1
10
26
-
http://afzarhiv.org/files/original/88ba49fa231e94ab8d806a66a91a79bb.pdf
76877a2c31eae3dd1b06c44fb352550b
PDF Text
Text
�������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Bilten iz rada organizacije AFŽ
Subject
The topic of the resource
IV plenum Centralnog odbora AFŽa Jugoslavije
Description
An account of the resource
Br 6
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Centralni odbor AFŽa
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
04.02.1950.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Hercegovačko-neretvanskog kantona, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
376-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
55 str.
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Hercegovačko-neretvanskog kantona
1950.
bilten
Blaženka Mimica
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Mara Naceva
Mara Radić
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Mitra Mitrović
plenum
plenumi
referati
vaspitanje djece
Vida Tomšič
-
http://afzarhiv.org/files/original/071b37df7c63079e10b4c786aafb9f3d.pdf
dddd876ec2c76df76bdc6aebcc0b3a0c
PDF Text
Text
Александра Ђорђевић
УДК329.75-055.2(497.1)”1945/1950”
Другарице и (не)пријатељице – учешће
Антифашистичког фронта жена Југославије
у раду Међународне демократске федерације
жена 1945–1950.
АПСТРАКТУМ: Чланак истражује претпоставке Xладног рата
које су обликовале политичке околности у којима су женске организације успеле да формирају једну светску женску организацију
која је окупљала жене, претежно левичарке, из оба блока. У тој
организацији истакнуто место нашле су и Југословенке. Разматра се на који начин су чланице Антифашистичког фронта жена
Југославије учествовале у оснивању и активностима Међународне демократске федерације жена као и разлози који су довели до
избацивање АФЖЈ из Федерације. У изради рада коришћени су
часопис Жена данас, главно гласило АФЖЈ, као и архивска грађа
доступна у Архиву Југославије.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: АФЖЈ, Међународна демократска федерација
жена, Хладни рат, жене, женско питање, женска сарадња, Жена данас
Увод
Стварањем Краљевине СХС положај жене у друштву је добио потпуно
нову димензију. До тада су се у Србији женске организације бавиле искључиво социјалним темама и хуманитарним радом, али је Први светски рат у
Краљевини СХС изнедрио и једну од главних карактеристика првог таласа
феминизма а то је питање права гласа за жене. Оснивањем Женске странке
1927. године али и преко бројних организација жене су стално упућивале захтеве држави за право гласа и изједначавање са мушкарцима у погледу радног
и породичног права.1 Комунистичка партија Југославије се у овим захтевима
издвајала по идеолошком основу који је, једини у том периоду, видео жене
као равноправне са мушкарцима. У оквиру Партије жене су имале право да
бирају и да буду биране на функције, а након доношења Обзнане имале су и
1
Ивана Пантелић, „Неки аспекти положаја жена у Краљевини Југославији“, Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, 2011. http://www.knjizenstvo.
rs/magazine.php? text=17 (приступљено 5. 10. 2017).
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
147
задатак да шире комунистичку идеологију у легалним оквирима преко сарадње са Женским покретом.2
Коренита промена положаја жена на овим просторима почела је завршетком Другог светског рата и то пре свега њиховог правног положаја, а затим и друштвеног у складу са новом државном политиком. Услед формирања
партизанске војске дошло је до наглог пораста учешћа жена у рату, што је
и довело до њиховог даљег политичког организовања. То организовање је
добило коначан облик на конференцији у Босанском Петровцу када је формиран Антифашистички фронт жена Југославије као јединствена женска организација, која је наставила деловање и у послератном периоду.3 Идеолошки
рад Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ)4 био је ослоњен на
темељна опредељења КПЈ да жене морају бити равноправне са мушкарцима
у свим сегментима живота и рада тако да отпора укључивању жена у рад готово да није ни било. Први послератни Устав женама је гарантовао и право
гласа које им је раније било ускраћено.5 Тада су у оквиру нове државне идеологије женама прво потврђена изборна права, која су већ уживале у оквиру
КПЈ; убрзо су добиле и једнака законска права у односу на мушкарце у свим
осталим сегментима живота и рада. Социјалистичка идеологија није посматрала еманципацију жена ван система радништва (радничке класе) и зато се
мера женске еманципације, пре свега, одређивала у односу на права из области рада.6 Пишући о активностима чланица АФЖЈ желели смо, између осталог, и да истакнемо да је еманципација жена од стега патријархалне културе
била један од задатака АФЖЈ.7
2
3
4
5
6
7
Stanislava Barać, „Pacifistički i antipacifistički diskurs u časopisu Žena danas (1936–1941)“,
u: Zbornik radova s Desničinih susreta, urednik Drago Rosandić, Zagreb 2011, 221.
Neda Božinović, „Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku“, (Beograd: Žene u crnom, Devedesetčetvrta, 1996), 141.
АФЖ Југославије je представљао организацију Народноослободилачког покрета Југославије насталу са циљем да окупи жене у борби против фашиста под окриљем КПЈ.
Основан је на Првој земаљској конференцији одржаној у Босанском Петровцу 6. децембра 1942. После Другог светског рата и ослобођења Југославије, АФЖ је и даље радио
на политичкој мобилизацији жена као и у свим облицима друштвене делатности. Први
конгрес АФЖЈ одржан је јуна 1945, а други јануара 1948, оба у Београду. Трећи конгрес
АФЖЈ одржан је у Загребу 1950. године, а четврти 1953. у Београду. На том конгресу
укинут је АФЖ као посебна и јединствена организација након чега је основан Савез
женских друштава, који се превасходно бавио питањима из области социјалног рада.
Вера Гудац Додић, „Положај жене у Србији (1945–2000)“, у: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века: Жене и деца, бр. 4, уредница Латинка Перовић (Београд:
Хелсиншки одбор за људска права, 2006), 34.
Gordana Stojaković, „AFŽ 1945–1953: pregled kroz AFŽ štampu“, u: Rod i levica, zbornik
(Beograd: Ženski informaciono-dokumеntacioni trening centar, 2012), 13.
Lydija Sklevicky, Konji, žene, ratovi (Zagreb: Ženska infoteka, 1996), 25.
�148
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
У предвечерје Другог светског рата комунисткиње из Југославије су
одржавале контакте са феминисткињама из света, активно писале о борби жена Азије за слободу и учествовале у Шпанском грађанском рату, извештавале
о конгресима и конференцијама посвећеним женама из западног света итд.
