1 10 15 http://afzarhiv.org/files/original/173362117acc50e69bb62c1df5c4ff56.pdf 30e6fb02246fdc13469a9ce0da101f10 PDF Text Text ����� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Postavke o AFŽu Creator An entity primarily responsible for making the resource Arhiv Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Publisher An entity responsible for making the resource available Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1949. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 360-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 5 str. 1949. Drugi kongres AFŽa Jugoslavije kulturno-prosvjetni rad Narodni front politički rad ravnopravnost žena http://afzarhiv.org/files/original/f8e313095f341ba7f90e0b3ec2e425b1.pdf ed8d924f4809fa3829a44ebe5da11d9b PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Program proslave 08. marta "Dana žena" u Jugoslaviji, Glavnom odboru AFŽ-a za Bosnu i Hercegovinu od 30.01.1946. Subject The topic of the resource 8. mart, Međunarodni dan žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 30.01.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource dopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 58-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. "Žena danas" 1946 8. mart aktivistkinje Bosna i Hercegovina Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije Glavni odbor AFŽ Bosne i Hercegovine Međunarodni dan žena obnova zemlje ravnopravnost žena ženski listovi http://afzarhiv.org/files/original/86fa9267c4b899a2e07791a9fb4c0860.pdf 7a3fedd4caaf22bc6bbed492fdcdcab3 PDF Text Text POLITICKA BIBLIOTEKA 5 DUsANKA KOVAcEVIc > ZENA - PROIZVOHAC I {JPRAVLJAC SARAJEVO . ,; ' NIP »ZADRUGAR« �... ~.; \ UVOD Prije kratkog vremena u Saveznoj narodnoj skupstii skupstinama re!'mblika izglasani su Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i ustavi pojedinih socijalistickih republika. U stvaranju ovih najznacajnijih dokumenata naseg socijalistickog drustva ucestvovali su milioni gradana nase zemlje. Jedna od novina u ustavima je da ne sadrze posebnu deklaraciiu o ravnopravnosti zena, jer je potrebu za takvu deklaraciju prevazisao nas razvitak. Ne samo promijenjeni polozaj zene, nego cjelokupna <Jrganizacija nase socijalisticke zajednice otklanja potrebu da se zene izoliraju od ostalih gradana i da se posebno iormulisu njihova gradanska i politicka prava. Zene su ne<Jdvojivi diO: drt!Stva i njegovog razvitka, a njihova ravnopravnost integralni dio privrednog razvoja, razvoja socijalisticke demokratije i izgradnje sistema radnickog i dru-· st)lenog samoupravljanja. Svim svojim razvitkom i kretanjem· naSe druStvo Cini Zenu raVnopravnim -uCesnikom u r.adu na izgradnji socijalizma Lkorisnikom politicklh, ekonomskih, kulturnih i drugih dostign'l\ca zemlje. Zena kao gradanin svoje socijalisticke zemlje nalazi sebe u svim formulacijama koje govore o pravima i duznostima gra<lana. Ta prava su takva da u stvari predstavljaju poveJju samoupravljanja. U njegovim. formulacijama nalazi si:rok prostor i daljnji program nase zajednice na rjesava:nj\,t i onih pitanja koja ce dovesti do takvih drustvenih lli / 3 / �promjena u kojima ce puna emancipacija zene biti prirodno stanje naseg drustva. U nacelima Ustava Socijalisticke Republike Bosne i Hercegovine, kada se govori o Socijalistickom savezu, izmedu ostalog se kaze da gradani treba da se bore >>polazeCi od principa ravnopravnosti i jednakosti zene i muilkarca, za Sto Sire i potpunije uCeSCe Zene u ekonomskonl, drustvenom i politickom zivotU<<. Jer, i pored toga sto je ravnopravnost zena ustavni princip, sto je sastavni dio dubokih drustveno-ekonomskih promjena i sistema vlasti, -njeno puno ostvarenje zavisno je od stepena privredne razvijenosti zemlje, od stepena uposlenosti zene i njenog znacaja u nacionalnoj privredi, od zastitnog zakonodav. stva za majke i djecu, od nivoa prosvjecenosti i kvalifikovanosti _u kome Zene zatiCu politiCki i pravni akti ravnopravnosti. . ' · Polozaj zene je zavisan i od stanja svijesti citavoga druStva, pa i samih Zena, ~ad tradicija, navika i vaspitanja koje i_muSkarci i Zene nose iz porodice i dru.Stvehe sredine u kojoj su rasli. J er, r:i.di se ne samo 6 jednakosti ... zena u sirokoj drustvenoj zajednici, nego i 0 njenom polozaju u porodici, shvatanju uloge zene, majke, zenskog o!jeteta i njegove buducnosti. Radi se i o tome koliko_jedrqstvo.svojim objektivnim razvitkdm i svjesnim nastojanje~ preuzim;, na sebe rjeoavanje tmih: pitanja koi'! stoje na putu ostvarenju pune ravnopra,vnosti: omogucavanje zapqsljavanja pod jednakim uslovima, obezbjedivanje prava na skolovanje,- kao i rjesavanje konflikta koji nastaje izmedu funkcija zene u javnom zivotu 1 funkcija materinstva-. BILA JE DVOSTRUKI ROB ·. Milione zena u nasoj zemlji zatekla je ravnopr;wnost . kao nepiSmene, ekonomski zavisne, nenavil$:nute na druiltveni Zivot i koriscenje svojih prava. l Osim u_.najdrastiCnijim vidovima nepismenosti, niSke kvalifikacione struke, pune ekonomske zavisnosti - breme proslosti ispoljava se-i u drugim vidovima. Vijekovima formfrana pravila ponaSanja i obiCajne norme ne mogu se mijenjati dekretima i odjednom. Pogotovo, kada se te pro.mjene odraZavaju· na naCin Zivota- ljudi u porodici, u braku, u odnosima roditelja i djece itd. Pa iako se nacin ziVO" ta porodice i polozaj zene u njoj i u drustvu svakodnevno mijenja, jos uvijek djeluju stara i pravila i norme pored novog sto je tek pocelo da · se afirmise. Treba da proc1e mnogo ·vremena dok jedno stanje koje stvaraju zakoni; pravna alda i svijest avangarde dode do takve cvrstine da postaj e · obicaj i moral drustva . Zene Jugoslavije, a naroCito zene Bosne.i Hercegovine imaju za sobom teSku proSlost Ciji- tragovi nisu mogli bi ti izbl:isani u kratkom vremenu od 18 godina kada j e proklamovana ravnopravnost Zena Jugoslavije. Danas_nam izgleda neshvatljivo da je prije nepunih 20 godina__Bosna i Hercegovina na evropskom kontinentu hila jedna od posljednjih oaza zara i feredZe,. najveCe, nepismenosti i degradacije zene na bice bez punih osobina covjeka. Sva -ropstva kroz koja su proSli naSi narodi i naSa zemlja za zene su bila dvostruka. Osim sto su. sa ci tavim narodom dijelile sve tegobe, bijedu, siromastvo i politicku obespravljenost, Zei:te su i pravno, i politiCki i ekonomski, u drusivu i u porodici tretirane kao drugorazredna bica. Svi v lacJ.ajuci pravni akti diskriminalisali su zene ne samo u drustveno-politickom i ekonomskom zivotu, nego i u braku i porodici. Takav polozaj zene, regulisan zakonima, obilno su <,iopunjavale i reli_giozne_ norme j obiCajno ·pravo, Cime se upotplinjavao kodeks pravpa i normi o ulozi zene, nje. nom ponasanju, vaspitanju i moralnim kvalitetima. Du" gotrafria turska vladavina sa posebnim reZimom za· Zene, koji je propisivala vjera i obicaji, stvarali su u Bosni i Hercegovini i najropskije oblike zivota zene, kao sto su noSenje zara i feredZe, fi?.nogoZenstvo, totalno izoliranje Zene od druiltva koje je iskljucivalo svako obrazovanje i svaki uticaj zene cak i u sopstvenoj porodici. ·U inaee nepovoljnim uslovima za najminimalnije obrazovanje naroda, Zen- 4 5 �ska djeca su, po pravilu, bila iskljucena od svakog skolo~ vanja, u selu u potpunosti, a u gradskim naseljima je skolovanj~ zenske djece bilo daleko manje nego muske. Prema zvaniCnim podacima austro..:.ugarske uprave iz 1910. godine u Bosni i Hercegovini bilo je od 7 godina pa na vise svega 177.168 pismenih lica ili 11,95% od cjelokupnog stanovnistva. Na 100 muskaraca bilo je pismenih 16,81•/o, a ad 100 zena bilo je pismeno 6,54%. Pismenost hrvatskog stanovnistva iznosila je 22,55°/o, srpskog 10,08''/o, a muslimanskog svega 5,35°/o. Nepismenost Zena Hrvatica iznosila je 83,86'0/o, Srpkinja 95,60'0/o, a muslimanki 99,68D/o. Kolonijalnoj upi'avi i njenim ciljevima u Bosni i Her.:. cegovini nije ni trebalo, ni odgovaralo da uCini viSe na prosvjecivanju naroda i bi!o joj je u interesu da se slozi sa otporima konzervatizma· koji je pruZan naroCito prosvjeCi"' yanju Zena. Tako su, na primjer, na zahtjev jednog broja konzervativnih muslimanskih poslanika u Bosariskom saboru 1912. godine u Zakonu o osnovnoj .skoli mo<·ala biti izuzeta muslimanska Zenska. djeca od obaveze da je pohadaju. Izgleda cudovisno, ka!l.a se danas Cita koliko je polemika vodeno, koliko je lmjiga napisano, koliko je argun1enata- upotrijebljeno u odbrani neznanja i primitivizma, kolika je pogrda upuceno protiv svega sto je napredno, protiv svakag pokusaja da se zene izvuku iz mraka .u kome su zivjele. Begovi i age, politicari i vjerki funkcioneri; SkOlovani reakcionari i zatuc~ni primitivci na1azli su zajed_; nicki jezik kada je trebalo nesto mijenjati u polozaju zene. Ulaza_k Zene u privredu, izazvan prvim poCecima industrij e i kapitalistickih drustvenih odnosa, a kasnij e i prvim svjetskim ratom bio je, osim niskim nadnicama; teskim uslavima rada i ekspldatacij om, pracen moralnGm osudom zena koje rade. Naziv »fabrikusa« bio je pogrdan izraz za hiljade zena koje je bijeda natjerala da se zaposljf!vaju i da izdrzavaju svoju porodicu. Dak su konzervativci sa sentimentalnom romantikom idealizirali ulogu zene i ~majke, njenu nezamjenjivost na kucnom GgnjiStu, .siromastvo je tjeralo zene u prostituciju, prasnju ili podnosenje najgorih ponizenja u braku. Malo koja istorija obi6 I ! ··~:, i ' luje taka drasticnim primjerima dru.Stvenog i licnag negiranja ljudskag dastajanstva zene i totalne obespravljenosti. Od obicaja da sijeda starica ustaje pred djecakom i ljubi mu ruke, da zena ne sjeda za isti sto sa mu.Skarcem, da rada u stali, dane maze biti. tutor svajoj rodenoj djeci, da-<ljevojka mora da se ·udaje za onaga koga joj roditelji odaberu, do pokrivanja muslimanskih zena i' djevojaka, prava »pustanja« zene - sve je to upatpunjavalo zakonima utvrdenu paliticku, drustvenu i ekonomsku nejednac kost zene. Materinstvo - proglasenim prirodnim i svetim · pozivom zena, - biljezilo je preko 50•/o smrtnasti djece od jedne godine. ' Zakoni i vj era propisivali su: ' »Ljudi 'SU skrbnici, starjeSine i zaStitnici nad Zenama, zato sto ih je bog uzvisio nad zene i zato. sto !judi trose na potrebe Zena«. »Dobre, valjane Zene su one koje su posluSne, odane cuvarice svog postenj a i cuvari svega sto.. im muzevi povjere, cuvari imetka muzeva. One koje vam izgledaju neposlusne, neodane, upucujte blagim uputama, predikom iz vj erskih prppisa, aka to ne pomogne, onda se odvoj i te od postelje, aka ni tq ne pomogne, onda upotrebite silu koja ne ostavlja znaka, masnice na njenam tijelu, pa ako vam · se pokore, vise nemate sta od njih tra~iti«. Prava otpustanj a zene kod i:nuslimana koje j e, po serijatskam zakonu, a on je imao znacaj drzavnag zakona, predate muzevima, branjena je kao stvar koja je u interesu Zena: · »Maze zena pociniti sramotna·djelo iii imati'manu koju ni vjera ni ljudska savjest ne· trpe. Kada ne bi bio vlastan muz da sam raskine .bracnu vezu i rijesi se takve supruge, n ona neCe dp. se rastavf, onda bi muZ morao iCi na sud i traziti sudbimu rastavu braka, gdje bi valjalo .otkriti zeninu sramotu. Na primjer, zena u potaji pdcini preljubu s nekim i njezin mu:l za to sazna pa ne maze da ostane s njom u zajednici. I drugih takvih ruznih djela i mana moze biti s kojima se covjek maze opravdati za otpustanje zene, kada bi morala ici na sud, ta bi se sramota at7 �I I i I krila, tako da bi zena tesko nasla iza toga cestita covjeka koji bi je uzeo. Ovako, kada je muz vlastan sam razvrgnui.i brak, on jednostavno i tiho izjavi Zeni: nisi viSe za mene i puStam te«. Ovo je pisano 19.31. godine u mnogobrojnim polemikama koje su vodene 6 emancipaciji muslimanske Zene. Bilo . · je trezvenih pojedinaca, narocito medu mladom muslimanskom inteligencijom, koji su shvatili neoddivost takvog · stanja i drustvene posljedice koje proizilaze iz izoliranosti muslimanke i njene nepismenoSti u druStvu, koje se mijenjalo i postavljalo druge zahtjeve i zivotne uslove. Kroz polemike koje su vodene moze se najbolje pratiti polozaj muslimanske zene Ciji su zivot iza musebaka i pod zatom prikazivali kao srecu i ideal protivnici i najmanjih . promjena u poloZaju Zene pozivajuCi se na vjeru, svetinju ognjista i prirodne funkcije zene. U jednoj brosuri izdatoj 1918. godine pise: »Zatvorenu mU:slimanku nista nije bodrilo na borbu, nije je podsticalo.da se dusevno i umno jaea prikupljajuci iskustvo iz j.avnog Zivota i rada i uopCe upoznavarije druStvenog stanja, napretka, njegove mane i dubine zla, da bi se· licno uzdizala i da bi se osposobljena posluzila idealima svoga naro,da. ' A sto je najgore, najzalosnije i najkobnije, ana ne moZe radi svoj e ograniCeriosti i skuCenosti svoj e rodeno dijete podstaci i oduseviti za svoj harod, njegovu slobodu, prosvj etu, privredu, rna za -niSta. 0 svijetu riisu im ulijevani nikakvi ispravni pojmovi. Od nje se je stvorilo lutkicu, bebicu jadnu. K,ada je rat nastao i muske glave otisle na ratiste, za one koje su bile ovisne b · zaradi skrbnika prestala je opskrba. ~Bebica je ipak morala jesti; jer nije znala privredivati, rasprodala je sto je mogla. Sto je prodavala i kupovala silno su je bezdusnici izvarali. Kada je i toga nestalo, bila je upu6ena stalno na ono drzavne potpore, da s njom kupi neku crkavicu iz aprovizacije«. · ZalazuCi se za otkrivanj e muslimanki i njihova skolovanje,. pisac otkriva i to da su se muslimanke pocele pro'bijati kroz neprohodr:ost ropstva u. korrie su zivljele i kaze.: 8 I I I I t . »Ima jos jedna vrlo interesantna r\ltna pofB:va k~>jE1 . vrlo karakteristi.cno crta du8evni i uopste kulturnl mvo nase _zene. To je ana ele!<tricna brzina kojom je veliki broj :mush_mank! grada Sara] eva stupio u socijalisticki organi:zr.ram prole.tanJat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovolj;n~a sa dr:>stveml!' poretkom, bile su dakle prve, koje su b£.le u stanJu da ucme ono na oci nemogucno cudo: da mushrna~ka •zade' u svijet. Mozda je ta struja potekla od sil;ne;blJede, a mozda i iz nemara i bezbriznosti naseg duhov':''~tva.} prvaka! ah kad d':' pred rat.mirna, kao crna plaha 1 :s,rdlJwa mushmanka, bnzno sakrita lica i. vanjstine, kada :Sl', dakle, ta musl!manka baca u narucje socijalizmu to zna.Ci da se iz.a njena vela zbio u dusi takav preokret koji niko od nas nije ni zapazio, a kojim niko ni danas ni' iz daleka ne _daje <;V~ v!'~nosti koja ga ide. U radnickom domu prec sta)e moe carsiJe. Tu gospodare samo drugovi i druo;arice tu mWJlimanka sa svojim drugom zajedno sjedi za stolom' raspravlja> tu i!! zariste odakle ce se iz mase musliman~ t.o~ ,naroda ~ciniti proletarijat u internacionalnom socijalistlckom sm1slu«. · UZ RADNICKI POKRET I REVOLUCIJU : Svi ~i zakon~ i obicaj_i bili s': ria snazi sve do 1941. godme. Om su odrzavam bi]edom 1 neznanjem, romanticnim uljepsavanjem i idilicnim predstavljanjem zene koja »drzi tri ·stupp. kuCe«, »kuCa _ne Stoji na zemlji nego na· Zeni«, »junacka majka koja rada junake« itd. A za to vrijeme nepismenost zene u BiH iznosila je 84"/oa u nekim kraje~ vima i '91% (bivsa Vrbaska banovina ~ 1937. godine), Nije slucajno da su zene u BiH pri]azile radnickom pokretu koji je sadrzavao u svom programu i oslobodenje Zene. Ula'zeCi u J?rivredu, one su ulaZile u klasnu borbu sa· poslodavcima i kao radnici i kao zene ciji je rad bio manje placen, materinstvo nezasticell.o, eksploatacija najsutovija. Prvi ulazak zena u fabrike obiljezen je i njihovim borbec roim akcijama koje su vodile sa svojim.drugovima za bo]ji zivot i zastitu radnicke klase. Od prve velike akcije rad9 �:nica sarajevske Duhanske tvornice, velikog strajka 1900. godine, do narodnooslobodila~ke borbe rastao je broj _rena boraca za emancipaciju zene na strani radnickog pokreta koji je jedini tretirao zenu kao ljudsko bice, pozivajuc~ je kao ravnopravnog i sposobnog clana drustva u borbu 1 za . njeno oslobodenje. Ukljueujuci u. ':_VDj progr~:n .ostvaren~e pravne i politicke ravnopravnosti zene, radmckl P.okret J.e · sirio svoj uticaj ne samo na zaposlene zene, nego 1 na m1" lione zena koje su zivljele pod terorom srednjovjekovnih zakona i obicaja, koji su ih obespravljivali i u drustvu i u porodici. .. · ·· · Opredjeljlvanje'''ia marksisticku. ideologiju i borbu radnickog· pokreta{pHpadanje Komunistickoj pa~tiji znacilo je .i usvajanje 1lovog morala u odnosu. n~ zenu kao Clana drustva borca za nove odnose medu lJudrma, novog morala u braku iporodici: Sarno u takvim odnosima mogla se stvarati drukcija svijest zene, njeno povjerenie u pokret za koji se bori, kao i povjerenje u sv:~ie vlas!ite snage. Uticaj ideologije radnickog pokreta, kOJl se snazno sirio medu zenama, izazvao je ogorcenu hajku svih neprijatelja radnicke klase, svih pobornika burzoaskog poretka i ugnjetacke vlasti. Ukljucene u radnicki pokret, z~e su postavljale zahtjeve za pravnom i politi~ko_m r~vnoprav­ noscu izmjenama zakona 0 bra:ku 1 nasl]edlvan]U, ]ednakim ~agradivanjem u privredii javnim sluZbama, zastitnim mjerama na radu i zastiti materinstva. One su uccstvovale u akcijama protiv skllpoce, za povecanje nadnica, ukljucivale se u velikllnarodnu borbu protiv rata i fasizma. Sve tribine nenarodne vlasti, burzaske politicke partije, ·crkveni oltari l- reakcionarna drililtya, pomaga.le su rezimima u suzbijanju naraslog radnickog pokreta i njegove ideologije. U ime vjere, .svetosti porodice, spasavanja morala i cednosti zene- bacane su najvece klevetena komuniste i njiltove, prisi;alice; optuzujuci ih kaq nosioce razaranja porQJ:llce, ia;>:bijace sV-etih tradicija koje su stvarale vjera i obicaji naroda. · · . Pobjedonosna revolucija i narodnooslobodilacka borba potvrdili su visokll politiekll svijest zena, njihQvubqrbenu spremnost i pripadnost naprednim snagama dl>ujtvi>Oslobodenje je zateldo zene Jugoslavije na frontovim:lt,,JJ!', 10 'i I ! I ! 1 l rukovodeCint duznostima, raZU:im. politickim funkcijama i u odborima nar.odne vlasti, pri cijem su stvaranju imale vee aktivno i pasivno biracko pravo. Svojim ucescem u borbi, u birackom tijelu, u politickim akcijama i radu drustveno-politickih organizacija, zene Jugoslavije su se identifikovale sa najprogresivnijim snagama zemlje i ogromne doprinijele pobjedi nad okupatorom. i reakcionarnim snac gama. . . Ucestvovanje u oslobodilackoj borbi uzdiglo je za kratko vrijeme na najodgovornije polozaje 'stotine i hiljacte·zena i mladih djevojaka sposobnih i nezamjeniivih na svim radnim i borbenim mjestima i u svim politickim i drugim forumima,. svuda gdje se rjesavala pobjeda revolucije. Tada su vee -zapocele duboke promjene u shvatanjima mjesta i uloge zene u dru5tvu i utvrdeni putevi za njenu afirmaciju u privrednom i drustvi>no-politickom z.ivotu zemlje .. Narodnooslobodilacka borba i r~volucija ubraja tekovinu ravnopravnosti Zene medu- svoje najkrupnije tekovine. Za zerie Jugoslavije ravnopravnost znaci ne samo ukidaJ?-je najropskijih oblika zivota; nego siroka politicka prava, pravo na rad, na skolovanje, na jednaki licni dohodak, na zastitu materinstva. Ali dekretima revolucije nije moglo biti llklorijeno naslijedeno stanje koje je ostavi(} period neravnopravnosti i diskriminacije. Zato se u programu Saveza komunista ka.Ze: »Problem ravnopravno~?ti Zene u Jugoslf!Viji nije vise politicki problem, niti problem pravnog polozaja zehe u dru5tvu; on je uglavnom postao kao problem· ekonomske nerazvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda, privatoosvojinskog odnosa koji jos dejstvuje na zivot·u porodici«. VECA EKONOMSKA NEZAVISNOST Sa promjenama politickog polollaja zene poslije revolucije iSle su i promjene njenog polozaja i znacaja u !lko~ nomskom zivotu. Opsti ekonomsko-drustvenl razvita(<, brlJ �za industrijalizacija u uslovima druiltvenog vlasnistva nad .. sf.edstvima za proizvodriju i planskog usmjeravimja privrednog razvoja, stvorili sumogucnost za bdi ulazak zena u privredu i sticanje njihove ekonomske nezavisnosti. Sarno od 1952. do 1961. godine broj zaposlenih zena u Jugoslaviji povecao se za 80°/o. One predstavljaju u · Jugoslaviji treCinu, a u Bosni i Hercegovini_20,5°/o od ukupno zapo&lenih u druiltvenom sektoru. Manji procenat zaposlenosti Zena u Bosni i Hercegovini proizila,zi iz strukture privrede u kojoj preteze metalurgija, rudarstvo, gradevinarstvo i drvna industrija, dok su nedovoljno razvijeni industrija iliroke potrosnje i tercijalne djelatnosti ·u kojima najvise 'nalaze primjenu zenski rad. .U nekoliko grana privrednih djelatnosti i javnih slu~ zbi zene u nasoj Republici Cine znatan ili cak pretezan dio · zaposlenih: tekstilna industrija 60'/o, duvanska.56,9'io, graficka 49,2°/o, elektro-industrija 28'0/o, prehrambena · 29,8'/o itd.; trgovina i ugostiteljstvo 35,6'/o, u ustanovama i slui:bama radi 41,1'/o zena. u ukupno zaposlenim zene predstavljaju u bankama 63,6'/o, finansijama i osiguranju 60,4'io, u zdravstvenoj djelatnosti 61,9'/o, socijalnoj zastiti 56,7'/o, prosvjeti 52,3'/o, socijalnom osiguranju 51,9°/o itd. Alm bi zaposlenost zena· u ovim granama djelatnosti posmat!'ali u pojedinim komunama dosli bi do jos vecih procenata, sto narocito vazi za najrazvijenije koinune nase Republike. U pi'eko 20 opstina Republike procenat uposlenih zena nalazi se iznad republickog prosjeka i krece se i do 39% od ukupnog broja zaposlenih (opstimi Centar-Sarajevo). U navedenim··procentima rijeC je samo o Zenama za--poslenim u gradskoj privredi. Ako podemo jos i od Cinj~ nice da u Jugoslaviji na selu ima preko 47'/o privredno aktivnih zena, da su domacini velikog broja poljoprivrednih gazdinstava zene, onda se dolazi do zakljucka da su zene postale znacajan faktor privrede i njenog daljeg ,iacanja. Uoeljivo je da je procenat zaposlenih zena u .druiltvenm'ri ·sektoru polj oprivrede znatno ispod opsteg procen ta njihove zaposlenosti i i2nosi u· Jugoslaviji 18'/o, a u Bosni i Herceg'ovirii jos inanje. I pored porasta broja drustvenih '12 i ~j \ ' ,, i ·~ gazdinstava u poljoprivredi i njihove sve vece uloge u stvaranju tdnih viskova, i pored sve brzeg procesa. razvoja kooperativnih odnosa individualnih proizvodaca sa druiltvenim sektorom (zadruge, preradivacka industrija), na mehanizaciju i savremenije tehnoloske procese poljoprivredne proizvodnje, kao i na tradiciju zenskog rada u poljoprivredi, mnogi faktori, medu kojima je krupan ikonzervativno shvatanje da zene ne mogu uspjesno obav1jati poljoprivredne poslove, uticu na manje zaposljavanje zena u poljoprivredi i nedovoljnu druiltvenu orijentacijv na ukljucivf'mje seoskih zena urad na drustveno-ekonomskom preobrazaju sela. Mi se danas nalazimo u fazi kada potrebe zemlje 'zahtijevaju sve veeu i raznovrsniju poljoprivrednu proizvodnju i brze mijenjahje drustvenih i ekonomskih odnosa na selu. Sigurno je da ovaj veliki rad moze ici brze ako se u njega ukljuce i zene kao vazan faktor proizvodnje i mijenjanja drustvenih odnosa. U Bosni' i Hercegovini, prema popisu stanovniStva, ima oko 100.000 zena vise nego muskaraca. Veei broj zena nalazimo naroCito u pretezno poljoprivrednim rejonima. Mo. starski srez ima 25.000 viSe Zena nego mu.Skar..aca, banjalucki oko 24.000, dobojski oko 16.000, bihacki oko 12.000, · tuzlanski oko 13.000, a Sarajevo svega 6.000, sto potvrduje cinjenicu da je odnos muskaraca i zena disproporcionalan u pretezno poljoprivrednim srezovima; a po pojec dinim opstinama razlike iznose i po nekoliko hilj ada. Ove · disproporcije ne pojavljuju se kao vitalni fenomen, jer sli·ka radanja muske i zenske djece ne pokazuje digresije. Razlike u ukupnom broju su posljedica rata, a posmatrane. na uzim teritorijama pok>f;<uju da su nastali ka!> poslje- · dica .vece migracije muskog stanovnistva u gradsku privredu, usljed cega su viskovi karakteristicni samo za selo. Oko 34'/o seoskih gazdinstava u Bosni i Hercegovini imaju prihode i od rada van poljoprivrede, a postizu ih zaposljavanjem muske radne· snage u industriji, rudarstvu, gradevinarstvu i raznim sezonskim djelatnostima, sto povecava ovisnost ovakvih gazdinstava od zenske radne snage. Prema popisu stanovnistva od. marta 19fiL goIJ �~ dine, procenat ~tivnog zenskog stanovnistva na selu~~ u ukupnom zenskom stanovnistv)l iznosi 68,5'/o. Sarno ovo nekoliko 'podataka dovoljno je df! se dode do zakljucka da borba za povecanje polji>privredne proizvodnje ne moze biti uspjesna,· ako i seoske zene kao proizvodaci i gradani ne budu ukljucene u drustvene naponi da se to postigne. Njihovo kvalifikovanje i ukljucivanje u ovaj rad znacice brzi korak i u proizvodnji, a i brze ~ mijenjanje drustvenih i porodicnih odnosa na selu. f'oljoprivreda je oblast u kojoj novi odnosi tieba da seoslm z.enu, koja je u privatno-svojinskim odnosima anonimni proizvodac i ekonomski zavisna, legalizuje kao znacajnog cinioca proizvodnje i graditelja novih drustvenih odnosa. To ce mijenjati i seosku porodicU: i njen~a: shvatanja u odnosu na ~kolovanje zenske djece i njihovog pripremanja za Zivot. SKOLOVANJE I STRUCNO OERAZOVANJE ~ Ostvarenje ekona:mske samostalnosti Zene kao uslova njene emancipacije ne ide ravnon'ljerno u Citavoj zemlji. Ulazak zene u privredu odnosio se u prvom periodu industrijalizacije vecim dijelom na gradske zene, dok je poe sljednji period obiljezen sve veCim ulaskom seoske zene u drustveni sektor privredivanja. Time je pojacan pritisak za ulazak u privredu zena bez kvalifikacije sto predstavlja specifican drustveni problem. Sasvim je drugi polozaj zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa zeljom da se zaposliod one koja sa odgovarajucom spremom popunjava radno mjesto na kome je neophodna. Razlikuje se ~i njihov licni odnos prema ra:du, a i stav sredine u koju dolaze: u prvom slucaju zaposljavanje djeluje~ kao licna potreba, ,:~ u ~drugom kao zadovoljavanje potreba drustva. ~ Posebne teskoce za nekvalifikovane zene predstavlj a promjena sredine i· cinjenica da nisu vaspitavane u skladu sa druiltvenim kretanjima i svojim sopstvenim putem u zivot. U tom pogledu nije jedoaka situacija u cit'!voj zemlji. Republika Slovenija, kao i dijelovi Hrvitske, danas~ su na takvom >1iupnju privredoe razvijenosti, ne sa~o u P.ogledu razvijenosti pri'vrede nego i u pogledu razVlJenostl terdjalnih djelatnosti, da mogu obezbijediti mno~o razn.ovr~ snije djelatnosti i radoa mjesta za~zene. . OVl~ kraJ.7Vl-~ '! rna u kojima ima manje seoskog stanovmstva,. 1 u l<,<;Jlma ~ ~su radne rezerve sa sela daleko manje, otvaraJU se s1roko vrata za Ulazak zena u proizvodoju. Potreba za radnom snagom, veca tradicija poslovnosti zena, vis~. nivo obrazovanja i kvalifikovanosti cirri taj proces brzlm, bezbolmjim i sadrzi komponentu veceg drustven_og . interesa .za u]djucivanje zena U drustvenu proizvodnJU 1~ osta]e dJeJntnosti. u tim krajevima na zaposljavanje zena i zenske omladine djeluje pozitivno i raspored industrije na sirem podrucju, sto doprinosi vecim mogucnostima da se ~ zene i zenska omladina lakse ukljucuju u privredne organizacije svoje komun,e ili kraja u kome zive. ~ Neke republike, kao na primjer, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i dijelovi Srbij e (Kosmet i Metohija), tek ~poslije rata dozivljavaju najdublje promjene u privrednom razvitku. ·One su u isto vrijeme i dijelovi. Jugoslavije u kojima su zene prije rata predstavljale, po pravilu izdrzavano stanovnistvo, najmimje se skolovale i ii.ivjele pod uticajem najkonzervativnijih pravnih i religioznih shvatanja i obicaja o mjestu i Ulozi zene u drustvu i porodici. Pa, i' pored ogromnih uspjeha postignti~ tih dosada u izmjeni njihovog polozaja, naroCito polozaja mladih zenskih generacija, treba jos velikog napora i vremena da zene mogu pod jedoakim uslovima stupiti u privredoi tivot i drust:veni rad. Na putu najosnovnije afirmacije ~ i Jicne i drustvene ~ za puho zadovoljavanje na radnom mjestu u pro1Zv'odofi kao i za puno koriscenje svih prava i duznosti clana radoog ~kolektiva pred veliki ·broj zena isprecavaju se teskoce zqog nedovoljne pismenosti, ili.skog opsteg ob~a~ zovanja i nemanja strucili.h kvalifikacija. Iako se u naso] ~ privredi zaposlio najveci broj niladih zena i. djevojaka? ipak su one jos uvijek na~nizem nivou kvahftkovanostt nego muSkarcL· 15 �U poredenju sa stanjem prije rata postignuti su znatni uspjesi u skolovanju omladine ucipste, pa i u skolovanju zenske omladine. Sarno izmedu dva posljednja popisa stanovnistva - 1953. 1 1961. - pokazuju se vidne razllke u broju kvalifikovanih zena. Za tih osam godina ucetvorostrucen je broj fakultetski obrazovanih zena, za dva i p<> puta povecan. je broj zena sa gimnazijskim obrazovanjem, za 50'0Lo je viSe Zena sa srednjom struCnom spremom, za 120'/o vise je djevojaka sa punom osmogodisnjom skolom · itd. U ukupnom broju ucenika u srednjim skolama djevojke uCestVuju sa znatnim procentom: u gimnazijama ~a 42'/o, skolama za nastavni kadar 52°/o, u raznim skolama za srednji strucni kadar sa 45°/o, ·u ekonomskim sa 51'/o, ·medicinskim 68'/o, tehnickim 28'/o, poljoprivrednimsa 19% itd. Sa opstim povecanjem visih skola i fakulteta i porastom bmja studenata znatno je povecan i hroj djevojaka: u skolskoj 1961/62. bilo je 4.567 studenata visih skola, a od toga 26°/o djevojaka; od 10.058 studenata n_a fakultetima bilo je 27'/o dj.evojaka itd. · Ipak skolovanje i kvalifikovanje zena u Bosni i Hercegovini jos uvijek znatno· zaostaje za opstim drustvenoc ekonomskim razvitkom i. potrebama. Zaostajanje u skolovanju zenske cljece i omladine postoji i u osnOvnom Skolovanju, naroCito u vi.Sim razredima osmogodisnje skole. Dok je brojcani odnos muske i zenske djece u prv,a Cetiri razreda normalan, u viSim razredima osmogodisnje skole dolazi do naglog opadanja ucenica, taka da njihov broj od V-VIII razreda iznosi svega 20'/o. Te su pojave karakteristicne za. selo gdje jos vlada slwatanje -da djevojci, s obzirom na buducnost majke i doma/ dee, skolovanje nije potrebno. Time se vee pocinje·sa ogranicavanjem mogucnoSti seoske djevojke da odabere put u zivot i umanjuje njena sp 0 sobnost za snalazenjem u raznim Zivofnim situacijarna. Bez osmogodiSnje Sko~e_ -t?Ze se 16 :zaposliti i napredovati na radnom mjestu, bilo da se radi ,0 privredivanju u gradu ili u poljoprivrednoj proizvodnji. Popis sta\}ovnistva dao je najnovije podatke o pismenosti stanovnistva. Po.datak od 32% nepismenih u Bosni i T!ercegovini rasclanjen na muskarce i zene pokazuje da je nepismenost u prvom redu problem zene. Pai ako postoje ·ogromne razlike u pismenosti zena prema starosniri1 gru" :pama, oCigletlno je da ce proCi jos dosta vremena dok se postigne cilj da. se ne stvaraju nove generacije nepismenih. u periodu izmedu dva popisa ucinjen je vidan korak. :naprijed u razvoju skolstva i samim tim znatno smanjeni procenti nepismenosti. Tako je prema popisu iz 1953. godine broj nepismenih- muSkaraca iznosio 21,81{1!o, ·a Zena 57°/o, dok je.1961. godine zabiljezeno 16°/o nepismenih muskara·ca .i 47,7'/o nepismenih zena.- Iako je procenat nepismenih u Bosni i Hercegovini medu najveCim u Jugoslaviji, on je narocito visok ako se uporeduje samo pismenost zena. Tako na primjer Srbija ima 32,8'/o nepismenih zena, Crna Gora 33,1'/o, Makedonija 34,6"/o, .a Bosna i Hercegovina 47,7'/o. Jos su vece razlike kada se uporeduje odnos nepismenosti djevojaka u starosnoj grupi od 10-19 godina - Srbiii taj procenat iznosi 5,9'0/o, u Crnoj_ Gori 4,1'0/o,. a u. Bosni i Hercegovini 18,2°/o. U starosnoj grupi od 10-19 godina ko)a ima 310.632 djeyojke, bila je 56.391 nepismena. U uzrastu od 20-34 godine- podatak je jos tezi: od 452.537 mladih zena i dje, vojaka bilo ih je nepisp:1eno 187.420. · U dvije opstine u Bosni i Hercegovini ima nepismene zenske omladine od 10-:-19 godina preko. 50'/o - Kotor Varos 57,8'/o i Skender Vakuf 72,2'/o. U cetiri opstine nepismenost se krece od 40-50'/o - Teslic 46,6'/o, Vlasenica 40,3'/o, Seko;,.ici' 48, 7''/o, Trnovo 41,8''/o. U osam opstina nepismenost iznosi od 35-40·0fo - Drvar 38,1'/o, Te, Sanj 37,T9/o, Bratunac 39,5"/o, Kalesija 34,5'0/o, Srebrenica . 36,6'/o, Cazin 38,1 'lo it d. U 27 opstina procenat nepismene zenske omladine iznosi od 30-35'/o u 22 opstine., od :: 25-3 0'/o i td. 17 �Jos. je teza situacija sa .pismenoscu zena u starosiwf grupi od 20~34 gocline. Opstine Donji Vakuf, Gornji Vakuf, Kljuc, Jajce, Kotor Varas, Skender Vakuf, Bos. Krupa, Cazin, Kladusa, Teslic, Tesanj, Prozor, Bratunac, Kalesija, Sekovici, Vlasenica,.Zvornik i Zivinice imaju preko· 50•/• zena nepismenih u ovoj starosnoj grupi. Kad govorimo o ovim brojkama, onda njih treba gledati ·sa stanovista licne sudbine ovih zena i djevojaka · i drustvenih problema koji iz njih proizilaze. Drustvo se· njima ne bavi samo sa stanovista ispunjenja zakona o obaveznom skolovanju djece i omladine. Obrazovanje i kvalifikacije su postale sastavni dio problema nacionalne privrede, njenog napretka i rentabilnosti, a zene su znatan faktor privrede i kada je rijec. o njenoj ulozi u poljoprivrednoj proizvodnji, a postaju to sve vise i u gradu. Zaposljavanje zena islo je mnogo brze od skolovanja. i kvalifikovanja. · Jedna od oblasti u kojoj je znatno zaostajanje zena je .. njihova ·uces6e u skolama · Z'l kvalifikovane radnike, kao ;· u centrima za sticanje kvalifikacija zaposlene radne snage. u skolama ucenika u privredi i u skolama sa prakticnom obukom od ukupnog broja ucenika, koji je iznosio ·· na· pocetku 1962/63. skolske godine 12.659, djevojke ucestvuju sa 11% .. Ako se zna da se u ovim skolama pripremaju kvalifikovani radnici za razne grane industrije, pro-· izvodno i usluZilo zanatstvo, trgovinu i ug.osti te1j stvo i ostale servisne djelatnosti, da je ponuda zenske radne sriage u zavoclima za zaposljavanje znatn::t, da su to pretezno · zene .i zenska omladina bez kvalifikacija ~ onda je pri- ·· prema omlaclinki z<,t poziv kvalifikovanih radnika ozbiljan problem. Pogotovo sto se niz djelatnosti, narocito u zanat- · stvu, mogi.t obavljati s,amo pod. uslovom pripreme i kvali- · fikovanosti. Slicnu situaciju nalazimo i u institucijama u' kojima sticu kvalifikaciju radnici koji su vee zaposleni. Tako je u 1961. godini stoklo zvanje visokokvalifikovanih radnika 2.376; od toga 1,1% zena, kvalifikovanih 9.475 od toga , 6,3% zena, polukvalifikovanih 4.444 od toga 14% zena. 18 U ukupnom broju radpica )1. Bosni i Hercegovini prerna anketi Saveznog zavoda za statistiku o problemima zaposlene zene nekvalifikovane radnice ucestvnju sa 47,7°1•. Prema istoj ailli:eti vicli se da vecina zaposlenih zena .p;i7 pada·m]adim generacijruna: 29,8'/o.imale su staz do 3 g()" cline, 21,3°/o od ~6 godina, od 7~9 godina 7,4%, od 10~12 godina 18,3%, sto znaCi da j:e i u njihovom interesu i u in. teresu druiitva da ra:de na svom strucnom uzdizanju. U sistemu strucnog pbrazovahja, kakav se razvija kod nas, postoje velike mogucnosti sticanja strucnih kvalifika~ cija na radnom mjestu, u veCernjim Skolama~ specijalizo.:. vanim kursevima) rad...lliCkim Univerzitetima i drugim in"':' stitucijarria. Veliki broj radnika i radnica, narocito mlac1ih, sa zavrsenom osnovnom skolom, sa uspjehom se kvalifi~ kuju ne samo za radno mjesto na kome se nalaze, nego sticu kvalifikacije rukovodilaca pogona, tehnicara, inzenjera i predstavljaju~ragocjene kadrove pojedinih priv~· rednih organizacija. Alije kljucno pitanje obuhvatanje sve djece obaveznom osmogodisrij om skolom, kao polazrie osnove za svako drugo obrazovanje, profesionalnu orij entaciju i zaposljavanje. U uslovima sve vece zaposlenosti, sve znatnije uloge zenske radne snage u nizu privrednih grana, kao neophodnost se pojavljuje potreba brzeg skolovanja i strucnog uzdizanja zena. Ako mozemo biti zadovoljni pro" cesom ukljucivanja zena u ekonomski zivot, onda je daljnja etapa u tom procesu napor da se zene i zenska omladina sto brze strucno osposobe za rad u preduzecu ili ustanovi, kao i da se postigne da buduce mlade generacije ulaze sve vise u privredu kao strucnjaci za svoj posao. Borba za produktivnost i vecil proizvodnju, kao i raspodjela lic7 nog dohotka ·prema radu, pretvara ovu potrebu u krfrpan druiitveni. interes i zadatak i sigurno ce ta Cinjenica jos vise ubrzati ra.d na kvalifikovanju zaposlenih zena· da· bi i u svom lienom. i. u. druiitven<w:~ · interesu, .pov..,eale svoi<; . · sposobnostd mogucnosti radnog ui:inka. 19 �. UCESCE U ORGANIMA DRUSTVENOG SAMOUPRAVLJANJA Cjelokupni nas drustveni razvitak u pravcu preobra:Zaja Jugoslavije u industrijsku zemlju uredenu na socijalistickim osnovama nosio je sa sobom uslove za izmjenu po-· lozaja zene ne samo u politickom i privrednom zivotu zemlje i stvaranje ekonomske samostalnosti, nego i u sticanju licne slobode i novog polozaja u braku i porodici. Razumije se da se to novo cvrsto i dosljedno oblikuje u prvom redu u bracnim odnosima i u porodicama gdje je zena ekonomski nezavisna. Takve porodice svojim unutrasnjim od.nosom negiraju stara shvatanja o podjeli dllZnosti izmedu muskarca i zene u tom smislu da muZ i otac materijalno obezbjeduje, a zena vodi domacinstvo i vaspitava djecu. U njima se daje jednako vaspitanje muskoj i zenskoj djeci i uklanjaju predrasude u odnosu na drustvene mogucnosti zena. Ne moze se reCi da.je taj proces bezbolan. On je bremenit starim naslijedem u vaspitanju, utoliko vise ukolikose desava u sredinama koje su bile zaostalije i gdje su tragovi dvojnog morala i patrijarhalnih obicaja veci. · Ali on postoji kao istorijska neminovnost i kao odraz· drustvenih kretanja ciji je rezulta.t ne samo nova uloga zene u proizvodnji i novim drustvenim odnosima, nego i .u bra1m i u porodici. Vecinu zaposlenih zena u J'ugoslaviji cine mlade zenske generacije. One zive i rade u novim drustvenim uslovima i gledaju promijenjenim ocima na zivot, na rad i na svoje sopstvene mogucnosti. U svim granama privrede i dru§tvenog zivota nalaze se dragocjeni kadrovi zena i u sve vecem broju pridolaze novi, Zbog toga -je pitanje nijhovog ucvrscivanja na. radnom mjestu cvrsto vezano za organizovanje druiitvene brige za djecu zaposlenih r9ditelja. Nije rijetka pojiwa da udaj a i materinstvo dovode do prekida· radnog odnosa ilf ogranicavanja mogucnosti ovih mladih zena da zadovolje u potpunoj mjeri na radnom mjestu i da ispune svoje materinske dllZnosti. Ima pojava da zene sa najviSim kvalifikacijama prekidaju radni odnos kada, postanu majke. To doprin,osi mi-. 20 sljenju da. je zenska radna smiga, zbog funkcije materin~ stva nesigurnija, skuplja, manje produktivna. Zaposlena znna, ima, pored druiitvenog rada, jos i velike obaveze u porodici i d<;>macinstvu. Putevi rjeiiavanja tog konflikta su u druStyenoj brizi za vaspitanje djece i rastereCivanje zaposlene zene · od roslova u domacinstvu. Ukoliko vise ra~ ste broj ·zaposlenih zena, ukoliko vise raste broj lwalifikovanih Zena,- sve viSe mora da se mijenja odnos druStva prema problemima zastite djece zaposlenih roditelja, jet to nije samo potreba zena, nego zajedn\ce u cjelini. U usloc vima kada privreda jedne komune i jacanje njenih materijalnih snaga zavisi i od toga kako ce moCi da ostvare svoj doprinos zapo3lene zene, onda se pitanje djecjih ustanova i razvijanje usluga domaCinstvima ne postavlja viSe kao stvar »brige o problemima zaposlene zene«, nego kao stvar brige za izvrsenje drustvenog plana komune i radne organizacije, kao problem postiza.'J.ja planirane proizvodnje i standarda. Jos ·u vecoj mjeti ovo postaje interes komune i radne organizacije kada se radi o takvoj kvalifi-. lmcionoj strukturi zaposlenih zena da su nezamj en!jive il1 teiiko zamjenljive na radnom mjestu. Sve brzi ulazak skoc. Iovanih generacija zens)<e omladine u drustvene djelatno-. ccti uticace u znatnoj mjeri na mijenjanje odn\)Sa prema problemirna koje imaju ove zene kao majke i domacice .. Preko 36'1o zaposlenih zena u Bosni i Hercegovini imaju djecu do 14 godina starosti sto iznosi skoro 34.000 djece (stanje na dan 31. marta 1962. godine). Medutim, broj usta-. ·nova za dnevni boravak · djece zaposlenih roditelja iznosi svega 48.. sa kapacitetom od 3.347 mjesta. Sarno u Saraje-' vu, gdje je zaposleno 23.000 zena, ima oko 9.000 djece do. J 4 godina ciji su roditelji zaposleni, a kapaciteti ustanova 'znose oko 1.250 mjesta. Slicno je stailje i u vecim gradovima Republike iako i tani.o zene predstavljaju znatan dio radne snage. U razvoju djecjih ustanova poseban problem' ;oredstavlja i nivo uplata koji je za nize placene kategorije porodfea a naroCito Zena bez n.:tuZeva · veoma visok. Potrebe savremene porodice i njen standard ne mogli se obezbjedivati samo onim sto !judi zaraduju kao licnf rlohodak, ni samo zastitnim mjerama radnog i socijalnog' 21 �zakonodavstva koj~ zenama obezbjeduje porodajno odsu- , stvo, skra~no_ radno vrijeme za vrijeme ddjenja, odsustvo zbog bolest, dJeteta, zabranu nocnog rada, djecji doplatak Itd. N~ophodne su druiltvene institucije za prihvatanje djece koJe _ce ne samo obezJo.jedivati djecu dok majke rade, nego zaJedno sa porodicom predstavljaju jedinstveni si, stern brige za djecu i njihova vaspitanje. Qne sve vise poe sta]u nova komponenta komunalnog standarda kao i niz dr~gih djelatnosti koje se razvijaju kao javna industrija i ·· usJUge za rastereeenje zene u domacinstvu. . Drustvena zastita djece doprinosi skladu izmedu drustvel_log i porodicnog ·vaspitanja, ne potcjenjujuci porodicu i njenu ulogu, nego dovodeci je na nivo neophodne i savremene drustvene institucije. Zaposlene zene koje povjeravaju svoju djecu drustvenim ustanovama mijenjaju svoja shvatanja i u tom· pogledu da nisu prepustene same .sebi kada je rijee o materinstvu. Materinstvo je drustvena funkcija zene, a briga drustva za djecu ~produkuje i novu svijest i !judi i :lena. Pravi cvrst most izmedu lienih i drustvenih interesa, ujedinjuje druiitveno i porodicno va.spitanje. Vkoliko vise raste uloga drustva u pomoei. porodici, utoliko vise raste i svijest zene o tome da je moguca puna drustvena afirmacija, da pri tom materinstvo ne postane teret i obratno. ' a .. Sve vise ra_ste broj m!adih zena i djevojaka: kojima nJihova struka 1 poziv predstavljaju zivotni ideal. To ne :znaCi da one iz svog programa u zivotu izostavljaju brak. licnu srecu i' materinstvo. Naprotiv, u -situaciji da im od toga ne zavisi buducnost, one su umogucnosti da sa pu':?m ~dgovornoscu prema sebi i drugima izgraduju svqj ]Icru z1vot, ne gubeci pravo na drustveni rad i ostvarenje drugih zivotnih ideala. ... Sav nas drustveni i politicki zivot pociva na ueescu · '":~liona ~ra~a u odlu_civanju o svim drustvenim pitan!un~ _pocevs:_od r~spod]ele Jicnog dohotka u radnoj orga~ nizaCIJl, odlumvanJu o raspodjeli dru8tvenog dohotka do -upravljanja i odlucivanja o radu. drustvenih institucija i :22 slu:lbi. Poslovi upravljanja zemljom sve vise postajt\ stvar miliona ljudi, i to ne samo povremeno nego u svakodnev. :nom zivotu. Jedno od mjerila drustvenog polozaja zena je i to u kojoj mjeri koriste mogucnosti uticaja na drustveni zivot i nacin rjesavanja problema koji ih kao. gradane interesuju. Bilo da je zena zaposlena ili se bavi domacinstvom, ona u punoj mjeri osjeca sve probleme zajednice u kojoj zivL 'I'rgovina, saobracaj, skolstvo, zdravstvene ustanove, za·· natstvo, sve ,to ima ogromnog uticaja na uslove zivota sva1<e porodice i domacinstva. I kao proizvodac, i kao potrosac, svaki gradanin ima in teresa da ucestvuje u odlucivanju o razvoju svoje radne organizacije i sire zajednice u kojoj zivi. Taj sistem neposredne demokratije stvara mogucnost da svaki gradanin svakodnevno ucestvuje u svim pitanjima koja se tieu · i njegovog licnog napretka i polozaja . Zene se jos uvijek u najvecem broju, bilo da su zapo. slene iii ne, have domacinstvom i vaspitanj em dj ece i zato su vanredno zainteresovane za rad sluzbi i institucija koje posredno iii neposredno uticu na zivot porodice, ishranu, higijenu stanovanja, itd. Zbog toga bi bilo normalno da u sto vecem broju uticu na formiranje komunalne politike i rad komunaluih institucija .. To je i najdirektniji, za dru'"stvo i pojedinca cajkorisniji put za .ulazak zene u drustveni zivot i za jacanje njene uloge u cjelokupnom zivotu zernlje, Samoupravljanje je pravo, a ne samo-du:lnost. Ono · o cemu odlucuju pojedini drustveni ·organi tijesno je povezano sa interesima svakog gradanina. Samim tim· neucestvovanje u takvoni radu znaci odricanje od jednog prava, odstupanje od svog vlastitog interesa. Nekada se manje ucesce zepa u organima upravljanja pravdalo nj enim poslovima u sopstvenom domacinstvu. Ali dio tih poslova zavisi i od organizacije komtffialnih slu:Zbi i usluga na koje treba vrsiti odredeni uticaj i nametati potrebna rjesenja. Citava drustvena organizacija, zasnovana na samoupravljanju, omogucuje da ne samo. uza:k krug zena, nego milioni ucestvuju u politickom zivotu i upravljanju zernljom. Mjerilo polozaja zena i njihove dru- �stvene aktivnostL nije vise samo broj zena izabranih u raine drustvene. i politicke foruine i predstavnicke organe, Eego masovnost ucesca svuda gdje se rjesavaj\1' zivotna pitanja radnih !judi i zajednice. U nasem komunalnom si~ stemu vee je izgraden razgranat mehanizam ucesca i uticaja radnih !judi na rad sluzbi i institucija. Podaci pokazuju da zene jos ne koriste ta svoja prava u dovoljnoj mjeri. Bilo bi, na primjer, prirodno da zene; zbog svog veceg angazovanja u domacinstvu, u velikom broju ucestvuju u radu stambenih zajednica kao siroke zajednice potrosaca. koji sami odlucuju i rje5avaju probleme koji su im svima zajednicki. Medutim, prema podacima, procenat zena ukljucenih u rad savjeta stambenih zajednica iznosi svega 15,9"/o. Jos te2e je sa ucescem zena u skolskim odborima gdje njihov broj u ukupnom izn6si svega 8,1% iako je za rad skole zainteresovan ogroman broj majki: Vidnije mjesto u samoupravljanju zene imaju u socijalnim ustanovama (37,9'/o), savjetima i upravnim. odborima zdravstvenih ustanova (42,7), savjetima potrosaca (25%). . U radnickim savjetima privrednih preduzeca i vijecima proizvodaca jos nije postignut onaj nivo uces6a '&ena koji bi, s obzirom na stepen zaposlenosti zena, mogao da se ostvari. u industrijski!'ll preduiecima procenat zena u radnickim savjetima iznosi 1.2''/o, u poljoprivrednim organizacijama 5,8%, u trgovini i ttgostiteljstvu 22,2%, u zac natstvu 12,3-'lo,u komunalnoj djelatnosti 8,5%. Narocito je malo zena uclanjenih u zemljoradnicke zadruge i izabranih u zadruzne savjete, sto ne odgovara ulozi zene b. po'ljoprivrednoj' proizvodnji. Broj. Clanova opstih zemljoradnickih zadruga bio je 255.000 od toga 54.000 zeria, odnosno 21%. U· 61 opstini u Bosni i'Hercegovini u vijeca proizvodaca nije hila izabrana ni jedna zena, cak i u nekim gdje je zapoolenost zena znatna (Gorazde, Zenica, Novi Travnik, Bugojno, itd.). · . U 50 opstinskiir vijeca Republike nije bila izabrana nijedna zena. U opstinskim vijeCima od ukupnog broja Cianova, koji iznosi 4.833, zena je 179 iii 3,6%, u opstinskim vijecima proizvodaca od ukupno· 3.781 Clana svega je.l30 24 :Zena odnosno 3,4"/o. U komisije narodnih odbora opstina .bilo je izabrano 5"/o zena, a u savjete 10%. u 650 mjesnih -odbora, odnosno u 48% ukupnog broja ~vih odbora nema ni j edne zene. U vijeCinia srezova proce_nat Zena iznosi 7,1-o/o, u vije--Fi.ma proizvodaCa u. srezovima 4,3°/o. Sliku zaostajanja pokazuje i ucesce zena u raclu politickih organizacija. U Socijalistickom savezu radnog naro·da ukljuceno j e preko pola miliona zena sto predstavlj a oko 45% ukupnog Clanstva. Medutim u ·mjesnim odborima Socijalistickog saveza radnog naroda ima svega 8,2% -Zena, a u opStinskim 14,8'0 /o. Ovakvo stanje ne odrazava sliku pqliticke svijesti i drustvenih mogucnosti zena. Ono odrazava potrebu da se ·drustveno-politicke organizacije vise angazuju na afirmi·sanju zena u drustvenom i politickom zivotu. N arocito su velike · mogucnosti . angazovanj a mladih ·zena i djevojaka koje su po strucnosti, vaspitanju i drustvenoj odgovornosti dorasle i za najkrupnije drustvene funkcije i aktivnosti. Izgradnja novog drustva i koriscenje tekovina materijalnog i kulturnog razvitka pripada nedjeljivo mladici·ma i djevojkama u nasoj socijalistickoj zemlji. I drustveni i licni interes mladih j e koriscenje · vanrednih mogucnosti koje pruza nasa drustvena zajednica svakom gradaninu da ucestvuje u odlucivanju o svim pitanjima koja ih interesuju. Drustveni polozaj mladih generacija omogucuje im da u punoj mjeri doprinose savremenosti rjesavanja svih pitanja, 'da snagom mladosti i zivotnih ideala unapreduju drustvene odnose i naCin zivota. Mlade generacije Zena i djevojaka, sa veCim obrazovanjem i stru~nO-·" .SCu, sa veCom druStvenmn _ svij eSCu i odgovornoSCu, imaju vanredne drustvene uslove da, · uporedo sa svojim drugovima, uticu na rjesavanje i onih drustvenih problema koji doprinose i poboljsanju polozaja zene i ostvarenju pune·. -ravnopravnosti. Oslobodenje zene i razvijanje njene cjelovite licnosti ne maze se postici bez svjesnog napora Citavog aru..:Stva ...na izmjeni svijesti i muSkaraca_ i Zena.:_ Na formira- 25 �,_.- __. -/. 1<ie~vijesti uticu i materijaJru uslovi zivota alii razni utiu kojim~ ~e formira~u pogled n:a svij~ti zivotni ide- Zevnost i umjetnost. Likovi Zena boraca, nauCnika i umjetnika koje je dalo covjecanstvo daleko se manje koriste ne·go sto bi tr.ebalo za razvijanje radnih i drustvenih ideala mladih zenskih generacija. Sjenke· ptoslosti brze ce odstupati ako ham proslost bude jasnija u svoj svojoj mracnoj i neljudskoj strani odnosa prema zeni i kao gradaninu, i kao drustvenom bicu, pa i kao majci i vaspitacu novih generacija. Pored svih postignutih uspjeha joS je potrebno da se Citavo drustvo, a zene posebno, bore za ostvarenje programa pune emancipacije zene kao djela izgradnje socijalistickih drustvenih odnosa. u tome narocitu ulogu imaju mlade zenske generacije. Sa novom svijescu i smjelo5cu koju daje slobodna zemlja i socijalisticki drustveni odnosi one treba da zauzmu jos vidnije mjesto u razvoju privrede, drustveno-ekonomskom i kulturnom preobrazaju, · u upravljanju svojom socijalisticKom zemlj'om. \ca~i ah. N!Je sluca]no da neKadasnji ideal zene formiran u uslovima di.skrimTI;acije,.ekonomske zavisno~ti i dvojnog · m?rala!. kOJl J€ z;ase _drustvo u svom razvitku prevazislo, J~S UV!Jek n~laz1 SV?Je ~ristalice, jer jos nisu uk!onjeni m ekono.mskl. faktor~ ko]i su ga uslovljavali, niti su se nov1 drustvem odnos1 do kraj a formirali .. .. Istorijsko i~.naslijede da se vrijednost muskaraca mjen 1 stepenom UJlho;re k':'a!ifi~a.cije, licnih primanja i drustvenog ugJeda kO]l prmzr]az! lZ drustvenih veza i aktiV" nosti. Za zene ~u postojala druga mjerila: povucenost, vezanost za porod1cu, prrpremanje za brak i materinsvo. Ekon?mski polozaj i drustveni ugled zene zavisio je ad muza, n]eg.ov~g. ekono~skog st~nja i njegovog licnog stava _prerna zem 1 porod1c1. U _?.asem drustvu tek se izgraduj e pro~ f1l savr~mene mlade. zene, drukCiji po svijesti i idealima, sa drug1m ekonomsklm polozajem. . . · U nasem drustvu tek pocinje da se afirmise novi !ik· mlade zene, drustvenog aktiviste svestrano zainteresova- · n~ z~ drustv~na zb~vanja koja se osjeca dorasla da u punoj rnJen da svoJ doprmos u drustvenom radu. Drustveni adnasi i u~lovi ~ivota ractaju svijest zene o .!icnoj snazi i spos.~bnostlma, zelJu 1 af1:maciju da obezbijedi drustvenu i: hc~m s1g';l;~ws~ 1 nezavJsriost putem vlastitog rada i svjesz:.!m korrscenJern prava koja je stekla. Ali ima i shvata~ ';?-J~ koja nema~u nikakve veze sa nasim socijalistickim teznJama 1 razVItkom. Uticaji malogradanstine se na razne nac~ne P":?b~jaju u z;a~ zivot i pomazu da se odrzavaju stan, preziVJeh 1deah zen e. Obilj e razne literature fi.]mskih zu:nala, ilustracij": sumnjivog sadrzaja, pre~edene· petpa~ack~. h!~rature, !:I;oova koji idealiziraju malogradanskl nacm z1vota, a ClJl je konzument najces(;e omladina~. dopun~uje _djelovanje svih onih negativnih naslijeda_kOJl su pnsutm u vaspitanju omladine. u nizu porodica i njihovom naCinu zivota. . U izgradnji novog profila mlade zene i novog drustven?.g kriterija o pra_vima i :O?gucnostima zena kod nas jos. -mJe dovolJno ucmJeno. M1 JOS nemamo savremeniie lite~ rature o tim pitanjima, malo se njima bavi i nauka,"i knji- 26. '[ 'l 1 I i i l I 27 �SADRZAJ Uvod . 3 Bila je dvostruki rob . . 4 Uz radniCki. pokret i revoluciju f1 Veca ekonomska nezavisnost . · Skolovanje i struC!)o obrazovanje . i j l I 14 Ucesee u organima drustvenog samouJ?ravljanja . \ 11 20 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena - proizvođač i upravljač Subject The topic of the resource ravnopravnost žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Dušanka Kovačević Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Zadrugar, Sarajevo Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 28-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 27 str. građanska prava politička prava ravnopravnost žena Ustav SFRJ http://afzarhiv.org/files/original/fb466953d2c89ad5880c0710349c5bed.pdf 2672f7eaccf8ef6f384004dd9892952e PDF Text Text ��������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Referat za Osmi mart Description An account of the resource Dopis Sreskom odboru AFŽa, Sarajevo Creator An entity primarily responsible for making the resource Glavni odbor AFŽa BiH Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 21.02.1948. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 245-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 9 str. demokratija Glavni odbor AFŽa BiH Međunarodna demokratska federacija žena Narodni front Osmi mart Petogodišnji plan ravnopravnost žena referati Sreski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/ca5e9c0825f5a6d36687519efc4c3808.pdf bcd6a0b3d186989a362622e0ebe9f459 PDF Text Text • OBJIACHM OIlEOP A~;TM<t> - IIH1CTH t U(Or <PPOHTA iliEHA .. , ~,e. --'..... .. : Itt • ���- 3 o u v ~ , �• � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Primjerak predavanja: Društveno ekonomski položaj žene u novoj Jugoslaviji Creator An entity primarily responsible for making the resource Glavni odbor AFŽa BiH Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 04.02.1950. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 353-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 5 str. 1949. 1950. Glavni odbor AFŽa BiH jaslice obdaništa predavanja ravnopravnost žena trudnice Ustav SFRJ Zakon o starateljstvu http://afzarhiv.org/files/original/015263283803d78685ae39cfb1908036.pdf 21d07fa25ea1ff125a6b3972df6bbaa7 PDF Text Text / IZDcAVACKO PREDUZECE ,NARODNA KNJIGA" INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Odgovorni urednik dr Pero DamjanoviC Za izdavaCa Vidak PeriC:, direktor Recenzenti: dr Pero DamjanovjC Pero MaraCa U FINANSIRINJU OVE STUDIJE UCESTVOVALA JE I REPUBL!CKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE Jovanka Kecman ZENE JUGOSLAVIJE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA 1918-1941 NARODNA KNJIGA INSTITUT ZA SA VREMENU ISTORIJU BEOGRAD 1978. �/ i PREDGOVOR I I I I l I I I i MUZ J R£VOLUC!1E BlH Bl.w~ 3TEKA I STAMP A ../!: . !.E-.1./.. . --··- Sign. !nv. br. l I I .1.1..<f..~_{J.____...... l l l l l l I j ' I I Posle visegodisnjeg istrazivanja u organizaciji Instituta za savremenu istoriju, istoriografija naseg radnickog pokreta ovom knjigom dobija prvi put celovito obradenu temu o uceseu zena Jugoslavije u klasnom radnickom pokretu izmedu dva svetska rata. 2ene nisu bile obespravljene samo kao radnice vee i kao zene. Bez obzira na klasnu pripadnost, one nisu bile izjednacene u pravima s muskarcima. Ova diskriminacija trajala je na teritoriji Jugoslavije sve do pobede revolucije u nasoj zemlji za vreme drugog svetskog rata. Vee sama ova cinjenica opravdava posebno istrazivanje i obradu teme 0 uceseu zena u radnickom pokretu, kroz koji je jedino moglo doei do oslobodenja zene uopste, pa je stoga i odbacena dilema - da li ovaj problem istraZivati i obradivati kao posebnu temu ili u okviru drugih i opstih tema iz istorije radnickog pokreta. · Isto tako, zbog specificnog polozaja obespravljene zene u Kraljevini Jugoslaviji, nismo se mogli zadrzati samo na uceseu zena u radnickom pokretu. Bilo je potrebno da se ova tema, bar u nekim aspektima, prosiri na! polozaj zena u celini i da.· se. vidi kojim je metodama budoazija vrsila uticaj na zene. U Jugoslaviji su postojala innogobrojna gradanska zenska drustva i udruzenja koja su okupljala pre svega bogatije zene, koje su se angazovale u raznim karitativnim akcijama. Odredeni ·broj tih drustava je aktivno radio na prosveeivanju zena i zahtevao za njih politicka" i gradanska prava u okviru burzoaskog poretka. U ovoj knjizi dat je pregled delovanja tih organizacija, koje zbog svoje klasne ogranicenosti nisu sagledavale sustinu problema potpune emancipacije zena. Otuda i nedoslednost u njihovim akcijama· i sluzenje vladajueoj klasi kojoj je u pogledu polozaja zena odgovarao status quo. Misija oslobodenja zena, po zakonima drustvenog razvitka, pripala je radnickoj klasi koja ne moze da oslobodi sebe, a da istovremeno ne oslobodi citavo drustvo, pa samim tim i zene, od obespravljenosti i eksploatacije. N apredak u emancipaciji zena posle prvog svetskog rata u svetu i kod nas i njihova ucesee i afirmacija u klasnom radnickom pokretu Jugoslavije izmedu dva svetska rata - jedno je od znacajnih obelezja razvitka revolucionarnog zenskog pokreta. Pored opste neravnopravnosti zena u porodici i drustvu, neprestano se povecavao broj eksploatisanih radnica u procesu kapitalisticke proizvodnje, kao jeftinije i za kapitalistu rentabilnije 1 �radne snage od muske. Tezak je bio po16~aj i najbrojnije kategorije zena - seljanki u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji. Istovremeno intelektualkama i cinovnicama, bez obzira na njihove kvalifikacij~ i sposobnosti, :'mogi polo.zaji i ~vanja ':'-. ~r2a~ i drustvu nisu bili dostupni, jer zene msu 1male 1sta polihcka 1 gradanska prava kao muskarci. Ovakav polozaj zena jos. vise je pogorsavala svetska ekonomska kriza, koja je u ovom perwdu zahvat1la 1 Jugoslaviju. Podreden ekonomski, socijalni i pravni polozaj zene stvarao je i uvecavao, pre svega" od radnica i seljanki, zn~cajnu rezervnu snagu revolucionarnog radnickog pokreta u klasnoJ borb1 koJa se u Jugoslaviji sve vise zaostravala. Produbljivanje klasnih protivrecnosti u Jugqslaviji, a ~os.<:_bn~ opasnost od fasizma ubrzavah su sazrevanJe svesh Jl KomumstickoJ partiji i radnickoj klasi o tome da se u revolucionarni pok;et r~d­ nicke klase moraju ukljucivati sve napredne, obespravljene 1 ugnJetene snage drustva. . Medu latentnim snagama revolucionarnog pokreta nalaz1le su se obespravljene zene kod kojih je takode narastala svest da se pitanje njihovog neravnopravnog polozaja u drustvu uopste moze resiti samo borbom za promenu postojeceg poretka. Ofanziva fasizma u svetu i profasisticka orijentacija rezima u zemlji zapretila je porobljavanjem naroda, a time i jos vecim pogorsavanjem ionako nezavidnog polozaja zena. U takvoj situaciji KPJ se vise zalaze za rad medu zenama. Pored ilegalnog sirenja svog uticaja, Partija sve vise obraca pa2nju ucescu i ukljucivanju zena u strajkove, demonstracije protiv rezi~a i druge oblike borbe i ar:?fasisticke akcije ':.~nicke kla~e. PartiJ~ podstice i organizuje akC1Je za pravo glasa zena 1 nastoJI da svoJ politicki uticaj na zene sire ostvaruje kroz postojece legalne ..zenske organizacije kroz razna drustva, udruzenja i slicno, u koJima se okupljaju i iene. Sve aktivnije i m~sovnije uces.ce zena u radnickom pokretu prosirivalo je i jacalo ovaJ pokret nov1m snagama 1 raznovrsnijim oblicima borbe. ., Ovakvoj orijentaciji Partije, odnosno naseg klasnog radmcJ<;og pokreta snazan podstrek i podrsku dao je i Sedmi kongres Kommterne (1,935), koji je istakao da je fasizam ghtvni neprijatelj .ra.~nicke klase demokratije slobode i ravnopravnosh naroda, ukaZUJUC1 Istovrem~no na nuzn~st stvaranja jedinstvenog antifasistickog fronta radi okupljanja svih naprednih snaga za borbu protiv fasizma najvece opasnosti koja je zapretila covecanstvu. Istrazivanja o ucescu zena u klasnom radnickom pokretu pokazuju da je razvitak naprednog zenskog pokreta neraskidivo pavezan sa borbom KPJ. Rad na ovoj monografiji posebno je otezavala oskudica arhivske grade. 0 ucescu zena u radnickom pokretu i radu KPJ medu zenama ni u jednom arhivu ne postoji kompletan fond. Za obradu tih problema prvorazredni znacaj imala je arhivska grada Ko':'unisticke partije Jugoslavije, SKOJ-a i sindikata, k~ja. se na~a~1 u Arhivu za radnicki pokret u Beogradu i u repubhckim arh1v1ma. 2 'Vrlo je malo dokumenata i u ovim fondovima koji se odnose iskljucivo na rad zena, jedino postoji nesto vise direktivnih pisama i uputstava o radu KPJ medu zenama. U pojedinim zapisnicima, refetatima, izvestajima, rezolucijama i direktivnim pismima delimicno se govori i 0 radu zena i svaki put naglasava potreba veceg angazovanja u radu sa zenama. Posto se malo paznje posvecivalo razvitku naprednog zenskog pokreta, arhivska grada i o ovim problemima veoma je oskudna, a pored toga mnoga dokumenta nisu ni sacuvana usled ilegalnog rada KPJ. Zbog toga se nametala potreba sireg istrazivanja grade koja se neposredno ne odnosi na aktivnost zena. Tako su povezivani u jednu celinu i oni pojedinacni podaci koji doprinose osvetljavanju polozaja i borbe zena u ovom periodu. Za pojedina razdoblja nije bilo ni najoskudnijih izvora, pa rad, razume se, ima odredenih praznina i otvorenih problema. Da bi se pojedina pitanja sire sagledala i povezala, koriscena su objavljena i neobjavljena secanja koja se nalaze u partijskim arhivima. Pored toga, razgovori s pojedinim aktivistkinjama radnickog i naprednog zenskog pokreta takode su 'omogucili da se potpunije sagleda ucesce zena u ovom pokretu. u partijskoj, sindikalnoj i drugoj stampi objavljivani su i podaci o zborovima zena. Iz tih podataka i rezolucija mogu se sagledati zahtevi zena i problemi zbog kojih se bore, zatim njihova ucesce u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase, kao i drugi cinjenicni materijal. Na osnovu toga, moglo se potpunije prikazati ucesce zena u klasnom radnickom pokretu. Radnicka zastita s posebnom statistikom radnickog osiguranja, Statisticki bilten, zatim ankete o tekstilnoj industriji i tekstilnom radnistvu u Jugoslaviji i o polozaju i zakonskoj zastiti kucnih pomocnica u Jugoslaviji, koje su sprovedene januara 1936. godine - sve to poslu2ilo je kao dragocen izvor za sagledavanje drustveno-ekonomskog polozaja zena. Za obradu ovog problema koriscen je i clanak Mirjane Dukic - 0 privrednoj aktivnosti iiena od 1918. do 1953. godine, koji je objavljen u Ekonomskom pregledu, br. 12, 1954. godine. Poseban doprinos za rad na ovoj monografiji predstavlja zbornik dokumenata i Clanaka iz stampe Zene Hrvatske u radnickom pokretu do aprila hiljadu devetsto cetrdeset prve, koji je 1967. godine izdala Konferencija za drustvenu aktivnost zena Hrvatske. I pored mnogih praznina, kroz dokumente i clanke ove knjige, moze se sagledati polozaj zena u Hrvatskoj i njihova ucesce u strajkovima i drugim oblicima borbe radnicke klase. Konferencija za drustvenu aktivnost zena Jugoslavije uspela je da sakupi sve brojeve naprednog zenskog lista 1Keua aauac i da ih objavi u fototipskom izdanju 1966. godine. Istorijski institut u Titogradu izdao je 1969. godine monografiju 1Keue I{pue Tope y peao.ayu,uouapuo~< nO?<peTy 1918-1945, koju je napisala grupa autora (Jovan R. Bojovic, Radoman Jovanovic, Zoran Lakic,' Radoje Pajovic, Slavko Stanisic) i u kojoj je prikazano ucesce zena u revolucionarnom pokretu Crne Gore. Ucesce zena u radnickom pokretu Jugoslavije 1918-1921. godine objavljeno je u Istoriji radnickog pokreta, Zbornik radova 2, �u izdanju Instituta za izu~avanje radnickog pokreta, Beograd, 1965. Ovaj rad u dopunjenom i preradenom ,obliku unela sam u ovu knjigu radi celine monografije. 0 ucescu zena u antifasistickom pokretu u Bosni i Hercegovini pisala je iscrpnije i svestranije Dana Begic. Njen rad ,Antifasisticki front zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od 1937. do 1941. godine" (Prilozi, br. 1, Institut za istoriju radnickog pokreta, Sarajevo, 1965), znacajan je doprinos obradi ove problematike. Za obradu gradanskih zenskih organizacija i tog pokreta u celini postoji mnogo vise izvorne grade i literature. Delimican fond Alijanse zenskih pokreta od 1937. do 1941. godine nalazi se u Arhivu za radnicki pokret. Pravila i prepiska pojedinih zenskih drustava sacuvani su u Arhivu Jugoslavije. Alijansa zenskilr pokreta izdavala je list JKe><cKu no1<per, koji je s povremenim prekidima izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine. U njemu su objavljivani problemi, zadaci i rezultati rada feministickih organizacija, kao i kraci knjizevni prilozi. Jugoslovenski zenski savez i neka drustva i udruzenja izdavali su svoje listove u kojima su objavljivani rezultati rada tih organizacija. Gradanska, a delimicno i radnicka stampa donosila je napise 0 vaznijim skupovima i zborovima zena za pravo glasa, koje su organizovale feministicke organizacije, tako da je moguce njihov rad u celini rekonstruisati i detaljnije analizirati, ali to je tema za sebe. u pogledu nacina obrade i prezentiranja citave te grade, posluzili smo se kombinovanim metodom (hronoloska i problemska obrada). Posle istorijskog prilaza temi i prikaza drustveno-ekonomskog polozaja zena u Jugoslaviji izmedu dva svetska rata (Uvodna razmatranja), ostali rezultati istrazivanja izlol\eni su u dva dela. Prvi deo (dva poglavlja) obuhvata period od stvaranja zajednicke drzave na8ih naroda do sestojanuarske diktature (1918-1929), a drugi deo odnosi se na period od sestojanuarske diktature do okupacije Jugoslavije (1929-1941). Tridesetih godina ucesce zena u raznim oblicima borbe radnicke klase daleko je masovnije i svestranije, pa je taj period obraden u pet poglavlja. Na kraju, zahvaljujem recenzentima, naucnim savetnicima dr Peri Damjanovicu i Peri MoraCi. Autor 4 UVODNA RAZMATRANJA I DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG ORGANIZOVANJA DO STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE 1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije Krajem XIX i pocetkom XX veka dolazi do brzeg razvitka kapitalizma u jugoslovenskim zemljama i oseca se potreba za porastom radne snage u privredi. U takvim drustveno-ekonomskim uslovima zene postepeno napustaju uski krug porodice i sve se vise ukljucuju u pojedine grane privrede. Rad zena je oduvek bio manje placan od rada muskaraca, pa su kapitalisti veoma cesto,. u cilju sticanja posebnih profita, uvlacili zene u proizvodnju gde je god to bilo moguce .. Sve veci broj zena pocinje sopstvenim radom da stice sredstva za svoje izdrzavanje i da obezbeduje egzistenciju svoje porodice. u vezi s tim, sve se vise osecala potreba za sirim opstim i strucnim obrazovanjem kod zena. U to vreme u jugoslovenskim zemljama, istina neravnomerno, kao i u industrijski razvijenijim zemljama Evrope, dolazi do osnivanja i razvitka zenskog pokreta koji se bori za emancipaciju zena. U razvitku ovog pokreta postojala su dva pravca: feministicki, koji je obuhvatao razne gradanske zenske organizacije, i proleterski, koji se razvijao u okviru radnickog pokreta. Ova dva pokreta medusobno su se razlikovala po teoretskim postavkama o uzrocima neravnopravnog polozaj a zena i po shvatanjima o putevima borbe za ostvarenje zenske ravnopravnosti. Feministicki pokret se zalagao za delimicno oslobodenje zena, za pravnu jednakost mu8karaca i zena u okviru drustvenog poretka, dok se radnicki pokret borio protiv eksploatacije zena u kapitalistickom drustvu i za potpunu emancipaciju zena 11 novom besklasnom drustvu. U jugoslovenskim zemljama najpre su se pocele osnivati gradanske zenske organizacije. Evropske feministicke ideje prihvatile su zene intelektualke, koje su osecale potrebu da se zajednicki bore za svoja prava i one su bile organizatori gradanskih zenskih drustava i udruzenja. Ova drustva i udruzenja formirala su se na nacionalnoj, verskoj, socijalnoj, feministicko-politickoj i profesionalnoj 5 �OSnOVl 1 Vecina njih Se bavi!a prosvetnim i SOCija]no-humanitarnim radom. Prvi organizovani zenski pokret pojavio se u Vojvodini. U ovoj pokrajini jos od 1860. godine zene ucestvuju u svim nacionalnim akcijama, a 1864. osnovana je prva zenska organizacija u Novom Sadu, koja je imala i svoj statut.' Posle toga osnovano je 1873. :Zensko drustvo u Velikoj Kikindi, a 1874 - u Starom Beceju. 