djece. Za vrijeme lokalne
ofenzive na Petrovu Goru preseljen je i t a j
dom u kotar Slunj, te se našlo oko 35 djece
u vrlo malim prostorijama u najtežim danima prehrane. Snabdijevanje hranomi preuzeo
je kotarski NOO, no uslijed teških prilika
često su djeca vrlo slabo jela, te je i priskočila u pomoć Komanda područja, a mi
smo povele kampanju preko organizacije u
kotaru Plaškom, pa su otada žene jedan put
na tjedan dovozile hranu u Dječji dom. Najteže pitanje bila je odjeća djece, te smo povele kampanju za skupljanje odjeće, hrane,
te posuđa u gradu Karlovcu i kotaru Karlovcu. Ove kampanje smo uvijek popularizirale preko naših radio Vijesti i preko lista
»Riječ žene« te smo u kratko vrijeme uspjele
bar donekle riješiti pitanje odjeće.
U samom domu bila je jedna drugarica
iz AFŽ-a kao upraviteljica doma, a Kotarski
odbor AFŽ Slunj, imao je neposrednu brigu
i kontrolu nad domom. U Okružnom odboru
bila je stalno jedna drugarica zadužena za
Dječji dom.
Kako je svakim danom rastao broj djece,
a one prostorije nisu ih mogle primiti, to
smo preselili Dječji dom u Grabovac. Samu
zgradu i sav potreban namještaj unutra
uredila je Komanda područja i ona preuzela
ishranu Dječjeg doma do žetve. Okružni
NOO stavio je na raspolaganje jednu baštu,
i tako su djeca dobila ono što je bilo za njih
»
najvažnije, a to je zelenje, jer se već pojavljivao u mnogo slučajeva skorbut. Organizacija iz Karlovca šalje nam vitamiinske preparate, te gris, šećer i rižu. Upravu doma
preuzima odbor u koji ulazi jedan predstavnik NOO, jedan predstavnik Komande područja, jedna predstavnica Okružnog AFŽ
te upraviteljica doma. Od mjeseca juna
upraviteljica doma je drugarica Puškarić,
koja sa ogromnom ljubavi i razumijevanjem
vodi čitav dom i odgaja djecu. 1
Pred mjesec dana broj djece narastao je
na 80, te .smo morali podijeliti na dva doma.
Podjelu smo izvršili prema starosti djece i
to : u domu »malih« djeca do 7 godina, a u
domu »velikih« djeca od 7—12 godina.
Djeca iz doma »velikih« polaze u školu,
gimnasticiraju i imaju svoj pjevački zbor te
diletantsku grupu. Cijelim tim radom upravlja uz pomoć »mamice« 2 pionirska organicija u domu, kojoj je predsjednica Darinka
Sekulić, stara 11 godina. U domu »velikih«
ima do danas 65 djece, a u domu »malih«
42 djece. Među djecom vlada veliko drugarstvo i oni su naučeni da sva svoja pitanja
rješavaju na zajedničkom sastanku svih
pionira.
U samom domu nalazi se i švelja, koja
stalno prepravlja i šije za djecu. Bar jedanput tjedno dolazi u dom liječnica i pregleda
svu djecu tako da odmah u zametku sprečavamo širenje epidemije, kao što su bile bijele kozice, hripavac i mums, koje .su sve
donesene u Dječji dom.
Poslije žetve, ishranu Dječjeg doma preuzeo je Okružni NOO, a naša organizacija
stalno vodi kampanju za donošenje mlijeka,
sira, voća i t. d. Popularnost doma je velika
te ne samo da bi mnoga djeca htjela da
dođu u Dječji dom, nego je i masa žena pokrenuta u pomoć Dječjem domu. Kotar Karlovac stalno snabdijeva Dječji dom sa soli,
plahtama, sapunom i drugom, odjećom.
Na I. konferenciji AFŽ-a Hrvatske govorile smo drugaricama iz Banije o našem
Dječjem domu i o teškim prilikama na Kordunu. Drugarice su obećale pomoć, i dobile
smo baš u danima, kada su kod nas zapo-
�čele žeti, veliku pošiljku i hrane i odjeće
(prilažemo popis tih stvari), koje su izašle
u našim »Vijestima«.
U zadnje vrijeme dolaze u posjet i pionirske organizacije sa sela donoseći sa sobom darove. Ta djeca obično ostaju po čitavo popodne u Dječjem domu, zajedno se
igraju, pjevaju, te obično djeca sa sela, kako
sama kažu, mnogo toga nauče od djece u
Dječjem- domu. Na sve zborove zovu danas
pionire iz Dječjeg doma tako da ćemo stvoriti dvije diletantske grupe i dva pjevačka
zbora, kako bi mogla što više masovnih sastanaka posjetiti djeca iz Dječjeg doma.
Danas je stiglo u dom i 29 djece iz Dječjeg doma Frkašić,3 a ujedno smo primili
od ZAVNOH-a jedan padobran, da se za tu
djecu iz Frkašića sašiju košuljice.
U Izvršnom Okružnom odboru zadužena
je za Dječji dom drugarica Draga Bakiš,
koja odlazi bar jedanput tjedno u Dječji
dom. Sada imamo najviše poteškoća oko samoga personala koji je preopterećen poslom,
a teško nalazimo drugarice koje znaju obavljati poslove oko djece.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Drugarski p o z d r a v : D r a g a 4
1 O
školskom radu i o d g o j u d j e c e u d j e č j e m
domu u V o j n i č k o m Grabövcu donosimo izvatke iz
zapisaka upravnice doma K a t i c e Puškarić.
» D r u g o v i iz K o m a n d e područja u Slunju z a p l i j e nili su instrumente za pleh muziku i darovali ih
djeci. Z a m o l i l i su druga N i k i c u Diklića, muzičara,
k o j i je došao u naš dom, da radi s d j e c o m , da
organizira d j e č j i orkestar. M e đ u t i m instrumenti su
bili pokvareni, a n i j e ih bilo moguće popraviti, j e r
takovih stručnjaka u pozadini nismo imali. Drug
Diklić, k o j i je ostao kod nas sa s v o j o m drugaricom,
počeo je organizirati p j e v a č k i zbor i razne stvari
za priredbe. Stvorio je tako od tridesetak djece
» p r o s v j e t n u d j e č j u družinu«, k o j a je i daleko van
našega doma davala priredbe.
Svako p r i j e podne bila je školska obuka. D j e c a
su m a r l j i v o učila i v e ć do jeseni 1943. godine nekoliko o d n j i h završilo j e I V . razred osnovne škole.
T a d a nam stiže v i j e s t od Okružnog N O O - a , da se
u R u j e v c u na B a n i j i otvara partizanska g i m n a z i j a ,
i da svu d j e c u k o j a treba da d a l j e p o l a z e školu,
tamo pošaljemo. T a k o nam je 13 d j e c e otišlo u
gimnaziju.
V e l i k u p a ž n j u posvećivali smo radu pionirske
o r g a n i z a c i j e , u okviru k o j e se o d v i j a o kulturnop r o s v j e t n i rad, razne d j e č j e igre i zabave, kao r a d
u vrtu, u domu, šivanje, p l e t e n j e i drugo.
D r u g N i k i c a Diklić, k o j i j e b i o muzički stručnjak, u v j e ž b a o je djecu, tako da su priredbe bile
umjetnički n a visini. N a j p r i j e j e u v j e ž b a o nekoliko
borbenih pjesama i recitacija, a i neki igrokaz.
D j e c a su t a j rad veoma v o l j e l a .
P r v u su priredbu d j e c a dala 28. V I I I . 1943. na
I I . K o n f e r e n c i j i žena Korduna. B i l a je to velika
senzacija.
Bilo je m n o g o naroda, boraca i žena.
Prosvjetna
grupa
pionira
dječjeg
doma
u
Graboucu
V e l i k a dvorana bila je dupkom puna. P o s l i j e programa drugarice iz A F Ž došle su i čestitale d j e c i .
D j e c a su sada u v i d j e l a da je program uspio, i da
n i j e bio uzaludan trud, k o j i su uložili v j e ž b a j u ć i
pjesme i igrokaz .. .
D j e c a su davala priredbe j e d i n i c a m a N O V , nastupala na k o n f e r e n c i j a m a Okružnog N O O - a , odlazila u bolnicu ranjenicima, a j e d n o m bila su od
Z A V N O H - a pozvana u O t o č a c i Senj. B i l o je to
4. prosinca 1.943. g. O k o pola noći zaustavio se neki
kamion p r e d domom. N e t k o dolazi k nama. Jedan
drug putuje iz Otočca i donosi našoj p r o s v j e t n o j
grupi poziv od Z A V N O H - a , da budemo spremni
za put, j e r će kamion doći već sutra.
O d v e z l i smo se v o j n i m sanitetskim autobusom
u Otočac, kuda smo stigli oko podne.
Na večer
d j e c a su večerala s d r u g o v i m a iz Z A V N O H - a i dobila razne darove. D r u g i dan bila je priredba, koj o j j e prisustvovao drug V l a d i m i r N a z o r , p r e d s j e d nik i drugi članovi Z A V N O H - a . Priredba je uspjela
iznad očekivanja, i svi smo bili sretni. K a d a smo
se već spremali na povratak, pozovu nas u Senj.
T o j e bio velik d o ž i v l j a j , j e r d j e c a nisu nikada
v i d j e l a more, pa je r a z u m l j i v o , da im j e , kad smo
stigli, p r v i korak bio na pristanište. P r o v o z a l i su
ih neki mornari na j e d n o m brodiću po moru i upoznali sa svim, što ih je zanimalo. Priredba je t r e bala da se održi drugi dan .poslije podne, pa je
bilo d o v o l j n o vremena za odmor i r a z g l e d a v a n j e
Senja. Za prehranu b i l i smo određeni u nekom
samostanu. K a d a smo došli pred samostan, i v r a t a
nam otvorila časna sestra, neka d j e c a ustuknu natrag, i z b i j u se kao ovčice, — ne će da uđu. Z o v e m o ih, guramo, naopako, plaše se oni časnih sestara. B i l a su to d j e c a k o j a su bila zatočena u logoru
u Jastrebarskom, otkuda su ih oslobodili partizani.
D j e c a su nam već pričala o tim opaticama, kako su
ih mučile. D o k a z u j e m djeci, da su one sada pod
vlašću naših partizana, i da ne treba da ih se b o j e .
�T a k o uspijemo da udu u kuću. 'Opatice su priprem i l e dobar ručak, ali djecu se n i j e m o g l o natjerati
da jedu, j e r su se b o j a l a opatica. M o r a l i su nas
drugovi iz S e n j a premjestiti na drugo m j e s t o na
prehranu, a djeca, k o j a su 'bila u Jaski, pričala su
drugovima o t o m i drugim logorima, kroz k o j e su
prošli i g d j e su izgubili, tko majku, tko braću. Ipak
t a j neugodni d o ž i v l j a j n i j e smeo d j e c u — priredba
je uspjela, i mi smo se sretno v r a t i l i u Otočac.
Tu saznam, da je na Kordunu ofenziva, no nitko
mi n i j e znao reći što je s našim d j e č j i m domom. U
t o j neizvjesnosti p r o ž i v j e l i smo skoro 10 dana, kada
su nam dopustili da se v r a t i m o natrag na naš
Kordun. S a s t a j e m o jedinice V I I I . kordunaške d i v i z i j e , k o j e nas o b a v j e š t a v a j u , da je u d j e č j e m domu
sve u redu, da je bilo b j e ž a n j a , ali da je sve dobro
prošlo.«
2
Katica
Puškarić.
D j e č j i dom
nice, osnovan je
3
Dokument
u Frkašiću, selu nedaleko K o r e za v r i j e m e Četvrte n e p r i j a t e l j s k e
ofenzive. P o l o v i n o m ožujka 1943. g. upućeno je U
t a j dom nekoliko drugarica iz v o j n e bolnice u 'Bijelim Potocima da o r g a n i z i r a j u dom, budući da je
e p i d e m i j a tifusa zahvatila c i j e l i k r a j , pa tako i
d j e č j i dom. D j e c a (u to v r i j e m e ih je bilo 124 u
domu), kao i sve o s o b l j e doma, b o l o v a l i su od tifusa.
J e n j a v a n j e m tifusa, o s l o b o đ e n j e m G a c k e doline
i Otočca, i uz pomoć v o j s k e i antifašističkih organizacija, stanje u domu znatno se popravilo. N a b a v l j e n i su l i j e k o v i , vitamini, r i b l j e u l j e i hrana i čim
su se d j e c a oporavila, dom iz Frkašića preseljen je
u R u j e v a c na Baniju. U p r a v n i k doma u Frkašiću
bila je Dragica V u k o v i ć , a upravnik doma u R u jevcu — M i l k a B a l jak.
U o v o m e domu n a j v i š e je b i l o d j e c e iz Bosne,
B a n i j e i K o r d u n a , a nekoliko ih je bilo iz Gorskog
Kotara i P r i m o r j a . V e ć i n a d j e c e bila su bez oca
i majke.
4
Draga
Bakiš.
471
DOPIS OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC OD 6. IX. 1943. AGITPROPU CK
KPH 0 PRILOZIMA ZA DJEČJI DOM
OKRUŽNI ODBOR AFŽ
KARLOVAC
6. IX. 1943.
Agitpropu CK KPH
Za »Vijesti«
Dragi drugovi!
Prilozi za dječji dom:
U vremenu od 20. pr. mj. do 5 o. mj.
mnoge organizacije i članice AFŽ-a te
USAOH-a posjetili su i darovali naš Dječji
dom. Ima tu pošiljaka iz oslobođenih teritorija, a isto tako i iz neoslobođenog, od hrvatskih majki, koje se rado sjećaju dječice u
Domu.
Prilozi su slijedeći:
Bović: 209 kg krumpira, 17 kg paradajza,
48 kg jabuka, 14 kg luka, 9 kg graha, 6 kg
pšenice, 8 kg mahuna, 7 kg sira, 3 pogače i
2 jaja.
Vojnić kolodvor (USAOH) : 15 kg paradajza, 28 smotaka duhana, (predano vojsci),
2 vagona krumpira, 40 kg graha, 13.5 1. mlijeka i 1 pogača.
Perić Selo : 3 drugarice članice AFŽ-a
donijele su slijedeće: 3 1 mlijeka, 2 sira, 2
poviče, 1 pogaču i košaru šljiva.
Sjeničak (AFŽ) : 40 kg paradajza.
Krnjak (USAOH) : 4 1 mlijeka, 2 pogače,
1 košara šljiva, 1 košara jabuka i paradajza.
Kotar i mjesto Karlovac: 5 paketića griza, 1 roklje, 1 ručnik, 2 krpe, 6 haljinica, 4
m platna, 3 kom. sapuna, 65 jaja, 4 »ženske
hvale«, 1 dječje hlače, 7 gaćica, 2 para cipelica, 1 milje, 3 ženske košulje, 1 dječji kombine, 13 košuljica, 1 prslučić dječji, 1 dječja
kapica, 1 maramica, 1, podbradnjak, 3 para
dječjih soknica, 1 dječje rukavice, 1 dječja
kišna kabanica, '2 para muških čarapa, 6 jastučnica, 1 plahta, 2 gaće i 1 čarape.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Drugarski pozdrav.
Okružni odbor A F Ž — K a r l o v a c
�Dokument
472
PISMO OKRUŽNOG ODBORA SPŽZ BELE KRAJINE OKRUŽNOM ODBORU A F ž
KARLOVAC KOJIM SE ŠALJU DAROVI ZA DJEČJI DOM NA KORDUNU
OKROŽNI ODBOR SPŽZ — B E L O K R A J I N A
29. I X . 1943.
Okrožnome odboru Antifašistične fronte žena Karlovac
Drage tovarišice!
Pošiljamo Vam darove za Vaše drage
otroke v Dječjem 1 domu in ob tej priliki izročamo Vam- in vsem malčkom sesterske in
materinske pozdrave tovarišic, ki so z veseljem- sprejele poziv naše protifašistične organizacije za zbiranje darov, namjenjenih Dečjem domu na Kordunu. 1 To so bile tovarišice iz rajona Vinice in Črnomlja z okolico
(Belokrajina).
Za vse nas je bilo to nenavadno, sveto
delo. Me ljubimo Kordun, o katerem smo slišale pripovedovati samo kordunske borce, o
katerem smo čitale v Vašem listu »Riječ
žene«, imamo ga tako rade, da nam je mil in
drag vsagdo, ki prihaja od tam in nam govori o borbi kordunskega naroda. Sedaj smo
imele priložnost to ljubezen potrditi in dati
joj duška. Neka stara mamica se je na mitingu s solznimi očmi in naglo, da je ne prehiti katera druga, ponudila: »Pri meni n a j se
zberejo stvari, jaz bom pa poskrbela, da se
vse odpelje naprej. Če bi morala na hrptu
nositi, bi vse napravila za naše otroke.« Ko
je pripeljala zbrane stvari, je objela tovarišico, kateri jih je izročila.
Naše tovarišice so skrb no zborale in se
pri tem veselile veselju otrok, spominjale so
se pri tem svojih sinov in hčera, ki so daleč
od njih, mislile so pa tudi na vse borce iz
Hrvatske, ki so tolikrat skupaj z našimi slovenskimi partizani bili fašiste na slovenskih
ti eh.
Tovarišice, mi se zavedamo dolžnosti, ki
ih do otrok imate ve, kajti vaše obveze so
tudi naše obveze. Antifašistična fronta žen
Hrvatske in Slovenska protifašistična ženska zveza so vzrastle iz naše skupne borbe
in se zđružujejo v vseh naporih in ciljih.
Ena zraven druge smo šle skozi vse težave
in zbližale smo se.
Naša želja je, da še bolj suđelujemo v naši skupni borbi in da bo naše delo trdno povezano tudi potem, ko bomo v slobodni in
demokratični Jugoslaviji gradile srećo naroda in naših otrok.
N a j Antifašistična fronta žena Hrvatske
in Slovenska protifašistična ženska sveza
postanejo nepretrgljiva vez med hrvatskim,
srpskim in slovenskim narodom!
1
Tom prilikom poslale su žene Bele Krajine dječjem domu u Vojničkom Grabovcu: 1.166 kg jabuka,
129 kg brašna, 89 kg oraha, 100 kg kupusa, 12 kg
riže i makarona, 738 k|g krumpira, 5 kg meda, 3 kg
marmelade, 5 kg suhe slanine, 36 kom. j a j a i 3
sanduka odjevnih predmeta u težini od 137 kg.
Smrt
fašizmu — Svobodo narodu!
Okrožni odbor 1SPŽZ — Belokrajina
Dokument
DOPIS ZAVNOH-A OD 15. II. 1944. KOTARSKOM
NOO
KORENICA
0
473
PRESE-
LJENJU DJEČJEG DOMA IZ ŠEGANOVCA U BANIJU
ZEMALTSKO ANTIFAŠISTIČKO VIJEĆE
N A R O D N O G OSLOBOĐENJA HRVATSKE
Socijalni odio 1
Š/E broj 515
Dječji dom
Dne 15. februara 1944.
Kotarskom NOO Korenica
Primili smo dopis od Okružnog NOO-a za Liku, da je u Korenici, prije mjesec dana
osnovan dječji dom, u kojem je smješteno 150 djece. Nadalje nam javlja, da je t a j dom
osnovan pod uslovom, da se preseli u Baniju. Mi ranije nismo bili o tome obaviješteni, a
odmah poslije primitka toga dopisa obratili smo se na ONOO Baniju, da pronađe odgo-
�varajuće prostorije, u koje bi bilo moguće preseliti taj dom. U koliko se te prostorije budu
pronašle, mi ćemo Vas odmah o tome obavijestiti. Tako dugo dok ne dobijete nalog za preselenje doma od Okružnog NOO-a, Vi nemojte nikuda kretati, jer bi se moglo dogoditi da
Vi krenete na put, a prostorija ne bi imali za useliti.2
Molimo Vas za slijedeće podatke: 1. koliko imade sada djece u domu, te od koliko
do koliko godina se kreće starost djece.
2. Kakve i koliko imadete sada prostorije, da li su djeca smještena u jednoj ili više
zgrada. Kako je sa prehranom:, s odijelom i ostalim potrebama. Da li postoji uprava doma;
Mi smo tražili hranu za dječje domove od GŠH, te nam je obećana, samo dok će biti
da se Vam dostavi.
Po primitku dopisa obavijestite nas o gore traženom i pošaljite opširan izvještaj.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
S o c i j a l n i odio
Stjepan
1 Početak
1943. g. je p e r i o d iza V I . n e p r i j a t e l j ske o f e n z i v e , kad je L i k a bila sva porušena i pop a l j e n a i kad su ustaško-četničke i fašističke jedinice vršile užasan teror na teritoriju L i k e ( V i d i I.
knji ( gu dok. 273, str. 450).
D o m , o kome je r i j e č u o v o m dopisu, bio je
osnovan u selu Šeganovcu.
Doliument
Šalamun
2 12.
I V . 1944. g. poslao je Okružni N O O B a n i j a Z A V N O H - u dopis, da su pronađene prostorije
za d j e č j i dom iz Šeganovca, i da se dom sa 135
d j e c e može odmah preseliti, time da se prethodno
javi Općinskom N O O - u Z i r o v a c .
474
IZ IZVJEŠTAJA TATJANE MARINIć OD 9, I V . 19-14, S O C I J A L N O M O D J E L U
ZAVNOH-A 0 DJEČJEM D O M U U ŠEGANOVCU
Socijalnom odjelu ZAVNOH-a1
Po nalogu toga odjela br. 920 od 19. III. 1944. pregledala sam dječji dom u Šeganovcu, o čemu podnosim slijedeći izvještaj:
Brojno
stanje
djece:
Predškolske djece od navršenih 2—6 godina ima 55
Školske djece od navršenih 7—13 godina ima 76
Svega ima 131 dijete
Po godinama i spolu ima:
Oodina
2
3
4
5
6
7
8
9
1
0
1
1
1
2
1
3
Svega
dječaka
1
8
1
0
8
5
7
1
4
12
1
0
1
2
1
dječaka 79
3
6
3
1
1
8
5
4
5
4
3
1
1
1
6
1
1
1
6
1
5
1
9
1
6
1
5
5
5
djevojčica
—
Ukupno po
godinama:
i
Socijalni
sastav:
Djece
Djece
Djece
Djece
bez roditelja ima
38
koja imaju samo majku ima 77
koja imaju oca ima
1
koja imaju žive roditelje ima 15
Svega
131
406
i
djevojčica 52
1
Ukupan
br. djece 1 1
3
Djeca su većinom iz kotara Korenice, a
ima ih još iz ovih kotareva: Lapac, Gospić,
Gračac, Bihać, Petrinja i troje djece iz Crne
Gore.
Zdravlje
djece:
Oko 40 djece bolesno je (stomatitis 15,
proljev 20, a 5 druge bolesti). Točan pregled
�zdravlja djece nisam mogla dobiti, jer nije
bilo pri ruci liječnika, koji bi djecu pregledao. Petoro djece imalo je vrućinu. Jedno
dijete uzela je majka taj dan iz doma, jer
je imalo hripavac i po liječničkom nalazu
obolilo je i na plućima (TBC).
Inače gotovo sva djeca veoma su slabog
izgleda (blijeda i slaba).
Zdravstveni nadzor uz kontrolu liječnika
(dr. Ivan Košić) vodi higijeničarka Desa
Grahovac, koja ulaže sve, da se bolesnoj djeci pruži potrebnu njegu i pomoć, te da ostalu
djecu drži u redu i čistoći. Higijeničarka dodijeljena je domu pred par dana, pa je 60
djece već izliječila od svraba, ošišala ih, i
tu djeca nemaju uši.
Prehrana:
Kotarski NOO Korenica opskrbljuje dom
živežnim namirnicama i daje za djecu sve
s čim raspolaže. Ove zime, kada je bilo pomanjkanje hrane, cijeli kotarski NOO odricao se je po koji dan hrane, samo da djeca
ne gledaju. Unatoč svih odricanja, skrbi i
brige < a strane kot. NOO-a dom oskudijeva
s
na najpotrebnijim živež. namirnicama, pa
prema tomu i djeca na ishrani.
Glavne živežne namirnice, koje dom dobiva jesu : meso, krumpir i kruh i koji put
nešto kukuruznog brašna. Ovakove živežne
namirnice dobiva dom već peti mjesec. Samo
2 puta kuhan je grah i 2 puta kiseli kupus.
Bez razlike na dob i zdravlje sva djeca
dobivaju dnevno tri obroka i to dvaput toplu
hranu, a večerom kruh ...
. .. Trebalo bi upravi doma dati nešto novaca, da kupuje uz redovito sledovanje, barem luka, krumpira, graha, jaja, mlijeka, što
se može kupiti, pa makar i u manjim količinama, da se hrana izmjenjuje.
Pred kratko vrijeme dobio je dom dodatak na hranu i to 50 kg šećera i 50 kg riže.
Dok je bilo riže, nisu dobivali krumpir, tako
da riža nije bila nikakav dodatak hrani, a
šećer nemaju s čim davati djeci, jer nemaju
niti čaja, niti ječma za crnu kavu. Davali smo
ga samo bolesnoj djeci.
Upravo kada sam bila u domu stigla je
za djecu pošiljka živežnih namirnica, koju
je sakupio Okružni AFŽ za Liku prigodom
8. marta. Primljeno je oko 300 komada jaja,
2 kg. maslaca, oko 200 kg mješanog brašna
(ječam, raž, pšenica), 14 kg graha i par kg
ječma za prženje, pa sam u dogovoru s upravom, napravila s drugaricama, koje kuhaju,
raspored te hrane na nekoliko jelovnika, da
se prehranu malo upotpuni i promjeni. Isto
tako posavjetovale smo se o poboljašnju
hrane za bolesnu djecu.
Kakovim se oni poteškoćama bore neka
ilustrira ovaj primjer. Dom je udaljen od
Korenice 6 km, pa je veoma opasno za sniježnih mećava odlaziti u Korenicu. Sljedovanje dobiva se samo od danas na sutra i
nema nikakovih rezervi. Jednoga dana otišle
su 3 drugarice po sniježnoj mećavi u Korenicu. Dobile su svega tri torbe kruha. Put
je bio tako opasan, da su zapale u snijegu i
pukim slučajem spasili su ih drugovi iz Šeganovca.
Cijelu zimu same su te drugarice sa
upravnikom doma rušile stabla, pilile i cjepale drva, da djeci bude toplo.
Može se reći da se je taj dom održao samo nadčovječnim naporima sviju, koji za
njega i u njemu rade.
Prostorije:
U četiri mjeseca svoga opstanka dom' je
tri puta premješten. Sada se nalazi u jednoj
nedovršenoj baraci bolnice, koja je 11 m
duga i 7 m široka.2
U velikoj sobi napravljeni su drveni ležaji, t. zv. palače. Prozori imaju tek po koje
staklo, a drugo je obijeno daskama, pa je u
sobama uvijek polumrak. U sobe se ulazi s
dvije strane i to izravno, nema nikakvog
natkrovlja, pa snijeg pada u sobu, kad se
vrata otvore.
Stijene su od dasaka, koje nisu zabušene.
Baraka je podignuta na balvane, pod je
jednostruk. Potkrovlje je nedovršeno, pa je
i strop i pod nezabušen. Vjetar piri u prostorije sa svih strana, a kad je sniježna mećava, snijeg zapuhuje u dječje sobe. Peći su
improvizirane od limenih kanti, puše se, a
ako je vjetar, uopće ne gore.
Na dječjim ležajima nema slame. U velikoj sobi leže djeca na tim- palačama, a u
ostale dvije sobe na podu. Pod djecu se prostiru krpare, a pokrivaju se neki krparama,
a neki biljcima.
Na začelju je trijem, na kojemu je dograđena privremena kuhinja. Tu ima još 2
sobe. U jednoj je smještena kancelarija i
magazin, a u njoj spavaju upravnik, higijeničarka i ekonomka. Druga soba je bez prozora, pa služi kao komora za odlaganje suđa
i ostalih predmeta (rublja, sanduka i t. d.)
Ostalo osoblje spava u hladnim i nedovršenim1 prostorijama u potkrovlju.
Zahodi se grade malo podalje od kuće.
Polugola sitna djeca izlaze na zahod izvan
kuće.
O d g o j n i rad s d j e c o m :
S djecom! se bavi 10 drugarica i to 5 omlađinki (sestre djece) i 5 majki (majke djece).
Sve ove drugarice nepismene su. Uopće sve
osoblje doma osim upravnika, ekonomke, higijeničarke i kuharice nepismeno je. S dje-
�com se u pravom smislu riječi nitko ne bavi.
Veoma mali broj, i to najveće djece, pomaže
u kućanstvu, a sva ostala djeca nezaposlena
su. U domu nema školskih knjiga nego djeca
uče čitati iz štampe.
Jedna djevojčica, koja je skoro došla u
dom i znade čitati i pisati, nabavlja pionirski list »Lički kurir«, i to je štampa, koju
tu djecu povezuje sa školom i pionirskom
organizacijom. 76 djece su školski obvezanici. Velik broj ih je već polazio I. ili II. razred, ali su već zaboravili čitati i pisati.
Jedini je Pero Kosijer svršio IV. razr. osnovne škole, ali on je invalid. Bomba mu je od'nijela lijevu šaku, ranila desnu ruku i uništila oči, jer je ranjen u glavu. Bio je kurir
i stradao je u borbi. On i mala Desa Rapaić,
koja ima 10 godina i svršila je II. razred
osnovne škole, pomoć su higijeničarki u radu
s djecom. Pero ih uči pjevati i priča imi priče, a Desa nastoji, da nabavi štampu i da im
čita. Dobavila je i jednu olovku i nešto papira, pa je odlučila da drugove uči čitati i
pisati. »Obećali su nam da ćemo dobiti učitelja, i već smo u prijašnoj baraki uredili i
školu, ali onda je zapao snijeg, i valjda učitelj nije mogao od smetova do nas, pa tako
još nam nije počela škola...« kažu djeca.
Kotarski i okružni NOO imali su namjeru u dom poslati učitelja, ali radi toga, što
se je kanilo dom premjestiti, nije u dom dodijeljen učitelj.
Djeca u rasporedu:
U domu stalno pridolaze nova djeca, pa
kad se nakupi veći broj djece iznad 10 godina, razašilju se ta djeca na raspored po
selima. Sada ima na rasporedu oko 40 djece.
0 s o bije;
Od osnutka doma do 29. III. o. g. vodio
je upravu doma drug Dmitar Pražić iz Šala1 Koncem
prosinca 1943. g. osnovan, je S o c i j a l ni odjel ' Z A V N O H - a . Medu njegovim najvažnijim
zadacima, bili su: briga za invalide, za nezbrinutu
djecu, za i z b j e g l i c e , za siromašno stanovništvo, za
l j u d e Ito i i se nalaze u zatvorima i logorima, za
prikupljanje
statističkih
podataka
o
fašističkom
uništavanju. S o c i j a l n i o d j e l i f o r m i r a n i su i kod
Kotarskih N O O - a .
S o c i j a l n i o d j e l Z A V N O H - a postavio j e zadatak
oblasnim
i
okružnim N ' O O - i m a
da o r g a n i z i r a j u
d j e č j e domove na mjestima, k o j a su n a j m a n j e izlo-
munića opć. Bunić. Drug Pražić premješten
je na drugi posao, pa je upravu doma povjerio Kotarski NOO drugu Jovanu Vukmiroviću iz Bunića. Drug Vukmirović bio je na
dužnosti u domu tek drugi dan, ali poznaje
rad doma, jer je bio u Kotarskom NOO-u.
On je sa svoje strane sve poduzeo, da se
dom privremeno uredi.
Drugaricu ekonomku i higijeničarku izaslao je također Kotarski NOO. Kuhinju vodi
drugarica Danica Babić, partizanka, koja je
bila kuharica u Kotarskom NOO-u Njoj pomažu Soka Pužić izbjeglica, koja ima u domu dvoje djece i Dušanka Studen omladinka
(isto izbjeglica).
Sve ostale drugarice su izbjeglice. One
obavljaju sve poslove, i povjereni im rad sa
djecom.
Zlata Rebić
40 g. ima 2 djece
Julka Priča
34 g. ima ,3 djece
Ljuba Priča
29 g. ima 3 djece
Kaja Babić
32 g. ima 4 djece
Anka Cvetičanin 29 g. ima 2 djece
u
u
u
u
u
domu
domu
domu
domu
domu
Omladinke Mileva Hrnjak, Jelka Leka,
Dara Perić, Mika Cvijanović i Mika Cvetičanin. Svaka ima sobom braću u domu.
Nadzor i brigu o domu vodi Kot. NOO,
a naročito se za dom zauzima drug predsjednik Kotarskog NOO-a i drugarica Neda Drakulić, sekretar NOO-a.
Zdravstveni nadzor djece vodi drug dr.
Ivan Košić, zdravstveni referent Okružnog
NOO-a...
U sjedištu ZAVNOH-a
9. IV. 1944.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Marinič
Tatjana
žena n e p r i j a t e l j s k i m napadima. Dužnost N O O - a je
bila da se brinu o sigurnom smještaju djece u slučaju n e p r i j a t e l j s k o g upada, o i z g r a d n j i zemunica za
djecu, o n j i h o v o m r a s p o d j e l j i v a n j u po u d a l j e n i m
m a n j e izloženim selima, te o prehrani, o d j e ć i i
obući. Oni su također vršili stalni nadzor n a d n j i hovom naobrazbom i školovanjem.
2 To
je bila privremena konspirativna baraka
bolnice XXXV. d i v i z i j e .
Još u toku t r a v n j a dom je preseljen u R u j e v a c
i Buzetu ina Bani ju.
�Dokument
475
PISMO ŠTABA I. U D A R N E BRIGADE VIII. DIVIZIJE OD 18. III. 1944. DJEČJEM
DOMU U VOJNIČKOM GRABOVCU
Dječjem domu Grabovac
Dragi naši najmlađi!
U ovim velikim danima naše oslobodilačke borbe, kada naša vojska bije krvavi boj
za oslobođenje naše domovine, vi, naši najmlađi, uvijek ste nam pred očima. Mislimo na
vas često, ponosimo se vašom bistrinom, vašim divnim odgojem. Znademo da ste patili
da ste i vi svjedoci patnje naših naroda. Slušali smo vaše pjesme, gledali smo marljive
ručice, koje stišću knjigu i pletaču iglu, i vaš dječji podvig sve za front. I vi mali se borite. Vaša borba daje i nama snage i novog poleta. Nastavite samo tako dalje. Ponosimo
se s vama, u vama gledamo sliku budućeg sretnog novog naraštaja. Sada vam šaljemo
nešto od zarobljene vune, koju ćete vi korisno upotrebiti. Za sada ovoliko, draga dječice.
Primite mnogo toplih pozdrava od boraca i starješina I. udarne brigade VIII. divizije.« 1
1
N a j m i l i j i i najbliži djeci bili su borci N a r o d no-oslobodilačke vojske ili kako bi oni uvijek govorili: »'Od svega n a j v i š e volimo naše partizane i
druga Tita.«' To su bili njihovi očevi, braća, rođaci
i poznanici i o n j i m a su oni uvijek govorili i stalno
pratili n j i h o v u borbu. Strepili su n a d njihovim
životima i veselili se svakom n j i h o v o m uspjehu.
Kad se jednog dana pročulo, da će kroz Grabovac proći V I I I . kordunaška divizija, kod djece je
zavladala bura oduševljenja, jer tko je od ove djece
imao nekog živog, t a j je sigurno bio u V I I I . diviziji. Čim su partizani stigli u selo, d j e c a su n a p u stila obuku i brže nego bi okom trenuo, našla su se
među borcima. Mnogi partizani našli su tu svoju
djecu i djecu svojih rođaka i suseljana. D j e c a su
kasnije još dugo pričala o prolazu Divizije kroz
Grabovac.
D i r l j i v je bio i susret djece s borcima pri prolazu I. u d a r n e b r i g a d e VIII. divizije kroz Vojnićki
Grabovac. D j e c a su i'h zaustavila i dala n j i m a u
čast priredbu, k o j a je t r a j a l a puna dva sata, a na
svršetku priredbe n i j e se znalo tko je više sretan
— borci ili djeca.
Borci su se kasnije dopisivali s djecom o čemu
svjedoči gornje pismo.
Dokument
476
MASOVNI POKOLJ ŽENA I DJECE U SELIMA SINJSKE KRAJINE
Iz
članka
»Zločin izvršen od »Vražje divizije« u selima Sinjske
»Slobodna Dalmacija«, od 16—17. X. 1946.
. . . 28. III. 1944. g. požar je uništio malo
rodoljubivo selo Podi, zavučeno duboko u
Kamešnicu. Progutao je 76 staraca, žena,
majki, djece i novorođenčadi.
Fašistički banditi i njihove sluge stigli
su nenadano. Nitko nije očekivao ono, što
se nekoliko časaka poslije dogodilo. Najprije
su otjerali stoku, skromne zalihe hrane —
sve što je planinski seljak kroz dugi niz godina stekao svojim radom, svojim žuljevima
i znojem.. Onda ustaše stjeraše narod u dvije
potleušice. Sve, što god je bilo u selu živo,
moralo je ići. ».Starce su nosili mlađi, a bolesnike pridržavale djevojke«. Tako priča)
dvadeset-godišnja djevojka Pera Ratković
Filipova, koja je uspjela pobjeći kroz vatru,
i tako spasila sebe, 14-godišnju sestru Anu
i 5-godišnju Anđu Josipovu. »Zatim počeše
svoje strašno krvavo djelo. Kao pomahnitale
zvijeri srnuli su među nas, s noževima i s
bombama. Žene su padale kao snoplje, a polumrtva novorođenčad grčevito se stiskala
krajine«
uz sise mrtvih m a j k i . .. Kad je sve utihlo
udaljili su s e . . . No to im je bilo malo. Opet
su se navratili i stali prisluškivati zadnje
hropce umirućih žrtava, a na svaki hropac
počeli bi iznova svoj zločin. I sve tako redom,
dok je u grobnici nastala potpuna tišina.
Onda su u kuću dovukli kukuruzovine, potakli među leševe i zapalili, kako bi izbrisali
svaki trag svog strašnog zločina.«
14-godišnja Ana, Perina sestra i 5-godišnja Ana Josina koje su se sa Perom spasile
bijegom kroz vatru stoje pred nama kao
dvije optužbe, dva živa svjedoka nevjerovatnog zločina, koji su mogli počiniti samo zvijeri u ljudskoj koži, ljudi bez savjesti, bez
morala, bez ičega čovječanskog u s e b i . . .
Ruda je veće planinsko selo od nekoliko
susjedstava, koja su raštrkana po padinama
planine. I Ruda je doživjela istu sudbinu.
Krvoloci su zaklali sve što su zatekli živo u
selu. 73 djeteta i majki palo je žrtvom zlo-
�čina — zločina, koji su organizirali dva fratra — dva zločinca sa svojim sukrivcima.
»Kao i drugdje, otjerali su najprije blago, pokupili odjeću i onu šaku škrte hrane,
a onda je započeo pokolj« — kaže mlinarica
Šime Botica iz Rude, koja se spasila, jer je
pala ranjena medu prvima i bila pokrita leševima.
»Dođoše i pozvaše nas na gumno. Niko
nije očekivao da je to zadnji put što odlazi
iz svoga doma. 73 žene, staraca i djece stajalo je mirno na gumnu i čekalo što će biti...
I tada započe zločin. Najprije prasnuše bombe, onda »šmajseri«, a najzad mitraljeski
rafali. Mirno, sabrano, svijesno, promišljeno,
kao da se ne radi o živim ljudima, o djeci,
koju su sigurno imali i ti razbojnici i njihovi
pomagači. Kad je i zadnje dijete palo pogođeno rafalom, nastao je tajac... tišina, a
zatim, kad bi se prolomio hropac koje umiruće žene, zločin je ponovo počimao . . . «
Pored Šime spasilo se još od strašne smrti
12 mališana, koje su njihove majke zaštitile
svojim tjelesima. Hrabrost tih majka bila je
tolika da su polumrtve, teško ranjene, skrivale pod svoja tijela nevinu dječicu, kako bi
bar njih spasile, kad one ne mogu više živjeti.
Mali Božo Crljen Franjin od 4 godine
spasio se, jer ga je teško ranjena baka zaštitila svojim truplom. Božo je ranjen puščanim metkom u prsa. Nije nam ništa znao
da kaže, samo je podigao svoju košuljicu i
pokazao ožiljak. Isti udes stigao je i stanovništvo Male Rude. Poklano je dvadesetak
žena i djece.
Dokument
Zaselak Milanović-Litre pao je prvi žrtvom pokolja. Rano u zoru nahrupili su banditi u selo, stjerali sve živo u dvije staje,
raznijeli bombama i onda zapalili. Od svih
koji su bili u staji, spasilo se njih dvadesetčetvero. To je djelo hrabre 14-godišnje djevojke, Luce Milanović, koja je sama, bez
ičije pomoći, ugasila vatru i tako spasila 24
ljudska života.
Jakov Milanović iz Gornjeg Otoka, star
56 godina, kaže nam-:
»Dan prije pokolja kurir je došao u naš
zaselak i donio poruku od fra Stanka iz Sinja, da, kad mimo našeg zaselka prođe vojska, ne bježimo, jer nam okupatori ne će
ništa na žao učiniti. Kad tamo — pokolj,
smrt, krv . . . «
»Tko, tko nam pokla našu djecu?« — kao
za sebe zapita ovaj starac, i onda jedva čujno doda: »Fra Stanko Litre, fra Jakov Lulica, ustaški pukovnik i njihovi sukrivci, jer
nam oni poslaše koljače, oni prokazaše naša
sela.«
No fra Stanku i fra Jakovu Lulici i njihovim sukrivcima nije bio dovoljan zločin,
oni su svojim očima htjeli vidjeti učinak,
uvjeriti se o njegovoj veličini. Zato sutradan
stigoše u naš zaselak i fra Stanko i fra Jakov u društvu dušobrižnika Ivana Vukušića
i odrediše, kao za izliku, da se žrtve sahrane.
Devet punih seljačkih kola leševa djece,
žena kretalo se u žalobnoj povorci prema
groblju, na vječni počinak, praćeno molitvama farizeja, molitvama onih, koji im oduzeše
život, radost, koji radi »viših ciljeva« odrediše, da oni više ne žive.
477
IZVJEŠTAJ DANICE CAZI OD 20. IV. 1944. ZDRAVSTVENOM ODJELU OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU 0 DJEČJEM
DOMU
U
ZVEČEVU
DJEČJI DOM
20. IV. 1944.
Zdravstveni odjel Oblasnog NOO-a za Slavoniju
Izvještaj o političkom, kulturno-prosvjetnom radu kao i općem stanju Dječjeg doma1
od 1. III. do 20. IV. 1944.
U toku mjeseca marta kao i prvom- polovinom aprila glavni rad uprave doma bio
je sređivanje prilika u samom domu. Najvažniji zadatak bio je da se odmah počne sa
gradnjom bunkera za djecu u slučaju neprijateljske ofenzive, te da se izvrši unutrašnje
uređenje samoga doma: izrada namještaja i
posteljine, te izrada kućnog reda radi uređivanja odnosa između osoblja i uprave doma.
Uprava doma održala je dvije sjednice,
na kojima su se raspravljali problemi osoblja i odnos uprave prema osoblju. Donesena
je odluka da se smijeni kuharica Radojka
Prodanović, koja je po svom' držanju bila
paničarka, zatim zaključeno je da se traži
nova vešerica, jer dosadanja uslijed bolesti
ne odgovara. Pošto bunker, koji je napravljen, ne odgovara zbog svoje velike blizine
samome domu, odlučeno je da se ubrza izgradnja podesnijeg bunkera.
�Partizanska
osnovna
škola
Na drugoj sjednici uprave doma, koja je
održana koncem marta mjeseca, raspravljalo
se o kažnjavanju djece, koje se u domu uvriježilo. Zaključeno je, da se zabrani fizičko
kažnjavanje djece, jer to ne odgovara principima naše ideologije, a niti ideji moderne
pedagogije. Zaključeno je da se pristupi još
izgradnji jednog bunkera za najmanju djecu.
Održano je ukupno 9 sastanaka sa osobljem doma; od toga su 5 bila u vezi sa unutrašnjim prilikama. Na tim sastancima rješavalo se pitanje međusobnog odnosa samog
osoblja. 0 dužnostima u radu. 0 potrebnoj
disciplini koja treba i mora da se u domu
provodi. Raspravljalo ®e o odnosima osoblja
prema djeci. O načinu saobraćaja sa djecom
i postupcima prema djeci.
Pored toga održana su četiri sastanka,
na kojima je čitan politički materijal »Naprijed«, »Vjesnik« i »Glas Slavonije«.
Kulturnog rada za sada nema. Zidne novine ne postoje, a ni djeca do sada još nisu
kulturno djelovala, kao recitiranje pjesama
ili neki igrokaz. Taj će se nedostatak morati otkloniti.
Škola je počela sa radom početkom marta.
Ishrana djece je uglavnom dobra — djeca nisu gladna, ali pored svega toga osjeća
se veliki nedostatak u mlijeku, koji se mora
otkloniti. Isto tako osjeća se nedostatak po-
u
Vučjaku
—
1944.
vrća i voća, naročito mrkve i jabuka, što bi
nam trebalo i kao lijek u slučajevima proljeva, koji se kod neke djece često pojavljuje.
Što se tiče obuće, ono je sada zadovoljeno, ali sa odjećom stojimo loše. Većina djece
ili nema nikakvih kaputića ili pak ono što
irnade strahovito je izderano, a odnikuda
ne dobijemo štofa za odijelo.
Higijenske prilike takođe ne zadovoljavaju. Potrebno je odvojiti dojenčad od predškolske djece. U tu svrhu bit će potrebno
izgraditi još jednu bajtu. U toku mjeseca
marta bilo je bolesnih od gripe 5 djece, koje
smo odmah izolovali u posebnu prostoriju,
tako da se gripa nije dalje širila.
Izvršen je liječnički pregled sve djece
po drugarici dr. Feđi Fišer. Tom1 prilikom
konstatirano je, da je jedan mali broj djece
fizički zaostao zbog loše ishrane (još prije
nego što su došli u dom) ; njima će se morati posvetiti posebna pažnja, a troje djece
imadu srčanu manu. Inače zdravstveno stanje djece je prilično zadovoljavajuće.
Zbog pregleda uz izvještaj šaljemo vam
i popis djece.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Politkomesar:
Danica Cazi
�U domu je uposleno: tri dadilje, jedna
vešerica, dvije kuharice, jedan kočijaš i kurir
dva druga za pilenje drva i vučenje vode,
jedna upravnica i jedna komesarica. Ukupno
12 odraslih osoba, od toga 9 drugarica i tri
druga.
1 Oblasni
N O O z a S l a v o n i j u osnovao j e k r a j e m
1943. g. d j e č j i dom u Z v e č e v u , j e r je u to doba
već bilo dosta nezbrinute d j e c e j k o j i m a su r o d i t e l j i
poginuli, ili su se nalazili u partizanima.
D o m je bio smješten na teško pristupačnom m j e stu ispod R a v n e Gore, između Z v e č e v a i V u č j a k a .
U j e d n o j ibajti bila je smještena kuhinja, učionica
i soba za osoblje. U d r u g o j zgradi nalazile su se
d v i j e d j e č j e spavaonice, j e d n a za malu, druga za
veću školsku djecu, zatim k a n c e l a r i j a za upraviteljicu, a u t r e ć o j z g r a d i — prostorije za i z o l i r a n j e
bolesne djece. U p r a v n i c a doma bila je medicinska
sestra Edita M a g l a j l i ć , k o j a je izvršila veliki dio
posla oko o r g a n i z i r a n j a i n a b a v l j a n j a stvari potrebnih za r a d doma, a u j e d n o je vršila sve poslove
medicinske sestre.
D o m je u početku određen bio samo za p r e d školsku djecu, ali budući je došlo više d j e c e od 7
Dokument
do 12 godina, prišlo se o r g a n i z i r a n j u nastave i za
n j i h . N a s t a v u j e vršila M a c a Brkić, učiteljica. Školski m a t e r i j a l i pet novih pločica s kamenčićima poslali su drugovi iz borbenih a k c i j a .
U domu je 'bilo i posve male d j e c e — dojenčadi,
k o j e su drugarice n j e g o v a l e s velikom p a ž n j o m i
ljubavi.
Početkom ožujka
bila
je
politički komesar u
domu Danica Gazi.
T e š k e dane p r o ž i v j e l a su d j e c a i o s o b l j e za
v r i j e m e n e p r i j a t e l j s k e zračne o f e n z i v e početkom
t r a v n j a 1944. g., a k o j a je t r a j a l a punih 14 dana.
Kuharice su noću kuhale hranu za djecu, k o j a su
se po danu skrivala u bunkeru. Za v r i j e m e te o f e n zive, šuma, a i sam dom, bili su izrešetani mitraljeskim r a f a l i m a i bombama. D v i j e velike bombe
pale su u neposrednu blizinu doma. Ni j e d n o m se
djetetu n i j e -ništa desilo, a k r a j e m prosinca 1944. g.
i početkom s i j e č n j a 1945. g. d j e c a su prebačena
preko M a đ a r s k e u oslobođenu Bačku.
Za dom se brinuo referent za socijalno staranje
Simo Lukić, a brigu oko z d r a v l j a d j e c e v o d i l a je
drugarica dr. O l g a M i l o š e v i ć , kao zdravstveni r e f e rent O b l a s n o g N O O - a . L i j e č n i č k e p r e g l e d e i neposrednu brigu oko z d r a v l j a d j e c e vršila je dr. F e d a
Sartorius-Fišer.
478
IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A OD 28. IV. 1944. O DJEČJIM
DOMOVIMA NA OSLOBOĐENOM TERITORIJU HRVATSKE
ZEMALJSKO
NARODNOG
ANTIFAŠISTIČKO
OSLOBOĐENJA
Socijalni
Br.
VIJEĆE
HRVATSKE
odio
Dne, 28. IV. 1944.
57
Izvršnom odboru ZAVNOH-a
Predmet: Izvještaj o radu Socijalnog odjela.
Dječji
domovi.
Na cijelom oslobođenom teritoriju nalazi
se 9 dječjih domova, u kojima imade 565
djece. Domovi se nalaze i to: u Slavoniji jedan, Moslavina jedan, Banija tri, Pokuplje
jedan, Gorski Kotar jedan i Kordun dva
dječja doma. U Slavoniji imade još dva dječja doma, ali nismo primili izvještaje o broju djece.
Prigodom oslobađanja Fužina tamo je
nađen dječji dom sa 87 djece; od toga je
78 djece muslimanske iz Bihaća i Ključa, sa
devet iz Gorskog Kotara. Roditelji te djece
većinom su poklani od strane četnika, dok
se jedan mali dio nalazi u Njemačkoj na
radu. Nakon preuzimanja dječjeg doma izmijenjen je upravitelj doma. Dom se nalazi
u prostorijama prijašnjeg dječjeg doma, koji
je prije postojao. U domu se vrši školska
obuka, sa kojom rukovodi jedna učiteljica.
D j e č j i dom V o j n i č k i G r a b o v a c.
U Grabovcu nalazi se 75 djece, od toga
39 dječaka i 35 djevojčica u starosti od 7 do
13 godina. Dom se sastoji od 5 prostorija:
dvije sobe za djecu, dvije za pomoćno osoblje i kuhinja. Prostorije su premalene za
toliki broj djece, a zbog prilika, u kojima se
nalazimo, nije moguće stanje izmijeniti.
Prehrana djece je slaba, koja se sastoji
od graha, krumpira, kukuruznog kruha i povremeno mesa (tri puta nedjeljno). Djeca
su relativno zdrava, bilo je 19 slučajeva
trbušnog tifusa, no smrtnih slučajeva nije
bilo.
D j e č j i dom V e l i k a C r i k v e n a .
U ovome domu nalazi se 59 djece, od toga imade 34 dječaka i 25 djevojčica u starosti od jedne do devet godina. Dom se nalazi u jednoj staroj kući, bivšoj parohiji,
koja nikako ne odgovara za dječji dom, ali
silom prilika zbog pomanjkanja prostorija,
dom je smješten u te prostorije. Zdravstve-
�no stanje djece nije zadovoljavajuće, uslijed
slabe ishrane, koja je ista kao i u Grabovcu. Nešto je bolja, što povremeno djeca dobivaju iz sela mlijeka. Bilo je poduzeto sve,
da se dom preseli u pogodnije prostorije ali
ih nije bilo moguće pronaći.
Dječji
domovi
na
Baniji.
Na Baniji je postojao jedan dječji dom1
sa 65 djece od 1-13 godina. Međutim u Šeganovcu2 bio je organiziran dječji dom privremeno s time, da se isti preseli na Baniju. U drugoj polovici mjeseca travnja dom
je preseljen na Baniju sa 140 djece. Pošto
sva djeca nisu mogla stati u dječji dom u
Rujevcu, to su organizirana još dva dječja
doma. Djeca su raspoređena tako, da djeca
od 1—7 godina budu u jednom domu,3 a
djeca od 7—12 godina, koja idu u školu u
drugom domu, a u treći dom smjestit će se
djeca koja nisu mogla stati u ova dva doma."1
Kod školske djece organizovat će se škola
sa jednom učiteljicom. Zdravstveno stanje
djece, koja su bila prije u domu nije bilo
zadovoljavajuće uslijed slabe ishrane, kao
i u svim ostalim domovima. 0 prehrani dječjih domova data su uputstva okružnim
NOO-ima da organiziraju bolju prehranu
dječjih domova, tako da preko NOO-a sprovedu sabirnu akciju za dječje domove kod
naroda i da objasne narodu potrebu prehra-
Djeica
izbjeglice
iza
VI.
neprijateljske
ofenzive
ne dječjih domova. Zadnje vrijeme prema
izvještaju okružnog NOO-a, stanje se je
nešto popravilo. Tražila sam od Ekonomskog
odjeljenja GŠ riže, šećera i ostale hrane za
dječje domove, ali na žalost dobilo se vrlo
malo, nešto šećera i riže, dočim makarona
i ostalog više nije bilo.
D j e č j i dom n a P o k u p l j u . 5
Na Pokuplju organiziran je dječji dom,
u kojem se nalazi 21 dijete, a druge podatke
o samom domu nismo primili.
D j e č j i dom u M o s l a v i n i .
U Moslavini nalazi se dječji domi u maloj Bršljanici, u kojem se nalazi 60-tero
djece; drugih podataka o tom domu nismo
primili.
D j e č j i dom u S l a v o n i j i .
U Zvečevu nalazi se dječji dom sa 50tero djece, te jedan u Brodskom i Našičkom
okružnog NOO-u, ali nismo primili nikakvih
izvještaja o tim domovima, iako smo izvještaj tražili.
U svim dječjim domovima najteže je pitanje obuće i odjeće za djecu. Do sada nam
nije bilo moguće nabaviti potrebnog platna
za rublje, odijela i obuću, te su djeca vrlo
slabo obučena. Stavljeno je u dužnost Okr.
NOO-ima da po mogućnosti nabave potrebno
sabrana
u
KK
KPH
Sjeničak
-
1944. g.
�za djecu, ali je vrlo teško zbog toga, što je
narod u krajevima Like, Korduna i Banije
opljačkan od neprijatelja, i nemoguće je nabaviti potrebnu odjeću. U Slavoniji je u
tom pitanju mnogo bolje, jer se može ipak
kod naroda dobiti odjevne predmete.
Pošto nije bilo moguće popraviti zgrade za dječje domove, a na pogodnom mjestu
ih nema, to je iz općine Rakovica, kotar
Slunj, preseljeno 200 djece u kotar Sjeničak
i Vrgin Most, gdje su raspoređena u porodice, koje su ih mogle primiti. Isto tako je
u planu da se do 200 djece preseli iz onih
sela, koja su po neprijatelju uništena i popaljena, u okolicu Velike Kladuše ...
Zbjeg.
Nakon izlaska Italije iz rata bila je privremeno oslobođena cijela dalmatinska obala sa otocima. No kasnije je neprijatelj sa
jačim snagama uspio zauzeti cijelu dalmatinsku obalu i jedan dio otoka. U povlačenju
pred neprijateljem tražilo se dozvolu od
strane Saveznika za slobodno preseljenje u
Italiju. Nakon odobrenja preseljeno je u
Italiju 25.776 osoba, od kojih je jedan dio
smješten u Egiptu (oko 12.000),6 a ostalo
još zasada u Italiji...
U Rujevcu, kotar D v o r na U n i .
U Šeganovcu, kotar Korenica.
3 U Buzeti,
kotar G l i n a .
4 U Gvozdanskom,
kotar D v o r na U n i .
6 Prvi
d j e č j i dom u P o k u p l j u u mjestu G r a d a c
osnovala je k r a j e m 1943. g. T a t j a n a M a r i n i ć . U
tom domu nalazila su se djeca u dobi od 8—16
godina, k o j a su do tada bila kuriri u štabovima i
brigadama. U domu su bila 52 dječaka i jedna d j e -
v o j č i c a . K a d a je u Pisarovini osnovana gimnazija
i đački internat, k o j i je v o d i o prof. Busija, dio
djece, k o j i je bio p r i p r e m l j e n za gimnaziju, poslan
je u t a j internat.
U L a s i n j i osnovana su, 1944. g. tri doma: za
školsku i predškolsku djecu (187 djece), i za majke
s dojenčadi (27 d j e c e ) . D o m o v i su radili do oslobođenja.
6 U
Ell Shattu.
1
2
Dokument
479
O ORGANIZACIJI DJEČJIH DOMOVA NA BANIJI
Zapisnik sastavljen 4. maja 1944. g. u Buzeti radi organizacije i smještaja
d j e č j i h domova na području Okružnog N O O u Baniji
Prisutni: Božo Panjković član ONOO za
Baniju po zdravstvu, dr. Gustav Jungvirt,
rukovodilac dječ. dispanzera, Tatjana Marinić, izaslanica ZAVNOH-a, Socijalni odjel.
Nakon pregleda dječjih domova i organizacije istih u Rujevcu, Gvozdanskom i
Buzeti ustanovljeno je slijedeće:
1. D j e č j i dom u R u j e v c u :
u domu ima 62 djece,
od toga ima 27 predškolske i 35 školske,
od kojih je 15 za raspored.
Prema činjenicama, koje su poznate u
domu ONOO, potrebno je izvršiti potpunu
reorganizaciju toga doma kako u pogledu
smještaja djece, tako i razmještaja osoblja.1
2. D j e č j i dom u G v o z d a n s k o m
još u organizaciji.
U domu ima sada 86 djece.
Od toga ima: predškolske djece 20
školske djece 66
za raspored 32
3. D j e č j i dom u B u z e t i
(u organizaciji).
U domu imade sada 80 djece.
Od toga imade 53 predškolske
27 školske
Od toga 5 za raspored.
Ukupno u sva 3 dječja doma nalazi se
22,8 djece, i to 100 predškolske, 128 školske,
od toga 52 za raspored.
Prema prijedlogu Okružnoga NOO da se
sva djeca od 8 g. na više dadu na raspored,
smatra se da su djeca još od 8 godina preslaba, pa je predviđeno da se djeca daju u
raspored od 9 godina na više. Djeca i iznad
9 g. treba da ostanu u domu, ako su slabog
zdravlja. O tome će se podnijeti posebni
iskaz.
Prema tomu ostalo bi u sva tri doma 100
predškolske i 76 školske, dok bi 52 otišlo na
raspored.
Za organizaciju dječjih domova predlažemo :
1. Da se sva školska djeca (njih 76) smjesti u sadanji dječji dom u Rujevcu i da se
dom organizira sa dvije učiteljice (Milka
Baljak, upraviteljica i Blanka Majerić, učiteljica) kao dom samo za školsku djecu, koji
bi bio lakše pokretan.
�2. Da se dom u Gvozdanskom uredi privremeno kao prihvatilište za djecu, koju se
šalje za raspored (sada njih 52).
3. Da se u Buzeti obzirom na veliki broj
i na loše zdravstveno stanje predškolske
djece osnuju 2 doma za predškolsku djecu.
To je potrebno s razloga, što je dom sa više
od 50 male djece nepokretan, a teško ga je
i pedagoški voditi. Predlažemo da se oba
doma organiziraju u Buizeti, jer će biti za to
dovoljno prostorija, a inače Buzeta je sigurnija od naglih upada neprijatelja.
4. Obzirom na točku 3, t. j. na veliki
broj slabe i bolesne predškolske djece bezuvjetno bi bilo potrebno, da se u Buzetu premjesti dispanzer iz Rujevca i da se ovdje
osnuje dječja bolnica za bolesnu djecu iz
dječjih domova (Korduna, Pokuplja i Banije).
Drug Panjković član ONOO-a predlaže
da se dr. Jungvirta kao jedinog specijalistu
za dječje bolesti dodijeli samo na rad sa
bolesnom djecom i zamoli ZAVNOH da se za
ekipu br. 10 odredi drugi liječnik.
Drugarica Marinić predlaže, da se premještanje dječjeg dispanzera, a time i dr.
Jungvirta ubrza, jer su djeca u dosta teškom stanju, i potreban im je stalan liječnik,
nadzor, odnosno liječenje. Sadašnje stanje
zdravlja male djece takvo je, da ih se ne
smije ostaviti bez liječnika, jer kao što je
pokazao pregled ima slučaja hripavca, već
sada mnogo proljeva, mnogo je djece zakržIjalo i sa plućnim oboljenjima.
Dr. Jungvirt predlaže, da se u slučaju
premještanja dječjeg dispanzera iz Rujevca
u Buzetu premjesti i drugarica Mika Drakulić, primalja, kao jedina pomoćna stručna
sila.
Kako u Rujevcu ostaju veća i zdrava
školska djeca i gimnazijalci, njihovu zdrav-
stvenu kontrolu vršio bi dr. Jungvirt i nadalje povremeno i prema potrebi.
5. Obzirom na potrebe domova predlaže
se da ONOO poradi na tomu, da se drugarice predložene za rad po drugarici Marinić,
i koje su stručne obrazovane za taj rad, povuku sa svojih dosadašnjih mjesta i upute
na rad u dječje domove. U Buzetu: Miru
Debeljak, sada učiteljica na osnovnoj školi
Cerovski Vrh u Pokuplju za odgojiteljicu,
a Ankicu Čegec, sada učiteljicu na osnovnoj
školi Kašt u Žumberku za upraviteljicu domova.
Nadalje, da se pozove Olgu Dupalo, sada
na radu u glumačkoj družini za Pokuplje,
Marija Horvat sada na radu u vojnoj bolnici
Žumberak, Danica Čendak, sada u brigadi
»Ivana Ogulinca«, Blanka Takač, sada na
radu u voj. sudskom odsjeku Žumberak.
6. Predlaže se da se djecu raspoređenu
po selima, dalje kontrolira, i da se u tu
svrhu dadu sugestije NOO-ima i masovnim
organizacijama, na koji će se način djeca
nadzirati. Potrebno je paziti na zdravlje
djece, higijenske prilike i polazak škole.2
7. Tečaj za dječje njegovateljice (bolničarke) održat će se pri dječjem dispanzeru
nakon reorganizacije i organizacije dječjih
domova po naprijed iznesenim prijedlozima,
a isto tako i pedagoški tečaj za nestručno
osoblje, koje sada po sili prilika radi s djecom.
8. Najprije je potrebno urediti dječji dom
u Buzeti, a tek onda izvršiti reorganizaciju
ostalih domova i premještenje djece.
1 U Dječjem
domu u R u j e v c u radile su: M i l k a
Bal jak, kao upravnica,
D r a g i c a Vuković,
Mane
Dražić, K a j a Dražić, M i l k a Kukić, Sava Božić, M i lica Bi,gić, S l a v a Brodarac, L j u b a M i l j k o v i ć , M a r a
Leka, K a t a 'Čavić, Ruža Fumić, M i l a n k a i Blanka
M a j e r i ć , N a d a Sašić, Soka Pužić, Jelka Priča, Jelka
L e k a i M i k a Cvetičanin.
a političke o r g a n i z a c i j e , naročito A F Ž , 'bili su im
na tom poslu g l a v n i oslonac.
Popis tako zaštićene djece, izvršen 1945. ,g., p o kazao je, da je naš n a r o d za v r i j e m e N O B - e , samo
n a t e r i t o r i j u N R Hrvatske, n a o v a j način zbrinuo
preko '70.000 djece. M a t e r i j a l o v o g a popisa nalazi
se u S a v j e t u za narodno z d r a v l j e i socijalnu p o l i tiku N R H .
Većina ove d j e c e vratila se iza O s l o b o đ e n j a
s v o j i m r o d i t e l j i m a ili rođacima. Ipak su još tisuće
djece bez r o d i t e l j a ostala kod obitelji, k o j e su ih
za v r i j e m e N O B prihvatile i o d g o j i l e kao svoju
vlastitu djecu.
2
Raspored je n a z i v za r a z m j e š t a j
porodice,
koji
je
usvojen
tada bio
osnovni i
u
d j e c e u tuđe
toku N O B ,
najrašireniji
a
koji
oblik zaštite
je
djece
i na oslobođenom i na okupiranom teritoriju. S m j e štaj i e v i d e n c i j u o t o j d j e c i vršili su m j e s n i N O O - i ,
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Potpisi:
Božo
Panjković
D r . Gustav Jungvirt
Tatjana
Marinić
�Dokument
480
ODGOVOR SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A OD 10. VI. 1944. RADETIĆ STEVI
BORCU NOV O SMJEŠTAJU NEZBRINUTE DJECE NJEGOVOG BRATA U DOM
ZEMALJSKO
NARODNOG
ANTIFAŠISTIČKO
VIJEĆE
OSLOBOĐENJA HRVATSKE
Socijalni odio
Broj 75
Dne 10. lipnja 1944.
Radetić Stevi — položaj
Potvrđujemo prijem Vaše molbe u pitanju smještaja djece u dječji dom.1
Prigodom neprijateljskog upada na oslobođeni teritorij, prošlog mjeseca, spaljen je
dječji dom u Voj. Grabovcu, 2 te se jedino djeca mogu poslati u dječji dom na Baniju, koji
se nalazi u Buzeti. U prilogu šaljemo Vam uputnicu za dječji dom u Buzeti, te nastojte,
da navedenu djecu pošaljete u t a j dječji dom.
Smrt
fašizmu
— Sloboda
narodu!
Za socijalni odio
S t j e p a n Šalamun
1
Radetić Stevo borac N O V , zatražio je od
Z A V N O H - a (redakcija p o s j e d u j e tu molbu), da se
djeca n j e g o v o g poginulog brata smjeste u dom u
Vojnićkom Grabovcu, jer on n i j e u mogućnosti da
se za n j i h brine. U svom odgovoru Socijalni odjel
Z A V N O H - a predlaže, da se djeca smjeste u dom
u Buzeti.
2
D j e c a iz d j e č j i h domova preživjela su mnoge
n e p r i j a t e l j s k e ofenzive i često su morala napuštati
svoje domove i sakrivati se pred n e p r i j a t e l j e m .
O djeci iz d j e č j e g doma u Vojničkom Grabovcu
za vrijeme ofenzive donosimo ulomak iz zapisa'ka
Katice Puškarić, upravnice doma u Vojnićkom G r a bovcu, koja ovako opisuje doživljaje iz VI. i V I I .
n e p r i j a t e l j s k e ofenzive:
»Već nakon tri mjeseca p o s t o j a n j a našega doma
bio je prvi u p a d n e p r i j a t e l j a na Kordun.
Djeca, k o j a su znala, što znače ofenzive, nisu
se uplašila. Bila su zdrava, a uz nas su se osjećala
sigurna. Pomogla su nam sve spremiti u zemunice,
uredila su se i pripremila za »pokret«.
U j u t r o r a n o drug ekonom dovede j e d n a kola iz
sela. P o d r u č j e n a m dade također j e d n a kola i kon j e , a drugoga k o n j a nađemo na putu, i tako u j u t r o
krenuše d v o j a kola ,puna male djece sa drugaricama. T e k što su kola otišla, poče padati strašna
kiša. Dva d a n a je lijevala neprekidno. N a ; i mališani su na p u t u dan i noć. T e k drugi dan su stigli
na mjesto, mokri i prehlađeni. Smjestili su ih u
neke stare b a r a k e p r i j a š n j e bolnice, u kojima n i j e
bilo ni peći. Poslali smo s n j i m a krave i suhu hranu.
Međutim stiže telefonsko n a r e đ e n j e Komande područja, da se d j e c a prime na bolničku hranu, i dà
se postavi peć, te da se izvrši liječnički pregled
djece i otpočne sa njihovim liječenjem. Sa odraslijom djecom ušli smo samo u šumu i tu čekali,
što će biti. Čitav d a n čula se žestoka ipaljba, a pod
večer je malo j e n j a l a . Još uvijek mokri stojimo u
šumi. D j e c a su se n a s l a n j a l a j e d n o na drugo da bi
se odmorila. Z e m l j a je bila suviše mokra, da bi
mogli sjesti, a situacija je bila vrlo nesigurna, da
bi se usudili da s n j i m a odemo u dom, koji nam
je bio posve blizu.
Ovakvo stanje t r a j a l o je tri dana, a tada je
počela ofenziva naših jedinica. N e p r i j a t e l j je bio
potisnut u svoje uporište, i mi se vratimo u dom
s većom djecom.
Osmi dan vrate se i naši maleni, ali još uvijek
bolesni, a mnogi i sa temperaturom. Koliko su se
u p o s l j e d n j e vrijeme popravili, toliko su sada opet
oslabili i razboljeli se, pa smo ih morali liječiti.
Inače prostorije smo opet namjestili, i red sa
zdravom djecom odvijao se sasvim normalno, kao
da n i j e ni bilo n e p r i j a t e l j s k e ofenzive.
Već nakon šest dana dobivamo ponovno depešu:
» N e p r i j a t e l j n a d i r e prema Vukmaniću«. Još noću
sve smo spremili u zemunicu, osim d j e č j e krevetnine.
O v a j puta bili smo u nešto boljem položaju. U
Liščaku osigurali n a m drugovi j e d n u baraku, da
imamo g d j e djecu skloniti u slučaju pokreta. Osim
toga od P o d r u č j a dobili smo za stalno j e d n a kola
i konje. D j e c a su spremna za pokret. Na mjesto
dolazimo noću u 11 sati umorni i blatni. Kuća je
bila duboko u šumi. Imala je tri prostorije, a pok r a j n j e bila je i štala, pa smo u n j u smjestili
naše tri krave i konje. Tu smo proživjeli tri dana.
Front je postao nešto stabilniji, pa smo se opet
vratili, ali n a j m a n j a dječica se nisu vratila više
u dom u Grabovac. Okružni NO ostavio ih je i
d a l j e u Liščaku, da se u slučaju n a s r t a n j a ili ofenzive ne m o r a j u evakuirati.
U kolovozu 1943. g. poče ofenziva u Lici, g d j e
je također postojao d j e č j i dom u selu Frkašiću,
kotar Korenica. T a j dom morao je biti hitno likvidiran, i nama je javljeno, da sve pripremimo za
prihvat djece. Dođoše prvi bjegunci — 34 djece.
Izgledala su slabo. Četvero je bilo teško r a n j e n o
od bombe.
Pričala su nam o teškoćama doma u Frkašiću.
Milica Mandić, 11 godina i M a n e Vuković, 10 godina, pričali su: »Bilo nas je u domu 330 djece.
Bježanje svaki čas. N i k a d nismo mogli da se sredimo. H r a n u smo dobivali u bježaniji, ali se više
prosipalo nego potrošilo. Zbog toga smo često bili
bez hrane. Onda je zavladao tifus, i djeca su umirala. U večer su još bila živa, a ujutro, kada smo
se probudili, drugovi su ih već pokopali. Ostalo nas
je živih 210. Mi smo došli ovamo, a ostali će otići
za Baniju. T a m o će se za n j i h osnovati domovi,
jer je tamo m i r n i j e i ima više hrane nego u Lici.
Samo ako živi stignu, jer se povlače uz stalno bom-
�bardiranje neprijatelja. Vide oni iz aviona da su
to djeca, ali svejedno »šišaju«.
Ósam dana kasnije j a v i l a nam je drugarica
D r a g a iBakiš, t a j n i c a Okružnog odbora A F 2 - a , da
iz L i k e dolaze i ostala djeca, da im drugarice prip r e m a j u doček i da će biti smještena po selima,
dok se m a l o oporave. N a r o d p o p a l j e n o g i p o p l j a č kanog Korduna upire sve s v o j e snage da pomogne
t o j djeci. 2ene sa c i j e l o g Korduna nosile su hranu
u one kuće, g d j e su znale da ukućani, k o j i su sklonili djecu, i m a j u premalo. U z v r a ć a l e su l j u b a v m a terama Like, k o j e su isto tako sklanjale n j i h o v u
d j e c u z a v r i j e m e I V . i V . ofenzive, kada j e narod
Korduna b j e ž a o u L i k u . N a k o n osam dana d j e c a
su krenula za B a n i j u u d j e č j i d o m R u j e v a c i G v o zdansko u kotar D v o r na U n i .
V I . o f e n z i v a n a K o r d u n započela j e 7 . X I I . 1943.
N e p r i j a t e l j je krenuo baš prema V o j n i ć u u brzom maršu. B i o je zatvoren put prema P e t r o v o j
Gori, pa su d j e c a krenula prema selu Dunjaku, g d j e
je bio dom za malu djecu. Tu su drugovi iz M j e s n o g
odbora rasporedili veću djecu u nekoliko o b l i ž n j i h
sela, a malu djecu p r i m i o je i zaštitio narod u D u n j aku.
K a k o j e pokret i z G r a b o v c a bio iznenadan, n i j e
bilo vremena, da se hranu spremi u zemunice, n e g o
se samo posakrivalo oko doma, kao i d j e č j e krevetiće i ostale stvari. Još u toku o f e n z i v e odu drugarice D i m i ć i Zinaić, prokradu se do doma i svu
hranu spreme u zemunice.
O f e n z i v a j e t r a j a l a deset dana. N e p r i j a t e l j j e
bio u našem domu i pokušao ga zapaliti, ali žene
iz G r a b o v c a spasile su ga, i n i j e b i l o naročite štete.
Za
nekoliko
dana
počeo
je
opet
normalan
rad.
U p r o l j e ć e 1944. g., kada se naša bašća zazelen j e l a , a d j e c a se tome veselila, j e r su je sama
obrađivala, naiđe nova n e v o l j a , k o j a je omela naš
normalan ž i v o t i rad. P o č i n j e dnevno bombardiran j e čitavog K o r d u n a . U s t a j a l i smo u p o l a pet svako
jutro. Kuharice su v e ć p r i j e d o g o t o v i l e doručak, pa
bi d j e c a na brzo p o j e l a , i onako sneni išli bi svaki
dan u veću dosta udaljenu šumu i tu ostajali po
c i j e l i dan. B o m b a r d i r a n j e je t r a j a l o tri puna t j e d n a .
P r v i h dana bio je strahovito bombardiran D u n j a k .
T a d a je srušena zgrada, g d j e su bili naši mališani,
pa je t a j dom preseljen u Skrad. I tu ih je zadesilo
isto, pa je dom preseljen u V e l i k u Cri'kvenu, g d j e
j e ostao d o V I I . ofenzive.
V I I . o f e n z i v a započela j e k r a j e m svibnja 1944.
g. U 3 sata noću j a v i l a nam je K o m a n d a iz V o j nića da budemo spremni za pokret. O f e n z i v a dolazi,
ali se ne zna u k o j e m pravcu, j a v i t će nam, čim
saznaju. Mi odrasli ustajemo i z a p o č i n j e m o odmah
s p a k o v a n j e m robe u zemunicu. D j e c a su se probudila, oprala i nahranila, pa smo odmah iznosili u
zemunicu deke, jastuke i plahte. D o b i l i smo naređ e n j e da krenemo za T r u p in j a k i M r a č a j , i da
djecu rasporedimo po kućama.
Četvrti dan borba j e j e n j a v a l a . D j e c i j e bilo
kod seljaka u g l a v n o m dobro. U p o n e d j e l j a k ujutro
odem na Okružni N O O , da saznam što je s domovima. D r u g t a j n i k N o v a k o v i ć m e obavijesti, d a j e
ekonom iz V e l . Crikvene bio kod n j i h i kazao, da
je n j i h o v dom čitav, a o G r a b o v c u , da ne zna ništa.
Otišla sam p r i j e k i m putem za Grabovac, g d j e
sam obišla d j e c u na rasporedu. P o s l i j e podne našla
sam i druge drugove i drugarice na zgarištu našeg
d j e č j e g doma.
Od klupa, stolova i kreveta, k o j e smo sakrili u
okolišna žita, nismo našli više nego četvrtinu. Z e munica n i j e bila otkrivena. T a j put j e V o j n i č k i
G r a b o v a c čitav izgorio. Spasili su i naš dom,. U c i j e l o m selu bile su donekle sačuvane samo d v i j e
kućice. Otišli smo tražiti, u k o j e m selu imade čitavih kuća, i tako smo našli jednu kućicu u selu R a d o n j i blizu P e t r o v e Gore. P o l o ž a j j e bio dobar,
samo što su prostorije bile malene. Tu smo preselili mali d j e č j i dom iz Crikvene, a školska d j e c a
iz doma u V o j n i č k o m Grabovcu premještena su u
više domova.
P r o s v j e t n a grupa, n j i h 30, otišlo je s drugom
i drugaricom D i k l i ć u Topusko, a kasnije u d j e č j i
dom u Glinu, a za ostale osnovan je dom u J o v i č i ćima. Još se nismo ni smjestili, kad početkom jula
započne evakuacija d j e c e u I t a l i j u . «
Dokument
481
IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A 0 EVAKUACIJI DJECE
U ITALIJU 2. I 3. VII. 1944.
SOCIJALNI
ODJEL
ZAVNOH-a
Tajništvu ZAVNOH-a
Izvještaj o izvršenoj evakuaciji djece 2. i 3. VII. 1944.
Prema primljenim direktivama izvršeno je:
1. Organizirana je prihvatna evakuaciona stanica u ičemernici, pri kojoj se okupljaju djeca za transport.1
Ta stanica organizirana je ovako:
a) uređeni su privremeni .ležaj i za 150 djece s pokrivačima
b) uređena je kuhinja sa 1 kotlom od 60 1., nešto posuđa te zdjelice i žlice. Pomažu
4 drugarice.
c) uređeno je knjigovodstvo i to: evakuaciona knjiga, u koju se uvađaju tekućim
brojevima sva lica, koja se evakuiraju,
d) umnožene su evakuacione liste (posebne za odrasle, a posebne za djecu),
e) za komandu aero-baze vodi se lista s popisom svih osoba, koje se evakuiraju,
f) uređena je ambulanta za pregled djece i odraslih, koji se evakuiraju.
27
Žene Hrvatske u NOB
417
�Evakuaciona stanica ima svoja staina kola i kočijaša.
Upravu evakuacione stanice sačinjavaju: Zlatarić Saša, Mira Debeljak, Katica Puškarić, Anica Kirac i dr. Jungwirt.
Drugarica Zlatarić vodi organizaciju.
Drugarica Puškarić vodi ekonomiju.
Drug Jungwirt vodi ambulantu.
Drugarica Debeljak radi s djecom.
Drugarice Zlatarić, Kirac i dr. Jungwirt vode i popise i odpremaju djecu.
U ZAVNOH-u rukovodi poslom Tatjana Marinić, a transporte vodi Draga Kajfeš.2
Delegat ZAVNOH-a za smještaj i brigu o djeci u Italiji je Dara Janeković.
Na terenu organizirane su : prihvatne stanice u dječjim domovima i to : u Buzetu
za ONO'O Banija, Radonja i Vorkapić za Kordun. U tim prihvatilištima okupljaju se djeca,
raskužuju, šišaju i čiste, te čista dopremaju u evakuacionu prihvatnu stanicu.
Poslane su ONOO-ima za Liku i Pokuplje upute za evakuaciju djece.
Pratioci 2. VII. bili su:
1. Vraneš Mara, 26 g. seljanka iz Smiljana, Gospić, bila na radu u dječjem domu u
Buzeti.
2. Laura Ast, 31. g., švelja, rođena Samokovlija iz Sarajeva, svršila III. raz. građanske škole, bila na radu u dječjem domu u Buzeti.
3. Matilda Papo, 43 g. rođena Salom iz Mostara, svršila IV. razreda građanske škole,
bila ekonom u dječjem domu u Buzeti.
4. Slava Ogrizović, rođena Vrinjanin iz Zagreba, upravnica dječjeg doma u Buzeti.
Otišla kao pratnja s tim da se odmah vrati natrag po naređenju druga Paje.
�Djeca pred evakuacionom stanicom u Čemernici
Evakuacija 3. VII. Taj dan prebačeno je 291 dijete i to : dječji dom Radonja 44 djece,
Buzeta 46, Grabovac (kulturna grupa Diklić) 29, Gvozdansko 76, Gimnazija 78, Ličke izbjeglice djece 18 . .. svega 291 dijete.
Od odraslih kao pratnja djeci otišle su ove osobe: a) za sve domove:
1. Anica Horvat, nastavnica za dječje vrtove iz Buzete, stara 17 godina.
2. Boja Babić, 19. g. iz dječjeg doma u Buzeti.
3. Zlata Rebić, 31 g. iz dječjeg doma u Buzeti.
4. Janja Banjanin, upravnica dječjeg doma iz Gvozdanskog.
5. Draga Šukunda, iz dječjeg doma, Gvozdansko.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Za soc.
1 Slične
evakuacione stanice p o s t a v l j e n e su u
L i c i i S l a v o n i j i . Sa evakuacione stanice u Čemernici evakuirano je 2. i 3. V I I . 1944. g. ukupno 775
d j e c e i to: 18 dojenčadi, 280 d j e c e od 2—7 godina,
358 d j e c e od 7—11, 80 djece, k o j a su tada polazila
g i m n a z i j u i 39 d j e c e u dobi iznad 10 godina, k o j a
su tada bila ili bolesna, ili bez r o d i t e l j a .
Iz d j e č j i h domova evakuirano je 413 djece, i to
iz Crikvene — 45, Buzete — 112, R a d o n j e — 68,
G r a b o v c a — 33, G v o z d a n s k o g — 79, iz g i m n a z i j e
— 75 djece. Ostala d j e c a bila su u većini iz ličkog,
odjel:
a 33 iz j e v r e j s k o g z b j e g a . Od te d j e c e 48% je bilo
bolesno. D j e c e bez r o d i t e l j a bilo je — 199, d j e c e
bez oca — 201, bez m a j k e — 51, sa ž i v i m r o d i t e l j i m a — 194, nahočadi — 12, d j e c e o k o j o j n i j e
bilo podataka — 98. P r e m a broju, b i l o j e : iz L i k e
— 301 dijete, sa Korduna — 269, iz B a n i j e — 19,
Bosne — 78, P o k u p l j a — 3, iz drugih k r a j e v a —
16, bez podataka — 89.
2 Draga
K a j f e š poginula je u avionskoj nesreći na aerodromu u Čemernici, kad se vraćala iz
I t a l i j e , noseći i z v j e š t a j o smještaju d j e c e u z b j e g u .
�Dokument
48Ž
EVAKUACIJA NEZBRINUTE DJECE
S OSLOBOĐENOG PODRUČJA U ITALIJU
Članak iz »Ž.ene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944. g.
VRATIT ČE SE U SLOBODNU D O M O V I N U . . .
Kad je naš Dječji dom dobio obavijest,
da spremimo djecu za odlazak, nastalo je
uzbuđenje.
U p r o s t r a n o j kući Dječjeg doma svuda
žurba. Vide se ozbiljna i zabrinuta lica drugarica. Mnoga od njih ima dijete, od koga
će se za koji čas rastati, a samo m a j k a zna
da to nije lako.
Prozivamo djecu i popisujemo. G r a j a i
g u r a n j e . Djeca su iskoristila našu užurbanost, pa nesmetano p r e s k a k u j u stolove, natežu se, ispisujući jedno drugome po licu
čudnovate šare prstima crnim od dudova.
Žurimo, da popišemo svu djecu. Više stotina životopisa : kratkih ali krutih životopisa
koji s a č i n j a v a j u jedan dio naše krvlju pisane stvarnosti.
Ana, 6 godina. Prezimena nema. Nađena
u slunjskim šumama. Mala djevojčica, finih
uskih obraza i koso smještenih očiju, ne sjeća se roditelja. U njezinoj d j e t i n j o j uobrazilji ostala je samo j a s n a predodžba o »buli«,
kod koje je živjela.
Mara, 4 godine. Crnooka djevojčica, bucmastih obraza, ima svoju jezovitu povijest.
Neke hladne f e b r u a r s k e noći, kad su vukovi
zavijali kroz tamnu noć, našli su partizani
napola smrznuto dijete negdje u snijegom
z a t r p a n o j Kapeli, koja će vječno čuvati
t a j n u o Marinom porijeklu.
Stevo, 6 godina. N a š mali filozof. I on je
nađen negdje u podgrmečkim šumama. Podivljalo dijete, hodalo je četveronoške. Dugo
je trebalo, dok je dijete opet došlo k sebi.
A sada blijedi dječak, pametna, starački
umorna pogleda pripovijeda: »Ustaše su odveli puno ljudi iz našeg sela. I ćakana, strica
i djecu. Bilo je mnogo djece i žena. Zatvorili nas u s t a j u , a gore, na sjeniku, nad nama bili su ljudi. I moj ćakan. Po noći su
došli ustaše i počeli klati one gore na sjeniku. K r v je tekla po nama . . . « i mali se
Stevo uhvati za ruku, kao da je napipao
vrelu krv koja je kapala s tavana . . . »Cijelu
noć su klali. Čulo se k r k l j a n j e . Mi smo vikali,
a m a j a je plakala. Htjeli su i nas . . . ali smo
p o b j e g l i . . . Poslije je m a j a umrla u šumi,
a ja sam ostao sam . . . «
Prolaze djeca i govore : » . . . oca zaklali
ustaše . . . « , »majka umrla u t i f u s u . . . . « ,
»otac poginuo u borbi na Šijanovom klancu . . . « , » . . . cijela porodica poginula od
aviona . ..«
Plitvice, Prijeboj, Jadovno, Gospić, Udbina — ta prokleta ustaška s t r a t i š t a — pojela
su ovoj djeci hranitelje. Popaljeni su njihovi domovi, strašni plamen progutao je sestru, brata, majku u p o s l j e d n j o j ofenzivi na
Liku . . .
Automatski bilježimo podatke, a u ušima
bruji:
» . . . krv j e kapala s t a v a n a . . . « ,
» . . . plamen je progutao i djeda i babu i jedinu h r a n i t e l j k u , kravu Rumenku, koju je
mali. Jovo vodio na pašu . . . «
Djeca govore, a pred očima odvija se krvava drama naših dana. Narod-div uhvatio
se u nejednaki koštac sa surovom nemani.
Odvija se junačka velepjesma divne naše
domovine, borbe naše mučeničke, pregažene,
ali nepobijeđene Like. Nježna d j e t i n j a usta
govore o užasima, klanju, paležu, o domovima porušenim od aviona. Djeca govore i
optužuju.
I brojke govore i o p t u ž u j u . U prvom
t r a n s p o r t u bilo j e : bez roditelja 195 djece,
bez oca 207 djece, bez m a j k e 49 djece. Ustaše poklali 242 oca, 46 majki. U borbi poginuo 51 otac i 5 majki. Od t i f u s a umrlo 45
otaca i 81 m a j k a .
Prvi t r a n s p o r t otišao je što kamionima,
što kolima. Kola za kolima k r c a t a djecom
kreću iz sabirališta.
O p r a š t a j u se m a j k e od svoje djece. Ličke
gorštakinje, očeličene u trogodišnjem ratu,
ponosno k r i j u suze, koje ih zalijevaju. Otkidaju se bez riječi, r a n j e n a srca, i ostaju nijeme u svom bolu na p r a š n j a v o j cesti, koja
im je odnijela njihova čeda. Samo jedna
visoka, mlada žena iz Kosinja dugo je trčala
za kolima. Dok bi uz b r i j e g kola išla polagano, govorila bi : »Da znaš, k r a s n a moja,
kako mi je. Moj mali L j u b a n mi je sve na
svijetu. Nikoga ja više nemam. Moj je Jovan poginuo na Pogledalu još u prvim borbama s Talijanima. Sve mi je izgorjelo. Braća mi zaklana. Bježala sam poput nijeme
zvijeri s nejakim djetetom u šumu, na konopcu se spuštala u bezdan, da spasim sebe
i dijete od krvoloka. Patila sam, gladovala,
trpila. Vidiš, nisam stara. L j u b a n mi je prvo
dijete, a p a t n j a i čemer popiše mi mladost.
Ne r a s t a j e m se laka srca od djeteta, ne
r a s t a j e m se zato, j e r se bojim briga i p a t n j a .
Ne! Šaljem ga tamo preko mora, da sačuvam jedino svoje blago od smrti, da mi se
nakon r a t a vrati, i kad naraste, da opet
�Partizanska
škola
u
zaore djedovsku brazdu .. . Sine, zjenico
moja!«, zagrca žena, uhvati se za kola, čvrsto stisne usne, naglo se okrenu i pojuri niz
strminu.
Na aero-bazi. Sipi blaga ljetna kišica.
Žurimo svaki svojim poslom. Posla ima dosta, jer sve su kuće prepune djece.
Na plast sijena naslonila se četiri mališana od 4 do 5 godina, zagrlila se i pjevaju :
Pavelicu
Sto su
ne bilo te ziva,
tebi mala djeca kliva.
Krijemo jedan od drugoga suze i bježimo
nekud za poslom. Samo plećata Ličanka,
opaljena suncem, što je jučer stigla iz velebitskih strana, stala na sred dvorišta,
otvorila usta, a suza suzu dostiže po umornom obrazu. iSjećanje je dovodi na njeno
malo srpsko seoce pod Velebitom, na grozne
bezdanke, gdje joj završiše njezina četiri
cvijeta, koja prije toga padoše pod krvničkim nožem kao trava u otkosu ...
Lovskoj,
kotar
Novska
»Ocu li se, dlugalice«, pita sitni četverogodišnji glasić, koji je prije toga zavodio
pjesmu, »ako budem dobal, voziti u avionu
visoko, visoko sve do mjeseca?«
»Hoćeš, hoćeš, Rade, samo sada treba
da ideš spavati. Vidiš, kiša pada«. Nerado
odlazi Rade na spavanje.
Kad smo ga slijedeće večeri metali u
avion, šapnuo mi je u uho : »A ako Ti budeš
dobla, onda cu ti donijeti jednu zvijezdu.
Uklast cu je mjesecu i poslati je iz Italije.«
Sva tri aviona su puna. Jedan se već
diže. Iz ostalih čuje se pjesma. Znaju, da
ostavljaju rođeni zavičaj, svoju dragu okrvavljenu zemlju, da u tuđoj zemlji, pod zaštitom Saveznika, nađu zbjegove.
Već su se davno digli avioni, a u ušima
nam odzvanjaju posljednji pozdravi malih
Ličana svojoj dragoj junačkoj Lici:
Aoj
Liko
i
te
tvoje
Ja
odlazim
na
Jadransko
gore,
More.
�Dokument
483
IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU OD 15. VII.
1944. ZAVNOH-u 0 DJEČJEM DOMU U ZVEČEVU
OBLASNI NOO ZA SLAVONIJU
Socijalni odjel
Br. 37/15. VII. 1944.
Predmet: I z v j e š t a j socijalnog odjela
Zemaljskom antifašističkom vije ću narodnog oslobođenja Hrvatske
Socijalnom odjelu
. . . U dječjem domu (Zvečevo) imamo
3'0-tero djece, koja su sa svim potrebnim
snabdjevena. Sva djeca pohađaju školu. Na
terenu još ima dosta djece, koja bi trebala
dječji dom, ali momentano nam nije moguće
da to pitanje na ovaj način riješimo, jer
nam je iskustvo pokazalo velike teškoće u
posljednjoj ofenzivi, naročito sa malom, djecom ispod 6 godina. U ovom domu sva su
djeca između 6 i 10 godina starosti. Djeca
na terenu, odnosno po selima su kod svoje
rodbine, u koliko nemaju roditelja, i o njima vode brigu NOO-i, iako ta briga nije
svagdje potpuna.
Pored gore navedenih potreba naroda
popaljenih i opljačkanih sela među prve postavlja se gradnja kuća, ali momentano zbog
Dokument
sezone žetve istom poslu u potpunosti nije
moguće pristupiti, nego se samo obavljaju
pripremni radovi, t. j. popis materijalnih
sredstava, alata i radne snage (stručnjaka).
Čim se dovrši žetva, momentano će se pristupiti izgradnji kuća i najnužnijih gospodarskih z g r a d a . . .
U zadnje vrijeme sve više upućujemo dječake na zanat u vojne i privatne radionice.
Dječaci sa voljom idu na nauk, jer je postupak u većini s njima dobar, a gdje se pojavi nepravilan odnos majstora prema naučniku, mi ga ispravljamo, t. j. niži NOO-i.
Smrt
fašizmu
Sloboda
narodu!
Pretsjednik:
Za socijalni odio:
u z. Lukić Simo
Teocer Alojz
484
BRIGA SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-a ZA SMJEŠTAJ DJECE, TRUDNICA
I
MAJKI S DOJENČADI
Zapisnik s konferencije o smještaju djece, trudnica,
majki s dojenčadi i bolesne djece
održane u odjelu socijalne politike
Prisutni: predstojnik odjela soc. politike
drug Stjepan Šalamun, predstojnik zdravstva dr. tšilović Srećko, predstojnik odjela
prehrane drug Uzelac Đuro, te Tatjana Marinić i Saša Zlatarić iz odjela soc. politike.
Drug Šalamun obavješćuje prisutne, da je
po nalogu Vrhovnog Štaba obustavljeno daljnje evakuiranje djece i civilnog pučanstva.
Na sabiralištima sakupljeno je oko 1660 djece, i t o : Evakuaciona stanica Čemernica
206 djece, Vorkapić 130 djece, Radonja 1,31
dijete, Sjeničak 230 djece, Cvitković 150
djece, Buzeta 110 i Gvozdanski 100 djece.
Koliko djece ima sabrano u Pokuplju nije
poznato. Trudnica ima 16, majki s djecom
na prsima 21, dojenčadi bez majki 2, te da
je potrebno poduzeti korake da se djeca i
majke smjeste.
Nakon savjetovanja z a k l j u č u j e s e :
1. Da se za trudnice i majke s djecom
na prsima otvore dva doma, jedan uz drugi
i to u blizini Gline tako, da bolnički liječnik
bude pri ruci. Upravu doma da preuzme jedna stručna sestra pomoćnica i da se namjesti jedna babica.
U dom bi se primale trudnice u 9 mjesecu trudnoće i majke s dojenčadi, koje se nikako nemaju gdje skloniti. Organizaciju
doma preuzima dr. Ivan Košić iz zdravstv.
odjela ZAVNOH-a u sporazumu sa ONOO
za Baniju. U tu svrhu da se odmah izašalje
druga dra Košića na ONOO za Baniju.
2. Za bolesnu djecu, da se odmah uredi
već projektirana bolnica u Buzeti, pa da se
u tu svrhu izašalje druga dra Jungwirta da
to uredi.
�Osoblje partizanskog doma u St. Cesarei
ONOO za Baniju da se odmah izašalje
drugove dra Košića i dra Jungwirta da tamo
dogovore sve što je potrebno za uređenje tih
ustanova. Drug Jungwirt da zatraži od
ONOO-a da uredi zgradu, u kojoj je bila
gimnazija u Klasniću za dječji dom i da
ONOO-a odmah preseli dječji dom iz Buzete
u Klasnić, jer je sada smješten u zgradi,
koja je predviđena za bolnicu.
3. Drugarica Marinić i Zlatarić, da djecu
sa evakuacione stanice na Čemernici, koja
su za raspored, predaju NOO-ima, a ostalu
sklone u dječji dom u Klasniću. Da organiziraju dječje domove od sadašnjih dječ. sabirališta: Buzeta, Gvozdansko, Vorkapić i
Radonje.
4. Da se djecu i;z Pokuplja vrati u dječji
dom u Lasinji.
5. Radi opskrbe hranom dječ. domova i
doma za trudnice i majke s dojenčadi pre-
uzima brigu drug Đuro Uzelac predstojnik
odjela za prehranu s tim da uredi tako, da
glavne živežne namirnice daju ONOO-i dodatak na hranu da se kupuje. Pitanje novca
za domove urediti sa financijskim odjelom.
6. Da se zamoli tajništvo ZAVNOH-a, da
od sanitetskog odjela GŠ zatraži da sestru
pomoćnicu, drugaricu Veru Cegec-Lipovčak,
koja je sada upravnica prihvatne bolnice 34
divizije, ustupi kao stručnjaka za organizaciju nadzora nad djecom na rasporedu (smještenu u tuđim porodicama).
7. Da se zamoli tajništvo ZAVNOH-a, da
od VŠ zatraži odobrenje, da se uz ranjenike
prebace i bolesna djeca, koja trebaju specijalno liječenje.
Završeno !
Dana, 27. VII. 1944.
Za
odjel
soc.
politike:
Marinić T a t j a n a
�Dokument
485
IZVJEŠTAJ PROSVJETNOM ODJELU ZAVNOH-A 0 RADU OSNOVNE I SREDN J E ŠKOLE DJEČJE KOLONIJE U SANTA CESAREI
Izvještaj
Radi učestalih ofenziva na oslobođeni teritorij i čestih prepada trupova počela je 1.
VII. 1944. evakuacija djece sa Banije, KorRed.
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Razred
I*
lb
I»
%
Id
le
If
le
Ih
F
li
Ik
II*
IIb
Ile
III
IV
B r oi di ec e
B ro i di ece
dječ.
38
35
40
djev. svega
22
7
37
35
31
39
35
25
29
26
30
33
33
35
25
35
21
27
24
272
616
520
—
—
47
—
36
35
33
—
—
—
—
26
26
34
26
40
30
—
—
5
—
10
—
30
28
24
334
Srba Hrvat.
38
35
40
47
36
35
33
26
31
34
36
40
30
44
30
50
31
—
44
—
Danas imademo u osnovnoj školi 17 odjeljenja sa 8 stručnih nastavnika i 4 pomoćna,
kako se vidi iz priložene skrižaljke:
svega
1
—
—
8
8
1
10
4
—
1. musi.
—
—
—
—
—
—
1
1
3
5
5
9
9
23
1
1. jevr.
94
Nastavnica
Soi'ć Sofija
Tadić M i r j a n a
Jović Anka
Jović Anka
Magdić Lepa
Kugler Herta
Kugler Herta
Jovičević Dušan
Potkonjak Ljubica
Gašparović Anka
Magdić Lepa
Rajčević Gina
Jokanović T a t j a n a
Jokanović T a t j a n a
Potkonjak Ljubica
Soić Sofija
Gašparović Anka
2
duna, Like, te Slavonije. 1 Ponajprije su prebačena najmanja djeca, a već 3. VII. počelo
se otpremanjem djece, koja prema starosti
treba da pohađaju školu. Poslije 6-dnevnog
boravka u karanteni u Carbonari-u, otpremljena su djeca u St. Cesarei Terme na jugu
Italije. Budući da su iz zdravstvenih razloga
morala djeca primiti više vrsti injekcija, a i
topla klima izazivala je prvih dana reakciju,
nismo otvorili školu 14 dana, dok se djeca
nisu aklimatizirala i odmorila. 2
Dne 26. VII. izvršeno je grupiranje djece po odjeljenjima, te formiranje razreda.
Do danas je osnovnom školom obuhvaćeno
616 djece. Budući da je većina djece bilo
nepismeno, otvoreno je najviše I-vih razreda. Od učenika, koji su navršili 110 godina,
a nepismeni su, formirali smo 2 t. zv. napredna I. razreda, u kojima se radi veće
apercetivne sposobnosti te starije djece preuzima gradivo bržim tempom. Praksa pokazuje da je to pitanje pravilno riješeno, djeca
će za kratko vrijeme svladati propisano gradivo za I. razred i odmah preći u II. razred.
—
—
—
—
—
—
—
—
Obuka se vrši u dvije školske zgrade sa
7 prostorija te u 2 šatora. Radi velikog pomanjkanja prostorija nastava se vrši dvokratno, a da se svi razredi mogu pravilno
izmijeniti, ima svako odjeljenje obuku 5
dana u sedmici.
U doba, dok se djeca zadržavaju u dječjim domovima, ponavlja se sa njima i utvrđuje pređeno gradivo.
. . . Materijalno stanje. Potrebni materijal za školu nabavlja se i ovdje vrlo teško,
jer vlada velika nestašica teka i olovaka, te
potpuno pomanjkanje knjiga. Poduzimamo
sve, da se škole pravodobno snabdiju potrebnim stvarima.
Sva djeca gimnazije su u organizaciji
UtSAOJ, te se s njima drže redovni sastanci.
Ostali prosvjetni rad.
Za nepismene drugove i drugarice otvoren je analfabetski tečaj. U početku je polazilo tečaj 21 učenica. Radi karantene u
�nekim domovima spao je broj redovnih polaznika na 14.
Čim se dovrši karantena po domovima,
otvorit će se opće obrazovni tečaj. Plan i
program rada za taj tečaj već je učinjen.
Predavači će biti profesori gimnazije.
U mjesnom NOO-u zadužena je u školstvo Anina Tompa.
Obuća i odjeća djece je potpuno manjkava. Veliki dio djece nema što presvući, a
obuće nema nitko, pa je laglja prehlada vrlo
česta pojava. Poduzimamo sve, da se djeci
što prije nabave potrebne stvari.
Zdravstveno stanje manje i odrasle djece
u posljednje dane naglo se pogoršalo.3 Dosada ima 200 slučajeva ospica i mumsa, a
danas su se pojavila 5 slučaja difterije i 2
slučaja šarlaha. Smjesta su poduzete sve
preventivne mjere, da se zaraza dalje ne
širi. Škola je zatvorena. Provedena je stroga izolacija po domovima. Porcije, iz kojih
djeca jedu, iskuhavaju se. Odraslim drugaricama dr. Karanfilovićeva održala je predavanje o pitanju zdravstva. Isto tako će se
održati predavanja i djeci po domovima.
1 O
b r o j n o m stanju i starosti naših d r ž a v l j a n a
u z b j e g u u I t a l i j i 1944. donosimo o v d j e podatke iz
i z v j e š t a j a , k o j i je Centralni odbor z b j e g a iz Jugos l a v i j e u I t a l i j i uputio Z A V N O H - u 30. I X . 1944.
bez u r e đ a j a i pokućstva, a p i t a n j e o d i j e v a n j a i
prehrane d j e c e n i j e bilo nikako organizirano. M e đutim drugarice, k o j e su pratile transporte djece,
a k o j e su p r i j e toga radile u d j e č j i m d o m o v i m a na
L o g o r ili b o l n i c a
od 0-1
god
od 1-8
god.
od 8-16
god.
Preko 16
god.
Ukupno
djece
Uku p n o
M.
Ukupno
svega
2.
S. M. di B a g n o
47
511
849
1234
1407
1096
1545
2641
S. M. di Lauca
119
435
510
1075
1064
1810
1329
Opaska
2139
10
426
687
206
1123
674
655
1329
Aversa
7
114
102
203
223
187
239
426
Carbonara
1
18
19
56
38
44
50
94
—
—
16
—
10
6
16
—
37
4
33
8
41
S. C e s a r e a
Bari
kane.
—
Radna cela
Maglie
Radna
Lecce
ceta
1
3
bolnica
Poggiardo
Boln. Bari i okolici
Ukupno:
12
—
2
190
—
—
12
—
12
—
71
42
81
116
96
101
197
—
—-
Centr. bol. M a g l i e
3
2
59
2
59
2
61
11
2
51
15
36
30
66
3965
7022
1589
2213
2 Kulturno-prosvjetni
odsjek C e n t r a l n o g odbora
zbjega u Italiji
uputio
je
Prosvjetnom
odjelu
Z À V N O H - a i z v j e š t a j 6 . X . 1944. g . o kulturnop r o s v j e t n o m radu u zbjegu, a k o j i obuhvaća p i t a n j e o r g a n i z a c i j e kulturno-prosvjetno.g odbora z b j e g a
p i t a n j e političkih prilika i n j i h o v o g odraza na p r o s v j e t n i rad, organizaciono stanje škole i t e č a j e v a
i ostali prosvjetni rad.
Osnovne škole z b j e g a bile su organizirane u
S-ta M a r i a di B a g n o (2), St-a Cesarei (1), St-a M a ria di Leuca (2), A v e r s a (2), a g i m n a z i j e u St-a
M a r i a di B a g n o i u St-a Cesarei. U tim školama
bilo je
1.683 polaznika.
(Partizanska g i m n a z i j a ,
osnovana 1944. g. u G l i n i na B a n i j i , bila je također evakuirana u I t a l i j u , g d j e je, upotpunjena i
proširena, nastavila radom).
N a d a l j e su održavani mnogi analfabetski tečaj e v i , kod k o j i h su n a j b o l j i uspjeh pokazale L i č a n k e
u St-a M a r i a de Leuca, zatim kazališne grupe u
St-a M a r i a di Bagno, St-a Cesarea i St-a Maria
di Leuca i pučka sveučilišta s p r e d a v a n j i m a u svim
logorima.
3 Uslovi,
k o j e je z b j e g d j e c e u I t a l i j i našao
p r i g o d o m svog dolaska, b i l i su v r l o teški. Z g r a d e ,
k o j e su bile određene za d j e č j e domove, bile su
3030
3992
3057
Osoblje 58
oslobođenom teritoriju, pokazale su izvanrednu snal a ž l j i v o s t i požrtvovnost.
Primjenjujući
iskustva
svog rada u partizanskim d o m o v i m a u domovini,
one su u n a j k r a ć e v r i j e m e i g o t o v o ni sa k a k v i m
sredstvima uredile uzorne d o m o v e . N a k o n 14 dana
započeo je r e d o v a n školski rad u z b j e g u .
U organiziranju d j e č j i h d o m o v a u I t a l i j i istakla
se naročito M a t i l d a P a p o i Z l a t a Rebić. U d j e č j i m
d o m o v i m a z b j e g a v l a d a o j e isti duh, k o j i j e v l a d a o
u partizanskim d j e č j i m d o m o v i m a u domovini. O
tome, koliko su se ova d j e c a brinula i bila vezana
uz ome k o j i su ostali u d o m o v i m a u z e m l j i , s v j e d o č i
pismo S o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a d j e č j i m dom o v i m a u Klasniću, R a d o n j i , Jovičićima, Preki, D a brini i G l i n i i d j e č j o j bolnici u Buzeti od 10. X I I .
1944., k o j e donosimo u izvodu:
» P r e m a priloženom popisu d o s t a v l j a j u se razne
konzerve, čokolada, bonboni, sapun i t. d. Te živežne
namirnice i ostalo sakupila su naša djeca, k o j a su
o v o g l j e t a otišla u I t a l i j u . Ona su otkidala od svojih usti ju i štedila da mogu poslati dar s v o j i m
d r i l o v i m a i drugaricama u d j e č j i m d o m o v i m a u
domovini. I a k o je svega malo, ipak to p r e d s t a v l j a
skupocjenu pomoć v a š o j svakodnevnoj ishrani. R a z u m l j i v o je, da se mora nastojati, da se sa mater i j a l o m postupa što š t e d l j i v i j e i što svrsishodnije.«
�Narod
Dokument
iz
okolice
Knina
u
zbjegu
St.
Maria
di
Bagno
u
Italiji
—
1943.
g.
486
PET MJESECI ŽIVOTA I ŠKOLSKOG RADA U PUSTINJI
Članak
iz
»Našeg
lista«,
logorskih
»KAKO
novina
SMO
Navršilo se pet mjeseci našeg rada u
školi. Prvo polugodište u El-Shattu. Poboljšale su se prilike i uslovi pod kojima mi danas radimo.
Nad nama je sjena platnenog krova. Dječica sjede pred drvenim klupicama. Slova
se nižu pred njima na crnim limenim pločama, a ilustracije raznih El-Shattskih događaja veselo se šarene u dječjim crtankama. »Pionirski list«, »Glas pobjede« i druga štampa hitro prelazi iz ruke u ruku. Nove geografske karte, zidne novine i reklamne slike savezničkih aviona i brodova osvježuju monotonu boju šatorskog zida. Rad, veselje i pjesma u svakoj platnenoj učionici.
Započeli smo drukčije. Pod toplim februarskim suncem, na žutom pijesku. Svako je
jutro odlazilo s pjesmom oko 450 djece iz
prvog rejona tamo, gdje su se danas podigli
šatori III. logora. Neobičan je to bio prizor
Svaka četa sa svojim, drugom učiteljem stupala je i razmještala se na pustinjskoj širini kao mala vojska. Svaki je zauzeo svoje
mjesto. Iskopao sjedalo u pijesku. Onda je
počinjala obuka.
prvog
logora,
br.
181,
1944.
g. 1
NAPREDOVALI«
Prvi razredi su imali u početku maleno
drvce i beskrajnu žutu pustinjsku ploču. Po
njoj su iskrsavali nesigurni crteži kamiona,
brodova i aviona. Radost je bila velika. Prostoru ploče i crtežima nikad kraja. Nije trebala stara krpa za čišćenje školske ploče.
Pod vještim rukama djece II. razreda čarobno su nicale iz pijeska i naše vrletne planine, klanci, otoci, luke i bunkeri. Sjećanje na
borbu u domovini djeca su živo prenašala
na pustinjski pijesak. Fašisti su tih dana
grdno stradali. Sve se rušilo na njih. Ostali
su zauvijek pod pustinjskim pijeskom.
Najstariji su označavali u arima i hektarima veličine svojih ostavljenih vinograda,
vrtova i maslinjaka, i tako su naša djeca,
u topla jutra, osvajali i oživljavali azijsku
pustinju. A pri kraju su oni najmlađi zavitlali kolo. Sve je šire i šire bivalo, dok se
na kraju ne bi slilo u jedno ogromno šareno
i raspjevano kolo.
I jedno jutro, kad je aprilsko sunce ozbiljno zapeklo, a sitna dječja lica pokisla u
znoju, ušli smo prvi put u školske šatore.
Podigao se čitav mali platneni gradić. Bilo
�ih je 19 na broju (prvi rejon prvog logora).
Jutarnja se slika promijenila. Malene, brze
i bose nožice hitro i vješto preskaču preko
šatorskih konopaca. Kroz platnene rešetkaste
prozorčiće proviruju nestašne glavice nasmijanih očiju. Veselo dovikivanje: »Hej, trećaši, nakrivio vam se krov«, »Drugaši, zategnite konopce. Odnijet će vas gibli2 lipo u
Primorje.«
Oni najmanji hrabro vuku svoje male
bančiće,® vlastitu rukotvorinu, sjednu na njih,
karton naslone na koljena, klupica je gotova.
To je sav namještaj. A ipak se radi, mnogo
radi, nema neprijateljskih topova, minobacača ni aviona. Osiguran je miran život i
rad u El-Shattu.
Najteže je bilo s papirom. Nije ga bilo
dovoljno, a svi hoće da pišu za »Zidne novine«, za »Pionir«. Pitanje su riješili brzo
sama djeca. Ko mišići zavukli se svugdje,
gdje su bile ostavljene prazne cementne
vrećice, pa i torbe. Olovka je najdragocjenija. Ljubomorno se čuva. Ali drugarstvo
uvijek pobjeđuje. Lomi se ona u potrebi na
dva tri dijela. Svi treba da pišu, svi žele da
uče.
Svaka izgovorena i napisana riječ izaziva dnevno sjećanje na dragu domovinu, borce, druga Tita. U tim malim drugovima odražava se borbeni duh Dalmacije i cijele naše
domovine. Pjesme niču. Mali Ivo poručuje:
»Druže 'Tito, oslobodi nas još ovo lito«. Velika je ljubav i vjera u njega.
Mali Vinko sprema sliku druga Tita, nosi
je u šator. »Znaš, drugarice, svi ga vole, pa
se bojim da nam ga netko noću ne bi odnio.
Ovako ja svaki dan. Noću ga čuvam u mome
šatoru, a ujutro donosim«.
šestgodišnja me Ljubica tiho moli: »Pokaži mi po dva slova dnevno. Jedva čekam
da pišem ocu u Biokovo«. Jutrom se okupljaju oko geografskih karata. S uzbuđenjem
prate po karti velike pobjede naše NOV i
velikih saveznika.
»Vidiš, drugarice, da ćeš jesti s nama još
ove zime suhe smokve u Podgori«. Odgovorila sam im s osmjehom: »Nije ih imao tko
sušiti«. Ali oni me zapljusnuše s povicima:
»Partizanske radne čete, zar ti to ne znaš,
drugarice?«
I tako jedno jutro osvanule su pred njima drvene klupe. Čak i prava crna ploča.
Uzbuđenje je bilo veliko. Kroz sve šatore
prostrujalo je radosno dječje cvrkutanje.
Natjecanje tko će bolje urediti svoj šator
bilo je udarničko. I za čas očišćeni, natopljeni vodom, zasuti, ukrašeni slikama, lelujali su se veselo školski šatori na čvrsto zategnutim konopcima. Trećaši odnose pobjedu. Ali što onda? »Eh, da mi je sada imati
makar ključ«, smije se mala Olja. A šator,
kao za inat, ima dvoja vrata bez ključa i
Obuka u Ell Shßttu
�U Ell Shattu
Stranica
iz
»Početnice«
�Djeca
prozore bez stakala. Stariji se đaci snašli.
Izmišljaju bezbrojne načine kako će ga poslije obuke zatvoriti. Tajnu ljubomorno čuvaju. Jednu sam otkrila. Zatvaraju iznutra,
pa kao mačići preko »tavana« izlete napolje.
Oni najmanji dežuraju. Samo često dežuraju
u društvu, zaigraju se, pa trčeći oko šatora
rastvore sva vrata i zaborave na svoju dužnost. Ujutro, naravno, plač. Nestale šarene
lijepe slike.
Najveselije je u gimnastičkom šatoru.
Zvuči harmonike razliježu se često jutrom
uče
na
pijesku
i večerom. To male pionirke igraju i pjevaju.
Pored njih natječe se u vježbanju mnogo
djece. Čak i oni najmanji. Veselje, radost,
život. Naokolo mnogo zahvalne publike. Majke u naručju s djecom i naši starci. Djed
Ivan veli: »Da mi je skinuti jedno četrdeset
godina, vala bi i ja zabalao.«
Naša je škola okupila roditelje i djecu.
Zahvatila je duboko u srž našeg naroda u
zbjegu. Večerom se razliježe po svim- šatorima popularna pjesma pionirskog kola »Zavitla se kolo usred Dalmacije«.
429
pw
�1 Nakon
p o v l a č e n j a od preko šest mjeseci, _oko
28.000 jugoslavenskih izbjeglica, većinom iz D a l m a cije, smjestilo se u pustinjskim logorima Egipta —
u E l i Shattu, Katatbi i Tolumbatu. ( V i d i dok. br.
28«, str. 473 k n j . I.)
Ž i v o t je u logorima započeo odmah. L o g o r i su
bili puni djeoe. T r e b a l o ih je okupiti i otvoriti za
n j i h osnovnu školu. Uskrsnuo je odmah i problem
smještaja. H i l j a d e je djece, a ne'ma ni zgrada, ni
šatora, ni krede, ni pisaljke, ni papira, ni k n j i g a .
Ipak je na prostranim pustinjskim uvalama i huincima 22. I I . 1944. g., devetnaest dana nakon dolaska, započela radom osnovna škola u p r v o m logoru
E l l Shatta. T o g a dana, nakon svečanog o t v o r e n j a ,
desetak g r u p a d j e c e sa s v o j i m nastavnicima razišlo
se prostranom pustinjom, da potraže na pješčanim
humeima s v o j e » r a z r e d e « i da u pijesku iskopaju
s v o j a prva sjedala. T a k o je započela obuka u EU
Shattu, zatim u Katatbi i Tolumbatu, g d j e je 5.766
učenika bilo o'buhvaćeno u 174 školskih o d j e l j e n j a .
D v a mjeseca nakon o t v a r a n j a osnovne škole, o t v o rene su d v i j e niže g i m n a z i j e , u k o j i m a je r a d i l o
1.194 učenika u 32 o d j e l j e n j a .
P r o b l e m i su se nizali: kako nadoknaditi školov a n j e djeci, kako sastaviti nastavni plan i p r o g r a m
i t. d. Odlučeno je da starija djeca, k o j i m a je rat
omeo školovanje, kroz jednu godinu završe dva razreda. O d m a h se prišlo izradbi nastavnog plana i prog r a m a za osnovne
škole.
Međutim,
sastavljanje
p r o g r a m a p r e d s t a v l j a l o je poseban problem, j e r n i j e
bilo ni k n j i g a , ni slika, a okolina, u k o j o j su ž i v j e l i ,
davala je oskudne p o j m o v e i mogućnosti rada.
Ž i v a r i j e č učitelja, i nekoliko crteža, morala je
pomoći kod stvaranja predočaba i p o j m o v a za sve
ostalo.
D r a g o c j e n a j e bila međutim pomoć dnevnih l i stova, k o j i su j e d n o m sedmično donosili » P i o n i r s k i
p r i l o g « . 18. I I . 1944. g. počeo je izlaziti na šapirog r a f u i d j e č j i list » N a š p i o n i r « , k o j i donosi p r v e
štampane
tekstove za
djecu i originalne
dječje
radove.
P r v e početnice sastavljao je svaki učitelj za svoj
razred u obliku » Z i d n i h početnica«, a štampana
slova izrezivali su sa natpisa konzervi, sanduka
hrane i t. d. V e l i k i je uspjeh bio u izdavačkoj d j e latnosti štampanja »'Početnice«, na f i n o m bijelom
papiru u četiri b o j e . Ilustrirani tekstovi u n j o j govore jasno o životu naše d j e c e u logorima.
P o r e d škola otvoreni su u logoru d j e č j i vrtići
za n a j m a n j e , d j e č j i domovi, stručne zanatske škole
za o b r a z o v a n j e mladih radnika i radnica iz logorskih radionica.
R a d s pionirima u vanškolsko v r i j e m e bio je
bujan i raznolik. O tome s v j e d o č e m n o g o b r o j n e literarne grupe, k o j e su u svim logorima i rajonima
uređivali s v o j e zidne novine, a n a j b o l j e priloge
slali su u » N a š p i o n i r « . R a d u pionirskim radionicama o k u p l j a o je m n o g o pionira. R a d o v i su bili
raznoliki,, rađeni n a j r a z l i č i t i j o m tehnikom i mater i j a l o m , k o j e im je davala pustinja i Sueski kanal
(glina, lim, žica, komad drva i t. d.), a posebnu
v r i j e d n o s t imali su d j e č j i r a d o v i ji linorezu.
N a j z n a č a j n i j i uspjesi vanškolskog rada bile su
folklorne, dramske grupe i pionirski p j e v a č k i zborovi. Do zavidne umjetničke visine r a z v i o se t a j
rad kod pionira u p r v o m logoru, g d j e je bilo osnov a n o P r v o pionirsko kazalište l o g o r a Ell-Shatt. P r v i
počeci" rada pionirskog kazališta bili su veoma teški.
T r e b a l o je sve stvarati: pisati, režirati, koreografirati — i to sve bez ikakvih stručnjaka. S a v t a j
posao preuzeli su p r o s v j e t n i radnici. Od obojenih
vreća, šatorskog platna i konopaca izrađivale su
članice A F ' Ž kostime, cipelice i kulise. V e ć u rujnu
1944. g. na s v o j o j d r u g o j priredbi pred preko 10
tisuća g l e d a l a c a iz naših logora, kao i savezničke
komande tih logora, to kazalište i z v o d i l o je po .prvi
put originalno d j e l o » B i r a n j « — narodni o b i č a j i iz
Kaštela, izraženi p j e s m o m i plesom ( d j e l o je doživ j e l o preko stotinu izvedbi na turneji toga kazališta
po Egiptu, J u g o s l a v i j i i č e h o s l o v a č k o j ) .
2
3
Pustinjski
Klupice.
vjetar.
D o k u m e n t 487
IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA OBLASNOG
NOO
ZAGREBAČKE
OBLASTI
OD 4. VIII. 1944. SOCIJALNOM ODJELU ZAVNOH-a 0 BRIZI ZA DJECU, ŽENE,
INVALIDE I IZBJEGLICE
OBLASNI
NOO
ZAGREBAČKE
Socijalni
OBLASTI
odjel
B r o j 1/44
Predmet:
Izvještaj
o radu u mjesecu srpnju
1944.
Dne 4. kolovoza 1944.
Zemaljskom
Antifašističkom V i j e ć u Narodnog Oslobođenja
Hrvatske
—
Socijalni
odjel
Prilike za rad na području ove oblasti bile su nepovoljne za rad uslijed čestih neprijateljskih prepada, a naročito u okruzima Krapini, Varaždinu i Zagrebu. U tim okruzima je svaki rad gotovo posve onemogućen, jer neprijatelj stalno kontrolira cijeli teren.
iNa području Okruga Bjelovar nalaze se 2 dječja doma i to u Koprivnici i Kloštru
Podravskom. Kontrola nad radom u tim domovima sada je nemoguća, jer se u tim mjestima nalazi neprijateljska vojska.
Na području okruga Moslavina nalazi se jedan dječji dom i obdanište. U dječjem
domu imademo smješteno 18 djece, koja polaze školu. 19 je otpremljeno iz doma za
Siciliju.
�Dom za majke i djecu u Hercegovcu — 1944. g.
U obdaništu su smještene žene i djeca naših boraca. Djece imade 15 u starosti do
3 godine. Opskrba sa svim potrebnim, je osigurana.
Sa Moslavačkog okruga odaslani su nepokretni invalidi — pred kratko vrijeme — u
Slavoniju, odakle su odpremljeni za Siciliju. Točan broj invalida sa tog okruga nismo još
primili, ali su radovi oko okupljanja podataka u toku.
0 invalidima iz ostalih okruga nemamo još nikakovih podataka.
Na području ove Oblasti imademo preko 700 izbjeglica, koji su smješteni u tri
logora i to: dva logora na bjelovarskom okrugu, a jedan na moslavačkom okrugu. Sve su
te izbjeglice opskrbljivane preko odnosnih Okružnih NOO-a. Poduzete su mjere, da su se
svi za borbu sposobni prijavili u NOV i to sa bjelovarskog okruga oko 60, dok nam nije
poznat točan broj mobiliziranih sa moslavačkog okruga. Veliki broj izbjeglica razvrstan je
na rad — prvenstveno na rad oko žetve, — dok su u logoru sada ostale većinom žene sa
djecom i stariji ljudi, koji nisu za poljski rad sposobni. U izbjegličkim logorima redovito se
održavaju sastanci, na kojima se čita naša štampa, i na kojima se izbjeglicama tumače
važnija politička pitanja.
Pomoć obiteljima naših boraca — u koliko je bilo moguće — pružena je na svim
okruzima.
Smrt fašizmu — Sloboda narodu!
Pročelnik
socijalnog
Takač1
1
Đuro
Takač.
odjela:
�Dokument
488
IZVJEŠTAJ I Z A S L A N I K A Z A V N O H - A MIRE
DEBELJAK I SAšE
15. VIII. 1944. S O C I J A L N O M O D J E L U Z A V N O H - A
0
DJEČJIM
ZLATARlć
DOMOVIMA
OD
U
R A D O N J I I JOVIČIĆIMA
Izvještaj
o organizaciji dječjih domova na Kordunu.
Okružni NOO za Kordun organizirao je
dva dječja doma i to :
1. u Radonji, kotar Vojnić za predškolsku
djecu,
2. u Jovičićima, kotar Vrginmost za
školsku djecu.
Pregledali smo danas te domove i podnosimo slijedeći izvještaj :
D j e č j i dom u R a d o n j i .
Smještaj doma.
Radonja se nalazi u kotlini ispod Petrove Gore, pa ni klimatski ne odgovara za
smještanje dječjeg doma (magle, veoma
hladne noći i t. d.), ali kako je to dom za
malu djecu, koja su teško pokretna, za današnje prilike je u tom pogledu smještaj
doma u Radonji dobar. Dom se nalazi uz
samu seosku cestu i nema dovoljno dvorište
za djecu.
Tik uz zgradu, u kojoj spavaju djeca, nalaze se staje za krave i konje, a uz nju đubrište, a uz đubrište zahodi, koji se vežu na
dječju privremenu blagovaonu.
Zgrade.
Dom je smješten u jednoj zgradi i nekoliko baraka. Zgrada ima 3 sobice. U većoj
sobi, koja ima pod, smješteno je 18 krevetića, u kojima spava po 2 djece od 5—7 g.
U krevetićima su slamarice, presvučeni jastuci, plahte i deke (veoma lagane).
U manjoj sobi uređen je ležaj po duljini
sobe za manju djecu od 2—4 godine. Na ležaju je slama pokrivena plahtom. Djeca su
pokrivena samo dekama, koje su vrlo slabe,
jastuka presvučenih ima samo 2—3, a u toj
sobi leži oko 30 djece.
Za dnevni boravak i za spavanje osoblju
prenesena je jedna zgrada tako, da će za
djecu biti uređena soba 5X6 m.
Kuhinja je sada smještena u jednoj privremenoj baraki pod sušom. Djeca sada jedu
pod sušom na stolu. Osoblje spava isto u
toj suši i pod vedrim nebom.
Unatoč toga što nema prostorija, sve je
u domu čisto i uredno.
Broj djece.
Sada iznosi 60, što je preveliki broj za
smještaj. Mišljenja smo, da se u domu u
Radonji ne smije smjestiti više od 50 djece,
jer ako bude veći broj, prijeti opasnost od
bolesti.
U dom u Radonji ne bi se smjelo upućivati djecu ispod 3 godine, jer se ta djeca
u prilikama (klimatskim i stambenim), kakove su u Radonji, ne će održati zdrava.
Upravu doma vodi sada drug Miloš Gvozdenović, koji je veoma agilan, ali nema
spreme za vođenje dječjeg doma, a pogotovo
doma za malu djecu, koja zahtijevaju naročitu njegu i skrb i pedagoško rukovodstvo.
On ujedno vrši i rad ekonoma, za koji je
veoma sposoban, jer je okretan, a što je još
važnije ima mnogo ljubavi i razumijevanja
za djecu.
D j e č j i dom u J o v i č i ć i m a .
Smještaj doma.
Zgrada, u kojoj je smješten dječji domi,
veoma je prikladna za dječji dom i na dobrom je mjestu (na brežuljku, dalje od ceste
u blizini potoka i šuma), samo je nezgodna
za slučaj pokreta, pa je zato u njoj smješten
dom za školsku djecu, koja su lako pokretna.
Nedostatak je što nema kuhinje, pa će
se kuhinja i stan za osoblje morati organizirati u kući, koja je oko 20'0 m udaljena od
dječje nastambe.
Taj dom još nije organiziran. Djeca spavaju na podu na slamaricama. Nemaju dosta
pokrivača, plahti, slamarica, niti jastuka.
Još nisu napravljeni ni ležaji, ni stolovi, ni
klupe. Za kuhinju manjkaju ploče na štednjaku. Nema nikakvog pokućtva. Radi toga
posebno prilažemo popis stvari, koje dom
treba, i koje valja čim prije nabaviti.
Broj djece iznaša sada 45, a kada se dom
uredi, moći će se smjestiti 60 djece. Ima 2
spavaonice (1 za dječake a 1 za djevojčice)
bolesnička soba, i velika soba za učionicu,
koja će ujedno biti i blagovaona. Posebno
ima soba za kancelariju i stan upravnice.
Djeca su prilično ospkrbljena odjećom,
a ima i 1 padobran, od kojega se može sašiti
nešto rublja.
�Djeca uče ručni rad pred dječjim domom u Radonji
Školski materijal upotrijebit će se od dječjeg doma u Grabovcu . . .
Okružni NOO za Kordun imenovao je za
upravnicu doma drugaricu Smilju Dojčinović, stručnu učiteljicu, koja će voditi i obuku
u osnovnoj školi doma.
U domu ima sada samo ekonom i 1 drugarica za p r a n j e rublja.
Prema potrebama domova na Kordunu
predlažemo da se nađe i namjesti ovo
osoblje :
U Radonji:
1. Za pedagoški rad s djecom Olgu Dupalo, koja je ranije polazila školu odgojiteljice u Rudama, 1 osoba
2. Za pomoćnu nastavnicu Bosiljku Đerić
1 osoba
3. Za higijeničarku treba naći, 1 osoba
4. Za k u h i n j u : 1 kuharica ima; 2 pomoćnice treba naći, 2 osobe
5. Za praonicu ima 2 drugarice, 2 osobe
6. Za čišćenje prostorija i njegu bolesne
djece (danju), 1 osoba
7. Za šivaonu ima jedna švelja, potrebno
je naći još jednu švelju kao pomoćnicu, 1
osoba
28
Žene Hrvatske u N O B
8. Za ekonomat sada vodi brigu drug
Gvozdanović, 1 osoba
Svega 12 osoba.
Za J o v i č i ć e :
Za upravnicu i učiteljicu Smilja Dojčinović, 1 osoba
Za pomoćnu nastavnicu Reginu Kamhi,
1 osoba
Za higijeničarku i administraciju drugaricu Zlatu Šestić, 1 osoba
Za kuharice : Anku Velimirović i drugaricu Ljubicu iz Radonje, 2 osobe
Za p r a n j e rublja i čišćenje prostorija popotrebne su 3 drugarice, 3 osobe
Za ekonomat Bogdana Dobrosavljevića,
1 osoba
Za šivanje i krpanje 1 švelju, 1 osoba
Svega 10 osoba.
Potrebno je naći 2 drugarice za p r a n j e
i čišćenje i jednu švelju. Prema tomu bilo
bi u domu 10 osoba, i to za rad s djecom 3
osobe, a za rad u domu 7 osoba.
Na oko možda izgleda, da je broj predloženog osoblja prevelik. Međutim ako se ima
u vidu, da će naši dječji domovi biti uređeni tako, da će u stvari obuhvatiti dvije ustanove, i to dom1 i školu, onda broj predloženog
osoblja jedva pokriva potrebe.
433
�Naši dječji domovi prešli su fazu, kada
su bili samo skloništa za djecu, i moraju se,
prema općem razvoju NOB, i oni razvijati.
Oni moraju osim krova i kruha našoj djeci
dati potpunu zdravstvenu njegu, odgoj i
obrazovanje prema dobi djece. Zato među
osobljem1 predlažemo pedagoge, koji će voditi i odgoj djece i nastavu, higijeničarku,
koja će bdjeti nad njihovim zdravljem, te
potrebno osoblje za obavljanje redovitih poslova oko reda u kući i životnih potreba
djece, (ekonomat, kuhinja, praonica, čišćenje prostorija, šivaona i t. d-)
Popis
inventara
Napominjemo da je neophodno potrebno
da Okružni NOO Kordun postavi centralni
ekonomat, koji će voditi drugarica Puškarić, jer se domovi moraju hitno snabdjeti i
urediti, kako bi u njima započeo redovan
život. Ova privremenost u našim domovima
jako se odražava u svakom pogledu na djeci.
Naročito je potrebno pomoći uređenju doma
u Jovičićima ...
Izaslanici
Mira
ZAVNOH-a
Molnar-Debeljak,
Šaša
Zlatarić
d j e č j e g doma u Radonji 1
(prilog
Posteljina
20 čebadi
20 slamarica
52 jastučnice
43 plahte
7 raznih pokrivača
36 jastuka
21 ručnik
9 madraca za tri kreveta
D j e č j a obuća
7 pari papučica
Dječje rublje i odijela
14 crnih gaćica (spielhosen) bez rukava
(padobran)
16 zelenih gaćica (spielhosen) sa rukavima
(padobran)
11 zelenih muških košulja sa rukavima
(padobran)
7 muških košulja bijelih (domaće platno)
19 ženskih žutih haljina kratkih rukava
(padobran)
11 ženskih haljina zimskih (barhet, polovne)
4 ženskih haljina bijelih (žutica, padobran)
12 malih gaća bijelih (domaće platno
polovne)
17 malih prsluka bez rukava
2 mala kaputića
6 ženskih spavaćica (stare haljine, domaće
platno)
3 suknje za djevojčice
4 šarene haljine za djevojčice (nove, 2 od
flanela)
5 muških hlačica (starijih)
2 ženske bluze (starije)
3 vunene spielhose
2 gaćice ženske
11 pari sokna
izvještaju)
35 pari čarapa dugih (novih)
16 pari čarapa dugih (starijih)
30 pari čarapa pamučnih bijelih (starih)
Higijensko
9 pljuvačnica
2 noćne posude
1 zahod-stolac
posuđe
Razni m a t e r i j a l i odijela
8 trbušnih povoja
14 džempera crnih talijanskih (odrasle)
12 pari šarenih čarapa
1 kutija bijele krede
1 kutija pera školskih
3 kutije plastela drv.
1 kutija vodenih boja
2 kista
1 bočica tuša
2 bočice tinte
1 mala bala pak-papira
10 komada crtanka
6 komada bilježnica (22 lista)
1 lutka »Pionir Veseljko« za kazalište
1 lopta
1 mala vrećica krpica za bebe
1 domino u bojama
1 tuba lysola (kruto stanje)
1 tuba ichtyol vaselina
2 kutije seruma proti difterije
15 gr alkohola 60«/o
5 gr kale. hypermangana
1 kutija Novalgin-Cinin tablete
2 tube Plurasola
6 kutija adexolina
1 bočica jod tincture
1 bočica valeriane kapi
1 tuba Flogacida
12 komada hydrophilne gaze
2 komada zavoja
�Partizanski dječji dom u Radonji na Kordunu
Partizanski dječji dom u Jovičićima na Kordunu
�1 kutija catanina
2 kutije masti za kraste
1 toplomjer
1 kutija sulfamic! tablete
2 paketa vate
1 kutija atebrina
1 Iz o v o g popisa inventara v i d i
se kako su bila
skromna m a t e r i j a l n a sredstva, s k o j i m a su raspolagali d j e č j i domovi. U domu u R a d o n j i bilo je 60
djece, a samo 20 slamarica i 9 madraca. D j e č j e
rublje i h a l j i n i c e bile su p o n a j v i š e sašiveni od padobranskog platna, a cipela uopće n i j e bilo. U inventaru l j e k a r n e n i j e bilo ni n a j p o t r e b n i j i h l i j e k o v a ,
Dokument
pa ipak je osoblje d o m o v a i s tim sredstvima i
l i j e k o v i m a uspjelo da spasi i sačuva z d r a v l j e velikom broju djece. N a r o č i t o , ako se uzme u obzir, da
su u d j e č j i m domovima na oslobođenom teritoriju
radile p o n a j v i š e žene, seljanke, k o j e dotada nisu
imale nikakvog iskustva u tom radu.
409
DOPIS OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU OD 23, XII 1944, OKRUŽNOM NOO ZA
VIROVITICU
OBLASNI
NOO
ZA
Prosvjetni
Br.
SLAVONIJU
odio
1030, 1032, 23. X I I .
1944.
Okružnom NOO Virovitica
Prosvjetni odio
Dostavljamo vam ove dvije molbe sa strane Štaba VI. korpusa za prijem srednjoškolske djece u internat. Ako je moguće ukopčati ovu djecu u odjeljenja u srednjim školama na vašem okrugu t. j. ako ima novoformiranih odjeljenja i ako je moguće primiti tu
djecu u internatu, vi odlučite u koje bi se škole mogla upisati (i u koji internat).1 O riješenju ovih molba potrebno je obavijestiti Štab VI. korpusa i ovaj odio.
Smrt
fašizmu
—
Sloboda
narodu!
Pretsjednik:
Pročelnik: u z.
v. r. T a d i j a n o v i ć
v. r. Jović
Paralelno s oslobođenjem t e r i t o r i j a narodna je
vlast otvarala škole i g i m n a z i j e .
P r v a g i m n a z i j a k o j a je počela raditi 1943. g. na
oslobođenom teritoriju Hrvatske bila je g i m n a z i j a
1
Obuka
4>
?6
u osnovnoj školi
a Otočcu. G i m n a z i j a u R u j e v c u otvorena je 1943.
g. 1944. g. otvorene su g i m n a z i j e u Pisarovini, Glini,
Bršljanici, Pakracu i Požegi,
u
Otočcu
—
1943. g.
�Tečaj
za
upravitelje
U
dječjih
sredini:
domova
Tatjana
u
Marinić,
Splitu
—
upravitelj
veljače
1945.
g.
tečaja
Dokument
DOPIS SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A
OD
5. II. 1945.
490
PREDSJEDNIŠTVU
ZAVNOH-a 0 ORGANIZACIJI DJEČJE KOLONIJE U SPLITU
ZEMALJSKO
NARODNOG
ANTIFAŠISTIČKO
OSLOBOĐENJA
Odjel
Broj
VIJEĆE
HRVATSKE
socijalne politike
128, dne 5. v e l j a č e 1945.
Predmet:
Organizacija
skrbi
za nezbrinutu
djecu.
Predsjedništvu ZAVNOH-a
Savezno s nalogom Predsjedništva od 7.
I. 1945. broj 22 dostavlja se nacrt organizacije dječje kolonije u Splitu.
Nacrt je sastavljen na temelju savjetovanja delegata odjela socijalne politike,
odjela narodne prosvjete, narodnog zdravlja
i predstojnika socijalne politike.
Nacrt je predan zainteresiranim odjelima
S tim, da odmah pristupe provedbi reorganizacije dječje kolonije u Splitu,1 jer to nalažu teške prilike, u kojima se nalaze djeca
i mladež u toj koloniji.
Delegati odjela, koji će provoditi tu reorganizaciju, pregledat će i sve ustanove so-
cijalne zaštite i skrbi za majke, djecu i mladež u Splitu i Srednjoj Dalmaciji.
Po svom povratku u sjedište ZAVNOH-a
nastavit će radom na izradbi zajedničkog
plana o organizaciji zbrinjavanja djece i
mladeži na teritoriju Hrvatske s delegatima
ostalih odjela ZAVNOH-a, koji se bave tim
pitanjima.
Ujedno se prilaže program i plan tečaja
za organizaciju i rukovođenje dječjim domovima.
Prvi tečaj, koji je ujedno i prvi takav tečaj u Hrvatskoj, održat će osoblje odjela
socijalne politike, odsjeka socijalne skrbi i
�Kulturno-prosvjetni
rad
u
dječjoj
bolnici
u
Splitu
—
1945.
g.
zaštite u Splitu prema traženju Oblasnog
NOO-a za Dalmaciju.
Praksa će se vršiti u dječjoj koloniji u
Splitu.
Po završetku tog tečaja organizirat će se
novi takovi tečajevi sa svrhom da se osposobe rukovodioci za vođenje takovih teča-
jeva za cijelu Hrvatsku, a s tim i potrebno
osoblje za rukovođenje i rad u dječjim domovima.
' 1 16. X I I . 1944. g., v r a ć a j u se u domovinu d j e c a
iz z b j e g a u St. Cesarei. Smješteni su u d j e č j o j kolon i j i u Splitu, u zgradi bivšeg hotela » Š i l e r « . .Sa isku-
stvima stečenim u tim domovima, bili su, p o s l i j e
Oslobođenja, organizirani svi d j e č j i domovi u Jugoslaviji.
Smrt
fašizmu
-
Sloboda
narodu!
V.
D.
O d j e l n i predstojnik:
u
z.
Jerko
Radmilović
D o k u m e n t 491
IZVJEŠTAJ VLATKE BABIĆ IZ BAJMOKA POČETKOM 1945. 0 PREBACIVANJU
IZBJEGLICA
SA
TERITORIJA
ZAGREBAČKE OBLASTI U VOJVODINU
Glavnom odboru izbjeglica zagrebačke oblasti — D r a v a f o k
Otkako1 smo 20. I. pošli na put, javili
smo vam se iz Okoraka i proslijedili put do
Pećuha. Tu smo, kako je bilo dogovoreno,
ostavili Rauša2 i Dragu Horvat. Pokazalo se,
da se u Batasegu mora večerati i noćiti, pa
su tu ostali Novak3 i drugarica Francika, a
Valiđija4 je krenuo s nama do Baje, gdje
smo ga ostavili zajedno sa Brabecom.5
Sve do Baje mogli smo uspostavljati veze s mjesnim vlastima (našima i ruskima).
Ali je ovo još i sada najbolnija točka našega
prebacivanja i to s razloga: a) što su ovdje
samo ruske vlasti, koje su i odviše okupirane prevozom vojske, ratne tehnike, municije
i ranjenika, što je sva Baja puna vojske, i
što je vrlo teško pronaći mjesto za odrna-
�Našem transportu priključilo se u Pećuhu
onih 25 majki sa dojenčadi, s kojima je krenula još ranije drugarica Marica (Zastavniković). Njih je onaj bugarski šofer jednostvano iskrcao 3 km- pred jednim selom blizu
Dunava i ostavio ih da se dalje probijaju
kako znaju.
zumijevanje i saosjećanje. Drugarice iz
AFŽ-a organizirale su na pr. svečan, korporativan doček djece i bio je upravo do suza
ganutljiv sam prijem, ma da je on zbog množine djece, koja su u vlaku prozebla, i množine žena stvorio u sumraku priličnu zbrku.
Seljani su se otimali za našu djecu i svaka
je kuća htjela da ih što ljepše primi i utopli.
Budući da su se djeca putem prilično razboljela, (prehlade, bronhitis, upale pluća,
čak i 2 slučaja tifusa), privoljeli smo da
djeca ostanu par dana po kućama, gdje su
ih domaćice prale, razušivale, krpale njihove
pohabane haljinice, popunjavale im garderobu i si. Mnogu našu djecu ne možemo ni
prepoznati koliko su se izmijenili u novim
haljinicama.
Drugarica Marica smjestila ih je onda
u Vilany-u i pošla dalje sama da otvara put.
Kako je prva direktiva Štaba III. Armije
bila Sombor, drugarica Marica je pronašla
u njegovoj okolici nekoliko sela i organizirala tamo prihvatnu stanicu u selu Kolut.
Ali jer se do Subotice lakše putovalo nego
do Sombora, mi smo pošli do Subotice, stavili se u vezu s ovdašnjom Vojnom upravom
u Novom Sadu, koja nam je dodijelila Bajmok kao prvo mjesto gdje da se smjestimo.
U tom je selu 400 napuštenih njemačkih
kuća. Drug Habdija i ja pregledali smo jedan dio tih kuća i dali ih odmah uređivati
za našu djecu.
Iako uređivanje prostorija sporo napreduje, moramo reći da smo od prvog dana
naišli ovdje kod svih drugova na veliko ra-
Pripremajući Bajmok na dolazak djece
sretala sam ljude, koji su mi sasvim ozbiljno
pristupali u brizi kako će ta djeca u internatu i nagovarali nas da djecu raspodjelimo
po kućama, koje će ih primiti kao svoje i
»dati im sigurno više no što mogu imati u
zajedničkom domu.« Jedna mala djevojčica
— Ruža Patarčić, stara 8 godina, govorila
je sasvim ozbiljno svojoj majci : »Otići ću
u Opštinu i reći ću komandantu: »Druže
Đeno, komandante, ako nam ne date ovu
decu, mi imamo pravo da vas izbacimo«. Ili
drugo neko (dijete). »Primit ćemo četvoro,
petoro i sedmoro (djece). Mama i baćo (otac)
neka spavaju u ladnom, a njih ćemo staviti
ovdje u toplom« i si....
Vlatka Babić
ranje u kako tako toplim prostorijama kao
i hranu dok se ne krene dalje za Suboticu,
U Subotici nas je dočekao drug Valent.6
Moramo naglasiti da smo tu osjetili ponovno da smo među svojima, na našem tlu, gdje
su nas dočekali s kolačima, toplim i slatkim
čajem i za našu djecu onako premrzlu i izmorenu od puta — bratskim srcem i osjećajima.
1
štaja,
Ovaj
koji
dokument je rukom pisani koncept i z v j e je
pisala V l a t k a
Babić,
tada
referent
i
juhe),
to
se
putem pokazao
m a n j a k na
osoblju.
Što je z b j e g bio bliže Dunavu, to je i zima bila jača.
P r o s v j e t n o g o d j e l a Oblasnog N O O Zagrebačke obla-
Preko
sti, u B a j m o k u , k r a j e m s i j e č n j a ili početkom v e l j a č e
mrznut. D j e c a su bila bosa, pa su ih veća d j e c a p r e -
1945. ,g. T r e b a o je da obuhvati čitav p r v i dio pre-
nosila, j e r n i j e bilo odraslih, k o j i bi to činili. P r i j e -
bacivanja
Zagrebačke
oblasti
išlo
pješice,
jer
je
sav
bio
za-
laz preko zamrznutog Dunava, k o d minus 15 stupnje-
Mađarske u V o j v o d i n u , g d j e su d j e c a razmještena.
va, koliko je bilo p r v o g dana, i s bosom d j e c o m od
N i j e poznato d a l i j e o v a j i z v j e š t a j bio dovršen.
5—10 g o d i n a — bio
kod
iz
se
preko
Problem
izbjeglica
Dunava
p r e b a c i v a n j a transporta bio j e p i -
tanje rukovodećih kadrova. P r i j e svega je sa samom
d j e c o m b i o potreban v e l i k i b r o j
problem
je v r l o
rukovodećih
težak.
kadrova
Z b o g toga je i
prilikom
n j a bio važan.
odraslih. U tu svr-
2
hu koristili su se svi p r o s v j e t n i radnici, k o j i su p o -
3
Stjepan N o v a k , z v a n Š t j e f , učitelj.
šli sa z b j e g o m . A kako nisu bile predviđene poteškoće
4
Franjo
oko eventualnih zastoja, pa noćenja, a time i d a l j i h
5
I v o Brabec,
novih obroka hrane
6
Valent
(naročito tople hrane kao č a j a
I v o Rauš, učitelj.
Validžija,
učitelj.
profesor.
Horvat,
učitelj.
prebaciva-
�Dokument
492
I Z V J E Š T A J OD
17. II. 1945. Z A V N O H - U 0 E V A K U A C I J I I S M J E Š T A J U Ž E N A I
DJECE
ODBOR
ZA
EVAKUACIJU
IZ
IZ
HRVATSKE U VOJVODINU
DJECE
Subotica,
17.
II.
1945.
HRVATSKE
Zemaljskom antifašističkom vijeću narednog oslobođenja Hrvatske1
Dragi
drugovi2
potkraj
kidno
su
napadati
okrug
pustili
gli
smo
došlo
lovara,
pa
i
i
narod
Oblasni
rovitica.
borbe
Nismo
oko
velikim
već
smo
se
naredba
noć
divizijom,
a
prebacimo
prosinca
u
ta
nam
preko
neki
od
da
ostavila
moram
cilo
i
se
ići
s
nama
internati
i
com.
tako
da
naših
oko
je
u
osoba,
mali
od
veliko
mogli
imali
smo
kod
Koste
Nagy-a,
u
a
cestu
u
Pošla
U
(bez
sam
u
prihvatišta
Vratila
sam
i
je
Glavno
i
20
tici,
sva
ušivanja
bilo
Najviše
Dravi,
Tamo
Drave,
svu
ali
narod
uz
bilo
je
sa
dogovorila
podrobno,
sa-
kreta-
smjestimo
djece
stalni
da
ne
smetamo
Odredio
to v r i j e m e
natrag.
Uredili
a
pre-
je
smjer
700
je
onda
preko
djece
S
a
po
tom
majkama).
će
sa
koravaju
koman-
odredili
smještaj
Komandant
smo
djece.
armije
da se
jedinim
nečistoću
ne
slažu
ih
djece,
nema
redovan
kada
idu
u
vozovi
sa
vojmogu
djecom,
Baji
čekati
djecu
još
pa
i
po
malu
djecu
raznim
djecom
rastaju
u
gimnazije
Frida
te
otposlan
Malu
dobro
materama
i
obuku
Novi
djeca vrlo
sa
naše
Godler
kurs
u
u
Bajmoku.
—
školsku
i
raz-
dan
odredišta.
Hajfeld-Mastort.
su
stanicu,
Nakon
na
Učiteljski
Suboih raz-
koji
smješteno
smještavamo
Tamo
u
odmah
ušiju.
Babić
za
smo
i
raskužnu
—
Horvat.
djecu
Sad
nou
smje-
smješta-
selima.
je
sa
najteže.
djecom
odredbama,
domovima,
i
djecu
organiziraju
Vlatka
Tise
odredili
otpremamo
škole
Tu
dom.
štena,
vamo
Suboti-
Transportira-
puna
imamo
sve
Valent
vorođenu
dječji
je
u
smo
dolaze
djece
su
drugarice
drug
je
koja
jer
vagoni
svu
zadržavamo
Bili
generala
mi-
sve
1.800
toliko.
djeca
prihvatište
djeca
Subotici
prema
i
ovdje
preko
ranjenički
naši
gdje primamo
vrstavamo.
jer
i
domovini
jedino
već
moraju
Prvi
dana.
dalje.
da
za
nekoliko
pri-
armije,
ne
sela
se
dje-
toga
slavonske.
da
i
sa
narodom,
priključiti
uslijed
još
ili
djece.
bandom,
već
dobro
moguće
djece.
u
imamo
Som-
prevoz-
bilo
tolike
za
prešla
U
Subotici
370
polagano,
transporti
već
—
sve
se
Sada
promet,
sam
tamo
nije
pred
najmanje
vezu
prebacila
pogoršavala,
bježalo
strašno
smo
predložio,
kraj
Sombor
ide
ostati,
III.
seljačke
područja
nje
u
događaji
se
Vojvodini
će
tamo
Vojvodinu.
Sombor.
nas
stići
su
oko
se
krvava.
odnosno
vrijeme
to
djecu
— a
a
su
naroda
strašno
kasnije
slavonski
Hranu
u
više
je
za
na-
primili
Subotice.
čas
smještaj
situacija
krenemo
da
on
selima
vojske
oko
je
je
preba-
za
koji
tim
sam
bilo
dobiti
nema
prvi
brojao
Međutim
jenjali,
ci
u
prirediti
nički
još
vrlo
stanovalo
vojske
narodom
namjeru
Dunava
puta
dom
sa
državnu
nju
naše
čas
krcata
sve
transport
do
Djecu
samo
refe-
zaključeno
ali
sredstava.
jer
je
vlakom
Dunav,
se
noć,
s
Ipak
dobro
mogli
na
pre-
u
smo
gdje
vrlo
nekim
odvezla
za
putu
pa
neprilika.
selo,
nikako
moglo,
na
motoru
su
se
nije
željeznički
sam
pa seljanke
su
domaćih.
Budući
Ja
naši i
kućama
komandanta
ostavimo
ko
osim
vojske.
smo
mu
nekim
kretanje
nismo
domovi,
sa
se
negdje
jedno
otale
kamion
prvim transportom.
imali
sam
i
i
neki
naroda,
D r a v e bila
su
Horvat
prvi
svi
30.
Dravu.
Nismo
Baje,
nih
u
s
na
drugovi
Onda
primili,
Tu
Iveković,
te
ali
U
je
Još
narod
prešli
Valent
2.000
da
dr.
Vranić,
redom
dječji
Sela
grada.
kolona
odjeljenja.8
oko
sa
bila
vojvođanskom
NOO-a
narodom.
počeli su stizavati
stigli
Madžarsku.
domovinu,
s
vode
Suhopolja.
Cetušić,
I.
se
smo
naša
Babić,
socijalnog
nerado
bor
do
u
prva
Mileva
Vlatka
Vi-
da
i
Pečuha,
sve
savjetovala
Oblasnog
Zastavniković
kao
je
djecu.
dalje.
do
ostavio
defekt
smjestila
vojske,
je
XVI.
Drave
je
članova
put
še
je
Virovitice,
sa
česa
Božić
žene
Krenulo
evakuaciji
vezu
prešla
renti
o
a
izišla iz Bje-
kada
do
nastavili
izbjeglicama:
M.
pa
izbje-
je
veliki
sam
transportom
sam
informirani,
naroda
stavili
prvim
puta bila
smjer
Pitomače,
istu
smo
nas
nastao
kod
bježati.
—
bili
brojem
izdana
Od
počeo
NOO,
jedan
Šofer
uslijed
Na
panike, jer je banda
je
Krenula
jer je
ustanova,
NOO-a,
nepokretni.
nam
djece.
da
Sav taj
naših
voz
na-
tako,
Kalnik
u
okrug.
oko
Oblasnog
do
bespre-
Moslavinu,
pa
preselili
se
postali
je
i
bjelovarski
oko
banda
Varaždin,
okupio
mi
je
našim krajevima,
teritorij
na
narod
najviše
po
počela
Krapina,
svoj
odnosno
odredio
prosinca
koje
već
nervozno
a
su
Žene
se
utvrđene
uvode
stanje.
nikako
same
svuda
Po
sa stanovnicima, p r a v e
po-
u
po-
nered,
kućama
uslove
ne
ne
se
u po-
�Dječji
dom
iz
Zveoeva
evakuiran
gledu hrane i slično. S njima ćemo imati
vrlo mnogo posla. Da je njih malo, moglo ih
se smjestiti u jedno selo i držati pod stalnom kontrolom, ali tih žena je mnogo i još
će ih nadoći a nikoga ne slušaju. Neke imadu dojenče i još troje ili četvero djece i to
velike djece za školu pa i ako uređujemo
škole u istom selu gdje su one, ne dozvoljavaju da se školska djeca rastave od njih. I
kod raskuživanja je teško. Žene ne dadu
svoje stvari razušivati, ne dozvoljavaju šišanje djece, osobito ženske i t. d. Tisuću zapreka mora se dnevno prebroditi.
Zdravstveno stanje djece je očajno. Ta su
djeca na putu većim dijelom od Božića, sva
su prehlađena. Čim koji transport stigne, dadem ih (nakon razušivanja) odmah liječnički pregledati. Rezultati tih pregleda su porazni. Ima do 80% bolesne djece. iSve prehlade, bronhitisi, upale pluća, a ima i sušice.
Najveću nepriliku sam imala sa internatima
male djece iz Slavonije. Internat iz Suhopolja bio je zaražen trahonom. Na to nije
nitko bio upozoren, nego je naš doktor na
to sasma slučajno naišao putem. Djecu smo
odvojili od ostale djece, ali je zaraza bila
već proširena, tako da je prvi čas bilo preko
30 teže zaražene djece, a veliki broj na početku zaraze. Najteže slučajeve smjestila sam
u Novi Sad u očnu bolnicu, a ostale ovdje
u Subotici, samo je liječenje teško, jer je
dugotrajno, a nema prostora za sve bolesne.
1944.
g.
u
Vojvodinu
Druga je neprilika sa internatom iz Lipika.
U tom je internatu sveukupno 193 osobe.
Sva su djeca zaražena isto trahonom i nekom
kožnom bolešću na glavi. Tu smo djecu sveukupno smjestili u Bačku, gdje imadu liječnički nadzor i gdje će se nastojati da ih se
izliječi. Mi smo otvorili vlastitu ambulantu
u Bajmoku. Imamo odjeljenje za zarazne i
unutarnje bolesti. U toj je ambulanti naš
liječnik dr. Martinec i jedna sestra nudilja.
Slavonska oblast, iako ima više djece nego
mi, nije nam poslala niti jednog doktora, a>
niti jedan lijek. U Subotici imamo uređenu
vlastitu ambulantu, u kojoj imamo stručnu
bolničarku, a mjesni doktor (dr. Špirta)
dnevno pregledava bolesnu djecu i pruža im
svu potrebnu pomoć. Mnogo je gore sa djecom, koju moramo smjestiti u bolnicu. To
su u prvom redu trahomaši i teži slučajevi.
Tu djeca nemaju dovoljno njege i ne postupa se s njima kako treba. Ja sam ih posjetila nekoliko puta, pa djeca od mene traže da ih uzmem napolje, bolničarka ih kažnjava šibom i stavlja u kut klečati. To našu partizansku djecu! Naravno da je revolt,
kada im ja govorim o tome da se ne smije
šibati — to ovdje ne shvaćaju, a naša djeca
se čude odakle najednom šibe! I hrana u
bolnici je slaba. Imam nekoliko žena rodilja isto ovdje u bolnici. I te se strašno žale
na slabu hranu i malene obroke. Tu sam već
pokušala sve što sam mogla, ali nema po-
�moći. Sada šaljem iz vana hranu, jer mi imamo mnogo svega •— upravo nas obasipaju
hranom.4 Samo je to teško, jer je bolnica
daleko a mi imamo ovdje vrlo ograničen broj
radnih snaga.
Od zaraznih bolesti imala sam 2 slučaja
difterije i nekoliko slučaja trbušnog tifusa.
Ta su sva djeca sada izvan pogibelji. Imam
3 slučaja ludila i to dvoje djece i jedne žene.
Slučaj difterije liječio je doktor u gradskoj
bolnici 3 dana i poslao onda djecu natrag
k meni, pa ih sada imam u posebnoj sobi
naše ambulante. Uopće ne polažu nikakovu
pažnju na tu djecu.
Umrlo mi je do sada 14 djece. Sve dojenčadi. Sva ta djeca umrla su od zapalenja
pluća a ima još nekoliko djece koja ne će
ostati na životu. Napominjem', da su to sve
mala djeca sa majkama, dakle nije na nama
nikakova krivnja niti je govora o propustu.
To su posljedice teškog puta i velike studeni.
Veća djeca, čim dođu ovamo, dobiju sva
proljev radi promjene vode i hrane. Tu su
ljudi navikli da kuhaju strašno masno, a zaludu mi njima govorimo o preteškoj hrani
— ne razumiju to. Misle dobro, a čine slabo.
Dnevno svinjsko meso. Jedva sam uspjela
uvesti za navečer tijesto — i sada je bolje.
Inače djecu hrane odlično. U jutro dobivaju
čaj ili mlijeko — kruha koliko tko hoće, i
svako dijete marmelade. Ako ima drugih
jela — obično kobasica ili suhe slanine, daju
im to za doručak. U podne najmanje 3 jela
a isto i navečer...
R e d a k c i j i n i j e uspjelo pronaći k r a j o v o g i z v j e -
imali i bolnicu, pa obdanište i k o l i j e v k u za n a j m a nju djecu. B a j m o k je p r i m i o preko <300 djece, k o j a
su imala i d o m o v e i osnovnu školu i g i m n a z i j u i
dr. U St. V r b a s bilo je poslano 108 d j e c e i 52 m a j k e ,
u Kulu 95 d j e c e i 4,3 m a j k e , u Bačko P e t r o v o Selo
42 djece, u N o v i S a d pet m a j k i sa dojenčadi, u
H a j f e l d - M a s t o r t poslali smo učiteljski kurs sa oko
70 l j u d i — učenika, nastavnika i ostalog osoblja.
N a d a l j e , d j e c a su b i l a smještena u Pacir, Čurug,
Svetozar M i l e t i ć , Stare M o r a v i c e , Stari B e č e j , St.
i N o v e Sove, Ž a b a l j i t. d. — o čemu nemamo
točnih podataka.
1
štaja.
2 0
z b j e g u u M a đ a r s k o j i V o j v o d i n i donosimo
podatke V l a t k e Babić, tada referenta P r o s v j e t n o g
o d j e l a 'Oblasnog N O O Zagrebačke oblasti.
» R a č u n a se da je prosinca 1944. g. i s i j e č n j a
1945. g. prešlo D r a v u oko 19.000 u g l a v n o m žena,
staraca i d j e c e iz zagrebačke i slavonske oblasti.
P r e l a z preko D r a v e , k o j i je svakim danom teži
zbog stalnog dnevnog b o m b a r d i r a n j a prelaza kao i
uslijed smrzavanja r i j e k e , vršio se uglavnom noću.
K a d su nadošle sante leda onemogućile prelaz šlepom, g r a d i o se na brzinu ledeni put, tako da su se
kukuruzne stabljike slagale jedna do druge, pa polij e v a l e , preko n j i h se unakrsno p o l a g a o drugi red
stabljika, opet p o l i j e v a o i tako r e d o m nekoliko
puta, da bi se smrzavanje r i j e k e na tom mjestu
ubrzalo i omogućio prelaz pješice.
Preko tog ledenog puta prelazila su d j e c a noću
na oko 20 m r a z d a l j i n e j e d n o od drugoga. N j i h o v e
nožice još u v i j e k su na nekim mjestima, naročito
prema sredini r i j e k e , propadale u vodu. P r a t i l a nas
je naša stara partizanska sreća uz isto takvu o d važnost, tako da nam ni j e d n o dijete, čak predškolskog uzrasta, prelazeći noću svo saneno i samo, n i j e
skrenulo s tog zaista l e d e n o g puta i potonulo u b r z o j
i m u t n o j D r a v i . Sta više, jedna grupa školske d j e c e
gradeći put, o p j e v a l a ga je u desetercu.
S m j e š t a j i s n a b d i j e v a n j e preko D r a v e bilo je
ovisno od dozvola sovjetskih v o j n i h vlasti. Poteškoće
smo oko d o b i v a n j a tih dozvola tumačili sve do
1948. g. potrebama v o j n i h o p e r a c i j a i n j i h o v i h nužnih posljedica — ratnih surovosti.
Slavonci su D u n a v prešli kod Batine Skele i
smjestili se u Somborn i južno od n j e g a , dok je zagrebački z b j e g iz B a j e krenuo do Subotice, k o j a je
bila drugi veliki prihvatni centar i z b j e g l i c a iz H r vatske.
N a š dolazak u V o j v o d i n u p r i m l j e n je v r l o srdačno, drugarski i s puno l j u b a v i prema djeci, k o j a
su putem bosa i n a j v i š e nikako obučena došla sva
izmučena i iscrpljena. Ne mogu se zaboraviti kolektivni dočeci građana onih m j e s t a uz prugu, k o j o m
smo dolazili, a u k o j i m a su odbori A F Ž v o d i l i g l a v nu brigu. U tom je Subotica prednjačila, j e r su
preko n j e prošle h i l j a d e naše djece. Ona j e r e d o v n o
primala do 700 djece, z b r i n j a v a l a ih, osiguravala
i o d j e ć u i obuću. Uz pomoć i podršku svih V o j v o đana mi smo ubrzo uspjeli da djecu r a z m j e s t i m o
po č i t a v o j V o j v o d i n i , da ih udomimo i smjestimo
u škole. U Subotici smo p o k r a j prihvatne stanice
M e đ u djecom, koju srno spasavali pred velikim
v o j n i m o p e r a c i j a m a na t e r i t o r i j u Hrvatske, bila su
i d j e c a spašena iz ustaških d j e č j i h domova: iz L i pika 201, te 100 d j e c e iz Suhopolja. Ta su d j e c a
d o n i j e l a trahom i neku bolest na koži glave, pa je
b i l o muke da nam se sva d j e c a ne zaraze.
U s l i j e d napora b i l o je m n o g o upala pluća, teškog
kašlja, d i f t e r i j e i tifusa. V e l i k o m b r i g o m tamošnjih
drugova, drugarica, rukovodilaca i svih l j u d i iz
z b j e g a , uspjelo je bolesti lokalizirati i smrtne slučajeve svesti na minimum. N a j g o r e su prošla d o j e n čad do godine dana, među k o j o m je bilo oko 14
smrtnih slučajeva od upale pluća.«
3 P o r e d nabrojenih, u rukovodsvu z b j e g a bili su:
M a j a Veseli, tada pročelnik P r o s v j e t n o g o d j e l a i
V i e n c e s l a v Rohan, tada pročelnik S o c i j a l n o g o d j e l a
N O O Zagrebačke oblasti. Z b j e g slavonskih i z b j e g lica v o d i l i su: dr. O l g a M i l o š e v i ć , pročelnik Z d r a v stveno-socijalnog o d j e l a N O O z a S l a v o n i j u i M i r k o
Ha'bdija.
4 Na
pr. u općini N o v i Vrbas uspostavljen je,
na
inicijativu
Bosiljke
Trboiević,
predsjednice
Okružnog odbora A F Ž V i r o v i t i c a , kontakt sa ženama N o v o g Vrbasa.
U stalnom političkom radu uspjelo se u veoma
kratkom vremenu masovno zainteresirati i pokrenuti
žene za sve a k c i j e oko z b r i n j a v a n j a i z b j e g l i c a i
o r g a n i z a c i j e rada žena. V e ć peti dan nakon dolaska
izbjeglica žene N. Vrbasa odlučile su da pronađu
prostorije i osiguraju sva sredstva, k o j a su potrebna
za d j e č j i dom, u k o j e m bi bila smještena djeca, k o j a
su se tada nalazila u N o v o m i Starom Vrbasu. O s i m
toga d o b r o v o l j n o su se j a v l j a l e žene intelektualke
kao učiteljice osnovnih škola i nastavnice viših razreda, za p o d u č a v a n j e djece.
K a s n i j e j e održana k o n f e r e n c i j a žena, n a k o j o j
su one preuzele obavezu da se pobrinu za oblačen j e d j e c e u domovima, kao i m a j k i , k o j e su ostale
i bez n a j o s n o v n i j i h sredstava.
�»Kad
idu
domovini,
od
u
dvanaest,
nadčovječanski
buduća
borbu
onda
je
ljudi,
vojska,
to
dužnost
četrnaest,
petnaest
heroizam
pokoljenja
bila
koju
svakog
i
mladih
je
šesnaest
ljudi,
država
građana
godina
koji
stvorila,
i
odrasli
rodoljuba.
idu
žrtvuju
ljudi,
Ali
u
borbu,
sebe,
iako
kad
znajuć
još
onda
bez
da
zapravo
je
to
dužnost
mobilizacije,
će
nisu
oni
ni
i
poginuti,
stupili
prema
dobrovoljno,
u
onda
život,
svojoj
djeca
je
to
da
bi
sretna.«
Iz k n j i g e » T i t o p i o n i r i m a « , N o v o P o k o l e n j e — B e o g r a d 1946.
�Dokument
493
DJECA
BOKCI
U
NARODNO-OSLOBODILACKOJ
Nekoliko
biografija
Raul Pollak, rođen 1. V I I I . 1929. g. u Zagrebu.
Otac mi je po ustašama bio ubijen 1941.
g. Mati i sestra su mi bile odvedene u logor
1943. g. Ja sam u travnju 1943. g. bio uhapšen, ali sam pobjegao. Tada sam otišao u
partizane (6. V. 1943.). Bio sam po vezi prebačen u Slavoniju, gdje sam se javio u
X V I I . udarnu brigadu. Učestvovao sam u
akciji na Sirač ( l i p a n j 1943.). Za v r i j e m e
proljetne ofenzive 1943. g. u Slavoniji učestvovao sam u probijanju za Baniju (borbe
kod prelaza ceste za Lipik, borba u šumi
Borovik kod Crkvenog Boka, borba u K r a p j u
za prelaz preko S a v e ) . Kad sam bio u Daruvarskom odredu, učestvovao sam u mnogim
manjim akcijama diverzantskog karaktera.
K a s n i j e sam bio u štabu VI. udarnog korpusa.
djece
VOJSCI
boraca
Išli smo u napad na jednu postaju, gdje
je bilo 180 N i j e m a c a sa priličnim naoružanjem. Tamno je bilo, noć je bila kišovita i
hladna. Došli smo do same bodljikave žice
pred bunkerom, kad odjednom N i j e m c i otvore paklensku paljbu na nas. A l i već je sve
bilo kasno, naši bombaši, među kojima sam
bio i ja, bili smo već prošli žicu, koju smo
p r i j e iskidali i počeli bacati bombe u bunker
kroz puškarnice. Nijemci, prestrašeni tim
naglim napadom, počeli su bježati kroz zadnja vrata, ali ih i tamo dočekaju drugovi iz
naše grupe i uhvate žive. Tu smo našli jedan potpuno ispravni puškomitraljez. Za nas
nije bilo veće sreće, nego sada, kad imamo
automatsko oružje. Svi od reda, od borca,
pa do komandanta i komesara, grlili smo ga
i ljubili. Tu je nastala pjesma, kolo i takvo
veselje, da mu nismo znali kraja.
Anđela Car, Nataša, rođena 21. I I I . 1928.
g. u selu Širincu, općina Križ, kotar Čazma.
U partizane otišla sam 1942. g. dobrovoljno.
U borbi sam bila 2 i pol godine. Kroz to
Dolaskom okupatora u našu zemlju t. j.
v r i j e m e proživjela sam mnogo teških, ali i
1941. g. ustaše su mi ubili oca i dva brata,
lijepih časova. U v i d j e l a sam što je pravo, i
kao i što su napravili mnogo drugih zlodjela
upoznala život.
u našoj zemlji. Videći sve to, odlučio sam
Prošla sam mnoge borbe po Moslavini,
da krenem u borbu, da osvetim pale žrtve,
Kalniku, Bilogori, Zagorju, Slavoniji i Korkao i da se borim za bolju budućnost sviju
nas.
i dunu. Za v r i j e m e neprijateljskih ofenziva
gladovali smo često po 3 do 4 dana, ali nikad
Odmah 1941. g. po zadatku naših drugo.. se nismo požalili, što smo stupili u borbu,
va, išao sam u gradove, uzimao podatke od
znajući protiv čega i zašto se borimo. Uvijek
ustaškog naoružanja, brojnog stanja i t. d.
' s m o se međusobno drugarski pomagali i žii pomagao u raznim stvarima. U početku
v j e l i u slozi i ljubavi, j e r su nas čvrsto ve1942. g. stupio sam aktivno u borbenu jedizali zajednički ideali. Kad bi četa prisjela
nicu, g d j e sam nakon kratkog vremena bio
na odmor u neko selo, niti ovdje, iako smo
zarobljen od strane neprijatelja, odakle sam
bili umorni, nismo prestajali da radimo i da
bio pušten radi mladosti.
učimo. N a j p r i j e bi iskopali za svaku sigurnost rovove iza kuća, kao obranu u slučaju
1943. g. pisale su o meni Pavelićeve nonapada. Postavili bi straže i patrole, a onda
vine, kao o komunisti i partizanskom koljaču,
održavali v o j n e i političke časove, pisali
a ja sam imao tek 14 godina i požrtvovno
zidne i četne novine i tako učili.
sam radio u oslobodilačkoj borbi.
Marijan Staničić, rođen 27. V I I . 1929. g.
u selu Staničići, općina K a l j e , kotar Žumberak.
Moga oca i tri brata ubili su fašisti, dok
mi se još jedan brat i sestra nalaze u Jugoslavenskoj armiji. Odlikovan sam Ordenom
za hrabrost radi svog držanja i rada za vrijeme Narodno-oslobodilačke borbe.
Stjepan Horvatić, rođen 14. XI. 1928. u
Slavonskom Brodu.
Bilo je to 1942. g., kad su naše partizanske grupe, koje su bile jako slabo naoružane, zarobile od N i j e m a c a prvi puškomitraljez. Naše veselje ne može se zamisliti.
Za v r i j e m e borbi nije bilo milosti prema
neprijateljima. Mi smo jurišali na njega
svom žestinom, samo da ga što p r i j e uništimo i učinimo k r a j tim patnjama. Tada smo
se međusobno, ili sa drugim brigadama natjecali tko će više učiniti i dati od sebe za
slobodu.
Pod k r a j 1944. i početkom 1945. g. vodile
su se najteže i najžešće borbe. Izgubili smo
u borbi mnogo starih i dobrih drugova, ali
su ih stalno nadomještavali novi borci, i mi
smo bez predaha i odmora jurišali pravcem
Zagreba, u koji smo i stigli 7. V. 1945. g,
�Đuro Laić, rođen 16. studenog 1928. g. u
Šeovici, kotar Pakrac.
U partizane sam stupio svojom odlukom
1942. g.
Još 1941. g. počelo je po mome kraju
ubijanje, klanje, tjeranje po logorima i ja
sam prestao ići u školu, još dok sam bio
kod kuće. Bježao sam ispred ustaša i Nijemaca, ali su me uhvatili i otjerali sa čitavom porodicom u logor Staru Gradišku, zatim u logor Sisak. Odatle sam uspio pobjeći
i prebacio sam se za Slavoniju. Došao sam
u moje selo. Bilo je sve popaljeno, porušeno
i opljačkano, pa sam odmah stupio u NOV,
1942. g. Prošao sam Šestu i Sedmu ofenzivu
u borbama oko Banove Jaruge, Poljane, Slav.
Požege i drugih mjesta.
Bio sam još za vrijeme borbe poslan od
Komande u gimnaziju u Pakracu, ali i tu
sam prekinuo školu radi ofenziva.
Sada, kada je sva zemlja oslobođena, polazim III. razred gimnazije.
Ivo Lončar, rođen 10. VI. 1929. u Koprivničkom Ivancu.
Odlučio sam ce u partizane zato, jer su
mi bila 2 brata i sestra u NOB.
U borbi sam proživio sve doživljaje, koje
je doživjela brigada »Braće Radića« od 10,
IX. 1943. g., pa do oslobođenja.
Bio sam teško ranjen u desnu nogu, te
sam imao prelom kosti sa skraćenjem noge.
Sada idem u II. razred gimnazije.
Pero Kosijer, rođen 1930. g. u Kosijerskom Selu na Kordunu.
Bio sam kurir u selu Kurjak. Jednog
dana, kad sam nosio poštu za selo1 Barilović,
napali su me ustaše i ranili u usta. Ja nisam stao, već sam se borio sa svojim pištoljem tako, da mi nisu mogli pristupiti i živa
me uhvatiti. Bježao sam do šume i spasio
se. Drugovi su me uputili u bolnicu, i kada
sam ozdravio, opet sam radio kao kurir.
Jednog dana napadoše ustaše i Talijani na
naše selo, i borba se vodila žestoka, u kojoj
sam i ja stradao. Jedna granata pala je u
blizini, druga pokraj mene, a treća me pogodila. Odbila mi ruku niže lakta i ranila
me po čitavom tijelu tako, da sam zadobio
37 rana. Nije mi žao što sam izgubio ruku,
nego mi je žao što sam izgubio oči. Jedno
mi je odmah iscurilo, čim sam bio ranjen,
drugo oko imam, ali na njega ništa ne vidim.
Ništa mi nije tako žao kao očiju. Četnici su
mi ubili oca u početku, brat mi je bio ranjen
1941. g., kad je bio na straži. Moja majka
za vojsku je plela čarape i na položaj nosila
hranu.
Veselim se što smo pobijedili, samo mi
je žao što ne vidim. Ali kad se promislim
Borac-učenik
partizanske
gimnazije
na naše pale borce, onda mi nije tako teško,
jer znam da bi mnogi bili sretni da su dočekali slobodu, pa makar i be;z očiju.
U domu za djecu invalide učim zanat.
Vida Grbić, rođena 19. VI. 1927. u Crnoj
Vlasti, kotar Otočac.
Kada je kralj Petar izdao Jugoslaviju i
svoj narod, i otišao u London, a narod je
predat njemačkim i talijanskim fašistima i
Paveliću, koji je poslao ustaše da kolju prvo
srpski, pa hrvatski narod, i ja sam morala
bježati i kriti se po raznim gudurama, da me
ustaše ne uhvate. Kada sam čula, da se diže
ustanak, ja sam se propitkivala da uhvatim
vezu tko je to i tko se diže na ustanak. Kada
se pročulo da su to neki partizani narodni
borci, bila sam sva radosna i počela sam da
�i ja pomažem, da budem kurir i da im nosim
hranu u šumu. Ali ustaše i četnici saznali
su da ja pomažem partizane i počnu da me
traže. Govorili su da će me zaklati i da će
mi majku ubiti. Ja se nisam uplašila, nego
sam i dalje pomagala i išla na sastanke.
Jednoga dana dođu četnici da me traže.
Ja pobjegnem.
biti napad na našu bolnicu. Mi smo bili
slabo spremljeni. Imali smo samo sedam
drugova i 6 pušaka.
U noći jedan ustaša privuče se do stražara i baci bombu. Stražar, jedan drug iz
Bosne Mile Štrbac, ispali pušku. Ustaše viču,
»juriš«. Naši otvorili vatru na njih. Ja sam
bila u jednoj maloj sobi gdje su mi metci
padali oko glave. Naša drugarica komesar
bolnice reče da sam poginula. Ustaše opet i
po drugi put viču »juriš«. Naši drugovi opet
pucaju. Mi uzmemo svaki jednu bombu i
držimo u ruci, pa jer nismo imali metaka,
branili smo se bombama. Svanulo je jutro,
a ustaše još uvijek jurišaju, ali ne mogu
ništa. Jedna naša drugarica zapjeva pjesmu,
»puška puca, Titova se vojska ne predaje«.
U partizanima sam bila bolničarka. Bilo
je to 1943. g. Jednoga dana u ranu zoru dobijemo jedno malo pismo, da udara ofenziva
na našu bolnicu, koja je bila u Otočcu. Mi
krenemo sa ranjenim drugovima. Morali smo
ih nositi na nosilima na našim ramenima.
Bilo je dosta daleko, ali mi smo ih nosili sa
pjesmom i nismo klonuli. Donijeli smo naše
ranjene borce na mjesto koje se odredilo.
Tu smo bili jedan mjesec dana, a onda smo
krenuli za Kordun iz Like, ali ofenziva udari
sa sviju strana i opkoli nas. Mi smo preko
noći u tišini nosili ranjene borce na našim
ramenima. Naše je putovanje trajalo 14 dana
po Lici bez odmora, a fašistički tenkovi su
nas pratili i njihove, puške i mitraljezi, ali
mi smo se čvrsto držali. U jednoj velikoj
šumi ostavimo naše najteže ranjenike u
jednoj dubokoj pećini, a mi sa pet stotina
ranjenika krenemo dalje na put i donesemo
ih na Kordun, a kasnije i one iz pećine.
Ustaše su morali uzmaknuti. Imali su gubitaka dosta. Mi smo samo jednog druga
izgubili. Tako su nas metnuli u listove, i čitalo se po raznim jedinicama.
Tako sam bila po raznim mjestima i šumama kao bolničarka : u Lici, Kordunu, Dalmaciji i Bosni.
Od rukovodilaca više puta sam pohvaljena, a za njegu naših drugova dobila sam
odlikovanje i čin desetara.
Iza toga bila sam u Bosni u jednoj bolnici. Jednoga dana i tu dođe vijest, da će
Đaci
«
partizanske
gimnazije
1
O v e b i o g r a f i j e pisala su d j e c a borci 1945.
u T i t o v o j partizanskoj g i m n a z i j i u Zagrebu.
u
Glini
za
vrijeme
učenja
g.
�BIOGRAFIJE
A h m e t o v i ć Z o r a , r.
1939.
radila
SBOTIČ.
AFŽ
u
nog
u
U
1916. u V a t o v l j u u S l o v e n i j i .
sekciji
jesen
Zagrebu.
1942.
bila
trgovačkih
1941. p o s t a j e
Od
travnja
kurir
član
odbora
konca
do
Gradskog
pomoćnika
stude-
komiteta
KPH
A n d e l f i n g e r - M e s i ć K a t i c a , r.
1908. u
S t a j n i c i , k.
B r i n j e , r a d n i c a , H r v a t i c a . 1941. p o č i n j e a k t i v n o
r a d i t i z a N O P u O r a h o v i c i . 1942. o d l a z i u N O P
i
radi kao
bolničarka,
a
zatim
u
vojnoj
kro-
r.
u
M.
Brajinskoj,
k.
radi
za
NOP.
je
jačkoj radioni.
Zagreb. Z a t i m odlazi u partizane na Žumberak.
Na
terenu
00
AFŽ,
okruga
tajnica
Pokuplje
00
kuplje.
Od
dila
radila
i
1944.
član
do
kao
OK
član
Po-
Koprivnica.
oslobođenja
ra-
član
NOP
od
f o r m i r a n i s u opć.
1941.
Njenim
zalaganjem
odbori žena na kotaru, g d j e
s u u s l o v i r a d a b i l i j a k o t e š k i . 1943. r u k o v o d i l a
kursom
AFŽ.
Bila
birana
u
00
NF
i
NOO
Dubrovnik.
seljanka,
Hrvatica.
nje
ilegalni
njen
za
Od prvih
rad:
partizane,
organizira
u
neprijateljska
vještenja
o
kretanju
1942. h a p š e n a
dana ' N O B
proturuje
materijal
dr.
1941.
NOO
Sokolovac.
Zaklana
Bila
od
ustaša
A n i ć L e n k a , r . 1910. u S t a r i g r a d u , d o m a ć i c a , H r vatica.
1936.
Učestvuje
Bila
član
formiranja.
gomolje
u
radničkom
Kot.
odb.
pokretu
AFŽ
od
O r g a n i z i r a l a k u r s A F Ž u opć.
i
Sučurju.
Učestvovala
u
od
njegovog
Bo-
demonstra-
cijama žena u Starigradu za v r i j e m e talijanske
A l e š k o v i ć K a j a , r . 1918. u P r v a n selu, k . P e r u š i ć ,
pomoć
opć.
Nada,
Od
k o d g r o b l j a u K o p r i v n i c i 9. I I . 1944.
A k r a p Elodija, iz Janjine, k. Pelješac, Hrvatica.
Pomaže
Andrašić-Barberić
za
ZAVNOH-u.
u
prosinca
AFŽ
i
materijalnu
propagandni
uporišta,
snagama
poči-
daje
oba-
neprijatelja i
od u s t a š a .
okupacije
1942.
i
nastavlja
Anić
u
odlazi
organizaciji
u
proslave
partizanski
logor
1.
na
maja.
Hvaru
i
radom.
Ruža,
iz
Medinaea,
k.
Podravska
Slatina,
s e l j a n k a , S r p k i n j a . Od 1942. o r g a n i z i r a ž e n e u
selu
Pčelicu
za
NOP.
1943.
morala
napustiti
k u ć u i p o v u ć i se na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j sa t r o -
A l j i n o v i ć Pavenka, iz Žrnovnice, k. Omiš, seljank a . O d 1941. r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a u s v o m
je
male
djece.
B i l a član
Kot.
odb.
A F Ž Viro-
vitica.
1 o b l i ž n j i m s e l i m a . 1943. b i l a t a j n i c a Opć. odb.
AFŽ
Poljica
i
član
KO
izabrana z a člana 0 0
AFŽ
AFŽ
Omiš.
Kasnije
Srednja Dalmacija.
A n i š i ć Marica, iz Osijeka. P r i j e rata bila aktivna
u
URSS.
1936.
bila
jedna
od
organizatora
š t r a j k a u » S v i l a n i « u Osijeku, g d j e je bila zaAmbriović-Vulević
nju,
k.
Draga
Karlovac,
Balja,
r.
namještenik,
početka okupacije radi u udarnoj
vezi
Po
između
direktivi
Karlovca
NOP
i
1942.
1919.
u
Tur-
Hrvatica.
Od
Od
početka
namještenik
domaćica,
Hrvatica.
prednom pokretu.
datke
i
AFŽ.
1943.
odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j , j e r je bila
ugrožena.
hapšenje
Bila tajnica Kot.
drugova.
odb.
u u p r a v n o m odb. N O O K a r l o v a c .
menice
1941.
radila
za
NOP.
A n t i č e v i ć L e n k a , r. 1917. u P o t o m j u , k. P e l j e š a c ,
župskog redarstva u K a r l o v c u , odakle d a j e pospriječava
ustanka
1942. u h a p š e n a i s t r i j e l j a n a .
grupi, te na
oslobođenog teritorija.
postaje
poslena.
AFŽ
15.
V.
i radila
Nosilac
Spo-
Kasnije
Od
1938.
učestvuje
1941. p o m a ž e N O P
postaje
tajnik
Kot.
i
u naradi u
odb.
AFŽ
i
iste godine prelazi u ilegalnost. R a d i na M l j e t u i K o r č u l i . B i l a član I z v r š n o g o d b o r a K N O O
i
član
O
Pelješac.
NOO
Nosilac
Dubrovnik,
Spomenice
te
član
1941.
KK
KPH
�Antcnić-Robić
Gorica,
Slavica,
NOP
od
kraja
AFŽ
za
Buševac
1944.
r.
1921.
namještenik,
1942.
i
u
Buševcu,
Hrvatica.
1943.
član
bila
Opć.
član K K K P H V .
k. V.
Učestvuje
u
predsjednica
odb.
Gorica i
V.
Gorica,
član
00
AFŽ
t i z a n s k i odred. 1943. p r e l a z i u Ž u m b e r a k i radi
kao polit, radnik.
Bila predsjednica
AFŽ
potpredsjednica
Radatović,
Žumberak
i
član
KK
KPH
Opć. odb.
Kot.
Žumberak
j
NOO
i
Pisa-
]
rovina.
Pokuplje.
Balciš S t a n a , r.
Aralica
Marta,
Srpkinja.
žena
u
1944.
iz
k.
toku
U
Škara,
rata
radi
selima
bila
opć.
Škare
prosvjetni
Otočac,
na
i
učiteljica,
prosvjećivanju
brinjskom kotaru.
referent
O
NOO
Gorski
1903. u K r n j a k u , k. V o j n i ć , se-
l j a n k a . O d 1941. r a d i z a N O P skupa s a svojim
mužem
i
četiri
sina.
Bila predsjednica A F Ž u
s v o m selu i j e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a . Mnogo
b r i g e je p o s v e t i l a b o l n i c i i d j e c i p a l i h boraca.
;
K o t a r , n a s t a v n i k učit. k u r s a u V . K l a d u š i , g d j e
j e r a n j e n a p r i l i k o m n a p a d a ustaša n a k u r s i s t e .
Kasnije
rukovodi
Gospiću.
silac
učit.
kursom
B i l a član K o t .
odb.
u
oslobođenom
AFŽ
Otočac.
No-
S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a O r d e n o m za-
sluga
za
narod
II.
reda.
aktivna radi
dini
u
radnik,
profesor.
Od
lipnja
1641.
član
KK
KPH.
A F Ž za Liku.
00
borbi«.
Nosilac
dinstva
1942.
Inic.
odb.
oslobođenja tajnica
iSpomenice
reda
je
na
Otočac
B i l a član r e d a k c i j e » Ž e n a u
za hrabrost,
II.
kotara
član
1943. d o
A F Ž za Liku.
Ordenom
II.
Od
omla-
učestvuje
organiziranju N O P na području
kao
P r i j e rata
u napredno-srednjoškolskoj
Gospiću.
i
1941.
Ordenom
Ordenom
Odlikovana
bratstva i
zasluga
za
je-
narod
reda.
B a b i ć P e r i c a , r . 1921.
(k. G r a č a c ) , seljanka, Srp-
k i n j a . U t o k u N O B a k t i v n o r a d i l a u K o t . odb.
AFŽ.
Babić
Bila član K o t .
Vlatka,
r.
odb.
1901.
u
NOP,
n j u ž e n a , a 21. I I I .
gora na
Crnom
r.
1917.
Srpkinja.
ca
Kot.
odb.
AFŽ
NOO
AFŽ
Vojnić,
Karlovac.
Kordun
u
u
K r n j a k u , k.
1941.
p r v i o d b o r ž e n a u s v o m selu.
zatim
Koncem
socijalnom
izabrana
u
1942. bila tajnipostaje
1944.
radi
odjelu.
član
u
0
Isticala se
u r a d u o k o o r g a n i z a c i j e d j e č j i h d o m o v a . Nosilac
Spomenice
1941.
B a k o v i ć Z d e n k a , r.
s e v r a ć a 1921.
1917. u B o l i v i j i . U domovinu
Kao
kroj.
pomoćnica u
Zagre-
bu a k t i v n o r a d i u U R S S , u » Ž e n s k o m p o k r e t u «
1 sudjeljuje u
svim akcijama, koje
su vođene
u Z a g r e b u . O d 1941. v o d i t r a f i k u , k o j a p o s t a j e
v e z a z a r a z n e a k c i j e K P J . 20. X I I . 1941. uhapšena.
Poslije
teških
mučenja,
ubijena.
(Vidi
k n j . I., dok. 46, str. 6 6 ) .
Balaš
Roza,
ždin.
r.
1936.
1904.
u
Kućan-marofu,
učestvuje
formiranja.
Crikvenici,
rasturanju
Draga,
domaćica,
u
velikom
k. V a r a -
»Tivarovom«
š t r a j k u . B i l a p o v j e r e n i k U R S S d o n j e g o v o g ras-
Gračac.
učiteljica,
H r v a t i c a . O d 22. V I . 1941. r a d i n a s a k u p l j a n j u
pomoći
Vojnić,
00
A r a l i c a S t o j a n k a , r. 1921. u Š k a r a m a , k. O t o č a c ,
Srpkinja, politički
Bakiš-Stefanović
štampe,
organizira-
1941.
u h a p š e n a sa
senovac,
djece
aktivno
radi
svojim drugom
gdje
su
poginulo
oboje
u
i
za ' N O P .
1942.
o d v e d e n a u Ja-
ubijeni.
Njeno
dvoje
NOV.
1942. g. o d l a z i u četu lo-
Vrhu
povrh
Grobničkog P o l j a
B a l e n o v i ć M a r a , r.
1915. u K r u š č i c i , k.
seljanka,
z a t i m r u k o v o d i l a c c i v i l n i h l o g o r a u šumi, p o l i t ,
raditi
radnik
k u p l j a n j u o d j e ć e i obuće za p a r t i z a n e i protu-
KPH
OK
na
terenu
Sušak
KPH
i
za
siječnja
KPH
Primorje
sjednik Inic.
odb.
do
KK
1943.,
Kastav,
do
član
KK
šef a g i t p r o p a
ožujka
1943.,
pred-
odb. A F Ž z a H r v a t s k u , član I n i c .
ZAVNOH,
kasnije
član
za N O P u
na
Od
za
1942.
svom
propagandni
uporište.
selu.
počinje
ilegalno
U č e s t v u j e n a sa-
materijal
u
neprijateljsko
O s l o b o đ e n j e m n j e n o g s e l a 1943. bira-
sekretara
odbora,
nicu
Opć.
1945. p o s t a j e
šena
od
Izvršnog
zadužena za p r o s v j e t u . U v e l j a č i
ruje
Hrvatica.
Perušić,
u H r v . P r i m o r j u . B i l a b o r a c d o k o l o v o z a 1942.,
SKOJ,
odbora
ustaša.
i kasnije
za p r e d s j e d -
AFŽ
Pazarište.
1944.
Iako
p r o s v j e t n i r e f e r e n t Obi. N O O , a o d t r a v n j a 1945.
priznala." Nakon
što
načelnik
stavlja radom u
su
mučili,
Spomenice
prosvjete
DFJ.
Nosilac
oslobođena,
ništa
na-
1941.
Ban-Dolenec
Babić
bila
uhap-
nije
AFŽ.
Ministarstva
je
je
Zorka,
iz
Zaostroga, k.
Makarska,
seljan-
k a . Z a N O P r a d i o d 1942. B i l a t a j n i c a M j e s . i
di
Mira,
suradnje
s
iz
Koprivnice,
partizanima,
učiteljica.
uhapšena
od
Rausta-
ša i s t r i j e l j a n a 1944. u K o p r i v n i c i .
1 Opć. odb. A F Ž , član Opć. N O O , a z a t i m član
Opć. kom. K P H
i K o t . odb. A F Ž . U z b j e g u u
Africi
u
radila
je
Badovinae-Đurašević
nima,
k.
Karlovac,
organizaciji
Dragica,
r.
AFŽ.
1914.
namještenik,
B a r a č - D a k i ć R u ž a , r.
1922. u K o k i r i m a , k. V o j -
nić, s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana ustanka
u Kunča-
Hrvatica.
26.
V I . 1942. o d l a z i u S l o v e n s k i b e l o k r a j i n s k i p a r -
radi
za
NOP.
Bila
predsjednica
Opć.
NOO
V o j n i ć , član Opć. k o m . K P H , k a s n i j e član K K
K P H V o j n i ć . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941.
�Barhača
Neda
1941.
Dunja,
radi
u
iz
sekretar Grad. kom.
u
partizane,
SKOJ
i
i
1942.
član
postaje
Hrvatica.
Od
organizaciji.
Bila
S K O J sve do s v o g odlaska
rujna
Šibenik
Kasnije
Šibenika,
omladinskoj
Radila
Kot.
član
odb.
Kot.
sekretar propodjela
član
AFŽ
odb.
NOO
O
kao
KK
Šibenik.
AFŽ
partizane,
spić,
Kaja,
radnica,
r.
1916.
Hrvatica.
kroz
selo
na
putu
član Opć.
odb.
AFŽ
D v o r , član K o t . odb. A F Ž D v o r , član Opć. k o m .
i
NOO-a.
Nosilac
Benac-Vukonić
Ledeniku,
NOP
prolazili
Spomenice
1941.
Kistanje
Šibenik.
u
U
su
A F Ž u Kotaranima, zatim
Sušak,
Barić-Miletić
koji
za Bosnu. U toku N O B bila član p r v o g odbora
k.
Go-
učestvuje
od
Marija,
domaćica,
r.
1900.
Hrvatica.
u
Od
Hrelinju,
1941.
radi
k.
za
N O P , a 9 . X I . 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e u l o g o r
Tuhobić. Bila kuharica u četi u Drežnici, zatim
1941. U t o k u 1942. b i l a n e k o v r i j e m e u h a p š e n a .
u
Po
s t a j e član K o t . N O O K r a l j e v i c a , član K o t . N O O
izlasku
ritorij
i
iz
radi
kom. K P H
KPH
zatvora
u
odlazi
AFŽ.
na
1944.
oslobođeni
bila
sekretar
te-
Opć.
i kasnije na radu u propodjelu
OK
Banija.
Barišić
Đona,
AFŽ.
Sušak
i
1941.
Vrlike,
omladinski
đak.
Za
vrijeme
NOB
rukovodilac u Vrlici
tajnica Kot.
Bila prva
Barišić-Janković
odb.
od
Zora,
odb.
i u
AFŽ.
r.
Našice,
Podravska
u
Đurđenovcu.
U
NOB
00
Slatina
AFŽ
i
Našice,
član
Obi.
KK
odb.
KPH
AFŽ
raždin.
Prije
velikom
Branka,
r.
na
Rabu,
Rabu.
počinje
organizirati
Uhapšena
Poslije
1943.
kapitulacije
g d j e radi
u
i
raznim
na
odvedena
Italije
vraća
Hrva-
1942. p r v a
AFŽ
otoku
u
na
Po
Rab,
dolasku
N i j e m a c a 1944. p o n o v o h a p š e n a , a l i b j e ž i i p r e bacuje
se
zasluga
na
za
otok
narod
Olib.
III.
Odlikovana
u
Nakon
NOP.
Jelisava,
Ordenom
reda.
okupacije
1942.
tvorima
u
Vrativši
1941.
Talijani
Italiji,
se
na
A F Ž . 18. I I I .
teritorij.
rodom
Rab,
iz
Raba,
počinje
i
ostaje
Hrvatica.
surađivati
odvode
po
s
za-
Kalnički
član
Od
brovniku.
ranju
Slavica,
r.
1908.
odb.
u
oku-
teritoriju
odbora A F Ž .
gdje
Luce,
1941.
8.
brovniku.
djeluje
iz
1944.
kao
Dubrovnika,
ilegalno
radi
m a r t a 1943.
na
odlazi
politički
radnica,
Hr-
NOP
Du-
za
učestvuje u
žena
Kapitulacijom
Benzon
u
u
organizi-
okupiranom
Italije
odlazi
u
DuNOV.
Mileva,
r.
u
Vranjicu,
k.
Split.
Za
vri-
jeme studija u Beogradu učestvovala u naprednom
studentskom
goslavije
vraća
NOO.
pokretu.
se
u
Kapitulacijom
rodno
mjesto
i
Ju-
počinje
U
toku
predsjednicu
kretar
NOB
okruga
za
Rab.
Veleškovcu,
k.
bila
Sred.
KK
narice,
1943.
kom.
za
i
preba-
uhapšena od
radnik
tajnica
Solin,
član
KPH
OK
KPH
Sred.
za
Istru,
Dalmaciju
politički
Dalmacije,
KPH
član
Obi.
Zlatar,
sakupljanje
za partizane.
Talijana. U s p i j e v a pobjeći i odlazi u partizane.
kapitulacije.
AFŽ
Organizirala
civanje hrane
KPH
Bašić
i
demonstracija
za
birana
Kot.
NOO
Učestvuje
Nakon
neoslobođenom
odred,
šojka
do
1945., p r e b a c u j e s e n a o s l o b o đ e n i
Bila
na
URSS.
štrajku.
aktivno raditi za N O P . Bila tajnica p r v o g M j e -
je hapse
gdje
aktivna u
radnik.
snog
Bastijančić
Orde-
zatvor.
se
odborima A F Ž .
rata
organiziranju
vatica.
tica. N a k o n okupacije radi za N O P .
Spomeriice
reda.
»Tivarovom«
radi
Benussi
Basti jančić-Batistić
Nosilac
za hrabrost i
za
Slavoniju.
žena
Sušak.
B e n č e k B a r a , r . 1915. u K u č a n u G o r n j e m , k . V a u
1943. U t o k u N O B b i l a č l a n O p ć .
AFŽ
od
KPH
Odlikovana Ordenom
pacije
učestvuje
KK
G u p c a « . K a s n i j e po-
nom zasluga za narod II.
iz
radila kao
Štabu b a t a l j o n a » M a t i j e
član
Izvr.
za
terenu
AFŽ,
politodjela
se-
mor-
Dalmacija,
Dalmaciju,
i kasnije
na
00
član
odb.
član
Obi.
Obi.
kom.
NOO
za
Mihalovcu,
k.
Istru.
r a d n i c a . P r i j e r a t a a k t i v n a u U R S S . 1941. r a d i
u
organizaciji
član
RK
bođenja
AFŽ.
KPH.
polumrtva
stavljanja
i
Bila
1945.
predsjednica u
uhapšena
prevezena
mučenja
u
i
na
kući,
NOO,
dan
oslo-
nakon
zlo-
zatvoru.
Bermanec
Rezika,
Čakovec,
je
za
1901.
u
G.
Hrvatica.
radničkim
među
radi
r.
domaćica,
ženama
NOP,
brine
se
Prije
Marija,
nja.
Od prvih
Bila
član
r.
1897.
u
Rausovcu,
k.
dana ustanka učestvuje u
Mjes.
odb.
AFŽ,
zatim
Petri-
Zagrebu.
NOP.
tim
predsjednica
O p ć . odb. A F Ž , t e član K o t . odb. A F Ž P e t r i n j a .
Begović
Anđa,
seljanka,
dana
ustanka.
bila je baza
29
r.
1912.
Srpkinja.
u
Javorniku,
Učestvuje u
Njena
kuća
za m n o g e
Žene Hrvatske u NOB
u
selu
ranjene
k.
Dvor,
N O P od prvih
Kotaranima
borce,
kurire
i
Bila
radila kao
rešnica,
CK
u
Nosilac
u
Savskoj
Moslavačkog
politička
ekonom
KPH.
četi
1941.
snabdijevanje
g o v a z a t v o r e n i h u kaznioni na
Batnožić
djelu-
Zagrebu.
u
za
rata
radnica
ZAVNOH-u
Spomenice
dru-
cesti u
odreda,
za-
u kotaru
Ga-
i
kuharica
u
1941.
B e r t i ć S a r a , r . 1918. u Č e m i n c u , k . B e l i M a n a s t i r ,
student
Osijek.
agronom.
1941.
S t r i j e l j a n a 26. V I I .
bila
1941.
član
OK
KPH
(Vidi knji. I.
d o k . 16, s t r . 2 9 . )
449
�Bićanić
Jela,
iz
Banja
Luke,
učiteljica,
Hrva-
Blanuša
Jelka,
r,
1922.
u
Pavlovcu,
k.
Prelog,
t i c a . J o š u u č i t e l j s k o j š k o l i u B a n j a L u c i uče-
r a d n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . A k t i -
stvuje
vna
u
1940.
naprednom
učiteljica
u
srednjoškolskom
Bos.
Grahovu.
pokretu.
Prvih
dana
je
na
ustanka odlazi u Liku. Bila kurir između Bosne
dinici
i
dužnosti
štampariji
redove.
Beogradu.
Like,
te
smjelo
U
Zagreba
se
jesen
i
probija
1941.
Like.
kroz
Na
toj
neprijateljske
izabrana
za
tajnicu
Inic.
AFŽ
za
1943. i z a b r a n a za t a j n i c u
Hrvatsku.
skog Kotara,
Tada
odlazi
S l a v o n i j e i dr.
rata
prateće
ličke
i
Lapac
(u
Lici)
v r i j e m e bila u jedivizije,
štampariji
Spomenice
zatim u
CK
KPJ
u
1941.
radi
teren
Gor-
biroa
i pomaže organi-
u
ileg.
Domaće
vrijeme
u
r.
1900. u
pokretu.
tvornice
rata
više
Zagrebu.
P r i j e rata
sekretar
partijskog
Bila
rublja
puta
u
Zagrebu.
hapšena.
1944.
Za
odlazi
partizane.
profesor.
Bobetko K a t a ,
Bijelić-Sinobad
rata
KPH
Nosilac
D.
Neko
čete V I .
CK
štefanija,
odb.
z a c i j a m a A F Ž u r a d u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941.
Poslije
Bobek
Glav.
na
kotara
odb.
A F Ž z a L i k u . 1942. p o s t a j e u r e d n i k l i s t a » Ž e n a
u borbi«.
terenu
g d j e radi sa ženama.
Irena,
aktivno
učiteljica,
radila
u
r.
1890.
Prije
maćica,
Hrvatica.
društvima.
aktivno
surađivati
Hrvatica.
naprednim
u
Stupnu, k.
Poslije
u
Sisak, do-
okupacije
NOP
zajedno
počinje
sa
svojim
N a k o n kapitulacije bivše Jugoslavije učestvuje
s i n o v i m a i m u ž e m . 1941. o d l a z e j o j č e t i r i sina
u antifašističkom pokretu, okuplja učitelje, pre-
u NOV,
n o s i š t a m p u i m a t e r i j a l e za p a r t i z a n e . 1942. po-
oslobođeni
s t a j e č l a n i l e g . M j e s . odb. A F Ž u S p l i t u . K a s n i j e
N O B r a d i l a j e u p a r t i z a n s k i m b o l n i c a m a i po-
rukovodi
zadinskim
pododborom
Italije,
Mjes.
postaje
tajnica
član M j e s .
NP,
odborom
Mjes.
NOO
a
odb.
iza
kapitulacije
Split.
NP
Tonka,
iz
AFŽ
Split
i,
1944.
k.
Pelješac,
Hrvatica.
B o r a c u N O V od 1942. 1943. o d l a z i na t e r e n i
radi
kao
nailazi
član K o t .
na
jemcima
odb.
AFŽ
neprijateljsku
u
ruke,
ali
Pelješac.
zasjedu
joj
i
uspijeva
1944.
pada
Ni-
pobjeći
iz
zatvora.
Bistričić
s
aktivno
Mjes.
Bodi
Za
Paga,
Hrvatica.
NOP
od
siječnja
AFŽ
za
Pag.
odb.
Francesca,
1943.
Rujna
Surađuje
Bila
1943.
član
postaje
nakon
što
je
teško
prebacuje
Oliba,
gdje
NOO
vrši
se
bolesna
na
puštena
oslobođeni
dužnost
načelnika
iz
NOB
aktivno
AFŽ
na
toku
Otočac.
odb.
1913.
Istakla
Mussolinija,
»Fascio«
se
na
u
u
Rovinju,
radi
u
krojačica,
demonstracijama
kad
zgradi
je
odb.
AFŽ
te
razlupala
stranke
fašističkih
odlazi u partizane.
Kot.
prilikom
čekićem
fašističke
skidanje
1943.
sjednica
i
time
emblema po
P o s t a j e pred-
član K K
KPH
Ro-
v i n j . K a s n i j e b i l a član G r a d . k o m . K P i G r a d .
odb. A F Ž . 31. V I I I .
ljena u
Kot.
r.
pada
NOO
P a g . U s t a š e su je u dva navrata hapsili
vrijeme
NOP.
sku
tvora,
U
Talijanka. Među prvima u Rovinju sarađuje s
član K o t . odb. A F Ž z a P a g , a 1944. član u K o t .
i
čitavo
Bila član K o t .
gradu.
iz
prelazi
1942.
jedinicama.
dala znak za
Fumica,
mužem
početkom
Bobić Ružica, iz D a b r a , k. O t o č a c , s e l j a n k a , Srpkinja.
Split.
Lovišta,
teritorij
Istovremeno
AFŽ.
Bilčić
a ona sa s v o j i m
zasjedu.
1944. u p a l a u n e p r i j a t e l j -
Nakon
zloglasnoj
zvjerskog
»rižijeri«
mučenja,
u
spa-
Trstu.
za-
teritorij
propodjela
B o g a t e c Josipa, t e t a P e p a , r. 1878. u R i j e c i , H r vatica,
majka
aktivno
Pag.
radila
9-ero
djece.
za N O P ,
a
Sva
su
joj
s i n o v i se
djeca
nalazili
u
r e d o v i m a N O V . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a N O P
B j e l a j a c M i r a , r . 1919. u M a j s k i m P o l j a n a m a , k .
Glina,
namještenik,
Srpkinja.
Od
1939.
uče-
u
Rijeci.
1943.
sama
sina u p a r t i z a n e .
šalje
Skoro
svog
najmlađeg
svakodnevno
je m i m o
s t v u j e u N O P . 1940. t a j n i k j e D r u š t v a z a p r o -
neprijateljskih
straža
svjetu
pu
Martinčica—Sušak—Trsat.
žena
u
Petrinji.
Do
rujna
1941.
bila
na
relaciji
prenosila
ilegalnu
štam-
sekr. Opć. kom. K P H Glinski T r t n i k , a k r a j e m
iste godine postaje
Glina.
član,
te
sekretar K K K P H
1942. n a I . p a r t , k o n f e r e n c i j i b i r a n a z a
Nosilac
Spomenice
1941.
od
Odlikovana
logor,
a
Ordenom zasluga za narod I I . reda.
počela raditi
za
NOP.
Đurđevac.
uhapšena
i
iz
logora
formirane
OK
pri
KPH
NOP
Đuruče-
zatvorena
radi
AFŽ,
U
drugoj
Bogdanović-Pavlina
u
NOO
u
i
član k o m i s i j e
za
okrug
Bje-
Ćana,
r.
1920.
u
Kestenku,
k . P e r j a s i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i
za
AFŽ
izlasku
U
odb. A F Ž i
u D.
odb.
po
Bila
Š e m o v c i m a , k.
Bila član K o t .
član
Kot.
1941.
u
Hrvatica.
AFŽ.
p o l o v i c i 1943. f o r m i r a l a u selu o d b o r A F Ž . B i l a
prvog
1919.
lovar.
B l a g a E v i c a , r . 1919. u Đ u r đ e v c u , d o m a ć i c a , H r 1942.
r.
namještenik,
stvuje
O r d e n o m bratstva i jedinstva I I . reda i 2 puta
vatica.
đevac,
sa
člana O K K P H Banija, t e zadužena z a rad
ženama.
Bogdan Marica,
NOP.
Bila
predsjednica
P e r j a s i c i i član
NOO.
prvog
odb.
U toku N O B
AFŽ
bila
�član,
te
predsjednica
Kot.
član K o t .
NOO,
Karlovac,
predsjednica
odb.
AFŽ
Veljun
član, t e p r e d s j e d n i c a
član
Kot.
odb.
AFŽ
odb.
AFŽ
Sombor,
Kot.
odb.
Slunj,
član
00
AFŽ
Plaški,
predsjednica
KK
KPH
i
AFŽ
Borčić N i n a ,
iz Podšpilja, k. Vis, domaćica, H r -
v a t i c a . O r g a n i z i r a ž e n e u s v o m m j e s t u , i 1942.
p o s t a j e član K o t .
odb.
AFŽ.
Kot.
Plaški,
Ve-
Borić-Martinović
Ljeposava,
r.
1922.
u
Podgori,
l j u n , S l u n j i S o m b o r . 1944. z a v r š i l a 4 - m j e s e č n i
k . M a k a r s k a , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . Z a N O P ak-
općeobrazovni
kurs
t i v n o r a d i o d 1941. B i l a član O p ć . i K o t . odb.
menice
Odlikovana
u
Topuskom.
Nosilac
Spoi
AFŽ,
narod
III.
KPH.
B o g d a n o v i ć - P j e v a č M i l k a , r. u O r n i c a m a , k.
Go-
1941.
jedinstva
i
Ordenom
Ordenom
zasluga
bratstva
za
član
Opć.
i
Nosilac
Kot.
NOO
Spomenice
i
NF
i
član
KK
1941.
reda.
Borić-Popić Jana, r. 1896. u M a l o j
Solni, k. G l i -
na, s e l j a n k a , S r p k i n j a . P r i j e r a t a a k t i v n o učepokretu.
Poslije
D i v o s e l u . 1942. p o s t a j e član Opć. odb. A F Ž z a
nastavlja
radom.
Uspostavlja
veze
općinu
galcima,
prenosi
materijal,
spić.
1941.
učestvuje u o r g a n i z a c i j i ustanka u
Gospić,
a
1943.
član
Kot.
odb.
AFŽ
stvuje u radničkom
kurira.
Gospić.
1943.
neprijatelj
Bogdanović
Sava,
r.
1923.
Vrginmost, seljanka,
AFŽ
u Vorkapić
u
Vorkapić
selu,
a
selu,
k.
ne
član
zasjede,
član
odb.
Gupca«.
1943.
Opć.
da
U
sva
ona
o
se
tome
IV.
A F Ž P e r n a i k a s n i j e č l a n K o t . odb. i K o t . suda
nije
Vrginmost.
vrši
ofenzive,
hrvatska
noću
odlazi
gdje
uhvaćena
krac.
u
r.
S NOP
okolna
1922. u
G.
K r i č k a m a , k.
Pa-
s a r a đ u j e o d 1942. R a z n o s i p o š t u
sela,
učestvuje
u
održavanju
straža,
je
s
je
opći-
kroz
četu
ofenzivi
Bosnu,
kada
sela
probija
obavijesti
ile-
dužnost
sve
»Matije
narodom
od
Ba-
telja i ubijena.
Bogičević Jula,
u
početka
zaposjeo
Stankovac,
1942. b i l a
Srpkinja.
prije
te
okupacije
među
neprija-
B o r j a n L u c i j a , r. 1903. u P u l i , e k o n o m i s t , H r v a tica.
Od 1927.
kretu,
zatim
a k t i v n a u stud,
u
SBOTIČ,
naprednom po-
URSS
i
Seljačkom
radi na s a k u p l j a n j u h r a n e i dr. za v o j s k u . Iste
kolu, g d j e radi u ženskim sekcijama, te u ko-
godine birana za člana N O O u T r n a k o v c u i za
m i s i j i z a š p a n j o l s k e d o b r o v o l j c e . 1941. u h a p š e -
tajnicu
na
ostala
odbora
sela
na
izvršavanju
AFŽ.
U
kotaru,
toku
gdje
zadataka za
NOB
odlazi
okuplja
žene
u
na
NOP.
i
nakon
član
00
zamjene
AFŽ
za
odlazi
u
Krapinu
partizane.
i
politički
Bila
radnik
u Z a g o r s k o m odredu X X X I I . divizije, kao i na
raznim
B o g n a r - K u n s t i ć Zlata, r. 1923. u B. B r o d u . 1942.
r a d i za N O P , a 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e u O b o -
NOO
dužnostima
u
Krapini
u
i
vojnom
Oblasnom
sanitetu.
NOO
za
U
O
Zagreb
radila je na pitanjima zdravstva i financija.
rovo, na dužnost u OK K P H Bjelovar. Poginula
29.
III.
1944.
Borošak
B o g u n o v i ć M i l k a , r. 1920. u B a č i n i , k. M e t k o v i ć ,
domaćica,
Hrvatica.
1941.
mlade
Od
Radi
seljanke
aktivno
vrlo
za
brzo
u dobrog političkog rukovodioca.
NOP
se
od
uzdiže
U toku
NOB
b i l a član M j e s . odb. A F Ž , član M O O , č l a n K o t .
odb. A F Ž , č l a n K o t . N O O , č l a n K o t .
član K K K P H , t a j n i k
član
ciju
00
i
NF,
član
član
Obi.
00
Obi.
odb.
AFŽ,
kom.
NF
i
član
KPH
odb. N F ,
OK KPH,
za
AFŽ.
Dalma-
Organizator
Josipa.
NOP u
1945.
Za
Zagrebu.
vrijeme
okupacije
radi
Bila j e član R K K P H .
5.
za
II.
odlazi u partizane.
Borović J a g a ,
rađuje
s
iz
N o v a l j e , k.
NOP
još
prije
Bila predsjednica K o t .
Borović
Marija,
Prenosila
je
iz
P a g , H r v a t i c a . Sukapitulacije
odb.
Novalje,
poštu,
dijelila
AFŽ
k.
za
Pag,
letke
i
Italije.
Pag.
Hrvatica.
radila
na
j e I . o k r . k o n f e r e n c i j e A F Ž u D a l m a c i j i , 1942.
o r g a n i z i r a n j u ž e n a u A F Ž . B i l a č l a n K o t . odb.
N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a u č i t e l j i c a .
AFŽ
Pag.
Aktivno
radila
na
prosvjećivanju
žena.
Boljanić
Milja,
r.
u
Krčevu,
k.
Kostajnica,
se-
ljanka, Srpkinja. Iako već stara žena, sarađuje
s
NOP
nja
od
AFŽ
prvih
u
Krčevu,
organizacije.
organizira
teritorij
dana
Za
ustanka,
aktivno
cijelo
od
sarađuje
vrijeme
prebacivanje
a
boraca
rata
na
u
osnivau
radu
Krčevu
Borovnjak-Sruk
rac u
terenu
KPH
Kata,
Moslavačkom
s
(kotar Kutina).
odredu.
omladinom
i
1942.
bo-
K a s n i j e radi na
ženama.
Bila
član
KK
Kutina.
oslobođeni
i sakupljanje pomoći za partizane.
Bošković M a g d a , r. 1914. u O s i j e k u . K a o s t u d e n t
r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u u Z a g r e b u . Od 1934.
Bonmarčić A m a l i j a , r . u M a l i n s k o j , o t o k K r k , d o maćica,
Hrvatica.
Dubašnica.
Bila
A k t i v n o radi u
je član K o t .
odb.
AFŽ
AFŽ
i
NOO
i član
član
omladinske
sek-
cije »Ženskog pokreta«. A k t i v n o radila u
dru-
štvu
SKOJ.
»Svjetlost«,
K o t . N O O K r k . N i j e m c i s u j o j ubili sina, k o j i
žene,
je
»ženski
bio
sekretar
SKOJ-a.
Bila je u
SBOTIČ
i
svijet«.
odboru
KUSP,
URSS.
Istakla
Društvu
za prosvjetu
Bila je član
se
u
redakcije
publicističkom
�radu.
Autor
je
pjesme
»Ženska
himna«.
Bila
Brajčić-čušković
Terica,
1922.
r.
v i š e p u t a h a p š e n a , a 1941. o d v e d e n a po r a z n i m
Slav. Brod, namještenik.
l o g o r i m a i 1942. u J a s e n o v c u u b i j e n a .
NOP.
U
svibnju
Brod.
sela
IX.
1942.
s
prvom
nakon
toku
odb.
nekoliko
NOB
bila
mjeseci
član,
A F Ž Đakovo
i
grupom
1943.
a
član
bila
00
član K K K P H
svog
odlazi na kotar Županja,
iz
uspijeva
zatim
NOB
AFŽ,
zarobljena,
pobjeći.
tajnica
AFŽ
Slav.
Kot.
i
u
narodnoj
sluga
za
član
odlazi
Slav.
u K l o k o č e v i k u , k.
odlazi u partizane.
ali
U
22.
1922.
bila
1943.
toku
B o š n j a k Julka, r.
jedinstva
II.
P o d v i n j u , k.
Kot.
odb.
Brod.
AFŽ,
član
Krajem
00
1943.
g d j e radi sa ženama
Odlikovana
III.
sarađuje s
u partizane. U
Slav.
vlasti.
narod
u
Od 1941.
reda,
Ordenom
Ordenom
za-
bratstva
i
reda.
Brod.
B r a j č i ć Tonka, r. u D u č i ć i m a , R a d a t o v i ć , k. K a r -
Božičković Mandica,
r.
1908.
Bri-
lovac.
Učestvuje
1941. b i l a k u r i r i z m e đ u
nje, radnica, Hrvatica.
u
S t a j n i c i , k.
prvog
odbora A F Ž u
Orahovice i Gradskog kom. K P H Osijek.
1942.
Opć.
odb.
AFŽ
u
NOP
od
svom
1942.
Bila
član
Kasnije
selu.
član
Radatović.
r a d i u A F Ž i k a s n i j e u K o t . odb. A F Ž O r a h o v i c a . 1944. u h a p š e n a i o t j e r a n a u l o g o r V i n k o v ci,
odakle
člana
bježi
Kot.
partizanima.
NOO
Bila
birana
za
Našice.
Brcković
breg,
Kata,
r.
1920.
seljanka,
u
Križevljanu,
Hrvatica.
Radi
k.
za
Lud-
NOP
od
1941. B i l a k u r i r i z m e đ u p r v e p a r t i z a n s k e g r u p e
na K a l n i k u i V a r a ž d i n a . 1943. član j e , a z a t i m
Božić
Dušanka,
r.
u
Dragotini,
k.
Glina.
Uče-
s t v u j e u N O P o d 1941. B i l a član s e o s k o g N O O
u Dragotini,
član O p ć .
KPH
NOO
Klasnić
i
Klasnić,
Opć.
kom.
prva
Kot.
odb. A F Ž G l i n a . N o s i l a c
sekretar
predsjednica
S p o m e n i c e 1941.
Božić J a g o d a . S a r a đ u j e s N O P od 1942. U p a r t i zane
odlazi
niziranju
i
OK
1943.
žena.
KPH
gdje
Bila
aktivno
član
KK
radi
na
KPH
orga-
Pregrada
Krapina.
Kršlja,
1941.
dilac
k.
Slunj,
aktivno
Opć.
seljanka,
učestvuje
odb.
Kordunskom
AFŽ
u
Srpkinja.
NOP.
Bila
Od
rukovo-
za N o v u Kršlju, zatim u
Ljeskovcu.
Za
vrijeme
neprija-
teljske ofenzive, dok se nalazila na kursu A F Ž ,
ustaše
kuću
su j o j
spalili.
zaklali
U toku
majku
NOB
i dvoje
bila
djece,
član K o t .
te
odb.
A F Ž S l u n j , O p ć . N O O R a k o v i c a , a k a s n i j e član
Kot.
NOO,
na
dužnosti
pročelnika
Nosilac
Spomenice
zasluga
1941.
zdravstva.
za narod I I I . reda.
Odlikovana
Ordenom
Kot.
odb.
bila član 0 0
AFŽ
Ludbreg.
A F Ž Varaždin.
neprijateljske
partizane.
ofenzive
1945.
na
postaje
U
toku
NOB
Z a v r i j e m e velike
Kalnik,
član
KK
odlazi
KPH
u
Lud-
breg.
B r e k a Jela, i z Z r m a n j e , k . G r a č a c , s e l j a n k a , Srpkinja.
Od
1941.
aktivno
radi
u
AFŽ.
U
toku
N O B b i l a član O p ć . odb. A F Ž .
Brkić
B o ž i ć - M a r j a n o v i ć M i l e v a , r. 1905. u J a m a r j u N o va
tajnica
Maca,
partizane
Polje),
r.
1914.
u
o d l a z i 1942.
gdje
je
Zagrebu,
iz
tada
učiteljica.
Gakova
bila
(k.
U
Grubišno
učiteljica.
1941—42.
u n j e n o j se k u ć i i l e g a l n o s a s t a j u p o l i t i č k i r a d nici,
koji
radi u
OK
KPH
čevu,
rade
na
tom
terenu.
U
toku
Štabu B i l o g o r s k o g b a t a l j o n a ,
i
Virovitica,
u
u
štampariji
dječjem
Obi.
NOB
agitpropu
domu
na
komiteta
Zve-
KPH
za
Slavoniju.
B r k l j a č i ć Jelka, r.
1916. u M o š č e n i c i , k u ć n a po-
moćnica, H r v a t i c a . Od p r i j e rata radi u U R S S .
17. X. 1941. u h a p š e n a i n a k o n m u č e n j a , 24.
1942.
prebačena
u
logor,
gdje
je
I.
umrla
od
tifusa.
B o ž i ć M i l k a , r.
1919. u G r đ e v i c i , k.
Pakrac,
se-
l j a n k a , S r p k i n j a . S N O P s a r a đ u j e o d 1942. I s t e
godine
član
je
t a j n i c a Opć.
Mjes.
NOO
ileg.
odb.
u
odb.
AFŽ.
AFŽ
u
svom
selu
i
U t o k u N O B b i l a član
B r m b o t a D a r i n k a , r.
seljanka,
odbor
AFŽ
Božikov Jozica, i z M u r t e r a , k . Š i b e n i k , s e l j a n k a ,
H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . B i l a p r e d s j e d nica A F Ž u Murteru.
u
neprijateljskoj
Bračulj
Pera,
iz
Poginula početkom
1943.
zasjedi.