На тај начин су, пре свега преко Комунистичке партије Југославије, дошле
у контакт са антифашисткињама из целога света, а у послератном раздобљу
ступиле су и на међународну политичку сцену. Представнице Антифашистичког фронта Југославије учествовале су у великом подухвату да се након рата
формира једна међународна организација жена која ће се, за њих, на „прави“
односно левичарски начин бавити женским питањима.
Иако је Међународна демократска федерација жена основана у Паризу
–са супротне стране гвоздене завесе иза које је била комунистичка Југославија, и оне се у својој кореспонденцији називају пријатељицама8 а не другарицама – јасно је из пописа организација које су учествовале у раду Федерације
да су то листом женске левичарске организације из оба блока. Стога овај рад
има за циљ да покаже како су се Југословенке снашле у том хладноратовском
вакуму односно како су из њега успеле да изађу и наставе своју борбу у измењеним политичким околностима, пратећи линију Комунистичке партије
Југославије.
Формирање Међународне демократске федерације жена
Из извештаја чланица АФЖЈ видљиво је да су се жене у целом свету након Другог светског рата налазиле пред решавањем скоро идентичних
проблема и задатака. Та истоветност задатака дала је повода госпођи Котон,
председници Савеза француских жена, да домаћим и страним делегаткињама које су биле гошће Конгреса француских жена предложи да се удруже и
створе Интернационални иницијативни одбор за припрему и организацију
међународног конгреса жена, а све у циљу координације активности жена
из целог света.9 У Иницијативни одбор за одржавање конференције, који је
бројао 15 чланица, ушла је и др Олга Милошевић као делегаткиња АФЖ Југославије док је, осим ње, Конгресу присуствовала и Јана Бичанић. Основна
програмска концепција будућег конгреса МДФЖ свела се на четири тачке:
„уништити фашизам и осигурати демократију у свим земљама, припремити
8
9
У доступној кореспонденцији уочљиво је да се чланице АФЖЈ и МДФЖ ословљавају
са драге пријатељице. АЈ, АФЖЈ, 141-17-5; АЈ, АФЖЈ, 141-14-23; итд. У првих неколико писама чланице АФЖЈ обраћале су се руководству МДФЖ и са другарице, али је та
пракса ишчезнула у каснијој комуникацији. АЈ, АФЖЈ, 141-17-38.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-3, Интернационални иницијални одбор за припрему и организовање
међународне конференције жена.
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
149
срећну будућност новим покољењима, дати женама права изражена у Интернационалној повељи жена.“10
Секретаријат Иницијативног одбора, поверен француској секцији, настојао је да од почетка рада заинтересује што више демократских женских
друштава из целог света слањем депеша, радио порука и држањем митинга.
Штампан је и месечни билтен о раду Одбора, чији је први број изашао у септембру 1945. До Конгреса Иницијативни одбор је успео да успостави контакт
са организацијама, углавном левичарским и комунистичким, из готово свих
земаља Европе, Азије али и из САД.
Други састанак Иницијативног одбора одржан је у Паризу 5–6. септембра 1945. На њему су делегаткиње представиле дотадашњи рад и бавиле се
питањима организационих припрема за Међународни конгрес жена. Југославију је поново представљала др Олга Милошевић и она је у име АФЖ-а Југославије, у коме су уједињене жене свих националности, прихватила програм
Иницијативног одбора. После реферата свих делегаткиња Иницијативни одбор је закључио да се Конгрес одржи новембра исте године.11 Одлучено је
које ће делегације изложити своје реферате, док ће остале делегаткиње имати
могућност да учествују у дискусији. Реферат о теми „Проблем деце и васпитања“ добила је југословенска делегација, тако да је од малих земаља једино Југославија имала реферат на Конгресу.12 На састанку је одлучено да се оснује
Извршни одбор у који су ушле делегаткиње из 25 земаља од присутних 40, а
једна од њих била је и Митра Митровић.13 У периоду до Конгреса, пријатељице су одржавале живу комуникацију и кореспонденцију; чак су преко АФЖЈ
слале писма женским организацијама Балкана са циљем да се и оне укључе
у рад МДФЖ.14
Први Међународни конгрес жена, којем је присуствовало 850 делегаткиња из преко 40 земаља, одржан је од 27. новембра до 1. децембра у Паризу.15 Број делегаткиња је одређен према броју становника.16 То су биле жене
10
Исто.
11
Исто.
12
Исто.
13
14
15
16
АЈ, АФЖЈ, 141-17-651 (1–31).
АЈ, АФЖЈ, 141-17-38.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-85, Статут Међународне демократске федерације жена.
У употреби су била четири језика: енглески, француски, руски и шпански. Број делегаткиња је одређен у складу са бројем становника: земље од 5 милиона становника имале
су право на 5 делегата, од 15 милиона – 10, од 30 милиона – 15 делегата итд. За делегаткиње из многољудних земаља као што је Кина нема података о бројности делегације,
а чланица Иницијативног одбора из Кине била је Ли Хсиен Минг. Жене из колонија су
позване да присуствују Конгресу независно од својих метропола. Оне су имале права
�150
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
различитих година, занимања и организација, чланице различитих политичких партија, али су све биле левичарских опредељења. На конгресу је званично основана Међународна демократска федерација жена (МДФЖ) у којој је
АФЖЈ активно сарађивао, како у њеном оснивању тако и у даљем раду.
Првом заседању Конгреса председавала је Ежени Котон, научница и
председница Савеза француских жена. У свом говору она је одала почаст и
изразила захвалност свим херојским женама света које су својим пожртвовањем допринеле победи над непријатељем и слободи. Изложила је радни
програм Конгреса који је обухватао будућу улогу жена у коначном уништењу
фашизма, у међународном развоју демократског друштва и остваривању права жена. Радно представништво Конгреса17 израдило је и прихватило Статут
који утврђује циљеве и програм организације, њен састав и пријем у чланство, као и обавезе и права њених чланова.18 Рад прве конференције се завршио 1. децембра великим митингом који је приређен на Зимском аеродрому
и полагањем заклетве МДФЖ. Говорило је више делегата, међу којима и Ла
Пасионарија.
Конгресу су као делегаткиње АФЖ Југославије присуствовале: Митра
Митровић,19 Анка Берус, Милева Родић, Олга Хумо, Ката Пејиновић, др Олга
17
18
19
на исти број делегаткиња као и независне земље. Видети: „Са међународног конгреса
жена“, Жена данас, бр. 37 (1945), 9–10.
Радно представништво чиниле су: Попова (СССР), Анка Берус (Југославија), Долорес
Ибарури – Ла Пасионарија (Шпанија), Котон и Вермеш (Француска), Хоракова (Чехословачка). Видети: „Са међународног конгреса жена“, Жена данас, бр. 37, (1945),
9–10.