2 U Novom Sadu osnovana je 1880. godine ,Dobrotvorna zadruga ,Srpkinja Novosadkinja' ", cija se delatnost u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza razvijala i u periodu izmedu dva svetska rata. Prve godine u zadrugu su se upisale 144 clanice i ona se uglavnom bavila socijalno-humanim i prosvetnim radom. U yrolece 1886. godine poceo je da izlazi list 2Ke%C%U cseT, kao organ ,Dobrotvorne zadruge ,Srpkinja Novosadkinja' ". 2Ke%c%u caeT je' imao oko 2 000 pretplatnica i izlazio je skoro trideset godina bez prekida. List se uglavnom bavio problemima razvitka zenskog pokreta kod nas i u svetu, a zatim je donosio i priloge koji su uticali na sirenje nacionalne svesti i opste obrazovanje zena. 3 U gradovima Vojvodine bilo je zena koje su se u ono vreme interesovale za razvitak zenskog pokreta; medu njima su se po sirini ideja, izdvajale pesnikinja Milica Stojadinovic Srpkinja (1830-1878) i Draga Dejanovic (1840-1871). Njih je interesovao polozaj zena i zensko pitanje uopste. Draga Dejanovic objavljivala je svoje clanke u novinama o aktuelnim politickim dogadajima i o razvitku zenskog pokreta. U tim napisima i javnim predavanjima ona se zalagala za obrazovanje i emancipaciju zena. 4 tt B a c a CT a j H h, OcHMBaE-be npae >KeHcKe ~praffi::lsau;uje y HoaoM Ca,ll;y, rJZ.acuux J1CTOpujcKOZ dpywraa y HoBOJ£ Cady, Nova Sad, knj. XIII, 3-4, 1940, 343-348. 2 Ailojzia Stebi, L'activite des societes en Yougoslavie affitiees au Conseil national des femmes Yo'UQoslaves, Beograd, MCMXXXVI 6; AJioj3 M j a III T e 6 M, Tio"'eTaK opraHM30Bai-IOr pa.n;a JKeHa y Hamoj seM;,M, r . /l.aC'H.U'K. Jyzoc.rwaeuc?ooz ;){Ceuc-x:oz caee3a, 1god. III, "7, 30._cenTeM6ap 1937, 55. - Stebi (1883-195·6) - A1ojzija najiLstaknutiji rukovodilac feministRlkog rpdkre·ta ru Jugos1avtjtl. izmedlu ldva :svetSka rata; 1903. zavrSH.a UCitelj:Sku ·Skolu u L}ubljani i do 1912. radi kao uOi:teljica; potorn ll'aiPUSta IUCiteljski poziv, pri'stupa Jugosl,cwenSkoj lsocija:ldemokratSkoj stranc-i i havi se uredivanj·em :socijral:LsWSkili li:stova: Zarja, TobaCni de~avec, Zenski list, Naprej •i Demokracija. Bosle t~rvog svetskog 1rata zapo.Sljava se u PoverenLStvu za socij•alnu .poUti:ku u Ljrubl}ani i .m.illmvodi odsekom za 2ia.Sti'tu majJke i deteta; 1927. !Prelazi u Beograd u Minis1al"Stvo za narodno LJdravlje i socijalnu pO'lit:ilku.; l'IUk<W'Odi Bibtiotekom Cenltralltnog hdg.ijenSkog zavoda sve do 1940; u Ljublj.and o;sniva Dr:u.§tvo ,ZenSkl pdkret" 1926, a poCetkom marta 1929. izaJbrana je za predsedln'icu DvuStva ,Zenski pokret" u Beogradu; 'ViSe 1godina btla !preds·ednica Mijanse Zen:ski-h pokreta u Jugoslavtl.j'i :i urednilk. ·Hsta .}Kenc'K:u noupeT; •u,Cestvovail:a na medunaTodnim kongresima Zena, lkoje je organiz.ovala Intemadionalna ·femDstiCka a1ijansa, u Himu, VraSingtonu, KCI!Penhagenru i iBerlinu; ,ad 1940. Vi-vela ru Ljubljani i saradivala s IIlarodnooslo'bodHaCk·im ipdkretam. 8 U pojedinim raspravama i ,Qlancima ,Ddbt~otvoor.na zadruga ,Srpkinja Novasadldnja' " se 1pominje kao }Jrva Zen·s'}{la .organizacija u Voj>vod:Lni. (.}KeH.CKu noKpeT y Bojaodunu, Hoau CaO, 1933, 153; Baca CrajY.th, H.H., 343.) 4 )f{eucKu. nmepeT y Bojaodu·nu .. .• 59, 67, 71; Pa7J,MH1Ia C. TieTpoBY.Ih, M. C. Cpmcu'lba u )fpa2a J!.eja'l-toauh o xeua.Ma, TAaC1£UK HcTopujcKoz OpymTaa y Hoao.M. Cady, HoBH Ca,D;, iklllj. III, 1, 1930, 80-95; Map 11 j a Be JI H M M p o a H h, ,lfpaza j!ejauoauh u Mu.rtu~a CTojaQuuoauh, JKe-ua Oa'Uac, 15, iu.a 1938, 4. 6 Prvo zensko udruzenje u Srbiji osnovano je u Beogradu 1875. godine pod nazivom ,:Zensko drustvo". Pre ovog stalnog drustva postojala su samo prigodna zenska udruzenja, koja su pomagala kulturne i drustvene ustanove. Drustvo je svoju delatnost usmerilo u socijalno-humanom pravcu i kao osnovni zadatak postavilo je pitanje prosveCivanja zenske omladine. Da bi se to postiglo, drustvo je osnovalo 1879. godine Strucnu devojacku skolu u Beogradu, koja je bila namenjena siromaiinoj zenskoj deci. Iste godine ono je pocelo izdavati i svoj list ,ll;o.Ma'huu,a. Ovo drustvo osnovala je i njime rukovodila Katarina Milovuk, dugogodisnji upravitelj Vise zenske skole u Beogradu. Ono je postepeno sirilo svoju delatnost i osnivalo podruznice i zenske zanatske skole po vecim mestima u Srbiji. Delatnost beogradskog ,:Zenskog drustva" narocito se razvila u periodu izmedu dva svetska rata. 5 Posto je crkva bila najpodesnija organizacija za ocuvanje srpske nacionalne misli izvan granica Kraljevine Srbije, narocito u krajevima pod turskom vlascu, Beogradanke osnivaju 1899. godine Druiitvo ,Kneginja Ljubica", sa zadatkom da moralno i materijalno pomaze prosvetne ustanove i srpske crkve u krajevima pod tudom vlascu. Drustvo je do 1912. godine radilo ilegalno. U tom vremenu ono je preko svojih opunomocenih lica osnovalo 35 pomocnih pododbora, koji su radili na nacionalnom i kulturno-prosvetnom polju i spremali zensku omladinu za dobre domacice. Neki od tih pododbora imali su svoja dacka sklonista u kojima su pripremani obroci za siromasnu decu. 6 Pocetkom XX veka siri se misao o potrebi za oslobodenjem zena i dolazi do osnivanja veceg broja raznih zenskih drustava i udruzenja. Polovinom avgusta 1903. godine u Beogradu je formirano nacionalno, humano i prosvetno zensko drustvo ,Kolo srpskih sestara" (KSS). Glavni zadatak ovog drustva bio je da moralno i materijalno potpomaze Srbe u neoslobodenim i novooslobodenim krajevima. ,Kolo srpskih sestara" (u daljem tekstu KSS) formiralo je svojEl odbore u svim vecim mestima u Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji i ono se razvilo u najjacu gradansku zensku organizaicju. U ovo drustvo uClanjivale su se pre svega bogatije i uglednije gradanke u nasoj zemlji, a zatim je imalo i pocasne Clanice u svetu koje su ga i materijalno potpomagale. Od 1906. godine KSS organizuje kurseve za dobrovoljne bolnicarke, a za vreme balkanskih ratova uspesno ucestvuje u radu po bolnicama, osniva i izdrzava svoju bolnicu i daje bolnicarke iz svojih redova. Posle balkanskih ratova ono je pomagalo invalide i porodice izginulih. Svoju delatnost drustvo je usmerilo na novooslobodene krajeve i ubrzo je osnovalo odbore u Kumanovu, Velesu, Skoplju, Kavadaru, Pristini i u njima 5 Prva drZavna ViSa Zens!ka Skola osnovana je u Beogradu 1863 ..gQdine. rpa,ll, 1934, 11, 24 11: 25; BFSKPMLHWC ENA!TC DGVOCMHWCU DMGGTM Jb y 6 H q a Map x o B v.t h, llo'l£e~u cj)e..~t.UUU3Jta y Cp6uju u Bojaoduuu, Beog,md, 1934, 11, 24 i 25; All.ojz<ija Stebd, n~d., 6. 8 Arhiv JrugosJ.avije (u daljem tek!stu: AJ) 74-253-379; AJ!.Jtauax Kpa .. Jbeaune Cp6a, XpaaTa u -CJZ.oaeHa~a, III, 7, 1927-1928, ·257-259; AJZ..M.auax xy.Manux dpymTaaa, Eeorpa~, 1940, 119, 120; Ail o j z i a S 1t ebi, n.d., 7. 7 �/ otvorilo radnicke skole. U prvom svetskom ratu Clanice KSS su se isticale kao bolnicarke. 7 U Beogradu je 1904. godine osnovano ,Materinsko udruzenje". To je bila prva zenska organizacija sa izrazito socijalnim zadatkom da stiti majke i dojencad za koje otvara i dom. Sledece, 1905, godine u Beogradu se formira Udruzenje ,Dom ucenica". Ono podize internat za devojke koje su iz cele zemlje dolazile u Beograd da pohadaju razne skole. 8 U ovom periodu obrazovano je u Srbiji jos nekoliko zenskih drustava i udruzenja, koja su se razvijala nezavisno jedno od drugog. 2ene su osecale potrebu za zajednickim akcijama i prvi put su osnovale 1906. godine Srpski zenski savez, koji je objedinjavao rad zenskih organizacija. Savez je tada imao 12 drustava, a uoCi prvog svetskog rata 32 drustva. Sfpski zenski savez je postao Clan Medunarodnog zenskog saveza, koji le osnovan 1888. godine u Vasingtonu, i clan Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, koja je osnovana 1904. godine, i program svoga rada uskladio je s programom ovih medunarodnih organizacija.• Za vreme prvog svetskog rata Srpski zenski savez radio je najvise na zbrinjavanju ratne sirocadi, a posle svrsetka rata dao je inicijativu za osnivanje Jugoslovenskog zenskog saveza. U Hrvatskoj je osnivanje zenskih drustava i udruzenja imalo socijalno obelezje. Hrvatice su posvetile prvu socijalnu ustanovu dojencadi i maloj deci i u tu svrhu osnovale su 1855. godine Drustvo ,Gospojinski odbor za odrzavanje pjestovalista". Posle toga usledila je duza pauza i tek 1900. godine poCinje veca aktivnost zena u Zagrebu. Te godine one su osnovale ,Gospojinsku udrugu za obrazovanje i zaradu zenskinja u Hrvatskoj i Slavoniji" sa zadatkom da se siromasnim devojkama iz unutrasnjosti"'"omoguCi pohadanje strucnih skola, kao i skolovanje u srednjim devojackim skolama. U tu svrhu one su otvorile internat koji je postojao i izmedu dva svetska rata i primao veliki broj devojaka besplatno. Uz pomoc ovog drustva osnovan je 1902. godine ,Gospojinski klub" sa zadatkom da razvija drustvenu svest, siri o5razovanje putem tecajeva i naucnih predavanja i da pomaze dobrotvorne akcije. U isto vreme pocele su da se organizuju uciteljice, koje su formirale u svom drustvu ,Udrugu uciteljica", kao specijalnu sekciju za sistematsku socijalno-zdravstvenu zastitu dece. Ova sekcija je organizovala svake godine Decji dan, prikupljala priloge i osnivala razne ustanove. za decu. U cilju ocuvanja hrvatske narodne umetnosti, razvijanja kucne radinosti i poboljsanja materijalnog polozaja zena na selu, osnovana je 1908. godine ,2enska udruga za narodno tkivo i vezivo" u Petrinji, a 1913. godine ,2enska udruga za ocuvanje i promicanje hrvatske seljacke umjetnosti i obrta" u Zagrebu. Pod ru7 A.n.Jta:uax KpaJbeaune Cp6a, XpaaTa u. CJtoaeua'4a ... , 257-259; A.n..ttanax xy.Mauux OpymTaea . .. , 56-69. 8 Alojzia Ste·,bi, nd., 7, 8; AJioj3Hja liiTe6H, H.H., 55. 9 JJ. p AHa B o :m: H h, lioJ!.o:JICaj ::J/Ceue y npuaaruo.u_ npaay, Beorpa~, 1939, 181, 182; II p a B ,!1; a PH c T H.li, Peopza'H.U3a~uja- J/CeUcKux Opymraea~ 1KencKu noKper, 7, cenre..t~.6ap 1924, 273; Iz povijesti tenskog pokreta, Eva, Hustrovana revija za llru6u, domaCinstvo, odgoj, ruCne ra'dove ·modu, O'buku, zaba·VtU itd., Ljublj,ana, god. II, ·5, svil:>a.nj 1938, 194. ' 8 kovodstvom ovih zadruga zene sa sela su proizvodile razne predmete primenjene narodne umetnosti cije su rukotvorine bile poznate i u zemlji i u inostranstvu. Po ugledu na Srpkinje iz Vojvodine, Srpkinje u Hrvatskoj osnivale su takode svoje dobrotvorne zadruge. Tako je 1896. · godine osnovana ,Zadruga Srpkinja u Zagrebu". Ona je podigla internat za devojcice koji je radio duze vreme. Pred svrsetak prvog svetskog rata pocele su da se. organizuju zene u Dalmaciji osnivajuCi u mnogim mestima nacionalne odbore zena sa zadatkom da bude i sire veru u narodu u skoro narodno oslobodenje. 10 U Bosni i Hercegovini formirana su gradanska zenska drustva i udruzenja s nacionalnom orijentacijom. Osnivanje ovih drustava sa izrazitim nacionalnim zadatkom, tudinske vlasti ometale su svim sredstvima, tako da su zene morale cekati i po nekoliko godina na potvrdu pravila i dozvolu za rad. Srpkinje u Bosni i Hercegovini organizovale su 22 ,dobrotvorne zadruge Srpkinja sa istim ciljem kao sto su ih imale i ostale zadruge ove vrste, i one su izvrsile veliki nacionalnoprosvetni rad. U Sarajevu je pocelo da radi 1887. godine ,Krajsarsko drustvo pravoslavnih Srpkinja", koje se 1905. godine pretvorilo u ,Dobrotvornu zadrugu Srpkinja". Ova zadruga je 1906. godine osnovala skolsku menzu, koja je bila prva ustanova te vrste u Bosni i Hercegovini, a 1911. godin!l uzela je pod svoju upravu jedno prihvatiliste za siromasnu decu. Prvo zensko drustvo ,Dobrotvorna zadruga pravoslavnih Srpkinja Banjalucanki" osnovano je februara 1901. godine u Bac njoj Luci. Drustvo je radilo na sirenju nacionalnih ideja, jacanju kulturnog uticaja, davanju materijalne pomoci siromaiinim i pruzalo otpor tudinskoj vlasti. U tu borbu ono je ukljucivalo zaostale zene u tom kraju. Drustvo je delovalo do prvog svetskog rata, a zatim je njegov rad zabranjen. Za trinaest godina svog delovanja drustvo je skolovalo mnoge siromasne devojke, potpomagalo siromasne zene, davalo potrebnu opremu udavacama, odevalo siromasnu decu i oddavalo razne kulturne priredbe. Za vreme balkanskih ratova drustvo je prikupljalo zavoje i rublje za srpsku vojsku. Iste godine osnovana je zenska zadruga u Bosanskoj DubieL Zadruga Srpkinja u Bosni i Hercegovini osnovale su 1912. godine svoj Savez, a sledece godine pocele su izdavati list Cpncna J~Cena, koji je izisao samo u cetiri broja. Ovaj Savez je na svojoj poslednjoj skupstini, koja je odrzana uoCi izbijanja prvog svetskog rata, doneo Rezoluciju feministickog karaktera u kojoj je trazeno izjednacenje zena i muskaraca pred zakonom, narocito u pravu nasledivanja, i zahtevano da se regulise polozaj neudatih majki i njihove vanbracne dece, koju podjednako treba da izdrzavaju oba roditelja. Hrvatice u Bosni i Hercegovini nisu se u pocetku organizovale u posebna zenska drustva. Posto su Hrvati u tim krajevima organi10 A.aJ£auax AJioj3Mj-a n.<i., 9-12. Cp5a, XpaaTa u C.n.oaeua~a ... , 257-259; H."H., 8, 30. OKTo6ap 1937, 62; Ailojzia Steb'.i, KpaJbeauue IIITe6Y:t, 9 �/ zovali svoju nacionalnu organizaciju ,Napredak", Hrvatice su radile u toj organizaciji i osnivale zenske podrul:nice ,N apretka". Prve takve podruznice bile su osnovane 1909. godine u Fojnici i Varesu. Pored ovih zenskih organizacija s nacionalnim obelezjem, u Bosni i Hercegovini su postoj ale i srtucne zenske organizacij e, i to Savez organizacija primalja u Bosni i Hercegovini, koji je osnovan 1911. godine. Iste godine zene su osnovale u Sarajevu ,Zadrugu domaCica''. 11 Slovenci u Austro-Ugarskoj Monarhiji nisu hili ujedinjeni, pa je to uticalo i na organizovanje zena. Iako je Ljubljana hila poznati kulturni centar Slovenaca, okolnosti su bile takve da je bilo nemoguce iz tog centra pokrenuti velike zajed!licke nacionalne akcije. Prvi pokusaj u tom pravcu ucinjen je u Trstu, gde je 1886. godine osnovana organizacija ,Druzba svetega Cii·ila i Metoda", koja je imala zadatak da otvara slovenacke osnovne skole i zabavista u svim mestima u kojima se osecala opasnost od potpadanja slovenacke dece pod tudinski uticaj. U okviru ovog drustva zene osnivaju 1887. godine posebnu sekciju sa sopstvenom zenskom upravom i on a se smatra kao pocetak organizacij e zenskih drustava u Sloveniji. Nakon deset godina, 1897, u Trstu je poceo da izlazi prvi slovenacki feministicki casopis Slovenka, koji je izlazio sest godina. Ovaj casopis bio je vazno sredstvo u pogledu osamostaljivanja zena i podstakao je osnivanje novih organizacija, i to pre svega socijalnih. Sledece godine Slovenke u Trstu osnovale su drustvo ,Zavod svetega Nikolaja", koje je imalo iskljucivo socijalni karakter i pruzalo je posebnu pomoc nezaposlenoj kucnoj posluzi. Slovenacke uciteljice su 1898. godine osnovale u Ljubljani svoju strucnu organizaciju ,Drustvo slovenski1f'uciteljic", koja je stitila svoje staleske interese, zahtevala jednake plate ucitelja i uciteljica i prva uputila zahtev za zensko pravo glasa. Jedno od poznatijih feministickih drustava u Sloveniji bilo je ,Splosno zensko drustvo", formirano u Ljubljani 1901. godine. Ono je bilo veoma aktivno u sirenju feministickih ideja, oq?;anizovalo je razna predavanja i posebnu biblioteku koja je posle prvog svetskog rata pretvm:ena u narodnu biblioteku. Iste godine osnovano je u Ljubljani jedno fiskulturno drustvo za zene, koje je posle rata dobilo naziv ,Atena" i znatno prosirilo svoju delatnost. Zatim je 1906. godine u Ljubljani formirano drustvo ,Mladika", koje je izgradilo i otvorilo moderan internat 1912. godine. Pored toga, ono je neko vreme izdrzavalo i jednu osnovnu skolu za devojcice, koju je kasnije preuzela opstina. 12 Prva javna ustanova: u koju ulazi zena, izlazeci iz porodice, jeste crkva, tako da je religija imala najjaci uticaj na zene. Reli11 Aloj.~ija Stebi navodi da je prva Zenslra zad:vuga ru Bosni ,i Hexcegovilni ,osnovana u Bosanskoj Dulbici, macta se iz -napisa Sta·nlke TodoroviC moZe 2lafk.ljruCiti da je to hHo u Banjoj lJuci. - A 1 o j z ii a S t e b i, ·n.d., 12, 13; C T a H K a ToP.. o p o B 11 h., IIpao :>!CeucKo OpytUTBD y Ba'l-boj Jiy~u, lioJtUTU'Ka, 10042, 8. .A<aj 1936, 12. 12 A ·1 o j z i -a S t e b li., Aktivnost slovenske iene, Slovenska. .Zena., 1926, 161-169; ETna ·Muse([', Iz na.Se preteklosti, NaSa Zena, 4, 1952, 102; Aloj~ ztia Srtebi, n.d., 14-16; AJioj3Hja IIITe6n, H.H., 62. 10 I giozno vaspitanje je mnogo doprinelo patrijarhalnom nacinu zivota zena kod nas, pa je i to bio jedan od bitnih uzroka sto su se zene spore ukljucivale u drustveni zivot uopste i sto su se pocele kasno i u malom broju baviti politikom. Veliki broj zenskih drustava bio je organizovan na verskoj osnovi, a narocito su katolikinje imale jaka drustva. Cilj tih drustava je bio da kod zena razvijaju verska osecanja, a uz to su se bavila milosrdem. Jevrejke su veoma rano osnovale svoje organizacije, i to 1874. u Beogradu i 1887. u Zagrebu, cija je delatnost hila takode karitativnog karaktera. 13 Izucavanje ovog problema je predmet posebnog rada i zbog toga se u ovoj knjizi nece obradivati. Gotovo sva gradanska zenska drustva koja su formirana u ovom periodu prekidaju rad za vreme prvog svetskog rata, a neka od njih su se posvetila zbrinjavanju ratne sirocadi i negovanju ranjenika. Posle prvog svetskog rata vecina tih drustava obnavlja svoj rad i razvija delatnost u okviru Narodnog zenskog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca do 1929. godine, a kasnije u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza do drugog svetskog rata. Gradanska zenska drustva angazovala su odredeni broj intelektualki i bogatijih zena u kojima su one nasle novo podrucje za svoju delatnost. Burzoazija je prul:ala pomoc ovim drustvima i ona su prividno i delimicno resavala socijalne probleme zena. Veliki broj devojcica stekao je najosnovnije obrazovanje u strucnim skolama i na kursevima koje su organizovala zenska drustva i to je mnogima pomoglo da se zaposle u raznim privrednim granama industrije i zanata. 2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena Uporedo s pojavom modernog radnickog pokreta i izgradnjom teorije naucnog socijalizma postavilo se i pitanje potpune emancipacije zene u drustvu. Osnivaci naucnog socijalizma Marks i Engels, a kasnije Lenjin i Bebel, dali su u svojim delima nove poglede o polozaju zene u drustvu i dokazali da je njena potCinjenost izazvana drustvenim, a ne prirodnim uzrocima. Oni su ukazali na puteve i metode borbe za potpuno oslobodenje zene i naglasili da je to interes celog drustva, kao i oslobodenje radnicke klase. N ajkompletniju studiju o tom problemu, u skladu sa Marksovim ucenjem, dao je August Bebel u svom delu Ee·ua u cou,uja.ausa.a, koje je objavljeno 1879. godine. Na veoma pristupacan nacin on je prikazao polozaj zene kroz istoriju, a naroCito je osvetlio metode njene eksploatacije i nacin potcinjenosti u savremenom kapitalistickom drustvu. To je bilo prvo socijalisticko delo u kame su se posebno u okviru razvitka drustva ukazalo na neravnopravan polozaj zena i o potrebi njihove potpune emancipacije. Zbog svoje izuzetne vrednosti ova Bebelova knjiga stampana je na nemackom jeziku u velikom broju izdanja, a hila je prevedena i na jezike 18 Al·o j zi a S t e bi, D.'d., 16; A JIO j 3M j a IliTe6 M, H.H., 63. 11 �drugih naroda. Na srpsk?hrv~~skom j~~ik':' pojavila se ~~vi p~~ 1909. godine u prevod': D1m1tnJa _'}'ucoviCa 1 Dusana P~p~v~ca, k?~l su hili vodi socijalistickom radmckog pokreta u tadasnJOJ SrblJl. Kod nas, kao i u svetu, to delo je bilo osnovna socijalisticka literatura koja je uverljivo prikazivala polozaj zene i kao takvo se proucavalo medu radnicama i drugim naprednim zenama. Zbog toga je ono na nasem jeziku izdato i posle prvog i posle drugog svetskog rata. Problemom emancipacije zena najvise se bavila Klara Cetkin (Clara Zetkin)." Cianci Klare Cetkin o zenskom pitanju objavljeni su u nasim socijalistickim listovima15 , a njena knjiga Eene u cryoenru kod nas je prevedena i objavljena na srpskohrvatskom jeziku 1924. godine. u njoj se govori 0 pokretu za emancipaciju zene, o njenom socijalnom polozaju i o potrebi da zena postane potpuno slobodna licnost. Socijalisticka misao iz razvijenih kapitalistickih zemalja prenosila se u jugoslovenske zemlje i pocela je zahvatati sve kategorije stanovnistva. Istaknuti socijalisticki ideolog i horae Svetozar Markovic prvi je kod nas pokrenuo pitanje emancipacije zene i ukazao na potrebu i nacin resavanja tog problema. U SVOjim Clancima J e J!U JIC81ia cnocoona aa oyoe paanonpaana ca 'tOBe?<o.At? i Oc.!!OOO!Jetbe JIC81iC'I<Utba on je izneo SVOje Stavove prema zenskom pitanju, koje nije posmatrao odvojeno i samo za sebe, vee u procesu resavanja ostalih drustvenih problema. On je smatrao da zena treba da bude obrazovana i sposobna da sama privreduje, da bude ekonomski i pravno nezavisna licnost i da ucestvuje u drustvenom zivotu.16 Usled opste zaostalosti i patrijarhalnog nacina zivota revolucionarne ideje 0 oslobodenju zene sporo su se srrile i tesko prihvatale. Prve zene socijalisti u Srbiji koje su se duhovno razvijale pod uticajem Svetozara Markovica - bile su sestre Ninkovic (Milica i Anka) iz N ovog Sada. One su zavrsile pedagoski odsek na Ciriskom univerzitetu 1872-1874. godine i dosle_ u Kragujevac da osnuju 14 Klara Cetlkin (1857-1933) osamdesetih godina XIX veka priSla sooijaliistt&om 1pok:retu NemaCke, '~bog 1Cega je 1882. moral'a da ~emig~jra; de1'0'Vala ru u;xroleterskim .organizac'ijama F.rancruske, Austro-Ugarske, Ital1Je 1 Svajcarsk:e; 1890. 1VI'1aCa se u NemaCku 1i rukovodi Zenskim proleterslk:im IPO:kretom· ad 1898. ured:i.vaila .socijcddemOikratski Zenski list Die Gleichheit (JeOna.'Koc·J.}; bi..l'a inicijator I medunarodne !konferenoije Zena {1907) na lkojoj je iza'brana ,za 1Sekretara Medu:narodlil:o.g Zenskog rseJa1etarijata. Na •osnoVlll njenog predloga, Medunar10dna konferencija Zena, koja je odrZana •u .K!openha:genu 1910, rpoog1ashla je 8. ·mant .lVfedvnarodnim danom .Z·ena; 'Od osnivanja Komun-is·tti&e partije Nem-a-Oke lbHa j-e •Clan Centralno.g ·kom~teta i poolan:ilk KP u rRajlhstagu iSVe do Hitlerovog dolaska :na ·vllast; m.a TreCem ilrongresu Kominterne, 1921. godi•ne, :i:zahvarna je za Clana ·Prezidijuma IKKI; od 1920. do •kraja Zivota 1933. - predsedn'ilk Medlinarcxinog .se!Qretaroij<lta Zena. 1s RadniCke novine, -u Beog~adu .od 14. januara 1903. g·odime -objavile su ·Cla:nak Klare CetJkin Zensko pitanje. U njemu se •naglaSava da se Zen>Sko pitanje kao P,okret za emarncipaciju Zena 1pojavJilio onog ·trenrutka lk:ada su se mridicmi ·Zena upitali na koji ·Ce naCin zwdovolji1:ri najbitnije 1potrebe Zi..vota. Zatim rSe nawode IPOdaci o zaposlenosti Zena u NemaCkoj, rgovoori o poloZaju Zena ,u ld·ruStvenim rkla.sama i -o potrebi rda Zene dobiju osnovna politiOka IJ)rava. 1e C B e T o 3 a p M a p K o B u h, J e J1.U 31eena cnoco6ua Oa 6y0e pasno- npaaua ca -tt.OBe'KOM? I.{e.rtonynua Oe.rta CaeT03apa Map1-wauha, Beogr~d, 12 1912, 139-163. sv-eska druga, J visu zensku skolu u kojoj hi one predavaie po savremenim peda.goskim principima. Medutim, u ovom nisu uspele i skola u Kragujevcu otvorena je tek kasnije, 1891. godine. Svetozar Markovic napisao je vise pisama setsrama Ninkovic iz kojih se, izmedu ostalog, vidi da je on zastupao potpunu ravnopravnost zena 17 Pored sestara Ninkovic prva socijalistkinja na selu u Srbiji hila je Kristina Tutunovic-Savic, koja je iz Ivanjice otisla na selo i s muzem radila na propagiranju socijalistickih ideja.' 8 Pocetkom XX veka najistaknutija zena u srpskom socijalistickom pokretu hila je Stojanka Jovanovic-Canka (1873-1905). Ona je objavila u socijalistickoj stampi u Srbiji vise napisa o polozaju zene u drustvu, a u svojoj brosuri Eena u oop6a 3a tbeno OC./!000!Jetbe, pored ostalog, navodi da zena treba da se bavi svim zanimanjima da za jednaki rad sa muskarcem dobije i jednaku platu, da bude ~avnopravna pred zakonom, da joj se omoguci jednako obrazovanje kao i muskarcu i da bude drugarira, a ne robinja muza. 19 Na njenu inicijativu osnovano je 6. avgusta 1903. godine ,Zensko radnicko drustvo" u Beogradu, koje je bilo prva zenska socijalisticka radnicka organizacija u Srbiji. 20 . U to vreme zene su se sve vise zaposljavale i postepeno s muskarcima ukljuCivale u sindikalne organizacije. Prema popisu stanovnistva, u Srbiji je 1900. godine bilo zaposleno 31 306 zena; od toga u zemljoradnji i ostalim granama prvobitne proizvodnje 16 105 u industriji - 2 378, u trgovini- 5 009, u javnim sluzbama i slob~dnim zanimanjima- 7 814 zena. One su se sporije uClanjivale u organizacije, taka da je u Srbiji 1905. godine bilo 409 sindikalno organizovanih zena; 1906. godine - 550; 1907 - 500; 1909 - 184 i 1910. godine - 222." 1 Srpska socijaldemokratska partija posvetila je punu paznju organizovanju zena i zalagala se za njihovu potpunu ravnopravnost. Pod njenim rukovodstvom osnovan je 1910. godine Sekretarijat zena socijaldemokrata, 22 koji je odmah poceo mditi na okupljanju i uvlacenju zena u politicke i druge akcije radnicke klase. Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije poceo je 1. oktobra 1910. godine da izdaje SVOj list J eona?<OCT, koji je Sa izvesnim prekidima, usled balkanskih ratova, izlazio do polovine jula 1914. godine. 11 I Jby 6 uqa Map K o BHh, n.d., .20-22; B :u ;n; a 0 6 p a;n; os :uh, Cae- T03ap MapKoaun.- u cecTpe HU1i1Cosu'h, JKeua iJauac, 20, .4tapT 1939, 7; C T a H K a ,D;eBHh-"Y6aBHh, Cpnc?<:a co~uja.rtde.M.o'K:paTcKa napTuja u JtCencKu no'K:peT y Cp6uju 1903-1914, To1CoBu pesoJt.y~uje, Beorpa~, 1, 1967, 201. ts CTaHKa ,ll;eBHh-Y6aBHh, n.n., 2"01. 1& To j a H K a [Jon a a o B H h], Eeua u 6opf5a 3a 'H:>euo oc.n.o6o- c I l)eH:oe, Beorpa,l(, 1902. 12-13. :eo Pa0uu"I£1Ce uoauue, 39, 6. aazycT 1903, H 41, 12. aszycT 1903; Cepruj e ,l:r;':u M 11 T pH j e B H h, CTojau'k:a Josanoaurt-aauKa (1873-1905}, Eeua danae, 110, aszycT 1953, 4, 5; Y 6 a B K a By j o III e B M h, Y-ttetu#ie JtCena y paiJuu>t£KO.M. 1W1CpeTy BeozpaiJa 1903-1914, ToiJutu'lhaK zpada Beozpada, VII, 19-60, 354-357; CTaHKa ,ll;eBHh-"Y6aBHh, n.n., 212-215. 21 CuuiJwx:aJt'l-t.u nmcpeT y Cp6uju 1903-1919, Beorpa,l(, 1958, 309-349, 368. 22 Paduu'lf.?<:e 1-tOBU'I-te, 110, 14. cen-re.M6ap 1910; Y 6 a B K a By j o III e B J1 h, n.n., 362-370; CTa HK a ,lJ; eB Hh-Y 6 aB J1 h, !Il.n., 218; J 0 BaH Ka KeqM a H, JKeue BeozpaiJa y 6op6u 3a npaso z.aaca. rodutu.1ba?C zpaOa Beozpada, XVII, 1970, 139. 13 �tJ Beogradu je 1914. godine prvi put proslavljen 8. mart, medunarodni dan zena. Sekretarijat zena, uz ucesce velikog broja radnica, toga dana navece organizovao je priredbu na kojoj je, pored izvodenja kulturnog programa, govoreno 0 znacaju 8. marta?• Sedamdesetih godina prosloga veka u pojedinim preduzecima u Hrvatskoj bio je zaposlen veci broj zena i dece. U zagrebackoj Tvornici duvana bilo je 1875. godine zaposleno 30 radnika, 257 radnica i 228 dece, i to vecinom devojcica do 14 godina, 24 a oko dvadeset godina kasnije prilican broj zena je radio u raznim privrednim granama. Na teritoriji Senjske trgovacko-obrtnicke komore u 21 industrijskom preduzecu bilo je 1 285 zaposlenih, a od toga 347 radnica. U industriji papira zene su sacinjavale 27,22 odsto od ukupnog broja zaposlenih radnika, zatim u drvnoj industriji i T~ornici pokucstva od svih radnika 22,76 odsto bile su zene. Na teritQriji Zagrebacke trgovacko-obrtnicke komore u 44 industrijska preduzeca, pored muskaraca, radilo je i 613 zena. U Tvornici duvana od ukupnog broja radnika bilo je 94 odsto zena, u Tvornici prediva 43 odsto, u stamparijama - 23 odsto itd. Na teritoriji Osjecke trgovacko-obrtnicke komore u 55 odsto preduzeca bilo je zaposleno 4 419 radnika, od kojih 330 zena. Njih 138 radilo je u gradevinskoj industriji, 78 - u hemijskoj 44 - u drvnoj, a ostale u drugim granama privrede."' Veliki broj zaposlenih zena nije bio socijalno osiguran. U Hrvatskoj i Slavoniji, na primer, bilo je 1910. godine za slucaj bolesti osigurano 7 147 radnica iii 11,40 odsto od svih osiguranika, a 1911. godine - 7 933 iii 11,54 odsto.26 Krajem 1874. godine bilo je pokusaja da se u Zagrebu osnuje zensko radnicko drustvo, ali se u tom poduhvatu nije uspelo. U pravilima Zagrebackog radnickog drustva predvid~"!Q je da zene mogu biti Clanovi drustva kao i muskarci?7 Pocetkom februara 1884. godine formirano je ,Drustvo za uzajamnu pomoc" u Rijeci, a 1886. godine u drustvu je osnovana zenska sekcija u koju su se, pored radnica, mogle upisati i domacice. Sledece godine odrzan je Kongres Clanica drustva na kome je podnesen i prihvacen statut zenske sekcije. U Statutu se, izmedu ostalog, kaze da zenska sekcija ima za svrhu ujedinjenje i so!idarnost radnica i da nastoji da omoguci njihov napredak i moralno i materijalno blagostanje. Tih godina osnovano je ,Radnicko drustvo za uzajamnu pomoc" u Zadru koje je imalo musku i zensku sekciju? 8 U februaru 1897. godine postojala 23 OpraH JKeHa COQ.J1jaJI,ZJ;eMOK:paTa, 5, 1. ..ltttPT 1914. 24 J o sip C .a z i, Prva radniCka druStva u Hrvatslcoj (1860-1880), Zagreb, 192; Zene Hrvatske u radniCkom pokrettL do aprila hiljadu devetsto Cetrdeset prve, Zagreb, 1967, 2. 25 J o s i IP C a z i, PoCeci modernog radniCk:og pokreta u. Hrvatskoj Je0UaN:OCT 1 (1880-1895), kni. I, Zagreb, 1958, 221. 26 Slobodna rijeC, glasi1o Socijaldemdkratske stranke Hrvats~e i Slavonije, Zagreb, 121, 29. maj 1913. 27 Josi:p Caz:i, Prva radniCka druStva u Hrvatskoj (1860-1880) ... , 62, 63, 151-156; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 1, 3. 28 Zene H1·vatske u radniCkom pok-retu ... , 6; Josip Cazi, PoCeci modernog radniCkog pokreta u Hrvatskoj (1880-1895), lkn:j. II, Zagreb, 1958, 306. 14 je ~enska organizacija u Zagrebu, koja je delovala pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke. 29 Rijecka socijalistkinja Ana De!ic odr2ala je decembra 1906. godine u Rijeci pred oko 500 lica predavanja na temu ,Zena u danasnjem socijalnom sistemu". Sledece godine ona je takode pred vise hi!jada gradana nekoliko puta govorila o aktuelnim drustvenim problemima. 30 U drugoj polovini 1908. godine bio je obnovljen rad zenske socijalisticke organizacije u Zagrebu." SocijalistiCka stampa pocela je da objavljuje Clanke u kojima su trazena politicka prava za zene. U avo vreme bilo je dosta strajkova u Hrvatskoj u kojima su aktivno ucestvovale radnice iz preduzeca. Prva zenska sindikalna · strukovna organizacija formirana je u Zagrebu 17. maja 1914. godine na Konferenciji Saveza trgovackih namestenika. Trgovacke namestenice organizovale su u okviru tog saveza posebnu sekciju koja je imala zadatak da stiti interese zapos!enih zena. 32 Za vreme austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini pocela se vise koristiti zenska radna snaga, narocito u tkaonicama cilima i duvanskoj industriji. U fabrikama duvana u Sarajevu i Mostam 1881. godine bila su zaposlena 104 radnika.i 177 radnica. 33 SledeCih godina broj zapos!enih radnica stalno se povecavao. Zene su aktivno ucestvovale u tarifnim pokretima i strajkovima, a narocito 1905. i u generalnom strajku 1906. godine. Pored radnica, u radnicki pokret su se na razne nacine ukljucivale zene radnika i domacice. Posle formiranja Socijaldemokratske stranke u pojedinim radnickim centrima u Bosni i Hercegovini zene radnice angaZovale su se u organizacijama te stranke. Sredinom 1912. godine u Socijaldemokratskoj stranci je bilo 130 zena, i to u Sarajevu - 90, u Tuzli 20, u Mostaru- 18 i u Brezi - dve zene. 34 Zene Bosne prvi put su istupile na javnom zboru 8. marta 1914. godine. Toga dana odrzana je u Sarajevu veoma uspesna proslava Medunarodnog dana zena, koja se pretvorila u protestni zbor zena. Govornice su, izmedu ostalog, na ovom zboru zahtevale puno ekonomsko i po!iticko oslobodenje zena, a zatim je procitan pozdravni telegram koji je uputila Klara Cetkin u ime Medunarodne organizacije zena socijaldemokrata. 35 Zene socijaldemokrati u Sarajevu primale su iz Beograda list J eilna?WCT, koji su citale i sirile medu zenama. ! I 29 Sloboda, glasilo Socija1demo:kratske str.anlke, Zagreb, 4, 18. februar 1&97. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 19. 3 1 U listu Slobodna rijeC bio je objavljen poziv svim Zen.ama i devojkama da pristwpaju 2ensk,oj sek:ciji ll'ad!l!iCke socijalJ.istiOk:e organizacije. (Stobodna rijec, 78, 1. jut 1908.) s2 Slobodna TijeC,. 114, 20. maj 1914. 33 V o j i ,s tl a v Bog i Ce 'ViC, Gradnja o poCecima radniCkog pokretau Bosni i Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 334-335. 34 Podaci ;SU .uzeti iz izveStaja Glavnog odtbora Socija'ldemak:ratske strank:e Boone i Hercegovdtne, koji je 'PQdnesen na IV ikongresu 30. jrma i 1. j-llia 1912. (Arhiv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo; 1951, 173.) .st> Glas slobode, o:ngan Socijaldemak:r.ats:ke :stralfllk:e Bosne j Hercegovine, Saraj-evo, 51, 7. mart 1914; 52, 9. mart 1914; 53, 10. ma-rt 1914; &rhiv za radniCki pokret (u daljem telostu: ARP), Seeanj€ Anke 'I\amel-Ja'losic, MG 1949. 3o 15 �Sedamdesetih godina XIX veka, r£.dnice u Sioveniji uzimaju ucesca u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase. Alojzija Stebi (Alojzia Stebi) pocela je da izdaje prvi slovenacki list za zene Zenski !ist, organ slovenackih zena. Izaslo je sest brojeva.•• U Crnoj Gori zene su se borile u ratovima od polovine proslog veka, a kasnije u balkanskim ratovima masovno su ucestvovale i nekoliko ih je poginulo 1913. godine. Zene Makedonije istakle su se u ilindenskom ustanku 1903. godine, a bilo ih je koje su i pre toga ucestvovale u borbama za oslobodenje. Usled ekonomske zaostalosti ovog podrucja, bilo je zaposleno veoma malo zena, pa prema tome nije ni moglo biti nekog organizovanog rada medu njima. 3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata U Srbiji i Crnoj Gori zene su podnele sve strahote okupacije za vreme prvog svetskog rata. Prema svojim mogucnostima, one su ucestvovale u ratu, i to uglavnom kao bolnicarke. 0 teskom polozaju zena Srbije, na koje su se srucile najteze posledice ratnih pustosenja i unistavanja, bila je obavestena i medunarodna socijalisticka javnost preko clanka Milice Topalovic. Tim povodom Klara Cetkin uputila je pismo predstavnicama zena socijaldemokrata Srbije u kojem im odaje puna priznanje za sve napore u ratu i govori o solidarnosti zena socijalista u svetu koje ,posmatraju stvar nesrecne Srbiej kao svoju sopstvenu ..." 37 Za vreme rata zene su na radnim mestima zamenile mnoge mobilisane muskarce i a taj naCin je pojacal\,pJoces uposljavanja Zena. Raznovrsne ratne nedaCe, a naroCito nestaSica osnovnih Zivotnih namirnica zajedno s pad om realne naj amnine, tesko su pogodile zene radnice kod kojih se razvijala klasna svest. Ratne teskoce pojacane okupatorskom pljackom mobilisale su i zene na selu koje su na razne nacine davale otpor okupatoru. Seoske zene u sarajevskom srezu, maja 1917, pobunile su se protiv vojnih liferanata. One su najpre napisale molbu generalu Sarkoticll zahtevajuCi da obustavi rekviziciju njihove stoke i hrane. Posto su tri meseca cekale na obecani odgovr, zene iz sela Osijeka kod Sarajeva sazvale su prvu konferenciju na kojoj su se dogovorile da prvog pazarnog dana odu u Sarajevo na pijacu i vrate svu stoku koju narod mora, po naredenju zandarma, doterati na ,prodaju". Prema utvrdenom dogovoru, one su se okupile oko pijace s koljem ae V.id. ·o tome viSe- Ern a Muser, n.rn., 102; E·rna Muse.r, Lojzka Stebijeva, NaSa 2:ena, 9, 1956, 244. · 37 ITMCMO K.rrape D;eTKUH, JednaKocT, Q([lgan Zena i.SOc-ijaJista (k.omJtmista) Jugos}avtij.e, Beogra-d, 1, 1. mart 1920,6.- Milica Du:riC-Topa.JoviC ~Jan Selkretarijata Zena socija:J..demokrata Srbije, a zatim Clan Pdkrajtirrlskog sekr:etarijata Zena :komunis1a Srbdje; opredeHLa se za .centr-iste i ikrajem 1920. gadine po:bpisala ,Manifest opozicij.e KPJ"; zbog toga je :zajed!llo sa ostaJlim potpisnicima MamHesta :iJSldjuCena iz .KIP; 1921. 'imbrana u P.ri-'Vl!'emeni sekreiat'lij.at Zena 'socija[rista 1i rukovodFla ovom OI'Iga'll!izacijom; isticala ~Se u bonbi •p!'lotiw ikomrunista; ~a ~vreme -olrupacije priSla Cetni•Ckom pO'krebu i ikra·jem 1944. emi.grtira1a. 16 i stapovlma i vratiie nazad sve seljake koji su teraii stoku na pljacu. Vojni liferanti su o tome odmah obavestili policiju koja je ubrzo dosla da intervenise. Zene su ih docekale i tu je doslo do prave tuce. U ovom sukobu policija je uhapsila 10 najborbenijih zena. Jedan broj ucesnica u ovom obracunu odvojio se i krenuo pred Zemaljsku vladu demonstrirajuci i bacajuci kamenje na prozore. One su trazile da se uhapsenice puste na slobodu i razisle su se tek onda kada im je obecano da ce njihov zahtev biti prihvacen. Sledeceg pazarnog dana one su ponovo zaposele pristupne puteve oko grada da bi vracale stoku nazad. Zene organizatori i predvodnici ove akcije bile su uhapsene i zadrzane osam dana u zatvoru. 38 Akcije radnicke klase i stanovnistva uopste u zemljama pod Austro-Ugarskom Monarhijom javljaju se sve cesce 1916. godine, da bi u 1917. i posebno u 1918. godini dobile siroke razmere. U tim akcijama zene radnice uzele su najvise ucesca. N a podrucju Hrvatske u to vreme zabelezne su najmasovnije akcije. U Osijeku je oktobra 1916. doslo do demonstracija zbog nepravilne raspodele secera. Od 6 hiljada demonstranata najvise je bilo zena. Neke od njih su tom prilikom i pozatvarane. Sledeceg me.seca demonstrirale su zene u Rijeci zbog nedostatka zivotnih namirnica. 39 U Vukovaru, u dvoristu Gradskog poglavarstva, doslo je u zimu 1916/1917. godine do prve pobune zena radnica prilikom podele karata za zivotne namirnice. One su izabrale delegaciju koja je otisla do gradonacelnika da protestuje sto nema prehrambenih proizvoda i sto je smanjeno sledovanje. Iz istih razloga zene u Splitu organizovale su vise puta ulicne demonstracije. Zbog deljenja pokvarenog brasna one su jednog jutra polupale prozore u ,Zlatnoj palaci", gde je bio smesten Zadruii:ni savez, koji je tada vrsio snabdevanje grada zivotnim namirnicama. 40 Do slicnih demonstracija dolazilo je i u drugim gradovima Dalmacije. Rat je prekinuo normalan razvitak radnickog pokreta i vee se osecala potreba za njegovim obnavljanjem. Radnici su uvideli da se jedino organizovano mogu uspesno boriti za ostvarenje svojih prava, tako da je polovinom 1917. godine doslo do obnavljanja radnickog pokreta u Hrvatskoj. U Fabrici duvana u Rijeci bilo je zaposleno 3 500 radnika, od kojih su vecina bile zene. One su stupile u strajk polovinom 1917. godine, trazeci povecanje plata za 75 odsto.41 Pod veoma teskim uslovima radile su radnice u Fabrici duvana u Zagrebu. S vremena na vreme one su podnosile molbe Upravi za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova, ali u tome nisu uspevale. Posle obnavljanja pokreta vecina radnica ove fabrike uclanila se u sindikalnu organizaciju i organizovanim istupanjem su uspele da im se plate povecaju za 50 odsto, dodeli pomoc od 50 kruna i srede neki dodaci. U Fabrici koza u Zagrebu bilo je zaposleno hili adu radnika medu kojima veliki broj zena. Oni su primali 20 do ss Arthiv Instituta za xadniClti. pokret srbije 1(U daljem telkstu: AIRPS), SDP, Z03. 39 Obzor, 287, Zagreb, 14. ok.tobn.r 1916; 313, 9. novembar 1916. 4o J.osip Caz'i, Vuk.ovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 70; Sloboda, 8, Zagreb, 23. avgust 1917. 41 Obzor, 163, 16. ju.n 1917. ' 17 �24 krune nedeljno, a uz to je postojao { ratni dodatak od 25 do 30 odsto. U odnosu na skupocu ta primanja su bila minimalna, pa su radnici i radnice uputili Upravi Fabrike zahteve za povisicu nadnica i ratnog dodatka.42 • •• • Pored ekonomskih zahteva radmca u preduzec1ma, zene u Hrvatskoj pribegavaju i akcijama politickog karaktera. Pred zasedanje Hrvatskog sabora, oktobra 1917, one Saboru upucuju zahtev da se izborno pravo prosiri i na zene i da one budu potpuno ravnopravne s muSkarcima. 43 U stamparijama i knjigoveznicama u Zagrebu bio je zaposlen veliki broj zena. Ovi radnici i radnice su podneli decembra 1917. zahtev poslodavcima za dodeljivanje stalnog dodatka i ogranicenje radnog vremena na osam i po casova. Radnu snagu u Fabrici konzervi u Osijeku sacinjavale su zene i deca. Njihovs nad~ice_su bi~e 4 do 5 kruna, sto je bilo nedovoljno za nabavku osnovmh zlVotmh namirnica. Radnice su od poslodavca trazile povisicu dnevnica za jednu krunu i tek kada su pocele da strajkuju ponudena im j~ po-· visica dnevnica za 25 do 30 filira. N adnice radnica u HrvatskoJ, pocetkom 1918. godine, kretale su se od 3 do 5 kruna, a u nekim preduzecima i manje. 2ene su radile po 12 do 13 casova u onim preduzecima koja su za vreme rata stekla ogromnu dobit. Zbog slabe ishrane i napornog rada radnice su vrlo cesto obolevale. Trazeci izlaz iz tako teskog polozaja, zene su se posle obnavljanja radnickog pokreta masovno ukljuCivale u sindi_kalne i partijske organi~acij~. U Fabrici cikorije u Zagrebu prosecna nedelJna plata 1znos1la Je 20 kruna, a cena zenskih cipela bila je 140 do 200 kruna. Cim su radnice u Fabrici osnovale svoju sindikalnu organizaciju, one su zatrazile od Uprave priznavanje radnickih 'l'"overenika, povisicu plata i ratnog dodatka. Njihovi zahtevi bili su _prihvaceni.,:• . Pocetkom juna 1918. godme radmce Fabnke ,Umon kand1ta i cokolade u Zagrebu predale su zahteve za povisicu plata, ali se o tome nije postigao nikakav sporazum. Stoga su st':'pile ';' strajk, koji je trajao jedan i po dan. Tek tada je- Uprava fabnke pnstala n~ sporazum kojim su priznati radniCki poverenici, plata na akord ~ dan povisena je za 40 odsto, ratni dodatak za 50 odsto, prekobroJm casovi za 25 odsto, a radno vreme je skraceno za 15 minuta. U isto vreme strajkovale su i radnice u Fabrici kandita u Osijeku. Njihove plate bile su iste kao i pre rata i zato su resile da traze povisicu za 50 odsto. Posta poslodavci na to nisu odmah pristali, radnice su stupile u strajk i njihovim zahtevima je potpuno udovoljeno.' 5 Tarifni pokret radnika u Fabrici ,Penkala" u Zagrebu poceo je marta, a zavrsio se strajkom avgusta 1918. godine. Plate rad~ica u toj fabrici kretale su se od 8 do 17 kruna nedel]no, bez mesecmh i godisnjih premija. U izvestaju redarstvenog poverenika od marta 1918. godine navodi se da ,vlada u zadnje doba strahovito gibanje medu zenskim radnim silama, a uzrok tomu je malena nadnica'', da su radnice u Opstem radnickom savezu u kojem vode glavnu rec socijaldemokrati i da se vrse pripreme za strajk. Istog meseca radnice su predale Upravi fabrike zahteve za povisicu plata, priznavanje radnickih poverenica, regulisanje radnog vremena i nacina isplate nadnica i trazile su da se otpustene radnice vrate na posao. I sledecih meseci radnice su trazile povisicu plata. One su 22. avgusta uputile svoje poverenice da u tom smislu ponovo intervenisu kod Uprave i zato je ovom prilikom usledilo otpustanje radnica s posla. Na kraju je njih 70 stupilo u strajk. Tajna policija je u toku strajka uhapsila tri radnice i jednog decaka.' 6 Do sredine 1918. godine veliki broj zena stupio je u sindikalne organizacije i preko njih resavao niz problema u pogledu poboljsanja radnih uslova i povisice plata. U Zagrebu je u Opstem radnickom savezu bilo organizovano 1 376 radnika, od kojih su dve trecine sacinjavale zene 47 Skupstini Opsteg radnickog saveza za Hrvatsku i Slavoniju, koja je odrzana 21. jula 1918. godine, prisustvovao je 91 delegat; 66 muskaraca i 25 zena.'8 Sirok talas nezadovoljstva i akcija radnicke klase zahvatio je u poslednjoj godini rata i Bosnu i Hercegovina. To je ujedno bilo i vreme sve masovnijeg istupanja zena i njihovog organizovanja. Trazeci izlaz iz tog teskog stanja, zene su se vee sredinom 1917. godine pocele interesovati za obnavljanje socijalistickih organizacija kroz koje bi uspesnije vodile borbu za poboljsanje svoga polozaja. Tada se pristupilo obnavljanju radniCkih organizacija u koje su se ukljucivale i zene. Njima je pocetkom 1918. godine u Jistu Glas slobode odato posebno priznanje za aktivnost koju su pokazale u ratu. Tokom 1918. godine zene su izvele niz zapazenih akcija, koje su se slile u opsti polet radnickog pokreta. Uvidajuci zna~aj organizovanog rada, prosvecivanja, propagande i agitacije u radnickom pokretu, a posebno medu zenama, aktivistkinje su poklanjale naroCitu paznju sirenju socijalisticke stampe. U tu svrhu one su koristile svaku priliku za prikupljanje dobrovoljnih priloga za Glas slobode. Januara 1918. list je uveo posebnu rubriku ,Zenski pokret", koja je pratila ucesce zena u radnickom pokretu. Pocetkom 1918. godine zene su se sve vise ukljucivale u Socijaldemokratsku stranku, tako da ih je u martu bilo vise od hiljadu u stranci, a u Savezu fabrickih radnica - oko 500. Ovi podaci odnose se uglavnom na Sarajevo. U Tuzli je u osnovnu politicku organizaciju bilo upisano 120 zena.'9 U poslednjoj ratnoj godini snabdevanje zivotnim namirnicama. se jako pogorsalo. Ukoliko se do njih i moglo doci, njihove cene su naglo rasle, tako da nadnice radnika nisu mogle zadovoljiti ni najminimalnije potrebe u pogledu ishrane. 0 tom pitanju raspravljalo CJZ.o6oda, 17, 25. OKTo6ap 1917; 24. 13. Oe'4eJt6ap 1917. Zene Hrvatske u radniC.kom pokretu . ..• 43. 44 Pravda, sooijalt!>ti·&o 1glasHo, 4, Zagreb, 10. januar 1918; 12, 7. mart 1918; 17, 11. april 1918; 21, 16. mai U18. 45 Pravda, 26, 20. jun 1918; Radnii!ke novine, s·ocijal:istifflr.o glasHo, Os.ljek, 46 Jo:sip Caz:i, Grada za povijest sindikalnog pokreta u Hrvatskoj, lk.nj. I, Za.greb, 1955, 92, 96; Pravda~ 22, 23. maj 1918; 36, 29. av.gust 1918. 147 J•oiSdP Cazi, n.d., 57. 4 8 Pravda, 31. 25. jul 1918. 4 ' Glas slobode, 20, 9. mart 1918, 4; Arhiv komunistiCke partije Bosne i Hercegovine . .. , 255. 42 43 1, 20. iun 1918. 18 19 �se na vecini skupova od kojih poseban 'znacaj ima Radnicka skupstina, odrzana 3. marta 1918. godine u Sarajevu. Na Skupstinu je doslo oko 2 000 radnika i radnica, medu kojima je bilo oko 400 zena Muslimanki. 50 Ova skupstina ima poseban znacaj, jer se prvi put taka masovno na javnom skupu pojavila i zena Muslimanka. S obzirom na to da Muslimanke gotovo nisu izlazile iz svojih kuca, razumljivo je sto je ovakvo njihova prisustvo ostavilo snazan utisak. U sarajevskoj Fabrici duvana odrzan je 21. februara iste godine javni sastanak radnika i radnica na kojem se raspravljlo o zahtevu za dodatak od 50 odsto na zaradu, koji je ranije upucen vladi. Prisutni su trazili da im se daju odgovarajuce nadnice. Mnoge radnice su iznosile da zaraduju svega tri krune dnevno, koliko staje jedna mala sveca. Najvestije i najsposobnije radnice rrrogle su da zarade najvise sest kruna dnevno, pa ni te nadnice nisu zadovoljavale najnuznije potrebe. 51 Dvanaestog marta 1918. godine izabran je Zenski socijalisticki agitacioni odbor koji je organizovao akcije zena i njegova delatnost uglavnom se osecala u Sarajevu. Ovaj odhor bio je veoma aktivan u radu i cak je uspeo da i znatan deo zena Muslimanki privuce u socijalisticke organizacije. On je sa velikim uspehom organizovao proslavu Dana zena 24. marta 1918. i 6. aprila 1919, kao i proslavu Decjeg dana, 18. avgusta 1918. godine. Zenski socijalisticki agitacioni odbor uputio je 16. marta iste godine proglas zenama u kojem ih poziva da stupaju u sindikalne i politicke socijaldemokratske organizacije u kojima ce zene i devojke sacinjavati posehnu sekciju, kojom ce rukovoditi ovaj odhor. U avo vreme doslo je do formiranja Odbora rezervistickih zena, koji je sa Zenskim socijalistickim agitacionim odborom usmeravao aktivnost zei'!Skog pokreta. 52 Proslavi Medunarodnog dana zena, koja je u Sarajevu oddana sa izvesnim zakasnjenjem, 24. marta 1918. godine, prisustvovalo je 2 000 zena svih zanimanja i veroispovesti. Ova je hila prva zenska manifestacija na kojoj je ucestvovao toliki broj zena. Pre podne zene su isle da agituju za Glas slob ode, a po podne je oddana velika skupstina u sali Radnickog doma na kojoj je govorilo vise zena, a zatim je donesena Rezolucija. Sa skupstine je upucen pozdrav Klari Cetkin, sekretaru Medunarodne zenske socijaldemokratske organizacije. Navece je odrzana priredha na kojoj su, posle kulturnog dela programa istupile dve govornice. 0 proslavi Dana zena u Sarajevu pisale su Lajpciske narodne novine u zenskoj ruhrici, koju je uredivala Klara Cetkin, posehan izvestaj u kom se, izmedu ostalog, kaZe da su na ovoj proslavi istaknuti zahtevi za ravnopravnost zena i zelja za mirom i internacionalnom solidarnoscu zena. 53 50 Glas slobode, 19, 6. mart 1918-; 20, 9. mart 1918; 1 Jedna:rcocT, 4. 1. .M.ai 1920. 5 1 Glas slobode, 16, 23. februar 1918. 52 Rezel'Visti·Okim Zenama naz~vane su Zane Cijd S'U rn.ruZevi bili mobili'sani u 'Voj.sku. One 'SU IPDvremeno OOrZa·vale sasta.n'ke na lk·ojima ;SU aba:Cno zaht-evale poonoC :za •izjdrZa·vanje porod:ice. (Alrhirv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine ... , 309 1 310; Glas slobode, 22, 16. mart 191·8, i 82, 10. april 1919.) 5 3 Glas slobode, 24, 23. mart 1918; 25, 27. mart 1918, i 33, 27. april 1918; 2KeucKu KOMYUUCTU'ttKU 1. .<ai 1920, 4. 20 noKpeT y Bocuu u Xep'Ujezoauuu, JeQua%0cT, 4. :Zene · su pokazale spremnost da masovno ucestvuju u svim akcijama koje su organizovane u tom vremenu. Odrzano je nekoliko zborova protiv. skupoce, a za kratko vreme organizacija zena socijaldemokatra u Sarajevu brojala je 3 000 clanica, medu kojima je bilo vise od 500 Muslimanki. 51 Odbor rezervistickih zena organizovao je skupstine zena, ciji su muzevi u vojsci, na kojima je raspravljano o rezervistickim potporama i nacinu snabdevanja zivotnim namirnicama do kojih se vrlo tesko dolazilo. Delegacija Odbora rezervistickih zena predala je 26. avgusta 1918. godine zemaljskom poglavaru predstavku u kojoj se, s ohzirom na sve vece poskupljenje namirnica, a narocito brasna i uglja, trazi: povecanje potpore rezervistickim zenama za 50 odsto najmanje; izdavanje brasna i uglja rezervistickim porodicama i drugoj sirotinji po nizim cenama; vanredna pomoc koja bi se dodeljivala rezervistickim porodicama godisnje cetiri puta u najmanjem iznosu od 300 kruna po clanu porodice.55 U toku cele 1918. godine protezali su se zahtevi radnika i radnica fabrika duvana u Sarajevu i Mostaru za povisicu plata i za snabdevanje jeftinim prehrambenim proizvodima, ogrevom, odecom i obucom. Ti zahtevi su delimicno resavani, ali kako su cene zivotnim namirnicama iz dana u dan rasle, minimalne potrehe radnika nisu bile zadovoljene, zbog cega su ani stupali u akcije. U Fabrici duvana u Sarajevu oddana je 9. oktobra skupstina na kojoj su radnice s velikim ogorcenjem kritikovale upravu i vladu zbog slabog snabdevanja prehramhenim proizvodima, odecom i obucom. Na skupstini je zakljuceno da se Zemaljskoj vladi preko fabricke uprave podnesu zahtevi za povisicu plata i za snabdevanje svim potrebnim zivotnim namirnicama uz minimalne cene. Radnice su zahtevale da se kvota hrasna od 9 kilograma poveca na 12; da se obezhede najnuzniji prehrambeni proizvodi za zimu; da im se dodeli jednokratni dodatak i da se dodatak na decu od 40 povisi na 80 helera 56 Krajem 1918. godine pocelo se organizovano raditi sa decom. Brigu o vaspitanju i okupljanju dece radnika u Sarajevu iskljucivo su preuzele zene. Prvu decju priredbu organizovao je Zenski socijalisticki agitacioni odhor u Radnickom domu u Sarajevu, 18. avgusta.57 Organizovana aktivnost zena razvijala se uglavnom u Sarajevu i u drugim radnickim centrima Bosne i Hercegovine. Obnova zenskog pokreta u ovoj pokrajini u toku 1918. godine hila je zavrsena. Veliki broj zena, narocito u Sarajevu, uclanio se u socijaldemokratske organizacije. U poslednjoj godini rata doslo je do snaznijih kretanja i u radnickom pokretu Slovenije, a u okviru toga i do pojacane aktivnosti zenskog pokreta. Zene su bile posebno zainteresovane za okoncanje rata i za poboljsanje ekonomskog polozaja. Oko 200 zelezni54 JKeucx:u ?CoJtynucTU'tt'ICU noKpeT y Bocuu u 4, 1. Jr£aj 1920, 4. ss Glas slobode. 67, 28. avgust-1918. Xep~etoauuu, Jedna.xocT, so Isto, 80, 12. oktobar 1918. 57 Glas stobode. 64, 17. avgust 1918; Arhiv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine ... , 310. 21 �~· . "1 ;!'•.·. carskih zena iz Ljubljane demonstriral~ je 16. marta ·1918. godine pred zgradom Pokrajinske vlade i zahtevalo poboljsanje materiajlnog polozaja radnika. U Ljubljani se sakupilo 23. apri!a 150 zena koje su trazile da im se da hrana. 0 tome su vodile pregovore sa zupanom, a zatim demonstrirale. 58 Zene su bile narocito zainteresovane za mir, jer su se u toku rata nasle pred neresivim prob!emima; glad, bolest i nezaposlenost. U Narodnom domu u Ljubljani odrzah je veliki zbor zena 17. marta 1918. godine na kome se govorilo o miru, emancipaciji i ravnopravftosti zena u drustvu. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj su zene uputile revolucionarnom ruskom pro!etarijatu pozdrave i izrazile solidarnost s ruskim proletarijatom, pozdravljajuci u isto vreme Dekret o miru koji je objavna· vlada Sovjetske Rusije 8. novemb,·a 1917. godine. Zenama celog sveta uputile su isi.rene pozdrave.•• U ova vreme pojavila se brosura Demokratizem in zenstvo, koja je imala velilti znacaj za propagandni rad sa zenama u Sloveniji. U njoj se, izmectu ostalog, istice da savremeni svet zahteva obrazovanu i emancipovanu zenu; da je neophodna politicka ravnopravnost zena i da one treba da rade u svim institucijama. 0 istim problemima· pisano je i u soicjalistiCkom casopisu Demokracija.•• Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda, posle prvog svetskog rata, dolazi i do objedinjavanja raznih zenskih organizacija, cija se delatnost, u zavisnosti od odrectenih uslova i mogucnosti, protezala do drugog svetskog rata. II DRUSTVENO-EKONOMSKI POL02AJ ZENA U ZAJEDNICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZAVI 1. Struktura stanovnistva Zajednicka jugoslovenska drzava, koja se od dec:mbra 1918. do oktobra 1929. godine zvala Kraljevina Srba, Hrvata 1. Slovena~a, a zatim Kraljevina Jugoslavija, spadala je u red agrarruh zema!Ja. Ogromna vecina stanovnistva bavila se poljoprivredom k_:>o naJvaznijom privrednom granom, koja je hila v.eo'?-a za?stala, .~!o se pre svega ogledalo u prenaseljenosti sela, usitnJenostl. zemlJISn?g po: seda, slaboj tehnickoj opremljenosti i veoma mskoJ produkt1vno~tl rada. Samim tim odrecten je i polozaj zena kojih je vise od 3/4 b1lo na selu. Prema popisu stanovnistva 1921._ i 1931. godine, .b!~i poljopr!vrednog i nepoljoprivrednog stanovmstva u JugoslaVIJl 1zgledao Je ovako. 61 1921. Ulrupno mu.§ko ZMSkO Pol}apriwedno - s'Vegia mrumto Zeillsko Nepoljopr.ivredno - .svega m~ Zensko 58 Naprej, -glasiJ..o Jugoslovan.Ske socijoalno...;dern-okrati.Cne stranke, Ljubljana, 18. mart 1918; 93, 24. april 1918. 64, Isto, 64, 18. mar-t 1918. S t e b 1 ·A I '0 j z i a, Demokratizem in Zenstvo, Slovenska socijalnC! matit;:a, Ljubl}an;:I, 1918; Dernok'racija, •socijaolistiCna revi~a, Ljubljana, 1 i 2, mart 1!H8. 59 60 22 1931. 11 684 767 5 729 293 5 955 474 9 215 514 4 437 749 4 777765 2 469 253 1 291544 1177709 ~"'.:--~- 13 934 038 6 891 627 7 042 411 10 670 565 5181 725 5 488 840 3 263 473 1 709 902 1553 571 Iz ovih podataka se vidi da bitnih promena u odnosu poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovnistva u Jugoslaviji u t~ku _10 ~o­ dina nije bilo. Te promene, koje bi se mogle normaln_o ocekiva~1 u razvitku jedne zemlje, nisu usledile ni tokom naredmh 1~ godina. Prema zvanicnoj proceni, posto redovnog popisa stanovmstva mJe bilo, pocetkom 1941. godine Jugos!avija je imala 15 839 000 stanovnika. Od toga broja na selu je bilo 13 637 000 iii 86,1 odsto, a u gra62 dovima svega 2 202 000 ili 13,9 odsto od ukupnog broja stanovnika. at StatistiCki bilten Saveznog zavoda za stat-istiku, Beogro.d, 133, februar 1-R a2D·r Stjepan Sarajevo, 1960, 26. L-ovrenov'iC, Ekonomska politika !'" JugosamJe, 23 �VeCina zena na selu zivela je i radila na sitnim posedima do 5 hektara, kojih je 1931. godine bilo 67,8 odsto, a razpolagali su sa svega 28 odsto poljoprivredne povrsine. 63 U daljem razvitku jos vise dolazi do izrazaja klasna diferencijacija na selu, koja povecava broj proletara u poljoprivredi. Vee 1937. godine bilo je oko 200 hiljada seoskih domacinstava bez zemlje 64 , u kojima je bio veliki broj poljoprivrednih radnica. Prema anketi sprovedenoj 1935. godine, u Vojvodini, najrazvijenijem poljoprivrednom podrucju, najamne radnike u poljoprivredi sacinjavale su, gotovo u celini, zene. Tako su na 50 zaposlenih zena dolazila svega 2-3 muskarca. 65 Ovako velika razlika u broju zaposlenih zena i muskaraca posledica je nastojanja i kapitalista na selu da sto vise eksploatisu jeftiniju zensku radnu snagu. • Polozaj zene na selu bio je veoma tezak, jer se ona, pored poljoprivrednog rada, uglavnom brinula o porodici, obavljala sve domacicke posle i, usled niske kupovne moCi, bila prisiljena da sama proizvodi mnoge predmete licne potrosnje za svoju porodicu (odecu, obucu itd.). Njen rad u poljoprivrednoj proizvodnji iziskivao je i velike fizicke napore, jer se zemlja obradivala primitivnim orudem. Tako, na primer, na 1 000 zemljisnih poseda bilo je 438 gvozdenih plugova, 182 drvene ralice, a 380 poseda nije imalo ni jedno ni drugo. 66 0 drustveno-ekonomskom polozaju zene govore i padaci 0 ucescu drustvenih klasa u raspodeli nacionalnog dohotka 1937. Neznatna manjina kapitalista prisvajala je 46 odsto, drzava 16 odsto, a radnici, sitni i srednji seljaci i zanatlije, koji su sacinjavali 90 odsto citavog stanovnistva, imali su na raspolaganju svega 38 odsto nacionalnog dohotka.•7 -·· Ovakva raspodela nacionalnog dohotka i prosvetna politika koju je vodila vladajuca klasa uslovila je nizak prosvetni i kulturni nivo radnog stanovnistva uopste, a posebno zena, koje su bile u svakom pogledu neravnopravne. U Jugoslaviji je, prema popisu stanovnistva 1921. i 1931, bilo pismenih, odnosno nepismenih stanovnika iznad 10 godina zivota: 68 BDoj stanovnilka Darupno mu.§karaca Zen a Pismenih m'USkaraca zena Nepismenih muSkaf!aca Zen a 63 64 65 66 67 1921. 8 507 979 4100 627 4 407 352 4129460 2 418 461 1 710 999 4 378 519 Ul82166 2 696 353 1931. 9 882 547 4828 744 5 053 808 5 474 076 3 270 813 2 203 263 4 408 471 1557 931 2 850 540 U procentima 1921. 1931. 100 100 100 100 100 100 48,5 55,4 59,0 67,7 38.8 43,6 51,5 44,6 41,0 32,3 61,2 56,4 Isto, 35. I!sto, 37. Isto, 38. lsto, 38. I:sto, 31. ea StatistiCki biUen . .. , Beograd, 133, februar 1959, · 12. Pregled pokazuje da se broj nepismenih zena pov~cao s~ 2 696 353 u 1921. na 2 850 540 u 1931. godini, mada je relahvno taJ broj opao sa 61,2 odsto na 56,4 odsto. Ve!ike su razlike postojaJe u pogledu pismenosti kod z~na izmedu pojedinih p~krajina, a to. je bilo uslovlj~no. stepeno':' nJ!hovog ekonomskog i drustvenog razv1tka. U SlovemJI Je, na pnmer, 1931. godine bilo 94 2 odsto pismenih zena; u Crnoj Gori -· 22,7 odsto; u Makedoniji ' - 18,3 odsto, a na Kasovu i Metohiji - svega 6,1 odsto. 69 Nepismenost je bila narocito rasirena kod zena na selu. Prema podacima iz 1936. godine, u pojedinim srezovima pnmorske bano~ vine bilo je i do 99 odsto nepismenih zena na selu. 70 U vrbaskoJ banovini 1939. godine bilo je oko 90 odsto nepismenih zena, 71 a iste godine - 67 odsto od ukupno<' broja zena u Jugoslaviji. 72 Prema proceni skolske 1938/39. godine bilo je obuhvaceno obaveznim skolovanjem 33,3 odsto od ukupnog broja zenskog stanovnistva od 7 do 15 godina zivota. U poj edinim krajevima ovaj procent se znatno razlikuje, taka da, na primer, u V~jvodini iznosi 79 9 odsto, Makedoniji - 26,5 odsto, Bosni i Hercegovm1 - 19,8 odst~, Crnoj Gori - 17,8 odsto, a na Kosovu i Metohiji 12,2 odsto.'3 Iako ne postoje ukupni podaci o stanju pismenosti u J ugoslaviji 1941. godine, ocigledno je da u tom pogledu nije. bilo .ne~o~ napretka u odnosu na stanje 1931. godine. To potvrduJU dehmJCm podaci o velikom broju nepismenih zena,. narocito na selu. Cir:jenica da je skolske 1938/39. godine bio obuhvacen veoma mah broJ zenske dece obaveznim osnovnhn skolovanjem - pokazuje nam da se broj nepismenih zena i dalje povecao. Ucenice koje su zavrsile obaveznu cetvorogodisnju osnovnu skolu, s relativno malim brojem izuzetaka, nisu nastavljale dalje skolovanje. U uslovima opste kulturne zaostalosti i ekonomske nerazvijenosti zemlje, one uglavnom nisu imale mogucnosti da se zaposljavaju i prosiruju svoje obrazovanje. Naprotiv, vremenom su gubile ono elementarno znanje iz osnovne skole. Usled takvog stanja zene su, pogotovo na selu, bile iskljucene iz drustvenog zivota i rada. Tek uoci rata dolazi do pokusaja organizovanog rada na selu u pojedinim krajevima i do nastojanja da se seoska zena poveze i ukljuci u napredni radnicki pokret. 69 Spas,oj e Mede:nica, Priuredni razvitak Crne Gore 1918-1941, Titograd, 1959, 32. 10 u bJogvadskom' s-re2m Jbilo je 70fl/o nepi&menJLh -seljaCkih Zena, Sfbeniku - 50"/o Splitm - 80°/o SUpetru - 180/o, IVI!a!karSikoj - 30~/o, KorCuH - 400/o, Metk·ovi&u - 70°/o, Ber{kiovcu - 851)/o, Imotskom. - 85°/o, Livnu - 90°/o, Tomislav-Gradu - 990/o, Pro:roru - 950/o, Lju-buSkom - 901)/o i Stocu - 900/o: JK.eua Oauac, 5-6, anpuJZ.-.Maj 1937, 21. n c T a H K a T o ,n; o p o B u li, Pad J/Ceua y Ba'fboj JIY%U, .Eeua Oauac, 25, O'KT06ap 1939, 8. . 7 2 Paih£U'If..'Ke UOBU'H.e, 13, 5 . .M.aj 1939, 8. 78 StatistiCki bilten ... , Beograd, 133, februar 1959, 20. 25 �2. Zene u radnom odnosu i 'njihov polozaj darstvu i poljoprivredi, posto one nisu bile osigurane, oni ipak ukazuju na kretanje broja zaposlep.ih u ovom periodu u ostalim granama privrede i zanatstvu. u razvijenijim pokrajinama u Jugoslaviji bilo je mnogo vise zaposlenih zena, sto pokazuju sledeci podaci iz Slovenije. 75 Nairne, postotak zaposlenih zena od ukupnog broja radnika iznosio je po godinama: U Jugoslaviji, kao ekonomski veoma nerazvijenoj zemlji, bilo je relativno malo lica u radnom odnosu. Veliki broj domacinstava, narocito na selu, pretezno je zadovoljavao svoje potrebe licnim proizvodima u okviru kucne radinosti. Na svim tim poslovima, pocev od zemljoradnje do predenja, tkanja, sivenja, pletenja, uzgoja stoke i zivine ucestvovale su zene. Kao majke, one su se bavile pre svega odgojem dece i svim domacickim poslovima. U siromasnijim porodicama bilo je mnogo vise dece i ona su usled slabe ishrane, lose higijene i zdravstvene zastite cesto obolevala i u vecem broju umirala. Takvi uslovi zivota i rada su narocito opterecivali zenu. Razvitak proizvodnih snaga i teznja za emar!cipacijom zahtevali su i vece ukljuCivanje zena u proizvodnju. Zene su vecinom bile nepismene, a njihove nadnice su bile mnogo manje od nadnica muskaraca i u takvoj situaciji kapitalisti se vise orijentisu na uposljavanje zena. Prema podacima Sredisnjeg ureda za osiguranje radnika (SUZOR-a) o broju osiguranih lica, i sve da se u ovom periodu relativno vise zaposljava i koristi zenska nego muska radna snaga, sto pokazuje sledeca tabela.74 Iako ovi podaci ne daju potpunu sliku svih zaposlenih zena, jer ne obuhvataju zene koje su bile zaposlene na zelenicama, u ruGodina Ukupno Radnika 1922. 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. 1937. 1938. 1939. 1940. 387 603 439165 459 541 469 206 474 610 511 493 565 796 605 065 631181 609190 535 917 520 980 543 559 564 287 616 211 680 018 715 192 721 023 730 709 309 772 353 941 366 077 367 878 366 979 396 005 440 933 466 973 481 201 456 056 396 221 380 975 394 102 406 269 448 144 500 643 524 789 526 225 529 657 77 831 85 223 93 464 101328 107 631 115 488 124 863 138 092 149 980 f53134 139 696 140 005 149 457 158 018 168 067 179 375 190 403 194 798 201052 ·o/o radni!ka Rardnica 74 '<:.C.··· 80 81 80 78 77 77 78 77 76 75 74 73 73 72 73 74 73 73 72 Ofo Godina radnica 0 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 27,32 29,16 30,47 32,14 32,30 32,42 /o Ta:dnica 32,51 32,59 33,49 36,50 38,05 38,55 Pojedine grane delatnosti razlicito su privlacile zene, sto je zavisilo od vrste posla i strukture proizvodnje, a to se yidi iz ovih podataka. 76 Zene u radnom odnosu na dan 31. januara 1921. Grana rprivrede i grupe zanimarnj a % :radnica 20 19 20 22 23 23 22 23 24 25 26 27 27 28 27 26 27 27 28 Podaci ~a 1922. gadinu odnos·e se na me1sec decembar ~ste godilne, jer su se :tada poCeH ,sakuplj1ati podaci <l bvoju ooi.gurani~ Hoa u ce[oj Jugoslaviji. (RadniCka zaStita, sluZbend Hst SrediSnjeg ureda za osiguranje radnika, Zagl!'eb, 10, 31. oktobar 1923, 195; 6 i 7, 10. avgust 1924, 223; 9 i 10, 15. oktobar 1925, <1!7,6; 9 ·i 10, 15. oktobar, 1926, 507; 8, 31. a'Vigust 1927, 408; 9 i 10, 25. oktobar 1928, 704; ·6, 22. jun 192~, 507; 4, 1. april 1930, 187; 3, 1. mart 1931, 212; 5, 7. maj 1932, 275; 3, 6. mart 1933, 139; 4, 1-8. april 1934, 207; Paduu~x:e noauue, 12. 