1 10 1 http://afzarhiv.org/files/original/d72e0764ba661728d5e5be1aa33cb48e.pdf b97e63085c0a44ffcc6bf8a2979abe0a PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodiPačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Žamila Kolonomos Odgovorni' urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Sa makedonskog jezika tekst rukopisa preveo Vojislav I. Ilić Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �STOJAN RISTESKI Estreja Ovađa Mara ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRILOG POŠTOVANJA U jednoj makedonskoj narodnoj pesmi iz narodnooslobodilačkog rata je i kuplot stihova: TIoAiHere ja,' 6paica,1 Ecrpeja Mapa, Ecrpeja Mapa 3a napod 3azuna,s 3a napod 3aiuna ■— 3a Maicedomija! Narodni pesnik je ovekovečio Estreju Arona Ovađe — Maru, narodnog heroja iz grada Bitola (Bitolj). Rodni grad joj je podigao spomanik-bistu, a jedno dečje obdanište nazvao njenim imenom. Prilog poštovanju narodnog heroja Estreje Ovađe Mare, koja je kao kamen temeljac naše slobode položila svoju mladost, svoj život — je i ovaj rad. Manje poznate reii i forme: 1 Pomnete ja — Pominjite je, sećajte se; ja — je, nju, ju (ali se ovaj zamenički oblik, kao ud­ vojeni objekt rečenice nc prevodi); 2 braka — tu u službi vokaliva: »braćo!«, — znakom k obeležava se glas »ć«, koji se u make­ donskom jeziku izgovara meko; tako se i slovom g označava fonema »đ« (megu, i si.); 3 zagina — poginu (prev.) �Govoreći o njoj .pobuđujemo sećanja i na etničku grupu koje više nema, koja je našla smrt u fašističkom logoru Treblinka u Poljskoj, sećanja na btitoljske (i druge) Jevreje. Među ma­ lobrojnim saplemenicima u gradu pod Pelisterom koji su izbegli tu strašnu smrt bila je i Estreja Ovađa Mara. I ona je dala svoj život, ali herojski, u borbi za srećniju budućnost zajedni­ čke otadžbine, čvrsto ubeđena da je sloboda na pragu. U liku Estreje Mare imamo izrazit primer toga kako su se kalili bratstvo i jedinstvo, sa kakvim idealom i za kakvu domovinu su se borili graditelji epopeje omeđene godinama 1941. i 1944. JEVREJSKI DEO BITOLJA Estreja Arona Ovađa Mara je Jevrejka. Jevreji su se nastanili u Makedoniji (i po ćelom Balkanu) mnogo ranije nego Sloveni. Nijih ima, skoro, u većini makedonskih gradova, a naj­ više u Solunu, Drami, Serezu. Kosturu, Beru, Bitolju, Štipu, Ohridu i Skoplju. Njihov broj će se povećati posle progona mojsijevaca iz španije (1492) i Portugalije~(1496). Novodošli Jevreji preneli su tu i bogatu kulturu i nauku sa tla Pirinejskog poluostrva i vršili osetan uticaj na Jev­ reje ranije doseljene u Makedoniju i u druge oblasti današnje Jugoslavije. Uspeli su, čak, da i svoj jezik, tzv. »ladino«, nametnu kao zvanični i sefardijskim Jevrejima. Bitoljski Jevreji pretežno su poticali, dakle, iz Spanije i Portugalijc. Njihovo brojno stanje, pak, u pojedinim periodima se menjalo, u zavis­ nosti od ekonomsko-političkih .prilika u kojima se nalazio sam Bitolj i Makedonija u celini. Jevreji su u Bitolju dostigli najveći razvoj početkom našeg stoleća. Tada ih je tu bilo 8.200. Sva društveno-politička previranja i ekonomske oscilacije u makedonskom areaiu u toku prve četiri decenije našeg veka odrazile su se i u ži­ votu ovih Jevreja. Osetno osiromašenje Bitolja posle balkanskih ratova, naročito posle prvog svetskog rata, dovelo je, tako, i do njihovog na­ glog iseljavanja, čak i u udaljenije zemlje (Fran­ cuska, Amerika, Čile, Venecuela i dr.). Pred 1941. godinu u Bitolju je živelo oko 3.500 Jevreja. �Jevrejski deo Bitolja, na levoj strani reke Dragora, obuhvatao je mahale Lus Kurtižus, La Kaleže (sa naseljima Buenus Aures i Bustaniku, sa školom — La skulike) i La Tabana. Na desnoj strani reke Dragora do 1942. godi­ ne živelo je svega desetak jevrejskih porodica, a i one su bile razbijene. Nisu formirale kompak­ tno posebno naselje, već su se nalazile u sastavu makedonskog življa. U stvari, do prvog svetskog rata, na ovoj strani reke naselje je bilo osetno veće (sa nazivom »La male«). Nešto kasnije ono je razbijeno. Veći deo porodica prešao je na levu stranu Dragora. Jevrejskih kuća bilo je, ra­ zume se, i u drugim delovima grada, ali, uglav­ nom, usamljenih. U jevrejskom delu Bitolja, kod sadašnjeg Do­ ma zdravlja, nalazilo se naselje La Kurtižus. Imalo je oblik .polukruga sa ulazom-kapijom. Tu je živelo oko sto porodica. Svako domaćinstvo (stari, roditelji i deca) koristilo je samo po jed­ nu sobu. U stanove se ulazilo sa ulice, preko ne­ koliko stepenika. Ispod njih je bio podrum, ko­ rišten za čuvanje zimnice, ali i kao štala i koNarodni heroj Estreja Ovađa Mara �košarnik. Usred naselja nalazio se zajednički bu­ nar, a nešto dalje i zajednički klozet. Naselje je u svoje vreme podignuto radi ve­ će sigurnosti od napada pljačkaša, tzv. kačaka. U međuratnom periodu tu su, pak, živeli naj­ siromašniji Jevreji. Od druge polovine prošlog veka do prvog svetskog rata naselje se proši­ rilo i na desnu stranu reke Dragor, oko današ­ njih hotela »Solun« i »Makedonija«, kod pošte (gde je bila i jevrejska škola), pa se prostiralo sve do drvenog mosta, zvanog »Most kod Manuša«. Kada je Bitolj doživeo svoj ekonomski polet, broj Jevreja se povećao novim doseljenicima, saplemenicima iz raznih drugih gradova i centara. Tad je došlo i do formiranja trećeg jevrejskog naselja u Bitolju. Ono se protezalo od Mas-pazara (od Ulice doktora Kajsa i Dalmatinske), od­ nosno od Fiper-ana na severoistok do Bumba-male, tj. do Tabana. Bitoljski Jevreji su imali dve škole: »La skulika« u Karađorđevoj ulici i »Tabana«. Od 1895. do 1916. u Bitolju je radila i jedna škola sa nastavom na francuskom jeziku. Nekoliko po­ rodica bavilo se i predškolskim vasipitanjem. U stvari čuvali su veći broj dece dok su roditelji bili na poslu, zabavljajući ih zajedničkim dečjim igrama. U jednoj školi radio je i omladin­ ski klub »II ken«. Učeniici Jevreji koji su poha­ đali gimnaziju školovali su se, već, u istoj usta­ novi, zajedno sa ostalim đacima iz Bifolja i okol­ nih mcsta. U gradu je bilo više sinagoga: najstarija — II kal Aragon i U kal di lavra, II kal di lus portugežis, II kal Ozerdalim, II kal Salamon Levi. U okviru gradskih grobalja postojale su i dve ka­ pele za jevrejske obrede. ORGANIZOVANA SAMOPOMOĆ Bitoljska jevrejska zajednica bila je najsiro­ mašnija u odnosu na sve ostale jevrejske zajed­ nice u Jugoslaviji. Otud su iz njene sredine po­ ticali skoro svi nosači, a i najamni radnica za teže fizičke poslove. Malo je Jevreja bilo u Bito­ lju koji su bili bogati ili imali obezbeđenu sigurnliju egzistenciju. Iako najsiromašniji, oni su, pak, bili vanredno solidarni; imali su besprekorno organizovanu �opštinu i živeli aktivnim društveno-.p>olitiičkim i kul'tumo-zabavnim životom. Nijedan Jevrejin ni od koga nije podvrgavan podsmehu ili podcanjivan zbog siromaštva, ili neuglednog posla koji vrši. U dane verskih praznika, kao što su Pesah, Jevrejska nova godina i drugi, od priloga boga­ tijih Jevreja siromašntim su deljeni pokloni u hrani, odelu, obući i drugom. Dodeljivana je i novčana pomoć. Nju su obezbeđivali i Jevreji srednjeg imovnog stanja. Jevrejska opština je sa svoje strane, iz svo­ jih fondova, siromašne učenike snabdevala udžbenidima, kupovala im je po jedno odelo godiš­ nje i obezbeđivala za njih svakodnevno doručak i ručak. Sredstva za pomoć opština je prikupljala iz raznih izvora: od priloga humanitarnih organiza­ cija, poklona građana, dobrovoljnog danka »pe­ ča«, umetničkih priredbi i posebno organizovanih akcija. Redovnu pomoć je dobijala i od eko­ nomski bogatijih jevrejskih opština u Jugosla­ viji. U tome su učestvovale i same sinagoge. Sredstva su, potom, sticana i od sopstveniih ne­ pokretnih dobara: kuća i dućana. Do 1943. go­ dine Opština je imala 40 svojih objekata, a ubi­ rala kiriju od 173 zgrade. Bitoljska jevrejska omladina bila je obuhva­ ćena uglavnom u dve omladinske organizacije: »Somer acair« (»Mladi čuvar«) i »Tehelet lavani« (»Plavobeli«). Obe su imale napredne programe, a na njihovom čelu stajali su članovi KPJ i SKOJ-a. U »Somer acair-u« isticali su se Pepo Kamhi, Sarina Pečo, Beruh Li jao, Sami Moric, Beno Ruso, Avram Sadikario, Sarfatii Isak, Roza Kamhi, Salamon Sadikario, Viko Moše, Kalderon Jakov, Adela Faradži, Stela Kamhi, David Kalderon, Albert Ruso, Dario Aruesti i drugi. Os­ novni zadatak ovih organizacija bio je razvijanje kolektivističkog duha i sprovođenje raznovidne obrazovne i kulturno-zabavne aktivnosti. Tu su se takođe prikupljali dobrovoljni prilozi za za­ jedničke posete bioskopskim i pozorišnim pred­ stavama, za kolektivna letovanja i slično, dakle — bez obzira na imovno stanje članova. »Somer acair« je obuhvatao oko 400 članova iz kruga školske omladine. U zavisnosti od uzras­ ta članova, ova se organizacija delila na tri podgrupe: »Beneamidbar« (za učenike osnovnih ško­ la), »Cofim« (za srednjoškolce) i »Bogrim« (za �10 učenike završnih razreda i radnike starije od 18 godina). Članovi stariji od 17—18 godina slati su na stručno usavršavanje u okviru nekloliko zani­ manja. Organizacija »Šomer acair« raspolagala je najbogati jom bibliotekom u Bitolju. Nju je koris­ tio širok krug omladinaca — Jevreja napredne orijentacije. Društvo »Šomer acair« bilo je po­ vezano i sa ostalom naprednom srednjoškolskom i radničkom omladinom grada. Nešto mlađa omladinska organizacija »Tehelet lavani« (osnovana 1933) imala je oko 300 članova, pretežno radnika, zanatlija, kalfa, pro­ davača, čistača i si. Njena formacija je bila slič­ na formaciji društva »Šomer acair«. Na čelu su joj bili napredni radnici, kasnliji članovi SKOJ-a i KPJ: Nisim Alba, Marsel Demajo, Viktor Mešulam Bustrik, Mordo Nahmijas-Lazo, Simo Kalderon, i dr. Bitoljski Jevreji su osnovali i žensku huma­ nitarnu organizadiju »Vico«. Ona se starala oko pružanja pomoći siromašnim devojkama, njiho­ vog školovanja i zapošljavanja. Sredstva je obezbeđivala preko .prodajnih izložbi ručnih radova, lutrija, čajanki i drugih formi. Kako saopštava Žamila Kolonomlos, 1934. godine na čelu »Viče« stajala je Žuli Batino Aseo, koja je, pod uticajem svog brata Rafaela Batina, zastupala ideje o emancipaciji žene-Jevrejke. U toku 1936-te ona je među Jevrejima sprovodila akciju prikuplja­ nja pomoći za španske borce. ARONOVA PORODICA U jevrejskoj mahali, u Asad-begovoj ulici, broj 22, živeo je Aron Ovađa sa svojom porodi­ com, u iznajmljenoj sobi. Kuća (sa prizemljem i spratom) imala je još pet soba i još toliko porodica-stanara. Aron, bez ikakvog imetka, radio je sve i svašta: bio krpač obuće, nadničar, čis­ tač, nosač... Nije mogao hlebom da nahrani svo­ je, a kamoli da ih oblači. Žena Aronova potlicala je iz porodice Ergas. Zvala se Sara. I njeni roditelji su bili siromašni. Združilo se dvoje siromašnih. Drukčije tad nije ni moglo. Aron i Sara bili su, međutim, du­ ševno bogati. Pošteni. Voljeni kao ljudi. Ćela ma­ hala ih je znala po dobroti. Kome oni nisu pri- �tekli u pomoć kada je bilo potrebno — onim što su mogli i onoliko koliko su mogli! U pu­ noj bračnoj slozi, dostojanstveno su podnosili životne tegobe. — Kako će se živeti ovako?! Danas sam bio na železničkoj stanici. Sačekao sam putnički, pa brzi voz. Našao sam se i na pijaci. Ništa. Vikao sam: »Nosač! Šta treba da se nosi? Evo nosa­ ča!«. Vikao sam punim glasom. Niko ni da se obrne. Gospoda se voze fijakerom. Drugi, pak, bedni, vuku sami svoje terete, sasvim utonuli u svoje brige. — Nck zdravlja bude, Arone, zdravlja! Nek si nam ti zdrav j živ... Ako danas nema posla, biće sutra. Kad budemo imali, ješćemo; kad ne budemo imali..., Bog će brinuti o nama. Bog je velik, izbaviće nas jednom iz nemaštine! — hrabrila je Sara svog Arona, a njoj samoj kida­ lo se srce kad god bi bacila pogled na decu u ritama i sasvim gladnu. Kako se povećavala porodica, borba za op­ stanak je postajala sve teža. Sve veći broj ustiju očekivalo je hleba. Kako saopštava Aronov sused Avram Sadikario, u kući je bilo petoro dece: tri sina i dve kćeri. Teško je s njima, ali Aron nije mogao bez njih. Nj Sara. Dolazio bi uveče skrhan što tog dana nije zaradio ništa, ali bi mu žagor: »Tata! Mama, ide tata!« lečio dušu. Zaboravljao je ono što se tog dana dogodilo i svakog jutra polazio na posao u nadi da će te večeri doneti nešto za svoje »vrapčiće«. — Samo još malo, dok ojačaju sinovi, Sa­ ro. .. Oni će mi pomagati. Muško je izdržljivije, jače, pa i pristoji mu svaki posao. Tad će nam biti lakše. Zarađivaće nešto i oni... — često je Aron glasno razmišljao o budućnosti... Aron je mnogo voleo i svoje kćeri. Prva kći je rođena 25. decembra 1922. godine. — Saro, srećro! Kći! Evo ko će ti sutra pomagati u poslu. Odmeniće te. Saro, dobili smo kćer... Ispunila nam se želja. Nek nam živi. I ti bila živa i zdrava! — govorio je Aron porodilji. Sara, osećajući njegovu radost, bila je tad još srećnija. Tih posleđnjih dana decembra 1922. godine zima je bila stegla. Pelister je pokazivao svoje zube. U Bitolju su zime mnogo hladne, ali se ovakva ne pamti posleđnjih desetak godina. Izu- �zetna. Eto, tada se u ovom gradu rodio narodni heroj — Jevrejka. Prve nedelje posle Sarinog porođaja u kući je priređeno slavlje. Takav je jevrejski običaj u vezi sa ženskom decom. Novorođenče je dobilo ime Estreja. Zaista, sva Aronova porodica se obradovala: braća sestricom, a roditelji prvim ženskim detetom. — Brate Airone — nazdravlja kum — nek je časno ime koje smo dali! Nek je ovo devojče zdravo i dugoveono! Sreća da je prati u životu... Obraz da nam osvetla!... — Amin, kume... Od tvojih usta u božje uši!... U hladne dane decembra 1922. godine u po­ rodici Ovađa bilo je razdragano i toplo. Tad se rodila Estreja. LJUBIMICA PORODICE Mala Estreja rasla je pod okriljem ljubavi i brige roditelja i braće. Danju, kada je Arom negde kao nosač ili sluga čekao na posao a Sa­ ra u nekoj kući prala, ribala i li čistila, pored male Estreje je bio bratić. Tako je u porodica­ ma sa više dece a zaposlenim roditeljima: stari­ je čuva mlađe, zdravo — bolesno. Po čitav dan zovu: »Tata!«... »Mama!«, a njih nema tu. Oni čuvaju tuđu decu ili negde u gradu traže posao. I Estreja je svoje roditelje mogla videti tek uveče, kada bi došli premoreni od posla ili skr­ hani tugom od tuđih uvreda i nepravdi. Pone­ kad devojčica po nekoliko dana nije mogla da vidi svoje roditelje jer su se oni vraćali kasno, a ona bi, umorna od čekanja, zaspala. Ujutro su odlazili na posao veoma rano... Kad je malo poodrasla, Estreja je počela i da oseća tegobe ži­ vota. Tako mala, a sad već mora da brine o mla­ đoj sestri — da je povija, hrani, čuva... — Mamina odmena! Estreja kao matorka radi, Arone! — govorila bi Sara. — Žao mi je, Saro! Estreja ne može da ču­ va ni samu sebe, a čuva drugog. Eh, sirotinjo prokleta! — uzdahnuo bi Arom, a potom bi top­ lo zagrlio, ljubio, milovao svoje voljeno dete. — Estrejče! Estrejče — tatino jagnješce! Kći tatina! �A ona je bila srećna što su roditelji zadovolj­ ni njom, njenim poslom. Rasla je, topila se u očevom zagrljaju, Njena ljubav i radost utkivale su se u ono: »Tata, tatica moj!« ili: »Mama, mamica slatka!« — Ni manje devojčice, ni vrednije u ovoj mahali, — govorili bd susedi. Zaista, Estreja je bila mnogo vredna, pamet­ na i poslušna. Ona nije nikad zaplakala zbog gladi, nikad nije rekla: »Haljinica mi je iscepana. Neću da je obučem«. Skoro uvek je išla bo­ sa. Nije imala šta da obuje. Samo o praznicima nosila je tuđe, ipozajmljene cipelice, ili neke sta­ re koje bi dobila mati tamo gde je radila. Vreme za polazak u školu Estreja je čekala sa radošću i nestrpljenjem. Pitala je braću čas o jednoj, čas o drugoj pojedinosti. Oni su joj objašnjavali i obećavali pomoć, jer je ona bila njihova ljubimica, ali bi je ponekad i izgrdili zbog brojnih pitanja i potpitanja kojima ih je opterećivala. Prvi školski dan — septembra 1929. Estreja je ustala mnogo ranije nego inače. Bila je uzbu­ đena, radosna. Prvi školski dan! Jedva je dočeka­ la svanuće, čas polaska u školu »Tabana« kod riblje pijace. Estreje je pošla u školu sama. Nije mogao niko da je odvede. Roditelji su morali sasvim rano da pođu na posao. Samo su je pozdravili: »Estrejice, sreono! A, pazi da nas ne osramotiš!« Uveče je dugo čekala roditelje i braću, da se s posla vrate. Kad su stigli — dugo im je pri­ čala o učiteljici, koja ih je prihvatila, pozdravi­ la, postrojila u red kao »vojnike«, pa uvela u učionicu. Govorila im o čistoći, urednosti, uče­ nju. .. Pričala im sa oduševljenjem o školskoj zgradi, lepoj učionici, slikama u njoj, o drugim učenicima, školskom zvonu... ARONOVA SMRT Svaki školski dan — nova radost za Estreju. Sara i Aron nemaju vremena da radost podele s njom. Pritisla ih je sirotinja, briga o hlebu. A i zdravlje Aronovo je popuštalo. Kako ne bi popustilo! Polunago telo, polugladno, danima stoji izloženo nevremenu — zimi ili u kasnu je- �sen i rano proleće... Na pijaci ili na železničkoj stanici Aron čeka i traži posao. Pao je Aron i u postelju. Nekoliko puta je dolazio lekar koga je poslao fond za pomoć bo­ lesnim »Ozer dalim«, no stvar nije išla na bolje. Čim bi došla iz škole, Estreja je bila pored svog bolesnog oca. Namešta mu jastuk, donosi vodu. Upali peć tek toliko da vatra tinja. Ogreva ima sasvim malo. — Estrejice... Ako umrem, da slušaš maj­ ku. .. (hteo je da doda »kao dosad«, ali su mu suze navrele na oči i nije mogao da završi re­ čenicu). — Ne, tata! Ti ćeš ozdraviti! Moraš ozdra­ viti! Mama se moli za tebe u sinagogi. I svi mi... Izmenila se Estreja. U školi je bila potište­ na. Živahna učenica je sad postala ćutljiva, po­ vučena. Čekala je sa nestrpljenjem kraj časova da bi što pre bila kod kuće, pored svog oca. Mala, ali je stalno razmišljala: »Sta ćemo raditi bez tate? Jao, jao, ako...« Tu se unutrašnji mo­ nolog završavao. Nije smela da misao, slutnju razvije do kraja, kao da će pomoći da ne dođe ono najstrašnije. Kraj prvog polugiođa. Doneće Estreja prve ocene. Ali otac nije doživeo da ih vidi. Upoko­ jio se dok je ona bila u školi. Kad je u sobici čula plač, upala je među skupljene rođake, susede i prijatelje. Gleda ga. Lice mu je okrenuto prema vratima. Kao da je čekao nju da dođe iz škole, da je vidi poslednji p u t... Ali, smrt je pobedila želju roditelja. Kad su ljudi iz »Havra keduša« (Sveto dru­ štvo) došli da izvrše verske obrede, Estreja je ku­ kala i čupala kose. Tek tada je shvatila tragedi­ ju, tegobe koje joj predstoje kao siročetu. čla­ nove Svetog društva Sara je služila, prema obi­ čaju, rakijom i pečenim jajim a... I njima na­ viru suze pred sudbinom ove porodice. I njiho­ ve oči su okrenute maloj Estreji. Sveto društvo nije uzelo novaca od Sare za Aronov pogreb. Još jedina jevrejska solidar­ nost. RAZMIŠLJANJE O ŽIVOTU Sedam dana Estreja nije otišla u školu, ni­ je izišla iz kuće. Ne zbog običaja, već se razbolela od tuge za ocem. �Školski dani su potom za Estreju postajali teži. Ona više nije bila među najživahnijim, naj­ veselijim devojčicama i dečacima. Uvek — iz­ dvojena u nekom delu školskog dvorišta, ili sedi u klupi, a misli joj lutaju nekud. Doručak i ručak Estreja je dobijala iz fon­ da »Matanot laevjonim« u Dalmatinskoj ulici, 55. Odelo i obuća na njoj bili su iz fonda »Malbiš arumim«. Od ovog fonda je dobijala i udžbenike kao i drugi školski pribor. Na neki način, bila je »obezbeđena«, kao i ostali siromašni učenici iz jevrejske opštine. Reklo bi se da ima uslova da se živi skromno i zadovoljno, ali... Stan joj je bio pust, život bez oca teži. Posle Aronove smrti brigu o porodici preu­ zeo je najstariji Estrejin brat. On je bio krtpač obuće. Teško su se mogla obezbediti sredstva za život... Ubrzo i on je osnovao svoju porodicu i odvojio se. Živeli su u istoj iznajmljenoj kući. Briga je prešla na drugog brata — Davida. On je bio bez određenog zanata, i radio je razne po­ slove. Vremenom se upoznavao sa naprednim idejama. Bio je član i organizacije »Tehelet lavani«, a za vreme rata postao je skojevac i član kandidatske grupe. Tako je uticao i na Estreju. Kako je Estreja prelazila iz razreda u razred, tuga za ocem se uvećavala. Ona je postajala svesnija o teškom položaju u kom se nalazi njena porodica. Aron je imao braću u Bitolju, a jednog i u Izraelu, koji se zvao Žak. I oni su bili mnogo siromašni. Nisu bili u stanju da pomognu. Najveći teret imala je da podnosi majka Estrejina. Sa dve svoje ruke morala je da obezbeđuje osnovne potrebe doma. Iako iscrpena, ra­ dila je po tuđim kućama. Najčešće je ispomagala kod bojgatog Jevrejina Avrama Aruesti, či­ ja je kuća bila naspram njenog stana. Tu je pra­ la, ribala, čistila... Radila je sve, samo da bi uveče donela parče hleba i nešto jela za decu i obezbedila šumicu novca kojim će platiti kiriju ... Najčešće bi, pak, zaradila sasvim malo. Sa­ mo za jednu staru, iscepanu haljinicu i par tak­ vih cipelica nekad je morala da radi i naporne poslove... Otud, pomoć iz fonda »Bikur holim«, kad bi pristigla, izazivala je i radost i bol. — Bože, pogledaj na siročiće! Smdluj im se! — molila se Sara i u domu i u sinagogi. A život je postajao sve teži, sve nepodnošljiviji. Redovnog posla nije bilo. �— Eh, od kolevke do groba — rob! Cma na­ ša sudba — uzdisala je. Misao je bila teška kao magla pelagonijska. Estreja je to osećala. Bol majčin je bol zbog života i budućnosti dece. Već kao učenica III i IV razreda, kad bi se vratila iz škole, nije ostajala u stanu i tu čeka­ la majku. Ostavljala je školšku torbicu i hitala u kuće gde je ona radila da bi joj pomogla... Posmalirala ju je nagnutu nad koritom pred gomilom veša, prostirtki, potom kako se, ozno­ jena, podiže da ih rasprostre, uz težak napor. Videla ju je toliko puta na kolenima, kako riba patose i stepenice. Zaticala ju je ispetu na sto­ love i merdevine da bi oprala prozore ili opaja­ la tavanice. I uvek zabrinutu. Sara je nasto­ jala da je deca ne zapaze u brizi i suzama, ali u tome nije uvek uspevala. Jednom je, tako, Sara prala kod Avrama Aruesti. U dvorištu kod korita gomila veša i ći-, limova. Izgledala je kao kepec koji se bori sa džinom. Sve to mora da prođe kroz njene slabačke, žilave ruke — da ga ispere i prostre za sušenje. Tu od domaćih nije bilo nikog. I na uli­ ci tek ako neko prođe. Decembar je skupio sve ljude oko toplih peći. Samo se Sara bori sa hlad­ noćom i gomilom stvari za pranje. Pere i tugu­ je ... Estreja ju je zapazila na izvesnoj daljini. Zastala je za tren da bi se odmorila od trčanja... Srce je zabolelo... Poletela je k njoj: »Mama, mama-a-a!