Bitelića,
AFŽ
Brnčić A n k a ,
k.
Sinj,
seljanka,
Hr-
stvuje u
održavanju
Dalmacija.
veza
s
Nosilac
jedinicama.
00
AFŽ i
Spomenice
1904.
prvi
bila
vrlo
član K o t .
odb.
u Kunčanima,
seljanka.
1942.
bila
Radatović,
predsjednica
Radatović .
Hrvatica.
1904. u Žabnu, k.
Već
naprednom
Bila
član
Kot.
između
Obi.
odb.
AFŽ
održavala
1941.
NOB
toku
sa ž e n a m a kao
B r o d a r e c Jagica, r.
hrane i ostalog m a t e r i j a l a za partizane, te na
S i n j , član
U
Gračac,
organizira
s e o s k o g o d b o r a A F Ž K u n č a n i , a 1943. član Opć.
ljanka,
AFŽ
Štikadi.
r.
Karlovac,
odb. N O O
k.
Ilegalno
Gračac.
vatica. Od početka ustanka radi na sakupljanju
odb.
u
aktivna u radu
Koprivni.
1915. u Š t i k a d i , k.
Srpkinja.
KK
KPH
vezu
prije
pokretu.
Sisak
za
l i j e v e i desne strane
rata
i
prenos
OK
Sisak, se-
aktivno
1941.
KPH
bila
učekurir
Sisak,
materijala
te
između
S a v e . 1942. o d l a z i u p a r -
�tizane
i
radi
Spomenice
u
AFŽ
do
oslobođenja.
Nosilac
Bukvić Katica, r. 1905. u D. V a r o š u , k. St. G r a diška, namještenik, H r v a t i c a . P r i j e rata aktiv-
1941.
no s u d j e l u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u . R a d i u p a r Brozičević
Anka
Crikvenica.
r.
Rikica,
1941.
1923.
aktivno
u
Bribiru,
surađuje
s
k.
NOP,
a
t i j s k o j tehnici i n j e n stan se koristi za održavanje
ileg.
sastanaka
i
skrivanje
27. V I I . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i do 1943. r a -
funkcionera.
1942.
odlazi u
dila u omi. o r g a n i z a c i j a m a .
aparatu
KPH
i
Kot.
kom.
Bila
tajnica
Kot.
odb.
zatim
član
00
Novi,
1943. r a d i u A F Ž .
AFŽ
i
AFŽ
član
za
KK
KPH
Hrvatsko
Pri-
te
Opć.
B r o z o v i ć Danica,
r. u P l e v l j u ,
Crna Gora.
1941.
aktivno radi za N O P u Nebljusima, k. D.
1942. b i l a član M j e s .
godine
izabrana
za
odb.
člana
La-
Nebljusi i iste
Kot.
odb.
AFŽ
D.
L a p a c . 1943. član j e Opć. k o m . K P H D . L a p a c .
B r u s i ć M a r i j a , r.
1911. u P u n t u , o t o k K r k , r a d -
i
referent
silac
morje.
pac.
član
CK
pri
Bukvić
Milosava
AVNOJ,
Obi.
Spomenice
KPH
NOO
Radi u
kasnije
Nova
za
postaje
Gradiška,
Slavoniju.
No-
1941.
Misa,
Brinje,
seljanka,
ustanka
aktivno
r.
1920.
Srpkinja.
radi
u
u Vodoteču,
Od
NOP.
prvih
Bila
k.
dana
član
Kot.
A F Ž Lika. Nosilac
odb. A F Ž B r i n j e i 0 0
menice
partijskih
partizane.
Spo-
1941.
B u l a t - P a v l o v i ć Danica,
r.
1922. u K i r i n u , k. V r -
n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P , o d r ž a v a
ginmost,
vezu
početka ustanka, z a t i m odlazi u I V . bat. K o r d ,
s
Krkom
i
organizira
AFŽ
u
Puntu.
seljanka,
Srpkinja.
1942. p o s t a j e s e k r e t a r M j . k o m . P u n a t , t a j n i c a
o d r e d a . 1942. r a d i u A F Ž .
A F Ž , član K o t . odb. A F Ž i č l a n K o t . N O O K r k .
staje
Odlikovana
nice
Ordenom
bratstva
i
jedinstva
1920.
Splitu.
II.
član
00
AFŽ
Pomaže
NOP
od
P o č e t k o m 1943. p o -
Karlovac.
Nosilac
Spome-
1941.
reda.
Bubalo-Šijan Milena,
r.
u
Aktivna
u r a d n i č k o m p o k r e t u o d 1938. 1940. č l a n j e C K
S K O J - a z a D a l m a c i j u . 1942. b i l a u t a l i j a n s k o m
zatvoru, a
u
1943. z a m i j e n j e n a . R a d i sa ž e n a m a
kotarevima
Omiš
i
Sinj,
postaje
član
Obi.
B u l j M e l a n i j a , r. 1925. u V r l i c i , k. S i n j . U l i s t o p a d u 1942. o d l a z i u D i n a r s k o - p a r t i z a n s k i o d r e d .
Početkom
1944.
odb.
AFŽ.
AFŽ
Vrlika
izabrana
Kasnije
i
00
za predsjednicu
postaje
AFŽ
tajnica
Opć.
Kot.
odb.
Knin.
N O O i O b i . A F Ž z a D a l m a c i j u , a k r a j e m 1943.
član
Obi. k o m .
KPH.
Nosilac
Anka,
Mravinaca,
Spomenice
1941.
Bunčić D r a g i c a , r. 1913. u M a r t i n o v i ć i m a , k. G l i na,
Bučan
Hrvatica.
iz
Od
1941.
aktivno
kovodi
g r u p a m a žena u
galce,
učestvuje
1942.
član
Opć.
NOO.
je
u
za
seljanka,
NOP,
ru-
s v o m k r a j u , k r i j e ile-
odb.
toku
Split,
radi
rušenju
Opć.
U
k.
pruge
AFŽ
NOB
Sinj—Split.
Solin
bila
član
je
Srpkinja.
odbora
1942.
Od
AFŽ
prosinca
u
svom
osnovala niz
nizirala
1941.
selu.
seoskih
prenošenje
sanit.
predsjednica
U
toku
odbora
mat.
1941.
AFŽ,
iz
i
orga-
Petrinje
na
oslob. t e r . k a o i s p r e m a n j e h r a n e z a p a r t i z a n e .
tajnica
i
1942. b i r a n a j e z a p r e d s j e d n i c u O p ć . odb. A F Ž
KPH,
š u š n j a r , a k o n c e m 1943. p o s t a l a član K o t . odb.
KK
K o t . N O O i K o t . odb. A F Ž Solin, član 0 0 A F Ž
AFŽ
Glina
i
član
00
AFŽ
Banija.
i t a j n i c a O b i . odb. A F Ž D a l m a c i j e .
B u n j e v a c Liza, r. 1913. u G o r j a n i m a , k. Đ a k o v o ,
Budak
Franjica,
Hrvatica.
kretu.
NF.
r.
Prije
Radi
Iza
1895.
rata
na
na
aktivna
održavanju
okupacije
Cresu,
u
radničkom
veza
s
po-
logorima
P r i j e rata aktivna u U R S S .
1941. i l e g . r a d i u O s i j e k u .
tizane
gdje
je
bila
1942. o d l a z i u p a r -
upravnik
Vojno-part.
bol-
n i c e . 1944. p r e l a z i na p o l i t , r a d , o d l a z i u oku-
18. V . 1943. u h a p š e n a . N a k o n š t o j e o s l o b o đ e -
pirani Osijek, g d j e radi na stvaranju ilegalnih
na,
organizacija.
šifrant,
te
siječnju
šifr.
odjeljenja
OZN
za Hrvatsku.
Nosilac
student.
je
godine
Spomenice
Anka
Od
Seka,
okupacije
MK
SKOJ
odlazi
omladinom
u
na
u
r.
GŠH
SI.
član
i
daruvarskom
»Udarnice«.
AFŽ
s
Brodu.
partizane
i
urednik
u
Poruč-
sekretar KK
Na
SI.
Brodu,
NOP.
U
sa
kotaru,
SKOJ.
Obi.
za
Sloveniju
izabrana
je
OK K P H
Virovitica.
1942.
jesen
radi
za
iste
ženama
gdje
1943.
Nosilac
Spomenice
1941.
i
B u r s a č M a r i j a , r. 1922.
u
Pavlovcu,
k. G o s p i ć .
1941. b i l a član p r v o g o d b o r a A F Ž u s v o m selu.
Kasnije
1921.
sarađuje
staje
1944.
u
Bila
1941.
član K K K P H
ciji
1944.
načelnik
Bujak-Fumić
i
u
O d l i k o v a n a O r d e n o m zasluga za narod II.
reda.
član
partizane
dužnosti u
na istoj
nik.
u
aktivnim
i
radnica, Hrvatica.
radom.
odlazi
nastavlja
učiteljica,
član
a
radi
Opć.
1944.
u
omladinskoj
kom.
SKOJ
postaje
član
za
OK
organizaciji.
Medak
SKOJ
i
KK
Lika.
Bila
SKOJ,
15.
IV.
1945. p o g i n u l a n a t e r e n u L i č k o g P e t r o v o g s e l a
u neprijateljskoj
zasjedi.
je
po-
konferentajnicu.
B u s i j a Katica, r .
rica,
1942.
seljanka,
Bila
AFŽ u
1914. u
Hrvatica.
kurir
svom
i
selu.
1943.
P o k u p s k o m , k. V.
U
N O P učestvuje
postaje
Good
predsjednica
�Butković
k.
Ivanka
Sušak,
svibnja
AFŽ
Desa,
1941.
U
r.
Lujevo
partizane.
ljetu
Sušak.
1910.
u
Sarađuje
Hrvatica.
s
1942.
Orehovici,
NOP
postaje
Početkom
od
član
1943.
odb.
odlazi
pokretu.
šena
Od
i
1941.
odvedena
radi
u
za
NOP.
logor
1944.
Jasenovac,
uhap-
gdje
je
ubijena.
u
Bila bolničarka u bolnici u Drežnici
Cetina M i l k a ,
r. u J a r d a s i , k.
ozdravljenju
Opć. odb. A F Ž i O p ć . N O O K a s t a v , č e s t o od-
ilegalnim
kom
i
radom
se u
na
drugim
Sušak
i
boraca
Ordenom
na
za narod
zasluga
za
nastavlja
održavanju veze s
centrima,
novomobiliziranih
ljom
gdje
u
Rije-
prebacivanju
NOV.
III.
Odlikovana
reda
i
lazi
na
1944.
radi
razne
NOP.
terenske
uhapšena
rana
za
Od p r v i h
dana
vraća
ustanka
Rijeka.
p r o s i n c a 1943. k a d a s e r a z b o l j e l a o d t i f u s a . P o
od
1942.
akcije.
talijanskih
u n j e m a č k i konc.
bila
U
kolovozu
fašista
logor,
član
i
otje-
g d j e je ubijena.
MedaCindrić-Ivošević
hrabrost.
Rezika,
r.
u
Gorači,
k.
Čabar.
Z a N O P r a d i o d p o č e t k a 1942. I s t e g o d . o d l a z i
C a j l e r - P o k u p i ć A n k a , r. 1919. u L o z a n u , k. V i r o vitica,
s
seljanka,
NOP.
kotara
Radi
Hrvatica.
sa
ženama
Virovitice
Podr.
i
OK K P H , sekretar
član
KK
KPH
nom
zasluga
Medaljom
Carević
radi
odb.
Kot.
kom.
narod
dijelu
odb.
KPH
Našice, te
Odlikovana
III.
reda,
AFŽ
žena pri
Orde-
Ordenom
i
za hrabrost.
Milica,
1941.
neoslob.
u
Miholjac.
za
sarađuje
član je k o m i s i j e
Opć.
D.
na
kasnije
1944.
Slatina.
1942.
Od
iz
za
AFŽ, Kot.
Bila
k.
Vrginmost.
član
seoskog
i
Od
Opć.
odb. A F Ž i O p ć . N O O .
1932.
sudjeluje
štrajk
organizira
u
u
tekstilnoj
Zagrebu.
Saveza
ind.
za
siječnju
1943.
rad
sa
te
Gori
i
uprave
a
pri
1940.
CK
je
polit,
član
KPH.
Radi
u
komesar
domova
u
U
00
bol-
Ravnoj
Daruvaru.
Cecić-Randić
Šolti,
»Gaon«
partizane.
dječjih
1934.
tvornici
radnika,
u
zatim
upravitelj
pokretu.
Centralne
član
ženama
odlazi
Virovitica,
nice,
bila
zanatskih
Komisije
AFŽ
u
1937.
radnič.
radnica,
radničkom
r.
1917.
Hrvatica.
pokretu.
u
Prije
1940.
Grohotama
rata
na
aktivna
organizira
u
štrajk
u
t v o r n i c i t j e s t e n i n a u Splitu. 1941. p o s t a j e č l a n
P o k r a j , k o m i s i j e ž e n a z a D a l m a c i j u . 1942. član
j e i l e g . M K K P H S p l i t i k a s n i j e član M j . N O O
Split.
Iste
lazi iz
kao
god.
zatvora
član
KK
uhapšena,
i
a slijedeće god.
iz-
odlazi u partizane, g d j e radi
KPH
Brač-Šolta,
član
O
NOO
zive,
radi
kao
NOO
i
KK
rata
učestvuje
II.
Spomenice
bratstva
i
1941.
jedinstva
reda.
u
šaku
učestvuje
u
radnič.
pokretu
u
Zagrebu.
Kroz
nekoliko
sa
U
proljeće
1941.
u
tara Novi i
bila
1943.
sekr.
nakon
partizane.
Sušak.
vrijeme
radničkom
Radi
Su-
terenu
na
ko-
Poslije kapitulacije Italije,
njemačke
ofenzive
pala
je
stanove
i
je
oslobođena.
na
Sušak i r a d i u g r a d .
radi
za
kao
član
okruga.
lac
prije
stopostotni
Odlikovana
r.
u
u
radi
u
Sušaku.
i
raspačava
RK
invalid.
Ordenom
Sakuplja
domaćica,
pokretu
okupacije
materijal
partizansku
u
Sušak,
u
za
Corva Erminia,
seljanka,
r.
i
u
Crnković
žena
kotara
JNOF.
Matija
mještenik,
radi
od
Buje.
akcijama.
1944.
Dade,
Hrvatica.
1918.
student,
učestvuje
Hrvatica.
u
Kao
naprednom
ga
za
u
r.
1943.
na
Učestvovala
Bila
član
Kot.
od
zarobljena
1918.
Od
ilegalnim
NOV.
kom.
Kloštar
aktivno
a
organizaciji
Nije-
strijeljana.
Opć.
r.
je
Italiji,
G r o ž n j a n u , k. B u j e ,
Aktivno
borbenim
AFŽ
i
1922.
Talijanka.
mnogim
odb.
Gorici i dr.
Ema,
partiBila
AFŽ.
odlazi u
srednjoškolka
još
ilegalno
štampu.
radila
za-
hrabrost.
Kraljevici,
naprednom
dana
Nosi-
bratstva
za
z a t v a r a n a po l o g o r i m a u
povratku
KPH
Ordenom
Medaljom
prvih
zane
po
i
1885.
Od
uhapšena i
reda,
reda
Surađuje
rata.
sekr.
se
Kasnije
primorsko-goranskog
rata
II.
Vinka,
Hrvatica.
AFŽ,
1941.
III.
vraća
SKOJ.
Štabu
narod
jedinstva
Partije
kom.
odb.
u
Poslije
za
direktivi
Kot.
Spomenice
sluga
i
Po
Grobinštinu,
m a g a z i n e , o d l a z i n a oslob. t e r i t o r i j u V u k o v o j
Cekurić
Njem-
c i m a u r u k e i b i l a osuđena na s t r i j e l j a n j e , ali
u
Gospiću,
početka
U
KPH
narod
II.
i
Čazmanskom
i
Ivaniću.
jedinstva
NOO
rata
1944. b i l a član t e s e k r e t a r R K K P H .
ileg.
kom.
u
rijala
pronalazi
Prije
pokretu
Grad.
Zagrebu
partizane,
1943.
provale
cijelo v r i j e m e N O B radi na sakupljanju mateza
svojom
Sušaku, H r v a t i c a .
napred.
Sušaku.
odlazi
maca
C e j Barica, r . 1907. r a d n i c a , H r v a t i c a . P r i j e r a t a
te
Čabar.
u
štrajkovima.
SKOJ
u
Nosilac
Ordenom
radnik.
Cindrić M i r a , r. 1922. u
druga
Dalmaciju.
Nakon
Hrvatsku,
polit,
organiziranju
za
u
KPH
z a S r e d n j e - d a l m . o t o č j e i član Odb. z e m l j . z a Odlikovana
jedinice.
se
b i r a n a z a č l a n a N O O Č a b a r . 1945. član j e K o t .
Cindrić
Marija,
part,
vraća
jedinicom odlazi U Liku, gdje, u toku I V . ofen-
za
Cazi Danica, r. 1914. u R i j e c i , r a d n i c a , H r v a t i c a .
Od
slovenske
mjeseci
i
Sjeničaka,
NOP.
u
III.
reda.
u
AFŽ
Odlikovana
reda
i
matičnom
a
radi
u
zatim
u
Ordenom
Ordenom
u
odb.
Iste god.
okrugu
Čazma,
na-
radi
zaslu-
bratstva
i
�Crnković-Štimčeva Micika,
iz V.
Lešnice, k.
Del-
snije je član prehramb. k o m i s i j e za okrug V i r o -
nice. O d p o č e t k a u s t a n k a r a d i z a N O P , a 1943.
viticu,
zatim
p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž . B i l a j e d n a o d n a j -
vojne
cenzure
aktivnijih
bila
se
žena
centar
u
gdje
svom
selu.
su navraćali
sakupljao materijal
za
Njena
je
partizani
upravnik
u
gdje
NOV.
Početkom
U
SKOJ
Pačetina,
Kot.
toku
počinje
bila
KK
sarađivati
sekretar
KPH
Opć.
Vukovar,
s
kom.
tajnica
odb. A F Ž i K o t . N O O V u k o v a r .
»
Crnojevac
Štefica,
učestvuje
više
puta
gdje
odbora
u
u
1944.
i
1936.
radi
Zagrebu.
odlazi
u
na
Bila
zagrebačke
1941.
Odlikovana
i
II.
reda.
Ordenom
Orde-
za hrabrost
reda.
Od
Radila
kao
član K o t .
nuti
NOO
Za N O P radi
vanju
r.
od
štampe,
u
Cukarićima,
1943. k a o
u
k.
kurir na
borbenim
dana
izviđač
i
u Voćinu.
daljom
aktivna.
za
šef
ustanka
pomaže
obavještajac.
Iako
cijelo
Odlikovana
Bila
se m o r a l a brivrijeme N O B
Ordenom
i
Me-
hrabrost.
Ljubica,
iz
k. K r a p i n a .
Poznanovca,
U
r a d n i č k o m p o k r e t u s u d j e l u j e od 1939. 1943. odlazi
s
NOO
kćerkom
u
partizane.
Bila
član
Kot.
Zlatar.
Čović Jovanka, r . u S a r a j e v u , r a d n i c a . P r i j e r a t a
aktivna u U R S S .
rajevo.
Do
Pula.
raspača-
akcijama
i
dr.
radi
Odlazi
OK
D.
na
Kozaru
dužnostima
zarobljena
u
KPH
1939. b i l a član M K K P H
ofenzive
partijskim
bolesnik
Marija,
prvih
za dvoje male djece,
bila vrlo
Slavoniju.
Cukarić
i
partizane,
odboru
jedinstva
za narod
Od
1942.
u
Spomenice
bratstva
zasluga
AFŽ
radnica.
Čleković
Krapini.
Narodnom
Nosilac
Ordenom
nom
1908.
hapšena.
radi
oblasti.
r.
u radničkom pokretu.
organiziranju
II.
1943.
NOB
Pivnici
području.
Čevizović Savka, r. 1916. u V o ć i n u , k. P o d r . Slatina,
C r n o g o r a c Soka, r. 1920. u P a č e t i n u , k. V u k o v a r ,
Srpkinja.
u
kuća
i
NOP.
NOP.
pošte
Somborskom
u
od
Bosni,
1943.
Miholjac.
je
na
kao
i
otjerana
na
Bilogoru
postaje
1944.
Sa-
bila
kada
Nijemaca
partizanima
KPH.
1942.
bila
sekretar
član
OK
u
i
KK
KPH
Našice.
1944. b i l a član K o t . odb. A F Ž i K K K P H P u l a .
Čudić-Vujnović D a r a , r. 1920. u B a b i n o m P o t o k u ,
I s t i c a l a se b o r b e n o š ć u i h r a b r o š ć u .
seljanka,
Cvetičanin
Anka,
ljun,
k.
dana
r.
Vojnić,
ustanka
1919.
u
seljanka,
radi
za
Opć.
odb.
odb.
AFŽ,
00
Srpkinja.
NOP.
A F Ž Veljun.
Kot.
Vođević
1941.
Od
Ve-
prvih
birana
u
ničkom
Srpkinja.
pokretu.
organizaciji
i
N O B b i l a član
NOO
predsjednica
za
i
NOO
Od
Od
u
1938.
1941.
AFŽ.
sudjeluje u rad-
radi u
Bila
omladinskoj
prva
tajnica
Kot.
odb. A F Ž K o r e n i C a . K a s n i j e b i l a član, a z a t i m
Veljun
U toku
AFŽ,
Brdu,
Liku
00
AFŽ
za
Liku,
1943.
i
član
OK
KPH
član
za
0
NOO
Liku.
Nosilac
Spomenice
Iste
C v e t k o v i ć K s e n i j a , r.
godine bila uhapšena
1941.
1922. u
od u s t a š a i n a k o n č e t i r i
mjeseca
Krnjaja.
Nosilac
zamijenjena.
Spomenice
1941.
Sisku, đ a k , H r v a -
t i c a . 1941. o d l a z i u S i s a č k i o d r e d , s k o j i m p r e -
čurčić Grozda, r. 1925. u J e s e n a š u , k. V i r o v i t i c a ,
l a z i u B a n i j u . 1942. r a d i u t e h n i c i i a g i t p r o p u .
seljanka.
Poslije
o r g a n i z a c i j i . 1943. član j e M j . N O O , č l a n O p ć .
IV.
brigadu
ofenzive
»Jože
prelazi
Vlahovića«.
u
U
Slavoniju,
jesen
u
1943.
po-
kom.
Od
početka
SKOJ
u
s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž D a r u v a r . 1944. se-
Grub.
SKOJ,
član
sekr. K P H Garešnica.
odb.
Đakovu
Polje.
kretar je Opć. kom. K P H Berek i kasnije org.
Cvjetičanin
ka,
Sofija,
Srpkinja.
odb.
AFŽ
aktivno
u
S p o m e n i c e 1941.
iz Visuća, k.
Bila
Udbina,
p r v a predsjednic
seljan-
Mjesnog
čurčić
prvog
JNOF
odbora
u
Cvrtila-Novoselec
k.
Gospić.
svom
selu
Bila
1941.
član
1942.
NOB
b i l a član O p ć . odb. A F Ž M e d a k . Z a č i t a v o v r i -
1944.
jeme
Katica,
r.
u
Novigradu.
Za
NOB
aktivno
1941.
NOO
U
veljači
Bjelovar,
kolovozu
1944.
1943.
član
radi
00
u
odlazi
AFŽ
vojnoj
Bjepošti.
radila
sa
ženama.
Č u k - B o j a n i ć Jela, r. 1919. u Z r m a n j i , k. G r a č a c ,
K P H Gračac.
U
AFŽ.
Umrla
odjelu
lovar.
Obi.
čitave
učestvuje
O
KK
član
toku
učiteljica,
od
00
USAOH
sekretar
žena.
p a r t i z a n e . U t o k u N O B b i l a na d u ž n o s t i u soc.
radi
i
u
odb.
Virovitica,
Vrepca,
AFŽ
Kot.
omladinskoj
U
selu.
u
NOP
iz
u
postaje
NOO
Slavonija
Mileva,
i
Kasnije
Kot.
radi
organizaciji
svom
radi
Nosilac
rata
Srpkinja.
u
NOB.
Od
Bila
prvih
član
dana
KK
ustanka
SKOJ
i
KK
N a I I I . Okr. konf. K P H z a Liku
i z a b r a n a z a člana O K K P H . B i l a č l a n 0 0 A F Ž
za Liku.
Nosilac
S p o m e n i c e 1941.
Čalić-Subašić L j u b i c a , r. 1924. u Š i b o v c u , k. D a r u v a r , d o m a ć i c a . 1942. o d l a z i u N O V . 1943. završava
kurs
AFŽ,
radi
sa
ženama
Kot.
NOO
Daruvar.
U
toku
zive
kratko
vrijeme
je
u
V.
XVII.
i
član
neprij.
brigadi.
je
ofenKa-
ćulumović M a r i c a , r.
1917. u B u k o v c u , k.
Peru-
šić, s e l j a n k a , H r v a t i c a . O d p r v i h d a n a u s t a n k a
ilegalno
hrane
za
radi
na
sakupljanju
partizane
i
odjeće,
prenošenju
obuće
i
sanitetskog
�m a t e r i j a l a iz neprijateljskih uporišta. Pošto je
bila kompromitirana,
bođeni
teritorij.
1943. p o v l a č i
Bila
član
se na oslo-
Kot.
odb.
AFŽ
Dimić T o n k a Bibinica, r. 1890. u Splitu, radnica,
Hrvatica.
Prije
održavaju
Perušić.
domaćica,
1912. u R o g o z i , k. G a r e š n i c a ,
Srpkinja.
Od
1941.
svom
Bila predsjednica A F Ž u
radi
za
selu,
NOP.
član K o t .
u
00
AFŽ,
Dejanović
00
Sava, r.
domaćica,
radila
član
NF
NOP
Garešnica).
0
1908. u
Srpkinja.
za
i
na
Bila
Za
u
rad-
KPH.
na
14.
IX.
fašističke
1941.
karabi-
nirana
bori
u
Italiji.
se
za
U
zatvoru
poboljšanje
oslobođena
se
u
organizira
uvjeta
žene
života.
intervencijom
i
Krajem
C r v e n o g križa.
Split i nastavlja radom.
Sašu, k. K o s t a j n i c a ,
vrijeme
terenu
član
učestvuje
n j e r e u S p l i t u . K r a j e m g o d . u h a p š e n a i inter-
1943.
NOO.
MK
napadu
Vraća
i
aktivno
sastanci
učestvovala
Danović N a j k a , r.
rata
n i č k o m p o k r e t u . U t o k u 1941. u n j e n o j se kući
NOB
općine
00
AFŽ
aktivno
Vukovje
(k.
D i v j a k Cvijeta,
ka,
iz M e k i n j a r a , k. Udbina, seljan-
Srpkinja.
Od
radi u A F Ž .
Bjelovar.
Nosilac
prvih
dana
Bila član K o t .
Spomenice
ustanka
odb.
aktivno
A F Ž Udbina.
1941.
Delibašić Jula, r. 1902. u č o v c u , k. N o v a G r a d i ška.
Sarađuje
s
Čaprgincima i
diška.
NOP
od
član K o t .
1941.
odb.
Nosilac Spomenice
Bila
AFŽ
kurir
Nova
u
Gra-
Janja
Divjak
seljanka,
učestvuje
1941.
vodilac,
Jagoda,
iz
Srpkinja.
u
NOB.
zatim
T u r j a n s k o g k.
Od
prvih
Radi
kao
član
KK
kao
dana
Otočac,
ustanka
omladinski
KPH
ruko-
Otočac.
Delić B o g d a n k a , r . 1923. u B j e l o p o l j u , k . T . K o aktivna
D i v j a k Jelka, r. 1902. u D. L a p c u , d o m a ć i c a . Od
u naprednom pokretu. U početku ustanka radi
1941. r a d i a k t i v n o z a N O P . 1943. b i l a i z a b r a n a
u
z a č l a n a K o t . odb. A F Ž .
renica,
seljanka,
odborima
AFŽ.
Srpkinja.
NP
i
AFŽ.
Prije
Bila
T. Korenica. Nosilac
rata
član
Kot.
odb.
S p o m e n i c e 1941.
Dobrilović
Delić-Grković S m i l j a , r. 1922 u B j e l o p o l j u , k. T.
Korenica,
seljanka,
Srpkinja.
Od
1941.
uče-
Mara,
1942. i l e g a l n o
iz
Lučelnice,
pruža
pomoć
z i n sin je p r v i iz t o g sela
k.
Pisarovina.
partizanima.
Nje-
otišao u N O V , i u
s t v u j e u N O P . B i l a član O p ć . k o m . K P H B j e l o -
borbi poginuo. K r o z čitavo v r i j e m e rata, aktiv-
polje,
no radi za N O P .
član
KK
KPH
T.
Korenica,
član
Opć.
odb. A F Ž , t a j n i c a K o t . odb. A F Ž i član K o t a r skog
NOO
Korenica.
Delić-Modrić
Hrvatica.
zira
U
skim
odb.
u
r.
NOP
sabotaže
sturanju
Radi
Neva,
u
i
1925.
školi,
U
s
Sinj.
u
učenica,
1941.
Organi-
od
r a d i na
omladinom.
član
Nosilac
1941.
Sinju,
vezama i ra-
partizane
rukovodstvima,
AFŽ
Spomenice
učestvuje
štampe.
AFŽ
Nosilac
odlazi
Bila
Kot.
u
1942.
omladin-
NOO
Spomenice
i
Kot.
1941.
domaćica,
kom.
SKOJ
AFŽ,
a
1943.
Spomenice
Srpkinja.
Srb,
1942.
u Kot.
1941.
radi
izabrana
NOO
D.
u
u
Opć.
Kot.
Lapac.
odb.
Nosilac
1941.
Despot N a d a , r.
Glina, rad-
n i c a , S r p k i n j a . O d 1937. b i l a č l a n U R S S . 1941.
r a d i i l e g a l n o u G l i n i . 1941.
B i l a član K o t .
NOO
KPH,
tajnica
O
kasnije
NOO
za
od
radi
u
šena
na
Deša,
00
u
AFŽ
Belaju,
o d l a z i na
opć.
k.
Karlovac,
sarađuje
oslob.
Iste
u
i
Belaju
s
NOP
teritorij,
Barilović.
sastanku
Dobrinić-Šagi
SBOTIČ,
puta
Ljubica,
i
URSS i
hapšena.
zatvarana
23.
XII.
godine
na
gdje
uhap-
najzvjerskiji
r.
1899.
u
Zagrebu,
na-
Stranci r a d n o g naroda. Više
31.
po
IV.
i
ponovo
logorima
odlazi
Ekonom,
isljednik,
1941.
raznim
1942.
kancelarije
u
partizane.
odsjeka
sekretar
uhapšena
odakle
izlazi
Bila
šef
GŠH,
vojno-sud-
suda
Goranskog
vojnog
p o d r u č j a i š e f k a n c e l a r i j e v o j n o g suda X I . k o r pusa.
AFŽ
Banije
i
član
Nosilac
Spomenice
Dojčinović-Đerić
radi u A F Ž .
00
1913.
1943.
u
Aktivno
1941.
odlazi u partizane.
Glina, s e k r e t a r Opć. kom.
Baniju.
r.
1901.
način z a j e d n o s k ć e r k o m ubijena.
AFŽ
AFŽ.
Devčić
r.
Hrvatica.
1942.
ski
1920. u B a l i n c u , k.
Dora,
domaćica,
m j e š t e n i k , H r v a t i c a . 1932. r a d i u p a r t , tehnici,
Desnica D r a g i c a , r. 1920. u P o d u r l j a j u , k. D. L a pac,
Dohrinić
Zagrebu,
profesor.
Od
Karlovac
U toku
svjetnom
Smilja
(k.
Vojnić).
Bila tajnica K o t .
NOB
i
predavač
isticala
se
odb.
Od
1941.
AFŽ,
član
na
kursevima
radom na
pro-
polju.
1935. r a d i u n a p r e d n i m ž e n s k i m i s t u d e n t s k i m
organizacijama.
Od
kratko v r i j e m e kurir.
početka
1942.
rana po r a z n i m logorima.
okupacije
uhapšena i
16. I .
bila
zatva-
1944. z a m i j e -
D o k i ć - B r k l j a č i ć Jelica, r. 1895. H r v a t i c a . U t o k u
NOB
radi
na
za partizane.
sakupljanju
Aktivna
na
i
oružja
mobiliziranju
materijala
dobro-
njena odlazi u partizane, g d j e radi na organi-
voljaca za N O V . N j e n o m zaslugom veći je broj
ziranju
talijanskih
vana
školstva
Medaljom
i
u
AFŽ
zasluga
za
na
Baniji.
narod.
Odliko-
vojnika
i
oficira
prešao
partiza-
n i m a . Č e t i r i sina s u j o j b i l a u N O V , o d k o j i h
�su
dvojica
poginula.
sluga za narod
Odlikovana
III.
Ordenom
za-
nih
sastanaka,
mnogi
reda.
niziranju
Domitrović R e z a , r.
aktivno
odb.
radi
AFŽ
za
1899. u B r đ a n i m a . Od 1942.
NOP.
Čazma
i
kod
odbora
oslobođeni
nje
su
NP.
U
teritorij,
organizaciji
AFŽ
na
orga-
1941.
g d j e radi
formiranju dječjih domova.
stanovali
Radila
prosincu
Kot.
odlazi
u
A F Ž i na
1943.
izabrana
na
često
rukovodioci.
u
1943.
radi
na
i
partijski
U m r l a u listopadu
u kotaru.
Drakulić Neđa,
Dončević-Kvadranti
namještenik,
NOP
1942.
ilegalno,
staje
Smilja,
Hrvatica.
Do
rujna
KK
1922.
Počela
1943.
organizirala
član
r.
Rabu,
Iste
s
boru
za
selu.
1942.
Rab-Pag
i
godine
radi
u
poAFŽ.
morje.
da,
Odlikovana
u
Ordenom
Odjel
imf.
zasluga
za
ZAVNOH.
narod
III.
je
član
i
Seka,
iz
Rizvanuše,
k.
Gospić,
Hrvatica.
1941. i 1942. i l e g a l n o r a d i u s v o m selu, a k a d
je
bila
kompromitirana,
t e r i t o r i j . B i l a član 0 0
odlazi
na
u K a l e b o v c u , k.
predsjednica
je
Opć.
Kot.
Opć.
Karlovac,
odbora
r.
1919.
seljanka,
AFŽ
u
u
Ladešić
Hrvatica.
svom
selu.
Dragi,
1943.
1944.
KPH
NOO
u
svom
Korenica.
Kot.
1943.
Korenica,
kao
Krajem
instruktor
1941.
Ordenom
reda i Ordenom
Korenica,
za Liku.
Spomenice
hrabrost,
KPH
tajnik
rad
i
00
1944. r a d i
za
bratstva
su-
član
Odlikovana
NOO.
Ordenom
jedinstva
zasluga za narod
Drakulić
nja.
II.
II. reda.
Zaga,
r.
u
Mostaru,
Srpki-
Od p r v i h
sudjeluje u N O P . Jedan
j e o d n a j a k t i v n i j i h f u n k c i o n e r a N P , č l a n Opć.,
član
je
k.
K o t . i O k r . o d b o r a N P . 1942. č l a n j e K o t . odb.
Kot.
bila
član
učiteljica,
1941. b i l a u č i t e l j i c a u K r b a v i c i .
dana ustanka aktivno
Anka,
AFŽ
Korenica,
oslobođeni
A F Ž za Liku. Dva nje-
na sina od p r v i h dana u s t a n k a b i l i su u N O V .
Draganjac
je
AFŽ
NOO
kom.
kom.
ZAVNOH-u
za
T. K o -
S r p k i n j a . 1941. r a d i u od-
Korenica, predsjednik K o t . nar.
Okr.
Nosilac
Došem
i
član
NOO
AFŽ
u
reda.
NP
sekretar
Kot.
odlazi
1912.
odb. A F Ž i t a j n i c a Opć.
1944. b i l a u a g i t p r o p u O K K P H H r v a t s k o P r i Zatim
r.
renica, namještenik,
Rabu
surađivati
radila je na
AFŽ.
KPH
na
AFŽ.
Nosilac
Spomenice
1941.
odb. A F Ž K a r l o v a c . U t o k u N O B z a v r š i l a k u r s
AFŽ
i
općeobrazovni,
Odlikovana
Ordenom
te
za
poljoprivredni
kurs.
hrabrost.
Dronjak-Prodanović
IR
rir,
Dragaš
Ana,
iz
Sinja,
domaćica,
Hrvatica.
Od
1942. a k t i v n a u N O P . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e
i
radi
kao
član
Opć.
kom.
SKOJ,
Opć.
KPH
Sinj.
ćica,
Hrvatica.
istodobno
1942.
Talijani
joj
odlazi
Zadar, doma-
u
odnose
ilegalnost,
malo
dijete
a
iz
kuće u Z a d a r , g d j e s e n a l a z i l o d o k a p i t u l a c i j e
I t a l i j e . U ilegalnosti radila na
na
opć.
B o ž a v a , bila
žava,
Kot.
odb.
KPH
AFŽ
član
odb.
davala
Opć.
Dudić
namještenik,
obavještenja
odb.
AFŽ
Slavica,
stava
Cerovcima,
o
kretanju
neprija-
Otrić.
r.
od
narod
u
Brdima
1943.
Čepić,
k.
Pazin.
Za
R o đ e n a u k r a j u , k o j e na-
rumunjskog porijekla,
mnogo
do-
prinijela r a z v o j u N O P u tim selima, u k o j i m a
je
uživala veliki
KPH
Opć.
kom.
i
Kot.
ugled.
1944.
AFŽ
Buje.
odb.
postaje
član
KK
D v o r š č a k D r a g i c a , r. 1917. u V a r a ž d i n u . Od p r i je r a t a a k t i v n a u radničkom pokretu.
kao
radnica
Zagrebu
D r a g o j e v i ć - D u b o š Katica, r.
aktivno radi
član
A F Ž Bo-
Božava.
Garešnica,
i
u
o r g a n i z a c i j i že-
Opć.
Preko
1919.
t e l j a , r a d i l a u A F Ž i dr. U t o k u N O B b i l a član
N O P radi
D r a g i ć E v i c a , r. 1920. u S a v r u , k.
r.
kom.
K P H i K o t . odb. U S A O H . 1945. b i l a o r g . sekr.
KK
Jela,
k . G r a č a c . O d 1941. u č e s t v u j e u N O P . B i l a k u -
1921. u K a p e l i c i , k.
Hrvatica.
Od
1943.
sa ženama na terenu kotara.
brane,
u
Zagrebačkoj
učestvuje
zatim
kasnije
u
odlazi u
zamijenjena.
Poginula
na
1941-42.
industriji
palenju
svile
ilegalnost.
Bila
je
svile
za
u
pado-
Uhapšena,
borac
u
a
NOV.
Kalniku.
D r a k u l i ć D r a g a , r. 1913. u K o n č a r e v o m k r a j u , k.
T.
od
Korenica,
1941.
seljanka,
Srpkinja.
Bila predsjednica
Za
Mjesnog
N O P radi
odb.
AFŽ
Đerđa-Dorčić
k.
Dugo
u D r a k u l i ć R i j e c i , član M j e s n o g N O O , č l a n Opć.
sudjeluje
i
Kot.
prednim
i
član
odb.
A F Ž Korenica,
Opć.
kom.
KPH.
član
00
Nosilac
A F Ž Lika
Spomenice
1941.
u
radničkom
pokretu.
u K a r l o v c u bio je centar za
N j e z i n dom
održavanje ilegal-
u
r.
radničkom
bila
1908.
nastavnik,
ženskim
stanu
1941.
Drakulić N a d a , r. u Glini. P r i j e rata aktivno je
učestvovala
je
Marija,
Selo,
1942.
Brckovljanima,
pokretu
i
organizacijama.
smještena
radi na vezi između
terenu.
u
Hrvatica.
Od
radi
U
ilegalna
i
org. na
Bila član 00
A F Ž Lika, tajnica 0 0 A F Ž Pokuplje i 0 0
Zagrebačke
oblasti.
na-
njezinom
štamparija.
CK K P H
odlazi u partizane.
1934.
u
AFŽ
�Đukić
Milka,
.Srpkinja.
iz
Kurjaka,
Iako
starija
k.
N O B aktivno radi u A F Ž .
AFŽ
Udbina,
žena
za
seljanka,
cijelo
vrijeme
B i l a član K o t .
Udbina. Visoku patriotsku
odb.
svijest majke-
tivno
u
radničkom
pokretu.
Radi
u
ilegalnoj
p a r t i j s k o j tehnici i naprednim o r g a n i z a c i j a m a :
Ženskom
i t.
pokretu,
SBOTIČ,
d. k a o i u k o m i s i j i
brov.
Bila
član
Seljačkom
kolu
za p o m o ć š p a n j . d o -
redakcije
»Ženskog
svijeta«.
b o r c a p o k a z a l a j e 1943., p r i l i k o m s a h r a n e s v o g
1941. r a d i k a o k u r i r i u p a r t i j s k o j t e h n i c i CK
sina
KPJ
borca,
kad
je
poginuo, poginuo
na
grobu
rekla:
»Neka
si
a
si za domovinu.«
i
CK
1942.
KPH.
Uhapšena
zamijenjena.
u
Bila
Zagrebu
tajnica
1941.
Obi.
AFŽ
S l a v o n i j e i č l a n O b i . k o m . K P H S l a v o n i j e . 1943.
Đuranović-Zlatarić
pravnik,
Saša,
Srpkinja.
studentskom
r.
1916.
Titogradu,
O d 1936. r a d i u n a p r e d n o m
pokretu
i
Ženskom
Beogradu.
Radila je aktivno u
grebu,
Stranci
u
u
SBOTIČ u
je
član r e d a k c i j e
menice
AFŽ
Glavnog
u
okrugu
odbora
Krapina.
AFŽ
»Žena u borbi«.
Hrvatske
Nosilac
Spo-
1941.
Za-
za p r o s v j e t u žene, u omladinskoj sekciji Udru-
štenik, H r v a t i c a . Za v r i j e m e r a t a radi ilegalno
obrazovanih
u
i
organizaciji
član
F a b i j a n i ć V e r a , r . 1918. u O k l a j u , k . K n i n , n a m j e -
univerzitetski
naroda,
u
na
1944.
Društvu
ženja
radnog
pokretu
radi
žena,
te
sa-
r a đ u j e u » Ž e n s k o m s v i j e t u « i t. d. 1942. o d l a z i
u p a r t i z a n e , g d j e r a d i u A F Ž , u v o j n o m i ci-
u
Zagrebu u A F Ž , a
NOO
1944. p o s t a j e član M j e s .
i MK K P H za grad Zagreb. 1. V I .
1944.
u h a p š e n a n a s a s t a n k u M N O i o b j e š e n a 28. X I I .
iste
godine.
v i l n o m s a n i t e t u , na z a š t i t i d j e c e i u P r a v n o m
o d j e l u Z A V N O H . 1944. član j e r e d a k c i j e » Ž e n a
u
borbi«.
Odlikovana
dinstva II.
Ordenom
bratstva
i
je-
kovodstva
Od p r v i h dana ustanka aktivno radi
u A F Ž . B i l a član K o t .
odb. A F Ž U d b i n a , član
i k a s n i j e p r e d s j e d n i c a 0 0 A F Ž z a L i k u , t e povjerenik
za
Nosilac
staranje
Spomenice
Ervačinović
Brod,
soc.
Ruža,
počinje aktivno raditi među studentskom omladinom u Zagrebu.
reda.
E g i ć B o j a , r . 1920. u Jošanu, k . U d b i n a , s e l j a n k a ,
Srpkinja.
F e d e l Fumica, r. 1918. u L i ž n j a n u , k. P u l a . 1941.
r.
0
NOO
za
svibnju
SKOJ
1943.
član
AFŽ
za
Od
Lužanima,
k.
SI.
okupacije aktivna
je
u
U
morju
i
pod
prve
uslovima
radi
na
formiranju
S K O J - e v s k i h g r u p a u selima. U toku N O B bila
sekretar
KK
član Obi.
S K O J , član i
kom.
SKOJ.
sekr.
1944.
OK
ilegalno
SKOJ i
radila u
omlad.
Bina,
r.
1920.
organizaciji.
u
1942.
Splitu.
1941.
uhapšena
i
radi
u
osuđena
na 10 g o d i n a . I n t e r n i r a n a u I t a l i j u . N a k o n k a pitulacije
Italije vraća
Istri.
Radi
1944.
bila
sa
se i
ženama u
sekretar K K
o s t a j e na r a d u u
kotaru
KPH
Puli.
Krajem
svojoj
sekretar KK K P H
NOO
Pula, predsjedP u l a i član Obi.
r.
1912.
u
domovini
naprednom
Kladnu,
sudjelovala
pokretu.
Pred
prvim partizanskim logorima u
Gorskom
Kotaru
partizanske
sa ženama
ra A F Ž .
1942.
Ogulin,
radi
štampe,
Drežnice
na
na
a
oslobođenjem
osnivanju
postaje član K o t .
zatim
prelazi
u
00
Pri-
izdavanju
prvih
odb.
AFŽ
odbo-
AFŽ
Gorski
za
Ko-
t a r . 1943. r a d i u p r o p o d j e l u O N O O z a G o r s k i
Kotar,
Zagrebu.
Eskenazi
O
Zdenka,
U
studentskom
tizane.
teškim
U
r a t , d o l a z i u J u g o s l a v i j u i 1941. o d l a z i u p a r -
u N O P . 1942. f o r m i r a p r v i o d b o r A F Ž , k a s n i j e
vrlo
Zagreb.
Istru.
čehoslovačka.
student, H r v a t i c a .
i
odb. A F Ž , 0 0 A F Ž
Fekeža-Kamaradova
u
SKOJ
Liku.
1941.
1922.
MK
B i l a član, t e
OK K P H
nica K o t .
s e k r e t a r j e sveuč. r u -
član
odlazi u partizane u Moslavinu,
zatim u Istru.
Pula,
1943.
i
a
1944.
na
partizanskim
gimnazijama.
Felanda Bartula, iz K o m i ž e , k. V i s , radnica, H r vatica.
Od
odbora
AFŽ
ziranju
1941.
za
radi
demonstracija
rata i fašizma.
za
Komižu.
NOP.
Član
Učestvuje
1941.
protiv
Bila uhapšena
i
je
u
prvog
organi-
Talijana,
internirana u
Italiji .
Rovinj.
F i l a j d i ć R u ž a , r. u G. B e b r i n i , k. SI. B r o d . P r i j e
E š l e n g e r A n k i c a , r. 1913. u I v a n k o v u , k. V i n k o v ci,
seljanka.
odlazi
u
Od
1942.
partizane
i
g d j e j e bila član K o t .
sarađuje
radi
na
s
NOP.
kotaru
1943.
Županji,
odb. A F Ž .
rata
namještenik,
Srpkinja.
Od
1932.
s u d j e l u j e ak-
a
godine zamijenjena.
KPH
1913. u Z a g r e b u ,
Aktivno
pokretu,
radi
1941.
u
naprednom
pomaže
NOP.
stuU
o ž u j k u 1943. u h a p š e n a i o t j e r a n a u l o g o r . I s t e
Kot.
E v i ć - K r a j a č i ć B o s i l j k a B e b a , r.
student.
dentskom
Podcrkavlje
NOO.
Nakon
i
1944. b i l a č l a n Opć. k o m .
radi
u
s t a j e član M j e s . k o m . K P H
radi
u
AFŽ.
Upravnom
oslobođenja
SI.
odjelu
Broda
po-
SI. B r o d i a k t i v n o
�Filipac A n đ e l a , r. 1913. u K a r l o v c u , r a d n i c a , H r -
F r n t i ć B e š k a , r . 1913. u K o t o r i b i , k . P r e l o g , H r -
v a t i c a . P r i j e r a t a č l a n U R S S . P o č e t k o m ustan-
vatica.
ka
ske
radi
za
tifusni
NOP.
bolesnik
1944.
odlazi
čarka
u
uhapšena
otpuštena
u
Kot.
Bila
iz
partizane.
NO
1942.
i
logora.
Radila
kao
28.
kao
X.
tehni-
rata,
svile,
kao
namještenik
rano
se
veže
Varaždin-
uz
radnički
pokret i aktivno radi u radničkim sindikatima.
1936.
ku.
Karlovac.
Prije
tvornice
učestvuje
1939.
u
član
velikom
je
Grad.
»Tivarovom«
kom.
KPH
štraj-
Varaždin,
a 1941. č l a n Opć. k o m . Do 1942. o s t a j e u V a Filipović Lenka, iz Brela, k. Makarska, seljanka.
Za
NOP
odb.
radi
AFŽ,
od
1942.
član
Opć.
Bila
i
član
Kot.
Opć.
NOO
i
i
Kot.
član
KK
raždinu
je
zatvora.
oslob.
KPH.
na
godine
Nakon
N O P u neprijateljskom
nosi
štampu,
za
NOP.
od
uporištu Desinić.
sakuplja pomoć i
Radi
s v o g rada
Raz-
aktivizira žene
bila
1945.
ustaša.
nja
i
NOB
radu,
i
dvije
teritoriju
U toku
Fiolić š t e f i c a . O d p r o l j e ć a 1943. a k t i v n o r a d i z a
ilegalnom
uhapšena
a
godine
izabrana
0
NOO
svibnju
na
tri
iste
godine
zamijenjena.
za
tajnicu
bila p o v j e r e n i k
zdravstva
u
osuđena
00
socijalnog
Varaždin
i
Na
AFŽ.
stara-
član
OK
K P H . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a č l a n
CK
KPH.
uhapšena
F u č e k - Z d j e l a r A n k i c a , r. 1922. u O r o v c u , k. B j e lovar, seljanka, Hrvatica. Od početka okupacije
F i š e r A d a , r . 1900. u B a k r u , n a m j e š t e n i k , H r v a tica.
Prije
Bila
tehničar
u
NP
i
rata
radi
u
naprednom
pokretu.
Pokrajinskog kom.
kurir
bila
KPH.
kaznionice
CK
KPH
za
Radila
i
i n o s t r a n s t v o . 1941. u h a p š e n a i u b i j e n a u j e d n o m
od
ustaških
Franičević
ćica,
logora.
Ivka,
r.
Hrvatica.
Vrsniku,
Prije
KK
KPH
za
Hvar,
u
radničČlan j e
njegovog
Hvar
doma-
aktivna u N O P .
1941.
od
menice
k.
rata učestvuje
Kot.
AFŽ
i
formiranja,
Hvar-Vis.
član
Nosilac
Spo-
1941.
Hrvatica.
Prije
rata
radi
u
naprednom
pokretu na kotaru K r k . Od prvih dana okupacije učestvuje u N O P , a
zane.
U kolovozu
đena
u
na
13
Italiju.
na Krk.
iste
godina
Poslije
1942.
godine
robije
i
odlazi u partizarobljena,
odvedena
kapitulacije
Italije
Bila sekretar K K K P H
u
osulogor
vraća
Krk,
se
član O K
K P H z a H r v a t s k o P r i m o r j e , član K N O O K r k ,
član
O
Kot.
NOO
odb.
Primorje
ske.
za
Primorje,
tajnica
Glavnog
Spomenice
bratstva
zasluga
Hrvatsko
Krk,
član
Nosilac
denom
za
AFŽ
i
odb.
NOO
Fulgosi
II.
AFŽ
odbora
1941.
i jedinstva
narod
00
reda
za
AFŽ
Hrv.
Hrvat-
Odlikovana
II.
i
tajnica
reda,
Or-
Ordenom
Ordenom
zasluga
za narod I I I . reda.
Severin, K o t .
odb.
AFŽ
i član
Bjelovar.
Bosiljka,
učenica
iz
stručne
Po
Šibenika.
škole,
dolasku
stavlja radom.
Prije
učestvuje
rata,
u
okupatora
kao
naprednom
još
življe
na-
U d e m o n s t r a c i j a m a za povišicu
k r u h a 1942. b i l a u h a p š e n a o d T a l i j a n a .
Nakon
n e k o l i k o m j e s e c i p u š t e n a iz z a t v o r a i o d l a z i u
partizane. Radi u org. S K O J i A F Ž na kotaru
Šibenik. K o d p r e b a c i v a n j a l a đ o m n a o t o k M u r ter,
u borbi
s
Talijanima,
bila
ranjena,
zaro-
F u š t a r L j u b a , r. 1921. u O k i ć i m a , k. V o j n i ć , seljanka,
Urša,
iz
kon
na
Korčuli,
seljanka,
završenog
Opć.
Od
prvih
dana
ustanka
radi
odb.
kursa
AFŽ,
AFŽ
zatim
izabrana
postaje
za
člana
predsjednica
i s t o g o d b o r a , t e član 0 0 A F Ž .
Gabrić Danica, r.
most,
1912. u S l a v . P o l j u , k . V r g i n -
seljanka,
Srpkinja.
Od
kolovoza
1941.
radi za N O P . Iste godine izabrana za predsjednicu
odb.
AFŽ
u
Slav.
Polju
i
člana
prvog
N O O u n j e n o m selu. 1943. b i l a član O p ć . odb.
i
član K o t .
Gaćeša
Od
Blata
Srpkinja.
z a N O P . B i l a član odb. A F Ž u s v o m selu. N a -
s
Franulović
AFŽ
bljena i krišom ubijena u šibenskoj bolnici.
F r a n o l i ć Antica, r. 1907. u P u n t u , o t o k K r k , r a d nica,
Opć.
Kot.
pokretu.
u
kom pokretu, a
odb.
radi sa ženama. Bila član odbora A F Ž Orovac,
te
Boja
prvog
odb.
i
kćer
dana
Soja,
ustanka
garnizonom,
pomažu
A F Ž Vrginmost.
prebacuju
kod
iz
Vrace,
rade
k.
materijal
prebacivanja
Gračac.
uporno
na
i
vezi
štampu,
partizana
iz
Za-
H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. p o s t a j e
greba
rukovodilac
t a k v o g r a d a č e t n i c i i h h a p s e i n a z v j e r s k i na-
odlazi
u
SKOJ u
partizane
kovsko-neretvanskom
F r i g a n M a r i j a , r.
seljanka.
NOP.
Od
1942.
svom mjestu.
kao
borac.
kraju
Iste godine
Kasnije
radi u
u
AFŽ.
bila
dana
okupacije
predsjednica
prvog
Selo,
radi
za
odbora
A F Ž u J e ž e v u . 1943. t a j n i c a K o t . odb. A F Ž z a
Dugo
Selo
Ordenom
i
član 0 0
zasluga
za
AFŽ
narod
Zagreb.
III.
Odlikovana
reda.
čin . ž i v e
Gračaca
bacaju
u
na
oslob.
zapaljenu
teritorij.
baraku
Radi
na
cesti
i z n a d n j i h o v e kuće.
1921. u J e ž e v u , k . D u g o
prvih
Bio-
preko
G a l e k o v i ć S l o b o d a M a r a , r. 1903. u S i n j u , p r o f e s o r , H r v a t i c a . 1942. o r g a n i z i r a o d b o r A F Ž I I , u
Bakru,
gdje
je
stanu s a b i r a o
čavala
štampa
bila
profesor.
materijal
i
za
održavali
U
njenom
partizane,
sastanci.
se
raspaPo
na-
r e đ e n j u P a r t i j e o s t a j e u B a k r u d o s r p n j a 1943.,
�kada
0
odlazi
NOO
u
i
partizane.
agitpropu
Radi
OK
pri
KPH
propodjelu
za
Hrvatsko
n a r o d n o g ustanka u
ta
1941.,
P r i m o r j e . B i l a u r e d n i k » P r i m o r k e « , član r e d a k -
kući
cije »Primorskog vjesnika« i
prozor
Hrvatsko
Primorje.
sluga za narod
član
Odlikovana
00
AFŽ
za
Ordenom
za-
I I I . reda.
u
kad
od
iz Raba,
prvih
lijekove
lije
dana
i
odlazi
za partizane.
postaje
član
predsjednica
za
Hrvatica.
Surađuje
s
NOP
Nakon
Kot.
Mjes.
kapitulacije
A F Ž Rab,
odb.
AFŽ
1944.
Rab
i
i
Ita-
bila
član
je
žandari
da
na
je
privukli
njenoj
skače
kroz
teritorij.
oslob.
hapse,
Bila
jedna
od n a j o m i l j e n i j i h r u k o v o d i l a c a i b o r a c a u G o r njoj
okupacije sakupljajući hranu
svom kotaru. K r a j e m lje-
se
Jezeranima,
Lici.
Poginula
Galli M a r a ,
su
Bila
16.
sekretar
IV.
1942.
u
KK
KPH
borbama
Brinje.
za
oslobo-
đenje svog rodnog mjesta Jezerana. U spomen
na
svog
Lici
omiljenog
prozvao
rukovodioca,
se bat.
»Ljubice
jedan
bat.
Gerovac«.
u
(Vidi
k n j . I , d o k . 61, str. 8 6 . )
NF
Rab.
Gilić Cvita, i z D . M u č a , k . S i n j , s e l j a n k a , H r v a tica, politički radnik. P o č i n j e sarađivati s N O P
Galović
Soka, r. 1919. u V i t u n j u , k. O g u l i n . Od
početka
ustanka
radi
Ogulin,
uhvaćena
od
jeljana
za
NOP.
Kao
osuđena i
1941.
U
toku
AFŽ
za Dalmaciju
Gledić Danica, r.
1921.
1941. s u d j e l u j e u d i v e r z i j i k o d d i z a n j a t e l e f o n -
radnica,
ske c e n t r a l e u Z a g r e b u . I z a t o g a o d l a z i u p a r -
odreda.
Bila
tizane.
1942.
kancelarije
u
Glavnom
štabu H r v a t s k e d o k r a j a 1942. Z a t i m b i l a član
KK
KPH
Žumberak
KK K P H
kovana
Slunj.
i
Slunj.
Nosilac
Ordenom
za
1943.
sekretar
Spomenice
hrabrost
sluga za narod I I . reda.
i
1941.
je
Odli-
Ordenom
domaćica,
r.
1917.
Srpkinja.
u
o d l a z i u I. b a t . K o r d ,
Kot.
u
O
odb.
NOO
AFŽ
bila
k.
član
Pakrac,
ileg.
Gloc Z o r a J u l a , r. 1914. u H r v . D u b i c i . Od 1936.
odb.
žena
aktivno
kod
od
ustaša,
1941.
odlazi
Iste
u
Fužine,
član
Kot.
odb.
A F Ž P a k r a c . K a s n i j e b i r a n a u O p ć . N O O i opć.
kom.
se
K P H , u kome
isticala u
je bila
Sekretar.
širenju bratstva i
Naročito
akcijama,
koje
ile-
organizira
Učestvuje u
Partija.
1943.
odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j k a o politički radnik.
Bila
član
Kot.
kom, K P H , tajnik
jedinstva.
optu-
gdje
g a l n o r a d i i o d r ž a v a v e z u s p a r t i z a n i m a . 1942.
svim
postaje
U NOB
godine
p r e l a z i na i l e g a l n i r a d u D e l n i c e .
1943.
toku
n a m a . O d r ž a v a l a k u r s e v e A F Ž i t e č a j e v e z a ne-
selima,
da
U
p i s m e n e . P o g i n u l a 1943. u V o j n i ć u .
A F Ž u Golobrdcu. Osniva odbore i u susjednim
tako
Vrginmost.
Karlovac.
radi u naprednom radničkom pokretu.
Grđevcu,
1942.
B o v i ć u , k. V r g i n m o s t ,
N O B isticala se u p r o s v j e t n o m radu među že-
učestvuje
Jeka,
Sinj.
u
član
izabrana
i KK K P H
za-
( V i d i k n j . I . d o k . 27.
str. 41. i dok. 206. str. 336.)
Gazibarić
seoskog
1941.
Srpkinja.
šef
član
č l a n O O A F Ž z a S r e d n j u D a l m a c i j u , član Obi.
odb.
kao
bila
stri-
G a l j e r - H o l j e v a c N a d a , r. 1920. u Z a g r e b u . 14. I X .
Radi
NOB
odb. A F Ž , č l a n K o t . N O O i K K K P H M u ć , 1943.
1942.
Talijana,
krajem
za
kurir
i
na
drugim
odb.
Opć.
AFŽ,
sekretar
Opć.
N O O , radi u K K K P H
političkim
dužnostima.
Gazić M a r i j a , r. 1898. u V i n k o v c i m a , k. K r i ž e v c i ,
radnica. P r i j e rata aktivna u radničkom pokre-
Glodić
Savka,
r.
1906.
u K i p u , k.
Daruvar,
se-
tu. 1941. r a d i na s a k u p l j a n j u s a n i t e t s k o g i dru-
ljanka,
g o g m a t e r i j a l a z a N O V . U h a p š e n a 1942. i s t r i -
u Bijeloj, sakuplja hranu i obavještenja o kre-
j e l j a n a 6 . X I . 1942.
tanju
( V i d i k n j . I , dok. 114, str.
161.).
Srpkinja.
1942.
neprijatelja,
aktivno
organizira
radi
žene
za
za
NOP
sakup-
l j a n j e vune i pletenja čarapa za N O V , te vrši
sve zadatke za pomoć partizanima.
Gerovac
Lojze Anka,
Brinje,
ka
domaćica,
radi
član
aktivno
Mjes.
Brinje.
1896.
Hrvatica.
za
NOO,
Nosilac
r.
i
U
toku
član
Spomenice
J e z e r a n i m a , k.
O d p o č e t k a ustan-
NOP.
AFŽ
u
NOB
bila
Kot.
odb.
AFŽ
1941.
Gluhak
Jelka,
r.
1912.
u
Oporovcu,
k.
Prelog,
radnica, Hrvatica. P r i j e rata radi u naprednom
radničkom
povezuje
pokretu.
se
s
Od
NOP.
prvih
1943.
dana
odlazi
okupacije
u
partizane
i r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a . 1944. član j e N O
Gerovac
L j u b i c a , r.
1920. u J e z e r a n i m a , k. B r i -
n j e , student, H r v a t i c a .
prednoj
radi
Od
srednjoškolskoj
svog rada
omladini.
uhapšena,
Garešnica
i
radi
na terenu
AFŽ.
1935. p r i p a d a l a naa
1937.
1936.
bila
izbačena
iz
Glumičić-Pribić M a r i j a ,
Perušić,
seljanka,
r.
1920. u M l a k v a m a , k.
Srpkinja.
U
NOB
od
1941.
T r g . akad. u Zagrebu. Š k o l o v a n j e m , kao i svo-
U početku radi na sakupljanju m a t e r i j a l n e po-
jim
m o ć i za p a r t i z a n e , a od 1942. u A F Ž . 1943. član
Za
u
aktivnim
vrijeme
Zagrebu
kultetu.
vih
dana
radom,
studija
nastavlja
na
u
bila je s e k r e t a r part,
Ponovo hapšena
ustanka
Banja
Ekonomskom
1939.
i
Luci.
fakultetu
K o t . odb. A F Ž P e r u š i ć .
ćelije na f a 1940.
Od p r -
aktivno učestvuje u dizanju
G o b a c Z o r a , r.
počinje
1916. u Z a g r e b u , H r v a t i c a . 1942.
ilegalno
raditi
za
NOP
u
kotaru
Pe-
�rušić, g d j e j e t a d a ž i v j e l a . K r a j e m i s t e g o d i n e
odb.
p o v l a č i se na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j i r a d i u A F Ž .
Jesenje. U veljači
A F Ž K r a p i n a i član s e o s k o g
od u s t a š a
Gojak Ana
Janja,
vac, radnica,
NOP,
1910.
i
odašilje
u
T u r n j u , k.
1941.
Hrvatica.
prima
Karlovca i
r.
ilegalno
kurire
i
Karloradi
između
Radi
takvog
Grbić
r a d a u h a p š e n a i b i l a u l o g o r u t o k o m 1942. K a -
radi
Bila
OK
šena i
1945.
s
radom.
1944.
ponovo
uhap-
ubijena.
NOP.
Njezin
materijala,
stan
koji
bio
slao
sklonište
na
oslobođ.
raznog
teritorij.
1941.
u
predsjednica
i
odb.
00
Kot.
AFŽ
gdje
AFŽ
Gradiška.
odlazi
odb.
Nova
je
u
AFŽ,
Za
partizane.
zatim
Gradiška,
te
član
član
Slavonija.
G r b i ć Z o r a , r. 1922. u D. Srbu, k. D. L a p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942.
izabrana
za člana K o t .
KP
1943.
logor, iz k o j e g a se kasnije vraća, te s mužem
Srb.
Srb.
Nosilac
odb.
izabrana
AFŽ
za
Spomenice
i
Opć. kom.
člana
Opć.
NOO
1941.
odlazi u partizane.
G r g i ć Boja, r.
Gojković A n k a , i z V . P o g a n c a , s e l j a n k a . R a d i z a
1915. u V a g a n c u , k . T . K o r e n i c a ,
s e l j a n k a , S r p k i n j a . M a j k a d v o j e d j e c e . O d 1941.
N O P s c i j e l o m p o r o d i c o m . 1943. b i l a č l a n K o t .
radi
odb.
Vaganac-Drežnik,
AFŽ
Lepoglavu,
1942.
T e š k o bolesnu, u s t a š e je u h a p s e i z a t v a r a j u u
i troje djece
se
je
Ratkovca, k. N o v a
od
KPH
Obi.
Gojak Maca. Od p r v i h dana ustanka radi aktivno
za
odvedena
iz
Anka,
NOP
snije
nastavlja
i
ubijena.
za
poštu
Kordunskog područja.
odbora A F Ž
1945. u h v a ć e n a u L u ž a n i m a
Koprivnica,
a
1944.
odlazi
u
zbjeg
u Vojvodinu.
za N O P .
P r e l a z i na neoslobođeni teritorij
prenosi
letke
i
vrši
propa-
g a n d u . B i l a član K o t . odb. A F Ž K o r e n i c a . 1944.
u h a p š e n a od u s t a š a u Z a k l o p a ć i i n a k o n z v j e r -
G o j m e r a c T e r k a , r. 1901. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k ,
Hrvatica.
kretu.
skog
mučenja,
ubijena.
Od 1934. u č e s t v u j e u r a d n i č k o m po-
Iste
godine
aparatu
CK
KPJ
Krajem
1934.
radi
i
u
Beču,
prenaša
aktivna
je
u
tehničkom
G r g i ć - K a t i ć M i l i c a , r. 1897. u S l u š n i c i , k. S l u n j .
ilegalnu
K o n c e m 1941. p o č i n j e r a d i t i z a N O P . 1942. p o -
Zagrebu
u
štampu.
u
hađa k u r s
NP
i
S B O T I Č i kasnije u Stranci r a d n o g naroda. Sve
00
AFŽ
AFŽ.
U toku
NOB
radila
kao
član
Karlovac.
d o 1941. k o r i s t i o s e n j e z i n stan z a s t a n o v a n j e
ilegalaca
i
održavanje
ilegalnih
sastanaka.
Grozdanić Marija,
U h a p š e n a 16. V I I . 1941. i z a t v a r a n a po r a z n i m
ka,
logorima.
u
tada
u
sluga
Zamijenjena
partizanima.
za
narod
Gostović-Grubor
u
listopadu
Odlikovana
1943.
i
od
Ordenom
za-
II. reda.
r.
1917.
u
Gostovu
svom
selu
U
za
toku
1942.
aktivna
NOB
1943. p r e l a z i
Jedna
od
Brinje.
KPH
00
naprednom
organizatora
Od
1941.
Brinje.
AFŽ
za
ustanka
član,
Vrlo
Liku.
studentskom
a
na
zatim
aktivna
u
Nosilac
pokretu.
k.
terenu
sekretar
AFŽ.
Bila
Spomenice
radnica.
1941.
tvornice
bila
centar
revolucionarne
jevu.
Član je
Pokr.
duhana.
kom.
Njezina
aktivnosti
je kuća
u
birana
u
Opć.
aktivno
radila
na
u
omladinskom
oslob.
teritorij.
Sara-
»Crvene pomoći«
za
Hrvatica.
omladine.
ka.
U
U njenoj
1941.
radi na
o d r e d u je
j i m a su se sklanjali partizani, kad
na t a j
teren.
Tu je bio i punkt
n j e pošte za Split i iz
uhapšena
od
Splita.
Nijemaca,
ali
pokretu
u
Zagrebu.
španskim
1937-38.
borcima.
u
odboru
Poslije
je
član
Z b o g svog rada
vatica.
tizane
komesar
Prenosila
nice,
organizator
ženama.
Nosilac
gdje
je
invalidskog
Spomenice
bila
doma,
i
bol-
radi
sa
1941.
za
N O P od
1943.
U
toku
NOB
Dalmacija.
Nosilac
Od
uslijedila
Radi
b i l a član K o t .
početka
hranu
NOB
preko
pomagala
Kozjaka
za
partizane.
NOV.
Kod
j e d n e a k c i j e S o l i n s k o g o d r e d a n a T a l i j a n e , 1942,
s
G r a b a r Veronika, r. u Jesenji, k. K r a p i n a .
Sred.
1941.
Grubišić Milka, iz Solina, k. Split, domaćica, H r -
odlazi u par-
Slavoniju,
SKOJ
pobjeći
K r a j e m rata
za
okupacije
r a d i za N O P , a u s v i b n j u 1943.
u
OK
Spomenice
su dolazili
za prebaciva-
uspijeva
bila
izdržava u Požarev-
i bolničar-
k u ć i b i l o je v i š e b u n k e r a , u k o -
na
cu. Po i z l a s k u s r o b i j e u č e s t v u j e u r a d n i č k o m
pomoć
sekretar
Split.
okupljanju žena
prigodom bombardiranja Zemuna.
godina robije, koju
AFŽ.
pokretu.
Bila
bila kurir
B o s n u i H e r c e g o v i n u . 1929. u h a p š e n a i osuđena
5
odb.
G r u b i š i ć I v a n k a , r. 1922. u S o l i n u , k. S p l i t , r a d nica,
1906. u č e s t v u j e u g e n e r a l n o m š t r a j k u
radnica
partiza-
KK
član
1885. u F o j n i c i , k. , S a r a j e v o ,
kao
pomoći
Opć. kom. K P H i član K K K P H
i
Govorušić K a t a , r.
organiziranje
Grubić Desa, iz V r a n j i c a , k. Split, đak, H r v a t i c a .
polju, k. Brinje, agronom, Srpkinja. P r i j e rata
u
Komića, k. Udbina, seljan-
nima, posjeta ranjenicima, borcima na p o l o ž a j
1 dr.
Dušanka,
iz
Srpkinja. Bila jedna od najaktivnijih žena
drugim
je
talijanska
ilegalcima
na K o z j a k u .
Talijani
blokada.
povukla
su
ih
u
Ona
se tada
jednu
pronašli,
p a l j b e i z p e ć i n e nisu i m m o g l i p r i ć i .
pećinu
ali
zbog
Predveče
�kad
im
je
ponestalo
municije,
a
pošto
nisu
h t j e l i pasti ž i v i u ruke n e p r i j a t e l j u , istrčali su
iz
pećine.
Milka
toku borbe
je
bila
ubila je
smrtno
tri
pogođena.
U
Talijana.
Hanzić-Barić
Barica
Teta,
r.
1899.
u
Staroj
D r e n č i n i , k . Sisak, u č i t e l j i c a , H r v a t i c a . O d travnja
1941.
ploziva,
radi
na p r i k u p l j a n j u m u n i c i j e , eks-
sanitetskog
materijala
i
dr.
za
NOV
12. V. 1942. o d l a z i u P r i m . - g o r . odred. Za vriSplit, đak,
j e m e I V . o f e n z i v e b i l a b o l n i č a r k a u bolnici V I I .
H r v a t i c a . P r i j e rata aktivno učestvuje u omla-
d i v i z i j e , k a s n i j e b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž Dvor,
dinskom
član
Grubišić-Poljak Palmina, iz
učit.
pokretu,
škole.
teškim
Za
radi
Solina, k.
čega
bila
izbačena
cijelo
vrijeme
rata,
radi
ilegalno
u
uslovima,
iz
pod
vrlo
Solinu.
MK
teritorij.
KPH
Opć.
Za vrijeme N O B
Solin,
kom.
tajnica
KPH,
AFŽ
Banija
Banija.
i
prosvjetni
referent u
Spomenice
Nosilac
1941.
H a s H e r t a , r. 1914. u M a r i b o r u , e k o n o m i s t , Slo-
Opć
bila
sekretar
v e n k a . Od 1934. r a d i a k t i v n o u s t u d e n t s k o m na-
NOO,
Mjes.
tajnica
00
NOO
Bila
na vezi za prebacivanje materijala iz Splita na
oslob.
O
sekretar
prednom
odb.
AFŽ,
član,
odb.
pokretu
omi.
na
podr.
zagreb.
Ženskog
fak.
i
pokreta.
kao
član
Za vrijeme
k a s n i j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n Kot. N O O
o k u p a c i j e a k t i v n o r a d i za N O P , a 1942. uhap-
Solin,
šena.
član
00
AFŽ
i
Obi.
odb.
AFŽ
Dalma-
cija.
Nakon
zamjene
odlazi u
partizane.
Bila
č l a n O K K P H z a B e l u K r a j i n u i n a č e l n i k odjeljenja
u
Glavnom
štabu
za
Sloveniju.
G r u b i š i ć S e j a , r. 1924. u V. P o p i n i , k. G r a č a c , seljanka,
Srpkinja. P o d v r l o t e š k i m uslovima ile-
g a l n o r a d i u selu, u k o m e su č e t n i c i i m a l i v r l o
jak
utjecaj.
Bila
član
Opć.
i
Kot.
komiteta
S K O J i član Opć. odb. A F Ž .
Gušić S o f i j a , i z K r s t i n j e , k . V o j n i ć . U t o k u N O B
bila
predsjednica
prvog
odbora
AF^,
zatim
p r e d s j e d n i c a Opć. odb. K r s t i n j a , član K o t . i 0 0
A F Ž , t e član Opć. N O O K r s t i n j a .
H a b e k A n a , r.
član K o t .
odlazi
Za
NOP
radi
odb. A F Ž Đ u r đ e v a c .
u
zbjeg
u
na
od
1942.
Bila
za p a r t i z a n e .
tar.
Marija,
Od
r.
a
P o z n a n o v c u , k.
k r e t u i b i l a č l a n G l a v n o g o d b o r a S B O T I Č u Zagrebu.
1941.
1941.
učestvuje
u
odlazi u Beč,
španjolskom
potoku
11.
IX.
kod
u
Srpkinja.
Bila
svom
član
selu
1941.
strijeljana
u
Zagreba.
i
član
predsjednica
član
i
odb.
AFŽ i
kasnije
za
Mjes.
Opć.
član K K
odb.
odb.
sekretar
KP,
KPH
od
pomoć partizanima
AFŽ.
AFŽ
Kasnije
D.
D.
Lapac.
Kot.
Nosilac
o b j e s i l a se u z a t v o r u . ( V i d i k n j . I, d o k . 10, str.
rijal
za
radi
na
uslovima
veze,
vojsku
NOP
od
i
radi
1942.
za
potrebni
propagirajući
Savka,
1941.
ilegalnosti
sakupljajući
oslobođenom
Haluza-Teslić
1941.
počela
Herceg
s
Kata,
NOP
iz
ci.
Jesenja,
od p r v i h
Radi
za
k.
NOP.
Krapina.
okupacije.
partizanskoj
1942.
Sarađuje
Organizira i
grupi
na Trahinšči-
rada
aktivnog
bila
ugrožena
p r e d u s t a š a m a i o d l a z i u p a r t i z a n e . 1943. član
j e s e o s k o g N O O J e s e n j e i K o t . odb. A F Ž K r a pina.
Hercog
radi
Mila,
od
r.
1933.
1915.
u
u
Zagrebu.
radničkom
Kao
pokretu
student
i
kasnije
štampu.
NOP
mate1944.
teritoriju.
r.
u
Sisku.
i
osuđena
na r o b i j u , k o j u i z d r ž a l a u P o ž a r e v c u .
kurir
1938-39.
radi u U R S S , u
Više
puta
Sarađuje
s
Hinić-Trtica
Milica,
ustanka
aktivno
1943.
kom.
KPH
Banija.
i
proganjana.
1941.
uhap-
od u s t a š k i h l o g o r a .
K P H B l i n j a . B i l a član K o t . odb. A F Ž P e t r i n j a .
OK
uhapšena
S t r a n c i r a d n o g n a r o d a i t. d.
hapšena
t o r i j k o t a r a P e t r i n j e i p o s t a j e č l a n Opć. k o m .
agitpropu
1935.
šena u S B O T I Č , odvedena u Jadovno i ubijena
u jednom
odlazi na oslobođeni teri-
CK K P J .
seljanka,
u
dana
svog
Otočac,
radi
raditi
član i p r e d s j . K o t . odb. A F Ž .
kao
teškim
U srp-
iscrpljenosti
u Centralnoj p a r t i j s k o j tehnici. Odlazila u Beč
1941.
održavajući
Zagreb.
krajnoj
Lapac,
presjednica
H a l u z a Jelka, r. u P r a č n u , k. P e t r i n j e . Od 1941.
pod
u
22.)
pruža pomoć
Za N O P počinje raditi
Odbora
bila
Spomenice
i
ratu.
H a j d i n o v i ć - K o s a n o v i ć Soka, r. 1916. u D. L a p c u ,
1941.
član je MK K P H
uhapšena
dom na kotaru K r i ž e v c i . Bila član M j e s . N O O ,
robiju.
domaćica,
Zagrebu, namješte-
nik, H r v a t i c a . P r i j e r a t a r a d i u n a p r e d n o m po-
u h a p š e n a . P o p o v r a t k u i z z a t v o r a n a s t a v l j a ra-
V r a ć a se u d o m o v i n u 1939. B i l a h a p š e n a i odRakovom
materijala
strijeljana.
Zla-
1937.
v e d e n a na
u
i
H e r c e g H e d v i g a , r. 1903. u D. L a d a n j i , d o m a ć i c a ,
Po n a l o g u P a r t i j e u j e s e n 1934.
Pariz,
1942.
1911.
a k t i v n o radila
ostalog
učestvuje u radničkom pokretu.
1932.
u
Uhapšena
r.
1941.
i
P o č e t k o m 1945.
Vojvodinu.
1912.
Od
lijekova
Heiligstein N a d a ,
Hrvatica.
Habulin
Osijeka.
prikupljanju
nju
1910. u Š e m o v c i m a , k. Đ u r đ e v a c ,
seljanka-primalja.
H a s Štefica, i z
KPH.
r.
1912.
Srpkinja.
radi
za
u
Turjanskom,
Od
NOP.
prvih
Bila
član
k.
dana
Opć.
�Hlača
Slava,
r.
1906.
u
Grobniku,
Hrvatica.
Od
zane. N j e n a je kuća bila punkt za p r i h v a t a n j e
1941. p o č e l a s a r a đ i v a t i s N O P . I s t e g o d . u h a p -
i
šena i
odvedena u
zatvor u
z a t i m po
l j a n j e hrane, odjevnih predmeta i dr. za N O V .
raznim
logorima
Italiji.
kapitulacije
K o d n j e se održavali sastanci i stvarali planovi
u
Italije odlazi u N O V .
Rijeku,
Poslije
Odlikovana Ordenom za-
otpremanje
za a k c i j e .
ali
dr.
Erna,
r.
1906.,
liječnica.
Učestvovala
u n a p r e d n o m p o k r e t u u g r a d u B j e l o v a r u . 1940.
kod
osnivanja
bila
je
»Društva
prva
uhapšena
za
predsjednica
od
ustaša
i
U svibnju
prosvjetu
1941.
i
dalje
1943.
gestapovci
su i z v r -
tog
odvedena
u
logor,
ali
Ivančić-Milenić
sa
aktivno
svojim
raditi.
drugom
Početi
dvoje
odb.
na
smrt.
Strije-
l j a n a na V o j n i ć u u B j e l o v a r u .
Eraa,
r.
1922. u
B r g u c u , k.
Bu-
z e t , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 1942. s a r a đ u j e s N O P .
Početkom
osuđena
uspijeva
odlazi
djece u partizane.
grupom
i
1944.
z a sakup-
žene«
društva.
ona
kom
u b r z o p u š t e n a . 1942. p o n o v o u h a p š e n a s v e ć o m
rodoljuba
za partizane,
šili p r e t r e s u n j e n o j k u ć i i u h a p s i l i j o j d r u g a ,
sluga za narod I I I . reda.
Holik
drugova
1943.
USAOH
postaje
i
član
predsjednica
odb.
AFŽ.
seoskog
Jedna
je
od
p r v i h ž e n a - o r g a n i z a t o r a A F Ž u I s t r i . B i l a član
KK
H o r v a t i ć - B o s i l j e v a c M a r a , r. 1920. u D u g a R e s i , k.
KPH
Kras,
KK
KPH
Buzet
i
KK
KPH
Rovinj.
Karlovac, radnica, Hrvatica. P r i j e rata aktivna
u URSS i
SBOTIČ.
Od
1941. r a d i n a p r e b a c i -
vanju ljudi i materijala za partizane. Početkom
1942. b i l a
AFŽ
za
delegat
s v i b n j u 1942.
u AFŽ.
do
i
U
ilegalno radi
1943.
i
bila
1940.
Zagrebu.
strijeljana
u
Od
Savezu
postaje
u
Adela,
član MK
1941.
1937.
s
namje-
SKOJ i
uhapšena,
Rakovom
radi
privatnih
I.
RK
zlostavljana
Potoku.
r.
1911.
u
Zagrebu,
namješte-
n i k , H r v a t i c a . O d 1937. a k t i v n o r a d i u S B O T I Č
te
kasnije
u
Stranci
radnog
naroda.
Nakon
o k u p a c i j e u č e s t v u j e u r a d u A F Ž i č l a n j e odb.
za
pomoć drugovima u
odlazi
početkom
menice
namještenik.
zatim
štenika.
i
Novsku
konferenciji
uhapšena.
uhapšena k r a j e m
KPH
u
na
toga
zamjene.
Dragica,
omladinom,
Rese
Nakon
odlazi u
Ponovo
u logoru
Hotko
Duga
Karlovac.
Ivanković
logorima.
listopada
U
1943.
partizane
Nosilac
Spo-
1941.
Ivanović Staža, r. 1910. u G o r j a n i m a , k. Đ a k o v o ,
namještenik.
Od
Održava veze
1941.
sa
ileg.
selima,
radi
u
organizira
Osijeku.
prikuplja-
n j e hrane, r a z n o g m a t e r i j a l a i lijekova za partizane.
1944.
uhapšena
i
iste
godine
ubijena.
Hrelec J a g a , r. 1913. u S t a r o m P r a č n u , k. Sisak,
d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 10. V I I . 1941. o d l a z i u p r v u
Iveković
Micika,
Glina. U jesen
odjel O
NOO
1944.
terenu
kot.
Bos.
Novi
i
o d l a z i na r a d u s o c i j a l n i
Banija. Nosilac
Spomenice
1941.
vrlo
aktivna,
iako
je
u
selu
Od
kasnije i s ostalim selima općine Pivnica. Bila
na
ženama
Hrvatica.
radi
ženama
sa
Virovitica),
1942.
sa
radila
(k.
partizansku g r u p u u šumi k o d Žabna. K a s n i j e
imala
Trapinska,
dvoje
a
male djece.
U t o k u N O B r a d i l a k a o č l a n Opć. odb. P i v n i c e
i
član
Kot.
odb.
AFŽ
Virovitica.
H u i s C v i j e t a L j u b i c a , r. 1921. u Z a b o k u , k. K r a pina.
Od
prvih dana
U toku N O B
O
od
NOO
i
ustaša
svojim
OO
i
okupacije
radi
bila član K K K P H
AFŽ
Krapina.
strijeljana
u
za
NOP.
K r a p i n a , član
1943.
Zaboku
uhapšena
zajedno
sa
drugom.
Ivković D a r i n k a , r. 1909. u N e g o s l a v c i m a , k. V u kovar,
seljanka,
Srpkinja.
1942.
počinje
sara-
đ i v a t i s p a r t i z a n i m a . 1943. f o r m i r a o d b o r A F Ž
u
svom
selu.
oslobođenom
Nakon
svršenog
teritoriju,
vraća
kursa
se
u
AFŽ
na
svoje
selo
i nastavlja s ilegalnim radom u A F Ž .
H u m e k P a u l a , r . 1919. u Z a g r e b u , r a d n i c a , H r v a t i c a . Od 1940. r a d i za N O P . 1942. o d l a z i u p a r tizane n a Baniju. Bila član K K K P H Bos. N o v i ,
sekretar
Bos.
komiteta
Gradiška,
odbora
Bos.
OK
Krupa,
KPH
član
Banja
KK
KPH
L u k a i član
AFŽ.
Ivošević-Janjanin D u š a n k a , r. 1917. u D o n j i m D u bravama, k.
Ogulin.
1941.,
1942.
Ilakovac M a r i j a , r.
Prije
đuje
od
rata
1942.
1899. u B e r a v c i m a , k. Đ a k o -
aktivna
1943.
u
bila
HSS.
puta
hapšena
od
S
NOP
predsjednica
odbornica N O O u Beravcima.
tri
od
Pomaže partizane već
radi
u
AFŽ
saraAFŽ
i
Za vrijeme N O B
ustaša.
l j a n k a . P o č e t k o m 1942. p o č i n j e r a d i t i z a p a r t i -
od
predsjed-
kotara
Ogulin,
gdje
Gomirje,
postaje
a ka-
član
Kot.
odb. A F Ž . 1944. p o s t a j e član O O A F Ž z a G o r ski K o t a r i član Opć. i K o t . odb. N O F O g u l i n .
Jacmenović Jana, r.
vac,
Ilin Ruža, r. 1907. u B r o đ a n c i m a , k. V a l p o v o , se-
kao
n i c a o d b o r a O k l i n a k . O d 1943. a k t i v n a n a osniv a n j u o r g a n i z a c i j e A F Ž u opć.
snije
vo.
a
seljanka,
1919.
Hrvatica.
u
L u p n i k u , k.
1943.
bila
Karlo-
predsjed-
n i c a s e o s k o g odb. A F Ž . Z a c i j e l o v r i j e m e r a t a
ilegalno
radi
na
oslobođenom
teritoriju.
�Jadranić Milica,
KPH
za
iz
Zameta.
Rijeku,
1943.
prenosi
bila kurir
poštu
OK
štampu,
pre-
i
b a c u j e d r u g o v e u p a r t i z a n e i dr. N a t o m p o s l u
Jančić-Starc Jelena, r. 1914. u P r i m i š l j u , k. Slunj,
agronom,
Srpkinja.
Kao
student
agronomije
s u d j e l u j e u n a p r e d n o m s t u d e n t s k o m p o k r e t u od
dnevno je prelazila granicu R i j e k e po nekoliko
1933.,
puta.
r e d a k c i j i l i s t a » Ž e n s k i s v i j e t « i t. d. 1941. radi
U drugoj
da, n a i š l a
polovini
na
1944.,
zasjedu.
U
i z l a z e ć i iz
riječkom
gra-
zatvoru
u
Ženskom
pokretu,
u NP u
Zagrebu.
uspijeva
pobjeći
r a n a u k o n c . l o g o r u N j e m a č k u . K r a j e m 1945.,
radi
na
organiziranju
oslobođena,
taru
i
zvjerski
nakon
mučena,
ali
vraća
mjesec
ništa
se
u
dana
ne
priznaje.
domovinu,
od
Otje-
ali
posljedica
umire
mučenja
i
iscrpljenosti.
kao
Drežnici.
AFŽ
dopisnik
Kotar
r.
1914.
u
Trnavcu,
k.
T.
Kore-
nica, s e l j a n k a , S r p k i n j a . Z a N O P r a d i o d 1941.
Bila
predsjednica
Opć.
odb.
AFŽ
gdje
Krajem
radi
kao
i
gdje
Gorskom
Kou
bolnice
tajnica
urednik
prelazi
agronom.
zasluga za narod II.
u
»Borbe«,
1943.
ali j o j
partizane,
partizanske
Gorski
za
u
žena
komesar
kolu, u
bila uhapšena,
odlazi
Bila
Ijupka«.
Jagnjić Milka,
1942.
i
Seljačkom
lista
u
00
»Rodo-
ZAVNOH,
Odlikovana
Ordenom
reda.
Korenica,
član K o t . odb. A F Ž i član Opć. k o m . K P H .
Jandrić N e r a n đ a , i z D o n j e S t u p n i c e , k . D v o r , učit e l j i c a , S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o u č e s t v u j e u
Jakšić A n a , r. 1915. u I m s o v c u , k. D a r u v a r , seljanka.
Od
1942.
sarađuje
s
NOP.
1943.
od-
lazi u partizane, g d j e je izabrana za predsjed-
NOP
i
radi
prosvjetni
na
okupljanju
referent
otvaranjem
škola
kod
i
žena.
Kot.
Kasnije
NOO
tečajeva
za
i
bila
rukovodi
nepismene.
nicu K o t . odb. A F Ž . B i l a a k t i v n a u f o r m i r a n j u
odjela A F Ž po svim selima kotara.
J a n k e z - K o m a r I v a M a j a , r. 1920. u G o s p i ć u , a g r o nom,
Jakšić K l a r a , r. 1907. u St. M i k a n o v c i m a , k. V i n kovci.
u
Od
1942.
partizane.
sarađuje s N O P .
Bila
predsjednica
1943.
Kot.
odlazi
odb.
AFŽ
Od
Bjelovar
i
Virovitica.
zamijenjena.
Pavka,
r.
1912.
Vinkovci, seljanka,
rađivati
s
stvuje
u
u
St.
partizanima.
mnogim
Mikanovcima,
Srpkinja.
Skriva
sabirnim
laska u partizane, t r a v n j a
k.
1941. p o č i n j e sailegalce
akcijama.
i
uče-
Do
kao
Slavonije,
član
1942.
Postaje
Gradiška, kasnije
Jakšić
1939.
student
radi
u
odlazi
u p a r t i z a n e u S l a v o n i j u . P o s t a j e član O K K P H
te
Vinkovci.
Hrvatica.
r a d n i č k o m i s t u d e n t s k o m p o k r e t u . 1941.
bila
zarobljena,
OK
KPH
član
predsjednica
Obi.
NOO
za
Inic.
Nova
odb.
Slavoniju.
ponovno je uhapšena te z a m i j e n j e n a .
AFŽ
1943.
Od
svib-
n j a 1944. na l i j e č e n j u u I t a l i j i .
od-
1943. b i l a d v a p u t a
Jardas
Slavica,
r.
Od
1919.
u
Matuljama,
Hrvatica.
AFŽ
u
s a k u p l j a n j u odjeće i hrane za partizane, raspa-
Birana za predsjed-
č a v a n j u i l e g a l n e š t a m p e i d r . U t r a v n j u 1942.
Hrvatske u
Otočcu.
Po
org. A F Ž u kot. Vinkovci.
nicu
prvog
niju.
Bila
Oblasnog
pročelnik
povratku,
odbora
soc.
AFŽ
odjela
radi
za
Obi.
Slavo-
NOO
za
1944.
vraća
Kot.
KPH.
Matulji,
1944.
kom
II.
odlazi
žena
kao
Srbije
odlikovana
delegat
u
Hrvatske
Beograd
Ordenom
i
bratstva
tom
i
na
prili-
jedinstva
Učestvuje u
u h a p š e n a i osuđena na 16 g o d . r o b i j e . P o č e t k o m
S l a v o n i j u i r u k o v o d i l a c s e k c i j e ž e n a Obi. k o m .
skupštinu
1941. r a d i z a N O P .
radnica,
h a p š e n a o d u s t a š a . 1943. d e l e g a t j e n a I . k o n f .
odb.
NOO
se
kući
AFŽ
za
tajnica
Buzet
Opatija
i
i
i
radi
u
AFŽ.
Opatiju, tajnica
Kot.
NOO
Rijeka,
te
Bila
Opć.
Opatija,
sekretar
član
NOO
član
KK
0
KPH
Lovran.
reda.
Jarčov Stana, r. u V o r k a p i ć selu, k. V r g i n m o s t ,
Jakuljić K a t j a , i z O r e b i ć a n a P e l j e š c u , H r v a t i c a .
Od
prvih
dana
ustanka
kao
organizator žena i
stu.
Bila
nica
00
ilegalno
radi
Crvenog
NOP
omladine u svom mje-
komesar bolnice na Visu,
Okružnog
za
križa,
član
00
zatim
NF
taj-
i
seljanka,
Srpkinja.
1942. p o s t a j e član s e o s k o g
odb. A F Ž , a k a s n i j e Opć. odb. A F Ž z a općinu
Perna.
se
Iako
među
je
bila
najboljim
bez
jedne
ruke,
isticala
odbornicama.
član
suda.
Jarić
Anđelka,
r.
u
Bihaću,
Srpkinja.
Od
1941.
u č e s t v u j e u N O P i u A F Ž n a k o t a r u D v o r . 1942.
Jančić
Ljubica
Slunj,
prednom
kretu.
radi
1941.
je
1916.
Od
za
je
MK
Kom.
i
Primišlju,
te
i
Spomenice
lista
član
po-
Zagrebu, te
»Put
zamijenjna
za
k.
u na-
studentskom
SKOJ u
SKOJ
Hrvatsku
Nosilac
u
1934. r a d i
omladinskog
uhapšena,
Obi.
SKOJ
prijed«.
član
redakciji
Bila član
PK
r.
Srpkinja.
srednjoškolskom
1940.
u
vot«.
Buba,
student,
u
nice.
Za
kotar
00
vrijeme
Dvor,
AFŽ
za
član
NOB
bila
član
KK
Kot.
odb.
AFŽ
Dvor
Baniju.
Nosilac
KPH
i
Spomenice
za
član
1941.
ži-
1943.
Slavoniju,
član
redakcije
»Na-
1941.
rukovodi kursom za žene kotara D v o r i Kostaj-
Jarić J a n j a , r. 1911. u J a v o r n j u , k. D v o r , seljanka,
Srpkinja.
Od
prvih
dana
ustanka
radi
u
A F Ž n a općini D v o r i N O O . B i r a n a u p r v i K o t .
odb.
A F Ž Dvor
1942.
Nosilac
Spomenice
1941.
�Jauk Štefanija, r. u K u t i , k. B r o d M o r a v i c e , k r o -
Jovanović
j a č i c a . O d 1942. r a d i z a N O P i i s t e g o d i n e p o -
prije
staje član
grebu.
sjednica
Mjes.
Kot.
odb.
odb.
AFŽ,
zatim
član i
pred-
A F Ž Vrbovsko.
Milka
rata
Dunja,
radnica.
Početkom
sekretar
KPH
KK
r.
1917.
1941.
1942.
KPH
u
Bos.
Krupi,
radila u Za-
ilegalno
odlazi u partizane.
Grub.
Polje,
te
Bila
član
OK
Virovitica.
Jelenić M i r a , r . u P o d r . N o v i g r a d u , k . K o p r i v n i c a .
Od
početka ustanka radi
osuđen
s
grupom
Bjelovaru
i
1941.,
odvedena
vratila.
u
U
a
majka
logor
rujnu
za
NOP.
komunista
je
u
uhapšena
Jasenovac,
1941.,
Otac j o j
strijeljan
i
po
Sava,
ma
na
dizanje
nije
KK
KPH
se
Partije,
od-
teren
Lovran.
Bila
je bila r a n j e n a ,
1944.
svibnju
1942.
Jeličić M a r i j a , r . 1922. u B i o g r a d u n/m, k . Z a d a r ,
Hrvatica.
latu,
Od
1942.
odakle
Italije.
se
U toku
u
dar
kotaru
je
vratila
NOB
dinom
povjerenik
i
bila
internirana
poslije
radila
Zadar,
u
kapitulacije
sa ž e n a m a i
bila
član
prosvjete
Mo-
Kot.
KK
omla-
KPH
NOO
Za-
Zadar.
r.
1919. u K n i n u , t r g . p o m . , S r p -
k i n j a . Od početka ustanka radi za N O P u okup.
Kninu,
neumorno
omladinom
i
djelujući
ženama.
zatvoru zlostavljana,
naročito
Bila
te
je
uhapšena
otpremljena
u
odakle j o j d r u g o v i omogućuju bijeg.
renciji
AFŽ
bila
okrug Knin.
birana
Umrla
za
među
člana
i
u
Zagreb,
Na konfe-
00
AFŽ
za
1949.
za
namještenik,
NOP.
član
MK
1942.
U
veljači
Narodne
ubijena
u
1941.
logora
logoru
u
lipnju
NOP
pomaže
ske
jedinice.
AFŽ
od
žena, kao
Jurčić I r m a ,
Sinj.
Bila
1941.
prva
Kasnije
Vrlo
aktivna
u
u
za partizan-
predsjednica
izabrana
Kot.
00
AFŽ
odb.
Sred.
Dalmacija.
tu
Od početka ustanka sarađuje
s
NOP
i radi u A F Ž .
Hrvatica.
u
su
član
Opć.
je
se-
AFŽ.
uhapsili
NOO
odlazi
naišla
zasjedu
1909.
na
u
Bribir.
partizane.
neprijatelja
u L o k v a m a , k.
uhapšena
i
Delnice.
organizirano
od
Talijana
1944. i z l a z i i z
AFŽ
Darinka,
od
1932.
i
Od
pomaže
u
zatvoru
zatvora i nastavlja
NF.
r.
1896.
u
Učestvuje
Kastvu,
u
Istra,
radničkom
1941. r a d i u N P i n a
rad-
pokre-
zbrinjavanju
odlazi
u
partizane,
gdje
radi
kao
kuharica
i
bolničarka.
Jurić
Vera,
r.
1917.
Od
u
1935.
omladine, u
Travniku,
radi u
namještenik,
organizaciji napred-
SBOTIČ, te po direktivama KP
u o r g a n i z a c i j a m a H S S . K r a j e m 1941. b i l a k u r i r
između
CK
Tribunja,
Poslije
k.
Šibenik,
okupacije
Bila
član
radi
Opć.
sa
seljanka,
ženama
odb.
AFŽ,
i
Opć.
KPH,
u
KPH
odredu,
a ujedno
i
Glavnog
štaba
Hrvatske.
je
do
prelaza
početka
KK
Informacija
Vodice
i
00
AFŽ.
zatim
radi
u
tehnici
na terenu
agitpropa
sa
ženama.
CK
Za
v r i j e m e I V . o f e n z i v e odlazi u vojsku, g d j e osta-
k o m . K P H z a V o d i c e , K o t . odb. A F Ž , K o t . k o m .
KPH
Talijani
u
P o č e t k o m 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a j e n a j -
iz
omladinom,.
radi
Nijemaca
Hrvatica.
prije
Mitra,
Crikvenica,
i l e g a l a c a . 1943. u h a p š e n a . P o i z l a s k u i z z a t v o r a
ne
Jerkin
k.
i
Jaska.
P o s l i j e k a p i t u l a c i j e v r a ć a se
okupacije
1942.
Hrvatica.
Jeričević Ljubica, iz Žrnova, k. Korčula, učiteljica,
Hrvatica.
r.
dana
Jurdana
Gradiški.
i materijala
žene
kotara
1942.
Od
najtežim
svibnju
Jelinčić L u j z a , i z G l a v i c a , k . S i n j , s e l j a n k a , H r v a okupljanju
Od
postaje
1944.
radom
Staroj
Bribiru,
u
Jaska.
pod
organizira
terenu
VIII.
i bila ubijena.
nica,
tica.
i
kao
U
rada,
r.
zlostavljana.
Zagreb.
na
KPH
18.
k.
1943.
na
dolaska
uhapšena
bila
KK
strijeljana.
Purgariji,
aktivnosti
radi
Od
član
odlazi
mučenja,
AFŽ
njene
1940.
Srpkinja.
k.
seli-
postaje
član
Rijeke,
NOP.
Hrvatica.
Nakon
U
Matej,
1943.
postaje
u
u
i otjerali u logor.
iz
Uskoro
nakon
ilegalnog
Dragica,
Zbog
Sv.
kastavskim
krajem
blizu
1923.
odbor
prvih
Pomoći
r.
uslovima
stvara
NOP.
Jelić V e r a ,
i
učestvuje
ljanka,
Jelić D u š a n k a ,
a
gdje
Škrinju
Vera,
Jurčić
radi po
1944. u L o v r a n š t i n i n a i š l a n a z a s j e d u .
u
1942.
Mladenići,
ustanka.
Kastav,
zarobljena
Juraj
u
aktivno
Lovrana,
iste godine žandari je hapse u D. V e l i k o j , g d j e
strijeljaju u
1916.
1941.
lazi na rad u OK K P H Bjelovar, a u studenom
i
r.
Rijeka.
god.
iste
odakle
odluci
Jugo
u
1944.
redakciju
do
»Žene
oslobođenja
ZAVNOH.
u
borbi«.
radi
Nosilac
u
Od
odjelu
Spomenice
1941.
Jolić
Bosa,
seljanka,
1943.
je
odlazi
referent
ren
i
1920.
u
u
II.
su
bat.
član
je
Đevrskama,
Od
saniteta
postaje
1944. u b i l i
30
r.
Srpkinja.
do
II.
ličke
1944.
Kot.
četnici
Žene Hrvatske u NOB
1942.
odb.
iz
k.
radi
Šibenik,
za
NOP.
brigade,
Vraća
AFŽ
zasjede.
se
gdje
na te-
Kistanje.
Jurin-Mrkoci
Od
na
Tonka,
prvih
dana
okupljanju
žena
sjednica
00
Krapina.
1944.
Lepoglavu,
iz
Poznanovca,
ustanka
AFŽ
gdje
u
Hrv.
NOP
Krapina
uhapšena
je
u
i
i
k.
Zlatar.
Zagorju
radi
AFŽ.
i
Bila
član
OK
KPH
u
logor
odvedena
pred-
ubijena.
465
�Jurković
ske
Nevenka,
iz
Šibenika.
Kao
škole p r i j e rata učestvuje
đak učitelj-
u
omladinskom
pokretu. Bila sekretar Grad. kom.
S K O J u Ši-
K a r a n D r a g i c a , r. 1915. u K u p l e n s k o m , k. V o j n i ć ,
seljanka.
Poslije
rata
završila
b e n i k u . D v a p u t a h a p š e n a i b i l a u z a t v o r u do
s j e d n i c a A F Ž u selu J u r g a .
kapitulacije
Kot.
tizane.
U
Italije,
toku
nakon
NOB
Šibenik,
Obi. kom.
0
Šibenik
čega
bila
je
odlazi
član
u
par-
OK
SKOJ
S K O J z a D a l m a c i j u i član
odb.
A F Ž Vojnić
za
Kordun.
O
NOO
Kasnije
(povjerenik prosvjetnog i
soc.
Jurković
Savinka,
NOP
1941.
od
iz
Šibenika,
1942.
radnica.
učestvuje
jama protiv gladi
u
Šibeniku.
drugova, koji
iz
Šibenika
su
Radi
za
u demonstraciBila
sprovodnik
odlazili
u
NOV.
Centr.
odb.
školu.
1942. p r e d s j e d n i c a
predsjednica 00
Kot.
1942.
NOO
izabrana
Karas-Perić
Vojnić,
Jugoslavije
Desanka,
seljanka,
r.
na
AFŽ
Vojnić
za
i
člana
Petrovcu.
Bos.
AFŽ
i
član
Karlovac.
u
NOO
odjela).
babičku
R a d i z a N O P o d 1941. U t o k u N O B b i l a p r e d -
1923.
u
Srpkinja.
konferenciji
Burićima,
1941.
k.
izabrana
u
o d b o r A F Ž s v o g sela. B i l a član O p ć . odb. A F Ž
K r n j a k , K o t . odb. A F Ž V o j n i ć i O O A F Ž K a r -
1943. o d l a z i u p a r t i z a n e i p o s t a j e član 0 0 A F Ž
lovac.
Šibenik. P o č e t k o m
p r e d s j e d n i c a O p ć . odb. A F Ž . I s t i c a l a s e r a d o m
nika.
što
1944. b i l a o p k o l j e n a o d čet-
B o m b a m a je ubila nekoliko njih,
je
bila
izolirana,
a
municije
a l i po-
nestalo,
Kasnije
radi
u
Bosiljevu,
sa ž e n a m a u h r v a t s k i m
gdje
je
bila
selima.
čet-
n i c i s u z a p a l i l i kuću, u k o j o j j e ž i v a i z g o r j e l a .
Kasum
Dara,
iz
Očestova,
k.
Knin,
seljanka,
S r p k i n j a . Od k r a j a 1941. r a d i u o m i . o r g . 1942.
K a j f e š - Jančić
Slunj,
Draga,
profesor,
r.
1910.
Srpkinja.
u
Kao
Primišlju,
student
č i l a se u n a p r e d n i s t u d e n t s k i p o k r e t .
k.
uklju-
Od 1941.
p o s t a j e u s v o m selu j e d n a o d n a j a k t i v n i j i h ž e na.
Bila član K K
nica K o t .
odb.
SKOJ,
AFŽ
KK
KPH
i
predsjed-
Knin.
r a d i u NP u Z a g r e b u . U p a r t i z a n e o d l a z i 1943.
g d j e radi u redakciji
propu
CK
KPH.
»žene
1944.
u
borbi« i agit-
sprovodila
Italiju transport djece s
avionom
u
oslobođenog teritorija
Katalenić M i l k a , i z J e s e n j a , k . K r a p i n a . A k t i v n o
sarađuje
s
NOP
od
1941.
U
toku
NOB
član
j e K o t . odb. A F Ž K r a p i n a , č l a n K o t . N O O K r a -
i na p o v r a t k u p o g i n u l a u a v i o n s k o j n e s r e ć i k o d
pina,
i
Topuskog.
1945.
bila
kasnije
sekretar
uhapšena
KK
KPH
ustaša
od
i
Krapina.
u
zatvoru
zlostavljana.
K a j f e š M a r i c a , i z P o d l u ž a n a , k . V r b o v e c . O d 1943.
aktivno radi na o r g a n i z a c i j i sabirnih akcija, u
nabavljanju
i
lijekova
i
sanitetskog
materijala
dr.
Katić
Kata,
Za N O P
Kozica,
od
k.
1942.
Makarska,
Bila
član
seljanka.
Opć.
i
Kot.
A F Ž , član Opć. i K o t . N O O , sekretar Opć. i KK
KPH,
K a l i m i ć S a v k a , r. 1921. u Srbu, k. D. L a p a c , đak,
Srpkinja.
1941.
radi
u
Opć.
odb.
SKOJ
1944. b i l a p r o s v j e t n i r e f e r e n t u K o t . N O O . N o Spomenice
tajnica
Oblas.
odb.
AFŽ
Dalmacija
i
član O b i . odb. N F .
Srb.
1942. p o s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž D . L a p a c .
silac
iz
radi
1941.
Katić-Kuprešanin Marija, iz
Smiljana, k. Gospić,
H r v a t i c a . Od prvih dana ustanka radi za N O P .
1942.
postaje
član
00
AFŽ
za
Liku.
Radi
sa
ž e n a m a u k o t a r u G o s p i ć , a 1943. u k o t a r u B r i Kapetanović
Olga
iz
Splita.
u organizaciji A F Ž u
1942.
g a l n o g G r a d s k o g odbora A F Ž
jonskog
kuću
komiteta
partizansku
aktivno
radi
S p l i t u . 1943. član je ile-
KPH.
Gorskog
Kotara.
Nosilac
Spomenice
1941.
Split i član R a -
Primala
štampu,
nje. Do oslobođenja radi sa ženama na terenu
koja
je
je
u
svoju
dolazila
sa
Katić M a r i c a , r .
oslobođenog teritorija, kao i oružje i materijal
odb.
za v r š e n j e s a b o t a ž e u
magala
Splitu.
1893.
(k.
Slunj),
primalja.
Od
j e s e n i 1941. r a d i z a N O P . B i l a član Opć. i K o t .
AFŽ
Slunj.
narodu
Kao
i
zdravstveni
borcima
na
radnik
terenu
po-
općine
Primišlje.
K a r a đ o l e - T r e š n j i ć Mila, r.
1911. u Šibeniku, r a d -
nica, H r v a t i c a . P r i j e r a t a aktivno radi u U R S S .
1941.
postaje
na u
Šibeniku.
za
grad.
cijama
član p r v o g
1942. -bila č l a n
Organizira
protiv
gladi
00
u
i
fašizma.
Postaje
AFŽ
za
za
KPH.
nu kot.
Nosilac
že-
ilegalnog N O O
učestvuje
1943. č l a n j e M K
Kistanje.
aktiva
i
s j e d n i c a p r v o g i l e g . odb.
predsjednica
ilegalnog
demonstrapred-
K a t i ć R o z a , r. 1910. u Solinu, k.
iz
Splita
se
sakrivali
bila
okrug.
rijala.
Početkom
radi na tere-
Spomenice
1941.
u
Solin
i
obratno
prenosila
ilegalni
m a t e r i j a l . Stalno je kuhala za ilegalce, koji su
Šibenik, a k a s n i j e
Kasnije
Split, s e l j a n k a ,
H r v a t i c a . 1941. k a o m l j e k a r i c a s v a k o g j e dana
centar
pod
za
Kozjakom
sastajanje
Pomagala
je
i
i
njena
je
sakupljanje
organizirati
kuća
mate-
karavane
i
vršila stražu za v r i j e m e akcija po Rupotinama.
Nosilac
Spomenice
1941.
�K a v a j G r e t a , r . 1910. u A u s t r i j i , r a d n i c a . A k t i v na u U R S S p r i j e rata.
vodjelskih radnika u
šena
i
otjerana
u
1932. b i l a s e k r e t a r d r -
Slav. Brodu.
logor
St.
1941. u h a p -
Gradiška.
Odlikovana
ka,
Srpkinja.
Za
radi u A F Ž .
čitavo
Bila
vrijeme
član K o t .
NOB
aktivno
AFŽ
Otočac.
odb.
Nakon
što je z a m i j e n j e n a , otišla u partizane.
S p o m e n i c e 1941.
Kmezić Mileva, iz D u g o g Dola, k. Otočac, seljan-
Nosilac
Ordenom bratstva
K n e ž e v i ć M i l k a , r . 1912. u J a b l a n i c i , k . S e n j , H r vatica.
1941.
bila
uhapšena,
ali
joj
uspijeva
i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga za narod
pobjeći. U srpnju iste godine odlazi u Srp. M o -
II.
r a v i c e , g d j e r a d i s a ž e n a m a . O d p o č e t k a 1943.
reda i
Ordenom
rada.
bila
Kekanović D r a g a , r. 1920. u V e l j u n s k o j G l i n i , k.
.Slunj, s e l j a n k a , S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o sar a đ u j e s N O P u L u č i n c i m a , k . S l a v . B r o d . 1942.
izabrana
u
odbor
AFŽ
rata kao
tajnica tog
u
svom
selu.
odbora vrlo
d i l a n a o s n i v a n j u odb.
U
predsjednica
Jesenicu.
Plaški
i
borbi
AFŽ
i
član
Kasnije postaje
član
protiv
00
AFŽ
NOO
za
Kot.
odb.
AFŽ
Isticala
se u
član
Karlovac.
Ličku
četnika.
toku
aktivna.
Ra-
A F Ž u okolnim selima.
Knifić
Jelka,
(k.
Senj),
Hrvatica.
Sarađuje
s
N O P v e ć o d p r v i h dana o k u p a c i j e . 1942. o d l a z i
u partizane, g d j e radi na organizaciji A F Ž . Po-
K e p č i j a D r a g i c a , r. 1924. u s e l u K e p č i j e , k. D v o r ,
đak, .Srpkinja.
omladine i
kom.
00
Od
žena.
1941.
U
na
toku ' N O B
KP Javoranj,
USAOH
radi
Kot.
odb.
B a n i j a i član
okupljanju
bila
član
Dvor,
AFŽ
0
NOO
Opć.
član
Banija.
Prije
studentskom
KPH
Split.
rata
sudjeluje
pokretu.
Hapšena
1942.
od
u
bila
naprednom
sekretar
Talijana.
U
o d l a z i r u j n a 1942. B i l a član Obi.
RK
partizane
odb. A F Ž z a
D a l m a c i j u , član, t e org. sekr. O K K P H S r e d n j e
Dalmacije.
na
Nosilac
Ordenom
Spomenice
za hrabrost,
1941.
Odlikova-
Ordenom
bratstva
i
jedinstva I I . reda i Ordenom zasluga za narod
II.
reda.
NOO
Hrv.
sekciji
Pepica,
r.
1918.
u
Prigorju,
k.
Krapina.
Kot.
Kot.
NOO
odb.
Senj.
AFŽ
Od
Senj
i
1944.
član
O
Primorje.
Justa,
Slovenka.
r.
u
Bila
Kočevju
član
kućnih
u
Sloveniji,
URSS
i
1943.
radnica,
aktivno
pomoćnica.
aktivna u N O P .
Od
radila
početka
u
rata
odlazi u partizane, g d j e
r a d i u A F Ž . P o g i n u l a 24. I. 1944. na Ž u m b e r k u .
K o h n - M i s s o n i Elena, r.
rata
aktivno
1908. u V a r a ž d i n u .
učestvuje
u
radničkom
Prije
pokretu.
Od početka okupacije radi na okupljanju žena
u
NOP.
gdje
je
rušić,
P o č e t k o m 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . B i l a č l a n
no
K o t . N O O i 0 0 A F Ž K r a p i n a . U p r o l j e ć e 1944.
1944.
uhapšena
i
odvedena
u
logor,
ubijena.
Kokotović
Klasić
odjela
predsjednica je
Kočiš
Kesić-Senjanović Juga, r. 1918. u Splitu, student,
Hrvatica.
slije kapitulacije I t a l i j e vrši dužnost pročelnika
prosvjetnog
Danica,
r.
seljanka,
1921.
u
Srpkinja.
M l a k v a m a , k.
1941.
Pe-
počinje ilegal-
šić.
upala
je
u
ustašku
zasjedu
i
nakon
raditi
Koledić
Lucija,
radnica,
Od
1941.
aktivna
radi
je
odb.
1943.
bila
član
00
protiv
za
kao
predsjednica
Opć.
r.
1902.
seljanka,
NOP,
a
odbornica
seoskog
u
odb.
Hrvatica
veljači
AFŽ.
AFŽ
1942.
Kasnije
Kunić,
je
član
A F Ž Kunić i Kot.
odb. A F Ž P l a š k i .
predsjednica
odb.
AFŽ
četnika.
Kot.
Karlovac.
Isticala
Nosilac
Spomenice
AFŽ
se
aktivno
u
NOP.
U
studenom
odvedena
u
v r a t k a iz
logora nastavlja
zacijama
logor.
s
borbi
1941.
iste
dikatu
po-
AFŽ.
organi-
kao
zane.
Završava
Hrvatica.
kurs
1942.
AFŽ
u
odlazi
SKOJ
Peru-
r.
1916.
u
Drežniku,
Prije
radnica
rata
drvne
k.
Slunj,
aktivna
industrije
u
u
sin-
Đurđe-
o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član i sekr. Opć. k o m .
KPH
Feričanci,
član
O
NOO
Našice.
Odliko-
vana.
K o m l e n a c Ruža, iz S r p s k o g S e l i š t a , k. K u t i n a . U
učestvuje
član K o t .
Komozec
u parti-
Zvečevu.
Iste
od
oslob.
odb.
Janja,
prvih
teritorij
AFŽ
iz
dana
i
Kutina
Komozeca,
ustanka.
radi u
i
00
k.
1943.
AFŽ.
AFŽ
Bila
Čazma.
Benkovac,
se-
l j a n k a , S r p k i n j a . U č e s t v u j e u p o k r e t u od 1942.
Radila
odb.
Kmecik K a t a , r . 1923. u B a n o v o j J a r u g i , k . N o v ska, d o m a ć i c a ,
KK
n o v c u . D o 1943. i l e g . r a d i u Đ u r đ e n o v c u , k a d a
NOP
godine
Nakon
radom u
član
Plaški,
u
K l o b u č a r Zorica, r. 1923. Od v e l j a č e 1943. s u d j e bila uhapšena i
Bila
Hrvatica.
p r e l a z i na
luje
NOP.
mučenja
obješena u Zaboku.
Klipa M a r i j a Điđa,
za
na
organizaciji
AFŽ
i
bila
član
Kot.
AFŽ.
Kontak
Ana,
iz
Adolfovca,
ljanka.
B i l a č l a n odb.
nje
održavaju
se
k.
AFŽ u
ilegal.
D.
Miholjac,
svom
sastanci
i
selu.
seKod
njena
je
g o d i n e p o s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž . 1943. i z a -
kuća bila baza za o d s j e d a n j e aktivista. U toku
brana za
čitave
člana
O
NOO
Nova
Gradiška.
NOB
aktivno
radi
za N O P .
�K o n j o v i c A n a , r.
Kao
grafička
radničkom
Ì912. u Slav. Brodu, H r v a t i c a .
radnica
sudjeluje
pokretu.
1941.
radi
K o r d i ć - B a s t a j i ć M a r i c a , r. 1923. u K a r l o v c u . R a -
u
d i z a N O P o d 1942. Z a v r i j e m e N O B b i l a p r e d -
ilegalnim
s j e d n i c a o d b o r a A F Ž u C v i j e t i š t i m a , član Opć.
prije
u
rata
po
odb.
AFŽ
Radatović,
izlasku iz z a t v o r a odlazi u partizane. K a d i na
bora
AFŽ
Hrvatske,
B a n i j i u bolnici,
zatim u
rak
skom
Drežnici
štamparijama
u
odredu.
Zagrebu.
U
Bila
II.
uhapšena
primorsko-goran-
osniva
i pokreće list » D r u g a r i c a « .
i
U
odbore
lipnju
i
član
00
1943.
član
Glavnog
član K K K P H
AFŽ
od-
z a Žumbe-
Pokuplje.
AFŽ
1942.
za-
Korenić
Rožina,
r.
1919.
u
Korenići,
k.
Poreč.
r o b l j e n a od č e t n i k a i osuđena na d o ž i v o t n u r o -
Od 1943. r a d i a k t i v n o u o m i . o r g a n i z a c i j i . P o -
biju.
staje
Zatvorena
u
Italiji.
Nakon
kapitulacije
v r a ć a se u domovinu, te rukovodi š t a m p a r i j o m
u Moslavini i sarađuje u partizanskoj
Nosilac
Spomenice
odb.
član
Korporić
K o p i t a r M a r i j a , r . 1899. u P a z i n u , u č i t e l j i c a , H r v a t i c a . K a o u č i t e l j i c a u Sv. P e t r u u Šumi m n o je
doprinijela
cionalne
svijesti
odgajanju
kod
i
djece
i
razvijanju
čitavog
na-
sela.
U
o ž u j k u 1942. p o v e z u j e se s p a r t i z a n i m a . U n j e noj
se
kući
kolovozu
u
o d r ž a v a j u sastanci,
1943.
zajedno
partizane.
Kao
sa
veze
i
dr.
Galja,
od
r.
1903.
1932.
kurir između
u
kćeri,
Istre
prisustvovala
Partije
17.
VII.
1941.
odlazi
K o s a n o v i ć - K u k i ć Z o r k a , r.
ljanka,
Srpkinja.
logora.
Nakon
Kopitar
Silva,
r.
1924.
u
strahote
oslobođenja,
Petru u
Šumi, k.
Pazin, učiteljica, Hrvatica. S m a j k o m i sestrom
počinje
prve
aktivno
odbore
1943.
za
i
NOP
žena
1942.
Stvara
kotaru
u
Pazin.
o d l a z i u p a r t i z a n e i p o s t a j e član o m l a d .
rukovod.
AFŽ
raditi
omladine
za
za
Istru,
1944.
izabrana u
Obi.
od
00
1941.
AFŽ
Karlovac.
se u domovinu.
Sv.
odb.
Istru.
1921.
u V i s u ć u , k.
Srpkinja.
dila
organiziranju
na
KK
Od
prvih
omladine.
ljanka,
Dvor,
član
odb.
član
A F Ž Visuć.
i
u
NOP.
Nosilac
Od
1939.
Bila
Od
Opć.
1941. u č e s t v u j e u N O P i
odb.
00
AFŽ,
AFŽ
odlazi
se
radom
Bila
član
Opć.
Kot.
Spomenice
s
sa
Kot.
odb.
Banija
i
na
AFŽ
član
Gl.
S p o m e n i c e 1941.
oslobođeni
Gospić,
teritorij.
na
neoslobođenom
oslobođeni
teri-
i radi u A F Ž u koreničkom kotaru.
kao
1941.
Bila
odb.
na
na
Gospić i
isticala se požr-
neoslobođenom
teritoriju.
Kosović Ivka, iz Zaostroga, k. Makarska, seljanka.
Radi
aktivno
M j e s . , Opć.
Kot.
za
i Kot.
NOO,
te
NOP
od
1942.
odb. A F Ž , član
član
KK
Bila
član
M j e s . , Opć.
KPH.
K o v a č e v i ć D e s a , r. 1922. u V r l i c i , k. S i n j , s e l j a n ka, Srpkinja. Jedna od p r v i h žena u t o m k r a j u
koja
Kot.
okuplja
KPH
i
literaturu.
odlazi
AFŽ
tvovnim radom
i
komunisti-
Hrvatica
predsjednica
čita naprednu
ženama
Kosović D r a g i c a , r . u L i č k o m N o v o m , k . G o s p i ć .
g a l n o g m a t e r i j a l a i ilegalne sastanke. V e ć tada
kojima
KPH
r. u L i č k o m N o v o m , k.
1942.
m a . N j e n a k u ć a b i l a p u n k t z a r a z a š i l j a n j e iležene,
OK
1941.
sekretar
U d b i n a , član
predsjednica
sarađuje
SKOJ
član
te
OK
t e r i t o r i j u . B i l a član K o t . odb. A F Ž Gospić.
K o r a č Z o r k a , r. 1900. u Jošanu, k. U d b i n a , s e l j a n ka, S r p k i n j a .
D.
član
Ističe
1919. u V i s u ć u , k. U d -
kasnije
Liku,
organi-
SKOJ
se-
1941.
sudjeluje
omi.
ra-
b i n a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana ustanKPH,
Gospić.
Udbina,
član K o t .
aktivno
za
Kotar,
predsjednica
1942.
kom.
u
Kot. kom.
odbora A F Ž Hrvatske. Nosilac
torij
ka
radi
član
Spomenice
Srpkinja.
tijevici,
silac
K o r a č - D r a k u l i ć Z o r k a , r.
logor
u A F Ž . Bila član i l e g a l n o g odbora A F Ž u M a -
O K S K O J z a L i k u i član 0 0 A F Ž z a Liku. N o Spomenice
u
ustanka
dana
S K O J Udbina, član K K K P H
Mno-
K o š i ć A n a , r. 1920. u D. J a v o r n j u , k. D v o r , se-
Hrvatica.
ljanka,
Bila
Nosilac
Kosović Ankica,
K o r a č B o r k a , r.
Beču.
1920. u D. L a p c u , se-
Aktivno
Gorski
njemačkih
CK K P J u
otpremljena
i
mnogih
SuBila
Ubijena.
OK K P H
narušenog zdravlja, vraća
(Letonija).
na 2 g o d i n e r o b i j e , k o j u i z d r ž a v a u P o ž a r e v c u .
Lapac, član
sve
u Rigi
i
zarobljena
Prošla
Kot.
go p u t a h a p š e n a i p r o g a n j a n a , a 1934. suđena
zaciji
Nijemaca.
i
naprednom pokretu.
p r v o m z a s j e d a n j u Z A V N O H . 27. X . i s t e g o d i n e
od
omladine
U
dvije
delegat
rukovodstva
Poreč.
štampi.
1941.
djeluje
go
Kot.
AFŽ
je
počela
Vrlika
sarađivati
član
s
NOP.
AFŽ,
član
OK
KPH
i
org.
Sjev.
Bila
sekr.
prva
KK
Dalmacija.
1941. b i l a j e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a u k o t a r u .
Kao
i
Kovačević K a t a , r. 1897. u S a m a t o v c i m a , k. V a l -
član Inic. 0 0 A F Ž z a Liku. U toku čitave N O B
takva
p o v o , s e l j a n k a . O d 1941. s a r a đ u j e s N O P , s k r i -
radila u A F Ž i organima narodne vlasti. Cijela
va partizane, sakuplja hranu, te
njena
z i r a o d b o r A F Ž u s v o m selu.
obitelj
postaje
član
KK
b i l a je u b o r b i .
KPH
Udbina
J e d a n sin bio u
1942.
N O V , a jedan ubijen kao komunista u logoru.
obitelji
Nosilac
kao kuharica u raznim ustanovama.
Spomenice
1941.
odlazi u partizane,
organi-
1943. s a c i j e l o m
g d j e radi u A F Ž
i
�K o v a č e v i ć Manda Bila,
kinja.
Od
odlazi
u
dilac
u
1942.
iz
radi
partizane.
Lukara, k.
ilegalno
U
omladinskim
toku
Srp-
NOP.
NOB
hapšenja
1943.
materijal
Knin,
za
bila
organizacijama
rukovo-
i
i
ustaša.
pronađen
njene
Hrabro
Novoj
AFŽ.
1942.
se
Gradiški
i
je
kod
pjesme
nje
protiv
držala
u
Lepoglavi.
partijski
Pavelića
logorima
Ubijena
i
u
1945.
Sinj,
K r a j a č i ć - M i l i d r a g M i l e n a , r. 1918. u O š t r e l j u , B o -
Srpkinja. Radi njenog aktivnog rada
sna, n a m j e š t e n i k . Od 1940. a k t i v n a u S B O T I Č .
K o v a č e v i ć M a r i j a , r . 1915. u K o l j a n i m a , k .
seljanka,
četnici ,su j o j z a p a l i l i kuću i t a d a je ž i v j e l a u
Za
kolibi
Zagreb,
pod
Vještić-gorom.
Uspostavljala
vezu
vrijeme
u
okupacije
Kot.
odb.
radi
NP
u
i
Raj.
kao
odb.
član
AFŽ
RK K P H .
sa srpskim s t a n o v n i š t v o m u L i v a n j s k o m polju.
1944. u h a p š e n a . N a k o n z a m j e n e u s r p n j u 1944.
U l i p n j u 1943. č e t n i c i
radi
su je z a k l a l i .
u
Upravi državne bezbjednosti
za
Hrvat-
sku.
K o v a č e v i ć Vinka, iz T r o g i r a , domaćica, Hrvatica.
Za
u
vrijeme
NOB
ilegalnom
jedna
radu.
od
1943.
najaktivnijih
odlazi
na
žena
K r a j a č i ć S o k a , r. 1917. u S a d i l o v c u , k. S l u n j , S r p -
oslobođeni
kinja,
pol.
t e r i t o r i j . B i l a član K K K P H T r o g i r i K o t . odb.
gradu
učestvuje
AFŽ.
Početkom
radnik.
Za v r i j e m e
u
stud,
travnja
studija
u
naprednom
1941.
vraća
se
Beo-
pokretu.
na
Kordun
i p o v e z u j e se s p a r t i z a n s k i m o d r e d o m u K o n Go-
čarevu K r a j u . U listopadu odlazi u part, odred
r i c a , H r v a t i c a . P o m a ž e N O P o d 1941. S a k u p l j a
u selu B u g a r u i r a d i na o r g a n i z i r a n j u o m l a d i n e
i šalje
i ž e n a . P o č e t k o m 1942. član j e K K K P H
Kovačić
Barica,
r.
u
Mraclinu,
sanitetski m a t e r i j a l , te
partizanima.
V.
1905.
Gorica.
teritorij
1943.
Iste
izabrana
godine
Žumberka
i
u
O
V.
održava veze
Opć.
prelazi
u
k.
odb.
na
NOO
s
AFŽ
oslobođeni
vrši
dužnost
U drugoj
održava
AFŽ.
objesili
ga.
org.
Kovačić
Ljubica,
r.
1916.
u
1943.
o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e r a d i sa ž e n a m a
Dugo
sjednica
Inic.
Zagreb,
član
vatsku
i
povratku
Selo.
00
AFŽ
Obi.
član
U
toku
AFŽ
zasjedanja
selu Suša k r a j
NOB
Zagreb,
odb.
ZAVNOH.
sa
radi
U
za
Za-
domaćica,
kotaru
1941.
k.
greb,
u
Hrvatica.
Sesvetama,
bila
član
za
NOP.
OK
proljeće
KPH
Hr-
1944.
bila
na
je,
u
S a v e , u h v a ć e n a od u s t a š a i od-
vedena u z a t v o r Sisak,
gdje
Slunj.
Opć. kom.
odb.
AFŽ
kurseve
1944.
te
polit,
Obi. kom.
AFŽ.
AFŽ
član
je
za
1941.
Oblasnom
odboru
Podrav.
Slatina,
KPH
sekretar
KPH
Poslije rata
menice
pri
KK
OK
KPH
Slavoniju
član C K
i
Našice,
član
član
odb.
Nosilac
SKH.
Obi.
Spo-
Odlikovana.
pred-
Sjevernu
ZAVNOH
sekretar je
K o r e n i c a . K r a j e m 1943. o d l a z i u S l a v o n i j u , g d j e
sina
i
1942.
K P H K o r e n i c a i B u n i ć , t e član K o t .
referenta za zdravstvo. N i j e m c i su j o j uhvatili
omladinca-kurira
polovini
je ubijena.
Krajnović Milena Nena,
ljanka,
Srpkinja. Do
organizaciji
i
iz
Škara, k.
1942.
1943.
AFŽ.
bila
O t o č a c , se-
radi u
omladinskoj
sekretar
Opć.
k o m . P r i m i š l j e i član K o t . odb. A F Ž S l u n j . P o g i n u l a 16. V I I . 1943. p r i l i k o m
da na KK K P H Slunj.
četničkog napa-
(Vidi knj.
I , dok.
206,
str. 339.)
K o v a č i ć M i r a , r.
Istra,
1936.
1920. u Z g r a b l j i ć i m a , k .
namještenik,
1943.
Hrvatica,
postaje
član,
član
Poreč,
od
sekretar
kasnije
URSS
KK
Krašić Nevenka,
1941.
Po
iz
Gline.
dolasku u
K P H K u s t o š i j a - L j u b l j a n i c a . 1944. o d l a z i u N O V
omlad. o r g a n i z a c i j i ,
g d j e vrši dužnost sekretara
1943.
S K O J u brigadi.
grada, radnica.
1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o -
NOP
zatim
učestvuje
radi
sa
Našice i
1944.
bila
član
ženama.
član O K K P H
00
u
Ljeti
odb.
AFŽ,
Našice,
od
najprije
o d r ž a v a k u r s e v e A F Ž pri Obi.
Slavonija.
K o v a č i ć R e z i k a , r . 1919. u Z b i l j u D o n j e m , k . P r e -
U
partizane
AFŽ
KK
KPH
sekretar
Grad.
kom. Pakrac i tajnica Grad. N O O . Iste godine
k u N O B b i l a član 0 0 A F Ž V i r o v i t i c a , 0 0 A F Ž
b i r a n a z a člana O b l a s n e k o m i s i j e A F Ž
Našice,
Kot.
voniju.
Podrav.
Slatina i pol. k o m e s a r partizanske bol-
odb.
nice
virovitičkog
nom
zasluga
AFŽ
za
D.
Miholjac,
područja.
narod
III.
KK
Odlikovana
KPH
Orde-
reda.
Kravar
Rajna,
Hrvatica.
skom
Kozar
Bosiljka,
r.
1920.
Požega, namještenik,
u
S t r i j e ž e v i c i , k.
Srpkinja.
Od
1942.
te
predsjednica
Opć.
Kot.
odb.
odb.
AFŽ
AFŽ
1918.
rata
pokretu.
Bila
u
Drnišu,
aktivno
prvi
namještenik,
radi
spiker
u
na
Jugoslavija«
studentilegalnoj
Slav.
radio-stanici
bu. 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e se t e š k o r a z boljela
»Slobodna
Sla-
sara-
đ u j e s N O P . U t o k u N O B b i l a član Opć. k o m .
K P H , predsjednica
r.
Prije
za
u
Zagre-
i umrla.
Striževica,
Slav.
Požega.
Kreačić-Kovačić
Olga
Žoga,
r.
1913.
u
Zagrebu,
e k o n o m i s t , H r v a t i c a . Od 1934. u č e s t v u j e u naKrajač
Erna,
r.
1886.
u
Zagrebu,
književnica.
prednim
stud,
ženske
i
ženskim
komisije
CK
organizacijama.
KPH
i
član
Bila
Za v r i j e m e N O B u č e s t v u j e u ileg. radu, propa-
član
redak-
gandi i raspačavanju ilegalnog materijala. K o d
cije »Ženski s v i j e t « . Po okupaciji radi za N O P .
�1941.
i
njena
u
1942.
nekoliko
rujnu
Centralni
puta
1942.
hapšena.
Iste
godine
odb. A F Ž J u g o s l a v i j e .
Kruljac-Čebotar
Zamije-
birana
1943.
Marija,
iz
Kupjaka,
k.
Delnice.
O t i š l a u r u j n u 1941. u p a r t i z a n e k a o b o r a c . U
u
borbama
radi na
bila
ranjena
i
vratila
s e kući.
Kako
o r g a n i z i r a n j u A F Ž u H r v a t s k o j i na p r v o j kon- .
su T a l i j a n i za to d o z n a l i i u n j e n o j kući v r š i l i
ferenciji
premetačinu,
AFŽ
Hrvatske
birana
za
člana.
Ure-
Nosilac
Spomenice
ona
Krunić-Maraković
NOO.
Hrvatica.
1943.
sakrila
u
plastu
sijena,
1941.
1942.
aktivno
tajnica je
ilegal.
radi
u
Grad.
AFŽ
odb.
Vera,
r.
1921.
u
Petrinji.
U
p a r t i z a n e d o l a z i 1942. i r a d i u A F Ž na k o t a r u
K r i š k o v i ć S l a v a V j e r a , r . 1908. u Sušaku, n a m j e štenik,
se
k o j e g a s u isti z a p a l i l i , i t a m o j e ž i v a i z g o r j e l a .
đivala »Ženu danas« i kasnije »Ženu u borbi«.
G l i n a . B i l a s e k r e t a r Opć. k o m . K P H S t a n k o v a c ,
i
član K K
AFŽ
KPH
Glina
i
tajnik
00
AFŽ
za
Ba-
niju.
S u š a k . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e , ali se, po nal o g u P a r t i j e , v r a ć a u g r a d na dužnost o r g . sekr.
Grad.
kom.
Sušak.
U
svibnju
1944.
odlazi
Kučar Marica,
u
domaćica,
P u l u , g d j e j e član G r a d . k o m . K P H .
činje
K r i z m a n i ć - M u f i ć F r a n k a , r.
k. Delnice.
nizaciji i
O d 1942. r a d i u o m l a d i n s k o j
AFŽ.
1943.
1944. č l a n K o t .
svjetnom
1921. u N a d v u č n i k u ,
orga-
p o s t a j e član N O O , a o d
N O O Vrbovsko
i radi na pro-
r.
raditi
za
NOP.
1942,
Talijani
zapalili
kuću,
teritorij.
na
1943.
birana
nakon
prelazi
za
Pelješcu,
okupatora
što
na
po-
su
joj
oslobođeni
predsjednicu
Kot.
odb. A F Ž P e l j e š a c i p o s t a j e č l a n M j e s n o g N O O
Janjina.
Nosilac
Kučinac Ivka,
agronom.,
OK
u iSreseru
Dolaskom
Spomenice
1941.
sektoru.
K r i ž a n M i l i c a , r . 1918. u D o p s i n u , k . O s i j e k , stud,
i
1896.
Hrvatica.
Srpkinja.
SKOJ
1941.
Osijek.
bila
r.
1895. u
seljanka.
Od
B r o đ a n c i m a , k. V a l p o -
početka
okupacije
sarađuje
OK
22.
KPH
s p a r t i z a n i m a . I a k o j e selo b i l o o k u p i r a n o , ona
X.
član
Strijeljana
vo,
1941.
uspijeva da
srpnju
( V i d i k n j . I , d o k . 16, s t r . 2 9 . )
organizira
1943.
niz
izvršena
je
akcija
u
selu
za
NOV.
velika
s a k u p l j a n j a h r a n e z a p a r t i z a n s k u bolnicu.
K r l e ž a A n t o n i j a , r.
1903. u K r a p i n i . O d t r a v n j a
lima
je
b o l n i c e . 13. X I .
partijska
štamparija.
Čitavo
vrijeme
Sve
j e s a k u p l j e n o u n j e n o j kući, o d a k l e j e ona k o -
1941. r a d i k a o k u r i r . 1942. u n j e n o m s t a n u b i l a
ileg.
U
akcija
prenijela
kroz
neprijateljske
redove
do
1943. n e p r i j a t e l j j e u h a p s i o u
N O B radila na prenošenju i raspačavanju ileg.
selu p e t e r o l j u d i , m e đ u k o j i m a i n j e n o g d r u g a ,
štampe i materijala
k o j i je odmah ubijen. Jednom, kad je prijetila
NOP.
i na d r u g i m z a d a c i m a
Nosilac Spomenice
za
opasnost
1941.
su
Krnčević Dinka,
iz
Šibenika, domaćica, H r v a t i c a .
Od 1941. r a d i za N O P , a 1943.
zane.
Bila
član
Grad.
denom
predsjednica
odb.
za
AFŽ
odlazi u parti-
rajonskog
Šibenik.
odb.
AFŽ
Odlikovana
i
da
ilegalno
k r i l a na kolima,
sela.
U
radu
dva
pokrila
su j o j
druga,
Ivka
đubretom
pomagale
i
ih
koja
j e sa-
izvela
njene kćerke
iz
i
sin.
K u č i n a c Z l a t a , r. 1923. u B r o đ a n c i m a , k. V a l p o v o ,
seljanka.
Petrinja,
uhapšena
u t o m selu,
Or-
hrabrost.
K r n j a i ć - C v i t k o v i ć D r a g a , r. 1913. u S t a r o m selu,
k.
budu
radila
seljanka,
Srpkinja.
S
NOP
sara-
zaciji.
1942.
1943.
aktivno
odlazi
u
radi
u
omlad.
partizane.
organi-
Bila član KK
S K O J Valpovo i org. sekretar K K K P H Osijek.
đ u j e o d 1941. z a j e d n o s a s v o j i m d r u g o m , o d r -
1945.
žavajući
s j e d u p r e d B r o đ a n c i m a . S t u p a j u u b o r b u , u ko-
vezu
teškim
i
skrivajući
ilegalnim
oslobođeni
uslovima.
pod
vrlo
1944.
odlazi
na
u
Stranci
iz
S p l i t a . P r i j e r a t a sa-
radnog
naroda.
dana ustanka radi u A F Ž .
1942.
Od
prvog
odlazi u par-
tizane. D u g o radi na sinjskom kotaru, g d j e se
istakla
NOB
Krtinić
u
radu
bila
u
Boja,
ljanka,
sa
r.
1912.
Srpkinja.
AFŽ.
Udbina.
Nosilac
Milka,
Srpkinja.
ženama.
rukovodstvima
radila u
Krtinić
joj
s g r u p o m d r u g o v a n a i đ e na u s t a š k u za-
Zlata
pogiba.
teritorij.
Krstulović-Bogdan Kita,
rađivala
ilegalce
Od
Za
cijelo
čitave
Udbina,
NOB
Bila član p r v o g K o t .
iz
Spomenice
Bruvna,
1941.
k.
aktivno
č l a n O p ć . odb. A F Ž M a z i n .
se-
aktivno
odb.
1941.
NOP,
na
sakupljanju oružja i pomoći
te na okupljanju
rukovodi
kome
ileg.
je bio
žena.
lazi
na
oslob.
b i l a član M j e s .
1941.
u
seljanka,
AFŽ.
domobranske
otpremanje
oružja.
teritorij
vojske,
domobrana u
N e k o l i k o p u t a od-
kao
odb. A F Ž
Kukoč-čulić Desa, iz
Gračac,
Iza kapitulacije Italije
komitetom
zadatak
za
delegat.
Od
1942.
Split.
AFŽ
1941.
radi
P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu.
radi
N O V i prikupljanje
u V i s u ć u , k.
U toku
vrijeme
AFŽ.
K u d r i ć M i l k a , r. 1910. u Splitu, r a d n i c a H r v a t i c a .
Bila
Bila
omlad.
Splita.
Sarađuje u N O P od
rukovodilac,
kurir
PK K P H
z a D a l m a c i j u , t e član u d a r n e g r u p e . U h a p š e n a
od
Talijana
1942.
U
najboljih rukovodilaca.
zatvoru
Iz
bila
jedna
od
internacije po kapi-
�tulaciji
Italije
član
teta
KPH
odlazi
KK K P H
u
Solin,
partizane
član
GNO
i
i
radi
Grad.
kao
komi-
K u z m i ć Julka,
Polje,
na
Split.
r.
1920.
Hrvatica.
vezi
za
u V. B a r n i , k.
Od
1942.
radi
prebacivanje
za
Grubišno
NOP.
drugova
iz
Bila
Zagreba
z a N O V . 1943. i z a b r a n a z a č l a n a K o t . odb. A F Ž
Kukoč-Debeljak
mještenik,
splitskoj
vala
Dobrila,
Hrvatica.
1942.
odlazi
za
Muć i
oružje,
u
u
1941.
Prenosila
partizane.
je
i
Bila
član
Omišu,
i
U
član
lipnju
Obi.
Kot.
odb.
Grubišno
Polje.
ileg.
raspača-
dr.
Spomenice
Nosilac
na-
aktivna u
municiju
Dalmaciju,
Sinj.
1917.
Od
organizaciji.
štampu,
AFŽ
r.
odb.
AFŽ
za
Lakuš-Plašč Vera,
r.
1920.
u
S e s v e t a m a , k.
Za-
greb. Od početka ustanka radi aktivno u N O P .
1943.
odlazi u partizane.
Bila tajnica 00
AFŽ
Zagreb.
1941.
L a l i ć K a t a , r. 1910. u S e v e r i n u , k. B j e l o v a r , se-
Kunjašić
Marija,
radnik
kod
na
iz
terenu
proturanja
rišta
i
kod
u NOB
Istre.
iz
Hrv.
Istakla
se
Primorja.
štampe
u
polit,
ljanka,
Hrvatica.
Za
1942.
Bila
hrabra
tajnica
Opć.
A F Ž , predsjednica Kot.
odb.
kao
Bila
neprijateljska
prebacivanja
ruskih
upo-
zarobljenika
AFŽ,
Katica,
r.
1921.
Hrvatica.
nica,
predsjednica
odbora
AFŽ
u žabnu kod
1935.
aktivno
Siska, rad-
radi
u
omladin.
Milka,
pokretu
radi
Društvu
ženskom
VI.
aktivu,
studentskom
1941.
iz
Siska
je
grupu,
koja
srpnja
1941.
se
povezuje
omladinom
odlazi
toga
je
te
u
dana
na-
Sisku.
u
prvu
s
22.
partizansku
formirana.
uhapšena.
Nakon
Krajem
izlaska
iz
1942.
u
AFŽ
Moslavinu,
gdje
je
bila
član
OK
odKPH
Čazma, 0 N O O , 00 J N O F , te tajnica, a kasnije
matinske
potpredsjednica
menice
00
AFŽ
Čazma.
Nosilac
i
U
član
Glavnog
profesor,
Hrva-
brigade
tada
a
lipnja
odlazi
Obi.
odb.
politodjela
III.
dal-
član
NOO
u
OK
KPH,
Zadar.
borbi«.
Odlikovana
i
u
Do
član
(1943.),
O
uni-
pokretu,
dr.
bila
član
»Dalmatinke
1941.
i
Šibeniku,
NOB
Ordenom bratstva
zagrebačkom
Ženskom
žene
u
toku
potpredsjednik
menice
i
ilegalno
i
u
prosvjetu
Dalmaciju,
urednica
u
i
Splitu,
učestvuje
za
za
KK K P H Petrinja i
P o č e t k o m 1943.
u
beogradskom
te
radi
NF
lazi
AFŽ
od
Hrvatsku.
1914.
partizane.
z a t v o r a ponovno u partizanima i radi kao član
Sisak.
r.
na
verzitetu,
prednom
00
radi
t i c a . Od 1935. u č e s t v u j e u n a p r e d n o m student,
o r g a n i z a c i j i u s e l i m a O d r a i Žabno. L j e t i 1939.
u
za
NOP
garnizona Hreljin.
Lasić
Kušec
odb.
Nosilac
Ordenom
jedinstva
00
Prva
je
Spo-
za hrabrost
II.
reda.
Spo-
1941.
L a s n i b a t A n k a , i z M a k a r s k e , d o m a ć i c a . O d 1941.
ilegalno
Kuzmanić-Franičević T a s j a ,
iz
Kaštela,
k.
Split,
Mjes.
radi
za
odbora
NOP
AFŽ
i
u
Makarskoj.
član
NOO
u
Bila
član
Makarskoj.
H r v a t i c a . K a o đak učestovala u naprednom omi.
pokretu.
Od početka N O B radi za N O P .
1944.
b i l a s e k r e t a r O K S K O J - a i član O K K P H
Sred.
Lavrnja-Vezmar
k.
Slunj,
D a l m a c i j a . 1945. b i r a n a z a s e k r e t a r a O b i . k o m .
1942.
SKOJ
torija
Dalmacija.
Milosava,
seljanka.
Održava
i
Za
veze
r.
1922.
NOP
između
neprijateljskog
u
radi
Grabovcu,
od
travnja
oslobođenog
uporišta
u
teri-
Rakovici.
P o s t a j e član o d b o r a A F Ž z a R a k o v i c u , a 1943.
Kuzmanić-Hajduković
Mara,
radnica,
Hrvatica.
Prije
i
u
r.
radnog
1938.
Stranci
1918.
rata
u
aktivna
naroda.
Splitu,
član
Kot.
odb.
AFŽ
Slunj.
u URSS
U
vrijeme
Lazić
Bosiljka,
r.
1915. u
Srpkinja.
nošenju o r u ž j a iz skladišta mornaričke stanice
svom
u
r i j a l a z a N O V i n a r a s p a č a v a n j u š t a m p e . 1943.
Splitu
NP,
do
pripremljenih
raspačavanju
1941. p o s t a j e
1942.
član
uhapšena
skrovišta.
i,
Radi
štampe,
ilegalne
krajem
udarne
nakon
grupe.
mučenja,
a
U
u
srpnju
prebačena
kad
selu
je
počinje
ilegalno
bila
teritorij.
odb.
1942.
B o r o v i , k. V i r o v i t i c a ,
kapitulacije bivše Jugoslavije učestvuje u pre-
na
toku
NOB
s
NOP.
sakupljanju
kompromitirana,
U
AFŽ
radi
sarađivati
bila
odlazi
na
U
mateoslob.
predsjednica
Kot.
Virovitica.
u logor u Italiju. Intervencijom Crvenog križa,
u
prosincu
nastavlja
1943.
vraća
radom. Nosilac
se
u
domovinu,
Spomenice
gdje
Lelas-Ljubić
Hrvatica.
1941.
Sonja,
Prije
ženskom pokretu.
K u z m a n i ć M a r a Bileta, r. 1902. u M i l n i , k. B r a č ,
r.
rata
1921.
u
Omišu,
učestvovala
Za vrijeme
u
radnica,
naprednom
okupacije ilegal-
no r a d i u O m i š u . K r a j e m 1942. o d l a z i u p a r t i -
domaćica, H r v a t i c a . P r i j e rata aktivno učestvu-
z a n e . B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž O m i š i Opć. k o m .
je u naprednom pokretu u
K P H Poljica.
okupacije
kući
nastavlja
nalazi
ileg.
ileg.
Splitu.
radom.
štamparija,
U
Za v r i j e m e
njenoj
izrađuju
se
se
gir.
Nosilac
Lelas-Polić M e r i , r.
n j e n o m j e dućanu s k l a d i š t e o r u ž j a , h r a n e i s a -
vatica.
nitetskog materijala.
stvuje
Spomenice
1941.
pro-
pusnice, l e g i t i m a c i j e , p e č a t i i dr. za N O P , a u
Nosilac
1943. r a d i u A F Ž u k o t a r u T r o Spomenice
1941.
Od
u
1936.
mnogim
1913. u
u
Splitu, radnica, H r -
radničkom
pokretu.
demonstracijama
i
Uče-
radi
na
�o k u p l j a n j u ž e n a . 1941. n a s t a v l j a r a d o m u O m i -
L o n č a r M i l i c a , r. 1918. u D. S j e n i č a k u , k. V r g i n -
šu i M o s t a r u . U r u j n u 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e .
most,
Bila član K o t .
radi
NOO
odb.
AFŽ
Omiš i tajnica Mjes.
seljanka,
za
1943.
Milka,
r.
1909.
Od
Hrvatica.
pokretu.
1942.
1937.
1942.
u
Krapinskim Toplicama,
učestvuje
bila
u
predsjednica
u
ulazi
KK
u
KPH
Kot.
Od
početka
aktivna
s n i j e p r e d s j e d n i c a Opć.
Omiš.
Lemić
Srpkinja.
NOP.
je
član,
odb. A F Ž u
odb.
AFŽ
ustanka
kao
za
ka-
Sjeničaku.
Vrginmost
i
Vrginmost.
naprednom
matičnog
od-
Lončarić Katica, iz Senja, Hrvatica. Za N O P radi
b o r a u Z a g r e b u i član K o t . odb. A F Ž . 1944. od-
od 1942. B i l a n e k o l i k o p u t a h a p š e n a i m u č e n a .
lazi u partizane, g d j e radi kao član Opć. kom.
Kao
K P H Lasinja,
organizira žene za pomoć N O P .
AFŽ
Kot.
odb.
AFŽ
Pisarovina i
00
Pokuplje.
seljanka, Hrvatica.
O d 1943.
Jedna je
seljanki
od prvih
koja
1944.
s
tada
jednoj
ovog dijela
partizane.
i
male
dvoje
teritorij.
U
djece
Završava
i radi kao član K o t .
u
sarađuje s N O P .
pomaže
mužem
oslobođeni
Gradskog
partizane, ali i d a l j e
L e s i ć K a t a , r . 1919. u B a b i n o j G r e d i , k . Ž u p a n j a ,
nije,
predsjednica
Slavotravnju
Lovrenčak
Mica,
r.
odbora
AFŽ
održava v e z u sa
1908.
u
Senj
1943. o d l a z i u
Krapini,
Senjom.
učiteljica.
Od 1935. s a r a đ u j e s r a d n i č k i m p o k r e t o m . 1940.
član
je
OK
sumnjiva
KPH
i
Krapina.
ustašama
1941.
bila
nepoćudna
je
kao
premještena
na
za učiteljicu u Bosnu, g d j e se odmah p o v e z u j e
kurs
s N O P i 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e . R a d i l a je na
odlazi
politički
odb. A F Ž . P o g i n u l a 1952.
terenu
kao
politički
radnik.
Razboljela
se
od
t i f u s a i b i l a na l i j e č e n j u u selu n e d a l e k o T r a v -
nesreći.
nika.
L i c u l I r m a , r . 1914. u Š u m b e r u , k . L a b i n . A k t i v -
Tu
je
bila
izdana,
zarobljena
od
ustaša
i o t j e r a n a u l o g o r St. G r a d i š k a , g d j e j e u m r l a .
n o r a d i z a N O P o d 1941. P o č e t k o m 1943. o r g a nizira
prvi
staje
odb.
AFŽ
u
Opć.
član
odb.
AFŽ,
svom
predsjednica je
Kot.
član K o t .
i KK K P H
NOO
odb.
selu,
a u
AFŽ
zatim
svibnju
za
po-
1944.
Labin.
Bila
Lozica
Andrina,
Hrvatica.
Bila
jedna
Agica
Delnice.
Renka,
r.
O d 1942.
1920.
u
Ravnoj
ona
prelazi
radi
kao
u
civilni
kuharica,
Gora
vraća
AFŽ
Vrbovsko.
se
R a v n o j Gori.
Gori,
k.
radi za N O P . K a d je nepri-
j a t e l j ponovo upao u M r k o p a l j
logor
čim
tamo
i
i R a v n u Goru,
kod
je
bila
Bribira,
oslobođena
postaje
1944.
član
član
Selaca,
početka
od
gdje
Ravna
Kot.
Opć.
u
šena i
k.
njemačke
Brač,
ustanka
najaktivnijih
n o m o d b o r u . 8. I I I .
Labin.
letke
Liker
iz
Od
domaćica,
radi
za
članova
u
NOP.
Narod-
1944. o r g a n i z i r a l a i b a c a l a
bunkere,
p o s l i j e č e g a uhap-
o d v e d e n a u l o g o r u N j e m a č k u , g d j e je
ubijena.
Lozo Marija,
iz
Poljica,
seljanka.
Za
N O P radi
o d 1941. B i l a član M j e s . i K o t . odb. A F Ž i N F .
odb.
NOO
u
Zatim odlazi u N O V kao šifrant.
Lujak
Marija,
iz
Dubrovnika,
student,
Hrvatica.
P r i j e r a t a p r i p a d a l a j e p o k r e t u n a p r e d n i h studenata. P o č e t k o m ustanka aktivno radi na K o r -
Lilić-Medić Kata, iz Siverića, k. Drniš, domaćica.
Počela
raditi
za
NOP
1942.
1943.
prelazi
na
oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž
Drniš,
član
člana
O
00
NOO
AFŽ
Knin,
a
1944.
Knin — povjerenik
birana
za
za
socijalno
staranje.
čuli,
a
kao
Bila
odlazi
je
u
rukovodilac
na
rad
zbjegu
AFŽ i
u
u
Srednju
Africi,
član
CO
gdje
Dalradi
zbjega.
L u k a s T o n k a , r. 1911. u S p l i t u , d o m a ć i c a , H r v a tica.
1941.
član j e
1942.
L o k m e r S l a v a , r . 1907. u š p i š i ć B u k o v i c i , k . V i r o -
kasnije
maciju.
aktivno
radi
za
Mjes.
odb.
AFŽ
ileg.
internirana
izdavanju
ileg.
u
NOP.
Italiju,
lista
Iste godine
Split.
gdje
»Naša
U travnju
učestvuje
borba«.
u
Krajem
vitica. U početku ustanka okuplja žene i omla-
1943. v r a ć a se iz i n t e r n a c i j e i r a d i u I s t r i k a o
dinu
pol. r a d n i k .
sela
Skriva
Korije
partizane,
i
organizira
koji
ilegalno
pomoć
dolaze
NOV.
u
o d l a z i u o s t a l a sela k o t a r a , r a d i na s a k u p l j a n j u
hrane i dr.
lom
Pred
opasnošću hapšenja, sa cije-
obitelji prelazi
na
Nosilac
oslobođeni t e r i t o r i j .
Lukić
Katarina
k.
Kostajnica,
Maša,
Anka,
seljanka.
r.
Od
organizaciji.
pohađa
Opć.
kurs
kom.
1923.
početka
1943.
AFŽ.
KPH
u
Paklenici,
ustanka
odlazi
u
U toku
Novska,
radi
bila
KK
organizator
Novska,
u
omlad.
partizane,
NOB
član
k.
gdje
i
NOO
O
r.
1916.
učiteljica,
v i m a pri
Lončar
S p o m e n i c e 1941.
selo,
predavač
na
Banija
u D.
Hrvatica.
do rujna
AFŽ
Nova
kada
iz
referent
Istre
NOO
i
radi
Pokuplje.
kao
prosvjetni
Nosilac
Spomenice
pri
0
1941.
sekretar
KPH
i
KK
Lukić
Ljubica,
r.
1918.
u
B.
Brdu,
brana za predsjednicu seoskog
00
1944.
1945. v r a ć a se
u
član
kao
tečaje-
o d l a z i u I s t r u na i s t i z a d a t a k .
Srpkinja.
i
Radi
učiteljskim
S K O J N o v s k a , komesar administrativnog kursa
Đulovcu
Hrastovcu,
Gradiška.
Od
1941.
aktivna u N O B .
odb.
k.
Osijek,
1942. i z a AFŽ u
B,
�B r d u . I s t e g o d i n e u h a p š e n a o d u s t a š a , osuđena
na
smrt
nicu.
i
kasnije
Prilikom
pomilovana
jednog
na
tešku
tansporta
tam-
1945.
skače
iz v o z a i o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e r a d i u A F Ž .
M a đ a r i ć Štefica, r.
nik,
s
Hrvatica.
NOP.
1908. u L u d b r e g u , n a m j e š t e -
Od
Aktivna
prvih
na
dana
okupacije
okupljanju
ziranju t e č a j e v a za prvu
žena,
pomoć
i
radi
organi-
sakupljanju
hrane z a N O V . U toku N O B bila član K K K P H
Lukić M a r a , r.
1918. u K r b a v i c i , k . T . K o r e n i c a ,
s e l j a n k a , S r p k i n j a . Z a N O P r a d i o d 1941. B i l a
član
Opć.
odb.
odb.
AFŽ
Korenica
AFŽ
silac
Spomenice
Bunić,
i
član
predsjednica
00
AFŽ
Ludbreg,
00
No-
iz
NOO
Maglica
Anta,
iz
Zlarina,
Pučišća, k.
Brač,
Hrvatica.
na
organiziranju
postaje
sekretar
Sudjeluje u N O P od početka ustanka. Bila pr-
član
benik i tajnica K o t .
KPH
za
KK
KPH
Kot.
Brač.
AFŽ
za
odb.
bardiranja
AFŽ
za
1943.
Visa
postaje
Brač,
član
otočje,
Srednjo-dalmatinsko
Dalmaciju.
Obi.
odb.
prigodom
bom-
1944.
domaćica,
raditi
terijala
i
na
na
Hrvatica.
Magovac
Mara
Od
bora
na
zatim
odb.
Marijana,
Hrvatica.
svom
selu.
KPH
član
1944.
Jadrtovac,
KK
KPH
Ši-
Crvenog križa.
iz
Magovaca,
odb.
odb. A F Ž
organiziranju
k.
Kar-
A F Ž u Ma-
Sošice. A k t i v n o
žena
i
stvaranju
od-
AFŽ.
1938.
poma-
M a j s t o r o v i ć D a n i c a B e l a , r . 1919. u G o r n j o j V e -
Radi
z i c i , k . Sušak. P o č e l a j e r a d i t i z a N O P u l i p n j u
zadacima
za
NOP.
1941.
Aktivno
odbora A F Ž
sa
AFŽ,
u
kom.
l o v a c . U t o k u N O B b i l a član
s v o g a k t i v n o g r a d a u t o k u 1942. b i l a h a p š e n a .
radila
Šibenik,
propagandnog
rasturanju
drugim
odb.
AFŽ
g o v c i m a i član Opć.
L u s t i g - č a č a l o v i ć K a t a , r . 1904. u K a n i š k o j I v i , k .
Garešnica,
tajnica
1941.
član
član
Poginula
Kot.
radila
činje
i
Spomenice
k.
Opć.
va predsjednica
OK
Ludbreg
Nosilac
U p o k r e t u u č e s t v u j e od 1941. 1942. r a d i i l e g a l -
1941.
Draga,
Kot.
Varaždin.
Kot.
Lika.
no
Lukinović
član
AFŽ
ženama
na
terenu
općine
V u k e v j e k a o č l a n O p ć . odb. A F Ž .
Bila član Mjes.
na
i
RK
Sušaku,
SKOJ,
kasnije
kom. K P H , član K K K P H
član p r v o g
član
Mjesnog
Sušak, č l a n N F , K o t .
odb. A F Ž , č l a n 0 N O O .
L j e p a v a B o s i l j k a , p r o f e s o r . B i l a j e d v a p u t a uhapšena k a o t a o c u S a r a j e v u . U j e s e n 1942. o d l a z i
u Koprivnicu,
gdje
7.
XI..
1943.
p o s t a j e član
Grad. N O O . K a s n i j e radi u p r o s v j e t n o m odjelu
0
NOO
Bjelovar.
1944.
u
srpnju
odlazi
1943. b j e ž i i z t a l i j a n -
skog
i
zatvora
Nosilac
u
Krasici
Spomenice
za hrabrost,
Ordenom
bratstva
l o v a c . U N O P u č e s t v u j e o d 1942. A k t i v n o r a d i
i
odjeće
za
partizane,
u o r g a n i z i r a n j u ž e n a i d r . B i l a č l a n Opć.
odb.
Radatović.
namještenik,
aktivna u
URSS.
Jugoslavije radi
1941.
odlazi
tehničarka
čarka,
ž d i n , r a d n i c a u T v o r n i c i s v i l e . Od 1942. a k t i v n o
r a d i z a N O P . 1943. b i l a u h a p š e n a i n a k o n m u č e n j a o d v e d e n a u l o g o r St. G r a d i š k a , a k a s n i j e
Jasenovac,
gdje
je
ubijena.
na
u
u
zamj.
brig. V I I I .
L j u b e k D r a g i c a , r . 1918. u T e d e l j a n c u , k . V a r a -
u
jedinstva
II.
reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Karlovac,
hrane
i
radom.
Ordenom
M a j s t o r o v i ć M a c a M a r i j a , r . 1913. u M o s t a n j i , k .
L j u b a n o v i ć Julika, i z Š i l j a k a , R a d a t o v i ć , k . K a r sakupljanja
s
Odlikovana
u
Z A V N O H kao referent za prosvjetu.
kod
nastavlja
1941.
rata
stare
za
Hrvatica.
N O P u Karlovcu,
partizane.
Štabu
U
toku
Korduna
komesara
i
III.,
tajnica
0
NOO
te
propodjela).
Korduna
Maksić-Božičević
00
Marica
I.
u
bolni-
bat.
uprav.,
Iskra,
r.
II.
i
i
član
socijal.,
1941.
1925.
1941.
X.
bila
Drežnici
Spomenice
Hrvatica.
8.
Banije,
Karlovac
(pročelnik
Nosilac
učiteljica,
AFŽ
a
NOB
zatim
div., k o m e s a r bolnice
Kordunu,
hovici,
Prije
Odmah po kapitulaciji
u
bila
Ora-
omlad.
rukovodilac u Orahovici. N j e n a grupa omladine
Ljubetić
Ecija,
iz
Šuti v a n a ,
k.
Brač,
Hrvatica.
O d 1941. v r l o a k t i v n o r a d i n a o k u p l j a n j u ž e n a
1 omladine.
član
Srednje-dalmatinsko
KK
i na
1943. b i l a
član, a k a s n i j e s e k r e t a r K K S K O J , član, a z a -
za
bila
službi
t i m s e k r e t a r O K S K O J N a š i c e i član O K K P H .
NOO
NOB
obavještajnoj
KPH,
OK
toku
na
sakupljanju m a t e r i j a l a za partizane.
K o t . odb. A F Ž i K o t . N O O z a B r a č , z a t i m član
O
U
aktivno je radila
otočje
i
član
KPH.
1945. b i l a č l a n O b i . k o m .
vrijeme N O B
L j u b i ć A l e k s a n d r a — M a l a p l a v a , r. 1912. u D e -
ljanka,
u radničkom pokretu u Zagrebu.
u
svom
na i l e g a l n i r a d . 1942. u h a p š e n a i n a k o n t e š k o g
Opć.
m r c v a r e n j a n a p o l i c i j i , s t r i j e l j a n a 9 . X I . 1942.
Vojnić,
u Maksimiru.
te
162.)
( V i d i k n j . I., d o k . 115, str. 1 6 1 —
Slavonije.
Za
M a l i ć M i l k a , r . 1922. u B a r i l o v i ć u , k . V o j n i ć , se-
siniću, r a d n i c a , H r v a t i c a . O d 1940. a k t i v n o r a d i
1941. p r e l a z i
SKOJ
aktivno radila u A F Ž .
S r p k i n j a . O d 1941. r a d i u o d b o r u A F Ž
selu.
odb.
član
1 Kot.
U
AFŽ
00
toku
NOB
Tušilović,
A F Ž Karlovac,
Opć
suda
bila
predsjednica
član K o t .
odb.
AFŽ
sekretar Opć. kom.
NOO
Tušilović,
Vojnić.
Nosilac
KK
KPH
Spomenice
član
1941.
�Malie
Nevenka,
la je u
Ljeti
nastavnica,
naprednom
1941.
Hrvatica.
pokretu
počinje
raditi
još
Sudjelova-
Marčetić
Soja,
p r i j e rata.
Srpkinja.
na
u
od
ilegalno
Sušaku
iz
Zrmanje,
svom
selu.
Organizira
i 1942. r a d i u A F Ž . S r e d i n o m 1943. b i l a h a p š e -
sakuplja odjeću,
n a i p o s l i j e n e k o g v r e m e n a p u š t e n a n a slobodu.
B i l a član Opć.
Iste
godine radi
u
AFŽ
u
Praputnjaku.
kao
19. X I .
pročelnik
prosvjete
i
propodjela.
1944. o d l a z i u p a r t i z a n e .
seljanka,
posjete
partizanima,
obuću i h r a n u za b o r c e i dr.
odb. A F Ž .
M a r e č i ć M a r i j a , iz M a r e č i ć i , k. P a z i n . Sa cijelom
o b i t e l j i u č e s t v u j e u N O P o d 1942. N j e n a kuća
bila
je
prvo
M a l i n a A n i c a , r. 1920. u B u d a š e v u , k.
Gračac,
1944.
u l a z i u i l e g a l n i G r a d s k i odb. A F Ž i G r a d . N O O
Sušak
k.
O d p r v i h dana u s t a n k a i l e g a l n o radi
Sisak, se-
l j a n k a , H r v a t i c a . 1941. o d l a z i u p r v u p a r t i z a n -
prva
baza
vrijeme
i t. d.
je
partizana
kurir,
u
tom
raznosi
kraju.
poštu,
U
štampu
a k a s n i j e r a d i na o r g a n i z i r a n j u žena i
omladine.
s k u g r u p u u B r e z o v i c i , g d j e o s t a j e d o 1942. k a d
p r e l a z i na r a d u bolnicu. P o g i n u l a 1943. u G r meču
za
vrijeme
Malivuk-Basrak
kinja.
IV.
Sava,
Aktivno
neprijateljske
k.
radi
u
AFŽ
B i l a član Opć. i K o t .
NOB
organizirala
Dvor,
seljanka,
Srp-
početka
1942.
od
odb.
ofenzive.
A F Ž Dvor.
nošenje
hrane
U toku
borcima
na
p o l o ž a j e i posjete b r i g a d a m a i bolnicama.
M a l j k o v i ć M a r a , r.
seljanka,
1912. u V o d o t e č u , k .
Srpkinja.
Član
prvog
Nar.
p o m . u k o t a r u i N O O u s v o m selu. 1942. član
K o t . odb. A F Ž B r i n j e , a k a s n i j e 0 0 A F Ž L i k a .
Nosilac
Spomenice
Mance Tonica,
r.
1941.
1921.
je
stupila
u
lazi na rad u Kot.
Od
Gubavčeva
jedinicu.
polja,
U toku N O B
k.
Gračac,
a k t i v n o radi-
l a s a ž e n a m a . B i l a član Opć. i K o t . odb. A F Ž
Gračac.
Marić-Grubić
đak,
Čedna
Beba,
r.
1924.
u
Kninu,
S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o r a d i u omlad.
Knina.
odvedena
logor
u
U lipnju
u
1942. uhapšena i
Italiju
i
nakon
kapitula-
c i j e i s t e v r a ć a s e n a t e r e n k o t a r a V r l i k e , zatim
Drvara
K P H , OK
i
Knina,
SKOJ
i
gdje
00
radi
AFŽ
kao
član
Knin. 'Neko
OK
vrije-
m e b i l a p r e d s j e d n i c a 0 0 A F Ž , a p o s l i j e tajnica,
(pročelnik prosvjete).
1941.
odlazi u partizane, g d j e
operativnu
iz
Srpkinja.
član O N O O K n i n
u Delnicama.
r a d i z a N O P , a 1942.
Jelica,
seljanka,
organizaciji
Brinje,
odbora
Maričić
Kasnije
pre-
odb. A F Ž n a t e r e n u k o t a r a
Delnice.
Marijan
Katica,
r.
u
Javorovcu,
1941. r a d i za N O P . 5. I I I .
tizane.
K o d Voćina
Od
i
zatvorena.
sin k o d L u d b r e g a .
1942. p o g i b a j o j
je
seljanka.
1943. o d l a z i u par-
zarobljena
P o povrat-
k u i z z a t v o r a v r a ć a s e u s v o j e selo, g d j e naManojlov
rane
Jelena,
Bugarka,
mladosti
radi
kom u Zagreb
radi
u
ska
radnja
u
r.
u
napred.
Bugarskoj.
pokretu.
Od
Dolas-
r a d n o g naroda.
u
Hercegovačkoj
N j e n a povrćarulici
u
Zagrebu
bila je jedan od centara za raspačavanje ileg.
gdje
je
i
bila
štampe.
1943.
odlazi
u
partizane
bolničarka.
Manola-Trkulja
Poslije
SRZ
Javorovac.
1941.
kupljanju
pomoći
provale u
teritorij.
1942.
00
AFŽ
za
za
Liku.
r.
1922.
sarađuje
za
radi
Nosilac
u
i
u
u
rata
bila
prva
pred-
odlazi
Lici
član
u
na
Iste
na
pri-
godine
oslobođeni
AFŽ.
agitpropa
Spomenice
r.
u Velom
Ižu, k.
Zadar, Hrva-
tica. U č e s t v u j e u radničkom pokretu
Za
vrijeme
kotar
NOP
Preko.
AFŽ
bila
Osim
u
od
rukovodstvu
toga
bila
član
1940.
AFŽ
za
OK K P H
i
Zadar.
Karlovcu,
Karlovcu
partizane.
Karlovcu
Liku
Marijan Meri,
00
Nevenka,
Srpkinja.
zbog
radom.
sjednica
1937. n a s t a v l j a r a d o m . A k t i v n o
Stranci
materijala
stavlja
Bila
član
OK
KPH
1941.
Marinić Tatjana,
tica.
r.
Učiteljica
djece.
Od
1919.
i
Slav. P o ž e g i , Hrva-
radnik
aktivno
kretu. Jedna je
prirode«
1897. u
i
na
radi
zaštiti
i
odgoju
u r a d n i č k o m po-
od osnivača društva » P r i j a t e l j
»Društva
za
prosvjetu
žene«.
Od
1941. r a d i u H r v a t s k o j na s p a s a v a n j u d j e c e iz
u s t a š k i h l o g o r a . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e s ve-
Maravić
Danica,
pokret
od
seoskog
r.
1941.
odbora
1914.
u
Početkom
AFŽ.
Zatim
Drežnici.
1942.
ulazi
Pomaže
postaje
u
član
Općinski,
K o t a r s k i i k o n c e m 1942. u 0 0 A F Ž z a G o r s k i
Kotar.
ćinom
učenica
i
nastavnica
škole
za
odgojite-
l j e u R u d a m a . Do k r a j a 1943. b i l a u č i t e l j i c a u
selu
Radatović
odjelu
0
NOO
na
Žumberku
Pokuplje.
i
Od
u
prosvjetnom
početka
1944.
u
O d j e l u z a soc. p o l i t i k u Z A V N O H r a d i n a zbri-
Marčetić Milka, iz Zrmanje, k. Gračac, seljanka,
Srpkinja.
Od
1941.
akcijama
za pomoć
aktivno
učestvuje
partizanima.
1942.
u
svim
izabra-
n j a v a n j u d j e c e oslob. t e r i t o r i j a , o r g a n i z i r a dječje
domove
n a j e z a č l a n a K o t . odb. A F Ž G r a č a c , a k a s n i j e
za člana
z a člana
vana.
00
A F Ž z a Liku.
i
prihvatilišta,
te
otprema
velike
t r a n s p o r t e d j e c e u I t a l i j u . U t o k u N O B birana
Glavnog
odb.
AFŽ
Hrvatske.
Odliko-
�Marinković
Vinka,
Hrvatica.
iz
Aktivno
Komiže,
k.
učestvuje
u
Vis,
NOP
ciju, sekretar O K K P H z a Biokovo-Neretvu, t e
radnica,
od
član
1941.
OK
SKOJ.
Nosilac
Spomenice
1941.
B i l a p r v a p r e d s j e d n i c a K o t . odb. A F Ž z a k o t a r
Vis.
Organizirala
i
rukovodila
svim
akcijama
M a r t i n o v i ć A n i c a , r . 1916. u K a m e n s k o m , k . K a r -
žena na otoku V i s u za čitavo v r i j e m e okupacije.
lovac,
Jedna
1941.
je
od
organizatora
sardina u K o m i ž i .
1943.
Srednjo-dalmatinsko
V i s i član K o t .
sabotaža
u Tvornici
bila član 00
otočje,
član
učiteljica,
1942.
Hrvatica.
odlazi
Za
NOP
u partizane.
radi
od
Bila član Opć.
AFŽ
za
i K o t . odb. A F Ž , a n e k o v r i j e m e član K K K P H
KPH
KK
za
Vrginmost.
Nosilac
Spomenice
1941.
NOO.
M a r u š i ć M a r i j a , r . 1913. u O m i š u , r a d n i c a , H r v a -
M a r k a č K a t a , r . 1922. u Đ u r đ e v c u , s e l j a n k a , H r vatica.
Od
1942.
radi
za
NOP.
1943.
tica. P r i j e r a t a aktivno učestvuje u radničkom
odlazi u
pokretu.
p a r t i z a n e . B i l a b o l n i č a r k a , z a t i m r a d i k a o član
Kot.
Bila
Za v r i j e m e
Omišu,
odb.
A F Ž k. Đurđevac.
z i v e 1944.
Za vrijeme
ofen-
odlazi u z b j e g u Vojvodinu.
član
Ružica.
nekoliko
Za
puta
vrijeme
hapšena
stare
radi
Jugoslavije
ileg.
rada.
p o s t a j e član P o k r .
ženske komisije
ciju,
Mjes.
a
1940.
član
kom.
za
1939.
Dalma-
KPH
Split.
ra.
je bila
Po
zamijenjena, prošla nekoliko
dolasku
u
partizane
A F Ž za Dalmaciju.
je predsjednica
1944.
Centr.
član
je
odb.
AFŽ
logo-
Obi.
odb.
zbjeg,
odlazi u
odb.
gdje
zbjega.
AFŽ
Omiš,
i
član K K
1941.
KPH
Odlikovana
Omiš.
zasluga
za
štenik,
Hrvatica.
uhapšena
i
izdržala
u
Kao
osuđena
Požarevcu.
U
P o s t a j e č l a n K o t . odb.
je
AFŽ
Garešnica
i
Bjelovar.
Početkom
i
odb.
domaćica,
radi
povratku
iz
1937.
je
izlazi
za
NOP.
zatvora
od-
1938. p o n o v o u h a p -
za p o m o ć p a r t i z a n i m a .
partizane, g d j e radi na
ustanka
po
1935.
koji
1940/41. r a d i u p a r t i j s k o j t e h n i c i i č l a n
AFŽ
uhapšena
bila
Stranke radnog naroda,
Vukovje,
1942,
jedin-
M j e s n o g odbora za štampu, te radi na pomoći
V.
Hrvatica.
i
zatvor,
svibnju
00
Brač,
SKOJ
strogi
član
k.
Spomenice
bratstva
član
na
KPH
Postira,
AFŽ
M a r u š i ć - š t r o s e r Z l a t a , r . 1914. u Z a g r e b u , n a m j e -
šena.
iz
00
narod.
španjolskim dobrovoljcima.
Marković Katica,
u
stva II reda, zasluga za narod II. reda i Med.
za N O P . Bila član i k a s n i j e sekretar Opć. kom.
KPH
radi
teritorij.
član
Nosilac
Ordenima:
k . G a r e š n i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1942. r a d i
KK
oslob.
iz z a t v o r a i a k t i v n o r a d i u S a v e z u p r i v . n a m j .
M a r k o v i ć - D e j a n o v i ć J e l k a , r . 1921. u V . V u k o v j u ,
član
ilegalno
na
U
v e l j a č i 1941. p o n o v o h a p š e n a i do s i j e č n j a 1943,
kad
Kot.
okupacije
prelazi
z a S r e d . D a l m a c i j u , č l a n Obi. odb. A F Ž D a l m a cije
Markotić
a kasnije
i
SMG.
1942.
osnivanju
odlazi
u
organizacije
Bila predsjednica Kot.
odb.
AFŽ
G a r e š n i c a , č l a n K o t . odb. A F Ž O t o č a c , član, t e
sekretar
KK
Karlovac.
KPH
Bosiljevo
Nosilac
i
Spomenice
član
KK
KPH
1941.
l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član K o t . odb. A F Ž B r a č .
M-arlović-Perković
k. V e l .
Gorica.
stvuje u
AFŽ
u
Rezika,
r.
1910.
u
O d p o č e t k a 1942.
NOP.
1943.
Petrovini,
a k t i v n o uče-
bila predsjednica
odbora
početka
AFŽ
i
ustanka.
sudjeluje u
1942.
postaje
sabirnim
odbornica
akcijama
za
zatvora,
đeni
Olib,
u
srpnju
gdje
iz
Sinja,
učiteljica.
Od
početka
član
a kasnije tajnica Kot.
odb.
AFŽ
Omiš
i
1944.
prelazi
na
član K o t . N O O .
1944. j e član, a z a t i m t a j n i c a
Dalmacija.
AFŽ
Sred.
Bila
» G l a s b o r b e « . Birana u Obi.
urednik
odb.
lista
A F Ž Dalma-
cija.
par-
tizane. R a d i s v o g rada uhapšena. N a k o n izlaska
iz
Vjeka,
N O B r a d i n a t e r e n u o m i š k o g k o t a r a . 1942. b i l a
00
Lukovcu.
M a r o k i n i J o s i p a , r . 1902. n a R a b u . R a d i z a N O P
od
Marušić
oslobo-
nastavlja radom.
Masleša-Grubor I v a n k a , r. u Cavtatu, k. Dubrovn i k , d o m a ć i c a . O d 1941. r a d i z a N O P u T r ž i č k i m Raštelima, k.
Cazin.
Sarađuje s partizan-
skim odredom u Kordunskom Ljeskovcu, kome
Marović-Bobanac
seljanka.
Za
rukovodilac
partizane.
Anđelka,
NOP
AFŽ
Bila
radi
u
iz
Kule,
aktivno
svom
selu.
predsjednica
k.
od
Metković,
1941.
1942.
Opć.
Bila
odlazi u
odb.
AFŽ
M e t k o v i ć , t a j n i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n K o t . odb.
NF
nice
i
član K K K P H
Metković.
Nosilac
Spome-
1941.
Marović-Stefanović
mještenik,
Neda,
Hrvatica.
Od
r.
1920.
1934.
u
Splitu,
na-
s u d j e l u j e u na-
daje podatke
lja.
je
1942.
bila
tehničarka
i
Mašić
za Dalma-
KK
Milica,
Srpkinja.
Otočac.
SKOJ
u
odredu
Bila
sekretar K P
kuharica
postaje
član
i
na
i
snagama neprijate-
oslobođeni
bolnici,
teritorij,
zatim
prelazi
gdje
da
r a d i s a ž e n a m a n a t e r e n u opć. D r e ž n i k . P o s l i j e
prednom omlad. pokretu. Za v r i j e m e N O B bila
KP K P H
o kretanju
odlazi
član
KPH
iz
u
II.
kord.
Poduma,
k.
Otočac,
Za čitavo vrijeme N O B
Opć.
partizanskom
Slunj.
kom.
KPH
i
seljanka,
radi u A F Ž .
Kot.
odb.
AFŽ
�M a t a i j a A n a , r.
1908. u M a t a i j a D r a z i , k . N o v i ,
Matković
Draga,
r.
odb.
u
Poljicima,
k.
Hvar.
Bila
seljanka, Hrvatica. V e ć prije okupacije radi za
član O p ć .
A F Ž J e l s a i član M j e s n o g od-
N O P . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a p r e d s j e d n i -
b o r a P o l j i c a . N j e n a k u ć a j e b i l a p u n k t z a pre-
c a Opć. i K o t . odb. A F Ž , član K o t . N O O , član
c i v a n j e p a r t i z a n a p r e k o m o r a z a B i o k o v o . Stal-
KK
no radila na vezama kao kurir.
KPH
silac
i
član
00
AFŽ
Hrv.
Primorje.
No-
S p o m e n i c e 1941.
Matošević-Raos
Matetić
Sava Rezika,
Među prvim
aktivno
KPH
i
sela
ženama
raditi
Kastavštine
za N O P .
Kot.
odb.
1942.
AFŽ
i
krivim
se
legitimacijama.
i
Više
puta
1943.
Zatim
prelazi
Čoba,
Korčula,
seljanka,
N O P od
1941.
r.
1920.
se
iznenađena
Hrvatica.
u
M a t r i j a n D r a g i c a . Od
nom
pokretu
potpuno
Račišću,
k.
aktivno
za
Radi
Postaje član Kot.
odb. A F Ž ,
z a t i m t a j n i c a t o g odbora i član 0 0
rovnik.
KK
1944.
KPH,
bila
zatim
1945. b i r a n a u
Spomenice
je
00
AFŽ
organizacioni
član
OK
AFŽ
KPH
a
Dub-
sekretar
Dubrovnik
za Dalmaciju.
i
Nosilac
skom
1941.
Hrvatica.
grupom
1941.
Đoke
sarađuje
Patkovića,
sa
partizan-
skuplja
oružje,
m u n i c i j u i h r a n u z a N O V . 26. V I I . 1941. u h a p šena
str.
je
i
Pag
i
radi
kao
1939. u č e s t v u j e u napred-
na
za
radu
.Sušaku.
NOP,
1941.
p o s v e ć u j e se
sakupljajući
novac
i
z a p a r t i z a n e . Koncem
1942. u l a z i u o d b o r A F Ž i r a d i na o r g a n i z a c i j i
ž e n a . 1944. b i l a č l a n i l e g a l n o g N O O i N F .
Matulić Vinka, iz Bola, k. Brač, H r v a t i c a . Aktivno
radi
Kot.
za
NOP
odb.
nik
za
AFŽ,
od
1941.
zatim
socijalna
1942.
član
pitanja.
postaje
Kot.
NO
Nosilac
član
povjere-
Spomenice
1941.
M a t i ć S l a v k a , r. 1922. u B o b o t i , k. V u k o v a r , domaćica,
na
član K K K P H i č l a n 0 0 A F Ž z a H r v . P r i m o r j e .
razni potrebni materijal
Ana
Hrvatica. Od
obilazi
služeći
od n e p r i j a t e l j a , ali u v i j e k u s p i j e v a pobjeći.
Matić-Pecotić
Krka,
Krk
član K K
Stalno
krijući
iz
1942. a k t i v n o r a d i z a N O P . B i l a član K K K P H
počinje
1941.
postaje
Kastav.
organizira žene
Nevenka,
Kastav.
r. u R o n j g i m a , k.
strijeljana.
(Vidi
knj.
I,
dok.
16,
30.)
M e r l e - T u r k M a r i c a , r. u P o ž a n i c i , k. D e l n i c e , seljanka.
U
Lukovcu
N O P učestvuje
od
1942.
u
selu G.
( k . V . G o r i c a ) , g d j e j e ž i v j e l a . Uhap-
šena u s t u d e n o m 1942. N a k o n m u č e n j a osuđena
na
20
godina robije i
o d v e d e n a u l o g o r Jase-
novac odakle j o j u s p i j e v a pobjeći. V r a ć a se u
Pokuplje,
gdje
nastavlja
s
aktivnim
radom u
NOP.
M a t i j a š i ć - š a n t i ć Š t e f i c a S a n d a , r. 1912. u Z a g r e bu, r a d n i c a , H r v a t i c a . 1940. a k t i v n o r a d i u naprednom
pokretu.
1941.
bila
uhapšena u
času
k a d s e u n j e n o m stanu o d r ž a v a o s a s t a n a k I n i c .
odb.
AFŽ
nastavlja
za
s
Hrvatsku.
Po
ilegalnim
izlasku
radom.
iz
Pri
zatvora
ponovnom
M e s a r o v i ć - V i t a s o v i ć I v a n k a , r. 1913. u S r e m . Mitrovici,
NP i
u
(Vidi
nja.
knj.
smrt
iz
dok.
110,
str.156.)
osuđena
na
AFŽ.
1943.
h a p š e n j u , 1942. n a k o n z v j e r s k o g m u č e n j a
I,
student.
1938.
radi
s
o m l a d i n o m i že-
n a m a u Z a g r e b u , a od p o č e t k a r a t a a k t i v n a u
Bila uhapšena u
u m r l a od
listopadu
teških posljedica
1942. i
zlostavlja-
( 2 4 s a t a p r e d s m r t , p o l u m r t v a , otpuštena
zatvora.)
t e p o m i l o v a n a n a 2 0 g o d . r o b i j e . 1944. k o d p r e b a c i v a n j a i s k a č e iz v l a k a i o d l a z i u p a r t i z a n e .
M e s i ć M i l e v a , r. 1917. u O r a h o v i c i , s e l j a n k a , Srpkinja.
Matijević
Zora,
r.
1903.
u
Sušaku,
nastavnica,
H r v a t i c a . Od 1941. u č e s t v u j e u N O P . 1942. r a di na
organiziranju A F Ž i postaje član p r v o g
ilegalnog
Grad.
odb.
A F Ž . za
Sušak.
Bila
je
h a p š e n a i z a t v a r a n a po r a z n i m l o g o r i m a , a poslije kapitulacije
Italije
1943. v r a ć a s e u
Pri-
m o r j e , odakle više puta odlazi po zadacima JA
u
Italiju.
radi
na
1944.
član
prosvjeti.
uhapšena
i
U
zatvorena
je
Obi.
NOO
listopadu
u
za
1944.
Istru
i
ponovo
Rawensbrücku,
gdje
p r o ž i v l j a v a sve strahote t o g logora. Iznemogla
nakon
oslobođenja,
vraća
se
u
domovinu.
1919.
u
Lopatincu,
u
Od 1941.
partizane
Kot.
odb.
Ana,
rođena
Selo,
seljanka.
Dugo
Radi
za
NOP
od
sarađuje
radi
u
A F Ž za Našice i
Metikoš
Draginja
r.
1913.,
radi
s
ilegalno
Ogulinom,
rijala
za
kao
kao
kurir
i
oko
Gomirski
U
svibnju
Bila
te
član
1942.
Kot.
AFŽ
za
Zagreb.
r a z n o g materadi
sa
že-
član 0 0
o d l a z i na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j .
odb.
AFŽ
Italije
odlazi
baterije
AFŽ,
KK
u brigadu
1941.
Kasnije, na poziv Z A V N O H ,
hrabrost,
reda i
KPH
Gorski Kotar.
mesara
00
stu-
o d r ž a v a n j e veze
1942.
kotar
te
Od
U prvo vrijeme
n a m a u s v o m selu i na p o d r u č j u k o t a r a Ogulin.
IV.
brigade
za
AFŽ,
učiteljica.
za
logor.
za prosvjetnog referenta.
odb.
odlazi
predsjednica
O r a h o v i c u , t e radi
prenosa
Z a v r i j e m e N O B b i l a p r e d s j e d n i c a s e o s k o g odb.
član K o t .
1942.
Bila
d e n o g 1941. s u d j e l u j e u N O P .
AFŽ u
Lopatincu,
s NOP.
AFŽ.
na p o l u o s l o b o đ e n o m i n e o s l o b o đ e n o m t e r i t o r i j u .
lacije
Matker
i
Ordenom
Vrbovsko,
P o s l i j e kapituna
d u ž n o s t ko-
XIII.
divizije.
odlazi na Baniju
O d l i k o v a n a Ordenom
zasluga
Ordenom rada I I . reda.
za
narod
III.
�Mezic j o z k a Marijana, r.
1924. u M a l o m I ž u , k .
s v j e t u ž e n e . 1941. s n j e n o g j e t e l e f o n a i z a z v a -
Z a d a r , H r v a t i c a . U č e s t v u j e u N O P o d 1941., a
na eksplozija na z a g r e b a č k o j pošti
26.
VII.
1942.
rukovodilac
odlazi
AFŽ
u
u
kotaru
radi
kao
dok.
1943.
ilegalnost
po-
1942. u b i j e n a u l o g o r u
i
Biograd.
(Vidi knj. I,
27, str. 4 2 . ) T i m j e p o v o d o m u h a p š e n a i
Stara Gradiška.
ginula.
Milde
Mihaljević
Danica,
iz
Ostrvice,
k.
Split,
seljan-
Slavica, r.
k a . Od 1941. u č e s t v u j e u - N O B . R a d i l a na t r o -
i
girskom
vala
Kot.
kotaru
u
AFŽ,
gdje
je
odb. A F Ž i č l a n K K K P H
bila
tajnica
od p o č e t k a
vezu
štenja
Trogir.
1919.
u
U l j a n i k u , k.
Daruvar,
Čehinja. Za v r i j e m e rata živjela u Golubinjaku
1942.
s
o
sarađivala
Daruvarom
i
neprijateljskim
s
NOP.
Održa-
prikupljala
snagama,
obavje-
radila
na
sakupljanju materijala za N O V , na otpremanju
Mihelčić
Marica,
seljanka,
r.
u
Hrvatica.
Polju-Dobrinj,
U
NOP
otok
Krk,
od
1942.
sarađuje
boraca
u
partizane.
U
toku
NOB
bila
vrlo
aktivna.
A k t i v n o r a d i u 0 0 A F Ž , član j e K K K P H D o b r i n j , č l a n K K K P H K r k , K o t . odb. A F Ž i član
Mjes.
odb.
M i l e n i ć M i l k a , r . 1918. u Z a m e t u , k . R i j e k a , r a d nica,
Polje.
Hrvatica.
1941.
i p r v o g odb. ž e n a .
M i k a c R u ž i c a , r. 1919. u B r e s t u , I s t r a , n a m j e š t e nik, H r v a t i c a .
prebacivanju
na
1941.
drugova
falsificiranju
1942.
1944.
u
partizane,
legitimacija
uhapšena.
svibnja
aktivno radi za N O P , na
Bila
kada
u
je
i
u
dr.
raznim
tehnici,
U
veljači
logorima
oslobođena,
te
do
odlazi
u
partizane.
M i k š a - S u m r a k Jana,
iz
Lučelnice, k.
Pisarovina.
A k t i v n o u č e s t v u j e u N O P o d 1942, noseći h r a nu partizanima na položaj,
skupljajući pomoć,
i aktivirajući žene na t i m zadacima.
Mikulić M a r i j a , r.
o d b o r a A F Ž u s v o m selu.
Kupe u
G.
siječnju
1943.
1942. član j e
odlazila preko
Sjeničak, g d j e je radila u A F Ž .
1945.
bila
uhapšena
uprkos mučenju nije
od
ustaša,
ništa priznavala.
U
P a r t i j e , odlazi u Istru i osniva p r v e organizacije
AFŽ.
raznim
Ponovo
OK
U
je
ški
logor
radi
oslobođena i
no
legat na I.
zatim
KPH
u
1945.
član
Opatija
i
seljanka.
U
Milešine,
k.
od
Učestvovala
kao
de-
A F Ž Jugoslavije u
Bos.
Pe-
konf.
1941.
Za v r i j e m e N O B
Sinj,
bila u r u k o v o d s t v i m a
p a c , d o m a ć i c a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n o r a d i
u A F Ž . 1942. i z a b r a n a u K o t . odb. A F Ž D . L a pac. N o s i l a c
Spomenice
1941.
Danica,
r.
1917.
Aktivna
u
od
Zminju,
1941.
Istra,
radnica,
Bila kurir
za Za-
Oraho-
1942. o t j e r a n a u usta-
m j e n e , 27. I I I . 1944., b i l a j e u l o g o r u . U p u ć e n a
1925. u P u š i n i , k.
saradnje
iz
Kastav,
KK
Bila
travnju
g r e b — S a r a j e v o . 12. I. 1942. u h a p š e n a i do z a -
s
NOP.
odlazi u partizane.
Vinka,
KPH
sekr.
u
M i l e u s n i ć M i l k a , r. 1917. u O s r e d c i m a , k. D. L a -
Milić
Iste
godine
Z a v r š a v a bol-
Blata na
na r a d u I s t r u . 8. I I . p o n o v o u h a p š e n a i i n t e r nirana
u
Njemačkoj
Spomenice
n i č a r s k i k u r s i r a d i u b o l n i c i na P a p u k u .
Milat-Cetinić
iz
sarađuje
trovcu.
zarobljena.
odb. A F Ž z a I s t r u .
Stana,
NOP
KK
Rijeka,
član O b i .
1943.
odakle bježi
član
KPH
Miletić
jesen
logorima
Hrvatica.
vica, radnica, Srpkinja.
Su-
š a k i 0 0 A F Ž H r v . P r i m o r j e . 1943., p o n a l o g u
Kasnije
z a m i j e n j e n a . U toku N O B član K o t . N O O .
M i l a k o v i ć D r a g i n j a , r.
Kastav
AFŽ.
1914. u D . K u p č i n i , k . K a r l o -
l o v a . U č e s t v u j e u N O P o d 1941.
član j e K K K P H
1942. č l a n j e K K K P H
Korčuli, doma-
do
oslobođenja.
Nosilac
1941.
Milić Fanica, r. u Kuličima-Sroki, k. K a s t a v . Od
ćica, H r v a t i c a . O d p o č e t k a 1942. r a d i z a N O P .
1941. r a d i z a N O P s a c i j e l o m s v o j o m
U t o k u N O B b i l a član p r v o g M j e s n o g odb. A F Ž ,
N j i h o v a je kuća jedna od n a j g l a v n i j i h v e z a za
z a t i m član K o t .
prebacivanje
član
KK
AFŽ
i
KPH,
OK
odb.
član
A F Ž , sekretar KK
KNOO
Korčula,
SKOJ,
član
00
Poginula
SKOJ.
M i l a t Jakica, i z B l a t a n a K o r č u l i , r a d n i c a , H r v a tica.
1941.
Bila
član
prvog
Kot.
odb.
AFŽ,
sekr.
radi
stavštini.
aktivno
Mjes.
član
S K O J , t e član
odb.
KK
OK
na
KPH
novomobiliziranih
član
Kot.
bila
1942.
postaje
org.
član
Kot.
odb.
A F Ž Vrginmost.
jeme
bila
član
seoskog
i
Ci-
KaAFŽ.
Milić Milka, r. u Blatuši, k. V r g i n m o s t , seljanka.
1941.
S K O J Dubrovnik.
u
odb.
1944.
član
zatim
Korčula
i
postaje
žena.
okupljanju
AFŽ,
hrane
1943.
obitelji.
predsjednica
član
Opć.
prvog
odbora
odb.
NOO
AFŽ
Za
i
AFŽ.
kasnije
cijelo
vri-
Blatuša.
jelo v r i j e m e aktivno radi u A F Ž .
M i l i n k o v i ć D a r i n k a , r.
Milčinović
Olga,
iz
Zagreba, profesor muz.
aka-
1903. u B. B r d u , k.
Osi-
j e k , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n a u N O B .
d e m i j e . Od 1934. a k t i v n a u r a d n i č k o m p o k r e t u .
K r a j e m iste godine uhapšena od ustaša i
1935. i z a b r a n a z a p r e d s j e d n i c u D r u š t v a z a p r o -
đena na 10 g o d . r o b i j e . 1943. i z l a z i iz z a t v o r a
osu-
�i
nastavlja
radom.
1944.
ponovo
uhapšena
i
1941.
Bila
član
AFŽ
Banija,
NOO
strijeljana.
Petrinje.
Kot.
Opć.
odb.
AFŽ
NOO
Nosilac
Petrinje,
Jabukovac,
Spomenice
00
te
Kot.
1941.
Milinković J a n j a , i z D . S t u p n i c e , k . D v o r , s e l j a n ka, .Srpkinja.
Birana u p r v i odbor' A F Ž za D.
M i m i c a B l a ž e n k a , r. 1920. u M i m i c a m a , k.
student,
Stupnicu. U t o k u N O B a k t i v n o r a d i s a ž e n a m a .
Na
prvom
kotarskom
zboru,
8.
ožujka
•
đuje
u
i
Ljuba,
s
(k.
NOP.
1943.
Mirkovcima.
na
Vinkovci).
bila
Radila
prebacivanju
je
u
Od
obavještajnoj
u
AFŽ
AFŽ
menice
Mioković
Beba
Marija,
maćica,
r.
1923.
k.
1941.
Hrvatica.
Solinu,
sprema
hranu
člana K o t . N O O
po-
i
kojem
00
SKOJ u
KPH
pripremanja
a ujedno radi sa ž e n a m a k o d
karavana.
1942.
internirana.
M o g o r i ć a , k.
čka, Srpkinja. Sudjeluje
1942. č l a n 0 0
A F Ž za Liku.
od
redakcije,
borbi«.
zatim
Nosilac
Spo-
r.
bila
za
1921.
za N O P .
i Kot.
Doljani.
1944.
Nosilac
D.
Lapcu.
Od
izabrana
za
odb. A F Ž D . L a p a c , u
predsjednica.
Liku.
u
1942.
1943.
bila
bila
član
Spomenice
tajnica
Opć.
kom.
1941.
Mioković Jana, i z J a m n i č k e G o r i c e , k . J a s t r e b a r -
Gospić, k r o j a -
u NOP
je
AFŽ
sko.
iz
član
u
Po-
slije kapitulacije I t a l i j e odlazi u partizane.
Milojević Mileva,
Jelka,
aktivno radi
do-
Split,
m a ž e s k r i v a t i p a r t i z a n e . B i l a član r u k o v o d s t v a
Solinu,
»Dalmatinke
službi
partizane.
u
i
1941.
1941.
Milišić
Split,
napred.
1941. u č e s t v u j e u o r g a -
Dalmacija
urednik
predsjednica
drugova
pristupa
l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član K K K P H O m i š , član
sara-
1941.
rata
n i z i r a n j u u s t a n k a u o m i š k o m k o t a r u . 1942. odObi.
Milinović
Prije
omladinskom pokretu.
1942.
j a v n o i s t u p a i p o z i v a ž e n e u b o r b u p r o t i v neprijatelja.
Hrvatica.
1941.
Od
Poginula u jesen
O d p o č e t k a 1943.
učestvuje u
p r e d s j e d n i c a odb. A F Ž u selu i
na pomoći
NOV.
1944.
NOP.
Bila
aktivno radila
uhapšena
od
Nijemaca
1 ustaša, ali u s p i j e v a pobjeći.
1942. o d n e p r i j a t e l j s k e b o m b e , d o k j e u o k o l i c i
Lovinica p r e d a n o
radila na
organiziranju
žena.
M i r i ć D a n i c a , r . 1922. u D . D u b r a v a m a , k . O g u lin,
M i l u n Ružica,
na
iz
Sinja, Hrvatica.
okupiranom
Gradskom
području
teritoriju.
odboru
bila
AFŽ
jedna
Sinj.
od
Do
Bila
1944.
u
Na
radi
ilegalnom
oslobođenom
rukovodioca
AFŽ
u
okrugu.
seljanka.
r:
1924.
u
Subotskoj, k.
Pakrac,
Od početka okupacije aktivno radi u
Livađanima
(k. Pakrac)
z a N O P . K r a j e m 1942.
o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o k u N O B b i l a član K o t .
odb.
AFŽ
i
odb.
AFŽ
za
KK
1941.
odlazi u
N O V k a o bo-
radi
kao
politički
radnik.
1943.
aktivna
je
u
A F Ž na teritoriju Korduna.
Mirić Sonja, iz P i j a v i č i n e , na Pelješcu, H r v a t i c a .
O d p r v i h d a n a u s t a n k a r a d i z a N O P . 1942. b i l a
Miljanić Mica,
i
namještenik.
rac, a kasnije prelazi na teren G. Dubrave, g d j e
KK
KPH
KPH
Slav.
Slavoniju,
Požega,
član
član K K K P H
Pakrac.
1943.
izabrana
Glavnog
odb.
AFŽ
Hrvatske.
završila
kurs
AFŽ
i
niži
Za
Obi.
Đakovo
za
člana
vrijeme
partijski
rata
kurs.
predsjednica A F Ž u svom
selu i
NOO.
KK
član,
1943.
zatim
Dubrovnik
Desa,
Srpkinja.
r.
Prije
1920.
rata
u
učestvovala
u naprednom
sekretar
i
član
OK
Obi.
član M j e s n o g
SKOJ
SKOJ,
kom.
Pelješac,
član O K K P H
SKOJ
za
Dalma-
M i r k o v i ć M a r i j a , r. 1901. u P u n t e r i , k. P u l a , seljanka.
Za
postaje
predsjednica
svom
Delnicama, pravnik,
član
ciju.
NOP
selu.
zarobili
Miljenović
postaje
aktivno
Nakon
muža,
što
odlazi
član
Kot.
odb.
org.
sekr.
radi
odb.
KK K P H
su
u
AFŽ.
od
AFŽ
1943.
i
član
joj
Nijemci
partizane
Kasnije
i
1944.
NOO
radi
postaje
u
1944.
kao
član
te
Žminj.
o m i . p o k r e t u . U s v i b n j u 1942. u t o k u b o r b e r a dila
u
AFŽ
na
Kordunu,
brigade
bila
bataljonu
V.
VIII.
agitpropu
OK K P H Karlovac i
dopisnik
divizije,
u
IV.
radila
CK K P H .
u
1943.
u r e đ i v a l a l i s t 35. l i č k e div., a 1944. u r e d n i k je
n o v i n a 34. d i v i z i j e . K a s n i j e b i l a n a p r o p a g a n d nom radu u I V . korpusu, šef odsjeka za štampu
GŠH
i
urednik
»Narodnog
vojnika«.
Ima
čin k a p e t a n a . O d l i k o v a n a O r d e n o m z a h r a b r o s t ,
Ordenom
bratstva
nom zasluga
i
jedinstva
za narod
II.
reda,
Orde-
I I . i I I I . reda.
Mirković-Ostović
krojačica,
radi u A F Ž .
član
00
Mara,
iz
Srpkinja.
AFŽ
Bila
i
O
Zalužnice,
Za
čitavo
član K o t .
NOO
za
k.
Otočac,
vrijeme
odb.
AFŽ
NOB
Otočac,
Liku.
Mirošiević J a k i c a , r. 1921. u V e l a L u c i , k. K o r č u l a ,
domaćica,
Hrvatica.
Od
početka
ustanka
po-
m a ž e ' N O P . 1942. p o s t a j e t a j n i c a M j e s . o d b o r a
AFŽ
odb.
i
član
AFŽ,
Mjes.
član
00
NOO.
AFŽ
i
1943.
član je
član
KK
KPH
Kot.
Kor-
čula. 1945. član j e O K K P H D u b r o v n i k , t e t a j M i l j i e v i ć Danica, r. 1918. u D r a g o t i n c i m a , k. P e trinja, seljanka, Srpkinja. U N O P učestvuje od
nica 0 0
AFŽ
za Dalmaciju.
Dubrovnik i
Nosilac
član
Obi.
Spomenice
odb.
1941.
AFŽ
�MiŠčević Štaka,
Srpkinja. Bila član p r v o g odbora
A F Ž u s v o m selu. K a s n i j e b i l a član odb.
za Medak i predsjednica K o t .
Nosilac
Spomenice
AFŽ
za
AFŽ
Gospić.
šena i osuđena na 2 g o d . r o b i j e , k o j u i z d r ž a v a
u Požarevcu.
Beograd.
1941.
1935.
nastavlja
aktivno
s
ilegal-
n i m r a d o m u Z a g r e b u . 1941. p r e l a z i na r a d u
U rujnu
1941.
g e s t a p o v c i je h a p s e i
o d v o d e u z a t v o r u B e o g r a d , o d a k l e je u s i j e č M i š e t i ć A n đ e l k a , i z Selaca, k . B r a č , H r v a t i c a . O d
1941. r a d i a k t i v n o z a N O P .
1942. p o s t a j e član
K o t . odb. A F Ž z a B r a č . 1944. b i l a s e k r e t a r Opć.
kom.
KPH
KPH
za
i KNO
sektor
Selce,
zatim
član
nju
1942.
drugovi
Prije
Munižaba
član
r.
Zagrebu,
rad.
odb.
AFŽ
1941.
KK
Sisak.
KPH
Nosilac
bila
Zagreb.
odlazi u partizane.
Žumberak,
sekr. K K K P H
Hrvatica.
pokretu.
1942.
KPH
u
u
Grad.
ilegalnog
cem lipnja
KK
1912.
aktivna
Mara,
đenom
član
i
org.
Spomenice
iz Makarske, domaćica.
U
r.
1924.
toku
odb.
(k.
NOB
teritoriju
član K o t .
1941.
Münk Zdenka,
kustos,
na
Gračac)
radila
na
seljanka,
poluoslobo-
organiziranju
AFŽ
žena
kao
Gračac.
Za N O P
r.
1912.
Hrvatica.
u
Od
G r a d c u , k.
1931.
radi
u
Makarska,
naprednim
stud, i r a d n i č k i m u d r u ž e n j i m a . P o č e t k o m 1942.
radi
Montana Blaga,
1942..
Kon-
Bila
Jaska
srpnju
KK
Brač.
Ankica,
rata
U
je u h a p š e n a i u z a t v o r u u b i j e n a .
Srpkinja.
Mokosek
oslobađaju.
d o l a z i u Z a g r e b , da se p r e b a c i u p a r t i z a n e , a l i
ilegalno
u
A F Ž , u iNOO.
Zagrebu
1944.
u
Matičnom
odboru
odlazi na oslobođeni teri-
r a d i od 1941. B i l a član M j e s . Opć. i K o t .
odb.
torij, g d j e radi u kulturno-umjetničkom odjelu
AFŽ.
1943.
gdje
ZAVNOH.
radi
aktivno
u
organizaciji
Jelka,
r.
1921.
odlazi
sa
zbjegom
u
Afriku,
u
u
partizanskoj
štampi.
žena.
Murat
Možina
Sarađivala
Kamniku,
Slovenija.
Ana
Mati,
r.
Hrvatica.
1942.
njena
u
Turnašici,
je
kuća
k.
bila
Virovitica,
stanica
za
O d l i p n j a 1941. a k t i v n o s u r a đ u j e s N O P . U č e -
kurire i političke radnike t o g terena.
stvuje
c i j e l o m porodicom odlazi u partizane. K a o H r -
u
svim
grupa
na
zane.
Bila
ilegalnim
Sušaku.
član
akcijama
5. V.
KK
omladinskih
1943. o d l a z i
SKOJ
za
u
Kastav.
partiPoslije
na stvaranju bratstva
i
srpskog
jedinstva
član
šak, a z a t i m upućena u X I I I . p r i m o r s k o - g o r a n -
Kot.
odb.
hrvatskog
Opć.
I t a l i j e p o s t a j e član K K
SKOJ
sa
vatica isticala se radom
Su-
kapitulacije
1943.
odb.
i
AFŽ
naroda.
Bila
Bukovica, i
špišić
član
A F Ž Virovitica.
sku d i v i z i j u , u k o j o j o d r ž a v a p o l i t i č k e k u r s e v e
za
Nosilac
M u s e l i n A n a , r. 1921. u S l a v . D r e n o v c u , k. O r a -
S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a M e d a l j o m z a h r a -
omladinu.
h o v i c a , s e l j a n k a . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e
brost
j e b i l a b o l n i č a r k a . 1943. r a d i u A F Ž k a o p r e d -
i
Ima
Ordenom
čin
potporučnika.
zasluga
za
narod
III.
reda.
sjednica
Možina
Slavica,
r.
1913.
u
Rihembergu,
k r o j a č i c a . K a o član o m i . o r g . u p a r t i z a n e o d l a z i
u s v i b n j u 1943. K r a t k o v r i j e m e j e r a d i l a u 0 0
AFŽ
za
Liku,
Primorje,
gdje
radi
nakon
u
Kot.
toga
odb.
poslana
Otočac
Mjes.
odb.
AFŽ.
Slav.
Drenovac.
Gorica,
i
je
u
Plaški.
Narančić-Ružić
Otočac,
Štaka,
seljanka,
omladinskoj
r.
1923.
u
Srpkinja.
Doljanima,
Od
1941.
k.
radi u
o r g a n i z c i j i . U t o k u N O B b i l a član
K o t . odb. A F Ž . N o s i l a c S p o m e n i c e 1:941.
Za v r i j e m e V I I . o f e n z i v e , bila bolničarka u bolnici
VIII.
Odlikovana
korpusa.
Nosilac
Ordenom
Spomenice
zasluga
za
1941.
narod
III.
reda.
Negulić
Danica,
Učestvovala
iz
u
Vlašića,
k.
Pag,
Hrvatica.
radu,
pozadinskom
sabirnim
akcijama za N O V i radila na organiziranju žen a u A F Ž . B i l a član K o t . odb. A F Ž P a g .
M r k o c i A n a , i z P o z n a n o v a c a , k . Z l a t a r . 1939. a k t i v n o r a d i u r a d n i č k o m p o k r e t u . 1942. u č e s t v u je
u
dizanju
kraju.
AFŽ
Bila
narodnog
član
KK
ustanka
KPH
u
zlatarskom
Zlatar
i
član
00
M r s a M i l k a , iz Zatona, k. Šibenik, seljanka, H r Od
1941.
učestvuje u
NOP.
B i l a učes-
nik I. z e m a l j s k e k o n f e r e n c i j e A F Ž u Petrovcu.
Kasnije
postaje
član
00
AFŽ
nula o d b o m b a r d i r a n j a u
moštena
Josipa,
Šibenik.
Loznicama, kod
r.
1913.
u
Selcima,
k.
Buzet.
Od
p o č e t k a 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . O r g a n i z i r a
odbore
AFŽ
član O p ć .
Krapina.
vatica.
Nežić
u
NOO
svom
i
i Kot.
obližnjim
odb.
selima.
Bila
AFŽ.
N i k o l a E n a , r . 1916. u A m e r i c i , o d a k l e s e v r a t i l a
u
Lukovdol
1920.
Od
1942.
radi
za
NOP
kao
k r o j a č i c a . U j e s e n i s t e g o d i n e p o s t a j e član M j .
Pogi-
odb.
AFŽ,
Pri-
AFŽ
za Lukovdol
a
uskoro
i
i
predsjednica
član
Kot.
Opć.
odb.
NOO.
1943.
N i k o l i ć M a r a , r . 1901. u P s i k o v c i m a , k . S l a v . P o -
Muačević-Nikoliš
Za
Ivanka,
vrijeme studija
r.
1911.
u
Vukovaru.
(medic,
fak.)
aktivno
radi
u s t u d e n t s k o m n a p r e d n o m p o k r e t u . 1933. uhap-
žega, domaćica,
1941.
član
Srpkinja.
U partizane
Kot.
odb.
odlazi
AFŽ,
00
S N O P sarađuje
15.
VIII.
AFŽ
1942.
Slav.
od
Bila
Brod
i
�predsjednica
silac
Obi.
odb.
AFŽ
za
Slavoniju.
No-
Nikoliš
Ranka
Danica,
r.
1920.
k.
Vrginmost,
seljanka,
di
za
1942.
N O P od
Sjeničak,
Kot.
u
KPH
Sjeničaku,
Aktivno
ra-
seljanka,
r.
1912.
Srpkinja.
Nada,
AFŽ
srednjoškolskom,
AFŽ
kretu.
odb. A F Ž
i član
Bačkovici,
k.
NOP
od
Za
t o k u N O B b i l a č l a n Opć.
radi
Bjelovar,
1942.
U
odb. A F Ž , član O p ć .
odb. N F , č l a n O p ć . N O O i član K o t . odb. A F Ž .
Ninčević-Pleština Ivanka,
r.
1915. u
Splitu, rad-
i
pomoćnik
Poginula
r.
1917.
komesara
1943.
Zagrebu,
u
9. V I I .
agro-
n o m , H r v a t i c a . Od 1933. s u d j e l u j e u n a p r e d n o m
Od
studentskom
1941.
partizane.
radi
Bila
Primorje,
u
borac
brigadi.
00
Vrginmost,
Vrginmost.
Sava,
Bila
XXI.
Novosel-Brnčić
član
0
Nikšić
1948.
u
odb.
član Opć.
AFŽ
za Kordun, predsjednica K o t .
KK
G.
Srpkinja.
Bila
odb.
otišla
čete
S p o m e n i c e 1941.
NOO
Hrv.
za
tajnica
KK
00
ženskom
1942.
AFŽ
KPH
Primorje,
i
NOP.
za
Senj
po-
odlazi
u
Hrvatsko
i
Rab,
sekretar K K
član
KPH
Pi-
s a r o v i n a , a o d 1944. t a j n i c a C r v e n o g k r i ž a H r vatske.
Nosilac
Spomenice
1941.
Odlikovana
Ordenom zasluga za narod I I . reda i
bratstva
i
jedinstva
II.
ordenom
reda.
N o v o s e l D r a g i c a , r . 1912. u H r a š ć u , k . K a r l o v a c ,
nica, H r v a t i c a . P r i j e rata aktivna u r a d n i č k o m
s e l j a n k a , H r v a t i c a . P o č e t k o m 1943. p o č i n j e r a -
pokretu.
diti za N O P , a u jesen iste g o d i n e p o s t a j e ru-
1940.
član
je
ženske
radne
komisije.
U n j e n o j se k u ć i o d r ž a v a , 8. o ž u j k a 1941., i l e g .
kovodilac
pokr. konferencija za Dalmaciju. Iza okupacije
sjednica A F Ž z a kot.
r a d i na p r i k u p l j a n j u o r u ž j a i m u n i c i j e i p o s t a j e
AFŽ.
član
udarne
i mučena.
miteta.
grupe.
veljači
1942.
u
svom
selu.
1944.
bila
pred-
K a r l o v a c , z a t i m član 0 0
uhapšena
zatvoru bila
član z a t v o r s k o g ko-
N o v o s e l V a n d a , r . 1915. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k ,
zamijenjena.
U
1943.
Nosilac
U
AFŽ
Odlazi u partizane.
H r v a t i c a . O d 1933. član S K O J . P r i j e r a t a r a d i
Spomenice
u
1941.
omladinskoj
kao
Novak-Tomaseo Marija,
r.
1919.
u
Omišu,
liječ-
tajnica
grebu,
i
u
ženskog
za
redakciji
»ženskog
u
svijeta«.
poduzeća i knjižare » K u l t u r a « u Zagrebu, g d j e
KUSP.
U
travnju
1941.
p o s t a j e član M K K P H Šibenik i član O K S K O J
aktivno
za
štampe.
Sjev.
Dalmaciju.
Rukovodi
tehnikom
OK
K P H , č i j i u s k o r o p o s t a j e član. U v e l j a č i 1942.
odlazi
u
partizane
Šibenik.
za
1943.
Šibenik,
član
KPH.
radi
postaje
Dalmaciju,
kom.
i
Obi.
1944.
NOO
za
u
AFŽ
izlazi
OK
KPH
maljskoj
Obi.
izabrana
Dalmaciju
Spomenice
i
1941.
izdavanju
postaje
izdavačkog
legalne
tajnica
partijske
Inicijativnog
odbora za H r v a t s k u . Bila uhapšena i odvedena
KPH
odb.
sekretar
na
1941.
OK
član
sekretar Obi.
zatim
Nosilac
kao
radi
vlasnik
Za-
1940.
po
i
postaje
zatim
žena
radi
»Svjetlosti«
Partije
pokreta,
prosvjetu
nik, H r v a t i c a . P r i j e r a t a , k a o s t u d e n t m e d i c i n e ,
u
nalogu
sekciji
Društva
logor
Stara
iz
Gradiška,
zatvora.
U
konferenciji
za
AFŽ
sekretara
Jugoslavije.
zatim
prosincu
Na toj
zamijenjena
1942.
u
na
Bos.
Centralnog
I.
Ze-
Petrovcu
odbora
AFŽ
dužnosti
ostaje do
oslobo-
1913. u
H a b j a n o v c i m a , k.
đenja.
N o v a k V l a t k a , r . 1901. u V u k o v a r u , n a m j e š t e n i k .
P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu.
radi
u partijskoj
dine
uhapšena.
tehnici
Bila u
u
Zagrebu.
raznim
1941.
Iste
logorima.
go-
1945.
o d l a z i u N O V i r a d i u V o j n o m sudu u P o k u p l j u .
Novaković-ćirić
Gina,
r.
1920.
u
Pačetinu,
k.
Novoselić
Manda,
r.
V a l p o v o , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 1943. i z a b r a n a z a
predsjednicu
radila kao
seoskog
kurir
N j e g o m i r Anđa,
i
iz
odb.
AFŽ.
U
toku
NOB
obavještajac.
Zavoda, k.
Gospić.
B i l a član
V u k o v a r , d o m a ć i c a , S r p k i n j a . 1943. p o č i n j e sa-
Opć. odb. A F Ž z a M e d a k 1942. i j e d n a o d n a j -
rađivati
a k t i v n i j i h ž e n a u s v o m selu. Z a č i t a v o v r i j e m e
s
NOP.
Aktivno
radi
u
omi.
org.
a
k a s n i j e u A F Ž . N e k o je v r i j e m e bila u brigadi.
1944. r a d i u A F Ž u
NOB
aktivno
Njegovan
N o v a k o v i ć M i l j a , r.
na,
Srpkinja.
ustanka.
Do
Vlahovićima,
uški. 1943.
1921. u V l a h o v i ć i m a , k . G l i -
Pomaže
1942.
bila
zatim
NOP
član
od
prvih
dana
ilegalnog N O O
predsjednica
AFŽ
u
u
Brno-
i z a b r a n a z a p r e d s j e d n i c u K o t . odb.
A F Ž z a G l i n u i člana O O A F Ž B a n i j a .
Novaković-Radelić
Gradcu,
prvih
k.
dana
Požega
i
Trešnja
Makarska.
ustanka.
tajnica
radi
u AFŽ.
Srijemu.
Rahela,
Bila
Kot.
član
odb.
KK
AFŽ.
1917.
s
N O P od
KPH
U
r.
Prije
n o g naroda,
rata
prenosi
1909.
u
Splitu,
učestvuje
ileg.
u
štampu
domaćica,
Stranci
iz
rad-
Splita
za
Z a g r e b , r a d i u i l e g . k u h i n j i i o d b o r u za p o m o ć
španskim
dobrovoljcima.
1941.
internirana
na
Liparskim otocima. Kapitulacijom I t a l i j e vraća
se u d o m o v i n u i o d l a z i u p a r t i z a n e .
r.
Sarađivala
Fedora,
Hrvatica.
u
Slav.
partizane
Njegovan Karla,
vatica.
r.
1902, u
P r i j e rata bila
nika, član Inic.
član ženske kot.
odb.
Splitu, radnica,
član Odbora
graf.
Hrrad-
Stranke radnog naroda i
komisije.
1940.
postaje
član
�PK
KPH
radi
te
za
na
Dalmaciju.
postaje
Split.
Od
organiziranju
član
1942.
prvog
ileg.
i
U
radi
Nosilac
AFŽ,
odb.
zatvorena,
partizanima
agitpropu.
okupacije
grupa,
Mjes.
bila uhapšena i
zamijenjena.
sanitetu
početka
partizan,
AFŽ
a
po
1943.
AFŽ,
Spomenice
u
1941.
O p a l a M i l i c a , r . 1922. u D . L a p c u , S r p k i n j a . K a o
tekstilna
radnica
učestvuje
u
kretu
od
1938.
partizane
odlazi
1941.
kao
za
član
Hrvatsku.
Vojnić,
U
OK
Pokrajinskog
U toku
Mara
Korduša,
Krajem
1942.
počinje
bornica
Mjes.
odbora
iz
Kašta,
raditi
za
AFŽ
k.
Karlovac.
NOP.
u
Bila
Kaštu,
a
od-
1943.
ćena
na
komiteta
SKOJ
bila
član K K
član
OK
ofenzive
bataljonu V I I .
liječenje
u
SKOJ
SKOJ
Ba-
omladinski ru-
divizije.
Italiju.
po-
prosincu
Kordun,
SKOJ
kovodilac u
u
NOB
nija, te za v r i j e m e IV.
Obradović
radničkom
1944.
Nosilac
upu-
Spomenice
1941.
član j e Opć. odb. A F Ž . A k t i v n o r a d i l a n a o r g a nizaciji
AFŽ
u
općini
Sošice.
Opsenica Jovanka,
renica,
Obradović M a r i j a , iz čitluka, k. Gospić, učiteljica.
Bila
prva
predsjednica
Mjes.
odb.
AFŽ
i
član
N O O u s v o m s e l u . 1942. i z a b r a n a z a č l a n a K o t .
odb.
AFŽ
Gospić,
za
Liku.
za
nepismene.
U
pri
Kot.
a kasnije
toku
NOB
1944.
NOO
za
člana
00
organiziranju
1924. u L j u b o v u , k .
