1 10 1 http://afzarhiv.org/files/original/c0bb4f52cf1b57d938ce3defe826ee13.pdf d51a49a6d703bbef59dc04cdb747b2f8 PDF Text Text ��Ovo kolo knjiga u biblioteci »Legende«, koje govore o ženama—narodnim herojima, N1P »Dcčje novine« — Gornji Milanovac posvećuje i izdaje u čast dvostrukog jubileja druga Tita — 85-godišnjice života i 40-godišnjice njegovog revolucionarnog rada na čelu Partije i naroda. �R ecenzija JOVO POPOVIC Uređivački o dbor MIRKO VUJACIĆ RADMILO LALE MANDIĆ IVO MATOVIC (urednik) i DRAGAN MARJANOVIĆ Izdavači SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU O DECI SR SR B IJE , BEOGRAD i N IP »DECJE NOVINE« GORNJI MILANOVAC Ti raž 3.000 prim e ra ka Š tam pa GP »NIKOLA NIKOLIĆ« K ragujcvac Š tam panje završeno feb ru ara 1977. G rafički dizajn RADE RANCIC ED DEČJE NOVINE �STANOJE FILIPOVIĆ epucajte, ovo kom M ističke grudi ŽIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA ŠONJE MARINKOVIĆ �BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO �POREKLO Majstor Paja i majstorica Soka, kako su ih u selu nazivali, proživeli su svoj vek u Surduku, na obali Du­ nava. Imali su kućicu sa dva odeljenja, zemljana poda, i omanji vinograd. Sremac od starine, nije se odvojio od rodne zemlje, nije otišao u sveštenike kao njegova bra­ ća, nego je izučio kovački zanat i ostao u rodnom Sur­ duku. Život je proveo u jednom trouglu — između kovačnice, vinograda i Dunava. Njih dvoje izrodili su jedanaesloro dece, ali je dctinjstvo proživelo svega četvo­ ro, dva sina i dve kćeri. »Bio je uopšte čudno trezven i razborit, vest da nas privcže za kuću i zaposli, da nam dane ispuni korisnim radom i lepom zabavom. (U njegovoj, pa i u našoj kući nije se znalo za kartanje, ni za pijanstvo, retke časove odmora provodio je s nama uz šah i knjigu)« — zapisala je Magda Simin sećanjc Pajine unuke Darinke Langhofer. — »Usmeri događaje da se razvijaju kako ti želiš a ne da te događaji nose«, imao je običaj da kaže kao kraj nju esenciju svoje životne filozofije, kad bi se prepriča­ vale zgode i nezgode, nezgode i teškoće komšija i poz­ nanika«. Kao što on nije pošao putem svoje braće, lako nije želeo ni najstarijeg sina Đorđa da zarobi u crne svešteničke rize. Međutim, pošto nije imao sredstava da sina uputi u Beč ili Peštu, na dalje školovanje, priklonio se mogućnostima i dao ga u Karlovačku bogosloviju — po­ �što je završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima. U toj situaciji on nije mogao da usmeri događaje kako je želeo, već su oni diktirali njegovim odlukama. Tako je Đorđe Marinković, da bi završio školu, morao da prih­ vati uslov — da službuje kasnije deset godina u slavon­ skim parohijama. Svojim poreklom bitno se razlikuje porodica Šajković iz Sremske Kamenice. Poznati inženjer Ivan Sajković projektovao je, pored ostalog, spomenik Branku Radičeviću na Stražilovu. Njegova kćer Milana završila je učiteljsku školu u Somboru, a jedno vreme je, radi do­ pune obrazovanja, provela u Pešti. U porodicu Šajković nedeljom je dolazio i mladi bogoslov Đorđe Marinković, jer se družio sa Ivanovim sinom. Tako se i upoznao sa Milanom. Kada je Đorđe završio bogosloviju, morao se prvo oženiti da bi se mogao zapopiti. I kada je jednoga dana osetio da će naići na pozitivan prijem u porodici Šajkovdć, poslao je oca da zaprosi Milanu za njega iako se majstor Paja plašio da ne bude odbijen. »Nežna mati, veoma inteligentna žena—njen duh, duh drugarstva i prisnosti, dugih razgovora za stolom 0 literaturi, vojvođanskim književnicima — udario je svoj pečat za svagda i na duh naše porodice. U našoj kući znalo se za Lazu Kostića, Zmaj-Jovu, Veljka Petrovića kao za svog rođenog, bezbroj anegdota iz njiho­ vih života prepričavalo se tako često i živo da su ih 1 unuci zapamtili, te još i danas spominju Lazu po nje­ govim »čuč partijama«. Naša se mati, dakle, nije htela pomiriti sa životom u palanačkim parohijama već je svojoj deci htela da pruži nešto više, čistije i lepše« — zapisala je, dalje, Magda Simin sećanje Dare Langhofer. Iz pitomog Srema mladi bračni par Marinković upu­ tio se u Slavoniju da odsluži deset godina dužnih za Đokino školovanje. Oboje su radili: Đorđe je bio sveštenik, a Milana učiteljica. U Slavoniji su se i deca ro­ dila: Darinka 1908. u Doljanima, a u Striješevici, pod Papukom, rođeni su Milenko 1910, Vida 1911. i pet go­ dina kasnije Sofija-Sonja. To je bilo tada maleno selo, raštrkano po padinama Papuka; pored škole i crkve, u centru se nalazila još samo jedna kuća. Najstarija kćerka dobila je ime po jednoj, a najmlađa po drugoj baki. Nežna zdravlja o dranije, izložena naporima od ra­ da u školi, rađanja i podizanja dece — Milana se razbolela kada su se preselili u Borovo, nakon kraćeg bo­ �ravka u Sremskoj Raci. Bolovala je od tuberkuloze ko­ joj tada nije bilo leka. Umrla je i sahranjena 1919. go­ dine u Borovu, a iza nje je ostalo četvoro siročića: Darinka od deset, a Šonja od dve i po godine. Najviše je bolesna Milana, izgleda, tugovala za svojom mezimicom Šonjom, koja u svojoj svesti nje mogla zadržati ni poneti mamin lik. »Na vas sve jako mnogo mislim, ali se ne brinem, nekako sve lepo mislim. Sonjica mi je uvek pred oči­ ma i to onako kako sam je u glavicu ljubila, kako mi je onda bilo vi ne možete zamislti, sleglo mi se -i duša i srce. Pazite na dečicu« — pisala je krajem marta 1919. godine mama Milana iz oporavilišta kraj Zagreba. Đorđu Marinkoviću nije se mnogo sviđao sveštenički poziv. Nešto po svojoj želji a nešto na Milanino insisti­ ranje, on se još 1911. godine upisao, kao vanredni stu­ dent, na Pravni fakultet u Zagrebu. Međutim, uskoro je počeo prvi svetski rat, pa posleratna potucanja, premeštaji, Milanina smrt, briga o četvoro dece. Sve je to uticalo da nije mogao da završi studije na vreme. Je­ dan nov događaj je samo ubrzao donošenje njegove životne odluke. »Jednog dana vratio se naš otac iz sela veoma uzbu­ đen« — seća se Dara. »Žandarmerija je na trgu javno išibala čoveka koji je govorio o ruskoj revoluciji. Iako u svešteničkoj mantiji, on je, uzbuđen i revoltiran, stao na strani maltretiranog čoveka, protestvovao u ime čovečnosti, ali bez većeg uspeha. ,Ipak je strašno' — govorio nam je i ceo dan se nije smirivao — ,da nam ljude javno šibaju na trgu ako se usude da samo ispri­ čaju svoje utiske o tako sudbonosnim događajima’. Bi­ lo je neobično u to vreme da se sveštenik tako pona­ ša. Meštani mu to nisu oprostili, pa na sledećim svešteničkim izborima (u to vreme popa su birali parohijani) on ne bude izabran. .. .Zatim prelazimo u Sombor. Otac je apsolvirao, za godinu dana on će i diplomirati na fakultetu u Subotici — raspopio se i u Somborskoj Županji dobija mesto županijskog beležnika«. Duže vreme o deci se starala njegova sestra Nada, ali je i ona morala stvarati svoju porodicu. Darinka još uvek nije bila toliko velika da bi preuzela brigu o os­ taloj deci, a naročito o najmlađoj Šonji. Zbog toga se Đorđe morao oženiti. Oženio se Danicom Leskovac, uči­ teljicom iz Kule, starijom devojkom; ona nije dugo radila, penzionisala se i posvetila podizanju njegove de­ ce, ali je i ona umrla dosta rano, 1935. godine. �Iz Sombora je 1930. godine prešao u Novi Sad i radio u Banovinskoj upravi. Kao pristalica Svetozara Pribićevića prcmešlen je, po kazni, u Skoplje za vreme šestojanuarske diktature, ali nije dugo zadržan. I po drugi put je premešten u Skoplje, 1940. godine, kada je Šonja uhapšena, ali ni tada nije dugo ostao u Make­ doniji. Vratio se u Novi Sad zahvaljujući intervenciji nekih uLicajnih ličnosti. Kada je 1941. godine fašistička Mađarska okupira­ la Novi Sad i proterala sve građane koji u njemu nisu rođeni u određenom periodu, Đorđe je, po savetu kćer­ ke Šonje, prešao u Zrenjanin i tu preživeo okupaciju, sa kćerkom Vidom. Posle oslobođenja Zrenjanina po­ stao je prvi predseđnik Gradskog narodnog odbora u tome gradu. Kada su ga ratni drugovi njegovog sina Milenka i kćerke Šonje zapitali na koji način mogu da mu pomognu, on je poželeo da bude primljen u Partiju za koju su njegova deca izginula. Otišao je u Beograd, da Šonjinoj drugarici Saši Đuranović saopšti kako mu je ispunjena želja i odmah se vratio u Novi Sad u kome je bio poverenik za unutrašnje poslove Autonomne Pokrajine Vojvodine. Petnaestog jula 1945. godine Đorđu je Mile Peruničić, u ime Preziđijuma, predao Sonjin Orden narod­ nog heroja. Očito uzbuđen i drhtećim glasom, stari Doka Marinković je odgovorio: »Svoju decu sam vaspitavao u slobodarskom duhu i s njima sam živeo kao s drugovima. Priznajem da mi katkad navru suze na oči što ne vidim svoju Šonju i sina Milenka, koji je takođe poginuo, u društvu njiho­ vih drugova na izgradnji naše države. Ali tada se od­ mah sećam reči svoje Šonje koja mi je pisala još 1939. godine iz zatvora da žrtava mora biti, a ako ona i nje­ ni drugovi poginu, da za njima stoje stotine i hiljade drugova koji će se i dalje boriti za istu ideju. Sećam se isto tako i reči svoga'sina Milenka koji je poginuo u Mađarskoj. »Za tako veliku stvar potrebne su i ve­ like žrtve. Ako su one i iz najbliže okoline, imaju se ccniti kao da su iz najdalje. A takvih žrtava je danas nebrojeno«. N jegovo vaspilanje imalo je i povratno dejstvo. Uti­ cao je na svoju decu da budu čestiti ljudi, rodoljubi i slobodni duhovi, a oni su uticali na njega — ukazu­ jući mu na put kojim treba da ide. Zahvaljujući svome Ličnom poštenju i snažnom uticaju njegove dece, pri­ pao je onom broju sveštenika koji su i u najtežim uslovima verno služili svome narodu. Iako ostareo i izne­ mogao, nastavio je da ide putem svoje dece. I ostao mu �jc doslcdan do kraja života. Umro je, kao sudija u pen­ ziji Vrhovnog suda AP Vojvodine, 1956. godine. Sve dok nije završila učiteljsku školu u Somboru, kao najstarija u porodici, Darinka se najviše brinula 0 najmlađoj sestri Šonji. Valjda je zbog toga među njima uspostavljeno izuzetno prisno prijateljstvo. Služ­ bovala je u Baranji, u okolini Sombora ,u Čantaviru kraj Subotice, u selima kraj Novog Sada i u Novom Sadu. Udala se za Karla Langhofcra, Slovaka iz Vojvo­ dine, koji je u Pešti završio agronomiju i bio specijali­ sta za ribarstvo. Imali su dve kćerke: Anu, rođenu 1936, 1 Vjeru, rođenu 1941. godine. Darinka je, kažu, imala dobro srce i široke poglede. Ona je pomagala Milcnka na studijama, brinula se o Šonji, podizala je u detinjstvu, a kasnije pomagala u ilegalnom radu. U šali su je nazivali »hotel Marinković«, jer su njena vrata i trpe­ za bili otvoreni i pristupačni svim Sonjinim drugovima. Ona je skrivala Sonjin ilegalni materijal, bila hapšena i pod policijskom prismotrom, ali je sve to izdržala iako je bila težak bolesnik i preživela nekoliko opera­ cija. Posle drugog svetskog rata radila je kao direktor jedne osnovne škole u Novom Sadu, a potom, do penzionisanja, u Savetu za obrazovanje AP Vojvodine. Po­ dizala jc svoju decu, brinula se o starom ocu, sahra­ nila muža 1954. i oca 1956. i umrla, izmučena i skrhana, 1974. godine. I srednja sestra. Vida, u Somboru je završila uči­ teljsku školu i službovala kao učiteljica u Vojvodini. Udala se za inženjera Vladu Langhofera, Karlovog ro­ đenog brata, koji je bio prijatelj njenog brata Milcnka. Kćerke bivšeg pravoslavnog sveštenika Đorđa Marinkovića udale su se za sinove tadašnjeg evangelističkog sveštenika Langhofcra; među njima nije bilo ni naci­ onalne ni verske netrpeljivosti. Pošto je u Pragu pri­ padao naprednom studentskom pokretu, Vlada nije od­ mah mogao dobiti zaposlenje iako je Kraljevina Jugo­ slavija imala malo elektrotehničkih inženjera. Radio je kratko vremc u Uzicu, najviše u Bačkoj Palanci, a pred rat se doselio u Zrenjanin (Petrovgrad). I njih dvoje izrodili su dve kćerke, i to nekako istovremeno kao i Darinka i Karlo: Milana je rođena 1936. a Vladana 1941. godine. Vlada i Šonja su bili veliki prijatelji i politički istomišljenici; često su raspravljali o političkim prob­ lemima zaobilazeći Vidu koju su smatrali romantičnom osobom i nedovoljno zainteresovanom za takvu vrstu životnih preokupacija. Jedan deo okupacije proveo je u zarobljeničkom logoru, drugi deo u Zrenjaninu, a posle rata radio je na obnovi i izgradnji električne mre­ �že u Novom Sadu, Beogradu, Sarajevu, i Trebinju. Um­ ro je, nakon duže i teške bolesti, 1973. godine u Sara­ jevu. Posebno poglavlje u životu porodice Marinković predstavlja život njenog jedinca Milenka. Osnovnu školu završio je u Borovu, gimnaziju u Somboru, a građevinski fakultet u Beogradu 1934. go­ dine. Od rane mladosti pripadao je krugu trezvenjaka, voleo prirodu i bio jedan od organizatora Saveza izvidnika i planinki (skauta) u Somboru i prvi njihov starešina. On je u skautsku organizaciju upisao i sve tri sestre, čak i malu Šonju koja je tek pošla u osnovnu školu. Bio je komunikativan i društven kao i Šonja, koja je ličila dosta na njega po karakteru i shvatanjima. Vesele prirode, otvoren i iskren, on nije podnosio malograđansko prenemaganje i licemerstvo. Napred­ nom pokretu prišao je kao student, učestvovao u mno­ gim studentskim akcijama i zbog toga je isključen iz studentskog doma. Kao inženjer radio je u privatnom građevinskom preduzeću. Voleo je sport, naročito pla­ ninarstvo i skijanje, a Frušku goru smatrao najlepšom planinom u Jugoslaviji. Oženio se pred rat i 1941. go­ dine dobio sina Slobodana, koji je inženjer agronomije, specijalista za vino. »Za vreme okupacije radio (je) kao inženjer u somborskoj filijali jednog budipeštanskog preduzeća i sto­ ga često putovao na relaciji Sombor—Budimpešta. Član Komunističke partije .Marinković je ova putovanja ko­ ristio za organizovanje partijskog rada i za održavanje veze između jugoslovenskih komunista u Budimpešti i organizacije u Vojvodini. Njegova veza u Budimpešti bio je Milan Džanić koji se tamo sklonio pred opasnoš­ ću hapšenja u Novom Sadu. Marinkovićeva delatnost je ipak zapažena od strane okupatorske policije i on je uhapšen 7. avgusta 1943. godine prilikom jednog takvog službenog putovanja u Budimpešti. Odmah je prebačen u novosadsku »Armiju«, odakle je 28. oktobra preba­ čen u Satoraljaujhelj sa grupom iz Novog Sada i Žab­ lja, osuđen na četiri godine robije« — zapisao je o Milenku književnik Živan Milisavac u svojoj knjizi »Po­ ruke iza rešetaka«. Taj logor se nalazio u malom mestu na blagim pa­ dinama Karpata. Kao i svi slični zatvori, on je imao »suteren sa radionicama (obućarskom i krojačkom), kuhinjom i vešernicom, a zatim u prizemlju i na dva sprata odeljenja za zatvorenike, skupne odaje ii samice«. Političke zatvorenike Hortijeve vlasti počele su dovo­ diti u taj logor do kraja februara 1943. godine. Najviše �je doterano političkih zatvorenika iz Novog Sada. Kra­ jem 1943. godine u logoru se nalazilo oko 450 zatvore­ nika, tri puta više nego što je bio njegov kapacitet. Dolaskom članova KPJ i mladih skojevaca, formiran je stabilan kolektiv političkih zatvorenika. Pored zajednič­ kog snabdevanja, odmah se počelo sa organizovanjem predavanja iz oblasti marksizma—lenjinizma, u prvo vreme po sećanju, dok je kasnije organizacija uspela da pribavi najpotrebnija dela za teoretsko uzdizanje. Toliko se napredovalo u tome radu da su u logoru iz­ davani i listovi »Okovana Vojvodina« i »Naš put«. Ile­ galnim radom rukovodila je partijska organizacija u či­ jem se rukovodstvu nalazio i Milenko Marinković. U drugoj polovini 1943. godine intenzivno je prip­ remana oružana akcija u logoru, a krajem godine iza­ brani su »politički i vojni rukovodioci za organizovanje proboja, koji je planiran za proleće 1944. godine«. Me­ đutim, okupacijom Mađarske od nemačkih trupa, plan je poremećen, ubrzan. Napad za proboj iz logora iz­ vršen je 22. marta 1944. godine. Zatvorenici su savladali stražare i upravu logora. Oko devedeset logoraša pro­ bilo se iz logorskog kruga, jedan broj se dokopao i okol­ nih brda. Međutim, pucnjava u logoru upozorila je nemačku i mađarsku komandu i pobuna je u krvi ugu­ šena. Pohvatani su i oni logoraši koji su uspeli da se dokopaju okolnih brda — zato što se nisu blagovreme­ no udaljili od Šaporaljaujhelja. Tada je u samome lo­ goru i u njegovoj okolini ubijeno preko 60 logoraša, a 11 ih je obešeno 6. aprila 1944. godine u dvorištu zat­ vora. Milenko Marinković je poginuo »pre nego što je us­ peo da se dočepa šume«. Njegovo ime se nalazi na spomen-ploči poginulih omladinaca koja je postavljena na zajedničkoj grobnici. Interesantna su dva njegova pisma koja je obja­ vio Živan Milisavac u navedenoj knjizi. U prvom, na­ pisanom 4. novembra 1943. godine, on je, pored osta­ log, napisao: »Vreme nam u sobi brzo prolazi u čitanju; ležimo i spavamo dosta. Draga ženo, ćela kuća je sada na tebi, verujem da je vodiš onako kako najbolje treba. Mi smo u istom položaju kao i pri prvoj poseti; nailazi zima, ali izdržaće se i to. Ne brini se ništa za mene, jako pazimo na zdravlje... Bundu za sada nemoj doneti. Slobodanu re­ ci ako pođeš da ideš kod mene. �Pozdravi sve koji se raspituju za mene i poruči im neka budu mirni i spokojni, mi smo na dobrom mestu ... Mnogo vas sve voli Milenko«. Mnogo je interesantnije i potresnije pismo koje je napisao sinu Slobodanu samo tri dana pre svoje pogi­ bije, 19. III 1944. godine. »Zdravstvuj Slobodane Milenkoviću Marinkov, prvenčc moj. 19. marta 1942. god. u 4 h ujutru ugledao sam te pre nego što si ti mogao mene. Tada sam tvoj rođen­ dan čestitao tvojoj materi. 19. marta 1943. godine, pošto nismo bili zajedno, jer sam se ja nalazio na poslu, poslao sam ti kratak telegram: »Šine, čestitam ti prvi rođendan«. Sada, nalaziće se još dalje od tebe, dalje nego ika­ da, upućujem ti ovo par reči koje će biti čestitka za tvoj drugi rođendan, 19. mart 1944. godine. Sine moj dragi ,puno, puno te volim, mislim na tebe i iznad svcga^želim da te čvrsto prigrlim na gru­ di, da oseliš kako ti otac diše. Inače, upućujem te u svemu na mater, da se sa njom sporazumeš u načinu tvog vaspitanja, pošto ona zna i moje mišljenje o toj stvari. Predstave koje bu­ deš primao o raznim stvarima treba da su ti sasvim jasne i ne prihvataj ništa doklegod te jakim razlozima ne ubede. Tvoje daljne vaspitanje zavisiće u mnogome od tih prvih pretstava koje budeš imao o sredini u ko­ joj živiš. Budi ljubazan sa ljudima i razgovaraj s njima tvo­ jim jezikom. Želim ti mnogo napretka i uspeha, tvoj otac Milenko«. Slobodarskog duha, on je i sina učio da misli sopstvenom glavom i da stvari ceni njihovom vrednošću. Kao da je naslućivao svoj bliski kraj, napisao je pismo koje liči na amanet, poslednju poruku. DETINJSTVO I ŠKOLOVANJE Rodila se u polovini jednog ratnog vihora, za vreme prvog svetskog rata, 3. juna 1916. godine, a njena mladost je prekinuta u polovini drugog svetskog rata, 31. jula 1941. godine, kada je bezumlje još više carevalo. Rodila se u vreme kada su Srbija i Crna Gora bile pregažene, kada se oslobođenje od vekovnog nepri­ jatelja očekivalo od velike savezničke ofanzive i kada �su se samo naslućivali događaji koji će uzbuditi svet i stari trošni društveni sitem uzdrmati iz temelja. ».. .Želje građana pa i našeg oca bile su tako snaž­ ne i iskrene, težnja sa svojom samostalnom državom bez Beča i Pešte toliko izrazita, da je poslednje i naj­ mlađe dele u našoj porodici dobilo rusko ime: Sofija — Šonja. Kršlcna u ime idealnih iščekivanja. Šonja je čudnim sticajem događaja od prvog dana svog života vezana za Rusiju, a Rusija je ubrzo i postala simbol nečega što je decenijama nadahnjivalo sve živo i po­ šteno u Srbiji i van nje« — govorila je Sonjina sestra Dara. Život se poigrao sa njom od samog početka. Rođe­ na je neplanirano, posle petogodišnje pauze, sa fizič­ kom manom koja ju je pratila do kraja života. Na ro­ đenju je iščašen levi kuk, ali tada, u toku ratnih okrša­ ja, niko to nije mogao utvrditi. Kada je primećeno da hramlje na levu nogu, uzalud su tražili leka... Hramanje ju je otkrilo, po tome su je prepoznali agenti i uhapsili. Majku nije ni zapamtila i mamom je zvala maće­ hu Danicu oko koje se svila kao oko rođene majke. Još dok je Đorđe odlazio u Kulu, u posete Danici, Šonja je s nestrpljenjem očekivala očev dolazak, jer je on uvek donosio i kolače koje je ona mnogo volela. Tada joj se činilo da će život sa budućom mamom biti tako lep kao što su ti kolači slatki, i ona se, zaista, najviše i slagala sa Danicom. Nevolja je išla za nevoljom. Kao dete obolela je od kožne bolesti koju u narodu zovu fircig, zahvatila je lice i glavu tako mnogo da su se u kućfuplašili da ne ode na oči i da dete ne oslepi. Zbog toga su je u detinjstvu kratko potšišivali da bi izrasla gusta kosa; za­ to je, po navici, uvek nosila kratko pot.šišanu kosu. Nežna zdravlja i najmlađa među decom, Šonja je postala miljenik porodice. 