«. Sara nije uspela da sakrije nemir i obriše suze. — Mama, što plačeš? — uzbuđeno upita Estireja. — Ništa, ništa, čedo! Od sapuna i pare zasuzile su oči — smiruje je. — Zašto se, mama, mi mučimo, a neki ima­ ju sve? — pitala je Estreja i dalje, u stvari raz­ mišljala o životu. — I to ćeš saznati, čedo, samo kasnije. Sad si još mala — tešila ju je mati. Istina, Estreja je bila mala, ali je uočavala ponešto od socijalnih nepravdi u eksploatatorskom društvu: jednj su bogati, imaju sve, uživa­ ju, a drugi, u većini, su sirotinja, rade, muče se za najoskudniji život... Zato, majčino objašnje­ nje ju nije uispokojilo. Ono ju je još više po­ treslo. Estreja noćima nije mogla odmah da zaspi. Pokrivena kiparom, u ležaju na podu, razmiš­ ljala je ... O uzrocima prerane smrti njenog �oca... O majci, pralji i sluškinji... O praznoj sobici gde se stanuje u bedi... Mati i deca, pre spavanja, a posle umivanja, mole se Savaotu. Re­ dovno idu u sinagogu, ali — sve uzalud... Zas­ pala bi, pa bi se probudila zapazivši jastuk na­ topljen suzama. — Opet, Estreja, nisi spavala! Nemoj, čedo, ne čini to. Biće bolje, bićemo srećniji. Budite vi, samo, živi i zdravi! — korila ju je i tešila mati. — Mama, kako da se podnosi ovaj život?... U teškim uslovima Estreja je pohađala os­ novnu školu, ali je četvrti razred ipak završila sa vrlo dobrim uspehom. Učiteljica je o njoj go­ vorila uvek pohvalno, a učenici su je voleli. I Estreja je postala švalja. Nije prešla u gimnaziju, kao ni njena braća, jer za dalje školovanje nije bilo materijalnih mogućnosti. Estreja je, intimno, želela da pohađa gimna­ ziju. 0 tome je govorila nekim svojim drugaricama. Poslednjih dana školske 1932/33. godine postala je ćutljiva. Prividno — tiha, a unutraš­ nje bučna, glasna kao žubor Dragora. — Estreja, hoćemo u gimnaziju? Ajde, da opet budemo zajedno — govorila joj je druga­ rica. — Želela bih, ali... Kod kuće, znaš... — is­ prekidano joj je odgovarala Estreja, sa tugom što su to poslednji đački dani za nju. Svoju želju Estreja nije mogla da iskaže kod kuće. To nisu učinila ni njena braća. Odak­ le novac za školovanje, otkud sredstva za život? Živelo se od danas do sutra... Ako bi se ručalo — nije se večeralo. Ako bi se večeralo — nije se ručalo. — Da je bar Estreja nešto izučila... Eh, kad bih mogla da je spasem pranja i služenja po tuđim kućama. Bar ona... — i u stojim razmi­ šljanjima Sara je redala sve teškoće i nevolje od kojih je htela da spase svoju kćer, ali je is­ tina bila surova. Sudbinu Sare produžila je i Estreja... U bogataškim kućama Estreja je prala su­ dove, a bila gladna. Prala je, ribala, čistila dvo­ rišta. Bila je obučena u tanku i isceipanu halji­ nu, a nosila iscepane cipele i čarape... Estreja i njena mati radile su skoro dano­ noćno, ali, ipak, da nije bilo pomoći iz fonda 2 Estreja Ovađa Mara �»Peča«, praznike bi provodili oskudno i tužno. I bez ogrova. Nada o boljem Bstreju je sve sigurnije na­ puštala. U kućama gde je radila posmatrala je svo­ je vršnjakinje — site, odmorne... One idu u školu ili spremaju svadbene darove u toplim so­ bama. Za njih, potom, pletu i vezu Estreja, nje­ na majka ili druge devojke i žene, one siromaš­ ne. .. Same ne bodu prste i ne naprežu oči. — Zašto je ovako?! Neki, .i ne radeći mno­ go, imaju sve... Zašto jedni uživaju, a ostali se muče? To »zašto« bez prestanka je mučilo Estreju, a niotkud odgovora nema. Raste Estreja. Već se naziru crte prave de­ vojke. Srednjeg rasta, crnomanjasta, kestenjavih očiju, širokih vcđa. Kosa — začešljana sa razdeljkom na sredini i uhvaćena u dve duge i de­ bele pletenice, koje obično nosi napred. Pitanje »zašto neki uživaju, a drugi se mu­ če?« ona je potom nametala kao temu razgovo­ ra među drugaricama iz Asad-begove ulice. U njenom »zašto« u stvari nema samo pitanja, tra­ ženja odgovora već i osude, revolta. Samo, ko zna protiv koga. Još je nedorasla da bi objasnila tu zagonetku koju znaju odrasli. Objašnjenja njene majke da odnose u dru­ štvu (ko će kako živeti) određuje Bog, za Estreju su postajala sve sumnjivija. Naročito posle svakog povratka sa korzoa. Na širokom sokaku, glavnoj biloljskoj ulici i glavnom šetalištu, teče reka ljudi. Pretežno — mladih. Iz svih redova: radnici, službenici, zanatlije, studenti, beskućni­ ci, prosjaci, bogataši... Neki hodaju uzdignute glave, nasmejani, srećni, u društvu devojke ili mladića, sa visine gledaju na sirotinju... Drugi, u većini, su bleda lica, zabrinuti, slabo odeveni. Više razgovaraju o hlebu nego o ljubavi. Sa bitol'jskog korzoa Estreja se uvek vra­ ćala razočarana. Zato je vremenom izlazila sve rede. Svaka šetnja Širok-sokakom bila je još jed­ no bolno uočavanje nejednakosti među ljudima. Ali i simpatije prema saipatnicima postajale su tu veće. Njih je više, bez broja... — Pazi! Kudgod pogledaš — sirotinja... Ma­ ma kaže da su ljudi reka. Ako je tako, reka si­ romaha jednog dana srušiće branu koja je za- �us tavija ... Sećam se. Učiteljica je govorila da voda negde mora izbiti, poteći svojim koritom. Poteći će i ova reka... Ovako je razmišljala Estreja dok je šetala korzoom sa svojom drugaricom. Razmišljala je i kad je bila sama, kad bi legla da spava. Dalo se videti da ju je životna briga ophrvala i da je muči. I u odnosu na svoju majku, pri zajedničkom radu, izmenila se. Umesto ranijeg češćeg postav­ ljanja raznih pitanja, sad — ćutnje. Pere i di­ že oprani veš, istresa tepihe, briše stepenišne sta­ ze, a na licu se smenjuju boje, na ćelu se pojav­ ljuju bore, na usnama grčevi... — O čemu to razmišljaš, kćeri? Što si za­ brinuta? — često ju je pitala mati. — Ništa, mama... — Nije to ništa, kćeri! Znam, samo nemoj! Ne primaj k srcu. Ostavi, ne diraj u božje stva­ ri. .. — Zar je Bog odredio da se ovako mučimo, mama? — Sudbina, kćeri, sudbina... Sara je prešla rukom preko glave kao da je time htela da kaže: »Ne znam, kćeri, ali ovo, za­ ista, nije život« i produžila je da radi. Estreja je držala njen tempo rada, ali je započeti dija­ log produžavala u sebi. — Jadna mati! U sve verujemo, a niko na nas ne gleda. Tata je umro od nemaštine, zime, mučenja za nas. Nismo imali novac za bolnicu... Svi iz kuće lutamo gradom tražeći posao... U sirotinjskoj kući nije se čula svadbena pesma... O čemu sve nije razmišljala Estreja dok je služila u bogatim kućama. I kad je bila kod ku­ će i pri susretu sa drugaricama nametalo joi se pitanje: »Zašto jedni uživaju, a drugi se muče?« U JEVREJSKIM ORGANIZACIJAMA Kako je rasla i sazrevala, Estreja je sve ma­ nje razgovarala sa svojom majkom o temi »Zaš­ to neki uživaju, a drugi se muče«. Znala je da i njoj to teško pada, da to i nju muči, ali nema se kud. Jedino sa svojim bratom Davidom mog­ la je o tome dugo da raspravlja. 2* 19 �20 — Davide, kakav je ovo život? Samo patnje i beda. Šta je ovo? Estreja je kao matorka razgovarala s bratom i o kućnim problemima i o onome što je zapažala kod svojih sunarodnika — siromašnih Bitoljaca. David nije očekivao tako ozbiljan odnos Estrejin prema društvenoj stvarnosti, takvu ra­ doznalost za životne probleme. Nije mogao da joj na sva pitanja odgovori i da je u sve uputi. — Znaš, sele, vidim te već zrelu... Doći ćeš i li, sa mnom, u »Kenot«. Tamo se raspravlja o svim životnim pitanjima. Stariji i poznati ljudi tamo drže predavanja. Naučićeš, Estreja, mno­ ge stvari — predlagao joj je i savetovao ju je David. Za Est'reju David je bio autoritet. Njegovo realno rasuđivanje o životu pitanja je postavlja­ lo na širi plan. Kod kuće on nikad nije govorio samo o njihovom teškom životu, već i o' polo­ žaju ostalih ljudi u tom društvu, koji je sličan njihovom. Estreja je zato jedva i dočekala da pođe na prvi radni sastanak u Kcnotu. Bila je iznenađena izlaganjem predavača i interesovanjem prisutnih praLja, čistača, zanatlija, uopšte — radničke jevrejske omladine. Estreja je potom postala redovni član društva Šomer acair. Obe ove omladinske organizacije, a i druge jevrejske političko-kultume i humane zajednice, bile su zabrinute i aktivirane zbog širenja fašiz­ ma i nacionalsocijalizma, naročito posle dolas­ ka Adolfa Hitlera na položaj kancelara Nemačke. Među prvim rigoroznim merama koje je preduzeo Hitler bilo je stvaranje koncentracionih lo­ gora za uništenje Jevreja i svih progresivnih lju­ di. Osnovni cilj nemačkog nacizma ipostao je razvijanje verske i rasne rrJržnje iprema Jevrejima, te širenje ideološke netrpeljivosti i isklju­ čivosti u odnosu na radnički pokret i komuni­ zam. Tako je došao do izražaja i bezobzirni šovinizam. Dolazak Hitlera na vlast označio je početak kraja za Jevreje. Zabrinutost bitoljskih Jevreja i Jevreja u ostalim centrima Jugoslavije posebno je rasla zbog orijentacije tadašnje jugoslovenske držav­ ne politike prema politici fašističke Italije i nacionalsocijalističke Nemačke. Vlada Milana Stojadinovića i kneza Pavla počela je potom i da �srpovodi fašizaciju zemlje. Formirane su, tako, fašističke omladinske organizacije. Godine 1937. sklopljen je pakt sa fašističkom Bugarskom i ekonomsko-politički ugovor sa Italijom. Jugosla­ vija je bila potom preplavljena nemačkim voj­ nim agentima i špijunima pod imenom, u vidu »turista«. Oni su uspostavljali tajne veze sa do­ maćim izrodima. Evropa je postala nesiguran kontinent za Jevreje. Zato su mnogi od njih, posle 1935, počeli da se iseljavaju iz Jugoslavije u druge zemlje, pretežno u prekookeanske. O svim ovim događajima Estreja je opširni­ je saznavala preko organizacije Šomer acair i Tehelat lavani. Tu je obaveštena i o poslednjim poduhvatima KPJ — objedinjavanje svih Jugoslovena, bez razlike na veru, narodnost, za bor­ bu protiv fašizacije zemlje, protiv fašizma u sve­ tu. Ona je još bila premlada da bi dublje shva­ tila suštinu svih događaja koji su se dešavali od 1933. do 1938. godine u Jugoslaviji i svetu. Jed­ na stvar, ipak, postajala joj je takođe sasvim Uspomena iz uoči ratnih elana u Bitolju �jasna: položaj Jevreja postade, prema razvoju situacije, neiskazano gori od položaja u kome se nalaze. Na jednom zajedničkom sastanku jevrejske omladine u Kenotu 1934. o razvoju situacije u svetu govorio je Rafael Batino (Mišo Cvetković). U svom opširnom predavanju istakao je da na­ staje teško, presudno vreme ne samo za Jevreje nego i za sve dobre ljude na svetu. Fašizam je protiv radnika, komunista, Jevreja, Cigana... Hitler je izjavio da će Sloveni biti đubrivo za nemačke njive. Po njemu — samo su Nemci čista rasa i oni treba da vladaju svetom. Znači, spre­ ma se opšta čistka, uništavanje. Na ovu opas­ nost ukazao je i VII kongres Kominterne 1935-te i zato je odlučio da se stvori jedinstven antifa­ šistički front radnika i progresivnih snaga sveta. Estreja je prvi put, od Rafaela Batina, čula tako lepo, zanimljivo i potresno kazivanje o opasnosti od fašizma. I, zaista, Batino je najbo­ lje znao o situaciji u svetu. Bio je proteran iz Meksika zbog komunističke đelatnosti, video mnogo sveta i bio u toku svih događaja. Jevrejin — povratnik brzo je stekao simpatije kako Jevreja tako i Makedonaca. Estreji su se poseb­ no urezale u svesti njegove reči: »Na svetu ima samo ljudi i neljudi. Treba da ustanemo svi kao jedan protiv neljudi, fašista, svi — bez razlike na veru i nacionalnost. To je dužnost poštenog sveta.« Interesantnijih predavanja i diskusija o svim aktueinim problemima bilo je u društvu »Šomer acair«, pošto su, uglavnom, njegovi članovi bili obrazovaniji. Estreja je redovno učestvovala u zajednič­ kim posetama bioskopu i izletima u okolini Bitolja. I preko te forme povezivanja postajala je sve bliža svoj jevrejskoj omladini, stičući nova iskustva i saznanja o životu. Ponekad majka bi u vezi s tim vičinila pokoju primedbu, ali ju je David pravdao: — Ako, mama, ako. Neka ide. Tamo se go­ vori o poboljšanju života, o srećnoj budućnosti siromašnih... Saznaće o tome ko je kriv za naš težak život i o spašavanju od nesreće koja se kroji nama Jevrejima... — Ne znam, sine, ali da će biti sreće za si­ rotinju, u to ne verujem. Sirotinja i bogu je teš­ ka. A ono što kažeš o nama Jevrejima, zna 6e: �svako se obračunava sa njima — odgovarala je Sara na osnovu onoga što je sama znala iz ži­ vota. — Mama, nemoj me sprečavati, nemoj mi braniti da idem u »Šomer acair«. Želim, mama, da tamo idem... — molila je Estreja. — Dobro, kćeri, samo pamet u glavu. Obraz da nam ne ocrniš. Obdan, Estreja je radila u stanovima boga­ tijih porodica, a uveče je bila sa članovima obeju organizacija. Učestvovala je i u kulturno-zabavnom životu. U dva-tri umetnička programa bi­ la je i izvođač. U toku jedne priredbe umešala se i vlast. Program se izvodio u klubu mladih Jevreja, koji je radio u prostorijama osnovne škole. Došli su agenti i žandarmi da proveire sa­ držaj programa. Vlast je već raspolagala poda­ cima da u rukovodstvu društva »Šomer acair« ima članova KPJ i SKOJ-a. — Gospodo, priredba se održava da bi se prikupljenim sredstvima pomoglo lečenje neko­ liko mladih ljudi. Bolesni su, a nemaju rodite­ lje. .. Nemaju novac za lekare i lekove. Zato ku­ pujemo ulaznice. Nemamo veze ni s kim... Ta, kakva politika..., samo s ciljem pružanja pomo­ ći bolesnima — objašnjavali su organizatori. Kad je izgledalo da su se organizatori i žan­ darmi sporazumeli j da će se nastaviti izvođenje programa, .jedan omladinac, sa daljine, iz pravca bine, viknu uz sav glas: »Živela Republika! Do­ le fašizam! Braćo i sestre, triput ura za španske borce!« Odjeknu »ura« iz svih grla, a žandarmi sa podignutim pendrecima jurnuše prema nje­ mu. Nastao je opšti metež, iz koga su žandarmi izišli i raskrvavljeni. Ovo beše prvo revolucionarno krštenje za Estreju, početak njenog revolucionarnog delovanja. Videla je kako treba da postupaju ugnjeteni, samo ne jedino sa »žandarmčićima« već i sa nji­ hovim naredbodavcima, vlastodršcima. Posle ov­ og slučaja rad u društvu »Šomer acair« je po­ stao teži, ali i dragoceniji. ESTREJA IDE U BEOGRAD Estreja se isticala u organizaciji »Šomer aca­ ir«, u krugu aktivnijih siromašnih devojaka. To potvrđuje i Žuli Batino, predsednik ženskog hu- �24 manitarnog društva u Bitolju koje se zvalo »Vico«. Ona je najviše doprinela borbi za emanci­ paciju žcna-Jevrejki u ovom gradu. Organizovala je kurseve za opismenjavanje, krojenje, šiven je... U mnogim prilikama je ukazivala na ne­ ophodnost ravnopravnosti muža i žene u poro­ dici, muškarca i žene u društvu. Svemu tome da­ vala je i političku, komunističku boju. Od posebne važnosti je angažovanje »Vica« za sticanje kvalifikacije mladih Jevrejki u raz­ nim zanimanjima. Mnoge siromašne devojke ško­ lovale su se i zaposlile zauzimanjem ovog hu­ manitarnog društva. Svake godine ono je slalo po dve-tri devojke na rad i sticanje kvalifikaci­ je u Beograd. Tako, 1938. godine izbor je pao na tri Jevrejke po imenu: Estreja Ovađa, Estreja Levi i Solči Kasorla. U vezi sa odlaskom Estreje Ovađe u Beo­ grad sa Sarom je lično razgovarala Žuli Batino. — Saro, mučiš se bez muža... Teško vezuješ kraj s krajem. Pate i deca. Estreja je već odras­ la. Ima šesnaest godina... Naše društvo je od­ lučilo da je pošalje na posao u Beograd. Tamo će učiti i zanat: šivenje, pletenje. Treba da nau­ či nešto u životu zbog svoje budućnosti... Žuli Batino je govorila, a Sara suze lila. Ne znaš zašto: da li su je reći Žulijine razncžile i vratile joj crnu prošlost kao na filmskoj traci, ili od pažnje prema njoj, izraženoj izborom Es­ treje za obrazovanje u Beogradu. — Ne plači, Sara. Niko ne traži plač, već hlcb. Estreja mora u sigurniji život. Jednog da­ na ćeš blagosiljati — kad se uda i kad njena de­ ca budu vesela, zadovoljna. — Daleko je, Žuli, Beograd... Druga sredi­ na. .. Jezik... — Ne, Sara. I tamo će o njoj voditi brigu naši ljudi. Sad će biti teško i tebi i njoj, ali kad se vrati sa zanatom u ruci, bićete srećne. Zanat je zlatan... — Mama, — umeša se David — poslušaj Žuliju. Ona nam želi dobro. I meni je žao, ali Es­ treja ide da bi imala oči u rukama... Ne is­ pušta se zalogaj iz u stiju ... — Dobro, Žuli, dobro sine Davide, ali pro­ kleta majka. Svaki prst boli. Ništa nije lako, a majci je najteže... Ona sagara da bi njeno čedo svetlelo. Neka Bog da da u svetlosti bude! Odluku su saopštili Estreji. �Taj avgustovski dan 1938. godine bio je r a ­ dostan E strejin dan. Ono što je izgubila preki­ danjem školovanja sad će delim ično nadokna­ diti.' Ići će u Beograd, u veliki grad, m eđu nove ljude. To ju je radovalo, ali i zabrinjavalo. Bi­ lo joj je žao m ajke, sestrice i braće. M ora sc rastati s njim a. N jim a će nedostajati sam o ona, a njoj — svi oni. — Mora, mora biti žrtve... Pomučiću se, ali ću steći zanat. Od toga će nam svima u kući bi­ ti bolje. Mama se neće više mučiti po tuđim sta­ novima, u stare dane. Ova prilika se ne srne is­ pustiti. Nema šta — idem! — odlučno je zaklju­ čila Estreja u sebi. Približavalo se vreme odlaska. Sa Estrejom su stalno imenjakinja Estreja Levi i Solči Kasorla. Još tu, u Bitolju, one su se zbližile, posta­ le kao sestre. Dogovarale su se o putu, razgova­ rale o Beogradu... Na železničkoj stanici u Bitolju, jednog sep­ tembarskog dana 1938. godine, Estreja je držala u ruci samo manju torbu... Unutra: jednu ha­ ljinicu, nešto veša, čarape i malo hrane. Istu sliku pružaju i njene dve drugarice. 2uli je trima mladim Bitoljčankama dala poslednja uputstva. Poželela im je srećan put, us­ peh u radu i učenju, pa da se vrate sa zanatom i drugim znanjem, čime će koristiti i svom rod­ nom gradu. — Estreja, kćeri, čuvaj se... Bićeš sama... Čuj... — steže srce, grize Sara usne, a reči joj se zadržavaju u grlu. — Sekice, da nam se javiš čim se središ. Pi­ ši nam, sele, češće — obraćali su joj se braća i sestrica. Lokomotiva pisti i voz lagano kreće. Estreja je na prozoru vagona. Pored nje su i njene dve drugarice. Rukama mašu — otpozdravljaju i op­ raštaju se sa svojim najbližim i rodnim gradom. Podignute ruke ljudi na bitolskoj željezničkoj stanici mašu u pravcu voza da požele srećan put do cilja. Na obe strane suze i ridanje. NOVI STANOVNIK DORCOLA Estreju i njene dve drugarice u Beogradu su prihvatile jevrejske organizacije. Živele su u jednoj tavanskoj sobi sa kuhinjicom u jevrej- �skom delu Dorćola. U fabrici »Jelka« učile su šivenje i pletenje. Bile su zauzete po ceo dan. Pre podne su radile, a po podne išle na nastavu. Ili obrnuto. Jedino su nedeljom bile slobodne. Tad su mogle da nešto zakrpe, operu, srede... U novoj sredini početak je bio težak. Došle su tu kao na bolje, a opet sve mizerno: življe­ nje u tavanskoj sobi, slaba ishrana, odeća... Bez svoga i (poznatog, sve strano i hladno. Jedina no­ vina — učenje. — Stidim se da vam kažem, ali mi dođe da pešice krenem za Bitolj! — kaže jedna od ove tri devojke. — U Bitolju smo bar bile sa svojima. Sve teškoće kao da su bile lakše među svojima! — dodaje druga. — Zaista, nigde nije bolje nego kod kuće. I tu i tamo — mizeran život, ali je u krugu rođe­ nih najbolje. Kuće-kolibe, ali za nas — palate... — Nemoj Estreja, nemoj. Suze nam nado­ laze od tvog ispovedanja kao u pesmi ili tužba­ lici! — govore joj obe, skoro u isti glas. — Ne samo da mi suze nadolaze već mi i srce plače! — kaže Estlreja. — Znate li šta me sprečavalo da vam ja prva ne kažem da nemam ni apetita ni sna od bola zbog doma i Bitolja? Zanat! Moramo podneti sve. Makoliko nam bilo teže nego kod kuće, nema vraćanja. Bez zanata se kući živa ne vraćam. Tri mlade Jevrejke u tavanskoj sobi razgo­ varale su jednog decembarskog dana o teškoća­ ma kojima su izložene u novoj sredini, tj. o vra­ ćanju — nevraćanju iz Beograda. Na kraju — sve su se složile — bez svedočanstva nema po­ vratka u Bitolj. Sve tri obuhvatila je trenutna kriza, ali .razmena misli dovela ih je do sazna­ nja da bez muke nema nauke, da posle teškog dolazi lako i da se drvo savija dok je mlado. — Uči dok si mlad, da ne bi žalio kad ostariš, govorila je učiteljica — dodala je Estreja. Sve tri su uvidele: ako se vrate, celog živo­ ta će biti sluškinje, a sa zanatom imaće bar naj­ nužnije za sebe i svoje. Tri Bitoljčanke, u težim trenucima, dobijale su moralnu podršku od (sadašnjeg generala JNA) Bena Rusoa. Onda je on u Beogradu slu­ žio vojni rok. Njegovi, iz porodice, javili su mu u jednom pismu da se njegova rođaka Estreja Levi, sa još dve Jevrejke, nalazi na učenju zana- �ta u Beogradu. Zamolili su ga da je poseti čim dobije »izlaz« u grad. Prvi izlazak Beno je is­ koristio za to. Našao je sve tri u tavanskoj sobi na Dorćolu, zabrinute. Počeo je šalom, smehom — da bi ih oslobodio. Sve tri je poznavao: Estreja Levi mu je rođaka, Estreja Ovađa ga zna iz društva »Šomer acair«, a Salči Kasorla iz vi­ đenja u jevrejskoj mahali. Kad se čovek nađe u tuđoj sredini, tek tada ume da ceni svoje. Saz­ na li da mu je neko sunarodnik, zemljak — oseća ga bliskim, iako ga prvi put vidi. A Bena sve tri znaju iz Bitolja. Sam Beno je mogao da shvati položaj i osećanja čoveka u nepoznatoj sredini, jer je to i lično iskusio. Učio je zanat u Novom Sadu i Po­ dravskoj Slatini. Sad je u Beogradu, u vojsci. Zato ih je lako »pročitao« i vedro rekao: — O, radujem se što je došla moja rođaka, moje Bitoljčanke, a one natmurene kao Pelister nad Bitoljem. Razmišljate o povratku, jel’te? — Otkud znaš, ko ti je rekao. Beno? — po­ skočila je prva njegova rođaka Levi. — Znam, znam, i ja sam išao tim putem. U Novom Sadu sam živeo u internatu sa mnogo mladih Jevreja iz ostalih centara Jugoslavije. Ne­ ki od njih su se teško osećali u novoj sredini, pred teškoćama i pobegli su, vratili se svojim kućama. Ali, znajte, ko god se vratio — pogrešio je. Nije postao ništa. Evo sa nekim od njih sam u vojsci. Kad god se sretnemo, oni uzdišu i ku­ nu dan kada su napustili učenje i zanat: »Beno, kakvu glupost napravih...!« Ko zna da li je Beno Ruso u vojsci zaista sreo nekog od onih drugova koji su pobegli iz internata i zanata, ili je to samo izmislio, ali, što je važno, on je došao kao poručen i njegov stav je imao presudnu ulogu. Kad je Beno saz­ nao šta je njegova dalja rođaka, Estreja Ovađa, rekla dvema drugim, kliknuo je: — Bravo, Estreja! U Bitolj samo sa zanat­ skim svedočanstvom! Jeste razumele? Ne samo što ih je ohrabrio nego im je Be­ no Ruso savetovao da budu aktivne u beograd­ skim jevrejskim organizacijama. Za sve vreme služenja vojnog roka Beno je posećivao ove tri Bitoljčanke. — Izlazio sam nekad u grad i u toku sedmi­ ce, u radne dane, ali njih nisam mogao da na­ đem. Po ceo dan su bile angažovane učenjem i �radom. Mogao sam ih videti samo u nedelju. Iz­ vodio sam ih. sve tri, u šetnju po Beogradu — seća se Beno Ruso. Estreja se nikad nije pokolebala. Bila je od­ lučna — bez svedočanstva ne! Benova razlaga­ nja za nju su značila potvrdu sopstvenog stava kao pravilnog. Od septembra 1938. do aprila 1941. godine Estreja je živela i radila sa građanima Dorćola kojih već odavna nema među živim Beograđa­ nima.