24. .M.apT 1939, 8; M 1 r jan a D u k i C, 0 privrednoj akotivnosti Zena Jugop slavije od 1918-195:1. godin.e, Ekonomski pregled, Zagreb, god. V, 12, 1954, 816; The Position oj Working Women in Yugosla·via; By Vera Novalk, Interp national press correspodence, Vol. 10, N'O. 10, 25th Februari 1930, 175. 26 Godina 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. 1928. T I I Po1}oprivreda, StoCarstv{) i sl. Rilbolov 1 sl. Sumarstvo i .sl. Rudai'Istvo ii topioniCarstvo Industrija i zanati Saobra6aj 171 1 12 142 368 6 88 142 539 100 37,1 0,6 1,1 70 925 4 296 1113 27 423 590 1183 28 348 4 886 6,6 11,9 8,3 Proiizvodn e g,ran-e 5 475 171 588 177 063 24,8 3 809 5 503 63 5 759 5 653 1929 40,7 17 356 17 356 89,5 13 297 13 297 34,7 21194 141 1845 1 061 23 039 1202 18,9 64,9 30 776 60 131 274 653 60131 305 429 92,1 30,2 Trgovina G ostioniCal'lstv.o NoV1Cani zav.odi Samost'alno vrSenje domaCe 1slruZbe NadniCari 'i l!'adnici bez oznake .posla .Tavna :sluZba i slobodna zanimanja Ostala zanimanja 1950 150' 1866 7 16,8 -~2,3 Ku6na poS'lu.ga lkod sv:ih •gt!'Upa zanimanja UKUPNO: 75 Die Frau 'in der IndUlstrie und im Gewerbe SLoweniens, ,Euro-pl:ii,sche Stimmen" - ha'lbmonatssehrrif.t fii-r die DonaulB.nder und Si.idosteu.rop:i - Nr. 9 II. J1ahrgang, Zti-rich,.Enstes Maiheft, 1937, 283 i 284; Vit,o Krai.gher, iena v industriji in obrti v Sloveniji, Sodobnost, neodv-ima •sl:ovenskia revija, god, V, 1-2, Ljubljana, 1937, 31. 7 & ,n; p C e p r VI j e ,n; 11M 11 T p 11 j e B M h, llpuapedHu pa3aurq.K JyzocJI,aeuje od 1918-1941, Beorpa,JJ;, 1962, 11. 27 �U pojedinim privrednim granama ,;isok je broj zena radnica, sto se vidi iz ove tabele: Gr-ana privrede /o 'U ukupnom broju radni!ka 0 Broj Zena radnica Industrija odeCe i z;anati Prehrambena industrlja i zanati Tekstilna dndustrija i zanati Poligrafski i umetniOki zanati 12 376 3779 3157 1043 970 889 Papima industrija 1i zanati Hemijska industrija i zanati 23,0 13,3 45,1 27,3 43,3 20,4 Zene su se postepeno zaposljavale u sve grane privrede i sredinom dvadesetih godina prilicno se povecao broj J'adnica u pojedinim delatnostima. Godine 1926, na primer, od ukupnog broja zaposlenih u kucnoj posluzi bilo je 84,4 odsto zena, u tekstilnoj industriji 57,5 odsto, u ugostiteljstvu 44,7 odsto, u sanitetskoj sluzbi 27,7 odsto, u industriji odece 27,2 odsto i u industriji hrane i pica 21,5 odsto.77 Vecina mladih radnica dolazila je sa sela i u gradu su prihvatale poslove za koje su imale najvise sklonosti, a to je rad u domaCinstvu, zatim u tekstilnoj industriji, jer su kod svojih porodica navikle na rad u kuci, na predenje, tkanje i sivenje. Neravnomeran razvitak privrede dovodio je do razlika u broju uposlenih zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji. Taka je, na primer, od ukupnog broja zaposlenih bilo zena: 78 Godina 1923. Slovenija Banat i Baoka Hrvatska i Slavonija Dalmacij a i Cma Gora Bosna i Herceg·ovina Srbija 27,6 23,2 19,7 15,5 13,9 9,0 '''GO<lina 1926. 32,5 26,3 24,0 18,8 14,6 14,2 U Sloveniji je narocito bila razvijena tekstilna i papirna industrija koje su najvise uposljavale zensku radnu snagu. Pored toga, u ovoj pokrajini zene su se vise zaposlj avale i u drugim industrijskim granama i zato je ana bila u celom ovom periodu na prvom mestu po broju uposlenih zena. U cilju veceg sticanja profita, kapitalisti uvode nove masine, racionalizuju proizvodnju i zamenjuju starije radnike i radnice novim, mladim, koje i mnogo manje placaju. Otuda i pojava da se umesto muskaraca i starijih radnica vise upoilljavaju mlade zene. J·osi·P Cazi, 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu.. Nezavisni sin· dikati, knj. III, sv. 1. Zagreb, 1967, 169. 78 Nekoliko brojeva o uposlenju ~enSike radne -snage, Borba, radniOka-seljaOke novine, Zagreb, 87, 21. decembar 1928; Enotnost, -delavsk-kme~i list, 11 Ljubljana,49, 28. decembar 1928; ,ll;p ITeTap MMJIOCaBJbe:aJdl, TJo,n,o'JICaj pad'J{U"t'Ke KJl,ace Cp6uje, 1918-1929, Eeorpa,n;, 19721 174. 28 U 1926. godini jedna trecina svih radnica hila je .miada od 20 godina, a vise od polovine imalo je manJe od 23 godme. 79 U tekstilnoj industriji, koja je zaposljavala 57,5 odsto zena, do 19 godina zivota bilo ih je 41 odsto, od 20 do 39_ godina -:- 51 odsto, a od 40 do 59 godina - svega 7 odsto, dok Je, na prrmer, muskaraca od 40 do 59 godina zivota, u istoj grani privrede, ostalo da radi 16 odsto. Slicno je i sa drugim granama delatnosti koje su zaposljavale veci broj zena, kao sto su papirna industrija, !<ucna posluga i ugostiteljstvo. 80 Ovakva staros':'a strukt~ra veoma Je pogodovala kapitalistima, jer su mlade radr,nce prilaz1le poslu sa '?nogo vise volje i radnog elana, a za to su prrmale taka male nadmce od kojih nisu mogle platiti ni najskromniji stan i hranu. Prema clanu 20. Zakona o zastiti radnika od 28. februara 1922. godine, deca ispod 14 godina nisu mogla biti zaposlena u preduzecima. Medutim teski uslovi zivota nametali su potrebu zapos!JavanJa cele radnicke porodice, pa i dece. Poslodavci su biii zainteresovani da dobiju sto jeftiniju radnu snagu i primali su na posao zene i decu, jer su se oni zadovoljavali minimalnim nad;>icama .. u 1921. .godm1 inspekcije rada pregledale su 6 726 preduzeca u kOJ1ma Je b1lo zaposleno 101 867 radnika. Od toga je bilo 15 52·0· zena iii 15 .odsto, mladih radnika do 18 godina zivota - 16 151 111 15,8 odsto 1 dece do 14 godina 1 516 iii 1,5 odsto. Deci su davani grubi i prljavi ~o­ slovi u preduzecu. Tako su, na primer, devojcice od 13 do 15 godma radile na teskim poslovima u ciglanama. 81 U 1922. godini pregledano je 7 670 preduzeca u kojima je ~ilo 128 733 zaposlena.. Od toga je bilo radnica 18 464, mlad1h radmka i radnica od 14 do 18 godina 16 925, a ispod 14 godina 7 670. 82 Sledece, 1923. godine pregledana su 7 972 preduzec~ u kojima je bilo 168 477 zaposlenih. Od toga je bilo 26 007 radmc_a, 24 313 mlad1h radnika i radnica od 14 do 18 godina i 1 694 deteta 1spod 14 godma. 83 Ovi podaci dovoljno govore koliko je maloletnih bilo zaposleno i kako je suvise rano pocinjala eksploatacija njihove radne snage. Zagrebacka inspekticija rada pregledala je 1924. godine 393 preduzeca na teritoriji Hrvatske, u kojima je radilo 19 730 radnika i radnica. Od toga je bilo 4 768 iii 24,25 odsto zena, mladih radnika i radnica 2 771 i dece ispod 14 godina - 47. U Slavoniji je u 292 preduzeca radilo .17 917 radnika i radnica, a o~ toga 2 062 iii 11,57 odsto zena i 1 211 mladih radnika i radnica. U 1sto vreme u Dalmaciji je u 807 pregledanih preduzeca bilo zaposleno 11 990 radnika i radnica, a od toga 1 174 zene, 997 omladinaca 1 omladmki 1 13 dece ispod 14 godina.84 111 Netkl()U/ko ib!'lojeva o uposlenju ZeniSke radne snage, Borba, 87, 21. de- cembar 1928; Enotnost, 49, 28. decembar 1928. so J.osli.p Ca·zti, n.d., 16'8. Josip Cazi, Omladina i Zene·na raau i kati, knj. II, Zagreb, 1964, 437. " Lsto, 438, S3 ~to, 4.39.' s4 r~sto, 439, 440. Sl 'U borbi, Nezavisni si-ltdi- 29 �Pojedina preduze6a zaposljavala su veliki broj zena. 'i'ako, na primer, u Trikotazi u Beogradu, 1928. godine, radilo je 1 200 radni~a i oko 500 radnika; u preduzecu , Tekstil" u Zagrebu 600 radnica i oko 140 radnika, a u preduzecu ,Penkala", takode u Zagrebu, 250 radnica i 30 radnika. Od sredine 1927. do maja 1928. godine u tvornicama u Zagrebu bilo je uposleno vise od 3 000 radnica.ss Iako je broj zaposlenih zena u stalnom porastu, u ovom periodu vladala je velika nezaposlenost, koja je vise pogadala muskarce nego zene. U prvoj polovini 1928. godine u Jugoslaviji je bilo vise od 300 hiljada nezaposlenih. 89 Od 1. januara do 27. oktobra iste godine Javnoj berzi rada u Beogradu prijavilo se 23 872 muskarca i 2 334 zene koji su trazili zaposlenje. 9° Kao sto se vidi, broj prijavljenih radnika i radnica koji su traZili posao je veliki, ali je nezaposlenih koji se nisu prijavili u Beogradu bilo jos vise. Berzi rada prijavljivali su se samo oni koji su ocekivali zaposlenje i izvesnu materij alnu pomoc. Od 1929. godine u porastu je broj zaposlenih zena, kao jeftinije radne snage, i to znatno vise od porasta ukupnog broja zaposlenih. Usled svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i nasu zemlju, broj zaposlenih zena osetnije se smanjio samo 1932. i 1933. godine. Od ukupno 1 415 021 lica u radnom odnosu na dan 31. marta 1931. hila je 393 444 ili 27,8 odsto zena, a u pojedinim granama delatnosti zaposlenost je izgledala ovako: 91 Na osnovu podataka Sredisne insp.;'kcije rada, vidi se da je s!ii:!an odnos u pogledu zaposljavanja postojao u preduzecima i u drugim krajevima u Jugoslaviji. 85 . ·--· •.. _ Broj Godina 1925. 1926. 1927. 1928. Broj precluzeCa radnillta 9 079 5 662 5 074 4 955 146 720 149 304 137 491 150 213 Od 14 do 18 godina it"adn1oa radin:ilka 6 502 5 565 7 075 6 654 8856 14 714 12 077 11978 Ispod 14 godina radnica radni!ka 663 91 444 83 89 123 438 78 ..:-~~,~~ Iz navedenih podataka se vidi da je 1925. godine u 9 079 preduzeca bilo zaposleno 16 112 ili 10,9 odsto radni.J!:a i radmca do 18 godina, dok je 1928. godine u 4 955 preduzeca .hila zaposleno 19 148 ili 12,7 odsto mladih radnika i radnica, sto nam pokazuJe da je zaposljavanje maloletnih lica u stalnom poras~u. . Pojedine industrijske grane u kojima su u v~hkom bro~u radile zene, zaposljavale su takode mnogo _m,aloletmka. Tako J~, n': primer, 1925. godine u tekstilnoj industrlJI h1l? ml~d_;h · r:-.dmka 1 radnica do 18 godina 22 odsto, a u neklm oblastJma JOS 1 v1se, 1 to: u zagrebackoj - 26,2 odsto, sarajevskoj - 28 odsto i mariho:skoj - 49 odsto. U jugoslovenskoj industriji odece do 18 godina :hvota radilo je - 38 odsto od ukupnog broja zaposlenih (u banjaluckoj oblasti - 41 odsto, splitskoj - 45 odsto i skopljansko-niskoj 56 3 odsto)."' U kucnoj posluzi bile su takode u velikom broju zaposl~ne devojcice. Kao sto se iz ovih delimicnih podataka vidi, procent mlade radne snage u industriji bio je veliki, a slicno je bilo u zanatstvu i poljoprivredi. .,~. .• . . Septembra i oktobra 1927. godine mesna radmcka smd1kalna veca slala su izvestaje Izvrsnom odboru Centralnog radnickog sindikalnog odbora Jugoslavije iz kojih se maze ustanoviti odnos zaposlenih radnika i radnica u ovim mestima. 87 Mesto UZice Kl'IUSevac N~S Satbac Zemun Duga Resa LeSk:.o-vac Kiulrnl8JilOIVIO Ostjek Sl·a·vonSkli Br:od Naw Sad Slwplje BaOka Topo1a Nova Grad~ka Tu2Jla Ra:dnika 549 1717 3 578 910 1720 900 2 748 604 8 308 986 3 742 6 817 3 725 200 3 547 Radnica 103 125 1161 90 290 1100 603 81 4 970 223 478 500 1164 75 105 UCerr.ilk:~a 260 226 906 340 490 8 200 268 1812 222 2 265 520 262 200 261 UCenica ~ ·s s &S~ ") Poljoi.Jtr'ivreda, stoCaJ:'!stvo i &1. H:iJbo.lov S:Ull11arstvo i -s-1. Rurdarstv.o i topi:oni:i!arstvo Industrij a i zanatii SaobraCaj " w<!1 >N 128 28 ·u ro 1=1 g·~i ·~ oq~.., '" H fs " oo8 ro,ID 6-d <v. ~ ~-~ El.o a w-" ~"' g ~m~ &:: o g·o.§ s:l>N:.::l 0 171284 12 81 171 412 12 109 37,3 0,8 1,1 541 2,7 15,6 6,7 300 300 80 27 34 155 3 729 5 222 eo 959 559 696 64 688 5 781 PrOLzvodrne ®rane 60 40 85 J o sip C a z d, RadniCka omladina i Zene Tad nice u N ezavisnim sindikatima, Nezavisni sindikati, knj. III, sv. 1, Zagreb, 1967, 150. sa Iisto, 150, 151. 87 Broj uCenica u veCini mesta ni1je izdv:ojen, veC je prti.1ka2lan zajedno sa brojem uC-enilka. - Opwnu3osauu pa(.l1-£U'K, rJiaBHH opraH D;eHTpaJiaor pa~- 30 Grupa pcivrede i g-ruopa zan'ilnanja u ·~ ~ ·~ 9 262 233 436 242 •698 23,9 Tl'lgov:i!na Gos1:ionliCa.rstv·o 3 338 511 6 297 7 232 9 635 7 743 35,5 15,7 HM'iKOr cv.tH,f(ItiKaTa o,n:6opa JyrocJiaBHje, Beorpa,D;, 69, 15. cenTe.M.6ap 1927, 3; 70, 18. cenTe.M-6ap 1927, 4; 71, 23. cenTe.M-6ap 1927, 3; 72, 22. cenTe.MGap 1927, 3; 75, 6. OKToGap 1927, 3; 76, 9. o'KT06ap 1927, 4; 78, 16. O?eTo6ap 1927, 3 1 82, 30. o?eToGap 1927, 3. s8 .RJa-drni,Cka i siJndilltiaWna Stampa donosib je viSe pojedinaCn1h podataka o !Zaposlenju Zena u IPO}edil!lim predru.:z-e6ima ru Jugoslavij'i. - Posvetimo viSe [JaZnje radu medu Zenama!, Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5. 89 .n;p IIe1.•ap MMJiocaBJbeBMli, n.d., 87. 90 Javne berze rada i pomoC nezaposlenim radnicima, IzveStaj Beogradske radniCke komore 1926-1931, 'klnj. II, Beograd, 1932, 289-290. Ill .ZJ; p C e p r I1 j e .ZJ; M M M T p M j e B M h., nd., 31, 33. 31 �Zavodi za dz:t"la:dru novCanica Samostalno vrSenje- domaCe .sJ.u2lbe Nadni!Ca·ri i radnici bez oma:ke posla Javna ·sluZ.ba i slobodna zanirnanj a Osta1a zani·manja KillOna poslruga kod svih gtrfUpa za-nim. Uik.upno: ' 2 980 21,8 12 682 12 682 92,6 14130 14130 28 3947 1133 39 252 1538 22,9 47,8 62 786 62 786 96,6 341 693 393 444 27,8 2 930 50 35 305 405 51751 U drugoj poiovini 1935. izvdena je anketa o polozaju kucnih pomocnica, na osnovu koje se moze zakljuciti da je njihov zivot i rad bio veoma tezak. Prema podacima SUZOR-a tada je u Jugoslaviji bilo oko 60 hiljada kucnih pomocnica, a anketom je ustanovljeno da ih oko 30 odsto nije prijavljeno uredima za socijalno osiguranje, sto znaci da ih je bilo oko 80 hiljada. Kucne pomocnice su radile bez zakonske zastite. One su namestane po ,Sluzinskom redu za gradove u Hrvatskoj i Slavoniji", koji je izdan obznanom Hrvatsko-slavonskog mjestodrstva od 19. januara 1857.95 Tek na osnovu pomenute ankete predlozeno je da se donese zakon o zastiti kucnih pomoCnica.96 V ecina kucnih pomocnica dolazila j e u gradove sa sela, iz brojnih zemljoradnickih porodica. Na 100 anketiranih, kucne pomocnice imale su 160 sestara i 186 brace. Iz vojvodanskih krajeva, iz kojih je priliv zenske radne snage u gradove bio najveci, dolazile su i zopos!javale se i devojcice od 8 godina. 97 Od proizvodnih grana van poljoprivrede, najvise zena bilo je zaposleno u tekstilnoj industriji. Prema podacima o osiguranim radnicima od 30. juna 1934. godine, u preduzeCima tekstilne proizvodnje u Jugoslaviji bilo je zaposleno 17 713 muskaraca iii 41,97 odsto i 24 489 zena iii 58,03 odsto. Razlika u zaposlenosti u pojedinim krajevima bila je velika, sto je zavisilo od razvitka ove privredne grane i ukljucivanja zena u proizvodnju. Tako je po pojedinim banovinama bilo zaposleno: 98 Kao sto se vidi, u proizvodnim granama ima svega 233 436 zena najamnih radnica, a od toga broja 171 284 je .u po1joprivredi, dok se u svim ostalim granama proizvodnje nalazi 62 152 zene. U Crnoj Gori, na primer, od ukupno 3 307 nadnicara i najamnika na selu 1 020 bile su zene. 92 Iako je broj osiguranih radnica od 1933. do 1940. porastao za 45 odsto, to ipak nije znacilo likvidaciju nezaposlenosti kod ze'.'a. U ovom periodu dolazi do sve vece klasne diferencijacije i r.::sloJavanja, narocito na selu, sto dovodi do viska radne snage, koJu nerazvijena privreda nije mogla da apsorbuje. Usled nepismenosti i nedostatka strucnih i opsteobrazovnih kvalifikacija, zene su se pretezno zaposljavale u poljoprivredi, zatim kao kucna posluga u gradovima i u industriji, i to ug!avnom kao nekvalifikovane radnice. Prema poplsu osiguranih lica od 30. juna 1934. godine, u Jugoslaviji su bila zaposlena 58 394 lica u kucnQ],.posluzi, a od toga su 93,52 odsto bile zene. Od ovog broja otpada na banovine: 93 -Banovina Drnvska SavSka Vrbaska Primor&ika Dr.inska Zetska Dunavska Moravrska Var:darsroa Uprava :grada Beograda "~-0.-~','i:· Banovdna MuSka rei Zene Ukupno DravS'ka Savsk·a Vt1baska Pr.imor;ska 143 1055 196 150 414 200 717 261 223 452 8164 17 921 1085 2 677 2 629 1445 11538 889 899 7 782 8 311 18979 1281 2 827 3043 1645 12 255 1150 1122 8243 Drmska Zetska Du:nav;~a Moravska ¥acrdarsma Urprava ,grada Beograda Zene 4 873 5 952 122 80 389 28 2 658 8 702 7 800 205 176 854 76 3397 621 844 1814 I!Ol 1265 1245 U ovoj grani privrede, u svim banovinama, bilo je zaposleno v1se zena nego muskaraca. U Sloveniji je taj broj bio skoro duplo veci, sto se vidi iz podataka za dravsku banovinu. 95 3a 3a'Koncny 3aW.TUTY nyhxux no.M.ohnu~a . .. , 1930, 21, 42 i 44; H MK o JI a II a JI l1 h, IIpoD.!i.eJ.£u pad'n.u'-t'IWZ ocuzypa.1ba, lKueoT u pad, corzy:rjanHo- ro;q. XI, KJb. XXVI, cB. 8, Beorpa,n;, 1938, 282. Godlne 1936. poj-avio se Nacrt zakona o z::~.Stiti lru6ni-h pomoCnica, a 193'7. se k!onstatuje da radn\ odnosi kuCnilh pomoCm.ioo nrisu regu&ani jedinstvenlm 21akanom za celu zemlju, veC uTedbama pojedinih -banovdna. Za SIVe iku6ne pomo6nice jedino je vaZio Zakon o osiJguranjru radni!ka za tSluCaj holes·b i ,nesreCe na pos1u. lKeuCK:U nonper, opraH AJIMjaHce 1KeHCKMX noKpeTa y KpaJbeBMHH JyrocJiaBPijM, rop;. XVIII, 1-2, Beorpa,n;, janyap-tjJe6pyap 1937, 14. 97 3a 3aKOUCKY 3a'I.UTUTY Kyhuux no.M.ohuu~a . . , , 23, H H K 0 JI a II a JI H h, n;n.. 284. · 98 B .r-an ·i m i r H 'a b e.r 1, Prilik'e naSeg tekstilnog radniStva, RadniCka. za8tita, socijalno-opolirtrl.-Oka revija, 12, Zagreb, 1935, 613--614. -KH>Ji:[JKeBHM T:IaconHc, Najveci broj kucne posluge bio je zaposlen u pojedinim banovinskim centrima. 94 96 92 JoBaH P. BojOBMli H ~pyrV:t: JKeue L{pue rope y peBO,fl,yttUOUapuo..tt noJCpeTy 1918-1945, TuTozpad, 1969, 57. 93 3a 3aKO'HCKY 3aW.TUTY Kyh.uux noMoh.nut~a. V:t3p;aH::.e IJ;eHTpaJIHOr ceKpe- TapujaTa pap;HH'IKMx KOMOpa y Beorpa)J;y, 1936, 39. 94 U Zagr:ebu je 'bile ukwp.no zapo.slenJi.h 9 282, a od .toga 271 muSlkarac i 9 011 Zena; ru Beogr:aldu- 7 759, ,oo_ :toga 430 ml.l:Skaraca i 7 329 Zena; u Ljub!jahi - 3 011, od toga 25 m;u5karaca i 2 986 Zena, u NIDtV'om Sadu - 1 879, od toga 94 muS:karca i 1 785 :lena i u Sarajev.u - 1 501, od toga 139 mruSkraraca i 1 362 Zena. - Isto-, 39. 32 MluS.karci 33 I I I �Kvalifikacioila struktura radnika zaposlenih u tekstilnoj industriji bila je veoma slaba. Vecina od' tih uposlenih radnika, juna 1934, hila je nekvalifikovana, narocito zene, sto se vidi iz sledecih podataka: 99 Zanimanje Segrti 826 5 421 10 372 1 094 Uk'Upno: 17 713 C.inovnici Kval. xadnici Nekval. rardniai Zene Ofo MuSkarci 4,6£ 30,60 58,56 6,18 100 421 4 258 18 458 1352 24 489 Ofo 1,72 17,39 75,37 5,52 100 Ofo Ulrupno 1247 9 679 28 830 2446 42202 2,95 22,93 68,32 5,80 100 Osim zaposljavanja u poljoprivredi, tekstilnoj industriji i kucnoj posluzi, zensku radnu snagu privlacile su i neke druge grane privrede, kojima je ona vise odgovarala. Tako je, rla primer, prema podacima SUZOR-a od juna 1936, bilo 170 601 osigurana radnica ili 27,05 odsto od ukupnog broja osiguranih lica, i to: 100 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 58 523 28 947 14 831 11 217 10 412 5 915 3 704 Kucna posluga Tekstilna industrija Industrija odece i ciscenj a Trgovina Gostione, kafane i svratista Industrija duvana Industrija hrane i pica Narednih godina u svim ovim privrednim delatnostima zapaza se postepen porast broja zaposlenih zena.'01 Poslodavcima se vise isplacivalo da primaju na posao nekvalifikovanu zensku radnu snagu, pa je i to uticalo na veci priliv zena u nekim industrijskim granama. 0 tome govore i podaci od juna 1936. godine. 102 N ekvail:ifikovaruiih ra.dn.]ka Tekstnna indu.strija Industrija odeCe GrafiCka industrija Industrija duvana 13187 1737 916 7737 Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u Ju.goslaviji, Anketa Cen- RadniCka zaStita, 9, 12. septembar 1936, 468-473. tot Na primer, 1937. ,god:i!Ile bi:lo je ru kuCnoj IPOSlu.zi 59 575, u Jteks'bilnoj industrij-i - 32 468, u industrij i odeCe ~i Ci.§Cenja - 14 596, u trgov1ni - 11 967, u :ugostirtei}stvu - 10 377 i u tnJdtustriji duvana - 7 090 osd.gurentih Zena. (PadnU'I.f.'JCe 'HOBU1£e, 27, 1. jyJJ, 1938.) 102 ,n; p Bop n B o j e M H x. ']. o p l) en 11 h, YnocJl.enocT ?COd xena u sdpaacTaene noc.n.:edu~e• .IKUBOT u pad, XI, ai 1938, 286. 34 Il!ldustrija Obm 'Dr-govina UgostLtelj stvo Novliarstvo Promet Gradsk-i ;poslovi Slobodna profesija KuCanstvo Poljoprivreda 22 861 3164 982 5236 traillnog sekiretarijata radnf.ffidh komora, odrZ.ana u Beogmd,u 24. januara 193-6, Beograd, 1936, 28. 100 Privredna grana Nekvalifi'kovan'i.h radnioo. Iz ovih delimicnih podataka se vidi da j e broj nekvalifikovanih radnica daleko veci od broja nekvalifikovanih radnika. Kvalifika99 dona struktura zenske radne snage u odnosu na ranije godine nije se poboljsala. Dok je 1934. godine od 24 489 radnica u tekstilnoj industriji bilo svega 4 258 kvalifikovanih, u 1936. godini od 28 947 zena - kvalifikovanih je svega 6 096. U duvanskoj industriji ovaj odnos je jos nepovoljniji, jer je od 5 915 radnica, koliko ih je bilo 1936. godine, svega 679 kvalifikovanih. Ako se osvrnemo na zaposlenost zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji, uocicemo i u ovom periodu veliku razliku u broju zaposlenih, sto je zavisilo od razvitka prosvecenosti i emancipacije zene. Premda ne raspolazemo potpunim podacima iz kojih bi se sagledao ovaj problem u celini, interesantno je razmotriti kretanje zaposlenih u pojedinim banovinskim centrima. Prema statistici Radnickog osiguranja od 30. juna 1934, naj-Vlse zena bilo je zaposleno u Ljubljani. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 85 zaposlenih zena. u ovom gradu muskarci su hili zaposleni u 1 573 radnje, a zene u 3 644 radnje. Iz ovoga se vidi da su zene bile zaposlene na duplo vise mesta nego muskarci. Iako se tu, uglavnom, rec 0 ukljucivanju zena u neproizvodne delatnosti, uoC!jiv je broj radnji u kojima uopste nisu" radili muskarci. U ugostiteljstvu, na primer, bilo je zaposleno 913 lica, od toga 278 ili 30,45 odsto muskaraca i 635 ili 69,55 odsto zena. Kako se vidi, u ovoj privrednoj grani zaposlene su veCinom zene. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 228 zaposlenih zena. Dok su muskarci radili u svega 64 ugostiteljske radnje, zene su radile u 183.'0• Prilican broj zena bio je zaposlen i u drugim privrednim delatnostima. Evo tabele: 104 muSkarci 1659 " 4 804 1589 278 616 473 285 422 25 58 Zaposleni Zene 1665 1350 1113 635 238 29 80 595 2 986 16 ulrupno 3 324 6154 2 702 913 854 502 365 1 ()17 3 011 74 Ovi podaci se odnose na osigurane i prijavljene radnike i namestenike kojih je u Ljubljani polovinom 1934. godine bilo ukupno 18 916, a od toga 10 209 muskaraca i 8 707 zena. Premda je kvalifikaciona struktura zaposlenih ovde nesto bolja, ipak se zapaza veliki broj nekvalifikovanih radnica. Od ukupnog broja zaposlenih bilo je 4 154 kvalifikovana radnika i 1 528 103 Bran i m i r H a b e r 1, StruktU?·a radni§tva naSih glavnih gradova, Rad.nilika zastita, 11-12, 1935, 525-530. 104 Isto, 525. 35 �kvaiifikovanih radnica, :i 447 nekvalifikpvanih radnika i 5 389 nekvalifikovanih radnica, 1166 ucenika u privredi i 543 ucenice, 1 402 cinovnika i 1 247 Cinovnica.105 U isto vreme u Zagrebu je takode bio zaposlen veliki broj zena. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 73,87 odsto zena. Zene su uglavnom radile kao kucna posluga (40,05 odsto), zatim u ugostiteljstvu, gde ih je takode bilo zaposleno vise nego muskaraca. Od 2 179 zaposlenih, u ovoj privrednoj delatnosti bilo je 1 022 radnika iii 47,18 odsto, i 1151 radnica iii 52,82 odsto. Na 100 muskaraca bilo je zaposleno 111,96 zena. Dok su muskarci radili u 226 ugostiteljskih radnji, zene su radile u 373.'•• Polovinom 1934. u Zagrebu je bilo osigurano 52 954 radnika i namestenika, od toga 30 456 muskaraca i 22 498 zena. Broj zaposlenih po privrednim granama izg!edao je ovnko: 107 P.rivredna grana Industrija Obrt Trgov:ina Ugostiteljstvo NovCaTStvo l?.romet Gradski ipOslovi Slobodna i eHOna zanimanj a KuCanstvo Poljoprivreda muSkarci 6 504 10 299 5 995 1028 1337 1801 1847 1205 271 165 Zaposleni Zene 4 324 3 777 2 482 1151 361 87 142 1103 9011 60 ukrupno 10 832 14 076 8 477 2179 1698 1888 1989 2 308 9 282 225 Na 100 stanovnika u Zagrebu bilo je zaposleno svega 28,53 odsto, i to na 100 muskih stanovnika 33,06 radi'lika i na 100 zenskih 21,93 radnice. 108 Od industrijskih grana jedino je u tekstilnoj industriji bilo vise zaposlenih zena nego muskaraca.109 U Beogradu je bio zaposlen manji broj lica nego u prethodna dva grada. Godine 1934. bilo je osigurano 57 226 radnika i namesienika, od toga 40 086 muskaraca i 17 140 zena. Na 100 stanovnika u gradu bilo je zaposleno 19,78, i to na 100 muskih stanovnika 25,80 radnika, a na 100 zenskih 12,80 radnica. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 42,76 zaposlenih zena. Odmah pada u oci da je ovde zaposlenost zena znatno manja nego u Ljubljani i Zagrebu. Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu, i to 37,49 odsto, a zena u domacinstvu - 42, 76.'" 1os /]sto. 108 1o7 Isto, 9, 1936, 415. Isto. lOS IISto. 109 U ltekstiolnoj industrlH bi1o je zatpos:leno 743 muSkarca 1 1 537 Zena. I u 1drurgim lindu'StrijSkian ~~anama u Zagrebu bio je zaoposlen p.ril~Oan broj Zena. Na .primer, u hemij\SJroj dndrustriji - 1171 mu.Skarac i 547 Zena; u pre~ 'hrambenoj industriji - 1165 mu~araca i 450 tena; u industriji vapira - 427 muSkaraca ·i 449 Zenra; u imdustriji ·odeCe - 118 muSkaraca i 240 Zena; u monop.oisikoj-Wndustriji -·51 mu~karc 1196 Zena i sl. {B.ranimir HabeT[, crvn., Radnicka za!itita, 9, 1936, 417.) 110 B rani miT Haber 1, n.n., RadniCka zaStita, 11, 1936, 536. , 36 Zaposlenost po poj edinim privrednim granama kretala se ovako: 111 Privredna grana Industrija Zanati T·rg-ovina Ugostiteljstvo NovCarstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliCna zanimanj a DomaCinstvo Poljoprivreda muSkarci 7927 15 024 6137 2 413 1313 2 473 2277 1977 430 112 ZapooJ.eni Zene 3 757 2668 1006 890 344 132 104 889 7 329 21 ukupno 11684 17 695 7143 3303 1657 2 605 2 381 2 866 7759 133 Ako se uporedi zaposlenost zena u nekim privrednim delatnostima koje su po prirodi posla mogle zaposliti veliki broj zenske radne snage sa prethodna dva grada, videcese da Beograd u tom pogledu mnogo zaostaje. Dok je, na primer, u Ljubljani i Zagrebu u ugostiteljstvu bilo zaposleno vise od 50 odsto zena, u Beogradu su u ovoj grani zaposleni vecinom muskarci. Od 3 303 zaposlena bilo je 2 413 iii 73,04 odsto muiikaraca i 890 ili 26,95 odsto zena. 112 U nekoliko industrijskih grana u Beogradu je bilo zaposleno viSe Zena nego mu.Skaraca. 113 Sarajevo je u pogledu zaposlenosti bilo u jos nepovoljnijem polozaju. U gradu je 30. juna 1935, bilo osigurano 12 920 radnika i namestenika, od toga 8 785 muskaraca i 4 135 zena. Na 100 stanovnika bilo je 16,53 zaposlenih, i to na 100 muskih stanovnika 21,39 radnika, a na 100 zenskih 11,14 radnica. 114 Na 100 zaposlenih muskaraca bilo Je 47,07 zaposlenih zena. Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu (33,41 odsto), a zena u domacinstvu (33,66 odsto). Broj zaposlenih po pojedinim privrednim granama izgledao je ovako: 115 (vidi tabe!u na 38 strani). Od svih uposlenih u Sarajevu bilo je 979 cinovnika i 293 cinovnice, 3 399 kvalifikovanih radnika i 1 197 kvalifikovanih radnica, . 3 272 nekvalifikovana radnika i 2 331 nekvalifikovana radnica, 1135 ucenika u privredi i 314 ucenica-' 16 Iz podataka se vidi da je kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika u ovom gradu bila vrlo slaba. u1 Lsto. Isto, 544. U tekstilnoj industriji bilo je zaposleno 1100 muSikarraoa i 1 591 Zena; u "industriji ,papira i izrade od pa•pira - 139 mu.Skaraca, 147 Zena; u mono~ poJ•skoj industnij'i - 367 mu.Skavaca i 598 Zena, j u industriji odeCe - 196 muSkaraca i 583 Zene.- Branimi•r Haberl, n.n., RadniCka za§tita, 11, 1936, 539. ' u<~ B ran i m i r H a be r I, Radni§tvo banovinskih sediSta, RadniCka zastita, 5, 1937, 392-393. us Isto, 392. ue Isto, 393. 112 11a 37 �' Privredna grana Industrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo Novearstvo Saobraeaj Xomunalni poslow Slobodna i sli~a zanimanj'a Dom.a6instvo Poljoprlvreda Z3lPosleni muSkarci Zene ukupno 1903 2 935 1291 574 432 416 520 593 49 72 1137 643 236 264 77 10 30 338 1396 26 3 040 3 578 1527 820 509 426 550 931 1441 98 Prema podacima .od 30. juna .1935, u Nisu je ·bilo osigurano 5 846 lica, od toga 4 358 muskaraca i 1 488 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 16,52, i to na 100 muskih stanovnika 21,41 radnik, a na 100 zenskih 9,90 radnica. 117 Na 100 zaposlenih muskaraca u Nisu je bilo 34,14 zaposlenih zena. U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 118 Zapaslend Privredna grana Industrlja Zanati Trgovina Ugostiteljotv<> Nov~arstvo SaobraCaj K.omunalni poslovi Slobodna i sli~na zan1manja Domaclnotvo Poljoprlvreda muSkarci ~ene ukupno 1670 -1644 347 218 54 21 145 157 812 268 ~9 2 482 1912 376 257 64 21 145 218 368 3 39 10 61 269 99 3 U saobracaju, komunaln1m poslovima i poljoprivredi Nisa nisu uopste bile zaposlene zene, dok je u ostalim granama, izuzev domacinstva, bilo zaposleno mnogo vise muskaraca nego zena. U Splitu je u isto vreme bilo osigurano 8 304 radnika i namestenika, od toga 6 012 iii 72,40 odsto muskaraca i 2 292 iii 27,60 odsto zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 18,96, i to na 100 muskih stanovnika 21,61 radnik, a na 100 zenskih 10,40 radnica."• Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 38,12 zaposlenih zena. Najvise zena bilo je zaposleno u domacinstvu (52,27 odsto). Zaposlenost po pojedinim privrednim granama izgledala je ovako: 120 117 118 1Branim.ir Haberl, n.n., 10, 1937, 695. Isto. Bll"animir Ha-berl, n.n., , .. ]StcJ, 395, 397. lUI 38. Radni~ka zaStita, 12, 1937, 935. Privredna grana I.ndustrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo NovCarstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliDna zanimanj a DomaCilnstvo Poljopri'Vreda muSkarci Zaposleni Zene 2171 1164 681 281 149 1116 179 207 36 28 145 285 195 236 48 25 41 116 1198 3 ukupno 2 316 1449 876 517 197 1141 220 223 1234 31 U Skoplju je bilo zaposleno vrlo malo zena. Od 7 835 osiguranih bilo je 6 168 muskaraca i 1 667 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 10,96, i to na 100 muskih stanovnika 15,65 radnika, a na 100 zenskih 5,44 radnica. 12 ' Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 27,03 zene, i to u sledecim privrednim granama: 122 Privredna grana Industrija Zanati Trgovina Ugosti-teljstvo NovCarntvo SaobraCaj Komunalni po.slovi Slobodna i sliCna zanimanj a DomaCinstvo Poljop:vivreda mu.Skarci 1228 2 233 954 336 120 185 574 485 48 5 ZaipOsleni Zene 629 370 60 102 19 3 16 125 343 ukupno 1857 2 603 1014 438 139 188 590 610 391 5 Juna 1935. godine u Novom Sadu bilo je osigurano 13 693 radnika i namestenika, od toga 8 855 muskaraca i 4 838 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 21,41, i to na 100 muskih stanovnika 26,80 radnika, a na 100 zenskih - 15,64 radnice. U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 123 Privredna grana Industrija Zanati Trgovina U gosti.telj1stvo NovCarstvo SaobraCaj Komunail.ni IPOSlovi Slobodna 1i 1sliCna zanimanja DomaCinstvo Poljoprivreda 12 1 122 12a muSkarci Zapooleni Zene 1825 3 415 1694 379 266 469 88 538 126 55 814 852 459 272 79 21 14 291 2 016 20 ukupno 2 639 4267 2153 651 345 490 102 829 2142 75 BTanimir Habell"l, n.n., RadniCka zaStita, 10, 1937, 686. I:sto. Branimir Haiber1, n.n., RadniCka zaStita, '5, 1937, 381. 39 �U isto vreme u Banjoj Luci je bilo osigurano 2 987 lica, od toga 2 296 muskaraca i 691 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 13,47, i to na 100 muskaraca 19,77 radnika, a na 100 zena 6,54 radnice. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 30,13 zaposlenih zena. Zaposlenost po privrednim granama izgledala je ovako:t24 Z~sleni Prlv.redna grana Industrija Zanali Trgovina Ugostiteljstvo Nov~arstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliCna ~an'ima:nj a DomaCinstvo Poljoprivreda muSkarci Zene ukupno 147 60 30 34 -9 1170 699 263 107 56 40 72 234 342 4 969 639 233 73 47 33 69 178 24 4 ? 3 56 318 Najmanje zena bilo je zaposleno na Cetinju. U ovom gradu, juna 1935, bilo je osigurano 705 radnika i namestenika, od toga 594 ml!Skarca i 111 zena. Na 100 muskih stanovnika bilo je zaposleno 16,84 radnika, a na 100 zenskih - 3,91 radnica.t25 Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 18,69 zaposlenih zena, i to u sledecim privrednim granama:t26 Privredna grana Ln:dustrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo NovCarstvo Sa~braliaj Komunalni poslovi Slobodna i sl10na zanimanja DomaCinst\,;o P.oljopriweda muSkarci 10 291 24 24 20 2861 132 2 2 Zapasleni Z:ene -· 5 3 20 2 4 8 14 55 ukupno 10 296 27 44 22 32 69 146 57 2 Sredinom 1935. godine oko cetvrtina osiguranih radnika i nastenika bilo je zaposleno u banovinskim centrima. Iako se na osnovu ovih podataka ne moze sagledati u potpunosti obim zaposlenosti u doticnom kraju, ipak su oni odraz razvitka privrede i ukljucivanj~ zena u proizvodnju u pojedinim pokrajinama. Dok je, na primer, u Lju?ljani na 100 zaposlenih muskaraca bilo 85 zaposlenih zena, dotle Je na Cetinju - 19, u Skoplju 28, u Nisu 35, u Splitu 39 i sl. U svim srezovima Crne Gore bilo je 1939. godine 1 386 zaposlenih industrijskih radnika, a od toga svega 89 zena. Na ovom podrucju 124 125 126 40 B rani m i r H a 1b e r I, n.n., Rad-niCka zaStita, 12, 1937, 944-945. Bxanim1r Ha1b e rl, n.n., RadniCka za.Stita, 10, 1937, 703. Isto, 703, zene su mogle naci posao jedino u poljoprivredi i domacinstvu, premda ih i tu nije bilo mnogo. 127 Privredni razvitak i zaposljavanje zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji u tim godinama bilo je toliko nesrazmerno, da su cesto izlisna bilo kakva poredenja. Pored ovakvog stanja u Crnoj Gori, u Sloveniji je polovinom 1936. godine samo u tekstilnoj industriji bilo osigurano 9 175 ili 25,21 odsto zena od ukupnog broja radnika. 128 U vanprivrednim delatnostima zene su bile prve na udaru svake redukcije. Krajem 1933. ili pocetkom 1934. godine ministar za finansije je izjavio da se mora pristupiti redukciji zenske radne snage u drzavnoj sluzbi, 129 sto se na odredeni nacin protezalo kroz ceo ovaj period. U postansko-telefonsko-telegrafsku struku nisu primane zene sa fakultetskom spremom, a sa srednjoskolskom samo 25 odsto. 130 U drzavnoj sluzbi zene su uglavnom radile kao nadnicarke i dnevnicarke i na tim mestima su ostajale i po 10 do 15 godina.131 Ni jedna zena-lekar nije postavljena za upravnika bolnice, zene agronomi nisu mogle biti u Upravi ddavnih monopola, iako su imale potrebnukvalifikaciju, zene nisu mogle biti sreski referenti niti nastavnice poljoprivrednih skola. 132 Cak i u uredima socijalnog osiguranja izvrsena je odredena redukcija zenske radne snage. Sredisni ured za osiguranje radnika je na sednici od 4. jula 1937. godine odlucio: da u radnickom osiguranju ne mogu biti zaposleni muz i zena; da se zena koja ima muza ne moze primiti u sluzbu radnickog osiguranja; da se sluzbenica koja se uda otpusti iz sluzbe radnickog osiguranja; da se penzionisanoj sluzbenici, kada se uda, obustavi isplata stecene penzije, a umesto penzije ·da joj se izda jednoki-atna otpremnina i da se u slucaju redukcije cinovnika u prvom redu reduciraju one sluzbenice koje imaju muzeve. 133 * * * Eksploatacija i neravnopravnost zena narocito je dolazila do izrazaja kada se radilo o nagradivanju, jer su zene redovno za isti rad bile manje nagradene od muskaraca. Obicno se visina nadnice zenske radne snage kretala od 45 do 75 odsto u odnosu na visinu 12 7 Spa.s.oje Medenic.a, PrivTedni razvitak Crne Gore 1918-1941, Thlograd, 1959, 72, 17&-177. 1 28 Pa(ht.U"t1i:e noaune, 21, 21. .M.aj 1937. Protiv oVla,k.o nepravilne odl'lllke Zengke m"~garrizacdde su se neprekidno borile putem ·zborOIVa, lronferencija, rezolucija, predstarvtki itd. Glavna uprava Udruienja 'univerzitets~i obrazovanih Zena podnela je •predstavku Jug·oolo.venslk-oon .ZenSkom savezu s molhom da i!)I'euzme kole'kltiVillu ·aikciju protiv .redtilltcije Zena- iz drZaWle slu7.be. Desetlog februara 1939. ,godine odrZan je velrillti 21bor Zena u ·Beo-gradu na kome •SU pred•sedrrici 1sekci'ja UUOZ. dz Beo-grada, Zagreba, SarajeVla i Z-ene joS nekth profesija, govorile o ovom problemu, ·a rtatim je doneta rezolucija ~oja je 'UiPUCena Vladi i Parlamentu. (ARP, CO AF2J, UUOZ 2 1 11 br. 8/&-7.) 130 ARP, Biblioteka Sremske Mitrovice, K-3, F-3, br. 5. (Zenslci [pdkret.) 132 Lsto. Lsto. 133 Padnu"tx:e noau'He, 25, 18. jyn 1937. :1 31 41 �nadnice muske radne snage. To je bio sa:svim dovoljan razlog da poslodavci radije uposljavaju zene nego muskarce, gde god je to bilo moguce. Prema podacima SUZOR-a prosecno obezbedene nadnice osiguranih radnika i radnica po godinama kretale su se ovako:',. 1923. Goddna 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. 1937. 1938. 1939. ' _., muSkard 24,60 25,42 26,52 27,35 27,94 28,34 28,25 26,63 25,15 23,98 23,35 23,35 24,44 25,47 26,22 18,92 19,65 19,99 20,44 20,86 • 20,86 20,07 18,76 17,97 17,62 17,26 17,22 17,89 18,54 18,99 I ! ' '; Nominalna najamnina kod zena, kao i kod muskaraca, u. stalnom je porastu do 1930. godine. Usled ekonomske krize od tada pocinje da opada, s tim sto je najniza bila 1936. godine. Uporedo s velikim tarifno-strajkackim akcijama i pokretima"'n:ajamnina pocinje da raste i tek 1939. dostize nivo iz 1932. godine. Do niskog proseka radnickih nadnica dolazilo je i usled pitiska stanovnistva sa sela, koje nije moglo da se zaposli u poljoprivredi, pa je trazilo posao u gradu. Velika potraznja nekvalifikovane radne snage uticala je na formiranje niskih nadnica nekvalifikovanih radnika i radnica. Do pada najamnine dolazilo je takode usled porasta nezaposlenosti i samim tim do vece ponude jeftinije radne snage, sto su kapitalisti koristili i snizavali najamninu kod zaposlenih radnika i radnica. Na nizak nivo nadnica uticala je i zenska i decja radna snaga, cije su dnevnice bile mnogo nize od prosecnih. N adnice zaposlenih i osiguranih zena ovako su se kretale od 1923. do 1928. godine:l35 (vidi tabelu na 43 strani) Iz navedenih podataka vidi se da je sve do 1928. godine veliki broj zena imao veoma niske zarade. Te godine nadnice veceg broja radnica neznatno su porasle, ali su i dalje ostale niske i nize od prosecne nadnice u Jugoslaviji za 5,38 dinara. 1134 RadniCka zaStita. g·od. XII, 4, 30. apTii 1940, Statisbilka radni&og osi>gurn.nja, 21, 22; Bogdan K1reki6, 2ena u. kapitaUstiCkoj privredi, GrafiCka revija, Ca!Sdpils z·a unaprEdi·vanje 'i upotpun:javanje svih grana .grafi.Cke djelarl;nostJi, god. XI, 1, Zagreb, mart 1937, 35-39. 135 Josiv Cazi, Nadnice, taTifne 'bm·be i Strajkovi, Nezavisni sindikati, lknj. III, sv. 2, Za@reb, 1967, 474. 42 I jr. 5309 360 514 954 1947 3 940 4033 4122 7654 12416 9 558 11158 7324 6099 3 825 2496 3 508 5 380 .208 '267 750 1266 1902 2 576 2476 5617 13 568 10 571 14714 8 728 8 305 6 313 3 741 7082 85223 93 464 seCna nadnica 14,92 17,55 1925. 1926. 1927.. 1928. Broj radnica Ukupno: Godi§nj a pro- Zene 21,52 23,40 1924. Dnev-na zarada u dinarima Pros eOna ·godiSnja nadnica u dinarima 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. ·- .•,. Broj Zena radnica prema dnevnim zaradama 14,92 17,55 2,00 ,2,01- 2,50 2,51- 3,00 ;3,01- 3,60 3,61-4,60 4,61- 5,40 5,41- 6,60 6,61- 8,00 8,01- 9,60 9,61-11,33 11,34-14,00 14,01-16,80 16,81-20,00 20,01-24,00 24,01-28,80 28,81-34,00 34,01-40,00 40,01-48,00 5 974 194 156 583 1300 1167 1726 1479 4199 12 397 11583 17 645 10 267 6 507 167 115 549 1370 988 1499 1183 3508 12141 12109 19151 11903 11203 9 711 5118 10 409 6354 7.090 203 77 454 1299 784 1565 1011 3474 13240 13198 20 990 13 546 11832 9 936 5 489 3 857 7 443 101328 107 631 115 448 124 863 18,92 19,65 19,99 20,44 ·to oot 8837 4787 9033 12 031. 1015 3 558 14 600 14 553 22 624 14589 12 037 10 605 5504 4296 8451 tl 'ViSe • U pojedinim industrijskim granama visine nadnica razlicito su se kretale kod muskaraca i zena, sto se vidi iz sledece tabele: 186 Proseene nadn:ice zapos!en1h ·(oslguranika) po industrojskim grimama 1926. god. Broj- :Y.adnitka- Industrijska grana Poljoprivreda SaobraCaj Rudarstvo i topionice K;;unen i zernlja Metalna dndu•trij•a HemijSka ind. i centrale TellosttiLlrna industrija Lndustrija papi'l'a Iondustrija koZe i ~gume Drvna dn:dustrija Hrana i piCe r ' I Ugostiteljstvo InJdustrija odeee Gradevi.narstvo Graf1&a ·:moustrija·: · SamitetSika s1uliba · T~g'Ovina 1i ·slcladiSta Kiu6na 1posluga Kazalista 1 slobodne profes. Zav-odi i uredi za izradu .' nw~anli:ca muSka- PrOseCna nad·li·iCa raca Zena 4582 15 328 591 18 731 34 634 8 485 8 839 2 737 5178 68 010 29138 8 571 32188 35081 4 704 9 816 33 009 5 529 425 559 75 3592 2643 2043 11961 1769 75a 2770 7 978 6.922 12043 1723 2 207 3049 8607 29 966 5 007 15 887 666 22 323 37 277 10 528 20 80{) 4506 5 933 70780 37117 15493 44231 36824 6911 12 865 41616 35495 4 055 1717 16 401 4284 Uloupno m:uSkaraca 25,17 31,33 33,42 28,17 21,11 31,02 25,35 30,76 28,17 23,58 25,54 25,92 15,14 29,14 30,61 20,46 Zen a Ulmpno 21,98 25,04 31,03 27,60 26,67 23,09 21,25 18,82 22,92 22,78 20,81 24,10 21,17 29,42 22,74 28,14 26,88 20,62 21,78 18,45 23,82 22,18 12,33 22,90 28,85 23,91 21,56 15,44 28,92 30,05 20,58 22,56 16,23 5772 27,08 23,30 25,95 20 685 33,28 32,62 32,76 22,77 22,95 24,92 24,25 14,32 "' lsto, 472. 43 �N ajnizi prosek nadnica (14,32 dim{~a) bio je u industriji odece, gde je srazmerno bio zaposlen veliki broj zena. One su imale prosecno nize nadnice od nadnica muskaraca za 2,81 dinar. Nadnice zena u kucnoj posluzi bile su takode veoma niske (16,23 dinara) i ·one su u ovoj delatnosti primale prosecno 5,18 dinara dnevno manje od muskaraca. Radnici i radnice kod zavoda za izradu novcanica i ureda imali su najvise nadnice (32, 76 dinar a) i tu se nije uocavala · velika razlika u zaradama izmedu muskaraca i zena. U saobracaju su takode bile nesto vise nadnice (31,03 ainara). I u toj privrednoj grani bio je zaposlen mali broj zena, a njihove nadnice su bile za 8,24 dinara nize od nadnica muskaraca. Zarade dece bile su jos nize i u tom se narocito ispoljavala eksploatacija koju su kapitalisti vrsili nad· zenskom i decjom radnom snagom. U 1928. godini maksimalne i minimalne nadnice kod muskaraca i zena u nekim industrijskim granama izgledale su ovako:"' Zene MuSka rei IndUrStrliska grana .nadnica dincira Tekstilna in<lrustrlja maks. Hemijska undustrlja min. maks. min. 50 10 100 20 50 15 50 30 100 27 Dl'll'na industrija Industrlja odece Trgova~a usluga maks. min. maks. min. maks. mirn. nad:nica maks. nllin. maks. min. maiks. nlli.n. ~.·- maks. min. maks. min. dina'l'a 30 8 50 4 30 10 40 15 50 16,50 Za ostale industrijske grane nedostaju podaci, ali se i na osnovu ovih vidi da su zene redovno manje placene, a u nekim oblastima privredne delatnosti ip1aju za 50 odsto -manje zarade. U radnickoj stanjpi objavljivani su pojedinacni podaci o visini nadnica i duzini radrjog vremena u pojedinim industrijskim granama i preduzeCima iz kojih se moze sagledati stepen eksploatacije radnicke klase i podredeniji polozaj radnica. U Sarajevu su zivotne namirnice od 1920. do 1922. godine poskupele za 134,39 odsto, dok su se hadnice povisile za 48,93 odsto, sto znaci da su cene za 85,46 odsto vise porasle od plata.'" Sivacke radnice i vezilje u Beogradu i drugim mestima radile su krajem 1921. i pocetkom 1922. godine po 9 do 10, pa i vise casova dnevno za minimalnu nadnicu od 25 dinar a."' Dnevna zarada monopolskih radnica i radnica u fabrikama duvana ki'etala se u 1922. godini ovako: 140 "' ARP, f00>d KI, 1928/60. 1 ss Paiht:1i'K, ro,n;. _I, 3, 10 .. Oe~e..ttQap -1922, 6. ·1s9 OpeGa'H.u3oaanu paduux, 26, 29. jauyap 1922. 140 Radnil!ka §tampa, or:gan Centralnog medusaveznog siald.hltaJnog odbora Jugosl'avije,-god. II, 39, Zagreb, 9. decembar 1922; Josi'P Caz1, Omladina i Zene na radu i u borbi, Nezavisni sindikati, knj. II, Z-agreb, 1964;_452. __ 44 Mesto NiS SaradeV'O \ Zagu-eb Ljubljana Skop!je Vel. Beckerek I I ; .Zene MuSkarci 24-25 20-24 18-22 20-24 14-18 11-14 36-39 21-36 18-22 26-34 18-20 16-18 Radnicke nadnice u fabrikama duvana u Mostaru, Travniku i Banjoj Luci, u Fabrici cigara _u Senju i u stovariStima nepreradenog duvana u Novom Sadu, Coki, Foci, Aleksincu, Stipu, V~lesu i Bajinoj Basti nisu bile nista vece, a negde su se kretale 1 do 8 dinara. Skupoca je stalno rasla, taka da su cene osnovnih zivotnih namirnica u odnosu na plate bile suvise visoke. Od 1914. do 1922. godine plate su porasle za 27 puta, a cene _najvaznijih _zivotnih namirnica za 109 puta. 141 Za minimalnu nadmc':' u Tvorn~c1 monop?la nisu se mogla kupiti ni dva kilograma_b~asna:_Hadmcl 1. rad~nce drzavnih monopola organizovano su traz1l1 pov1s1ce plata 1 naJavljivali da ce se do kraja boriti za poboljsanje svoga polozaja. Nadnice tekstilnih radnika i radnica u ova vreme bile su takode niske narocito u pojedinim preduzecima. U Fabrici stofa V. Ilica u Beogradu radno vreme produzeno je na 12 ~asova i bez prekida radilo se danju i nocu za nadnicu od 10 do 15 dmara. Otpustanje radnika bez otkaza i izbacivanje iz stana bila je svakodn~v:na pojava.'42 U Fabrici platna i samija u Nisu radilo se pod vrlo teskim uslovima. Radnice su zaradivale od 4 do 15 dmara dnevno, ": one koje su radile na parce (na metar) zaradivale su od _20 do 60 dmara nedeljno. Svaka radnica radila je na 2 do 3 razbop, 1 to po 9 do 10 casova dnevno. Pod istim uslovima radili su i nekvalifikovani muskarci u preduzecu, dok su kvalifikovani radnici primali po 25 dinara dnevno. U ovoj fabrici bilo je zaposleno vise devojcica i decaka ispod 14 godina, Cije su se nadnice kretale od 4 do 5 dinara. 148 U Tvornici pokucstva ,Mundus" u Varazdinu radnice su ra~ dile po 12 do 13 sati dnevno za 24 do 28 kruna, dok su radmc1 primali 50 do 60 kruna na dan. 144 •. . . Zakon 0 zastiti radnika donesen je JUna 1922. godme, all J€ za primenu mnogih njegovih odredaba trebalo d~ ministar za socijalnu politiku donese razne uredbe, pr":v1lmke 1 uputst;ra. To Je odlagalo primenu zakona, jer neke pro~1sane naredbe msu. donesene ni 1928. godine. Uredba o reguhsanJU radnog vremena 1 otvaranju i zatvaranju radnji u zanatskim trgovac~im preduz~cima trebalo je da bude donesena u roku od sest mesec1 po stupanJU na J ·radniC.Ico1rt pokretu ... , 102. 141 Sindik.alni pregled; Zene Hrvatske u 142 OpzauuJoaauu paOuu'IC, 56, 14 . .M.aj 1922, 3. 143 r~sto, 144 81, 13. aazycT 1922, 3, 4. J o s i p C -a z i, n.n., 452. 45 �shagu ovog Zakona. Sa uredbom se o4ugovlai'ilo, jer su o ovom pitanju sprovedene dve ankete i ona je donesena 25. septembra 1924. godine, ali je vee januara meseca 1925. bila stavljena van snage i ponovo objavljena 9. maja 1928. godine. Zakoni su predvidali odredene olaksice za zene na radu. Prema Zakonu o zastiti radnika, bio je zabranjen nocni rad za zene, bez obzira na godine zivota, mada su se za odredene poslove pravili izuzeci. Porodiljama je bio zabranjen svaki rad za vreme od dva meseca pre i dva meseca posle porodaja. Za to vreme njima su garantovani svi vidovi pomoci sto im je po odredbama Zakona o osiguranju radnika za slueaj bolesti pripadalo. Vlasnici preduzeca bili su duzni da majkama-radnicama daju poseban odmor za vreme dojenja dece. Bilo je zabranjeno da se zbog toga smanjuju plate radnica. Ovi propisi su vazili i za udate i za neudate- majke. Poljoprivredne radnice nisu bile obuhvacene Zakonom o • zastiti radnika. U preduzecima sa vise od 100 radnika, od kojih su bar 25 s malom decom koju za vreme rada nemaju kod koga da ostave na cuvanje, bilo je predvideno da vlasnici preduzeca podizu u blizini preduzeca narocita decja prihvatilista za cuvanje dece. Ovi propisi su se u praksi neprekidno krsili. Zbog umanjene nadoknade za rad, porodilje cesto nisu koristile pravo na bolovanje i same su se brinule 0 cuvanju i odgoju dece. Veoma cesto zene su zaposljavane na nocnim i prekovremenim radovima. U toku kontrole, koju su organi Sredisne i oblasnih inspekcija rada vrsili, u periodu od 1920. do 1935, zabelezeno je vise od 400 slucajeva u kojima je zaposljavanje zenske radne snage vrseno mimo propisa, i to najcesce u preduzecima tekstilne industrije u kojima je radio veliki broj zena.' 45 Odugovlacenje u donosenju uredaba i l'Jropisa omogucavalo je poslodavcima da odredbe Zakona o zastiti radnika tumace po svom nahodenju. Postojeci propisi o duzini radnog vremena nisu se postovali i ono je neograniceno produzavano. Duzina radnog vremena u ovom periodu kretala se, na primer u Beogradu i Valjevu, od 8 do 18 casova, a u Palanci i Trsteniku od 12 do 18 casova.'.. Za ceo ovaj period karakteristicno je da su poslodavci samovoljno odredivali radno vreme i da nisu placali prekovremeni rad. Iz pojedinacnih podataka se maze ustanoviti da su metodi eksploatacije i sledecih godina bili slicni. Krajem 1924. godine u Tekstilnoj fabrici u Dugoj Resi bilo je zaposleno 1 500 radnika, radnica i dece koji su radili na parce i na sat, a radno vreme je iznosilo 12 do 16 ~asova. 147 U Fabrici cveca u Beogradu radilo je oko 60 devojcica po 9 sati dnevno za nadnicu od 4 do 6 dinara, a u radionicama rublja i zenskog odela radilo se pod tezim uslovima po 13 i 14 sati dnevno. 148 )lp II eTa p MH JI o caB Jb eB l1 h, n.d., 139. I,sto, 148, 149. Opza'H.U3DBantt padnwx;, 88, 30. uoaeJ£6ap 1924; 89, 4. de-qeJ£6ap 1924; Organizovani radnik, 37, 11. decembar 1924; 38. 18. decembar 1924. 148 .n; p a r a C T e cPa HoB M h, 0 ueaoJba~ya name de~e, lKencKu noxpeT, 145 146 141 4. anptu 1924, 163. 46 Pod teskim nehigijenskim uslovima i bez kontrole lekara radile su zene i deca i u rudnicima po 12 sati dnevno. Oko 2 000 dece radilo je u rudnicima 1925. godine, i to najvise u Sloveniji i Bosni. U rudnicima u Trbovlju, Zagorju ob Savi, Hrastniku i Senjskom rudniku zene su radile i nocu. U Rudniku Tresibaba radilo je 41 dete do 18 godina zivota i ona su za Ciscenje uglja primala po 8 dinara dnevno, dok su u nekim drugim rudnicima deca primala po 15 do 28,5 dinara dnevno za rad u jami. 14' Monopolskim radnicima i radnicama, kojih je bilo 545 u Prilepu, smanjene su nadnice aprila 1926. godine za 10 do 50 odsto, tako da radnice koje su primale 30 do 35 dinara posle smanjenja primale su 20 dinara dnevno, a to nije bilo dovoljno za najskromnije zivotne potrebe.' 50 U Fabrici trikotaze u Beogradu bilo je u prolece 1926. godine zaposleno 300 radnika i 500 radnica sa veoma niskim zaradama, zbog cega su u oktobru stupili u strajk. Radnice su prosecno primale 24 do 32 dinara na dan, krojacice, kojih je bilo oko 100, zaradivale su dnevno 28 do 40 dinara, a tkacke radnice po 150 do 300 dinara nedeljno.'51 Radnice u Tvornici duvana u Sarajevu primale su 20 do 22 dinara, dok su radnici za isti posao primali 25 do 45 dinara. Radno vreme u Tvornici tekstila u Karlovcu kretalo se od 10 do 16 sati, a placalo se 1 do 2 dinara na sat. Pored toga, radilo se prekovremeno bez naknade za taj rad. U Tvornici tjestenina u Osijeku radnice su zaradivale 16 do 23,50 dinara dnevno. Tu su bile zaposlene i devojcice od 12 do 13 godina, cije je izrabljivanje preko niskih nadnica naroCito dolazilo do izrazaja-' 52 Sledece, 1927. godine zarade su bile slicne u pojedinim preduzecima. U Tekstilnoj tvornici ,Pollak i sinovi" u Zagrebu mlade radnice su primale 1,50 dinara na sat iii oko 70 dinara nedeljno, a cesto se dogadalo da su one radeci cele nedelje na alwrd primale i po 50 do 60 dinara. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu je zaradivalo 120 do 150 dinara nedeljno. Za prekovremeni rad se nije placalo 50 odsto vise, kako je bilo predvideno Zakonom o zastiti radnika.' 53 Iz izvestaja mesnih radnickih sindikalnih veca moze se takode videti kako se kretala duzina radnog vremena i visina nadnice u nekim mestima 1927. godine.' 54 UQ ,l( p r. B 0 r H h, 0 paOy :JfCeUa u Oe~e y uatuU~1!. pyCh-tUU,U.M.a, 1Ke'I-IC1CU noxpeT, 2, 15. ifJe6pyap 1925, 41; Op~auusoeauu paOuu'IC 18, 15 . .Mapx 1925. uo Op2auusosauu paOuux, 31, 22. anpuJZ. 1926. Isto, 35, 9. maj 1926. Borba, 23, Zagreb, 17. juZ 1926, radnik, 28, 8. ju! 1926. Hs Stanje radniStva u Tekstilnoj 12. mart 1927. 164 Op2anusosauu paduU'x:, 69, 15. 1927, 4; 71, 23. cenTe.M.6ap 1927, 3; 72, 22. 3; 76, 9, O'ICT06ap 1927, 4; 87, 16. O'KT06ap tst lli 2 2; 42, 20. novembar 1926; Organizovani tvornici .,Pollak i sinovi", Borba, 12, cenTe.M6ap 1927, 3; 70, 18. cenxe.u6ap cenxe.M.6ap 1927, 3; 75, 6.- O'KT06ap 1927, 1927, 3; 82, 30. 01CT06ap 1927, 3. 47 �/ Radno vreme u Casovima M e.sto radnika(ca} UZice Kru:Sevac NiS Sabac Zemun Duga Resa LeSkovac Kumanovo s. Palranka Osijek Slav. Brod Novi Sad BaCk!a Topola Nova GradiSka Tuzla uCenilka 9-17 8-14 8-16 Hl-16 8-12 8 8-16 9-18 8-12 8-16 8-14 9-20 8-9,5 8-14 12-16 8-16 12-18 9-14 10-16 13-16 11-14 8-16 9-18 Visina nadnice u dinarima radnika radnica 10-75 16-'-60 10-100 10-70 18-100 15-45 10-60 8-65 15-70 20-72 30-72 25-80 15.--45 20-70 10-80 10-75 12-28 8-30 18-35 15-22 12-35 5-20 16-32 25-35 ·10-35 10-40 Na osnovu delimicnih podataka iz ovih 15 mesta, uoCljivo je da se du2ina radnog vremena kretala i do 20 casova i da su nadnice zena mnogo manje od nadnica muskaraca, a narocito u nekim mestim, kao na primer u Zemunu i Smederevskoj Palanci. U Tvornici keksa ,Bizjak" u Zagrebu radnice su krajem 1928. godine primale 16 do 25 dinara dnevno. Radnice sa 19 dinara nadnice zaradivale su 114 dinara nedeljno, a od toga im je preduzece odbijalo za ddavni porez 2 dinara, za okruznu blagajnu 2,48 dinara, taka da im je ostajalo 109,52 dinara, a to nije bilo dovoljno za osnovne zivotne namirnice. 155 U Svilari u Pan~u, iste godine, bilo je zaposleno oko 250 radnica, medu kojima je bilo mnogo devojcica od 15 do 18 godina. Nadnice radnica su iznosile 16 do 26 dinara, a cinovnica oko 30 dinara. Za najmanju gresku u radu odbijalo se po 5 dinara, pa se desavalo da radnica po neki dan radi besplatno.156 Iz ovih pojedinacnih podataka o uslovima rada i zaradama u pojedinim preduzecima vidi se da je eksploatacija radnica postajala sve veca. Poslodavci su neograniceno produzavali radno vreme, a nadnice su, usled velike ponude nekvalifikovane radne snage, uspevali da zadrzavaju na vrlo niskom nivou. Posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine i pojave svetske ekonomske krize, polozaj radnicke klase j os se vise pogorsao. Radnice su u nekim preduzecima tekstilne industrije u Zagrebu zaradivale 1930. godine 50 do 90 dinara nedeljno i sa takvim nadnicama nisu mogle da pokriju ni troskove stanovanja. Neki poslodavci su uzimali pocetnike na probni besplatni rad, koji je trajao 165 Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizjak", Organizovani radnik, 45, 15. nosembar 1928, 5; Arbeiterinnenverkau::.'tungen in Zagreb, Inte:rnationale Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berl.in, 23. november 1928, 2612. 1se IlDJl.oJfCaj -paOuu:z!sa -y llau'lteaa'I£-Koj CBUJl.apu, Opzauu3osanu pa(hnnc, 102, 16. de~e.M6ap 1928, 2. · 48 1.4 d:'na, a zatim ih otpustali kao nesposobne i na taj nacin ostvanv::h posebne p_rof1te. 157 U Tvornici predenja i tkanja u Dugoj Resi rad1lo se 15. sat! dnevno u 1931. godini, i to za nedeljnu zaradu od 30 do 4? d;nara, a .Ponekad ~e ni!e d?bij::lo ni toliko.'ss Polozaj zaposlemh zena otezavalo Je 1 to sto Je nJ!h 75 odsto izdrzavalo sebe i svoju porodicu.'•• Sredinom tridesetih godina u banovinskim centrima odnos muskih i zenskih nadnica u dinarima izgledao je ovako:160 Prdvredna grana Nadnica u apsolutnom iznOisu mu..'~ka Zenska Industrija 33,48 ~an.atstvo 23,57 NovCarntvo SaobraCaj Komunalni (pOslovi T11govina Ugosliteljst1.'o Kru6na posluga Poljoprivreda Slobodna zanimanja 43,91 36,80 25,01 18,53 39,83 2enska nadnica ru ru odno.su Zenska u 0 /o manje ad muSke nam~u 74,70 78,61 90,71 32,31 30,24 27,36 20,90 25,65 32,91 87,80 25,35 28,79 23,47 13,41 21,37 28,15 25,30 21,39 9,29 12,20 90,08 95,21 9,92 4,79 85,78 14,22 35,84 16,69 17,26 27,23 64,16 83,31 82,74 Iako nadnice u prosecmm iznosima dovoljno pokazuju koliko zene za isti rad bile manj e nagradene od muskaraca, polozaj zene u radnom odnosu maze se potpunije sagledati iz podataka o pojedinim kategorijama zaposlenih zena. Taka je, na primer 1935. godine u I i II radnickom razredu, sa nadnicom od 11 60 do '24 dinara radilo 74,27 odsto od ukupnog broja osiguranih 'radnica, dok Je u III razredu, sa nadnicom od 24,01 do 48 dinara radilo 21,59 odsto, a ~ IV razredu, sa nadnicom iznad 48 dinara - svega 4,14 odsto. Pr1 tome treba istaci da je u najnizem, I razredu (za nadnicu od svega 11,60 dinara) radilo 21,21 odsto, ili vise od jedne petine od ukupnog broja osiguranih radnica.'"' Aka se razmotri visina nadnice po pojedinim kategorijama tekstilnih radnika, iz 1934. godine, pada u oci da su zenske prosecno obezbedene nadnice i u ovom slucaju nize ad muskih.'•• ~u 157 bar 1930. Tekstilci pred socijalnim ponorom Radnitke novine 45 7. septem' ' ' 158 Duga Resa - varaS nasilja, RadniCke novine, 10 6. mart 1931; Nadnice u tkaonici u Dtl!goj Resi, RadniCke novine, 21, 22. ma} 1931. 2Ke1-1.c1Cu nmcpeT, 7-10, cenTe.r~t6ap-Oe~e.M.6ap 1936, 56. Podaoi ~a Novi Sad, Sa11ajevo, Skoplje, NitS, Cetinje, Splitt i Banju Ludru 131!- od 30. J'aJnU,~ra 1935 gochl.ne, a za Ljubljanu, Z<ig["'eb i Beograd su od 30. J'tllna 1934.. .god1n.e. ,!1; p C e p r 11 j e ,n; H M H T pH j e B H h, rn.d., 156. 161 ARP, BLblioteJka Srernsk:e Mi-tr.ov.ic-e, K-3, F-3, br. 1. - 2ensk-i pokret. 162 • Podaci SrediSnjeg :za¥oda 2)8 osi:gUTanje radnill~a .od 30. juna 1934. go159 160 dme. - ~- Tekstilna industrija i tekstil.no radniStvo u JugoslaviJ"i Beograd ' ' 49 �M u Nadnica od dinara 6 8 9,60 11,60 14 16,80 20 24 28,80 34 40 48 Ukupno: ~ k a /o broj ,,, 6,50 0,64 3,34 4,89 7,29 9,51 9,99 11,93 10,83 9,76 7,54 17,78 100 1623 395 1178 1602 2628 3 924 3 755 3 641 2 579 1773 819 572 24 489 6,63 1,61 4,81 6,54 10,73 16,02 15,33 14,87 10,53 7,24 3,35 2,34 100 0 ibroj 1152 113 591 866 1291 1684 1770 2114 1918 1729 1336 3149 17 713 obezbede potreban £izio1oski minimum za jedinku, a mnoge sU izddavale i porodicu. Ovako niske nadnice, uzevsi u proseku, nisu mogle da podmire ni polovinu porodicnog minimuma i bile su medu najnizim u Evropi.'"' Uslovi za rad bili su teski, radilo se u nehigijenskim prostorijama s nedovoljnom kubaturom i slabom ventilacijom, tako da je dolazilo do cestih oboljenja. Najvise obolelih i smrtnih slucajeva ad tuberkuloze bilo je kod tekstilaca, a zatim dolaze industrija odece, graficka industrija i industrija duvana u kojima je takoite bio zaposlen veliki broj zena. 166 U tekstilnim preduzecima u Subotici radilo se pod nehigijenskim uslovima ad 8 do 12 easova dnevno za 12 do 16 dinara. Prekovremeni rad nije placan. 167 U nekim mestima zene su zaradivale jos manje. U tekstilnoj fabrici Stipe Sare u Sibeniku muskarci su, na primer, za osmocasovni radni dan primali 10 do 15 dinara, a zene za isti rad svega 4 do 7 dinara. 168 Vecinu tekstilnih radnika u Leskovcu sacinjavale su zene, i to omladinke. Bila su zaposlena i deca do 10 godina, a radno vreme trajalo je 10 do 16 casova. Nadnice su se kretale ad 8 do 12, a deca su dobijala jos manje - ad 6 do 8 dinara. Najvece nadnice bile su 16 dinara. Zbog ovakvog nagraitivanja i slabih uslova za rad radnici su bili prisiljeni da strajkuju. 169 I u drugim tekstilnim preduzecima u Srbiji uslovi za rad su bili veoma teski. U Fabrici V. Ilica u Beogradu bilo je 700 zaposlenih, i to uglavnom zene. N adnica kvalifikovanog tkaca iznosila je 15 do 24 dinara, a nekvalifikovani radnici su zaraitivali 10 do 15 dinara. Zene su prilikom stupanja na posao dobijale 1,50 dinara na sat, a kasnije su placane po komadu, tako da je najbolja radnica mogla da zaradi najvise 10 do 12 dinara dnevno.'7° U fabrikama i odeljenjima trikotaze radnice su radile pod jos nepovoljnijim uslovima. 171 Zen s··k a ' ProseCno obezbedena nadnica Za mu§karce Za Zene Uclmpno: 17 713 24 489 42 202 26,79 20,53 23,16 Od ovog broja uposlenih zena 15 105 imalo je nizu nadnicu od prosecno obezbedene nadnice za zene, a to znaci mnogo vise od polovine zaposlenih zena u ovoj grani industrije. Svega 572 su imale najvisu nadnicu, od 48 dinara, a to je vrlo mali broj u odnosu na zaposlene zene. Velike razlike u visini nadnica u tekstilnoj industriji postojale su takode u pojedinim oblastima na podrucju radnickih komora. 16 ' I Muske , , , Beogmd SpHt Zagreb Novi Sad Ljubljana Ukupno: ProseCna nadnica 223 2144 19 5242 552 3 973 Oblast Sarajev:o Zenske 1142 2 825 72 6480 1642 7 402 16,36 17,96 19,56 21,58 22,31 24,94 12153 19 563 22,04 tes iURSSJ 1934-1937. - IzveStaj IzwSnog (}dbora na IV kong.resu Ujed.injenog radniCikog sin&tkalnog .sa:veza Jugoo1avi.je 18. i 19. a,pl'lila 1938. g-odine u Zagrebu . .(Socijalna politika, 58; Pa(h-tU'tt?Ce uoauue, 4, 24. jauyap 1936. 1 68 Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; .n; p B o p M B o j e M 11 x. 'B o pi) e B M li, Ynoc.ll.euocT ?CoO :Heena u 30pa.ecTae?-te noc.aeduqe, J:Kueox u pad, XI, 8, 1938, 286. 187 Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u JugosZav-iji .. . , 65. 111 9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , Zagreib, 1967, 242-243. 169 C e p r J:l j e )1; J1 M J1 T p J1 j e B Mli, BeJl.U'K:U 'I.UTpaj?C Jl.€C'KOBa"t'ICUX T€1<:CTUJ!.aqa u3 1937. zodune, Cno.M.enu~a 50-zodutmnuqe paChtU'l£1COZ n01cpexa JieC'X:oaqa U O'ICOJI.UUe 1903-1953, 276. 110 Ko.M.yuucx, ro;a;. II, 4--5, anpuJ?--.M.aj 1935. 171 U odeljenju trlkota.Ze Fabrike Stofa na Kara:burmi u Boogradu ll"adnici i radnice eu Zia:t'ad•ivali IPO 3,7 i 10 dinara dnevno. Prema najnorvijooj naredbi ~J;>oslodavraca, sv:alk:a Tadmiica koja ne moZe da zaradi 16 di·nara dnevno otpu:Stana je. Ra~dnice ru :tJ-I'IikotaZi u Ni§u -zaradiv;ale r.su pod vcio te§kim ur.slovimla 12, a manj-i hroj 16 i 18 dWara idnevno. Nai'IoCito je teZaik. .poil:oWj <l'laldlni-ka li. rodnica u radionicama trlk:atarl.e ru SmederevSkoj Pail.anci, u lk.ojima .ima zaposlene dece dfWod 14 rgodi.na. U radnjd. T€Izi:ba.SiCa zapos1en"O je 20 Ze:na i 1 muSkarac, i to instrnktor, od toga njih 5 od 6 rsu od:rasle, s'barije od 18 godina, a ostalo su d'eca ;(Jrd 11 do 14 i 15 .godrina. Prostorij-e IZ.a rad 'SU mrafule, rprljave, bez ventiaacij e i sasvim tesne. Zaraida ovilh Zena i dece je 5 do 8 dinara dnevno, za 12 i 14 .sati nrupomog rada. (Pa0nu'l£Ke noeu1-te, 31, 29. jy./1. 1938; 32, 6. aezycT 1937; 35, 26. aazycT 1938.) Ovi podaci govore da se razlika u visini nadnice izmeitu najnerazvijenije oblasti (Sarajevo) i najrazvijenije (Ljubljana) kretala u proseku za 8,58 dinara. Kada se uzme u obzir da su nadnice zena stalno ispod prosecnih, onda su njihova primanja bila jos manja. Za podmirenje osnovnih zivotnih potreba bilo je neophodno 24,16 dinara za samca, a 56,72 dinara za cetvoroC!anu porodicu. 164 Dakle, zene nisu ni ad prosecne nadnice od 20,53 dinara mogle da 183 bpitiva:n1a :SU obuhvatila 181 preduzeCe na po.druCjru svjh radni.Cilcth komom ·u kojim'a je rbilo zaposleno 12 153 muSkarca i 19 563 Zene. Podaci su od 30..septemb!'la 1935. godline. - Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u Jugoslaviji •. . , 52, 53, 54. 184 L.sto, 61. 50 i l I 51 �Prilikom zaposljavanja, radnica je radila besplatno dve do tri nedelje u Tekstilnoj fabrici ,Ber, Hribernik i Co", St. Vid kod Ljubljane, a zatim je dobijala 1, 70 do 1,80 dinara na sat. U Fabrici kisnih mantila ,Lav"' u Zagrebu bile su zaposlene iskljucivo zene. One su za vreme sezone radile po 16 sati dnevno bez ikakve nadoknade za prekovremeni rad. N edeljno su primale 100 do 200 dinar a, a retko kad nesto vise. I u ovom preduzecu radnice su radile prvih 15 dana besplatno ,da se nauce radu", a drugih 15 dana dobijale su 50 dinara nedeljno. 172 U karlovackim tekstilnim preduzecima zene su radile i nocu a nadnice su im bile 8-30 dinara. u isto vreme u Cakovcu su nadnice zena bile jos nize i kretale su se od 5 do 18 dinara. 173 Konfekcijski radnici kod Tivara u Varazdinu placani su od 3,50 do 6 dinara, a radnice od 1,50 do 2,50 dinara na sat. Zbog toga je preduzece nastojalo da uposli sto vise zena 174 Nadnice u tekstilnoj industriji ponekad su bile i {ako niske da se zaradivalo svega pola dinara na sat. Tako se, na primer, u preduzeCima ,Aida" i ,Sava" u Zemunu za 60 Casova nedeljnog rada zaradivalo jedva 30 dinara. 175 Iz ovih pojedinacnih podataka o nadnicama i uslovima rada u pojedinim preduzeCima vidi se da su radnici i radnice u ovoj grani industrije zaradivali od 4 do 30 dinara dnevno, a radno vreme se produzavalo i do 16 casova. Stambene prilike tekstilnih radnika bile su veoma teske, jer se sa ovako malim zaradama nije mogla platiti stanarina koja se kretala od 200 do 300 dinara mesecno. U sled toga radnici su bili prinudeni da stanuju po vlaznim i mracnim prostorijama, sto je dovodilo do obolevanja i gubljenja radne sposobnosti vee u ranim godinama zivota. Eksploatacija i maltretiranje radnika od ''Shane poslodavaca u tekstilnim preduzecima bila je veca u ovoj grani industrije i zato sto je u njoj bio uposlen veliki broj zena i dece, koje su bile neorganizovane, neotporne i vaspitane u duhu opilte pokornosti. U izuzetno teskom polozaju, sa veoma niskim nagradama i neogranicenim radnim vremenom, bila -je kucna posluga, koju su vecinom cinile zene. Prosecna mesecna plata kucnih pomocnica polovinom 1935. godine iznosila je 259 dinara i raz!icito se kretala po pojedinim gradovima. Tako je, na primer, u Beogradu bila 310, Zagrebu - 272, Kragujevcu - 203, Skoplju - 258 i Tuzli - 215 dinara."6 Od zarade pomocnica se obicno odbijao drzavni porez, porez za osiguranje u slucaju bolesti i nesrece na poslu, kao i uCinjena steta u domacinstvu. "' Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 15; ARP, ~o!lld KI, 1935/163. TekstiZna industrija i tekstilno radniStvo u Jugoslaviji ... , 66; Pad-· ?-tU'li.Ke noaune, 5, 31. ja·uyap 1936. 173 174 SliCno je bilo i sa drug.i-m tekstil1nim predruze6ima u VaraZdiinu. U inJdrustriji ~vile tekstilci tsu ~arad-iwli I do 3,50 dlinara na !Sat u tkaonici Marilborske tvornice ftakode ,od 1 do 3 1dinara na 1sat i Vuna-teksti:l~ od 2 rdo 3 dina'ra na sat. - Tekstilna industrija i tekstilno radni8tvo u Jugoslaviji .. . , 66--67. 175 Esto, 67. 176 Do -ovih podataika se doSJo na ·osnovu ankete o po1oZaju ;kuCn:ih IPOmoC:nica, llroja je v:rSena ru drug-oj polovini 1935. •g·odime i januara 1936. g.odine. 3a 3aKO'H.CKY 3amTuTy 1eyhuux noJto'huu'4a, n.d., 25. 52 Radno vreme kucnih pomocmca nije uopste bilo odredeno i one su radile prema nahodenju poslodavaca, koliko je bilo potrebno u pojedinom domacinstvu. Anketom je utvraeno da je njihovo prosecno radno vreme iznosilo 16 casova i 18 minuta dnevno, a bilo je slucajeva da su radile i po 19 casova dnevno. 