Srpkinja.
omladine
radi
za
nima
tečajeve
prosvjetni
referent
Gospić.
Korenica.
Nosilac
Opsenica
Milica,
seljanka,
r.
osniva prvi
Kot.
održava
stalnu
vezu
s n a b d i j e v a ih h r a n o m
odb.
odbor A F Ž u
i
s
Mjes.
bila
1943.
Brodu i p o s t a j e član
s
niz
radničkim pokretom:
poslova.
Mjes. i Kot.
NOO.
Ogrizović-Vrinjanin
Bosni,
vno
sakriva
partijske
sakuplja podatke o neprijatelju
ilegalnih
u
Društva
U
Slava,
r.
i vrši
bila
član
S p o m e n i c e 1941.
1907. u Z v o r n i k u u
1938.
prosvjetu
je kod n j e u
NOB
Hrvatica.
SBOTIČ.
za
toku
Nosilac
namještenik,
radi
Prije
bila
žene.
akti-
predsjednica
U
Zagrebu prihvatna
rata
1941.
bila
stanica za ku-
rire. U jesen iste g o d i n e postala član Inic.
AFŽ
za
gdje
radi
Hrvatsku.
ma.
1945.
na
lac
partizane
i
referent
socijalne
Spomenice
hrabrost i
U
socijalnim
bila
vjereništva
1941.
odlazi
prosvjetnim
socijalnog
politike
odjela
Po-
Nosi-
Ordenom
Ordenom zasluga za narod
1941.
počinje
aktivno
NOV.
na
Bila
1941.
Ćukovcu,
radi
k.
kao
Gospić,
kurir
partizanima.
NOO
i
Kot
U
odb.
na
toku
AFŽ
T.
Korenica.
Orlandini
Tina,
iz
Pučišća,
raditi
k.
Brač,
domaćica,
Hrvatica. Radila je na o r g a n i z a c i j i žena i omlaradi
na
Z a t i m kao član K o t .
okupljanju
žena
u
odb.
kotaru.
O r š a n i ć Z l a t a , r . 1913. u K a r l o v c u , n a m j e š t e n i c a ,
Hrvatica.
Od
1938.
radi
u
naprednom pokretu,
a od početka okupacija za N O P . Bila član Ileg.
odb. A F Ž K a r l o v a c . R a d i l a n a p r i k u p l j a n j u N P ,
osnivanju pododbora A F Ž i dr.
Ostank
Pina,
radi
r.
namještena.
Član
Vrh. U njenoj
u
1909.
u
Puli,
za N O P u tvornici
podrumu
i dr.
je
radnica.
»Opifici«,
odb.
AFŽ
sklonište
Bila član Grad.
za
odb.
je
bila
rajonu
u
se kući o d r ž a v a j u
ima
Aktivno
gdje
Veli
ileg. sastanci,
ranjene
drugove
AFŽ.
1944.
pitanji-
ZAVNOH.
Odlikovana
odb.
za
II. reda.
O p a č i ć K a t a , r . 1911. u B a l i n c u , k . G l i n a , r a d n i c a ,
Srpkinja.
među
dine, u s v o m m j e s t u .
AFŽ.
renica, seljanka, Srpkinja. V e ć p r i j e rata vezuse
u
T. K o radi
partiza-
odjećom.
O g n j e n o v i ć M i k a , r . 1895. u B j e l o p o l j u , k . T . K o -
radnike,
član
u
1941.
veza
AFŽ
je
žena
Spomenice
1921.
Srpkinja.
uspostavljanju
1902. u B r o d u n a K u p i . O d 1941.
NOP,
i
1941.
č l a n O p ć . odb. A F Ž Bunić, član K K S K O J i K o t .
NOO
NOB
O f a k D r a g a , r.
i
Od
AFŽ
organizirala
bila
r.
seljanka,
za
NOP
Ostojić Dušanka. Za v r i j e m e ofenzive na Kozaru
došla
iz
Bosne
terenu
okruga
u
Slavoniju,
Nova
gdje
Gradiška
je
radila
na
na
stvaranju
o r g a n i z a c i j e A F Ž . K r a j e m 1943. n a z a h t j e v p a r tijske
organizacije,
vraća
se
u
Bosnu
na
rad.
Ošpuh A n k a , r. u Poljancu, k. L u d b r e g , seljanka.
Od
1941.
sarađuje
s
NOP.
i vrši dužnost kurira.
1943.
odlazi u partizane
A F Ž Gornje
i
Novi
Marof
član
je
bolnici
Opačić
skih
AFŽ
u Glini.
Seja,
ustanka
zane.
00
iz
radi
Često
Banije.
Nosilac
Plavna,
za
Spomenice
radi
u
Drž.
Knin.
Od prvih
a
1943.
odlazi
u
dana
parti-
se i uporno p r o b i j a l a do p a r t i z a n -
jedinica,
noseći
Žene Hrvatske u N O B
obavijesti
o
kretanju
ne-
radi
1944.
i
1941.
k.
NOP,
prijatelja.
31
Kasnije
1944.
u
kotarevima
bila
nakon
uhapšena
mučenja
od
žene
ustaša u
NOP.
1943.
i
omladinu
Ludbreg.
selu
Jalševcu
strijeljana.
O v a n i n M a r a , r . 1902. u L o n j i .
s
i
diver-
r i š t a . O d p o č e t k a 1942. r a d i k a o č l a n O p ć . o d b .
1942. d o
okuplja
u
zantskim
Selište, a od rujna
akcijama,
Učestvuje
iznoseći razni m a t e r i j a l iz n e p r i j a t e l j s k o g upo-
izabrana
za
S a r a đ u j e o d 1942.
predsjednicu
AFŽ
u s v o m s e l u . U p a r t i z a n e o d l a z i p o č e t k o m 1944.
i
radi
vojnim
u
Kot.
odb.
krojačkim
AFŽ,
a
kasnije
u
raznim
radionama.
481
�Ozretić
Neda,
radničkom
Bila
iz
Splita.
pokretu.
član
00
Prije
1942.
AFŽ
za
rata
učestvuje
odlazi
Srednju
u
u
partizane.
seoskog
na.
Dalmaciju.
odbora
Bila vrlo
u
zasluga
Sekulincima,
odb.
zadataka.
za
a
1943.
Podrav.
AFŽ
Slati-
s n a l a ž l j i v a , odlučna i h r a b r a pri
izvršavanju
P a č e n o v s k i D r a g i c a Lasta, iz D. Stubice, radnica.
AFŽ
za predsjednicu Kot.
narod
Odlikovana
III.
Ordenom
reda.
P r i j e rata kao tvornička radnica bila više puta
b i r a n a z a r a d n i č k o g p o v j e r e n i k a . O d . 1941. p o -
P a n k a r i ć M a g i c a , r . u V i r j u , k . Đ u r đ e v a c , seljan-
m a ž e N O P , a 1942. u l a z i u o d b o r A F Ž i N O O
k a , H r v a t i c a . O d s r p n j a 1943. a k t i v n o r a d i z a
u Z a g r e b u . B i l a član I I I . K o t . odb. A F Ž . P o l o -
NOP.
vinom
U kolovozu birana je za tajnicu ilegalnog Kot.
1944.
odlazi
u
partizane.
Do
oslobođe-
n j a radi u Opć. kom. K P H Š t e f a n j e , k. Čazma.
odb.
vatica. Bila jedna od n a j a k t i v n i j i h žena u svom
godine
osniva
odbor
A F Ž za k o t a r Đurđevac.
KK
P a d r e Dinka, iz Čare, k. Korčula, domaćica, H r -
Iste
KPJ
i
član
Odlikovana
00
NOF
Ordenom
AFŽ
U
za
u
1944.
okrug
zasluga
za
Virju.
član j e
Bjelovar.
narod
III.
reda.
m j e s t u i o d m a h u p o č e t k u p o s t a j e t a j n i c a ilegalnog Mjes.
nje
ilegalna
organizacija u mjestu
održavala vezu
s parti-
zanskim
terenu.
odb.
odbora
odredom
AFŽ
i
AFŽ.
na
član 0 0
Preko
Bila
član
Kot.
AFŽ.
ka,
Srpkinja.
1941. a k t i v n a u i l e g a l n o m p o k r e t u u Z a -
Aktivna
i
na
ž j a i t. d. U o ž u j k u 1942. o d l a z i u M o s l a v i n u ,
lasku
ali uskoro je bila uhapšena i nakon z v j e r s k o g
novo hapšena
m u č e n j a osuđena
skoj
lovana
i
1944.
kadrovik
OK
ponovo
KPH
mesara bolnice
u
partizanima.
Virovitica,
III.
pomi-
i
Bila
zamjenik
ko-
robiju,
koju
ljanka.
sarađuje
1936.
uhapšena i
u
osuđena
Požarevcu.
Po
1941.
prelazi u
1942.
odlazi
Delnice,
u
u
uspijeva
da
pobjegne
na
Zagreb
zlostavljana
ali
»Glavnjači«,
i
izPo-
ilegalni
rad.
partizane.
član
OK
Bila
KPH
beograd-
sekretar
za
i
Početkom
Gorski
KK
Kotar
1942. b i l a u r e d n i k l i s t a » D r u -
P a k r a c , se-
g a r i c a « u Drežnici, sarađuje u »Ženi u borbi«
omlad. organizaciji.
i o s t a l o j p a r t i z a n s k o j š t a m p i . K a o t e š k i boles-
1920. u B u j a r i c i , k.
1941.
a
izdržava
i član 00 A F Ž .
P a đ e n V u k a , r.
Ističe
s robije nastavlja ilegalnim radom.
KPH
armije.
1942.
K a o s t u d e n t i c a u B e o g r a d u b i l a a k t i v n a u naprednom pokretu,
Amnestijom
od
P a p M a r i j a V a l i k a , r. 1912. u L e s k o v c u u Srbiji.
i l e g a l a c a , na o d r ž a v a n j u v e z a , prenošenju oru-
smrt.
NOP
strijeljana.
grebu. Radi na raspačavanju štampe, skrivanju
na
u
se u r a d u sa ž e n a m a . 1944. u h a p š e n a od ustaša
Pađen Lilika, iz Ivanić Kloštra, k. Čazma, H r v a tica.
P a n t e l i n a c C v j e t a , i z B . B r d a , k . O s i j e k , seljan-
u
K a s n i j e p o s t a j e član K K S K O J i K o t . odb. A F Ž
nik prebačena, u
Novska.
je, nakon nekoliko mjeseci, umrla.
Učestvuje
u
akcijama
rušenja pruga,
srpnju
1944.
u
Italiju,
gdje
napadu na v l a k o v e i dr. Završava partijski kurs
i kurs
A F Ž i prelazi
na rad
sa
ženama.
Bila
P a p a r e l a - M a r i n k o v i ć O l g a , r. 1909. u Splitu, rad-
d e l e g a t na I. k o n f . A F Ž za H r v a t s k u u Otočcu.
n i c a , H r v a t i c a . Od 1937. u č e s t v u j e u r a d n i č k o m
Po
pokretu.
povratku izabrana u
00
AFŽ i
0
NOO.
za
Paić-Roje
Neva,
r.
1921.
u
Splitu,
radnica,
Hr-
1940. b i l a č l a n p o k r . ž e n s k e k o m i s i j e
Dalmaciju
i
član
vatica. P r i j e r a t a aktivna u U R S S , radi na po-
član
moći
kretar RK K P H
sa
za
španjolske
zatvorenicima
dobrovoljce,
Lepoglavi
u
održava
dr.
i
vezu
Krajem
Mjes.
odb.
NP
Split.
Za
c i j e l o v r i j e m e N O B i l e g a l n o r a d i u Splitu. Bila
i
Raj.
odb.
dr. N o s i l a c
NOP
i
AFŽ
Manuš-Lučac,
Lučac, član R a j .
Spomenice
1941.
NOO
se-
Manuš
O d l i k o v a n a Or-
1941. član je u d a r n e g r u p e u S p l i t u i u č e s t v u j e
d e n o m z a s l u g a z a n a r o d I I . i I I I . r e d a i Orde-
u n j e n i m a k c i j a m a . U t r a v n j u 1942. u h a p š e n a .
nom bratstva
N a k o n nekoliko
partizane.
Obi.
Član
NOO
za
za Hrvatsku
nice
mjeseci
i
Obi.
oslobođena
odb.
Dalmaciju,
član
AFŽ
za
Glavnog
ZAVNOH.
i
Dalmaciju,
odb.
Nosilac
AFŽ
Spome-
1941.
Paprica
ka,
i z B a b i n o g P o l j a , k . M l j e t , se-
ljanka, Hrvatica. Od
1941. r a d i z a N O P .
Bila
Dragica,
Srpkinja.
u s v o m selu.
na
Palunčić M a r i j a ,
terenu
vatica.
je
uhapšena
oslobođena.
1944.
od-
iz
II.
1939.
reda.
u
k.
Dvor,
prvi
seljan-
odbor
AFŽ
Rujevac.
1915. u Z a g r e b u , student, H r radi u
ilegalnoj
i
je
K a s n i j e a k t i v n o r a d i s a ženama
1937.
u
Grmušana,
Izabrana
općine
Od
a
Italije
jedinstva
P a t a k i M a r i c a , r.
j e h a p š e n a i T a l i j a n i s u j e osudili n a s m r t , a l i
kapitulacijom
i
odlazi u
osuđena
s t u d e n t s k o m pokretu,
partijskoj
na
robiju,
tehnici.
koju
Bila
izdržava
lazi u partizane, g d j e p o s t a j e omladinski ruko-
u P o ž a r e v c u . 1941. b j e ž i s r o b i j e i d o l a z i u Za-
vodilac
greb, g d j e nastavlja s ilegalnim radom. K r a j e m
i
aktivno radi u A F Ž .
1941.
Panić
Vida,
Slatina,
r.
1918.
seljanka.
u
Sekulincima,
1942.
izabrana
ponovo
k.
Podrav.
logor
Stara
uhapšena
za
tajnicu
bođenje, ubijena je u L e p o g l a v i .
Gradiška.
i
1942.
1945.,
otpremljena u
pred
samo
oslo-
�Paulié
Bara,
ljanka,
r.
1910.
Hrvatica.
u
Cvitoviću,
Od
1941.
k.
radi
Slunj,
za
se-
NOP.
U
Pavlek
Anđela,
seljanka.
t r a v n j u 1942. o d l a z i na oslob. t e r i t o r i j . U t o k u
omi.
NOB
partizane.
bila
Kot.
član
Opć.
odb.
AFŽ,
predsjednica
org.
AFŽ
odb. A F Ž i član K K K P H S l u n j .
Marica,
Hrvatica.
ranja
iz
Bila
Vrbanja,
u
odbora.
k.
Hvar.
organizaciji
1943.
su
od
je
formi-
uhapsili
i
odveli u internaciju. Po povratku nastavlja radom kao
član K o t .
odb.
AFŽ.
Od
okupiranim
vih
1941.
aktivno
Delnicama.
partizanskih
Sudjeluje
u
partizane
odlazi
radi
Bila
logora,
osnivanju
za
kurir
prvih
NOP
između
Delnica
početkom
i
CK
odbora
1942.
Bila
u
pr-
KPH.
AFŽ.
član
U
KK
K P H D e l n i c e , K o t . odb. A F Ž , 0 0 A F Ž z a G o r ski
Kotar,
NOO
i
tajnica
Kot.
KPH
Gorski
OK
menice
1941.
NOO
(1943.),
Kotar.
Odlikovana
Pavlić
OK
član
Nosilac
Ordenom
O
Spo-
bratstva
U
Pavić Danica, iz D r a g o š e v a c a , Radatović, k. K a r 1942.
organizaciji
Bila
član
nić,
odbora
Opć
Pavić-Đurić
učestvuje
AFŽ
odb.
NOP.
u
Radila
općini
na
Radatović.
Milica
ziranju
1917. u
Srpkinja.
P r i s j e k i , k. V o j -
1941.
izabrana
u prvi
seoski odb. A F Ž , a u j e d n o j e b i l a k u r i r . U t o k u
N O B p o s t a j e č l a n O p ć . odb. A F Ž K r s t i n j a , K o t .
odb. A F Ž , K K K P H i N O O V o j n i ć , t e č l a n 0 0
AFŽ
Kordun.
1944.
aktivna
u
raskrinkavanju
četničkih elemenata na Kordunu, k o j i su je za
osvetu
dva
godine
bila
Nosilac
puta
sačekali
pročelnik
Spomenice
i
k.
početka
na
Grub.
1942.
Bilogori.
Grubišno
Polje,
U
toku
r.
Kot.
NOO.
na
NOB
član
1921. u V . D a p -
radnica,
učestvuje
Polje,
u
Iste
1941.
Pavić-Tencer Jovanka Tanja,
čevici,
isprebijali.
zdravstva
Srpkinja.
dizanju
bila
OK
član
KPH
Od
ustanka
KK
Kata.
u
zapreke
U
kod
kobu
s
u
komesar
u
odbora
i
član
NOB
ujedno
bila
radi
Ludbreg
sekretar
na
i
aktivi-
formiranju
zadataka
Poginula
agentima
u
1943.
pred
ne-
u su-
tvornicom
nica, H r v a t i c a . O d 1942. r a d i u A F Ž . P o l o v i n o m
1943.,
među
prvim
aktivistkinjama,
odlazi
na
r a d u I s t r u . B i l a član K K K P H Ž m i n j i r a d i l a
u
AFŽ.
P a v l o v i ć Jula, r.
1913. u V r b o v l j a n i m a , k. N o v a
domaćica,
Srpkinja.
1942.
izabrana
j e z a p r e d s j e d n i c u i l e g . odb. A F Ž u s v o m selu.
1943.
odlazi
u
predsjednica
član
00
NOO
partizane.
Kot.
AFŽ,
odb.
Obi.
U
toku
AFŽ
odb.
AFŽ
i KK K P H Nova
NOB
Nova
bila
Gradiška,
Slavonija,
član
Gradiška.
P e j n o v i ć L j u b a , r . 1920. u M . J a s n o v a č i , k . G r u b .
Polje, seljanka, Srpkinja.
O d 1941. s a r a đ u j e s
N O P . 1942. p r e d s j e d n i c a j e A F Ž u G r u b . P o l j u .
K r a j e m 1942., n a k o n što j e b i l a u h a p š e n a i p o bjegla
toku
iz
ruku
NOB
Izvrš.
ustaša,
bila
je
0
NOO
odb.
NOO
Slavonija.
brost
i
odlazi
partizane.
00
AFŽ,
Virovitica,
te
član
Odlikovana
Ordenom
u
predsjednica
zasluge
Ordenom
za
nariod
za
III.
U
član
Obi.
hra-
reda.
Pekić Zorka, r. u V e l o m Ižu, k. Zadar, Hrvatica.
U č e s t v u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u od 1940. U t o k u
N O B b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž i M j e s .
NOO.
KPH
Virovitica
Polje,
toku
a
P a v l i ć R u ž i c a , r . 1925. u L i č u , G o r s k i K o t a r , r a d -
i
P e l c l - T u r k o v i ć B e š k a , r. 1911. u Z a g r e b u , n a m j e sekciji,
te
Kot.
Varaždinu.
Hrvatica.
Osijek,
u
odlazi
Varaždin
izvršavanja
ustaškim
»Tivar«
ženskoj
KPH
Aktivna
1943.
član
AFŽ
prijateljskim uporištima.
štenik,
Grub.
00
Koprivnica,
odbora A F Ž . H r a b r a i požrtvovna, nije pozna-
Slavonija,
KK
bila
kotaru
N o v a G r a d i š k a , član O b i . odb. A F Ž i Obi. N O O
sekretar
ožujku
NOB
član
žena
Kot.
AFŽ.
Stanka, r.
seljanka,
u
toku
U
k.
NOP.
Ludbreg.
Gradiška,
Od
AFŽ.
za
i
jedinstva I I . reda i O r d e n o m zasluga za narod.
lovac.
u
SKOJ Varaždin,
vala
P a v i č i ć P a v i c a , r . 1918. u V r b a n j u , k . H v a r , namještenik.
Đelekovcu,
radi
domaćica,
AFŽ
Talijani
i
KPH
u
1942.
Ludbreg,
KK
Pavičić
r.
Od
član
MK
vojno-partizanske
1935/36.
šena
bolnice.
i
bila
Aktivno
kao
i
u
na r o b i j i .
otpremljena
u
radi
u
ilegalnoj
U
ožujku
logor,
SBOTIČ
u
štampariji.
1941.
odakle
se
uhapvraća
1943. O d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e j e k a o b o l n i č a r Pavišević
Natalija
Mara,
iz
Ostrova,
k. Vinkov-
ka prošla I V .
Kasnije
radi
ofenzivu s tifusnim bolesnicima.
u
AFŽ
na
Pelješcu.
1944
odlazi
ci. 1942. b i l a j e t a j n i c a odb. A F Ž u s v o m selu.
u z b j e g u A f r i k u , i tamo vrši dužnost tajnice
A k t i v n o r a d i l a s v e d o h a p š e n j a u v e l j a č i 1945.
Crvenog
Uspijeva
pobjeći
i
dolazi
na
oslobođeni
Križa.
teri-
torij.
Penezić
Mara,
iz
Bregane,
s t v u j e u N O P od
Pavković Draga,
nica.
Radi
iz Velikog Poganca, k. Kopriv-
za N O P
od
1942.
na
organiziranju
ž e n a . 1944. o d l a z i sa z b j e g o m u V o j v o d i n u .
selu.
Krijući
partizanima
se
1943.
pred
hranu
na
k.
Pisarovina.
Uče-
i radi u A F Ž u svom
neprijateljem,
položaje
ih o k r e t a n j u n e p r i j a t e l j a .
i
nosila
je
izvještavala
�Piplović-Drača
rata
u
1941.
Ana
Daša
ženskom
Član
partizane.
maciju,
je
iz
pokretu.
MK
KPH
B i l a član
Splita.
Radi
Split.
OK K P H
P o d u n a v a c T r n i n k a , r . u S t a r o m Selu, k . P e t r i n j a
u
namještenik,
odlazi
u
stare Jugoslavije bježi pred ustašama i skriva
Srednju Dal-
se u s r p s k i m s e l i m a B a n i j e . U i s t o v r i j e m e p o -
1942.
za
zatim komesar vojne
prije
žena
Organizator
bolnice na Visu.
Srpkinja.
Odmah
po
kapitulaciji
č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P . U t o k u N O B b i l a član
Kot.
odb.
A F Ž i K K K P H z a Glinu.
P i ž i r - B u č i Z o r a , r. 1920. u Sv. I v a n u Z e l i n i . 1943.
aktivno radi za N O P .
Sakuplja pomoć
za par-
Pokrajac
Anka,
seljanka,
tizane, prenosi poštu i radi u A F Ž .
s v o m selu.
P l a v e c Jela,
početka
r.
1908.
u
radi
za
1942.
U toku
N O B bila
s
k.
Gračac,
omladinom
u
omladinski ruko-
N O O Gračac i rukovodilac polit, kursa. N o s i l a c
Spomenice
1941.
odb. A F Ž .
Pokrovac
radi
Bruvnu,
radi
vodilac i radi ujedno sa ženama. Bila član K o t .
P l a z i b a t A n a , r. 1911. u D. A n d r i j e v c i m a , k. SI.
Brod,
u
1941.
Od
seljanka.
Bila
od u s t a š a , k o j i su j o j i kuću s p a l i l i . 1943. član
je Kot.
1924.
zlostavljana
Strigovcu,
NOP.
r.
Srpkinja.
radnica.
za N O P .
Od
Do
okupacije
odlaska u
zemlje
aktivno
partizane,
ožujka
Manda,
Hrvatica.
četkom
mini.
iz
1942.
Puljena-Promine,
počinje
raditi
k.
Knin,
za N O P ,
a
po-
1943. p o s t a j e a k t i v i s t k i n j a A F Ž u P r o -
Bila
član
Kot.
odb.
AFŽ
Drniš
i
Knin.
kroj.
radnica.
1943. d v a p u t a h a p š e n a . U t o k u N O B b i l a član
Kot.
odb.
AFŽ
Slav.
Brod. 2. X.
1943. z a r o b -
Polak
Laura,
r.
1908.
u
Bijelini,
ljena od ustaša. P o s l i j e nekoliko mjeseci b j e ž i
P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu i Stran-
i
ci r a d n o g n a r o d a .
odlazi u partizane.
održavali
Plečaš Sofija,
tivno radi
k.
u
G o s p i ć , student.
P r i j e r a t a ak-
studentskom pokretu.
Za v r i j e m e
i
su
se
povremeno
U njenom
sastanci
boravili
stanu u
CK K P H
partijski
Zagrebu
i MK
KPH
funkcioneri.
1941. a k t i v n a u N O P . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e
N O B b i l a član 0 0 A F Ž i O N O O z a L i k u . N o -
i
silac
Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Spomenice
Plečko Marija,
1941.
(k. K l a n j e c ) . S N O P sarađuje od
1941. i a k t i v n o r a d i na o r g a n i z i r a n j u ž e n a . B i l a
član
00
AFŽ
Krapina.
P l e š e - J u r a s K a t i c a , r.
ćica, H r v a t i c a .
prvom
zane
Od
ilegalnom
odlazi
nizaciji
žena
Delnice.
P l e š e K a t i c a , r.
1908.
AFŽ
gdje
aktivno
kao
član
Kot.
Spomenice
tizane,
aktivno
gdje
1942.
U
parti-
u
orga-
KK
KPH
radi
odb.
i
Bila u
za
je,
pokretu,
NOP.
a
1942.
nesretnim
od p o č e t k a
odlazi
slučajem,
u
par-
poginula.
Srpkinja.
Majka
troje
pozadinskim
Ljubica
djece.
Od
po-
Naša,
r.
ustanovama.
1921.
Od 1942. r a d i za N O P .
ne.
Bila
član
Kot.
u
Odlikovana
Sušaku,
radnica.
1943. o d l a z i u p a r t i z a -
odb.
Primorje, KK K P H
AFŽ
Sušak,
Crikvenica.
00
AFŽ
1943.
od-
lazi u Istru, g d j e j e birana z a člana O K K P H
P a z i n i Obi. odb. A F Ž z a I s t r u .
Polovina
Stana,
r.
1904. u D o b r o s e l u , k.
D.
La-
p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a
AFŽ
u
odb.
NOB
svom
selu,
AFŽ
a
1943.
Lapac.
radi
aktivno
D.
na
izabrana
Kroz
za
člana
čitavo v r i j e m e
organiziranju
žena
u
NOP.
P o l j i č a n i n K a t a , r . 1887. u D .
Segetu, k. T r o g i r ,
seljanka, Hrvatica. Muž strijeljan od Talijana.
Od
P o č u ć a M i l i c a S i m i n a , i z D i v o s e l a , k . G o s p i ć , seljanka,
u
Kot.
1941.
1908. u D e l n i c a m a . Još od p r i j e
rata radi u naprednom
ustanka
u Delnicama, domapomaže N O P .
odboru
Nosilac
Polić
Hrv.
1941.
1943.,
radi
1941.
jama
sakriva partizane,
pilenja
telef.
stupova,
učestvuje u
rušenju
akci-
putova
i
dr. B i l a u odb. A F Ž . P r i g o d o m k a p i t u l a c i j e I t a -
č e t k a u s t a n k a r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a . Član
lije,
ušla
p r v o g o d b o r a A F Ž u D i v o s e l u i K o t . odb. A F Ž
vala
talijanske vojnike.
Gospić.
Isticala
v a t s k i m selima,
galnim
u
se
ile-
uslovima.
požrtvovnim
1944.
umrla
radom
partizanima
u Trogir
i
razoruža-
hr-
g d j e je radila pod teškim
s
od
tifusa.
P o p a d i ć D a r i n k a , r . 1906. u M . U l j a n i k u , k . P a krac,
seljanka.
Od
početka
1942.
sarađuje
s
N O P . I s t e godine bila član N O O i predsjednica
Počuča-Pejnović
Gospić,
Milica,
Srpkinja.
r.
U
1924.
prvim
u
k.
A F Ž u G r a h o v l j a n i m a . 1943. član j e , a k a s n i j e
ustanka
p r e d s j e d n i c a K o t . A F Ž P a k r a c , član O p ć . k o m .
Smiljanu,
danima
radi kao kurir na terenu kotara Gospić, zatim
K P H Branešci i
radi
likovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda
s
omladinom i ženama u k o t a r e v i m a Go-
spić i D. L a p a c . 1942. b i l a b o l n i č a r k a u b o l n i c i
i
1944., K o t .
Ordenom zasluga
za narod
NOO
Pakrac.
Od-
I I I . reda.
u K r b a v i c i . 1943. o d l a z i u M o s l a v i n u , g d j e r a d i
k a o č l a n K K S K O J i M K K P H . 1945. član Opć.
kom.
KPH.
Nosilac
Spomenice
1941.
P o p o v i ć - M i r i ć Borka, r.
Vojnić,
učiteljica.
1916. u U t i n j i V r e l u , k .
Aktivno
radi
za
NOP
od
�1941. B i l a član K o t . odb. A P Ž z a k o t a r V e l j u n ,
n j e z i n u su kuću p r o l a z i l i p a r t i z a n i , k o j i su pre-
tajnica Kot.
A F Ž i prosvjetni r e f e r e n t za kot.
l a z i l i n a t e r e n Ž u m b e r k a . U j e d n o r a d i n a akti-
S l u n j , k a s n i j e z a V e l j u n . U t o k u r a t a k a o uči-
v i z a c i j i ž e n a u A F Ž . 1943. p r e d h a p š e n j e m , od-
teljica
lazi
održavala
tečajeve
za
nepismene
i
po-
u
00
Popović
Sava, r.
1900.
u
svom
selu,
a
1943.
K o t . odb. A F Ž D . L a p a c .
NOB
aktivno
radi
Radi
sa
ženama
na
terenu
AFŽ,
Pokuplje.
u N e b l j u s i m a , k. D. L a -
p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a
AFŽ
partizane.
k o t a r a S a m o b o r i o p ć i n e Sv. M a r t i n . B i l a član
litičke t e č a j e v e , na k o j i m a je bila predavač.
na
izabrana
za
člana
K r o z čitavo v r i j e m e
organiziranju
žena
u
P r i c a - D o b r i n i ć A d a , r.
ca, H r v a t i c a .
1907. u Z a g r e b u , u č i t e l j i -
K a o učiteljica
skloništa
z a malu
d j e c u u Z a g r e b u , b o r i s e p r o t i v b i j e d n i h uslova
života
djece u
domu.
R a s p i s u j e ankete i vodi
b o r b u u U d r u ž e n j u u č i t e l j i c a . A k t i v n a j e u rad-
NOP.
ničkom
Popović Smilja, (k. D. L a p a c ) seljanka, Srpkinja.
ga,
pokretu.
Ognjena
Nakon
Price,
pogibije
1941.
O d 1941. r a d i a k t i v n o z a N O P . 1942. član K o t .
nastavlja ilegalnim radom.
odb.
A F Ž D.
tizane.
nica
istog
L a p a c , a 1943. p o s t a j e ' p r e d s j e d -
odbora.
Te
godine
postaje
i
Opć. k o m . K P D o l j a n i .
1944. r a n j e n a o d četni1941.
Spomenice
poginula
dru-
Split,
gdje
1942. o d l a z i u p a r -
za v r i j e m e V.
ofenzive.
član
ka.
Nosilac
1943.
njenog
odlazi u
P r o d a n i ć K a t a , r . 1912. u Sr. L a z a m a , k . V i n k o v ci.
Krajem
Bila
član
1942.
odb.
počinje
AFŽ u
sarađivati
s
NOP.
u B o b o t i , k.
Vuko-
Ostrovu.
P o p o v i ć Zorka, iz Gračaca, seljanka, Srpkinja. U
toku ' N O B aktivno radi u A F Ž .
odb. U m r l a o d t i f u s a
B i l a član O p ć .
Prodanović
var,
1943.
Slavica,
domaćica,
r.
1905.
Srpkinja.
Nakon
što
je
njen
d r u g b i o s t r i j e l j a n 1941. p o č i n j e a k t i v n o saraP o s a v e c - T e s l i ć M a r a , i z S i s k a . O d 1941. u č e s t v u j e
đ i v a t i s p a r t i z a n i m a . U s v o m selu b i l a t a j n i c a
u N O P radeći pod v r l o teškim uslovima ilegal-
i l e g . odb. A F Ž i član M j e s . N O O . O d l a z i u obli-
n o s t i u o k u p i r a n o m g r a d u . 1944. o d l a z i na oslo-
žnja
sela i
bođeni
odb.
A F Ž Vukovar.
teritorij.
Radi
kao
politički
radnik
na
organizira
žene.
B i r a n a je u
Kot.
terenu, a zatim kao učiteljica.
Pruginić
P o s t i K a t i c a , r . 1895. u O r l o v c u , k . B j e l o v a r , domaćica, Hrvatica.
pokretu.
Njen
P r i j e r a t a aktivna u radnič.
je
stan
ilegalnih sastanaka,
je
boravio
ilegalno
drug
radila
Tito.
u
služio
za
održavanje
a u više navrata kod nje
Za
cijelo
Zagrebu.
vrijeme
Nosilac
NOB
Spomenice
1941.
Poščić
iz
Veprinca,
k.
Rijeka.
Krajem
1942. r a d i l a k a o o m l a d . r u k o v o d i o c u s v o m selu.
Kasnije
postaje
prinac,
AFŽ
član
za
član
Kot.
Opć.
NOO,
kom.
KK
KPH
KPH
i
za
Kot.
Veodb.
Opatiju.
P o z n o v i j a L j u b i c a , r. 1914. u D a r u v a r u . Od 1942.
sarađuje
u
Čazmi
predsjednicu
član
radi
Opć.
i
s
Mjes.
NOP.
odb.
1943.
AFŽ.
izabrana
Kasnije
predsjednica K o t .
odb.
za
postala
AFŽ.
r.
seljanka,
za N O P .
u
Las.
Sjeničaku,
Srpkinja.
Bila član
Od
k.
Vrgin-
p o č e t k a ustanka
Opć.
odb. A F Ž
Sjeni-
č a k i s e o s k o g odb. A F Ž . Z a c i j e l o v r i j e m e N O B
isticala
Puhalović
se
u
je
r.
1916.
naprednom
upraviteljstvu
uhapšena
1944.
Okr.
aktivnošću.
u
Splitu.
P r i j e rata
studentskom
pokretu.
s još nekoliko d r u g o v a , osniva N O O pri
rizničkom
1944.
svojom
Ljubica,
sudjeluje
1942.
Ivanka,
Marta,
most,
i
zamijenjena.
komisiji
za
u
Zagrebu.
otpremljena
Radi
utvrđivanje
u
zatim
U veljači
logor
u
ratnih
odakle
Splitu u
zločinaca,
te u Z A V N O H .
Puklek
Sanda,
Organizira
radnica.
Prije
štrajk u Tvornici
rata
član
URSS.
čarapa u
Zagre-
bu, g d j e j e b i l a z a p o s l e n a . P o o k u p a c i j i nastav l j a r a d o m . 1942. o d l a z i u V a r a ž d i n i k a o r a d nica t v o r n i c e » T i v a r « radi n a v e z i i z m e đ u Pod r a v i n e i Z a g r e b a . 1943. u h a p š e n a i n a k o n mu-
P o ž e g Fanika, r. u Adlešiću, k. č r n o m e l j , radnica,
Hrvatica.
sarađuje
s
Prije
s
rata
NOP
čitavom
teritorij.
radnik
na
vana
ljom
terenu
KK
za
za
u
URSS.
9
članova
aktivno
KPH
i
narod
odlazi
na
kao
jedinstva
OdlikoII.
reda
oslo-
politički
Karlovac.
III.
čenja strijeljana.
1942.
1943.
siječnju
bratstva
zasluga
zasluga
u
od
Radi
Ordenom
Ordenom
i
obitelji
bođeni
aktivna
i
P u š t a j B a r a , r . 1920. u K o z l i k o v c u , k . J a s t r e b a r sko. U N O P u č e s t v u j e o d 1943. B i l a č l a n Opć.
NOO
OO
Klinča
AFŽ
selo,
član
Kot.
odb.
AFŽ
i
član
za Pokuplje.
reda,
Meda-
narod.
P u š k a r i ć D a r i n k a , r.
1922. u Z a g r e b u , H r v a t i c a .
Od 1938. a k t i v n a u n a p r e d n o m s r e d n j o š k o l s k o m
pokretu. R a d i s omladinom u Gorskom Kotaru.
Prevendar Ženka
k.
Samobor,
Blaženka,
seljanka.
r.
1906.
Od početka
u Drežniku,
1942. k r o z
U t r a v n j u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a b o r a c
Goransko-primorskog
odreda.
U
jesen
1942.
�radi u PK S K O J za H r v a t s k u kao predavač na
omi. kursu
Koncem
i
urednik
1942.
je
urednik
»Omladinskog borca«.
je
»Omladinske
borbe«.
R a d e l j e v i ć Kata, iz K o n a v l j a , k. Dubrovnik, radnica, H r v a t i c a . Još p r i j e rata radi u naprednom
pokretu.
1941.,
sa
svojim
kćerkama,
ilegalno
1943. r a d i u V r h o v n o m štabu N O V k a o š i f r a n t ,
radi za N O P . Bila jedna od prvih organizatora
te
žena u
rukovodilac
toga
odjeljenja u
Generalštabu
J A . I m a čin kapetana J N A . N o s i l a c
1941.
II.
Odlikovana
i III.
reda
Ordenom
i
Ordenom
Spomenice
zasluga
za
narod
i
Dubrovniku.
Korčulu,
1942.
prelazi
na
nastavlja
gdje
radom.
Dvije
za hrabrost.
R a č k i E m a , r . 1923. u M r k o p l j u , k . D e l n i c e , r a d 1942.
a koncem
bovsko.
Kotar
odlazi
u civilni M r k o p a l j s k i
1942. u l a z i u K o t .
1943-1944.
radi
u
logor,
odb. A F Ž z a V r -
00
AFŽ
za
član
KK
Gorski
jedno
vrijeme
kao
KPH
Delnice.
R a d a k o v i ć D a n i c a , r. 1920. u M o g o r i ć u , k. G o s p i ć ,
učiteljica.
Još
priključuje
u
se
učiteljskoj
pokretu
toku rata radi kao
Otočac.
1943.
dana
izabrana
stvaranju
Radaković
za
Moslavinu i
AFŽ
organizacije
r.
u
Garešnica.
Gospić
1922.
i
dana
u
Ploči,
ustanka
ženama.
Bila
Nosilac
Radaković-Žegarac
Udbina,
i
1942.
radi
k.
na
r.
akcio-
P l o č i , te
član K K
s
SKOJ i K
u
Jošanu,
Poslije
rata
k.
zavr-
šila u č i t e l j s k u školu. O d 1941. u č e s t v u j e u N O B .
Bila član i
sekretar KK
kom.
Udbina,
KPH
1944. r a d i
u
AFŽ
SKOJ i
član
kao
OK
član
sekretar Opć.
SKOJ
00
AFŽ
za
Liku.
za
Liku.
1945. p o s t a j e č l a n O K K P H i O N O O z a L i k u .
Spomenice
Radanović
radnica,
NOP.
uslovima
pirani
često
Danica,
r.
Srpkinja.
Odlazi
u
1941.
u
Selištu,
1941.
jedinicu
radi
i uskoro
k.
Glina,
aktivno
za
se v r a ć a na
namještenik,
sa
prelazi
Bila
ženama.
s
Hrvatica.
Pod teškim
oslobođenog
zarobljena
na
od
oku-
ustaša,
i
dok su je sprovodili k r o z Sinj, h r a b r o se držažala,
pjevajući
NOB
bila
AFŽ
00
partizanske
član
KK
KPH,
pjesme.
Kot.
U
toku
AFŽ
odb.
Sinj
Sinj.
R a d i č e v i ć M a r i j a , r . 1909. u M . K o p a n i c i , k . Đ a kovo, seljanka.
S a r a đ u j e s N O P o d 1942. N j e -
nom inicijativom žene i d j e v o j k e M. Kopanice,
zlatom
i
svilom
su
izvezle
zastavu
za
NOV.
U s t a š e su saznali za to i pretukli M a r i j u zahtij e v a j u ć i d a i z d a one, k o j e s u i z r a d i l e z a s t a v u ,
ona n i j e
ništa
priznala.
Radić Duka, iz Radušića, k. Knin, seljanka, Srpkinja.
Počela
raditi
početkom
1942.
na
okup-
l j a n j u ž e n a k a o član s e o s k o g o d b o r a A F Ž . K a odb. A F Ž K n i n .
R a d i ć Milica, iz Radučića, k. K n i n , seljanka, Srpkinja.
1942.
birana
za
rukovodioca
seoskog
o d b o r a A F Ž . 1944. o d l a z i u z b j e g u A f r i k u , g d j e
radi
kao
zbjega.
Radin
član
Olga,
r.
rajonskog
1926.
u
i
selu
Centralnog
odbora
Radinu,
Umag.
k.
R a d i od 1943. na o r g a n i z i r a n j u o m l a d i n e i ž e n a
u
svom
kraju.
U
prosincu
odvedena u zatvor u T r s t ,
vo radi kao član K o t .
1944.
zarobljena i
odakle bježi.
Pono-
odb. A F Ž .
Radišić Ina, iz Visa, domaćica, Hrvatica. A k t i v n o
radi
1919.
Od
Splita,
teritorij.
AFŽ
1941.
1926.
Srpkinja.
Gračac,
radila u
Spomenice
Mika,
seljanka,
Nosilac
u radu
s n i j e b i l a član K o t .
za p o m o ć p a r t i z a n i m a u
Gračac.
Od pr-
AFŽ.
nom
omladinom
i
oslobo-
NOB.
Prvih
odb.
Gospić
Gospić.
radi
Srpkinja.
NOO
iz
aktivna
ali
aktivno
odb.
Marija,
U
1941.
Mogorića, k.
Kot.
Gospiću
do
sekretar KK K P H
ustanka
u
u
omladine.
član K K K P H
Spomenice
Radaković Deva, iz
vih
školi
napredne
odlazi u
đ e n j a b i l a član i
Nosilac
Tonka,
Vrlo
i
i
kćeri
su j o j p o g i n u l e u t o k u r a t a .
Radica
nica.
Pelješac
za N O P
od
1941.
Koncem
1942.
ulazi
u
K o t . odb. A F Ž V i s . 1943. p o s t a j e član 0 0 A F Ž
za
Srednjo-dalmatinsko
otočje,
zatim
član
O
NOO.
terenski rad kao politički radnik. Bila predsjedn i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n I z v r š n o g odb. J N O F ,
član, t e t a j n i c a K o t .
Spomenice
NOO
Sjeničak.
Nosilac
Radonjić-Miranović
Uhapšena
1941.
Stranke
R a d a n o v i ć Jelena,
NOP
od početka
iz
Kapelne.
ustanka.
Aktivno
1943.
bila
radi
za
u prvom
Mara
Crnogorka,
na
Hvaru
radnog
kao
naroda.
agitator
Dobiva
di
u
ileg.
štampariji
u
Splitu
nakon
i
od T a l i j a n a , z v j e r s k i m u č e n a i
toku
je
odlazi
Kapelna
s
bila
cijelim
spaljena
selom u
N O B bila član K K K P H ,
član K o t , n a r . suda i 0 0
AFŽ.
od
nepri-
partizane.
U
član K o t . N O O ,
izbore
iz
Dal-
v r a ć a u D a l m a c i j u i n a s t a v l j a r a d o m . 1941. r a sekr.
što
za
izgon
m a c i j e za Crnu G o r u na 5 godina. I l e g a l n o se
i l e g a l n o m o d b o r u A F Ž u s v o m selu. 13. I. 1944.
jatelja,
radnica.
1940. i z a b r a n a z a č l a n a P K K P H z a D a l m a c i j u .
MK
KPH
god. robije.
pitulacije,
u
U zatvoru
kad
partizane.
Split.
se
16.
IV.
u Italiji
vraća
u
postaje
1942.
org.
uhapšena
o s u đ e n a na 18
o s t a j e do ka-
domovinu
i
odlazi
�Radošević-Matković
Delnice,
Katica,
seljanka.
U
kući
formira
zira
sakupljanje hrane
selu,
koje
prvi
je
r.
jesen
seoski
bilo
1914.
u
1941.
odbor
Liču,
k.
njenoj
u
se
Rajić
Mileva,
Srpkinja.
iz
Ostrova,
Od
1942.
k.
radi
Vinkovci,
za
seljanka,
NOP.
Početkom
čvrsto
AFŽ.
Organi-
1943. o s n i v a i l e g . odb. A F Ž u selu i o r g a n i z i r a
partizanski
za
logor u
žene za pomoć N O V . Bila član K o t .
talijansko
uporište.
odb. A F Ž
Vinkovci.
I s t e g o d i n e o d l a z i u Sušak, g d j e n a s t a v l j a i l e g .
radom.
Polovinom
radi kao
u
član
Mjes.
1942.
vraća
s e o s k o g odb.
se
u
AFŽ.
Lič,
gdje
1943. b i r a n a
NOO.
R a k a r - M a g a š i ć A n i c a , r. 1914. u Z a g r e b u , p r o f e sor, H r v a t i c a .
Društvu
Radulović Danica, r.
nica.
Tokom
1918. u P a d a l i š t u , k. D r e ž -
čitave
NOB
radila
kao
politički
radnik na teritoriju G o r s k o g K o t a r a , a najviše
u
kotaru
Na
Ogulin.
Od
1943.
bila
član
00
AFŽ
za Gorski K o t a r . M n o g o se z a l a g a l a u radu na
za p r o s v j e t u
španjolske borce.
pomoć
logorima
zane
na
radi
u
R a d u l o v i ć Z o r k a , r. 1913. u V r u č c u , k. D r e ž n i c a .
član M j e s .
Iako
majka
najaktivnijih
djece
i
Opć.
petoro
žena
odb.
djece,
Drežnice.
od u s t a š a , u
AFŽ
bila
Drež-
jedna
Ubijena
s
od
Mira,
u
Sušaku,
Od
1939.
radi
za
Pokrajinskog
odb.
NP za
a
odatle
na
Kordun.
Bila
član
OK
gdje
1942.
KPH
i
00
odje-
Odlikovana Ordenom bratstva
i jedinstva II. reda i
III.
Podgrmeč,
Polovinom
1944. r a d i u p r o s v j e t n o m
ljenju Z A V N O H .
rod
na
AFŽ.
Ordenom zasluga
za na-
reda.
dvoje
Rakić-Galić
o f e n z i v i 1944.
r.
kod
Baniju,
seljanka.
Raduna-Ban
žene.
1941. p o s t a j e član o d b o r a z a
organizacijama
A F Ž Karlovac,
nica.
sudjeluje
H r v a t s k u . K r a j e m o ž u j k a 1942. o d l a z i u p a r t i -
odlazi
suzbijanju epidemije tifusa u Drežnici.
Radila kao
sveučilištu aktivno
u naprednom studenskom pokretu, a kasnije u
Hrvatica.
1942.
o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član O K S K O J z a H r v .
Marinka,
iz
Od
aktivno
1942.
predsjednica
Mjes.
Vrgorca,
odb.
k.
radi
AFŽ,
Metković,
u
AFŽ.
Bila
član
Opć.
zatim
i K o t . odb. A F Ž , član O p ć . odb. N F i O p ć . N O O .
P r i m o r j e . P o č e t k o m 1943. o d l a z i u I s t r u i r a d i
kao
član
Obi.
kom.
SKOJ.
Ona
je
prva
žena
Raner
Katja,
r.
1900.
p a r t i z a n , k o j a je došla u I s t r u . U s i j e č n j u 1944.
vrijeme talijanske
p r i upadu
cionalni borac.
poginula
Nijemaca u
od
Gajanu,
gdje
je noćila,
neprijateljskih metaka.
telji
r a d i o d 1941. B i l a član M j e s . i K o t . odb. A F Ž .
domaćica,
raditi
rali
za
teta
Mima,
Hrvatica.
NOP.
r.
1887.
grad u namjeri
su
u
1941.
Početkom
Kada
počela
je
1943. T a l i j a n i b l o k i -
je uspjelo
teta
na stotine ilegalnih
Mima
pred
kućom
Za
s e k a o na-
sarađuje s N O P .
Član j e
je
Inic.
odb.
Početkom
AFŽ
no radila kao prosvjetni
za
1944. p r e d -
Istru.
Neumor-
radnik u kotaru K r a s
Labin.
R a n e r L e a , r. 1921. u P a z i n u , đak. 1941. p o č i n j e
raditi
na
organiziranju
omladine
i
žena.
Član
j e O b i . odb. A F Ž z a I s t r u . 1944. o d l a z i n a te-
obavi-
da ih
or-
ren kotara B u j e i U m a g , g d j e radi sa ženama.
j e s t i i t a k o spasi od z a t v o r a . U n j e n o j je k u ć i
održano
učiteljica.
Rijeci,
da uhapse na desetke
ganiziranih ljudi, n j o j
1942.
odlazi u partizane.
sjednica
i
Marija,
Pazinu,
p r v o g odb. ž e n a u P a z i n u . 1943. sa c i j e l o m obi-
Rafanelli Marica, iz Makarske, domaćica. Za N O P
Rahelić
u
okupacije ističe
Kasnije
postaje
sekr.
KK
KPH
Buje.
sastanaka, dok je
držala
stražu.
Odliko-
vana Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
R a n e r N a d a , r.
1919. u P a z i n u , u č i t e l j i c a .
Poči-
n j e a k t i v n o r a d i t i z a N O P 1942. N a O b i . k o n f e r e n c i j i A F Ž z a I s t r u 1944. i z a b r a n a z a t a j n i c u
Obi.
odbora.
Bila
član
B r i n j e , r a d n i c a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana u s t a n -
KPH
Poreč.
Jedna
je
ka
Istre.
Rajačić-Vukelić
Julka,
aktivna u N O P .
r.
1918.
Bila
u
član
Lučanima,
KK
KPH
k.
i Kot.
OK
od
KPH
Buzet
najistaknutijih
i
OK
žena
N O O B r i n j e , p r e d s j e d n i c a p r v o g K o t . odb. A F Ž
Brinje
Nosilac
i
1943.
član
Spomenice
OK
KPH
Gorski
Kotar.
1941.
R a o s Jaka, r. 1912. u V r g o r c u , k. M e t k o v i ć , r a d nica, H r v a t i c a . P r i j e r a t a a k t i v n o r a d i u U R i S S
u V r g o r c u . O d 1941. r a d i z a N O P . Z a v r i j e m e
R a j č e v i ć G i n a , r. 1912. u G o s p i ć u , u č i t e l j i c a , S r p -
rata
bila
k i n j a . B i l a učit. u G r a č a c u . U t o k u N O B član
član
00
ciju,
član i sekretar
Kot.
odb.
AFŽ
analfabetskim
bardiranja
Gračac.
tečajevima.
Aktivno
radila
Ranjena
kod
na
bom-
član
Opć.
Obi.
i
Kot.
odb.
odb.
AFŽ
za
Opć.
kom.,
član
AFŽ,
DalmaGlavnog
odb. A F Ž z a H r v a t s k u , član Obi. N O O z a D a l maciju,
Bruvna.
predsjednica
AFŽ,
Nosilac
član
KK
Spomenice
KPH
Vrgorac
i
Metković.
1941.
R a j č e v i ć S o f i j a (k. G o s p i ć ) . Od p r v i h dana ustank a r a d i u A F Ž . B i l a član K o t . odb. A F Ž G o s p i ć
i
član
1941.
00
AFŽ
za
Liku.
Nosilac
Spomenice
R a p a j i ć S o f i j a , r. 1924. u B r l o g u , k. O t o č a c , sel j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n o r a d i z a N O P .
Bila
omladinski
rukovodilac,
član
00
USAOH
�L i k a , član K o t .
Nosilac
NOO
Spomenice
i Kot.
odb.
AFŽ
Otočac.
1938.
bila
Kroz
1941.
predsjednica
sve v r i j e m e
1944.
uhapšena.
prve
ženske
N O P radila
Uspijeva
sekcije.
ilegalno.
pobjeći
i
3.
III.
odlazi
na
R a s , p o r - M i o k u š Đ u r đ a , r. 1919. u J e l e n j u , k. R i -
oslobođeni t e r i t o r i j u K a r l o v a č k o područje. Bila
j e k a , r a d n i c a , H r v a t i c a . P o č e t k o m 1942. p o č e l a
član K o t . odb. A F Ž K a r l o v a c i član O p ć . N O O
raditi
D u g a R e s a . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a
za
NOP.
Bila
mnogo
puta
hapšena
od
T a l i j a n a . N a k o n š t o j e o s l o b o đ e n a , 1944. o d l a z i
Ordenom
u p a r t i z a n e i r a d i a k t i v n o k a o član K o t .
ljom
AFŽ
Sdšak.
narod
III.
Odlikovana
Ordenom
odb.
zasluga
zasluga
Milka
Ličanka,
r.
1925.
u
Sr-
bu, k . D . L a p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . U D . L a p c u
Brač,
radi
na
reda
teren
okruga
Nosilac
Knin
Spomenice
i
postaje
1941.
Od
početka ustanka
radi
N O P . K o n c e m 1942. u l a z i u K o t .
k a o o m l a d i n s k i r u k o v o d i l a c r a d i z a N O P . 1944.
AFŽ.
III.
i
Meda-
Restović R a j k a , iz Nerežišća, k. Brač, domaćica,
Hrvatica.
odlazi
narod
za
reda.
RastoviC-Jaramaz
00
za
za hrabrost.
a
1944.
na
bila
poslana
organiziranju
u
žena
u
aktivno
za
odb. A F Ž z a
Afriku,
gdje
zbjegu.
član
Odlikovana
Rismondo Ersilia,
iz Rovinja, učiteljica, Talijan-
Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom
k a . Z a N O P r a d i o d 1943. B i l a č l a n G r a d . odb.
bratstva
AFŽ
i
jedinstva II.
reda.
u
odlazi
R a š e t a S m i l j a , r. 1923. u O r a v c u , k. D. L a p a c , seljanka,
Srpkinja.
niziranju
žena
Kot.
odb.
žena
u
KPH
D.
1941. p o č i n j e r a d i t i n a o r g a -
i
omladine.
AFŽ,
a
1943.
Glinskom
Lapac.
1942.
postaje
Nosilac
1945.
bila
Spomenice
1944.
partizane.
nakon
pogibije
Postaje
muža,
potpredsjednica
Obi. A F Ž I s t r a . ' N e u m o r n o r a d i l a n a s t v a r a n j u
bratstva j
jedinstva
Talijana
i
Hrvata.
član
radi na o r g a n i z i r a n j u
kotaru.
Rovinju.
u
član
KK
1941.
Rivoseki
Melanka,
Sudjelovala
Od
1942.
u
do
iz
Senja,
profesor,
naprednom
1943.
u
pokretu
Senju
Hrvatica.
prije
ilegalno
rata.
radi
na
okupljanju omladine, a z a t i m na o r g a n i z i r a n j u
R a š k o v i ć Jul,a, r. 1909. u L j e š t a n i m a , k. P a k r a c ,
seljanka.
1942.
bila predsjednica
A F Ž u Kričkama.
1943.
seoskog
odb.
Otočac,
Obi.
za
odb.
AFŽ
Poslije kapitulacije
Italije
odlazi u par-
član j e K K K P H N o v -
ska. I s t e g o d . o d l a z i n a p r v u k o n f e r e n c i j u A F Ž
za H r v a t s k u u
žena.
tizane i dalje radi u A F Ž .
Rnjak-Oluić
Soka,
iz
B u k o v i ć a , k . B e n k o v a c , se-
a po
povratku ulazi u
ljanka,
Slavoniju.
Organizira razne
o d 1942. B i l a član N O O i a k t i v n o r a d i l a u A F Ž .
Srpkinja.
Počela
je
sarađivati
s
NOP
akcije pod Papukom i žetvu žita u Zdencima i
okolici
radi
pod
kao
vrlo
član
teškim
KK
okolnostima.
KPH
Novska
i
Kasnije
Podravska
Slatina.
Rodica
Ljubomira
srednjoškolka
pokretu.
stanu
Raušević
Marija,
r.
1899.
u
Doropolju,
pomoćnica
UR,SS.
Učestvovala
u
demonstraci-
ileg.
ma.
hapšena
kurir
radi
i
poginuo
svog
na
Baniji.
tifusa
1943.
u
dok
revolucionarnog
bolnici
je
na
ležala
teško
Vučjaku
od
sastanci,
1941.
U
Kao
omlad.
njenom
se
raspodjeljuje
u
MK K P H .
postaje
član
U
ožujku
MK
KPH
K a s n i j e bila
1944.
Pula
obavještajni
i
odlazi
radi
u
sa
Pulu
žena-
oficir.
Često
rada.
N O V bila je borac u M o s l a v a č k o j brigadi.
četkom
Rijeci.
š t a m p a i si. U s i j e č n j u 1943. u h a p š e n a . P o s l i -
U i l e g a l n o m r a d u p o m a ž e j o j m a l i sin, k o j i j e
bio
radi
ileg.
održavaju
u
naprednom
j e k a p i t u l a c i j e v r a ć a s e u R i j e k u i p o s t a j e član
i
NOV
NOP
1917.
u
Bre-
jama i ostalim akcijama, k o j e je provodila K P .
u
r.
Saveza kućnih
žice. P r i j e r a t a bila rukovodilac
k.
Za
Neđa,
učestvuje
U
Po-
bolesna
Slavoniji,
od
Ni-
jemci su je zaklali.
R o d i ć - K o t u r A n g e l i n a , r . 1916. u V a g a n c u , k . T .
Korenica,
NOP.
seljanka.
Sakuplja
jela, hranu,
Od prosinca
1941.
radi
oružje, municiju, vojnička
lijekove
i
bila t a j n i c a Opć. N O O
dr.
za p a r t i z a n e .
za
odi-
1943.
Drežnik.
Ravnić š t e f a n i j a , r. u Lupoglavu, k. Buzet. K a o
profesor
Istri.
u
Trstu
Početkom
sarađivala
1943.
s
napušta
partizanima
službu
i
u
odlazi
R o j č e v i ć M a r i j a , i z P l a v š i n c a , s e l j a n k a . O d 1941.
radi za N O P .
1943. p o s t a j e p r e d s j e d n i c a M j e s .
u p a r t i z a n e . B i l a član 0 0 A F Ž B u z e t , član Obi.
N O O P l a v š i n a c . 1944. u h v a ć e n a od u s t a š a i na-
odb. A F Ž
kon
Istra i
Obi. N O O
stavštinu
1944. p r o č e l n i k z a p r o s v j e t u
za Istru. K r a j e m god.
i
na
jednom
sastanku
u Zametu pada neprijatelju
odlazi u K a s
u ruke.
teških
Odvedena
R o k o v - B a r a n i ć M a r i j a , r.
Zadar,
Hrvatica.
uhapšena
Julka,
r.
1893.
u
strijeljana
na
Ciglani
u
učiteljima
u Trst i ubijena.
Rendulić
mučenja
Koprivnici.
M o d r u š u , k.
Ogulin,
radnica, Hrvatica. P r i j e rata aktivna u U R S S .
i
Radi
odvedena
1923. u M a l o m I z u , k .
za ' N O P
u
od
internaciju
1941.
u
Bila
Italiju,
o d a k l e s e v r a ć a p o k a p i t u l a c i j i i r a d i k a o član
K o t . odb. A F Ž i K o t . N O O P r e k o .
�Rokov-Lukin
Marija,
r.
1921.
u
Malom
Ižu,
k.
Ružić-Kruljac
Katica,
iz
Starog
Laza,
Ravna
Zadar, H r v a t i c a . U radničkom pokretu učestvu-
'Gora, k . D e l n i c e . O d p r v i h dana u s t a n k a a k t i v -
je
no
od
1939.
1941.
bila
omladinski
rukovodilac
radi
i
pomaže
NOP.
1942.
s
mužem
i
u s v o m selu. U h a p š e n a od T a l i j a n a i o d v e d e n a
t r o j e djece odlazi u partizane. Za v r i j e m e nje-
u l o g o r . 1944. v r a ć a se iz i n t e r n a c i j e i r a d i k a o
mačke
sekretar
ranjena u obje noge i, kako nije m o g l a pobjeći,
Opć.
kom.
KPH
i
član
Opć.
NOO
Iž
R o m a c Z o r a , r. 1915. u B r e s t u , k. P a z i n , s e l j a n Od
1943.
sjednica
jeme
Ružić N e v a , i z
diti
u
1944.
omi.
organizaciji,
Za vri-
Kot.
AFŽ
AFŽ
svom
selu,
a
početkom
i K o t . odb. A F Ž K r a s .
ofenzive
zarobljena
na
Planiku
i
1.
Viševica
bila
teško
za
NOP.
r.
1914. u Z a d v a r j u ,
k. Omiš, radnica,
radničkom
Hrvatica.
pokretu.
Šestanovac,
P r i j e rata aktivna
1940.
postaje
član
Ž e n s k e r a d n e k o m i s i j e i r a d i sa ž e n a m a .
Splitu
učestvuje
u
delegaciji,
1941
koja
je
listopadu
a
1942. p o č e l a ra-
iste
zatim
u
godine
AFŽ.
radi
Bila
u
član
Pag.
Sachs M i r a ,
Hrvatica.
Rosandić Zora,
U
V.
1944. s t r i j e l j a n a .
u
logor
Paga, Hrvatica.
aktivno radi za N O P . Bila pred-
član K o t . N O O
u
na
N i j e m c i su je zarobili i ubili.
Veli.
ka.
ofenzive
od
tadanjih političkih
obrane
1900.
u
rata
Karlovcu,
učestvuje
namještenik,
aktivno
u
rad.
p o k r e t u . 1938. i z l a z i i z k a z n e n o g z a v o d a u P o žarevcu nakon izdržane kazne robije
od
2
go-
dine. 1941. p o n o v o u h a p š e n a r a d i k o m u n i s t i č k e
propagande
i
internirana
u
Lepoglavu,
zatim
u l o g o r Gospić. U b i j e n a .
građanskih stranaka tražila
saradnju
r.
Prije
na
bazi
zemlje
i
saveza
sa
Salaj M a r i j a , r.
1912. u Đ a k o v u . P r i j e r a t a ak-
S S S R . T a l i j a n i j e hapse.
Imala herojsko drža-
t i v n a u r a d . p o k r e t u . 1929. osuđena na 2 g o d i n e
nje
je
robije.
na
policiji,
najzvjerskiji
gdje
način.
su
Nakon
fašisti
mučili
kapitulacije
na
Italije
U
NOP.
toku
1944.
NOB
ileg.
uhapšena
i
radi
u
Osijeku
za
strijeljana.
v r a ć a se u d o m o v i n u i o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a
član
Obi.
odb.
Spomenice
AFŽ
za
Dalmaciju.
Nosilac
1941.
Samboliček
Slavica,
r.
1914.
Marica,
Počela
raditi
iz
za
Vlašića,
k.
Pag,
Hrvatica.
N O P poslije kapitulacije
Ita-
radnica.
Od
ničkom
Rumora
Krško,
pokretu.
Prije
na.
1939.
u
1936.
Auguštinama,
učestvuje
rata više
bila u konc.
logoru.
p a r t i z a n e . B i l a član K o t .
u
k.
rad-
puta hapše-
1942.
odlazi u
odb. A F Ž i K K K P H
l i j e . P r e n o s i l a p o š t u z a p a r t i z a n e i v r š i l a oba-
Virovitica. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za-
vještajnu
sluga za narod i
službu.
17.
siječnja
1945.
uhapšena
Medaljom
za hrabrost.
i strijeljana.
Rupčić E v a , iz L i č k o g Lešča, k. Otočac, seljanka,
H r v a t i c a . I l e g a l n o r a d i o d 1941. n a o k u p l j a n j u
žena
u
svog
kotara.
svom
selu
i
neoslobođenom
teritoriju
d o m a ć i c a . Od 1938. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u .
U p r v o j p o l o v i n i 1943. b i l a č l a n i l e g a l n o g N O O
u s v o m mjestu, a kratko iza t o g a osniva odbor
A F Ž , k o j e m u j e bila
zatim
član
Bila
je tajnica
čitavo
prvog
predsjednica.
Kot.
odb.
Iste
AFŽ
godine
Đurđevac,
odlazi u z b j e g u Vojvodinu.
Rušec Danica, r.
član
odbora
Kot.
odb.
u
Kot.
NOP u
AFŽ
NOO
Velika
1922. u L e p š i ć u , k. D u g o
Sekulić A n i c a ,
Slav.
Požega,
Ružić J o s i p a , r.
1908. u H r e l j i n u , k.
Sušak, d o -
m a ć i c a , H r v a t i c a . 1941. p o v e z u j e se s d r u g o v i ilegalnom
za
AFŽ.
radu,
pomaže
partizane,
1943.
jeljuje svu
ilegalnu
u
Mjes.
1943.
štampu
p r o v a l e , k r a j e m 1944.
član K o t .
Za
NOP.
štampe
odb.
AFŽ
i 1944. r a s p o d i -
za
Sušak.
Nakon
odlazi u partizane. Bila
odb. A F Ž K r a l j e v i c a .
Kasnije tajnica
povjerenik
prosvjete
seljanka.
Aktivno
učestvuje
u
sekretar
Gradiška i
pri
OK
U partizane
član
otišla
od
1942. u
1943.
U toku
KK K P H
i
Kot.
OK K P H
i
OO
rukovodilac
odb.
AFŽ
AFŽ
Nova
nižeg p a r t i j s k o g kursa
KPH.
sakupljanju
raspačavanju
ulazi
Sušak k a o p r e d s j e d n i c a .
na
i
student. Za N O P radi
bila
u
selu.
za
Selo.
NOB
1943.
Tuževiću.
Brinje
Gorica,
s a ž e n a m a . B i l a član K o t . odb. A F Ž D u g o Selo.
radi
svom
radila
S e d m a k - M i h a l i n č i ć S l a v a , r. 1917. u G. L u k o v c u ,
Požegi.
i
u
Brinje.
.Slav.
u
AFŽ
aktivno
teljica, Srpkinja. U p r v i m 'danima ustanka bila
v r a ć a se na t e r e n i radi
terenu kotara.
materijala
NOB
N O P o d p o č e t k a 1942. B i l a član K o t . odb. A F Ž .
1942. o d l a z i k a o b o r a c u p a r t i z a n s k u g r u p u na
ma
odbora
vrijeme
S a v i e M a r i c a , r. 1909. u P o d u m u , k. O t o č a c , uči-
Ru,pec K a t a , r. 1903. u M i h o l j a n c u , k. Đ u r đ e v a c ,
postaje
Saplaić Katica, iz Budimaca, k. Našice, seljanka.
S e k u l i ć - P o p o v i ć R u ž i c a , r. 1922. u K o r d . L j e s k o v cu, k . S l u n j , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i
za
NOP.
Početkom
1942.
postaje predsjednica
O p ć . odb. A F Ž . a u l j e t u i s t e g o d i n e p r e d s j e d nica
Slunj.
Kot.
U
odb.
IV.
AFŽ
ofenzivi
Slunj
i
član
odlazi u V I .
KK
KPH
primorsko-
�goransku
brigadu.
p o s t a j e član
silac
00
1943.
AFŽ
Spomenice
vraća
za
se
na
teren
okrug Karlovac.
i
No-
K o t . odb. A F Ž S l u n j , a 1943. o d l a z i u b r i g a d u .
Kao
teško
bolesna
vraća
se
kući
i,
po
ozdra-
v l j e n j u , r a d i k a o t a j n i c a K o t . odb. A F Ž P l a š k i .
1941.
Nosilac
Spomenice
1941.
S e r d a r š t e f i c a , r. 1920. u S i b i n j u , k. S l a v . B r o d ,
student,
Hrvatica.
prednom
stud,
Prije
rata
pokretu.
Kot.
odb.
KPH
Brod,
AFŽ
silac
Spomenice
te
Nova
član
U
na-
aktivna
Slabinjac
je
u
NOB
ljanka,
član
toku
Gradiška,
sekretar
KK
OZN-e.
No-
Mara,
r.
u
Srpkinja.
stvuje
u
NOP.
k.
Predsjednica
1941.
selu.
Radi
Petrinja,
se-
d a n a u s t a n k a učeje
svoje
prvog
odbora
AFŽ
u
vrlo
opunomoćstva
svom
Petkovcu,
Od prvih
aktivnosti
obljubljena. Bila predsjednica Opć. i član
bila
K o t . odbora A F Ž , te se isticala kao o r g a n i z a t o r
Sertić M a r i j a
seljanka,
svom
Kovačeva,
Hrvatica.
selu.
iz
Od
Početkom
Kamenice, k.
1941.
Brinje,
ilegalno
radi
1942.. u h a p š e n a ,
mučenja,
internirana
povratku,
nastavlja
u
Italiju
1943.
radom
aktivnim
B i l a član Opć. i K o t .
i nakon
do
u
žena.
1944. u m r l a od t i f u s a .
u
Po
NOP.
odb. A F Ž B r i n j e .
S l e z a k R u ž a , r. 1923. u G u d o v c u , k. B j e l o v a r . Od
1942.
aktivno
odb.,
tajnica
Inic.
Se vero vić-Mi jačino vie
k.
Ludbreg,
Milka,
domaćica,
iz
Belanovog
Srpkinja.
sela,
Za N O P
AFŽ
Varaždin.
ca, H r v a t i c a . 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e . Š i l a član
odb.
Opć.
kom.
AFŽ,
član
KPH
00
AFŽ
Kapela.
Bjelovar
Nosilac
i
član
Spomenice
1941.
član
00
Kata
Pučinica,
r.
1880.
u
Hvaru,
do-
maćica, H r v a t i c a . P r i j e rata učestvovala u mnoradničkim
akcijama
i
demonstracijama.
Aktivno
radila
na
otpremanju
Španiju.
Više
puta
hapšena.
pacije ilegalno
djece bilo
Skendžić
radila
u
dobrovoljaca
Za
Splitu.
vrijeme
Četvoro
za
okujoj
je
u partizanima.
Julika,
Srpkinja.
iz
Majka
prvog
za
Kot.
kotar
U toku
NOB
bila
Severin, t a j n i c a Opć.
odb.
Bjelovar,
Bjelovar,
član
00
član
AFŽ
i
NF.
S l i v k a P a v i c a , r. 1909. u V r a t i m a , k. D e l n i c e . Od
odb.
Škara,
dvoje
ma u
k.
borbi.
Od početka ustanka
prvog
odbora A F Ž
u
Otočac,
Sin
pomaže
svom
selu.
seljanka,
od
1941.
NOP.
1942.
okupiranom
istakla
Hrvatica.
đuje u
se u svim
akcija-
selu.
S l u k a n - J u r e c J e l k a , r.
1920. u V a r a ž d i n u , r a d n i -
P r i j e rata kao
radničkom pokretu.
član U R S S saraIste
godine
luje u velikom » T i v a r o v o m « štrajku.
sudje-
Od prvih
dana o k u p a c i j e r a d i z a N O P . U h a p š e n a i o d v e dena u l o g o r
Stara Gradiška,
a kasnije
zami-
jenjena. Odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j K a l n i k a ,
g d j e r a d i k a o član K o t .
AFŽ
i
djece.
A F Ž , a ubrzo i tajnica Mjes. N O O . K r o z
čitavo v r i j e m e N O B
ca,
Siriščević
gim
NOO
NOP.
odb.
1941. r a d i z a N O P . 1943. p o s t a j e t a j n i c a M j e s .
S i m i ć I d a , r. 1913. u K a p e l i k, B j e l o v a r , u č i t e l j i Kot.
za
radi
o d 1941. B i l a član K o t . o d b o r a A F Ž L u d b r e g i
00
radi
tajnica prvog Mjes.
i
Kot.
tajnica
NOO
Grad.
Spomenice
odb. J N O F , K o t .
Varaždin,
odb.
AFŽ
član
Grad.
Varaždin.
odb.
NOO
Nosilac
1941.
u
Član
birana
S m o l č i ć M a r i c a , r. 1913. u S t a j n i c i , k. B r i n j e , seljanka, Hrvatica.
1938. a k t i v n o r a d i u n a p r e d -
z a člana 0 0 A F Ž z a Liku. Četnici s u j e uhva-
n o m p o k r e t u u B u d a š e v u ( k . S i s a k ) . 1941. uče-
t i l i i na n a j z v j e r s k i j i n a č i n u b i l i .
stvuje
kod
gande
za narodni ustanak.
Skendžić
Štaka,
Srpkinja.
iz
Škara,
Od prvih
k.
Otočac,
dana u s t a n k a
stvuje u ilegalnom radu kao
seljanka,
a k t i v n o uče-
omladinski ruko-
v o d i l a c i u r a d u sa ž e n a m a . U h a p š e n a od č e t nika i
Skorup
s t r i j e l j a n a zajedno sa s v o j i m bratom.
Ika,
r.
1919.
u
Ričici,
k.
Gračac.
Bila
ko
sakrivanja
navrata
bila
oružja
hapšena
1942. o d l a z i u p a r t i z a n e ,
terena kotara
i
širenja
Pošto
od
propa-
je u nekoli-
ustaša,
svibnja
g d j e r a d i u A F Ž na
Sisak. K a s n i j e o d l a z i u
Slavoni-
j u i M o s l a v i n u . U t o k u N O B b i l a član 0 0 A F Ž
Moslavina, predsjednica Kot.
te
org.
menice
sekr.
KK K P H
odb. A F Ž
Dubrava.
Čazma,
Nosilac
Spo-
1941.
p r v a žena, k o j a je radila na o r g a n i z i r a n j u žena
za
N O P na neoslobođenom teritoriju lovinačke
općine.
Gračac
U
i
toku
00
NOB
AFŽ
bila
je
član
Kot.
odb.
S m o l i ć L i z a , r.
Gradskog
Lika.
sarađuje
odb.
AFŽ
III.
Dragica,
namještenik,
r.
1918.
u
Laptu,
k.
Plaški,
S r p k i n j a . P o l o v i n o m 1941. b i l a j e
27.
kao član K o t .
lazi
godine
OK
KPH
Slav
KK
KPH
Vinkovci.
Po
izlasku
iz
zatvora
ustanka
radi
u
u
AFŽ.
Plaškom.
Bila
član
NOP.
u
izabrana
za
Brod.
1942.
Slav.
odlazi
odb. A F Ž
stvovala
organiziranju
s
na k o t a r Đ a k o v o
u h a p š e n a o d u s t a š a k a o p r v a ž e n a k o j a j e učeu
S l a v . B r o d u . Od p o č e t k a
1943.
KPH.
Skorupan
1914. u
okupacije
i
član je
Brodu
u
i
ileg.
član
partizane.
Slav. Brod, zatim
radi
tajnicu
Kasnije
sa
00
ženama.
AFŽ
birana
MK
Radi
odIste
i
člana
za
člana
�Soldo Luca, iz D. Muća, k. Sinj, seljanka. A k t i v -
S t a n i ć L j u b a , r.
n a u N O B o d 1942. B i l a član seoskog- odb. A F Ž
nica,
Muć,
prosvjetnom
Kot.
NOO
Muć
i
00
AFŽ
Srednja
Dal-
lju,
S p l i v a l o P e r k a , i z Jelse, k . H v a r , H r v a t i c a . B i l a
je tajnica prvog Kot.
za kotar H v a r
i
odb.
A F Ž , član K K K P H
član r e d a k c i j e l i s t a
žena«.
Odlazi u
zbjeg u Afriku
mesar
kazališta
logora
i
»Hvarska
po
Marija,
AFŽ.
T.
r.
1910.
borbe.
Bila
Dišniku,
k.
Garešnica.
s j e d n i c a A F Ž u s v o m selu. LT t o k u r a t a n e k o puta
hapšena.
svog
»Se-
prvih
o
p o l o ž a j u žene
dana
ustanka
predsjednica
Nosilac
Kot.
Spomenice
radi
odb.
i
u
AFŽ
1941.
1941.,
s
cijelom
kada
je
zanska
grupa.
ustaša.
u
Cijelo
tvovnim
svojom
Bila
dva
vrijeme
radom.
obitelji
od
srpnja
došla
prva
parti-
Žumberak
U
puta
rata
toku
zatvarana
isticala
od
požr-
izgubila
NOB
se
muža
i d v a sina.
Srdić M i k a , iz V r h o v i n a , k. Otočac, seljanka, SrpBila predsjednica
K P H Vrhovine.
prva
preko
g o v o r i n a K r b a v s k o m poPartije,
Od
Korenica.
Bjèlopolje
Kore-
kulturno-
S t a n i š i ć Jela, r. 1889. u D a n i m a , k. J a s k a . U N O P
II.
u
opć.
1939.
T.
aktivna u
p o s t a j e ko-
1941. p o č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P . 1943. b i l a p r e d -
kinja.
radu
uputstvima
potrebi
sarađuje
liko
P r i j e rata
ljačkog kola«.
macija.
Srbić
1919. u B j e l o p o l j u , k.
Srpkinja.
Opć.
odb.
AFŽ i
član
U b i j e n a o d četnika pred očima
djeteta.
Stanojević
Jelica,
r.
1893.
ginmost, domaćica,
NOP.
Bila
u
predsjednica
Čremušnici,
zatim
Č r e m u š n i c i , k.
Srpkinja.
Od
prvog
član
Opć.
odbora
i
Vr-
1941. r a d i z a
Kot.
AFŽ
odb.
u
AFŽ
Vrginmost. Čitavo v r i j e m e N O B radila ilegalno
Sremec
Nada,
r.
1898.
u
Vinkovcima,
profesor,
na vezi.
Nosilac
Spomenice
1941.
Srpkinja. Od rane mladosti sarađuje u napred.
p o k r e t u . 1939. i z d a j e k n j i g u » N i s m o m i k r i v e « .
U
NOP
1943.
sudjeluje
odlazi
teritorij.
U
ZAVNOH
i
sa
stanci
od
prvih
cijelom
obitelji
listopadu
1943.
član A V N O J .
AVNOJ
i
dana
godine postaje urednik »Žene
knjigu
uspomene
partizanskog
iz
oslobođeni
na
puta
postaje
u
NOB
vijećnik
dnevnika«.
štampi,
a
u borbi«.
pod
Katica,
radnica,
1944. r a d i n a r a d i o -
sarađuje
Stanša
okupacije.
iste
r.
hapšena.
Anka,
iz
radnik.
»Iz
Odlikovana.
Bila
je
domaćica.
U
svibnju
psunjski
Stoja,
1941.
1942.
bolnice,
i
polit,
član
1925.
u
pred
partizanski
bolničarka
odb. N F .
r.
radi
Popoveu,
odred.
U
AFŽ
odlazi
toku
u
NOB
partizanske
'Nova
k.
organizaciji.
hapšenjem
komesar
00
u
omlad.
I.
bila
vojne
Gradiška,
ofenzive,
odbora
krajem
izbjeglica
za
1944.,
radila
Slavoniju
na
kao
član
evakuaciji
d j e č j i h d o m o v a i naroda za Mađarsku.
St.
00
AFŽ
i
član
0
NOO
1920. u
Gomirju.
prvih
odbora
Kao prva
1942.
AFŽ
u
radi na
gomirskim
postaje
član
KK K P H
za
Ogulin
i
član
NOO.
Stojaković
Draga,
Srpkinja.
selu.
iz Ljubine, k.
Dvor,
seljanka,
Bila član p r v o g odbora A F Ž u svom
K a s n i j e p o s t a j e član Opć.
odb.
A F Ž Ru-
j e v a c , član Opć. k o m . K P H R u j e v a c i p r e d s j e d nica K o t .
odb.
AFŽ
Dvor.
član
O b i . odb. A F Ž S l a v o n i j a i član O N O O . Z a v r i jeme
Više
logoru
s e l i m a , i s t e g o d i n e p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž .
1944.
Od
Bjelovar,
URSS.
u
o d ž e n a p r i k l j u č u j e s e N P 1941.
Kot.
Novska.
zatvorena
član
Stipanović Milka, r.
AFŽ i
Stambolija-Prpić
1941.
član
Bjelovar.
Z a N O P r a d i o d 1941. B i l a član Opć. i K o t . odb.
član Opć. i K o t .
G r g i n c u , k.
1930.
Izdala
naslovom:
Makarske,
u
Od
G r a d i š k a . 1943. z a m i j e n j e n a . R a d i k a o p o l i t i č k i
odganiziranju
Srzić-Dragičević
1899.
Hrvatica.
Odliko-
Stramčević
ljanka.
Jaga,
r.
u
Jelkovcu,
k.
Zagreb,
se-
Od prvih dana okupacije p o m a ž e N O P .
Njena
kuća
svega
2
kraj
šume,
kilometra
od
koja
je
bila
udaljena
neprijateljskog
uporišta
vana Ordenom za hrabrost i M e d a l j o m zasluga
Sesvete, bila je u v i j e k puna partizana, k o j i su
za narod I I . reda.
iz Z a g r e b a u t o m p r a v c u o d l a z i l i u N O V . 1942.
i 1943. u n j e n o j j e k u ć i b i l o s j e d i š t e O K K P H .
Stanić Bojana,
iz
Bračevaca,
k.
Đakovo.
Odlazi
u p a r t i z a n e 12. I X . 1942. U t o k u N O B b i l a član
Kot.
odb. Đ a k o v o
šila n i ž i
kurs
i
00
A F Ž Brod.
1943.
zavr-
AFŽ.
KK
KPH
jeme
U
i
radila
toku
Kot.
na
NOB
odb.
u NOP.
rovina.
( k . P i s a r o v i n a ) . O d 1943. u č e s t v u j e
U toku N O B bila član K K K P H
Aktivno
radila
sa
ženama
na
Pisaterenu
k o t a r a i općine Pokupsko.
Stanić Jovanka, iz Mutilića, k. Udbina, seljanka,
Srpkinja.
Strnić M a r a ,
bila
AFŽ
član
Udbina.
terenu Velike
Opć.
kom.,
Neko
Gorice.
vri-
Stupar-Sužnjević
stovcu,
1941.
k.
Ana,
r.
Kostajnica,
aktivno
radi
1920.
u
seljanka,
za N O P .
Donjem
Hra-
Srpkinja.
U toku
NOB
predsjednica A F Ž u D o n j e m Hrastovcu,
Od
bila
sekre-
�tar
Opć.
niju
i
kom.
član
menice
KPH,
tajnica
NOO
O
za
00
AFŽ
Baniju.
za
Ba-
Nosilac
Spo-
u s v i m d e m o n s t r a c i j a m a i m i t i n z i m a u Šibeniku.
Za
vrijeme
ističe
1941.
se
u
kapitulacije
sakupljanju
stare
i
Jugoslavije
skrivanju
oružja.
K o n c e m 1941. u h a p š e n a i z a t v o r e n a u l o g o r u
Supanc A n k a , r . 1895. u C i g l a n i , k . B j e l o v a r , H r vatica.
S u d j e l u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u od 1918.
Italiju.
nik,
Kapitulacijom
gdje
nastavlja
I t a l i j e vraća se u
s
radom.
1944.
Šibe-
uhapšena
1921. u h a p š e n a i osuđena na i z g o n iz Z a g r e b a .
j e o d č e t n i k a i n a k o n z v j e r s k o g m u č e n j a , ubi-
Odlazi u L j u b l j a n u i radi u sindikatu i partij.
jena.
tehnici
1929.
do
1927.,
uhapšena
z a t i m sa ž e n a m a u
i
osuđena na 2
koju izdržava u Požarevcu.
odb.
Zagorju.
godine robije,
1936. r a d i u M j e s .
Stranke r a d n o g naroda, zaini u sindikatu
i NP.
Od
okupacije organizira A F Ž .
1942. po-
Šarin A n đ a ,
iz
Široka, k.
Šibenik,
seljanka,
Hr-
v a t i c a . Z a N O P r a d i o d 1941. 1943. p o s t a j e član
Opć.
odb.
Šibenik.
AFŽ
Bila
Primošten,
među
zatim
Kot.
najaktivnijim
AFŽ
ženama
u
staje predsjednica K o t . A F Ž i radi u K o t . N O O
kotaru. Učestvovala u velikim akcijama preba-
u Z a g r e b u . 2. I I . 1944. o d l a z i u p a r t i z a n e .
civanja hrane
S u š a n j B o s i l j k a , r. 1919. u O g u l i n u . Od 1941. r a d i
maćica,
naciju, odakle se vraća poslije kapitulacije Ita-
odb.
l i j e i o d l a z i u D r e ž n i c u i D e l n i c e . B i l a na r a z -
Nova
i
dno
organizaciji
radi u
pozadinskim
funkcijama,
a
Srpkinja.
AFŽ.
Sava,
r.
Gradiška
Šegota
Grabovnici,
k.
bila predsjednica ileg.
postaje
i
član
član
Kot.
odb.
AFŽ
seoskog N O O .
uje-
AFŽ.
1915. u
NOV.
1942.
1943.
Mira,
r.
namještenik,
Svilar
za
Š e a t o v i ć S t o j a , r. 1899. u R a j č i ć u , k. N o v s k a , do-
za N O P . 1942. u h a p š e n a i o t p r e m l j e n a u i n t e r -
nim v o j n i m
s Visa
Čazma.
1911.
u
Karlobagu,
Hrvatica.
Prije
naprednim ženskim društvima.
1941.
Gradski i Kot.
odb. A F Ž i v e z a j e i z m e đ u O K
KPH
i
odb.
AFŽ
Čazma
za
i
za
predsjednicu
člana
00
Kot.
AFŽ
za
Mo-
KK
Sušaku.
KPH
Formira
Sušak,
prvi
Rijeka,
Ka-
s t a v i t . d . 1942. član j e M K K P H Sušak U h a p -
slavinu.
šena
Šaban
Primorje
na
u
1936. u h a p š e n a .
dine
birana
radi
Gospić,
aktivna
P o č e t k o m 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . I s t e g o bila
ilegalno
k.
rata
Pepica,
iz
Ličkog
Novog,
k.
Gospić,
se-
i
z a t v a r a n a po r a z n i m l o g o r i m a u I t a l i j i
i u o ž u j k u 1943. osuđena na 20 g o d . r o b i j e . Po
l j a n k a , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a p a r -
izlasku
iz
t i z a n e u s v o m selu. 1942. k a d j o j j e z a p r i j e t i l a
radom.
Bila
opasnost od hapšenja, odlazi na oslobođeni te-
tar KK K P H
ritorij.
AFŽ
morje.
hra-
Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom
Iste godine
Gospić
bro
i
00
AFŽ
poginula
u
izabrana u
za
Liku.
Širokoj
Kot.
Krajem
Kuli
odb.
1943.
prilikom
napada
zatvora
i
prosincu
1943.
Pag.
nastavlja
član
i
sekre-
S e n j i član 0 0 A F Ž z a H r v . P r i -
Nosilac
bratstva
u
član K K K P H
Spomenice
jedinstva
II.
1941.
Odlikovana
reda.
ustaša.
Šegović-Bartolac
Šandrić
Antica,
Hrvatica.
iz
Od
Betine,
početka
k.
Šibenik,
okupacije
NOP.
Odlazi u partizane k r a j e m
je
organizaciji
u
AFŽ
u
Kot.
odb.
AFŽ i
učestvuje
1942.
svom
b i l a član O p ć . k o m . K P H
seljanka,
selu.
Radila
Kasnije
T i j e s n o , član
član K o t .
u
opć.
i
mještenica,
SBOTIČ.
r.
1941.
1917.
u
Prije
rata
sudjeluje
u
Karlovcu,
na-
aktivna
udarnim
u
grupama
u K a r l o v c u . 1943. b i l a u h a p š e n a i po p o v r a t k u
iz
zatvora
davač
član
NOO.
Ivka,
Hrvatica.
na
Kot.
odlazi
na
oslob.
političkim
NOO
prosvjetnog
teritorij.
kursevima,
Karlovac,
odjela.
Nosilac
Bila pre-
član
00
AFŽ,
pročelnik
prop,
Spomenice
1941.
i
Š a r i ć A n k a V i š n j a , r. 1921. u Šibeniku, d o m a ć i c a ,
H r v a t i c a . O d 1939. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u .
1940. u č e s t v u j e n a k o n f e r e n c i j i
Dalmaciju,
Dalmaciju
a
1941.
u
Mjes. kom.
Splitu.
SKOJ i
na
savjetovanju
Iste
član
S K O J za
godine
prvog
Sjev.
žena
postaje
Šibenik
i
član
RK
KPH.
član
aktiva žena u
Šibeniku. K a s n i j e j e č l a n i l e g a l n o g G r a d .
AFŽ
za
Početkom
odb.
1943.
š e g v i ć V e s e l a , r . 1910. u P r e k u , k . Z a d a r , n a m j e š t e n i k , H r v a t i c a . Od 1934. a k t i v n a u r a d n i č k o m
pokretu.
d o b r o v o l j a c a iz
odlazi
Birana
odlazi u partizane. Bila član 0 0 A F Ž z a okrug
Nosilac
odb.
zatim
AFŽ
član
KK
KPH
i
tajnica
vrijeme
španjolskog
građanskog
Splita.
Aktivna u
Stranci rad-
n o g n a r o d a i D r u š t v u z a p r o s v j e t u ž e n e . 1942.
postaje sekretar Grad. kom. K P H , nakon čega
Šibenik,
U
rata sudjeluje u prihvatu i otpremi španjolskih
u
partizane.
za
člana
Radi
Obi.
Spomenice
kao
odb.
politički
AFŽ
radnik.
za Dalmaciju.
1941.
Kot.
Šibenik.
šelendić
Jela,
iz
Markuševca
—
grad
Zagreb.
Sarađuje s N O P od prvih dana ustanka.
1942.
Srpkinja.
ustaše j e hapse. Bila p o r a z n i m l o g o r i m a . N a -
Od 1938. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u . U č e s t v u j e
k o n i z l a s k a i z l o g o r a o d l a z i u p a r t i z a n e . 1943.
u
postaje
Šarić
Leposava,
svim
iz
Šibenika,
štrajkovima
radnica,
tekstilnih
radnica,
kao
i
predsjednica
00
AFŽ
Zagreb.
�š i l o v i ć B l a n k a , r. 1900. u C r i k v e n i c i , n a m j e š t e n i k ,
Hrvatica.
kretu.
P r i j e rata
aktivna
u
radničkom po-
S k r i v a l a i l e g a l c e , r a d i l a n a p o m o ć i špa-
njolskim
dobrovoljcima,
na
sakupljanju
NP
i
Š o b o t Z o r a , r. 1918. u Buniću, k. T. K o r e n i c a , seljanka,
Srpkinja.
rodne
pomoći
žena.
Bila
1941.
na
radi
u
odborima
organiziranju
predsjednica
Opć.
Na-
omladine
odb.
AFŽ
i
Bunić,
d r . 1942. u h a p š e n a i i n t e r n i r a n a u I t a l i j u . N a -
č l a n K o t . odb. A F Ž T . K o r e n i c a i č l a n 0 0 A F Ž
kon k a p i t u l a c i j e I t a l i j e v r a ć a se i n a s t a v l j a ile-
za Liku. Nosilac
Spomenice
1941.
g a l n i m r a d o m n a Sušaku. 1944. o d l a z i u p a r t i zane, g d j e j e bila potpredsjednica
Hrv.
Primorje
i
član
za
Šolaja
»Primorskog
00
redakcije
AFŽ
nik,
vjesnika«.
L j u b i c a , i z K n i n a , d o m a ć i c a , s a d a službeSrpkinja.
Počela
u Italiju,
Š i m i č i ć A n t i c a , r.
1906. u B a r b a t u na R a b u . P o -
č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P p o č e t k o m 1943.
ljajući hranu i m a t e r i j a l za N O V .
pitulacije
Italije
odb.
Barbat.
AFŽ
se ilegalni
izabrana
Preko
materijal
i
sakup-
Poslije ka-
za predsjednicu
njene
pošta
kuće
sjednica K o t .
odb. ' A F Ž
Šimić-Duvnjak Milka, r.
na
Mj.
Olib,
g d j e je
Rab.
i
ilegalno
1944.
odlazi
rata
aktivna
1922., r a d n i c a , H r v a t i c a .
u
Dolaskom
Splitu na
URSS
i
Stranci
okupatora
sa
nastavlja
svoja
okupljanju
postala
Šolaja
Milka,
renica,
r.
1904.
seljanka,
radi
lazi u partizane,
dionicom,
radi
g a t prateće
fašističkim
na
čete
IV.
oper.
te
oddele-
Nosilac
Spo-
1941.
1942.
u
URSS.
uhapšena
Jeka,
domaćica,
radi
s
i
Od
1941.
aktivna
u
r.
1920.
u
Srpkinja.
N O B član j e K o t .
1941.
i
k.
u
odb.
Korenica,
član j e N P .
ženama.
Bila
svom
AFŽ
Spomenice
T.
i
Ujedno
među
selu.
vatica.
boru
1942. a k t i v n o
odb.
Hrvatica.
žena
u
AFŽ,
za
za
AFŽ
član
u
AFŽ
Nosilac
Liku.
00
Spo-
ožujku
u
1942.
Zagrebu.
radi
Bila
u
Matičnom
član,
te
od-
sekretar
V . R K K P H . 3 . V I I . 1943. u h a p š e n a i u z a t v o r u
zlostavljana.
Izmrcvarenu
bacili
su
je
ustaše
k r o z p r o z o r u Z v o n i m i r o v o j ulici, g d j e j e o s t a 336.)
Prije
sekcije
iz
Bobovišća,
Aktivno
radi
B i l a č l a n seo-
1943.
k.
na
kroja-
Kot.
odb.
A F Ž , a 1944. r a d i n a V i s u , u k o m i s i j i z a z b j e g ,
član K o t .
odb.
NF
i
KK
KPH
za
Brač.
Šnidarsić-Pavlinić
Anđela,
rukovodilac
odb.
NP u
ženske
Zagre-
odlazi
sekretar
za
25.
KK
te
XII.
KPH
šef
Sjeničak
personalnog
Spomenice
hrabrost,
1941.
1941.
Ordenom
Ordenom zasluga
Bila
i
šef kancela-
KK
KPH
odsjeka
Odlikovana
bratstva
za narod
II
i
Žum-
ZAVNOH.
Ordenom
jedinstva
i
reda.
r.
1920.
u
Od
1941.
aktivno
V.
Gorici,
k . K o p r i v n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P .
U
svibnju
na
nica
1943.
odlazi
u partizane,
terenu kao politički radnik.
Kot.
tajnica
odb.
Kot.
AFŽ,
NOO
član
0
Koprivnica i
g d j e radi
Bila
predsjed-
NOO
Bjelovar,
član
KK K P H
Senj,
Hrvatica.
Koprivnica.
Špalj
Anka,
iz
Krivog
Puta,
k.
radi
Sarađuje s N O P od prvih dana okupacije. N j e -
za N O P u Odboru za pomoć logorašima, zatim
na d j e c a , pa i ono n a j m a n j e od 5 g o d i n a , s l u ž e
u
kao
Odboru
Hrvatica.
kao
š o š t a r i ć K a t a B r a n k a , r . 1913. u G a b a j e v o j g r e d i ,
Brač,
u
radi
član M j e s .
odb., t a j -
organiziranju
ulazi
SBOTIČ,
bu, č l a n k o m i s i j e z a ž e n e p r i C K K P H . U p a r -
berak,
Opć.
1913. u H v a r u , p r a v n i k , H r v a -
rata
r i j e u Štabu g r u p e Ličkih partiz. odreda i G Š H ,
i član 0 0 A F Ž .
svom mjestu.
namještenik,
materijala
odbora
tizane
KK K P H Kore-
radi za N O P .
AFŽ
Marica,
čica,
postaje
NOO
Kodana
naj-
1941.
s k o g o d b o r a A F Ž , k a s n i j e član
te
U
AFŽ
Nosilac
Škrometa
0
odb.
T.
toku
U
š k r i v a n e k M a r i c a , r. 1920. u C a g i n c u , k. Č a z m a .
nica K o t .
predsjednica
k.
prvih
1941.
Šoljan M a r i j a , r.
Kaštu,
omladinkama
nica. ' N o s i l a c
Od
Od
NOP.
strijeljana.
omladinom
aktivnijim
Šeganovcu,
S o l a r V e r a , r . 1923. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k , H r -
tica.
Škorić
na
l a n a m j e s t u m r t v a . ( V i d i k n j . I., d o k . 205, str.
Šimić Slavica, iz O s i j e k a , radnica. P r i j e r a t a bila
aktivna
Početkom
drugom
oružja,
vodni
zone.
u
član K o t .
z a L i k u i član
agentima,
bolničarka,
i
sakupljanju
s v o m selu,
menice
u
g d j e rukovodi k r o j a č k o m ra-
kao
sina
Srpkinja.
Bila
radi
žena, prenošenju
sumnjiva
radom.
dva
Knin.
radnog
ilegalno
u d i v e r z a n t s k i m a k c i j a m a . U v e l j a č i 1943., k a d
menice
NOP
oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e b i l a član K o t . odb. A F Ž
ustanka
s a n i t e t s k o g m a t e r i j a l a i dr. z a N O V i u č e s t v u j e
je
za
odakle se poslije kapitulacije I t a l i j e
vraća
partizane.
Prije
raditi
odašiljao
bilo sjedište K K K P H z a R a b i P a g . Bila pred-
naroda.
aktivno
1942. I s t e g o d i n e u h a p š e n a i o d v e d e n a u l o g o r
privatnih
namještenica.
U
kolovozu
obavještajci i prenose vijesti partizanima.
1944. o d l a z i u p a r t i z a n e u S l a v o n i j u , g d j e r a d i
I n a k o n što s u j o j u s t a š e o t j e r a l i j e d i n u k ć e r -
kao
ku u l o g o r , ona i d a l j e n a s t a v l j a r a d o m u o r g a -
službenik
Gradiška.
u
Nosilac
KK,
a
kasnije
Spomenice
u
1941.
OK
Nova
nizaciji
AFŽ.
�šperac K a t j a iz
Omiša, domaćica. P r i j e rata
ak-
Štefanac-Pintarić Anica,
r.
1919.
u Zagrebu.
Od
tivno učestvuje u radničkom pokretu. Od prvih
1941. r a d i z a N O P . 29. I . 1942. u h a p š e n a r a d i
dana ustanka radi na o r g a n i z i r a n j u žena. Bila
ilegalnog rada.
č l a n K o t . odb. A F Ž i član Obi.
lazi
macija.
Poginula
u
jesen
odb. A F Ž D a l -
1943.
kod
u
Po
Štengl-Milasinčić Fanika,
Hrvatica.
ilegalno
radi
u
skladištarka
član
Danka,
i
1905.
Splitu
AFŽ
sekr.
r.
za
ileg.
za
u
Puli.
NOP.
rejon
1941.
1943.
od-
područje.
bila
Od
naroda
jedan
i
1938.
španjolskim
je
r. u Pribiću, domaćica,
aktivna
od
u
Stranci
organizatora
dobrovoljcima.
radnog
za
Prije
pomoć
okupacije
kasnije
Dobri,
a
odb.
b i l a č l a n M K K P H K a r l o v a c . L j e t i 1942. p r e l a -
Split.
z i n a oslob. t e r i t o r i j , g d j e n a s t a v l j a r a d o m n a
AFŽ
Gradskog
l o g o r a 1944.
Moslavačko
prebaci-
vanja iz Visa na Hvar.
Špero-ženžerović
izlasku iz
partizane u
1944. p o s t a j e član r e j . N O O , t e č l a n R K K P H .
organizaciji
AFŽ.
Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda.
KPH
Umrla
Slunj.
1943.
od
postaje
tifusa
sekretar
poslije
V.
KK
ofen-
zive.
.špiljak š t e f a , r. u
tivno
učestvuje
Sisku, r a d n i c a .
u
naprednom
Od 1938.
pokretu.
ak-
U
par-
Š t e n g l V e r a , r.
1900. u R e p i š ć u , k . J a s k a .
Radi
t i z a n e o d l a z i s v i b n j a 1942. K r a t k o v r i j e m e r a d i
z a N O P o d p o č e t k a 1942. P o d s t r o g i m u s l o v i m a
u
ilegalnosti
Posavini,
Opć.
zatim
kom.
SKOJ
Slavoniju,
gdje
odlazi
u
Baniju.
Rujevac.
ostaje
Bila
Kasnije
na
član
odlazi
u
radu
do
političkom
Špirić A n t i c a , iz V o d i c a , k. Šibenik, seljanka, H r vatica.
Prije
kretu.
jala
rata
učestvuje u
naprednom
po-
Od prvih dana ustanka ilegalno radi na
održavanju
za
veza,
borce
prikupljanju
i
dr.
raznog
Bila član
Opć.
materi-
odb.
AFŽ,
Opć. k o m . K P H z a V o d i c e , K o t . odb. A F Ž i K o t .
NOO
Vodice.
terenu
sa
uspijeva
lazi
O
Oslobođenja.
12.
još
III.
1943.
desetoricom
spasiti
uhvaćena
drugova.
bijegom
sa
je
na
Jedina
samog
se
mjesta
strijeljanja.
aktivno
radi
na
okupljanju
žena
i
o r g a n i z i r a n j u o d b o r a A F Ž . P o č e t k o m 1944. odna
oslob.
NOO
teritorij
Žumberka.
Bila
član
Pokuplje.
Š t i m a c - Z m a j i ć S m i l j a , r . 1917. u S r e m . M i t r o v i c i ,
student.
Od
1935.
aktivna
u
omi.
pokretu.
U
l i s t o p a d u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o k u N O B
b i l a č l a n K K K P H N o v s k a , č l a n O b i . odb. A F Ž
Slavonija,
član
OK
KPH
Slav.
Brod,
član ka-
d r o v s k o g o d j e l j e n j a Obi. k o m . K P H i polit, rukovodilac
obrazovnog
i
partijskog
kursa.
Š t r b a c J o k a , r. 1924. u č u č e v u , k. K n i n , s e l j a n k a ,
Srpkinja.
NOP.
O d p r v i h d a n a 1941. a k t i v n o r a d i z a
Bila
kurir
i
kao
takva
naučila
čitati
i
p i s a t i . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i na t e r e n u
seljanka.
B u k o v i c e u A F Ž i o m i . o r g . 1943. p o s t a j e č l a n
P r i j e rata učestvuje u naprednom rad. pokretu.
K K i S K O J i član K o t . odb. A F Ž K i s t a n j e . 1944.
Poslije
šprljan
Ilinka,
iz
Vodica, k.
okupacije
član
Opć.
AFŽ
za
kom
aktivno
KPH
i
Šibenik,
radi
NOP.
za
Bila
b i r a n a u O b i . odb. A F Ž z a D a l m a c i j u i p o s t a j e
Opć
odb.
član K P H
predsjednica
općinu V o d i c e .
1942., k a d
bio o s u đ e n na s m r t , h r a b r o
joj
je
se d r ž a l a i n a s t a -
vila aktivnim radom. Bila delegat na I. zemaljskoj
od
konferenciji
fašista
herojski
i
u
Bos.
ubijena.
Petrovcu.
Pred
Kistanje.
muž
Uhapšena
neprijateljem
se
Štrbac M a r a ,
kinja.
žena
u
raditi
Bukovici
za
koja
Knin,
NOP
je
u
zatvoru
seljanka,
1941.
Bila
organizirano
raditi na sakupljanju žena.
jana,
držala.
iz čučeva, k.
Počela
Srpprva
počela
Uhapšena od Tali-
zlostavljana
i
otpremljena
u
internaciju u Italiju, iz k o j e se vraća po kapiŠprohar
Stanka
štenik,
Mira,
Hrvatica.
S
r.
1909.
NOP
u Trstu,
aktivno
namje-
sarađuje
od
1941. R a d i n a o r g a n i z a c i j i ž e n a i član j e M j e s .
odb.
AFŽ
Karlovac.
6.
X.
1943.
prelazi
na
oslob. t e r i t o r i j g d j e r a d i k a o t e h n i č a r k a u Štab u I V . u d a r n o g korpusa, I V . v o j n e oblasti, K K
K P H S l u n j i O K K P H K a r l o v a c . B i l a član Opć.
kom.
KPH
Slunj.
Odlikovana
Ordenom
Nosilac
Spomenice
bratstva
i
1941.
jedinstva
II.
reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda.
Š r a j e r M a r i c a , r.
domaćica,
u
-St.
Mikanovcima.
AFŽ
St.
Mikanovci,
AFŽ
Osijek.
Nosilac
Aktivno
Bila
član
radila
tajnica
O
NOO
Spomenice
za
NOP
Mjes.
i
1941.
član
Radila
odb.
00
je
u
Istri
u
kotaru
Motovun
odb. A F Ž .
v r a ć a ,se
iz
i
Crvenom
križu.
Istre
u
Kistanje
Nosilac
radi
Spomenice
1945.
u AFŽ
1941.
i
t
š t r b a c M i l e v a , r. 1916. u I v a n c u , k. K r i ž e v c i , seljanka,
Srpkinja.
Kao
saradniku
NOP
ustaše
s u j o j ubili m a j k u i d j e c u , t e s e o d t o g d a n a
nalazila
ževci,
u
ilegalnosti.
radila
stvaranju
1907. u I v a n k o v u , k . V i n k o v c i ,
Hrvatica.
tulaciji.
kao član K K K P H i član K o t .
na
odbora
Šubinski-Palfi
Obilazila
aktiviziranju
sela kot.
žena
u
Kri-
NOP
i
AFŽ.
Ankica,
r.
1914.
u
Čakovcu,
rad-
nica, H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . U t o k u
NOB
član
bila
00
tajnica
AFŽ
ževci. Nosilac
OO
Bjelovar
AFŽ
i
Kot.
S p o m e n i c e 1941.
Nova
odb.
Gradiška,
AFŽ
Kri-
�Šučur K a t a , i z Z m i j e v a c a , s e l j a n k a . Z a N O P r a d i
aktivno
i
od
1942.
tajnica Kot.
Kot.
NOO,
Bila
odb.
te
predsjednica
A F Ž , član K o t .
član
KK
KPH
i
Mjesnog
odb.
član
NF
00
i
AFŽ
Dalmacije.
T e p a v e c N e v e n k a , r.
namještenik.
naprednom
cima.
radi
kotara
sekretar
Od 1935.
učestvuje u
srednjoškolskom pokretu u Vinkov-
1941.
terenu
1917.
KK
s
omladinom
Županja.
SKOJ
Bila
Županja,
i
ženama
član
KK
t e član
na
Sušak,
među
čla-
Za vrijeme španjolskog
ilegalan
rad.
čiji
je
Vlasnik
je
organizator
izdaje
i raspačava knjige
9.
1943.
II.
zvjerskog
uhapšena,
mučenja
knjižare
i
po
a
»Nova
rukovodilac,
direktivama
13.
IV.
1943.
te
KP.
nakon
ubijena.
Tintor
Julika,
iz
D.
Žirovca,
k.
Dvor,
seljanka,
Srpkinja. Bila je jedna od n a j a k t i v n i j i h odbornica
Šupica
Draginja,
nice,
r.
seljanka,
za
1910.
majka
NOP.
nizira žene
neprijateljske
kova
i
Bila
Jezeru,
9-tero
za pomoć
za
u
Sakuplja
kroz
ke.
aktivno
KPH,
OK K P H
Brod.
radi
radi
r a t a r a d i u O d b o r u za Š p a n j o l c e . 1938. p r e l a z i
knjiga«,
r.
1908. u M e j a m a , k.
1925.
novima H r v . kazališta.
na
Šumanovac Mica,
Od
Od
1941.
odjeću,
i
radi
ofenzive
AFŽ
u
Žirovcu.
Jeseorga-
bolnici, p r o b i j a
redove
vrijeme
djece.
hranu
part,
Ličke
nabavke
se
lije-
prebacuje ranjeni-
član r u k o v o d s t v a A F Ž .
Tišma
Vaja,
r.
seljanka,
1917.
u
Đevrskama,
Srpkinja.
Od
k.
Šibenik,
dana
prvih
pomaže
N O P . U s i j e č n j u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i
sa
ženama
član
na
terenu
odb.
Kot.
AFŽ,
Bukovice.
član
1943.
KK
KPH
postaje
Kistanje,
č l a n Obi. odb. A F Ž z a D a l m a c i j u i k a s n i j e član
0 N O O Š i b e n i k . U l i s t o p a d u 1944. o d l a z i u I t a -
Šuran
Antica,
r.
1922.
u
Tivtu,
Boka Kotorska.
l i j u k a o član C e n t r . odb. z b j e g a .
K r a j e m 1942. o d l a z i u I s t r u , g d j e s e p o v e z u j e
s NOP.
P o s t a j e č l a n Obi.
omlad. rukovodstva.
Tkalčec
Regina,
r.
1894.
u
Kotoribi,
k.
Prelog,
1943. član j e O K K P H B u z e t i sekr. O K S K O J .
domaćica,
Zatim radi na okruzima Pazin, P o r e č i Rijeka,
p r e d n o m p o k r e t u . Od 1936. u n j e n o m stanu sta-
te
bila
član
00
AFŽ
tih
okruga.
Hrvatica.
Ernesta,
iz
Šibenika,
domaćica,
Hrvatica.
u
AFŽ,
1942.
zatim
O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. p o s t a j e č l a n G r a d .
odb. A F Ž Šibenik. 1944. u h v a ć e n a o d ' N i j e m a c a
Spomenice
u č e s t v u j e u nasastanci
odlazi u partizane,
kuharica
v o j n e pošte u
i
1935.
nuju ilegalci i održavaju se
1 CK K P J .
Šurić
Od
u
Cetingradu
GŠH,
i
CK K P H
g d j e radi
kao
upravnik
Josipdolu.
Nosilac
1941.
odvedena u l o g o r . N a k o n p o v r a t k a iz l o g o r a
radi u
AFŽ
i
predsjednica
šutić
Silva,
Crvenom križu.
00
za
Gradca,
iz
AFŽ
k.
Kasnije postaje
Dalmaciju.
Metković,
domaćica.
odb. A F Ž i M j e s N O O , p r e d s j e d n i c a Opć. i K o t .
odb. A F Ž , č l a n O p ć i K o t . N O O , član K o t . odb.
NF
i
član
KK
KPH.
Tambača
Ljuba,
Hrvatica.
r.
Od
od
14
AFŽ
1907.
početka
na s a k u p l j a n j u
partizana.
Po
u
AFŽ u
odlazi
Bila
u
član
Šibenik. N o s i l a c
u
zbjeg,
Ell-Shattu.
Šibeniku,
okupacije
o r u ž j a , na v e z i
1943.
godina.
odlasku
organizaciji
domaćica,
ilegalno
radi
i prebacivanju
partizane
prvog
sa
sinom
ilegalnog
Spomenice
odb.
seljanka,
1938.
8.
Gaćeše«
Srpkinja.
VIII.
u
1941.
Šamarici.
Sarađuje
odlazi
u
r.
1914.
u
Puli.
paciji sarađuje s N O P .
KPH
Slav.
NOP
od
Brod.
partizane.
tajnica
U
Kot.
odlazi
u
U
toku
1933.
prilazi
rad.
1942. član j e i l e g . M K
siječnju
NOB
odb.
A F Ž i član O b i .
1943.
bila
AFŽ
član
Slav.
Brod,
odb. A F Ž z a
Zagorje
i
radi
odlazi
KK
član
Slavoniju.
kao
u
KPH,
član
KK
00
1944.
KPH
Ivanec.
T o d o r i ć S o f i j a , r. 1921. u Z a v o d u , k. G o s p i ć . B i l a
član
prvog
odbora
AFŽ
u
svom
selu.
1943.
član j e K o t . A F Ž G o s p i ć , k a s n i j e č l a n K o t . odb.
A F Ž O t o č a c i s e k r e t a r Opć. k o m . K P H D a b a r .
Nosilac
1941.
T a r a b i ć M i l k a , r . 1907. u D o n j e m Selištu, k . G l i na,
Zora,
p o k r e t u . R a d i s v o g r a d a b i l a h a p š e n a . P o oku-
A k t i v n o r a d i z a N O P o d 1942. B i l a član M j e s .
aktivno radi u
Tkalec
Todorović
Spomenice
Marica,
1941.
r.
Gradiška, seljanka,
od
1941.
u
Kleniku,
k.
Nova
odred
»Vasilija
S
radi u
u
Aktivno
NOP
1907.
Srpkinja. A k t i v n o sarađuje
organiza-
i A F Ž u s v o m selu. N o s i l a c S p o m e n i c e 1941.
U toku
NOB
bila
član
NOO
c i j a m a NF i u A F Ž . Za v r i j e m e I V . nepr. ofenzive bila u V I I .
Kot.
lište.
diviziji.
K a s n i j e p o s t a j e član
Nosilac
Spomenice
Tomac-Benić
Donje
Se-
Barka,
r.
1915.
u
G.
1941.
Karlovac,
namještenik,
Hrvatica.
okupacije
odb. A F Ž z a D v o r , t e č l a n N O
ilegalno
u
radi
Mekušju,
Od
Karlovcu.
k.
početka
Bila
taj-
n i c a M j e s . odb. A F Ž K a r l o v a c . U s v i b n j u 1943.
Tepavac Manda,
U
prosincu
kasnije
toku
član
čitave
iz Visuća, k.
1941.
bila
prvog
NOB
član
Kot.
aktivno
odb.
Udbina,
Mj.
AFŽ
radila
seljanka.
NOO
u
Visuć,
Udbina.
AFŽ.
U
odlazi
na
oslob.
teritorij,
i
nosi
svotu novaca za postradali narod
dok.
org.
191,
str.
314.)
Na
oslob.
sobom
veću
(Vidi knj. I,
teritoriju
bila
i p o l i t , s e k r e t a r K K K P H K a r l o v a c i član
�OK
KPH
Karlovac.
Odlikovana
reda
i
Nosilac
Ordenom
Ordenom
Spomenice
bratstva
zasluga
i
1941.
jedinstva
za narod
II.
II.
Topuzović
1942.
reda.
sa
Tomac K a t a Bizerova, r.
maćica,
Hrvatica.
a
odlazi
1942.
1896., u D e l n i c a m a , d o -
1941.
u
j e m e bila bolničarka i
tim
kao
aktivno
radi
za
je
jedno
partizane, g d j e
bolesna
borac X I I I .
upućena
na
NOP,
u
iz
Slobodne
Vlasti,
k.
Aktivno
sarađuje
s 'NOP
od
Krajem
dvoje
Opć.
male
kom.
za-
pozadinu.
Polje,
bođenja
upućena
uhapšena
na
tara.
Nosilac
kao
delegat
Spomenice
drugu
žena
Titu
Gorskog
s
Ko-
1941.
člana
00
aktivno
AFŽ
radi
selu.
Medak.
u
AFŽ.
1942.
Čitavo
birana
te
vić,
seljanka.
Julija,
Bila
iz
član
vrijeme
NOB
1941.
Bačine,
Mjes.
k.
odb.
u
početka
partizane
NOB
bila
član
Kot.
odb
AFŽ
u
član
ali
predsjednica
odb.
00
U
AFŽ
AFŽ
godina
pobjeći
radom
partizane.
NOO
Iste
uspijeva
ilegalnim
Kot.
ilegalnog
Topolovici.
ustaša,
Nastavlja
odlazi
Sirnica,
Trbović
domaćica,
1941.
Tomašević-Bošković
u
i
toku
Grub.
u
iz
lipnju
NOB
bila
Polje,
član,
Virovitica.
za
Spomenice
Nosilac
toku
bila
AFŽ
od
zatvora.
1943.
T o m a š Sava, iz P a v l o v c a , k. Gospić. B i l a član prsvom
U
predsjednica
1942.
predsjednica
predsjednica
v o g odbora A F Ž u
i
radnica.
pozivom
je
djece.
KPH
odlazi
T r b o j e v i ć B o s i l j k a , r . 1920. u T o p o l o v i c i , k . G r u b .
i
konferenciju
godine
Đakovo.
K a s n i j e p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž . P r i j e osloI.
iste
Đakovo,
vri-
divizije,
rad
Kata,
seljanka.
Metko-
AFŽ,
taj-
r.
Početkom
AFŽ,
a
odb.
1907.
Srpkinja.
iste
AFŽ
u
U
Drežnici,
pokretu
1942. b i r a n a j e u
godine
postaje
Drežnice.
k.
Ogulin,
sudjeluje
seoski
predsjednica
Nosilac
Spomenice
od
odbor
Opć.
1941.
nica Opć. i K o t . odb. A F Ž i član K o t . odb. N F .
Nosilac
Spomenice
1941.
Trinaestić-Dubajić
1940.
Tomašević-Dragović
Ljubica,
r.
1913.
k. Metković, seljanka, Hrvatica.
vno radi za N O P . U toku
Bačini,
Krajem
1941.
beniku,
do
N O B bila član M j e s .
Opć.
odb.
00
NF.
Tomić
AFŽ,
član K o t .
N O O , z a t i m član
Nosilac
Danica,
r.
NOO,
Obi.
Spomenice
1911.
u
N O O , tajnica
član
odb.
00
AFŽ
AFŽ,
i
radi
u
naprednom pokretu, a od p r v i h dana okupacije
aktivno učestvuje u N O P .
štajnoj
službi,
1 matičnim
rukovodi
odborima
1942. r a d i u o b a v j e -
raznim
u
član je
odlaska
odborima
Zagrebu.
Bila
delegat
na
I.
benik
i
KPH
OK
Tomić
stići,
k.
ljanka,
Hrvatica.
nizira A F Ž .
za
više
Crikvenica,
član
Anka,
iz
s
između
O
NOO
odbornica A F Ž
i
za
i
od
Hrv.
NOO
Senj,
Hrkao
1943.
Sudjeluje
u
NOP
Primorje
i
od
1942.
član
KK
Krivi
Član je
KPH
za
odlazi
u
Od
Srpkinja.
na
član
Obi.
u
dana
selu
Put.
odb.
u
NOV
1941.
U
toku
NOB
bila
AFŽ
Perna,
AFŽ
Vrginmost
i
sekretar
1942.
član
član
i
Kot.
Opć.
kom.
Iva,
za
iz
NOP
AFŽ,
Ravča, k.
od
član
1941.
Opć.
i
Metković,
Bila
seljanka.
predsjednica
Kot.
odb.
AFŽ,
Radi
Mj.
član
odb.
Mjes.,
00
AFŽ
Opć.
i
za
Crikvenicu.
odb.
AFŽ
za
Kot.
N O O , t e član K K K P H .
Vikica,
r.
1912.
u
Drvaru.
aktivna u radničkom pokretu.
a
od
1939.
u
pronalaženju
na
Jaski
organizaciji
smještaja
dopremi
i
hrane
Jasenovcu
Crvene
za
dr.
rata
SBOTIČ,
pomoći,
španjolske
za
i
Prije
Radi u
na
dobro-
drugove u logoriU
prosincu
1941.
odlazi na teren s m u ž e m i m a l i m d j e t e t o m . P o č e t k o m 1942. v r a ć a s e u Z a g r e b , g d j e
Topuzović
Jula,
seljanka.
Od
niži
ferenciji
iz
1943.
kurs
AFŽ
Slobodne
AFŽ.
Žene Hrvatske u NOB
Vlasti,
aktivno
izabrana
1945.
32
sara-
Perna.
Tu-čkorić
Istru.
vršila
Trinaj-
ustanka
odb.
Opć.
KPH
ma
i
1914.
Odlazi
teren.
predsjednica
voljce,
Buzet
r.
prvih
partizane.
se
OK
za
u
Ši-
T r k u l j a Vasilija, r. u K a t i n o v c i m a , k. V r g i n m o s t ,
K o n c e m 1943. p r e l a z i u I s t r u g d j e p o s t a j e č l a n
KPH
AFŽ
bila
T o n k o v i ć N a d a , r . 1924. u B r i b i r u , k . C r i k v e n i c a .
Hrv.
00
Pri-
radeći
Od
konferenciji
tajnica
đ u j e s N O P . U s v i b n j u 1942. s m a l i m d j e t e t o m
Trlin
1941.
partizana.
član M j e s .
AFŽ
borbi.
K r i v o g Puta, k.
NOP
sela
se-
radi za N O P , orga-
je poginuo u
Sarađuje
vatica.
veza
O d 1941.
1944.
Sin j o j
Tomljanović
B r i b i r u , k.
1943. p o s t a j e p r e d s j e d n i c a 0 0
Primorje,
morje.
u
Ši-
1942.
Šibenik.
Ivanka,
Rijeka.
seljanka,
r.
u
krajem
AFŽ
je
hapšena.
Genoveva,
student.
organizaciji.
aktiva žena
zemaljskoj
Postaje
član
omi.
partizane
Petrovcu.
vraća
puta
Šibenika,
ilegal.
u
Bos.
Trinajstić-Širola
1929.
iz
član
1941.
Gomirju.
Bila
Vjera,
srednjoškolskoj
O d 1941. a k t i -
odb. A F Ž , M j e s . N O O , član Opć.
član O
u
radi u
Na
za
radi
prvoj
za
k.
Đakovo,
NOP.
okružnoj
predsjednicu.
Zakon-
Umrla
dana
uhapšena.
logora i
Poslije
godinu
radi kao kurir
MK
dana
KPH.
je istog
izlazi
1944.
u ilegalnost i p o s t a j e član, a p o s l i j e o r g .
MK
KPH
ustaša
i
Zagreb.
obješena
28.
u
X.
Sv.
1944.
iz
odlazi
sekr.
uhapšena
od
Nedelji.
497
�Turčinović A n đ e l k a , r. 1915. u S v . P e t r u u Šumi,
k.
Pazin.
1941.
bila
član
Mjes.
AFŽ
odb.
Za-
Udier
Marina,
r.
1922.
u
greb. Iste god. uhapšena i bila u raznim logo-
p o k r e t u , a od
1941.
r i m a do k r a j a
bila
i
kuplje,
zatim
okružnih
1943.
u
NOO
Odlazi u partizane u Po-
Istru.
Poreč,
Radila
Pazin,
u
propodjelima
Pula,
te u prop-
o d j e l u Obi. N O O z a I s t r u . B i l a č l a n Obi.
odb.
A F Ž I s t r a . O b i l a z i i s t a r s k a sela, r a d i s a žena-
Žakanju, k.
Karlovac,
u č e n i c a , H r v a t i c a . Od 1939. r a d i u o m l a d i n s k o m
uhapšena
vraća
koncem
za N O P .
odvedena
godine
v l j a radom kao
u
KPH
svibnju
logor,
Karlovac,
1942.
odakle
gdje
se
nasta-
član M K K P H K a r l o v a c .
o d l a z i na oslob. t e r i t o r i j
kom.
U
u
1944.
i r a d i k a o član Opć.
Rakovica.
ma i p i š e u » G l a s u I s t r e « , i » H r v a t s k o m l i s t u « ,
u čijoj
redakciji radi
do
oslobođenja.
U g a r k o v i ć Anica, iz Komića, k. Udbina, seljanka,
Srpkinja.
T u r i ć K a t a , r. 1901. u P e r u š i ć u , s e l j a n k a , H r v a tica.
Prije
kretom.
rata
povezuje
Poslije
se
s
kapitulacije
radničkim
stare
po-
se nalazila u neposrednoj
t e l j s k e posade. V r l o
Kot.
član
kom.
KPH.
1941.
aktivno
odb.
AFŽ
Nosilac
učestvuje
Udbina
Spomenice
i
u
NOB.
član
Opć.
1941.
Jugoslavije,
u n j e z i n o j s e kući o d r ž a v a j u p a r t i j s k i sastanci,
iako
Od
Bila
blizini neprija-
aktivno radi na sakuplja-
n j u m a t e r i j a l n e p o m o ć i z a p a r t i z a n e , d a j e oba-
Ujević
ka.
Antica,
Za
iz
Krivodola,
N O P radi
od
k.
1941.
Imotski,
Bila
seljan-
predsjednica
M j e s . odb. A F Ž , t a j n i c a i p r e d s j e d n i c a K o t . odb.
A F Ž , član K o t .
odb.
NF i Kot.
NOO.
v j e š t e n j a o k r e t a n j u n e p r i j a t e l j a i radi na mobilizaciji
omladine
predsjednicu
za
Opć.
NOV.
odb.
1943.
AFŽ
i
birana
člana
za
NOO.
1944. p o v l a č i s e n a oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e i z a brana
za predsjednicu Kot.
odb.
AFŽ
Perušić.
U l e m e k L j u b a , r . 1920. u V . P e c k i , k . V r g i n m o s t ,
seljanka
(danas
izabrana
za predsjednicu
selu
Pecka.
Opć.
Turković D r a g i c a , r. 1920. u I v a n j s k o j , k. B j e l o var.
Za
Mjes.
NOP
odb.
radi
AFŽ
od
1942.
kao
član
prvog
Ivanjska.
odb.
namještenik),
U
AFŽ
predsjednica
toku
NOB
Perna,
Kot.
Srpkinja.
seoskog
odb.
bila
u
predsjednica
član
Opć.
AFŽ
odb.
1941.
AFŽ
Vojnić,
kom.
KPH,
predsjed-
n i c a K o t . odb. A F Ž V r g i n m o s t , p r o č e l n i k z d r a v ,
odjela O N O O K a r l o v a c , član 0 0 A F Ž i J N O F
Karlovac.
Nosilac
Spomenice
1941.
T u r k o v i ć K a t a , r. 1911. u P a v l i ć a n i m a , k. Č a z m a .
Radi
od
1942.
na
organizaciji
odbora
AFŽ
u
Umičević
Mileva,
kotaru, na r a z n i m sabirnim a k c i j a m a i dr. Bila
seljanka,
član O p ć . i K o t . odb. A F Ž .
NOP.
iz
Suhomlake, k.
Srpkinja.
Bila
1942.
D.
počinje
predsjednica
Miholjac,
sarađivati
s
odb.
seoskog
i
AFŽ
član K o t . odb. A F Ž D . M i h o l j a c . I s t i č e s e s v o T u r k o v i ć Ružica, r. 1913. u Z a g r e b u , r a d n i c a , H r vatica.
Od
pokretu.
pri
Član
CK
pri
1932.
KPH,
MK
Komisije
je
radi
za
Komisije
KPH
MK K P H
aktivno
za
Zagreb,
Zagreb.
u
rad
rad
član
sa
u
RK
Polovicom
ženama
sindikatima
KPH
1941.
N P z a H r v a t s k u . U o ž u j k u 1942.
Trnje,
sekretar
je
član
OK K P H
OK K P H Pokuplje i
Spomenice
za
OK K P H
Uroić
Roza,
iz
Brlekova
sela,
k.
Zlatar.
Sara-
đ u j e s N O P o d 1941. S a k r i v a i l e g a l c e , s a k u p l j a
hranu
i
materijal
u A F Ž i t.
za
partizane,
okuplja
žene
d.
odlazi u par-
t i z a n e u Gorski K o t a r . Osnivač je i urednik lista
»Primorka«,
j i m radom na stvaranju bratstva i jedinstva.
radničkom
Hrv.
Primorje,
Zagreb.
Nosilac
1941.
Usorac-Ljubišić
Zorka
Ruža,
Koprivnica, namještenik.
r.
u
Plavšincu,
O d p o č e t k a 1942.
k.
ra-
d i k a o p o l i t i č k i r a d n i k . B i l a član K K K P H K o p r i v n i c a , član O N O O B j e l o v a r , K o t . odb. A F Ž
i N O O kotara Koprivnica.
Turza
Herta,
rodom
iz
Rume,
kroj.
pomoćnica,
H r v a t i c a . ( V i d i k n j . I , d o k . 11, str. 2 5 . )
Utvić Milka,
r.
1911.
kinja. U toku N O B
Tuškanec J a g a , r. 1911. u
maćica.
S r p n j a 1941.
odred kod
član K o t .
Gračacu,
seljanka,
Srp-
odb. A F Ž G r a č a c .
odlazi u prvi partizanski
Kalinski
U v o d i ć K a r m e l a , iz K l i s a , k. Split, domaćica, H r -
odred na Šamarici. A k t i v n o radi na organizira-
v a t i c a . O d 1941. r a d i n a o r g a n i z a c i j i o m l a d i n e ,
nju
učestvuje
AFŽ
terenu
Žabna.
S e l i m a , k. S i s a k , do-
u
aktivno radila u A F Ž kao
u
Iza toga prelazi u
sisačkom
Sanskog
Mosta
kotaru,
i
u
te
u
kotaru
Bosni
Čazma
na
u
Moslavini.
U radu v r l o
agilna.
u
karavanama,
K a s n i j e bila
Solin i
Učkar M a r i j a , iz Vodnjana. Bila tajnica K o t . N O O
Vodnjan.
i dr.
OK
član
sakupljanju
Opć.
kom.
i
pomoći
KK
KPH
SKOJ.
U z e l a c D a n i c a , r. 1913. u Ondiću, k. U d b i n a , dom a ć i c a , S r p k i n j a . Još p r i j e r a t a s a r a đ u j e s k o -
�munistiina.
U njenoj
se kući o d r ž a v a j u p a r t i j -
Vejnović Milica,
kinja.
Od
A F Ž , z a t i m član opć. N O O , član K o t . odb. A F Ž
godine
i
ženama
iz M o k r o g Polja, k.
odlazi
ski
sastanci.
Kot.
1942.
NOO
predsjednica
Udbina.
Nosilac
je
Mjes.
odb.
Spomenice
1941.
često
Uzelac-Filipović
Ljubica,
r.
1913.
u
Kasnije
naprednom
radi
U siječnju
u
pokretu
ilegalnoj
u
tehnici
Zagrebu.
MK
Zagreb.
1942. u h a p š e n a i o t p r e m l j e n a u l o -
g o r Stara Gradiška, a zatim u Jasenovac, odak l e je 15. I. 1945. z a m i j e n j e n a . U p a r t i z a n i m a
radi
na
organiziranju
Spomenice
poljoprivrede.
Nosilac
1941.
AFŽ.
nim
Od
U
početka
toku
na
okupiranom
kroz
NOB
ustanka
bila
radi
oslobođeni
Knin,
za
NOP
teritorij.
Srp-
i
iste
Radi
sa
probijajući
terenu,
neprijateljske
V e k i ć V u k a , r. 1917. u
ljanka,
u
Srpkinja.
se
redove.
svom
odb.
selu,
a
A F Ž D.
Vernic-Török
aktivno
učiteljica
u
radi
u
oslobođe-
S u v a j i , k. D. L a p a c , se-
1941.
1942.
bila
predsjednica
izabrana
za
AFŽ
člana
Kot.
Sarajevu,
pro-
Lapac.
Magda,
r.
1911.
u
f e s o r , H r v a t i c a . 1935. k a o s t u d e n t u č e s t v u j e u
naprednom pokretu. Radi u omladinskoj sekciji
Ženskog
U z e l a c K a t i c a Z i t a , r. 1900. u G o s p i ć u , u č i t e l j i c a ,
Hrvatica.
na
aktivno
Dubravama,
k . B r č k o , a g r o n o m . P r i j e r a t a u č e s t v u j e u studentskom
1943.
pokreta,
žene,
U R S S , te
u
Krajem
u
Društvu
u
za
Stranci
prosvjetu
radnog
naroda.
1941. b i l a u h a p š e n a i l i p n j a 1942.
ot-
p r e m l j e n a u l o g o r ,Stara G r a d i š k a , z a t i m 1944.
u Lepoglavu, g d j e je zaklana.
selima kotara.
V e s a n o v i ć M i l e n a , r. 1914. u Splitu, n a m j e š t e n i k ,
V a l č i ć - J a k u l i ć K s e n i j a , r.
1919. u B r n u , č e h o s l o -
Hrvatica.
P r i j e rata aktivna u
v a č k a , n a m j e š t e n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l -
naroda
Odboru
no
v o l j c i m a . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i u A F Ž .
radi
za
N O P u Karlovcu, prikuplja pomoć
i
za partizane i brine se za partizanske obitelji,
Bila
r a d i na p r o p a g a n d i i d r . 18. X I I . 1944. p r e l a z i
Spomenice
n a oslob.
teritorij
Karlovačkog područja,
radi kao tehničarka,
a kasnije kao
komesar
Veseli
Po
Grad.
iz
Raba.
Počinje
N O P k o n c e m 1942. B i l a
ra
AFŽ
Italije
u
svom
bila
1944.
sili
zatvor
otpremili
Trst,
te
u
u
logor
s
Nijemci
u
i
NOO
odb.
korpusa.
Sarađuje
grebačke
Koprivnica.
oblasti
član
za
s
Koprivnice
član
bila
Obi.
zatim
u
Ravensbriick,
oslobođena, v r a ć a se u
Nevenka,
za
iz
NOP
Banjola
od
na
1942.
tajnica
NOO
Za-
evakuaciju
djece
i
član
Gl.
odb.
V e š e r a - P o p e l a r J o s i p a , r. 1909. u S e v n i c i , k. B r e žice,
radnica,
Slovenka.
Prije
rata
domo-
Rabu,
Iste
Hrva-
godine
aktivna
u
radničkom pokretu. Radila u odborima NP i na
zbrinjavanju
ilegalaca.
U
B i l a je u
omladinskoj
zatim
Radi
od
član
(pročelnik za p r o s v j e t u ) , član
u partizane.
tica.
NOP
s u j e uhap-
vinu.
Valovičić
Nosilac
postaje
Kasnije
A F Ž Koprivnica,
Odbora
i
g d j e je p r e ž i v j e l a sve strahote tih logora smrti.
Svršetkom rata,
dobro-
zbjega u Vojvodini.
Rijeci,
Auschwitz
Kot
profesor.
kapitulacije
odb.
VIII.
oslobođenju
AFŽ
Poslije
Kot.
K o t . N O O . 22. I I I .
i
sarađivati
o d b o r n i c a p r v o g odbo-
mjestu.
blagajnica
bolnice
Stranci r a d n o g
španskim
1941.
Maja,
1943.
Anica,
pomoć
gdje
šef kance-
larije.
Valovičić
za
radila
kao
svibnju
kuharica
1943.
u
odlazi
brigadi,
a
pozadinskim
ustanovama.
po-
s t a j e č l a n M j e s . odb. A F Ž u B a n j o l u . I l e g a l n o
Vidović Jerka,
iz
Sevida, k.
Split, seljanka.
Ra-
radi na sabirnim akcijama za N O V i na orga-
dila n a p r i k u p l j a n j u m a t e r i j a l a z a p a r t i z a n e
niziranju
stalno u č e s t v o v a l a u k a r a v a n a m a z a p r e b a c i v a -
žena.
i
nje oružja i municije vojnim jedinicama. UhapV a r a d y K a t i c a , i z C v e t k o v i ć a , k . J a s k a . O d 1941.
učestvuje u N O P . Bila je jedna od prvih žena,
koja
je primala partizane,
donosila
obavještenja.
teritorij
i
radi
kao
sakupljala pomoć
1943.
prelazi
politički
radnik
i
na
oslob.
i
bolni-
čarka.
šena o d N i j e m a c a , n e p r i z n a j e , g d j e s e n a l a z e
skladišta
oružja,
iako
podvrgnuta
strašnom
m u č e n j u . O b j e š e n a 1944.
Viđak-Krstulović
maćica,
radu,
Marica,
Hrvatica.
u
svojoj
r.
Od
1900.
u
Splitu,
1926.
skriva
kući
učestvuje
ilegalce,
u
doileg.
održava
razne partijske veze, radi na prenošenju pošte
Vasić-Tomić
Marija,
r.
1917.
u
Karlovcu,
učite-
i
dr.
Za
vrijeme
ljica, Hrvatica. K a o učiteljica u Korenić Poto-
žena
ku
vih zadataka.
(k.
Bosiljevo),
okuplja
omladinu i radi
ž e n a m a . P o s t a l a j e član I n i c .
bila uhapšena
u
i nakon izlaska
obavještajnoj
službi
odb. A F Ž .
iz
sa
Nosilac
aktivna
na
okupljanju
najrazličitijih povjerljiSpomenice
1941.
1944.
zatvora radi
Karlovačkog
NOB
i na i z v r š a v a n j u
područja.
Vignjević
Radi
na
Tonka.
Od
sakupljanju
1941.
učestvuje
hrane
i
ostalo
u
NOP.
za
NOV,
�te u A P Ž na Sušaku. 1944. u h a p š e n a od s t r a n e
V l a h F r a n i c a , r. 1882. u L j u b l j a n i . Od 1897. ž i v i
N i j e m a c a i o d v e d e n a u l o g o r R a v e n s b r i i c k , oda-
u
k l e s e v r a t i l a 16. V I I I . 1945. u Sušak, g d j e na-
zila često u sukob s t a l i j a n s k i m vlastima, jer
Puli.
Majka
7-mero
djece.
Prije
rata
dola-
se u v i j e k isticala kao borac za nacionalna pra-
stavlja radom.
va.
V i l i D a r i n k a , r . 1916. u A m e r i c i , r a d n i c a , S r p k i -
Već
1941.
bila
je
prva
žena-kurir
u
Puli.
1944 j e u h a p š e n a o d N i j e m a c a , ali u s k o r o pu-
nja. P r i j e rata aktivna u U R S S u Zagrebu. Iza
štena
okupacije
ma i borbi za priključenje Istre Jugoslaviji.
odlazi
u
V.
Barnu
i
povezuje
partizanima.
K r a j e m 1942.
odlazi na
ni
U
bila
teritorij.
kom.
KPH
Kot.
odb.
toku
NOB
Drenovac,
AFŽ
član
Podrav.
KK
se
KPH
i
Opć.
tajnica
član K K K P H
i K o t . odb. A F Ž S l a v . P o ž e g a . Z a v r i j e m e N O B
završila kurs
kurs.
AFŽ,
te
niži
i
iz
zatvora.
Isticala
se
u
demonstracija-
oslobođe-
sekretar
Slatina,
s
srednji
partijski
O d l i k o v a n a s a t r i O r d e n a z a s l u g a z a na-
Vlah Marija,
S
NOP
prvog
r.
1910.
sarađuje
odbora
u
od
AFŽ
Puli,
1942.
u
zubarski
Radi
Puli
na
asistent.
osnivanju
početkom
1943.
u
kome je postala predsjednica, a kasnije tajnica.
Isticala se u borbi za p r i k l j u č e n j e I s t r e Jugoslaviji.
r o d i M e d a l j o m za hrabrost.
Vlasta Ana,
V i l j a n a c R a d o j k a , r . 1927. u B u d i m c i m a , k . N a šice, s e l j a n k a .
1943. b i l a j e p r e d s j e d n i c a M j e s .
NOO
selu.
u
maca
svom
je
odlazila
U
toku
većina
kotareva Valpovo,
NOB
ljudi
preko
u
Budi-
partizane
Osijek i Vukovar.
s
Događalo
se da je u t o k u n o ć i d o l a z i l o u s e l u i do
100
p a r t i z a n a , k o j e j e R a d o j k a r a z m j e š t a l a p o kućama,
brinula
se
za
guravala kurire, koji
ma.
njihovu
su
prehranu
i
osi-
ih v o d i l i k p a r t i z a n i -
1943. b i l a u h a p š e n a od N i j e m a c a , a 1944.
oslobođena.
r.
1903.
u
U N O P sarađuje od
Puli,
radnica, Talijanka.
1942. R a d i n a
organizira-
n j u r a d n i c a T v o r n i c e d u h a n a i s a k u p l j a n j u pomoći
za
partizane.
Član
I s t i c a l a se u b o r b i
je
Grad.
odb.
APŽ.
za s t v a r a n j e b r a t s t v a i j e -
dinstva između H r v a t a i T a l i j a n a i za priključenje
Istre
Vojinović
Jugoslaviji.
Joka,
r.
1902.
u
Bruvnu,
k.
Gračac,
d o m a ć i c a , S r p k i n j a . O d 1941. u č e s t v u j e u N O B .
K r a j e m 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a A F Ž u M a z i n u ,
a 1942. član N O O , i k a s n i j e č l a n K o t . odb. A F Ž
G r a č a c . J e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a u k o t a r u .
Nosilac
Spomenice
1941.
V i n c e k V e r a , i z M a r k o v o g p o l j a , k . S e s v e t e . 1942.
radi
u
ilegalnoj
štampariji
OK
KPH
Zagreb,
Vostrel
Ana,
r.
1904.
u
Brestovcu,
k.
Daruvar,
b r i n e se za i l e g a l c e , k o j i su o d s j e d a l i u n j e n o j
Č e h i n j a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a N O P u selu
kući
Čemernici
i
dr.
U
lipnju
1943.
odlazi
sa s v o j a
tri
(k.
Virovitica).
sina n a p o l u o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j M o s l a v i n e , g d j e
nije
radi
v r i j e m e radila aktivno
na
kulturno-prosvjetnom
polju
kao
član
postojao
odbor
k a z a l i š n e d r u ž i n e . 1944. č l a n j e Opć. k o m . K P H
pomoć partizanima.
u
žavali
AFŽ
Ivanić
Kloštru.
Poginula
u
borbi
s
usta-
šama.
ileg.
Iako
u
na
toku
kroz
okupljanju
U njenoj
sastanci,
u
selu,
dolazili
kući
NOB
čitavo
žena
su
politički
se
za
odr-
radnici,
o d r ž a v a l e r a z n e v e z e i d r . 1944. b i l a član N O O
grada Virovitice. Z a v r i j e m e V I I . o f e n z i v e pre-
Vinovrški Mara,
r.
1919. u V .
E r j a v c u , k. K a r -
šla s
narodom
u
Mađarsku.
l o v a c , H r v a t i c a . O d 1943. a k t i v n o r a d i n a osnivanju
NOO
opć.
Jaškovo.
1944.
član
je
odb.
V r a č a r Milka, iz M e k i n j a r a , k. Udbina, seljanka,
i
00
AFŽ
za
Srpkinja.
okrug Karlovac.
V i n t e r š t a j g e r L j u b i c a , iz Jaske. U N O P učestvuje
od
zira
1941.
Prima
prebacivanje
teritorij.
kurire
raznog
i
ilegalce
materijala
Radi pod vrlo teškim
i
organi-
na
oslob.
i l e g a l n i m uslo-
U
KK
NF
Udbina
KPH
toku
NOB
i
bila
1944.
član
KK
sekretar
SKOJ,
KK
KPH
Žumberak.
Vraneš
Milija,
seljanka,
AFŽ.
r.
1906.
Srpkinja.
Bila
u
Vodoteču,
Od
član K o t .
1941.
odb.
k.
Brinje,
aktivno
radi u
AFŽ
Brinje.
v i m a , j e r j e u J a s k i bio s m j e š t e n j a k u s t a š k o talijanski
garnizon.
V r a n e š M i l k a Rabatina, r. u Vodoteču, k. Brinje,
seljanka.
Viskić
Polda,
iz
Gradca,
k.
Metković,
seljanka.
Z a N O P r a d i a k t i v n o o d 1942. B i l a t a j n i c a M j .
odb. A F Ž , t a j n i c a M j e s . N O i član Opć. i K o t .
AFŽ.
Od
1941.
radi
aktivno
u
odboru
NP
i sa ž e n a m a . U t o k u N O B b i l a član Opć. i K o t .
odb.
AFŽ
Brinje.
Vranešević Janja,
Brod, seljanka
r.
1920.
u C i g l e n i k u , k.
Slav.
( s a d a u č i t e l j i c a ) . O d 1941. radi
z a N O P . U t o k u N O B b i l a član K o t . A F Ž i O O
Višek
Alojzija,
Hrvatica.
P r i j e rata učestvuje u
AFŽ
r a d n i č k o m p o k r e t u u Z a g r e b u . 1941. r a d i u ile-
član
galnoj
kurs A F Ž
štampariji.
Slav.
KK
Brod,
KPH
i
sekretar
Slav.
Brod.
Opć.
1943.
kom.
KPH
završila
srednji partijski kurs u
i
viši
Slavoniji.
�V r a n e š e v i ć M i l k a , r . 1921. u N o v i m D v o r i m a , k .
Klanjec,
student,
organiziranju
kotaru.
Srpkinja.
narodnog
Listopada
1941.
ustanka
1941.
(k.
vraća
radi
na teren,
Od
Baniju,
a
gdje
kraja
1943.
na
odlazi
grupu na Čerkezovcu
dinom.
učestvuje
u
Dvor)
1942.
sa
izabrana
ali uskoro
je
za
gladnjelu
djecu u
zbjeg. Nosilac
i
OK
se
omla-
KPH
tajnicu
Vučković
radi
pripremanju
1941.
narodnog
odlazi
1941.
borac,
a
zatim
na
osnivanju
u
(k.
Našice).
Od
NOP.
U
proljeće
1943,
neprijateljske
odbora
predsjednica
četu.
AFŽ.
Opć.
silac
Spomenice
u
prosincu
je
kotaru
radi
toku
je
odlazila
u
raznih
Vuga
Kata,
trinja,
od
r.
1941.
zaciji
U
u
Velikoj
Srpkinja.
toku N O B
član
Našice. N o -
1941.
Vujaklija
Kata,
Srpkinja.
iz
Čavlovice,
AFŽ,
a na p r v o j
B r i n j u , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i u B r i -
1942.
za člana
u
Ogulinu,
na
NOP
k.
Pe-
učestvuje
radi
u
organi-
učiteljica
Baniju
k.
Dvor,
Okružnoj konferenciji
1942.
izabrana
Zem.
Centr.
seljanka,
od n a j a k t i v n i h žena u
općini Ž i r o v a c . N a p r v o j
1895.
uporišta
Gradusi,
U
aktivno
Bila je jedna
u
r.
neprijateljska
AFŽ.
za
Anča,
S l a v o n i j u ona j e i z
zadataka.
1904.
seljanka,
AFŽ
Vučetić
vrijeme
NOB
Orahovica,
O p ć . k o m . K P H i član K o t . N O O
aktivno
za
Ora-
Najprije
U
NOO
ofenzive na
1941.
v e z l a p a r t i z a n i m a puna kola r a z n o g m a t e r i j a l a .
Često
U
našičkom
sprema u
sela Budimaca, kroz neprijateljske redove, pre-
sudjeluje
ustanka.
u partizansku
bila
bila
Srpkinja.
ih
AFŽ
00
1915. u K o k o č a k u , k.
domaćica,
ili
Zorica,
za
izvršavanje
hovica,
dom
za
z a B a n i j u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941.
V u č e n o v i ć J a g o d a , r.
dječji
S p o m e n i c e 1941.
dvorskom
partizansku
ženama
član
u
konf.
odb.
za
u
člana
Bos.
00
Petrovcu
A F Ž Jugoslavije.
n j u . U s t a š e j e h a p s e i o t p r e m a j u u l o g o r , odakle
zamijenjena
1942.
Tada
radi
na
oslobođe-
V u j a k o v i ć M i l k a , r . 1919. u P o d b r đ a n i m a , k . K o stajnica, učiteljica, Srpkinja. Učestvuje u N O O
nom teritoriju kao učiteljica i u A F Ž .
i a k t i v n o r a d i u A F Ž od 1942.
Vučković
Ana,
r.
1917.
u
Srpskim
Moravicama.
Od 1941. a k t i v n o u č e s t v u j e u N O P . 1942. o d l a z i
Vujanić-Slavić A n k a , r. u K r č e v u , k. K o s t a j n i c a ,
u p a r t i z a n e . B i l a član k o t . odb. A F Ž V r b o v s k o
seljanka,
i 00 A F Ž za Gorski Kotar.
i r a d i u A F Ž od 1941.
Vučković
Angelina,
r.
1910.
u
Cvijanović
Brdu,
k . S l u n j , s e l j a n k a . O d p r v i h dana u s t a n k a radi
za N O P . Aktivna kao
bila
zarobljena
od
član N O O
ustaša
i
i AFŽ.
zvjerski
1944.
mučena,
Vujanović-Zdelar
đuje
u
s
NOP.
ma.
sekretar
Ordenom bratstva
i
je-
Živka,
r.
učestvuje
1914.
u
u
NOP
Kapelni,
k.
1943.
osniva
ilegalni
odbor A F Ž
S u h o m l a c i , a a k t i v n o r a d i i u o k o l n i m seli-
ali j o j u s p i j e v a k a s n i j e pobjeći. N o s i l a c SpomeOdlikovana
Aktivno
D . M i h o l j a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1942. s a r a -
nice
1941.
Srpkinja.
U
toku
NOB
bila
kom.
KPH
Opć
član
u
Kot.
i
00
AFŽ,
Crncu.
dinstva I I . reda i M e d a l j o m za hrabrost.
V u j č i ć A n k a , r . 1918. u V e l j u n u , k . V o j n i ć , stuV u č k o v i ć M a r t a , r . 1887. u S r p s k i m M o r a v i c a m a .
Od
1941.
luje u
zajedno
NOP.
zane,
gdje
četiri
sina
sin p o g i n u o .
ski l o g o r ,
radi
sa
vraća
se
već
jedna
Kad
i
djecom
1942.
nalazila
kćerka,
prelazi
u
od
Jasenak
Poslije
u svoje
selo
i
sudje-
odlazi u parti-
su T a l i j a n i
ženama.
se
mužem
U proljeće
su
i
s
njezina
kojih
napali
i
djeca,
je
jedan
partizan-
Drežnicu,
kapitulacije
nastavlja
s
gdje
Italije
aktivnim
dent, S r p k i n j a . 1940. a k t i v n a u n a p r e d n o m studentskom pokretu.
dunu,
na
Od okupacije radi
prikupljanju
oružja
i
na
Kor-
organiziranju
b o r b e n i h d e s e t i n a . U r u j n u 1941. o d l a z i u o d r e d
» Š l i v n j a k « na Kordunu.
KK
KPH,
OK
KPH
U t o k u N O B b i l a član
Karlovac,
OK
KPH
Hrv.
Primorje, O K K P H Pokuplje, O K K P H Zagreb,
u
istim
AF.?-
okruzima
Nosilac
član
okružnih
Spomenice
organizacija
1941.
radom.
V u j n o v a c R e z a , r.
Vučković-Polović Mila,
Vojnić,
je
seljanka,
seoskog
odb.
r.
1906. u
Srpkinja.
AFŽ
Velika
i
povo,
1941.
Krajem
A F Ž na sakupljanju hrane i
Mala
U toku N O B bila predsjednica Opć.
član
Crkvina.
odb. A F Ž ,
seljanka.
gestapovaca
mučenju,
predsjednica
liko
Veljun,
predsjednica
KK K P H
i
neprijat.
ofenzive
nje i
šte.
odb.
Kot.
NOO
AFŽ,
00
AFŽ
Vojnić.
svojim ramenima
KK
KPH
Karlovac,
Za
organizira žene
n j e g u ranjenika kao
Na
član
član
vrijeme
za
promrzlu
i
aktivna u
bila
najzvjerskijem
priznala.
oslobođena.
Radi u
1944. u h a p š e n a od
podvrgnuta
ali ništa n i j e
mjeseci
stavlja
i
NOP.
odjeće, na raspa-
Vraća
N a k o n nekose
kući
i
na-
radom.
IV.
spašava-
i dječje prihvatilinosi
1943.
č a v a n j u š t a m p e i d r . 1. V.
č l a n O p ć . N O O , član O p ć . k o m . K P H G . S k r a d ,
Kot.
1908. u P e t r i j e v c i m a , k . V a l -
S k r a d u , k.
G.
iz-
Vujnović-Milković
Hrvatica.
1942.
i
član
postaje
Luca,
iz
odlazi
Kot.
na
odb.
Smiljana,
k.
oslobođeni
AFŽ
za
Gospić,
teritorij
Gospić.
Za
�vrijeme
na
čitavog N O B
neoslobođenom
aktivno
radi
sa
ženama
teritoriju.
ljeta
1941.
do
jeseni
1942.
bila kurir
između
H r v a t s k o g P r i m o r j a i Z a g r e b a . O d v e l j a č e 1942.
bila član K K K P H z a N o v i V i n o d o l i K K K P H
Vukadin
Za
a
Manda,
iz
Vrbnika,
N O P počela raditi u
1943.
odlazi
u
k.
Knin,
drugoj
partizane,
seljanka.
polovici
gdje
je
1942.,
bila
član
za C r i k v e n i c u , a od k o l o v o z a do p r o s i n c a 1943.
član O K K P H , t a j n i c a
00
A F Ž Hrv.
Primorje
i K o t . odb. A F Ž . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. O d l i -
K o t . odb. A F Ž K n i n , a k a s n i j e t a j n i c a 0 0 A F Ž
kovana
z a o k r u g K n i n i član K o t . N O O K n i n . I s t i c a l a
Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Orde-
se u r a d u sa ž e n a m a P r o m i n e i B u k o v i c e .
nom zasluga za narod I I I . reda.
Vukasović Koviljka,
r.
1913. u J a s e n a š u , k . V i -
r o v i t i c a . 1941. r a d i z a N O P u K u s o n j i m a . 1942.
odlazi
u
mesara
partizane.
i
kurs
polit,
ko-
radi u požeškom kotaru u A F Ž .
Vukelić-Lipovska
kotar
Završava
Milka.
Pisarovinu.
kurseve
za
kurseve
Krajem
Radi
sa
aktivistkinje
1943.
i
u
održava
analfabetske
za žene.
zasluga
za
narod
II.
reda,
Z a g o r a c V e d a , r . 1914. u š i š i n c u k r a j S i s k a , e k o n o m i s t , H r v a t i c a . Od 1934. a k t i v n o r a d i u naprednom
napose
odlazi
ženama,
AFŽ
Ordenom
studentskom
pokretu
naprednim
ženskim
u
redakcije
»ženskog
u
Zagrebu,
a
Bila
član
1938-1939.
svijeta«.
org.
član
j e ž e n s k e k o m i s i j e p r i C K K P H . 1941. r a d i ilegalno
na
Sušaku,
a
sarađuje
u
1943.
00
g d j e j e b i l a član
AFŽ
redakciji
odlazi
u
partizane,
za Hrv.
Primorje i
»Primorke«
i
»Žene
u
borbi.
Vukelić Mara,
vatica.
iz
Od
Alama, k.
1942.
radi
Senj, domaćica, H r -
na
organiziranju
žena.
U s t a š e je hapse i o t j e r a j u u logor. Po kapitulaciji
Italije
ženama
do
vraća
se
u
svoje
selo
i
radi
sa
Zahtila
Anđelka,
b i l a član K o t .
oslobođenja.
kasnije
Vukić
Filka
Iako
su
one
i
Mara,
ustaše
iz
Koritnje,
svakog
su uspješno
r.
dana
k.
u
Sv.
Bartolu-Vinež,
član
odb. A F Ž i K o t . N O O L a b i n , a
KK
KPH.
Karlovac.
upadale
održavale vezu
1923.
k . L a b i n . A k t i v n o r a d i z a N O P o d 1943. 1944.
u
selo,
s Karlovcem,
prebacivale drugove u partizane i davale
oba-
vještenja o neprijatelju za cijelo v r i j e m e N O B .
Z a s t a v n i k o v i ć K r u n k a , r. 1920. u Z a g r e b u , n a m j e štenik,
Bila
Hrvatica.
član
Od
1941.
rajonskog
učestvuje
odbora
NP
u
u
NOP.
Zagrebu.
U h a p š e n a u s r p n j u 1942. i p o s l i j e d v a m j e s e c a
z a m i j e n j e n a . U p a r t i z a n i m a b i l a član K o t . odb.
Vukmirović Dragica, iz
renica,
seljanka,
Bijele Rijeke, k. T.
Srpkinja.
Za
NOP
Ko-
radi
od
1941. B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž K o r e n i c a i član
Opć.
kom.
KPH
Plit.
Ljeskovac.
U
radu
A F Ž z a S l u n j i O t o č a c . O d l j e t a 1943. t a j n i c a
0 0 A F Ž B j e l o v a r . U r u j n u 1944. r a d i u U p r a v nom
odjelu
ZAVNOH.
vrlo
požrtvovna.
Zastavniković
Vukmirović
Štaka,
r.
1923.
u
G.
Babin
Potoku,
k. O t o č a c . Od 1930. ž i v i u š u š n j e v c i m a , k.
Brod,
seljanka.
svojoj
kući
1941.
hrani
povezuje
i
liječi
se
bolesne
s
SI.
NOP.
U
partizane,
Marica,
predni
radnički
nju ilegalne
ma
u
član j e K o t .
odb. A F Ž z a
u
Hrvatskoj.
S l a v . B r o d . 10. I V . i s t e g o d i n e p r e d h a p š e n j e m
hovnog
skače kroz
prozor i bježi u partizane.
za
omladinom
kao
član
KK
r.
1914.
Radi
s
SKOJ.
pokret
štampe.
zamijenjena
1943.
1896.
u
Rumi,
namje-
i
radila
na
raspačava-
1941. k a o k u r i r
CK K P H
održavala vezu s Beogradom i mnogim mjesti-
o k u p l j a ž e n e , t e 1942. f o r m i r a p r v i o d b o r A F Ž
s v o m selu.
r.
š t e n i k , H r v a t i c a . P r i j e r a t a b i l a v e z a n a u z na-
štaba
vrijeme
smještaj
Uhapšena
1942.
NOV
IV.
koncem
1941.,
a
Jedno v r i j e m e radi kod V r i
POJ.
ofenzive
U
Hrvatskoj
organizira
1943.
ishranu
i
z a s t o t i n e i z b j e g l i c a i t i f u s n i h boles-
nika. B i l a v i j e ć n i k Z A V N O H i član G l . o d b o r a
Vukobradović
Jela,
rešnica,
seljanka,
radi
NOP.
za
u
.Srpkinja.
B i l a član
Popovcu,
Od ' 1942.
Opć., K o t .
k.
Ga-
aktivno
i 00
AFŽ.
A F Ž H r v a t s k e . 1944. p o s t a j e član N O O z a b j e lovarski
okrug, a koncem iste g o d i n e rukovodi
prebacivanjem
ranjenika
V u k o v i ć J a n j a , r . 1909. u B e r a v c i m a , k . Đ a k o v o ,
s e l j a n k a . O d 1942. s a r a đ u j e s N O P . B i l a p r e d sjednica
AFŽ
su
AFŽ
u
Đakovo.
V.
Kopanici
Njezin
se sastajali
salaš
i
je
5000—6000
Mađarske
Spomenice
1941.
za
djece
Vojvodinu.
Odlikovana
i
No-
Ordenom
bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga
član K o t .
odb.
za
bio
gdje
hrabrost.
baza,
narod
II.
reda,
Ordenom
i
Medaljom
za
aktivisti N O P .
V u k o v i ć M a r i j a D u n j a , r . 1912. u V i š n j i c i , k . P o d r a v s k a (Slatina,
silac
transporta
prekò
vrtni
tehničar,
Hrvatica.
Od
1937. r a d i l a u l o z n o m r a s a d n i k u u N o v o m . Od
Zebić M a r a ,
učestvuje
iz
u
A F Ž u svom
Bregane, k.
NOP
selu.
od
Pisarovina.
1943.
Bila
Aktivno
predsjednica
�Z e c M i l e v a , r. 1923. u M a š v i n i , k. S l u n j , s e l j a n k a .
Počela aktivno raditi za N O P od veljače
1942.
1943. p o s t a j e r u k o v o d i l a c Opć. odb. A F Ž u R a -
Žanić K a t a , r.
tivno
radi
NOP
odbore A F Ž u
1943.
k o v i c i , k a s n i j e član K o t . odb. A F Ž .
1914. u D e a n o v c u , k. Č a z m a . A k -
za
odlazi
od
u
radnik. K a o đak aktivno učestvuje u radničkom
p o k r e t u . 1934. u h a p š e n a i b i l a 9 m j e s e c i u z a tvoru.
Nakon
toga
puta.
Aktivno
bila
radila
hapšena
još
nekoliko
SBOTIČ,
u
odborima
u
N P i n a p o m o ć i š p a n j o l s k i m b o r c i m a . 1941. odlazi
u
partizane.
proleterskoj
Hrv.
Primorje,
stav.
Bila
brigadi.
1943.
u
IV.
1942.
crnogorskoj
upućena
i
I.
rad
na
u
g d j e j e b i l a član K K K P H K a -
odlazi
u
Istru,
gdje
postaje
član
Obi. k o m . K P H i O b i . N O O z a I s t r u , p r e d s j e d nica
Obi.
odb. A F Ž , t e član
Križ
i
K
NOO
Žarković-Čorić
skom
k.
rođena
Glina,
počinje
Prenosi
izvještaje,
1942.
diviziju
raditi
Gline,
za
NOP
pisaći
tada
1944.
1901.
seljanka,
borac.
u
za
Glin-
rujnu
odb.
1941.
lijekove
neprijateljskog
izabrana
u
Srpkinja.
materijal,
bila predsjednica Opć.
Trtnik.
kao
odb. A F Ž , član O p ć . N O O
Anđelija,
Aktivno
iz
je
Čazma.
Trtniku,
drugo
Organizirala
selima u svom kotaru.
XXXIII.
1944. b i l a član K o t .
Z l a t i ć D i n a , r. 1914. u P o l j i c a m a na K r k u , p o l i t ,
1941.
mnogim
i
uporišta.
AFŽ
Glinski
predsjednicu
Kot.
odb. A F Ž z a Glinu. K a s n i j e u p r a v n i c a d j e č j e g
d o m a u G v o z d a n s k o m . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941.
Slavensko-talijan-
ske a n t i f a š i s t i č k e u n i j e z a I s t r u i R i j e k u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a član C K K P H .
ž e ž e l j S m i l j a , r . 1923. u D . L a p c u , d o m a ć i c a , S r p kinja.
Od
1941.
aktivno
radi
za
NOP.
1943.
b i r a n a u K o t . odb. A F Ž D . L a p a c . I s t e g o d i n e
Zoričić-Lopaić
učestvuje
Mira,
u
(k.
NOP.
V.
Gorica).
1942/ odlazi
» K l j u k a « i u Žumberački
Od
u
1941.
bataljon
odred. K o n c e m
1943.
prelazi na politički rad na teren k o t a r e v a Žumberka
i Jaske.
Glavni
odbor
AFŽ
za
Hrvatsku,
šalje
je
u Žumberak da radi na s t v a r a n j u o r g a n i z a c i j a
AFŽ.
Nosilac
S p o m e n i c e 1941.
Ž i l i ć - Č i k a r a K a t a , r . u P e t k o v c u , k . P e t r i n j a , domaćica,
Srpkinja.
U
NOP
učestvuje
od
1941.
U toku N O B aktivno je radila sa ženama. Bila
Z o r i ć M i l k a , r. 1917. u B o s . K r u p i , n a m j e š t e n i k .
Učestvuje
dila
u
Odboru
pomoć
1936.
član
Kot.
odb.
AFŽ
Petrinje.
RaŽ i v k o v i ć D a r i n k a S o n j a , r . 1908. u O r e š c u , k . V i r o v i t i c a , r a d n i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942.
Grubišno
za
od
partizanima.
KPH
u
pokretu
1942. o d l a z i u p a r t i z a n e u B i l o g o r u . B i l a član
KK
1941.
radničkom
Polje.
odlazi
u
NOV.
Kasnije
aktivna
radnik na kotaru P o d r a v .
Zorić Milka Mika,
kinja.
U
toku
iz D. K o m o r a , k.
NOB
aktivno
Dvor,
učestvuje
u
Živković Gospava,
Bila
član
Opć.
i
đuje
S e o č a n i m a , k. D r e ž n i c a .
Mjes.
odbora A F Ž .
Umrla u
o f e n z i v i 1944.
Zrnić-Vučković
ma,
Srpske
Srpkinja.
ilegalno
vezu
r. 1912. u
sa
u
r.
Moravice,
1941.
1913.
k.
u
D.
Vučkovići-
Vrbovsko,
domaćica,
aktivno pomaže N O P i organi-
(k. Vinkovci).
Od
Vinkovcima
NOP.
susjednim
selima,
s
1941. s a r a -
preko
Održava
kojih
šalje
razni materijal partizanima. Bila zatvorena od
ustaša
1944.
Živković Mara,
Smilja,
politički
SrpNOP
i A F Ž . B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž z a D v o r .
Zrnić M i l i j a ,
kao
Slatina i Daruvar.
u
borbenoj
iz
Slav. Broda, H r v a t i c a .
jedinici
i
u
jednom
Bila je
jurišu
teško
r a n j e n a u pluća. K r a j e m 1943. d o l a z i n a t e r e n
k o t a r a D . M i h o l j a c , g d j e r a d i k a o č l a n K o t . odb.
AFŽ
D.
Miholjac.
zira pomoć partizanskom logoru. Radi na organ i z i r a n j u ž e n a i o m l a d i n e , a 1942. p o s t a j e član
Mjes.
kao
odb.
AFŽ
bolničarka,
u Drežnici.
lesnika
u
u
Moravicama.
te
1944.
komesar
Kasnije
odjeljenja
radi
bolnice
s u d j e l u j e u p r e b a c i v a n j u bo-
Italiju
i
postaje
komesar
škole
u
Grumu ( I t a l i j a ) , z a t i m komesar bolnice u Crikvenici.
Nosilac
Spomenice
1941.
1922. u
Zagrebu.
ž i ž i ć M a r i j a , r.
tica.
Božena,
r.
Solinu, d o m a ć i c a , H r v a obitelji pomaže partiza-
ne. U č e s t v u j e u k a r a v a n i i r a d i na s a k u p l j a n j u
pomoći
za
NOV.
i Opć. kom.
Bila
član
Solinski
teren
i
bataljon.
radi
MK
SKOJ
Solin
Solin. Z a v r i j e m e k a p i t u l a c i j e I t a -
lije pomaže razoružavati
u
SKOJ
Žakman
1922. u
sa c i j e l o m
1941.
kao
Talijane.
Z b o g bolesti
član K K
KPH
T a d a odlazi
vraća
se
na
sekretar
i
KK
Solin.
1941. r a d i
ilegalno kao glavni tehničar u zagrebačkoj
or-
ž i ž i ć M i l k a , r. 1908. u Solinu, k. S p l i t , d o m a ć i c a ,
g a n i z a c i j i A F Ž . 19. I V . 1944. u h a p š e n a i o t p r e -
Hrvatica. P r i j e rata radi u naprednom pokretu
mljena u l o g o r Stara Gradiška, a zatim u Za-
žena.
g r e b na
nosi
šena.
S a v s k u cestu.
U
siječnju
1945.
obje-
1941.
pomaže
partizane
borcima materijal.
1942.
i
s
karavanom
Talijani
joj
za-
p a l e kuću, n a k o n š t o nisu u s p j e l i d a j e u h a p s e .
�Otada
s
radi
kćerkom
ciju.
i
živi
od
Nosilac
13
ilegalno.
god.
i
Kasnije
otjerana
uhapšena
u
interna-
S p o m e n i c e 1941.
organiziranju
Gradskog
je hapse
da
Žunić M a r a , r. 1920. u D. L a p c u , d o m a ć i c a , Srpkinja.
a
1941.
1942.
bila
član
predsjednica
Kot.
ođb.
AFŽ
D.
A F Ž Lapac.
Lapac,
Poginula
je
žena
odbora
i
u
muče u
bolesnu
AFŽ.
AFŽ
Bila
Sušak.
zatvoru.
premjeste
u
predsjednica
1943.
Kasnije
bolnicu,
Talijani
prisiljeni
odakle
ju
p a r t i z a n i s p a š a v a j u i o d v o d e na oslob. t e r i t o r i j ,
gdje
postaje
tajnica
00
AFŽ
m o r j e . N a putu z a Obi. k o n f .
za
Hrv.
Pri-
A F Ž za Dalma-
ciju, prelazeći preko otoka K r k a , pogiba 5. I I I .
1944. u K o z j o j D r a ž i k o d U d b i n e .
1945. u n e p r i j a t e l j s k o j z a s j e d i .
Žunić M a r a , i z V l a š i ć a , k . P a g , H r v a t i c a . R a d i l a
aktivno u A F Ž
jama.
Bila
član
i
sudjelovala u
Kot.
odb.
AFŽ
sabirnim
Pag
i
akciMjes.
NOO.
Ž u v i ć M a r i j a , r. 1921. u L u c i , k. Z a d a r , student,
Hrvatica.
1942.
lasku
iz
zatvora
1909. u Sušaku, H r -
Kot.
odb.
AFŽ
v a t i c a . 1942. r a d i v r l o a k t i v n o i p o ž r t v o v n o na
NOO
Ž u r g a I z i d o r a M a r ž e n k a , r.
Zadar.
uhapšena
od
Talijana.
odlazi u partizane.
Preko,
član
00
AFŽ
Po
iz-
B i l a član
i
član
0
�D ruga knjiga dokumenata i podataka o učešću iena Hrvatske u KOB ima tri dijela
i jedan dodatak, koji zajedno predstavljaju jedinstvenu ejelinu i prikazuju razne vidove
učešća žena Hrvatske u KOB.
U prvom dijelu II. knjige daje se nastavak dokumenata o radu Antifašističke fronte
lena Hrvatske u KOB do kraja rata, a zamšava se s I. kongresom AFŽ-a Hrvatske,
održanim u oslobođenom Zagrebu 12. i 13. srpnja 1945. g.
Drugi dio II. knjige uvodi nas u poglavlje o učešću žena u Karodno-oslobodilačkoj
vojsci.
U Karodno-oslobodilačkoj borbi jedan od najznačajnijih i u historiji rijetkih načina
aktiviziranja žena jest njihovo učestvovanje u vojsci.
Ogromnim naporima,
hrabrim
držanjem i jurišima na jaka neprijateljska utvrđenja, u borbama s daleko nadmoćnijim
neprijateljem, iene dokazuju da sa u svemu ramie svojim drugovima.
Ovi materijali zahtijevali su posebnu obradu. Dok je redakcija uspjela prikupiti
prilično velik broj dokumenata o Antifašističkoj fronti žena, dokumenti o ženi-vojniku
bili su vrlo rijetki i oskudni. Za vrijeme KOB nisu se posebno davali izvještaji o ženama,
tako da su se tek u vojnim izvještajima mogli naći neki podaci o njima. Srećom, sačuvao
se mali broj dokumenata o ženama-borcima, koje je prikupio Glavni odbor AFŽ Hrvatske kiajem 1944. i početkom 1945. g. pripremajući Prvi kongres AFŽ. Da bi ipak 'mogli
dati potpuniju sliku o ženama u vojsci, pristupili smo sabiranju kratkih podataka o ženama
vojnicima, i to većinom o onima, koje su ušle u KOV prvih godina rata, i smatrali smo,
da će nekoliko hiljada imena s kratkim biografijama i podacima moći upotpuniti materijale
dokumenata. U ovakvoj postavci, sami dokumenti s nizom opisa herojskih podviga ženaboraca, djeluju kao neka vrsta okvira svim onim mnogobrojnim, ali podacima oskudnim
kratkim biografijama.
•Ovaj je dio razdijeljen prema krajevima, u kojima su nicale pojedine jedinice
(na pr. Lika, Dalmacija i t. d.), te smo dali i kratke podatke o razvoju vojnih jedinica
na odnosnom terena, da èitaoeima bude jasniji put i borba onih žena-vojnika, koje su se
u njima borile i o kojima govorimo. Time smo ujedno postigli, da mnoge od ovih podataka nismo morali unositi uz tekstove pojedinih biografija.
Kod biografija smo se ograničili na podatke o datumu i mjestu rođenja, o odlasku
u KOV, dužnostima u KOV i nekim odlikovanjima i činovima ukoliko smo ih uspjeli
saznati. Mnoge su žene bile na odgovornim dužnostima kao desetari, vodnici, komandiri
i komesari u jedinicama i vojnom sanitetu i iznoseći neke od ovih podataka, htjeli smo
podvući ogromno povjerenje, koje su postigle svojom hrabrošću, i njihov razvoj kao vojnika-rukovodioca.
Velik je dio žena-boraca prije odlaska u KOV aktivno radio u pozadini, u okviru
omladinskih organizacija, AFŽ, u organima narodne vlasti i t. d., ali niti te podatke
nismo sve saznali. Kismo unijeli niti borbe, u kojima su one učestvovale, niti smo
isticali hrabrost pojedinih žena. Sve su one bile hrabre, sve su sudjelovale u mnogobrojnim borbama i jurišima, sve su podnosile nadčovječanske napore i često bile izdržljivije
od svojih drugova.
Kaglašavamo, da redakciji nije bio cilj, a niti zadatak, da iznese i zabilježi sve
žene učesnike u KOV, pa niti sve one, koje su ušle u KOV prvih godina rata (iako smo
kod prikupljanja podataka nastojali da unesemo većinu istaknutih žena-boraca). Opseg
knjige je tu nužno postavio svoje granice.
Za jedan dio žena imali smo veoma oskudne podatke, tako da nismo mogli utvrditi
u kojim su se jedinicama borile. Mi smo podatke o tim drugaricama unijeli pod jedan
zajednički naslov »Razne jedinice« (kao na pr. u Slavoniji i Dalmaciji). Materijale iz Slavonije i Dalmacije, koji su opširniji od ostalih, razdijelili smo, radi boljeg pregleda,
prema jedinicama, koje su se razvile na tim terenima.
�Nastojali
u
vojnom
smo
kovodstvom
dr.
skoj,
čemu
i
da
sanitetu.
o
s
nizom,
Posebno
Slave
dokumenata
i
se
smo
na
Očko-četković,
navi
je
ona
zadržali
započelo
sama
dala
mnogim
s
podacima
sanitetu
gdje
organiziranjem
dragocjene
osvijetlimo
Like,
se
i
učešće
najprije,
sanitetske
službe
iena
pod
u
ru-
Hrvat-
podatke.
U trećem dijelu II. knjige nalazi se poglavlje o fašističkim zvjerstvima nad djecom
u zloglasnoj KDH, i o zbrinjavanju djece na oslobođenom teritoriju. Ka prvim stranicama ovog poglavlja govore djeca o pokoljima, koje su vidjeli i doživjeli, i u kojima su
zaklani njihovi roditelji, braća, sestre i susjedi. Kižu se dokumenti o hiljadama djece
u koncentracionim logorima i specijalnim logorima za djecu, o zvjerskom odvajanju
djece od njihovih majki, o vagonima punim dojenčadi, koja doduše stižu u logor — ali
mrtva o opaticama-zvij,erima u dječjim logorima, o hiljadama i hiljadama ubijene djece.
Čitamo dalje o masovnom pokretu antifašista širom naše zemlje za spasavanje te djece
iz fašističkih kanda. Dokumenti nam pokazuju koliko se brige, za vrijeme teških i krvavih borbi za slobodu, posvećivalo djeci i na oslobođenom teritoriju.
U
ovom
ustaških
stvima
u
zločinaca
iz
niz
neprijateljskih
dokumente
poslužili
iz
KOB.
smo
se
dokumenata,
U
koje
nedostatku
bogatom
arhivom
smo
dobili
dokumenata
Komisije
o
iz
zaplijenjenih
fašističkim
za
zvjer-
utvrđivanje
ratnih
pažljivo
odabi-
Hrvatskoj.
ovom
dijelu
dokumenata
poznati
ima
uz
logorima,
u
Ka
ranje
dijelu
arhiva,
socijalni
fašističkih
i
knjige,
koji
podataka,
radnik,
koja
kandža,
i
je
radila
je
od
nastavila
zahtijevao
je,
s
prvih
radom
poznavanje
grupom
dana
na
situacije
drugarica,
okupacije
zbrinjavanju
i
Tatjana
djece
na
naš
spašavanje
organizirala
Marimić,
djece
oslobođenom
teritoriju.
Ka kraju, u dodatku, redakcija je smatrala potrebnim, da za jedan broj istaknutijih
aktivistkinja objavi kratke podatke o njihovu radu za vrijeme KOB. Mnoge su, naime,
drugarice, rukovodioci i organizatori AFŽ, u dokumentima i napomenama obiju knjiga
samo spomenute, jer nije bilo tehničkih mogućnosti da se u samim tekstovima daju opširniji podaci o njihovu radu. Mislili smo, da ćemo lu prazninu popuniti objavljivanjem
kratkih biografija od oko 900 aktivistkinja AFŽ u Hrvatskoj. Ke smatramo, da smo ovim
popisom obuhvatili sve rukovodioce AFŽ-a u Hrvatskoj, jer je njih bilo znatno više.
Međutim, mislimo, da je bilo potrebno uza sve manjkavosti, i ove materijale objaviti, jer mnoge su radnice, seljanke i intelektualke za vrijeme KOB vršile naporan, težak
i odgovoran rad, kako u AFŽ, tako i u partijskim i drugim organizacijama, a ove biografije, barem za ovaj dio aktivistkinja, daju sliku njihova rada i razvoja za vrijeme
KOB. Žao nam je, što u ovom dijelu nismo objavili i odlikovanja svih drugarica, jer su
skoro sve odlikovane, ali, uza sav trud, nismo uspjeli da sve te podatke saberemo.
Želimo
napomenuti,
omladinskih
đutim,
bila
u
rukovodioca.
poglavlju
osnotmi
Knjiga
kadar
o
da
Meke
objavljujemo
biografije
od
su
ušle
nalaze
vojsci,
naše
njih
se
većinom
Karodmo-oslobodilačke
je dokumentirana
sa
147
u
samo
ovaj
žena
spisak,
biografije
aktivistkinja
jer
su
omladinki,
AFŽ,
radile
jer
je
u
a
ne
AFŽ.
Me-
omladina
i
vojske.
originalnih
fotografija
i
faksimila.
Molimo čitatelje, da nas upozore na sve griješke i propuste u dokumentima i podacima prve i druge knjige, kako bi ispravke mogli unijeti u naše materijale.
Ka kraju, želimo još jednom da zahvalimo svim partijskim i antifašističkim organizacijama, hiljadama drugarica i drugova, te brojnim pojedincima, koji su svojom suradnjom doprinijeli, da povodom 10-godišnjice naše Karodne revolucije, objavimo ove
dvije knjige dokumenata i podataka o učešću žena Hrvatske u KOB, koje predstavljaju
i prilog historiji naše Karodno-oslobodilačke borbe i priznanje hiljadama i hiljadama
žena, herojima rata i borcima za našu slobodnu, socijalističku domovinu.
REDAKCI/A
�INDEKS
A
A b i g a m S a r a — 395
A b r a m o v i ć L u c i j a — 151
A c m a n K a t a — 301
A č a n s k i - M a d a v i ć S a v e t a — 269
A č i m o v i ć A n đ a -— 157
A d a m o v i ć M a r i j a — 179, 264
A d ž i ć - K o t r e š a n S t a n a — 251
A d ž i ć L j u b i c a — 179
Adžić-Majstorović Smilja —
179
A d ž i j a L i d i j a — 74, 94, 228
A h m e t o v i ć Z o r a — 447
A k i k J u l i k a — 29
A k r a p E l o d i j a — 44, 447
A k r a p P e r i c a — 157
A l a s R o z a — 301
A l b a n e s e B l a n k a — 344
A l b u n i ć K l e m i c a — 106
A l e k s i ć - M o r e l o M a r i j a — 345
A l e š k o v i ć K a j a — • 447
A l u j e v i ć B o s i l j k a — 152
A l u j e v i ć Ž a r k o —• 32
A l j i n o v i ć P a v e n k a — 447
A m b r i o v i ć - V u l e t i ć D r a g a — 13
447
A m i ž i ć A n a — 115
A m i ž i ć A n d r i c a — 115
A m i ž i ć M a r i j a — 115
Andelfinger-Mesić Katica
447
—
A n d r a š i ć - B a r b e r i ć N a d a — 447
A n d r i j a š e v i ć P a u l i n a — 115
A n d r o m a k A n k a — 128
A n đ e l i ć B o š k a — 128
A n đ e l i ć Đ u r o — 324
A n đ e l i ć E v i c a — 249
A n đ e l i ć L u c e — 142
A n đ e l i ć M a r i j a — 106
A n đ e l i ć N e d a — 142
A n i ć L e n k a — 447
A n i ć R u ž a — 447
A n i š i ć M a r i c a — 447
A n t i č e v i ć L e n k a —• 44, 447
A n t i ć - G a z d a M a r i j a — 345
A n t i ć M a r i c a — 115
A n t i ć V i n k o — 294
A n t o n i ć M a r i j a •— 345
A n t o n i ć - R o b i ć S l a v i c a — 448
A n t o n i j a R o ž a T e t a — 269
A n t u l o v L j u b i c a — 115
A n t u l o v R u ž a — 138
A n t u n o v i ć I v a — 157
A n t u n o v i ć L e n k a — 157
A n z u l o v i ć Z o r a — 135
A p a t D a n i c a -—• 65
A r a l i c a M a r t a — 448
A r a l i c a S t o j a n k a — 21, 24, 92
93, 448
Arambašić Ika — 9
A r a m b a š i ć L j u b i c a —- 218
IMENA
A r a s B i s e r k a — 142
A r a s V i c a — 106
A r b u n i ć K l e m i c a — 157
A r b u t i n a - B e n a k M i l k a — 251
A r i ć F i l a — 133
A r s e n i ć Z l a t a — 313
A r ž i ć J a g o d a — 142
A s t L a u r a — 418
A u g u s t i n V a l p u r g a — 370
B
B a b i ć A n k a — 269
B a b i ć B o j a — 419
B a b i ć D a n i c a — 408
B a b i ć K a j a — 408
B a b i ć K u z m a — 172
B a b i ć L j u b a — 330
B a b i ć M a r i j a — 151, 218
B a b i ć M i l k a — 138
B a b i ć P e r i c a — 448
B a b i ć R e z i k a — 313
B a b i ć V l a t k a — 94, 438, 439,
440, 442, 448
B a b i ć V u j a n a — 28
B a b i ć Z o r k a — 330, 448
B a b o v i ć C a n a — 72, 74, 78
B a b u ć L e p o s a v a — 283
B a č i ć R u ž a — 153
B a ć e - D u j m i ć L j u b i c a — 128
B a d e m J o k a — 309
B a d l o v i ć S t a n a — 218
B a d o v i n a c A n a — 330
B a d o v i n a c D r a g a — 330
Badovinac-Đurašević D r a g i c a —
448
B a g a t E t a — 176
B a g a t J e l i c a — 128
B a g a t V j e r a — 176
Bahorić K a t i c a —• 345,
B a i c a M i l e n a — 142
B a j a n i ć B o j a — 301
B a j d a k R o z a — 342
B a j z i ć - M a č e k K a t a — 345
B a k a r i ć d r . V l a d i m i r — 62, 72,
76, 95, 259
B a k i J o ž i c a — 370
B a k i ć M a r i j a — 304
B a k i ć M i l k a — 179
B a k i š S t a n a — 448
B a k i š - S t e f a n o v i ć D r a g a — 13,
400, 403, 404, 417, 448
B a k o t a V e r a — 142
B a k o v i ć Z d e n k a — 448
B a l a č - B a s t a M i l i c a — 179
B a l a ć D a n i c a — 179
B a l a č M a r a — 218, 263
B a l a č S a v a — 179
B a l a č S a v k a — 19, 179
B a l a š R o z a — 448
B a l e n o v i ć K a t a — 179
B a l e n o v i ć M a r a — 448
B a l e n t M a r i c a — 330
B a l i ć A n a — 147
B a l i n A g n e z a — 345
B a l o g L j u b i c a — 345
B a l t i ć L j u b i c a — 251
B a l t i ć S l a v k a — 2,51
B a l j a Z o r a — 345
Baljak-Podboj
M i l k a — 404,
414, 415
B a n - D o l e n e c M i r a — 448
B a n M a r i c a — 157
B a n N e v e n k a — 212, 264
B a n O l g a — 240
B a n d a Đ u r đ a — 278
B a n f i ć R u ž a — 157
B a n g o l e t i M a r i j a — 157
B a n i n a - D u n a t o v E v a -— 157
B a n o v a c A n k i c a — 148
B a n j a n J e l a — 310
B a n j a n i n J a n j a — 251, 252, 419
B a n j a n i n Z o r k a — 179
B a n j e g l a v - Š t u l i ć M i c a — 179
B a n j e g l a v Z o r k a — 191
B a n j e g l a v i ć M i k a — 212
B a r a c M a r i j a — 345
B a r a č - D a k i ć R u ž a — 448
B a r a č K a t a — 17
B a r b a č a N e d a D u n j a — 449
B a r b a r i ć B e r t r e g a — 284
B a r b a r i ć J a g i c a — 330
B a r b a r i ć M i l k a — 128
B a r b e r M a r i c a — 345
B a r b i r D r a g a n — 364
B a r b i r i J o k a — 107
B a r e š i ć A n t u l a — 157
B a r e t a N e d a — 125
B a r i ć M a r i j a — 179
B a r i ć - M i l e t a K a j a — 93, 449
B a r i š i ć Đ e n a — 449
B a r i š i ć - J a n k o v i ć Z o r a — 449
Barišić-škerović Ljubica — 1 1 0
B a r j a m o v i ć D i v k a — 282
B a r t o l a c I v k a — 13
B a r t o l i ć R u ž i c a — 94
B a r t o š M a r i j a — 290
B a r t u l i c a D a r i n k a — 142
B a r t u l o v i ć D r a g i c a — 32
B a r t u l o v i ć T e r e z a , — 115
B a s a r a D r a g a — 264
B a s a r a M i l a — 218
B a s a r i ć K o k a , — 179
B a s a r i ć S m i l j a — 179
B a s a r i ć S t a n a — 154
B a s t a A n k a — 179
B a s t a D a n i c a — 179
B a s t a D r a g i c a — 179
B a s t a M i l i c a — 362
B a s t a M i l k a — 179
B a s t a S a v a — 179
B a s t a Z o r k a — 180
B a s t a g a M i l k a — 289
�B a s t i j a n č i ć B r a n k a — 449
B a s t i j a n č i ć J e l i s a v a — 449
B a š i ć M a r i j a — 157
B a š i ć M a r i j a —• 157
B a š i ć N e v e n k a — 330
B a š i ć S l a v i c a — 16
B a š i ć S l a v i c a — 330, 449
B a š i ć V i c e — 157
B a t a i ć N a d a — 278
B a t e l i ć F o š k a — 59
B a t e l i ć M a r i j a — 59
B a t i n a - B a d e n I v k a — 294
B a t i n i c a D a r a — 180
B a t i n i c a Z o r k a — 180
B a t n o ž i ć M a r i j a •— 449
B a t u r i n a J a k a — 157
B a u č i ć I v k a — 157
B a u č i ć O l g a — 157
B a u k V e s e l a — 157
B a u s M a r i j a — 105
B a v e c J u l k a — 240
B a ž d a r S t a n a — 249
B e a r a A n đ a — 313
B e b i ć A n đ a — 128
B e b i ć N e d a — 128
B e č i c a S l a v i c a — 115
B e č i ć V u k i c a — 106
B e c k e r Z o r a — 158
B e d a l o v S l a v k a — 128
B e g o v i ć A n a — 251
B e g o v i ć A n đ a — 449
B e g o v i ć A n t i c a — 158
B e g o v i ć B o ž e n a — 94
B e l a m a r i ć - B a r b a r i j a A n k a — 8,
115
B e l a m a r i ć K a t i c a — 158
B e l a v a A n k a — 105
B e l a v i ć K a t a — 13
B e l i n i ć M a r k o — 317, 328, 338
B e l u š i ć M a r i j a — 59
B e n a c - V u k o n i ć M a r i j a — 449
B e n a k J u l i j a — 251
B e n c a n M i c i k a — 218
B e n c e k M a n d i c a — 269
B e n c e k o v i ć Z o r a — 330
B e n č e k B a r a — 14, 449
B e n č i ć M a r i j a — 59
B e n e d e t t i K s e n i j a — 237
B e n e š J e l k a — 305
B e n e š i ć M a r i j a — 106
B e n u s i - Š o j k a L u c a — 449
B e n z o n M i l e v a —• 449.
B e r e T o n k a — 293
B e r i ć B e t i k a — 269
B e r i s l a v i ć - K l a n j e c A n k a — 93
B e r k o v i ć D u š a n k a — 285
B e r m a n e c R e z i k a — 449
B e r o š A n k a — 153
B e r š i ć M i r a — 218
B e r t a B a r i c a — 304
B e r t i ć S a v a — 449
B e r t o v i ć D r a g i c a —- 330
B e r t r e g e r B a r b a r a — 288
B e r u s A n k a — 33, 62, 74, 84,
92, 94, 95
B e s a r i ć A n a — 307
B e s l a č M i k a — 19
B e š i ć M a r i c a — 180
B e z b r a d i c a J e k a — 158
B e z b r a d i c a S t e v k a — 9,
B i ć a n i ć J e l a — 450
B i d o v e c — 96
B i g a N a d a — 180
B i g i ć M i l i c a — 415
B i j e d i ć S a f i j a — 251
115
B i j e l i ć M i l j a — 275
B i j e l i ć - S i n o b a d I r e n a — 450
B i j u k A n k a — 128
B i j u k B o s i l j k a — 313
B i j u k o v i ć D r a g i n j a — 251
B i l a n Z o r k a — 138
B i l č i ć M a r i j a — 240
B i l č i ć T o n k a — 44, 450
B i l e t i ć A n đ e l k a — 310
B i l u š i ć F i n k a — 142
B i n e n f e l d V a l e r i j a — 313
B i o n d i ć A n a — 240
B i r a č D r a g i n j a — 180
B i r a č M i l j k a — 249
B i s t r i č i ć F u m i c a — 450
B i š k u p M i c i k a — 345
B i t u h M i l i c a — 345
B i ž i ć D r a g i c a — 345
B i ž i ć M i l i c a — 266
B j a ž e v i ć - J a d r i j e v i ć K a t i c a •—
115
B j e g o v i ć Š t a k a — 180
B j e l a j a c B o s i l j k a — 301
B j e l a j a c M a r a — 291, 292
B j e l a j a c M i r a — 27, 450
B j e l a j a c V u k o s a v a — 275
Bjelanović Marta — 9
B j e l i ć M a r a — 304
B j e l i v o k D a r a — 264
B j e l o b a b a M i k a — 180
B j e l o b a b a M i l i c a — 180, 182
B j e l o b r k M a r i c a — 218
B j e l o š A n k a — 398
B l a g a E v i c a — 450
B l a g a i ć - K a l e b i ć M e l a n i j a — 142
B l a g e c Đ u r đ a — 345
B l a n u š a A n k a — 345
B l a n u š a D a r i n k a — 269, 271
B l a n u š a D o b r i l a — 269, 271
B l a n u š a J e l k a — 450
Blanuša-Jovanović Branka —
271
B l a n u š a M a r a — 17
B l a n u š a V i d a — 269, 271
B l a u - F r a n c e t i ć d r . R u ž a — 345
B l a ž e v i ć B i s e r k a — 138
B l a ž e v i ć I v a n k a — 207
B l a ž e v i ć dr. S l a v a — 180, 207,
210
B l a ž i n a M a r a — 13
B l a ž i n a L u c a — 59
B l e č i ć Z o r a — 59
B o b a n A n k a — 158
B o b a n A n t u l a — 158
B o b a n - P o l j a k L j u b i c a — 110
B o b a n J e l a — 158
B o b a n - K a č u n k o M a r i j a — 143
B o b a n K a r m e l a —- 158
B o b a n a c A n đ e l k a — 158
B o b a n o v i ć J e l k a — 143
B o b e k S t e f a n i j a — 450
B o b e t k o - G o l d m a n J e l e n a — 251
B o b e t k o J a n k o — 342
B o b e t k o K a t a — 450
B o b e t k o S l a v i c a — 275
B o b i ć I v k a — 14
B o b i ć M i l k a — 298
B o b i ć R u ž i c a •— 450
B o b i ć V e l i m i r k a — 306
B o d i F r a n c e s c a — 450
B o d r o ž i ć J a k a — 158
B o g a t e c J o s i p a — 450
B o g d a n J e l a — 180
B o g d a n M a r i c a •— 450
B o g d a n i ć M a r i j a — 110
B o g d a n o v i ć A n k a — 345
B o g d a n o v i ć B o g d a n k a — 218
B o g d a n o v i ć B o s a — 294
B o g d a n o v i ć - O s t o j i ć B o j a — 218
B o g d a n o v i ć - P a v l i n a C a n a — 13,
450
B o g d a n o v i ć - P j e v a č M i l k a — 451
B o g d a n o v i ć S a v a — 451
B o g d a n o v i ć Z d e n k a — 158
B o g i č e v i ć Jula — 451
B o g i ć A n t e — 172
B o g i ć D i n k a —- 104
B o g i ć Z a g o r k a — 309
B o g n a r - K u n s t i ć Z l a t a — 451
B o g o j e v i ć L a t i n k a — 282, 287
B o g u n o v i ć D r a g i c a — 115
B o g u n o v i ć M a r a — 115
B o g u n o v i ć M a t i j a — 158
B o g u n o v i ć M i l k a — 94, 451
B o g u n o v i ć Z o r k a — 180, 264
B o i č i ć J e l a — 324
B o j a n i ć M a r i j a — 158
B o j a n i ć J e l a — 306
B o j a n i ć J e l e n a — 251
B o j a n i ć Z l a t a — 124
B o j č i ć R u ž a — 289
B o k a n - V j e š t i c a M a t i j a — 115
Bolanča Bepa — 9
Bolanča V a n a — 7
B o l d i ć K a t i c a — 143
B o l f L j u b i c a — 330
B o l i ć D a n i c a — 218
B o l i ć Z o r k a — 158
B o l m a n e c J e l k a — 313
B o l j a n i ć M i l j a — 451
B o l j a t - B e l i ć V j e r a — 143
B o m b u l o v i ć M i l k a — 180
B o n a č i ć N e d a — 34,5
B o n a č i ć S o n j a — 115
B o n i f a č i ć E m i l i j a — 240
B o n k o v i ć K a r m e l a — 147
B o n m a r č i ć A m a l i j a — 451
B o r a s k a D a v o r k a — 154
B o r č i ć M a r a — 266
B o r č i ć N i n a — 451
B o r d i n i S a l v a t o r — 232
Borić-Martinović Ljeposava —
45, 451
B o r i ć M i l e v a — 313
B o r i ć M i l k a — 115
B o r i ć - P o p i ć J a n a — 451
B o r i ć T o n č a —• 158
B o r j a n D r a g a — 180
B o r j a n L u c i j a — 451
B o r k o v i ć B o r k a — 180
B o r o j e v i ć B r a n k a — 251
B o r o j e v i ć D u š a n k a — 251
B o r o j e v i ć N e v e n k a — 275
B o r o j e v i ć S o f i j a — 304, 312
B o r o m i s a D a n i c a — 249
B o r o m i s a S o f i j a — 249
B o r o š a k J o s i p a — 16, 451
B o r o v i ć J a g a — 451
B o r o v i ć M a r i j a — 451
B o r o v i ć O l g a — 104
B o r o v n j a k - S t r u k K a t a 451
B o s a n a c B o s i l j k a — 282, 290
B o s a n a c D e s a n k a — 278
B o s a n a c P e r s a — 293, 302
B o s a n a c P e t r a — 301
B o s a n a c S o k a — 269
B o s i ć M i k a — 180
B o s i ć S t a n a —• 138
B i o s i ć Đ u j a — 297
B o s i o č i ć M i l k a — 306
�B o s n a O l g a — 138
B o s n i ć D a r i n k a — 310
B o s n i ć J a k i c a — 147
B o š k o v i ć M a g d a — 451
B o š k o v i ć U č a — 108
B o š k o v i ć Z o r k a — 158
B o š n j a k A n đ a — 313
B o š n j a k J e l a — 313
B o š n j a k J u l k a — 452
B o š n j a k M i r j a n a — 313
B o š n j a k R a d o j k a — 314
B o š n j a k V e l i n k a — 285
B o š n j a k o v i ć d r . O l g a — 370,
389
B o t i c a Šima — 410
B o t i ć D a n a — 154
B o ž i č i ć L j e p o s a v a — 303
B o ž a c L j u d m i l a — 65
B o ž a n i ć J a k i c a — 158
B o ž a n i ć K a t i c a — 158
B o ž a n i ć L u k r i j a — 158
B o ž a n i ć N a d a — 158
B o ž i č k o v i ć M a n d i c a — 452
B o ž i ć A n a — 240
B o ž i ć B o s a — 18
B o ž i ć D u š a n k a — 452
B o ž i ć J a g o d a — 452
B o ž i ć K a t a r i n a — 59, 65
B o ž i ć M a r i j a — 59
B o ž i ć - M a r j a n o v i ć M i l e v a — 10,
13, 395, 452
B o ž i ć M i l k a — 59, 452
B o ž i ć M i l j a — 294
B o ž i ć M i r j a n a — 138
B o ž i ć N a d a — 180
B o ž i ć N e đ a — 180
B o ž i ć R u ž a — 158
B o ž i ć S a r a — 180
B o ž i ć S a v a — 415
B o ž i ć S t o j a — 249
B o ž i k o v J o z i c a — 452
B o ž i n A n k a — 138
B o ž i n M a r g a r i t a — 158
B o ž i n M a r i j a — 150, 285
B o ž i t k o v i ć A n đ e l a —• 116
B o ž o v i ć dr. B o r o — 213
B r a b e c I v o — 439
B r a č u l j M i l i c a — 158
B r a č u l j P e r a —• 452
B r a d e l i k K a t i c a •— 344
B r a i S o f i j a — 282
B r a j M a r i j a — 269
B r a j č i ć - č u š k o v i ć T e r i c a — 452
B r a j č i ć T o n k a — 452
B r a j k o v i ć K a t a — 138
B r a k u s A n a — 154
B r a k u s M i k a — 180
B r a l a M a r i j a — 158
B r a l i ć M a r i c a — 110
B r a l i n i C v i t a — 110
B r a n e ž a c K o s a n a — 314
B r a n e ž a c M a r i c a —• 305
B r a n k o v i ć D r e n a — 306
B r a n k o v i ć R a d m i l a — 314
B r a n k o v i ć S t a n a — 249
B r a š k i ć N e d a — 154
B r a t i ć T e r e z i j a — 275
B r c k o v i ć K a t a — 14, 452
B r e k a J e l a — 452
B r e s l a v H e l e n a — 370
B r e s l e r K a m i l o — 373, 374,
375, 377, 380, 384, 386
B r e z a n o v i ć Sirnica — 301
B r e z a r D r a g a — 330
B r e z a r M i l k a — 330
B r e z o v i ć I d a — 269
B r i t v i ć L e n k a — 159
B r k a n i ć M a r i c a — 307,
B r k a r i ć S t e f a n i ja — 65
B r k i ć D u š a n — 62
B r k i ć M a c a — 412, 452
B r k i ć T u g o m i l a — 93
B r k l j a č S p a s e n i j a — 181
B r k l j a č i ć J e l k a — 452
Brković Cvita — 7
B r k o v i ć D r a g a — 218
B r k o v i ć L j u b a — 13, 218
B r k u š i ć K a r m e l a — 151
B r m b o t a D a r i n k a — 452
B r m b o t a M a r i c a — 181
B r n č i ć A n i c a — 452
B r n i ć - B o r o z a n N a d a — 181
B r n j e v a r a c S o f i j a — 2:78
B r o d a r a c S l a v a — 415
B r o d a r e e A n k i c a — 251
B r o d a r e c J a g i c a — 252, 452
B r o n z o v i ć I v k a — 181
B r o z A n k i c a — 252
Broz-Budisavljević Jovanka —
181
B r o z J o s i p T i t o — 13, 21, 22,
23, 33, 39, 42, 52, 53, 54, 57,
64, 65, 67, 73, 74, 79, 88,
91, 99, 101, 360, 443
B r o z J o s i p a — 330, 333
B r o z L j u b i c a — 330
B r o z i č e v i ć A n k a R i k i c a — 453
B r o z i č e v i ć M a r i j a — 240
B r o z n i ć M a r i j a — 240
B r o z o v i ć D a n i c a — 453
B r u j i ć B a r i c a — 399
B r u s i ć M a r i j a — 453
B r ž e n d a A n a — 59
B u b a l o - Š i j a n M i l e n a — 453
B u č a n A n k a — 453
B u b a l o A n k a — 218
B u b a l o D a r a — 181, 213
B u b a l o K a t a — 181, 189
B u b a l o L j u b a — 363
B u b a l o M a r a — 181, 213
B u b a l o S o k a — 181
B u b a n C v i t a — 135
B u b a š - R a d a k o v i ć A n k a — 182
B u b i ć A n k i c a — 330
B u b i ć J e l a — 128
B u b i ć M l a d e n k a — 159
B u b i ć - S t a n i č i ć L j u b i c a — 128
B u b n j a j a B o s i l j k a — 182
B u č a k R e z a — 282
B u č a n A n k a — 94
B u č e v i ć N e d a — 154
Bučić Jelka S m i l j a — 8
B u d a k F r a n j i c a — 228, 453
Budak-Tomičić-Morović dr.
A n k a — 218
B u d e n A n k i c a "Vesela — 16
B u d i ć D a n i c a — 249
B u d i s a v l j e v i ć - D r l j a n D a r a -—
182
B u d i s a v l j e v i ć D i a n a — 370, 379
B u d i s a v l j e v i ć S m i l j a — 182
B u d i s a v l j e v i ć S o k a — 182
B u g a r i n S l a v i c a — 346
B u j a k - F u m i ć A n k a ,Seka — 453
B u j a š M a r i j a — 116
B u j a š S l a v e n k a — 116
Bujaš Suzana — 9
B u j i ć J e l k a — 182
B u j i ć M a r i j a — 252
B u j i ć R a d o j k a — 311
B u k a r i c a M a r i c a — 275
B u k i ć B i s e r k a — 116
B u k l j a š N a d a — 45, 48,
B u k o v i ć M a r i c a — 269!