* UMESTO ZANATA — BORBA Estreja je ostala u Beogradu čvrsto odlučna da završi zanat. Ali nastali ,su teški dani za Jugoslovene, posebno za Jevreje, sa sve većim i ot­ vorenijim opredeljenjem bivše jugoslovenske vla­ de za politiku fašističkih zemalja. Još 27. jula 1937. godine doneti su antijevrejski zakonski pro­ pisi. U njima se predviđalo proterivanje novodošlih Jevreja iz Jugoslavije i to: onih koji su prešli u zemlju posle 1. januara 1935 — u roku od tri meseca, onih čiji boravak u Kraljevini ne dostiže deset godina — u roku od šest meseci, a onih koji tu žive duže ali nemaju jugoslovensko državljanstvo — u roku od godinu dana. An­ ti jevrejska kampanja počela se voditi i preko štampe. Najpre je počeo »Balkan«, a potom i druge novine. Ove mere bivše jugoslovenske vlade bile su uvod u jevrejsku tragediju. Dotične mere upravo tako je i prokomentarisao ipredsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković jevrejskoj delegaciji koju je primio 29. II 1939, ukazujući da »su stvari o Jevrejima uzele nepoželjan tok«. Vlada Cvetković — Maček 1940. godine donela je propise pod imenom »Koroščevi zakoni«, ko­ jima su i formalno ograničena građanska prava Jevreja u Jugoslaviji. Godinu dana posle Estrejinog dolaska u Beograd počeo je drugi svetski rat. Fašističko * Do 1981. godine treba da se izgradi moderno, veliko na­ selje Dorćol u Beogradu. Već je pokrenuta inicijativa i /.a po­ dizanje spomenika u toj gradskoj zoni. Povest o Estreji Ovađi — Mari je skroman prilog spomeniku Jevreja — žrtava iaS'zma i u Dorćolu i ukazivanje da negde na njemu treba da se nađe ime i ovog narodnog heroja. �oružje isprobano u Spaniji, Austriji i Ćehoslovačkoj bilo je sad upereno na Poljsku. Fašistič­ ka osovina Berlin-Rim učvršćena je priključe­ njem Japana. Tako je 27. IX 1940. g. sklopljen Trojni pakt Rim-Berlin-Tokio. On je podelio svet na interesne sfere i vojne akcije: Nemačka u Ev­ ropi i Africi, Italija u Sredozemnom basenu i delu Afrike, a Japan — u velikom azijskom pro­ storu. I pored velike brige jevrejske humanitarne organizacije Beograda za Estreju i druge, u ovak­ vim prilikama nije se moglo ništa učiniti za po­ boljšanje materijalnog stanja, pa je ona u slo­ bodnim časovima morala da radi i kao kućna pomoćnica. Njena drugarica Solči Kasorla bila je u boljem položaju. Ona je radila u student­ skoj menzi. Ono što bi katkad Solči donela iz menze za večeru delila je sa Estrejom. U Beograd je Estreja došla da uči zanat šivenja i pletenja, a vreme joj nametnulo još jedno zanimanje — antifašističku borbu. Brzo se uključila u rad sindikalnog i omladin'skog po­ kreta. Od triju Bitoljčanki, kako kažu Beno Ru­ so i Avram Sadikario, najaktivnija je bila Es­ treja Ovađa.* Estreja je bila aktivna u radu sindikalnog i omladinskog pokreta. Bila je aktivni učesnik u svim važnijim beogradskim događajima do pada Jugoslavije 1941. Živela je život stanovnika Dorćola i život pokrenutih .radničko-studentskih i re­ volucionarnih masa Beograda. SUSRET SA MOSOM PIJADE Estreja je aktivna omladinka i član sindi­ kalne podružnice u fabrici »Jelka«. U Beogra­ du se našla u presudnim trenucima za čovečanstvo. Na sastancima, na ilegalnim kursevima — sve samo predavanja sa aktuelnom temom — »Borba protiv fašizma — dug progresivnog sve­ ta«. Ono što bi čula na sastancima uveče je pri­ čala svojim drugaricama u tavanskoj sobi. To je radila da bi ih više aktivirala. I sama je od njih, * Isto se konstatuje u Zborniku narodnih heroja Jugosla­ vije. u radu Dvoje naših narodnih heroja (Jcvrejski almanah. Beo­ grad. 1934) i u drugim kraćim beleškama o Estreji — Mari (u publikacijama >11. mart — 1943—1958«. Bitola. 1938. »Narodni he­ roj od Makedonija«, Skopje. 1973. i dr.). �pak, saznavala o nizu drugih interesantnih poja­ va. Naročito je Solči Kesorla za Estreju bila u središtu pažnje. Preko nje se obaveštavala o di­ skusijama i akcijama studenata. Sa zanosom je Solči pričala kako budući inženjeri, lekari, prav­ nici. .. u razgovoru imaju istu temu — fašizam. Jedne aprilske večeri 1939. Solči dvema Estrejama reče: — Znate šta? Iz zatvora je pušten neki ko­ munist, posle 14 godina robijašenja. Ta vest je danas studente neobično obradovala. — Ova vlast, Salči, mnoge je oterala u za­ tvore. Da li si saznala kako se on zove? — sa ve­ likim intcresovanjem je upitala Estreja. — Ne, samo sam čula da je Jevrejin, naš čovek. Drugo ništa ne znam. Vest koju je primila od Solči sasvim je oku­ pila pažnju Estreje: — Jevrejin... Studenti se raduju... Mora biti neka značajna ličnost... Sutradan otišla je u fabriku sa željom da sazna nešto više o oslobođenom zatvoreniku. Pri­ šla joj žena koja je bila u radnom predsedništvu poslednjeg sindikalnog sastanka. Njoj je saopštila o vesti koja je uzbudila i obradovala stu­ dente, pa je upita da li ona zna nešto više o tom čoveku. — Estreja, kad s posla odemo kući. Sad da se rastanemo što pre! — tiho joj je rekla, jer im se približavao vođa smene. Tog dana Estre ja nije mislila o poslu. U stva­ ri nije osećala umor od rada. Razmišljala je sa­ mo o razgovoru sa ženom iz radnog predšedništva. Sa nestrpljenjem je očekivala znak prestan­ ka rada prve smene. Razgovor sa ženom je trajao dugo. — Solči, Estreja, čovek koji je oslobođen posle dugogodišnjeg ležanja u zatvoru zove se Moša Pijade. On, sigurno, zna naš kraj. Dve go­ dine je službovao kao profesor u Ohridu. Preda­ vao je crtanje. U Beogradu je izdavao novine u kojima je pisao samo o stanju siromašnih, o bor­ bi protiv eksploatatorske vlasti. Štampao je list i letke i to rasturao, pa je osuđen na 12 godina zatvora. Ali, kažu, i tamo je govorio otvoreno da se vlast mora smeniti, pa su mu rok robijanja povećali za još dve godine. Samo, pazite, da nis­ te ni pisnule o njemu! — saopštavala je i upozo­ ravala Estreja dve devojke iz Bitolja. �Estreja pažljivo prati diskusije na omladin­ skim i sindikalnim sastancima. Prosto, guta ono što sluša. Svi zaposleni u »Jelki« brzo su joj po­ slali bliski, prionuli uz srce. U sudbini beograd­ skog kvarta Dorćol Estreja je gledala sudbinu jevrejskog dela Bitolja. Na Jovanovoj pijaci pu­ no Jevreja — sitnih trgovaca i prodavača sta­ rog. Ista slika bitoljskih Jevreja u novoj pozi. Život ostalih delova Beograda — život njenog Bitolja. — Zaista, na svetu ima samo bogatih i siro­ mašnih, samo ljudi i neljudi... Dobro je to re­ kao Rafael Batino! — govori sama u sebi Es­ treja. Žena koja joj je saopštila o Moši, jednog novembarskog dana 1939, rekla joj je: — Estreja, posle radnog vremena sačekaj me pred izlazom fabrike! — Što da je čekam? Svakako nešto važnije da mi saopšti. Možda je nešto o Moši! — poga­ đala je Estreja i sa radošću je očekivala drugi susret. Svi zaposleni u »Jelki« posle radnog vreme­ na žure. Neki kući, a neki sami, ili po dvoje-troje, na tajni sastanak. Među njima je i Estreja sa ženom pod ruku, koja joj usput šapatom ob­ jašnjava: — Idemo na tajni sastanak... Govoriće Moša... Žena joj je još govorila, no Estreja je bila zbunjena. Ona će slušati Mošu. Zaista čast. Pred njom će biti revolucionar o kome sa ponosom i poštovanjem govore svi napredni Beograđani. Ophrvana tim mislima i uzbuđena, ona nije ni za­ pazila kako se našla u većoj prostoriji škole na Dorćolu. Sastanak je počeo. U stvari, to je bio ilegal­ ni marksistički kurs za komuniste, skojevce i druge napredne Dorćolce. Estreja ga je shvatila kao sastanak, jer o drugim oblicima rada još ni­ je znala. Sekretar partijske organizacije »Jelke« najavio je temu: »Svet danas« i saopštio da je predavač drug Moša Pijade. Estreja je uvo i oko. Ona guta sve: i reči, i pokrete Mošine. A on — smireno, opširno, argumentovano govori o događajima drugog svetskog rata, o planovima »Osovine«, o nenarodnom režimu tadašnje Jugoslavije. Sa ponosom je go­ vorio o onima koji još čame po zatvorima zbog �isline, zbog borbe za bolju budućnost. Naročito je isticao potrebu solidarisanja sa antifašistič­ kim snagama. Kao aforizme, kao refrene pesama ponavljala je u sebi reći i rečenice Mošinog iz­ laganja: »U ovom ratu ima samo fašista i antifašista... Svaki narod posle pobede nad fašiz­ mom sam će odlučivati o svojoj budućnosti... Mi, Jevreji, ma gde bili, prvi smo na udaru fa­ šizma. Zato nema drugog izlaza: rame uz rame sa ostalim Jugoslovenima u borbu protiv doma­ ćeg i tuđeg fašizma... Nova Jugoslavija biće ma­ ti svih onih koji žive u n jo j...« Iskre biju iz oči­ ju, plamen gori u Mošinim ustima, a Estreja ras­ te od radosti, od zanosa. Od susreta sa Mošom Estreja je postala siušalac ilegalnog marksističkog kružoka na Dorćolu. Otad je postala odlučnija u delovanju me­ đu mladima u fabrici »Jelka« i stanovnicima Dorćola. Onda je Estreja sistematično počela da uči i praktično da primenjuje marksizam. Susret sa Mošom za Estreju je bio početak novog života. PROTIV TROJNOG PAKTA U drugoj polovini januara 1941. godine Es­ treja je postala član SKOJ-a. Estreja je postala skojevka kad je opasnost od agresije fašističke osovine bivala sve očevid­ nija. Nemačka je bila okupirala Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku i našla se na jugoslovenskim granicama. Pred kraj 1940. godine Hitler je po­ čeo sa pripremama za napad na Grčku, koji je predviđen za proleće 1941. Imao je i gotov plan za likvidiranje Jugoslavije kao države. Predvideo je ostvarenje tog projekta posle napada na SSSR i Grčku. Tad će Jugoslavija biti zrela kruška. Pašće sama. Biće okupirana bez krvi. U stvari, sama vlada tadašnje Jugoslavije sve više se nalazila na strani »Osovine«. Početkom januara 1941. godine organizovala je koncentra­ cione logore za komuniste i druge antifašiste. Is­ tovremeno, sa osnivanjem koncentracionih logo­ ra, ministar vojske je naredio formiranje tzv. »radnih bataljona«, kojima su se imali mobilisati antifašisti, a za onemogućavanje njihove bor­ be protiv izdajstva. Knez-namesnik Pavle je u fe­ bruaru 1941. godine vršio konsullovanje sa Hitlerom za priključenje Jugoslavije fašističkoj oso- �KPJ je nastojala da spreči priključivanje zemlje Trojnom paktu, i pred sam taj čin obra­ tila se narodu proglasom u kome se, između os­ talog, isticalo: »Današnja vlada sprema izdaju. Za koji dan treba da se potpiše Trojni pakt, ko­ ji znači sigurnu i sramotnu smrt našoj državi... Prvi put u našoj istoriji treba pred tiranima da kleknemo, da na kolenima potonemo u beščašće i ropstvo... Nećemo ni Trojni pakt, ni instruktore, ni turiste, ni privredne stručnjake, ni čišćenje ne­ prijatelja Osovine. Hoćemo vladu nacionalne slo­ ge i odbrane. Sve za čast i slobodu! Čast i slo­ bodu ni za šta«. Vlada Cvetković-Maček je 25. marta 1941. u Beču potpisala protokol o priključenju Jugosla­ vije Trojnom ipaktu. To je bio sraman akt kapituliranja i predavanja zemlje »Osovini«. Ali ne samo to: protokolom je predviđena obaveza da se sva živa i materijalna sredstva stave u službu Hitlerovih osvajačkih planova. Potpisivanje Pakta bilo je ocenjeno od CK KPJ kao izdajstvo. Još iste večeri izbile su de­ monstracije u Beoradu i u drugim delovima Ju­ goslavije. Sav Dorćol je bio na nogama. Demon­ strirao je ... Znali su njegovi žitelji šta to znači za njih. Još pre dve godine, 8 . II 1939, jedan od ideologa nacionalsocijalizma, Alfred Rozenberg, je izjavio: »Za nacionalsocijalizam postoji samo jedan vid razrešavanja jevrejskog pitanja: da i poslednji Jevrejin napusti teritoriju nemačkog Raj ha«. Dve godine kasnije, 28. III 1941, isti će proširiti teritoriju nedostupnu za življenje Jevreja: »Za Evropu jevrejsko pitanje biće likvi­ dirano tek onda kad i poslednji Jevrejin napusti evropske predele«. Tri dana su trajale demonstracije u Beogra­ du i u celoj Jugoslaviji. Tri dana Estreja sa dru­ gim Dorćolcima, sa svim Beograđanima bila je na nogama. Tri dana u opšte ne!, u poklike: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« slivao se i Estrejin glas. Narodni revolt dostigao je kulminaciju uo­ či 27. marta. Raskinut je sramni pakt. Dana 27. marta izvršen je prevrat i obrazovana nova vla­ da na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Demonstranti su tražili odhranu zemlje, slobo­ du, ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji, savez sa SSSR... I nova vlada nije poslušala na­ rodni glas, nije iskoristila opštu narodnu bor3 Estreja Ovađa Mara 33 �34 benu volju za odbranu zemlje od agresora. Ona 28. III 1941. godine zabranjuje narodne manife­ stacije i »u zvaničnom saopštenju se ogradila od raspoloženja i zahteva naroda«. CK KPJ uporno je nastojao da se preduzmu mere za odbranu zemlje. Tako je 30. III 1941. izdao proglas u kome je vladi predložio program zadataka. Vlada i Generalštab nisu, pak, učinili ništa. Hitler je posle događaja od 27. marta odlučio da što pre napadne Jugoslaviju. Taj zadatak je odredio II i XI armiji naredbom pod šifrom »Po­ duhvat« — 25« 30. III 1941. Ccla Jugoslavija je bila u vrenju i uzbuđe­ nju. Tok događaja se lako nazirao: zemlja će bi­ ti okupirana, za sve Jugoslovene nastade muko­ trpni dani, a za Jevreje — pakleni. Dorćol i jevrejski delovi drugih jugoslovenskih gradova bi­ li su odlučni da dele sudbinu sa svojom vekovnom braćom. Zato su se Jevreji koji su bili doš­ li u Beograd iz drugih krajeva zemlje počeli od­ mah vraćati u svoja rodna mesta. Nekoliko dana posle martovskih događaja bitoljski studenti i radnici napuštali su Beograd i bili na putu za grad pod Pelisterom. Estreja je došla u Bitolj zajedno sa Solči Kasorla početkom aprila. Njihova drugarica Estreja Levi otputovala je za Izrael, gde i sada živi. SLUGA GORI OD GOSPODARA Dolazak Estrejin u Bitolj bio je radost za ćelu porodicu. Otkad su počele demonstracije 25. marta Sara je telom bila kod kuće, a pame­ ću u Beogradu, kod Estreje. Sad je majčino sr­ ce puno. U patnji bar su njeni »pilići« pored nje. Povratak Estrejin bio je poseban doživljaj za brata Davida. Estreja i David razgovarali su i inače o svemu. — Sele, šta je sve ovo? Kako ti izgleda? šta će biti? Šta su vam pričali u Beogradu? — oba­ sipa on svoju sestru pitanjima. Ona dolazi sa iz­ vora događaja, kontaktirala je sa vidnijim lično­ stima. Estreja govori opširno, objašnjava sve što se dešavalo u Beogradu, o kontaktiranju sa dru­ gim Jugoslovenima, o zauzimanju Partije za brat­ stvo i jedinstvo, za odbranu zemlje. Objašnjava �Estreje (druga s leva) sa grupom bitoljskih skojevaca �ona koliko zna i ume, koliko je čula, razumela i saznala i zaključuje: — Brate Davide, stvari ne stoje dobro, kre­ nule su na zlo. CK SKOJ-a i CK KPJ već od ra­ nije u Beogradu i u celoj Jugoslaviji ukazivali su na opasnosti od fašizma. Uputili su i zahtev vladi za odbranu zemlje, ali ništa. I u ovoj situa­ ciji nenarodna vlast želi da izvuče koristi, da sa­ čuva pozicije. Zato je potpisala Trojni pakt. Znaš, odasvud smo okruženi. Teško će biti za će­ lu Jugoslaviju, a za nas se zna da će biti najgo­ re. Samo, znaj, jedan jedini je izlaz — svi kao jedan protiv fašizma. U tome je spas. Slobodna zeml ja ... Narodna vlast će biti opšta, zajednič­ ka, pravedna majka sve svoje dece... Govori li — govori Estreja. I David se ushićuje, raduje se, ponosi što se njegova sestra to­ liko idejno uzdigla. Estreja, pak, sve to što ob­ jašnjava bratu Davidu izlaže i u društvima »Šomer acair« i »Tehelat lavani«, pa i u skojevskoj organizaciji, budući da se odmah povezala, uk­ ljučila u njihov rad. Estrejin dolazak i pristizanje drugih radni­ ka, učenika i studenata iz Beograda u Bitolj unelo je osveženja, živosti, pokreta u rad SKOJ-a i Partije. Stečene su jaisnije predstave o politici KPJ u prestojećim događajima. Bitolj je dobio iskusnije borce protiv fašizma, jer su svi oni već učestvovali u sudarima sa žandarmerijom, u martovskim demonstracijama. Ukazivanje na skoru okupaciju brzo se os­ tvarilo. U Hitlerovom planu za napad na Jugoslavi­ ju bilo je dogovoreno i učešće Italije i Mađar­ ske, stim da već okupirana Rumunija i Bugar­ ska štite nemačku pozadinu od eventualnog na­ pada Sovjetskog Saveza. Bilo je predviđeno i eventualno angažovanje bugarskih snaga u okupiranju dela Jugoslavije. Koncentričnim napa­ dom Hitler je težio brzom likvidiranju Jugosla­ vije, pri čemu bi Vardarska Makedonija bila odsečena i pretvorena u bazu za udar na Grčku. Bez objavljivanja rata, iznenada, 6 . IV 1941, Nemačka je napala Jugoslaviju. Okupacija je po­ čela bombardovanjem Beograda uz učešće 484 nemačka bombardera i 250 lovaca, a sadejstvom italijanske avijacije bili su bombardovani i drugi jugoslovenski gradovi, među kojima i Skoplje. Ostale angažovane fašističke jedinice napadale su sa raznih drugih strana. U napadu �na Jugoslaviju učestvovalo je ukupno 52 divizi­ je (24 nemačke, 23 italijanske i 5 mađarskih), a 5 je bilo u rezervi. Estrejin rodni grad zauzela je motorizovana SS-divizija »Adolf Hitler«, 9. IV 1941. sa tridese­ tak žrtava, jer su neki rodoljubi davali otpor na ulicama pored Dragora, a i sa minareta Isak-džamije. Iz stroja je bilo izbačeno 5— 6 nemačkih tenkova i jedan avion koji je prethodno vršio izviđanje. Borba je počela rano ujutro 9. aprila, a Bitolj je potpuno zauzet oko 13 časova istog dana. Jugoslavija je zauzeta munjevitom brzinom. Kralj f vlada, sa ponetim zlatom, prebegli su u inostranstvo 15. aprila. Dva dana potom, 17. aprila, u štabu II nemačke armije u Beogradu, opunomoćenici vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, koja je stupila na snagu u 12 časova idućeg dana. Tim sporazumom pred­ viđeno je da se jugoslovenski vojnici i oficiri od­ vedu u zarobljeništvo, a sva vojna, industrijska, saobraćajna i druga sredstva i dokumentacija predadu Nemačkoj u ispravnom stanju. Okupirana Jugoslavija je pcdeljena na nemačko i italijansko područje, stim što su neke osvojene teritorije ustupljene satelitima Mađar­ skoj i Bugarskoj. Deo Vardarske i Jegejske Makedonije (kao i deo Srbije) Nemačka je dala Bugarskoj, a dru­ gi deo Vardarske Makedonije (sa gradovima Stru­ ga, Debar, Kičevo, Gostivar i Tetovo, više prespanskih sela i kostursku zonu) okupirala je Ita­ lija. Bitolj i njegova okolina okupirani su od bu­ garske fašističke vojske 2 2 . aprila. Okupaciju su Bugari prikazivali kao »oslobođenje« Makedoni­ je. Kakvi su oslobodioci oni Bitoljci su znali i odmah videli iz ološa koji su im dovukli u grad: 400 policijskih agenata, šezdesetak uniformisanih policajaca i policijskih načelnika, motorizovane policijske jedinice, jednog eskadrona, uglav­ nom, za noćno patroliranje, pa svojih ljudi za pređsednike opština, za prosvetnu aktivnost i druge vanprivredne sektore. Reokupacija većeg dela Makedonije od fašis­ tičke Bugarske izazvala je veliku zabrinutost, re­ volt i mržnju prema nezvanim gostima. Zna Ma­ kedonija kakvo »dobro« joj je učinila Bugarska i u prošlosti. Bugarski marševi u Makedoniji su pogrebna pesma, zov za borbu protiv »oslobodi- �Iaca«. Tako su bugarske okupatore, kao i rani­ je, primili i Jevreji iz Makedonije. Na .s obzirom na antijovrcjsku akciju Hitlera, neki Jevreji su povjerovali da će prisustvo Bugara biti bolje za njih nego prisustvo Nemaca, mislili su da bar fizički neće biti likvidirani. U Asad-begovoj ulici Estreja je uporno na­ stojala da prikaže istinski lik bugarskih okupa­ tora: — Ništa nije bolje. Ovi su nemačke sluge. Uvek je sluga gori nego gospodar. Čim su fašis­ ti, ne'ka im se seme šatre. Da su bolji, oni bi os­ tali u samoj Bugarsikoj. Koga tu traže? Ne zna­ ju čiia je ovo zemlja... Igraće kako im budu svirali Nemci. Teško će biti za sve nas! — ob­ jašnjavala je Estreja. JEDINSTVENI PROTIV FAŠIZMA U Bitolju, kao i u Skoplju i Štipu, prvi na udaru nemačkog i bugarskog okupatora bili su Jevreji. Još prva tri dana okupacije Nemci su opljačkali bogatije jovrejske dućane. Iz stanova su uzimali sve što su hteli. Na nekim radnjama pojavili su se natipisi: »Jevrejima, Vlasima i psi­ ma zabranjen ulaz«. Bugarsko fašističko zakonodavstvo Jevreje je proglasilo tuđim državljanima. Zakonom o za­ štiti države iz 1941. godine bilo im je zabranjeno vršenje niza delatnosti. Jevreji sopstvonici ra­ nijih dobara morali su tu svoju imovinu da otu­ đe i novac primljen od njih da unesu u bugar­ ske kreditne banke. U čl. 26. ovog Zakona se ka­ že: »U roku od mesec dana sva lica jevrejskog porekla koja u državi imaju neku imovinu, duž­ na su da prijave sva svoja dobra, pokretna i ne­ pokretna, bugarskoj narodnoj banci«. Morali su Jevreji da podnose »deklaracije«, a onima koji to nisu učinili u roku od tri meseca imanje je oduzimano. U stvari, Bugari su tražili i najma­ nji povod da Jevrejima konfiskuju imovinu. Jevreji su pljačkani i na osnovu Zakona o jednoročnom danku. Ovim zakonom bilo je pred­ viđeno da Jevreji ustupe državi jednu petinu svo­ je imovine. »Svaki Jevrejin morao je ponovo da podnosi prijavu o svojoj celokupnoj imovini: po­ kretnoj i nepokretnoj, u potraživanju, u novcu, u dragocenostima, pokućstvu i si. Specijalna ko­ �misija je proveravala tačnost prijava i procenjivala imovinu. Samo neki mali neprijavljen pred­ met mogao je biti uzrok za konfiskaciju celokuipne imovine, ili za hapšenje. Pošto je država uzi­ mala 'jednokratan danak’ od 2 0 %, komisije su uvek precenjivale jevrejsku imovinu da bi se uzeo što veći danak. Onome koji nije imao da plati imanje je odmah prodavano na licitaciji«, kaže A. Matkoski. Pljačkanje Jevreja je vršeno i preko vojnog danka. Jevreji nisu smeli da služe u bugarskoj vojsci, no oni su to skupo plaćali u vidu danka. Bugarski fašisti su uzimali, zapravo. Jevreje u vojsku, ali samo u radne jedinice. Zakon o za­ štiti naoije predviđao je mnoge forme i načine za pljačkanje Jevreja i oduzimanje njihovih gra­ đanskih prava. Jedan za drugim donose se raz­ ni antijevrejski zakoni. Novopokrenuti fašistički list »Celokupna Bugarska« u Skoplju redovno je donosio antijevrejske napise. Pravo žalbe Jevreja nije postojalo za oku­ patore. Već 1941. bile su zabranjene afirmisane bitoljske jevrejske organizacije »Somer acair«, »Tehelet lavani« i »Vico«. List »Celokupna Bu­ garska« je 17. IV 1941. objavio naredbu ministra unutrašnjih dela Petra Gabrockog kojom se Jevrejima zabranjuje da saopštavaju vesti, da po­ kreću politička i društvena pitanja, da se kreću ulicama, da posećuju društvena i javna mesta od 21 do 6 časova. Oživele su propagandne izmišljotine protiv Jevreja, samo da bi se razvila verska i nacional­ na netrpeljivost prema njima. Međutim, Bitoljci, Makedonci uopšte, znali “ u da su im Jevreji s braća po stradanju, poštenju i čovečnosti. Par­ tija je na vreme sagledala sredstva kojima će se služiti oktjpatori, pa je borba protiv fašizma bila i borba za bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti. Mesni komitet KPJ Bitolja, rukovođen legen­ darnim Štivom Naumovom, imao je sasvim pra­ vilan stav prema jevrejskom pitanju. Nastojao je, pored ostalog, da se Jevreji što masovnije uk­ ljuče u NOB, borio se za ujedinjenje svih anti­ fašističkih snaga. Jevrejsko stanovništvo Bitolja (kao i čitave Makedonije) bilo je tesno povezano sa idealima makedonskog porobljenog naroda i još 1941. go­ dine aktivno se bilo uključilo u narodnooslobodilački pokret. �Iako su pojedinci bili za izolovano delovanje Jevreja protiv fašističkog osvajača, većina organizovanih jevrejskih redova zalagala se za zajedničku borbu sa makedonskim narodom i narodnostima, za stav KPJ. — Nema nikakve deobe prema veri i nacio­ nalnosti. Antifašisti su svuda antifašisti. KPJ se bori za bralistvo i jedinstvo, za ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji i zato treba da svi stojimo u stroju Partije. Svako razdvajanje jed­ nih od drugih ide u prilog neprijatelju. Staro pravilo: podeli pa vladaj... — govorila je Estreja u svom rcjonu. Bitoljski Jevreji i u izuzetno teškim okolno­ stima ostali su verna braća Makedoncima. DVA DANA — TRI SVEČANOSTI Bugari porobljivači u Bitolju, kao i u dru­ gom okupiranom delu Makedonije, počeli su i sa masovnim organizovanjem društava i ustanova za denacionalizalorsku aktivnost. Nalazio se i izmišljao povod za ma koju pro'slavu samo da bi se okupacija prikazala kao »oslobođenje« Ma­ kedonije, ostvarivanje vekovnog makedonskog »ideala«. Ćak su se i Nemci počeli podsmevati Bugarima zbog čestih proslava: »Dva dana — tri svečanosti«. — Oni organizuju mnoge proslave, a mi se spremamo za jednu — povodom oslobođenja Makedonije. To će biti veliko slavlje — govorila je Estreja skojevkama iz svoje grupe i drugim Jevrejima sa kojima je kontaktirala. Mesni komitet Bitolja pripremao je svoj grad i kraj za borbu za slobodu. Bitoljski anti­ fašisti su se tako obradovali od prve ustaničke puške u Makedoniji koja se oglasila 27. VI 1941. u razloškom kraju. I oni su se spremali za taj čin. Skupljali su oružje još od prvih aprilskih dana, a ono što je bilo neispravno popravljalo se u radionici Bena Riusoa. Ćak i jevrejska om­ ladina odvedena na prinudni rad, u maju 1941. godine, za prenos ratnog materijala iz vojnih skladišta na brdu zvanom Tumbe-kafe do železničke stanice, učestvovala je u ovoj akciji. Či­ tave sanduke sa municijom bacala je u žbunje, da bi ih kasnije podigli za NOP. �Naročito se Mesni komitet Bitolja aktivirao za što dosleđnije sprovođenje Proglasa PK KPJ za Makedoniju povodom 38-godišnjice ilindenskog ustanka. Veliki makedonski praznik bugarski fa­ šisti su hteli da iskoriste za svoje ciljeve, ali ni­ su uspeli. Uoči praznika rastureno je 3.000 leta­ ka u gradu i okolnim selima — sa antifašistič­ kom sadržinom. Na Ilijin-dan 1941. godine me­ đu ljudima skupljenim pred zgradom opštine izmešali su se komunisti i skojevci. Bugari su pla­ nirali da održe miting na At-pazaru, a povorka do tog trga imala se kretati pored reke Dragor. Bilo je pripremljeno nekoliko govornika. U osam časova kolona je krenula pored Dragora. Kada je ušla u tesne uličice, iznad glava mase pokazao se transparent sa crvenim natpi­ som: »Živela slobodna Makedonija!