0 njoj — i ostaloj deci — starala se Đokina sestra Nada. O Šonji su se brinuli i ostali u kući, najviše Dara, koja je bila najstarija. Šonja je dosta mažena, ali nikada nije postala razma­ žena; ta nežnost nadoknađivala je majčinu ljubav i ona u život nije ušla s ranama u duši, s pesimizmom; od ranog detinjstva, bez obzira na bolesti i fizički nedo­ statak, ispoljavala je puno životnog optimizma. Stanovali su u Somboru, u ulici zvanoj Bajski put (sada Ulica Marašla Tita broj 40). To je »široka ulica sa dvostrukim drvoredom što vodi sa stanice u centar grada«. Ona je bila puna »svetla i zelenila, drveća i gustog žbunja što cveta hiljadama sitnih belih cvetova«. �U toj ulioi, u prostranom stanu, Šonja je proživela ne­ punu deceniju svoga detinjstva; došla je kao malena devojčica a otišla kao učenica petog razreda gimnazi­ je. Tu je započelo njeno saznanje sveta i formiranja pogleda na život. »Šonja je krenula u zabavište« — pričala je Dara svoje uspomene Magdi Simin. »Još uvek mi je u živom sečanju radosno-tužni prizor kako to malo nežno dete s torbicom u ruci žuri, skoro trči u to zabavište rascvetanom ulicom, a po travnjacima okolo jure deca. Od prvog dana bila je vrlo tačna i pažljiva, da ne razočara zabavilju kojoj se u duši odmah predala, stisla se uz nju, a zabavilja isto tako snažno zavoli dete željno lju­ bavi (materine, izgubljene ipak, i pored sve porodice). Isto tako odano i duboko zavolela je Šonja i svo­ ju učiteljicu kada je sledeće godine pošla u prvi raz­ red, tako da je ta žena postala pojam u našoj kući i dugo godina svi su je zvali i prepoznavali pod imenom »Sonjina gospođa«. Već je Sombor ostao davno iza nas, a »Sonjina gospođa« još uvek je živela u nama kao svoja, te smo joj obavezno dolazili u posetu u Sombor i posle Sonjine smrti, a sama Šonja još i kao student odlazila da je obraduje, da se ispriča s njom«. Pohađala je nastavu sve čitiri godine u Vežbaonici Državne ženske učiteljske škole u Somboru i na kra­ ju školovanja, za odličan uspeh, dobila »Golub« za 1892. godinu sa potpisom učiteljice Leposave Bikar. Školu je završila u junu 1926. godine, kada je napunila deset godina života, godinu dana pre svojih vršnjaka. »Ima­ la je osećaj za dikciju i isticala se lepim čitanjem« — seća se njena sestra Vida. Kada je završila osnovnu školu, otac je nije dao u žensku stručnu školu već ju je upisao u gimnaziju sa željom da završi fakultet. I na maloj maturi, u junu 1930. godine, za nagra­ du je dobila knjigu Vaše Stajića o Svetozaru Miletiću. Četvrti razred je završila sa vrlo dobrim uspehom. Kao vrlo dobra učenica Šonja je oslobođena polaganja ni­ žeg tečajnog ispita. Imala je petice iz veronauke, ruč­ nog rada i gamnastike, a četvorke iz maternjeg jezika, francuskog jezika, istorije i geografije Jugoslavije, he­ rnije, matematike, higijene, crtanja i vladanja. U đač­ koj knjižici za četvrti razred zapisano je da pohvalna njena vrednoća. Kroz ćelo školovanje bila je postoja­ na, stabilna, bez padova ili naglih uspona; radila je si­ stematski i uvek ostala na istoj visini. Više razrede gimnazije pohađala je u Novom Sadu; upisala se u peti razred septembra 1930. a maturu je položila u junu 1934. godine. Išla je u Državnu žen- �sku realnu gimnaziju u Novom Sadu i sva četiri raz­ reda završila sa vrlo dobrim uspehom. Književnost joj je predavao sve čitiri godine dr Milan Petrović, dok se razredni starešina menjao. Inte­ resantna su bile teme koje je Šonja imala na pismenim zadacima iz maternjeg jezika. U stvari,i danas, posle četiri decenije, malo bi se moglo zameriti izboru tih tema i njihovom uticaju na formiranje učenika. Preovlađuje misao da je dr Petrović tražio od svojih učenika da samostalno razmišljaju o životnim pojavama i prob­ lemima. Književnost nije shvatao samo kao umetnost ve ći kao naučnu disciplinu. On ne traži prosto reprodukovanje izrečenih misli književnika; očekivao je da učenice uoče i istaknu svirepost i zločine slavoljubivog Čengića kao predstavnika jedne osvajačke sile; da za­ paze osnovnu misao u »Osmanu«; da utvrde uzroke elegičnosti u poeziji Jakšića i Zmaja; da shvate veličinu revolucionarne borbe Vuka Karadžića u preobražaju Šonja Marinković, učenica osnovne škole �naše književnosti; da istaknu Dositejevu misao o obra­ zovanju ženske omladine kojoj ni posle sto godina nije poklonjeno dovoljne pažnje; da uoče i dublje dožive oštru osudu otuđenih malograđana koju je tako dobro zapazio i istakao Sterija kao tvorac komedije kod Srba. Petrović insistira na negovanju rodoljublja i svake go­ dine daje bar po jednu takvu temu. On, takođe, veoma mnogo insistira na ulozi omladine u očuvanju mira i sasvim tačno uočava da samo mir može omogućiti stva­ ralački rad svakog naroda. Kada se zna da svakom pi­ smenom zadatku prethodi usmena obrada tih tema, on­ da ima razloga da se veruje u to da su navedene teme bile predmet njegovih predavanja i rasprava učenika o tome. Teško je danas utvrditi koliki je uticaj imala ovakva nastava književnosti na formiranje ličnosti mla­ de Šonje Marinković, ali se pretpostavlja da taj uticaj nije bio mali. Njene osnovne osobine — ispoljavane kasnije u životu — kao da imaju koren i u ovoj nastavi. Šonji je, verovatno, najteže bilo da piše o majci i majčinoj ljubavi, jer svoju majku nije zapamtila. Živela je tada sa ocem i naćehom Danicom. O njoj, Da­ nici, Dara je pričala: »Otac se oženio još u Somboru, ponovo učiteljicom, veoma dobrom i čestitom ženom koja je bila kadra da se brine, i to dobro da se brine, za četvoro dece koju nije sama rodila. »Gospođa Da­ nica« poticala je iz zanatlijske porodice drugačijeg, stranog duha, pa smo, uprkos njenoj dobroti, nas čet­ voro predstavljali jedan tihi front protiv njenih shvanja i navika, front slobodarski, manje vezan i sputan od ljudi njenog kruga. No dobro raspoloženje i sloga u kući nikada nisu bili poremećeni. Među nama nikada nije pala ni jedna oštra reč. A o preteranostima »Gospo­ đa Danica«, o njenim »vizitama« i zahtevima da praši­ na bude dobro obrisana — Šonja nam je, kad smo do­ lazili, pričala uz blagu šalu, dobronamerno i bez jeda, jer je ta »Gospođa Danica« Šonju mnogo volela«. Takvi od­ nosi svakako su uticali na ublažavanje tuge koju je u tim momentima, dok razmišlja o majci i majčinoj lju­ bavi, mogla ispisivati devojčica od petnaestak godina. Jedna godina — seća se Anđa Milićević, sestra revolu­ cionara i heroja Žarka Zrenjanina — Šonja je za Dan majke, koji se pre rata proslavljao 8. marta, napisala »priču o dobroj mami, koje više nema, i njena mala deca ostala su bez hleba i cveća«. U gimnaziji počinje i njena društvena aktivnost. Učestvovala je u radu literarne družine »Iskra« i u os­ mome razredu držala predavanje o Veljku Petroviću. Magda Simin tvrdi da je Šonja u »Novosadskoj gim­ �naziji sarađivala i na izdavanju jednog srednješkolskog lista«; laj navod ničim nije potvrđen, u godišnjim izveštajima nema govora o đačkom listu u Ženskoj gim­ naziji, jedino je moguće da je neka druga škola izdava­ la list. Šonja je — tvrdi Magda Sirnin — »pokazala mnogo dara za pisanje« i kasnije, plašeći se za njeno zdravlje za vreme progona i hapšenja, Doka je poku­ šao »da je nagovori da se bavi pisanjem kako bi je, verovatno, odvojio od opasnog zanata, revoluoionarne borbe. U gimnaziji je počela da čita proskribovanu i zabranjenu literaturu — tvrdi Anđa Milićević — i tada se upoznala sa delima Maksima Gorkog (Mati, Moji univerziteti). Najviše se angažovala u Savezu izvidnika i planin­ ki; u skautsku organizaciju upisala se još kao učenica osnovne škole i bila najmlađa među skautima u Somboru. Upisao ju je brat Milcnko. Za razliku od naciona­ lističkih organizacija »Srpskog sokola« i »Hrvatskog Sa kursa za vođe skauta (Šonja prva zdesna u prvom redu) 2 Šonja Marinković �sokola«, ova međunarodna organizacija je »u to vreme jedina primala članove bez obzira na nacionalnost«. Ona je imala snažan uticaj na opredeljenje omladine. Sonjina drugarica Šaša Đuranović sa zadovoljstvom se seća kako je u partizanima srela puno omladinaca i omladinki koji su pre rata pripadali skautskoj organiza­ ciji. U njoj se omladina učila drugarstvu, prijateljstvu, rodoljublju, istrajnosti, požrtvovanosti, snalažljivosti, poštovanju starijih i sličnim pozitivnim osobinama. Njeni članovi su jačali fizički i psihički, pripremali se da lakše savlađuju životne prepreke. Šonja je pohađala kurs (Šumsku školu) za vođe Sa­ veza skauta, koji je održan u Vrdniku 14—28. avgusta 1932. godine, kada je imala šesnaest godina i završila šesti razred gimnazije. O završenom kursu dobila je svedočanslvo br. 111. od 28. VIII 1932. godine. Interesantne su uvodne napomene u njenim zabeleškama sa tog kursa. Skautizam je »radna škola« i ima zadatak »da mladima da spremu za život«. Članovi skautske organizacije moraju biti svesni svog zadatka: njihov rad mora da koristi omladini kako bi omladina mogla da rešava »mnoga pitanja u ljudskom društvu od kojih zavisi opstanak i bratstvo, naročito naših mla­ dih«. »Skautizam svojim vođama uvek postavlja ova četiri pitanja: Zašto radimo? Za koga radimo? Ko tre­ ba da radi? Kako treba da radimo?« Skauti rade da obrazuju i vaspitaju omladinu, da pomognu »razvitku i obrazovanju svih dobrih fizičkih, moralnih i umnih sposobnosti omladine«. Skaut radi za mladež, a to zna­ či za svoju zemlju, jer je mladež budućnost zemlje. Vođa mora najviše da radi zato što je on vaspitač i što zna više od ostalih; mora da bude pedagog, da po­ znaje sebe i one koje vaspitava, da bude primer i da svoja znanja prenese ostalima. Najbolje je da se kroz igru uče razne veštine i savlađuju određene prepreke. Osnovni je zadatak skautizma da zaštiti omladinu od štetnih uticaja aktivnostima koje odgovaraju prirodi mladih. Pokazalo se da se Šonja u životu pridržavala tih pravila skautizma. Skauti iz Sombora imali su svoje letovalište u Cav­ tatu. Iako je za to vreme bilo neobično da ženska deca idu na more bez roditelja, odlazili su u to letovalište Milenko i sve tri sestre. Oni su odlazili i na izlete u okolinu Sombora, u Bezdansku šumu i druga mesta. »Ovaj prisni dodir sa prirodom obeležio je ćelo Sonjinino detinjstvo i mladost. Moćna lepota naše zemlje uvukla se u njenu dušu, u misli, priroda je učinila nje­ �no telo gipkim i otpornim, njen duh jasnim i otvore­ nim« — tvrdi Magda Simin. — Kretanje u društvu svo­ jih drugarica i drugova, savlađivanje mnogih prepreka, preživljavanje raznih prijatnih i neprijatnih događaja uticali su na razvijanje drugarstva i prijateljstva i zato je Šonja za kratko vreme stekla puno iskrenih prija­ telja. »Po završetku logorovanja sa skautima, odlazili smo svakog leta deda Paji — kovaču u Surduk, i provodili ostatak raspusta u njegovom vinogradu« — pričala je Dara. »Na brdu nad Dunavom, iz dedinog vinograda, pružao se vanredan pogled na ravnicu Banata i Bačke. Deda nam skroj.i i namesti klupu na najlepšoj tački nad samim Dunavom i splete svud oko nje pruće da ne pa­ dnemo u bezdan, te smo na toj klupi sedeli jedno kraj drugog, čitali i pričali i provodili dane u igri. Sa te naše izvidnice video se i Tdtel i Slankamen, bcla živa traka Tise kako se uliva u Dunav, a svud okolo još tri­ naest sela... I Šonja je gledala i uživala. Ali se u njene misli ubrzo uvuče još i jedna druga komponenta... Oš­ trim očima, upornom pažnjom, pratila je kako narod ovoga kraja na toj plodnoj, ziratnoj zemlji radi mar­ ljivo, neumorno kao crv, a živi oskudno, u neznanju, nemoćan da sam sebi pomogne«. Šonja je bila najistaknutiji skaut u Državnoj žen­ skoj realnoj gimnaziji u Novom Sadu. Kao učenica šes­ tog razreda učestvovala je u formiranju odeljenja za planinke u svojoj školi i postala vršilac dužnosti ko­ lovođe, najstarija u organizaciji u školi. Odeljenje je imalo 4 voda i izvodilo je skautsku obuku; u proleće 1932. godine organizovano je nekoliko izleta u Frušku goru, a odeljenje je prisustvovalo velikoj skautskoj proslavi u Beočinu i za nagradu dobilo logorovanje u Koviljači. Sledeće školske godine, najviše Sonjinom za­ slugom, odeljenje je prošireno; upisalo se 60 članica koje su raspoređene u dva kola. Jednim kolom rukovo­ dila je Šonja Marinković i mesečno držala sastanke ko­ la, a sastanke vodova jedanput nedeljno. I te godine išli su na izlete u Frušku goru na kojima su praktično proveravana teoretska znanja sa nedeljnih sastanaka. Preko leta logorovali su u okolini Mataruške Banje. U četvrtom razredu gimnazije postojalo je opet samo je­ dno kolo i njime je rukovodila Šonja Marinković. Kao učenica sedmog i osmog razreda gimnazije bi­ la je u upravnom odboru Ferijalnog saveza svoje škole, koji je imao oko dve stotine članova. Na sastancima učenice su čitale svoje radove sa letovanja na Svetom �Stefanu, a u sedmom razredu održano je poselo zajed­ no sa učenicima muške gimnazije. Kao skaut obišla je vililci deo Jugoslavije: Hvar, Sveti Stefan, Jajce, Zagreb, Plitvice, Split, Bohinj i mno­ ga druga mesta. Kada su 1934. godine logorovali u Jaj­ cu, jednoga dana oluja je zahvatila logor, pokidala ša­ tore, raskvasila zemlju. Šonja je ceo dan provela s devojčicama, držala šator da ga vetar ne odnese, okuplja­ la dcvojčicc kao piliće oko sebe, negovala prehlađene, brinula sc o svima njima. Šonja je u skautskoj organizaciji još više zavolela svoju zemlju, njenu prirodu i ljude, naučila se drugarslvu, otpornosti, odgovornosti i snalažljivosti u teškim situacijama. FORMIRANJE OSNOVNIH OSOBINA Šonja je bila veoma postojana, stabilna ličnost, ot­ vorena i iskrena. Volela je ljude u celini, ali je poje­ dince cenila po njihovom karakteru. Ako ona obeća svome drugu knjigu i zaboravi da je donose, to je za nju bio dokaz da ga nije cenila i zato nije misliia na svoju obavezu. Inače, ni malo nije bila sebična. Učila je uredno svoje lekcije, volela da dobije dobru ocenu, radovala joj se, ali se isto tako radovala ako i njena drugarica dobije dobru ocenu. Želela je sopstvenu afir­ maciju, ali to nikada nije činila na uštrb drugih. Njen deda Paja obično je govorio: »Postavi sebi da moraš«. Šonja je to prihvatila u detinjstvu i do kra­ ja se držala te devize. Kada ona odredi da nešto mora uraditi, ona će to zaista i uraditi bez obzira koliko će se lično žrtvovati. Da bi sebe naterala da ustaje u od­ ređeno vreme radi učenja, ona je na sredinu sobe stav­ ljala emajlirani lavor ii u njega budilnik. Od snažnog zvrjanja budilnika i njegovog udaranja po lavoru ona se naglo trzala, zaustavljala budilnik da druge u kući ne izbudi, brzo se oblačila i uzimala knjigu u ruke. To je bio njen »izum«. Još u ranom detinjstvu i prvih godina svoga ško­ lovanja, ona je ispoljavala plemenitost, požrtvovanost i spremnost da pomogne drugima u nevolji. »Jednoga da­ na« — priča Anđa Milićević — Šonja je skinula svoj kaputić i dala prozebloj drugarici, pravdajući se kako ona ima drugi kod kuće«. Bila je veoma srdačna, otvorena, iskrena u kontak­ tu sa ljudima, ali pod uslovom da kod njenog sagovor- �nika postoji neka sadržina, da on nije samo prividno iskren, da se ne osmehuje lažno, prazno. Licemcrstvo i malograđanštinu mrzela je iznad svega. Imala je obi­ čaj da kaže: »Zavesa se diže« ili »Zavesa se spušta«. To je bilo samo njeno i samo ona umela je da izrazi sva negodovanja kroz jednu od tih rečenica. Ćak je imala i svoj pokret usana kojim je pokazivala da je neko licemer ili malograđanin. Nije podnosila žene koje se svo­ jim suselkama i poznanicama ljubazno javljaju u pro­ lazu, u susretu, a odmah posle toga počnu da ih ogova­ raju. U takvoj situaciji ona odmahne rukom, ili napravi onaj svoj pokret usnom i rezignirano prokomentariše: »Eto, zavesa se spušta«. Puna životnog optimizma i vedrine, ona se nije mno­ go osvrtala na svoju hromost, nije stvorila kompleks. Zahvaljujući svojoj snažnoj volji, Šonja je savlađivala prepreke jednu za drugom i stvarala takve situacije i takvu atmosferu kao da je sve u najboljem redu. Od ranog detinjstva uključila se u skautsku organizaciju, pentrala se po planinama napoređo sa najzdravijim mla­ dićima i devojkama, čak je postala i njihov predvod­ nik, služila im za primer. Volela je prirodu. Još u Somboru rado je odlazila na baru izvan grada u kojoj se leti kupala a zimi klizala, ili u šumi Jelinjak u kojoj je rado tragala za prvim vesnicima proleća, visibabama i Ijubičicama. A kada su prešli u Novi Sad, najradije je sa bratom Milenkom i svojim drugaricama odlazila na Dunav i Milenkovim čamcem išla uz reku ili niz reku. Njena nerazdvojna drugarica Šaša Đuranović i sada se seća pojedinih izleta: jedanput ih zahvatila provala ob­ laka, vratili se prokisli do gole kože, ali i veoma zado­ voljni. I kasnije, pri kraju studija, Šonja je rado od­ lazila na takve izlete. Ona i Šaša, nekako pred rat, bile su u Sloveniji i same pošle na tromeđu Jugoslavije, Austrije i Italije da vide okolinu, ali u međuvremenu nastupi nevreme, spusti se magla i one se jedva spasu da ne zalutaju, i to zahvaljujući graničarima. Njen ži­ votni optimizam manifestovao se u mnogim situacija­ ma. Ona je u četvrtom razredu gimnazije posećivala i školu igranja ne zazirući ni malo od svoje hromosti. Na kraju je organizovana priredba, neka vrsta zabave na koju su dolazili i roditelji učenica. Dotle su devojčice nosile matroska odela, a na toj zabavi oblačile su suknje i bele bluze. Time se priznavalo da to više nisu deca već mlade devojke. Tada im je dozvoljavano upo­ treba ruža za usne i manikiranje noktiju. Šonja nije uzimala ruž, nije joj lepo stajao, ali je imala uvek lepo odnegovane ruke. Tada je i ona, kao i sve njene dru­ �garice, imala svoje ljubimce među filmskim glumcima i glumicama, skupljala njihove slike, podržavala ih, no­ sila kosu kao pojedine glumice. Imala je svoje ljubim­ ce i među pozorišnim glumcima koji su povremeno do­ lazili u Sombor i davali pozorišne predstave. Kao i nje­ ne drugarice, ona je štedela od doručka (za pola dinara uzimala prazan sendvič a pola dinara štedela); sa uš­ teđenim novcem kupovale su cveće i bacale ih svojim ljubimcima na kraju predstave. Da li prećutati znači i slagati? To etičko pitanje stalno je bilo prisutno u Sonjinoj svesti, o njemu je često raspravljala sa svojim druganicama još iz detinjstva, kada je morala da prećuti o nekom nestašluku, zakašnjenju iz bioskopa, susretu sa prvom simpatijom, ili o sličnoj situaciji. To je bila stalno prisutna nedo­ umica o kojoj je raspravljala i koja ju je mučila, rastrzala. Umela je da odmah odvoji crno od belog, da izdiferenoira pozitivno od negativnog, ali je teško na­ lazila rešenje u onim nijansama sitnim prelivima. Šonja je rano počela da piše latinicom i sve što je do sada od njenog rukopisa pronađeno napisano je la­ tinicom. Neke sonante je pisala Gajevom latinicom: 1’= = lj, n’ = nj i slično. Šonja nikada nije bila pomodarka, nije se povodila za drugima, već je bila racionalan duh i potpuno samostalna, radila ono što je smatrala pot­ rebnim i korisnim da se uradi. Nije se povela ni tim što je među drugaricama imala Mađarica, Jevrejki i drugih koje su pisale latinicom, već je do toga došlo sopstvenim razmišljanjem i — smatraju neki — iz ot­ pora prema velikosrpskoj politici kojom se težilo sup­ remaciji drugih naoija. U prvo vreme to se javilo nesvcsno , spontano, a vremenom kao rezultat sopstvenog saznanja. Volela je književnost, čitala dosta, ali, izgleda, nije pisala pesme, čak ni pripovetke. Pisala je referate za iiteralnu sekciju. Umela je — i volela je — da piše du­ ga i topla pisma, i puna osećanja i zrelih misli. Šonja je izrasla u lepu devojku. Niža rastom, ali skladna lela, imala je oči kao badem, guste crne tre­ pavice, a ten lep kao breskve. Umela je — malo prkos­ no a malo i razmaženo, izgovarajući, kao da tepa, »pa šta« — da jednim gestom ruke odgovori na neko ne­ prijatno pitanje ili kada je nezadovoljna nečim. Inače gestikulacijom se malo služila, i to obično u situaciji kada ne može do kraja da izrazi svoja osećanja. Poz­ nata je po svojoj emotivnosti koja se oslanjala na racionalnost, na argumentovanost. Volela je da sluša ljude koji o određenom problemu govore sa osećanjem, �■ ; Šonja kao gimnazijalka i vođa kola skauta �razložno, dokumentovano, bez patetike. Takvi su na nju najviše uticali u studentskom pokretu. Volela je Vojvo­ dinu snažnom ljubavlju i najviše zbog toga je otišla na agronomiju. Poznata je njena izreka da će kao agronom povezati crvenu maramu, njene krajeve spustiti na rame­ na, sesti za traktor i orati vojvođanske njive. Njoj je smetalo što te njive većinom ne pripadaju onima koji ih obrađuju i to je, pored ostalog, snažno uticalo na nje­ no idejno opredeljenje. Toliko je bio snažan spoj emotiv­ nog i racionalnog da je Šonja unosila sebe u posao koji radi. Šaša Đuranović se i sada seća Sonjinih priča o ukrštanju raznog voća i novim sortama pšenice; bilo je u tim pričama i puno zanosa i vanrednih argumenata. »Po svojim osobinama — da je preživela rat — Šonja bi si­ gurno bila vanredan naučni radnik« — tvrdi Šaša. Nije bila obdarena sluhom, ali je volela pesmu. Naj­ češće se izvinjavala prisutnima a nekada bi, prkosno, izgovarala ono svoje »pa šta« i nastavljala da se veseli. »Tri gracije« — kako je nazivala sebe, Šašu i Jelicu Teofanović — često su sedele i kod Jelice. Jednoga dana nje­ na majka, učiteljica, otsvirala je na starom klaviru jed­ nu mađarsku pesmu; na stanici devojka prati husara, plače za njim a majci kaže da joj je upalo nešto u oko; majka odgovara kćerci da je i njoj u mladosti pala trun­ ka u oko, plakala je i činilo joj se da će umreti. I na kraju majčin zaključak: »A ipak sam još tu«. Tu reče­ nicu, na mađarskom jeziku, one su često izgovarale, a note pesme prepisale i učile da pevaju. To je bilo u do­ ba puberteta, još u Somboru, kada su se javljale prve simpatije, prvi pogledi, prve silne usluge, prva crvenila i zbunjenosti. Tada su one »postale« tri gracije. Inače, Šonja je volela mađarske i sremske pesme, a naročito poznatu pesmu »Oj spomenče, plavi cvete.« Raspravljajući sa Sašom ili nekom drugom drugari­ com, Šonja je ostajala dugo u razgovoru. Tako su nasta­ la njena čuvena praćenja; otprati ona Šašu do kuće, ova se vrati sa Šonjom do njenog stana, pa opet Sašinoj kući, i tako se to u toku večeri ponovi po nekoliko puta. Zbog toga su često bile grđene u porodici, a i zbog toga je na­ stajalo ono etičko pitanje da li prećutati znači ii slagati. To joj je posle prešlo u naviku i njena praćenja postala su poslovična među njenim prijateljima. Na produbljivanje rodoljubivih osećanja, ponesenih iz porodice u najranijem detinjstvu, uticao je -i jedan događaj iz Sombora. U istoj ulici stanovala je Sonjina drugarica Ksenija čija je majka bila Vojvođanka a otac, izgleda, Hercegovac. Majka Ksenijinog oca bila je sestra Alekse Šantića. Kad kod je odlazila kod svoje drugarice, �ona je videla Ksenijinu baku i deku, Šantićevu sestru i njenog muža. Taj stari Hercegovac — koji je bio visok, lep i kršan muškarac, — privlačio je Sonjinu pažnju ti­ me što je obično sedeo skrštenih nogu, kao Musliman. I kasnije, u Novome Sadu i na studijama, ona se često sećala Ksenijinog dede. On ju je uvek asocirao na Šantića i izazivao još veći interes za tog pesnika. Zato je više čitala Šantićeve pesme i doživljavala ih neposrednijc, to­ plije. Mnoge njegove stihove naučila je napamet. Svaka stih Šantićeve rodoljubivo-socijalne pesme »Ostajte ovde« doživljavala je kao novo otkrivanje sveta i značenja rodne zemlje. Više je naslućivala nego što je tada znala da su prilike u šantićevom zavičaju skoro iste kao i u njenom; tamo je čitav mozaik ljudi raznih vera i narod­ nosti i Šantić ih, kao braću, zadržava da ostanu na svojoj rodnoj grudi. Zar nije slično i u njenom zavičaju? Ona je svakodnevno posmatrala plodnu vojvođan­ sku zemlju koja se puši od svoje snage, a Šantić peva o žitu koji ne jedu njegovi ratari; o kršu, sirotinji, gladii, napuštanju domovine zbog hleba; o puku koji uzalud moli... Zar nije svugde zemlja ovako bogata i plodna? 0 hlebu koji ne pojedu ratari već silni na gozbi i piru čula je od oca i od svojih školskih drugova koji su sva­ kodnevno vozom dolazili u školu. To se često dešava i u Vojvodini. Šantić nije slagao. Ali, taj k rš... i tada se se­ ćala svojih skautskih putovanja na Jadransko more i posmatranja onog golog kamena. I Šantićeve pesme na­ gonile su je na razmišljanje. Širina pogleda njenog oca Đorđa, koji nije bio opterećen verskim i nacionalnim predrasudama, pozitivno je uticalo i na njeno formira­ nje. Družila se i sa Jevrejkama, i sa Mađaricama — i ni­ kad joj otac nije prebacio niti napravio i aluziju na to. Pored Šaše, Ksenije i Jelice, Sonjine su bile drugarice 1 Neda, i Edita, i Ira ... Nije bilo ni traga šovinizma i verske netrpeljivosti u njenom ponašanju. U to vreme bilo je veoma malo razvedenih brakova i obično su pripad­ nici takvih brakova dzbegavali od malograđanske sredi­ ne. Sonjin otac nije bio takav. Šonja i Šaša družile su se s jednom Jevrejkom mađarskog porekla koja je živela s ocem, a majka joj je otišla iz grada. Često je Šonja odlazila kod te svoje drugarice i ova dolazila u njenu i Sašinu kuću. U početku su Šonja i Šaša radoznalo posmatrale u kući svoje drugarice, na dovratku svakih vra­ ta, male plehane pločice sa tekstom. Kada su od svojih roditelja doznale da su to jevrejske molitve i da znače isto što je kod pravoslavaca slava ili sličan verski obred, one su to primale kao nešto normalno i više im ni to ni­ je bilo neobično. �Tako se stvarao mozaik bogate ličnosti. Tako je zi­ dan stabilan temelj na kome će Komunistička partija sagraditi postojanu građevinu nepokolebljivog revolu­ cionara. »Izgledala je nežna i krhka, gotovo kao tek odrasla devojčica, ali je u sebi nosila veliku snagu kojom je plenila ljude i povela ih putem borbe u kojoj i sama pala. Bila je masovik... Znala je da oduševi sagovornika, da čoveka učini spremnim za primanje i teškog zadatka, jer je uvek mogao da oseti da je one najteže uvek uzima­ la za sebe. No tu svoju hrabrost nije nametala stavom ni recima, to se svakom nametalo kao zaključak, jer je svo­ jim jednostavnim rečima znala da ispriča i najteže situ­ acije u kojima je bila, tako da se moralo razumeti da je postupila na jedini mogući način. Otsustvo straha, zasno­ vano na veri u neminovnost uspeha u borbi kojoj se pridružila, prelazilo je i na one kojima je govorila i tako je mogla da organizira izvršenje zadataka koje je uzela na sebe. Ti su zadaci nosili u sebi mnogo opasnosti, a to je znala i Šonja, jer ja sam je upoznao upravo nakon teškog »proveravanja« njene ličnosti u kazamatima Glavnjače. Došla je iz Beograda vedra i vesela zbog pobede u neravnopravnoj i teškoj borbi sa policijskim dželatima. Ostalo mi je u seđanju, kao vrlo karakterističan de­ talj, njena priča o tome kako su je policajci plašili »Odža­ kom« kada nisu uspeli da od nje izvuku ništa uobičaje­ nim batinaškim metodama. I ona nije pričala o batina­ ma, jer to je bilo poznato, manje više jednako primenjivano prema svima uhapšenim komunistima .nego o tom posebnom detalju. Videći je onako malu i nježnu, ni policajci nisu mogli da izbegnu misao da se radi o devojčici, da pokušavaju da je plaše »odžakom«, kada nije pokleknula pod udarcima pendreka. Nju je to nago­ nilo na smeh, čak i onda kada je to prvi put čula, veza­ na d izmučena ali nepobeđena. Teško je bilo poverovati koliko je ona od 14 časova jednog dana do 7 u jutro drugog dana putovala u Vrbas, Zrenjanin, Vršac i druga bliža ili dalja mesta da bi svršila neki partijski zadatak. A uvek ga je završavala sa uspehom, jer je znala da pre­ nese svoju veru i oduševljenje na one sa kojima je radi­ la« — seća se Toša Tišma, borac španskog rata, koji se sa Šonjom upoznao na partijskom radu krajem leta 1940. godine. Mada je bila poznata kao trezvena i odmerena u donošenju odluka, ona je umela ponekada da se povede za svojim osećanjima i u tome se nije varala. Milica Marković, supruga revolucionara Toze Markovića seća se je­ dnog takvog momenta. Kada je Milica prihvatila da se �uda za Tozu, kako su svi zvali Svctozara, raspravl jalo se o tome da li se on može oženiti kćerkom iz građanske porodice čiji je otac radikal iako je ona skojevka. I jed­ noga dana našli su se Žarko Zrenjanin, Pavle Pap .i Šonja Marinković da donesu odluku. Pavle Pap je rekao da se na poreklo moralo gledati onda kada je Milica primana u SKOJ, ali ni to nije krenulo razgovor sa mrtve tačke. Njih dvoje, Milica i Svetozar, i dalje su sedeli kao da se nalaze na optuženičkoj klupi. Da bi razbila mučnu atmo­ sferu, bez ikakvog konkretnog povoda, Šonja je uzvik­ nula kao da recituje: »Cipelice kao u naše Milice.