Федерацијом управља Извршни одбор који чини 31 чланица из 17 земаља, а на чијем
челу је госпођа Котон. У савез су ушле све организације представљене на Конгресу и
72 организације из 7 земаља које нису могле да присуствују Конгресу. Видети: „Са међународног конгреса жена“, Жена данас, бр. 37, децембар 1945, 9–10.
Митра Митровић (Ужичка Пожега, 1912 – Београд, 2001), зaвршила је Филозофски факултет, одсек за словенску филологију и књижевност Универзитета у Београду. Чланица КПЈ је постала у међуратном периоду када се ангажовала у илегалном раду. Године
1935. основала је и Омладинску секцију у оквиру Женског покрета како би илегални
пропагандни рад Партије могао бити настављен у некаквим легалним оквирима. Наредне године је основан часопис Жена данас, који ће касније постати централно гласило АФЖЈ и организација које су проистекле из њега. Почетком рата прикључује се
партизанској борби и ради у ПК КПЈ за Србију. За заслуге у рату додељено јој је више
одликовања. Након рата била је посланица и прва министарка просвете, а налазила се
и на челу Агитпропа за Србију. Била је једина чланица Политбироа ЦK КПЈ Србије, уз
Спасенију Цану Бабовић. Као истакнута чланица АФЖЈ узела је учешћа у раду МДФЖ
где је на заседању Извршног одбора изабрана за делегаткињу. Из Партије је искључена
1956. када је подржала тада већ бившег супруга Милована Ђиласа. Своја сећања на
Други светски рат преточила је у књигу Ратно путовање објављену 1962. Детаљније:
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
151
Милошевић, Веселинска Малинска, Ана Хефнер, Милица Станишић, Евгенија Селић, Нада Сремац и Криста Ђорђевић.20 Као делегаткиње на Конгресу, у
име југословенске делегације, подједнако су биле заступљене чланице руководства АФЖЈ и чланице осталих секција као и образоване и мање образовне
жене, јер су на тај начин желеле превазићи евентуалне разлике али и истаћи
колико је било важни показати солидарност и бригу кроз заједничко суделовање у културном, политичком и друштвеном животу.21 У име југословенске
делегације Митра Митровић је поздравила француске жене, изложила борбу
југословенских жена против фашистичких освајача и нагласила: „У име југословенских жена, а на основу њиховог искуства, тврдимо да без потпуног
уништења фашизма и њихове реакције у свету не може бити мира, онога мира које толико желе све жене у свету. Исто тако нема без тога правих гаранција за женска права. Ми ћемо наставити заједно са женама целог света борбу
за одбрану мира и демократије“.22 Централни одбор АФЖЈ је издао значку у
част Међународног конгреса жена.
Конгрес је био велика манифестација јединства жена читавог света, без
обзира на њихову расну, верску или националну припадност, у борби за мир
и демократију. Истинска равноправност жене, како је истакнуто, представља
једну од основних одлика праве демократије. У Резолуцији, констатујући да у
већини земаља „жене имају положај подређен власти мушкараца“, Конгрес је
тражио да све женске организације у сарадњи са синдикатима поведу борбу
за остваривање следећих захтева жена: право на рад, на приступ свим службама, једнаку плату за једнак рад, право на социјално, једнако наследно право,
право да бира и буде бирана. Главно питање Конгреса је било како да жене
читавог света помогну што бржем и сигурнијем обезбеђивању мира у свету.
Због тога је Конгрес настојао да добије место саветодавног члана при УН и
залагао се за стављање атомске бомбе под контролу УН, ради постизања општег мира.23
Стварањем МДФЖ родиле су се и многе дужности и обавезе жена широм света. Чланице су се обавезале и на више резолуција, између осталог и :
Резолуција о задацима жена свих демократских земаља у борби за коначно
20
21
22
23
АЈ, АФЖЈ, 141-13-17, Митра Митровић (Велимира) – Ђилас; Жене Србије у НОБ...,
уред. Б. Цветић, 56; Ivana Pantеlić, Partizankе kao građankе (Bеograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011), 131–133.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-7.
Chiara Bonfiglioli, „Biografije aktivistкinja AFŽ-a: Intersekcionalna analiza ženskog delovanja“, u: Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava, zbornik, ured. Andreja Dugandžić i Tijana Okić (Sarajevo: Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena, 2016), 35.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-378.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-4.
�152
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
уништење фашизма, за сталан и трајан мир и за демократију,24 Резолуција
о проблемима детињства и васпитања,25 Резолуција Међународног конгреса
жена о економском, правном и социјалном положају жене.26 У њима је закључено да су се жене свих земаља херојски понеле у рату, да су саме поднеле велики део ратних страхота, као и да су целом свету показале како су способне
да буду мајке, болничарке и боркиње. У миру, како је констатовано, положај
жене је сличан ономе пре рата: жене су у већини земаља и даље подређене
мушкарцима. Учешћем у борби против фашизма жене су доказале да могу
бити равноправне са мушкарцима у свакодневној борби. У извештају са Конгреса чланице АФЖЈ истичу да не може бити демократије ни пуне слободе у
земљама где жене чине више од половине становништва а не уживају једнака
социјална права и где не учествују у културном и политичком животу.27
Извршни одбор, који је координирао радом МДФЖ, одржао је седницу
наредне године, од 27. до 29. јуна 1946. Присуство великог броја чланица,
које су дошле из удаљених делова света представља одраз дубоке посвећености и оданости националних секција програму Савеза, закључила је госпођа
Котон.28
Ширење организације и међународне мисије МДФЖ
У периоду између два конгреса МДФЖ је своје активности развијао и
координирао преко Пленума и Извршног одбора. У Прагу је Пленум заседао
од 21. фебруара до 1. марта 1947. године.29 На заседању су биле присутне 73
представнице из 44 земље, а примљене су и нове чланице.30 Том приликом су
поједине делегаткиње говориле о активностима у својим земљама. Наредни
састанак Извршног одбора је одржан 1–6. септембра 1947. у Стокхолму. Као
велики успеси, у периоду од Прага до Стокхолма, представљени су: слање
међународне комисије правника у Шпанију ради анкете о терору над заробљеницима; анкета о начину суђења и третману политичких затвореника у
24
25
26
27
28
29
30
АЈ, АФЖЈ, 141-17-311-318, Резолуција о задацима жена свих демократских земаља у
борби за коначно уништење фашизма, за сталан и трајан мир и за демократију.