«. To je bio dogovoreni znak za početak javne demonstraci­ je protiv okupatora. Vikali su Jevreji, Makedon­ ci, vikali komunisti, skojevci i svi rodoljubi u sav glas: »Živela slobodna Makedonija! Okupa­ tor van Makedonije! Smrt fašizmu — sloboda narodu!«, pa su uzvikivali i druge parole. Među demonstrantima je bila i Estreja. I njen glas se slivao u osudu »oslobodilaca«. Fašistički improvizatori ilindenske proslave našli su se u čudu. Smatrali su da će se na Atpazaru sve razvijati prema njihovom planu. Mi­ slili su da održe zbor na mestu gde je 1905. go­ dine obešen lerinski vojvoda Aleksandar Turundžo. Čak tu, prisećajući se onoga što se u proš­ losti tu odigralo, narodni hor je počeo da peva pesmu o Turundžu i da izbacuje antifašističke, antibugarske parole, zahtevajući slobodu Make­ donije. Bugarima je propala proslava. Nije uspela ni intervencija motorizovane policije za smiriva­ nje uzbuđene mase. — Samo ovako..., udruženo... složno! — vikala je Estreja, vikali svi Jevreji, svi demon­ stranti. — Smrt Hitleru i njegovom slugi caru Bo­ risu! — grmelo je odasvud. Agenti su iskolačili oči da bi uočili što vi­ še likova demonstranata, policajci nisu gledali gde i u koga biju pendrecima. Nastala je opšta tuča, gužva. Bilo je, potom, zatvoreno više bitoljskih komunista i skojevaca, među kojima je bilo i Jevreja. �ČLAN KPJ Jedan od prvih zadataka bugarskog okupa­ tora bio je da pridobije što veći broj domaćih špijuna. »Svi civilni i uniformisani policajci tre­ ba da privežu uz sebe i zavrbuju tajne saradnike, kako iz sredine onih u koje vlasti imaju poverenja tako i među sumnjivim licima« — kaže se u trećem uputistvu naredbe Skopskog oblas­ nog policijskog načelnika Simeonova od 2 . X 1941. Bugari su pokušali da pridobiju špijune i iz redova bitoljskih Jevreja. Među uhapšenim komunistima i skojevcima posle ilindenskih demonstracija bio je i student Isak Levi. U zatvoru su ga Bugari pretukli, ali nisu uspeli da ga upletu u svoje mreže. Činjeni su i drugi pokušaji za vrbovanje špi­ juna iz redova jevrejskih narodnosti, ali nijedan Jevrejin nije se našao u toj službi. Držanje bi­ toljskih Jevreja bilo je za poslovanje i ushićenje. 1941. godine bilo je već mnogo Jevreja čla­ nova KPJ (Beno Ruso, Mansel Demajo, Simo Kalderon, Avram Sadikario, Moric Sami, Viktor Pardo, Isak J. Sarafati, Mordo Nahmijaz, Sarina Peso, Nisim Al'ba i drugi). Većina od njih ruko­ vodili su skojevskim grupama u kojima su bili obuhvaćeni: Estreja Ovađa Mara, Solči Kasorla, Seli Koen, Fana Sion, David Kalderon Dabi, Žamila Kolonomos, Magi Ruso, Albert Ruso, Murdo Koen, Solomon Koen, Soloman Sadikario Mo, Viktor Kamhi, Salamon Mešuljam, Viktor Mešuljam, Pepo Peso, Menteš Isak, Nisim Albahar, Samuel Kalderon, Moric Romano, Eli Faradži, Anaf Avram i drugi. Članovi skojevske grupe Đoke Tapandžioskog bili su i Albert Aroesti i Natan Hason. Mnogo skojevaca Jevreja bi­ lo je i među učenicima bitoljske gimnazije. Za skojevce V razreda bili su odgovorni Bcrto Kasoria i Mato Hason, a za skojevce VII razreda Eli Levi. Većina skojevaca radila je sa simpatizerskim grupama. Oko 20 Jevreja bili su člano­ vi kandidatske grupe. Isak Sarafati 1941. godi­ ne bio je član Mesnog komiteta KPJ, a Beno Ru­ so član Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj. Na aktiviranje jevrejskog stanovništva uti­ cala je sudbina Jevreja u Evropi i borbeni glas Makedonaca u Prilepu i Kumanovu. Revolucio­ narna delatnost u Bitolju krajem 1941. godine bila je usredsređena na stvaranje partizanskog �odreda i pružanje pomoći političkim zatvoreni­ cima. Estreja je svoju aktivnost razvijala među jevrejskom ženskom omladinom, a naročito u sprovođenju akcije Crvene pomoći, za koju je pred Mesnim komitetom Bitolja odgovarao Isak Sarfati. Marta 1942. godine Estreji je iskazano veli­ ko poverenje, dato priznanje za dotadašnju re­ volucionarnu delatnost. Primljena je za člana KPJ. Broj članova KPJ iz jevrejske sredine 1942. godine se povećao na 30, a skojevaca na 150. Član Mesnog komiteta KPJ postao je i Beno Ruso. Pored Estreje Ovađe, članovi KPJ ženskog pola su i: Roza Kamhi, Žamila Kolonomos, Adela Faradži i Stela Kamhi. Estreja je bila potresena činom streljanja Ordana Copela 9. IV 1942. Zaklela se još jednom da će ići njegovim stopama. Lično ga je pozna­ vala. Žalila je što nije postala pripadnik prvog bitoljskog partizanskog odreda »Pelister« (22. V 1942), ali se ponosila svim onim što se desilo s njim, hrabrom smrću Elpide Karamandi, Mare Josifoske, Takija Daskala i drugih boraca, kao i podvigom Štiva Naumova — ubijanjem oblas­ nog policijskog načelnika Ćurčijeva na bitoljskoj ulici. — Kao Ćurčijev završiće svi fašistički psi! Osvetićemo sve žrtve! — govorila je Estreja. Estreja je radila sa jednom grupom skojevki do 10. marta 1943. Bugarski okupator nije se zadovoljio ni svim onim što je već učinio protiv Jevreja. Ministar unutrašnjih poslova Petar Gabrovski pred bu­ garskom narodnom skupštinom 26. VI 1942. go­ dine je objašnjavao: »Mere za ograničavanje u vezi sa jevrejskim pitanjem preduzete su na vreme i sa rezultatom, ali nisu dovoljne za intere­ se Bugarske, snaga Osovine i ratova za novu Evropu. Protiv jevrejstva treba da se dejstvuje brzo... Jevrejsko pitanje mora biti razrešeno do kraja... Nalaže se da se uvedu nova ograni­ čavanja i mere protiv Jevreja, kakve zahteva za­ kon. Neophodno je da se dejstvuje brzo i izne­ nada. .. Jevreji su štetni za državu i naciju. Oni su odlučno protiv interesa Bugarske, sila osovi­ ne, svih onih koji rade za novu Evropu«, Koje �su te merc koje treba preduzeti— kasnije je definisao Valter Goros: potpuno likvidiranje Jevrejstva. 26. VIII 1942. godine Ministarski savet Bu­ garske formirao je Komesarijat za jevrejsko pi­ tanje, za »razrešavanje jevrej'skog pitanja«. Apa­ rat i zahvati Komesarijata pali su na leđa Jevrcja. Njihov život je postao nepodnošljivo te­ žak. »Tako, mnoge porodice«, izlaže Žamila Kolonomos, »prehranjivale su se od ušteda, proda­ vanjem pokućstva, miraza i porodičnih uspome­ na od vrednosti. Samopomoć i međusobna soli­ darnost bile su razvijene kao nikad dosad«. Porodica Sare Ovađe teško je živela. Estreja je hitala na sve strane da rasturi proglas PK KPJ za Makedoniju povodom godiš­ njice okupacije. Za taj »jubilej »oslobođenja« u Bitolj je došao 12. IV 1942. godine SS-zločinac Adolf Bekerle, opunomoćeni ministar Trećeg rajha u Bugarskoj. On je održao pro-velikobugarski govor, ali mu je na jednom mestu, nevo­ ljno, ne znajući šta to znači, promakla istina: »U vašem kraju rodio se 1903. godine pokret ko­ ji je ćelom svetu objavio postojanje i patnje va­ šeg naroda, kao i vašu odlučnost da se borite po svaku cenu za svoju slobodu«. Masa je zagrmela parolama: »Živela 1903! Živeli borci devetstotreće! Sa duhom hiljadu devesto treće napred!...« Koliko se moglo klicala je i Estreja. — Šta se dereš! — upita je jedan agent i ščepa joj ruku. — Kličem jer je gospodin dobro govorio. Odobravam njegov stav. Vi se ne slažete? Šta, vi ste protiv Rajha? — i zapretila da će o ovome obavestiti nemačkog rukovodioca, uz energično istrzanje ruke. Odmah se i izgubila u masi. Bekerle se radovao što narod odobrava nje­ govo izlaganje, a bugarski agenti i policajci su se mrštili. I ova proslava je dobila demonstra­ tivni karakter u režiji okupatora. OBELEŽAVANJE Dvanaestog jula 1942. godine u Bitolj su do­ šla tri specijalna komesara za »jevrejsko pita­ nje«, sa ciljem ubrzavanja priprema za vršenje akta genocida nad trudoljubivim, poštenim i mir­ nim bitoljskim Jevrejima. �Kulminacija ponižavanja Jevreja bilo je nji­ hovo obeležavanje. Po naredbi komesara Beleva od 15. IX 1942. godine jevrejske kuće bile su obeležene. Na vratima su se pojavili natpisi: »Jevrejski stan«, a .s leve strane natpisa bila je šeštokraka zvezda. Na ulazu svake kuće bio je is­ taknut spisak članova porodice koji žive u njoj. I malobrojni, preostali, dućani bili su markirani natpisom »Jevrejska radnja« i Judisches Magazin. Komesar Aleksandar Belev požurio je sva­ kog Jevrejina da i lično ponizi. On je 19. IX 1942. g. izdao naredbu po kojoj svaki Jevrejin obavez­ no mora da nosi žutu značku — šestokraku zrvezdu, zvanu »Davidova zvezda«. Svaki Jevrejin uhvaćen bez žiga posle 29. IX 1942. godine kaž­ njavan je sa D 100.000 leva. Jedino deca ispod o deset godina bila su oslobođena obaveze noše­ nja značke. Posle naredbe o »Davidovoj znački«, sledila je naredba o ograničenom kretanju Jevreja. Za­ branjeno im je posećivanje društvenih zgrada, hotela, lokala, bioskopa, kretanje glavnom uli­ com grada, posećivanje igranki, odlazak u susedna sela bez posebne dozvole, a u 19 časova svaki Jevrejin je morao biti kod kuće. Bitoljski Jevreji koji su živeli s desne stra­ ne Dragora, odmah posle markiranja, prebačeni su na levu stranu reke. Dragor je postao crna li­ nija za Jevreje. Nisu smeli da pređu na dCsnu stranu grada. Jevrejima je bilo zabranjeno i da idu na pi­ jacu pre deset časova. Praktično, oni nisu mog­ li ništa ni da kupe, jer ono malo namirnica što je bilo na tezgama rasprodavano je odmah pos­ le donošenja na pazar. Bili su izloženi smrti glađu. Bitoljski Jevreji živeli su u klasičnom »ge­ tu«. Ograničeni, pritisnuti do bezizlaza. No od svega najviše je pekla žuta zvezda. Oni su bili žigosani. Njihovo dostojanstvo — svedeno do spuštanja čoveka na nivo životinje. — Žuta zvezda je žig. Žig kojim se obeležava stoka određena za klanje, za kasapnicu. Čim se stoka žigoše, predstoji joj nož. Nije važno — odmah ili kasnije. Doći će red. I mi smo žigo­ sani. Ovi gadovi nas pripremaju za kasapnicu — ovako je komentarisala Estreja žutu zvezdu i druge oznake koje moraju da nose članovi gru­ pe sa kojom je zadužena da politički radi. 0 ovo­ �46 me je razgovarala i na partijskim sastancima, pa sa svima poznanicima. Stid me da ljude pogledam u oči noseći ovu prokletu zvezdu na grudima! — žalila se Estreja organizovanim Makedoncima. — Ne, Estreja, zbog toga treba da se stide fašisti. Što su suroviji njihovi postupci tim bli­ ži jc njihov kraj! — odgovarali su joj oni. Znala je Estreja koji je izlaz iz ponižavanja. Znala je da obeležavanje još više rasplamsava narodno nezadovoljstvo i zato je bila neumor­ na u vršenju revolucionarnog posla. Nju nikad nije omela »crna« linija Dragora, niti policijski čas. Jednu takvu »neposlušnost« Estrejinu saopštava slikar i pisac Tode Ivanoski: — Onako skromna, no ognjena apostolka is­ tine, Estreja je usađivala sigurnost među drugaricama i svuda gde je mogla da izlije svoja borbena osećanja. Kao partijka, sa skrivenom gordošću je iz­ vršavala raznovrsne zadatke... I ona je bila jedna od onih koji su češće ga­ zili crnu liniju policijskog časa. — Vraćam se sa ljubavnog sastanka — od­ govorila je jednoj fašističkoj patroli kada je is­ ta htela da dozna gde je bila posle određenog časa slobodnog kretanja. Vrteći sumnjičavo glavama, naoružani čuva­ ri »novog sveta« su je pustili. Nastavila je put. U tami uličice zasvetleli su joj zubi. Zadovoljno se nasmešila, a potom je ozbiljno razmišljala: »Zar sam ih obmanula?... Pa, ja sam zaista bi­ la na ljubavnom sastanku!...« Partija je bila Estreji i ljubav, i ideal, i ži­ vot i sve ono što može da se poželi. Svi članovi Partije, SKOJ-a i ostali antifašisti njoj su bili braća i sestre. Sestrinski se držala prema svima. Zato su je oni toliko voleli, toliko poštovali. Od žute značke se stidela, bila je uvređena do dna duše, no nikad nije pala u razočarenje. Naprotiv, uvek je svoje vršnjake i mlađe hrab­ rila, govoreći im: — šta ako nosimo žutu zvezdu, kad nam je u srcu crvena petokraka! Važno je, drugarice, srce, duša. Od sile i planina puca. Srušiće se ovo čudovište jednog dana, kao da ga nikad nije ni bilo. Samo napred... �MOLBA ZA ODLAZAK U PARTIZANE Bitoljski Jevreji od prvog trenutka našli su se u antifašističkom frontu. Proglasi Pokrajin­ skog komiteta Partije bili su samo moralna po­ drška i glavno oružje komunistima za delovanje među širokim jevrejskim masama. Takvu ulogu odigrao je i proglas PK KPJ za Makedoniju od februara 1942, u kome se pozivaju narodnosti da stupe u borbu za slobodu zajedničke otadžbine Makedonije. I Mesni komitet KPJ za Bitolj u svom pro­ glasu od jula 1942. godine ukazaće na ropski po­ ložaj narodnosti, pa" ih poziva u »narodne parti­ zanske odrede«. U formiranom odredu »Dame Gruev« (6 . VII 1942.) bio je i Mešulam Viktor — Bustrik. Taj fakt bitoljske Jevreje prožeo je osećanjem gordosti što imaju svog čoveka među naoružanim borcima, ali mnoge i osećanjem bola što nisu s njim, što moraju, po direktivi Partije, da ostanu u pozadini. Među takvima je bila i Estreja Ovađa. U ovom odredu, inače, boriće se i: Pepi Peso, Murdo Todolanu Spiro. Estreja je bila angažovana oko prikupljanja »crvene pomoći«. Skupljala se hrana, odeća, obu­ ća, lekovi i ostali materijal za partizansku opre­ mu. Ona nije mogla, lično, pomoći davanjem na­ mirnica ili drugih proizvoda jer ih i sama nije imala, ali je bila neumorna u pletenju čarapa, rukavica, džempera, pulovera, u šivenju odela, ranaca... Ono što je bila naučila u Beogradu sad je dobilo primenu. Akcijom crvene pomoći među jevrejskim stanovništvom uglavnom su ru­ kovodili Isak Sarfati, Mois Moše, Leon Išah i dr. Članovi KPJ i SKOJ-a organizovali su neko­ liko sabirnih akcija novca od sveg jevrejskog živ­ lja, u vidu pomoći siromašnim jevrejskim poro­ dicama. Veći deo sredstava bio je priložen fon­ du »Narodna pomoć«. Isto tako, korišćena su i mala skupljanja mladih (u materijalnim sred­ stvima) za NOB — seća se učesnik u tim akci­ jama Žamila Kolonomos. Preko akcija »Crvene pomoći« u toku 1942. godine u Bitolju je veći deo novca i drugih ma­ terijalnih dobara za potrebe zatvorenika u NOB prikupljen među jevrejskim stanovništvom. U Bitolju nije bilo jevrejske kuće u kojoj ni­ je bilo članova KP, SKOJ-a ili simpatizerske gru- �48 po. Svi su bili uključeni u antifašistički pokret. Skupljana pomoć za NOV čuvala se u kućama Šamija Morica, Pepa Hasona, Davida Kalderona, I šaka Izraela, Solomona Kasorle, Leona Kamhija, Adele Faradži i drugih. Deo crvene pomoći samo privremeno je mo­ gao bili čuvan kod Estreje. Ona je skupljala i prenosila na određeno mesto. Sobica u koioj je živela sa svojim najbližim bila joj je jedina pro­ storija. U njoj nisu mogli da se smeste ilegal­ ci, ali su zato tu održavani partijski i skojevski sastanci i odavde su rapoređivani na druga mesta ilegalci i borci — kod Morda Nahmijasa Laže, Pepa Hasona, Simeona Kalderona, Rože Kamhi, Bena Rusoa, Stele Kamhi, Solomona Ka­ sorle i dr. A u jevrejskim kućama živeli su mno­ gi ilegalci i borci: Stiv Naumov, Pečo Božinoski, Vera Aceva, Vera Ciriviri, Dimče Mileski Dob­ ri, Anka Obukina, Beno Ruso, Murdo Todolano Spiro, Kiril Krsteski, Vangel Načeski, Pepo Kam­ hi i drugi. Partijski i skojevski sastanci održavani su i u kućama jevrejskih aktivista. To je naročito učestalo posie zabrane o prelasku Jevreja na desnu stranu reke Dragor. Takvi sastanci su odr­ žavani u stanovima-kućama Estreje Ovađe, Bena Rusoa, Žamile Kolonomos, Adele Faradži, Rože Kamhi, Stele Kamhi, Estreje Levi, Nisima Albe, Rike Sadikarija, Isaka Izraela, Davida Kaldero­ na, Viktora Parda, Pepa Hasona, Morda Nah­ mijasa i dr. Rad na sastancima je bio omogu­ ćen stražarenjem članova KP i SKOJ-a. Tu duž­ nost je često vršila i Estreja. Ovakva obazrivost omogućavala je Jevrejima da su aktivni bez mno­ go potresa. Samo provala izvršena 1942 godine osetno ih je pogodila, kada su bili zatvoreni: Vik­ tor Pardo, Moric Romano, Eli Faradži, Bato Anaf i Moric Sami. Akcijom »trudovaci« bugarski okupator je obuhvatio i deo jevrejske omladine, da se ona ne bi našla u borbenim redovima za slobodu Make­ donije. Ovi radnici-obveznici odvedeni su na po­ sao u Bugarskoj. Kasnije su internirani u Bugar­ sku i: Aron Levi, Leon Kamhi, Vida Ruso i Albert Ruso, odakle su, u martu 1943. godine, deportovani. Napredna jevrejska ženska omladina posećivala je i kurševe za iprvu pomoć. Njih su odr­ žavale lekarke jevrejskog porekla Marjam Po- �padić i Helena Išah-Hedvegi. Te kurseve je posećivala i Estreja. — Estreja, ti znaš mnogo stvari koje mi ne znamo. Sto si i ti s nama? — pitale bi je katkad druge polaznice, a ona je odgovarala da treba učiti sve što je korisno i potrebno za određeno vreme i prilike. — Prva pomoć, vidite, potrebna je i ovde, a kamo li gore! To »gore« Estreja je izgovarala s naglaskom i posebnom gordošću i odvažnošću. Letela je ona jevrejskim delom Bitolja i ju­ la 1942. Raznosila je proglas PK KPJ za Make­ doniju upućen makedonskom narodu i Jevrejima u Makedoniji, u kome se otkrivaju namere Bugara. Svakom kome je predavala primerak progla­ sa Estreja je govorila: — Evo, vidi gde nam je mesto, u čemu je spas... Ilinden 1942. godine bio je proslavljen u du­ hu proglasa Pokrajinskog komiteta — dogovor, akcija »za novi i poslednji Ilindan«. Akcija odre­ da »Dame Gruev« u selu Smilevo još više je ras­ plamsala duh naroda, a ulila strah u kosti oku­ patora. Herojska smrt Štiva Naumova i Mita Bogoevskog vodila je zakletvi Bitoljaca da će dosledno produžiti njihovo delo. Formiranje par­ tizanskog odreda »Jane Sandaniski« značilo je nov uspeh bitoljske partijske organizacije. U njemu su bili i: Aron Aruesti, Beno Ruso, Nisim Alba Miki i drug Jevreji. Estreja je uporno tra­ žila da uđe u borbeni odred. — Zašto mi, drugovi, ne dopuštate? Meni je mesto među borcima... — govorila je partij­ skim rukovodiocima. — Ti si, Estreja, potrebna ovde. U planini ne ireba samo jedan... Pušku treba da zgrabi ceo narod. A ko će to sve organizovati ako tamo ode­ mo svi, svi partijci i skojevci? — objašnjavali su joj drugovi iz partijske organizacije. Pri to­ me su joj obećali da će je u sledećoj, pogodnoj situaciji pustiti. Preduzete mere bugarskog okupatora protiv Jevreja Pokrajinski komitet Partije pravilno je ocenio i pred kraj 1942. godine uputio apel ma­ kedonskim Jevrejima za stupanje u borbu, isti­ čući: * Estreja Ovađa Mara �»Obruč oko prava i života jevrejskog naroda sve više se steže... Potkupljena velikobugarska vlada sprovodi nad vama, Jevrejima iz Makedo­ nije, dosledno besnu politiku Gestapoa... No, mislite li da neće posegnuti i za vašim životima? Krvave ruke Hitlera već su počele da priprema­ ju totalno istrebljivanje Jevreja. Poljska, Hrvat­ ska i Rumunija su primer toga. Još sutra to mo­ že zadesiti i vas u porobljenoj Makedoniji. I sve govori da to već stiže. Treba misliti dok ima vremena! Sutra maze biti kasno! ... Nema borbenijeg naroda od jevrejskog — ne treba da ima borbenijeg naroda od jevrejskog. Ostaje samo borba..., drugog izlaza nema...« — Drugovi, vidite ovaj apel! Molim vas, re­ cite mi kada i gde da budem, ili da sama pođem u partizane! — nastojala je Estreja da što sko­ rije ode među borce. — Estreja, rekli smo ti kad ćeš otići. Poziv treba da se dostavi svakoj jevrejskoj kući i u svakoj da sc objasni. — Odneću ga u svaki stan, a, ako ustreba, predaću ga lično u ruke svakom Jevrejinu, sa­ mo mi kažite kad ću se naći tamo, gore, odakle pozivaju drugovi?. .. Drugovi, teško mi je dru­ gog da ubeđujem, a da sama ne pođem. Sta će reći oni koje ubeđujem? . .. — Strpi se, Estreja, strpi se do proleća! — smirivali su je drugovi iz partijske organizacije. UOČI TRAGEDIJE Akciju za likvidiranje Jevreja iz Makedonije bugarski okupator je početkom 1943. godine pri­ vodio kraju. Već su bugarski ministar unutraš­ njih poslova Gabrovski i Ajhmanov specijalist za jevrejsko pitanje u Makedoniji SŠ-kapetan Teodor Daneker potpisali dogovor o deportovanju 20.000 Jevreja iz Bugarske i okupirane Ma­ kedonije. Dana 3. februara 1943. godine kome­ sar Belev telegrafski je naredio svim delegati­ ma opštinskih komesarijata za jevrejska pita­ nja da hitno naprave spiskove svih Jevreja, sa svim generalijama: ime i prezime, pol, uzrast, zanimanje i tačna adresa življenja. �Pripremama oko iseljavanja Jevreja iz Ma­ kedonije rukovodio je Zahari Velkov, a u Bitolju — Kiril Stoimenov. Bugarska vlada je dala vizu za iseljavanje 11.392 Jevreja, od kojih 7.144 iz Makedonije, uz obavezu: »Ni u kom slučaju bugarska vlada neće zahtevati vraćanje iseljenih Jevreja.