« A za­ tim je iznenađenim drugovima ispričala događaj iz nje­ nog i Miličinog detinjstva u Somboru. Izvadila je peto­ godišnju Milicu iz jedne jame pune vode i tako je spasla svoju drugaricu da se ne udavi, Tada je prvo primetila Miličine cipelice koje su virile iz vode i uzviknula drugaricama: »Cipelice kao u naše Milice!« Situacija se odjed­ nom izmenula. »Šonja je ispričala priču drugovima i slatko se smejala... Njena vedrina prešla je i na ostale, te se od tog trenutka povede tako srdačan razgovor kao da smo se svi poznavali čitav jedan vek« — seća se Mi­ lica. STUDENT POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA Na Poljoprivredno-šumarski fakultet u Zemunu Šo­ nja se upisala u jesen 1934. godine. To je bio presudan momenat u njenom životu. Snažan studentski pokret i borba za autonomiju Univerziteta uticali su na njeno idejno opredeljenje. Kako je kasnije govorila, ona se u drugoj godini studija uključila u napredni studentski pokret, u njemu postala član SKOJ-a i KPJ i izrasla u is­ taknutog revolucionara i organizatora mnogih skojevskih i partijskih akcija u Novom Sadu i Vojvodini. Do­ šla je na studije kada je njen brat Milenko završio fa­ kultet. Ima u tome i neke simbolične veze. Sestra je nasledila brata i učešćem u studentskom pokretu. Određen uticaj postoji i u toj maloj tradiciji, jer je Šonja kao gimnazijalka slušala o raznim studentskim akcijama i Milenkovom učešću u njima. Posle su Milenko i sestre slušali o njenom radu u studentskom pokretu. To stanje najbolje je izrazila Vida; toliko je, kaže, bilo tih studen­ tskih akcija u kojima su učestvovali Milenko i Šonja da ih niko nije mogao zapamtiti. Samo pamti da je bilo mnogo neprospavanih noći posle svake novinske vesti o �nekoj studentskoj manifestaciji ili demonstraciji; smiri­ vali bi se tek kada bi saznali da Milenko ili Šonja nisu nastradali. U njenoj svesti upečatljivi su utisci: demon­ stracije; vatrogasci sa šmrkovima; žandarmi sa kundaci­ ma i bajonetima; batinjanja; zatvori... Pre Sonjinog polaska na studije vođen je razgovor u porodici, ali je ona sama izabrala svoj poziv. Jedno vreme stanovala je kod Šaše Đuranović, a onda na dru­ gim mestima, privatno, ali je češće dolazila u Novi Sad koji je mnogo volela i u kome je politički delovala. Hra­ nila se u menzi i od čestih Darinih paketa. Odlazila je i u Bačku Palanku, kasnije i u Petrovgrad. Uvek je bila ra­ spoložena, vedra. O političkim prilikama razgovarala je sa zetom Vladom, sastajala se s nekim radnicima i se­ ljacima, završavala neke zadatke. Ona je umela, snagom svoga duha, da se nametne svima u svojoj okolini, čak i ocu i sestrama. Često se očekivao Sonjin sud o nekom problemu. I Otac je uvažavao njeno mišljenje; imao je običaj da kaže kako treba sačekati Šonju pa da čuje šta će i ona reći o lome. Iz nje je izbijala neka unutrašnja snaga koja je zračila na okolinu i zato su njeni postupci prihvatani kao normalni, opravdani. Za vreme njenih studija u Beogradu studentski po­ kret je bio veoma snažan. Kada je došla na fakultet, za­ pljusnuo ju je talas štrajkova, demonstracija, zborova i drugih akcija. Postepeno, s početka spontano i neorganizovano, i ona je zaplivala na tim talasima. Neposredno pred Sonjin dolazak u Beograd, posle zborova na Pravnom i Tehničkom fakultetu, u junu 1934. godine, osnovan je Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU) u koji su ušla po dva predstavnika stručnih udruženja svih fakulteta. On je odigrao veliku ulogu u objedinjavanju i sinhronizaciji studentskih ak­ cija na Univerzitetu. Pored Vojvođanske menze i Menze studenata medicine, tada su osnovane Menze agronoma i Opšta studentska menza, koje su odigrale »značajnu ulogu u ishrani studenata« i postali »politički centar studenata-komunista i drugih progresivnih studenata« — zapisala je Milica Damjanović u svojoj studiji o napred­ nom studentskom pokretu. Krajem 1934. godine pokre­ nuto je pitanje »izgradnje doma Udruženja studentkinja«, a na izborima za upravu Udruženja studenata šu­ marstva pobedila je lista studenata komunista. Povede­ na je odlučna akcija da se izmeni uprava u Udruženju studentkinja »koja je još uvek bila u rukama studentkinja bliskih režimu«. Najznačajnija akcija te godine bio je opštestudentski zbor, održan 16. decembra 1934, na kome je prisustvovalo oko 4.000 studenata d na kome su �se, više nego ikada ranije, manifestovali jedinstvo, sna­ ga i zrelost studentskog pokreta. Shvativši kakvu opas­ nost omladini donose fažizam i rat, u rezoluciji su istak­ nuti problemi koje treba rešavati da bi se poboljšao ži­ vot omladine. Od početka 1935. godine pojačan je teror režima, ali je i studentski pokret jačao u svome intenzitetu. Sredi­ nom januara vlada Bogoljuba Jevtiča osnovala je u Višegradu koncentracioni logor za napredne studente. Pr­ va grupa studenata Beogradskog univerziteta upućena je u logor 20. januara, potom druga... Gotovo četvrtinu interniranih, njih deset, činili su studenti Poljoprivrcdno-šumarskog fakulteta. Interniranje studenata u logor izazvalo je veliko ogorčenje među studentima u Beogra­ du, došlo je do demonstracija na kojima je osuđivan režim, održavani protesni zborovi i mitinzi na fakulteti­ ma, dobijena podrška studenata Zagrebačkog sveučiliš­ ta. Najoštriji protesti održani su na Pravnom fakultetu; pružen je otpor policiji, postavljene barikade, odbijeni naleti policije. Sahrana mučki ubijenog studenta Mirka Srzentića pretvorila se u otvorene proteste protiv fašis­ tičkog režima i njegovih slugu. Mada su uhapšeni novi studenti i internirani u logor, režim je morao popustiti — rasturio je logor i pustio internirane studente. To je bila prva velika pobeda, ali je i ona plaćena krvlju. Pošto je Opšta studentska menza »postala stecište i centar okupljanja naprednih studenata«, režim je prvo zabranio a onda oduzeo od studenata tu menzu. Sem to­ ga, kada su 4. aprila 1935. godine izbile studentske de­ monstracije, preko 20 studenata predato je Univerzitet­ skom disciplinskom sudu kao navodni podstrekači tih demonstracija. I u menzi Poljoprivredno-šumarskog fa­ kulteta vođena je borba oko prevlasti između komunista i nacionalista okupljenih oko profesora botanike Petra Đorđevića. U proleće 1935. menza je zatvorena, ali je po­ novo otvorena početkom sledeće školske godine — za­ hvaljujući angažovanju naprednih studenata. Kada su i u Vojvođanskoj menzi pobegli komunisti, uprave sve četiri menze našle su se u rukama naprednih studenata. Nastavljena je borba za uticaj među studentima u upra­ vama Udruženja studenata za borbu protiv tuberkuloze, Studentskog esperantskog kluba, Akademskog student­ skog pozorišta, Udruženja studentkinja i sličnih organi­ zacija. Sve se to zbilo samo za jednu školsku godinu i osta­ vilo snažan utisak n aostamnaestogidišnju Šonju Marinković koja je zaplivala na lalasima tog uzburkanog mo­ ra došavši iz relativno mirnih srednjoškolskih voda. Tre­ �zvena od detinjstva, ona je o događajima razmišljala, analizirala ih, tražila uzroke i donosila zaključke. Jasno je videla svoj put i zato se već iduće godine aktivno uk­ ljučila u napredni studentski pokret, mada se i u prvoj godini studija solidarisala sa progonjenim studentima i zbog toga bila kažnjena. U to vreme napredni studenti su uživali ugled i naj­ obrazovanijih. Morali su svojim znanjem da prednjače među ostalima kako bi ih mogli voditi, uticati na svoje drugove. Mladi su učili od starijih studenata. I prihvalali njihov uticaj. Tako je i Šonja, sve više, ulazila u kolo, naprednih studenata. Njena drugarica Šaša Đuranović plastično je opisala Sonjino i svoje prilaženje napred­ nom pokretu. Na Pravnom fakultetu neko drži predava­ nje. One dođu čak iz Zemuna, nekada i pešice. U prepu­ noj sali puno je brucoša, početnika. Student govori lepo, dokumentovano, poneseno. Oseća se da vlada materijom 0 kojoj govoni. Vraćajući se u Zemun, one zaprepašćeno 1 postiđcno komentarišu kako malo znaju u odnosu na govornika. Šonja tada glasno broji na prste: jedan, dva, tri, četiri, p et... Onda uzvikne srećna: »Ij, za pet godi­ na. .. šta ćemo mi sve naučiti«. I bude im obema lakše. Jednoga dana govorili su Lola Ribar i jedan student iz Istre koja se onda nalazila pod okupacijom Italije. Svo­ jim vanrednim govorima impresionirali su studente. Ta­ da se Šonja pokunjila, tužno progovorila: »Nema nam spasa. On je naših godina.« A onda još tužnije dodala: »Nikada nećemo naučiti ,nikada to ne možemo postići«. Posle tih predavanja one su dugo prelistavale »Svezna­ nje« i tražile odgovore na mnoga pitanja koja su im bi­ la nova u tim predavanjima. Družeći se sa studentima, one su naučile mnoge re­ volucionarne pesmc: Crven je Istok i Zapad, Zasucimo rukave smelo da gradimo život novi, o truloj skeli koja se srušila i ubila radnika, i druge. Tada su ulazile i u opasne akcije. Šaša se i sada seća kako su ona i Šonja prvi put skrivale ilegalni materijal koji im je predao je­ dan student i zamolio ih da ga sačuvaju. Ćelu noć su probdile plašeći se pretresa policije, premeštale ga s mesta na mesto, nigde im se nije činilo bezbedan, svaki šušanj vctra podsećao ih je na prikradanje policijskih agenata, a ujutru se smejale svome preteranom strahu. Posle su takve stvari izgledale običnim i normalnim. Ta­ ko se javljao interes za društvene nauke, tako se poste­ peno ulazilo u akcije; tako su, skoro spontano, obe ula žile u akcije, uključivale se u studentski pokret. Iz sačuvanog dnevnika Šonje Marinković, koji je vodila u julu 1937. godine kada se nalazila na praksi u �Karađorđevu, jasno se vidi da je ona već tada bila for­ miran čovek ,da je imala svoj zreo i jasan stav o mno­ gim društvenim problemima iako je imala tek 21 godi­ nu. Ona je sva životna, realna, objektivna. Ne robuje svojim ubeđenjima, ali ne odstupa od njih lako. Ljude voli, ne odobrava njihove stramputice, ali ih ne žigoše i ne stavlja na stub srama. Sa njima razgovara razložno i pokušava da ih ubedi argumentima. Ona se radovala običnm životnim manifestacijama, sa zadovoljstvom za­ pisivala kako je ii ona radila poljske poslove, učila da puca bičem, kočijaša i slično. Volela je život i zato je i mogla da posveti svoju mladost borbi za bolji život i srećniju budućnost. Ona, bez prenaglašenosti, iznosi po­ datke o eksploataciji radnika. Na jednom imanju radilo je 150 radnika sezonaca, uglavnom Slovenaca. Pored stana i hrane, za šest meseci dobijali su 500 kgr pšenice, 400 kgr kukuruza, toliko pasulja i 500 dinara. Kočijaši su stalni radnici i oni za rad dobijaju po 150 dinara mesečno, po 500 kgr pšenice i kukuruza i 9 kubika drva godišnje, po litar mleka dne­ vno i dva ara zemlje na korišćenje, ali ništa od dobijenih proizvoda nisu smeli da prodaju. Ostali radnici su sezonci ili nadničari, a ima i zanatlija kojima su plaće ne nadnice 15—20 dinara dnevno. Zabeležila je razgovor sa jednom Slovakinjom, udo­ vicom, majkom četvoro dece, duhovitom ženom, koja je šila »vreću za meso« (košulju). Razgovor se vodio o sva­ kodnevnim životnim problemima, o ženidbi i udaji, o slu­ žbi u crkvi. Kada je Šonja pomenula da ima raznih vera, Slovakinja joj je odgovorila: »Bog je jedan, a tu su samo popovi napravili više vera da bi ih moglo biti više i da više gule narod«. Dva dana Šonja je merila grašak, a ranije kupila pše­ nicu, vezivala snoplje, slagala u krstine. Na sakupljanju graška radilo je 20 Slovenaca, sve mladi ljudi, obično mladići i devojke. Ne dopada im se život na tome ima­ nju, naročito se žale na hranu. Jedna devojka kaže: »Kod nas i svinje bolje jedu, a ovde ni ljudi ne dobijaju takvu hranu«. Ujutru dobiju čorbu koja liči na običan bućkuriš s parčetom crnog hleba, u podne pasulj ili krompir, a uveče pasulj ili čorbu. Dnevno rade po 13—14 časova, od 4 do 20 časova, sa tri pauze po pola sata. Jedan Slovenac, kočijaš, žalio se da je neispavan; spava samo četiri sata noću, i zato je efekat njegovog rada manji nego da je odmorniji. Kada je zapitala koči­ jaša Tošu zašto seljaci švercuju duvan i izlažu život opa­ snosti, on joj je odgovorio da ih nužda tera, seljak je željan dinara, ne vidi ga po nekoliko meseci. Nije, kaže, �taj svet tako rđav: »Samo da ima svako sve što mu tre­ ba, svuda bi bilo mira i sreće« — zapisala je Šonja Tošine reći. Razgledala je radničke stanove. U jednoj zgradi po­ stoje dve sobe, kuhinja i špajz. Tu stanuju dve porodice i samo za struju plaćaju 150 dinara mesečno. Pod je zemljani. U jednoj sobi živi porodica od 4—5 članova, spavaju po zemlji. Pozabavila se i matematikom da bi pokazala kako su surovo eksploatisani pojedini sezonski radnici. Slovenci su ovrli 22.000 kgr pšenice i za to dobili 660 kgr, ili 1.198 dinara. Kada se to podeli na 16 radnika, onda jedan rad­ nik dobije 75 dinara dnevno, ili 2.250 dinara za mesec dana. Pošto mu je rad na vršalici jedina zarada u godi­ ni, on živi od te jednomesečne zarade, od 2.250 dinara, što znači da mu dnevno pripada 6,25 dinara za život. Rio joj je interesantan čika Paja, čobanin, Bačvanin, »koji ne voli ništa da radi i zato je i otišao u čobane«. Na pitanje šta misli kada je ceo dan usamljen kraj sto­ ke, Paja je rekao kako razmišlja da postane gazda. Zimi nije dobro, onda mora da nosi hranu ovcama. Toga da­ na je dosta radio ii zato je mnogo psovao. Razgovarala je s jednim mladićem Slovencem koga su radnici zvali Hitler. »Pričao mi je kako je bio u Au­ striji član Hitlerove partije, kako je učestvovao pri spre­ manju puča za Hitlerov dolazak na vlast. Posle je mo­ rao da dođe u Jugoslaviju jer je njen podanik da odslu­ ži vojsku. Sk/itarao se svuda i po Nemačkoj i Francus­ koj, Austriji. Učestvovao je u ubistvu Dolfusa. Cak sam ga pitala »pa šta vi hoćete«. Odgovorio je: hoćemo da radnicima bude bolje, da imaju bolji hleb i bolju plaću. I kako radnik u Nemačkoj može da ide u bioskop, ima radio, dobija nameštaj itd. Ja sam mu nabacala samo »dane štednje«, dobijanje masla d dr. na cedulje, kon­ centracione logore, logore za besposlene radnike itd. Sam je priznao kako nema nikakvih sloboda u Nemač­ koj i da Hitler sada pravi mnoge greške. A kada sam mu spomenula rat i kako Nemačka samo zato ništa nema što više od pola svoga budžeta daje na municiju i da izaziva i druge države na rat — nije ništa odgovorio. Ima nameru da ide na jesen opet u Nemačku. Sad ovde u okolnim selima pokušava da osnuje »Kulturbund« ali ne znam šta je na skupu urađeno i zabranili su ga. Žao mi je što govori samo slovenački i nemački te ne može­ mo baš najbolje da se sporazumemo« — zapisala je Šonja. Radila je sa deset radnica starih dzmeđu 18 i 23 go­ dine. Ona ne odobrava njihove nazore, ali ih i ne osudu- �je, pokušava da ih razume: »Interesantan je njihov po­ gled na moral (malograđanski moral naravno). Odnosi između momaka i devojaka, seksualni, bez malo su sa­ svim intimni. Nije to ništa kada neko kaže: »Marica spa­ va sa Ivanom«. Ima jedna devojka među njima koja je 4 godine bila u Skoplju u »kupleraju«, kako te devojke kažu. Ide sa jednim momkom 4 godine mlađim od nje. Drugi momci na nju ne gledaju sa nesimpatijama, ali ni jedan drugi »nije sa njom hteo poći«. Pokušaću da s njom razgovaram«. Razgovarala je sa kočijašom Tošom, starim 38 go­ dina, ocem dvoje dece, koji se žalio na postupku blagaj­ nika, o mnogim društvenim i međunacionalnim pitanji­ ma imao pogrešna shvatanja. »Novine ne čita, ne zna ni­ šta za patrijarha ni za konkordat. Ja sam mu u nekoli­ ko reći protumačila; naravno da on veruje da su to Hr­ vati uradili, jer država više njima i manjinama popušta nego Srbima. Pokušala sam da udarim na »gospodu« ali on nikako ne razume, ili ne srne da otvoreno govori. Vi­ še udara na Mađare, Nemce, Hrvate. Ali to i treba razumeti«. Toša nema širih vidika i ne vidi dalje od onog što sva­ kodnevno doživljava ,a na nesreću nadzornici su bili ug­ lavnom Nemci i Mađari i prema radnicima se ponašali na osnovu svojih simpatija ili antipatija. Zapisala je nje­ govu rečenicu koja pokazuje tadašnje stanje duhova, svesno odgajano od reakcionarnih snaga, i primitivnost i nacionalnu netrpeljivost: »Ah, samo da mi imamo slo­ bodne ruke (tj. da im država da malo slobode i da ima­ ju oružja) nastalo bi opet jedno klanje«. Inače, ističe Šonja, imao je logično rasuđivanje o položaju seljaka. Seljaka svako izigrava — i obućar, i mlinar, i trgovac — zato što seljaci nemaju svojih udruženja i seljak je usa­ mljen. Seljaci sami ne znaju kako da se udruže, a nema­ ju svojih vođa. A kada dođu poslanici ili slična gospoda da tako nešto govore, seljaci im ne veruju i zato ne pri­ hvata ju ono što govore. U nedelju, krajem jula, bila je na igranci kod Slove­ naca. Igrali su svoje narodne igre u spavaonici. Jedan mašinista došao je po nju, zaigrali su, svi su ih posmatrali, a devojke su joj dobacivale, jer se sa njima najvi­ še poznavala. Niko tada nije pio zato što je vino bilo skupo. Devojke su najradije govorile o mladićima, a muškarci o radu, lutanju po svetu u potrazi za radom i hlebom. Oni znaju za Španiju i navijaju za radničku stranu. Jedan je obišao skoro ćelu Evropu. Kaže da je poljoprivreda najrazvijenija u Holandiji. Veruje da je dobra d u Rusiji, ali tamo nije bio i nije video. On misli da je najbolje biti vojnik, malo se radi a dobro jede, sa3 Šonja Marinković �mo se mora prihvatiti disciplina. Ipak je na kraju ispoljio jedno žalosno i nakaradno shvatanje: boriće se ta­ mo gde mu najbolje plate. Šonja je u svome dnevniku dala mali mozaik tada­ šnjih prilika, složenosti, kontradiktornosti, zabluda, lu­ tanja, zagriženosti, neznanja, izvitoperenosti. Pokazala je i svoj stav kojd je već tada bio jasan, nedvosmislen, nepokolebljiv. Naslućuju se i društveni odnosi i stanje duhova u to vreme. Jasno se vidi koliko je bilo potreb­ no upornosti, razložnosti i samopregora da bi se što vi­ še tih ljudi otrglo iz neznanja i zabluda i uputilo putem istine. Šonju je to samo još više učvrstilo u njenim ubeđenjima i očeličilo za borbu. »Bila je učesnik u svim omladinskim i studentskim akcijama u Beogradu, Zemunu i Novom Sadu kojim je rukovodila KPJ, a u mnogima je bila i organizator. Član je rukovodstva studenata na svome fakultetu, potpredsednik Doma studentkinja« — zapisano je o Šonji u knji­ zi »Žene Srbije u NOB«. Nalazila se u rukovodstvu ilegalne organizacije voj­ vođanskih studenata. O tome, u knjizi »Žarko Zrenjanin«, Đurica Jojkić kaže: »Bio sam u rukovodstvu vojvođanskih studenata, čiji je sekretar bio Stevica Jovanović, a u kome su bili još Giga Lakaj, Šonja Marinković, Mile Arsenov, Sima Gvozdenov, Natalija Džigurski, Valerija Pap i još neki kojih se više ne sećam. Vojvođanska studentska menza u to vreme nalazila se u Ferdinandovoj 19 (sada Kneza Miloša) na prvom spratu. Gore, na četvrtom spratu, na­ lazio se »kolektiv«, u stvari veliki petosobni stan, gde smo stanovali mi studenti — kelneri i članovi uprave menze. Menza je bila jedan od stožera oko koga se okup­ ljao veliki broj studenata Vojvođana i služila kao mesto gde su se održavali razni sastanoi i odakle su poticale brojne inicijative i akcije na političkom i kulturnom planu našeg pokreta. U nju su navraćali i oko nje se oku­ pljali i drugi studenti Vojvođani, pa oni koji nisu bili Vojvođani i koji se nisu hranili u menzi. Policija je vršila neprekidnu prismotru nad radom u menzi, nekoliko pu­ ta upadala, vršila pretrese i hapsila pojedine studente, a nekoliko puta uspela da ubaci i svoje doušnike«. Udruženje studentkinja Beogradskog univerziteta osnovano je posle prvog svetskog rata, incijativom KPJ, i ono se borilo za autonomiju univerziteta, za poboljša­ nje uslova studiranja podizanjem doma za studentkinje, za politički uticaj među studentkinjama. Skoro do 1935. godine uprava Udruženja povremeno se nalazila u rukama režimskih studenata. Rad Udruženja se odvijao �»preko aktiva pri stručnim studentskim udruženjima po­ jedinih fakulteta, preko ženskih sekcija i preko Doma studentkinja« čija je zgrada dovršena 1936. godine. Da bi se pojačao rad u Udruženju i Domu studentkinja i »obczbedio pun uticaj i pomoć Partije«, osnovan je ak­ tiv u kome se nalazila i Šonja Marinković. Udruženje je održalo više raznih priredbi: književne večeri, prosla­ ve osmog marta, akademiju posvećenu borbi žena za pravo glasa. Ono je svoju aktivnost proširivalo i na unu­ trašnjost. Šonja je učestvovala u mnogim studentskim akcija­ ma i demonstracijama, naročito 1937. godine, kada su organizovane masovne demonstracije protiv fašističke Italije i Nemačke povodom dolazaka u Beograd njiho­ vih ministara spoljnih poslova grofa Ćana i fon Noj rata, i manifestacija čehoslovačkoj i Francuskoj povodom do­ lazaka predsednika Beneša i francuskog ministra spolj­ nih poslova Ivona Delbosa. Učestvovala je u sličnim ak­ cijama povodom anšlusa Austrije, rasparčavanje Ćehoslovačke i drugih događaja. Takođe je učestvovala i na decembarskim demonstracijama 1939. godine kada se policija surovo obračunata sa demonstrantima puca­ jući u goloruku masu. Za vreme manifestacije Francu­ skoj jedan policajac ju je pendrekom udario po bolesnoj nozi, osetila je snažan bol, ali je nastavila da i dalje ko­ rača smelo u prvom redu. Svojim revolucionarnim radom ona izbija u prve re­ dove revolucionarnog studentskog pokreta. Zato joj je i ukazano tako veliko poverenje studenata kada je po­ stala sekretar Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja. Najviše se, ipak, angažovala na svome fakultetu, što je i prirodno. Tu je i započela njena revolucionarna delatnost, tu je najviše i došla do izražaja njena aktivnost. 0 Sonjinom angažovanju i njen školski drug prof. dr Petar Drezgić kaže: »Njeno učešće u Udruženju stude­ nata naročito je bilo aktivno 1935/36. školske godine ka­ da su rukovodstvo studentske organizacije preuzeli na­ rodni studenti u borbi sa reakcionarnim i »neutralnim« delom studentske omladine. Njeno učešće u svim zbiva­ njima na Fakultetu i Univerzitetu postalo je izrazitije kada je postala član Akcionog odbora na našem fakulte­ tu i na Univerzitetu. Akcioni odbor je bio pokretač svih akcija usmerenih na borbu protiv reakcionarnog režima 1 za demokratizaciju društva. U sećanju mi je ostala i njena aktivnost u Debatnom klubu studenata agronoma, koji je, u stvari, bio legalan oblik okupljanja naprednih studenata i nekih profesora. �Kao član Akcionog odbora studenata našeg fakulte­ ta imala je značajnu ulogu oko organizovanja štrajkova i demonstracija...