177 Pitanje odmora kucnih pomocnica takode nije bilo regulisano. Mnoge od njih nisu imale ni nedeljni popodnevni odmor, a svega 4,8 odsto imale su placeni godisnji odmor, dok ga ostalih 95,2 odsto nisu imale ni u kakvom obliku.l78 Za vreme godisnjih odmora, u toku leta, veliki broj kucnih pomocnica jednostavno je otpustan, i to vecinom bez otkaza. U mnogim slucajevima kucne pomocnice su bile izlozene nepravilnom i grubom ponasanju od strane poslodavaca, sto se ogledalo u slaboj ishrani, losim higijenskim uslovima, stanovanju po tavanima, podrumima i ostavama, Sikaniranju, tuCi, maltretiranju i ponizavanju ljudskog dostojanstva. Polozaj zaposlenih radnica nije bio mnogo bolji ni u drugim privrednim delatnostima, posebno u polioprivredi. Pojacanu eksploataciju i zaostravanje klasnih suprotnosti osecale su narocito radnice i radnicke zene, koje od postojecih nadnica nisu mogle zadovoljiti osnovne zivotne potrebe svoje porodice. Na osnovu podataka iz nekoliko gradova vidi se da su nadnice u opadanju i da postoji veca razlika u nagradivanju u pojedinim mestima. Tako je prosecna nadnica radnice u junu 1937. godine iznosila u: Beogradu - 19,11 odsto dinara, Zagrebu- 18,08, Ljubljani- 18,79, Skoplju- 13,20, Subotici - 13,45, Splitu - 13,30, Nisu - 14,51 i Tuzli - 12,58 dinara. U isto vreme nadnice radnika u nekim od ovih mesta bile su u: Beogradu- 25,98 dinara, Nisu- 21,23,' Splitu - 28,32, Tuzli - 19,97 i Zagrebu - 28,36 dinara. Ovde se zapaza ogromna razlika u nadnicama kod muskaraca i zena, koja, na primer, u Splitu iznosi vise od 15 dinara. 179 Mlade radnice koje su tek zavrsile zanat i primljene na posao kao pomocno kvalifikovano osoblje bile su jos slabije nagradene.tso 177 Kru6ne pomo6nice r:a.dile ISIU od 10 do 19 rOasova dnevno, Sto u prosel}m po .gfla•dovima ispada: u Beogradu - 16,8; u Zagrebu - 17,4; u Kragrujevou - 14,3; u Novom Sadu - 15,6; u Ni·Su- 15,3; u Saraj.evu - 16,6; u Stlmplju 15,3 i u Tuzli - 13,9 Casova. - 3a 3aKo'H.cxy 3aW.TUTY Ky'huux no.uoh-nu~a ... , 127. 178 Du.Zina n}ihwo,g admora kretala 1se .od 1 do 8 Caso'Vla dnevno jednom u nedelji, ddk ih je naj'V'i8e imato Ceth·i Casa slobodno, i .to obiCno nedeljom. Ni1SU uopSte imaa.e nedeljno.g pop01dlnevnag odmora 12 odisto Zena. (3a 3aKO'I-£C%Y 3aU£TuTy 'X".yhnux no.M.ofi.'H.UUsa ... , 27, 28.) 1711 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 361. 180 .One su 2JavrSav;a:le zanat pod vrl<O teSkim us1ovima, jer su, pored svhll IPOmoCnih IPOSloVla u raCUcmici u ·~o.ioj u-Ce zanat, <radile kod poslodavca kao ku-6ne oposluga niz poslova, ka·o Sto 'S'U spremanje stana, Cuvanje dece, pranje rpoouda, rublja itd. Mnoge ·Od ·nji:h niru ni uspele JCLa poloZe rpomo6ni6ki i:spit, jer 5'U ih majstori o:biCno ranije obpuStaJJi 1pod ma kakvim i2'lgovorom i uzimali novu uCenioo, k:oj'8 .isto talko na:sta'V'lja da radi po 2-3 :god:ine za po.slodavoa bespla1mo. UCenioa ikoj'a u·spe da zavriH Zlanat d po[o.Zi !i:spilt primala je kao rpomo6nti.ca mesecima po pet dinara dnev:no. Posle se nadnioa ipoveCavala na 10, 15 i viSe dilnara, tSto je zavis:illo od dotLCnog 1preduze6a. (Zene Hrvatske u raclniCkom pokretu ... , 362.) 53 �U velikom broju zene u duvanskoj industriji su radile kao sezonske radnice, pa prema tome nisu bile prijavljene ni na socijalno osiguranje. Njihove nadnice su takode spadale u najnizu kategoriju zaposlenih radnika. Do pocetka 1937. nadnice musk~aca u ovoj industrijskoj grani kretale su se od 12 do 20 dmara, a zena od 8 do 12 dinara. To su hili uglavnom nekvalifikovani radnici, dok je strucno osoblje bilo bolje nagradeno - njihove nadnice kretale su se od 30 do 35 dinara.' 81 2ene u prehrambenoj industriji radile su za minimalne nadnice pod veoma teskim uslovima. U Fabrici testenine i keksa ,Cetina" u Omisu radnice su zaradivale svega 1 dinar na sat. Njihova primanja su obicno mesecno iznosila 150 do 200 dinara. Radno vreme ni u ovoj industrijskoj grani nije se posto_valo. Tako je, na primer, u Fabrici testenine u Splitu radni dan ~io produzen na 18 casova. 182 U svim fabrikama u Sloveniji zene su za isti rad bile manje nagradivane od muskaraca. Njihovo radno vreme kretalo se i po 10 do 15 casova dnevno, a vrlo cesto su radile i nocu u nehigijenskim uslovima. Radnice u Fabrici ,Saturnus" radile su po 9 casova dnevno i zaradivale 164 dinara nedeljno. Dok su one primale 3 dinara, muskarci su za isti rad primali najmanje 4,60 dinara na sat. U Fabrici ,P. Majdic" - Skofja kod Celja - bilo je zaposleno 30 radnica koje su radile 10-15 casova dnevno. One su na sat zaradivale 1,75 do 2,25 dinara. Poljoprivredne radnice su radile po 9 casova dnevno za 6, 7 iii 8 dinara. 183 Iz podataka se vidi do koje se sve mere vrsila eksploatacija zenske radne snage, kao i to da su zene u pogledu nagradivanja stalno bile u neravnopravnom polozaju. Za ostvarenje svojih prava radnicka klasa vodila je otvorenu borbu proti'V'''kapitalista, organizujuci razne akcije i strajkove, koji su ucestali narocito 1936. godine. Da bi onemogucila borbu radnicke klase i regulisala odnose izmedu radnika i poslodavaca, vlada je 13. februara 1937. godine donela Uredbu o utvrdivanju minimalnih nadnica, zakljucivanju kolektivnih ugovora, pomirenju i arbitrail:i. 184 Uredbom je predvideno da minimalna nadnica za pomocno osoblje iznosi 2 dinara po casu, kao osnovna nadnica, s tim sto se daje ovlascenje banu da moze odrediti za kvalifikovane radnike i visu minimalnu nadnicu. U pogledu minimalnih nadnica nije se pravila razlika izmedu muskaraca i zena, premda u praksi nije bilo tako. Insistirajuci na pomirenju i poravnanju sukoba izmedu poslodavaca i radnika putem tst Zene tSU obiOno meseCno :m•r.adivale 200, mu.Skarci. 300, a struCno osoblje 875 rdinara. (PaCht.u~'K:e nasuue, 27, 2. jy.n, 1937; D •a n a Be .g J C, Anti~ faSistiCki pokret Zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od. 1937. do 1941. godine, Prilozi, Institut za fustorijru radni01mg rpGJm-eta, ·~ina I, br. 1, SaTajevo, 1965, 170. uz ARP, fond KI, 1936/400; 2ene Hr'Vatske u radniCkom pokretu ... , 276; .U a H H IJ; a M 11: Jb K o B 11 fi, Padnu Oau y cTapoj JyzocJI,aauju, Beorpa;D;, 1962, 42. tsa Ljudska pravica, tednik za gaspodarstvo in prosveto, god. II, 7, LendaVta, 6. april 1935; 8, 20. 1935. i 10, 18. rnaj 1935; Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935. 184. Odvedbe ove Ured:be vaZile su za :sva i•ndustrij.ska, zanatsk:a, trgovaCka, ,saobra6ajrna, rudarskJa, Sumska, banklarslka, osi.gura~ajuCa i nj-ima sldC.na preduzeCa, kao i rz:a 1gi"adev.JnSke i elekbrotehniOke rc1nje. Uiredba nije Btilt:~Ua ir-adnice u poljopriVTedi i 1ku6noj .pooluzi, a tu je bio ·1Japoslen m.ajve6i ibroj Zena. 54 posredovanja nadleznih organa uprave iii arbitraze, vl.ada ie ovo'?Uredbom nastojala da spreci strajkove i druge S';'kobe lZ';leau kapltalista i radnicke klase, koji su sve vise potresa!t postoJeci pc:recl~k. Poslodavci se nisu obazirali na odredbe Uredbe kada J€ b.1Io u pitanju nagradivanje, premda i ta predvidena minimalna nadmca nije hila dovoljn~ da obezbedi zivotni mi.~im~m za samca, a za izdrzavanje porod1ce pogotovo. EksploataciJa zenske radne snage vrSila se i dalje istim intenzitetom. . _ Nekoliko puta su snizavane plate zenama zaposlemm u drzavnoj sluzbi, tako da su i u ovoj delatnosti ze?e za isti ra.~ imale manje plate od muskaraca za 30 do 40 odsto. 18' ~onovno smzav,:'nJe plata drzavnim cinovnicima za 7 odsto i ukidanJe dodatk~ za zenu i decu, u jesen 1935. godine, izazvalo je veliko ne.zadovolJstvo kod gradana . .,U Beogradu je zbog toga doslo do krvav1h .demonstraciJ~: 2ene su polupale prozore na ministarstvu. Po celoJ su se .zemlJl odrzavale protestne skupstine i ~astanci.. Mno~; s':' od hh h1le za: branjene, ka~ na p~imer u. Sp!ttu .. ov:~~ smzenJem su pogodem osobito nizi cmovmc1 sa broJnom obitelJI. 186 U Zagrebu je 11. marta 1938. u velikoj dvorani Radnickog doma odrzana skupstina na kojoj je bilo vise od 600 z~na. Na s~~p­ stini je 5 govornica u im~ raznih Pl;'ofesija .zena ~ov~nlo o zaposlJavanju, nadnicama, u~lov1ma rada 1 o~\ia.mzov~nJu .zena. ~onsta;o­ vano je da se za ish rad za rad u koJI Je ulozeno 1sto toltko truda placa ze~ama 15 do 35 od~to manje ne.go .;nusk~rcim~". 187 Na__c:snovu mnogobrojnih podataka o nagradivanJU zena 1 ~tanJa na trZistu na kojem su cene namirnicama siroke potrosnje ~1le ~ stalt;om po~·a­ stu, doslo se do zakljucka da 93,7 odsto od sv1h os1gurm:n~ radmca i namestenica sa svojom najamninom ne moze da podmin osnovne • • • • • • • • zivotne potrebe. 188 Usled ovakvih prihoda, radnic1 su b1h prlSl]Jem :Ja stanuJ.u u vlaznim i nezdravim stanovima, sto je takode pogorsavalo nJI: hove zivotne uslove. Pored rada u fabrici, zena je morala da rad1 sve kucne poslove tako da se nj eno radno vreme na taj nacin udvostrucavalo, sto je dovodilo do jos veceg iscrpljivanja. Tako se desa- . tss Godi.ne 1931. dcmesena je- Uredba o dodadma na .slkupoCu drZavnih s.luilben:ika gradansk.-og reda kojom .se 1predvidalo da muZ -i .Z~na, .aik?.. s~ ddavn~ slruZbenici 'a JStanuJu ru .:iJstom mestu, ne m01gu ponaosab ll?nmah 'h~m ~odatak na sku!p.o6u, vee ·satmo lbraCni drug 'S niZom .pi-atom. G_?dtn~ 1934~ l'ZV~sene -~u izmene i dopune Uredbe ro dodadm·a na skupo6u drzavmh, Slll;zbemka k?J~ predvidaju da .Zena gubi prav:o na IiCni dodatalk. pa ·s~urocu:.. 1 t:o •U ~ehm, 75 odsto 50 ·Odsto iili 30 odsto, 7.a'Visno •od lkategort]e kOJ'OJ sluzb~n1k pn-p51da. Gulb:.italk 'pra•v.a •na Ji.t~ni dodata.!k na •skupoCU vaZ.io je z.~ Zen~ ·O•p.Stmske sluzbe~ m.ike zaposlene •u .admini·straUvnoj sluZ·bi 1i~·i preduze?I~~. 1 ll.l!stano:":alll:a, ~{a~ i ~a Zene penzionere opo1!pornog f·onda radmk.a po a.rtllJenJ_s•ko-!ehm?kOJV gra~·n i udate Zene ·penzi·o.nera. Uredbom o smanjenj•tt HCnih prina..dle~osh . . drz~-..:mh i \Samoupravn·ih •sluZbemika 1-z 1935. godi,ne udate Zen~ ·-:- ~zavm sluzb..e~I<;i lz~u'9-iole su uopSte pravo n.a. liCDJi d~datak, sem '!!. slucaJe':mla kad mu~ .1 .t.E:na Zive 'lt razliCitim mes'bima, 1h aiko u;J.stom ~es-tu z,1ve- odvo!eno. 0VD~f!1 Ur~dbo~ pravo na liCni dodata.k na ::1kupocu guib11Ie su 1 'Udate zene penzwnen. (D ~ SaSa Dwran-ovi,C-Ja.nda, Zena u radnom odnosu~ Za.greb, 1.960, 115.) "' ARP, fond KI, 1936/400. 1s1 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . , , , '.Str. 354. '" ARP, Biblioteka Sremllke Milrovice, K-3, F-3, br. I, - Zensk! pokret. 55 �va1o da radnice cesto obolevaju, naroCi{c, od tuberkuloze, i da ve6 u mladim godinama postaju nesposobne za rad. Ako se tome doda da radnici sve do 1937. godine nisu imali pravo na penziju,' 89 onda se vidi da je polozaj radne zene bio veoma tezak i da ona nije imala nikakvih izgleda za bolji zivot u postojecem drustvu. 3. Pravni polozaj zene U Kraljevini Jugoslaviji zene nisu imale pravo glasa. Biracko pravo pripadalo je samo muskarcima.' 90 Vee sama ova cinjenica iskljucivala je zene u celini iz politickog zivota remlje. Zene nisu mogle biti ni u redovnim sudovima. 191 Biracko pravo, pravo na izborne funkcije i javno istupanje u politickom zivotu - gradanska su prava koja spadaju u ustavna prava i zena ih je hila Jisena. Medutim, zena je hila diskriminisana i u oblasti drustveno-ekonomskih odnosa koji su regulisani gradanskim pravom, pa je neophodno da se prikaze i taj deo pravnog poretka, odnosno polozaj zene u njemu. J ugoslavij a nij e imala j edinstveni gradanski zakonik nego su u njoj hili na snazi razni zakonici iz XIX veka, koji su delimicno odrazavali feudalne i polufeudalne odnose, a samim tim su ucvrscivali raniji polozaj zene koji je ona imala jos u feudalnoj drustvenoekonomskoj formaciji. Ti zakoni su mogli samo da otezavaju i sprecavaju emancipaciju zena drzeci ih u neravnopravnom polozaju prema muskarcima. Polozaj zena u oblasti imovinskog (stvatl'tog i obligacionog), naslednog i porodicnog prava zavisio je od toga po kojem su gradanskom zakoniku, odnosno prav'u, zivele, pa i od toga kojoj su religiji pripadale, posto je gotovo na celoj drzavnoj teritoriji vazio obavezni verski, crkveni brak. · Buduci da se u svakoj poknijini pri!nenjivalo ono zakonodav~tvo koje je vazilo pre stvaranja zajednicke drzave, Jugoslavija je rmala sest pravnih podrucja gde su se primenjivali razliciti propisi, medu kojima i oni sto su se odnosili na zenu. 1811 • Tek 1937. god:ine donesena je Ured:ba o sprovodenju osiguramja radni'ka u .staro·sti, :iznemoglosti .i u sluOaju srhrti, Ovom pri[ikom nije ·se pravila Tazli'ka u godinama Zivota za radnike muSkarce i Zene u pogledu sticanja 1_prava na pel)ziju. Isti propiiSi .su vaZil!i i za drZarvne iSluZibenike, jedino je postoJ8la l'lazliika -z.a pr:ivatme narme.Steniike1 i 1to u :korist Zena. (D r Sa Sa DuranovlC-Janda, n.d._, 120.) · 19 1l I biraCko prav:o muSkaraca bHo je dosta ograniCeno. Pravo da biraju {-aktivno biraCko ·pravo) sticali .su tek sa navrr§en()[l). 21. ·godinom. Pl"'avo da budu :bli.rarn:i •U Narodnu sk.up.Stinu (pa.sivno bira&:o· opravo) . imaU -su kada ll1aw.Se 30 ·godina, a mogH su biti od •strane kralja inlenovani ili birani u Senat tek sa 40 godina Zivota. Sarno je ·kiralju i :prestolonasledniku punoletnos1;. US'ta'VIO'lll a>ri:zmata -sa navrSenom 18. godinom Ziv-ota. Pod-oficiri, ofici.ri i vojnici nisu .imaM __n·i .alktivno ni. pasivno rb1raCJko oprav.o. (U.stav KraJ.jevi'ne Jugos1avije od 3. SEiPtemtbra 1931. godi.ne, •ol. 35, 55 i 57.) lit Clan 2, stav 2; Z.aloona ·o •sudijama redoV'nih sudova, od 1929_. godine, glasi: "2enska- lrica ne mogu ·biti sudije", - .: 56 1) U Srbiji i Makedoniji bio je na snazi Srpski gradanski zakonik iz 1844. godine, koji je u novijoj istoriji drzave i prava poznat po reakcionarnim odredbama koje su Sankcionisale neravnopravnost zene i davale prednost muskarcu u svakom pogledu. Udata zena je, stavise, za muzevljeva zivota, izjednacena sa maloletnicima, mentalno poremecenim i sumanutim Jicima, raspikucama i propalicama, koji ne mogu upravljati sopstvenom imovinom.'" Zato je, prema ovom Zakoniku, zenu kao takvu u pravnim poslovima· za~ stupao muz. . Posta udatoj zeni nije priznata puna poslovna · (delatna) sposobnost, ona nije mogla da svojim pravnim poslovima, samostalno i bez zastupnika, stice gradanska prava i obaveze, niti je mogla da bude staratelj svojoj deci. Ni u naslednom pravu ona nije mogla preduzeti nijedan pravni posao bez odobrenja muza. Ako je muz imao zakonskog naslednika, zena nije nista nasledivala. Imala je samo pravo udovickog uzivanja na zaostavstini. Muska deca su imala prednost nad zenskom, kojoj su, ako su imala bracu, pripadala samo prava izddavanja i udomljenja po postojecem obicaju. Roditelji su mogli samo testamentom ublaziti ovu ozakonjenu nejednakost muske i zenske dece. Muz je upravljao imovinom svoje zene, a imovina stecena za vreme trajanja braka, u slucaju sumnje, smatr:o>la se imovinom muza. Ovaj Zakonik je, s jedne strane, zabranjivao istrazivanje ocinstva a sa druge strane, vanbracno dete stavljao je u tezi polozaj nego na drugim pravnim podrucjima, jer ono nije imalo pravo da nasledi ni imovinu svoje majke. 193 2) U Vojvodini i Medumurju, u oblasti gradanskog prava, va• · zili su madarski zakoni i postojece obicajno pravo. Zena je imala poslovnu sposobnost, ali je u porodici i braku podredena vlasti oca i muza. Mogla ·je biti staratelj samo svojoj maloletnoj deci. Izmedu muskih i zenskih naslednika nije pravljena velika razlika. Udovici koja ima decu pripadalo je pravo udovickog izdrzavanja na stecenoj i porodicnoj imovini muza, a ako ostavilac nije imao potomaka, udova je nasledivala stecenu imovinu i pravo uzivanja na parodic. . nom imanju muza. Za razliku od svih drugih pravnih podrucja, u kojima je bio obavezan ·verski, crkveni brak, u Vojvodini je vaz\o obavezni gradanski brak za pripadnike svih veroispovesti, a uveden je jos Madarskim zakonskim clankom XXXI. od 1894. godine. Na osnovu zakonskog Clanka XXIII od 1894. godine brak je emancipovao maJoletnu zenu, odnosno stupanjem u brak ona je sticala poslovnu sposobnost punoletne zene. 3) U Crnoj Gori je bio na snazi Opsti imovinski zakonik iz 1888. godine. Posto ovaj zakonik nije regulisao odnose u oblasti porodicnog i naslednog prava, u ovim granama prava vazilo _je obicajno pravo sadrzano u narodnim obicajima koji su tada vladali u 19! ~ Srpski .g:padanski zakoni!k od 1844. -godine, para.graf 920. 1ss S~ski gvadanski zakonik ·od 1844. godine je :Skt1aCeni prevo.d Austrij- ,skog gradanskog zalkoni'ka od 1811. godine, .g tom rra21Ukom s.to propisi o naslednom ipravu i o oorcxi'iCnoj zadruzi u Srbij•.i ·sadrZe .staro orbiCajno prav:o, ikoje je l>Ogotovo z~ootavljalo zerie. - SGZ, 'Paragraf 130. i 409. .. . .57 �Crnoj Gori i koje je drzava stitila. Pre~a ovom zakoniku, neudata zena, ~dbva iii razveden~,. imala _ie poslovnu sposobnost, mogla je da vrst p7avn~ poslove 1. rm_ala Je pravo. da. b;.>~e staratelj svojoj maloletnoJ dect. Ah, ako Je zena udata, btlo JOJ Je potrebno i odobrenje muza za pravne poslove koje namerava preduzeti u oblasti imovinskog prava. U pogledu prava nasledivanja, prema crnogorskom obicajnom pravu, vazio je prioritet muske laze. Sarno u prvom kolenu zaostavstinu majke nasledivala su muska i zenska deca na jednake delove. 4) U Hrvatskoj i Slavoniji bio je na snazi Austrijski gradanski zakomk (Allgemeine biirgerliches Gesetzbuch) iz 1811. godine,194 i to bez novela od 1914, 1915. i 1916. godine, kojima su bili izmenjeni poJedini propisi ovog starog zakonika. U mnogim pravnim odnosima zena je bila u inferiornom polozaju prema muskarcu. Naglasena je poslusnost zena i vlast muza u braku i porodici. Mada je zena tmala poslovnu sposobnost, bez obizra na to da li je udata iii ne, njoj se nije mogla potpuno poveriti uloga i duznost staratelja. Mogla je biti staratelj svojoj maloletnoj deci i unucima, ali i tada zakonik predvida pomocnog staratelja, taka da je zena u stvari ,sututorica". Zena nije mogla biti svedok pri necijoj izjavi poslednje volje (testamentarni svedok). 5) U Sloveniji i Dalmaciji vazio je Austrijski gradanski zakonik iz 1811. godine sa novelama od 12. oktobra 1914. godine, 22. jula 1915. i 19. marta 1916. godine. Ovim takozvanim delimicnim novelama uneta su u Zakonik izvesna savremenija pravi!a, koja su bila prihvatljivija od propisa Austrijskog gradanskog zakonika bez novela. Taka, na primer, prema ovom Zakoniku, punoletna zena je mogla biti staratelj, odnosno priznata joj je sfrosobnost da stiti interese maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama o sebi brinu, kao i sposobnost da cuva imovinu o kojoj nema ko da vodi racuna. Zena je mogla i odbiti poziv staratelja. I po ovom zakoniku udatoj zeni trebalo je 'prethodno odobrenje muza za njene pravne poslove. Pomocni staratelj postavljao se zeni u slucaju kada je imovina dece, o kojoj se brine, dosta velika iii ako je otac svojom-poslednjom voljom (testamentom) taka odredio. Vanbracnoj majci postavlja() se pomocni staratelj na njen zahtev. Zena je mogla biti testamentarni svedok. Ovo pravno podrucje razlikovalo se od ostalih i po tome sto . Je, pored obaveznog crkvenog braka, bio uveden i tzv. gradanski brak po nuzdi. Zena i muskarac, pripadnici razlicitih iii zakonom nepriznatih veroispoyesti, kao i steisti, mogli su da sklope ovakav brak ukoliko, usled smetnji verskog karaktera, ne mogu da se vencaJu u crkvi jedne od zakonom priznatih religija. 6) U Bosni i Hercegovini vladalo je sarenilo u primeni pravnih proP,iSa i pravila koji su vazili na ovom podrucju ili su u sudskoj 194 u ..ovom. ;~akon.ilku nalaze se i odredlbe feud~l'Il-og prava, .pa je -zbog toga reakctona:rntJl od F1rancu9kog gradans'kog za1kontkra -(Code civill) ·od 1804. -god:~e, -Jt:oji ·i?-raZava princi~e 1burZoaskog g.radanskog 1prava i spreCava xestau ... ~a-oiJU prava .tz doba feudahzma. U HrvaDsku i Slavoniju uveden je 1852. -godine 1 ostao ·iil'a JSnazi do •kraja pastojarnja Kraljevine 58. Jugoslavij~. ·'r I i praksi primenjivani. Pored Turskog gradanskog zakonika - ,Medzela", na snazi su bili Turski zemljisni zakon od 7. Ramazana 1272. godine (1858), Zakon od 17. Muharema 1284. g. (1867) i drugi turski zakoni, zatim, obicajno pravo za nemuslimane i propisi se;ijatskog prava, 195 koji su vazili za Muslimane u oblasti porodicnog 1 naslednog prava. Uz sve to primenjivan je i Austrijski gradanski zakonik iz 1811. godine bez novela od 1914. do 1916. godine. Prema serijatskom pravu, neudata i udata zena je imala poslovnu sposobnost. Ona je mogla vrsiti pravne poslove, sticati imovinu i s njom raspolagati, ali s obzirom na pravo muskaraca i zastareli obicaj koji je nalagao zeni duznost da pokriva lice velom, u tome je bila gotovo sasvim sprecena. 0 polozaju zene najbolje govori serijatsko bracno pravo,"• kao. ~eo po_ro~icnog prava. Muzu je pripadala vlast u braku i porodtct. On Je tmao pravo da odreduje mesto stanovanja da nadzire kretanje i vladanje svoje zene, da joj zabrani izlaz~k iz kuce a zena je imala samo duznost da se u svemu pokorava muzu. Mu~ je imao i pravo da neposlusnu zenu disciplinski kaznjava ukorom a u krajnjoj nuzdi i telesnom kaznom. Njemu je dato i pravo d~ zeni otkaze brak, odnosno da je jednostavno otpusti iz bracne zaj~dnice. Muskarac je imao pravo da venca cetiri zene odjedanput tit pos~bno. On se mogao zeniti i sa zenama drugih veroispovesti, a Musltmanka se mogla udati samo za Muslimana. Serijatsko pravo nije zeni zabranjivalo ni vrsenje poziva u drustvu ali ako zena ma sta p~eduzme bez odob~e?ja muza, on se mogao' koristiti pravom da JOJ zbog toga uskratt tzdrzavanje.''7 Zena je mogla biti testamentarni svedok i svedok pri sklapanju braka i sl., ali i u ovom pogledu zena nije bila ravnopravna. Bila su potrebna dva muska svedoka iii jedan muskarac i dva zenska svedoka, sto znaci da su drugog muskog svedoka mogle zameniti dve zene. I vazeci turski zakoni i serijatsko pravo davali su u pogledu prava nasledivanja prednost muskarcima. Iz ovog kratkog pregleda vidi se da je zena u svih sest pravnih podrucja, koja su predstavljala mozaik u pravnom poretku Kraljevine Jugoslavije, bila neravnopravna. Njen polozaj odredivali su razni zastareli zakonici i obicaji, koji su sankcionisali neravnoprav195 1Serij'artJ.s:Wo prav;o, kao :versko .pravo za Mus11mane, imwlo je najSiru primenu ru &.mi i HercegO'VIilni, a biJlo je dba•vezmo za sve M'lllslim·ane j:ugosloven.Sik.e drZa'Vlljane, rkojih je, IP!'etna pop.:ilru staln'O'W11S·tva iz 1931 ,godine u Jug~av?ji ~bi.lo 155~ 972. Cla;n 100, st~ 4 UstaV'a od 1931. god~u"e l,glalsi: ',,U poroadifuum 1 nasledmm posl,ov1ma Muslrmanima eude dr.ZaWle Serijatske sudije". 19' 0 rtoone je :Lscl1Pno pisao: ,n:p MexMe,!J; BeroBMli, Illepujarcxo 6pa1tuo npaao, Beorpa.n;, 1936. 197 ,J?akle, ov? .muZevo pl'la'i)':C? falkt:H'lki onemoguCuje Zeni da orbavlja ikaika'V ~oZIV :bez nJegovog odobrenJa. Medutilm, sve donedavno ovo [Jitanje o 'VT!Sen]u '!)OZlV'a •sa strane Zena nij e i•mailo u 11slamskom svetu, :pa ni ikod naSih Mus:timana, 1kakve vaZnosti zbog onog obi1Caja o 1strogom 1pakrivanju Mruslima'Illk·i d I!Ijiliovom potpu.nom Tildvajanjru iz drt.liStvenag Zi'V'Ota. Ova obiCaji, koji a uostalom. ne 1na!J.1 ze dovoljno opravdanja ru islamskim izvonima dovode u n.emoguOO.mrt i udate i neudate Zene da obavljajru pozive u dn1stv~ i da se ikoriste drugim povfl.aJ.Sticanna koje i'm i-slam prizm~je". (,11; p Me x Me ;o; Be roB M h, <nJd., 1936, 83. 59 �nost polova, a u porodici i braku dali vlast ocu i muzu kao ,glavi porodice". Polozaj zene bio je, osim toga, otezan i time sto je na citavom podrucju Jugoslavije, izuzev Vojvodine, bio obavezan crkveni brak, sklapan po verskim propisima raznih religija, koje su bile manje iii vise zatvorene verske zajednice i medusobno se iskljucivale (pravoslavna, katolicka, islamska i dr.). Tako je, pored neravnopravnosti klasa, nacija i jezika198 , u Kraljevini Jugoslaviji postojala veoma naglasena i ozakonjena neravnopravnost polova, a pored toga i verska netrpeljivost. Sve je to skupa cinilo zamrsen splet nepomirljivih klasnih i drugih protivrecnosti, koje su se stalno zaostravale u ovoj drzavi i na kraju dovele do njene propasti 1941. godine. u oblasti krivicnog prava zena je bila u osnovi izjednacena s muskarcem, imala je deliktnu sposobnost i odgovarala je za krivicna deJa pod istim uslovima kao i muskarac. Socijalno i radno zakonodavstvo (tzv. zastitno zakonodavstvo) bilo je veoma nerazvijeno i obuhvatalo je mali broj zena. Posebno je bio tezak i zakonima nije regulisan polozaj najamnih radnica u poljoprivredi i zena u kucnoj posluzi. Vazeci zakoni' 99 su samo delimicno regulisali pitanje radnih odnosa i osiguranja radnika. U tim zakonima bilo je i odredaba koje stite zenu kao radnicu i kao majku. Takve odredbe su bile zabrana nocnog rada za zene zaposlene u industriji i rudarstvu; zabrana rada 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porodaja s pravom na naknadu od socijalnog osiguranja; automatsko osiguranje najamnih radnika, bez obzira na pol; duznost vlasnika industrijskog preduzeca da podizu decja obdanista za malu deeu zaposlenih zena, da majkama daju odmor od 15 do 30 minuta za dojenje deteta svakih 4-5 casova; duznost vlasnika preduzeea da obezbedi uslove za rad; pravo osigurane zene na lekarsku i bolnicku pomoc i slicno. Ni u Zakonu o cinovnicima od 1931. godine formalno nije vrsena diskriminacija zena. Medutim, kao sto su zakonima ogranicavana iii sasvim uskraCivana prava koja je formalno Ustav davao gradanima, tako su raznim uredbama, a joS viSe u stvarnom Zivotu, bila umanjena iii uskracena i ona prava koja su zakonima bila data zeni. To se postizalo opstom praksom neprimenjivanja za zenu povoljnih zakonskih odredaba i bezobzirnom eksploatacijom zenske radne snage. Sa druge strane, postojanje rezervne armije nezaposlenih, koja je stalno rasla i vrsila pritisak, prisiljavalo je zenu da radi pod bilo kakvim uslovima200 i na taj naCin zadrzi radno mesto, mada joj ono najcesce nije obezbedivalo ni minimum egzi198 U Olanu 3. Ustava od 1931. godine sto'ji: ,Slu~beni jezik Ka:'aljevine je .srpSk:o-hrva'bSko-slovenaCk.i". · 19 9 1Z~on o 2JaSti1li Q_",adnika od 1922. godine, ZQkon o osiguranj!U radn:ika ad 1922. :g:odine i Zak-on o rl1adnj.ama od 1931. gclidine. 20 0 Zene su radirle pod v:rlo newovo:ljnim wslovima i relativm•o su vi'Se oboJ.ev.arJ..e nego mru:Sk:arci. Broj osiguranrih -Z-ena iz.n·Oisio je 150 MJjada do 165, a muS!oo.raoa 550 h:iljada do 650 hHjada, a'li treCina od !l.lklJ!Pnog hroja dana obOOjenja •otpada1 je na Z-ene ·(LKeKcuu nox:peT, 1-2, 1937, 11.) l•o 60 ! ~1 l stencije. Otuda se zaposlene ~ene nisu ni usudivale da pojedinacno traze primenu zakonskih odredaba koje su im pogodovale.2° 1 Pojedine zakonske odredbe, a posebno uredbe, neposredno i iskljuCivo pogadale su zene ogranicavanjem njihovih prava u korist superiornog polozaj a muskarca. Prema Zakonu o ddavnom saobracajnom osoblju od 1931. godine, zenama sa srednjom i visom i visokom skolskom spremom nije bilo mesto u saobracajnoj sluzbi, a to znaci da su im bila nepristupacna visa zvanja, utvrdena ovim zakonom, kao Sto su inspektori, savetnici, sekretari, naCelnici, direktori i dr .2°2 Na zene zaposlene u postansko-telefonsko-telegrafskoj sll1Zbi primenjen je, Uredbom od 1934. godine, tzv. numerus clausus. Njihov broj je jednostavno ogranicen, a na osnovu Uredbe o organizaciji Ministarstva posta, telefona i telegrafa od 1935. godine, zene sa fakultetskom spremom nisu nikako primane u ovu sluzbu." 03 Problem nezaposlenih ucitelja resavan je na racun zena-uciteljica, i to na taj naCin sto su ove gubile sluzbu udajom za lica koja nisu ucitelji. Na uciteljice je, dakle, drasticno primenjivana jedna vrsta celibata.2°4 U borbi protiv neravnopravnog polozaja u postojecem pravnom poretku zene su isticale i zahtevale pre svega pravo glasa zbog presudnog znacaja ovog prava za njihovo ucesce i njihov uticaj u drustveno-politickom zivotu zemlje. One su zahtevale i ostala prava koja su im ogranicena. Takve zahteve, pa i vrlo konkretne predloge za izmenu pravnog polozaja zene u pravcu njenog izjednacal!01 Veoma se ma~i bl'!oj Zena lkoristio ,pravima :iz socijalnog os.iguranja. Na primer, ru !SluCajru pO!I'odaj.a, ta p!iava lkoristillo je rproseCm.o oko 3 000 Zena godi.Sn}e. Ovome j e mnogo rdoprj~nelo i to Sto BU .uslovi za stican~e i ikoriJSCenje datih !prava sbaJno oteZavani, a pomst :broja nezaposl.eni:h IPOgnrSavao je :ionako te~aJk .poloZaj :oaposleni·h Zena. (JK.encxu nox:peT, 1-2, 1937, 11.) 202 1Paragraf 5. ovog zakona ,gla·si: ,2enski sluZbenici mogu se primat.i ·u .slu:libu drZavnih BaolbraCajnih ustanova k·ao: telefonistkinje i telegrafis1!k:inje, ikao blagajn:ice lbileta i ·ka·o dalktHograf.ld:nje". 2os Booj Ze-nSkog osoblja s nepotpu'tlrOm s.rednjom Skolom je ogranken na 30 odsto, ·Sa v-iSom na 25 odsto, a sa fukultetom na 1(} odsto od wkupnog broja zaposlenih sa odgovar.ajuCam ~kolslkom spremom. (JKe'H.c1Cu nmepeT, 1-2, 1937, 12.) 204 Kada je u Narodnoj ·SklupStiini 9. marta 1937. gadine podnet amandman sa -ov.aikvom saJdrZinom na Zakon o narodnim ·~kolamH ad 1929. ,godine, doSlo je :do ·opSteg rproteS'ta od strane uCttelja, uCHeljica i Zem>kih organizacija. 2ene su upuCivale protestne re:oarlrucije Senatu sa zahtev:om da se amandman odbi·je. Medutim, posle ,CJ.ana 93. Zakona o ~narOidnlim Skolama dodat je nov Clam 93a, koji mla1si: ,UCiteljJ.cama nall.'odnih i dotnaCi.Ck:hll\Skola, iklao i zabaviljam.a, prestaje Glu:llba - kad 1stupe ru ibTak sa Hcem koje nije uCitelj narodnih Skola. Alko su IQV~ve uCiteoljice, odnosno zabavilje ispunile us·love za sticaJllje liCne :penzije;· dobij.aju j.ednom za1svagda umesto [penzije .a-twremninu u ,i:znosu ~edno­ g:odiSnje plate i poloZajnog .dodatlka, a aka nisu ispunile uslove Zla stioanje HOne penzije, a .imaju v1Se od 5 godina efektivne uCitelj:sk:e (zabavilj.ske) sluZbe, daibivaju oUprerrminu u J.znosu .sestomeseCne plate i paloZajnog dodatka". Gotovo identiCna odredba uneta je i u paragraf 33. Finansi}skog zalkona za 1937/38. godinu. {HapoOua npocseTa, opraH JyrocJioBeHcKor y"t!t1Te.TI>cKor y.n;py:m::eH>a, rop;. XX, 35, Beorpa,D;, 18 . .M.apT 1937; TJtacHu?C JyzocJtoaenc?Coz ;)!Ceucr.:oz caae3a, 3, Eeorpa,n:, 30 . .Mapx 1937,20, 21; ,ll;p MnxajJio J1JIHh, Hapo0Ha tu.1COJJ:a u HapoOuu y~uTeJb, Beorpa,n;, 1937, 31-32.) 61 �vanja i u radnom odnosu, tako da se zaposlenje i unapredenje dobija na osnovu sposobnosti i propisane kvalifikacije, bez obzira na pol, a plata na osnovu principa - za jednak rad, jednaka nagrada. Ozakonjena neravnopravnost polova dovodila je zene i do solidarnosti u njihovim osnovnim zahtevima, bez obzira na klasnu pripadnost. U ,Statutu zene" istice se da su ,zene bez klasne razlike jednodusno protestvovale lito se prema danasnjem stanju priznaje politicka zrelost samo muskarcima". 2 •• Sve akcije za izmenu pravnog polozaja zene u okviru postojece drzavne tvorevine nisu dale rezultate. vanja sa muskarcem, podnosile su cak 'i reministicke organizacije zena. U raznim dokumentima, rezolucijama i predstavkama zene su vrlo sistematski iznosile svoj polozaj u drustvu i svoje zahteve, a naroCito u ,Statutu Zene" 205 i ,Memorandumu".2os Zahtevi i predlozi zena, izlozeni u ovim dokumentima, dosta govore o tome kakav je bio pravni polozaj zena u Kraljevini Jugoslaviji, a saddina tih zahteva bila je: priznati zenama aktivno i pasivno pravo glasa za zakonodavna tela i samoupravne organe vlasti, pod istim uslovima kao i muskarcima, omoguciti zeni da zauzima polozaj sudija; izjednaciti zenu i muskarca u oblasti gradanskog prava (ozakoniti potpunu poslovnu sposobnost zene; omoguciti zenama da budu staratelji, da mogu biti testamentarni svedoci, tivesti obavezni gradanski brak i iskljucivu nadleznost redovnih sudova za sve bracne sporove; ukinuti vlast muza i zameniti ocinsku vlast s roditeljskom vlascu; obavezati oba roditelja da izddavaju decu u slucaju razvoda braka; izjednaciti vanbracnu decu sa bracnom; izjednaciti zenu i muskarca u naslednom pravu u gradu i na selu, ukinuti ustanovu miraza i sl.); 207 striktna primena socijalno-zastitnog zakonodavstva u praksi i sankcija za neizvrsavanje odredaba zakona; izmena svih odredaba u zakonima i uredbama koje stavljaju zenu u neravnopravan polozaj prema muskarcu u pogledu zaposlja205 U Beogradu je 6. i 7. :februm-a 1937. godine ·odrl:am.a s·ednica Upravnog odibora .Adijrunse Zenskih .paokreta u Kra.ljevini J'Ulgosl·avij}:.1';-Na OV()j sedn.ici prihvaCen je dokument o pCJIIOOaju Zene u J!Ugoslavij1, rnazvan. ,Statut Zen:e", koji je dostavljen InternacionaJ.noj feministi'Okoj all.ijansi u Oirihu, na njeno tra.Zenje, a ·prek:o ove i DruStvu naroda u Zenevl. Dc&ument je izraden u sa.radnji sa J'l.ligoslovenrskim Z·enskim .savezom i Udrru.Zenjem ·un'irverzitetski obrazovanih Zena . .(Eenc'ICU nmcper, 1-2, 1937.) · 206 Alij,~nsa Zen1Sk1h !pdkreta i!Zt'adHa je u-- janum-u 1938. godine Nacrt memo!'landuma svi·m ,genatorima i posla!llicima i d()staviJ.,a ~ organizacijama Zeuskog pokreta s molbom rda daju iprimedbe i predloge. {ARP, fond Alijansa, Zenskiih pokreta, 3, 1939.) ~P.osle d.obijt=>.nih odgovora od organizacija Zensikog pokreta, 28. februana 1939. godine, Alijansa je rpredaJ.a ,Memoram:lum" predi U.drruZenje llllil'iverzitetsk.i obrazovanih Zena, a o rpredaj:i ,,rMemor:anrduma" abasedniik.u Klrailjevske vlade. OVJU .akciju ;su podrZaU Jugosl:ovenski Zenski sa<veZ veStene ·S'U sve oDgani:zjacij,e Alli}anse ~emskih pokreta na terenu. (ARP, fond Alijansa Zenskih ;pokreta, br. 4, 5 i 12.) Aik.cija sa ,Memorandumoon" je nastaVljena li kasn·ije. Taka su 10. okto-bra 1939. •godine predstavnice Zenskog pokreta iz NoVJOg Sada bile primljene kod ministra iPravde, mLnistm poljapri•vrede i kod poUpreds-ednika vl'ade dT V1latka Ma~Celoo., ·kojima iSU predale ,Memotanrdu-m". Dr MaCelk: im je tom prHii:kom re'kao da 1e ,spreman da zahteve :lena razmotri .u Minis.tarSik'Olll. ISa.vetu, a da Ce sa woj,e \S'trane nastoj1ati da oSe 'Pi1lanje Zenskog pra'Via gJa'sa reSi u hrvatskoj banovini, ali u poCetku ;sarno u op.Stini. - .(ARP, fOllid Alijansa Zenskih rpo!kreta, br. 88.) 20 7 Ove 2ahteve Zene 'S"J. naroCito i·stioale u vezi ISa zapoCet:i<m rodom na projek:'bu jedi'ThStvenog J.ugoslovenSkog .grodanskog zaJkonilka, Cija je predos-now izradena 1935. .gocline. Medutim, ~usije o unifi1kadj-i i k:odi.fikacijri. grr-adanskO!g ·pt'lava .trajale su sve dok -iih ni:je prekinuo rat, takn da jedinstveni zak:oniik: nije nli. donet. 62 J 20S JK:eKCK'U nox:peT, 1-2, 1937, 7. 63 �/ I deo UCESCE ZENA U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD STYARANJA ZAJEDNICKE DRZAVB DO ZAVODENJA SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1918-1929) I �/ I glava DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU :ZENA U REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE LEGALNOSTI 1. Napredni zenski pokret od stvaranja zajednicke drzave do Kongresa ujedinjenja Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda socijalni i politicki polozaj zena nije se bitno promenio. Nezaposlenost, koja je usledila posle rata, kao i povecanje troskova zivota narocito su pogadali zene. U svim strukovnim sindikalnim savezima, na svim skupovima radnika i radnica, koji su tada cesto odrzavani, postavljalo se pitanje realnih nadnica, a uz to su zene redovno imale za iste poslove manje najamnine od muskaraca. Dodatak na skupocu, za koji su se radnici izborili posle rata, bio je upola manji za zene nego za muskarce. Od decembra 1918. godine zene su u postama primale 6 dinara, dok su muskarci za isti rad dobijali 12 dinara dodatka na skupocu. 1 Tezak polozaj zen a uslovio j e da su se one neposredno posle prvog svetskog rata brojno ukljucivale u revolucionarni pokret koji se sirio u svim jugoslovenskim zemljama. U periodu obnove politickih i sindikalnih organizacija radnickog pokreta doslo je do obnavljanja onih zenskih organizacija i njihovih rukovodstava koje su delovale u okviru tog pokreta u godinama uoci rata. Vee pocetkom decembra 1918. godine obnovio je rad Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije. Prva sednica Sekretarijata odrzana je 4. decembra 1918. godine, na kojoj je bio prisutan predstavnik Glavne partijske uprave. Reseno je da Sekretarijat odmah nastavi svoj rad, da pomogne obnavljanju sindikalnih i partijskih organizacija i istovremeno da prikuplja priloge za Paouu"£Ke uoauue. Sekretar Sekretarijata bila je Draginja-Draga Stefanovic, graficka radnica.• 1 Paih£U'l£1Ce ?toauue, 113, 13 . .Maj 1919; V'id. o tome qp.S·im,ije: J o rv a !11 k a K e em an, UCeSCe Zena '!t radnlCkom pokretu JugosZavije 1918-1921. godine, Istorija radniCkog pokreta, Zbornik radova 2, Beograd, 1965, 52. 2 ARP, ;Sveska :zapilsni'ka sa sedrnioa Seklretarij.ata Zena .socijaldemdkra1a Sllbije, 143. - Draginja-lliaga Stefanovdc (1890-1967) - radni&om pokretu Sribije prli.Sla 1905. go.dine; lbHa Cla!Il Uprave UdruZenja ktnjLgorv~aC'lrih xadnilka iradnioa Srbije od 1908. do 1914; od osnivanja Selm'etalrijata Zena socijalde- 67 �tJ cilju uspesnijeg delovanja na O'kupljanju ~ena u partijske i sindikalne organizacije, u Srbiji su u fabrikama, radionicama i kancelarijama birane poverenice preko kojih je Sekretarijat sprovodio svoje zakljucke. Prvoj konferenciji poverenica, 7. decembra, prisustvovalo je 60 zena i na njoj se raspravljalo o agitaciji i organizaciji radnica. Zene su se izjasnile da su spremne da ucestvuju u svakoj akciji koju organizuje Socijaldemokratska partija i Sekretarijat zena. U decembru 1918. i januaru 1919. godine odrzano je vise ovakvih sastanaka na kojima se raspravljalo o tekucim zadacima. Na sastanku Sekretarijata, 8. decembra, reseno je da se Sekretarijat obrati pismom svim organizacijama Socijaldemokratske partije u unutrasnjosti u kojem bi ih pozvao da pojacaju rad na obnavljanju mesnih sekretarijata zena.• • Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije trazio je od Glavne partijske uprave da im se odobri da mogu stvarati posebne organizacije zena unutar Socijaldemokratske partije. Medutim, Glavna partijska uprava se s tim nije slozila i ostala je pri svom stavu da ,organizacije moraju biti jedne za oba pola". 4 Prilikom obnavljanja postojeCih i osnivanja novih partijskih organizacija zene su se odmah ukljucivale u Partiju i u odgovarajucem broju birane u partijske uprave. U nekim partijskim organizacijama bio je veliki broj zena, na primer u Sapcu, gde je u martu 1919. godine u Partiji bilo 70 zena. Krajem 1918. i pocetkom 1919. godine odrzane su u mnogim mestima skupstine mesnih partijskih organizacija na kojima su birane nove uprave. Iz fragmentarno sacuvanib podataka vidi se da su u dosta slucajeva u ova rukovodstva birane zene, i to u vise organizacija u Beogradu, zatim u Peci, Smederevu, Kraljevu, Zajecaru, Sapcu i dr. 5 "-"" U pojedinim mestima gde su postojale organizacije Socijaldemokratske partije poceli su se formirati mesni sekretarijati zena. U Nisu je 10. februara 1919. godine odrzana Konferencija organimoikrlata Srbije, 1910. ,godine, ibila Nan, a ne.k.o -vreme i selkretar SeOOretarijata; pO!Sle 1prvrog sve'bskog Tata radi1a lila ·obna,vl,janju partijSkih i sindilkra\lnib. orga- nizacija; prHi(l~om obnove rada Sekreta-rija.ta Zena socijaldemok.r.ata Sl'lb-ije, decembra 1918, ponovo i~abrana 'U Sekretarijat; dele~at rna Kongresu ujedi- · nj-enja ~rila 1919. godine, a na Sindikalnom Jmngresu ujerdirnj-enja izafbrana za ~Olana IzvrSn.o.g odbora Centra1nog I'ladniOkog sindika'Ln-og veC-a Jugoolavije; u i\Sto rvreme izabrooa u CenWalni ·sekretarij,at Zena kocrnuntsta 1 :blila :sekretar do ~kraja njego:vog del~ovanja, -to 'j.est Obznane; hila Clan Izvt'Sinog odbo!l'a KPJ 1922. i uCestvO'Val.a u radu Saveza grafiOkih radniika i radnioa Ju~oiSJla'Vije; radiJ:a na osnivanju Nezavisne radni.ake .partije Jugnslavi}e, a poCetkom avgusta 1923. 'izab~ana u Centralni sekretarljat Zena NRPJ. l'stovremeno ibila i Cilan P.rivremenog centra1nog odbora Orvene :pomoCi; od 1941. do 1944. ISa!l'ladivala s l!larodnoos.J.obod:ila.Ckim pak:!letoo:n u Beog:padJU; p.osle oSil.Oibodenja neko vreme billa ,(:Lan Gla'Vl!l•og -odbora J edinstvenih eind~ata radnika i DJameStem:i'ka Srbije i Saveza sindikata .grafi-Ckih radntilka d radan:ica Jugos:Iavije. 3 ARP, Sveska ma,Jisnika .sa sedl!lica Seikretarijata Zena !SOCi],aidemOikrata ST!bije, 144 i 145; PadUU'lf/K:e Hoauue, 1, 2. de'l{e.M.6ap 1918, 4. 4 ARP, Svesroa ozal])isnJilk:a sa sednica Sekreta:rijata Zena socijaldemOikrata Snbije, 149-151. 11 ARP, SveSka zapisn.tika -sa 1sednica Sekretarij-ata Zen·a socijaldemokr-ata S!lbije, 154; Pa0uu-1£1Ce uoau_ue, 13, 13-26. ja11,yap; 20, 2. (/jeOpyap; 42, 25. (/je~ 6pyap; 54, 9.,.MapT; 68, 23 . .«apT; 83, 7. anpuJt; 58, 13 . .ttapT 1919. 68 zovanih zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena. 6 Rad Sekretarijata bio je usredsreden na organizovanje zena u partijske i sindikalne organizacije, tako da se u ovom gradu veliki broj zena upisao u Partiju i u Savez monopolskih i krojackih radnika. Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije uz podrsku rukovodstva Socijaldemokratske partije razvio je znacajnu aktivnost u okupljanju i organizovanju zena radnica. Krajem 1918. i pocetkom 1919. godine odrzani su mnogi zborovi i konferencije u onim industrijskim preduzecima i radionicama gde su u vecem broju zene bile zaposlene. Svi takvi skupovi hili su posveceni, pre svega, ·problemima materijalnog polozaja radnica i radnika, organizovanju tarifnih i strajkackih akcija i obnavljanju sindikalnih organizacija. Ova aktivnost je hila osobito intenzivna u Beogradu. U fabrikama duvana bio je zaposlen veliki broj zena koje su vecinom bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. One su u Beogradu odrzale svoj prvi zbor vee 15. decembra 1918. godine. Na zbpru je govoreno o teskom polozaju radnika, o patnjama koje je narod pretrpeo za vreme rata, o privrednim teskocama, o potrebi obnavljanja radnickih organizacija i o pomoci radnicima i radnicama koje su ostale bez posla. Saopstena je predstavka Saveza monopolskih rdnika i odgovor Monopolske uprave kojim se odbijaju radnicki zahtevi. Zatim je donesena Rezolucija u kojoj se, izmedu ostalog, konstatuje da je radnicka klasa upropascena ratom i naglasava da se njeni ostaci ne smeju bacati u glad, bedu i smrt. U Rezoluciji se ponovo zahteva od monoplske Uprave da se radnicima i radnicama stavi na raspolaganje kredit od najmanje 100 hiljada dinara kao prva i neophodna pomoc; da se bolnicki fond stavi na raspolaganje organizaciji monopolskih radnika u cilju pomaganja velikog broja Clanova obolelih usled ratnih patnji; da se u sto kracem roku pristupi organizovanju preduzeca i nastavljanju rada ratom prekinutog; da se radnicima i radnicama za tri godine isplati neisplacena nadnica, na koju imaju isto pravo kao i Cinovnici, oficiri, penzioneri i ostala lie a.7 Nesto kasnije, 21. januara 1919. godine, ponovo je oddan zbor monopolskih radnika kojem je prisustvovalo 300 zena. Na zboru je govoreno o teskim politickim i privrednim prilikama u zemlji i o potrebi organizovane borbe radnika. Savez monopolskih radnika i radnica podnosio je u februaru i martu Upravi ddavnih monopola zahteve za osmocasovni radni dan i zaradu od 25 dinara dnevno. Toga proleca u Beogradu i ostalim mcstima Srbije vladala je nepodnosljiva skupoca, a zarade radnika bile su veoma niske. U Fabrici duvana u Beogradu Uprava je placala radnicima i radnicama po tri dinara dnevno i dodatak na skupocu od 6 dinara, sto je iznosilo svega 9 dinara iii u krunama 22 krune i 50 helera. Sa tako niskom najamninom radnici nisu mogli da nabave ni osnovne namirnice 6 Za 1sekretara je d:zlaJbran1a Sofija Lj. VajdiC, za blagajnika Nata•lija PetroviC, za 'Clanove Sekretarijata - Kostadina M1HenllcoviC i Zi:vlka StojUjkoviC, a u fina.nsij:Sku lkontrolu - Zmika .R1sbi6 i M:i.leVla Mi[jkoviC. (Pa0uu'l£-1Ce uoaune, 71. 26. .MUpT 1919.) 7 Pa0uu'lt-1Ce 'ltaeuue, 1, 2. Oe~e.M-6ap 1918; 2, 3. O~e&6ap 1918. 69 �·rp . ...... :Jj k?je su im bile neophoclne za zivot, j.{r. je cena kilograma masti b1la 26-30 kruna, ID:etra d"':a - ~00 kruna, kilograma pasulja 4-5 kruna 1td. Tek Je u aprrlu doslo do sporazuma izmedu Saveza monopolskih radnika i Uprave drzavnih monopola kojim se predvi~alo osmocasovno r~dno vr_<;_me_ i nadnice 10 dinara, racunajuci tu 1 dod~t~k. na skup~cu. U N1su Je 12. februara odrzana konferencija na koJOJ Je obnovlJen Pododbor monopolskih radnika.• Veliki broj zena bio je zaposlen u krojackoj struci i organizovan u ~indika!u krojackih radnika. U Beogradu je 1. decembra 1918. godme odrzana I konferencija krojackih radnika i radnica na ~~joj se ra~prav~jalo o potrebi obnavljanja sindikalne organizacije 1 _1zabrana Je Prrvremena uprava. Polozaj krojackih radnika i radm;a u toku rata, kao i ostalog stanovnistva Srbije; bio je strahovito !ez~k. Kad:;' su z':b;anjene radnicke organizacije, poslodavci su po~eh. da _vrse kraJnJU eksploatac1JU radnika, ukoliko su ih uopste 1 pr1mah na posao. Nadnica krojackih radnika i radnica dostizala je 5-6 kruna u vreme kada je kilogram brasna bio 5-6 kruna.• Pocetkom januara 1919. godine u Beogradu je odrzan zbor kroj':~kih radni~a i radnica. na kojem se govorilo o teskom polozaju radmck~. klas~ 1 l'osebno zena posle rata. Na zboru je donesena Rez_ol_uc1Ja kOJOm Je zahtevano da ,vojna sivara" odmah pocne da rad1 1 zaposli svoje radnice i radnike; da drzava svim radnicima do~ preduz~~e ne y~cne s radom, obezbedi pomoe, ,koja ce odgova~ ratr dana8nJ1m teslnm ~slovima zivota"; ,da se isplati neisplaceni posao pre evakuac1Je sv1m radmcama koje su posao podnele a novae nisu dobile" i, najzad, da se svim radnicima. i radnicama Sivare isplati zarada za vreme od tri godine, sto je isplaeeno i sluzbenicima dclavnih _usta:'ova. Uz Rezoluciju je upuceno i"-}lismo ministru vojske, u koJem Je ukazano na bedan polozaj krojackih radnica i zahtev~no da ~m ~rzava pruzi neophodnu pomoe. Od 183 zaposlene radm~e, 87 1~ Je. provel_o na radu u vojnoj sivari vise od 20 godina. NJ1h 183 1zdrzavalo Je 450 Clanova porodice i postavilo se pitanje ?Ps.tanka ovih porod_i;a, ciji su hranioci biii bez zaposlenja. Na zboru Je 1zabrana delegac1Ja od 10 zena koja je predala predstavku ministru vojske. 10 Na. vise konfere?ciia i zborova krojackih radnika u Beogradu r':~pravlJalo ~e o vehkoj nesrazmeri koja je postojala izmedu povts1ca plata 1 poskupljenja zivotnih namirnica. U februaru 1919. godine konstatovar;o je da su zivotne namirnice u odnosu na predratne cene P?skup1le od 4 do 12 puta, dok su se nadnice poveeale za dva do tr1 puta. Na Konferenciji krojackih radnika 23. marta ras~:~vljalo se o teskilll: u~lovima rada krojackih radnika, o potrebl povts1c~ plata, a ~atrm Je 1zabrana tarifna komisija za izradu novog cenovmka. Nekohko dana kasnije u Beogradu je odrzana skupstina mesne grupe ~a--:eza krojackih radnika i radnica. Na skupstini je po~esen 1zvestaJ .o ~~d? u kome je, P'?_red ostalog, konstatovano da Je Uprava za cetirr 1 po meseca odrzala deset konferencija sa I clanovima svoga Saveza, pet zborova i dvanaest sednica. Znacajan uspeh u pogledu omasovljenja organizacije postignut je agitacionim radom po kucama. Broj sindikalno organizovanih krojackih radnica porastao je od 57 - u januaru, na 386 - u martu 1918. godine. U istoj organizaciji bilo je u to vreme 111 radnika, iz cega se vidi da je u ovom sindikatu bilo vise ad dve trecine zena. Skupstina je na kraju izabrala novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle Mica Marjanovie i Mitra Koparec. U finansijsku kontrolu je izabrana Marija Bajie. 11 Cesto su odrzavani sindikalni sastanci radnica na kojima se najvise raspravljalo o zposljavanju zena i o potrebi njihovog organizovanja. Savez knjigovezackih radnika i radnica obnovio je rad 14. marta 1919. godine. Na Konferenciji su, pored ostalih, u Upravu izabrane Draga Stefanovie, Miroslava Predojevic i Cveta Petrovic.'2 UCitelji u Srbiji nasli su se posle rata u vrlo teskom materijalnom polozaju. Pocetkom decembra 1918. godine sazvan je zbor uCitelja i uciteljica na kojem je receno da se najenergicnije zahteva od Ministarstva isplata zaostalih plata, periodskih povisica, dodatka na skupocu i putnih troskova. Zakljuceno je da se trazi povisica uCiteljskih plata, i to bez odlaganja, s tim da se izjednace plate ucitelja i uciteljica. 13 U procesu ove aktivnosti obnavljaju se i jacaju sindikalne organizacije, koje okupljaju sve veCi broj zena radnica. Pocetkom januara 1919. godine u Savezu monopolskih radnika bilo je organizovano 300 zena, a vee sredinom marta taj se broj poveeao na 700. Brzo je rastao, kako smo vee videli, broj sindikalno organizovanih kroj ackih radnica. U isto vreme sindikalno organizovanih tekstilnih radnica bilo je 100, transportnih 150, knjigovezackih 50 i tipografskih 50 radnica. 14 U Beogradu je pocetkom aprila 1919. godine u 10 sindikalnih saveza bilo uclanjeno 1 326 zena. 15 U Nisu je pododbor monopolskih radnika okupio 230, a sivara 180 zena radnica. 16 Iz sacuvanih podataka vidi se da je Sekretarijat zena socijaldemokrata bio razvio dosta siroku politicku aktivnost. Pored mnogih zborova i konferencija po preduzeeima i sindikalnim savezima, organizovan je politicki rad po kucama, narocito sa zenama koje su ostale bez posla, sprovodene su akcije prikupljanja dobrovoljnih 11 ]s1Jo, 31, 14. febmar 1919; 71, 26. mart 1919, 79, 3. ap1·i! 12 r.sto, 75, 30. mart 1919. ta Isto, 11, 12. decembar 1918. 14 ARP, Sve.Ska 7Jap:isMka sa 1sed.nica iSekretarijata Zena, 148 ts U Savez mcmop.OOSk~h radnilk:Ja-oa U Sav-ez SivaJC:kih radtlliil~a-ca U Savez ,grafiilldh l!'laidnlilka-oa 9 70 j 154. 550 360 200 U Sav,ez transportno-~sadbraCajnih radnilk:a ~ca U Savez tipllgra:fiski!h 11adni1tJa-ca U Savez ik:nj1JgovezaC1dh. ra:dni•ka-oa U Savez bo]rni6roih <radnilka-ca 8 1sto, 15, 28. januar; 66, 2.1. mart; 33, '7. april; 42, 25. jebruar 1919. Itsto, 1, 2. decembar 1918·, 5, 6. decembar 1918 • 10 T....+~ .mw, 21, 22. decembar 1918; 22, 23. decembar 1918; 5. januar 1919. 1919. 111 89 35 32 30 U Savez ~oZarSko-jpre11adilvaCkih !['ladindlkla-oa -U Savez drvndeljskih radn'illro-ca U Savez grad-evim.arslcih !ladnika-ca Pa(htU-tt?Ce 'H.oauue, 89, 113. anpu.n. 1919. IiSto, 89, 13. aprit 1919. 15 7 2 71 �priloga za radnicku stampu. u svim mestima gde su postojale organizacije socijaldemokratske partije, Sekretarijat je imao svoja povernistva s kojima je odrzavao pismene veze. . Zene u Srbiji nisu uspele da organizuju proslavu Medunarodnog dana zena, posto su bile angazovane na obnavljanju postojecih i organizovanju novih radnickih organizacija. One su posebno osetile svu tezinu tih posleratnih dana kada se postavilo pitanje njihove egzistencije, kao i egzistencije njihovih porodica. Povodom proslave 8. marta Paanu"L><:e uoauue ,su pisale: ,Mi u ovoj zemlji danas otimamo zivot, borimo se, na sramotu danasnje drliave, za sutrasnju koru hleba i spasavamo iz celjusti pomora i konacne propasti jos preostale tekovine, koje grozni rat nije uspeo da unisti ... Zene, ne varajte se vise, vee pohitajte nama, u nase organizacije, da srusimo danasnje drustvo i podignemo drustvo u kame cemo biti potpuna slobodne!"17 Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije odrliao je svoju zavrsnu Konferenciju 14. aprila u Beogradu. Sve partijske i sindikalne organizacije su pozvane da delegiraju svoje predstavnike za ovu konferenciju. Zene Srbije docekale su Kongres ujedinjenja sa znacajnim radnim rezultatima. Njihov rad, narocito u Beogradu, bio je intenzivan i raznovrstan. Prema izvestaju Sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije, od obnavljanja njegovog rada, od 4. decembra 1918. godine, odrzano je devet redovnih sednica Sekretarijata. S poverenicama koje su birane u fabrikama, radionicama ustanovama, ulicama i kucama, odrzane su cetiri konferencije n~ kojima je raspravljano o njihovom radu i daljim zadacima. Sekretarijat je odrzao dva zbora monopolskih radnica i radnika. Posebna paznja poklonjena je okupljanju zena u sindikalne o~anizacije. u izvestaju se dalje konstatovalo ,da je interesovanje zena za stvar oslobodenja radnicke klase svakog dana sve vece. Svaku akciju Partije i sindikalnog i partijskog veca zene su najpunijim ucescem propratile ... Misao o ujedinjenju jugoslovenskog radnickog pokreta Sekretarijat je primio s najvecim odusevljenjem i on se s pravom nada da ce konferencija dati novoga impulsa ovoj neodloznoj potrebi". Na Konferenciji je izvrsen izbor Sekretarijata u koji su usle: Draga Stefanovic, Sofij a Levi, Anka Raskovic, Milica Topalovic, Mira Predojevic, Leposava Panic, Mitra Kotorac, Leposava Tiosavljevic, Cveta Petrovic i Zlata Bujadic. Posta se Zlata Bujadic i Cveta Petrovic nisu mogle primiti te duznosti, u Sekretarijat su na njihova mesta pozvane Milica Nikolic i Radoslava Ilic. Draga Stefanovic ponovo je izabrana za sekretara, a Milica Nikolic za blagajnika.ls Zene su uzele ucesce na zakljucnom sindikalnom Kongresu Srbije koji je odrlian 18. aprila u Beogradu. Sofija Levi izabrana je za sekretara Kongresa. 19 Isto, 61, 16. mart 1919. ARP, Sveska zap!isniiltJa sa ISednica Sekretarijata Zena, 160; Paih£U'I£'1Ge 1f.oaune, 89, 13. anpu.n, 1919. 17 \' ' Po zavrsetku rata nastupa period pojacane aktivnosti u radnickom pokretu Bosne i Hercegovine. U novim uslovima politicke i sindikalne organizacije znatno su ojacale i organizaciono se prosidle. Rad zena postajao je mnogo raznovrsniji, organizovaniji i zahvatao je nova podrucja Bosne i Hercegovine. Povecao se broj zena koje se redovno interesuju za rad socijaldemokratskih organizacija, a narocito za zenski pokret. One su sve vise ispoljavale zelju ·da neposredno ucestvuju u raznim oblicima drustveno-politicke aktivnosti radnicke klase. Njihovu paznju privlacila su razna politicka i druga predavanja, skupovi, akcije za opismenjavanje i kulturno-prosvetno uzdizanje. Pojacavalo se interesovanje zena za socijalisticku stampu i zato one nastoje da i putem sakupljanja dobrovoljnih priloga obezbede potrebna finansijska sredstva za izdavanje lista Glas slobode. Na svim tim skupovima, koji su se veoma cesto odrzavali, dolazila je do izrazaja u raznim vidovima borba zena za ravnopravnost i poboljsanje ekonomskog polozaja. N esredene posleratne prilike, nezaposlenost, nestabilnost trzista, neredovne isplate radnika, skupoca, nedostatak zivotnih namirnica itd. najvise su pogodili radnu zenu. Pocetkom 1919. godine zene u Sarajevu su odrzale vise konferencija na kojima se raspravljalo o svakodnevnim aktuelnim problemima. Prva politicka manifestacija radnicke klase u Bosni i Hercegovini je protestni petocasovni generalni strajk 21. februara. Protiv politike burzoazije, koja je vrsila progone i obespravljenja radnicke klase, u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banjoj Luci, Travniku i Bosanskom Brodu ucestvovalo je 30 hiljada strajkaca. U Sarajevu je nastupio prekid rada od 9 do 14 casova. Radnici i radnice su organizovali skupstine i demonstrativno krenuli kroz grad. U povorci su se najvise isticale zene, koje su, izmedu ostalog, zahtevale i pravo glasa. Drustveni dam i postanska zgrada, u kojima je odrzana druga i treca skupstina, nisu mogli da prime masu od 12 hiljada !judi koja je prosla kroz grad. Na skupstinama su istupali govornici i usvojena je rezolucija koju je posebna delegacija predala vladi. U delegaciji su se medu 11 izabranih radnika nalazile i dve zene - Vilma J andrka i J ela Ostojic.2° Politicki rad medu zenama bio je dosta razvijen. One su odrzavale posebna predavanja na kojima se govorilo o ulozi zene u socijalizmu i potrebi organizovanog rada. U cilju uspostavljanja kontakta izmedu radnickog pokreta u Srbiji i radnickog pokreta u BiH, povremeno su u Sarajevu dolazili predstavnici Srpske socijaldemokratske partije. Tako je na Konferenciji zena u Sarajevu, 23. marta 1919. godine, sa temom ,Zena i socijalizam" govorio i predstavnik Srpske socijaldemokratske partije o zenskom socijaMemokratskom pokretu u Srbiji i potrebi uspostavljanja sto tesnjih veza izmedu zenskog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.21 Tom prilikom zene u Bosni i Hercegovini prvi put su se upoznale s radom zena u Srbiji. 18 19 72 Isto, 97, 25. april 1919. 20 21 Glas slobodc, 37, 15. februar 1919; 43, 22. februar. Lsto, 70, 27. mart 1919. 73 �U martu su pocele pripreme za dva predstojeca najvazmJa dogadaja - za proslavu Medunarodnog dana zena i ujedinjenje jugoslovenskog zenskog socijaldemokratskog pokreta. U Sarajevu je 6. aprila 1919. proslavljen Medunarodni dan zena. To je bila najveca manifestacija zena u toku godine. Toga dana u Radnickom domu osecala se posebna zivost. Pre podne zene su isle po gradu da izvrse pretplatu i prikupe dobrovoljne priloge za Glas slobode. One su ujedno agitovale za citanje socijalisticke stampe i pozivale zene da se uclane u socijaldemokratske organiza~ cije. Posle podne u 16 casova odr:Zana je u Radnickom domu velika zenska skupstina. N a skupstini je istupilo vise zena. Ljubica Cukovic je govorila o polozaju zene proleterke, Vilma Jandrka o zenskom pravu glasa i Lucija Pazin - o svakodnevnim neprilikama s kojima se bore zene proleterke. N a kraju ~e Anka Tame! govorila o Kongresu ujedinjenja i predlozila sledecu rezoluciju koju su zene jednoglasno usvojile: ,Sarajevske socijalisticki organizovane radnice i zene, okupljene na skupstini 6. aprila 1919, prilikom proslave ,Zenskog dana' ... (cenzurisano) pozdravljaju opstejugoslovenski socijalisticki Kongres u Brodu,22 na kame ce biti izvrseno ujedinjenje jugoslovenskog radnickog pokreta i na kame ce se ujediniti i zenske socijalisticke organizacije u cijeloj Jugoslaviji. Kako ostale radnicke organizacije, taka ce i zenske ujedinjene silno ojacati. Ali, da bi zenska socijalisticka organzacija u Bosni i Hercegovini usia sto jaca u jedinstveni jugoslovenski radnicki pokret, skupstina zena poziva sve radnice i siromasne zene u Bosni i Hercegovini da u sto vecem broju pristupaju radnickim organizacijama i Socijalistickoj stranici, da citaju i jll'etplacuju Glas slobode i Paih<U'i1<e noaune, pa da taka doprinesu ovoj velikoj oslobodilackoj borbi medunarodnog proletarijata i da sudjeluju u socijalistickoj revoluciji, koja danas pobjeduje u citavoj Evropi". u 20 casova priredeno je pozorisno vece na kojem su oddani pozdravni govori i izveden prigodan program." Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su iz Bosne i Hercegovine cetiri zene kao delegati. 24 U Hrvatskoj su socijaldemokratske organizacije u Dalmaciji i Slavoniji posvecivale vecu paznju organizovanom radu sa zenama. U vukovarskoj organizaciji stranke bio je veci broj zena. Zemaljska konferencija SDS u Zagrebu odr:Zana je 26-28. januara 1919. godine. Posle povratka vukovarskih delegata sa ove Konferencije odrzana je partijska skupstina u Vukovaru. Na skupstini je imenovano rukovodstvo u koje su usle: Marija Rakic, Marija Mudri, Lina Asedi, Kata Kramer i Ana Zuljevic. Nesta kasnije pocinje aktivnost zena u Osijeku. Sredinom marta 1919. godine odrzani su sastanci zenskih sekcija Socijaldemokratske stranke, kojima su prisustvovale skoro sve sindikalno organizovane zene. Raspravljalo 22 IVlasti >SU zabraniJ.e IDICLdaWlje Kongresa ujeddmjenja u Brodru pa je kangres odrr~an u Beogra·du. ' 23 Glas sl.obode, 76, 3. april 1919: 78, 5. april 1919, i '82, 10. aprU 1919. 24 lst-o, 173, 9. oktobar 1919. 74 se 0 potrebi zenske politicke organizaClJe i 0 aktivnostima zena u postojecim strukovnim sindikalnim savezima. 25 Pocetkom 1919. godine zene u Splitu radile su organizovano pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke Dalmacije. U svim akcijama one su podr:Zavale stavove Partije i zajedno s muskarcima isle u borbu za poboljsanje polozaja radnicke klase. Na Pokrajinskoj konferenciji Socijaldemokratske stranke za Dalmaciju, koja je odrzana u Splitu 25. marta 1919, zene su dale posebnu izjavu koja ukazuje na njihove odlucne, revolucionarne stavove. Ta izjava glasi: ,Mi, zene, koje smo dosle do spoznanja, da spas celog covjecanstva lezi jedino u ideji komunizma, odlucno odbijamo od sebe niske podvale i izvrtanja budoaskih stranaka, kao da ruski boljsevizam, a prema tome i komunisticki pokret ostalih zemalja tezi za prostitucijom zena. S gnusanjem smo procitale sramotni clanak Novoga doba od 24. ozujka, kojim taj vladin listie gadnim izvrtanjem cinjenica nastoji odvratiti svjesne majke, zene i djevojke od komunistickog pokreta. Mi, zene, koje se dosad nalazimo u socijalistickom kolu, svecano izjavljujemo, da vise necemo dati da. nas izrabljuju i zavaravaju sebicni predstavnici kapitalistickog i feudalnog reZi.ma. Ti nas farizeji, koji su u proslosti, a to cine i u sadasnjosti, zenu smatrali jedino predmetom svoje niske pohote, sada opet nastoje da skrenu s pravoga puta. No mi vam ovdje garantiramo, da im to nece uspeti. Mi, zene, necemo vise da budemo kukavice, necemo vise stajati po strani, nego Cemo zajedno s naSom braCom i s naSim muZevima, rame uz rame, zaci u veliku borbu za jos vece ideale komunizma. Da Zivi TreCa internacionala!" 26 Zene su u Hrvatskoj, kao i u drugim krajevima nase zemlje, ucestvovale u mnogim tarifnim i strajkackim akcijama u periodu neposredno posle rata. Radnice Fabrike cigara u Zagrebu trazile su da im se dodeli jednokratna pomoc, koju su primale prethodnih godina. Posta do 21. januara 1919. godine nisu dobile odgovor, kako je to zahtevom postavljeno, one su sutradan stupile u strajk. 27 Pocetkom februara 1919. godine organizovan je generalni strajk u Krizevcima u kojem su ucestvovali svi radnici, kao i najmlada sekcija sluzavki, sobarica i kuvarica. Strajkaci su zahtevali poboljsanje materijalnog polozaja radnicke klase. Strajkacki odbor je stampao 500 letaka, koji su rasturani po radionicama i preduzecima. Za vreme strajka odrzan je veliki zbor na kome je posle izlaganja govornika doneta rezolucija u kojoj se, pored ostalog, trazi ujedinjenje sa srbijanskom i bosanskom Socijaldemokratskom partijom.28 Iz Hrvatske je nekoliko zena bilo na Kongresu ujedinjenja u Beogradu. Od 30 delegata iz Zagreba bile su dve zene, i to: Iza Ilijic, studentkinja, i Marija Semani, privatna cinovnica, iz Osijeka 25 Jos•ip Caz'i, Vukova-r u. klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 85; RadniCke r..ovine, 11, Osijek. 13. -rJtaTt 1919: 12, 20. mart 1919. 28 RaclniCke novine, gJa.silo Socijalnodemokr.atslke stlranrke Dalmacije, 17, Spliit, 29. mart 1919; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 55. 27 ·CJto6o0a, 8, 23. ja'H.yap 1919. 28 Isto, 24, 4. mart 1919. 75 �- Adela Pavosevic i Marija Sukic i iz karlovca - Marija Dvorzak." Adela Pavosevic30 bila je istaknuti rukovodilac radnickog pokreta i kasnije. U Ljubljani je 25. marta 1919. odrllana Okruzna konferencija zena, koju je otvorio Anton Stebi u ime Izvrsnog odbora Jugoslovenske socijaldemokratske stranke, a predsedavala je Marica Urbanceva. Raspravljano je o politickim pravima zena i organizacionim problemima. Naglasena je borba zena za politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost. Zena vrsi najtezi poziv - materinstvo. Ona mora raditi najteze poslove u drustvu, i to osam sati u tvornici i osam sati kod kuce. Usled toga je zanemaren odgoj njene dece. Marija Rakovec je govorila o ucescu zena u ratu naglasavajuci da su one bile sposobne za sve vrste poslova, pa samim tim treba da dobiju i politicka prava. Alojzija Stebi je pozvala zene da ne dozvole da budu zapostavljene - proleterka mora da se bori sama za jednaka politicka prava. Na socijalnom polju zene su ocekivale zbrinjavanje trudnica i novorodencadi. Ona je pozvala radnice da se organizuju u Jugoslovensku socijaldemokratsku stranku. Zatim su govorile Brezarjeva i Fani Makuc. Posle rasprave o pravima i duznostima zena, Konferencij a je usvojila Rezoluciju: tJ poiitickom zivotu zene su aktivno ucestvovale. One su na javnim zborovima i kroz napise u stampi vise puta isticale potrebu da se odmah na sledecim izborima da pravo glasa zenama. Radnice u Sloveniji uClanjuju se u sve sindikalne saveze. U aprilu 1919. bilo je organizovano: Tipografi Rudani Metalci ZelezniCari Drvodeljci HemiCari KoZari ProizvodaCi Zivotnih namirnica SivaCi Kelneri ObuCari Gradevinalri Berberi Knjigovesci Stamparsko osoMje 1. Zene zahtevaju politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost. 2. Organizacije zena treba da se prosire po celoj Sloveniji i u tu svrhu da se sazove sira konferencija u Ljubljani. 3. Zene treba da se obrazuju i usvoje ideje socijalizma: da se u listu Naprej vise iznose problemi i :i'il:d zena. Povremeno treba da se izdaju propagandne publikacije uz nisku cenu. ~ 4. Prvi maj zene radnice svecano ce proslaviti.31 Ulmpno: svetskog .r~ata vriSla radnJ(jkom pokretu ti. u njemu aktivno IU!Cestvoval,a do kraja Zivota; o!'lgani2iov,ala tStrajkove i demonstracije ru Osijek.u i kao dohar agitator •Cesbo listupala n,a ra:zmim lkonferencij:ama •i Slru.povima; zalagala se za emancipadju Zena i ruCestvovala u 'organizovanju Zen:s\kih •seke<ija u Osij eku; avgusta 'i novembra 1919. hapBena ii rliadr~ana neko vreme u zatvol'!U; [)O'd prismotrorn ipoldcije hila je d lklasnije 1 tponovo j.e 'UibarpSena; uCestv:ovala kao delegat partijske organil)acije iz :Osijeka na Kongresu ujedinjen}a, .aprhla 1919, i na 'Drrugom ·kongresu KPJ, jru.na 1920. 1godine. Na plena.rnoj ;gednici Zena komunilsta, kioja je odrZama 23. juna, u toam ra;da Kongresa referisaJ.ra. je o radu Zena u HVV"atskoj; bila Clm1 Mesnag sekretardjata :lena ~om.ru.rnista ru. Osijeku; oktobro 1920, na Oblasnoj .parbij:Sikoj :konferenciji u Os·ijetklu, izaibrana u IzvrSni odibor Obla~snog partijskog veCa; od 1922. Clan Gradskog ikom.iteta KPJ u ·Osijeku, a zatim neko v·reme - predsednilk i sekretar Mesnog radniCkog sitndilkalJn.og 1veCa; maja 1923. izabrana za zamenika ·01ana CenWalrnog partijskog veta KPJ, a 1924. - u Zemaljsko veCe Nezavisne radnQ;Ctke partije Jugos1a:vije; njen svakodnevni ·m:d poHcija je primeC.ivala i zbo1g toga su j-e nazivali osjeOka Roza Imksemburg. s1 NapTed, 73, 31. mart 1919. 76 123 7109 3 035 Broj Olanova Zena 500 500 3 234 497 863 973 538 121 174 69 189 160 64 69 37 138 171 642 34 26 6 82 6 30 17 514 1965 38 Ukupno je sindikalno organizovanih radnika u Sloveniji bilo 19 479. 32 2. Zene u radnickom pokretu od kongresa ujedinjenja do Obznane ---- 29 Drza,v:ni al'hiv, Zagreb (u daljem -terkstru: DA Zgb.) Pr. zv, 4-1/3366-1919, Arhivsf:i vjesnik, 2, Zagreb, 1959, 79 i 80c DA 2lgb., Pr. ZV, 6-14/175-4132-9549-8606/1919; Arhivsk1 vjesnik, 2 od 1959, 182-183; PaOHu-ttx:e uoeuue, 91, 15. anpu.11. 1919; 87, 11. anpu.a 1919. 