« Pripreme za deportovanje su vršene u stro­ goj tajnosti. Dan je bio određen — 11 mart 1943. Estreja kao da je predosećala poslednje da­ ne bitoljskih Jevreja. Neprestano je zahtevala od partijske organizacije da ide u partizane. — Ovih dana ćemo videti, Estreja. Ovih da­ na, budi uvercna, nešto će se uraditi s tobom i sa drugima... — govorili su joj rukovodeći lju­ di partijske organizacije. Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju u februaru je izvestio mesne komitete o priprema­ ma okupatora za prebacivanje Jevreja i nekih drugih narodnosti u logore. To je izazvalo vanredno uzbuđenje i nervozu kod bitoljskih Jevre­ ja (početkom marta). Zaista, Mesni komitet Bitolja našao se pred posebnom teškoćom: javljaju se ljudi za parti­ zane, a četa »Jane Sandanski«, usled pojačanog terora bugarskih fašista, bila je u Jegejsicoj Ma­ kedoniji. Posle pisma Glavnog štaba i Pokrajin­ skog komiteta — Mesni komitet obaveštava ru­ kovodstvo čete da je moguća deportacija Jevre­ ja: »U vezi sa ovim posebno se pripremajte, jer, inače, možemo izgubiti dosta boraca. Mi ih tu nemamo gdc smestiti«. Jedna jevrejska delegacija otišla je kod bitoljskog vladike Filarsta. Od njega je traženo da se zauzme da Jevreji iz Bitolja ne budu interni­ rani. Vladika je rekao delegaciji da se takva stvar ne može desiti i da su »glasovi koji se šire u ve­ zi s tim neprijateljska propaganda«. Oko 650 bitoljskih Jevreja članova KPJ, SKOJ-a i simpatizerskih grupa kao i veliki broj ostalih antifašista predosećali su tragediju. — Uveče Jevreji nisu gasili svoje lampe — šili su rance i odeću po čitavu noć, legali su obu­ čeni od straha i zime, ali su ipak verovali da će deportacija biti kasnija i da će biti odvedeni na prinudni rad — kaže Žamila Kolonomos. Ona saopštava i sledeće podatke: — Do poslednje večeri između 9. i 10. marta 1943. godine u jevrejškim stanovima održavani �su partijski sastanci. Bilo je jasno da je neostvarljivo masovno spašavanje jevrejskog živLja a postavljalo se pitanje — šta da se radi sa par­ tijcima, skojevcima i omladincima koji su duže vremena vršili pritisak i zahtevali da odu u par­ tizane. Onda, preneta je direktiva Mesnog komi­ teta Bitolja da se svi oni koji su sposobni da nose oružje samoinicijativno, u grupama, preba­ ce u Grčku i Albaniju, ostavljajući adrese po­ moću kojih bi se kasnije povezali i prebacili u odrede. Jedna grupa članova KPJ i SKOJ-a organizovano je prešla u ilegalnost. Nekoliko grupa skojevaca i članova KPJ samoinicijativno i uspešno su se prebacili u Grčku i Albaniju. Nekoliko članova KPJ sklonjeno je kod Bore Altiparmakoskog, a posle izvesnog vremena oni su preba­ čeni u partizane (Salamon Sadikario Mo, Salamon Sadikario i Albert Ruso). U Grčku su se prebacili: Samuel Kalderon, David Kalderon, Marsel Demajo, Pepo Hason, Menteš Išak, Luna Išak, Pepo Išak, Albert Kasorla, a potom su se uključili u naše partizan­ ske odrede. U Grčku su prebegli i: Pepo Nahmi­ jas, Dora Nahmijas i Alegra Sami, no kasnije su oni prebačeni u logor Aušvic. Među prebačenim u Albaniju su: Jusef Aroesti, Moše Kasorla, Šimon Aroesti, Sadikario Salomon, Rika Sadikario, Rašela Nahmijas, Leon Franko, Pardo Esteransa, Pardo Leon, Sarika Peso, Ilijas Baruh i drugi. TRAGIČNI 11. MART 1943. U ilegalnom skloništu, kod Bogoja Siljanoskog, bili su smešteni Estreja Ovađa, Žamila Kolonomos, Roza Kamhi, Adela Faradži i Estreja Levi. Dućančić Bogojcv se nalazio naspram bu­ garskog »učastoka« (policijske uprave), kod današnjeg gradskog trga. Ta radnjica je bila ma­ la, sa jedva 5— 6 kvadratnih metara prostora. Bo­ goja je tu prodavao cigarete i »trudove« marke za radnike. Unutra je bila pregrađena trskom na dva dela, a dole se nalazio isto tako mali po­ drum. Pet devojaka i drugi ilegaldi (Đoko Tapandžieski, Vasko Angeloski Purinot i Goce Trajkoski) bili su smešteni u užem delu pregrađene radnjice, koji je jedva obuhvatao prostor od 2 x 2 metra. �Bogoja je invalid bez leve noge. Njemu je poveravan na čuvanje novac, a i stvari skuplja­ ne preko »Crvene pomoći«. On je uživao puno poverenje partijske organizacije, a kontaktirao je direktno sa članom Mesnog komiteta KP i sekre­ tarom Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj Pavlom Ivanoskim. Početkom marta Pavle ga je obavestio: — Bogoja, ovih dana kod tebe treba da srnestimo osam ilegalaca — pel Jevrejki i trojicu drugova. — Čekaj, Pavle, činite im medveđu uslugu! Na desetak koračaja, prekoputa, je učastok... — Tu je, Bogoja, najsigurnije. Niko neće poverovati da u ovolikoj radnjici žive ilegalci, niti iko pretpostaviti da ih ti možeš izdržavati. A, plus, dućančić je baš do samog učastoka. Ne­ ma gde na drugom mestu. 'Ajde, reci sam!... O danu i času njihovog prebacivanja u tvoje pro­ storije javiću ti nešto kasnije! Desetog marta Bogoja je primio novo saopštenje: »Večeras počinje sa prebacivanjem ile­ galaca. Lozinka kojom će ti oni pristupiti je: »Imate li cigarete kartel?«. Ti ćeš im odgovoriti: »Imam i brzo zatvaram«. Čuj, primićeš samo one koji ti kažu lozinku. Čim se smrklo, u Bogojevu radnjicu su po­ čeli pristizati Žamila Kolomonos, Adela Faradži, Estreja Levi, Goce Trajkoski i Vasko Angeloski. Kobnu noć između 10. i 11. marta 1943. godi­ ne Estreja Ovađa je provela u dućanu Stoj četa Tapandžioskog, oca skojevskog rukovodioca Đoke Tapandžioskog. Tu ju je doveo član Mesnog komiteta Roza Kamhi. Njih troje — Estreja Ovađa, Roza Kamhi i Đoko Tapandžioski pre­ noćili su u tom dućanu u Skadarskoj ulici br. 3 (sada Ulica Cane Vasilev 3). Radnju je spolja_zaključao Đokov brat Mile. Poponoći, između 2 i 3 časa, 11. marta 1943, Estreju i ostale je probudio vrisak, plač, zapo­ maganje Jevreja i pretnje bugarskih policajaca. Osluškuju. To je. — Nemoj da plačeš, bre Juda! Vratićeš se posle rata. Ideš na kraće vreme u stare krajeve! — ubeđuje neki Bugarin. — Ne, ne-e-e! Iz Bitolja ne-e-e...! — kroz plač moli neki starački jevrejski glas. �— Nema ne. Ići ćete tamo kuda kaže car, bre ništarijo! — pretili su policajci, agenti, voj­ nici. Između 3 i 9 časova Estreja i ostali u duća­ nu Stojčeta Tajpa/ndžioskog, a i njih petoro kod Bogoja Siljaniskog, pretvorili su se u uho. Pre­ poznaju pojedine glasove. Napolju plač i vrisak beba, dece, staraca i starica, isplašenih muževa i žena, a u ova dva skloništa ilegalci gore od bo­ la, izbezumljuju se od uzbuđenja, zbog neshvat­ ljive surovosti tirana. Martovski četvrtak rasplakao je ceo Bitolj. Svio ga u tugu zbog tragedije 3.013 svojih sino­ va, sugrađana. Krcz polusleđena okna Bitoljci su se opraštali za navek od vrednih i poštenih i poštenih svojih sugrađana. Niko nije smeo da iziđe na ulicu. Grad je bio blokiran. Ni ptica ni­ je mogla proleteti dok komipozicija voza sa Jcvrejima nije krenula nepovratnim putem. Estreja, Roza i Đoko prebacili su se iz du­ ćana Stojčeta Tapandžioskog kod Bogoja Siljanoskog 11. marta uveče. Odveo ih je Mile Tapandžioski. Najiprc, kao obezbeđenje, uđe Đoko Tapandžioski, a nekoliko minuta kasnije Estreja je upitala Bogoja: »Imate li cigarete kartel?« — »Imam i brzo zatvaram« — odgovorio joj je pro­ davač i, otvarajući joj vrata određene prostori­ je, samo dodao: »Ulazi!« U sobici se našlo os­ moro ilcgalaca. Sede na patosu. Pogledi govore sve. »Ovo je mesto našeg spasenja« — zaključu­ ju u sebi. Tesna sobica — ali široko srce Bogojevo. Prvi kupci cigareta kod Bogoja bili su bu­ garski agenti i policajci. Bili su zadovoljni »iz­ vršenim zadatkom«. Neki od njih su i komentarisali: — Daj, Bogoja, jedan »kartel«. Da pripali­ mo za duše Juda. Dobili su svoje. Otišli su u »stare predele!«, a to »stari predeli« izgovarali su razvučeno, ironično. Bogoja ih ćutke uslužuje. O »uspehu« nemačkih slugu slušaju njih osmoro. — Sto ćutiš, gazda Bogoja? Očistili smo grad! — veli jedan policajac. — Bog... Drugi agent nije mu dopustio da završi, hva­ leći se: — Bog za Judejce je firer Hitler. To što on presudi, presuđeno je! �— Bog!... Opet Bogoja nije završio rečenicu, misao. A mislio je, očevidno, na drugog boga... »Niko vam neće pomoći, psi jedni... Skupo ćete platiti. Nije daleko ni vaš crni petak!« — odgovarale su, u sebi, grizući usne, lomeći prste, zorko i prkosno Estreja Ovađa, Žamila Kolonoinos, Roza Kamhi, Adela Faradži, Estreja Levi... BORAVAK U BOGOJEVOM DUĆANU Za osmoro u Bogojevom dućančiću nije mo­ glo biti ni vazduha za disanje a kamoli uslova za življenje. Danonoćno oni sede na podu. Prvih dana voda im je bila, skoro, glavna hrana. Nuž­ du su vršili u hartije, koje je Bogoja uveče ba­ cao u Dragor ili na koje drugo mesto. Potom su nuždu počeli da vrše u podrumu i s vremena na vreme sve je čišćeno. Za trojicu ilegalaca dobivena je veza i posle četiri—pet dana otišli su u partizane. O tome ni­ su bile obaveštene ovih pet Jevrejki. Pefipostavljale su da su samo prebačeni na neko drugo mesto. Unekoliko je, pak, sad tu »proširen« prostor i mogu se bar noge ispružiti. Posle 13. marta Bogoja je počeo da im dono­ si nešto više hrane, dobivene preko Pavla. Hra­ na je bila slaba i donošena neredovno. — Ponekad nisam dobijao hranu u dogovo­ reno vreme. Bilo mi je žao jadnih devojaka. Tad bih zatvorio radnju i usred bela dana, pred po­ gledima Bugara, nosio sam hleb koji sam uzimao kod nekih drugova za koje sam znao da ga ima­ ju. Stavljao sam ga u nogavicu leve, odsečene no­ ge i tako prenosio devojkama. Ostavljao bih ga ispred vrata, nisam ulazio k njima. Takva je bi­ la direktiva. Sporazumevali smo se lupkanjem, kad je bilo potrebe da se nešto saopšti — priča Bogoja Siljanoski. 0 boravku u dućančiću i o planovima kaže Bogoja: — Uslovi za život u dućančiću — nikakvi, ali su ilegalci bar bili tu obezbeđeni. Jednom prili­ kom Pavle i ja smo razmišljali i o kopanju pod­ zemnog tunela od podruma moje prodavnice do bugarskog »učastoka« da bi se to nadleštvo po­ tom miniralo. Planirali smo da ilegalci stalno kopaju, a da se noću zemlja prenosi i baca neg- �56 de dalje, možda — u reku Dragor. Čak smo na­ bavili i dinamit. Projekta smo se odrekli — ne znam tačno zašto, no bolje je što se tako desilo. Dinamit sam kasnije odneo kod Riste Božinoskog... Bogoja je uspeo da, preko trske, sprovede do te prostorijice i malu sijalicu, da bi devojkama poslužila u dugim noćnim časovima i nesa­ nicama. Kontakt sa ilegalcima održavao je samo Pavle Ivanoski. Jedino je on ulazio kod njih u so­ bicu i s njima se dogovarao. — Druže Pavle, šta je sa našima? Kuda su ih o d ... — Estreja nije mogla da završi pitanja. Suze su tekle, a grlo stezalo. Umesto odgovora Pavle je pružio Estreji i ostalim letak bitoljske partijske organizacije iz­ dat povodom varvarskog obračuna sa Jevrejima ovog grada. U letku su informacije o svemu, a nalaze se i ova mesta: »... Ovih dana velikobugarske sluge Hitlera izvršile su još jedan zločin nad makedonskim Je­ vrejima. .. Ovih dana makedonski Jevreji, svi do jednog, bačeni su u koncentracione logore... Pošto su ih opljačkali do poslednje pare... čopori bugarskih šakala izvršili su i poslednji, lešinarski zadatak: Prvo su blokirali ceo grad, zatvorili su gra­ đane celog dana po kućama i onda su se još noću razbojnički približili jevrejskim mahalama i kao divlje zveri bacili se na nezaštićene žene, decu i starce, pokupili i poslali na milost i ne­ milost Hitlera. Susedi Makedonci bili su svedoci strašnih prizora: agenti, žandarmi, vojnici viču, udaraju, psuju prostački; deca i žene pište, starci blede i padaju u nesvest od straha... __ Celoga dana nad Bitoljem se beše nadnela španska inkvizicija u najstrašnijoj formi: fašis­ tičke tiranije... Na stanici svi Jevreji, i muško i žensko, i staro i mlado — padaju i ljube makedonsku zem­ lju, svoju domovinu, koja ih je ishranila i od­ gojila. Dođoše divlji — oteraše pitome. Dođoše gameni — skitnice i mangupi, oteraše domaćine iz vlastitih kuća, sa ognjišta dedova i pradedova. Golgota se nastavlja. U jednom vagonu pu­ no izgnanika, jedna žena na putu za logor rađa �bez babice, bez vode... U drugom vagonu umire starac. U koncentracionom logoru za 10 dana umiru 17 lica, četvorica vrše samoubistvo. U lo­ goru: stanovi su izbe i arovi... Velika većina makedonskog naroda, u ovim tragičnim danima za Jevreje, osetila je silnu lju­ bav, iskrene simpatije i solidarnost prema Jevrejima... Makedonske majke! Vi ste slušale vrisak jevrejske dece koju su golu i bosu isterali iz pos­ telja. Misleći na vašu čeljad, vi ćete zakleti svo­ ju decu da se bore protiv fašističkog porobljava­ nja svoje otadžbine. Živeli naši jevrejski sugrađani!...« Iz letka Estreja je saznala o sudbini svojih najbližih, bitoljskih Jevreja, ali se nadala da će se jednog dana sresti s njima, mada je saznala i o odvođenju osam bolesnih Jevreja iz boLnice. — Od dugog gladovanja, nemanja mogućnosti za održavanje higijene, prikovanosti na jednom mestu — zdravstveno smo svi popuštali, a naj­ više Estreja Ovađa, budući da je i pre toga bila iznemogla i od neprehranjenosti. Ona se i razbolela od prehlade. Stavljali smo je u sredinu i zagrevali našim telima pripijeni uz nju. Adela Faradži je prosto dobila nervni napad, pa je to počela da manifestuje smehom. Mi, unutra, na­ stojali smo da prigušimo njen glas, a Bogoje je udarao po podu štakama da se ne bi čulo napo­ lju — seća se Žamila Kolonomos. Zdravstveno stanje Estrejino postalo je za­ brinjavajuće. Pavle Ivancski preduzimao je mere da dovede lekara, ali nije uspeo. — Toliko se razbolela — kaže Bogoja Siljanoski — da smo Pavle i ja pravili plan: ako um­ re — da je sahranimo u podrumu, a posle oslo­ bođenja da se njeno telo prenese na groblje... »Terapija« — zagrevanje telima njenih dru­ garica — pomogla je. Krenulo je nabolje. Iz dućančića povremeno je izlazio Đoko Tapandžioski, a u dva-tri dana i Roza Kamhi. Ona je urgirala kod Mesnog komiteta da se tih pet ilegalki što pre uključe u partizanski odred. Da ne bi bila otkrivena u gradu, Janko Pio je doneo kod Bogoja crnu boju iz apoteke Ahila Ćaloskog da bi prefarbala svoju crvenkastu kosu. Ipak, jedan časovničar, koji je imao radnjicu u blizini Bogojeve trafike, prepoznao je Rozu. Hteo je da to odmah prijavi Bugarima. Svoju �nameru časovničar je saopštio jednoj devojci, Turkinji. Ona, pak, imala je vezu sa jednim ak­ tivistom i rekla je Bogoju: — Bogoja, onaj časovmičar izdaće te kod Bugara. Kod tebe je, kaže, video neku Jevrejku koja se krije. Gledaj i radi šta znaš. Nemajući kud, Bogoje ide časovničaru: — Čujem da hoćeš da me tužiš kod Bugara; video si kod mene neku Jevrejku?! — Da, Bogoje. Ako ne kažem, biće zla ne samo za tebe i mene već i za sve nas. — Nemoj, komšija, da ogrešiš dušu. Nemoj da me upropastiš. Kakva Jevrejka?! Evo, ja ću ostati tu, a ti idi i proveri sam. Ako nađeš, on­ da evo me! Junaci se Bogoje, a u sebi misli: »Ako pođe ova prodata duša, ne jednu već pet će naći unu­ tra. Tek sam onda obrao bostan«... Srećom, saidžija nije otišao u policiju. Zahvaljujući Blagojevoj snalažljivosti, nije došlo do prijavljivanja tog slučaja vlastima. U stvari Đoko Tapandžioski i Roza Kamhi izlazili su sa punom predostrožnošću. Stao bi Bogoje na vratima i kad bi utvrdio da nije slobodno, pevušio bi: »Nemoj, nemoj...«, a ako je bilo sve u redu, pevušio bi »'Ajde sada, samo da ne vidi niko«. No, ne može se sve sakriti od bliskih. Jednom je izašla i Žamila Kolonomos sa Adelom Faradži. Žamila je otišla da uzme zlato i druge dragocenosti u kući gde ih je ostavio njen otac. Vratile su se neprimećene. Novac i ostale dragocenosti dala je Pavlu Ivanoskom da bi ih on predao organizaciji, a on ih je na čuvanje ostavio kod Bogoja. — Ne mogu se opisati tri nedelje provedene u dućančiću Bogojevom. Gledamo agente i po­ licajce, na dohvatu smo im. Slušamo njihove pretnje i psovke u odnosu na »šumske«, komu­ niste. Kroz otvore trščanog zidića motrimo ih — opisuje Žamila Kolonomos. DUGOOCEKIVANA VEST S desne strane Bogojeve trafike bila je obu­ ćarska radnja. Jednom se odatle čulo neko lu­ panje. Ne govoreći ništa ilegalkama, Bogoje je na to skrenuo pažnju Pavlu: �— Pavle, čujem neku lupu iz susedovog du­ ćana. Da nisu nešto naslutili ove bugaronje pa pokušavaju da sruše pregradni zid i da tako ži­ ve uhvate ilegalke. Moramo ih prebaciti na dru­ go mesto, osigurati. Nije bilo vremena za čekanje, a nije bilo kud. Pavle ih je odveo svojoj kući. — Moramo otići odavde! — rekao im je on. — Znači' — skočila je od radosti Estreja. — Idemo? — upitaše druge. — Ne, odlazimo na drugo mesto. Još nije stigla veza, a ovde je nešto nesigurno. Pavle Ivanoski je bio mnogo siromašan. Imao je samo majku. Oni sami nisu imali čime da se prehrane, a kamoli da zbrinu i pet ilegalki. Ka­ da ih je njegova majka videla, blede i iznemogle, uze nešto luka, istuca ga, dodade sirćeta i vode, izmeša to i, uz nekoliko zalogaja hleba, ponudila ih. Kod Pavla Ivanoskog ostale su tri dana, ali skoro neobezbeđene. Sa svih strana — prozori. Jednom, iznenada, ušla je u sobu devojka, Žamilina školska drugarica i videla ju je. Kuda sada? Moralo se — Pavle Ivanoski je otišao Bogoju Siljanoskom. Onda su zajedno svratili kod obućara. Zapažaju: nema nikakvog kopanja. Pažljivo, izađe Bogoje i ode u sobicu gde su bile ilegalke. Pavle glasnije govori u obućarevoj radnji, a Bogoje glasnije u svom duća­ nu. Zapažaju: jedan drugoga ne čuju. Znači — sigurno je. — Vraćamo se, Bogoju — reče im Pavle. — Kad ćeš, druže Pavle, reći: »Idete u par­ tizane!« — pita Estreja. — I to će biti, Estreja. Mislim, uskoro — umiruje je on. U stvari, umiruje Pavle svih pet, jer su sve postale nestrpljive. Teško je bilo da odu od Bogoja, sad teško da se nezapaženo tamo vrate. Krenule su jedna za drugom. Uspele su. Sad su u trafici Bogojevoj ostale samo ne­ koliko dana. Jednog aprilskog popodneva sa Pavlom ih je posetio Boro Miljoski. Doneo je pri­ jatnu, dugo očekivanu vest: — Večeras odlazite u partizanski odred! �Sekretar Mesnog komiteta Estreji je rekao: — Estreja, ti si bolesna. Odlučili smo da tebe smestimo u jednom susednom selu. Da se malo oporaviš, a potom ćemo i tebe u odred. — Kud idu svi tamo ću i ja. Ne želim da se razdvajam. Hoću da poginem kao partizanka, a ne da ovako skapavam! — bila je odlučna Es­ treja. KOD ELEN SKOBERNI Nije bilo sile koja je mogla da spreči Estro­ ju. .. Nije mogao niko da je ubedi da ne pođe odmah u partizane. Zaista, sa zdravljem je bila nešto bolje, ali je sekretar bio u pravu. U malom dućanu kod Bogoja, pred bugar­ skim policijskim kvartom, pet ilegalki vršile su poslednje pripreme za dugo očekivani čas. Mes­ ni komitet je preko njih poslao borcima nešto od odela i sanitetskog materijala. Sve je bilo spakovano u pet zembilja. Oko 18,30 časova, u aprilsko veče, pošle su. Napred korača vodič Minela Babuki, onda Roza Kamhi, pa Estreja Ovađa, Žamila, Adela i Estre­ ja Levi. Idu sa zembiljima u ruci, tobož svaka za sebe, a kao oči u glavi čuvaju, održavaju ve­ zu. U ulici iza apoteke sestara Aleksić vodič i Ro­ za, međutim, bili su primećeni od bugarskih age­ nata. Minela i Roza pokušali su da se izgube, i probijajući se između prolaznika i skrećući u susedne sporedne uličice, prekinuli su vezu sa ostale četiri Jevrejke. Obe Estreje, Žamila i Adela, ne znaju šta da rade. Sklonile su se iza jedne kuće u tesnoj i tamnoj uličici. — Žamila, ti bolje poznaješ ovaj deo grada. Pođi ne bi li ih negde našla — predložila je Estreja. To je bilo oko 19 časova. Žamila hita. Kreće se nezapaženo od kuće do kuće. Tako se pomešala u masi prolaznika. Rože i Minela nema. Vreme odmiče i tek u jednom trenutku Žamila do­ ziva: »Roza!