« Sve je počelo s demonstracijama i bojkotom preda­ vanja profesora botanike Petra Đorđevića od novembra 1934. i produženo u 1935. godini »tako da je profesoru Đorđeviću uspelo da u oba semestra održi samo jedno predavanje«. Dvanaestog novembra 1934. godine studenti su za­ molili profesora Đorđevića »da ne drži predavanje dok ne sasluša zahteve studenata u pogledu udžbenika, jav­ nih ispita ,i rešenja pitanja javnog ispitivanja dvojice solidnih studenata koje je on bio po četvrti put oborio iz botanike«. Đorđević nije na to pristao već je «napustio slušaonicu i istoga dana napisao predstavku optužujući poimenično trojicu studenata kao izazivače nereda«. Po­ što njegovi navodi nisu dokazani, on naknadno optužu­ je još četiri studenta. Sukob se toliko zaoštrio da je re­ ktor tražio od Đorđevića da ne drži predavanja jedno vreme. Kada je 1. aprila 1935. godine trebalo da počne predavanje iz botanike za studente prve godine, ponovo su studenti izneli profesoru Đorđeviću svoje stare zahte­ ve i zamolila ga da im »overi slušanje predmeta u I se­ mestru«. Opet je odbio i ponovo optužio studente kao izazivače nereda. Sukob se tada još više proširio. O to­ me raspravljaju fakultetske i univerzitetske vlasti i od­ bijaju zahteve studenata, studenti zbog toga bojkotuju predavanja prof. Đorđevića, a rektor podnosi optužnicu protiv 19 studenata. Na sednici fakultetskog saveta Poijoprivredno-šumarskog fakulteta od 13. juna 1935. go­ dine donesena je odluka »da se 120-torici studenata I godine ne prizna II semestar«. Kada su to saznali, stu­ denti su uputili zahtev rektoru da se navedena odluka poništi. Situacija se sve više zaoštrava. Dekan poziva po­ liciju. »U zgradu fakulteta u pratnji policije došao je rektor ćorović. Studenti su ga dočekali povicima: .Dole rektor policajac!’ Pored toga, na njega se sručilo nekoli­ ko jaja i cigla. Žandarmerija je intervenisala«. Sasluša­ ni su optuženi studenti. Na sednici Univerzitetskog sena­ ta od 26. juna kažnjeni su »izgnanjem sa Univerziteta za đve godine« tri studenta, »izganjanjem sa Univerzite­ ta na jednu godinu« dva studenta, »gubitkom prava na upis i polaganje ispita za dva semestra« tri studenta, »gubitkom prava na upis i polaganje ispita za jedan se­ mestar« četiri studenata (među njima je bila i Šonja Marinković), a pet studenata je kažnjeno ukorom i dva opomenom. To je, svakako, bio prelomni trenutak u ži­ �votu Šonje Marinković i već iduće godine ona se ko­ načno uključila u napredni studentski pokret. Pavle Jovanović, Vojislav Ivanović, Boris Pajrek, Mihailo Grnčarević, Ljubivoje Pajević, Petar Stambolić, Sofija-Sonja Marinković, Zlata Žarković i još trojica studenata uputili su 24. septembra 1935. godine žalbu Univerzitetskom senatu, koja je objavljena u spomeni­ ci »Pedeset godina Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Beogradu«: »Odlukom Univerzitetskog senata od 26-VI-1935. god. kažnjeno je dvadeset studenata poljoprivredno-šumar­ skog fakulteta. Smatramo da smo i suviše teško pogođe­ ni a da bismo se mogli pomiriti s tom odlukom, koja, po našem mišljenju i po mišljenju velike većine studenata, nije bazirana sa stvarnim dokazima i ne vodi sređiva­ nju prilika na Univerzitetu. Smatramo da stvarnih doka­ za nema zato što ni jednom kažnjenom studentu nisu, sa strane univerzitetskih vlasti pruženi dokazi o njego­ voj eventualnoj krivici. Kao istiniti uzeti iskazi ljudi koji su nas denuncirali, dok su univerzitetske vlasti nas saslušale samo da ispune zakonsku formalnost...« Uzalud su molili da se odluka poništi, ili izvrši re­ vizija procesa. Sve dok rektor ćorović nije bio prinuđen da podnese ostavku, njihova molba nije mogla biti usvo­ jena. Njegovom padu doprineli su i studenti Poljopri­ vredno-šumarskog fakulteta. On je morao da podnese ostavku 1936, za vreme poznatog aprilskog štrajka stu­ denata sva tri jugoslovenska univerziteta, kada su bu­ dući agronomi > šumarski inženjeri bili jedinstveni. Ot­ i por i solidarnost studenata nije moglo da skrši ni muč­ ko ubistvo studenta Žarka Marinovića. »Studenti Poljoprivredno-šumarskog fakulteta bili su jedinstveni. Sem nekolicine doušnika Petra Đorđcvića, Josipa Balena, Jovana Markova i Tase Mitrovića, og­ romna većina studenata agronoma i šumara bila je stvar­ no monolitna i ulivala je respekt univerzitetskim vlasti­ ma. Štrajk je trajao više od tri sedmice. Popuštanja ni­ je bilo. Evo šta je o tome zapisano u zapisniku sa sednice Univerzitetskog senata održanoj 21. aprila 1936. go­ dine: »Dekan Poljoprivredo-šumarskog fakulteta g. M. Vlajinac saopštava da u zgradu fakulteta nije ušao 21. o. m. ni jedan student, ali je jedna grupa od 60—70 stu­ denata sedela na stepenicama ispred zgrade fakulteta i dolaske nastavnika propraćala uzvioima: »Dole rektor ubica!« Inače nisu činili nikakve izgrede i docnije se u miru razišli« — zapisano je u pomenutoj spomenici. Tih dana studenti ovog fakulteta živeli su kao da se nalaze u ratu: stražarili, pisali letke, obaveštavali jav­ �nost o štrajku, tražili podršku masa. Izdali su i posebno izdanje svojih zidnih novina. Tada je spontano nastala pesma o teroru policije koju su prihvatili i studenti os­ talih fakulteta te je »pevana kao himna Aprilskog štrajka«. Ubistvo Žarka Marinovića izazvalo je snažan re­ volt među studentima ovog fakulteta. »Sećam se, svi smo bili uzbuđeni, održali smo kratak dogovor, obezbedili straže i odbranu fakulteta, dobili pomoć od drugo­ va radnika iz »Ikarusa« i »Zmaja« — i masovno smo, kao i uvek, krenuli za Beograd da pružimo pomoć Me­ dicinskom i drugim fakultetima« — seća se Radmila Lala Ivković. Ni jedna od tih akcija nije prošla i bez Sonjinog učešća. Dvadeset četvrtog oktobra 1939. godine studenti ag­ ronomije »nisu hteli da prisustvuju predavanjima pro­ fesora Markova i Mitrovića, već su se okupili na konfe­ renciju u svome udruženju«. Doneli su rezoluciju i po­ stavili svoje zahteve koji su, kasnije, većinom usvojeni od Fakultetskog saveta i Univerzitetskog senata. Šonja tada nije bila na fakultetu, ali pripreme nisu mogle biti bez njenog učešća. O tome joj je sutradan pisala Gordana Ivačković: »Vaši agronomi su poveLi jednu vrlo zgod­ nu akciju. Lepo li se oni okupili, rešili da su Tasa Mitrović i Markov nemogući i na ispitima i na predavanji­ ma, i da ih treba izbaciti s fakulteta, Smatrali su da je najzgodnije da im najpre bojkotuju predavanja, pa da ih, eventualno, izbace iz učionica. Udruženje se s tim složi... Biće ti, sigurno, jako milo ako bar na taj način dobiješ satisfakciju na račun svog stočarstva«. Osećajući snagu studentskog pokreta i opasnost za svoje pozi­ cije, Mitrović i Markov brzo su popustili i na prvoj sednici nastavnika fakulteta izrazili spremnost »da sa svo­ je strane učine sve kako bi se u pogledu nastave iz nji­ hovih predmeta stvorili uslovi koji će studentima olak­ šati pripremu za ispite i usposatviti korektne akadem­ ske odnose između njih s jedne i studenata s druge strane«. OMLADINSKI RUKOVODILAC U NOVOM SADU Reorganizacija SKOJ-a u Vojvodini izvršena je u septembru 1939. godine, kada je formirana Pokrajinska komisija, a posle dva meseca stvorena je Pokrajinski bi­ �ro koji je oživeo skojevsku aktivnost. Četvrta pokrajin­ ska konferencija SKOJ-a održana je u februaru 1940. (ta­ da je bilo 8 mesnih komiteta SKOJ-a)f a Peta konferen­ cija u avgustu 1940. godine u salašu Žarka Turinskog kraj Petrovgrada. Tada je bilo 14 mesnih komiteta i oko 110 skojevaca. Na njoj je izabran i Pokrajinski ko­ mitet SKOJ-a. »Rad organizacije SKOJ-a pod idejnim i organizaci­ onim rukovodstvom Partije u domenu kulturno-političke, vaspitne i revolucionarne delatnosti dao je veoma značajne rezultate. Odvijan ilegalno, i preko raznih le­ galnih društava: sportskih, literarnih, muzičkih, folklo­ rnih i drugih, preko Studentske matice (Novi Sad), pu­ tem povremenog izdavanja listova (»Naš život« u Novom Sadu 1936/38, »Naša mladost« 1939, »Mladi radnik«, gla­ silo PK SKOJ-a, Novi Sad, 1940, »Omladinac«, Kikinda,) 1941, na brojnim masovnim izletima, u stvari marksisti­ čkim kursevima (Beočin, 1939, i Testera 1940) — omladi­ na Vojvodine se intenzivno spremala za odlučne dane i revolucionarne akcije« — zabeležio je Danilo Kecić u prilogu »Konsolidacija KPJ u Vojvodini i njena politič­ ka aktivnost od 1937. do 1941. godine.« Živko Ranisavljević tvrdi da su prvi reorganizovani Mesni komitet SKOJ-a u Novom Sadu sačinjavali Šonja Marinković, Mika Šebek i Đorđe Zličić Ciga. Kada je u septembru 1940. godine formiran novi Mesni komitet, u kome se i on nalazio, Šonja, Sebek i Zličić prešli su u Pokrajinski komitet SKOJ-a. A Danilo Grujić kaže: »Lju­ ba Popara je bio prvi sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu... ali nosilac rada je bila Šonja Marinković.« »Obnavljanjem skojevskih organizacija u Novom Sadu formiran je 1939. MK SKOJ-a, čiji je sekretar Šo­ nja Marinković« — zapisano je u albumu »Vojvodina u borbi«. Šonja je učestvovala u pripremanju Pete konfe­ rencije SKOJ-a, a kasnije, kada je izabrana u Pokrajin­ ski komitet KPJ, odgovarala je za rad SKOJ-a. U zbor­ niku »Žene Srbije u NOB-u« tvrdi se da je Šonja član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a postala još 1938. godine, »kao jedna od najaktivnijih omladinki u Vojvodini«. Pre osnivanja Omladinskog kulturno-privređnog po­ kreta (OMPOK), koji je pretstavljao značajnu organiza­ ciju u životu omladine Vojvodine, bilo je nekoliko po­ kušaja osnivanja omladinskih organizacija. Đačko udru­ ženje »Jovan Jovanović Zmaj« osnovano je 1930. godine u novosadskoj muškoj gimnaziji, a posle dve godine po­ krenut je list »Novi đački venac.« �Nije uspeo pokušaj sa osnivanjem društva »Omladi­ nac« zbog njegovog heterogenog sastava, jer su bivši gimnazijalci, osnivači »Omladinca«, ispoljavali razne uticaje »od marksističkog do nacionalističkog«. Živan Milisavac tvrdi da to društvo nije postojalo ni godinu dana, a Raša Raduj kov da je društvo propalo u samome početku. Na osnivačkoj skupštini, pored svršenih sred­ njoškolaca, prisustvolai su ;i radnici Mađari koji su do­ sta pomagali u organizovanju skupštine i kasnije sarađivali u OMPOK-u. Posle uvodne reći Radujkova, koji je istakao potrebu da se omladina organizuje ako želi da opstane u tom teškom vremenu, govorio je jedan bu­ dući Ijotićevac »i predložio da se organizujemo po ugle­ du na Hitler-jungen.« To je izazvalo veliku polemiku i »Omladinac« nije zaživeo. Poučeni iskustvom i oslobođeni iluzije »o okuplja­ nju celokupne omladine« u klasno izdiferenciranom društvu, napredni omladinci osnovali su »Studentsku maticu« 1935. godine kao studentsko udruženje. Šonja Marinković bila je u incijativnom odboru. U to vreme Matica srpska nalazila se u rukama pripadnika Samo­ stalne demokratske stranke, građanske opozicije, koji su želeli da naprednu omladinu stave pod svoje okri­ lje i zato su studentima ponudili izvesne prostorije Ma­ tice srpske. Oni su u tome u početku i uspeli, jer se prve godine »Studentska matica« nalazila u rukama kon­ zervativnih i nacionalistički orijentisanih studenata i smatrana sekcijom Matice srpske. Zato je moralo doći do razilaženja i raskida. »Do potpunog raskida došlo je posle komemoracije Maksimu Gorkom. Naime, kada je umro Gorki, napred­ ni studenti su priredili komemoraciju bez znanja i odo­ brenja uprave. Komemoraciju je organizovao Žarko Matijašević sa Radivojem Ćirpanovim, a potreban mate­ rijal dobili smo od naprednih književnika iz Beog­ rada. ..« Uprava je bila nemoćna da ma šta preduzme protiv naprednih studenata i podnela je ostavku. Na drugoj redovnoj skupštini, 5. septembra 1936. godine, propao je pokušaj desničara da ometu rad skupštine. Naprotiv Nadzorni odbor je osudio rad uprave, sugerišući skup­ štini da »ovo udruženje ne treba da okuplja samo lju­ de iz snobovskog intelektualnog kruga«, nego i sve ak­ tivne omladince. Da bi se »Studentska matica« očistila od reakcionarnih ljudi, za novu upravu su predloženi napredni studenti. Kada je lista pročitana, dotadašnji sekretar društva je uzviknuo: »Ni jedan pošten naci­ onalista ne može glasati za ovu upravu!« Ali, ostao je �sasvim usamljen, jer je nova uprava primljena aklama­ cijom« — napisao je Živan Milisavac u prilogu »Osni­ vanje »Omladinskog kulturno-privrednog pokreta 1936. godine«. Tada je u upravu izabrana i Šonja Marinković. Ona se istakla još u osnivanju »Studentske matice« kao član inicijativnog odbora. Savesna kao i uvek na izvršavanju poverenih zadataka, ona se angažovala i u ovoj organi­ zaciji. Zato nije slučajno što je posle godinu dana upu­ ćena u Pariz u delegaciji omladine Vojvodine. Kao predstavnici omladine Vojvodine poslati su na Svetski omladinski kongres za mir u Parizu Šonja Ma­ rinković, Vera Gucunja, Fedor Kiselički, Slobodan Bajić i drugi. Pod pseudonimom Feda Lazarev, Fedor Ki­ selički pisao je u »Našem životu« o omladinskoj dele­ gaciji. Taj boravak Šonje Marinković u Parizu pred­ stavlja izuzetan događaj u njenom životu i ona ga je dugo pamtila. U Pariz je otputovalo oko 60 omladinaca iz Jugo­ slavije, od toga deset delegata omladine Vojvodine. Po­ što je put bio veoma skup, putovalo se vozom u trećoj klasi. Sve je u njoj bilo neugodno i tvrdo, klupe i smeštaj za kofere od drveta, a put dug i naporan. Međutim, sve je nosila želja da na međunarodnom omladinskom saboru za mir pokažu stav omladine koja ih je delegi­ rala i izraze želju za mir. U toku višečasovnog putova­ nja malo se pridremalo na sedištima i koferima, a više pričalo o onome što ih je očekivalo na tome putu. Neki su — kao Mile Ivković — proveli put čitanjem vojnih knjiga, jer su želeli da se iz Francuske prebace u Spaniju kao dobrovoljci u špansku republikansku armiju. »Sasvim blizu Pariza, pored velikog sportskog ig­ rališta »Kurnev«, podignuti su veliki šatori. To je omla­ dinski logor. Tu žive, konferišu i rade na uzajamnoj saradnji omladinci iz 25 zemalja. U ogromnoj sali za mir, gore stalno četiri omladinske vatre. Svako veče omladinci iz pojedinih zemalja priređuju svoje manifestaciono veče za mir, za srećnu mladost, za igru i pesmu. 13 avgusta bilo je čehoslovačko veče. Mi i Bu­ gari smo bili pozvati da prisustvujemo kao gosti. Najpre se redaju govori. Govori Čeh, pa Slovak, Mađar i Nemac. Svi su oni za slobodnu čehoslovačku republiku, za demokratiju i mir. Omladinci Mađari pevaju ma­ đarske nacionalne pesme, Slovaci slovačke. U narodnim nošnjama omladinci i omladinke igraju narodne igre. I opet pesma, igra, uzajamno upoznavanje, razgovori, raspitivanje o životu omladine u susednoj zemlji, srda­ čan i drugarski pogled, jedna misao, jedna želja, jedan �ideal. Omladinska vatra gori... Duboka noć. Bugari i mi odlazimo zajedno u grad. Dug i ravan drum. Vedra i slobodna noć. Zaori se zajednička pesma. Kao da smo oduvek zajedno... Nova generacija nastupa. Francuzi prolaze i pozdravljaju nas narodnim pozdravom« — pisao je Kiselički u »Pismu iz Pariza«. Omladinska delegacija otputovala je 7. avgusta 1937. godine i ostala preko sedam dana. Taj odlazak organizovao je Mirovni pododbor Jugoslavije kao »deo svetskog omladinskog udruženja za mir u saradnji sa Stu­ dentskim letovališnim savezom«. Četrnaestog avgusta »pred visokim stubom paviljo­ na mira na samoj internacionalnoj izložbi« prodefilovale su delegaoije iz 25 zemalja u narodnim nošnjama, sa nacionalnim zastavama i transparentima. Ceo prostor oko paviljona mira bio je popunjen narodom, koji je toplo pozdravljao omladinske delegacije. »Pojedine de­ legacije prilaze stubu mira i ostavljaju u podnožju sve­ že cvećc«. Svi su doživljavali snažan utisak i osećanje da omladina traži »mir i sigurnu budućnost«. Petnaestog avgusta, kraj ogromnog stadiona mira na velikom sportskom igralištu »Kurnev«, ceo prostor popunjen je omladinskim delegacijama i Francuzima. Dok je muzika svirala Marseljezu, u nacionalnim noš­ njama prodefilovale su delegacije iz 25 zemalja. »Naša delegacija nastupa zajedno sa Španjolcima i Bugarima. Španjolska delegacija dolazi sa fronta. Zato su to sve omladinci i omladinke invalidi... Svi su na nogama. Delegati iz 25 zemalja stoje jedno uz drugo, dru­ garski i smelo, mirno i pribrano pred hiljadama Fran­ cuza, pred omladincima iz celoga sveta, pred velikim stadionom mira na kojem krupnim slovima stoji na­ pisano: Svetski sabor za mir. Nastaju sportske vežbe, narodne igre i pesme, dru­ garski razgovori, govori delegata pojedinih svetskih om­ ladinskih udruženja i organizacija. Svi se pitaju kome je potreban rat? Zašto klanje, zašto da se proliva krv omladine i radnog naroda?« Omladina nije želela rat i pustošenje, uništavanja materijalnih i kulturnih dobara. Ona je tražila jedna­ kost, ravnopravnost i bratstvo među svim narodima — bez obzira na rasu, nacionalnost i veroispovest. Ona je želela mir i normalan razvoj. To je jasno manifestovano i na ovoj konferenciji. Tim idealima bila je privrže­ na i omladinska delegacija Jugoslavije. Ona je to, pored ostalog, manifestovala i u zakletvi datoj 15. av­ gusta u Parizu: �»Danas, kada omladina pada na bojnim poljima, — mi, omladina Jugoslavije, zaklinjemo se: da ćemo svu našu snagu staviti u odbranu mira, slobode i prava mladog pokoljenja. Zaklinjemo se: da ćemo braniti slobodan razvitak svakoga naroda u poštovanju njegovog prava i među­ narodne pravde. Zaklinjemo se: da ćemo širiti duh bratstva i su­ radnje među omladinom svih naroda. Zaklinjemo se: da ćemo ujediniti omladinu svoga naroda i da ćemo raditi na tome da ujedinimo om­ ladinu svih zemalja bez razlike na opredelenje, mišlje­ nje ili rasu, u redove Pokreta svetskog omladinskog kongresa«. Kao i svi omladinci, Šonja je bila oduševljena onim što je videla i doživela za to kratko vreme. I tada, i sve do kraja svoga života ,ona je osvežavala te utiske u razgovorima sa svojim drugovima sa kojima je bila u Parizu. Filmove je volela od detinjstva. Tada joj se pružila prilika da gleda sovjetske filmove o kojima je dotle samo slušala. Šaša se seća da su bile oduševljene filmom o Čapajevu, ali je Šonja još više volela da gleda film »Deputat Baltika«, pa su ga gledale nekoliko puta. To je priča o istaknutom naučniku prirodnjaku koji je prišao boljševicima i zbog toga ga je ignorisala njegova sredina ,ali su mu odali priznanje baltički mornari i sam Vladimir Iljič Lenjin. Šonji se, izgleda, najviše svidelo to što se radilo o prirodnjaku, naučniku. Išla je i u pozorište, rusko pozorište, i gledala »Anu Karenjinu«, ali ni taj utisak nije bio ravan utisku koji je na nju ostavio odlučan zaokret starog naučnika. Pariz je za nju, kao i za sve omladince, bio san, nešto što se samo moglo naslućivati, jer treba znati da se u to vreme još uvek malo putovalo, malo videlo izvan sredine u kojoj se živelo. Sem toga, to je bila evropska metropola, riznica mnogih kulturnih i umetničkih vrednosti, grad slobode i poznatih revolucija — od rušenja Bastilje do krvavog kraja Pariške komune. Mnoge stvari tada je prvi put videla u životu: veliki grad, tekovine civilizacije, ljude raznih rasa, paviljon sovjetskih dostignuća, i slično. U školi se učilo o raz­ nim rasama, ali omladinci su tada prvi put videli i crn­ ce, i ljude žute rase, predstavnike naroda sa svih kon­ tinenata. Inpresioniralo ih je sve što su videli na tom polju: i narodna nošnja, i jezik, i pesma, i igra, i iste želje svih njih. Razumeli su se tako dobro kao da su godinama prijateljevali, a jezik im nije bio ni malo �smetnja da osete istovelne misli i osećanja. Pa svečani čin polaganja zakletve, i ono defilovanje pred omladi­ nom sveta. Osećali su se srećnim što su došli u Fran­ cusku narodnog fronta u kojoj je komunistička partija bila legalna i zbog članstva u njoj nije se išlo na ro­ biju, u kojoj su se mogle kupiti sve knjige — pa i komunističke, još na raznim jezicima. Značilo je da su došli u zemlju demokratskih sloboda. Posebno ih je impresionirao Sovjetski paviljon tehničkih dostignuća, i sovjetski ljudi. Mogli su slobodno da to posmatraju, da razgovaraju sa Rusima i da ih zbog toga policija neće uhapsiti, neće biti prebijani u Glavnjači niti in­ ternirani u neki logor. Šonja je, kao i većina, verovala, da će revolucija brzo pobediti i obično je imala običaj da kaže kako će posle revolucije biti ovako ili onako; posle revolucije uradiće ovu ili onu stvar; posle revolucije ona će sesti na traktor, vezati crvenu maramu čiji će krajevi pa­ dati na njena leđa i orali vojvođanske njive; posle re­ volucije ona će se udati, imatti puno dece i podizati ih da budu dobri komunisti; posle revolucije... Tako je Šonja govorila i u Francuskoj. Sviđala joj se Francuska, sviđalo sve ono što je tamo videla, ali ona, ipak, ne želi da živi kao Francuzi. Ona je bila suptilna priroda, pažljiva u oblačenju, ishrani i svemu drugom, rado je primala tuđa dostignuća, ali je sve proveravala »analizirala i donosila sopstveni sud. Od­ bacivala je sve ono što joj se činilo neprirodnim, od­ bacivala strani uticaj koji se nije mogao nakalemiti na domaće prilike. Ona je bila misaona priroda, sve utiske morala je da profiltrira kroz svoju glavu i da donese sopstvene zaključke. Kada se radilo o nekoj knjizi, ona se nije povodila za tuđim utiscima, nije prihvatala sud 0 njoj dok ga sam ne stekne. Obično je u čitanju zastajala, pamtila lepe misli i opise, beležila svoje utiske. 