АЈ, АФЖ, 141-17-303-310.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-298-301, Резолуција Међународног конгреса жена о економском
правном и социјалном положају жене.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-57.
Извршни одбор је одржао пет заседања: прво, 27–29. јуна 1946. у Паризу; друго, 10–15.
октобар 1945. у Москви; треће, 1–6. септембар 1947. у Стокхолму; четврто, 15–19. мај
1948. у Риму; пето, 7. април 1949. у Паризу.
Одржана су два пленума МДФЖ-а; први 21. фебруар – 1. март 1947, други у Москви
17–22. новембра 1949.
Новопримљене националне организације су из Мексика, Монголије, Северне Кореје,
Бразилије, Вијетнама, Палестине, Холандије, Јужне Африке и Јулијанске крајине.
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
153
затворима; анкета у Западној Немачкој о денацификацији и демократизацији.
Делегаткиње АФЖ Југославије су активно учествовале у раду Извршног одбора и биле део разних делегација. Ванда Новосел је била чланица делегације која је посетила француску и совјетску зону у Немачкој, о чему је написала
извештај где је истакла предности совјетске управе у односу на француску у
окупационим зонама.31
МДФЖ и оснивање других женских организација
Оснивање сличних међународних организација, које додуше нису биле
левичарских опредељења, чланице МДФЖ су оштро санкционисале у својим гласилима и међусобној преписци. Тако Жена данас доноси текст под насловом „Неуспјели покушај разбијања Међународне демократске федерације
жена“.32 Постојање међународних организација које се баве сличном проблематиком чланице МДФЖ су сматрале директним покушајем разбијања њихове организације, о чему сведочи и следећи цитат: „После стварања МДФЖ
крајем прошле године у Паризу постало је јасно да мимо и поред ње нема
места другим међународним женским организацијама чији би се програм у
целини или делимично поклапао са програмом Федерације. Па ипак дошло
је до више таквих појава...“.33 Оцењено је да реакција, да би спречила окупљање демократских жена на платформи МДФЖ, настоји да обнови некадашње
организације као и да оснива нове.
Чланицама МДФЖ је нарочито засметала Међународна алијанса жена, коју је водила Маргарет Корбет Ешби, али и сазив Интернационалне скупштине жена октобра 1946. у САД. Како се у тексту каже: „У том позиву на
скупштину се ниједном речју не спомиње МДФЖ, чије је оснивање одјекнуло
широм света, а у чији састав је ушло осам организација из САД“, разумљиво
не и оне које су биле чланице МДФЖ. Федерација је „активна организација
која има подршку и ужива углед својих националних организација и самим
тим сваки покушај разбијања организације унапред је осуђен на пропаст“.
Нарочито су се обрушиле на организацију коју је водила Корбетова: „ То је
феминистичка организација основана 1904. која до данас има непромењен
програм, остваривање грађанске и друштвене једнакости жена са мушкарцима и њене економске равноправности... Постављамо питање – зашто се сад
оживљава таква организација када су се у животу жене после рата догодиле
тако крупне промене, феминисткиње као да су преспавале и овај рат или све31
32
33
„Комисија Демократске федерације жена у Немачкој – Изјава наше делегаткиње Ванде
Новосел“, Жена данас, бр. 49, (1947), 45.
„Неуспјели покушаји разбијања међународне демократске федерације жена“, Жена данас, бр. 46, (1946), 6.
Исто.
�154
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
сно затварају очи пред дубоким социјалним и друштвеним променама које је
рат донио... Колби сматра да Федерација може да учини велике услуге ослобођеним женама средње и југоисточне Европе, које су по њеном мишљењу
толико некултурне и заостале да им нова демократија, што по њеним речима
значи „комунистичка тиранија“, у садашњем тренутку одговара. Насупрот
тим земљама она ставља земље са боље развијеним демократским системом
– Шведску, Швајцарску, САД. Другим речима, интереси жена „западне демократије“ из темеља се разликују од интереса „новоослобођених жена“ у
земљама средње и југоисточне Европе и према томе нема ни заједничке базе
за изградњу међународне солидарности жена“.34
Разлог за такву острашћеност лежи у томе што ове организације нису
биле левичарских опредељења, а што МДФЖ у својој суштини јесте била,
нарочито ако узмемо у обзир политичку припадност врха њеног руководства.
На конгресима МДФЖ су учествовале и жене из земаља које нису биле део
комунистичког блока, али су оне припадале левичарским, комунистичким
или лабуристичким партијама. Ипак, могуће је закључити да је МДФЖ имао
комунистичку идеологију односно да је то био разлог за овакво оштро иступање чланица.35
Жена данас је 1948. године поново објавила текстове о организацијама које су радиле на рушењу МДФЖ. Сада је разбијање стављено у задатак
десној социјалисткињи, како се каже у тексту: „већ познатој по издајничкој
раду“, Габријели Профт. Профтова је сазвала неколико конференција, на којима је основала Међународну женску социјалистичку организацију.36 Како преноси Жена данас, десне социјалисткиње су покушале да расцепе национални
женски покрет у низу земаља. Тако су у Аустрији на иницијативу Габријеле
Профт социјалисткиње иступиле под изговором да је МДФЖ тобоже „замаскирана комунистичка женска организација“. Ипак, ове акције нису довеле
до већег расипања чланства и биле су концентрисане на активности Профтове у Аустрији, где је било седиште њене организације.
Други конгрес Међународне демократске федерације жена
У време сукоба Југославије са Информбироом у Будимпешти је од 1. до
6. децембра 1948. одржан Други конгрес МДФЖ. Из доступне грађе се може
закључити да су припреме за Конгрес протекле глатко и без икаквих индиција да је сукоб Тита и Стаљина имао последице по учешће АФЖЈ у једној светској организацији. У записнику са припремног састанка поводом Конгреса
34
Исто.
35
36
I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 90.
„Разбијачки подухвати десних социјалисткиња“, Жена данас, бр. 53, (1948), 29.