«. Tri devojke su sad zabrinute što nema i Žamile. I ona je morala da se provlači zaobilaznim i suprotnim uličicama da ne bi i njih otkrila �jer su i nju neki prepoznali dok je tražila Rozu. Vratila se tek u 21 čas. Paklena neizvesnost. Kuda sada? Dućančić Bogojev je već zatvoren. Odlučile su da odu u stan Dese Miljoske. Dozivaju tiho. Jedva su ih čuli i prepoznali. Duže su čekale da im otvore... Ali, i tu nisu mogle da ostanu. Posle 22 časa Bo­ ro Miljoski ih je iz svog stana odveo kod skojevke Elen Skoberni. Ona je kći inženjera. Sta­ novala je više gimnazije. Kao maturantkinja, ona je, obično, učila do kasno uveče. I sad je njena sobica bila osvetljena. Boro joj je dao znak zviždukom. Sišla je Elen Skoberni. Uplašila se kad je ugladala četiri devojke. Neke je, potom, prepo­ znala. Gde da ih smesti? U stanu ima prostora, ali ne bi smela od oca. On ne zna da je Elen organizovana. Smestila ih je u šupi, u dnu dvo­ rišta, a Bora se vratio. Rano proleće. Hladno je. U šupi je samo prazan gvozden krevet. Na nj su legle sve četi­ ri. Hladno s gornje i s donje strane. Praktično — devojke zagrevaju gvožđe svojim slabačkim i iznurenim telima. Na goloj pružini, u šupi, sko­ ro gladne i žedne, boravile su dve noći i jedan dan. Sutradan Elen im je donela lonac pasulja, kupusa i vode, ali ne i hleba. Nije mogla da neopaženo iz kuhinje uzme i hleba. — Drugarice, toliko sam mogla... — skup­ lja ramena, pravda se Elen zbog hleba. Bilo joj je, zaista, žao: u kući ima svega, a ona im ni hleba ne može doturiti. — Zahvaljujemo ti, Elen, što si nas primi­ la. Znamo kako je — tešile su je Žamila i Estreja. — Ovim si nas sasvim ugostila i nikad ti u životu nećemo zaboraviti. Zaista, za četiri devojke — ilegalke taj ob­ rok je bio prava »gozba«. Posle mesec dana one su kusale toplo jelo. Elen im je donela i jedno staro ćebe. U »po­ voljnim« uslovima, u šupi, pod brigom Elen, os­ tale su još dan i noć. Trećeg dana, uveče, došao je Boro Miljoski. Obavestio ih je da je veza uspostavljena. U 21 čas treba da budu na određenom mestu u grad­ skom parku. Dao im je javku: drug koji će do­ ći po njih da ih odvede u partizane pevušiće pesmu »Lili Marlen«. �IZMEĐU SCILE I HARIBDE U 17,30, u aprilsko veče, iz šupe Elen Skoberni je počinjala nova Odiseja do cilja. Između Eleninog stana kod Gimnazije i parka naspram železničke stanice je Scila i Haribda. Težak podu­ hvat. Mora se preći dug put, s kraja na kraj grada, neprimeceno, kroz mnoga i ključna mesta koja čuvaju agenti, policajci i vojnici. U 17 i 30 rastanak sa Elen Skobemi. Elen u zagrljaju četiri Jevrejke. Topli i dugi poljupci. Četiri Jevrejke u Slovenkinji Elen sada su videle ne samo idejnog saborca već i punu ljudskost. Ona ih ispraća kao sestra, kao m ati... Kao da su tu svi njihovi prijatelji, ćelo naselje »Lus Kurtižus«. Jer njih više nema u Bitolju. To oseća Elen, pa je svojom srdačnošću htela da im ubla­ ži bol, a i da podeli radost što idu u partiza­ ne. Reći su bile odsutne. Njih pet su bile neme. Ču se samo: — Srećno, drugarice, sestre! — Doviđenja, Elen! U 17 i 30 Estreja i tri ostale ilegalke pošle su sa zembiljima u rukama u pravcu parka. Iš­ le su dve po dve — Estreja sa Adelom Faradži, a Žamila sa Estrejom Levi. Estreja je imala da pazi na Adelu, ako nastupe krize kod nje. Kre­ tale su se zamračenim i neprimetnim uličicama. Došle su na određeno mesto. Tu su se združile obc dvojke radi dogovora. — Da uđemo u WC! — predloži Adela, kad su došle na mesto sastanka sa vezom. — Ne, ako patrola uđe baš tamo, naći će nas! — kaže Žamila. — Bolje je da se uvučemo u žbunje, i to ne sve na isto mesto — predloži Estreja. I cipredelile su se za žbunje — Estreja sa Adelom, a Žamila sa Estrejom Levi. Sakriie su se u žbunju i drveću između staza. Pritajile su se i čekaju. Čuje se samo žubor vode sa česme u blizini. Čudno: četiri Jevrejke, buduće partizanke, četiri organizovane antifašistkinje — ove večeli s nestrpljenjem čekaju da čuju melodiju fa­ šističke pesme »Lili Marlen«. Na mahove im se pričini da je čuju. Ali, n e... Dugo čekaju. Nema dogovorenog znaka. Prolazi određeno, zakazano vreme. Počinje i policijski čas. Unutrašnje uzbu­ đenje, gubljenje nade da će se veza uspostaviti. �»Možda su je otkrili« — pretpostavljaju. Nešto od ranog proleća, a više od pomisli — »kuda ako zaduženi drug ne dođe», jeza im je prodirala u kosti. Adela je počela da odaje znake svoje bolesti, pa se Estreja priipila uz nju i hrabri je: — Adela, sestro, drug će doći. Strpi se još malo... Umesto očekivane melodije, iz sredine par­ ka, iz pravca oficirskog doma, ču se topot ko­ nja i glasan razgovor Bugara. To je bila patrola konjičkog eskadrona. Potom se sve jasnije čuo taj razgovor, sve bolje čuo topot, zvuk konjskih potkovica. Estreja se pripila uz Adelu. Svukla je svoj kaput i ogrnu je. Bugari u patroli razgovaraju. To više čine od straha. Idu, pa stanu i baterijskim lampama osvetljavaju naokolo. Približili su se i nužnicima. Sa glavne staze u sredini par­ ka potom skreću putanjom koja vodi upravo ka tim objektima. Osvetljavaju. Vraćaju se. Produžavaju ka jugu. Sve bliže su. Zastaju kod če­ sme. Osvetljavaju ulaz u WC za žene. Okreću se potom u pravcu železničke stanice da bi proverili teren i s te strane. Ponovno osveti javan je. Jedan od njih pita da li da uđe radi provere. — Ne, majku im poganu, sigurno nema ni­ kog — kaže drugi. Počeše se vraćati ka sredini parka, a ba­ terijama su osvetljavali naokolo. To nisu bile lampe već reflektori. Osvetljavaju daleko i širo­ ko. Okreću svetiljke. Mlaz svetlosti pomera se do same ivice žbunja u kome su sakrivene četi­ ri Jevrejke, i skoro da im otkrije noge... Kod same česme patrola se za kratko vreme i zadrža­ la, a za četiri ilegalke to je predstavljalo večnost u očekivanju i zebnji: da li će ih otkriti? Konji kopaju nogama. Odjekuju udarci potkovica, a Bugari nešto razgovaraju. Od straha, nervnog rastrojstva, Adela je počela ponovo da se smeje. Estreja je i sad pokriva svojim kaputom pre­ ko glave i snažno je steže da se ne bi čuo glas. Ta Estrejina intervencija pomogla je da ne bu­ du otkrivene. Estreji kao da su pri tome pomog­ li i sami konji svojim topotom. Estreja je duboko, duboko uzdahnula kada se bugarska patrola na koncu udaljila, kad se više nije čuo taj stravični razgovor. Kod nje su se odmah našle Žamila i Estreja Levi. Grle je. — Spasla si nas, Estreja! — vele joj Žamila i Levi. �— Još jednom smo sve spasene! — sa olak­ šanjem je dodala Estreja. Izgubile su nadu da će doći veza. Svaka je u sebi razmišljala — šta će sad raditi... Ču se pevušenje »Lili Marlen«. Prosto ne veruju. Zviždukanje se nastavlja. To je. Izvukle su se iz žbunja. Susret sa Pavlom Ivanoskim. On je, znači, veza. Vodi ih kroz park, preko brda Tumbe-kafe, preko Sive vode, ka selu Krstor. Tu ih je sačekala partizanska patrola. PARTIZANKA MARA Odredi »Dame Gruev« i »Jane Sandanski« očekivali su na Mečka^planini četiri Jevrejke. Kole Kaninski rekao je Fani Kočovskoj: — Fana, za sve, ali za tebe imam posebno radosnu vest: dolaze četiri mlade Jevrejke. Spre­ mi se. Bićeš u trojci koja treba da ih preuzme. Zaista, za najmlađeg borca Fanu Kočovsku to je bila radosna vest jer je dotad samo ona bila ženskog pola među borcima. U trojci su bi­ li još Dimče Mileski i Pečo Božinoski. Susret je bio dogovoren kod sela Krstor. Patrola je dugo čekala. Odavno je prošlo do­ govoreno vreme, a veza još nije dovela Jevrej­ ke. Članovi trojke su se obradovali kada su ču­ li dogovereni znak zviždanja. Kod sela Krstor Estreja i njene tri druga­ rice prvi put su se srele sa narodnim naoruža­ nim borcima. — Drugovi — prvi je progovorio Pavle — ovo su očekivane drugarice. Pozdravljaju se dva borca sa četiri nova saborca, a Fana sve grli i ljubi. Posle kratkog od­ mora, pod vodstvom patrole, nastavljen je put. Devojke su bile isorpene od dugog ilegalnog boravka u maloj prostoriji Bogojevog dućančića, od onog što su preživele posle 10. marta. — Od sviju njih Estreja je bila najoronulija i oblesna. Imala je groznicu — seća se Fana Kočoska. Istina, Estreja je bila u kaputu i u, tami se nije mogla da zapazi njena oronulost. No, samo što su pošli, Fana, već iskusan borac, osetila je to. Priđe joj. Uze je pod ruku i poče je pridrža­ vati. Estreja se naslanjala na Fanu: �— Zar je ovo u redu ... Ti si i sama umor­ na, a i pod oružjem, a mene vučeš... Da te još ja opterećujem... — Ništa, ništa za to, drugarice. Ja sam zdra­ va. Zašto smo drugarice? Da pomognemo kad je teško. Takva je naša borba: jedan za drugog. Ova pojedinost još prve večeri je zbližila Estreju i Fanu, kao rođene sestre. I do heroj­ ske smrti Estreje Ovađe bile su saborci, bliske, intimne. I danas Fani naviru suze pri sećanju na Estreju. — Impresivna je bila slika dočeka koji je priredio odred. Borci u stroju — ozbiljni, sim­ patični, odvažni. Na njima prepoznajemo džem­ pere i drugu odeću što smo izradile ili skupi­ le u Bitolju. Čudna volja za životom javila se kod svih. »Sad smo spasene«, razmišljamo. »I ako poginemo, znamo sad, poginućemo za slo­ bodu«, zaključivale smo u međusobnim kontak­ tima a i u kontaktima sa drugim — kaže Žamila Kolonomos. — Pa, mi nismo tek od danas u odredu! — kaže Estreja ostalim drugaricama pokazuju­ ći na odeću i opremu boraca koje su prošle kroz njihove ruke. — Bili su u pravu drugovi kad su nam go­ vorili da se borba vodi i u pozadini, jer su i pozadinci borci... — dodaje Estreja. Pavle Ivanoski povezao ih je u odredu par­ tijski. Estreja, Žamila i Adela bile su članovi Partije, a Estreja Levi član SKOJ-a. Četiri devojke — Jevrejke dobile su parti­ zansku uniformu, a zatim im je Lazo Hadžipoposki, član Oblasnog komiteta a budući zamenik komesara Zone, rekao: — Mi svi tu imamo nova, partizanska ime­ na. To radi veće tajnosti i sigurnosti. Od danas vi ćete se zvati: Estreja Ovađa — Mara, Žamila Kolonomos — Cveta, Adela Faradži — Kata, a Estreja Levi — Lena. U odredu su ih novoprispeli i znali jedino po novim imenima. — Estreja je bila omiljena drugarica. Ona se od sviju nas najlakše prilagodila partizanskom životu. Već drugog dana se osećala i ponašala kao da je odrasla u odredu. Odmah je počela da kipi iscepana odela boraca, da pomaže u kuhi­ nji, da pere... Brzo se adaptirala — priseća se Žamila Kolonomos. 5 Estreja Ovađa Mara 65 �— Prvi put, tu u odredu, osećam se ravno­ pravnom. Prvi put osećam da me cene kao čoveka. Svi smo za sve »drugovi« i »drugarice«. Ovde svak slobodno, sa ponosom, može da kaže da je Makedonac, Jevrejin, Vlah... — govorila je dru­ gog dana boravka u partizanskom odredu Estreja svojim drugaricama. — Prvi put, Estreja, da smo poštovane kao ljudi! — saglašava se Žamila. — Prvi put mogu da kažem s ponosom da sam Jevrejka! — dodaje Adela. — Prvi put gledam sve kao sestre i braću! — dopunjuje Lena. — Ova borba je za pravu slobodu, za brat­ stvo i jedinstvo! — kaže Estreja kao da daje za­ ključak razgovora. Četiri Jevrejke bile su iscrpene. Kad su doš­ le među borce, jedva su stajale na nogama. I kasnije nisu mogle da objasne zašto su tako mnogo povraćale... Intendant im je dao po koc­ ku šećera. To kao da im je povratilo snagu. Ru­ kovodstvo se bojalo da neće izdržati, da im se ne pogorša zdravstveno stanje, pa se razmišlja­ lo i o njihovom smeštaju u nekom lerinskom se­ lu radi oporavka. — Ne, drugovi! Ovo je trenutno stanje. Već nam je, upravo, bolje — govorila im je Estreja. — Od gladovanja, nepokretnosti... — dopu­ njavale su druge. — Od vas se ne odvajamo! — odlučno upaae Estreja. Upornost je pobedila. Zaista, brzo su se sve oporavile. Išle su na vojnu obuku sa ostalim borcima. Ni u čemu nisu zaostajale. Brzo su postale nerazdvojan deo odreda. PRVE AKCIJE Sa položaja između sela Rakovo i Buf na Mečka-planini grupa odreda je krenula u akciju. Crnomanjasta, sitna devojka sa pletenicama, bila je u partizanskoj bluzi i pantalonama. Ima­ la je staru pušku, kojti je nosila neumešno-spuštenu nadole ili visoko uzdignutu. Bila je sasvim potištena. Na prvi pogled je ostavljala utisak ko­ ji je mogao voditi zaključivanju i sumnji: »Zar će ona biti partizanka i izdržati?«, ali još u pr­ �voj akciji 25. IV 1943. godine u selu Buf, pokaza­ la se u drugoj svetlosti. U akciji razoružavanja osam žandarma bila je među prvima. Kada je pripremljen plan za akciju, prosto je živnula. Ne možeš je prepoznati — da li je to ona Estreja od malopre... Dok je Kole Todoroski Kaninski, sa ostalim rukovodiocima, govorio na mitingu o borbi pro­ tiv okupatora i domaćih izdajica, o zločinima fa­ šista i stepenu razvoja NOB u bitoljskom kraju i celoj Jugoslaviji, Estreja jc bila među okup­ ljenim ženskim svetom. Posle mitinga spaljena je opštinska arhiva, prekinute su telefonske li­ nije i nastalo je narodno veselje. Odjeknuo je nežni, meki i zvonki glas Estrejin u pesmarha »A bre, Makedonče«, »Izgrej zora na slobodata« i drugim. U pesmi, po zanosu, niko joj nije bio ravan. Pleni ona Bufčane i svoje saborce patrio­ tskom srdačnošću. — Odakle je ova partizanka? — pitale su žene. — Iz Bitolja! — saopštava im Fana Kočoska. — Recite, govorila im Fana, ko je bolji od nje. I ona se bori za Makedoniju. Nije važno ko je šta, nego ko je gde u borbi. Šta vredi što jc neko Makedonac ako je u kontra-četama!... — U pravu si, kćeri! — odobravale su Fani starije žene. Tako su Fana, Estreja, Adela, Estreja Levi, Žamila i druge širile istinu o antifašističkoj bor­ bi, jačale bratstvo i jedinstvo, jer je stanovniš­ tvo bilo radoznalo i u slobodnim razgovorima sa borcima želelo je da se uveri u tačnost ono­ ga o čemu su govorili rukovodioci. Takva je bila Estreja i u akcijama u selu Rakovo pri razoružavanju policajaca u stanici, pa u selima Armensko i Trsje. Posle razoruža­ vanja veće protivničke čete, borci su organizovali kultumo-iprosvetnu priredbu u šumi između Trsja i Armenskog. Estreja je pevala solo i u pevačkoj grupi. Odmah posle prvih akcija Estreja se snabdela novom puškom. Sama ju je otela od nepri­ jatelja. Njena hrabrost je brzo došla do izraža­ ja. Prizor u Bufu i drugim selima biće ponavljan pri akcijama u Gornjoj i Donjoj Statici, Turju, i Bapčoru. Pri posetama selima Cmovišta, Žerveni, Višeni, Čerešnica, Ajtos, Negovini, Bel Ka­ men i Prekopana, Estreja je takođe dokazala da �je izdržljiva i da je partizanka u pravom smis­ lu te reći. I kad god bi ušla u selo, uvek je bi­ la čista, očešljana, uredna, pedantna. Mnogo je obraćala pažnju i na spoljni izgled. — Čovek se ceni i po urednosti! — govori­ la je ona često. I svaki odmor je koristila za umivanje, češ­ ljanje, pranje, krpljenje. Pomagala je u tome i ostalim borcima. Za kratko vreme borci združenog odreda uo­ čili su vanrednu čovečnost Estreje Ovađe. Uočili su da je do krajnosti poštena. U kontaktiranju sa ljudima sa gordošću je isticala da je Jevrejka, i objašnjavala zašto se bori: — Borim se da bi Makedonija bila slobodna, za sve koji žive u njoj, da smo svi slobodni, rav­ nopravni, braća i sestre. POLITIČKI DELEGAT DESETINE Od pripadnika partizanske čete »Jane Sandanski« i novoprispelih boraca iz Bitolja, 22. ma­ ja 1943. godine u planini Vičo, u blizini sela Prokopana, formiran je odred »Goce Delčev«. Formiranje ovog odreda bilo je svečano. Pri­ sutni su bili stanovnici Prokopane i drugih okol­ nih sela. Tu su bili i borci formacije »Dame Gruev« i lerir.skog odreda »Vičo«. Stigli su i rukovodioci Blagoje Taleski Ivan i Kiro Krsteski Platnik. Selo Prokopana je slavilo. Posle Ilindena 1903. godine planina Vičo nikad nije čula to­ liko makedonskih borbenih pesama, nije skupi­ la toliko Makedonaca iz lerinskog, kosturskog i bitoljskcg kraja, nije videla toliko razdraganog sveta. Borci su bili svečano postrojeni u pet dese­ tina. Pred odredom, ostalim borcima i skuplje­ nim narodom iz ovog kraja Makedonije govorili su rukovodioci, ističući da nikad dosad nije bilo ovako povoljnih uslova za realizovanje ideja Goceta Delčeva. U duhu Ilindena Makedonci se bo­ re za svoj drugi Ilinden. Zato je odredu i dato ime legendarnog makedonskog revolucionara i heroja Goceta Delčeva... Razvijena je crvena za­ stava. Formirano je potom rukovodstvo štaba: ko­ mandant — Kole Todoroski Kaninski, zamenik komandanta Pande Nikolski, politički komesar �— Petre Novačeski, zamenik političkog komesa­ ra Blaže Trpenoski i načelnik odreda — Dimče Mileski Dobri. Estreja je postavljena za politič­ kog delegata desetine. Partizanski odred »Goce Delčev«, zajedno sa lerinskim partizanskim odredom »Vičo«, u lerinskom i kosturskom kraju razvijao je borbeni steg, jačao duh, objašnjavao antiiašističku borbu,w a i propagandu okupatora. Bugarski fašis­ tički agenti Kalčev, Mladenov i nemačko-italijanski okupatori širili su lažne vesti o grčkim i jugoslovenskim partizanima. Ubeđivali su ljude iz Jegejske Makedonije da su partizani grčki andardi. Koristeći izvesne krugove stanovništva za­ strašenog andardizmom u prošlosti, fašisti su us­ peli da formiraju i naoružane »kontra-čete« u više sela, da bi se borili protiv partizana. Bila je potrebna organizovana aktivnost da bi se narod upoznao sa pravom istinom o narodnoj borbi. Odredi »Goce Delčev« i »Vičo« preduzeli su agitaciono-političke mere protiv kontra-četa — sa ciljem njihovog razoružanja i razbijanja. Posle svakog razoružanja tih četa bio je organiGrupa boraca NOP odreda »Goce Delčev «, aprila 1943. (Estreja prva s desna u drugom redu) 69 �zovan miting i narodu je objašnjavana antifašis­ tička borba u Evropi, na Balkanu, u Jugoslavi­ ji, i, posebno, u Makedoniji. Govoreno je o brat­ stvu i jedinstvu Makedonaca, Cincara, Turaka, Al­ banaca i ostalih naroda i narodnosti Jugoslavije, 0 pravu naroda na samooipredeljenje koje će se ispuniti posle pobede nad fašizmom. Borci su objašnjavali, konkretizovali izlaga­ nja govornika primerima iz svakodnevnog živo­ ta i partizanskih borbi. Estreja je bila neumor­ na u tome među ženama i devojkama, a na mi­ tinzima je, zagrljena s njima, pevala i igrala. Odred »Goce Delčev« održao je miting u tri­ desetak sela lerinskog i kosturskog kraja, između ostalog u selima: Ajtos, Neveska, Dolni i Gorni Kotori, Trsje, German, Neret, Legen, Statica, Bel Kamen, Negovan, Višeni, Ćerešnica, Blaca i dr. Svuda gde je bilo kontra-četa, odred se najpre obračunavao s njima, a potom se prikupljalo oružje i mitinzi su se najčešće završavali opštim veseljem. Učinjeni su pokušaji i za razoružavanje kon­ tra-četa u selima Drenoveni, Crnovišta, Pozdvišta i Konomladi, no usipeh je bio delimičan. Najčešće se u sela ulazilo uveče, a iste no­ ći odred se povlačio. Prvo selo u kome je odred »Goce Delčev« ostao i u toku dana bilo je Pre­ kopana, a drugo — Neveska. U Neveski se ostalo dve noći i jedan dan. Na Estreju je Neveska ostavila nezaboravne utiske. Te večeri kada je odred ulazio u selo padala je kiša. Borci su bili mokri do kože. Sta­ novnici su, kao 1903. godine, izišli masovno da dočekaju svoje oslobodioce. Svako je hteo da kod sebe primi što više boraca. Ljudi nisu zna­ li čime sve da ugoste partizane. Smestili su ih da spavaju na najboljem čime su raspolagali i dali im nove, čiste pokrivače. — Nemojte ovakve postelje... Nismo čisti za ovakve pokrivače. Rasprostrite neku rogozinu 1 dajte neke krpare... — govorili su borci. — Ako. Vi se samo odmorite. Ko zna kad ćele se opet odmarati. Ne ženirajte se. Ovo je va­ ša kuća. Kad budete otišli, opraćemo, iskuvati. Voda sve pere... Tog dana Neveska je bila u prazničnom ras­ položenju. Posle mitinga dugo je trajalo veselje stanovništva i boraca. �— Zar ne primećujete? Žitelji su Vlasi, ali niko ne pita šta smo po nacionalnosti. Primili su nas kao najdraže... Tu je bratstvo bilo očigle­ dno. Makedonci, Vlasi, Jevreji... zagrljeni su igrali i pevali, pa su se za sofrom zajedno na­ šli — opširno je objašnjavala Estreja o toplom prijemu u Neveskoj. RAZMIŠLJANJA O BUDUĆNOSTI U svim selima kroz koja je prolazio — od­ red »Goce Delčev« je vršio misiju svoga patro­ na, no, ipak, Estreja je zapazila izvesnu rezer­ vu, izvesnu sumnju kod starijih. Svuda su pi­ tali da li će Makedonija biti ujedinjena, slobod­ na. .. Kada bi se spomenula Evropa, velike sile kao garancija samoopredeljenja naroda posle pobede nad fašizmom, stariji su govorili: »Bludnica je Evropa. Nikad dosad nije pružila zaštitu, ni­ je se zauzela za Makedoniju kao za druge, okol­ ne države... I ranije smo vodili borbu zajedno tobož sa braćom, ali su oni ispali najveći nepri­ jatelji. Pazite, deco, da vas i ovaj put ne preva­ re. ..«. Narod je verovao svojim borcima, doče­ kivao ih i štitio kao najdraže, a i poučavao is­ kustvom makedonske crne prošlosti. Estreja je analizirala svaku reč ljudi. Dola­ zila je do zaključka da nije bez osnova to uka­ zivanje na ranije žrtve. Zato je na časovima poli­ tičke i opšteobrazovne nastave pažljivo slušala izlaganja predavača, a potom pitala za sve ono što joj nije bilo jasno. Njena preokupacija je bi­ la razrešavanje makedonskog nacionalnog pita­ nja, status narodnosti u budućoj domovini, anti­ fašistička borba, fašizam i komunizam. O aktuelnim pitanjima Estreja je diskutovala zainteresovano kada bi u odred došli viši par­ tijski i vojni rukovodioci. Za te teme se interesovala i pri ličnim susretima sa komandantom, političkim komesarom i svakim koji je znao ne­ što više od nje. Jedanaestog aprila 1943. godine Kuzman Josifoski Pitu je boravio u odredima »Goce Delčev« i »Dame Gruev«. Imao je da odredi bazu Oblas­ nog komiteta i Zone. Sa rukovodstvom i borcima »Goce Delčeva« Pitu je održao dva sastanka. Na sastanku celog odreda govorio je o ciljevima oružane borbe, a �na partijskom skupu u ulozi KPJ u NOR. I ovu priliku Estreja je iskoristila da pita i govori o ujedinjenju Makedonije, o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji i o budućem društvenom uređenju. To inloresovanje bilo je objašnjivo. Saborci su često imali priliku da Estreju vide sa foto­ grafi jicama njenih bratanaca i braće, posebno njene majke. Tugovala je za svima njima, ali je i bila ubeđena da će u slobodnoj Makedoniji svi biti srećni: — Tada, tada nećemo ići pognutih glava, nego ćemo s ponosom kazivati da smo Jevreji. Taj zanos u vezi sa životom u slobodnoj ota­ džbini dolazio je do izražaja naročito posle sus­ reta sa Kuzmanom Josifoskim Pitu. AKCIJA U LJUBOJNU Odred »Goce Delčev« stalno se uvećavao i bogatio borbenim i agitaciono-političkim iskus­ tvom. Krajem jula 1943. godine razrađen je ma­ terijal CK KP Makedonije izdat povodom 40-godišnjice Ilindenskog ustanka. Jubilej Ilindena u kosturskom kraju bio je proslavljen nizom ma­ nifestacija. Ceo avgust prošao je u idejno-političkim akcijama. Vršena je mobilizacija novih boraca, među narodom širena vest o formiranju prvog makedonskog bataljona »Mirče Acev«, go­ vori se o karakteru narodne vlasti. Zbog ovakve raznovrsne aktivnosti odred je podeljen na neko­ liko grupa, a one su posetile niz sela u prespanskom i kosturskom kraju. Jedna grupa odreda »Goce Delčev«, kojom je rukovodio politički komesar Petre Novačeski, a u prisustvu Blagoja Taleskog Ivana, formira­ la je u selu Brajčino prvi narodnooslobodilački odbor u Prespi i bitoljskom kraju. Posete su obu­ hvatile i sela Ljubojno i Nikolec. Iz Ljubojna i Brajčina odred »Goce Delčev« je 2. septembra 1943. godine krenuo ka manasti­ ru iznad sela Slivnica, a trećeg septembra ka selu Raica. Prvog dana odred se na putu suda­ rio se jednom italijanskom patrolom, a nared­ nog dana sa ćelom vojnom jedinicom. Estreja se u ovim akcijama hrabro držala. Neprijatelj je bivao pobeđivan. Odred je zauzeo i jednu kara­ ulu. I narednih dana odred »Goce Delčev« su­ dario se sa brojnijim italijanskim snagama... �Estreja se ponosila uspehom odreda, udarom zadatim neprijatelju. Zamenik političkog komesara Blaže Trpenoski je 8. septembra u odred doneo radio. Pomo­ ću njega borci su saznali o kapitulaciji Italije. Nastala je opšta radost, a Estreja je bila među onima koji su govorili: — Bliži se kraj i ostalim gadovima. Rukovodstvo odreda napravilo je plan razoružavanja italijanske vojske u Prespi. Nekoliko boraca dobilo je zadatak da pođe ka usamljenoj karauli na planini Baba, a veći deo odreda upu­ tio se ka Ljubojnu. Uspeh je bio veliki. Razoru­ žano je oko 250 italijanskih vojnika, zaplenjeno 6 teških i 7 lakih mitraljeza, preko 60 uniformi, četvora kola municije, apoteka u vrednosti od 250.000 Ieva, 14 maski i dr. Šezdesetak Italijana priključilo se odredu i od njih je formirana če­ ta »Garibaldi«. U tom zanosu od uspeha, međutim, ostali su neobezbeđeni prilazi ka Ljubojnu. U selo je upala nemačka motorizovana jedinica koja je imala da razoruža italijansku vojsku. Razvila se jednočasovna borba. Odred se po­ vukao ostavljajući za sobom živote zastavnika Krstana Čulakoskog Kiča, Rista Spaseskog, Farija Ibraimoskog i Angeleta Trajkoskog. Tri bor­ ca su ranjena, među kojima Rade Iljoski — teže. Estreja je bila potresena smrću svojih saboraca, zabrinuta za živote ranjenih. Sitna, slabačka, ali prva u spašavanju ranjenih. Guta suze i pomaže pri prenošenju Radeta Iljoskog. Izrešetane su mu obe ruke i noge. Sam vidi da mu je kraj blizu, a da zbog njega mogu da nastradaju svi koji pokušavaju da ga spasu. Zato sam moli dru­ gove da ga dotuku i ostave, jer je njegova život­ na deviza