1 takva, do kraja samo svoja, Šonja se nije mogla oteti opštem utisku, prosto nije stizala da analitički posmalra sve to i nije jedanput ponovila svoje osećanje: »Kad bismo mogli još jedamput da se sretnemo sa njima«. Da posmatra te produhovljene figure, da oseća snagu i odlučnost mladih koji se spremaju za istorijsku misiju, da gleda njihova odela i sluša njihove pesme protkane tugom koja se nataložila kroz vekovno robovanje. Činilo joj se prekrasnim što u SSSR bračni parovi studiraju a deca im u dečjim jaslicama. Često je to ponavljala, jer je neobično mnogo volela decu, čeznula za decom kao da je naslućivala da ih nikada neće imati i neće čuti njihov životni plač. �Kao stari skaut i omladinski rukovodilac, Šonja je uspešno organizovala omladinske izlete i logoravanja, a naročito vaspitni rad u tim akcijama, jer je dobro zna­ la vaspitnu vrednost takvog rada i trajnost rezultata koji se postižu. Prvoga maja 1938. godine organizovan je masovni izlet omladine Vojvodine na Stražilovo, kod Brankovog groba, i na tom izletu omladini je govorio Branko Bajić. U povratku, kada su prolazili kroz Petrovaradinsku tvrđavu, napali su ih kamenicama karlovački bogoslovi. Znalo se da omladinu prate agenti i da jedva čekaju neki povod kako bi nasrnuli na organizatore i učesnike izleta; zato je dogovoreno da se drže mirno i da izbegavaju incidente. »Sonjica je tada išla od reda do re­ da, od grupe do grupe, šalila se, bodrila, bila je upravo nenadmašna. Izbila je na čelo i zapevala. Čini mi se da je tada dobila udarac u čelo, ali se nije obazirala. U odličnom raspoloženju stigli smo do grada« — seća se Milica Marković. Poznata su dva logorovanja omladine Vojvodine, oba na Fruškoj gori, u Beočinu i na Testeri. Logoro­ vanje u Beočinu organizovali su — seća se Živko Ranisavljević — omladinski rukovodioci: Branko Bajić, Koča Kolarov i Šonja Marinković. Logorovanje je, ug­ lavnom, bilo zabavnog karaktera: davali su priredbe, pevali revolucionarne i druge pesme (npr. Crven je Is­ tok i Zapad), ali nisu imali seminare. Početkom 1940. godine SKOJ je postao »sve masovnija organizacija« u Vojvodini. Postojala su skojevska rukovodstva od Pokrajinskog do okružnih i mesnih ko­ miteta SKOJ-a. U koliko je organizacija jačala, u toli­ ko se više osećala potreba za idejnom i teoretskom iz­ gradnjom njenih članova. Zato su pokrajinska rukovod­ stva Partije i SKOJ-a »donela odluku da se organizuje kurs ideološke izgradnje za veći broj omladinaca — kan­ didata i članova Partije i skojevaca iz svih krajeva Vojvodine« — napisao je Živko Ranisavljević u prilogu »Omladinsko logorovanje na Testeri 1940« Kako se ra­ dilo o grupi od osamdesetak omladinaca i omladinki, trebalo je naći legalnu formu za održavanje kursa. Iskorišćeno je Planinarsko društvo »Fruška gora« za organizovanje logorovanja, kao što je bilo i prethodne go­ dine u Beočinu; iskorišćen je ugled Branka Bajića, Šo­ nja Marinković, Žike Dronjka i drugih, koji su u tome društvu imali uticaj. Mesni komitet SKOJ-a u Novom Sadu »pristupio je neposrednoj pripremi logora«: iza­ brana je Testera kod Čerevića zato što je okolina ve­ oma lepa i što je postojao napušten zamak koji se mo­ �gao koristiti nakon izvcsnih popravki. Formirane su dve grupe koje su pripremile logor; izgrađena je mala električna centrala, a postojeće zgrade renovirane i ure­ đene za stanovanje. Izbor polaznika kursa izvršila su skojevska ruko­ vodstva kako bi se onemogućilo da policija ubaci svoje agente. Učestvovali su omladinoi svih krajeva Vojvodi­ ne, naročito iz Banata. Radni dan je počinjao ustaja­ njem u 5 časova, jutarnjom gimnastikom, doručkom i ideološkim radom koji je trajao od 7 do 10 časova, a vreme do ručka »bilo je ispunjeno igrom, zabavom i kupanjem u jezeru«. Nakon kratkog dnevnog odmora organizovali su izlete u okolini, a posle večere »počinjao je zabavni život i veselje kraj logorske vatre, ili je iz­ vođen program na pozornici«. Obično su pevali revo­ lucionarne pesme »Internacionalu«, »Budi se Istok i Zapad«, »Omladinci, omladinke, »Bilećanku«, »Mitrovčanku« i druge, a na improvizovanoj pozornici prika­ zivali su komade »Na dnu« Maksima Gorkog (II, čin), »Sumijivo lice« Branislava Nušića i druge. »Ideološko-politički kurs bio je posebno dobro organizovan. Omladinci i omladinke bili su podeljeni po grupama prema ideološkom uzrastu. Grupom je ruko­ vodio član Partije ili iskusan skojevac. Rukovodioci grupa bili su: Šonja Marinković, Vera Pavlović, Bora Prodanović, Žika Dronjak i drugi. Početne grupe su prorađivale osnovni materijal o razvitku društva i političkoj ekonomiji prema knjiga­ ma Rajmesa, Segala i Toljhamera, dok su uzraslije gru­ pe, naročito članovi Partije i kandidati, prorađivali Lenjinova dela o revoluciji, imperijalizmu, istoriju SKPJ (b) i drugo. Svaka grupa je svakodnevno razrađivala držanje pred klasnim neprijateljem« — zapisao je Ranisavljević. Na logorovanju su izdavane logorske novine »Hlad­ na voda«, na dva logorovanja dva broja, u kojima su objavljeni razni prilozi, najviše humoristički. U drugom broju objavljena je Jakšićeva pesma »Otadžbina«, a u prvom broju »Omladinska pesma«. Lanci nam se kuju kleti Krvavi se sprema rat. Al’ pre ćemo mi umreti Nego svoje zemlje dat'! Zgazićemo izdajice I prihvatit’ ljuti boj, Poći ćemo na granice I pomoći narod svoj. �Vodićemo borbu svetu Dok dušnianu dođe kraj, Kazaćemo ćelom svetu Šta je mladi naraštaj. Šta su deca verna rodu Šta smo danas spremni mi, Da u borbi za slobodu Umiremo s ’ pesmom svi. Crne horde nas ne plaše Krv herojska u nas vri, Mi ne damo zemlje naše Da je gaze varvari. Mladi ljudi — željni igre, pesme, smeha, obične ljudske radosti — rano su poslali zabrinuti za svoju sudbinu, predosećajući da se sprema krvavi rat koji donosi lance, stradanja, krv nevinih. Zato su tako ra­ no, smrknuta čela, shvatili šta znači otadžbina i kamen međaš. Takva pesma najbolje pokazuje karakter ovih lo­ gorovanja, način vaspitanja omladine. Sonjin doprinos i u tome — bio je velik. PARTIJSKI RAD U VOJVODINI Član Komunističke partije Jugoslavije postala je za vreme studija u Zemunu; prilikom otkrivanja biste u Zrenjaninu samo je precizirano da je to bilo u njenoj 23. godini, što znači u prvoj polovini 1939. godine. Me­ đutim, ona je i ranije, kao skojevka, izvršavala važne zadatke i obavljala odgovorne funkcije, naročito u Žen­ skom pokretu i Narodnoj pomoći. Šonja je bila predsednik omladinske sekcije u Žen­ skom pokretu, sekretar Ženskog pokreta i rukovodilac komisije za žene pri PK KPJ, sa Stevanom Dejanovim. Osnivala je ženske organizacije u SBOTIC u i URSS-u. Aktivnost Ženskog pokreta u Novom Sadu, pa i u Vojvodini, vezana je za delatnost Šonje Marinković, o čemu je u knjizi »Žene Srbije u NOB« zapisano: »PK KPJ za Vojvodinu poverio je organizovanje ženskih sekcija među radnicima u Novom Sadu i dru­ gim gradovima u Vojvodini Šonji Marinković i odredio je da rukovodi njihovim radom. Ona je ženske sekcije organizovala po strukovnim savezima (tekstilaca, kroja­ ča, grafičara)«. �Partija je nastojala da prodre u sve oblasti druš­ tvenog života i da angažuje sve snage koje su bile spremne da se bore za nove društvene odnose. Tako je bilo d sa Ženskim pokretom. »U svome radu na ovom sektoru Partija se nužno sukobljavala sa buržoaskim tendencijama u Ženskom pokretu,a koje su svesno išle na to da ignorišu svaki klasno-politički i socijalni elemenat u pokretu. Među tim, složnom borbom i neumornom delatnošću komu­ nista, te negativne buržoaske tendencije bile su uspešno savladane i potisnute, a ženski pokret je, pod idej­ no organizacionim rukovodstvom Partije, uspeo ubrzo da se afirmira kao značajan politički faktor. U ovim akcijama izrasla je snažna plejada žena — komunista, boraca i revolucionara kao što su: Šonja Marinković, Beba Bursać, Stanka Veselinov, Zora Krdžalić, Ruža Sulman, Klara Feješ, Dragica Petrov. Pod rukovodstvom komisije za ženski pokret pri PK KPJ formirane su sekcije žena u Novom Sadu, Petrovgradu, Somboru, Vršcu, Kikindi, Subotici i nizu drugih mesta. Ove brojne sekcije žena vodile su vrlo uspešne, raznovrsne i brojne akcije. Okupljajući žene od akci­ ja na skupljanju Crvene pomoći za drugove u zatvori­ ma i pružanja pomoći porodicama drugova koji su bili u teškoj materijalnoj situaciji, u skupljanju pomoći za štrajkače, za španske dobrovoljce (među njima je bilo oko 50 Vojvodina), preko čitalačkih grupa, tečajeva (Crveni krst), odlučnih istupanja na zborovima sa zahtevom za dobijanjem prava glasa (Zrenjanin) do for­ miranja ženskih sekcija URSS-ovog sindikata (Novi Sad). Snažan zamah koji je ženski pokret uzeo tih go­ dina, njegovo stalno omasovljivanje i nekoliko hiljada pokretom obuhvaćenih žena zaplašilo je vlastodršce, te je krajem 1940. godine ženskom pokretu zabranjen svaki rad. Međutim on više nije mogao biti zaustavljen te se, istina u drugim oblicima, i dalje odvijao« — na­ pisao je Danilo Kecić u navedenom prilogu. Društvo za prosvećivanje žena i zaštitu njenih pra­ va osnovano je aprila 1919. godine u Beogradu. Od nje­ ga je izrastao Ženski pokret, koji je bio pod uticajem KPJ i koji je 1935. godine osnovao Omladinsku sekciju. »Prva zajednička akcija Ženskog pokreta i Omladinske sekcije bila je priprema zborova za pravo glasa žena oktobra 1935. godine« — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. U Beogradu je zbor održan 20. oktob­ ra, kada je počelo zasedanje novoizabrane Narodne skupštine. Okupilo se oko 2.500 ljudi i žena, najviše omladinki koje su i uticale na karakter zbora. Tada je �osnovana Omladinska sekcija koja je imala zadatak: »Okupiti najšire slojeve žena i omladine u borbi za prava žena i omladine; vaspitavati je u duhu borbe protiv fašizma, za pravu demokrati ju i mir«. Formira­ no je nekoliko odbora i sekcija u kojima se angažovala ženska omladina. Organizovana su predavanja napred­ nih lekara, savetovalište za žene, analfabetski tečajevi, razni kursevi, tražena zaposlenja za nezaposlene, prip­ remana izložba o životu omladine i slično. U periodu 1935—1939. prošle su kroz Omladinsku sekciju sve na­ predne omladinke u Beogradu i još nekim mestima unutrašnjosti. Šonja Marinković osnovala je Ženski pokret u No­ vom Sadu, a u Rumi, Sidu i Senti »osnovane su sek­ cije Ženskog pokreta koje su bile vezane za pokret u Novom Sadu«. Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njenih pra­ va postojala su u Somboru, Vršcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Mitrovici i drugim mestima Vojvodi­ ne. Osnivačka skupština za osnivanje toga društva u Somboru održana je 26. septembra 1937. godine, Masov­ ni zborovi žena održani su u toku 1939. godine u Vršcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Mitrovici i drugim mestima. Na tim zborovima »najviše su isticani zahtevi za pravo glasa i pitanje političke i ekonomske ravnopra­ vnosti žena u društvu«. Šonja je učestvovala u organizovanju većine tih zborova. Tako je pred održavanje zbo­ ra žena u Petrovgradu došla Šonja, pregledala pripre­ mljeni referat, pažljivo slušala o svim pripremama i da­ la sugestije šta još treba uraditi. Na tom velikom zboru žena, održanom 10. XII 1939. godine, donesena je rezo­ lucija kojom se tražila ravnopravnost žena u ekonom­ skom i političkom životu. Zahtevano je, pored ostalog, »opšte aktivno i pasivno pravo glasa svima ženama u slobodnim i tajnim izborima«. Najaktivnija je bila sek­ cija u Vršcu kojoj je — seća se Anđa Milićević — Šonja pružala pomoć; Anđa se seća kako je sa Šonjom raspra­ vljala čak i o članku koji je pripremala za »Ženu danas«. Mila Brkić se seća Šonje Marinković iz 1937. godine kada je Šonja bila u inicijativnom odboru za organizovanje ženskog pokreta u Novom Sadu. Organizovali su skupštinu na koju je došlo dosta žena. Šonja je izabra­ na za sekretara, a za predsednicu izabrali su Katarinu Marković »kao istaknutu predstavnicu građanskih i in­ telektualnih ženskih krugova«, sa kojom je Šonja uspešno sarađivala. Na inicijativu komunista Ženski po­ kret je pokrenuo »veliku akciju za priznanje prava gla­ sa ženama«. Dobijen je veliki broj dopisnica koje su bi4 Šonja Marinković �le adresirane direktno predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću »sa zahtevom da se prizna ženama pravo glasa«. Šonja se mnogo angažovala u toj akciji. Danima je ra­ dila, i direktno i uz pomoć svojih saradnika; prikupljeno je mnogo potpisa i upućeno »veoma mnogo tih dopisni­ ca«. Samo je Mila Brkić prikupila potpise od svih činov­ nica koje su radile u Banskoj upravi i zbog toga poziva­ na na odgovornost od svog načelnika. O tim dopisnicama i potpisima Središnji odbor žen­ skog pokreta iz Novog Sada, koji je rukovodio pokretom u Vojvodini, napisao je pismo 22. novembra 1939. godi­ ne i uputio velikom broju organizacija i aktivistkinja ženskog pokreta u Vojvodini. »Poštovana gospođo, Poznato vam je da je danas najživlja akcija za sticanje prava glasa žena u Jugoslaviji. Vama kao agilnoj i ličnosti u koju ulažemo svoje poverenje, obraćamo se donjom molbom: Svi pokreti u državi su, pored zborova, pripremali i akciju putem odašiljanja karata g(ospodinu) predsedni­ ku vlade u kojima žene traže pravo glasa. Mi Vas moli­ mo da i Vi u Vašem mestu pokupite potpisnice i potpi­ snike, a zatim da na dan 2. decembra o(ve) g(odine) sve karte bacite na Vašu poštu. O učinjenom molimo Vas da nas odmah izvestite, pošto je to važno za statistiku, iz kojih mesta i koliko je karata otišlo. . .. To je dužnost žena da pomognu svaku akciju, čak i ako nisu organizovane u ženskom pokretu. Zahvaljujemo se na pomoći i nadamo se uspehu. U prilogu šaljemo 50 (kom(ada) karata«. Pismo su potpisali predsednica Katarina Marković i sekretarica Šonja Marinković, koja je i bila orga­ nizator te akcije. U proleće 1940. godine — seća se Beba Bursać — Jusuf Tulić je obavestio drugaricu Bursać da će kod njih, radnica, dolaziti Šonja Marinković da ih poučava teori­ ji marksizma, jer je potrebno da se svestrano razvijaju: »Šonja je došla i rekla da treba steći prvo jedno opšte obrazovanje, te je počela da nam predaje geografiju. Imali smo više časova. Ne mogu da kažem da sam bila oduševljena, ali susreti sa Šonjom značili su za mene mnogo«. Šonja je bila duhovita i svojim šalama prido­ bivala je radnice da prihvate nju i njena predavanja. Is­ pričala im je kako je išla kod šefa novosadske policije i tražila da joj vrati marksističke knjige koje su kod nje zaplenjene prilikom njenog hapšenja. Svoj postu­ pak je objasnila time da ona kao student ima pravo da proučava sociologiju, a to su njeni udžbenici za sociolo­ �giju. »Vujin se izvikao i odbio je kratkim postupkom. Tada mu se ona nasmejala u oči« i rekla da je bednik kada se plaši jedne devojke. Pokrajinski odbor Narodne (crvene) pomoći — čiji zadatak bio da prikuplja materijalne priloge i pruža na drugi način pomoć političkim osuđenicima i drugim žrt­ vama reakcije — osnivan je nekoliko puta. »Organizacija i rad N(arodne) P(omoći) u Vojvodini stoje vrlo slabo, skoro nikako« — zapisano je u izveštaju na Šestoj pokrajinskoj partijskoj konferenciji. »Po­ krajinski odbor osnovan januara 1940. bio je čitav pro­ valjen posle prilično uspele akcije skupljanja potpisa za amnestiju političkih osuđenika. Novi Pokrajinski od­ bor, ustanovljen juna meseca 1940., nije pokazao nikak­ vu .inicijativu, a danas više ni on ne postoji. Čitav jedan period... taj sektor je bio bez svog pokrajinskog ruko­ vodstva«. Mesni odbori Narodne pomoći postojali su u pet mesta Vojvodine, ali nisu bili aktivni izuzev »izdržavanja drugova u policiji ili sudu«. U vremc održavanja konfe­ rencije, septembra 1940 godine, novi pokrajinski odbor Narodne pomoći nalazio se u formiranju i njegov prvi zadatak bio je da uspostavi organizacije Narodne po­ moći u Vojvodini. Šonja je bila organizator prvog i trećeg pokrajinskog odbora Narodne pomoći, ali se ne zna da li je ona poku­ šala da u junu 1940. godine formira pokrajinski odbor. Jedno je sigurno da je ona rukovodila ovom organizaci­ jom od njenog osnivanja do okupacije Jugoslavije. Obi­ lazila je mnoga mesta u Vojvodini pokušavajući da organizuje u njima rad Narodne pomoći. Prvi odbor sačinjavali su Šonja Marinković, Mila Brkić, Dušan Barjaktarević, Dragutin Cifrić i, izgleda, Lilika Bern. On je za kratko vreme skupio oko 3.000 di­ nara i oko 500 potpisa na peticiji kojom je traženo puš­ tanje interniranih u logor studenata ili njihovo izvođe­ nje na sud — ako su krivi. Treći odbor je osnovan početkom jeseni 1940. go­ dine. I njega je Šonja osnovala. Toša Tišma se seća da se sa Šonjom upoznao krajem avgusta, ili početkom se­ ptembra 1940. godine. Trebalo je da se organizuje Na­ rodna pomoć i prikupljaju prilozi u novcu i hrani za po­ moć žrtvama policijskog terora i španskim borcima ko­ ji su tada čamili u francuskim koncentracionim logori­ ma. Sem toga, trebalo je mobilisati naprednu javnost »protiv policijskih ispada, političkih procesa, teškog re­ žima na robiji«, a zatvorenim i optuženim komunistima �pronaći »dobre advokate« i omogućiti posete. Šonja je postala sekretar a članovi su bili — seća se Tišma — sledeći: profesor Dragica Petrov, učiteljica Anđa Zrenjanin Milićević, jedan Mađar iz Petrovgrada, on i još ne­ ki. U albumu »Vojvodina u borbi« pominju se još Janko ćmelik, Slobodan Maletić iz Sremske Mitrovice, Mir­ ko Petrović iz Bačkog Gradišta i Todor Jovanović iz Bačke, ali se pogrešno navodi da je pokrajinski odbor toga sastava formiran krajem 1939. godine. Imali su upo­ rišta u Subotici, Bačkom Gradištu, Palanci, Kikindi, Staroj Pazovi, Pančevu, Sremskim Karlovcima. Uspešno su organizovane pojedine akcije u ovim i drugim mestima. Šonja je često odlazila na pojedine zadatke, ponekad skopčane i sa velikim rizikom, ali ih je uspešno obav­ ljala izbegavajući da drugoga izloži opasnosti ako to sa­ ma može da uradi. Kada je uhapšen Žarko Zrenjanin, ona putuje u Petrovgrad i angažuje advokata dr Bratića da brani Zrenjanina. Za vreme štrajka tekstilnih radni­ ka decembra 1940. u Novom Sadu uhapšeno je nekoliko radnika i Šonja «uspeva da ubedi uglednog novosad­ skog advokata dr Mora da se prihvati odbrane nekih optuženih«. Odlazi u Suboticu, Sombor i druga mesta po zadacima Narodne pomoći, koja je bila »prva stepe­ nica za naprednije ljude za povezivanje sa Partijom«; na tome su proveravani simpatizeri Partije i postepeno uk­ ljučivani i u druge akcije. I rezultati nisu izostali. Pri­ kupljena su znatna novčana sredstva, a naročito veliki broj paketa koji su slati španskim dobrovoljcima u Francuskoj, političkim osuđenicima u Sremskoj Mitrovici ili njihovim porodicama. Samo u alibunarskom srezu bili su organizovani odbori skoro u svakom mestu. U Vršcu su davali priloge čak i neki imućni građani; An­ đa Milićević se seća da je apotekar Jovanović dao koli­ ko je iznosila njena tromesečna plata, a vlasnik fabrike sirćeta još više. U januaru 1941. održana je Pokrajinska konferen­ cija Narodne pomoći u stanu Feđe Kiseličkog u Novom Sadu. Šonja je sama obišla sva mesta dz kojih su dolazi­ li delegati, pronašla stan za održavanje konferencije, sačekivala delegate uz pomoć Toše Tišme i obavljala i druge zadatke oko pripreme. Ona je rukovodila konfe­ rencijom na kojoj su istaknuti dotadašnji rezultati i na­ redni zadaci. Pošto žena Kiseličkog nije znala da je u njihovom stanu održan nekakav sastanak, trebalo je stan dovesti u prvobitno stanje posle konferencije, sva­ ku stvar namestiti na staro mesto. I najveći deo toga posla obavila je lično neumorna Šonja Marinković. �Raznovrsna je i veoma bogata bila delatnost Šonje Marinković. Rukovodila je radom napredne struje u SBOTIĆ-u, učestvovala u organizovanju štrajkova no­ vosadskih radnika, organizovala marksističke kružoke, demonstraoije i slične akcije. I na svakom mestu isti­ cala se svojom odanošću, doslednošću, upornošću i vrednoćom, a naročito širinom i toplinom kojom je plenila svoje saradnike. »Šonja polako izrasta iz porodičnog kruga. Njena ličnost konačno se formirala u Beogradu. Kad bi se vraćala kući u Novi Sad da obavi mnogobrojne poslove omladinske i studentske organizacije, mi smo primećivali da je stekla veliku sigurnost u ophođenju s ljudi­ ma i širok krug prijatelja i poznanika, kojima je vlada­ la ne silom već toplinom svoje ličnosti, snagom ubeđenja« — zapisala je Magda Simin. Nalazila se na studijama kada je jedna njena škol­ ska drugarica, kćerka imunćog i uglednog novosadskog advokata, izvršila samoubistvo sa svojim mladićem za­ to što joj roditelji nisu odobravali ljubav sa čovekom nižeg ranga. To je predstavljalo veliki skandal za malo­ građansku sredinu. »Šonja je došla iz Beograda, pokupi­ te drugarice svoje generacije, izvršila neviđenu do tada propagandu i pred ogromnom masom sveta, kraj otvo renog groba, prva uzela reč. Govorila je o društvu koje je krivo za ranu smrt devojke Mare« — pričala je njena sestra Dara. U vreme »češke krize« Šonja se sva pretvorila u akoiju. Kada su pripremani izložba češke knjige u ho­ telu »Sloboda«, priredbe i demonstracije, njen stan je pretvoren u »ratni štab« u kome se svakodnevno održa­ vaju sastanci, kroz koji prolaze mnogobrojni ljudi. Šo­ nja je stanovala u kući dr Jakovljevića, u prostranom stanu na prvom spratu u ulici koja sada nosi njeno ime. Prolazili su ljudi kroz taj stan »kao kroz opštinu« kako je to, slikovito, opisala Slovakinja koja je radila kod Đorđa Marinkovića kao kućna pomoćnica posle Daničine smrti i neobično mnogo volela Šonju, brinula se o njoj, strepela za nju, pomogla je u svakoj situaciji, i u teš­ kim trenucima, kada se Šonja nalazila u zatvoru, »poka­ zala svu svoju veštinu samo da se Šonji u zatvor odne­ se što bolji ručak«. Kada je saopštena vest o okupaciji Sudetske oblasti, u Novom Sadu su zakazane demonstracije za 19 časova. Narod je bio uzbuđen, tiskao se ispred Gradske kuće, defilovao gradskim ulicama, klicao čehoslovačkoj i Bcnešu, a napadao fažizam i Hitlera. Na raznim stranama grada čule su se revolucionarne pesme. �»Šonja je stajala kraj mene, tu gde se danas uzdiže spomenik Miletiću« — seća se Raša Raduj kov. »Bila je uzbuđena kao i svi mi. Mnogo nam je stalo do toga da ova prva veća demonstracija koju je video Novi Sad pro­ đe sa uspehom. Šonja je celog dana obilazila drugove, prijatelje, poznanike i pozivala. Sada je tu, peva, govori i pažljivo posmatra. Digli smo je na ruke i ona vide kako policija pažljivo, skoro neprimetno, blokira trg. Iz njegoševe ulice policajci vuku jednog omladinca. Na dru­ gom kraju trga počela je tuča sa Švabama... za tren oka ceo se prostor pretvori u veliko bojište. Počela je tuča sa policijom. Pred nama se stvori kordon policajaca. Ali u isto vreme stvori se naspram njega i lanac komunista. Šo­ nja mi čvrsto stegne ruke i isturenim grudima, uporedo s nama, pojuri na policijski kordon. Dobi jak udarac u grudi, ali ne pade. — Dole krvnici! — povika ona iz sveg glasa, a ima­ la je jasan prodoran, zvonak glas. Kao eho njenih reči sa svih strana doleteše uzvici: — Dole krvnici, dole fašizam! Tog dana uhapsiše na demonstracijama 250 ljudi i strpaše ih u podrum Gradske kuće. I Šonja je uhapše­ na. U tuči smo se izgubili. Prolaznici i građani u obliž­ njim kućama čuli su te noći kako iz podruma Gradske kuće kao ispod zemlje neodoljivo i snažno prodiru zvu­ ci himne »Hej Sloveni«! To je pevala Šonja a s njom neodoljivo povučeni sv.i pritvoreni. Pustili su ih pred zoru. I tada Šonja sa jednom gru­ pom drugova krene još prema »Armiji«. Tu su pred nemom zgradom, budućim meslom užasnih okupatorskih zločina, dugo izvikivali antifašističke parole. Šonja mi je kasnije pričala kako je u jednoj prostoriji neko, .ipak, upalio svetio. Jedan osvetljen prozor gledao je na de­ monstrante. Imaćemo i u vojsci prijatelja, rekla je ...« U septembru 1939. godine prisustvovala je u No­ vom Sadu jednom sastanku na kome se raspravljalo o stavu političara prema Stranci radnog naroda. Kao predstavnici omladine, Šonja Marinković i Bra nko Bajić učestvovali su u Akcionom odboru koji je organizovao opštenarodni miting 21. maja 1939. godine. Pripreme su počele još u martu s ciljem da se u aprilu održi miting pod parolom »branićemo Jugoslaviju«, a proglas je potpisalo oko trideset organizacija »na čelu sa Sokolskim društvom«. Čak su izlepljene ii plakate, ali je policija zabranila održavanje mitinga u zakazano vre­ me. Uplašeni, kolebljivoi su napuštali Akcioni odbor. �Na kraju je ostalo manje od trećine od prvih učesnika. No i pored svih tih smetnji, miting je, ipak, održan. »U isto vreme dok su se organizovali javna istupa­ nja, mitinzi, manifestacije, priredbe, itd., omladina se pripremala za predstojeće dane i u uskim kružocima u kojima je proučavana marksistička literatura. U radu kružoka u Novom Sadu naročito je bila aktivna Šonja Marinković. Preokupirana zadacima koje je nametala potreba dana, omladina više nije mogla da se posvećuje delatnosti u omladinskim organizacijama i rad u njima je polako zamirao« — napisao je Živan Milisavac u knji­ zi »OMPOK«. ZAUSTAVILA JE DALJU PROVALU Teško je utvrditi koliko je puta hapšena Šonja Ma­ rinković. »Hapšena je dva puta — 1939. i krajem 1940. kada je u novosadskom zatvoru mnogo mučena. Iako je bila slabog zdravlja, krhka i nežna, podnela je sva mučenja stojički i svojim držanjem služila za primer ostalim uhapšenim drugovima ii drugaricama« — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. U Zborniku narodnih heroja Jugoslavije napisano je da je hapšena 1939. i 1940. godine. To tvrđenje se po­ navlja i u mnogim prigodnim člancima koji su se pojav­ ljivali u periodici povodom kakvih prigoda. Po drugi put je uhapšena 1940. godine. Darino sećanje zabeležila je Magda Simin: »Jedna drugarica — ime njeno nije važno — bila je uhapšena na železničkoj sta­ nici sa velikim koferom partijskog materijala. Neko od njene rodbine, iz gluposti ili iz straha, reče na policiji da kofer potiče od Šonje. Odveli su je, ali ništa saznali nisu, ona je uporno odbijala. Istraga je stala na mrtvoj tački, ali Šonju nikako nisu puštali. Nisu nam dali ni da je posetimo. Bila je svakako u vanredno teškom sta­ nju. Samo je brat Milenko odlazio nedeljno jednom u Beograd sa paketom hrane. Kada su je konačno pustili, ona je došla kući još mnogo izmučenija nego istog proleća iz novosadske po­ licije. Smeđe bademaste oči se izdužiše, majušno lice nestalo. No nije se dugo oporavljala«. Tada je Vujković rekao Sonjinom bratu Milenku: »Imate sestru pravog boljševika!« — seća se Šaša Đuranović. 