B u k v i ć K a t i c a — 453
B u k v i ć M i l o s a v a M i s a — 453
B u k v i ć Z o r k a — 212
B u l a t A n k a — 216, 218, 219
B u l a t D r a g i c a — 216, 218
B u l a t K a t a — 219
B u l a t L j u b a — 219
B u l a t - P a v l o v i ć D a n i c a — 453
B u l a t S a v k a Seka — 216, 219
B u l i ć A n k i c a — 219
B u l i ć D r a g i c a — 219
B u l i ć V e s n a — 143
B u l o v i ć A n đ a — 116
B u l o v i ć M. — 293
B u l o v i ć : V e s e l i c a B o j a — 159
B u l j M a r i j a — 159
B u l j M e l a n i j a — 453
B u l j a n A n đ e l k a — 128
B u l j an M a r a — 143
B u l j a n V i c e — 53
B u l j e v i ć F i l o m e n a — 159
B u n č i ć D r a g i c a — 453
B u n č i ć M a r a — 252
B u n č i ć M i l j a — 252
B u n j e v a c L i z a — 453
B u n j e v č e v i ć L j u b i c a — 264
B u o v i ć K a t i c a — 159
B u r a M i l k a — 104
B u r a Z o r k a — 105
B u r s a š J a g o d a — 314
B u r s a č M a r i j a — 453
B u s i j a p r o f . — 414
B u s i j a K a t i c a — 453
B u t k o v i ć - B u n e t a S l a v a —• 240
B u t k o v i ć I v a n k a — 454
B u t k o v i ć L j u b a — 252
B u t o r a c D r a g i c a — 240
B u t o r a c M a r i c a — 240
B u v a M a r i j a — 159
B u z d u m S t o j a — 324
B u ž a k i M a r i j a — 314
B u ž a n č i ć A n t e — 172
B u ž i ć K a t i c a — 343
C
C a j l e r - P o k u p i ć I v a n k a — 454
C a k t a š - P r p a V e s e l a — 128
C a k t a š S l a v k a — 314
C a r A n đ e l a — 444
C a r B a r a — 41
C a r J e l e n a — 240
C a r e k M a r a — 346
C a r e v i ć M i c a — 13
C a r e v i ć M i l i c a -— 454
C a r k o l a I v a n k a — 240
C a t e l a M a r i c a — 330
C a z i D a n i c a — 410, 411, 412,
454
C e č i ć M a r i j a — 32, 454
C e j B a r i c a — 454
C e k u r i ć E m a 16, 454
C e l i ć S o j a — 314
C e l o v i ć M i l i c a — 305
C e n i ć M a r i j a — 346
C e r a n i ć A n k i c a -— 331
C e r j a k J e l e n a — 13
C e t i n a M i l k a — 454
C e t i n i ć ž u v a — 176
C e t u š i ć M i l e v a S o j k a — 94,
346, 440
�C i g a n o v i ć A n đ a •— 197
Ciganović Smilja Petrova —
182
C i g a n o v i ć S m i l j a — 182
O i k a č M i l k a — 14, 94
C i k a t i ć N e d a — 125
C i m a š A n a — 346
C i n d r i ć - I v o š e v i ć R e z i k a — 240,
454
C i n d r i ć M i r a — 454
C i n d r i ć V i n k a — 454
C i n g u l i n R e z i k a — 264
C i z e l i n M a r i j a — 399
C o n j a r J a n j a — 252
C o r a z z a M a r i a — 65
C o r v a E r m i n i a — 454
C r l j e n B o ž o — 410
C r l j e n i e a B o s i l j k a — 30
C r n č i ć A n k a — 331, 333
C r n k o v i ć M a t i j a — 16, 454
C r n k o v i ć R u ž a — 16
Crnković-Štimčeva Micika —
455
C r n o b r n j a K a t a — 252
C r n o g o r a c S o k a — 455
C r n o j e v a c Š t e f i c a — 455
C r n o k r a k M i c a — 182
C r n o š i j a D a n i c a — 105
C u k a r i ć M a r i j a — 455
C u k r o v A n k a — 128
C u m i n J o z e f i n a — 346
C u r a č A g a t a — 148
C u r a č A n k a — 124
C u r i š P e p i c a — 331
C v a j g e n t a l E d i t a — 264
C v e t i č a n i n A n k a — 408, 455
C v e t i č a n i n M i k a — 408, 415
C v e t i ć M i l k a — 294
C v e t k o v i ć K s e n i j a — 455
C v e t k o v i ć S m i l j a — 314
C v e t k o v i ć S m i l j a — 269
C v e t k o v i ć V e r a — 16, 253
C v e t o j e v i ć S t a n a — 250
C v i j a n o v i ć A n k a — 182, 219
C v i j a n o v i ć K a t a — 183
' C v i j a n o v i ć L j u b a — 219
C v i j a n o v i ć M i l k a — 138
C v i j a n o v i ć M i k a — 408
C v i j a n o v i ć N a d a — 219
C v i j e t i č a n i n A n a — 13
C v i t a n A l e k s a n d r a — 7, 9
C v i t a n F r a n a — 116
C v i t a n K a r m e l a — 116
C v i t a n M i l k a — 138
C v i t a n ž i v k a — 116
C v i t a n i ć L e n i t a — 159
C v j e t i č a n i n M i l k a — 20
C v j e t i č a n i n S m i l j a — 361
C v j e t i č a n i n S o f i j a — 455
C v r t i l a - N o v o s e l e c K a t i c a — 455
č
Čabo D a n i c a —- 159
č a č i ć L j u b a — 219
Čakić V u k o s a v a — 183
Č a k o l a L j u b i c a — 253
Č a l e t a - C a r M a r a — 159
Č a l e t a D a n i c a — 160
Č a l e t a J a n j a — 160
Č a l e t a M i l k a — 104
Č a l e t a Z i t a —- 6
Čalić D a r a — 138
Čalić D u š a n — 62
Čalić-šubašić L j u b i c a —
455
Č a n a d i J e l k a — 346
Č a n a k D a r a — 183
Č a n k o v i ć J e k a — 20, 183
Č a n k o v i ć N a d a — 183, 199
Č a n k o v i ć Stana — 183
Č a n k o v i ć S t o j a — 183
Č a r a k M i l e v a — 308
Č a t l a k M a r i j a — 160
Č a v i ć A n a — 253
Č a v i ć K a t a — 415
Č a v i ć S a v k a — 183
Č a v i ć S t a n k a — 183
Č a v r a k K a t i c a — 309
Čebo M a r i c a — 160
Č e g e c A n k i c a — 386, 415
Č e l i k o v i ć S. A n k i c a — 308
Č e n d a k D a n i c a — 386, 388, 415
Č e r k o v s k i Đ u s t a -— 29
Č e r n e V e r a — 370, 394
Č e r n i J o s i p — 64
Č e r n o z u b o v d r . N i k š a — 386
Č e r n o z u b o v J e l e n a — 386
Č e r n o z u b o v T a n j a — 386
Č e r n j u l K a t i c a — 59
Č e r v e n k o J e l e n a — 343
Č e t k o v i ć - O ć k o dr. S l a v a — 74,
94, 180, 183, 208, 209, 210,
212
Č e t k o v i ć V l a d o — 174, 220
Č e v i z o v i ć S a v k a — 455
Čika L e c a — 13
Č i k o v i ć T o m o -— 62
Čip E v i c a — 285
Č i z m i ć D a n i c a — 253
Č l e k o v i ć L j u b i c a — 455
Č o g e l j a I v a n k a -— 160
Čolić D r a g i n j a — 253
Č o l o v i ć - K r u ž i ć e v i ć N i k i c a —•
160
č o l o v i ć M i l k a — 160
Čolović-Smiljanić Desanka —
129
Č o r b a R o z a — 346
Č o r t a n J e k a — 183
Čosić D r a g i c a — 183
Č o v i ć I l i n k a — 294
Č o v i ć J o v a n k a — 455
Č o z i I v k a — 94
Č u b r i l o A n k a — 19
č u č a J o v a n k a — 306
č u č k o v i ć A n a — 253
č u č k o v i ć A n đ a — 253
č u č k o v i ć M i l e n a — 263
č u č k o v i ć Z o r a — 253
Č u d i ć - V u j n o v i ć D a r a — 21, 455
Č u j i ć D u š a n k a — 183
Č u j i ć L a t a •— 184
Č u j i ć M i l i c a — 184
Č u j i ć S o k a — 184
Č u j i ć S t o j a — 184
Čukić M i l e n a — 263
čulić-Bakotić Ivanka —-143
Čulić D u š i c a — 294
Č u l i ć - J u r j e v i ć J u g a n a — 160
Č u l i ć - K u k o ć D e s a — 32, 36, 470
Čulić M a r i j a P a v i c a — 143
Č u l i ć - M i t r o v i ć M a r i j a — 160
Č u l i ć - P a r u n o v C v i t a — 129
Čulić Z d e n k a — 110
Č u l i n - M a r i n o v i ć M i l i c a — 109
Čupić V i d a — 275
č u r č i ć G r o z d a — 455
č u r č i ć M i l e v a — 18, 20, 455
č u r č i ć V a s i l i j a — 346
Ć u r č i j a M i l k a — 253
Ćurčin Ž i v a n — 232
Čurić J e l k a — 285, 289
Č u r k o v i ć - V u j i ć i ć M a r i c a — 160
Č u t u r i l o - M o h a r A n k a — 219
Č v r t l j a k A n a — 160
ć
Č u k - B o j a n i ć J e l a — 21, 455
Ćuk L j u b i c a — 184
ć u l u m o v i ć M a r i c a — 455
D
D a b i ć B o s i l j k a — 253
D a b i ć - D u r m a n N e v e n k a — 253
D a b i ć E v i c a — 249
D a b o M a r i j a — 150
D a i ć S t a n a — 253
D a j i ć D r a g i c a — 184
D a j i ć M i c a — 184
D a k i ć K o v i l j k a — 310
D a k i ć L j u b a — 362
D a m j a n o v i ć D u k a — 184
D a m j a n o v i ć M a r a — 94
Damjanović-Midenjak Mila —
184
D a m j a n o v i ć M i l a n k a — 302
D a m j a n o v i ć M i l e n a — 278
D a m j a n o v i ć Z o r k a — 184
D a n i ć Đ u r đ i c a — 344
D a n i ć S t j e p a n — 344
D a n i l č e v i ć L j u b a •— 305
D a n o n B l a n k a — 152
D a n o v i ć N a j k a — 456
D a p i ć - R a d e K a t i c a — 110, 175
D a v i d o v i ć L j u b i c a — 249
D a v i l a dr. B r a n k o — 375, 386
D e b e l j a k M i r a — 386, 415,
418, 432, 434
D e f i l i p i s P a v i c a — 386
Definis-Ožegović Marija —
160
D e j a n o v i ć K a t i c a — 275
D e j a n o v i ć M a r a — 219
D e j a n o v i ć M i c a — 13
D e j a n o v i ć S a v a — 456
D e l i b a š i ć Jula — 456
D e l i ć - Đ a k o v i ć M a r i j a — 160
D e l i ć B o g d a n k a — 456
D e l i ć E v i c a — 184
D e l i ć - G r k o v i ć S m i l j a -— 456
D e l i ć J e l a — 184
D e l i ć M i l k a — 284
D e l i ć M i l k a — 184
D e l i ć - M o d r i ć N e v a — 456
D e l i ć R i t a — 148
D e l i j a D r a g i c a — 346
D e l t r e p o F o š k a — 65
D e l u š i ć I v a n k a — 59
D e m a g i ć A n k a — 303
D e m i ć A n k i c a — 249
D e m i ć M i l k a — 249
D e m o n j a M i l j a — 249
D e r m a E v i c a — 298
D e r o s i E m a — 59
D e s a n č i ć P e r s a — 308
D e s n i c a D r a g i c a •— 456
D e s n i c a S m i l j a — 184
D e s n i c a S r e t a n a — 138
D e s p o t A n k i c a — 138
D e s p o t N a d a — 93, 456
D e š i ć M a r i j a — 184
D e š k o v i ć K a t i c a — 126
D e v a l e t i s M a r i j a — 65
D e v č i ć D e š a — 93, 456
�D e v i ć B o g d a n k a — 310
D e v i ć L j u b a — 219
D e v i c M a r i j a -— 110
D e ž e l i ć dr. V e l i m i r — 379, 386
D i j a n D a n i c a — 138
D i k i ć N i k i c a — 403
D i m i ć - C i g a n o v i ć L j u b i c a — 184
D i m i ć J a g a — 184
D i m i ć - M a t i ć A n k a —• 184
D i m i ć M i l i c a — 184
D i m i ć N a d a — 184, 248
D i m i ć R u ž i c a — 184
D i m i ć S o f i j a — 264
D i m i ć S o k a — 185
D i m i ć T o n k a B i b i n i c a •— 456
D i m i t r i j e v i ć M i t o — 212
D i m i t r i j e v i ć S l a v i c a -— 331
D i v i ć - š o š t a r i ć V i l m a — 322
D i v j a k C v i j e t a — 456
D i v j a k J a n j a J a g o d a 456
D i v j a k J e l k a — 456
D i v l j a k B o s a — 306
D i v l j a k D a n i c a —• 185
D j e v i ć M a r a — 185
D m i t r a š i n o v i ć M i l e v a — 185
D m i t r a š i n o v i ć S o k a — 185
D m i t r o v i ć D r a g i c a -— 253
D m i t r o v i ć Z o r a — 138
D o b o z i ć A n k a — 278
D o b r a s M i l k a — 294
D o b r a s S a v e t a — 270
D o b r e č e v i ć B o s i l j k a — 264
D o b r i č i ć A n k i c a — 343
D o b r i ć L j u b i c a — 218
D o b r i ć M a r a — 138, 220
Dobrijević Simeuna — 9
D o b r i l o v i ć M a r a — 456
D o b r i n i ć D o r a — 456
D o b r i n i ć M a c a — 346
D o b r i n i ć - Š a g i L j u b i c a — 456
D o b r o j e v i ć M i l k a — 278
D o b r o s a v l j e v i ć B o g d a n a — 433
D o d i g - B e č i r A n a — 143
D o j č i n o v i ć - Đ e r i ć S m i l j a — 433,
456
D o k i ć - B r k l j a č i ć J e l i c a — 456
D o k m a n o v i ć A n k a — 13
D o l e n e c D u b r a v k a -— 386
D o l o ž i ć M a r i c a — 278, 346
D o m a n d ž i ć M a n d a — 116
D o m a n d ž i ć - R e i ć M a r i j a — 110
D o m a z e t A n a —• 295
D o m i ć V e s e l a — 210
D o m i n i k o v i ć D a n i c a — 129
D o m i t r o v i ć R e z a — 457
D o m j a n D a r i n k a M a r i j a — • 240
Dončević-Kvadranti
Smilja —
457
D o r o t i ć J a k i c a — 160
D o š e n J e l a — 138
D o š e n S e k a — 457
D o t l i ć M i l k a — 220
D o v e č a r F r i c — 236
D o v n i k o v i ć C v i j e t a -— 270
D o z e t L j u b a — 185
D o z e t S a v k a — 185
D o z e t S m i l j a — 185
Draga Milica — 9
D r a g a n i ć M i l k a — 314
D r a g a n j a c A n k a — 457
D r a g a i A n a — 457
D r a g a š K a t a — 253
D r a g i č e v i ć A n k a — 160
Dragičević-Dumanić Marija —
154
D r a g i č e v i ć T o n k a — 124
D r a g i ć E v i c a — 457
D r a g i ć M i l k a — 13
D r a g i ć N i k o l a — 291
D r a g i l a S l a v a — 304
D r a g i š i ć dr. B r a n k o —- 375,
384, 385, 386, 388
D r a g i š i ć dr. N i n a — 384, 385,
386
Dragojević-Duboš Katica —
457
D r a g o j e v i ć S u z a n a — 150
D r a g o j l o v i ć D a r i n k a — 314
D r a g o s a v a c S a v a — 185
D r a g o s a v a c S o k a — 185
D r a g o s a v l j e v i ć N a d a —• 313,
315
D r a g o v i ć D u k a — 249
D r a g u l j e v i ć I v k a — 150
D r a k u l i ć A n đ a — 185
D r a k u l i ć D r a g a — 457
D r a k u l i ć J e l e n a — 63
D r a k u l i ć L j u b a — 185
D r a k u l i ć L j u b i c a — 185, 212
D r a k u l i ć M a r i j a — 220
D r a k u l i ć - M a t i ć C i c a — 400
D r a k u l i ć M i k a — 415
D r a k u l i ć M i l i c a — 240
D r a k u l i ć M i l k a — 220
D r a k u l i ć N a d a — 395, 457
D r a k u l i ć N e đ a — 94, 408, 457
D r a k u l i ć S m i l j a — 185
D r a k u l i ć Š t a k a — 185
D r a k u l i ć S t a n a — 253
D r a k u l i ć Z a g a — 457
D r a k u l i ć Z o r a — 185
D r a k u l i ć Z o r k a — 185
D r a m e R e g i n a — 386
D r a p š i n P e t a r — 32, 64, 299
D r a š k o v i ć M a r i j a •— 160
D r a u š n i k J u r i c a — 62
D r a ž i ć D a n i c a — 253
D r a ž i ć D r a g a —• 185
D r a ž i ć K a j a — 415
D r a ž i ć M a n e — 415
D r a ž i ć M i l i c a — 298
D r a ž i ć M i l k a — 185
Dražić Zorka —253
D r a ž i n i ć M a r i j a — 149
D r č a D r a g a — 185
D r e k o v i ć A n k a — 310
D r e n k o v i ć D r a g i c a —• 303, 305
D r e n o k o v i ć D r a g i c a — 310,
312
D r e n o v a c dr. N e d a — 340, 346
D r l i ć R a d o j k a — 311
D r i j an M i l a n k a — 185
D r o b n j a k M a r k o — 364
D r o n j a k - P r o d a n o v i ć J e l a — 457
Dropuljić^tjepanović Sofija —
220
D r p i ć F r a n k a — 160
D u b i ć M a r i c a — 310
D u b i ć S l a v i c a — 457
D u g a n d ž i ć J e l a — 160
D u g o r e p e c M a r i j a — 346
D u i ć V e r a — 324
D u j m o v i ć A n a — 315
D u j m o v i ć M a r i c a — 153
D u j m o v i ć N e v e n k a — 240
D u j m o v i ć O l i v e r a — 147
D u j i l o B l a ž e n k a — 134, 135,
141
D u j š i n K a t i c a — 110
D u k i ć A n k a — 185
D u k i ć L j u b i c a — 7, 9
D u k i ć M a r a — 185, 205
D u k i ć S a v k a — 186
D u k i ć Z o r k a — 186
D u l č i ć K e t i — 160
D u l č i ć M a r i c a — 148
D u l č i ć M i l k a — 110, 174
D u l i b i ć J a n j a — 161
D u l i b i ć M a r i c a — 161
D u l i b i ć M i l k a — 161
D u m a n č i ć S l a v k a — 311
D u m a n i ć N e d j e l j k a — 124
D u m a n i ć S e k a — 33
D u m a n i ć - T a d i n L j u b i c a — 116
D u m b o v i ć A n t e — 379, 380
D u m i ć A n č i c a — 121
D u m i ć V e s e l a — 124
D u n a t o v J a k i c a — 116
D u n a t o v S l a v a -— 117
D u n a t o v V i l m a — 117
D u p a l o O l g a — 386, 415, 433
D u p l a n č i ć - D u l č i ć D r a g a — 143
D u p l a n č i ć V e s e l a — 133
D u r a k o v i ć D r a g i c a -— 186
D u r b a b a A n đ e l k a — 129
D u r b a b a D u š a n k a —- 117
Durbaba-Traživuk Ljubica —
125, 134
D u r m a n - V i l u s R a d o j k a — 253
D v o r n i č i ć F r a n k a — 240
D v o r n i k L e n k a — 147
D v o r n i k V e s e l a — 151
D v o r š č a k D r a g i c a •— 346, 457
Dž
D ž a j a N e d e l j k a — 117
D ž a k u l a S t a n a — 253
D ž e b i ć M a r a — 315
D ž i m o t i K a t i c a — 346
Đ
D a k i ć D u k a — 125, 134
Đ a k o v i ć M i l k a — 302
Đ a k o v i ć R u ž a — 315
Đ a k o v i ć R u ž i c a — 315
Đ a p i ć - K r a n j a c M i l i c a — 129
Đ o k i ć A n a —• 161
Đ e k o m a t i V e r a — 370
Đ e l a l i j a M i l k a — 104
Đ e r đ a - D o r č i ć M a r i j a — 94, 457
Đ e r i ć B o s i l j k a — 433
Đ e r i ć E v i c a — 18
Đerić-Milanović Jovanka —
186
Đ e r i ć - Š o b a j i ć M i r a — 186
Đ e r m a n o v i ć M a r i j a — 275
Đ i p a l o K a t a — 220
Đ i p a l o M i r j a n a — 22:1
Đ u k i ć B o s i l j k a — 186
Đ u k i ć M a n d a — 17
Đ u k i ć M a r a — 302
Đ u k i ć M i l k a — 19, 458
Đukin Luka — 7
Đ u n d e k S l a v a — 346
Đ u r a n o v i ć - Z l a t a r i ć Saša — 458
Đ u r a š i n K a t i c a — 346
Đ u r a š i n o v i ć D r a g a —- 295
Đ u r đ e v i ć D a n i c a — 275
Đ u r đ e v i ć V e r a —• 93
Đ u r e c : H a r a m b a š a M a r a — 346
Đ u r i ć A n k i c a — 283
Đ u r i ć J o k a — 31
�Đ u r i ć M i c a — 216
Đ u r m e z M i l k a — 161
Đ u r m e z M i l i c a — 161
Đ u r o v i ć B o s i l j k a — 53
E
E č i m o v i ć M i l i c a — 315
E f e n d i ć J a k i c a — 110
E g i ć B o j a — 18, 458
E g i ć S t a n a — 311
E k e r Š t e f a n i j a — 94
E r a k M a r a — 249, 253
E r e e g A n đ a — 161
E r c e g D o m i n a — 107
E r c e g o v i ć A n k a — 153
E r c e g o v i ć P a v i c a — 104
E r e n t L j u b i c a — 254
E r g i ć Joka — 9
E r v a č i n o v i ć G r e t a — 315
E r v a č i n o v i ć R u ž a — 458
E s k e n a z i B i n a — 458
E š k i n j a M a r i j a — 139
E š l e n g e r A n k i c a — 458
E t e r o v i ć M a r g a r i t a — 154
E v i ć - K r a j a č i ć B o s i l j k a — 458
F
F a b i j a n č i ć M a r i j a —• 94
F a b i j a n i ć K a t i n k a — 370, 379,
383
F a b i j a n i ć V e r a — 16, 458
F a b j a n o v i ć M a r i j a — 153
F a b j a n o v i ć V i n k a — 161
F a j f e r M a r i j a — 331
F a j t o v i ć M i l e n a — 342
F a k Z o r k a — 221
F a r a g u n a R o ž a —• 59
F a r n e r E d i t a — 321
F e d e l F u m i c a — 458
Fekeža-Kamaradova Zdenka —
458
F e l a n d a B a r t u l a — 458
F e r d e r b a r R u ž a — 13
F e r e k Š t e f i c a — 331
F e r l a n - P u l j a s A n t i c a — 129
F e r l i ć T e r e z i j a — 346
F i a m e n g o J e r k a — 110
F i c e k š t e f i c a - — 308,
F i č u r i n I v a n k a — 22:1
F i č u r i n M i c i k a — 221
F i l a j d i ć R u ž a — 458
F i l i p a c A n đ e l a — 221, 459
F i l i p a j M a c a — 343
F i l i p i D o r a — 117
F i l i p i ć M a r i j a — 59
F i l i p o v i ć d r . D o r a -— 94, 186,
210
F i l i p o v i ć I l i n k a — 306
F i l i p o v i ć L e n k a — 459
F i l i p o v i ć M i l a n — 232
F i l i p o v i ć R u ž a — 240
F i l i p o v i ć Z o r k a — 315
F i o l i ć M a r i c a — 331
F i o l i ć Š t e f i c a — 459
Fischer-Sartorius dr. Feodora 315, 323, 411, 412
F i s t a n i ć A n k a —• 106
F i š e r A d a — 459
F i š t e k A n a — 291
F l e g e r E m i l i j a — 347
F o j t E i a — 284
F o k e t i J e l k a — 324
F o r š t M i l a n — 328
F r a n S l a v i c a — 59
F r a n c e t i ć I k a — 17
F r a n č e s k i N e v e n k a — 153
F r a n i č e v i ć B o r k a — 161
F r a n i č e v i ć I v k a — 459
F r a n i ć I v a n k a — 186
F r a n i ć - K o s t a n i ć N e d a — 111
F r a n k o M i l e n a —- 59
F r a n k o v i ć M a r a —• 148
F r a n o l i ć A n t i c a — 93, 459
F r a n u l o v i ć U r š a — 459
F r a s R u ž i c a — 347
F r e d o t o v i ć A n a — 36
F r g a č i ć K a t i c a — 240
F r g e c J a g a — 347
F r g e c - P e z e l j K a t a — 347
F r i g a n M a r i j a —• 94, 459
F r i g o N a t a l i j a — • 347
F r k o v i ć - B a n R u ž a — 240
F r k o v i ć - B r o z o v i ć Z l a t a — 241
F r k o v i ć D r a g i c a — 241
F r l a j a M i l k a — 143
F r i an M a r i c a — 231, 247
F r l a n R a d o j k a — 241
F r l j a n A n t i c a — 126
F r n t i ć B e š k a — 69, 94, 459
F u c e k B l a n k a — 193
F u č a k R u ž i c a —• 237
F u č e k - Z d j e l a r A n k i c a — 459
F u č k o J e l k a — 331
F u d u r i ć A n k a — 221
F u d u r i ć B a r k a — 221
F u l g o s i B o s i l j k a — 8, 459
F u m i ć K a t i c a —• 324
F u m i ć R u ž a — 415
F u n d u k B o g d a n k a — 63
F u n d u k J a n j a — 186
F u n d u k Mirna — 63
Funduk N e d e l j k a Beba — 2 4 1
F u n d u k - N o v a k J o s i p a — 241
F u n d u k S o k a — 63
F u n d u k Z o r a — 242
F u n k M a r i j a — 29
F u r l a n L j u b i c a — 221
F u š t a r L j u b a — 13, 459
G
G a b i ć V e l i n k a — 301
G a b r i ć D a n i c a — 13, 459
G a b r i ć D r a g i c a — 12
G a b r i ć - J a r š u l i ć M a r i j a — 221
G a ć e š a B o j a —• 459
G a ć e š a S o j a — 459
G a č i n a M i l a — 111
G a č i n a S k o l a s t i k a — 151
G a i ć R u ž a — 207
G a j i ć Z o r k a — 186, 193
G a j ski M a r i j a — 342
G a l e k o v i ć S l o b o d a M a r a — 459
G a l i ć - A n đ e l o v s k i Š i m a — 129
G a l i ć M a r i j a — 343
G a l l i M a r a — 460
G a l o v i ć N e v e n a -— 20
G a l o v i ć R e z i k a — 221
G a l o v i ć S o k a — 460
G a l j e n D r a g i n j a — 254
G a l j e r - H o l j e v a c N a d a — 93, 460
Gansberger-Ivančić Marija
—
275
G a š k o r i ć K a t a — 28
Gašparac M a r i j a Zora
245
—
G a š p a r a c V e r a D i k a — 39,
94
G a š p a r o v i ć A n k a — 424 -
242,
53
G a š p a r o v i ć M i r a — 13
G a š p i ć M a r i j a — 129
G a t a l i c a E v i c a — 270
G a v r a n i ć M a r i j a — 150
Gavranić-Šiun M a r a
— 154
G a v r a n o v i ć R u ž a — 106
G a z z a r i T a t j a n a — 152
G a z d o L j u b i c a — 148
G a z i b a r i ć J e k a — 460
G a z i ć M a r i j a — 460
G a ž i F r a n j o — 33, 62
G e l t a r Z d e n k a — 284
G e n e r V e r a — 221
G e n z i ć K a t i c a — 302
G e r a l i ć F i l e — 154
Germovšek-Martić Anđelka —
295, 297
G e r o v a c A n k a — 94, 460
G e r o v a c L j u b i c a — 460
G i b i ć L j u b i c a —• 135
G i g i ć M a r i j a — 124
G i l i ć C v i t a — 46, 460
G i l j e v i ć K a t a — 161
G i l j e v i ć M i l k a — 117
G i o r g i M a r i a — 59
G i z d i ć B o ž i c a — 106
G i z d i ć D r a g o — 32
G i z d i ć J e l a — 161
G i z d i ć K a r m e l a — 139
G i z d i ć M a r i j a — 129
G i z d i ć N e d j e l j k a — 161
G l a m o č I v a — 135, 136
G l a v a č e v i ć - Z e b i ć Z o r a — 254
G l a v a n I v a n k a — 386
G l a v a n M i l k a — 105
G l a v a n S l a v k a — 186
G l a z e r A n i c a — 315
G l e d i ć D a n i c a — 460
G l e d i ć M a r a — 13
GÌ oc Z o r a Jula — 460
G l o d i ć S a v k a — 460
G l u č i n a N e d a — 129
G l u h a k J e l k a — 94, 460
G l u m a c d r . — 375, 384, 386
G l u m a c L j u b i c a — 249
G l u m a c M i l i c a — 186
G l u m a c M i l k a — 222
Glumičić-Pribić M a r i j a —
18,
460
G n j a t o v i ć A n k a •— 222
G o b a c Z o r a — 460
G o d l e r F r i d a — 440
G o j a k A n a J a n j a — - 461
G o j a k B a r k a — 222
G o j a k D e s a n k a — 129
G o j a k M a c a — 13, 461
G o j k o v i ć A n k a — 461
G o j m e r a c T e r k a — 461
Gojsović-Novaković Danica
—
254
G o j s o v i ć R u ž i c a — 254
G o l e š M a r t a — 331
G o l e š V i n k a — 107
G o l i k I l o n k a — 242
G o l o v i ć O l g a — 254
G o l u b - R o g a č M a r i j a — 347
G o m b k e t e V e r a — 343
G o r t a n — 96
G o s p o d n e t i ć L u c i j a — 148
G o s t i m i r J e l a — 276
G o s t o v i ć Đ u r o — 232
Gostović-Grubor Dušanka —
237, 461
G o s t o v i ć Seka — 19
G o s t o v i ć Z o r k a — 186
�G o s t o v i ć Ž i v k a — 186
G o š o v i ć B l a g a — 186
G o v e t n i k R o z i n a — 222, 335
Gović K a r m e l a — 9
G o v o r u š i ć K a t a — 74, 93, 325,
461
G r a b a r V e r o n i k a — 461
G r a b i ć A n k a — 295
G r a č a n i n Z o r a — 264
G r a d e č k i N a d a — 342
G r a d i š k a M a r i j a — 134, 136
G r a h o A n i c a -—• 222
G r a h o v a c D e s a — 407
G r a h o v a c M i l k a — 19
G r b a D a r a — 13
G r b a M a r a — 13, 94
G r b a S o k a — 13
G r b a c L j u b i c a — 134
G r b a c M a r i j a — 242
G r b i ć A n k a — 186, 461
G r b i ć B o j a — 161
G r b i ć B r a n k a — 228
G r b i ć D r a g a — 186
G r b i ć D u š a n k a — 255
G r b i ć J o v a n k a — 186
G r b i ć K o s a — 187
G r b i ć L j u b i c a — 136, 1 3 7 , 1 4 1
G r b i ć M i l k a — 105
G r b i ć N e v e n k a — 187
G r b i ć V i d a — 445
G r b i ć Z o r a — 461
G r č i ć J o v a n k a — 9, 135, 176
G r č i ć - V r d o l j a k V o l g a — 143
G r d a k K a t a — 342
G r d a n M a r a — 332
G r e b I v i c a — 106
G r g i ć B o j a — 461
G r g i ć - K a t i ć M i l i c a — 461
G r e g i ć M a n d i c a — 279
G r e g o I v i c a — 109
G r e g o r i ć d r . P a v l e P a j o — 401
G r e g u r e k A n a — 315
G r g a s o v i ć M a r g a r i t a — 152
G r g i n o v i ć M a r i j a - — 161
G r g u r e v i ć T o n k a — 161
G r g u r i ć B l a n k a — 347
G r i v i č i ć E m a — 213
G r k o v i ć M i l k a — 187
G r o z d a n i ć M a r i j a — 461
G r u b e l i ć K a r m e l a — 139
G r u b e l i ć M a r i j a — 139
G r u b e l i ć V e r a — 139
Grubešić T a d a — 9
G r u b i ć A n đ a — 255
G r u b i ć D e s a — 461
G r u b i ć M i l e v a — 154
G r u b i š i ć A n k a — 161
G r u b i š i ć B i s e r k a — 139
G r u b i š i ć I v a n k a — 461
G r u b i š i ć M a r i j a — 161
G r u b i š i ć M a r i j a — 111
G r u b i š i ć M i l k a — 461
G r u b i š i ć M i r o s l a v a — 117
G r u b i š i ć - P o l j a k P a l m i n a — 462
G r u b i š i ć S e j a — 462
G r u b i š i ć V i c a — 46
G r u j i č i ć V o j k a — 187
G r u j i ć A n a — 255
G r u j i ć B o s i l j k a — 303
G r ü n b a u m V l a d o — 369
G r ž e t i ć M a c a — 39, 72, 74, 89,
93, 94
G u b e r i n a D r a g i c a — 222
G u b e r i n a M i c a — 13
G u d e l j T e r a — 129
33
2ene Hrvatske u NOB
G u d e l j - Z e c N e d a — 129
G u j i n a - Š p i k a T o n k a — 117
Gulin Luca — 9
G u l i n Z o r k a — 117
G u r o v i ć M a r i c a — 332
G u š i ć S o f i j a — 13, 462
G u ž v i ć M i l e n k a — 270
G v e r i n D i n a — 121
G v o z d e n o v i ć M i l o š — 399, 432
G v o z d e n o v i ć R u ž a — 279
G v o z d i ć D e s a — 228
H
H a b a z i n D r a g i c a — 370, 371,
374, 379, 380
H a b d i j a M i r k o — 439, 442
H a b e k A n a — 462
H a b e k o v i ć L j u b i c a — 295
H a b e r i n K a t i c a — 306
H a b i j a n e c - S o k a č D r a g i c a — 347
H a b u l i n M a r i j a — 462
H a d a k o v i ć M a r a — 302
H a f f n e r V e r a — 139
H a j d i n o v i ć - K o s a n o v i ć S o k a —•
20, 462
H a l a m e k A n t o n i j a — 236
H a l a m e k N e d a — 237
H a l e r I v a n a — 151
H a l e u š M a r i c a — 348
H a l o v a n i ć M a c a — 222
H a l u z a J e l k a — 462
H a l u z a S a v k a — 27, 462
H a l u ž a n R e z i k a — 342
H a m z i š a H a i š a — 124
H a n i ć E v a — 348
H a n z i ć B a r i c a — 255, 462
H a n ž e v a č k i M a r i j a — 370
H a r a b a j s M a r i c a — 348
H a r a m b a š a S l a v a — 348
H a r a m i j a F r a n c i s k a — 348
H a r a p i n I r m a — 332
H a r a š i ć N e l i — 161
H a s H e r t a — 462
H a s Š t e f i c a — 462
H a s a n e c A n đ e l k a — 348
H a v i d i ć L j u b i c a — 264
H a v o j i ć A n đ e l k a — 193
H e b e l O l g a — 13
H e č i m o v i ć J a g a — 20
Hečimović-Kučišec Manda
—187
H e g e d u š B a r k a — 222
H e i l i g s t e i n N a d a — 462
H e l l e n b a c h d r . — 341
H e r a k o v i ć J e l k a — 332
H e r c e g H e d v i g a — 462
H e r c e g K a t a — 462
H e r c e g M i l k a — 348
H e r c e g R u ž a — 386
H e r c e g Š t e f a n i j a — 279
H e r c o g A n đ e l k a — 310
H e r c o g M i l a — 462
H e r k o v dr. B o ž i d a r a
—
341
H i r j a n i ć Z o r a — 323
H i r š b e r g e r — 367
H l a č a S l a v a — 463
H l o p e c B a r i c a — 332
H m e l i n a M i r a — 348
H o d a k A n k i c a — 308
H o h n j e c D r a g i c a — 348
H o j d a n i ć M i l k a — 270
H o l i k d r . E r n a — 463
H o l j e v a c J e l i c a — 342
H o l j e v a c V e ć e s l a v — 69, 264
H o m o t a T e r e z i j a — 370
H o r v a t A n i c a — 386, 419
H o r v a t - Č a u š e v i ć M a c a — 263
H o r v a t D r a g a — 438
H o r v a t K a t a r i n a — 348
H o r v a t M a r i j a — 415
H o r v a t M i l k a — 283, 289
H o r v a t V a l e n t — 439, 440
H o r v a t V i l m a — 236
H o r v a t Z o r a — 342, 348
Horvatić-Bosiljevac Mara —463
H o r v a t i ć I v a n k a — 332
H o r v a t i ć P a v i c a — 332
H o r v a t i ć S t j e p a n — 444
H o s i A n i c a — 290
H o t k o D r a g i c a — 463
H o t k o I v k a — 332
H o t k o J e l k a — 332
H o v a n j e c J e l k a — 288
H r a b a r D i n k a — 242
H r e l e c J a g i c a — 248, 463
H r e n e k - L u č i ć K a t i c a -— 332
H r e n o v i ć D a n i c a — 348
H r e n o v i ć M i l i c a — 353
H r e s t a k M a r i j a — 332
H r e š č L j u b i c a — 348
H r g i ć M a r i c a — 285
H r k a l o v i ć L j u b a — 1-87
H r n j a k D a n i c a — 187
H r n j a k - Đ u k i ć J e l e n a — 187
H r n j a k J e l k a — 188
H r n j a k M i l e v a — 408
H r n j a k S t o j a — 188
H r v a t i c a A n k a — 19
H r ž e n j a k J a n j a — 188, 207, 210,
213
H r ž i ć P e r i c a — 161
H u i s C v i j e t a L j u b i c a — 463
H u m e k P a u l a — 463
H u š i c a S t o j a n k a — 301
H u t i ć - O r l o v i ć N e d j e l j k a — 315
I
340,
H e r o - L u č i ć Z o r k a — 242
H e r o l D a n i c a — 302
H i d ž a k - P o š t i ć D e s a n k a — 222
H i n i ć N a c a — 19
H i n i ć M a r a — 19
H i n i ć R u ž a — 187
H i n i ć - T r t i c a M i l i c a — 462
Hinić-Viktorovski Darinka
—
332
H i r e r A n i c a — 94
I l a k o v a c M a r i j a — 463
I l i a n i ć J a n a — 16, 370
I l i ć A n k a — 279
I l i ć J e l i c a — 147
I l i ć M i l i c a — 191
I l i ć N a d a — 284
I l i j i ć M a r i j a — 129
H i n R u ž a — 463
I l i n i ć D e s a n k a — 33
I n s e l t M e l a n k a — 152
I v a n a c A n k a — 111
I v a n č i ć Jela — 59
I v a n č i ć J o z i c a — 150
I v a n č i ć K a t a — 74
I v a n č i ć K a t i c a — 94, 348
I v a n č i ć - M i l e n i ć E m a — 463
I v a n i š e v i ć M a r a — 249
I v a n i š e v i ć S l a v i c a — 117
I v a n i š e v i ć V e r a — 108
I v a n k o v M i l k a — 161
513
�I v a n k o v i ć A d e l a — 463
I v a n k o v i ć M a r i j a — 386
I v a n o v i ć D r a g i š a -— 64
I v a n o v i ć J e l e n a — 344
I v a n o v i ć M i l e v a — 13
I v a n o v i ć S t a ž a — 463
I v a s K a r m e l a — 117
I v a s R o s a — 139
I v č e v i ć M a r i j a — 149
I v e k o v i ć L j u b a — 94
I v e k o v i ć dr. M l a d e n — 62, 440
I v e k o v i ć M i c i k a — 463
I v i c a M a š a — 154
I v k o v i ć D a r i n k a — 463
I v k o v i ć I v a n k a — 161
I v k o v i ć L j u b a — 222
I v k o v i ć M a r i j a — 111
I v k o v i ć M i l k a — 296
Ivošević-Janjanin Dušanka
—
463
Ivošević-Rogović Kosa —
I v o š e v i ć M i l i c a — 216
I z r a e l B e r t a — 264
I ž a r L j u b i c a — 307
242
J
J a c m e n o v i ć J a n a — 13, 463
J a d r a n i ć M i l i c a •— 464
J a d r e š i ć L u c a — 9, 161
J a d r e t i ć M i l i c a — 59
J a d r i ć - Š p i k a T o n a — 161
J a g a r K a t a — 315
J a g i ć L j u b i c a — 14, 94
J a g i ć Z o r a — 343
J a g n j i ć M i l k a — 464
J a j i ć A n k a — 188
J a k i ć M i l k a — 135
J a k o p č i n M i l i c a — 348
J a k o p e c F r a n c i k a — 309
J a k o p o v i ć K a t a — 94
J a k o v l j e v i ć J e l a — 111
J a k š i ć A n a — 464
J a k š i ć A n k a — 348
J a k š i ć K l a r a — 464
J a k š i ć M a c a — 236
J a k š i ć M a r i j o l a — 162
J a k š i ć M i l i c a — 233
J a k š i ć M i l k a — 108
J a k š i ć N i k i c a — 400
J a k š i ć P a v a o — 64
J a k š i ć P a v k a — 38, 74, 93, 464
J a k š i ć Z o r a — 9, 315
J a k u l j i ć K a t j a — 42, 464
J a m a n M a r i j a — 105
J a m a n - U v o d i ć N e v e n k a — 139
J a m b r e č e c M a r i c a — 348
J a m b r e k - Č o r M i l k a — 348
J a m b r e k F r a n c i k a — 332
J a m b r e š a k K a t i c a — 370
J a n č i ć L j u b i c a B u b a — 464
J a n č i ć N e v e n k a — 222
J a n č i ć - S t a r c J e l e n a — 94, 464
J a n d r i ć N e r a n đ a — 464
J a n e k o v i ć - Š k a r i ć D a r a — 255,
418
J a n e š M a r a — 242
J a n e š V e r a — 242
J a n i ć V l a d o C a p o — 266
J a n k e z - K o m a r I v a M a j a — 464
J a n k o v i ć A n k i c a — 343
J a n k o v i ć R o s a — 315
J a n o š e v i ć R u ž a — 315
J a n u s M i l i c a — 255
J a n ž e k M a r i j a — 311
J a n j a n i n M i l i c a — 222
J a n j i ć A n k a — 304
J a p u n d ž a L j u b a — 308
J a p u n d ž i ć S t a n a — 270
J a p u n d ž i ć Z o r k a — 188
J a r a m a s M i l i c a — 139
J a r č o v S t a n a — 464
J a r i ć A n đ e l k a •— 464
J a r i ć J a n j a — 464
J a r d a s S l a v i c a — 464
J a r o m a s D r a g i c a — 139, 172
J a v o r i n a M i l i c a — 188
J a u k Š t e f a n i j a — 465
J e č i m o v i ć M a r i j a — 117
J e f t e n i j a D r a g i n j a — 303
Jek M a r a — 129
J e k M a t i j a — 162
J e k i ć D a n i c a — 255
J e l a č a A n k a — 188
J e l a s k a A n k a — 32, 143
J e l a v i ć - M a r i n o v i ć A n k a — 154
J e l č i ć D o b r i l a — 117
J e l č i ć K a t a — 149
J e l e n i ć K a t a — 311
J e l e n i ć M i r a — 465
J e l i č i ć B e p i c a — 162
J e l i č i ć F l o r a U č i — 162
J e l i č i ć M a r i j a — 465
J e l i ć A n g e l i n a — 307
J e l i ć D u š a n k a — 45, 465
J e l i ć - G a č i n a M a r i j a — 117
J e l i ć K a t a — 111
J e l i ć M i l a — 117
J e l i ć R a n k a — 249
J e l i ć S t a š a — 370, 386, 387
J e l i ć V e r a — 465
J e l i ć Z o r k a — 117
J e l i ć Ž i v k a — 296
J e l i n č i ć L u j z a — 465
J e l i n e k Z o r a — 39
J e l o v a c S o k a — 188
J e l o v i ć T a t j a n a — 162
J e l u š i ć N a d a — 303, 304
J e r g o v i ć M a r i j a — 298
J e r i č e v i ć L j u b i c a — 465
Jerkin Antica — 9
J e r k i n M i t r a — 465
J e r k o v i ć - B u r s a č L j u b a — 188
J e r k o v i ć J a g a — 188
J e r k o v i ć M i k a — 188
J e r k o v i ć M i l k a — 306
J e r k o v i ć R o s a — 152
J e r k o v i ć S a v k a — 188
J e v č i ć A n k a — 143
J e ž D r a g i c a — 276
Ježina Vesna — 9
J o b C v i j e t a — 162
J o g o v i ć A n k a — 188
J o k a D a n i c a — 255
J o k a D e s a n k a — 305
J o k a n o v i ć T a t j a n a -— 424
J o k i ć J a n j a — 188
J o k i ć J e l a — 255
J o k i ć M i l k a — 188
J o l i ć B o s a — 465
J o r d a n I v k a — 332
J o r g i ć - M i š č e v i ć M i l e v a — 291,
292
J o r g i ć S a v e t a -— 276
J o v a n i ć Đ. — 207
J o v a n i ć S l a v a — 213
J o v a n o v a L e n č a — 84
J o v a n o v i ć L i d i j a — 84
Jovanović Milka Dunja —
J o v a n o v i ć N e v e n k a — 124
465
J o v a n o v i ć S v e t o z a r — 369
J o v i č e v i ć D u š a n — 424
J o v i č i ć E v i c a — 249, 255
J o v i ć A n k a — 315, 424
J o v i ć D r a g i c a — 249
J o v i ć D u k a — 436
J o v i ć J a n j a — 188
J o v i ć N e n a — 93
J o v i ć S l a v k a — 264
J o z e f č e k Z d e n k a — 222
J u g o S a v a — 465
J u g o v i ć D a n i c a — 242
J u g o v i ć D u š a n k a — 274, 332
J u j n o v i ć I v k a — 147
J u k i ć I v a — 111
J u k i ć M a r i j a — 143
J u k i ć Š i m a -— 162
J u n a k o v i ć A n k a — 108
J u n g w i r t dr. G u s t a v
—
414,
415, 418, 422, 423
J u r a g a B o g d a n a — 149
J u r a j R o z a — 332
J u r a j V e r a — 465
J u r a n S o f i j a — 222
J u r a n i ć D a r i n k a — 315
J u r a s J a n j a — 154
J u r a s L o v o r k a — 162
J u r a s M a r i j a — 162
J u r a s M i h o v i l k a — 150
J u r a s Z o r k a — 9, 143
J u r a š i ć S r e ć k a A n k a — 162
J u r a š i n - M a n d i ć A n k a — 162
J u r č e v i ć K o s a — 162
J u r č e v i ć L j u b a — 162
J u r č e v i ć M a r i j a — 162
J u r č i ć A n a — 188
J u r č i ć D r a g i c a — 465
J u r č i ć I r m a — 465
J u r č i ć K a t i c a — 188, 232
J u r č i ć M a r i j a — 59, 242
J u r č i ć M i l k a — 309
J u r d a n a D a r i n k a — 465
J u r e c A m a l i j a — 348
J u r e c J e l k a — 14
J u r e t i ć S l a v a — 143
J u r i č e v B i s e r k a — 141
J u r i ć D o b r i l a — 275, 276
J u r i ć L j u b o — 46
J u r i ć M i r a — 174
J u r i ć S m i l j a — 162
J u r i ć V e r a — 94, 215, 370, 465
J u r i ć V e s e l a — 124
J u r i l j K a t a — 117
Jurin Milica — 7
J u r i n S v e t i n k a — 143
J u r i n - M r k o c i T o n k a — 94, 465
J u r i š i ć M a r a — 303
J u r j e v i ć A n a — 315
J u r k o v i ć N e v e n k a — 5, 9, 466
J u r k o v i ć S a v i n k a — 162, 466
J u r š i ć - G a l e n i ć A n i c a — 348
J u r š i ć K a t i c a — 348
Jušić L j u b i c a — 349
K
K a b a l i n i - K o v a č i ć A n k i c a — 16
K a č a r L j u b i c a — 249, 255
K a d e n i ć - A r a l i c a J e l e n a — 222
K a d i ć J e l k a — 283, 289
K a d i j e v i ć A n a — 117
K a d i j e v i ć A n a — 162
K a d i j e v i ć M a n d a —• 162
K a j č i ć B i s e r k a — 315
K a j f e š D r a g a — 418, 419, 466
�K a j f e š M a r i c a — 466
K a j g a n i ć L j u b i c a — 255
K a j g a n i ć M a c a — 222
K a l a f a t i ć N i k o l a — 232
K a l a u z P e r i n a — 125, 134
K a l a u z T o n a — 162
K a l e Z o r a — 255
K a l e b i ć A n i c a — 162
K a l e b i ć M a r i c a — 129
K a l e m b e r A n đ a — 188
K a l i ć A n i c a — 133
K a l i n i ć B o j a — 163
K a l i n i ć D r a g a — 188
K a l i n i ć M i l k a — 188
K a l i n i ć S a v k a — 466
Kaliterna-Šore Marija
—
111
32,
K a l o đ e r a R u ž a — 163
K a l o p e r D r a g i c a — 280
K a l p i ć Z đ r a v k a — 143
K a m a u l i A n k a — 332
K a m h i R e g i n a — 433
K a m p i ć M i l k a — 284, 290
K a n c i j a n D r a g i c a — 349
K a n i š e k M a r i c a — 296
K a n t a r M i r a — 189
Kapetanović-Cemović Perina —
111
K a p e t a n o v i ć O l g a — 32, 466
K a p o r M a r i j a — 149
K a p t o l i ć D a n i c a — 305
K a p u s t a M a r i j a —• 349
Karađole-Trešnjić Mila
—
9,
45, 46, 94, 466
K a r a đ o l e Z d e n k a — 163
K a r a g i ć L j u b i c a — 270
K a r a k a š A n a — 315
K a r a m a r k o v i ć M i l k a — 222
Karamatić Neda —-118
K a r a n D e s a n k a — 223
K a r a n D r a g i c a — 13, 466
K a r a n D u k a — 20
K a r a n J e l i s a v k a — 315
K a r a n S a v a — 223
K a r a n f i l o v i ć dr. —• 425
K a r a n u š i ć N e d a — 144
K a r a r a - J e l i ć K a r m e l a — 129
K a r a š M a r i c a — 296
K a r a š M a r i c a — 349
K a r a s - P e r i ć D e s a n k a — 13, 466
K a r a v i d a K a t a — 189
K a r a v i d i ć V u k a — 255
K a r a v u k o v a c V e s e l j k a —• 276
K a r d e l j E d u a r d — 98, 99
Kardum Ika — 9
K a r l K a t i c a — 276
K a r l o v č a n S t a n o j k a — 255
K a r l o v i ć D a n i c a — 242
K a r l o v i ć Z d e n k a — 332
K a r u z a J e r i n a — 163
K a s u m A n i c a — 163
K a s u m D a r a — 466
K a s u m M i l i c a — 163
K a s u n i ć M a g d a — 223
K a t a l e n i ć M i l k a — 94, 466
K a t a l i n i ć A n d r i j a — 369
K a t a l i n i ć G o r k a — 172
K a t a v i ć A n a — 172
K a t i ć A l e m k a — 130
K a t i ć A n k a — 118
K a t i ć B l a ž e n k a — 107
K a t i ć D a r i n k a — 163
K a t i ć F r a n c i k a — 13
K a t i ć J. M a r i c a — 264
K a t i ć J e l k a — 284
K a t i ć J u l k a — 315
K a t i ć K a t a — 466
K a t i ć M a r i c a — 466
K a t i ć M a r i j a — 163
K a t i ć - K u p r e š a n i n M a r i j a — 466
K a t i ć N e d j e l j k a — 163
K a t i ć R a d o j k a — 163
K a t i ć R o z a — 466
K a t i ć S l a v i c a — 332
K a t i ć S l a v k a — 118
K a t i ć - Š a n t i ć K a t i c a — 332
Katunarić-Miliškov Ivanka
—
163
K a u f m a n N a d a — 395
K a u z l a r i ć A l b i n a — 234
K a u z l a r i ć D r a g i c a — 242
K a v a j G r e t a — 466
K a z a n o v a M a r i j a — 111
K e ć a S o k a — 189
K e j k l i č e k J a r o s l a v a — 282
K e k a n o v i ć D r a g a — 467
K e k i ć - č u r č i j a M i l k a — 223
K e p č i j a D r a g i c a — 467
K e r e p J u s t i n a — 349
K e s e r - P o š t i ć M i l k a — 223
K e s i ć J u g a — 53, 467
K e v r a A n i c a — 163
K e z e l e Pepa Ordinančeva
—
236
K e z e r i ć M a c a — 349
K i r a c A n i c a —• 418
K i u k L j i l j a n a — 31
K l a d a r i n D a n i c a — 255
K l a i ć A n đ a — 104
K l a n e c Z o r a — 333
K l a r i ć K a t a — 282
K l a r i ć M a r i j a — 118
K l a r i ć M i l k a — 223
K l a r i ć - V u k m a n J e l i c a — 163
K l a s R u ž i c a — 349
K l a s i ć P e p i c a — 467
K l a š n j a B o j a — 189
K l a š n j a P e r a — 189
K l a š n j a Z o r k a — 280, 323
K l e m e n i ć B a r i c a — 333
K l e n D a n i c a — 189
K l e u t P e t a r — 264
K l i p a M a r i j a Đ i đ a — 13,
467
K l i š m a n i ć K a t i c a — 118
K l o b u č a r J e l k a — 189
K l o b u č a r Z o r i c a — 13, 467
K l j a i ć M i l k a — 189
K l j a i ć M i l a n k a — 257, 259
K l j a i ć N i k o l a — 323
K l j a k K a t a — 349
K l j u n a k N i k o — 46
K m e c i k K a t a — 467
K m e z i ć M i l e v a — 467
K n a p i ć A n đ e l a — 223
K n a p i ć E t i c a — 333
K n a p i ć M a r i j a — 59
K n e z i ć M i l i c a — 242
K n e ž e v i ć A n k a — 190
K n e ž e v i ć D a n i c a — 361
K n e ž e v i ć D r a g i c a — 190
K n e ž e v i ć D u k a — 190
K n e ž e v i ć J e l a — 256
K n e ž e v i ć J e k a — 190
K n e ž e v i ć K a t a — 190
K n e ž e v i ć M a r i j a •— 118
K n e ž e v i ć M a r i j a -— 190
K n e ž e v i ć M i l i c a — 118
K n e ž e v i ć M i l i c a — 190
K n e ž e v i ć M i l i c a — 190
K n e ž e v i ć M i l k a — 467
K n e ž e v i ć N a d a — 190
K n e ž e v i ć N e d a •— 139
K n e ž e v i ć S a v a — 190, 212
K n e ž e v i ć Š t a k a — 190
K n e ž e v i ć S t a n a — 190
K n i f i ć J e l k a — 467
K n o k M i l k a — 349
Knježić Zorka — 9
K o c h J a n a — 370, 379, 380,
383
K o č i š J u s t a — 467
K o c j a n č i ć V a l e r i j a — 82
K o č i ć D a n i c a — 280
K o d r n j a M i l i c a — 349
K o h a r e v i ć dr. A l e k s a n d a r
—
62, 323
K o h a r o v i ć S o n j a — 94
K o h n A r n o l d — 369
K o h n - M i s s o n i E l e n a — 467
K o k a n A n a L u g a — 111
K o k e z a - T r a n f i ć R u ž a — 144
K o k i ć D r a g i c a — 111
K o k i ć L j u b i c a — 127
K o k i ć S a v e t a — 301
K o k i r D r a g i c a — 223
K o k o t B a r a — 333
K o k o t D r a g i c a — 333
K o k o t o v i ć D a n i c a — 467
K o k o t o v i ć M i l k a — 190
K o l a č e k - Ž e l j k o v i ć A n a — 290
K o l a r B l a n k a — 386
K o l a r M a r ž e n k a — 349
K o l a r e c M i l a n — 291
K o l a r i ć K a t i c a — 349
K o l e d i ć L u c i j a — 467
K o l e s a r I r e n a — 333
K o l i n L u c i j a — 333
K o l u n đ i ć S o k a L o l a — 190
K o m a d i n a D r a g i c a — 264
K o m a r e k M i l k a M a t i l d a — 349
K o m l e n a c R u ž a — 467
K o m n e n o v i ć M i l e v a — 296
K o m o z e c J a n j a — 467
K o m u n i e k i M i h a j l o — 373, 379
K o n č a r D a n i c a — 190
K o n č a r D r a g a — 190
K o n č a r D u š a n k a — 190
K o n č a r Jela — 190, 193
K o n č a r L j u b i c a — 190
K o n č a r R a d e — 328
K o n č a r - R o d i ć N a r a n č a — 190,
228
K o n č a r S o k a — 191
K o n t a k A n a — 467
K o n j e v o d a M a r a — 163
K o n j o v i ć A n a — 468
K o p a č - B a l e n o v i ć A n đ a — 296,
297
K o p a č D a n i c a — 264
K o p i t a r M à r i j a — 468
K o p i t a r S i l v a — 468
K o p r i v n j a k C i l i k a — 343
K o r a č B o r k a — 468
K o r a č - D r a k u l i ć Z o r k a — 468
K o r a č M a r a — 191
K o r a č N a d a — 49
K o r a č S o f i j a K o k a — 191
K o r a č Š t a k a — 181, 213
K o r a č Z o r k a — 94, 468
Korda Ruža — 9
K o r d e š P a u l a — 242
K o r d i ć A n k a — 94
K o r d i ć - B a s t a j i ć M a r i c a —• 468
K o r d i ć M a š a — 163
�K o r d i ć M i l k a — 264
K o r e n i ć E o z i n a — 468
K o r i c a K o k a — 191
K o r i c a - L a l i ć M i l k a — 349
K o r i c a M i l i c a — 191
K o r i c a S o k a — 191
K o r k u t S t a n a — 223
K o r l a t Stana — 9
K o r m a n D r a g i c a — 292, 307
Korolija Ružica — 9
K o r o š a V a n d a — 370
K o r o š e c A n a •— 349
K o r o š e c A n k a — 386
K o r p o r i ć G a l j a — 468
K o r u g a S o k a — 264
K o s - Č a l i ć M i c i k a — 349
K o s D r a g i c a — 333
K o s - J a n č i ć K a t i c a — 333
K o s M i l k a — 349
K o s a n o v i ć A n k a — 191
K o s a n o v i ć - B o l j e š i ć M i c a — 242
K o s a n o v i ć K o s a — 284, 288
K o s a n o v i ć M a r i c a — 13
K o s a n o v i ć M i l k a — 13
K o s a n o v i ć M i l k a — 191
K o s a n o v i ć N a d a — 191
K o s a n o v i ć Z o r k a — 3 9 , 468
K o š i ć A n a — 93, 468
K o š i ć d r . I v a n — 407, 408, 422,
423
K o s i j e r M i l a — 223
K o s i j e r P e r o — 408, 445
K o s i n a F r a n j o — 369
K o s o v a c D a n i c a — 191
K o s o v a c I v a n — 232
K o s o v a c L j u b i c a — 349
K o s o v a c M i l k a — 19, 41
K o s o v i ć A n k i c a — 468
K o s o v i ć D r a g i c a — 468
K o s o v i ć I v k a — 468
K o š t a J e l a — 148
K o s t a n i ć J e l k a — 147
K o s t a n i ć M a r i j a — 111
K o s t o v i ć B o ž i c a — 163
K o s t o v i ć N i k e — 144
K o š a r a A n a — 59
K o š č a k A n t i c a — 163
Koštan Frana — 9
K o t u r V i š n j a — 263
K o v a č A n k a — 163
K o v a č E m i l i j a — 296
K o v a č S a v a — 20
K o v a č V i n k a — 163
K o v a č Z o r k a — 118
K o v a č e v - P e š i ć V i n k a — 111
K o v a č e v i ć A n d r o — 126
K o v a č e v i ć A n đ a — 309
K o v a č e v i ć B o j a — 191
K o v a č e v i ć D e s a n k a — 212, 468
K o v a č e v i ć E v i c a — 270
K o v a č e v i ć J e l e n a — 304
K o v a č e v i ć J u l a — 292, 307
K o v a č e v i ć K a t a — 468
K o v a č e v i ć L j u b i c a — 105
K o v a č e v i ć M a n d a B i l a — 469
K o v a č e v i ć M a r i c a — 292, 307
K o v a č e v i ć M a r i j a — 469
K o v a č e v i ć M a r i j a — 256
K o v a č e v i ć M i l e v a — 191
K o v a č e v i ć M i l k a — 270
K o v a č e v i ć - P e j n o v i ć S o k i c a —•
191
K o v a č e v i ć V e l j k o —- 231, 232,
241
K o v a č e v i ć V e s n a — 111
K o v a č e v i ć V i n k a — 469
K o v a č i ć B a r i c a — 469
K o v a č i ć D o r k a — 13
K o v a č i ć J e l e n a — 151
K o v a č i ć J e l k a — 333
K o v a č i ć - J o k i ć J a g o d a — 154
K o v a č i ć K a r m e l a — 163
K o v a č i ć L j u b i c a — 468
K o v a č i ć M a r i c a — 276
K o v a č i ć M a r i j a — 144
K o v a č i ć M i l i c a — 309, 312
K o v a č i ć M i r a V o l g a — 16, 469
K o v a č i ć O l g a — 94
K o v a č i ć - R a d e l i ć K s e n i j a — 150,
154
K o v a č i ć R e z i k a — 469
K o v a č i ć S t a n a — 223
K o v a č i ć V e r o n a — 350
K o v a r b a š i ć M i l j k a — 249, 256
K o z a r B o s i l j k a — 469
K o z a r M i l e v a — 301
K o z a r M i l i c a — 276
K o z i n a Š t e f i c a — 350
K o z l i a n D o r i n a — 65
K o ž i ć R e z i k a — 310
K r a g i ć - B a č i n a I v k a — 112
K r a g i ć - J e l a v i ć J e l a — 163
K r a g u l j a c M i l k a — 12, 94
K r a j a č E r n a — 370, 469
Krajačić-Milidrag Milena —
469
K r a j a č i ć S o k a — 469
K r a j i n o v i ć L j u b a -— 191, 264
K r a j i n o v i ć N a d a — 191
K r a j i n o v i ć D u š a n k a — 191
K r a j n o v i ć K s e n i j a — 213, 321,
322
K r a j n o v i ć M i l e n a -— 469
K r a j n o v i ć M i l k a — 298
K r a j n o v i ć S i m a — 293
K r a j n o v i ć V i d a — 270, 344
K r a l j - H a b u l i n J e l k a — 210, 255
K r a l j M a r i j a — 94
K r a l j š t e f i c a — 350
K r a l j Š t e f i c a — 276
K r a m a r i ć I v k a — 342
K r a m a r i ć J u s t a — 342
K r a n j a c J o s i p a — 164
K r a n j a c M a r i j a — 65
K r a n j č e v i ć S l a v k a — 223
Krašić-Crnobrnja Nevenka —
94, 469
K r a t m a j e r - S e s a r d i ć L i n a — 144
K r a t o f i l R u ž a — 296
K r a v a n j a Z l a t a — 213
K r a v a r R a j n a — 469
Kreačić-Kovačić Olga Žoga —
469
K r e a č i ć O t m a r — 212, 289, 312
K r e č a A n k a — 249
K r e č a D e s a n k a — 249
K r e č a D e s a n k a M i l a n a — 264
K r e č a S a v a — 249
K r e š t a l i c a K a t a — 28
K r i č k o v i ć M i l i c a — 191
K r i č k o v i ć M i l k a — 191
K r i j e s o v i ć M a r a — 13
K r i l i ć I v k a — 48, 112
K r i s t a n i ć A l b i n a — 283
K r i š k o v i ć S l a v a V j e r a — 470
K r i v i ć M a t i j a — 164
K r i v o M i l i c a — 124
K r i v o k u ć a B o j a — 191
K r i v o k u ć a L j u b i c a — 283, 289,
310
K r i v o k u ć a M i k a — 191
K r i v o k u ć a M i l k a — 223
K r i v o š i ć D u š a n k a — 112
K r i z m a n i ć - M u f i ć F r a n k a — 470
K r i z m a n i ć N. — 65
K r i ž a n M i l i c a — 470
K r i ž a n a c S l a v i c a — 152
K r i ž n j a k A n k i c a — 343
K r l e ž a A n t o n i j a — 470
K r n č e v i ć D i n k a — 470
K r n e t a V a s i l j k a — 264
K r n j a č i ć M a r i j a —- 46
K r n j a i ć - C v i t k o v i ć D r a g a — 470
K r n j a i ć M a r i j a — 36
K r n j a i ć - R a s t o v a c M a r i j a — 256
K r n j a i ć D u š a n k a — 292, 302,
307
d r . K r o n j a ( — 212
K r s n i k R u ž i c a — 343
K r s t u l o v i ć K i t a — 32, 470
K r s t u l o v i ć L u c i j a — 130
K r s t u l o v i ć M i l j e n k a — 130
K r s t u l o v i ć N i n a — 233
K r s t u l o v i ć N i n a — 164
K r s t u l o v i ć V i c k o — 53, 62
K r s t u l o v i ć V i n k a — 130
K r t i n i ć B o j a — 470
K r t i n i ć M i l k a — 470
K r u h a n T e r e z i j a — 94
K r u l j a c - č e b o t a r M a r i j a — 243,
470
K r u l j a c D a n i c a — 191
K r u l j a c - P l e š e E m a — 39, 242,
243
K r u l j i ć K a t i c a — 308
K r u n i ć - M a r a k o v i ć V e r a — 470
K r u p a - B e g o v i ć I v k a — 296
Kružičević-Katušić M a t i j a —•
112
K r u ž i č e v i ć P i l e — 164
K r ž e l j J e l a — 164
K u č a r M a r i c a — 44, 470
K u č i ć D i n k a — 164
K u č i n a c I v k a — 470
K u č i n a c Z l a t a 470
K u d r i ć M i l k a — 32, 470
K u f r i n D r a g a — 334
K u f r i n - K o ž i ć L j u b i c a — 334
K u f r i n M i l k a — 326, 328, 329
K u f r i n P a v a — 334
K u f r i n - R a k Z o r a — 334
K u g a D a n i c a — 191
K u g l e r H e r t a — 424
K u j a v i ć M i l i c a — 280
K u k a D r a g a — 249
K u k a S o k a — 249, 256
K u k a n i ć L o v o r k a — 233
K u k e c A n a — 350
K u k e c M a g d a — 350
K u k e c Š t e f i c a — 349
K u k i ć - B j e l o b r k D a n i c a — 223
K u k i ć D r a g i c a — 223
K u k i ć M i l k a — 33, 223, 415
K u k o č - D e b e l j a k D o b r i l a — 471
K u k o l j a J e l k a — 350
K u k u l j a n M i l k a — 181, 213
K u l a š i n o v i ć J e l k a — 315
K u l i ć N e v e n k a — 316, 322,
324
K u l o v i ć d r . S a l i h — 377
K u l u n d ž i ć B o s a — 192, 207
K u l j a k D a n i c a — 181, 213
K u m i c R u ž a — 74, 94
K u n a c Z r e n k a — 105
K u n o r t i B u k i — 373
�K u n j a š i ć M a r i j a — 471
K u p r e š a n i n K a t a — 192
K u p r e š a n i n M a r i j a — 228
K u r t o v i ć D r a g i c a — 112
K u r u c A n a — 291
K u š č e v i ć D a n i c a -— 105,
K u š e c K a t i c a — 248, 249, 471
K u š i ć M a c a — 264
K u š t e r a N e v e n k a — 370
K u v a č i ć - S t a n i ć M a r a — 118
Kuzmanić-Franičević Tasja —
471
Kuzmanić-Hajduković Mara —
471
K u z m a n i ć J o z i c a —• 112
K u z m a n i ć M a r i j a —- 164
K u z m a n i ć M a r a B i l e t a — 471
K u z m a n i ć M a r i j a — 135
K u z m a n i ć S o n j a •— 164
K u z m a n i ć - V e i ć A n k a — 144
K u z m a n o v i ć R a d o j k a — 291
K u z m i ć - D m i t r o v i ć Z o r a — 118
K u z m i ć J u l k a — 471
K u z m i ć M a r i c a — 350
K u ž i n a M i r a — 139
K v a r a n t a n B o r i s — 176
L
L a b a š Z l a t i c a — 350
L a c i ć K a j a — 164
L a c k o v i ć S a r a — 361
L a i ć Đ u r o — 445
L a j i ć S m i l j a — 192
L a k i ć S t j e p a n — 237
L a k u š - P l a š č V e r a — 471
L a l i ć D r a g i c a — 118
L a l i ć - J a k o p o v i ć K a t a — 471
L a l i ć J o v a n k a — 192, 208
L a l i ć - L e t i ć J o v a n k a — 280
L a l i ć L j u b a — 63
Lalić Milica — 9
L a l o v i ć - G a r i b o v i ć K a j a — 256
L a m b a š a F r a n k a — 107
L a n g e r K a t i c a — 276
L a p č e v i ć M a r i c a — 256
L a s i ć K a t i c a — 276
L a s i ć - K o s m a t M a r i j a — 112
L a s i ć - Š e a t M i l k a — 69, 94,
471
L a s n i b a t A n k a — 471
L a s t a v i c a D e s a — 192
L a s t a v i c a M a r a •—- 192
L a t k o v i ć A n a — 334
Laurić-Stanić Micika —
264
223,
L a u s A n a — 106
L a u t e r - L a l i ć J u l k a — 243
L a u t e r M a r i j a — 243
L a v r n i ć D a n i c a — 192
Lavrnja-Vezmar Milosava —
13, 471
L a z a r i ć C e l e s t i n a — 59*
L a z i ć A n k i c a — 192
L a z i ć B o s i l j k a — 471
L a z i ć L j u b a — 192
L a z i ć N e d e l j k a — 192
L a z i ć S o k a — 20
L e c k o v i ć J e l i c a — 311
L e h k i - V u j i ć M a r i j a — 350
L e k a J e l a — 192
L e k a J e l k a — 408, 415
L e k a M a r a —• 164, 415
L e k i ć S t o j a — 256
L e k š a n K a t a — 284
L e l a n o v i ć V i n k a —• 148
L e l a s A n i t a •— 16
L e l a s - L j u b i ć S o n j a — 471
L e l a s - P o l i ć M e r i — 471
L e m i ć M i l k a — 472
L e s i č a r D r a g i c a — 351
L e s i ć K a t a — 472
L e s k o v a c V e r i c a — 310
L e s k o v a c V e s e l i n k a — 309
L e s k o v a r D r a g i c a — 350
L e s k o v a r M a r i j a — 340, 350
L e s k o v š e k M a r i j a — 84
L e s n j a k P e p i c a •— 350
L e t i n i ć L j i l j a n a — 152
L e v a k D r a g i c a — 334
L e v a k o v i ć T e r e z a — 350
L e v i č n i k K a r o l -— 64
L i c u l I r m a — 472
L i k a r M i l k a — 249
L i k e r A g i c a R e n k a •— 472
L i l i ć - M e d i ć K a t a — 472
L i n i ć Z d e n k a — 243
L i p o v a c F r a n c a — 237, 238
L i p o v č a k V e r a — 213, 383,
423
L i s a c M a r i j a M i c i k a — 245
L i s j a k - J a k o p l i ć D r a g i c a — 334
L i s t e r Š t e f a n i j a — 342
L i s t e š N e d e l j k a — 164
L i v u n L j u b i c a — 249
L i v u n M i l k a — 249
L o b o d a - Z r i n j s k a J e l e n a — 370
L o k m e r S l a v a — 472
L o m b a r d i ć J e l a — 164
Lončar A n k a — " 4 7 2
L o n č a r D a n e — 232
L o n č a r D a n i c a — 256
L o n č a r D a r i n k a — 266
Lončar-Gruborović Ljubica —
256
L o n č a r I v o — 445
L o n č a r J e l a — 150
L o n č a r J o v a n k a — 324
L o n č a r K a t a — 350
L o n č a r K a t a — 304
L o n č a r M i l i c a — 223, 472
L o n č a r M i m i c a — 41
L o n č a r S o k i c a — 192
L o n č a r Š t a k a — 192
L o n č a r - V u k o v i ć A n k i c a — 280
L o n č a r e v i ć J u l i k a — 256
L o n č a r e v i ć M a r a — 249, 256
L o n č a r e v i ć M i l k a — 270
L o n č a r i ć I v k a — 350
L o n č a r i ć K a t i c a — 472
L o n č a r i ć M a r i j a — 264, 307
L o n g i n Z d e n k a — 164
L o p a j i ć M i l a n — 328
L o s R u ž i c a — 213, 224
L o š i ć J a n j a — 280
L o v r e n č a k M i c a M a r i j a — 472
L o v r i ć B a r i c a — 276
L o v r i ć D u š a n k a —- 302
L o v r i n J o l a n d a — 118
L o z i c a A n d r i n a —• 472
L o z o A n a — 164
L o z o M a r i j a — 472
L o z o v i n a A n k a — 164
L o z o v i n a I v a n k a — 124
L o ž a č a r A n k i c a —• 343
L u č i ć A n a — 309
L u č e v L j u b o s a v a — 164
L u č i ć E s t e r a — 59
Lučić-Hadžiahmetović Barica
— 334
L u č i ć M a r i j a — 105
L u č i ć M i l e n a — 59
L u č i ć D a n i c a — 144
L u č i n T o m i c a — 164
L u č i n T o n k a — 155
L u č i n - Ž i v a l j i ć S l a v i c a — 164
L u j a k A n a — 164
L u j a k M a r i j a — 472
L u k a č e k B a r i c a — 350
L u k a č i ć - F u m i ć Z o r k a — 224
L u k a s T o n k a — 472
L u k e t i ć V e r a — 370, 380, 386
L u k i ć K a t a r i n a M a š a — 472
L u k i ć L j u b i c a — 472
L u k i ć M a r a — 309, 473
L u k i ć M i l k a — 192
L u k i ć N e v e n k a — 303, 304
L u k i ć O l g a — 192
L u k i ć S i m o — 412, 422
L u k i n B a z i l i j a — 118
L u k i n F a b i j a n a — 112
L u k i n J a n j a — 119
L u k i n M a r i j a — 119
L u k i n M i l k a — 119
L u k i n - M u t o v L j u b i c a — 144
L u k i n N e v e n k a — 119
L u k i n Z o r k a — 112
L u k i n o v i ć D r a g a — 473
L u l i k K a t i c a — 224
L u s t i g - č a č a l o v i ć K a t a — 473
LJ
L j e p a v a B o s i l j k a — 473
L j e p o v i ć D a n i c a — 216
L j i l j a k D u š a n k a — 301
L j i l j a k M i l k a — 23
L j u b a n o v i ć J u l i k a — 473
L j u b e k D r a g i c a — 473
L j u b e t i ć E ci ja — 36, 473
L j u b e t i ć J e r k a — 165
L j u b i č i ć A n k i c a — 316
L j u b i č i ć D u š i c a — 296
Ljubić Aleksandra Mala Plava
— 473
L j u b o i ć V e s e l j k a — 139
L j u b o v i ć S o k a — 192
M
M a č k o F r a n c i k a — 291
M a c k o v i ć M i l k a 285
M a c u r a M i l a — 50
M a c u t D r a g i c a — 224
M a č e š i ć M i l k a — 224
M a č e š i ć S t a n k a — 224
M a đ a r a c D r a g a — 69, 79, 93,
343
M a đ a r i ć Š t e f i c a — 14, 473
M a e s t r o G r a z i a — 256
M a g a š M a r i j a — 139
M a g d i ć L e p a — 424
M a g l a j l i ć E d i t a — 412
M a g l i c a A n t a — 6, 9, 46, 473
M a g o š A n k i c a — 350
M a g o v a c A n a — 334
M a g o v a c M a r a M a r i j a n a — 473
M a h o v e e D r a g i c a — 334
M a j d a č i ć M a r a — 334
M a j d a k M a r i c a — 334
M a j e r H i l d a — 286, 309
M a j e r i ć B l a n k a — 414, 415
M a j e r i ć M i l a n k a — 415
M a j e t i ć A n k i c a — 342
M a j e t i ć M a r a — 350
M a j i ć J a g o d a — 324
�M a j i ć M a t i j a — 165
M a j i ć N e d a — 144
M a j s t o r o v i ć A n k a — 316
M a j s t o r o v i ć A n i c a — 290
M a j s t o r o v i ć Danica Bela —
473
M a j s t o r o v i ć J a n j a — 192
M a j s t o r o v i ć K a t a — 311
M a j s t o r o v i ć M a c a — 12, 13,
473
M a j s t o r o v i ć M a r i j a — 20
M a k s i ć A n i c a — 296
Maksić-Božičević Marica Iskra
— 473
M a l a š i ć D a r i n k a — 334
M a l a š i ć N a d a — 334
Maleševac-Vinkov Danica —
316
M a l i ć E m i l i j a — 224
M a l i ć M i l k a — 473
M a l i ć N e v e n k a 474
M a l i ć R a d o j k a — 224
M a l i n a A n i c a — 474
M a l i v u k - B a s r a k S a v a — 28,
474
M a l l y - M o c h L e n k a — 155
M a l k o v i ć A n k a — 224
M a l t a r i ć Đ u r đ a — 334
M a l j e v a c L j u b i c a — 224
M a l j k o v i ć M a r a — 474
M a l j k o v i ć M i l k a — 192, 264
Maljković-Popović Karmela —
112
M a l j k o v i ć Z o r k a — 192
Mamić Zorka — 9
M a m u z i ć M a r i j a — 256
M a n c e T o n i c a — 474
M a n d a r i ć J o v a n k a — 192
M a n d a r i ć M i l k a — 192
M a n d a r i ć S a v a — 204
M a n d i ć A n i c a •—• 9
M a n d i ć B o s a — 20
M a n d i ć D a n i c a — 224
M a n d i ć L e l a — 192
Mandić Ljubica — 9
M a n d i ć M a c a — 343
M a n d i ć M a r a — 147, 165
M a n d i ć M i l i c a — 416
M a n d i ć S a v i c a — 310
M a n d i ć S m i l j a — 193
M a n d i ć Z o r k a — 134
Manić Zorka — 8
M a n o j l o v J e l e n a — 474
M a n o j l o v i ć D r a g i c a — 256
M a n o j l o v i ć D u š a n k a — 350
Manojlović Mika — 9
M a n o j l o v i ć S o k a — 350
Manola-Trkulja Nevenka —
474
M a n o l a S r e ć k o — 32
M a r a č M i r a N i r v a n a — 243
M a r a k o v i ć E v i c a — 256
M a r a k o v i ć - K r u n i ć V e r a — 27
M a r a n i ć Š t e f i c a — 351
M a r a s A n k i c a — 193
M a r a s M a r i c a — 193
M a r a s M i l i c a — 165
M a r a v i ć D a n i c a — 474
M a r a v i ć D u š a n — 232
M a r a v i ć M i l i c a — 139
M a r a v i ć Ž i v k o — 232
M a r č e t i ć B o s i l j k a — 193
M a r č e t i ć M i l k a — 474
M a r č e t i ć S o j a — 474
M a r č e t i ć Z o r k a — 119
M a r e č i ć M a r i j a — 474
M a r e l i ć M a r i j a — 119
M a r e l i ć M i l e n a — 119
M a r e t i ć K a t i c a — 236
M a r e t i ć M a r i j a — 244
M a r e t i ć R u ž a — 238
M a r g e t i ć L j u b i c a — 304
M a r i č i ć J e l i c a -— 474
M a r i č i ć M a r i c a — 244
M a r i č i ć M a r i j a — 155
M a r i č i ć S m i l j a — 139
M a r i č i ć S o f i j a K o k a — 193
M a r i ć B o r k a — 266, 306
M a r i ć D a n i c a — 119
M a r i ć E v i c a — 193
M a r i ć E v i c a — 256
Marić-Grubić Čedna Beba —
474
M a r i ć M a r i j a — 193
M a r i ć V e l i n k a S e k a — 316
M a r i ć V e s e l a — 153
M a r i ć Z l a t a — 316
M a r i j a n K a t i c a — 474
M a r i j a n M a r i c a — 152
M a r i j a n M e r i — 474
M a r i j a n M i l i c a — 193
M a r i j a n i N e d a — 33
M a r i n č i ć M a r i j a — 36
M a r i n e l i ć L e n a — 112
M a r i n i ć J u l k a — 386
M a r i n i ć T a t j a n a — 94. 370,
386, 387, 406, 408, 414, 415,
418, 422, 423, 437, 474
M a r i n k o v i ć B o s i l j k a —• 149
M a r i n k o v i ć D a n i c a — 165
M a r i n k o v i ć D r a g a — 193
M a r i n k o v i ć - J u r i ć N e d a — 155
M a r i n k o v i ć L j u b a — 19,' 194
Marinković-Mandić Milka —
194
M a r i n k o v i ć M i l a M i r a — 165
M a r i n k o v i ć O l i v a — 151
M a r i n k o v i ć V i n k a — 94, 475
M a r i n k o v i ć Z o r k a — 148
M a r i n o v i ć A n a — 119
M a r j a n o v i ć S o k a — 224
M a r k a č K a t a — 475
M a r k i ć J a n k o — 212
M a r k i e t i L a l a — 370
M a r k o č I d a — 141
M a r k o t i ć I v k a — 119
M a r k o t i ć M i l a — 48
M a r k o t i ć R u ž i c a — 52, 475
Marković-Dejanović Jelka —
475
M a r k o v i ć - D u p a l o S e k a — 27
M a r k o v i ć J a g a — 316
M a r k o v i ć K a t i c a —• 475
M a r k o v i ć L j u b i c a -— 130
M a r k o v i ć M a r a — 224
M a r k o v i ć M i l k a — 305
M a r k o v i ć M i l e n a — 194
M a r k u l i n B a r a — 41
M a r k u s J a g a — 303
M a r k u š N a d a — 351
Marlović-Perković Rezika —
475
M a r m u n M a š a — 125, 134
M a r o k i n i J o s i p a — 475
M a r o v J u r k a — 107
Marović-Bobanac Anđelka —
475
M a r o v i ć M i š a M i l e n a — 165
Marović-Stefanović Neda —
475
M a r š i ć N e d a — 150
M a r t i ć A n đ a — 148
M a r t i ć A n i c a — 119
M a r t i ć D u š a n k a — 249
M a r t i ć J o k a — 119
M a r t i ć M a r t a — 119
Martić Mila — 9
M a r t i ć M i l i c a — 119
M a r t i n a c K a t a — 165
M a r t i n č i ć J o v a n a — 244
Martinčić-Rakamarić Seka Paul a — 16
d r . M a r t i n e c — 441
M a r t i n e l i J e l e n a — 130
M a r t i n i ć A n a — 165
M a r t i n i ć - C e z a r L j u b i c a — 165
M a r t i n i ć Z o r k a — 155
M a r t i n k o v i ć E v a — 14
M a r t i n o v R u ž a — 152
M a r t i n o v i ć A n i c a — 475
M a r t i n o v i ć D r a g i c a — 249
M a r t i n o v i ć D r a g i c a — 147
M a r t i n o v i ć L j u b i c a — 270
M a r t i n o v i ć M i l e v a — 165
M a r t i n o v i ć O l g a — 130
M a r t i n o v i ć Z o r k a — 249
M a r u n i ć D e s a n k a — 194, 211,
212
M a r u š i ć — 96
M a r u š i ć M a r i j a M a r i n a — 140,
475
M a r u š i ć N e d a — 144
M a r u š i ć - š t r o s e r Z l a t a — 475
M a r u š i ć V j e k a — 475
M a s a r i E l e n a — 94
M a s c i l o n g o I v a n — 232
M a s l e š a - G r u b o r I v a n k a — 475
M a š č e R o z a — 165
M a š i ć M i l i c a — 228, 475
M a š i n a J e l k a — 140
M a š k o v i ć D o b r i l a — 155
165
Maštrović-Marinković Ida —
M a t a i j a A n a — 476
M a t a i j a Z o r a — 244
Mataković-Cvit'anović Mira —
316
M a t a k o v i ć R u ž i c a — 224
M a t a n a N a t a l i j a — 155
M a t a s L j u b a — 165
M a t a s N e v a — 153
M a t e k J e l k a — 311
M a t e n d a A n đ a — 165
M a t e š i ć A n k i c a — 224
M a t e t i ć S l a v a R e z i k a — 476
M a t e t i ć V l a d o — 317, 338
M a t i ć d r . — 172, 174
M a t i ć A n k a — 194, 212, 213
M a t i ć Đ u r o — 238
M a t i ć M i l e n a C i c a — 224
M a t i ć M i l k a — 205
M a t i ć - P e c o t i ć A n a Ćoba — 476
M a t i ć S l a v k a — 476
M a t i ć - ' V u k e l i ć N a c a — 238, 239
M a t i ć Z o r k a — 194
M a t i j a š T o m i c a — 112
M a t i j a š e v i ć Ž e l j k a — 152
M a t i j a š i ć - š a n t i ć Š t e f i c a Sanda
— 476
M a t i j e v i ć A n đ e l k a — 351
M a t i j e v i ć M i k a — 194
M a t i j e v i ć M i l i c a — 165
M a t i j e v i ć M i l k a — 165
M a t i j e v i ć S t o j a n k a — 194
M a t i j e v i ć Z o r a — 476
�M a t k e r A n a — 476
M a t k o v i ć D r a g a — 476
M a t o n i č k i n A n i c a — 324
M a t o š e v i ć M a r i j a — 285
M a t o š e v i ć - R a o s N e v e n k a — 476
M a t o š i ć B r a n k a — 112
M a t o š i ć V i c a — 32, 33
M a t r l j a n D r a g i c a — 476
M a t r i j an M e l a n i j a — 242, 244
M a t u l i ć V i n k a — 476
Mažibrada Stana — 9
M e ć a v a S t o j a — 283, 308
M e d a n i ć A n k a — 120
M e d a n i ć B e b a — 112
M e d a n i ć M a r i j a — 135, 165
M e d a n i ć - R o k o v M a r i j a — 165
M e d i ć L j u b a — 361
M e d o r i ć T i n a — 112
M e d v e d A n i c a — 282
M e j a š i ć M a t o — 328
M e l a d a M i l k a — 149
M e i e s A n k a — 370, 383
M e n j a k M i l i c a — 334
M e r e E m i c a — 283
M e r l e M i r k o — 386, 389
M e r l e - T u r k M a r i c a — 476
Mesarović-Vitasović Ivanka —
476
M e s i ć K a t i c a — 334
M e s i ć M i l e v a — 476
Meštrović-Crnković Marinka —
244
M e š t r o v i ć D e s a n k a — 32, 113
M e š t r o v i ć V e r a — 165
M e t i k o š A n a — 249
M e t i k o š D r a g i n j a — 93, 476
M e t i k o š K a t a — 249
M e t i k o š Z o r k a — 249, 258
M e t l i č i ć D a n i c a — 165
M e t l i č i ć E c i j a — 165
M e z i ć A n k a — 119
M e z i ć J a k o m a — 119
M e z i ć J a n j a — 119
M e z i ć J o z i c a M a r i j a n a — 477
M e z i ć M i l a — 125
M i c e t i ć V i l m a — 212
M i č e t i ć B e r t a — 244
M i h a j l o v i ć D e s a n k a — 13
M i h a l i ć R u ž a — 13
M i h a l j e v i ć D a n i c a — 477
M i h a l j e v i ć L j u b i c a — 334
M i h a l j e v i ć S a j k a — 316
M i h a n o v i ć - Š a r i ć F i l a — 120
M i h a n o v i ć T o n k a -— 151
M i h a r i j a I v a n — 232
M i h e l č i ć M a r i c a — 477
M i h o v i l o v i ć M a n d a — 113
M i h o v i l o v i ć M a r g i t a — 155
M i h o v i l o v i ć M a r i j a -— 165
M i j a k o v i ć S l a v i c a — 343
M i j a n K a r m e l a — 155
M i j a t o v i ć Jula — 302
M i j a t o v i ć R a d m i l a — 270
M i j i ć - Č e r i n a M i l e n k a — 165
M i k a c R u ž i c a — 477
M i k a č i ć N i k o l i n a — 165
M i k a č i ć dr. S m i l j a n a — 172,
173, 174, 175
M i k a n J e l a — 334
M i k a n R u ž a — 224
M i k e l i ć L u c i j a — 165
M i k e l i ć M i l k a — 280
M i k e š i ć L j u b i c a — 224
M i k i ć M i c a — 194
M i k i ć M i l k a — 280
M i k l i ć D o r a — 343
M i k o j e v i ć M i l k a — 324
M i k o v i ć S o k a — 13
M i k š a M a r a — 335
M i k š a M a r i j a — 335
M i k š a - S u m r a k J a n a — 477
M i k š i ć - T a b o r D r a g i c a — 224,
263, 335
Mikulandra-Gašpar Janja —
106
M i k u l a n d r a M i l k a — 105, 166
Mikulandra Rosa — 6
M i k u l e e S t a n k a — 351
M i k u l i ć A n k a — 258
M i k u l i ć M a r i j a — 477
M i k u l i ć R o ž a — 65
M i k u l j a n M i l k a — 59
M i l a k a r a A n k a — 249
M i l a k a r a L j u b i c a — 249, 264
M i l a k a r a M a r a — 249
M i l a k a r a M i l k a — 249
M i l a k a r a S o k a — 249
M i l a k o v i ć D o b r i l a — 194
M i l a k o v i ć D r a g i n j a — 316, 477
Milaković-Panjković Ana —
267, 268
M i l a k o v i ć P e t r a — 266
M i l a n k o P e r a — 166
M i l a n k o v i ć B o j a — 324
M i l a n k o v i ć A n k a — 124
M i l a n o v i ć J a k o v —• 410
M i l a n o v i ć L u c a — 410
M i l a n o v i ć M a r a •—• 140
M i l a š i n č i ć M i c a — 335
M i l a t - C e t i n i ć V i n k a — 477
M i l a t J a k i c a — 477
M i l a t i ć M a r i c a — 108
M i l č i n o v i ć O l g a — 477
M i l d e S l a v i c a — 477
M i l e k i ć D a r i n k a — 290
M i l e n i ć M i l k a — 477,
M i l e r d r . — 370
M i l e t a - K a t i ć V i c a — 130
M i l e t i ć D a n i c a — 324
M i l e t i ć D r a g i c a — 258
M i l e t i ć M a r a — 311
M i l e t i ć M a r i j a — 194
M i l e t i ć M a r i j a — 166
M i l e t i ć M a t i l d a — 308
M i l e t i ć R u ž i c a — 316
M i l e t i ć S i l v a S o n j a — 16
M i l e t i ć S t a n a — 46, 477
M i l e t i n a c J o v a n k a — 296
M i l e u s n i ć B o s i l j k a — 194
M i l e u s n i ć D r a g i c a — 194
M i l e u s n i ć J a g a — 361
M i l e u s n i ć M i l k a — 477
M i l e u s n i ć M i l k a — 194, 224
M i l e v a B o s a n k a — 280
M i l i č i ć L j i l j a n a — 104
M i l i ć A n k i c a — 316
M i l i ć D a n i c a — 477
M i l i ć F a n i c a — 477
M i l i ć M i l k a — 276, 477
M i l i n k o v i ć A n k i c a — 225
M i l i n k o v i ć D a r i n k a — 477
M i l i n k o v i ć J a n j a — 478
M i l i n k o v i ć L j u b i c a — 316
M i l i n o v i ć A n k a — 244
M i l i n o v i ć B a j i c a —- 13
M i l i n o v i ć L j u b a — 478
M i l i š i ć M a r i j a — 107, 478
M i l i š i ć Z l a t a — 145
M i l k o v i ć - B e n z o n S o n j a — 130
M i l k o v i ć L u c a — 194
M i l k o v i ć - Š č e k i ć M i l e v a — 225
M i l k o v i ć V i d o s a v a — 302
M i l n e v i ć M i k a — 225
M i l o j e v i ć L j u b i c a — 249
M i l o j e v i ć M i l e v a — 478
M i l o š — 96
M i l o š N e d a — 120
M i l o š e v i ć A n a — 316
M i l o š e v i ć K a r m e l a — 120
M i l o š e v i ć K a t i c a — 46
M i l o š e v i ć L e p o s a v a — 317
M i l o š e v i ć L j u b i c a — 276
M i l o š e v i ć M a c a — 317
M i l o š e v i ć M i l k a — 264
M i l o š e v i ć M i l o s a v a — 301
M i l o š e v i ć dr. O l g a — 316, 317,
412, 442
M i l o š e v i ć - P r v i n i ć M i l a — 120
M i l o v i ć B r a n k o — 364
M i l o v i ć M a c a — 364
M i l o v i ć M a r k o — 364
M i l o v i ć M i l e — 364
M i l o v i ć M i l k a — 137
M i l o v i ć S t a n i c a — 364
M i l u n R u ž i c a — 478
M i l j a n i ć M i c a — 478
M i l j e n o v i ć D e s a n k a — 74, 93,
478
M i l j e š i ć A n đ a — 317
M i l j e š i ć S t a n a — 317
M i l j e v i ć D a n i c a — 478
M i l j e v i ć M i l j k a — 249
M i l j e v i ć - R o b J e l k a — 351
M i l j k o v i ć L j u b a — 415
M i l j u š D a r a — 194
M i l j u š D r a g a — 194
M i l j u š M i l e v a — 194
M i m i c a B l a ž e n k a — 32, 478
M i o d r a g o v i ć N e d a — 130
M i o d r a g o v i ć P e t r i c a — 130
M i o k o v i ć B e b a J e l k a — 478
M i o k o v i ć J a n a — 478
M i o k o v i ć J a n j a — 22, 94
M i o k o v i ć N e đ a — 194
Mioković-Tomljenović Jelka —
195
M i o š i ć B o s i l j k a — 166
M i r i ć B o j a — 195
M i r i ć D a n i c a — 195, 225, 478
M i r i ć L j u b i c a — 19, 195
M i r i ć M a r a — 317
M i r i ć M a r a — 195
M i r i ć M a r i c a — 399
M i r i ć M i k a — 195
M i r i ć N a d a — 195
M i r i ć S m i l j a — 195
M i r i ć S o n j a —- 44, 478
M i r i ć S t o j a — 195
M i r k o v i ć A n a — 276
M i r k o v i ć B u d e — 211
M i r k o v i ć M a r i j a — 478
M i r k o v i ć N e v e n k a — 130
M i r k o v i ć - O s t o v i ć M a r a — 478
M i r k o v i ć Z o r k a — 298
M i r o š e v i ć J a k i c a — 94, 478
M i r t M a r i j a — 342
M i s i r a č a A n a — 297
M i š a k M i c a — 14
M i š č a n č u k M a r i j a —• 317
M i š č e v i ć Š t a k a — 479
M i š e t i ć A n đ e l k a — 479
M i š u r a c M i l a — 135, 136
M i t a r M a r i c a — 225
M i t e l K a t i c a — 244
M i t r o v i ć A n đ e l k a — 310
�M i t r o v i ć B o g d a n a — 298
M i t r o v i ć L j u b i n k a — 290
M i t r o v i ć S l a v i c a — 120
M i t r o v i ć Z l a t i c a — 280
M i t r o v i ć Z o r a — 280
M l a č i ć D a r a — 130
M l a č i ć M a r a J e r k o v a — 166
M l a č i ć N e d a — 145
M l a d i n i ć N i k o l i n a — 166
M l a d i n o v M i l e v a — 105
M l a đ a n M i l k a — 361
M o d r i ć B a r i c a — 351
M o d r i ć M a n d a — 317
M o d r i n i ć M i l i c a — 351
M o d r u š a n F o š k a — 59
M o h o r i ć C e l e s t i n a — 236
M o h o r o v i ć P i j e r i n a — 59
M o k o s e k A n k i c a — 479
M o m č i l o v i ć M i l k a — 13
M o m č i l o v i ć M i l i c a — 195
M o m č i l o v i ć Z o r k a — 20
M o n t a n a B l a g a — 479
M o n t i d r . A n t o n i e t a — 130
M o r e l j d r . M a r i j a n — 231
Morpurgo-Mladinov Silvana —
166
M o s i ć - D e l i ć A n đ e l k a — 130
M o s t o v i ć B l a ž i c a -— 283
M o š k u n J e l k a — 13
M o ž i n a J e l k a — 479
M o ž i n a S l a v i c a — 479
M r a č i ć M i l k a — 109
M r a k M a r i c a — 302
M r a k o v i ć D r a g i c a — 249
M r a k o v i ć Đ u r đ a — 282, 287
M r a k o v i ć E v i c a — 249
M r a k o v i ć S t a n a — 249
M r a o v i ć - L e š e v S a v k a — 336,
M r a o v i ć M a r a — 225, 351
M r a o v i ć M i l a n S i m i ć — 329
M r a o v i ć M i l k a — 13
M r d u l j a š A n t e — 32
M r d a M a r i c a — 225
M r d a S a v k a — 195
M r k i ć A n đ e l a — 234
M r k o b r a d a M i l k a — 195
M r k o c i A n a — 94, 479
M r k o n j a A n k a — 351
M r k o n j i ć A n k a — 303, 304
M r š a D a r i n k a — 141
M r š a M i l k a — 7, 479
M u a č e v i ć - N i k o l i š I v a n k a •— 479
M u d r i ć L j u b i c a — 225
M u d r i ć M i l i c a — 225
M u d r i n i ć L j u b i c a — 292, 307
M u d r i n i ć L j u b i c a •— 318
M u d r i n i ć S a v a — 318
M u d r o v č i ć M a n d a — 264
M u h e k M i c i k a — 351
M u h e k M i c i k a K . — 264
M u n i t i ć - R o j i ć S p a s e n i j a — 120
M u n i ž a b a M a r a — 479
M ü n k Z d e n k a — 479
M u r a t A n a M a t i — 479
M u s e l i n A n a — 479
M u s e l i n A n đ a — 318
M u s i n o v B e n k a — 145
M u š i c a J e l k a — 32
M u t a k V l a d o — 344
M u ž i n i ć L u c i j a — 145
N
N a d i l o F r a n i c a — 125
N a đ K o š t a — 440
N a g l i ć B o s i l j k a — 245
N a k a r a d a S o f i j a — 212
N a r a n č i ć M a š a — 195
N a r a n č i ć - R u ž i ć Š t a k a — 479
N a r a n č i ć - S t o j i ć D a n i c a — 195
N a r a n d ž a A n a — 130
N a r a n d ž i ć M i l i c a — 195
N a z o r V l a d i m i r — 33, 62, 72,
75, 403
N e d i ć J o k a — 195
N e d i ć - S a r š o n M a r i c a — 245
N e f e r o v i ć B r a n k a — 370
N e g o t i ć L o r e n c a — 166
N e g u l i ć D a n i c a — 479
N e k i ć L j u b i c a — 245
N e k i ć M a n d a — 195
N e n a d o v i ć J e l a — 280
N e n e z i ć R a d o j i c a — 295
N e r a l Z l a t a — 264
N e š i ć J e l k a — 303
N e ž i ć J o s i p a — 479
N i k o l a E n a — 479
N i k o l i ć M a r a — 284, 479
N i k o l i š R a n k a D a n i c a — 4801
N i k š i ć M i l k a — 318
N i k š i ć - R a f k o D r a g i c a — 225
N i k š i ć S a v a — 480
N i n č e v i ć - P l e š t i n a I v a n k a — 480
N i n k o v i ć D r a g a — 195, 197
N i š e v i ć M i l k a — 258
N i š e v i ć P a v l i j a — 258
N i ž e t i ć M a r i j a — 166
N o b e r g a j - M r k o c i I v a n k a — 351
N o b i l e M i l k a — 106
N o d i l o N i k e — 149
N o g i ć T o n k i c a — 22
N o l a L i l i — 130
N o l a - P u r i š i ć K r a s n a — 94,
107, 109
N o r š i ć L j u b i c a — 336
N o v a k A n đ e l a — 351
N o v a k D a n k a — 133
N o v a k M a r i j a — 131, 351
N o v a k P a v l i n a — 285
N o v a k S l a v i c a — 351
N o v a k S t j e p a n — 439
N o v a k - T o m a s e o M a r i j a — 5, 9,
53, 93, 480
N o v a k V l a t k a — 480
N o v a k o v i ć B o s a -— 305
N o v a k o v i ć , Č i r i ć G i n a — 480
N o v a k o v i ć C v i j e t a — 296
N o v a k o v i ć M i l k a — 225
N o v a k o v i ć M i l j a — 480
Novaković-Radelić Trešnja Rah e l a — 480
N o v a k o v i ć S a n d a — 395
N o v a k o v i ć S t o j a n k a — 324
N o v i ć Z o r a — 131
N o v k o - D a b i ć S l a v i c a — 352
N o v k o v i ć M i l k a — 264
N o v o s e l A n đ e l a — 336
N o v o s e l - B r n č i ć N a d a — 94, 480
N o v o s e l D r a g i c a — 13, 480
N o v o s e l M a r i j a n a — 394
N o v o s e l V a n d a — 480
N o v o s e l i ć M a n d a — 480
N o ž i n i ć - S l i j e p č e v i ć M i r a — 258
NJ
Njegomir
Njegovan
297
Njegovan
Njegovan
A n đ a — 480
Bogdanka —
F e d o r a — 480
K a r l a — 480
292,
N j e g o v a n M i l k a — 264
N j e g o v a n Š t a k a — 195
N j e ž i ć D a n i c a — 283, 288
O
O b a j d i n M i l k a — 13
O b e r h o f e r - Š i k d r . T e a — 318,
323
O b r a d o v i ć A n a — 318
O b r a d o v i ć A n đ a — 196
O b r a d o v i ć B o s i l j k a •— 196
O b r a d o v i ć D e s a n k a — 196
205
O b r a d o v i ć D u k a — 196
O b r a d o v i ć D r a g a n —• 364
O b r a d o v i ć J a g a — 196
O b r a d o v i ć J a n j a — 196
O b r a d o v i ć J e k a — 196, 199
O b r a d o v i ć K o v i l j k a —• 196
O b r a d o v i ć M a r a — 481
O b r a d o v i ć M a r i j a — 481
Obradović-Milošević Milica —
196
O b r a d o v i ć N e đ a — 196, 199
O b r a d o v i ć S m i l j a — 196
O b r a d o v i ć S o f i j a — 140
O b r a d o v i ć S t e v o -— 364
Obradović-Vlatković Boja —
196
O b r a n M a r i j a — 352
O d a v i ć V e r a — 352
O d o v i ć R u ž a — 166
O f a k D r a g a — 481
O g a r M a r i j a — 140
O g n j e n o v i ć M i k a — 481
O g n j e n o v i ć M i l j a — 249
O g n j e n o v i ć N a t a l i j a — 285
O g r i z o v i ć A n k a — 276
O g r i z o v i ć D r a g i c a — 303, 306
Ogrizović-Vrinjanin
Slava —
418, 481
O j k i ć M i l k a — 305
O k l o p d ž i j a M i r k o — 207
O l u i ć J a n j a — 166
O l u i ć P e r a — 166
O l u j i ć M i l k a — 140
O l j a č a L j u b i c a — 258
O p a č i ć A n k a •— 196
O p a č i ć Čanica S t a n k o — 62
O p a č i ć D r a g i c a — 13
O p a č i ć K a t a — 31, 481
O p a č i ć S a v a — 140, 481
O p a č i ć V i n k a — 113
O p a l a M a c a — 196
O p a l a M i l i c a — 481
Opara M a r i j a — 7
O p s e n i c a J o v a n k a — 481
O p s e n i c a M i l i c a — 481
O r e š č a n i n d r . B o n k a — 22, 94,
225, 231
O r e š č a n i n N a d a — 13, 225, 226
O r e š k o v i ć M a r k o •— 80
O r e š n j a k M a r i j a — 108
O r l a n d i n i T i n a — 481
O r l i ć B o s i l j k a — 196
O r l i ć D a n i c a — 196
O r l i ć J e l a — 63
O r l i ć M i l k a — 196
Orlović Dinka — 9
O r l o v i ć D r a g i c a — 196, 213
O r l o v i ć M a r i j a — 196, 264
O r o v i ć A n k a — 113
O r o v i ć B e t a — 120
O r o v i ć M i l a — 120
�tsj
O r š a n i ć Z l a t a — 94, 481 ,
O s e n i č k i L u c a — 120
O s t a n k P i n a — 481
O s t o i ć B l a ž a n a — 284
O s t o j i ć A n i c a — 166
O s t o j i ć D u š a n k a — 481
O s t o j i ć B o s i l j k a — 302, 312
Ostojić K a t a
— 148
O s t o j i ć L j u b a — 270
O s t o j i ć M i l k a — 318
O s t o j i ć M l a d e n k a — 311, 312
O s t o j i ć V e s n a — 166
O s t o j i ć V i c a — 166
O š p u h A n k a — 481
O v a n i n M a r a — 481
O z b o l j t F r a n j o — 232
O z r e t i ć N e d a — 482
O ž e g o v i ć D r a g a — 364
O ž e g o v i ć M i l a n — 364
O ž e g o v i ć N e d a — 131
O ž e g o v i ć Z o r k a — 364
O ž e g o v i ć Ž a r k o — 364
P
P a c i n o t i T i n a — 84
P a č e n o v s k i D r a g i c a — 482
P a č i ć M i l a — 166
P a d o v a n L i n a — 386
P a d o v a n L j e p o s a v a -— 150
P a d o v a n M a r i j a — 124
P a d o v a n N e v e n k a — 150
P a d o v a n i M a r i c a — 108
P a d r e D i n k a — 482
P a đ e n A n k a — 234, 235
P a đ e n D r a g i c a — 245
P a đ e n K a t i c a — 264
P a đ e n L i l i k a — 482
P a đ e n Š t e f a — 245
P a đ e n V u k a — 482
P a i ć - A d ž i ć - R o d i n L e n k a — 145
P a i ć - R o j e N e v a — 482
P a j a l i ć - H r o v a t dr. A l e n k a —
299, 321, 322, 324
P a j i ć A n k a — 13, 226
P a j i ć D a n i c a — 196
P a j i ć L j u b i c a 258, 399
P a j i ć M i k a — 196
P a j i ć R u ž a — 13
Pajić Vesela
145
P a k u š i ć d r . Z. — 176
P a l a d a A n k a — 107
P a l a v e r s a M a r i j a — 120
P a l č e c T o n k a — 324
P a l i k u ć a M i l e n k o — 324
P a l u n č i ć M a r i j a — 44, 482
P a n i ć V i d a — 482
P a n k a r i ć M a g i c a — 94, 482
P a n o v i ć M a r i j a — 120
P a n o v i ć M i l e n a — 140
P a n t e l i n a c C v j e t a — 482
P a n j k o t a L j u b i c a — 113
P a n j k o v i ć B o ž o — 414, 415
P a p M a r i j a V a l i k a — 482
P a p a i l i o p u l o s A n a — 386
Paparela-Marinković Olga —
482
P a p i ć D r a g i c a — 28
P a p i ć K a t i c a — 166
P a p o - B i n e n f e l d G i n a — 258
P a p o M a t i l d a — 418, 425
P a p r i c a D r a g i c a — 482
P a p u č a R a d o j k a — 309
P a r a v i n j a S m i l j a — 308
P a s k a š B r a n k o — 362
P a š i c a K a t a •— 258
Paškov-Vujošević Marija —
131
P a š k v a n I v a n k a — 193
P a š k v a n - T u r k B r a n k a — 197
P a t a f t a B r i g i t a — 352
P a t a f t a G i t a — 342
P a t a f t a M i l i c a — 352
P a t a k i M a r i c a — 482
P a t a r č i ć R u ž a — 439
P a u k M i l k a — 46
P a u l i ć B a r a — 483
P a u l i ć M a r a — 13
Paunović-Miščević Danica —
318
P a u t - G r u b o r M i r a — 226
P a v a c a S l o b o d n a — 166
P a v e t i ć K a j a — 258
P a v e l i k A n k a — 283
P a v e l i n - B o ž i ć K a t a — 145
P a v i č i ć J e l a — 258
P a v i č i ć M a r i c a — 483
P a v i č i ć P a v i c a — 483
P a v i č i ć S l a v a — 258
P a v i ć D a n i c a — 483
P a v i ć D r a g i c a — 13
P a v i ć - Đ u r i ć S t a n k a — 10, 13,
94, 483
P a v i ć J e r k a — 166
P a v i ć M a r i c a — 304
Pavić-Tencer Jovanka Tanja —
93, 483
P a v i š e v i ć N a t a l i j a M a r a — 483
P a v i š i ć A n k a — 166
P a v k o v i ć D r a g a — 483
P a v k o v i ć - E m e r M i l a — 120
P a v k o v i ć J u l a — 296
P a v k o v i ć M a r i j a — 197, 264
P a v l e k A n đ e l a — 14, 483
P a v l e k - M i š k i n a D r a g i c a — 342,
352
P a v l i č e v i ć M a r i j a — 107
P a v l i ć M i l i c a K a t a — 483
P a v l i ć - P a v e š k o v i ć S t o š a — 131
P a v l i ć R u ž i c a — 483
P a v l o v M a r i c a — 155
P a v l o v i ć - B r d a r Stana — 226
P a v l o v i ć D a n i c a — 13
P a v l o v i ć J u l a — 483
P a v l o v i ć L j u b i c a — 296
P a v l o v i ć M a c a — 226
P a v l o v i ć M i l a — 226
P a v l o v i ć - P a p i ć F i l a — 145
Pavlović-Paripović Marija —
197
P a ž a n i n M a r a — 145
P e c o t i ć I l d a — 166
P e c o t i ć M a r i n k a — 124
P e c o t i ć N e d j e l j k a — 148
P e č a r R u ž a — 151
P e č a r e v i ć M a r i j a — 108
P e i ć M a r i j a — 108
P e j i ć M i r a — 197
P e j k o v i ć M a r i j a — 166
P e j n o v i ć K a t a — 42, 53, 74, 93
P e j n o v i ć L j u b a — 93, 483
P e j n o v i ć P e r a — 18
P e j n o v i ć V u k a — 197
P e k i ć J e l a — 149
P e k i ć Z o r k a — 483
P e l a i ć Z d e n k a — 135, 137, 141
P e l c l - T u r k o v i ć B e š k a — 483
P e l i k a n D a n i c a — 226
P e n e z i ć M a r a — 483
P e n t e k M a r i c a — 264
P e r a n A n k a — 131
P e r č i ć A n k a — 120
P e r č i ć Z o r k a — 120
P e r e ž a M a r i j a — 120
P e r i c a A n k i c a — 107
P e r i ć A n a — 131
P e r i ć A n đ a — 484
P e r i ć B o j k a — 197
P e r i ć D a r a — 408
P e r i ć J e l i c a — 148
P e r i ć J e l k a — 94
P e r i ć K a t a — 484
P e r i ć - L e v a n t i n S l a v a — 131
P e r i ć M a r i j a — 13
P e r i ć M i l e v a L e c a — 484
P e r i ć M i l i c a — 197
P e r i ć M i l k a — 197
P e r i ć - P o p o v i ć A n k a — 197
P e r i ć R u ž a — 140
P e r i ć T o n k a — 113
P e r i ć Z o r k a — 145
P e r i š a A n k i c a — 145
P e r i š a M a r i j a — 120
P e r i š i ć A n a — 145
P e r k o v A l b e r t a — 9, 120
Perkov Anđa — 9
P e r k o v i ć A n k i c a — 343
Perković Milka — 9
P e r k o v i ć R u ž i c a — 291
P e r k o v i ć Z l a t a — 352
P e r l a i n - J u r i ć N e v e n k a — 166
P e r o v i ć L e p a — 80, 484
P e r š i A n đ e l a — 352
P e r u č A n k a — 245
P e š č i c a M i l k a — 484
Pešić Jere — 9
P e š i ć L u c i j a -— 131
Peškir-Stambolija Ljubica
—
484
P e š o K a r m e l a — 344
P e š u t L j u b a — 258
P e š u t M i l i c a — 13
P e š u t M i l k a — 249
P e t e r n a c J a n a — 484
P e t i - D u m i ć Z l a t a — 336
P e t i š k a - F u m i ć M a r i c a — 318
P e t k o v i ć A n t u l a — 167
P e t k o v i ć - D r o b a c D r a g i c a — 197
P e t k o v i ć F r a n k a — 108
P e t k o v i ć G o s p a v a — 362
P e t k o v i ć J a n j a — 197
P e t k o v i ć K a t a — 14, 74, 484
P e t k o v i ć M a r a — 336
P e t k o v i ć M a r i j a — 176
P e t r a k J a g a — 226
P e t r a n o v i ć F r a n c i k a — 484
P e t r a š e v i ć M i l i c a — 308, 312
P e t r i č e v i ć M a r i j a — 131
P e t r i č i ć A n k a — 120
P e t r i č i ć B e r t a — 484
P e t r i č i ć D a n i c a — 197
P e t r i č i ć M a r i j a — 121
P e t r i č i ć M i l e v a — 140
P e t r i č i ć N a d a — 121
P e t r i č i ć R a j k a — 167
P e t r i č i ć T i n a — 121
P e t r i ć A n k a — 484
P e t r i ć M a n d a — 197
P e t r i č k o Z l a t a — 264
P e t r i n o v i ć M a r i j a — 151
P e t r o v i ć - A n t o n o v i ć Stana —
198, 264
P e t r o v i ć B r a n k a — 258
P e t r o v i ć D a r i n k a —• 13, 226
P e t r o v i ć J e l e n a — 249
�P e t r o v i ć L u c a — 167
P e t r o v i ć N e v e n k a — 167
P e t r o v i ć R a n k a — 249
P e t r o v i ć R a z u m e n k a — 84
P e t r o v i ć R o ž a — 84, 93
P e t r o v i ć - T o d o r o v i ć E v a — 848
P i c i g Z d e n k a — 342
P i h l e r D r a g i c a — 484
P i j a n o v i ć A n a — 167
P i j a n o v i ć M i l i c a —- 121
P i k u n i ć A l m a — 484
P i l e p i ć E m i l i j a — 237
P i l e p i ć K a t a C r n a — 484
P i l i n g e r J o z e f i n a •— 167
P i n t a r i ć T e r e z i j a — 370
P i p i ć M a r i c a — 484
P i p i ć M i l i c a — 333
P i p l o v i ć - D r a č a A n a — 485
P i v č e v i ć K o s o v k a — 172
P i ž i r - B u ć i Z o r a •— 485
P j e v a č L j u b a — 226
P j e v a č M a r i j a — 263
P l a n t a k M a r i j a — 336
P l a t i š a M a r a - — 198
P l a v e c J e l a — 485
P l a v l j a n i ć A n a — 258
P l a v š i ć i S t o j a n k a — 258
P l a z i b a t A n a — 485
P l e č a š D a n i c a — 198
P l e č a š S o f i j a — 485
P l e č a š J a g a -— 198
P l e č a š L j u b i c a — 198
P l e ć k o M a r i j a — 485
P l e n č a F r a n a — 106
Plenča M a r a — 5
P l e n č a Z o r k a — 113
P l e š e - J u r a s K a t i c a — 485
P l e š e K a t i c a — 485
P l e t i k o s i ć M i l i c a — 124
P o b o r M a r i j a — 352
P o č u č a K a t a — 302
Počuča Milica — 4Q5
P o č u č a - P e j n o v i ć M i l i c a — 485
P o č u č a Zortca — 198
P o d g o r s k a V i k a — 94
P o d r a v a c A n k a — 301
P o d u n a v a c M i l j k a - - 249
P o d u n a v a c T r n i n k a — 485
P o d v o r a c I l o n k a D i k a — 270
Pohle Nina
- 336
P o j i ć M i l k a — 258
P o k l e p o v i ć M a r i j a — 318
P o k r a j a c A n k a — 485
P o k r a j a c M a r i j a — 283
P o k r a j a c M i l k a — 198, 208
P o k r o v a c M a n d a — 485
P o l I l o n k a — 302
P o l a d i ć L u j a — 94
P o l a k L a u r a — 485
P o l a k d r . V e r a — 352
P o l a n d a k J u l a — 352
P o l i ć L j u b i c a N a š a — 485
P o l l a k R a u l — 444
P o l o j a c M i l i c a — 226
P o l o v i n a M a r a — 198
P o l o v i n a M i l k a — 198
P o l o v i n a M i r a — 198
P o l o v i n a S a j a — 198
Polovina Sofija
- 198
P o l o v i n a S o k a — 198
P o l o v i n a S t a n a — 4S5
P o l j a k B o j a — 280
P o l j a k J e l k a — 277
P o l j a k R u ž a — 318
P o l j a k V j e r a — 121
P o l j i č a k Š i m k a — 167
P o l j i č a n i n J o z i c a — 124, 126
P o l j i č a n i n K a t a — 485
P o m a n J a n j a — 167
P o n i g r a c - R a č e k B a r i c a — 336
P o p a d i ć A n a — 131
P o p a d i ć D a r i n k a — 94, 485
P o p a d i ć M i l a — 167
P o p a d i ć M i l i c a J o v i n a — 167
P o p a d i ć M i l i c a S t e v i n a — 167
P o p a r i ć L i l j a n a -— 113
P o p o v Z o r a — 13
P o p o v i ć A n k a •— 277
P o p o v i ć B o j a — 113, 167, 198
P o p o v i ć C v i t a — 167
P o p o v i ć D a r i n k a — 198
P o p o v i ć D u š a n k a — 198
P o p o v i ć Đ u r đ a — 284, 288
P o p o v i ć J e l a — 198
P o p o v i ć J e l a — 336
P o p o v i ć J e l k a — 352
P o p o v i ć M a r a — 311
P o p o v i ć M i k a — 198
P o p o v i ć M i l i c a — 18, 198
P o p o v i ć M i l i c a — 198
P o p o v i ć - M i r i ć B o r k a — 485
P o p o v i ć S a v a — 486
P o p o v i ć S m i l j a — 20, 198, 486
P o p o v i ć S o k a — 198
P o p o v i ć S t o j a n k a — 282
P o p o v i ć Z o r k a — 486
P o r o p a t M a r i j a — 59
P o s a v e c - T e s l i ć M a r a — 486
P o s l e k - P l e v n i k B r a n k a — 352
P o s t i K a t i c a — 486
P o š č i ć A n a — 59
P o š č i ć I v a n k a — 486
P o š t i ć M i l k a — 226
P o t k o n j a k L j u b i c a — 424
P o t k o n j a k S m i l j a — 297
P o t k o r n j a k E m i l i j a — 264
P o t o č k i N a d a — 336
P o t r č S l a v i c a — 352
P o z d r i j a n D u k a — 42
P o z n o v i j a L j u b i c a — 486
P o ž e g F a n i k a — 486
P r a h J o s i p a •— 336
P r a o v a c S l a v i c a — 299
P r a r M a r i j a — 167
P r a r P e r a — 113
P r a ž i ć D m i t a r — 408
P r d i ć I v k a — 125
P r e č a n i c a A n k i c a — 258, 264
P r e d o v i ć D a n i c a — 336
P r e d o v i ć J e l a — 13. 226
P r e r a d o v i ć M i l e v a — 297
P r e s e č a n K a t a — 324
P r e s n e c M a r a — - 277
P r e v e n d a r Ž e n k a — 94, 486
P r i b i č e v i ć d r . R a d e — 62
P r i b i s a l i ć M i l k a — 104
P r i c a - B l a n u š a A n k a — 198
P r i č a D r a g i c a — 140
P r i c a - D o b r i n i ć A d a — 486
P r i č a J e l k a — 415
P r i č a J u l k a — 408
P r i č a L j u b a — 408
P r i č a K a t a — 199
P r i č a M a r a — 199
P r i č a M a r i j a — 270
P r i č a M i l e n a — 199
P r i č a M i l i c a — 199
P r i č a M i l k a — 324
P r i č a S m i l j a — 200
P r i č a S o k a — 200
P r i č a V u k a — 200
P r i j i ć O l g a — 200
P r i j i ć S o k a — 200
P r i m o r a c D a n i c a — 150
P r i ž m i ć M a r i j a — 124
P r n i ć M a t i j a — 152
P r n i ć M i l k a — 167
P r o d a n Z o r k a — 167
P r o d a n i ć K a t a — 486
P r o d a n o v i ć R a d o j k a — 410
P r o d a n o v i ć R a d o j k a — 226, 264
P r o d a n o v i ć S l a v i c a — 486
P r o d a n o v i ć S t o j a — 249
P r o s o l i D e l k a — 386
P r o t e g a J a n j a — 167
P r o t e g a K a t a — 167
P r o t i ć M a r i j a — 108
P r p i ć A n a — 200
P r p i ć K a t i c a — 336
P r p i ć M a r i j a — 200
P r š a N a d a — 336
P r u g i n i ć M a r t a — 13, 486
P r u g o v e č k i Z l a t i c a — 352, 353
Pšeničnjak-Turković Edita
—
155
P u c - A n t u n o v i ć D r a g i c a — 167
P u č a r L j u b i c a — 336
P u đ a A n k a — 226
P u h a l o M a r i j a — 264
P u h a l o v i ć L j u b i c a — 486
P u h a r - P r a v i č e v a M a r i j a — 59,
60
P u h a r i ć F i l e — 167
P u h a r i ć M a r a — 167
P u h a r i ć D o b r i c a — 147
P u k l e k S a n d a — 486
Pulić M a r a — 9
P u m p e r K a t a — 352
P u r i ć A n đ a — 168
P u š t a j B a r a — 486
P u s t i n j a S t a n a — 258
P u š i ć M i l k a — 352
P u š i ć Z i t a — 386
P u š k a r i ć D a r i n k a — 486
P u š k a r i ć K a t i c a — 398,
403,
Pužić
Pužić
Pužek
399,
404, 416, 418
S o k a — 408, 415
V u k a — 200
M a r i c a — 352
R
.
R a b a d o v D a n i c a — 145
R a b i ć R e g i n a — 270
R a e Z l a t a — 309
R a č k i D r a g i c a — 235
R a č k i E m i c a — 93, 487
R a d a k o v i ć A n k a — 264
Radaković
D a n i c a — 487
R a d a k o v i ć D e v a — 487
R a d a k o v i ć D u š a n k a — 200
R a d a k o v i ć J e k a — 200
R a d a k o v i ć M a r i j a — 487
R a d a k o v i ć M a r i c a — 200
R a d a k o v i ć M i l k a — 168
R a d a k o v i ć - P r i c a K a t a — 200
R a d a k o v i ć - Ž e g a r a c M i k a — 487
R a d a n o v i ć A n k a — 259
R a d a n o v i ć D a n i c a — 13, 487
R a d a n o v i ć J e l e n a — 487
R a d a n o v i ć L j u b i c a — 249, 259
R a d a n o v i ć P e r i c a — 46
Radanović-Stanić
Dragica
—
226, 264
Radečić M a r i j a — 9
R a d e l i ć A n đ e l k a — 168
�R a d e l j e v i ć A n u š k a — 168
R a d e l j e v i ć K a t a — 487
R a d e l j e v i ć M a r i j a — 168
R a d e š i ć R u ž a — 149
R a d e t i ć S t e v o — 416
R a d i c a T o n k a — 487
R a d i č a n S a v a — 226
R a d i č e v i ć M a r i j a — 487
R a d i ć A n k a — 337
R a d i ć D u k a — 487
R a d i ć I v a n k a — 152, 155
R a d i ć J e l a — 113, 145
R a d i ć M a r i j a I v a n o v a — 145
R a d i ć M a r i j a J o s i p o v a — 145
R a d i ć M a r i j a — 259
R a d i ć M i l i c a — 168, 487
R a d i ć M i l k a — 168
R a d i ć - Š e r i ć T o m i c a — 113
R a d i n O l g a — 487
R a d i š i ć I n a — 487
R a d i š i ć M i l k a — 299
R a d i v o j e v i ć M i l e v a — 285, 288
R a d i v o j š a S e k a — 205
R a d m a n o v i ć M a r i c a — 297
Radmanović-Rašeta Smilja
—
2-00
R a d m i l o v i ć J e r k o — 438
R a d m i l o v i ć J o v a n k a — 306
R a d o č i ć M a r t a — 13
R a đ o j č i ć D r a g a — 297
R a đ o j č i ć Z o r k a — 263
R a d o j k o v i ć M i c a — 19
R a d o j k o v i ć J e k a — 207
R a d o l o v i ć N e l a — 65
Radonić-Bracanović Neda
—
107
R a d o n i ć S e n k a — 121
Radonjić-Miranović M a r a Crnog o r k a — 487
R a d o s a v l j e v i ć L j u b a — 280
R a d o s l a v i ć K a t i c a — 270'
R a d o š M i l k a — 132
R a d o š e v i ć B o ž i c a — 20
R a d o š e v i ć J o v a n k a — 318
Radošević-Matković
Katica —
488
R a d o v a n e c M i l i c a — 18
R a d o v č i ć N e d a — 168
R a d o v i ć A n k a — 168, 264
R a d o v i ć D a n i c a — 200
R a d o v i ć - J u r i n e c M a r i c a — 245
R a d o v i ć M i l k a — 200
R a d o v i ć S a v a — 29
R a d o v i ć S o f i j a — 200
R a d u l o v i ć D a n i c a — 488
R a d u l o v i ć J o v a n k a — 266
R a d u l o v i ć N i k o l a — 232
R a d u l o v i ć Z o r k a — 488
R a d u l j M a r i j a — 150
R a d u n a - B a n M i r a — 488
R a đ e n o v i ć M a r a — 200
R a f a n e l l i M a r i c a — 168, 488
R a f a n e l l i V o j n a — 113
R a h e l i ć M a r i j a — 488
R a j a č i ć J u l a — 353
R a j a č i ć P e t a r — 232
R a j a č i ć - V u k e l i ć Julka
—
39,
488
R a j č e v i ć G i n a — 424,488
R a j č e v i ć S o f i j a — 488
R a j đ l I l o n k a — 270
R a j i ć D r a g i c a — 259
R a j i ć D u š a n k a - — 301
R a j i ć E I z a — 235
Rajić Karmela — 9
R a j i ć K o v i l j k a — 207
R a j i ć M i l e v a — 488
R a j o v i ć R a d . — 320
R a j š i ć M a r a — 200
Rak Kata — 9
R a k S t a n a — 168
R a k V e s e l a — 168
R a k Z o r k a — 145, 168
R a k a r - M a g a š i ć A n i c a — 488
R a k a s D r a g a n — 364
R a k a s o v i ć J e l k a — 311
R a k i ć A n k a — 9, 200
R a k i ć D a n i c a — 201
R a k i ć - G a l i ć M a r i n k a — 488
R a k i ć M i l k a — 201
R a k i ć S m i l j a — 135, 201
Rakoševac Marica Strelka
—
318
R a k o v a c Z v a n a M a m i c a — 59
R a l e t i ć D a n i c a — 264
R a l e t i ć D a r i n k a — 353
R a l i ć I l i j i c a — 400
R a l i ć M i l j k a — 364
R a m i ć S m i l j a — 168
R a n e r K a t j a — 488
R a n e r L e a — 94, 488
R a n e r N a d a — • 488
R a o s D a n i c a — 121
R a o s D r a g a — 121
R a o s J a k a — 488
R a p a i ć A n đ a — 201
R a p a i ć D e s a — 408
R a p a j i ć D e s a — 201
R a p a j i ć E v i c a — 201
R a p a j i ć M a r a — 201
R a p a j i ć M a r a — 201
R a p a j i ć N i k i c a — 33
R a p a j i ć S o f i j a — 201, 488
R a p a j i ć S o k i c a — 201
R a p a j i ć S o k a —- 201, 264
R a p a j i ć V u k i c a — 201
R a p i ć B a r i c a — 259
R a p i ć L i z a — 311
Rapljenović-Jandriš Katica —
337
R a p l j e n o v i ć M a r i c a — 337
R a s p a r - M i o k u š Đ u r đ a — 489
R a s t o v a c M i l k a — 104
R a s t o v i ć - J a r a m a z M i l k a — 489
R a s u h i n dr. Josip — 386
R a š e t a L j u b a — 201
R a š e t a M a r a —- 201
R a š e t a M a r i c a — 201
R a š e t a K i k i n j a — 211
R a š e t a M i l i c a — 20
R a š e t a S a j k a — 201
R a š e t a S m i l j a — 489
R a š e t a S o k a — 201
R a š k o v i ć Jula — 489
R a š k o v i ć N e n a — 306, 312
R a t i ć M i l k a — 297
R a t k o v i ć A n a — 409
R a t k o v i ć A n đ a — 409
R a t k o v i ć M a r i j a — 386
R a t k o v i ć P e r a —• 409
Ratković-Popović Ljubica —
259
R a u l M a t i j a — 168
R a u š I v o — 439
R a u š e v i ć M a r i j a — 489
R a v k i n M i l j e n k a — 121
R a v k i n T o m i c a — 112
R a v n i ć Š t e f a n i j a — 489
R e b i ć Z l a t a — 408, 419, 425
R e b r a č a E v i c a — 259
R e i ć - A l f i r e v i ć A n t o n j e t a — 155
R e l i ć L j u b a — 249
R e l i ć M i l k a — 249, 259
R e l i ć M i l j k a — 249
R e n d u l i ć J u l k a — 93, 489
R e p a c D u š a n k a — 201
R e s a n o v i ć D r a g a — 249
R e s i ć K a t i c a — 168
R e s n e c M a r i j a — 340
R e s t o v i ć B o s i l j k a — 168
R e s t o v i ć K a t i c a — 155
R e s t o v i ć M i l k a — 105
R e s t o v i ć R a j k a — 489
Ribarović-Josipović Jušta —
168
R i l i ć M i l k a — 302
R i s m o n d o E r s i l i a — 69, 74, 84,
94, 489
R i v o s e k i M e l a n k a — 489
R n j a k - O l u i ć S o k a — 94, 489
R o c a M a t i j a — 168
R o d i c a L j u b o m i r a N e đ a — 489
R o d i ć B o s a — 201
R o d i ć D u š a n k a — 201
R o d i ć - K o t u r A n g e l i n a — 489
R o d i ć M i l k a — 201
R o d i ć S t e v a n — 364
R o g i ć - D e v č i ć A n k i c a — 337
R o g o v i ć M i l o š — 239
R o g u l i ć M a r i j a — 155
R o h a n V j e n c e s l a v — 442
R o j č e v i ć M a r i j a — 489
R o j e A n i c a — 32
R o j e - B r o n z i ć T o n k a — 152, 155
R o j e P e t r i c a — 133
R o k i ć M a r i j a — 145
R o k n i ć M i l i c a — 227
R o k n i ć M i l i c a — 226
R o k n i ć - M i l k o v i ć D a n i c a — 13,
227
R o k n i ć S m i l j a — 259
R o k n i ć S t o j a n — 361
R o k o v - B a r a n i ć M a r i j a — 489
R o k o v - D u d e V i n k a — 168
R o k o v - L u k i n M a r i j a — 490
R o k o v M i l k a — 105, 109
R o k o v Z o r k a — 121
R o k s a n d i ć A n đ e l k a — 260
R o k s a n d i ć L j u b i c a — 260
R o m a c K a t a — 145
R o m a c L j u b i c a — 113
R o m a c Z o r a — 490
R o m a n i ć B l a g o j e — 324
R o m a n o v i ć J e l a — 337
R o m a n j a k K a t a — 318
R o m a u s M a r i n k a — 168
R o n k o dr. A l o j z i j e — 340
R o s a n d i ć Z o r a — 52, 490
R o s a n o v i ć M i l j a — 249
R o s l e k V i k t o r i j a — 342
R o s s i B r u n o — 232
R o s s i d r . I v a n a — 94
R o s t u h a M i c i k a — 353
R o z m a n K a t i c a — 283
R u b č i ć V j e k a — 16
R u d i ć A n k a — 318
R u d i ć M i l k a — 260
Ruić Anica — 1 5 5
R u k a v i n a M i l k a — 94
R u m o r a M a r i c a — 490
R u n j a n i n V i d o s a v a •— 280
R u p č i ć A n k a — 353
R u p č i ć E v a — 490
R u p e e K a t a — 490
R u p i ć M a r i j a — 168
�R u s m a n I v a n k a — 303
R u š e c D a n i c a — 490
R u š k o v a c - š a r i ć M i l k a — 260
R u š n j a k D a i s y V e r a — 337
R u ž i ć J o s i p a — 490
R u ž i ć - K r u l j a c K a t i c a — 490
R u ž i ć N e v a — 490
S
S a b i ć K a t a — 153
S a b l j a k D a n i c a — 13
Sachs M i r a — 490
Sačer K a t a -— 14
S a i l i D r a g u t i n — 69
S a k a l - K o v a č i č e k R o z i k a — 353
S a l a j M a r i j a — 490
S a l a m o n L i l i — 263
S a l o p e k M a r i c a — 227, 264
S a m a c J a n j a — 249
S a m a c L j u b i c a — 249
S a m a r d ž i ć M a r a — 169
S a m a r d ž i j a M a r t a — 121
S a m a r đ i ć L j u b i c a — 169
S a m b o l i č e k S l a v i c a — 490
S a m o h o d F i l a — 169
S a m o h o d J e l a — 169
S a n d r i ć V o j n a •— 140
S a n t i ć T o n k a — 149
S a n t i n i - D u p l a n č i ć J e l k a — 156
S a n t o - E l i n a M i r a — 353
S a p a r D r a g i c a — 227
S a p l a i ć K a t i c a — 490
S a r a p a A n k a — 249
S a r a p a J e l e n a — 249
S a r d e l i ć F r a n k a — 147
S a r d e l i ć M a r i j a — 124, 126
S a r š o n M a r i c a — 264
Sašić N a d a — 415
S a š i ć S e j a — 201
S a v a t o v i ć - D u m i ć A n k i c a — 337
S a v i ć A g i c a — 283
S a v i ć A n k a — 318
S a v i ć L j u b i c a — 297
S a v i ć M a r i c a — 490
S a v i ć M i c a — 304
S a v i ć M i l k a — 260
S a v i ć S o k a — 284, 310
S c a g l i e r L u i g i — 96
S e č e n j - L a c k o v i ć M a r i c a — 337
S e d m a k L j u b i c a •— 354
S e d m a k - M i h a l i n č i ć S l a v a — 490
S e g e d i n M a r a — 149
S e k e l A n đ e l a — S54
S e k s o N e d a — 146
S e k u l i ć A n i c a — 490
S e k u l i ć D a r i n k a — 398
S e k u l i ć J o v a n k a — 354
S e k u l i ć L j u b a — 227
S e k u l i ć M i l i c a — 13
S e k u l i ć - P o p o v i ć R u ž a — 12, 13,
93, 395, 490
S e k u l i ć S l a v k a — 297
S e k u l i ć S o k a — 264
S e k u l i ć S v e t o z a r — 363
S e k u l o v i ć M i l i c a — 169
S e k u l o v i ć M i l i c a J o v i n a — 169
S e l a n a c J o k a A n k i c a — 260
S e l e k L j u b i c a — 13
S e n j a n o v i ć M i n k a — 132
S e r a ž i n Š t e f i c a — 266
S e r d a r A n đ a — 201
S e r d a r A n k a — 193
S e r d a r Š t e f i c a — 491
S e r t i ć M a r i j a K o v a č e v a — 491
S e s a r t i ć - C e c i ć T o n k a — 156
S e s a r t i ć V i n k a — 121
S e v e r G a b r i j e l a - E l a — 202
Severović-Mijačinović Milka —
14, 491
S i b i n o v i ć A n đ e l k a — 202
S i m a n i ć L j u b a — 270
S i m i č i ć M a r i j a — 151
S i m i ć I d a — 491
S i m i ć M i l i c a — 305
S i m i ć M i l u t i n — 328
S i m i ć V u k o s a v a — 260
S i m o v i ć L j u b i c a — 301
S i n d i k M a r a — 169
S i n k o v i ć D r a g i c a — 307
S i n o b a d I r e n a — 32
S i n o b a d N a t a š a — 245
S i n o v č i ć Z o r k a — 169
S i n j e r a c M i l k a — 318
Siriščević-Demarki Dinka —
132
S i r i š č e v i ć K a t a P u č i n i c a — 491
S i r n i k S m i l j k a — 246
S i t a r M a r i j a — 354
S i v o š D a n i c a — 354
S k a l a k G r e t a — 324
S k e n d e r A n a — 169
S k e n d e r M i l k a — 169
S k e n d e r Z a n a — 169
S k e n d e r Z o r k a — 169
S k e n d ž i ć J u l i k a — 491
S k e n d ž i ć Š t a k a — 491
S k o č i ć D a n i c a — 169
S k o č i l i ć D i n a — 93
S k o r i n M a r i j a — 46
S k o r u p I k a — 491
S k o r u p a n A n k a — 94
S k o r u p a n D r a g a — 10, 13, 227,
491
S k o r u p a n - D r a g n i ć A n k a — 227
S k o r u p a n M i l i c a — 227
S k o r u p a n - T r k u l j a M i r a — 227
Š k o t i M a r i j a — 146
S k r a č i ć M a r i c a —• 169
Skube A n k i c a — 343
S l a b i n j a c M a r a — 491
S l a v i c a J a n j a — 146
S l a v i c a V e s e l a — 169
S l e z a k R u ž a — 491
S l i v a r B a r i c a — 302
S l i v k a P a v i c a — 491
S l u k a n B o ž i c a — 354
S l u k a n - J u r e c J e l k a — 491
S l u k a n L j u b i c a —• 354
S l u k a n R u ž a — 354
S l j e p č e v i ć L j u b i c a — 250, 260
S l j e p č e v i ć M i l k a — 260
S l j u b u r a G a v r o — 324
S m i l j a n i ć K a t i c a — 308
S m i l j a n i ć M i l i c a — 308
S m i l j a n i ć S m i l j a — 318
S m o k o v i ć N e v e n k a — 65
S m o l č i ć M a r i c a — 93, 491
S m o l č i ć M a r i j a — 354
S m o l i ć L i z a — 491
S m o l j a n o v i ć A n k a — 176
S m o l j e v i ć M i l e n a •— 13
S o b o t n j a k M a c a — 354
Soić S o f i j a — 424
S o k o l o v i ć L j u b i c a — 260
S o k o l o v i ć - N a g l i ć E s m a — 202
S o l a k F r a n j o — 367, 368
S o l d o A n a — 169
S o l d o L u c a — 492
S o n j a r A n a — 260
S o r i ć - R o g u l j J o v a n a — 146
S o r i ć V j e k o s l a v a — 169
S o v i l j D r a g i c a — 19
S o v i l j D u k a — 280
S o v i l j S o k a — 19
S p a j a A n a — 149
S p a j a M a r i j a — 149
S p l i v a l o P e r k a — 492
S r b i ć M a r i j a — 492
S r b l j a n B o j a — 14
S r d a r K a t i c a — 260
S r d i ć J a g o d a — 271
S r d i ć M i k a — 19, 492
S r e m a c M i l k a — 318
S r e m e c N a d a — 25, 28, 74, 94,
492
S r n a d e r K a j a — 264
S r o k M i l e n a — 246
S r z i ć - D r a g i č e v i ć A n k a — 492
S r z i ć M a r i c a — 132
S r z i ć N a d a — 113
S t a c h l e r S o f i j a — 237
S t a m b o l i j a - P r p i ć S t o j a — 492
Stana ' T e r e z i j a — 343
S t a n a r M i l i c a — 292, 307
S t a n a r M i l i c a — 318
S t a n g e r d r . U l i k s — 62
S t a n i č i ć M a r i j a n — 444
S t a n i ć A n đ a — 169
S t a n i ć A n i c a — 169
S t a n i ć B o j a n a — 492
S t a n i ć D u k a — 20
S t a n i ć J e l a — 169
S t a n i ć J e l i c a — 343
S t a n i ć J o v a n k a — 492
S t a n i ć K a t a — 308
S t a n i ć K o v i l j k a — 202
S t a n i ć L j u b a — 492
S t a n i ć M a r a — 132
S t a n i ć M a r i j a — 237
S t a n i ć M i l a J u r i n a — 169
S t a n i ć M i l a M a r k o v a — 169
S t a n i ć P e t a r — 232
S t a n i ć T e r e z a -— 146
S t a n i ć Z o r k a — 212
S t a n i s a v a c J e l e n a — 260
S t a n i s a v a c J o v a n k a — 260
S t a n i s a v l j e v i ć J e j a — 94
S t a n i s a v l j e v i ć P a c a — 280, 281
S t a n i s a v l j e v i ć V i d o s a v a — 271
S t a n i š i ć A n k a — 337
S t a n i š i ć D r a g a — 337
S t a n i š i ć J e l a — 492
S t a n i v u k o v i ć D a n i c a — 271 •
S t a n i v u k o v i ć Jela — 281
S t a n i v u k o v i ć M i l a n — 289
S t a n i v u k o v i ć M i l e v a — 281
S t a n k o v i ć D a n i c a — 264
S t a n k o v i ć M a r i j a — 354
S t a n k o v i ć S m i l j a — 202
S t a n o j e v i ć B o ž e n a — 249
S t a n o j e v i ć J e l i c a — 12. 25, 492
S t a n o j e v i ć K a t i c a — 169
Stanša K a t i c a — 492.
S t a r č e v i ć M a r i c a — 281
S t a r m a n D r a g i c a — 354
S t a z i ć J o s i p — 369
Steiner-Goldšmit dr. Zora —
354
S t e r n D r a g a n — 418
S t e v č i ć B a r i c a — 311
S t i j a k D r a g a — 202
S t i j i ć A n i c a — 337
S t i p a k D r a g i c a — 342
Stipaničev-Babun Cvita —
S t i p a n i č e v M a r i j a — 169
140
�S t i p a n i č i ć I v o — 234
S t i p a n o v i ć M i l k a — 492
Stjepanović-Dorontić Mara —
297
S t j e p a n o v i ć S o f i j a — 213
S t o j a k o v i ć D r a g a — 492
S t o j a k o v i ć L j u b i c a —• 260
S t o j a k o v i ć Ž i v a n a — 281
S t o j a n a c C v i t a — 132
S t o j a n a c S a v a — 202
S t o j a n o v i ć M i l k a — 233
S t o j a n o v i ć R u ž a — 318
S t o j e v i ć A n d r i n a — 246
S t o j i ć D e s a n k a — 202
S t o j k o v i ć - A l e k s i ć D r a g a — 260
S t o š e v i ć M i l k a — 309
S t o š i ć N e d a — 107
Stošić Z o r k a — 9
S t r a m č e v i ć J a g a — 492
S t r a ž i m a n e c E lz a —• 15
S t r i ž i ć - T u s A n i c a — 246
S t r m a c A n k i c a — 337
S t r m a c I v k a 386
S t r n a t M a r i c a — 297
S t r n i ć M a r a — 492
S t r u j i ć O l g a — 170
S t r u k a n - V e t m a T o n k a — 132
Studen D e s a n k a — 202
Studen D u š a n k a — 408
Studen J e k a — 202
Studen S o k a — 227, 264
S t u p a r - J u r j e v i ć S m i l j a — 113
S t u p a r - S u ž n j e v i ć A n a — 492
Subotić L j u b i c a — 306, 312
S u č e v i ć N i k o l a — 363
Sučić Z o r k a — 53
Sučur D r i n a — 108
Sudar M a r a — 20
Sudić Z o r a — 305
S u đ u k o v i ć N e v e n k a — 202, 212
Suhelić J a g a — 41
Suknaić K a j a — 202
Sumić I v a n k a — 121
S u n a j k o J e l a — 202
Supanc A n k a — 493
Suša D r a g i c a •— 202
Suša M i l i c a — 202
S u š a n j B o s i l j k a — 493
S u v i n d r . — 174
S v a t B e t i k a — 354
S v i l a r B o j a — 202
S v i l a r J e l k a — 202
S v i l a r S a v a — 22, 493
S v i l a r S m i l j a — 202
S v i t i ć V l a s t a — 65
S v r d l i n A n đ e l k a — 132
S v r d l i n A n k a — 170
S v r d l i n M i l i c a — 147
š
Šaban P e p i c a — 493
Šabić F r a n k a — 337
Šaćir K o s o — 127
Šain L u c a — 170
Š a j i n o v i ć L j u b a — 202
Š a j i n o v i ć M a r i c a — 202
Šajinović-Ristanović Danica - -
202
Šajinović-Stojanović Milica —
202
Šakić B o s a — 140, 203
Š a l a m u n S t j e p a n — 406, 416,
422
Š a l a m u n o v i ć E v a — 271
Š a l v a r i M a r i c a — 271
Š a n d r i ć A n t i c a — 8, 9, 493
Šantek B a r a
261
Š a n t e k D a n i c a — 342
Š a n t i ć I v a n i ć a — 170
Š a r a c D a n i c a — 227
Š a r i ć A n k i c a V i š n j a — 5, 6,
8, 9, 493
Šarić Cvita — 9
Š a r i ć L e p o s a v a — 493
Š a r i ć M a r a — 48
Š a r i ć M a r i j a — 121
Š a r i ć M a r k o — 176
Šarić T o n a — 9
Š a r i ć d r . V e r a — 228, 399, 400
Š a r i ć Z o r k a — 132
Š a r i n A n đ a — 9, 493
Š a r o v i ć A n k a — 170
š a š i ć S e k a — 228
Š a t e l i ć D e s a n k a •— 170
Š e a t o v i ć S t o j a — 493
Š e č e g A n i c a — 281
Š e g a n D a r i n k a — 246
Š e g i ć M a r i j a — 122
Š e g o t a J u l k a — 299
Š e g o t a K a t a — 281
Š e g o t a M i r a — 493
Š e g o v i ć - B a r t o l a c I v k a — 493
Š e g v i ć V e s e l a — 493
Š e g v i ć Z d e n k a — 140, 141
Š e g v i ć Z e j n a — 151
Šeić L j u b i c a — 354
Š e k e r o v i ć M a r i c a — 354
Šelendić J e l a — 493
Š e l o v i ć C v i j e t a — 318
Š e p a r o v i ć - C i c o M a r i j a -— 146
Š e p a r o v i ć F r a n k a — 108
Š e p a r o v i ć I v i c a — 104, 109
Š e p a r o v i ć L j u b i c a — 209
Šepić A n k a — 370
Š e r i ć B l a ž e n k a — 126
Š e s t a n M a r i j a — 59
Šestić Z l a t a — 433
š e š a r e k A l m a — 246
š e š i ć D r a g i c a — 343
Š e v i ć R a d o s l a v a — 319
Š e v o M a r i j a — 146
Š i b e r P i r i k a — 53
Š i j a n D a r i n k a — 203
Š i j a n S a r a — 203
Š i k a n j a L j u b i c a — 249
Šikić V a s i l i j a — 264
Š i l e r N e v a — 383, 386
Š i l o v i ć B l a n k a — 494
Š i l o v i ć I r e n a — 94
Š i l o v i ć d r . S r e ć k o — 422
Š i l j e g o v i ć B o š k o — 174
Š i m a c S t j e p a n —- 40
Š i m i č i ć A n t i c a — 494
Š i m i ć - D u v n j a k M i l k a — 170,
494
Š i m i ć J e l e n a — 319
Š i m i ć S l a v i c a — 494
Š i m i ć S o k a — 299
Šindik M a r a — 147
Š i n k o v i ć M a r i j a — 156
Š k a l a b r i n D a r a — 170
Š k a l j a c M i l a — 228
Š k a b e r n a M i c a — 386
Š k a r e t c i I v k a — 354
Š k a r i c a K s e n i j a — 153
Š k a r i c a M a r i j a — 170
Škarica M i l k a — 9
Š k a r i ć D m i t r a — 170
Š k a t e r E u f e m i j a — 65
Š k i l j a n V i k i c a — 319
Školić Z o r a — 370
Š k o r i ć D a r a — 203
Š k o r i ć J e k a — 17, 494
Š k o r i ć L j u b a — 203
Š k o r i ć M i l k a — 203
Š k o r i ć S o k a — 203
Š k o r i ć Z o r k a — 203
Š k o r i n M a r i j a — 7, 9
Š k r g i ć M i l a — 228
Š k r i v a n e k M a r i c a — 94, 494
Š k r o m e t a M a r i c a — 494
Š k r t i ć L j u b i c a — 337
Š k u n d r i ć D e s a n k a — 175
Škundrić M a r i c a — 203
Š k u r i ć M i k a — 18
Š l a p a r M a r i j a — 304, 305
Š l e h t a M i r a — 386
Š l e z i n g e r A d a — 236
Š m i t A n i c a — 297
Š n e l e r - L u l i k M i m i c a — 228
Šnidaršić-Pavlinić A n đ e l a —
494
Š n j a r i ć M a r i j a — 354
Šobačić S l a v k o — 281
Š o b a k A n k i c a — 354
Š o b o t Z o r a — 18, 494
Š o l a j a L j u b i c a — 494
Š o l a j a M i l k a — 69, 94, 494
Š o l a j a R a d o j k a — 122
Š o l a r V e r a — 494
Š o l j a n L i d i j a — 395
Š o l j a n M a r i j a — 94, 181, 494
Š o l j a n V i n k a — 386
šoštarić K a t a
— 494
š o š t a r i ć V e r a — 337
Š p a l j A n k a — 494
Š p a n o v i ć D r a g i c a — 13
Š p a n o v i ć L j u b i c a — 249
Š p a n o v i ć M i l k a — 261
Špeh R e z a — 281
Š p e r a c K a t j a — 495
Š p e r o - ž e n ž e r o v i ć D a n k a — 495
Š p i c e r - Č a l i ć K a t a — 337
Špiček P a u l a — 353
Š p i k a - Š e v o M a t i j a — 146
Š p i k a Z o r k a — 122
Š p i l j a k M i k a — 69
Š p i l j a k S l a v i c a — 354
Š p i l j a k Š t e f a — 495
Š p i r i ć A n t i c a — 5, 9, 495
Š p i r t a d r . — 441
Š p o l j a r Š t e f i c a — 355
Š p r l j a n I l i n k a — 495
Š p r o h a r S t a n k a M i r a — 495
Š r a j b e r A n đ e l a — 319, 320
Š r a j e r M a r i c a — 495
Š t a j n e r d r . Z o r a — 113
Š t a m b u k B o s i l j k a — 151
Š t a m b u k B o s i l j k a — 170
Š t a m b u k E s t e r a — 153
Š t a m b u k J a k i c a — 170
Š t a m b u k O l g a — 170
Š t a m b u k V o l g a — 319
Š t a m p a r dr. D e s a n k a — 370
Š t a m p a r L j e r k a — 355
Š t e f a n a c M a r a — 13
Š t e f a n a c - P i n t a r i ć A n i c a — 495
Š t e f a n e k K a t i c a — 306
Š t e f a n i ć D r a g i c a — 355
Š t e f i č i ć A n k i c a — 282
Š t e f i č i ć B a r i c a — 282, 290
Š t e f i ć L j u b i c a — 343
Š t e k o v i ć L j u b i c a — 249,261
š t e k o v i ć - š a š i ć S t o j a n k a — 261
S t e n g l - M i l a š i n č i ć F a n i k a — 495
�Š t e n g l V e r a — 94, 495
Š t e t a M i r a — 18
Š t e t i ć Z l a t a — 283
Š t i b r i ć M a r i c a — 355
Š t i m a c Đ u r đ a — 343
Š t i m a c Z l a t a — 107
Štimac-Zmajić
S m i l j a — 495
Š r b a c D a r i n k a — 203
Š r b a c J o k a — 9, 495
Š t r b a c M a r i j a — 9, 495
Š t r b a c M i l e v a — 495
Š t r i t e r A n k i c a — 343
Š t r k a l j D e s a n k a — 104
Š t r u m b e r g e r K a t j a — 94
Š t r u m b e r g e r Z l a t a — 228
Štula P a v a — 282
Š t u l a P e t r a — 282
Štulić L j u b i c a — 203
Štulić M a r i j a n a — 337
Š t u m f o l D r a g i c a •— 132
Šubić D a n i c a — 261
Šubić J a k o m i n a — 122
Šubinski A n k i c a — 495
Šučur k a t a — 496
Šučura D r a g i n j a — 249
Šukunda D r a g a — 419
Šukunda E v i c a — 249, 261
Š u m a n o v a c M i c a — 496
Š u n j a r a V o j n a — 170
Šupe S t a n a — 171
Šupe Š i m i c a — 9
Š u p e r i n a E r i k a — 237
Šupica D r a g i n j a — 496
Šuput M a r i c a — 264
Šuran A n t i c a — 4 9 6
Šurić E r n e s t a — 9, 496
Š u S k o v i ć - K l e p e c T o n k a — 261
Š u S n j a r - B u b a l o M i l e v a — 203
š u š n j a r Z o r a — 13
Šutić F a n i k a — 203
Šutić S i l v a — 496
Š v a b e n i c - Z o r i č i ć V e r a — 231
246
Š v a j g e r M a r i j a — 284
Š v a j h o f e r E v i c a — 284
Š v a l b a D a n i c a — 59, 396
Š v a r c J e t i — 231
Š v e d o v a V e r a •— 324
Š v e l j o S a v a — 203
Š v i g i r L u d m i l a — 355
T
T a b a k M a r i j a — 249
T a d i ć Đ u l k a — 203
T a d i ć M i r j a n a — 424
T a d i j a n o v i ć M i š a — 436
T a k a č B l a n k a — 386, 415
T a k a č Đ u r o — 431
T a k a č V e r a — 355
T a k u s P i n i k a — 282, 287
T a m b a č a B i s e r k a — 146
T a m b a č a L j u b a — 6, 9, 50,
146, 496
T a r a b e n e K a t i c a — 171
T a r a b i ć D e s a n k a — 228
T a r a b i ć K a t a — 249
T a r a b i ć M i l k a — 496
T a r b u k D a r a — 13, 203
T a r b u k D e s a — 228
T a r b u k J e l i c a — 249
T a r b u k K a t a — 249
T a r b u k M a r a — 249
T a r b u k S t a n k a — 228
T a k i ć M i l k a — 261, 263
T a t i ć - N i k o l i ć D u k a — 262
T e n c e r A l o j z — 422
T e o d o r č e v i ć J e l a 271
T e p a v a c D a n i c a — 203
T e p a v a c M a n d a — 496
T e p a v a c S o f i j a — 229
T e p a v e c N e v e n k a — 496
T e p e š Š t e f i c a — 355
T e p š i ć S t a n a — 218
T e r z i j a A n a — 147, 171
T e s l i ć M a r i c a — 203
T e š a n o v i ć M i l i c a — 284, 312
Tešilov Ruža — 6
T i č a c S l a v k o — 396
Tikulin Zora — 9
T i n t o r J u l i k a — 496
T i š m a B o j a — 203, 210, 211,
213
T i š m a I l i n k a — 204
T i š m a V a j a — 9, 496
T i z i e B o s a — 204
T k a l č e c R e g i n a — 496
T k a l e c Š t e f i c a — 337
T k a l e c Z o r a — 496
T o d o r i ć S o f i j a — 496
T o d o r o v i ć A n đ a — 400
T o d o r o v i ć A n k a — 297
T o d o r o v i ć E v i c a — 249
Todorović Jerka — 9
T o d o r o v i ć M a r i c a — 496
T o d o r o v i ć M i l a — 307
T o l e n t i n o R o z i n a — 151
T o l j a g a K o s o v k a — 124
T o m a c - B e n i ć B a r k a — 13, 496
T o m a c K a t a B i z e r o v a — 39,
244, 497, 246
T o m a s e o dr. V a n j a — 174
T o m a š J e l a — 122
T o m a š S a v a — 497
Tomašević-Bošković Julija —
497
Tomašević-Dragović Ljubica —
45, 48, 49, 497
T o m a š i ć D i n k a — 149
T o m a š i ć - Đ u j i ć Z l a t a — 122
T o m a š i ć M a r i j a — 108
T o m i č i ć A n k a — 19, 153
' T o m i ć D a n i c a — 497
T o m i ć G e n o v e v a — 69, 93,
497
T o m i ć I v a n k a — 146
T o m i ć M a c a — 263, 386
T o m i ć M a r a — 212
T o m i ć M a r i c a — 246
T o m i ć M a r i j a — 307
T o m i ć M a r i j a — 246
Tomić-Marković Milka
— 299
T o m i ć M i l j a — 30
T o m i ć - P e r i ć D r a g i c a —• 114
T o m i ć Z l a t a — 114
T o m l j a n o v i ć A n k a — 497
T o m p a A n i n a — 93, 425
T o m p a - K r e a č i ć V a n d a — 27
T o n č i ć M a r i j a — 337
T o n k o v i ć N a d a — 497
T o p i ć A n a — 282
T o p i ć A n đ e l k a — 171
T o p i ć C v i t a — 104
T o p i ć M a r a — 146
T o p l j a k J u l i j a n a — 319
T o p u z o v i ć J u l a — 497
T o p u z o v i ć K a t a — 497
T o r b a r i n a A n k i c a — 114
T o r i ć S o f i j a — 204
T o v a r l a ž a D a n i c a — 249, 262
T r a ž i v u k M a r i c a — 114
T r a ž i v u k R u ž a — 122
T r b o j e v i ć B o s i l j k a — 71, 442,
497
T r b o v i ć A n k a — 237
T r b o v i ć B e b a — 238
T r b o v i ć B o s i l j k a — 246
T r b o v i ć J e l k a — 236
T r b o v i ć M i l i c a — 277
T r b o v i ć N a d a — 244, 246
T r b o v i ć Sirnica — 39, 94, 497
T r b u h o v i ć K a r m e l a — 106
T r e s k a v i c a A n k a — 303
T r i n a e s t i ć - D u b a j i ć V j e r a — 8,
9, 497
T r i n a j s t i ć - Š i r o l a I v a n k a — 497
T r i p a l o M i k o — 53
T r i v a n o v i ć D e s a n k a — 262
T r i v a n o v i ć V o j i n — 262
T r i v i ć V i d a — 172
T r i v i ć V u k o s a v a — 303
T r k u l j a A n k a — 204
T r k u l j a M i r a — 204
T r k u l j a S o k a — 264
T r k u l j a V a s i l i j a — 497
T r k u l j a n D a n i c a — 262
T r l i n I v a — 497
T r n i n i ć B o s i l j k a — 229
T r o h a r I v a n k a — 40
T r o š i ć M a t i l d a — 156
T r o š i ć Z d e n k a — 229
T r u b a r a c A n a — 271
Trumbić-Alfirević Nevenka —
131, 132
T r u m b i ć - R a i ć N e d a — 146
T r u m b i ć S m i l j a n a — 171
T u č k o r i ć V i k i c a — 15, 16, 497
T u l i ć I v i c a — 150
T u l u m M i l k a — 289
T u m o r a A n k a — 13
T u r b a n L j u b a — 303
T u r č i n o v V i d o s l a v a — 171
T u r č i n o v A n đ e l a — 59, 498
T u r i ć K a t a — 94, 498
T u r k D a r i n k a — 246
T u r k M i c i k a — 246
T u r k M i c i k a — 246
T u r k Z d e n k a 246
T u r k a l j A n k a — 237
T u r k a l j M a r a — 262
T u r k a l j M a š a — 18
T u r k o v i ć D r a g i c a — 498
T u r k o v i ć K a t a — 498
T u r k o v i ć R u ž i c a — 74, 94, 498
T u r k u l i n A r t u r — 220, 232,
241
T u r u d i ć N a d a — 272
T u r z a H e r t a — 498
T u š k a n e c J a g i c a — 248, 498
T v r d o r i j e k a M i l k a — 279
U
U č k a r M a r i j a — 498
U č k a r M i c i — 94
U d i e r M a r i n a — 13, 93, 498
U g a r a k M i l j a — 204
U g a r k o v i ć A n i c a — 498
U g a r k o v i ć D a n i c a — 204
U g a r k o v i ć M a r a — 204
U g a r k o v i ć S o f i j a — 204
U g l j e š a S o f i j a — 249
U j e v i ć A n a — 171
U j e v i ć A n t i c a — 498
U j e v i ć M a r a — 171
U j e v i ć M i l a — 171
U j e v i ć N e d a — 171
�U j i ć D a n i c a — 319
U l e m e k L j u b a — 13, 498
U l e m e k M a r i j a — 216
U m i č e v i ć M i l e v a — 498
U r l i ć N e d a — 108, 156
U r o i ć R o z a — 498
U s o r a c - L j u b i š i ć Z o r k a — 498
U t v i ć M i l k a — 19, 94, 498
U v o d i ć L u c a — 171
U v o d i ć K a r m e l a — 498
U v o d i ć M a r i j a — 114, 124
U v o d i ć M a t i j a — 171
U v o d i ć V e r o n i k a — 132
U v o d i ć Z o r k a — 122
U z e l a c D a n i c a — 498
U z e l a c D a r a — 204
U z e l a c D e s a — 141
U z e l a c Đ u r o — 422, 423
U z e l a c - F i l i p o v i ć L j u b i c a — 499
U z e l a c J e l a — 204
U z e l a c K a t i c a Z i t a — 499
U z e l a c M i l k a — 204
U z e l a c S t o j a n k a — 204
U z u r K a t i c a — 309
V
V a j n h a r t K a t i c a — 355
V a l č i ć - J a k u l i ć K s e n i j a — 499
V a l e n č i ć — 96
V a l e n t i ć M a r i c a — 264
Validžija Franjo
— 439
V a l o v i č i ć A n i c a — 499
V a l o v i č i ć N e v e n k a — 499
V a l p o t i ć E v i c a — 94
V a r a d y K a t i c a — 264, 499
V a r d a D a r a — 181, 213
V a r g a š M a n d a — 319
V a s i ć - T o m i ć M a r i j a — 499
V e d r i n a M i c i k a — 355
V e i n o v i ć M a š a — 204
V e j i n M i l k a — 204
V e j i n M i l k a — 204
V e j i n M i l k a — 264
V e j i n o v i ć N e n a — 204
V e j n o v i ć M a š a — 205
V e j n o v i ć M i l i c a — 204, 499
V e j n o v i ć M i l i c a — 204
V e j n o v i ć M i l k a — 204
V e j n o v i ć N e d a — 204
V e k i ć D r a g i c a — 282
V e k i ć V u k a — 18, 499
V e l a g i ć E v i c a — 282, 286
V e l f l M a r i c a — 307
V e l i c k i A n a — 291
V e l i m i r o v i ć A n k a — 433
V e l i m i r o v i ć D r a g i c a — 229
V e n u s O l g a 283
V e r n i ć D e š a — 31
V e r n i ć - T o r o k M a g d a — 499
V e s a n o v i ć M i l e n a — 499
V e s e l i M a j a — 442, 499
V e š e r a - P o p e l a r J o s i p a — 499
V e s e n j a k - Z m i j a n a c dr. Jelka —
340, 355
V e v e r n dr. K a t a r i n a —
322
V e ž a I v i c a — 171
V i c i ć J e r i c a — 171
V i c u l i n M a n d i n a — 124,
V i d e k a L u c a — 122
V i d e k a V i n k a — 114
V i d e k o v i ć I v a n — 328
V i d e k o v i ć P a v a o — 329
321,
125
V i d o š J a n j a — 156
V i d o š e v i ć V j e r a — 171
V i d o v i ć D r a g i c a — 355
V i d o v i ć J e r k a — 499
V i d o v i ć K a t a — 114
V i d o v i ć L j u b i c a — 229
V i d o v i ć M a r i j a — 114, 146
Vidović Marija Abesinka —
356, 357
V i d o v i ć N e d j e l j k a — 171
V i d r a č R u ž i c a — 355
V i d u l i ć L u c i j a — 171
V i đ a k - K r s t u l o v i ć M a r i c a — 499
V i g n j e v i ć I l i j a — 229
V i g n j e v i ć T o n k a — 499
V i l i D a r i n k a — 500
V i l o v i ć T a m a r a •— 171
V i l u s M a r i j a — 262
V i l j a n a c N e d e l j k a — 319
V i l j a n a c R a d o j k a — 319, 500
V i l j a n a c V u k o s a v a — 319
V i n c e l j B a r i c a — 337
V i n c e k V e r a — 500
V i n č i ć M i r a — 249, 262
V i n i ć M a r a — 13
V i n k e t a R i n a — 246
V i n o v r š k i M a r a — 13, 500
V i n t e r š t a j g e r L j u b i c a — 500
V i s k i ć P o l d a — 500
V i s k o v i ć B o s i l j k a — 114
V i š e k A l o j z i j a — 500
V i š n j i ć M a r i j a — 342
V i š n j i ć S t a n a — 229
V i t a s L j u b i c a -— 205
V i t a s o v i ć B o r k a — 171
V i t a s o v i ć D r a g a — 12-5, 134
V i t e z i c a Z o r k a — 171
V i t e z i ć M a r i j a — 246
V i t k o D r a g i c a — 386
V j e š t i c a V u k o s a v a — 205
V l a d i ć M a r i j a — 262
V l a d i s a v l j e v i ć M a r i c a — 272
V l a d u š i ć J e l e n a — 262
V l a h F r a n j i c a — 500
V l a h M a r i j a — 65, 500
V l a h o v i ć M i l k a — 272
V l a i s a v l j e v i ć D r a g i c a — 212
V l a i s a v l j e v i ć D r a g i n j a — 355
V l a i s a v l j e v i ć M i k a — 181, 231
Vlaisavljević-Šobot Mara —
205
V l a i s a v l j e v i ć Z o r k a — 264
V l a j č i ć M a r i j a — 122
Vlajić Maša — 9
V l a k o v i ć K a t a — 310
V l a s t a A n a — 500
V l a š i ć S o f i j a 386
V l a t k o v i ć S m i l j a — 205
V o d a n o v i ć M a r i j a — 36
V o d o p i j a A n a — 370
V o d o p i j a K l a r a — 36
V o d o p i j a N a t a š a — 370
V o h a r e v i ć V e r i c a — 305
V o j a č e k T e r i n k a — 94
V o j i n i ć D a v o r k a — 284
V o j i n o v i ć J o k a — 500
V o j i n o v i ć M a r i j a — 205
V o j n o v i ć A n a — 262
V o j n o v i ć D r a g i c a — 229
V o j n o v i ć Đ u r o — 362
V o j n o v i ć M i l i c a — 305
V o j v o d i ć K o k a — 205
V o k a M i l k a — 285
V o r k a p i ć A n a — 16
V o r k a p i ć - J e r i ć N a d a — 262
V o r k a p i ć M a r i c a — 218
V o r k a p i ć Z o r k a — 284, 288
V o s t r e l A n a — 500
V o š n i g - B a č i ć N e l a — 229, 264
V r a č a r M i l k a — 500
V r a č a r e v i ć S a v e t a — 285
V r a n e A n k a — 20
V r a n e š M a r i j a — 299, 307, 312,
418
V r a n e š M i l i j a — 500
V r a n e š M i l k a — 500
V r a n e š e v i ć B o g d a n — 364
V r a n e š e v i ć D e s a n k a — 262
V r a n e š e v i ć J a n j a — 500
V r a n e š e v i ć M a c a — 364
V r a n e š e v i ć M a r i j a — 364
V r a n e š e v i ć M i l k a — 28, 501
V r a n e š e v i ć S o k a — 272
V r a n i ć I. — 440
V r a n i ć K a t i c a — 355
V r a n j e š R u ž a — 171
V r a n j e š e v i ć J a n j a — 94
V r a n j e š e v i ć K a t i c a — 308, 312
V r b a n D a n i c a — 337
V r b a n e c I v a n k a — 233
V r b a n i ć M a r i j a — 343
V r c e l j M i l k a — 141
V r d o l j a k - J a n j i ć S o n j a — 114
V r g a M i l j k a — 249, 262
V r k l j a n A n t e — 62
V r k l j a n I v k a — 370
V r n j a k L j u b i c a — 212
V r s a l o v i ć A n k a — 156
V r š i ć M a r i j a •— 69
V r t l a r I v a n k a — 122
V r u ć i n a Š t e f i c a — 355
V u č e n o v i ć J a g o d a — 319, 501
V u č e t i ć A n č a — 501
V u č k o v i ć A n đ e l k a — 135
V u č k o v i ć A n a — 69, 93, 501
V u č k o v i ć A n g e l i n a — 13, 501
V u č k o v i ć C v i j e t a — 297
V u č k o v i ć L u c a — 205
V u č k o v i ć L j u b i c a — 319
V u č k o v i ć L j u b i c a — 249
V u č k o v i ć M a r t a — 501
V u č k o v i ć P e t a r — 176
V u č k o v i ć - P o l o v i ć M i l a — 10,
12, 13, 74, 501
V u č k o v i ć Z o r i c a — 501
V u č k o v i ć Z o r k a -— 171
V u č k o v i ć Z o r k a — 264
V u d r a g Stana — 9
V u g a A n k a — 297
V u g a K a t a — 28, 74, 92, 93,
501
V u g e r K a t i c a — 355
V u g r i n D r a g i c a — 338
V u i n o v i ć P e r o — 362
V u j a k l i j a K a t a — 94, 501
V u j a k l i j a M i l k a — 249
V u j a k o v i ć M i l k a — 501
V u j a n i ć R a d o j k a — 262
V u j a n i ć S a v k a — 285
V u j a n i ć - S l a v i ć A n k a — 501
V u j a n o v i ć B r a n k a — 355
V u j a n o v i ć D u š a n — 364
V u j a n o v i ć I l i j a — 364
V u j a n o v i ć - Z d e l a r Ž i v k a — 501
V u j a s i n o v i ć D a r i n k a — 94
V u j a š k o v i ć D a n i c a — 246
V u j a t o v i ć M a r a — 141
V u j a t o v i ć M a r g a r e t a — 319
V u j č i ć A n k a — 13, 69, 501
V u j č i ć J e l e n a — 18
�V u j e v i ć J a g a — 134
V u j i č i ć A n đ a — 205
V u j i č i ć B o s a —• 205
V u j i č i ć D u š a n k a — 205
V u j i č i ć D u š a n k a — 205
V u j i č i ć J o v a n k a — 205
V u j i č i ć M i l i c a — 205
V u j i č i ć Z a g o r k a — 205
V u j i ć D r a g i c a — 229
V u j n i ć R a d o s l a v a — 319
V u j n i ć V e l i n k a — 319
V u j n o v a c R e z a — 501
V u j n o v i ć J a g a — 205
V u j n o v i ć K l a r a — 49
V u j n o v i ć M i l i c a — 206
V u j n o v i ć - M i l k o v i ć L u c a — 501
V u j n o v i ć S a v a — 249
V u j r o v i ć D a r i n k a — 277
V u k a č e v i ć - P r i c a S o f i j a — 206
V u k a d i n M a n d a — 94, 502
V u k a d i n M a r i j a — 171
V u k a d i n o v i ć A n k a — 63, 299
V u k a d i n o v i ć L j u b i c a — 262
V u k a d i n o v i ć M i l k a — 63
V u k a d i n o v i ć M i r a — 319
V u k a d i n o v i ć S a v k a — 319
V u k a d i n o v i ć - Š a k i ć N e n a — 206
V u k a l o v i ć M a r i j a — 141
V u k a s D u š a n k a — 272
V u k a s o v i ć K o v i l j k a — 502
V u k a s o v i ć M a r i j a — 297
V u k a s o v i ć M i l i c a — 124, 134
V u k č e v i ć J e k a — 249
V u k e l i ć B r a n k o — 239
V u k e l i ć D a n i c a — 247
V u k e l i ć D r a g i c a — 319
V u k e l i ć K a t i c a — 272
V u k e l i ć - L i p o v s k a M i l k a — 502
V u k e l i ć L j u b a — 249
V u k e l i ć L j u b i c a — 319
V u k e l i ć M a r a — 229, 502
V u k e l i ć S a r a — 355
V u k e l i ć Z o r a — 247
V u k i č e v i ć K a t a — 283
V u k i ć F i l k a — 502
V u k i ć M a r a — 502
V u k i ć S o k a — 29
V u k m a n A n k a — 146
V u k m a n M a r a — 156
V u k m a n R u ž a — 8, 122
V u k m i r o v i ć A n đ a -— 206
V u k m i r o v i ć B o s a — 206
V u k m i r o v i ć D r a g i c a — 502
V u k m i r o v i ć J o v a n — 408
V u k m i r o v i ć L j u b i c a — 206
V u k m i r o v i ć M a r a — 17, 18
V u k m i r o v i ć Š t a k a •— 502
V u k o b r a d o v i ć J e l a — 502
V u k o b r a t o v i ć D r a g a •— 206
V u k o b r a t o v i ć M a r i j a — 19
V u k o b r a t o v i ć M a r i j a — 206
V u k o b r a t o v i ć M i l k a — 206
V u k o j e v i ć I v k a — 124, 125,
134
Vukojević
134
Slavka
—
124,
125,
V u k o š i ć K a t i c a — 356
V u k o t i ć M i l k a — 262
V u k o t i ć N e d e l j k a — 356
V u k o v - C o l i ć E m a — 146
V u k o v i ć A n a — 272
V u k o v i ć B o j a — 171
V u k o v i ć D a n i c a — 229
V u k o v i ć D r a g i c a — 404, 415
V u k o v i ć J a n j a — 502
V u k o v i ć Jasna — 45
V u k o v i ć J e l a — 338
V u k o v i ć J o v a n k a — 306
V u k o v i ć L j u b i c a — 171, 356
V u k o v i ć M a n e — 416
V u k o v i ć M a r i j a D u n j a — 502
V u k o v i ć M i l e n k a — 283
V u k s o v i ć J u l a —- 304
V u k š a M a r i j a — 5, 45
V u k š i ć B o s i l j k a — 132
V u k š i ć - G r č i ć N e v e n k a — 206
Vukšić Janja — 9
V u k š i ć M a r i j a — 171
V u l e t i ć M a r i j a — 132
V u l j a k J u l k a — 356
V u n e t a M i l k a — 264
V u n e t i ć V e r a — 338
Vunić Ika — 9
V u n j a k B o j a — 206
V u n j a k D a n i c a — 206
V u n j a k L j u b i c a — 206
V u n j a k S m i l j a — 264
V u r o i ć B a r i c a — 342
W
W e i s V l a t k a — 262
W e i s s Z o r a — 262
W e i s s m a n n dr. — 375,
386
Z
Z a g a j s k i A n đ e l a —• 344
Z a g o r a c D a n i c a -— 206
Z a g o r a c M a r t a — 172
Z a g o r a c V e d a — 94, 502
Z a h t i l a A n đ e l k a — 502
Z a k l a n B o s i l j k a — 303, 304
Z a k l a n M a r a — 206
Z a l e š č a k M a r i j a — 343
Z a m e r S l a v i c a — 338
Z a n i n o v i ć F r a n a — 122
Z a n i n o v i ć F r a n a — 172
Z a n i n o v i ć N a d a — 146
Z a n i n o v i ć Š i m a -— 9
Z a r i ć S t a n a — 277
Z a s t a v n i k o v i ć K r u n k a — 502
Z a s t a v n i k o v i ć M a r i c a -— 69, 93,
439, 440, 502
Z a u h a r N a d a — 356
Z a v a d a Đ o k o — 213
Z d j e l a r - F u č e k A n k i c a — 94
Z d j e l a r P e t r a — 301
Z d r o b l j i ć I v a n — 232
Z e b i ć M a r a — 502
Z e c M i l a — 13
Z e c M i l e v a — 503
Z e c P a u l a — 312
Z e c S t o j a — 249
Z e l e n i ć M a r a — 93
Z e l i ć L e n k a — 172
Z e n z e r o v i ć F u m i c a — 94, 247
Z i r i ć A n đ e l i j a — 229
Z i v e c V i d a — 301
Z j a č a - č a č i ć K a t i c a — 229
Z l a t a r M i l e v a — 229
Z l a t a r i ć S a š a — 418, 422, 423,
432, 434
Z l a t i ć D i n a — 74, 82, 93, 503
Z l o k a p a M i l j a — 292, 293
Z l o k a p a R o s a — 309
Z m i j a r e v i ć M i l i c a — 132
Z o r i č i ć A n k a — 152
Z o r i č i ć - L o p a j i ć M i r a — 503
Z o r i ć M i c a — 13
Z o r i ć M a r a — 206
Z o r i ć M i l k a — 503
Z o r i ć M i l k a M i k a — 503
Z o r i ć S t a n a — 250, 262
Z o r i ć S t o j a — 262
Z o r o M a n d a — 172
Z o r o M a t i j a — 172
Zorotović-Štambuk Domina —
172
Z o r o v i ć D r a g a — 249
Z r n č e v i ć S l a v k a — 104
Z r n i ć M i l i j a — 503
Z r n i ć N e d e l j k a — 272
Z r n i ć - V u č k o v i ć S m i l j a — 503
Z u a n i ć - B a c k o v i ć M a r i j a — 122
Z u a n i ć M a r i j a — 122
Z u b e r M a r i j a — 338
Z u b i ć A n đ a — 304
Z u b o v i ć A n t o n i j a —• 272
Z u b o v i ć M a r i c a — 206
Z u l a n j a k A n d r e n a — 132
ž
Ž a g i N a d a — 49
Ž a j a J a n j a — 172
Ž a k m a n B o ž e n a — 16, 503
Ž a k n i ć A n đ e l a — 106
Ž a k u l a M i l e v a — 292, 307
Ž a k u l a S m i l j a — 206
Ž a n i ć K a t a — 356
Ž a n k o v i ć S t o j a — 206
Ž a r k o v i ć dr. G r u j i c a — 322,
324
Ž d e r i ć A n k a — 122
Ž e n d i ć M a r i j a n a — 59
ž e ž e l j A n đ e l a — 356
ž e ž e l j Jeka — 9
Ž g a n j a n D a n i c a — 297
Ž i g i ć A n đ a — 206
Ž i g i ć D r a g i c a — 206
Ž i g i ć E v i c a — 207
Ž i g i ć M i c a — 207, 211, 212,
213, 263
Ž i g i ć M i c a — 207
Ž i g i ć R a d e — 72, 207
Ž i l k o v i ć V i n c e n c a — 107
Ž i l j a k A n i c a — 94
Ž i r o v i ć M a c a — 356
Ž i v a n o v i ć D a r a — 319
Ž i v k o v i ć D a r i n k a — 13
Ž i v k o v i ć K a t a — 319
Ž i v k o v i ć L j e p o s a v a — 319
Ž i v k o v i ć L j u b a — 229
Ž i v k o v i ć N a d a — 311
ž i ž i ć K a t i n a — 172
ž m i r i ć Z o r a — 338
Ž n i d a r š i ć J e l a — 338
Ž u g a j M a r a — 23
Ž u l j a n A n đ a — 122
Žunić A n đ a — 42
Ž u n i ć M a r a — 504
Žunić M a r a — 504
Župčić R e z i k a — 229
Ž u p i ć I v k a — 124
Ž u r g a I z i d o r a M a r ž e n k a — 504
Žutić A n k a — 207
Žutić A n k i c a — 262
Ž u t i ć S t a n a — 207
Ž u v e l a M a r a — 148
Ž u v e l a - P i č u l i n M a r i j a — 114
Ž u v i ć A n k a — 114
Ž u v i ć M a r i j a — 504
ž u ž i ć A n k i c a — 285
ž u ž i ć S t a n k a — 212
�POPIS
slikà
Strana
Strana
Ljuba Tambuca i Anka Šarić
Mila Karađole-Trešnjić
Sa konferencije u Kunića 26. XI. 1944.
Izložba ručnih radova na Kordunu . . .
Vikica Tučkorić
Mira Bjelajac, Seka Marković-Dupalo,
Vanda Tompa-Kreačić, Vera Marković-Krunić i Savka Haluza
Domaćinski tečaj pri ZAVKOH-u u Glini
Žene Orljevca peru za partizane . . .
Narod Slavonije prebacio je 14 vagona
žita za Liku
Ivanka Trokar
Cvita Gilić, Slana Miletić i Perica Radanović — članovi Kotarskog odbora
AFŽ Muć — siječanj 1944. g. . . .
II. okružna konferencija AFŽ Dalmacije
38
40
u Sinju 1945
Predkongresni miting u Splitu 7. III.
1945
Radno predsjedništvo I. oblasne konferencije AFŽ-a u Splitu
Žene Pule šiju za vrijeme njemačke okupacije zastave za doček Jugoslavenske
armije
Žene glasaju na izborima za NOO u
oslobođenom Splitu
Doček međunarodne komisije u Pazinu .
Katica Černjul
Bunker u kojem se nalazila štamparija
OK KPH Rijeka. Marija Puhar daje
hranu svojoj kćerki Julki
Prva Narodna vlada Hrvatske . . . .
Proslava oslobođenja u Rijeci
. . . .
Žene Hrvatske u posjeti kod Maršala
Tita u Beogradu 19. III. 1945. . . .
S izložbe radova za I. kongres AFŽ-a
Hrvatske u Zagrebu — srpnja 1945.
Izložba darova Okružnog odbora AFŽ
Virovitica
Prvi kongres antifašističkog fronta
Hrvatske
47
Žene dolaze na Kongres
Dolazak žena na Kongres
Delegati kotara Slav. Požega
Žene Julijske Krajine na svom Prvom
kongresu odlučno traže priključenje
Jugoslaviji
34
6
9
11
11
16
Žane Hrvatske u NOB
Narod Istre traži priključenje Jugoslaviji
Doček međunarodne komisije u Pazinu .
Narod je na svim kućama ispisao zahtjeve za priključenje Jugoslaviji . . . .
Sa dočeka međunarodne komisije u Labinu 1946. g
96
97
98
99
Prva partizanska mornarica
27
34
37
46.
51
53
54
56
58
59
60
62
64
67
70
109
Marija Lasić-Kosmat
Vinka Videka
Ljubica Dumanić-Tadin
Marija Klarić
Vjera Poljak
Proslava 1. maja 1944. g. na Visu . . .
Nevenka Trumbić-Alfirević i Marija
Novak
Zorka Mandić
Blaženka Dujilo
Iva Glamoč
Mila Mišurac
Zdenka Šegvić
. .
Borci XX. divizije - Velika Popina u Lici,
1944. g
Prve odlikovane drugarice XX. divizije
— Trst 1945. g
Omladinke sa Iža odlaze u partizane na terenu Vodica 1942. g
112
114
116
118
121
123
131
134
135
136
136
140
142
144
159
Dalmatinke na bolničarskom kursu 1944.
g. u Bari-u
170
Partizanska iskaznica dr. Smilje Mikačić
od 1. I. 1944. g
173
Omladinka-bolničarka
Marija Šoljan, kao komesar partizanske
bolnice na Bijelim Potocima u Lici
1943. g
174
181
Na previjalištu
. . 187
Anđa Ciganović i Draga Ninković . . . 197
Jeka Obradović, Neda Obradović i Nada
Čanković
199
71
Seka Radivojša, Desa Obradomć, Milka
Matić, Maša Vejnović i Mara Dukić .
72
Faksimile pisma dr. Slave Četković-Ocko 208
75
79
81
Dr. Slava Četković-Očko
. . . . . . .
Narod hrani svoju vojsku
Anka Bulat
Bolnica na Kordunu u Petrovoj Gori . .
Nada Oreščanin
Mira Skorupan-Trkulja
85
205
209
216
219
221
225
227
529
�Strana
Strana
Nada Dragosavljević u partizanskom logoru na Psunju, 1941. g
Borci Posavskog odreda
Dr. Olga Milošević
Partizanska bolnica na Psunju
. . . .
Marija Kuprešanin, Desa Gvozdić, Zlata
Štrumberger, Lidija Adžija, Franjica
Budak, Milica Mašić, Ruža —
-,
Naranča Končar i Branka Grbić - - šifrantski odsjek GŠH, na Kordunu ljeti 1944. g
Narodni heroj Anka Pađen
Naca Matić
2'28
235
239
242
242
Melanija M atrij an
Ema Kruljac-Pleše
Ž,ene borci iz Hrvatskog Primorja - delegati na 1. konferenciji AFŽ za Hrvatsku: - srpanj 1943. g
Kata Tomac Bizerova
Nada Trbović
Katica Kušec
Janja Banjanin
Milja Bunčić
Učesnici vojno-omladinskog kursa na Baniji, 1942. g
Narodni heroj Milanka Kljajić
. . . .
Bolnička četa Omladinske brigade na
Baniji
Bolničarka pruža pomoć na položaju . .
Ana
Milaković-Panjković
llonka Rajdl
Dobrila Blanuša-Belić, Darinka Blanuša,
Vida Blanuša i Branka Blanuša-Jovanović
XII. slavonska brigada na maršu kroz
Požešku dolinu
Borci XII. slavonske brigade
Borci I. bataljona XII. brigade - jesen
1943. g
Bolnička četa omladinske brigade »Joža
Vlahović«, na prihvatnom previjalištu
u Suhopolju za vrijeme oslobađanja
Podravske Slatine - krajem ljeta 1944.
243
244
244
249
252
252
254
257
261
263
270
271
272
273
273
274
275
277
Borci
290
čehoslovačke brigade »Jan Žiška«
(prva
278
279
281
286
287
lijevo)
291
Narodni heroj Persa Bosanac
293
Žene borei XVII. brigade
. . . . . . . .
29'6
Anđa Iiopač-Balenović, Joco Drača i
Anđelka
Germovšek-Martić
Borci II. bataljona XXI. brigade
.
.
.
»Partizansko bure« na Pokuplju .
Žene borci brigade »Braće Radića«
Radio-lele graf ski kurs u Grabovnici
Čazme - ljeto 1944
Nada Markuš i Dragica Lesičar -
. . .
. . .
kraj
322
323
325
329
331
333
335
336
341
347
borci
XXXII. divizije
Paula Špiček, Milica Hrenović i Zlatica
Prugoveiki - borci XXXlI. divizije
.
Narodni heroj Marija Vidović Abesinka
Djeca optužuju
Poklana djeca u Jasenovcu
Užasi logora u Staroj Gradiški . . . .
Zbjeg s Kozare u Slavoniji
Djeca samrtnici iz logora u Jasenovcu .
Narod je otimao
spasavao djecu iz kolone smrti . .
Tako su živjela i umirala djeca u logoru
u jaski
351
353
357
359
3i68
371
376
381
383
384
3.85
Štala u Jaski - logor za djecu . . . . . 387
Dolazak transporta djece s Kozare u Zavod za gluhonijeme u Zagrebu . . . 393
godine
Dobrila Jurić
Narod se brine za ishranu svoje vojske
Bolnička četa XVIII. brigade u Slavoniji
- ljeto 1944. g
Grupa partizanki XVIII. brigade na Papuku, 1943. g
Paca Stanisavljević
Dio Štaba II. slavonske KNOJ brigade
na Psunju - veljača 1945. g
Borci II. slavonske KNOJ brigade na
Psunju - veljača 1945. g
Mileva J orgić-Miščević
s drugaricama
Osoblje ambulante u Mikleušu, 1944. g.
Pred partizanskom bolnicom na Papuku,
prosinac 1943. g
U posjeti invalidskom domu VI. korpusa
ina Ljutoću
Narodni heroj Milka Kufrin
Grupa partizana i partizanki u Pokuplju
Pepica Broz, Milka Pipić, Anka Crnčić
Dragica Mikšić - Tabor i Rozina Govetnik s drugovima — borci Karlovačke • brigade
313
314
316
321
297
298
Za vrijeme školske obuke u dječjem
domu u Novom
Partizanski dječji dom u Grabovcu na
Kordunu
Prosvjetna grupa pionira dječjeg doma
u Grabovcu
Partizanska osnovna škola u Vučjaku 1944,
g
Djeca izbjeglice iza VI. neprijateljske
ofenzive sabrana u KK KPH Sjeničak
. 2944. g
397
399
403
411
413
Faksimile evakuacionoe lista
Djeca pred evakuacionom stanicom u če'
\ .
mernici
418
Partizanska škola u Lovskoj, kot. Novska
421
...
419
Osoblje partizanskog doma u St. Cesarei 423
Narod iz okolice Knina u zbjegu St. Maria di Bagno u Italiji - 1943. g. . . . 42i6
Obuka u Eli Shattu
427
U Eli Shattu
428
Stranica iz »Početnice«
428
�Strana
Djeca uče na pijesku
Dom za majke i djecu u Her.cegov.cu 1944. g
Djeca uče ručni rad pred dječjim domom
u Radonji
Partizanski dječji dom u Radonji na
Kordunu
Partizanski dječji dom u fovičićima na
Kordunu
Obuka u osnovnoj školi u Otočcu - 1943. g.
429
431
433
435
435
436
Strana
Tečaj za upravitelje dječjih domova u
Splitu - veljače 1945. g. - U sredini:
Tatjana Marinić upravitelj tečaja . . .
Kulturno-prosvjetni rad u dječjoj bolnici
u Splitu - 1945. g
Dječji dom iz Zvečeva evakuiran 1944. u
Vojvodinu
Borac-učenik partizanske gimnazije
. .
Daći partizanske gimnazije u Glini za
vrijeme učenja
437
438
441
445
446
�SADRŽAJ
Strana
P r v a k o n f e r e n c i j a A F Ž za o k r u g Š i b e n i k o d r ž a n a 22. i 23. X. 1944. u S t a n k o v c i m a
Biranje
Okružnog
Treća okružna
odbora
AFŽ
konferencija
za
okrug
Antifašističkog fronta
žena
za
okrug Karlovac
odr-
ž a n a 29. X. 1944. u V o j n i ć u
10
Organizaciono stanje A F Ž za okrug Karlovac
u vrijeme održavanja
III. okružne
konferencije
Brzojavni
14
pozdrav
žena
Varaždinskog
okruga
od
29.
X.
1944.
Prvom
kongresu
žena H r v a t s k e povodom njihove P r v e konferencije
O
5
9
Šibenik
daktilografskim
Članak
iz
studeni
14
kursevima
»Žene
1944
u
borbi«,
glasila
Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske,
br.
11,
15
O g l a s G l a v n o g r a v n a t e l j s t v a za j a v n i r e d i s i g u r n o s t od 4. X I . 1944. o v j e š a n j u
Vikice Tučkorić
i
o s t a l i h (neprijateljski
15
dokument)
O I I I . O k r u ž n o j k o n f e r e n c i j i A F Ž L i k e o d r ž a n o j u S r e d n j o j G o r i 4. i 5. X I . 1944.
Iz
brošure
»Žene
Like
bore
se,
Pozdrav delegata sa III.
rade
i
Okružne
govore«
16
konferencije
AFŽ
za Liku
od 4. X I I .
1944.
M a r š a l u Josipu B r o z u Titu
21
Žene u obnovi i i z g r a d n j i z e m l j e
Članak
rujan
iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske,
br.
10,
21
1944
Izvještaj
Okružnog odbora
A F Ž za
L i k u o d 9 . X I . 1944.
Glavnom
odboru A F Ž
Hrvaske o rezultatima predkongresnog takmičenja
24
O izgradnji popaljenih krajeva
Članak
Kade
Sremec
br.
studeni
1944
11,
iz
»Žene
u
borbi«,
glasila
Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske,
25
I I I . O k r u ž n a k o n f e r e n c i j a A F Ž B a n i j e o d r ž a n a u G l i n i 11. i 12. X I . 1944
26
K o n f e r e n c i j a A n t i f a š i s t i č k o g f r o n t a žena u oslobođenom Splitu
Iz
»Slobodne
Dalmacije«,
glasila
JKOF
Domaćinski tečajevi na oslobođenom
Članak
Letak
»Banijskih
Okružnog
studenog
O
iz
vijesti«,
odbora
AFŽ
glasila
Dalmacije,
br.
82,
od
20.
XI.
1944.
. . .
32
teritoriju
Okružnog
Varaždin
odbora
ženama
JKOF
Banije,
varaždinskog
25.
XI.
okruga
1944.
33
krajem
1944
34
Okružnim konferencijama A F Ž u Dalmaciji
Iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Dalmacije,
br.
8,
studeni
1944
35
I z v j e š t a j O b l a s n o g o d b o r a A F Ž z a S l a v o n i j u o d 4 . X I I . 1944. G l a v n o m o d b o r u A F Ž
H r v a t s k e o p r i p r e m a m a za P r v i k o n g r e s
36
�Pismo Maci
Gržetić — predsjednici
Glavnog
odbora
AFŽ
za
Hrvatsku
o
pred-
k o n g r e s n o m n a t j e c a n j u ž e n a G o r s k o g K o t a r a k r a j e m 1944
39
Biografija Narodnog heroja Ivanke Trohar
40
Izbjeglice Like i Gorskog Kotara u Pokuplju
Članak iz
l~'sta
»Naprijed«,
glasila
KPH br.
95-96,
od 8.
111.
41
1945
Predkongresna izložba darova žena Moslavine
Dopis
iz
»Žene
prosinac
u
borbi«,
glasila
Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske,
br.
12-13,
42
1944
Izvještaj
O k r u ž n o g odbora A F Ž Dubrovnik Oblasnom odboru A F Ž z a D a l m a c i j u
o
žena
radu
43
K o n f e r e n c i j a A n t i f a š i s t i č k o g fronta žena u oslobođenoj
Članak iz
Izvještaj
»Dalmatinke u
borbi«,
glasila AFŽ
Dalmacije,
Dopisi
Dalmaciji
1-2,
45
1945
O k r u ž n o g o d b o r a A F Ž B i o k o v s k o - N e r e t v a n s k o g o k r u g a o d 19. I .
Oblasnom odboru A F Ž D a l m a c i j e o I I . okružnoj
za
od 5. I I .
br.
štampu
o
predkongresnom
radu
1945.
konferenciji
žena
grada
48
i
kotara
Virovitice
1945
49
I z v j e š t a j M j e s n o g o d b o r a A F Ž Š i b e n i k o d 20. I I . 1945. O b l a s n o m o d b o r u A F Ž z a
Dalmaciju o predkongresnom takmičenju
Izvještaj
Gradskog odbora
A F Ž Sušak
49
od
21. I I .
1945.
Propagandnom odjelu
O k r u ž n o g N O O z a H r v a t s k o P r i m o r j e o radu o r g a n i z a c i j e A F Ž o d p o č e t k a N O B
II.
oblasna
konferencija
AFŽ
Dalmacije
održana
u
oslobođenom
Splitu
50
od
7.-10. I I I . 1945.
Članak
iz
»Dalmatinke
u
borbi«,
glasila
AFŽ
Dalmacije,
br. 3-4,
52
ožujak-travanj 1945.
P r o s l a v a 8. m a r t a 1945. u I s t r i
Iz »Hrvatskog lista«, glasila
I z b o r i za
br. 69,
od 11.
ožujka
1945.
54
1945
55
Narodno-oslobodilačke odbore u Dalmaciji
Članak iz
Izvještaj
Okružnog odbora KOF Pula,
»Dalmatinke
u
borbi«,
ilegalnog Mjesnog
glasila
odbora
AFŽ
br.
3-4,
Sušak od
AFŽ
Dalmacije,
ožujak-travanj
19.
ožujka
1945.
Okružnom
odboru A F Ž za H r v a t s k o P r i m o r j e o predkongresnom radu žena
P o m o ć naroda
Članak
iz
Istre Narodno-oslobodilačkoj
»Hrvatskog
lista«,
glasila
57
vojsci
Okružnog
odbora
KOF
Pule,
br.
71,
od
58
25. III. 1945
U S p l i t u j e 14. I V . 1945. f o r m i r a n a P r v a n a r o d n a v l a d a H r v a t s k e
61
J u n a č k a I V . A r m i j a d o n i j e l a j e slobodu n a p a ć e n o m n a r o d u L i k e
Članak
iz
»Srpske
riječi«,
glasila
Srpskog
kluba
vijećnika
ZAVKOH-a,
od
63
15. IV. 1945
Z a h v a l a V r h o v n o g k o m a n d a n t a j e d i n i c a m a I V . A r m i j e i m o r n a r i c e o d 3 . V . 1945.
povodom oslobođenja Istre i Slovenskog P r i m o r j a
64
I z g o v o r a M a r š a l a T i t a p r e d s t a v n i c a m a A F Ž I s t r e o d 20. l i p n j a 1945
65
Okružnica Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske
od
27. V I .
1945. s v i m
Oblasnim i
Okružnim odborima A F Ž povodom saziva P r v o g kongresa A F Ž Hrvatske
. . . .
66
I z l o ž b a ručnih r a d o v a u Č a z m i
Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 12-13, 1945
68
Z b o r ž e n a u Z a g r e b u 21. V I I . 1945. uoči P r v o g k o n g r e s a A F Ž H r v a t s k e
Prvi
kongres
i 23. V I I . 1945
Antifašističkog
fronta
žena
Hrvatske
održan
u
Zagrebu
69
21.
22.
72
�T e l e g r a m M a r s a l a J u g o s l a v i j e Josipa B r o z a T i t a I . kongresu A F Ž H r v a t s k e
. . .
74
Govor predsjednika Z A V N O H - a Vladimira Nazora
75
G o v o r predsjednika vlade N R H r v a t s k e dra V l a d i m i r a Bakarića
76
Govor Cane Babović predsjednice A F Ž - a Jugoslavije
78
G o v o r borca D r a g i c e M a đ a r a c u ime žena boraca Jugoslavenske a r m i j e
79
G o v o r L e p o s a v e P e r o v i ć predsjednice žena Bosne i H e r c e g o v i n e
80
G o v o r V a l e r i j e Kocjančić u ime slovenki Trsta
82
G o v o r Dine Zlatić u ime žena Istre
82
Politički referat
84
A n k e Berus
Iz organizacionog referata Mace Gržetić
89
Govor K a t e V u g e iz Banije
92
Govor Stojanke Aralice iz Like
92
Glavni odbor A F Ž - a Hrvatske izabran na I. kongresu
93
B i o g r a f i j a Narodnog heroja A n k e Berus
95
Rezolucija
Prvog
kongresa
Slavensko-talijanskog
antifašističkog
saveza
žena
J u l i j s k e K r a j i n e o d r ž a n o g u R i j e c i 17. v e l j a č e 1946.
96
Iz »Glasa Istre«, glasila KOF Istre, od 18. II. 1946
I z p i s m a J u g o s l a v e n s k e d e l e g a c i j e n a čelu s d r u g o m
Edvardom Kardeljem Kon-
f e r e n c i j i za m i r u P a r i z u 16. X. 1946
98
Dalmacija
102
Žene borci I. dalmatinske proleterske brigade
104
M e đ u ženama borcima I. dalmatinske proleterske brigade bile su i ove d r u g a r i c e
110
M e đ u ženama borcima I I . dalmatinske proleterske b r i g a d e bile su i o v e drugarice
115
I z v j e š t a j štaba I X . d i v i z i j e N O V J u g o s l a v i j e o d 27. X . 1944. o ž e n a m a b o r c i m a
123
.
I V , s p l i t s k a u d a r n a b r i g a d a - s p j e s m o m se b o r i , s p j e s m o m u m i r e
127
Među ženama borcima I X . d i v i z i j e bile su i o v e drugarice
128
U j e d i n i c a m a X I X . d i v i z i j e b i l e su na d a n 31. X. 1943. 292 ž e n e
133
D o p i s X I X . d i v i z i j e G l a v n o m o d b o r u A F Ž H r v a t s k e k r a j e m 1944. u k o m e j e i s t a k nuto
nekoliko
likova
žena
Dopis političkog komesara
boraca
XIX.
divizije
X I X . divizije Glavnom
i
drugih
dalmatinskih
odboru A F Ž Hrvatske,
jedinica
133
o ženi
vojniku
Iz brošure »Žena vojnik«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945
136
Nekoliko primjera iz života i borbe najboljih drugarica X I X . divizije
Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, str. 9. 1944
Među ženama borcima
Iz naših
XIX.
divizije
bile s u i o v e d r u g a r i c e
137
138
brigada
Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, 1944
141
M e đ u ž e n a m a borcima X X . d i v i z i j e bile su i o v e d r u g a r i c e
142
Žene borci X I . dalmatinske brigade X X V I . d i v i z i j e
147
M e đ u ž e n a m a b o r c i m a X X V I . d i v i z i j e bile s u i o v e d r u g a r i c e
154
�Herojstvo
omladinke
Marije
Šinković
156
M e đ u ž e n a m a b o r c i m a d a l m a t i n . o d r e d a i d r u g i h j e d i n i c a b i l e su i o v e d r u g a r i c e
Iz izvještaja
Sanitetskog odsjeka V I I I . korpusa od 5. ožujka
1944.
157
Sanitetskom
o d s j e k u V r h o v n o g Štaba o d r u g a r i c a m a u s a n i t e t s k o j službi
172
I z i z v j e š t a j a š e f a S a n i t e t s k o g o d s j e k a V I I I . k o r p u s a o d 30. o ž u j k a 1944. S a n i t e t s k o m o d s j e k u V r h o v n o g Štaba o p o s t a v l j a n j u M i l k e D u l č i ć u p r i h v a t n i c i
. . . .
174
I z i z v j e š t a j a S a n i t e t s k o g o d s j e k a V I I I . k o r p u s a o d 4 . t r a v n j a 1944. o p o s t a v l j a n j u
K a t i c e R a d e za r e f e r e n t a saniteta b r i g a d e
Iz pisma
175
S a n i t e t s k o g o d s j e k a V r h o v n o g Štaba o d
za u n a p r e đ e n j e d r . S m i l j e M i k a č i ć
7. t r a v n j a
1944. o
prijedlogu
»
175
Iz č l a n k a o p o h v a l a m a s a n i t e t s k o g o s o b l j a od s r p n j a 1944
175
Z a h v a l a p r e v i j a l i š t a I . dalmatinske p r o l e t e r s k e b r i g a d e A F ž - u Šibenik z a d a r o v e
ranjenicima
176
I z m j e s e č n o g i z v j e š t a j a u p r a v n i k a m o r n a r i č k e b o l n i c e o d 30. X I . 1944. o r a z m j e štaju drugarica
u
sanitetu
176
Lika
177
M e đ u ž e n a m a b o r c i m a l i č k i h p a r t i z a n s k i h j e d i n i c a b o r i l e su se i o v e d r u g a r i c e
Partizanka
.
179
priča
Iz »Ličke žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku,
br.
182
7-8, studeni 1942
N a j v e ć i dar
Iz
»Ličke
iene
u
borbi«,
glasila
AFŽ
za
Liku,
br.
14-15,
svibanj-lipanj
1943.
. . .
189
K a k o se bore ličke partizanke
Iz »Ličke žene u
Naredba
borbi«,
glasila AFŽ za Liku,
br. 9,
193
prosinac 1942
štaba V I . divizije N O V Hrvatske
207
Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 12-13, 1943
Politdelegat Milka Pokrajac
208
Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945
P i s m o d r . S l a v e C e t k o v i ć - O č k o o d 1 . V . 1942. K o m i t e t u z a p o m a g a n j e p a r t i z a n s k i h
odreda u Zagrebu, k o j i m poziva liječnike u N O V i traži pomoć u sanitetskom
materijalu
208
ž e n e u D o n j e m L a p c u brinu s e z a s v o j e r a n j e n i k e
211
Članak iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 2, svibanj 1942
Izvještaj
B o j e Tišma upravnika
partizanske
bolnice
na
Bijelim
Potocima
od
15. I X . 1942. o s m r t i j e d n o g d r u g a u b o l n i c i
211
Žene pomažu ranjenicima za v r i j e m e napada na M o g o r i ć
Članak ii »Žene u
borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 3, srpanj 1942
212
P r i j e d l o g u p r a v n i k a v o j n o - p a r t i z a n s k e b o l n i c e u K r b a v i c i o d 23. I I I . 1943, O t m a r u
K r e a č i ć u da
se u
»Dnevnim vijestima«
pohvali osoblje bolnice u
Krbavici
.
.
212
S p i s a k s e s t a r a p o m o ć n i c a i b a b i c a u s a n i t e t u H r v a t s k e od 8. I X . 1943
213
Kordun
214
Kroz
ofenzivu
Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br.
1,
215
lipanj 1943.
Žene borci
Iz brošure
»Žena vojnik«,
izdanje
Glavnog
odbora
AFŽ
Hrvatske,
1945
216
�U j e d i n i c a m a I. k o r p u s a N O V H r v a t s k e bilo je na d a n 19. I I I . 1943 571 ž e n a
.
217
K a r l o v a č k a b r i g a d a - to je naš ponos
Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 10, rujan 1944
217
M e đ u b o r c i m a k o r d u n a š k i h j e d i n i c a b i l e su i o v e d r u g a r i c e
218
U V I I I . k o r d u n a š k o j d i v i z i j i b i l e su na d a n 28. I I I . 1943. 194 ž e n e
220
I z v j e š t a j č e t e V I I I . u d a r n e d i v i z i j e o d 16. X . 1944. š t a b u d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a
229
P r i m o r j e i Gorski K o t a r
230
I z i z v j e š t a j a r e f e r e n t a s a n i t e t a X I I I . d i v i z i j e o d 22. X I . 1943. r e f e r e n t u s a n i t e t a
I V . korpusa o stanju sanitetske službe u d i v i z i j i
Iz naredbe
Štaba
XIII.
divizije
o d 28.
XII.
231.
1943.
kojim
se
pohvaljuju
borci
i
rukovodioci I V . bataljona I I I . brigade
Izvještaj
tivnim
232
Štaba I . u d a r n e b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o učešću ž e n a b o r a c a u o p e r a -
jedinicama
233
B i o g r a f i j a Narodnog heroja A n k e Pađen
234
I z v j e š t a j Štaba I I I . b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a u s v o j i m j e d i n i c a m a
235
I z v j e š t a j Štaba I I . b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a
236
I z v j e š t a j Štaba X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a u s v o j i m j e d i n i c a m a
237
Prva
Goranka
partizanka
- komesar
bataljona
238
Iz »Rodoljupke«, glasila AFŽ za Gorski Kotar, srpanj 1944
Među
borcima
POJ
i
NOV
Hrvatskog
Primorja
i
Gorskog
Kotara
nalazile
su
se i o v e d r u g a r i c e
240
31. X I I . 1943. b i l o j e u j e d i n i c a m a X I I I . d i v i z i j e 139 ž e n a b o r a c a
241
Još jedna junakinja je p a l a !
24.5
Iz »Rodoljupke«, glasila AFŽ za Gorski Kotar, br. 2, 1943
P r i m o r k a i z Š k r l j e v a p i š e s v o m sinu b o r c u u N O V
247
Iz »Primorke«, glasila AFŽ za Hrvatsko Primorje, br. 12, studeni 1943
Z e m i t r a v e z k a d nisi z a s o l d a t a !
247
Banija
248
I z v j e š t a j K K K P H G l i n a o d 14. X . 1944. o ž e n a m a b o r c i m a s p o d r u č j a k o t a r a
.
249
T a k o v e su žene borci
Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945.
Mala
Bosa
250
M e đ u ženama borcima partizanskih odreda i drugih jedinica
B a n i j e nalazile su
se i o v e d r u g a r i c e
Biografija
Partizanka
251
Narodnog heroja
Milanke
Kljajić
257
sudi
lz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, lipanj 1943
Iz N a r e d b e br.
19
259
Štaba I V . u d a r n o g k o r p u s a N O V i P O J u g o s l a v i j e o d 26. I .
1945. o p o s t a v l j a n j u i p r o i z v o đ e n j u ž e n a b o r a c a
263
Slavonija
265
D o p i s Štaba V I . k o r p u s a o d 30. V . 1944. r e d a k c i j i » Ž e n e u b o r b i « , g l a s i l u G l a v n o g
odbora A F Ž za Hrvatsku o istaknutim ženama borcima X I I . brigade
266
�P r i j e d l o g za p r i z n a n j e r a n g a k a p e t a n a p r v o b o r c u M i l a k o v i ć - P a n j k o v i ć A n i
.
.
.
267
U X I I . u d a r n o j b r i g a d i b i l o je na d a n 29. V I I I . 1943. 136 ž e n a
268
Među ženama borcima X I I . prolet. udarne brigade borile su se i o v e drugarice
269
P r i j e d l o g z a p r o i z v o đ e n j e u čin p - p o r u č n i k a J u g o v i ć D u š a n k e b o r c a X V I . o m l a dinske b r i g a d e » J o ž a V l a h o v i ć «
U
redovima
boraca
XVI.
274
omladinske brigade
»Joža
Vlahović«
bile
su
i
ove
drugarice
275
M e đ u ž e n a m a b o r c i m a X V I I I . b r i g a d e bile s u i o v e d r u g a r i c e
278
Žene borci Osječke b r i g a d e X I I . udarne d i v i z i j e
Spisak drugarica I. bataljona Osječke b r i g a d e
282
Drugarice I I . bataljona Osječke brigade
283
Drugarice I I I . bataljona Osječke brigade
284
Drugarice IV. bataljona Osječke brigade
285
O n a j b o l j i m drugaricama borcima i bolničarkama Osječke brigade
286
P r i z n a n j e borcima X I I . udarne i Osječke b r i g a d e za borbene uspjehe u periodu
o d 15. V I . d o 10. I X . 1944
289
M e đ u borcima O s j e č k e i č e h o s l o v a č k e b r i g a d e » J a n Ž i š k a « bile su i o v e drugarice
290
D o p i s Štaba V I . k o r p u s a od 22. V. 1944. u r e d n i š t v u » Ž e n e u b o r b i « , o i s t a k n u t i m
ž e n a m a borcima X V I I . b r i g a d e i ostalih jedinica V I . korpusa N O V
291
B i o g r a f i j a N a r o d n o g heroja Perse Bosanac
293
Među borcima X V I I . udarne brigade nalazile su se i ove drugarice
294
U
jedinicama
X.
divizije
Narodno-oslobodilačke vojske
Hrvatske
(XVII.
i
XXI.
b r i g a d i ) b i l e su na d a n 20. I X . 1943. 262 ž e n e
294
U X V I I . b r i g a d i N O V b i l o j e n a d a n 1 . V . 1943. 247 ž e n a
295
U X X I . slavonskoj i X X V . brodskoj b r i g a d i borile su se i o v e d r u g a r i c e
298
U jedinicama V I . korpusa
N O V Hrvatske
bilo
je
na
dan
20. l i s t o p a d a
1943.
929 ž e n a
299
P o p i s poginulih d r u g a r i c a boraca i rukovodioca u jedinicama na području Štaba
V I . korpusa N O V J
301
Među m n o g i m borcima partizanskih odreda i raznih jedinica Slavonije borile su
se i o v e d r u g a r i c e
313
U j e d i n k a m a I I . o p e r a t i v n e z o n e bilo je na d a n 4. I X . 1943. 128 ž e n a
317
P r i j e d l o g za unapređenje Š r a j b e r A n đ e l k e u čin poručnika
320
I z n a r e đ e n j a š t a b a s a n i t e t s k o g o d s j e k a I I . k o r p u s a N O V i P O H o d 8 . V I I . 1943.
o
razmještaju
ženskog
sanitetskog
kadra
kod
vršenja
besplatne
ambulantne
službe
321
I z n a r e đ e n j a s a n i t e t s k o g o d s j e k a I I . k o r p u s a N O V i P O H o d 8 . V I I . 1943. o r a z m j e š t a j u ženskog sanitetskog kadra u vojno-partizanske bolnice
Iz i z v j e š t a j a šefa sanitetskog odsjeka V I . korpusa od 4. X I I .
322
1943. s a n i t e t s k o m
o d s j e k u G l a v n o g štaba H r v a t s k e o ž e n a m a s a n i t e t s k i m r a d n i c i m a
323
I z n a r e d b e š e f a s a n i t e t s k o g o d s j e k a V I . k o r p u s a N O V J o d 4 . X I I . 1943. k o j o m s e
p o h v a l j u j e veći b r o j drugarica u pozadinskom sanitetu
Pohvala
Kati
požrtvovan
rad
Govorušić,
politkomesaru
324
vojno-partizanske
,
,
.
bolnice
za
njen
325
�Žumberak
i
Pokuplje
326
Naredba kojom se Milka K u f r i n
postavlja
z a politkom-esara
III.
čete bataljona
»Jože Krasa«
328
Biografija Narodnog heroja Milke Kufrin
328
Među
bile
ženama
su
i
Pregled
borcima
ove
žumberaČko-pokupskih
i
turopoljsko-posavskih
brojnog
stanja
330
i
naoružanja
jedinica
II.
operativne
zone
NOV
Hrvatske
Iz
i
PO
*
Zagrebačka
338
oblast
izvještaja
štabu
jedinica
drugarice
339
referenta
Hrvatske
o
saniteta
ustaškom
II.
operativne
napadu
na
zone
od
16.
partizansku
X.
bolnicu
1943.
Glavnom
iznad
Osijeka
(na Kalniku)
340
I z i z v j e š t a j a s a n i t e t s k o g o d s j e k a Štaba X . z a g r e b a č k o g k o r p u s a o d 1 . V I I I . 1944.
o p a r t i z a n s k o j bolnici u M o s l a v i n i
341
D o p i s Š t a b a X X X I I . d i v i z i j e o d 28. X . 1944. p o l i t k o m e s a r u X . z a g r e b a č k o g k o r pusa s p o d a c i m a o d r u g a r i c a m a u X X X I I . d i v i z i j i
Izvještaj
Štaba
X X X I I I . d i v i z i j e o d 31. X .
342
1944. p o l i t k o m e s a r u X . z a g r e b a č k o g
korpusa o drugaricama u diviziji
342
P i s m o K o m a n d e v o j n o g p o d r u č j a X . z a g r e b a č k o g k o r p u s a o d 5 . I I I . 1945. O k r u ž nom narodnom odboru V a r a ž d i n o smrti Đurđice Danić
344
U r a z n i m j e d i n i c a m a X. k o r p u s a b o r i l e su se i o v e d r u g a r i c e
345
B i o g r a f i j a Narodnog heroja M a r i j e Vidović Abesinke
356
N e k o l i k o i z j a v a djece, k o j a su p r e ž i v j e l a ustaški teror u Baniji, Lici i Kordunu
361
Pod
vidom
pokrsta,
a
uz
suradnju
katoličkog klera,
ustaše
su
vršili
masovan
pokolj srpskog naroda
362
Iskazi djeee, koja su preživjela »pokrst«
I z v a d a k i z p o p i s a d j e c e sela Č e m e r n i c e č i j e s u r o d i t e l j e p o b i l i ustaše
. . . .
364-365
L o b o r - g r a d , l o g o r za ž e n e i d j e c u o s n o v a n u r u j n u 1941.
Iz
dokumenata
Državne
komisije
za
utvrđivanje
zločina
okupatora
i
njegovih
po366
magača, br. 16141 o logorìi Lobor-grad
Strahote
Iz
logora
Đakovo
dokumenata
magača,
br.
Državne
komisije
16142 od 11. IV.
za
utvrđivanje
zločina
okupatora
i
njegovih
po366 .
1946
P o k o l j djece u logoru Jasenovac
lz
dokumenata
Drž.
komisije
za
utvrđivanje
zločina
okupatora
i
njegovih
pomagača
368
zločina
okupatora
i
njegovih
pomagača
369
N a s e l j e i l o g o r T e n j e o s n o v a n 1941.
Iz
dokumenata
Drž.
komisije
za
utvrđivanje
Putni n a l o g D r a g i c i Habazin izdan od H r v . Crv. križa za preuzimanje i prijevoz
djece iz sabirnih l o g o r a Jasenovac, Mlaka i Ustica
(neprijateljski
370
dokument)
Djeca u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Mlaka
Izjava
Dragice
patora i njegovih
Habazin
-
pomagača
lz
arhiva
Državne
komisije
:
za
utvrđivanje
zločina
oku371
�S a b i r n i l o g o r i za ž e n e i d j e c u s K o z a r e
Iz
izvještaja
Mihajla
Komunickog
»ministarstvu
L o g o r za djecu s K o z a r e u G o r n j o j
Izjava
prof
Kamila
okupatora i
njegovih
Breslera
udružbe
KDH«,
od
9.
VIII.
1942.
373
Reci u Hrvatskom Zagorju
pred
Državnom
komisijom
za
utvrđivanje
zločina
374
pomagača
U r e d b a u s t a š k o g » m i n i s t a r s t v a u d r u ž b e « o d 23. V I I I . 1942. o r a z m j e š t a j u i z b j e gličke djece
(neprijateljski
377
dokument)
Iz i z v j e š t a j a ustaškog » m i n i s t a r s t v a
zdravstva« o karanteni u
Sisku
378
» P r i h v a t i l i š t e z a d j e c u i z b j e g l i c a « u Sisku - n a j s t r a š n i j i k o n c e n t r a c i o n i l o g o r
lz zapisaka Jane Koch
380
Djeca iz kolone smrti
Iskaz
očevidaca
Jane
Kock
i
Anke
383
Meleš
•
O zdravstvenom stanju djece u logoru Jastrebarsko
Prema
za
i
izjavama prof.
dječje
bolesti.
njegovih
Branka
—
Iz
Dragišića,
dokumenata
dr.
Drž.
Kine
Dragišić
komisije
i
za
dr.
Glumca
utvrđivanje
-
specijalisti
zločina
okupatora
384
pomagača
Prvi smijeh
387
Iz zapisaka Tatjane Marinić i Staše Jelić o logoru u Jaski
I z v j e š t a j D r ž a v n o g d o m a z a m a l u d j e c u n a J o s i p o v c u o d 13. X . 1942. H r v a t s k o m
Crvenom križu o očajnim zdravstvenim prilikama u domu
(neprijateljski
Pregled
i statistički
podaci bolesti i
s K o z a r e u Z a v o d u za
(neprijateljski
U prosincu
Izvještaj
389
dokument)
smrtnih
slučajeva
i
prihvatilištu
za
djecu
gluhonijeme u Zagrebu
391
dokument)
1942. b i l o j e u t a l i j a n s k o m l o g o r u n a R a b u
»ministarstva
vanjskih
poslova
KDH«,
7.
od
I.
1000 d j e c e i z H r v a t s k e
1943.
hrvatskom
Crvenom
392
. križu o zatočenju hrvatske djece na Rabu (neprijateljski dokument)
Okružnica
okružnog
rima
o
AFŽ
odbora
uređenju
AFŽ
dječjeg
za
Kordun
od
12.
I.
1943.
Kotarskim
odbo-
doma
393
I z v j e š t a j o d 31. I . 1943. o t e š k i m z d r a v s t v e n i m p r i l i k a m a p r i h v a t i l i š t a z a d j e c u
s K o z a r e u Z a v o d u za g l u h o n i j e m e u Z a g r e b u
(neprijateljski
394
dokument)
I z v j e š t a j d j e č j e g d o m a u v r e l u M r e ž n i c e o d ,8. V . 1943. O k r u ž n o m o d b o r u A F Ž
K a r l o v a c o stanju u domu
Pismo
Štaba
I.
385
odreda V.
operativne
zone
od
22.
V.
1943.
Kotarskom
odboru
A F Ž Crikvenica o brizi za djecu boraca
396
P a r t i z a n i su n a s s p a s i l i
398
Pismo Okružnog odbora A F Ž K a r l o v a c od
17. V I . 1943. k o j i m s e u p u ć u j e j e d n o
dijete u dječji dom u Vojnički Grabovac
Dopis
Okružnog
odbora
AFŽ
Karlovac
398
od
19.
VII.
1943.
uredništvu
»Vijesti«
o d j e č j e m domu
Dopis Z A V N O H - a od 2.
400
IX.
1943. u p r a v i d j e č j e g d o m a u
Vojničkom
Grabovcu
k o j i m se šalje jedan padobran za izradu d j e č j e g rublja
401
I z v j e š t a j O k r u ž n o g o d b o r a A F Ž K a r l o v a c o d 4 . I X . 1943. G l a v n o m o d b o r u A F Ž
Hrvatske o organizaciji d j e č j e g doma u Vojničkom Grabovcu
402
�Dopis
Okružnog
prilozima
Pismo
odbora
za d j e č j i
Okružnog
AFŽ
Karlovac
od
6.
IX.
1943.
agitpropu
CK
KPH
o
dom
odbora
404
SPŽZ
Bele
Krajine
Okružnom
odboru
AFŽ
Karlovac
k o j i m se šalju darovi za d j e č j i dom na Kordunu
405
D o p i s Z A V N O H - a o d 15. I I . 1944. K o t a r s k o m N O O K o r e n i c a o p r e s e l j e n j u d j e č j e g
d o m a iz Š e g a n o v c a u B a n i j u
Iz
izvještaja
Tatjane Marinić
405
od
9.
IV.
1944.
socijalnom
odjelu Z A V N O H - a
o
d j e č j e m domu u Šeganovcu
406
P i s m o Š t a b a I . u d a r n e b r i g a d e V I I I . d i v i z i j e o d 18. I I I .
Vojničkom
1944. d j e č j e m d o m u u
Grabovcu
409
M a s o v n i pokolj žena i djece u selima Sinjske K r a j i n e
lz članka- »Zločin izvršen od „Vražje divizije" u selima Sinjske krajine«, »Slobodna
409
Dalmacija«, od 16-17. X. 1946
Izvještaj
D a n i c e C a z i o d 20. I V .
1944. z d r a v s t v e n o m
odjelu
Oblasnog N O O
za
Slavoniju o d j e č j e m domu u Zvečevu
Izvještaj
410
s o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a o d 28. I V . 1944. o d j e č j i m d o m o v i m a n a
oslobođenom
teritoriju
Hrvatske
412
O o r g a n i z a c i j i d j e č j i h d o m o v a na B a n i j i
414
O d g o v o r s o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a o d 10. V I . 1944. R a d e t i ć S t e v i b o r c u N O V
o s m j e š t a j u nezbrinute d j e c e n j e g o v o g brata u domu
416
I z v j e š t a j soc. o d j e l a Z A V N O H - a o e v a k u a c i j i d j e c e u I t a l i j u 2. i 3. V I I . 1944.
.
.
417
Članak iz »Žene u borbi«, glasila Glav. odbora AFŽ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944.
420
Evakuacija nezbrinute djece s oslobođenog područja u Italiju
Izvještaj
soc. o d j e l a O b l a s n o g N O O z a
S l a v o n i j u o d 15. V I I .
1944. Z A V N O H - u
o d j e č j e m domu u Zvečevu
Briga
soc.
odjela
ZAVNOH-a
422
za
smještaj
djece,
trudnica
i
majki
s
dojenčadi
422
I z v j e š t a j p r o s v j e t n o m odjelu Z A V N O H - a o radu osnovne i srednje škole d j e č j e
k o l o n i j e u Santa Cesarei
424
Pet mjeseci života i školskog rada u pustinji
426
Članak iz »Našeg lista«, logorskih novina prvog logora, br. 1,81, 1944
I z v j e š t a j s o c i j a l n o g o d j e l a O b l a s n o g N O O - a Z a g r e b a č k e o b l a s t i o d 4 . V I I I . 1944.
soc. o d j e l u Z A V N O H - a o b r i z i za d j e c u , žene, i n v a l i d e i i z b j e g l i c e
430
I z v j e š t a j i z a s l a n i k a Z A V N O H - a M i r e D e b e l j a k i S a š e Z l a t a r i ć o d 15. V I I I . 1944.
soc. o d j e l u Z A V N O H - a o d j e č j i m d o m o v i m a u R a d o n j i i J o v i č i ć i m a
Dopis Oblasnog N O O
za
Dopis socijalnog odjela
Slavoniju
od
ZAVNOH-a
23.
od
5.
XII.
II.
1944.
1945.
Okr.
NOO
432
za
predsjedništvu
Viroviticu
436
ZAVNOH-a
o o r g a n i z a c i j i d j e č j e kolonije u Splitu
437
I z v j e š t a j V l a t k e B a b i ć i z B a j m o k a p o č e t k o m 1945. u p r e b a c i v a n j u i z b j e g l i c a s a
teritorija Z a g r e b a č k e oblasti u V o j v o d i n u
Izvještaj
438
od 17. I I . 1945. Z A V N O H - u o e v a k u a c i j i i s m j e š t a j u ž e n a i d j e c e iz
Hrvatske u Vojvodinu
440
Djeca borci u Narodno-oslobodilačkoj vojsci
Nekoliko
Biografije
biografija djece boraca
443
447
�KRATICE
NOV
NOP
NOB
PO
KP
CK
FNRJ
FNRH
KPJ
KPH
AFŽ
AOŽ
URS
SKOJ
SMG
SBOTIČ
SDS
SPŽZ
HSS
CK KPJ
CK K P H
CK SKH
OK K P H
NP
NOO
OK
KK
NOF
CKS
MK
0 0 AFŽ
SSSR
USAOH
AVNOJ
ZAVNOH
JNOF
PK
RK
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
—
=
=
=
Narodno-oslobodilačka vojska
Narodno-oslobodilački pokret
Narodno-oslobodilačka borba
Partizanski odredi
Komunistička partija
Centralni komitet
Federativna Narodna Republika Jugoslavija
Federativna Narodna Republika Hrvatska
Komunistička partija Jugoslavije
Komunistička partija Hrvatske
A n t i f a š i s t i č k a f r o n t a žena
A n t i f a š i s t i č k i odbor žena
U j e d i n j e n i radnički sindikati
Savez komunističke omladine Jugoslavije
Savez mlade generacije
Savez bankovnih, osiguravajućih, trgovačkih, industrijskih činovnika
Samostalna demokratska stranka
Slovenske protifašistične ženske z v e z e
H r v a t s k a seljačka stranka
Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije
Centralni komitet Komunističke partije Hrvatske
Centralni komitet Saveza komunista H r v a t s k e
Okružni komitet Komunističke partije Hrvatske
Narodna pomoć
Narodno-oslobodilački odbor
Okružni komitet
Kotarski komitet
Narodno-oslobodilačka fronta
Centralni komitet Slovenije
Mjesni komitet
Okružni odbor A n t i f a š i s t i č k e f r o n t e žena
Savez Socijalističkih Sovjetskih Republika
Ujedinjeni savez antifašističke omladine H r v a t s k e
Antifašističko v i j e ć e narodnog oslobođenja Jugoslavije
Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske
Jedinstvena narodno-oslobodilačka f r o n t a
Pokrajinski komitet
Rajonski komitet
�ISPRAVCI
U
toku
štampanja
II.
knjige
»Žene
Hrvatske
u
NOB«,
stigli
su
neki
ispravci
na
m a t e r i j a l e iz I. k n j i g e , k o j e niže donosimo:
str. 281. Potpisi pod slikama
—
Tonka
su izmijenjeni. Na p r v o j slici je A n a M r k o c i , na d r u g o j
Mrkoci-Jurijj.
str. 420. l i j e v i stupac", 10 red odozgo: U i z v j e š t a j u stoji da su u C r n o j G o r i ( P e l j e šac) sve žene nepismene. - Drugarice sa terena su nas izvijestile, da su v e ć
p r i j e rata sve žene do 50. g o d i n a u tom k r a j u bile pismene.
str. 420. U istom pasusu piše,
da je M a r i j a R a d e l j e v i ć poginula u zatonskoj
T a j podatak n i j e . točan. M. R.
općini.
je poginula u Vrućici na Pelješcu, o čemu
piše dokument na str. 328, z a d n j i pasus desno. T a k o đ e r n i j e točan podatak,
da
je postojala zatonska
općina.
Drugarica,
k o j a je
davala
izvještaj,
sa tog terena, te su se tako potkrale greške.
str. 421. Ad Obi. odb. A F 2 za D a l m a c i j u , t. 5: stoji: Bučišće, treba: Pučišće.
str. 487. fus. 1. red 5. odozgo: stoji: R a d m a n o v i ć J., treba: R a d a n o v i ć J.
str. 551. stoji: R a d m a n o v i ć J., treba: Radanović J.
M o h m o , da se i d a l j e šalju ispravci na m a t e r i j a l e I. i I I . k n j i g e .
R e d a k c i j a
nije
�Tehnička redakcija i grafička oprem ä
ČUČA SMOKVINA-BORANIĆ
Crtež na naslovnoj strani izradio
HUBERT KRULJAC
za prvi broj » Ž E N E U BORBI«, — lipanj 1943.
Lektura i korektura
ANKA
OSZELDA
Štampano u tiskari
GRAFIČKI ZAVOD HRVATSKE
Strojni slog
M. ORŠIĆ
Cinkografija
M. PODHRAŠKI, I. PETEK, V. BALAŠ
Prelom
F. L U Ž A R i M. K O S
štampao
I. D R O B N I Č , A. M E R T , D. PEVEC, Z. O P R E Š N I K ,
S. S M E R D E L , R. C R N I Ć
Uvezano u knjigovežnici
GRAFIČKOG ZAVODA HRVATSKE
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žene Hrvatske u Narodnooslobodilačkoj borbi: knjiga druga
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Marija Šoljan
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1955
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
30-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
544 str.
AFŽ
Hrvatska
narodna herojka
Narodnooslobodilačka borba
NOB
žene borci
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/208fc66ffbada4b1b300dc161de780db.pdf
99fe9dab878e8f09cbc0344d3fa57aa3
PDF Text
Text
��PARTIZANKE
Žene u Narodno oslobodilačkoj borbi
Izdavač:
CENZURA
Branimira Ćosića 5, Novi Sad
Produkcija:
Alternativna kulturna organizacija – AKO
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
Urednici:
Daško Milinović
Zoran Petakov
Prelom i priprema za štampu:
Nataša Milićev
Dizajn korica:
Daško Milinović
Štampa:
Zola Print, Novi Sad
Tiraž
500 primeraka
Novi Sad, 2010
Projekat podržala:
Rosa Luxemburg Stiftung, Southeast Europe
Svako kopiranje i dalje korišćenje tekstova iz knjige je dobrodošlo
(izuzev upotrebe u okviru rasističkog, seksističkog, fašističkog konteksta).
�PARTIZANKE
Žene u Narodnooslobodilačkoj borbi
��Sadržaj
Uvod.........................................................................................................................9
Gordana Stojaković, SKICA ZA PORTRET: ANTIFAŠISTIČKI FRONT
ŽENA VOJVODINE 1942–1953..........................................................................13
Ida. ..........................................................................................................................40
.
Eta............................................................................................................................48
Danica.....................................................................................................................52
Jelena.......................................................................................................................56
Olga.........................................................................................................................60
Skraćenice. .............................................................................................................68
.
Slike.........................................................................................................................72
Gordana Stojakovic, Outline for a Portrait: Women’s
Anti-fascist Front of Vojvodina 1942-1953.....................................79
Ida. ........................................................................................................................104
.
Eta..........................................................................................................................114
Danica...................................................................................................................118
Jelena.....................................................................................................................122
Olga.......................................................................................................................126
Abbreviations......................................................................................................134
7
�8
�UVOD
„Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, a ko kontroliše sadašnjost
kontroliše prošlost“ – Džordž Orvel, 1984
U Srbiji se državnim projektom istorijskog revizionizma već dve decenije pokušavaju izbrisati sva dostignuća Narodnooslobodilačke borbe. Želja
nacionalističkih vlastodržaca je da se Narodnooslobodilačka borba marginalizuje i
prepusti zaboravu. Antifašistička, herojska borba partizana, njihove žrtve i uspesi u
borbi protiv nacističkog i fašističkog okupatora tokom četiri godine rata, potiskuju
se iz zvanične istorije. Umesto istine nudi nam se četnički falsifikat, izmišljeni nacionalni „antifašistički pokret“ koji se u Drugom svetskom ratu borio na strani fašista.
Rehabilitacija pravedno osuđenih kolaboracionista i kvislinga sve je češća pojava, a
nije retkost da danas u Srbiji umesto narodnih heroja ulice nose imena kolaboracionista koji su ih ubili pomažući fašističkom okupatoru.
Vođeni željom da se ovom pogubnom procesu suprotstavimo i pomognemo da se
antifašistička tradicija u Srbiji ne izgubi odlučili smo da napravimo ovo istraživanje na
temu Narodnooslobodilačke borbe. Sa druge strane, bili smo takođe svesni da istorija
žena i ženskog pokreta nije do sada bila predmet istraživanja u našoj istoriografiji.
Opterećena velikim datumima, borbama i ratovima, istoriografija je izgubila interes
za običnog čoveka i podjednako važne napore za kulturni napredak društva, čiji su
nosioci bile i žene. Rad na pisanju ove knjige bio je uslovljen dvema činjenicama.
Zapostavljanjem antifašističke tradicije i marginalizovanjem Narodnooslobodilačke
borbe u Drugom svetskom ratu, kao i upadljivim nedostatkom autentične ženske istoriografije odnosno uloge žena u Narodnooslobodilačkoj borbi, koja nije u dovoljnoj
meri istražena, a još manje prezentovana javnosti.
Sa stanovišta istoriografije u Evropi je već sasvim prihvaćeno istraživanje ženskog
pokreta iz ugla feminističke teorije i metodologije koja podrazumeva „slušanje
autentičnih glasova žena“. Zato su u ovoj knjizi sabrana iskustva žena učesnica
Narodnooslobodilačke borbe. Iskustva koja svakodnevni život donosi, koja su za
žene drugačija od onog što je u zvaničnoj istoriji zapisano. Zvanična istorija veoma
šturo iznosi podatke o ženama u Narodnooslobodilačkom pokretu. Doprinos žena
oslobađanju Jugoslavije od nacizma i fašizma ne nalazi se u udžbenicima. Važno je znati
da se tokom Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije od jula 1941. do maja 1945.
godine u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije
borilo preko 100.000 žena, od kojih je oko 25.000 poginulo. Pored njih, veliki broj žena
učestvovao je u radu u pozadini. Pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije
tokom Narodnooslobodilačke borbe osnivane su organizacije žena koje su bile različite
jer su uslovi bili drugačiji u pojedinim krajevima Jugoslavije, ali su ciljevi svima bili isti
– oslobođenje žena od okupatora, ali i od njene zavisnosti i neravnopravnog položaja u
društvu. Od oko 1.700.000 Jugoslovena, koliko je stradalo tokom Drugog svetskog rata,
oko 620.000 bile su žene, a samo u logorima ih je ubijeno više od 282.000.
9
�Od 91 žene, koliko je proglašeno za narodne heroje, 73 su poginule tokom
NOB-a, dok je samo njih 17 odlikovano za života.
Žene su se masovno uključivale u Narodnooslobodilački pokret – kao delegati,
politički komesari, komandiri, referenti saniteta, bolničarke, borci, puškomitraljesci,
bombaši, partijski i skojevski rukovodioci i odbornice Narodnooslobodilačkih odbora. Početkom rata osnivani su mesni, opštinski i gradski odbori žena, a posle velikih
uspeha postignutih u borbi tokom 1941. i 1942. godine, došlo je do stvaranja posebne
ženske organizacije – Antifašističkog fronta žena Jugoslavije osnovanog 6. decembra
1942. godine u Bosanskom Petrovcu.
Na Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, održanoj
od 5. do 8. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu u prisustvu 166 delegatkinja
iz raznih krajeva Jugoslavije (izuzev Slovenije i Makedonije), jedinica NOV i POJ i
vojnopozadinskih organa vlasti – izabran je Centralni odbor AFŽ Jugoslavije od 20
članica koji je objedinjavao rad pokrajinskih rukovodstava AFŽ. Za predsednicu AFŽ
izabrana je Kata Pejnović.
Zbog ovakvog, rekli bi smo nepravednog, marginalizovanja uloge žena u
Narodnooslobodilačkom pokretu, zbog zapostavljanja žena u zvaničnoj istoriografiji
i u vreme SFRJ, a pogotovo posle raspada zajedničke države, smatrali smo da
neposredne učesnice Narodnooslobodilačke borbe treba da dobiju više prostora.
Njihova sećanja čine veći deo ove knjige. Svaka od njih je aktivno učestvovala u
antifašističkoj borbi. Nijedna od njih nije slučajna pojava i usamljeni heroj. Iznikle
su u strašnim godinama rata. Stajale su u prvim redovima borbe za oslobođenje
zemlje od fašističkog okupatora, borbe za izgradnju novog društva. Svaka od njih je
pored opštih zadataka radila na okupljanju žena u redove Narodnooslobodilačkog
pokreta, na edukaciji žena u toku Narodnooslobodilačke borbe. Neposredno, kao
organizatorke ženskih organizacija, ili dajući primer ostalima kao bolničarke, ilegalke na okupiranoj teritoriji, ili boreći se rame uz rame sa muškarcima na prvoj liniji
fronta, one su postale izraz snage, težnji i opredeljenja velikog broja žena u tadašnjoj
Jugoslaviji. U tom vremenu obeleženom nadljudskim naporima, kad je moralna vrednost čoveka merena doprinosom u borbi one su zauvek srušile predrasude o manjoj
vrednosti žena u odnosu na muškarce. U njihovim sećanjima preovladava mišljenje
da je bilo dovoljno ukazati ženama poverenje, tretirajući ih (po prvi put u istoriji)
kao jednake sa muškarcima, i one su svojom snagom, hrabrošću i ljubavlju prema
slobodi dokazale da su to poverenje apsolutno zaslužile dajući nemerljivi doprinos
izgradnji naprednijeg i slobodnijeg društva. Nije slučajno da je ogroman broj žena
dao poverenje KPJ. Opredeljivanje za NOB i KPJ proizlazilo je iz činjenice da borba
protiv fašizma pod vođstvom KPJ nije bila samo borba za oslobođenje zemlje od
fašističkog okupatora, već da se u isto vreme vodila borba i za oslobođenje žena od
okova patrijarhata.
Kada su nosile oružje, stajale na barikadama i kad su uzdignuta čela hrabro odlazile u borbu, svaka žena se borila za sebe, ali i za bolji položaj svih žena u društvu.
Svaki dan borbe, svaka žrtva koje su dale bila je odraz dubokog ubeđenja u praved10
�nost borbe koju vode, kao i činjenice da sa opštom slobodom dolazi i novi društveni
poredak u kojem će ženama biti garantovana puna društvena i lična ravnopravnost.
Ova knjiga je namenjena pre svega mladim ženama koje danas nastavljaju
borbu za svoju emancipaciju i oslobođenje. Na planu borbe za ravnopravnost žena
nema konačno osvojenih pozicija. Da bi se stečeno uspešno održalo potrebno je
sačuvati iskustvo koje su žene ugradile u sve napore da poboljšaju sopstveni položaj
u društvu. Zato ove žene nisu samo učesnice Narodnooslobodilačke borbe već i deo
istorije i kolektivne svesti. One su dale veliki doprinos u borbi žena ne samo protiv
fašizma već za jednakost, slobodu i emancipaciju društva u kojem živimo.
Daško Milinović
Zoran Petakov
11
�12
�Gordana Stojaković
SKICA ZA PORTRET: ANTIFAŠISTIČKI FRONT
ŽENA VOJVODINE 1942–1953.
U ovom radu sam dala osnovne podatke o osnivanju, radu, rezultatima rada i
gašenju Antifašističkog fronta žena (AFŽ) Vojvodine (1942–1953), organizacije koja je
bila sastavni deo AFŽ-a Srbije i AFŽ-a Jugoslavije – krovne organizacije za sve druge
republičke organizacije AFŽ-a. Cilj mi je bio da pobrojim osnovne zadatke AFŽ-a kroz
čiju realizaciju je omogućeno ženama da premoste vekovna potiskivanja u okvire
privatnog, kućnog kruga. U ovom radu sam dala činjenice o važnosti AFŽ-a kao
ženske organizacije koja je imala ključnu ulogu u dalekosežnom projektu emancipacije
žena u socijalističkoj Jugoslaviji u periodu 1945–1953.
Antifašistički front žena Jugoslavije je bila masovna, frontovska organizacija
nastala 1942, tokom II svetskog rata sa ciljem da okupi i organizuje žene za borbu protiv okupatorskih vojski i njihovih saveznika. Zadaci su se tokom vremena menjali u
zavisnosti od društveno-političkih i istorijskih uslova u kojima je organizacija delovala
i potreba koje je život nametao. Tokom NOB-a,1 prioritet je bio borba za oslobođenje,
da bi se u godinama posle rata ciljevi organizacije prilagodili novim okolnostima
života i rada. Posle oslobođenja Jugoslavije masovni priliv žena u AFŽ doprineo je
da se formiraju, pored „zemaljske“ (AFŽ Jugoslavije), mesne i rejonske zatim sreske,
opštinske, pokrajinska i republičke organizacije. U Vojvodini je rad AFŽ-a bio usmeren
i na uključivanje žena svih etničkih zajednica. AFŽ je bio kolektivni član Narodnog
fronta,2 ali je to, po masovnosti, elanu, rezultatima rada, u periodu obnove i izgradnje
zemlje bila izvorna ženska organizacija sa elementima političke organizacije.
Period rada AFŽ-a podelila sam u tri ciklusa: 1942–1945, 1946–1949. i 1950–1953.