30 Adela PavoSeviC (1897~1928) - zaVTSila Vi.Su dev-o_jaC'ku Skolu i radila kao knjigovoda u Konzumnoj zadru·zi "Narprijed" u Osijeiku; Zia vreme p.rvog Broj CJ:anova mu-S:karaoa Profesija 1 l i U Beogradu je od 20. do 23. aprila 1919. godine oddan Kongres ujedinjenja na kojem je doslo do stvaranja Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Partija se borila za ravnopravan polozaj zene u drustvu, sto je postavljeno i u kongresnim dokumentima. U Podlozi ujedinjenja stoji: ,SRPJ-komunisti - ne bore se, dakle, za nove povlastice i preimucstva vee za ukidanje klasne vladavine, pa i samih klasa, a za jednaka prava i jednake duznosti sviju, bez razlike pola i porekla". U Prakticnom akcionom programu se predvida: ,Najpunija politicka i pravna jednakost svih gradana bez razlike pola. Aktivno i pasivno izborno pravo svakog gradanina i gradanke starih 20 godina". Statut precizira da Kongres Partije saCinjavaju, pored ostalih, i ,dva izaslanika Centralnog sekretarijata zena".33 Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su zene delegati iz Srbije, Hrvatske i Bosne. Neke ad njih uzele su ucesca u diskusiji na sednicama Kongresa. Milica Durie je na trecoj sednici referisaia 142, 17. jyn 1919. as Istorijski arhiv KPJ {ru daljem tek!stu IAKPJ), tom II, Beograd, 1949, 12, 14, 17. a2 Pad:H.U'l£Ke noaune, 77 �o Statutu Partije i vise puta je uzimal~ rec u diskusiji o ovom pitanju.•• K d .I d . • . I" ··t .•!. . I na samom ongresu os a su o IzrazaJa raz ICI a m1s JenJa u pogledu ravnopravnosti zena. Delegat Mi!ivoje Tadic je na sestoj sednici Kongresa izjavio da ,zenama ne bi trebalo dati pravo glasa, jer su konzervativne". Delegati su na ovo negodovali. Na istoj sednici Ljubica Zlatanovic je u svom izlaganju energicno protestovala protiv Tadicevog predloga. 35 Za vreme Kongresa ujedinjenja odrzana je 20. aprila naveee Konferencija zena socijalista (komunista) na kojoj je izvrseno ujedinjenje svih zenskih socijalistickih pokreta u jedinstveni zenski socijalisticki (komunisticki) pokret Jugoslavije. Konferenciju zena otvorila je i pozdravila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije. Ona je •govorila o teskom polozaju zena za vreme rata i njihovom ucescu u resavanju zivotnih problema. Posebno je istakla znacaj aktivnosti zena u drustveno-politickom zivotu i duznost komunista da ih organizuju i socijalisticki prosvecuju. Zatim je Milica Eluric govorila o zaposljavanju zena, koje su se u odnosu na stanje pre rata ukljucile u velikom broju u privredu; o obnavljanju starih organizacija i osnivanju novih, nagla5avajuci da su oni, i pored svih teskoca, uspeli da u Beogradu organizuju 2 000 radnica u sindikate i 400 u Partiju; o potrebi ujedinjenja radnickog pokreta i zadacima koji stoje pred ujedinjenom organizacijom. Na Konferenciji je izvrsen izbor Centralnog sekretarijata zena socijaJista-komunista i reseno da se sto pre pokrene Jist Jea1ta1GOCT, organ zena socijalista-komunista Jugoslavije. Milica Eluric procitala je Nacrt statuta zena socijalista-komunista, nap'6'tninjuci da je njegova osnova ista kao i Statuta SRPJ (k). Konferencija je jednoglasno usvojila Statut. 36 ,Zene socijalisti (komunisti)" - kaze se u Statutu - ,usvajaju maksimalni i minimalni program Partije komunista Jugoslavije i smatraju sebe kao deo partijske celiiie. U isto doba one iskljucuju svaku zasebnu organizaciju zena, a sebe smatraju tehnickim - izvrsnim odborom u agitaciji i organizaciji zena". Prema odredbama Statuta, Zemaljska konferencija bira Centralni sekretarijat zena socijalista (komunista) u kojem su prema broju organizovanih zena proporcionalno zastupljene sve pokrajine. Zatim je predvideno formiranje osam pokrajinskih sekretarijata, i to: u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu, Splitu i Cetinju. Broj clanova pokrajinskog sekretarijata zavisi od broja organizovanih zena u partijske i sindikalne organizacije u pokrajini. Pored pokrajinskih sekretarijata, Statutom je predvideno osnivanje mesnih sekretarijata (u mestima gde ima organizovanih zena) ako partijska organizacija smatra da je to potrebno. Zadatak mesnih sekretarijata je da okupe sto vise zena u partijske i sindikalne organizacije i da vrse agitaciono-propagandni rad medu zes.t Paduu-tt.?<:e uoau.ue, 101, 26. anpuA 1919. 35 il!Sto, 108, 8. maj 1919. s6 lst'O, 113, 13. maj 1919. 78 nama. Mesni sekretarijati treba da osnivaju svoja poverenistva ti selima kad se za to ukazu potrebe i mogucnosti. Prema instrukcijama Cer.'~r":lnog parti~skog ':'eca. SRPJ (k), Centralni sekretarijat zena SOCIJaJista-komumsta daJe d1rektive za ce]okupni rad zena. •. , Drugi.deo. Statuta s~ odnosi na osnivanje ,Organizacije mlad~ZI . SpeciJalr.'; zadatak zens.~og pokreta je ~io okupljanje i orgamzovanJe radmcke dece u decJe grupe ,Buducnost". Prema decjem uzrastu, organizuju se tri grupe: u prvu se ukljucuju deca od 7 do 9 god~na, u .drugu - od 9 do 11 i u trecu - od 11 do 15 godina. Predv1deno Je da se u grupama organizuju. naroCiti kursevi po modernim pedagoskim nacelima, da se osnuje ornladinska citaonica pozoriste i pevacki hor. ' Na sindikalnom Kongresu ujedinjenja, koji je odr!lan 23. aprila, Ljubica Cukovic i Sofija Levi izabrane su za sekretare Kongresa, a Draga Stefanovic za clana Centralnog radnickog sindikalnog veca. Prilikom konstituisanja ona je izabrana i za Clana Izvrsnog odbora CRSVJ.37 Posle Kongresa Centralni sekretarijat zena usmerio je sav rad na organizovanje i socijalisticko prosvecivanje zena. Pocetkom jula .. Izvrsni odbor Centralnog sekretarijata zena ,umoljava sve parhJske organizacije u untrasnjosti da odrze zborove zena i da izaber:'. c:pravu mjesnog sekretarijata ... " 38 Neki pokrajinski sekretanJatl zena odmah su poceli aktivno raditi na sprovodenju ovog zadatka. . . U Srb~ji se ':'ec u !~to 1919. godine pristupilo obnavljanju stanh I_org~~IzovanJU. n?vih mesnih. sekretarijata zena. U partijskoj orgamzaCIJI u J agodtm bile su 52 zene. One su 7. jula oddale Konferenciju zena na kojoj su donele odluku da se zene Clanovi Partije grupisu u svoju sekciju. Na istom skupu izabrana je Privremena uprava." To su 20. jula ucinili zene clanovi SRPJ (k) u Mladenovcu ..•.• .Partijska organizacija Nisa oddala je krajem jula zbor' zena ~OJ! Je Y.rlo ?obro uspeo. Na zboru je obnovljen mesni sekretarijat zena koJI ]e 1zabran u februaru iste godine. 41 U Zajeearu je, takode partijska organizacija odrzala zbor zena na kojem je izabran mesni sekretarijat zena. 42 U Sapcu je bilo najvise organizovanih zena. One 37 listo, 100, 28. april 19-19, i 106, 5. maj 1919. !ISto, 167, 16. jut 1919. 39 •• ... u Srbi'ji ISU u nek!i~ mesttima Sekretarijat Ze11ta nazivali Urpravom sekC~J€ zena .. Upravu sekCIJe ru Jragodi~.t:i i'Zabr~n~ ~: M. TJ:epCrunin, pre:dsedrnik, R. Ml!mc, SE!ikretar, Anlka Dordevic, b}agaJn]k i 1Clanov1: Anka LeSa:k !\Hleva f>akiC i Stam.,a SabljiC. {Paduu'tt?Ce uoaune, 165 13 jy.fl, 1919' ARP' Se6amje Drage Ste:fiarr:t<>Wc, MG-III-8-9/1.) . ' . ' ' 40 • U Upr<a•VlU sekci}e u Mladenovcu iz<llbrone 'SU S. JovanJCeviC predsednilk: K. Milov~·oviC, s~r~r, J. Radu'laviC, 1blagajnik, ~Za z-amenice: Mtlenkiovic: ~· ZeCev1c, a.. U fml:anSFJ'W:':l k~t11olu J. ~retiC i S. LuCiC. (ARP, Sveska z,apisnilka. sa sedmca Sekretaru]1ata zena Srb1)e, :str. 178 i PaOnu'ltxe uoauue, 176 27. JY.II 1919.) ' 41 U Sekretarijat ISU dzabrane: 2ivtka JanJroviC, Jelena PetroviC Katica V:ajldiC, Olg-a PaviCeviC, Kosara PejkoviC 1 M:hlika AndeHroviC a u f·in~n.sij·gkiu kontrolu: Dava AtanasijeviC, Natalija Kos·trl.C i Jelena AndelikoviC. (Padn.u-ttxe uoauue, 196, 20. aazycT 1919.) 38 u: r J: 79 �su nekoliko puta u toku 1919. godine po~ivaie Clanove Pokrajinskog sekretarijata zena na svoje zborove. Zboru zena u Valjevu, 10. avgusta, prisustvovale su 24 radnice, od kojih 10 Clanova Partije. Na skupu je bila Sofija Levi, Clan Pokrajinskog sekretarijata zena. Ona ih je upoznala sa razvitkom zenskog pokreta u Srbiji i dala uputstva za dalji rad. 43 Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena, koja je odrzana pocetkom septembra 1919. godine, Draga Stefanovic je upoznala Clanove sa pismom zena iz Jagodine u kojem izvestavaju da su odr2ale tri konferencije, osam redovnih i tri vanredne sednice. Osnovale su posebnu biblioteku koja sluzi za prosvecivanje i kulturno uzdizanje zena. U isto vreme odrzale su dve priredbe. U pismu se dalje govori o nezaposlenosti koja naroCito otellava polozaj zena. Sekretarijat zena u Jagodini je predvideo u plam1 rada organizovanje i vaspitavanje radnicke dece. Na istoj sednici je zakljuceno da se putem cescih pisama daju uputstva za rad sa zenama u unutrasnjosti.'4 Do polovine 1920. godine osnovani su sekretarijati zena komunista u jos nekim mestima, tako da su u Srbiji uoci odr2avanja Drugog kongresa KPJ delovali Pokrajinski sekretarijat zena komunista, Poverenistvo zena. u Smederevu i mesni sekretarijati u Mladenovcu, Jagodini, Valjevu, NiSu, Uzicu, Zajecaru, Pirotu i Sapcu sa ukupno 817 clanica SRPJ (k). U ovim mestima bilo je gotovo 700 zena koje SU cita!e list JeiJHaKOCT. 45 U Vojvodini je, prema secanju ucesnika, bio razvijen zenski komunisticki pokret. Medutim, nedostaje dovoljno izvorne grade na osnovu koje bismo to dokazali. Pred odr2avanje Drugog kongresa u Novom Sadu postojalo je PoverenistvD zena komunista i oko stotinu zena bilo je u Partiji. 4 ~ Dvadeset devetog jula 1920. u Radnickom domu u Novom Sadu odrzana je Konferencija zena na kojoj je bilo 80 ucesnica. Najpre je govoreno o polozaju zena u drust\Tu, a zatim je izabrana Uprava sekcije zena. 47 Pored Novog Sada, zenski pokret bio je razvijen i u Velikom Beckereku (Zrenjaninu}, gde je bilo vise preduzeca u kojima su radile i zene. Sekretarijat zena komunista uz pomoc partijske organizacije aktivno je radio na okupljanju, vaspitanju i politickom obrazovanju zena. U drugoj polovini 1920. godine zene u Velikom 42 Za ISek!retara je izafbrana Mitra Kotarac, rza blaga.jnika Mlilka VuCa m ·Olanove - Rajna LaziC, Dara JovanoviC ·i Lepooav:a 8takiC. (Pai)nu~'Ke 1WBUUe, 196, 20. aezycx 1919.) 4 3 ARP, SveSka zap:isnilka ·sa :sednica Sekrebarijaila Zena Sf!bije, 179 i 184. 4 4 ARP, Sv;eska z.aa>isnilk:a sa sednica Selm'etarjj<ata Zena Srbije, 191; seCanje Drage Stefan1oviC, MG-III-8-9/1. 4 5 Jedua-Kocx, 6, 15. jyu 1920; Pa0UU"t£1Ce 'IWBU'Ite, 145, 17. jyn 1920. <16 JeQuaKOCT, 6, 15. jyn 1920; 11, 1. de~e.-K6ap 1920; rpaj_ja 3a UCTOpUjy ~oviC, BojaoOuue, Ko..«yuucTtt'lf.Ka napxuja u peBDJ!.Yt4UOuapuu pa(htU'ti.'KU nox:peT y BojaodU'H?A. 1919-1941, TOM I, 1919-1929, Hos11 Ca;q, CpeMcKI1 Kap.rroBIJ.H, 1971, 210. 47 U Upravu .sekcije 'izabrane :su Jrulka Mrunoj}oviC, Julk-a Juhas, Terezija KauCiC, Terezi-ja Stamt:, M;a,gda Oster, Etelikls Hajdn i Evica Lazaxev:i.C. (PaiJ~ 'HW£KU .tz;u.cT, opraH KoMyiU:tCTWIKe napTuje Jyroc.rrasJ1je, 45, Ho:su Ca.n:, 1. aazycT 1920; JeiJuax:ocT, 9, 1. cenTe.M.6ap 1920; Tpaba 3a ucTopujy Bojaodune, n.d., 142, 143.) 80 Beckereku masovno pristupaju radnickom pokretu. krajem godine bilo je u ovom mestu oko 400 zena u Partiji. 48 Prema secanju Julke Manojlovic, koja je tada bila rukovodilac zenskog pokreta u Vojvodini, u ovom periodu organizovane su grupe zena komunista u Novom Sadu, Temerinu, Petrovaradinu, Subotici, Melencima, Kumanima, Curugu, Kisacu .itd. 49 U toku 1919. godine u Makedoniji nije bilo organizovanog rada sa zenama. Tek u zimu 1920. godine, posle formiranja Pokrajinskog partijskog sekretarijata za Makedoniju i Staru Srbiju, pristupa se organizovanju mesnih sekretarijata zena. N a zboru zena odrzanom 29. februara 1920. godine u Radnickom domu u Skoplju, govoreno je o potrebi organizacije zena komunista, prihvacen je Statut zena socijalista-komunista i izabran Mesni sekretarijat zena komunista. Sekretarijatu je postavljen zadatak ,da saziva cesce zborove i predavanja u cilju agitacije i osposobljavanja zena za borbu u redovima proletarijata 50 Prema izvestaju Centralnog sekretarijata zena komunista Jugoslavije, objavljenom pred Vukovarski kongres, u Makedoniji je postojao Pokrajinski sekretarijat zena komunista." U Radnickom domu u Skoplju odrzan je 29. avgusta 1920. zbor zena komunista na kojem je izabran nov Mesni sekretarijat zena. 52 Prema podacima u listu JeonaKOCT, br. 10, sastanak zena na kojem je izabran Mesni sekretarijat odrzan je mesec dana ranije. U Kavadarcima je 12. septembra 1920. godine oddana godisnja skupstina partijske organizacije na kojoj je izabrana nova uprava. Istoga dana odrzana je i skupstina zena na kojoj je izabran Sekretarijat zena komunista. 53 Pokrajinski sekretarijat zena socijalista-komunista za Bosnu i Hercegovinu oddao je u Sarajevu 11. septembra 1919. godine godisnju skupstinu na kojoj je podnesen izvestaj o radu; diskutovano je o socijalistickoj propagandi i izvrsen je izbor sekretarijata. Izvestaj o radu podnela je Ljubica Cukovic. Ona je govorila o ulozi zene u ratu; o obnavljanju zenskog pokreta; o I konferenciji zena, 12. marta 1918. godine, na kojoj je izabran Odbor od sedam drugarica; o pomoCi Zenske organizacije Zenama Ciji su muZevi i hranitelji bili u vojsci; o proslavi Dana zena; o skupovima zena na kojima se raspravljalo o svakodnevnim problemima; o potpomaganju socijaJednanocT, 11, 1. 0e1{eJo£6ap 1920. AIRPS - Se6anje .Ju~ke McmojJ:o'ViC_,Laza.reviC. 50 Prema ·podaci,ma u Co~ujaJ1.UCTU'1£'KOj 30pu, 14, zbor :lena komuni'Sta IU .SkQpllju, na 1 ojem j.e 11ia:brana rnova uprava, odrZcm je 14. marta 19·20. (Cpwu.k ja.nucTu'ltxa 3opa, 8, CKorrJbe, 25. r;Pe6pyap 1920; 9, 29. Q)e6pyap 1920; McTopujc'ICu apxua KIJM, TOM I, Kffi. 1, 104.) 5l JeiJUa'KOCT, 6, 15. jy'li. 1920. 52 U Sekretarijat su uSle: Caja Tasi6eVIa, Darinka StojanoviC, Le:posava Sto}anoviC, Kostad:ina F.i!lipoviC, Rosa BlavoviC (PJarvev:a), Katica DordevliC i A!na f}ordeviC. (Co~ujaJZUCTU'1£1<:a 3opa, 66, 27. as~y·cT 1920; 67, 28. aazycT 1920; 76, 11. cenTe.MDap 1920; JeiJ'Ha'ICOCT, 10, 11. oxTo6ap 1920. 53 U Sekretarijat iSU iza:brane: Limb-a Goren.CeviC, RJodna Ma1lk:O'ViC, Zora Resa:v~ka, Fr:ooa 9arndureviCeva, Jordanka Resav.ska i Mar:a MatkovliC. (VfcTo~ 48 49 pujC'ICU apxua KIIM, TOM I, Kffi. 2, 656.) 81 �listicke 1\tampe; o prlreilivanju raznih' priredaba i u~estvovanju u kulturno-prosvetnom radnickom drustvu ,Proleter"; o prvomajskim progonima i o obrazovanju grupe socijalisticke mladezi ,Buducnost". Anka Tame! je govorila o znacaju socijalisticke stampe. Posle izlaganja i diskusije izabran je Pokrajinski sekretarijat zena komunista u koji su usle: Anka Tamel, Ljubica Cukovic, Lucija Pazin, Drag a Crnkovic, Marica Pavic, Stefa Krsulj, Vilma J andrka, Luca Sler, Katarina Simic, Ljubica Biljan, Marica Pticek, Stoja Zagorac, Marija Tosoni i Ana Matuh. 54 Pokrajinski sekretarijat zena organizovao je rad zena u nekoliko mesta u Bosni. N a radnickoj skupstini u Travniku, pocetkom marta 1919, Lucija Pazin, clan Pokrajinskog sekretarijata zena, govorila je o zenskom pitanju i socijalnoj demokratiji.55 Na osnovu Statuta, u jesen 1919. godine, poi!elo se sa formiranjem mesnih sekretarijata zena u BiH. U Derventi je 9. avgusta odrzana Konferencija zena na kojoj je bilo prisutno 60 drugarica. Vilma Jandrka, clan Pokrajinskog sekretarijata zena, odrzala je referat 0 ucescu zena u privredi i ukazala na potrebu da se zene ukljuce u socijalisticke organizacije. Posle referata i diskusije izabran je Mesni sekretarijat zena. 56 Na poziv zena iz Doboja, Anka Tame!, predsednica Pokrajinskog sekretarijata zena, formirala je Mesni sekretarijat zena. Osamnaestog oktobra oddan je pripremni sastanak, au nedelju po podne sira Konferencija zena. Konferenciju je u ime Mesnog odbora Partije pozdravio Franjo Kopic. Glavni referent hila je Anka Tamel.'7 U Zenici je 19. oktobra oddana Konferencija zena koje su organizovane u Partiji. Na Konferenciji se u,prisustvu 120 ucesnica raspravljalo o znacaju i potrebi organizovanog rada sa zenama, primanju pravila i izboru mesnog sekretarijata. Na kraju je izabran Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'8 Mesni odbor Partije u Jajcu odrzao je 23. oktobra veoma uspelu Konferenciju zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'9 Rad na ucvrsCivanju i organizacionom jacanju zenskog pokreta u BiH nastavljen je i u 1920. godini. U Banjoj Luci je 14. marta Glas slobode, 147, 7. septembar 1919; 173, 9. oktobar 1919. " Isto, 55, 8. mart 1919. 56 U Sekretarri'jat su 'iza'b!'lane: Anka ,Cerni, sakretar, K!atica Ta:baS, bilagajnik, Anka LediC i Anlkla Certkovski, l!'evizori. (Glas slobode, 146, 5. septembar 1919; 185, 23. septembar 1919.) 57 U Selkretarijat su uSle: :Kiatioa V.rdoljalk, M·aZerillta Cerni, M.arija Lesar, Em.it11ja Oliv•a, VaUer-ija Vruk, Ma'l'lija Sal•ai i A:nka Maza,ki,jev:iC. (Glas sloOode, 191, 30. oktobar 1919.) 54 5s U Setkr:etarijat 1su i:zlabrane: NataS.a Larpa.Ce!k:, Eveli·na Egjend, liuaija Ive1jiC, Kazimixa I.JU'bter 'i M!atilda Sandrk. {DrZavtni aoc:hiiv Sa·r.ajev·o (u daJ.jem tekstu: DAS), ZV, Prez. -br. 3843/1920; Glas slobode, 191, 30. oktobar 1919.) 59 U Selm'etarijat ·su rUJSle: 8ofi1,a Hutz, 1Sekiretar, Antoni}a JaZ.abei.k, blagajnik:, Alna Fr.aniC, Tereza Rubdn, StaJna Tautel'llnan, Lucija Vulk:adin ri. Mara JuranoviC, odtbornici. .(Glas slobode, 211, 25. novembar 1919.) 82 ·'. ·! !1 odrzana Kon:ferencija zena na koju je doslo vise od 40 drugarica; · izabran je Mesni sekretarijat zena. 60 U Tuzli je takode izabran Mesni sekretarijat zena. Milka Trifkovic je izabrana za blagajnika Mesnog sekretarijata partijske organizacije u Tuzli, a Julka Vikic iz Kreke i Angela Kranjcec iz Tuzle za poverenice, koje su primale Clanarinu i pretplatu za listove JeiluanocT i ByilyhuocT. Jula 1920. u mesnoj partijskoj organizaciji Tuzle od 800 Clanova Partije bilo je 100 zena. One su se narocito isticale u priredivanju ,crvenih nedelja" i prikupljanju priloga za G!as s!obode." Do polovine 1920. godine formirani su mesni sekretarijati zena u jos nekim radnickim centrima. U izvestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora SRPJ (k) za BiH navodi se da je uoci oddavanja Drugog kongresa KPJ u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bilo 7 424 Clana Partije i 24 687 sindikalno organizovanih radnika. ,Pokret zena povoljno se razvija. Medu gornjim clanovima ima 1 200 zenskih; u Sarajevu 450, a u drugim mestima ostalo. Narocito agitaciju medu zenama vodi Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista) u Sarajevu sa svojim mesnim sekretarijatima u Banjoj Luci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Derventi, Doboju i Bugojnu".62 Medu delegatima Bosne i Hercegovine za Vukovarski kongres KP J bilo j e i pet zena. 63 Pokrajinski sekretarijat zena komunista pripremao je svoju godisnju skupstinu koja je bila zakazana za 9. avgust sa dnevnim redom: 1. izvestaj sekretara, blagajnika i kontrolne komisije; 2. izvestaj s plenarne ·sednice u Vukovaru; 3. organizacija zena i 4. biranje novog sekretarijata. 64 Medutim, nema podataka o odrzavanju te skupstine. U radu sa zenama u Dalmaciji ucinjeni su u ovom periodu ozbiljni napori i postignuti vidni rezultati. Sekretarijat zena komunista u Splitu odrzao je vise sastanaka na kojima su raspravljani aktuelni problemi za koje su zene bile zainteresovane. Na sednici Centralnog sekretarijata zena komunista, koja je odrzana 18. septembra 1919, procitano je pismo iz Splita u kojem se govori da je zenska socijalisticka organizacija oddala 25. avgusta svoju konferenciju na kojoj se raspravljalo o jacanju i unapredenju organizacije zena socijalista-komunista. Na Konferenciji je, prema Statutu, izabran Pokrajinski sekretarijat zena za Dalmaciju. U istom pismu zene iz Splita ,mole da im se posalju uputstva za rad, statut donesen na kongresu, uputstva za rad s omladinom, brosure i koji dramski komad". 65 60 U Selkretarijat ~e-na 'SIU izahrane: J,osirpa La,strh! pred:sednilk, Stefa K:rekiiC, sclcreta!l", Mara MaC'l{liC, blagajnik, Mar-ij.a FiSer, K,afica JukiC 1 Bosiljika MitrovdC, ,OidJbornice. i(DAS, ZV, Prez. br. 3843/1920: Glas slobode, 6-8, 30. mart 1920.) 61 Glas slobode, 103, 15. maj 1920; 163, 3. avgust 1920. 62 Isto, 121, 10. jun 1920. " ARP, II-1h od 60-66. "' Glas slobode, 167, 7. avgust 1920. 65 ARP Sveska zapiSlllilka sa 1sednica Selkretarijata Zena Srbije, 194. 83 �--- -------------------------- ------------~~- tr . . . . - . ~ Splitu je 21. marta 1920. godine oddan veoma uspeo sastanak zena komunista, koji je otvorila Zorka Folic i govorila o ulozi zene u drustvu. Sa sastanka je upucen pozdravni telegram Centralnom sekretarijatu zena komunista u Beogradu, a zatim se preslo na upisivanje novih Clanica u organizaciju. 66 Do polovine 1920. u Dalmaciji su, pored Pokrajinskog sekretarijata zena, postojali i mesni sekretarijati zena u Splitu (170 cianova), Puciscu (50 clanova) i Makarskoj (40 Clanova). 67 U Hrvatskoj i Slavoniji pristupilo se organizovanju mesnih sekretarijata zena pocetkom 1920. godine. Krajem januara 1920. godine partijska organizacija u Vukovaru organizovala je sastanak zena. Na sastanku je govoreno o potrebi formiranja mesnog sekretarijata zena komunista i izabran je Odbor od pet ·Clanova koji ce izvrsiti sve pripreme za realizaciju ovog zadatka. 68 Polovinom 1920. godine u Zagrebu i Slavonskom Brodu postojala su poverenistva zena, a u Vukovaru - Mesni sekretarijat zena. Petnaestog juna oddan je sastanak mesne partijske organizacije u Vukovaru na kome su izabrani delegati za Drugi kongres, medu kojima i zene: Marija Rakic, Julijana Saban i Elizabeta Magic." U Vinkovcima je Mesni sekretarijat odrzao polovinom avgusta prvi sastanak zena na kojem se govorilo 0 borbi protiv kapitalizma. Na skupstini od 12. septembra izvrsen je reizbor sekretarijata zena komunista. 70 Na organizacionom oformljenju zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji pocelo se raditi tek u drugoj polovini 1920. godine. Posle pobede revolucionarnih snaga u radnickom pokretu Slovenije i stvaranja nove Radnicke socijalisti~~ stranke za Sloveniju, marta 1920. godine, stvoreni su uslovi za organizovaniji rad medu zenama. Raspolozenju zena u Sloveniji i njihovoj spremnosti da ucestvuju u radnickom pokretu upravo je do tada nedostojala organizovana politicka partija koja bi ih predvodila u borbi. Stoga su zene sa odusevljenjem pozdravile osnivanje Radnicke socijalisticke stranke u Sloveniji izrazavajuci spremnost za borbu i isticuci u svom pozdravnom pismu, upucenom Radnickoj stranci, teskoce na koje su u svom dotadasnjem radu nailazile. ,Zenski proletarijat odusevljeno pozdravlja stvaranje nove Radnicke socijalisticke stranke za Sloveniju s nadom da ce ta politicka stranka deo svojih snaga staviti u sluzbu zenskog pitanja. Ogromno poverenje smo polagale u Socijaldemokratsku stranku, ali smo se prevarile. Kada smo htele da odrzimo zenski zbor, nismo mogle obezbediti nijednog govornika. Zenski deo proletarijata, kao vazan deo covecanstva, bio je prepuSten sam sebi. Kako do sada nismo uCestvovale u javnom Zivotu, 06 67 • 68 Osloboctenje, 34, Split, 27. mart 1920. Pa(h£u·ttue uoau11.e, 147, 19. jyn 1920. RadniCka st·raZa, gJasi.l-o Socija.listiOk:e TSJdnU!k.e partije Jugpslavije (komruniista), VukovaT, 5, 1. februar 1920. 09 Jedna"KocT, 6, 15. jyu 1920; RadniCka straZa, 25, 19. jun 1920. 70 U Sekreb81l'ijat .su izlabrarne: Ma'Pija Baj:fl-ws, !predsedni'k, JuWka Pruher sekrretar, ·MaTi,ja HusH, blagajntk, Lenka BaCin, Lhtbica Hi§, Kata Stanib Ma~ rija Kova-CeviC i -Marija Ct:.IiC. (Jedua.'IWCT, 9, 1. cenre.o~ttiap 1920; 10, 11. 'mcTo6ap 1920.) 84 ne mozemo, razume se, imati takvu politicku naobrazbu kao sto je imaju muskarci. Stoga je utoliko veca duznost svih da nam pomognu na svakom koraku koji sluzi opstem cilju. Spremne smo da pomazemo i ucestvujemo, prema svojim mogucnostima, u borbi za zajednicko oslobodenje. Nedostaju nam samo kadrovi, i to rukovodeCi koji bi nas mobilisali i pomogli u obrazovanju, sto je preduslov za sav dalji rad. Zato apelujemo na Radnicku socijalisticku stranku Slovenije da uzme u svoj program i zensko pitanje. Vase proleterke". Urednistvo lista se zahvalilo na ovom pozdravu i izrazilo spremnost da sve uCini za organizovanje svesnih Zena. 7 1 Kongres Radnicke socijalisticke stranke Slovenije, odrzan u Ljubljani 11. aprila 1920, doneo je jednu od najvaznijih odluka da se stranka prikljuci SRPJ (k) kao njen sastavni deo. Radnicka socijalisticka stranka posvetila je odgovarajucu paznju radu medu zenama. Antonij a-Toncka Cec72 bila je sekretar Kongresa. N a Kongresu je podnesen kraci referat 0 zenskom pokretu.73 Posle Kongresa Partija se jos vise~ angazovala u radu medu zenama. RdeCi prapor, organ KPJ u Sloveniji, u broju 14, objavio je kratke podatke o organizaciji zena u J ugoslaviji, pozvao zene komuniste da formiraju pokrajinski sekretarijat zena u Sloveniji i da pisu za J eo1ta100CT, organ Centralnog sekretarijata zena u Beogradu. U Jesenicama je odrzan 12. septembra sastanak zena na kojem se raspravljalo o polozaju zena u durstvu. Na sastanku su govorile drugarice Lemez i Bertonceljnova. One su osudile kapltalisticki poredak u kojem zena nema najosnovnijih prava i pozvale su zene da zajedno s muskarcima stupe u borbu za oslobodenje od eksploatatorskog rezima. Ukazano je na potrebu zajednicke borbe zena sa svetskim proletarijatom i ucesca s muskarcima u buduCim izborima.74 U cilju organizacionog formiranj a zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji, Partija je organizovala sastanak zena u Ljubljani 19. decembra 1920. godine, koji je otvorila Antonija Cec izlozivsi ukratko polozaj zene u Sloveniji. U svom govoru ona je istakla potrebu jacanja zenskih organizacija, podvlaceci narocito da se zene jedino organizovanim radom mogu izboriti za politicka prava i da je stoga duznost svih zena da se svrstaju u jak front i da se zajedno 11 Ujedinjenje, 4, J.. jubJjana, 31. mart 1920. Ant·onija - T::~nCka CeC - rodena je 1896. u ·T-rbovtj:u; u KPJ rprimlkasnije ·postala i •Cl-an PK KPJ za S-lo•Te:niju~ upuCena 1927. na skolOV1anJe u Sovjetski Savez; IPO zavr.Setk.u IStudija na KoonunistiCkom uni- , verzite'bu tn:aaiona1nih :manjina za~pada -(KUNMZ) <radila u s-ovjetsk:im sindikatima i polith~k1m f.o:rrumima; ru Jugaslaviju 1se v.rratila 1937. i nastarvdla .ruktivno da ra:di; ibHa Clan Sr-eskog, a zatim i Ok~nog komiteta KPS za Celje; vge puta hapSena i -osuc'tiv:ana; poCetkom rata bila selm'etar Sre.::kog :komiteta KPS za !Zagorje, a ,k.a:snije ·&eik·retar OkruZnog komiteta KPS za Kozjan:.siko; av.~sta 1942. Nemci 'su je ranili i .uhvatili; IPasle rdugotvajne l.i!str;age i muCenja, ·sprovedena u log01r Au.Svic, gde joe um!lla novembra 1943. Progla.Sena je za narodnog 72 yena 19~0, heroja. 73 Nova istina, 71, Hi. april 1920; PaduwtKe H.oeune, 111, 7 . .M.aj 1920. 74 RdeCi prapor, 34, 25. septembar 1920. ·85 �----------------------------------- / nizaciji i kulturno-umetnickom drustvu ,Svoboda" radila je Rezka Stenovic. One su priredivale predavanja i organizovale razne skupove. 19 Borba za pravo glasa zena bila je u centru paZnje aktivistkinja KPJ i radnickog pokreta. Na svim skupovima, manifestacijama i demonstracijama zene su postavljale pitanje prava glasa. Ova je narocito postalo aktuelno krajem 1919. i pocetkom 1920. godine, kada su pocele diskusije o donosenju zakona za opstinske izbore. Izvrsni odbor SRPJ (k) uputio je pocetkom januara poziv svim partijskim organizacijama da odde predizborne zborove na kojima bi se istakla borba Partije ,za puna politicka prava radnog naroda i za politicku jednakost polova".•• Centralni sekretarijat zena uputio je pismo svim pokrajinskim i mesnim sekretarijatima zena u kojem ih mali da 24. januara odrze zborove zena na kojima ce se govoriti 0 obespravljenosti zene i istaknuti zahtev Partije ,za politicko izjednaCenje polova". 81 U toku januara 1920. godine, narocito je doslo do izrazaja revolucionarno raspolozenje zena i njihova spremnost da se bore za svoja politicka prava. Tih dana razvila se u Srbiji ziva diskusija oko nacrta zakona za opstinske izbore. U Paouu<t'I<U.M uosuua.Ma objavljen je 10. januara clanak u kojem se govori o politickim pravima zena, a sutradan, 11. januara, odrzan je veliki zbor zena u Beogradu, na kojem se govorilo o ravnopravnosti i uopste o polozaju zene u drustvu. Radoslava Ilic upoznala je zene s pripremama novog izbornog zakona, koji iskljucuje iz politickih prava polovinu stanovnistva - zene. Ona je istakla ulogu zene za vreme rata, koja je i kasnije na svim poljima javne delatnosti pokazala da je sposobna da resava sve zadatke u drustvenom zivotu. Budoazija je za vreme rata obecavala zenama da ce resiti njihova politicka prava. Medutim, kada je to pitanje postalo aktuelno, izgovarala se da treba menjati Ustav, Izborni zakon itd. i da je to tesko izvrsiti. .Zene su ostro osudile ovakvu politiku burzoazije i istakle su zahtev za puna politicka prava. Pavle Pavlovic govorio je o zrtvama koje je Srbija dala u toku rata; 0 ukljucenju zene u privredu, njenom interesovanju za sve drustvene probleme i potrebi da zena bude politicki ravnopravna. 82 U Zemunu je KPJ organizovala 25. januara veliki zbor na kome je bilo oko 2 500 prisutnih. Milica fluric govorila je o polozaju zene u drustvu i o zahtevima Komunisticke partije koja se jedino bori za pravilno resavanje zenskog pitanja. 83 Krajem decembra pocela je i u Bosni i Hercegovini agitacija za opstinske izbore . .Zene su narocito bile zainteresovane za pravo glasa i ucesce u ovim izborima. U Sarajevu su za 18. decembar 1919. s muskarcima bore za poboljsanje svoga polozaja. Na ovom sastanku formiran je Pripremni odbor sa zadatkom da organizuje zbor zena proleterki. Odbor je odmah posle sastanka odrzao sednicu na kojoj je odluceno da se odrzi zbor zena u Radnickom domu.75 Do organizacionog oformljenja zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji nije doslo, jer je posle deset dana usledila Obznana kojom je zabranjen rad komunistickih organizacija. Formiranje i rad mesnih sekretarijata zena zavisilo je od aktivnosti pojedinih partijskih organizacija i njihovog snalazenja u izvrsavanju odredenih zadataka. Mesni sekretarijati zena su radili na okupljanju zena u partijske i sindikalne organizacije, sirili partijsku stampu, organizovali vaspitni rad medu zenama i nastojali da sto veCi broj zena ucestvuje u svim akcijama. u to vreme organizovanog rada sa zenama na selu nije bilo. Posle Kongresa ujedinjenja nastavljen je rad na organizacionom formiranju i idejno-politickom jacanju partijskih organizacija. Veci broj zena u pojedinim pokrajinama ukljucivao se u rad partijske organizacije. Mnoge od njih stekle su odredeno politicko i ideolosko obrazovanje. Iz sacuvanih dokumenata saznaje se da je veci broj zena biran u partijske uprave, narocito u Srbiji, Bosni i Makedoniji . .Zena je bilo u partijskim upravama mesnih organizacija u Beogradu, Jagodini, Zajecaru, Nisu, Pristini, Paracinu, Sapcu, Skoplju, Bitolju, Velesu, Kumanovu, Sarajevu i Travniku.76 U nekim organizacijama zene su birane za sekretare, odnosno predsednike mesnih partijskih uprava. Tako je Katica Velie izabrana za sekretara Uprave partijske organizacije u Nisu, Mara Strbic, a zatim Mara Jakovljevic za predsednika Uprave u Stipu.77 U Zagrebu je 15. maja 1919. godine poC'€1a da radi Socijalisticka radnicka skola u kojoj su predavani: politicka ekonomija, istorija klasnih borbi, razvoj socijalizma, akcioni program, sindikalni pokret itd. Skolu je pohadalo 70 slusalaca. Oni su izabrali skolski odbor koji je upravljao skolom.78 Prema secanju Anke Supanc, u skoli je bilo 15 ili 16 zena, a ona-je bila u skolskom odboru. Skala je radila pod rukovodstvom Mesnog odbora SRPJ (k) za Zagreb i imala je zadatak da marksisticki obrazuje kadrove. U rudarskom basenu u Trbovlju bio je razvijen radnicki pokret. Za taj pokret vezano je ime Antonije Cec, koja je prvih meseci 1920. godine postala komunist. Zajedno s njom u partijskoj orga75 Isto, 55, 7. decembar 1920; 57, 15. decembar 1920; 58, 18. decemba.r 1920; br. 59, 22. decembar 1920. 76 Pa0u·u'l£?ee uosune, 124, 25. M.aj 1919; 139, 30. jyu; 1S9, 12. aaaycT; 118, 18 . .M.aj; 127, 29. Maj; 156, 3. jyJI,; 239, 10. 01CTo6ap; 250, 23. oxTo6ap 1919: 160, 6. jy.n,; 188, 8. aa~ycT; 189, 10. aszycT 1920; 153, 29. jy'H. 1919; 227, 25~ cenre.M6ap 1919; JifcTopujcxu apxua KIIM, TOM I, KH:.. 1, CKonje, 1949, 83. i 232; PaOuu1t1<:e uoau1te, 138, 9. jyu; 262, 3. uoae.M.6ap 1920; Glas slobode, 164, 29. septembar 1919, 169, 4. oktobar 1919; 173, 14. avgust 1920; PaChtU'I£?Ce U081Hte, 263, 4. UOBe.M6ap 1920. 11 PaOuu'!l.Ke uoauKe, 229, 25. cenxe..tt6ap 1920; 71, 25. J£apx 1920; JifcTopujc?<:u apxua KIIM, TOM. I, KH::o. 2, 600. " ARP - Se6anje Rezke Stenovlc, MG-II-11>/64. 6, 7. jauyap 1920. st J,sto, 14. 18. januar 1920. 82 J o B a H K a K e u; M a H, }Keue Beozpada y 6op6u sa npaao ZJ!.aca, To0utu'l-ba1C zpada Beo?.pada, Klb. XVII 1970, 142; PaOuu-tuce 1toau1-te, 10, 14. jauyap 1920, " 12, 16. jauyap 1920. 8s PadUU'l£Ke 1toauue, 22, 28. janyap 1920. 8o Paih~U'l£Ke uoauue, 78 IDJstitut za :hlstoriju 11adni0kog rpo'kreta H:rrvatske {u daJjem tekstu: IHRPH), Secanje Anke Supanc, MG-49/IV-4; Istina, ,gJasl1o Socijal!miake radn1Cke partije Jugosla'V'ije (<komunlsta), 1, IZa-greb, 19. jun 1919. 87 86 /li -~ £ �i 1. januar 1920. zakazane konferenci{e zena posvecene opstinskim izborima. 84 Pokrajinski sekretarijat zena izvrsio je obimne pripreme za velilti zbor zena u Sarajevu 25. januara. U pozivu za ovaj zbor stoji: ,I ako danas Jugoslavijom upravlja vlada koja sama sebe zove demokratskom i socijalistickom, ipak se ostavlja vecina naseg naroda, zene - bez politickih prava. Po izbornom redu koji je donesen za sarajevsku opstinu i po osnovu izbornog reda za Konstituantu i Parlament, zene nece imati pravo glasa. Protiv ove nepravde, protiv obespravljenja zena, mi moramo odlucno dici svoj glas" .•5 U Ljubljani je 11. januara 1920. godine oddan veliki protestni zbor protiv skupoce i neravnopravnog polozaj a zena. Predsednica zbora bila je Urbanceva. Ona je otvorila zbor i govorila o ulozi zene u drustvu i polozaju zena u Austriji. Kranjceva .je govorila o neravnopravnosti zena i zahtevala da im se daju ista prava kao i muskarcima. 86 Osmog februara u Ljubljani je takode oddan veliki javni zbor koji je bio posvecen pravu glasa zena. Na zboru je donesena Rezolucija za izborno pravo glasa kojom se protestuje protiv bilo kakvog uskracivanja prava glasa zenama. Zene su u ratu pokazale svoje radne i politicke sposobnosti. Svako osporavanje prava glasa zenama sukobljava se sa osnovnim nacelima najprimitivnije demokratije. Socijalisti i ostali radnici ucinice sve napore da zene dobiju puna politicka prava. 87 U listu Naprej nesto kasnije objavljen je Clanak pod naslovom ,Sestrama", u kojem je reC o ravnopravnosti Zene. Konstatuje se da su zene bespravno; da ne moze biti pravde i slobode u drustvu gde su ljudi neravnopravni, a zene su vekoVJJ<&. bile u neravnopravnom polozaju. Zatim se navodi da je proleterska vojska velika i da se njoj treba da pridruze i zene kako bi se srusio eksploatatorski poredak. 88 Krajem 1919. godine u Hrvatskoj su pocele pripreme za opstinske izbore, koji su odrzani u martu 1920. godine. Za pojedine pokrajine doneti su posebni propisi o opstinskim izborima medu kojima su postojale izvesne razlike, premda su u sustini bili isti. Prvog novembra 1919. godine donesena je Uredba o opstinskim izborima u Hrvatskoj i Slavoniji. Prema toj Uredbi, neznatan broj zena imao je pravo glasa, i to one: ,a) koje vade samostalno svoje iii porodice, odnosno brace svoje gazdinstvo na samovlasnom iii zadruznom posjedu, odnosno, kakvu javnu obrtnu iii trgovacku radnju; b) koje su namjestene u javnoj iii privatnoj sluzbi, te uz to mogu dokazati da su s uspj ehom zavrsile 4 razreda koje srednje iii njoj slicne skole". 89 Ovaj propis o izborima imao je izrazito klasno 84 85 86 87 88 Glas slobode, 228, 17. decembaT 1919: 237, 31. decembar 1919. Isto, 12, 21. januar 1920; 14, 23. janua:r 1920. Naprej, 10, Ljubljana, 14. januar 1920. Naprej~ 34, 12. februar 1920. Esto, 98, 29. april 1920. Uredba o ti.®oru gradskih zasirupstava za ·gradove Hrvatske i Slav;onije, Narodne novine, 265, Zagreb, 24. novembar 1919. li No"L'a istina, 44, 12. februar 1920. 89 obelezje, jer je pravo glasa data samo bogatijim zenama koje su samostalni poslodavci i cinovnicama koje su, zahvaljujuci materijalnim mogucnostima, zavrsile srednju skolu, dok su sve radnice i ostale zene bile bez prava glasa. Protiv ovakve klasne diskriminacije protestovale su zene, narocito u Splitu, i radnicka stampa. Medutim, ovo je bio izuzetak u opstinskim izborima u Hrvatskoj, jer prema clanu 9 Zakona o izborima za Konstituantu, zene uopste nisu imale pravo glasa. Prema Izbornom zakonu za opstinske izbore u Srbiji i nekim okruzima Crne Gore, koji je donesen 11. marta 1920. godine, zene nisu imale pravo glasa. Na predizbornim zborovima i u partijskoj stampi ostro je osuden stav burZoazije koja je polovinu stanovnistva lisila prava glasa. J eihw'IWCT je u nekoliko brojeva pisala o ovom problemu isticuCi ulogu zene u ratu i posle rata,_ kada se ona masovno ukljucivala u privredni i drustveni zivot. Zenu je i te kako interesovalo ko ce se nalaziti u opstinskim organima vlasti i kakve ce se odluke i propisi donositi. Na Cukarici je 8. avgusta 1920. odrzan zbor zena na kojem se govorilo o obespravljenosti zene i potrebi borbe protiv vladajuce burzoazije.. Posle dva dana odrzan je zbor zena u Hadzi-Popovcu na kojem se govorilo o opstinskim izborima i protestovalo protiv uskracivanja prava glasa zenama. Sutradan su demokrati hteli da odrze zbor na ovom podrucju, ali su zene protestovale protiv njih i zbor nije uspeo. Pred Narodnim domom u Beogradu 19. avgusta je odrzan veliki predizborni zbor, kame je prisustvovalo nekoliko hiljada radnika. Pored ostalih govornika na zboru je u ime zena govorila Draga Stefanovic. 90 Mesno partijsko rukovodstvo u Sapcu utvrdilo je, 2. avgusta, na partijskoj konferenciji listu komunistickih kandidata za odbornike. Posle ove konferencije odrzan je kandidacioni zbor na kame je bilo vise od 200 ucesnika. Iako zene nisu imale pravo glasa, komunisti su u radno predstavnistvo kandidacionog zbora izabrali radnicu Micu Ruvidic. 91 Na dan opstinskih izbora 22. avgusta, zene su u Beogradu na svim biralistima protestovale sto one nemaju pravo glasa. N a svim predizbornim zborovima zene su agitovale za pobedu komunista na izborima. U Nisu je na dan opstinskih izbora 600 zena demonstriralo ulicama, protestujuci protiv neravnopravnog polozaja zena. Istog dana odrzan je zbor zena na kojem su Katica Velie i Desanka Milutinovic izabrane za delegate koji ce u ime radnica na biralistima protestovati protiv politickog obespravljenja zene. Zene su zajedno obisle sva biralista, a zatim se okupile u Radnicki dom, gde ih je Katica Velie, u ime KPJ i Sekretarijata zena, pozdravila i istakla spremnost ?ena da se do kraja bore za svoja prava. Neposredno posle izbora u Beogradu, u ulici Cara Urosa, oddan je zbor zena na kojem se govorilo o najnovijem protuzakonitom aktu vlade koja 26. avgusta nije dozvolila izabranim komunistima da udu u Beogradsku opstinu i preuzmu duznost kao zakoniti predstavnici naroda.92 9o Jed-na'l<OCT, 9, 9l CJio6o,n;aH Illa6a[(, 1960, 119. 92 88 1. cenTeM.6ap 1920; PaChtU<tl:JCe 1toauue, 199, 21. aezycT 1920. 2KMBOjY:IHOBMfi M ,!J;p., Ilodpu'J-be, r.aac IIoOpu'l-ba, JeiJuaKocT, 9, 1. cenTe.M6ap 1920; 10, 11. O'l<To6ap 1920. 89 �Pred opstinske izbore, 19. avgusta 1920. godine, odrzan je zbor zena komunista u Skoplju na kojem se govorilo o obespravljenosti zene. Iako nisu imale pravo glasa, zene su na tom zboru izabrale agitacioni odbor i resile da se potpuno angazuju za pobedu komunistickih poslanika. •• U izborima za Ustavotvornu skupstinu zene su se posebno angazovale premda nisu imale pravo glasa. Sekretarijat zena komunista u Beogradu zakazao je za 23. novembar sastanak poverenica i onih drugarica koje se primaju odretlenih poslova oko izbora. 94 Pored borbe za ravnopravnost, zene komunisti angazovale su se u akcijama Partije protiv skupoce i spekulacije. U svim krajevima zemlje vladala je u ono vreme oskudica u zivotnim namirnicama i tanovima, kao i opsta skupoca, koja je narocito pogatlala radnicku klasu. Ostajala su neispunjena sva obecanja koja su u tom pogledu davali predstavnici vlasti. Zene su organizovale nekoliko protestnih zborova protiv skupoce i cesto su istupale kao govornici na radnickim zborovima koji su odr2avani o istom pitanju. U Beogradu je 16. novembra 1919. odrzan veliki zbor zena komunista koji je bio vrlo dobro pripremljen. Zbor je otvorila Anka Raskovic, a zatim su Draga Stefanovic i Zivota Milojkovic govorili o skupoci zivotnih namirnica i stanova i o demobilizaciji vojske. Posle toga doneta je Rezolucija koja glasi: ,1. Zbor zena komunista protestuje protiv strahovite skupace zivotnih namirnica i stanova, koja, iz dana u dan, biva sve veCa, sve nesnosnij a. 2. Zbor protestuje protiv zlocinackog nehata vlade i opstine koje, sa svoje strane, nista ne preduzi;maju da se skupoca koliko-toliko ublazi na taj naCin, sto bi se preduzele efikasnije mere protiv mnogobrojnih trgovaca i spekulanata koji zivot siromasnih narodnih masa poskupljuju. 3. Zbor protestuje protiv nehata od strane opstine i ddave sto do sada nista energicnije nisu ·preduzele za resavanje pitanja o stanovima i ogrevu. Toga radi zbor trazi: 1. Da drzava i opstina uzmu u svoje ruke uvoz, izvoz i prodaju zivotnih namirnica, organizovanu u svojim prodavnicama i na taj naCin zastite i spasu siroke mase radnog sveta od najstrasnije i najbestidnije pljaCke bezbroj trgovaca i spekulanata. 2. Da se rekviriraju svi neposednuti stanovi za radnike i njihove porodice koji su bez stana i koji danas obitavaju u stanovima koji su prave grobnice za zive. Tako isto da se odmah otpocne sa zidanjem radnickih stanova i azila. 3. Da se nabave drva i ugalj koji ce se siromasnom svetu izdavati po nizim cenama. 4. Da se ustanove narodne kujne, iz kojih ce primati hranu svi koji su u besposlici. ---93 94 90 McTopujcuu apxus KIIM, 1'0M I, KH.. 2, 529, 549. PaChtU'I£%e noau:ne, 279, 23. nose.M.6ap 1920. T 5. Da se odmah izvrsi demobilizacija vojske kako bi se naSi sinovi, naSa braCa, naSi muZevi i oCevi, naSi hranitelji, koji su punih sedam godina odvojeni od ucesca u proizvodnji, vratili svojim porodicama i svome radu i time sto bi se nase produktivne snage znatno uvecale, skupoca ublazila i 6. Da drzava i opstina sto pre otpocnu sa podizanjem javnih zgrada i ostalim svojim radovima, u kojima bi se besposleni radnici i radnice uposlili". 95 Veliki radnicki zbor odrzan je 30. novembra u Novom Sadu. Zboru je prisustvovalo 2 500-3 000 ucesnika. Prvi referent je bila Milica Durie, koja je govorila o ulozi zena u drustvu i potrebi organizovanj a Zen a. 96 U prolece 1920. godine u Srbiji je skupoca dostigla nezapam- cene razmere. Tim povodom u listu JeiJuaUOCT objavljen je clanak u kojem se navodi koliko skupoca i nereseno stambeno pitanje pogatla i zenu koja snosi teret kucnih poslova. Na velik~m radni?kom mitingu, koji je oddan 12. aprila u Beogradu, prv1 govormk je bila Radoslava Ilic. Ona je govorila o . prevelikoj skupoci koju radnici s nadnicama 30-40 dinara nisu u stanju da podnesu, jer s tom zaradom izdrzavaju viseClane porodice. Posebno se osvrnula na visoke stanarine i nedostatak stanova, koje radnici nisu u stanju da grade usled skupoce gratlevinskog materijala. 97 Polovinom novembra 1920. godine odrzan je u Novom Sadu veliki zbor zena na kojem je 0 polozaju zene u drustvu govorila Draga Stefanovic iz Beograda. 98 Pokrajinski sekretarijat zena komunista za BiH odrzao je 30. novembra 1919. godine u Sarajevu veliku skupstinu protiv skupoce kojoj je prisustvovalo vise od 1 000 lica. Skupstinu je otvorila predsednica Dragica Crnkovic. Anka Tame! je govorila o neredu i pometnji u celokupnom drustvenom zivotu i o skupoci koja najvise pogatla proleterske porodice. Tom prilikom pozvala je zene da pristupe Socijalistickoj radnickoj partiji (komunista). Mitar Trifunovic je govorio o burzoaskom poretku i obecanjima budoazije koja se ne ispunjavaju. Lucija Pazin je pozvala sve potlacene da stupe u Partiju. Skupstina je prihvatila Rezoluciju protiv skupoce. Za ovu skupstinu vrsena je posebna agitacija preko poverenica i oddavane su prethodne pripremne konferencije zena. U Zenici je o istom pitanju oddana 7. decembra protestna skupstina, na kojoj je bilo vise od 250 prisutnih. Metlu njima je bio veliki broj zena. Na skupstini j e govorio Mitar Trifunovic. 99 Partija je 7. novembra organizovala veliki zbor 1919. u Bitolju. Prvi govornik na zboru bila je Milica Durie. Ona je govorila o stradanjima koja su u ratu pretrpele Makedoniji i stara Srbija, t5 Isto, 270, 15. novembar 1919, 271, 16. novembar 1919; 272, 18. novem- oar 1919. Paduu't£Ke uoau.ue, 288, 6. Oe~e.M.6ap 1919. lsto, 88, 15. april 1920. 98 JednaKocT, 11, 1. deqe.M6ap 1920. DD Glas slobode, 211, 25. decembar 1919; 213, 27. novembar 1919, 218, 4. decembar 1919; 223, 13. decembar 1919. 96 97 91 �\ o potpunom razaranju Bitolja i njegovim mnogobrojnim zrtvama, 0 tome kako se vlasti nimalo ne staraju o postradalom stanovnistvu toga kraja koje formalno umire od gladi. 100 Pocetkom februara 1920. godine u Bitolju je ponovo odrzan veliki zbor na kojem su istupila cetiri govornika. Na zboru je bilo mnogo zena. ,Divno je bilo posmatrati zbor na koji su prvi put dosle stotine zena i devojaka, starica bez igde icega, koje su s najvecim nestrpljenjem ocekivale naSu socijalistiCku reC". 101 Agitaciono-propagandni rad medu zenama bio je razvijen narocito u Srbiji i Bosni, gde je i organizacija zenskog pokreta hila najjaca. Pored cesto odrzavanih zborova i predavanja, u Srbiji je postojao naroCito organizovan sistem kucne agitacije medu zenama koji se sprovdio preko poverenica. Ljubicu Zivkovic iz Beograda pozvala je policija na saslusanje zato sto je obisla. nekoliko radnickih stanova na Dorcolu i objasnjavala uzroke bede u kojoj se radnici nalaze. 1 02 Pokrajinski sekretarijat zena odrzavao je cesto sastanke s poverenicama na kojima se raspravljalo o tekuCim zadacima. U Novom Saiiu su neko vreme svakog ponedeljka odrl:avana predavanja na kojima se govorilo o problemima koji interesuju radnu zenu. Povodom trogodisnjice oktobarske revolucije, Sekretarijat zena u Velikom Beckereku (Zrenjanin) organizovao je 6. novembra priredbu. Posta je u to vreme hila u toku izborna kampanja za Konstituantu, polovina prihoda sa ove priredbe data je u izborni fond Partije. Sutradan, 7. novembra, Desanka Andelkovic-CvetkoviC'03 iz Beograda odrzala je u Radnickom domu predavanje o ruskoj zeni, koje je veoma uspeJol 04 Pokrajinski sekretarijat zena komunista za Bosnu i Hercegovinu organizovao je u Sarajevu niz predava»:ja o problemima za koje su zene bile zainteresovane. Predavanja su oddavana jednom u 15 dana, a ponekad i svakih 7 dana. Tako je za 22. jul 1919. godine zakazana konferencija zena sa temom ,Ucesce zena u privredi". Jedno od najuspelijih predavanja bilo je 29. avgusta 1919. kada je Draga Crnkovic referisala o borbi zena za ravnopravnost. Ona je govorila o borbi zena u proslosti i sadasnjosti; o ulozi zene u oslobodilackom pokretu proletarijata; o zahtevima zena za opstim pravom glasa, naglasavajuCi da se polozaj zena u postojecem drustvu nece promeniti i ukoliko bi one dobile pravo glasa, jer se oslo100 PaOuu'ltK:e uoauue, 226, 24. cenxe.M.6ap 1919. 1o1 HcTopujc'Ku apxue KIIM, TOM I, KH>. 1, 45. Padu-zt'l.f.Ke uoauue, 208, 1. cenxe..w.Oap 1920. 102 Desanka Andelik-o~viC-Ove11k·o'ViC {1889-1967) - 1profesor matematike; .r.adniO'kom <pOik:retu STtbije IPriSla 190'5; Nan Srp.ske s~ocij·aldem:Oikratske palitije od 1908, 'a 6Ian Socija1isti:Cke 11adni:Cke rp;artije Jug:aslavije ~omuni·Slta) od 1919; alktivno vadHa u .organ1zaciji Zen-a 1i Ill deCjoj grupi ,BuduCnost" u BeQgrtadu: Grao idelegat ~Centralnog 1se-kretarirjata Z·ena ·komuni:sta ruCestvoVlala na VukovM\Sik{)m lkoorgresu KPJ; 'Uredivalllist JeOna~ocT, org.an Zena komuni'Sta Jugolslavije 1 deCjli 111ist Bydyh1~ocT; pri.swst.vovala IV lkongresu KI 1922; iza:bran·a za selk!retara Centr:alnog 1sekretarijata Zena NRPJ, poCeillmm avgusta 1923. godine; .sekretar Centralnog odbora Cvvene pom.o6i Jugoslavije od 1923. d zbog rada u Jtoj ,onganlliacijri rurhapSena 1925, ali je u n.ed·osta:tk:u do'ka:za ·os:Laboclena QPtuZibe ISe.ptembra ,iste rgodilne; kasnije nastlavtiiLa ,g ilegarlnim radom. 1o4 JeOnaxocT, 11, 1. Oeu.;e.u6ap 1920; Tpa[ja 3a ucTopujy BojsoOu.ue ... , 210 i 211. 103 92 i '1 boC!enje ~ene maze izvr~iti jedino u socijalizmu. u diskusiji koja se razvila posle predavanja uzelo je ucesca vise zena. Iduceg petka, 5. septembra, organizovano je predavanje sa temom ,Zena i radnicko zakonodavstvo". I u sledecim predavanjima su obradivana pitanja za koja su hila zivotno zainteresovane zene i njihov pokret, kao na primer: 0 izborima i pravu glasa zena; zena i politika; 0 ulozi zene u politickoj borbi radnicke klase; o decjoj grupi ,Buducnost"; o alkoholizmu i njegovim posledicama; o uzrocima skupoce; o ulozi komunista u borbi protiv skupoce; zena i socijalizam; zena i komunalna politika; izbori za Ustavotvornu skupstinu105 itd. U Sarajevu je krajem marta 1919. godine za zene organizovan rad analfabetskog tecaja. U listu Glas slobode vise puta su pozivane nepismene zene da se ukljuce u rad tecaja. Rad analfabetskog tecaja bio je povremeno prekidan i obnavljan.106 Pocetkom decembra 1920. godine Centralni sekretarijat zena komunista pristupio je sistematskom i planskom radu na organizovanju i komunistickom vaspitavanju zena. U tu svrhu izraden je detaljan plan rada, 107 kojim se predvida formiranje agitaciono-prosvetnog odbora pri svakoj mesnoj partijskoj organizaciji. Ovi odbori su imali zadatak da organizuju povremene skupove svih zena cianova Partije i sindikalnih organizacija, na kojima bi se odrzavala predavanja sa diskusijama i objasnjavali ciljevi i zadaci Komunisticke partije. Planom je predvideno da se radi upoznavanja zena s vaznijim politickim pitanjima organizuju masovni agitacioni zborovi. Da bi se vaspitnim radom obuhvatio sto veci broj zena, bilo je predvideno da se organizuju zenski kruzoci po kucama u koje bi se povremeno okupljale one zene koje nisu mogle redovno poseCivati zborove, konferencije i predavanja. Kruzocima bi rukovodile politicki i teorijski uzdignutije zene komunisti. U planu rada detaljno su bile razradene teme za obradivanje na svim skupovima zena pri partijskim organizacijama i zenskim kruzocima u celoj zemlji. U toku dvogodisnjeg rada Partija je uspela da organizuje veliki broj zena, narocito u pojedinim radnickim centrima, pa se ukazala potreba za sistematskim ideolosko-politickim obrazovanjem zena i teorijskim uzdizanjem partijskih kadrova iz redova zena. Plan ideoloskog rada bio je dobra zamisljen i njegovo sprovodenje bilo bi znacajno za zenski pokret, jer je dotadasnji rad Partije u tom pogledu bio nedovoljan. Medutim, kroz mesec dana usledila je Obznana. U svim akcijama koje je vodila radnicka klasa aktivno su ucestvovale i zene. Njihova ucesce narocito je doslo do izrazaja u proslavama 1. maja i generalnom strajku proleterske solidarnosti 20. i 21. jula 1919. godine. Jedan od prvih zadataka Centralnog tos Glas stobode, 120, 19. jul 1919; 143, 3. septembar 1919; 144, 4. septembar 1919; 161, 25. septembar 1919; 106, 19. maj 1920; 172, 8. oktobar 1919; 179, 16. oktobar 1919; 190, 29. oktobar 1919; 196, 6. nouembar 1919; 206, 19. novembar 1919; 141, 7. ju! 1920; 191, 6. septembar 1920; 203, 22. septembar 1920; 238, 3. novembar 1920. 1os r~sto, 68, 24. mart 1919; 78, 101 JeiJua'KOCT, 11, 1. iJe·~e.M6ap ·5. apTi! 1919 'ri 162, 26. septembar 1919. 1920. 93 �sekretarijata zena socija1ista-komunista bio je agitacija za ucesce zena na proslavi 1. maja 1919. godine. Majska proslava u Srbiji obelezena je odrzavanjem radnickih zborova u pojedinim mestima. U Fabrici duvana u Beogradu radnici su 1. maja obustavili rad i uzeli najpunije ucesce u proslavi. Istog dana, posle podne, u Valjevu je odrzan drugi zbor sa 600-700 prisutnih gradana, medu kojima je bilo 60 zena. 108 Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena od 6. maja konstatovano je ,da je na majskoj proslavi uzeo ucesca ogroman broj zena". 109 U Skoplju je organizovana 1. maja veoma uspela proslava u kojoj je ucestvovalo 3 000 radnika i radnica. 110 Za proslavu 1. maja 1919. godine u Bosni i Hercegovini su izvrsene obimne pripreme. Posta je sve bilo organkovano, vlasti su na cetiri dana pred 1. maj zabranile proslavu. Partija je protiv takve odluke preduzela mere i 30. aprila organizovala protestni generalni strajk. Strajk je imao karakter pasivnog protesta. Radnicima je preporuceno da ostanu kod svojih kuca. U radnickom domu naslo se svega 200-300 radnika i radnica, koji su pohapseni, a zatim je nastalo traganje za anima koji se nisu zatekli u domu. U Sarajevu je toga dana uhapseno oko 2 000 radnika i radnica. Policija je narocito brutalno postupala prema zenama. Pozatvarane zene su bacene u vlazne podrume i u 10 sati navece, uz najpogrdnije uvrede, strahovito izudarane. 111 Protiv radnickog pokreta u Bosni i Hercegovini poduzete su sledece mere. ,Prvo, raspustene su sindikalne organizacije; 2. zabranjen je organ radnickog pokreta u BiH Glas slobode; 3. oduzeta je imovina organizacija Glasa slobode i Radnicki dom; 4. proterano je nekoliko desetina radnika; 5. otpusteno je iz ddavnih poduzeca vise desetina radnika; 6. tri_El,eset i jedan predstavnik radnickog pokreta predan je Vojnom sudu" .112 U vreme najzivljeg i najraznovrsnijeg rada zena u BiH nastupili su prvomajski progoni, tako da je taj rad za dva meseca bio onemogucen. Tek za 8. juli zakazana je u Sarajevu konferencija zena da bi delegati referisali o znacaju u~edinjenja zena socijalista Jugoslavije i podneli izvestaje sa Konferencije zena, odrzane 21. aprila u Beogradu.U 3 Udruga socijalistickih zena u Splitu izdala je poseban proglas povodom proslave 1. maja 1919. godine i pozvala zene da toga dana ne rade. 114 U Srbiji su vrsene obimne pripreme za proslavu 1. maja 1920. godine. Pokrajinski sekretarijat zena odrzao je u Beogradu nekoliko konferencija na kojima je objasnjavan znacaj Prvog maja. U Clanku Drage Stefanovic istaknuti su prvomajski zahtevi u kojima se trazi: ,Raspustanje danasnjeg samozvanog Parlamenta a raspisati izbore za Ustavotvornu skupstinu sa opstim tajnim pravom glasa i protos Pai.htU't!.Ke nosuue, 113, 13 . .Maj 1919; 110, 10. Jotaj 1919. 1o9 ARP, SveSlm 12la'Pi'SIJlilka sa ISednica Sek:reta.rij.ata Zena Srbije, 164. 11o PaduU'l£-1Ce Hoaune, 153, 29. jyn 1919. 111 Glas slobode 99, 24. jun 1919; JeOna'ICOCT, 4, 1 . .M.aj 1920. 3 n2 Glas slobode, 101, 26. jun 1919. 118 Lsto, 109, 5. jul 1919. "' JHRP, Zgb. ZB-XVIII-L-8/125. 94 porclonainim nacmom biranja. Stambeno pitanje he moze biti re" seno dok god se ne obrazuju sovjeti, sastavljeni od kirajdzija, koji ce imati izvrsnu vlast da mogu izvrsiti rekviziciju stanova, materijala i odredivati cene i stanovima i materijalu koji nadu da je upotrebljiv za opravku starih i podizanje novih stanova. Mi trazimo da se uniste svi dugovi koji su ucinjeni za militarizam, naoruZanje i za vodenje rata, a koji su glavni uzroci skupoCe. Anulirati sve ratne bogatase. Sva saobracajna sredstva na suvu i vodi i svi rudnici kao i sume i planine da se nacionaliziraju sa ucescem radnickih saveta u njima, koji ce imati pravo resavati i njihove odluke donosene moraju biti za drzavu obavezne. Obrazovanje sovjeta po preduzecima u kojima ce oni vrsiti kontrolu proizvodnje i imati pravo da odreduju skalu profita".m U prvomajskoj proslavi u Srbiji zene su masovno ucestvovale. Povodom prvomajske proslave odrzan je 28. marta 1920. zbor zena komunista u Skoplju. Na zboru je govoreno o znacaju proslave Prvog maja i obrazovan je odbor zena komunista za organizovanje majske proslave. Rosa Plavicka 116 napisala "je kraci Clanak, u vidu proglasa za Prvi maj, kojim je pozvala sve zene na prvomajsku proslavu. 117 Sekretarijat zena komunista u Sarajevu organizovao je posebnu konferenciju, koja je bila posvecena proslavi 1. maja 1920. godine. 118 U znak solidarnosti s medunarodnim proletarijatom, u Sarajevu je odrzan velik protestni zbor 20. jula 1919. godine protiv gusenja revolucije u Sovjetskoj Rusiji i Madarskoj. Ljubica Cukovic ' izabrana je za sekretara tog protestnog zbora." 9 Prvog marta 1920. godine Sekretarijat zena socijalista-komunista poceo je da izdaje list JeaumwcT, organ zena socijalista-komunista Jugoslavije, pod istim nazivom kao i organ zena socijaldemokrata Srbije, koji je sa povremenim prekidima izlazio od oktobra 1910. do jula 1914. godine. List je stampan u 4 000-5 000 primeraka i odigrao je veliku ulogu u socijalistickom vaspitavanju i okupljanju zena u zenski komunisticki pokreL Jeilnanocr se mnogo citala u Srbiji, a zatim u Slavoniji, Dalmaciji i Bosni. Najvise pretplatnika bilo je u Beogradu, Nisu, Sarajevu, Negotinu, Pirotu, Zajecaru, Vranju, Bitolju, Cacku, Kragujevcu, Mladenovcu, Vukovaru, Novom Sadu, Cupriji, Splitu, Uzicu, Svilajncu, Gornjem Milanovcu, Kraljevu, KruSevcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mionici, Osijeku, Vrdniku, Valjevu, Smederevu, Sapcu i Jagodini.' 2 " Za vreme izlazenja Jista J eaua?<OCTU zene SU sakupJja]e dobrovo]jne priloge i ..na taj nacin obezbedivale sredstva da bi se list na vreme pojavl]Ivao. One su mnogo radile na propagiranju i prikupljanju priloga m JeduaxocT, 4, 1. .M.aj 1920. 116 117 Odnosi se :na Rosu P1a¥0VIU. HcTopujcKu apxua KIIM, TOM I, KH:.. 1, 134 i 162. na Glas slobode, 91, 28. april 1920. 119 I.sto, 121, 21. jul 1919. 12 0 Je()UQ.'KOCT, 10, 11. O'KT06ap 1920; 2, 21. .MapT 1920. 95 �ia partijsku ~tampu. Za izvdavanje toga ~adatka koristila se svaka pogodna prilika: priredbe, izlet, odlazak u preduzeca i ustanove, itd. Pokrajinski sekretarijat zena za Srbiju odrzao je u maju 1919. godine u Beogradu poseban sastanak s poverenicama na kojem se govorilo o znacaju socijalisticke propagande i o potrebi rasturanja Paonuotnux noeuna. U tom pogledu zene su uzele odredene obaveze koje su revnosno izvrsavale. U Beogmdu je krajem avgusta 1919. godine organizovana posebna priredba u korist Paonuotnux noauna, na kojoj je istupila socijalisticka umetnicka grupa ,Abrasevic".121 U Makedoniji su zene aktivno radile na sakupljanju priloga za ,borbeni fond" i Co"ujaJtucTuotny 30py i na rasturanju letaka i radnicke stampe. Na velikom broju stranica lista Glas slobode nalaze se imena zena koje su sakupljale priloge za stampu. Pokrajinski sekretarijat zena je organizovao dve priredbe u Sarajevu u korist socijalistick.e stampe. Na priredbi, koja je odrzana decembra 1919. godine, u programu su ucestvovali i Clanovi decje grupe ,Buducnost". U toku 1919. godine organizovane su tri puta ,crvene nedelje", koje su bile posvecene iskljucivo prikupljanju priloga za stampu. Pored Sarajeva, prilozi su sakupljani i u Mostaru, Zenici, Tuzli, Travniku, Jajcu i Lukavcu. U februaru i avgustu 1920. godine priredene su dve uspele priredbe u Sarajevu u korist lista Glas slobode. Zatim su se i u toku ove godine sakupljali dobrovoljni prilozi za Glas slobode u Sarajevu, Banjoj Luci, Prijedoru, Jajcu, Kreki, Lukavcu i Kaknju. 122 Posebno mesto zauzima aktivnost sindikalno organizovanih zena radnica. Najvise zena radnica bilo je u ovom periodu organizovano u Savezu krojackih i monopolskih radn.H<a. Njihovi uspesi u sinkalnom pokretu ne mogu se odvojeno iskazati, jer su se vrlo retko posebno belezili rezultati rada zena u pojedinim savezima. Savez krojackih radnika u Srbiji postigao je vidne rezultate rada od obnavljanja organizacije do polovine 1919. godine. Do maja 1919. obnovljen je bio rad mesnih organizacija u Beogradu, Kragujevcu, NiSu, Valjevu, Sapcu, KruSevcu, PoZarevcu, Pirotu, Vranju, Leskovcu, Gnjilanu i Aleksincu. U Beogradu je u mesnoj grupi bilo organizovano, pored 190 muskaraca, 476 zena, u Nisu, pored 14 muskaraca, 206 zena. Savez se brinuo da sto pre zaposli neuposlene radnike. Sarno u Beogradu mesna grupa u toku tri meseca zaposlila je 295 zena. U nekoliko mesta u unutrasnjosti primljen je cenovnik iz Beograda, kojim se predvida minimalna nadnica od 5 do 20 dinara i radno vreme od 9 sati dnevno. Savez se zalagao za opste i politicko obrazovanje svojih clanova. Odr2avane su ceste konferencije, sastanci, zborovi i predavanja. Agitovano je da se sto vise citaju Pailnuotne noeune i ostala socijalisticka stampa. N a sednicama Pokrajinskog sekretarijata zena vise puta postavljano je pitanje rada u Savezu sivackih radnika, s obzirom na veliki broj zena u tom 121 ARP, Svesk•a :2laptsnli'ka •sa sednica Pokrajinlsftwg sekretarijata Zena Srtbije, 176; PaCh-tu"t'ICe uosu1te, 16, 29. jauyap 1919; 32, 15. cjjeOpyap; 59. 14. JWpT; 93, 17. anpu.Jt; 205, 30. aazycr 1919. 122 :Glas slobode, 145, 5. septembar; 173, 9. oktobar; 224, 12. decembar 1919. d 210, 30. septembar 1920. 96 Savezu. Reseno je da u toj organizaciji radi Radoslava Ilic, clan Pokrajinskog sekretarijata."" U pojedinim mestima, gde krojacke radnice nisu bile sindikalno organizovane, poslodavci su uspevali da ih jos vise eksploatisu na taj naCin sto su ih manje placali uz nametanje tezih uslova rada. One se pojedinacno nisu mogle zastititi protiv takvog bespostednog iskoriSCavanja njihove radne snage. U Zemunu je, na primer, veCi broj takvih radnica radio po 8-10 casova dnevno za nadnicu od 4 krune, dok su u ovoj struci radnice obicno zaradivale po 8-10 kruna dnevno.t24 Nepodnosljiv je bio i polozaj sivackih radnica u Pancevu. Njih su poslodavci maltretirali i produzavali im radno vreme a zaradivale su svega od 2 do 15 kruna dnevno, sto ni izdaleka nije bilo dovoljno, s obzirom na skupocu, za odrzavanje zivota. Posta nisu mogle vise izddati takve uslove rada, posle pregovora s poslodavcima od 18. novembra 1919. godine, koji nisu pristali na njihove zahteve, sve radnice stupile su u strajk i pobedile su zahvaljujuci solidarnosti. Poslodavci su 23. novembra pristali na zahtev radnica da povise nadnice za 45 odsto i zavedu osmocasovno radno vreme. 125 U jesen 1919. godine odrzana je. skupstina mesne grupe Saveza sivackih radnika u Nisu. U novu upravu izabrani su, pored ostalih, Kostadina Zivkovic i Mileva Milosavljevic, a u finansijsku kontrolu Natalija Dimitrijevic. 126 U Beogradu je 19. januara 1920. odrzana skupstina mesne grupe Saveza sivackih radnika-ca na kojoj se rezimirao rad za proteklu godinu i izabrana nova uprava. Na skupstini je konstatovano da je rad ave grupe u protekloj godini bio veoma intenzivan. Oddano je 27 sednica uprave, 15 konferencija i 17 vecih zborova. Pored toga, odrZavane su Ceste r~dioniCke i povereniCke konferenciie, sednice i sastanci, na kojima se dogovaralo o resavanju akutnih problema. U decembru 1919. organizacija je brojala 360 Clanova bez onih 350-400 koji duguju ulog vise od sest nedelja. Da bi popravili svoj materijalni polozaj, krojacki radnici su u toku 1919. godine izveli nekoliko uspesnih tarifnih akcija. Zahvaljujuci upornom i organizovanom radu, smanjeno je radno vreme u mnogim radionicama. U sled nedostatka tekstilnih proizvoda i slabe kupovne moci vecine stanovnika, krojacki radnici su vrlo cesto hili bez posla. Posta se organizacija u toku godine naglo povecala, i to s velikim brojem zena, pred niu se postavilo pitanje politickog i teorijskog rada sa svojim Clanovima. Na skupstini je raspravljano i o novom statutu Saveza koji se pripremao za Kongres ujedinjenja svih sivackih organizacija u Jugoslaviji. U novu upravu od zena su izabrane Nadezda Obradovic i Natalija Pesic, a u finansijsku kontrolu Smilja Stojanovic i Radoslava Ilic.'27 U Vojnoj sivari je radilo oko 700-800 radnica. Njihov polozaj se poboljsao tek onda kada su 123 ARP, Sveska ';ljapisnika sa ·sednica Pokrajinsk.og sekretarij.ata Zena Srbije, 176 .t 177; PaihLU-tt-x:e noaune, 126, 28. .Maj 1919. 12.1 Paih-t.U't(.'X:e noatt'H..e, 164, 12. jy.11. 1919. t25 Isto, 283, 30. novembar 1919. 126 Isto, 209, 4. septembar 1919. 121 ItSto, 20, 25. januar 1920. 97 �organizaClJe zenskog pokreta i Savez Sivackih radnika preduzele odredene mere u tom pravcu. Ostale sivacke radnice su radile pod vrlo teskim uslovima, po 10 cas ova dnevno, pa i vise za 3 do 10 dinara. Narocito su se u teskom polozaju nalazile cvecarke i radnice belog rublja. 128 U Zemunu je 7. jula 1920. stupilo u strajk 50 krojackih radnika i radnica zato sto im poslodavci nisu priznavali osmocasovno radno vreme. U isto vreme strajkovali su i krojacki radnici u Beogradu. 12• Mesna grupa Saveza sivackih radnika-ca u Beogradu odr2:ala je vanrednu skupstinu, na kojoj je, pored ostalog, izvrsen izbor nove Uprave u koju je u ime zena izabrana Rakila Barojevic. U ovom Savezu bilo je 400 radnica koje su radile na izradi vojne odece i rublja. One su primale prosecno 8 dinara dne.vno i radile bez odredenog radnog vremena. 180 Posle rata u Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Prilican broj krojackih radnika takode je ostao bez posla. U Skoplju je mesna grupa Saveza krojackih radnika obnovila rad pocetkom 1919. godine. Radnici ove struke, medu kojima je bilo vise zena, nalazili su se u tarifnom pokretu i pocetkom marta 1920. godine su izvojevali pobedu za povisicu plata za 30 do 40 odsto. Posta su cene bile u neprekidnom porastu, oni su ponovo zahtevali da im se za 30 odsto povecaju nadnice i uvede osmocasovno radno vreme. Poslodavci nisu hteli da pristanu na zahteve radnika i njih 150 stupilo je u strajk 25. novembra 1920. godine. 131 U ovom periodu tarifno-strajkaske akcije u Bosni i Hercegovini bile su u stalnom porastu. U njima se uglavnom zahtevalo povisenje najamnine, skracenje radnog dana i priznavanje sindikalne organizacije. Polovinom 1919. godine kro:jacki radnici u Sarajevu su predali tarifu svojim poslodavcima u kojoj su zahtevali osmocasovni radni dan, ukidanje rada na komad i placanje rada na dan.'3 2 u odnosu na predratne cene troskovi zivota do polovine 1920. godine porasli su za 34 puta, a plate krojackih radnika u Bosni i Hercegovini za svega 16 puta. 183 U teskoj situaciji narocito su bile krojacke radnice u Vojnoj sivari i radnice na izradi belog rublja, a isto tako i radnice u fabrici cilima, veza, gajtana i strikeraja. Mnoge od njih su bile hranioci porodica, jer Sli im muzevi, ocevi i braca izginuli u ratu. Naporan posao uz male zarade do kraja ill je iscrpljivao, a kako nisu imale mogucnosti za lecenje, podlegale su raznim bolestima. Krajacki radnici u Sarajevu cesto su odrzavali konferencije na kojima su raspravljali o svakodnevnim problemima. Jei.lua1COCT, 1, 1. .MapT 1920. Paiht.u"t-x:e uoaune, 162, 8. jyA 1920; 170, 18. jyA 1920. tao Padnu'l£-x:e 1wauue, 216, 10. cenTe.M.6ap 1920; Jedua'I<:OCT, oXTo6ap 1920. tat McTopujcKu apxue KllM, TOM I, KH>. 1, 89 J1 KH:.. 2, 943. 128 129 10, 11. 