55 �56 O još jednom hapšenju, mada kratkotrajnom, govo­ rio je i Radomir Raduj kov. To je bilo za vreme demon­ stracija povodom čehoslovačke, kada je uhapšeno preko 200 lica. Šonja je provela noć u zatvoru i, sa ostalim za­ tvorenicima, pevaia pesmu »Hej, Sloveni«. Kada je Odbor Narodne pomoći u Vojvodini počeo da radi, došlo je do provale. Naime, tvrdi Mila Brkić, policija je slučajno otkrila omladince kada su prikup­ ljali priloge i potpise građana; pritisnuti policijskom torturom, omladinci su otkrili one koje su znali. Tako je otkrivena i Šonja Marinković, ali je ona svojim junač­ kim držanjem zaustavila provalu i niko više nije bio uhapšen. Ča ksu — pod njenim uticajem — i omladinci znatno izmenili svoje iskaze i onemogućili policiji da ih pošalje na robiju. Šonja nije rekla da je Draganče Pavlović, član Glavnog odbora Narodne (Crvene) pomoći za Srbiju, organizovao sa njom rad Narodne pomoći u Novom Sadu. Izmišljajući razne izgovore, ona nije pomenula ni jedno lice od kojih je dobila one mnogobroj­ ne zaplenjene letke. Podvrgnuta je mučenjima, ali nje­ na usta nisu izgovarala novo ime. Ona je, svojim herojskim držanjem, zaustavila dalju provalu. Zato je na šes­ toj pokrajinskoj partijskoj konferenciji pohvaljeno nje­ no držanje. Tada je u referatu rečeno sledeće: »Iz poslednjih provala se vidi da se još uvek ne obraća dovolj­ na pažnja vaspitanju članstva u držanju pred klasnim neprijateljem. Tamo gde se na to obraćala pažnja N(ovi) S(ad), S(tari) B(ečei), hapšenja su bila zaustavljena u početku, a boljševičkim držanjem naših drugova sprečeno je dalje širenje provale, a isto tako onemogućena je daljna istraga. U mestima gde se nije dovoljno obra­ ćala pažnja na konspiraciju i držanje pred klasnim ne­ prijateljem P(etrovgrad) moglo se je desiti da hapšenjem jednog nečlana Partije provala zauzme šire razmere«. Iz sačuvanog policijskog i sudskog predmeta može da se rekonstruiše ceo tok događaja. Neutvrđenog datuma saslušan je učenik Peras Rudolf; od je policiji priznao da ga je Milorađ Letić vodio u Radnički dom i dao mu jednu značku. Međutim, on je naveo da je od nepoznatog visokog mladića dobio da potpiše peticiju kojom se traži puštanje interniraca iz logora u Bileću, ili njihovo izvođenje pred sud, i time uputio istragu u tom pravcu. Policija je tragala za orga­ nizatorima prikupljanja potpisa. Provala počinje 28. marta 1940. godine. Tada je rad­ nik Ante Staničić priznao policiji da je onu peticiju o logorašima u Bileću potpisao na traženje Drage Cifrića �Posle dva dana Dragutin Cifrić proširio je provalu. Po­ red priznanja da ga je Jusuf Tulić uveo u radnički po­ kret, Cifrić je izjavio da se u odboru za prikupljanje po­ moći nalaze Mila Brkić i Mila Bem. Održana su dva sa­ stanka. Na prvom, kod Mile Brkić je zatekao Šonju Marinković, ali ništa nisu razgovarali zbog prisustva Mi linih roditelja. Na drugom sastanku, održanom u stanu Vladimira Kolarova, prisustvovali su Šonja Marinković, Mila Brkić, jedan student iz Beograda i Dušan Barjaktarević. Dogovoreno je da se nastavi s prikupljanjem priloga i da se sakupljaju potpisi kojim se traži pušta­ nje logoraša iz Bileća ili suđenje ako su krivi. Tekst pe­ ticije napisali su Šonja i onaj student. Prikupljeni no­ vac predao je Miki Brkić, a od Mile i Dušana Barjaktarevića dohio je dva letka: »U borbu protiv koncentraci­ onih logora« i »Protiv imperijalističkog rata«. To je bio osnov od kojega je pošla policija u daljoj istrazi. Priprema za odlučujuće bitke: očvrsli revolucionar i heroj Šonja Marinković 57 �Drugoga aprila saslušani su Danilo Tandori i Dušan Barjaktarević. Mehaničar Tandori priznao je policiji da je onu peticiju potpisao krajem februara, ili početkom marta, na traženje Dragutina Cifrića, a Dušan Barjakta­ rević da ga je u radnički pokret uključio Radivoje Ćirpanov i upoznao sa Šonjom Marinković i Milom Brkić. Priloge je prikupljao po Sonjinom i Milinom nalogu i predavao ih Mili Brkić. Nije prisustvovao na sastanku kod Brkićeve, a na sastanku u stanu Kolarova bili su, pored Šonje i Mile, on, Dragutin Cifrić i nepoznati stu­ dent. Na tome sastanku odlučeno je o prikupljanju pot­ pisa na peticiji kojom se traži puštanje logoraša iz Bileća. Pored peticije, dobio je i letak kojim se objašnja­ valo stanje u logoru. Posle toga održano je nekoliko sa­ stanaka u »Radniku« u vezi prikupljanja potpisa, aLi on nije prikupljao te potpise. Tako je i on ponovio izjavu Cifrića i provala je time samo potvrđena. Sledeća saslušanja izvršena su nakon hapšenja Šonje Marinković i grupe saradnika. Osmoga aprila zapisana su saslušavanja u policiji Vladimira Kolarova i Mile Br­ kić, a devetog aprila saslušanja Gabrijela Grinfilda i Šonje Marinković. Kolarov je energično odbio da išta znao o održavanju sastanka u njegovom stanu. Kada je u Novom Sadu tražio stan, pomogla mu je Šonja Marin­ ković; ona je povremeno činila i druge usluge, čak mu ponekada uređivala stan i ložila vatru, zato joj nekada davao ključ kada pođe na put. Jasno je da je on znao za održavanje sastanka u svome stanu, zato je i predao Šonji ključ, ali to nije priznao policiji. Pošto je zbog ko­ munizma isteran iz Bijeljinske gimnazije, Gabrijel Grinfild je prešao u Novi Sad i tu se zaposlio. Uhapšen je u stanu Stevana Dejanova, trgovačkog putnika, kada je došao da ga pita šta ima novo u Bijeljini; tada je kod njega pronađeno »Otvoreno pismo g. Leonu Blumu di­ rektoru »Popilera« od komunističkog poslanika Andre Martija« koje je dobio od Dušana Barjaktarevića. Njego­ vo priznanje nije direktno povezano sa ovom provalom. Pritegnuta policijskim mučenjima i priznanjima drugih, Mila Brkić je ispričala kako je prišla naprednom pokretu i kako se »opredelila za komunizam«. Šonju Ma­ rinković je upoznala u Ženskom pokretu i sprijateljila s njom pošto imaju istovetne poglede. »Sa takvim ubeđenjem, ideološki opredeljena za komunizam, pristupi­ la sam, u dogovoru sa Šonjom Maninković, radu na pri­ kupljanju priloga za one nesrećnike, koji su, boreći se za slobodu na beogradskom univerzitetu, stradali u su­ kobu sa tamošnjom policijom«. U početku su, kaže, u tu stvar bile upućene samo njih dve, a onda se krug �proširio. Prikupljani su prilozi za pomoć studentima ko­ ji se ne nalaze u zatvoru i interniranim komunistima u Bileću i Lepoglavi. Kada je u januaru ležala bolesna, do­ lazili su kod nje Šonja, Lilika Bern i Dragutin Cifrić, ali ništa nisu mogli rešavati. Tek posle petnaest dana sas­ tali su se u jednom privatnom stanu i tada je formiran i odbor za prikupljanje pomoći za peticiju kojom se tražilo oslobođenje interniranih zatvorenika ili njihovo izvođenje pred sud. Potpise od intelektualaca prikup­ ljala je Šonja Marinković, a potpise od radnika Cifrić i Barjaktarević. Prikupljeno je oko 3.000 dinara prilo­ ga; prilikom hapšenja kod nje je pronađeno 1970 dina­ ra, a ostalo je potrošeno za pomoć — pakete nekim po­ litičkim osuđenicima ili njihovim porodicama... Samo je ponovila ono što je policija znala i što nije mogla izbeći da ne kaže. Međutim, ona nije izvršila niti proširila provalu i pored policijskih mučenja. U zapisnicima saslušanja Rudolfa Perasa i Ante-Staničića Sonjino ime nije zapisano, ono se pojavljuje prvi put u zapisniku saslušanja Dragutina Cifrića od 30. marta 1940. godine. Međutim, ona je bila toliko poznata policiji da je policija od početka istrage sumnjala na nju, bila uverena da ta akcija ne može biti organizovana bez nje. To se jasno vidi po tome što je još prvog dana istrage, kada je 28. marta saslušan Ante Stanioić, izdat nalog za pre­ tres stana Šonje Marinković. Dva puta je pretresan njen stan, 29. i 31. marta. Pretresani su, verovatno, stanovi i ostalih iz ove grupe. Ličnim pretresom Gabrijela Grinfilda pronađeno je ono otvoreno pismo Leonu Blumu. Kod Mile Brkić nađena je brošura »Škole .i prosveta u Sovjetskom Savezu« i zaplenjeno 1970 dinara prikup­ ljenih priloga građana za Narodnu pomoć. Kod ostalih, sem Šonje, nije pronađen ilegalni i zabranjeni propagan­ dni materijal. Međutim, na pretresima Sonjinog stana, naročito 31. marta, zaplenjeno je veoma mnogo proskribovanih knjiga, brošura i letaka. U njima je veoma oš­ tro osuđivan profašistički režim tadašnjih vlada i uka­ zivano na opasnost koju Jugoslaviji donose svojom po­ litikom. Otvorene i jasne reči komunista, iskazane u tim materijalima, nedvosmisleno su govorile i o stavu Šonje Marinković koja ih je držala. Zato se policijski bes sručio na nju. Zato su policijski agenti svim sred­ stvima pokušavali da skrše to malo i krho telo zabo­ ravljajući na njenu moralnu snagu. Makar i najkraće prepričana sadržina tih materijala, ipak će biti dovolj­ na da ukaže na težak položaj u kome se Šonja tada na­ šla, pogotovu što su neke brošure i leci zaplcnjcni u vi­ �še primeraka; po dva i pet, a letak »U borbu protiv kon­ centracionih logora...« čak u 23 primerka. 1) U brošuri »Rat i mir« Slobodana Srbinovića is­ taknuti su uzroci drugog svetskog rata, imperijalistička borba oko podele sveta, mračni ciljevi fašističke Nemačke i njenih satelita i oštro osuđena profašistička politi­ ka vlade Cvetković-Maček. Data je analiza prilika u ze­ mlji i svetu. Brošura je zaplenjena u dva primerka. 2) U letku »Vojvođanskoj javnosti« veoma oštro je osuđen brutalan postupak policije koja je jednog maj­ skog dana uhapsila 27 studenata iz Vojvodine, koji su radili u Vojvođanskoj akademskoj trpezi, a drugi put na Tehničkom fakultetu obila oko 2000 studentskih ormančića > uhapsila oko 60 studenata. Studente su pre­ i mlatili. »Zatim su ih odvele dželatske ruke i prljave savesti agenata da budu »saslušani«. U mučilištu sa celokupnim »priborom« za saslušavanje bio je razapet Pe­ tar Plavkić na »vratilu«, stezan u klupče, bespomučno šiban po tabanima dok su ga naizmence hladnom vo­ dom vraćali iz nesvesti i gurali mu prljave krpe u usta. Zatim je vešan za palce o tavanicu. Slobodan Bajić, za sve vreme u vlažnoj samici, bez svetlosti, bez hrane, ne­ prekidno mučen i bijen, živčano je potpuno oronuo. Kad je Plavkić doveden na suočenje, video je kako u poluta­ mi vise glavačke, jedno do drugoga, (kao u kasapnici) obešena tela Stojanović Marka, Sljivić Branka i Stakić Radivoja, koje su vraćali svesti s vremena na vreme sa­ mo zato da bi ih ponova životinjski tukli džakovima peska po bubrezima s namerom da im upropaste zdravlje, a da se to spolja ne vidi. Ostale su odvlačili da vide šta ih čeka. I danju i noću razlegali su se bolni krici naših mučenih drugova, i trzala umorna tela onih koji su čekali svoj red. Fizički bol, poremećeni bubrezi, krv iz pluća, pocrneli tabani, dopunjavan je još groznijim dnevnim mukama. Vukajlović Branko, Janković Dejan i Stefanović Strahinja premlaćivanjem fizički i nervno su upropašćeni. Marinka Dukića su iz stana sproveli u Upravu grada vezanog lancima i odmah pretukli, a Kovačevi Milorada su još u stanu vezali i petorica agenata krvoločno tukli. Studentkinja Vera Gucunja bila je 12 dana zatvo­ rena zajedno sa prostitutkama i kriminalkama... 18. ma­ ja, u 10 sati uveče, u nervnom napadu, pod utiskom zverskih mučenja, podigao je ruku na sebe presekavši vene Dejan Brankov«. Povodom tako surovih postupaka održan je 19. ma­ ja 1938. opšti studentski zbor na kome je prisustvovalo oko 3000 studenata. Usvojena je rezolucija kojom se tražilo kažnjavanje policajaca zbog nezakonitih postu­ �paka, nadoknađivanje materijalne štete, puštanje na slobodu uhapšenih studenata i poštovanje zakona i ure­ daba o Univerzitetu. Omladina je izrazila odlučnost da brani svoja prava. 3) U proglasu »Protiv rata« Ujedinjene studentske omladine od 17. X 1939. istaknut je podnaslov: »Za slo­ bodu, demokratiju i ravnopravnost naših naroda! Za prava i bolji život mlade generacije!« Započelo je novo svetsko krvoproliće po želji vlastodržaoca Francuske, Engleske i Nemačke »za novu podelu sveta, za novi ra­ spored snaga dva zaraćena imperijalistička tabora, za interese i spas krupnog kapitala«. Čemberlen i Dalađe izdali su čehoslovačku i omogućili porobljavanje Polj­ ske vodeći antisovjetsku politiku. Spas za Jugoslaviju i balkanske narode leži u miroljubivoj politici, njiho­ voj međusobnoj povezanosti i saradnji sa Sovjetskim Savezom. »Dakle, kada milioni mladih osećaju strahote rat­ nog stanja, kada stojimo pred nepravednim uništenjem miliona ljudskih života, naša je velika dužnost da ostva­ rimo savez i jedinstvo omladine svih naroda Jugosla­ vije u borbi protiv rata. To od nas zahteva životni in­ teres naše zemlje koja u ovom ratu nema šta da tra­ ži. ..« Zahtevano je, dalje, da se stvara čvršći savez bal­ kanskih naroda sa naslonom na Sovjetski Savez, da se hitno uspostave diplomatski odnosi sa SSSR, da se donesu demokratski zakoni (o štampi, zboru i dogo­ voru, o udruživanju, o izboru narodnih poslanika), da se ukinu zakon o zaštiti države i sud za zaštitu države, da se da amnestija svim političkim osuđenicima, da se raspišu opštinski i parlamentarni izbori, da se iz držav­ nog aparata uklone svi oni koji su dotle zlostavljali na­ rod, da se izvrši agrarna reforma i brišu seljački du­ govi, da se poboljša socijalna politika, da se sprovede u delo Vladina odluka o »dozvoli povratka u zemlju svim dobrovoljcima španske republikanske vojske iz Jugo­ slavije«, i da se ispune omladinski ekonomski, politič­ ki i kulturni zahtevi »za slobodu omladinske organiza­ cije i akcije, za slobodu omladinske štampe, za više prava i bolji život mlade generacije«. 4) U letku »U borbi protiv koncentracionih logora!«, koji je izdao Pripremni odbor za borbu protiv koncen­ tracionih logora, oštro je osuđen postupak vlade Cvetkovića—Mačeka koja je strpala bez sudskih presuda stotine rodoljuba u koncentracione logore u Bileću i Lepoglavi. »Stotine ljudi, radnika, žena, seljaka, omladinaca, intelektualaca — boraca za mir i prava radnog �62 sveta, podvrgnuli su koncentracionim logorima najstra­ šnijim nasiljima i samovolji policije. Policija ih svako­ dnevno premlaćuje (slučaj Moše Pijade) i izgladnjava, ne dozvoljava im primanje svih knjiga i novina koje izlaze u našoj državi, pleni pisma i uskraćuje paste...« 5) Odbor za zaštitu političkih osuđenika u Zagrebu, u svom »Apelu javnosti« od 4. III 1939, obaveštavao je javnost o štrajku glađu političkih osuđenika u kaznionama u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Mariboru, zbog nečovečnog postupka prema njima, tražio podršku štrajkačima i opštu amnestiju za sve političke osuđenike. 6) Beogradski omladinski mirovni odbor izdao je letak »40 miliona mladih dižu svoj glas u odbrani mira i svojih prava« u kome je obavestio omladinu o Svetskom omladinskom kongresu u Njujorku i tražio okup­ ljanje omladine radi zaštite mira, njihovih prava i bu­ dućnosti. 7) Krajem 1939. godine Prijatelji španskih dobro­ voljaca izdali su letak »Narodu i omladini« u kome su izneli težak položaj u Francuskoj ii u Španiji jugoslovenskih dobrovoljaca i traženo prikupljanje pomoći španskim borcima. Taj letak je direktno povezan sa akcijom Narodne pomoći koju je Šonja organizovala. 8) I porodice bivših dobrovoljaca republikanske Španije obratile su se za pomoć letkom »Celokupnoj našoj javnosti«; izneseni su teški uslovi u kojima su se na­ lazili dobrovoljci i zamoljena podrška njihovim zahtevima o što skorijem povratku tih boraca svojim kuća­ ma i porodicama. 9) U rezoluciji vojvođanskih studenata na Zagre­ bačkom univerzitetu od 13. juna 1936. godine data je podrška nekim prethodnim rezolucijama i traženo je da o sudbini Vojvodine (Srem, Banat, Bačka i Bara­ nja) rešavaju njeni predstavnici, da Vojvodina »bude potpuno ravnopravna federativna jedinica u budućem federativnom uređenju Jugoslavije«, da nacionalne ma­ njine imaju potpunu ravnopravnost, da se izvrši agrar­ na reforma i veliki posedi podele narodu, da se što pre reši problem seljačkih dugova, da se onemogući izno­ šenje domaćeg kapitala iz zemlje, da se umanji eksplo­ atacija radnih ljudi, da se prizna SSSR i uspostave di­ plomatski odnosi sa njim. Istaknuta je odlučnost stu­ denata protiv fašizma i diktature bilo koje vrste. 10) U letku »Protiv imperijalističkog rata«... Cen­ tralni komitet SKOJ-a dao je kvalifikaciju drugog svetskog rata i pozvao omladinu da se suprotstavi uvlače­ nju Jugoslavije u taj imperijalistički rat. �11) I u »Dekleraciji sa akademije posvećene miru« — koju je usvojilo preko 4000 beogradskih studenata na zboru od 7. oktobra 1939. godine — data je ocena imperijalističkog rata (borbe za novu podelu sveta) i traženo je da se naša zemlja ne upliće u taj rat, da se pruži pomoć svim miroljubivim snagama u svetu, da se vodi politika mira »i savez sa svim balkanskim naro­ dima u borbi protiv rata, na čelu sa moćnim zaštitni­ kom mira i slobode malih naroda Sovjetskom Rusijom«, da se u zemlji ostvari puna demokratija i »nacionalne slobode svih naroda«, da se vodi borba za »srećniji i bolji život svih mladih«. 12) Letak »Za opštu amnestiju političkih osuđenika« od 20. X 1939. godine potpisali su, pored ostalih, sledeći: profesori univerziteta dr Mileta Novaković, Živojin M. Perić i Kirilo Savić, Ljuba M. Davidović, docent Brana Nedeljković, advokat Bora Prodanović i njegov otac Jaša Prodanović, dr Ivan Ribar, novinar Veselin Masleša i drugi. U njemu je traženo da se sprovede pot­ puna amnestija političkih osuđenika. 13) Kod Šonje je zaplenjeno i »Saopštenje Ujedi­ njene studentske omladine o poseti dr Mačeku« od 21. decembra 1939. godine iz koga se jasno vidi uloga dr Mačeka u krvavim progorima nam odladinom od 14. XII 1939. godine kada je policija ubila nekoliko mladih ljudi, a mnoge ranila ili premlatila. Gnusne policijske zločine Maček je pokušao da opravda tobožnjim otpo­ rom anarhiji, a onda se, na kraju, otvoreno deklarisao kao antikomunista. »Iz njegovih (Mačekovih) izjava ja­ sno se vidi politika i odgovornost vlade kao celine za sve ono što je došlo i što će doći« — rečeno je na kraju. Zaplenjeni su još: letak »Kućni red za internirce u Bileću«, dopisna karta sa slikom Dragiše Miišovića, Plat­ forma Inicijativnog odbora Stranke radnog naroda i još nekoliko raznih drugih letaka; zaplenjena je, dalje, Segalova »Agrarna politika nemačkog fašizma«, 20 ko­ mada predavanja o ženskom pokretu, dve knjige Fridriha Engelsa, »Beli mugri« Koste Raoina, knjiga »Jugo­ istočna Evropa i strani kapital«, knjige Maksima Gor­ kog (Makar Čudra i druge), tri broja »Ženskog pokre­ ta«^ primerak »Mladosti«, više raznih drugih knjiga. Zaplenjene su i lične fotografije i 9 pisama studenta Bore Dimitrijevića iz Leskovca, (Sačuvano je samo jed­ no Borino pismo, od 2. II 1937. godine, u kome, pored ostalog, piše: »Ja i dalje čvrsto verujem da ćeš ti po­ stati odličan borac za Pravdu i Slobodu, i pored svih loših utiicaja sa strane«). �Toliko »antidržavnog« i zabranjenog materijala — u kome se oštro osuđuje profašistički režim, iznose nedela policije, traži korenita promena u društvenom sis­ temu i oslanjanje na SSSR i slično — svakako je uti­ calo da se položaj Šonje Marinković još više pogorša i da policija bude još surovija prema njoj. Tako je i bilo. Sedmoga aprila uhapšen je Gabrijel Grinfild, a os­ moga aprila Šonja Marinković, Mila Brkić, Dušan Bar­ jaktarevi«:, Dragutin Cifrić i Vladimir Kolarov. Šonju su uhapsili u Beogradu, pronavši je ispred jednog bioskopa, i vozom doterali u Novi Sad. Istraga nad njima otvorena je 10. aprila 1940. godine: Šonja i Mila Brkić optuživane su kao organizatori ilegalnog rada, Dušan Barjaktarević zbog prikupljanja priloga, Vladimir Ko­ larov što je ustupio stan za sastanak, a Gabrijel Grin­ fild što je kod njega pronađeno ono otvoreno pismo. Mučenja u policiji trajala su deset dana. Osam­ naestog aprila predati su Okružnom sudu na dalji po­ stupak, a tek 19. IV 1940. godine sprovedeni su u zat­ vor Okružnog suda u kome su ostali svega osam dana, jer su 27. aprila pušteni kućama, iako je rešenje donelo 25. aprila; tada je istražni sudija odbio zahtev držav­ nog tužioca da naredi istražni zatvor uhapšenih. U zahtevu se otvaranje istrage (KK 554/1940, 22. IV 1940.) Državno tužilaštvo je navelo da je Šonja Marin­ ković od oktobra 1939. do 30. III 1940. godine organizovala prikupljanje novca i potpisa na peticiji radi po­ moći osuđenim komunistima i dobrovoljcima u Španiji. Surovo su je tukli i mučili u policiji. Svojim pis­ mom od 9. maja 1940. godine, neposredno posle Sonjinog izlaska iz zatvora, Doka je pisao kćeri Vidi i o Sonjinom mučenju. Kada je tražio premeštaj iz Skoplja, poručeno mu je da se strpi još jedan mesec dok se ne stiša bura oko Sonjinog hapšenja; »sigurno nije iz.vešten da je Šonja puštena od suda na slobodu, i da je bila otpužena što je skupljala potpise na predsednika vlade, da se ukinu koncentracioni logori, da se internirci puste, da se dozvoli povratak španskim do­ brovoljcima i protiv policijskog terora, i što je skup­ ljala priloge za kolege internirce, što bi potpisao sva­ ki inteligentan čovek, a ona je za to dobila još batina i mučena vešanjem po 2—3 sata od policije. Ona će, čim svrši diplomski rad, doći k meni na odmor, da i mene duhovno ojača...« Pored batinanja i vešanja, mučili su je i lomlje­ njem ruku, prstiju. Stave među prste šipku i tada lo­ me prste — pričala je Raduj kovu. �U zatvoru je počela da štrajkuje glađu, ali ju je otac izmolio da prestane kako fizički ne bi još više oronula. Zatvorenici su je videLi kako sva izubijana leži na podu ćelije, a sestri je »dopala u ruke njena krvava košulja«. Posećivala ju je u zatvoru sestra Darinka. Ona o tome priča: »Prvih dana primali su samo hranu, ali su mi kasnije dozvolili i da je posetim. DovođiLi su je u žandarmerijsku sobu. Bila je uvek pribrana, brižna za porodicu. Htela je da zna da li sam maloj Lili, mo­ joj dvogodišnjoj dcvojčici, kupila bele cipele za proleće. Odvraćala sam je od tih misLi, ne shvatajući od kolike je važnosti za nju da misli na malu Lilu i njene bele cipelice. Došao je i otac da je vidi... Vešali su je glavom na dole i provlačili štap izme­ đu vezanih ruku i nogu da bi je kao nemoćno klupko vukli po zemlji, kotrljali i batinali po tabanima i ćelom telu. — Znaš, govorila mi je sedeći tako na zemlji, oči­ ju još zamagljenih od skorih uzbuđenja, dok su me tukli, uvek sam mislila na najlepše što sam u životu imala. Lepe misli čoveku donose snage! Neposredno posle tog hapšenja imala sam prilike da se uverim kako je dobrota intenzivno zračila iz nje i razoružavala čak i njene tamničare. Prolazili smo uli­ com svega nekoliko dana posle njenog .izlaska. Naišao je jedan mlad policajac. Malo se zbuni i pocrvene, ali pozdravi Šonju veoma srdačno... Šonja otpozdravi is­ to tako srdačno i ispriča mi kako je taj mladić često dežurao pred njenom samicom, odvojenom od hodni­ ka rešetkama. Da bi zabavio izmučenu devojku, često nepomičnu na patosu od bola d slabosti, on joj je pru­ žio što je znao i umeo: bosanski seljak iz divljine... recitovao je pred tim rešetkama satima i satima na­ rodne pesme, sve lepšu od lepše«. Nalazila je moralne snage da izdrži sva mučenja. Čak je pravila i šale na račun svojih stradanja. To se vidi i iz njenog pisma upućenog iz zatvora 23. aprila 1940. godine. »Draga moja familijo, znam da će Vidu ova karta raznježiti do suza, jer nikad nije još doživela da joj neko iz zatvora piše, a pogotovo njena najmlađa ses­ tra. Hej, Vidinice moja, to nije tako strašno kako ti misliš, jest bilo je i batina i maltretiranja ali to se izdrži kad se ima dovoljno moralne snage i čvrsto ubeđenje da je ono što radimo samo ispravno i pošteno«. 