Prvi ciklus bio je period stvaranja organizacije kada je moguće pronaći primere da su
u toku NOB-a žene preuzimale inicijativu i izlazile iz okvira direktiva. Drugi ciklus je
bio period širenja, jačanja organizacije i velikog angažovanja žena na obnovi i izgradnji, ali i na planu edukacije, političkog angažmana i ulaska u privredu. Treći ciklus
je period stagnacije i gašenja organizacije gde se na nivou retorike pominju aktivne
ženske uloge (ekonomski samostalna žena, politički i društveno aktivna), ali se na
nivou realnosti promovišu ženske uloge iz ekonomije nege i brige.
1 Narodnooslobodilačka borba 1941–1945.
2 Narodni front je formiran 1945. od organizacija Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta koje su formirane posle II zasedanja AVNOJ-a. Ciljevi su bili: nezavisnost Demokratske Federativne Jugoslavije, federativno uređenje nove države, republičko
državno uređenje, bratstvo i jedinstvo među narodima, ravnopravnost naroda, zatim čitav korpus iz oblasti radnog prava i
socijalne zaštite radnika i za učešće žena u svim oblastima političkog i društvenog života. Videti: Petranović, B. (1981) Istorija
Jugoslavije 1818–1978, Nolit, Beograd, str. 391.
13
�AFŽ je bio neophodna stepenica procesa emancipacije u socijalističkoj Jugoslaviji.
Ženama je bilo potrebno da istraže sopstvene mogućnosti u oblastima u kojima im
delovanje do tada nije bilo dopušteno: samostalno organizovanje akcija (i političkih),
učestvovanje u vlasti (od narodnooslobodilačkih odbora i seljačkih radnih zadruga do
Narodne skupštine FNRJ3), organizovanje svakodnevnog života (setve, žetve, edukacija, priredbe, pomoć svima koji su ugroženi...). To je bio težak zadatak, jer su i dalje bile
odgovorne za sve porodične obaveze. Da bi ravnopravno sa muškarcima učestvovale
u političkom, privrednom i kulturnom životu zemlje morale su da se organizuju i
pripreme za sve pobrojane zadatke. Edukaciju, ili kako se to tada nazivalo „kulturno
uzdizanje žena“, vodile su i osmišljavale žene za žene, potpuno svesne da je potrebno
da široki sloj žena bude obrazovan kako bi mogle da koriste sva prava koja su u novoj,
socijalističkoj Jugoslaviji imale. Na vlast su u Jugoslaviji 1945. došli komunisti koji
su, od osnivanja Socijalističke radničke partije (komunista),4 usvojili načelo ravnopravnosti žena. Ali, ženska prava (koja su posle II svetskog rata zakonski regulisana)
nesamostalnim, neobrazovanim i neobaveštenim ženama ne bi bila od koristi.
Iskustvo žena u okviru AFŽ-a oslanja se i nastavlja na iskustvo organizovanja
žena u radničko-komunističkim organizacijama5 počev od dvadesetih godina XX veka.
Podjednako važno je bilo i iskustvo ženskih građanskih6 i feminističkih organizacija
u Vojvodini, koje su pored humanitarne funkcije imale i programe edukacije za žene,
ali i političke zahteve. Mnoge od tema pokrenutih u tim, građanskim i feminističkim
organizacijama preuzete su i razvijene u sistemu AFŽ-a, u obliku koji je diktirao
politički trenutak.
Socijalistička ideologija emancipaciju žena nije posmatrala van sistema radništva
(radničke klase) i zato se mera ženske emancipacije, pre svega, određivala u odnosu
na prava iz oblasti rada. Ekonomska samostalnost jednog broja žena je velika tekovina socijalističke Jugoslavije. Ona nije lako izborena – bio je to, u novijoj istoriji, proces
najmasovnijeg okupljanja žena na izvršenju projekta obnove i izgradnje zemlje tokom
kojeg je ideološki, zakonski i finansijski podržan projekat obrazovanja žena i njiho-
3 FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija, proglašena 1945.
4 U okviru Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) osnovan je Sekretarijat žena socijalista (komunista) sa zadatkom da propagira jednakost za muškarce i žene bez obzira na zanimanje, naciju ili veru, sa posebnim naglaskom na pravo
glasa za muškarce i žene. Neda Božinović svedoči da je Sekretarijat žena socijalista (komunista) „napravio program organizovanja žena preko socijalističke partije, ali zbog visokog stupnja samostalnosti i vrlo nezavisnog programa rada, koji su te žene
izborile, napravljen je dogovor da Sekretarijat deluje u okviru sindikata. To se dešavalo... 1920-21. Činjenica da su ih podredili
sindikatu, odnosno partiji, znači da su ih ukinuli. Onda su se najaktivnije žene u tom pokretu i priključile opoziciji... Većinu
među članovima KPJ činili su radnici koji nisu marili mnogo za ženske probleme, a nisu mnogo ni znali. Takva situacija je bila
sve do 1933. kada je Blagoje Parović prvi pokrenuo pitanje ravnopravnosti žena. Njemu su se pridružile žene koje su se tada
okupile u KPJ...“ (Stojaković (ured.), 2002:49).
5 Videti: Kecić, Danilo. (1984), Vojvođanke u radničkom i revolucionarno-demokratskom pokretu u: Žene Vojvodine u ratu i
revoluciji 1941–1945, Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Kecman, Jovanka. (1978)
Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd; Kecman,
Jovanka. (1975) Žene u sindikalnim organizacijama i štrajkovima u Jugoslaviji (1935–1941) u: Istorija XX veka – Zbornik radova
XII, Narodna knjiga, Beograd, str. 257–321; Stojaković, Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi
Sad. ISBN 978-86-909833-0-8; Sklevicky, Lidija. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb.
6 Stojaković, Gordana. (1999), Znamenite žene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad; Božinović, Neda. (1996) Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Devedesetčetvrta & Žene u crnom, Beograd; Sklevicky, Lidija. (1996) Dvjesta godina tišine: Pokušaj
tipologije ženskih pokreta u modernom periodu u: Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb, str. 73–107.
14
�vog uključenja u sve segmente života i rada. Ideološki plan, koji je diktirala KPJ7 je u
periodu 1945–1953. bio prenošen putem štampanih medija. Ulogu prenošenja poruka
ženama imala je štampa Antifašističkog fronta žena (AFŽ štampa). U posmatranom
periodu pored štampe deo sistema prenošenja poruka i kreiranja identiteta, kulturnih
vrednosti i društvenih odnosa (Isanović, 2007) činili su i „čitalački časovi“ i „analfabetski tečajevi“. Ovi dodaci štampanih medija činili su uobičajen i obavezan sistem koji
se primenjivao zbog velikog broja nepismenih, naročito među ženama. On se temeljio
na potrebi da se prevaziđe viševekovno nasleđe nejednakosti žena i da se poruke prenesu do što većeg broja žena.
To je bilo vreme AFŽ štampe. Tokom rata u Sremu je štampan list Vojvođanka u
borbi (Srem, 1944), organ AFŽ Vojvodine. List je izlazio u veoma teškim uslovima a
umnožavan je na starim šapirografima u malim tiražima. U Vojvodini su se posle II
svetskog rata štampala tri lista: Glas žena, Dolgozó Nő (Vajdasági Dolgozó Nő) i Femeia
nouă. Žena danas (AFŽ Jugoslavije, Beograd) štampana je u tiražu od 30.000 primeraka,
Zora (AFŽ Srbije, Beograd) je štampana u 50.000 primeraka, a u Vojvodini su štampana
navedena tri AFŽ lista što je prelazilo tiraž od 100.000 primeraka AFŽ štampe, koja
se nije nudila kao mogućnost, već kao redovna aktivnost AFŽ organizacija poznata
kao „čitalačke grupe“. Paradoksalno je da u vreme kada je nešto manje od 20% žena u
Vojvodini bilo nepismeno (1946. bilo je 69.0008 nepismenih žena) postojao takav obim
angažovanih listova. S druge strane politički prioritet je bio okupiti žene i aktivirati
ih na planu izgradnje i obnove zemlje i uključenju u politički život pa je sasvim razumljivo što je AFŽ štampa korišćena kao najznačajniji kanal prenošenja poruka i kreiranja uloga namenjenih ženama. AFŽ štampa je imala za cilj oblikovanje svesti žena u
socijalističkom duhu, ali i prenošenje poruka koji su bile od koristi ženama: edukacija,
ekonomsko osamostaljivanje žena, korišćenje zakonskih prava koji su podržavali i
štitili majku i dete.
Masovni ulazak žena u javnu sferu u periodu 1945–1953. nije mogao da se ostvari
samo osnivanjem ženske organizacije, makar ona bila podržana ideološki, kadrovski
i finansijski. Bilo je potrebno da se steknu određeni društveno-istorijski uslovi, koji su
se napokon stekli tokom i neposredno posle II svetskog rata. Ogromne ljudske žrtve,
masovni zločini nad civilnim stanovništvom, logori smrti, veliki broj ranjenika, invalida, dece bez roditelja, uništena sela i gradovi, glad, zima... posledice su užasa koje će
trajati i posle okončanja ratnih dejstava. Da bi se prevazišlo tako strašno nasleđe rata
bilo je nužno da se i ženska polovina stanovništva uključi u sve oblike aktivnosti u
društvu: političke, privredne, humanitarne, kulturne. Žene su, sticajem okolnosti koje
je doneo II svetski rat, i mimo ideološkog plana, zauzele mesta svojih poginulih očeva,
muževa, sinova i tako otvorile prostor ka osvajanju ličnih sloboda do tada rezervisanih samo za muškarce. U tom poduhvatu AFŽ je imao izuzetnu i važnu ulogu.
7 Komunistička partija Jugoslavije.
8 U Vojvodini je 1948. bilo 400.000 žena (Zaga Krdžalić, Slobodna Vojvodina, 7. mart 1948:1).
15
�Cilj, metod i teorijski okvir
Cilj ovog rada je da podseti da na planu borbe za ravnopravnost žena nema
konačno osvojenih pozicija. Da bi se stečeno uspešno sačuvalo potrebno je sačuvati
iskustvo koje su žene ugradile u sve napore da poboljšaju sopstveni položaj u društvu.
Jedno od takvih je i iskustvo članica AFŽ-a. Namera mi je da iz rodne perspektive
dekonstruišem rad AFŽ-a Vojvodine i dam osnovne podatke o transformaciji položaja
žena u Vojvodini u periodu 1942–1953. u okviru feminističkih teorija. Istorijski kontekst
AFŽ-a sam posmatrala po uzoru na pristupe koje je primenila Lidija Sklevicky u
okviru istorijske discipline. (Sklevicky, 1996:70)
Cilj je bio da rekonstruišem ne samo ključne događaje u radu organizacije, planove
emancipacije žena kroz pregled podržavanih ženskih uloga (radnica, zadrugarka,
udarnica, brigadirka, politički aktivna i ekonomski nezavisna žena), već i da imenujem
liderke i neke članice organizacije, a na osnovu istraživanja koje sam uradila o AFŽ
Vojvodine (Stojaković, 2007). U pomenutom radu sam pokušala da slušam argumente
žena, pa sam pored radova drugih autorki/autora9 (koji se nisu isključivo bavili AFŽom, već NOB-om, NOR-om i Narodnim frontom), arhivske građe10 koristila AFŽ štampu
kao, do sada neiskorišćeno svedočanstvo o AFŽ-u i glavnim pravcima uključenja žena
u javnu sferu. Analizirala sam tekstove liderki AFŽ-a, komunistkinja: Mitre Mitrović,
Srbislave Kovačević, Ruže Tadić, Zore Krdžalić, Vide Tomšič i drugih, ali i aktivistkinja
AFŽ-a koje su izveštavale o svakodnevnom životu žena u socijalističkoj Jugoslaviji.
Koristila sam metode analize diskursa u analizi teksta (Vasić, 1995; Savić, 1993) koje
omogućuju da se rodne razlike prikažu u odnosu na kontekst (političko-ekonomski
i kulturološki). Takođe sam koristila metode koje se koriste u prezentaciji žena u
medijima (Moranjak 2007) i metode koje objašnjavaju ideologizaciju rodnih uloga
(Kingsley Kent, 1987).
Sled ideja, događaja i strategija društvenih promena koje su hronološki pobrojane
u ovom radu, a koje su za cilj imale redefinisanje ženskih uloga u društvu prate i reči
kojima se označavala nova (povoljnija) uloga žena. Emancipacija je izraz koji se koristio
u zemljama socijalističkog društveno-ekonomskog i političkog sistema i uglavnom je
značio zakonski dostignutu jednakost muškaraca i žena. Danas je u feminističkoj teoriji i praksi u upotrebi termin: oslobađanje žena a označava oslobađanje žena muške
dominacije u svim aspektima života i rada.
Feministička ideologija je skup ideja o odnosima društvene dominacije (Mršević,
9 Među najznačajnije spadaju: Vojvodina u borbi (1963), Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SR Srbije,
Predsedništvo AP Vojvodine, Novi Sad; Žene Srbije u NOB (1975), Nolit, Beograd; Kecić, Danilo (ur.) (1984) Žene Vojvodine u ratu
i revoluciji 1941–1945. – Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Popov Jelena. (1986),
Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju – Monografije knjiga 27, Novi Sad. O
AFŽ-u Hrvatske je pisala Lidija Sklevicky. Videti: Sklevicky, Lidija. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb.
10 Zapisnici, rezolucije, izveštaji sa sastanaka, konferencija i kongresa PO AFŽ Vojvodine, GO AFŽ Srbije i CO AFŽ Jugoslavije,
Zapisnici PO AFŽ-a Vojvodine čuvaju se Arhivu Vojvodine F.338 Knjiga zapisnika br.1. (rukopis). Izveštaji o radu organizacija
AFŽ-a u Vojvodini su u Muzeju Vojvodine. Videti: Stojaković, 2007, CD. Izveštaji, rezolucije sa sastanaka i kongresa GO AFŽ
Srbije i CO AFŽ Jugoslavije objavljivani su u listovima: Žena danas (AFŽ Jugoslavije) Zora (AFŽ Srbije) i Glas žena (PO AFŽ
Vojvodine).
16
�1999:55). Feminističke teorije sa različitih aspekata dekonstruišu patrijarhalne modele
potčinjavanja žena. Socijalističke i marksističke feministkinje smatraju da postoji jasna
i nezaobilazna veza između klasnih odnosa i odnosa između polova. Za teoretičarke
radikalnog feminizma patrijarhat postoji bez obzira na društveno ekonomski sistem i
zbog toga se oslanjaju na istraživanja u vezi sa formiranjem rodnih identiteta (Mršević,
1999:103). Svim feminističkim teorijama cilj je oslobađanje žena i to u svim oblastima
života i rada. Zato feministička teorija i praksa preispituju sve strukture vlasti i moći,
idelogiju, kulturu, ekonomiju...
Izlazak žene iz privatne u javni sferu, van porodičnog kruga koji je tradicionalno
pripadao ženskoj sferi i njena ekonomska samostalnost koji su se desili u vreme socijalističke transformacije jugoslovenskog društva, nisu bili konačna rešenja za potpuni
preobražaj položaja žena u društvu. Problem je ostajao u domenu privatnog i porodičnog „gde patrijarhalni poredak i dalje živi u glavama i srcima ljudi“ (Papić, 1989:37).
Porodica je u socijalizmu kao i u građanskom kapitalističkom društvu bila mesto gde
su se reprodukovali odnosi hijerahije jer „polovi tu zadržavaju svoju ’postvarenu’ prirodnost“ (Papić, 1989:39). U praksi socijalizam je rešavao problem nejednakosti polova
kroz rešenje klasnog pitanja po formuli: socijalistički preobražaj društva + ekonomska
nezavisnost žena = emancipacija žena (Stojaković, 2007). Socijalistički preobražaj društva nije obuhvatio sve patrijarhalne odnose i to je rezultiralo vrlo bitnom, ali ipak samo
delimičnom transformacijom položaja žena u društvu.
Najteži deo procesa emancipacije bio je proces transformacije mišljenja muškaraca
i žena. Ida Sabo11 u svom govoru12 povodom 8. marta (Novi Sad, 1960) kaže da se u
toku socijalističkog preobražaja društva „vrši(o) proces pretvaranja starih shvatanja u
nova, proces usvajanja novih pogleda u pogledu položaja žena u porodici i društvu“.
U tom procesu, diktiranom od strane KPJ, glavni tok aktivnosti (1942–1953) sprovodile
su, a delom i osmišljavale, organizacije AFŽ-a u Vojvodini.
AFŽ Vojvodine (1942–1945)
U istoriografiji je poznat podatak da je Antifašistički front žena Jugoslavije
osnovan u decembru 1942. u Bosanskom Petrovcu, mada je i pre tog datuma bilo
organizovanih žena koje su bile uključene u antifašistički otpor sa istim zadacima i
načinom rada. Ideološki rad organizacije bio je oslonjen na temeljna opredeljenja KPJ
11 Ida Sabo ima Partizansku spomenicu 1941. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne političke dužnosti u partijskim,
sindikalnim i državnim organima, prvo u Sloveniji a zatim u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji. Birana je za poslanicu republičke
i savezne Skupštine, poslanicu Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, gde je u periodu 1963–1967. obavljala dužnost
potpredsednice. Birana je za potpredsednicu Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine (1946). Obavljala je i druge odgovorne
dužnosti u Savezu udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata, Socijalističkom savezu radnog naroda Jugoslavije. Bila je
članica Predsedništva SFRJ, Predsedništva Srbije, Saveta Federacije. Za svoj rad je višestruko odlikovana: Ordenom za hrabrost,
Ordenom junaka socijalističkog rada, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i drugim domaćim i stranim odlikovanjima. Svedočanstvo Ide Sabo o NOR-u i AFŽ-u Vojvodine videti (Stojaković,
G. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad.
12 Govor je objavljen u: Stojaković, G. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad.
17
�da žene moraju biti ravnopravne sa muškarcima u svim segmentima života i rada.
Već je tokom NOB-a13 bilo jasno da je borba protiv fašizma podrazumevala i borbu
za pravednije društvo u kome će žene imati aktivnu ulogu u društvu. Josip Broz Tito
je to jasno poručio ženama i muškarcima antifašistima: „ ...Žene Jugoslavije, koje su
u ovoj borbi sa takvim samoprijegorom dale takve žrtve, one što tako uporno stoje u
prvim redovima Narodnooslobodilačke borbe, imaju pravo da ovdje, danas, jedanput
zauvijek, utvrde jednu činjenicu: da ova borba mora donijeti ploda i za žene naroda
Jugoslavije, da nikada više niko neće moći istrgnuti te skupo plaćene plodove iz
njihovih ruku!“ (Tito, 1945:13).
U Vojvodini je žarište antifašističkog oružanog otpora bilo u Sremu. Kako o tim
danima piše Srbislava Kovačević – Marija14 u selima Srema je KPJ organizovala rad sa
ženama i formiranje prvih grupa žena sa ciljem da se pomognu partizanski odredi i
ilegalci. (Kovačević, 1884:93–127; Kovačević, 1943 Izveštaj)
Okružni komitet KPJ za Srem je u junu 1942. svim partijskim organizacijama poslao
dokument pod nazivom „Uputstvo za organizovanje žena u Narodnooslobodilačkoj
borbi – Stvarajmo po svim mestima Antifašističke saveze žena“ (Kovačević,1984:95).
Uputstvo je direktna posledica direktive J. B. Tita koja govori o važnosti učešća žena
u NOB-u i stvaranja posebne organizacije antifašistkinja. U taj savez trebalo je da uđu
„sve one žene i devojke koje su protiv fašističkog okupatora i njegovih slugu – ustaša
i petokolonaša“, zatim „žene svih društvenih slojeva: radnice, seljanke, intelektualke i
građanke“, ali u savez je bilo važno da uđu „Srpkinje, Slovakinje, poštene i antifašistički raspoložene Hrvatice, Nemice i druge.“ (Kovačević, 1984:96)
Stvaranje inicijativnih odbora antifašistkinja bila je odgovornost sreskih komiteta
KPJ a unutar njih su komunistkinje, članice odbora bile najodgovornije za postavljeni
zadatak. To nije bio prosti proces organizovanja jedne organizacije već vrlo težak
i dugotrajan put „lomljenja predrasuda o manjoj vrednosti žene“ i kod žena i kod
muškaraca. Srbislava Kovačević svedoči da su žene bile spremnije da prihvate promene
u vezi sa sopstvenim položajem u društvu nego njihovi muževi pa čak i kada su bili
članovi KPJ. (Kovačević, 1984:97)
Do 1943. u Sremu je formirana mreža organizacija AFŽ-a, jer je tada već
formirano „9 sreskih odbora sa 16.843 članice“ (Sabo, 1984:28). Okružna konferencija
Antifašističkog fronta žena za Srem održana je 31. maja 1943. u Miškovcima. Prva
predsednica Okružnog odbora AFŽ-a za Srem je bila Mileva Savić - Olga koja je ubrzo
13 Narodnooslobodilačka borba
14 Srbislava Kovačević – Marija se u napredni studentski pokret uključila kao studentkinja u Beogradu 1935. Bila je članica
Omladinske sekcije Ženskog pokreta. Članica KPJ postala je 1940. U Narodnooslobodilački pokret uključila se odmah po
izbijanju ustanka, 1941. Sledeće godine je prešla u rodni Srem gde se angažovala u organizovanju Antifašističkog fronta
žena. Od 1943. je sekretarka Okružnog odbora AFŽ-a za Srem, i sekretarka Pokrajinskog odbora AFŽ-a za Vojvodinu. Iste
godine je bila glavna urednica lista Vojvođanka u borbi. U oktobru 1943. je izabrana u Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije kao
predstavnica PO AFŽ-a Vojvodine. Članica Okružnog komiteta KPJ za istočni Srem postala je 1944. Ima Partizansku spomenicu.
Posle oslobođenja izabrana je za sekretarku Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine, ali i za organizacionu sekretarku Okružnog
komiteta KPJ za Novosadski okrug i članicu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu.
18
�posle izbora na tu dužnost poginula. Zamenila ju je Mira Milošević.15
Krajem 1943. formiran je Inicijativni odbor AFŽ-a za Vojvodinu. Za predsednicu
je izabrana Mira Milošević, a Srbislava Kovačević - Marija za sekretarku.
U Moroviću je 25. septembra 1944. održana Okružna konferencija AFŽ-a zapadnog
Srema na kojoj je bilo prisutno 250 delegatkinja: „212 Srpkinja, 18 Hrvatica, 15 Rusinki,
2 Slovakinje i 3 Slovenke“. Konstatovano je da u okviru AFŽ-a u okrugu aktivno
oko „8.000 žena ...u Narodnooslobodilačkim odborima je bilo 36, u poljoprivrednim
komisijama 12, u kulturno-prosvetnim odborima 25, u narodnooslobodilačkoj vojsci
250 drugarica, a stalnih kurira ima 50.” (Kovačević, 1984:117).
Mesni i okružni odbori u Bačkoj i Banatu intenzivnije su se osnivali od jeseni 1944.
na oslobođenim teritorijama. Okružna konferencija AFŽ-a za severni Banat održana
je 21. oktobra 1944. u Petrovgradu.16 Za predsednicu je izabrana Emilija Kolarov.17 U
decembru 1944. održana je Okružna konferencija za južni Banat. Za predsednicu je
izabrana Zuza Huravik,18 a za sekretarku Kornelija Ankucić.19
Rad mesnih odbora Antifašističkog fronta žena odvijao se kroz sledeće aktivnosti:
redovni nedeljni sastanci, sakupljanje hrane, obuće, odeće i drugog materijala za
partizane i ilegalce, nega ranjenika, u selima: obrada polja, straže. Važan je bio i
„politički rad“ koji je podrazumevao „čitanje propagandnog materijala, diskutovanje
o događajima na frontu i sl.“ (Kovačević, 1984:102). Mesni i sreski odbori AFŽ-a
bili su povezani sa drugim organizacijama u narodnooslobodilačkom sistemu:
Savezom komunističke omladine (SKOJ), narodnooslobodilačkim odborima (NOO).
U mesnim odborima AFŽ-a bar jedna članica je bila „skojevka“, a u mesnim
narodnooslobodilačkim odborima je bila uvek bar jedna žena. U fruškogorskim
selima su žene organizovale i održavale život i rad jer su muškarci bili u partizanima,
logorima ili su poginuli. „U takvim selima žene su držale sve narodnooslobodilačke
organizacije” (Kovačević, 1984:102).
Organizaciona struktura AFŽ-a formirana je po teritorijalnom principu:
15 Mira Milošević je do početka II svetskog rata živela kao domaćica u selu Šuljam, u Sremu. Po izbijanju ustanka 1941,
odmah se uključila u Narodnooslobodilački pokret prikupljajući hranu, obuću i odeću za partizane. Ubrzo je otišla u Podunavski odred. Posebno se angažovala u organizaciji AFŽ-a u Sremu. Za predsednicu AFŽ-a za iriški srez izabrana je 1943, a iste
godine je izabrana za predsednicu Okružnog odbora AFŽ-a za Srem. Bila je jedna od izabranih delegata iz Vojvodine za Drugo
zasedanje AVNOJ-a 1943, ali zbog Šeste neprijateljske ofanzive deo vojvođanskih delegata, pa i ona, nije mogao da se probije
do Jajca. Izabrana je za predsednicu Inicijativnog odbora AFŽ za Vojvodinu, da bi posle oslobođenja postala prva predsednica
Pokrajinskog odbora AFŽ Vojvodine. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Posle oslobođenja birana je za saveznu narodnu
poslanicu.
16 Zrenjanin
17 Emilija Kolarov je bila jedna od organizatorki Ženskog pokreta u Petrovgradu tokom 1939. Po zanimanju je bila
„zabavilja“ (vaspitačica u zabavištu), a bila je i članica Kola srpskih sestara. Odmah po izbijanju ustanka uključila se u
Narodnooslobodilački pokret. U oslobođenom Petrovgradu (Zrenjaninu) 1944. izabrana je za predsednicu Okružnog odbora
AFŽ-a za srez Petrovgrad. Posebno se istakla u akcijama snabdevanja vojnih bolnica, osnivanja dečjih prihvatilišta...
18 Zuzana Huravik je rođena u Kovačici 1904. U napredni pokret se uključila 1939. U veoma teškim uslovima ona je aktivno
organizovala ilegalni rad i otpor okupatorima u Kovačici i južnom Banatu. U KPJ je primljena 1944. Posle oslobođenja je bila
članica mesnog Narodnooslobodilačkog odbora, a izabrana je za predsednicu Okružnog odbora AFŽ-a za južni Banat. Aktivno
je, kao udarnica u radnim i omladinskim brigadama, učestvovala u obnovi i izgradnji zemlje. Za dugogodišnji društveni i
politički rad Zuzana Huravik je 1971. odlikovana Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
19 Kornelija Ankucić se u napredni omladinski pokret uključila u Vršcu gde je 1939. primljena u SKOJ. Sledeće godine primljena je u KPJ. Uhapšena je 1941. i zatvorena u logoru na Banjici a zatim i u logoru u Smederevskoj Palanci, gde je dočekala
oslobođenje. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne dužnosti kao članica Sreskog komiteta KPJ za južni Banat. Birana je u
rukovodstvo Okružni odbor AFŽ-a. (sekretarka). Nosilac je Partizanske spomenice 1941.
19
�grupe po mestima/selima, mesni odbori (gradovi, sela), u gradovima su formirani i
pododbori (po delovima grada), sreski odbori (srezovi), okružni odbori (više srezova),
pokrajinski odbor za Vojvodinu.
Najaktivnije žene su birane u sreske odbore, a iz sreskih odbora najbolje su
delegirane u okružne odbore. Tamo gde nisu bili formirani mesni odbori AFŽ-a
obično je taj zadatak preuzimala komunistkinja-članica mesnih komiteta KPJ. I tamo
gde su odbori formirani „drugarica koja je od strane KPJ određena da rukovodi AFŽom trebala je u mesnom odboru da zauzme položaj predsednice ili sekretara. Partijska
linija se ne sprovodi naređivanjem, već davanjem pravilnih usmenih predloga, saveta.“
(Golubović i Kuzmanov, 1984:348)
Tokom 1943, gde je to situacija dozvoljavala, održavani su politički kursevi za
aktivistkinje AFŽ-a sa ciljem da se osposobe buduće liderke u organizaciji. Pogibijom20
velikog broja komunistkinja, koje su imale iskustvo u organizacionim poslovima
postalo je jasno da se moraju uložiti dodatni napori da bi se aktivistkinje AFŽ-a
politički edukovale. Teme kurseva za žene su bile: razvitak društva, žena kroz istoriju,
seljačko pitanje, nacionalno pitanje, o fašizmu, današnji rat protiv fašizma i uloga SSSR
u njemu, narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije, organizaciona struktura
AFŽ-a.21 Edukacija članica AFŽ-a je bilo vrlo važno pitanje o kome je pisala Vanda
Novosel.22 Uz program „nižeg kursa“ za aktivistkinje i rukovotkinje nižih odbora
AFŽ-a, Vanda Novosel razmatra koje drugarice treba birati za kurs: „Drugarice koje
šaljemo na kurs moraju biti one žene koje su najčvršće povezane sa ženskim masama.
One treba da se regrutuju iz jezgra naše organizacije koja sačinjavaju naše najaktivnije
članice. Borbenost, odanost osnovni su uslovi, a znanje može biti minimalno.“ (Vanda
Novosel, Naši kursevi u: Žena danas, br. 33, novembar 1943:18).
Srbislava Kovačević Marija je, ispred Inicijativnog odbora AFŽ-a za Vojvodinu, 25.
11.1943. Pokrajinskom komitetu KPJ za Vojvodinu podnela izveštaj o radu organizacija
AFŽ-a na teritoriji Vojvodine23. Ona konstatuje da se „razvijenost organizacija AFŽ-a“
mora povezati sa „razvojem Narodnooslobodilačke borbe“. Srbislava Kovačević
svedoči da su prvoformirane organizacije „išle neispitanim putevima“ jer nije postojalo
prethodno iskustvo niti veze sa drugim krajevima Jugoslavije da bi se iskustva mogla
razmenjivati. Jedino je KPJ pružala pomoć u vezi sa organizovanjem žena, a Srbislava
Kovačević u Izveštaju piše da je bilo i „drugova-partijaca koji su bili prvi aktivisti“
AFŽ-a. Među ozbiljne probleme u radu AFŽ-a Srbislava Kovačević je navela sledeće:
nedovoljna pismenost žena, nedovoljan broj aktivistkinja za kulturno-prosvetni i
politički rad sa ženama, nedovoljan broj žena drugih nacionalnosti osim srpske,
nedostatak propagandnog materijala – naročito posebnog lista za žene, organizovaniji
20 Ne postoji poseban rad koji uzima u obzir činjenicu da je veliki broj devojaka i žena studentkinja i diplomiranih studentkinja stradalo u prvim godinama rata i posledicama koje je to imalo na tokove emancipacije žena. Rad Nede Božinović
predstavlja pionirski početak: Božinović, N. (1988) Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u
narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji u: Studentkinje Beogradskog univerziteta revolucionarnom pokretu, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.173–176.
21 Kontrolna pitanja na završnoj konferenciji kursa AFŽ, Muzej Vojvodine br.18655.
22 Vanda Novosel je jedna od najznačajnijih liderki AFŽ Jugoslavije.
23 Izveštaj o radu organizacija AFŽ u Vojvodini, Muzej Vojvodine br. 668
20
�pristup u prikupljanju hrane i drugog materijala za borce kroz kampanje i takmičenja
i „pogrešno postavljen odnos“ prema Narodnooslobodilačkim odborima jer je „žena
u NOO smatrana samo kao delegat svoje organizacije koja je trebala da polaže račun
o svojoj organizaciji“.
Masovno organizovanje žena i stvaranje mreže organizacija AFŽ-a, najviše u
seoskim sredinama, bio je proces koji se kretao „neispitanim putevima.“ Sa jedne
strane žene su vrlo često predstavljale odlučujuću snagu NOB-a kao partizanke,
bolničarke, kurirke, ilegalke, one koje su održavale vlast na oslobođenim teritorijama
(gde su muškarci bili u logorima, partizanima ili ubijeni) i snabdevale borce, a sa
druge strane njihov izlazak iz kućnog okruženja u mirnijim fazama rata nije nailazio
na opšte odobravanje saboraca i sredina u kojima su živele. Već su se tokom 1944.
pojavila pitanja „treba li još da postoji Antifašistički front žena?“ (Mitra Mitrović, O
Antifašističkom frontu žena u Žena danas, br. 33, septembar 1944:6-8). Ali to nije bilo
samo pitanje izlaska žena na javnu scenu već i pitanje mere njihovog delovanja, ili
još preciznije kontrole njihovog delovanja. Mitra Mitrović24 u navedenom članku25
piše: „Kome bude trebalo da i tačno zabeleži datum kad su to žene Jugoslavije stekle
jednaka politička i građanska prava, može slobodno staviti: 29. novembra 1943. godine,
na dan kada su donesene Odluke AVNOJ-a... tako je za žene Jugoslavije jednom zauvek
skinuto s dnevnog reda pitanje njihove ravnopravnosti.“ Žene u Jugoslaviji su izborile
pravo da „ravnopravno učestvuju u životu svog naroda... i pre nego što je napisan
ikakav zakon... to pravo je postalo svakodnevni život i praksa.“ Tada se pojavila i
dilema da li je u tim uslovima potrebno da i dalje postoji jedna posebna organizacija
žena kakav je AFŽ. Mitra Mitrović daje potvrdan odgovor i obrazlaže da AFŽ nije
organizacija koja se „isključivo bavi pitanjem žena, već (je to) pokret koji je okupio
žene u borbi čitavog naroda protiv okupatora“. Još uvek je pred narodom bio čitav niz
problema koje je trebalo rešavati a u vezi sa stvaranjem novog sistema, nove države, a
tu je bilo potrebno angažovanje žena. One su se, kako piše Mitra Mitrović, zahvaljujući
AFŽ-u, lakše i efikasnije uključile u javni i politički život jer se žene „još uvek lakše
okupljaju preko svog, da kažemo ’ženskog’ pokreta.“ One su se i na potpuno poseban
način vezivale za svoju organizaciju koja sada postaje „njihov krov nad glavom“.
U takvim uslovima, ali i zbog zasluga koje je AFŽ imao u NOB-u, i koje nisu bile
sporne, Mitra Mitović smatra da se opstanak AFŽ-a ne može dovoditi u pitanje. Bilo je
potrebno promeniti način rada AFŽ-a i postaviti nove zadatke.
Gde su bila sporna pitanja u vezi sa radom AFŽ-a? Žene su u ratnim uslovima uz
velike žrtve i kroz primere velikog junaštva održale život na okupiranim i slobodnim
teritorijama. One su stekle svest o sopstvenoj snazi i sposobnostima. Životni tokovi
su često nametali rešavanje problema koji nisu bili unapred zadati direktivama KPJ.
24 Mitra Mitrović je jedna od naših najpoznatijih revolucionarki i komunistkinja. Njen rad spada u najznačajniju feminističku
baštinu. Članica KPJ postala je 1933. Bila je jedna od osnivačica Omladinske sekcije Ženskog pokreta i urednica lista Žena danas (1936–1940). Jedna od glavnih organizatorki osnivanja AFŽ-a i jedna od najvažnijih liderki organizacije. Bila je i ministarka
– predsednica Saveta za prosvetu, nauku i kulturu u Vladi NR Srbije. O njenom životu i radu a nadasve o značaju njenog dela i
njenih teorijskih stavova do sada nije sveobuhvatno pisano.
25 Žena danas, Beograd, br. 33, septembar 1944:6–8.
21
�Preuzimanje inicijative, što se izgleda često dešavalo naročito u nižim odborima AFŽ-a,
tumačeno je kao „zastarelo i feminističko“, nastalo „iz neveštine ili uskih shvatanja“
što je AFŽ „počelo svoditi na žensku i krutu organizaciju.“26
Jovan Veselinov Žarko, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu poslao
je 1944. pismo Pokrajinskom odboru AFŽ-a Vojvodine u kome najavljuje cirkularno
pismo svim partijskim organizacijama sa porukom da postoji „opasna tendencija
’osamostaljivanja’ AFŽ-a, odvajanja AFŽ-a u neku potpuno samostalnu organizaciju“
(Kovačević, 1984:120). U pismu upućenom vojvođanskim partijskim organizacijama
između ostalog stoji: „Niži odbori... često su se razvili u usku terensku žensku
organizaciju koja se (u mnogim mestima) smatra mnogo više obaveznom prema
višim odborima AFŽ-a, nego prema lokalnim telima i lokalnim potrebama i zadacima
opšte narodnooslobodilačke borbe...“ (Kovačević, 1984:120). Da bi se izbegle tendencije
osamostaljivanja žena članice rukovodstava okružnih, sreskih organizacija AFŽ-a su
odmah potom bile uključene u rad mesnih i sreskih partijskih organizacija, a ostale
članice AFŽ-a su bile uključene u rad narodnooslobodilačkih odbora i angažovane u
Narodnooslobodilačkom pokretu.
KPJ je kontrolu ostvarila tako što se AFŽ utopio u Narodni front (NF) uz
obrazloženje da će žene „tamo da nađu još širi, zajednički i prostorno, krov nad
glavom“ (Mitra Mitrović, O Antifašističkom frontu žena 1944:6–8). Mitra Mitrović je
smatrala da je „prirodno“ da se za potrebe vojske (hrana, smeštaj, bolnice) setve,
žetve, škole... pitaju odbori Narodnog fronta, a da su žene članice AFŽ-a sada dužne
da preuzmu odgovornost za rad tih novih organa vlasti. Ne može se u šali govoriti
da „kad žene to ne organizuju, ne ide dobro.“ (Ibid, str.7), već su žene odgovorne da
pomognu novu vlast ali „pod novim krovom“. Konferencije AFŽ-a treba održavati
i dalje i na njima raspravljati i problemima i potrebama grada i sela ali u sklopu
programa Narodnog fronta.
Pokrajinska konferencija AFŽ-a Vojvodine održana je u Novom Sadu 1, 2. i 3.
januara 1945. Za predsednicu pokrajinskog odbora je izabrana Mira Milošević, a
za sekretarku Srbislava Kovačević Marija. Odbor je brojao oko tridesetak članica iz
svih delova Vojvodine. Pokrajinska konferencija nije donela novine u pogledu forme
i sadržaja rada organizacije. AFŽ je u oslobođenoj Vojvodini (i u drugim delovima
Jugoslavije) trebalo da pronađe mesto u okviru zadatom i za druge frontovske
organizacije. Na prvom posleratnoj konferenciji antifašistkinja Srbije održanom 29.
januara 1945. AFŽ Jugoslavije je odlikovan Ordenom narodnog oslobođenja.
U oslobođenoj zemlji od 16–18. juna 1945. u Beogradu održan je I kongres AFŽ-a
Jugoslavije koji je sve žene Jugoslavije pozvao da udruženim snagama krenu u
obnovu i izgradnju zemlje i da se aktivno uključe u sve oblike političkog, privrednog
i društvenog života nove države. Vida Tomšić27 je u referatu pod nazivom „Socijalno
26 Ibid, str. 7
27 Vida Tomšič (1913–1998) je bila slovenačka komunistkinja, jedna od organizatora ustanka u Sloveniji, partizanka i
narodna herojka. Posle oslobođenja je obavljala odgovorne političke zadatke između ostalih: predsednica Narodne skupštine
Republike Slovenije, predsednica Veća građana Savezne skupštine Jugoslavije. Od 1948. bila je na čelu AFŽ-a Jugoslavije.
Njeni stavovi o ženskom pitanju u socijalističkom društvu pripadaju našoj najvažnijoj feminističkoj baštini.
22
�staranje kao jedan od najvažnijih zadataka antifašističkog fronta žena u obnovi
zemlje“ dala pregled najvažnijih zadataka AFŽ-a. Ona je iznela podatak da je prema
nepotpunim podacima u Jugoslaviji 1945. bilo „534.000 dece koja su ostala bez
roditelja, bez opskrbe ili nastradala na bilo koji način u toku rata... A ukupni broj
socijalno ugrožene dece i mladeži u Jugoslaviji je 1.200.000.“ (Tomšič, Naši zadaci 1945:4)
U tom poslu veliku odgovornost nose osnovne organizacije AFŽ-a u svakom selu,
okružne i sreske organizacije jer su one neposredna veza „sa masama, ali i garancija
za to da niko od onih kojima je potrebna pomoć ne ostane nezbrinut ili prepušten
sebi...“ (Ibid,14–15)
Žene su 1945. prvi put mogle da biraju i da budu birane u organe vlasti. Zato su
predstavljale važnu ciljnu grupu, a AFŽ je u predizbornoj kampanji imao izuzetnu
ulogu. To pokazuje i lista kandidata Narodnog fronta Jugoslavije za narodne
poslanike za Saveznu, Ustavotvornu skupštinu i Skupštinu naroda, na kojoj su po prvi
put bile žene.28 Ceneći važnost izbora i učešća žena na izborima Centralni odbor AFŽ
Jugoslavije je štampao posebnu brošuru Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije29 koju
je napisala Mitra Mitrović, jedna od liderki jugoslovenskog AFŽ-a. O pravu glasa za
žene Mitra Mitrović je napisala:
„...Isto je tako i Zakon o pravu glasa žena došao mnogo kasnije nego što smo mi
to svoje pravo na našim oslobođenim teritorijama, još od 1941. godine, koristile... Ova
ravnopravnost žena jeste i zasluženo izvojevano pravo žena koje su pokazale tako
visoku nacionalnu svest, takva junaštva, takvu ljubav za domovinu, takvu otpornost i
u okupiranim gradovima i selima, i u vojsci, i u ratu i u posleratnoj obnovi zemlje. Ta
ravnopravnost upisana je sada i u zakone koje je donela, na III zasedanju, Privremena
narodna skupština. Ta ravnopravnost zagarantovana je i programom Narodnog
fronta... Ono što karakteriše današnju opoziciju, reakciju, jeste to što ona više ne
učestvuje ni u pobedama ni u nevoljama naroda, već želi samo da ga demorališe. Ona
likuje što žene satima stoje na pijaci u tim prokletim redovima – znači raduju se što
još ima špekulanata... Šta je dužnost žena na ovim izborima? Prvi naš zadatak jeste da
sve iziđemo na birališta. Ne bi se smelo dogoditi da na ovim izborima bude žena koje
nisu izašle da glasaju.“
O novom položaju žena u socijalističkoj Jugoslaviji 1945–1953.
Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije donet je 31. januara 1946.
Definisao je novu državu kao „saveznu, narodnu republiku, zajednicu ravnopravnih
naroda gde je narod imao suverenitet.“ (Petranović, 1981:394). Ustav (čl. 24) je
garantovao ravnopravnost žena: Žene su ravnopravne sa muškarcima u svim područjima
državnog, privrednog i društveno-političkog života. Za jednaki rad žene imaju jednaku plaću,
28 O ženama u organima vlasti pogledati rezultate istraživanja Stojaković Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD),
izdanje autorke, Novi Sad.
29 Mitrović, Mitra. (1945), Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije, Beograd.
23
�kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom odnosu. Država naročito štiti interese matere
i dijeteta, osnivanjem rodilišta, dečijih domova i obdaništa i pravo matere na plaćeni dopust prije
i poslije porođaja.
Žene su izborile politička prava što znači da sve žene koje su punoletne (imaju
18 godina) imaju potpuno biračko pravo (da biraju i da budu birane) u sve organe
narodne vlasti i da su im sve javne funkcije dostupne pod istim uslovima kao što su
dostupne i muškarcima.
U saglasnosti sa Ustavom bili su i zakoni iz oblasti ličnog i porodičnog prava.
Na osnovu Zakona o braku ona je mogla „da zadrži svoje devojačko prezime, da muž
doda svome prezimenu – ženino, žena je raspolagala delom imovine koju je unela
u brak i ravnopravno upravljala imovinom koju je sa mužem stekla u braku... Žena
je mogla biti staratelj i vršiti sva druga prava u oblasti starateljstva... Ženska deca
su u pogledu nasleđivanja potpuno izjednačena sa muškom... a žena je ravnopravni
naslednik sa decom i braćom i sestrama umrlog supruga...“ (Božinović, 1953:10–12).
Zakon o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica (1950) odredio
je posebne uslove za starosnu penziju ženama u radnom odnosu, ali i pravo na
porodičnu penziju za žene posle smrti supruga.
Radno zakonodavstvo je potvrdilo ravnopravnost žena i muškaraca, s tim da je
trudnicama i ženama koje doje svoju decu omogućena posebna zakonska zaštita u
radnom odnosu. Zagarantovano je tromesečno porodiljsko odsustvo (šest nedelje pre i
isto toliko posle porođaja), ali je zakonska obaveza bila da se korišćenje odsustva mora
započeti 21. dan pre porođaja. Porodilji koja doji svoje dete bilo je omogućeno da posle
porođajnog odsustva koristi i godišnji odmor. Za sve vreme porodiljskog odsustva
žena je isplaćivana puna plata sa svim dodacima (ako ih je imala pre porođaja) pod
uslovom da je pre porođajnog odsustva imala odgovarajući30 radni staž. Trudnicama
i porodiljama novo radno zakonodavstvo omogućavalo je i druge pogodnosti koje
su podrazumevale pun iznos plate, prelazak na lakše radno mesto (pod određenim
uslovima), zabranu noćnog i prekovremenog rada, četvorosatno radno vreme, pravo
na petnaestodnevno odsustvo za negu bolesnog člana porodice (obično su to bila
deca). Zakon je štitio trudnice i žene koje doje svoju decu i u slučaju kada su one
počinile neko krivično delo.
Posebnim zakonima i uredbama štitio se položaj majke i deteta. Tokom 1948. i
1949. donete su Uredba o materijalnoj pomoći za decu radnika i nameštenika, Uredba
o zaštiti trudnih žena i majki dojilja u radnom odnosu, Uredba o osnivanju dečjih jasli
i vrtića.
Žene su u novoj državi aktivno učestvovale u političkom životu. Na prvim
posleratnim izborima glasalo je 88% žena Jugoslavije, a 22 žene izabrane su za poslanice Narodne skupštine (Stojaković, 2007). Na izborima za članove narodnih odbora,
mesnih sreskih i pokrajinskih u 1949. u Vojvodini izašlo je 95,6% žena (Stojaković,
30 Uslov je bio šest meseci neprekidnog radnog staža u jednoj godini ili 14 meseci ukupnog radnog staža u periodu od dve
godine. (Stojaković, 2007, CD)
24
�2007). U isto vreme broj žena u narodnim odborima je bio nizak što je bila posledica
predrasuda u odnosu na žene, ali i nespremnosti žena da se aktivnije uključe u političke aktivnosti. Uvođenjem samoupravljanja (1950) i rentabilne proizvodnje došlo je do
smanjenja državnih subvencija za dečje ustanove i ustanove društvenog standarda i
do gašenja dela ovih institucija. Time je jedan broj zaposlenih žena izgubio mogućnost
da njihova deca budu jeftino i bezbedno zbrinuta. Uvođenje relativno visokog dečjeg31
dodatka 1951. uticalo da veliki broj žena napusti posao.
Socioekonomski položaj žena u socijalističkoj Jugoslaviji je potpuno izmenjen u
odnosu na period Kraljevine Jugoslavije. Žene su se kvalifikovale za nova zanimanja i
po prvi put ušle u mnoge privredne grane. Zabeležen je napredak u pogledu položaja
seoskih žena zahvaljujući razvoju zadrugarstva.
Antifašistički front žena Vojvodine 1946–1949.
U periodu 1946–1949. članice AFŽ-a Vojvodine su se radno angažovale u fabrikama, na njivama, gradilištima, setvama i žetvama. Radile su i u okviru radnih akcija,
angažovale se na otkupu žita. Pomagale su ustanove dečje zaštite, siromašnu decu,
držale patronate nad ustanovama socijalne zaštite, vodile brigu o novoosnovanim
porodilištima u Vojvodini. Pored socijalnih važne su postale i ekonomske aktivnosti.
Uvode se masovne radne akcije a da bi se aktivnosti AFŽ-a koordinirale rad se odvija kroz sekcije:32 privrednu, kulturno-prosvetnu, organizacionu, socijalnu – sekciju
„Majka i dete“, propagandnu ili ideološko-političku.
Ustanovljena su i permanentna takmičenja u svim oblastima rada AFŽ-a.
Takmičenja su organizovana između mesnih, sreskih, okružnih odbora, ali i u okviru
mesta ili sela, po rejonima ili ulicama. Naročito su bila važna takmičenja povodom 1.
maja, 29. novembra ili 8. marta. Oblasti33 koje su spadale u nadležnost AFŽ-a bile su:
1. Kulturno-prosvetni rad:
– analfabetski tečajevi,
– čitalačke grupe,
– osnivanje knjižnica,
– organizacija priredbi,
– razvijanje dopisništva za ženske listove, „Slobodnu Vojvodinu“...
31 Svi koji su imali pravo na taj dodatak primali su u novcu ili bonovima ukupno 3.000 din mesečno po detetu pa su porodice
„sa većim brojem dece u znatnom dobitku... ali i porodica sa jednim ili dvoje dece dečijim dodatkom delom nadoknađuje
eventualni gubitak koji nastaje zato što jedan od roditelja nije u radnom odnosu... Sredstva za dečje dodatke obezbeđena su
iz budžeta države, društvenih doprinosa... te neće biti bojazni da će rukovodioci nekih preduzeća primati samo radnike bez
dece da bi se oslobodili plaćanja dečjeg dodatka...“ Slobodna Vojvodina 26. 11. 1951. str. 2.
32 Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora AFŽ-a održanog u Novom Sadu 6. juna 1946. Arhiv Vojvodine,
F.338 knjiga br. 1. (rukopis).
33 Popis zadataka i poslova za koji su bile zadužene članice AFŽ-a preuzet je iz Zapisnika sa sastanka plenuma PO AFŽ
održanog u Novom Sadu 14. marta 1946. Arhiv Vojvodine F.338 knjiga br. 1. (rukopis).
25
�2. Zdravstvena delatnost:
– formiranje ekipa za suzbijanje bolesti,
– formiranje ekipa za predavanja o higijeni, zdravlju žena i dece.
3. Socijalna problematika:
– otvaranje obdaništa (stalnih i sezonskih),
– otvaranje porodilišta,
– otvaranje savetovališta za žene i decu kao i posebne čekaonice u domovima
zdravlja.
4. Zadaci u privredi:
– dobrovoljni rad na obnovi i izgradnji zemlje,
– setva, žetva i obrada bašti za dečje domove i internate,
– pomoć kolonistima,
– pomoć siromašnim porodicama koje su izgubile radnu snagu u NOB u obrađivanju zemlje,
– takmičenje u održavanju štala i staja,
– popis kukuruza,
– suzbijanje crne berze i borba protiv sabotera,
– plaćanje poreza.
5. Politički zadaci:
– svaku akciju treba posebno pripremati tako što će se objasniti svrha i korist od nje.
6. Organizacioni zadaci:
– obuhvatiti što više žena u rad organizacije,
– poboljšati rad među pripadnicima nacionalnih manjina,
– uspostaviti efikasnu komunikaciju među odborima,
– uspostaviti efikasnu saradnju sa odborima Narodnog fronta.
AFŽ Vojvodine je 1947. imao 337.50086 članica, od toga najviše Srpkinja a najmanje
Rumunki (Popov, 1986:203). Mesni odbori postojali su svim selima i gradovima. Najveći
broj članica AFŽ-a u Vojvodini bile su „službenice, seljanke i domaćice. Radnica je bilo
malo jer su se one okupljale u sindikatu“ (Popov, 1986:203). Najveći uspesi organizacije
bili su na obnovi zemlje kroz „973.736 radnih sati koji su državi uštedeli 12 miliona
dinara“ za 1947. (Popov, 1986:208). Najveći problemi su bili na planu političke i ideološke edukacije žena. Zbog toga je u 1947. održano 22.600 konferencija AFŽ-a. (Stojaković,
2007)
26
�Ruža Tadić34 predsednica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine je predstavila
podatke o radu pokrajinske organizacije na II kongresu AFŽ-a Srbije (1948). Navela je
rezultate kampanje za izbore u 1948. Izbore za sreske i mesne odbore Narodnog fronta održane u februaru 1948. obeležio je veliki odziv žena. Za listu Narodnog fronta
glasalo je 94,99% birača, a preko 90% žena, ili 97% za odbore Narodnog fronta, gde je
glasalo preko 94% žena. (Drugi kongres žena Srbije, 1948:76) Pozitivan stav koji su žene
Vojvodine pokazale prema izborima za organe Narodnog fronta na izborima nisu
pokazale i kao članice organizacije, jer od „500.492 žene koliko ih ima u Vojvodini,
132.505 su bile van članstva Narodnog fronta“ (Ibid, 77). Ruža Tadić je navela da je
razlog za to bio nedovoljan rad organizacija AFŽ-a, naročito u višenacionalnim sredinama. Situacija se kasnije nešto popravila jer je do II kongresa AFŽ-a Srbije u „Narodni
front upisano 18.396 žena, većinom iz nacionalnih manjina“ (Ibid, 77).
Ženama na selu je posvećena posebna pažnja zbog obaveza koje su one imale
u razvoju poljoprivrede i stvaranju radnih zadruga. Tako je tokom 1948. težište rada
bilo na uključivanju žena u zadruge. „U 26 srezova u Vojvodini u zemljoradničke
zadruge upisano 66.608 žena, dok je u seljačke radne zadruge upisano 18.362. žena“
(Slobodna Vojvodina, 5. januar 1950:1). U okviru radnih zadruga otvorena su sezonska
obdaništa kako bi se omogućilo da žene budu aktivnije u radu u „poljoprivredi, ali i
u kulturnom unapređenju“. Petogodišnjim planom predviđeno je bilo „dati privredi
400.000 novih stručnih radnika“ a zalaganjem AFŽ-a u 1948. „u privredu su se
uključile 2.704 žene“ (Drugi kongres žena Srbije, 1948:79). Za novu vlast seljačke radne
zadruge bile su „najpogodniji oblik ujedinjavanja individualnog interesa radnog
seljaka s opštim interesom socijalističke zajednice“ (Glas žena, br. 2, 1948:23). AFŽ
Vojvodine je kao jedan od prioriteta imao zadatak da radi na što većem uključivanju
žena u zadruge. Konkretni zadaci aktivistkinja AFŽ-a su bili vezani za organizovanje
kurseva i predavanja o poslovima i dužnostima žena u zadruzi, briga o deci kroz
organizaciju obdaništa i organizovanje kurseva i predavanja u vezi sa savremenom
proizvodnjom.
Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije održan je 25, 26. i 27. januara
1948. u Beogradu. Učestvovalo je oko 800 delegatkinja – predstavnica republičkih,
pokrajinskog, sreskih, okružnih i mesnih odbora AFŽ-a iz svih krajeva Jugoslavije.
Predsedavala je Cana Babović,35 predsednica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije.
34 Ruža Tadić je po zanimanju bila učiteljica. Odmah po započinjanju ustanka priključila se Narodnooslobodilačkom pokretu. Članica KPJ postala je 1943. Posle završetka Drugog svetskog rata izabrana je za predsednicu AFŽ-a Vojvodine. Obavljala
mnoge važne političke funkcije. Bila je narodna poslanica u skupštinama Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, kao i članica Saveta
Vojvodine. Posle gašenja AFŽ-a bila je predsednica Inicijativnog odbora za formiranje Saveza ženskih društava, organizacije
koja je nasledila AFŽ i predsednica Crvenog krsta Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije /SFRJ/.
35 Spasenija Cana Babović (1908–1977) se kao osamnaestogodišnja radnica uključila u radnički i sindikalni pokret. Ubrzo
je postala članica SKOJ-a. Zbog učešća u radničkim štrajkovima u periodu 1934–1937. je više puta hapšena. Godine 1937.
osuđena je po Zakonu za zaštitu države na dve godine zatvora. Jedna je od organizatorki ustanka 1941. Od početka ustanka
je u partizanskim jedinicama. Godine 1942. je postala zamenik političkog komesara II proleterske brigade. Od septembra
1942. je radila na organizovanju žena u Narodnooslobodilačkom pokretu. Bila je članica Predsedništva AVNOJ-a. Jedna je od
najpoznatijih liderki AFŽ-a Jugoslavije: potpredsednica Glavnog odbora AFŽ-a Srbije (1945) predsednica Centralnog odbora
AFŽ-a Jugoslavije (1945–1948). Obavljala je i druge odgovorne političke dužnosti: ministarka – predsednica Saveta za narodno zdravlje i socijalnu politiku u Vladi Narodne Republike Srbije (1951). Bila je nosilac više odlikovanja i priznanja. Ordenom
narodnog heroja je odlikovana 1953.
27
�Značaj ovog kongresa je u tome što je usvojen Statut organizacije i što su doneti
planovi rada koji su sadržani u rezolucijama Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije:36 Iz
Statuta organizacije vidi se da je AFŽ bio frontovska organizacija žena – sastavni deo
Narodnog fronta. Pokrajinska organizacija AFŽ-a je bila u rangu sreskih, okružnih i
mesnih organizacija čiji je najviši organ – konferencija AFŽ-a.
Opismenjavanje nepismenih žena u Vojvodini bio je redovni zadatak svih organizacija u sistemu AFŽ-a Vojvodine. Akcija je vođena i preko osnovnih organizacija
AFŽ-a, na osnovu registrovanog broja nepismenih za svako mesto, grad i srez, i imala
je takmičarski karakter. „U Vojvodini je 1949. bilo 8.994 nepismenih žena a do kraja
1949. opismenjeno je 4.500 žena“ (Popov, 1986:207). Te, 1949. u AFŽ štampi su se mogli
naći članci koji su nagoveštavali da je do kraja godine u Vojvodini bilo moguće „iskoreniti nepismenost“.
Prema podacima Pokrajinskog odbora AFŽ-a u 19 srezova sa novim pravilima
seljačkih radnih zadruga na konferencijama je upoznato 29.399 zadugarki i 6.000 žena
van zadruga (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). Pokrajinski odbor AFŽ-a organizovao je dva kursa za političku edukaciju žena – jedan na mađarskom a drugi na rumunskom jeziku. Pri sreskim odborima održano je „45 ovakvih kurseva sa 1.763 žene i 242
seminara sa 600 žena“ (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2).
U 1949. u Vojvodini je bilo otvoreno 48 dečjih ustanova, a u seljačkim radnim
zadrugama 74, što nije bilo dovoljno. Takođe je otvoren jedan broj dečjih restorana,
ali problem njihovog snabdevanja nije bio rešen. Zaključeno je da bi trebalo uključiti
zadruge koje bi davale svežu hranu, pre svega mleko. (Stojaković, 2007)
U 1949. preko 1.940 žena je u Vojvodini uključeno u industriju, kao povremena
radna snaga (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). One su ostvarile 108.840 radnih sati.
Na radnim akcijama lokalnog značaja učestvovalo je 76.395 žena, a u frontovskim brigadama još oko 300.000 žena koje su ostvarile 961.822 radna dana (Slobodna Vojvodina
14. januar 1950:2). PO AFŽ Vojvodine je formirao 4 radne brigade od 294 žene koje
su mesec i po dana gradile Novi Beograd. 1949. godine 1.022.140 žena u Vojvodini
ostvarilo je 4.483.885 radnih dana (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). List Žena danas
(br. 77–78, 1950:13) donosi podatak da je Zora Krdžalić, članica Pokrajinskog odbora
AFŽ-a Vojvodine, na III kongresu AFŽ-a Jugoslavije 1950. iznela podatak da su „žene
Vojvodine samo u toku 1949. dale u radnim akcijama 6.000.000 dobrovoljnih radnih
časova i uštedele državi preko 55.000.000 dinara.“
Antifašistički front žena Vojvodine 1950–1953.
U periodu 1950–1953. dolazi prvo do redefinisanja zadataka a zatim i do gašenja
AFŽ-a. Uloge koje su namenjene ženama se iz sistema aktivnih uloga (udarnica,
brigadirka, zadrugarka, radnica, politički aktivna i ekonomski nezavisna žena)
36 Rezolucije Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije, Žena danas br. 52. Beograd 1948, str. 36.
28
�pomera ka ekonomiji nege i brige (majke, negovateljice i vaspitačice dece). Na
IV plenumu Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije održanog 4. i 5 februara 1950.
među novim zadacima koji su u prvom planu je odgoj predškolske i školske dece.
Organizacije AFŽ-a je trebalo da organizovano i sistematski pomažu školi, porodici
i „narodnoj vlasti“ u realizaciji programa predškolskog i vanškolskog vaspitanja.
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije je izdao posebnu brošuru: „Uputstvo o organizaciji
i zadacima komisije za odgojna pitanja pri odborima AFŽ-a“ (Beograd 1950). Uputstvo
je bilo namenjeno komisijama za „odgojna pitanja“, a odbori AFŽ-a, od gradskog do
Pokrajinskog, imali su zadatak da takve odbore i formiraju. Tokom 1950. u AFŽ štampi
se pojavljuju i tekstovi koji do tada nisu bili uobičajeni: saveti o modi (Žena danas, br.
67, 1950).
Treći kongres AFŽ-a Jugoslavije održan je u Zagrebu od 28. do 29. oktobra
1950. Uvodni referat je podnela Vida Tomšič, predsednica Centralnog odbora AFŽ-a
Jugoslavije. U okviru izveštaja o radu AFŽ-a ona je posebno podvukla uspehe koje
je organizacija imala u vezi sa ulaskom žena u privredni i društveni život zemlje i
donošenjem zakonske regulative koja će da štiti specifičan položaj žena. Promena
statusa AFŽ-a jasno je najavljena u referatu Vide Tomšič, ali nije bilo objašnjeno šta
će tačno dešavati (sa) i u sistemu AFŽ-a. Nejasna obrazloženja o potrebi redefinisanja
AFŽ-a dovela su do konfuzije koja je pokazala da su očigledno političku odluku o
gašenju AFŽ-a nespremno dočekali u organizacijama AFŽ-a, ali i Narodnog fronta.
Pokrajinski odbor AFŽ-a Vojvodine hitno je organizovao savetovanje predstavnica/
predstavnika Narodnog fronta i AFŽ-a. Zaključeno da su neki sreski odbori Narodnog
fronta „nepravilno shvatili“ da radi prisajedinjenja AFŽ-a Narodnom frontu nema više
potrebe za održavanjem posebnih sastanaka žena. U izveštaju sa Devete pokrajinske
partijske konferencije (Slobodna Vojvodina 2. mart 1951:3) zaključeno je da će PK KPJ za
Vojvodinu organizovati sastanke u okviru Narodnog fronta sa ciljem da se opovrgnu
shvatanja „o likvidaciji AFŽ-a“. Najveće zamerke radu organizacija AFŽ-a odnosile su
se na „nedovoljnu političku zrelost rukovodećeg kadra“ (Zadaci žena Vojvodine pred III
kongres AFŽ-a Jugoslavije, Slobodna Vojvodina 14. maj 1950:3). U isto vreme Pokrajinski
odbor AFŽ-a Vojvodine organizovao je političke kurseve za žene na mađarskom i
rumunskom jeziku jer je primećen nedostatak predstavnica nacionalnih zajednica
u organizacijama AFŽ-a. Nedostatak se naročito osetio u srezovima i gradovima
gde je u većini mađarski živalj. Pokrajinski odbor AFŽ-a Vojvodine je želeo da sve
zajednice budu zastupljene u radu organizacije na odgovarajući način. Konkretnom
obukom pod rukovodstvom članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a iz mađarske zajednice
„kursistkinje“ su obučavane da preuzmu rukovodeće37 uloge u sistemu AFŽ-a.
Promene u funkcionisanju AFŽ-a nagoveštavale su kraj organizacije. Ukinut je
profesionalni rad u AFŽ-u a uvedena je potpuna dobrovoljnost. Profesionalni rad u
organizaciji je bio nužnost i on je započet 1947. uvođenjem sekretarijata. Veliki obim
37 U avgustu 1950. u Vojvodini su održani izbori u sistemu AFŽ-a. Promene su bile u sreskim i mesnim odborima. Tako je u
Senti za predsednicu sreskog odbora AFŽ-a izabrana Vince Eržebet a u gradski odbor Buranj Irma, Gambketa Ilona i Gujaš
Ilona... (Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942–1953. (CD))
29
�organizaciono-administrativnog rada nije bilo moguće uspešno savladati bez profesionalnih funkcija. Njihovim ukidanjem urušila se organizaciona struktura AFŽ-a. Sada
su organizacije Narodnog fronta, kao temeljne organizacija vlasti, trebale da budu
mesta za aktivizam žena uz obrazloženje da „ne treba da postoji osnovna organizacija
AFŽ-a jer bi se time uvodio formalizam i šablon“ (Glas žena br. 11, 1950:5). Zadatak
odbora AFŽ-a kao sekcije osnovne organizacije Narodnog fronta je da predlaže frontovskom odboru šta treba učiniti da bi se rad među ženama bolje odvijao. Time su se
osnovne organizacije AFŽ-a svele na savetodavna tela koja su mogla da predlažu i
ukazuju, „razrađuju probleme rada među ženama, predlažu Partiji i Frontu potrebne
mere za otklanjanje nekih pojava koje su posledica nedovoljnog političkog rada među
ženama“ (Žena danas br. 81, 1951:1). Utapanje u organizacije Narodnog fronta odmah
je dovela do toga „da u nekim mestima žene nisu bile izabrane38 u odbore Narodnog
fronta... da je mali broj žena bio među članovima Partije...“ (Žena danas br. 81, 1951:1).
Da bi se apsorbovala velika aktivistička energija žena koja je formirana u sistemu
AFŽ-a predloženo je formiranje drugih ženskih društava, pre svega humanitarnih kao
što su organizacije „Majka i dete“ koje su se bavile zaštitom dece.
Tokom 1951. zapažena je pojava opadanja broja zaposlenih žena u svim granama privrede. Samoupravni sistem u privredi značio je i smanjenje svih troškova van
proizvodnje tako su institucije društvenog standarda (jaslice, obdaništa, restorani
društvene ishrane) postali nerentabilni.39 Jedan od razloga povratka žena u kuće je
bila i Uredba o dodacima za decu iz 1951. Majke sa više dece napuštale su posao i
posvećivale se njihovom odgoju. Povratak žena u kuće je bio i posledica predrasuda
prema ženama. Radilo se i o „malograđanštini i preživelom odnosu prema ženama
preživelog kapitalističkog društva, odnos iz društva sa dvojnim moralom, sa prostitucijom, visokim pričama o ženi, o svetosti materinstva, o kraljici kuće i domaćinstva
i sa beskrajnom bedom radnih žena, visokom smrtnošću porodilja, male dece, sa besposlicom...“ (Tomšič, 1952:1) Vida Tomšič je zabrinuto zaključila kako se zaboravilo da
pitanje položaja žena nije samo pitanje zakonodavstva već i društvenog konsenzusa
da se zakoni sprovode na svim nivoima. Pri tome se, sem u referatima liderki AFŽ-a,
nije više pominjala teza da je ekonomska samostalnost žena preduslov za njenu ravnopravnost.
Kako još nije bila doneta jasna odluka o prestanku rada AFŽ-a i kako je trebalo
kanalisati aktivističku energiju žena, PO AFŽ-a Vojvodine je 29. februara 1952.
38 Na izborima za organe NF 1950. u Vojvodini primećeno je da su birači-muškarci bili protiv žena (kandidatkinja). Tako je u
Jaši Tomić od 28 žena izabrano 14, u Kovinu od 16 kandidovanih žena izabrane su 3, a u Bečeju od 58 kandidovanih izabrano
je 12. U somborskom srezu je 50 žena vratilo kandidature jer im muževi nisu dozvoljavali da ih prihvate. (Stojaković, G. (2007)
AFŽ Vojvodine 1942–1953. (CD))
39 U seljačkim radnim zadrugama u Vojvodini je 1950. godine bilo 120 dečjih obdaništa sa oko 3.700 dece. U 1951. otvorena
su 2–3 sezonska obdaništa. Otvaranju obdaništa protivili su se „rukovodioci, predsednici zadruga i brigadiri“ (Slobodna
Vojvodina 17. maj 1951:3) zbog „materijalnih troškova održavanja.“ Smatrali su da brigu o dečjim obdaništima treba da
preuzmu „zadružni savezi i poljoprivredni fondovi.“ (Slobodna Vojvodina 17. maj 1951:3) U Slobodnoj Vojvodini je 23. juna 1951.
objavljen članak „Zašto ne rade dečji vrtići u zadrugama“ gde se navode izgovori kojima su se rukovodioci zadruga služili da
opravdaju novonastalu situaciju: suša je i ne mogu da obezbede hranu za decu, majke neće da daju decu u vrtiće, zgrade u kojima
su bili vrtići su izdate i ne mogu da se vrate... Za otvaranje vrtića su posle Trećeg kongresa AFŽ-a bili zaduženi „Saveti za prosvetu
i kulturu a dešavalo se da u Savetima za prosvetu i kulturu niko i nije bio zadužen za sezonske vrtiće u zadrugama. Članice
AFŽ-a nisu mogle da spreče zatvaranje obdaništa.“ (Slobodna Vojvodina 23. jun 1951:3)
30
�organizovao savetovanje predstavnica sreskih odbora AFŽ-a Bačke i Srema. Govorilo se
o zadacima organizacije na selu, o zdravstvenom, kulturno-prosvetnom radu sa ženama
na selu. PO AFŽ-a Vojvodine je 1. marta 1952. održao savetovanje sa predstavnicama
gradskih odbora AFŽ-a. Zaključeno je da organizacije AFŽ-a u gradovima treba da se
bave radnicama, jer je postalo evidentno da su one preopterećene40 i nemaju vremena
za „kulturno i političko uzdizanje, a neke ne poklanjaju dovoljno pažnje odgoju dece“
(Slobodna Vojvodina 2. mart 1951:3). Zaključeno je da treba osnovati grupe u okviru GO
AFŽ-a koje treba da prate uslove pod kojima žene rade, vode domaćinstvo, vaspitavaju
decu.
O položaju žena u Vojvodini na VI plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije je govorila i
Ruža Tadić, predsednica Pokrajinskog odbora AFŽ-a. Žene na selu su bile „mnogo
manje ravnopravne od žene radnice i uopšte žene u gradu“ (Ruža Tadić, Žena danas br.
103:3). Ona je iznela podatak da su u seljačkim radnim zadrugama u Vojvodini žene
činile pretežnu radnu snagu od 60% do 80%, ali su neznatno učestvovale u upravljanju.
Od 1050 seljačkih i zemljoradničkih zadruga u Vojvodini samo je u jednoj žena bila
predsednik. Ruža Tadić je u tekstu Osmi mart međunarodni praznik žena dala podatak
da u Vojvodini „u 201 selu nijedna žena nije izabrana u narodne odbore“. Broj žena u
sreskim narodnim odborima pao je sa 8,75% u 1950. na 3% u 1952 (Ruža Tadić, Slobodna
Vojvodina 8. mart 1953:2).
U Sarajevu je 26. i 27. decembra 1952. održan VI plenum Centralnog odbora AFŽ-a
Jugoslavije. Predstavnice AFŽ-a su na osnovu Rezolucije VI kongresa Saveza komunista
Jugoslavije raspravljale o položaju žene u socijalističkom društvu i zadacima koji iz
Rezolucije proističu. Zaključeno je:
– da rad u domaćinstvu predstavlja „neracionalno trošenje rada“ žena (Žena
danas br. 103,1953:1) naročito zaposlenih i društveno angažovanih žena. Cilj je raditi
na stvaranju uslova za rasterećenje žena podizanjem praktičnih i udobnih stanova,
izgradnjom komunalne infrastrukture, uslužnih delatnosti, restorana, zdravstvenih i
vaspitnih institucija, izgradnji industrije za proizvodnju robe široke potrošnje...
– da je prosvećivanje prioritet u radu sa ženama, naročito na planu vođenja
domaćinstva u seoskim sredinama. Potrebno je postići higijenske navike, uvesti zdravu
ishranu, racionalnu ekonomiju seoskog domaćinstva, pravilnu negu i vaspitanje dece,
boriti se protiv sujeverja, zaostalosti...
40 Dr Bosiljka Milošević, ugledna lekarka, profesorka Beogradskog univerziteta i članica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije, analizirala je radnu sposobnost žena u novim okolnostima. Konstatovala je da se zaposlene žene brže zamaraju od
muškaraca zbog dodatne opterećenosti radom u domaćinstvu i podizanjem dece. Dok muškarac može da se odmori posle
napornog rada u fabrici, ustanovi… žena započinje još jedan radni dan kod kuće, gde se troši njena psihička i fizička snaga
i gde nema neradnih dana. Takav rad se kretao „za ženu bez dece do 9 sati dnevno a za ženu sa decom do 2 godine i do
15 časova dnevno.“ Zato je dr Bosiljka Milošević zaključila „da za ženu u radnom odnosu domaći rad predstavlja faktor koji
štetno deluje na njeno zdravlje i oštećuje njenu radnu sposobnost… a zbog nedostatka stvaralačkog efekta domaći rad
deluje depresivno na životnu energiju žena.“ Dr Bosiljka Milošević je iznela i neke egzaktne podatke koje je ona posmatrala
kao posledicu potpuno izmenjene uloge žena u društvu u odnosu na živote žena ranijih generacija. Radilo se o podacima iz
porodilišta Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu. U prethodnih 10 godina broj samotrovanja organizma žena zbog
trudnoće (gesteza) bio je dva puta veći kod zaposlenih žena nego kod domaćica. Takođe je registrovan veći broj prevremenih
porođaja, vanmateričnih trudnoća i nedonesene dece kod zaposlenih žena nego kod domaćica. Dr Bosiljka Milošević je
takođe zaključila da organizam žene evoluira savlađujući nove životne uslove i postepeno ovladava „svim vrstama radova i
zanimanja.“ Dr Bosiljka Milošević, O radnoj sposobnosti žene, Žena danas br. 103. Beograd 1953, str 15.
31
�– da organizacije AFŽ-a treba da rade na prosvećivanju i rasterećenju žena tako što
će predlagati da se neophodne mere sprovedu. AFŽ treba da ističe opšte probleme svih
žena Jugoslavije radnica, žena na selu i u gradu, ali da pruži slobodu za organizovanje
žena u druge ženske organizacije a da „AFŽ eventualno predstavlja savez ženskih
društava“ (Tomšič, Žena danas br. 103, 1953:3).
Dvostruka opterećenost ili preopterećenost žena je u mnogim društvenim
slojevima bila shvaćena kao znak slabosti i argument za vraćanje žena u kuću.
Predstavnice AFŽ-a su sasvim jasno shvatile opasnost od toga. Neke liderke AFŽ-a,
kao što je bila Cana Babović smatrale su da se nije moglo čekati „da proces opšteg
razvitka stigne dotle da možemo reći: sad su stvoreni uslovi da žena može da koristi
svoju ravnopravnost“ (Babović, 1953:3) već je trebalo da žena „sama sebe dovede u
položaj ravnopravnosti“. Cana Babović je smatrala da komunistkinje „ne treba da se
angažuju isključivo na radu sa ženama... ali ne mogu da ne osete izvesnu odgovornost
za slab rad i slabo učešće žena u društvenom životu...“ (Ibid, 3)
Vida Tomšič je na poslednjem, IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije u septembru 1953.
u uvodnom referatu „Mesto i uloga ženskih organizacija u današnjoj etapi razvitka
socijalističkih društvenih odnosa“ napravila rezime rada organizacije navodeći
uspehe u radu kao i probleme sa kojima su se žene susretale u pokušaju da ih reše,
sa većim ili manjim uspehom. Težište rada organizacije je bilo okrenuto ka ženama
na selu. To pokazuje i tema Kongresa „Položaj žena na selu“. Zaključeno je da bi
posebna organizacija žena odvojila žene „iz zajedničkog političkog života i dovelo
do pogrešnog shvatanja da se za ostvarivanja prava žene moraju same boriti protiv
ostalog društva..“ (Tomšič, Žena danas br. 112, 1953:10). Zato je Izvršni odbor AFŽ-a
Jugoslavije predložio Kongresu da donese odluku o ukidanju AFŽ-a. Dat je predlog
da se žene uključe u postojeće, ili osnuju nova društva koja bi se bavila različitim
problemima žena. Predloženo je da se tako osnovana društva horizontalno povežu
u Savez ženskih društava čiji bi zadatak bio da organizuje najširu raspravu „o svim
problemima a naročito ženskim“ (Tomšič, Žena danas br. 112, 1953:10).
Poslednji (IV) kongres AFŽ-a je bio i osnivački kongres Saveza ženskih društava.
Doneta je Rezolucija o osnivanju Saveza ženskih društava Jugoslavije.41 Socijalistički savez
radnog naroda Jugoslavije42 je bila organizacija koja je imala vrlo široku bazu. Komisija
za rad među ženama Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije trebalo je da
pomogne da se u politički i privredni život zemlje uključi što više žena. Pored toga
ohrabreno je organizovanje žena u posebna društva: za prosvećivanje žena, brigu o
vaspitanju dece, unapređenje domaćinstva.
41 Na IV kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv u Socijalistički savez radnog
naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladinska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama
predviđeno je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN.
42 Na IV kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv u Socijalistički savez radnog
naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladinska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama
predviđeno je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN.
32
�Zaključna razmatranja
AFŽ Jugoslavije i Vojvodine je bila svojevrsna škola u kojoj su žene naučile da
budu aktivne u javnom i političkom životu zemlje. Rad se odvijao pod rukovodstvom
Komunističke partije Jugoslavije i bio je oslonjen na temeljna opredeljenja da su
žene ravnopravne sa muškarcima u svim segmentima života i rada. U praksi se rad
organizacije odvijao u ciklusima: od autonomije do direktive.
Ravnopravnost žena u FNR Jugoslaviji i formalno je potvrđena Ustavom iz 1946.
i čitavim setom zakona među kojima su bili i zakoni koji su štitili položaj majke i
deteta.
U periodu 1945–1949. započeo je masovni ulazak žena u politički i privredni život
zemlje. Žene su masovno glasale na izborima za savezne, republičke, pokrajinske i
lokalne organe vlasti. One su i birane u organe vlasti i uključivale se u privredni razvoj
zemlje. Ženama su ideološkim i partijskim odlukama bile namenjene aktivne uloge
u kreiranju društveno-ekonomske sfere: radnice, udarnice, zadrugarke, političarke
(„društveno političke radnice“), ekonomski samostalne žene koje su ovladale različitim profesijama i onim koje su, do tada, bile rezervisane samo za muškarce. Pri tome
se priznavao poseban društveni plan obrazovanja i edukacije žena kako bi savladale
nasleđenu neobrazovanost i uključile se u privredni i politički život. Ipak, i dalje je bila
važna uloga žene kao majke (ne samo sopstvene dece već i dece koja nisu imala roditelje) kao i čitav arsenal uloga iz ekonomije nege i brige (briga o porodiljama, dojiljama,
invalidima, učenicima u domovima, kolonistima).
Društveni i politički angažman žena počeo je da se smanjuje od 1950. Promene u
ekonomskom i političkom sistemu, gde su lokalni organi vlasti imali sve veći značaj,
tražila je od izabranih osoba veće znanje i sposobnost u radu. Žene su sada morale da
se kvalifikuju znanjem i sposobnostima, a ne potrebom da se izabere predstavnica
žena. S druge strane patrijarhalna svest koja je vremenom prevladala učinila je da
žene na svakom poslu moraju mnogo više da se dokazuju. U toku NOB-a i posleratne
obnove patrijarhalno shvatanje položaja žena je odmah bilo prepoznavano i osuđeno
kao nazadno i pogrešno. Žene u Vojvodini su slobodno odlazile u rejonske i mesne
organizacije AFŽ-a. Početkom pedesetih godina „otupela“ je oštrina razračunavanja
sa patrijarhalnim shvatanjima. Dešavalo se da su u Vojvodini 1951, 1952. žene masovno vraćale kandidature za izbore na lokalnom i regionalnom nivou, jer se muževi i
porodica nisu sa tim slagali. U prvim posleratnim godinama takva situacija nije bila
moguća. Od 1950. se uvodi samoupravljanje a privredna preduzeća moraju da pokažu
pozitivan rezultat. Do tada realizovana društvena briga o deci i majkama sada postaje
skup projekat. Ženama se nudi visok dečji dodatak tako da mnoge napuštaju posao.
Čak ni u retorici aktivnih ženskih uloga u AFŽ štampi od 1951. nema brigadirki, udarnica a sve je manje fabričkih radnica. Jedino se žene na selu posebno podržavaju, jer
projekat socijalističkog preobražaja sela nije bio završen.
33
�Praksa je i tada, u socijalističkoj Jugoslaviji, pokazala da su zaposlene žene u
periodu 1945–195343 morale podjednako dobro da rade u fabrikama, preduzećima,
institucijama... i kod kuće. Njihovo angažovanje je zahtevalo i potporu države u vidu
plaćenog porođajnog odsustva, plaćenog odsustva zbog bolesti deteta, prekidanje
posla zbog dojenja, dečji dodatak, što su sve bila ogromna materijalna sredstva za
ratom razorenu zemlju. Takav društveni napor je počev od 1950. proizvodio stavove da
je najbolje da se žene „vrate u kuću“ jer je to najracionalnije i u „interesu dece“ (Žena
danas br. 81, 1951:11).
Članice AFŽ-a Vojvodine postigle su odlične rezultate na planu zaštite radnica
i majki. Organizacije AFŽ-a sarađivale su sa nadležnim resorima kod „otklanjanja
uzroka oboljenja i smrtnosti dece“ (Tomšič, Žena danas br. 93, 1952:1), donošenja uredbi
o zaštiti majke i deteta, osnivanja domaćičkih učiteljskih škola, organizovanja tečajeva
negovateljice i vaspitačice u dečjim obdaništima... Aktivnosti su se odvijale kroz rad
na zdravstvenom prosvećivanju žena, kurseve za mlade majke, negu dece, osnivanje
aktiva žena koji su se bavili problematikom zaštite majke i deteta, organizovanjem
stalne pomoći radnoj ženi i majci, organizovanjem pravne pomoći za žene, pružanje
pomoći institucijama koje se brinu za majku i dete (vrtići, jaslice...), pružanje pomoći
održavanju školskih kuhinja, dečjih restorana... U FNRJ je materinstvo bilo delom
i društvena briga i na tom je planu socijalistička Jugoslavija mnogo postigla. Pored
različitih oblika materijalnih davanja cilj je bio da se društvo organizuje tako da
zaposlenoj majci omogući da i dalje radi. Zato je formirana mreža dečjih i zdravstvenih
ustanova. U prvim godinama stvaranja socijalističke Jugoslavije vaspitanje dece
je shvaćeno kao društvena obaveza, da bi pedesetih godina 20. veka ta politika
korigovana priznavanjem veće uloge porodice.
Najčešći oblici rada AFŽ Vojvodine su bili rad na kulturnoprosvetnom i političkom
obrazovanju žena kao što su bili: tečajevi opismenjivanja, domaćički tečajevi, čitalačke
grupe, kursevi i seminari na različite teme, predavanja, izložbe, ženska štampa.
Rad na uključivanju žena u privredu uglavnom se odvijao kroz mobilizaciju žena
za dobrovoljni rad. Tu je AFŽ dao odlične rezultate. Uključivanje žena u privredu je
bila obaveza i drugih masovnih organizacija, ali i organa vlasti. Saradnja svih ovih
činilaca pokazala se plodnom u Vojvodini gde su organizacije AFŽ-a Vojvodine
(Sombor, Subotica i Novi Sad) uticale da se tokom 1950. zaposli na neodređeno vreme
15.530 2 žena (Tomšič, Žena danas br. 93, 1952:1). Ravnopravni položaj žena u društvu
je bio opšti društveni projekat socijalističke Jugoslavije. U člancima koje su pisale
liderke AFŽ-a posebno je isticana ekonomska samostalnost žena koja „im jedina daje
mogućnost da se u životu stvarno osećaju nezavisnim i samostalnim“ (Ibid, str. 1).
Radno angažovanje žena je u periodu 1945–1950. bilo podržavano ideološki, zakonski
i finansijski jer je ideološki plan radno angažovanje žena smatrao uslovom za mnoga
opšta i specifična ženska prava. Pri tom se kućni rad tretirao kao nužnost koja će
u dužem vremenskom periodu, razvojem proizvodnih snaga i uvođenjem „javne
43 Pogledati rezultate istraživanja Stojaković Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad.
34
�industrije“, smanjiti na prihvatljivu meru. Ali, u praksi sukob između društvenog i
porodičnog angažovanja se nije mogao rešiti lako i brzo. U prvim godinama posle
rata žene su teret „dvostruke opterećenosti“ lakše podnosile, jer su imale svest o tome
da su postigle ravnopravnost i jer su delovale u periodu opšteg društvenog poleta.
Kasnije se preopterećenost žena manifestovala kroz česta bolovanja i odsustvovanja sa
posla. U uslovima privrednog razvoja to je provociralo stavove o tome da su zaposlene
žene teret za privredu. Žene su češće otpuštane s posla, ali je zalaganjem AFŽ-a uz
podršku sindikata bilo zabranjeno otpuštanje trudnica i dojilja.
Žene Jugoslavije su u periodu 1945–1953. nepovratno iskoračile u društveni i
privredni život zemlje. Prema kriterijumima procene položaja žena u društvu u
koje spadaju pravne norme, mera učešća u političkom i privrednom životu zemlje,
ostvarile su vidan napredak u odnosu na položaj žena u Kraljevini Jugoslaviji.
Uvođenjem jednakih prava za žene u odnosu na muškarce i posebnom zaštitom
majke i deteta socijalistička Jugoslavija je osigurala visok stepen ravnopravnosti žena.
Ali, u korišćenju zakonskih prava bilo je velikih regionalnih razlika i razlika između
žena u seoskim i gradskim sredinama. U Vojvodini je nivo korišćenja prava u odnosu
na čitavu Jugoslaviju bio visok. I tada je bilo jasno da je pitanje ravnopravnosti žena
zbir mnogih pitanja koja se moraju rešavati u dugom vremenskom periodu, uporno i
strpljivo i to ne samo kroz ekonomski i tehnički razvoj zemlje već radom i zalaganjem
samih žena.
AFŽ Jugoslavije (i Vojvodine) je ukinut jer je po svedočenju Nede Božinović
„teško bilo prihvatiti ženu kao ravnopravnog čovjeka“. (Stojaković, 2002:48). Jedan
broj delegatkinja na poslednjem kongresu AFŽ-a Jugoslavije kao i jedan broj članica
AFŽ-a zaključke kongresa (pa i uvodni referat) razumeo je kao „degradiranje ženskih
organizacija i samih žena... a mnoge organizacije AFŽ-a reagovale su tako što su
prestale da rade...“ (Božinović 1996:170).
AFŽ Vojvodine je nastao kao organizacija žena koja radi za žene i za opšte dobro.
Samo u tim uslovima moglo se započeti oslobađanje žena i njen masovan ulazak
u društvenu, privrednu i političku stvarnost. Taj zamah, polet, energija i upornost
kojom su žene ženama u direktnim kontaktima prenosile znanja, iskustva, pružale
neposrednu podršku predstavlja, u našem istorijskom pamćenju, najefikasniji model
ženskog aktivizma koji je stigao u svako selo i grad Vojvodine.
35
�Literatura:
Blagojević, Marina (1998) Feminizam na kraju veka: lekcije o različitosti u:
Feministička teologija, Svenka Savić (ured.) Futura publikacije, Novi Sad, 9–17.
Božinović, Neda (ured.) (1953), Položaj žene u FNRJ, Savezni odbor Socijalističkog
saveza radnog naroda Jugoslavije, Beograd.
Božinović, Neda (1996) Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd:
Devedesetčetvrta
Božinović, Neda (1988). Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog
univerziteta narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji u: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Centar za marksizam Univerziteta u
Beogradu, 173–176.
Golubović, Zvonimir i Kuzmanov, Živan (1984) Žene Novog Sada u NOB-u i socijalističkoj revoluciji 1941–1945, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa
savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 332–360.
Isanović, Adla (2007) Medijski diskurs kao muški domen: predstavljanje roda
u dnevnim novinama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, u: Stereotipizacija:
predstavljanje žena u štampanim medijima u jugoistočnoj Evropi (ur. Nirman Moranjak).
Sarajevo: Mediacentar, 49–82.
Kecman, Jovanka (1975) Žene u sindikalnim organizacijama i štrajkovima u
Jugoslaviji (1935–1941) u: Istorija XX veka – Zbornik radova XII, Narodna knjiga,
Beograd, 257–321.
Kecman, Jovanka (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama
1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd.
Kingsley Kent, Susan (1987) Sex and Suffrage in Britain 1860–1914, Princeton
University Press
Kovačević, Srbislava (1984) Antifašistički front žena u Vojvodini, u: Žene Vojvodine
u ratu i revoluciji 1941–1945, (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u
Novom Sadu), Novi Sad, 93–127.
Nađ, Dušanka (1984) Veliki transport, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945
(Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad 1984,
591–592.
Naši zadaci (1945) Referati na I kongresu antifašistkinja Jugoslavije, Centralni
odbor AFŽ-a Jugoslavije, Beograd.
Nedović, Slobodanka (2005) Savremeni feminizam – položaj i uloga žene u porodici i
društvu, izdanje autorke, Beograd
Mali, Milan (1984) Istorijsko mesto i značaj stvaranja i delatnosti pokrajinske organizacije AFŽ-a, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 127–141.
Milivojević, Snježana (2004) Žene i mediji: strategija isključivanja, u: Genero, časo-
36
�pis za feminističku teoriju, Centar za ženske studije, Beograd str. 11–24.
Mitrović, Mitra. (1945), Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Centralni odbor
AFŽ-a Jugoslavije, Beograd.
Moranjak Nirman (et al), (2007) Stereotipizacija: predstavljanje žena u štampanim medijima u jugoistočnoj Evropi, Mediacentar, Sarajevo
Mršević, Zorica (et al) (1999) Rečnik osnovnih feminističkih pojmova, IP Žarko Albulj,
Beograd
Papić, Žarana (1989) Sociologija i feminizam, Istraživačko-izdavački centar SSO
Srbije, Beograd
Petranović, Branko (1981) Istorija Jugoslavije 1918–1978, Nolit, Beograd
Popov, Jelena (1986) Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Filozofski fakultet u
Novom Sadu, Institut za istoriju –Monografije knjiga 27, Novi Sad.
Prica, Radomir (1984) Organizacija antifašističkog fronta žena u sremskomitrovačkom srezu, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 575 – 577.
Sabo, Ida (1984) Učešće žena Vojvodine u revolucionarnom radničkom pokretu i
socijalističkoj revoluciji, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 9–37.
Savić Svenka (1993), Diskurs analiza, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Savić Svenka (1995), Jezik i pol: istraživanja u svetu, Ženske studije, 1, Beograd, 197–
209.
Savić Svenka (1995), Jezik i pol: istraživanja kod nas, Ženske studije, 2–3, Beograd,
228–244.
Sklevicky, Lidija (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb.
Stojaković, Gordana (ur.) (2001). Znamenite žene Novog Sada I. Novi Sad: Futura
publikacije.
Stojaković, Gordana (ur.) (2002). Neda – jedna biografija. Novi Sad: Futura publikacije.
Stojaković, Gordana (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi
Sad.
Tito (1945), Antifašistički front žena u Narodnooslobodilačkoj borbi, Okružni odbor
AFŽ-a Čačak, Čačak.
Šušnjic, Đuro (1973), Analiza sadržaja, u: Kritika sociološke metode, Gradina, Niš,
247–248.
Čudić, Dušan (1984) Žene iriškog sreza u NOB-u, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi
Sad, 509–527.
Vasić Vera (1995) Novinski reklamni oglas, Studija iz kontekstualne lingvistike, LDI,
Veternik.
Vojvodina u borbi (1963), Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR
Srbije, Predsedništvo AP Vojvodine, Novi Sad
Žene Srbije u NOB (1975), Nolit, Beograd;
37
�Arhivska građa:
Arhiv Vojvodine: Zapisnici PO AFŽ-a F.338 Knjiga zapisnika br.1. (rukopis)
Muzej Vojvodine (Istorijski arhiv PK KPS)
Kovačević, Srbislava (Marija), Izveštaj o radu organizacija AFŽ za Vojvodinu, 25.
11.1943. inv. br. 668
Kovačević, Srbislava (Marija), Ženama zapadnog Srema, februar 1944. inv. br.
22135.
Kovačević, Srbislava (Marija), pismo Jovanu Veselinovu Žarku o listu Vojvođanka,
25. februar 1944. inv. br. 22911
Kontrolna pitanja na završnoj konferenciji kursa AFŽ, avgust 1943. inv. br. 18655.
Izveštaji o radu organizacija AFŽ-a u Vojvodini: CO AFŽ Subotica 1945–1946. inv.
br. 18648; CO AFŽ Alibunar, Pančevo (1945) inv. br. 12518; CO AFŽ Žitište (1944) inv.
br.2347; CO AFŽ Kikinda (1936–1948) inv. br.22095.
Rezolucije, referati, govori i diskusije
Rezolucije Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije, Žena danas br. 52. Beograd 1948, 36.
Babović, Cana u diskusiji na VI plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije. Koji su naši
zadaci, u: Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3.
Cvetić, Bosa Položaj žena na selu, referat na IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije, u: Žena
danas br. 112. Beograd 1953, str. 21.
Tadić, Ruža Koji su naši zadaci,diskusija na VI Plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije, u:
Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3.
Tomšič, Vida Postoji li kod nas žensko pitanje u: Žena danas br. 99, Beograd 1952, str 1.
Tomšič, Vida Uloga žena u socijalističkoj izgradnji, govor održan povodom 8. marta
preko Radio Ljubljane u: Žena danas br. 93. Beograd 1952. str 1.
Tomšič, Vida u diskusiji na VI Plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije. Koji su naši zadaci,
u: Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3.
Tomšič, Vida Mesto i uloga ženskih organizacija u današnjoj etapi razvitka socijalističkih
društvenih odnosa, referat na IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije u: Žena danas br. 112.
Beograd 1953, 10.
Novine i časopisi:
Slobodna Vojvodina, organ (Antifašističkog) Narodnog fronta za Vojvodinu, Novi
Sad (1946–1953)
Žena danas, glasilo AFŽ-a Jugoslavije Beograd (1945–1953)
Zora, glasilo AFŽ-a Srbije, Beograd (1947, 1949, 1951, 1953)
Glas žena, glasilo PO AFŽ Vojvodine, Novi Sad (1946–1953)
38
�39
�IDA
Rođena sam 1913 godine u Pečuju to je danas Mađarska, a tad je Mađarska bila
deo Austro Ugarske monarhije. Rođena sam u radničkoj porodici otac mi je radio na
železnici, tako da je moje klasno poreklo radničko. Moja majka i otac nisu bili registrovani u građanskom braku jer je on bio jevrejin, a ona katolkinja i to porodično prokletstvo je važilo iako sam već imala i brata od 8 godina. Otac je ubrzo po mom rođenju
otišao u rat, tako da ja svoga oca nisam ni upoznala. Onda se moja majka pošto je ona
rođena u Subotici vratila kod svoje porodice. Moj brat i ja smo imali sreću da je naš
deda iako je bio radnik bio veoma napredan i jako mnogo je čitao. Ja sam imala 13
godina kad mi je dao da čitam Ilijadu, nije bilo bitno da li razumem ili ne, važna je
bila ljubav prema knjizi. Verovatno je i to što nam porodica nije bila suviše religiozna
uticalo na naše opredeljenje jer nas u crkvu nisu terali pustili su nam da slobodno
izaberemo svoj put.
U Vojvodini, je tada vladalo siromaštvo bilo je strahovito mnogo sirotinje i vladala je tuberkuloza. Inače kraljevina Jugoslavija je bila nerazvijena, samo jedan autoput smo imali, najveći deo stanovništva je bio nepismen. Oni delovi Kraljevine koji
su ranije bili pod Austrougarskom ,dakle Hrvatska, Slovenija i Vojvodina u odnosu
na ostale delove Jugoslavije su bile nešto razvijenije, a još za vreme Marije Terezije
je naređeno da svako selo mora imati školu. I jedino zato smo mi imali u svakom
selu po nekoliko pismenih. Ali i ovde nije bilo fabrika najveća fabrika imala je 50- 60
radnika a gazde su se htele brzo bogatiti jer je to bila mlada buržoazija tako da su i
primanja bila veoma niska. Moj život je bio što se tiče materijalne strane jako težak.
Još teži je postao kada mi je 1929. godine uhapšen brat. Ja sam morala zbog toga što
je on bio uhapšen prekinuti školovanje. Išla sam tada u drugi razred niže gimnazije i
morala sam je napustiti i od svoje 13 godine biti zrela da radim štogod se moglo raditi.
Izdržavala sam sebe, majku koja se razbolela posle hapšenja brata i bratu slala pare u
Sremsku Mitrovicu.
Tavankut je selo u okolini Subotice. Pre II svetskog rata tamo je bilo jako mnogo
biroša. Išla sam svake nedelje peške u Tavankut a uveče sam se vraćala, uvek peške.
Bila sam zadužena za rad sa omladinom, među kojima je bilo omladinki. Radili smo
u kružocima. Nosila sam im knjige za čitanje a oni su meni dali ogromnu lubenicu
da pokažu kolko me vole. Morala sam tu lubenicu da ostavim na prvom mestu gde
sam je mogla sakriti, jer nisam mogla da je nosim do Subotice. Omladina je bila dobro
organizovana, ne samo Tavankut nego u svim okolnim mestima: Morovica, Bačka
Topola, Čantavir i Ljutovo. Svi su bili dobro organizovani. Biroši i siromašni seljaci su
na dan velikog poljoprivrednog štrajka masovno sa motikom i lopatama na ramenu
dolazili peške na zbor. I uglavnom su žene išle napred. Recimo, iz Tavankuta su žene
40
�na zbor išle sa motikama i lopatama. Na ulazu u Suboticu, tamo gde je igralište, tu ih
je sašekao kordon žandara. Žene su sa lopatama i motikama razbile žandare i stigle
na mesto zbora gde je Matko Vuković držao veliki govor. Žene je predvodila Marga
Beretići.
Mi žene u sindikatu smo organizovale kuhinju za štrajkače, i to ne samo tada. Kad
god je bio štrajk u sindikatu organizovele smo kuhinju za štrajkače i njihove porodice
da ne bi gladovali. Hrana se nabavljala tako što su mlade devojke sa velikim korpama
išle na pijaci i tražile od prodavaca hranu. Najveći broj je dao. Jer, i to je bila sirotinja
koja je kupovala od seljaka, ili preprodavala, tako da su davali i uvek je bilo hrane.
Bilo je hrane uvek i za zatvorenike. Subotica je bila poznata po tome što su donosili
zatvorenike iz cele zemlje, čak i iz Zagreba i Beograda. Tada su žene u sindikatu iz
komisije za žene išle u posetu zatvorenicima i nosile hranu, uzimale veš, prale i nosile
natrag čist veš. U Subotici je bio jedan istražni sudija Ristić, Makedonac, veoma pošten,
čak su ga poslali i na razgovor u Beograd jer je davao komunistima u pritvoru napredne
knjige. A on njima kaže: Ja ne mogu njima dati Bibliju, jer oni to neće čitati već im dajem
knjige koje znam da će čitati. No, taj sudija je davao i dozvole da se posete komunisti koji
su donešeni recimo iz Beograda u Subotici. Ja sam imala zadatak da posetim Baruh
Rašelu koju tada nisam poznavala ali sam se prijavila kod sudije Ristića da mi da
dozvolu da je posetim. Rekla sam da mi je sestrična od ujaka ili ujne, kaže: Dobro. I
dao mi je. Dođem u posetu, stojim u krugu za zatvorenike a tamo su bile dve žene. Ne
znam koja je od njih Baruh Rašela. Sudija kaže: Dođi ovamo, evo ti sestrične. Eto i takve
doživljaje smo imali.
Sećam se porodice Đeri. Bila su tri mladića. Njihov otac je bio revolucionar i decu je
tako vaspitavao. Radio je u fabrici Ferum gde je 1933. istakao crvenu zastavu. Najstariji
sin, Đeri Franja likvidiran je u Dahau. Bio je član Partije, Uhapšen je 1941. i osuđen.
Bio je oženjen Jucom Đeri, svojom saradnicom. Ona je bila politirka. Nju su takođe
uhapsili, a bila je u drugom stanju. Toliko su je tukli da je pobacila. Posle rata i dalje je
bila aktivna.
Kćerka, Eržebet Đeri je bila udata za srednjeg brata Lukača. Ona je pre rata bila
član SKOJ-a. Organizovala je čitalačke grupe. Čitali su Antidiring i Babela. Njen muž je
sa dva brata, starijim i mlađim, bio uhapšen 1941. Stariji brat je imao porodicu, ženu
–Lukač Anu koja je takođe bila veoma aktivna u naprednom pokretu. Braća Lukač
su osuđeni 1941. Najstariji, Anin muž, je bio osuđen na smrt, a srednji na vremensku
kaznu a pošto je najstariji brat imao dete srednji brat je tražio da se kazne promene. Da
on ide na vešala, a stariji brat da dobije vremensku kaznu i to je učinjeno.
Morala sam savladati sve te prepreke da bi se mogla uključiti u pokret. Mene su
kasno primili u partiju jer sam 1936. otišla iz Vojvodine a morala sam proći probni staž
u Sloveniji. Tako da sam tek 1939. u januaru primljena u partiju.
Kada govorimo o položaju žena treba se vratiti u nazad. Poznato je da su žene u
vreme stare Jugoslavije bile neravnopravne, drugorazredne u odnosu na muškarce, da
su im postavljali staratelje kad bi muž ili otac umro. Nisu se mogle starati o sopstvenoj
deci. Inače, u ovoj bogatoj Vojvodini je bilo starhovito mnogo sirotinje i nezaposlenosti.
41
�Bilo je malo fabrika i te koje su bile imale su najviše pedest, šezdeset radnika. U nekima
su radile većinom žene, recimo u Hartmanki iz Subotice koja je izvozila živinu i perje.
Tamo su žene bile nemilosrdno izrabljivane i iskorišćavane, čak su i batine dobijale.
Pre II svetskog rata je bio ogroman broj seoske sirotinje i jako malo intelektualki jer
ženama, u suštini, školstvo nije bilo dostupno. Još su u Vojvodini, Hrvatskoj, Sloveniji
neke i dospele do srednje škole, ali imali smo krajeve u celoj Jugoslaviji posebno Bosna,
Makedonija, Kosovo, pa južna Srbija, gde žene nisu išle u školu. Znam da su na Kosovu
očevi tukli žensku decu da ne uče, da ne bi završavale razred, da bi padale. Postojalo je
jedno užasno shvatanje o ženama.
U Vojvodini, pored svog bogatstva, harala je tuberkuloza. Mi koji smo bili uključeni
u napredni, revolucionarni pokret, nismo imali zadatak samo da govorimo o potrebi
borbe sveukupnog naroda koji je bio potlačen, nego smo imali zadatak i zdravstvenog
prosvećivanja. Imali smo u svojim redovima i lekare koji su nama držali predavanja
o zdravstvenoj zaštiti, borbi protiv tuberkuloze, o borbi za normalan, zdravstveno
siguran porođaj, jer kod porođaja su žene masovno dobijale sepsu. Veliki broj žena je
rađao kod kuće, često i bez babice. To je privuklo veliki broj žena.
Ne samo u Vojvodini, već u celoj zemlji pokret žena za ravnopravnost bio je veoma
jak i to zahvaljujući Komunističkoj partiji Jugoslavije. Poznato mi je da su se prikupljali
potpisi za ravnopravnost žena, pre svega za pravo glasa žena.
Borba za ravnopravnost žena počela je daleko, daleko ranije, s obzirom da je žena
imala tako strašan, ponižavajući položaj. U mnogim kućama je bila nesreća kad bi
se rodila devojčica. Prevladavala su takva shvatanja. Zaostalost je bila velika kad je
u predratnoj Jugoslaviji preko 90% ljudi bilo nepismeno, kad smo imali svega jedan
autoput, onda se može zamisliti kakva je bila i zaostalost. Zato smo posle rata mnogo
radili na prosvećivanju žena. Formirali smo analfabetske tečajeve, čitalačke grupe, da
bi se žene opismenile.
Jugoslovenskim ženama niko nije poklonio ravnopravnost već su one svojim
učešćem u narodnooslobodilačkoj borbi, i to masovnim učešćem – sa oružjem u ruci,
izborile. One su bile uključene u sve oblike borbe za ravnopravnost, ali ne samo za
ravnopravnost žena već i radnika i seljaka koji su takođe bili izrabljivani. Oko 620
hiljada žena je aktivno učestvovalo u borbi, to znači i u gradovima, i moram da kažem
da je bilo daleko teže biti u gradovima nego u partizanskim jedinicama. Iskusila sam i
jedno i drugo i odahnula sam kada sam otišla u partizanske jedinice.
Bila sam u Sloveniji tokom II svetskog rata. U Ljubljani je tada bilo preko šest
stotine dece do dve, tri godine, čiji su roditelji morali da ih napuste, jer su Gestapo i
OVRA, italijanska obaveštajna služba, tragali za njima. Briga o deci je bila organizovana
akcija. I to su radile žene na čelu sa majkom književnika Ziherla. Ona je brinula o svoj
toj deci i nijedno dete nije bilo otkriveno. Ali moram reći da su morali biti premeštani
skoro svake nedelje u drugu porodicu. Zahvaljujući tome da je preko 90% Ljubljančana
bilo za narodnooslobodilačku borbu, to nije bio toliko težak zadatak.
Žene su bile herojke. Blizu Ljubljane, ima jedno brdašce, mislim da se zove sv.
Petar. Tu je bila jedna mala crkvica u kojem je bio jedan pop koji je organizovao
42
�mučilište dole u podrumu. Tu je 7000 ljudi pobijeno uz njegovu pomoć. I posle rata,
počelo mu je sudjenje, ali živih svedoka nije bilo. Javila se jedna žena. I kaže mu: Da
li me se sećaš? Ja sam bila pred porodjajem. Klečeći sam te molila da me pustiš da rodim pa
me posle streljaj. Ne, ti si naredio tom mladom belogardejcu da me strelja. On me je odveo i
reko – pucam u vazduh. Reći ću da sam te bacio u reku. Beži i skloni se da te uopšte niko ne
vidi jer ćemo i ti i ja stradati. I onda je ona pokazala jednu šumicu gde su bile mlade
jelke, a pod svakom jelkom je bio grob. Kad su otkopali grobove u svakom je bilo po
deset, petnaest ljudi zakopano. Bilo je i drugih primera herojstva žena. Sećam se Vide
Pregar radnice u jednoj ljubljanskoj fabrici suđa. Italijani su 1941. opkolili fabriku i
počeli pretres. U jedan pisaći sto podmetnuli su letak. Bilo je to radni sto jedne vrlo
mlade devojke, Vide Pregar. Italijani su skupili sve radnike i pred njima su osudili Vidu
Pregar na smrt. To se desilo ujutru. U podne su joj rekli da izda sve za koje zna da su u
Narodnooslobodilačkom pokretu. Ona je to odbila. Zatim su joj rekli da klekne i moli
ih za milost i da će je tada pomilovati i poslati u logor. Vida Pregar je odbila da klekne
i da ih moli. Posle podne su je izveli i stavili pred zid i pokušali da joj vežu oči. Nije
im dopustila. Ja se vas ne plašim da gledam u oči, a vi se plašite da mene gledate u oči. Jedan
vojnik je odbio da puca u Vidu Pregar. Stavili su ga pored nje i zajedno sreljali.
Sećam se i herojstva Zore Krdžalić-Zage. Njoj i njenom suprugu je javkljeno da
se hitno skolne jer ih je nemačka tajna policija otkrila i dolazi po njih. Zora Krdžalić
nije imala vremena da se spakuje već je samo javila rođaki da dođe po jednogodišnjeg
sina. U parizanima je kasnije saznala da je dete na sigurnom mestu. Mislim da je to
bilo veliko herojstvo. Bilo je mnogo primera herojstva žena tokom NOB-a. Kako ste vi
učestvovali u ratu?
Jako raznovrsno (smeh). Prvo sam učestvovala u Ljubljani kao jedan od organizatora omladine. Mi smo imali u Ljubljani svakodnevne akcije, dajući do znanja okupatoru da nije vlast. Svaki dan bi osvanule parole: „ živela KPJ“, „živeo Tito“ „Smrt
fašizmu sloboda narodu“ itd . Svako jutro su bile razasuti leci sa pozivom na ustanak
protiv okupatora. Imali smo organizovane već uoči rata ilegalne stanove, jer smo znali
da će neki morati ići u ilegalnost da nećemo moći ostati u svojim stanovima. Tako sam
ja stanovala kod jednog lekara zvao se Kuruh.
Jedno veče, policijski čas je bio u 8 sati svaki dan, ja sam stigla 15 do 8. on je rekao
ne znam šta da radimo Ida danas su se raspitivali kod mene šta si ko si. Ja sam rekao
da si dolazila kao bolesnica, da ja ne znam. Ali treba da znaš. Kažem: Ne ne ostajem ja
ni minuta. I sad to je bilo u Šiški a ja sam stanovala u cesti to preći za to kratko vreme
je bilo peške nemoguće. I sad ja idem i uvučem se u prvu zgradu na koju sam naišla
pod stepenice i čujem domara kako zaključava. I celu noć sam ja tamo provela i kad je
on otključavao ja pored njega izađem. Pa gde ste vi bili? I ja sad njemu ispričam da me
je uhvatio policijski čas pa mi je bilo neprijatno da me slučajno ne zaustave. što niste
pokucali na prva vrata kaže on svi bi vas primili. Ovo sam ispričala zato da vidite
kakva je bila Ljubljana u to ratno vreme.
U Ljubljani smo imali 500 dece od naših ilegalaca starosti od 2 do 4 godine. Bila
je jedna drugarica mi smo je svi zvali Majka Zigarlov, majka od njihovog književnika
43
�Zigarlova. Ona je vodila računa o tih 500 dece, ali su se ta deca morala premeštati
skoro svake nedelje u drugu porodicu da ih gestapo ne bi otkrio, jer je gestapo računao
ako uhvate decu onda će se roditelji sami predati. Zahvaljujući toj ženi Gestapo tokom
čitavog rata nije pronašao ni jedno dete toliko je bila dobro organizovana.
Jedan slučaj jedne naše divne omladinke. Bila je veoma lepa, zgodna i dobila je
zadatak da se upozna sa komandantom grada Ljubljane. Da ga izmami u Tivoli da bi ga
naši likvidirali. I ona se upoznala u baru sa njim on je pratio kući. Ona drugi dan kad
iziđe napolje a svi oko nje pljuju i viču za nju talijanska kurva. Možete misliti kako je
taj osećaj bio! I ona je to 3-4 dana radila i rekla drugovi ja dalje ne mogu. Sve me komšije
pljuju svi mi viču talijanska kurvo, neko ko me ne zna čak će me ubiti. Dajte meni pištolj
ja ću ga ubiti odvešću ga u Tivoli ali obezbedite da ja odmah mogu u partizane. I tako
je bilo ona ga je likvidirala u šumi Tivoli i odmah su je prebacili u partizane.
O narodnooslobodilačkoj borbi je dosta pisano. Reći ću samo da su žene
obezbeđivale sve što je potrebno partizanima: odeću, obuću, hranu, lekove, baze za
ilegalce. Posle oslobođenja čertdesetšeste sam se vratila u Vojvodinu, u Suboticu. Išla
sam da vidim šta se dešava sa mojom porodicom koja je ostala ovde. U Subotici su
bili moja majka, brat, snaha i njena ćerka. Moj prvi muž, Kovač Janoš, je poginuo u
poslednjim danima borbe za oslobođenje u Sloveniji. Bio je Vojvođanin, Mađar. Proveo
je četiri godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao komunista i četiri godine u ratu.
Poginuo je 2. aprila 1945. Došla sam da i njegovim roditeljima saopštim da nije više živ.
Sa nama je bio i Paško Romac, a išli smo kolima odavde iz Novog Sada. Kad smo došli
blizu Subotice, Miha Marinko mi je rekao: Jel` ti kuca srce?
Paško Romac je pitao: A zašto da joj kuca srce kod Subotice?
Ona je iz Subotice.
Šta, nije Slovenka?
Rekoh: Ne, nego Mađarica.
Nikad se nisam nacionalno izjašnjavala, jer meni je bio važan čovek, bez obzira
koje nacije i vere bio. I tako sam se ja, na zahtev iz Vojvodine vratila. Nisam radila na
liniji AFŽ-a, ali sam znala šta su radili.
Posle oslobođenja udala sam se za Filoksisa Kozmidisa, poverenika grčkih
partizana koji su bili smešteni u Bujkesu (mislim da to danas Gakovo). On je postao pravi
Novosađanjin, kao i njegovi sunarodnici u početcima nastanka grada. Sa njim imam dve
kćerke koje su zahvaljući svojim sposobnostima i socijalizmu postale doktori fizike.
Ne zna se šta je bilo teže. Boriti se za vreme rata s puškom u ruci, ili posle rata za
ravnopravnost, za shvatanje da žena treba da prodre u sve pore društva, da žene treba
da idu u školu, i to masovno, da joj se otvore svi prostori. Teško je bilo boriti se protiv
zaostale svesti i svatanja, to nije bilo jednostavno.
Žene su nosile feredže u Makedoniji, Bosni, na Kosovu. U Srbiji su mlade devojke
od dvanaest godina udavali. Roditelji bi zakazali svadbu, udali bi je kao devojčicu a
zatim su je u porodici koristili svi muškarci dok ne sazri.
Moralo je biti i zdravstvenog prosvećivanja, i osnovnog obrazovanja. Organizovali
su se kursevi za žene, da se opismene, organizovale su se ekipe – i to zahvaljujući AFŽ-u,
44
�ekipe lekara, prosvetnih radnika, raznih stručnjaka. Zatim se išlo od kuće do kuće i to u
Makedoniji, Bosni, pa i u Srbiji, jer žene nisu izlazile iz kuće. Učili su ih osnovnoj higijeni,
pravilnom načinu života, i da se skidaju feredže. To je bila jako velika borba a nju su
uglavnom nosile žene. Ne zaboravimo, ova zemlja je izišla iz rata, i sve zemlje koje su
izišle iz rata imale su glad, gladovalo se. U Jugoslaviji nije bilo gladnih, ni u najzabačenijim
krajevima. Nije bilo obilja, nije bilo dovoljno, ali nije bilo gladi zahvaljujući otkupu koji
se danas mnogo psuje, a ne zna se da je to bilo organizovano da ova zemlja i narod ne bi
gladovali. Nije bilo izobilja u Vojvodini i u krajevima koji proizvode, ali ni u Crnoj Gori,
Makedoniji nisu gladovali. I tu je AFŽ jako mnogo nosio na leđima. Najveća bitka se
vodila da ženska deca idu u školu. I to se budno, budno pratilo.
U predratnoj Jugoslaviji, žene koje su bile zaposlene, čak i intelektualke imale su
skoro pola plate od svojih kolega. Posle rata mi smo se zalagali da za isti rad svi isto
primaju, bez obzira na pol, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na veru.
Nismo imali laka vremena. Imali smo 48-mu, kad su nam na granici bili ruski
vojnici. Onda je trebalo obezbeđivati vojsku, trebalo je ponovo brinuti o njima, da se
odbrani ova zemlja. Ja se ne slažem sa svim onim što se dešavalo na Golom otoku, za to
sam saznala tek sada, ali bez toga mi bi imali rusku okupaciju, kao što su imali Mađari,
kao što su imale istočne zemlje, kao Poljska i druge. Mi smo birali slobodu, jer smo se
za nju sami izborili, to nam nisu Rusi doneli. Bilo je grešaka, ali su one bile neminovne.
Nema, i nije bilo savršenog ljudskog društva, ali u socijalizmu se bar postiglo to da je
brisana vekovna nepravda prema ženama.
U Budimpešti je bio održan jedan okrugli sto. Šteta što nije održan i ovde. Tema je
bila - kad je počela neravnopravnost žena. I jedna žena je rekla da je počelo od Biblije.
Rečeno je da je bog ženu stvorio od rebra i da je prvi greh napravila Eva, rečeno je da
se beži iz Sodome i Gomore i da se niko ne okreće ali okrenula se žena i postala kip od
soli. Tu je počela neravnopravnost, a najveća neravnopravnost je počela sa privatnom
svojinom. Kad je gospodar hteo da ima sigurnog naslednika. I ja mislim da smo mi
danas otišli korak nazad, iako vidim da neke stranke nešto pokušavaju i pojavljuju se
neke žene, i pametne žene moram reć. Ali, nema ih na najistaknutijim mestima. Za to
smo se i mi morale boriti.
Posle rata smo imali jako mali broj intelektualki. Imali smo jedan dobar broj radnica
koje su bile obrazovane, jer je bilo naređenje iz Partije da se obrazujemo. Ja verujem da
sam pročitala mnogo više nego mnogi fakultetski obrazovanih ljudi, ali ne samo ja.
Čitali smo Dostojevskog i Tolstoja i Zolu... Bilo je obrazovanih žena, bilo je borbe da žene
više dođu do izražaja, ali je često bilo teško boriti se protiv zaostalih svatanja.
Bila sam jednom predsednik Komisije za pomilovanje Predsedništva Jugoslavije.
Najveći broj osuđenika, posebno Albanaca, bili su silovatelji žena. Bila je i jedna žena
osuđena na 20 godina robije jer je ubila muža, tasta i dva muževljeva brata. Imala je
četrnaest godina kad su je takoreći prodali u muževljevu kuću. I kad je dozrela bilo joj
je dosta jer je prvo počeo tast da živi sa njom, pa braća, pa muž. Ona je jednog dana
uzela pušku, pobila ih je i ranila svekrvu jer je i ona znala za to. Ja sam tada rekla da
bih je momentalno pustila, jer ako je prema nekome izvršen zločin, izvršen je prema
45
�njoj. Prvo su joj umanjili kaznu za pet godina, pa posle su opet umanjili. Nije odležala
mnogo, ali hoću da kažem kako je bilo teško boriti se protiv prave zaostalosti. Kad je
meni jedan drug rekao: Pa zašto ti tolko strogo gledaš na ta silovanja? Ajde rekao je ne mora
baš sve u braku da bude. Odgovorila sam: Imaš li ti ćerku, šta bi ti rekao da sad tvoju ćerku
neko siluje? Onda je zaćutao. Mislim da takih shvatanja o ženi i sada još ima mnogo, a
posebno što se danas društvo nalazi u jednom takvom periodu kad se najmanje vodi
briga o tome kakav je položaj žena i majki. Jer, kad žene imaju loš položaj mislim da
ispaštaju deca i celokupno društvo koje zaostaje i ne može napredovati ako polovina
stanovništva nije zaštićena.
Posle oslobođenja žene su bile veoma, veoma spremne, a želele su da uče. Bio je
i drugi položaj žena jer su bile potpuno ravnopravne u svemu, ali trebalo je mnogo
raditi da postanu toga svesne i da i u porodici izbore pravo na drugačiji život. Bilo
je i teško jer zaostalost nije bilo lako savladati. Zvali smo lekare da drže predavanje
ženama, organizovali smo krojačke kurseve, da žene nauče da same sebi nešto sašiju,
učile su da kuvaju... Nismo vodili neku visoku politiku, ali jasno, govorili smo da
žena sve to može ostvariti, mora da se boriti. Pre rata smo bili protiv feministkinja
jer smo smatrali da izolovani ženski pokret ne može ništa postići. Samo ujedinjene
sa svima potlačenima, sa svima koji su iskorišćavani, sa svima koji žive u bedi, samo
organizovano postavljajući i pitanje ravnopravnosti žena kao problem može se delovati
i postići rezultat. Feministkinje su smatrale da žene treba da se bore protiv muškaraca,
jer ih oni tlače. To nije bila i naša borba. Žene nikad, nikad ne bi postigle ravnopravnost
da su se na takav način borile. Zato su se uključivale u Antifašistički front žena i u
antifašističku borbu. Preuzele su na sebe brigu o štrajkačima. Štrajkovali svi ne samo
žene. One su išle da organizuju radnike i radnice u fabrikama. Ako hoćemo da budemo
iskreni danas su žene ponovo diskriminisane. One se prve otpuštaju sa posla, mnogo
teže se zapošljavaju bez obzira na školsku spremu. Svi govore o beloj kugi, ali kako
da žena rodi jer kad hoće da se zaposli prvo je pitaju da li je trudna i ako jeste ne
zapošljavaju je. Dešava se da otpuštaju trudnice sa posla i one nigde ne mogu da nađu
zaštitu. Praktično ukinuti su pozitivni zakonski propisi koji su štitili majku i dete i koji
su postojali u socijalističkoj Jugoslaviji. Žene su imale jednaka prava kao i muškarci
i posebnu zaštitu za majku i dete. Bilo je puno dečjih jasli obdaništa, a organizovana
su i posebna dečja odmarališta (na moru i planinama). Sva su deca, bez obzira na
materijalni položaj roditelja, mogla da idu i išla su u ta odmarališta. Bila je organizovana
i društvena ishrana u skoro svim fabrikama, odakle su žene mogle da nose hranu kući.
Posebno se može govoriti o zdravstvenoj zaštiti žena. U socijalističkoj Jugoslaviji je bilo
organizovano da žene najmanje svakih šest meseci idu na preventivne preglede za
rano otkrivanje raka. Tu je bila i posebna zaštita trudnica. One su koristile sva prava iz
radnog odnosa i za vreme trudnoće i posle porođaja do navršene godine dana deteta,
pa i duže ukoliko su postojali medicinski razlozi za to.
Žene koje su bile zaposlene, koje su bile kvalifikovane, isto su tako bile sposobne
kao što su bili i muškarci. To da su žene i njihov rad manje vredani, to je još ostatak
iz prošlosti, kad je ženski rad upola plaćan od muškog. I tu se morala voditi borba
46
�i vodila se borba i u Partiji i u Skupštini. Ja sam recimo, postala član Predsedništva
Jugoslavije, to nije mali položaj. Ali vidite, tamo gde je sredina i pre rata bila razvijenija,
recimo u Sloveniji, tamo je daleko više žena bilo i na visokim položajima, pa su se i
one morale boriti, dokazivati. Dakle, žena se morala daleko više dokazivati u svom
radu, bez obzira, bila za razbojem, bila sudija, bila lekar, bila politički radnik, morala
se daleko više dokazivati.
Nije lako menjati zaostalu svest. Nije se to moglo preko noći. Bez obzira što je tolko
žena učestvovalo u NOB-i, i to puškom u ruci.
Promene u privredi su počele 50-te ali se ipak uspelo da se ostvari da se žene
ne otpuštaju, da se uvede godinu dana plaćenog porođajnog odsustva, da se održe
i otvaraju nove dečje ustanove, nove jaslice, nova obdaništa, nova zabavišta. Tada je
počela da funkcioniše i društvena ishrana po fabrikama, gde su žene mogle uzimati
hranu i nositi kući.
Nema za svagda dobijenih pozicija za žene. Postoje razlike i u odnosu na sistem.
Ipak je kod nas drugačiji položaj žene nego recimo u Africi, drugačiji položaj nego
što je u Iraku, pogotovo sad Iraku. Kad sam ja bila u Egiptu, kao član naše delegacije,
videla sam da su nesvrstani bili zaslužni što su u Egiptu su bile skinute feredže. Žene
su se normalno, lepo oblačile, u Iraku isto. Sve škole su bile otvorene za žene, no oni su
imali mnogo teže muke za borbu za ravnopravnost. Dekret Naserov nije bio dovoljan.
Dekreti i zakoni nisu dovoljni u borbi za ravnopravnost niti su stvoritli ravnopravnost.
Za to se mora boriti. Kad je Naser umro, vratili su se unazad dvesta godina. Žene su
opet, na žalost, u tim feredžama, i u toj crnoj odeći.
Bila je interesantna Indija. Tamo je Indira Gandi bila predednik. Bila je vanredno
pametan čovek i vanredno ugledan. Ali vidite šta religije rade. Pogledajte sad šta se
dešava u Iraku. Isti narod, suniti i šiiti a Amerikanci su uspeli da ih zavade međusobno.
Možete misliti šta sve žene trpe. Ipak, žena ne može i ne sme ostati pasivna jer ako
ostane pasivna vratićemo se pedeset, šezdeset, sto godina u nazad.
47
�ETA
Ja sam dr Eta Najfeld, rođena 1916. u Slavonskom Brodu, od oca trgovca, i provela
sam detinjstvo u Slavonskom Brodu. Nakon mature, upisala sam Medicinski fakultet
u Zagrebu, koji nisam uspela da završim jer sam bila Jevrejka, a oni u to vreme nisu
više dozvoljavali Jevrejima da završe studije. Ostala su mi svega dva ispita do početka rata. Međutim, organizovana je akcija suzbijanja endemskog sifilisa u Bosni, koja
je imala propagandni zadatak da se prikaže ustaška Hrvatska kao dobročinitelj koji
se brine za zdravlje „hrvatskog cvijeća“. Prijavila sam se zajedno sa mužem i mi smo
otišli u Bosnu. Za ovaj angažman smo dobili papir u kom se tvrdilo da nas štiti od
odvođenja u logore, što nije bilo ispoštovano, jer su neki od naših kolega lekara ipak
odvedeni u ustaške logore. Kasnije, gotovo svi od nas 80 lekara smo se priključili
Narodnooslobodilačkoj borbi. Za nas je NOB bila jedina mogućnost da se spasimo
logora, jer smo dobro znali ideološki karakter tog ustanka i znali smo da je je to prilika
da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja – fašizma. Mi nismo isprva imali prilike
da se priključimo partizanskom pokretu, iz razloga što sam ja imala malo dete i majku
koju sam uspela da izvučem iz Đakovačkog logora, upravo na osnovu tog papira koji
smo dobili od ustaša. Ali smo muž i ja sarađivali sa partizanima u ulozi informatora o
kretnjama ustaške i nemačke vojske, tako da su ti podaci partizanima bili dragoceni, a
moj muž je čak uspevao da šalje i lekove koje smo imali na raspolaganju partizanskim
jedinicama.
Ta saradnja je počela 1943. godine. I ranije smo slali lekove, i podržavali borbu na
druge načine, ali taj datum uzimamo kao početak aktivnog pristupanja borbi. Kada
su nam prijatelji javili da nam je život u opasnosti i da moramo da se maknemo, otišli
smo dobrovoljno u NOP. Istog dana sam ja rodila svog sina u Podgrmeču. Moj muž
je postao upravnik bolnice 39. krajiške divizije, a ja sam sarađivala kao lekar na zaraznom odeljenju, iako su mi falila dva ispita do diplome. Boravak u partizanima je za
mene bio izuzetno inspirativan, iz razloga što sam održavala kurseve prve pomoći
i kurseve za opismenjavanje nepismenih bosanskih seljanki koje su se priključile
NOP-u. Položaj žena u partizanima je bio izuzetno ravnopravan sa svim muškarcima i nije postojala nikakva razlika. Bilo je mnoštvo žena u borbenim jedinicama, ali
žene su uglavnom radile kao telefonistkinje, agenti, farmaceuti, pomoćnici u sanitetu,
propagandistkinje, i nisu bile pošteđivane ni u kom pogledu. Možda su ih drugovi
malo pazili i držali podalje od borbenih jedinica, ali to je bilo isključivo zbog poštede
od velikog napora koji su prvi borbeni redovi iziskivali, a nikako zbog patrijarhalnog
odnosa među rodovima.
Žena jeste bilo manje u borbenim jedinicama, ali to ne znači da nas nije bilo.
Mi smo pokrivale druge sektore koji su bili od izuzetnog značaja za funkcionisanje
48
�NOP-a, možda čak i više od direktnog nošenja puške. Ja moram da kažem da sam bila
u specifičnom položaju u odnosu na ostale, možda i privilegovanom, sa jedne strane,
jer sam imala malo dete, sa druge strane, što sam bila Jevrejka. Rukovodioci su znali
da nijedan Jevrejin ne može da sarađuje sa okupatorom, što me je dovelo u situaciju
da nikad ne dođem na listu sumnjivih. Radilo se o sistemu koji je fizički hteo da nas
uništi, tako da nije bilo ni govora da ijedan Jevrej sarađuje sa Nemcima ili domaćim
izdajnicima. U samom partizanskom pokretu nikad nisam osetila bilo kakvu vrstu
predrasuda i nejednakosti sa ostalima, bio to seksizam ili antisemitizam. Osećala sam
se potpuno ravnopravna i radila srcem i dušom za taj pokret. Ja sam i ranije pripadala
jednoj studentskoj grupaciji, levo orijentisanih studenata ali nisam bila u KPJ niti u
SKOJ-u. Ne mogu da kažem da sam bila baš komunistkinja, ali sam definitivno verovala u dosta komunističkih principa, kao što je jedno društvo u kome niko nikog ne
ugrožava zbog nacionalnog, verskog ili klasnog porekla.
Ne sećam nekih specijalnih tegoba, osim onih tegoba koje smo svi imali, a to su
bili loša ishrana i nemogućnost održavanja lične higijene. Meni je taj higijenski aspekt
posebno teško pao, jer sam odmah po stupanju u partizane dobila vaške, na koje do
tad baš i nisam navikla. Ali je to bilo nešto što su svi imali, a kad svi imate iste poteškoće, onda to nekako lakše pada svima. Ne bih mogla govoriti o tome da sam imala neka
naročite poteškoće, osim hrane, ali i tu sam imala neku vrstu privilegije, jer sam imala
malo dete, tako da sam uvek dobijala neki dodatak. Ako ga je bilo, naravno. Nisam bila
izolovana. Šta god su imali drugi imala sam i ja, možda i više, zbog deteta.
Najlepša scena meni je bila kad sam se porodila u sobi u kojoj je spavalo desetak
ljudi. Oni su bili toliko tihi, nisu ni reč govorili a ja sam se porađala. Ujutro sam zatekla
moje dete sa vaškom na glavi. Premeštali smo se na volovskim kolima, jer smo bili u
blizini neprijateljskih linija. I on je dobio sunčanicu, jer je sunce jako bilo. Jovan Bilbija,
koji je pratio ta kola, pita mene kako će se zvati maleni. Ja kažem da ne znam, ali će
biti na „i“ jer se moja ćerka, koja je poginula pre mesec dana zvala na „i“ i imala je
rusko ime. I kažem mu ja, neka se on zove Igor. A on ode do prvog stabla, otkine jednu
granu, zatakne iza maloga i kaže: „Evo ti hlada, to ti daje tvoj kum, Jova Bilbija.“
Muško-ženski odnosi su bili jako interesantni, jer se vodilo računa da ipak ne
dođe do nekih seksualnih „izleta“. A razlozi za to su bili vrlo praktične prirode – bilo
je, na primer, nemoguće vršiti abortuse u toj situaciji, a i zbog opšteg morala se takvi
odnosi nisu tolerisali. Međutim, to nije bilo izričito zabranjeno, niti su ljudi koji su
se zavoleli u toj situaciji imali bilo kakve probleme represivne prirode zbog svoje
ljubavi, već se više išlo na propagandu i ukazivanje ljudima na činjenicu da baš i nije
momenat za takve odnose. Međutim, mora se priznati da je bilo nekih vidljivih simpatija i ljubavi koje su se tu dogodile, što je i normalno, jer, ljudi smo, na kraju krajeva.
Međutim, vodilo se računa o tome, da ne bi došlo do nekog stanja koje se ne bi moglo
kontrolisati.
Ne mogu ni da se setim svog slobodnog vremena, niti da li sam ga uopšte imala.
Ja sam radila u bolnici i imala malo dete. A između obaveza sam držala kurseve koje
ne znam da li bih mogla da ocenim kao rad ili moje lično zadovoljstvo. Morate da
49
�razumete nešto. Ja sam bila u Bosni. Bosanski seljak je digao ustanak, nakon hrvatske
okupacije Bosne, zbog očajnog položaja u kome se našao, jer su bosanski Srbi i ostali
nehrvati odvođeni u logore, ubijani i masakrirani bez objašnjenja i razloga. Taj nepismeni srpski seljak koji je kukom i motikom dizao ustanak bio je do te mere neupućen
i neobrazovan da je morao od početka da se obrazuje i uzdiže. I u tome je vrednost
Narodnooslobodilačke borbe. Njima su organizovani kursevi za opismenjavanje, kursevi za žene medicinske sestre, kursevi kuvanja... uvek je bilo posla. Tako da nikad
praktično nije bilo vremena za opuštanje, jer čak i kad nije bilo posla, uvek sam sretala
nekoga sa kim je bilo neophodno porazgovarati, uputiti ga, pomoći mu. Ako se ičega
dobro sećam, sećam se nepismene seljanke Dragice, koja je prala gnojave zavoje. Ona
je napravila sebi vatru i kantu, gde je kuvala vodu da bi iskuvavala zavoje. Ali prethodno ih je sve oprala u ledenom potoku. Kada sam je pitala: „Dragičice, šta to radiš?“,
odgovorila mi je: „Eto vidiš, perem“, i pokazala mi plave, otečene ruke. Rekla sam joj
da stane, da se odmori, na šta mi je ona odgovorila: „Imam još puno zavoja.“ Te plave
otečene ruke mi i dalje dolaze u sećanje, i sada, 65 godina po završetku rata. Ona jednostavno, ništa nije znala i nikako nije mogla da pomogne drugovima i drugaricama
osim pranjem tih prljavih, gnojavih zavoja, i to je radila do iscrpljenja. Takvih do suza
dirljivih situacija mogu da vam ispričam mali milion. Sećam se kuvarice Mare, koja
je kuvala lošu hranu, malo zbog toga jer sastojaka nije bilo, a malo više zbog toga što
prosto nije znala da kuva, ali uveče, kad raspali kozaračko kolo, nigde joj nijedne nije
bilo ravne. Čak je i ranjenike podizala na noge da igraju. Takvih sećanja ima beskonačno i moram da odam dužno poštovanje tim nepismenim srpskim seljankama koje
su mnogo, mnogo učinile za našu stvar. Ja sam držala kurseve o higijeni – pojma nisu
imale jadnice, ni kako, ni zašto treba sterilisati zavoje, i tako su željno iščekivale naše
priče, da je prosto dirljivo. Mi smo na tim kursevima jednostavno sedeli u krugu, kako
je ko stigao, bez hijerarhijske podele. One su neprestano pitale, željne saznanja, a ja
sam odgovarala. Upravo iz razloga što sam se prema njima postavljala kao jednaka,
koja sticajem okolnosti možda malo više ima znanja, one se nisu ustručavale da pitaju.
Ne mogu to da vam na pravi načim dočaram kako je to izgledalo. To nije bila nastava,
kao ona koju sam vodila posle rata, kad sam vodila postdiplomsku nastavu za lekare
specijaliste. To je nije bilo predavanje, već druženje, razgovor, radi opšteg dobra i znanja cele jedinice. Da sam se postavila kao predavač, to ni bi tako izgledalo niti bi bio
upola uspešno kao što je, mora se priznati, bilo.
Naši drugovi su na svaki način podržavali naše male ženske kurseve.
Podrazumevalo se da nam drugovi pomažu i daju savete, i nikakvog odboja nisu
imali, bože sačuvaj. U partizanima se podrazumevalo da je svaki skup namenjen
nekakvom uzdizanju, vaspitnom, obrazovnom, nebitno kakvom, važno je bilo da je
u pitanju jedan konstantan progres. Svaki momenat se koristio za podizanje nivoa
svesti o potrebi borbe i upućivanju pojedinca da je ta borba nužno potrebna i da smo
svi jednaki. Mislim da je to veličina te borbe. Naravno da je bilo izuzetaka, i grešaka,
ali u 99% slučajeva je ta partizanska borba bila veličanstvena, i u porobljenoj Evropi
ne postoji veći ustanak protiv nacizma nego što je to bio jugoslovenski ustanak. To
50
�se mora glasno kazati. To je zasluga našeg naroda, jer je bio na pravoj strani i što se
svim srcem i raspoloživim sredstvima borio protiv fašističkog okupatora. Ne postoji
ništa veličanstvenije, po mojoj proceni. Na primer, ustanak u Poljskoj, to je bila armija
„Krajova“, gde su vladale vrlo nezdrave prilike. On je bio katastrofalan, jer su mnoge
Jevreje, čak španske borce, ponižavali i streljali, što nije bio slučaj u našoj borbi.
Duboko sam zahvalna toj borbi, jer sam ostala živa. Da nije bilo NOB-a, sigurno ne
bih bila živa.
Zagreb nas je dočekao zatvorenih prozora, sa drvenim žaluzinama, zatvorenim
vratima, na ulici nikoga. A kad se setim dana kada su Nemci i ustaše ulazili u Zagreb,
i mi se zatekli na ćošku Draškovićeve i Jurišićeve ulice, kad je publika bacala i cveće
i bombone i pomorandže. Razlika je bila ogromna. I nakon određenog vremena kad
smo stigli u Zagreb, ja sam se demobilisala i rešila da ne mogu ostati u Zagrebu, da
moram da krenem za Beograd, da me ništa više ne podseća na ono što sam doživela. I
ceo svoj radni vek provela sam u Higijenskom zavodu, na istoj stolici do penzionisanja
1973. godine.
Vrlo sam se brzo navikla na uslove mira. Smatrala sam da treba da živim, jer
imam dete, jer imam muža, kojega sam beskrajno volela i koji mi je spasao život. Da
treba da radim. Nisam imala vremena ni za kakve posttraumatske stresove. Moralo
se raditi i živeti.
Objektivno moram da kažem, da poštujem Nemce zbog njihove marljivosti i rada.
Da su nakon svega toga što su izgubili rat, uspeli da postanu prava sila. Međutim, ako
ikako mogu ja izbegavam da putujem preko Nemačke, da imam bilo kakav kontakt sa
Nemcima. Zaboraviti nikada, oprostiti nikada.
51
�DANICA
Ja sam Pavlović Bulat Danica. Rođena sam u Kirinu, općina Brgin Most na
Kordunu. Ja sam išla u osnovnu školu u Kirinu, imali smo i popa Stanka Kangrgu
i učitelja Dmitra Mitića. Dobri ljudi a mi dječica dobra, slušali su oni nas a i mi njih.
Išlo je kako treba. Negde ja još imam spisak učenika. Pita učiteljica u prvom razredu:
ko se javlja, ko zna. Odmah Danica Bulat. Onda neko drugi nastavlja. Eto tako su se
dječica učila. Ja isto mislim da se sada i bolje uče, jer uče strani jezik, a mi smo samo
srpskohrvatski.
Prije rata sam radila ručne radove. Sve ručne radove što je trebalo ja sam radila, to
je bilo za pohvaliti. A kad sam dobila šivaću mašinu, onda sam nastavila sa šivaćom
mašinom. Još meni tata veli zapiši, a ja velim – ja to sve pamtim. Bila sam angažovana
sa omladinom, sa tom dječicom.
Moj tata je bio prvi angažovan u ratu i bio je Branko Žutić u istom selu. Oni su
prvi počeli, pa onda sva omladiina koja je bila u tom raspoloženju se priključila. Tako
sam se i ja priključila. Pošto sam se odmah priključila, zato i jesam nosilac spomenice.
Ja sam ratni vojni invalid. To je bilo četrdeset druge godine, i onda tako dalje četrdeset
treće, četvrte, ali prošla sam i period kada je bilo puno tifusa, puno bolesti. Ja sam sa
dugačkom kosom došla u Zagreb. Nisam se dala ošišati i nisam htjela obući hlače. Bilo
me je sramota, onda je to bilo sramota.
Većina djevojaka se priključila partizanima iz moje okoline. U stvari priključili su
se meni. I ja njih vodila, one su išle. Ja sam išla i na kurs u Gornji Budački. Bila sam na
partijskom kursu, bila sam u Topuskom na zasjedanju. A organizovala sam i omladinu. Išli smo lijepo, onako, nije bilo ni svađe ni tuče.
Druge devojke, drugarice su isto radile ručne radove. Priključile su se NOB i išle
su na partijske sastanke. Kao prvo je bilo da se ide na sastanak omladine koja poziva na sastanak. Dođe na sastanak i sasluša šta se to dešava. Zbog čega se sastajalo?
Sastajalo se da pomažemo narodnooslobodilačku borbu. Pored radova, mi smo i skupljale hranu za partizane i nosili na front i onda se uključili u 3. četu gdje je moj muž
bio komandir.
Moj zadatak u samim partizanima, u prvi momentima bila je hrana. A u drugim
momentima da opismenim onog koji nije bio pismen. Jer ja sam bila pismena bolje
od ostalih. Moj tata je bio priodbornik i on je to tako organizirao zajedno sa Brankom
Žutićem iz našeg sela. Kad ja sad o tome razmišljam, to je sve za pohvaliti. Nije bilo
svađe i mržnje.
Ja sam radila i sa jednima i drugima. Priključili su se i omladinci i omladinke.
Druge devojke su isto radile ručni rad i čuvale stoku i naučiti se čitati i pisati. To je bio
glavni zadatak. A u borbi, kada su krenule, bilo je onih koje su poginule na Sutjesci,
52
�koje su krenule odmah. A bilo je onih koje su kružile po okolnim mestima u bližim
sredinama Vrgin Most, Karlovac, Topusko... Ja sam neko vreme bila u Karlovcu u
odboru. Tako sam malo proširila svoje rukovođenje po Kordunu.
Mladima je život u partizanima bio jako ljep, i jako veselo. Nije bilo tužno, bilo je
onoga da je neko poginuo, neko od tifusa umro, i slično. Ali uglavnom je bilo u raspoloženju za pokret. Slobodno vreme sam provodila u ručnom radu. Sve što je trebalo
ja sam naučila. Da li je to za ono vrijeme bilo bolje od ostalih? Neko je teže malo učio,
jedna curica je na primer bolje pjevala od mene. Pjevala da se sve ori, a ja malo tiše, ja
ne možem onako.
Kad je nastao tifus pa onda uši... ja se nisam ošišala dok nisam došla u Zagreb.
Ali meni nikada nije bilo da uši idu na kosu. Prala sam i češljala, nisam dozvolila da
mi dođu uši na kosu.
U borbi je odnos između muškaraca i žena bio uglavnom dobar. Ako neko nosi
pušku, onda je to borac sa puškom, a ako ne nosi pušku, onda je politički radnik. Ja
nisam bila nosila pušku, ja sam bila politički radnik. Sve što je trebalo pročitati, napisati, to sam ja radila. Bila sam i u 3. četi i u 4. bataljonu, ali nisam nosila pušku. U 3.
četi sam bila dok je muž bio, onda je on otišao na Žumbreg. Ja sam tražila samo da ga
posetim i ništa drugo.
Muža sam upoznala kada je on bio u Žumbregu, a ja sam bila na terenu politička
radnica. I kada se on vratio u Žumbreg onda je nosio u Glavni štab, ono što su tamo
zarobili. Onda on sam jednom desetoricom ide na Žumbreg, tako smo se našli... Onda
smo se odmah oženili. Ja sam došla s njime do njegove kuće. I komšinica zove Tešinu
majku, da se Teša oženio. Jao, ona veli, u ratu. Pa sad se niko nije oženio, nego samo
moj Tešo. I nije se oženio kod svoje kuće, nego u selu otkud je moja majka. Tu smo se
oženili, i otišli njegovoj kući, on se odmah nakon otišao prijaviti na svoju dužnost, a
ja isto tako na svoju dužnost. Uglavnom smo bili razdvojeni tokom rata, ali puno puta
smo pisali jedno drugom, sastajali se. I kad je doša’ u Sisak, on je doša’ poslovno. A ja
sam prešla sa dva vojnika koja su isto išla poslovno. On izvršio posao i pleše u jednoj
kućici i ja odmah ulazim unutra, on skida kapu sa mene i pliješemo kao da smo to
radili ne znam koliko puta. Jedna ženica veli vidi se da su završili tečaj. Nismo, nego
to ide tako. Plijes ide dobro bez tečaja. S vrijeme na vrijeme smo se vidili, al’ se nikad
nismo zaboravili.
Najteže u ratu mi je bilo što sam bila gladna. Najviše sam bila gladna kad je bio
tifus. Nisam se smjela svratiti u ničiju kuću da bih jela, jer dobiću tifus. I svoj nožić i
kašiku i sad imam. Uvijek sam nosila tu kašiku kad mi treba ići da jedem negde. Onda
uzmem svoju kašiku a ne onu koju je neko već služio pa ću dobiti i ja tifus. Tako sam
prošla i nisam imala ni tifus ni uši. Prošla sam kroz rat malo laganije, nego neko ko
je imao tifus. Kao jedna naša drugarica, tu ona živi u Beogradu. Ona nikako ne može
ovako normalno sjesti, kako treba sjesti. Ali evo živa je i dan-danas a imala je tifus.
Kad je rat završen, ja sam već bila u Zavnohu na zasjedanju. I bila sam onda već
povezana sa rukovodstvom u Hrvatskoj. Tako me je i zateklo da sam bila na sastanku
u Zavnohu. Kao pismenija ženica, a to je bila zasluga moga tate, onda sam išla dalje do
53
�Budačkog i tako sve po redu. Pjesma na sve strane! Kao kada se skoro neki oženio iz
mog sela, svi su išli da vide kako je to, da se ne umire samo nego da se neki i oženio.
Nakon završetka rata sam ostala u Hrvatskoj, malo u Zagrebu a onda sam došla ovde
u Beograd jer je moj muž došao u Glavni štab. Dobili smo stan u Dušanovoj 34, na
prvom spratu i tu smo stanovali dosta dugo.
Nije mi bilo teško da se naviknem na život u Beogradu poslije rata. Ja sam bila
u Čika Ljubinoj ulici, tu je bio Odbor, Narodnooslobodilački odbor a to se zvalo
rejon. Jedna Zrinka bila je rukovodilac toga odbora, i ja sam tu radila a moj muž u
Generalštabu. I išlo je to dosta dobro. Bilo je i smiješnih stvari i tužnih stvari, sve evo
do sada. Sad su godine pritisle ali idemo dalje.
Bolje je za ove velike sile da se svađaju, samo neka se ne tuku. Ne valja ni da se
svađaju, ali samo da se ne čuje puška, da se ne ubijaju. Ako im je stalo do toga, ali bolje
je nego da se puca, da jedna drugoga ubija. To niukom slučaju. Jedan puni džepove i
hvali se koliko ima novaca a drugi je gladan. Ali i ovaj će valjda nešto zaraditi pa će se
nahraniti. Bila sam na nekoj sahrani, bilo je jako teško. Došao je jedan čovek, doneo je
jedan cvijetić zamotan u novine. On ne može kupiti, ja sam kupila buket cvijeća i ovaj
što je mene vozio. A onaj što nema, došao je sa čime? To je to.
Nekome nije pravo, pa uvijek kritikuje. A neko pristaje na to. Ja ne mogu nikoga
kriviti, moje godine nisu za to, ali ostajem za ono za šta sam bila, za šta sam se borila.
Ostalo mi je jako mnogo toga u sećanju po ljudima. Bilo je jako dobrih ljudi koji su mi ostali
u sećanju kao takvi. A bilo je isto tako onih koji nisu pristali na ono što ja želim. Ja kad sam došla
u Gornji Budački, gde sam počela rat, u Odbor žena. A ide odozdo pjevački hor i dogovaraju
se: hoće ljepši šešir, hoće ovo, hoće ono. A prijedsednik stoji gore i čeka da se oni dole slože i da
pjevaju. Kad su se složili i gore počeli pjevati, a onda ovaj gore što čeka da ih pozdravi kaže: šta
ovi ovako polako, šta se dogovaraju?
54
�55
�JELENA
Rođena sam 1921, zovem se Aralica djevojačko. A udato Kadenić. Rođena sam u
jednom selu u opštini Vrgin Most. Odnosno bila je naša opština Bović pre rata a uglavnom je šire Vrgin mostu pripadalo. Pre rata sam se bavila poljoprivredom. Odnosno
majka sa nas dvoje bavila se poljoprivredom, drugo nije bilo. Kod nas industrije nije
bilo ništa.
Nisam bila uključena u pokret pre rat, ali sam volela da čitam i družila sam se
sa naprednima mladim ljudima. Kod nas je bilo dosta, baš dosta siromašne dece koja
su išla na školovanje. Da na neki način nađu posao i da se obezbede. I sa njima sa se
družila. Tu je bilo i naprednih Nikola Mraović Ćurćija. Moj komšija prvi je bio napredan i sa njim sam se dosta družila i čitala sam stvari. Onda moja sestra, koja je išla u
gimnaziju, ja sam njene udzbenike sve čitala. Čuvajući krave, čitala sam udzbenike
njene. Onda porodica Bulat iz Vrgin mosta, koja je čitava bila u pokretu. Oni su često
dolazili tu kod nas i oni su sa nama omladinom...Nije to bio neki organizovani rad, ali
s vremena na vreme smo imali razne skupove i unosili su nešto što je nas interesovalo. Kao mlade da nađemo neki izlaz iz teže situacije, jer to je.... Vi znate da je Kordun
siromašan, tu nije bilo perspektive neke. Moj otac je otišao, meni je bilo tri godine u
Kanadu. S tim da nas školuje, međutim bio je zgodan pa eto...skrenuo (smeh).
Narodno oslobodilačkoj borbi sam se priključila, zato što je počeo teror. To je
srpski kraj, uglavnom Srbi su naseljeni tu. I mi pre rata smo išli, ja sam išla u školu sa
Hrvatima. Mislim nije nikakvog problema bilo. Međutim 41 je došla i došao je teror,
počeli su ljude da hapse, da odvode i onda je narod počeo da se buni. Da se organizuje
da vidi šta će. Došli su i komunisti koji su iskoristili tu situaciju i sa nama omladinom
počeli da rade. Da nas organizuju da nam pričaju o nekakvoj perspektivi boljoj nego
što smo imali. Tako smo se priključili pokretu.
Žene su apsolutno bile ravnopravne u partizanima. Recimo mi smo imali u početku odmah organizovane. Ja sam primljena u Partiju, partija je tada bila nije Savez
komunista decembra 41. Odmah su nas primali, čim smo se opredelili za pokret. Nije
bilo nikakvog razloga da se drugačije odnose prema ženama.
U početku rata sam bila na terenu, radeći sa omladinom. Skupove, organizovala
sam skupove. Na tim skupovima, pričala ono što su meni rekli da pričam, ovi moji koji
su bili organizovani. I sa ženama. I jedno vreme sam bila u Kirinu, Kirin je bio centar,
kod nas, ustanka. Nikola Vujvidović je bio komandant. I tu je već bilo žena dosta. Ove
Bulatkinje one su bile, one su išle u gimnaziju. One koje su išle u škole one su odmah
se priključile pokretu, jer su ipak imale više kontakta sa pokretom nego što smo mi
imali tamo. U svakom slučaju i kod nas je bio demokratski neki pokret pre rata, ali
ne komunistički ne onaj oštri koji je došao od 41 do izražaja. Uglavnom sam to radila.
56
�Kasnije kada su me primili u partiju onda su me premestili u Široku Rijeku. Tamo sam
išla u to područje jedno opštinsko i radila sa ženama, sa omladinom sastanke držala,
organizovala ih.
Pričala sam o ciljevima NOB-a. Zašto se mi borimo, da skinemo jaram sa vrata.
Da fašizam uništimo. Eto to su bile osnovne stvari. I narod je prihvatao apsolutno gde
god sam bila.
Ne znam šta mi je bilo najteže u ratu. Meni je sve bilo dobro zato što sam osjetila
da se nešto radi što je bolje, što je pravednije, drukčije i drukčiji odnos prema ženama
i prema omladini prema svemu. Bila sam zadovoljna bez obzira na teškoće. Nije tu
bilo, ne znam ja, neke hrane neke odeće i tako dalje. Ostala sam u toj Širokoj Rijeci
jedno vreme. A Huska Miljković, on je bio član Okružnog komiteta Karlovac, on je nas
nekoliko političkih radnika sa Korduna, kad Cazinska krajina oslobođena 42, pokupio
sve. I mene i ja sam tu bila i prebacili su nas na Cazinsku kraniju. E tu je bilo malo
teže, zato što ja nisam poznavala taj elemenat naroda. Bilo mi je smiješno recimo, tamo
u jednom selu kad sam otišla na sastanak. Tražio je jedan da dođem da govorim sa
ženama, međutim puna kuća žena je bila. Ja pitam ovog dobro kad su one došle pre,
pre mene. Kaže nisu još došle. Kako nisu došle? Pa kaže: moje su četiri, moga sina dve,
onog drugog četiri. A ja došla da govorim o ravnopravnosti žena. (smeh) Eto to su bile
teškoće. Kako da izađem iz toga. Ja sam se snalazila kako sam znala i umela, ne znam
više ni ja kako sam. Uglavnom bili su svi zadovoljni. Morali smo se snalaziti.
Tu su mahom bile muslimanke. Nisu one mnogo se angažovale. Niti su mogle,
njima vjera nije odobravala. Prema tome, mi smo imali nekoliko tih muslimanskih
mladića koji su učestvovali, bili su aktivni. A ženski manje je bilo, bilo je i nih ali
manje. To je bilo malo teže, vjerski. One su se krile pa smo mi protiv toga bili. Govorili
o tome, čak krijući se išle sa mnom da razgovaraju, zvale mene da pričam. Jer je njima
bilo u interesu da se otkriju. A nisu dali. Ali su prihvatile mene dosta. Ja se sjećam
jednom tamo kod Cazina, odnosno u jednom selu dva dana, stalno po terenu, nisam
ništa jela. Crkla od gladi. Jedna muslimanka djete veli dođi ti kod mene ja ću tebi nešto
napraviti. I ona meni iznese jednu ćasu šećera, ja sam taj šećer sav pojela. I od tada
kažem ja rešavam glad sa šećerom. Spasla me.
Kao primer odnosa drugova partizana prema žena ću konkretan primer izneti,
moga muža. Ja sam moga muža srela tada na Cazniskoj krajini, on je došao iz Banja
Luke. On je bio predratni komunista tada već. I bio je vedar, veseo družili smo se,
stvarno je bio jedan fini odnos. I odjedanput partija rekla, sazvali su sastanak i rekli ne
može ići tako druženje. Ili vi legalizujte vaš brak ili rasturajte se, jedno na jednu stranu,
drugo na drugu. Ja velim, pa šta je sad. Nismo se zabavljali uopšte, ni govorili o nekakvoj ljubavi o nečemu. Moj muž kaže, ja se slažem da legalizujemo brak. (smeh) Takav
je odnos bio i taj brak bio je sve dok, kad je on umro 2000. Nikada se nismo zavadili.
Pa bilo je dosta takvih veza u partizanima. Ali tako nisu svi, ja sam došla sa
jednog takvog područja. Nikog drugog nisam ni znala. I elemenat taj meni je bio
nepoznat. Međutim Rakmija je bio toliko fin da sam čovek da sam ja prevazišla sve
te probleme.
57
�Partija je dala ultimatum da nije se moglo zabavljati. Takav je bio stav, rečeno je ako
se simpatišete i ako ima uslova nekakvih legalizujte pred partijom i svako na svoju stranu. Ja sam posle onda otišla u Krajini, bila sam u 8. Brigadi i posle udata za Rakmiju, on
je bio isto u 8. Jer su svi politički radnici sa Cazinske otišli u 8. Brigadu kada se formirala. E onda je jedno vreme koje sam provela u 8. brigadi bila sam pomoćnik komesara
čete. A Rakmija je bio pomoćnik komesara brigade. Svi moji drugovi su napredovali
samo ja nisam. I onda su videli tamo, Blažo Đurčić je bio tamo politički radnik i razgovarao sa mnom. Kaže bilo bi bolje da ti ideš na teren jer ne može da budeš u Brigadni
biro jer svi pomoćnici su bili članovi brigadnog komiteta. I onda su me poslali na teren
za sekretara Sreskog komiteta Ključ zato što sam supruga i nisam mogla da napredujem onda sam otišla na Ključ. I tu sam, uglavnom, dočekala oslobođenje.
U tom momentu bila sam sretna zato što ću sad živeti sa mužem i što ću nekako
imati i kuću, imaću i nekakav...imaću mjesto gde ležem, gde spavam. Inače sam uvek
išla sa jednog kreveta na drugi, ne znam gde stignem da spavam, stignem da jedem.
To je mladost bila i ja sam bila vedra i vesela. Meni teškoće uopšte nisu predstavljale
ništa skoro. Tifus sam imala, onda sam bila ranjena. Kod Cetinjgrada se to desilo. Sve
sam ja to prevazilazila. Recimo meni je kosa bila opala od tifusa a bila sam tada još
u četi. I one Krajiškinje, one žene kaže vidi ovog malog kud ide. A bila sam sitnija...
kažem nisam ja mali, ja sam mala. (smeh) Pošto je kosa bila opala, nisu mogli da razlikuju šta sam.
Kada sam ranjena, bili smo kod Cetinjgrada. Ja sam otišla sa četom. Nisam bila
direktno u četi, bila sam u Komitetu. Ali kada je akcija bila, onda svi idemo. I pošto su
bila dva brda ja, onako mlada, interesovalo me kako to oni otuda pucaju. Ja se ispravim pa gledam ao ono oni pustili rafal i onda me rafal tu prošao a ovde samo ogrebotina bila. I ja sam mislila samo da sam tu, tu sam imala ranu i to je zaraslo nakon
nekoliko meseci. A ovo ništa nije bilo dok nisu došle stare godine. E tada je počela
ruka da otkazuje. I sad ja sam operisala prst i onda su mi rekli na VMA da se ne sme
dirati ovaj metak koji je tu, otišla bi ruka odmah sva. Rekoh onda ga neka. Eto tako
sam ranjena.
Posle rata odmah sam pozvana u Sarajevo. I u Sarajevu sam bila org-sekretar
reonskog komiteta Novo Sarajevo sa Vasom Rajićem. On je bio sekretar, ja org-sekretar.
Tu sam rodila Gorana. Od mjesec dana sam ga na kamionu donela u Beograd. Onda
je premještaj došao u Beograd. Pa u Beogradu sam bila u Gradskom komitetu kadrovskom, pa onda poslije toga opet smo išli za Sarajevo. U Sarajevu sam radila u CK-u, u
Aparatu. Za to vreme u Sarajevu završila sam dva razreda gimnazije, večernje onako
usput i partijsku školu. Ali dvoje dece već na putu i posle se nije moglo dalje a to mi je
najžalije. To mi je jedina želja bila, bila sam dobar đak. Volela sam da čitam da učim.
Međutim nije bilo moguće.
Nisam imala mogućnosti zbog dece i zbog rada. Ja sam uvek bila angažovana,
kažem to org-sekretar. Pa onda ponovo Beograd, onda u Beogradu sam bila sekretar
gradskog Saveza boraca jedno vreme. Pa onda za Niš. A u Nišu bila sam u Socijalnom
osiguranju i u Komitetu. Povratak u Beograd onda sam bila Upravnik Socijalnog
58
�osiguranja, jedne filijale pet. I posle otišla u Komunalni savez Beograda i tu sam
najduže ostala. Bila sam načelnik Zdravstvenog osiguranja Beograda i to mi je bilo
ovako i najteže. Najduže sam ostala tu. I sad od mog brata sin, pravnik kad je zavrsio
zaposlio se tamo, ja sam već bila otišla. Šta je tebi Jela Kadenić? Pa kaže od mog tate
sestra. Kaže ako ti budeš radio kao ona, da će biti dobro. Mi smo, kaže, od nje učili
kako treba raditi.
Najupečatljiva od uspomena iz rata mi je bilo kad pričam sa narodom, sa ljudima
pa prihvate. To mi je bilo, ovako, najdraže. Da prihvate pokret, da se uključuju. To je
dosta bilo u Bosanskoj krajini uglavnom, pa i na Kordunu. Kordun je bio sav u pokretu
odmah u početku, jer je tako moralo. Ljudi su počeli da se hapse, pravi, zdravi. Jedna
okrutnost fašizma koju morao je svako osuditi bez obzira da li je bio već nešto organizovan ili nije bio.
Mislim da je Narodno oslobodilačiki pokret bio jedan divan pokret koji je trebalo
završiti sa otklanjanjem manjih grešaka. I moralo se produžiti dalje a ne ovo što se
uradilo. Imam isti stav prema neprijateljima iz II Svetskog rat. Ne menjam ja tu ništa.
Da fašista nema, nema drugog stava.
Kada se završio rat imala sam čin poručnika, ali ja sam običan borac, radnik.
Nisam bila na viskim položajima ali sam uvek bila angažovana i radila. I mislim da
su me voleli ljudi kad dođem, kad pričam sa njima.
59
�OLGA
Ja sam Olga Dujmović, rođena sam u Bihaću 1925. godine. U Bihaću sam završila
četiri osnovne i pet gimnazije do okupacije, kad su došli ’41. godine. ’42. sam otišla u
partizane, tad je prekinuto svako školovanje, jer je bilo užasno vrijeme od ’41. do ’42.
koliko sam ja bila u Bihaću. To je bilo vrijeme pogroma svih Srba iz Bihaća i svih Jevreja
iz Bihaća. Tako da o nekom školovanju nije bilo ni govora, a ’42. sam otišla u partizane.
Bihać je oslobođen 4. novembra 1942. godine, do tada smo za okupatore imali najprije Nemce, ustaše, koji su bili valjda najmasovniji i najgrozniji, domobrane koji su bili
redovna vojska. U Bihaću je bio i prije rata 55. pešadijski puk i sve vrijeme je i ostao tu.
Borbe oko Bihaća, pucanje zapravo, ja ne znam koliko su borbe bile, ja nisam bila ni u
SKOJ-u ni u bilo kojoj organizaciji, ali je bilo svaku noć nekog pucanja. Ali ne samo u
Bihaću, nego i na periferiji. Bihać je ispod planine Pješevice, na tim obroncima planine
Pješevice. Da bi ’42. dva dana posle dvodnevne i dvonoćne borbe Bihać bio oslobođen.
Ja sam se strahovito plašila rata i svih vojski, iako ništa nisam bila kriva. Neki glasovi su bili da partizani ubijaju sve gde god su zauzeli. Prije toga su jedno selo Golubić,
možda jedno 4-5 kilometara udaljeno od Bihaća zauzeli, da su tamo sve poklali, da su
djevojke sve poveli sa sobom. I sam napad, prvi napad, prvu noć kad su napadali, onda
su prolazili tik do moje kuće, uz baštu, kroz baštu. I ja sam pod krevet pobjegla, jer
sam se plašila pa da me ne nađu. Međutim, pošto mi je majka bila kod komšinke, onda
ujutro kad je svanulo, pošla sam sa rođakom da vidim nju i to je bio moj prvi susret sa
partizanima. Dva partizana su izišla iz kuće, nose hljeb i šećer. I valjda su mene vidjeli
izbezumljenu od straha i kaže: hoćeš li hljeba, hoćeš li šećera? To je momenat koji je
prvi odlučio da ja vidim da ti ljudi nisu vampiri, nisu zvijeri, da su sasvim pristojni.
I kad su se povukli meni je bilo žao. Međutim drugu noć su napadali, ujutro su zauzeli Bihać. U Bihaću je bila partijska organizacija, bio je gradski odbor Komunističke
partije, postojala je skojevska organizacija. Oslobođenjem Bihaća je oslobođen dobar
deo manjih mjesta, gradovi Petrovac, Drvar, Prahovo, Krupac, Cazin. Održano je prvo
zasjedanje AVNOJ-a u Bihaću 26. novembra ’42. godine, održan je kongres USAOJ-a
u Bihaću, održana je konferencija žena, formirana je 8. brigada u Cazinu, na nekih
dvadesetak kilometara od Bihaća. Sve je to moglo jer je Bihać objeručke prihvatio
partizane, tu borbu, tu ideju i široko organizovanje omladine. Tako da sam ja odmah,
bukvalno odmah od tog šećera pa nadalje prišla radu. Tu je bila i bolnica smještena u
logoru u Bihaću, pa je bio rad sa omladinom, pa kulturno-prosvijetni rad, pa prikupljanje za ranjenike hrane i odjeće. Pa je bilo organizovano pletenje čarapa za partizane,
pa kulturno-umetničke priredbe tu u dvorani gde je bilo i prvo zasjedanje AVNOJ-a. I
kad je trebalo da se ide, iz Bihaća je otišao bataljon omladine, čak kompletne porodice,
hrvatske porodice su otišle u partizane. Moje prvo odlaženje je bilo jedno dvadeset
60
�kilometara od Bihaća sa nekolicinom. Neki su otišli u bihaćku četu koja je bila pri
odredu, neki su otišli u 8. brigadu. Ja konkretno nisam, ja sam ostala u Bihaću dok
god se nije povlačilo iz Bihaća. I otišli smo do Hrgara, pa smo se tu zadržali i počela
je četvrta ofanziva. I tu smo se zadržali, pa smo otišli dole da rušimo unsku prugu, to
je bila pruga Bihać–Knin koja je bila samo do pola napravljena. Pa smo onda, pošto su
nas potiskivali, svakodnevno su bile borbe vođene, išli smo dalje do Lipe, pa još dalje
do Oštrelja. Tu je bio štab brigade osme. I tu sam bila raspoređena u zaštitnu četu brigade, ja i mojih par drugarica koje smo zajedno bile iz Bihaća.
U samoj borbi, u samom povlačenju iz Bihaća nikakvih konkretnih zadataka, sem
tog zajedničkog silaženja na unsku prugu i rušenja, mi nismo imali, jer smo bili svaki
dan u pokretu. Svaki dan se bježalo, da ne kažem bježalo, povlačilo, jer su Njemci
napredovali. Sve do dolaska na Oštrelj, gdje sam raspoređena u prateću četu brigade.
Toliko je bilo mnogo djevojaka u pratećoj brigadi jer su to bili i terenski radnici, priključeni pratećoj četi i djevojke iz sela koja su bila okupirana. Tako da smo mi bile uz
brigadu, pomagale ranjenicima – prateća brigada je imala svoju bolnicu. Pa u bolnici
da se nađemo, pa da se operu zavoji, pa da se pomogne. Nemamo kursa sanitetskoga,
ne znamo bogzna šta.
Sa Oštrelja smo išli do Drvara, a iz Drvara prema Grahovu smo krenuli i tu smo
kod Drvara u jednom selu bili i ja se više ne sjećam kako se zove to selo. I brigada je
kompletna trebala da pređe preko ceste Drvar–Grahovo, na drugu obalu, i tu su nas
presjekli tenkovi, našu kolonu su presjekli tenkovi. Štab brigade sa dva bataljona je
prešao, bili smo u selu Očijevo, a druga dva bataljona otišla na planinu Šator, gde su
golgotu jednu preživeli. Konkretno u tim danima se nije mnogo imalo šta da radi.
Ranjenika je bilo puno, a koliko smo mogle, mi djevojke iz Bihaća u pratećoj četi smo se
našle tu da pomognemo, da nešto skuvamo. Ona koja je znala da skuva – ja konkretno
nisam ni to znala. I onda su nas odredili da idemo na kurs sanitetski na Korčanicu.
Korčanica je na obroncima Grmeča, tu je bila bolnica divizije i tu smo mi otišle da
nešto savladamo kursa da bismo se mogle aktivno uključiti u borbu. Taj kurs je trajao
nedelju, možda neki dan više, međutim, tad je bila četvrta ofanziva koja je bila grozna,
bez hrane, bez smještaja, odjeća nikakva. To su bili najteži dani u partizanima koje
sam ja doživela. Bilo je i posle teških dana ali to su valjda ti početni i najteži.
Na tom kursu bili smo, kažem, jedno desetak dana, možda i manje, i onda je
divizijska bolnica morala da se evakuiše odatle zbog napredovanja neprijatelja. A prije
nego što smo krenuli u evakuaciju, ja sam dobila visoku temperaturu i dobila sam
tifus, pjegavi tifus. Tako da sam ja evakuisana, više ne kao slušalac kursa sanitetskoga,
nego kao tifusar. Nas su u nekim kolima spustili negde, sa visokom temperaturom. To
je toliko visoka temperatura da čovjek izgubi svijest, ne zna uopšte koliko je budan,
koliko nije budan. Nas su spustili s kolima u neko selo, to sam kasnije saznala da se
zove Tuk Bobija, blizu Lušci Palanke u kojoj su bili Njemci, po pričama tih koji su sa
nama kontaktirali, bolničarima, ljekarima. A u te prirodne zemunice su nas spuštali, u
kantama, to nisu ove kofe, nego to su vjerovatno burad koja su prerezana, pa smo mi
mogli da sjednemo u to. Konopcima je spuštano dolje. Dolje su bili bolničari koji su nas
61
�razmještali kojekuda. A pošto je hladno ljudi su se smrzavali u tim prostorijama. U tim
zemunicama nije bilo uslova za loženje vatre, nije bilo ništa. Ja sam vrlo malo bila pri
svijesti ali svaki put kad bih došla do svijesti, čula sam razgovor – pobjegli su ljekari,
pobjegli su bolničari, mi smo ostali prepušteni sami sebi. U toj zemunici je puno njih
i ranjenika i tifusara umiralo. Preko noći se to vadilo i kopalo i zakopavalo. Koliko
smo bili ne znam. S čim smo se hranili ne znam. Liječili nas nisu ničim, jer tifusari i
inače nisu imali nikakvog lijeka. Čak po nekim preporukama, ni voda im nije davana.
I voda im je uskraćivana.
Najteži mi je bio taj period rata. I ne samo taj period u zemunicama, nego i taj
do zemunica. Jer taj period od Bihaća do dolaska na Korčanicu bio je užasan, užasan.
Stalno se borbe vode, stalno pristižu ranjenici, stalno se bježi, ne spava se. Snijeg, zima
i to baš zima. Nespavanje pa plus ovo što sam bila u zemunicama. To veliki dio nisam
znala gde sam, nisam znala ko sam. I to mi nije tako teško palo. Međutim, došlo je
vreme i da nas izvlače iz zemunica. Ja sam već bila pregurala to najgore. Kosa je bila
opala i meni i svim tifusarima kao što je to bilo pravilo. Onda su nas negde kuriri odveli u štab brigade. U Podgrmečju je i Tuk Bobija i Lušci Palanka. A štab divizije je bio tu
negde, i tu su nas odveli, dva-tri dana smo bili tu da se malo oporavimo. Svi tifusari,
baš svi, koji su i prije i poslije mene oboljevali, nisu bili uračunjivi. Da li od te velike
temprerature, da li od te velike iscrpljenosti, uglavnom su bili takvi. I malo kad smo
došli sebi, svako je u svoju brigadu vraćen. Moja brigada, osma, iz koje sam ja i došla
na Korčanicu, bila je u Lici. Sad je trebalo preći Unu pa otići na ličku stranu. I tamo su
nas odveli u ambulantu brigade kao rekonvalescente. Tu smo izvesno vrijeme bili, pa
krenuli preko Plitvičkih jezera, tu smo bili za 1. maj, pa u Baniju u Žirovac kao rekonvalescenti. S tim da smo na Petrovoj gori jedno vrijeme se zadržali. Sve vrijeme usput
brigada je imala borbe. Sve to je bilo van moga domašaja, jer ja sam bila tu. Onda smo u
Žirovcu konačno se malo oporavili i raspoređena sam u 3. bataljon, 2. četu kao bolničarka. Tu sam ja došla do izražaja, sad imam neko iskustvo u previjanju u liječenju. Mi smo
pored tifusa imali i češu. To je bila bolest koju je nehigijena izazivala, obično je to bilo
po rukama, po prstima. Tu smo imali ranjenike, četna bolničarka je prva tu prilikom
akcija. Nismo imali većih akcija, ali smo imali napade na uporišta, ili nas napadaju,
pa se branimo. U svakom slučaju smo imali povrijeđenih. Sanitet je funkcionisao tako
što smo imali četne bolničarke, imali smo u bataljonu referenta saniteta i zamjenika
i nosioce ranjenika. I imali smo dalje ambulante brigadne, divizijske bolnice. Tu se
previje i ide se dalje, šalje se u ambulantu, zavisi već od toga šta mu je. U 8. brigadi ja
sam bila do negde juna-jula 1943. godine. I onda su me premjestili u hiruršku ekipu 4.
divizije. Ta hirurška ekipa sastojala se od hirurga, hirurg je bio Zdenko Kraus, Jevrej,
anesteziolog Lilika Kraus. Ja sam bila instrumentarka. Bio je jedan pomoćnik ljekara i
bio je još jedan ljekar, bilo je obezbeđenje. Vod jedan koji je bio u stalnom sastavu, oni
koji su vodili konje, nosili instrumente. Tu sam ostala do odlaska u brigadu. I jednu
stvar hoću da kažem iz hirurške ekipe. Hirurška ekipa je imala svakodnevno, jer sve
ono što nije išlo u bolnicu, ono je dolazilo u hiruršku ekipu. Ona nije samo operisala,
imali smo jako puno amputiranja, operacija glave, što obično nije uspjevalo, jer uslovi
62
�nisu bili takvi. Operacije grudnog koša, jer ako je neko ranjen u stomak tome nije ni
pokušana operacija, njemu nije bilo spasa, jer nije bilo uslova. Ali ja sam tu slušala o
nevjerovatnoj borbi, o nevjerovatnoj hrabrosti kozaračkih boraca. To su ispod Kozare,
mi smo bili preko Sane, pa smo bili Podgrmečlije, a oni su bili Kozaračani.
I jednoga dana nama je došao jedan drug sa Kozare. Oni su napadali na pruge,
blokirali su, dizali su u vazduh, pa voz koji je naišao, dignu lokomotivu, ili pratnju
ako već ima. Onda opljačkaju taj voz, pa smo se tako i snabdjevali i mi i oni. I došao je
jedan borac kojem je trebalo amputirati nogu. I ovaj doktor Kraus kaže da mi nemamo
ništa za anesteziju. Obično se davao etar. Na nos se stavi maska i onda se kaplje kap po
kap, dok ga ne uspava i onda se to radi. Međutim, kaže, ako mu ne amputiramo nogu,
on će umrijeti, dobiće tetanus i umrijeće. I nemamo niotkud mogućnosti da nabavimo,
sami nemamo. I on kaže, ja ću njemu to reći pa da vidimo šta kaže. To je momenat koji
me je moralno podigao. Uz sve te muke koje mi imamo, njemu treba da se seče noga
bez anestezije ikakve, nema ni lokalne. Ne totalne, nema ni injekcije da mu se da, da
mu se to ublaži malo. On kaže: „Sjecite doktore, ja sam dijete ispod Kozarice, gdje ne
rađa majka izdajice, a ni kukavice.“ Kaže doktor, dajte mu rakije da popije koliko god
može. I on se u toku operacije, jer tu pored rezanja tkiva, vezanja, privezivanja vena,
treba sjeći i kost koja se testeriše sa testerom, onesvjestio. Sreća pa je mogla ta operacija
do kraja da se izvede. Bilo je puno ljudi koji prosto nisu vjerovali da će živi ostati, ali
zahvaljujući brzim operacijama, to se ipak uspijelo.
Žene su imale vrlo komplikovan život. U borbama su bile uz borce, žene su bile
te, djevojke su to bile, ne žene. Borac kad bude ranjen, on je u prvim redovima, i to
ga izvuku nosioci ranjenika. Te žene ga previju, i pošalju dalje bilo u bataljom, bilo u
hiruršku ekipu zavisi šta je bliže, ili u bolnicu, zavisi od rasporeda: gdje je ko, gdje se
borba vodila. Borbe su bile uvijek organizovane, ako nisu nametnute, uvijek organizovane i povezane među sobom. Bataljona, brigada, čak i divizija drugih, i one su to
radile dok traje borba. Kad prestane borba, dok se ovi odmaraju, koji su ratovali, ne
računajući njih da su one ratovale, one peru zavoje, previjaju bolesnike, puno je oštećenih nogu, puno je ovih sa svrabom, sa češom (kako se to u to vrijeme zvalo). Kuvaju,
peru veš, pare... mi smo imali strahovito puno vaški, i onda te vaške su i bile glavni
uzročnik prenosa tifusa. I onda su žene i to radile, istina uz pomoć bolničara, nosioca
ranjenika, oni su se smatrali bolničkim osobljem. Tako da su one bile angažovane i u
borbi i van borbe.
Odnosi među muškarcima i ženama su bili drugarski drugarski. O vezama je
strogo bilo vođeno računa. Veze između drugarica i drugova, emotivne veze, nije bilo,
sem tih drugarskih. Ljubavne veze – to nije bilo. Ja sam kao referent saniteta bataljona
u jednoj sobi bila. Dobijemo sobu, pa ako ima nešto da se dole stavi neka slama ili
nešto. To ako nema legne se na pod, jedan, drugi, peti, šesti, ja na kraju. Nikad, niko
me ni za ruku uhvatio nije. Jer to bi bilo strahovito, to bi bilo strašno. Moral je bio na
takvoj visini da današnja omladina to ne bi mogla da zamisli. A drugarstvo toliko veliko, toliko razvijeno da bi drug za druga, drugarica za druga, drug za drugaricu život
dao. To je nešto nevjerovatno i to je nešto najljepše bilo u u svim tim danima i kad se
63
�nema šta da se jede i kad se nema šta da obuče, i kad se ne može da spava. Zapjeva se
i zaigra se, nadoknadi se na taj način.
Bilo je i slobodnog vremena i zatišja. Na kraju krajeva, niko nije toliko izdržljiv
da može iz borbe u borbu, iz dana u dan da se kreće, da ne spava, a da se ne odmori.
Tako da se povremeno povlačilo, jedna četa, jedan bataljon na odmor dva-tri dana,
malo da se snađu. E tad je bilo i priredbi, tad je bilo i kolo. Tako da nije bilo baš samo
borba, borba.
E onda sam otišla, u hirurškoj ekipi je ipak bilo lakše nego u jedinicama. U jedinicama je daleko teže. Hirurška ekipa je bila i van mjesta borbe, i imalo se više prostora
za slobodno vrijeme. Gdje se i učilo.
Dok sam bila još u četi, bila je još jedna Bibić Soka. Ona je bila vodna bolničarka.
I u jednom momentu vidim nju sa komesarom brigade, čete, neki Rudi Baumbiger
bio je. I njih nekoliko, pet-šest ih ima. I ja pošto sam jedina, Soka je tamo, nas dvije
smo bile stalno skupa, ja ti priđem tamo. I oni prestanu da govore. Kažem ja, je l’ ja
to nešto smetam? Kaže komesar čete, ne, upravo smo razgovarali o tebi. Primićemo te
u SKOJ. I tako sam ja primljena u SKOJ. A u hirurškoj ekipi sam primljena u partiju,
Komunističku partiju. Tako da su to dva događaja koja mnogo znače, koji su i cilj bio.
Naši drugovi su, nevjerovatno ali kad je trebalo bacati bombe na bunkere onda su se
tražili skojevci i članovi partije. Oni su bili ti koji su prvi išli. Tako da, neko kaže, upisao sam se u Komunističku partiju. E kod nas nije bilo upisivanja, kod nas je bio život
u pitanju da bi bio primljen u partiju.
Onda sam iz hirurške ekipe u aprilu ’42. godine, prebačena na Kozaru, u 11.
kozaračku brigadu. Tamo sam bila referent saniteta bataljona prvoga. Bataljon je imao
četiri čete, svaka četa je imala svoj sanitet. Moja dužnost je bila konkretno da radim sa
bolničarkama u sanitetu, u četama, da obilazim te čete. Ja sam imala konja, sednem
na konja i ništa mi nije bilo, iz čete u četu otići, nekad ide kurir sa mnom, nekad ne ide
kurir sa mnom. Koliko god sam bila kukavica dok sam bila u Bihaću, plašila se i duhova, i mrtvih i živih, toliko sam prestala da se plašim. Više nije bilo straha nikakvoga,
jer je to vjerovatno život učinio svoje. Tako da meni ništa nije bilo, i noć i ne noć.
Pa sam iz prvog bataljona premeštena u četvrti. Mi smo često napadali, kad god
nam se pruži prilika napadamo. Na Ključ smo napadali, nismo uspeli da ga osvojimo
ali smo se povratili. Ja sam na Ključ išla bosa, potpuno bosa. Od kuće sam pošla u
gojzericama, dubokim cipelama, pa kad je došlo ljeto, onda mi je bilo vruće u njima
pa sam mijenjala za opanke, oputnjaše. Pa kad je blato, onda se ti oputnjaši iskrive pa
koža dođe gore a oputa dođe dolje, pa sam njih bacila, i napad na Ključ sam ja išla bosa
po pruzi, željezničkoj, gdje je tucani kamen. Kad sam se vratila – noge neupotrebljive.
Nismo ga osvojili, dio Ključa smo zauzeli, ali smo se vratili. Međutim i to se nekako
lako preguralo i to je možda zato što je čovek mlad i što to lakše zarasta i što sam dobila
neku adekvatnu obuću.
E onda sam u 4. bataljonu, kad smo bili, imali smo položaje na Gučo gori. Guča
gora to je bio neki manastir, i odatle smo išli u zasjede. Zasjeda je takva da se očekuje
dolazak neprijateljske kolone, bilo vozila, bilo pješadije, i da se mi pritajimo i čeka64
�mo pogodan momenat pa ih napadnemo. Nama je jedino snabdevanje bilo i hrane i
municije i odjeće od neprijatelja. Niko drugi nam nije mogao nešto omogućiti, nego
sami sebi. I jednu noć, ciča zima i u zasjedi čučimo cjelu noć, ne naiđe niko, povlačimo se i ja ne mogu krenuti. To se smrzlo, kad se počelo zagrijavati to su tako užasni
bolovi. Ja prosto nisam mogla da vjerujem, ne samo meni nego i drugima. Ali se i to
eto preguralo.
Posle sam otišla za referenta saniteta brigade, iste 11. I tu bih htela da ispričam
napad na Travnik. Mi smo iz Kozare došli, Zenica, Travnik, tu smo bili nekih šest
meseci. Borbe su se vodile: Hankupanje, Musovača gdje god je moglo ili su nam
namjetnuli ili smo mi izazivali. Znalo se, naše borbe su bile uglavnom noću, koje mi
organizujemo, a njihove su bile i po danu. I napad na Travnik koji je trajao dva dana.
Drugi dan, pošto sam ja bila referent saniteta brigade, onda smo mi bili malo izolovani, na nekoj čuki. Tu je bila i ambulanta brigade, tu je bio i ljekar brigadni, apotekar.
Tu je bilo i nekoliko bolničarki. I kad se ujutro razdanilo, pošto je dio Travnika bio
oslobođen, siđemo mi da vidimo kako napreduju te borbe, da vidimo je l’ sve u redu.
Ja se više ne sjećam ko je sa mnom bio: bio je zamjenik, valjda je bio neko i od štaba
brigade, neko od tih nosioca ranjenika. I u jednom momentu vidim na cesti, nije ulica
nego cesta, makadam, dva vojnika, dva borca naša bauljaju. I ja potrčim da im pružim
prvu pomoć, i neko me zadrži. Kaže ne, oni su streljani. Ja nisam mogla da shvatim,
kako streljani, pa naši drugovi. Par partizana ima oko njih. Kako streljani!? Kaže
jedan komandant bataljona je naredio kuriru da ih strelja, kurir nije to htijeo i on ih je
streljao. A zašto ih je streljao? Partizani su bili visoko moralni. Kako su bili moralni u
odnosu muško-ženskom, tako su bili moralni u odnosu svojina privatna. Bez obzira
što ništa nismo imali, apsolutno ništa nismo imali. Mi smo ležali u voćnjaku gladni,
mrtvi gladni šljivu jednu da ne uberemo, jabuku jednu da ne uberemo, dok domaćin
ne dođe i ne kaže: „Evo vam“. Ova dva mladića – to je bila neka prčvarnica, ušli su i
uzeli ogledalca, češljiće. I ovaj što je bio mještanin, bio je komandant jedne druge jedinice, on valjda da bi dokazao koliko smo mi principijelni on ih je ubio. Ja sam počela
tako da plačem, tako da ridam. Oni su imali samo devetnaest godina, koliko sam i
ja imala. A leže tu, ja im ne mogu pomoći. Nisu mrtvi, bauljaju. I naiđe komandant,
iz kojeg su bataljona oni, Đuro Milinović, kojeg ja znam iz brigade, sa šmajserom u
ruci, zakrvavljenih očiju i pita: Ko je taj bandit koji je to učinio? Normalno njemu su
prišli da ga smire, pored jednog zla da ne bude još veće zlo. To mi je tako teško palo,
to mi je pored onih mojih fizičkih teškoća, ova psihička, psihičko opterećenje me je
dugo proganjalo. To je nešto što ni posle ne znam koliko vremena nisam mogla da
shvatim, da prihvatim, da neko za tako jednu sitnu stvar uradi. Bez obzira na visinu
morala ili nemorala.
Završetak rata smo vodili u Hrvatskoj. Mi smo išli prema Splitu kada je kapitulirala Italija, mi smo se i tamo našli, pa smo došli i do Vrlike, ne do Splita, ali smo se fino
obukli, najeli. Cijelo vrjeme rata mi smo non-stop hodali gore-dolje. Da je nevjerovatno
gde mi sve nismo bili. E sad kad smo krenuli iz Splita, vratili se iz Dalmacije, pa smo
bili u Podgrmečju. Podgrmeč i Kozara nam je bila baza. A Kozarčani jedno vrijeme
65
�nisu htjeli nigde da maknu sa Kozare. Oni su bili vezani za Kozaru, međutim eto kada
je bio pokret za Travnik to im je bio prvi izlazak sa Kozare. 1945. je to već, idemo mi
za Zagreb, napada se Zagreb. Međutim naša četvrta divizija nije išla prema Zagrebu,
nego je išla direktno na Karlovac. Tu smo imali jako velike gubitke. Borbe su dosta
trajale, dva-tri dana su trajale za Karlovac. Oslobodili smo Karlovac i onda krenemo
za Zagreb. Dođemo do Svete nedelje i onda je Zagreb oslobođen, to je valjda 9. maj ’45.
godine. Ne znam možda je bio 10. Ali 9. vjerovatno jer se taj uzeo za dan oslobođenja.
Onda smo odatle krenuli ka Celju. Zašto, kako, to ja ne bih mogla da vam kažem. To
su neke vojničke strategije. I došli smo do ispred Celja, to se zvao Rajhenburg. Kako
se on danas zove ja ne znam, ja nikada više nisam pitala. Taj Rajhenburg je bio u to
vrijeme a sad je dobio neko drugo ime. Tu je bio štab brigade, ja sam bila sa štabom,
tu se fino odmaralo, više se ne vode borbe, došli smo malo sebi. Bilo je i piva, za one
koji su pili piva. Tu je bila neka pivara. Međutim odjednom, pokret Split – Šibenik –
Zadar. Iskrcavaju se Englezi i da se ne bi oni iskrcali, idemo dole. To je nevjerovatno
koliko mi sa jednog kraja zemlje na drugi kraj idemo, zemlje koja nije bila mala kao
sada. I dođemo mi dole, pješke se to uglavnom ide, možda nešto malo se upotrebio
voz na onoj unskoj pruzi do Knina valjda. I tu se rasporedimo. Moja brigada je bila u
Šibeniku konkretno. Tu sam i prvi put vidjela more. Ja koja sam dijete sa Une, a Una je
brza i duboka i hladna. Kad sam vidjela more, ja nisam smjela da zagazim u njega. Pri
pomisli koliko je široko, koliko je duboko, ali sam lijepe momente doživela u Šibeniku.
Bili smo smješteni u hotelu jednome, i tu smo ostali mjesec i po dana. Odatle smo onda
krenuli u Srbiju, opet pješke. To nam je sad stalno mjesto boravka, u logor. Mi smo tako
ušli u Valjevo, pretpostavljam da su i sve ostale brigade. Mi smo imali jedno dva sata
pripreme, da se pripremimo, da se postrojimo, da sredimo brigadu. Na čelu je bio štab
brigade na konjima, ja sam bila među njima na mom bjelom konju a sve vrijeme rata
sam imala konja i imala sam svoje ćebe za spavanje. I onda smo ušli svečano u Valjevo,
gdje su nas dočekali sa ovacijama, sa pljeskom, sa oduševljenjem. Tu smo raspoređeni u kuće, ja sam bila oficir – dobila sam čin oficira ’43, vodnika, pa onda oficira ’44.
godine, tad su i počeli da se daju činovi. I dobili smo smještaj u namještenim sobama.
Ja sam uglavnom svakodnevno išla na posao u ambulantu, brigadnu ambulantu. Tu
su bili uglavnom lakši ranjenici, rekonvalescenti, bolesnici lakši. U Valjevu sam se i
udala. Tu su mi svadbu napravili i moj muž pošto je otišao u Niš, onda sam i ja za njim
u Niš. Kratko vrijeme smo bili i u Valjevu i u Nišu. Onda je on otišao na dužnost u
Zaječar i ja s njim, 6. maja na Đurđevdan smo došli u Zaječar. I pošto sam ja sina dobila u junu mjesecu, onda sam izišla iz armije. Tako da sam se demobilisala. Meni nije
odgovarao život kakav mi je nametnut u Zaječaru. Imala sam 21 godinu kad sam sina
rodila. Nametnut mi je rad sa omladinom, rad u gradu, non-stop sam bila na terenu. I
ja zatražim da se reaktiviram i vratim se ponovo u armiju. Onda sam počela da radim
u Zaječaru, pa odatle u Kragujevac, pa Mostar, pa iz Mostara u Titograd, pa u Tuzlu.
Pa iz Tuzle u Beograd. Sve to vrijeme ja više nisam bila u sanitetu, bila sam u administraciji: divizije, korpusa, armije, kako je gdje šta bilo. I u Beogradu sam bila u prvoj
armiji, u političkom odeljenju, tu sam radila. Pa pošto sam ja, kao borac ’42. godine, kao
66
�žena, imala sam beneficirani radni staž, svi borci su imali beneficirani staž, a ja sam
sa 22 godine radnog staža mogla da idem u penziju. Imala sam troje djece i meni je i
te kako penzija bila potrebna. I ja odem u personalno, zatražim penziju i penzionišem
se u Beogradu, u činu majora.
O odnosu naše države o NOB-u mislim sve najgore. Za državu NOB ne postoji,
niti postojimo mi, niti postoji vrhovni komandant, niti postoji ono što smo mi stvorili.
To je užas, užas to je poražavajuće, ne za mene, nego za ovu zemlju. A o narodu? Nije
ni narod bolji. Da je narod bolji, onda ne bi se moglo tako ponašati.
67
�SKRAĆENICE
AFŽ – Antifašistički front žena
AVNOJ – Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije
APV – Autonomna Pokrajina Vojvodina
CK – Centralni komitet
CO – Centralni odbor
FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija
GO – Gradski odbor/Glavni odbor
GIO NS APV – Glavni izvršni odbor Narodne skupštine Autonomne Pokrajine
Vojvodine
IO – Izvršni odbor
JNA – Jugoslovenska narodna armija
KPJ – Komunistička partija Jugoslavije
MK – Mesni komitet
MO – Mesni odbor
MDSŽ/MDFŽ/ –Međunarodni demokratski savez žena / Međunarodna demokratska
federacija žena
NOO – Narodnooslobodilački odbor
NOB – Narodnooslobodilačka borba
NOP – Narodnooslobodilački pokret
NOV – Narodnooslobodilačka vojska
OK – Okružni komitet
OMPOK – Omladinski kulturno-privredni pokret
OO – Okružni odbor
ONOO – Okružni narodnooslobodilački odbor
PK KPJ za Vojvodinu – Pokrajinski komitet Komunističke partije Jugoslavije za
Vojvodinu
PO – Pokrajinski odbor
SK – Sreski komitet
SKJ – Savez komunista Jugoslavije
SKS – Savez komunista Srbije
SO – Sreski odbor
SBOTIC – Savez bankovnih, osiguravajućih, trgovačkih i industrijskih činovnika
SSRNJ – Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije
SSSR – Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika
URSSJ – Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije
USAOJ – Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije
68
�KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE /KPJ/
Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) osnovana je 1919. Sekretarijat
žena socijalista (komunista) stvoren je u toku kongresa Socijalističke radničke partije
Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k) za zadatkom da propagira jednakost za muškarce
i žene bez obzira na zanimanje, naciju ili veru, sa posebnim naglaskom na pravo
glasa za muškarce i žene sa navršenih osamnaest godina. Sekretarijat žena socijalista (komunista) nije bila samostalna tvorevina već deo Socijalističke radničke partije
Jugoslavije (komunista). Tokom 1919. formira se mreža komunističkog ženskog pokreta u Vojvodini: Novi Sad, Sombor, Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Subotica, Vršac.
Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k) na Drugom kongresu
u Vukovaru 1920. promenila je ime u Komunistička partija Jugoslavije – KPJ.
U Novom Sadu je 1920. održana Konferencija žena pripadnica ženskog komunističkog pokreta na kojoj je učestvovalo osamdeset žena. U Vojvodini je bilo sekcija žena
komunista u Novom Sadu, Temerinu, Subotici, Petrovgradu (Zrenjanin), Melencima,
Čurugu, Kisaču i dr.
VI Pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu održana je 1940. Tada je posebno
naglašena potreba da se što veći broj žena uključi u rad KPJ. Na Konferenciji su aktivno učestvovale Sonja Marinković, Gordana Ivačković i Judita Alargić. U PK KPJ za
Vojvodinu izabrane su i: Sonja Marinković i Gordana Ivačković, koja je izabrana i za
delegatkinju (kao jedina žena) Pete zemaljske konferencije KPJ.
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ (1940) „žensko pitanje“ postavljeno je kao
posebno pitanje, ali uz već prihvaćenu tezu da se radi o sastavnom delu borbe radničke
klase. Ipak, izdvojeni su i posebni zahtevi koji se tiču žena, a koji su u domenu političkih prava (pravo glasa za žene), radnog prava (za isti rad ista plata za muškarce i žene,
ukidanje noćnog rada za žene, plaćeno porođajno odsustvo), borba protiv prostitucije
i dvojnog morala, zaštita dece, pravnog izjednačavanja bračne i vanbračne dece.
Josip Broz Tito (1892–1980)
Vodeća politička figura socijalističke Jugoslavije. Njegova biografija predstavlja i
najznačajni deo istorije KPJ/SKJ (na čijem je čelu bio od 1937), Narodnooslobodilačke
borbe i izgradnje socijalističke Jugoslavije. Bio je na čelu KPJ/SKJ, predsednik Vlade
FNRJ i Ministar narodne odbrane, Maršal Jugoslavije, vrhovni komandant oružanih
snaga, najpoznatija ličnost pokreta nesvrstanih zemalja.
Tokom Narodnooslobodilačke borbe na oslobođenim terotorijama formirani su
narodnooslobodilački odbori – začeci buduće socijalističke vlasti. Osnivali su se na
osnovu dokumenata koje je 1942. izdao Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske
–„Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilačkih odbora u oslobođenim krajevima“ kao
i na osnovu „Naredbe o izborima narodnooslobodilačkih odbora“ koju je doneo
Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske – Josip Broz Tito. Tu se izričito
naglašava da se u narodnooslobodilačke odbore biraju muškarci i žene ravnopravno.
69
�Tokom II svetskog rata u narodnooslobodilačkim odborima žene su najčešće bile (ili
rukovodile) u zdravstvenim, prosvetnim, ili komisijama za socijalna pitanja, a bilo ih
je i u poljoprivrednim komisijama.
Od velike važnosti bio je rad kulturno-prosvetnih odbora koji su organizovali
predavanja, pozorišne predstave amatera, muzičke priredbe, tečajeve opismenjavanja
(naročito žena). Vrlo popularan vid rada bile su zidne novine, a organizovane su i
proslave povodom 8. marta. Žene su radile i u „partizanskim radionicama“, a obično
su rukovodile – krojačkim.
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je 1942. doneo odluku da se osnuje
Narodnooslobodilački odbor za Vojvodinu i pokrene list Slobodna Vojvodina.
SREZ
Teritorijalna i administrativna jedinica društvenopolitičkog sistema, oblik lokalne samouprave. U Vojvodini je bilo 25 srezova, a van njih su bili gradovi: Novi Sad,
Subotica i Zrenjanin (Statut AP Vojvodine 1953). Srezovi su ukinuti 1960.
SKOJ I USAOJ
SKOJ – Savez komunističke omladine Jugoslavije osnovan je 1919. Radilo se o
organizaciji mladih komunista direktno pod nadzorom i rukovodstvom KPJ. Peta
pokrajinska konfrencija SKOJ-a održana je 1940. Među učesnicima su bile i: Sonja
Marinković, Stanka Munćan, Jelisaveta Petrov-Beba, Lidija Aldan, Olga Radišić, Rosa
Vilić-Nada. Jelisaveta Petrov-Beba izabrana je za članicu Pokrajinskog komiteta SKOJ-a
kao jedina žena.
USAOJ – Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije, formiran tokom
NOB-a, bio je organizacija koja je okupljala omladinu koja je bila protiv fašizma.
Organizacija je 1946. promenila naziv u Narodna omladina Jugoslavije. SKOJ je od
1948. bio najelitniji deo USAOJ-a. U novembru 1944. omladinski pokret je predstavljao
vrlo važnu antifašističku snagu, jer je u Vojvodini bilo10 7.800 članova SKOJ-a i 70.000
članova USAOJ-a, među kojima je bio veliki broj ženske omladine. Okružne konferencije Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Vojvodine /USAOV-a/ za istočni i
zapadni Srem održane su 1944.
27–30. decembra 1944. održan je Prvi kongres Antifašističke omladine Vojvodine
u Novom Sadu.
Narodni front Jugoslavije bio je organizacija čije se članstvo borilo za „puno
ostvarenje prava na rad, pravo na odmor, socijalno i penziono osiguranje, pravo na
lečenje...“ Organizacija je 1945. godine zbrinjavala žrtve rata i zalagala se za potpuno i
ravnopravno učešće žena u svim segmentima života i rada. Narodni front je bio krovna organizacija za druge frontovske organizacije: Savez sindikata, SKOJ, AFŽ... Na IV
kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv
u Socijalistički savez radnog naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladin70
�ska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama predviđeno
je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN.
Narodna skupština FNRJ donela je Zakon o petogodišnjem planu razvoja narodne
privrede Jugoslavije (1947–1951). Petogodišnji plan je bio izrađen po uzoru na sovjetske
petogodišnje planove razvoja. Zadatak Plana je bio da kroz industrijalizaciju zemlje i
centralizovanu akumulaciju socijalistička Jugoslavija postane privredno samostalna
zemlja. Tešište je stavljeno na razvoj teške industrije, a planiran je ubrzan razvoj Bosne
i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
71
�72
�73
�74
�75
�76
�77
�78
�Gordana Stojakovic
Outline for a Portrait: Women’s
Anti-fascist Front of Vojvodina 1942-1953
In this paper I gave basic information about the founding, operation, performance
and closing of the Women’s Anti-Fascist Front (AFŽ) of Vojvodina (1942-1953), an
organization that has been part of AFŽ of Serbia, and AFŽ of Yugoslavia - an umbrella
organization for all other bodies of AFŽ’s. My aim was to list the main tasks of AFŽ,
realization of which gave women a chance to overcome centuries of repression in the
private, domestic circle. In this paper I gave facts about the importance AFŽ - as a
women’s organization has played a key role in long-range project of emancipation of
women in socialist Yugoslavia in the period 1945-1953.
Women’s Antifascist Front of Yugoslavia was a mass, frontal organization established in 1942, during the World War II, which aimed to gather and organize women
to fight against the invading armies and their allies. The tasks have changed over
time, depending on the socio-political and historical conditions in which the organization operated, and needs that life has imposed. During the NOB1, the priority was
the struggle for liberation, that in the aftermath of the war aims of the organization
adapt to new circumstances. Massive influx of women to AFŽ, after the liberation of
Yugoslavia, led to formation of county, municipal, provincial and republican organizations, in addition to the “state” organization (AFŽ of Yugoslavia). The work of AFŽ
in Vojvodina focused on the inclusion of women of all ethnic communities. AFŽ was
a collective member of the People’s Front2, but its numbers, enthusiasm and work
results in the period of reconstruction and rebuilding of the country, constituted it as
the original women’s organization with elements of political organization.
I have split the period of AFŽ into three cycles: 1942-1945, 1946-1949 and 1950-1953.
The first cycle was the time of the creation of the organization, when we find examples
of women taking initiative and worked outside of the ordered directives, during the
NOB. The second cycle was a period of expansion and strengthening of the organization and women’s great engagement in reconstruction and development, but also in the
fields of education, political engagement and activity in the economy. The third cycle
is a period of stagnation and the closing of the organization, where active female roles
1 People’s Liberation Struggle (Narodnooslobodilačka borba) 1941-1945
2 People’s Front was formed in 1945 out of organizations from Unitary People’s Liberation Front, which were formed after
the II Session of AVNOJ. Its objectives were: independence of Democratic Federal Yugoslavia, federal regulation of the new
state, republican state, brotherhood and unison between the nations, equality for all the nations, and a whole set of regulations concerning workers and women political and social rights. See: Petranović, B. (1981) Istorija Jugoslavije 1818-1978, Nolit,
Belgrade, 391.
79
�(economically independent women, politically and socially active) were mentioned in
rhetoric, but the real roles of women were in economics of healthcare and nursing.
AFŽ was a necessary step in the emancipation process of socialist Yugoslavia. The
women had to explore their own possibilities in the areas that they were not allowed
to participate before: independent organization of actions (also political), participation
in the government (ranging from national liberation committees and farmers’ cooperatives to the National Assembly of the FNRJ3), organizing the everyday life (sowing,
harvesting, education, cultural events, helping those in need…). It was a difficult task,
because they were still responsible for their households. To equally participate with
men in political, economic, and cultural life they have had to organize and prepare
for all the above mentioned tasks. Education, or as it is then called “Cultural elevation
of women”, carried out and design by women and for women, who were fully aware
that a wide stratum of women should be educated, so they can exercise all of their
new rights, that they were given in the new, socialist Yugoslavia. Communists came to
power in Yugoslavia in 1945, and they have, since their formation as Socialist Workers
Party (of Communists)4, adopted the principle of equality between men and women.
But women’s rights (which after World War II have been legally regulated) would not
be beneficial to dependent, uneducated and uninformed women.
The experience of women within AFŽ relies and builds upon the experience of
organizing the women workers’ involved in worker’s/communist organizations5 since
1920’s. Equally important was the experience of women’s civil6 and feminist organizations in Vojvodina, which, apart from humanitarian function and education programs
for women, had political demands as well. Many of the subjects that have been brought
up by those civil and feminist organizations where imported and developed in the AFŽ
system, in the form that was dictated by the political moment.
Socialist ideology didn’t view the emancipation of women outside of the labor
system (working class), and because of that, emancipation of women was determined,
primarily, according to the labor laws. Economic independence of women is a major
3 FNRJ - Federal People’s Republic of Yugoslavia, constituted in 1945.
4 Secretary of Women Socialists (Communists) was formed as a part of Socialist Workers Party (of Communists), with a task
to propagate the equality between man and women, regardless of their profession, nation or creed, emphasizing the right to
vote, for both men and women. Neda Božinović remembers that the Secretary of Women Socialists (Communists) “ created a
program to organize women through Socialist Party, but due to developed autonomy and very independent work program
that women had created, there was an agreement that the Secretary should work inside the trade union. That was in…
1920/21…The fact that Secretary was subordinated to the union, and effectively subordinated to the party, actually meant it
was closed. The most active women in the movement joined the opposition, after that agreement… Most of the members of
the KPJ were workers, who didn’t care much about women issues, but also didn’t knew much about them neither. The situation remained until 1933, when Blagoje Parović opened the agenda on women’s equality. He was joined by the women, who
were members of the KPJ at the time…” (Stojaković, G. (ed.) 2002: 49).
5 See: Kecić, Danilo. (1984), Vojvođanke u radničkom i revolucionarno-demokratskom pokretu in: Žene u ratu i revoluciji 19411945, (Proceedings from the meeting held on March 27th and 28th, 1984 in novi Sad), Novi Sad; Kecman, Jovanka. (1978) Žene
Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Belgrade; Kecman, Jovanka.
(1975) Žene u sindikalnim organizacijama i trajkovima u Jugoslaviji 1935-1941 in: Istorija XX veka – Zbornik radova XII, Narodan
Knjiga, Belgrade, 257-321; Stojaković, gordana (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, self-published, Novi Sad. ISBN 978-86909833-0-8; Sklevicky, Lidia. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb.
6 Stojaković, Gordana. (1999), Znamenite žene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad; Božinović, Neda. (1996) Žensko
pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Devedesetčetvrta & Žene u crnom, Beograd; Sklevicky, Lidia. (1996) Dvjesta godina tišine: Pokušaj
tipologije ženskih pokreta u modernom periodu in: Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb, 73-107.
80
�achievement of socialist Yugoslavia. It was not achieved easily – it was the widest
process of rallying of women, in recent history, for the purpose of reconstruction and
development of the country, during which the project of education of women and their
involvement in all aspects of life and labour was supported ideologically, legally and
financially. Ideological plan, dictated by the KPJ7 in the period 1945 – 1953, was spread
by the printed media. The Women’s Anti-fascist Front Press (AFŽ štampa) was the
medium that carried the messages to all the women. During the reporting period in
addition to the press part of the transmission of messages and creation of identity, cultural values and social relations (Isanović, Adla, 2007) are accounted for and “Reading
Classes” and “literacy courses”. These amendments to the printed media were the
usual and required a system that was applied because of the number of illiterates, particularly among women. It is based on the need to overcome the legacy of centuries of
inequality of women and to convey the message to as many women as possible.
That was the time of AFŽ press. Magazine “Vojvođanka u borbi” (Vojvodinian
Woman in Struggle) was printed during the war, in the region of Srem. The magazine
was printed in very difficult conditions, and it was printed with mimeograph in small
circulations. Three magazines were printed in Vojvodina after the war, “Glas žena”,
“Dolgozó Nő” and “Femeia noua”. “Žena danas” (AFŽ of Yugoslavia, Belgrade) was
printed in 30.000 copies, “Zora” (AFŽ of Serbia, Belgrade) had about 50.000, and solely
in Vojvodina the number of copies of three listed magazines was over 100.000, which
wasn’t just an option, but a duty of AFŽ women, under a organization called “Reading
groups”. It is quite a paradox, because, at the time being, 20% of women in Vojvodina
were illiterate (in the year of 1946 there were 69.0008 illiterate women). On the other
hand, political engagement was obvious, because women had a priority in rebuilding
the country., and AFZ press was used to mobilize women and it was considered as
the most inferential medium for transmitting messages to women. AFZ had the role
of educating women in a socialist manner, but also education, economic independence
and legal knowledge were important in the same amount.
Mass incursion of women in the public sphere in the period between 1945 and
1953 could not be done with just forming a women’s organization, even if it was supported ideologically, by personnel and financially. There was a need for socio-historical
conditions to appear, which came during, and soon after the WW2. Enormous human
sacrifices, mass atrocities, death camps, masses of wounded, disabled, parentless children, destroyed villages, cities, hunger, winter... all came as a result of the terror, which
lived on after the guns went silent. To overcome that situation, it was necessary that the
other, female half of the population get involved in all sorts of public activities: political, economical, humanitarian, cultural. Women, because of the consequences of the
WW2, even without an ideological planning, stood in the place of their dead fathers,
husbands, and sons, and made chance for gaining their personal liberties, up until then,
reserved for men only. In that period, AFŽ played a crucial role.
7 Communist Party of Yugoslavia (Komunistička Partija Jugoslavije)
8 400.000 women lived in Vojvodina in 1948 (Zaga Krdžalić, Slobodna Vojvodina, March 7th, 1948:1)
81
�Goal, method and theory
The main goal of this paper is to make sure everyone understands that there is
no “conquered final positions” in the struggle against oppression of women. To keep
the rights someone gained, the experience of everyone involved must be kept alive.
One of those experiences is the experience of women of AFŽ. My goal is to give basic
references about transformation of position of women in Vojvodina in the period
1942-53 from a gender perspective and feminist theory. Historical context of AFZ was
observed in the manner of Lidija Sklevicky in her historical discipline research.
The aim was to reconstruct not only the key events in the organization, plans for
the emancipation of women through the supported women’s roles (women as worker,
cooperative farmer, udarnik, brigadier, politically active and economically independent
women), but also to name leaders and some members of the organization, based on the
research I did on AFŽ of Vojvodina (Stojaković, 2007). In the aforementioned article I
tried to listen to the arguments of women, so I used not only the works of other authors9
(who didn’t exclusively wrote about AFŽ, but wrote about NOB, NOR and People’s
Front) but also archived10 AFŽ Press, and also unused testimonies about AFŽ and the
main directions of emancipating women in to the public sphere. I analyzed the texts of
AFŽ women leaders, the Communist: Mitra Mitrović, Srbislava Kovačević, Ruža Tadić,
Zora Krdžalić, Vida Tomšić and others, but also some activists from AFŽ, who were
reporting about the daily lives of women in socialist Yugoslavia. I have used the methods of discourse analysis to analyze text (Vasić, 1995; Savić, 1993) which allow showing
gender differences in relation to the context (political-economic and cultural). I also
used the methods used in the presentation of women in the media (Moranjak, 2007) and
the methods to explain the ideologization of the gender roles (Kingsley Kent, 1987).
Sequence of ideas, events and strategies of social change that are chronologically
listed in the paper, which are aimed at redefining women’s roles in society and follow the words which signified a new (better) role of women. Emancipation is a term
used in the countries with socialist socio-economic and political system and it usually
described the legal equality of men and women. The feminist theory and practice
today uses the term: women’s liberation and it defines the liberation of women from
the men dominance in every aspect of life and work.
Feminist ideology is a set of ideas about the relations of social domination
(Mršević, 1999:55). Feminist theory deconstructs various aspects of patriarchal models
9 The most important are: Vojvodina u borbi (1963), The League of Societies of People’s Liberation Struggle Combatants of
SR of Serbia, Presidency of AP Vojvodina, Novi Sad; Žene Srbije u NOB (1975) Nolit, Belgrade; Kecić, Danilo (ed.) (1984) Žene
Vojvodine u ratu I revoluciji 1941-1945-radovi sa savetovanja održanog 27 I 28. Marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Popov
Jelena (1986), Narodni front u Vojvodini 1944-1953 , Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju -Monografije knjiga 27,
Novi Sad; Lidia Skelevicky wrote about AFŽ of Croatia. See: Skelevicky, Lidia (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga,
Zagreb.
10 Memorandums, resolutions, reports from meetings, conferences and congresses of PO AFŽ of Vojvodina, GO AFŽ of Serbia
and CO AFŽ of Yugoslavia. Memorandums of PO AFŽ of Vojvodina are kept in the Archive of Vojvodina F.338, Book of Memorandums No.1 (manuscripts). Reports of work of AFŽ in Vojvodina are in the Museum of Vojvodina. See: Stojaković, 2007, CD.
Reports, resolutions from the meetings and congresses of the GO AFŽ of Serbia and CO AFŽ of Yugoslavia, are published in
the papers: Žena danas (AFŽ of Yugoslavia), Zora (AFŽ of Serbia) and Glas žena (PO AFŽ of Vojvodina).
82
�of women’s subordination. Socialist and Marxist feminists argue that there is a clear
and unavoidable link between class relations and relations between the genders. For
the theorists of radical feminism, patriarchy exists regardless of socio-economic system, and therefore they rely on research related to the formation of gender identity
(Mršević, 1999:103). All feminist theories share a common goal: to liberate women in
all spheres of life and work. Because of that, feminist theory and practice are reviewing all structures of authority and power, ideology, culture, economy...
Transition of women from private to public sphere, outside the family circle,
which has traditionally belonged to women’s sphere, and its economic independence
that took place during the socialist transformation of Yugoslav society, were not the
final solution for the complete transformation of women in society. The problem
remained in the domain of the private and family “where the patriarchal order lives
on in the minds and hearts of men” (Papić, 1989:37). The family in socialism, as well as
in civil capitalist society, was a place of reproduction of hierarchical relations because
“genders keep their ‘embodied’ naturalness” (Papić, 1989: 39). In practice, socialism
has solved the problem of gender inequality through a solution of class issues by the
formula: the socialist transformation of society + woman = independent economic
emancipation of women (Stojaković, 2007). Socialist transformation of society did not
include all of the patriarchal relations and this has resulted in very substantial, but still
only a partial transformation of women’s place in society.
The hardest part of the process of emancipation was a process of transformation
of ideas men and women had. Ida Szabo11 says in her speech12, marking the 8th of
March (Novi Sad, 1960), that during the socialist transformation of society, “there is
(was) the process of transforming the old ideas into new ideas, the process of adopting
new views regarding the status of women in family and society.” In this process, dictated by the KPJ, the main course of action (1942 - 1953) are implemented, and partly
invented, by the organizations of AFŽ-in Vojvodina.
AFŽ of Vojvodina 1942-1945
Historiography recognizes the fact that Antifascist Front of Women was founded
in December of 1942, in Bosanski Petrovac, although there were organized women in
the anti-fascist struggle prior to that date, with same tasks and same way of operat11 Ida Szabo has a Commemorative Medal of the Partisans 1941. After the Liberation she conducted important political
responsibilities in Party, Union and State organizations, first in Slovenia, and then in Vojvodina, Serbia and Yugoslavia. She was
a member of Republic and Federal Assembly, member of the AP Vojvodina Assembly, where she was vice-president in the
period 1963-1967. She was elected president of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina (1946). She had other responsibilities in the League of Societies of People’s Liberation Struggle Combatants, Socialist League of Working People of Yugoslavia.
She was a member of the Presidency of SFRJ, Presidency of Serbia, Federal Counsel. She was decorated on several occasions:
Order of Bravery, Order of the Hero of the Socialist Labor, Order of Merits for the People with Golden Star, Order of Brotherhood and Unity with Golden Wreath and other domestic and foreign decorations. For the testimony of Ida Szabo about NOR
and AFŽ of Vojvodina see: Stojaković, G. (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, authors edition, Novi Sad.
12 The Speech was released in: Stojaković, G. (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, author’s edition, Novi Sad.
83
�ing. Ideological work of the organization was complementary with basic principle
of KPJ that women have to be equal with men in every aspect of society. During the
NOB13 it was understood that fighting fascism also implied fighting for woman’s
rights in future socialist society. Josip Broz Tito clearly stated it for antifascist, both
men and women:
“…Women of Yugoslavia, who sacrificed themselves without hesitation in this
struggle, who persistently stood on the frontlines of People’s Liberation Struggle,
here and today have the right, once for all times, confirm one fact: this struggle has to
benefit women of all of Yugoslavia’s nations, and that no one will ever be able to take
away those hard earned rights away from them!...” (Tito, 1945:13)
The heart of antifascist struggle in Vojvodina was in Srem. Srbislava Kovačević
Marija14 writes about those days, saying that KPJ organized work with women and
formed first women groups in villages in Srem, in order to help the partisan units and
illegals (Kovačević, 1984:93-127; Kovačević, 1943 Izveštaj).
District Committee of KPJ for Srem sent a document to all of the Party organizations, titled “Instructions for Organization of Women in People’s Liberation Struggle
– Create Women’s Anti-Fascist Organizations everywhere” in Jun 1942 (Kovačević,
1984:95). The instruction was a direct consequence of J. B. Tito’s directive, which states
the importance of women’s participation in NOB and the creation of stand-alone
women’s anti-fascist organization. That league should consist of “all those women
and girls that are against the fascist occupier and their servants – ustašas and fifth
column.”, and also “women from all social layers: working women, peasant women,
intellectual women and city women”, but it was also important that members are
“Serbian women, Slovak women, honest and anti-fascist Croatian women, German
women and others.” (Kovačević, 1984:96)
The creation of the Initiative Boards of the anti-fascist women was a responsibility
of the County Committees of KPJ, and the women members were the most responsible
for that task. It wasn’t a simple process of organizing one single organization, but a
difficult and long trial of “fighting the prejudice that the women are less worthy”, both
with men and women. Srbislava Kovačević testifies that the women were more eager
to accept the changes concerning their own status then their husbands were, even if
they were members of the KPJ (Kovačević, 1984:97).
A network of AFŽ organizations was formed in Srem by 1943, because by that
time there was “9 County boards with 16.843 members” (Sabo, 1984:28). District
13 People’s Liberation Struggle
14 Srbislava Kovačević Marija joined the advanced student movement, as a student in Belgrade in 1935. She was a member
of Youth Section of Women’s Movement. She became a member of the KPJ in 1940. She Joined the People’s Liberation Struggle as soon as the uprising began. Following year she moved to her home region of Srem, where she took part in organizing
of Women’s Anti-fascist Front. She was a secretary of the District board of AFŽ in Srem, and a secretary of Regional board of
AFŽ in Vojvodina, since 1943. The same year she became head editor for the magazine “Vojvodinian Women in Struggle”.
She was elected for the Central board of AFŽ of Yugoslavia In October 1943, as a representative of PO AFŽ of Vojvodina. She
became a member of the District Committee of KPJ in East Srem in 1944. She has a Commemorative Medal of the Partisans.
After the Liberation, she was elected for the secretary of the Regional Committee of AFŽ of Vojvodina, but also for the organizational secretary of the District Committee of KPJ for Novi Sad county and a member of the Regional Committee of KPJ for
Vojvodina
84
�conference of the Women’s Anti-fascist Front in Srem was held on May 31, 1943 in
Miškovci. The first president of the District Board AFŽ of Srem was Mileva SavićOlga, who was killed soon after her appointment. Mira Milošević15 replaced her.
The Initiative Board of AFŽ of Vojvodina was formed in the late 1943. Mira
Milošević was elected for the president, and Srbislava Kovačević Marija was elected
secretary.
District conference of AFŽ in West Srem was held in Morović on September 25th
1944, and there were 250 women delegates: “212 Serbian women, 18 Croatian women,
15 Rusynian women, 2 Slovakian women and 3 Slovenian women”. It was concluded
that active members of AFŽ in the district consist of “8.000 women…36 in People’s
Liberation Boards, 12 in agricultural commissions, 25 in cultural-educational boards,
250 comradettes in People’s Liberation Army, and there is 50 permanent couriers”
(Kovačevć: 1984:117).
Local and District Boards in Bačka and Banat were more intensively formed from
the autumn of 1944, on the liberated territories. District conference AFŽ for North
Banat was held in Petrovgrad16 on October 21st, 1944. Emilija Kolarov17 was elected for
the president. District Conference for the South Banat was held in December. Zuza
Huravik18 was elected for the president, and Kornelija Ankucić19 was the secretary.
Local Boards conducted their work through following activities: regular weekly
meetings, gathering food, footwear, clothes and other materials for the partisans and
illegals, nursing the wounded, and in the villages: cultivation of the fields, lookouts.
“Political work” was also important, and that implied “reading of the propaganda
material, discussing the current front situation etc.”(Kovačević, 1984:102). Local
and county boards of AFŽ were connected with other organizations in the People’s
Liberation system: League of Communist Youth (SKOJ), People’s Liberation Boards
15 Mira Milošević was a housewife in village Šuljam in Srem, until the beginning of the war. When the Uprising began, she
immediately joined the People’s Liberation Struggle by gathering food, footwear and clothes for the partisans. She soon
joined the Podunavska unit. She was especially involved in organizing the AFŽ in Srem. She was elected for the president of
the Irig county AFŽ in 1943, and in the same year she was elected for the president of the District Board of AFŽ for Srem. She
was one of the elected candidates from Vojvodina for the Second Session of AVNOJ in 1943, but the Sixth Enemy Offensive
prevented a number of delegates from Vojvodina, including her, from going to Jajce. She was elected for the president of the
Initiative Board of AFŽ of Vojvodina, and after the Liberation she became the first president of the Regional Board of AFŽ of
Vojvodina. She bears the Commemorative Medal of the Partisans 1941. After the Liberation she was elected for the member
of the Federal Assembly.
16 Zrenjanin
17 Emilija Kolarov was one of the organizers of the Women’s Movement in Petrovgrad during 1939. She was a “kinderer”
– a teacher in the kindergarten, and she was also a member of the “Kolo srpskih sestara”. She joined the People’s Liberation
Movement as soon as the Uprising began. She was elected president of the District Board of AFŽ for the Petrovgrad County,
in liberated Petrovgrad (Zrenjanin) in 1944. She especially stood out during the actions of supplying the army hospitals and
founding the shelters for children…
18 Zuzana Huravik was born in Kovačica in 1904. She joined the advanced movement in 1939. She actively organized illegal
actions and resistance to the occupying forces in Kovačica and South Banat under very difficult conditions. She became a
member of the KPJ in 1944. After the Liberation she was a member of the Local People’s Liberation Board, and was elected
president of the District Board of AFŽ in South Banat. As udarnik in worker’s and youth brigades she actively participated in
the rebuilding and development of the country. Zuzana Hurvak was decorated with the Order of Merits for the People with
Silver Star in 1971, for her many years of social and political work.