1a2 U istom zahtevu ·Se .tro.Zi da :se svaiki pr~ovremeni rad ;prva dw sata !PLaCa 30 ·odsto, a daljnji prekovremeni rad, .pa i nedel.j.e 100 odsto, mini- malna nadndca da bude 30 kruna, a maksimalna 55 ·kruna. Zatim se ~htevalo priznavanje svih us1ova koje sindikalna organizacija postavlj-a. (Glas slobode, 117, 16. juZ 1919.) 133 Glas slobode, 160, 30. jut 1920. 98 U februaru i martu 1920. odrzane su u Sarajevu skupstine pojedinih sindikalnih strukovnih saveza, na kojima su zene uzele odredeno ucesce. Na skupstini Saveza krojackih radnika, koja je odrzana 16. februara, u izvestaju se, pored ostalog, navodi da je krajem 1919. Savez brojao 243 clana, od toga 46 zena.'"' U slicnom polozaju bili su krojacki radnici i u drugim pokrajinama. Krojacice u Fabrici rublja d.d. u Zagrebu trazile su polovinom 1919. povecanje plata i uvodenje poverenica u radionici. Nakon izvesnog vremena njihovim zahtevima je privremeno udovoljeno. Kada su dve poverenice otpustene iz istog preduzeca, radnice su otpocele strajk zalltevajuci da se one vrate na posao. Strajk je traj ao osam dana, sve dok radnicki zahtevi nisu ispunj eni}•• Godisnja skupstina Saveza radnika odjevne industrije za Hrvatsku i Slavoniju odrzana je krajem avgusta 1919. na kojoj je, pored ostalog, izabrana nova uprava. Micika Balaban izabrana je za clana Uprave. 136 U Zagrebu je 16. novembra 1919. odrzan sastanak radnika odevne industrije na kojem se, pored ostalog, raspravljalo o osnivanju sekcija za neke kategorije ave industrije. Predlozeno je osnivanje sekcije krojaca. 137 . Krojacki radnici u Vukovaru radili su pod teskim uslovima za vrlo male plate. Zbog toga su stupili u strajk krajem aprila 1920. godine i tek posle osam dana su uspeli da sklope sporazum s jednim poslodavcem. 188 U okviru pojedinill sindikalnih saveza u Hrvatskoj postojale su partijske sekcije, koje su se bavile problemima radnika doticne struke. Na sastanku partijske sekcije krojaca, odr2:anom 11. novembra 1919, izabran je novi odbor. Sekcija privatnih namestenika SRPJ (k) u Zagrebu sutran je odrzala sastanak na kojem je izabran novi odbor. Jovanka Mileusnic i Marija Semani izabrane su u odbor. 139 Usled velike skupoce i niskih nadnica u jesen 1919. strajkovali su krojacki radnici u Ljubljani.' 40 U Savezu monopolskih radnika zene su bile veoma aktivne, ali je njihove rezultate rada posebno nemoguce izdvojiti. Rad Saveza monopolskih radnika u Srbiji bio je veoma intenzivan u toku cele 1919. godine. Za prvih sest meseci odrzana su cetiri zbora i osam konferencija na kojima je prisustvovao veliki broj radnika-ca. Na tim skupovima resavana su aktuelna pitanja za koja su radnici-ce hili zivotno zainteresovani, a to je pre svega pitanje nezaposlenosti i niskih nadnica, buduCi da su cene zivotnim namirnicama bile u neprekidnom porastu. Savez je preko svojih clanova uzimao aktivnog ucesca u svim akcijama koje je organizovala Partija. Najvazniji uspeh u toku godine je izvojevanje osmocasovnog radnog vremena. U Beogradu je 14. septembra odrzana 13 4 135 13 6 137 138 13 9 1-10 Isto, 34, 18. februar 1920. 3, 3. jy/1. 1919. Nova istina, 3, 11. septembar 1919. Isto, 15, 27. novembar 1919. Pa.(hiU'It'Ka cTpaxa, 20, 15. Jtaj 1920. Nova istina, 14, 20. novembar 1919. Isto, 12, 6. novembar 1919. J1CTU'Ua, 99 �skupstina Saveza monopolskih radnika i 'radnica na kojoj su rezimirani rezultati rada od obnavljanja organizacije i izabrana nova uprava. U Srbiji je bilo 1 467 organizovanih monopolskih radnika-ca, od toga u Beogradu - 565, u Nisu - 737 i Vranju - 165. Savez je postigao dobre rezultate u pogledu okupljanja radnika u organizaciju i poboljsanja uslova rada svojih clanova. S obzirom na opste privredne teskoce i nesredeno stanje na tr2istu, pred ovu organizaciiu su se postavljali ozbiljni problemi u pogledu poboljsanja materijalnog polozaja radnika-ca. To se u vecoj meri moglo ocekivati tek s podizanjem i obnovom vecih monopolskih preduzeca. U novu Upravu u ime zena izabrane su Anka Raskovic i Leposava Mladenovic, a u finansijsku kontrolu - Leposava B.obovic i Mara Bucar.141 Da bi se uslovi zivota koliko-toliko pobol.jsali, Savez monopolskih radnika je u toku godine uputio nekollko predstavki Upravi drzavnih monopola u kojima se energicno zahteva od drzave da ispuni svoje obaveze prema radnicima. Posta je Uprava monopola vrlo sporo reagovala na radnicke zahteve, radnici su 19. oktobra 1919. odrzali veliki zbor i posle saslusanog referata konstatovali: 1. Da Uprava drzavnih monopola ni najmanje ne vodi racuna o ogromnom broju nezaposlenih radnika-ca i da pomaze jedino onima koji su proveli veci broj godina u monopo!skim preduzecima. 2. UzimajuCi u obzir postojece cene, pomoc koju je Uprava monopola davala bila je apsolutno nedovoljna. I ta je pomoc odlukom Uprave od septembra meseca bila ukinuta. 3. Pojedina monopolska preduzel:a primala su na rad radnike koji nisu ranije bili zaposleni, dok s~·'"u tom pogledu ne ispunjavaju obaveze prema kvalifikovanim radnicima koji su ostali bez posla. Na osnovu svega toga, zbor zahteva da se od Uprave dr2avnih monopola trazi: a) Da se u sva monopolska preduzeca zaposliavaju pre svega radnici i radnice koji su rani.fe radili u doticnoj struci i da se to vrsi preko Saveza monopolskih radnika. b) Da Uprava drzavnih monopola isplati zaradu nezaposlenim radnicima za 1916, 1917. i 1918. godinu kako bi se mogli izdrzavati do otvarania novih monopolskih radionica. c) Da Uprava drzavnih monopola pristupi sto pre otvaranju novih radionica kako bi se nezaposleni radnici imali gde zaposliti. d) Da se odmah uposli izvestan broj radnika i radnica kojima je zaposlenje najnuznije u radionici markarnice, cigaret-papira i drugim. e) Da se ovi zahtevi objave u Pachtu.'t?<U.M IWBU.IW.Ma i upute Upravi drzavnih monopola, Radnickoj komori i Centralnom radnickom sindikalnom vecu.142 tu Pad1tU"-tKe noauue, 113, 13 . .M.a.j 1919; 228, 26. cenTe.M.6ap 1919. 14 2 100 Isto, 276, 22. novemOar 1919. l Polozaj monopolskih radnika u Srbiji postojao je sve tezi. U Beogradu je 1. januara 1920. odrzan zbor monopolskih radnika na kojem je doneta Rezolucija koju su radnici predali predsedniku vlade i upravniku dr2avnih monopola. U Rezoluciji se energicno zahtevalo zaposljavanje radnika-ca koji su bez posla, ili da im se dodeli materijalna pomoc od drzave. Vlada je bila prinudena da danese resenje kojim se odobrava dodeljivanje pomoci nezaposlenim radnicima i otvaranje novih odeljenja markarnice i cigaret-papira u koja se uspelo uposliti jos 100 radnica. Ova odeljenja smestena su u mracne i vlazne prostrije, sto je takode otezavalo uslove rada u njima. N adnice radnica iznosile su 17 do 20 dinara. U odeljenju cigaret-papira u novoj fabrici radnice su zaradivale 12 do 14 dinara. To je bilo nedovoljno za izdrzavanje jednog Clana porodice, a tamo gde ih je po troje-cetvoro zavisilo od te zarade, formalno se gladovalo. 143 U ovom periodu odrzavane su u pojedinim mestima skupstine pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica na kojima su birane uprave pododbora. N a skupstini Pododbora Saveza monopolskih radnica u Vranju Savka Mladenovic izabrana je za sekretara Pododbora, Zorka Tomic - za blagajnika, a Savka Tasic i Zorka Cvetkovic - za Clanove Uprave. U finansijsku kontrolu izabrana je Danica Zdravkovic. 144 N a zboru proizvodaca duvana u Leskovcu, koji je odrzan 7, marta, protestovalo se protiv rada Komisije za otkup duvana i obnovljen je Savez proizvodaca duvana koji je osnovan 5. maja 1910. godine. Ljubica i Agna Jovanovic izabrane su za Clanove Uprave, a Vaska Kostic - u Nadzorni odbor Saveza proizvodaca duvana.' 45 U Aleksincu je krajem maja odr2ana vanredna skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana. nova Uprava. B.osanda Markovic izabrana je za predsednika Uprave, a Danica Frusic i Rosanda Velickovic - za clanove Uprave. Kosara i Ljubica Stankovic izabrane su u Nadzorni odbor. 146 U Beogradu su za Clanove uprave Pododbora monopolskih radnika izabrane N atalija Pesic i Mileva Kraljevic, a Leposava Mladenovic - za blagajnika.'47 Posle rata u .Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Pocetkom 1920. godine samo u Skoplju je bilo 500 monopolskih radnika koji se nisu imali gde zaposliti, jer su magacini i radionice bili poruseni, a novi nisu podizani. I od onih koji su se posle rata zaposlili, oko 150 ih ie u prolece 1920. godine ostalo bez posla. Pocetkom aprila 1920. godine u Skoplju je Pododbor Saveza monopolskih radnika oddao skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava. Mara Jankovic izabrana je za sekretara, a Nada Pankovic '-- za blagajnika Pododbora Saveza monopolskih radnika. U finansiisku kontrolu Pododbora izabrane su Ljubica Stefanovic i Todorka Knezevic. Zbor Pododbora Saveza monopolskih radnika u Skoplju Je(hta1COCT, 1, 1. .AtapT 1920; 2, 21. .M.GPT 1920. Paduu'l£-x:e 'H:oaune, 52, 4. .M.apT 1920. Ns Jsto, 73, 27. mart 1920. 146 Isto, 159, 4. jul 1920. 1 n ,Lsto, 122, 20. maj 1920. 143 t44 101 �odrzan je 12. maja 1920. Tom prilikom je. govoreno o organizovanju monopolskih radnika i ponovo je izabrana Uprava. Radmi!a Petrovic je izabrana za sekretara a Lenka Stojanovic za Clana Uprve. 148 Zahtevi monopolskih radnika i radnica za povisice plata neprekidno su isticani. Radnici i radnice tvornice duvana u Bosni i Hercegovini bili su u tarifnom pokretu u toku oktobra 1919. godine, zahtevajuCi povecanje nadnica i isplatu obecane pomoci. Pokrajinsko radnicko sindikalno vece za BiH u ime radnika i radnica zaposlenih u duvanskim fabrikama, podnelo je Centralnoj upravi drzavnih monopola zahtev za 50 odsto povisice dotadasnjih plata za sve kategorije radnika i radnica. 149 Polovinom februara 1920. godine Pokrajinsko radnicko sindikalno vece i Pododbor monopolskih radnika vodili su pregovore sa Upravom duvanske rezije u Sarajevu. Temeljno je analiziran polozaj duvanskih .radnika-ca, izvrseno je poredenje cena zivotnih namirnica od vremena kada su vodeni prosli pregovori i na osnovu svega doslo se do zakljucka da je neophodna povisica postojecih plata za 50 odsto. Pored toga, na pregovorima je pretreseno pitanje klasifikacije dotadasnjih plata, revizije plata u skartiranju i pitanje obecane jednokratne pomoci u aprilu 1919. godine. Posta trazene povisice plata nisu dobijene, odrzan je pocetkom marta 1920. godine u Sarajevu sastanak duvanskih radnika na kojem je zakljuceno da se preko sarajevske rezijske direkcije Glavnoj monopolskoj upravi u Beogradu posalje, u ime svih duvanskih radnika-ca u Bosni i Hercegovini, protest u formi urgencije. 150 Zivotne namirnice od oktobra 1919. do februara 1920. godine poskupele su prosecno za 100 odsto. Cena hlebu porasla je sa 8 i 9 kruna na 16 i 18 kruna, mesu sa 18 na 34 krune.<ib td. ,Znaci, sve je vee duplo skuplje, a plate su jos uvijek iste kao sto su bile u oktobru 1919, kada je kilogram brasna bio 4-5 kruna, a mesa 12 kruna". N a duvanu koji je poskupljivao 50 do 100 odsto, zaradivani su milioni, a proizvodacima se mesecima nisu resavali zahtevi za poveeanje plata. 151 Prosecna plata radnika-muskaraca iznosila je 25 kruna dnevno, radnica u odeljenju skartiranja 23, na pakovanju 22, na cigaretama 23, na kartonima 24 krune dnevno. Nepodnosljiva skupoca i dugotrajno neresavanje zahteva za povecanje najamnina dovelo je do stupanja u strajk, 31. marta 1920, radnika duvanske industrije u Sarajevu, Banj oj Luci, Mostaru i Travniku. 152 U jesen 1919. godine u Zagrebu je Savez monopolskih radnika i radnica izvrsio spajanje sa organizacijom radnika-ca Fabrike cigara. Na zajednickom zboru izabrana je nova Uprava u koju su 148 149 Za -muSk:arce Mesto TraVl!l:ilk Sarajevo Bcmj a Lulka Foea Zagreb Ljubljana Za Zene Kvalifilkovan.i 24-28 20-25 22-27 12-17 16-18 19-35 18-24 19-25 24-28 25-27 32--44 10-17 19-35 21-31 N adnice su se, prema predratnim zaradama, povisile za sedam do osam puta, a cene zivotnim namirnicama za 19 puta. Kada se obracunaju cene po jednom kilogramu osnovnih zivotnih namirnica, dobija se ovakav pregled: 156 McTopujcKU apxua KIIM, TOM I, KH.. 1, 101, 149 H 265. Glas slobode, 181, 18. oktobar 1919. u;o ZakljuCeno je da se .postoje6a. plata poveCa za 50<~/o, odnosno da se a1a plate ugovorene u april!U 1919. doda pored 500Jo, kako je zarkUuCeno -na proSlim pregovorima, i nov dodatak od 75°/o, tako da hi dodatack na ugovorenc iplate u aprilu 1919. godine iznosio 125°/o. PoV'iSica je trebalo da va:Zi od 15. januara 1920. godine. {Glas slobode, 33, 17. februar 1920, 53, 11. mart 1920. 1 51 Glas slobode, 68, 30. mart 1920. 152 Isto, 70, 1. april 1920. 102 usle: Marija Loncar, predsednik, Ljubica Strelen, sekretar, Katica Bajer, blagajnik, Marija Kovacic i Ana Zadog, clanovi, a Justa Cerin i Marija Cerjak, Clanovi finansijske kontrole.' 53 • U Fabrici duvana u Zagrebu bilo je zaposleno 350 radmka, koje su bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. Greskom Glavne monopolske uprave u Beogradu nestalo je sirovina u fabrici, pa su sve ove radnice ostale bez posla. Savez monopolskih radnika preduzeo je sve mere da rad u fabrici ponovo zapocne. Spar izmedu Savezne uprave drzavnih monopola i radnica Fabrike duvana resen je sporazumom povoljno i rad je uskoro bio nastavljen. Radnici su zahtevali da im se isplate nadnice za sve vreme dok je fabrika bila zatvorena i da im se povise plate za 50 odsto, buduci da su bile niske. Radnice su primale ad 70 do 120 kruna nedeljno i zato su krajem februara trazile povisicu plata za 150 odsto. U strajk monopolskih radnika i radnica, aprila 1920, ukljucili su se i radnici-ce Fabrike duvana u Zagrebu.' 54 U prolece 1920. godine odrzani su kongresi ujedinjenja pojedinih sindikalnih saveza na kojima su uzele ucesi:a i zene. N a Kongresu ujedinjenja monopolskih radnika, odrzanom 21. marta, izabrana je Centralna uprava i finansijska kontrola Saveza. U Upravu su izabrane Ana Zadog i Persida Mihailovic.' 55 Od 1. do 15. aprila 1920. godine trajao je u celoj zemlji strajk 4 000 monopolskih radnika, vecinom zena. Do strajka je doslo usled niskih nadnica, koje su se u odnosu na neprekidni porast cena spore povecavale. U nekim fabrikama duvana nadnice radnika u krunama iznosile su: 153 tM Paihtu'lf..?Ce Hoauue, 278, 25. HOBeJ£6ap 1919. Nova istina, 21, 9. janu.ar; 39, 6. februar; 57, 27. februar; 71, 16. apri! 1920. tss Pac'htu'lf..xe noaune, 114, 11. Jtaj 1920. Ovu 'baJbelu donosirno ,s rezervorri, poSto ~izgleda da njen autor IDije uzeo u obzir ·koHCine pojedi-nih namirn:ica koje trOOi .radnr1Cka po!lodica. ~im to.ga, JI)Oistavllja se .pitanje da li su ru svim sluCajevima il!:zete u. o'Mlr 1ste namirnice d ilmliCine Zato 1SU, verovatno, 1. nastale tak'O veltike raz1Ike u proseOnom pove6anju cena. · 156 103 �Meis.to Travnitk Sarajevo Banj a I.ruk:a FoCa Mostar Ljubljana Zagreb Senj Skopilje Pre rata Sad a 6,83 26,22 8,07 12,30 38,20 38,66 37,64 18,06 32,88 309,30 387 239,50 132,85 511,80 511,10 722 340 291 PoveCanje za puta 44 15 12,5 11 13,5 13,5 19 17 8,5 Monopolski radnici su u januaru podneli zahteve za povisice plata. Uprava drzavnih monopola je odbila te zahteve, pristala je na pregovore sa Savezom monopolskih radnika tek 5. aprila, nakon objavljenog strajka. Strajk je bio potpun i u njemu je dosla _do izrazaja takva solidarnost radnika kakvoj se poslodavci uopste msu rtadali. Bilo je preduzeca u kojima je radilo i po 1 000 radnika i radnica, a da se nije pojavio ni jedan strajkbreher. Strajk je zavrsen 15. aorila sporazumom izmedu Uprave drzavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika. Uprava je pristala na januarske zahteve radnika za povisicu plata u vidu dodatka na skupocu. Zakljuceno je da se ubuduce svaka tri meseca vrsi poredenje zivotnih troskova i zavisno od toga povecava ili smarijuje ovaj dodatak. Utvrdeno je osmocasovno radno vreme, s tim da na poslovima stetnim po zdravlje maze biti i krace. Sporazumom se daje prioritet prilikom zaposljavanja nove radne snage onini radnicima koji su ranije radili u doticnim preduzecima. Regulisan je i naCin resavanja sporova izmedu uprava pr~uzeca i sindikalnih organizacija. Uprava drzavnih monopola je ovlastila uprave preduzeca da zajedno s predstavnicima radnickih organizacija detaljno razrade ova pitanja prema prilikama u niihovim preduzecima. Savez monopolskih radnika je pozvao sve radnike da se vrate na posao 15. · aprila, a upravama preduzeca je postavljeno da sve ucesnike strajka prime. Medutim, ni ovaj sporazum ooslodavci nisu postovali i isplata dodatka na skupocu u Srbiji i Makedoniii je pocela tek 15. avgusta, a radnici u Sarajevu, Mostaru, Travniku, Banjoj Luci, Ljubljani, Senju i Zagrebu nisu ni do kraja avgusta primili obecana povecanja plata. Povisice su bile oredvidene za Zagreb 30-47 odsto, Senj 35-55 odsto, Ljubljanu 25-40 odsto i za bosanske fabrike od 40 do 50 odsto.157 Na velikom zboru monoplskih radnika i radnica, odrzanom 13. juna u Beogradu, govoreno je o teskom polozaju radnika ove struke. Radnice su primale 14 dinara dnevno. Sporazum, koji je bio postignut izmedu Saveza rnonopolskih radnika-ca i Uprave drzavnih monopola, prilkom poslednjeg strajka u aprilu, nije se ispunjavao. Uprava se nije trudila da stvori uslove da se zaposli bar onaj deo ra.dnika kojima je zaposlenje najneophodnije. Vise od 600 radnika bilo je bez posla, ciji je polozaj postao nesnosan. N a 157 Pac'htU'lt'Ke uoauue, 87,-1. anpu.11.; 90, 17. anpu.11.; 180, 30. jy.n,; 202, 25. aezycT 1920. 104 kraju je zbor doneo rezoluciju, u kojoj je 700 prisutnih monopolskih radnika i radnica konstatovalo da radnici i radnice monopolskih preduzeca zive u najvecoj bedi i nevolji, da Uprava ddavnih monopola nije obnovila rad preduzeca, zbog cega je veliki ?raj ne~apo: slenih, da Uprava ignorise zahteve Saveza monopolsklh radmka 1 radnica na koje je jednom pristala, da nije nista uradila da bi isplatila za;ade radnistvu koje je neprekidno provelo u radu vise od 30 godina. U duhu ovih konstatacija u Rezoluciji su izlozeni zahtevi monopolskih radnika i radnica. 158 U Beogradu je 3. i 4. avgusta 1920. oddana skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana nova Uprava. Kristina Kaplarevic izabrana je za Clana Uprave, Ljubica Jevtic za zamenika, Natalija Pesic - za blagajnika i Rosa Stefanovic - za Clana finansijske kontrole. 159 Na osnovu sporazuma zakljucenog u Beogradu izmedu Uprave ddavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika, u Sarajevu je 5. jula zakljucen sporazum izmedu Direkcije duvanske rezije za BiH i delegata Pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica i Pokrajinskog sindikalnog veca u kojem je, izmjedu ostalog, utvrdeno: osmocasovno radno vreme, povisica plata usled skupoce za 50 odsto radnicima s prosecnom dnevnom zaradom od 34 krune, 45 odsto radnicama sa zaradom od 38 kruna, 40 odsto radnicama sa zaradom preko 38 kruna. Dodatak na skupocu racunati od 16. aprila. Radnicki delegati bili su Duro Dakovic, Filomena Rogic i Franjo Rauser.' 60 Vecina radnica u Hrvatskoj bila je uclanjena u sindikalne organizacije, a najaktivnije su birane i u rukovodstva. U Senju je polovinom 1920. godine odrzan sastanak Pododbora Saveza monoc polskih radnika i radnica na kojem je, pored ostalog, izabrana nova Uprava. Draga Milek izabrana je za sekretara, Hermina Koncaric ~ za blagajnika, Marija Buneta, Tereza Blazevic i Jelka RupCic za clanove Uprave, a Josipa Pekic i Jelka Obremen za clanove finansijske kontrole. 161 U Fabrici duvana u Senju radnice su radile pod vrlo teskim uslovima uz minimalne nadnice, zbog toga su vrlo cesto obolevale. Od njih 480 od akutne tuberkuloze razbolelo se 68, a vise od 70 odsto zaposlenih bilo je bolesno od tuberkuloze. 162 Za Clana Uprave saveza privatnih namesteni.ka Jugoslavije izabrana je Fanika Suknajic.163 U Sarajevu je od 1. do 5. februara 1920. godine odrzan Kongres tipografskih radnika na kojem je Draga Stefanovic govorila o polozaju tipografskih radnica u Srbiji. U knjigovezacko-kartonaskim i Stamparskim preduzecima poslodavci su uvlacili zensku decu u proizvodnju, kao jeftiniju radnu snagu. U nekoliko stamparija bile su zaposlene gotovo samo zene. I tu, kao i u knjigovezackoj struci, zaposljavana su deca od 10 do 12 godina. Ove devojCice radile Lsto, 148, 20. jun; 149, 22. jun 1920. tso I,Sto, 213·, 6. septembar 1920. too Glas slobode, 144, 10. jul 1920. 161 PaOuu"tKe nosuue, 146, 18. jyn 1920. t5s 162 163 Isto, 84, 9. april 1920. Nova istina, 71, 16. april 1920. 105 �su u suterenima po 15 do 18 sati dnevnoi posle taka napornog rada obicno su se za nekoliko meseci razbolevale i umirale od tuberkuloze. Umetacice su radile po 16 sati dnevno. Nagrade radnica u ovoj struci kretale su se od 20 para do 1 dinar dnevno. Draga Stefanovic je zahtevala da se zakonom regulise pitanje rada zena i dece u stamparskoj profesiji.'64 u prolece 1920. godine strajkovali su tipografski radnici u Begradu. Nadnice radnika u IIo.auTuv,u iznosile su 40 dinara prosecno, a sve sto se preko toga zaradi bila je nagrada za prekovremeni rad. Zato je dolazilo do prekomernog iscrpljivanja na radu, narocito u masinskoj slagacnici. Dogadalo se da su radnice padale u nesvest na poslu i kolima su ih morali prevoziti kuci.'"' U Fabrici svile u Pancevu bile su zaposlene uglavnom zene. Tu su radile i devojcice od 11 godina pa nadalje .. Deca su za rad primala 10 kruna, a ostale radnice 24 do 32 krune dnevno. Posta su cene zivotnim namirnicama bile u neprekidnom porastu, ave radnice su trazile povisicu plata za 35 odsto. Zbog toga je direktor Fabrike zapretio radnicima otkazom i prvo je otpustena s posla Ana Bauerova, blagajnica Pododbora Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika-ca u Pancevu, a zatim jos dve radnice. Posle tarifnog pokreta, radnicima su povecane plate od 5 do 8 kruna, taka da su primale nedeljno 90 do 240 kruna, sto iznosi 22 do 60 dinara. 166 Veliki broj zena bio je zaposlen u postansko-telegrafskoj struci. Pododbor Sekcije postansko-telegrafsko-telefonskog osoblja u Valjevu odrzao je skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava. Ivanka Lazarevic izabrana je za sekretara, Rosa Kolarevic - za blagajnika, a Ljubica Zdravkovic i Sofija Panjevic - za Clanove Uprave. 167 U Sapcu je za sekretara Pododborwelefonskog osoblja izabrana Zora Odorovic, za blagajnika - Natalja Gacic i za clana Uprave - Zorka Vrgovic. 168 U Fabrici cilima u Sarajevu radnu snagu saCinjavale su uglavnom zene. One su bile najslabije placene u Sarajevu, dobijale su svega 7-10 kruna dnevno. Usled taka niskih zarada neke radnice su bile prisiljene da napustaju fabriku u kojoj su radile vise ad 25 godina. Dok su se cilimi prodavali po visokim cenama, radnice su od toga vrlo malo dobijale. Cilim od 130 x 200 santimetara morale su da rade dve radnice sest do sedam nedelja. One su za to dobijale samo 450 kruna. Da bi se to stanje bar donekle popravilo, radnice su uputile zahtev vladi da im se nadnice povecaju za 50 odsto, a cene na akord za 100 odsto. 169 Krajem februara 1920. godine odrzana je u Sarajevu godisnja skupstina Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika. Radmila Milicevic je izabrana za clana nove Uprave.t70 164 Pai.htu1t1ee uoauue, 50, 2 . .«apT 1920, 52, 4. Ma.pT 1920; GrafiCki radnik, 3, 17. mart 1920. 165 PaihtU'll'K:e uoaune, 109, 5. .M.a.j 1920. Isto, 225, 21. septembaT 1920. i Je01UL1COCT, tat JeiJuaxocT, 27, 3. if.>e6pyap 1920. 166 168 t69 tto 106 I·sto. Glas 8lobode, 171, 7. oktobar 1919. (Isto, 51, 9. mart 1920. 10, 11. 01CTot5ap 1920. I ' ) I U Radnii':kom domu u Sarajevu odrzana je 16. marta godisnja skupstina Saveza trgovackih namestenika i privatnih i':inovnika Bosne i Hercegovine, na kojoj je Anka Tame! izabrana u novu Upravu.171 Savez trgovai':kih namestenika Hrvatske odrzao je 10. septembra 1919. godisnju skupstinu u Zagrebu, kojoj je prisustvovalo oko 600 delegata. Na skupstini je izabran Upravni odbor. Marija Habijan izabrana je za potpredsednika, a Anka Mihota - za Clana Odbora. 172 Pocetkom januara 1920. godine u Zagrebu je oddana skupstina Saveza radnika i radnica proizvodaca zivotnih namirnica na kojoj je izabrana privremena Uprava. U Upravu su izrabne Marija Pecnik i Andela Virglijan iz Fabrike cikorije, a Draga Pavlovic iz Fabrike kandita-' 73 Radnici i radnice Fabrike cikorije u Zagrebu strajkovali su aprila 1919. godine zahtevajuCi poboljsanje materijalnog polozaja. Oni su u avgustu ponovo podneli zahtev za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova. Na pregovorima je Uprava Fabrike pristala da povisi plate przarima za 50 odsto, a ostalim radnicima za 30 odsto . i priznala je radnicku organizaciju.174 Avgusta meseca u strajk su stupile radnice Fabrike ,Union" kandita i cokolade u Zagrebu, koji je trajao devet dana. Na kraju su poslodavci pristali na povisicu plata za 30 odsto. 175 U Fabrici pasta u Zagrebu formirana je sindikalna organizacija u drugoj polovini 1919. godine. Plate radnica u ovom preduzecu i uslovi pod kojima su radile hili su nesnosni. Zbog toga su one predale Upravi Fabrike zahteve za povisicu plata. Nakon pregovora postignut je sporazum da se radnicima povecaju nadnice za 2 krune. 176 Plate kitnii':arskih radnica iznosile su svega 200-300 kruna mesecno i one su bile prisiljene da traze povisicu ad poslodavaca. Posta poslodavci na to nisu pristali, radnice su 22. novembra 1919. napustile posao i u tom su bile do kraja solidarne. 177 U Slavonskoj Pozegi odrzan je 8. februara 1920. sastanak kucnih radnica na kame je bilo 70 do 100 prisutnih. One su raspravljale o tome kako da se ukljui':e u Savez trgovackih i strucnih radnika i radnica. N a kraju je izabran odbor od 5 clanova, koji se odmah konstituisao. Zakljuceno je da se polovinom februanra organizuje priredba kucnih radnica. Zbog organizacije toga sastanka bio je uhapsen Josip Bunjevcevic i svih pet odbornica. Bunjevcevic je zadrzan u zatvoru 14 dana, a odbornice 8 dana. 178 lsto, -63, 23. mart 1920. Nova istina, 3, 11. septembar 1919. na Isto, 21, 9. janua.r 1920. 174 C.11.o6oOa, 90, 21. aezycT 1919. 175 Isto. 111 1 72 t76 Isto. Nova istina, 15, 27. novembar 1919. 178 !ISto, 48, 17. februar 1920; Narodna volja, selj;aOk.i lils.t, SRPJ.(!k:), SJ.avonska P-o.Zega, 1, 25. jebrua-r 1920. 177 107 �U Fabrici tekstila u Dugoj Resi 'plate radnika · i radnica kretale su se od 48 do 80 kruna, a nekolicina kvalifikovanih primala je najvise 124 krune nedeljno. U odnosu na porast cena, ove zarade su bile nedovoljne za pokrice osnovnih poterba radnika i njihovih porodica. Zato su oni zahtevali od Uprave -da im se povise nadnice. Posto poslodavci nisu odgovorili na ove zahteve, 700 radnika i radnica stupilo je u strajk 7. juna, koji je trajao do 9. septembra 1920. godine. Poslodavci su uz pomoc vlasti pokusali da slome strajk i da prisilnim merama nateraju radnike na posao. U tu svrhu, uz odobrenje vlasti i uz pomoc zandarmerije, Uprava Tvornice izbacivala je radnike i njihove porodice iz stanova na ulicu. Uhapsen je i strajkacki odbor. Pokrajinsko sindikalno vece u Zagrebu intervenisalo je protiv ovako surovih postupaka. Strajk se zavrsio pregovorima na osnovu kojih su poslodavci pristali na povisenje nadnica, garantovali su minimalne zarade akordantima, priznali sindikalnu organizaciju i njene poverenike u fabrici i pravo radnika na proslavu 1. maja.m Polozaj poljoprivrednih radnika i radnica bio je vrlo tezak, sto donekle ilustruje ovaj podatak iz Kuma.nova: ,Radovi na prasenju afiona (maka) uveliko su otpoceli u Kumanovu. Svakog jutra vidaju se citave povorke (tajfa) sirotih zena i devojaka gde sa parcetom crnog hleba, malo luka i testicetom vode zure na kumanovske njive. One se sa neprekidnog i vrlo napornog rada na prasenju afiona vracaju tek u mrkli mrak ... Kako je kilo crna brasna u Kumanovu 7 grosa, a kilo crnog luka 8 grosa, a kilo pasulja 18 grosa, onda radnice mogu samo da umiru od gladi na tom vrlo mucnom poslu". Posrednice su trazile nadnicarke nudeci im dva dinar a dnevno, to jest 10 grosa. Posle ove konstatactje u listu Cou,u.ja.JtuCTU"<10a 3opa, br. 14, radnice se pozivaju da stupe u sindikalnu organizaciju i da obrazuju u Kumanovu pododbor Saveza poljoprivrednih radnika i radnica, jer se jedino putem organizacije mogu boriti protiv prekomerne eksploatacije i tako bednog polozaja u kojem su se naSie. 180 Zene su aktivno ucestvovale u strajkovima koje je vodila radnicka klasa u ovom periodu. Njihovo ucesce narocito je doslo do izrazaja u strajku zeleznicara aprila 1920. godine. Zeleznicarske zene u Ljubljani pokazale su u ovom strajku pravi heroizam i spremnost da se sa svojim muzevima do kraja bore za ostvarenje ciljeva radnicke klase. One su se istakle u oddavanju jedinstva medu radnicima i u borbi protiv strajkolomaca.1 81 Solidarnost u strajku sa svojim muzevima zene su izrazile i preko posebne Rezolucije koju su uputile Pokrajinskoj vladi u Ljubljani 21. aprila 1920. godine. Rezolucija glasi: ,Polazeci od ciNova istina, 85, 23. jul 1920; Novi svijet, glasi;Lo Komrun~sti,Cke partije JU®oslavije, Zagreb, 11, 10. avgust 1920; 24, 11. septembaT 1920. tao li1cTopujc?Cu apxua KIIM, TOM I, Kl-h. 1, 101. 181 Arhiv Gentralnog komltet.a Saveza 'komunista S1ovenije (u daJ.jem tel<stJu: ~hiv CK SKS) - Zalo.Ska cesta 807/20-34, 35, 37. 179 108 njenice da drzavna vlast pocm]e nasilnim merama da lomi strajk nasih muzeva-zeleznieara koji je poceo 16. aprila i tekao u redu bez incidenata, mi, Zene ZelezniCara, izjavljujemo: 1. svoj najodlucniji protest protiv neuvidavnosti vlade koja zeleznicarima uskracuje najosnovnija prava za opstanak; 2. svoje ogorcenje zbog naredbe vlade koja poziva zeleznicare na vojnu vezbu i pored toga sto ne postoji nikakva zakonska osnova za taj poziv; 3. zahtevamo da vlada neodlozno preduzme sve potrebne mere da se spor resi na naCin koji odgovara zahtevima zelezniCara; 4. najenergicnije protestujemo protiv zloupotrebe vojne sile koja ogranicava slobode straj_kaca ! prisiljava. ih na rad, a time izlaze smrtnoj opasnosti nase muzeve 1 hramte!Je; 5. izjavljujemo da smo solidarn: u svim. p;~likama sa svojim muzevima i da smo spremne zrtvovati z1vote da b1 se ostvarili ciljevi za koje se bore nasi muzevi. Pozivamo Vladu da intervenise kod Centralne vlade u smislu napred navedenih tacaka, jer je ona u prvom redu odgovorna za sve posledice brutalnih ~ostupak':' koJe Je •.sama zapocela protiv onih koji se bore za naJosnovm]e uslove ziVota. Supruge zeleznicara strajkaca". tsz Predsednik Pokrajinske vlade u Ljubljani dr Brejc uputio je telegram u Beograd ministru Koroscu u kojem ga obavestava da je 21. aprila primio delegaciju zena strajkaca zeleznicara, koja mu ]€ predala pomenutu Rezoluciju s navedenim zahtev1ma da on ~osre­ duje kod Centralne vlade i da Minist~rstvo .rozove d~le&ate. straJkaca na pregovore i prihvati zahteve zelezmcara. BreJc 1m Je dao odgovor da vojne naredbe protiv strajkaca nece biti ukinute i da je njegovo posredovanje izmedu vlade i strajkaca nepotrebno.' 83 Aktivnost i upornost zena dolazi do izrazaja i u sledecim dogadajima. One se nakon tri dana od strajka zeleznicara stavljaju na celo povorke u protestnom generalnom strajku ~ Sloven.iji. To)5a dana, 24. aprila, pred tramvajskim depoom na Za~?sk?J cestl okup1~0 se vise od 4 000 ]judi koji su nameravah da umars1ra]u u grad. Pohcija je budno pratila svaki pokret radnika. Zandarmi i polic_ajd su dotrcali na Zalosku cestu i tu napravili kordon da b1 sprec1h de-· monstrantima prolaz u centar grada. Kada su demonstra.nti p_oceli da zaobilaze kordon, zandarmi i polidja otvorili su vatru 1z pusaka. Poginulo je 14 i ranjeno 70}ica. Med·~- pogin':'lima na~la se u narucju svoje majke i petogodiSnJa devoJClCa. Joslpm": Hoce.va~. • Do polovine 1920. godine u sindikalmm saveZima b10 ]e uclanjen veliki broj radnica. Prema statistickim podacima, samo u Beogradu bilo je organizovano: 184 182 183 18~ Arhiv CK SKS, Zal·o·Ska cesta - DeZelna vlada Slovenije Isto. JeOna'lWCT, 6, 15. jyn 1920; Pa¢uw-t.'/Ce uosuue, 147, 19. jyu 1920. 4744~ 109 �U Sav~u " " " " " " " " " " krojaCkih radnil.lr:a-ca 1 monopolskih fabriCkih ke1nerskih grafi.Ckih boln-iOklh koZarsko.preradivaCkih trgovaCkih pomoCniika " " .. " " " .. 800 Zena 600 273 190 184 58 40 14 " .. " .. " " Zene su na vreme reagovale na pojedine dogadaje i preduzimale su odredene mere ukoliko se radilo o poloz'l,ju zaposlene zene. Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena socijalista (komunista) Srbije od 3. juna 1919. zakljuceno je da se odrze zhorovi zena o pitanju zastitnog radnickog zakonodavstva u Beogradu, Niilu, Leskovcu i Uzicu. U Beogradu ie 9. juna oddan zbor zena koji je otvorila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog sekretarijata zena. Na zboru je Mihajlo Todorovic referisao o novim projektima zakona o osiguranju radnika i osmocasovnom radnom vremenu. Nacrti ovih zakona na zboru su kritikovani i ocenjeni kao nesavremeni nepotpuni i nedovoljni". Prema njima osiguranjem se ;;e obuhvataj~ sve kategorije radnika, teret osiguranja svaljuje se na same radnike, a uprave osiguranja prepustaju se poslodavcima. Odredbe o osmocas?vnom radnom vremenu su takve da omogucuju poslodavcima ~a 1h prema svojim interesima primenjuju i vrse eksploataciju kao 1 do tada. Zato Je na zboru zahtevano da se donesu takvi zakoni koji ce u postojecim uslovima pruziti svestranu zastitu radne snage.lss ~ Pod pritiskom radnicke klase, Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegov:inu izdal~ je novu Uredbu, 13. marta 1920, kojom se u mnogim ~elov1ma me.nJa yredba od 3. februara 1909. o regulisanju odnosa IZmedu radnika 1 poslodavaca u zanatskim trgovackim i fabrickim radnjama. Uredbom se, pored ostalog, predvida zastita decje i zenske radne snage, nacin isplata zarada, pitanje meausobnog otkaza radnog vremena, odmora, raskidanje poslovnih odnosa itd.1so U leto 1920. godine postavilo se ozbiljno pitanje osmocasovnog radnog vremena. Radnici su zahtevali od poslodavaca i ddave da se ono ozakoni i sprovede u zivot. Centralno radnicko sindikalno vece uputilo je predstavku ministru za socijalnu politiku, u kojoj se upozorava da veliki broj radnika, radnica i dece rade od 9 do 12 pa i viSe casova dnevno. 187 Nastojanja poslodavaca da sto vise pro~ ?uze radno vreme izazvala su masovan otpor zena. One su kroz st:;mpu i na svojim skupovima osuaivale preteranu eksploataciju n]iliove radne snage, jer su dobijale svega 6 do 15 dinara dnevno. Svako, pa i najmanje produzavanje radnog vremena za zene je 185 • ARP, Sveska zapism.ika sa :sednica Sekretarijata Zena Srbije, str. 168 1 169; Pac}Ji.U'lt1Ce %OBuue, 140, 14. jy'H- 1919. 1 6 8 187 110 Glas sZobode, 71, 2. april 1920. PaCh-tU'lt'ICe "noaune, 175, 24. jy.J!, 1920. znacilo preveliko opterecnje, jer su one morale da posle zavrsetka rada u fabrici obavljaju i sve kucne poslove. Od njih je u vecini slucajeva zavisila egzistencija citave porodice. U Srbiji su postojale zenske radnicke skole, kojima u ono vreme nije bio odreden status. Po zavrsetku osnovne skole, u mestima koja nisu imala razviienu privredu, 80 odsto devojcica prolazilo je kroz te skole. To su bila uglavnom deca radnika i drugih siromasnili gratlana koji nisu mogli da salju svoju decu na vise skolovanje. U njima se uCio rucni rad, a pre svega sivenje. Drzava tim skolama nije poklanjala gotovo nikakvu paznju. Opstine su im ponekad izlazile u susret, ali je to bila vrlo mala pomoc. Skolske zgrade su bile vrlo slabe i u vecini slucajeva nisu odgovarale osnovnim zahtevima higijene. Masina i drugog pribora za rad nisu imali dovoljno. Cesto su zbog oskudice u ogrevu radile u hladnim prostorijama. Nastavnice ovih skola bile su vrlo slabo placene. Njihove plate do maja 1919. bile su 30-60 dinara, i to bez socijalnog osiguranja. Zbog slabe ishrane one su vrlo cesto obolevale, i to najvise od tuberkuloze. Nastavno osoblje je zahtevalo da ove skole imaju status osnovnih skola, da se o njima brine drzava, da se· nastavnicama zakonski preciziraju prava u materijalnom pogledu kao i nastavnicama osnovnih skola. U toku godine neprekidno se potezalo pitanje placanja nastavnica u ovim skolama. Decembra meseca one su primile prosecno 250 dinara, sto je bilo nedovoljno za najnuznije troskove zivota. Zato su mnogi nastavnici napustili skolu nastavljajuCi da rade privatno ili za nadnicu kod poslodavaca. U Obrenovcu je zensku radnicku skolu pohadalo 60 ucenica. u skoli su predavale nastavnice osnovne skole.' 88 Skala i uCitelji nisu imali odredeno mesto u drustvu. UCiteljice su u odnosu na ucitelje bile u neravnopravnom polozaju u jasenickom srezu na zboru ucitelja i uciteljica, odrzanom 3. juna 1920. godine, konstatovano je da su osnovne skole predate na izdrzavanje opstinama; da ucitelji rade u nehigijenskim i dotrajalim zgradama bez nastavnih sredstava; da pravni i materijalni polozaj ucitelja zavisi od licnih shvatanja pojedinih ministara; da ucitelji imaju manji dodatak na skupocu nego ostali cinovnici i da uciteljice nisu izjednacene sa uCiteljima u tom pogledu, iako rade isti posao i pod istim uslovima; da je potrebno da i ucitelji osnuju sindikalnu organizaciju itd. U usvojenoj Rezoluciji protestuje se, izmedu ostalog, protiv resenja Ministarskog saveta da ucitelji imaju dodatak na skupocu 12 dinara, a uCiteljice 6 dinara i protiv omalovazavanja uciteljskog poziva uopste. Pozivaju se svi ucitelji da se sto pre organizuju u Sindikat ucitelja i uciteljica, kako bi se mogli uspesno boriti za svoja prava i za ,novu skolu rada i slobode savesti"} 89 U Obrenovcu je 3. juna odrzan posavski uciteljski zbor, na kojem je usvojena Rezolucija sumadijskog uCiteljskog zbora ,o pretvaranju Uciteljskog udruzenja u Uciteljski sindikat sa zadatkom da odmah stupi u Cent8s Isto, 110, 10. maj 1919; 123, 24. maj 1919; 246, 18. oktobar 1919; 298, 18. decembar 1919. 189 Isto, J42, 13. jun 1920. Ill �tralno radnicko sindikalno vece i da Gl<l:vni odbor UCiteljskog udruzenja preradi pravila Uciteljskog udruzenja i saobrazi ih pravilima ostalih sindikalnih udruzenja i da ih iznese na odobrenje ovogodisnjoj Uciteljskoj skupstini". Pored ovog zakljucka, u Rezoluciji se zahteva, izmedu ostalog, da se svi ucitelji i uciteljice prevedu na nove plate i da im se isplate isti dodaci na skupocu kao i ostalim drzavnim cinovnicima. Rad Glavnog odbora Uciteljskog udruzenja ocenjen je kao ,posve stetan po uCiteljstvo i prosvetu". Rezoluciju je potpisalo, pored predsednistva zbora, 18 ucitelja i uciteljica.t•• U Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hervatskoj organizovane su u pojedinim mestima decje grupe ,Buducnost", u koje su primana deca organizovanih radnika od 6 do 15 godina. Formiranju ovih grupa pristupilo se 1919. godine. Za rad sa decQm u grupama hili su zaduzeni pojedini komunisti, koji su za to pol}azivali sklonosti, a to su uglavnom bile zene. Rad decjih grupa imao je prevashodno vaspitno-obrazovno obelezje. Kroz raznovrsne oblike rada deci su na pristupacan naCin objasnjavane ideje za koje se bori radnicka klasa i Komunisticka partija, dopunjavano je njihova opste obrazovanje, a narocito je bio razvijen kulturno-prosvetni rad u grupama. U cilju svestranijeg vaspitanja radnickog podmlatka pokrenut je decji list Bydy'li:>wcT. Prvi broj lista izasao je 1. februara 1920. godine u 3 000 primeraka. Medutim, to je bilo nedovoljno. Vee drugi broj stampan je u 5 000 primeraka. Za pokretanje i izlazenje ovog lista narocite zasluge pripadaju dr Dragutinu Vladisavljevicu, koji je sve svoje slobodno vreme posvetio radu sa decom. On je 1 na Drug om kongresu KP J diskutovao o radu decjih grupa ,Buducnost". Polovinom 1920. godine u Jugoslaviji je postojalo 15 do 20 d_ec~ih grupa. Rad sa decom razvijao se u ~dnickim domovima. Izvrsm odbor KPJ )e doneo odluku da se u celoj zemlji 3. oktobra 1920. godine proslavi Decji dan ,Buducnost". Ove proslave organizovane su u svim mestima gde su postojale grupe ,BuduCnost". 191 U Beogradu je 1914. godine osnovana prva decja grupa ,Buducnost", u kojoj je bilo 30 decaka i d!'vojcica od 6 do 12 godina. Pocetkom 1919. obnavlja se rad decje grupe ,Buducnost" pod rukovodstvom Desanke Andelkovic. Maja meseca u grupu je bilo upisano 23, a do kraja godine 100 clanova. u toku maja sa decom se pocinje planski raditi na opstem obrazovanju. Formiraju se kulturno-umetnicke grupe koje, krajem godine, pripremaju vrlo uspesne priredbe.192 Uoci Drugog kongresa KPJ u Srbiji su postojale decje grupe ,Buducnost", i to: u Beogradu sa 100 clanova, Smederevu - 60 Nisu - 45, Prokuplju - 30, Negotinu - 30 i Kosovskoj Mitrovicl - 30 Clanova. Rad sa decom u ovim grupama bio je pod neposrednom kontrolom partijske organizacije. Decji list Bydy'ftuocT rasturan je najvise u Srbiji. Pored rada na opstem obrazovanju i socijalitno I..sto, 148, 20. jun 1920. 191 ARP, fond, KI/85/2; PaihtU'l£1Ce uoauue, 147, 19. jyu 1920; 235, 2. 01CT06ap 1920. 2 UJ ARP, f.ond Kl-85/2 'i Sveska zapisnik.a sa ·sednica Sekretarijata Zena Srbije, 166. 112 stickom vaspitanju u decjim grupama bio je razvijen i kuiturno-umetnicki rad. Deca su u Beogradu za godinu dana priredila samostalno cetiri priredbe i pored toga ucestvovala u programu na pet priredaba koje su spremale kulturne grupe odraslih. Decje grupe ,Buducnost" izvele su program na priredbama u Nisu, Smederevu i Cacku i ucestvovale u pripremanju programa sa odraslima u drugim mestima. 193 U Skoplju je veoma uspesno radila decja grupa ,,BuduCnost". ,Na proslavi Decjeg dana, 3. oktobra 1920. godine, ucestvovalo je :300 decaka i devojcica u impozantnim manifestacijama pod crvenim zastavama. 194 Sekretarijat zena u Sarajevu sproveo je zakljucke Konferencije zena socijalista-komunista, odrzane u Beogradu, i osnovao u drugoj polovini 1919 godine decju grupu ,Buducnost". Zene komunisti koje su uzele obavezu da rade sa decom oddavale su s njima dva puta nedeljno casove na kojima je dopunjavano opste obrazovanje i objasnjavan polozaj i ciljevi radnicke klase. One su organizovale nekoliko izleta sa decom u okolinu Sarajeva. U oci Drugog kongresa u decjoj grupi ,Buducnost" u Sarajevu bilo je 180 decaka i devojcica, a vise od 200 u drugim mestima u Bosni.' 95 Pored predavanja, priredaba i izleta sa decom, u BiH je 3. oktobra 1920. organizovana proslava Dei'jeg dana. U Sarajevu je 2. oktobra navece odrzana uspela priredba za odrasle. U izvodenju programa ucestvovali su Clanovi decje grupe ,Buducnost". U Jajcu, Prijedoru i Zenici zene su organizovale 3. oktobra svecane manifestacije decaka i devojcica kroz grad sa crvenim zastavama, crvenim trakama i transparentima. Za vreme ovih manifestacija odrzavne su skupstine grupe ,Buducnost", izvodene decje igre i prigodne recitacije. 196 Partija je u Bosni i Hercegovini u ova vreme poverila rad na drustvenom odgoju i okupljanju radnicke dece iskljucivo zenama komunistima. One su ovaj posao prihvatile i smatrale kao jedan od najvaznijih zadataka, pa su ga i savesno obavljale. Posle Kongresa ujedinjenja 1919. formirana je u Vukovaru decja grupa ,Buducnost" u kojoj je bilo oko stoinu decaka i devojcica. Ova grupa radila je kontinuirano i u toku 1920. godine. Za rad sa decom bio je odreden posebni vaspitac, koji se, pored ostalog, starao o pravilnom vaspitavanju radnickog podmlatka. Pod rukovodstvom dr Vladisavljevica, deca grupe ,Buducnost" iz Beograda posetila su 11. jula 1920. godine vukovarsku decu i izvela vrlo uspesnu priredbu. U programu su ucestvovala deca iz Vukovara.'•7 I u Osijeku je organizovana decja grupa ,Buducnost", cijim je radom rukovodio Sekretarijat zena komunista. Ova grupa pojavljuje se prvi put pocetkom septembra 1920. godine na proslavi Omladinskog dana u Osijeku. Deca su se posebno pripremala za us ARP, 1icmd KI 1924/93; Paiht.u"tx:e 1toBUKe, 147, 19. jyu 1920. Hcxopujcxu paxua KIIM, TOM I, KH:.. 2, 727 J1 728. Glas slobode, 157, 20. septembar 1919, 121, 10. april 1920. 1118 Isto, 220, 12. oktobar 1920; 230, 23. oktobar; 224, 16. oktobar 1920. 1117 ARP, fond KI/1924/93; RadniCka straZa, 27, 3, jul 1920, - J o sip C a z i, Vukovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1954, 156. 194 195 113 �prosiavu Decjeg dana, koja je u Jugosla'~iji organizovala 3. oktobra 1920. godine. 198 Grupa ,Buducnost" organizovana je i u Brodu. * * * Za proteklu godinu dana Centralni sekretarijat zena socijalista - komunista nije uspeo da masovnije organizuje zene, niti se njegova delatnost osecala u svim krajevima Jugoslavije. On nije bio u stanju da izvrsi neke posebne pripreme za Drugi kongres KPJ. Zene su se u pojedinim mestima angazovale u tim pripremama, zavisno od aktivnosti partijske organizacije. Centralni sekretarijat zena je izabrao, na osnovu Statuta SRPJ (k), dva delegata za partijski kongres, i to Anku Tame! iz Bosne i Desauku Andelkovic-Cvetkovic iz Srbije. Pored njih na Kongresu je bilo jos nekoliko zena delegata pojedinih partijskih organizacija, i to: Lucija Pazin, Dragica Pirnat, Ljubica Cukovic, Marica Pavic i Emica Rajkovic iz Bosne; Adela Pavosevic i Anka Supanc-Mihota iz Hrvatske; Rezka Stenovic iz Slovenije; Draga Stefanovic, Persa Mihajlovic Zagorka Pesic i Natalija Sutic iz Srbije i Julka Manojlovic iz Vojvodine. 199 Pred Drugi kongres Partije trebalo je odrzati II zemaljsku konferenciju zena, ali .Centralni sekretarijat zena komunista nije za to imao materijalnih mogucnosti. Umesto II zemaljske konferencije, odrzana je 23. juna 1920. godine u Vukovaru, u toku rada Kongresa i uz saglasnost partijskog rukovodstva, plenarna sednica koja je imala ovlascenja konferencije zena. Draga Stefanovic je podnela izvestaj o radu Centralnog sekretarijata na plenarnoj sednici, isticuci da oni, usled nedostatka statisti{;lfj.h podatka, nisu u stanju da izraze celokupnu aktivnost zena u prosloj godini. ,Ali mi vrlo dobra znamo i moramo priznati da i rad Sekretarijata zena nije bio ni toliko intenzivan ni toliko obilan koliko bi bio da se u toku prosle godine nisu vrsila strahovita progonstva i hapsenj a od strane vladajuce klase, koja su nev:erovatno kocila i ometala svestran rad Sekretarijata zena. I sama Partija je gotovo sav svoj rad i svu svoju energiju morala plasirati u akcije protiv nasilja i reakcije. U tim akcijama koje su poglavito imale protestni karakter najpunije su ucestvovale i zene ... " Zatim je govorila o ujedinjenju Partije i radnickog pokreta koje je postignuto u prosloj godini; 0 nebrojenim strajkovima u kojima su ucestvovale zene u svim krajevima nase zemlje itd. Anka Tame! je podnela izvestaj o radu zena u Bosni, koje su u protekloj godini postigle dobre rezultate u omasovljavanju i ucvrscenju zenskog komunistickog pokreta. Adela Pavosevic govorila je o ometanju rada sa zenama u Hrvatskoj, o naporima da se kod zena razvije interesovanje i smisao za politicku borbu i o manifestacijama koje su zene izvele za vreme opstinskih izbora. N a plenarnoj sednici je zakljuceno da se ubuduce odrzavaju redovnije i cvrsce veze izmedu pokrajina, da se ostvari tesnji kontakt i~;nectu mesnih, pokrajinskih sekretarijata i Centralnog sekretarlJata zena, da mesni sekretarijati svakog meseca salju pokrajinskim sekretarijatima izvestaj o radu koji bi obuhvatio i statisticke podatke o broju sindikalno i partijski organizovanih zena o broju zena koje posecuju zborove i konferencije i o rasturanj~ i citanju lista Jeona1COCT itd. Na kraju plenarne sednice izabran je Centralni sekretarijat zena komunista Jugoslavije?•• Na sednicama Drugog kongresa KPJ nije raspravljano o zenskarn pokretu, mada je, s obzirom na aktivnost i ulogu zena, avo pitanje zasluzivalo punu paznju. Ni u kongresnim dokumentima nisu postavljeni zadaci Partije za rad medu zenama u narednom periodu. Kongres je doneo program KPJ, kojim je zamenjena Podloga ujedinjenja usvojena na Prvom kongresu. Medutim, u Programu nije nista receno 0 specificnim problemima zena, izuzev opste postavke da ce Partija ,isticati zahteve za pravnom i politickom jednakoscu" i da ce se boriti za osiguranje svih radnika i radnica u slucaju nezaposlenosti. 201 U Rezoluciji o politickoj situaicji i zadaci~a KPJ, cijim donosenjem je prestao da vazi Akcioni program, usvoJen na Prvom kongresu, postavlja se samo opsti zadatak: ,da se svim gradanima, bez razlike pola i nacionalnosti, obezbedi nesmetano vrilenje sviju gradanskih i politickih prava, kao i uzivanje sviju ustavnih i zakonskih sloboda.2°2 U novom Statutu KPJ predvideno je, kao i u prvom, da Centralni sekretarijat zena bira dva delegata za kongres Partije, a dodato je da pravo ucesca na kongresu Partije ima i izvestilac o radu u decjim grupama ,Buducnost" .2°3 Vukovarski kongres je poklonio posebnu paznju odgoju radnickog podmlatka i doneo je Rezoluciju o organizovanju rada u decjoj grupi ,Buducnost" u kojoj je postavio zadatke partijskim organizacijama u pogledu okupljanja i vaspitanja radnicke dece?•• Posle Kongresa odrzana je Konferencija zena u Sarajevu na kojoj su delegati podneli izvestaj o radu Kongresa.2°' Pokrajinski sekretarijat zena komunista Srbije zakazao je sastanak poverenica za 7. juli na kojem bi se referisalo o zakljuccima Drugog kongresa KPJ.2°6 U novembru i decembru 1920. godine zene komunisti su zakazale vise sastanaka i predavanja. Poslednja konferencija poverenica za rad sa zenama u Srbiji zakazana je za 30. decembar. Ideoloske borbe u Partiji i istupanje reformista protiv linije KPJ uticali su i na razvitak zenskog pokreta u pojedinim krajevima, narocito u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posle Drugog kon- 198 RadniCka rijeC, 51, 4. septembar Hl20; 59, 2. oktobar 1920. SeCanje Anlke SUJP-anc-Mihote, .MG~49/IV-4; ARP, SeCanje Drage 'Stefanov1c, MG-II-lb; MG-III-S-9/1; Se6anje Rezke Stenovdc MG-II-l~b/64; AIRP:S, SeCanje Julike LazareviC-Kova.CeviC; J,storijstki arhiv' Beograd (u daljem .tekstu: IA Beograda). SeC.anje Desanke Andeilk:oviC-CvebkoviC 4ll~/MG-524; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godme, Sara) eve, 1971, 323; Jedna;~ocT, 7, 15. jyJI. 1920 2· Tom a M i 1 enl<:oviC, Radni~ki pokret u Voivodini, 1918-1920, Beog'rad, 1968, 254. 199 114 IHRP~.- .2oo 2°1 JeOna'KOC'T, 7, 15. jyJt 1920. HcTopujC'K1.t apxua KllJ, TOM II, Beorpa~, 1949, 34 11 36. IIS·to, 42. 203 Isto, 46. 204 I<Sto, 52. 205 Glas slobode, 147, 15. jul 1920; i 167, 7. av.gust 1920. 2oa Padnu'l£ue 'HOBune, 161, 7. jy.n, 1920. 202 115 �gresa osetno je oslabio rad zena u B6sni, narocito u Sarajevu. Krajem oktobra 1920. objavljen je ,Manifest opozicije KPJ" koji potpisuje i grupa od 62 centrista iz Bosne i Hercegovine, medu kojima i zene: Anka Tame!, Stefica Krekic, i Marija Zizmund. Odlukom Plenuma Centralnog partijskog veca od 10. decembra 1920. godine potpisnici ,Manifesta opozicije KPJ" bili su iskljuceni iz Partije. 207 Medu centristima Bosne i Hercegovine nasao se jedan broj clanova Pokrajinskog izvrsnog odbora Partije koji su vrsili odredeni uticaj na partijsko Clanstvo, narocito u Sarajevu. Anka Tame] bila je od obnavljanja pokreta do iskljucenja iz Partije na celu zenskog komunistickog pokreta. Njeni stavovi i pasivnost u pokretu posle Drugog kongresa odrazili su se, svakako, i na rad organizovanih zena. U Sarajevu je iskljuceno iz Partije 187 Clano•1a potpisnika ,Manifesta opozicije" i njihovih prista]jca, od kojih je bilo 37 zena. eos Medu 53 potpisnika ,Manifesta opozicije KPJ" u Srbiji nasle su se i tri zene, clanovi Pokrajinskog sekretarijata zena komunista Srbije. To su bile Milica Duric-Topalovic, Radoslava Ilic i Sofija Levi, inaCe ranije veoma aktivne, poznate i cenjene u Zenskon1 pokretu. Njihova otvoreno opredeljenje za centriste znacilo je istovremeno definitivan raskid sa KPJ i zenskim komunistickim pokretom. One su zajedno sa ostalim potpisnicama ,Manifesta" iskljucene iz Partije.209 Osipanje u najjaCim rukovodstvima zenskog pokreta u Srbiji i Bosni i Hercegovini odigralo se neposredno pred donosenje Obznane, kojom je zabranjen i rad organizacija zenskog komunistickog pokreta. U delimicnom otporu protiv Obznane u~ptvovale su i zene. Za vreme generalnog strajka protiv Obznane, odrzanog 30. decembra u Zagrebu, u trocasovnim ulicnim borbama ucestvovala je i pesadija i konjica. Tom prilikom ranjeno je 60 radnika. Narocitu hrabrost u ovom strajku pokazala je grupa radnica, koja se direktno suprotstavila naoruzanoj policijL i zandarmeriji.''" 3. Veze s Meaunm·odnim sekretarijatom zena komunista Pocetkom marta 1919. godine odrzan je Osnivacki kongres Komunisticke internacionale na kojem je donesena Rezolucija o privlacenju radnica u borbu za socijalizam. U Rezoluciji se govori 0 potrebi zajednicke borbe radnika i radnica u svetu; 0 ucescu zena u privredi; o vaspitavanju radnica u duhu novog socijalistickog poretka i prijemu zena proleterki u Komunisticku partiju; o ulozi zena radnica u borbi za pobedu diktature proletarijata i o socija207 Glas slobode, 273, 16. decembar 1920; PaOuu~ue xosuue, 296, 14. Oe1!e.M6ap 1920. 2os Co~ujaJtucT, 6, 14. jauyap 1921. Pad'HU~'k':e uoauue, 296, 14. Oe~e.M.Oap Ko.~~t.Jtyuucmu~ec1euU Humeputi'I.4U01idJl., 209 21 ° Ju.g0St1avije, 17, Moskva 1921, st'Uib. 4362. 116 listickom vaspitavanju dece.' 11 Sledece godine, Komunisticka internacionala je povodom Medunarodnog praznika zena uputila pozdrav radnicima svih zemalja u kojem se odaje priznanje i zenama za ucesce u prvom svetskom ratu, naglasava dvostruka potcinjenost zene, i to kao radnice i kao clana porodice i drustva. N a kraju se pozivaju zene da budu u prvim redovima proletarijata za oslobodenje radnicke klase i uspostavljanje sovjetske radnicke vlasti u Citavom svetu. 212 Drugi kongres Komunisticke internacionale zasedao je od 19. jula do 7. avgusta 1920. godine i, izmedu ostalog, usvojio je Teze o medunarodnom komunistickom pokretu zena. Opsiran Nacrt teza objavljen je u listu Ko.M.MynucTu"tec?<:uu unTepnau,uona.n,. U tezama su predvidene tri grupe zadataka: a) zadaci u zemljama u kojima je proletarijat kao u Rusiji osvojio vlast, b) zadaci u zemljama u kojima proletarijat jos vodi borbu za osvajanje politicke vlasti i c) zadaci u zemljama koje se nalaze u stadijumu pretkapitalistickog razvitka. Zatim su data uputstva o organizovanju zena u pojedinim zemljama i o osnivanju Medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrsnom komitetu Komunisticke internacionale. u prvoj grupi zadataka govori se 0 angazovanju zena u borbi za ucvrscenje sovjetske vlasti; 0 potrebi intenzivnog prosvetnog rada medu zenama, narocito medu proleterkama i siromasnim seljankama, da bi shvatile prednosti novog drustvenog poretka; 0 ucescu zena u radu sovjeta i raznim kontrolnim administrativnim i privrednim organima; o organizovanjuJ,Jstanova za socijalnu pomoc majci i detetu; o osnivanju ustanova za skolsko-prosvetni rad, kao i drugih ustanova i servisa koji bi olaksali rad zene u svakom pogledu. Detaljno su razradeni zadaci u drugoj grupi koji su se odnosili i na rad u nasoj zemlji. U ovom delu Teza naglaseno je kao znacajno sledece: ukljucivati zene kao ravnopravne clanove u rad Komunisticke partije i klasnih organizacija proletarijata; prosvecivati siroke mase zena i buditi klasnu svest kod njih, kako bi shvatile potrebu i ucestvovale u revolucionarnoj borbi proletarijata za rusenje kapitalizma i ostvarenje komunizma; boriti se za postizanje pune ravnopravnosti oba pola pred zakonom u svim oblastima privatnog i drustvenog zivota koristeci pri tome aktivno i pasivno izborno pravo zena u drzavnim predstavnickim organima i u svim drustvenim ustanovama; raditi na tome da radnice, sluzbenice, privatne Cinovnice i druge radne zene grada i sela svesno i najaktivnije ucestvuju u izboru ekonomskih i politickih revolucionarnih radnickih veca i odbora i da one u tim odborima ispolje punu aktivnost; boriti se za opste i strucno obrazovanje zena i zathevati da one za jednak rad primaju istu nagradu kao muskarci; zalagati se za radikalno ogranicenje eksplatatorske vlasti kapitala posredstvom stvarne zakonodavne zastite radnica i sluzbenica ukljucujuci i kucnu 2 1920. -Ekonomskd ti politiC~ j;>olo.Zaj 11 ReZiolucija o prirvlaCenju r:adn1ca u bor.bu -z.a socijalizam, Ko.M..M.y~ 1iucmu"ttec:x:uU !'fumepna'l{uoua.n., 1, MoSkiva, 1. maj 1919, ,stub. 121. 2 12 Ko.M..II.ynucmu'ltecKuU 1401-1402. Hnmepna'l~Uo'H.a.n., 9, ,MoSlwa, 1920, stub~ 117 �pos!ugu; zahtevati ostvarenje drustvenili mera i stvaranje takvih ustanova koje oslohadaju zenu zauzetu strucnim radom; traziti siroko i plansko resenje drustvene zastite zdravlja i hesplatne amhulante u gradovima i selima u kojima hi radile i zene lekari. U trecoj grupi zadataka predvida se rad na iskorenjivanju predrasuda, ohicaja, verskih i pravnih ustanova koje odrzavaju ropsku potcinjenost zene muzu. Pored toga, zahteva se horha za punu ravnopravnost zene s muskarcem u porodici i drustvu, horha za stvarnu zastitu zene od eksploatacije i porohljavanja i niz drugih mera koje hi doprinele emancipaciji zene. U pogledu organizacionih ohlika rada sa zenama, u Tezama je istaknuto da KP ne treha da stvara samostalne zenske organizacije, vee da ih ukljucuje u partijske, sindika!ne ·i druge radnicke organizacije. Zatim je predvideno da se pri svakoj .mesnoj organizaciji stvori agitacioni komitet zena u ciji hi sastav ulazili i muskarci; da se formira mesni komitet zena od 5 do 7 Clanova koji hi hio u tesnom kontaktu s mesnim komitetom KP, hez Cije saglasnosti ne hi mogao da donosi pojedine odluke i mere; da se pri svakom okruznom komitetu KP organizuje agitacioni komitet zena koji hi pomagao mesnim komitetima zena; da se pri centralnom komitetu KP osnuje centralni agitacioni komitet iii sekretarijat zena od 5 do 7 Clanova koji hi imao odredene zadatke i tesno saradivao sa centralnim komitetom KP i da se izdaje periodicni list posvecen teorijskom ohrazovanju zena. U Tezama su konkretnije razradeni zadaci zenskih rukovodstava, ciji predstavnici treha da hudu u odgovarajucem partijskom komitetu i da rade pod njegovim rukovodstvom." 13 Za vreme zasedanj a Drugog kongresa Komunisticke internacionale odrzana je u Moskvi Prva medunarodillt' konferencija zena komunista, kojoj su prisustvovale 53 predstavnice iz 16 zemalja. Predstavnice zena iz nase zemlje nisu prisustvovale ovom znacajnom skupu, pa je delegat KPJ na Drugom kongresu KI, u ime zena komunista Jugoslavije, uputio pismeni pozdrav Prvoj medunarodnoj konferenciji zena.' 14 Konferencija nije hila dovoljno pripremljena i organizovana, ali je hila znacajna za ohjedinjavanje zenskog komunistickog pokreta. Na Konferenciji su prihvacene Teze o razvitku komunistickog zenskog pokreta, s tim da ih odredena komisij a preradi, donesen je Manifest proleterkama celoga sveta i data je puna podrska Komunistickoj internacionali. U Manifestu je upucen ape! svim radnim zenama da ucestvuju u horhi koju vodi Komunisticka internacionala za potpuno oslohodenje radnicke klase od politickih i ekonomskih okova kapitala i ukazano na posledice imperijalistickog rata. Zatim je govoreno o polozaju i zadacima radnica i seljanki u Rusiji, o zadacima proleterki u kapitalistickim zemljama Zapada, o eksploataciji i zaostalosti zemalja Istoka i posehno o teskom polozaju zena koje zive u tim uslovima. Na kraju je upucen 213 Naort te2m za komunisttOki Zenslci 'Pokret, Ko.M.MyH.ucmu'ltecKuit V!umepua'4uouaJt., 15, Moskva, 1920, strub. 3453-3472; 1K:Iara Cetlcin, Uvod TU.\Skom d.zdcmju Teze o internacionailnom komnnistiMmm Zenskom pokxetu Ko.MJ£yuucmu'l£ecxuii J1umepua'4uoua.a, 16, Mosrova, 1921, stub 3945-3950. ' 214 ·ARP, fond KI (neregd,strovana ,grada). 118 poziv zenama radnog naroda celog sveta da se pridruze h?rhi za oslohodenje celokupne radnicke klase, da stupaju u revolucwnarne proleterske organizacije, da se ukljucuju u sindikate i u Komuni~ stiCku partiju svoje zemlje.' 15 Uhrzo se ukazala potreha za osnivanjem medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrlinom komitetu KI koji hi ohjedinjavao zenski komunisticki pokret i rukovodio radom zena komunista u svim zemljama. Na Prvoj medunarodnoj konfer-enciji zena pojavilo se i misljenje da je neophodno formirati rukovodstvo koje hi se havilo iskljuCivo uspesnijim organizovanjem zena. Tezama o razvitku komunistickog zenskog pokreta takode je hilo predvideno osnivanje medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrsnom komitetu KI i odredeni njegovi zadaci. U zadacima je naglaseno da se sekretarijat sastoji od tri do pet clanova; da predstavnica sekretarijata ucestvuje na zasedanjima i u radu Izvrsnog komiteta KI, zatim, da sekretarijat treha da uspostavi veze sa zenskim komitetima KP pojedinih zemalja i da ozivi ·rad zena komunista; da sakuplja faktografski i agitacioni materijal koji govori o radu zenskih komiteta i organizacija u pojedinim zemljama; da izdaje svoj list koji hi hio medunarodnog informativnog karaktera i da organizuje i saziva medunarodne konferencije zena komunista. U smislu ovih zadatak u oktohru 1920. godine u Moskvi je foriniran Medunarodni sekretarijat zena komunista sa Klarom Cetkin na celu.' 16 Aprila 1921. godine poceo je na nemackom jeziku da izlazi casopis Die Kommunistische Frauenintemationale, kao organ Medunarodnog sekretarijata zena komunista. _ Druga medurtarodna konferencija ze_na_ komunista odrzana)e od 9. do 11. juna 1921. godine u Moskv1, 1stovremeno sa Tre.cl:U kongresom KL U radu konferencije ucestvovale su 82 delegatkinJe iz 28 zemalja. Posto je rad KPJ hio zahranjen, a s tim i s~~ka_ delatnost sekretarijata zena komunista onemogucena, delegaclJa zena komunista iz nase zemlje nije mogla prisustvovati Drugoj medunarodnoj konferenciji zena. Jugoslaviju je na ovom skupu predstavljao Ilija Milkic, koji je hio Clan Izvrsnog komiteta KI i Clan Centralnog partijskog veca KPJ. Konferenciju je u ime Medunarodnog sekretarijata zena komunista otvorila Aleksandra Kolontaj .217 Razmtrano je pitanje jau.s ARP fontd KI ~neregiiS'tDCY""vana grada)~ llpaa unTepua~uouaA?ta 'K:on~ if;epen'4uja ~ena xo.M.ynucTa, JeOuaKOCT, 10. 11, oKTo_Gap 1920, 6; Ma1-1.uq)ecT ., Ilpae UUTep1ta~UO'liaJZ.Ue 'KO.M.Y1i.UCTU'lf.1Ce 1COK(jjepen'l{U1€ ;JfC€Ka. npo..teTep'ICa.Ma ue.~tota caeTa Je0'H.a1\.0CT, 10, 11. OKTo6ap 1920, 1, 2. . , 210 ARP fon<i KI fneregistrO'Vana grada): U P.roJeJktu teza za lk.()mun1strl-Oki zem~ki tpdkret, Ko.M.Mynu-cmu1teCKuU Mnmep'Ha'l{UO'H.a.a, 15, 1920, sbub 3471-3472; 19, 1921, •sbub. ·5097-5100. 211 Aleksandra K.olontaj, MihaUovna (1872-1952) revolucionarnom pdkretu Rusije priSla 90-ih g-odina XIX veka; bi•l·a [preds-tavrn.i(k RSDRP ..na Medunarodnam kongresu \SOCijalistkinja i .Clalll Medunarodnog btiroa socnaUstlk!inja 1907. gom.ne; u~estvova-la lkao predstavnik RSDRP na kongresiroa II lnternacionale; rad.Ha ileg-allno u .radni>&om pdloretu i od 1908. do 191'1. 119 �_____ ____ _, canja i ucvrscivanja meaunarodnih ve~a, zatim izvestaj 0 radu Medunarodnog sekretarijata zena, izvestaj o formama i metodama rada ·zena.komunista u pojedinim zemljama, izvestaj o ucescu zena u revolucionarnoj borbi i komunistickoj izgradnji. U radu Konferencije ucestvovali 'su clanovi Izvrsnog komiteta KI i ona je imala z.a ci~j dopunu opsteg rada Treceg kongresa KI. Druga konferencija zena komunista .izabrala je Medunarodni sekretarijat zena komunista, donela Rezoluciju o zadacima medunarodnog zenskog komunistickog .pokreta i uputila Manifest zenama komunistima celog sveta, kao i. Proglas radnim zenama svih zemalja. U ova dva poslednja dokum:enta govori se o zivotu i polozaju zena u Sovjetskoj Rusiji, kao i o polozaju zen.a u kapitalistickim zemljama, a zatim se ukazuje da je revolucionarna borba i uspostavljanje diktature proletarijata jedini put za os!obodenje trudbenika celog sveta i za ostvarenje ravnopravnosti zena i muskaraca. U Medunarodnom sekretarijatu zena·•.komunista bio je Ilija Milkic, koji je u ime Jugoslavije, sa predstavnicima Dxuge konferencije i Medunarodnog sekretarijata zena, potpisao ova dokumenta.21s Zabranom rada KPJ, krajem 1920. godine, nestalo je i posebne organizacije zena koinunista u Jugoslaviji. Centralni sekretarijat , zena kol:(lunista u nasoj zemlji nije uspeo da za tako kratko vreme svoga postojanja ostvari cvrsce .veze s Medunarodnim sekretarijatom zena komunista. Zbog toga Medunarodni sekretarijat zena nij e imao dovoljno uvida · u rad zena u Jugoslaviji, koji je, posle Obznane i donosenja Zakona· o zastiti drzave, znatno oslabio. * * * U jedinstvenoj drzavi stvoreni su uslovi ""za ujedinjenje radnickog pokreta J ugoslavije, ·za sta su veoma bile zainteresovane i zene. Razvitak zenskog· pokreta do Kongresa ujedinjenja bio je na razlicitom nivou u pojedinim pokrajinama nase zemlje. U Srbiji se odmah posle rata obnavlja na osnovu vee izgradenih organizacionih principa, dok se u drugim pokrajinama, ·zavisno od stepena ---Zivela u emigrnciji; ru SAD je formir-ala Cimerva1dsku ievicu i uCestv-oVala na njenoj 'konferenciji u Sto}£:ho1mu 1917. god.ilne; iste godine posta:la Cl•an CK RSDRP (b); IPOsle {liktobarsk:e· revolucije 1bila (1919.) narodni k:omesar za ag~­ taciju i ;prapagandu u Krirmskoj Republiei; rukovo.dila Zensikim odeljenjem CK _RKP(b) i 1bila ISekretar Medun"arodnog sekretari}at.a Z.ena pri IzvrSnom kom1tett: K~; od .1923. do 192-6. - hila politiOki 1 trgov,inski predstavnik SSSR-a u NorveskoJ, zatm~ u Meksi'kJ..:t, pa ·ponovo u NorveSkoj ;· od 1930 - ambasador SSSR-a IU Norv:e.Skoj a od 1945. do 1952, godine 1savetn:i.k u M-inistarstvu inost:ranLh I;>?Slova .Sovjetsk~g -Savez<_i; ,bila .je 1prva Zena . a·mba\Sador u i~storiji diplomatiJe; Davila se i ·publioist:ilkom; napisala viSe Clanaka d raspra·va o poloZaju i rulozi .Zene u druStvu, a rleki 1SU 1'an·ije 10bj-avljeni i kod nas. 218 ARP, fond KI (nereglstro-vana .grad·a); RE>wlutionen der Zweiten Inte:mationalen Kommunistischen Fra!.1enkonferenz zu Moskau Die Kommuni.stische F1rauemJ~ternationale, Dappelheft 5--6, Stuttgart, aug~st~septembar ~921, 29-38; Mantfest 4er ~onferenz an die Kornmunistinnen der ·g:anzen 'Welt, 1sto, 40-43; Aufruf an d1e sch_sffen den F'rauen aller ·L3n-der ilsto 44.-45· Clara Zetkin, Die Zweite Inte.rnationale Konferenz der Komm~n-istdnnen Moskau, isto .7-24; J. Milldtsch, Pie k9mmunistische 1''-ra,uenbewegung in .Tugoslawien, 1s·to, 53-56; ,KomunistiCki 'irnternacional"1 .br. 17, 1921, stub. 4417-4422, br, 19, 1921, .stub, 5097-5100. Zl; 120 f r- _,_ -- .. , _____ . razvitka partijske organizacije, tek pocinje da formira. To je, svakako, uticalo i na dalji tok razvitka zenskog pokreta posle ujedinjenja. Dok u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji taj pokret d?