bila: »Samo mrtav u neprijateljske ruke«. — Ne, Rade, ne! Ozdravićeš... Nemoj ti da žališ nas — tešila ga Estreja... Estreja je plakala i brinula za ranjene bor­ ce, nastojala da im ublaži bol. Bila je nemilo­ srdna u odnosu na neprijatelje, ali preterano nežna, osetljiva u odnosu na saborce i stanovništ­ vo kada su u bolu i nevolji. Sva je u kontrastu. Takvu ju je odred poznavao od slučaja sa Strogovom u selu Lavci, od pogreba jednog pripad­ nika odreda »Vičo«. Zato i politički komesar od­ reda »Goce Delčev« Petre Novačeski kaže: �— Jedino je primedibu za Estreju imao ne­ prijatelj. Svaki drugi, svako ko ju je poznavao, o njoj je govorio samo pohvalno. Ona je bila re­ dak, veliki čovek. REORGANIZACIJA ODREDA »GOCE DELĆEV« 74 Nekoliko dana posle sudara, 14 septembra 1943. godine, odred »Goce Delčev« ponovo je ušao u selo Ljubojno i organizovao veliki narodni zbor. Govornici su isticali uspehe antifašističkih sna­ ga i saopštavali o stvaranju prve slobodne teri­ torije u Debrcu. Posle slavlja, pošto je prikuplje­ na razbacana ilalijanska vojnička oprema, od­ red se prebacio u selo Ržana. U Ržani, 15. septembra, odred »Goce Delčev« je označio novi put svog daljeg dej'sfcvovanja. Glavnina odreda sa većinom čianova štaba kre­ nula je za Kajmakčalan, preko sela Ovčarani, Krušorodi, Setina, Stara Popadija i 24. septem­ bra našla se u sastavu bataljona »Strašo Pindžur«. Manji deo odreda ostao je na starom te­ renu, sa zadatkom produžavanja aktivnosti protiv okupatora i domaćih izdajnika, razvijanja političke svesti stanovništva Prespe, kosturskog, lerinskog i bitoljskog kraja i uključivanja novih boraca. Time je imala biti stvorena osnova za formiranje bataljona i na ovom terenu. Estreja je ostala u ovom delu odreda. U preostalom delu odroda »Goce Delčev« Es­ treja je bila među iskusnijim borcima. Rukovod­ stvo je u njoj imalo veliku potporu. Ona nije mnogo govorila, ali je plenila svojom širokom, toplom ljudskom dušom, svojom iskrenošću i re­ volucionarnim zanosom. Postala je pravi vojnik. Samo kad bi je čovek pogledao — ona je znala šta on misli i odmah je odlazila na izvršavanje zadatka. Jedanaestog novembra 1943. godine od od­ reda »Goce Delčev« i drugih boraca formiran je batarjon »Stiv Naumov«.U njemu je Estreja bi­ la politički delegat voda... Petog sepetmbra 1943. godine bataljon »Stiv Naumov«, sa Prvom makedonsko-kosovskom udarnom brigadom, uputio se ka meglenskom kraju i 18. decembra stigao u selo Fuštane. �ZBUNJENA OD RADOSTI Fuštani su od 18. do 23. decembra 1943. bi­ li centar makedonske borbe... U njima se nala­ zila glavnina NOV pod komandom Glavnog šta­ ba i CK KPM, u njima su se odigrali događaji od istorijskog značaja: 20. decembra formirana je Druga makedonska brigada, dan posle toga održano partijsko savetovanje, te izvršena reor­ ganizacija vojnih jedinica. Pored dveju brigada, obrazovana je i Treća grupa bataljona, u čijem je sastavu bila jedinica kojoj je pripadala Estreja — bataljon »Stiv Naumov«. Ono što se odigralo u Fuštanima za Estreju je bilo neprosanjan san. Estreja je bila radosna i zbunjena od doživ­ ljenog i viđenog, od radovanja naroda na oslo­ bođenoj teritoriji meglenskog područja. Impozantan je bio prizor postrojene Druge brigade u formiranju, uz prisustvo drugih bora­ ca i stanovnika Fuštana i okolnih sela. Za Estre­ ju je ostao nezaboravan trenutak kada je zas­ tavnik primio brigadnu zastavu od komandanta uz zakletvu: »Nosiću i čuvaću ovu zastavu kao svoje oči i ako ustreba život ću dati za nju«. Estreja je 21. decembra bila na partijskom savetovanju. Sluša referate članova CK KPM Cvetka Uzunoskog — o političkom položaju, Strahila Gigova — o organizacionom radu KPM, a o vojnoj problematici referisao je komandant Glav­ nog štaba NOV i POM Mihailo Apostolski. Mno­ go plodna i zanimljiva diskusija. Estreja sluša i beleži. Učini joj se da u likovima prisutnih vi­ di svu Makedoniju, ćelu Jugoslaviju, cilj borbe — sloboda, bratstvo, jedinstvo, jednakost. Na Prvom kongresu Antifašističke omladine Makedonije, održanom sutradan, 22. decem­ bra, najbliža Estrejina drugarica, Fana Kočoska, bila je jedan od 288 delegata iz svih krajeva Ma­ kedonije. Fana je bila izabrana u radno predsedništvo Kongresa, a Estreja angažovana na obezbeđenju ovog istorijskog omladinskog zbora. Estreja i Fana nisu mogle jedna drugoj da ispričaju sve. Nisu mogle rečima da opišu radost od onog što se odigralo u toku ta tri dana u Fuštanima. Umesto rečima, Estreja se iskazivala pevanjem »Vo borba, makedonski narode!«. Deo dru­ ge jedne pesme, koji je glasio: »Tirani, čudo će �naprajme — i jarem vaš ne trpime« Estreja je ponavljala kao životni refren. U društvu su joj često i Žamila, Adela, Lena, Tuli, Mešulam, Be­ no, Mordo, Solomon, Samij, Berto i drugi Jevreji. Svaki susret s njima otpočinjala je zagrljaji­ ma, čime je htela da kaže svojim sunarodnicima: — Evo, vidite, rađa se novi život! Makedo­ nija je na putu oslobođenja. I mi ćemo jednom biti ravnopravni, cenjeni... U stvari svih tridesetak partizana jevrejske narodnosti isto su to osećali, to znali, jer su veći­ nom bili vojni i politički rukovodioci. »UGLEDNA PREDAVANJA« 76 Vojno i partijsko rukovodstvo je predvidelo napad iz m eglenskog kraja na bugarske i nemačke garnizone u tikveškom i đevđelijskom rejonu i u dolini reke Vardar, sa ciljem objedinjavanja snaga i proširenja slobodne teritorije u rejonu Kožuha. Dvadeset i šestog decembra Treća gru­ pa bataljona i Prva m akedonsko-kosovska udar­ na brigada napali su bugarski garnizon u Konj­ skom i M režičkom i izvršile druge uspešne diver­ zantske akcije u Povardarju. I Druga brigada tad beleži uspehe. /Budući da su im novim uspesima NOV i POM interesi bili ugroženi, početkom januara 1944. godine Nemci su preduzeli ofanzivu protiv partizana. Jedinici kojoj je pripadala Estreja ba­ za je bila selo Noti, no ofanziva ju je zatekla u selu Langađa. Glavni štab se prebacio iz Fuštana u selo Tušin. Nemci su uspeli da zauzmu Fuštani, Severjani, Sobotsko i Požarsko, a krsta­ rili su planinama Karadžova i Pajak. Partizan­ ske jedinice su se povukle padinama planine Ko­ žuh, sa zadatkom da u pogodnom momentu na­ padnu Nemce. Noću, uoči 8. januara 1944. godine, Prva ma­ kedonsko-kosovska udarna brigada izvršila je na­ pad na Nemce u selu Fuštani. Uspeh je bio ve­ liki. Stotinu Nemaca je bilo ubijeno i ranjeno i 9. I 1944. Fuštani su ponovo bili u rukama par­ tizana. Ovaj uspeh je bio plaćen životima jednog Makedonca, jednog Srbina, jednog Crnogorca i jednog Slovenca. Smrt ovih drugova bio je svetao simbol bratstva i jedinstva. O ovome se du­ go vremena govorilo sa poštovanjem i u Estrejinoj jedinici. �— Gine brat do brata za isti cilj... Nije va­ žno ko je šta po narodnosti i gde gine. Važno je — pobediti fašizam... — isticala je Estreja ■pred svojim vodom. Sad je Estreja jedva očekivala borbu sa Nemcima. — Samo da mi stanu na metu, pravicu od njih nizu!... Fana, osvetiću drugove — govorila je Estreja Fani Kočoskoj kada je bataljon »Stiv Naumov« dobio zadatak da se postavi u zasedu kod sela Ošin. Njena se želja brzo ostvarila. Jedanaestog januara 1944. godine jedna nemačka kolona je pristizala iz sela Langađa. Treća grupa bataljona je uhvatila dobru zasedu i čekala da se Nemci što više približe... — Sad je, Estreja, trenutak. Ako treba, i zubima ćeš ih ništiti — razgovarala je sa sobom. Kad se kolona sasvim približila, dat je znak i zapevalo je partizansko oružje. Ubijeno je 15 nemačkih vojnika, a 13 je zarobljeno. Jedan od zarobljenih bio je Estrejin »plen«. U ovoj borbi je zaplenjeno i: 4 mitraljeza, 1 minobacač, više pušaka, mnogo ranaca i druge vojničke opreme bačene od Nemaca prilikom bekstva. Uspeh kod Ošina nadugo i naširoko je komentarisan među borcima. Svaki je iznosio svoja doživljavanja i opažanja. — Ti si, Estreja, održala praktično predava­ nje kakav treba da bude borac u borbi! — govo­ rili su joj. — Ovog Švabu zadržala si kao sredstvo »oči­ gledne nastave« — šaljivo su dobacivali neki od onih koji su napustili školu zbog šume. Estreja se smejala, okrećući razgovor na dru­ gu, širu temu: — Videli ste kako Švabe beže! Zaista je naš bataljon — sila! Takva je bila Estreja. Ona nikad nije govori­ la o sebi, već uvek isticala: »bataljon«, »ova če­ ta«, »vod«, »brigada« je postigla uspeh. Svoje je utkivala u opšte. Više je htela da govori o je­ dinici i drugovima nego o sebi. Ne dugo posle Ošina Estreja je održala svo­ jim saborcima još jedno »ugledno predavanje« — kod sela Tušin. Angažovane nemačke jedinice, sa novim po­ jačanjem i uz pomoć dva bugarska puka i jed- �78 nog bataljona, 17. januara 1944. godine počele su sa koncentričnom ofanzivom protiv NOV iz­ među planina Kožuf i Pajak. Glavni štab NOV i POM odlučio je da prihvati borbu. Druga brigada bila je na desnom krilu juž­ no od sela Tušin, aerodromska četa — južno od sela Noti, a na levom krilu se nalazila Treća gru­ pa bataljona — u rejonu sela Langađa i Periklea, sa frontom ka jugoistoku. Prva makcdonskoJtosovska udarna brigada bila je u rezervi kod se­ la Noti. Nemci su 18. januara 1944. od Fuštana kre­ nuli ka selu Noti u tri kolone. Upali su u zasedu Druge brigade i bili poraženi, davši 123 žrtve. Oko 11 časova Treća gruipa bataljona bila je na­ padnuta od jedne bugarske kolone. Otpočela je žestoka borba kod Langađe i Periklea. Borba je trajala sve do noći. Triput su ova sela prelazila iz ruku u ruke. Estreja se propisno kretala od zaklona do zaklona. Starala se da pogodak bude siguran. — Napred! Ura! — klicala je uz sav glas po ceo dan. Estreja je u borbi i pevala. Sa puškom i pesmom protiv neprijatelja, sa puškom i pesmom primer saborcima! Pevajući, izvršila je i dugo pretrčavanje. Zapazivši kako na nju nišani jedan fašistički bugarski vojnik, ču se i upozorenje: — Maro, lezi! Leziii! Pošto je borba bila završena, pobedom naših jedinica, borac koji ju je opomenuo učas joj je i prišao: — Maro, tvoga nigde nema... Svaka ti čast. Kad bi svi bili kao ti, teško Švabama i ganjovcima (Bugari), ali preteruješ. Vidiš neprijatelja pred sobom i pevaš... — Pesma ubija neprijatelja brže nego me­ tak. A, znaš, najbolja je i smrt uz pesmu — na­ šalila se Estreja i sestrinski prebaci mu ruku preko ramena da bi mu zahvalila za staranje i pažnju. FEBRUARSKI POHOD Glavni štab NOV i PO i CK KP Makedonije načinili su plan Februarskog pohoda. Formirane su tri operativne grupe. Prvu je sačinjavala Pr- �va makedonsko-kosovska udarna brigada, koja je imala zadatak da dejstvuje u Tikvešu, Đevđeliji i dotadašnjem rejonu. Treću operativnu gru­ pu sačinjavali su bataljoni »Stiv Naumov« i »Hristo Botev«. Njen zadatak je bio da pređe reku Vardar, preko istočnog dela Makedonije da se probije na kumanovski teren i da tu formira Tre­ ću makedonsku udarnu brigadu. Sa ovim delom vojnih jedinica bio je Glavni štab i CK KPM i otud i njihov naziv »Grupa Glavnog štaba«. Februarski pohod ovih triju grupa počeo je poslednjeg dana januara 1944. — prva grupa je krenula iz Bahova, a druga iz Zborskog. Komunisti iz grupe Glavnog štaba rekli su na svom sastanku o svom zadatku: — Zaista težak ali častan zadatak ispunićemo prema našoj tradiciji — svakodnevno u prvim borbenim redovima, primer ostalim partizanima! Zborsko je 31. januara najpre ispratilo dru­ gu grupu, a u 18 časova i treću. Grupa Glavnog štaba krenula je prema Solunskom polju, prešla reku Vardar kod sela Orizari i skrenula ka severu da bi preko Belasice, Ograždena, Plačkovice i Osogovskih planina stigla na Kozjak. Za 23 dana marša u februarskom pohodu gru­ pa Glavnog štaba je prešla oko 450 kilometara, uglavnom, po bespuću. Estreja se pokazala vanredno izdržljiva, hrabra drugarica. Jegejski deo Makedonije lakše je preden. Od sela Sugova grupa je otpočela svoj borbeni put sukobljena sa neprijateljem, zimom i glađu. Na srtu Belasice snežni nameti visoki po ne­ koliko metara. Vejavica. Prst se pred očima ne da videti. Ne korača se već se gamiže. Estreja uporno nastoji da ne izgubi vezu. — Ajde, druže!... Još malo, Lena!... — kuraži one oko sebe, a Estreju Levi Lenu vuče za ruku jer se ona nešto teže kreće. Srt Belasice, od svega nekoliko desetina me­ tara, borci su prelazili čitava četiri časa. Ko­ mora sa hranom je ostala u snegu. »Ovde, na Belasici, bila je poražena make­ donska vojska cara Samuila... Ovako nevreme dosad nismo doživeli... Ne, ne, mi ćemo pobediti Belasicu... Mi moramo pobediti u ovom ra­ tu« — vodila je dijalog sa sobom Estreja. — Moramo sve pobediti u ovom ratu! — go­ vorila je ona Fani, Leni i ostalim oko sebe kada je prebrođena Strumica i kad je počelo uspinja­ nje Ograždenom. �80 Opet na Ograždenu i Plačkovici borba sa snegom. Borba sa neprijateljem, Bugarima. Uspesi sa dvostrukim neprijateljem. Šesnaestog februa­ ra planiran je odmor u selu Pakljani, a celog da­ na je vođena borba sa jednim ojačanim bugar­ skim balaljonom, koji je priistizao iz sela Blatec. Bugarski bataljon je u popodnevnim časovi­ ma dobio nova pojačanja iz Kočana. Juriši ne­ prijatelja su odbijani protivjurišima. U ovoj borbi je bio ranjen mladi dečak, Jevrejin, Tuii iz Skoplja, koji je u partizane došao preko Bitolja. Estreja se odmah našla kraj niega. Pružila mu je prvu pomoć, a kada je bio /po­ vučen u prvi zaklon, previla mu je ranu i nije se odvajala od njega. — Ne plaši se, Tuli! Rana nije teška. Brzo ćeš se oporaviti — hrabrila ga je Estreja. Uveče je održan zbor na kome je borcima rečeno: — Trebalo je da se tu odmorimo i nahrani­ mo. No, od toga, evo, nije bilo ništa. Ni odmora, ni hrane, već ceo dan vodili smo borbu... Da se tu ostane — nemoguće je. Neprijatelj je od nas udaljen petnaestak minuta hoda. Ako veče­ ras ne pređemo Bregalnicu, doći ćemo u odveć kritičnu situaciju. Prikupite poslednju snagu za ovu noć. Ćim pređemo Bregalnicu i popnemo se na Osogovo — bićemo gospodari situacije. Kolona je krenula prema selu Istibanje da bi Bregalnicu prešla preko mosta, jer je ona bi­ la nabujala i na drugom mestu se nije mogla sa­ vladati. Estreja je pored ranjenog Tulija. Njega su, kako saopštava Fana Kočoska, nosili do ne­ kih ovčarskih koliba. Rukovodstvo je donelo od­ luku da Tuli bude smešten na nekom bliskom a sigurnom mestu radi lečenja. Odluku je saopštio komandant bataljona »Stiv Naumov«. — Druže komandante, ne ostavljajte m e... — molio je Tuli. — Druže komandante, ja ću ga nositi... Dru­ že komandante... — molila je Estreja druga Na­ uma Veslioskog Ovčara. — Maro, ne ostavljamo borca na nesigurnom mestu. To činimo da bi on bio što pre u našim borbenim redovima... — objašnjavao je koman­ dant Ovčar. Estreja je bila disciplinovana. Disciplinovano je izvršavala naređenja, ali se i nije odvajala od Tulija. Bila je spremna da ga sama nosi, samo �da je i on u jedinici. Bol se izlio iz očiju. Jedva se Estreja rastala sa Tulijem. Dugo se okretala prema mestu rastajanja. — No, još teže joj palo kada je saznala da ga je neko izdao i da su ga Bugari ubili — seća se Fana Kočoska. Iznemogli, gladni, borci se jedva kreću Osogovskom planinom. Opet snežni nanosi i okrša­ ji. Kod Mašina je razbijena jedna bugarska če­ ta policajaca. Maršira se da bi se premostila Kri­ va reka kod Čufte-ana. Posle kraćih sudara kod sela Kosmatica i Modivnjak, noću, između 20. i 21. februara, reka je forsirana. U prethodnici kraj Krive reke je i Estreja, sa Bustrikom. Ona ne zna za umor. Februar. Hla­ dnoća — kamen puca. Kako izlaze iz reke — po odeći se hvataju visuljci leda. Telom se rastapa led. Lena se jedva pomiče. Ona je bila punačka. Od dodira tela sa smrznutim odelom stva­ rale su se rane. Stopala takođe, skoro, razranavljena. Estreja je hrabri, nosi, iako i sama jedva ide. — Saosećala je sa Leninim bolovima — kaže Fana Kočoska. Zaista, Estreja je ostala dosledna zadatoj reči, obećanju datom u Zborskom — za sve vreme bila je primer izdržljivosti, hrabrosti i drugarstva u toku Februarskog pohoda. RAZBIJANJE ČETNIČKOG KORPUSA Februarski pohod grupa Glavnog štaba kru­ nisan je formiranjem Treće makedonske udarne brigade 26. februara 1944. godine u selu Žegljane, u kumanovskom kraju, u čiji sastav su ušli bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Orce Nikolov«. Estreja je u Trećoj makedonskoj udarnoj bri­ gadi bila zamenik komesara čete. Ona je prešla borbeni put svog bataljona u sastavu brigade. Sad joj je omiljena pesma postao marš brigade. Njega je prvi put pevao brigadni hor na prired­ bi u čast formiranja Treće brigade. Estreja je bila neustrašiva u svim akcijama koje je vodila Treća brigada u Makedoniji i Srbi­ ji. Ne može da se govori o Seacu, Biljači, Ristovcu, Zletovskim rudnicima, Kratovu, Cmooku, Crnoj Travi, Stanikinom Krstu, Znepolju, Cupi6 Estreja Ovađa Mara 81 �nom brdu, Petrovoj gori i drugim mestima a da se ne sipomene ime Estreja. Zajedno sa dva južnomoravska bataljona, Ko­ sovskim bataljonom i bataljonom »Hristo Botev«, Treća makedonska udarna brigada razbija je Var­ darski četnički odred kod Seaca. Borba je bila paklena, no uspeh veći od očekivanog. Četnici su bili opkoljeni u dolini Pčinje. U paničnom bekstvu mnogi četnici su se podavili u nadošloj Pčinji, devedeset i šestorica pali u ruke partizana, a više njih su poginuli ili ranjeni ostali na bo­ jištu da bi oplakivali čas u kom su se opredelili za borbu protiv svoga naroda. Dostigla ih je ma­ terina kletva. Estreja i svi borci kod sela Seace su osetili tegobu i nesreću bratoubilačke borbe. U toku okršaja jedan četnik je dozivao: — Sine Veljo, predaj se! Ne gini uludo! — De, oče, podigni glavu da te vidim, pa ćeš se osvedočiti kako se predaje tvoj sin Veljo — pretio mu sin, desetar 2. čete III bataljona. Među zarobljenicima bio je i otac desetara Velje. Sin se stideo i hteo je da ubije oca. Ru­ kovodstvo i borci nisu to dozvolili, niti su mu, pak, išta prebacivali zbog oca. Znali su da među četnicima i drugim ima i zavedenih ljudi. Otac je potom postao dobar borac. — Čudo! Koliko je uspela fašistička propa­ ganda da zavadi, razjedini najbliže... Znate, u ovoj borbi nije pucao otac na sina i sin na oca, već fašizam na komunizam i komunizam na fa­ šizam. .. Pobedio je komunizam... — dugo je pred četom komentarisala Estreja ovaj slučaj, kao dokaz toga da u povedenoj borbi ima samo fašista i antifašista, a ne srodnika, vera i nacija. KOD RISTOVCA Da ne bi došlo do povezivanja slobodnih te­ ritorija severne Makedonije i južne Srbije, Peta bugarska armija, u sadejstvu sa drugim jedini­ cama, preduzela je akcije za likvidiranje NOV. Međutim, jedinice NOV su, kod sela Biljača i Svinište, odnele pobedu i uputile se ka Crnoj Travi. Između 26. i 27. marta 1944. godine Treća makedonska udarna brigada i kosovski bataljon napali su železničku stanicu Ristovac. �Ristovac je bio važan punkt, osetljivo mesto za okupatora. Zbog toga u njemu su bile koncentrisane brojnije neprijateljske snage. Priprema za napad je vršena kod manastira Lepčince. Tre­ ća brigada je primila zadatak za napad na železničku stanicu, u kojoj se nalazila jedna pojačana pešadijska bugarska četa sa mitraljeskim vodom, i napad na školu, u kojoj je bilo sedište triju opštinskih uprava. Brigada je, sa jednom četom 1. bataljuna, vršila osiguravanje od bočnih napa­ da u blizini železničke stanice Bujanovac. Akcija je počela 26. marta u 23 časa. Uspeh narodnocslobodilačkih snaga izazvao je pravu katastrofu na strani fašista: uništeni su železnička stanica, i škola, četiri kompozicije sa mate­ rijalom za Nemačku, sedam lokomotiva, a četa južno od Bujanovca digla je u vazduh jedan voz. Spaljena je i arhiva triju opština. Od oko 200 bugarskih i nemačkih vojnika spasio se samo šezdesetak. Sedam nemačkih i 15 bugarskih voj­ nika, jedan oficir i 10 železničara je zarobljeno, a ostali su poginuli u borbi i požaru. Bilo je za­ pjenjeno dosta oružja, municije i drugog vojnog materijala. Estreja je u borbi kod Ristovca bila nepo­ novljiva. O tome njena drugarica, narodni heroj Fana Kočoska, kaže: — Kod Ristovca Mara je jurišala. Tu je tre­ balo da se minira voz zajedno sa stanicom. U borbi se našao i jedan brisan prostor koji je bio i najviše tučen. Kada je ugledala nekoliko palih drugova, otkrila je i odakle dolazi strašna vatra, ustala i počela da puca na tu stranu sto­ jeći. Čudo. Prosto da čovek ne veruje da je to Mara. Neku nadčovečansku moć je ona dobila u tim trenucima. — Lezi, Maro!, Maro, doleee! — vičem joj ja i viču ostali drugovi. A ona ni da čuje. Niša­ ni. Tad ubi jednog bugarskog poručnika i neko­ liko vojnika oko njega... Tako je uništila straš­ no neprijateljsko gnezdo. Kao lavica skočila je na oficira, uzela mu oružje, skinula epolete, ba­ cila ih i produžila da se bori. Kod Ristovca Mara se pokazala kao snalažljiva, brza i odlučna kao nikad dotad. Borci Treće makedonske udarne brigade i kosovskog bataljona u 1,15 časova, zadovoljni, po­ vukli su se ka Gornjem Ristovcu. Umorni su, ali komentarišu o onom što je ko učinio, a Estreja, �kao i uvek, ćuti i korača. Među onima koji su imali najviše pravo da govore o svojim poduhva­ tima bila je i Estreja, no ona je govorila o uspehu brigade: — Naša brigada sa pravom nosi imena tro­ jice heroja... — mislila je na imena bataljona. Estreja ne oseća umor od radosti uspeha od bola za dvojicom poginulih i šestoricom ranjenih drugova. Ranjenim je nastojala da ublaži bol i bdi nad njima. PROBIŠTIP I RUSCE Estrejina snalažljivost, veština, odlučnost i herojstvo ponavljali su se od borbe do borbe. Repriza Ristovca bio je udar na Zletovske rudni­ ke, koje su štitili 310 nemačkih i bugarskih voj­ nika i policajaca. Treća brigada i kosovski bataljon trećeg ap­ rila su onesposobili Zletovske rudnike, zarobili 51 bugarskog vojnika i jednog oficira, a druge uništili. Posle ove akcije 120 rudara našlo se u NOB. Brigada je prekinula kraći odmor kod Ma­ nastira Prohor Pčinjski i sa Kosovskim bataljonom uputila se u selo Rusce da bi se obračunala sa bugarskim fašistima zbog zločina izvršenih na tom terenu. Bataljon »Stiv Naumov« izvršio je juriš. Neprijatelj se povukao ka seoskom groblju. Videvši šta su sve učinili u selu, jedinica se raz­ jari. — Napred! — čuje se glas komandanta. — Uraaa! — kliču borci. Kod groblja — prsa u prsa. — Psi! — Zverovi! — viče Estreja i bori se sa jednim fašistom dA'aput višim od nje. Primetivši to, borac koji je bio najbliže pri­ tekao joj je u pomoć i dušmanin je ležao izme­ đu grobova. — Psi! — ponavljala je Estreja Ovađa. Od 11 časova do večeri 10. aiprila u selu Rus­ ce je vođena ogorčena borba sa lovačkom dru­ žinom 56. bugarskog pešadijskog ipuka u jačini od preko 700 vojnika. Neprijatelj bcše nateran u panično bekstvo, a ostavljao je za sobom leševe, oružje i drugu opremu. �— Psi! Hrabri