19 KornelijaAnkucić joined the advanced movement in Vršac, where she was admitted to SKOJ in 1939. Next year she was
admitted in to the KPJ. She was arrested in 1941 and imprisoned in the Banjica camp, and later moved to camp in Smederevska Palanka, where she was until the Liberation. After the Liberation she had responsible duties as a member of the County
Committee KPJ for South Banat. She was elected for the leadership of District Board AFŽ (secretary). She has the Commemorative Medal of the Partisans 1941.
85
�(NOO). At least one member of the local AFŽ boards was member of SKOJ, and there
was always at least one woman in the local People’s Liberation Boards. Women organized and kept life and works going in villages in Fruška Gora, because the men joined
the partisans, were in camps, or were killed. “Women in those villages held all of the
People’s Liberation organizations.” (Kovačević, 1984:102).
Organizational structure of AFŽ was formed on the principals of territory: groups
in the villages, local boards in villages and cities, sub-boards were formed in some
parts of the cities, county boards in counties, district boards for several counties and
Regional Board for Vojvodina.
The most active women were elected for the county boards, and the best from
the county boards were delegated into the district boards. A women member of local
committee of KPJ would have the task to form a local board, where there wasn’t one.
In the places where boards were formed “a comradette who was appointed by the KPJ
to manage AFŽ, should have a presidential or secretary position in the local board.
The Party line is not conducted by orders, but rather by making right suggestions,
advices.” (Golubović and Kuzmanov, 1984:348)
Political courses for AFŽ activists were held during 1943, wherever the situation
would allow it, in order to educate the future leaders of the organization. Killings20 of
many women communists, who had the experience in organizing, made it clear that
additional efforts are to be made in order to politically educate AFŽ activists. The
courses where covering issues: developing the society, women through history, peasant question, national question, fascism, ongoing war against fascism and the role of
the USSR in it, People’s Liberation struggle of the Yugoslavian people, organizational
structure of the AFŽ21. Vanda Novosel22 discuses which comradettes should be chosen
to take the course: …”Comradettes that are attending the courses should be the ones
who have the closest relations with the women masses. They should be recruited from
the core of our organization, which is made out of our most active members. Militancy
and loyalty are the main preconditions, and the knowledge can be minimal…”
(Vanada Novosel, Naši kursevi in: Žena danas, No.22, November 1943:18).
Srbislava Kovačević Marija handed in the report about the work of AFŽ organizations in Vojvodina23to the Regional Committee of KPJ Vojvodina, on November 25th
1943, in the name of the Initiative Board of AFŽ for Vojvodina. She notes that “the
development of the AFŽ organizations” must be connected with “the development
of the People’s Liberation Struggle”. Srbislava Kovačević testifies that the first organizations “were walking an unknown road”, for there was no earlier experience, nor
connections with other regions of Yugoslavia, so that experiences could be exchanged.
20 There is no single paper that is considering the fact that many girls and women students and graduated students were
killed in the first few years of the war, and the consequences that it had on the emancipation of women. The work of Neda
Boažnović is a pioneering work: Božinović, N. (1988) Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u
narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji in: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Centar za Marksizam Univerziteta u Beogradu, Belgrade, 173-176.
21 Control questions at the final conference of the AFŽ course, Museum of Vojvodina No. 18655.
22 Vanda Novosel is one of the most significant leaders of AFŽ of Yugoslavia.
23 Report about the wok of AFŽ organizations in Vojvodina, Museum of Vojvodina No. 668.
86
�Only KPJ offered some assistance in organizing of the women, and Srbislava Kovačević
writes in her report that there were “comrades from the Party who were real activist”
of the AFŽ. Srbislava Kovačević notes some of the serious problems in the work of the
AFŽ: inadequate number of literate women, inadequate number of activists for the
cultural-educational and political work with women, inadequate number of women of
other nationalities besides Serbian, lack of propaganda material – most notably a special
magazine for women, better organized collection of food and other materials for the
combatants, with campaigns and competitions and “wrong relationship” towards the
People’s Liberation Boards, because “the woman in the NOO was considered just as a
delegate of her own organization, who’s task was just to report of her organization”.
Mass organizing of the women and creating a network of AFŽ organizations,
mostly in the villages, was a process that moved along “the unknown roads”. On
one hand, women often represented a decisive force of the NOB, as partisans, nurses,
couriers, illegals, they were in command on the liberated territories (on those territories where men were either in the camps, joined the partisans, or were killed) and
they supplied the combatants, and on the other hand when they would leave the
house, in those more peaceful days of the war, their absence was not approved by
their comrades and their communities. As soon as 1944 there was a question “should
the Women’s Anti-fascist Front still exist?” (Mitra Mitrović, O Antifašistikom frontu
žena in Žena danas, issue 33, September 1944:6-8). It wasn’t just a question of women’s
entrance into the public sphere, but also a question of the measure of their influence,
or more specifically, the question of control over their actions. Mitra Mitrović24 writes
in the aforementioned article25: “Who would like to record the exact date when women
of Yugoslavia got equal political and citizen rights, they can write down: November
29th 1943, the day when AVNOJ declared its Resolutions…and so the agenda of
equal rights, for the women of Yugoslavia, was resolved once and for all. Women in
Yugoslavia gained the right “to equally participate in the life of their people…even
before any laws have been written down…that right became everyday practice”… A
dilemma emerged at that time, should an organization of women like AFŽ still continue to exist under those conditions. Mitra Mitrović says “yes” and argues that AFŽ
isn’t an organization that deals with “exclusively women issues, but (it is) a movement
that rallied all of the women from the people in struggle against the occupying forces.”
There were still a lot of problems in front of the people, concerning the creation of the
new system, new state, which had to be solved, and the women’s involvement was
necessary in those fields. Mitra Mitrović writes that the women, thanks to the AFŽ,
were more easily and more efficiently involved in public and political life, because the
24 Mitra Mitrović is one of our most famous revolutionaries and communists. Her work is one of the most important within
the feminist agenda. She became a member of the KPJ in 1933. She was one of the founders of the Youth Section of the
Women’s Movement and editor of the magazine Žena danas (1936-1940). She was one of the most important organizers of
the founding of the AFŽ, and one of the most influential leaders of the organization. She was also a minister – president of the
Council for Education, Science and Culture in the Government of the People’s Republic of Serbia. Her life and work, and also
the importance of her work and her theoretical positions have not been examined in literature as a whole, as of today.
25 Žena danas, Belgrade, issue 33, September 1944:6-8
87
�women “still gather around their, so to say, ‘women’s’ movement…” Women also had
a specific bond with their organization, which now became “a roof over their heads”.
In those conditions, but also because of the merits of AFŽ during the NOB, and which
were not questioned, it was Mitra Mitrović’s opinion that the exiatance of the AFŽ can
not be questioned. There was a need to change the way AFŽ functioned and to set new
tasks for the organization.
What was questioned in the work of the AFŽ? In the war times women had, with
great sacrifice and through the examples of great bravery, preserved life on the occupied
and liberated territories. They became aware of their own strength and abilities. The way
of life often imposed solutions to problems that were not specified by the KPJ directives.
Taking over the initiative, which seems to happen often, especially in the lower boards
of AFŽ, was interpreted as “old and feminist”, derived “from lack of skill or narrowmindedness” and AFŽ “was becoming increasingly women’s and rigid organization”26
Jovan Veselinov-Žarko, a secretary of the Regional Committee KPJ for Vojvodina
sent a letter to the Regional Board of AFŽ of Vojvodina in 1944, in which he announces
a circular letter to all of the Party organizations, which will carry a message that there
is a “dangerous tendency of ‘independency’ of AFŽ, separation of AFŽ to some completely autonomous organization” (Kovačević, 1984:120). In the letter that was sent
to Vojvodinian Party organizations, it was also written: “…Lower boards…are often
developed to a narrow women’s field organization, which is considered (in many
towns) more obliged to the higher boards of AFŽ, than it is to local bodies and local
needs and tasks of the People’s Liberation Struggle…” (Kovačević, 1984:120). In order
to avoid those independency tendencies, women members of the leadership of district
and county organizations of AFŽ were immediately included in the work local and
county Party organizations, and the rest of the AFŽ members were included in the
work of People’s Liberation Boards and involved in People’s Liberation Movement.
KPJ gained the control by emerging AFŽ in the People’s Front (NF), explaining
that the women will “find there even wider, common and spatial roof over their heads”
(Mitra Mitorivć, O Antifašističkom frontu žena 1944:6-8). Mitra Mirović had the opinion
that it is natural for the boards of the People’s Front to be responsible for the needs
of the army (food, accommodation, hospitals) sowing, harvest, schools…and that the
women members of AFŽ are now obliged to take over the responsibility for the work
of those new governing bodies. One can not make a joke saying “if the women don’t
organize it, it’s not going well.” (Ibid, 7), but rather, women have a responsibility to
help this new government, but “under the new roof”. AFŽ conferences should still be
regularly organized, and discuss about problems and needs of cities and villages, but
in the scope of the People’s Front program.
Regional Conference of AFŽ of Vojvodina was held in Novi Sad on 1st, 2nd and
rd
3 of January 1945. Mira Milošević was elected president of the Regional Board, and
Srbislava Kovačević-Marija was elected secretary. The Board consisted of some thirty
26 Ibid, 7
88
�members from all parts of Vojvodina. Regional Conference gave nothing new in the
aspects of form and content in organization’s work. AFŽ was supposed to find its
place in the framework that was given to all of the Front’s organizations, in liberated
Vojvodina (and the rest of the Yugoslavia). AFŽ of Yugoslavia was decorated with the
Order of People’s Liberation, on the first post-war conference of women antifascist
from Serbia, on January 29th 1945.
The First Congress of AFŽ of Yugoslavia, in the liberated country, was held in
Belgrade on Jun 16th to 18th 1945, and it called out to all the women in Yugoslavia to join
their forces in rebuilding and development of the country, and to actively engage in all
forms of political, economic and social life of the new state. Vida Tomšič27 presented
an overview of the most important tasks of AFŽ in a report named “Social Welfare
as One of the Most Important Tasks of the Women’s Anti-fascist Front in Rebuilding
of the Country”. She presented a data that, according to incomplete data, in 1945
Yugoslavia had some “534.000 children, who were parentless, without provision, or
have been scared by the war in some other way… And the total of socially endangered
youth and children in Yugoslavia amounts to 1.200.000.” (Tomšič, Naši zadaci, 1945:4)
Huge responsibility for this task falls on the backs of the base organizations of AFŽ
in each village, district and county organizations, because they are a direct link “with
the masses, but also a guarantee that none of those in need will remain neglected or
uncared for...” (Ibid, 14-15)
For the first time in 1945 women could vote, and be elected for the governing
bodies. Therefore they presented an important target group, and AFŽ had a very
important role in the electoral campaign. One of the indicators is the list of candidates of the People’s Front of Yugoslavia for the Federal, Constituent and People’s
Assembly, where women appeared for the first time28. Understanding the importance
of the elections and the participation of the women in the elections, Central Board AFŽ
of Yugoslavia printed a special brochure, entitled: Women’s Right to Vote, Evidence and
Weapon of Democracy29, written by Mitra Mitrović, one of the leaders of AFŽ. She wrote
about women’s right to vote:
…In the same manner the Law Concerning Women’s Right to Vote arrived much later,
after we already exercised that right on our liberated territories since 1941… This equality of
women is, at the same time, well earned right for women who showed such strong national
consciousness, such bravery, such love for the homeland, such resilience in occupied cities and
villages, in the army, in war, and in the post-war rebuilding of the country. That equality is
now written in the laws that Temporary People’s Assembly passed, on the 3rd Session. Equality
is guarantied by the People’s Front program…A characteristic of today’s opposition, reaction
27 Vida Tomšič was a Slovenian communist, one of the organizers of the Uprising in Slovenia, a partisan and People’s Hero.
After the Liberation she performed responsible political tasks, some of which were: president of the People’s Assembly of Republic of Slovenia, president of the Citizens Council of Federal Assembly of Yugoslavia. She was the head of AFŽ of Yugoslavia
since 1948. Her positions on women’s question in socialist society belong to our most important feminist heritage.
28 For information about women in the government bodies see the results of the research conducted by Stojaković Gordana
(2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, author’s edition, Novi Sad.
29 Mitrović, Mitra (1945), Pravo glasa žena, oruđe I dokaz demokratije, Central Board AFŽ of Yugoslavia, Belgrade.
89
�is that it no longer participates in the victories nor in troubles of the people, but its only wish
is to demoralize the people. Opposition is exalted when woman waits for hours in the queue on
the market – they are happy that speculators still exist… What is the duty of the women on
these elections? Our first task is that all of us go to the polling places. There shouldn’t be any
women that didn’t vote on these elections.
About the New Position of the Women in Socialist Yugoslavia 1945-1953
The Constitution of the Federative People’s Republic of Yugoslavia was adopted
on January 31st 1946. It defined the new state as “a union, a people’s republic, a congregation of the equal nations, where people hold sovereignty.” (Petranović, 1981:394).
The Constitution’s (Article 24) guarantied the equality of women: Women are equal to
men in all aspects of state, economic and socially-political life. For equal work women receive
equal pay as men, and are specially protected in the working relation. The State particularly
protects the interests of mother and her child, by founding maternity hospitals, children’s homes
and kindergartens and by mother’s right to paid maternity leave before and after the birth.
Women earned their political rights, which means that all eligible women (18 and
older) have full electoral rights (to choose and to be chosen to any body of the People’s
Government) and that all of the public functions are available to them, the same way
they are available to men.
Laws concerning the fields of personal and family law were also in accordance
with the Constitution. According to the Law Concerning Marriage, she could “keep
her maiden name, that a husband can add her name to his, women was entitled to
the part of the property that she brought with herself in to the marriage and she was
equally managing the property that she acquired with her husband, in marriage…
Woman could be a guardian and exercise all other parental rights…Daughters are
equal to sons in all aspects of inheritance…and wife is equal successor with the children, brothers and sisters of the deceased husband…” (Božinović, 1953: 10-12). The
Law Concerning Social Security of Workers and Officials and Their Families (1950)
determined special conditions for old age pension for working women, but also the
right to a family pension for women, after the death of husband.
Work legislation confirmed the equality of women and men, with the addition
that pregnant and nursing women had a special legal protection in the work relation.
A three month maternity leave was guarantied (six weeks before, and six weeks after
the birth), but there was a legal obligation to start the leave at least 21 day before the
birth. A nursing woman could take a regular leave, after her maternity leave. Woman
received her full salary, with all the bonuses (if she had any before she gave birth),
during the maternity leave, given that she had adequate work years before the maternity leave30. New work legislation offered other benefactions to pregnant and nursing
30 Six months of continual work in one year, or a total of 14 months of work in period of two years (Stojaković, 2007, CD)
90
�women, which included full salary, transfer to a better work place (under certain circumstances), prohibition of nocturnal work, or overtime, four hour work time, a right
to a fifteen day leave for nursing a sick member of family (usually children). The law
also protected pregnant and nursing women in case they committed a criminal act.
Special laws and regulations were protecting the status of mother and child.
Regulation Concerning Material Aid for the Children of Workers and Appointees,
Regulation Concerning Pregnant Women and Nursing Mothers in a Work Relation,
Regulation Concerning the Foundation of Nurseries and Kindergartens were passed
during 1948 and 1949.
Women participated actively in the political life of the new state. 88% of the
Yugoslav women voted on the first post-war elections, and 22 women were chosen
for the People’s Assembly (Stojaković, 2007). 95,6% of the women in Vojvodina
voted on the elections for the members of local, county and regional People’s Boards
in 1949 (Stojaković, 2007). At the same time there were few women in People’s
Boards, which came as a consequence of prejudice towards women, but also as a
consequence of women’s lack of will to participate more actively in political activities. With the introduction of self-management (1950) and profitable production,
the state subventions for children’s institutions and institutions for social standard
were cut, which led to the closing of some of these institutions. A certain number
of employed women lost the possibility to secure their children cheaply and safely.
Introduction of relatively high child bonus31 in 1951 had the effect that many of the
employed women left their jobs.
Socio-economic status of women in socialist Yugoslavia was completely
changed compared to the status in Kingdom of Yugoslavia. Women began qualifying for new professions and for the first time they have entered many industrial
branches. The status of women in villages was improved thanks to the development
of agricultural cooperatives.
Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1946-1949
During the 1946-1949 period members of AFŽ of Vojvodina were working in
factories, fields, construction sites, sowing and harvesting. They also participated in
work actions, and were involved in the mandatory purchase of the grain. They were
helping with the institutions for children, poor children; they were patronages of the
social institutions, running newly formed maternity hospitals in Vojvodina. Economic
activities became important, along with the social activities. Mass work actions are
introduced, and in order to coordinate the actions of AFŽ, work is divided between
31 Everyone who was entitled to receive this bonus, received 3000 dinars, in cash or coupons, per child, and so the families
“with more children are in a serious advantage”… but the families with one or two children could partially compensate eventual lose with this children’s bonus, if one of the parents was without a job “…Funds for the children bonuses are coming from
the state’s budget, social contributions…so there is no fear that the managers of some companies will employ only workers
with no children, in order to avoid paying this bonus…” Slobodna Vojvodina issue 26, November 1951. pg. 2.
91
�sections32: economic, cultural-educational, organizational, social – section “Mother
and Child”, propaganda and ideological-political.
Constant competitions in all the fields of action of AFŽ were established. Competitions
were organized between local, county, district boards, but also in the villages or towns,
between the regions or streets. Especially important were the competitions on the 1st of
May, November 29th, or 8th of March. Areas33 in AFŽ’s jurisdiction were:
1. Cultural-educational work:
- courses for illiterate
- reading groups
- founding of libraries
- organizing cultural events
- developing correspondence for the women’s magazines, “Slobodna Vovjvodina”…
2. Healthcare:
- creating the crews for disease control
- creating the crews for lectures about hygiene, women’s and children’s health
3. Social issues:
- forming kindergartens (seasonal and permanent)
- forming maternity hospitals
- forming counseling offices for women and children, and special waiting rooms in
health centers
4. Economic tasks:
- volunteering for the reconstruction and development of the country
- sowing, harvesting and arranging the gardens for children’s homes and boarding
schools
- helping the colonists
- helping the poor families, which had lost their workforce during NOB, to cultivate
fields
- competition in maintenance of stables
- indexing the corn
- fighting the black market and struggle against saboteurs
- tax payment
5. Political tasks:
- explaining the purpose and benefits of each action, during its preparation
32 Record from the meeting of Executive Board of the Regional Board AFŽ, held in Novi Sad on Jun 6th 1946. Archive of Vojvodina, F.338 book 1. manuscript.
33 A list of tasks and assignments of AFŽ members was taken from the Record of the Plenary Meeting of PO AFŽ, held in Novi
Sad on March 14th 1946. Archive of Vojvodina F.338, book No. 1 (manuscript).
92
�6. Organizational tasks:
- gather as many women as possible in to the organization
- improve the cooperation between the members of minorities
- create an efficient communication between the boards
- create an efficient cooperation with boards of the People’s Front.
AFŽ of Vojvodina had 337.586 members in 1947, most of them Serbian women,
and least of al Romanian women (Popov, 1986:203). There were local boards in every
village and every city. Most of the members of AFŽ of Vojvodina were “clerks, peasants and housewives. There were a few working women, for they were gathering in
the unions” (Popov, 1986:203). The organization’s biggest success was in the rebuilding of the country, with “973.736 work-hours, which saved some 12 million dinars for
the state” in 1947 (Popov, 1986:208). The biggest problems were in the fields of political and ideological education of the women. Because of that, 22.600 AFŽ conferences
were held, during the 1947 (Stojaković, 2007).
Ruža Tadić34, president of the Regional Board AFŽ of Vojvodina, presented
data about the work of the regional organization, during the 2nd Congress of AFŽ of
Serbia (1948). She recorded the results of the campaign for 1948 elections. Elections
for county and local boards of People’s Front, held in February 1948, were marked by
huge response from the women voters. 94,99% of the voters voted for People’s Front
list, and more than 90% of the women voters, and 97% voted for the boards of People’s
Front, where 94% of the women voters voted” (2nd Congress of Women from Serbia,
1948:76). Positive attitude of the women voters, during the elections for People’s Front
bodies, was not shown in their membership, because of “500.492 women in Vojvodina,
132.505 were not members of the People’s Front” (Ibid, 77). Ruža Tadić pointed that
the main reason for this was insufficient work of the AFŽ organizations, especially in
multinational environments. Situation improved a bit later, because “18.396 women
signed in the People’s Front, mostly minorities” until the beginning of the 2nd Congress
of AFŽ of Serbia (Ibid, 77).
Women in villages deserved special attention, because of the role they played
in the development of agriculture and forming of cooperatives. Major task in 1948
was the inclusion of women in cooperatives. “In 26 counties in Vojvodina, 66.608
women joined agricultural cooperatives, while 18.362 women joined peasant’s working cooperatives” (Slobodna Vojvodina, January 5th, 1950:1). Seasonal kindergartens
were established within the cooperatives, so the women could be more active working “in agriculture, but also in culture.” It was determined by the Five Year Plan to
“include 400.000 new skilled workers in economy”, and with the help of AFŽ, there
were “2.704 women included in the economy” in 1948 (2nd Congress of Women from
34 Ruža Tadić was a teacher. She joined the People’s Liberation Movement when the Uprising started. She became a member of the KPJ in 1943. After the war she was elected president of AFŽ of Vojvodina. She conducted many important political
functions. She was a member of the People’s Assembly in Vojvodina, Serbia and Yugoslavia, a member of the Council of Vojvodina. After the closing of AFŽ she was president of the Initiative Board for Forming of Federal Women’s Societies, the offspring
of AFŽ, and a representative of the Red Cross of SFRJ.
93
�Serbia, 1948.79). Agricultural cooperatives were “the most suitable form of combining the individual interest of working peasant with the common interest of socialistic
community” for the new government (Glas žena, issue 2, 1948:23). One of the priorities for AFŽ of Vojvodina was the inclusion of women in cooperatives. The tasks of
AFŽ activists were considered to be organizing of courses and lectures about jobs and
duties of women in cooperatives, taking care of children, by organizing kindergartens
and by organizing courses and lectures considering the modern way of production.
The 2nd Congress of Women’s Anti-fascist Front of Yugoslavia was held on
January 25th, 26th and 27th, 1948 in Belgrade. There was about 800 women delegates –
representatives of republic, regional, county and local boards of AFŽ, from all parts of
Yugoslavia. Cana Babović35 was chairwomen, a president of the Central Board of AFŽ
of Yugoslavia. This Congress was important, because the Statute of the Organization
was adopted and work plans, which are a part of resolutions of the 2nd Congress of
AFŽ of Yugoslavia, were determined36: Statute of the Organization shows that AFŽ
was a frontal organization of women – essential part of the People’s Front. Regional
organization of AFŽ was on the level of county, district and local organizations, whose
highest body was – the Conference of AFŽ.
Teaching women to read and write was a permanent task for all the AFŽ organizations in Vojvodina. The action was conducted and with base organizations of AFŽ,
based on the registered number of illiterate women for every town, city and county,
and its character was competitive.”There was 8.994 illiterate women in 1949 and by
the end of the year 4.500 were educated” (Popov, 1986:207). The same year AFŽ Press
printed articles proclaiming it possible to “eradicate illiteracy” by the end of the year.
According to the data from Regional Board of AFŽ, 29.399 women in 19 counties were introduced to new rules of peasant’s working cooperatives, on the conferences, and 6.000 women outside of the cooperatives” (Slobodna Vojvodina, January
14th 1950:2). Regional Board of AFŽ organized two courses for the political education
of women – one in Hungarian, and the other in Romanian language. County boards
held “45 of these courses with 1.763 women, and 242 seminaries, with 600 women”
(Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2).
48 children’s institutions were formed in Vojvodina in 1949, and 74 in peasant’s
working cooperatives, which was not enough. A number of children restaurants were
formed too, but they lacked supplies. It was concluded that cooperatives should get
involved to provide fresh food, milk above all (Stojaković, 2007).
35 Spasenija Cana Babović (1908-1977) joined the worker’s and union movement when she was eighteen. She soon
became a member of SKOJ. She was arrested on several occasions, for her involvement in worker’s strikes between 1934
and 1937. In 1937 she was sentenced to two years in prison, by the Law Concerning the Protection of the State. She is one of
the organizers of the Uprising in 1941. She was with the partisans since the beginning of the Uprising. In 1942 she became
a deputy of the political officer of 2nd Proletarian Brigade. Since 1942 she has been organizing women in People’s Liberation Movement. She was a member of the presidency of AVNOJ. She is one of the most famous leaders of AFŽ of Yugoslavia:
vice-president of Head Board of AFŽ of Serbia (1945), president of the Central Board of AFŽ of Yugoslavia (1945-1948). She
conducted other responsible political duties: minister – president of the Counsel for People’s Health and Social Politics with
the Government of the People’s Republic of Serbia (1951). She has several orders and decorations. She was decorated with
the Order of People’s Hero in 1953.
36 Resolutions of the Second Congress of AFŽ of Yugoslavia, Žena danas, issue 52, Belgrade 1948, 36.
94
�More than 1.940 women in Vojvodina have been employed in industry, as temporary work force, in 1949 (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). They produced 108840 of work hours. In the local working actions there were 76.395 women, and 300.000
more in Frontal brigades, who produced, all together, 961.822 work days (Slobodna
Vojvodina, January 14th 1950:2). POAFŽ of Vojvodina formed 4 work brigades from
294 women, who spent month and a half in building New Belgrade. In 1949, 1.022.140
women in Vojvodina produced 4.483.885 work days (Slobodna Vojvodina, January
14th 1950:2). Magazine Žena danas (issue 77-78, 1950:13) informs that Zora Krdžalić, a
member of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina, presented data, during the 3rd
Congress of AFŽ of Yugoslavia in 1950, that “women in Vojvodina, during the 1949,
produced 6.000.000 volunteer work hours and doing so, they have saved 55.000.000
dinars to the state”.
Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1950-1953
In the period between 1950 and 1953, tasks of AFŽ were redefined, and eventually
AFŽ was closed. Roles that were intended for women (udarnik, brigadier, cooperative worker, worker, politically and economically independent women) were shifted
towards attendance and nursing (mothers, nurses and kindergarten teachers). During
the 4th Plenary Meeting of the Central Board of AFŽ of Yugoslavia, on February 4th and
5th, 1950, one of the prime tasks was raising pre-school and school children. AFŽ organizations were supposed to systematically and in organized manner help the school,
family and “people’s government” in the realization of the pre-school and facultative
educational programs. Central Board of AFŽ issued a special brochure: “Instructions
on Organization and Assignments of the Commission for Questions Concerning
Upbringing within AFŽ Boards” (Belgrade 1959).The instruction was intended for
commissions concerning “upbringing questions”, and AFŽ boards, from local up to
the Regional, had the task to form such boards. During 1950 AFŽ Press publishes
articles, unusual up until then: fashion guidance (Žena danas, issue 67, 1950).
3rd Congress of AFŽ of Yugoslavia was held in Zagreb on October 28th and 29th,
1950. Vida Tomšič, president of Central Board of AFŽ of Yugoslavia, read the opening report. In her report about the work of AFŽ, she especially noted the successes the
organization had in incorporating women in economic and social life in the country,
and introduction of legislation which will protect special status of women. A change
in the statute was clearly announced in her report, but it didn’t exactly explain what
the change will bring to the AFŽ system. Unclear explanations about the need to
redefine AFŽ led to confusion, which showed that organizations of AFŽ and People’s
Front were unprepared for the political decision of AFŽ’ dissolution. Regional Board
of AFŽ of Vojvodina immediately called for a meeting of representatives from
People’s Front and AFŽ. It was concluded that some county boards of People’s Front
“misunderstood” that the merging of AFŽ with People’s Front implies no separate
95
�meetings just for women. It was concluded, in the report from the 9th Regional Party
Conference (Slobodna Vojvodina, March 2nd, 1951:3), that the PK KPJ for Vojvodina will
organize meetings inside People’s Front, in order to refute the wrong idea “of liquidation of AFŽ”. Most objections to the work of AFŽ were aimed at “insufficient political maturity of the leadership” (Assignments for the women of Vojvodine before the
3rd Congress of AFŽ of Yugoslavia, Slobodna Vojvodina May 14th, 1950:3). At the same
time Regional Board of AFŽ of Vojvodina had organized political courses for women
in Hungarian and Romanian, because there was a lack of representatives from those
national communities in AFŽ organizations. This absence was particularly noticeable
in those counties and cities in which Hungarians were a majority. Regional Board
of AFŽ of Vojvodina wanted to adequately include all the communities in its work.
Practical training, under the leadership of members of Regional Board of AFŽ from
Hungarian community, was used to prepare the “trainees” to take over some leading37
roles in the AFŽ system.
Changes in the way AFŽ works indicated the closing of the organization.
Professional work had been abolished, and volunteering was introduced. Professional
work was a necessity in the organization, and it began in 1947, with the opening of
secretariats. There was a lot of organizational-administrative work, that could not be
handled without professional functions. Organizational structure of AFŽ collapsed
without them. Organizations of People’s Front, as the foundations of government,
were supposed to be focal points for women activism, with an explanation that “there
shouldn’t be a base organization of AFŽ, for that would introduce formalism and
routine” (Glas žena, issue 11, 1950:5). The main task of AFŽ boards, as a section of
base organization of People’s Front, is to make propositions to Front’s board on how
to improve cooperation between women. This degraded AFŽ’s base organizations
down to counseling bodies, which could make suggestions and point out “work put
the problems of cooperation between women, suggest some measures for removing
some of the consequences of inadequate political work amongst women to the Party
and Front” (Žena danas, issue 81, 1951:1). Merging with People’s Front organizations
immediately led to fewer elected38 women for the boards of People’s Front “…for there
were not enough women in the Party…” (Žena danas, issue 18, 1951:1). Some other
women societies were suggested39, in order to absorb the huge amount of women’s
activist energy formed in the AFŽ system, especially humanitarian organizations, like
“Mothr and Child”, which were involved in child protection and caring.
37 In August 1950, in Vojvodina, elections were held within the AFŽ system. County and local boards suffered changes.
Vince Eržebet was elected president of County Board of AFŽ in Senta, and Buranj Irma, Gambketa Ilona and Gujaš Ilona were
elected for the Local Board…Stojaković, G. (2007) AŽF Vojvodine 1942-1953. CD
38 During the elections for the bodies of People’s Front in 1950 in Vojvodina, it was recorded that men voters were against
the women candidates. Out of 28 women candidates, only 14 were elected in Jaša Tomić, 3 out of 16 in Kovin, 12 out of 58
in Bečej. 50 women gave up their candidacy in Sombor county, because their husbands didn’t allow them to candidate.
(Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942-1953. CD).
39 For more information about new “suggested” women’s organizations, see the results of research in (Stojaković, G. (2007)
AFŽ Vojvodine 1942-1953. CD).
96
�During the 1951 there was a trend of decline of employed women, in all the
branches of economy. Self-management in economy implied reduction of all costs
outside of the productions, and so the institutions of social standard (nurseries, kindergartens, public kitchens) became unprofitable40. One of the reasons why women
returned to their households was the Regulation Concerning Children Bonuses from
1951. Mothers with several children were leaving their jobs and dedicated themselves
to their upbringing. Women’s return to households was also a consequence of prejudice towards women. There was also the aspect of “petite bourgeoisie and leftover
capitalist relations to women, relations from the society with double standards, prostitution, tall tales of woman, sanctity of maternity, queen of household and endless
misery of working women, high mortality rates of pregnant women, little children,
lack of jobs…” (Tomšić, 1952:1). Vida Tomšić concluded, with concern, that people
forgot that the question of women’s status is not just a legal issue, but also a question
of social consensus of implementing those laws on all levels. At the same time, with
the exception of AFŽ’s leaders reports, there was no mention of the thesis that the
economic independency of women is a prerequisite for her equality.
Since there was no clear decision to close AFŽ, and the activist energy of women
had to be directed, PO of AFŽ of Vojvodina organized a session for representatives
of county boards of AFŽ for Bačka and Srem, on February 29th, 1952. They were discussing the organization tasks in villages, healthcare and cultural-educational work
with women in villages. PO of AFŽ of Vojvodina held a session with representatives
of local boards of AFŽ, on March 1st, 1952. It was concluded that the local organizations of AFŽ should turn to women workers, for it became evident they are under
pressure41 and they have no time for “cultural and political advancements, and
some of them don’t pay enough attention to their children” (Alobodna Vojvodina,
March 2nd, 1951:3). It was concluded that it was necessary to form groups inside local
40 There were 120 kindergartens with more than 3.700 children in peasant cooperatives in Vojvodina in 1950. In 1951, only
2-3 seasonal kindergartens were formed. “Heads, presidents of cooperatives and brigadiers” (Slobodna Vojvodina, May 17th,
1951:3) were objecting the forming of kindergartens. They thought that “cooperative unions and agricultural founds” (Slobodna Vojvodina, May 17th, 1951:3) should take over the management of kindergartens. An article was published in Slobodna
Vojvodina on Jun 23rd, 1951 named “Why kindergartens in cooperatives are not working”, where heads of cooperatives gave
their excuses for the new situation: it is draught, and there is not enough food for children, mothers are not signing up their
children, buildings in which kindergartens were, are now rented, and they cannot be taken back… After the 3rd Congress of AFŽ,
for the formation of kindergartens were responsible “Councils for Education and Culture, and there were cases that there was
no one legally obliged for the formation of kindergartens in cooperatives. Members of AFŽ could not prevent the closing of
kindergartens” (Slobodna Vojvodina, Jun 23rd, 1951:3).
41 Dr Bosiljka Milošević, a respectable physician, professor from the Belgrade University and a member of Central Board
of AFŽ of Yugoslavia, analyzed the work capabilities of women in new circumstances. She concluded that employed women
tire more easily than men, because they are additionally working at home and raise children. While men can rest after a hard
working day in a factory, or an institution…women starts another work day at home, where her strength is being depleted
and there are no free days. That sort of work ranged from “9 hours, for women with n children, up to 15 hours for women with
children under age of 2”. Therefore dr. Bosiljka Milošević concluded that “work at home presents health risk factor for an employed woman, and damages her work ability…and due to lack of creative work, housekeeping causes depression in the lives
of women.” Dr. Bosiljka Milošević presented some precise data, which she viewed as consequences of completely changed
role of women compared to women of earlier generations. The data in question were from the Gynecology and Obstetrics
Clinic in Belgrade. In the past 10 years the number of employed women with self-poisoning of women’s organisms due to
pregnancy (gestosis) was double the number of housewives with gestosis. Also the number of premature births, eccysis
was larger with employed women than housewives- Dr. Bosiljka Milošević also concluded that woman’s organism evolves,
overcoming new circumstances, and gradually conquers “all types of works and professions”. Dr. Bosiljka Milošević, Concerning
Work Capabilities of Woman, Žena danas, issue 103, Belgrade 1953, 15.
97
�boards of AFŽ, to monitor women’s work conditions, housekeeping and upbringing
of children.
Ruža Tadić, president of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina, also spoke
about the position of women in Vojvodina, during the 6th Plenary Session of CO of
AFŽ of Yugoslavia. Women in villages were “much less equal then working women
and city women in general” (Ruža Tadić, Žena danas, issue 103:3). She reported a
data that women formed the majority of 60-80% of work force in peasant’s working
cooperatives in Vojvodina, but were insignificant when it came to managing. Out of
105 peasant’s and agricultural cooperatives in Vojvodina, only one had a women for
president. Ruža Tadić presented the data, in her text “8th of March, the International Day
of Women”, that in Vojvodina “in 201 villages had no women members in the People’s
Boards”. Number of women in county people’s boards decreased from 8,75%, in 1950,
to 3% in 1952 (Ruža Tadić, Slobodna Vojvodina, March 8th, 1953:2).
6th Plenary Session of Central Board of AFŽ of Yugoslavia was held in Sarajevo, on
December 26th and 27th, 1952. Representatives of AFŽ debated, based on the Resolution
from the 6th Congress of League of Communists of Yugoslavia, about the position of
women in socialist society and about tasks which derive from the Resolution. It was
concluded that:
Housekeeping represents “irrational use of work force” of
-
women (Žena danas, issue 103, 1953:1), especially of employed and socially
engaged women. The aim is to work to create conditions to relive women,
by building economical and comfortable flats, building communal infrastructure, services, restaurants, health and educational institutions, building the industry for production of consumer goods…
-
-
Education is a priority for work with women, especially when
it comes to housekeeping in villages. Develop hygiene, introduce nutrition,
rational economy of the village household, adequate care and education for
children, fight the superstition, backwardness…
AFŽ organizations should educate and relieve women by pro-
posing that these necessary measures be practiced. AFŽ should present
general problems of all the women from Yugoslavia: workers, women in
villages and cities, but also to provide the liberty for organizing the women
in other women’s movements, and that “AFŽ could just represent a league
of women’s societies” (Tomšič, Žena danas, issue 103, 1953:3).
The fact that women had twice as much work as men, was interpreted in many
social stratus as a sign of weakness and as an argument for women’s return home.
Representatives of AFŽ understood, quite clearly, the dangers of woman’s return back
home. Some of the leaders of AFŽ, like Cana Babović, argued that one couldn’t wait
for the “process of general development reaches the point where we could say: now
we have created the conditions for women to exercise their equality” (Babović, 1953:3),
98
�but the woman should “take herself to the equal position”. Cana Babović argued that
women communists “shouldn’t just work with other women…but can not escape the
responsibility for inadequate work and for the lack of women’s involvement in social
life…” (Ibid, 3).
During the 4th and final Congress of AFŽ of Yugoslavia, in September 1953,
Vida Tomšič made a summary of organization’s work, in her report “Place ad Role
of Women’s Organizations in Today’s Stage of Development of Socialistic Social
Relations”, listing the successes and problems that women encountered, and which
they tried to overcome, more or less successfully. Focus of organization was on the
women from villages. The topic of the Congress proves it: “Position of Women in
Villages”. It was concluded that a special organization of women would separate
women “from overall political life and led to a wrong conclusion, that women have to
fight against the rest of the society, in order to achieve their rights…” (Tomšič, Žena
danas, Issue 112, 1953:10). Because of that, the Executive Board of AFŽ of Yugoslavia
recommended that Congress should make a decision to disband AFŽ. There was
a proposition that women should involve in some existing, or form new societies,
which would address various women’s issues. It was proposed that those societies
should horizontally connect into a League of Women’s Societies, and its task would
be to organize a wide discussion “on all problems, especially the problems of women”
(Tomšič, Žena danas, Issue 112, 1953:10).
The final (4th) Congress of AFŽ was at the same time the founding congress of
League of Women’s Societies. A Resolution on Forming of League of Women’s Societies42
was created. Socialist League of Working People of Yugoslavia43 was an organization
with a broad base. Commission for Work With Women of the Socialist League of
Working People of Yugoslavia, had the task to include as many women as possible
in political and economical life of country. Besides that, women’s organizing into
separate societies was encouraged: for education of women, care and education of
children, development of households.
Concluding Remarks
AFŽ of Yugoslavia and Vojvodina had been a specific school, in which women
learned how to be active in public and political life of their country. Its work developed under the leadership of Communist Party of Yugoslavia and relied on basic idea
that women are equal with men in every aspect of life. Practical work developed in
cycles: from autonomy to directive.
42 See: Žena danas, issue 112, 1953:2. Resolution states: “the main attention should be the ability of women to become economically independent by working within the society, for that is the base of her true equality”.
43 On 4th Congress of People’s Front in 1953, organization changed its function and name to Socialist League of Working
People (SSRN). According to the statute of SSRN the union and youth organization were working independently, but AFŽ
wasn’t. Special commissions were to be formed to work with women inside the base organizations of SSRN.
99
�Equality of women in FNRJ was formally confirmed by Constitution from 1946,
and with a complete set of laws, including the laws that protected the rights of mother
and her child.
Between 1945 and 1949 numerous women started entering political and economic
life of the country. Women voted on elections for federal, republic, regional and local
authorities. They were also elected for the governing bodies and were involved in
country’s economic development. Ideological and Party decisions intended the roles
of active participants in the creation of socio-economic sphere for women: workers,
udarniks, members of cooperatives, politicians (“socio-political workers”), economically independent women, who mastered different professions which were, up till
then reserved for men. A special social plan was adopted for teaching and education
of women, so they could overcome the inherited lack of education and join the economic and political life. Woman’s role as a mother was still very important (not just
as a mother of her own child, but as a mother of children without parents), as was
her role in healthcare and nursing (nursing pregnant women, women with babies,
disabled, pupils in children’s homes, colonists).
Social and political activity of women started to decrease in 1950. Changes in economic and political system, where local authorities were more and more significant,
demanded more knowledge and capabilities from elected persons. Women now had to
be better qualified, because just simple need to have a woman elected was not enough.
On the other hand, patriarchal attitude prevailed in time, so women had to work
harder to prove themselves. Patriarchal attitude towards women during the NOB and
post-war rebuilding was immediately recognized and judged as backward and wrong.
Women from Vojvodina were free to join regional and local organizations of AFŽ. By
the beginning of the 50’s, dealing with patriarchal attitude was “blunted”. In 1951 and
1952 there were a lot of examples where women gave up their candidacy for local and
regional elections, because their husbands and families were against it. During the first
few years after the war, that was not possible. Self-management was introduced in
1950, and companies had to make positive economic status. Social care for children and
mothers which was realized by this time now became an expensive project. Women
were offered high child bonuses, so many of them left their jobs. Not even the rhetoric
of active women’s roles in AFŽ press mention women brigadiers and udarniks, and
there are less and less women workers. But women in villages are specially supported,
because the socialistic transformation of village was not yet complete.
Even then, in socialist Yugoslavia, practice showed that employed women in
period 1945 to 195344 had to work equally well in factories, companies, institutions…
and at home. Their engagement required the state support in the form of paid maternity leave, paid leave if a child is sick, interruption of the work for breastfeeding, child
bonuses, and those were all huge expenses for a country devastated by war. That social
44 See the results of the research conducted by Stojaković Gordana (2007), CD AFŽ of Vojvodina 1942-1953, author’s edition,
Novi Sad.
100
�strain produced the attitude, since 1950, that it was better for women “to return home”,
because it was rational and in the “interest of children” (Žena danas, issue 81, 1951:11).
Members of AFŽ of Vojvodina achieved excellent results in the fields of women
workers and mother’s protection. AFŽ organizations cooperated with authorized
bodies to “remove the causes of sickness and mortality of children” (Tomšič, Žena
danas, issue 93, 1952:1), introduce regulations concerning protection of mother and
child, forming the teachers school for housewives, organizing classes for nurses and
kindergarten teachers…Activities were developed through healthcare education of
women, courses for young mothers, child care, forming the woman’s assets which
dealt with problems of protection of mother and child, by organizing constant assistance to women workers and mothers, organizing legal help for women, helping the
institutions which take care of mother and child (kindergartens, nurseries…), helping
with maintenance of school kitchens, children restaurants… Maternity was partially
a social care in FNRJ, and socialist Yugoslavia achieved high results in that field.
Together with different forms of material donations, the goal was to organize the society to help the mother to continue with her work. A network of children’s and health
institutions as formed for that reason. During the first years of creation of socialist
Yugoslavia, education of children was considered a social issue, but in the 50’s that
policy was corrected to acknowledge the importance of family.
In most cases work of AFŽ of Vojvodina was concentrated on cultural-educational and political education of women: literacy courses, housekeeping courses, reading
groups, courses and seminaries with different topics, lectures, exhibitions, women’s
press. Mobilizing women for volunteering was usual method for inclusion of women
into economy. AFŽ had great results in that field. Inclusion of women in economy was
the obligation of other mass organizations, but government’s duty too. Cooperation
of all these factors proved to be fruitful in Vojvodina, where the organizations of AFŽ
of Vojvodina (Sombor, Subotica and Novi Sad) influenced that 15.532 women were
employed permanently during 1950 (Tomšič, Žena danas, issue 93, 1952:1). Equal status of women was a general social project of socialist Yugoslavia. Articles written by
the leaders of AFŽ especially highlighted economically independent women, which
is “their only option to make them feel truly independent and autonomous” (Ibid,
1). During the period from 1945 to 1950, working women were supported ideologically, legally and financially, because the ideology plan considered working woman a
prerequisite for other general and specific women’s rights. Work at home was, at the
same time, was considered a necessity, which will be reduced to reasonable measure
in time, by development of production forces and implementing “public industry”.
But in reality, the conflict between social and family engagement could not be quickly
resolved with ease. Women carried the burden of “two workplaces” more easily
during the first post-war years, because they were aware that they achieved equality and they were working in the period of general social enthusiasm. Overworking
manifested itself later, through often sick leaves and absence from workplace. That
provoked the attitude that employed women are burden for economy, in time of eco101
�nomic development. Women were fired from their workplaces more often, but it was
forbidden to fire pregnant women and mothers of babies, because of the support of
AFŽ and unions.
During the period between 1945 and 1953 women irrevocably stepped into social
and economical life of the country. The criteria for assessment of women’s position
in a society, which include legal regulations, degree of involvement in political and
economical life in a country, showed a significant progress compared to women in the
Kingdom of Yugoslavia. By implementing equal rights for women, compared to men,
and by special protection for mother and child, socialist Yugoslavia secured a high
degree of women’s equality. But there were big differences in the practice of implementation of those laws between regions and big differences between women in cities
and women in villages. Compared to the rest of Yugoslavia, implementation of those
laws was high in Vojvodina. It was clear even then, that the issue of women’s equality
is a sum of many issues, which must be solved in a long time period, persistently and
patiently, and not just by economic and technical development of the country, but by
work and commitment of women themselves.
AFŽ of Yugoslavia (and Vojvodina) was closed because, as Neda Božanović says,
“it was hard to accept a woman as an equal man” (Stojaković, 2002:48). A number of
delegates on the Final Congress of AFŽ of Yugoslavia, and a number of members of
AFŽ, interpreted the conclusions of the Congress (and the introduction) as “degrading
of women’s organizations and women themselves…and many organizations of AFŽ
reacted by …” (Božinović, 1996:70).
AFŽ of Vojvodina was created as an organization of women working for the good
of women and for common good. Only under those circumstances was possible to
begin the liberation of women, and their mass entry into social, economic and political
reality. The momentum, enthusiasm and persistency with which women taught other
women in direct contact their knowledge, experiences, offered direct support, represents, in our historical memory, the most efficient model of women activism, which
reached every town and every village in Vojvodina.
102
�103
�Ida
I was born in 1913 in Pečuj. It is a place in Hungary, but back then it was AustroHungarian Monarchy. I was born in a working class family. My father was a railway
worker, so my family background is working class. My mother and father could not
get registered as a civil matrimony, because he was a Jew, and she was a catholic, and
that family curse followed us even when my older brother was 8 years old. Soon after
I was born, my father went to war, so I never had a chance to meet him. Then my
mother returned to her family in Subotica, where she was born. My brother and I were
lucky that our grandfather, although a worker, was very progressive and have read
many books. I was 13 when he gave me a copy of “Iliad” to read. It didn’t matter do
I understand it or not, because the love of books was most important. Our orientation
was probably influenced by a lack of religion in our family, because they didn’t force
us to go to church. They allowed us to freely choose our path.
Vojvodina was quite poor back then. There were so many poor people and there
was an epidemic of tuberculoses. The Kingdom of Yugoslavia was much undeveloped
back then. There was just one high-way, and most of the population was illiterate. The
parts of the country that were under the Austro-Hungarian rule were a bit more developed: Croatia, Slovenia, Vojvodina. The only reason we had a few literate people in
each village was because Maria Theresa ordered that each village must have a school.
But there were no factories here neither. The largest one had 50-60 workers, and
bosses wanted to make quick profit, because they belonged to the young bourgeoisie,
so wages were very low. My life was very difficult. It became even harder when my
brother was arrested in 1929. I had to quit my education. I was in second grade in high
school, and with the age of 13 I had to be prepared to work whatever I was offered. I
had to support myself, my mother, who fell sick after my brother was arrested, and I
had to send money to my brother in prison, in Sremska Mitrovica.
Tavankut is a village near Subotica. Before the WWII there were a lot of biroshs45
there. I went to Tavankut each Sunday and returned back home in the evening, always
on foot. I was working with the youths, which included some girls. We were divided
in the work groups. I gave them some books to read and they gave me a huge watermelon, to show me how much they like me. I had to hide that water-melon somewhere
by the road, because I couldn’t carry it all the way back to Subotica. The youth was well
organized, not just in Tavankut, but in all the nearby places: Moravica, Bačka Topola,
Čantavir and Ljutovo. They were all well organized. Biroshs and poor peasants, with
45 Biroshs were peasants who were working at the private large scale farms for a wage – wage peasants. They had their own
homes, but had no land to cultivate.
104
�their hoes and shovels on their shoulders, came by foot to assembly, on the day of
the great agricultural strike. Women were mostly in front. Women from Tavankut
were going to the assembly with their hoes and shovels. In front of Subotica, where
the playground stands today, they were stopped by a cordon of gendarmes. Women
broke through gendarmes with their shovels and hoes, and reached the assembly,
where Mato Vuković held an important speech. Women were led by Marga Beretić.
We, women from the union, organized a kitchen to cook meals for the strikers.
We organized it for the strikers and for their families each time there was a strike by
the union, so they wouldn’t starve. Young girls with big baskets went around the
markets and asked for some food from the dealers, to supply us with food. Most of the
dealers gave them food. They were also poor who bought that food from the peasants,
to sell it on the market, so we always had something to cook.
We always had food for the prisoners too. Subotica was famous for deported
prisoners from all over the country, as far as Zagreb and Belgrade. Women from the
union’s women committee visited the prisoners, sent them food, washed their clothes.
There was an investigating magistrate in Subotica, named Ristić, a Macedonian. He
was very honest. On one occasion he was even invited to Belgrade, under an investigation, because he was giving progressive books to the communist. He answered: I cannot give them bible, because I know they will not read it. I give them books which they
will read. That judge even gave permits for visits to communists who were brought
in from Belgrade. I had a task to make a visit to Baruh Rašela, who I didn’t know up
until then, so I turned to judge Ristić to give me a permit to visit her. I told him she
was my cousin, and he just said: Very well. He gave me the permit. When I came to the
prison, they took me to the yard, and there were two women standing there. I didn’t
know which one of them was Baruh Rašela. Judge told me: Come over here. Here is
your cousin. We also had those kind of experiences.
I remember Đeri family. There were three young men. Their father was a revolutionary, and he brought up his children the same way. He was working in the Ferum
factory, where he put up the red flag. His oldest son, Đeri Franja, was killed in Dachau.
He was a member of the Party, and was arrested in 1941 and convicted. He was married to Juca Đeri, his associate. She was a furniture polisher. She was pregnant when
she was arrested, and they have beaten her so badly, that she miscarried. She was also
active after the war. Their daughter, Eržebet Đeri, was married to Lukač’s middle son.
She was a member of the SKOJ before the war. She organized reading groups. They
were reading “Antiduring” and Babel. Her husband and his brothers were arrested
in 1941. The older brother had a family. His wife – Lukač Ana was also active in the
progressive movement. Lukač brothers were convicted in 1941. The oldest one, Ana’s
husband, was sentenced to death, and the middle one got a prison sentence. Since
the oldest brother had a child, the middle brother asked that their sentences be interchanged, so that he would go to the gallows, and the oldest brother would serve his
sentence in prison. And so they did.
I had to overcome all these obstacles in order to join the movement. I was accept105
�ed late in the party, because I had to leave Vojvodina, and I had to pass the trial time
in Slovenia. I was accepted in the party in 1939.
When we are talking about the position of women, we have to look back. It is a
known fact that women in old Yugoslavia weren’t equal to men. They were second
class citizens, and they had to have a guardian, when their husband or father died.
They couldn’t take care of their own children. By the way, in this rich Vojvodina there
were a lot of poor and unemployed people. There were a few factories, and most of
them had only fifty to sixty workers. Some of them employed exclusively women
workers, like “Hartmanka” from Subotica, which exported poultry and feathers. The
women were mercilessly exploited and used, and they were also beaten.
Before the WWII there was a lot of poor villagers and very few women intellectuals, because women, in general, weren’t allowed in high schools. In Vojvodina, Croatia
and Slovenia, some women managed to enter high schools, but there were parts in
Yugoslavia like Bosnia, Macedonia, Kosovo and even Southern Serbia where women
didn’t go to school. I know that in Kosovo fathers would beat up their daughters if they
studied, because they wanted them to fail. There was this horrifying notion of women.
There was an epidemic of tuberculosis in Vojvodina, despite all the wealth. We
who were involved in the progressive, revolutionary movement weren’t only tasked
with spreading the word about the necessity of nationwide people’s struggle against
the exploitation, but we also had a task to enlighten the people about health care.
Among us were physicians who lectured us about health care, fighting tuberculosis,
struggling for a normal, safe childbirth, since sepsis was common among women in
those times. Many women gave birth at home, often without a midwife. This attracted
many, many women.
Women’s rights movement was strong in Vojvodina and other parts of country,
thanks to the Communist Party of Yugoslavia. I know they were signing a petition for
women’s rights, women’s right to vote in particularly.
Struggle for women’s equality began much, much earlier, considering the horrible,
degrading status of the woman. In many families it was considered a misfortune if a
baby girl was born. Those type of ideas prevailed. People were backward, because 90%
of them were illiterate in pre war Yugoslavia, we had only one high-way, so you can
imagine it. That’s why we work so hard on education of women after the war. We started courses for illiterate, reading groups in order to teach women to read and write.
Equality wasn’t given to Yugoslav women. They had to fight for it, by massively
participating in People’s Liberation Struggle, with guns in their hands. They were
involved in all forms of struggles for equality, but not just women equality, but workers and peasants, who were also exploited. There were around 620 thousand women
actively involved in combat, and that implies cities too, and I have to say that being in
the city is far more difficult than being in the partisan units. I experienced it both and
I was relieved when I went to the partisan units.
I was in Slovenia during the WWII. There were more than six hundred children,
ages two to three, in Ljubljana, who were left by their parents who had to leave,
106
�because Gestapo and OVRA, the Italian secret service, were looking for them. Taking
care of the children was an organized action. It was a task for women, led by mother
of writer Ziherl. She took care of all those children, and none of them was ever discovered. But they had to be moved to some other family each week. Since 90% of
Ljubljana population was for the liberation struggle, that wasn’t so difficult.
Women were heroines. Near Ljubljana, there is a hill. I think it’s called St. Peter.
There was a small church on the hill, in which one priest organized torture chambers
in the basement. 7000 people were killed there, with his help. After the war, he was
brought to trial, but there were no living witnesses. One woman answered the call.
She told him: Do you remember me? I was pregnant. I kneeled before you and beg of you
just to allow me to have my baby, and then you can shoot me. But you ordered that young
white trooper to shoot me. He took me and said – I‘ll shoot in the air. I will tell him that I’ve
thrown you in to the river. Run and hide, that no one can see you, or else we are both dead.
Then she showed a forest with young firs and under each fir there was a grave. When
they unearthed the graves, there were ten to fifteen people in each grave. There were
also other examples of heroism amongst women. I remember Vida Predrag, a worker
in cookware factory in Ljubljana. Italians surrounded the factory in 1941, and began
the search. They planted a leaflet in one of the desks. The desk belonged to a young
woman, named Vida Predrag. Italians gathered all of the workers and in front of them,
they sentenced her to death. That happened in the morning. At noon they asked of her
to betray everyone she knew from People’s Liberation Movement. She refused. Then
they ordered her to kneel and beg them for mercy, in which case they will not shoot
her, but send her to camp. Vida Predrag refused to kneel and to beg. In the afternoon
they took her to the wall and tried to blindfold her. She didn’t allow them. I am not
afraid to look in to your eyes, but you are afraid to look in to mine. One of the soldiers refused
to shoot at Vida Predrag. He was placed beside her, and they were both shot.
I also remember the heroism of Zora Krdžalić –Zaga. She and her husband were
informed to hide immediately, because German secret police found out about them
and is coming to get them. Zora Krdžalić didn’t have the time to pack herself. She just
called one of her cousins to come and take away her one year old son. Later, when she
was in a partisan unit, she found out that her child is safe. I think that was also heroism. There was a lot of examples of heroines during the NOB.
In various ways (laughter). First I organized youth in Ljubljana. We had regular
actions in Ljubljana, making the occupying forces know they are not in charge. New
slogans would dawn each day: “Long live KPJ”, “Long live Tito”, “Death to fascism,
liberty to the people” etc. Each morning leaflets would appear, calling for an uprising
against the occupation. Even before the war we had organized illegal apartments, for
we knew that some of us will have to go underground, and that we couldn’t stay in
our apartments. So I lived in apartment of doctor Kuruh.
There was a curfew each evening at 8 pm, and one day I came home at quarter
to 8 pm. He told me that he doesn’t know what to do, because they were asking him
about me. He told them that I was a patient, and that he doesn’t know much. But he
107
�wanted to inform me. I told him: I’m not staying a minute longer. That was in Šiška,
and I lived down the road. To walk that far was impossible for such a short time. I
went out, and hid myself under the stairways inside the first building I could enter,
and I heard when the janitor locked the door. I spent the whole night there, and in
the morning, when janitor unlocked the door, I came out. He asked me where was I. I
told him that I was out during curfew and that I would be embarrassed if they should
caught me. Why didn’t you knock on any door, he asked me, everybody would let you
in. I told you this so you could understand the situation in Ljubljana in war times.
There were 500 children, age 2 to 4, whose parents were illegals in Ljubljana.
There was one comrade, we called her Mother Zigarlov, mother of writer Zigarlov. She
was taking care of those 500 children, but those children had to change foster families
almost every week, so Gestapo wouldn’t find them. Gestapo thought if they catch the
children, the parents would give them self up. Thanks to that women Gestapo wasn’t
able to find a single child during the entire war. She was so well organized.
There is one case of one of our beautiful girl. She was very pretty and handsome and she was given the assignment to socialise with the commanding officer of
Ljubljana, to lure him to Tivoli, so that our people could kill him. She met with him in
a bar and he walked her home. When she went out tomorrow, everyone was spiting
and shouting, calling her Italian bitch. Can you imagine the feeling? She continued
like that for 3-4 days and then said: Comrades, I can not continue with this. All of my
neighbours are cursing me, calling me Italian whore; someone who doesn’t know me
might even kill me. Give me the gun. I will take him to Tivoli and kill him, but arrange
me an immediate transfer to the partisans. And so she killed him in the forest of Tivoli
and she was immediately transferred to the partisans.
A lot of it was written about People’s Liberation Struggle. I will just say that the
women supplied partisans with everything they needed: clothes, shoes, food, medicine, bases for the illegals. After the liberation, I came back to Vojvodina, to Subotica in
1946. I went to see what happened to my family that remained to live here. My mother, brother, sister in law and her daughter were in Subotica. My first husband, Kovač
Janoš, got killed in the last days of liberation of Slovenia. He was from Vojvodina, a
Hungarian. He served four years in prison in Sremska Mitrovica, for being a communist and four years in war. He was killed on the April 2-nd 1945. I also came to inform
his parents that he was no longer alive. Paško Romac was with us, and we were riding
on a cart from Novi Sad. When we approached Subotica, Miha Marinko asked me: Is
your heart pounding?
Paško Romac asked: Why should her heart pound near Subotica?
She is from Subotica.
What, she isn’t Slovenian?
I answered: No, I’m Hungarian.
I never nationally declared myself, because for me the humanity was important,
not nation or creed. And so I came back, answering the call from Vojvodina. I didn’t
work in AFŽ, but I was familiar with their work.
108
�After the Liberation I married Filoksis Kozmidis, trustee of the Greek partisans,
who were stationed in Bujkes (I think it’s called Gakovo today). He became a true citizen of Novi Sad, as have his countrymen, back when city was founded. We have two
daughters, who have PhD in physics, thanks to their abilities and their socialism.
I can’t say what was more difficult: fighting with the gun in my hand, during the
war, or fighting for equality after the war. Fighting for acceptation of women in each
level of society, the right for education, for all women, so women can have more options.
It was hard to struggle against backward consciousness and ideas. It was not simple.
Women used to wear headscarves in Macedonia, Bosnia and Kosovo. Young girls
age twelve were getting married in Serbia. Parents would arrange a wedding, got her
married as a girl, and then all the men would use her, until she was an adult.
We had to teach people health care, hygiene and basic education. There were
literacy course for the women; crews were organized – thanks to the AFŽ – medicine
crews, teachers, various experts. They were doing house visits in Macedonia, Bosnia,
and even Serbia, because women didn’t come out of the houses. They thought them
basic hygiene, correct life style and why to take of veils. That was really a hard struggle, and it was mostly carried out by women. Let us not forget that this country was
in war, and all the countries that were in war were plagued by hunger. There were no
hungry in Yugoslavia, not even in the most remote parts. There wasn’t an abundance
of food, there wasn’t enough, but there wasn’t any hunger, thanks to the program of
buying off the food, which is cursed a lot these days. But that was organized so that
the people of this country wouldn’t starve. There wasn’t abundance in Vojvodina and
in food producing regions, but they didn’t starve in Montenegro, Macedonia. AFŽ carried most of that burden too. The biggest struggle was for the young girls, who should
to go to school. It was very closed monitored.
Employed women in pre-war Yugoslavia, even the intellectuals, had almost half
the amount of the wages as their male counterparts. After the war we advocated
that everyone should have the same wage for same work, regardless of their gender,
nationality or creed.
The times were tough. There was the ’48, when Russian soldiers were on our
borders. We had to supply the army then, take care of them, so they can defend this
country. I do not agree with everything that was going on the Goli Otok, I found about
that just recently, but without that we would suffer Russian occupation, like Hungary,
like the East, like Poland and others. We choose freedom, because we fought for it
ourselves. It wasn’t the Russians who liberated us. There were mistakes, but they were
inevitable. There is, and there never was a perfect human society, but socialism at least
erased centuries old injustice towards women.
There was a round table in Hungary. Pity there wasn’t one here. The agenda was
the beginning of the women inequality. One woman said that it had all started with
the Bible. It was told that the god created woman from the rib of a man, and that the
first sin was a woman’s sin. It was told to run from Sodom and Gomorrah and that no
one should turn back, but the woman turned back and was turned into a statue made
109
�of salt. That was the beginning of inequality, and the biggest injustice started with the
private property, when the master wanted to have a male successor. I think that today
we went a step back, although I can see that some parties are trying to do something,
and there are some women appearing, even smart ones. But there are no women in
high positions. We also had to fight for that right.
There were just a few women intellectuals after the war. We had a number of
educated women workers, because there was an order from the Party to educate ourselves. I think we read more books than some people with a University degree. We
were reading Dostoyevsky and Tolstoy and Zola... There were educated women; there
was a struggle for acknowledgement of women, but it was difficult to fight against
backward beliefs.
In one period I was a president of the Parole Committee for the Yugoslav
Presidency. The most of the convicts, especially Albanians, were rapists. There was
one woman, sentenced to 20 years of hard labour, because she killed her husband,
father in law and two brothers in law. She was fourteen, when she was literally sold
to her husband. When she was mature, she had enough, because at first her father in
law started living with her, then brothers in law, and then her husband. One day she
took a riffle, killed them all, and wounded her mother in law, who also knew about
that. I told her I would let her go immediately, because she was the victim in this
case. First they reduced her sentence for five years, and later reduced it even more.
She didn’t do much time in prison, but the point was how difficult it was to struggle
against such primitivism. When one of my comrades asked me: Why are you so harsh on
those rapists? At least those in marriage, he said. I answered him: Do you have a daughter
and what would you say if someone raped her? He was silent. I think that those kinds of
attitude towards women are wide spread even today. Especially since our society is in
such a difficult period, and there is no concern for the status of women and mothers
in society. When women are in bad position, I think that the children suffer and the
entire society degrades, and it cannot move forward since the half of its population is
not protected.
What was the platform of the AFŽ, and what can the platform be today?
Women were quite prepared after the Liberation, and they were keen to learn.
The position of the women was different, since they were equal in everything, but it
required a lot of work to make them feel equal and to conquer a right to a different
life style within their families. It was also difficult, because it was not easy to defeat
backward ideas. We called physicians to lecture women, organized sewing courses,
so that women can sew something for themselves, they were learning how to cook...
We weren’t imposing some political ideas, but we told them that a woman can do
anything, but she has to fight for it. Before the war we were against the feminist movement, because we thought that an isolated women’s movement cannot achieve much.
110
�Only united with all of the oppressed, with all of the exploited, with all those who are
living in misery, only as an organisation presenting the issue of women’s equality we
can operate and achieve results. The feminists argued that they should fight against the
males, because they oppress them. That wasn’t our fight. Women would never achieve
equality if they had fought like that. That’s why they joined the Antifascist Women’s
Front and the anti-fascist struggle. They were taking care of the strikers. Everybody
was on strike, not just women. They too were going from factory to factory, organizing
workers. If we are to be honest, we must say that women today are being discriminated again. They are the first to lose their jobs. It is harder for them to find work,
regardless of their qualifications. Everyone is talking about the “white plague”, but
how can a woman be pregnant, when the first thing they ask her at the job interview
is whether she is pregnant. If she is, she cannot get a job. Pregnant women are losing their jobs, and they can’t find any protection. Legal regulations that protected the
mother and her child in socialist Yugoslavia are practically abolished. Women had the
same right as men, and there were special rights for women and their children. There
were many nurseries and kindergartens, and there were also children’s camps (at the
seaside and in the mountains). All the children, regardless of their parents’ economic
status, could visit those holiday camps. Relief meals were distributed in almost all of
the factories, and women could take that food back home. We can talk in particular
of the health care for women. In socialist Yugoslavia women were organized to visit
medical institutions twice a year, for preventive cancer examinations. Special care was
reserved for the pregnant women. They could use all of their rights based on their
employment status, during their pregnancy, and after the pregnancy, until the child’s
first year, and even longer, if there were medical reasons for that.
Employed women, who were qualified, were as competent as the men were.
Idea that the woman’s labour is worth less is recidivism from the past, when women
were paid half the wages less than men. We also had to fight on that field too, and we
fought it in the Party and in the Parliament. For example, I became a member of the
Presidency of Yugoslavia, and that is not a minor position. But even in more developed regions, in Slovenia for example, there were far more women in high places,
and they had to prove themselves too. A woman had to work more to prove herself
everywhere: at the loom, in the court, as a physician, as a politician. She always had
to prove herself more than men.
It is not an easy job to change a primitive consciousness. You couldn’t do it over
night. Despite all those women who were participating in the NOB, with riffles in
their hands.
Economic changes started in the 50’s, but it was possible to achieve rights for
women: women were not losing their jobs, they had one year of paid maternity leave,
new institutions for children were opened, new nurseries, new kindergartens, new
preschools. At that time the relief meals were being distributed in the factories, and
women could take that food back to their families.
The women’s position is not permanently secured There are differences between
111
�systems. Position of women is different in our country than position of women in
Africa or Iraq, especially in Iraq today. When I was in Egypt, as a member of our
delegation, I saw that the Nonalignment Pact was responsible for the abolishment
of the veils. Women were dressing normally, elegantly in Iraq also. All the schools
were opened for the women, but they had more difficulties in struggling for equality.
Nasser’s Decree was not enough. Decree’s and laws were not enough in the struggle
for equality, nor have they created equality. You have to fight for it. When Nasser
died, they stepped back for two centuries. Women wear black clothes and veils again,
unfortunately.
India was interesting. Indira Gandhi was president there. She was rarely smart
and rarely respected. But look what religions are doing today. Look at the Iraq. Sunni
and Shiite are the same people and Americans managed to divide them. You can just
imagine what the women are going through. But woman must not be passive, for if
she is passive, we will fall back fifty, sixty, a hundred years back.
112
�113
�Eta
My name is Dr. Eta Najfeld. I was born in Slavonski Brod in 1916. My father was
a trader. I spent my childhood in Slavonski Brod. I enrolled at the Medicine faculty in
Zagreb, after high school, but I never graduated because I was Jewish, and in those
times, they didn’t allow for Jewish students to graduate. I had only two exams left to
pass, when the war started. However, there was an organized action of suppression
of the endemic syphilis in Bosnia, which was a propaganda task in order to portray
Ustaša’s Croatia as a benefactor that looks out for the health of the “Croatian flowers”. My husband and me enlisted and went to Bosnia. For this task we received a
document claiming that we are protected from imprisonment in concentration camps,
which wasn’t true, for some of our colleagues were actually forced to Ustaša’s camps.
Eventually, almost all of us, about 80 doctors, joined People’s Liberation Struggle. For
us the NOB was the only way to save ourselves from camps, for we knew very well
the ideological character of that uprising, and we knew that it was the oportunity to
fight against our common enemy – fascism. At first we didn’t have any chances to
join the Partisan movement, for I had a little baby and a mother, who I succeed to get
out from the camp in Đakovica, thanks to that document we recived from Ustaša’s
authorities. But my husband and I helped partisans by informing them abot the movements of Ustaša and German armies, and those informations were valuable to the
partisans. My husband even managed to send medications, that we could get, to the
partisan forces.
The cooperation started in 1943. We sent medications and supported the struggle
in various ways, but we take this date as a beginig of our active combat involvement.
When our friends alerted us that our lives are in danger, and that we must hide, we
voluntarily joined the NOP. The same day i gave birth to my son in Podgrmeč region.
My husband became head of 39. Krajiška division’s hospital, and I cooperated as a
doctor at the department for infectious disease, although I was two exams short of my
graduation. Life with partisans was a real inspiration for me because I teached first
aid courses and literacy courses for iliterate Bosnian peasant women, who joined the
NOP. Women were equal to men in partisan movement, and there was no difference.
There was a multitude of women in combat units, but women mostly acted as phone
operators, agents, pharmacists, nurses, propaganda agents and were not spared in any
way. Comrades probably took care of them, and hold them further from first battle
lines, but it was only to spare them great physical strain, which was common for the
front lines, but not because some patriarchal relations between genders.
There were fewer women than men in combat units, but that doesn’t mean there
were none. We covered some other sectors, vital for the functioning of NOP, maybe
114
�even more than carrying the riffle is. I have to say that my position was in some way
specific, compared to others, maybe even privileged position, on one hand because I
had a little child, and on the other hand, I was a Jewish woman. Head officers knew
that no Jew could collaborate with the enemy, so I never got on the list of suspicion.
It was a system that was intent on destroying us physically, so there was no chance
that any of the Jews collaborate with Germans or domestic traitors. I never experienced any kind of prejudice in partisan movement, be it sexism or anti-Semitism. I felt
absolutely equal, and put my heart and soul into this movement. Even before this, I
was a member of a left-wing student organization, but I wasn’t a member of KPJ nor
a member of SKOJ. I can’t say that I was a communist, but I definitively believed in
many communist ideas, like an idea of a society in which no body threatens no one
because of his or hers national, religious or class background.
I don’t remember having any difficulties, besides those that we all had to endure:
lack of nutrition and lack of personal hygiene. The lack of hygiene was quite tough
on me, because I got lice when I joined the partisans, which was something I wasn’t
used to. However, everyone had head lice, and when you all have to endure the same
difficulties, it is somewhat easier for all of you. I can’t say that I had some unique difficulties, besides food rations, but even when it comes to food I had some privileges,
since I had a little baby, so I would always get some extra rations, if there was any, of
course. I wasn’t isolated. Whatever the others get, I got it too, and maybe even more,
because of my child.
For me the most striking scene was when I gave birth in the same room where
ten other people were sleeping. They were so quiet, didn’t spoke a word, and I was in
labour. In the morning I found that my baby has head lice. We were transporting on
an ox cart, because we were close to the enemy lines, and my son suffered sunstroke,
from the hot sun. Jovan Bilbija, who followed after our cart, asked me for the name of
my son. I said that I don’t know, but it will begin with an “I”, because my daughter,
that got killed about month ago, had a Russian name beginning with an “I”. So I told
him that the boy’s name will be Igor. And he approached the nearest tree and had broken off a branch from it, placed it over the baby’s head and said:”Here is some shade
for you, from your godfather Jova Bilbija”.
Relations between men and women were very interesting, since there was great
care to prevent any sexual “incidents”. Reasons for such care were of a practical
nature – for it was impossible to perform an abortion in that kind of situation, and
such relations were not tolerated, because they could affect the moral. However, it
wasn’t explicitly forbidden, nor did the people who’ve fallen in love in that situation
suffered any repressive measures because of their relationship. The focus was more on
propaganda and pointing out the fact that it isn’t quite the right time for such relationships. But I have to admit that there were some obvious flirting and romances going
on, which is quite normal. We are all just people, after all. However, there was a great
deal of care, in order to prevent any situations that could get out of hand.
I cannot even remember how I spent my free time, if there was any. I was working
115
�at the hospital, and I had a little child. When I didn’t have any duties, I was teaching
some courses, for which I am not sure if it was work or pleasure. You have to understand something. I was in Bosnia. Bosnian peasant rose up, after Croatia occupied
Bosnia, because of the desperate situation that he was in, when Bosnian Serbs and
other non-Croats were driven of to camps, killed and massacred without any explanation or reason. That illiterate Serbian peasant, who started the uprising bear handed,
was so uninformed and uneducated, that he had to be educated and enlightened from
the start. And that is the virtue of People’s Liberation Struggle. They attended literacy
courses, first aid courses for women, cooking courses...there was a lot of work. I almost
never had any time for relaxation, for if there was nothing to do, there was always
someone that needed some conversation, directions or help. I remember very well
one illiterate peasant women, named Dragica, who was washing bandages from pus.
She started a fire, and prepared a bucket with some water, to boil the bandages. But
before that, she washed them all in an ice cold stream. When I asked her: “Dragičica,
what are you doing?”, she answered me: “I’m washing”, and showed me her swollen, blue hands. I told her to stop and take a break, and she just replied: “I have many
more bandages”. Those swollen, blue hands still come to my memories, even now, 65
years after the war ended. She simply didn’t know anything and didn’t knew how to
help comrades, except by washing those dirty, stained bandages, and she was working until she was exhausted. I could tell you a million of such tear-jerking stories. I
remember a cook, named Mara, who prepared really bad meals, partial because the
ingredients were scarce, but mostly because she didn’t know how to cook. But in the
evening, when she danced kozaračko kolo, none could match her. Even the wounded
would get up and dance. Memories like those are countless and I have to admire those
illiterate Serbian women that have done so much for our cause. I taught them about
hygiene – those poor girls didn’t have any clue how, nor why we should sterilise bandages, and the desire with which they anticipated our conversations was touching.
During those courses we would just sit around in a circle, without any order, with
no hierarchy. They always asked questions, thirsty for knowledge, and I answered
their questions. I presented myself as their equal, who just happens to be a bit more
informed, and because of that they didn’t hesitate to ask. I can not exactly describe it to
you. It wasn’t a class, like those that I taught after the war, when I lectured physician
specialists postgraduates. It wasn’t a lecture, it was socialisation, conversation, for the
common good and knowledge of our unit. If I presented myself as a lecturer, I have to
admit that it wouldn’t look like that, and it wouldn’t be as effective as it was.
Our male comrades supported our female courses in every way. It was normal
that our comrades would help us and give us some advices, without any hesitation.
It was considered that every meeting within partisans had a purpose to raise the level
of education, no matter in which field; the important thing was to make progress.
Each moment we raised the level of consciousness about the necessity of our struggle
and pointing out to the individual that this struggle is necessary and that we are all
equals. I think that is the greatness of our struggle. Of course there exceptions and
116
�mistakes, but in 99% of the cases this partisan struggle was magnificent, and there was
no greater upraising against Nazism, in the concurred Europe, than this Yugoslavian
upraising. It must be said loud and clear. It is the merit of our people, for we were
on the right side and we fought with all our hearts and means necessary against the
fascist occupation. In my judgement, there is nothing more glorious. For example, the
uprising in Poland, in army “Krajova”, the internal atmosphere was not good. It was
a disaster, for many Jews, even Spanish veterans, were humiliated and even executed,
which wasn’t the case in our movement. I am eternally grateful to our struggle, for I
survived. If there wasn’t for NOB, I would certainly perish.
In Zagreb we were greeted with closed windows and shutters, closed doors
and empty streets. And when I remember the day the Germans and Ustaše entered
Zagreb, and we were standing on the corner of Drašković’s and Jurišić’s street, the
people were throwing flowers and candy and oranges. The difference was huge. After
a certain time in Zagreb I demobilised myself and decided that I can not stay in Zagreb
any longer, and that I have to move to Belgrade, so nothing ever reminds me of what
I have gone through. I spent my entire carrier at the Health Centre, at the same desk,
until my pension in 1973.
I adapted to the peace fairly easily. I figured that I should live, for I had a child and
a husband, whom I loved endlessly, and who saved my life. I figured I should work. I
didn’t have any time for post-traumatic stresses. I had to keep on working and living.
I must say that I do respect Germans, for their work and their diligence. They had
lost the war, and succeeded in becoming a power again. However, I avoid travelling
across Germany, or having any contacts with Germans. Never forget, never forgive.
117
�DANICA
My name is Pavlović Bulat Danica. I was born in Kirin, Brgin Most District upon
Kordun. I attended elementary school in Kirin, where we had a priest Stanko Kangrga
and a teacher Dmitar Mitić. They were good people, and we were good children. They
would listen to us and we would listen to them. Everything went well. I still have a
list of pupils somewhere here. When we were in first grade, teacher would ask us:
who will answer, who knows. Danica Bulat will answer. Someone else will continue.
That’s how children used to learn. I think children today are learning better, because
they learn foreign languages, and we just learned Serbo-Croatian.
I used to hand-sew before the war. All of my works were commended. When I
got the sewing machine, I continued to work with it. My dad would always tell me
to write it down, but I would tell him I can remember it all. I was engaged with the
youth, with those children.
My dad was the first to get engaged in war, and Branoko Žutić, from the same
village. They’ve started it, and all of the youth who were willing, joined them. So I
joined also. Since I joined from the start, now I have the Commemorative Medal. I am
a disabled war veteran. It was during the ’42, and it continued through ’43 and ’44, but
I also went through a period of typhus, disease. I arrived at Zagreb with a long hair.
I didn’t want to cut my hair, and I didn’t want to wear trousers. I was embaraced, it
was a shame back then.
Most of the girls from my surrounding joined the partisans. Actually they’ve
joined with me. I led them, they followed me. I also went to a course in Gornji Budački.
It was a party course, and I was in Topuski on the meeting. I also organized the youth.
It all went well, without any arguing or fighting.
Other girls were also sewing. They joined NOB and attended Party meetings.
First thing was to attend the Party’s youth meetings. We would come to meetings and
listen to what was going on. Why were the meetings called for? We were meeting to
help the People’s Liberation Struggle. Besides sewing, we also gathered food for the
partisans and took it to the frontlines, and after that we joined the 3rd company, where
my husband was a commander.
My first assignment with the partisans was the food. My second assignment were
the literacy classes. I was more literate than most of them. My dad was in the Board
and he organized everything, together with Branko Žutić, from our village. Now
when I think about it, it was all worth praise. There was no arguing or hatred.
I worked with both of them. Young men and women joined us too. Other girls
were also sewing, attending to the cattle and they were learning how to read and
write. That was the main task. When the battles started, some of them were killed at
118
�Sutjeska, those who were first. There were others, which circulated in the region, in
towns Vrgin Most, Karlovac, Topusko... I spent some time in Karlovac in the Board.
That’s how I expanded my leadership through Kordun.
Young people had a nice life with the partisans, quite merry. It wasn’t sad,
although some were killed, some died from typhus and so on. But most of the time,
young people were willing to react. When I had some free time, I used to sew. I’ve
learned everything I needed to know. Was it more than others knew back then? Some
had problems to learn something. One girl sang better than me. She had a powerful
voice, and I was quieter. I couldn’t sing like that.
When the typhus came, and lice after it... I didn’t cut my hair until we reached
Zagreb. I never had lice in my hair. I washed it and combed it, and didn’t want to
have any lice.
During the battles, men-women relationship was good. If someone carries a riffle,
then it was a combatant with a rifle, and if someone didn’t have a rifle, then it was
a political worker. I didn’t carry a rifle, so I was a political worker. I wrote and read
everything. I was in the 3rd company and in 4th battalion, but carried no rifle. I was
in the 3rd company while my husband was there, and then he went to Žumbreg. I just
asked if I could visit him.
I met my husband while he was in Žumbreg, and I was a field political worker.
When he went back to Žumbreg, he took prisoners to the Head Quarters. He was alone
with ten prisoners when I met him... We married soon after that. I went to his house
with him. The neighbour was calling Teša’s mother, to tell her that Teša got married.
Oh my, she said, in the midst of the war. No one would get married now, except my
Tešo. And he didn’t get married in his home, but in a village where my mother was
born. We got married there, went straight to his home, and he reported to duty, and
so did I. We were separated for the most of the time, during the war, but we wrote to
each other a lot, and we were meeting. When he came to Sisak, he came by order. I
also came with two other soldiers, also by duty. When he finished his work, he went
dancing in a small house, and when I stepped in, he took of my cap and we danced
like we were used to dancing. One woman said that we studied a dancing course. We
didn’t, it was just like that. You can dance well without a course. We used to see each
other from time to time, but we never forgot about each other.
The most difficult thing for me, during the war, was hunger. I was most hungry
when typhus started. I couldn’t enter any house to eat, for I will catch typhus. I still
have my knife and spoon. I always carried that spoon with me, so I could eat. So i
could use my own spoon, and not someone’s other spoon, and get infected. I didn’t
have typhus, nor lice. Unlike one of our comradette, who lives in Belgrade. She still
can not sit properly. But she is alive even today, and she survived typhus.
After the war, I was already in Zavnoh, on a session. I was linked with the leadership in Croatia. And there I was, on a meeting in Zavnoh, when the war ended. I
was one of the most literate women, thanks to my dad, and then I went to Budački
and so on. Songs were everywhere! Like when someone would get married back in
119
�my village, and everyone would come out to see what was going on, that there was
a wedding and not just death. After the war, I stayed in Croatia for some time, in
Zagreb, and then I moved to Belgrade, because my husband was transferred to the
Head Quarters. We got a flat in Dušanova 34, on the first floor and we lived there for
a long time.
It was not difficult to get used to live in Belgrade after the war. I was in Čika
Ljubina Street, where the Board was, People’s Liberation Board for that region. Certain
Zrinka was the manager of that Board, and I worked there, and my husband in Head
Quarters. It went pretty well. There were funny moments; there were sad moments,
until today. Now I am old, but we must go on.
It’s better that super powers just argue, and not start fighting. It is not good if
they argue, but it is alright until there are gunshots and killing. If they want to argue,
just don’t let them start with killing and shooting. No way. One has pockets full and
brags about it, and the other one is hungry. But this other guy will earn some money,
so he can survive. I was on a funeral, and it was really sad. A man came and brought
a tinny flower, wrapped up in the newspaper. He can not afford it. I bought a bouquet
of flowers, and so did the man who drove there. And those who have nothing brought
what? That’s it.
Some people feel injustice, so they always criticize. Some people accept it. I can
not blame anyone, that’s not for my age, but I still stand for what I used to stand for,
for what I used to fight.
I have so many memories of people. So many people left trace in my memories as good
people. But some people didn’t agree with what I wanted. When I came to Gornji Budački,
where I started the war, in Women’s Board, a choir came arguing: they want nicer hats, they
want this, they want that. President was standing there and he was waiting for them to start.
When they finally started singing, the man who was waiting to greet them, asked: why are they
late, what were they arguing about?
120
�121
�Jelena
I was born in 1921 and my maiden name is Aralica. My married name is Kadenić.
I was born in a village in Vrgin Most County. Actually it was Bović County, before the
war, but it was in Vrgin Most County. Before the war I was in the agriculture. Actually
our mother was in the agriculture, because there was nothing else to do. There was
no industry.
I wasn’t involved in the movement before the war, but I liked to read, and I
associated myself with young prosperous people. There were a lot of poor children
who were going to schools. So they could find some jobs. I was friends with them
also. There were some prosperous people. I associated a lot with my neighbor Nikola
Mraović Ćurćija, who was prosperous, and we read a lot. I also read all of my sister’s
high school textbooks. I read books while cow herding. Family Bulat from Vrgin Most
was involved in the movement. They used to come often and they worked with us,
the youth… It wasn’t some kind of organized work, but from time to time we had
different meetings and they would bring us something interesting. So we could find
some way out of our situation, because… You know that Kordun was poor region,
and there wasn’t a lot of perspective. My father went to Canada, when I was three.
He wanted to provide us with education, but since he was quite handsome, well he…
took a detour (laughter).
I joined the People’s Liberation Struggle because of the terror. It was a Serbian
region, mostly Serbs live there. Before the war we were in the same school with
Croats. There were no problems. But in 1941 the terror began, people were arrested
and taken away and so people started rebelling. Started organizing, to do something.
Communists came and took advantage of the situation and started working with the
youth. They started organizing us and telling us of some better perspective than we
had. So we joined the movement.
Partisan women were absolutely equal. We were organized from the start. I
joined the Party, which later became League of Communists, in December of 1941.
They accepted us as soon as we decided to join the movement. There was no reason
to treat women differently.
At the beginning of the war I was working on the field, with the youth. I organized meetings. During those meetings I talked about what others have told me.
I talked with women also. I spent some time in Kirin, which was the center of the
Uprising. Nikola Vujvidović was our commander. There were a lot of women. Women
from the Bulat family, who were in high school, were also there. Those who were in
the schools joined the movement immediately, since they had more contact with the
movement then us. There was a democratic movement before the war, but not as
122
�strong as the communist movement from 1941. I mostly worked like that. Later, when
I was accepted into Party, I was transferred to Široka Rijeka. I worked with women,
had meetings with the youth, organizing them.
I talked about the goals of NOB. That we are fighting to liberate ourselves, to
destroy fascism. Those were the basics. And people accepted it, where ever I went.
I can’t say what the most difficult thing in the war was. Everything was fine with
me, because I felt I was doing something better, more righteous, different, different for
the women and towards youth, towards everything. I was satisfied, despite the difficulties. There wasn’t a lot of food or clothing. I stayed in Široka Reka for some time.
Huska Miljković, a member of the District Committee in Karlovac, and he took a few of
us political workers from Kordun, when Cazinska Krajina was liberated in 1942. I was
also transferred to Cazinska Krajina. It was a bit harder over there, because I wasn’t
familiar with the mentality of the people. It was funny when I went to a meeting in one
of the villages. A man asked of me to come and speak with some women, but when
I got there, the house was full of women. I asked him how come those women came
before me. He told me: “They haven’t come yet”. What do you mean? He said: “four of
them are mine, two belong to my first son, and four of them to my second son”. And I
was there to talk about women’s equality (laughter). Those were the difficulties. How
should I manage all of that? I found a way. I don’t remember anymore. The important
thing was that everyone was satisfied. We had to deal with it.
Most of the women were Muslims. They weren’t engaged a lot. They couldn’t.
Their faith forbade them. That’s why we had several Muslim youngsters that were
active. There were some women, but just a few of them. It was difficult because of
the religion. They were hiding, and we were against it, and spoke against it. They
were coming to our meetings in secret, and called me to speak to them. They wanted
to reveal themselves. But they weren’t allowed. They accepted me. One time I was
near Cazin, in a village, and hadn’t eaten anything for two days, for I was always on
the move. I was starving. One Muslim girl called me to her home, and said she will
give me something to eat. She gave me a bowl of sugar, and I eat all of it. Since then I
always say that I won’t starve if I have sugar. The girl saved my life.
As an example of relationship between partisans and women, I will tell you about
my husband. I met him in Cazinska Krajina, when he came from Banja Luka. He was a
communist before the war. He was merry and cheerful and we were friends. We had a
really nice relationship. But all once Party held a meeting and told us that we can not go
on like that. Either we will legalize our marriage or break up and go our separate ways.
I was amazed. We weren’t in a relationship, there was no talk of love, or anything like
that. My husband said he would agree to legalize our marriage (laughter). That was
our relationship, and our marriage lasted until his death in 2000. We never argued.
There were a lot of relationships like that amongst partisans. But not all people
were like us. I was from another region. I knew no one else. The mentality was unfamiliar to me. But Rakmija was such a nice man, that I overcome all those problems.
Party made an ultimatum that there shall be no dating. That was the attitude. It
123
�was said that if there are some sympathies and if there are adequate circumstances,
people should legalize their relationship before the Party, and each one should go their
separate ways. I went to Krajina, in the 8th Brigade, and then I married Rakmija, who
was also in the 8th Brigade. All of the political workers from Cazina were transferred
to 8th Brigade when it was formed. I was the assistant of the company’s political officer. Rakmija was the assistant of the Brigade’s political officer. All of my comrades
were promoted, except me. Blažo Đurčić was a political worker in the Brigade, and
we had a conversation. He said it was best for me to do some field work, for I can not
be in the Brigade’s biro, because all of the assistants were members of the Brigade’s
Committee. So they’ve sent me on the field work to be a secretary for the County
Committee of Ključ, because I was a wife, and I couldn’t get promoted. So I went to
Ključ, where I stayed until the Liberation.
I was happy at that moment, because I would live with my husband, and I will
have some sort of home, and I would have some…a place to lei and to sleep. I usually went from one bed to another, didn’t know where I will sleep, where I will eat. I
was young back then, and cheerful and merry. Difficulties almost didn’t bother me. I
had typhus, I was wounded. It happened near Cetinjgrad. I overcame all of that. I’ve
lost my hair due to typhus, while I was still in the company. And those women, from
Krajina, called me a little boy when they saw me. I was small in stature…I told them:
“I’m not a boy, I’m a girl” (laughter). They couldn’t recognize me without my hair.
I was wounded near Cetinjegrad. I was there with my company. Well not actually
with the company, but I was in the Committee. But when the action starts, we all go.
There were two hills, and I was a young girl, and I was interested how they can shoot
from over there. I rose up to take a look, and a burst from a machine gun hit me, but I
thought it was only a scratch. I thought that was all, and it healed after a few months.
I didn’t feel anything, until I got old. Then my arm started to go numb. I had an operation recently, and they told me in the hospital that they couldn’t remove the bullet,
because I would lose the whole arm. I said it is alright. That’s how I was wounded.
After the war I was called to Sarajevo. I was appointed for the organizational
secretary for the Regional Committee of Novo Sarajevo, together with Vasa Rajić. He
was a secretary, and I was organizational secretary. My son Goran was born there.
When he was a month old, I brought him to Belgrade, in a back of a truck. I was transferred to Belgrade. I was a member of the Local Staff Committee, and then I returned
to Sarajevo, where I worked in the CK, in the Apparatus. I finished two years of night
high school and the Party’s school. But I had two children and I couldn’t continue my
education, and I regret it. That was my only wish, for I was a good student. I liked to
read and to learn. But it was impossible.
I couldn’t do it because of my children, and my work. I was always active as an
organizational secretary. Then I went back to Belgrade, where I was a secretary for the
Local Combatant’s League for a time. Then I went to Niš. I worked for Social Security
and in the Committee. Returned to Belgrade. I was a manager in one of the offices of
Social Security for five years. After that I worked in Municipal League of Belgrade,
124
�and there I spent the most of my time. I was a chief in the Health Insurance of
Belgrade, and that was most difficult job. I worked there for the longest period. When
my brother’s son graduated from the Law Faculty, he got a job there, but I was already
retired. Are you a relative of Jela Kandelić? He said: “My father’s sister”. If you work
like she used to work, it will be alright. They said I tought them how to work.
The most memorable scene from the war were my meetings with the people,
where I would talk, and they would accept it. It was dearest to me. That they accepted
our movement, to join us. Most of that was in Bosanska Krajina, and in Kordun. All of
Kordun was involved in the movement from the beginning, because it was necessary.
They started arresting straight, healthy people. A cruelty of fascism that everyone had
to condemn, no matter if they were in the movement or not.
I think that People’s Liberation Movement was a beautiful movement, which
should be fixed by removing some minor mistakes. And it had to go on, and not to
allow that we end up like this. I have the same attitude towards the enemies from the
Second World War. I won’t change a bit. While there are fascist I can not change it.
After the war I was lieutenant, but I am just a combatant, a worker. I held no high
positions, but I was always active, and I was always working. I think people liked me
while I was talking with them.
125
�Olga
My name is Olga Dujmović. I was born in Bihać in 1925. I studied four years in the
elementary school, and one year in junior high in Bihać, and then the occupation began
in ’41. I joined the partisans in 1942 and quit my education, because the period of 194142 was a terrible one in Bihać. It was the time of persecution for all the Serbs and all the
Jews in Bihać. There was no talk of education, so I joined the partisans in 1942.
Bihać was liberated on November the 4-th 1942. Up until then we were occupied
by Germans, ustašas, who were probably the most numerous and most horrible and
domobrans, who were the regular army. The 55-th infantry regiment was in Bihać
even before the war, and they stayed there when the war started. Battles around Bihać,
shooting actually, for I don’t know how much combat there was, I wasn’t a member
of SKOJ or any other organization, but there was shooting each night. But not just in
Bihać, but in the area too. Bihać is on the slopes of mountain Pješevica. After two days
and two nights of battle, Bihać was liberated in 1942.
The war and all the armies terrified me, although I was not to be blamed for anything. There were some stories of partisans killing everyone wherever they arrived.
A village of Golubić, some 4 or 5 kilometres from Bihać, was taken by partisans, and
there were stories that they slaughtered everybody and took away all the girls. The
very first night they attacked, they were passing by my house, through the garden. I
hid myself under the bed, so they couldn’t find me. However, since my mother was
staying over at the neighbour’s, in the morning I went over there with my cousin to
see her, and that was my first contact with the partisans. Two of them stepped out of
the house, carrying some bread and sugar. I guess they saw that I am terrified and
asked me: Do you want some bread? Some sugar? That moment convinced me that
those people were not vampires or beasts, and that they are quite decent people. I was
sad when they had to leave. But they also attacked on the second night, and in the
morning they liberated Bihać. There was a party organization in Bihać, city board of
the Communist Party and organization of SKOJ. By liberating Bihać, the also liberated
some other towns: Petrovac, Drvar, Prahovo, Krupac, Cazin. The First Session of the
AVNOJ was held in Bihać on November 26, 1942, USAOJ congress was held in Bihać,
there was a conference of women, the 8th brigade was formed in Cazin, some twenty
kilometres from Bihać. It was all possible because Bihać accepted the partisans, the
struggle, the idea of and the organization of the youth. So I immediately, after that
sugar, joined the movement. There was a hospital in the camp in Bihać, there was
organization of the youth, cultural and educational work, collecting food and clothes
for the wounded. Knitting socks for the partisans, cultural-artistic performances were
also organized in the hall where the First Session of the AVNOJ was held. When the
126
�time came to leave, a whole battalion of youth left Bihać, even some complete families,
Croatian families that joined the partisans. When I first left with the partisans, it was
some twenty kilometres from Bihać, with a few of them. Some joined the Bihać company that was a part of the detachment, and some joined the 8th brigade. I didn’t, for
I remained in Bihać until the retreat from Bihać. We went to Hrgar, where we stayed
until the beginning of the Fourth Offensive. We stayed there for a while, and then left
in order to demolish the Una railroad. That was the Bihać-Knin railroad, only partially
completed. Since we were under constant pressure of everyday battles, we went to
Lipa, and even further to Oštrelj. There was the headquarters of the 8th brigade. Few of
my girl friends and I were then transferred to the protective company of the brigade.
During the battle, while we were retreating from Bihać, we had no missions,
except that one time we went to destroy the railroad, for we were always on the
move. We were on the run, or maybe I should say on the retreat, because Germans
were advancing. Up to the arrival at Oštrelj, where I was transferred to the supporting
company of the brigade. There were many girls in that company, because those were
field workers, accompanied to the supporting company and the girls from the occupied villages. So we were assigned to the brigade, helping the wounded – supporting
company had its own hospital. We were helping in hospital, washing the bandages
and helping the others. We had no medical course, we didn’t knew much.
From Oštrelj we went for Drvar, and from Drvar we continued to Grahovo. There
we stopped in some village near Drvar, I don’t remember the name of that village.
The whole brigade had to go across the road Drvar-Grahovo, to the other bank of the
river, and on that spot the brigade was cut in half by tanks. The headquarters of the
brigade, together with two battalions got across, to the village Očijevo, and the other
two battalions went to mountain Šator, where they suffered horribly. There wasn’t
much to do in those days. There was a lot of wounded, and we, Bihać girls from the
supporting company, helped as much as we could, by cooking. Those of us who knew
how to cook – I didn’t knew. We were assigned to take a medical course in Korčanica.
Korčanica lies on the slopes of Grmeč mountain, and there was a hospital where we
went to finish a course, so we could actively join the combat. The course lasted for a
week, maybe a few days more, but that was the time of the Fourth Offensive, which
was horrible: no food, no accommodations, no clothes. Those were the most difficult
times during the war. There were difficult times after that, but I guess that these first
days were also the most difficult.
So we spent almost ten days on that course and then the division’s hospital had to
evacuate because the enemy was advancing. But before we left, I got a fewer, because
I had typhus – epidemic typhus. So I was evacuated not as a participant in the course,
but as a typhus diseased. We were taken down the mountain in some cart, with a high
fewer. That fewer is so high that you lose your consciousness, you don’t know if you
are awake or not. So they took us down to some village, I later found out it is called
Tuk Bobija, near Lušci Palanka, where Germans were stationed, as the doctors and
nurses informed us. And they were lowering us down in some buckets, probably bar127
�rels cut in half so we can sit in them, into those natural dugouts. They were lowering us
by ropes. Nurses were waiting for us below, and placing us where they could. People
were freezing in those holes, because it was cold. There were no conditions to light a
fire down there. There was nothing. I was mostly unconscious, but each time I came to
my senses I could hear talks – doctors have run away, nurses have left us, we are left
alone. There was a lot of wounded and sick dying down there. During the night, they
were taken out and buried. How much time we spent there, I have no idea. What we
eat, I don’t know. We were given no medicine, because there was no cure for typhus.
Some prescribed that we shouldn’t even get water. We were deprived of water.
That was the most difficult period of war for me. Not just the period in the dugouts, but before that too. That period from Bihaća, until we arrived at the Korčanica
was horrible, just horrible. Constant combats, wounded were piling up, always on the
run, no sleep. Snow, winter, really cold winter. Depraved of sleep, and then the dugouts. For the most part I didn’t know where am I, I didn’t know who am I.
Nevertheless, that was not so difficult on me. However, it was time to pull us out
of those dugouts. I survived the worst. Me and others infected had lost all of our hair,
as it was normal. The couriers took us somewhere to our brigade’s headquarters. Tuk
Bobija and Lušuc Palanka are both in Podgrmečje. The headquarters was somewhere
in that region, so they have taken us there, to recover for two or three days. All the
typhus diseased, those that were sick before and after me, were not quite sane. Was
it of the high fewer, was it due to the exhaustion, but almost all were such. After a
while, when we were better, they have sent us back to our respective brigades. My
brigade, the 8th, that carried me to the Korčanica, was in Lika. Now we had to cross
over the river Una, and go to the Lika’s side. When we got there, they have taken us to
the brigade’s ambulance station as convalescents. We spent some time there, and went
to Plitvica Lakes, where we spent the May Day, and continued to Žirovac in Banija as
convalescents. Before that, we had to stop for a while on Petlova Gora. The brigade was
engaged in combat this whole time. This was all out of my reach, although I was there.
We finally had a break in Žirovac and I was transferred to the 2nd company of the 3rd
battalion as a nurse. Because I had some experience in treatment of wounded and sick,
I could be of some help. We had to deal with typhus and scabies. Scabies was a disease
spread by unhygienic conditions. It usually manifested on hands and fingers. We also
had wounded, where the company’s nurse would be first during the actions. We had
no large-scale actions, but we attacked enemy positions, or they were attacking us, and
then we had to defend ourselves. Either way, there were wounded. We operated with
company’s nurses, battalion’s sanitary officers and their deputies, and people who
carried the wounded. We also had brigade’s ambulance stations, division’s hospitals.
Wounded would be treated there and then sent somewhere else, and that depended
on the state of the wounded. I was in the 8th brigade until the Jun or July 1943. After
that I was transferred to the surgical crew of the 4th division. Our crew consisted of a
surgeon Zdenko Kraus, a Jew, anesthesiologist Lilika Kraus, and me as a scrub nurse.
There was also one physician and his aid and some security. One of the platoons, that
128
�led the horses, carried our instruments. I stayed there until I moved to the brigade. I
just need to say one thing about the surgical crew. They always had work, because all
of those that didn’t go to the hospital, went to the surgical crew. We didn’t just operate. We had many amputations, head surgeries, that didn’t always went well, because
we had really bad conditions. We also had chest operations, because those who were
wounded in the stomach weren’t even operated. We couldn’t help them, because we
didn’t have adequate conditions. But there I heard of a greate battle, of great bravery
of the fighters from Kozara. They were from under the Kozara mountain, and we,
across the river Sana, were from under the Grmeč mountain.
One day a comrade from Kozara came to us. They were attacking the railroads,
blocking them, blowing them up, and the train and its escort would jump out of the
tracks. Then they would rob that train, and that’s how we supplied ourselves. There
was one combatant whose leg we had to amputate. Doctor Kraus said that we have
nothing for anesthesia. We usually gave ether to patients. We would put a mask on
patients nose and drip one drop at the time, until patients falls asleep, and then we
operate. However, doctor said, if we don’t amputate, he will die, he will get tetanus
and he will die. And we have nowhere to get some by ourselves. Other comrade said,
I will tell him that, and we’ll see what he will say. That moment raised my moral.
With all the hardship we were through, we have to cut off his leg with absolutely no
anesthesia, not even local. Not total anesthesia, no injections to give him, to ease his
pain. He just said: “Cut it doctor, I’m born under mountain Kozara, where mothers
don’t give birth to traitors, nor to cowards.” Doctor said: “Give him rakia, to drink as
much as he can.” During the operation he fainted, because we had to cut the tissue,
tie it, tie the veins, cut through bone with a saw. Luckily, we could perform the whole
procedure. Many people didn’t believe that he will survive, but thanks to the quick
procedures, we succeeded.
Women had very complicated life. They were side by side with combatants, girls
they were, not women, but girls. When a combatant is wounded, he is on the frontline, and they would carry him from the battle. Then women would bind his wounds,
and send him to the battalion, surgical crew, or hospital, depending where the battle
was fought. Battles were always organized, if we weren’t attacked, and always coordinated. Battalions, brigades, even divisions, women were working during the battle.
When the battle is over, combatants would rest, and women continued working as if
they weren’t in the battle: washing bandages, take care of the wounded, there were
many wounded legs, many of those with itch, with scabies (as we called it). Women
are cooking, washing laundry, steaming it...we had so many lice, which were the
main reason for the typhus. Women were also doing that, with the help of nurses and
those that carried the wounded, who were considered as a medical staff. Women were
active in the battle and after the battle.
Relationships between men and women were friendly. We were strict when
considering intimate relationships. There were no emotional relationships between
comrades and comradettes, besides friendship. There were no love affairs. I was in
129
�one room, because I was an ambulance officer. We would get one room, and if there is
something to cover the floor with, some straw or something. If there isn’t, we would
lie on the floor, one, two, five, six and me at the end. No one ever even tried to hold
my hand or anything. That would be horrible, that would be bad. Moral was so high,
that today’s youth couldn’t imagine it. And comradery so strong, so developed that
comrade would die for his comrade, comradette for comrade, comrade for comradette.
That’s something amazing and that was the most wonderful thing in those days, when
we had nothing to eat, nothing to wear and when you can not sleep. You sing, you
dance, and that’s how you make up for it.
We also had some free time and periods of peace. In the end, no one is so durable
to go from battle to battle, to move each day, not to sleep, and not to take a rest. So
sometimes we retreated, one company, one battalion, to rest for a few days, to recover.
Than we had shows, we danced in kolo. Therefore, it wasn’t all just battle after battle.
And then I left, for serving in surgical crew was easier than in combat units. It was
far more difficult in units. Surgical crew was out of the combat, and there was more
free time. Time for learning.
While I was in company, there was one Bibić Soka. She was the squad’s nurse. I
spotted her once with the brigade’s political officer, one Rudi Baumbiger, and some
other people with them. I was always with Soka, and so I approached them. They
stopped talking. I asked them if I am interrupting them. The political officer said: “No,
we were just talking about you. You will be a member of SKOJ.” And so I became a
member of SKOJ. And while I was in surgical crew, I was admitted to the Party, the
Communist Party. Those two moments mean a lot to me, and they were my goal. It
sounds unbelievable, but when someone was needed to attack a bunker, they were
looking for volunteers amongst the members of SKOJ and Party. They were the first to
attack. People say that they joined the Communist Party. But we didn’t join, we were
risking lives if we are admitted to the Party.
From surgical crew I was transferred to Kozara , in 11th Kozara brigade, in April
’42. I was ambulance officer of the first battalion. Battalion had four companies, and
each had its own ambulance. My duty was to work with the nurses in ambulances,
in companies, to monitor the companies. I had a horse, and when I sit on the horse
it wasn’t a problem to go from one company to another, sometimes with a courier,
sometimes alone. I was a coward when I lived in Bihać, I was afraid of ghosts; afraid
of the living and of the dead, but now I wasn’t afraid anymore. There was no more
fear, because life has been like that. So I wasn’t afraid, be it night or day.
From the 1st battalion I was transferred to the 4th battalion. We always attacked,
whenever we had a chance. We attacked Ključ, but didn’t succeeded in capturing it,
although we recovered after that. I was bare foot when we attacked, no shoes. I left my
home in heavy boots, and when the summer came, it was too hot to walk in them, so I
traded them for leather opanke. When I walked through mud those opanke deformed,
so I throw them away and attacked Ključ bare footed, walking on the railroad, on the
macadam. When I returned my legs were useless. We captured one part of Ključ, but
130
�we had to retreat. However I survived that too, probably because I was young, and
my wounds healed quick and I also got some shoes.
While I was in 4th battalion we were stationed on Gučo mountain. It was some old
monastery, from where we used to organize ambushes. We would sit in ambush and
wait for an enemy convoy, infantry or vehicles and we wait for the right moment to
attack. The only supplies we could get were from the enemy: food, ammunition and
clothes. No one supplied us; we had to do it ourselves. One night was really cold, and
we were waiting in the ambush the whole night, but no one came. When we started
retreating, I couldn’t move. I had frostbites and when we wormed ourselves, we had
horrible pains. I simply couldn’t believe it. Others also had frostbites. Nevertheless,
we survived that too.
After that I was ambulance officer of the 11th brigade. I would like to tell you
about the attack on Travnik. We came from Kozara to Zenica and Travnik, where
we spent about six months. There were battles in Hankupanje, Musovača, wherever
we could attack, or were attacked. We mostly attacked at night, but they sometimes
attacked us at day light. We attacked Travnik for two days. Second day we were
stationed on some hill, and since I was ambulance officer, we were a bit isolated.
Brigades ambulance was there, brigade’s physician and pharmacist. A few nurses
were also with us. When the daylight came, a part of the Travnik was liberated, so
we came down to see the situation, how battle was progressing. I can’t remember
any more who was with me: my deputy was with me, someone from the brigade’s
headquarters, some people who were carrying the wounded. Suddenly I spotted
two of our combatants staggering down the road, it was a road, with macadam, not
a street. I run towards them, to help them, but someone stopped me. He said: “No!
They were shot.” I couldn’t understand how could they be shot, they are our comrades. A few partisans surrounded them. Why were they shot!? A commander of a
battalion has ordered a courier to shoot them, but he refused, so the commander shot
them. And why? Partisans were highly moral. They were moral in relations between
men and women, but they were also moral when it came to the private property.
Although we had nothing, absolutely nothing. We would lie in the orchard starving,
but we wouldn’t pick a plum or an apple, until the owner would come and told us:
“Here, take some.” These two youngsters went into some shad and took some mirrors and some combs. The one of the locals, who was also a commander of another
unit, to show to everyone that we stick to our principles, shot them. I started to cry
to sob. They were only nineteen, like me. And they are lying there, and I cannot help
them. They are not dead they are still staggering. Then their commander came, Đuro
Milinović, whom I known from brigade, with a schmeisser in his hands, with blood
red eyes, asked: “Who is the bandit that did this?” Others approached him to calm
him down, to prevent one more evil. That was so difficult for me, besides all of those
physical hardships; this mental burden haunted me for a long time. I couldn’t accept
or understand that someone could do something like that for such a tiny offense.
Regardless of the moral or lack of moral.
131
�We fought in Croatia at the end of the war. We were advancing towards Split
when Italy capitulated, and we reached Vrlika, not Split, but we could get some
clothing and food. During the entire war we were always going somewhere. You
can’t believe where we went. When we left Split, we came back to Podgrmečje from
Dalmatia. Podgrmečje and Kozara was our base. And combatants from Kozara didn’t
want to leave Kozara for some time. They were bonded to Kozara, but when we had to
move to Travnik, that was the first time they had left Kozara. That was in 1945, when
we advanced to Zagreb. However our 4th division didn’t advance towards Zagreb,
but went straight to Karlovac. We suffered heavy casualties there. Battle for Karlovac
lasted for two or three days. We liberated Karlovac and headed for Zagreb. We came
all the way to the Sveta Nedelja, but by that time Zagreb was already liberated, on
May 9th ’45. I don’t know. Maybe it was May 10th, but probably 9th, because that day is
celebrated as the day of liberation. From there we advanced to Celje. How and why,
I can’t tell you. That was the strategy. We came near Celje, to Reichenburg. How it
is called today, I don’t know, I never asked after that. Now it has some other name.
Brigade’s headquarters was stationed there, and I was with the headquarters, and we
rested there, there were no more battles, we recuperated a bit. We also had beer, for
those who drank beer. There was a brewery. Suddenly – move on: Split – Šibenik –
Zadar. English are disembarking and we went there so they don’t disembark. That
was amazing how we moved from one part of the country to the other, and that country was not small as this one today. And so we moved to the coast, mostly on foot, but
we travelled by train for a bit, on the Una railroad, to Knin. We were reassigned from
there. My brigade went to Šibenik. That’s the first time I saw the sea. I grew up by
river Una, which is rapid, deep and cold. When I saw the sea, I was afraid to go in to
the water, when I just imagined how wide and deep it is. I had some nice moments in
Šibenik. We were stationed in a hotel for a month and a half. From there we went to
Serbia, again on foot. There was our permanent camp. And so we entered Valjevo, as
I suppose the other brigades did. We had about two hours to get ready, and to stand
in line. The brigade’s headquarters was in front, riding on horses, and I was with them
on my white horse. During the war I had a horse and a blanket for sleeping. We ceremonially entered Valjevo, and we were welcomed with ovations, eith applause, with
delight. Then we were assigned to households. I was an officer – I earned the rank of
sergeant in ’43, and I was promoted in ’44, when they started giving ranks. We were
accommodated in rooms. I usually went each day to work at the ambulance station,
our brigade’s ambulance station. We mostly had lightly wounded, convalescents and
some patients. I also got married in Valjevo. We had our wedding in Valjevo, and
since my husband had to go to Niš, I went with him. For a short period we lived in
both Valjevo and Niš. Then he was assigned to duty in Zaječar and I followed him.
We came to Zaječar on May 6th, on St. George’s day. I left the army when I gave birth
to my son in Jun. And so I was demobilised. I was imposed a lifestyle in Zaječar that
didn’t suit me. I was 21 when I had my son. I had to work with youth, in the city, and
I was constantly on the move. Then I joined the army again. Then I started working
132
�in Zaječar, after that I moved to Kragujevac, Mostar, Titograd, Tuzla. From Tuzla I
moved to Belgrade. I was no longer in medical corps during that period, I worked in
administration: division, army corps, army, depending on the situation. I was working
in political department of the 1st army in Belgrade. As a women combatant since 1942
I was entitled to reduced service years, and so I could start my pension after 22 years
of service. I had three kids and I needed my pension. I asked to go to the retirement in
Belgrade, with a rank of major.
When it comes to the attitude of our state to NOB I can say only the worst. For our
state there is no NOB, we do not exist, supreme commander doesn’t exist, everything
we created doesn’t exist. That’s horrible, that’s degrading, not for me, but for this
country. And the people? They are not better. If the people was any better, the state
could not act this way.
133
�Abbreviations
AFŽ – Women Anti-fascist Front
AVNOJ – Anti-fascist Counsel of Peoples Liberation of Yugoslavia
APV – Autonomous Region Vojvodina
CK – Central Committee
CO – Central Board
FNRJ – Federative Peoples Republic of Yugoslavia
GO – City Board/Head Board
GIO NS APV – Head Executive Board of People’s Assembly of Autonomous Region
Vojvodina
IO – Executive Board
JNA – Yugoslav People’s Army
KPJ – Communist Party of Yugoslavia
MK – Local Committee
MO – Local Board
MDSŽ/MDFŽ – International Democratic Union of Women/International Democratic
Federation of Women
NOO – People’s Liberation Board
NOB – People’s Liberation Struggle
NOP – People’s Liberation Movement
NOV - People’s Liberation Army
OK – District Committee
OMPOK – Cultural-economical youth movement
OO – District Board
ONOO – District People’s Liberation Board
PK KPJ za Vojvodinu – Regional Committee of Communist Party of Yugoslavia for
Vojvodina
PO – Regional Board
SK – County Committee
SKJ – Communist League of Yugoslavia
SKS – Communist League of Serbia
SO – County Board
SBOTIC – Union of Banking, Insurance, Trading and Industrial Clerks
SSRNJ – Socialist League of Yugoslav Working People
SSSR – Union of Soviet Socialist Republics
URSSJ – United Worker’s Union League of Yugoslavia
USAOJ – United League of Anti-fascist Youth of Yugoslavia
134
�Communist Party of Yugoslavia (KPJ)
Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists) was founded in 1919.
Secretariat of Women Socialist (of Communists) was created at the Socialist Worker’s
Party of Yugoslavia (of Communists) – SRPJ(k) congress, with a task to propagate
equality between man and women, regardless of their avocation, nation or creed,
with a strong accent on a right to vote, for both men and women, after the age of
eighteen. Secretariat of Women Socialist (of Communists) wasn’t a standalone institution, but a part of Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists). During
1919 a network of communist women’s movement is formed in Vojvodina: Novi Sad,
Sombor, Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Subotica, Vršac. Socialist Worker’s Party
of Yugoslavia (of Communists) – SRPJ(k) changed its name to Communist Party of
Yugoslavia – KPJ, on the Second Congress in Vukovar, in 1920.
Women’s Conference for women members of Communist Party was held in
Novi Sad in 1920, when eighty women participated. There were sections of communist women in Vojvodina in Novi Sad, Temerin, Subotica, Petrovgrad (Zrenjanin),
Melenci, Čuruk, Kisač etc.
4-th Regional Conference of KPJ in Vojvodina was held in 1940. It specifically
stressed a need for a larger involvement of women in KPJ. Active participants included
Sonja Marinković, Gordana Ivačković and Judita Alargić. Sonja Marinković and Gordana
Ivačković were chosen as members of PK KPJ for Vojvodina. Gordana Ivačković was
also chosen as an only women delegate for the Fifth Land’s Conference of KPJ.
At the Fifth Land’s Conference of KPJ (1940) “the women question” was an individual subject, but was recognized as an integral part of the working class struggle.
However, there were specific demands concerning women, from the field of political
rights (a right to vote), labour rights (same work and same wages as men, abolishment
of the night shifts for women, paid maternity leave), against prostitution and double
standards, children rights, legal indentation of martial and extramarital children.
Josip Broz Tito (1892-1980)
The main political figure of Socialist Yugoslavia. His biography is also the most
important entry in the history of KPJ/SKJ (he was its chief since 1937), Peoples
Liberation Struggle and building of Socialist Yugoslavia. He was the chief of KPJ/SKJ,
Prime Minister of FNRJ and Minister of People’s Defence, Marshal of Yugoslavia, Head
Chief of Armed Forces, the most significant figure of the Non-Aligned Movement.
During the People’s Liberation Struggle, People’s Liberation Boards were formed
in liberated regions – the seeds of the future socialist government. They were founded
based on the document that was issued by the General Staff of the People’s Liberation
Army in 1942 – “Missions and Organization of the People’s Liberation Boards in
Liberated Regions”, and also based upon “Orders for Election of People’s Liberation
Boards”, which was written by the Head Chief of the People’s Liberation Army –
135
�Josip Broz Tito. It was explicitly stressed that the election of men and women into
these boards should be equal. During the World War II women often participated as
members (or chiefs) of health, education or social commissions, and also agricultural
commissions.
Cultural-educational boards had a major significance, for they organized lectures, amateur theatre, instrumental performances, and literacy courses (especially
for women). Wall newspapers were very popular. 8-th of March was also celebrated.
Women used to work in “partisan workshops” too, and usually they were in charge
of the sartorial workshops.
Rеgional Committee of KPJ for Vojvodina made a resolution in 1942, to found a
People’s Liberation Board for Vojvodina and start magazine Free Vojvodina.
County
Territorial and administrative unit of socio-political system, a form of local selfmanagement. There were 25 counties in Vojvodina, and independent from them were
cities: Novi Sad, Subotica and Zrenjanin (Statute of AP Vojvodina 1953.). Counties
were abolished in 1960.
SKOJ and USAOJ
SKOJ – Young Communist League of Yugoslavia was founded in 1919. It was
an organization of the young communist under the direct supervision and command
of the KPJ. The Fifth Regional SKOJ Conference was held in 1940. The participants,
among others, were: Sonja Marinković, Stanka Munćan, Jelisaveta Petrov-Beba, Lidija
Aldan, Olga Radišić, Rosa Vilić-Nada. Jelisaveta Petrov-Beba was only women elected
as a member of Regional SKOJ Comittee.
USAOJ – United League of Anti-fascist Youth of Yugoslavia, formed during
the NOB, was an organisation that included the youth that were against fascism.
Organisation changed its name to People’s Youth of Yugoslavia in 1946. Since 1948,
SKOJ was the most elite part of the USAOJ. In 1944 the youth movement presented
very important anti-fascist force, for there was 107.800 members of SKOJ and 70.000
members of USAOJ, which included a large number of women members. Local conferences of the United League of Anti-fascist Youth of Vojvodina (USAOV) for Eastern
and Western Srem were held in 1944.
The First Congress of Anti-fascist Youth of Vojvodina was held in Novi Sad on
27-30 December 1944.
People’s Front of Yugoslavia was an organization whose members were fighting for “full realization of rights to work, right to rest, social and pension insurance,
healthcare right...” In 1945, the organisation was taking care of war victims and advocated full and equal participation of women in all aspects of life and labour. People’s
Front was an umbrella organisation for other front-like organisations: League of
136
�Trade Unions, SKOJ, AFŽ... The organization changed its social function and name to
Socialist League of the Working People (SSRN), during the 4-th Congress of People’s
Front in 1953. According to the Statute of the SSRN Trade Union and youth organizations are working autonomously, but AFŽ is not. Special commissions are to be
formed for work with women, based in the SSRN.
People’s Assembly of FNRJ passed a law considering Five year plan of development of Yugoslav people’s economy (1947-1951.) Five year plan was designed
accordingly with Soviet five year development plans. The purpose of this plan was to
develop industry and centralize the accumulation in order to create an independent
Yugoslav economy. The focus was on heavy industry, and intensive development of
Bosnia & Herzegovina, Montenegro and Macedonia were planned.
137
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Partizanke : žene u Narodnooslobodilačkoj borbi
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
urednici Daško Milinović i Zoran Petakov
Source
A related resource from which the described resource is derived
web
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Cenzura, Novi Sad
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2011
Rights
Information about rights held in and over the resource
Cenzura, Novi Sad
Language
A language of the resource
SRP
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
44-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
137 str.
AFŽ
Jugoslavija
narodna herojka
Narodnooslobodilačka borba
Vojvodina
-
http://afzarhiv.org/files/original/eec69d010f18e03a225e86a053a8236f.pdf
f6331ba1946714de16316412d82951a6
PDF Text
Text
Nadežda MITRAŠEVIĆ
FORMIRANJE INICIJATIVNIH ODBORA AFŽ-a I NJIHOV RAD
NA KOZARI U PRVOJ POLOVINI 1943. GODINE
Antifašistički front žena, masovna politička i borbena organizacija žena
Jugoslavije, osnovana 6. decembra 1942. godine1) na konferenciji u Bosanskom
Petrovcu, jeste, u stvari, organizaciono oformljenje ženskog pokreta koji je
nastao i razvijao se pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije još
prije drugog svjetskog rata, u okviru opštenarodne borbe za političku i nacionalnu slobodu protiv fašističke opasnosti.
Poslije zavođenja šestojanuarske diktature 1929. godine, kada se Partija
pred terorom i zbog gubitka masovne baze, poslije zabrane sindikata i drugih
radničkih organizacija, povukla u duboku ilegalnost, dolazi do zastoja i u radu
žena antifašistkinja. Međutim, sa aktivizacijom Partije od 1932. godine pa nadalje, aktivira se i rad žena. Sve veći broj žena se prima u Partiju, sve veći
broj uzima aktivno učešće u akcijama radničke klase a počinju i samostalno
da djeluju ženske organizacije. Centralni komitet KPJ početkom 1934. godine
daje svim partijskim organizacijama »Upute za rad među ženama«2' u kojima
je istaknuta uloga žena u revolucionarnom pokretu i razrađeni zadaci za dalji
rad. Pored ostalog, u Uputama se ističe da je jedan od zadataka: »Povećanje
broja žena u Partiji i omladini, uvlačenjem radnica, radničkih žena i studentkinja koje su se istakle u borbama ili koje treba odgojiti i osposobiti za masovni rad među ženama. Davanje odgovornih funkcija drugaricama u Partiji,
omladini i ostalim revolucionarnim organizacijama ...« da bi se izveo zaključak« . . . treba raditi tako, da radnice i proleterske žene steknu ubeđenje, da
je naša partija jedini ozbiljan borac za njihove interese i da jedino boreći se
pod njenim rukovodstvom mogu poboljšati svoj ekonomski, politički i društveni položaj. A to su i zadaće naše partije prema radnim ženama.«3'
Organizovani rad žena počinje 1936. godine4' a učvršćuje se i dobija određene ciljeve i zadatke konsolidovanjem KPJ 1937. godine. U Beogradu se pokreće list »Žena danas« sa ciljem da okupi što veći broj antifašistkinja u borbi protiv rata i fašizma. List otkriva ženama Jugoslavije kakve zločine fašizam sprema ženama čitavog svijeta na primjerima patnji španskog naroda.
Pored toga, list je imao značajnu ulogu u razvijanju političke svijesti žena u
borbi za ravnopravnost u akciji za sticanje prava glasa. Aktivnost Narodnog
frnota imala je snažnog odraza i na aktivnost žena i njihovo masovnije učešćće u pokretu. Uslied neposredne opasnosti od izbijanja drugog svietskog rata,
Partija donosi odluku na Zemaljskom savjetovanju KP maia 1939. godine^ o
izgrađivanju kadrova nepoznatih neprijatelju, pa se između ostalog, kaže:
»Organizaciono pitanje je skoro najkrupnije pitanje ovog časa. U vezi s ratom
i sve većim progonima pred nas se postavlja važna zadaća: osigurati spretnim
organizacionim merama kontinuitet rukovodstva i čvrstu povezanost svih delova partije. Već danas treba obezbediti sve forme od mobilizacije i hapšenja.
) »Borba« br. 30. 13. decembar 1942. godine MR BIH Sarajevo, Inv. br. 43565,
2) Žene Srbije u NOB-u, Beograd, Nolit, 1975, str. 10.
3) Isto.
4) Tito Josip Broz: Govor na prvoj zemaljskoj konferenciji AF2-a.
288
�Zato moramo što hitnije podići i izgraditi nove, klasnom neprijatelju nepoznate kadrove, a naročito žene. Ne sme biti ni jednog foruma bez ženskih članova. Ako su većina kadrova do sada podcenjivala važnost uvlačenja žena u KP
— onda sada moraju postati svesni činjenice da je stvaranje ženskih partijskih
kadrova naš najvažniji organizacioni zadatak,«5'
U okviru priprema za V konferenciju KPJ, širom zemlje održavane su
pokrajinske, oblasne i mnogobrojne okružne i mjesne konferencije Partije,
na kojima su iznošeni rezultati prethodnog rada i zacrtani zadaci budućeg
rada. U Rezoluciji partijske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održane 27-28. jula 1940. godine, između ostalog, stoji: »Part. org. moraju mnogo
ozbiljnije pristupiti radu među radnim ženama. Potrebno je uvlačiti žene u
sve akcije, vodeći neumornu borbu za ostvarenje načela: za jednak rad jednaka plata i postavljati uvek i specijalne zahteve žena. Potrebno je i dalje voditi
akcije za opšta ženska prava (pravo glasa, ravnopravnost pred zakonom itd.).
Partijske organizacije moraju posvetiti više pažnje pripremanju žena za ulazak u partiju i uzimati sve poštene i borbene radne žene u partiju.«6'
Postavljeni zadaci na Zemaljskom savjetovanju, kao i na pokrajinskim
savjetovanjima, potvrđeni su i na V zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj
od 19-23. oktobra 1940 godine.7' Na savjetovanju je, pored ostalog, podnesen
i referat o borbi i aktivnosti žena za njihova prava, a ujedno prihvaćeni principi rada na okupljanju žena svih društvenih slojeva oko revolucionarnog
proletarijata.
Stečeno iskustvo u radu u periodu koji je prethodio ratu i rezultati koji
su postignuti, došli su do punog izražaja u narodnooslobodilačkoj borbi. Sa
razvijanjem NO borbe, u cijeloj zemlji raste angažovanost žena antifašistkinja,
kako na oslobođenoj, tako i na neoslobođenoj teritoriji, bilo u radu u pozadini, bilo kao aktivnih boraca u vojnim jedinicama. Tako je tokom narodnooslobodilačke borbe Antifašistički front žena bio snažan oslonac Komunističkoj partiji, Narodnom frontu, te organima narodne vlasti u političkom radu
sa narodom i na omasovljenju same borbe.
O značaju i ulozi žene u narodnooslobodilačkoj borbi kaže se u raspisu
Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu: »Uloga žena u narodnooslobodilačkoj borbi postaje sve značajnija i može se reći da su žene primile gotovo
polovinu tereta u ovoj teškoj borbi naroda za oslobođenje.«8'
Zbog toga što se Antifašistički front žena, iako je postigao vidne rezultate
u svom radu, nije razvio u masovnu i organizaciono čvrstu organizaciju, iz
koje treba da izrastaju novi rukovodioci, CK KPJ donosi odluku o sazivanju
Zemaljske konferencije na kojoj će prisustvovati delegati Antifašističkog fronta žena iz cijele zemlje, sa oslobođene i neoslobođene teritorije.
Ovom konferencijom u Bosanskom Petrovcu, na kojoj su usvojeni zadaci
za budući rad, AFŽ postaje jedinstvena organizacija svih žena Jugoslavije. Ti
zadaci su omogućili dalji organizacioni razvoj AFŽ-a ne samo na oslobođenoj
nego i na neoslobođenoj teritoriji. Pristupa se osnivanju mjesnih, seoskih,
okružnih i pokrajinskih odbora čiji je osnovni zadatak mobilizacija i aktivizacija žena u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.
U toku 18 mjeseci oslobodilačkog rata, iako nije bilo čvrste organizacije
AFŽ-a, žene svih krajeva naše zemlje učestvuju aktivno kao borci u borbi za
oslobođenje, pružaju veliku pomoć vojsci prikupljanjem hrane, odjeće i sanitetskog materijala, uzimaju učešća u radu narodnooslobodilačkih odbora za
učvršćenje narodne vlasti, zbrinjavaju izbjeglice i djecu, djeluju na kulturnoprosvjetnom polju itd. I pored ovakvog raznovrsnog djelovanja, u Rezoluciji
donesenoj na Konferenciji u Bosanskom Petrovcu stavlja se u zadatak orga5)
6)
7)
8)
»Proleter" br. 1—2, januar—februar 1940, str. 6.
»Proleter« br. 9—10—11, 1940, str. 24.
»Proleter« br. 1, Januar 1941.
Arhiv CK S K B I H , fond Oblasnog KPJ za Bos. krajinu, 1942/1.
289
�nizacijama AFŽ-a da se pronalaze novi oblici borbe prema uslovima u raznim
krajevima i da se stečena iskustva prenose iz jednog kraja zemlje u drugi.
Obzirom da organizacija AFŽ-a nije čvrsto provedena u svim krajevima,
delegatkinje na Konferenciji dobijaju zadatak da, po povratku na teren, organizuju formiranje inicijativnih odbora9' koji bi djelovali 2-3 mjeseca i izvršili
pripreme za formiranje stalnih opštinskih, okružnih i oblasnih odbora, zavisno
od terena koji se odborom obuhvata.
Sprovođenju zadataka Rezolucije o stvaranju čvrstih organizacija AFŽ-a
i radu na njenom omasovljenju, na Kozari se pristupa početkom 1943. godine.
Prilikom formiranja inicijativnih odbora, koristi se iskustvo omladinske organizacije, koja je organizovano radila od samog početka ustanka, pa se vrlo
često za predsjednicu ili sekretara inicijativnog odbora AFŽ-a bira član SKOJ-a.
Prilikom izbora inicijativnog odbora AFŽ-a u selu Devetacima je za predsjednicu izabrana skojevka Draginja Šurlan, takođe i u Petkovcu skojevka Ljubica
Varićak.10' Na prvom osnivačkom sastanku su se uglavnom davala uputstva
za dalji rad na omasovljenju pokreta i iznosio značaj same organizacije.
Prema sačuvanim dokumentima, može se utvrditi tačan datum formiranja
slijedećih odbora:
MEĐEĐA: jan.-feb. 1943. godine11', predsjednica Radosava Marin;
PRIJEDOR, februar 1943. godine12', predsjednica Brković13', sekretar Zdravka
Stojanović, blagajnica Živana Borojević, članovi Bači Mato, Lenka Nikolić, Jelena Janjić i dva skojevca kao kuriri i veza sa slobodnom teritorijom;
DEVETACI, 27. marta 1943. godine, predsjednica Draginja Šurlan, član SKOJ-a,
sekretar Mira Vujanović, blagajnica Mara Vujanović;
PETKOVAC, 28. marta 1943. godine, predsjednica Ljubica Varićak, član SKOJ-a,
sekretar Dara Rabat, član SKOJ-a, blagajnica Jelka Jelisavac;
SVODNA, 29. marta 1943. godine, predsjednica Mika Bakić, sekretar Sava Kragulj, blagajnica Ljilja Knežević, odbornica Joka Tramošljanin;
PRUSCI: 4. aprila 1943. godine, predsjednica Milena Lujić, sekretar Smilja
Janković, blagajnica Joka Dejanović;
DUMBRAVA, 5. aprila 1943. godine, predsjednica Ljuba Sarić, sekretar Cvijeta
Đurica, blagajnica je naknadno izabrana;14'
GRABAŠNICA, 5. aprila 1943. godine, predsjednica Pava Marin, sekretar Vuka
Stojaković, član SKOJ-a, blagajnica naknadno izabrana;15'
AHMETOVCI, 6. aprila 1943. godine, predsjednica Marija Banjac, sekretar
Zorka Zgonjanin, blagajnica Cvijeta Mijić;
BLAGAJ (DERVIŠI), 10. aprila 1943. godine, predsjednica Milica Kantar, sekretar Milanka Vejnović, blagajnica Đuja Vujanović, delegat za opštinski odbor
AFŽ-a Ikonija Zgonjanin,
PETRINJA, 15. aprila 1943. godine, predsjednica Milka Mijatović, sekretar
Mika Jajčanin, blagajnica Mara Janjuz;
BABINAC, 16. aprila 1943. godine, predsjednica Ilinka Tramošljanin, sekretar
Jovanka Vukmirović, blagajnica Joka Čolić;
BAČVANI, 16. aprila 1943. godine, predsjednica Ljuba Zlokapa, sekretar Mara
Ostojić-Marjanović, blagajnica Mara Zlokapa, odbornica Kosa Martinović;
SLABINJA, 18. aprila 1943. godine, predsjednica Milja Bajalica, sekretar Stojka Balaban, blagajnica Mileva Kondić, delegat za opštinski odbor AFŽ-a
Anđa Karan, odbornice Milica Vujanović i Anđa Zekić;
290
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
»Žena danas«, list AFŽ-a Jugoslavije, br. 31, Januar 1943, str. 6.
Zbirka arhivske građe MR BiH Sarajevo, inv. br. 13440.
»žene BiH u NOB«, Sarajevo, Svjetlost, 1977, str. 662.
Isto, str. 581.
Ime nije utvrđeno.
Ime nije utvrđeno.
Ime nije utvrđeno.
�VOJSKOVA, 24. aprila 1943. godine predsjednica Vuka Reljanović, član SKOJ-a,
sekretar Stanka Međed, član SKOJ-a, blagajnica Ljupka Zlojutro, odbornice Stanka Reljanović i Marica Zlojutro;
JABLANICA, 27. aprila 1943. godine, predsjednica Stanka šešum, sekretar Vida
šešum, blagajnica Radosava šešum, odbornica Jelka šešum i Mara Babić;
DONJI PODGRADCI, 28. aprila 1943. godine, predsjednica Milja Sitnica, sekretar Mara Babić, blagajnica Bratislava Veljić, odbornice Rosa Slijepčević,
Jovanka Bralić i Anka Malešević;
MILOŠEVO BRDO, 28. aprila 1943. godine, predsjednica Gospava Gligić, sekretar Danica Ugrenović, član NOO, blagajnica Joka Kotur, član NOO,
odbornice Pava Ugrenović i Cvijeta Subotić, član NOO;
SOVJAK, 29. aprila 1943. godine, predsjednica Lepa Milošević, sekretar Kosa
Babić, blagajnica Persa Bjelajac, odbornica Grozda Bjelajac;
GORNJI PODGRADCI, 30. aprila 1943. godine, predsjednica Branka Dojčinović,
sekretar Gospava Ivanović, blagajnica Petra Ivanović, odbornice Zorka
Ivanović i Gospava Benk;
GRBAVCI, 2. maja 1943. godine, predsjednica Vidosava Cvijić, sekretar Zorka
Bavuljić, blagajnica Vukosava Čekić, odbornice Draginja Adžić i Miljka
Blagojević;16'
GUNJEVCI, juni 1943. godine, predsjednica Marija Petrović, sekretar Jela
Bijelić i odbornica Bosa Biga;17'
SUVAJA, početkom 1943. godine, predsjednica Radosava Biga, sekretar Milica
Biga, odbornice Persa Biga i Ljuba Jerić; 18 '
MRAZOVCI, prva polovina 1943. godine, predsjednica Jovanka Ručnov, ostale
članice odbora Draginja Dragičević i Milja Ručnov.19'
Žene su vrlo ozbiljno shvatale svoje dužnosti i prihvatale se povjerenih
zadataka, često i u najtežim trenucima svoga života. Prilikom izbora Inicijativnog odbora 4. aprila 1943. godine u selu Pruscima, za blagajnicu je predložena
Joja Dejanović. Iako je to bilo nakon kratkog vremena kako su joj u borbi
sa neprijateljem 26. marta 1943. godine20' poginula dva sina i popaljena sva
imovina, prihvatila je ponuđenu dužnost sa čvrstim ubeđeniem u konačnu
pobjedu narodnooslobodilačke vojske.
Inicijativni odbori AFŽ-a pri formiranju bili su sastavljeni od pet članova:
predsjednica, sekretar, blagajnica, delegatkinja za opštinski odbor AFŽ-a i odbornica.21' Na izbornim sastancima, pored izbora članova odbora, ukazivano
je na značaj organizacije AFŽ-a, njenu ulogu u NOB-u, razrađivana uputstva
za dalji rad i postavljani direktni zadaci u potpomaganju rada obavještajne
službe i sakupljanju dobrovoljnih priloga za vojsku i vojne bolnice.
Izvještaji o formiranju inicijativnih odbora, odnosno o akciji omasovljenja Antifašističke organizacije žena, dostavljani su komandama partizanskih
jedinica na tom terenu i organizacijama KPJ. Nakon formiranja inicijativnih
odbora, održavani su redovni sastanci, u kraćem ili dužem vremenskom razmaku, na kojima je razmatrano izvršenje zadataka i postavljani novi. Pored
toga, na sastancima je redovno razrađivana partizanska štampa: »Sa fronta
slobode«, »Tito Krajišnicima«, list »Udarnica«22', »Žena danas, »Radio vijesti«
i dr., kao vid informisanja o događajima u borbenim jedinicama i društvenopolitičkim organizacija na neoslobođenoj i oslobođenoj teritoriji.
Omasovljenje organizacije je teklo veoma brzo. U Prijedoru je ubrzo po
formiranju inicijativnog odbora AFŽ-a radom organizacije bilo obuhvaćeno
više žena: Gašić Dara, Lela Sučević, Dragica Lazić, Persa Krajinović, Mileva
291
16)
17)
18)
19)
20)
21)
22)
Zbirka arhivske građe MR BIH Sarajevo, Inv. br. 13440.
»Jene BIH u NOB«, Sarajevo, »Svjetlost«, str. 682.
Isto, str. 397.
Isto, str. 651.
Zbornik IV. kn). 11. dok. 290, str. 559.
Zbirka arhivske građe MR BiH Sraajevo, Inv. br. 13440.
»Udarnica« Je list AFŽ-a Slavonije koji Je takođe raspačavan i u ovom dijelu Bosanske krajine.
�Alač, Anđa Babić, Đuja Stojanović, Ljuba Radetić, Joka Jeličić, Mira Trubajić
i Persa čupović.23' Od žena koje su obuhvaćene radom organizacije naplaćivana je članarina, obavještavane su o događajima, dobijale su potrebnu pomoć
u odjeći, hrani ili u političkom radu. Na prvom sastanku poslije formiranja
inicijativnog odbora 17. maja 1943. godine u Donjim Podgradcima, predloženo
je da se organizacija AFŽ-a proširi sa još 20 drugarica. Proširenom sastanku
u Miloševom Brdu 21. maja 1943. godine prisustvovalo je 30 drugarica, u Gornjim Podgradcima 26. maja 1943. godine prisustvovalo je takođe 30 žena. U
Jablanici na sastanku odbora 25. maja 1943. godine predloženo je da se održi
prošireni sastanak 30. maja i tom prilikom je utvrđena lista od 111 žena koje
treba pozvati. Sastanku je prisustvovalo 50 drugarica, a 3. juna 1943. godine
proširenom sastanku u Grbavcima je prisustvovalo 40 drugarica.
Agitaciju za omasovljenje organizacije vršile su same aktivistkinje u sklopu svojih redovnih poslova — prilikom okupljanja u mlinovima gdje su dolazile u dodir sa ženama iz drugih sela koja nisu obuhvaćena organizacijom,
zatim prilikom ispomoći na podizanju popaljenih kuća, kao i pri obradi polja.
0 svakoj ovakvoj agitaciji ili akciji referisano je na sjednicama odbora, proširenih ili u užem sastavu. Većina žena obuhvaćenih radom organizacije, bile
su nepismene pa se u mnogim selima, odmah po osnivanju prvih odbora AFŽ-a,
obrazuju i analfabetski tečajevi za opismenjavanje. U selima koja su bila blizu većih ustaških centara, kao na pr. Bosanska Dubica ili Prijedor, u cilju
zaštite od iznenadnog napada neprijatelja, članice AFŽ-a organizovale su stražarsku službu.
U mnogim mjestima članice AFŽ-a preuzimale su na sebe i brojne druge
obaveze, posebno u selima u kojima nije bilo muškog življa. Tako su žene u
selu Gunjevcima bile glavna radna snaga na zadacima pokreta. Jedan od veoma važnih zadataka je bilo zbrinjavanje ljetine. U tu svrhu se već u proljeće
1943. godine formiraju omladinske radne čete, koje su, pored omladinki, okupljale i žene, a često su one bile i mnogobrojnije. Požnjeveno žito se nosilo
na desetine kilometara na leđima do Kozare i partizanskih magazina. Briga
oko ranjenika skoro uvijek je bila zadatak žena i njihove organizacije. Hrana,
odjeća i druge potrepštine organizovano su nošene do partizanskih bolnica u
Kozari u određenim vremenskim razmacima, u 15 dana ili kraće, zavisno od
količine prikupljene hrane ili pak od vojne situacije. Isto tako je ženska organizacija pomagala narodnooslobodilačkim odborima oko ishrane partizanskih
jedinica na terenu. Sve ove zadatke obavljale su žene uz svoje obaveze u kući
1 prema ukućanima. O velikim zalaganjima žena i njihovom rodoljublju, između ostalog, u svom članku »Pojačajmo politički rad među ženama« Dušanka
Kovačević kaže: »čuvena kozarska udarnica Ljuba Anić, kojoj je 58 godina,
nije nijednom izostala iz akcija koje vrši radna četa u njenom selu«.24' Dalje
izlažući mišljenje da treba jačati organizaciju AFŽ-a, navodi: »Kod žena postoji još ustručavanje da kažu svoje mišljenje, da utiču na odluke koje se donose na konferenciji, da ispravljaju pogreške koje se čine u selu, da osude
nepravedan postupak ili nebrigu za interese naroda, koja se dešava kod narodnooslobodilačkih odbora. A baš one partizanske majke i sestre, koje su danas
domaćini, u većini slučajeva mogu pružiti veliku pomoć porodicama boraca
i sirotinji, kako u izgradnji kuća, sjetvi, tako i u pravilnoj raspodjeli tereta
na sela,, u zdravoj kritici narodnooslobodilačkog odbora. Zato ih treba oslobađati i učiti«.
Da bi se ubrzao rad na učvršćivanju organizacije, započinje se sa organizovanjem kurseva za rukovodioce AFŽ-a. Jedan takav kurs organizovan je
koncem juna 1943. godine,25' kojem je prisustvovalo 20 drugarica. Zadatak
23) tene BiH u NOB, Sarajevo, Svjetlost, 1977. str. 581.
24) »Nova žena-, list AF2-a BiH, br. 2, april 1945, str. 8.
25) Arhiv CK SK BiH, fond Oblasnog komiteta za Bosansku krajinu, 1943/319.
465
�kursa bio je postizanje najosnovnijih znanja u radu na učvršćivanju organizacije AFŽ-a. Po završetku kursa, drugarice su trebale ući u sastav privremenog
Inicijativnog okružnog odbora AFŽ-a, kao i novoformirane sreske odbore
AFŽ-a. Od 25. avgusta do 5. septembra 1943. godine26' održan je u selu Strigovi
kurs za 19 drugarica. Na kursu su prerađivane slijedeće teme: »Narodnooslobodilačka borba i važnost učešća u njoj«, »Žena i fašizam«, »Žene u Savezu
Sovjetskih Socijalističkih Republika«, »Organizaciono pitanje AFŽ-a«, »Komunistička partija i žene«, »Pregled političke situacije od 1918. godine pa sve
do narodne revolucije«. Nešto kasnije, u jesen 1943. godine, odnosno od 10.
do 25. oktobra, održan je još jedan kurs u selu Podgradcima. Kursu je prisustvovala 21 drugarica.
Pošto se osjetila potreba za čvršćim povezivanjem svih okružnih, sreskih,
opštinskih i seoskih odbora AFŽ-a, Inicijativni oblasni odbor AFŽ-a donosi
odluku da se 5. septembra 1943. godine27' održi Oblasna konferencija AFŽ-a
za Bosansku krajinu na kojoj će se izabrati Oblasni odbor. Delegatkinje za
Oblasnu konferenciju su morale biti birane na seoskim i opštinskim konferencijama, sazvanim u tu svrhu. Birane su i delegatkinje sa neoslobođene teritorije. Sa terena Okružnog odbora AFŽ-a za Kozaru trebalo je biti birano 15
delegatkinja.
Pripreme za Oblasnu konferenciju su tekle uporedo sa izborima za opštinske, sreske i okružne odbore. Prema statističkim podacima Okružnog komiteta KPJ za Kozaru od 20. juna 1943. godine28', na terenu Kozare organizacije
AFŽ-a u prvoj polovini 1943. godine su bile slijedeće:
SK KPJ Bosanska Dubica: seoskih odbora AFŽ-a 42, opštinskih 3, sreskih
nema, ukupno odbornica 83;
SK KPJ Bosanski Novi: seoskih odbora AFŽ-a 27, opštinskih 2, sreskih nema,
ukupno odbornica 119;
SK KPJ Prijedor: seoskih odbora AFŽ-a 16, opštinskih nema, sreskih nema,
ukupno odbornica 83;
SK KPJ Bosanska Gradiška: seoskih odbora AFŽ-a 9, opštinskih nema, sreskih nema, ukupno odbornica 47.
26) 2ene BIH u NOB, Sarajevo, Svjetlost, 1977, str. 634.
27) 1RP Sarajevo, kat. br. 1973, inv. br. 5054.
28) Arhiv CK SK BiH, fond OK KPJ za Kozaru, 1943/12.
500
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Formiranje inicijativnih odbora AFŽ-a i njihov rad
na Kozari u prvoj polovini 1943. godine
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Nadežda Mitrašević
Source
A related resource from which the described resource is derived
Joco Marjanović, Kozara u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji (1941-1945): radovi sa naučnog skupa održanog na Kozari (Mrakovica) 27. i 28. oktobra 1977.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Nacionalni park Kozara
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1980
Rights
Information about rights held in and over the resource
Nacionalni park Kozara
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
42 str.
AFŽ
Antifašistički pokret
Narodnooslobodilačka borba
žene borci
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/64e3d69d1544c0753961a59c68cddf69.pdf
28fff220a15c01432255171401475a13
PDF Text
Text
nMcT AHTMcj:)awMCTMI.IHOr cj:)pOHTa
JHeHa &ocHe M Xep.,.erOBMNe
�•
.
"
'I
�. ~· · ···
.~
,
·.toea.
.
.
.
.. .
. ·' ,.
~.
.
..·.
..
-
-
~
..........
HEe~Cl
'
Clle6pyap 1945
6 p oj 1
fOBOP 11APWABA THTA HA 11HTHHf9 1KEHA CPBHJE
,llpyrapH~e, Jl03BOJIHTe MH na sac U03)lpaBHM y
HMe Hapo,li,HO·OCJJo60.li.HJialfKe sojcKe, y HMe sauiHx
CHHOB3 1 same 6paite, KOjH Ce ,ll,aHaC, Ha OBOj LVitfH
3HMH, TaMO Ha <f>pOHTy, 6ope 3a KOHa\fHO HCTjepH·
saH>e oKynaropa H3 name nanatene 3eMJbe. CpncKe
MajKe H cecTpe, Koje ere y osoj remKoj, Kpsaaoj
6op6H ,ll,ane naj6o1he csoje
CHHOBe, 33XBaJbyjeM B3M Ha
OHOMe mTO CTe ,11,0 ,ll,llH3C
,li,OUpHHHjene H3TtfOBjetf3H·
CKOj 6op6H H3WHX Hapo.na.
Jaxaa.JbyjeM BaM Ha orpoM·
HHM lKPTBSMa Koje CTe P.O,ll,·
HHi eJie 3a cnac csoje orai,IC5HHe, 3a CD3C HSmHX Ha·
po.11.a, name CJJo6o.-e H lie38BHCHOCTH. AJIH ,11,03BOJIHre ,11,3 BaC ,li,SHaC DOHOBO
notcjeTHM ua mprse H 3a.11.8TKe KOjH jom croje npe.l{
H8M31 KOje heMO MOhH caBJISJ{aTH C3MO TaKO, 3KO BH,
cpncKe )KeHe, MajKe H cecrpe,
C5y J{eTe era jane Kao KpeMen·
CTHjeua y3 OHe KOjH Ha
<f>ponry nponujesajy csojy
MJiaJ{y KPB 3a CJI060J{Y.
Bam pan, same .llY:lKHOCTH
cy MHorocrpyKe. HameM
<f>pOHTy, HamHM 6op~HMa
rpe6a noMOhH. HamH 6op~H HHCY ,li,06H1IH O,ZJjehy H3
M3r3UHH3, jep HX HHCMO HH
HMaJIH. 0HH cy nonyrOJIH,
60CH y OBOj TfWKOj 3HMH,
H>Hl!la rpe6a noMOhH. BH,
cpncKe )KeHe H cse meue
jyrOCJISBHje, MO)KeTe y6Jia
)KHTH raj HeJ{OCTaTaK WTO
ra ocjeta uawa xpa6pa apMHja. 3aTO, y CBaKOM CeJiy,
y csaKoj sapomH nanperHH·
re cae caoje cuare, ca6H·
pajre MaTepHjaJI, o;:tjeity, cpeTCTBa 33 :lKHBOT, HSMHP·
HH~e, KSKO 6rtCMO MOfJIH HaWHM 6opLUiMa Ha <f>poH·
Ty J{aTK 6apeM MHHHMYM OHOra mTO HM je DOTpe6HO
- ,11,3 6H Ce MOfJIH 60pHTH H KOHS'IHO OCJJ060li.HTH
H3WY 3fMJby, - TO je npBH H H3jBS)KHHjH 33.113T3K H
au ra caMe sn.n;rue, BH ra ocjellare cnaKo.nuesHo, ocje·
hare ra 3BTO wro cy sawa 6palla, aawH ot~eBH, uawH
CMH08H TaMO r ..je je TeWK0 1 r}lje na,llajy lKHBOTH Haj•
60JbHX JbY.AH, T3MO uje ce KYie CJI060,11,a H cpeta HO•
se, <f>eJtepaTHBHe jyroCJJasuie.
,llpyrn 3a,naraK - ro je CTBapaH>e name uose·
<f>e,ll,eparHBHe JyrocnasHje, <f>e.Aepanne Cp6Hje u ua
po~He snacTH. To je, .llpyrapH~e. Te>KaK 3a.llaTaK, H
TY saM ce o6pataMo : DoM03HTe HaM .na crsopHMO
HCTHHCKY H3POJlHY BJiaCT 33 KOja Cy 0Jt 1941 fOJ{HHe
UOfHHYJIH Haj60JbH CHHOBH
Cp6Hje H ocranHx uapo~a
JyroCJJasttje - HCTHHCKH .zte·
MOKp3TCKy H3PO.li.HY BJI3CT.
3aro 6y,ztHTe He caMo nolKPTBOBHH 6op~H 1 Hero H
CTpOrH KPHTH'I3PH OHHX KO•
je ere nocnaJIH .zta spwe JtP·
>Kasue nocnose. foHHTe ca6orepe, roHHTe oue KOjH cy
xTjenH .zta H3Hrpasajy rotiollClbe napo,AHe npujare.Jbe, a
y CTBapH fJif,Ltajy KSKO Jt8
naMa O,L\Morny. HMa .ztocra
nOWTeHV.X JbYJlH, HMB MHO•
ro DO:lKpTBOBHHX JbY.AH KO•
jH cy H CUOC06HH H BOJbHH
J{a npaBHJJHO H npase.nuo
BO,Lte OBy BeJIHKY H8PO.AHY
CTaap. HeMojre ce ycrpyqasaTH Jt8 KPHTHKyjere, 3KO
BH.llHTe .zta nemro He saJba.
3npaBa KOHCTpyKTHBHa KpH·
THK3 MO)Ke C3MO ,1:\a UOMOf·
ne, H ouaj Kora ce ona rHqe, aKo je nowTeH u t~ec
THT, Hebe ce JbYTHTH, Hero
te MY ro 6nru nyroKa3:
.liB npa811JIHO BO,L\H HapOJtHY
craap. 0Haj Kora 3.apasa
H3pO,L\H3 KpHTHKS BpHjei)a,
TO HHje BSW npHjaTe.Jb, TO
HHje H3pOJ.lHH npnjaTeJb, TO
je uenpMjareJb uapo,L\a. SyJlHTe ysjepene .zta teMo MH
ysnjeK, y csaKoM noje,li,HHa'IHOM cnyqajy, y'IHHHTH
cue .L\8 ce set ca.na, y 3a'leTKy, yrywH csaKo
yKopjeH>HBBlbe HeKHX 6HpOKp8TCKHX MeTOJlS BJiaCTH.
0HaKo KaKo ie 6Hna 3.L\pasa osa Hapo,n.Ha 6opoa, KO·
ja je norescna O.A caMHx Hapo.na, raKo rpe6a .Aa 6y,L\e
3.llP383 H HOBa BJIBCT, jep CSMO H3 npase.nnoj Hapo,ll,·
HOj BJI8CTH MO>Ke Jt3 DO'IHB3 je.l{HHCTBO .zteMOKPBTCKf
ti>e,llepaTHBHe jyrOCJIBBHje, Y KOjoj lie CBH H3PO.IlH -
�l.f Cp6H, H Xpsani, H Cnosenuw, H MaKe.l(OHUH, H
Upnoropi..\H - :>K11BjeTI1 cpehH ) 11 c.no:>KHO H ynaraTH
3aje~HI14Ke nanope 33 onUJTH npOI..\BaT H 6oJby 6y.llYhH0CT HOBHX OOKOJbftbS, KOja Ka~a ~Oi')Y, Tpe6a ~a
Bl1.lle ~a cy I-bHXOBH O'-leBH H M::ljKe Y'-IHHHJTH CBe Ka·
KO 611 tbi1Ma 6UJIO 6oJbe.
A ca.lla MH, .ztpyrapaue, .ll03BOJIHTe ~a ce ocspnell\ Mano H na one KOjH ca6oTHpajy napo.11ny 6op6y.
DpHje r o.lllmy, npwje .ztBHje, npHje TPH rO.ll11He
Morno ce npl14aTH Kojeuna, jep napo.11 ·n11je 6110 o6a·
BHjewTeH. MH CMO hyTaJIH MHOrO BpeMena, ~B Hje ro·
,1\HHe 6opHJIH CMO Ce C3MH 6e3 Hr.11je H4Hje OOMOhH,
- caMo y3 noMoh napo.zta, caMo yJ noMoh HawHx
cHpoMaUJHHX ceJbaKa. MH cMo 6HJIH na y.ztapy csHx
H3.11P>K3JIH CMO. 0
Ha·
cnara
nenpujaTeJba H
Ma Ce ros opHJIO y UHOCTp3HCTBY H 3eMJbH T3KO K30
,Aa je y OHT3fuy Wa'-1111..\a KOMYHHCTa; je,AH3 rpyna JbY·
.ztH KOjH xote .11a ce .ztOllenajy snacTI1. ja nac m.naM,
.ztpyrap11Ue, KOJIHKO 6H ce OJlp>KaJia je.ztHa W341il..\a JbY•
.ztl1 Kojy napo.zt ne 611 no.ztynupao, Kojy ne 611 napo.zt
BOJIHO ? l{ommo 611 Tpe6aJIO, peUHMO, T3J(aWtbOj crpOMHOj tbCMa•lKOj CHJIH, Ta.TII1j3HCI<Oj CHJlH, pa3HHM ·
'-leTHHI..\HMa, He.llHheBI..\HMa, nasemtheBI..\HMa .1{3 yrywe
TY ll134Hli,Y Jby.ztu Koja To6o)!ce xote .zta no.ztjapMH napo.zt, .zta MY qe.ztne na rp6aqy?
HapoJI.Ho-ocno 6 o.llHJia4K11 noKpeT HltKao je 113
Hapo.zta, OH je H3pO,At111, HCTHHCKH H3pO,AHH OOKpeT.
A nH OHH KOjH cy rosopHJIH 11 .ztanac rosope JlpyralfHJe, cMaTpajy ,11.a je napo;~ newTo .11pyro. HucTe Ha·
po.zt 811 OB)lje, HH OHO CeJIO !Cuje Ce 60pH, HH OH3
sojcKa Koja nponuje11a KPB y oc!io6;.1.L(I1Jia'li<vj 6op611,
Hero cy HapO,A OHJf ICOjH cje.11e TaMO y JIOH)lOHy - OHH
KojH LY on1w:I.t XliTJiepy, y 1a:::6HHY theMa'-IKOr <j>awuJMa: He)ll-tli, JboTut1 ·11 paJHH .RPYfll, - OHH ce6e
CMaTpajy - HapO)lOM, B3C He CMaTpajy HapO)lOM, 11
6oje ce 3a sac, 6oje ce 3a aawy cno6u.zty. ]3/.\HH cpncKH
napo.11, wi:a )la pa)li! 6e3 tbHX? ja nHTaM sac, )lpyraPI11..\e : Da Ka)l f;y TOJiliKO BOJbfJII•l cpnt;KH HapO)l liTO cy
no6jernH? ja He 6Hx no6jerao. Ja 6Hx ocTao os,ztie, ja
6Hx ce 6opHo. ja 6Hx 6am Kao .1106ap CHH napo)la,
3a WTO OHH ce6e npornawyjy, no3sao napo,A 11 peKao:
rne.ztajTe, TjepajTe yihe3e Koja cy )lOWJIH y aawy 3eM·
JbY! TaKo 6Hx peKao Hapc)ly. AnH OHH TO ne Mory
pehH, OHH TO H~Cy MOrJIH peli11 HH OH)la K3)la Cy 6H·
nH OBJJje, jep cy Hx qyaane I-heMa'-IKe 6ajoneTe, jep cy
npe.11 BaMa set~ 011JIH OMpa>KeHH BOjHM KPB3BHM )lje·
JII1Ma. 0TKaKo caM y Eeorpa)ly, )lOJiaae K MeHM y ll,pHO 3aBJijeHe )!CeHe 11 npH'-Iajy MH -- OHf H3 TI1M0'-1Ke
KpajHne, H3 TonJIHI..\e, H3 cpl..\a illyMa.lluje, ca CBHX
CTpaHa, - npHlfajy MH KaKO cy HM norHHyJIH MHJIH H
]lparH O'-leSH, CI1HOBii, 6palia. Ka)l ynHTaM: Ko HX je
no6HO? - 4eTHiili,H, cjeMe HM Ce 3aTpJIO ! - Ka)Ky
cpnClCe MajKe. Ero, )laiCJie, SO~e THX KOJba'-la KOjH Cy
no6jermt y tbeMa'-IKO·<j>awHCTH'-IKY ja36~1Hy, 6oje ce 3a
cno6o)ly cpncKor napo.zta. A Mf.i Ka:>KeMo: He 6ojTe ce
3a Hac, Ml1 heMO ce Bt::li CHahH, KaKO·TaKO, a WTa here
BH TaMO? l{y/.\a heTe BH Ca)la K3,1{3 ce npH6Jift>Kasa
oTcy~Hii '-lac, Ka)la Upsena apMHja set MaHeBpHwe
npe~ cpQeM l-heMa•u~e, 2 caRe3HUll~£e apMuje ca 3ana~:a
HJJY cse ,AaJbe H )laJbe? 0 ce6H 611 Tpeoano ,Aa rosoPHTe, a o naMa ne BO.llHTe 6plfry! M11 teMo caM H.
Cmi'IHHX )l06poraopa HMa, na >KanocT, 11 y Jlon)lOHY H y AMepHI.I,H. On~t ce 6oje Ja cno6o)ly Cp6a H
3a cno6o.zty ocTaJIHX napo)la jyrocnasHje. Eoj1ne mt ce
B~-t ,Aa n elieTe HMaTH )lfMOKP~THjy? 0HH Ka:>Ky: Tpe6a
,Aaru ~eM o K parHjy ; je~Ha naprHja - To je ~HKTaTypa !...
2
HHK3KO je,AHa n PTHja; Tpeoa .ll81'H CJIOOO.llY CBHM4
napntjaMa! - Ka>Ky. A aKo napo)l nete HHK3KS11X pas·
HHX napTI1jHI.I,3, nero xote je)laH Hapo)lHH noKpeT?
Ja y npi1Hli,HrJy 11HC3M npOTHB napTHja, jep )lf•
MOKpaTHja npe,nB i)3 CJI060.llY 11COOBHje}latba CBHX Ha·
'-lena 11 cs 1x H.zteja. HucaM. Amt CTBapaTH napTHje
PMH napTHja, Ca,Aa K3)la ce BO)lH 6op6a Ha >KHBOT H
cMpT! l<a)la Tpe6a csH Kao je,AaH ,Aa caoje cnare ycMjepHMo y npasuy HcTjeplfBatba oKynaTopa H3 name
3eMJbe, Ka~a je )lOMOBI1Ha paJopena ~o TJia, Ka)la neM&Mo HHWTa .ztpyro )lO CBHjecTH H csojHx pyKy, )lajre ca)la .na ce paaMHJie arHTaTOPH no CBHM ceJIHMa
H rpa~OBHMa: y)lpHTe, CTapH KOpreWH! Ja, ca CBOje
CTp aHe, He 6HX HMaO Hl/t.uTa npOTHS TOra )l3 H)ly H
)la rosope, jep JHaM )la 611 ce 6p3o spaTHJIH y Eeorpa)l. An11 MH ca)la HeMaMo speMeHa Ja TO. Os)lje je
HapO)lHH flOKpeT; - TY MOry 6HTH CBH: H KOMyHHCTH,
H OHH KOjH cy 6UJIH )le.\WKpaTH, pa)lHKaJIH HT)l., Ma
K3KO ce OHH 3BClJIH, CaMO aKO HMajy )l06py BOJby H
nowTetbe )la aaHcTa :>~<ene )l06po Hawoj 3eMJbH. Taj
noKpeT je ana cnara, je.ztHHa CHara Koja )lanac MO>Ke )la
Haayqe nawy 3eMJbY H3 ose crpaxoTe H 6nje~e H )la
joj )lOHece nomyHy CJI060,Ay. A Ka)la 6y)leMO OCJI060·
i)eHH, 113BOJIHTe, OH)l3 )la ce OfJif)laMO, )la BH,li;HMO
TaM0 1 Ha Mer)laHy, KOja he napnija IIOCTOjaTH!
J);aKJie, )lpyraOHI.I,e, KaO liTO BH,AHTe OHH Ce 6oje
)la naw Hapo)l net~e ~u611TH ~eMoKpaTHjy. Mlt sac nHTaMo: 60jHTe Jill ce B~l )l3 HelieTe )l06HTH )leMOKpamjy? Eoj.ue JIH ce .zta neheTe HMaTH n pasa aa Koja
cTe ce 6 opHJie ? BaM a Ta npaaa HHKO 11 HHKa)la nete
MOhH O)ly3eTH! MH heMO HX WTHTHTH, Ml4 heMO Ce
CBHM CHaraMa 33JI3r3TH )la O'-lySaMO T3 npaBa HapO,llla.
VIJIH htMO ca'-lyBaTH Ta npaaa, HJIH nac nete 6HTH!
OpeMa TOMe, ja OS)lje, npe)l BaMa, nopy'lyjeM CBHMa
OHHMa KOjH MHCJie .11a ite ~1lH3C, y OBOj 33 HaW HapOIJ;
TeWKOj CHTyaQHjH, MOhH )la CKpeny HCTOPHJY jyrocnBHje na3a.ll, - )la ce JbyTo sapajy.
HeKOJJHKO pHjelJH o cnopaayMy : M H cMo
CaMHM THM liTO CMO y JbeTO 1944 rO)lHHe npHCTaJIH
)la nperoaapaMO ca jyroCJJaseHCKOM BJia.ztoM Vlaana
Wy6awHha y eMHrpai..\H.iH, noKa3aJIH )la HaM je crano
,!tO yje)ll1ft.aBatb3 CBHjy CHara, )la HI1CMO HHKaKBH ceKT3WH, HV.KaKBH yaypnaTOpH, Hero )l3 :>KeJIHMO C3MO
je)lHO: ,u.a yje)lHHHMO WTO BHllie Hapo.zt, ,lt3 6y~e liTO
4BPWhe je)lHHCTBO Harne 3eMJbe, 00WJIH CMO Ha Taj
cnopaJyM, npo)ly:>KHJIH CMO nperoaope 11 nanpaBHJIH
HOBH COOpa3yM 0 CTBapatby je,AHe je)lHHCTBeHe BJI3)le.
DpHcTanH cMo )la H KpaJb HMa y Hamoj aeMJI.H csoje
HaMjecnHKe. Cse cMo Y'IHHHJIH wTo CMO MornH. MH
cMo y'IHHHJIH KOH1.1,ec11je, He .zto6HBWH HHWTa. AKo
c.TBap y3MeMO Y y>KeM CMHCJiy, MH CMO CaMO H3ryCH·
Jll1 1 3JIH, aKO ce CTB3p rJie.zta y l11HpeM CMHCJiy, y CMHCJIY yje)lHtbetba C~BHX CHara, na H OHHX KOje cy Ce
)lOCMa Kone6ane, - )l06HJIH cMo. VI ero, )laHac, Ka)la
CMO rJOK333JIH T3KBY WHpOKOrpy)lHOCT, .lt0JI33H KpaJb
ca csojHM casjerHHI..\HMa H aenH )la nete TaKas cnopa3yM, nero xote .lla craBJba ycnor;e. PaJyMJbHBI je
CTsap )la ce KpaJb 6opu 33 caoj npHjecTo. jacno je
~a ce Huje~HOM
t<pa.n.y He u~e ca npujec TOJI.a. Ja TO
noTnyno paayMujeM. AJTH, Ka)la je)laH KpaJb yaHMa
ce6H npaso )la llOCJiuje CBera OHara liTO ce y JyroCJI3BHjH )lOrai)aJIO Beh '-leTHpH rO)lHHe, CYMtb3 y T0 1
)la JIH 1e os}lje )leMoKpaTuja H .zta nocraBJba aaxrjese
Jl napo)ly Tpe6a cno6o)la, )la napo)l Tpe6a Jta ce caM
Hajaw.tbaBa, OH)la ce He MO:>Ke peilH ,lla j e To HajnoWTfHHja llOJIHTHKa j TO cy M3KHH8J..tHje KOje HMijy 31
�UHJb .zta C1'Bapajy 3a6yue KO.zt HAt M YHOce tMe1'Jby
KO,n uac, .zr.a H3a3osy rpa~aucKH par. AnH, yMjecro
rpai}aHcKor para wra ce .noro.nHno ? fpai}aHcKor
para HeMa, Hero ce y 'IHTasoj 3eMJbH no.n11rno cseonrnre ue3aAOBOJbCTBO " nporecrH nporHB KpaJbese H·
3jase. Ero nne6HCI.UiTa ! To je npo6m1 nne6HCI.\I.fT!
l13seo ra je caM Hapo.zr.. ,l{aKne, ,npyrapl.fl.\e, ra crsap
je nponana, an11 He 3a Hac, Hero 3a oHe KOjl.f cy xrjen11
,~~;a ry Hernro ltape ua pa'lyH KPBH, Ha pa'IYH mprasa
KOje p;ajy jyrOCJIOBeHCKH HapO,D;H.
,l{aHac 6H OHH xrjenH ,~~;a ce raj cnopa3yM HeKa·
KO npoMjeHH, p;a y snap;y yi}e ueKaKas KplbeBI1h, H
wra ja 3HaM KO cse jow. MH cMo, Kap;a je p;p. illy6awHh 6HO OB.nje, jaCHO peKJIH C KHM MO)I{eMO ,11;3 pa,li;HM01 3a tcora cMarpaMo p;a he pa)(HTH y HHrepecy
uapo.zr.a. MonHM nHjeno: - HMaheMo B.llap;y, an11 .zr.a
ce os.zr.je, y JyrocnasHiH, y Eeorpap;y, y osoj CHTYal.\l.fjH,
Ka.zr.a ce BO,li;H 6op6a Ha )I{HBOT H CMpT, Ka.zr.a CBH Tpe6a .zr.a .zr.aMo cse o.zr. ce6e, yse.zr.y y sna.zr.y eneMeHTH
KOjl1 he ce caMo uare3aTH, nperosaparH, no.zr.HOCHTH
OCT3BKe, CTBapaTH KpH3e - TO HaM He Tpe6a. TH JbY·
.llH cy y Jlou.zr.oHy, o.zr. 1941 rop;HHe, ne,~~;eceT nyra ce
MHjelbaJIH H CTaJIHO p;aoamf OCT3BKe. HaMa T3K!'IH MHHH·
CTpH He Tpe6ajy. HaMa Tpe6ajy MHHHCTpH KOjH he pa,nHTH
p;aH H HOb. HaMa Tpe6ajy MHHHCTpH KOjH he BH,ll;l.fTH C3MO
OHO wro je rnasuo, a He csoje ycKonapTHjcKe, a MO)I{,na
H 'IHCTO JIH'lHe HHrepece. HaMa Tpe6ajy JbY.AH op; aKI.\Hje
H ,lljena, a He 0,11; <Ppa3a H ,li;HCKYCHja. MH CMO HMaJIH OpHJIHKe ,11;3 BH,li;HMO WTa cy HaM .llOHHjene TaKBe
ona,lle y npownocTH, y 611ornoj jyrocnasHjH. ill ro ce
TH'le Harner OOKpera, HapO,li;HO·OCJI060.lll.fJI3'lKOr 0 lKpera, Ty HHKO BHWe 0,11; OHHX KOjH HHCy 6HJIH y H3WHM
pe.zr.oBHMa, na Ma .zr.ownH ca crpaue 111111 6111111 o.zr.aone,
He MO)I{e TBPAHTH .zr.a ce OB)(je BOAH yCKOnapntjCKa 00·
JIHTHICa, Qo.nje cy HCTHHCKH CHHOBH H KhepH Hapo.zr.a
jyrocnaoHjt', oo.zr.je cy npasH po.zr.oJby6H, oo.nje cy OHH
KOjH Cy ce, HaKO cy paHHje 6HJIH y pa3HHM napTHjaM31 )(3H3C yje,llHHHJIH y je.zr.aH CH3)1{aH <PPOHT. <l>poHT
Hapo.zr.a KOjH Tpe6a .llB H3By'le OBY 3eMJbY H3 paua H
~yilleBHH3. npeMa TOMe, ,ztpyrapuue, TeKOBHHe HapO.zl·
HO ocno6o.nHnaqKe 6op6e, <PopMynHcaHe Ha II 3acje.zr.alhy ABHOJ-a y Jail.\Y, rpe6a ~a 6y.ny cseTHlba He
caMo 3a Hac urro Ja csaKor KO )l{eJIH .zr.o6po osoj
JeMJbH. HeKa ce HawH npHjareJbH y HHocrpaHcrsy
jow je~HOM y6je,ne Y TO ,lla CMO Bpno TBp.zr.orJiaBH H
HfOOKOJie6HBH y CBOj HM 33XTjeBMM3. MH HHCMO H3·
BHKJIH Ha rlhWJie KOMDpOMHCe! MH CMO H3BJIIKJIH )(3
rOBOpHMO OTBOpeH0 1 O'IH y 0'111 1 OHO WTO MHCJIHMO,
jep He MHCJIHMO HHWTa HeOOWTeHO, Hero CaMO TO
KaKo 6H GoJbe 6HJIO uawoj 3eMJbH, KaKo 6HCMO ce
WTO npHje H3ByKJIH 113 ODe pa3opeHOCTH J.l K3KO 6H·
CMO HCTjepaJIH OKynaropa, TaMO Bo~e pa'lyHa 0 TOMe KO
be cje,llHTH Ha MWHHCTapCKOj CTUJIHI.\11 1 KaKu he oprdHH30·
1!13TH napTHjy, a MH HeMaMO 3a BOjCKY HH O.lljti=te HH o6yi=te,
Hapo.zr. je ocrao os~je, Ha <PpuHry, - ro ]e Hapo.zr.! Ha ceny - ro 1e Hapo.zr.! 0HH TaMo - TO cy
ornaQH Hapo.zr.a. ja caM ysjepeH- HMa npHJIH'lHO 3HaKooa KOjH TO rosope ,lla lte HaWH semtKH CaseaHHI.\H
KOH3'1HO y6p3ant OBO HaTe3albe y JloH,llOHY -- p;a ce
cnopa3yM o,nMax cnpose.zr.e y .nten o wnH .na ra He 6y.zr.e. To MH nopyqyjeMo OHHMa y JI ... HJliiHy. M11 cMo
OOWJIH C~MJ.I H MH heMO 11hH Cc1MH. llJTO 3H3'1H caMH? 3Ha'IH - caM uapo.zr.. l1wn11 cMu .zr.uC<l Aa na
heMO J.l 61:!3 OHHX HeKOJIHKO TaMO JolbH H ,i.3Jbt 1 aKO
6y.ne Tpe6ano. M11 ce He 6LjHMO HHKaKHHX Tt::WKuhd,
jep 3H3MO )(3 je Harna CHara y HaWuj )l'.ll11HCTBeHOCTH 1
y H3WOj H3jBebuj TeK<•BH HH - y 6paT.:TBY H je,llHH
CTBY CBH X Hapo,na JyrocnaBHjt', y jt:,lli'IH~TiiY CB3K• r
Hapo~a y coaKuj cpc.nepanH j je.n11HJ1QH n ct611ue. MH
HAeMo CM jenl) Hanp11jt,11;. M11 ht Mu ucTB<l PI1TH H<~we
QHJbeBe! MH heMo HCTiep~rH cKynan pa, MH ht:'Mu nu
.ll11hH uawy 3eMJbY 113 use paa ,peuocrH 11 M11 iteM)
.zr.aHac cyrpa MuhH Ka3aTH: ~a CMO Pii~HJIH cse
OHO lllTO CMO rOBOpHJIH, HHU.. Ta .zr.pyro.
HeKa )I{HBH Harna HOBa, <Pe.zr.epanmHa JyrocnasHja!
)l(HsHo MHTHHr )l{fHa - 6opa[\a Cp611je!
HeKa )I{HBe HaWH oeJIHKH Case3HHI.\H I
HeKa )I{HBH uawa Ocno6oAHJia'lKa sojcKa l
OKynJbajyhH cse Hapo.zr.e JyroGJiaBHje Ha OCHOBH npH3Halba nomyHe pasHonpasHocr~t €BaKora o.zr. lbHX,
Je)(HHCTBeHH H3pO,U:HO-OCJI060)(HJI3'JKH cppOHT ll0CT30 je Hajuau, i OHanHHja llOJIHTH'JKa TBOpeBHHa y HCTOpHjH
jyrocnoseHCKHX Hapo,u:a.
00Jia3etiH 0)( Haj.zr.y6JbHX OCJI060)(HJI3'JKHX Te}f{lbH KOje cy llOKpeTaJie H yje)(Hlb3BaJie jyrOCJIOBeHCKe
Hapo.zr.He MaCe y je.zr.Hy [\eJiliHy, H H,U:yhH je)(HHO MOryhHM nyTeM KOjH je BO,U:HO H BO,U:H Ka OCTBapelby THX Te:lKlbH,
Je.zr.HHCTBeHH H3p0)(HO·OCJI060)(HJI3'IKH cppOHT ll0CT30 je Haj.ll,eMO paTCKHja llOJIHTH'JKa TBOpeBHHa y HCTOpHjH
jyroCJIOBeHCKHX Hapo.zr.a.
OpeKo csojHx noMohHHX opraHH33I.\Hja, AHTHcp arnHCTH 'IKOr cppoHTa *eHa H Yje,nHlbeHor caseaa aHTHcparnHCTHtJKe oMna,n:HHe JyrocnasHje, Je.nHHCTBeHH Hapo.nHo-ocno6o.nHnaqKH ¢poHT o6yxsara cse cnojese Hapo.zr.a,
*eHe H MYWKapl.\e, OMJia,nHHy, sojcKy H rpa~aHCKO craHOBHHlliTBO. OH je nocrao h8JMacooHHJa opraHH3al.\Hja
y HCTOpHjH Hapo.na JyrOCJ13BHje.
Yqsprnimsalbe Je,nHHCTBeHor Hapo.zr.Ho-ocJio6o,nHJia'IKOr cppoHra - ro je rapaHTHja KOHatJHe H nomyHe
no6e.zr.e Ha.n CBHM HenpHjareJbHMa .zr.eMoKparcKe H cpe.zr.eparHBHe JyrocnasHje, Ha.zr. CBHM HenpHjarelhHMa cno6o.zr.e
jyrOCJIOBeHCKHX Hapo.zr.a,
(Ha yBO)(HHKa "5op6e" O.ll 16 HOBeM6pa 1944 ro.zr..)
npercjeAHHWTBO
AHTHcpOWHCTH'-IKOr BHje'lia HOPOAHOr ocno6oi)el-ba JyrocnOBHje OAflHKOBano
je AHTHcpOWHCTH'-IKH cppOHT H<eHa
JyrocnaBHje
OpAeHOM
HAPOAHOr ocn050"bEI-bA.
�HAWA IEHA Y OCBO&O!HnA~KOM PATY
oYPO nYUAP-CTAPI-1
ceKperap Jtl3spwaor o.D.oopa HuiJI-a boca(\ 11 XepueroBJ.me
CKopo tt~ ce uaaprni1TH 11 tteTBpTa ro,nt-IHa o.n
ouora ,naua K3.1\8 cy crpaHH 33EojesattH H uenpHjareJbH
l(Hjenora CJI060,I\OJbYOI1BOf lfOBjettaHCTB3 npOB3JII1JIH 11
ynaJIH y Haruy 3eMJby, DOpOOHJIH je, ODJb3ttK3JIH 11 DO·
D3JII1JIH, je,I\HOM p11jett11, CTBOpHJII1 HeCT31UHQY H DYCTOlU.
Ho norpernHo 611 6wno pehH .na je TO n.ieno caMor
oKynaropa. H11je ro ,njeno caMo lberoso Hero je TO
,1\jeJIO H ,I\OM3hHX H3IJO,I\3 lhE!M8lJKHX nnaheHHK3.
l13Met,y THX pa36ojmtKa HacTana je 6jecoMytJHa rpKa H
raKMHttelbe KO he BHrne rn8Ba nocjehH, KO he BHrne
Kyha 0003JIHTR1 KO he BHWe 3JI3 Hapo.n.y H3HHjeTH. 11
OHH cy, o,nHcra, ycnjenH y raj csojoj naKneuoj H8MjepH.
MHora cy cena onycroweua, MHora cy orthHrnra yrarneHa, MHOra je MajKa y 1..\PHO 33BHjeHa H KO 3H3 JCOJIHKO
H ,1\0KJie 611 T3KO HIUJJO, a HUJJIO OH BjepOB8THO CBe ,1\0
I(OHQ'IHOr HCTpe6Jl,eH.a,
y
npDOM pe~y
cpnCKOI", ll
OHJ{ll
ocranHx uapo,na EocHe H XepQeroBHHe. JJ;a HHje .nowno
,1\0 TOf3 1 MO>KeMO 33X83JIHTH je,nHHO npaBHJIHOM CT3BY
KoMyHHCTHlfKe napTHje Koja je y npas11 ttac no3B8Jia
uapo.n Ha ornop H opy:>K8HH ycTaHaK, y 6op6y 33 cnac
Hapo.n.a H o.n.6paHy 3eMJbe,
H8po,n Bocue H XepueroBHHe, y Jaje,nHHI..\11 ca acTa·
JIHM Hapo.nHMa jyrocnasHje, o.na3sao ce no3HBY H uece6!1lfHO, TPH H no ro.n~me, 6wje 611rKy 3a ocno6ot,eH:.e
canje po.ztHe rpy.ne ncno.n ry~HHcKor japMa. BenuKe cy
)KpTIIe H HaDOpH KOje je HaW HSpO,n yJIO:>KHO Y I!!BOM
OCJIOOO,I\HJI8lJKOM pary, a HapOlJHTO ey 8eJJHKe >KPTBe
6ocaucKe meue Koja je o.n npaora ,naua 6op6e, ca My>KeM,
OI..\~M H 6paroM crana paMe y3 paMe, y3ena nywKy y
PYKY u nowna y uepaBHH 6oj ca uenpHjareJbeM. nowna
je .na 6p8HJ:f caoj KPOB Ha,!LrnaooM, csojy 3eMJby, csojy
tt8CT H CBOJY cno6o,ny. Muore meue, Koja cy ,no jyqe
611ne MajKe 11 Kyh8HHI..\e, pa,nHHI..\H y noJby, ,nau8c cy
6opQH ua Q:>poHry. HeMa HHje,nuor noCJia, na 6Ho Ma
KaKo remaK 11 uanopau, KOjH uawe meHe ue 611 ycnjewuo o6as11ne. Que ,nauac pa,ne Kao 60JIHHttapiCe 11
lheryjy palheHe 11 6onecue 6opQe; oue Koce, opy 11
CHjy H CBpmasajy CBe DOJbODpHBpe,nHe DOCJIOBe. 0He
Hero raKo ycnjewHo pa,ne ua KH,nalhy H nonpasJbalhy
uecra H npyra. 0He Ha csojHM nnehHMa BYKY xpauy
33 BOjCKY Ha Q:>pOHTy OHHM CT333M8 KOjHMa, HHK3KBO
npeao3HO cpercrao npohH He Mome. 0He npe,ny, nnery H TKajy H. THMe y6nam8sajy OCKY,I\HI..\Y Harne BOjCKe.
)f(eue ca ycn)exoM pa,ne ua cy36Hjalhy 6onecrH Koje
cy HeMHHOBHe y CB8I<OMe pary. Cse. re mpTBe 11
CBH TH H3DOPH KOjH Cy ,1\0Ca,na yttHlbeHH H KOjH Ce
Henpecrauo ttHHe, jecy nneMeHHra ,njena H8WHX meua
Ha ,no6po6HT CBQjy H CBOra BJI3CTHT0f Hapo,na.
. ,l(auac j~ HCU?,n OKynaropcKe lJH3Me ocno6ot,eHa
uH]ena Cp6HJ8, QH]eJI8 l..{pHa fopa 11 MaKe,nomtj8 cKopo r:tuiena Bojso.nwua H seJIHKH .nuo XpsarcKe 11 'cnosemtje. .l(eMopanHc8He H 6wje.nHe rpyne HwjeM8Qa
nposnatte ce 11 6jeiKe KP03 Hawy aeMJbY; UpseHa apMHja
KYI..\3 Ha Bpara EepJIHHa. Ha DOMOJIY je p;aH Harne KO·
uaque cno6o,ne. Barn ca,na je norpe6Ho ynomHTH jow
sehe uanope y 6op6H 38 Hawy KOH8ttHy cno6o,ny. y
Be3H C HIMe je,n8H 0,1\ OCHOBHHX 33,1\8T8K8 KOjH CTOjH
npe,n H8WHM meHaMa jecre lliHpOKO 0KYDJb3lhe
y AHrH<j>awHCTHlJKH <j>pour meHa. Kpo3 ry caojy
opraHH3aQHjy meHe he MOhH .na jow snwe no,nHrHy
caojy nonHTHttKy cswjeer. OpraHH33QHja AHrHQ:>awHCTHttKor Q:>poura :lKeHa oMoryhHhe meHaMa HajwHpe
yttewtte ua CBHM noJbHMa uapo,nHo-ocno6o,nHJiattKe
6op6e. AHrHQ:>aWHCTHttKH Q:>pOHT meHa MOpa ce CHCTeMaTCKH H ynopHO npOWMpHB8TH. Y lber8 rpe6a ,na
YJI83e aue meue Koje cy .no .ll;8Hac crajane no crpaHH.
0He he HCDOJbHTH OHY aKrHBHOCT, KOjy .. 6H HHa~e,
BaH AHruQ:>awHCTHttKor <j>poura >Keua, rewKo Marne
DOCTHhH.
)J;pyrH BamaH 33,1\aTaK, KOjH HHje HHWTa M3lbH
uero wro je 6Ho ,noca.na, jecre noMoh Hapo,nHO·OCJIO·
60,nHJia'IKOj BOjCQH. )J;a OH H8lU8 BOjCKa MOrna ycnjelUHO ,na ce 60pH H ,na je,I\HOM 33 yBHjeK H3jypH He·
npHjareJb8 H3 H8we 3eMJI.e, ue 6wcMo cMjenu .no3BO·
JIHTH ,n3 ce 6oP81..\ cMp3aBa H8 Q:>poury. Ou He 611
CMHO OHrH fJI8~8H H 6oc, na MaKap MH y 0038,1\HHH
OCKy,l\jeB8JIH. Tpe68 ynomHTH CBe H8nope ,n8 ce DO·
60JbWa CT3lbf H3lUHX 6opaua KOjH craie Ha cPPOHTY
H 6Hjy OHrKy 33 H8lUY KOH8ttHy CJI060,1\Y• Y Ty CBpxy
noTpe6Ho je P83BHTH rnTo rnHpy aKQHjy 3a ca6Hpa1be
xpaHe H o.njehe no,nje.nHaKo y rpa,ny H ceny. He rpe6a .1\8 ce ocnalhaMo Ha noMoh ca - cTpaHe ,na ua raj
H8ttHH 33DOCTaBHMO OHY DOMOh KOja je HaWeM 6opQy
TOJIHKO DOTpe6Ha, a KOjy MY HaW Hapo,n jorn YBHjeK
MO)I(e DPY*"™·
T pehH, H ue Malhe samaH 3a,naraK, na - aKo
xohere - je,n8H o.n H8jBa:>KHHjHx 38,llaraKa, jecTe o6Ho·
aa H uarpa,ntba Harne 3cMJ&e. PIKJIH cMo .Al cy IJJO-
�BO"Jll · H HenpujareJI.H coora tofaPOJla ynponacTHJtH
uarny 3eMJby. Hacnuje~unu CMO pa3opeue u onycrorneue
Kpajeoe. Mu .z:tanac MopaMo pa.z:turu ua roMe .z:ta no.z:tH>KeMo Kyl=te, u;ujena uaceJba, u;ujene rpa.z:tooe. Tpe6a
nO.z:tH3aTH TBOpHHu;e H pa.z:tHOHJ.fl.(e, lUKOJie H 60JIHHu;e,
6e3 'lera ce He MO>Ke 3aMI1CJIHTH fiOJba fiy;:tyhHOCT
uawera 'IOBjeKa. Ty cy norpe6HH orpoMHH uanopu
Koje .z:tOMOBHHa rpamu o.z:t coaKora rpa~auuua. Auru<}>srnucTH'IKH <}>pour meua MO>Ke y TOM npaou;y .z:ta
npy>KH orpOMHY nOMOh aHramyjyhH lUHPOKft Kpyr
meua npeKo cooje oprauu3au;Hje. HeyKHM u 3aocranuM
meHaMa rpe6a noMOlt11 .z:ta cxoare coojy .z:tymuocr u
npaoo rpa~auuua.
4eTBpTH 3a.z:taTaK KOjH CTOjH npe.z:t HaMa jecTe
nuralbe uapo.z:tno-ocno6o~una'IKe onacr11. HaKo ua na·
woj ocno6o~euoj repnropuju uapo.z:tno-ocno6o.z:tunaqKa
onacr nocroju u pa.z:tu o.z:t npoor .z:tana ycranKa, jaw
yBHjeK HMa HH3 CBOjHX He.z:tOCTaTaKa KOje rpefia OTKJIO•
H11TH. 0TKJIOHI1TH TC He.z:tOCTaTKe HHje MOryi=te 6e3 3K·
THBHe noMol=tu Auru<}>arnucTH'IKOr <}>poura meua. Hapo.z:tHo-ocno6o.llHJia'IKOj onacru Mome .z:ta ce .z:ta ra noMOb y paaHHM o6n11u;uMa. HeMa "" je.z:tnor 3a.z:taTKa
ICOjH ce ,AaHaC DOCT3BJba npc.z:t HapO.z:tHO·OCJI060.z:tHJia':IKY
onacr, a KOjera He 6u Morna .z:ta noMorue Auru<}>arnuCTH':IKa <}>poura meua. Oprauuaau;uja Auru<ParnucTHtiKor <}>poura meua orpujernul=te ce o uapo.z:tue HHTepece,
3KO fiy.z:te .lt03BOJIHJia .z:ta ce Y H3pO.z:tHO-OCJI060.z:tHJI3':1Ke
O.z:tfiope YBJiaqe JbY.ltH JIHjeHH, Henpe;:ty3HMJbHBH, JbY.lt11
uecnoco6uu 11 uecaojecmt, JbY.z:tH cyMihRBe npownocru,
ca noce6HHM pa~:~yHHMa. Auru<J>ai!IHCTH'IKa <}>poura
>KeHa He MO>Ke paBHO.z:tYWHO ;:ta DOCM3Tpa K3KO ce
OKynJbajy p33HH KOTepujalUH KOjH Cy Hay':IHJIH 3a BpHjeMe npOlUJIHX HeHapO.z:tHHX pe>KHMa .z:ta CBaKy BJI3CT
ICOPHCTe y csoje noce6ue copxe. To cy pa3HH wneKynaHTI1 u npo<}>urepu KojH cy 3a BpHjeMe ycrawKe onacru
uacrojan11 CBHM CHJiaMa .z:ta ce .z:to.z:toope oKynaropy H
naoeJutheBHM BJiaCTO.z:tprnu;HMa. TaKBH JbY.ltH ca T3KBOM
caojoM npownowl=ty, a Koje jorn HHje CTHrna 3acnymeua
Kaaua 3a lhHxooa ne.z:tjena, noKyrnaoajy u .z:taHac ;:ta ce ua
pa3He ua1:111He YBYKY y uapo.z:tno-ocno6o.z:tuna'IKe o.z:t6ope, y Hapo.zxno·ocno6o.z:tunalJKY <}>poury. Jby.z:tH ca raKBG>M npOlUJIOWhY H Ca TaKBHM ll;HJDeBI1M3 HeMajy Mje-
eTa y HapOJlHO·OCJI060JlHJt34t(OM tiOI<pery. li>HX Tp~a
fOHHTH KaO Kyry Jcoja je y CTalby .z:ta aapa:m OKOJIHHy.
Haw uapo.z:t je no.z:tnuo .llOCTa MyKe 11 narlhe, .z:taK je
.z:towao .z:to rora .z:ta 6upa H .z:ta 11Ma csojy snacr.
Harna onacr je Harpaheua u oua ce uarpa~yje ua KO·
cruMa xu.Jioa,lla cHnooa Harnera napo.z:ta, Hawa 6ocaucKoxepu;erooalJKa meua Mopa jow aKTHBHI1je .z:ta yqecTByje
y uarpa.z:tlbl1 re snac1'11. Oua ce je o~:~enu':II1Jia 11 npeKanuna y JbYTHM 6ojeBHMa 11 rernKHM HeBoJbaMa. )l(proooana je Ha OJITap .z:tOMOBHHe CBe lUTO joj je Ha]MHJII1je
- u .z:tpyra, 11 6para, 11 .z:tHiere, 11 ou;a, 11 oua he aHaTI1
6paHHTH OHO UJTO je Kp03 TpH 11 no rO;:tHHe CTBOpHJia. CBaKI1 OHaj KOjl1 ce .z:tp3He .z:ta T3KHe y Te MYKOM
creqeue reKosuue, onpmuhe ce. To neKa 6y.z:te nopyKa
CBHMa paa6ujalJHMa 6parcTBa H ie.z:tuncroa uawera Hapolla, CBHM3 OHHM3 KOjl1 MHCJif ;:ta je Ca.z:t BpujeMe .z:ta
MOry y MYTHOMe ;:ta JIOBe.
Harne meue Koje cy ro:IHKO .z:tane y oooMe pary
ycnjewuo l=te OKynuru coe meue Eocue u Xepu;eroauue, aKo 6y;ty csojy oprauuaauujy pa3oujane ua 6parcroy 11 ie.z:tHHCTBy. )l(eue Eocue u Xepueroouue cy
Kpo3 ooe rernKe ro.z:tuue para y;:tapHI1UH u y ·oojcu;u u
y noaa.z:tHHH. 0He cy .z:tane coe o.z:t ce6e, KPB coojy 11
KPB cooje .z:tieu;e. 0He cy 3aje;:tuo ca MyrnKapu;I1Ma pa.z:tHne cse nocnooe aa no6je.z:ty ua.z:t uenpujareJbeM u
aaro Auru<}>arnHcTH'IKH ¢poHT meHa y EocHH " Xepu;eroBHHH HMa coe ycnooe .z:ta nocraue jaKa nornopa
auru<}>arnHcni~:~Kor <}>poura meua 1 uujenoj jyrocnaoHjl1.
HacraBHTH 6op6y npor.Ho OKynaropa u .z:tOMal=tux u3.z:taiHua ca ucroM OHOM ynopuornhy KaKBY cy noKa3ane .z:toca.z:ta name meue, uacraBHTH 6e3 npe.z:taxa 11 caMonomproooaHo o6HOBY 11 H3rpa,ii;Ii>Y Harne 3eMJbe,
3Ha'IH ca cHrypHornl=ty rne.z:taTH y 6oJby " cpel=tuujy
6y.z:tyhuocr uawux napo.z:ta. M11 CMO yojepen11 ;:ta l=te
cyrpa y cnofio.z:tHOM Capajesy, ua npBoM Kourpecy
Aur11cparn11cTHlJKOr cppoHra meHa EocHe 11 XepueroB11He,
name meue 11M3TH MHoro .z:ta Ka>Ky u raj KOHrpec uehe
6HTH caMo MaHHcpecraul1ja name cHare, Hero lote ou
611r11 11 cMorpa 6op6eue, npeKaJbeue - nose meue
- KOja je cnpeMHa .z:ta ce YXB3TH y KOWT3l.{ ca CBI1M
rewKol=taMa o6uose u uarpa.z:tlbe y ocno6o~eHoj JlO·
MOBHHH.
'&ypo ny1.1ap-CrapM
Coa onacT y «:f>eAepanHoj SoeHH H XepueroBHHH npuna,lla HaJjOAY 1<oju
npeTCT8BJb&jy H8POAHO-OCn060AHn8LIKH O.li,60pH, H8POAHO OCJJ060,1VtJJalfKe
CKYOWTHHe H 3eM8JbCKO 8HTH«:f>BWHCTHLIKO BHjehe HBPOAHOf OCJJ060I)ett.a
6ocHe H XepQerooHHe.
TeMeJb Hapo.!J,He onaCTH y «:t>eAepanHoj 6ocHH H XepQerooHHH
npeTCT8BJbajy H8pO.li,HO·OCJJ060AHn8LIKH O.li,60pH KOjH cy H8CT8nH y TOKy
ocno6o.li,HJJaLIKe 6op6e HapoAa 6ocHe H XepQerooHHe H paaoHJJH ce,
HCTOpHjCKOM HY)f(HOWhy H BOJbOM CBMHX H8pO.lJ,8 1 y opraHe AeMOKp&TCKe
H8POAHe BJJ8CTH.
HapOAHa BJJ8CT 60CHe H Xepl.lerOBHHe paaoHja ce y CKna,lly ca OCHOBHHM H8LieJJHM8 H8POAHe BJJ&CTH AeMOKp8TCKe «:f>eAepaTHBHe jyrOCJJ8BHje.
5
�n ea np
11
KOHrpec
HCeHa
3a I<paTKO sp~o~jeMe o.n;piKahe ce I KOHrpec 6ocaH C
KO XepuerOS34KHX iKeHa. npsH nyT y HCTO pHjH
cno6o.n;He 11 pasHonpasHe, iKeHe 6ocHe H Xepu.erosHHe
OKynHke ce Ha CSOM KOHrpecy )la y CJI060.D;HOj .D;OMO·
SHHH K3iKY CSOJY pHjC'l no CBHM llHTalbHMa H npo6JieMHM3 csoje 3eMJbe. KoHrpec he o6HJbeiKHTH c as
OHaj TernKH, TpHOSHTH nyT KOjHM Cy npOrnJie )!{eHe,
3aje.n;HO Ca CSOjHM H3p0.D;OM y 6op6H 33 CJI06o.n;y 3eMJbe. Ha lheMy he iKeHe KpajHHe, XepuerosHue H HCT04He 6ocHe npe.n; .D;OMOSHHOM, npe.n; CSOjHM Hapo.lJHMa, npe.n; 'lHTaSHM CSHjeTOM pehH lliTa cy .D;OCa,n;a
Y'lHHHJie H rnTa cy cnpeMHe .n;a Y'IHHe 3a csojy 3eMJbY· KoHrpec he o.n;pa3HTH cas OHaj senH'laHCTBeHH
Hanop, CHJIHO p0llOJby6Jbe H llJieMeHHTOCT HarnHX iKeHa Koja HM je llaJia CHare .n;a HCTpajy I<po3 HajTeiKe
.n;aHe 6op6e.
Ha KOHrpec he .n;olm Haj6oJbe npeTcrasuHue iKeHa 6ocaHCKe KpajHHe, Kpaj11ue y I<ojoj ce po.n;11na
6ccMpTHa cnasa K03apci<e MajKe, y KojOJ cy .n;psapcKe
iKeHe ronopyKe HacpTane Ha lheMa'lKe na.n;o6pauue, H
r .n;je cy rpMe'IKe MajKe, H3Jia3ehH ca npoMp3JIOM .n;jeUOM H3 CHHjerOM 3aSHjaHOf fpMe'la, jorn O.D;JIY'lHHjC
nornne nyTeM 6op6e.
nohH he XepuerosKe KOje cy 3ano'leJie 6op6y
o.n npsora .n;aHa H KOj e Ha nyTy Ka cno6o.n;H HHje MO rao 3allp)!<aTH HH HajcypOSHjH Tepop OKynaTOpa, ycTarna H 'leTHHKa.
nohH he iKeHe YiCTO'me 60CHe, npeKO KOje cy npoxyjane TCrnKe HenpHjaTeJbcKe o<PaH3HBe H 'IHje cy
)!{pTBe 6eCKp3jHe. 0He he npH4aTH 0 TOMe KaKO Cy
CKpHsane H lberosane palhCHHKe H KaKo ce y onycroIlieHHM cenHMa ys11jeK Harnno MjecTa H xpaHe 3a yMOpHy BOjCKy.
BeJIHKH cy HanopH H ~pTse iKeBa 6ocHe H XepuerosHHe. HcnpMjaTeJb HHJe HHrnTa nornTe.n;Ho: HH
Kposa, HH cTapua, HH .11jeTeTa. OH je llHSJbOM MpiKlhOM yHHrnTasao Harne Hapo.n;e, uarna .no6pa Y Harnoj
MY41:'HH'IKOj 3eMJbH llOllHrJIH cy sjernana, noTeKna je
noTOUMMa Kps HPSHHHX YcTarne cy Knane cpncKy
.ll)CUy, a 4eTHHUH cy Ce .CBeTHJIH" y BpHCKY H KpBH
MYCJIHMaHcKe 11 xpsaTCKe Heja'lH. XMJba,o:e paTHe cHpo4allH KOji1M3 je HenpHjaTeJb OTeO TOllJIO OflhHrnTe,
pOllHTeJbe H pa.n;ocHo .n;jeTHlhCTBO
crparnua cy onTy»<6a npoTHB HHjeMau.a 11 lhHXosnx noMaraqa 3a 3JIO.njena no'IHlheHa y Harnoj 3eM.rbH. Ha csaKOJ CTO'lH
Harne 3eM.'bC BHlle Ce TparOBH 6oja . no.n; 33CTSBOM
6paTcsa HarnH Hapo.n;H ocno6aljajy 3eMJby, cseTe npommeHy Kps.
3a iKHBOTe HSJIJC .n;jeu.e, 3S MHp HSrnHX .D;OMOBS,
,n;a HHKalla BHrne He 6ylle KJialba H y6Hjatba
MH
CMO ce yje.n;HHMne. JeAiiHCTso CpnKiilba, MYCJIHMaHKH
H Xpsanrua o6jacu11he 'IHTasoM CBHJery OTKy.n; HaM
CHara 3a 6op6y OTKy.n; HaM sjepa y IJ06Je.n.y.
CpnK.i-llhe, MYCJIHMaHKe H Xps THUI:' npH4ahl:' ua
KOHrpecy 0 CBOJOj .D;JeUif KOja 3aje)lHH4KH OCJI06a}jajy
oer.sJLy,
0
:HljQ)l;llilfUlllU
noc rtnt>UliA::I
vnjP nn::aR IJ,ll Y. n
CpnKHibaMa Koje caKynJbajy cjeMe 3a nonaJbeuo MYCJIHMaHCKO ceno, o MycnHMSHKaMa KO e uoce .n;aoose
y 6onHHUe H YMHPY no noropHMa 3a cno6olly. Harne
je)lHHCTBO 611he HajJbenrnH .n;ap )!(CIIB KOHrpecy, Harnoj MJiallOj .D;p)!{3811, lheHOj CpehH H 6y.llyTIHOCTH.
Koarpec he uac Jarelm y .ll.3Hl:IMa Ka.ll.a ce Harna
3eMJba, H3My'leHa H onyCTOrneHa 1 .D;H»<e H3 pyrneBHHa.
6
&ocae a XepqeroaHHe
I-by rpaAe pyKe OHHX KoiH cy csojy Jby6as npeMa
3eMJbH llOKa3aJIH 6opehH ce 3a JbeHy cno6o.LJ.y J--beua
6oraTCTBa, noHOCHe nnaHHI-f , py.n;H 1 6nara, nJJOllHe
.:>paHHUe y pyKaMa Hapo.n;a 6Hh
fi3BOpH HapOAHOf
6JiarOCTalha. no HarnHM Cll3Jb HHM CPJIHMa seh Ce 6Hjene npse carpal]eH'e Kyhe . Y CKpOMHHM rnKonaMa opH
ce njecMa Harne .n;jeue. Harne Mane aM6ynaHTe npeTCTasJbajy CKpOMHC nO'IeTKe y 6op611 3a 33rnTHTY HBpO.ll.HOf 3ApasJba. Ha u.ecraMa ce 3aTpnasajy npeKonM
H Kp'IH nyT Kp03 CHHjeiKHe HaMeTe. .ll,HM Ce H3BHja
H3 npBHX llHJiaHa, Kp03 HOh np06HJ3 eJieKTpH'IHO CBjeTJIO y RarnHM rpa.D;HHHMa, a flHCBK JIOKOMOTHBa o6jaBJbyje llB cy npopa.n;HJie npse iKCJbe3HMUe.
To cy pa.nocHH notJeUH o6Hose 3a Kojy cy norpe6ue cse pyKe ose 3CMJbe. )f(eae ce OllS3HBJbY n03HBHMa Ha H3rpa.n;lhy. 0He Te nocnose o6aBJbajy ca Jby6asJby
11 csHjernhy .n;a .n;onpHHoce no6JeAH, one noKaayjy HenpHjaTCJbHMa, .na HaC, KOjH CMO y 6op6H npOTHB OKynaTopa no'IHHHJIH uajseha jyHarnTBa, Hehe 11 He Mory
nOKOJie6aTH nycrorn H eKOHOMCKC TernKOHe y KOjHMa
ce Hana3JiMO. Ha TOM nocny crsapajy ce uose y.n;apHHU.e.
Hapo.nHo-ocno60AHJl34KH noKpeT CTBOpHO je HOBH JIHK J<eHe y 5ocHH 11 Xe'1U r BHHH:6op6eHe, CMjene
H O.llJJY'IHe. 0He KOje cy AO npHJe paTa llOAHOCHJie
.hyTKe cse Tero6e, Y3lll1rne cy ce .n;o CMHOHHX 6opau.a
3a CJI06o.n;y. npe.n; iKI:'HaMa cy Ce OTBOpHJia spara HapOAHe BJiaCTH, rnKOJia H Kypcesa H OHC cy - »<CJbHe
3Halha - no'leJJc Y'~HTU. CTOTHHe iKeHa aa csojHM
KOH<PepeuuMjaMa 411Tajy 11 yqe. Me!]y lhHMa je uenpecyrnHH H3BOp HOBHX CHara I<Oje Tpe6a .Zl3 Oja'lajy Jiam
llOKpeT, .n;a .naAHY 3CMJbH HOB..:. CHare Ha CBHMa noJbHMa 6op6e 11 H3rpa.n;lbe.
Ha KoHrpec he .n;ohH uosa iKCHa 6ocHe H XepuerosMHe. I-by je CTBOpMna 11 npeKa.rmna uaT'losjeqaucKa 6op6a 3a cno6olly 11 6o.'hH )!(HBOT. bop6a jy
je Haopy)!(aJia CHaroM, O.D;.IIY'IHOrnhy 11 CHJIHOM Jby6asJbY 3a cno60AY· To JC npo6yljeHa pa.nua iKeHa, 6op6eHa 11 aanahcHa MajKa, 4HJa cy .n;jeu.a ua 6ojHOM noJby.
.ll,ohH he yllapHHUe KOCa'lKHX 6aTaJbOHa H pa.n;HHX 6pHra.n;a, MajKe HarnMx 6opaua, 6ocaHKe H XepuerosKe OqJ11U.HPH H op.n;eHOHOCU.H, Y'IHTCJbHU.e,
Oll60pHHUe H3pOllHe BJiaCTH.
PyKe he HaM 6nTH iK}'Jbesme o.n; nonaTa H KpaMnosa, ne!Ja yMopHa o.n; npeHornelha )!(HTa 3a sojcKy
npeKo CTpMHX H .naneKHX nyTesa, 6HheMo yMopHe o.n
6ecaHHX HOhH nposelleHHX Ha pa.ny H y 6op6u 3a
cno6o.ll.y. An11 Ha HarnHM JJHUHMa cjahe pa.n;ocT no6je.ne KOjy CMO H3BOjeBaJie Hall MpCKHM OCBaja411M3 11
Hall pOnCKOM npornnornhy. 611heMO nOHOCHe Ha TeKOBHHe Harne 6op6e, Ha 3CMJbY Kojoj cMo, 3aje.n;Ho ca
'IHT3BI1M HilpOllOM, 113BOjesa.1e CJI060AY.
CnpeMajyhH ce 3a CBOj npsH KOHrpec, BO.llHHeMO llJICMCIHITY YT3KMHUY 3a jorn seh.y H CBCCTpaHHjy
noMoh Harnoj jyHa'IKOj sojcuH, 3a noMoh Harnoj Hapo.nHoj snacTH y 113rpa.nlhH 3eMJbe, 3a yt~sprnhelhe 11
lljJVWttjJt:rnt: nawt: up• ann~a~njt:, ~a ja"iarnc jc.Jv•ncrna
CpnKHlha, Myc;mMaHKI1 11 XpsaTHU.a, 3a KYJITYPHO H
noJIHTH'IKO no.n;H3alhe CBHX meHa 6ocHe 11 Xepu.eroBHHe .
Y cnjecH Ha TOM nocny 6uhe Aap HarneM KOHrpecy.
)f(HBHO I KOHrpec 6ocaHcKo-xepuerosa'IKHX )!(CHa 1
AywaHKa KoaaYeaHi:i
�Oj Kosapo KpBJbY aaJiwBeHa,
XepojcKw hew 6HTH ocael;eaa .
.Upyra T11ra p11je'!u cy HaM MIIJie
.Ua cy ja'le rrpaa~e Hero t:HJie.
Konoua no je.zr.au, KOJIOHa o.zr. 800Jif~ ~na.zr.1ntKH >KHBO je KpeHyJia y npasl..(y JlHjesqa IloJba. 3a,zr.aTaK
Tpe6a H3BplllHTH: Tpe6a OTeTH >KHTO OJ(
UJeMal..(a YCTallla.
.
IlpeTCTOjH nyT on.. 70 KM. :>KeHe ra ra3e ooce no .zr.y6oKOM 6JiaTy. CTaJIHO y HCTOM TeMny noCKaKajy
je.zr.Ha 3a .zr.pyroM Kao cpHe.
Beh je naJia Hoh. KonoHa ce THXO cnylllTaJia y 6oraTo JlHjesqe noJbe. Cse ce pa.zr.11no no o.zr.pe~eHoM
nnaHy. Top6a 3a Top6oM ce nyHHJia.• MeHH CHnaj 15 Kr. MeHH 18. Ja hy 20." - TaKMH'IHJie ce TaKo .zr.a 6H.zr.o
Ilo.zr.rpal..(a H .l(aJbe, 'laK .l(O Ko3apua H IlpHje.zr.opa. DOHHjene lllTO BHWe >KHTa, .zr.a 6H ra OTfJie OJ( xaJiaOJbHBOr
uenpHjaTeJba.
HHjeMI..(H H ycrawe KpeHyJI H cy H3 1ly6HI..(e, MnaKe H Jaceuosl..(a .zr.a nane MHpHa noTK03apcKa cena.
Bpahane cy ce yMopue HH3 o6poHKe Ko3ape. CyHI..(e je 3acjelbHBaJio O'IH. He KyJba JIH nj Jl:HM 8 88
lbHXOBHX Kyha! ? KOJIOHa je DOlllJIS 6pme. Y THlllHHH Cpl..(e je OtiajHO TYKJIO: .zr.a HHje JlHjeTe, .zr.a HHje MajKa CTpl,ll.8JI8, T~WKO •caqysaHH Kp03 TOJIHKe o<lJaH3HBe.
CyTpa.zr.aH caM Halllna MliJbY H nepcy PHCTHh KaKo 3arpJbeHe njesajy Ha 3rapHwrHMa csoje Kyhe :
Ja ce KpeHyx y aKuHjy, y JlHjesqe no nllleHHI..(y,
Ka.zr. C;} apaTHX H3 SKI..(Iije, H3 KyHe MH .l(HM Ce BHje,
Moje ceno s~rpy CHje, - naseJmhy .zr.a re HHje!
Wra TO pan.Hrn on. uapo.zr.a, OJJ:HHJena Te xna.zr.ua son.a.
Ka.zr. ja npHljox Kylm 6nHme, a H3 Kyhe nJiaMeH JJH>Ke.
Kyhe MeHH mao HHje anH oKo cy3y JIHje,
Jep cy MpTsa .zr.jel..(a Hawa - norHHyna OJJ. ycTallla .
Je.zr.sa npHljox .zr.jei..(H 6JIH>Ke, JJ:CCHOM pyKOM je.zr.uo JJ:H)Ke,
MylllKO qe.zr.o, jolll MaJieHo, .zr.eceT nyTa y6o.zr.euo.
Ta.zr. norne.zr.ax y }I(HBHI..(Y H yrne.zr.ax .zr.pyrapHI..(Y:
Mprsa Jie>KH MajKa Hallla, norHHy.'Ia o.zr. ycrallla.
Yn.pH THro 6aH.zr.e Knere, H meue he .zr.a ce cseTe 1
A ca.zr. HanpHje.zr., .zr.pyrapHI..(e MHJie,
flpH Kpajy cy <lJalllHCTHI.JKe CHJie.
llot~eKyjMo ycrawe ua HO>Ke,
Ko3apa ce YHHlllTHT ue MO>I<e ...
Qnyja je Ha H3MaKy, - TOra CMO CBH _csjeCHH. flpe.zr. CTpaWHHM CJ1HKIM8
pas6yjasa BfJIHKY CHary .zr.a H3JJ:p>KHMO .l(O no6je.zr.e, .zr.a H3.l(p>KHMO .zr.o Kpaja.
.PI
ijeh&HoHMI OCBeTHHtiKH 6Hjec
CHJJ.a MapjaHOBHh
TEWHO
CMO
H{HBJEflE
H H AA ...
Coja nomth, crapwua HJ XnwaHa. O.D. rrpaor .D.&Hft yqecrayje
0H8 OKyiiJb8 lKeHe, Y'IH HX, Opf8HH3yje IIOMOB pllH.e·
~HUIIM& 11 aojcuu. .UaJia je y 6oo6y caoje rpoje .D.]eu.e, OA KOjHx
JC P&JKO nponerep nao y 60JY ca 'leTHH'IKHM Ha.a.ajHHUHMB, a khepKII c~IHJbK8 y IV otb8R3HBH. Coja je npercje.D.HHUa 06niiCHOr
O,l\6opa A<t>)l{-a Ja 6ocaacKy Kpaj~tay.
O,n;nHKoaaaa je Op.D.et-tOM 6parcraa 11 je.IIHHcraa.
Y 6op6H
CjtTHMO ee JCaKO je 6HJIO OHO ctapo. Y nawHM ceJha'IKHM KyhaMa rnasHo je 6HJIO · Jta )l{eHcKo 6y.D;e
CHS>KHO H nOKOpHO· MopaJie CMO ~a p3,li;HMO HajTe>Ke nOCJIOBe, 8 fiHKO HSM HX HHje Dpi13H8830. 4eCTO nyta cy
ce meue nopat,ane H3 lbi1BJ.i 1 HS telllKOM pa~y. TaKO CMO MH CeJh8HKe pat,ane OBe Harne jyHaKe KOji1M8 ce ,li;HBH
"'HTaBH CBHjeT.
oHJie CMO HenHCMeHe H HHCMO 3H311e lilTS Ce ~orat,a Y CBHjeTy H WTS H3M ce cnpeMa. fOBOPHJJH cy ,ll;!
ce TO meHa He Tuqe_
3aTO HHje 'IY.ltO llJTO CMO MH Jt3H8C T3KO 'IBpCTO Be33He 33 6op6y. Qua he H H3M8 H H8WOj ~jei..(H JtO·
HHjeTH BHllle cpehe H p3,llOCTH. 3aTO CMO CBe CJIO>KHe Y 6op6H A3 H3M ce Crapo BHWe HHK3,A He Bp3TJ.i.
KpB CMO MH CBOjy pot,euy ~aJJe H KO TH Harne ,D;jel\e Y3H~aJie Y TeMeJhe ~paTCKe Q>e.zr.epaTHBHe jyrOC118·
BHje. H cse teMo ~aTH H y'IHHHTH Jta ca'lyBaMo teKOBHHe uapo~Ho-ocno60JtHJI3'1Ke 6op6e H Jta HarpaJtHMO uawy
nopyweuy 3eMJby. YJt3pemt cy TeMeJhH npaB~ , CJI060.D;e H p3BHOttp3BH_?CTH HS~IUIX Hapo.zr.a H p3BHOOp3BHOCTH
)!CfHe ca MYlllKapQHMa. )laHac Mli ca seceJheM ~ospw<lsaMo 3ano11eto .LtJeJIO, JJHJe'IHMO paue. MH ce/Ha TOM nyty
He ()ojHMO HH~er H MH heMO n0611je~HTH.
Coja 1\onHtl
7
�no o3lbOj JlyUH KpyiKI1Jie Cy je311Be npH'fe 0
y611CTBI1Ma Cp6a. )l{eJbe3HH'-IKI1 rpaHcnoptl1 o~so~MJII1
cy HeKy~ uwj~Jie n o po~11Ue. Bp6ac je npoHocHo Jbe·
rnese meHa H JhY~l1 KOjH Cy KO 3Ha r~je 11 Y KaKBI1M
MyKaMa yM11pam1. no MaxanaMa npoHOCI10 ce wanaT:
Hehe 113~o6pi1TH, ceCTpo; Ha npaB~H 6ora y611jajy Jhy·
~e; 3aTBOPHWe 11 3al1M3, McMeTa, Wyxpy.. . oaTHHajy,
My'fe! ...
no~ Y3~PXT3JIHM CPUHM3 33POBH cy CKPI1B3JIH
~paroujeHH MarepHjan. MaJio je KO aHao orKy.z:ta je
.z:tOJI33HO, 'fecro Hl1 cecrpa, HH MajKa. HeKOJIHKO meHa
o.z:taHHX 11 sjepHHX 'fyBaJie cy rajHy 36or KOJe ce 3nonaTHJIO 11 yMHP3JIO y Mpa'iHHM C3MI1L(aMa, 360r Koje cy
Kltf.lt3HH HOKTM y 63lb3Jiy'fKOM pe.z:tapCTBy.
Ce~aM.z:tecerro~HWlbY Ka.z:tHH11UY MarnajnHh 33TBO·
pwrne, 6wjeCHI1 liTO HHCY MOfJIH yxsaTHTH lbe3HHa
CHHa. A noc.11-1je 3aTsopa crpenHna Je Ha.z:t iKHBOTOM
crap or Ka~HJe, 1cora cy raKo~e 611n11 yxancHnH. Ho
-1 HHje MOfJIO CK(JWHTH TY MajKy KOjoj je Tpoje
ti.JI!i.\e nano y 6op6H, .z:tOK je je.z:t·•
HO H ca.z:ta y noropy. 0Ha M ~aJhe
se.z:tpo sjepyje y no6je.z:ty. - ,Ka.z:t
.z:to~eMo y Salby JlyKy, npsa liy Ha
CT3HHUH OOBeCTH ,K033PY , - 'fe·
CTO fOBOpH OH3, H Ta.z:ta hy
Kpaj cpua TPH UPBt'He 3BHje3.z:te
cTaBHTH !" Tp11 upseHe 3BI1je3.z:te,
TpH OOHOC3 lbf H3 1 Tp11 CHM60Jia
cno6o.z:te 3a Kojy cy 113 cpua rpH
iKHBOT3 HCKHHyTa.
.
npae jeceHH H3(JO~He 6op6e
Hanycr11na je po~eHH rpa.z:t Ajma
Kapa6eroswh. Ha cno6o.z:tHoj re
pHTOp11jH OHa je KpajlbOM · OOiK(J·
TBOBHOUihy lberosana 6opue y
jOW383'iKOj 60Jiml l(H. 4eTHH'fKH
3JIHKOBL(H npeKH){Ollle H raj ){HB·
HH OOJieTHH iKHBOT.
1-beHy MajKy H"jeMUl.f H ycTaUie roHHmt cy no.z:t
nyrnKaMa I<pn3 oalby JlyKy. CTapHua je Me~y napm33HHMa npemi1sjena .z:tBHje ocpaH3HBe, ysHjeK ca6paHa
H se.z:tpa, ca CBHjewtty .z:ta je H KPB lbeHe AjUie npoJIHBeHa 3a CJI060.z:ty, 0H3 He H30CTaje H3 KOHcpepeH·
L(l1jaMa 03lb3JIY'f3HKH I<Oje Cy ~OUIJie H3 CJI060.z:tHY
repHTOpitjy. , J1.aKO CTapa, jorn MOry H C3Ma H3Y'fHTH,
H ~pyre noy'fHTH."
Omop jyHa'fKe oalbe JlyKe coe je BI1Ulf pacTaO.
rpa,l( ce ynopHO 6opHO, 3JIH je H HenpHj3TfJhCKH Te·
pop 6HBaO CBe BehH. Y HH3y MHOro6pojHHX xanrne·
lba 1942 fO){HHe, Me~y npBI1M3 je 3aTBOpeHO 40, 3 y CKOpO jOIU 150 MyCJIHM3H3. Ta.z:ta ce .z:teCHJIO UITO HHKO
o'feKHBao HHje. 11.3 KPHBY .z:taBJ.tx yJIH'fHUa no'feJie cy
W31UipliTW ~I"HI" y 3apORUMll, Cllyn.n.ane ce
Hll
YI'R()·
811M3 H TI1XO ){OfOBapa.i!e, DHJIO UX je CBe B11llle, ){OK
ce He CJIOiKHUie y
ry Heo6H'fHY n osopKy. TpH croTHHe MyCJIHM3HKI1 npOUIJIO je ymtl(3Ma oalbe JlyKe
oporecTsyjyhl1 liyrKe a6or xanrnetba csoj11x CHHOBa,
6pahe H MYil<esa. o11na je TO je,AHHCTBeHa .z:teMoHcTpa.QHja noa cpamHCTH'fKOM oKyna.QHjOM. MHorH O'feBH.QH
ca cTpaxoM cy rJie~anH ycTarne H HftjeMue Kojw cy
6HJIH OOKOJIHJIH KOJIOHy. Ho WBa6e Cy ce rnyno CMHjane
.zn
8
'fY~HOj OOBO(JL(I1. )l{eHe cy OOWJie iKynaHy H CMjeJIO
TpamHne cno6o.z:ty 3a csoje HajMHnl1je. An11, cae je 611no y3aJiy.l(, HHCy OOMOr.Tte HH Cy3e, HH MOJIOe, H11
nporecTI1. Ta.z:ta cy · noKyrnaJie .z:ta cnpHje'fe o~so~elhe
xanweHI1K3 y rp3~11 WKI1 JIOrop, 33Kp'i11BUil1 CBOji1M
Tl1jeJJI1M3 nyT KOji1M cy K3MHOHH . Tpe6aJJH ~a HX npoBe3y. Yenjene cy caMo ~a . 11x 3a.z:tpme noJia caTa.
Mom.na no npBH nyT cse Te MyCJIHMaHKe 6onHo ocjeTHiue K3KO je TBp.z:t H 6e3.z:tYIU3H cpaWHCT11'fKI1 KyH·
.z:taK. 3aje.z:tHO c lbHMa H 'fHTaB rpa.z:t ce ysjep11o .na
ocTaje caMo je.z:tHo - 6opi1TI1 ce. oe36pojHH MywKapUH, meHe H .z:tieua, .nose~eHH 113 csMx .n11. enosa Kpai
j11He y KOHL(eHTp3L(HOHH JIOrop Ha 6albaJiy'fKOM OOJloy,
csje.z:tO'f11JIH cy ~a je TO napona 'fHTaae KpajHHe. XpaHa je y norop CTI133JI3 CBaKI1 AaH H3 .z:tpyre y.III1L(e,
HajCMjeJIHje iKfHf OO'ffWe HOC11TH caKynJheHe HaMI1pHHL(e. Yie.z:tHO ce nposo.z:tl1na w11poKa aKr.tl1ja 33 noMoh
napti133HI1M3. PaHcpa nop6eroBI1h npOHI1jena je 6oM6e
y KOJII1L(HM3, 00){ njeTeTOM.