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
155
наводи се да АФЖЈ има одређених проблема са делегацијама из света али не
и са МДФЖ: „...али ма колико они буду настојали да нас и даље ометају, они
неће успети да жене Југославије изолују од светског демократског покрета
жена, јер ми се нећемо дати скренути са пута по којем нас води наша Партија
и друг Тито“.37
Делегацију АФЖЈ на конгресу у Будимпешти су чиниле: Митра Митровић, Ванда Новосел, Олга Милошевић, Неда Стефановић, Душанка Ковачевић, Гоја Ђурић, Бранка Савић, Божидарка Илијева, Милада Рајтер, Босиљка
Ђуровић, Зима Вршчај, Блаженка Мимица и Милица Дедијер.38 Централне
теме су биле расправе о политичким и економским правима жена, али су представљени и предлози о унапређењу демократског положаја жена у земљама
Азије и Африке.39 Митра Митровић је у име југословенске делегације истакла пожртвованост југословенских жена у обнови земље, а затим је говорила
о активностима АФЖЈ у изградњи обданишта и о збрињавању ратне сирочади. Жене Југославије су веома срећне што су победу у рату извојевале под
руководством Јосипа Броза Тита и што с њим на челу сада граде нову земљу,
закључила је Митра Митровић.40
Ипак, у својим извештајима оне истичу да су се као чланице југословенске делегације осећале дискриминисано. Међу заставама чланица МДФЖ
недостајала је само југословенска, али је након протеста код Президијума
застава постављена.41 Током рада су уследиле оштре провокације, нарочито
од Демократског савеза мађарских жена које су искористиле прилику да нападају југословенско политичко руководство.42 Дељен је и лист француске
Комунистичке партије Imаnitе (L’Humаnitе)43 који је негативно приказивао
догађаје у Југославији после 1948. године. Руководство МДФЖ, и поред уложених жалби, није спречило провокације.44 Нарочито су оштро замериле што
руководство МДФЖ није реаговало на чланак Женет Вермеш у коме се криво
37
38
39
40
41
42
43
44
АЈ, АФЖЈ, 141-17-469.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-455.
„Пред Други конгрес Међународне демократске конференције жена“, Жена данас, бр.
55, (1948), 27–28.
I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 103.
АЈ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ.
„Извештај о раду АФЖ на Другом конгресу Међународне демократске федерације жена – Извршни одбор АФЖ Југославије осудио је покушаје вређања наше делегације и
наше земље“, Жена данас, бр. 63, (1949), 16.
I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 103.
„Извештај о раду АФЖ на Другом конгресу Међународне демократске федерације жена – Извршни одбор АФЖ Југославије осудио је покушаје вређања наше делегације и
наше земље“, Жена данас, бр. 63, (1949), 16.
�156
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
приказује борба жена ФНРЈ у току НОП-а и изградње социјализма.45 Оцењено је да такви поступци доприносе слабљењу Федерације, али „...само захваљујући држању наше делегације, у интересу јединства, упркос вређању наше
социјалистичке земље, народа који се борио и који се бори, ми смо сваки дан
прелазили преко тих гестова према нама и покушавали да спречимо то одвраћање пажње са најважнијих питања борбе против нових империјалистичких
потпаљивача рата и угњетавања“.46
Само два месеца након завршетка Конгреса, у фебруару 1949, Комунистичка партија Француске је преко свог гласила Imаnitе објавила писмо
у којем тражи искључење АФЖЈ из МДФЖ. Биро француских жена је том
приликом истакао да је за њих „немогуће седети поред жена које претендују
да представљају жене Југославије“.47 АФЖЈ је у новембру 1949. штампао публикацију Жене Југославије у изграђивању социјализма на енглеском, француском и руском језику, као одговор на појачану пропаганду у информбировској
штампи која је тежила да умањи значај југословенских жена у рату и да их
сврста на страну фашиста. Негативна кампања ће се наставити, са обе стране,
и после искључења АФЖ-а.
Избацивање АФЖ из МДФЖ
Дешавања с краја 1949. године, односно избацивање АФЖ из МДФЖ,
могла су се наслутити већ на састанку Пленума одржаном у Паризу почетком
1949. године. Тада је МДФЖ дефинисао свој став према Југословенкама односно АФЖЈ: „Ви Југословени сте се борили и част вам је за то, али рат је завршен и сада се ради на учвршћивању и изградњи демократије у свету. То је
сада посао великих народа, а ви сте мала и заостала балканска земља, и ваш
би се удео разликовао од вашег удела у рату“.48
Делегаткиње АФЖ-а у Извршном одбору добиле су у септембру 1949.
писмо од Секретаријата МДФЖ у коме их он обавештава да на захтев неких
националних секција повлачи позив за долазак на Пленум заказан за 15. новембар 1949. у Москви. Секретаријат се одлучио на тај потез само месец дана
након упућивања позива за присуствовање Конгресу. У писму се понављају
негодовања на рачун политике Југославије односно познате информбировске
фразе: „... да је ствар издао Тито прешавши отворено у табор империјали-
45
46
47
48
АЈ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ.
Исто.
„Информбировска клика у МДФЖ разбијач међународног јединства демократских жена и МДФЖ“, Жена данас, бр. 64, (1949), 4–5.
АЈ, АФЖЈ, 141-7-16.
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
157
зма“.49 Митра Митровић, Ванда Новосел, Олга Милошевић и Вида Томшич
– како је оцењено – не могу се више сматрати истинским представницама демократских жена Југославије и одлучено је да им се повуче позив за учешће
на следећем заседању Пленума МДФЖ који треба да се одржи у Москви.50
У депеши пријатељице, како се ословљавају у међусобној кореспонденцији,
пишу: „Ми смо уверене да ове жене, жена Ђиласова десне руке Тита она подржава и одобрава у свему Титове акте, не говори у име милиона жена Југославије... оних дивних жена које смо ми виделе на Првом оснивачком конгресу
МДФЖ“.51 На првом конгресу била је и Митра Митровић као једна од истакнутијих чланица делегације, а коју оне сад називају само „жена Ђиласова“
због истакнутог места који је Милован Ђилас имао у сукобу са Стаљином.
Секретаријат је констатовао да „политика југословенских чланова Пленума
МДФЖ који подржавају Тита ни мало не изражава интересе и тежње демократских жена Југославије, већ да она иде против циљева демократије и мира
МДФЖ“.52 И југословенске жене сигурно осећају велику захвалност према
Совјетском Савезу „који их је ослободио и који се бори за мир“ – констатује
се на крају писма.53
На повлачење позива АФЖЈ је одговорио Меморандумом у коме је изложио своје ставове зашто стоји на позицији Тита односно Југославије. Затражено је и присуствовање Конгресу, не би ли се одбиле оптужбе, или барем
прочитао Меморандум.54 Избацивање чланица Конгреса, како је констатовано, супротно је Статуту МДФЖ.55 Амбасадор ФНРЈ у Москви известио је
руководство АФЖЈ да није било могућности да се Конгресу доставе захтеви
који су му послати. Руководство АФЖ је затим наложило југословенском амбасадору да прати Конгрес и да пошаље извештај, што је и учињено.56 Негативна кампања против Југославије није се зауставила на избацивању АФЖ.