5 Šonja Marinković �Ta moralna snaga i omogućila joj je da izdrži sva mučenja i da ne otkrije nijedno novo lice, da zaustavi dalju provalu. Naprednom pokretu prišla je zato što smatra »da ta (ideologija počiva na naučnoj bazi i da je ona prema tome jedino ispravna, te da može poslužiti kao pod­ loga jednom novom društvenom uređenju« — izjavila je Sanja Marinković na saslušanju u policiji. Tako se opredelila za vreme svojih studija, u studentskom pok­ retu, kada se vodila borba za autonomiju Univerziteta. Njenom opredeljenju doprinele su ri opšte prilike u sve­ tu, to ju je samo učvrstilo »na toj strani i tu mislim ostati«. I posle jednodnevnog mučenja ona otvoreno iz­ javljuje da je komunista i da se toga ubeđenja neće odreći. Zatim je ponovila deo onoga što su drugi već re­ kli. Dolazeći povremeno iz Zemuna kući, interesovala se »ovdašnjim društvenim pojavama« i tako se uklju­ čila u Ženski pokret pre nekoliko godina. Tada se zbli­ žila sa Milom Brkić sa kojom se poznaje još iz srednje škole. »U decembru prošle godine održane su krvave stu­ dentske demonstracije i radničke na ulicama Beograda, koje su držane protiv rata a za mir, hleb i protiv sku­ poće. Na ovim demonstracijama vlasti su istupile pro­ tiv demonstranata tako grubo, da je bilo pohapšenib oko 160 studenata i radnika, da je bilo čak i mrtvih. Taj postupak osudila je i beogradska javnost, pa sas­ vim prirodno da je takav postupak izazvao ogorčenje i kod mene. I sama sam bila učesnik u demonstracija­ ma, ali nisam bila uhapšena«. Šestoga januara došla je u Novi Sad, srela se sa Milom Brkić, ispričala joj je o događajima u Beogradu i teškom položaju pohapšenih studenata, pa je predlo­ žila da prikupljaju pomoć za te »nesrećnike«. Shvativ­ ši položaj nevinih mladića, Brkićka je prihvatila Sonjin predlog i tako je organizovana akcija prikupljanja po­ moći i potpisa peticije kojom se tražilo njihovo puš­ tanje iz logora ili izvođenje na sud ako su krivi. Akcija je pokrenuta polovinom februara, kada je ponovo do­ šla iz Beograda, jer su između prvog i drugog susreta internirani u koncentracioni logor više studenata iz Beograda i tri lica riz Novog Sada. Angažovala je i Du­ šana Barjaktarevića koga je upoznala na radničkim za­ bavama i priredbama. Ona je zakazala sastanak kod Mile Brkić da bi se dogovorili i organizovano radili na prikupljanju pomoći. »U nedelju, dakle na sam dan sastanka nalazeći se u varoši srela sam na ulici stu- �denta prava, koga znam pod imenom Cale... Znajući da je dobro upućen u stvari o kojima se imalo ras­ pravljati na popodnevnom sastanku kod Brkićeve, ja sam ga umolila da pođe sa mnom na taj sastanak, što je on i obećao«. I pored svih mučenja, ona nije rekla njegovo ime; izmišljala je da se slučajno srela sa njim na ulici i da ne zna ni odakle je ni zašto je došao u Novi Sad. Ostala je uporna u svojoj tvrdnji da se i drugi put slučajno srela sa Calom pre sastanka u stanu Kolarova. Tekst peticije napisala je ona i predala Mili Brkić da je umnoži. I druga dva letka, o kojima je govorila Mila Brkiić, ona je predala Brkićevoj da ih umnoži. Čitavo saslušanje svelo se na ono što su drugi pri­ znali pre njenog saslušanja. Ni rečenice više. Nije pomenuto ni jedno novo lice, nije zabeležena ni jedna nova akcija. Samo je toj akciji dat jedan logičan put od decembarskih demonstracija do interniranja stude­ nata i pružanja pomoći inlerniranima. Tu policija niš­ ta nije doznala, čak ni ime studenta koga je, izgleda, Šonja poznavala. (Mila Brkić tvrdi da je to bio Draganče Pavlović iz Beograda, član Glavnog odbora Na­ rodne pomoći). Verovatno policija nije očekivala da će doći do nekog izuzetnog saznanja o ilegalnoj delatnosti Komunističke partije u Vojvodini. Međutim, na osnovu zaplenjenih letaka i zabranjene literature policija je, svakako, očekivala da će doći do otkrića partijske or­ ganizacije. Bilo joj je jasno da toliko materijala i tako raznovrsnog ne može imati neko ko se nalazi na spored­ nom koloseku. Tako obavešten i snabdeven propagan­ dnim materijalom može biti samo onaj koji se nalazi u žiži događaja. Šonja se razlikuje od svih uhapšenih, ona zna mnogo više od njih. Dovoljno je da otkrije imena bar trećine onih od kojih je dobila taj materijal pa da policija otkrije partijsku organizaciju u Novom Sadu, možda čak i u Beogradu. Zato su agenti upotrebili sva sredstva da bi izvukli od nje priznanja, da bi preko njenih usana preletelo bar jedno ime. Međutim, ta mala i nežna devojka imala je toliko moralne snage u svome krhkom telu da je izdržala sva mučenja i ni­ šta nije otkrila, nije navela ni jedno ime. Njeni odgo­ vori zvuče neuverljivo, ali ona nije imala drugi izbor: ili pokleknuti i otkriti svoje saborce, ili izdržati sva mučenja i sačuvati za dalju borbu svoje saradnike i davati neistinite odgovore. Tu nije bilo moralne dileme da li prećutati znači slagati! Moralno je bilo ono što ona radi. �Za zaplenjene letke i zabranjenu literaturu ona je uglavnom davala sledeće odgovore: neko joj je strpao letak u džep za vreme ispita; brošuru je kupila od prodavca udžbenika; ne seća od koga je i kada do­ bila taj letak; neko joj je dao letak u susretu; dobila je od neke drugarice na Filozofskom fakultetu, ali ne zna njeno ime; primila je poštom; našla u svom poš­ tanskom sandučetu; dobila od nekog studenta sa Za­ grebačkog sveučilišta ali se ne seća; od koga; našla na nekoj priredbi u Beogradu ili u svome fakultetu: dobila u prostorijama Vojvođanske menze ali ne zna od koga; dobila u Studentskom mirovnom odboru; dobila na fakultetu ili u menzi u kojoj se hranila; dobila na uLici... »Ostali zaplenjeni materijal kod mene je skoro is­ ključivo kulturno-prosvetnog karaktera, sadrži dobrim delom predavanja u »Ženskom pokretu« i u vezi sa tim, razne elaborate, zatim horske recitacije sa političkom tendencijom i najzad pozorišni komad iz proleterskog života. 0 letku pod naslovom »U borbi protiv koncentra­ cionih logora« otkucan i umnožen na pisaćoj mašini, ne znam ništa, mada i sama vidim da je ovaj letak istog teksta kao i oni koje sam pod .istim naslovom dobila poštom iz Beograda. Ko je ove letke izradio i umnožio, a isto tako i rasturio, meni nije poznato« — — završila je Šonja Marinković na kraju svoga saslu­ šanja, posle tolikih mučenja. 1 kod istražnog sudije uglavnom su ponovljeni is­ kazi koji su dati u policiji. Dušan Barjaktarević je is­ pričao o susretu sa Šonjom na ulici i sastanku u stanu Kolarova na kome se govorilo o prikupljanju priloga i potpisa za peticiju. Dragutin Cifrić ponovio je i o jednom i o drugom sastanku: »Marinković Šonja pred­ laže da se nastavi sa tom akcijom i da se prikupljeni novac preda Brkić Milesi da bi se nabavile životne na­ mirnice i poslale internircima. Na ovom sastanku Šonja je govorila o skupljanju potpisa i predaji peticije u Beogradu i predložila da se tako isto učini i u Novom Sadu. Onaj student iz Beograda govorio je o teškom ži­ votu interniranih u koncentracionim logorima. On i Šonja sastavili su ukratko sadržaj peticije, koji bi se razradio, umnožio i predao nama radi skup­ ljanja potpisa...« U svome saslušanju, 24. aprila, Šonja je govorila o svome ubeđenju, ne skrivajući da je pristalica pro­ leterske revolucije. Ona kaže da je u drugoj godini �studija počela da čita marksističku literaturu. Podstrek za to imala je u pokretu i borbi za autonomiju univer­ ziteta. Čitajući tu literaturu, ona je došla do uverenja » o opravdanosti i potrebi promene društvenog poret­ ka u jedan novi, koji bi odgovarao zahtevima pravič­ nosti«. Takve društvene promene mogu se izvršili pro­ leterskom revolucijom kada »nastanu potrebni ekonom­ ski i ideološki uslovi«. Na pitanje da li su u Jugosla­ viji sazreli takvi uslovi, Šonja je odgovorila da začetaka ima ali oni još nisu »u takvoj meri« da bi omo­ gućili revoluciju. Međutim, »spoljna stanja i događaji mogu imati uticaja na ubrzanje nastanka tih potrebnih uslova«. To se desilo sa Poljskom i Finskom. Smelo je izjavila — takvo je, uostalom, ćelo njeno saslušanje — da se kod nas radnički pokret nije mogao normalno razvijati zato što nema političkih sloboda, pa su rad­ nici prinuđeni da ih traže na mitinzima, konferenci­ jama i demonstracijama. Tako je bilo i na demonstra­ cijama od 14. decembra 1939. godine, ali je policija neke pobila, mnoge ranila a još više uhapsila. Taj događaj i njegove posledice imao je na nju veliki uticaj i zato je ona organizovala prikupljanje pomoći za pohapšene. Pored materijalnih sredstava, prikupljeno je oko 300 potpisa od radnika i oko 200 od intelektualaca. U pe­ ticiji su istaknuta četiri zahteva: »1) Ukidanje koncentracionih logora. 2) Opšta amnestija političkih osuđenika. 3) Dozvola za povratak naših dobrovoljaca u Španiji. 4) Obustava policijskog terora«. Šonja je veoma otvoreno iznosila svoje ubeđenje ne plašeći se poslcdica i otvoreno stavila do znanja svome isledniku da ona radi po svome ubeđenju. Ona se ne plaši posledica i nema nikakvih razloga da pri­ kriva stvari, ona je i događaje istinito prikazala. Tre­ balo je ostaviti takav utisak, ubediti istražnog sudiju da je akcija prikupljanja pomoći pre svega humanitar­ na akcija, da je nastala njenom privatnom inicijativom po ugledu na slične akcije u Beogradu. Ništa tu nema organizovanog, iza toga se ne skriva nikakva ilegalna komunistička organizacija. Zašto bi takva akcija pred­ stavljala krivičnu odgovornost? Zar je i osnovna hu­ manost kažnjiva u loj zemlji? Ona to nije otvoreno rekla, ali njeni odgovori nameću takve zaključke. I us­ pela je. Za razliku od policije, istražni sudija se zadržao na opisu prikupljanja priloga i potpisa za oslobođenje interniranih što, u stvari, ne može ni predstavljati kri­ vično delo, zbog čega se ne može suditi. A o zaplenje- �nim lecima i drugoj zabranjenoj literaturi — što je naj­ više i teretilo Šonju i na čemu je policija toliko insis­ tirala na saslušanju te je u zapisnik unosila Sonjin od­ govor za svaki letak pojedinačno — u zapisniku kod istražnog sudije samo se pominje da ih je dobijala »na fakultetu od pojedinih studenata« ili ih je »primala pre­ ko pošte«. Svojim junačkim držanjem i pametnim odgovorima Šonja Marinković je onemogućila partijsku provalu i prisilila istražnog sudiju da ćelu grupu pusti iz zatvora. I krajnji ishod je rezultat njenog držanja. Više od šest meseci nije bio okončan ovaj predmet. Izgleda da su policija i druge reakcionarne snage nastojale da Šo­ nju i grupu obavezno pošalju na robiju, ali je državni tužilac, ipak, bio prinuđen da odbaci protiv njih kri­ vičnu prijavu, jer nije imao elemenata za krivično go­ njenje. Na osnovu toga istražni sudija obustavio je 7. novembra 1940. godine dalji postupak protiv Šonje Ma­ rinković i grupe koja je sa njom uhapšena. Čak je, 18. novembra, doneseno rešenje kojim se vraća Mili Brkić 1970 dinara; tako je vraćen i novac Narodne pomoći prikupljen u Novom Sadu. Time je policija doživela potpuni neuspeh. ČLAN POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ »Teškom provalom 1936. i procesom 1937. godine skoro sav rukovodeći kadar KPJ u Vojvodini bio je osuđen na robiju. Držanje sekretara PK Lazara Milankova i nekih drugih uhapšenih članova Partije stvo­ rilo je na terenu mučnu atmosferu nepoverenja prema lokalnom rukovodstvu i izvestan strah od ilegalnog roda. Zbog toga je u toku 1936/37. godine zamro skoro svaki organizovani partijski rad u čitavoj Vojvodini. Direktiva viših partijskih organa da se priđe ob­ navljanju partijske organizacije u Vojvodini tokom 1937. godine, i pored .izvesnih pokušaja, nije sprovedena u život. Ovu razbijenost partiskih organizacija i opštu slabost nastojali su da iskoriste oportunisti, likvidatori i socijalisti koji su svojom razbijačkom delatnošću uneli priličnu ideološku pometnju« — istakao je Danilo Kecić u prilogu »Konsolidacija KPJ u Vojvodini i nje na politička aktivnost od 1937. do 1941. godine«. Obnovu partijske organizacije Vojvodine izvršiće Žarko Zrenjanin Uča. Kada se 1936. godine vratio iz zatvora, živeo je izvesno vreme u rodnom selu Izbištu �kraj Vršca po naređenju policije, a onda je prešao u Vršac i povezao se sa partijskom organizacijom. »Za relativno kratko vreme on je okupio preostale i razbi­ jene snage Partije, obnovio partiske ćelije, formirao no­ vi Mesni komitet i postao njegov sekretar«. Njegova delatnost uskoro je proširena i na druge delove Vojvo­ dine. Prvo se povezao sa Svetozarom Markovićem Tozom i Vladimirom Kolarovim Kočom, a onda sa Jusufom Tulićem, Radivojem Ćirpanovim. Stevanom Dejanovim i Pajom Adamovim Mornarom. Na prvom za­ jedničkom sastanku u Novom Sadu, sredinom 1938. godine, formirano je privremeno rukovodstvo i za ru­ kovodioca izabran Žarko Zrenjanin. Na drugom sastan­ ku, održanom u jesen 1938. godine, privremeno ruko­ vodstvo preraslo je u Povereništvo KPJ za Vojvodinu koje je, krajem 1938. ili početkom 1939. godine, od CK KPJ potvrđeno kao Pokrajinski komitet KPJ za Vojvo­ dinu na čelu sa Žarkom Zrenjaninom. Intenzivno je rađeno na obnavljanju partijskih organizacija i u toku 1939. i 1940. godine u svim okruzima Vojvodine formi­ rani su okružni komiteti. U junu 1940. godine Šonja Marinković je završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu i postala inženjer ag­ ronomije. Iste godine zaposlila se u Poljoprivrednoj og­ lednoj stanici u Novom Sadu i radila u semenarstvu. »Pamte je tamo njeni saradnici po savesnosti i jednome sukobu sa direktorom stanice zbog nekog radnika. »Ta­ da se, konačno, preselila u Novi Sad i tada je izabrana u najviši partijski forum za Vojvodinu. Naprednom radničkom pokretu, kao što smo videli, prišla je kao student Poljoprivrednog fakulteta. Na studijama je postala član SKOJ-a i skojevski rukovodi­ lac, na studijama je učlanjena u Komunističku partiju Jugoslavije. Vreme njenog učlanjenja nije utvrđeno. Obično se u raznim biografijama kaže da je član KPJ postala kao student. Jedino je tadašnji član sekretari­ jata PK SKV Miladin Gvozdenov, otkrivajući bistu Šo­ nji Marinković u Zrenjaninu 1. oktobra 1969, precizirao da je Šonja u »svojoj 23-oj godini« postala član KPJ i da je svega dve godine imala »partijskog staža« kada je streljana. Po tome izlazi da je učlanjena u Partiju u prvoj polovini 1939. godine. Tehničke pripreme za održavanje Šeste partijske konferencije »izvršio je Mesni komitet u Novom Sadu na čijem čelu su se tada nalazili Branko Bajić i Šonja Marinković« — tvrdi Danilo Kecić u navedenom pri­ logu. Iz toga se izvodi jasan zaključak da je tada, u jesen 1940. godine. Šonja Marinković bila član Mesnog �komiteta KPJ za Novi Sad i to, verovatno, njegov or­ ganizacioni sekretar. Ceneći njen rad, a naročito junačko držanje u zat­ voru u aprilu iste godine, na Šestoj partijskoj konfe­ renciji je izabrana u Pokrajinski komitet Komunistič­ ke partije za Vojvodinu. Šesta partijska konferencija održana je u septem­ bru 1940. godine u Sremskoj Kamenici, u vinogradu Jovana Mcsarovića Žoce, kod koga su i pre toga dola­ zili pojedini partijski radnici i skrivali se. Šonja Marinković je i ranije dolazila kod Mesarovića. I kada je donesena odluka da se konferencija održi u njegovom vinogradu, došla je Šonja Marinković i sporazumela se sa njim da se u njegovoj kući održi jedan »vrlo kon­ spirativan sastanak« — napisao je Miloš Lukić u knjizi »Nemirno ognjište«. U nizu preduzetih mera za obezbeđenje konspiracije bilo je i uklanjanje njegovih vino­ gradara; pod izgovorom da će imati posetu jedne mla­ de dame koja ne želi da je neko vidi, Mesarović je svo­ je vinogradare uputio u njihovo selo. Kada su vino­ gradari otputovali, Šonja je počela pripreme za održa­ vanje sastanka. Ona je »preuzela ulogu domaćice, sta­ rala se o smeštaju i ishrani i obezbeđivanju konspirativnosti« uz svesrdnu pomoć Mesarovića. U svemu to­ me naporedo sa njom radio je i Toša Tišma, pravnik, španski borac, koji je bio zaposlen u Novom Sadu u to vreme. On i Šonja pripremili su kuću i doneli hranu za delegate. Zato su u Kamenicu otišli u subotu oko podne, pre početka konferencije, noseći dva velika rukseka kao da idu na izlet u Frušku goru. Njih dvoje su i sačekivali delegate i dovodili ih u vinograd. Za vreme konferencije ljubazni domaćin Mesarović, obučen u pi­ džamu kako bi se pred neočekivanim posetiocima pretstavio bolesnim i onemogućio svako iznenađenje, sedeo je u kuhinji, kuvao kafe, činio druge usluge, ali nije pokazivao radoznalost ko se to i zbog čega sastao u njegovoj kući. Konferencija je počela oko 20 h u su­ botu i trajala do 3h ujutru i, nakon kraćeg odmora, nastavljena ujutru. Završena je u nedelju predveče us­ vajanjem rezolucije i izborom Pokrajinskog komiteta KPJ — tvrdi Toša Tišma. Rad partijske konferencije ovako je opisao Miloš Lukić u knjizi »Nemirno ognjište«: »Pripreme za VI pokrajinsku konferenciju KPJ za Vojvodinu izvršene su u najvećoj tajnosti. Sve mesne i okružne konferencije su prošle bez ijedne provale. Takva konspiratativnost i činjenica da policija i tajni agenti o ovim sastancima i revolucionarnim dogovorima �nisu ništa znali, značili su da je Partija ne samo čista, već da ima disciplinovano članstvo sa razvijenim siste­ mom konspiralivnosti i organizovanim radom. U Pokrajinskom komitetu KPJ za Vojvodinu, glav­ ni teret oko organizovanja i održavanja konferencije uzeli su na sebe organizacioni sekretar PK KPJ Jusuf Tulić, Radivoje Ćirpanov i Šonja Marinković. Na konferenciju se dolazilo pojedinačno ili u paro­ vima i to iz raznih pravaca. Šonja Marinković je sva­ kog delegata dočekivala pred kućom, saopštavala da će se tu održati sastanak u najvećoj tajnosti i da niko nikoga ne srne zvati po imenu. Da se iz kuće ne bi iz­ lazilo, sve je bilo nabavljeno i pripremljeno. .. .Učesnici konferencije se sećaju da su se skupljali subotom uveče i da su skoro svi delegati u sumrak već bili na okupu. Međutim, konferencija još nije po­ činjala sa radom. Delegati su po grupama razgovarali. Organizatori su još nekog očekivali. I zaista, oko osam časova uveče, u društvu Radivoja Ćirpanova, došao je jedan za mnoge nepoznat čovek. Bio je to Ivan Milutinović, partijski radnik i revolucionar, koji je na kon­ ferenciju došao kao delegat Centralnog komiteta KPJ. Ubrzo posle dolaska Ivana Milutinovića, konferen­ cija je počela sa radom. Na okupu je bilo 30—35 de­ legata iz raznih krajeva Vojvodine. Od početka do kraja konferencije, za vreme rada je vladala svečana atmosfera. Pošto je izabrano radno predsedništvo, posle kratke pozdravne reči, referat je podneo Jusuf Tulić. U izlaganju, on je bio jasan, kon­ kretan i ubedljiv, bez fraza i pun činjenica i problema sa terena. On je ukratko, ali precizno analizirao svaku društveno-političku oblast iz kojih su proizilazili nave­ deni problemi. .. .Čitanje referata je pažljivo praćeno od strane svih prisutnih delegata. Po izrazu lica i pažljivosti ko­ jom je saslušan, moglo se zaključiti jednodušno odo­ bravanje i svesrdan prijem svega što je u referatu re­ čeno. Diskusija je otvorena i trajala je do ponoći, a tada je Ivan Milutinović predložio dužu pauzu radi odmora. Pauzu su neki delegati proveli u tihom razgovoru, a neki su, umorni od puta, malo prodremali. Diskusija je bila sveobuhvatna i interesantna, jer se diskutovalo ot­ voreno i konkretno. Diskusija je trajala sve do podne, kada je delegatima priređena zakuska u kuhinji. Posle diskusije, konferencija je donela rezoluciju, koju je pročitao Radivoje Ćirpanov. 73 �.. .Pošto je rezolucija jednodušno prihvaćena, Jusuf Tulić je predložio kandidate za PK KPJ. Predlažu­ ći ih, odmah je o svakom izneo podatke, ističući koli­ ko je ko bio na robiji i kako se držao pred klasnim neprijateljem, kao i njihov partijski staž. Prema posrednim izvorima i rekonstrukciji Šeste partijske konferencije za Vojvodinu u novi PK KPJ za Vojvodinu tada su izabrani: Žarko Zrenjanin, Jusuf Tu­ lić, Svetozar Marković, Radivoje Ćirpanov, Ivan Vijoglavin. Gordana Ivačković (kasnije postala izdajnik Par­ tije), Šonja Marinković, Aćim Grulović, Erih Kiš, Mihalj Šamo, Branko Bajić, Stevica Jovanović, Mihalj Servo, Otmar Majer, Slavko Munćan i Lazar Plavšić. Za Borislava Petrovića i Đorđa Zličića se zna da su i oni birani, ali je sporno ko je od njih stvarno izabran za člana novog PK KPJ za Vojvodinu. .. .Većina članova ovog Pokrajinskog komiteta i de­ legata Šeste zemaljske konferencije herojski je izginu­ la na ratištima i okršajima protiv fašističkih agresora i neprijatelja naroda u toku narodne revolucije«. Sa takvim sastavom slaže se i Danilo Kecić u pomenutom prilogu, s tim što on za Eriha Kiša kaže da se zvao Erne Kiš ,i što za sedamnaestog člana uzima Bo­ rislava Petrova. Međutim, u izveštaju prefekta nemačke policije iz Petrovgrada od 15. januara 1942. godine, koji nije bio neobavešten o radu partijske organizacije posle nekih provala na početku ustanka, kao članovi Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu navedeni su: Žarko Zrenjanin, Radivoje Ćirpanov, Mihalj Servo, Sve­ tozar Marković, Šonja Marinković, Jusuf Tulić, Ivan Vijoglavin i Toša Tišma, mesto koga je na početku us­ tanka izabran Đorđe Zličić Ciga. Navodno je i Gordana Ivačković kooptirana u Pokrajinski komitet na početku ustanka. Međutim, i ovo se mora primiti sa rezervom, jer Toša Tišma govori da je bio na partijskoj konfe­ renciji ali ne navodi da je izabran u Pokrajinski ko­ mitet. Jedno je, međutim, nesporno: Šonja Marinković je tada postala član najvišeg partijskog foruma u Vojvo­ dini u kojoj je, u to vreme, bilo oko 650 članova u 45 naselja. Ona je, kao što je već istaknuto, veoma ak­ tivno učestvovala u pripremama konferencije. Lazar Plavšić tvrdi da je i održala referat o Narodnoj pomoći. Verovatno je ona samo diskutovala o tom problemu koji, u referatu, nije najbolje ocenjen. Referat je podneo samo organizacioni sekretar Jusuf Tulić. Posle Šeste pokrajinske partijske konferencije, po­ jačan je rad partijske organizacije i do prvih dana us­ �tanka ona se udvostručila. I Šonja Marinković sve svo­ je snage posvećuje partijskom radu. Ona i Toša Tišma napisali su jedan letak u njegovom stanu i dali ga Žar­ ku Zrenjaninu ili Jusufu Tuliću da ga pregleda. »Mis­ lim da je taj letak bio u vezi sa štrajkom tekstilaca, ali nisam siguran. Taj letak umnožen u Novom Sadu na ciklostilu. Ne znam gde se taj ciklostil nalazio jer je matrice koje su otkucane u mome stanu, Šonja odnela sa sobom« — seća se Toša Tišma. Interesantna su dva detalja koji se seća Radomir Radujkov. Studirao je u Zagrebu u kome je grupa voj­ vođanskih studenata stvorila klub »Mihailo Polit Desančić;« klub je radio pod zaštitom Samostalne demo­ kratske stranke. Oko kluba uglavnom se okupljala na­ predna omladina. Radujkov je u Zagrebu primljen u Partiju, ali se o tome u Novom Sadu nije znalo i o njemu se počelo govoriti kao samostalcu. Ćak je one­ mogućavan da govori na jednome omladinskom skupu. Šonja nije mogla poverovati da je njen drug iz mlado­ sti pošao tim putem i zato je sa Brankom Bajićem do­ šla u Zagreb da ispitaju čitav slučaj! To je bilo 1939. godine i ona je tada bila član Mesnog komiteta SKOJ-a ili KPJ za Novi Sad. Bilo joj je drago kada su utvrdili da upravu kluba sačinjavaju članovi KP.T. »Šonja nije izdržala da mi na kraju ne kaže pravi razlog dolaska. »Brico, bogamu, govorilo se tamo o tebi koješta«, a oči, Sonjine oči, radosno su se smejale. Nije se prevarila u druga« — seća se Radujkov. Januara 1941. godine, na treći dan Božića, u Sonjinom stanu okupili su se Bajić, Ćirpanov, izgleda i Tulić i još neki. »Raspoloženje je bilo lepo. Pričalo se i pevalo ,ali Šonja je, s vremena na vreme, glasno, pre­ više glasno, počela da priča o agentima i o njihovoj veštini, o sitnim detaljima mučenja koji su nas sve vanredno uzbudili«. Govorila je kako će policiji reći, ako slučajno upadne, da je to slava njenog oca; verovala je da nisu toliko inteligentni da to proveravaju. Na sastanak je došao i Radujkov u uniformi kao vojnik jugoslovenske vojske. Šonja se našalila i izne­ nada viknula: »Uniforma«! Neki su se trgnuli, neki su ga prepoznali, a ostalima je izjavila da se ne plaše, to je njihov drug. Šonja je učestvovala u organizovanju velikog štraj­ ka tekstilaca decembra 1940. godine — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. Verovatno je zbog toga velika tekstilna fabrika u Novome Sadu posle rata