~ stize najvisi stepen razvoja pred Drugi kongres KPJ, u SlovemJl se tek tada pocinje ozbiljnije raditi na njegovom oformljenju. Na Kongresu ujedinjenja doslo je do stvaranja Jedinstvene radnicke partije i istovremeno do formiranja jugoslovenskog zenskog socijalistickog pokreta, koji je bio sastavni deo klasnog radnickog pokreta Jugoslavije. Zene socijalisti (komnnisti) usvojile su Program Partije i zasnovale svoj rad na Podlozi ujedinjenja i Prakticnom akcionom programu (SRPJ (k). U organizacionom pogledu objedinjenje zenskog pokreta je izrazeno u donosenju Statuta zena socijalista-komunista. Na osnovu Statuta, formiran je Centralni sekretarijat zena socijalista (komunista) Jugoslavije. Rad Centralnog sekretarijata ogledao se u: davanju pisanih uputstava u pogledu okupljanja zena i formiranja mesnih sekretarijata; zauzimanju stavova o pojedlnim problemima, na primer o pitanju izbora; pisanju direktivnih i drugih . clanaka u partijskoj stampi; istupanju na zborovima istaknutijih zena komunista itd. Jedan od najveCih uspeha Centralnog sekretarijata je pokretanje i izdavanje lista Jeo>W><DCT, koji se u ~eliko';l broju rasturao i Citao, narocito u Srbiji, i koji je, bez sumnJe, odigrao odredenu ulogu u socijalistickom prosvecivanju zena. Medutim, Centralni sekretarijat nije ostvario onu ulogu koju su jedinstveni pokret i opste raspolozenje zena za ucesce u tom pokretu zahtevali. To je zavisilo od niza faktora, a pre svega od specificnosti u razvitku pokreta u pojedinim pokrajinama. Sekretarijat nije imao materijalnih mogucnosti ni profesionalnih kadrova koji bi pruzali neposredniju pomoc pojedinim organizacijama, a bio je uglavnom sastavljen od zena iz Srbije i Bosne. On nije uspeo da ostvari jaCi uticaj i cvrsce poveze organizacije u pokrajinama, da pruzi pomoc organizacijama kojima je ona bila najpotrebnija, na primer u Sloveniji i Hrvatskoj. Prateci rad zenskog pokreta u Beogradu, koji je bio najrazvijeniji u zemlji, ne moze se razlikovati uloga Centralnog, Pokrajinskog i Mesnog sekretarijata zena. Rad pokrajinskih sekretarijata takode je bio vezan najvise za pokrajinske ·centre. Pomoc Centralnog i pokrajinskih sekretarijata zena mesnim sekretarijatima nije bila dovoljna. S obzirom na postojanje objektivnih uslova za organizovanje :lena, broj mesnih sekretarijata mogao je biti daleko veci u svim pokrajinama. Na dnevni red gotovo svih sednica Centralnog sekretarijata postavljani su i raspravljani problemi zena radnica. Ova pitanja <!esto su razmatrali pokrajinski i mesni sekretarijati. Pojedine najvaznije odredbe Statuta nisu se u praksi sprovele. Od osam predvidenih pokrajinskih sekretarijata nisu formirana cetiri, i to u Zagrebu, Cetinju, Novom Sadu i Osijeku. Povezanost izmedu mesnih, pokrajinskih i Centralnog sekretarijata zena bila je samo povremena, a u vecini slucajeva nije ni postojala. 121 �· Neravnomeran razvitak radnickog 'pokreta u pojedinim po-· krajinal"!1a uslovio je razlike u razvitku zenskog komunistickog pokreta. U to~ pogle.du. u svakoj. po~aj.ini bilo je specificnosti koje su karaktensale P?J~dn:'-e orgamzac1~e 1. u ujedinjenom pokretu posle ~_ongre~~ u~e~mJen~a. 0~ orgamzacwne i ideoloske izgradenosti parhJ<;. zavlSlo. Je 1 razv1tak zenskog pokreta, koji je postojao u svim pokraJmama 1zuzev Crne Gore. · Zensko~ pokre!u .u Srb~ji ~~areni su temelji jos pre rata. Posle ra~~ se; _razv1Jao. na 1shm prmc1p1rna, samo pod novim uslovima u koJ1ma. Je :ad b1o mn~go sv.estraniji i raznovrsniji. Pokrajinski se- kn_;t~nJat zena komun~~ta .bw je u tesnoj vezi sa Pokrajinskim 1z- vrsmm odb_orom ParhJe 1 sav rad odvijao se pod neposrednom kontrolom 1. uz pomoc Partije. Poverenice su odigrale znacajnu u!o~.~ r_azv1tku zenskog pokreta u Srbiji; zahvaljujtiCi takvoj orgamz~.C1J1,_ zene .su. sve brojnije prilazile pokretu. Pokrajinski sekretanJat zena bw Je vrlo aktivan. Prosecno su se mesecno odr2avala po dva ~astanka Sekretarijata na kojima se raspravljalo o tekucim prob~ern1ma. Got~:'O :.:a svakom sastanku tretirana su pitanja zena radmca. Sekretar;J.at Je uspe:va.o da prati pojedine dogadaje, koji ~u u ~vo yreme b1h vrlo burm, 1 da na vreme zauzima stavove kada J~ rec o zena~a. ~ad Pokrajinskog sekretarijata bio je vise orijent1~an na razv1ta~. ze~kog pokreta u Beogradu, premda je on orga:'1zova? sekret:':nJate zena 1 u nekim mestima u unturasnjosti. Posto clanov1 Po.krapnskog s;>k~e~arijata nisu imali mogucnosti za obilazak ~rg~mzac1Ja u poJedm1m mestima, cesto su vrsili prepisku i davah p1smena uputstva za rad. . · • U pojedinim ;t:'estima Bosne i Hercegovi~zene su masovno uce~tvovale u r~dmckolll: _po~retu ~d njegov?g obnavljanja 1917. do kr~Ja 1?20. godme. PartlJa Je u B1H posvehla potrebnu paznju ra- zv~tku zensk~!( pokre_ta, rremda su zene bile pokretaci niza akcija, koJe s':' spec1Jal~o nph mteresovale. Pokrajinski sekretarijat zena kom~msta nastoJ~~)e da delatnost zena. bude sto svestranija, ali ~e nJ1~ov rad naJV1se. 1ogranicavao na podrucje Sarajeva. Ideolosko 1 teonJsko obrazovanJ!' zena komunista dostizalo je nivo koji im .je u .to vreme. Pa~tija It\bl:l!a prU.Ziti, a tome radu ni u samim partijsk1m orga11;1_zac1Ja~a .m!; ~oklanjana potrebna paznja. OCigledno Je .?a. ParhJa ~ B1H mJ~. 1mala _marksisticki uzdignutih kadrova, k.OJI b1 tom b~oJnom part1JSkom clanstvu davali i potrebno revolu~wnarno v~sp1tanJe. Zahvaljujuci istorijskom nasledu, zene Bosne 1 He~ceg~v111;e zaostaj ale ~u i u opstem obrazovanju, a vecina rad~1ca J~. b1la 1 nep1smena, sto je ozbiljno otezavalo njihova politicko 1 teonJsko uzdizanje. Y ov_om peri.odu bi~ je zap?slen veci broj zena u Hrvatskoj. U poJedm1m fabnkama 1 radwmcama radila su i deca od 11 do 16 godina. Prilikom obnavljanja radnickog pokreta posle rata zene su ~e masovno ukljucivale u sindikalne organizacije i kroz njih vod1le. borbu ~a poboljsanje plata i uslova rada. One su samostalno orgamzovale straJkove u pojedinim preduzei:ima U tome su se narocito isticale radnice Zagreba. U generalnom st;ajku aprila 1920. 1_2~ ,_t_. medu radnicima Zagreba bio je veliki broj zena. Na osnovu izvorne grade ne moze se utvrditi da je Pokrajinski izvrsni odbor Partije za Hrvatsku i Slavoniju poklanjao potrebnu paznju razvitku zenskog pokreta. U tome su se jedino isticale pojedine partijske organizacije u Vukovaru, Osijeku i Vinkovcima, koje su samostalno formirale mesne sekretarijate zena komunista. Centralni sekretarijat zena komunista nije imao nekog jaceg uticaja na razvitak zenskog pokreta u pojedinim pokrajinama. Njegov rad zapravo se nije ni osecao u Hrvatskoj. Ovoj pokrajini nedostajao je Pokrajinski sekretarijat zena, koji bi objedinjavao i koordinirao rad svih organizacija. lVIedutim, u Dalmaciji je bio obrnut slucaj. U Splitu je 1919. godine formiran Pokrajinski sekretarijat zena koji je objedinjavao rad mesnih sekretarijata i aktivno radio na okupljanju i obrazovanju Zena. U Sloveniji je prosvecenost zena hila na visem stupnju i one su na svakom koraku izrazavale spremnost da ucestvuju u javnom zivotu. Socijaldemokratska stranka Jugoslavije nije pokazala spremnost da iskoristi revolucionarno raspolozenje zena u borbi protiv postojeceg rezima. KPJ u Sloveniji tek je pocela da se konsoliduje i kada je preduzela mere za organizovaniji rad medu zenama, dosla je Obznana. Centralni sekretarijat zena iz Beograda nije imao nikakve veze sa zenama komunistima u Sloveniji niti im je iz centra pruzena bilo kakva pomoc u radu. Pod uticajem opiiteg raspolozenja i spremnosti radnicke klase da se bori za ostvarenje svojih prava, zene su, uglavnom, samoinicijativno organizovale pojedine akcije, isticuci na svakom mestu potrebu ravnopravnosti s muskarcima. Zenski pokret razvijao se u pojedinim radnickim centrima, premda je, na osnovu Statuta, trebalo prici osnivanju poverenistava zena socijalista-komunista i u selima. Iz izvora se ne vidi da je bilo i pokusaja da se poveze borba radnica sa eksploatisanim zenama na selu, koje su se takode nalazile u vrlo teskom polozju za vreme rata, a i kasnije. Bio je potreban duzi period da bi se Statut do kraja mogao realizovati. Ucesce radnica u tarifnim pokretima, strajkovima, demonstracijama i manifestacijama radnicke klase, kao i u raznim samoinicijativnim akcijama u borbi za poboljsanje svoga polozaja, a narocito za pravo glasa zena, po sirini i intenzitetu je prevazilazilo rukovodenje od strane sekretarijata zena i partijskih organizacija. lVIasovnost ucesca zena u ovim akcijama hila je toliko velika da je postojeca organizacija zenskog pokreta nije mogla obuhvatiti, usmeriti i povezati. Ideoloski rad i sistematsko marksisticko obrazovanje kadrova hili su zapostavljeni. Tek u decembru 1920. godine donesen je plan ideoloskog rada, cije je sprovodenje onemoguceno Obznanom. U izvornoj gradi ne maze se zapaziti da je bilo kritickih osvrta na rad partijskih organizacija medu zenama, na rad sekretarij ata zena i pojedinih kadrova u njima, odnosno ne vidi se kako su gledali 123 �na svoje propuste i nedostatke. Kritike/i samokritike kao da nije ni bilo u zenskom pokretu. Opredeljenje nekih rukovodilaca zenskog pokreta za centriste, zbog cega su iskljucene iz Partije, negativno se odrazilo na rad medu zenama. Nairne, nekoliko istaknutijih i popularnijih zena naglo su se pasivizirale i otpale od klasnog radnickog pokreta upravo tamo gde je zenski pokret bio najrazvijeniji, a to su Srbija i Bosna. Kako je "u to vreme broj z~1_1a rukovodilaca bio mali, i najmanje osrpanJe zena rukovodrlaca mJe se mogao tako brzo zameniti novim revolucionarnim kadrovima. II glava BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE 1. Rad KPJ medu zenama 'r T I i Donosenjem Obznane, 29. decembra 1920. godine, zabranjen je rad KPJ, zatvorene prostrije klasnih sindikalnih organizacija koje su bile pod rukovodstvom CRSVJ, konfiskovane arhive i ostala imovina KPJ i sindikata i obustavljeno izlazenje celokupne partijske i sindikalne stampe. Istovremeno j e poceo i opsti progon komunista i aktivista revolucionarnog radnickog pokreta. Zajedno sa KPJ i revolucionarnim sindikatima, pod udar Obznane dosli su i sikretarijati zena komunista i njihov list JeclnmwcT. Tako je pocetkom 1921. i zenski proleterski pokret bio potpuno zabranjen. Vecina clanova rukovodstva KPJ nije, medutim, shvatila ozbiljnost kontrarevolucionarnog udara vee je racunala da je u pitanju privremeno, prolazno stanje i da se protiv Obznane treba boriti parlamentarnim putem Stoga su i prve akcije partijskog rukovodstva bile usmerene prvenstveno na obnovu klasnih sindikalnih organizacija. Tek pocetkom leta 1921. godine ucinjeni su prvi koraci u pravcu obnavljanja partijskih organizacija i njihovog prilagodavanja ilegalnim uslovima rada. 0 novonastaloj situaciji Centralno partijsko vece KPJ raspravljalo je na svojim sednicama aprila i juna 1921. godine. Konkretnije mere u cilju reorganizacije Partije donete su na junskoj plenarnoj sednici. Tada su, izmedu ostalog, usvojena dva dokumenta u kojima se odredenije govorilo i o radu zena komunista. U Uputstvima za izgradnju partijske organizacije bilo je predvideno da se u svim mestima u kojima ima preduzeca sa brojnijom zenskom radnom snagom organizuju mesni sekretarijati zena komunista. Njihov zadatak bio je da agituju medu zenama i sire partijsku literaturu i da od najaktivnijih i najsposobnih radnica u preduzecu organizuju grupe partijskih poverenica koje hi sa ostalim partijskim poverenicama radile na izvrsavanju tekucih zadataka . mesne organizacije KPJ. Drugi dokument - Statut ,Fonda za potpomaganje zrtava kapitalisticke diktature" predvida je da sekretarijati zena komunista ucestvuju u radu ovog Fonda.' Uvojene odluke nisu realizovane, posto je ubrzo doslo do novog naleta rezima na KPJ i revolucionarni radnicki pokret. Pocetkom avgusta 1921. donesen je Zakon o zastiti javne bezbednosti i po• ARP, fond KI, 1921/9. 125 �retka u drzavi, kojim su propisane ostre kazne za komunisticku delatnost. Teror i hapsenja zahvatili su celu zemlju, usled cega je doslo do vece dezorijentacije u Partiji, do demoralizacije njenih Clanova i do napustanja organizacija. Komunisticka partija, nepripremljena za ovakav udarac rezima, nasla se pred novim teskocama i morala se u prvom redu pozabaviti reorganizovanjem i ucvrscivanjem svojih organizacija. U takvoj situaciji uslovi za neki organizovani rad sa zenama gotovo da nisu postojali. :Zene su u okviru obnovljenih partijskih i sindikalnih organizacija uglavnom bile angazovane na izvrsavanju svakodnevnih zadataka. Tek godinu dana kasnije, na Prvoj zemaljskoj konferenciji KPJ (3-17. juli 1922) raspravljano je i o zenskom revolucionarnom pokretu, ali konkretnije odluke nisu donete. Ostalo se pri konstataciji da na zenski radnicki pokret treba obratiti v~cu paznju i da ga u odredenoj fermi treba obnoviti. Draga Stefanovic izabrana je u Izvrsni odbor KPJ i zene proleterke su prvi put dobile svog predstavnika u najvisoj partijskoj instanci. 2 Medutim, izbor Drage Stefanovic bio je vise uslovljen njenom grupaskom pripadnoscu - bila je pristalica desnicara u KPJ, koji su preuzeli vodstvo u Partiji - a daleko manje shvatanjem znacaja rada medu zenama radnicama. u prilog tome govori i cinjenica da se u toku godine dana gotovo nista nije radilo u vezi s ovim pitanjem. Jedino je povodom Medunarodnog praznika zena upucen iz Beograda pozdrav Sekretarijatu zena Komunisticke internacionale. Sa istim sadrzajem u listu Paauu?< objavljen je Clanak povodom 8. marta 1923. godine u kojem se navodi da jugoslovenske radnice, usled obespravljenosti radnicke klase, nemaju svojih organizacija i da zbog toga ne mogu odrzati proslave Dan zena. Za proslav;)b8. marta istaknuti su zahtevi zena u kojima se trazi: pravo ucesca zena u socijalno-politickim ustanovama; pravo da biraju i da mogu biti izabrane u parlament, opstinu i druga predstavnicka tela; zastita materinstva, dece i omladine i borba protiv pripremanja za nov svetski rat. u clanku se apeluje da zene proleterke pristupe 8. marta stvaranju svojih organizacija. 3 Vecu paznju zenskom radnickom pokretu poklonila je Druga zemaljska konferencija KPJ (9-12. maja 1923). U referatu o organizacionim problemima KPJ, u posebnom odeljku, govori se o zenskom proleterskom pokretu i oblicima rada sa zenama. Kako sve ostrije klasne suprotnosti i nagla proletarizacija masa teraju sve veci broj zena na ucesce u privrednom zivotu zemlje, u referatu se ukazuje na potrebu agitacionog rada medu zenama radnicama u cilju njihovog privlacenja proleterskom pokretu. Zatim se naglasava da bi partijski organizovane zene trebalo skolovati putem narocitih kurseva sa temama: politicka ravnopravnost zene, o bednom polozaju dece i zena, 0 nadnicama i skupoci i 0 ostalim aktuelnim pro' ARP, fond KI, 1921/16, 18; MG 1947/2, Se<Oanje Drage Stefancwic. 3 ARP, fond KI, MZS, neregios-trovana .greada; Die Kommunistische F1rraJUen1nternationa1.e, Nr. 4, Stuttgart, Ap:M1 1923, 31; Lntemati,onele Pxesse-Korre&pondenz, Nr. 54, 26. Mru-z 1923, 439; Paduu'K, :o;eHTpamm: opraH He3aBJ1CHe pa,n;HWIKe napTuje JyrocJiasMje, 22, Beorpa~, 4. MapT 1923, 3. 126 blemima l osposobljavati ih za propagandiste i agitatore. Saglasno odlukama Drugog i Treceg kongresa Komunistii'ke internacionale u referatu je istaknuto da bi trebalo da zene budu zastupljen~ s odlucujucim pravom glasa u svim partijskim i sindikalnim in~t.ar:_cama. Takode j~ na!J"las~n~ d~ bi, pored izdavanja zenskog lista 1h . casop1sa, u partiJsk1m 1 smd1kalnim Iistovima trebalo imati i stalnu rubriku za zene. U pogledu organizacionih fermi rada sa zenama stalo se na stanovste da ,o stvaranju takvih, narocito zen• skih, organizacija ne moze biti govora. One imaju pripadati svojim sindikalnim i mesnim politickim organizacijama. Ali to ne iskljucuje da se stvaraju narociti odbori zena za vodenje diskusionih veceri, na _kojim~.I?risustvuju s~mo zene koje se tek uvode u nas pokret, 1h 1 naroc1t1 kursev1 za zene. Isto tako je nuzno imati narocite adbore zena, koji bi sazivali zborove zena, rasturali medu njima literaturu i tome slicno". Shodno ovim stavovima u Uputstvima za rad organizacija KPJ, koja su doneta na osnovu Rezolucije o organizaciji KPJ, predvidalo se obrazovanje sekretarijata zena u svim mestima u kojima su u vecem broju bile zaposlene radnice. 4 Odluke Druge zemaljske konferencije KPJ podrobnije su razraaene r;ta plenarnoj sednici novoizabranog CPV KPJ, odrzanoj 13-16. maJa 1923, na kojoj je izabrano i uze partijsko rukovodstvo - clanovi Izvrsnog odbora i niihovi zamenici. Tada je za jednog od zamenika iz Hrvatske imenovana Adela Pavosevic, radnica iz Osijeka,_ pozn~ti sindikalni i partijski aktivist. Raspravljano je i o orgamzovanJU zena radnica, ali je u dokumentaciji ostao zabelezen samo zakljucak da se za sekretara ,organizacije zena" postavi Draga Stefanovic.' · Preuzimajuci duznost, novi Izvrilni odbor KPJ, u kojem su vecinu dobili levicari, odmah je pristtJpio sprovodenju zakljucaka Druge zemalJske konferencije KPJ. Vee u maju i junu preduzete su m~re ~~ uspostavljanje cvrscih veza sa oblasnim sekretarijatima; orgamzac1pma su dostavljene uputstva za rad i materijali sa zemaljske konferencije. Sudeci prema nekim indicijama, moglo bi se zakljuciti da im je, izmedu ostalog, nalozeno da pristupe i uspostavljanju sekretarijata zena. 6 . Sto se. tice samo central~og partijskog rukovodstva, ono je na SVOJOJ prVOJ sedmc1, 18-19. JUna, done}o odluku da Se za zenski pokret ,odmah angazuje" Draga Stefanovic i da joj se . da sve sto joj je potrebno". Nastojeci da dobije uvid u rad i "proble~e zenskog pokreta, Izvrsni odbor je od Stefanoviceve, koja je bila i jedan od njegovih osnivaca u predra:tnoj Srbiji, a kasnije i u novostvorenoj Kraljevini SHS, zatrazio da napise izvestaj i iznese predloge za buduci rad. Istovremeno, ucinjeni su i napori da se dode u vezu sa partijskim aktivistkinjama u mestima u kojima su ranije postojali sekretarijati zena komunista.7. 4 ARP, food KI, 1923/29-3, 5. ' ~sto, 1923/30. ' Isto, 1923/31, 42. ' Isto, 1923/34, 42, '· '· .: ' .. ,.,, .... ' 1-27 �Mesec dana kasnije, 8. jula 1923'; Izvrsni odbor KPJ je, na osnovu primljenih izvestaja iz pokrajina, konstatovao da zenski revolucionarni pokret ,de facto nije ni postojao", pa je postavljeno da se on ,ozivi", posto za to postoje i odredeni uslovi. Skora sest meseci delovala je Nezavisna radnicka partija Jugoslavije (NRPJ), osnovana januara 1923. na inicijativu KPJ. Kao legalna organizacija radnicke klase, NRPJ je trebalo da ilegalnoj KPJ omogui'i siru politicku aktivnost i povezivanje s radnim masama. Upravo preko NRPJ i njenog glasila Paouu1< stvorene su i vece mogucnosti za organizovaniji rad medu zenama proleterkama. Izmedu ostalog, i Statut NRPJ (Clan 39) predvidao je osnivanje Sekretarijata zena, s tim da Zemaljsko vece izradi njegov pravilnik. U svom Akcionom programu NRPJ je istakla ravnopravnost oba -pola (izmedu muskaraca i zena) i za politicka prava i slobode proklamovala: , 1. Da se svima gradanima bez razlike pola, klasnog polozaja, nacionalnosti i religioznih uverenja obezbedi nesmetano vrsenje sviju gradanskih i politickih prava. 2. Opste pravo glasa, aktivno i pasivno, za gradane oba pola po navrsetku 20. godina starosti. Pasivno pravo glasa vazi za sve gradane oba pola po navrsetku 25 godina starosti ... 4. Potpuno izjednacenje zene sa covekom u svim privatno-pravnim odnosima. Zatim u odeljku- prosveta - predvida se: Celokupno izdrzavanje siromasne skolske dece da preuzme drzava. Besplatna nastava. Izdrzavanje u visim skolama svih siromasnih ucenika sposobnih za dalje skolovanje" .8 l.zvestan broj zena radnica ucestvovao je.,i. u samom osnivanju NRPJ. Draga Stefimovic je bila clan Akcionog odbora koji je 24. decembra 1922. u ime KPJ uputio ape! proletarijatu Jugoslavije za odr2avanje zemaljske konferencije na kojoj je trebalo obrazovati legalnu radnicku partiju. Vee od sredine 1923. ucesce zena u radu NRPJ bilo je sve zapazenije; neke su birane i u uprave partijskih organizacija, kao Savka Tasic u Skoplju, Toska Popovic, Persida Krstic, a nesto kasnije i Desanka Cvetkovic-Andelkovic u Beogradu u sekcijama ,VraCar" i ,Tri kljuCa". 9 Uspesniji rad na obnavljanju zenskog proleterskog pokreta bio je znatno otezan i usporen zbog zaostravanja sukoba izmedu levicara i desnicara u partijskom vrhu. Desnicari su posle Druge zemaljske konferencije sve otvorenije sabotirali rad novog partijskog rukovodstva. Tako je i Draga Stefanovic, posle nekoliko poziva, odbila funkciju sekretara Sekretarijata zena i podnela ostavku uz motivaciju da je bolesna. Izvrsni odbor KPJ nije prihvatio njenu ostavku i uputio je da se obrati Izvrsnom komitetu Kominterne, posto se radilo o rukovodecim partijskim funkcijama o kojima je odlucjvala KI. 10 8 Hcropujc'Ku apxue 1{11J, TOM II, KH>. 1, 281, 282, 290. 9 PadnuK, 6, 26. Oeu,e.M6ap 1922; 52, 14. jyu; 55, 24. jyu; 64, 26. jyu; 83, 14. O'KT06ap; 90, 11. 1tOBe.M.6ap 1923, 10 l28 ARP, fond KI, 1923/42, Sudeci prema raspolozivoj dokumentaclji, Izvrsni odbor KPJ nije vise insistirao da Draga Stefanovic povuce ostavku, vee je ubrzo pristupio formiranju Centralnog sekretarijata zena poveravajuCi duznost sekretara Desanki Cvetkovic. Na Konferenciji zena proleterki, odrzanoj 5. avgusta 1923. u Beogradu, izabran je privremeni Centralni sekretarijat zena NRPJ (predsednik Persa Krstic, sekretar Desanka Cvetkovic, blagajnik Toska Popovic, clanovi Miroslava Predojevic, Zorka Apostolovic, Marica Marie, Branislava Dordevic, Radmila Gajovic i Draga Stefanovic). Istovremeno, zenama radnicama Jugoslavije upucen je poziv da preko svojih organizacija uspostave vezu sa Sekretarijatom zena, kako bi se sto pre pocelo raditi na formiranju sekretarijata i poverenistava zena u svim mestima u kojima je zaposlena zenska radna snaga}l Pocetkom novembra usvojen je privremeni Pravilnik Sekretarijata zena NRPJ, odnosno ,Uputstva drugarskim organizacijama pri formiranju sekretarijata zena i radu u njima do kongresa NRPJ", kojim su propisani naCin organizovanja i zadaci oblasnih i mesnih sekretarijata zena NRPJ. Prema Pravilniku, Centralni sekretarijat formira oblasne sekretarijate zena u mestima gde se nalaze oblasni sekretarijati NRPJ. Oblasni sekretarijati zena duzni su da u svojoj oblasti, zavisno od stepena razvitka radnickog pokreta u pojedinim mestima obrazuju mesne sekretarijate, odnosno poverenistva zena od tri clana. U Pravilniku se predvida da mesne skupstine zena sacinjavaju partij ski i sindikalno organizovane clanice doticnog mesta; da se plenum sekretarijata zena od devet clanova bira na zemaljskoj konferenciji zena i da on daje opste direktive za rad i sve akcije. Zatim se precizira nacin izbora i zadaci Zemaljske konferencije zena koja treba da se sastaje jedanput godisnje. Pravilnik je postavio sledece zadatke sekretarijatima zena: ,1) Sekretarijati zena NRPJ imaju zadatak klasnog prosvecivanja zena proleterki i njihovog kulturnog i materijalnog uzdizanja. 2) Oni pre svega ispunjuju odluke Centralnog izvrsnog odbora Partije, koje se odnose na njihova polje delatnosti. 3) Deluju organizatorski medu profesionalno i politicki organizovanim radnicama, prvenstveno medu sestrama, Zenama, majkama, srodnicama i poznanicama partijskih i sindikalnih funkcionera i clanova. 4) Vode racuna o aktivnosti profesionalno i politicki organizovanih radnica. 5) Nastoje da radnice posecuju profesionalne i politicke zborove, konferencije, predavanja, naroCito skupove koji se pozivaju specijalno u interesu radnica. 6) Za vreme izvodenja akcija sekretarijati su duzni da· razviju svoju najpuniju delatnost u cilju sto mnogobrojnijeg i aktivnijeg ucesca radnika u njima. 11 Isto, 1924/33; PaduU1c, 69, 12. aa~ycT 1923, 4; Borba, org,a:n Nez-avisne radlni.Oke partije Jugoslavije, 31, Zagreb, 23. avgust 1923, 6. 129 �7) Du~n1 su strogo voditi racuna o pclmeni Zakona o zastiti zenske i decje radne snage, isticuci najenergicnije zahtev: jednaka nadnica za jednak rad, kako za muskarca tako i za zenu i apsolutna zabrana decjeg rada. 8) Energicno isticanje zahteva jednakih politickih i socijalnih prava, kako za muskarca tako i za zenu. 9) Duzni su donositi izvestaje preko partijskog organa lista Pailuun, kao i preko lista Op•auu3oaauu pail11un i ostalih partijskih i profesionalnih listova u zemlji o svemu sto se adnasi na radne zene i zivotne uslove zena proleterki, kao i celokupan njihov polozaj u kapitalistickom poretku. 10) Duznost im je da ispituju radne uslove radnice pojedinih fabrika i preduzeca, informisuci o svemu Sekretarijat Zena. 11) Nastojace da se sto pre pokrene njihov organ J eiluaxocT. 12) Njihova polje delatnosti obuhvata i rad na formiranju i razvijanju decjih grupa ,Buducnost", sto predstavlja jednu od njihovih najdelikatnijih duznosti. 14) Stvarace uslove za uzaj amno upoznavanje i zblizavanje radnica kroz izlete, domace posete, posecivanje naucnih i kulturnih ustanova itd." Govoreci o organizovanju agitacije medu zenama radnicama, u Pravilniku se posebno istice da, pored opstih pitanja, ona mora obuhvatiti i specijalna, koja se ticu zena radnica; treba raspravljati 0 problemima polozaja zene u postojecem drustvenom poretku i objasniti zasto radnice i cinovnice, sem pos]a U.,R.reduzecu i ustanovi, moraju da rade i sve kucne poslove; zasto radriice rade pod losijim uslovima od radnika; zbog cega radnice moraju energicno zahtevati istu nadnicu za isti rad kao i muskarci; zasto burzoaska prosveta svesno ne unistava razne predrasude, kojima su i same radnice zaslepljene; za8to takozvana ravnopravnost koju zastupaju bur2oaske zene ucvrscuje eksploataciju radnica; zasto radnice moraju zajedno sa radnicima voditi upornu borbu za ostvarenje svojih zivotnih interesa; za8to radnice moraju zajedno sa radnicima biti organizovane u svojim politickim i profesionalnim organizacijama i ucestvovati s njima u svim partijskim poslovima i zasto se do kraja treba boriti za unistenje kapitalisticke eksploatacije. I na kraju Pravilnik propisuje - kako treba vrsiti agitaciju medu radnicama: agitacija se ne sme voditi protiv pojedinih licnosti, vee protiv kapitalistickog sistema eksploatacije, a agitatori su duzni da svoja izlaganja, koja moraju biti zasnovana samo na konkretnim cinjenicama a ne na praznim frazama, prilagode nivou obrazovanja radnica. 12 12 ARP, fond KI, 1924/33. - Prema pra'Vilniku, Centralni sekretarijat Zena NRPJ im.a devet CJ:anova, ·od kojili su Sest prOOstarvnici oblasnih sekretarijata Zeoo 1 tri dz Beog~ada. Izvr.SnJi odbor Sekretarijata <Sa:Cinjavju tri <:l-ama. Obloorti sekretarijat Zena ima sekretaro. i Sest C1cmova, a mesni se!k:retalri1at Z·ena NRPJ ima sectam Clat11ova. - Privremeni pravilnilk Sekretarijata Zena NRPJ, PadnuK, 92, 18. uoae.t-tt5ap 1923, 4. 130 Formiranjem Centralnog sekretarijata zena NRPJ od kraja leta 1923. stvoreni su uslovi za intenzivniji rad na izgradnji zenskog proleterskog pokreta u Beogradu i obrazovanje sekretarijata zena i njihovih poverenistava u zemlji. Usled nedostatka istorijske grade tesko je pratiti kako je tekao taj proces. Izvesni podaci postoje jedino za Sloveniju,. ali i ani ne pruzaju celovitiju sliku o tome. Pokrajinski sekretarijat KPJ za Sloveniju ubrzo je, posle Druge zemaljske konferencije KPJ, obavestio centralno partijsko rukovodstvo da namerava da ,postavi zenski sekretarijat" u Ljubljani. Znacajnu paznju zenskom radnickom pokretu i radu sa decom poklonila je sednica Pokrajinskog veca KPJ, odrzana 22. jula 1923, kada je za rad sa zenama zaduzen Vladislav Kline ,;Zgaga". Na ovoj sednici su usvojene i rezolucije o zenskom i decjem pokretu.'" Posta je konstatovano da je broj zaposlenih zena i dece u privredi povecan, u Rezoluciji o zenskom pokretu se govori o njihovom polozaju u proizvodnju i u kapitalistickom drustvu uopste. Buduci da zene proleterke nisu zastupljene u KPJ, proletarijat mora voditi borbu protiv njihove prekomerne eksploatacije preko legalne radnicke organizacije - NRPJ i sindikalnih organizacija na osnovu sledecih principa: a) da upozna zene proleterke i ostale radne !jude sa ciljevima socijalizma, metodama borbe proletarijata; da se brine da zenske mase ui':estvuju u svim akcijama i borbama radnii':ke klase, posto je to najuspesnije sredstvo za podizanje klasne svesti; b) da se bori protiv prekomerne eksploatacije primenom zaStitnih zakona za radnice, nameStenice, Cinovnice, a posebno za zensku omladinu, trudnice i dojilje; c) da se bori za sto tesnju saradnju i ui':estvovanje svih zaposlenih zena u izborima privrednih, politickih i radnickih saveta (odbora) i za to da zene udu kao izabrani clanovi u radnicke odbore i njihove organe; d) da se bori da zene za isti rad primaju istu platu kao i muSkarci; e) da se bori za potpunu ravnopravnost oba pola pred zakonom, za ravnopravnost na svim poljima privatnog i politickog zivota; f) da se bori za jednako, besplatno opste i strucno obrazovanje zena, kao i muilkaraca i za priznanje materinskih obaveza kao neophodnih. Da bi se uspesno radilo na ostvarenju pomenutih principa, u Rezoluciji se predvidaju i odredene organizacione mere. Naglasava se da su zene u NRPJ potpuno ravnopravne i zastupajuci ravnoprav·nost zena istaknuto je da u svim mesnim organizacijama NRPJ u njihovim upravama treba da budu zastupljene zene, a gde je vise Clanica da se osnuje odbor zena od tri do pet clanova, Ciji bi se zadaci sastojali u sledecem: " APII, Ol%111 KJ, 1923/31, 44. 131 �1. Vrsiti agitaciju medu ~enama radnicama putem predavanja, strucnih sastanaka, partijskih konferencija, kucnih poseta, odgovarajuce stampe, hrosura itd. 2. Pokusati uvesti zene u strucne organizacije, potrosacke zadruge, hirati ih za radnicke poverenike i angazovati u svim vidovima revolucionarne proleterske horhe. 3. Brinuti se da zene, Clanovi Partije, dohiju potrehno znanje iz teorije i prakse radnickog pokreta i marksizma, hilo preko opsteohrazovnih institucija Partije, ili preko posehnih zenskih diskusionih sastanaka i predavanja. U Rezoluciji se takode naglasava da odhor zena treha najtesnje da saraduje s rukovodstvom mesne organi-zacije NRPJ, kao i da svi mesni sekretarijati zena treha da budu u .vezi s pokrajinskim sekretarijatom zena NRPJ koji se sastoji ad tri clana i ima svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu NRPJ. Sto se tice zadataka pokrajinskog sekretarijata zena, u Rezoluciji se navodi da je duzan da odrzava stalne veze s mesnim sekretarijatima zena NRPJ, da im daje uputstva za rad i da sakuplja podatke o rezultatima njihovog rada; da prati visinu zarada zena radnica i da daje inicijativu za sazivanje zborova; da se stara za redovno pisanje o zenama u partijskom listu; da radi na formiranju sekretarijata zena na selu; da aktivno ucestvuje u svim akcijama koje organizuje NRPJ; da pripremi i saziva pokrajinsku konferenciju zena; da saraduje s partijskim rukovodstvom i sprovodi njegove odluke i da stalno ima svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu Partije. Pomenutu Rezoluciju o zenskom pokret"', koja je tekstualno bila prilagodena za javnost (rec KPJ zamenjena je sa NRPJ) takode je razmatralo i usvojilo Pokrajinsko vece NRPJ za Sloveniju 2. septembra 1923. Cetiri dana kasnije, 6 septemhra, Rezolucija je objavljena u slovenackom organu NRPJ Glas svobode, a dostavljena je i svim mesnim organizacijama NRJ:>J kao posebna okruznica. Najzad, u toku oktobra 1923. u Ljubljani je pri NRPJ osnovan i Pokrajinski sekretarijat zena za Sloveniju, ali njegov sastav nije poznat. 14 U jesen iste godine u Beogradu je vee radio i Pokrajinski sekretarijat zena NRPJ za Srhiju i Crnu Goru, ciji je sekretar hila Draga Stefanovic. Kako je ovde bio i Centralni sekretarijat, to se delovanje Pokrajinskog sekretarijata gotovo nije ni zapazalo, posto Je Centralni sekretarijat cesto preuzimao njegovu funkciju i posao." Iako su se pod kraj 1923. sekretarijati zena NRPJ i dalje nalazili u okviru organizacione delatnosti, ipak su se postepeno 14 ARP, fond KI, 1923/44; Arhirv CK SK Slavenije, OlrnuZnica rupuCena mesnoj organizaoiji NRPJ u Zagorju; Dkektive Poklrajilllis'kog iz,vrSn.og odbora NRPJ za Sloveniju u Ljubljani, Glas svobode, g'lla1s·Ho Nezavisne delavs:ke strOOike Jugaslarvije, br. 21, Ljublj:ana, 6. septembar 1923, 4; M i 1 i c a K a c in -:- A~ ,en k a Ned .o g, KronoloSki pregled dogodkov iz zgodovine delavskega gzban:~a na slovenskem 1918-1929, PrtspevkJ. za ~godovilno deil.aw~ega gibanja LjUbljana, 1965, 209. ' 15 ARP, fond KI, 1924/33; Paduu1G, 69, 12. aazycT 1923, 4. 132 poceli ukljucivati i u akcije koje je organizovale NRPJ i druge organizacije radnicke klase lwje su bile pod uticajem ilegalne KP·!· Kada je pocetkom decemhra 1923. pod rukovodstvom KPJ ~ormr­ rana Crvena pomoc Jugoslavije (CPJ), kao legalna humamtarna organizacija, u Centralni odbor izabrane su i dve predstavnice zena - Persida Krstic kao clan i Desanka Cvetkovic kao sekretar Octbora. Jedan clan zagrebackog Pokrajinskog sekretarijata zena usao je u Pokrajinski odbor CP za Hrvatsku i Slavoniju, sto je hio slu~aj i u Sloveniji. Upravo, u ovoj legalnoj organizaciji koja je radrla na pomaganju i zbrinjavanju Zrtava reakcije, Zene radnice su dale znaCajan doprinos: u to vreme, a i kasnije -aktivno su uCestvovale u prikupljanju materijalne pomoCi za uhapsene partijske i sindi16 kalne aktiviste, posebno u Bosni u kojoj je teror hio veoma j~k .. Ukljucujuci se u akciju koju je pokrenula KPJ, a vodrh J.e NRPJ i CPJ, za prikupljanje materijalne pomoci za hugarske emrgrante koji su posle sloma septembarskog ustanka prehegh u Jugoslaviju, Centralni sekretarijat zena NRPJ je 15. decemhra 1923, u korist bugarskih izheglica priredio veoma uspeo koncert s predavanjem.17 " . . , ,. Ozivljavanje zenskog proleterskog pokreta postalo J€ JOS OClglednije pocetkom 1924. godine. Zagrebacki sekretarijat zena NRPJ je osnovan 8. marta sa zadatkom da na teritoriji Hrvatske i Slavonije organizuje poverenistva i sekretarijate zena. Uskoro su formirana jos dva pokrajinska sekretarijata - u Sarajevu za Bosnu i Hercegovinu i u Skoplju za Makedoniju, tako da su do proleca te godine jedino Vojvodina i Dalmacija hili hez sekretar~jata zer;ta NRPJ.'B Tada su cinjeni i prvi koraci u pravcu obrazovanJa mesmh sekretarijata i poverenistava zena i u drugim mestir;m, a !i!a"!'a aktivnost hila je usmerena na radmce zaposlene u mdustnJskrm preduzecima. Sto se tice rada medu zenama na selu, u tome se uopste nije uspe1o. 19 Prema pisanju sekretara KPJ, veze izmedu Centralnog sekretarijata zena i centralne partijske instance bile su dohre. To se manifestovalo i prilikom kandidovanja Clanova za Zemaljsko vece NRP.J, koje je izabrano putem referenduma. Medu Clanovima Zemaljskog veca bila je i Adela Pavosevic. Sem toga, upravo uz pomoc Izvrsnog odhora KPJ, Centralni sekretarijat zena je, shvatajuci znacaj stampe za uspesno razvijanje propagandnog vaspitnog. rada medu zenama, radio i na ponovnom pokretanju svog zahran]enog glasiJa J eo'l!a'I<OCT .2° " ARP, >ond KI, 1924/33; Paonu", 98, 30. oeueMoap 1923. 1 7 PaOnwx:, 95, 9. de~eJ1tOap, 97, 23. Oe'4e.A1'-6ap 1923. ts ARP, fond KI, 1924/33, 40, 16-1, 16-2, 22; AIHRPH, ZB -. ~-14/90:1; Borba 10 27 mart 1924 6· Stan1s,lava Koprlvlca-OStrll.c, 0 dJelatnosti NRPj u Zagreb~• .Revolucionarni radniCki pokret u Zagrebu .izmectu dva svjetska rata, Zagreb, 1968, 205; Hronologija radniCkog pokreta !3osne ?. Hercegovine, Sa•rajev-o, 1971, 388; Istorija makedonskog naroda, •knJ. III, " ARP, fond KI, 1924/33. 20 ARP f1ond KI 1924/33; Pa()uuK, 102, 20. janyap 1924, 3; 109, 8 . .MapT 1924, 3; Glas 'svobode, 12, 13. mart 1924; Ade!l.a ~avoSeviC, RijeC radnika i seljaka, 24, Osijek, 9. jun 1928; Borba, 31, 13. JUn 1928. 133 �0 zenskom radnickom pokretu bi(o je u to vreme reel 1 na siroj sednici Izvrsnog odbora KPJ, odrzanoj 17-19. marta, i na Plenumu CPV KPJ koji je zasedao 11-13. aprila 1924. Ali, zaokupljeni borbom protiv krajnjeg desnog krila u KPJ pod vodstvom Zivote Milojkovica, ni jedan od ova dva skupa nije nista preduzeo za efikasnije resavanje niza problema koji su kocili rad medu zenama. Jedan od gorucih problema svakako je bio nedostatak materijaln~~ sredstav~~:•. zbog cega sekretarijati nisu bili u mogucnosti da razVlJU svestramJu delatnost na privlacenju i organizovanju zena radnica.21 . Te godin<;. ~~ne :adnice su P';"'i put posle zavodenja Obznane 1 Zakona o ~astltl drzave proslav1le 8. mart. Zbog terora rezima proslave su '.zvedene, bar prema raspolozivoj dokumentaciji, samo u Be~gradu 1 Zagrebu. Centralni sekretarijat zena· je u Beogradu orgamzovao predavanje o znaeaju Dana zena i priredio koncert. U Zagrebu su se tog dana sastale zene radnice i formirale Sekretarijat zena. Istaknuti su isti zahtevi zena za proslavu 8. marta kao i prethodne godine.22 . Se.kr~ta~jat~ zena NRPJ. s_u zajedno sa organizacijama NRP.J 1 r<:~zav1sm~ ~;nd1kata sprovod1h medu zenama proleterkama i agit~ClJ~ ~a ~cesce .u proslavama 1. maja. Neke od istaknutijih aktiVlstkinJa b1le su 1 referenti na zborovima. Tako je na prvomajskom zboru 1924. u Beogradu u prisustvu oko hiljadu radnika i radnica u. im: Sekretarijata ~~na NR~J, g_ovorila Draga Stefanovic. Te go~ dme zene su u znatmJem broJU pnsustvovale zborovima i u drugim ~estrma, kao u Cac~u, Arandelovcu, Cupriji, Krusevcu, KraguJevcu, Z~>:grebu, SaraJevu, Starom Gradu, Sibeniku, Zemunu, Prilepu, Sphtu, Lazarevcu, Beloj Palanci, SmedeFevu Brodu Tetovu Leskovcu, Kumanovu i dr.2s ' ' ' Sre~~nom 19~~· ilegalna KP! imala je 720, a legalna Nezavis~a .radmcka yartrJa oko 3 800 clanova. Broj organizovanih zena b10 Je,_ medutrm, neznatan :-:- u KPJ je bilo svega 12, odnosno 1,5 ?dsto zena, a..u NRPJ 120 1h oko 3,5 odsto."' Kao sto se vidi, broj ~lanova PartlJe u ono vreme bio je mali, a naroCito je bilo malo z<;ma. Od tako malobrojne partije, koja je delovala u ilegalnim usloVIma, a uz to opterecena i fral<cijskim sukobima u vrhu razlicitim i teskiiJ?- problemima, nije se ni moglo ocekivati brze' razvijanje revol~cwnar.nog zenskog pokreta. Otezavajucu okolnost u pogledu orgamzovanJa zena predstavljalo je i to sto su radnice bile vecinom ~.ekvalifik_ovane i nepismene, pa su pristajale da rade i pod najtezim uslov1ma. Ali tek sto su zabelezeni prvi rezultati u politickom i sindikalnom organizovanju zena, NRPJ je dosla pod udar rezima. Na osnovu naredbe ministra unutrasnjih dela od 11. jula 1924, njen rad je zabranjen, a samim tim i sekretarijata zena NRPJ. Nezavisna radnicka partija je radila jos nekoliko meseci, polulegalno iii legalno, ali rad sekretarijata zena nije se vise osecao. Zabranom rada NRPJ nestalo je jedno od legalnih uporista za delovanje KPJ. Istovremeno, znatno su bile smanjene i mogucnosti za rad Partije medu zenama radnicama. Stoga, KPJ od tada teziste svoga rada medu zenama prenosi uglavnom u organizacije Nezavisnih sindikata. Jedan od oblika partijskog rada koji se, u to vreme, poceo razvijati bilo je osnivanje simpatizerskih grupa zena radnica, preko kojih je vrseno okupljanje radnica i njihovo pripremanje za prijem u KPJ. Jedna od takvih simpatizerskih grupa zena radnica postojala je u Zagrebu, a organizovala ju je po partijskom zadatku 1924. Zlata Miler, student medicine.25 Inace, simpatizerske grupe su koriscene za delovanje medu zenama kroz citav period ilegalnog rada KPJ. Mada je krajem 1924. Partija brojno i organizaciono ojacala - prema registraciji koja je sprovodena "prilikom reorganizacija partijskih organizacija, KPJ je 1. januara 1925. imala 196 osnovnih organizacija sa oko 2 300 clanova medu kojima je bilo 18 zena.26 U 1925. godini nisu postignuti vidniji uspesi u privlacenju zena radnickom pokretu i njihovom organizovanju. Razlozi za to su, svakako, s jedne strane, zaostravanje krize u KPJ i razbuktavanje frakcijiskih sukoba u partijskom vrhu, koji su odvlacili paznju rukovodstva KPJ od osnovnih zadataka Partije - borbe za svakodnevne zahteve radnika - a sa druge strane, neshvatanje znacaja rada medu zenama i njihove uloge u revolucionarnom radnickom pokretu. Sto se tice rada komunista medu zenama radnicama, slicna ""ituacija bila je i u drugim balkanskim komunistickim partijama. Ta cinjenica dala je povoda Medunarodnom zenskom sekretarijatu KI da se, u jesen 1925, preko Sekretarijata Balkanske komunisticke federacije, obrati pismom centralnim komitetima KP Grcke, Bugarske, Rumunije i Jugoslavije. Posto se konstatuje da od Medunarodne konferencije zena komunistkinja (jul 1924) zenska sekcija KI nije dobila nijedan izvestaj o radu komunistickih partija medu zenama radnicama, u pismu se posebno ukazuje na znacaj toga rada. Za balkanske zemlje se naglasava da je veoma vazno delovanje komunista medu seljankama i poljoprivrednim radnicama. GovoreCi o primljenim izvestajima iz Jugoslavije, u pismu se navodi da se u njima stalno istice neophodnost i nuznost organizacionog i " ARP, fond KI, 1924/16, 22, 33. 22 ARP, f01nd Kl, 1924/33; Paduux, 108, 2. .,v,apT, 109, 8 . .MapT 1924; BoTba, 10, 27. mart 1924, 6; Opza'liusoeauu paih£U% 14 Beozpad 2 MapT 16 9 25 U sirmpatizePsllmj .grujpi u Zagrebu, s kojom je radila Z.lata Miler, bile su WorniC'ke ·radnioe prehl'lambene 'Struke: Barica SatbljiC-Debeljalk i Marija Zurm.er, <a lkasn:ije :su :im ~e pridruZHe A'llik·a Butor:ac, tekstilna radnica, Kratica Cvitan, 1SlovoslagaCica i Anka GrZetiC, ·radnica n1 Hem!ij9koj Cistionici. One lSU u tdku 1925-1927. l?)orune .prdmljene u KPJ.- Zlata Miler, ,Studentske frakcije, Cetrdeset godina", Zbornik seCanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog rdaniCkog pokreta, mj. 1, Beograd, 1960, 283. .uapT 1924. ' ' ' · ' ' · ARP, f-()(Jld KI! 1924/22; AIHRPH, .Pro.glas .povodom. proslave 1. maja 1924, Paduux, 17, 4 . .M.aJ 1924; 2; Xpouo.n.ozuja paChttt-tt?Coz noupeTa y Cp5uju 146; Opzauusoaauu padHUK, 31, 4 . .M.aj 1924. · · ·' " ARP, ~ond KI, 1924/40. • 134 23 " ARP, fond KI, 1926/5; 1928/60. 135 �propagandnog rada medu zenama, a up~redo s tim uocljivo je potpuna odsustvo takvog rada. 27 Medu hapsenim i proganjanim posle Obznane bilo je zena koje su izvesno vreme ostajale u zatvorima i bez sudenja pustane, a neke su osudivane na kracu ili duzu vremensku kaznu. Rad Savke Tasic bio je u to vreme poznat u radnickom pokretu; ona je zbog cestog proganjanja stalno menjala mesto boravka. U Krusevcu je uhapsena 24. novembra 1923. godine i kaznjena sa pet dana zatvora.28 U zatvorima su !judi muceni, maltretirani i ubijani. Ljubica Lju~icic, tekstilna radnica iz Stofare Vlade Ilica, umrla je pocetkom apr1la 1924. godine u beogradskoj ,Glavnjaci" od povreda. Povodom zl~stavlj~nja i ubistva Ljubice LjubiciC, radnicka stampa je donela v1se nap1sa. Nezavisni sindikati su 23. aprila organizovali protestni zbor u preduzecu na kojem je ucestvovalo oko HiO radnica i 50 radnika. 0 eksploataciji radnicke klase i o mucenju i ubijanju Ljubice Ljubicic govori!i su Ljubomir Mitic, sekretar Saveza drvodeljaca, i Draga Stefanovic, clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ. Mucena na slican nacin, ranama je podlegla i Leposava Petrovic, studentkinja iz Zagreba 29 U maju 1925. godine osudena je na pet godina robije radnica Marija-Mara Ljubicic zbog prenosenja brosure U pomoc z,-tvama ~eakcij~. Posta je ova brosura bila legalno stampana, Kasacioni sud Je anuhrao kaznu taka da je ana ostala u zatvoru samo dva meseca.30 Pod prismotrom policije duze vreme nalazila se Desanka Cvetkovic, sekretar Centralriog odbora ,Crvene pomoci". Zbog rada u. ,Crvenoj pomoci" hila je optuzena i uhapsena februara 1925. godme, a na sudenju ad 28. septembra iste godi~re oslobodena je optuzbe usled nedostatka dokaza." Zene su osudivane na vise godina robije zbog ucesca u revolucio.narn?m ~okretu, iako nisu bile clanovi KPJ. Sa grupom komumsta 1z P1pera, koJa se pod rukovodstvom dr Vukasina Mar27 ARP, fond KI, pismo MZS od 2. .septembxa 1925, neregistrovama grada. 28 • Paduu%, 94, 2. Oe'4e.M6ap 1923. - Sa,Vka TasiC je :po,Cetlmm o:ktobra 1922. 1za:bran.a za _!SekretaJra Uprave Pododbol'la SaV'eza tr.gOVl~OMh pomo(;ni.'ka u Skopl~.u, a 17. J~a 1923. - za 'Clana Uprtave mesne partij.ske 'Organizadje ~ SkioplJu. Odatle ]e :pr10twana u Krll'Sevac, gde je rpoCetJkom okto;bra 1923. 1zab:rana za tSelkretara mesne tpartij1srke rwp.rave. Po"Sle kraCeg v.remena preSla je u Be,?grad 1i 11. februarr-a 1924. jzabrana za sekretai'Ia ,partij.ske uprave -sekcije ,Vracar". Zbog aktiV'llosti u rradn'iC.kom pOikretm proterana je iiz ov;(}g g.rad.a 1928, a od 1929, do 1939. ·godine bHa •je na. rohijL UimrJ.a je p(}sle ·oslobodenja. 29 • Lj:u::nca Ljubi.OiC j.e osumn'jiCena da je prU:svojila lkomad platna i zOog toga Je ,strasno muCena u Upravi policije grada Beograda i na k:rnju je pod:Ie~la.11anClJ!l'lla:v~A~, f.on;d KI, 1924/64; 1928/45; Raj•ko JovaillOvdC, Smrt L:~ubtce LJubzctC '1. Fran}e- Vla.de VulCa-Stanka, GlavnjaCa k-ao sistem Zagreb 1928, 22, 23_, 24; vanredni hroj J.:ista PacJuu'K., 19. anpu..t .1924; 116, 1. ~aj 1924; 118, 11. .ua1 1924; Borba, 18, 22. maj 1924; OpwuU3oaau·u paOuu%, BB, 30. cenTe.M.6ap 1924; Glas svobode, 18, 2·6. april 1924. 30 J•storidski arhiv Beog11ada (u daljem telklstu JAB) fascikla 90-41-925 Proces Mari Lj'UibiC.iC; Opza.utt3oaauu paOnu?C, 40, 31. Jt.aj 1925; RadniCka borba; 35, Zagreb, 1. oktobar 1925. 31 JAB, 4116/MG-524, Ce'li.a'!-be ~ecauxe .Q'aeT?Coauh, IToJl.uTux:a, 6048, 24. ¢e6pyap; 6054, 2. .M.apT 1925; Opzanu3oaaHu padHU1e, 63, 1. O'I\.To6ap 1925. 136 kovica odmetnula u sumu ,radi pokretanja i izvodenja socijalisticke revolucije", bile su Stoja i Zara Markovic, a pomagale su ih i druge zene iz ovog kraja. Zandarmerija i vojska su tragali za ovom grupom i tom prilikom je ranjena i uhvacena Stoja Markovic. Ona je 1925. godine hila osudena na 15 godina robije, ali je pocetkom februara 1926. godine uspela da pobegne iz cetinjskog zatvora. Istog meseca ponovo je uhvacena i kazna joj je povisena na 20 godina robije, a zatim je upucena na izdrzavanje kazne u zensku kaznionu u Zagreb. Avgusta 1927. godine komunisti su organizovali bekstvo Stoje Markovic iz zatvora i ana je sa sestrom i bratom prebacena u Sovjetski Savez, gde je zavrsila partijsku skolu i ostala do kraja rata. 32 Treci kongres KPJ (17-22. maj 1926), koji je odrzan sa zadatkom da ucini kraj sektastvu i frakcijskim borbama u Partiji, poklonio je vise paznje zenskom proleterskom pokretu. 0 tome svedoce i kongresni dokumenti, pre svega Rezolucija o organizacionom pitanju i Statut KPJ. Novi Statut KPJ propisivao je da se pri svim partijskim komitetima, kao i pri Centralnom komitetu, obrazuju komisije za najvaznije sektore partijskog rada, i to: Organizaciona komisija, Sindikalna komisija, Komisija za rad na selu, Agitaciono-propagandna komisija i Komisija za rad medu zenama. Komisije su imale zadatak da sistematski prate rad na odredenim sektorima. Pored njih, u Rezoluciji o organizacionom pitanju, hila je predvideno da se rad sa zenama mora organizovati od osnovnih partijskih celija. 33 N eposredno po zavrsetku rada Kongresa, novoizabrani Centralni komitet je 23. maja 1926 odr2ao prvu plenarnu sednicu na kojoj su, pored uzeg partijskog rukovdstva, izabrane i komisije Centralnog komiteta. U Komisiji za rad medu zenama su imenovani: Duro Salaj ,PopoviC", nZoriCeva" (Draga StefanoviC), ,LjubiCeva"! ,SlaviCeva" i ,AciCeva' 34 S obzirom na ishod TreCeg kongresa 1 zahteve partijskog clanstva da se prevazidu frakcijske raspre, moglo se ocekivati sredivanje prilika u Partiji i njeno aktiviranje. Broj zena Clanova KPJ pred Treci kongres nije se povecao srazmerno ukupnom broju clanova - bilo je oko 3 000 clanova Partije, a svega 50 zena,'" ali su zato stvoreni povoljniji uslovi za rad same Partije. Kako je vee sredinom 1926. ponovo doslo do zaostravanja frakcijskih raspri, ocekivanja se nisu ispunila. Odsustvo dvo.iice ,neutralnih" Clanova u radu Politbiroa CK KPJ (Marcela Zorge i Dure Salaja) omogucili su desnicarima da postepeno zadobiju prevlast u partijskom vrhu, a to je dovelo i do zaostravanja krize u Partiji, sto se negativno odrazilo na rad centralnog partijskog rukovodstva. Vee na Septembarskom plenumu CK KPJ 1926. konstatovano je da 1 • 32 ARP, Zbirka ~TugosJo,veni na Tadu i na Skolova:nju u SSSR, M/9; JoB a H P. B o .to B M h M rpyrra ayTopa! n.d., 45; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, n.d., 146; Borba . 3, 6. mart 1926; 13, 18. mart 1928; Organizovani radnik, 36, 27. avgust 1927. sa ARP, fond KI, 19-26/21-2, 9; Ji!cTopujc'l\.u apxus KTIJ, TOM II, 135-139. 34. P:seudonime ,CJ.anoV!a tkomisij a, osim nekih, n'ismo ruspeLi razreSLti. - ARP, fcmd KI, 1926/22. " ARP, fond KI, 1926/5. 137 �su komisije slabo radile, a da neke nisu uopste ni funkcionisale. Stoga su komisije reorganizovane, a na sednici Politbiroa, 22. septembra, potvrden je njihov novi sastav. Za sekretara Komisije za rad medu zenama umesto !lure Salaja imenovan je Jakob Zorga ,Salin", dok su clanovi hili: ,Dragic" (Draga Stefanovic iii Mihajlo Todorovic?), ,Banic", ,Ljubic" (Ljuba Radovanovic) i jedan omladinac, odnosno predstavnik SKOJ-a. 36 Ali, raspoloziva dokumentacija ne daje ni jedan podatak o delovanju ove komisije. Po svoj prilici ona se jos krajem 1926. sama ,ugasila". Nova komisija nije, medu~ tim, formirana, iako su 1927-1928. odrzana jos dva plenuma CK KPJ. Za razliku od pomenute Centralne komisije, komisije pri pokrajinskim komitetima KPJ bile su, sudeCi bar prema sacuvanoj dokumentaciji za Sloveniju i Hrvatsku, aktivnije i postigle su vise uspeha u radu. Komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju ciji su Clanovi hili Antonija-Toncka Cec, Anica Lokar, Marija Habe, Marjana Draksler, Pavia Kastrin i Angela Kovic-Klopciceva, obrazovana je verovatno u drugoj polovini 1926. godine. Radom komisije rukovodila je Toncka Cec, a ostale clanice su podelile zaduzenja i svaka od njih odrzavala je u odredenim krajevima i fabrikama sastanke s radnicama i radnickim zenama. Komisija je hila zaduzena za zensku fabriku u legalnoj stampi i radila je medu clanicama Saveza radnickih zena i devojaka.37 U to vreme osnovana je i Komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i Slavoniju u koju su usle dve tvornicke radnice, jedna namestenica, jedna studentkinja i jedan clan Pokrajinskog sekretarijata KPJ. Ova komisija je morala da ogranici svoj rad na Zagreb i blizu okolinu, jer nije imala mat~rijalnih mogucnosti za najosnovnije potrebe, pa ni za putovanJe. Zenska komisija pri Pokrajinskom komitetu brinula se o radu zenske komisij e pri Mesnom radnickom sindikalnom vecu u Zagrebu; to jest o tome da svakih 13 dana, a po mogucnosti i jednom nedeljno, saziva sastanke radnica iz preduzeca u propagandne svrhe za sindikalno organizovanje zena i ucesce u svim akcijama radnicke klase. Od najaktivnijih zena ona je organizovala ilegalne partijske simpatizerske grupe sa kojima je odrzavala sastanke. Te ~astanke. p~seCivalo je 10 do 20 radnica i na njima se citala partijska stampa 1 hteratura, raspravljalo o raznim politickim problemima i o polozaju radnicke klase. Zene iz simpatizerskih grupa koj e su pokazivale posebne interese kandidovane su za Clanove Komunisticke partije. Prilikom organizovanja raznih akcija, demonstracija, manif<;.stacija i proslava, kao na primer 8. marta i 1. maja, Komisija Je odrzavala sastanke sa aktivistkinjama u Zagrebu i vrsila agitaciju za sto masovnije ucesce zena u svim tim akcijama. Ona je ucestvovala u pisanju, stampanju i rasturanju oglasa i letaka koji su vezani za pojedine skupove i vaznije dogadaje. Organizovala je 86 Isto, 1926/101. Angela KoviC-K.lopCiCeva, Ljubljani, Cetrdeset godina ... , knj. 1, 212. 81 138 Partijski rad medu hnama u pisanje Clanaka o polozaju zena za list Borba i za druge napredne listove. 88 Sem tih pokrajinskih komisija, u toku 1927. radilo se i na obrazovanju Komisija za rad medu zenama i pri vecim partijskim organizacijama. Tako je na inicijativu zagrebacke partijske organizacije pri Mesnom komitetu obrazovana Komisija za rad medu zenama. 0 njenom delovanju bilo je reci na Osmoj konferenciji zagrebacke mesne organizacije KPJ, odrzanoj 25-26. februara 1928. Tom prilikom je konstatovano da je Komisija postigla izvesne rezultate, ali da joj, po recima organizacionog sekretara Mesnog komiteta Josipa Broza, Mesni komitet nije pruzio pomoc, vee je cak ,inicijativu zena gusio". U usvojenoj Rezoluciji postavljeno je da se zapoceti rad medu zenama nastavi, da se sprovede agitacija o vaznosti toga rada prvenstveno kroz stampu i kroz partijske celije velikih preduzeca. Zatim se u planu rada Zagrebackog mesnog komiteta KPJ za mart, april i maj 1928. godine predvida da se u sporazumu sa Pokrajinskim sekretarijatom organizuje komisija za rad medu zenama i da ona izradi poseban plan rada sa zenama. 39 Novoizabrani Mesni komitet s Josipom Brozom na celu, kao politickim sekretarom, shvatio je znacaj ucesca zena u radnickom pokretu i tom pitanju posvetio je punu paznju. Vee za 8. mart zagrebacki Mesni komitet KPJ je izdao letak ,Drugarice radnice!" u cijoj je izradi ucestvovao Josip Broz. U letku se govori o proslavi Medunarodnog dana zena u svetu; o proslavi toga dana u Zagrebu; o polozaju radnica kod nas; o buducem imperijalistickom ratu koji sprema burzoazija; o pripremama za uvodenje vojnofasisticke diktature u zemlji; o pripremama burzoazije za napad na SSSR i nasim obavezama prema socijalistickoj zemlji; o oslobodenju zene radnice i polozaju zene u Sovjetskoj Rusiji; o borbi koju KPJ vodi za potpuna i stvarno oslobodenje radnih zena i poziva radnice da se do kraja bore za oslobodenje radnicke klase u Jugoslaviji. Letak je rasturan po preduzecima, gde su pretezno bile zaposlene zene, i izlepljen po periferiji grada uoci proslave Dana zena. U gradu su odrzavani sastanci zena na kojima su sindikalni funkcioneri i aktivistkinje govorili o proslavi 8. marta i o tekucim problemima koji su interesovali zene. Na jednom takvom skupu u Zagrebu, gde se sakupilo 50 do 60 tekstilnih radnica, govorili su 'Duro Salaj i Jelena Nikolic. 40 Politicka aktivnost zena nastavljena je njihovim ucescem u proslavi 1. maja 1928. i posebno u velikim demonstracijama 21-22. juna 1928. koje je organizovala zagrebacka mesna organizacija KPJ povodom atentata na prvake HSS u Narodnoj skupstini i terora rezima nad radnickom klasom. u demonstracijama u kojima je ucestvovalo 30 hiljada zagrebackih radnika, studenata i gradana bio je znatan broj zena. Zagrebacke radnice odigrale su znacajnu ARP, ]ond KI, 1928/60. ARP, f,ond KI, 1928/20-3, 5; AIHRPH, ZB-KOM-M/184; VIII mjesna konferencija zagrebaCke org.anizacije K.PJ, Zagreb, 1959, 34, 50, 57, 63, 70. 40 AIHRPH, ZB-BED-C-2/96; grupa III, smd]l<lati (Izvje8taj od 5. apriaca 1928); ARP, MG, 2914, Setanje J-elene Nik.aHC; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 154. 38 38 139 �ulogu i u pripremanju ovih demonstracija (odr2avale su veze izmedu pojedinih partijskih i sindikalnih rukovodstava, delile letke, obavestavale o demonstracijama i dr).•• Borba protiv frakcionastva i sektastva u Partiji, za sredivanje unutarpartijskih prilika koju je poveo zagrebacki radnicki front na celu sa Elurom Elakovicem, Josipom Brozom, Blagojem Parovicem i drugim radnickim borcima, posle Osme zagrebacke konferencije Kominterne putem Otvorenog pisma KI, usia je u novu fazu, sto je omogucilo konsolidovanje Partije i njeno okretanje prema osnovnim problemima radnickog pokreta. Svakako da je to imalo odraza i na vece angazovanje Partije u radu sa zenama o cemu svedoci povecanje broja zena Clanova KPJ - sredinom 1928. godine u Partiji je bilo 100 zena - kao i pokrajinske k-onferencije KP.J, odrzane pred Cetvrti kongres KPJ. Sudeci prema dokumentima Pokrajinske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koja se sastala u septembru 1928, moze se zakljuciti da se na svim pretkongresnim partijskim skupovima govrilo i 0 znacaju rada medu zenama. U Rezoluciji te Konferencije se kaze: ,S obzirom na velik broj radnica, naroCitu paznju posvetiti radu medu zenama radnicama, a osobito medu muslimanskim zenama, koje su jos u gorem polozaju i cija je borba mnogo teza uslijed njihove zaostalosti, vjerske i konzervativne okoline. OK-i moraju da nadu naCina i metoda d~ pocnu s radom medu muslimanskim radnicama. Davati drugoVIma upute za rad medu Zenama i tra.Ziti izvje.Staj o radu" .42 Pocetkom novembra 1928. odrzan je i Cetvrti kongres KPJ, bez sumnje, najvazniji skup jugoslovenskih komunista u drugoj polovini dvadesetih godina. Za razliku od svih dotadasnjih partijskih kongresa i konferencija, odr2anih 1921-19~8, Cetvrti kongres KPJ je posvetio punu paznju i zenskom radnickom pokretu, usvojivsi i posebnu Rezoluciju o zenskom pitanju, sto je predstavljalo 1 odraz sazrevanJa same KPJ. U Rezoluciji o organizacionom pitanju se kaze da Partija treba da organizuje specijalnu komisiju za rad medu zenama, da razradi konkretna uputstva za njihovo svakodnevno delovanje i sto pre da se poveze sa zenama radnicama. Kongres nalaze Centralnom komitetu da organizuje zensku komisiju i istice potrebu organizovanja takvih komisija i u nizim partijskim rukovodstvima. U Rezoluciji o ratnoj opasnosti i nasim zadacima u borbi protiv rata govori se o povecanoj ulozi zena u prolZVodnji, posebno u slucaju rata, i ukazuje na neophodnost borbe protiv uticaja burzoazije na njih preko sitnoburzoaskih, nacionalisti~kih, klerikalnih i humanitarnih organizacija. Zatim se napominJe da rad medu radnicama i Zenama radnika, u vezi sa sve ve6om opasnoscu rata, njihova organizovanje u sindikate i druge proleterske masovne organizaicje i opste uvlacenje zena u klasnu borbu ima izuzetan znaCaj. Za rad medu zenama hila je svakako najvaznij a Rezolucij a 0 zenskom pitanju. u njoj se konstatuje: povecano uvlacenje zena u proces proizvodnje, poslednjih godina, jer one predstavljaju jef41 ARP, fond KI, 1928/60; MSZ, neregisllrovana grada. " ARP, fond KI, 1928/60; 76-3. 140 tlniju i manje svesnu radnu snagu; bezobzirno izrabljivanje zenske radne snage; politicka obespravljenost zena i nejednakost pred zakonom; nacionalno tlacenje i ostaci feudalizma u nekim krajevima Jugoslavije; vece ucesce zena u strajkaskim borbama u zemlji i politickim akcijama Komunisticke partije; sirenje burzoaskog uticaja medu zenama putem terora i sistematskog rada pomocu klerikalnih, dobrotvorno-vaspitnih feministickih i reformistickih organizacija uz potporu i subvenciju drZave, crkve i dvora; rasturanje Casopisa medu zenama, koje lderikalna stampa izdaje u 100 hiljada primeraka, zbog cega se ,ogromne mase radnica i seljanki nalaze pod ideoloSkim i organizacionim uticajem burZoazije". U Rezoluciji se zatim navodi da je KPJ potcenjivala rad medu radnickim i seljackim zenama, a ukoliko se taj rad u pojedinim mestima i obavljao, smatran je u vecini slucajeva kao specificni rad za zene; da je tesko stanje u Partiji bilo prepreka za rad medu zenama i da usled toga inicijativa aktivnog partijskog zenskog kadra nije nailazila na dovoljnu podrsku; da se iskustva iz rada pojedinih pokrajina nisu uzimala u obzir i da nije bilo cvrstog stava za rad u neprijateljskim zenskim organizacijama. Da bi se rad medu radnicama i selj ankama centralizovao i sistematski i planski sprovodilo, u Rezoluciji su postavljeni zadaci: izgraditi odozgo do dole partijski aparat za rad medu zenama i u njega privuci radnice iz preduzeca; pri CK KP.J obrazovati komisiju za rad medu zenama koja ce organizovati rad na pridobijanju radnica i seljanki za masovne organizacije radnicke klase i u Partiju; ilegalni rad sa simpatizerima treba da se svede na organizovanje zenskih kruzoka sa sto stalnijim sastavom i odredenim programom i da se preduzmu mere da se mreza tih kruzoka sto vise proSiri. U Rezoluciji se istice da je najvaznija legalna forma rada - rad u sindikatima i postavljaju se zadaci zenskim komisijama u sindikatima koje treba da sto vise radnica privuku u organizovanu borbu radnicke klase. Zatim se ukazuje da KPJ treba da pocne s radom medu Zenama na selu, da s njima organizuje konferencije, i to prvo u onim mestima gde je uticaj Partije najveci. Posebno se istice potreba rada i u raznim zenskim organizacijama koje okupljaju veliki broj radnica i seljanki, da se objasni prava namera tih organizaicja i odvoje ad njih zenske mase i pridobiju za revolucionarni radnicko-seljacki pokret. Na kraju Rezolucije se govori o potrebi masovne zenske literature koja treba da vodi racuna o lokalnim prilikama; zatim o izdavanju !egalnog zenskog Jista i sindikalnog zenskog Jista, organizovanju dopunske mreze da te listove i naglasava da treba sva pitanja koja se ticu rada medu zenama obradivati i u legalnoj i u ilegalnoj partijskoj stampi. 43 U ovom periodu, za vreme ilegalnog delovanja KPJ, zene su obavljale niz svakodnevnih poslova koji u dokumentima nisu ni zabelezeni. Secajuci se rada iz tog vremena, Josip Broz Tito na" .ARP, fartd KI, 1928/82; IstorijSki arhiv KPJ, tom II, 190, 199, 201, 202, 207; Ktasna borba, god. IV, 10/12, decembar-januar 1928/29, 135-137. 141 �giasava, izmedu ostaiog, ,da su zene no6u dijelile letke, obavljale kurirsku sluzbu, stampale na ciklostilu letke i izvrsavale druge zadatke ... Iz izvjestaja koji su podnoseni u komunistickim celijama vidio sam da su drugarice u ono doba nevjerovatno savjesno ispunjavale obaveze koje su dobijale od svoje organizacije, bez obzira na svu opasnost koja im je prijetila".44 Listovi Opzanu3oaanu paonu>< i Borba i druga sindikalna i partijska stampa pisali su 0 uslovima zivota i rada zena radnica i redovno su donosili prigodne Clanke prilikom poslava Medunarodnog dana zena u kojima su zene pozivane da u rna kojoj formi stupe u organizovane redove proletarijata. Cianci sa slicnim sadrzajem i zahtevima zena radnica pojavljivali su se u radniCkoj stampi za vreme proslava Prvog maja. Opzanu3oaanu pailnu>< 'je imao posebnu zensku rubriku, a odmah posle Cetvrtog kongresa KPJ i Borba je uvela rubriku ,Zena radnica i seljanka" u kojoj se pisalo o polozaju radnica. 2. Ucesce zena u sindikalnim organizacijama i strajkovima Zabrana rada klasnih sindikalnih organizacija, progoni i hapsenja rukovodilaca i clanova KPJ i sindikata posle donosenja Obznane i Zakona o zastiti drzave - doveli su do naglog opadanja broja sindikalno organizovanih radnika, a narocito radnica. Pocepanost sindikalnog pokreta i sporo obnavljanje revolucionarnih sindikalnih organizacija uticalo je na radnice i njih.,.j,e u ovom periodu bilo dosta tesko privuci u organizacije. U Jugoslaviji je krajem 1922. godine bilo organizovano oko 50 hiljada radnika i radnica, sto nije iznosilo ni jednu desetinu od broja zaposlenih. Savez fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica Jugoslavije imao je najvise organizovanih zena. U ovom Savezu do Obznane je hila 41 podruznica sa 6 686 c!anova, a krajem 1922. godine samo 11 podruznica sa 792 clana. U Beogradu je, na primer, 1920. godine bilo 17 sindikalnih podruznica sa 12 hiljada clanova, a 1922. godine - 11 podruznica sa 3 968 Clanova od ukupno 30 hiljada zaposlenih radnika i radnica. U Skoplju je 1920. godine bilo 1 933 sindikalno organizovanih radnika i radnica a 1922. godine svega 439 od ukupno 4 000 zaposlenih. 45 Slicno stanje je bilo i u drugim savezima i mestima gde je bilo manje zaposlenih i organizovanih zena. Usled stalnih zabrana i progona, organizacije Nezavisnih sindikata su i dalje slabile. U decembru na primer, u Nezavisnim sindikatima u Jugoslaviji bilo je 26 481, a u julu 1924. godine 23 430 organlzovanih radnika l radnlca. 46 Iako je broj zaposienih zena blo u stalnom porastu, bilo ih je malo organizovanih. U klasnim sindikalnim organizacijama bilo je, na primer, 1924. godine svega 3 odsto radnica.47 Prilikom obnove rada sindikalnih organizacija birane su nove uprave podruznica u koje je izabran izvestan broj zena. U Banjoj Luci, 1921. godine, obnovilo je rad nekoliko sindikalnih podruznica. Za predsednika Pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica izabrana je Ana Bandic, za sekretara - Stefica Paulino, a za blagajnika - Ljuba Miketa. 48 Pododbor Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica u Nisu, obnovio je rad 1922. godine i izabrao novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle Olga Stosic, kao blagajnik, i Mileva Stosic u Nadzorni odbor. Pododbor Saveza trgovackih pomocnika u Skoplju odrzao je 9. oktobra 1922. godine konferenciju. Posle referata i diskusije izabrana je nova Uprava za Cijeg je sekretara izabrana Savka Tasic, trgovacka pomocnica. Pored nje, na sledecoj konferenciji Pododbora, koja je oddana 2. februara 1923, izabrana je i Malinka Jovanovic. Savka Tasic je kasnije presla na rad u Beograd, gde je na. godisnjoj skupstini Saveza trgovai':kih pomocnika i privatnih cinovnika, 11. maja 1924. godine, izabrana takode za sekretara U prave.4' Posle odobravanja Pravila Pokrajinskog medusaveznog sindikalnog odbora za Sloveniju, 10. novembra 1922. godine odrzana je u Ljubljani Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata za Sloveniju. Konferencija je donela rezolucije o sindikalnom pokretu u Sloveniji i Jugoslaviji, o stvaranju jedinstvenog sindikalnog fronta protiv kapitalisticke ofanzive, o radnickim poverenicima, 0 ucescu zena u sindikalnom pokretu i 0 sindikalnom obrazovanj u. U Rezoluciji o ucescu zena u sindikalnom pokretu se konstatuje da je proletarijat u svojoj klasnoj borbi jedna celina i da u tom pogledu ne treba praviti razlike medu polovima, da je radnica ravnopravna i da treba da pripada klasnim organizacijama koje se bore protiv eksploatacije proletarijata. Zatim se naglasava da je u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena potrebno: 1) okupljanje zena u Nezavisne sindikate i rad na njihovom sistematskom i temeljitom obrazovanju; pri tom koristiti sva raspoloziva agitaciona i organizaciona sredstva; 2) udruzivanje radnica i nastavnica. u sve oblike strukovnih sindikalnih organizacija, da one budu zastupljene u svim sindikalnim forumima, da se biraju za radnicke povernike, za agitatore i pojedine odbore koji se organizuju; 3) stvarati u preduzecima jedinstvene organizacije i nigde u radionicama i fabrikama nisu potrebne odvojene organizacije zena; 4) da se Nezavisni sindikati. svim sredstvima bore protiv eksploatacije neorganizovanih radnica, da se jednako vrednuje JDsip Caz1, Nezavisni sindikati, knj. I, Za-greb, 1962, 339. JK.ene y 1-1.aw.e~1t no1epexy, MJ!,ada z.apOa, JIHCT MJia,n;11x pa,I{HHKa H ceJhaKa, ro,rr;. I, 7, Beorpa,rr;, 7. 'IWBe..tt6ap 1924, 3. 48 Opza1tU3oaanu paduu'KJ 18, 1. ja-r~;uar 1922, 3. 49 Isto, 104, 26. oktobar 1922, 3; 13, 15. februar 1924, 3; 35, 18. maj 1924, 3. 