0KynaTop je cse s11we 6jeCHI10. Maj.QH M.xcaHa 3yKaHOBI1lia,
Kora cy ycTame cTpl1jeJhane 3aje.z:tHO ca An1cpoM TonHlieM 11 Eca.z:toM MHI,mheM, HI1CY ~anH HH
){3 onpeMI1 CB0f3 je.z:tHHL(3. 4aK
HX Mprse nposeaowe 11cnpe){
lheHHx npo3opa, ~OK 11M ce 113
pa3MpCK3HJIX rJiaBa QHje~HO M033K. MajKa cecrapa Capa'f rJie~ana je csoje Khep11 y cparnH·
CTI1'fKHM OKOBI1M3, na HnaK je H
){3Jhe KP03 oalby JlyKy npoHOC11Jia
JieTKe H MYH11.QI1jy,
Y rpa.z:tHWKOM JJOropy TaM·
uosaJie cy H MHore meue CpnKI1lbe, XpsaTHI.(e 11 MYCJII1M3HKe.
jyHa'fKY XepueroBKY <l>aTHMY opKHh. CTy~eHTKHlby Me.z:tl1l\11He 113
MocTapa,
ocTane
cy s11,njene
caMo .z:tBa nyra
nocn11je npoor 11 .z:tpyror BI1WeMjece'fHOr 6opaaKa y caMHUH. onHje.z:ta, HcnatteHa ~jesojKa
npl1'fana je .z:tpyrapHuaMa o "Pa.ny MOCTapcKHX meHa.
,J1.cnpH'fajre .z:tpyrOBI1Ma 0 CBI1M MOjHM 03Tlb3Ma!" 6Hne cy, npe~ cMpr, lbeHe 3a.z:tlbe p11je'f11.
A y npHje.z:topy, DHXahy, JlHBHy, jajuy 11 CB11M
CJI060.z:tHI1M rpa.z:tOBHM3 11 ceJII1M3 6yjao je HOBH iKH·
BOT. MycnHMaHKe cy opwxsarane csaKH nocao KOjl1
je nocTaBJhaJia Harna 6op6a: ywne cy y uapo,nHoocno6o.z:tHJI3'fi<e o,n6ope, y o.z:t6ope Harner noJII1TI1'fKOr
ao~craa. HeMa H11 je.z:tHOr onwreuapo.z:tuor nocna Ha KOjeM 11 oHe He capa~yjy. 3aje.z:tHO ca ocTani1M ceCTpaMa
H OHe KOnajy, Ciijy 11 >Kalby 11 6pHHy ce 33 palbeH11Kf.
O.z:t MyCJIHMaHCICl'IX meHa, Koje cy pauHje 611ne y
HajTf'lKEM OIIJltllK:ljy !A ll'llje t:'Y nune H:lj3llOCTll11Wje,
6op6a je CTBOpHJI3 HOBe MYCJIHM3HKe - 6opr.te, O.l(·
6opHI1Ke, jaBHe pa.z:tHHKe, OOJI33HHL(e 3H3Jicpa6eTCKI1X
Telfajesa. Oue cy ue caMo MHoro .z:tonpi1HI1jene je~HH·
CTBY uaw11x Hapo.z:ta Hero cy 11 caMe ~OiKHBjene npenopo,n. Y'fecTByjyliH y 113rpa.z:tlbl1 cpe~epanHe Socue H XepueroBHHe, caHjeTJIHM nyreM Harne 6op6e,
H MyCJIHM3HKe 11~Y K3 nyuoj p3BHOnpaBHOCTI1 11 CBOMe
6oJDeM iKI1Bory.
�PA3111JA XAHUIII"h
HeKODHKO CDHKD CD CjelKHQe OtinDCKOr OltiOPD A4J1K·a 3D BOCDKCKV KpajHKY
Y HH3Y pe..u.osa rnase MajKH. Mana Koja .n:a HHje
Hary6Hna po~eHor 6opua. Y36y~eHo caM MHCJIHJia Ha
Hallie CJIHKape H sajape.
llHrna ce BHCOKa crapHua y rylhy H 6Hjenoj
MapaMH. OpeKo npca .n:sHje npocHje.u.e nnereHHile.
OpeMa np030py, KOjH 6JbelliTH MO.U.pHHOM .U.aHa, }I{YTO
joj nHue Kao o.u. Mje.zrH, roplliTalJKe upre Kao je.u.HHM
noreaoM H3BajaHe.• Ja caM MajKa o.u. fnaMoi:Ja. Ja caM
MajKa 6opue csoje ..u.ana •. l1 IlHjeJm lbeH rosop req e
raKo, y HecsjecHOM pHTMy, rparH'lHO yaBHllieH Kao y
njecMH .• Oana MH je hepKa H CHHOBH. AJIH ja HHCaM
nana. )f{enHM H ohy .u.a oKajeM csoj y .zrjeuy. l1 jolli
ce ya.n:aM y bora, y Halliy IV .UHBH3Hjy H V Kp ajHwKy .zra he Hallie 6opue oKajarH".
Hapo.u.Ho cpue KOJe je y osoJ 6op6H npesa3Hwno ce6e, npesaaHwno je H OOH'laH rosop. 3aro je
Kpoa 6op6y noreKno TOJIHKO Hapo.u.HHX njecaMa. Cra·
pa AHa JosHh ca TH'Iesa, K3.JJ. caM joi JbeToc nHcana
nHCMO aa CHHa, HapotiHTO Me je MOJIHJia : • HeMoj, 6oraTH, ,!l;a ce wroro..u. no6pKa, seh ra'lHO nHlliH:
Te6e ce l e 3alKe JheJJa MajKa,
Kao japKOr ca HCToKa cyHu;a,
Ko Aaanu;e, npeo.o;HHu;e SBHjes.o;e,
HaKO MBjKa CBOje MHJJe .o;jeu;e. •
THTO je peKao: .Je.U.HHCTBO je Hawa Hajseba
TeKOBHHa".
KaKo ce ropocracHo ouprasa, KaKo norpeca seJIH'lHHa TOr a JJ.jena Ha CB3KOM nojeJJ.HHOM npHMjepy.
npe.n: }l{eHe je H33WJI3 MYCJIHMaHKa, Ka.ztHHHila
MarnajnHh, H3 6alhe JlyKe. • Ca!t10 Ka.u. CMO JJ.O}I{HBjenH
.u.a ce OBaKO BOJIHMO!" - peKJia je Henocpe.U.HO .• 3aTO HHwTa H He }l{aJIHMo. Moje je nerepo .u.jeue no.n:
nylliKOM, a rpH cy MH 6opua nana. 11 He nna'leM.
MajKe jyHaKa Hebe nnaKarH. •
,MH, XpsarHue H3 6ocHe H XepueroBHHe, pa.U.HheMo jolli npe.u.aHHje .u.a y .u.aHHMa cno6o.u.e HH npe.u.
KHM He noHttKHeMo OtJHMa. MH heMo ce yrne.u.arH y
ocrane Harne, cecrpe" - 3aspwHJia je, ronno no3.u.paBJbeHa, MHJIHila JyHrHh.
• l1a 6alhe JlyKe .u.o PyjHwKe ..u.owne CMo rna.u.He
H 6naTHe • - npHI:JaJia je .u.pyrapHua Jby6H4Hh, XpB8THU.a H3 6albe JlyKe. "CaMe ce6e cMarpane CMO HeMHJIHM rocrHMa. AnH Hac je ceno .u.otJeKano 3aHcra
Kao po~eHe. HHcy Hac nuranH, jecMo JIH CpnKHlbe
HJIH MYCJIHMaHKe. HaxpaHHllie Hac H, oKo orlhHlliTa,
o..u.Max ce pacnpH4allie o 6op6H, o csojoj .u.jeuH 6opU.HMa H ocpHilHPHMa. HeKa HaM ceno 6y.u.e npHMjep. •
6op6a je npeMOCTHJia H HeK3JJ.allilbH ja3 H3Me~y
cena H rpa.u.a:- MHorH cy rosopH o.u.paaunH KOJIHKO tJBpCTHHe TOMe .u.aje H npo6yljeHa }l{eHCKa .u.ywa.
.Ja caM .u.pyrapHua H3 TpaBHHKa •, - peKJia je
je.u.Ha MYCJIHMaHKa . • MH CMO secene; MH cMo o..u.axHyne; Haw rpa.u. je cno6o.u.aH. l1 ca.u.a ce MH 6opHMO.
Ben npaHx .u.aHa }l{eHe TpasHHKa cKynHne cy .u.sa MH
JIHOHa .U.HHapa H npeKO 200 ll3KeTHH3 3a palbeHHKe."
I-beHe pHje'lH, Kao H .n:pyrapHila H3 OpHje.u.opa,
Typ6era H ocranHx ocno6o~eHHx Mjecra, .u.otJeKaHe cy c pa.n:owhy HOBHx no6je..u.a H HOBHX ocno6o~e
HHX CHara.
Cse je ocjerHHjH pa3BHTaK HalllHX }l{eHa. 0He
cy ce CBjecHo ycreaanc ,lla rosope o caojoj no}l{pTBoB-
•
HOCTH. 11 TeK
Kp03 .U.HCkYCH
jy 0 lllTO ycnj elliHHjeM
.U.OllpHHOCY
6op6H MOrJIH
cy ce Ha3peTH
J-bHXOBii CB3KHJ1.3UHbH H3llO fJH, J-bHXOB
HOBH pa.U.HH
.li.YX KOjHM 3p3
qe K30 MJI3JJ.Ollihy. 4 e c To
llOHOBJbeHa
pHjellieHOCT
.u.a he H .u.aJbe
6HTH .cBeMy
O.U.a3BaHe" 3HatJH u.a he
H .u.aJbe cjetnt
rpa~y 3a no pyllieHe -Kyhe
H npyre, .u.a
he Hx syhH Ha }l{eHCKHM nnehHMa, 6oce, .u.aneKo, Ha
KHJIOMerpe, H no HeBpeMeHy, npeKO H3.li.OlliJIHX BO.ll3,
)l3 he CaMe 0 HCnpaBJbaTH KpOBOBe", lliHTH H npaTH
~ 6p.u.a py6HHe • 33 6opue H palheHHKe, .u.a he, nope.u. snacrHror Y31I.H3alba, o6asJbaTH 6e36poj .u.pyrHx nocnosa.
3HatJH .U.3 fie H )13Jbe 6HTH CnpeMHe H3 CBaKH C8MOnpHjerop H jyHalliTBO.
• Halli pa.u. je Hallia li.Y}I{HOCT. AnH MH ce H KynrypHo H llOJIHTHlJKI{ p33BHj3MO. Y Halli jeJJ.HHCTBeHH
Hapo.zrHo-ocno6o.u.HnatJKH cppoHT MH heMo yHHjerH cas
csoj noner. MH heMo ra opoli,HTH HOBHM cHaraMa. OH
ce, K30 lliHpOKO Cplle, OTBapa CBaKOM llOlliTeHOM lJO
sjeKy H }l{eHH. MH HHCMO caMo caKynJbatJHile norpe6a
3a Halliy aojcKy. MH ocrsapyjeMo o..u.nyKe Hallier napnaMeHra • , - 3BOHHJIO je )J.BOpaHOM .
)f{eHe ,Upaapa, Ha ttHjHM ae..u.pHM qenHMa Kao ..u.a
je HcnHcaHo THroso npH3Halbe, no pHjetJHMa MHKe
nehaHall ca..u.a cy .jolli }l{ellihe npeMa 6op6H, orKaKo
je HenpHjareJb Jberoc y ,Upsapy noKylliao ..u.a yHHlliTH
H3lli BpXOBHH lliTa6" . l1 OHe Ce npOCBjehyjy, 'lHTajy,
CMalbyjy HfllHCMeHOCT, O)J.p}I{2.Bajy TetJajeBe H KOHcpepeHUHje, rpa.u.e nyreae, Ko najy ja}l{e 3a MJIHHOBe. .llpsaptJaHKe cy ce noKa3ane H Ka.u. cy na.u.o6paHUH HananH, npHtJana MH je 3a spHjeMe o..u.Mopa je.u.Ha Q.JJ.
lbHX. TaKo 6oja H MHKa Mopaqa ca KocroM fpy6HlliOM H CreBOM nebaHJlfM H3BYKOllie H3 rpHjy je..u.pHJIHL{a csy MYHHilHjy H opy}l{je, tJHM ce lliBa6e OA lhHX
Mano o.u.MaKOllie. 3arHM cy }l{eHe norpqane no sarpy
H cse rpH je.zrpHJIHL{e nnaHyllie. A lbHX qersepo H3HHjellie Ha ce6H MHrpaJbe3 H csy MYHHilHjy ..u.o KaMeHHUe. •
Kpoa .llHCKycHjy MHora cy ce nHralha lliHP?KO H
jacHo ouprana, re je osa nno..u.Ha KOH<\>epeHU.H}a KOpHCTHna He CaMO .zreneraTHM3 Hero H OCTaJIHM MHOro6pojHHM ytteCHHU.3M3. • 0 lbOj beMO, )J.HtJHe, npHttaTH
Ka.n:a ce aparHMO y HaUia ce,1a, • - peKna je MajKa o.n:
fJIIMOqa,
9
�OAPHiA"FtE CE nPBA O&nACHA
HOHtllEPEHU~JA
XEPUErOBHH
Belt ce spwe npHnpeMe 3a npsy o6nacny Kon<PepenuHjy )Kena XepuerosHne. Y oHnelty, Tpe6Htby, Crouy
H .n;pyrHM MjecntMa o.n;p:>Kane cy THM noso.n;oM cpecKe Kon<IJepenuuje KOjHMa je npHcycrsosao seJIHKH 6poj .zte·
nerara. Ha tbHMa cy :>Kene rooopHne o csoMe pa.n;y H 3a.n;aTUHMa, o csojuM ycnjecuMa H 6op6u nponts uenpHjareJba.
)J;pyrapuua 06penHja AneKcHil H3 oHnelta ucraKJia je: • MH CMO pa.n;une 3a narny sojcKy H on.zta Ka.n;a
CMO )KHBjeJie y 36jerOBHM3. MJbeJie CMO :lKHTO na :>KpetbeBHMa 33 name 6pHra.n;e:
KaKO Cazta .zta ce He 3aJIO•
:lKI1M0 1 Ka.n;a ce BOzte llOCJioe,Atbe 6HTKe H Ka.zta :lKHBHMO CJI060.n;HO KO,ll; CBOjHX Kyha•,
na
Ha Kon<IJepenuHju y CTOuy, Cnaca nona.n;ult je peKna: .Osoj 6op6u .n;ana caM csoja .ztBa cuua. Je.ztuora!
cy y6HJIH qeruuuH. Anu ueMa Mjecra KyKatby H uepa.zty. • Pucra ,ll;yKa je npuqana: ,,Ka.n;a cy y name ceno .ztornnu
qeruuuH, oKOMHrne ce, KpsnHUH, na nac :>Kene. Meue cy rpucra nyra y.n;apHJIH KOUeM. lllecr MjeceQH caM ne:>Kana
y panaMa, na oner uurnra ue :>KaJIHM Ja cno6o.n;y".
Y Tpe6HtbY crapy MHJIHUY Opasuuy, MajKy .n;sojuue noruuymtx napruJaua, :>Keue cy na Kou<IJepeuQuju
ca cy3aMa cnywane. nope.n; ocTanor oua je peKna: ,11aKo cy Moja .ztBa usujera cKprneua, ja ce pa.n;yjeM cBHMa.
H3lUHM 6opuHMa KaO poi)euoj roeuu. CpeTHa caM .n;a cy ,li;OlUJIH .n;auu Ka.zta Ci MO:>KeMO CJI06o.n;uo cacrajaTH.
BenHKH Ja.n;aruH croje npe.zt :>KenaMa Xepuerosune. H On.llta'iKane ,li;OMOBHHe H y CBeMy l10M3)Ky napo.n;ny 8JI3CT.
11 one aKTHBHo yqecrsyjy y H3rp&.n;tbH nonaJbeHe
npsa o6nacHa KOH<IJepenuHia yqspcrulte opranH33QHjy A$)1{-a y XepQerosunH
Jb3tbY u onux :>Kena Koje cy .n;o cua crajane no crpauu.
H A
6PAH~1HY
H .n;onpuuujeTR OKyn-
TY3I1E
Ka.n;a cy name jyuaiJKe .li.HBH3Hje XXVII H XXXVIII ocno6o.n;Hne 3sopnHK, rpH .n;aua H rpH uoliH npouocuna
je Myrna .llpuna IIJBancKe Jbernese. nornro cy HujeMUH 6HJIH pa36Hjenu, IJeTHH'iKa ry6a HC.li,HHeBCKHX, JbOTHHeBCKHX
H .n;pa>KHHOBCKHX 6aH.li,H, KOje cy npe.ll, H3lliOM BOjCKOM MOpane no6jeHH H3 Cp6Hje y.n;py:>Kene C reCTanOBUHMa H
paanHM 6jenorap.n;Hjl(HMa, nornne cy na cno6o.D.HH repurop•j .n;a nonane Harne .li,OMOBe, .n;a noKoJby uarny
.n;jel(y H MajKe .
.llecer .n;aua rpajana je Kpsasa 6op6a ca THM no6jernlheJIHM xop.n;aMa Koje cy Haja3.ll, orcrynune npe.n;
KaMeHOM ynopnornhy nllliHX 6opal(a, J1cnpe.D. HalliHX llOJIO:>Kaja OCTaJIO je npeKO 1000 y6ujeHHX 6aH.D;HT3,
.li:OK je 200 33p06JbenO, Me~y lbHM3 je.n:an KOMan.n:anT KOpnyca H ) 4 O<jJHL(Hpa.
XVII Majes~tiKa cpncKa, XVIIl XpsarcKa H XXI, npere.>Kuo MYCJIHMancKa, 6pHra.n;a Ha 6paHHKY cno6o.n;ne
Tyane noKaaane cy 6uje.n:HHM Ha.n.ajnHL(HMa .n.a cy cse nornrene cnare uarnHx uapo.n:a yje.ZI.Hlhene y 6op6u aa
cno6o.n:y u cpehy nose JyrocnasHje.
noaa.n:Hna je raKo~ep yno.>Kuna cse Hanope
napo'IHTY nCUKlhY npeMa palhenHM 6opl(HMa. Ope.ZI.
TyananKH H ceJbaHKH H3 oKonune c nynHM KopnaMa
CHJie csoje .n:apose. - Y .n:yroM HH3y, o.n: jyrpa .n.o
JIHnHjH <jlponra, C nynHM pyKaMa MHJIOlliT3.
.zia noMorue sojcl(H. Hapo.n: ryanancKor Kpaja noKaaao je
Kopnycny sojny o6nacr .n.onaaune cy csaKoLJ;nesuo Konoue
xpaHe aa 6opl(e H palhenHKe. Muore cy caMe 6opuuMa HOMpaKa, npoMHL(ane cy :>Kene y aapoBHMa H MapaMaMa npeMa
Jynal(H XVI MycnuMancKe, XVII MajesH'IKe, XVIII XpsarcKe, XXI 11 XIV CpncKe 6pura.ZI.e u TyanancKor
napTH33HCKor o.n.peLJ;a 6paHHJIH cy H o.n:6paHHJIH cno6oJI.ny Tyany. Ta no6je.n;a je pe3ynrar KOJIHKO MaCOBHOr
xepoHaMa 6qpal(a, ronHKO noseaauocru <jlpoura H noaa.n.uHe, H 6ecKpajHe Jby6asu Hapo.n.a npeMa csojoj sojcuu.
Tyana je ronno .n.o'leKana csoje 6paHHOL(e. HapO'IHTO je cp.n;aiJHO npnMJbeHa XIV CpncKa 6pura.n.a npH
nponaay Kpoa Tyany. fpnehH ce ca 6opuuMa Cp6uje, a npeKo lhHX ca UHjenoM Cp6ujoM, napo.n: je Kpoa ycKJIHKe
Maprnany TH:ry, Cp6HjH H Harnoj sojcuH .n.ao o;~.yrnKa csojoj :>KeJbH .n.a ynmKH cse CHare aa rnro 6p>Ke ocno6o~elbe aeMJbe. A xpa6pu 6opu11 XIV 6pHra.ZI.e, jyHaUH THTOBe Cp6Hje, y paarosopy c uapo.ZJ.OM, peKJIH cy .n.a he
HhH csy.n;a r.n.je HMa uenpH:jareJba, .n:o KOHa'IHe no6Je.n.e H ocno6o~elba.
TEJIEfPAM MAPWAJIA TMTA OKPY}I{HOM OA60PY AcJ>}I{ Y APBAPY
t'vlapwan
THrO
ynyrHo je enHjeAefiH no3Apaa 0Hpy)t(HOM OA6opy
Atlll-H
y Apsapy:
.. BaWHM pOAOM 30 paHoeHHHe H HOpOAHO-Oeno60AHnO'iHY 6op6y AOnH ere npHMjep
CBHM norpHOTHH~aMa JyrocnaaHje. Ha n.y6aaH Hojy ere BH yH03HBOnH paHoeHH~HMO H HO
Mp~-HHoH npeMa oHynaropy Y'iHfie ce Hawa MnOAO noHon.eHoa. HaeraaHre AOn.e ea BOWHM
eaMOnpHjeropHHM pOAOM, OHynMre eae 'ieerHre H(eHe, jep yjeAHHoeHe J.HeHe AOHOC ey jeAOH
OA rnOBHHX cry6oaa HCWe AOMOBHHe."
10
�PIIHKO
Cen
Hcnoll nnaHHHe nporpMjena je senHKa
3HMCKa 0
3HBa nyHa 3aCTpawyjyf:ter IlYMOapatba
onHcKHx tonosa, 3aMopHor 3yjaH>a asHjal\Hie H owTpor
yctpajHor pe3atba MHTpaJbe3a ca 6pe>KyJbaKa Hcnoll
CTpMe rope. A 3a "'HT8BO TO BpHjeMe HHKO H He 3a·
BHPH y CKnOtbeHH H 3aBy"'eHH fnyBH ,Z\0 DOll nnaHHHOM, IlO Kyf:tepKa CTape Marne, KOja je, CHTHa, norypeHa H npepaHo ocTapjena, nyHa cKpHBeHor IlPXTaH>a,
qecTo cTajana npell asr.ujoM H cy3HHX O"'Hjy 3arneAana
ce y HH3J.tHY noTonJbeHy MarnoM. TeK noHeKall, oKo
no,llHe, Marne 6H ce pa3ByKne H noll CYHL\eM 6H cHHyna rona ocH~-tje>KeHa 6pJla y HH3HHJ.t, pacnH cy TyM6acH IlHMa Oil 0003JbfHHX Kyf:ta H Y BHCHHH ce npeTBapane y pa3By"'eHe qaijasO·l\PBeHe oo.iJaKe, a IlPXTaso
3y3apaH>e c Hest11lJbHBe 1.\ecte, qac ja'te, qac cna6Hje,
npetsapano ca y iellHOnH"'HO 3yjaH>e.
- 0Ho cy, oaKo, teHKOBH, - TyMa"'HO je H36jernHL\a EaHujal\, TMypaH H nocnosaH qosjeK, wenas
y jellHY HOry, KOjH ce KOil Marne HellaBHO HaCTaHJ.tO.
- TeHKOBH! IlPXTana je cTapHL\a H JlOnaa~-tna
jow H3ry6JbeHHja H CJ.iTHHja np~A Hf003HaTHM "'YilOBHWTfM KOje OHa HHKall HHje BHJJ,jena. - ja Ce CBe
6ojHM, 6pate, Aa lle TO caMJbeTH Hawy sojcKy.
- He ooj ce, Helle, - yojepJbHso je xpaopHo
EaHHjal\ H set wenao HeKYil 3a nocnoM.
- Ex, Ila je MaKap osaj qoojeK pa3rooopHHjH,
- Heseceno je MHcnHna >KeHa H, spatajyllH ce y Kylly,
ocjetana KaKO je H3jeJ.la H DOilPHBa CKPHBeHa HeBH·
JlJbHSa tyra Koja pacta"'e H nyctowH cse OKO tbe, na
joj CBaKH nocao HCD31la H3 pyKe H noCTaje OeCMHCneH
H HeMHO.
- oo>Ke MOj, WTa nH te MH OHTH Oil ]ljeteTa?
JellHOr jytpa MHTpaJbe3 je 3apewetao Ha npsoj
y3BHCHHH npell fnyBHM ,l\onoM, aa]lpxtane cy naKo
HanpaweHe rpaHe WJbHsa npell 6a6HHOM KytoM H ca
tbHX cy nocyne csjetnyl\ase nene3e. EaHHjau je otwenecao HeKyll npeMa ropCKOM nOTOKY yTOHynOM Y TH•
jeCHY npocjenHHy, a OHila ce HBHUOM OpHjera yKa3ana
HCTpraHa TaMHa KOnOHa H H3ry6Hna ce y nnaHHHH.
nocnHje TOra jow cy ce IlaH·,ABa qynH YllaJbeHH TOnOSH, a OHila ce CBe CMHpHnO KaO Ila HHWTa H HHjt>
MYTHnO MYilPO tyTaH>e 3aBHjaHHX nnaHHHa H MHPHHX
6plla yToHynHx y 3HMCKe Marne. Oil Tara jytpa Marna
CKOpO H He H3n33H H3 Kyte. noBi31laH tyTH y3 ortbHWTe, H3PHietKa notcTH"'e satpy, H MHCnH cy joj
3303SJbeHe CHHOM,
J1Ma set HfKOJIHKO MjeCfUH OTK31l joj je jellHHal\
y 4eTBpToj 1.\PHOropcKoj opHra)(H. Kall cy OMnallHHL\H
saspwHnH Kypc H Kall ra je onpeMana y sojcKy, 3annaKana je Ha pactaHKY 6e3ytjewHHM ey3aMa caMoxpa·
Ha 'ffJballeTa (a CTapH jOJ je OH1l3 jow OJ.iO >KHB) H
no>KanHna:
- Ex, Aa CJJ MaKap y KpajHHH, Mei)y csojHje,\f
caHjetoM, a oBaKo -
UpuoropuH •••
TaAa ce Ilie"'aK, tora jytpa, npsH nyT HaCMHjao
H nornellaO je KpynHHM rpaopacTHM O"'HMa, norneAao
je y tbY Kao wTo ce rnella Ha Mano HeyKo IlHieTe, H
OHa je tora tpeHyTKa, no npsH nyT, ocjeTHna Aa joj
je CHH set OllpactaO H 1l3 3Ha SHWe Oil tbe.
- na, MaiKo, H OHif cy Hawn, KO H KpajHWHH1.\H. H jyHal\H cy l..{pHoropl\H!
- jyHal\H Cy I.J;pHOfOPL\H! -- KaO O,AjeK OOHOBHO
je ctapu otal\ ToMa u, nopell cse Tyre, ouo je sp.11o
noHocaH H OOilPO oojasJbHsao no3HaHHL\HMa Koje cy
cycpetanH 1.\CCTOM:
~ ETO, MOj Manu Olle y 4eTBpTy 1.\PHOropcKy ...
jyHalfKa OpHr31la!... Ex, KOnHKO je speMeHa MAHynO
Oil TOra pacTaHKa, "'HTaSH SHjeK - MHCnH Ce y CeOH
>KeHa, a He SJ.illH npell COOOM HH BaTpe, HHTH qyje
EaHHjl\a KOjH ce spanw O,AHeKne c nocna, na wena no
KytH c nol.(epaHHM onaHKOM y PYflH H HewTo tpa>KH,
- H WTa nH ce CBe IleCHJIO Oil OHOra 1l3Ha.
YMpo je OllOHila H ctapH ToMa, noKOCHO ra THq,yc, H Kyta je O]lje,llHOM bnyCTjena H "'Y1lHOBaTO ce
H3MHjeHHna. .z\pyK"'Hje Cy WKp11nana MpKa, 113nH3aHa
co6Ha spata, 113 CBHX tou.;Kosa, Kao npoMaja, ouno je
HfWTO CTyIleHO H HyjHO, a DO KytH ce nojasHnO MHO·
WTBO HfnOTpeOHHX CTBapH, KOjHMa ce Hl1je HI1KO cny>1<110. TaHKa Kneuosa rntaKa, cTapH uaijaK, ToMHH
KO>KH11 Top6aK, .llyra'laic K03jH Ko>KyH. H qecto yseqe,
Ka~ qyje pHKY rosella Koje je EaHHjal.( roHHO c nojHna,
Mliw~-t ce "'HHHno Aa te csaKor TpeHyTKa "'YTH ctpyraH>e onaHaKa H 1l06po no3HaTo etapqeoo KaWJbYL\3H>e,
Kall noqe 0cpaH3HBa H nHcMa Oil CHHa npecTallOWe, Marna 3a6opaBH H cTapora H csojy caMoty H
cta,lle Ila CTpenl1 wTa nH te ount Oil IlieteTa, a Kall
ce cse CMHPH noll nnaHI1HOM, H>oj IlOt,e jaw M Te>Ke.
Y"'HHH joj ce, Kao .Aa cy CBH OHH TaMo nponanH 6e3
Tpara 11 rnaca, Kao y MYTHY BOilY. PacnHTI1Bana ce KOil
p11jeTKI1X npona3HI1Ka, napTI133Ha, an11 joj HHKO He
yMje.l.(e Ka3aTI1 KYil je KpeHyna 6p11ra.l.(a H>e3HHa CHHa.
rnacHo ce yceKH>yjyi1H 11 rp.lleli11 3HMY u csoje
onauKe, EaHHjal\ cje.l.(e nopell BaTpe. Marna npeny H
no.l.(H>Ke rnasy. To je 3H3K .11a je tyTJbi1SH EaHHjal\
HewTo Ha'fyo H Ila ce cnpeMa .l.(a nporooop11.
- EaKo, qyo caM 3a 4eTBPTY upHoropcKy; peKowe MH HeKI1, IlaHaC, Ha l\eCTI1. 0THWna je, K3)f(y,
c IlPYrDM THTOM TaMo ueKYil3 - ].{aneKo, npeMa UPHoi fop11. CnywanH OHH KOil onwTHHe 113 palli10·BHjecTI1.
,[\pxTetH H 3aMyl\KyjytH 0.1.( y36yt,etb3 1 >KeHa CT3·
Ile 1l3 · ce npon11tyje, jecy JII1 Hawl1 MHoro crpal(anl1, je
n11 6puralla 611na y TewKoj 6op6H, 11M3 n11 - qyje JII1
ce - KOJIHKO MpTBI1X 1 anH Hepa3rOBOpHI1 "'OBjeK He
yMje.l.(e BHWe HI1WT3 .1.(3 joj K3>Ke, - "'aK nocyMH>8 H
Y TO I<Yll je T3"1HO OKpeHyna 6p11ra1la. Jelli1HO je no•
CHrypHO 3H80 .1.(3 je OTHWJJ3 3aje].{H'J C TI1TOM.
Turo ca co6oM yBujeK ao.u;H Haj6oJite jyHaiCe.
11
�bHhe 3aTO .II;~ Cy OHH C 1-hHM H OTHWJIH, - TO je 6H·
JIO je.Z:UiHO WTO je YMI10 ~a o6jaCHI1 Y3HeMHpeHOj 11
6pmKHOj )!(eHH.
Cjyrpa~aH, nocmtje 6ecKpajHO ~yre HenpocnasaHe HOhl1, Marna ce Haj3a~ npenoMH H pHjernl1 ~a ~o~e
y OllWT11HY ni1TaTH 33 CI1Ha.
TernKa je ro 611na o~nyKa 3a *eHy 113 fnyoor
,Uona. I--13 ose csoje 33611rHe ysane no~ nnaHI1HOM,
OHa ce Mel)y CBHjeTOM nojaBJbi1BaJia je,AI1HO 0 BeJI11KHM
LlPKBfHHM rO,AOBHMa 11 cajMOBI1Ma, a KM je npHTerowe rO~HHe 11 HeMOh, OH~a Ce caCBI1M npHBe3a aa OBY
CBOjy nyCTOJII1HY ~aJieKO O,!J OCT3JII1X ceOCKHX 'l<yha,
Crl\pH je cspwasao coe wro je rpe6ano ~raMo • - ca
BJiaCTHMa y rpa.n:y, a. nocmtje 11 ca ceocKHM o~6opoM,
~OK je OHa ~OI.JeKHBaJia 11 CMjernrana Ha KOHaK napTH·
3aHe KOjH Cy H3pHjeTKa 11Cna~aJIH O.ztHeKJie 113 nJI3HHHe, YMOpHI1 1 rJia~HH H MOKpH. 0TKa~ je llOI.JeO ycTaHaK,
6~ 1-he ce 0~6Hrne H OHH pHjeTKH 003H3HHI..lH H KY·
MOBH, na 6Hhe .zta BfhHHa OH 1-hHX HHje HH 3HaJia je
nH crapHua jaw y )!(HBory.
A ca~ je rpe6ano, HH JIHjeso HH ~ecuo, Hero
paoHo y onwnmy.
- Ky~ nH &e 'leMepHo crapo *eHcKo, na npaso
y onwnmy, - 6oja)!(JbHBO ce aajKa 6pH)!(Ha Marna
WJbanajyhH nll o6jy)!(eHy CHHjery, CTa30M 1 HHJ nOTOK. ,Ua 6ap H~eM HeWT<' M01IHTH, Ha HeWTO Ce )l(aJII1TH 1
6oropa~HTH 1 Ha TO je KyKaBHH CeJbaK Deli Hay'll10 1
)!(eHCKO norOTOBO, aJIH OBO: 111111 ce pacnHTI1BaTI1 1 HHWTa Mal-he Hero 33 l.JeTBpTy LlPHOropcKy 6p11ra,11y 111111,
wro je jow KpynHHje, - Marna ce nnaWJbi1BO o6a3PI1ie, - JII1'1HO aa T11ra, 3a KOMaH~aHra, oHora Harner
HajrnaBHI1jera KOjH ce y njecMaMa njeoa. ,Ua caM 6ap
MYUJKO, a1~e .11e ...
PaCTe y crapHI..lH H crpax H HeKa 'IYJIHOBara cse·
lfaHa rpeMa, anH Ka~ yrne~a ~a je onrnTHHa caCBI1M
o6H4Ha ceJbalfKa Kylla, oHa ce Mana CMI1PH H aacra~e
y3 npo3op .zta cnoaparH napy:t. Y OKHY, Koje je xna.n:·
HO 611Hcrano, yKa3a joj ce l-hf3HH mtK: rne.ztana je ory~
/ y 1-hY CI1TH3 1 MprnaBa )!(eHI1I..l3 ca DJiaWJb11BO-CIIf4aHHM
113p330M Ha JJHI..ly, ca je.ztHHM paMeHOM MHOrO HH)!(HM
o~ .ztpyrora 11 jow y3 ro norypeHa, Hewro o.zt crapoCTI1, HeWTO O,lt 6oja)I(JbHBOCTI1.
- Ocrapjeno ce, a reK caM npeaanHna ne.ztecery,
nOMI1CJII1 OHa C ryroM 11 CKynl1 CBy npeocTaRy
xpa6pocr .zta y~e y Kyity.
0HO WTO ce yHyrpa ,ltOrO,lti1JIO, 611JIO je CBe KaO
y ueKoj MarJII1. Cjeha ce, ~a je 11 ry rneztaRa o6HlfHe,
cBaKO~Heoue Jby~e KaKBI1 ce cycpe&y csy~a no ce1111·
Ma, 11 C3MO joj je MaJIO HeRarO~HOCTI1 yJIHjeoao CTO ca xapTI1j3M3 H OBelia CJIHKa H3 311~Y {cjeTI1Jia ce ~a TO MO·
pa 611TI1 T11T0 1 jep joj ie CI1H je~HOM noKa311B30 je~
HY 1-herosy CJII1Ky), HeKO joj je nOHY~110 CT01111UY, a
aHa ce 6paHI1Jia ~a :tMope 11 crajaT11«, 11 cjena je Ha
caM Kpajl1haK, a Ka~a cy je 3an11ran11, wro je .1\0WRa
H 3a Kora n11ra, oHa ce je~oa cjenma HMeHa l.JerBpre
upuoropcKe, a oH~a je crana ~a ~pwlle 11 nRatfe He·
MOhHHM crapalfKHM cy3aMa 11 npoMyuaRa je noKaayjyllH Ha CJIHKy:
- A r)lje je ca~ OH? ... C 1-bHM je ontrnao H
MOj CHH.
Ouaj 3a cronoM crao je yqecraHo ~a rnMpua, lfy·
na 6p<mhe 11 MPWT11 ce Kao ~a ce cnpeMa ~a H OH
aanRa'le. A OH~a je - ~OK je aHa, ~pxrypehH H )I(MHP·
KajyhH, CJiyWaJia - ~yro npH\faO 0 HeKI1M Hfn03HaTI1M
rpa~OBHM3, pHjeKaMa H nJI3HHH3M3, 0 HeKoj 3eJieH·
fopu, H oua je HJ cBera pa3a6pana
12
~a
ce ro raMo 6w
je semtlt11 6oj, aJIH je ~o6p11 qosieK yrjewuo - .l(a ce
HHWTa He6pi1He, ~a cy ca THTOM CBe C3MI1 jyH3I..lH
11 ~a lle cse Ha f~o6po 113HhH. 11, oen11, HeKa oHa
oner cno6o~uo ~o~e Ka.!\ joj ro~ oolba, na he joj Ka3aru UJTa cy jow HOBO 'IYJII1.
Ha nooparKy y f.11yBH ,Uo, CMI1peua H oxpa6peHa, Marna je ae& 6o,~tp11je Kopaqana ~PYMOM 11 cMjenHje ce n03.llpaaJbana ca JbY~HMa Koje je ycnyr cycperana, a yseqe je csoMe EaH11juy npl1lfaJia o HaWHMa, o
3eneH·fOpH H 0 ~pyr11M MjecT11M3 KOje je 3anaMTHJI3 1
11 611JI8 je y ce611 Bpno aa~OBOJbHa 11 nOHOCHa KaKO TO
OHa, ero, o TaKBHM CTBapHMa pa3roaapa c je~HI1M
MyWKapueM .KO npaBH 'IOBjeK".
,llpyr11 nyr je oell caca11M cno6o~Ho ywna y onWT11HY 11 O~Max n03HaHHKy aa CTOJIOM, Ha3B3BWH ra
CHHOM:
- je JII1, C11HKO, qyje JII1 Ce WTO HOBO 0~ THTa
H o~ Harnuje? Ep11HeM ce aa oHo cooje ~Hjere.
Oa je nOCJIHje, 6e3 HMaJIO 6oja3HI1, cjena Ha KJiyny npe~ OOWTHHOM, nopa3rOBapaJia C 11HB8JIH~I1Ma KO·
j11 cy ce ry 3areKnH H noqacr11na 11x opaci1Ma; je~Ho·
Me je o6eltana 11 HOB npcnyK csora crapora, na je
3aTI1M CBpaTHJI8 H Y CeJIO KO~ n03HaTI1X )l(eHa, a Ka~
ce aeh. npe~ caMy uoh, Bpa&ana KyllH, Kao ~a je aa·
6opaBI1J18 Ha C3MOr CBOra CI1H3, 11 6pH)!(H0 Ce YDI1T3·
Jia 38 l-h11X CBI1jy:
- oO)!(e Moj, KaKo JIH lie _ HarnH raMo npot.H?
O&e JIH Ha~jaqarl1 ~yrnMaHa?
Ocjellana je ~a ce ro raMo MeJbe H JIOMH Hernro
cy~6HHCKO H KpynHO, nperoneMO 3a l-he3HHy HeyKy
CaJba'IKy 08MeT, a, ero, y CBeMy TOMe 6HJIO je 11 tne·
3HHO po~euo ~Hjere. Oua ra je po~11na H orxpaHuna
y fJiyBOM ,Uony, Y CBojoj Ce.Jba'IKOj Cl1pOTHfbH H ROrpe6H; raMo je HeKa.zt MI1PHO qysao OBI..le, opao 3ajek
HO Ca nOKOjHHM CTapHM 11 3a ~yrHX 311MCKHX HOh
wapao MarepH npernJIHI..lY H npaBHO BpereHa. a rneJ.J:aJ
ca~: raj 11cr11 MHPHH, ~o6p11 ~jetfaK ywao je y He·
WTO BeJII1KO, Y HeWTO WTO MajKa je~Ba paayMHje H
MI1CJII1 o HoeMy ca cBelfaHOM jeaoM. ManH je oruwao
- C TI1TOM!
l13pacrao je npe~ !-hOM ~jelfaK y ueo6H'IHa qoBjeKa-jyHaKa KOra he OHa cjyrpa ~O'IeKaTI1 C OOWTO·
sal-heM 11 noMano crH~JbHBO, a 11 ouaj oenHKH !-heros
KOMaH~aur, ca~ joj je nocrao 6JIH)!(H 11 MHJII1jl1: ra,
ero, 11 Ou H~e c Harni1M ~jelfai..lHMa, naTH ce Kao u
CBaKH )1(118 'IOBjeK, MO)I(e H nOrHHYTI1 1 a ~a cjyrpa H36Hje npe~ tne311HY Kyhy, aHa 611 ce ycy~Hna ~a ce c
f-bHM n03~paBH H ~a fa nOHY~H WaJbHI..lOM BapeHHKe.
A KU je nOMHCJIHJia ~a 6H joj MOrao CHH raMO
H nor11HYTH, OHa ce, 3a'ly ~0, no npBH ' nyr H3MHpMJia
c TOM cnyrli>OM 11 nperopjena ~Hjere.
- na, xBaJia Eory, 3KO H nomHe. Ka~ rHHy TO·
JII1KH jyHaUH, HHje HH OH 33 He6o aaneo. ETO, HMa 40·
ajeK o KOMe njecMe njeBajy, na ra 611je 11cro apuo Ko
H MOr CHH3 ...
Y OnWTHHH Cy Beh J(06po 003Ha&aJIH CHTHy, CT8·
pujy )l(eHy ca cnyrnTeHHM paMeHOM, KOja ~OJ183H Oil·
rant 33 THra H aa Yerapry upHoropcKy, r.a cy je
~olfeKHBam~ npHjareJbCKH H HaaHoanu je MaMOM. A oHa
CaMa OcjehaJia je CBaKH ~aH, K3KO joj Hte3HH fJiyBH
,llo nocraje Mptao H nycr, na je cae qernlle Haopallana y ceno H nolfena ~a ?KI1BH ca !-heroBHM 6puraMa H
Ha~aMa. 3Hana je oeil 11 'IHiH je CHH y aojcuu, KO je
y ceny nomHyo, KO pal-heH, Koja Harna 6pHra~a rna·
Ayje, a Koja je y Hajre:lKHM 6op6aMa.
Crana je ,n;a • Mypu c nnarHo sa napruaaHe H
�nocrana npH3Har Majcrop y TOMe nocny. H cae je smwe )l(amtJJa, wTo joj je Kyha no~aneKo o~ cena.
je~He He~eJbe, TeK llJTO je KPO'UtJia Y OOWTHHy,
~ol)e joj OHaj lbe3HH CT3PH 003H3HHK ycycpeT H Be·
ceno je noranwa no paMeHy:
- Ej, MaMa, ero HaM THta! Pa36Ho ocpaH3HBY,
pa3nyno wsa6e, TanHjaHe, qeTHHKe, H wra TH ja
3H3M KOra jow CBf, 11 Kpeile OB3MO... Ej, M3M3, Ma-,
M3 1 6oMe CMO ce H3lfeK3JIH.
na OH~3 1 K30 ~a ce HeWTO npHCjeTH, ~0~3,7\e:
- DHhe cpeile, H TBOj ile M3JIH HCnmtB3TH.
Taj nponeTlhH ~aH 6Ho je senHKH npaaHHK Ma·
ne cTapnQe H3 fnysor ~ona. 4Hraso nono~He npoaena je y o6mnKlheM rajy, Ha a6opy, rne~ajyi1H OMna~HHY y Kony. a Ka~ cy ~jesojKe Janjesane o THTY H
nponerepHMa, nycruna ie cy3e ~a joj no ao;r,H reKy
HH3 JIHQe.
na cy joj npHJI33HJIH H OtfH HHB3JIH~H H jow
MHOrH 003H3HHI.\H H3 Cena, 3 OH3 je C3 CB3KHM 1 Be·
~pa H OO~MJiai,eHa, Ca THXHM CMHjeWKOM DOHOCHTe
M3Tepe, npH'I3Jl3 K3KO Cy H3WH p336HJIH HenpHjaTeJba, K3KO H~e THTO H K3KO ce OH3 Ha~a H CBOMe
M3JIOMe ,KOjH je C H>HM OTHW30".
A npe~seqe, spai1ajyi1H ce Kyi1H, c onaKwalheM
je OOMHCJIHJI3:
- KaKO je TO ~o6po, KM llOBjeK HMa KOMe ~~a
Ka>Ke csojy PMOCT H ryry! A wTa 6u 6Hno, p;a caM
caMo llaMuna rope, y fnysoM ~ony? ... Ero, op;e MH
~njeTe c 1-hHM, na H MeHe H3 oHe rnyse nycntH>e ua·
Rt:~owe y 6o>KjH csujer, Mei)y n.y~e ...
AHA HYnEHOBI-'I"h
H CAHCHH MOCT OnTYJHYJE
KoMuCHja 33 yrsp~HB81be JJJO'IHHa OJ<ynaropa 11 H>HXOBHX
nm1araqa 38 rp8.Ll CaHCKH Mocr, 38BpwHna je csoj pa,ll. YcKopo
200 38fiHCHHK8 336HibelK8K8 je WTeT8 y 113HOCY O,ll npeKO
30,000.000 npe,ll,p8THHX JI.HHapa, no'IJJH>eHy on; crpaHe HejeMaua,
T8JJHj8H3 H YCT8W3 1 a HI! IIHCTH p8THHX 3/IO'IHH8U8, O,ll KOjHX je
HJBjecraH 6poj set u ocyljeH, Hall3JH ce 165 IIHU3.
*
npen;a MHOM H8 CTOIIY JJelKH xpna 38fiHCHHKa. Hewro cy
ype,llHHje CIIOlKeHH 11 ihenwe HCnHCaHH Hero n;pyrH 38flHCHHUH KOjH
npHCTHlKY OKpylKHoj 3EMKOM-H. BenHK8 je xpna H MHoro je y lbOj
sanHcllHo. To cy ,li,OKyMeHTH KpB8BI1X, HajKpBSBHjHx .!l8Ha CaHcKor
Mocra. Y TOM ManoM rpaJI.Y H lberosoj oKonuuH no6ujeuo je npeKo 7000 n;ywa. 1(1 K80 ,ll,8 npe,ll O'IIIM8 113 T11X samJCnHKII 0lKHBib8·
Blljy CBe OHe CTp8XOTe : p113BJI8'1e Ce CTB8pll, O,li,HOCe KpeBeTH H
net.H, pas611jajy spara Ha paJllb&Ma, a lbHXose snacHHKe roHe y
38TBOp ,ll8 HX y6p30 38THM KpBHI1'1KH fiOCTpHJelbajy H8 rOBe,ll8pHIIUH
HJ!l1 Hll rp06Jby.
*
CKopo CIIH HCK83H jen;HaKO sanO'IHibY: npsor HJJH .llpyror
aaryCT8 19~1 fB.!lHHe ,li,Oill/IH cy y Mojy Kyliy HOhy, O,llBeJJH MOra
YylKa, CHH8, 6paTII y 38TBOp, WKOJJY HJJH M8f8SHH, 8 Ott.atlle H8
crpJ1jt-Jbalbe... noKojHHK je nMao H8 ce6H nap py6Jh8, u1mene,
Cat. HOBIIU ..
TewKO ontylKyjy CBH 38fiHCHHUH; H8.MjeCTO KOJJOBe MpTBHX
HMeH8 H ,li,8TYM8 0)1(H8ibaB8 KOIIOHa ibYJlH y ral\aMa H KOWYib8M8
KOj«, sesaHH jenSH yJ apyror, KopatJajy Kao cylKib«, se3aanx pyKy
H Hory, nocphyhH y XOJly. Ha Kpajy KOJJOBe ,llje'I8K O,ll 15 fOtJ.HH8.
foHe HX npeMa Kll80HHUU. A y IIOtt.He K0118 HaTOB&peH8 ibY.llCKHM
TjeJJHM8, WKpHnetH, syKy ce KlhytJKOM ymiUOM. Wsaoe non; nyWKOM, y TIIKTY npyt:Ke BBJI.YTOCTH, rpan8JJutJy: XajnB, xajJJo. Kps
.IDJ.llCKa nOJJBKO K8Uibe C8 KOJIB H OCT3llib8 UpBeHKSCTQ-CMel)n Tp&r.
A OH.!l8 Bjewalbe n.eweBII Ha caaKoM .a.psery no JlBJ, TpH .
•,
<
MapHua MHjarosHii H3 CaacKor Mocra, Kojoj cy JI.BHje KhepH H CUH y napTH38HHM8 1 np11'18; .Ycrawe cy MH O,llBeJIH YylKII
H CTpHjeihBJIH ra. 0 H>erosoj CMpTH ,ll03H8JJ8 C8M CJJytJajHO O,ll fiR·
jaHor ycrawe KOjH ce je xsanHo .ll8 ra je y6Ho. Ycrawe cy Me
spuje1)8Jre, pyrane MH ce H np11jen111e n;a He CMHjeMO csoje nornHyne
lK8JJHTH HHTH HOCHTH UpHHHY 38 lbHM8. HaKO MH je cpue Kpa8pi1JJO,
Mopana caM .a.a ce npasHM secena H .ll8 HOCHM xaihHtJY ca usjeTOBHM8. 3H8JJH cy tt.a MH je KhepK8 Ctoj8HK8 y nBpTH38HHMII, na
cy Me 38T88p8JJI1, TYKJJH, MY'IIIIIH H OOJba'IK8JJH. no MOjoj Kyhu
6awKapHnH cy ce 3ajeAHO ca HHjeMUHM8 H TanHj8HHMa; sanpaBo cy f83,ll0BBJJH ... "
*
HanywreHa KJha 3ypyHHha, KOjll je n;yro Jjan«na npasRu·
HOM Ha npo1183HHKe, MOrna 6u HBM npH'18TU TY>KBy npuqy nopo.lUU.\e CHMe 3ypyHHta. llsa CHHI! cTplljelbaua, a 6onecaa ·lKeHa
CT8pHjer CIIHB OTprHyTa liS jyT8p!ber CH8 H Hern;je KpBj MJJHHOBII
3BKJJ 8Ha. H jow ce THjeno y6ujeae )l(eHe Hllje 6Hno HH oxna,li,Hno,
a ycrawe cy aeh, KBO XHjeue, pune no ~beHHM co6aMa, HOcune
.a.parOUJeHe CTB8pll, nyHHJJe CBH,llyKe H O,llHOCJIIle CBOjHM lKeH8M3
11 ,ll,p8f8H8M8 .ll8 Ce CieCTH,llHO wenype Kp03 HSIII!heHH rpaJl.
*
Ees6pojaa cy H HeJanHcaaa caa ycrawKa Kpsonowrsa 11
ra.QapHje notJnlbeHe y CancKOM Mocry. HHje 6Hno rewKo H3MH·
cnuTH n;a je NeKo nyuao H3 He'IJ.Jje 6awre ua ycTawe, nO.llMeTH)'·
H1 HeKOMe nalKHO nHCMO, Ontyli<HTH ,ll8 je j8X80 Ha napTH3llHCKOM
KO»-y llliH XBaTaO napTH38HHM8 pH6y. Cse Te nOAIIOCTII H lllllKJI
6Hne cy pasnor sa 38Taapa!be, My'lelbe 1o1 y6HJ&H>e.
MHorHM8 je JlOK, cy JlUKTHpanH csoje J.JCKase, nOTeKna rop·
KB cysa. nospHJellHne ce pwe. Ana n;ownu cy n;a11H nnahalba
pa'lyHa, cy~elba 3IIO'IIIHUHM8. HaKo ce !lel(n KPHRUif jow Kpujy
no 386HTHM yCTIIWKHM JJirJIHMI H lbiJX 'teKII Clll yp•a OLBt:Ta,
�)l(eHe BocHe 11 Xep~eros11He .n:ane cy MHoro .n:paro~jeHH x mprasa y 6op611 3a cno6o.n:y.
Op11nHKOM 3JIOt{HHalfKOr Hana.n:a H11jeMa~a Ha .LJ.psap, nana je 11 .n:pyrap1~~1 Pa.n:a BpaH>ernes11t, ceKperap
06nacHor o.n:6opa A$}K-a 3a 6ocaHctcy Kpaji.JHy.
Pa.n:y je sacn11rana H o.n:rojHna K oMyHHCTH<IKa napmja. Jorn npHje para 6Hna je aKT11BliH 6opa~ 3a cno6o.n:y. Y npBHM .n:aHI1Ma ycraHKa oHa .n:ona3H Ha ocno6ol)eHy repHropHjy. )l(eHaMa H JbY.li:HMa, ynnarneHHM H 6ecnoMoliHHM, oHa no.n:Hme sjepy, noKa3yje KO.HM nyreM rpe6a .n:a H.n:y. BpHiettHa H o.n:nylfHa, ca Muoro TOnmme H
i
Jby6as11 33 Jby.n:e, aHa yna3If y cen3, noae3yje ce ca rnHpOKKM MacaMa H3po.n:3. 0Ha sacmnasa lfHras HH3
meHa pyKoso.n:HJI3~a y BocaHcKoj KpajHHH. npomHBJbyjybH ca H2po.n:oM Hajaet.e no6je.n:e, .n:HienetH c lbHM HesoJbe H nopaae - o.n: npsor .n:aHa 6op6e, P3.n:a je nocrana OMHJbeHa H no:·mara rnHpOM qHrase Kpajtme.
nana je y pyKe HHjeMBI..\3 OHOra .n:aHa Ka.n:a cy cparni1CTHt{KH 3JI0t{HHI..\H xrjeJm .n:a yHHrnre Harn BpxOBHH
rnra6, .n:a ce .n:oqer:ajy aol)e HarnHx Hapo.n:a, .n:pyra THra.
Y ,ll.psapy, r.n:je je 6yKHyna npsa HCKpa xepojcKe 6op6e KpajHrnKor Hapo.n:a, no"'HBa je.n:Ha 011 H>eroBHX
Haj6oJbHX KtepH, Pa,z:ta Bpat»ernesHt.
•
- Cry.n:eHTH H cry.n:eHTKHI»e 6eorpa.n:cKor YHHBep3Hrera noaHasanH cy Pa.n:ojKy JlaiCHh, cry.n:eHTKHH>Y H3
6HjeJbHHe, H soJbenH je a6or .n:o6pore H .n:pyrapcrsa, xpa6pocnt H o.n:aHocrH 6op6H Koja ce so.n:Hna aa 60JbH
mHsor cry.n:eHTCKe H cee ocrane OMJia,l{HHe JyrocnasHje.
npsa y njeCMH H rnaJIH, Pa.n:ojKa je Me~y npBYIMB H y 6op6H. 3ajanypeHa H ya6yl)eHa. 6Hna je y npBHM
pe.n:oBHMa .n:eMOHcrpaHara KOjH cy rpamHJIH .n:eMoKparcKe cno6o.n:e H npasa. 11 Ka.n:a je xanrneHa, H Ka.n:a cy joj
cypOBH :>K3H,!J,3pM11 qynanH KOCe H TYKJIH je HHje MBJll.'.IrC3JI3, Hero je Ca jorn BehOM MpiiCl-hOM H CBHjemt.y HaCTaBJbaJia 6op6y. llpsH ny~aH> ycraHHt{Ke nyrnKe cxB3TiiJia je Kao noaHB nopo6JbeHe ,ll,OMOBHHe H3 6op6y. O.n:JIY'IHO H xpa6po OHa opraml3yje noMot npBHM napnt33HCKHM ie.n:HHHI..\aMa. Kpaj lbeMaqKI1x reHKOBa ICOjH cy
ara3HJIH cno6o.n:y Harne .n:oMOBHHe, Pa.n:ojKa npoHocH MerKe 33 Harne 6opl..\e H noat1se y 6op6y. Ha roM nocny
yxsaTHJIH cy je KpBHH~H fecnno3. PyMeHe, nnasol\oce Pa.n:ojKe HeMa BHrne. Am1 je ocrano cjebafbe Ha jyHa'IKY
meHy Koja je tyrKe H3.n:pmana csa MylfeH>a, ynyrHBrnH Ha caMpTH npHjerelie puje4H csojHM yOHI..\aMa: Momere
ME y6HTH, 3JlH MeHe fie .n:pyrOBH OCBeTHTH !
..
BaxH.n:a MarnajJIHh o.n:p3cna je y yrne.n:Hoj MycnHMaHCKOj nopo.n:HI..\H. Yqecrsyjyi1H y pa.n:y 6albany'IKHX
H3£Ipe.n:HHX .n:pyunasa, OHa je HeyMopHo OKynJbaJI3 H 36Jifti1Casana MYCJIHMllHCKe meHe, opraHH3osana npocsjerHH
p3.n: Mel)y H>HMa, nocseliyjytH TOM nocny senHKY namH>y. Ka.n:3 ce Ha.n: cpncKoM .n:iel..\oM 11 iiCeHaMa Ha.n,BHO ycralliKH Hom, Ka.n:a cy cpncKe nopo.n:HI..\e roH>eHe y norope H nporOHl'TBO, OHa ux 6e3 crpaxa H HeyMopHo noM~)I(e.
06ylfeH3 y 3ap, BaxH.n:a npoHOCH MyHHI..\Hiy, xp3Hy, JIMjeKose 3a napTH3aHe. HH oH.n:a Ka.n:a je .n:ocnjena y aarsop,
HHje MHposana. Je.n:He seqepH . .n:oK cy ycTarne cnpeMane HOBa MyqeH>a 33 JarscpeHe po.n:oJby6e, BaxH.n:3 je no6jerna.
0Ha HacrasJba pa.n: Ha ocno6oi)eHllj repl1ropHjH. 0KynJba meHe, cjetu•H>yje Mycni1MBHKe, CpnKHH>e 11 XpaaTH~e y 3aje.n:HHlfKoj 6op6H. VfcKpeHa Jbyoas BaxH.n:HHa npeMa Hapo.n.y, Icojy je 'Ha .n:jeny .n:oKa3HB3na, orsapa
Cp~e oja})eHyX CpllCKHX MajKV. H OHe je npHMajy K3C' CBOjy.
Her.n:je Ha pyjHrnKHM 6p.n:HMa, y KpsasoM OKprnajy ca rnsancKHM 3JIO'IHHI..\HMa, .n:ana je Bax11.n:a, y 6op6H
33 CJI06o.n:y, CBOj )f(HBOT.
*
3HMH 1942 np~H nyr caM cpena ,ll.aHH~Y Me.n:aa Y no~rpMft{Kl1M ceJIHMa je spHno. Tara .n:aHa cy npsw
nyr Ha cno6o.n:Hy repHTOpHjy .n:ornnH Tan11jaHH. Y:ermtlfKH ar.HTaropH .n:eMopanucanu cy Hapo.n nponaraH.n,oM 0
CH33H H Heno6je,;{HBOCTH T3JIHjaHCKOf opymja.
,ll.aHHI..\3, ca rpoje He jaKe .n.iel..\e, cje.n:Hna je y co611 ocsHjeTJbeHoj cpHTHJbeM 11 nnena 33 BGjcKy. Oa6HJbHa H 6nara
,ll.aHH~a o.n:asana je MHP H o.n:JIY4Hocr. 0Hrana je KaKo rpe6a opraHH3osant paA Mei)y meHaMa, aKo npo.n:pe HenpHjareJb.
3a I<parJCo BpHjeMe ,ll.llHHI..\3 je nocrana je.n:Ha o.n: HajnonynapmtiHx u HajOMI1JbEHHjl1x iiCeHa Ha no.n:rpMeqKOM repeHy. Mace iiCeH3 3BBOJb~ne cy osy csojy o.n.nyqHy .n:pyrapHny u n HOeHne ce lbOMe. 0Ha je 6Hn3 opraHH·
Jarop noMobH sojc~H H paH>eHH~HMa, nocraJia je 6pmKH3 ManJ, 3aje.n:Ho ca ocramtM meHaMa csora Kpaja 33
.
.
'
HfKOJIHKO CTOTHH3 K03apcKe ,l{)eUe KOJY cy Xp83TCKH 60pl..\11 C03CHJIH H3 ycrarnKOf noropa.
Ha seJIHt{3HCTBeHoi cMorpH Hame sojcKe 3HMH I 943 ro.n:HHe, ,ll.amtl..\a je Hcnpe.n: no.n:rpMe'IKHx meHa
noa.n:pas11na .n:pyra THra H npe.n:ana MY .n:apose.
·
Y Kpsasoj IV ocpaH3HBH norHHyna je npH nosna"'eH>y npe.n: HenpHjareJbeM.
"'
,ZJ;pam~3 Op3BHI..\3, BHcoKa nnasoKoca .n:jesojKa, 6opau jow 113 rnKOJICK KJiyne, 6una je noHoc xepl..\eroaatJKHX meHa. Ops~tx .n:aHa ycraHKa aHa CMjeno cryna y pe.n:ose opraHHJaT pa Hapo.n:Hor omopa. 3aje.n:Ho ca np·
BHM 60pi..\HM3 JYPHrna Ha HenpHjareJba .. A nO~Jllije 6oja CKpOMH3 ,1\jesoj a O,ll..I133H y Hapo.n:, Mfi)y OMJia,l{HHY H
iiCEHe, xpa6pH HX H YtJH. 0Ha HX ti3Ull\3 CBOJI1M POAOJbyfiJbeM H xpa6pornhy, OHa UtJHMJepoM nOK33yje K3KO ce.
CBent y6H~3M3 H K0Jb3t{HMB.
no~Hasa~a je Xep~erosnHa c~ojy ,lJ.pa,llHI..\Y 11 nOHOCHJI~ ce fboMe. Ka.n:a cy je "'eTHHt{KH 3JIHKOBU11 yxsarHJIH,
npe.n:aJIH cy Jf H~JeMI..\HMa. My•mnH ~Y 1e, T}'KJIH H MPI..\B~PHJIH nHJBHH fbeMai.JKI.f o¢HI..\HPH H o.n:&parHe lfeTRH"'Ke H3.n:ftjl.f~e.
YMpna 1e y MyKaMa, an11 1e ocrasHna ,l{HBHY ycnoMeHy npao6opl..\a.
,l\.K.
14
�JEnEHA
HOI-bOHEHHO
J1AJK£
CosjercKe >KeHe, ~tajKe Koje cy po.D.une H o.D.rOjiMe 6eJ6poj CJIBBHHX jyHaKa H jyBBKHiba
para J>KHBajy Hajsehe nornro nalbe csoje couujaJIIICTH'!Ke .D.OMOBHHe
npercje.a.BHlllTBO Bpxossor C eTa CCCP-a ycraHOBHJIO je 38 3l CJIJ>Ki<e M8jKe O.D.JIHf<O·
OBj
nalba op.D.eH .,M arepHHCKa cnasa" 11 ,Konajaa M&repHHCTBa"l{osocuMo penopra>Ky MOCKOBCKe ,npas.D.e" o nocjeru .D.ecer npBHX o.a.nHKOBaHHX cosjercKHX M&jKH KO.Il npercjeAHHKS BpxoaHor Cosjera M. 11. KanHibHHB, KOjH liM je TOM npHJJIIKOM llO.lllljeJIHO O.llJIHKOBIIIb8.
OTai,I6H~IcKor
JleceT MajKH 11~e y KpeMJb.
0He npeJia3e npeKo UpseHor Tpra H,n:yhH Ka
CnacKI1M BpaTH.Ma. 0411 cy HM nyHe cpehe, nyHe
MJia,n:OCTH. 4aK H y cTape MajKe, MapHje MaKCHMOBHe
PHlllKOBe 113 rpa.D.a TyJie, - oHe, o.n: 'lHje ce .n:eceTepo
.n.jeu.e OCMepo 6op11 Ha cppOHTY ...
- focno.n:e, Kao .n:a H,n:eM Ha sjei:IIJalhe, - ocMjexyje ce CBHM 6opaMa JIHU.a Map11ja MaKCHMOBHa, H3a TOJIHKHX HalllHX 6ecaHHX uohH ...
- l13a CBHX HalllHX MaTepHHCKHX HeMHpa, H3a
CBHX HalllHX MaTepHHCKHX 6pHra H Halller Tpy,n:a, CeKyH~Hpa joj rOpKOBCKa KOJIX03HHI.{a JeB,n:OKHja 0asJIOBH3 CoJI,n:aTosa.
BojHHU.H HM no3.n.pasoM o~ajy no1.1acT.
... Op~eHe H ,n:H.nJioMe npe~aje MHxajJio 11saHOBHh KaJIHihHH. Ca nolllTOBa!heM H Heo6Hl!HO TonJio
cTe)f{e OH PYKY csaKoj Maju.H - xepojy. Y cpe6pHHM
apaU.HMa c~o~jajy 3JiaTHe 3BH.jea.n:e. He3aMjelhHB op.n.eH !
HeMa Ha csHjeTy BH.llle TaKsor op.n:eHa !
- Ja 3H3M lllT3 3H3'1H ynpa8Jb3TH T3KBOM BeJIHKOM nopo.n:HU.OM, Ka)f{e M. 11. KaJIH.IhHH, MHoro je pa.n:a, )f{H.sau.a, ocjehaja yJio)f{eHo. BJia.n:a TO
1.\HjeHH, BH.COKO U.HjeHH ...
M. 11. KaJIHihHH roBopH KaKo je TO sa)f{HO, .n:parou.jeHo, H.3BeCTH, o.n:rojHTH, .n:o6po sacnHTaTH. HeKoJIHKO ~jeu.e, K3K3B je TO OrpOMaH H 6Jiaropo,n:aH Tpy,n:.
11 oHe, )f{eHe, KOje cy 6HJie y cra!hy .n:a TO ypa.n:e,
33CJiy)f{yjy CBeHapOJl.HO llOlllTOBalhe H ITO'l3CT.
- )KeJIHM BaM a.n:paBJba H cHare, - 3aBplllasa
MHxajJio l1saHOBH.h csoj cp.n.al!HH rosop.
3axBaJbyjeMo BaM!... qyo ce o.n:rosop.
- BJia.n:H Hallloj • . . ~paroj . . . xaaJia ! . . . KaKBa
je TO cpeha!
- Jlpyry CTaJI.HHY Hall:leMy . . . JocHcpy B~o~ca
pHOHOBHhy . . . XsaJia ! XsaJia U.HjeJiora )f{HBOTa !
- KpaTKO, y36y.n.JbHBo. CsaKa 611 xTjeJia MHOro
pehH, BpJio MHoro. OyTosaJie cy OBaMo l!HTaB )f{H
BOT cy y cjehalhy npeTypaJie: o~ npseH'ta .n.o noCJbe~!her ~jeTeTa, cse MyKe H pa.n.oCTH,
can HeMHp 11
6p11.re, 11 6orH.Jbe, H lllapJiax, H npaor yHyKa, H H.cllpahaj y aojcKy, 11 MHoro, MHoro Tora. AJIH ca.n:a HeMa
pHjeqH, 3a6JIHCT3Jia je l!HCTa Cy3a Ha MaTepHHCKHM
TpenaBH.LJ.3Ma. Yf C3MO Ce 1.1yje THXO, HcnpeKH,D.aHO :
- 3axsaJbyjeMo ! ...
- )KeHe cy y36y~eHe y ~HY cpua. To je HajJbenlllH ~aH y lhH.XO!:lOM )f{HBOTy. Jla, TaKBHX Jl.3H3 H
HeMa KOJl. lhHX TOJIHKO. To je, yonlllTe, BeJIHKH H HajJbeiTlllH ,n:aH. HH.Ka.n:a H HHrJI.je jolll HH.Cy no,n,H3aJIH
MaTepHHCTBO Ha TaKBY BHCHHy .
•npHTH.IDhyhH Ha rpy.n:11 u.pBeHe KYTH.jH.u.e 11 Jl.HnJioMe, o,n:Jia3e MajKe y cTpauy. Jl11u.a cy MM TaKBa Kao
~a BI1~Hlll Ha lh11Ma JIHjemt cau. 11 ycH11U.e ce cTaJIHO
OCMjelllKyjy 11 HelllTO lllanyhy.
A M11xajJio l1sauos11h KaJII11hHH aose )f{eHe aa
CTO. Ou 11x 3ose TaKo je~HOCTaBHO, ynpaso TaKo Kao
~a O~aBHO IT03Haje He CaMO lhi1X Hero 11 CBe lhHXOBe
MHJie 11 ~pare, cse oHe Koje cy OHe Ha pyKaMa HocaJie, HaseJie Ha nyT 11 sacnHTaJie.
- A ja hy c saMa, Ka)f{e OH H cje~a no
cpe~HHH.
3a HeKOJIHKO TpeHyTaKa cse ce ocjehajy y TOM
BeJII1KOM KpeMaJbCKOM Ka6HHeTy CJI060~HO, 11 ya 'i8lllY
qaja Te'le HeyofJbeH pa3rosop.
- A np11je HeKa~, y CTapo spHjeMe, o TaKsoj
nollaCTH Maju.H HHcy HH MallJTaJIH, Ka)f{e je~Ha
o~ )f{eHa.
-- Op11je je H sJiacT 611Jia ~pyra, - npHMjehyje
M. 11. KaJIH!hi1H.
11 HaCTaBJba:
- . . . 11~e MY)f{ HanpHje~, a )f{eHa noaa~11 ...
a ca.ll;a s11~11lll : HAe je~Ho nope~ ~pyror, a MY)f{ jolll
11 ~HjeTe syqe. To je 6oJbe o~ csera, TO ce Haj6oJbe
BH~H ...
~ajKe ce 3a~osoJbHO CMHjellle. H MHxajJio 11aaHOBHh Ce TaKo~ep CMHje.
- Jecy JIH BaM CBHMa )f{HBH My)f{eBH? ITHTa
M. 11. KaJIH!hHH.
- MeHH je yMpo, - o~rosapa CepacpHHa BaCHJbeBHa 11rHaTI1jesa. 0Ha je 113 JlelhJ1Hrpa~a. 0Ha
11Ma ce~aM CI1Hosa 11 TPH KhepH. H KaKsa je To
yrJie~Ha nopo~HU.a I CHH HHKOJiaj, asHjaTHliKI1 nyKOBHHK, TPH nyTa o~JIHKOBaH up~eHoM. Ca~a je y HopselllKoj. 0 !heroBHM no~BH3HMa qyJio ce npeKo pa.n.11a.
CHH AJieKcaH.n.ap je Majop, .n.sa nyTa OJl.JIHKOBaH op.n.eHOM. OH ce HaJia311 y OpycKoj. He.n.asHo je nocJiao
MajU.H BeCeJIO ITHCMO : "MaMa, He 6p11HI1, ja Hehy Jl.O·
hH .n.oK He nocTaHeM KOMaH~aHT rpa.n.a KeH11rc6epra.
CJia)KellJ JIH ce c THM?" CHH 11sa H "Balh YlllKa",
KaKo ra 113 MHJIOlllTe Ha3H.Ba CepaQ:>11Ma BacH.Jbessa
rap~HjCKH je KaneTaH, apntJbepau., TPH ITYTa OJl.JII1KOsaH op~eHoM . 4enipH nyTa 6110 je pa!heH. Ca.n.a ce
HaJia3H y PyMyHHjH. CHH Mojc11je, KaneTaH, norH.Hyo
je y 6ojesttMa 3a CTaJbH.Hrpa~. O~JIHKOBaH je op~e
HOM UpseHe 3acTase, op.n.eHOM 0Tai,I6HHCKOr paTa
I cTeneHa 11, nocJIH.je cMpTH, op.n.eHoM Jle!hH.Ha. CepacpH.Ma BacHJbesHa npH.MH.Jia je y36y~JbHBO nHCMO ca
cppouTa. Y ToMe nHcMy ce KOMaH.n.a 3axsaJIHJia Maju:~o~,
3aT~ lllTO je OHa OJl.fOjHJia TaKO My)f{eBHOr, 'lBpcror
'lOBJeKa. CHH M11xajJio Je lllecp pa,ZI.HOHJn~e npe.n.yaeha
y neTponaBJIOBCKy. O.n: !hera je ynpaso CTHrao TeJierpaM: "MajliHU.e, qecTHTaM Tn o,n:.'lHKOBalhe Hallie BJiaJl.e op~eHoM ,MaTH - xepoj". JKeJIHM TH a.n.paaJbe 11
15
�.n.yr
)l(HB01' paJJ.H Hallie cpehe. rpmi Te OJ!. CBer cpu:a
Tsoj CHH MHxajno". CHH Jlas je ne!-hHHrpa.n,cKH MajCTOp yMjeTHHYKor JIHjesa!-ha. OH je H3JIHO cTaTyy KHposa, a ca.n.a pa.n.H Ha CTaTyH B. l1. Jle!-hHHa, Ha cTaTYH 3oje Ko3MO.n,eMjaHme. CHH OeTap je cTy.n,eHT }!{eJbe3HHYapme TexmiKe. KhepKa Bepa je HH}!{HI-hep TexHonor. KhepKa Ha.n.e}!{.n.a je 3aspumna eneKTpoTeXHHYI<H HHCTHTYT 11 ca.n.a je HH}!{H!-hep 11 ceKperap
napTHjCKor 611poa y npe.n.y3ehy. KhepKa Jby6a 3aBplliHJia je ylJHTe.(hCKH HHCTHTYT ,Xepu.eHa" 11 ca.n.a cTy.n.Hpa y HHCTHTYTY cTpaHHx je3HKa. Csa .n.jeu:a - no3a.n,HHU:H O.D,JIHI<OBaHH cy KO.IlajHOM ,3a o.n,6paHy JleJbHHrpa.n:a". vi caM a CepacpHMa BacHJbeBHa TaKo~e
je HarpaljeHa Ko.rrajHOM ,3a o.n.6paHy Jle!-hJmrpa.n.a".
0Ha je y .n,aHHMa 6JIOKa.n,e pa.n:HJia y XeMHjCKOj pa.n,HOHHU.H je.n.Hor paTHOf npe.n.y3efia 11 3.li.YlliHO yYeCTBOBaJia y CJiy}!{6H 6aTaJbOHa npOTHBaBHOHCKe o.n,6paHe.
Orau: je 6110 YYHTeJb.
CepacpHMa BacHJbeBHa je ca.n.a seoMa y36yljeHa.
Csi-1 Ha 1-hY rJie.n.ajy. M11xajno l1saHOBHh KaJIHI-hHH
flHTa je 3a CHHOBe ... , a O.D, y36yljel-ha OHa He MO}!{e
.n.a nporosop11.
- r.n.je CTaHyjeTe? - llHTa MHxajno I1BaHOBHh.
- Ha J1HTejHoM.
-- Je JIH TO npHBpeMeHH CTaH?
O.n. o6HYHHX }!{HBOTHHx nHTa!-ha HeCTaje pacTpeceHOCTH. CepacpHMa BacHJbeBHa ca noHoCoM rosop11 o
CHHOBHMa.
Me!Jy }!{eHaMa cje.n.H 11 je.n.Ha MaJiora pacTa, u:pHHX OYHjy, Ca U:pBeHOM MapaMOM 11 Mje.n:eHHM MHHljyll!aMa. To je BaJIHMa Aca.n,yJIHHa. 0Ha je 113 oall!KHpHje, 113 KOJIX03a ,BopOlliHJIOB", y 411lliMHHCKOM pajoHy. M. Yl. Ka J
IHibHH ca TOflJIOM Jby6onHTJbHBOlllhy
pa3rosapa c IbOM o 1-heHOM }!{HBOTy. BaJJI1Ma He pa3YMHje cse. 1-boj je Tell!KO .n.a ce o6jalll!-hasa Ha pyCKOM H TO je pa3JI0f ll!TO OHa He MO}Ke )l.a HCllpHl!a
}!{eJIH.
0Ha caMo Ka}!{e .n:a je l-he3HH
cse
ll!TO
3ycpep nomHyo Ha cppOHTY 3a CosjeTCKH Case3, a
HajMnal)eM 1-heHoM .n.jeTeTy HMa TPH ro.n.HHe H HMe MY
je <l>a11c. Tpoje IbeHe .n.je,mu:e HAY y ll!KOJJy, a ocTaJia
pa.n.e y Konxo3y. Ha o6pa3HMa BaJIHMe je rpo3HHYaso
pyMeHHJlO H TO llOKa3yje KaKO OHa HaneTO npO}!{HBJbaBa csoj 6opasaK y MocKBH.
Ca AHOM CeprejeBHOM KHpHJIHHOM H3 ceJia CHsopoTKHHO Ha.D.OJi.le3yje ce pa3rosop o KOJIX03HOM }!{HsoTy. lJ.sa cy joj CHHa Ha cppOHTy, TpH H.li.Y y lliKOJiy,
HajCTapHja Kim je y .n.aTa, a oCT ana .n.jeu:a cy jolll MaJieHa. HajMnal]eM cy TPH ro.n,HHe 11 HMe MY je HHKOnaj CeprejesHh. MHxajJio I1saHOBHh rrHTa KaKaB je
OBOfO.D,Hllll-bH JiaH.
-- LI.o6po naH Ye, .n.py}!{e KaJJHI-hHHe !
-- OcTaBJbaTe JIH ll!Toro.n. .ce6H 3a spehe, 3a
XaJbHHe?
- OcTaBJbaMo, -- CMHje ce AHa CeprejesHa.
- Op11je cy TY ry6epHHjy cMaTpaJIH cHpoMalllHOM, a ca.n.a je 6oraTa, - npHMjehyje M. l1. KaJIHI:bHH.
AHa CeprejesHa xsaJIH }!{eHe Koje .n.o6po pa.n.e y
KOJIX03y.
M11xajno l1BaHOBHh, -- o.n.jeKyje r.1ac JeB.n.oKHje nasnosHe Con.n.aTose, I<0•1X03Hnu:e apTeJba
,MaKCHM fopKH" 113 illaTKOBCKOr pajOHa fopKOBCKe
o6JiaCTH, - ja HMaM TPHHaecTepo .n:jeu:e 11 csa cy
}!{HBa. A MeHH cy lleTp.n,eceT.n.sHje.
-- ETo, aKo ce 6y.n.eTe npeceJbaBaJIH, o.n.Max je
TY KOJIX03, - seceno npHMjehyje M11xajno YlsaHOBHh.
-- U,HjenH I<OJIX03, - Ka}!{y }!{eHe O.l(o6paaajyh~.
16
.,
Jes.n,OI<Hja IlasnoBHa npH4a .na joj ce MY}!{ Bt>aTHO C cppOHTa; OH je HHBaJIH.D, 0Tai,I6HHCKOf paTa, a
.n.sa joj CHHa ca.l(a Jie}!{e pai:beHa.
- TeK ll!TO je.n.Hor oTnpeMHllle, He 3HaM KY.n.a, a seh
.n.pyror, MHxajno I1saHOBHhy, .n.oso3e y 6onHHU.y, y
l1saHoBcKy o6nacT. Pal:beH je y Tp6yx. . . - MajKa
y3.IJ:Hllle.
- 3HaTe JIH MY a.n.pecy? ,llaheMo saM B03HY
KapTy, na OTilljHn~. nocjeTHTe ra.
- Ax, 6ahyll!Ka, He y3ex CHHOBJbese a.n:pece.
rony6Hhy, MHxajJIO Y!BaHOBHhy, ex, ll!TO MH je }!{aO
ll!TO He noHecox ca co6oM a.n.pece. XsaJia BaM, xsana
3a caocjehal:be i
Jes.n:oKHjH OasJIOBHoj je I<pHBO ll!TO HHje noHHjcna ca co6oM a.n:pecy. M. l1. KaJIHI:bHH je YMHpyje:
To ce MO)I{e ype.n,HTH 11 KOA Kyhe. 06nacHH H3Bpll!HH
KOMHTeT fie joj flOMOftH .n:a nocjeTH CHHa.
- Ill To je cp.n:a'laH! - lllanaTOM BeJIH MapHja
MaKCHMOBHa PH)I{KOBa H3 Tyne. To je nyHalJKa cTapHu:a, _9Kpyr Jia JIHU:a, 6pH)I{JbHBa .IJ:OMaftHI..(a 11 BjelliTaKHI:ba y fle'lel-hy HMeH.IJ:aHCKHX llHpora.
Hall!a HaM je BJiaCT 11 oTaU: H MajKa, - no.1yrnacHo seJIH CTapa MaTH. I1, HeMajyim cHare .n:a calJeKa .n:oK ce M11xajn o l1saHOBHh H 1-hoj
o6paTH
HeKHM m1Tal:beM , r nacHo KaMe:
-- OcMepo .n:jeu.e o.n. l:bHX .n.eceTopo, .n:pyMe KaJIHI:bHHe, flOCJiaJia CaM y paT. illeCT CHHOBa H )I.BHje
KhepH. Y Hallloj nopo.n:wu.w HMa 11 KaneTaHa, 11 3acTaBHHKa, 11 BOjHHX JbeKapa H CTpHjeJiaU:a Ha CBHM cppOHTOBHMa. A .n:jesojJ<e cy MH 6oJIHHLJapl<e ... OcMepo Moje
;.I.jeu:e 6paHe COBjeTCI<Y 3eMJby.
MHxajno HsaHOBHh je 3aTHM Hapo'mTo cp.n:alJHO
11 .n:yro CTe3ao PYKY MapHjH MaKCHMOBHoj. 06oje cy
ce je.n:Ho .n.pyroM 3axBaJbHBaJIH: Map11ja MaKCHMOBHa
Ha flOlliTOBal:by 11 Jby6a3HOCTH, a MHxajno l1BaHoBHh -- Ha .n:o6poj .n:jeu.H. Map11ja Mai<CHMOBHa HHjt.
Morna, a .n.a He Hcnpwia o TOMe .n.a je 3aje.n.Ho ca l:bOM
y MocKBY ,nonyTosao H l:be3HH CTapau:, M11xajno I1.111h,
KojH je ca.n:a, nornTo cy y KpeMJb 6Hne no38aHe caMo
MeHe, Kao H3ry6JbeH.
-- An11, HHll!Ta, seJII1 oHa o.n.na3ehH y cTpaay,
ja fiy ra Befi YMHpHTH; - MOja ,3BHje3.n,a" 611he HaM
3aje,n:HH4Ka ...
A MHxajJJo l1BaHOBHh seb rosop11 ca TaTjaHOM
CeprejeBHOM 5y6noBHOM. To je CTaCHTa, 3.n.pasa MeHa
H3 Csjen6poscKe o6nacTH, H3 Bjepxl:be - OHWMHHCKor pejoaa. Ll.pyr KaJJHI:bHH je nHTa 3a AjaTcJ<o TpeceTHO npe,ny3ehe - r,nje pa,ne oHa 11 l:beH MYM - H
3a .n.jeu:y. TaTjaHa CeprejesHa HMa .n:eceTepo csoje
.n:jeu:e jolll spno MaJieHe. PacTy Mna.n:Hn:e! BHJ<Top H.IJ:e
y TpehH pa3pe.n:, Jypa - y ,npyrH, BaJieHTHHY je ce,nMa ro,nHHa, OaBJIHKY -- 'leTHpH, TaMap04KH - neT,
a Jly,nMHJlH je Tel< je.n,Ha fO,U:HHa.
•
CsaKa o.n: ,neceT MeHa MeJIHJia 6w .n:a nopa3rosapa ca M. l1. KanHI:bHHOM. He MOMelll o.n:Max .n.a
ca6epell! MHCJIH H Haljew pHje4H, HHCY MHCJIHJie .n:a
fie .IJ:Oim .IJ:O TaKO ll!HpOKOf pa3fOBOpa.
- Y Map11je O .'IaTOHOBHe ApKa,njese H3 pa.n:HHYKor Hace.'ba oOKCHToropcKa,, Jlel:bHHrpa.n.cKe o6JiaCTH,
lJeTHpH CHHa CTOje Ha 6paHHKY lJ.OMOBHHe. OorHHYO
joj je CHH AJieKcaa,nap, seJIHKa paHa Majl!HHa. AnH
pacTy jow 'leTHpu MJia~a CHHa 11 ,nBHje KhepH. MHoro
je 6pHre. AnH H ReJIHKe pa,nocTH !...
AHHCja MHxajnosHa 5jenoycosa, I<OJJX03HHU.a H3
cena no.u:6jepe3HHI<H 113 KonoMeHCI<Or pajoHa H.MII je.l(aHaecrepo .njeu:e. 4eTsepo je aa <}lpoHTH. My)l{, Ky3Ma
�BacHJbesl1h, OH je ua cPPOHtY - pa.u,a. Au11cja MwxajnosHa, Me~yTI1M, ycnjelllHO BO.lll1 Jl0M3hi1HCTBO 11
aKTI1BHO yqecrayje y KOJJX03HOM )f(I1BOTy. C11Hy AJbollll1 je Tp11HaecTa fOJI:I1Ha; ~aK je, an11 je KOJIX03Y JJ:aO
110 paJJ:HI1X JJ:aHa! na oneT, CBI1 fie OHI1 6HTI1 CI1TH.
3a Many BaJby, Koja ce pOJlHJia 1942, npHM11JJa je
AHHCja MHxajnoBHa 5.000 py6aJba.
- A HMa n11 OBJJ:je MocKOBJbaHKH? - n11Ta M.
H. KanHlbi1H.
- HMa, Kai<o ue, - O.lla311Ba ce AHa CaseJbeBHa
AneKCaXHHa, - Ml1 CMO H3 nywKHHCI<Or pejoHa. Ja
HMaM JJ:eceT CHHOBa H JlBHje Khep11. CeJJ:aM 'CHHosa
paTyje, a OCMH, MHrna, CTynHhe y BOjCKY y HOBeM6py ...
A Map11ja JeroposHa CMarHHa je H3 caMe MocKse.
0Ha je C3CBI1M MJJBJJ:Of Jli1K3. nnaBOji<a, JIHjeno
noqernJbaHa, cTpojHa ...
- Jl11jeno, n11jeno ... Moci<sa je seh .llana JlBHje . .
To je Jl06po . .Y MocKBI1 Mapa 611TH MajK11 - xepoja.
nonHJJH cy qaj H O.ll cpu.a nopa3rOBapaJJI1.
M11xajno HsaHos11h ce onpawTa ca )f(eHaMa.
- Xsana saM, MHxajno HsaHOBHhy, 3a yro.llaH
pa3rosop, - Ka)f(y ca y36y~elheM Maji<e- xepoj11,-
MOJUIMO sac JtHjeno Aa H~PY4M're HaUle nos.zr.paae Joc11¢y BHcap110HOBI1Tiy, ll03JJ:pase OJJ: CB11jy MajKI1 !
PyKyjyh11 ce Ha pacTaHKY ca MajKaMa - xepoji1Ma,
M. H. KaJJI1Fbi1H jow jeJJ:aMnyT rosop11 o TOMe JJ:a he
BJJa.lla 11 napTHja BHCOKO U.HjeHI1TH CBaKy MBjKy KOja
je OJJ:roj11na 11 n11jeno sacn11Tana csojy .u,jeu.y.
PaJJ:OCHe )f(eHe c11na3e HH3 w11poKe MpaMopHe
cTeneH11U.e KpeMJba: I-b11xose cKpOMHe xaJbi1He yKpaweHe cy 3JJaTHI1M 3BI1je3JJ:aMa.
- <J>oTorpa¢11 cy Hac CJJI1KaJII1. Calla he Me MOjH
CI1HOBI1, M0)f(Jl3, MOtiH JJ:3 BI1JJ:e, Yx, peh11 fie, lllTO JJH
HaM y MajKe c11ja 3sHje3JJ:a! - seceno Ka)f(e JesJJ:o-'
KHja naBJJOBHa COJJJJ:aTOBa. HeKa, HeKa Ha uac
rJJeJJ:ajy. BHJJ:jehe BaJbJJ:a MOjy 3BHje3JJ:Y H MOj CHH?
B11.lljehe je! Cs11 cosjeTCKI1 rpa~aHH rneJJ:ahe Taj
Haj'lyJJ:eCHI1jl1 OpJJ:eH Ha rpyJli1Ma M3jKI1, H, rJJeJJ:ajyhH
ra. CBaJ<I1 OJl HaC he 11CKa3aTH llOlllTOBalbe 11 Ca 3aXBaJJHOWfiy nOMI1CJJI1TI1 : Eso, npona3H MajKa - xepoj! 0Ha je oTxpaHI1Jia csojy JJ:jeu.y, oua je nposoJJ:I-1JJa HaJJ: lbHXOBI1M y3r JJaBJbeM 6ecaHe HOhl1, OHa je
B3Clli1T3Jla 'laCHe, 3JJ:pase C11HOBe H Khep11 ,llOMOBI1He.
- CBaKa joj qacT.
p e B e 0 : M. r.
n
•
MHTHHr JKEHA CP&IIJE
28, 29 H 30 jauyapa y CJI060l{HOM 6eorpaJJ:y OJJ:p)K8H je npBH MHTHHf . aHTH¢alllHCTKHlb8 Cp6Hje.
2000 JJ:eneraTKI1lba oJJ:ymesJbeuo cy MaHH¢ecTosane pacnono)f(elhe )f(eHa Cp6Hje npeMa 6op6u, H>Hxosy cnpeM·
uocT JJ:a y'lHHe cse .lla ce paT wTo npHje .llOBpwH, .lla noMorHy nocTpaJJ:aJJHM KpajesHMa 6paTCKHX 3eMaJba, .u,a
JleMOKpaTCKY ¢eJlepaTHBHY JyroCJiaBHjy .
.Uyro speMeua HenpHjaTeJb ce CBHM CHnaMa TPYJJ:HO JJ:a Cp611jy OJJ:BOjH OJJ: ocTaJJHX seMaJba JyrocnaBHje. HHjeMU.H cy qysanH 6eorpaJJ: H Cp611jy JJ:a 611 ocHrypanH csoj oncrauaK ua 6anKaHy, a 'leTHHU.H cy aacTojanH JJ:a O.ll Cp6Hje uanpase csoje ynopHwTe sa 6op6y npOTHB uapoJJ:a JyrocnasHje.
J\n11 y TOMe HHCY ycnjenH. Haj60JbH CHHOBH H KhepH Cp6Hje 60pHJIH cy ce sa CBOjy JJ:OMOBHHY no
'IHTasoj seMJbH, a y nnaHHHaMa Cp6Hje HHje npecrajana Hepasua 6op6a sa cno6oJJ:y.
no6je.lly cpncKor HapoJJ:a, cno6oJJ:y Cp6Hje JJ:O'leKanH cy CBH HapoJJ:H JyrocnasHje. Kao csojy. XHJbaJJ:e
HOBHX 6opau.a Cp6Hje nowne cy ua ¢poHT. 0HH cy ce saKnenu .lla aehe nyCTHTH opy)f(je us pyKy JJ:O no6jeJJ:e
aaJJ: n!TneposcKOM I-beMa'lKOM. 4HTasa cpnci<a seMJba noKasana je csoje cno6o.llapcKo, JJ:eMOKpaTCKO nHu.e.
)KeHe Cp6Hje OKpy)f(HJie cy namlbOM H Jby6asJby 6opu.e jyHa'lKe THTOBe apMHje, CHHOBe CBHX seMaJba JyrocnaBHje. 6p11)1{Ha cpnCKa MajKa 6JJ:I1je Hall paH>eHHM 6opu.eM XpaaTCKe, 6ocHe, Ll.pHe rope, MaKeJJ:OHHje. AKU.HjH 38
noMoh nocTpaJJ:aJIH:M KpajeBHMa np11JJ:PY)I{HJia ce orpoMua Maca )l{eHa Cp6Hje.
Hhi<aJJ:a HHCY 6une Jly6Jbe sese Koje cnajajy cpnci<y )l{eHy, saaHjeHy y JJ:y6oKy u.pHHHY sa aajMHJJH·
jHM Koje joj je YHHWTHO HHjeMau. H 'leTHHK, H )l{eHe ocTanHx HawHx Kpajeaa. )KeHe Cp6Hje roaopHne cy ua
CBOMe KOHrpecy OHO lllTO )I{HBH y cpu.y CBaKe pOJJ:OJby6HBe )l{eHe JyrocnaBHje. 3a 6paTCTBO W jeJJ:HHCTBO HaWHX
uapoJJ:a, sa H>Hxoay pasuonpaauocr H cpehy,- )l{eue Cp6Hje cnpeMue cy .lla Y'lHHe cse WTO je noTpe6Ho. 3a
JJ:eMOKpaTCKY ¢eJJ:epaTHBHY JyrOCJI3BHjy JJ:aJie cy OHe XHJbaJJ:e CBOjHX CHHOBa.
YJMe TlfTa, BO~e H8illHX HapOJJ:a, Sa CpllCKe )l{eHe npeTCTaBJba CHM60Jl HOBOf )I{HBOTa H CJJ060JJ:e,
11 KaJJ:a je THTO rosopHo, KaJJ:a HM ce o6paTHO sa noMoh y 6op6H sa ocno6o~eH>e H usrpaJJ:H>Y seMJbe, KaJJ:a
ux je nossao JJ:a ce aKTHBHO saJIO)I{e sa uarpa.llH>Y uawe uapoJJ:He BJiaCTH - cpncKe cy )l{eue caojHM 6ecKpajnHM
o;zyweaJbelbeM noKasane JJ:a cy HenoKone6Hao sa Jlpyra THTa, aa ¢eJJ:epaTHBHY Jyrocnaaujy, sa ocTaapeH>e nporpaMa uawe 6op6e.
CpncKe )l{eue, xpa6pe 11 cno6oJJ:oJby6Hae, jacuo cy peKne .lla he ce O.llJIY'lHO 6opliTH npoTHB pas6ujaqa uapoJJ:nor jeJJ:HHCTBB. 411TaBOM aeMJbOM OJJ:jeKHYO je OJJ:JJY'IHH rnac npoTecra Cp6HjaHKH npoTHB Hsjaae KpaJba neTpa. noKJJHU.H .XoheMo THTa, ueheMo KpaJba • saopHnH cy ce 'IHTaaoM Cp6HjoM. .UeceTHHe XHJbaJJ:a 6eorpa~aHKH, JJ:eceT 11 no X11JbaJJ:a )l{eHa qaqauci<or cpe3a, XHJb8Jle )l{eua wHpOM U.Hjene Cp6Hje H3HWJie cy Ha
ynuu.e JJ:a Hspa3e caoje ueroJJ:OBaH>e npoTHB ouHx, KOjH caoje JIHIJHe HHTepece npeTnocraaJbajy HHTepeCHMa uapoJla. To je 6uo JJ:ocrojaH O.llroaop Cp6Hje CBHMa OHHMa KOjH cy ce naJJ:aJIH JJ:a he y Cp6Hjl1 uahH Ma K&Kay
nomopy 3a caoje npoTHanapoJJ:He U.HJbeae.
Kourpec )l{eHa Cp6Hje, noKasao je rJJ:je cy cpn<ZKe lKeue. Ha H>eMy cy oue JJ:Hrne onTylK6y npoTHB
OHHX KOjH cy y HMe .cpncraa" 00611JIH JJ:eCeTHHe XHJball,a Cp6a no JIOrOpHMa H TaMHHI\aMa, KOjH cy y6Hj3JlH Jtaj60Jbe CHHOBe Cp6Hje HJII1 HX npeJJ:aBaJIH HHjeMU.HMa, KOjH cy y HMe ,.cpncraa" patnHpHBaJJH Mp)I{FbY H Me~y
C06HO y6Hjalbe Me~y 6paTCKHM HapOJJ:HMa JyroCJI8BHje.
)Keue Cp6nje cy OJJ:JIYIIHO H 6ea OK.IlHjeaaHoa nowne nyTeM jeJJ:HHCTBI CBHX )KeHa Jyrocnaeuje. A TO
H3rpa~yjy
jC BeJIHKH ,D.OnpHHOC no6je,D.H HipO.D.HO·OCJI060,D.HJ13lJKOr nOKpeT8.
�MjeceLJI-IHa o6acjasa CHHjer. 3eMJba 1cao ,na cnasa. l1lhe no rpaHaMa csjernyQa, LJHHH ce .na cy
rpaHe onroLJeHe ,npantM KaMelheM. THWHHa, rnyxa TH·
WHH3 3HMCKe HOhH.
l13a 6p,na H811WJia je KOJIOHa QpHHX npHJIHK8
KOJe HeLJyjHo, 6e3 rnaca KopaLJajy npntHOM. Ha MjeceLJI1HH JII1Qa cy Kao HCKJiecaHa. Ha qeny KonoHe owrpo ce oQpTaBa orpOMHa npi1JIHKa MHTpaJbecQa. J13
csaKor MY noKpera 113611ja cHara. H ocH MI1TpaJbe3 6ea
cMjeHe. Wra je TO 3a lherosa nnef:ta.
KonoHa np11JI33H ceny Koje cnasa. Ceno je nonJbaLJKaHo H pa3jypelfO. n onOBHQa je nonaJbeHa. KoJIOHa npHna3H KyhaMa. Os,nje he npeHohHT.H, a y CBHTalbe 11,ny y aKQwjy. Pacnope,n no Kyf:taMa spw11 ce 6e3
MHOfO 6yKe H MaJie KYhHQe Beh ryrajy 60pQe KOjH
np03e6m1 pacmtpy,iy 81\Tpy Ha 3anpeT.aHHM OflbHWTHMa. YKyhaHlt cy Ct.: no~Hrmt, a .u,ieQa Kpo3 cy3e rnE-_najy Ha _nOWJbaiCe. npo6y,ni1Jll1 Cy HX.
Y Kyt.H y,nosuQe Mape ropu nojaHHQa. l13,ny6na
je Mapa, o cra 11 ~KnM, " oMmtp 11 y lhera MeTHyJia
JIOj H <}lHTHJb o_n np t}e. fopH CJI360, aJIH r ,pH. DOpQH
cy nocie,namt oKn Orl-bHWTa 11 cywe o6yt.y. Ycny>KHa
Kao 11 ysHje!C, Mapa je npo6y,n11na .njeQy, .na npoKp4H
cnaMapi1Qe c no.ua ,na ,npyroBH HMajy Mjecra. l1Ma
Mapa lbi1X rpoje - Jby6y, 6 opy H MHMy.
- Ocrano MH TO rpoje c11poLJa,nw, - o6pant ce
npyrosHMa. 0Qa HM y6wno ,npso Ha pa,ny y Cp6Hjw.
MopaM ce caMa 3a cse 6pHHYTI1. MHMI1 je, ero, re1c
4 ro,nHHe. ,llowna cy 3Jia speMeHa. TewKo je csaKOMe,
a KaMOJIH Y.liOBHQaMa.
0Ko BaTpr:! pa3rosop je nocrajao cse >KI1BJbH.
Pacn11ryje ce Mapa 3a HOBOCTH. Cyrpa je cacTaHaK y
ceny, a CBH cy >KeJbHH ,na .Z.03Hajy WTO BHWe 0 <flpOHTy,
.l{leQa, HaBHKJia ,lla CB3KI1 ,naH BH,ne napTH38He, CJI060,nHO cy npi-IJI331-1Jia.
MHMe, MaTepHHa Ma3a, CTanHo je 3arne,nao MHrpaJbea. ,[\a MY je .na OKHHe 6ap je.naMnyT, Kao OH.na
0
* "'
*
npe.n 30PY 6opQI1 KpeHywe. MjeceLJHHa je jow
ysHjeK 6nwcTana. KonoHa je >KYPHO 3aMaKna 3a 6p.na.
Tora jyTpa MHTpaJbe3aQ je Ha6pojao je.naHaecr
wsanci<wx Jbewesa y oKpsaBJbeHoM CHI-Ijery. PyKa u1-1je
33,npxTaJia, MHTpaJbe3 je CHrypHO KOCHO .
.11 TO je 3a Man MHf:ty *, - 33l(OBOJbHO je y3.naxHyo MHTPaJbeaaQ.
Bepa JypHti
YI103H >HeHa A116aHHje y 6op6H 3a c11o6olly csoje .QOMOBHHe
HapO.llHO-ocno6o~HIIa'lK8 6op6a npo6y.llHJI8 je lKeny All6aHuje. npatoljeHa Koja Ce y TOKJ OBe 6op6e .lleCHJia )' lKHBOTJ 8JI·
6aHCKe lKeHe orpoMHa je 11 MHoro Beha Hero Ma y KOJOj .npyroj
3eMJhll. O.n npoux ltaHa Hapo.nnor oTnopa a116anc:K8 ce lKeH8 HaJJ83HIIa y3 coora MylKa, oua H 6pa18 Koju cy ce .a.Hr.1H na ycTIIH8K,
O.ll no'leTK8 oKynauuje >KeH8 je nOK833118 MplKibY npeM8 cjlawu- ·
CTHM8. Ta Mpllnba je K.tcnuje npeTeopena y .njeJJo. 11 oneT je upn8
cpepe1,1a npeKpHJJa liHUe MHOfiiX >KeHa. Ooora nyTa TO je 6uno y
3H8K lK8JIOCTH 38 JJ3ry6JheHOM CJI060.ll0M 0KynaTop je BIJ.llHO Be·
IIHKY on8CHOCT y yqewhy lKeHa y oCJio6 oJtHII81JKOj 6op6n. 11
on nx je nporomro,
38TBapao,
uttTepHHp8o,
MY'IHO,
TI8·
JIHO Kyhe,
y6ujaO Ajeuy.
Amr
lKeHy HHje CJIOMIIO HHKa·
KaB Tepop.
)i(ene rp1.nooa noce6ao cy norllaBJhe y pally lKeua y oCJio6oAiut&l{KOj 6op6H A n6anHje Y THp RH, y AprupoKacrpy, y Kop'llf,
y 6epaTy jyHa'lKH ce je 6opu118 an6a11CK8 lKeHa. Y TupaHH K8.ll8
cy cjl8WHCTH XTje1111 ,11,8 O,llBe.lly H3 38TBOpa aJIU8HCKe 6opue, .ll8 6H
cnp uje'!Hne lbHXoao o.naol)elbe, >KeHe cy ce 6auH11e na MHTpaJhecue.
Y Hapo.nao-ocno6o.nHn81JKoj oojcuu A116amtje BeJJI!KH je 6poj lKeHa.
Ii>HX HM8 OKO 1200 ll(eRa • 60p4U8 OA KOjHX cy BeJ!IfKH AHO BOjHH
18 .
Ka~a MY je Caso .nao nywl<y. ,llsa nyra je Ta,na onamw.
O.n cae .njeQe y ceny, OH je je,n""" nyQao 1-13 npase
nywKe. noKyUlaBa MI-IMe .na ce npi16JII.t>KI-I MI-ITpaJhe3y,
an11 w 11poKa nneha MI-ITpaJbecQa Hcnpl-ljeLJI-IJia ce Kao
crHjeHa. noKywao ie " .na MY ce KPI-IWOM npnsyLJe,
HO MHTpaJbe3aQ ce MpKo o6peQHY ua lhera. Ta.na
MHMe DO<Je 06HJI83HTH OKO MHTpa;beCQa He 611 JIJ.I Ce
KaKo cnpl-ljaTeJbl-10 c lhHM. Haj3a.n noKyma .na MY ce
ysyqe Mei)y I<O.TheHa. MwTpaJbe3aQ ce rpy6o " ocjeTHO
1-13MaKHy. Mapa To npi-IMjeT" 11 neQHy ce. H1-1je jow
HHKa,Aa BI-I,Ajena .na ce napTH3aH" oTpecajy Ha .njeQy.
ETo, cse Te .npyrose oHa je o.n cpQa npi-IMHJia, H sapeHMKY l-IM npHCTaBHJia; ,njeQa CyTpa Heile I-IMaTl-1, a
osaj seJII-IKl-1 osaKo. Yni-ITHO je norne.nana no Kpyry
OKO sarpe. Cs1-1 t>opQI1 Haje,nHOM 3ahyraJIH. OcjeTH
Ma a .na je " lhHMa TewKo. HHKO ne rne.na y MHrpaJbecu;a. A on crerHyo waKe 11 ;\y6oKo ce 3aMI1CJIHO.
HHje MY HH .no saTpe, HH .llO jena. Hajpai)e 611 ca.na
Ol(Max y 6op6y, Ha jypww. CTI-I.A ra je Mape " .npyrosa. He 3Hajy OHH .na ce ynpaso uaspwwna ro,n1-1Ha .naHa
oriCaKo je .ll'13Hao Jl3 HeMa m1 .njeQe, .na HeMa HI-IKora. Pyje
6on y lheMy Kao QPB y ja6yQH. 1.13 3apo6JbeHHWTsa ce
BpaTl-10 KyhH KOjy BHWe HHje Hawao, CaMO je 3rapi-IWTe 1o1 nonynaHo nocyi)e csje,no<JI-IJIO .na je Ty HeKa.na
6110 .noM. KaKo ce OT8Jla cpQe 3rpLJI-IJIO !
Y11M je yrne.nao Manora M11My, yLJHHI-IO MY ce
I-ICTH lberos M11ha. fywwne cy Y3Jlp.ll<aHe cy3e "• .na
He nponnaLJe npe.n CBI-IMa, o.nrypHyo je ,n1-1jeTe.
H nonuTu'lKH PYKOBO.lli!OUH. 3a BJI6aacKy >KeHy je BenHKa IJBCT
6HTH 6opau. CoujecT H jyn8WTBo BJI6aacKe lKette-6opu8 He 380craje HHMBIIO 38 CBHjewhy H jyHaWTBOM lbeHOf8 MYlK8. AJI68HCI<e
lKeHe TIO.llHOCHIIe cy 3HMy, rna.n, ocKy.nuuy Koje cy IJecro npen831flle IDHXOBe CH8fe aJIH OHe cy CBe H3,11,plK81le, TIOK838BWII .ll8 C:Be
Mory lKpTBOB8TH 38 H8pO.llHO·OCJI060.llHJI8'1KY 6op6y.
Bjewntna 11 opraHH38UHJ8 Hose lKeHe A1168Huje jactto ce
ocjeTHII8 na 1 KOHrpecy 8HTHcjl8WHCTKHH>a An68HHje, o.nplKBHOM
o.n 4-8 HooeM6pa 194~ ro.nuae y 6epaTy. KoHrpecy 1e npt;cyclBooano 311 lleJJereTa H3 CBHX oCJio6oljenux H jow aeocJJo6o~eHHX
KpajeBB AJI68HIIje. MHWJhelb8 KOja cy OB.llje H3palKeHil 6HJI8 cy
MHWibelba TIOIIII MHJIIfOHB 8JI68HCKHX rp81)8H8. 0B8j KOHrpec 6HO
je o.n aeJIItKOr 3H81Jaja 38 Hapo.nHO·OCJio6o.nuJI81JKH noKpeT An6a·
HHje. Kottrpec je o.nplK8H HenocpeAHO noCJiuje nporJJ8Wtlb8 HaUifOH811HOr KOMHTeTa OCJI06of)elb8 A1168HHje y npuopeMeay BJial{y
An61HHje. OH je .a.ow8o y opnjeMe Ka.na je nomyno ocno6oijelbe
3eMJhe TIOCT8JIO TIHT81be .ll8H8 Y T8KBOj ClfTJ8UHjH KOHrpec je TIO·
K8380 .ll8 cy lKeHe An68Huje cnpeMtte H cnoco6He .na H3Bpwe cse
38,!J,8TKe KOjH CTOje npe.ll lbi1M8,
�SPATCTBO &YrAPCHOr M HAWMX HAPOAA
Ya noMoh Upseue apMHje 6yrapcKH Hapo.ll. je
HCTjepao H3 csoje 3eMJbe !heMa'IKe sasojesal!e. BJia.ll.a
0TaJ)OHHCKOr <PpOHTa OOjaBHJia je paT XHTJiepOBCKOj
1-beMal!KOj. 5paTCKH oyrapCKH HapO.ll., nOCJIHje CKOpO
neT rO)I.HHa OKyna~Hje, O.li.Jiyqyje CaM 0 CBOjoj Cy.li.6HHH. npe.ll. uapO.li.HH CY.ll. H3Be)l.eHH cy paTHH 3JIO'IHH~H
KojH cy sa BpHjeMe oKyna~Hje CTajaJIH ua qe;xy seMJbe,
noMaraJIH HHjeM~e y 6op6H npoTHB BJiaCTHTOr Hapo)l.a
H opraHH30BaJIH 6yrapcKe oKyna~Houe Tpyne Koje cy,
saje.li.HO c HHjeM~HMa, splliHJie 3JIO.ll.je,..Ia H uacHJba y
uallioj seMJbH. Ys je.li.HOrJiaCHO O.li.06pasa!he 'IHTasor
uapo.ll.a, cy.ll. je ocy.li.HO ua cMpT TPH uaMjecHHKa 6HBllier 6yrapcKor KpaJba 5opHca, 22 MHHHCTpa H 78
nocJiaHHKa.
noraljajH y 5yrapCKOj 3Hal!e HOBY CTpaHH~Y y
passojy O.li.HOCa HalliHX .li.BHjy 6paTCKHX seMaJba. YMjecro Mp>K!he Kojy cy paCnHpHBaJIH 6HBlliH BJiaCTO.ll.pW~H, pa3BHjajy Ce O)I.HOCH npHjaTeJbCTBa H capa)l.lhe.
3a 6paTCTBO 6yrapcKor H HalliHX uapo.ll.a npe.ll.aHo ce saJia>Ky H 6yrapcKe >KeHe. lliaJbyhH )l.apose
Ha <l>pOHT, OHe He .li.HjeJie 6yrapCKe BOjHHKe 0)1. 6opa~a
Hallie BOjCKe. npHJIHKOM 60>KHHHHX npaSHHKa OHe cy
noCJiaJie ua <PpouT neT saroua )l.aposa, qapana, KO>Kyua, py6Jba HT.ll.. sa Hallie H 6yrapcKe 6op~e.
5yrapcKa Ha.li.OKHaljyje lliTeTy Kojy cy 6yrapCKH
<PaWHCTH HaHHjeJIH HalliOj 3eMJbH. ny60KO CBjeCTaH
.11.a cy uapO.li.H JyrocJiaBHje, 6opehn ce 3a CJIOOO.li.Y
csoje 3eMJbe, sojesaJIH H 3a CJio6o.ll.y 5yrapcKe H
llHTaBor 5aJIKaHa, 6yrapcKH uapo.ll. ce O.ll.y>Kyje uapo.li.HMa JyrocJiaBHje lliaJbyhH HM 6paTCKY noMoh. 5yrapCKa npHMa Ha XHJba)l.e Hallie paTHe CHpOl!a)I.H, nHpJbHB je 6Ho .li.OlleK jyroc;xoseucKe .ll.je~e y 5yrapcKoj.
Y B030BHMa, HCKHheHHM jyroc;xoseucKHM H 6yrapcKHM
3acrasaMa H 3eJieHHJIOM, Hallia cy .ll.je~a njesaJia H
KJIH~aJia seJIHKOM soljH HalliHX uapo)l.a MaplliaJiy
THTy. THM l noKJIH~HMa npH.li.PY>KHJIH cy ce XHJba.ll.e
6yrapCKHX JbY.li.H, >KeHa H .n;je~e KOjH cy HM flO CTaHH~aMa npHpeljHBaJIH cp)l.allue .li.OlleKe. CycpeTaJio ce
MJia.ll.o ngKoJbe!he <Pe.ll.epaTHBHe JyrocJiaBHje H 0Tai,I6HHCKo-<PpoHTOBCKe 5yrapcKe. 3a 6oJby 6y.ll.yhuocr
lhHXOBy, 3a 6paTCTBO H cpehy lhHXOBHlC Hapo)l.a 6ope
ce H saje.li.HO JMHPY lhHXOBH oqesH.
5yrapcKe MajKe npHMHJie cy c Jby6asJby HeKoJIHKO XHJba.n;a jyroCJioBeHcKe paTue CHpol!a.li.H. Oue he
HM 3aMjeHHTH MajKe H HaJJ;OMjeCTHTH JJ;OMOBe KOje CJ
jyroCJIOBeHCKOj )l.je~H nopylliHJIH lheMal!KH OKynaTOpH .
neJiera~Hja 6yrapCKHX >KeHa TOnJIO je fl03JJ;paBHJia MHTHHr >KeHa Cp6Hje H npeKo !hera, cee >KeHe
Jyi'oCJiaBHje Koje cy )l.aJie npHMjep KaKo ce Tpe6a
6opHTH sa CJI06o.n;y )I.OMOBHHe.
Kpo3 3aje.li.HH'IKY 6op6y H Meljyco6Hy noMoh
crsapa ce uepa3pylliHBO je.li.HHCTBO Hapo.u;a JyroCJiaBHje
H 6paTcKe 5yrapcKe.
npea OHpyH<HO HOHcpepeHUHja Atll.J-H-a HO 6HxaiiHOM OHpyry
17 JJ.eu.eMCipa 1944 r. lKeHe 6HxahKor oKpyra o,a:plK!Ine cy caojy npBy OKpylKHy KOHCpepeHU.Hjy KOjOj je npHCYCTBOBIIO BeJIHKH
opoj lKeHa. KoactJepeHu.wjy je OTBOp~IJia MyHHpa TpHOBJbiiKOBHh.
n o3,D:p8BJb8jyi1H JJ.eJieraTe H CBe npHCYTHe, OH8 je HCT8KJI8 3H8'IIIj
H8111BX .li8H8 KII,D:8 ce lKeHe, no npBH nYT y CBOM lKHBOTY, cnoCio,D:HO cacTajy H pje111auajy o caojoj cyJJ.CiHHH. Y HMe AtP>K-a XpBBTCKe, Be.a;a 3arop 3.U. ll3pyt~ana je no3tl;p11Be lKeHa XpaaTcKe H
nosua.11a lKeHe CiHxat.Jwr oKpyra Hll npaa Kosrpec A<l>>K-a XpBIITcKe. Koa<jlepeHUHjy cy nosJJ.p&BHJie H lKeHe .n,eneraTH JlHKe, KopJJ.YHII H 6&HHje.
nocnHje npO'I~ITIIHHX pe<jlepaTII, MHOre CT8pHje H ~ma~e lKe·
11e, MycnHM&HKe, CpllKHibe a XpBIITHU.e rouopHJie cy o cnoMe
p8JI.y, 6op6H H naTib8M8, 0 3JI01.JHHHM8 OKynaTopa, yCT81118 H 'leT-
PaA
H<eHa
S:HKII. npaqane cy Cll noHOCOM K8KO lliiiJbY CBOje CBHOBe y RllpOJI.HY BOJCKy, KIIKO cy nOCJI8JIC: JJ.IIpOBe 8 JjCUH, KIIKO KpHjy JI8~e
H8 YHH .a:a ce HenpHjaTeJb He MOlKe lbHMa npeao3J.tTII H nJb8'1t<8TH
cena. CeH.na Wa6aH no3HBSJYiiH npHCYTHe AP) rapHu.e .11.8 lliTO BHIlle pa.n,e 38 no6Je.D.y, ucnpH'IdJI8 je KaKo je lbeH oTau. Ci Ho npoTIIBHHK BapO.D.HO-OCJI060)l.HJI8'1KOf llOKpeTII H K8KO je OHil CIIMII
H8111JI8 CBO j nyT.
Cua cy rosopH o,a:pll3HJIH noaoc H piiJlOCT lKeHa WTO cy
JlOlKIIBjene ,D:Il y'leCTByjy y nOJI HTl1'1KOM lKHBOTY CBOf8 Hapo,a:a.
Ha Kpajy je H3a6paa oKpylKHn 0.11.6op A<l>>K-a 38 6uxatl y
KOjH je y111no npeKo 50 lKeHa. 3a npeTcje.llHHUY HJa6paaa je Ca.lleTa no3.D.epa~ .llpyrapHu.a HypHje flo3.Qepu.a, nompeTCje)lHHKII
ABHOJ-a KOjH je norHayo y neTOj aenp~o~jaTeJbCKoj o<jl&H3HBH.
jaja"''HOr
C&HjelKHH RaMeTH CiHJlH cy y OBHM KpajeB l!MII OTelKIIJlH
npaaHJIIIH cao6pahaj 11 cHa6.!1Hjeaalbe HBille aojcKe, Te cy Hapo,a:Ro-ocJio6o.llHJJII'IKH o,a:6opH noKpeHyJIH 8KUHjy 38 'IHillhelbe CHIIjera.
}i{eRe OJbeBCKe H JIHCHHCKe OlllliTHHe 38je.llHO Cll OMJIB.II.llH·
CKHM Opf8HH38U.Hj8M8 Kpesyne cy O.llMIIX ,a:o6pOBOJbHO H8 pa,a:.
THM M&jKaMa H cecTpaM/l 6opaua VII H IX EpHr8.11.e RHJe cMeTIIJia
HH XJI8JlHOha HH CJiaCia O.D.jeha.
>KeaaMa a oMJIIIAHHKaMa cena Bpl;aaa .llpyroaH cy auwe
nyTa roaopuJJH .Ill npeKHHY pa,a:, anH cy oRe Olli'OBilpaJie: .Kua
cpe3a
Mary 6opU.H Hll OO.IIOlK&jy, MOlKeMO H MH. J1 OHII HllC 'IyBajy H
Ciope ce H no aajFehoj 3HMK" .
3a cse BplljeMe ,ll.OK je cao6pa1;aj !Sao oaeMnryliea oMnaAlfHII 11 lKeRe npeH'"JCHJIH cy H8 ne~11Ma xpaay 311 sojcKy. Ka.a:a je
,a:o111no HBpe~elbe HapoJJ.HO·ocnoCi r .ll.'·•n .qKHX O.ll6opa .11.8 ce xpaaa
npe6au.a 38 JBjl.le, O.liCiopaHua A<l>>K-a cena 61 ~aHa O.liMBX ce .llll·
rna c p~1je'!HM8: ,H,a:eM .ll8 noKpeHeM Hallie lKeHe .ll8 Moje ceno
aaj6plKe H3Bpllle 3£. .11.8TaK• .llyra nosopKa npeaocHna je xpuy,
cejeao H ocTaJie noTpe6e no HeKon~KO cant xo.Qa .
HapoA TecnHiia 3a o6Hoey 3eMibe
Y TeCAahy je ornot~eJia KIIMnaH.a caKynJbalba npHJiora sa
H3rpU1bY Bllllle PIITOM nopyllleRe ,li,O~\OB~He. ViaKo cy H T'j CBH
APJiliTBeHH cnojeBH TelliKO noro~eaa <jlawHCTH'IKOM oKynauHjoM,
)lllTH npHJIOJH CBje,a:oqe All Ce HSpO!!; Be ycTelKe HH O)l KaKBHX
lKpTIBII sa caojy Hanat.eHy JeMJ&y. - Beh npaor ,a:ana KIAlll&lbe
CllKynJ&eao je y rOToay aosu.y I, 200.000 Kysa. HeKH cy rpal)a&H
ARIIa.llH HIKHT H .llYKBTe. 0RH KOjH HHCY HMIJIH XOIII.ll AIJIII cy
np~o~nore y lKHBOTHHM naMHpsau,aMa.
Hapo•n\tO (.y lKeBe Tat.nm.a
TOM npHJIHKOM OOK838Jie BllCOKY narpHOTCKY CBHjeCT. TaKO cy
.D.pyrapaue Xajpa MaxMyToaat. H Pa3a Xo3o .Qane csai<a no 50.000
.llHHapa. ,li,HpJbllB je npHMjep caMonpajeropa ,a:pyrapHue ,ll,parHae
flanuh. napTH38HCKe MlljKe, qHjH Ce CIIH CiOpH y 1 flponeTepCKOj
CipHrSAH O.ll 19-tl ro.llHBe. O.a: caoje neTopo .11.jeue osa je OJJ.aojanll H .11.3.118 npanor 0,11; 1.000 ,a,HHipa.
�n
EHE HAM
y ...
CA nVIBAH:lCHOr OHPYrA
CA MAPTVIH6POACHE OnWTVIHE
Hawa oonacHa H OKPY>KHa KOHQJepeHQHja nocTa·
SHJie cy ~:-~aM MHore 3a,uar1ce, 1wje CMO set. noqene
H3Bpwasant raJCMHI.telil1 ce ca >KeHaM.a 1.\BjerHHliKe onWTJtHe. ,l\oca,ua CMO n o cntrne ose peaynrare : Ha re"13] 33 HenHcMeHe ot<yn.TiteBo ie y Hawoj onwrHHH 296
meHa. Ollpmane cMo 54 KOHcpepeHL\Mie !fa KOjHMa CMO
LJJ.nane • )l{eHy .uaHacc H ,upyre Harne JIHC . o se.
0olJeJie CMO 113 pa,UHMO 11 Ha nOOOJbWSH>y XHrH·
jeHe y HaUJHM cemtMa. HapottHTO CMO n ocsenwe na>Kii>Y cy36uja!hy ntcpyca. :>KeHe cy noK33ane senHK
HHTepec 33 npe,uaBaH>a 0 33p33HHM OOJJecntMa. Y Ha•
woj onwrHHH set. je cnaJbeHo 5 KpetJaHa H OKpeLJeHo
348 Kylia.
)l{eHe senuKor OLJ11jesa ycjeKne cy 14 KOJI3 ,!lpsa
33 .cuporuH>y. )l{eHe M apntHopo,ua npeRyKne cy npeKo
YHe norpe6He oansaHe 3a rpa.nH>y n oropjen11x Kylia.
OcHM rora, Harne >KeHe ,uaposane cy sojcQH: 5 OHJba1.\a, 20 LJapwactJa, 6 MapaMHQa, 45 napH LJapana, 38
napH HapaTaKa, 13 jacryKa, 5 npwH>atca, 15 nernKHPa,
1 KOWyJby, 23 napa pyKaBI·il..\3, 4.633 Kr xpaHe, 5 JlH·
rapa SHHa 1 17 JIHtapa paKHje, 30 aapJ.tliaKa opaxa H
8.130 .ll:HHapa 33 Hawy wraMny.
Ha Haw no3~-tB Ha capa,u!hy, :lKeHe
nocnane cy HaM CJIHje,!lelie nHCMO :
nHsalbCKor
OI<pyra
»C BeJIHKHM O,!lyWeSJbelbeM n03,1J;p38Jb3MO nO•
Kperalbe Harner nHcra. MH ra HelieMo caMo 'IHTaTH
nero lieMo noMararH H !heroso H3na:lKel:be. MH iteMo
nHcaTH 0 HaWeM >KHBOTy li p3,!ly, 0 njeJIOKynHOj OOpOH.
OolJetKOM ,ueQeM6pa MH CMO O.Ap>Kane H3Wy o·
KPY>KHy KOHQJepeHQHjy Ha '-<Ojoj CMO pacnpaBJbaJie
KaKO ,IJ;S WTO SHWe fiOMOrHeMO Harne BJiaCTH H Hawy BOjCKy. 3aje,IJ;HO ca OM113,!lHHOM MH lJHCTHMO
rpa,!l, npeHoCHMO KaMetbe, nujeC3K n Kpeq aa nonpas·
KY Kyba, PHOSMO Harne ype,ue " opnHeMO ce aa paH>eHHKe. 3a OOJIHJ.fl\Y Harner O,Ape,!la He,U3BHO CMO CKy·
rntne Belie KOJJHlJHHe Macna, KajMaKa, jaja, Me,!la, Botta,
llapana, nocreJbHHe H nocyt,a. 3a nocJbe,!lfba TPH Mje·
ceQa caMo )l(eHe JIHBatbCKor cpeaa .~~:a.11e cy 1.580 paAHHx ,U8Ha.
)l{eJIHMO ,ua H3lll JIHCT nOTCT3KHf lllTO WHpe
li UJTO noneTHHie yqernite HaUIHX )KeHa y ODOj ~"DOll•
CKOj HapO,UHOj OOpOH.
Y3 ,upyrapct< n03.11P8B
31
lKtHe JIHB81bCKOr Ot<pyra
flperejuaa~a,
rHeHe MapTMH6poAa
AopHHHa"'
llpare .n.pyrapHQe,
Han33H npBH 6poj JIHCTa 6oC3HCKo-xepQerosatiKHX .>KeHa.
OcJIOOO)J.HJiaqKa oopoa H8WHX Hapo.n.a noKpeHyJia je XHJba)J.e H8WHX .>KeHa.
Cse CMO MH, y pa3HHM KpajeBHMa Harne )J.OMOBHHe y'leCTBOBaJie y OBOj CJI8BHOj 6opOH, CBe CMO MH Ha pa3HHM DOJbHMa )J.OnpHHOCHJle nooje)J.H.
Y HaweM .>KHBOTY MHoro ce Tara H3MHjeHHJIO. illHpoM KpajHHe, XepQerOBHHe
H HcrotiHe oocHe, no cenHMa H rpa,AOBHMa CBaKO.ZJ.HesHo ce paasHja HOBH .>KHBOT, o·
CJio6alja ce H rpa.AH H8W3 aeMJba. Ha tbHBH H y pa.n.HOHHL\H, y ooJIHHL\H H aM6ynaHTH,
y WKOJIH H O)J.6opy, y qeTH, - Ha !f>pOHT)' H y D03S)J.HHH Hallie .n.pyrapHQe 3KTHBHO ytieCTByjy y ,ll;pyWTBeHOM H .ZJ.p.>KaBHOM :lKHBOTy.
Hawa opraHH38l\Hja npeTcrasJba je.uaH o,u Ba)KHHX ocnoHaua HapO,Il;HO·OCJIO·
oo.n.HnatiKor noKpeT3. lla OH no6je.n.a ,IJ;Owna wro npHje, .n.a 6HCMO nocranH jow lja'IH,
Tpe6a je YtiBpCTHTH, npomHpHTH ynaCKOM HOBHX CHara, tpeoa joj /(8TH <::MjepHHQe
y pa.n.y.
lliHpoKe Mace HawHx .>KeHa .>Kene ,Aa yqe, ,ua ce npocsjehyjy. 0He rpa.>Ke
UITaMny, oHe Tp3.>Ke o.n.rosop Ha MHora nHTafba Koja HX HHTepecyjy.
OcsjeTJIHTH Hanope H pa.n. H3WHX .>KeHa, TIOBe38TH .>KeHe WHpOM oocae H
XepQerOBHHe H yno3H8TH Hx Me~yco6Ho Ha pa.n.y, H3MHjeHHTH HCKycrsa H3 pa.n.a H
opraHH33QHje, noMohn .>KeHaM3 ,ua ce nonHTHt,~KH H KynTypHo ya.n.HrHy - TO je aa.n.aTaK ,.HOBE )f(EHE".
lla 6H y roMe ycnjena, norpe6Ho je .n.a je cse .n.pyrapHue npHMe Kao csoj
JIHCT, .n.a ra yHanpeljyjy, noMa.>Ky, KpHTHKYJY· CaMo aKo WHpoKe Mace )f(eHa npy)Ke no.
Tnopy caoMe JIHCry, oH be nocrHhn csojy cspxy, OH he yHCTHHY 6HTH rnac 6ocaHCKOxepl.\erosatiKHX )f(eH3.
0HWHTe HaM 0 pa.n.y H 6op6H y B8WHM KpajeBHMa, 0 TOMe WTa pa.n.e )f(eHe
noje.n.HHHx cena H rpu.osa, cpeaosa H OKpyra, KaKBH cy peaynrarH y pa.n.y, Ha KaKse
TeUlKOHe H3HJ183HTe H KaKBH Ce npo6neMH llOCTSBJbajy y OpraHH38QHjH.
l.ilaJbHTe .n.onHce ype.n,HHlllTBY .Hose >KeHe", CaHCKH MocT.
=========================HCOPAB,KA:
20-
-
Ha crp&HH 13 y 'IJJaHKY: ,l1 CaucKH MocT ompt<yje" y JlpyroM puy
Tpeti&
.118
CTOjH :
fiJJH3y 200
31nHCBHKil 3a6HJbelKHJIO .
je WTeTy , . ,
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Periodika/časopisi
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP
Periodika
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Nova žena : list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, God. 1, br. 1
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
01-SP
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
22 str.
AFŽ
Bosna i Hercegovina
Josip Broz Tito
Narodnooslobodilačka borba
žene borci
-
http://afzarhiv.org/files/original/b4a20d82a653563e06def053392e58af.pdf
1c0e55a7a124b6bb4435444b0bd24a95
PDF Text
Text
JlucuL AHwuif;awucwul.fKor ¢poHuJa J!CeHa EocHe u XepL(eroBuH
��To,n,uHa I
*
CapajeBo, anpHn 1945
*
f5poj 2
GiJ upse ycwaHUI.fKe uywKe
cJZo6oiJHor Capajesa
do
MyJ-beswro~t 6p311HOM npOHI1jeJia ce lJI1TaB0~1 3e:l't.lbOM Bl1jeCT ,a,a je OCJto6o~eHo Capajeso, niaBHH rpa .1.
tj)e,a,ep3JtHe 6ocHe 11 Xepueros11He. 3aTpenTa.n3 je cy3a pa,11,0CHHua y oci'I1M3 ·::apajeBCKH.X po,11,0Jby6a, 3aK.I!HJ<TaJia cy cpu.a ITOHOCHI!X Kpaji1WHI1K3, HaMylJeHO:O.! VI::TOLfHO~! nOCHOM 330p11JI3 je njecMa no6je.n.e, ITO).(BOcrpyLIHJia ce pa.u,ocr oc.~o6o~eHe XepuerOBI1He.
)J,a .n.a11 6 anp11.1a qer11p11 rO;J.I-!He nocJIHje 6 anpuJta 1941 - J<a;~.a cy wTyKe Ha;~, cJio6o.u,apcK11~t
CapajeBOM H3BHjecTlJ,ije paT, ll3,!!ajy, oKynau,Hjy 11 CTpawHe naTJne CIIHYJIO je cyHue c.l!o6o.'.l.e
rJI3BH0~1 rpa.a;y 1-1awe y~Ke .UOMOBI1He cj)e:tepaJIHe 6ocHe H Xepu,eroBHHe.
1-!Hje To caMo sojHI1LIJ<a no6je.ua, He 3J-J3LJH TO C3MO OCJI06o~eJ-be je.a;Hor rpa.u,a . To je no6je.ua Han,lheHor Hapo..'l,a 6ocHe 11 XepuerOBI1He t<ojy je Kosao LJeT11PH .uyre ro.a;11He, .a;aJ-by H Hohy, Kp03 ycnjexe 11
nopa3e. Kp03 Ocj)3H311B 11 nos.JtaLfeJ-ba, ,n;ajyhH csoje Haj6o.•be CHI-lOBe y 6op6y, .a;HjeJtehH noObe.UH>H 3a .noraj ca ·1csojo~t sojcKOM. Hapo.u, jy je cnpe:o.1ao no.uHocehl1 Hajselie naTJ-be, 6opehH ce npoTI1B Ha;J.MOhHor·
T.)'~rmua H J-berosHx c.•tyry. Y Capajesy cy ce :vtl1jeJ-b3.'111 WTa6osH Henp11jaTe.lbCKI1X .U11BI1311ja H Kopnyca,
110 J-b€~1Y Cj' T)'TH:>I1 .11H HenpHjaTe.1
bCJ<H TeHKOBll, Kpehyfil1 H3 Hawa OC,II060~eHa no.a:pyLija .li,3 113,11€ H }'611jajy. A.'JH llapo:t KOjll Ce ,!.ll11'30 .a;a 6p3HH CBOjy 3e~'l.ll>~' 11 CBOjy CJIOOO.a;y HWCy AIOI'JII1 )'H11WTI1TI1.
HetJyseHa cy crpa,!!at-ba, am-t IICTO 1aKo H xepoH33M Hapo,!.la 6ocHe 11 XepueroBI1He t.:oj11 cy noKa3aJIH y
OBOM pary. Op.11je Tp11 11 no rO..'I,HHe noLfe.'II1 ' ·~10 3apo6.1l>aBaTI1 npse Mwrpa.Tbe3e, pa3611jara npse Henp11jaTeJbCI<e KOJIOHe, OC JI06a~ant npsa C€,13. 6Hn;e cy ce 80;1,11.!'1€ 38 CB3KO 6p;J.O, 33 CB3I<O Ce.IJO. Y OOC3H•CKOxepu,erOB3LJI<Hhf nJJ8HI1Ha~Ja Hl1je HHje.IHOr .u,aHa ~·~JYI<Jia ycTaHHLJJ<a nywl\a. CTa3e Ko3ape, fpMe'-la, MajeB11Ue, PoMaHaje 'H TpecKaBIIL\e no3Hajy 6opuH LJHTase .JyroCJJ3BHje. Y I-b11Ma je oCTajao H }K11BI10 CJI06o,Lrapci<H .n.yx H y ;106a HajsehHx nopa3a.
Kpo3 6ocHy H XepuerOBHHY np C.'J33IIO je 11 6op11o ce. BeJII1KII aol1a HawHx Hapo;J,a- .llpyr Twro. MHcao
CJIOO .'.I.e 11 nyT, KOjl1 je 01-1 noKa3ao, )1(11BI1 y .Iywa~ta ~IH.riJIOHa nowTeHI1X Cp6a, MYCJII-DJaHa 11 XpsaTa 6 .::: CHe 11 XepuerOBHHe. f-berOBO II:O.Je HOCH y cpuy H CHje,!.lH CTapau., H ~13jKa I<Oja je ,Ia.~a 3e:O.JJbll OCBeTBI-!I<a, 11 ;rjeBOjKa WTO 3 JI8THI1~1 CJIOBHMa Be3e THTOBO 11~Ie H3 neWI<Hpy, 11 .uje'-131< WTO ra HeBjeWTO~l pyi<0.\1
ype3yje y .'.l.pBeTy. M11cao TtrTa 10 je je:t.IIHCTBO tiaWHX Hapo.n.a- MOhHo opy}l{je Hawe no6je.ue.
Y Capajeay je Lienrp11 rc:ti1He, lJBPCTO ce .a;p>Kehl1 3a ci<yT OJ<yrraTopa, u.apesaJia 113.UajHI1LJKa p.eaKul1ja. CA!pHlO ynJraweHa HapO.'.I.HI1~1 je.'.I.I1HCTBOM Koje ce I<OB3JJO O:J.03;J,O, Kp03 rJOMHjewaHy KpB paTHI11\.1
3a cJIOOO.llY - Cp6111-1a. M~'C.'IH.\JaHa 11 XpsaTa - oHa je cnpeMaJia n:IaHose, opraHH30BaJJa t.JeTH11'-II<e O,!.lpe,Ie.
M11.TIHL\Hjy, ycrawt<e 3.'.1.pyrose, ;~a 6H no:v101iy J-biiX yrywHJJa omop Hapo,lla. A oTnop ce pal)ao w11p0\t
6ocHe 11 XepueroB1111e, TI1H,ao 11 pa3rapao ce y nopo6.'beHO·~t Capajesy. OyHe TaMHHue, rrporOHI1 •H y611jaJ-bJ
p01l0.1
by6a y nopOO.'beHOM rpa,lly ,!101<33 C)' CBHpenOCTH 01()'rJ3TOpa 11 113.llajHI1K3, 3JII1 H. Be.IJI1'-13HCTBeHOr
oTrropa Hapo;ra I<OjH ce Hl1je XTI10 noKop11TI1. BjewaJia nO,!.ll1rHyTa y Capajesy, yoLJH. caMor <OCJto6ofjeJ-ba,
!fa Kojmta cy ce J-bHxa.na Tl1jeJia Cp6a, ~ryc.·tii~JaHa H XpsaTa, Hosa cy paHa Kojy cy 3.~0LJHHU.11 HaHnje.'lll
nawoj 3e:.vbH, a.m 11 n0311B Ha 6op6y, Ha LI)'BaJ-be H pa3BI1jaJ-be Hapo.u,Hor je.'.1.11HCTBa.
nocm-tje LJeTI1pl1 rO,llHHe OCB3Hj'O je npa3HI11{ CJpajes~·. OCB3Hj'O je '-!•
11T3BOj Hawoj 3eM.Ibl1. HapO:tlle
<::~!are npei<I1HYJJe cy jyp11 weM, 3aysuj ei<, cTpa.'laJ-ba Hapo,Ia po.1o.rby611Bor Ca paj esa. o6acj aJie '-111Tasy 3~M.'b ~
II<Ijseho~r no6jeJ(O.\I Hawer opy>Kja y 6oonr 11 XepueroBI1HI1.
H3 o.:.TJo6o!)enor Capajesa nps11 nyT he y 11CTOp11jlf Hapo.lla 6ocHe 11 Xepueros11He BJia,n;aTI1 11CTHHCKt)
H3p0..'1,HO npe;i,CT3BHI1WTBO 3e~13.'bCKO 3HTI1Cj)3WHCTI1LJI<O BHjelie HapO,!.lHOr OCJI060ryeJ-ba 50CHe II
XepuerOBI1He. 0Ho B0.'.1.11 Hawy 3eWhY Kpo3 6HTKe 11 Hanope ;~.o c.1Jo6o,L!e, c J-bl1.\1e Ha '-leJJy 6Hhe 6ocHa 11
XepueroBHHa cpeTHa ,'1,0.\JOBHHa 36paTI1WhUI11. ' Cp6J.MycmntaHa H XpsaTa y .n.eMOI<paTCI<Oj cjle;xepaTHBHOj
.fyrOCJ13B1HjH.
Pa,!.locT Hapona 6ocHe 11 XepueroBHHe .!Htje.•Ie CBH Hapo.llH JyrocJiaBHje. Kpo3 6op6y 6ocHa 11 XepJ{eroBI1Ha CTei<JJa je .'b)'6as H yr.~e.'.l., .11,3.13 .:soj .ll011p~lHOC CJI3BI1 411T3Be H3We ;J,O~fOBHHe. 0Ha HI1I<3..l3 811111~
Helle 61HTH KaMeH C.I10TI1U,3Ib3, nero Te~Ie,·b C.lore )' paBHOnpaBHOCTI1 CBHX H3WI1X Hapo;~,a.
3a CoiiOOOJJ,y IC)' 113Jie He6pojeHe }KpTBe. ]aTO he je 6y.li,HO liYB3TH 11 H3.ll; J-bOM 6,L!jeTI1 CBH CIIHOBH II
rd1ep11 Hawe 3eMJbe.
Hawy rropyweHy 3e.\l.lbY ll3rpa;~,Hhe c.'IOif(He pyt-:e Hapo:ta •r-:oj11 joj je· .H 3Bojesao c.1o60..l\' u 3aro he
5ocHa H XepueroBHHa 611r11 .'I>enwa H cpert111ja Hero WTO je HKa:ta 6H.1a,
1
�JEDINSTVENA NARODNA VLADA
Cit.:w,t 11asa :cmlja s rad• scu je docckala jcdtno
s-tvenu narod'nu vladu, obrazovanu u Bcogradlu 7 marta, pod prersjednistvom marsala Tita. Ta radost i:raz
je duboke vjere da ce vlada demokratske federativne
Jugoslavije, oslanjajuci se na tesko izvojevane tekovine narodno-oSJlobodilacke borbe, dlovesti zemlju do
konacne pobjede i do opsteg ;preporoda.
Stv.aranje jtedinstvene vlac;le krupna je pobjeda
demokratskih snaga nad svjetskom i domacom reakcijom u njenom •
pokusaju da nas razjedfini i na taj
nacin omete brzi zavrseta.k. nase borbe.
Pored toga, nova vlada u medunarodnim odnosima moCi ce punopravno da pretstavlja interese naroda J ugoslavije, da punopravno doprinosi obezbjedenju mira u svijetu i da ubrza pomoc Saveznika,
koja j'e tohko potrebna nasoj iscrpljenoj zemlji.
Sastavljena od clanova Naci<onalnog komiteta,
clanova bivse vlade dra .Subasica i pretstavnika drugih politickih grupa, nova vlada ima siroku mogucn?st dJa okupi sve narodne ·nage na izgradnji boljeg
z1vota.
I po Deklaraciji, koju je objavila, vlada je ,pokaz.aJ.a da je njen program u punom skladu s narodnim teinjama, da je c:Lubo.ko shvatila stva rnost
kao i sve zadatke kojle ta stvarnost namece.
Deklaracija prije svega istice konacno ciscenje
otad~bine od okupatora i domaCih izdajnika.
Medu svojim prvim zadacima ona takode postavlja prisaje.d~njenje nacionalnih teritorija koje su
od prvog svjetS'kog rata ostale izvan nasih gran~ca.
Ravnopravnost medu narodima naglasena je 11
Dek1araciji kao »kamen te.melj~c srecnije buducnosti,
blagostanja i mira za sve njih.« Ona 6~ jos jace ucvrstiti nase u borbi iskovano bratstv• i svima omoguo
Citi slobodan i nesmetan razvitak.
o
Demok.ratska prava, . izvojevana t• kom narodnooslobodilacke borbe, na kojima se temelji nasa na-
•
rodna vlt1st, bicc , prcma dcklctraciji, Ctt \ ,u1.t 1 )111> '+
rena sto jc mogucc vi ~ e. M.cdu tim pravima ;pudrazumijevaju se i prava zena kao punopravnih grac1ana,
priznata odlukama II Zasjed 1
anja AVNOJ -a.
Zene su odavno ista.kle da su odluke AVNOJ-a
za njih najvece prizn_anje. Zato ce ie ne svim svojim
si lama i svim poletom novooslobodenog covjeka pomoCi vladi u sprovodenju njenog demokratskog programa.
Jugoslovensk.im ze nama priznato je pravo glasa
1
k.oje je jos uvijek uskraceno mnogim ienama svijet.l.
Svojim zrtvama i naporima u d'ivovskoj narodnoj
borbi mi smo postigle da mozemo ravnopravno s naJm drugovima odluCivati o sudbini svoje otadibine,
glasati na izborima i ucestvovati u narodnoj vlasti.
ocijalne mjere koje vlada namjerava preduzeti
bice, kako se u Deklaraciji istice, u prvom redu posvece ne siroki m radnim masa ma koje su najvise zrtvovale u borbi za slobodu.
Kao najhitniji zadatak vlad'a postavlja obnovu
nase razorene i opusto·ene zemlje. u tome ce je, kao
i do ada, pomagati Citav naro.d\ Mi zene, koje smo
glavna snaga pozadine, mozemo na tome poslu ogromno doprinijeti i zato cemo ga pnihvatiti sa istim
onim poletom koji nas je nosio k.roz sve vatre nase
borbe, sa onim istim junastvom koje je nagradeno
najveeim priznanjem naseg voljenog Narodnog heraja pretsjednika nase naro dne vlade marsala
Tita.
Narodi Bosne i Hercegovine , koji su tako tesko
osjetili zloCinacki fasizam i koji u borbi za slobodu
nisu prezali ni odl kakvih zrtava, spremni su da i
dalje, u bratskoj saradnji sa narodima ostalih federalnih jedinica, daju sve od sebe kako bi jedinstvena
vlada sto prije ostvarila svoj program. Oni su to pokazali i svojom radoscu i povjerenjem k.ojim sn po::dravili n·ovu narodnu vlad'u.
IZ DEKLARACIJE
-.Jedinstvene narodne vlade demokratske federativne -.Jugoslavije
DemokratSika prava koja su izvojevale nase
narodne rnaiS• u toku narodno-oslobodHackog rata, a
e
koja se u ;prvom redu izraiavaju u strukturi narodne
vlasti, moraju biti ocuvana i prosirena u.koliko je to
najvise moguce u danasnjim ratnim prilikama. To naroCito vaii za gradanske slobode, kao sto su: licna
sloboda, sloboda vjeroispovjes.ti, sloboda govora,
stampe i udruiivanja.
Vlad.ra ce obratiti potrebnu painju na pitanje strogog kainjavanja ratnih zloCinaca, agenata okupatora
i narodnih iz.dajnika, kaJko krivci, ukaljani krvlju naroda, ne bi izbjegli zasluienu kaznu. To od nas traze
stotine hilj~<Lda nevinih irtava. Vlada smatra da rukovodeti. princip pri izvrsavanju te zadace mora biti pravednost i teinja za o'uvanje mira i poretka u zemlji
od protivdemo.kratskih elemenata. Rudovodeci se tim
principima i smatrajuci da sarno ielja ::a osvetom ne
mo.ie biti pravi put ka obezbjedenju unutrasnjeg poretka i konstruktivne izgradnje, vlada ce svim zavedenim dati mogucnost da svoje greske u proslosti
isprave pravilnim radom.
... Vlada smatra za potrebno da naroeito istakne
Cinjenicu da su naiteie irtve u krvi i materijalnim dobrima za oslobodenje zemlje podnijeli i jos podnose upravo najsiri narodni slojevi, tj. na5e radne
mase. Zato je sa podizanjem nase privredne snage u
cilju konacne pobjede nad ne,prijateljem nerazdvojno
vezan i :adatak hitnog poboljsanja ishrane i snabdijevanja, kao i cjelokupnog ekonomskog i socijalnog
poloiaja svih slojeva, a u prvom redlu u onim krajevima gdje je privreda najvise razorena, upravo u krajevima koji su za oslobodenje zemlje dali najvece irtve
u krvi. Vlada ce u najkrace moguce vrijeme pristupiti rje.Savanju takvih pitanja ik ao sto su - ll pogledu
seljastva - agrarna reforma i kolonizacija, kako bi
siromasni slojevi seljastva dobili na uzivanje zemlju
sa potrebnim inventarom; u pogledu seljastva i zanatlija: rje.Savanje problema dugova; u pogledu radnika i inteligencije: rje.Savanje. pitanja ne,posrednog poboljsanja ekonomskog polozaja, stvaranj~ nslova socijalnog i kulturnog podizanja, socijalnog osiguranj-1
itd. Vlada ce posebnu painju posvetiti irtvama rata:
ratnoj sirocadi, porodicama zarobljenika, invalidima,
porodicama boraca i ratnim za t'obljenicimi\.
�:JCrvatice !l3osne i :JCercegovine
Ali, uopce uzevsi, bosansko-hercegovacke HrvaProljetno sunce obasjava nasu domovinu. Ov-oga
proljeca nasa srca obuzima d1osada nepoznata radost: tice politioki jos dosta zaostaju. Ishna, u bivS.oj J ugo- mi znamo da usk,oro ulazimo u novi, ljepsi - slo- slaviji, na zbowve HSS-a, stranke u koj.oj je bi:la
bodan .Zi.vot. Duga i krvava borba nasih naroda za ve6ina hrvatskog naroda, dlolazile su i iene, no to se,
slobodu, za iivot dostojan covjeka, primice se kraju. uglavnom, svodilo sa:m.o na maruofestacije. Inace poliSvi oni k.oji su u toj borbi sudjelovali vedro i pono- tick:om odgoju nasih iena nije se poklanjala nikakva
sno ocekuju nove dane.
painja. One nisu imale pravo glasa, te ;prema tome
U narodno-os1obodilackom ratu zene su dozi- za tadasnje politicare nisu imale n<i znacaj glasa:ca.
vjele dubok preobrazaj. Ocelicene u te5koj i nerav- Kulturni rad Seljacke sloge bio je og.ranicen samo na
noj borbi s neprijateljerp, u o,pasnom i napornom neke krajeve Bosne, aJi opet s manjim uspjehom meau
ienama. J edino je izvjestan broj iena naucio citati i
radu u pozad• - seljanke, radnice, intelektualke ini
postale su ·svjesne svog udjela Ll drzavnom zivotu. u pisati na analfabet~kim tecajevima.
svetoj domovinskoj borbi one su ponijele jednak teBosansko-hercegovacke Srpkinje i muslimanike za
ret sa muskarcima. Zene-partizanke postale su uzor vrijenie bivse Jugoslavije nisu nista bolje s.tajale od
svima ostalim zenama koje nisu imale prilike i mo- Hrvatica. Ali, na.rocito su se srpske iene, kroz nagucnosti da dosada aktivno ucestvuju u nasem po- rodno-oslobodilacku borbu, u mnoglim krajevima i
kretu.
politicki i kulturno siJno uzdigle. Pros.log ljeta b~o
Pred narodima Bosne i Hercegovine stoje danas sam u Livanjsk-om Polju. Poslije zbora dla.le su srpske
veliki i teski zadaci. Neprijatelj se jos nalazi u nasoj omladinke uspielu pri:t;edbu. Stari hrvatslki seljai ,
k
zemlji i u posljednim trzajim.a jos uvijek kid:a zivo bivsi pretsjednik opCinske organizacije HSS-a, koji j1
e
meso s naseg narodnog tijela. P-otrebno je uprijeti kraj mene sjedio, primijetio je: »Prije su se Hrvati
sve snage da ga cim prije istjeramo iz zemlje, i isto livanjskog kotara smatrali mnogo kulturnijim od srpbko prionuti na rad oko njene obnove. •
skih seljaka istog kraja . .Aoli jasno je d'a su il1aS srpska
Bosnu i Hercegovinu podjednako vole i Srbi, i sela kroz oslobodilaaku borbu dale'ko pretekla.«
Hrvati i muslimani. Ona je zalivena njihovom zajedKod nas , osobito na iene, svecenici imaiu veliki
nick.i prolivenom krvliu. T e~;ka ie bila nasa proslost. u;pliv. On se osjetio i tokom ovoga rata. Otvoreno
Kroz vjekove svi nasi neprija~elji, da bi lakse ostva- nepri iateljski stav znatnog d'ijela bosansko-hercegorili svoje osvajacke teinje, nastojali su da nas sto vise vackih svecenika prema ·narodnoi borbi - jedlan je
meausobno zavade. Na toj osnovi fasisti su p01kusali od razloga da su mnogi Hrvati i Hrvatice ostali ,i zvan
da powuno porobe nasu zemlju. Ali njeni najbolii oslobodilackog pokreta. Meautim, svecenici su hrli
sinovi i kceri nasli su sv-oj pravi put kroz nesalomljivo najpozvaniji da u ovim sudbonosnim danima stanu
oruzano bratstv.o. Da bismo u novoj driavi sacuvali ''Z svoj narcd i. da osvjedocenom istinom razbiiu laii
tesko izvojevanu slobodlu i uspjesno ispunjavali ::a- kojima neprijateli prilaz~ neukom naro&u, tvrdeCi da
datke koji ce joj obezbijediti napredak, moramo, smo rni protiv vjere i crkve. Koliko je bliie sveceprije svega, produbljivati to nase krvlju posveceno nickom pozivu proooviiedati narodu bratstvo i ljubav
brats.tvo.
- mjesto mrinje i velicanja 1
krvnika i izdajica hrvatskog
U toku naro.dno-oslobodilacke borbe, zene, po naroda.
prvi ;put u povijesti, ulaze u nas politicki Z.ivot potHrvatske iene moraju shvatiti da se kroz narodnopuna ravnopravne a muskarcima. Ucesce iena u tom oslobodilaOku borbu i~)punjavaju vjekovne teinje hrzivotu bice jedan od odlucujuCih faktora :a nasu bu- vatskog naroda. Ula:eCi u novu d'riavnu zajednicu juducnost.
goslovenskih n:ucd<t, i hrvats;\i narod ostvarice sve
Mnoge Hrvatice Bosne i Hercegovine jos nisu 0110 zasto Sll ll njegovoj sJavnoj prosJosti davali
svjesne duinosti k,oje Jana.s od1 njih traie zemlja i na- zivote najbolji hrvatski rodoljubi. Danasnja federalna
rod. Ali to nije problem sam :a sebe. Treba uociti Hrvats.ka i federalna Bosna ·i Hercegovina, zasnovane
cjelokupan poloiaj i drianje jeclnog dijela hrvats.kog na demokratskim temeljima, znace ispunjenje ielja
mtrod.a u Bosni i 1Iercegovini koji, u ovom vremenu Matije Gupca, neumrlog v-ade ;pobunienih hrvatskih
u:asnog neprijateljskog divljanja, tesko pronalaz1 svoj seljaka, koji su se digli protiv nenarodne gospode put.
za ostvarenje osi'lovnih prava n:aroda, za stare pravice;
Prosle godine, u rano proljece, prola:io sam :naCi ispnuienje programa brace S,tjepana i Antuna
ho:. hrvatska scb Po ~avine sa XVIII hrvat kom R<tdica, .k oji su, osnovavsi HSS, aktivizirali hrvatske
Istocno-bosanskom brigadom. Zene i djeYojke nasmi- seliake u voaenju narodne politike. U teskim danima
jano SU S•retaJe nase borce i srdacno ra:govara!e S nji- za vrijeme Austrije i bivse Jugoslaviie, hrvatske iene,
ma. Kro: sestrinsku su~retljivost i t:larovc, kro:. slobo- iako nisu imale pra vo glasa, svojim rod'oljubivim
darske pjesme boraca, koie su one odnnh prihvatile, drianjem davale su poddku hrvatskim borcim.a da
zracila je ljubav posavskih Hrviltica :a borbeno Ora- istraju u upornoj borbi za narodna prava. Dana .
sie, Hu in, Lepenicu i druga hrvatska sela tu:lan_ke kada je narod, taj dosada »veliki slijepac«, konacno
okolice, koja su narodno; borbi dala tolik.o junaka. orogledao, moraju i iene odlucno i bez. straha da stanu
S dru:;e strane, po tim selima i. ostalim krajevima na tranu pravd'e, postenja i boljeg iivota domO'\-ine.
Poslije toliko gorkih i~kustava, jasno je da je
Bosne i Hercegovine imao sam prilike da vidim s koliko poleta nase hrvatske :ene poma:u narodno- t. ::v. N czaYiEna dr:ava H rvatska naka::na tvore,;na
oslobodi!a()ku borbu, razvijajuCi se istovr~mc:no i kul- jedne bande ::locinaca, radi koje su mnogi Hrva
turno i politicki.
i:.gubili :ivote :a intere e fa'i::ma, boreCi e pro··
�rodmog naroda. Nijedna n{ajka i .iena koje su fZgubile sina, muia ili brata ne mogu a da ne zamrze, ne
samo fasistiake porobljivace, nego i sve one domace
i;:dtajnike koji su krivi z.a smrt njihovih najbliiih.
Srpsik.a zena, cije je neizmjerne patnje ovjekovjecio veliki hrvatski pjesnik Vladimir Nazor u svojoj
pjesmi »Majka pravoslavna«, pruza mku hrvatskoj i
muslimansk,oj zeni i zeli da zajednick·i lijece rane koje
im je nanio zajedn:icki neprijiCltelj. I rodoljubive svjene Hrvatice glcdaju u srpsbm i musliman~.kim zenama svoje sestre. To sestrinstvo, posveceno nevinom
krvlju bezbrojnih zrtava, sve bosansko-hercegovacik.e
zenc moraju cuvati kao svetinju.
U nasoj narodnoj armiji dana.s se ::ajedno bore
sino vi sviju nasih nC\Jroda. T 0 VCZ1.tje mnog~ hrvatske
zene uz narodni pokret. .Hrvaticama Bosne i Hercegovine nek.a budu ,primjer - zene HrvatSike, Dalmacijc, Istre, Slavonije i Like, koje su uzele sirokog
ucesca u NO pokretu i zajedno sa svojim sinovima i
bracom pronijele slavu Titovih boraca.
Antifasi s·ticki front zena, kao clio opsteg NO
fronta, treba dl okupi sve zene, jer samo zajedtnicbm
a
naporima rijeS.ice se sva nasa zivotna pitania. od ko jih je sada najvaznije oslobodenje i obnova domovinc .
Nijedna Hrvatica koja vo.li svoiu domovinu ne SD11JC
izostati od toga plemenitog posla. Buducnost hrvatskog naroda traii od njih da odbace sve sto ih je u
proslosti sapinjalo i da podu svijetlim stazama NO
pokreta.
Bogomir Bratkovic
•
Proljetna sjetva J8 otpoCela
Ulazimo u peto ratno proljece. Ali to ratno pro·liecc razlikuje se od sviju dosad1anjih, - ovo je proJj~ce pred konacnom pobjedom.
Nasa vojska vodi sa neprijateljem ogorcene bojeve. Hercegovina je sloboc!lna, ali u Bosni jos bjesne
borbe. U nasoj dlomovini jos se nalazi neprijatelj i sve
nase. snage danas su usmjerene da se pomogne frontu
i da se ubrza konacno osiobodenje. »Sve za front jeste i ostaje nasa osnovn.a lozinka«, kaze se u Deklaraciji nase jedinstvene narodne vlade. A prvi i najvainiji zadatak pozadine u ovim dlanima odlucnih i
pobjedonosnih bitaka, bitak.a t oje se biju i u pozak
dini, jest - snabdjeti vojsku hranom, snabdjeti je
hJjebom. Bosna je zemlja koju je neprijatelj najvise
o;pustosio. T rebace mnogo napora da se on a izgradi
i obnovi. Ali od mnogobrojnih zadataka koji nas ce.kaju ovoga proljeca, prvi i najvazniji zadatak jest
pravodobno i u po~punosti izorati i zasijati svu obra. divu zemlju. Moramo biti svjesni da je uspjesna sjetva je.dan od preduslova nasih uspjeha na frontu, da
je ona ujedno preduslov uspjesnog podizanja i obnove
nase pozadine.
I ovu sjetvu, kao i sve prosle, mi cemo izvesti
svoiim vlastitim s1nagama. Mi znamo da su poteskoce
velike; mi znamo i koje na!S poteskoce cekaju. Mi nemamo dovoljno sjemena, nemamo d'ovoljno sto,ke, jer
ju je otjerao neprijatelj; nase su alatk.e rasklimane iii
pokvarene, a plugovi unisteni. Nasa radna snaga je
smanjlna, jer su muzevi i braca na frontu, a u pozadini ostale su Z.ene i omladinke, starci i djeca. Ali zar
mi necemo i ovaj zadatak ispuniti kao i sve ostale?
Zar ce nas potes.koce moci sprijeCiti da izvrsimo takve
zadatke koji su preduslov brze i konacne pobjede,
koji su preduslov brzog ostvarenja naseg konacnog
cilja? N ema te iene ili tog muS.karca koii u ovim dl a
nima, u ovim sudbonosnim casovima, ne bi napregnuo
sve svoje snage da se ovaj zadatak i::vrsi.
Mi smo orali i sijali i proslog proljeca. Uslovi
rada bili su tada ta.kode tesk.i . Neprijateli je u nasoj
zemlji driao znatno veci clio teritorije. Veze izmedu
pojedlinih oblasti i okruga bile su oteiane. N eprijatelj
je cesto napadao i ikidao ih. Uzajamna pomoc jedne
oblasti drugoj, jedlnog okruga drugom u sjemenju i
zapreznoj stoci izgledala je cesto nemoguca. Pe~ ipak
su se karavani iz Koz.are probijali kroz neprijateljskc
polozaje i mimo neprijateljskih zasjeda, kroz vatru
mitraljeza, da donesu Drvaru sjeme za sjetvu. Sa
ncvskog sreza prebacivala se zaprezna stoka i stotine plugova u dubicki srez, a iz petrovackog sreza u
;k.liucki. Bilo je mnogo takvih karavana . Visoka
sv.ijest pozadine u tim tes.kim danima najjasn.ije je
dokazala da nema zapreka koje se ne bi mogle svladati. Prosloga proljeca, uprko svim teskocama, mi
smo vehki clio zemlje zasijali.
I ovoga proljeca pred nama je isti zadatak. Plan
o tome kako eemo najbolje i najpotpunije obraditi
zemlju stvorile su nase narodne vlasti. Taj se plan vee
izvodi. Obradivanje napustene zemlje, koje samo u
Krajini imade na ~to tine hilja d'a dunuma, nesumnjivo
ee ::adati mnogo pote ·koea. Predvic1eno je da se poiedini kompleks• napustene zemlje, kao narodna doi
bra, abrade Z<<jednickim snagama u korist vojske 1
narodnc-odobodilac. ~ih fondova . Osim toga razna
napustena imanja bice dlodijeljena na jednogodisnju
obradu porodicama nasih boraca, inva·lidima i zrtvama fasistickog terora. Ukoliko oni ne mogu sami
zemlju da abrade, pomaie im se radnom snagom, stokom ili sjemenom. Ada se docie do sjemenja, ~ tvaraju
se sjetveni fon.dovi u kojima ee se skupljati sjeme do
biveno otkupom, zamj1
enom iii na dobrovoljnoj bazi.
I:: tih fondova dijelice se pomoe u jemenju onima koji
ga nemaiu. ili ga nemaju u dovoljnoi kolicini . Pored
toga, opstine. srezovi i okru::i vrse vee ::amjene u sjemenju, a u zapreznoj stoci i radnoj snazi pomoCi ce
opstina opstini.
Da bi se ,sjetva uspjesno i pravodobno izvrsila,
formirane su kod narodno-oslobodr lackih odbora sjei
tvene k.omisije koje treba da izvrse mobili::aciju ::apezne stoke i radne snage, te da vode brigu o jetvenim fondlovima.
Nasa narodna vlast - jer joj interesi fronta i pozadine Ieie na srcu - ulaze sve svoje snage da proljetna sjetva uspije. U tom nastojanju narod joj daje
punu podrsku, pc5to je svjestan kakve bi posljedice ::a
�njega imala neuspjela sjetva. A1i jos nesto. Mi smo
S• kroz OVe cetiri godine prekaJili ll borbi, mi irnamo
e
golemo iskystvo u svladavanju poteskoca i potrebnu
spr_etnost u snalazenju. Zene Koza, e grade ne samo
r
kuce i mostove - sto niikad prije nisu radi·le - nega
grade i drve-ne plugove, jer plugova nemaju, a oni
u sada najvazniji. Nekada su muzevi i biiaca ddali
ruCice pluga i gonnli volove, a danas ce rucice pluga
uhvatiti zena, a volove ;potjerati dj1
ecak od 10-12 godina. Narod vodi brigu i o tome da se zasije sto veca
povrsina zemlje. Na Lijevcu Polju radne cete i brigade oru zemlju nocu na dlomak neprijatelju. U Radicu
i Suvaji, pod zastitom nasih mitraljeza, oru zene i
omladina. Zemlju obraduju ne samo seljaci nego i
gradani. Nijedan pe.cLaJj1 zemlje ne smije ostati nezasijan - 1oz• nka je koja se izvr5ava.
i
Snaga nase pozadine utoliko je veca sto ne radimo pojedinacno, oSIYaki za sebe. Ne oslanja se vise
svako samo na S¥oju snagu, nego smo ;povezani, radimo zajednicki, radimo organizovano li planski. I
.kao sto je ove zime omladina Kozare pomagala u . Grmecu pri ,sjeci d!rva, a zene Grmeca zenama Drvara
dale jaja za nasad, tako cemo i kod ove proljetne sjetve jedni pomoCi drugima. Zene prijedorskog sreza
reikle su na svojoj okrmnoj konferenciji: >) U zoracemo najprije zemlju nasim drugaricama sa novskog
i dubiCkog sreza, jer je tamo neprijatelj vise ·opustosio
i popalio, a poslije toga svoju.« Banjalocki okrug sakupio je tri vagona kukuruza za potrebe Drvara, a Centralna Bo·Sina poslala j·e travnickom okrugu tri vagona
krompira.
,
T a nasa solidarnost, to samoprijegorno i nesebicno pomaganje jednih drugima uslov j.e nasih U5-
pjeha i to nas je u toku ovoga rata vee bezbroj pufa
osposohilo da izvedemo ono sto je izgledalo neizvodivo. T a, nasa uzajamnost cini nas cvrsCim i odlucnijim. Ona nam daje poleta, a skora pobjeda potstice nas da sve ;poslove oko sjetve radimo udarnicki.
Udarnicki popravljamo pLug.ove, udarnicki oremo zemlju, udamicki je ::asij,avamo. Natjece e selo sa selom, opstina s opstinom, jedna ceta s dlrugom.
A mi, zene, glavna smo snaga pozadine. Sjetvu
treba ,da shvatimo kao sv.oj posao, uspje.h u 1
S1jetvi i
nas je uspjeh. Mi treba da pomognemo narodno-oslobodilacke odbore i sjetvene komisije u njihovu radu,
mi same treba da aktivno ucestvujemo kod izvrsavanja tih zadataka, mi treba da ih potsticemo na pravilno i pravodlobno obavljanj·e svih poslova oko sjetve, mi treba da ih upozoravamo na uoinjene propuste.
Uspjeh nase ovogodisnje sj1
etve znacice uhrzanje
svrsetka rata. On ce znaciti i ud'arac po svim nasim
neprijateljima, koji - jer n.isu mogli vojnick1 da nas
slome - hoce dla ostlabe nase snage u pozadini i da
ometu nas rad na izgradnji. Ali mi to necemo dozvoliti. Cvrsti i zbijeni su nasi redovi. Zene i ornladinh
nosile su nekada ranjenike na svojim ledima umorne
do klonuca, kad ISlU avioni sijali smrt i kad nam je
neprijatelj bio za ;petama. Danas mi oremo svoju zemlju, a neprijatelj se gusi u vlastitoj krw, gonjen onamo odakle je dlosao. To udvostnucuje nase snage.
Ovogodisnja sjetva bice nas pri1og porazu neprijatelja. Plodove koje cemo pobirati uZ.ivacemo u slobodi. Ulozimo zato sve svoje snage i sve svoje znanje
da i ova bitlka bude dobivena.
Dr Ana Kulenovic
V13 rosopa .npyra T:Je.ne
npeTcje.nHHHa 8ABH05VtX-a
Ha npocnas1-1 B MapTa y 0ajuy
~Tel.liKO je H3pHI..(8TH 3aXBaJIHOCT HaillHM JKeHaMa
Koje cy y osoj 6op6a rroKa3aJie TOJIHKO xepojcrsa, ).(a
Ha,l.(MaiiilY jy CBe OCTaJie JKeHe . .lJ.HBHJIH CMO Ce Majl.(H
JyrOBHha KOja HHje 3aiTJiaKaJia Ha,l.( ,l.(eBeTOpMl.(OM CBO·
jHX MpTBHX CHHOBa. AJIH joj je Cpl.(e rrperryKJIO. MHoro
je Harn11x meHa I<Oje cy .l(OmHsjeJie CJII1t:laH 6oJI 11
Ca,l.( cy rrpH Kpajy ).(aHH y KOjKMa ce JIHje KpB.
AJII1 6Hhe jorn MHoro rero6HHX ).(aHa - Ka.l.(a he Mje.cTo KpBH TehH 3HOj 0,1.( Harropa OKO H3rpa,l.(Jbe 11 06HOBe Harne rropyrneHe seMJhe. B11 here 11 y TOMe yt:~e
crsosaTH rrpe.l.(aHo, Kao rnro ere ce 11 6opHJie.
HeKe rrocJiose JKeHa MO)I<e t:~aK 11 6ollhe sprnMTH
cpl.(e HM HHje rrperryKJIO, Hero ce oqe,l!H4HJIO. CsaKa je
0,1.(
Harna rrapT113aHKa KocosKa .l(jesojKa, a csaKa t:~eTspra
110p1KTBOBHOillfiy OHa MOJKe 6HTI1 60JhH H CITOCOOHHjH
HJIH rreTa 3a rrpcT HJII1 apmHH
JheKap O.l( MYI.liKapl..(a, OHa MOJKe 6e3MjepHO MHOrO
rrpeMamHJia KocosKy
M)'I.liKapl.(a.
C TOITJIHHOM CBOra Cpl..(a,
Ca CBOj0~1
).(0-
AjesojKy.
ITpHHHjeTH y I.liKOJIH H y CBaKOM XyMaHOM pa.l.(y.
Hai.lla ce JKeHa TOJI11KO pa3BHJia, ).(a HH caMa He
MOJKe CarJie,l.(aTK BeJIHt:!I1HY CBOra .l.(je.l!a H CBOji1X
1103HBaM, ' ApyrapML(e,
1KpTaBa. J-boj je TO ITOCTaJIO TaKO 06H4HO KaO I.liTO je
no::mBaM BaC )(a capa~yjeTe Ha CBHM ITOJhHMa .l.(je.1aT-
06H4HO ,l.(HCalbe HJIH H3MjeHa ).(aHa H HOfiH.
HOCTH R >KeJIHM ).(a 11 rrpH 06HOBH H H3rpa)l.lbl1 OBe
0,1( OKO 1400 ).(aHa HapO.l.(HO·OCJI060,1.(11JIU4Ke 6op6e CBaKI1 je
0).(
Jbi1X 6op6eHH rrpa3HHK Hai.lii1X JKeHa,
CBaKH je }om KaKO BeJIHK 0CMH MapT.
qeCTHTajyfiH BaM OBaj BeJIHKH rrpa3HHK, ja sa.:
Ha
OBaj BeJIHt:laHCTBeHH pa~.
Myt:~eHHl!Ke 3eMJhe ).(a).(HeTe BHI.lle O)l. Hj e)l.He JKeHe CBH·
jeTa.«
�.LJ.je'-IV1jV1 .QOMOBV1 Tpe"C)a .qa 6y.qy je.QHa
O.Q npBV1X 6pV1 ra Hawe opraHV13aWV1je
Harna je 6op.6a rrJJeMeHI1Ta seh 11. rro roMe rnro ce
B'O)J.I1Jia 3a crratc HeBHHe ,nj eu,e, 3a 1-bHXOBe )!{11BOTe,
3aTO ,na ce ,J,jel(/11• spaTI1 pa.ll,OCHO ,njeTHI-bCTBO H MHp.
VI Ka.LI.a 611 ce cparnHCTI1Ma cy,n:11Jio caMo 3a OHO rnro
cy Ylii1HHJIH Hamoj ,njel(H - 3a ,nje411je cy3e, 3a MaJia
H:3Mpl(BapeHa Tl1jeJia y )!{HBHL(aMa, 3a CMp3HyTe .ll,je'lHje Hore 11 pyKe Ha ,naJiei<HM rrosJiaLJefhi1Ma, 3a Ajel\Y
rrpecjeYeHy M!HpaJbe30M y 611jery rrpe.ll, as/H'OHI1Ma CaMO 33 TO 3aCJ
IY)!{11JII1 cy ,J,a Hl1je,naH )!{HB He· IQ.CTaHe.
Y BotHI1 11 Xepu.eroBI1HH, rt~:je ce parosaJio Ha
CBaKOj CTOl111 3eMJbe, f.ll,je je CKOpO CBaKa Kyfia 113perneTaHa M'11TpaJbe3HMa H CBaKO 6p.ll,O H3pORaHO rpaHaTaMa, ocjerHo je parHe crpax'oTe cas Hapo)l - O.il.
'crapl(a ,no ,njerera y I<OJII1jesu.H. X!H· ba)le Maji<H ocraJIO
J
je 6e3 Ajel(e, X11Jba,ne cHpot.Ia,nH 6e3 tpOAH'TeJba, 6e3
,nj eTHI-bCTBa, 3a6opasi1JIO je JIHK MajKe H rryr ,no po.LI.Hor ceJia.
Crpa,nafha cy 3arrot.IeJia o,n npsor ,naHa oKyn~
L\'11•e. 4HM Ce ycTaHaK llOl.JeO .ll,H3aTH, IC.a MaJIIiM O,ll,pej
)J.H.Ma sojcKe I<peraJie cy CTOTI1He H36jerJI11Qa - )l<eHa
H .ll,jeQe - y CHrypHI1je Kpajese. A y Bp11jteMe BeJIHKI1X ocpaH311Ba - yroliHrnTa cy 611Jia rrJiaHHHe. H11K'a.LI.
ce Hefie 3a6opasi1TH cyt~:6HHa 80.000 K03apcKor Hapo,na y japl\11Ma Ko3ape 3a sp11jeMe seJIHKe lllraJiose
ocpaH3HBe 1942 ro,ni1He. Ka,na ce je IV ocpaH3H.Ba cpyliHJia Ha KpajHHy, Hapo.LI. ce CKJial-bao y CHI1jeroM
3aBHjaHIH• fpMeY. MajKe cy Ta,na MopaJie acrasJbaTH
je,nHo Otl: s11rne ,njel(e y CHI1jery, ,na 611 6apeM npeoCTaJiy crraCI1Jie o,n Henp11jaTeJba 11 3HMe. VI ,naHac 6ajTe
!10 Halll11M rnyMaMa H Kpaj fbH.X Aje1.111je KOJIHjeBKe
csje,no1.1e o narfhaMa Koje je Hapo.ll, npeTpmr'O.
,D.j C411j H )J.OMOBIH l104CJII1 cy CC' CT'BapaTH j Orn 1942
ro)J,HHe. Cro'fiHHe ,njel!aKa 11 ,njesojYHQa 6e3 po,ni1TeJba rrpHXBaTHJII1 cy CKpOMHI1 )J.OMOBH, a 6p11ry '0· l-bi1M:J
BOAHJie cy rrJieMeHI1Te 11 csjecHe ceoiCKe )!{eHe . Ka.'J,a
cy XpBaTCK111 60p11.11 OCJI060)J.HJII1 113 J
IOrOpa y JaCKH
900 K03apcKe ,njeQe 3a l!Hje ce po,nHTeJbe, ce.11o, na
lJaJ< H1l11 3a 11Me H11je 3HaJio, OHa cy nocraJia cseHaPO.LI.Ha 6p11ra. Y oeJiy JaceHHI..\11, r.ll.je je 6110 ,J,jeLIHjl1
,noM, teBaKa )!{CHa nocraJia je MajKa je,nHOM O;'J: re
A}el.(e. VI He)J,eJbOM, o,nsajajyfiH ce o,n pa,n;a If O.il
CBOj e ,njel(e, )!{eHe cy X11TaJie Ca llOKJIOHHMa y ,nj eLIHj H.
.ll,OM. f1ocjeTy ,njet.IHjeM )J.OMy y ,D.psapy CXBaTHJie cy
<
C.Be )!{eHe rora Kpaja Kao o6ase3y csoje casjecr11.
l!ecTo O)J,BajajyhH o,n csoje Hejatm 3aJioraj XJbe6a,
opax, HJJI1 rorrJJe 1.1aparre, )!{eHe cy 11rnJie .na o611.1a3e
,njeu,y Kojoj je HerrpHjareJb •o.reo poJI.!wreJbe 11 .LI.jeTI1fhCTBO.
l!e:THpH ro,nH.He tMO yJiara.rm Hajsehe Hanope .ll,a
OCJJ060.ll,HMO 3eMJby. 3a 1-beHy C.'I06o,ny rraJIH cy lHOfH
Xpa6pH CI1HOBH 11 KfiepH Harne )J.OMOBHHe. BpHra OKO
fbH.XOBe C11pOt.IaAH, 6pHra 0 ,njeQH, 4111jH Cj' piO)J.HTeJbH
no6HjeHH - 6pHra je liHTase 3aje,nHHL\e. To je Harn
.J:}T OHHMa KOjH cy ITOJJO)!{HJIH CBOje )!{HBOTC 3a t(O·
IOBHHy. TaKBe ,nje1.1e HMa KO)J. HaC y CBaKOM CCJJ_\, y
csaKo~t rpa.ny. MH ce MopaMo 6punyru He caMo .na
uvnv cMjernreHa 11 cwra, Hero ,na HX 11 satnnraMo. ,na
HM BpaTHMO Be;l.l.pHHy ,nj entl-bCTBa, ,na H3JIHj el.JHMO
paHe Ha ,njeYHjHM ,LQyrnaMa, .ll,a ce 3aJIO)!{JHMO 3a O.ll,roj
MJia,nor rroKOJbel-ba cpe,nepaJIHe D'O.CHe 11 Xepl(eroBHHe.
HeKa HaM y TOMe cJiy)!{H Kao rrpHMjep Harna jyHal!Ka
BOjCKa KOja He )l{aJIH CBOjy KpB y o6paHH. HapO.ll,HOf
)!{HBOTa H 3a crrac ,njel(e. Y)!{aCH para ocras<
IMH cy
CBOje TparoBe H Ha ,nj<el!HjHM THjeJIHMa H Ha 1-bHXOBHM
ocjeTJbHBHM ,nyrnaMa. BJIHje.LI.a JIHL(a 11 036HJbHe ,njelJIHje 01.111 rryHe Tyre rosope HaM o rrpe)!{I1BJbeH11M rrar1-baMa. MH ii1•X MopaMo xpaHHTH 11 JII1jeYI1TI1 11 XJbe6oM
H Jb y6aBJb y.
)f{eHe H ,njeB<OjKe IKOj< Ce 6y.LI.y llOCBeTI1Jie l103HBY
e
BaCITHTat.IHL(a y ,njet.IHj11M .ll,OMOBHMa, MOpajy 6HTH ,ny60KO CBje~He BeJIHliH.He CBOra l103HBa H O)J.fOBOpHO CToH rrpe.ll, )J.OMOBHHOM.
HarnH Ajet.IHjK .ll,OMOBH Tpe6a .ll,a rrocTaHy ,noMOBH ,nje1mje pa.ll,OCT\11 11 nje:cMe, .LI.jet.IHjer CTBapana·
UITBa. A 3a raj llOCaO HHKO HHje l103BaHHjH O.ll, )!{eHa.
Tiocrojeh11M .LI.jel!H.jHM ,noMOBI1Ma rpe6a rrocseTHTH Hajsehy rra)!{fhy, a 3a Hose rpe6a csy.LI.a ,nanr
H.HI1L\HjaTHBY r.LI.je ce 3a TO yKa3yje norpe6a. Hei<a
Harna CBaKO)J.HeBHa 6pHra 6y,ny XHJba,ne IC.HpOlla)J.H I<10ja
HeMajly po,n;HreJba. Harne opraH111· au,Hje Ha cpe30BHMa
3
H OKpy3HMa rpe6a t~:a 6y,ny HHHU,HjaTOpH 3a OTBapa!be
HOBHX t(je4Hjii1X ,!I,OMOBa. Y 3aje.ll,HHL\H Ca HapO.ll,HO·
OCJI060)J.I1Jia4I<H.M '0)1.60p11Ma 11 Ca Ot(60pi1Ma L(pBeHOf
Kpcra, MopaMo Hacrojarl1 ,na ce ro Ba)!{HO nHTafhe
1-DH je,naH ,naH He o,nJia)!{e.
Ot~:6op» AHT11cparni1CTH4KOr cppoHra )f(eHa BocHe
Xepu,eroBHHe cnpeMajy ce 3a csoj I KoHrpec y
cJio6o,n:HOM Capajesy. TaKMI14e oe Me}jy co6oM oKpy311,
cpe3osi1:, orrrnTHHe, ceJia H rpa,noBH. Hexa Harn I<OHrpec rroKa)!{e pe3y.'Irare 11 Ha paJly OKO opraHI130Bal-ba
;J:jet.IHjHX )J.OMOBa, •CtKO 36pH!baBal-ba ,neceTHHa XHJba,na
paTHe CHpOlla,il,11 KOjy CMO ,llj)')!{HH rrpHXBaTI1TIH• Ka'O
csojy pol)eHy. TH pe3)l.'ITaTH 611he orJie,J,aJio Harner
ITaTpi10TH3Ma, Harne 3aXBa,11HOCTH 60pl(I1Ma ITaJII1M 3a
CJI06o,ny .ll,OMOBHH~
11
........................................................................................................................
!Jl[y3llGHKe 3G palbeHUKe
)J{eHe Ty3Jie tCxsarHJJe cy csojy rrarpHorcKy .rty)KHO.CT H cecrpHHCKH 1-bery jy pal-beHe 6opQe. 06HJia3e
H.. Bp :W YeCTO, )J,HjeJiefiH I'IM ,napose. TipHJII'IKOM !10cjeTa pe;'l;OBHO ITHTajy rnra 60JIHHL\H He,nocTaje H HacToje na TO Ha6ase. TaKo cy, ,noaHasrnH ,na y 6oJIHHL\H
6poj 5 HeMa ,nosoJbHO cyl)a, caKynHJie 250 Ta1-b11pa,
180 KarnHKa, 80 lllOJba, 45 BH .ml(a, 90 1.1arna, 50 rropL\11ja 11 20 HO)!{eBa. OcnM Tora BeJIHKH 6poj )!{eHa pa,nu
y paAHOHHL(aMa: rn11jy jopraHe 11 CJiaMapHQe. O.n 1
jaHyapa .no 21 cpe6pyapa H3pa,n;l1,11e cy 140 jopraHa. A
3a ocaM .LI.aHa meHe Ty3JJe 3aM11jec11Jie cy peaaHal(a 113
:lfJO Kr 6parnua 11 3.000 jaja.
�!l3osna i :JCercegovina
nece ostati neptsmena
•
Dugo jc robovala nasa izmucena zernlja. A za.S ta znace 6ve Cinjenice? Ko je poveo na tecaj
jedno sa ropstvom narode Bosne i Hercegovine pratila nepismene Srpk•
inje, muslima111ke i Hrvatice da zae
je kroz. vjekove zaosta·Lost u svakom pogledu. Na- jedno uce Citati i pisati? Ko j1 pobudio zene Sanice,
Budiml• c-Japre, Janja, Han Bile, Duvna da id'u u
i
rodne teznje za napretkom ugusivane su nasiljem.
skolu? Nas napredni pokret dao je simkim narodnim
Za sva opljackana dlobra narod je dobivao mrvice.
masama ono sto nikada nisu imale - slobodu i deJedva bi se otvori•la po koj•a skola za nekoliko sela mokratska prava. On okuplja sve ljude podjednako i
jednoga kra•a. Tako rijetke, skole nisu mogle primiti
j
vojim ve1i.kim pobjedama napaja ih zeljom za :SJtalni polovinu .djece. Os,im toga one su bile daleke i tude &
nim napretkorn i znanjem. T e zelje izrastajtu u zelje
narodu, ;posto njihov rad nije bio odmjeravan stvar- za stvaranjem i stvaralackim izrazajern. One dolaze do
nim potrebama sirokih narodnih masa. I ono malo izraza preko bezbroj ornladinskih horova, diletantskih
citaonica i prosvjetnih ustanova sbo ih je bilo stajale
grupa, ,kulturnih ekipa gradova i sda. Domovi kultusu puste i mrtve. A cifre • nepismenosti omladin~. re, gdje se da:ju prosvjetne priredbe, postali su svaO
zena i ljudi ras.le su iz dana u dan.
kodnevna potreba najS.irih narodnih slojeva. ·
T ako je okupacija zatekla narodle Bosne i HerceBrobudena siVijest rasplamsala se u zeljama da se
govine u velik·oj zaostalosti.
sto prije napise ono sto i• punjava srce. Da proCita pas
Planule su ,~Jaomne bosanske kuCice, nestajala rolu koju nosi na mitingu i zbo.ru, da nauoi omiljenu
citava sela u plarnenu zajed1no sa s.eoskim skolama.
pjesmu o Crvenoj armiji .i nasoj v.ojsci, da napise ime
Sa snagom ustanka narodne mase ponio j1 kul- VToljeoog komandanfa Tita, da boloje zapamti radioe
turni polet. Do juce uglavnom izmireni sa svojom zao- vijesti, da kaze na zboru ono sto zeli, da prati osude
staloscu, kroz borbu za slobodu, stariji i mJadi, ljudi narodnim izdajicama, da napise borcu ptismo - eto,
zene i djeca zazeljeli su da nauce oitati i pis• ti. Olovka to potsofice nase omlad.ince, zene, odbornike, bo.rce a
i papir postala je sastavni clio ratne spreme nasih bo- .da uce, da se neprekidno kulhuno razvijaju. Takve
raca. Take, zajedno sa bujicom narodnog pokreta, ljude ceka domovina cLa uloze sve svoje snage u njenu
stalno raste odusev.ljenj.e z.a napretkom. Djevojka obnovu i izgradnju.
plete carape, .p jeva pjesmu o borbi i napreze se d l
Veloike su misli koje zagrijavaju probudena rodoizveze slova na peS.kiru, rupcu i carapama. Cobance, ljubiva srca nase zernlje. One cijelom narodu svijetle
cuvaju6i stoku, urezuje prva slova na preslici i cutu- primjerom u borbi porotiv opste kuJtume zaostalosti
rici i trazi od svakog !;>orca 1
koga sretne olovku i pa- - j1
ednom od najvaznijih zadataka nase nove driavne
pir da uCi pisati. Omladinke i zene cuvaju u njedrima 1zgradnje.
omiljenu ,p jesmaricu iE pricu iz bo.rbe.
Mila Bafalica
Pismenost postaje obaveza na frontu i u pozadini. N epismena bolnicavka, pisu6i prva slova, uzvikuje: »Mislila sam da je mnogo teie, da nikad necu
nauciti ... « Zena iz Podgrmeca uci se pisati na tablici s.voga sina i cesto .se cuje i od starica toga kraja :
>>Grehota je danas nepismen OS'tati«.
Prema podacima iz 1931 godine pismenost u Bosni
Taj polet za prosvjeCivanj1 ponio je cijeli naem
1 Hercegovitti obiljeze.na je ovtm stanjem: u Bosni ima 31
rod, a najvise omlad•inu i skolsku djecu. I ona najma posto pismenih, ili 69 posto nepismenih. Hercegovina ima
nja zele da sto prije nauce p.isati, pa ne izostaju od
34 posto pismenih, ili 66 posto nepismenih. Nepismeno t je
skole ni dana. N ase skolske uCionice prepune u
.1esrazmjerno veca kod zenskog svijeta. U Bosni ima 39
djece. »Drugarice, ja cu ovdje uz prozor, samo da sluposto pismenih mu ~ karaca, a u Hercegovini 55 po to; dok
sam« - rekla je jedna mala Kozarcanka, kada je uCije pismenost zena u Bo ni i u Hercegovini svega 15 .ad ·sto.
teljica napomenula da djeca nedorasla do S:kole ne
Za godinu dana orgCllnizovanog prosvjetnog rada u
mogu dolaziti, jer nema dovoljno klupa. U glamockim
Bosanskoj Krajini otvorene su 133 skole ' sa 203 odjeljenja,
selima svaki pismen ornladinac vodi tecaj u selu. Odbornice uce po dvije tri nepismene drugarice pisrne- na kojima radi 267 uCitelja. U Slko~u idu odraslija djeca ukupno 12.806 djece. Za odrasle nepismene postoje 514 tenostoi, takmice6i .se rnedu sobom.
cajeva koje pohada 16.918 lica, vecinom omladine i zena.
Nasa su sela pl'obudena i svako traZi skolu i uCi- u pozadini naucilo je Oi1ati i pisaii 12.500 odraslih u toku
telja. Narodne vlasti razvijaju siroku inicijativu i poborbe.
mazu narodu, koji sam pronalaZJi gradu i stare eksere
U cazinskoj Krajini radi 27 skola; 10 vise, nego
za popravak skolskih zgradla i za potrebni skolski namjestaj. SreS!ki narodno-oslobodilaeki odbori nastoje prije rata. Dok su prije rata isla u skolu samo dva do tri
da ;podignu sto vise novih Skola, naroCito u krajevima zenska djeteta, danas skolu pohada 556 djevojCica i 1.387
gdje ih ranije nije nikada bilo. Svakoj opstini potreb- djecaika. U okolici jajca, u janju i Pljevi, gdje je pismen
fovjek bio rijetko -t, sada svako selo ima analfabet ki teeaj.
ne Sll barem dvije do tri sJoole.
Nekoliko podataka
7
�fl ojaL~ajMo
meHaMa
nonlt1Tlt1L~KV1
)f{eJie Harne 3eMJbe y oae 4eTH.pH ro,n;HHe npernJie
cy nyr o,n; Henp113HaT·HX 6ecrrpaBHI1X po6oaa ,n;o paaHonpaBHI1X r.pal)aHa cjJe,n;epaJIHe BocHe 1 Xep~ero
11
BI1He. My4aH 11 Te)l{aK' 6110 je Taj nyT. CJio6o,n;a )l{eHe
pai}aJia ce 3aje)I..Ho ca cJio6o,n;oM ,n;oMOBI1He, y o6pa4YHY c·a oKynaTopoM 111 'H3,n;ajHHil11Ma, y 1Kpaaaoj 6op611 y KOjoj r
Cy 11 HaJrne )l{eHe jyHa4KI1 y4eCTBOBaJie.
0He cy ce ae3aJI.e 3a 6op6y KpaJby caoje ,n;je~e, caaKo:
,li;IHeBHI1M HeyMOpH11M ipa,li;OM 3a llOMOfi ¢pOHTy, lherOM palheHI1Ka, 06aJBJbalheM llOJbCKJHX 'llOCJIOBa, opraHH6a~HjOM ri03a,n;ooe. nocJIOBe IJ:IHCY 611paJie. Pa,n;HJJe
cy CBe rn1'·0 je 6HJIO ll011peOHO, JJ,alfby H IHOfiy, 6e3 063Hpa Ha onacHOCT. BeJIHK11 TPIY ,n; )l{eHa Harpal)eH j e
3aKOHCKOM O,li.JI)'KOM ·O paBHOnpaBHOCTI1 )l{eHa, KOja
3Hat.IH :o.cJio6ol)elhe o,n; ajeKOBHor ponCTaa 'Y KOMe cy
)I{'HBjeJie.
0oJII1TI1t.IKa npaaa rapaHTyjy )l{eHaMa ,n;a HI1KO
Hefie 'MOTIH o6eCBeTiH1'H l<ipB lhHXOBe ,n;je~e, npOJIHBeHY Ha 6ojHDM noJby. Ona HM rapaHTyjy yqernhe y o,n;JJY4.HBa&y 0 cy)I.6!1ilfH 3eMJbe. Oosjepelbe 'KOje cy C1'eKJie )l{reHe ,n;aHac onpaa,n;aaajty HeyMopHHM Hanop·11Ma y
6op6'!1 aa KOHat.IIHO ocJI.o6oljelhe 11 113a'pa,n;lhy 3eMJhe.
Po,n;oJby6Jbe ,n;aje cHary 80-ro.u:11rnlhoj CTapm.J.I1
MHJ<il1 ToMarn 113 no6pi}aHa 11 L(ejl1 BoOJfOt.IHh H3 Bpe1
Kr
Hfbe, Kojoj je 70 rDftii1Ha, .rr.a 6y,n;y y.zr.apH11~e pa~e
trere, ,n;a -crap.e 11 ryroM y611jeHe - Kpehy y aK~I1je
aa npeHornelhe )I{H1'a, ,n;a c11jeKy ,ZI;paa, .n.a yqecTIBy jy
y rpal)elhy Kpe4aHa. l..Jy,aeHa K03apCKa y,n;apHH~a Jby6a AH:Hh, Kojoj je 58 .ro.n.HJHa, 'HiHje HHje,l.I,HoM H30CTaJia
H3 ~'Hja :~<~oje apiiiiH pa,n;Ha t.IeTa y JbeHOM ce.Jiy. )f{eHe
fpMyrne, KpyncKor ope3a, 3a ap11jeMe aKIJ:Hje Haa.II11X
je,n;;HrHH~a Ha BHxah, cat.IeKI1BaJie cy v 3acje,n;aMa pacnprneHe Henp11jaTeJbcKe 'BOjHH.Ke iH y611jaJie Hx. PalheHe 111 yapHjei}eHe, )l{eHe cy oe: caeTI1Jie 3a y6iijeHo
,roHjeTe, 3a 6paTa, 3a cnaJbeHY Kyhy, 3a 3-HMY Kojy cy
npoaeJie y fpMe4y, aa cae IIITO cy npenanfJle. Te np11·
Mjepe Tpe6a CJI'Hje,n;HT'H, HJ3 lhi1X 1pe6a Y411TIH.
TaKBHX )l{eHa .HMa MHoro .l'f Haiiioj jyHa4KOj .n.o·
MDmHH. OHe cy cHrypaH t.I)'iBap11 1Hall111X HapD.LJ.iHHX
TeKOBHHa, tJ.B,P.C1' ·OCJIOHa~ !Hallie HaipO)I.He BJiaCTI1.
AJ1'11, Ml1 THM )l{eHaMa, CKpOMHHM 11 pa,n;HHM, y Be·
hHJH'H cJiyqajeaa HenHCMeHI1M H noJI.H11114KH cJia6o ys,n;HrHY• H.M, He nocaehyjeMo ,n;oBOJbH<Y na)l{fue. M11 ce
T
3a)I.OBOJbaBaMO Jb'HXOBOM BjepHOrnfiy 6op6H, 11CT.HqeMO lb'HX·OBe IPa)l.!He npHMjepe, aJFI1 MaJID noMa)l{eMo
lh'HXDBO JIHt.IlHO Y3Jlll13alhe rH rrpocajehuaalbe. He 3aJia)l{eMO ce KOJIHKO je norpe6Ho .n.a ce lbHXO.Ba Jby6aB
npeMa CJI060)(H .11 llii1XOBO riO}I{pTBOBalhe llOBe)l{e Ca
noJII1'11Ht.IKHM 3HalheM, ,n;a ce iHayqe KaKO ce qyaajy
TeKOBHJHe 6op6e, IKO cy HaiiiH riO)I.MYKJIH HenpHjaTeJbH,
.u.a ce Hayqe KaKo oe; KOpMcre npaaa Koja cy ·CTe:IKJie.
TaKBH.M )l{eHaMa, BOJbeHI1M H nornToBaH11M y caoji1M
. CeJIHMa, IHeri11CMeHOCT H IHe06aajeiiiTeHOCT t.IeCTO je
cMe'!1lba .n.a 6y,n;y usa6paHe y o.u.6ope Hapo)I.He BJiacTH,
Ma,n;a 6Jf OHe Ha TOM TIOCJIY 611Jie Jl.OCTOjHe HapOJI.HOr
noajepelha. Ha KJbyqKOM cpe3y, r ,n;je y opraHI13a~Hj}f
A$)f{-a HMa HeKOJIHKO XHJba,n;a )l{eHa, Mei}y lhHMa Ha
CTOT'HHe y,n;apHI1IJ;a, y O)J.60.piHMa HapO,ll.He BJiaCTH HMa
CBera 6 .>KeHa. A 'Ha! neT OCJI06ol)eHI1X onrnrooa Kpyn·
c~or cpe3a y KOMe }I{HBe Kpo3 naTibe 11 cTpa.n.alba
npeKaJbeHe 0o,n;rpMe4aHKe, y o,n;60p11Ma HMa CaM• 14
O
.>KeHa. Harny Hapo,n;Hy ,n;eMoK'p arcKy ,n;p.>Kaay rpa,n;e Ml1·
JII10HH JbeHI1X csjeCI-IHX rpaljaHa. Caojy cy,n;611Hy Ha-•
po,n; je y3eo y caoje pyKe. OH 36aja caoje pe,n;oae y
Hapo.n;Ho-oc.7I06o,n;I1.Jia4KOM ¢poHTy, tiHj\H je nporpaM
,
OCJio6ol)elhe rH IH3rpa,ll.lha 3eMJbe. lllTo 6y,n;e 4Bprnha
opraHI13arwja A<f>}K-a, YKO.JII1KO a11rne 6y,n;y Y411HI1JIH
Halli'l1 OJI.60.p11 Ha 'll0JII1T!H41WM riO,li;H3alhy 11 pa3BH·
jalhy ca11jecTH 11 31Ha~a Ko,n; )!{eRa, 611he ja4rl1 HapoJI.Ho-oc.1Io6oJI.I1.Jia4KH ¢poHT, 611he qaprnhH TeMeJbH
Ha KOjHMa rl0411Ba :Haiiia HapOJI.Ha BJiaCT.
Ko,n; )l{eHa noc1'oj11 jorn ycTpy'-IaBalhe ,n;a Kamy
CBOje M11rnJbefbe, ~a yTH'-IY Ha OJI.JIYKe KOje ce JI.OH•OrCe
Ha KOrHCpepeHIJ,Hj,l1, .n.a Hcnp.aBJbajy nof'pernKe Koje ce
lJrHHe y ceJiy, ,n;a ocy,n;e Henpaae,n;aH nocrynaK HJIH He6pl1ry 3a HHTepece Ha.po,n;a, Koja ce ,n;ernaaa KOJI. Hapo,n;Ho-ocJio60JI.HJia4KI1X o,n;6opa. A 6arn oHe, napTH.3aHCKe Majl<ie 11 Ce'CTpe, KOje cy ,n;aHaC JI.OMafiHHI1, y
B
·eft11HH. CJiy4ajeaa MO.ry npy>KIHTH. BeJII1KY riOMOfi, KaK·O
y pjeiiielbHMa 0 HCXpaHI1 BoOjCKe, riOMOTII1 riOpOJI.HIJ,a·
Ma 6opa~a 1 CH.pOTI1lhH, 113I'paJI.Jbl1l Kyfia, cjeTBH, TaKO
11
11 y npaBI1JIHOj pacno.,n;jeJIH TepeTa Ha ceJio, rJ 3JI.paaoj
Kp1111H•J,H HCUpO~HO·OCJI060)I;HJia'-!KOr 0.11.60pa. 3aTO IHX
I
1'pe6a ocJio6al)aTI1 1 ytmrn. Ha M11TI11Hry .>KeHa Cp11
611je ,n;pyr Tmo je peKao:
»flOM0311Te HaM JI.a CTBOpr 1MO rH·CT.HHCKY rHapO~rHY
1
BJiacT - 3a Kojy cy o,n; 1941 no,n;MHe nor11HYJIH Haj6oJbl1 CHHOBIH Cp611je 11 oc1'.aJII1X Hapo.zr.a JyrocJiaBHje
- '11CT"HHCKU ,n;e'MoKpaTrCIKy, HapOJI.IHY BJiacT. 3aT·O 6yJl.H'!1e, He CaMO OO.>KpTBOBHI1 6op~11, HerO 11 CTpOrl1
Kp11TH4ap11 OH11X KOje CTe riOC.1IaJie ,n;a Bprne JI.p.>KaBHe
riOCJIOBe. fOHI1Te ca60Tepe, fOHHTe OHe KOjH. 6111 XTjeJII1 ~a 113Hrpaaajy To6o.>Klhe Hapo,n;He np.HjaTeJbe, a y
c-naap.H rJieJI.ajy r<aKo .n.a tHaM O.l!IM.OrHy.«
)f{ooe BocHe H Xepii,eroaHJHe }l{eJie .n.a 11cnyHe ,li.HpeKTHBY ,ZI;pyra T111a. DoM03HMO \HM - TO je 3a opety
11 .11.06po 1.JI1TaBe JI.OMOBI1rHe! 00CTaBI1MO Mei)y HajBa·
.>KHHje 3a,n;aTKe Harne opra.HJHsa~11je - noJI'HTI14'Ko H
KYJITypHo nOAI13afbe HarnrHx .>KeHa!
,ll,. K.
l l l l l l l t l l l l l l l l l l l l l l l l l t l l l l t l l l t l l l l l l l l l l l l l l l l l l l l l t l l t i i i i i i i i i i i i i i i ii U I I I I I I I t l l l l l l l l l l t l l l l l l t l l l l t l tl l l l l l tl
r.~~··
II'-''':.
·-.· 4
.., -..,;,.;.J~· ....
· · ·
' -··'\ .•,.· : .,. ( . .. · .·· ~~·····-.-1 .· . ~ t· .~ ~
· _
. ~-.=?t,·r._~ 'I. -1'.
·.
.'X
~~f":.'
\ . Jl ,. ~ . •
~·';
..
. .
• ~
I
·_ ~J.t
).
~
. ~-.. ~
•J :""·
,., r
, .. ,
, .
_
I
-~ "",~~:t··~~.
.. ~....
- .
'.~ \ .._ .. ( ., ;
, ~
, , . .,· _ ~
"< '-.. ,
y": ,.: ~ +
r
..i.'p,,...l ....... ,. '
:· ,•. . ·, " :=.·.
.
]'
.; l '
'
~
-
·. .,
.:of 3.·-
l
~
..., .
·~.,.:·~-.~ '·-~·
. I
'/ '
'
-.
,. . ,
--~
,.,
...
_~·
:"'.
.
- ........ ,~,t.
; .-' :;;. . : ·. ~ . ,
... ,. .
· ,
. . . " ·r ,
I ....... , , .
; !
~\
~~~· •~
'·:
.,
1
.
. ,.. . , . .
-,, ·. ' . \
~
!'
.... ,: •. ·,". ~-).:. ~\\,.~ --= ~
~.· f· 1''(
..........
Ca 6ep6e KyHypysa
y ropl-beM Met:;ysot:;y
~
':'
t
I
�!Pedesetpef vjeSala na ~arin-dvoru
Svi nasi grad·o vi oslobodeni od okupatora imaju vladu obezumljenih ustaskih krvoloka i bezdusnili
nesto zajednicko 'lt .StVOm spoljnjem izgledu. N eki Hitle11ovilh komandanata. Ona je hila zavjet rodoljubiod njjh poruseni su manje, neki vise, ali' svi podjed- vog sarajevskog gradansd:va da ce se bol'iti protiv fanako pokazuju tra·gove vlasti koja je svakim postup- sizma i ·svih reakcionamih klika do njihovog konackom, svakom preduzetom mjerom odavala karakter nog unistenja.
surovosti i prolaznosti. Nasi gradov-i pod <Okupatorom
Za Citavo vrijeme narod.no oslobodilackog rata na5e
prestajali su da .Zive, jer j·e u njima, mjesto domacina, su zene ucestvovale u borbi protiv fasizma. One su
gaz.dJovao bahati osNajac k<Oji, uprkos deklaracija o se za njiU zalozi~e neocekivanim samoprijegorom i
»novom poretku«, uprkos nastojanja da' bar na izgled izdriljivoscu. Dale su najvise sto su mogle - IS. ojlu
v
sredi prilike, nije mogao drukcije djelovati nego kao djecu. P.okazale su najplemenitije herojstvo- herojstvo
rusilac. Okovana cizma fasizma pre5la je preko nase majki. Zato Sle nasim zenama fasizam svirepo svetio,
=emlje i ostavila svoj razorni, ali privremeni trag.
Svaki nas grad imao je SVt jle zrtve, svaki je imao zato je i·s ao za tim da nas sto bolnije ujede za srca,
O
svoga Luburica ih T O ja, svaki je, okovan i krvareci, da ih pogaz·i, da ih slomi. Ali tS,e i neprijatelj bezbroj
'l
ostao nepokoren, cloocekujuCi slobodu 1 o plod irtava puta uvjerio da i ona koj1a je smrcu ugusio, nije sloka,
koje je za nju dao.
•mio. Mi ne mozemo zaboraviti da su ta mrtva nepoTo smo vidjeli i ovdje, u Sarajevu, dtragom glav- lkorena srca uzidana u sveti temelj nase slobode. O na
nom grad'u nase federalne Bosne i Hercegovine. Pred ce svjetliti primjerom hiljadama zena u borbi za bolji
samu slobodu jednoga jutra zanjihalo se na vjesalima
pedesetpet nevinih zrtava, na kojima su fasisticki zivot.
Blizu su dani ;potpune sJobode. Da ti dani sto
dzelatt iskalili s:voj bijes zbog izgubljene bitke. Objesi• su pedesetpet !judi i zena jedino zato sto su prije dodu, treba uloziti sve napore, treba se boriti
li
• sve dotle d'ok se ne unisti fasizam u citavom svijetu,
volili otadzbinu, sto su mrzih 11opstvo.
Pored hiljada irtava namucenog Sarajeva i cijele kao uzrocnik rat·ova i nosioc ropstva i mraka. Mi
nase zemlje, neprijatelje optuzuje jos pedesetpet cemo se uvijek ljecati prolivene krvi nasih boraca i
vjle5ala. Optuzuju skrsene mlados,ti gimnazistkinja Sa- irtava, vjesala na Terazijama, Marin-dvoru i mnogim
estima. Mi ne mozemo zaboraviti beskrajne
ma,rd.zic Ives i Olge Radulaski, optuzuje objesena nasim mj1
majka troje djece, radnica Stefanija Cerkez i starica oatnie nasih naroda koje je podnio od fasistickih ZJUA nda Budan, kojoj je jedini sin ;poginuo u narodnoj lumcara i njihovih slugu. Mi ne mozemo oprostiti suze
majki koje oplakuju izgubljenu djecu. Sa tim zivim
vojsci, kao i sve ostale irtve.
Sahrana objesenih bila je ne samo potresna pocas.t rana.rna u · srcu mi cemo se ,s,vim snagama d~ kraja
pahm zdvama, vee ·i mocna d!emonstracijla slobodar- boriti da jednom zauvijek ne.Sitane u svijetu ti·r ana
Sikog g.rada Sarajeva, kojil je cetiri godine trpio straho- i dzelata.
OCn050.[].1110U.111MA CAPAJEBA
6DPUMMa,.. KOMaHJlMPM
Ma, KOMaHJlaHTMMa M nonMTM'iKMM KDMecapMMa
II, Ill
M
V
Kopnyca
29
JlMBM
3Mje
Ca HeH3MjepHOM pajlOUlhy npiHHJJI/1 CMO 81/jecT jla je HaUla xepojcKa SOjcKa OCJIOOO/lHJia Capajeso, rJiaSHH rpa/l cbe/lepaJIHe EocHe 11 XepaerosnHe. Y l/acy Kalla cy nO/llfSJbaJIJt oKynarop 11 EberosH
noMaral/11, ycJinjell Ol!ajHHllKor noJio)f(aja y KOMe cy ce HalilJllt, sjemam1 Hame C11Hose If Kliepn no yJTHqaMa Capajesa 36or EbffXOsor HecaJIOMJbllsor 6op6eHor /lyxa, 36or Ebitxosor ycrpajHot pa/la Ha JljeJiy
ocJio6o/jeEba, sH ere, HamH .apanr jyHaau, pa36ItJIII 311/l Koju Hac je O/lsajao Oil MylleHilllKIIX )f{prasa Ha
MapHH-/lSOpy, Oil Hamer CJIOOO/lOJby6Hsor Capajesa. Bu ere, cirHosu EocHe 11 XepqeroBHHe, UpHe Tope H
CaH~aKa, CSOjlfllt OCJIOOO/li!Jlal/KIIM opy)f{jellf YHIIjeJIII O/lyUleSJbeEbe II pa/lOCT y cpaa pO/lOJby6HSHX rpa/jaHa
Capajesa. CKitHyJIIf ere c EbHX, c Ebuxose Jlyme, crpamHit Teper l!eTseporO/liiUlEbe cbamucTifiJKe oKynaqnje
11 ·nporoHa.
HapO/lJI EocHe H XepqeroslfHe, Cpou MYCJIIIMaHII 11 Xpsarn, 6e3rpaH1fiJHO cy BaM 3axsaJIHI1, oorpJbeHJt ere EblfxosoM Jbyoaslf 11 np113HaEbell1 3a same BeJIHKo oCJio60/llfJial/Ko JljeJio. flpoJIHSeHa 6parcKa
KpS 3a CJIOOO/lY Capajesa OCTahe y cseroj ycnoMeHlf Hamer HapO/la. Ha CBifjeTJilfM )f{pTBaMa KOje najlOUle
3a CJI060ilY Capajesa Hanajahe ce Hallie reHepaquje llYXOM Mp)f{Ebe npeMa OKPYTHUIII msancKHM ocBajaIJHMa 11 /lOMahrtM 113/lajmramua.
Bame opy)J{aHo 6parcrso, ocJio60JliiOI(If Capajesa, CTBopeHo noll pyKOBO/lCTSOM Hamer jyHaiJKOr
Bo/je Tnra, BO/lH sac 1£3 no6jelle y no6je/ly. Ca samnM no6je/lHitl/Kitll1 MapmeM 3a KOHallHO oc.IJ06o/jeEbe
Hame 3eli1Jbe )J{HBJf 11 ocjeha lllfTasa Hama Jyroc.TJasuja.
HeKa je Bjer.ma cJiasa 11 3axsaJIHOCT 6opamta naJIIIM aa ocJio6o/jelbe Capajesa!
C111pr cbamlf3MY - CJio6olla Hapo/ly !
CeKperap,
XACAH EPKWR
3a flpercje/lHlfllJTSO 3ABHOEJ1X-a
11-p
flpercje/lHIIK,
B. KEUMAHOBHn
9
�3stra i 0/ovenatko primorje bice nase
y
U casu, kada je za na su bracu u Istri i Slovenackom Primorju poslij1 I imperijalistickog rata 1914e
1918 iskrsla nadia da ce se zauvij.ek rijesiti mukotrnog
austrijskog ropstva i da ce se s1
jediniti sa svojom bracom u J ugoslaviji, velikosrpska izdajnicka klika izruCila ih je Rapa• skim i Rimsk• m ugovorom na milost
l
i
i nemilos• ta.J.ijanskim zavojevacima. Pod kundacima
t
fasistickih karabinjera i milicionera Hrvati i Slovenci
u Istri, Slovenackom Primorju, Julijskoj Krajini, Gorici, Trstu i Rijeci - pola miliona nase drage brace
- trebalo je da zaboravi svoj materinji jezik, da popljuje ,svoju narodnost i svojc ·obicaje, da se pokori
tali janskoj • mperi j1
i
alistiCikoj sili.
-
u
nasoj stampi vee se mnogo govorilo 0 divljastvima, poCinjenim nadl nasim stanovnistvom u tim
krajevi~a. Ali nikada nije dosta receno. Rapalskim
ugov-orom zajamcena je nacionalna individualnost
Hrvatima i Slovencima, koji su dosli pod s•
uverenitd
tahjanske drzave, ali ni.kada, nijednoga dana, nijed··
nog casa nijedno od garantovanih prava nije bilo ll
praksi primjenjivano. Umjesto toga talijanski reziin
od prvog casa ulaie sve sv·oje srnage da slavensko
stanovnistvo potalijanCi. Odlmah je poce1o zatvaranje
hrvatskih i ~lovenackih sk.ola, a nasa djeca morala su
ici u talijanske. Od 537 hrvatskih i s• ovenackih skola
!
l:l_godini 1914. nema ise nijedne skole u godini 1922.
Zabranjuju se novine i casopisi, pale se >)Hrvatski
domovi«, izbacuj1 se hrvatski i sl.ovenac.ki jezik iz
e
svih ustanova, Hrvatima i Slovencima naturaju talijansk.'l. imerra, omladinu salju prisilno u fasisticke
organizacije, a slovenske seljake ~reseljavaju dubljc
u Ital•iju. Svaki otpor gusi se u krvi. Tamnice su pune
roddjuba. Njih muce i ubijaju, tjeraju u koncentraci·one logore, salju ih da robijaju na zloglasne Liparske otoke, ubijaju ih.
Kad: je izbio rat koji j e prijetio unistenjem svih
Slavena, kad je pregazena Cehoslovacka i Poljska, kad
51\.1 svapski j talijanski okupatori pcdijelili Jugoslaviju,
kad je napadnut bratski Sovjetski Savez, narodi ] ugoslavije digli su se u ·o branu svoje zemlje. Nasa
braca u Istri i Slovenackom Primorju snasli su S'e Ll
novoj situaciji ne5to tcie nego njihova braca u domovin-i. US'lijed 25-godisnjeg fasistickog terora, u casu
opceg ustanka u ] ugoslaviji, u tim kraje' ima niJe bilo
razvijenih politickih snaga. Najbolji 1 najborbeniji
sinovi morali su pred fasistickim terorom emigrirati
da se te.k 1942 vrate i da d~gnu ustanak. Postepeno s ~
razvi)ao partiz.anski ,pokret u lstri i Slov..:nai:k<Jm Primor~u. Stvarane su prve partizanske grupe, narodnooslobodilacki odbori, vrsene prve sabotaze. diverzije
i napadi. A kad je u S'e ptembru 1943 g. kapitulirala
10
Italija, Istru i Slovenacko Primorje zapljusnuo je val
ustanka. N arod osvaja fasisticke garnizone, oslobada
gradove, dok se cr.nokosuljasi guse u vlastitoj krvi.
Nal'Od Istre i SiovenaC.kog Primorja ~odllucuje da se
pri~.ajedini svojoj braci u Slo· eniji, odnosno Hrvatv
skoj, a domovina s odusevljenjem , pozdravlja tu ·o dluku svojih napacenih sinova. Fasisti bjesne. Nijemci
koncentrisu nekolik6 divizija u Istri, i u oktobru iste
go dine zapocin je velika ofanziva. Mlade ,j neiskusne
partizanske jedinice , ovlace .se na teren Jugoslav~je,
p
ali u narodu i dalje tinja iskra ustanka, da se razgori
opet na proljece 1944. Jos jednu ofanzivu - sa svim
5trahotama - spremio je oikupator u aprilu 1944,
ali je narod neunistiv. Stvaraju se bnigade, divizije,
korpusi. Biraju se narodno-os,l obodilacki odibori; danas ih samo u Istri ima preko 500 sa Oblasnim odborom na celu. Preko 50.000 zena i omladine organizo•vano je u antifastisickim organizacijama. Istra je dohila preko 100 osnovnih skola u kojima daci uce na
materinjem jeziku. Istra se je zatalasala. Ona je osjehla slobodu i nitko je vise nece vratiti u mrak i
ropstvo.
N arod Istre i Slovenack.og Primmja rekao je jasno svoju rijec. Namd, :koji je god·inama stenjao pod
jarmom Austrije, koji je nesretnih godina 1918, 1920
bio prodan 1
kao roblje Italiji, taj narod, sada, u
sveo,pcoj borbi protiv fasizma ne dozvoljava vise nikome da ~e igra njegovom sudbinom. »Tude necemo,
a svoje nedamoc< - te odlucne rijeci T-itove ispunile
su radoscu srca nase brace u Istri i S1ovenack:om
Primorju.
Logicno je i moglo se ocekivati, da ce se protiv
pokreta nase brace podiCi reakcioneri svib boja u
Italiji i . inostrans't vu. N eprijatelji s-lobode malih naroda nasli . su se svi na okupu dla sprijece ·ostvarenje
zelja naseg naroda. Najubjedljiviji razlog za prisajedinjenje Istre i Slovenackog Primorja federativnoj Jugc!laviji jest da se sam hrvatski i. slovenacki narod
tih k.rajeYa .kro:: ustanak opredijelio za sjedinjenje.
Svi narodi Jugoslavije bdiju nad slobodlom- svoj1
e
brace u Istri i Slovenackom Primorju. Krimska konferencija jos je jednom potvrdila princip samoopred1
jeljenja naroda. Sva demokratska javnost Italije pri::naje pravo nasem stanovnistvu u Istri i Slovenac.kom
Primorju da ~e slobodlno opred1jeli, a i veliki broj
talijanskog stanovnistva u tim tkrajevima vee se je
izjasnio za prisajedinjenje Titovoj Jugoslaviji. Samo u
sklopu demokratske federativne Jugoslavije, gdje je
svim narodima i man}inama osiguran put slobodnog
razvitka, moci ce se nasa braca, a i talijansko stanovnistvo u:: njih, osjecati sloboclni i sretni.
A. K.
�Velika man ifestacija antifasistki nja
Hercegovine
U slobodnom Mostaru zene Hercegovine oddale
22 aprila otpoceo je radni die konferencije. Cesto
su 21 i 22 o. mj. svoju Prvu oblasnu 1
konferenciju. Na prekidana dugim odobravanjem i poklicima, drugatoj velikoj manife.s•
taciji slobodoljubivih Hercegov.ki rica Danica Kurtovi.c procitala je svoj referat o izb.Jo je pris-utno oko 800 delegata iz svih srezova i gradnji fecberalne Bosne i Hercegovine kroz Narodnoopstina. Po :prvi put taka siroko okupljene herceg·o - oslobodilacki front. Priie dis.kusije po referatu govovacke Srpkinje, muslimanke, Hrvatice - mC~Jjke, zene rila je drugarica Kata Pejnovic.
i sestre nasih junaka, zene borci fronta i pozadine u vdo Zivoj i plodlnoj diskusiji, u kojoj je ucesvojom radoscu u jedinstvu i slobodi, ·siVoj• m poletnim ! tvovao veliki broj, zena, narocito je s radoscu i cesto
i
govorima i parolama mocno su potvrdile odanost s d ivnim primjerima istaknuto bratstvo i jedinstvo
Hercegovki narodno-oslobodilackom pokretu.
nasih naroda, iskovano kroz zajednicke patnje i dugu,
Svecani clio lkonferencije otpoceo je 21 aprila. tesku borbu.
Posto j.e otvorila .konferenciju, drugarica Danica KurStara fabricka radnica Bosa Bilan.ovic odala je
i·ovic dala je njec popu Novaku Mastilovicu koji je to,;::,lo priznanje poirtvovnom radlu muslimanki grada
pozdravio prisutne ispred Zemalj1
sokog antifasistickog l\1o t: tara za vrijeme okupa cije. Pwfesor Anka Nazecic
vijeca narod:nog oslobodenja Bosne i Hercegovine. U ;- ~akla je . :macajnu ulogu zena intelektualki u proime boraca organizacijama AF2-a izrazio je zahvalnost !:vjetnom uzdizanju naseg naroda tokom oslobodilackc
i ,priznanje ka.petan Milan Milicevic. Ispred NOF-a borbe. Druga rica Mara D akic borac - invalid iz T rekonferenciju je pozdravio drug Radovan Papic, se- binja govorila je o radu iena na izgradnji i obnovi
kretar lzvdnog odbora NOF-fl, a ispred omladine nas e zem{ e, kao i drugarice Zlata Sa:lahovic i::. Modrug V •
lado Ivkovic. Pored toga konferenciju su po- stc ra i Hrvati cc Ol ga Jakic iz Ljuh1 ~1kog i Matija
::dravile druga:rica Olga Mara:sovic. zatim Dievahidla P c lja k i:: Sirokog Brijega.
Midiic ispred sarajevsk·i h zena i drugarica MujbegoFoslijc d :s.kusije i::abran je siri Oblasni odbor
vic isprec:IJ iena Istocne Bosne. Docnije su stigle i drugarice delegati iz Dalmacije i pretsjednica Centralnog Hcrcegovki na celu sa I::vrsnim odborom , u koji su
usle drugarice: pret~·jednica Olga Starovic, potpretodbora AFZ-a Kata Pejnov·ic.
sje c1
nica Samija Kurt, s ekretarica Danica Kurtovic i
U oh·iru :S• ecanog dijda konferencije proCitane
v
clanice J ela M-ilojevic, Bisera Puzic , Mirjana Ratkosu i upucene pozdravne dlepese A VNOJ -u, marsalu
v ic itd .
Titu i ZA VNOBIH-u.
Na kraiu je i:vrsena podjela darova Oblasnog
Istog dana poslije podne otvorena je izl.ozba•
odbora AFZ-a netjboljem s- ezu i nil!jbolj1
r
em gradu
;tampe, slika iz bo.rbe, rucnih radova i darova zena
i:: raznih Hezova, namjenjenih borcima i ruJkovodi - H ercegovine. Bdecki srez i grad Mostar dobili su
ocima. Sa izloibe zene su zajed'nic.ki otisle u bolnicu lijepo izradenu petokraku zvijezdu sa ~Ekom marsala
i .c!arova• ranjenike hranom i rubljem. U 6 sati na T ita u sredini i sa posvetom Oblasnog odbora AFZ-a.
le
Pune poleta za dalji rad, razisle su st: zene HercP.trgu Musala ,priredeno je narodno veselje, a navece
je Obla:!r a pozorisna grupa, u saradnji sa mjes nim g o vine sa ove znacajne konferencije , ikoja je siroko
n
cdboroni AFZ-a, dala za zene lijepu i uspjelu pri- ocrtala napore nasih zen a i nove smjernice u doprinosu za ~ recniju buducn ost o tadzb:ne.
redbu.
ANTIFASISTKIN~E BOS. KRA~INE
POZDRAVL~A~U ZENE ~UNACKOG MOSTARA
Povodom oslobodenja M os.tara, Oblasni od bo r A ntifasistiakog fronta zena za Bos. Krajmu uputio
Je slijedeCi telegram zenama junack og Mostara:
Drage drugarice ,
I:: Bos. Kraj-ine , sa rad a i iz borb e, koji ~ u zajed ni cki svim a nasim zenama , po zd ravl jam o tmtmg
ru;n]e n't \ po gomne' oo roe 1 pa tnJI, vt ste aoceJ<ale aan Konacne sloboae. lYlt se pn dntZUJem
vasoj radosti. Znamo da ce va s miting donijeti ploda, d a ce on biti borbeni poziv svima zenama 1\lo tara i
Hercegovine u borbi za konacno os\obo d en je ci je1e nase zem\je, na radu ::.a njenu obnovu.
Nasa K·rajina se oslobada. Neprijatelj n as n ije mogao slomiti . Danas smo jaCi nego ikada i, udffiZuju6i snage svih Srpkinja, muslimanki i Hr vatica sa citavim narodom , oslobadamo i gradimo nasu napa ~enu Krajinu.
OBLASNI ODBOR AF2-A ZA BOS. KRA]I T"
11
�B. lloJDesoj:
Jltapuja
TewKo je r Jie,n:aTH I<a,n: MYWKapal..l, iiJiat.Ie. Am1 BOJbai..J,, nowJ Ha 6oJIHrH4apcKH Kypc. MopaJia je,
ra
BH,n:jenr cy3e Ha sjeTpoM onaJbeHOM JIHI..J,Y CTapora 3H3lJH, OCTaBI1TH J30fil-baKe. Y nOtieTKY ce 6ojaJia KrpB11
BOjHHI<a, Jll11..J,Y Ha KOMe cy Kao rBOil<l)eYI J'l\[H3HC - HecBjeCTI11..1,3 je XBaTaJia. AJIH ITOCJIHje je BH,n:jeJia TO,n:y;6oJ<e 6ope - ,n:eceTepocTpyrw je Te)!{e.