И током наредних година се могао наћи по неки чланак у информбировској
штампи о актуелним догађајима у земљи где је руководство представљано
као фашистичко односно реакционарно.
АФЖЈ је искористио своја гласила – главно, републичка и мањинска
како би обавестио жене Југославије о догађањима у вези са МДФЖ.57 Тако је
49
50
51
52
53
54
55
56
57
АЈ, АФЖЈ, 141-18-94.
Исто.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-400.
Исто.
Исто.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-397.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-510.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-96.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-156, Жене Југославије су се упознале са одлукама Извршног одбора
�158
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
Жена данас, преко текстова из пера чланица АФЖЈ које су биле директно прозване, обавестила југословенску јавност о дешавањима унутар МДФЖ. Већ
сами наслови говоре о томе како је АФЖ видео сукоб, односно како се сукоб
Југославије и Информбироа пренео на једну међународну организацију. То
су текстови: Информбировска клика у МДФЖ разбијач јединства демократских жена и МДФЖ;58 Женама Југославије нико не може одузети место које
им припада у редовима демократских снага света;59 Цео демократски покрет са гнушањем ће пратити разбијање Демократске федерације жена60
и тако даље.
Руководство АФЖЈ је настојало да обавести и међународну јавност о
стању у МДФЖ. Министарству иностраних дела је упућена молба да се текстови говора Митре Митровић и Спасеније Цане Бабовић доставе амбасадама ФНРЈ у Лондону и Паризу као и посланству у Риму, са циљем да их они
проследе подружним организацијама МДФЖ у тим земљама, али и другим
напредним организацијама.61 Такође, у Архиву Југославије се могу наћи писма и поруке подршке АФЖЈ из целе земље. Жена данас је објавила извештаје са митинга против одлуке МДФЖ који су организовале чланице АФЖЈ у
читавој земљи, као и телеграме подршке које је Централни одбор добијао од
својих чланица.
У Београду је 18. новембра 1949. одржан централни митинг на којем је
главна говорница била Спасенија Цана Бабовић као потпредседница АФЖЈ.
Совјетски Савез, по њеним речима, користи многе међународне организације, међу њима и МДФЖ, за спровођење политике против Југославије. Рад
АФЖЈ се није променио, напротив, променила се политика МДФЖ, истакла
је С. Бабовић.62 На пленуму МДФЖ у Москви одржаном у новембру 1949,
којем Југословенке нису присуствовале, Долорес Ибарури ла Пасионарија је
обавестила присутне да је једногласно донета одлука о избацивању АФЖЈ из
МДФЖ. Поводом избацивања из Федерације Митра Митровић је у чланку
објављеном у Жени данас поновила став да нема граница у искоришћавању
МДФЖ за спровођење мутних циљева СССР против наше земље.63
58
59
60
61
62
63
Међународне демократске федерације жена.
„Информбировска клика у МДФЖ разбијач међународног јединства демократских жена и МДФЖ“, Жена данас, бр. 64, (1949), 4–5.
„Женама Југославије нико не може одузети место које има припада у демократским
снагама света“, Жена данас, бр. 65, (1949), 8.
„Цео демократски покрет ће с гнушањем пратити разбијање Демократске федерације
жена“, Жена данас, бр. 65, (1949), 7–9.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-95.
Исто.
„Међународни покрет треба бранити од оних који га вуку назад“, Жена данас, бр. 66,
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
159
Питање МДФЖ-а је било актуелно и на наредном састанку ЦО АФЖ,
када је Митра Митровић поновила да стоји чињеница да је руководство Федерације напросто постало информбировска филијала. На страницама Жене
данас ће се повремено наћи и изводи из информбировске штампе где су се
уреднице врло критички освртале на активност Долорес Ибарури, познатије као Ла Пасионарија. У претходном периоду она је била врло цењена од
стране АФЖЈ али и уредништва; њени говори и поздрави Титу и народима
Југославије радо су преношени на страницама часописа. Како ће у каснијем
периоду доћи до попуштања политичких стега, односно како ће југословенска политика оријентације према земљама Трећег света добијати све већи значај, тако ће доћи до обнављања контаката између Ла Пасионарије и женских
организација које су наследиле АФЖЈ.64
Током 1950. скупу напредних жена у Паризу обратила се и др Олга
Милошевић. Том приликом покушана је опструкција од стране Савеза француских жена, који је и даље подржавао Информбиро и чак штампао билтен
МДФЖ у коме се Олга Милошевић оптужује да је „Титов агент који има задатак да разбије међународно јединство демократских снага“.65 Ипак, она је
успела да одржи говор и истакне следећи став: „Проблем заштите деце значајан је и по томе што не може бити равноправности жене тамо где тај проблем
није решен, тамо где материнство није заштићено“.66 Она је покушала да истакне значај социјалне заштите и укаже на бројне нерегуларности у заштити
жене и деце у колонијама, Шпанији, Грчкој и осталим напредним земљама
у којима делују организације МДФЖ, а које су раније осудиле и избациле
Југославију из свог чланства. Вероватно је то и разлог због којег је др Олга
Милошевић доживела опструкцију на скупу у Паризу.
Последњи текст у Жени данас о сукобу АФЖЈ и МДФЖ објављен је
фебруара 1950. и говори о обележавању петогодишњице оснивања МДФЖ. У
ту част је штампан билтен у којем је изложен историјат организације, али се у
њему не спомиње искључење АФЖЈ Југославије. Овим текстом АФЖЈ је преко свог гласила Жене данас заокружио своју причу са Међународном демократском федерацијом жена и није је више спомињао на страницама листа.
64
65
66
(1949), 7.
Др Саша Божовић је своју рано преминулу ћерку назвала Долорес управо по Ла Пасионарији; о томе је писала у својој ратној аутобиографији. Saša Božović, Tebi moja Dolores, (Beograd: 4 juli, 1981), XI.
„Ми немамо чега да се бојимо“, Жена данас, бр. 75, (1950), 13.
АЈ, АФЖЈ, 141-18-254.
�160
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
После свега
На пленуму Партије одржаном у фебруару 1950. донета је одлука да се
већа пажња посвети заштити мајке и детета, да се ради на оспособљавању
мреже установа за заштиту мајки и деце и да се укаже помоћ радној жени.