na­ zvana njenim imenom. U štrajk je stupilo, 17. i 18. dc- �cembra, preko hiljadu radnika iz nekoliko novosadskih tekstilnih fabrika, ali je, posle zabrane rada URSS-a, »štrajk bez odlučne bitke okončan do 5. januara 1941. godine«. Kada je uhvaćena jedna drugarica sa partijskim materijalom u februaru 1941. godine, policija je raspi­ sala polernicu za Žarkom Zrenjaninom, Pavlom Papom, Šonjom Marinković i još jednim komunistom. Sestra naprednog novinara Stevana Galogože, koja je radila kao službenik u policiji, obavestila je o tome radnicu Mariju Boban a Marija je izvestila aktivistu Bebu Bursać. Kao radnički poverenik, čim je čula tu vest, na­ pustila je posao i pošla u grad da obavesti drugove; na Bulevaru je neočekivano naišla na Šonju i obavestila je o raspisanoj poternici. Ono kratko vreme do rata Šonja je provela živeći polulegalno u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu. U porodici je donesena odluka da se negde skloni kako ponovo ne bi bila uhapšena i izložena mučenji­ ma, ali je trebalo da je neopaženo izvedu iz Novog Sa­ da. To je učinio jedan Milenkov drug, inženjer i rezer­ vni oficir, i svojim kolima odvezao Šonju u Sremsku Mitrovicu kod drugog Milenkovog druga, inženjera Jo­ vana Rakića, a odatle je prešla u Beograd. Skrivala se sa Žarkom Zrenjaninom i Svetozarom Marković u ma­ lome stanu dr Marije Škundrić. Tu ih je pronašla Mi­ lica Marković kada je donela bolesnu kćerku Ružicu. »Svi su se uozbiljili u maloj garsonjeri pa i Šonja. Da nam rastera zle misli Šonja, možda i protiv konspira­ cije, dovede drugove iz Vojvođanske menze, Veru Gucunju, Gigu Lakaija i njegovu drugaricu« — seća se Milica Marković. Za vreme martovskih događaja nalazila se u Beog­ radu i učestvovala u opštenarodnim manifestacijama. Neki se sećaju da je Šonja govorila 27. marta kod Vu­ kova spomenika u Beogradu i oduševljeno pozdravila razdraganu masu koja je bila spremna da brani svoju zemlju. Kratkotrajni period između martovskih doga­ đaja i aprilskog rata maksimalno je iskorišćen u prip­ remanju događaja koji su očekivani kao neminovnost. Pisani su oglasi i govori za predstojeće zborove; »For­ mirane su grupe za organizovanje skupova u pojedinim mestima u Vojvodini. Svaki član Biroa zadužen je za određeno mesto. Uča je trebalo da pođe u Vršac, Šonja u Novi Sad, Toza i ja u Petrovgrad (sadašnji Zrenjanin) a Slevica Jovanović i Petrov Braca u Pančevo« — na­ pisala je Marija Škundrić u monografiji »Žarko Zre­ njanin«. �Uoči napada na Jugoslaviju Šonja je krenula u No­ vi Sad i sutradan održala sastanak s komunistima u stanu svoga brata Milenka na kome je »doneta odluka da se istoga dana uvcče organizuje miting povodom sklapanja ugovora sa SSSR-om. Šonja Marinković i ćirpanov došli su te noći iz Beograda i prcneli tu direk­ tivu« — seća se Beba Bursać. Toša Tišma se seća kako je Šonja, šestoga aprila, išla u razne delovc grada radi organizovanja predviđenog mitinga; nije se sklonila sa ulice ni kada su nemački avioni bacili nekoliko bombi na Novi Sad. To je izazvalo paniku u gradu, a naročito kad se čulo o teškom razaranju Beograda. Postojala je ozbiljna opasnost da Nemci bombarduju trg kada se na njemu okupi masa sveta i zato je miting odložen. Sada je trebalo ići istim putem, kod istih ljudi, da se miting otkaže. Toga dana moralo se dosta ići po gradu i izlagati se opasnostima, jer su nemački avioni povre­ meno nadletali grad i mitraljirali ga, ali je Šonja »i u tim prilikama pokazala svoju hrabrost i hladnokrvnost«. Posle dva dana, osmoga aprila, potražila je Šonju dr Neli Sende španski borac, »da joj javi gde se nalazi rukovodstvo Partije posle bombardovanja Beograda« i da joj »prenese određene direktive«. »PUCAJTE, OVO SU KOMUNISTIČKE GRUDI!« Za vreme kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine okupirana je i rasparčana Kraljevina Jugoslavije iz­ među Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Vojvo­ dina je doživela istu sudbinu. Srem je pripao Pavelićevoj »Nezavisnoj Državi Hrvatskoj«, Bačka i Baranja Hortijevoj Mađarskoj, a Banat je imao poseban status u okupiranoj Srbiji. Raznorodna po nacionalnom sas­ tavu, Vojvodina je preživljavala teške dane od prvih časova; fašisti su uništavali pripadnike drugih naroda, naročito Srbe koloniste koji su se u Vojvodini naselili posle prvog svetskog rata. Takvo je stanje uticalo kas­ nije na karakter i razvoj ustanka. Pored velikog terora, razvoju ustanka dosta je smetao i nepogodan teren; ravnica, gusta naseljenost i razvijena komunikaciona mreža, prirodne prepreke (reke i kanali), bogat žitorodni kraj koji je dobro čuvan od okupatora. Zato us­ tanak nije bio ravnomeran i istog intenziteta u svim delovima Vojvodine. �Okupaciju je Šonja dočekala u Vojvodini, na za­ dacima. I sve do hapšenja i streljanja, ona je bila ve­ oma aktivna, stalno u pokretu, u akciji, organizujući grupe saradnika i učesnika narodnooslobodilačke borbe. Sačuvana su dva nedatirana pisma Šonje Marinković, upućena prvih dana okupacije njenom »dragom tatiki«, ocu Đorđu. Savetovala je oca da se ne potuca po Vojvodini već da se prebaci u Surduk ,i Slankamen, a odatle čamcem u Banat i da se nastani kod Vide u Petrovgrad. »A ja ću odavde kad uzmognem stići. Ne brini ništa. Ja ću živa i zdrava kod tebe stići. A ti samo idi da se negde skrasiš. I ja i svi moji prijatelji su dobro«. I u drugom pismu savetovala je ocu da ide Vidi u Petrovgrad i da se ne brine za nju, ona će živa -i zdrava tamo doći. Na kraju, ona je prebacila oca u Banat. Bilo je to u maju mesecu — seća se Toša Tišma. Došli su Đorđe i Šonja Marinković u Slankamen i prenoćili kod Toše Tišme, a sutradan se prebacili preko Dunava zahvalju­ jući Tošinom ocu koji je, kao lekar u Slankamenu, pro­ našao čoveka i čamac. Tada još nije mogla ništa da kaže o »organizovanom radu na širem planu, jer je i sama išla u mesto gde do tada nije živela«. Inače je re­ alno procenjivala da pakt između Hitlera i Staljina neće biti stabilan. A kada su se, sredinom juna, sreli u Petrovgradu ona i Toša Tišma, mada Nemačka još nije napala Sovjetski Savez, rekla je Tišmi da se treba spremati za oružanu borbu. »Zajedno sa Žarkom Zrenjaninom Učom najaktavnije je radila na pripremanju ustanka. Ona je bila je­ dan od organizatora partizanskih grupa u Banatu i Bačkoj« — zapisano je u Zborniku dokumenata. »Po­ sle okupacije radila je u Petrovgradu, gde je sa osta­ lim članovima PK KPJ — Žarkom Zrenjaninom—Učom, Svetozarom Markovićem-Tozom i drugima — rukovo­ dila pripremama za ustanak. Pored rada na Narodnoj pomoći, učestvovala je u formiranju diverzantskih gru­ pa i prvih partizanskih odreda u severnom Banatu« — stoji u knjizi »Žene Srbije u NOB«. I dalje, u istoj knjizi, zabeleženo je: »Prema nekim podacima, prvih meseci ustanka raznim aktivnostima u Petrovgradu je bilo obuhvaćeno oko 300 žena i omladinki. Međutim, onih koji su davali priloge za Narodnu pomoć bilo je mnogo više. Prikupljanje priloga za partizane i ilegalce, kao način pridobijanja i vezivanja za NOP, bila je vrlo razvijena forma rada. U tome su prednjačile žene. Radom Narodne pomoći u celoj Vojvodini rukovodila je Šonja Marinković«. �Pred aprilski rat u Vojvodini su postojali Pokra­ jinski komitet KPJ i šest okružnih komiteta: dva u Banatu, tri u Bačkoj i jedan u Sremu, a u nekim srezovima postojali su i srcski komiteti. Krajem 1940. go­ dine, u vreme Šeste pokrajinske konferencije, bilo je oko 650 članova KPJ, a u doba izbijanja ustanka taj broj se skoro udvostručio, dostigavši cifru od 1.200 čla­ nova KPJ. To je bio ozbiljan kadar koji se uhvatio u koštac sa mnogobrojnim neprijateljem. Kada se sekretar PK KPJ za Vojvodinu Žarko Zrenjanin vratio iz Zagreba sa Majskog savetovanja CK KPJ, organizovan je intenzivan rad u partijskim i skojevskim organizacijama, objašnjavani uzroci propasti Jugoslavije, prikupljano oružje, održavani sanitetski te­ čajevi, primani novi članovi u KPJ i SKOJ. Posle na­ pada Nemačke na Sovjetski Savez u Pelrovgradu je Po­ krajinski komitet održao satanak na kome je odlučeno »da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak, da se for­ miraju partizanski odredi i mesne desetine i da se po­ čne sa diverzantskim akcijama protiv okupatora. Kra­ jem juna formiran je štab partizanskih odreda za Voj­ vodinu, koji je na početku ustanka imao sedište u Petrovgradu, jer je tu bio i veči deo članova Pokrajinskog komiteta, među kojima i Šonja Marinkovič«. Kao član Biroa PK KPJ i rukovodilac Narodne po­ moći Šonja se nalazila u Pelrovgradu (nekadašnjem Bečkereku, sadašnjem Zrenjaninu) sa ostalim članovima PK KPJ. Prisustvovala je proširenom sastanku Pokra­ jinskog komiteta KPJ za Vojvodinu u vinogradu Žarka Turinskog kraj Petrovgrada, 23. juna 1941. godine, na kome je utvrđen plan o dizanju oružanog ustanka, a već sutradan nalazila se u Novome Sadu. Održala je sasta nak s grupom komunista kojima je prcnela direktivu da »treba formirati odbore narodne pomoći, koji će ima­ ti zadatak da što je moguće šire prikupljaju novac i na­ mirnice, kao odeću i obuću, pošto navodno, treba da stig­ nu sovjetski padobranci, te da mogu odmah da se pre­ obuku u civila. Kao drugi zadatak bio je da se organizuju sanitetski tečajevi... Sem toga bio je zadatak narod­ ne pomoći da sakuplja odelo za one koji su oterani u lo­ gor« — seća se Milja Brkić, prvoborac i predratni ko­ munista. Tada je bila poslednji put u Novom Sadu, tada se i poslednji put srela sa setrom Darom kojoj je pomogla u porođaju drugog deteta, Vjere. »Kako je stigla s voza, Šonja je sela kraj mene i nije me napuštala ćelu noć. Njeno prisustvo značilo je tada za mene ogromno mnogo, možda i sam život! Sve �što sam joj pružila u životu, što sam učinila za nju i zbog nje, za njene drugove, vratila mi je te noći. U 5 sati izjutra rodilo se dete, no činilo se da u njemu nema života. Porođaj je bio i suviše težak 1 naporan i za nje­ ga. Babica ga je položila na krevet i počela masirati i lupati po obrazima. Možda bi već i odustali, ali Šonja primeti slabe znake života i uzbuđena dade znak rukom babici. Kada je Vjera konačno zaplakala, Šonja joj pri­ đe i obrati joj se pravim ljudskim rečima: »Bebice, re­ kla je, moraš biti dobar čovek!« i tako nas je ponovo zadužila. A Šonja, koja je uz sav svoj posao stigla da bu­ de kraj mene kod oba porođaja, koja je išla u Bačku Palanku do sestre da dočeka rođenje prvog njenog deteta, koja je tako strasno i nesvakodnevno volela decu, Šonji nije bilo dato da ih i sama ima. Kad je svanulo, ona je krenula u grad svojim sta­ zama. Znam da se sastala s Ćirpanovim i bila ceo dan na sastancima, a sutradan otišla natrag za Beograd i za svoj Banat. Otišla je zauvek...« Najviše je radila u Zrenjaninu i okolini. U Ulici Tihornira Ostojića br. 4, na kojoj se sada nalazi spomenploča, stanovala je Sonjina sestra Vida, koja je od ne­ kog dr Laže iz bolnice dobijala lekove i preko jedne že­ ne dostavljala ilegalcima. U toj kući Šonja je održala više pojedinačnih i grupnih sastanaka, u njoj je skriva­ la letke i još neki ilegalni materijal. Savetovala je Vidu da se, u slučaju pretresa, pravda pred policijom kako ona ništa ne zna. Jedan letak je preveden na nemački jezik i namenjen nemačkim vojnicima — seća se Emil Kevrešan Ba­ ca, tadašnji skojevski rukovodilac. Šonja Marinković »uzme na sebe brigu da organizuje rasturanje ovih nemačkih letaka u kasarnama okupatorske vojske i među domaćim nemačkim stanovništvom«. U Petrovgradu se u to vreme nalazila jedinica u kojoj je bilo i Lužičkih Sr­ ba; Šonja je stupila u vezu s tom jedinicom a preko nje »s nekim nemačkim oficirima« koji su »pokazali sprem­ nost« za saradnju sa NOB. Pošto se u blizini železničkc stanice nalazio magacin pun oružja i municije zaostale od bivše jugoslovenske vojske, nemački oficiri su obeća­ li da iz tih magacina izdaju veću količinu oružja i mu­ nicije. I da bi proverili iskrenost tih oficira, angažovali su ih u akciji rušenje mosta na Begeju u kojoj se jedan oficir »odlično pokazao, likvidirao je stražaru tako da je zaplenjena izvesna količina oružja«. Međutim, izne­ nada je povučena ta jedinica -i akcija na magacin nije realizovana. �Po Sonjinoj direktivi izvršen je pokušaj rušenja mosta na Begeju u Petrovgradu krajem juna 1941. godi­ ne. Akciju su izveli skojevci, zaplenili 7 pušaka, jedan puškomitraljez i nešto municije. Miniran je most, ali nije srušen, samo je »pomeren sa svog ležaja« i onespo­ sobljen za saobraćaj dve nedelje. Sredinom jula u Pančevu je održan sastanak Pokra­ jinskog, Okružnog i Gradskog komiteta KPJ na kome je Žarko Zrenjanin govorio o zadacima KPJ u južnom Banatu u tim ustaničkim danima. Na sastanku je, verovatno, prisustvovala i Šonja Marinković, jer se u to vreme nalazila u Pančevu. Ona je 14. jula 1941. godine uhapšena u Pančevu kada je, po zadataku, pošla u Beograd. Po hromoj nozi prepoznao ju je jedan agent i uhapsio na dunavskoj skeli. U pančevačkom zatvoru ostala je petnaest dana. Na veoma malom parčencetu hartije, u svom poslednjem pismu, zatražila je da joj pošalju sledeće stvari: 1 ćebe i jastuk sa navlakom, 2 peškira i sapun, visoke kožne cipele, debeli pulover, staru štofanu suknju, jedne dugačke čarape i štrupandle, do­ maću crvenu haljinu, jedan redak i jedan gust češalj, neke vune i igle za štrikanje pulovera i naučne knjige koje bilo vrste. To treba da stave u rusak i odmah poša­ lju. »Što se tiče hrane, neka za večeru šalje jogurta ili kiselog mleka« — napisala je Šonja. Kada je Šonja pošla u Beograd, ponela je pismo ko­ jim je njena sestra Vida obaveštavala svoje prijatelje Jovu i Anđelku Rakić iz Beograda da je dobila i drugu kćerku. Prilikom ličnog pretresa pismo je pronađeno kod Šonje, a na osnovu njega policija je pretresla Vidin stan u Zrenjaninu; tada su Vida i Doka saznali da je Šonja uhapšena, pisamce su kasnije dobili. Pretresom nije pronađen sanitetski materijal, ali su nađeni oni le­ ci na nemačkom jeziku, namenjeni nemačkim vojnici­ ma. Kada su policajci pronašli na tavanu rashodovan stari radio prijemnik, obradovali su se verujući da je pronađena radio-stanica; smirili su se kad je radio-mehaničar sklopio taj aparat. Streljana je 31. jula 1941. godine u Petrovgradu. O tome zločinu neprijatelj je pisao preteći našem narodu novim zločincima. Nemačka komanda je izdala objavu u kojoj je napisano: »... Za komunističke ispade poslednjih dana strelja­ no je u Vel. Bečkereku 90 komunista. Izvršena streljanja su istovremeno odmazda za pa­ le nemačke vojnike u borbi protiv komunističkih raz­ bojničkih bandi«. 6 Šonja M arinković �I izdajničko »Novo vreme« od 1. avgusta 1941. prenelo je saopštenje marionetske agencije »Rudnik«: »Zbog zločinačkih pokušaja neodgovornih komuni­ stičkih elemenata u Banatu da paljevinom nanosi štete snabdevanju srpskog naroda žitom, i zbog podmuklih napada na pripadnike nemačke oružane sile, koji su se dogodili poslednjih dana, pojavila se potreba da se preduzmu najoštrije mere...« Pored Šonje Marinković, streljani su: Rudolf Kornauer i Lajoš Lenđcl, članovi Sreskog komiteta KPJ u Vršcu; Mihailo Predić i Ratko Purešević, članovi Okruž­ nog komiteta SKOJ-a za severni Banat; partijski aktivi­ sti iz Pančeva Elza Zadravec i Marija Foćko, kao i mno­ gi drugi saradnici ,i simpatizeri NOB. Steljano je 15 lica iz Melenaca, 35 iz Kumana, 7 iz Novog Kneževca, 5 iz Petrovgrada (sem Šonje Marinković), 2 iz Vranjeva, 5 iz Vršca, 4 iz Pančeva, 10 iz Velike Kikinde, po jedno lice iz Izbišta, Uljme, Odžaka, Padine, Srpskog Aradca i Beograda. »Većina streljanih uhapšena je iznenada u noći između 22. i 23. juna, posle napada Nemačke na SSSR. Tada se hapsilo po spiskovima sačinjavanim na osnovu policijskih materijala stare Jugoslavije ili na os­ novu nečijih sumnji da se radi o komunistima« — zapi­ sano je u »Leskovačkom zborniku«, XII. »Kako se vidi iz dopisa nadleštva podobna za Ba­ nat, otsek javne bezbednosti str. pov. br. II/2-1. 011/1941. g. od 27. nov. 1941. g. upućenog Hali Celeru, tadašnjem šefu gestapoa, naređenje za streljanje donele su vojne vlasti. U tom dopisu načelnik otseka javne bezbednosti Pelikan moli da se za lica, koja su u spisku navedena, donese smrtna presuda, da bi se mogli u matičnim knji­ gama brisati. Dakle, dovoljno je naređenje vojne vlasti pa da 90 lica bude ubijeno. Nije potrebno Nemcima ni naređenje ni utvrđivanje neke krivice »jer presudu do­ nose naknadno« — zapisano je u dokumentu u kome su navedena imena svih streljanih i koji se nalazi u Muze­ ju socijalističke revolucije Vojvodine. Većina zatvorenika tučena je i premlaćena prethod­ ne noći u sudskom zatvoru u Petrovgradu. To jutro — seća se Sonjina sestra Vida — sanjala je da je, iznenada, Šonja upala u kuću, utrčala u ostavu i ščepala kobasicu, utolila prvu glad i tek tada odgovo­ rila da ne može ostati. San ju je probudio i uznemirio. I kada je izašla iz kuće, njena prva komšinica joj je saopštila da su pre nekoliko minuta Nemci proteraii uli­ com Šonju i još nekoliko zatvorenika; išli su od železničke stanice. Vida i stari Doka, ostavivši devojčicu od mesec dana kod komšinice, pošli su u grad. Uz put su �sreli jednu jedinicu nemačkih vojnika koja je pevala neke koračnice. Uz pomoć stražara ušli su u bivšu zgradu Županije. Iz jednog klozeta posmatrali su šta se zbiva u dvorištu. Na sredini dvorišta nalazio se stočić, na njemu pisaća mašina, a kraj stola jedna Nemica koja je kucala na mašinu. Tu su bili zloglasni Špiler (Šlicer) i još jedan Nemac. Oni su izricali presude. Šonja se nalazila u gru­ pi muškaraca. Na sebi je imala kišni mantil i držala je ruke u džepovima, a onda ih izvadila, nešto govorila, ge­ stikulirala. Kada je mladić kraj nje počeo od uzbuđe­ nja da briše znoj sa čela, Šonja ga je pomilovala, obrisa­ la mu čelo, nasmešila se, nešto mu rekla, hrabrila ga... Sve je to urađeno dosta brzo. Nemci su žurili da svoj kr­ vavi pir završe u tim ranim jutarnjim časovima, dok se grad nije probudio. Zatvorenike su potrpali u pet kami­ ona, udarajući ih kundacima. Šonja je strpana u drugi kamion, a onda je spuštena cirada da se ne vide zatvo­ renici. »Pored vojnika i policajaca koji ih sprovode primećeni su i sudski stražari Sal Peter, Jaglocki Lajoš i Balin Valentin. Kamioni su zaustavljeni na Bagljašu. Velika is­ kopana raka već čeka da primi žrtve. Ceo prostor je blokiran... Policajci iz Zrenjanina i »Dojče manšaft« izvršili su ovo streljanje. Komanduje jedan SS oficir, čije je ime ostalo nepoznato. Pre streljanja ovaj oficir je pozvao žtrve. Prvoj grupi je naređeno da stanu ispred rake. Na dati znak ispaljen je plotun iz 30 pušaka i pogođene žrt­ ve su popadale na zemlju. Koja je žrtva pokazivala još znake života, dotukao ju je oficir koji je komandovao streljanje i manšaftovac Hatle iz Petrovgrada. Tako su streljani svih pet grupa. Mešali su se plotuni pušaka sa uzvicima vikali da nisu krivi. Orila se pesma policajaca i manšaftovaca kada su se kamioni vraćali u grad« — zapisano je u pomenutom spisku streljanih. Streljanje su posmatrali Jevreji, nekoliko Cigana i jedan meštanin koje je sa tavana svoje kuće iz nepo­ sredne blizine sve video i čuo; on i jedan Ciganin is­ pričali su o junačkom Sonjinom držanju. Streljanje su posmatrali Doka i Vida koji su na Bagljaš, tada na pe­ riferiji grada, stigli jednim fijakerom; pošto su im voj­ nici zabranili da idu dalje, oni su stali i kroz drvenu ogradu posmatrali streljanje 90 rodoljuba. Videli su i svoju Šonju u jednoj grupi. Videli su i kada je odbila da se okrene, raskopčala mantil, pokazivala na grudi i nešto govorila. Videli su i kada je pala pogođena pušča- �84 nim zrnom. Ono što nisu čuli, ispričao im je jedan Ci­ ganin i onaj meštanin. Šonju su doveli pred grobnicu. Ćela grupa je pos­ trojena licem okrenutim prema nemačkim vojnicima a leđima prema grobnici u kojoj su već ležale pokošene prve žrtve. Oficir je zahtevao da se Šonja okrene kako ne bi posmatrala puščane cevi uperene u svoje grudi i grudi svojih prijatelja, Međutim, ona je tu ponudu odbi­ la. Odlučnim potezom raskopčala je mantil, pokazala rukom na svoje grudi i uzviknula nemačkim fašistima: — Pucajte, ovo su komunističke grudi! Nas možete pobiti, ali znajte da za nama idu milioni ljudi! Plotun je presekao reči te divne nežne devojke koja je pošteno živela i herojski umrla za svoje ideale. — Pucajte, ovo su komunističke grudi! — ponavlja­ le su njene reči hiljade novih boraca. Za narodnog heroja Šonja Marinković je proglaše­ na među prvim Jugoslovenima, 25. oktobra 1943. godine, u jeku najvećih borbi za pobedu ideala za koje se borila i dala život. Nikada joj kosti nisu pronađene, jer je okupator spalio posmrtne ostatke streljanih rodoljuba kada se povlačio 1944. godine — da bi uništio svoje krvave tra­ gove. Povodom njene smrti Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu izdao je letak pod naslovom »Još jedan stra­ šan zločin«: »U Velikom Bečkereku streljana je od nemačkih zlikovaca drugarica Šonja Marinkvvić, inženjer agrono­ mije iz Novog Sada, stara 25 godina. Šonja Marinković prišla je kao student radničkom pokretu, u čijim se re­ dovima borila sve do svoje mučeničke smrti pod nepri­ jateljskom okupacijom. Ona je odvažno stajala u prvim redovima narodnih boraca; poginula je hrabro kao dos­ tojna kći svoga naroda. Drugarica Šonja Marinković iskreno je volela svoj narod. Niko kao ona nije znao da mašta i priča o budućim danima slobode, kada će džinovski traktori parati slo­ bodnu zemlju Vojvodine i vesela se pesma oriti našim selima i gradovima. Zajedno sa mnogim narodnim bor­ cima ona je pala u borbi sa krvavim fašističkim okupa­ torima, ne dočekavši dan slobode, ali će njeno ime osta­ ti zauvek u našem narodu. To ime pominjaće hiljade na­ rodnih boraca-partizana s puškom u ruci; Šonje Marin­ ković, tog odvažnog borca i divnog čoveka, setićemo se na dan pobede, pominjaćemo je u srećnoj i slobodnoj Vojvodini u kojoj će biti ostvareno sve ono zašto se So- �nja borila, kada će naš narod živeti životom dostojnim čoveka. Neka je slava drugarici Šonji Marinković!« Ostala je uspomena na heroja i spomenik na kome se nalaze imena svih streljanih; na čelu spiska je ime Šonje Marinković. Zahvalna pokoljenja odaju dužnu poštu tom heroju Revolucije: dižu spomenike, ukazuju na njega, njego­ vim primerom vaspitavaju mlade. Pored spomen-ploča na kućama u kojima je radila u Novom Sadu i Zrenjaninu, podignute su biste u fabrici koja nosi njeno ime u Novom Sadu, u Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i na trgu u Zrenjaninu. Danas Sonjino ime nose ulice u Zemunu. Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i drugim mestima; fabrika tekstila u Novom Sadu, Srednja poljoprivredna škola u Vršcu, osnovne škole u Novom Sadu, Subotici i Zrenja­ ninu, poljoprivredno dobro u Vojvodini, Treća mesna zajednica u Novom Sadu, kulturno-umetničko društvo u Novom Sadu, pionirski odred jedne osnovne škole u Zagrebu, Mesna zajednica u Zrenjaninu i druge ustano­ ve, organizacije i ulice širom Vojvodine. Šonja je, svojim revolucionarnim delom, izrasla u jednu od legendi borbene Vojvodine. ��SADRŽAJ Poreklo — — — — — — — — Detinjstvo i školovanje — — — — Formiranje osnovnih osobina — — Student Poljoprivrednog fakulteta — Omladinski rukovodilac u Novom Sadu Partijski rad u Vojvodini — — — — Zaustavila je dalju provalu — — — Član Pokrajinskog komiteta KPJ — — »Pucajte, ovo su komunističke grudi!« — — — — — —— —— —— — — — — — — —— Strana — — 5 — — 1 2 — — 20 — — 27 _ _ 38 — — +7 — — 55 — — 70 — — 77 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pucajte, ovo su komunističke grudi Priča o Sonji Marinković Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanoje Filipović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 65-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 87 str. Banat NOB NOP Novi Sad Pokrajinski komitet KPJ SKOJ Sonja Marinković Stanoje Filipović Ujedinjeni radnički sindikalni savez Vojvodina