JIHKO KpB!! ,ll,a KO.ll, HaC HHje 6HJIO CHaJI3}1{JbHB11je 11
fopK!1M cy3aMa 3aJIHWe Ce 0"411 CTapor KaiT J
!apa xpa6pHje 6omm·4apKe o,n: Map11je.
HHKOJie Je¢peMOBHfi.a 3aanxsocTa Ka,n:a je notreo
Y O,n:ec11 joj ce .n:oro.n,11o osaj cJiytiaj. MJia,n:H
npHt.IaTH HCTOpHjy pyci<e ,n:jeBOjKe I<Ojy je )I.06po ITO· MOpHapCKH rropy4'HHK, xepoj - MOMaK, ITOBeO je CBOj
3HaBaO, C I<OjOM je CIY}I{I10 y HCTOM 6aTaJbOHY 01<0 BO )l. y jyp11W Ha PyMyHe. l.JHTaB BO)( je 113fi1HYO, jeJ
,n:BHje H no ro,n:rme 11 I<Oja MY je cnac.na n<HBOT.
,ll,I1HH je ·OH ,n:orplJaro ,n:o PYMYHCKHX poaosa. HasaJIH- go6po, 11CITp11t.Iafi.y BaM CBe WT O 3HaM, - pe- we Ha 1-bera Kao cTpwJbeHOBI1. Y1o CTH)!{e ITOMoh
KaO je, np11ryw11BWH y36yljel-be 11 Kao .n:a je npory- I<oja o,n:6a1..1,11 PyMyiHe. A ITopyLIHI1K ITa,n:e: csera cy ra
1ao HewTo wro MY j~ 611Jio 3aneJio y rp.ny. - A wro 1!3peweTa.rm, 113paH11JIII. Map11ja ra ITp11XBaTI1Jia H noHe 3HaM, OHI1 fie )l.OITYHI1TI1, - 11 OH ITOKa3a fJ13BOM H11jeJia, a OH joj ce 'OrD11Mao K3 pyi<y, HaTpar y 6op6y.
Ha Ko3ai<e - cyceJbaHe 'KOjH cy ce 6HJIH whyhyp11JJH 3aniM ce CM11p11o. »00JIOM11Te Me, - peLie, - cecrp11·
Ha :I.HY posa 11cnpe.n: npo,n:opHor Jie,n:eHor sjeTpa KOjl1 1..1,e, yMI1peM«. 0Ha ra noJIO)!{H Ha rpaay, ilp11,n:p>Ka MY
HaM je 6a1..1,ao y JI11l..J,a ITperpwTI1 CTY,n:eHor ITI1jecKa. fJI3BY Ha KOJbeHI1Ma, Bl1)l.je - JbeMy Ce BHWe HI1Lfi1M
- 3saJ cy je MapHja. Pa3yMI1je ce, 11MaJia je He MO)!{e ITOMOfiH. Haje,n:aHITYT OH 3aMOJIH: »00Jby6H·
IH
11 npe311Me - ,n:pyrap111..1,a llieBlJyi<, 11 3Bar
fue - crapje- · Te Me, cecrpHI..I,e. MeHe jow Hl1 je,n:Ha ,n:jesojKa HHje
WI1Ha CaHHTeTOKe CJiyM6e. AJII1 CBH cy je KO,ll, HaC ITOJby611Jia« ... Map11ja ra 1ITOJby611 y yCHe KOje cy ce
3BaJII1 caMo - Map11ja. A 3BaJII1 CMO je Tai<o, 3aTo seh xJiall,rHJie. 4yje: Hewro waiTyhe, xohe HewTo .11.a
WTO · je 611Jia npeMa HaMa yMHJbaTa, 6p!1n<.lbHBa, cy- Ka)!{e. 0Ha r.1y rrpHHece yxo .11.0 caMHX ycaHa . . »Pep:11cpeTJbi1Ba 11 CB11M3 je TOITJIO np11Jia311JI3 H 3a CBaKora Te -rnamao je MJia.n,a MopHap- ApyroBHMa )!,a Me Hr
e
je 11MaJia JII1jeiTy p11jet.I. HeK11 ITYT ITOCJII1je ,n:yror 3a6opase« ... 11 TaKO, ITPI1tJaJia HaM je Map11ja, KaKo
Mapwa 11JII1 ITOCJII1je 6oja, Ka\[i,a cy 11 jat.IH OA !-be CITa- joj ITOCT3He 1eWKO, CTpaWHO Ka)l. Ce CjeTH T~ra xepoj,n:aJIH C HOry, Ka,n:a 611, CBaKaKO Tpe6aJIO ,n:a ~ce O)l.Ma- CKOr rropytJHI1Ka 11 1-berOBHX ITOCJbe.ll,l-bHX p11je'lJI1.
pa, OHa je CTaJIJ-frO 6HJia Ha HOraMa. 11 TaKO H,lle O)l.
3aBHXBOCT je ITohyrao, TewKo y3,n:axHyo 11 ITposaTpe .n:o sa1 pe, o.n: 3eMyHI11..1,e .u.o 3eMyHHI..I,e, pa3ro- AYJKsHO:
sapa C 6paTOM - BOjH11KOM rl1 CBe je 3aHHMa, )l.O CBera
- 113 0Aece oHa je OTITYTOBaJia nocJbe)l.l-bi1M najoj je CTaJIO.
.
po6po.II.OM, OH.:r,a Ka,n:a cy Ha 1-b 611Jia yHeweHa ITOCJbe,n:Yl)e JII1 y 3eMyHI11..J,y, y li>Oj Kao ,n:a o,n:Max ITO1-ba HOrCHJia. 113 CesacroiTOJba cy je, y 3a,n:.i>H tJac ~o,n:
l
craHe CBjeTJIHje. Je,n:HOMe npH}je, YIT11Ta: IT11We JIH
MOpH111..J,OM 0)l.BeJII1, jep je CTaJIHO ca611paJia, pa!-beHI1MeHa; ,n:pyroMe ITOMOrHe ,n:a HariTHWe ITI1CMO Kyfi11, a
f<:e. 3aTI1M je ,n:ocrrjeJia y Hawy je.U.11HI1UY 11 c HaMa je
CBe je TO KO,ll, !-be 6HJIO HeKaKO BpJIO cp,n:at.IHO; TpefienpowJia o,n: Kepqa ,n:o caMI1X ITa.D.I1Ha Kapnara. CaMo
MY ITpl1lllHje ,n:yrMe Ha Wl11-beJI. 6110 je KO)l. Hac' je,n:aH
ce ,n:BaiTyT o,n: Hac o,n:soj11Jia, Ka,n: je 611Jia pa!-baBaHa,
KaO I..J,HraHHH, HHKaKO ,n:a ce o6p11je, a OHa 1-beMy ITOna 11 Ta,n:a HaM je 113 6oJIHI11..J,e ,n:oJia311Jia. M11 cMo ce
KJIOHI1 - opHjalm rJ-fO.lK!Hh ...
611J111 TOJIHKO np!1BI1KJIH Ha Hawy Map11jy ,n:a ce TO
lliTO ce Tl14e r-beHe pe,li,OBHe CJiy)!{6e KOja 3HalJI1 He ;\IO)!{e H11 . 11CKa3aTH. 611BaJIO je T3KO- 6oj, rpOXOT,
l
jow . y TOKY 6op6e yKa3aTI1 · p31-be:IfHI..I,HMa ITPBY no- CBa Ce 3eMJba ITpOITHI-be, apTHJbep11ja Jiyn<H, CBI1 ce
Moh 11 l13HI1jeTI1 HX 113 BaTpe - Ka3ahy BaM jOW H ITpHJby6Jbyjy .ll.HY poBa, a OHa 11CKatJe, ITa ITO 3eMJbH,
OBO: 3a OBe Tp11 H ITO fO,ll11He para J3H,ll,HO caM MHO- Kao ryw1 epHua. He .nocrrjesaw HH ,n:a ce orJie,n:aw
ro 6oJIHHIIapKH, aJII1 TaKse Kao WTO je MapHja- HH- OKO ce6e, a OHa sell rry)!{e c pal-beHHKOM ...
caM BH,ll.110. Oa Ma CBa 3eMJba yHaOKOJIO ropjeJia, OHa
3aBHXBOCT je 3afiyrao, na OH,n:a THXO rrpo,n:ymHO.
he yJieTjeTI1 y 'BaTpy, ITpeBHTH pa!-beHHKa 11 H3HHjeTI1
- PaTOBaJIH CMO, .eTO, 6aw y. OB11M 11CTHM i\ljeCTH113 aarpe. TaKo je 113HI1jeJia a11we. o.n: CTOTI1HY Jb)')l.l1,
~Ia, a 6ojesu cy 611J111 seJII1KI1, ynopH11. Je,n:Ho rreT ITyra
na 11 caMora MeHe.
rora ,:xaHa npe.1a311JIII 010 y Ha·rra.n H rret ITyra ce spaCjehaM ce, ITpo,n:y.tKHO je 3aBHXBOCT, ham - raKBa je 6HJia sarpa. HHjeMI..J,I1 cy, Mon<e ce
Ka,n: CaM ITO TpehH ITYT 6110 pa!-beH H I<a)l. CaM lJeKaO
..'!,a ~Je o,n:Hecy y ITpesHjaJIHWTe, paHa Me je raKo ITeKJia pehu, csaKy 1paBLIIII..1,)' raljaJII1, a ITpocrop 6pHcaH, Ha
,n:a Mli je ,ll,OJla311.7IO ,n:a rJiaCHO. 3ajayKHe~l. Jle)!{HM II neT Bpna HH 6y6y ,n:a BHA11W. VI yiTpaso Ka,n: cy HHUIKPHITI1M 3y611Ma, a Map11ja Ml1 npnl)e 11 petJe: :.Ka)!{l1, ie~11..J,H O.l6H.111 Haw ITeTH Hana,n:, je11,aH Haw MJia..'l,l1 Kono6oey, Kao .n.a TH je JiaKwe, jeJI ,n:e?« A ja 1-hY OH.n,a aai<, eTO Taj Ty MOMLII1Ha, ..'I,Orye HujeMU!l~ta Ha HI1WaH
Ha Ca~tOj HeyTpaJIHOj JIHH11jl1. Jle>KaO je HJHLJI11..J,e 11, Ka)l.
ITI1TaM -o.:r,aKJie je OHa, 113 Kojer je, 6uaa, Mjecra, .n.a
6n apTHJbepHja YMYKJia, t.IyJio ce KaKo jelJH. 113HeHa.na,
Hl1je Moci<OBJbaHKa? »He, - o.n:roaopH, - .ia caM 113
O,n:ece. Ka.u. crroMeHy po.n,HH rpa)(, caa ce 3apyMeHH Map11ja CKoqa npeKo rpy,n:o6paHa 11 OTITy3a. CaM joj
I<ao ,n:jeBOJlJHI..I,a. H JIOlJC.1Ia Ha\t je rrpiFiaTI1 ,n:a joj je KOMaH,n:Hp 6aTaJbOHa BHKHy: »Harpar!«, a OHa Befi .ll,O
OTai..J, 6110 HJII1 6paaap UJlll TOKap, ~1<.1, je,n:HOCTaBHO pa!-beHHKa ,n:ony3aJia, aeh je csa 3ay3era 1-hHMe.
- Beh caM ce c 611jeJIHM cs11jeroM onparnTao MeTaJiai..J,, .na je IKHBjeJia .n:o 16 ro,n:Ima n cpe,nl-by WKO.l!Y CBpW11JI3 6e3 HapOtJI1THX JJ:O)KHB ~aja 11 ,n:a je XT je- re1-wp11heM je omoqeo l..l,paoMal-bacrH Ko3aK, ITopyMeJI3 .u.a yq11 3a arpoHoMa, H 10 BOhapcKy rpaHy. He- HIIBWH 1\aO .II.jeBOjKa ,ll,O ryC1HX I<aO yrJbeHOM Hal..l,pTa!IITO cy joj ce sohli>a.QH spJio CBHijaJIH. O.nje,n:HoM »lfX o6psa. - Ko .n:a Tlf nolrorHe, J<a.n: ce yHaOK0.10
paT, PyM)'Hlt cy yrpo311JUI O.n.ecy, a oHa, I<ao A06po- cBa aeM J oa eKcn.'I03Hje rrponeJJa. YI Haje.n;aHnyT \fyba
12
�je~I, HeKo Ha .\IC!lll KOWYJby pa3;I.epa, OCJI060,ll.11 paHy.
l I o~IHC .J:li1X -
6yHu.a:vt. OrBOpHx 0411- Map11ja. »bo,111 .7!11? CTpm1 ce, crprn1, .ll.PYll1KaHe, o.n,Max hy npHBHTI1 611he 6oJbe.« 0cTa.BI1 TH MOOe peKox
orny)KI'I Harpar, 3a Me je CBeje,ll.HO, aKO CB]JWHM,
caMo .n;a ce 1'11 cnacew. A OHa 11 .n,aJbe npeBHja 11
r Ji aB0~1 Mawe: Hl1je OH J
IO HapaBHO .'mjeno on MeHe -WTO CaM joj TO peKaO, yBpHje)l.JlO C3M je. A OHA3 MH
BI1KIHY: »YXBaTH Me OKO •
Bpara !« ,UHr Jia Me je H ITO·
I-mjeJia. H11je HanpaBI1JI8J HH ner KopaKa, ocjeTHX -cje,ll.e, 3aTHM ce crrycTHJia 11 'iaKo Me je na)!{Jb11BO Ha
3 e~1JbY noJIO)KHJia. Bl1.ll.HM: KPB joj ce npeKo 6Jty3e
jJa.IJIHjeBa . npo6J
II1je).!.l1 K30 J<pna 11 npowanTa:
»YM11peM, .ll.PYWKaHe, 36oroM.
AKo ocraHew )!{11B,
peu11 .rrpyroBHMa y nyKy .rra Me He aa6opa-se«. CasHJ
ia
ce Kao 6pe3HU.a 11 yrHxJia .
Ko3aK O,ll.je,ll.HOM cKO'-!M 11 33•
KpeHyBW11 ce CTt1.!1:,Tbi1BO O.ll. CBHjy, npenyCTI1 JIIHJ,e JbYTO~I JJe)leHOM
BjeTpy.
- 'M H CMO 113 poBa BI1.'I,jeJm KaKo je 1-beMal.JKfl
na·c CHajnep Hawv Map11jy 3ai<Jiao nope.ll. pa.I-be-
Dar bugojanskih zena
borcima Ill Ukrajinskog
fronta
Velika je ljubav nasih nawda prema bratskoj Crvenoj
anniji. 0 tome go, ore mnoge illarodne pjesme, to se tokom
v
borbe prot• zajedni okog neprijatelja ~spoljilo u bezbroj
i:v
vi:dova.
1
Kada su trupe marsala Tolbuhina sa nasom vojskom
oslobodi, e Beograd, antifasistk1n1e Bugojna poeele su da
J
spremaju poklooe borcima I.II UkraJjinskog fronta. Za dva
mjeseca one su zlatom na crvenoj osno~ izvezle divnu veHku zasrtavu sa posvetom ~pod zvijezde, srpa i cekica:
»]UNACKIM BORCIMA III UKRAJINSKOO FRONTAOSLOBODIOCIMA BEOORADA
-
AF:Z ZA
ORAD
BUOOJNO«, Pored toga izradile su vi'Se raznih narodnih
vezova, maramica, pe5kira i t. d.
Na svecanoj alkademiji, prili'kom proslave 27-godisnjice
Crvene armije, ze.ne Bugojna predale su zastavu i ostale
paklone potptukovniku Orlovu, clanu Sovjetske vojne misije pri stabu V Korpusa. Zastavu su razvile tri drugarice,
Srpkinja, Hrvatica i muslimaruka sa rijecima : Predajemo
vam, gospodine potptLkovnice, ove na5e skromne darove,
da ih urucite junaCkim borcima Ill Ukrajinskog fronta. Mi
ne mozemo rijeCima izraziti kofika je nasa ljuhav prema
Crvenoarmejcima, Djelic te ljubavi mi "mo mkale u ove da(rove i oni neka im kaiu da ih volimo i.sto kao i nase rodene borce «.
Potpukovni:k Orlov, osjetno dimut tcm l]ubavlju. zahvalio se toplim rijeeima ienama Bugojna u ime boraca
III Ukraji:nskog fronta. Nje~o\·e HJeci izHI\'ale s•1 odusev!jeno klicanje prisutnog naroda Crvenoj armiji, marsalu
Staljinu, na&oj vojsci i marsalu Titu.
HHKa, - )J{)']JHO je np11XBaTHO 3aBI1XBOCT, - H K3KO
je TO C3MO ,ll.jeJIOB3JIO! be3 KOMaH,ll.e 6opl(li HCK04Hill e
Ha rpy,ll.o6paH . »3a MapHjy!« - BHKH)'O je HeKo . »3 a
Map11jy!« npl1xBaTHWe C-BH 11 rrojyp11we npeKo
ITOJba, npeKO MHHa, Kp03 )J{Hl(y. 3a TI1JII1 '-laC Befi CMO
HO)J{eBI1Ma' o6paqyHasaJI.a c OH,l iM y rrp B11M poiBOBaMa,
a 3a HaMa cy jyp11JII1 ocTaJIH. O.ll. ra,ll.a, l.JHM DH.ll.H.M
)J{HBa H11jeMu.a, CBe MY! ce l.JHHH TO je OHaj ll!TO
je 3aKJiao Hawy Map11jy. Yl Ma KOJII1KO Hx y6njao,
HeMaM MHpa: MO/K.ll.a je oHaj nac- CH3jrrep jow )!{1113.
noHOBO C3~1 BH)IHO K3KO )!.BHje KpynHe tiHCTe cy3e Ki i113HyWe HH3 H36p33)!.3HO JIHU.e C1 apor BOjHHKa.
Ha nyry 3a cj)pOHT, Ko.rr MaJior rrOJbCKOr MjecraHu.a ,UoM6poBa BeJIKH, rroKa3aJII1 cy Ml1 xyMKy,
OBjeH'-!3HY 3JiaTHOM 3BHje3)l.OM, On3C3HY Orpa.zt.HU.OM.
Ha 1-bOj m1we: »CTapjewHHa caHHTercKe cJiy)K6e Mapt1ja illeB'-!.VK«. Ylcrro,ll. OBaJIHOr craKJia rJie,ll.a JIHjeno,
1-he)!{HO ll.jeBojaYKO JII1L(e, ca Bl1jopHHM yBojt(I1'\I3 HC!10.ll. wy6ap11u.e, )!{I1BHX, yMHJb3TI1X otmjy ...
npeBeJia c pyci<Or
P. X.
Cnaca MY je ,n o Hasana"
nyT
Y npoJbefie 1943 r. CKO]JO 411TaBa noc3BHHa 6HJia
j~ ocJio6ol)eHa.
)f{eHe H3 ceJI3 5yKBI1Ka ca nymfM Top63'Ma KpeHyJie cy ,n:a Tpa)J{e M3JeBI14KY 6p11r3.rry 11 y 1-hOj cBoje
CHHOBe.
5para.rr.a ce H3Jia311Jia y rp34aHI1l(H. Ty 5yKBH 4aHKe npB11 nyT BHLI:jewe 3apo6JbeHe HHjeMu.e 11 cpeJI.ll.)!{aH,n:ape KOje cy Hallll1 OO]JU.H 3ap06HJIH y rpa4a HI1l(l1 . .J\1HOf0 cy j3,ll.3 l1 HeBOJb3 WBa6e HaHHjeJie noCaBHHI1 11 mrroMOM 5yKBI1Ky. A ca,ll.a oHe BllfAe mojHM
0411Ma KaKO l-bl1XOBI1 CI1HOBI1 pywe Ty 1-beMal.Jl{y cp3W11CTI14!K• OHJI)'.
Y
Bp3hajyh11 ce Kyh11, Ha nyry 33 illnHOHHL\y, cperowe H11jeMu.a KOjl1 je ycn11o .ll.a no6jeme 113 rpa4aHI1Il,e.
- r,ll.je IT)'T 33 np4KO, K3'KO ja ,ll.OfiH y np4KO, r111rao HX je HaTyl(ajyht1 cpnCKI1.
CnaceHI1j3 B3c11h, npeTcje;xH11U.3 O nwTHHCKOr
OLI:6opa A<t>>K-3, Koja je jow o.u 1941 r. K]JHJia Harne
6opu.e 11 rrOM3raJia noKper, noBeJia je WBa6y ,ll.a My
»nOKa)J{e« nyr 33 bp4KO.
Wsa6o ce nyreM 6 oj3o CBaKor 1,16yHa, 3a3Hpao
o.rr. cBaKor wyMa, no c1 o nyTa nHTao ,ll.a HeM a Her.:rje
Ha nyry naprH33Ha.
npe.rr. Be'-!e HCTOr J;aHa yrra,ll.e y KOM3H.ll.Y MjecTa
y 5yKBHKy rpyna )!{eHa ca npa3H11M rop63Ma o pa.teay, BeCeJia 11 H3CMI1jaHa JII1l(a.
EBO ,n:pyrOB-11, CHHOBHMa CMO )!.a HaC 11Cnpa3HH i!e
TOp6e, a HH B3Ma HHCMO ,ll.OWJie rrpa3HifX pyKy, .10BI1KY je CrraceHHja, rypajyhH WB36y Hanp11je.1.
Ka.ll. je wBa6o Bl1.ll.HO neroKpaKe Ha xarra~ta, npe6JII1je,ll.HO je H IT04eO ,ll.a Ba)!.H nl1ll!TO,'b.
I-beroB 6Jiecas11 norJie.ll. n3o je Ha Cnacy - napTH3aHcKy MajKy. 0H Cl1f)']JHO HI! Ta.la HHje CXB3TIIO
tmjy je 3eMJbY XTHO nOKO]JHTfl.
(¥13
:.>KeHe xpo3 6op6y«)
Beca
13
�:Prvi antijaSisfitki miting zen a
v
3stocne !l3osne
Pnlikom proslave 8 marta, medunarodnog borbenog pTaznika zena, oddan je u T uzli prvi ant·ifasistiC.ki miting zena Istocne Hosne. »Zena kroz
borbu«, list AFZ-a Istocne Bo~:.ne, o toj velikoj manifestaciji, pored ostalog, pise:
... Po prvi put ~.u se sastale iz svih krajeva Istocne
Bosne, od R<Omanije do Po~avine - Srpkinje, musliman.ke i Hrvatice. Okupile su ·i h zajednicke patnje
i narpori za .preko tri i po godine, okupila ih je
zelja ,da se nadu sve zajedno da slobodne iskazu
~,yoju radost ·to njihovi na,pori, nj·: hova zelja da
~e sjedine nisu bih uzaludni.
Sve one na svojim ispacenim licima nose duboke
tragove prezivjelih patnji. To su zene koje su ne''ebicno ispracale svoje sinove i .kceTi u oslobodtilacku
bcrbu i .kroz duge godine krvarile zajedno sa
svojom djecom, svojim muzevima i bracom, zajedno
sa svojom Bosnom- sto je plamtila u oslobodilac1kom
u. tanku - spremne da priteknu, d1a pomognu svuda
gdje je trebalo pritec·i u pomoc.
.. . Transparenti, koje zene s ponosom visoko nose, govcre o njihcvom radu, o njihovim naporima
koje daju rad·ec.i za Narodno-oslobodilacki front, o
spremnosti da • 1 za•
£e
loze jos v·se. »Zivio jedinstveni
Narodno-oslobo d'ilacki frQnt«! Mi smo dale 6440 radnih dana!« »Dale smo 5730 radnih dana za na.Su vojsku!« »Za nase bolnice 7570 radnih dana!« »Dajmo
jos krvi za junacku krv naS.ih ranjenika!« »Nasim
ranjenicima potrebna je njega, podimo u bolnicarke!«
»Hocemo da budemo sve pismene !« »Nijedan ,1·omad
nase ;:emlje nece o::rtati nezasi jan!«
Prolaze junacke Bircanke , zene sa Romanije,
Majevicanke, zene Trebave i Posavine, sto su prez·ivjele sve strahote, sva zvjerstva krvavog fasizma ,
Sto SU O.•jetilc SVU podJost izdaje domaCih izroda.
>>Dolje cetnici, izdajnici i krvnici svoga naroda•!«
''Osveticemo krv svoje djece !(<
Pored Srpkinja sa Romanije, idu Hrvatice iz
Husina
slobodoljubive borbene Husinjanke.
»Mi smo £• Titom, mi smo u-: Tita!« govore njihovi
a
transparenti.
Za njima Antifasisr:ck i front iena T uzle i Kreke,
front majki, sestara i zena hiljada boraca oslobodilackog pokreta sto ih ~ ~ d·1la T uzla. To je borbeni
front rada, obnove, front rad:Oickih zena, rudni.ka,
radiona. »Sve za front - sve za pobjedu !«
Oslobodene zenc O::rena , Puracica ·i Gracanice,
Srpkinje, mu-''l imanke, do juce pod kamom cetni.ka,
pod kundakom zelenokadrovaca, pod . no::em ustasa.
Zene iz. Poiarnice , C:dica , Lopara idu zajeclno,
srecne.
u povorci su prolazile starice sa stapom u ruci ,
zene sa malom djccom u naramku. Cetiri 2·ana su
pjC'Sac.le u ~laboj obuci po snijegu, pn blatu i po ::imi
2a dodu u Tuzlu, d a pro~.Iave ovaj eli ·i dan.
Ponos i poboinost s koiim 1 nose svoje parole i
transparente, svaki njihov pokrct, SYaki .korak. govori
k.ako ~e duboko i ozbiljno prozivliuje ovaj dan - dan
velike • .motre njihov-:h napora i ::alaganja, dan velikog
£
obccanja voljenom d'rugu Titu, svome narodu, ienama
1'4
citavog svijeta da ce istrajati do konacne pobjede.
»2i¥io dlrug Tito !« »lzgradujemo nasu dem01kratsku
federativnu Jugoslaviju«!
M·iting se produzio u Omladinskom domu. Po~lije referata o razvoju ,politicki.h dogadaja, o ucdcu
zena u narodno-o£•
lobodilac.koj borbi i zad'a cima Anti·
fasistic.k.og fronta zena , otpocela je diskusija.
Frva je uzela rijec Azem.a P·iric, muslimanka iz
Tuzle.
- Srecnija sam nego ikada, danas, kada. viclim
da smo ova.k o okupljene, sve z.ajedno, i Srpkinje, i
Hrvatice, i muslimanke. Ovakav £kup ljepsi je od
ikakve kite c¥ijeca, ovo nase jedinstvo najveca je
ljepota i svetinja nasa ...
Na mitingu je doslo d! punog izraza jedinstvo
o
iena lstocne Bosne. One su prebrodile, kroz ove cetiri
godine, krvave i burnc dane borbe i pokolja, a danas,
OSvjcscene .j radosne, S mrznjom i prezrenjcm pominju
••
izdajnike nawda.
- Mi m.uslimani iz. K.Jadnia - kaze Almasa l:'asagic - dugo smo hili pod t~rorom ustasa, koj.i su
okaljali nas e musl iman,ko ime. Ali zahvaljuj.uci
nasoj hrabroj vojsci i drrugu Titu, mi smo sad
slobodne i voljne da pomognemQ ovu borbu za bolji
Zivot u novoj slobodnoj federativnoj Jugos.laviji .
lz sva.ke r·ijeCi. Z.ena sto izlaze na govornicu, izvire
duboka, materinska ljubav za partizane, ::a oslobodilacku vcjsk.u. Otkako je poceo ustana.k, njihove kuce
nikada nisu bile samo njihove. Bile su sirom otvorene borcima oSilobodilaake vojske, koje nisu odvajale od ~~voje rodene djece.
Ka d: smo saznale za sto nas·i partizani krv prolijeva ju - kaze Hava Muratovic iz Zivinica - od svoga
djeteta ne zalim zalogaj uzeti i drugu dati.
Za vri jeme VII ofanzive, dok su fasistic.~a vojska
i t.etnicke bande kao bi jemi psi udarali na sela i :k lah,
zene lstocne Bosne sklanjale su ranjene i bolesne
borce, sakrivale ih ispod zem.lje, po zivicama i stijenama, drhtale nad njima kao nad rodenom djecom.
One su cesto gled'ale kako ih cetnici pronalaze, muce
i uhijaju i ta zvjerstva nece i ne mogu nikako zaboraviti.
- Govore mi cetnici - ka zc Durdija Pelemis
iz Sirece - podaj sina u cetnike pa te necemo progoniti. A\.: ja sam rekla mo me djetetu: sine, pu§.ka
ti srce izbila, ako 'otides u cetni1
ke.
Go ja iz Kojcinovca prica o tdkim i crnim danima
sto ih je Semberija i njen narod podnosin pod terorom cetnika za vrijeme VII ofanzive.
Kroz borbu i patnje iene Istocne Bosne na·9 ajale
[ U se borbenoscu, nepomirljivom mdnjom prema neprijatelju i izdajnicima svoga naroda, cvrsnule u ljubavi ::a tu borbu , ::a dobodu.
- Pet ~i nova sam d ala u partizane - kaze Ana
Askeric iz Birca - i da nisam stara, dla mogu zivotom i ja sesta bih posla da se borim.
- Mi smo partizank~ o::l' prvog d<1na ust.1nka prica jedna borb ena Sekovljanka. - U n 'lsim je selima pukla prva ustanicka pu.S.~a. Ne znam ni
ikcliko smo Oifanziva preturile, koliko bandi ace·
�kale. Ranjenike u ba=e nosile, djecu gladnu po sumama ki·ile, svoju krv, svoje sinove i ljude u vojsku
davale, fasisti su na£• u vatru zive bacali, ali mi ustan.ka
nismo iznevjerile. Nasi su drugovi zobov hljeb jeh i
divljake kuhali, sa svakog brda fasiste tukli, a mi smo
svoju djecu ,patile, a ranjenicima zadnjlll kap rnlijeka
no::de. Kad drug Tito kaze >)jos treba pomoCi« pomagacemo. Mladez su nam fasisti potrli, nema je
mnogo, a evo nas zena udovica - sedamdeset j.e u
nasem selu. N emamo nigdje nista, popa• jeni smo,
l
opljackani, .ali mi cemo svoju krv davati Srbijancima
sto ~e ~tad za nas bore.
Govornici je prisla, sa stapom u ruci, stara nena
Softie.
- !mala sam jednog jedinog sina, pa sam ga
spremila medu drugove da se bori. Da ih, bogdo,
imam jos, sve bi 1h pos]a,la. Saljite, majke, svoju djecu
u Titovu vojsku, a vi, dljevojke, ne ~ledajte momaka
be= pusaka. Poditc u boln:ce, ~ledajte ranjenikc, neka
vam prijc ·ozdrave i puske uzmu.
Zene lstocne Bosne rade sto od njih trazi te -ka
bcrba za sl·obodu.
- Stara sam - kaze Kata Cvijetic iz Husina .
N em am sinova da ih spremim u borbu, da mi budu
dika ·i ponos1 Ali, evo, sama koristim i radim. Nasoj
.
borbi treba starih i mladih zena. Mi cemo sada nasu
!'logu prenijeti i na nasu sjetvu, pa cemo zajedlno poorati, p1e:kopati i zasijati. Nas ce rad radovat·i druga
Tib i nase borce koji od puske ne mogu uzeti ralo
i motiku .
Miting se zavrsio manifestacijama iskrenog odusevlJenja i ljubavi zena Istocne Bome za jedinstvo,
=a borbu, za Tita, za narodnu vlast, za federativnu
demokratsku Jugoslaviju. Citav miting je protekao
u jednoj jedinoj zelji, jednoj misli, d:a se sto vise pomogne vojska, kako cemo sto prije osloboditi. svu
zemlju od fasi~ticke tiranije, kako cemo uloziti sve
Evoje snage da zali jeCimo teske rane sto nam ih je
faS.izam zad<:tO, da bismo sto prije poceli Ziviti srecnim
i mirnim zivotom.
CPBH JAHKE CE B OPE
Jlorat)ajH y Cp611j11 noc.'!Hje ocno6oi)e1ba noKaaaJIIt cy 21.a Hapo,!l, Cp611Je, 11 nope.1, TeWKHX ycJioaa
01<)'11aU11je 1 Ha,!lMOilHOCTil Henp11jaTeJ
.
1
b3, Hl1je Hllje,!I.HOra .naHa npecTajao .na ce 6op11. )!{eHe Cp6Hje,
K80 HH il<eHe OCT3.TTI1X I<pajeB8 Harne 3eM,7
he, HHCY 1130CTaJie 021. 6op6e. CecTpHHCKa pa.uocr I<OjOM cy cae
)l(eHe JyrocJiaa11je ,!l,OLJeK8.7Ie ocJio6oi)etfbe Cp611je jolll
ce noseha.'la Ka,.'la 010 C83HaJie S8 cas xepo113a~1
KOjH cy cpncKe MajKe 11 )l(eHe noKasaJie sa apHjeMe
(' 1 3J)6HIICKOr paTa.
Taj xepor~aa~1 6110 je je.n.HaKo neJiuK 11 Ha ~1aJI11~1
CJI060,!J,H11M Tep!ITOp11jaMa KOje cy OCJJ06oi)aJII1 rrapTH3aHCKI1 o.n.pe.liJH H 6pHr8!le Cp611je H no oKymtpaH11M rpa.n;oBHMa H ceJIHMa r!lje cy )l{eHe jyHa· IH YMilI
paJIH sa cJio6o.n;y.
3a cno6o21.y cy na,Jana 6p8ha 11 CHHOBH, Kyhe cy
ropjeJie, ¢a'll111CTI1 cy ce caeTJ1.71~1 Ha HeBHHOj .n.jeu;H,
)KeHe cy noKpaj HenpHjaTe.7bCKI1X sacje.n;a 6es CTpaxa
HOCII.le XpaHy CBOjOj BOjCU.H.
)!{eHe ycTaHI1LJKe Ja6.7!8HHU:e, KyK8B11U:e, nyCTe
PeKe JIHLJe Ha· *eHe Kpaj11He, E11p4a 11 Majes11u.e. Je!lH8 O.lJ. fbi1X fOBOpl1 Ha I<OHq)epeHUHjH:
- M11, iKeHe, noMaraJie CMO 6op6y Kojy cy ao1l!1 JHI Hall111 MHJIH rrpOTHB .ll.YillMaHa, KaKO CMO SHaJie
11 yMeJie. Be.lliKe CI\IO )l(pTBe .:raJJe. Ll.pare .1Pyrap11u.e,
C
.1o6o.na ce He MO)I{e l10011TH Ha TafbHpy. MH CMO ce
3a 1-hY 6opuJie. LJ.a.7Ie CMO caoje HajMH.mje. A.1IH paT
jaw HHje saapllleH, jolll no Hawoj seM.lbn ra3H Hora
.JYWMamrHa. Ey.rrHMO xpa6pe n .1ajMo ~ osy 6op6y
caoje i\HI.lJe H npeMH.le. CKynHMO cae CHare .:ra yHHlllTH:'>tO HenpajaTeJba, 11a Ha~t HHje.n.aH 3.1HKOBaU. )I{HB
He y~I21KHe . Tpe6a .1a CTBOp!DI :-- 33 Hawy .1jeuv 6o,'hli
n<HP.OT.
A .1pyra, CTap11ua B11.rra HS 8H!lORa4e, onTy)l(yje
qe·1HilKe:
3aTaopumi cy Mojy je;IHHIIU~ · Pa.:ry 11 ~teHII
11.3.1fll H0)1< .1a je KO .'be~t, 3aTO UITO je napnt3aHKa. TyKJJH qy Me, ~IY4,11JII1, .rr.a ja, MajKa, caoje pot)eHo .1ere
::.ai\OJbeM. ETo, TO 1-bHMa, ~JH.'!e Moje, TIIM H3pO!lima
lf 11YlliM3HHMa, ITCHMa, HHKa!{a CTara Bll'(a OflpOCTiiTH
He he.
Ll.aHac )l<eHe Cp611je ys11Majy yLiewha y CBI1M noCJIOBKMa. l1 y nOJIHTI-!l.!KOj 6op6H, > 'Ha 6ojHOM noJby,
H
11 Ha noJby 11srpa,.rune seMJbe.
}f{eHe ocJio6oi)eHor Kpywesu.a 3a je.n;aH .n;aH cy
cKym1JJe 400 Kr soha, 500 Kr ·KPOMn11pa, 500 Kr rpO)I<I)a, 70 Kr C11pa, 30 Kr MaCTI1, 70 jaCTyi<a. }f{eHe HHWKOr cpesa 21.aJ1e cy 2167 nap11 4apana, 1112 new1<11pa,
590 1\r sofia. Y pa21.110H11U.11 Kojy cy opraHI1SOBaJie
yLmTeJbHU.e c1 py4HI1X 11 saHaTCKI1X lllKOJia, sa neT
!lBHa je caWI1BeHo 500 nap11 .py6Jba sa sojc1<y. Ha
XI1Jba.n;e KHJiorpaMa syHe npepai)yjy )l(eHe Cp611je 11
rrJieTy .n;apose 3a csojy sojcKy.
54 9b O.ll. CBHX ,!!.06pOBOJbHI1X ,ll.aBaJiaU.a KpBI1 cy
iKeHe.
•
Ha caHI1TeTCKH~t KypceBI1Ma y4e XtHJba.ne )l(eHa
11 OMJia.ll.HHKH Cp611je.
CBe )I(HBJbe 11 cHa)I(HHje yLieCTayjy Cp6HjaHKe y
nOJII1T114KOM )1{11BOTY CBOje SeMJbe. 0He .ll,H)I{Y rJiaC
hpOTI1B nO.ll.MYKJJHX HenpHjaTeJba CJI060.ll,e H paBHOnpaBHO'CTH H3llli1X HapO,ll.a.
}f{eHe Cp611je c Jby6aa.lby n03,ll.pasJbajy .n.pyra
THTa, waJby MY .n.apoae, OHe MY IT11lllY o caojoj 6op\.hr, crpanal-hHMa, o caojoj cnpeMHOCTI1 .n.a HS.ll.P*e .10
Kpaja.
Cp6HjaHKa je Kpos 6op6y HayLJI1Jia .n;a Mp3H HenpH,iaTe.lba, .n.a ce 6op11. 0He cy ce Kp03 6op6y s6.1If)I{H,1Ie ca CBHM iKeHaMa JyrocJiaa11je. Cp6Hjam<e nHwy:
»Cp611ja Tpe6a na Bparl1 .n.yr OHI1M MJia,ll.liM Kpaji1ll1KHfbaMa KOje cy .n.ecelHHaMa KI1JIOMeTapa, 6oce .
riO CHrfV. H·:JOt.le Ha CBOiHM n.JiefiH:'>ta pafbeHe jyHaKe Cp611je. lfuHXOBH cy !lOMOBH .n.aHac arap11wra,
He;~.ta iv xJie68. He~1ajy O!le.'!a. fbl1~ta
ce npuayK1a
CTpalllHa aseT rJiaD:H. il-h11ae he HM ocrar11 HenoopaHe, tiesacHjaHe, aKo HM Cp611ja He riPY*H csojy 6parcKy pyKy.
Dpy)I(HTI1 nyHy, 6parcKy no~wh nocrpa.aa 1
Kl"8 ifBliMa, TO ,ie .:IY)I(HOCT - TO .ie ..:ryr Cp5uje.
Cp6Hja he csoj !lyr H3BplllHTH ca nvHo .byoaB~I "
MO,nperopa.«
Eop6a 11 njeJJa Cp611jaHKH Haj.'benwl1 cy aonp HOC rro6je.111 H C
.1060.111 Harne sa je..JHII4Ke ..10 !
- lC\IOKpaTCKe rl)e..Jep3TI1BHe .hTOC 1JBI1 je.
15
�[Jf[aKo roBope xeHe ua aaBulfaja HapodHux xepoja
JltewJZe u ·.lJloJZaje
Ca I CpecKe KOHrpepeHLI,Mje Ac:fJ)f{-a y Jajey
AH'BA nonPATHH, cTapiDJ.a lt3
ce.na oycHHa:
YIMana CaM meeT CHHOBa KO
wecT coxoJlosa. CaAa IreMCIJM HHje)l.HOra. CsHx meeT • y Ml1 ycTawe noKJlane.
c
,Ua cy oorlflHyn11 Me~y cwjo.M 6paHOM, Me~y HaillH.M 6opLVI.Ma, 'IHJnl Ml1
ce, H11Ka)l.a ne 611x HH cyae nycntna.
Op~e MH peopa paa,!l.Hpe, ann paarosap<I!M ce oso111 senwrH!H'OM ·11 cno6oAOM.
OcTa\l oliiH je YHYtJHh. HcroM My jc
10 f'O)I.ma. Ka11\0 cpehe )l.a je ,!l.Opacmo, JJ;Cl! 6apeM tbera MOry nocnan1 y
Hamy sojcKy.
Harne je ce.no ManewHo 11 CHpOTHO,
am1 je jym'IKO a 6op6y 6es yMopa
noMa•
JKe. O.n; 6oJKHha Harne cy JKene
Aane 133 pa)l.Ha )!.aHa.
,Ua 6or .IJ.a,JJJte )l.a WTO np11je <iy.IJ.e
uawa a Hawer Aparor T1-na MapwMa
csaKa rpy)l.a Harne aeMJbe Kojy cyn~e
11 Mjece1.1 o6acjasa ...
~TAHA KYPEJIAU. H3 cena Ep~aHa:
- Ce)l.aM TewKHx o<Prumnrsa M~ CMO
npeKo ce6e npeOa1.1HJJll. BpahanR CMQ
ce ys~tjeK Ha ropH.nmuTa, aJIR CMO
C 60]>~HMa OJ!. Cp~a )l.HjenH!JlH Hi OHO
xpaHe rnTO 611 OCTaJIO CKpKBelfO y
TPanas~o~Ma.
HaiW Kpaj je .n:ao Haj6oJbe 6opu.e ,
Me~y . lhHMa MeTny 11 illoJlajy. PaJlHlt
6a'l'a.JbOR 1 awer ce.na H'OCH HMe CHMe
H
illOJiaje, Aa TaKBO HMe H!fi(J,ii,J 11e
ynme .••
DETPA JAMPH1i H3 cena fp6aBH~e:
MH 6aw IHHCMO 6Hne Hay•JHe )l.a
rOBOpHJ\\0, aJII1 ce CTW!eMO JI:Cii 11 TO
3Ha:zr;HeMO. ja CaM jatbKa - n!i!lTH3a'IIKa OJ!. npsora )laHKa. jatb ropno ;
]atb ce 6op110; jatb <Pawl13aM m1je
ITOKOJ>KO ...
AH.KA DYDH1i, )leneraT MpKOibl1hKOr CpeJa:
Y anpHJIY 1941 ro.a,HHe, npuje
Hero CMo Morne cxsanliTH wTa ce
)l.eiiiasa, HaiiiJia ce Haiiia seMJba noA
HoraMa O'KynaTo.pa. AnH HenpHjaTeJby
ro Haje 611.no .IJ.OCTa . Xn10 je )l.a norasto~ H AYlllY Haiiiy. HMao je .n.o6py
pa'IYH'IDJ.Y - · saBa;J.Hrl'l1 llapo.n. l1 TaKO
. ra HaJjnaKwe nopo6HTH. Tiornnn cy
TpaHcrrop11H sa 6HJXaliKy Kyny, sa jaceHOBal.1 . 1 .n.pyre norope. HHje 611no H'OIIII
1
)l.a H»je n~ano .Koje cpu.e 11 O'llf ce
aamrjesane cyaai<\la, rJle)l.ajytm nocJbe)l.lblt nyT sana3aK cyHl(a 11aa pemeTaKa
16
6atbaJly'IKe UpHe Kyhe. ,li.je~a cy 6pojana Jbemese Koje je ~p6ac IHOCHO.
MH CMO Ta:n,a cnOMJbeHa cp~a )eAHa
,11,pyroj ro:sopHne: O.saKo he )l.OBKje.Ka
TpajarrH; HKKa)l. 11mpa, HH'KaA en ore!
Am1 asora anpHna MH CMo ce, es o,
y MHpy Hawne )l.a nporosoplfMO o
yqsprnhetby 6paTCTBa, o o6HOBH Harne
3e~1Jbe. MH HHCMO 1941 rO)l.lllfe HH y
ouy catbaJle )l.a he~10 3aje:n:no 11 Cpn~Utbe 'II JlfYCJlHolltaHKe 11 XpsaTH~e npesaJbooamt rro 50 KM .n.a o611~elllo 1
11awe
.patbeHILKe, KOjH Cy HCTO TaKO saje)l.HO
H'a 6yHKepe jypuwamt, Jaje)l.HO KpB
nponHjeBilJllli.
3axBaJbyjyhll MY,li,JJOM pyKOBOACTBY
KoMy.HIICTH'!Ke napn1je, osa op6a HHje
6aJla ca~10 6op6a sa ocno6o~e1be
3eMJbe, Hero H llJKOna y KOjoj CMO HaY'lHJie Aa jyHa'IKH nperapaMO, Aa aoJit~MO, MH H .n.a MpSHMO.
... Kpoa
napOAH'O- ocno60AIIJJa'IKy
6op6y HH~e Ce H.CKOBaO ca~IO BOjH111<xepoj, uero H !Rosa JKeHa, nocse Apyra'IH>ja 0,11, oue Koja je lKHBjena rrpHje
paTa. ,Uamc 11m ueMaMo m1 .apeMeH'a
Hn BOJbe aa TpH'Iase paarosope H pa3ue 6ecrrocnl!l{e. Ma ce ,ZJ,aHac caCTajeMO )l.a ce )I.OfOBOpHMO KaKO HeMO WTO
ycrrjeuJliiHje TIOMOH!i HapO,!l.He snaCTH
npH'nHKOJ\1 cjeTBe, ltJIII rrp!-D ITO)I.H'3llihy
lllKOJia, HI3 KOjHX He H.3HhH )I.06pH II
nowTeHH' rpa~aHH. Tpy)l.H.MO ce Aa
Harna )l.jeu.a IHe AO'!ekajy sna Koja CM O
Mil )I.O'IeKaJIH.
Temii(O je 6per.te Hasamw o saj paT
Ha lKeHCKa rTJielia . Ho MH 3HaMo .n.a
Ca~to HCTpajHa 6op6a MOlKe )l.OHIIjeTII
;-,rnp II CJI060AY 11 )l.a He~IO y TOni-I.KO
np11je caBJla)l.aTH a saocTanocT y KOjoj Cl\\0 paHHje lKHBjene, y KOnHKO ce
'llOlKpTBOBII'Hje 6y)l.eMO 60pl1.He H pa)1.11Jie. DP11lie csera Tpe6a .a,o Kpa. a
j
)"HiirnTHTlf HenpnjaTe;ba Kojtf j om 11
AaHac parryje ll ca HaMa JKeHaMa, 11 TO
lie CaMO lKeHaMa-BOjHU.UJIMa , Hero II
>KeJia.Ata y rtosaA11HII. Haillewhy caMo
je)l.aH npHMjep. He.zr.asHo je je.ll.JLY crap~y ca Hawer cpeaa, 'IHja ce tJeTKpH
.:1ma 6ope sa cno6o;1.y, >tcnpe6uiana
jeAHa 'leT.Hit'IKa 6aH)l.a. AnH TO HHje
U\e.l tl DOHOCHY MajKy )l.a, II n ospujeljeHa 3ApasJba, )(<lJla3H ua cse Kau<PepeHI.{uje, .n.a H ,ZJ,aJbe noMalKe 6 ~ p6y ...
rOCDABA DAHI,[H1i 113 cena Ea6~otlia:
4ernu•IKH 113POJJ,fl HeKII AaH cy MY'IKl:f y6um1 P,lfKY .Hamer cena - ,Uywa~1 a
PaK1rry, KOjl1 je Me~y nps11Ma )1.1!3ao
ycTaJHaK. Osa ce seMJba ocno6a~a. Bell
c
Ha1 orpH;jesajy cse 6o•
JKHlje MHnocnl.
Hawn jyHa~H ocno60AHnH cy uawy
nplljecTonnH~y Hawe Capajeso. A
~HI, Sap 'He MOJKeMO llCTpnje6tfl'H rna•nmy Mp~HHawa KOjH spwJbajy no HaWlf/\1 cemma? ,LI.pyrapiDJ.e, MopaMo 11x
nO'Ta.\laiiiltTII. fomtAI heMo ax pyKallla
TpraTH •• •
Hs pe<PepaTa 3JIATE MHJJHqEBH1i:
Osa KoH<PepeH'-\Hja Tpe6a Aa HaM
CBHMlJ. )l.a')l,He HOBOr rroneTa 11 BOJbe Sa
paA. Ka)I,a ce spaTifTe y csoja cena,
nolKypnTe ca CTsapatbeM ceocKMx 11
onlllnmcKHX <>A6opa r)l.je jow He noCToje, jep TaKo 36HjeHe y pe)l.OtBe Hawe opraiHH<~au.~o~je, cnpe~mnje he~10 )l.OtJeKaTH cso~ senHKII npaeHHK - I KoHrpec lKe.Jra EocHe H XepueroswHe. Otr
lie 6wru CMOTpa Haw~rx cnara 11 .pe3ynTaTa IHawe.r pa)l,a. Ha KOIHPpec he
p,oh11 JKeHe 1.\lfjene EocHe 11 Xep~er-o
BKHe. M<lipaliW ce JMOlKHTH )l.a HGII~eMo csHjeTna 'lena Ha Taj ~seJTH'KJ.i
)l.aH. He ClltHjeMo .n.oosonum Aa 11awa
)l.jena o
HBOCTaJHY ma )l.je.na jyHa'IKHX
ocno6o)l.HJla~a Capajesa.
Kao np~-rnpeMe Ja KOHrpec MH CMO
oTno'leJle T<JKliiH'Ietbe ca JKeHaMa ocraJ
mx cpe3oBa Harner oKpyra . Y TOKy
Tora TaKMK'!etba Mi'! CMO sell .n.ocaA
CTBOpHne 20 HO.BHX CeOCKIIX O)l.tlopa
A<l>)f(-a 11 4 onrnTH,HCKa. ,LI.yJK'HOCT je
CBHX O)l.6opa Acf>)f(-a )l.a paSBHjy TO
TaKMW!eJbe H )l.a aa6HJ&eJKe cse pesynTaTe. Tipo.n.ylKHMO H noja'!ajMo 3a,,aratbe 3a 6paTCTBO II je)I.HIHCTBO 'I'O lie 61!TK nam HajJbenwl1i .n.ap I
Kowpecy. 06ehajMo .n.a HeheMo ycTYKHYTH npeA TemKohaMa Koje jow
CToje npe)l. Hallla.
Y!CTifHa je )la je Hawa 3eMJba
OI!Jba'!KaHa H onycToweua, anH Ka,ZJ,a
ce XHJboa)l.e py1<y HamHx JKel-!a seceJIO
AKrny Ha nocao, ca)l.a y rtpsoM pe.n.y
rrpH cjeTBH, neMaMo ce 'lera 6ojan1.
HeKa Hawa rrapoJla 11 )l.aJbe 6yJI,e:
cse aa no6je,l(y!
Ose Ja <PpoHT noneCHTe noa.n;pCIIBe CBIIL\\a ApyraPHJ.\31<\Ia CpnKIDbaMa, liiYCJlHMCIIHKa.\\a 11
XpsanmaMa aawHx MjecTa H pe~ure
liM .IJ.a je Ham rJICI'BHlr sa~araK nO'MOhH
ioi3rpa)l.tby HaUJe Se.\!Jbe, 110,\ \0liH CBaKII
rrocao KOjH noKpehy Hapo,!l.He snacnt.
YnolKHIMO cse CHare Aa 6HcMo Ha
csoj I KoHrpec .n.owne y ocno6o~eHo
Ca.pajeso ca lllTO BHWC ycrrjexa y
pa,!l.y.
1
�!Posljednje pismo
lstorija Mlre Cikote bolna je istorija trndanja ze11n herojske Koznre.
Bila je korounista. Dok su se na Kozari formirale prve ustanirke cete, ona je u gradu kao ilegnlka neumorno orgn·
nizovnla pomoc partizanimn. Iz rodoljubLvog Prijedora dolnzio je zayojni mnterijal, municija; prisli?Atli su novi borci. Vj~ta
i hrabra, Mima nije zalila .truda, nije preznln pred opasnoocu.
Borci J(!ozare i Podgrme~n 1942 godine uni~tili su njemaillw-usta;:;!;:i garnizon. Nad Prijedorom se razvila narodna zastava.. Na velikoro narodnom zbont, na koj,i. se sllila sva Kozm·a. Mir.a je govorila narodu, pozivaln zene na borbu.
Kada je okupator u lje1o 19-!2 predu:zeo ofanzivu da unisti ustru1icku Kozll!fu, u obrucu, u kojem je bilo 80.000 ljudi.
zena i djece, nnsla se i Mira a svojom kcerCicom Ljiljom. Dijeli.la je s narodom sva stradanja u povlai!enju, neravnu
borbu sa podli.vljalim neprijateljskim hordama.
Kozara je gorjela, a hiljade zarobljenih zena i djece odvedeno je u logore. Spaljena kuciSta, 1 u t<>S; mrtva djeca i
p
1zene, ali i hiljade pobijenih krvnika o tali u na obroncima i \POljima Kozare.
Naslavak ~talove ofan:I'Jive bila su si1ovanja zarobljenih djevojaka, trijeljnnja i vjesanja. I Miru su uhvatili neprijaLeljski v.ojnici. Izveli su je pred sud. P·<>Sto je dugo bila u zatvoru, izrecena je pre.suda: smrt vjesanjem. Oni su odabrali
mje to vjesanja - trg u Prrjedoru; onaj i ti trg sa Jwjeg je prije nekoliko mjeseci na narodnom zboru odjekivao Mirin
gins. lako je Mira bila u drugom stanju, krvniri nisu htjeli da odloze ~vrsenje kazne.
PrOSljednje Mirine T.ijeci bili su plRllleni poklici borbi i •
prezrive rijeci krvnicima. Umiruci Mira je dizala vjeru u
pobjedu svome porobljen.om gradu, najavljujuci dane slobode.
Do.nosimo odlomke ~q; posljednjeg pismn Mire Cikote, mapisanog uoci njene junacke smrti, kadft je vee znala da fe
sutra biti objesena, javno, na trgu, u rodnom gradu Prijedoru.
7Jraga moja mama,
Proslo je mnogo mj1
eseci otkako ti nisam pisala. Bila je prekinuta pruga i posta nije isla, ali ja
sam cijelo vrijeme rnislila na sve vas i brinula se jeste ~ z·d\ravi i Zivi. I, evo, poslije vise rnjeseCi pisern ti,
nazalost, posljednje pismo. Osuda je izrecena. Sjedim u ·celiji i cekam da do.du po mene. Nisam
ovdje sama. Razgovara se, pjeva se. Zamisljeni smo, dodluse, ali, vjer.uj, nij1e strasno. Htjela bih vam svima
rec.i da se ne zalostite. Dok je covjek na slobodi, ovakav polozaj izg!eda mu IS1traSa:n., ali nije. Uiivila
,sam se u ovo stanjte, a pomisao d:a je ovako zavrsilo na hiljade i hiljade lj.udi ublazuje moju bol i zalost
za zivotom. Cula sam da je moj!Ci draga Ljilja kod vas. To mi je toHko olaksalo ovo ·srtanje. Mirna sam, jer
mi je ·Ona hila je.di.na briga; strahovala sam cia ce 010<l ostati daleko od vas. Obec'ala sam joj zadnjih dana,
dok smo bile zajtedno u Prijedoru, da ce otiCi svojoj baki, pa sam zadovoljna da je ta!ko i ispalo. Sunce
moje malo, mnogo je prepatila posljednjih dana, lutajtuCi i bjeieci sa mnom. Nadam se da ce se wskoro
oporaviti i da ce biti dobra djevojCica. Znam da je svi mnogo volite, ali znam, draga mama, ·d a sam ti
zadala i mnogo brige, jer ona je jos mala, a sad joj se valj·a privikivati na jedan novi zivot .u kojtem nece im:ati
mamu koja razumije ~IVoje di.jete i stoji ruvijek uz njega,. Ucite je na red i .rad d. neka ti vee SCIIOO pomaie
u malim kucnim poslovima. Mislim da hi biJo dobro da jos ove godine ne pode u ·slkolu, jer je fizicki slaba,
a ako bude moguce, neka ide ove godine u ·d;jecije zabaviste. Kupite j.oj tablicu i djeciju zabavnu knjigu.
Ona vee ;i:na pomalo citati i sigurno vam se hvalila time. Poljubi je mnogo puta, reci joj da je
mama pozdravlja i zamoli je da bude dobra i poslusna.
Jednom ce joj1 doCi tata, ja se n.adam da je jos u zivotu. Ja sam joj o tome govol'ila, ali ne zam
je li upamtila. Naialost, sada ne mogu • tome opsirnije pisati. V:oljela bih znati kako ste i jeste li
o
zdrwd.
. ... Zavrsicu ovo pismo. Majko moja d:raga, ne ialosti se. M,oralo je ovako biti. Eto vam sada
Ljilje. A ti se cuvaj, znam &a si slaba i osjetljd.va. Tatu pozdravi i poljubi, ja mu za sve zahvaljujem.
Vas oboje vrlo voli.m. Ljilja, Lala i Nada neka mi ispunt! Z.elju i neka budu ,ozbiljne i .dobre.
Da, mozda cete cuti razna prepricavanja, ali u cijeloj mojoj stvari sve je bilo najbolje i najpostenije.
Pozdravite sve Bozine i ostale poznate, a vas sve pozdravlja i voli
vasa
Mira
�Yrosop o nplllJaTefbCTBY l!1 capaArblll
li13Me1jy CCCP ll1 Jyrocna slllje
DperoBOp11, KOju cy BoljeHJI 3a BpujeMe 6opaBKa y MocKBJI npercje,nHHKa Mrllli!CTapcKor caBjera JyrocJTa£nje MapwaJTE!_ THra 11 jyrocJioBeHcKor MHHJicrpa mwcrpaHI1X . nocJToBa r. 11naua Wy6al11Hi1a, 3aspweHII cy I f anp11JTa o. r. nornl1CJIBalbeM yroBopa o npl!jareJbCTBy II y3ajaMHoj capa,nibll I/3Meljy CoBj ercKor Case3a 11 JyrocJTaBI1je.
Yrosop je norn11cao 3aMjeHI1K npercje,nHI1Ka Conjera Hapo,nHux KOMecapa, KOMecap HHocrpaHIIX
no cJioBa Bje'hecJTaB MoJToron u npercje,nH11K MHHI1crapcKor canjera JyrocJiaBIJje MapwaJI TIIro. DornliCHBalby yrosopa npJicycrBoBao je npercje,nHlfK CoBjera Hapo',nHJJX KOMecapa CCCP MapwaJI CraJb:m.
l
D peroBOp l1 cy BO/jefl, f y .nyxy Hajcppal.lHHjer npHjareJbCTBa u y3ajaMHor pa3yMHjeBalba. 0HH .noKa3y jy o,nJTyl.lHOCT 6parcKor ConjercKor CaBe3a H HalllHX Hapo,na pa, 3aje,nHo ca ocraJIIIM y je,nlflbeHIIM
Hapopi!Ma, y6p3ajy np onacr nrTJieponcKe lbeMalfKe, oc11rypajy rpajaH Mllp 11 npo,ny6e Meljyco6Hy KYJIrypHy 11 eKOHOMCKY cap aplby . .
YroBop je CKJIOnJbeH Ha ,nBa,necer ro,ni1Ha H OH he, y3 yroBope Koje je CoBjercKII CaBe3 CK.TIOnHo
Ca ,npyrJJM 3eMJb8M8 (C/>paHQyCKOM, flOJbCKOM, lJeXOCJ/0881./KOM), 6JITJI HOBa K8pl!K8 y JI8HQY KOjlt llOBe3yje
~JeMOKparcKe 3et.IJbe y 6op611 nporJIB <[Jallll13Ma 11 Me/jyHapo,nHe peaKQJije.
TeKcT yrosopa:
H aMjeDHJHlliTBO JyrOCJJaBI1je 11 npe3HA11YM BpxoBHO r CosjeTa CCCP, 'lBpcTo p11ueweH11 )l,a ce AOBe)l,e AO Kpaja paT npolHB 1-beMa'liUIX 33BOjeBa'la;
y lKeJMI Aa joru Bl1ille Y'~BPCTe nocTojehe np11jaTeJbCTBO
,\l efjy Hap<¥1,.11Ma jyroc.~asaje H CosjeTcKor Case3a, Koj11 BO)I,e
3aje)I,HI1'lKY 6op6y np<Yn11B onruTer Henp11jaTeJba - XHTJJepoBe
1-beMa•JKe;
H<3pa)l{aBajyhw uenoKone6Hsy Te)I{J-bY Aa ce o6e36HjeA11 Tlljecua capa)Vba o6ajy 3eMaJba 11 CBHX yje)l,l11-beHHX H~Hja y
Bp11!jeMe paTa 11 y BpH•e.\l.e MHpa J.f )l,a yHeCy CBOj )I,OnpHHOC y
j
)l,jeJJO nOCJJHjepaTHe opra1HH3~l11je MHpa H 6e36je,!IJHOCTH ;
ysjepeHH )\a yqs.pwlu1Baibe npujarreJbCTBa 113.\l.efjy JyrocJJaIJ Hje 11 CosjeTcKor Case3a o,n;nosapa )I{HBOTIHL\1 M<HTepecHMa
o6a .Hapo;~~.a H Aa he na Hla•60.1bw Ha'l'HH cJJy)I{HTH )J.jeJJy )l.aJber
j
eKOHOMCKOr pai3BHTKa 0611jy 310MaJba;
.
p.HjewWJJIK cy .n.a y TQM ll;l1Jby aaKJby'le osaj yrosop H Ha3Ha'li1JlH Cy y CBOjCTBY C'BO.}HIX OITYHOMOfieHHKa:
HaMjeCHJ1li.ITBO JyrocJJCiiBwje: MapwaJJa joc11na Bpoaa TwTa,
npe-rcje)JJHHKa M!11HHCTapCKOr cas.jeTa Jyrocmumje;
n pe3H)I.HYM BpxOBHOr CosjeTa CCCP : Bjefiec.~aBa Muxaj.
JIOBHfta MOJJOTOBa HapOPJHOr KOMeCapa 11HOCTpaHI1X nOCJJOBa
CCCP ;
KOjH cy Ce KOill, 113MjeHe CBO<jHX nyHOMOfija, KOja Cy HafjeHJa
y HICnpaJB!HOj cjJopMH, carJJaCHJJH y CJJI1jeill,efiellt:
4 naa I . - C'IXIK<II OA s~rcoKwx CTpa.aa yroso.pHlll.\a npoAylK11!fie 6op6y aaj e.u.ao ca ApyroM cTpaHOM J1 ca CBH.\Ia y je,:~.u
rbeHHIM Hal.\l'ljaMa npOTH• 1-beM.al'lKe )1.0 KOHa'lHe no6jeJ~,e.
B
B11coKe CT)}aHe yrosopH~e o6ase3yjy ce ,n;a yKaayjy je)I.Ba ,n.pyr01 B01
j
j1-ty H )l.pyry nOMOfi y TOj 6op6w CBHM. CpeACTBI1.M.a
Koja HM croje Ha pacnoJJolKel-by.
4JJaJH 2. AKO 6H ce je)J.Ha 0 )1. BHCOKHX CTpaHa yrOBOpHHU,a H3WJJa, y nOCJJHUepaTliO-M nep110AY, yBy'leHa y BOjHe 3KI.\11je
npOTlfB 1-beMa•IKe, aKO 611 OBJ 06HOBlfJJa CBOjy H13D3Jl.a'lK)' II0•~11'T11Ky, HJIH Ca Ma KOjOM ,n;pyroM )l.p)l{a.SOM KOja 611: Ce npll)l.py)f(HJ!a 1-beMa'lKO• Henocpe)J.HO, 11JIH y Ma J<.aKB0.\1. )J.pyrOM 06JJHKY
j,
y Ka'KBOM pa'Ty , .u.pyra BI1COKa crpaHa yrosopmru,a O.lMax he
yKa3aTH CTpam-t YDOBOpHifU,Il, yBy'le'I!Oj y BO_
jue aKU.IIje , BOjHy H
,n:pyry TTO!MOfi H TTOTnOj)y CBHM Cpe.U.CTBIIMa KOJ8 j.)o CTOj i! 111
pacnOJJO)I{erhy.
. ...
4JJa!H 3. 8HCOKe CTpaHe yrOBOPH11• ,e 113ja'BJbyjy )J.a he
U
y•JeCTBOBaTI! y AYXY Haji1CKpeHHje capaAibe y CB.HM MefjyHapo.u.IIHM aKu,Hja.\la Koje J.IIMajy 3a LJ,HJb o6ea6jefjeibe MHpa 11 6e36je)IJilOC1 1-1 H1POAa 11 )!.a he YHHjeTa CBO~ nytm y)J.HO y Aj en o
OCTBapel-ha OBI1X BHCOKHX li,HJbeBa .
B1100Ke CTpaHe yrooopHHU.e HajasJbyjy .u.a fie np11 . .je.rb11BaJbe
M
usor yraaopa 6unr y carJJacJroCTH ca Meryy•Iapn.lllll\1 nrHHu,llf1V.• a y 4Hje.\l. C)' CTBapalbY OH'e y<JeCTBOIBaJJe.
M
l.fJTaH 4. CsaJ<.a 0)1. BHCOKHX CTpaiTia yrOBO]JHHll,a o6aBt:3yje ce )!.a Hehe aaKJby'lHBanl HHKaKaB case3 H Aa Hefie y3~1MaTH y•.ewfia HH y KaKBOj KOaJ111U,HjH', ynepeHOj npOTHB .u.pyre
BI1COKe CTpaHe yrOBOtlJHI1ll,e.
l fJJaHJ 5. B1rcoKe crpatre yrosopHHu,e uajas.lhyjy )!.a fie,
11 nocJ111je 3aspweTKa osor paTa, pa• HTH y AYXY rrp11jaTeJbCTBa
A
11 crupa)l.l-be - y U.HllbY )(aJbl-ber pa3BHTKa 11 Y'lBpwfierba eKOH0 .\1CKHx H KyJJTypH11X Be3a Meljy HapO)I.~IMa 06~1jy 3eMaJba.
4JJaH 6. Osaj yrosop CTyna Ha CHary 0,!1.:'1\ax nOCJJIIj e
H..erosor noTn11CI1Bal-ba 11 611fie panHj:JHKOBan v wTo KpaheM
poKy. J.13MjeHa paTHcj>I1Ka.U,HOH11X AOK)'.\I.eHaTa 6Hfie l13Bpweua
y Eeonpa)l.y WTO CKOpHje.
0Ba• yrOIBOp OCTaje y Ba)I{HOCTil 20 rOJJ.HHa 0)1. MOMeHTa
j
n,erosor noTnwcwsal-ba . AKo je)J.Ha o.u. BI1COKHX CTpaHa yrosopHJA.U;a Ha Kpajy ooor 20-rOA11llll-ber nepuo)l.a He 611 113jaBHJJa
)KeJby - Ha r OAHIHY )!.aHa npuje l1CTeKa p oKa - ;~.a OTKa)l{e osaj
yrosop, on fie ocTaTH aa cHa3l1 3a HAYfil1x 5 r o.u.wna H TaiKo csaK.Ora nyTa, )I.O<TJJe, )!;OK jeJJ.Ha 0)1. BIICOK11X CTpaHa yrOHOplliHU,a
He Y'll1J!H - 3a rO)I.HHY .u.a·Ha npuje HCTeKa TeKyher neTOI"OAI1lllli>er
nep.110)J.a - nH<:MeHy 113jasy o cso j oj Ha .\ ljeru 11.a npe10l1!He H
,eroso Ba)l{el-be.
Y nOTBPAY osora onyHO\\OheHHI.\11 cy noTn11ca.~11 osaj yros op
11 CTaBHJJH Ha rber csoje ne'la'Te.
Pat;eHo y MocKBH II anpu.11a 1945 y ABa np.11,\lje,pKa, o6a
Ha CpnCKOXpBa'TCK0.\1 II pyCKP\1 je311Ky , C HI.\\ A<' tlO::I 1 t'KCTa
HMa1 HCTy Ba)I{HOCT.
jy
no orryHO. \OheJhj' Ha.\ ljecmmnBa Jyroc:IamJje :
\
jocHn 6poa THTo.
no onyHO.\IOheJl>)' npe3H)l;HY'M3 BpxOBHOr cosjeTa CCCP:
Bjehecnas Monoros.
---····-llPmABH~ffP'&.. li'Et~fOKPAT'CKE'".iii(liE'P'K'i'HB'H'E'"J'Yr"~~JYJl'O~'JE'""""' """'""""'"""'''"
cacrojJt ce o.n ner 6yKTlflba, neroKpaKe 3BJJje3,ne lf ,nnocrpyKor
K!Jacja ca rpaKoM Ha xojoj je JicnucaH .naryM JJ,pyror 3acje,nalba
ABHOJ-a, Ka,n je 0/1JIYlfeHo crnapalbe HOBe _np)J{aBe JyrocJiaBHje.
EyKTI/lbe npercran.ll;>ajy ner HapO/l.HOCTH 11awe 3eMJbe, a lbJIXOBJI
ce nJia.ueHoBH cje,nJtlbyjy, Kao CHM60JI je,nnHcrea Halllllx Hapo,na .
KJTacje 03HallaBa 6orarcrno Hallie 3eMJbe.
fleTOKpaKa 3Bifje3,na, KOja ce H8JI8311 Ha Bpxy rp6a Jl3118A
ll.llaMef/OBa, Ha 38BpWeTKY KJTacja, 3H8K je CJ/060/l.e.
U3
�Ha
3rapV1WTV1Ma
HeKa,n; cy ¢e6pyapcKa jyrpa HapotJHTO x Jra,n;Ha
H HerrpHja3Hao TaKBO je 6HJIO H TO CBHTal-beo f1o ceoC-r<MM IT~TeBHMa 6HjeJI!iO ICe CMp3HYTH tJaLiaK 11 CTy,n;e:He
MarJie, CB11pe110 CTy,n;eHe 3a ,n;jeLIHl.\Y y na,n;o6paHCKI1wl
KoruyJbaMa, 3a )l{eHe, 6oce, y ,n;orpajaJioj o,n;jehl1o
H ,n;or< cy cBa ceJia jow crraBaJia, HenpHjaTeJb je
MYtJKH Hanao, 6e3 nyu.l-baBe, rry)K)'h11 I<p03 japKeo Ha nao je y LJeTI1p!l1· ,n;yre K'OJIOHeo
f1 aJII1• yhe H ,n;j eu.oy6au.e Hcrrpec11j eu,awe HeKoK
JIHKO ceJia H o,n;Boj11rne Hx o,n; Ko3apeo 3aTHM ll'04erne
6au. a411Ma TiyhH Hapo,n; I<oja je 6je)l{aOo
LJ.o MaJIO rrpHje 6HJIO je tY fyfueBU:HMa THXOo Y
cHpOTHI-bCI<HM r<yh11u,aMa MHPHO cy cnaBaJia ,n;j•
eu.a H
)l{eHeo Ca.n; je Herro rrar<o T11xo: rr.p11,n;ecerr 1!1'· ,n;BI1je )r<eH e
.ne)l{e MPTBe, HCI11pecl1jeu,aHe M11TpaJbe3HMao
Y ceJiy Cep.ecpJIHjaMa ceo,n;Mepo y6ajeHHx; y KaAHHOM JeJ!lOBL\Y nerepo; y I<yhH 5or,n;aHr<e Kpi-bajHh
OCMep o tJeJb8,/l;l1 yTpnaHO je y IOHjeHO 11 3anaJbeHOO Y
M HJbaHOBL\HMa ,n;eceT Jiy6al-ba 'J' neneJiyo A no nyreBIHMa H >K·HBHU,aMa ,n;jeou,a y r<pBH, parn11peH11X PY"~Hl.\3,
C CJie~e HHM y)l{aCOM y OTBOpeHI1.M 04HMa o oo
a
Pocy r ory TpH n(YTa cy XBaTaJIHo Her<aKo ce OTeJia
H caKpH:.Ti a y )I{HBIH•
l.\Yo O,n;aTJie joe rJie,n;aJia r<aKo je je-
,n;Ha rpyna K'pBHHKa nonHJia 30 .llHTapa parmjeo Ce.ll,a.\1,n;ecerrro,n;Hrul-by BH.uy H3 ceJia <Pyp,n;a yTjepa.T!'H cy y
l<)}'fiy l1 3aje,UHO C I<)lflOM 3anaJIHJI!Ho
Croro,UHWI-ba 6ai<a 113 ,LI.paKceJ-mha, J{IOja je 1941
ro,UHHe rro6j er Jia H3 3aceHHtJI<Or r<peMaropHj a, HaheHa
je y je)l;HOM ITOTOKy MpTBa, y cje,n;e·fi.eM CTaByo
Hei<OJII1KO )KeHa, Hano.lla IH•
3ropj eJIHX, npeKJiaJIH
Q HO)I{eBHMao
.f
Ce.uaM j e ceJ H3rop j e.IJlo, ,n;Bj eCTone.ueceT I<yha
ra
f10TKIQ3apja HeCT8JIO je y BaTpHo
KoJI!ii<O CMO nyra 3a OBe 4er11p11 ro,n;HHe r Jie,naJIJI
no)l{ape 11 pa36ojHHLJI<e 3JI04HHel H 3Haw, H3ropjeJie
cy HHCKe 3a)l;HM.lbeHe Kyfi.HU,e, HelilTO CHpOTHI-bCKJH•
X
npl-ba 11 .nje4Hje I<'OoJIHjeBI<•eo f1a oneT ce rpy,n;11 o4ajHH4KH Ha,l{HMJbty 11 rope ja)I!CJ!Mo 5yu<TH )l{eJba 33
OCBeT• oo o
OM
Par ce 3aBpru aBa y 3eMJb.H ¢p.Hu,eBao KoHaLJHO je
,.'J,Ornao pe,n; 1 Ha l-bi1X H l-boi1XOBe capa,n;HI1Keo YHHWTHhe
11'
11X OCBeTa HapO.l(!-IHX 6opau,a, KaO lilTO cy OHH ~1 1-l11lilTI1Jl'H Harna 110 neTI1 nyT nonaJbeHa r<yhH w ra
0
0
0
0
0
0
0
C M.
JeAV1HCTBO y o6op6V1
Cecrrpo, jecH .1111 LJyJia ,n;a cy ycrawe oner nonaJIHJie ceJia c OHY cT.paHy Ko3ape? - Kpy)I{H J je BH ra
j ecT Kp03 MaxaJie Ko3apu,a, o,n; Kyhe ,n;o xyheo
- Tpe6a noMohH Hapo,n;y, Tpe6a oBaMo npeBeCTH ,n;j el.(y 11 )l{eHe, 33KJhY4Hlile o,n;6opHI1l.\H Ha ·
p0.l(HI1X BJI8C1'Ho
H KOJIOHa j 1 KpeHtyJia o.n:. 50 KOJia ycyoper 6pahl1
e
H cecrrpaMa nonaJbeHor f10TK03apjao
MycJII1MaHKe
Ko3apl.\a,
o.n6opHHU.e
A<P)f{ -a,
opraHI130BaJie cy .n:.o4eKo U11j eJiy Hoh cy 6;:r;HJie 11
HrutreKI1BaJie o A KoJia cy no4eJia IC I13aTI1 rreK cyrpa.n:.aH
:T
yBe4eo H Ka.n:.a je Cp111K11l-ba npy)I{I1Jia CBojy npo3e6Jiy
pyKy, TOITJIO jy je npHXB8THJia GeCTp11HCJ<a pyKa M)'CJIHMaHKeo HajBHWe je 6HJIO .n:.jel.(e, npenJlarueHe 1r
p3e6Jie y xJia,n;Hoj 311MCJ<Oj HOhH o H11je,n;Ho Hl1je ca~10
113HlilJIO 113 KOJia, CBaKO je npeHerueHO Ha pyKaMao
Vf3HOCHJIH cy HX O.l(60,PH'I1l.\H, XOI)e 11 )l{eHeo f1ope,U TOITJIHX C06a, .l(Otter<aJII1 cy 11X Ca ITHTaMa, M.IJHjeKOM, CHpOM 11 jaji1Ma, CBHM Haj60JbHM lilTO Ce Halil,IJO y
KyhaMao
Y HeKOJII1KO KOJia, HCITO.l( CJia6HX ITOKpHBa4a,
6HJIO je ,n;Ba,ne-ceraK )I{JeHa 11 .a.jel.(e o6oJbeJIHX o.u THcpycao 3a l-bi1X cy cnpeMJbeHe ooce6He co6e, 1-bHMa ce
nocBeTHJia Hapo4HTa na)l{l-bao Y yrJry je.nHe co6e
Jie)l{aJia je ,QjeBOj4Hl.(a O,l( 4-5 fO.l(HHao 1-beHO CHfiylilHO, 113MylJeHo JIHl.\e norpecHo je o,n;paiKaBaJio naJa
Tl-b e Koje je TpnjeJiao T11xo je .li!03HBaJia: »Cejo!
xohy cecrrpH!
A ceCTpy cy joj 3JIHKOBI.\ll OTjepaJJH
• OHa BHlile HeMa HHKOrao
H
H3'MHjeruaJie cy ce u.pHe MapaMe cpncKH:1 Majr<H
ca waMHjaMa MYCJIHMaHr<l1o »Ll.pyrapHu,e ja 6Hx HajBOJIH J I<O,ll; Te6e OCT8TH«, pei<JJa je je,QHa CTapHU,a
ia
cena
naTI-baMa
Cp,ll;8lJHOj .l(OMafiHU,Ho fOCTOJhy6HBOCT 11 Jhy6aB OCjeTI1Jl8 cy H Ajel.(ao Tporo,n;Hml-bH .QjeqaJ< o6paha ce cJio60.Il,HO, r<ao po~eHOM Ol.\y, XOI,IH J<OjH je )l;HjeJIHO o6a peHa jaja: »LJ.aj lJH•
r<O' H MeHH
no,n; o6pOHl.\HMa Ko3ape, r,n;je cy CBH paHHjH pe)!{HMH CHjaJIH Mp)I{I-by, CTBO.p11JIO Ce je)l.HHCTBO .ll.O·
ca,n;a HeBH~eHo, 3aneqafieHo I<pBJbY Haj6oJbHX cp ncKHx, MYC.liHMaHCI<HX 11 xpBaTCKHX PO.ll.OJby6a, r<aKBO
HHKO BHrne Helie MOhH pa30pHTHo
_,_
B :~
0
0
0«
M
-:
.
••••• •••u ••• ••• ••••••u•n-•••• •••n ••u••• •• ••••••tt ••••••••••••••• ••••• •• ••••• •• ••• ••••• •••• •••• ••• ••• ••u•• ••••• ... •••
0
0«
1-HeHe ropl-ber BaKy<:Pa '-IV1CTe CHI-1je
Ha ynV1uaMa csora rpa.aa
19
�Jffeljy palbeHuquMa V :Ropuyca
OO.DiHOcehH 3aje.n.Ho c Hapo.n.oM cae nanne '' 6paHehH ra O.ll. 6e3.ll.)'lll1HOI' 4YJI.OBHWTa tppH~a 11 .ll.OMaliHX
O.ll.POJI.a, HaWH 6op~H Henocpe.ll.HO ,li,O)KHBJby jy llJJer.teHHTOCT Harne 6op6e. To ce o)J.pa>Kaaa 11 Ha Ji>HXO BHM JIHfkHMa H y ~jeJJOKYllH<OM .IKHBOTY. M OC06HTO je
y rreLiaTJbHBo y 6o.mHH~a.Ma. Jep Ma)J.a H ry rpm! )KHB
'!OBjeK Ca CBOM JbYACKOM OCjeTJbHBOWhy 3a TjeJieCHe
6oJioBe, 11 4ecro jaw KaKse 6om;>Be, Harne 6oJJHH~e
.ll.OHCTa HHCy Kyhe ja,ll.a 1<80 WTO cy OCTaJJe 60JIHH~e .
Y 6oJJHHll.H V Koprryca 3arei<Jia caM o6H4HIY 6oJJHIH4I<Y CTBapHOCT. Ope,n; KarmjOM IHOCI1Jia H je)J.Ha KO Ji a
C MpTBatiKHM Ca.HAYKOM. Oo XO)l.HH~I1Ma H C06aMa
CBY.ll.a TellfKI1 MHp11C JbeKOBa H I<pB<H, y)Kyp6a!!-UI JbeKapH 11 60JIHI14apKe C TaH>Hp11Ma, MeTJJaMa H 3aBOjHMa. Ha JII1~HMa MHOri1X paH>eHYIKa neqar TewKHX 6oJJOBa 1 Henpocna.BaHHX HOh'H. AJJH Ka)J.a 11M npHljeTe,
11
6apeM he Ce 0'-IHMa HaCMI1jeWHTH. »)J.06po je«. »00Jbe je.«- OorpeCHO .n.je-JJyje CBaKH noje.11.11H11 10t.ll.rOBOp.
»Y OBOj 6op611 6110 CaM cnpeMaH I-f )KHBOT .n.aTH,
3aTO He )KaJIHM WTO CaM H3ry6HO HOry«, peKaO je
Csero3ap KaJJa6a, KOMecap nparehe·r .ll.I1BH3110Ha VI
6pHra)J,e, )J.OK My je rp03HIHJJ.a )KapHJJa 4HCTO 18-I'O.ll.HWH:>e JIH~e. OH je seh rpeh11 nyr pa.H>eH 11 Ha )J.eCHoj
H031-f, aMnyrHpaHoj .n.o s11we KOJbeHa, HMahe jaw je.l!JHY orrep~Hjy, jep MY je H 6yTHa KOCT npe6Hje!Ha.
Y3 TO 6oJJyje H ynaJiy nope6p11~e. l13a raMHHX KOJJ06apa H>erose MO)J.pe 04H 3pa'4HJJe cy '-!e,mHomhy myMcroHx u:sjerosa Ka)J.a je J<a3ao: »Ja ce IH.I1CaM IHIH411M
HCTaKao. Je)J.HJHO uno caM yno3Hao KOMaH.n;11pa ca
H3BpllleHI1M 3a)J.aTKOM, ll'OBJJal.J•
e.lm Ce paH>eH, nty)Kyfm.
Hora ce )J.p)Ka.JJa caMo Ha MaJJo KO)Ke, aJII.f caM HnaK
ycnHo .n.a orny)KeM nap KI1JJOMerapa.«
11h, nomopy4HI-fl]{ IV 6araJboHa VII
HeljeJbKQ .Daj1
Kpaji1WKe 6p11ra.n.e, ca 3asojl1Ma OKO rJJase, npo3palJHO ~T Kao MJia.ll. OTKH.HYT JIHCT, CBOjHM Be,llpHM
waJiaMa tJecro ~IaJCMHjasa cse paH>eHHKe y co611 6poj
3. »HajTe)Ke HaM je WTO Jie)KI1MO, .ll.OJ( Ce BO)J.e T8KBe
6HTKe, )KaJIHO je Hel)o. Ex, MeHI1 .n.ol)e )J.a ce o.n.Max
)J.HrHeM .11 osaKa caJ<ar ornJI>CliBI1M y 6ara.lboH. HeKa.Ko
6Hx saJb.n.a )J,ony3ao.« 0 6op611 y Kojoj je paH>eH oH
npHtia: »flpHje nap Mjeceu;H jypHWaJIH CMO Ha 6yHKepe KO.ll. TpasHHKa. Ycrarne Hac yotJ11we H oKpeHywe
ryhH npeMa HaMa. Ka.n;a ce nojaB11we 113 je)J.Hor 6yHKepa, ja paganex csoj MHTpa.lbe3 Ha nJIOT 11 y.n.ap11x
no H>'I1Ma. I13HeHa.n.a Me TaHe )J.oxsarl1 npaso y r.TfaBy.
Oa.n;ox. Kps je .n.yro JII1Jia, OOWTO je MOj BO.ll. 6H:O
OTH'lliaO Ha HOBH OOJIO)Kaj H ja CaM Jie)KaO, )I.OK ~H!Cy
HaHWJIH HeKH ~HBI-1.1IH. ()Im cy MHCJIH H JI.a CaM Mp TaB, jep .ll.HCaO HHCaM, CaMO cy MH )J,aMapn pa.ll,HJIH, na
cy Me 3aKona.'IH y je..'.l.HY japyry. A .lf.H HeJ<o o.n. H>I1X
Ka3aO je TO MOMe KO~IaHAHp)', a OH OJI.MaX Hape,ll:HO
je)J.Hoj .n.eceTHHH .u.a ~Ie HCKona H ca paHH y ceocKo
rpo6Jbe. )J.pyroBH 113 .n.eterHHe npH tjeTHme .n.a caM
iKHB 11 O,li,Hecorne Me y 6pH:ra,11,uy a, t6yJiaHr y, r ,11,je cy
Me npBI-f nyr onepMcaJII1. Ka.n.a caM JJe)KaO, OHaKo Kao
6e3 )KHBOTa, 'IY jeM HeKO :Ha.D,a MIHOM BI1KHy: Ox, .n.pyI'OBH, nor11Hy Het)o. A ja MHCJIHM: He, jam je )KI1BOTa
20
y Het)H. I1 ca.'l:a, eTa, rre ..'.1.8M ce, naKo y osoj pam1 Ha
rJ\aBI1 KUO .n;a je CTOTHHY K.b)'H OBa II 36 0r I be ~HI OC I' a
o,n;y 3eTa r~njeJia .'l!!jeaa c-rpm-Ja.«
.
Ka;ZI.a caM n aHoao npo.7Ja3H.Tia nope.n. co6e 6poj
He~o· rrpe.u.ao.n.n njecMy :
Oo3Haje ce KO je KOM YHHCTa,
l:le.l!o aeApo, a o6pa3a '!Hera.
:3, 'IyJJa caM I<aKo
I13Meljy .n.sa peJI.a nocreJba Ha K.rrynaMa cy cje.n;HJIH JiaKWH paH>eHH~I1 KOjH cy 611 J ,ll;OWJIH ,n;a 06HII1
I')y reil<.e paH>eHe .n.pyrose. Ha nocreJbaMa 6m1je.n.a ,
rrpoa.pa'-!Ha .rrH~a, HenoMH'-!He H3JIOMJbeHe Hare H pyi<e
y r11rrcy H ,n:amLIH~aMa, paHe Ha r.llaBI1, n JryhHMa n
croMaKy, 113 Kojox je tJecro jow HeMoryhe nosa,li,HTH
omrpe reJiepe 11 MeTKe. Ko,ll, nocreJbe MaH.n.apHha
I1JII1je, KarreTaHa IV 6aTaJboHa XI opl1ra.n.e cje.n.e .ll.Ba
JiaKllla paH>eHI1Ka H CJiylllajy, .ll.OK J1.1fHja np114a;
» ... DOp6a nOCTa HeOITHCI1Ba, J<aO ,n;a oe He6eca OTBOpHllle. Ta.u.a je nao opaHKO. Ex, I<aKa.B je 6opa~ 6HO!
Kao .u.a Me nyrnKa noro.n.11 Ka.n.a ra npoHecowe ... «
Ll,.pHrrypacrH 6opa~ H3 J1JJHji1Ha 6araJbOHa c.'lrwil
OCJIOH>eH rJiaBOM Ha llJTan K10jMM Ce ITOMa>Ke 'Y xo.n;y,
3aHerneH 'I'OM 6op6oM Kao CHOM o .n.paroj .n.jesoj~H.
Haje.n.HoM ).IJH)Ke rJJaay 11 rap.n.o yrr11Ta: »JecH JII1 qyo
JI.a HaM je 6aTaJbOH O.ll.JJHKOBaH ?«
***
reopJ'11je Ata.H)I<HjeB •
113 I3yljoHOBCKa paH>eH je y
.n.ecHy PYKY· OH je rrpe6jerao y Harny sojcKy Kao H>eMatiKH 3apo6JbeHHK Ha pa.n.y y Cp611j11. Y pa3rosopy
3aMOJJHO Me .n.a MY Han11meM ni1CMO >KeHa y PycHjy.
»3Harn, OoJba, JI.HKT11pao je cjajHor orcyrHor norJie.n.a, Kao .n;a je H>I1Me y raj tJac rpJI110 ~11jeJI11 no6jeJI.HI14KH CoajercKH Caae3, lcp~e Kao .n.a rroHecy r<p11Jia, I<a.n.a
Liyjern !l<aKo Hanpe.n;yje Ll,pseHa apMHja.« A Ka.n;a je Ha
Kpajy MYKJIO .n.o.n.ao: »Il03.ll.paa MOMe MaJioM crmy AHaTOJII1jy«, IH3HeHa,lla je Hecasna.n.Hao 3apa.n;ao 11 cs11 paH>eHI1~11, .n;11pHyT11, 3ahyrawe. Cp~e j e TaKJJO .n.aJiet<a
Heno3Haro ,liHjere . ..
r,d!f~:t
Ha noKpHsr:PIY ce rptieBHTO creaana CHTHa )Kyra
pyKa. »He aHa 3a ce6e, rernwo je paH>eHa y croMaK~,
peKome MH ocraJie pa.H>eHI1~e. A .TIH 11 y 6yHH.'IY paH>e •
Ha 6oJ
IHHtJapKa )J.aHI1~a By4KOB11h 6e3r JiacHo je rpnHJia.
»OpohH he, remKo je manyraJia oocH:Jbi<a 'BypaKOBHh, tieTHa 60JIHH4apKa VIII 6p11ra.n.e·. He MOI)!{eMO
caMo Ha p11jetJHMa 6HTH 6op~11. MeHe je paHH:o 6au;att
y Hare, npca, y BI1JIH~Y 11 y pyKy, Ka.n.a caM y 6op611
KO.U: 8Hre3a rtpHru.JJa .n.a npeBHjeM je.n.Hor ,n:pyra«.
~f**
»THxo he11-10 pa3rosapar11 .u.a He npo6y.n.11Mo Harny 6oJIHI1tJapKy; Hemro je .n.aHac 6o.l!eCHa, yno3op11o
Me CseT03ap Ke~MaH, 6opa~ VI opnra.n.e, noKa3yjyhl1 Ha cycje.n.Hy nocreJby Ha Kojoj je ,l!e)KaJia je.n.Ha
.n;pyrap11~a. MeHe cy rrocJIHje onepau;11je xrjeJIH npeMjecrHTH y )J.pyry co6y. AJII.f lllTO .n.a ce CTI1.ll.I1M, 3aOJiaiJ{aO CaM 33 !:hOM 11 OCT3BHllle Me. He MOry .n.ywe
rpHjelllHT11: CBe Hallie 60JIHI1l!apKe KOje CaM BH.ll.I-fO,
He MOry 6oJbe 611TH, aJIH Tai<O Te HeKO 38.ll.Y)]{H l1 rrpHY11Hlll ce.«
�»AHI')a je 3aHcra 3a cse uac cecrpa « - Ka3ao je
AHI)a ,lle~111.p OTBOp~Ma je 0'-111 II c.rt~·
wa.rra re pHjet.JK. »KaKo Hehy, HaotujewH .1a ce. .1 ;1
3HaM Kora .usopHM 11 3HaM urra cy paHe. Ero. Mo,ie
paAe jaw ce no3Jbeljyjy. A 6HJJO •11X je oca~t. PaHliO
)tC o;J.u,aLJ I<O~ Y)I{HU,a<.
Jpyr:H pa1-beH~1K.
»HawH JbeKapll cxsahajy csojy !l~')KHOCT Kao .11
csa 6opu,H<, pe1..:ao ~111 )e ynpa&HHK 60.lHHue. 4ecro
pa11e no U,llje.rie HOIHI. Pal-beHHU.H ro y3spahajy AIIPJbHB-H)J nosjepel-be)<~, ITOrOTOBO WTO OHII
H
Haj~tal-by
naJ.I<I-by !lOJ.I<HBJbyjy noce6H0~1 ocjerJbrtsowhy 6opau.a se3aHHX 3a nocre.7hy. 36or rora je 11 csaKa npHjaTe.rbCK~ nocje-ra 3a 1-bHX se.riHI<a pa.!lOCT. KaKo ca)<tO
se.1po ,!ljeJiyje Ka!la Hallie
)l{e.t-re
o611i)y
pal-beHH·Ke.
TaKo cy BHilie nyra .ll.O.Tla3HJie )Ke71-Je ~taJJor ce J npyia
a je.uaunyT cy ..'I,O'HlljeJie nap KI1 JI3 OJb,VWTNIIIX
o paxa. Cjeha)1 ce, Ta..ua MI1 je peKao je,.1aH pal-beHHI<:
1L3,
»3Haw, .UOKTOpe, M H.rmja M 11 je ra naJ.I<J-ba Hero CBii
ITOIOIOHII.<
JYHALJHO DJEJlO
MV1HE '50CHV1'"h
Ka.:x.a cy H11jc~ru,t1 .•tal-bCKOr npo.1
beha 11an a.'Ill 11<1
.Llpsap, .n.a 611 Y.I-IHWTI1 .Tll1 Halli BpxoBHir lliTa6, 11a cBe
crpaHe rp~1H Jie cy el\cn.llOSIIje. ,lloi< cy aniiOIIH 6m i6ap;~.osa/ll1
11
MIITpaJbllpa:IH, cnyllira J
IH cy ce HCTO-
spe~teHo na..'l,o6paHU,I1, LJIIja ce Barpa 113 6au,aLJa, c-rpo.i ·
HHu,a 11 :vnJTpaJbe3a yKpwra.1a c BaTpo~r HalliHX 6(,.
pau,a.
Cpe..1 Hajseher OKplliaja uecTOM je uamu ao je..'l,aH H3W TeHI<. A.• y6p30 ce 3ayCTaB IIO . rTOlliTO BI·IW e
111
HHje Iniao MYHIIU,Ilje. HHje~IU,H, ~..:oj11 TO nplntjeTJ11lie.
11f)HTp4allie H 3aTBOp11WC >1Y CBe OTBOpe, llOKpHBWII
ra je,!l.HIHr he6eT O ~J. H 3I-IeH a.'l,a 11cnpe,!l 1-biiX ce oTpii{ C
je.:LHa .ujesoji<a I<a jy cy 611 .'11! 3apo6 I1.11H 11 c-rp:.Ke heG·~
ca TeHI<a. Teal< 3a6peKra 11 noj y pH. 6op6a c·e 11 ,lla/be
BO.llHJia. TeHK ce yaa .lbasao 3a.l{H:VI.1
ueHH;\I r1PY~IO:O..I,
npaheH palj)aJIHMa lbeMal!KHX Mwrpa.lbe3a. A 11a u, e'Cl'll
j e OCT3Jl0 HCKac anJbeHO THj CJIO X pa6pe ..1j CBOj J..:e M 11Ke 50CHrHh.
.llaHac ce y ,llpBa P~' njePa:
Mei)y :raKiliJH1 P£!;1-beHHU,HMa J.I<HBOT je C.lllt'-Iall
)l{lf.BOTy je.'I,HHHUa Ha O,!O!Opy. no CBJD1a C00:1Ma J.l<lill
fl3 2fOBOij), H3p01.!11TO 0 6op011. l-by Haj&I-!We cn0)1111-bJ'
H): cHy 11 y 6yHH Jiy. : - »Cal-bal\1 CHHOh, npHLJao je WeCTI1h MapHjaH, 6opau, VIII 6pHra)le, 6op6a omot.Je,
a Hallia lleTa ,J:ilH.KaKo !l,a ce npo6uje Kpo3a CHHjer ... -.:
6al-baJJY'!aiHHH My.•ta6,.111h Eca,.1 Hanll·cao je y
00,1!HHU,H BHilie rrjeCa)la 0 6ojeBHMa y HapO,llHOM ;J.eceTepu,y.
napT1133HCKe ,!lpBapcl\e .l.ieB OjKe,
'j' npo.rbehe, r<a.l np o u.sjeT a U.Biijehe,
Ha6ep11Te c~IH.Iba 11 6ocH Jba,
M11K11 5 •CIC HHh Ha rpo6 no Hecwre;
CjeTHTe ce .upyrapHue M111<e
Yl l-be3HHa jyltalJKOra .ujeJia . ..
•••tt••••tloiiiOIIIIIIUIIIIIIIIIIII111111111UU1111111111111UIIIIti11111HII1UIIIUIIIIIIItlllllllltlllllllllll11111
Je;J.Ha je rpyna !13:.KJbiiBO CJI)'Ili3.'!3 C,IIIJI\Oill!TO
npitLJal-be Hel)e Pal)eHOBHha, ~IeTH o r J<O)recapa XI 6paraae: » ... l-bewllma y lliJbeMv. 4'epKe3 6pa.1ar Ka'1
epar. PeKao 6H Ot.J1n1a re n11jy. ¥13~111jelliaCMO ce.
Ocj eTHX KaKo Me crpy j a nO.llHJJa3H O.l Mp iKI-be ... <
Y ,ll~roj COOH HOBH 6HJJTeH ca BH.jeCTmia CKpeH)' O je pa3rosop .na no6je)le L.lpse.He ap~111je 11 6ojese
)' -'W MHfH 6GcHe.
»KaKBO .1111 je ,V)I{HBal-be ca,!la H3 MOra ce:1a nuolarpaTH lliBaoe 'Y 611jery, 3a~1HC.TIHO ce <f>a3Ju1h <f> eXI·D i 6opau. VIII 6p11ra.1e. To je ynpa.so HaJ! 3eHHUOM .
.laB,7
ba ce, eTo, L{a Ty Hallili craJJHO .llp.)l{e no.'lomaj .
J
y
L.LaxHy:ro ce y C I060.'1.·;1. A 3a spHjeMe r CTallia.
,!l.OK
caM
6110 KOJJ. Kyhe, H'HOIO c~rjeJllr 1111 r.'JeJ.aTJI Hawe Cp6e.
6:ra:ro Ha:\1 ce cacTajavw, a mr MQpaJJJi je,llHil 0..1 .lPYnrx 0411 1<pl1'r11. np11je HerO CaM patbeH, H ja C3:\l T81<0
ca nOJIOjl\aja je.:x.I-I·e HOhH 6pojao csje,-;ra. 3a .rBa
11
no
cara rrpory.lHJIO je 180 Ka~tKOHa ca lliBa6a!\ra I<oje 6je) Ke •.. «»A ~111 C!\.10 jOW OB,!lje!c:- rOTOBO 6HjeCHO peJ..:aO je DOWl\0
'Byp11h , 6opal.( II Apnr:uep11jn:or .'1.11-
Pli3H OHa.
3aMI1c.rmx ce Ha;J, TI1M pHjeYinla, t<a:w ca!\t 11a
llOBparKy, y !\lp3JIOj 311:\KKOj HOtm, cpe.1a nap HOCII.'la
ca liOBlnl paJbellHUinta. He, Hallie 60.1I·flnJ,e IIIICV
".vt.e ja!l.a Kao ocra.•Ie 6o .'IHlll~e .
'Pa311ja XaHI,ri-rh
CeaaM.aeceTro.aHwl-ba MapTa W1-1nHa 1-13
6jenajaua , npeTcje.oHHUa OHpyi-HHor o.a6opa
AcPf-H -a , y.uapHHUa HOja je ca.ojena
14 ESaroHa c1-1jeHa
�SAVJETI MAJKAMA
Sve Jo trece godine dijete nesvjesno doZivlj'l.tje
stvarnost oko sebe. Zapravo, ono je doZivljuje na svoj,
poseban naCin. U prvom i drugom mjesecu djeca
obicno placem, a docnije smijehom i pokretima ruku
izrazavaju svoje ielje i dozivljaje iz spoljnjeg svijeta.
Na pr. dijete placem lizrazava d'a je gladno, bolesno,
da nesto zeli, da je vrsilo nuidu i uopste d a ill u
j e nesto prijatno ih neprijatno. Nepravilno je, ako
se majka suvise uzbuduje :.bog djeCijeg placa i ne dopusta mu da uopce zaplace, vee ga na sve nacine zabavlja da hi ga umirila. Svijest majke treba da bude
jaca od ljubavi; ona treba da djetetu pride sa sto
vise razuma, ali i sa razumijevanjem za njegove potrebe. Ako djetetu suvise ugadamo, potpomazemo d .1
se u najranij~m danima kod njega razviju stetne navike. Cesto majke hrane rasplakano dijete, iako mu
hrana nije ,potrebna, uspavljuju ga, iako se tek probudilo, maze ga nekad tako i usred noCi. Uslijed toga
stvaraju se kod djeteta prohtjevi za tim ugodlnostima,
i ono ce i dalje placem prisiljava~ okolinu da mu
ispunjava zelje. Majka na taj nacin postaje rob djeteta.
Osim roga, cesto, radi »mira u kuCi«, tohko se veze uz
d.ijete da se docnije bez velike muke ne moze od
njega odijeliti. Preporucljivo je da se dlijete isplace do
mile volje, ako placem hoce da postigne ono sto je
nemoguce ispuniti.
Moramo se potruditi da uopste uvedemo red u
zivot djeteta. Treba dijete naviknuti da ga u odredeno vrijeme kupamo, hranimo, stavljamo spavati. I
nik.om iz djeCije okoline ne smijemo dozvoliti da taj
red mijenja. Dijete se moze samo tako pravilno
razvijati.
No to se odnosi na zdravo dijete. Kad je dijete
bolesno , postupamo prema savjetima ljekara. Bol~-
snom djetetu cinimo izvjesnc ustupke, ali ni tu nc
smijemo pretjeravati. Uopste, prevelika ljubav prema
djetetu pomaze razvitak negativnih osobina kao sto
su ncsamostalnost, nesigurnost, tvrdoglavost itd.
Naglasicemo jos neke momente na koje treba
obratiti paznju pri odgoju dljece. Brije svega, svjetlost
ne smije biti prejaka za dijete da mu ne hi kvarila vid.
Mrak djeca cesto doiivljuju uz osjecanje straha, jer
majke obicavaju da plase djecu mrakom. Time majka
mozda za momenat smiri dijete. Ali zastrasivanje
mrakom, baukom, baba-rogom, moze imati vrlo teskih
;posljedica za djecu. Nije rijetka pojava da se od
straha pred mrakom pati cijeloga iivota.
Dijete, dok je maleno, vrlo je nesigurno u sebe,
jer je jos nerazvijeno i slabo, pa se ins.f:inktivno oslanja na odrasle. Ako pomoc odras1ih nije razumna,
moze biti stetna. Osjecaj opasnosti majka treba dla
razvija kod djeteta. T ako na pr. u d1jetetu treba razvijati svijest pred opasnoscu od vatre ili duboke vode.
s druge strane, necemo mu govoriti 0 opasnosti tamo
gdje ona stvarno ne postoji.
Svaka majka treba da zna da dijete, prema stepenu razvitk.a, ima odredene potrebe. Za te potrebe
ona mora imati razumijevanja i ne smije preko njih
prelaziti. Dijete ieli d1 skace, da trci, da vice, da
a
se igra sa ostalom djecom. To mu ne smijemo braniti, ako ne postoje naroCiti raz1ozi. Djeca vole i treba
cla sticu nova iskustva. I mi cemo im to dozvolliti, ukoliko im to ne hi skodilo. Razumije se, necemo dozvo1iti da dlijete padne s• vece visine, ali ako pada
uceCi se hodati, samo cemo ukloniti predmete o koje
moze da se jace ud 1
ari. Treba, dakle, pustiti djecu
da sama sticu iskustva, da hi od najranijih dana upo::-·navalc> re::tlan zivot.
!Asmo tz /?rnjavora
H3 .HC.HBOTa H pa,l(a .HC.ena
rpaXO'BCKOT cpe3a
Nas grad se nalazi izmedu Banje Luke i De rvente. Maleno je nase mjesto, ali je sretno, jer je vee
skoro dvije godine slobodno. Nasim sokacima razlijeiu se lijepe partizanske pjeEme. Mi, muslimans.!<e
:ene zajedno s nasim sestrama Srpkinjama i Hrvaticama, Ukrajinkama i Poljakinjama, kojih takocle ima
u Prnjavoru i okolici, stalno pomaiemo nasu borbu.
Nista nam nije tesko. Kuhamo, peremo rublje ::a nasc
borce, obilazimo s poklonima nase ranjenje drugove.
Pored toga mi i ucimo. Organizovalc smo po mahalama sas.tanke ::a C:itanje nase stampc 11il koj..' drugarice rado dolaze. Citamo o bitkama i pobjedamn nas ~
vojske i save::nickih armija .• r aucile smo ko u na;i
prijatelji, a ko neprijatelji. Pr;je rata o politi~..i mi nimo gotovo nista znale. Sada nam je Jasno 1 jc na ~~.:
neznanje koristilo narodnim I1t>tJ1ij1td inn
Mnogo ~mo i mi prcpatilc tokom O\ ga rata. ,1·,
je grad prezi\·•io dvije teske neprijatd]ske tJfanzi\ c.
Fasisti su pljackali sve do cega u m li lou. ~ilo
vali su zene, palili :kuce. ubili mnogo p t mh !judi.
Sada im je dosao kraj. Nasa velika ,nc~nH.<l
Crvena armija - nala::i se se pred Rctlmom. Za]dno
sa Nijemcima propasce i izroJi i i: 'qni ... i n,1-.eg naroda - usta . e i cetnici.
Raduj•
uci se bliskoj potpunoj sloh1dt, m; cemo i
JaJJe neumorno raditi da pobjeda stl prlJe dodc i J1
na- a domovina sto prije procvjeta 110\ im :.1\ otom.
N adiija Softie
22
Ko 611 nKa;~.a no~IIIC.TIHO ;~.a he 11a JliiiJaH>CKO~I
no,'b)' II y
ce.rm:v~a H3~Jet)y
WaTopa H fH,aTa H3pacnl
6op6eHa ;.KeHa. Ka.:~.a je nyK;Ia npsa yCTaHWIKa nymKa, :.KeHe UpHO•r "1yra H ;~.pyrHx ce.•1a, a6yH>eHe tJeTHIItJKO~I 113;rajo~1, jow cy cc Bawe yoyK.>Ie y ~Boje
Kyhe I! I)'TOHyJie )' CBoje ~Iap<l:\IC. A.IH TO HHje ; ()TO
110Tpaja.'!O. J-lapO.J.HO-L GI060.1H.taLil<H flO!:.; peT H fhiiX
npenopo;.~,11o . .Uanac ce £Kelle Upnor Jlyra, T!1w-
je
lleh11 11 ,1p) nn o~o1HIIX ce:ta ~Jel}y
cc 6110 ll<nje'l\' 1-.:uja he mrwe ;~.onplllmjeTH napo,1HC-
I\ r PU<J, .l<lpyre,
oc•oor;.J.l1 I<I'IKoj 6up611.
;>.' \'[
OliH111311BI!,
ce n1, ;.KeHe cy
•
K<Ua
je
llenplljaTe,b
Yl130
.\'
1e paTH\' cnpoi~'. rpaibC\1 aa1p11HH<J 1e p.ur,eHHJ..:e 11 Kpllle 11x no Kyh<nra . .Ua~wc
OHe /hp !B) j~ CBC 33 CBOjy BOj CK~'. ~, 3 TO llO~Ia;.Ky 11
cetJCJ,_\
c~..:pll!:Hl
Cl!iHJ llllb~;
0( H_ ltr '1. I L
CjCI\_\
dH lbll' .l[liHI,
)I! ll<lOllBll'lC llj)I!OOp, l..:)"!lfi.IC C_\' \ '
t•
IUf'<li..:U
33
je1ja
II
:helUI-Illl..:e.
3a
;.1\elly CF_\'Illl.le C.\' 7.000 KyHa.
4eiHIIKe \Ip3e 113 :J.Ha ;.~,yrue.
CIHII
l!IJUBe
~!(Jbe-
ru T3Ko uacroje 11 ;ra ce npocsjcTc. Lla
Pa:umo.ium cnmiene CHna
JhtBI!.\' IIC1111lj)Cl II
,111CT »I ic .. By
CB<;j
Ka.:ra
Koru.l cTapoj
'teTHl!Ka, 'tecTu c
LI.Y-
ouJ..:Il.\1 \ '3.J.<lXO.\I peKHe: »,lla 001' .J.a ~Ill CC 1111Ka;J,a !le
Bp(lill!>; OO,'!.C J~a ra 111! j)O;J,H .'Ia HIIC3~1«. /\ CBaiWr pal be lli!Ka Ko.i H rrpotJe nope;~ Kyhe ;((J' lCKa c ~r:mj eKo~r.
6pllii\IIO \lj
CllllO~l.
ITO!TpaH:ba 3~oje
lf
IIH3l11Hl ra
CR0_\11\l
�..,
SADRZA J
•
Strana
Od prve ustanicke puske do slobodnog Sarajev;\
narodna vlada .
lz Deklaracije
Hrvatice Bosne i Hercegovine
Proljetna sjetva je otpocela
lz govora druga Dede
Djeciji domovi treba da budu jedna od prvih briga nase organi:.acije
Bosna i Hercegovina nece ostati nepi mena
Pojacajmo politicki rad medu zenama
Pedesetpet vjesala na Marin-dvoru
Oslobod~ocima Sarajeva
lstra i Slovenacko Primorje bice nasi
Velika manifestacija antifasist:kinja Hercegovine
Marija - prevod s ruskog
Dar bugojan~kih zena borcima III Ukrajinskog fronta.
Spasa mu je »pokazala« put .
I antifasisti&ki miting iena lstocne Bosne
Srbijanke se bore
Posljednje pismo
Iz zavicaja Metle i olaje
Ugovor o prijateljstvu i saradnji i:.medu SSSR i Jugo~S lavije
Driavni grb demokratske federativne Jugoslavije
Na zgaristima sedam sda
Jedinstvo u borbi i patnjama
Medu ranjenicima V Korpusa
J unacko djelo Mike Bosnic
Savjeti majkama
Pi~rmo iz Prnjavora .
h zivota i rada zena grahovskog sreza
1
Jedinstvena
..
••••
2
2
3
4
5
6
7
8
·•
9
9
10
11
12
13
13
14
15
16
17
18
18
19
19
20
21
22
22
22
�CMPT CbAWV13MY
CJl050DA HAPODY
.••• . , ............ ""' •• '"' ......... ,.y··
UhaMnap1-1ja ,Oc.no6o~e1-be" Capajeao
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Periodika/časopisi
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP
Periodika
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Nova žena : list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, God. 1, br. 2
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
02-SP
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
26 str.
AFŽ
Antifašistički pokret
Bosna i Hercegovina
nepismenost
opismenjavanje
politička prava
-
http://afzarhiv.org/files/original/5e3d6f30b8ac06b482ac7ed943edd966.pdf
d8843f1a4146329e5d8196c6ddf03f68
PDF Text
Text
Jlucw AHwurjJawucwulfKOr cfipofJ
lua xeHa EocHe u Xepqeronu
fo.A~MHa
I
MAJ 1945
6poj
�HOBA }I(EHA
TO,II,MHO
I
*
CapajeBo, !'10] 1945
*
Bpoj 3
•
!J[psa HapoiJHa BJZaiJa EocHe u XepqerosuHe
cwBopeHa je y upBUM daHUMa uo6jede Had fbeMattKOht
rel.lli<y rrpOI.llJIOCT :Hal.lle BaCHe H Xepu.erOBHHe
orrjesao je Hapo.n: y TY)!{Hoj rrjecMH:
Aoj BocHo, wpoTI1Lf.e KJieTa
.[J,ocTa jec11 po6osaJra JbeTa.
Ca MYIJHOM rrpOI.llJIOillhy .n:aHac je cspl.lleHo. HeMa
BI1I.lle C11pOT11LI.e 50CJie. npOI.llJia cy 3ays11jeK CBa
porrCTBa, rrporraJII1 cy cs11 3asojesaiJI1, rroKorraHe cy
)l.aBHO aycTpHjCKa 11 TypCKa uapeB!ma KOje cy 0)1.
HaC XTjeJie HalJI1HI1TI1 BjeiJI1TO. po6Jbe. J.1cTp11je6HJII1
CMO H rrpOrHaJIJ1 HajHOBI1jera, aJII1 HajcypOBHjer
ocsajaLia, I.llsarrcKor pa36o jHHKa Koj11 je 1941 rrperrJiaBHO Hal.lly )l.OMOBI1Hy. JbyTO CMO ce OCBeTHJIH H>erOBI1M )l.OMahi1M rroMaraLII1Ma. Hapo.n: je y sjer<OBHOj
6op611 KOHaLIHO rro6je)l.HO 11 OBOra rryTa Hal.lla 1106je)l.a he OCTaTI1 TpajHa, jep CMO je OCI1rypaJII1 CBOjOM HapO,ll.HOM apM11jOM, C3Be30M Ca 6paTCKHM
CCCP-oM 11 Hal.ll11M aarra)l.HI1M case3HI1Lf.11Ma. .[J,aHac
je cas Hapo.n: cJio6o.n:aH 11 MO)!{e ce peh11 cJiooo.n:aH
3a BjeLJHa BpeMeHa, jep CMO 113BOjeBaJII1 HaLf.I10HaJIHy
CJI060)l.y, paBHOrrpaBHOCT H )l.eMOKpaTCKa rrpaBa, 'Ha
LfHjeM 6paHHKy CTOjH CaB Hal.ll HapO)l. OCJIOH>eH Ha
C
JI060)l.OJby6HBe HapO,ll.e CBI1jeTa. J.1ai<O CMO y TOKY
11CTOp11je rOTOBO BHlUe 6HJIH y p011CTBY :Hero y CJI060.[(11, H11Ka)l.a Ce C p011CTBOM H11CMO MHpHJII1 11 Hal.lla
.ie npol.llJIOCT 6HJia HerrpeKI1)l.Ha 6op6a aa cJio6o.n:y.
noKa33JII1 CMO ce 113)l.p)I{JbMBHjl1 O)l. CBHX CBOjHX
MHOro6pOjHI1X HerrpHjaTeJba 11 CTpaHHX H )l.O"MahHX.
0)l.OJ!HJJ.H CMO 11 OTBOpeHHM Harra)l.HMa H •'JYKaBI1M
rrpeP.apaMa. M11 BocaHuil 11 Xepu.erosu11, oLie.'lHLieHI1
y 3aje)l.HI1LfKOj 6op6H ca OCTaJII1M HapO)l.I1Ma JyrO·
CJI3BI1je 3a.6opaBHJII1 CMO rrjecMy 0 50CH11 C11pOTI1Lf.l1,
a Hal.lle njecMe rosope ,n:aHac o ooCHH jyHaLIKOj H
noHOCHO j. H11je yaaJiy)1, njesaHo:
Oj BocaHLie,
Tsp)l.a cpu.a,
Tsp.n: CH Kao
f.n:je CTaHyje
cTapa cJiaso,
Tsp.n:a rJraso,
KpeMeH KaMeH
)!{11BH 11JiaMeH.
Aoj Epo, Tsp.rr.a sjepo,
Ko je Te6e jorme Tjepo?
TH CH KaHo XHTpa MYiba
lllTo H11Ka.n:a He noKyH>a.
Hal.lla jyHaLIKa 5oCHa H Xepu.erOBHHa npH3HaTa
je H BOJbeH& O)l. CBI1X OCTaJII1X 3eMaJba Hal.lle BeJIHKe
)l.OMOBI1He. np113HaTa je 11 BOJbeHa, jep je 611Jia )!{a-
p11I.llTe HapO)l.HOr ycTaHKa H 11p11MJbeHa je KaO Lf,1aH
paBaH H paBHOITpaBaH CB11Ma OCT3JI11M 3eMJbaMa }
HaUloj OTai,I611HI1. 5ocaHLI.11 H Xepu.erOBLf.l1 ITOHOCHil
cy lUTO cy CBOjy paBHOrrpaBHOCT CTeKJIH 6op60.1 y
3aje.rr.H11LI.11 ca CBHM Hapo,ll.I1Ma JyrocJiaBHje, a aa .n:aHamH>y Hal.lly aaje)l.HI1LIKY rro6je.n:y .n:orrp11H>eJIH seJIHKH y)I.HO. KaKaB je CTBapHH ca)l.p>Kaj noTrryHe CJI06o)l.e 11 rro6je.n:e I<ajy CMO 113sojesaJII1? Koja .n:je.1a,
Koje TeKOBI1He, I<Oje ycTa:HOBe OJIHLiasajy TY Hamy
cJJo6o,n:y?
(JJ06o.n:y CMO ITOLfeJIH CTHLI.aTI1 Ka)l.a CMO y3e•lH
cy)I.6HHY y csoje pyKe, a cy,n:6HHa je y Hal.llHM pyKaMa OTKa)l.a CMO je rroiJeJIH opy)!{jeM p jel.llaBaTI1,
Ka)l.a CMO Kp03 JbyTe 6HTKe H OKpillaje OTeJJH 0)1,
HerrpHjaTeJba KOMa)l.e csoje poi)eHe aeMJbe, ocTeJm
cMo rrpsy cJio6o)l.y aa csoj Hapo)l.. l1aKo y HenoeKI1)l.HHM 611TKaMa Ha )!{11BOT 11 CMpT Ca MHOro6pojHI1M Herrp11jaTeJb11Ma Koj11 cy Hac ysHjei< rroHoso
XTjeJII1 )l.a 3a)l.aBe, O)l.MaX CMO OCjeTI1JJH )l.a CTeLieHy
CJI06o.rr.y Tpe6a YLIBpCTI1TI1 H HOBI1M 6op6aMa 11pOI.llHp11TH. 3a'fO OMO Beh rrpBI1X )!.aHa ycTaHKa CTBOpHJJH
csoje rrpse o.n:6ope
Hapo.n:Ho-ocJio6o)l.I1JiaLIKe
o.n:6ope 11 'fO cy 6HJIH aaLieLI.H rrpse Hapo.n:He BJ
racTn
a yje)l.HO 11 rrpBa 110JIHTI1LfKa pyKOBO)I,CTBa 110 CeJII1:\13
H rpa.z(oBHMa. Kpoa LieTHp11 ro.n:11He 6op6e o.n: H>HX
CMO 113rpai)HBaJII1 H H3rpa)l.I1JJI1 rrpasy HapO)l.Hy BJJaCT.
l1 y .n:aHI1Ma Hal.lle KOHaLIHe rro6je,n:e, Ha TpeheM 3acjenaH>y 3ABH05l1X-a, H3a6paJIH CMO rrpsy HapO,ll.·
HY BJJa.ly, a 3ABHOBI1X je ca.n:a Hama Hapo.n:Ha
CKyrrl.llTHHa. no )l.eKJiap~11j!1 KOjy je )l.aJia BJI3,lla
o.n:Max HaKOH IbeHOra o6paaosaH>a Bl1)l.l1 ce .n:a oHa
HOCH y ce6u o.n:paa Haj.n:y6JbHX 'fe)!{JbH H )!{eJba Hapo.n:a. jep je Kao csoj rrporpaM H3HI1jeJia cse OHO
aamTo ce Hapo.n: 6opHo He o.n: jyLie Hero .n:eceTI1HaMa,
na 11 CTonmaMa rO)I,HHa.
Ha,iBehH JII10 Hapo)l.a y Hal.lloj 3eMJbH jecy ce.'haUH II CeJbaHKe. 0HI1 cy H HajBI1I.lle )!{pTaBa )l.aJIH
y Hal.lloj 6op611 aa ocJio6oi)eH>e.
To Hal.lla BJra.n:a
ITp113Haje H 33TO y H>eHO.i H3jaBH CTOjl1 )l.a he Ce
np11Teh11 y noMoh ceJiy. no.n:Hh11he ce rrorraJbeHI1
l!011fOBI1, Ha6as11he
aJJaT 11 CTOKa KOjl1 cy HaM 110,ll
OKYI13U11.iO~I rrporraJIH. nposemhe Ce arpapHa pecpopMa. 3e. 1:t>a he ce o.n:yaeTH o.n: seJJerrocje)I,HHKa,
KO jH je He pane Hero ce H>OMe KOp11CTe Tyi)I1M pyKaMa H rr01ll1jeaHhe ce cl1poMal.llHI1M ceJbaU11Ma. T!iMe
fie Blfa,la 33.zlOBOJbi1TI1 BjeKOBH}' Te)!{H>}' Cl1pOM3lUHI1X
ceJbaKa 3a 3e:.tJbOM. ArpapHy pe¢opMy o6ehaBaJll1
�cy l1 6!1Bllll1 rrpOTyHapO.li,HH pe>KHMH, aJIH cy OHJI
Hapo.n. ysHjeK sapaJIH, jep cy HM 6H J 6JIH>KH BeJieI!1
rrocje.n;HH~H Hero pa.li,.HH~'H 11 ceJba~H. A KOJIHI<O• cy
KpyrrHH IIOCje.li,H11~11 611JII1 rrp11jaTeJbl1 ·CBOje .li,OMOBHHe Bl1.ll,jeJIO Ce y HajTe>KI11M .ll,aHI1Ma OKyna~11je,
r<a.n.a ce seh11Ha fhi1X CTaBI1Jia y cJiy>K6y oKyrraTopa.
Hapo.n.Ha BJia.n.a yKa3ahe rroMoh Hajrrp11je OHHM I<n·...
jeBHMa KOjH cy y OBOj 6op611 HajBHUie CTPa.ll,aJII1.
Pa.n;HH~H cy .n.aJII1 HajsehH 6poj pyKoBO.li.110~a
HaUieM ycTaHKy. 0HH cy csojoM 6op6eHoUifiy Y4BpcTHJIH Hallie pe.n.ose H paMe y3 paMe ca ceJba~HMa 11
CBI1M OCTaJIHM IIOIIITeHI1M JbY.li;11Ma Harne 3eMJbe, Oe::s
pa3JII1Ke Ha sjepy, rrapTHjy HT.ll.., o.n.11rpaJI11 Hajsa>KHHjy yJiory y ycTaHKy. Harna BJia.n.a H3jasJbyje .n.a he
3a pa.li,HHKe, HaMjernTeHHKe 11 <mHOBHHKe CTBOPI1TH
6oJbe ycJIOBe y cpa6p11KaMa, pa.n;HOHI1~aMa 11 ype.li.HMa 11 .n.a he Y·KHHYTH .n;oca.rr.arnfbe 6Hje.li.He tHa.li.H111~e H
IIJ
iaTe, a pa.li,HlfKe Harpa,Z!;11TI1 OHaKO KaKO OHH 3aCJiy/Ky jy CBOjHM Hai10pH11M pa.li,OM.
·Yrra.li,OM fbeMal!KHX pa360jHI1Ka y Harny 3eMJbY
~more 11 MHore rropo.n.11~e ocTaJie cy 6e3 csora orJbl1rnTa . .D,oMah11 H3.n;ajHI1~11 ycTarne 11 4eTHI1~11 rro6~1.'HI cy 11 IlpOrHaJIH .ll,eCeTI1He XHJba.ll,a CpllCKHX, MyC
Jfi1MaHCl(l1X 11 xpsaTCK11X nopo.n.11~a. TaKo je ocTaJIO
MHoro nycTHX orfbHrnTa 11 HejaKe cHpolla.li.H. OCTaJia
cy 11 .n.je~a HaUIHX H3rHHYJIHX .n.pyrosa. Harna Hapo,LJ.Ha BJ
ia,ll;a CBI1M CpP..li,CTBm~a fie llOMOfil1 Hapo.n;y
.'l.a t:e 11cnpase seJ
mKe Henpas.n.e Koje cy My HaHeUieHe 11 3aJll-ijeLJe fberose TernKe paHe. Cs11 Cp611,
OCHM O!-le Uialm~e Koja je C IY>KI1Jia 113.ll.ajHI1~11Ma HeJ
.ll.11hy 11 .D,pa)Jm MHxai1JIOBHhy, spaTafie .ce Ha csoja orfbii1WTa. Cs11 »Myxai.mp11« (r.tyCJII1MaHcKe H36jerJm~e)
611fie BpafieHH Ha CBOja OrfbHrnTa, OCI1M OHHX KOjH cy
cJry)J(!H ,II!1 KpBHHKY IlaseJ
rHhy. CBHMa fbi1Ma .n.ahe naUia
B .'la,r~a nmwh .n.a ce 3aKyhe. C11poTa .ll.je~a Harner Hapo.n.a, Koja cy ocTaJia 6e3 po.z~HTeJba, 6Hhe 36pmryTa.
.lJ.yro 6!-i 6!1 J
IO, Ka.ll,a 611. l-!a6paja.l!l1 CBe TalJKC
Koje cy aarrHcaHe y H3jaBH Harne Hapo.n.He BJ
ia.n;e.
0Ha he CBHM CHaraMa o.n.Max nollenr ca H3rpa.n;J-bo:-.t
rryTesa, rrpyra H MOCTOBa .n.a 6r1 ce y Kpajese Koju
. rJia.n;yjy MOr/Ia JOHHjeTH XpaHa J.t CBe OCTa,'le ll0Tpe6e H no.n.11h11. nopy.rneHa 11H.ll.yCTpHja. 0Ha he rrpo. fOHHTH H Ka>KfbaBaTH OHe Tpl'OB~e H cpa6p11KaHTe
l<OjH CKpHBajy po6y H UIBep~yjy Ca xpaHOM 11 HOB~eM, a llOMarafie CBe l!eCTHTe llpHBpe.li,HHKe KOjH Ce
3a.li,OBOJbaBajy llOrnTeHOt 3apa.li,OM. 0Ha he Ol!HHCKY
M
6p11ry IIOKa3aTH 3a 11HBaJ
IH.ll,e, 3a llOpO.li,H~e llODI·
Hy.mx .ll.pyrosa.
To je nporpaM KOjH je H3HHjeJia y CBOjoj 113jaBI1
HaUia B.lla.n;a H 3a lJI1je he ce OCTBapefbe oHa CBI1M cHaraMa aa,'IO>KHTH. M11 CMO je 3aTo H H3a6paJIH. A.llf
11360p0M OBe B•
la.ll,e MH HI1CMO 3aBprn11JI}'l' nocao. M11
6HpaMo Hapo.li.HY BJia.n.y Kao csoje pyKoBO::!CTBO Tj.
!(a BO.ll,11 HapO.li,He llOCJIOBe 11 y TOMe je fbe3HH pa_rr.
Bo.n;I1T11 .li.06po 411TaBy je.zwy aeM .Ib~' . a jorn Kana
.ie Ta 3eMJba osoJ
mKo rropyUieHa Kao Harna EocHa 11
Xep~eroBI1Ha, To je nocao rryH onrosopHOCTI1. Mn
To Mopar:-.w pa3yMjeTI1. M11 :o.wpaMo pa3y:-.tjeTI1 jorn
11 To .n.a BJia..rta MO>Ke csoje 3aD.aTKe, KO ie Hapon npe.l
!-bY nocTaP.Jba, 113BprnHTH ca!\10 y3 noMoh csora Hapo.n.a. Hat)e ce 11 KO.ll. lleCTHTH ,' 11 ..n.o6poHa:-.tjepHH •
.lby.li,H 3aCTapjeJIHX MHrn,lbefua, KOja Ha~,jepHO IlO.!lp)l{aBajy HarnH 11p!1Kpi11BeHH HenpnjaTe,lbl1, .ll,a B.1a::1a
Tpe6a :I;a cTsapa '-Iy.ll.a 11 na caMa pa36uja r .l!aBy Ka •
he H UITa he. Ta ce MHUI.'bel-ba Ha illernhe Ha.1a3e no
HarnH:\I rpa.li,OBHMa KOjl1 C)' ~TO BpeMeHa .fiH.'tH fiO.l
oKynauujo!ll H KOjH HHCY H~tam1 npH.HIKe ,.'l.a BH;I,-
2
11 .li,O>KHBe KaKO CaM HapO,ll; CBOji1M COIIC_
TBeHH'M CHa·
raM a rro6jel)y je TernKohe HepaBHe 6op6e u MY4He 113•
rpa.n;J-be. Ta HeTa'-!Ha H 3acTapjeJia :M11UIJbel-ba Tpe6<
O.ll,6a~HTI1, jep aKO HX 6y.n;eMO IIO.ll,p>KaBaJIH K04H
fieMO CaMI1 CBOj Hanpe.ll,aK. JlpHje Hero rnTO YllHTaM(
je JIM Harna BJia.ll,a 11CIIYHHJia .H y >KHBOT npoBeJq
OSy HJIH OHY TaLJKY CBOra nporpaMa, CBaKO 0)1. Ha(
MOpa Ce Ylli1TaTI1 .n;a Jll1 OMO CaMI1 H3BprnHJIH <!BOj)
li.Y)KHOCT npeMa onycTorneHoj .li.OMOBI1HI1. AKo csaro
40BjeK, CBaKa >KeHa, CBaKO .li,HjeTe, BOjHHK, LJI1HOBHHK
pa,lf.HHK -- aKO CBaK11 LJeCTHT11 rparyaHI1H OBe Harne
cJio6o.n.He 3eMJbe 6y.n.e ynpo cse CHar~ .n.a H3BprnP
)1110 3aje.n;HH4Kor nocJia Koj11 MY np11na.n;a, oH.n.a he
Harna Bia.n;a CaB CBOj rrporpaM y llOTllYHOCTM CllpO
BeCTH y IKI1BOT.
KaKBH cy 3a.n.au.H Hac >KeHa y .n.aHHMa rrocJIHjl
Harne noTrryHe rro6je.n.e H ocHfiBalba :Hallie Hapo.n;HI
BJia.ll,e? Harnu 3a.ll,aU11 cy HCTI1 OHI1 KOjH Ce llOCTaB
Jbajy rrpe.n. <mTaB Hapo.n.. Y fhHMa ce npoMjeHI1JH
CaMO TO rnTO Bl1rne Hefie 611TI1 rJiaBHH 3aD.aTaK ITO
MOh cppOHTY, jep je paT 3aBpUieH, Hero fie rJiaBHI
H3.UIH 3a.n;a~l1 6111'!1 TeUI~H 11 orpOMHH llOCJIOBH OKC
113rpa.n;fbe 11 o6Hose ·Hallie 3eMJbe. 3a Te 3a.n;aTK
Tpe6a .n.a ce cnpeMHMO 11 Ml1 >KeHe.
TeUIKa nporn,IIOCT po6osal-ba o.n.pa3HJia ce Haj
BHrne 6arn Ha Ha'Ma. YiMa HaC jorn MHOrO KyJiyTpl-11
3a0CTaJIHX, rra '13K 11 llOTilYHO 'HellHCMeHHX. Y TOK:
BCJIIiKe HapO.li.HO-OCJ
I060.li,HJi a<JKe 6op6e MH CMO C
TprJre H3 csoje 3aocTaJ
IOCTH . HajrnHpe Mace /KeH
>KeJ
bHe cy 3Hal-ba H KYJ
IType. 0HO rnTO HI1CMO MOrJ
I
J,OK CMO 6HJie 33110CTaBJbeHe, a lllTO CM
fiOCTHh.H J
fO K 0 ~1 ycraHKa TeK 3all04eJJe, IIOCTI1ftl1 fieMO Ca.ll,a K8
.n.a npe.ll. HatMa crojH .n.o6a TO J
mKo )l{eJbeHe MHptre H3
rpa,n:fbe. MH MopaMo cTelm noJ
mTHliKY Hao6pas6y
ocsojwm orrmTy r<yJITYPY· To MH xoheMo H MO>KeM
jep cy .ll,aHac 3a TO CTBOpeHI1 CBe riOTpe6HJ'! YCJ
IOB
Y Harno.i EocHH 11 Xep~eroBHHH ' HMa jow MHoro B ll
cTapjeJJHX cxsaTat-ba o noJJO)l{ajy )l{eHe. Oco6wro
3C!OCTa -'THM KpajeBI1Ma jorn Ce 3a.ll,p>K3B3 MHrnJbefb
..'l.a je je.n;HHil no cao )l<eHe I<yha ll nje~a. M11 EiOJIHM
rso.iv I<
yhy 11 nopO.li.H~y, aJIH HeheMo .n.a 6y.n.e~to po
CKH Be33He 3a J-bi1X 11 .ll,a Ce 6e3 HaC pjeUiaBa l-hi1XOB
cy;J,6HHa . MH xoheMO .n.a yllec·rsyjeMo y pjernasafh
CBI1X HapO!!;HHX llOC.10Ba KOjl1 ce TI14Y H Harne r<yfi
11 Harne nje~e. MH heMo ce 6opHTI1 npoTI1B 3acTapj
lJ:HX CXBaTal-ba, pa.n;ehH He CaMO Ha CBOMe OnfieM 0
,0330Bal-by, Hero 11 Ha IIO.li.H3al-by KYJITYPHOr CTerre
UHjeJior HaUier Hapo.n.a.
VI :I;oca.n.a cMo Ml1 )l{eHe· 6HJie rJiaBHa CHara Ha
no3a)IHHe. Ca jorn BHille no.lleTa npHcTynHheM
Ca;I.a Ka,a.a je paT 3aBprneH, IIO.li,H33!-bY CBOji1X .ll.
MOBa 11 csera nopyUieHor Hapo.n;Hor .n.o6pa. Y CBH
rJOC<
lOBHMa 06HOBe H H3rpa.li,J-be Ml1 fieMO 6H
4BpCTa noTnopa HaUIHM Hapo.li,HHM BJ
iaCTHMa. He
noc.IJa Kora MH >KeHe He 611 MOrJie pa,L(HTI1, aJIH
Y111pHOj 113rp8LI.J-bM, KOja H,aM npeTCTOjl1, HarnH jo
KOHKpeTHHjH 3a.lla~l1 Tpe6a .n.a 6y.n.y 6pura 3a Ha
paTHy CHp043)1, llOBpaTaK 11 CMjernTaj X!1.1b311.e H
6jer.'l!1~a. 3.ll,pas.lbe paTOM Hc~piiJbeHo Ham.er Hapo
11 6pHra oKo o,_oja Harner HOBor HaparnTaja. To
rJOC.TJOBH KOjl1 HajBI1llle O.ll,rOBapajy OHO>
Me rnTO
11 npHpO.l0\1 orrpei)eHo, Harnoj r.rtaBHo.\ li.YLKHOCTU
CBeTO.i ll.y>KHOCTH MaTepHHCTBa.
Y CBIH1 Pe.'JHKH~t 3aD.a~HMa KOjH Hac lJeKajy H
je::~Ha n-:eH'l He om_ie OCTaTH IIO CTpaHH. 1\111 llp
>KaMo prKv CB1nra )l{eHa~ra Koje c~· .:'lOGa.1a H3 6u.
Ko iux pas wra cTaja:Ie BaH Harnnx penosa n K
�Op,pmaiieMo
iKeHe EoCHe 11 Xepl(eroBHHe CpnKmne, XpsaTHL.(e 11 Myc.liHMaHJ<e, .n:aJie cy y TOKY ose t.JCTHpH ro;utHe OrpOMaH .n;onpHHOC 6op611 Sa HapO)I.HO OCJIOOOI)e~bC. Kao npase Khep11 cBora Hapo.n:a Taj npHJIOr
cy oHe .n:aJie y .I-Jenoune.n:Hoj 6op611 npoTHB m<ynaTopa 11 )I.OMahHX HS)I.ajHHKa, )l.aJie cy ra y KpBH fH·
HVhH Kao 6opl(H 11 6oJIHHtJapKe y npBHM 6op6eHHM
,'!HHHjaMa. Kao nosa.n;HHCKe pa.n;HHL.(e .n:aJie cy c~oj
npHJIOr Ha ¢poHTy pa.n:a, pa.n:eh11 no MaJIHM 11 YBHJeK
yrpO)!{eHHM CJIOOO)I.HHM TepHTOpHjaMa, na 11 Ha OKynHpaHoj TepHTOpHj.H, ynpKOC OnaCHOCTH KOja 11M je
npHjeTHJia. Kao Maji<e cso j npHJior cy )l:aJie y KpBH
csoje .n:jel(e. HeKa.n: MaJIO.li:YlliHe 11 saocTaJie EocaHKe
11 Xepl(eroBKe y 6op611 cy ce rrpenopo.n;HJie. PasBHJie
cy H pasropjcJie CBOje CJ:IOCOOHOCTH, OCJIOOO)I.I1Jie Ce
f!OrpeUIHOr Ml1lliJbefba 0 CBOjOj MafbOj" BpHje)I.HOCTH
11 ca.n:a, npenopoljeHe 11 pasHonpaBHe, c noHOCOM saySHMajy CBOje l.faCHO MjeCTO KOje cy y HlipO)I.HO-OCJIO·
00)1.11JialJKOj 6op611 CTei<Jie. .
.
I KoHrpec AHTH¢allii1CTHlJI<Or ¢poHTa )!{eHa EoCHe 11 Xepu:eroBHHe KOjH he ce ycKopo o.n:p*aTI1 y
cJio6o.n;HOM Capajesy, oKyrr11he no nps11 nyT y semtKOM 6pojy .n:pyrap11u:e HS pasHHX I<pajesa 11 o~wry
lunr1 HM .n:a rrporosope o csojHM TelliKOhaMa 11
)KpTBaMa y HapO)I.HO-OCJI000)1.11JialJI<Oj 6op611, 0 Tpy.n:y
H narrop11Ma I<Ojl1 yJia)l{y .n;aHaC y OOHOBI1 CBOje OCJIO·
6ol')eHe seMJbe.
Ha KoHrpec he .n:oh11 Kosapt.JaHI<e r<oje cy ·cc
xpa6po npo6HjaJie Kpos Herrpl1jaTe.JbcKe o6pytJe,
J{psaptJaHI<e KO je cy ce TaKO IlO)I{pTBOBHO C3BI1ja.7!e
nKo pafbeHHI<a He n11Tajyh11 I<o je r<ai<Be sjepe, .n:oh11
he Er1pLiaHI<e npeKo KOjHx cy npeuiJie cse Herrpl1 j;-JTe,lbCI<e ol')aHSI1Be, a )l.a HHKa)l. HHCY IIOI<.7!eKHy,1e,
:~oh11 he CeM6epKe 11 MajeBHt.JaHKe I<oje cy no U:IIjeHy Hajsehe orraCHOCTI1 y »6asaMa« Kp11 J pal-heHe
ie
,'lPyrose, PoMaHHjKe Koje cy 0,11. csoje .n:jeu:e o.n:saja.rre
xpaHy 11 no HajJbyhoj SHMH HOCI1Jie je ycTaHmunta,
.1,ohu he Xepl\erosi<e Koje cy TaKo yrropHo ca cso jrut
HapO)I.O'M B0)1.11JIC 6op6y npOTI1B 11SpO)I.a . .LJ.ofiH he If
cBe ocTaJie *CHe Hallie jyHat.JKe EocHe H Xepu:eroBWHe CpnKHfbe, XpsaTHU:e 11 MycJIHMaHKe . .:r.a 611
·Ha KoHrpecy jolli je.n:aHnyT nocsje.n:otJHJie 6paTCTBO
HalliHX Hapon;a HHKJIO y saje)I.HH'-IKOj 6op611, 6paTCTBO . I<oie cy 11 oHe fherosaJie Kpos ose t.JeTHPH ro.l.HHe. lJBpCTO 11 .llY60KO noBeSaHe jeJJ.HO.i \IHlli il>~',
je.n;HHM l(HJbeM 6op6oM sa ocJio6oljefbe seM.'he 11
lleMoKpaTCKa npasa Hapo.n:a, )!{eHe t.Jwrase EocHe n
Xepl(eroBHHe I<cije cy .n:oca.n: 6HJie o.n:sojeHe Tellii<rnt
ycnoBHMa 6op6e 11 np11pOllHHM rrpenpeKaMa 6ocaH........... ...............
.. ....................
....
···~·.....................
•
KOHrpec
CBOJ
CKI1X p11jeKa, ca.n: he Ha csoM KoHrpecy .n:oh11 y npuJIHKY J(a ce H JIHl.JHO ynosHajy.
Ha KoHrpecy he OHe rosopHTH o nonaJbeHHM
lJ,OMOBHMa .f1 onyCTOllieHHM IIOJbHMa, 0 Het.JyBeHHM
SBjepCTBHMa OKyrraTopa H )I.OMaJmx HS)I.ajHHKa H 0
CBOMe OTIIOpy, nOMHfbahe jyHa'-IKY 6op6y CBOji1X CH·
HOBa My)!{eBa H 6pahe, cnojy MP*fhY rrpeMa yrfheTat.JH~1a -11 »spo.n:»Ma H Jby6as sa cno6o.n:y Koja c-:
rmje rac11na Hl1 y HajTe)!{HM tJacosriMa. To lliTO ~e
Ce 11S fbHXOBHX ycTa tJYTH OHfte BeJ!HtJaHCTBeHa IIjeCMa o Ha icsjeTJIHjoj, Hajsehoj 6op611 Halli»x Hapo.n:a,
a.'!H 11 BjelJHO npOKJieTCTBO KpBHHU:HMa H HS)I.ajHHl(H·
Ma, CTpalliHa npHjeTfba OHHMa KOjH ce jOlli HI1CY 0)1.peKml S'JO'IHHalJKe MHCJIH .n;a nOHOBO 6aue He)l.y)!{aH
r1apo.1, y KpB 11 naTfbe.
A.l!n Ha HallieM KoHrpecy Hehe ce rosopHTH caMo
0 OHO\te UITO .ie IIpOlliJIO, lliTO Ce rrpe)!{HBH.I!O 11 )1.0·
ca.n: ypa.l.HJTO. AHTH¢alliHCTI1l.fKH ¢poHT )!{eHa Kao.n:Ho
Je,UHHCTBeHor HapO)I.HO-OCJIOOO.l;I,T-tJia'-IKOr cPPOHTa nOCT<IBiihe n :raH ceora .n;aJbfber pa.n:a H Hose sa.n:aTI<e
f<P je rrpe..:r; HaC ITOCTaBJbajy YCJIOBI1 TIOTnYHO OC.1000·
f) cr1e se. r.be. J{OI< je .n:oca.n;alli!hH pan; 6110 ycMjepeH y
n:paPuV IT O ~Iararna HapO)I.:HO·OCJIOOO)I;HJial.JKC 6op6e,
II O:I-1 i!TaH,a t!>pOHTa, Calla he Ce Ta i parr OllBHjaTI1 Y
npaBUY CRCOITlliTer Hanopa Ha OOHOBH OIIYCTOllieHC
3Ci\1.lbC II tfVB3l-ba· BCJII1I<HX TeKOBI1Ha HapO)I.HO-OC;IO
OO.l.ff.TfatJKe · 6op6e. L{eJieraTH he Ha KoHrpec )I.OHHjeTI1
csoja 6oraTa HCKYCTBa~ r<o.ia he npeHI1jeTI1 Ha )l{eHe
OHHX Kpajesa ~' KO.iHMa opraH11sau11ja A<P>K-a HHje
i\IOr.'Ja pa3BHTI1 csojy TIYHY .n:jeJiaTHocr. J{pyrapHue
he l13HOqfTH C.lli1Ke )!{HBOTa 11 pa.n;a y CBOMe Kpajy,
CBoja 3afla)l{afha, rrorpe6e csora I<paja, csoje rr.1aHOBe H npH,ie.1I wre. Kao lliTO je AHTH¢alliHCTI11.JKII
cf>pom }!\eHa 6110 tJBpCT CTyiT HapO)I.HO-OCJIOOOJJ:H.'IalJI<Or llOKpeTa V nep110JI;y OCJIOOO)I.HJiatJKe 6p6e, OH
he ca.n ounr jaKa non;pllii<a Hallioj Hapo.n;Hoj BTracTH,
K80 UITO C\' \IHOre )l{eHe ITOHHjeJie Ha CBOji1M npcrma
o p.'H'H 3CJ . ·pa6poCT HeKa calla ,n oHecy 11 op.LleH pa.:~.a.
Ha h':oHrpecy he ce OCTBap11TI1 je.n;I1HCTBeHo THi e.lfo. rwh:oso.:r.ehH opraH AHTȢallii1CTHI.JKor <f:>poHTa
/1\eH::t BacHe 11 Xepu:eroBI1He, y B11.li:Y lli11poKor o.n6ooa-. KOiH he TIOBe3aTH paJ.I; )!{eHa CBHX KpajeBa Hallie
c YT060.JHe EoCHe H Xepu:eroBI1He.
Halli I KoHrpec 6Hhe seJIHI.JaHCTBeHa CMOTpa HalllHX CHara, je~ICTBO HOBHX ycrrjexa y HOBHM san;aU:HA!<l KO ie npe:.r iKeHe TIOCTaBJba <f>pOHT pa.n:a 11 00HOBe 3e~r ·be. a v.ie:r.Ho cBetJaHa saKJieTsa .n:a *PTBe
Koje cy naile Hehe 611rH ysaJiy.n;He.
I,loja Kom
"'~"'""~ ~··~.,...........
.n:aHac 11CKpeHo )!{eJie ll.06po ce611 11 cso.Me HapO.:'l\'.
M11 11X nOSHBaMO )l.a saje.n;HO Ca HaMa Kp03 OflllifeHapO)I.HH ITOKper y.TfO)!{e CBOje CHare sa Halliy ~aje.n:
HI1lJKy 6y .n;yfiHOCT.
. Hame cy JI.Y)I{HOCTI1 TernKe 11 o:r.rosopHe. \ 111
Ml1 HMaMo 3a To .n:oBOJbHO CHare. U110 Hapo.'l Ha
lfe.lly ca CBOjOM BJ!a)I.OM 11 CKYIIWTliHO 1 rrperHvte H<l
~bHXOBO HSBplliefbe. 3aKOH11 If IIpOIIHCI1 KOje H~m
)l.a,iv Hallia HajBHllia Hapo,rr.Ha THje1a, OCHr\ pasajy
TeKOBHI-H~ 11 npasa Hac >IH~Ha 11 IlHjeJiora Hapo:~.a: Hamy
C:JIOOO)I.y H paBHOnpaBHOCT, Haiiie 6pal'CTBO II je.!IIHI·
crao. 3aTo he~w H· Ml1 )!{eHe 6HT!i 6yrrrm 11\'BaPH ,
"iQ!IIITOCTll KOj,Y 010 11 CaMe CTBapa le 11 I1p11\ljcpo~f
.... ..
................................"""
... . ..............
.. ................. .
heyJO YBIIjCK TIOKaS3TI1 KaKO je Tpe6a lJyBaTI1 11 IIO·
lliTOBaTII.
nooje;xa Ha!l, cypOBHM HenpHjaTeJbeM HalliHX Hapo.n;a 11 I.JHTaBQf CBHjeTa KOjy CM{) OBPIX JJ:aHa 11SBO·
iesa:!ll 11 o6pa3oBafhe npee Hallie Hapo.nHe BJra.n:e,
Be '!HI\0 je GI3B :he Sa 11CIIafieH!1 Hapo)l. KOjH je )!{eJbaH
\IHpHor pa!l,a 11 }!\HBO . Ose .naHe cnaBHhe Hallia
.1jeua ll J.a'!eKO DOTO~ CTl!O. J{a JIH fie Hallia OCJIO·
ool-)eua 3ewha OHT!f He caMO SeMJba CJI06o.n:e, Hero n
2-e. oha cpehe H 6 aroCTa!-ba sa csaKora csor rpaija-·
HI1Ha. TO SaBI!Cit HajBtrllie 0)1. HaC CaMHX, S3TO SacytiH~IO P~'J\ase 11 ca najsehHM )!{apoM 6auHMO ce Ha
lbe!IO II3rpai)HBaH,e HC )1{3,T!Chlf IIH Tpy.n;a HH SHOja.
llerra
nepoBJrb
~
�Doili su nam dugo. zeljeni dani
~
S1kinuli smo tesku, nesno£1!1u moru sto nas i·e daCetiri godine smo ·£e borili, cetiri godinc krvaril
1
vila pune ce6ri godine. Digla se mucna, zagusliiva kroz nadcovjecanskc napore dolazili do sviiesti, d
pom.rCina fasistickog >movog poretka«, punog strave, saznan ja, cetiri go·d~ne protbva:Li zai1
ednickom krvl i
panog strasnih, bezumnih orgija fasistickih zloCinaca. i zajednickim patnjama svoje j:edinstvo, osvaiali svc
Nasa borba, nas·i silni napori d l srusimo · nadmocnog ju zajednicklli s•
a
lobo.du. ·
nep11ijatelja, ,da vratimo IS[obodu svojoj zemlji, nisu
I evo, doca~ali smo je. Preporodeni, novi liudi,
bili uza.ludni. Na,s a vjera· u pobjedu, u pobiedu nase svojoj novoj, slobodnoj domovini, demokratskoi £edt
pravedne stvari, ostvarena je. Fasistioka Niemacka rativnoj J ugoslavi ji.
leii danas pregazena, dotucena, umr•i:ana u krvi i blal
To vise nije ona stara Jugoslaviia ugnjetavani:
tu sv·oje bestidne, zlocinacke politike porobljavania nepra·v de ·i nezadovoljstva. Nasa nova Tugoslavii•a t
svijeta. Kaznjena. Crvena armija, armiia pravedne je srecna zajednica ravnopravnih, slobodnih narocL
osvete, herojska armija strecnog radnog naroda i armi- zajednica slobodnih, ravnopravnih !judi :koii san
je nasih saveznika ostvarile su svoi veliki cilj.
upravljaju svojom sudhinom, koji svojim sopstveni1
I evo; i kodl nas i svuda u svijdu, :sJoboda. Do- rukama izgraduju svoju sre6u, is,to ·onako kako s
mahuje sa sirom otvorenih proz<Ora, smiiesi se iz oCiiu . svojim sopstve.nim snagama izvojevali svoiu slobod1
po.dmladenih Z.ena, dovikuje veselom pjesmom srecne
Mi smo ·stlomili stra,snog neprijatelia. Radost m
djece, odzvanja u koracima ,s Jobodne omladine, le.prsa zapljuskuje, sr~cni smo, jer se slobodno dise, ier
u ra·zvijenim zastavama, a dusa se :kupa u tihoi sreCi i
na:sa zemljaJ slobodna i nasa. Ali nasa radost niie r;
radosti po:bjede.
dost bezbriznih !judi koji ne znaiu za bo.l i teskoc
Cetiri pune godine gazili su, kaljali i ;pustosili na- TOS krvare cluboke rane u nasim '£rcima. T mr.zn
1
OS
su zemllju, kidali u krvavu parcad nasu ·dliecu i nase iedi nas osmjeh. Suvise su teska b~la nasa iskuseni
Zivote, cetiri godine pljuvali i bestidno prliali nase suvise mnogo patnji, suvise krvi. Suvise su dubol
svetinje, 'pljackali nase radosti. Pokvareni i podli, tragovi razaranja sto ih je fasizam ostavio svuda o:k
krvozedni, prozdrljivi i naduveni, ubiiali ·s u nas sa nas. Kudgod pogledamo - rusevine, kud god ~
planom, j:!r su u svojoj Zilocinackoi naduvenosti vie- okrenerno- bijeda i neimastina. Sve trazi da :s·e oor•
rovali da su samo oni dostoj1 dra zive i da se raduiu. vi, sve ceka da se podigne. Opustosena je mnogo· nai
ni
Nije bilo sela, ni staze, ni vrleti u citavoj nasoi zemlji zeml ja: p 10IP·alje.na sda, porusene skole, urpropasteJ
gdje nije s1
tigla njihova kaljava stopa, njihova gram- putevi, ;pruge i mostovi, unisteno blago, razorene £,
ziva sa.ka i ostaNi.Ja svoje krvave tragove.
brike, opljackana, odljeca, polomljena kola i plugo-.
Mislili su da ce nas pokoriti, unistiti i na nas1m
Ali borba nas je nauCi>la da nalazimo najvise r
kost-ima, na nasoj krvi, na nasim suzama i znoiu gra- dosti u t vlad·ivaniu te5koca. T ek sto smo savlada
m
cliti svoj:e gospodstvo.
jedne, mi smjelo- gledamo novim teskocama u oci. !I
Ali prevarhli su se. Ni vje5a,la, ni tamnice, ni mu- smo u ovoj teS.koj • slobodilackoil borbi vidieli da ~
o
cilista, ni podle lazi izdajnika, ni ofanzive, nista nas nase sna,ge neisrcpne. Nikada nismo slutili da smo t
Pije mpg·lo uplasiti, zaustaviti, s1krenuti sa casnog ;puta liko iatki. da svojoj domovini mozemo toliko dlati.
kojim .~mo krenuli. Nista nije moglo ubiti dusu u na. Svojim s-opstveni;m snagama, svoiom borbo
ma, nasu vjeru u pobjedu istine i pravde. Na·sa liubav osvojili smo sebi slobodu. Svojim s.nagama, zaiedni
prema slobodi, prezir prema i1ZJdaji i mrznia prema na- bm radom, osvojticemo- i svoi novi zivot, Z.ivot naJPre
silju bi,Ja je j1 od svega.
aca
ka, zivot srecnih, radin~h i slobodnih liudi, nasmiian
Mi smo dokazali .da znamo da branimo svoie do- zena i zdrave, vesele djece.
R. B.
st'Ojanstvo.
POZDRAV MAR~AYAU TITU
Centra·lni odbor Antifasistickog fronta iena Jugoslavije llputio je slijedeci telegram pretsie4niku Na
rodne vlade Ma11·salu ]ugoslav.ije ]osipu Brozu-Titu:
>) Tebi, tna's najmiliji druie, vodo nasih naroda i vr.hcvni voskovodo nase slavom ovjenca<ne Armiie
upucujemo u ime svih iena ]ugoslavije nase naivece divljenje i nasu najtopMju zahvalnost za divnu sre6
sto ju je 1
nasa zemlja doiivjela onoga dana kada ie skdena oruiana srnaga njemackog fasisticka.~ osva
jaca. Posebnu radost osjecamo toga dana mi iene, ier znamo da ie skrsen uzrc~nik najvecih zala i patn ·
sto smo ih mi, nasi narodi i nasa djeca oreiivieli u svoioj isto.riji. Zato je veliki dug nase zahvalnosti orem.
Tebi, jer Ti si organizufuci i rukovodeci nasom borbom, izveo nase narode, a osobito nas iene, na prav
put koji na·s vodi u bolji, srecnifi zivot, iivot dostoian covjeka.
C(je:neci pravednost nase borbe i Tvoie rukovodstvo iene ]ugoslavije rvisu nikada zalile truda i irtav
da da,d!u sve o.d sebe u ovoj l<rvavoj borbi protiv okuo2tora i njihovilf/tsluga. U ime svih zena Jugoslavije
mi Ti obecavamo da necemo ni dana.-. ialiti truda da iskupimo ·c asno svoj dtug za onu srecu Sto smo j~
dozivjeli, svoj dug prema borcima Tvoie Armiie nasim jU'nac.kim sinovima koji su se taka heroiski bori
pod Tvojim ,rukovodstvom, koji su ginuli i krvarili i ios danas krvare da bi unistili i posljednji trag n~
prijatelj.a u nasoj zemlji. Budi uvkren. nas volieni druie Madale, da mi znamo ciieniti tekovine na ~
borbe i da smo sviiesne da cemo samo zajednickim i predanim radom na obnovi nase domovine te tekovin
zauvUek ocuvati. Ta svijest je garanti;a da cemo se boriti protiv svih naoada na te tekovine, rna otku
oni dolazili«.
Ce alni odbor Antifasistickog frcnta zena Jugoslavije.
4
�v
NASE PRA VO NA IST·RU
'>Nasa juna6ka armija, zahva~juj1uci da·lekovi,dlno"ti druga Tita, uspjela jc da na vrijeme oCi1s.ti Istru,
T rst i Slovcnacko primorje od njema akih oku;patora i
ita!lijanskih fas,ista. Gubioi nase armij e u borbi za t c
krajle!Ve bitli SLt dosta vi• o.ki i svaka stopa te zemlje zas
livena je krvlj,u nal5ih boraca. A1i .c:Logodilo se da nam
Sle osporava pravo na te krajeve. I ne SJatmo da. nam
se ospo•atVa uopste nego nam por.i·cu da mozemo kao
r
sa!Veznieke zemlj e i dn~ge sav.ezni6ke armije •da: zCJJclrzimo ono sro je na·s a armija svoj,orn krvlj.u oslobodila ... « (Iz govora clruga Dhlasa).
ODGOVOR VLADE DErMOKRATSKE FEDERATIVNE JUGOSLAVIJE NA NOTU VLADE
VELIKE BRITANIJE I SAD PO PITANJU VOJNE OKUPACIJE ISTRE, TRSTA I SLOVENACKOG PRirMORJA
U vezi sa notom koju su vladle .Velike Bnitanije
i ~AD pre-dale vladli clemokratslke fedlerativne JugoS'lavije po pitanju v-ojne okupaci~e Istre, Trsta i Slovenacko,g pmmorja, rMinistaorst:vo informacija dalo' je
mija kao jedna od sa\veznickih a:rmija ima pravo jeclnako svim saveznickim armijama, koje se sastoji u
tome dia ostane na teDitoriju, ik,oji je u zestokim borbama protiv z.ajedn.:ckog neprjatelja oc:tlobodila. Jugoslovenska armija ~mala je upomom borbom - kojoj
j·e bio cilj ,kako ot:sij1
ecanje znatnih. dijelOIVa ne;pri.jate<ljslk e vo~tsik:e tatko i oslobodenje podjarmljene bratce velike .Zrtve u krvi i pokaz.aJa je mnogo rprimjera nevidenog herojstva. Cinjenica da je stanovni,s tvo tih kra- ·
jeva vee clvije godine ucestvovatlo u os,lobod~laa\o~
bo.rbi, cia je u ogromnoj vecini iUJgosJovensko i da je
u borbi protiv italijanslk.ih i njemackih fasist'a poclnijelo velike zrtve, ne moze bitri. smetnja nasem zahtjevu
da se na§oj vojsai prepusti uredenje vojne uprave, a
o,d/ naroda izabranim na,rodno-o:~ilobodrilackim odborim:a uredenje i vodenje aivilne upra'V'~ . Potrebe na.Sih
satVeznika u pogledu pristanista i komunikacija potpuna su obezbijedene u duhu razgoiVora izmedu marsa:l:a Tita ,j feldmarsalla Aleksandtra u Beograc\1. Prisustvo J ugoslovenske atrmije. u Irt11i, Y.Dsltu i Slovenacs
kom primorju tr.aZi cast natse vojske i Citave nase zemlj.e, a time se ni najmant e n.e prejudll:cira odluka mij
rovne konferencije koja ce donijeti definitivno rijesenje 0 rpripadnosti ov:ih kraj.eva, jer je demokrai:! 1 a
federativna J ugoslavi ja protJivn,i k svih jednostranih
aneksija.
IZJAVA rMA~S·ALA TITA
stijede6e soapstetnje pretsta,vnicima strane i domace
stampe:
Vlatdla demokrats1ke federativne Jugo.·Lrvije dab
je odgovor na notu koju je primila od vlade V elike
Britani.je i SAn po pitanju vojne okupacije Istre,
T rsta1 , SJovenackog primnrja od trupa J ugoslo\ enske
i
a:rm.ije. Odgovor je sastavljen u cluhu save:nicke saradnje i u njemu je podvuceno da JugosiO\en<:ka ar-
Na pitanje doplSIIlika Tatnjuga, sta misli 0 l::Javi
i
fcldim arsala Aleksanclra, koju je objavio dopisnik. Rajtera Hari~on, marsa·l Tlto je oclgovorio:
»Ne mogu d~a ne izrazim svoje negodovanje 1
iznenadenje protiv nemoguce uporedbe da je pri.ustvo jugo lovenskih trupa u Istri i Slovenackom pnmorju slicno sa Hitlerovim, rMus·olinijev.i'm i japans•kim mctoclama. Ovakva se o;ptuiba moze baciti u lice
sJamo neprijatelju, a ne j,e dnoj1izmuce.noj i iskrvavljenoj savez.nici koju su do sada SV'i slobocloljubivi narodi pri:.navali kao primjer herojstva i pozrtvovnosti u ovom velikom osJobodiilackom ratu.
Jugoslo\'enska armija je gonila do rijekc Soce i
daJje, snagom svoga oruzja , ·okupatora i njenom prSU1
Stvu na tom teritoriju ne moze se dati osvajack.i
karakter. Takvu optuzbu najo.c:Llucnijc odbijam.
Jos jedanput izjavljujem da je nasa Jugo,;,lovenska armija, da je Jugoslavi:ja spremna saradivati sa
saveznickim snagama, sa saveznickim zemljama, ali u
its,to vrijeme izjavljujemo da Jug>oslatVi·j a ne moze dopustiti da bude ponizena i da se izi.gravaju nJCIU
pr;wa.
Izja:vljujem cia je Jugoslavija spremna na saradnJn i razumijevanje na ta~kv·oj bazi koja necc bitt
uvredljiv,1 ni poniiavajuea z.a Jugoslaviju kao save:mcu.«
5
�mt smo se borile .
•
•
Ka·d Annlfasistickog fronta Z.ena u nasem Sara- broj.nije pristupa,le organizaC1Jl. Vee osnovani odbo
jevu ,diobiva sve vise z.amaha, sve vise poleta. T ai nas razvijali su ~woju djelatnost na sve siroi osnovi. p,
ra:d nije poceo sad u danima slobode, on ima svoi ko- kret je prodro u kuce i mahale z.a koje je antifasistic
organizacija iena bila novina. Zene su se upo.:mava
rijen jos u vreme.nu okupacije.
sa oiljevima nase borbe i njezinim velilkim te.kovin
D_ k su se sarajevskim ulicama, na oko mirnim, ma pr~ko sastana.ka na kojima su se citali i tumaC.
o
bahato kretaJi mrski okupatori, Nijemci i ustase, nai- politicki clanci.
.
hrahr.ije su Z.ene podzemno, neumo1mo, • eustrasivo
n
Dana:s, kad je i na5 grad slobodan, kad je slobo
radile cvrsto •
povezane sa na.m dno-oslobodilackim PO·
kretom sa narodno-.oslobodli·l ackom borbom sto se je na c-itava Jugoslavija, mozemo sa ponosom da ;pogl
samom clarno na • rezultate ilegalnog rada, na omasovli1e
razgarala svuda po nasoj zemlji, plamti.Ja i na 1
pragu Sarajeva.
Orga:nizacija Antifasistickog fronta Z.ena u Sarajevu radila je uprkos svih teskoca. Prikupljao se
,sanitets,k.i materija:l, slu5ale su se savezniake i nase
racho stan.ice, stenografisale se vi j1esti za biltene. Zenf
\SIU ustupalle svoje stanove za sastanke, sakrivale u svc ·
jim kucama drugove i drugarice koje je policija tra
zila i omo.gucavale im ;prebacivanje u partizanske ie
dinice. Os~m saruitetsJ.<og materijala one su prikuplj<ale
i rublje za na5e borce. Obicno nav.ece, ;kad bi mrak
pao, iZJlazile su iz kuca sa praznim torbama, da se nepOis~redno pred svr5etak slobo.dnog h'etanja vrate kuCi
sa torbama .p unim matecij·a la potrebnog partiza~nli.ma.
Sjecamo se druga:r.ice Dragice jos iz 1941. Ona je
imala- zadatak da pri.kupi sto vise odjevnog i sanitetskog materijalla. J edne novembars,ke veceri dosla ie clio
mene sva mokra i .prozebla od kise koja je tih dana ~
stailno .padala, ali je sva sjala nekom unutrasniom ra- ·
doscu. Nosi'l a je dv·ije pune torbe u ruka.ma i ;pun ·~; ·
ruksatk na ledima. Bila je sretna, jer jete veceri uspje·'~;;
la .da skupi .~ksak r.~?enine i cetiri par.a ~akandil ~~~
Ah ona ISe mJe ogramc1la samo na skiulJJJanJe po tu- ,f',~
dil? kucama. U svome je stanu organizirala pletenje ~
sv1tera od vune koju je dobivala odl drug-ova. Bila je
uvijek vedra i nasmijana, a rn.evesela satmo onda kada
~e v.racala kuCi praJZ.nih. rukJU. Prokazana od gadnog
tz.roda, bila< jle uhvacem jedne vecel1i, kada je ulazila u
svoj1 \Sitan, sa punim mkama prikupljenog materijala i
poslije nekoliko dana otpremljena u Ja:seriovac.
Mi Dragica nije hila jedina. Andela I vankovic
dosla je ;pred prijeki sud radi dokazanog »zlocina« cia
je slusaJa »neprijateljske« stanice, stenografisala iz.vjestaje i dalje ih raspaeavala. Osudena je na smrt
strijeljanjem.
Drugarica Jelena Vitas koja je neumorno sakupljala pri!loge za narodno-oslobodilacki pokret i organizovala rad Antifa5istic.k.og fronta zena. bila je odvedlena u ·l ogor zajedrn.o sa drugaricom Liubom Durie
koja je organizovala borbenu gimnazij,sku omladinu
Obadvije su .na zvjerski nacin ubijene.
Ovo su sa:mo dva-tri primjera, a koliko je ius
znanih i neznanih zrtvovalo >Svoje zivote za op te
dobro. Ali i pored strasnog terora nase drugarice su
nastavljale i da.lje da rade, nikakva prepreka nije ih Antifasisticku rganiz.aciju zena u Saraievu, 1oia
UJbav i spremnost da ra.d:i
zausrt:avi'la. Zene su i dalje na dnu »cekera« i korpi kazuje svoju veliku lj1
prepunih povrca, vje5to sakrivale i ,prenosi.<le Citave ostvarivanju zadataka koji pred nama s,toje. Za.
smotke biltena i .drugih letaka. Prikupliale su priloge nisu mali, ali nasa odanost i privde.nost pokretu 0
za pomd'ice Cij·i !Silt se hranite.Iji borili u Narodno- ra sve prepre.ke i Cini mogu6im i ono sto ie na iz
oslobodiJ.aokoj voj!Sci ili camili po zatvorima i 1og-ori- neizvoclljivo.
ma. Borbenost je rasla iz. dana u dan, a zene su sve
Jeta Palavestr
y
�OMJIA)lMHA
BOCH~
M XEPUEfOBMHE
HA CBOM llPBOM KOHfPECY
0JI.p1KaJ-I je I KoHrpec OMJia)J.HHe BoCHe 11. Xepu.erosHHe. OH je y je,zv-ro aaspweTaw je)J.Hor. Kpsasor, aJIH
CJ!aBHOr rrepHO)J.a y )!{HBOTy 60C31-CKO-Xepu.erOB3'-IKC
I
OMJiaJI.HHe, rrepHO)J.a 6op611 aa CJI06oJI.y. OH je no<IeraK uosor paJI.a Ha H3rpaJI.I-bH I- awe OTai,I6HHe, Ha jaI
lfal-by 1-beHe BOjHe H eKOl-!OMCKe MOftH, y YCJ
IOBHMa
rroTnyuor ocJio6oljel-ba.
'
•
•
3a spHjeMe KoHrpeca HaWJIH cy ce y Capajesy
Haj60,7bH OMJiallHHl.I,H 11 OMJia)J.HI-Il(e: XHJba)J.yOC3MCTO·
THHa MJia)J.Hha 11 JI.jesojal<a yJI.apmma KpajHHe,
pa)J.HHI<a 3eHHU.e, KaKJ-ba 11 Jby611je, l}aKa Tya Jte, MocTapa, 5al-ba JlyKe 11 ocTaJIHX HawHx· rpaJI.OBa. HawJtH
cy ce npeTcTaBHHU.H cpnc1<e Y! MYCJIHMaHcKe OMJiaLI,HHe Ca XpBaTCKOM OMJI3)J.HHOM KOja CBe 6pojHHje 11
O)J.JIY'-IHHje H)J.e THTOSHM nyTeM.
I KoHrpec HHje caMo CMOTpa CHara OMJiaJI.MHCKOr
ITOKpeTa. 0H je y YICTO BpHjeMe HOSa npeKpeTHHl.l,a y
)I{MBOTy H paJI.y OMJiaLJ,HHe. OH je cJmKa seJIYIKHX no6je)J.a Koje je <mTas HapOJI. BocHe H Xepu.erosMHe
1.1380 jesao Ha TelliKOM nyTy Ka CJI060)J.YI, Ka )J.eMOKpaTHjH.
Y BocHM H Xepu.eroBYIHYI r)J.je cy CTape BJJaCTH
HaH Jia3HJ Ha HajrrorO)J.HYije TJIO y pacnY!pHBal-hy lliO·
ie
BHHH3-Ma Y! BjepCKe Mp)!{}be, TY r)J.je cy Ce Ha 3aOCTaJIOCTH Y! 6HjeLJ,H HajwHpY!X HapO)J.HYIX CJIOjesa CTBapa·JIL
TeMeJbH paa)J.opa no6je)J.MJia je HJI.eja 6paTcrsa
1-1 jeJI.HHCTBa. TIMOHY!p Tor 6paTcTsa 11 jeJJ.HHCTBa 6H Jia
je y npsoM peJI.y . OMJia)J.HHa Borne H Xepu.eros1me.
0MJia)J.Y!Ha BocHe 11 Xepu.eroBHHe HacTaBJba
C iaSHe 6op6eHe Tpa)J.Y!l.I,Hje npOlliJIOCTH. Y 3HaK np11J
3Hal-ba MJI3JI.OM ITOKOJbel-by Koje ce np11je Hac 6op11JIO
aa ,HCTe H)J.eaJie, KoHrpec OTI<pHBa cnoMeH-rJJJOLIY raspriJIY Tip11Hl.I,HriY, jyHaKy-My'-!eHI1Ky, 6opl.l,y Sa CJJO·
6oJI.y 11 6paTCTBO cs11x uapoJI.a JyrocJiaBHje. 0MJJaJI.HHa BocHe H Xepu.eroBHHe paasHJia je a npoJI.y611J!a
Jby6aB npeMa OTai,I6HHH. 0Ha H)J.e Y! HhH h~ ITVTeM
J<Ojl1 je 06HJbe>KI10 uaj60JbYI CI1H HalliHX HapOJI.a MaplliaJr TYITO.
KoHrpec cy nos)J.paBHJJH rrpeTcjeJI.HI11f Hapo,llne
CI<yrrlliTI1He BoCHe 11 Xepu.erosi1He ,11pyr KeuMaHOBI1n'Be,llo, rrpeTcje,llHHK SJ!a,lle ,11pyr 4oJiaKosHh, y H1Me
JeJJ.HHCTBe.HOr cppOHTa ,11pyr OcMaH Kapa6eros11h, y
liMe uawe cJiasHe apMHje rryKOBHHK Tiepo KocopHh.
»BY! cTe sa sje'-!Ha speMeita sa,lly)!{I1JJH Halliy seMJJ~y« pe1<ao je ,11pyr Bojl1cJias Keu.MaHOBHh.
. ».0,11 sac oLieKyje '-111Tasa BocHa u Xepuerosi1Ha
,lla 11 ,llaJbe 6y,lleTe 6y)l.HH qysapH 6paTCTBa HaWHX
peKao je rrpeTcjeJI.HI1K Hallie sJia,lle, ,11pyr
HapoJI.a« Po,llOJby6 l.JoJiaKOBHh.
KoHrpec cy rros,11paBHJIH rrpercraBHHU.H OMJiaLI,HHe cs11x cpe,11epaJIHHX je,l!HHHU.a Jyroc ::rasuje n
rrpeTCTaBHI1l.l,.l1 6paTCKe OMJia)J.I1He ByrapcKe H rp'-!Ke.
I KoHrpec HHje caMo najseha no HTH4Ka MaHHcj)eCTai.J,I1ja OMJiaJI.HHe. OH je rroc1 asno npe.n: OMJiaLI.HHY BocHe 11 Xepu.eros11He BeJIHKe Hose sa).l.aTKe.
»Tipm-r 11 rJiaBHI1 sa,llaTai< Kojii c ojH rrpe.u o~fJiali.HHOM EocHe 11 XepuerosuHe
HCTaKao je ,!I,pyr
PaTo
L(yrol-bHh,
ceKpeTap
Ueurpa~mor
o,1,6opa
YCAOJ-a jeCTe Taj ,11a Y'IH. Y Iel-be, ytiel-be 11
oneT yiJeibe, 1'pe6a ,11a 6yJI.e uaw uajr,;taBHHjH aa).l.a-
·Tai<. BH Tpe6a .LI.a 6y,11eTe r JiasHa CHara Koja he H
CTOjaTH H ITOMOhH Aa ce rrpose,11y y )[{HBOT CB!l H3W
33KOHH KOjH cy ,llOHellieHH 11 I<OjH fie 6HTH ,'J;OHeW
1111. Y nawoj Hapo,llHOj BJiaCTH, y ynpasJbal-by Haw
llapO,IlHOM )J.p)I{3BOM, Tpe6a ,lla y<JeC'rsyje l.I,HO H
HapO,LI. 110'-leB 0,11 OMJI3,1!11Hal.l,a ,ll.O CT3pi1X )!{eH3 ... c:
Ha KoHrpecy je nacTyrrMo seJIHKH 6poj 0~1 ila;u
Hai.J,a. roBOpHJIH cy 0 ycrrjeCHMa H He,llOCTaTUH
pa,11a, nocTasJbaJIH sa,llaTKe. Cs11 cy )[{,HrocaJIH HS;la_
pa3HHX )ICTaWKO-•IeTHYI'-IKI1X SJIHKOBai.J,a 11 peaKUH
Hapa, yKa3HBaJ!I1 Ha riOTpe6y 6op6e rrpOTI1B rrpHKp~
BeHH.X HenpHja'reJba H llifleKyJiaHaTa. fOBOpH;11f
0 CJIO)!{eHHM np06JieMHM3 HSrpa)l.J-be, 06HOBe K)"ilT
HOI' I1 CITOpTCKOf )I{HBOTa, IT060JbWaBal-ba ri0<10}K3
pa)J.HH'-!Ke, CeJbalJI<e H cpe,lll-bOlliKOJICKe 0~1.13;lHHe.
Kourpec je JI.OHHO HHS pesOJIYU.Hja no CBH ta n
Ta!-bHMa: ITOJ!HTHLJK·Y peSOJIYU.Hjy 0 pa,LI.H'-IKOj, e
CKOj Y! ljalfKOj OMJ!a)J.HHYI, peSOJIYU.Hjy 0 cnopr:.
YlcTai<Jia - e rrorpe6a ,llaJbl-ber yqspwlmsa
c
6paTcTBa OMJia)J.HHe BocHe 11 Xepu.eroBHHe. H u
6paTCTBO Me CMHje ,LI.a OCTaHe 6paTCTBO Ha pHjCIJH I
Hero 6paTCTBO Ha ,lljeJiy H y 6op611.
llOJJ.B)''-!eHq je ,11a je pa,l!HH'-!Ka OMJiaJI.HHa
C'p)K OMJia,llHHCl<Of ITOKpeTa KOjH je ITOCTaO CHa)K
OCJIOHau. HapO,IlHO-OCJI060,IlYIJia<JI<Or cppoHTa H H
pO,IlHHX UJ
iaCTI1. Pa,l!HWIKY! OMJiaJJ.HHU.H Kojn cy 6H
xepojH Ha cppC'HTy, Mopajy ca,11a ca HCTO T0.1HKO n
JleTa 11 yrropHOCTI1 )J.a rrp11ljy pa,11y Ha 06HOBH 3eM
KoHrpec HCTH'-Ie ,11a ceoci<a OMJiaAHHa ca<mJ-baBa B
fiiJH_y Hallie BOjCKe, BeftYIH)' Hallier OM.7I3,1lHHCKOf n
Kpera. 0M J
ia,LI.HHa ceJia Mopa jow Bl1llie .LI.a passtt
pa!l.ll!-1 rro JJeT, ,11a jolli 6oJbe opraHH3yje pa,LI. y pa
HliM je,ll11HHI{aMa, ',lla ITOKpe.He Ha pa,ll Csy OM, 3Jllt
Koja jow CTOjH no CTpaHH. YjeJI.I11-beHH case au
rjJaWHCTH'-IKe OMJia)l.HHe Bonte 11 Xepu.eros~me 'n
HajsaTpeHHjH rro6opHHK sa,11pyrapcTBa sa Koje
OCTJOC06Wni je,llaH ,ll,l10 OMJia,llHHCK·I1X pyKOSO,.'I,IiO
lloTpe6a rrpocsjehHsal-ba 'lliHpOKHX cJiojesa o 1
.n;uHe 11 <mwhe.J-ba llii<OJia 0,11 cpawHCTH'-IKHX ocraTa
y III!<OJICI<OM arrapaTy, jeJJ.aH je ·a,ll Hajnpe'-IHX sa
t'ai<a. CrropT Mopa ,11a 6y,11e cTaBJbeH .no,11 ,ll,p)!{aB
I<OliTpO.'l)' H LJ,a SaXB3TH HajlliHpe Mace OMJI3,1lHHe.
LJ.a 611 ce lliTO 6oJbe crrposeJIH os11 sa).l.a~H n
6lf ce lliTO 6oJbe rrpHnpeMHJia OMJia,li,HHa BoCHe
Xepu.erosime sa npercTojelm KOHrpec 6aJIKUH
Ol'.Wali.HHe, KoHrpec je ycsoj11o rai<MWiel-be o6j
.lbeHO cpe,llepaJIHHM je,llHHHl.l,aMa, KOje cy npHXB3TII
y 11:0.1e OM 13,l!I1He CBOj.HX SeMaJba ,lleJieraTI1 Ha
llieM KoHrpecy.
L(pyr 'Bypo Tiyu.ap-CrapH, ceKpeTap HO<I>-a
BoCHy 11 Xepu.eroBHHy, no)J.Hje;mo je Haj6o.o
oM.1a,llHHI.J,HMa H OMJia,llMHKaMa BocHe 11 Xepu.eros
O,l!JIHI<OB31-b3 - BeJIHKO npH3Hal-be xepojCKOM li Ca:\
npHjeropHOM paJI.y OMJI3,1lHHe BocHe 11 Xepu.erosH
I KoHrpec MJia)J.HHe Borne 11 Xepu.eros11He, H
seha no.lHTH'-!Ka MaHHcpecTaU.11ja MJia,ll,e reuepau
ITOCTafie SH3'-IajHa rrpeKpeTHHI.J,a y )KHBOTy H pa
OMJl3.!J:HHe, TCMeJbHTa. npHnpeMa Sa HOBe 6op6e, HO
nperHyha y rrepuo,11y Hsrpa,lll-be ocJio6ol)eHe 6ocH
Xepu.eroBHHe.
uu
�HajJbenlllH 6HcepH lllTO cy HX H36aqHJie y3aspeJie CHare JialllHX Hapofta y ycraHKY jecy cBYf·
jerJIH JIHKOB'H Haumx )f(eHa.
To cy )f(eHe Koje C:Y116viHy csora Hapofta He
ftHjeJie Oft CBOje JIHI.JJie cyft6HHe, )f(eHe I.JHjH je
)f(YfBOT, Ocjehaj Yf ftjeJIO CaMO Hepa3ftBOjaH ftHO
BeJIHKe IIapOftHe qjeJIJme.
TH cy JI·HKOBH H3IIHKJIH OftMax y noi.JeTKy se·
JIHKe enoneje· Hallle ocJio6oftifJiai.JKe 6op6e vr HHI.JY
CBaKOftHeBJIO, H3BJiai.J11 11X 11 pa3B11ja, f{aO npoJbeTHO cyHI.(e l.(B11jerose, Henpef{HftHa 6op6a, 3aMax Yf KOpaK HOBOT, CJI060ftHOr >KlifBOTa, OJlliJTe
aKT11BHOCT11 11 CTBapaJiai.JKOT pafta.
JeiJ!-la oiJ MHorux
"
ysMe pHje'-1. Y UpseHOM Kpcry ce 6pHHe .rr.a JIH he 6HTH
,ll;OBOJbHO MJIHjeKa 33 pa.I-beHHKe, Ha aJII3J
ICila6erCI<HM
TeLiajeBI1Ma rrHTa KaKo >I<eHe casJ
ralw jy C IOBa. Haselie,
J
Ka,n; HeMa cacTa:f!Ka aeKor o,n;6opa, OHa ca KI-biHifOM y
py:q11 Tp'-111 ,n;a y '-111TaJial!KOj I'pymr CBOje yJI,HIJ;e rrpoLHiTa rrnor.o)J. >KeHa,Ma.
'
l..JecTo, • a.n.a yMopHa cje,n;He ,n;a npe,n;axHe, H3Ba,n;H
K
113 Tarnue CJIJ11!{1e csoj e ,n;j eu;e ,n;a 11x· rrorJI·e,n;a, .rr.a rroKa• Ke ,n;.pyrap:H:qa,Ma. 0LII1 j oj ce Ha:rryHe cy3aMa, a ycHe
>
3a,n;pwhy:
»0.zr.aKJie MH CHa·r a - ITHTaM ce '-!eCTO - 3ap ja
MOry yorrUITe ,n;a >KI1BH'M ca,rr., OBaKO CaM a. 3a: MeHe j C
MOja Kyfia 6HJia :qapCT'BO, je.ll.HHO UITO je ITOCTOjaJIO y
CBHjeTy ... AJrn ITOMitCJIHM - rra MHI >KeHe >KHBHMO
C3MO 3a CBOjy )J.je:qy, HI1UITa ,n;pyro He MI1CJI,HMIO! Hero
1<3-IW 611 yrO)(HtJie CBOjoj .u.jei.J.H. Oa 3ap HHje rrpH·
pO,ll;HO ,n;a ca,n;, Ka)l; CaM IHX IJ113ry611Jia, pa)J.HM OHO UITO
je 1-bHX HajB'Hill'eJ pa.li,OBaJIO, 3a UITO HH1 )KaJIHJIH )KH·
C)'
BOTe ,n;aTI1, ,n;a noMa>KeM 6op6y rrponLB cpaUII13Ma, ,n;a
pa)J.HM 3a cpehy csora Hapa.rr.a.«
YBel!e Ka,n; 3opKa ,l.I,O~e Kyh11, OKO • OJbeHa je otJy,.
K
XBaTH·, YMI1JbaTO TpOPO.liJHUII-b·e )J.I1je'Te: »MaMHIJ;e, MaMlfll;e, lllTO Tie HeMal?« 3opKa He MO>Ke .zr.a y CBOjOj
Kyh11 He '-~Y j e Te p1 eLIM. 0Ha xohe )l;'OI Kpaj a ,n;a 6y ,n;e
111j
MajiKia. Y 3eJia j e TO .zr;Hj e1'e Ka,n;a ra j e Bl1,n;j eJia y roMHJI'H H36e3yMJb•
eHHX, I1p03e6JIHX . . H3rJia)l;I-beJIHX H3H
6j erJiau;a nocJiaj e rroKOJba y JerHH Jlyry, Koj 11 dy
11'3Bpll111JI<H 3eJieHK3,n;pOBIJ;IH 1943 f0)J.I1He.
I
3opKa MHJiaHOBHh caMo je je,n;Ha o,n; MHomx
>KeHa, Maji<H I~oje je HCKOBaJia xepojcKa 6op6a Hamei
Hapo.rr.a.
YJia3HJIH CMO y Ty3JIY ca rrjeCMOM, rrapTH3aHCI<OM
rrjeCMOM, UITO Ce opHJia rryHa 3aHOCa H 6op6eHOr liTO·
JieTa H pa)J.OCTH. npo30pH cy ce OTBapaJIH, JbY)l;IH,
>KeHe, ,n;jeu;a Tp'-!aJIH ,n;a 3arpJie cBoje, '-IBpCTo, pa.rr.oCHQ Kao UITO ce .rpmr .u.yro H. 6e:3Ha,n;Ho '-!eKaHa .cpeha.
Je.rr.HH ,cy rpJIHJIH csoje a )J.pyrH cy ca CTpaxoM H cyM1-bOM y 0"--HM<li ITHTaJIH )J.aJ JIH 3HaMO 3a OBOr HJIH OHOI.
Ty3Jia je ,n;aJia 6JEH'31Y' ce,rr.aM XH.Jba,n;a 6opau;a Hapo,n;HoocJio60.lJ.MJia'-!Koj BIOjCIJ;H H HHje 6HJIO Kyfie KOja HH.je
HeKor '-!eKaJia.
3opKa MHJiaHOBHh HaM je .rr.omJia ycycpeT. 1-beHe
O'-IH cy CHjaJI• opehoM UITO Hac BH)J.H, a cy3e cy TeKJie
e
HH3 HCITafieHO JI-HIJ;e, rOBOpHJia je »)J.06po HaM )l;!OI·
UIJIH«, xTjeJia je .rr.a ce CMHje, aJI,a ycHe cy joj APXT·aJie.
00rJie,n; 1C'e HeXO'flHIJ;e OTH.MaO KOJIOHOM j' Ha,LI.H )J.a
he HITa!K! HJeKor aalm, avm HHje 6mro HH ·je,n;Hor o,n:
OHHX I<Oje je 30pi<a >KeJIHJia BH)J.jeTH.
1-beH MHJie, HajJberrrnH. MJia,n;Hh y 'Dy3JII1, cTy ,n;eHT
Y MJia.zr.oj xpaCTOBOj lllYMH, Ha ITP'YaH H3Mel}y
H 6opau;, rrao je y rreToj ocpaH311BH. My>K joj je oCTao .D,o6pJbHHa H Hosor c npoJb·eha 1943 rO.U.HHe LieKao
Her.u.j e Ha 6JiaTHHM rryTie!BH.Ma Maj eB!HIIJ;e 3a spHj eMe j e je,n;aH BO)l;, 1-bHX Tp11,n;eceT y 3acje,n;H. Ho~I-Ia ooJIwecTe ocpaH311Be. 1-beHy je.ITJI1iHIUW, HaTarny, se·ceJiy H 1-IHl!apKa MHJba EHjeJbllilh ca caHI1TeTCKOM Top6oM o
MHJIY .zr.pyrap11u;y, y611JII1 cy '-!e'J'HHIJ;I1 6o.1ecHy O)l; TH- paMeHy 11 ca OTI<Ol!eHOM nylllKOM Jie>KaJia je Ha CBOMe
cpyca, y wec11olj ocpaH3HBH, a JlaJie, I-be311H Mj-e3HMa:q MjecTy. CHsa rrpoJbeTHa 35MJba MH.pHcaJia je MJia,ll,H.M
HaiTHCaO je IlOCJbe)J.I-be 1-be>KHO 11 TOilJIO Ilii1;CMO CBOjoj ~eopHj ei-heM, cMj enmo ce rrpBH MacJia'-!aK. Ca,u.a 611
».J.paroj MaMH.IJ;H« ca PoMaHI1je HeKOJIHKO ,n;aHa rrpHje rpe6aJio CHj aTH I<YI<ypy3, ITOMI1CJII1 MHJba a y M!11C~UH'·
Harra.rr.a I-herose MycJIHMaHcKe XVI 6p11ra,n;e Ha I-b·e- Ma joj HCKpCHy 1-beHo rryc-ro KHe>KrrOJbe, crraJbeHa I<IY·
ta4KY KOJIOHy Ha :qeCTI1 r.zr.je je YHHUITHJia Uie·3,n;e<CeT ha 11 MajKa c M3JI'HM OJJitTOM Her,n;je y Jioropy y 1-beK3..\IHOH3.
,\fal!KO j, OfOJII1Jia, ITOCI1BI1Jia O,ll, r Jia)l;H H HeBOJbe, a
301pKa je CHTHa, 1-be>KHa >KeHa 11 CB3KO 611 IlOMH- MO>K,n;a Beh O)l;aBHO YMOpeHa . . . 3al!yO Ce TyTal-b II
0dH Ce npH6JI\H>>KaBaO. J10KOMOTHBa je
CJIHO cJioMHhe ce no,n; orpoMHHM TepeTOM 6oJia. A ·m IUi:CaK B03a 1(1
6e36p11)J(HO ,n;oJia3HJia syKyhH 3a co6oM ,n;yraLiaK pe.'J,
oHa je MajKa xepojcKor cpu;a.
HeMa pa,n;HOHH:qe y Ty3JII1 1y Kojy ce csaKo;~neBHO BUrOHa rrpefllyH11X 3a)l;OBOJbHI1X lUB3IlCKI1X JIHIJ;3.
Ka.rr. je rrocJbe,n;I-bH saroH CTHrao ,n;o aacje;'I;e rroHe HaBpaTI1 3opKa, HeMa 1!{10HcpepeHIJ;I1je, He~ta c11je:ra
HapO,ll;HO·OCJI060)J.HJJat!KOr cppOHTa !Ia KOMe OHa He 3l tpasn ra neOLieKHBaHo pat!>aJI H3 ~>HtTp a :ueaa, rp~1-
:JCajJbeuwu u,sujew
8
�u PA.D.
Hyrne rryrnKe, rrp11xaaTH APYrH pa<f:>aJI IJ11 rryrnKe H3
.n;pyre 3a•c!je.n;e, a<IOJja je 4ei<aJia MaJio )l.aJbe. Bo3 ce 36yl-heHo no'Ieo 3aycTaaJbaTH. l13 aaroHa y36yHa rro,zr,l1n<.c AHM H BaTpy 113 rnaarrcKor opy)l{ja. MHJba j·~ Kpo::s
KHill,Yi KyprnyMa H3BJI3J411JI3 pa.lbeHOf KOMaH)I.Hpa BO)l.a,
rrpea11j aJia IIOJIH.TI14Kor KOMecapa, ayi<Jia jorn j e)l.HIO'r
palb·eHor .rr.pyra. Bo)l. je Ha MOMeHaT 3&CTao 36yl-heH,
o6e3rJiasJbeH.
- HarrpHje)l. ApyroaH, - rroaparmJia je IIP'W~e6HOCTI M.HJba H Tp43Jia )!.a 33Y3Me HOHH IIOJIO)I{aj rr.pt~Ma
Waa6aMa illTIOI cy HCI<aKaJlH 113 B03a 11 Y311MaJIH 3aKJIOHe ...
OoCJIHj e 6HTI<e B03 j e Jie)l{a:o H3perneTaH, paCTpraH H MpTaB. npyrOBIH\ Cy BeCeJIO rrpe6pojaaaJil1
rnaarrcKe Jble.rneae H 3apo6JheHo opyi}Kje.
M.HJba j e cTajaJia AY·OO!{IOJ )l.l1lllylm, 6JI11j e)I. a O)l.
'36yl}elba, ,li.OK j e OC!Mj ex 3a,li.OB'D'JbHe OCBeTe r0p110
i1a lbeHOM MJia,U.OM, 0!{10p0 )l.jeTI1'lbeM JIHU:y, TBp)l.or,
o;J,.1Y4HIOir rrorJie.n;a.
- MRJbO, ce)l.a.M <:11 • y6HJia - peKao joj j ~
HX
ii.pyr CHa)I{HO joj CTe}l{y}m pyKy.
H11je (lv\HJba 3HaJia Ta4HO KOJIHKo je Waa6a yHHillTHJia. 3Ha!Jla j e CaMO ,ll,a 1111X j e OCTaJIO j Oill MHO PO
KOjH Tpe6a )1.3 IIJiaTe CBe OHO illTO cy IIOtiJ1HJ1JII1.
0Ha aeh O)l.aBHO H'OCH·Ha rrpcMMa OpAeH 3a xpat•pocT 11 napTH33HCKY 3BHje3)l.y III CTerreHa- HajJbenlllH U:BHjeT KOijHM Ce J1Ka)l. 3aKHTJ1Jia je)l.Ha )l.jeBOKa.
!ilo:JJCUBJbaj Koju c.e
He aa6opaBJba
3a apHjeMe rreTe o<f:>aH3HBe Harna 6oJIHHU:a ce O)l.MapaJia y ceJiy 5e3yjy, y UpHoj iop11. Hac H~Ko11·1KO .~I;pyrapHI.J;a, 60JIHH43pKH, Jie)l<lMe C.MO )' Clfj euy
Ha Hei<oj Haiii}'mTieHoj rnTaJIM rrpoaaJbeHor Kpoaa H rr Kyrnaraa.ne )!.a ce 3rp1HijeMo· u 3aCIIHMO. AJI11 0;1. x.1ak
HOhe CaH HHje ,li,OJia3H'O.
- Aj)l.e, HeKa •C!BaJK\a HCIIpHLJa caoj HajJbcrrrnH JtoIKHBJha.j - npe•,li,JIO)I{J1 HeKa 0)1. HaC.
- nornJIH K'O!JI.= HaC y npaap npO.'lCTepH 1q4:l
rO,li,IfHe - II04e BH,ll,a. l-IHHH 1111 oe Hapo,ll, IIOJIV;J,If >
O,ll, pa.n.ocnr. )l{eHe H'3HHjeJie illTO cy Haj6o;be H HajJbenwe I I aJie. HOCHJIO ce U:BHj efie, HOCHJI!! KOJI3 11H,
HM
O)l.HjeJio. A 6HJI10! je MHoro palb•eHHX .n.pyroaa . .MHor 1
ce )l<eHa a )l.jeaojaKa jaBHJIO 3.a 6oJIHH4apKe.
00II1Jia H ja O,U.MaX TOra ,li,aHa. HHje 6110 HHl\aKaB
npa3HHK, a ja ce o6yKJI·a caa y 611jeJio,. o6yKJia HaJ.l,enrne rnro caM HMaJia, I<ao )!,a hy Ha RJCH'IaH>e.
CaMo rnTo ca•M ,ll.IOiillJia y 60JIHHU:y, ITHTa AOKrop
KO 611 )l.aO ir<TpB. VfMa je)l.aH .ll:PJ.r TCillKO pmb~H.
- Eao, ja hy, - ja je)l.Ba )l.OlfeJ<ax.
npyr l<OMe CaM Tpe6aJia ,li,aTH KpB JIC)I{aO jc 6JIHj e)l., HeiiOMH4aH, 3a:TBOperUI11X Otmjy, '-lHHHJIO Ce )I. a
llilje HH )I{.HB. E11o je palb·e:H y Jlle:fja, y Hore, y pyKy.
Ka)l. caM craJia rrope)l. lhera rnanraJia caM HenpecraHio:
caMo )l.a My 6y)l.e cpeTHO, .n.a MY Moja Kpa noapaTM
)i{HBOT. Caa caM .ll.'PXTaJia O,ll, 1y,36yl)elba. Ka)l. caM
ocjeTH:Jia HTJIY y pyu:,a HHCaM BHille cMjeJia ,ll,a rJie.n;aM, 3a)I{M!1pHJia caM rnTo caM 6oJbe MOrJia. Ka)l. MH
p'eKorne ,ll,a j e roroao, j a nor Jie)l.ax ,u.pyra.
OH ce MaJI'OI rroapaTHO, rJieAa Me, 041f My rryHc
cy3a.- O,ll, pa)l.OCTH. Ja rJie,li,aM lberoae cy3e na 11 j·1
3arrJiaKax - O,ll, MICTe pa,ll,OCTH.
l.JHHR MH •C'e HHKa,li, cpefiHHjer Liaca Hefiy HM3TH.
(;-....
Janos majke partizanke
lspod samoga Kopita ko1e, zaoik.ruzeno ba5 poput ko;pita, leii prema Soloocu scucuriila se omalena
kuca Derica. Ona je upamtila mnog-o toga. Pamti ona
dobro dane ustanka. U rana svitania ona ie ispracaJa
prvc romanijske usta•nike, a uvece ih docekivala i
primala, i:im bi se zakucalo na niene prozore. Veselila
se ona i borila zajedno sa romaniiskim partizanima.
Nijedan partizan nijc prosao pored nie da s.e ne svrati
u nju. e prode dan, a da glas sa Kooita ne dode i
onda se nose zaveiljaji hrane. Za vr~j1eme nepriiatelir
sk.ih ofanz1iV<1 prvo SC U nj1u SvracaJlo da SC pretrese,
opljacka . Cesto £e u njoj i okolo nie cula .Piesma. Sitni
glasovi nedoraslih djevojruka vodili su:
»Romanijske vite jele
cuvajte nam proletere.
Romanijske omorice
cuvajte nam drugarice.
I od groma i od lGse
od cetnika ponaj!Vise.
u proljece 1944, u jeku sedme ofanzi:ve Derici su
mnogu r repatili. Cetnicke bande, ohrahrene priJS,ustvont Nijemaca na I' ramu i Sokocu silazile su cesto
ni•ilhovoj kuCi, prebijali celjad, pljackali .kucu i pog-ledajuci ~,a strahom na Kopito raspitivali za sina koii 1e
tt. partizanima.
.
Jednog dana cetnici su dosli oiiani. Uhvatili su
~t~ru Dericku. Dugo su j1e tukh kocem. Tedan ie cak,
izbezumljen, skinuo tvrdi voj:.ki opasac i niime ie
stao udarati. Stara Romaniika skoro ie obnevidiela od
muka. J td·, a jc i cula sto bandit govori: on je trazio
da ona pro1\une svoga s-ina, svoga prvi1enca koga ie
nosila f'v~·: svojim srcem. Ona i1e samo sutila. Krvnik
je i dalje udarao. Ona najz.ad progovori: »Dabogda
mi se sin i dal ie borio, ziv on maici bio !«
Q
�Djeciji don1ovi u
ara,evll.
U bivsoj Jugoslaviji drzava je prepustaJa otvara- tecajevi za izobrazbu strucnog osoblja, .da se stvo
nje dlj!ei:jih domova veeinom privatnoj inicijativi, po'- Citav ka.d~u sposobnih vaspitaca. D jectt ne smijen
elil1, nesavremenih pogled,
jediJ
nim hum~1nim i prosvjetnim d.r ustvima. Domovi su povjeriti osoban1a zas.tarj1
e
se j,zdrhvali od prikupljenih prikg-a i uvii• k iedva nego naprednim ljudima C.iste -duse i postenog src
Z.ivotari1i .. Da bi se na;bavio jeda:n novi krevet morala svjesnim odgovorhosti koju na sebe preuzimaju.
• • odrzatriJ ba~rem jedna cajanka j}j cak prartija karata 0
Se
Zadaci soci jalnog staran ja. ISU ogromni i izisku ·
cemu su se u novinama ispi:siva'li Citavi stupci. Kakvo ogromni napor. U pwslosti su se pojedinci obra•eal
e
je stanj1 u domovirrna bilo, o tome driava .niie vodila drzavi kako bi mogh da izd• zavaju ,djeci1 ·dbmov
r
e
racuna, a njezini su pretstavnici dolazili u diomove sa- Danas driavni aparat tra.Zi saradnju cijeloga narod;
mo na svecano otvorenie, na krsnu slavu drustva ili ohra>Ca se masovnim organizacijama Antifasits.ticko
.kojom d'rugcm svecanom prilikom . Sarno po sebi se fronta zena i U jedinjenog saveza antifa.Sistic.k.e omlc
ra•
zumije da je na taj dan dom blistao Cistoeom i dine JugosJa.vije, svima dobrona.mjemim liudima ik
red om.
jima leze na srcu sva ova ma>la, ugroZ.ena djeca.
e
I u Saraj• vu se pita:nje djeciith domova riesavalo
Prihvatimo svako ,dijete, 5va su ta dieca na.S
doiSadil! bez plana i povrS.no. T ako su .pred sam rat Neka ni jedno dijete ne propadne. Gubitak svako
biJa samo tri drzavna djecja doma u 01kolini Saraieva djeteta gwbitak je nas i nase buduenosti.
- u Reljevu, na Ki'Seljaku i na Palima, dok u samom
Smiljana Krsic
gradu nilje postojao ni jedan jedini driavni d!j1 dom.
ecii
Ovo stanje samo se pogor5aJ.o dolaskom ustaske
Urvat,ske. Hiljade izbjeghcke djece iz Istocne i ZaP.adne Bosne koja su se 1942 godine slila, u Saraievo,
Ranjen ici , prva briga nasih zena
smjestana su u prihvatista i prolaz.ne sta.nice, cemu
su uglavnom sluziJe zgrade koje 1S1 na sve Heile samo
u
I zene SaJrajeva hoee dCli odUZ.e svoi dug pren
ecje domove. Niko nije mislio ·d~ u tim zg-ra- ranj1
ne na .dj1
enim borcima. Dug prema onima koii su nam d•
dil!ma djeci stvori potrebnu udobnost i hig-ijensh . nije'li slobodu. Dug prema on~ma koji jos trpe .dok x:
smjestaj. Zarto je u tim prihvatistima usliied takvoga imamo spokojne noel i vedre, radom ispunie.ne dan
smje5taja i bijecL1e is.hrane harao pjegavac, trbusni ti- AntitfaSistkinje Sarajeva neee da njihov doprinos. OV
fus i dizenterija i druge> zarazne bolesti. Prirodno ie herojskoj na.rodnoj borbi bude mali. One su sv]eSJ
da usta1 koj~ su poklali i is.trijebili hiliadie nevine da su se sa pravima ·k.oja im ie i~vojevala .narodn
se
djece, nisu mogli pokazati nitkakve brig-e za te sirote oslobodiJ.acka borba rodile i duznosti. Zato one u iS'V
malisan·e. Na stotine djece pro.lazilo je kroz ta prihva- koj prilici pokazuju s.voju gotovos, da u svemu •
t
P
t
tista, na s• otine je umiralo, dusevno i fizicki zakri- mognu onima koji su .nam osigurali sreenu budueno!
ljavalo.
U velikim bolrU.ckim prostorijama u koie ulazin
u takvom su stanju djecje domove nash drugovi sa cvijeeem i ponudama docekuju nas priiateliske
iz Qdjelj1
enja socijalnog staranja pri Ministarstvu za onih koji jos ne mogu da lave s nama zajedno ora
socijainu politiku Bosne i Hercegovine. StoieCi na' nike pobjede. Ne rnogu d~ ucestvuiu u ovim orv~1
stanovistu da je VaJs.pitanje i z.brinjavanie d,iece iedan najljepsim ,danima oslobodenja. Za svoiu i nasu sl
od glavnih zadlataka nove driave pristupilo se odmah bodu oni su dali svoju krv i dijelove svoga tiiela. Ne
toe-skom zadratku: zbrinuti svu sociialno nezastieenu i je ra>njen u prsa, neki u nogu, neiki u ruku. !rna i tez
ugrozenu djecu. Konkretno je .u tom ;pog-ledu ucirieno rana. Ali partiz.anski ranjeni.ci podno>Se tielesne b
mnogo vee prvih dana. Preuzeta ie brig-a z.a hitnu po- love drukiije .nego ostali ljudi. Oni su i u bolnic
moe toj nezbrinutoj i zapustenoj djeci. S.va su dieca krevetima borci, junaci. I ono sto ie nailiev· e, nai
ljekarski pregledana. Odredeni su vaspitaCi koii ec tije: oni su braea. Bratstvo iskovano u ovoi vel"
djecu odgajati. Ureduj1 •se zgrada k.onvilkta Narodne borbi, bratstvo koje vise niko nitkada neee porn
e
uz.danice u koju ee se kroz najkraee vriieme smiestiti osjeea se tako zivo ovdje gdje leZ.i Musliman d
djeca iz prihva,t ista u Saburinoi· skoli i na Vratniku. mad~nca, Hrvat do Crnogorca.
Ucinjeni su potrebni koraci da se dovrsi zgrada va·
Prilaz.imo im i vjerujemo da oni osiecaiu da
kufskog sirotista ))Pod hrastovima«, g-die ee biti prilaze majke i sestre. Mah su darovi koie im mi
smje5tenaJ dj,eca nasili pal·i h boraca.
nosimo, ali ranjeni drugovi znaju da im mi d
Pwgram .d:ria:vnog sooijalnog starania ide za tim i nest-o vise: nasu spremnost da "n p mo .... ~ .....
da se sva socijalno i moralno nezastieena dieca smie- svemu. Drago je njima sto ih obila::imo. Raz
ste u o.dgova,rajuee domove, da· driava preuzme sve mo se pvisno, p11ijateljski, svojski. Prieaiu nam od
privatne djecje domove u cilju vaspitanja i odgoia die- su, gdje su se borili, gdje su ranjeni.
teta kao budlueeg slobodnog gradanina. Potrebno ie
Nasa posjeta unijela je iivosti u sobe nasih r
da se djetetu pruzi dom koji ce mu nadoknaditi rodi- nika. Oni su ·vedri i zadovoljni .ier vide da nisu
tclj~J<u kueu. U djetetu treba razviti sve njegove priljeni, iako su daleko od svojih porodica. On
rodne Slposobnosti. Potrebno je taJkode ishranu diece u Sarajevu, kao i u svakom graJdu i .selu na.S
u domovina u najkracem vremenu normalizovati, od dene otadzbi nailaze na majke, sestre, dru
P.ozdravljamo se. Govorimo im da
jedinolicne hrane o.d koje ;pate sva djeca u sa:rajevskim
domovima treba preei na mjesovitu hranu, pottebnu uskoro doCi i vidimo da se oni tome radu
Na povratku osjeca.mo d'a smo i m·
::a pravilan fizicki razvoj djecjeg organizma. U planu
l
je da se otvore posebni domovi za dj,ecu dusevno de- u opstu, zaje,d nicku stva•'. Antifa:Si
fektnu kao i za djecu-invalide, kojih ima mnog-o po- neee zaboraviti svoj dug.
Nad;i.i
ISJije ovog surovog rata. Nuzno je da se organizuiu
10
�Nasa izloiba
jEDAN DOKUMENA
vok su se po cijeloj nasoj zemlji vodili bojevi za
njeno oslobocle11je i dok su i muskarci i zene sviju nasih
krajeva proslavljali ime nase domovine sirom svijeta,
dotle su u pozadini, kod kuce vrijedne ruke zena iz sela
i grada marljivo radile i spremale darove · za nasu vojsku.
U dugim noeima sest·r a je mislila na brata, ·majka na sina
ili kcer, odbor Antifasistickog fronta zena iz jednog sela
iii grada na ovog ili onog proslavljenog rukovodioca
narodno-oslobodilackog pokreta ili na mnogobrojne, bezimene junake nase armije i vezle skromne darove unoseCi
u njih svu toplinu majCinskog 1 sestrinskog srca. Sve
te zene vezle su i tkale pes·kire, maramice i marame za
na8e borce i u njih utkivale svoje nade, zelje, misli izrazavajuci time ujedno i bol i muku i srecu naseg napacenog naroda. .Zene raznih krajeva vezle su svoje vezove,
tkale su svoje sare i u njim.a su suze i osmjesi njihovi,
u njima je silna ljubav za narodnog marasala Tita, za
. nasu armiju. Nisu to bogati radovi, to su skromni, ali
dragocjeni darovi, jer nam razotkrivaju svu neizmjernost
i bogatstvo narodne duse, svu toplinu i iskrenost osjeeanja i poput .pjesme .iii kakvog dubokog umjetni&og
djela ovjekovjecuju borbu nasih naroda. Time je stvoreno jedno blago, dokumenat koji prica o slavnim danima nase oslobodila·cke borbe i o ljubavi naseg naroda
prema toj borbi.
Ucestvujuci ravnopravno u borbi i javnom fivotu
nasa se zena politiCki uzdigla. Tome je mnogo doprinjeo i rad Antifa8istickog fronta zena na stampanju
i sirenju listova i ostalog stampanog materijala za zene.
stampalo se pod najtezim uslovima, jer nije bilo papira,
ni masina. A zene su zeljno .prihvatale svaku nastampanu rijec. One su preko njih uCile citati, ucile se politicki misliti, uCile se raditi · za narod. Naroeito je taj
rad na stampi bio vazan zato Mo je zenan1a, radi njihove
opSte politicke i kulturne zaostalosti, trebalo mnoge
stvari objasniti prostije. Tako su nikli zenski listovi.
On su znacajni i zbog toga sto u njima, po prvi puta,
nasa do juce nepismena zena pise 0 svom zivotu svojim
jezikom. Ti nasi zenski listovi vee i zbog toga bogata
su riznica i ogledalo napretka koji je na8a zena postigla
kroz narodno-oslobodilaoku borbu.
U okviru naseg I kongresa .priredicemo izlozbu. Na
njoj cemo izloziti pojedine clarove koje su zene raznih
nasih krajeva izradile kao poklone naroj vojsci. Izlozicemo i Stampu koja je u toku narodno-oslobodilaCke
borbe i prije nje izdavana za zene. Na izloZbi ce biti
izlozene i slike iz raznih krajeva nase domovine u kojima
cemo vidjeti nase zene kako vrijedno rade na oboovi
zemlje, kako se bore, i aktivno ucestvuju u politickom
zivotu na&e oslobodene driave, kako stizu svuda gdje
se radi i gdje su potrebne njihove ruke. , lzlozicemo i
fotografije nasih poginulih drugarica koje su dale svoje
zivote u borbi za federativnu demokratsku Jugoslaviju.
Mnoge na&e krajeve neprijatelj je opustosio i opljackao i tako unistio briZno cuvane darove na8ih zena i
mnoga izdanja na8e stampe. Radi toga nasa izlozba mozda
nece biti potpuna, . ali mi cemo nastojati da ona bude
Sto vjernija slika onoga Sta su sve nase zene radile i
kako su se borile. Orgariizacije antifasistickog fronta
:lena trudice se da prikupe potreban materijal za izlozbu,
kako bi ona hila sto ljepsa. Time cemo uljepsati nas
I kongres.
M-
c.
0 bolnici III kol'!Pusa, u sobi broj 39. ima
de~ eta
kreveta. Ranjenici se malo pridigli, zamorc, sepa. u
oko kreveta, pjevaju. Ljeposava sjedi u svom krevetu.
Njeno neobi-cno lijep9, skoro dj1
etinje lice izgled<1 o:biljno i tuzno-. Ispod ce1a i tank-ih obrva spusteni pomodreli ocni kapci kriju mjesto oCiju dviie rane. Tedino oko potpuno izvadeno a drugo probodeno.
Ljeposava Stanic je vodna bolnicarka XVIII brigade XXXVIII div·i.zije. Javi~a se dobrovo,Jino ikao borac u nasu v·o jsku Cim je Sarajtevo oslobodeno i po ~ia
da progoni neprijatelja., zeljna da se osveti za patn1e
sto je .prezivjela. Ona je siromaiino diiete iedne udovice, oca riij·e zapamti.Ja, znaJa ie sa:mo· za oskudicu i
bi1tedu ko-je su na.rocito, neizdrzivo diaviJe za vriieme
okupacije.
Prije mjesec dana nase red~nice su unistavale o tatke fasi'StiCke vojske, razbijene cetnicke bande oko
Fojnice. Ljeposa:va j1e isla Ul napad sa svoiim vodom
i bila .z awbljena. Kad su je ,drugovi oslobodili, na5 i
su je strasno izmrcvarenu bez oCiju. Ljeposava e _j ca samo uiasnog trenutk<ll kad su je cetnici dograb' i
i nicega vise .. ·.
»Cetnici nas druganice najtvise mrze, najgore ra e
o~ nas kad· im padnemo u ruke. Svete nam e.
z,naju da samo mi koje smo najsvjesnije idem
Slkuc< - kaze Ljepo·sava ~spunjena mriniom i
njem prema izro.dinna.
»T eSko mi je sto mi se to .dogodilo« - ka::e
pnizvukom gorci.ne u glasu. Tako mi ie bilo lijep
:1aSoj1 vojsci, sto su me drugovi volili, pa::ili
\ao ses,t ru ... Zao mi je: sto ih vise nikada
gledatic<.
U njenim rijecima nema ni traga od oca)anl .
Ljeposava nije slaba djevojka sto jeca nad
sudbinom, nego junak i pravi narodni borac.
Ova divna djevojtka bez ociju ios ie iedan
dokumenat z.a one koji jos nemaju jasne pred
cetniCJma, 0 tim krvozednim nakazama u liud kom
oblilku.
MAJKA nPJ..1MA OPAEH
'DyKa
) Klfh, MajKa Be.'hKe JlVKHha-K) pj
npso6opu,a
aHHlJKe MajeBHU,e npn Hf.!Ia je opJ.eH
Hapo;:J:HOr ·epoja 3a csor nonmyJior CHHa. 3a BpHjeMe npe,!HlBalba
,!I. Ha, ,!I.OK ce y da H Hapo a •t_·
nJial.J., MajKa
HYJIOr xepoja, yopa eHa u,pH
MapaMo. , crajaJTa je 6e3 d}'3a, noHOCHa. Ha lheHe
rpy,ZI.H TaBJbeH je op!{eH KOjH je Tpe6ao ;Ia p
rpy ii.H lbe'Hor
a. 3a lheroae Be 1lHKe a a
r
MOBHHa ry ce 0, iKyje. CTapa oyKa He n tte, OH
fie Ce II OCHl'H Op eHO f, KaO IIITO Ce ITOHOCH
jHM CHHO f. ( p eH fie joj fOBOpHTH
OHHa KOja je. }je HO 11 IbeHa CJI3Ba.
11
�N. Tioonov
i....enj ingradske price
Covjek je stajao zaduva11, !jut i zbunjen.
- jedva vas nadoh, u ovom mraku ni vlastite kuc(!
ne mozes pronaCi, - rekao je, stresajuei snijeg s kape.
]e li ovo rodiliste?
- Jeste, - rekose mu. - 0 cemu se radi, druze?
- 0 cemu se radi tamo u jednoj uliCici racla
zena, eto 0 cemu se radi ...
- A ko ste vi?
- ]a sam prolaznik. Idem s noene smjene. Hajdemo
br:le. ]a eu vam pokazati. Ah, kakav slucaj . . ." fdem, a
najedanput ona. I nikoga nema osim nje... A ia n·sam
babica.
·
Za mi.nutu Irina, boinicar i prolaznik zurili su preko
snijeznih nanosa. Bilo je vrlo mracno. Kuce su izgledale kao stijene. Nil naj.slabije svijetlo nije svijetlilo.
Vijavica je bjesnila, vretena snijezne prasine vitlala se
po vazduhu, cinilo se da ulicom pretrcavaju sjene strazara, providne, hladne, brze.
Oni sjed0Se pored jednog snijeznog nanosa, oslonovisi se ledima jedno o drugo. Ravnomjerno, tanko,
sve jace zujan je priblizavalo se. Oni uvuk0Se glave u
ramena. Crveni plamen suknu negdje iza ugla, i prasak
eksplo.zije od jeknu ulicom. S jedne kuee sletise leden:ce
zvonko se razbise o zemlju.
- Oh, da je ne pogodi! - rece Irina.
- Ne, ona je s druge strane, trazite tamo,
rece
prolaznik, - evo, za onom ulicnom svjetiljkom trazite.
A ja idem. Eto, kako danas zasipa. Moze jos da pritisne.
Irina nije bila specijalista za porodaje. Ona je dezurala za prijem porodilja, ali sada je trebalo iei u noe,
gdje padaju granate, i pronaCi tu porodilju, pomoCi joj
po svaku cijenu. Nije se imalo sta cekati. Nitko drugi
neee doei da joj pomogne. Gluha not. Vijavica, studen,
pucnjava. Nad glavom, zujeCi i zavijajuCi, letila je granata za granatom. I.rina je pretrcavala sa bolnicarom od
jednog snije:lnog nanosa do drugog i zaustvljala se
osluskujuci.
Jecanje je doprlo s desna. Oni po:lurise tamo, i
odista, za ulienom svijetiljkom, kao sto je bio kazao prolaznik, uprijevsi se ledima o zidu kuee, kod cvrsto zatvorene kapije sjedila je na snijegu :lena. Irina je kleknualo pravo pred nju, i :lena je uhvati za ruku svojom
vrelom drhtavom rukom.
Da se ta :lena odvede u porodiliste, bilo je vee
kasno: ona je radala. Radala je na snijegu, u crnoj zil1l·
skoj noCi, osvijetljena plamenom granata koje su ek:>-
1!odirale. Irina poglcJa oko sebe. Sve jc l1cilo 11a nc1
prijatan kosmar. Snijeg je padao za vrat, jaki naleti
vjctra ud<mlli su u lice, ruke se ledenile, srce od uzbudenja tuklo, · da mu je cula udarce. 6inilo se da nema
nikakvog Lenjingrada, ima divlja, tamna pustinja, zametena zimskom olujom, pod zavijanjem neprijateljskih
granata. Uzalud je kucati u tu cvrsto zatvorenu kapiju,
uzalud je da koga zoves - ulica je opustjela, do ujutru
po njoj mozda neee proCi nijedan eovjek.
I tu, u toj pomrcini, na tom mjestu otvorenom svima
vjetrovima rada se novi zivot. Treba ga spasiti, treba
ga skoln iti od studeni, mraka· i topova. Njeno uho vise
nije culo pucnjavu i eksplozije. Pomagala je zeni kao
da se porodaj desava u sobi, tako, kao sto to uvijek
biva ...
. . . Visoko pod!:le dijete, kao da ga pokaztije cije:om
mracnom vel ~kom gradu. Nosila ga je priljubivsi ga uz
svoje grudi, vrelo rasplakano klupce, pokrivsi ga svojom
bundom. ISla je po snijegu .na kome jos n:je bil-o haga
covjecije noge.
Za njom, pridr:lavajuCi se za bolnicara, kao velika
klonu!a ptica, vukla se porodilja. Padala je u snijezue
nanose, njene opecene usne saptale su: »]a cu sama ... «
Bolnicar, i sam umoran, izmucen covjek, stalno je govorio jedno te isto: ȣad cemo doei, sada, vee je blizu .. :"
Mecava im je bacala u lice pregrsti suhoga snijega.
Negdje su se sasi1pala sta.kla poslije gromotivog udara.
Oni su isli kao pobjednici noei, studeni, kanonade. Da
je bilo potrebno, ta bi grupa prosla kroz cijeli grad i
pronije1a mali novi zivot, malog novog covjeka, koji se
.javio u nas grad u takvom cudesnom casu.
Mati ·je vee znala da se rodila keerka. Ponekad je
pruz.ala ruku naprijed, ka Irini koja je nosila dijete, kao
da ju je htjela zaustaviti, ali je ponovo opustala ruku.
Dosli su u rodiliste. I kada je :lena vee legia t
poste1ju i oko nje se uzurbali i pomagali joj da se sto
bolje smjesti, prizvala je Irinu i rekla joj strogim, gotovo
o;rubim sapatom: »Kako se zove&?«
sto ee vam to? - upitala je Irina.
I-Iocu da znam!
Zovu me Irina. sto ce vam moje ime?
Tako cu nazvati keerku ---.,.- neka te se sjeca_ T'
si je spasila . . . I-Ivala ti od srca ...
I ona je tri puta poljubi . . . Irina se okrenu
za·
p!aka, ni sama ne znajuCi zasto.
Prevela s ruskog
-
~.
n.
ZeHlaljsk.i .kon g res :en a Jugoslavij
P rvi r,emaljski kongres antitasistickog
fronta :Zena Jugoslavlje odr~ace se
17.- juno o. Q. u Beogradu.
12
�Bank
c
pi':
aevojko, dragaj duso
C tvojoj Kozari nikad nisam bio
niti sam je vidio,
ali Silm vidio kola kozarsko,
oj, devojko, dragaj duso moja,
oj, devojko O[Jinjtena, ljuta moja boljko,
oj, devojko Knezopolj.ko,
vidio sc:m zalju•
lj.ano kolo kozarsko.
I u tom kolu, i u tom kolu
kolovodu razigrana,
kolcvodu raspjev~na,
u kolu koka.na,
vuCicu koza:r3ku, garavu Dragi.nju,
zegu 0 llinju.
U gori Koza• nikad nisam bio,
ri
niti sam je vidio,
al' u oC.i.ma kc,zars: e dj'€vojke
k
ra• pjevane Dragi1
s
nje,
ugledah nase prvo llinje,
i plamen sto hukti, sfo se razgara,
I dane on:og uzarenog jula,
Kozare, Grme·ca, Drvara va.tra se z·iva niz ceste prosula.
Njezi1 oCi, duboke .no<5i carne,
ne
kozarske noci vuca·m e,
noc sto puscane svjetlice sije,
noc .; u noCi oC.i vuCije,
oci njezina diragana,
koza.rskc, vuka - partizana.
g
Slomljene bojne, zaJStave pale,
noCi pobjede i 1
noCi jada.
S.ijaju cci potusklopljene,
zasje.de .kraj ce3lf' postavljene,
munje za obla.k sakrivene.
Zavitlc;m sla'S i noge r.azigrane,
kose sto u Ujetu zive,
ruse se Vitl.avs:kom
plave Mrakovicu
i lome ofanzive.
.
17ZO}Q
Bujaju vode krvave.
Cuje se tutc;nj streljackog straja
i poklki druga Mecave.
•
A s:rce igra, pjesmu obijesnu veze,
pjes.mu 0 nocnom napadu, 0 gradu
o ciki mitraljeze
,
u modroj jutarnjoj zori.
Dragi·njo, djevojko, vrije5 ko mlado vino,
Drag,injo, zastavo krajiSke bune,
Drag•
injo, .kremen-Krajoi1
no.
Vidio sam te u Petoj br.igad'i,
Bio je Febmar pod Grmf!com i mecava ie viiala ,
a tvoja fe briga:da cestu probijala.
Ti si medu nfima hila, s puskom u ruci zena,
stava razviie.na
na.prijed si lepr5ala. k'o za1
pred svojom cetom, od sviju ranjlje,
l<roz ceti.ri pancir-lwmpanije.
Kola se kozarsko cestom zavit/alo,
cestom razigralo
i gvozdeni ob.ruc pobrgalo.
U tvojoj K.czari nikad nbsam