Пленум је у Резолуцији поводом искључења АФЖЈ из МДФЖ у Москви оценио да је искључење последица потчињавања ове организације циљевима Информбироа.67
Након разлаза са МДФЖ, управа АФЖЈ је своје међународне активности преоријентисала на проблеме мајки и деце, учествујући на скуповима који
су били посвећени задругама и жени на радном месту.68 Разлоге за то можемо
потражити у новој спољној политици Југославије окренутој земљама Трећег
света. Тако Жена данас доноси бројне прилоге у којима се истиче значај посета угледних жена и пише о утисцима које су оне понеле из Југославије.69
Почев од 1950. теме мајки и деце се све више појављују у гласилима
АФЖЈ, нарочито у Жени данас. Текстови у Жени данас и доступна архивска
грађа поткрепљују тврдњу коју је изнела Гордана Стојаковић у својој дисертацији, а то је да постоје два доминантна периода у историји организације
АФЖЈ: период доминације активних женских улога и успињања запослених
жена на друштвеној лествици (1945–1950) и период доминације улога из економије неге и бриге (1950–1953).70 Гашењем АФЖ Југославије постало је јасно да законска права нису довољна и да је потребно појачати друштвени рад,
јер је најтежи део процеса еманципације друштва ипак био процес трансформације мишљења мушкараца и жена.71
Међународна демократска федерација жена је наставила рад у истом
правцу као и АФЖЈ, преоријентишући се на социјалне теме. Потребно је,
ипак, нагласити да је МДФЖ подржавала, изузимајући југословенски пример
који је био условљен политичким околностима, жене из „првог“, „другог“
или „трећег света“ као и угледне жене које нису себе сматрале комунисткињама.72
67
Мирјана Станишић, Друштвени положај жене у Србији (1944–1955), необјaвљена магистарска теза, Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2003, 138.
68
„Наша делегација на конгресу женске задружне гилде“, Жена данас, бр 73, (1950), 12.
69
„Против клевета и дезинформација, сведоци о нашој земљи“, Жена данас, бр. 70,
(1950), 14.
70
Гордана Стојаковић, Родна перспектива новина АФЖ у Војводини 1942–1953, (Нови
Сад, Завод за равноправност полова: 2012), 7.
71
А. Ђорђевић, „Главно гласило АФЖЈ Жена данас (1943–1953)“, дипломски рад, Филозофски факултет, 2013, 120.
72
Franciska De Haan, „Continuing Cold War Paradigms in Western Historiography of Transna-
�А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ
161
Повратак социјалним темама од стране АФЖЈ и МДФЖ поклопио се
са повлачењем жена из политичког живота које је наступило почетком 50-их
година. У томе није било разлике између источног и западног блока, јер је
мали вакум који је омогућио женама активније учешће на политичкој мапи
света за време и непосредно након Другог светског рата управо нестајао како
се сукоб Истока и Запада распламсавао.
Закључак
Антифашистички фронт жена Југославије је током посматраног периода био свестан сложеног политичког тренутка у којем се нашла Југославија. Заоштрени међународни односи и клима Хладнога рата су непосредно
утицали на готово све међународне организације у којима је комунистичка
Југославија узимала учешћа, односно пријем националних организација у међународне организације зависио је од блоковске припадности поједине државе. Остајући изван блокова, АФЖЈ није више тражио пријем ни у једну међународну женску организацију која је била јасно политички оријентисана, већ
се до краја свог постојања 1953. године концентрисао на сарадњу са ОУН-ом,
задругама и гилдама, Трећим светом, а све у циљу побољшању услова живота жене и деце.
Иако раздвојена вишим политичким разлозима у годинама које су уследиле, Међународна демократска федерација жена се на исти начин преоријентисала и бавила социјалним темама. У једном од последњих писама из
доступне кореспонденције, АФЖЈ истиче како треба одбацити политичке
флоскуле и показати солидарност са женама света без обзира на њихово политичко опредељење: „Зато смо ми то овде изнеле, да би Федерација, њено руководство, помогла – на линији јачања борбе против империјализма и остварења програма Федерације – да јединство међу женама не буде натруњено
никаквим увредама, јер је то у интересу борбе демократских снага света“.73
Нажалост, то јединство другарице нису показале једне према другима, као
што се готово никада нису тако називале иако су имале лева опредељења ,али
зато јесу непријатељство, које је било изнуђено политичким околностима, иако су све до последњег писма остале пријатељице.
73
tional Women’s Organizations : the case of Women’s International Democratic Federation
(WIDF)“, u: Woman’s History Review, (2010), 564.
AJ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ.
�162
Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017
Извори и литература
Архивски фондови
Архив Југославије, Антифашистички фронт жена Југославије (АФЖЈ), фонд
141
Периодика
Жена данас, главно гласило АФЖЈ, 1945–1953.
Литература
Bоnfigliоli, Chiаrа, Biоgrаfijе аktivistinjа AFŽ-а: Intеrsеkciоnаlаnа аnаlizа
žеnskоg dеlоvаnjа. Izgubljеnа rеvоlucijа: AFŽ izmеđu mitа i zаbоrаvа, zbоrnik.
Urеd. Andrеjа Dugаndžić i Tijаnа Okić. Sаrаjеvо: Udružеnjе zа kulturu i umjеtnоst
Crvеnа, 2016.
Bоžinоvić, Nеdа, Žеnskо pitаnjе u Srbiji u XIX i XX vеku. Bеоgrаd: Žеnе u crnоm,
Dеvеdеsеtčеtvrtа, 1996.
Bаrаć, Stаnislаvа, „Pаcifistički i аntifаšistički diskurs u listu Žеnа dаnаs (1936–
1941)“. U: Intеlеktuаlci i rаt 1939–1947. Urеdnik Drаgо Rоsаndić. Filоzоfski
fаkultеt Zаgrеb 2011.
Bоžоvić, Sаšа, Tеbi mоjа Dоlоrеs. Bеоgrаd: 4. juli, 1981.
Гудац, Додић, Вера. „Положај жене у Србији (1945–2000)“. У: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века: Жене и деца, бр. 4. Уредница Латинка
Перовић. Београд: Хелсиншки одбор за људска права, 2006.
Dе Hааn, Frаnciskа, „Cоntinuing Cоld Wаr Pаrаdigms in Wеstеrn Histоriоgrаphy
оf Trаnsnаtiоnаl Wоmеn’s Orgаnizаtiоns : thе cаsе оf Wоmеn’s Intеrnаtiоnаl
Dеmоcrаtic Fеdеrаtiоn (WIDF) “, u: Wоmаn’s Histоry Rеviеw, 2010.
Ђорђевић, Александра, „Главно гласило АФЖЈ Жена данас (1943–1953)“. Дипломски рад, Филозофски факултет, 2013.
Pаntеlić, Ivаnа, Pаrtizаnkе kао grаđаnkе. Bеоgrаd: Institut zа sаvrеmеnu istоriju,
Evоlutа, 2011.