isu pred nemoćnima... Gadovi su a ne ljudi — sa prezirom je govorila Estreja ženama i devojkama iz sela Rusce. PROLEĆNA OFANZIVA Početak Prolećne neprijateljske ofanzive kru­ nisali su svojim novim uspehom Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski bataljon. Dvade­ set i petog aprila 1944. godine, u 4 časa, napali su Kratovo. Samo jednočasovnom borbom grad je bio osvojen, pa zarobljen ceo bugarski garni­ zon, administativni aparat i deo policijskih snaga. Na trgu oslobođenog Kratova — miting. Bor­ ci su među narodom i objašnjavaju o suštini narodnooslobodilačkog rata i revolucije. Estreja je srećna. Ljudima govori o oslobođenju Makedo­ nije, o bratstvu i jedinstvu svih naših naroda i narodnosti. I Estreju je zainteresovao živi dijalog izme­ đu komandanta Nauma Veslioskog Ovčara i jed­ nog ilindenca. Stari je otvoreno izražavao zabri­ nutost od mogućeg izigravanja i ove borbe. Ko­ mandant je argumentovano, pravilno objašnjavao, ali — kako se Izlaže u knjizi Od Kozjak do Zagreb — ilindenac opet kaže: — Razumeo sam ono o čemu mi govoriš. Samo reci mi da li ćemo onda moći da dobije­ mo ćelu Makedoniju ovom borbom, pa da bu­ de ćela — Jegejska, Pirinska i Vardarska Make­ donija zajedno, u jednoj državi, nacionalno slo­ bodnoj? — Šta sve nije video makedonski narod čim je sumnja svuda prisutna. Zašto se borimo, ako ne za slobodnu Makedoniju i ravnopravnost svi­ ju u njoj? Zar ne vidite da se deo po deo oslo­ bađa? Koga je ujela zmija, on se i guštera pla­ ši — sama zaključuje Estreja. Oslobođenje Kratova u Estreji je razgorelo staru ranu, želju da bude oslobođen i njen rod­ ni grad. I, kao da se ražalosti, razneži. Fana Kočoska je osetila da Maru nešto muči. Ovakva ni­ je bila ni na jednom narodnom zboru. — Šta je, Maro? O čemu razmišljaš? Zar posle ovog uspeha neraspoloženje? — obraća joj se ispitivački Fana Kočoska. — Malo me nagnala na misli sumnja učes­ nika ilindenskog ustanka, ustanka iz 1903, ali me �i nešto drugo muči. Dok sam jurišala kroz Kratovo, obhrvalo me je sećanje na Bitolj. Znaš, Fana, učešće u oslobađanju Bitolja je moja dav­ na želja... Da li ćemo doživeti >tu radost, Fana?! — Maro, ako ne učestvujemo u samom po­ duhvatu oslobađanja Bitolja, bićemo dočekani kao njegovi borci. Kad god ti spomenem Bitolj, ti uvek isto: »Svaki deo zemlje je Bitolj«, a sada... — U pravu si, Fana, samo... Umesto da završi iskaz, Bstreja zagrli Fanu i obe su se uključile u narodno veselje, deleći ra­ dost sa Kratovcima. Time je Estreja objasnila sve svojoj drugarici. Sledeće akcije na Osogovu za Estreju su zna­ čile korak bliže neugasloj želji... Izvanredna je u borbama kod sela Crnook i Tomino. Iako se na Crnooku jedan partizan bori protiv 16 bugarskih fašista, probijen je neprijateljski obruč i stiglo se do Crne Trave. To je omogućio bataljon kome je pripadala i Estreja, bataljon »Stiv Naumov«. Neumorna je Estreja u akcijama koje vodi njena jedinica pri proboju u Jegejsku Makedoni­ ju, naročito kod sela Kosturino i Kuš-kuli, kao i ipri povratku u Crnu Travu... Hrabra, vesta, postojana u borbama i marševima i požrtvovana u spašavanju ranjenika. Tako, kod sela Buštrani, kako saopštava general JNA Dimče Saveski, bio je ranjen jedan borac i pretila je opasnost da ga dotuče neprijateljsko živo gnezdo. Bez odo­ brenja komandanta, Estreja potrča i dođe do svog druga. Uporno ga je nosila na ramenima do pr­ vog zaklona. Spasla ga je sigurne smrti, a po­ tom ostala kraj njega da ga bodri i neguje. Petrova gora je kruna završetka Prolećne ofanzive. Posle poraza 18. juna na Novom Golaku, Bugarima je idućeg dana u pomoć pristizao jedan bataljon od oko 440 vojnika. Upućen je di­ rektno ka Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi. Bataljon »Stiv Naumov« dobio je naređenje da bugarskoj vojsci uz put pripremi zamku, a dru­ ge jedinice zauzele su pozicije više tog sektora. U jutarnjim časovima 19. juna »stivnaumovci« su blokirali put dužinom Petrove gore. Zada­ tak je: kad ise ćela neprijateljska kolona bude našla među »špalirom« — uništiti je iznenadnim napadom! Borci — dobro maskirani. Posmatraju okupatore-fašiste kako im se približavaju. — Dolaze ptičice, Fana! Mora da se nahra­ ne! — šapuće Estreja. �— Samo obilatije, Maro, pazi! — savetuje je Fama. — Već im uzimam meru! — radosno doda­ je Estreja. Prethodnicu vodi feldfebel. Ćelom dužinom puta posmatra levo i desno, ali ništa ne primećuje. Kad su fašisti ušli u zamku, na pet-šest me­ tara od sebe oficir iprethodnice primetio je bor­ ce i uplašeno viknuo: »Šumski!«. Njegov uzvik kao da je bio komanda za bataljon »Stiv Naumov«. Odjednom zagrme Petrova gora i posle pet minuta silan juriš. Sa svih strana odjekuje partizansko »Ura!«. Bugarskoj fašističkoj vojsci nije data mogućnost da se lati oružja. Slika je bila zaista potresna. Neki padaju od smrtonosnih metaka, drugi podižu ruke i pre­ daju se, treći pokušavaju da pobcgnu, a naši borci su hteli upravo tog dana da im niko od neprijateljskih vojnika ne umakne. Zaista, svaki »stivnaumovac« ovog dana je imao čime da se ponosi. Neprijatelj je bio pora­ žen, a oteta je velika količina oružja, municije i opreme. Na Petrovoj gori Estreja se obračunata sa ne­ koliko bugarskih vojnika i jednim oficirom. — Ova borba služiće za primer bugarskim vojnim stratezima — radosno kaže Estreja, po­ kazujući bojište gde se i imalo šta da vidi: oko 150 zarobljenih Bugara, više ubijenih i ranjenih, osvojeno kompletno naoružanje, a svega tri ra­ njena partizana. UOČI PRVOG ZASEDANJA ASNOM-a Treća makedonska udarna brigada sa osta­ lim jedinicama preduzela je akciju čišćenja slo­ bodne teritorije i uključila se u akciju organizovanja narodne vlasti. Deo bataljona »Stiv Naumov« osiguravao je partizanski aerodrom na širokoj planini. Grupe su se smenjivale. Jednoj je na čelu stajao Viktor Mešulam Bustrik. S njim je bila i Estreja. U du­ gim noćima očekivanja savezničke pomoći, i bdijući da ne napadne neprijatelj, Estreja je bila strpljiva, budna, pravi čuvar vojnog aerodroma. Na partizanskom aerodromu ona je često razgovarala sa Bustrikom. Duge noći iščekivanja ispunjavane su sanjama o budućnosti. �— Estreja, približava se kraj ra ta ... — za­ počeo bi Bustrik. — Da. Svuda slobodne teritorije. Evo i pri­ prema za obrazovanje makedonske vlade — produžava Estreja. — Makedonska država! — dodaje on. — Naša država, Viktore! — radosno kaže Estreja i opširno, sa zanosom govori o srećnom životu u slobodi, pa joj se bude uspomene iz detinjstva i naviru suze od bola za deportovanim Jevrejima, svojima... — Vratiće se, Viktore, svi Jevreji, svi inter­ nirani iz Makedonije. Sigurno će se vratiti — verovala je Estreja u ono što govori, ne znajući da je Treblinka odavno postala njihova grobnica. Radi sigurnijeg obezbeđenja rada ASNOM-a u Prohoru pčinjskom Treća makedonska udarna brigada izvršila je napad na bugarske fašističke snage utvrđene kod Stracina. U dvočasovnoj bor­ bi Bugari su bili iporaženi. Naneti su im veliki gubici. Uspeh je, pak, bio plaćen i herojskom smrću Solomona Sadikarija Moa. O poslednjoj borbi Moa i Estrejinom bolu za njim Fana Kočoska se priseća: — Borba kod Stracina je bila teška. Buga­ ri su bili ukopani. Bilo je nužno da se isteraju iz tih položaja, a štitila ih je artiljerija. Približili smo im se, noću, na oko 250 metara. Teškom bor­ bom, smeiim jurišima uspeli smo da likvidira­ mo više bunkera. Ostade još jedan iz koga je tukla žestoka vatra. Od njega nije bilo moguće dalje napredovanje. Svud se utišalo. Solomon Sadikario Mo naglo, odjednom ustade sa automatom i potrča ka bunkeru da neutralizuje i njega. Mi­ traljeska paljba ga izrešeta. Videvši to, četa je krenula u juriš. Sa Marom i ostalim pružili smo mu pomoć. Nosili smo ga sa sobom. Nije se Ma­ ra žalila pri nošenju da joj je teško, da je umor­ na. Ona je bila oko Moa, no on je podlegao ra­ nama. Svi smo mi Moovu smrt teško podneli, a posebno Mara. Sahranili smo ga u groblju sela Arbanaško sa uobičajenim počastima, a Mara i još trojica drugova Jevreja iz Bitolja, kao naj­ bliži Mou, slikali su se pored humke. Kreće se brigada ka manastiru Prohor pčinjski, preko Pelinca, da bi izvršila sva obezbeđe­ nja za nesmetani rad Antifašističkog veća naro­ dnog oslobođenja Makedonije (Antifašističko so­ faran ie na narodnoto osloboduvanje na Makedo­ �nija). Estreja samo ćuti od bola za Moom. A ka ga nije oplakao? On je uvek, pored svog auto­ mata, nosio puškomitraljez, ili ranac nekog iz­ nemoglog borca. Zato niko ne kaže za Estreju da je slabić kad joj se niz obraze kotrljaju suze. Krvarilo je srce svakog koji je poznavao Moa i zato niko nije tešio Maru. OD KOZJAKA DO KOZUFA Na Ilijindan (Ilinden) 1944. godine manastir Prohor pčinjski bio je srce i duša Makedonije. U njemu je održavano Prvo zasedanje ASNOM-a. Estreja je među čuvarima utemeljivača nove ma­ kedonske države u okviru Demokratske Federarativne Jugoslavije. Ozakonjena je dotadašnja borba i određeni pravci napora za konačno oslobođenje zemlje. Prisustvo predstavnika svih narodnosti na zašedanju Estreju je ispunjavalo radošću, za nju je Poslednji snimak Estreje Ovađe Mare (druga s leva — Koluf, avgusta 1944. godine) �to značilo garanciju oživotvorenja bratstva i je­ dinstva, srećnije budućnosti Makedonije. Prvi put posle Kruševske republike iz 1903. — makedonski narod ima svoju vladu. To je simbolizovano upravo održavanjem zasedanja na sam Ilinden. Novi praznik — Drugi makedonski Ilinden. Manastirsko dvorište krcato narodom i bor­ cima. Grmi Kozjak, no sad komitskim i parti­ zanskim pesmama, pesmama o Gocetu, Janetu, Štivu, Karpošu i drugim legendama o dva Ilindena, pesmama o ropstvu i slobodi, o srećnoj sutrašnjici. Raspevan, razigran, nasmejan, zado­ voljan, opijen srećom bio je svaki tu prisutan čovek. Ovog dana Estreja je bila pesma i igra. Ovog dana Estreja je kao nikad dotad iz srca pevala u brigadnom horu u svečanom činu. Ovog dana je bila sasvim svesna da je Ma­ kedonija slobodna, mada u njoj još uvek ima fašista. Ovog dana Estreja je bila bliža želji da bu­ de oslobodilac rodnog joj grada. Borcima bataljona »Stiv Naumov« posle za­ sedanja ASNOM-a (8. VIII 1944) je rečeno: — Vi, sinovi Kajmakčalana i Pelistera, pre­ brodili ste težak put i došli tu, na Kozjak, da se borite. Sad treba da (pređete na vaš teren i bu­ dete jezgro nove brigade, Sedme bitoljske bri­ gade. — Fana! — prošapta Estreja. — Da, Maro! — stegnu joj ruku Fana Kočoska. To je bilo dovoljno da dve drugarice shvate jedna drugu. Dva dana kasnije bataljon »Stiv Naumov« marširao je ka Kožufu. Svi su u sebi krili potajnu radost i zadovolj­ stvo u vezi sa novim zadatkom. Za to nisu po­ trebne reči. Oči govore. Kod Belog kamena, blizu Krive Palanke, na­ išla je jedna četa bugarske vojske. Prvi put su tu »stivnaumovci« bili privilegovani. Borbu je prihvatila tek formirana IV brigada, a »Stiv Nau­ mov« bdi kao rezerva. Četvrta brigada uspešno je izvršila borbeno krštenje: primorala je bugar­ ske fašiste na bekstvo ka Strumici, pošto je već ubila njihovog komandanta majora i još dvade­ setak vojnika izbacila iz stroja. �Vardar se prelazi kod Đevđelije. Penjanje uz vrleti od kojih se pošlo 31. januara 1944. U toku celog marša se peva; od Vardara do Zborskog uapšte nije prestao Bstrejin glas. Susret sa Drugom brigadom, sa novoprispelim Bitoljcima, bejaše dirljiv. Grljenja, dosetke, šale. Četa Orlova i drugih podsmeva se izgledu »stivnaumovaca«: pocrneli su od planinskog sun­ ca, a odela iscepana, Borci iz »Stiv Naumova«, koji su ranije napustili školu, ljube se sa drugo­ vima iz istih učionica koji su tek prispeli. Estreja ne može sebi da objasni zašto među novoprispelim borcima iz Bitolja nema i Jevreja. O ovome nije htela da upita ni svoju Fanu. — Sve do oslobođenja nismo znali o trage­ diji, a oni koji su znali na neki način su to kri­ li od nas. Tako, jedan zarobljeni Austrijanac, na naše pitanje o sudbini Jevreja iz Makedonije, sa­ mo je slegao ramenima, a plašio se nas — kaže Žamila Kolonomos. POSLEDNJE BORBE Dana 22. avgusta 1944. u Zborskom je formi­ rana Sedma bitoljska brigada. U njen sastav je ušao jedan deo bataljona »Stiv Naumov«, u kome je bila i Estreja Ovađa, a drugi deo u IX i X brigadu. Estreja je bila politički komesar 3. čete III bataljona Sedme brigade. Istovremeno, ona je u štabu bataljona odgovarala za rad sa omladinom. Pre početka borbenih poduhvata brigade, novodošle omladince Estreja je upoznala sa ratnim putem »Štiva Naumova« i onim što je ustanov­ ljeno u Prohoru Pčinjskom. — Drugovi, mi već imamo svoju vladu. Tre­ ba da dotučemo ove gadove ovde, a preduzimaju se potrebne mere u celoj Makedoniji... Dru­ govi, Makedonija će uskoro u celini biti slobod­ na. Pala nam je u deo čast da NOB mi kruniše­ mo u našem kraju — argumentovano je Estreja iznosila istinu o skoroj slobodi... Prvo borbeno krštenje Sedma brigada je ima­ la u Mariovu. U borbi kod sela Gradešnica, bataljon u ko­ me je bila i Estreja dobio je zadatak da napadne štab graničnih jedinica u Jelaku. Bataljon je po­ �lukružno obuhvatio objekte u rane časove 25. avgusta. Komandant Mendo Spasoski je dao znak. Poče plotunska vatra, a potom Mara poviče: »U juriš!«. Kao risovi, borci su upali u objekte. Bugari ne stigoše da dođu do svog oružja. Dadoše se u panično bekstvo. Estreja je bila u grupi koja je imala da uz­ me prehrambene artikle iz magacina. Ona je bi­ la sklona da pokupi sve. Ćak je skupljala i ciga­ rete rasute po zemlji. — šta će ti to, Maro? Ti ne pušiš. Izlazi! — kaže joj Bus trik. — Ako, daću ih drugovima kad ne budu imali... Treći bataljon prebacuje se ka Vlaškim Koli­ bama. Komandant brigade Vasko Karaangeleski čestita borcima za uspešno delo na Jelaku. Estreja u Gradešnici i Jelaku praktično je pokazala novim borcima kako da vojuju. Bila je u svojoj punoj boračkoj veličini: izdržljiva, od­ lučna, hrabra, vešta, nežan drug prema borcima, a nemilosrdna prema fašistima. — Da lično nisam video, nikom ne bih verovao! — poče da govori o Estrejinoj hrabrosti jedan od novih boraca. — Da čovek ne po veru je da se devojka može odlikovati tolikom hrabrošću — dodaje drugi. — E, drugovi moji, ovakva je Mara od dana kada je došla u partizane. Šta biste vi rekli da ste je videli... — i poče da priča o Estrejinim podvizima jedan stariji borac. — A samo kad bis­ te znali koliko je pažljiva i komunikativna. Vo­ lim je kao sestru... Omladinci III bataljona sa poštovanjem su se odnosili prema Estreji. Ona im je postala bor­ beni ideal i svi su je zavoleli kao sestru. Želja Estreje Ovađe bila je i cilj Sedme bri­ gade — učestvovanje u oslobađanju Bitolja — uz raščišćavanje terena na liniji: Kajmakčalan — Pelister — German — Prespa. Jednu od prepre­ ka na tom putu predstavljale su i nekolike kara­ ule na Kajmakčalanu. Brigada je krenula da njih uništi u rane časove 26. VIII 1944. Sa Kajmakčalana Estreja posmatra Jegej, Sar i Pirin, a pod Pelisterom — rodni grad, Bitolj. Njen pogled, izraz njenog lica govori: »Makedo­ niju, skoro ćeš biti slobodna. Majko Makedoni- �jo, svi ćemo biti srećni s tobom«. I, s tim mis­ lima, tim idealom ušla je i u poslednju borbu. Estreja je učestvovala u borbi za uništenje, isključivanje karaule locirane niže od karaule »Dr Rajs«. Nalazila se na najosetljivijem, najtežem mestu. Pošla je sa isturenom desetinom. Kod karaule »Doktor Rajs« već je prikup­ ljena bugarska vojska sa graničnih stražamica i osmatračnica koje su prethodnog dana proždirali plameni jezici. Bugarski fašisti nisu mogli da shvate da su im dani izbrojani. Davali su žilav otpor. U maglovito jutro borci su jurišali na ka­ raulu. Estrejin poklič »ura!« -presecao je maglu i odjekivao je Kajmakčalanom. — Maro, povlači se! — skreće pažnju Fana Kočoska. — Maro, odstupi! — dozivali su njeni drugo­ vi, zapazivši neprijateljsku zasedu i Estrejin po­ ložaj na brisanom prostoru. Estreja Ovađa Mara se nije obazrela. S uzvi­ kom »Ura!« i automatom okrenutim ka nepriBista narodnog heroja Estreje Ovađe Mare podignuta u Bitolju �jatelju, ka jugu — ostala je za uvek na Kajmakčalanu. Kamen-temeljac slobode. Izbliza, (neprijateljski metak joj se zario u glavu iznad gornje usne. Taška Ilieska je potrča­ la da joj .pomogne. — Spašavaj sebe, ja sam gotova... — prošaptala je Estreja, i izdahnula. Taška je uzela njen automat, zakljinjući se pred samopožrtvovanom drugaricom — junakom da će se borba nastaviti do pobedonosnog kraja. Kao takav amanet drugi borac je uzeo ranac bor­ ca koji je takođe, u jutarnjim časovima 26. avgusta, počeo tu večito da živi. NARODNI HEROJ Estreja Ovađa Mara poginula je na pragu slobode. Duhom Estreje Ovađe Mare njeni saborci su nastavili narodnooslobodilačko delo. U oslobađanju Bitolja, 4. novembra 1944, uče­ stvovala je Estreja Ovađa Mara. Sa junacima Sedme bitoljske brigade, 4. no­ vembra 1944, u Bitolj je umarširala i Estreja Ovađa Mara. Svakog dana, od dana oslobođenja Bitolja, prisutna je u tom gradu i u ovoj zemlji Estreja Ovađa Mara. U praznovanju slobodne otadžbine, u uživa­ nju blagodeti bratstva i jedinstva prisutna je Estreja Ovađa Mara. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, gle­ damo sav borbeni put partizanskog odreda »Goce Delčev«, bataljona »Stiv Naumov«, Treće make­ donske udarne brigade — do ASNOM-a i smelog koraka Sedme bitoljske brigade. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, srce krvari, duša boli za bitoljskim i makedonskim Jevrejima. Estreja Ovađa Mara postala je simbol čovečnosti, agilnosti, izdržljivosti, revolucionarnosti i hrabrosti bitoljskih Jevreja. Estreja Ovađa Mara je jevrejska, makedon­ ska i jugoslovenska gordost. �Estreja Ovađa Mara je internacionalni borac protiv fašizma. Borila se protiv svih okupatora i njihovih saradnika. Estreja Ovađa Mara je 9. oktobra 1953. godi­ ne proglašena za NARODNOG HEROJA JUGO­ SLAVIJE. 95 ��REC AUTORA Savezu jevrejskih opština Jugoslavije, Jevrejskom muzeju u Beogradu, Opštinskom odboru Saveza bo­ raca u Bitolju i svim pojedinoima koji su na ma koji način doprineli nastajanju ovog rada — to­ plo zahvaljujem. Dragocena je bila pomoć koju su mi pružili Žamila Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Ruso, Beno Ruso, Fana Kočoska, Bogoja Siljanoski i Viktor Mešulam Bustrik. Posebnu zahvalnost iskazujem drugarici žamili Kolonomos koja je, kao recenzent, neumorno, srdač­ no i savesno čitala, dopunjavala i kontrolisala ma­ terijal rukopisa. Tekst je recenzirao i drug Beno Ruso, na isti način pažljivo i instruktivno, i pomogao mi je naro­ čito pri definitivnom uobličavanju biografije. Zbog toga i njemu dugujem posebnu zahvalnost. Autor 7 Estrcja Ovađa Mara 97 ��IZVORI I LITERATURA Pri izradi ove bio-monografije, od raspoloživih izvora i tekstova, najviše su korišćeni: 1. Aleksandar Matkovski, Tragedijata na Evreite vo Maki donija, Skopje, 1962. 2. Anonim, Dvoje naiih narodnih heroja. Jevrejski almanah, Beograd, 1954, 107-109. 3. Arhiv Makedonije, fond »Evrejskata veroispovedna opšti4. Viomi dni, spomen kniga na Tretata makedonska udarna brigada. Skopje. 1957. 5. David — Dale Levi, Bitoliski Jevreji u Narodnooslobodilaikom ratu. Jevrejski almanah, Beograd, 1957—58, 109—115. 6. Duško Hristov Konstantinov, Letopis na Narodnata revo­ lucija vo BUolsko (1941—1945), B tola, 1971. 7. Dr DuSko Hr. Konstantinov. dr Miloš Hr. Konstantinov i Košta An. Cingarovski-Kočo, Vriei, letopis na Vtoriot reonski komitet na KPJ — Bilola, Bitola. 1963. 8. Dr Duško Hr. Konstantinov, dr Miloš Hr. KonstanUnov i Košta An. Cingarovski-Kočo. Hronika na bitolsko Lavci. Bitola. 1962. 9. 11. mart 1945—1958. Bitola, 1958. (svi radovi). 10. Žamila Isak Kolonomos. Bitolskata evrejska zaednica i nejzinoto učestvo vo Narodnoosloboditelnata vojna 1941—1942 go­ dina (I i II deo, u štampi — S:mpozium vo Bitola, 1977). 11. Z. Gavriloska, Proglas na Pokrainskiot komitet. Nova Makedonija, 11. III 1961. 12. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodiačkom ratu jugoslovenskih naroda. VII. 1. Beograd, 1952. 13. Zbornik na padnatite borci vo NOB od Bitolska okoloja, Bitola. 14. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd. 1975. 7* QQ �15. Zlate Biljanoski, Od Kozjak do Zagreb, Beograd. 1971 16. Izvori za osloboditelnata vojna i revolucijata vo Makc đonija, I, 1. 2. 3. Skopje, 1968. 17. Istorija na makedonsk'ot narod, III, Skopje, 1969. 18. Ljuben Georgivski. U nedrima Koiufa, Beograd. 1972. 19. Mihailo Apostolski, Od K o iu f do Bogomila i Kozjak, Skopje, 1959. 20. Narodni hcro; od Makedonia. Skopje. 21. Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941—1945., Beo­ grad. 1957. 22. Petre Novačevski, Političkata rabota na odredot »Gocc Delčev« vo nekoi sela od Lerinsko i Kostnrsko, (Sećanja — ru­ kopis — Opštinski odbor Saveza boraca — Bitolj). 23. Pismena saopštenja Viktora Mešulama Bustrika i Nisima Albe. 24. Prof. drTrajče Grujoski. Razvojot na narodnoosloboditelnoto dviženje vo Bitola i Bitolsko 1941—1942 (u štampi — Simpozijum vo Bitola, 1977). 25. Usmena saopštenja. Informatori: Žarni la Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Kamili (Ruso), Beno Ruso, Bogoja Siljanoski, Fana Kočoska, Lazo Hadž poposki, Petre Novačeski, Đoko Tapandžioski, Jani Jovanoski. Taška Ilicska, Dojčin ApČeski, Dimče Saveski, Gordi Đorđieski-Đuc i dr. ���SADRŽAJ Prilog poštovanja Jevrejski deo Bitolja Organizovana samopomoć Aronova porodica Ljubimica porodice Aronova smrt Razmišljanje o životu U jevrejskim organizacijama Estreja ide u Beograd Novi stanovnik Dorćola Umesto zanata — borba Susret sa Mošom Pijade Protiv Trojnog pakta Sluga gori od gospodara Jedinstveni protiv fašizma Dva dana — tri svečanosti Član KPJ Obeležavanje Molba za odlazak u partizane Uoči tragedije Tragični 11. mart 1943. Boravak u Bogojevom dućanu Dugoočekivana vest Kod Elen Skobemi Između Scile i Haribde Partizanka Mara Prve akcije Politički delegat desetine Razmišljanje o budućnosti Akcija u Ljubojnu Reorganizacija odreda »Goce Delčev« Zbunjena od radosti »Ugledna predavanja« Februarski pohod Razbijanje četničkog korpusa Kod Ristovca Probištip i Rusce Prolećna ofanziva Pred Prvim zasedanjem ASNOM-a Od Kozjaka do Kožufa Poslednje borbe Narodni heroj Reč autora Izvori i literatura 5 6 8 10 12 13 14 19 23 25 28 29 32 34 38 40 42 44 47 50 52 55 58 60 62 64 66 68 71 72 74 75 76 78 81 82 84 85 87 89 91 94 97 99 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Estreja Ovađa Mara Creator An entity primarily responsible for making the resource Stojan Risteski Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 57-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 99 str. 1978. Bitolj Estreja Ovađa Mara jevrejske organizacije Makedonija narodna herojka Stojan Risteski