Sklеvicky, Lydijа, Kоnji, žеnе, rаtоvi. Zаgrеb: Žеnskа infоtеkа, 1996.
Stоjаkоvić, Gоrdаnа, AFŽ 1945–1953 : prеglеd krоz AFŽ štаmpu, u: Rоd i lеvicа,
zbоrnik. Bеоgrаd: Žеnski infоrmаciоnо-dоkumеntаciоni trеning cеntаr, 2012.
Stоjаkоvić, Gоrdаnа, Rоdnа pеrspеktivа nоvinа Antifаšističkоg frоntа žеnа u
pеriоdu 1945–1953. Nоvi Sаd: Zаvоd zа rаvnоprаvnоst pоlоvа, 2012.
Интернет извори
http://www.knjizеnstvо.rs/mаgаzinе.php?tеxt=17 (приступљено 5. 10. 2017)
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Istraživački radovi
Ostalo
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Drugarice i (ne)prijateljice - učešće Antifašističkog fronta žena Jugoslavije u radu Međunarodne demokratske federacije žena 1945 - 1950 - Aleksandra Đorđević
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Aleksandra Đorđević
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1-2 2017
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije, Aleksandra Đorđević
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
S-H
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
15-IR
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
15 str.
AFŽ Jugoslavije
Aleksandra Đorđević
Hladni rat
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Žena danas
žene
ženske organizacije
žensko pitanje
-
http://afzarhiv.org/files/original/f5891392ce03337978acac8ff8281386.pdf
e5a55ed427dbe69104a79d27b05e28ec
PDF Text
Text
���������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
330-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
9 str.
1949.
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Derventa
Glavni odbor AFŽa BiH
Goražde
Informbiro
Izvršni odbor AFŽa Goražde
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Mjesni odbor AFŽa Tihaljina
pisma
Pješivci
protest
Sarajevo
Sreski odbor AFŽa Mostar
Stolac
Zenica
Živinice
-
http://afzarhiv.org/files/original/7df980d03e0328b184785f453b141c68.pdf
7a28726c0f6b43cbba12f210a5674627
PDF Text
Text
���������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
329-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
21 str.
1949.
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Garevci
Glavni odbor AFŽa BiH
Goražde
Informbiro
Izvršni odbor AFŽ
Izvršni odbor AFŽa Goražde
Kladari
Konjic
Koprivna
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Miloševac
Modriča
pisma
protest
Skrugići
Tarevci
Tolisi
Tvornica konzervi Mostar
Vranjak
-
http://afzarhiv.org/files/original/eee76388760624e13da55398c552c639.pdf
f15b1fdcc9a5353c231d12d7593f7067
PDF Text
Text
�������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
328-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
19 str.
1949.
Banja Luka
Basilija
Borojevići
Bosanski Brod
Brčko
Brestovo
Čardak
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Dragalevac
Glavni odbor AFŽa BiH
Informbiro
Jelanska
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Modriča
Moskva
Pariz
pisma
Preduzeće za obradu duvana Stolac
protest
Sarajevo
Stanari
Stolac
Tešanj
-
http://afzarhiv.org/files/original/1806590dbcf1d180c737657196803852.pdf
ceca0fe5f3c2f6cc138edd405a271efe
PDF Text
Text
������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
327-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
18 str.
1949.
Banja Luka
Bosanski Brod
Brčko
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Derventa
Glavni odbor AFŽa BiH
Informbiro
Izvršni odbor AFŽ
Maglaj
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
pisma
Poprati
protest
Sraeski odbor AFŽa Gračanica
Sreski odbor AFŽa Bosanski Šamac
Sreski odbor AFŽa Maglaj
-
http://afzarhiv.org/files/original/cf8e48515c6a7362b2bdf83459edea4e.pdf
abe614d7f4ef23600a4f0cda5c7f4f57
PDF Text
Text
��������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovinež
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
326-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
20 str.
1949.
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Fabrika platna Mostar
Glavni odbor AFŽa BiH
Gornji Vakuf
Informbiro
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Mostar
pisma
protest
Seljačka radnička zadruga "Ošanjići"
Seljačka radnička zadruga Borojevići
Seljačka radnička zadruga Poplat
Tvornica čarapa Bosanski Brod
Zenica
-
http://afzarhiv.org/files/original/badb5a932be26dfaeb2209853cfb5342.pdf
d8e050d5bbd802b743e249d8199ad339
PDF Text
Text
��������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
325-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
20 str.
1949.
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Glavni odbor AFŽa BiH
Informbiro
Livno
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Pariz
pisma
plenumi
protest
Prozor
Šija
Sreski odbor AFŽa Doboj
Sreski odbor AFŽa Prijedor
Stolac
Tešanj
Trebinje
Tropče
Tugavići
Zenica
-
http://afzarhiv.org/files/original/68c6596666947a54d010c4be9878e03e.pdf
3214a17e9b26def5a937d5611cc258d0
PDF Text
Text
��������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
324-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
20 str.
"Nikola Jurkić"
"Sloboda"
1949.
Basilije
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Čirkin polje
Glavni odbor AFŽa BiH
Informbiro
Izvršni odbor AFŽ
Konjic
Ljubuški
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Moskva
pisma
Planska komisija i statistički ured NR BiH
Prijedor
protest
Prozor
Puračić
Sarajevo
Seljačka radna zadruga "Mladen Stojanović"
Seljačka radna zadruga "Petar Kočić"
Sreski odbor AFŽa Bosanski Petrovac
Sreski odbor AFŽa Glamoč
Sreski odbor AFŽa Livno
Stričići
Šujica
Tešanj
-
http://afzarhiv.org/files/original/3594fc098adb8f2164e427bc2fcca50e.pdf
8a029e5a6310b11a3e8b9acf2b8c94f8
PDF Text
Text
��������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Protestna pisma ženskih organizacija povodom kleveta Informbiroa
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
323-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
20 str.
1949.
Banja Luka
Bosanska Dubica
Bosanska Krupa
Centralni odbor AFŽa Jugoslavije
Drinovci
Drvar
Glavni odbor AFŽa BiH
Informbiro
Maglajani
MDFŽ
Međunarodna demokratska federacija žena
Mostar
Nevesinje
Pariz
pisma
Podovi
prosvjetne radnice
protest
radne brigade
Seljačka radna zadruga "Bolji život"
Seljačka radna zadruga "Galić Jure"
Seljačka radna zadruga "Kondić Rade"
Sreski odbor AFŽ-a Bosanski Šamac
Sreski odbor AFŽa Drvar