46 44 J '0 s tip B II" o z T i 1; o, Govori i. Clanci, Zagreb, 1962, ikmj. XIV, 242-243; J o '8 i p B r .o z Tit o, SeCanje na revolucionarne likove omladine i Zena, Tletrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lknj. 1, 287, 288. 45 142 PoloZaj radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 44, 47 i 63. 47 143 �-~~~-~~~------------------~-·------------ zenski rad i da se za isti rad j ednako placa i zenama i muskarcima, da se utvrdi visina nadnice i da se daje pomoc za nezaposlene; 5) obratiti paznju za izvrsenje zakonskih obaveza o zastiti radnica, narocito u slucaju trudnoce i materinstva i boriti se za posebnu socijalnu zastitu zena i dece. Na kraju se napominje da je zajednicka borba proletarijata za socijalisticko drustvo jedini put za oslobodenje zena. 50 U Beogradu je od 27. do 29. januara 1923. godine oddana Prva zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata, na kojoj je ucestvovalo 120 delegata iz ce!e zemlje. Za sekretara Konferencije izabrana je Savka 'I'asii:. Na Konferenciji su usvojeni Statut i rezolucije o organizacionim pitanjima, o akcionom programu i taktici, o organizacionom jedinstvu sindikata, o jedinstv<>nom frontu radnicke klase, o stampi i o radnickoj omladini. Konf.erencija se nije posebno bavila problemima zena radnica, jedino se u Rezoluciji o akcionom programu i taktici govori o eksploataciji zena i radnicke omladine, koja je dostigla strahovite razmere. Konstatuje se da zene rade teske fizicke poslove i da propadaju od nocnog rada. Zatim se postavlja u zadatak sindikalnim organizacijama da se u borbi za osmocasovno radno vreme bore za zastitu zenske radne snage, da u sindikalni pokret uvlace sve najamne radnice i da ih u specijalnim prosvetnim organizacijama prosvecuju i osposobljavaju za klasnu borbu. Posebno se naglasava da treba suzbijati svaku tendenciju da se stvaraju posebni sindikati zena i mladih radnika. Na Konferenciji je Centralni medusavezni sindikalni odbor promenio naziv u Centralni radnicki sindikalni odbor Jugoslavije (CRSOJ), u koji je izabrana Mi!ica Petrovic. 51 Posle Zemaljske sindikalne konferencije ~. okviru N ezavisnih sindikata formiraju se odbori za agitaciju medu zenama pri CRSOJ, Pokrajinskom radnickom sindikalnom odboru (PRSO) za Hrvatsku i Slavoniju i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima (MRSV). 52 Ovi odbori nisu se uspeli osnovati pri vecini rukovodstava Nezavisnih sindikata, a i tamo gde su postojali nije se mnogo osecala njihova delatnost. Bilo je dosta tesko privuci radnice u klasne sindikalne organizacije, jer su one u vecini bile nekvalifikovane, mnoge i nepismene, a desava!o se da ih poslodavci zbog uclanjivanja u N ezavisne sindikate otpustaju s posla. I pored ulaganih napora da se sto veci broj zena organizuje, njih je i dalje bilo maio u sindikatima. U Savezu drvodeljskih radnika u Hrvatskoj i Slavoniji, na primer, u prvoj polovini 1923. godine, bilo je 3 494 muskarca i 340 zena. Slicno je bilo i u drugim sindikalnim savezima. Od zaposlenih 50 Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata u S~ovenaCkoj, PoloZaj radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 50; Glu.s svobode, 26, 11. oktobar 1923. 51 Opzauu3oaanu padnu'K, 10, 4. c;Pe6pyap; 11, 8. cjje6pyap; 16, 25. rjJe6pyap 1923; RadniCka Stampa, 48, 10. februar; 50, 24. februar; 55, 30. mart 1923; J o s i IP C 'a :z,i, Zematjska konferencija N ezavisnih sindikata Jugoslavije uspostavtjanje Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije (CRSOJ) . .. , 255-276. 62 Jre1sip Cazi, 0 polotaju i borbi Zena. radnica, Nezavisni sindikati, knj. II, Zagrefb, 1964, 456; 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu, iknj. III, sv. 1, z.,gJreb, 1967, 163, 164. 144 radnica svega je 1 odsto bilo organizovano u sindikalnim organizacijama 1925. godine. 58 Jedino je vise zena bilo u Savezu grafickih radnika i radnica Jugoslavije. Pocetkom 1926. godine ovaj Savez imao je 3 500 clanova, a od toga 1 458 zena. 54 'I'ek posle Treceg kongresa KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata pocelo se nesto vise raditi u pogledu okupljanja, prosvecivanja i organizovanja zena radnica. Zene su aktivno ucestvovale u svim akcijama koje je vodila radnicka klasa iako ih je malo bilo organizovanih. Nezavisni sindikati organizovali su zborove i demonstracije protiv skupoce, koja je bila u stalnom porastu. U Beogradu je 27. avgusta 1922. godine odrzan veliki zbor protiv skupoce na kojem je govorila graficka radnica Draga Stefanovic. Ona je naglasila da njihove nadnice da!eko zaostaju iza neophodnog minimuma za odrzavanje zivota i da veliki broj radnika i radnica prima platu iz prethodne godine, dok su zivotne namirnice poskupele za dva do tri puta. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj se govori o uzrocima skupoce i trazi da vlada preduzme mere za suzbijanje skupoce, da zabrani izvoz prehrambenih proizvoda i trgovanje hranom, da ukine posredne poreze, da gradi radnicke stanove, da se nabave drva za ogrev, da se podignu opstinske pekare i mesnice i omoguci slobodno delovanje radnickih organizacija. 55 Pocetkom septembra iste godine Centralni medusavezni sindikalni odbor Jugoslavije uputio je otvoreno pismo za zajednicku borbu protiv skupoce: Glavnom radnickom savezu Jugoslavije, Savezu grafickih radnika, Udruzenju ratnih invalida, Savezu ddavnih sluzbenika, Savezu drzavnih sluzitelja, Savezu bankarskih, trgovackih i industrijskih cinovnika, Savezu privatnih namestenika, Udruzenju opstinskih cinovnika i ostalim profesionalnim organizacijama.S6 U Nisu je 8. septembra 1922. godine odrzan zbor protiv skupoce na kome je govorila Draga Stefanovic, 57 delegat MSO iz Beograda. Tih dana zborovi protiv skupoce odrzavani su i u drugim mestima i na njima su vidnog ucesca uzele i zene, jer su bile pogodene snizavanjem zivotnog standarda. Pored nezaposlenosti i skupace, radnice su bile nezasticene i izlozene grubom ponasanju i maltretiranju od strane poslodavaca. Preko radnicke stampe, organizacija N ezavisnih sindikata i radnickih i seljackih odbora KPJ je organizovala siroku akciju za prikupljanje pomoci gladnima u Rusiji, Cije je zitorodne rejone 1921. godine pogodila nezapamcena susa. U ovoj akciji veoma aktivno su uCestvovale i Zene, i to ne samo radnice vee i Zene koje nisu pripadale radnickom pokretu, ali su se iz humanih razloga pridruzile jednoj ovakvoj akciji i ucestvovale u davanju dobrovoljnih pri53 Isto. ARP, Zbirka Crvene osindikaJ.ne intemacionale (CSI), MF 185/718' (334---355), april 1926. 56 Opzanu3oaanu padnux, 87, 31. aazycT 1922; Hronologija radnii'!kog pokreta u Srbiji ... ~ 81. 56 Opzanu3oaanu paOnu1e, 89, 7. cenTe.u6ap 1922; Hronologija radniCkog pokreta u Srbiji . .. , 83. 51 Opzanu3oaa1-£u pa0nu1C, 94, 24. cen'l'e.M6ap 1922. 54 145 �Joga za gladnu decu Rusije .. Zen': s~ se istical: .u sv_akod~evnim konkretnim poslovima oko pnkup!JanJa dobrovo!Jmh pnloga 1 organizacije zborova u korist ove siroke akcije. Avgusta 1921. godine, pri Narodnom odboru za _pomoc ~eci .u K~aljevini ~ms? formiran je Narodni odbor za pomoc gladnOJ de~!l RUSlle, a kraJe':T,'. lSte vgodme u Zagrebu je osnovan Odbor za pomoc gladruma u RUSlJL Pocetkom 1922. godine pocinju da se formiraju radnicki odbori za pomoc g!adnima u Rusiji i ova akcija dobija sve siri znacaj. Za godinu dana, od aprila 1922. do aprila 1923. godine, sakupljeno je vise ad 4 153 370 dinara za gladne u Rusiji. Radnice u radionicama i preduzecima maksimalno su se angazova!e u ovoj kampanji i njihova imena redovito su se nalazila na spiskovima lica koja su davala novcanu pomoc za gladnu decu Rusije.58 . U tarifno-strajkackim akcijama i u kulturno-p:osvetnom radu ucestvovale su zene u vecem broju. Od Obznane do polovine 1921. godine u Hrvatskoj i Slavoniji je bilo oko 50 t:;trifnih pokreta_i strajkova u kojima je ucestvovalo i mnogo radmca kao, na pr1mer, u tvornicama cikorije, duvana i u Domacoj tvornici rublja u Zagrebu.59 Tekstilne radnice prve povlascene tkacke radionice u Uzicu stupile su u strajk 29. oktobra 1921. godine. One su zahtevale po·· vecanje nadnica od 15 do 30 odsto. Vlasti su onemogucile vodenje ovog ~trajka, pa je bez uspeha zavrsen 9. novembra. Predstavnici radnika i radnica bili su zatvoreni. 60 Zapazeni su cesti tarifni pokreti i strajkovi sivackih radnika i radnica. Od 1. avgusta 1922. do 1. avgusta 1923. godine bilo je 19 strajkova radnika i radnica ave struke u 14 mesta, i to u: Zagrebu, Pancevu, Novom Sadu, Splitu, Sarajevu, Subotici, Kumanovu, Beogradu, Sapcu,,;{:emunu, Somboru, Uzicu, Kraljevu i Kragujevcu, i 16 tarifnih pokreta u 13 mesta, i to u: Pancevu, Splitu, Brodu, Vinkovcima, Subotici, Beogradu, Sisku, Velikoj Kikindi, Osijeku, Varazdinu, Krusevcu, Vrscu i Starom Beceju. 61 Strajkaci su zahtevali povecanje nadnica i poboljsanje uslova zivota i rada i u tome su u vise mesta uspeli. Iako na primer, nadnice u Sapcu povecane su za 25 odsto, u Beogradu u maju 1922. godine - za 20 odsto, a u drugom tarifnom pokretu, pocetkom oktobra iste godine - za 32-55 odsto, dok su krojacki radnici i radnice u Zemunu zahtevali povecanje plata za SO odsto.62 u isto vreme strajkovali su radnici i u drugim preduzecima i radioss Na sptsku radnika 1i radnica DrZavne ·mai1karm.·ice u Beogradu, koji su dali ·cd 5 do 10 dinara, ·kao dobroVlol.ini .prHog za gladlnu rusku decu, nalazi se 12 ·radnica i 13 radnika. U preduzeCima, u kojima je bi:lo viSe zap.oslenih Zena, viSe ·ih j.e uCestvovalo u ovoj akciji. (Op~anu3osanu pa<)nu-x:, 42, 26. .M.apT 1924, 4; RadniCka Stampa, 10, 1. april1922; MoSa Pijade, lzabrani spisi, tom I, knj. 1, Beog1rad, 1964, 349, 367; Xpo'H.OJl.OZuja paihtU"l.'lCO'l nox:peTa. y Cp6uju . .. , 66, 70, 72, 73. sg Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 92. t.:o IzveStaj Jnspekcije ra:da za 1921. godimu, Beograd, 1922, 215; Opwnu3oaauu paihtuK, 4, 13. noae.MOap 1921, 4, i 8, 27. uoae.M6ap 1921, 4. at Opza.uU3oaauu paduu1e, 63, 12. aazycT 1923, 3, 4; RadniCka Stampa, 63, 25. maj 1923, 4. 62 Opzauu3oaa·Ji.U paOuu?C, 14: 18. deY;,e.MOa.p; 17, 29. Oe~e.M.6ap 1921; 44, 2. anpu.n.; 63, 11. jyu; 93, 8. OKToOap; 104, 26. m<:To6ap; 112, 23. uoae.M6ap 1922. 146 nicama. U Dr2avnoj markarnici i radionici cigaret-papira u Beogradu, gde je blo zaposleno vise zena, jula 1922. godine, izveden je uspesan strajk radi povecanja nadnica. 63 Avgusta 1922. godine u strajk su stupili rudari u Sloveniji sa zahtevom za povecanje plata. Njima su u ovoj akciji pomagali clanovi njihovih porodica, taka da se, pored 12 hiljada rudara, broj strajkaca povecao na oko 40 hiljada. 64 Jula i avgusta 1923. godine ponovo su strajkovali rudari u Sloveniji, i to je bio jedan od najveCih strajkova u toku te godine. u strajk je stupilo oko 9 500 rudara Trbovlja, Zagorja, Kocevja, Hrastnika, Rajhenburga i Laskog. S njima su aktivno ucestvovale zaposlene radnice i zene radnika. Strajk je trajao 59 dana i u tom vremenu su vrsene neprekidne represalije nad rudarima. Veliki broj radnika bio je uhapsen, a medu njima je bilo i zena 65 U Jugoslaviji je 1923. godine radnicka klasa pokrenula 335 strajkova sa 13 232 ucesnika i 367 tarifnih pokreta u kojima je ucestvovalo 52 645 radnika i radnica. NajveCi broj tarifnih pokreta vodio se u industriji tekstila i odece, gde je bilo zaposleno mnogo zena. Sledece, 1924, godine broj strajkova i tarifnih pokreta je opao, taka da je u Jugoslaviji bilo 45 strajkova sa 5 155 strajkaca i 148 tarifnih pokreta sa 24 625 ucesnika. U svim ovim akcijama aktivno su ucestvovale i zene. Radnici i radnice Tekstilne tvornice u Zagrebu predali su 18. oktobra 1924. godine zahtev za povisenje plata. Pocetkom decembra doslo je do pregovora kojim je postignut sporazum za povecanje plata za 10 do 20 odsto i time je pokret bio likvidiran. 66 Krajem decembra 1924. godine tekstilni radnici i radice u Dugoj Resi uputili su zahtev za povecanje plata. Oni su bili spremni da se do kraja bore za svoje zahteve i da ne bi doslo do strajka, uprava preduzeca povisila je plate januara sledece godine za 15 odsto. U ,Domacoj tvornici rublja d.d." u Zagrebu poslodavac je snizio nadnice za 12 do 15 odsto. Usled toga u tvornici je doslo do parcijalnog strajka 12. oktobra 1925. godine Ll kojem je odeljenje za izradu kosulja sa 40 radnica obustavilo rad. One su se ponovo vrable na posao kada je udovoljeno njihovim zahtevima da im se ne u~a­ njuju plate. U isto vreme strajkovali su krojacki radnici i radmce u preduzecu ,Herkules" u Zagrebu. 67 U toku 1925. godine doslo je u Jugoslaviji do 73 tarifna pokreta u 184 preduzeca u kojima je ucestvovalo 28 106 radnika i radnica. 68 Do Treceg kongresa KPJ malo se radilo medu zenama i zato je neznatan broj radnica bio organizovan u sindikate. Posle Kongresa obnavlja se rad Odbora za agitaciju medu zenama u Nezavie3 Xpouo.aozuja padnu"ll.KOZ noKpeTa y Cp6uju ... , 79 . 64 Opzanu3oaauu paOuuK, 86, 24. a.szycT 1922. Arhiv CK SKS. fond Trbovelj-ska premog·okopna druZba, hr. 5 i 7, 1S23, 193; fond Zv:eza necd~snih strlllkovnih o;rga-n·izacij.a za Sloveniju, izveStaj od 18. septembra 1923; ARP, fond Kl, 1924, 61, 67 i 68. 6a J o s i1p C a zd, Nezavisni sindikati, knj. II, Zagreb, 1964, 271, 274, 275, 294, 297. 67 Organizovani radnik, 42, 15. oktobar; 43, 22. oktobar; 44, 29. okto~ bar 1925. 68 Josip Cazi, Nezavisni sindikati, knj. III, svezak drugi, Zagreb, 1967, 507, 508. 65 147 �snim sindikatima, oddavaju se posebne k:onferencije i predavanja za Zene i organizuju razni kruZoci. U pripremama za Prvi kongres Nezavisnih sindikata odrzavane su godisnje skupstine i kongresi pojedinih sindikalnih saveza, na kojima se raspravljalo i o radu i organizovanju zena radnica, a vrseni su i izbori uprava sindikalnih saveza i delegata za Kongres Nezavisnih sindikata. Pocetkom aprila 1927. godine odrzana je godisnja skupstina Saveza radnistva odjevne industrje i obrta u Zagrebu. U izvestaju o radu, koji je podneo Duro Salaj, govori se, izmedu ostalog, o organizovanju tekstilnih radnika i radnica u Tvornici ,Hermana Polaka" i konstatuje da su postignuti veoma dobri rezultati, ali da se i tu pojavio ORS (OpCi radnicki savez) i otpoceo sa razbijackom akcijom u cemu je delimicno i uspeo, jer je jedan dio Clanova otpao od klasne sindikalne organizacije, Zatim se raspravlja o tarifnom pokretu koji je voden u ,Domacoj tvornici rublja" i napominje da je odeljenje pegleraja napustilo rad zbog sikaniranja radnica na poslu. I u ovom preduzecu, u isto vreme, dosla je do izrazaja razbijacka akcija ORS-a. Na kraju je skupstina izabrala novu Upravu u koju je usia Anka Butorac. 60 Sledeceg meseca odrzan je u Beogradu Treci kongres Saveza radnika odjevne industrije i obrta Jugoslavije. U Centralnu upravu tog saveza izabrana je Anka Butorac. Ona je takode izabrana za delegata istog saveza za Zemaljski kongres Nezavisnih sindikata.1o Od 12. do 16. juna 1927. godine u Beogradu je oddan Prvi k?ngres Nezavisnih sindikata. G!avna tema Kongresa bila je ujedinJenje sindikalnog pokreta, ali se on, pored toga, bavio i drugim problemima, pa i pitanjem rada medu zenama. Posle ovog Kongresa poduzimaju se ozbiljnije mere u pogledu okuplJ;;tnja i sindikalnog organizovanja zena. U izvestaju, koji je CRSOJ (Centralni radnicki sindikalni odbor Jugoslavije) podneo Kongresu, govori se, izmedu 69 Sa godi,Snje SkJupSUne ik:rojaCa, Organizovani radnik, 15, 7. apTil 1927, 5. - An k a But o ·r a c - rodena 27. avgusta 1903. u Don,iem PazariStu, gospiCk!i srez; poCela da radi u Zagrebu u fabrici rubl,ia; 1925. pos·tala Clan sindi,kata, a 1926 Clan KPJ; izabrana u Upravu Saveza radni.Stva odjevne industrije i -obrta ru Zagrebu ·april a 1927, a maia - u Centralnu upravu Saveza radniStva odjevne industri,ie i obrta Jugos1avjje; istovremeno bLla i Clan IzvrSnog odbora Mesnog radnJ:Ckog sindika•lno,g veCa u Za•grel>u d Clan Komi.sije za rad medu Zenama pri tom veCu; zbog revolucionam()g rada stalno proga~ njana- od policl.ie i viSe puta hap.Sena; 1929. osudena na godim..t dana robije; 1931. oti.Sla u SSSR, ,gde .ie .pohadala KomunistiCki univerzitet nacLonalnih ma~ ·njina Zapada; 1PD povratku u zemlju r<:ldiJa u URSSJ u Cakovou; onjen rad se uoCio i ubrzo je bila ·uhapSena i sprovedena u muZevljevo r:odno mesto u Hercegovina; zatim je oti.Sla u drugi radniCki centar. u VaraZdin Kad'l: S'U na.§i dobrovoljci nm u Spaniju, ;pokuSala je i {JD8 da ode, ali je ponovo bi,la uhap~ Sena. Na partijskoj Pokrajinskoj konferenci.H za Hrvatsku, 1940. g.odine, izabrana je za Clana CK KP HrVatske. A vgusta 1940; ponovo uhapSena i internilrana u LepogJavu, gde ju je zatekla okupaci.ia; odatle je premeStena u GosroiC, a zatim u Jastebarsk.o i, najzad, u ustaSki logor ,.Danica" u Koprivn;ci, odakle je pobegla 26. decembra 1941. godine i doSla u Zagreb; januara 1942. odlazi u .paTtizane i kod sela Ve1iko KrCevo nailazi na ustaSku zasedu koia je t~~'ko ranjava i prebacuje u Kostalniru; tu iE'!- od strahovitog muCenja podlegJa ranama. ProglaSena je za narodhog heroja. 70 Opwuu.3oaam( paOnux:, 39. 29 . .M.aj 1927, 4; Kongres odevnih radnikc., Organizovani radnik, 23, 2. jun 1927, 2. 148 ostalog, o zaposljavanju i eksploataciji radnicke klase i konstatuje da kapitalisticka klasa ,u jaram surove eksploatacije sve vise uvlaci zensku i decju radnu snagu kao jeftiniju ili besplatnu, a pri tom i daleko manje otporniju od muske radne snage". Zatim se naglasava potreba organizovanog rada sa zenama i decom u preduzecima i kaze: ,s obzirom na sistematsku tendenciju uvlacenja zenske i decje radne snage u preduzeca svih vrsta, u cilju njihovog iskoriscavanja kao strajkbrehera i nesvesnih pomagaca u rusenju radnih uslova, od neophodne je vaznosti da se na'li sindikati povezu sa tom masom, da ih organizuju i vaspitaju u duhu klasne borbe i na taj nacin osposobe za aktivne borce protiv brutalnosti kapitala". 11 Kongres je raspravljao o niskim nadnicama i eksploataciji zenske radne snage i odlucio da se sindikati bore za ,povecanje i izjednacenje plata zenama i mladim radnicama po principu: za jednak rad jednaka plata". U Rezoluciji Prvog kongresa Nezavisnih sindikata kaze se da je duznost Nezavisnih sindikata da obrate najvecu paznju na organizovanje i klasno prosveCivanje zena i mladih radnika, da se u tom cilju pri CRSOJ obrazuju komisije koje ce pod rukovodstvom CRSOJ organizovati delatnost medu zenama i omladinom. 72 Na prvom plenumu CRSOJ, koji je odrzan posle Kongresa, reseno je da Izvrsni odbor CRSOJ, u duhu kongresnih odluka, izradi pravilnik za rad medu zenama i omladinom. Zatim, da u sto kracem roku pristupi formiranju komisije za rad medu zenama pri CRSOJ i da preko nje forsira obrazovanje istih komisija pri sindikalnim savezima, mesnim radnickim sindikalnim vecima i pododborima. U Beogradu je 24. juna 1927. godine odrzana sednica Izvrsnog adbora CRSOJ na kojoj je, izmedu ostalog, formirana Centralna komisija za rad medu zenama. U Komisiju su imenovane: Draga Stefanovic, Clan sekcije zena u podruznici graficara u Beogradu, Branka Todorovic, clan Glavnog odbora Saveza trgovaCkih pomocnika, Angelina Jakovljevic, clan Uprave beogradske sekcije herihtera, Hristina Kovacevic, herihterka, jedna drugarica koju odredi Savez sivackih radnika i Milivoje Kaljevic, drugi sekretar Izvrsnog odbora CRSOJ. Posle deset dana, Komisija je 5. jula odrzala svoju prvu sednicu na kojoj se konstituisala. Za predsednika Komisije je izabrana Draga Stefanovic, za sekretara -- Brana Todorovic, a za blagajnika - Angelina Jakovljevic. Na sednici je odluceno da se uputi manifest radnicima u kome ce se ukazati na tezak polozaj zena u radionici i van radionice, pozvati ih da se organizuju i da se izradi pravilnik za rad Komisije. Osnovni zadatak ove Komisije je bio da privuce radnice u sindikalnu organizaciju, a zatim da organizuje prikupljanje statistickih podataka u celoj zemlji o ucescu Zenske radne snage u svim privrednim granama, o visini nadnica i duzini radnog dana, o stambenim prilikama zena radnica i slicno.78 71 IzveSta.'i Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije zu. 1923-1927. godinu, podnesen Prvom kongresu Nezavisnih sindikata, Beograd l927,8i9. ' 72 IzveSta.j Centralnog radniCkog sindikalnog odbora ... , 46; Opzauu3osanu padnuJC, 35, 15 . .M.aj; 44, 16. jyu; 45, 19. jy1t; 46, 23. jyn; 49, 3. jy.a; 23, 2. jun; 24, 9. jun; 28. 7. jul 1927, 2. 78 Opzanu3osanu paduuK, 46, 23. jyn; 48, 30. jyu; 52, 14. jy.fl.; 66, 1. cenTeJt.6ap 1927, 3. 149 �Na sednici Izvrsnog odbora CRSOJ, 18. jula 1927. godine, konstatovano je da je Komisija za rad medu zenama na svojoj sednici odlucila da se formiraju komisije za rad medu zenama po oblastima i da se obratila Oblasnom sekretarijatu CRSOJ u Zagrebu i drugim mestima u cilju ostvarivanja ove odluke. 74 Doneseni zakljucci u pogledu rada sa zenama prvi put su se realizovali neocekivano brzo i pristupilo se formiranju komisija za rad sa zenama pri mesnim sindikalnim vecima. Iz izvestaj a Mesnog radnickog sindikalnog veca vidi se da je u Krusevcu, polovinom septembra, postojala komisija za rad sa zenama od tri Clana. Ona je poslala izvestaj o radu u Fabrici sapuna ,Merima" u kojoj je bilo zaposleno vise zena nego muskaraca.75 U Zagrebu je 17. oktobra 192.7. godine odrzan plenum Mesnog radniCkog sindtkalnog vee a, kojem su prisustvovali clanovi svih uprava podruznica .. 0 sindikalnom organizovanju radnika referisale su Barica Debeljak i Anka Butorac i kritikovale potcenjivanje rada na organizovanju radnica. Posle opsirne diskusije zakljuceno je da se osnuje Komisija za rad medu zenama pri Izvrsnom odboru Mesnog radnickog sindikalnog veca. U Komisiji su bile drugarice: Barica Debeljak, Anka Butorac, Marija Grzetic, Zora Nikolic i drugovi Ivan Krndelj i Josip Broz. Plenum je odluCio da sve uprave podruznica i poverenici treba da polazu racuna o tome sta su uradili na organizovanju radnica. 76 U to vreme formirane su komisije za rad medu Zenama i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima u Beogradu, Subotici, N ovom Sadu i Osijeku; u tom smislu aktivirale su se i sindikalne organizacije. u komisijama je bilo po 8 clanica i 95 odsto su radnice iz preduzeCa.77 Komisija za rad medu zenama pri CRSOJ iij,Beogradu ogranicila je svoj rad samo na neke saveze u N ezavisnim sindikatima. Ona je u tim savezima sazivala sastanke organizovanih i neorganizovanih zena i drzala referate 0 vaznosti organizovanja zena i drugim problemima koji su interesovali radnice. Zatim je preko stampe pozvala radnice da saraduju u listu Opzauu3oaauu pailuuK i trudila se da u preduzecima pronade pismenije zene koje bi bile redovni saradnici u sindikalnoj stampi. Komisija je organizovala zene u strajkovima i nastojala da se one dosledno bore za ostvarenje prava radnicke klase. 2enska komisija pri MRSV u Zagrebu pretezno je delovala u savezima tekstilaca i sivaca, zivezarskih radnika i radnica i kelnera. Ona je svakih 14 dana, a po mogucnosti i svake nedelje, sazivala sastanke radnica po preduzecima na kojima su dr2ani referati o ekonomskom polozaju radnica, o radnom vremenu, o borbi za vece nadnice i drugim problemima. Sastanke je posecivalo 40 do 100 zena i na njima se insistiralo da se radnice organizuju u N ezavisne sindikate. Komisija je nastojala da prikupi podatke o zapo·· slenim radnicama, o visini njihovih nadnica i radnom vremenu i 74 75 76 Isto, 54, 21. jul 1927, 3. Isto, 70, 18. septembar 1927, 4. Plenum M.R.S.V. .u Zagrebu, Organizovani radnik, 43, 20. oktobar 1927, 3. 77 150 ARP, fond KI, 1928/60. slala je na rad u preduzeca aktivistkinje sa odredenim zadacima. Ona je pozivala radnice -da saraduju u listovima Borba i Opzauu3oaauu pailuun u cemu se prilicno i uspelo; objavljeno je vise dopisa iz preduzeca o polozaju zena radnica. Komisija je nastojala da sto vise zena ucestvuje u tarifnim pokretima i strajkovima.78 Jedan od najuspesnijih sastanaka zena odrzan je 18. novembra 1927. godine u Zagrebu. Sastanku je prisustvovalo vise od 100 radnica iz veCih tvornica u gradu. Glavni referat podneo je Duro Salaj, sindikalni funkcioner, a zatim su govorile dve drugarice iz ,Domace tvornice rublja d.d." o stanju u njihovoj tvornici. One su u izlaganju istakle poteskoce na koje nailaze prilikom organizovanja radnica. Zatim se raspravljalo o sindikalnom organizovanju radnica i u drugim preduzeCima i konstatovano je da u Zagrebu in;a vis<; od 3 000 zaposlenih zena koje treba aktivirati u svakodnevnoJ borb1 radnicke klase. Naglasena je potreba da radnice vise Citaju radnicku stampu i literaturu i zakljuceno je da komisija za rad medu zenama izradi konkretna uputstva za rad i predvidi teme za niz predavanja.79 Nekoliko studentkinja komunista u Zagrebu bilo je zaduzeno da idu u preduzeca i rade s radnicama. Tako, na primer, J elena Nikolic student medicine, dobila je partijski zadatak da se javi Duri S~laju i da pod njegovim rukovodstvom radi medu tekstilnim radnicama u .Nezavisnim sindikatima. Ona je cesto isla na sastanke radnica u preduzeca u kojima je bilo zaposleno vise zena i radila je u Komisiji za rad medu zenama. Od najaktivnijih radnica u tvornicama su osnivane simpatizerske grupe zena, koje su, pored smdikalnog rada, dobijale i razna partijska zaduzenja, a zatim primane u KPJ. Rad medu zenama u Zagrebu bio je najbolje organizovan u Tvornici ,Frank", ,DomaCoj tvornici rublja d.d.", ,Unionu", u tekstilnim tvornicama i Tvornici duvana. U radu sa zenama isticale su se: Zlata Miler, Marija Zumer, Jelena i Zora Nikolic, Anka Grzetic, Tatjana Marinic, Anka Butorac, Barica Debeljak i Lucija Borjan Jurin. 80 U Zagrebu je 20. januara 1928. godine na sastanku zena odluceno da se odrzi nekoliko predavanja 0 polozaju zene u razvitku drustva. Predvideno je da se u kracim vremenskim razmacima odrze tri predavanja, i to: o matrijarhatu, o polozaju zena u robovlasnickom periodu i feudalizmu i 0 polozaju zene u doba kapitalizma i imperijalizma.• 1 I u Beogradu se u to vreme posvecivalo vise paznje sindikalnom organizovanju radnika. U Fabrici trikotaze ,Moravija" bilo je zaposleno vise zena, koje su bile organizovane u Savezu radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije. Na 78 79 I,sto. AIHRPH, MRSV, fkut. 1; Organizovani radnik, 48, 24. novembar 1927, 5. eo ARP, Se6anje Jelene NikodiC, MG 2914; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 150. st ·Plan predavanja j,e naip:MV:i•1a ri ocga[rlzova1a sastan:ke Zena Kom1sqa za rad 1sa Zenama pri Mesnom rardni•Ckom sdndi':kialnom veCu. Prvo rpredavanJe je lb:L1o zalkazano za 10. :februar, ali onije odciano, j-er ga .je polddja zabranila. - Organizovani radnik, 6, 9. februar; 7, 16. februar 1928, 5. 151 �siroj sidikalnoj konferenciji izabrana je 'uprava sekcije u kojoj j" bilo vise zena, i to: Dobrila Panic, predsednik, Milica Vihner, sekretar, Ljubica Stamenkovic, blagajnik, i dva radnika clanovi uprave, a u finansijsku kontrolu izabrane su Persa Zilavic i Zivka Gajic." Na plenarnim sednicama CRSOJ i nekim oblasnim konferencijama postavljano je pitanje rada sa zenama, a tek polovinom aprila 1928. godine objavljen je Pravilnik Centralne komisije za sindikalni rad medu zenama. Prema Pravilniku, Centralnu komisiju za sindika:Jni rad medu zenama sastavljen od sest radnica i jednog prestavnika CRSOJ, imenuje Izvrsni odbor CRSOJ. Ona je tehnicki organ CRSOJ i radi prema njegovim direktivama. Pravilnikom se predvida osnivanje komisija za rad medu zenama i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima, koje imenuje Izvrsni odbor MRSV, i one su organizaciono i aktivno povezane ·sa Centralnom komisijom i rade na istim zadacima. Clan 6. ovog Pravilnika odreduje sledece zadatke Centralne komisije za sindikalni rad medu zenama: a) da od ravnodusnih radnica, koje su u ogromnom broju u fabrikama i radionicama daleko od sindikalnih organizacija, stvori klasne borce i da ih stavi pod uticaj Nezavisnih sindikata; b) da ·komisijama za rad medu zenama pri MRSV organizuje sistem poverenica i odrzavanja redovnih konferencija i na taj naCin uspostavi sto tesnju vezu sa radnicama u oreduzecima; v) da prikuplja statisticke podatke o uslovima rada zena ida iste objavljuje u radnickoj stampi; d) da se stara i vrsi kontrolu nad sprovodenjem zastitnog radnickog zakonodavstva, a narocito ukoliko se odnosi na zene radnice; e) da upoznaje zene sa svim aktuelnim pitanjima koja su od interesa za radnicku klasu; f) da se brine za zdravstveno prosvecivanje zena, kako bi one mogle odgajati zdrav mdnicki podmladak; g) da radi na suzbijanju zastarelih tradicija, shvatanja i obicaja koji zenu odvode od puta klasne borbe; h) da podnosi predloge CRSOJ o izvrsavanju postavljenih zadataka. Zatim, Pravilnik predvida da se celokupni rad centralne komisije za sindikalni rad medu zenama, kao i njenih organa, krece u duhu Statuta CRSOJ i odluka Kongresa Nezavisnih sindikata; da poverenice po preduzecima i radionicama rade po direktivama mesnih komisija za sindikalni rad medu zenama. Za izvrsavanje postavljenih zadataka Komisija treba da prikupi materijalna sredstva od prodaje specijalnih markica; od pnredaba, koncerata i predavanja; od dobrovoljnih priloga; od rabata dobijenog prodajom stampe i literature i da kontro!ise kako se sredstva trose. Pocetkom aprila CRSOJ je potvrdio navedeni Pravilnik. sa . Na osnovu postavljenih zadatka Komisiji za sindikalni rad medu zenama, vidi se da je organizovani rad sa zenama stalno u pocetnoj fazi. Pravilnik je odredio smernice za buduci rad, ali je treba:Jo mnogo vremena, strpljivog i sistematskog rada da bi se postigli zapazeniji rezultati. Centralna komisija za sindikalni rad 82 Op~auu3oaanu paCh-tuK, 94, 11. Oe-u..e.o~t6ap 1927, 4. 811 Praviln1lk Centralne komi•sije za rsindikaln-i rad medu Zenama rprdl.et~rkama pri CRSOJ tsu rpotpisali IJ)redsednik i sekrebar CRSOJ. Opzanu3oaau1' paOuu'X:, 31, 15. anpu~'~- 1928, 4. 152 medu zenama pri CRSOJ nije imala mogucnosti da deluje u celoj zemlji i da ostvaruje uvid u postignute rezultate mesnih komisija. Njen rad se uglavnom ogranicavao na Beograd i bliza mesta u Srbiji, a bila je i sastavljena od poznatih sindikalnih aktivistkinja iz Beograda. Od inicijative i mogucnosti mesnih radnickih sindikalnih veca zavisilo je organizovanje mesnih komisija za sindikalni rad medu zenama i okupljanje radnica po preduzecima i radionicama. Relativno mali broj zaposlenih bio je u sindikalnim organizacijama u ono vreme. Tako na primer, u Tekstilnoj tvornici ,Polak i sinovi" u Zagrebu, 1927. godine, bilo je zaposleno oko 480 radnica i radnika, a od toga je bilo organizovano u Nezavisnim sindikatima oko 150. Od sredine 1927. do maja 1928. godine u Zagrebu je bilo zaposleno vise od 3 000 radnica, a svega 100 organizovanih u Nezavisnim sindikatima, dok ih je jos manje bilo u Ujedinjenim radnickim sindikatima iii Hrvatskom radnickom savezu. 84 Ovaj podatak iz jednog od najjacih radnickih centara, u kojem su se ulagali odredeni napori u radu sa industrijskim radnicama, ocito govori o tome da se radu medu zenama posveCivalo vrlo malo paznje. Mnogi aktivisti zanemarivali su organizovanje radnica smatrajuci da je to manje vazno za radnicki pokret. U listu Oraanizovani radnik navodi se da je to glavni uzrok sto je ovako mali broj zena u organizaciji Nezavisnih sindikata. U Rezoluciji o sindikalnom pitanju, usvojenoj na Cetvrtom kongresu KPJ, konstatuje se da zenska radna snaga postaje sve vazniji faktor u proizvodnji i da zbog toga Partija mora posvetiti posebnu paznju radu medu zenama i organizovati ih u sindikate, da treba da pojaca svoju delatnost u borbi za zastitu zenske, mlade i nekvalifikovane, radne snage. 85 I na drugim partijskim i sindikalnim skupovima i u radnickoj stampi postavljalo se pitanje organizovanijeg rada sa zenama i prijema radnica u Nezavisne sindikate ali se to u praksi veoma sporo ostvarivalo. Radnice su se isticale ~ poznatim strajkovima u tekstilnim fabrikama, gde ih je 57,5 odsto bilo zaposleno, a jedva 1 odsto organizovanih u sindikatu.•• Posle Cetvrtog kongresa KPJ pocelo se intenzivnije raditi sa zenama. Medutim, ubrzo je doslo do zavodenja diktature u Jugoslaviji, te raspustanja Nezavisnih sindikata, hapsenja partijskih i sindikalnih rukovodilaca, a samim tim i do onemogucavanja rada na sprovodenju donesenih rezolucija i odluka. Akcije, koje su u poslednje dve godine poduzimane u pogledu organizovanja zena u revolucionarne sindikate, bile su prekinute i taj rad ponovo je doveden u pocetnu fazu. Od snalazenja KPJ u novim uslovima rada zavisilo je i organizovanje zena i pridobijanje za revolucionarni radnicki pokret, a u tom se napredovalo vrlo sporo. Iako je mali broj zena bio u organizaciji KPJ i Nezavisnih sindikata, one su nesrazmerno vise ucestvovale u pojedinim akcijama koje su se u to vreme vodile, a narocito posle Treceg kongresa KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata. :: Borba, 12,,12. mart 1927; Organizovani radrdk, 45, 15. novembar 1928, 5. Pe3o.n.y'l{UJa o cuudwea.n.no.M. nuTa·thy, JilcTopujc'ICu apxus, TOM II, Beo- rpa/1, 1949, 205, 207. 86 Organizovani Tadnik, 50, 20. deczmbar 1928, 3. 153 �Preko Nezavisnih sindikata organ{zovane su proslave Medunarodnog dana zena u pojedinim mestima i preduzeCima. Za organizovanje masovnih proslava nije bilo uslova, tako da su se one obicno svodile na objavljivanje prigodnih clana u sindikalnoj stampi, odrzavanje polulegalnih uzih sastanaka s radnicama, na kojima se govorilo o istorij atu i znacaju proslave Dana zena, o polozaju zene u Jugoslaviji, i na pozivanje radnica da pristupe organizacijama Nezavisnih sindikata. Opza1iU.30Ba1iu pail1<u1< je, na primer, povodom 8. marta 1926. godine objavio veCi propagandni Clanak kojim su zene pozivane da stupe ,rna u kojoj formi u organizovane redove proletarijata." 87 Clanak sa slicnom sadrl!:inom objavio je sledece godine u isto vreme, Organizovani radnik iz Zagreba, u kojem se narocito apeluje na radnice da se organizuju u Nezavisne sindikate. Zatim je povodom 8. marta 1927. godine u Zagrebu oddana uspesna Konferencija zena kojoj je prisustvovao veci broj sindikalno organizovanih radnica i radnika. 0 znacaju Medunarodnog dana zena referisao je Dusan Grkovic, sekretar Saveza kozaraca. Govoreci o izrabljivanju i ponizavanju zena radnica, on je naglasio da treba pojacati rad medu zenama, da ih treba privuci u sindikalne organizacije i otrgnuti od uticaja burzoaskih i sitnoburzoaskih organizacija, predrasuda i tradicija. I drugi referenti na toj Konferenciji naglasavali su da je ,pridobijanje i organizovanje radnica jedan od najprecih zadataka radnickih sindikata u danasnje doba". 88 Sire . manifestacije zena prilikom proslava 8. marta nisu se mogle odrzavati, jer su svi skupovi takvog karaktera koje su organizovali KPJ i Nezavisni sindikati bili zabranjivani. Po preduzecima i radionicama odrZavani su zatvoreni sindikalni sastanci Zena na kojima se govorilo o znacaju Medunarodnog d-a zena, o polozaju zena kod nas i u svetu, o borbama zena protiv rata i o potrebi da se organizuju, kako bi se na taj nacin uspesnij e borile za ostvarivanje pune ravnopravnosti u drustvu. U proslavama 1. maja aktivno su sa ostalim radnicima ucestvovale i zene. Radnicki listovi objavljivali su prigodne clanke na temu polozaja zene u drustvu u kojima su radnice pozivane da se organizuju u sindikalne organizacije. U prvomajskim proglasima, koje su po preduzecima rasturale i radnice, takode se govorilo o polozaju zena i borbi radnicke klase za ostvarenje njihove pune ravnopravnosti. Borbenost i klasna svest radnica najvise je dolazila do izrazaja u strajkovima. Vecinu strajkova vodili su radnici i radnice manjih preduzeca, ali su bili najzapazeniji strajkovi industrijskih radnika u tekstilnoj industriji u kojoj je i bilo zaposleno najvise zena. Strajkaci su se borili za povisenje nadnica, protiv produzavanja radno!i( vremena, za ispunjavanje odredaba kolektivnog ugovora, za pnznavanje radnickih poverenika, protiv otpustanja radnika s posla, za isplacivanje zaradenih nadnica, za placanje prekovremenog rada, protiv uvodenja akordnog rada itd. 87 154 Opwu-u3osam£ paOmtK, J9, 11 . .r~tapT 1926. 88 Organizovani radnik, 10, 3. mart; 12, 17. mart 1927, 2 i 18, 10. mart 1927. Jedan od najvecih strajkova bio je u trikotazi ,Beogradska tekstilna industrija A.D.", u jesen 1926. godine, u kojoj je bio zaposlen veliki broj zena. 89 Visina nadnica u fabrici kretala se od 18 do 40 dinara. N ekvalifikovani radnici primali su 24 do 32 dinara dnevno, a radnice 24 dinara, i to posle cetiri godine rada u preduzecu, dok su svega tri radnice primale vise od 28 dinara dnevno. Polukvalifikovani radnici s vecim radnim iskustvom primali su 32 do 36 dinara, a retko 40 dinara dnevno, mladi radnici 20 do 28 dinara, dok su mlade radnice primale 18 do 24 dinara dnevno. Kvalifikovanim radnicima placano je 5 do 8 dinara na sat, a radnicama koje su. radii: ~a akord u tkacnicama 550 do 650 dinara nedeljno, ~ b1lo. Je ~lucaJeva da su za 1st? vr~me zaradivale syega 400, pa 1 manJe dmara, 1ako su u fabnc1 md1le po nekoliko godina i same izdr2avale svoju porodicu. U preduzecu je postojao sistem kaznjavanja radnika i radnica, Cak i za sitnice, novCanim globama koje su ponekad prelazile zaradu radnica za dve nedelje rada.•• Pred pocetak strajka u ,Trikotazi" je radilo oko 1 500 radnika i radnica, od kojih je 150 bilo u komunistickim N ezavisnim sindikatima, a 300 u socijaldemokratskom Opstem radnickom savezu (ORS-u). 91 Kao sto se vidi iz ovih podataka, broj sindikalno organizovanih radnika i radnica bio je veoma mali, a pored toga ove dve sindika1ne organizacije nisu se medusobno slagale, sto je pogQ.rsavalo ionako teske uslove za rad u preduzecu. Sredinom oktobra smanjene su nadnice radnicima i radnicama sto. je ~a teske uslove za rad dovelo 18. oktobra do strajka koji j~ traJao sest nedelJa. Radnicima i radnicama koji su prebaceni da rade na akord smanjene su nadnice za oko 70 odsto sto je izazvalo opsti revolt u preduzecu. Sutradan, 19. oktobra, radnici , Trikotaze" su. odrzali zbo:. i_ doneli Rezoluciju u kojoj se osuduje pokusaj vlasnika da smanJI 10nako niske nadnice i trazi zastita radnickih prava. Zatim je reseno da se izabere delegacija od predstavnika svih odeljenja, koja bi zavrsila pregovore s Upravom. Ubrzo je izabrana del_egacija od 14 clanova u kojoj su u ime radnica bile: Ljubica F1hpovJC, Zorka Golubovic, Vera Mitrovic, Milica Radic, Kristina Aleksic, Mileva Arsic i Ljubica Trifunovic. Pri1ikom isplate zarada, 23. oktobra, 32 radnika i radnice koji su bili pokretaci strajka dobili su otkaz, a medu njima i cela uprava mesne sindikalne sekcije. Posle toga, jedna radnicka delegacija je trazila da se povuce otka7. otpustenih radnika i radnica. V1asnici preduzeca nisu hteli da prime radnicku delegaciju, niti su udovoljili njihovim zahtevima, pa je 25. oktobra doslo do opsteg strajka u ,Trikotazi" u kojem je ucestvovalo 1 500 radnika i radnica. U strajkackom odboru bilo je nekoliko radnica koje su se angazovale na izvrsavanju raznih zadataka. u toku strajka odrzano je vise zborova strajkaca na kojima su isti89 U ,'DrikotaZi" u Beogradu 1bHo je .zaposleno 1 200 radnica i D>ko 500 radniJka. ·(Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5.) 00 Opzauu3osauu paC.htu'IC, 84, 29. OKTo6ap; 85, 31. OKT06ap 1926, 1; B o~ r y M 11 JI X p a 6 a K, IllTpaj'K. paOnuKa y TpUKOTaxu BeozpaOC'x:a Tex:cTuJ!.na U1U)ycTpuja A. P..", 1926, ro,u;MrulbaK rpa,D;a Beorp~~a Klb, VI Beorparr 1959, 230. ' ' ....... 91 BoryMJi:IJI Xpa6aK, n,~n., 231. 155 �eani zahtevi radnika i radnica i upoznavalo se s rezultatima pregovora sa upravo;n pred~~eca. Med:;t ra~n!cima _i<; postt;iala velika solidarnost u straJku, a nJlh su podrzavah 1 radmc1 ostahh beogradskih i drugih preduzeca u zemlji. Od pocetka novembra do 19. deeembra za strajkace je prikupljeno 48 295 dinara .. Prilozi u novcu su stizali iz svih krajeva u zemlji i zene su se obicno angazovale u njihovom prikupljanju. Na ishod strajka uticao je ORS, koji je otvoreno ustao protiv strajka i u celoj ovoj akciji vodio razbijacku politiku medu radnicima i radnicama. ORS je pozvao radnike da se jave na posao, a njegovi predstavnici su objavili da je strajk zavrsen. Policija je 20. novembra, bez ikakvih razloga, pocela da hapsi strajkacke straze i druge radnike koji su se nalazili u neposrednoj blizini i na taj nacin onemogucila strajkace da dalje strajkuju. ;E'ritisak na njih vrsili su poslodavci, policija i radnicka organizacija ORS, zbog cega je strajk okoncan, ali bez uspeha. •• . •. • . U julu je poceo, a u oktobru 1926. godme se zavrsw straJk krojackih radnika i radnica u Zagrebu. Oni su se borili protiv snizavanja nadnica, ali se strajk zavrsio neuspehom. I u Beogradu su poslodavci traziil da se snize nadnice krojackih radnika ! radnica i zbog toga je doslo do strajka 12. oktobra iste godine. Strajkaci su trazili da se sacuva tarifa koja je potpisana 28. maja 1924. godine. Policija je za vreme strajka uhapsila vise radnika. Posto je veliki broj poslodavaca priznao i potpisao dotadasnju tarifu, strajk je uspesno zavrsen. U toku 1926. godine vecini radnika i radnica bila je snizena zarada za 10 do 15 odsto. 93 Tarifni pokreti i strajkovi u 1927. znatno su povecani u odnosu na 1926. godinu. Dok je u Jugoslaviji ;tg26. bilo 46 tarifnih pokreta sa 4 617 ucesnika i 46 strajkova sa 10 979 ucesnika, sledece godine je bilo 85 tarifnih pokreta u kojima je ui':estvovalo 7 408 radnika i radnica i 79 strajkova sa 9 438 strajkaca.'4 Jedan od najveCih strajkova u 1927. i pocetkom 1928. godine, u kojem je ucestvovalo oko 60 odsto zena, bio je strajk tekstilaca u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi. U odeljenju vikleraja bile su zaposlene vecinom zene, i to uglavnom ispod 20 godina zivota. Njihove plate bile su dosta neujednacene, pa je, na primer, bilo radnica koje su zaradivale po 39 dinara nedeljno, a neke i po 140 do 180 dinara za isto vreme. Visina zarade zavisila je i ad kvaliteta pamuka, koji su dobivale na obradu. Vecini radnica prosecna mesecna plata nije bila dovoljna za najosnovnije 92 OpzaHU30Ba1-!.u paOnu'H:, 82, 29. O?CTo5ap; 85, 31. 01CT06ap; 87, 7. nose..~~6ap; 89, 14. noae.M6ap; 91, 21. noae.At6ap; 92, 25. noae.M6ap; 93, 28. uoaeM6ap; 95, 5. Oeu.,e.M.6ap; 96, 9. Oe~e.M.6ap; 97, 12. de~e..«.6ap; 98, 16. Oe~e.u6ap 1926; B or y M vr JI X p a 6 a K, n.n., 232-260; Hronologija radniCkog pokret u Srbiji ... , 200, 201; Beogradska t·rikotaZa Sest nedelja u StTajku, Tekstilci Jugoslavije, Zagreb, 1966, 273. 93 Opza?--I.U3oaaRu pa(h-tuK, 62, 12. aazycT; 64, 19. aazycT; 79, 10. o?CTo6ap; 80, 14. OKTot5ap; 81, 17. o?CToOap, 83, 24. OKTo6ap 1926; Hronologija radniCkog pokreta u. Srbiji ... , 200; J o sip C a z i, Tarifno-Stra,jka8ke akcije u HnJatskoj 1926. godine, Nezavisni sindikati, lk!nj. treOO, ·sv~ rdrugj., .Zagreb, 1967, 509, 535. 114 J •O s i rp C a z d, n.d., 536, 554. 156 zivotne potrebe i zato su one sa svojim poverenicima pet puta intervenisale da im se plate povise. Uprava preduzeca im je obecavala da ce to pitanje resiti, ali kako ni posle mesec dana obecanja nisu ispunjenja, 130 radnica ovog odeljenja je stupilo 16. februara u strajk. Zbog toga je 19. februara 400 radnika i radnica dobil<> otkaz od uprave preduzeca s obrazlozenjem da ce obustaviti svaki rad u vikleraju. Uprava je obecala radnickim poverenicima da ce· novom tarifom, koja je u izradi, povisiti radnicama u tom odeljenju plate, ali zato nije davala nikakvu garanciju i radnice su nastavile da strajkuju. Ona nije htela da vodi pregovore s predstavnicima strajkaca i zatrazena je intervencija Oblasne inspekcije za rad,. koja je organizovala pregovore izmedu poslodavaca i radnica 26. februara. Na pregovorima je reseno da se radnicama u tom odeljenju povise plate do· 16 odsto, da se sve radnice koje su ucestvovale u strajku vrate na posao i da se povuku svi otkazi. N a taj nacin ovaj strajk je uspesno okoncan.'5 Drugi strajk tekstilaca u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi otpoceo je 15. novembra iste godine i trajao je 11 nedelja. Ova je bio jedan ad najvecih strajkova za poslednjih sedam godina. Nadnice zaposlenih u ovom preduzecu bile su suvise niske. One su u odeljenju tkaonice iznosile 32 do 160 dinara nedeljno. Oko 320 radnika i radnica ovog odeljenja stupili su u strajk, a kasnije su im se pridruzili i ostali. Ostala odeljerija, koja su jos· radila, davala su deo svoje zarade u strajkacki fond. Pre pocetka strajka, 9. novembra, vodeni su pregovori izmedu direkcije tvornice· i radnickih poverenika. Predstavnici radnika su ukazali na veliku nesrazmeru izmedu cena Zivotnih namirnica i radniCkih nadnica i predocili su tezak polozaj zaposlenih u preduzecu. Centralna uprava Saveza radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije trazila je ad ministra za socijalnu politiku da posalje komisiju, koja bi ispitala uslove pod kojima rade radnici i radnice u ovoj tvornici i intervenisala kod tvornicke uprave, koja je izjavila da radnicki zahtevi nisu opravdani, da su radnicke plate dobre i da se nece udovoljiti radnickim zahtevima.'6 Vee prvih dana strajka odred zandarmerije je usao u Dugu Resu i pocele su represalij e nad radnicima, a sindikalni funkcioneri pozvani su u Karlovac na saslusanje. Posle tkaonice u strajk je stupilo .odeljenje predionice, taka da se on s novim strajkacima. prosirio 24. decembra za jos 800 radnika i radnica. Uprava predu-zeca dala je svim radnicima otkaz na 14 dana i zabranila izdavanje· sledovanja drva i popravak stanova. Krajem decembra strajkacima se pridruzilo jos 200 radnika i radnica, taka da je u strajku bilo· oko 1 600 lica. 97 ns U ,DomaCoj tvornici predenja d tkanja d.d." u Dugoj Resi tri do Cetiri". radnice birane su za radniCke -poverenike. - Organizovani radnik, 3, 13. januar;: 10, 3. mart; 11, 10. mart 1927, 6. oo Organ-i.zovani radnik, 47, 17. novembar; 48, 24. novembar; 88, 20. no·· vembar; 90, 27. novembar 1927. !}7 Podaci ·o broju uCesnLka u· StrajJru u ,DomaCQj tv-ornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi razliCiti. ISU, tak-a da se p-o-minje 1600 do 1850 Straj-kaOa. (Organizovani radnik, 49, 1. decembar; 521 22. decembar 1927; 91, 1.. 157 �Pokrajinski radnicki sindikalni odoor za Hrvatsku i Slavoniju ~zda? j~, pov'?dom stra)ka, proglas kojim se objasnjavaju uzroci straJka 1 radmc1 1 radmce poz1vaJu da materijalno pomognu strajkacima. Ovu akciju podr2ao je CRSOJ i trazio je od sindikalnih organizacija u zemlji da pruze pomoc ucesnicima iltrajka u Dugoj ResL Dobrov?_ljni prih>zi _za ~trajkace prikupljani su u mnogim mestJma 1 v_ecma radmka Je ucestvovala u ovoj sabirnoj akciji, ali Je to 1pak b1lo nedovolJno da potrebe ovako veiikog strajka. Pomoc koju. su ~trajka~i primali bila je .suvise mala i za zivot nedovoljna. PolozaJ straJkaca posebno Je otezavala zima i pomanjkanje ogreva. Radn~cka klasa je izrazila svoju solidarnost sa strajkacima u Dugoj Res1 1 p~eko zborova koji su organizovani u vise mesta u zemlji. CRSOJ Je u Beogradu sazvao veliki zbor 15. janHara 1928. godine na kojem su radnici i radnice ovog grada upoznati s rezultatima strajka u Dugoj Resi, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se d~Je puna podrska ucesnicima iltrajka, osuduju represalije nad radmcima i trazi hitna intervencija Ministarstva za socijalnu politiku u korist strajkaca. U toku strajka odrzano je vise skupova strajkaca na kojima su bili i c~anovi njihovih po~odica. J edan od najuspelijih zborova bw Je 16. Januara na koJem Je govorio Ivan Krndelj, sekretar Pokrajinskog radnickog sindikalnog odbora za Hrvatsku i Slavoniju. Na o~om_ zb5'ru, kao i na prethodnim, dosla je do izrazaja solidarnost ~traJk.aca 1 spremnost da se bore za ostvarenje svojih zahteva. V1dec1 sohdarnost radnika, uprava preduzeca je pomocu ORS-a i policije pocela preduzimati oiitrije mere da se strajk slomi. Pozvani su strani radnici, na koje je najpre, vrsen pritisak da se vrate ?a posao,. i_er ce ~ protivnom biti proterani .i£ zemlje. Zatim je sesnaestoncr funkcwnera Nezavisnih sindikata otkazan stan. ORS je u preduzecu ima5' 15 Clanova i njima je od strane njihovog rukovodstva preporuceno da se vrate na posao, ilto su ani i ucinili. Mas_ir:e u fabr~ci su delimicno stavljene u pagan i iitrajk se poceo lomrtr. Kada Je ova nekolicina radnika socijaldemokrata izlazila s pos~a, ve~a grupa radnica koje su iitrajkovale docekala ih je pred tvormcom 1 napala. Zandarmi su odmah stali na stranu strajkolomaca i poceli rasterivati i tuci radnice koje su ih napadale. U tom sukobu nekoliko radnica je bilo ozledeno, a neke su i zatvorene. Zbog ovako ?rutalnog postupka zandarmerije doillo je do ogorcenja medu. radmcrma. Vlasti su zatrazile pojacanje zandarma, sto je bilo dovolJan znak resenosti da se ovaj strajk nasilno slomi. Posle jedanaest nedelja uporne borbe, Savez radniiltva odjevne industrije i obrta Jugoslavije, koji je vodio strajk teksti~aca u Dugo~ Resi,. bio je prisiljen. da _ga obustavi. Cim su postroJenJa u fabncr pocela da rade, doslo Je do osipanja strajka. Mala pomoc strajkacima, zima i odugovlacenje sa iltrajkom - uticali su na dto da ~e on likvidira. ORS je i ovde kao i u , Trikotazi" u Beugra u radiO sve vreme na likvidiranju strajka i za sve je okrivio 0e'!{e.M.6ap; 94, 1~. de~eJK6~p; 95, 15. Oe11se.M.6ap; 97, 22. Oet.~:e.At6ap; 98, 25. Oeu1e.MJ ·o s 1 P C a z a, n.d., 541, 558; Beogradska trikota:Za Sest nedelja u straJku, Tekstilci Ju.gostavije, Zagreb, 1966, 128.) 6a~ 1~27; 158 1 I Nezavisne sindikate. Na zboru strajkaca, 28. januara 1928. godine, donesena je odluka o obustavljanju iltrajka. Duro Salaj je okupljenim radnicima govorio o razlozima zbog kojih se · strajk morao obustaviti. U~led neuspeha stra_jka polozaj radnika i radnica u ,Domacoj tvormc1 predenJa 1 tkanJa d.d." u Dugoj Resi postao je jos tezi. Radno vreme je produzeno na 10 sati. Uprava preduzeca je odbila da primi na posao najistaknutije i najborbenije iltrajkace i pomocu socijaldemokrata je nastojala da ugusi organizaciju Nezavisnih sindikata.98 Uvodenjem nove tehnologije, pojavljivali su se novi problemi koji su pogadali neke radnike i radnice. Usled racionalizacije i intenzifikacije rada doslo je ponovo do delimicnog strajka, 26. septem~ra 1928. godine, u odeljenju tkaonice u Dugoj Resi, u kojem Je ucestvovalo 60 radnika i radnica. Posredstvom Radnicke komore radnici su se posle tri dana strajka vratili na posao."" U to vreme bilo je vise manjih strajkova u Jugoslaviji u kojima su ucestvovale radnice. Uslovi rada u Fabrici sapuna Merima" u K rusevcu, u k ojoj je bio zaposlen veci broj zena, bili'' su dosta teski. Radilo se prosecno devet i po sati dnevno, a nadnice su se · kretale od 12 do 45 dinara. Zapravo, nadnicu od 45 dinara imala su ~an;? dva radnika. U fab~ici su bila zaposlena i deca od 13 godina 1 nJrhovo radno vreme Je takode trajalo po devet i po casova dnevno, uz minimalne nagrade. Uprava fabrike je otpustila pet radnika i tri radnice koji su aktivno radili na organizovanju radnika i radnica u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je doslo do strajka 12. oktobra 1927. godine u kojem su ucestvovala 162 radnika i radnice. Posle dva dana strajk je sa uspehom zavrsen 14. oktobraJOO .. Usloyi za rad u Fabrici trikotaze ,Moravija" u Beogradu, u kOJOJ ]e brio zaposleno 350 radnika i radnica, bili su vrlo teski. Bez dozvole je bilo produzeno radno vreme na 12 casova danju i 12 casova nocu. Zaveden je akordni sistem rada koji je omogucavao jail vecu eksploataciju radne snage. Zastita na radu nije bila obezbeden~. Radn~~ima je za~ranjeno ~a se si~~ikalno organizuju i da b1raJu radmcke poveremke. Nadnrce su smzene za 30 odsto i usled toga je u odeljenju carapa, 10. marta 1928. godine, doslo do strajka. U strajk je stupilo 75 radnika i radnica, a uskoro su im se pridr~zili i ostali iz drugih odeljenja. Straik je trajao vise od sest nedelia, a zatim se preko poverenika unela zabuna u redove strajkaca. Oni su se pokolebali i uplaseni vratili na posao bez rezultata.'"' U Tvornici carapa ,Fridberg" u Zagrebu bilo je zaposleno 86 radnica. One su radile po 14 casova dnevno u nehigijenskim 9 ~ ARP: f.crnd ~1, 192~/60; ~orba, 1, ~- januar; 2. 7. januar; 3, 12. januar; 5, 28. J.anuar, Orgamzovam radmk. 1, 5. 3anuar; 2, 12. januar; 3. 19. januar; ~· 26. :Januar; 2. februar; 1, 1. jauyap; 2, 5. jauyap; 4, 12. jauyap; 5, 15. 3auyap; 6, 19. 1anyap 1928; J o sip C a z i, n.d., 558, 560. ?• 11 9 Josip Cazi, .n.d., 561. ARP. fond KI, 1928/60; Op2a1tU306anu pa(hLU?<:, 78, 16. ox:ro6ap i 79, 20. O'ICTo6ap 1927, 2; Xpono.~tozuja paChtU'lLKOZ no1cpera y Cp6uju ... , 220. 101 Opzanu3oaanu paduu?C, 22, 15 . •~tapT; 23, 13. JrtapT; 26, 29 . .MapT; 34, 100 26. anpuJt 192fL 159 �prostorijarna, prepunim prasme. Pocetl<om jula 1928. godine njima su snizene plate za 30 do 50 odsto i prema tome one bi zaradivale sedmicno 100 do 120 dinara. Zbog toga je doslo do strajka, koji je spontano izbio. Poslodavac je pristao da se radnice vrate na posao i da pod starim uslovima abrade 14 dana otkaznog roka, ali da snizeno placanje rada na akord ostane. I u preduzecu za proizvodnju carapa ,Mira d.d." u Zagrebu, zbog snizenja plata, doslo je pocetkom septembra iste godine do strajka.102 Od ukupnog broja zaposlenih oko 40 odsto bilo je zena u Zagrebackoj industriji ziveznih namirnica, ad toga samo 5 odsto sindikalno organizovanih. Najvise radnica radilo je u mlekarstvu i u Fabrici cokolade. U Tvornici keksa ,Bizjak" takode je bilo zaposleno vise zena i one su radile pod veoma teskim uslovima. Radilo se i po 12 sati na dan za 12 do 25 dinara. Na primer, radnica sa 19 dinara nadnice zaradivala je nedeljno 114 dinara. Od toga joj se za porez odbijalo dva dinara, za Okrmnu blagajnu 2,48 dinara i sa ostatkam novca je tesko podmirivala najosnovnije zivotne potrebe. Poslodavac je pretia radnicama da ce ih otpustiti zato sto se sindikalno organizuju, a to se kasnije i dogodilo. Marija Skribulj, jedna ad najuglednijih radnica, otpuatena je s posla 5. novembra 1928. godine bez ikakvih razloga, a sutradan su bez obrazlozenja takode otpusteni jos neki radnici i radnice. U to vreme radnice su trazile .i povisice plata. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima, a uslovi rada su se i dalj e pogorsavali, u Tvornici keksa ,Bizj ak" doslo je 7. novembra do strajka. Odmah je intervenisala policija i pocela vrsiti nasilje nad strajkacima. Sutradan, 8.' novembra, ubapseno je oko 20 radnica. Radnici i radnice su insistirali da pregovaraju s poslodavcem, ali on na to nije pristl!,jao. Sindikat radnika i radnica zivezne industrije i obrta Jugoslavije prihvatio je taj strajk, koji je spontano otpoceo, kao svoj i odmah podneo Inspekciji za rad u Zagrebu prijavu o strajku, traZeci da ona intervenise u ovom sukobu izmedu radnika i poslodavca. Inspekcija je 10. novembra donela odluku u kojoj se navodi -da Uprava Tvornice keksa ,Bizjak" nije pocinila nikakav prekrsaj zbog cega hi je trebalo pozvati na odgovornost i kazniti. Protiv odluke Inspekcije za rad podneo je Sindikat zivezarskih radnika zalbu ministru za. socijalnu politiku, iako se znalo da se po ovakvim zalbama nisu preduzimale nikakve mere. Strajk je trajao 16 dana. 1•• Sredinom novembra 1928. godine u Tvornici tekstila u Oroslavlju 1 400 radnika i radnica stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i teskih uslova za rad. U preduzecu se radilo 9 sati dnevno, 10 2 103 J" o s J p C a z i, n.d., 564, 565. Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizj.ak" bile su uhapSene: Anika Ardaluh, Thiarija BoljeSiC, Dina BrkaliC, Rezika Butera, Amalija Gradi~nik, Andela Humski, Milica JakoliC, Elizabeta Juoov:iC, Hedvti.ga Kos, Jelka Mave-liC, Terez.ija Pavlekovi6, Dr:agica RadoSeviC, Gizela Smariva, Francika Supanc, Marija Skrbulje, Ivanka Umek i Milka Vukmran. (Borba, 81, 10. novembar; 85, 17. novembar 1928; Organizovani radnik, 44, 8. novembar; 45, 15. novembar; 48, 6. decembar 1928, 2, 3; Arbeite-l'innenverhauftungen in Zagreb, Ihternationale Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berilin, 23. November 1928, 2612; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 166.) 160 a zarade su se kretale od 75 do 1 500 dinara sedmicno. Osim poslovoda i predradnika, celokupno radnistvo su saCinjavali siromasni seljaci iz okoline Oroslavlja, koji nisu mali dovoljno zemlje za rad na selu pa su hili prisiljeni da se pod bilo kakvim uslovima zaposle u ovoj tvornici. Za · sitne prekrsaje radnici i radnice su kaznjavani sa 25 dinara globe i otpustani s posla. Nije hio dozvoljen rad organizacije N ezavisnih sindikata i otpustani su s posla oni radnici za koje se sumnjalo da pokrecu pitanje svoje organizacije. Poslodavac je insistirao da se osnuje Hrvatski radnicki savez i u tom je uspeo. Radnici su zahtevali povecanje nadnica, poboljsanje uslova zivota i rada i donosenje kolektivnog ugovora. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima oni su stupili u strajk. Prvih dana strajka odrzana je skupstina strajkaca, kojoj je prisustvovao i vlasnik fahrike. Uvidevsi da su radnici spremni da se bore za svoje zahteve, on je pozvao zandarmeriju i zahtevao da se pohapse svi istaknutiji radnici. Zandarmerija je zaposela sve ulaze u fabriku i glavne ceste i cuvala onu manjinu radnika koji se nisu pridruzili strajkacima. Iako su radnici i radnice hili jedinstveni u strajku, poslodavcima je ipak uspelo da u prvih 14 dana uposle oko 100 radnika, uglavnom iz udaljenih mesta i s tim je strajk poceo da se lomi. Poverenici i drugi radnicki aktivisti pokusali su da odvrate strajkolomce od po·sla, ali u tome nisu uspeli. Dolazilo je do sukoba i tom prilikom zandarmerija je uhapsila vise od 30 strajkaca. U toku strajka vodeni su pregovori izmedu poslodavaca i predstavnika strajkaca, ali se nisu mogli postici odgovarajuCi sporazumi. Nakon intervencije, tek 27. decembra, postignut je kompromis, kojim je predvideno da svako preduzece sklopi kolektivni ugovor sa svojim radnicima uz minimalno poboljsavanje materijalnog polozaja i da se pocne s radom 2. januara 1929. godine.'•• Iz navedenih primera vidi se da su zene brojno ucestvovale u strajkovima, narocito u velikim preduzeCima tekstilne industrije, gde ih je bilo vise zaposleno. Njih su narocito pogadale niske zarade, produzeno radno vreme i teski uslovi za rad, pa su se one brzo ukljuCivale u strajkove i druge akcije koje je vodila radnicka klasa. N ezavisni sindikati nisu uspeli da okupe veci hroj zen a. Radilo se na formiranju komisija za rad medu zenama pri sindikalnim rukovodstvima, ali su i te komisije bile privremenog karaktera." One nisu imale kontinuiteta u radu i hrzo su se raspadale pod udarcima hur2oazije. Izdato je vise uputstava za rad medu zenama, ali ni u tom pogledu nije bilo iskustava, pa su ta uputstva najcesce hila nejasna i tesko su se mogla primenjivati u praksi. Usled toga se ne maze sagledati kako su se pojedini pravilnici i uputstva primenjivali u radu medu zenama u radionicama i preduzecima. Emancipaciju zena vise su uspeli da iskoriste kapitalisti koji su zbog vece· eksploatacije zenske radne snage vise zaoostavljali zene. KPJ i N ezavisni sindikati hili su suvise zauzeti svojim unutarpartijskim i sindikalnim problemima, pa su u ovom periodu malo paznje 104 Strajk u Oroslavlju. Organizovan'i. radnik, 47, 27. novembar 1928; Strajk tekstilnog radniStva u Oroslavlju, Organizovani radnik, 48, 6. decembar 1928; Jo,slp Cazi, n.d., 557; -Tekstilci Jugoslav.ije ... , 117. 161 �posvecivali radu medu zenama. Pored toga, hila su jaka patrijarhalna shvatanja 0 zeni, kao manje vrednoj u drustvu, sto je takode uticalo da se zene teze odlucuju za ucesce u politickim akcijama i teze pristupaju sindikalnim i partijskim organizacijama. 3. Zenske organizacije U prvom svetskom ratu i posle rata dolazi do vece emancipacije zena u svetu, pa i kod nas. Patrijarhalni naCin zivota u porodici i drustvu postepeno se menja, zene se u vecem broju zaposljavaju i poCinju pohadati razne skole i fakultete. Gradanske zenske organizacije se ucvrscuju i obnavljaju, a zatim se, b"z nekog reda i odvojeno jedne od drugih formira niz novih organizacija u vecim i manjim mestima. Ove organizacije su formirale uglavnom imucnije zena, kojima su se pridruzile intelektualke iste ideoloske orijentacije, a pomagali su ih drzava, crkva i dvor. Po svojoj klasnoj pripadnosti gradanske zenske organizacije nisu mogle masovno obuhvatiti zene, a narocito su izvan njih bile zene radnice i seljanke. Organizacije su se bavile pre svega ,socijalno-humanitarnim problemima" invalida, omladine i zena u tadasnjem drustvu, a zatim su se zalagale za resavanje nolitickih prava zena koja su u okviru kapitalistickog poretka u vecini razvijenih zemalja hila resena. Preko zanatskih skola, raznih kurseva, tecajeva i predavanja ova drustva su vrsila uticaj i na siromasne zene koje im klasno nisu pripadale. Programi rada Jugoslovenskog zenskog saveza, Feministicke alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, ~nske stranke i Saveza radnickih zena i devojaka donoseni su prema delatnostima svake organizacije pojedinacno. Veliki uticaj na zene vrsila su i verska zenska drustva, koja su zbog opste neprosvecenosti i nepismenosti uspevala da u svoje akcije organizuju i zene radnice. Tim radom rukovodile su klerikalne budujke koje su koristile religiozna osecanja zena i na taj nacin ostvarivale uticaj na njih i na decu. U klerikalnim domovima one su okupljale radnice u slobodnim casovima (u vreme koje im je preostalo od rada i crkve) i drzale im· posebna re!igiozna predavanja. Te verske organizacije imale su svoje kulturne sekcije, pee vacka drustva, muzicke kruzoke, analfabetske tecajeve, kurseve ;<a sivenje, kuvanje, higijenu (narocito higijenu zene i deteta) i propagandisticke kruzoke u kojima su radile najobrazovanije radnice. U svim tim kruzocima i kursevima radilo se organizovano i sistematski, a prilikom crkvenih praznika organizovane su ekskurzije koje su takode koriscene u religiozne svrhe. Za vreme crkvenih obreda nastupale su muzicke i pevacke sekcije, a prilikom zavrsetka nekog od kurseva deljene su svedodzbe na svecan nacin i pravljena izlozba zavrsenih radova. u domovima su postojale posebne citaonice i biblioteke s klerikalnim knjigama, brosurama i stampom. Na primer, klerikalna stampa je 1927-1928. godine kod nas izdavala pet zenskih casopisa i petnaest opstih casopisa, koji su u 100 162 hiljada primeraka rasturani, u prvom redu medu zenama. Posebno su osposobljavane radnice koje su obicno bile u odborima crkvenih organizacija za rad u fabrikama i preduzecima i one su legalnim putem mogle da organizuju radnice u svoje organizacije. U vidu Clanarine i drugih dazbina za crkvu radnice su davale i po 25 odsto od svoje zarade, ali se desavalo da se za siromasniju decu kupi odeca i obuca, iii ih popovi salju u svoja oporavilista preko leta, pa je prividno ispadalo da se crkva ipak brine za sirotinju.''" NARODNI ZENSKI SAVEZ SRBA, HRVATA I SLOVENACA Po zavrsetku prvog svetskog rata gradanska zenska drustva se prilagodavaju novim zahtevima i novim problemima koji su iskrsavali. Rad dobrotvorki na zbrinjavanju ratne sirocadi, inva!ida i porodica koje su ostale bez hranitelja dolazi u punom smislu do izrazaja. Mnoga zenska drustva se reorganizuju i osnivaju nova i rade uglavnom na istim poslovima. Vee 1918. godine sakupljaju se clanice Kola srpskih sestara i pre svega ukazuju pomoc interniranim porodicama koje se posle rata vracaju u zemlju. Ovo drustvo je uspelo da otvori 6. marta 1919. Invalidski dom i ddalo ga je do kraja oktobra 1921. godine. Za to vreme u domu je naslo utocista vise od 4 000 invalida.' 06 Prvi put posle rata sastao se 1. marta 1919. godine Upravni odbor Srpskog narodnog zenskog saveza, koji je uspeo da se poveze i s predstavnicama zenskih drustava iz drugih krajeva i dao je inicijativu za stvaranje jedinstvenog zenskog saveza za celu zemlju. N a cetvrtoj sednici ovog Saveza, koj a je odrzana kroz tri meseca, konstatovano je da su u Beogradu bile predstavnice zenskih drustava iz drugih centara Jugoslavije i da su izjavile da sva njihova drustva zele da se udruze u jedinstveni zenski savez. 1" U Beogradu je 21, 22. i 23. septembra 1919. godine odrzan Prvi kongres predstavnica zenskih drustava i udruzenja iz cele zemlje, koji je organizovao Srpski narodni zenski savez. Iz Slovenije je na Kongresu bilo 10 zena koje su predstavljale Opste zensko drustvo iz Ljubljane, Drustvo slovenackih uciteljica, Slovenacko · zensko drustvo iz Maribora, Opste zensko drustvo iz Celja i Drustvo zena javnih namestenica. Slicno je bilo i iz drugih pokrajina, premda je najvise zena bilo iz Srbije, jer su tu hila i najjaca gradanska zenska drustva, narocito Kolo srpskih sestara. Na Kongresu tos ARP, fond Kl, 1928/60; McTopujcKu. apxua KIIJ, TOM II, 208; Borba. 85, 17. novembar 1928. 106 U domu invalida ,Kolo s.rpskih sestara" otvorio je Zanatsku Skolu za invalide u kojoj su, pored nekih sitnijih poslova. invalidi mogli da ·izuCe obuCarski, kroj.a:Cki Hi abadZijsk.i zanat. Ove zanate uOilo je 36 invalida, a neki su ih uspeSno zavrSili i dobili majstorS'ke .dip-lome. (A.rt.Mauax KpaJheauue Cp6a, XpaaTa u C.rtoaena14a .... 257-259; KoJW cpncKux cecTapa, A.rt..Kauax xy.t.wuux OpymTaea ... , 69, 70.) 1o1 A JI o j 3 H j a ill T e 5 H, Ocuoau u pa3BUTaK Jyzoc.aoeeucKoz JfceH.c'ICOZ caee3a, r JtacuuK Jyzoc.rtoaeucKoz JICeUCKoi caee3a, Beorpa,n;, 2, 28. ifJe6pyap 1935, 15. 163 �je osnovan Narodni zenski savez Srba, Irrvata i Slovenaca, koji je 1929. godine promenio naziv i postao Jugosloven~ki zens~i savez. Ova organizacija obuhvatila je sva hum-:na, nac;onalna 1 vers!<a drustva i udruzenja zena, koja su se bav1la razmm dobrotvormm i prosvetarskim akcijama. Savez nije bio u stanju da zauzima stavove 0 pojedinim vaznim pitanjima koja su interesovala siroki krug zena u Jugoslaviji. .. Kongres je doneo Pravila Narodnog zenskog s";veza ';' koJ1rna stoji da se Srpski narodni zenski savez u Beogradu 1z godme 1906: i svi ostali zenski savezi iz Kraljevine SHS razresavaju kao takv1 i stapaju u Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. l! clanu 3. i 4. ovih Pravila kaze se da je cilj Saveza da preko svo]lh drustava radi na ostvarenju najvisih ideala u pogledu humanog, etickog, kulturnog, feministickog, socijalnog i _nacionaln,~g ra?a; zah?' da je njegova duznost da sva savezna drustva pomaze u 1zvoden]u njihovih ciljeva. Clan 7. Pravila glasi: ,~S:"vez je _duzan ~a stalno prati rad svih zenskih ustanova na stram 1 da na mternacwnalmm kongresima zastupa sva zenska udruzenja ddave SHS sa delega:1ma od Srpkinja, Slovenkinja i H;~a~ica". Upr~va Saveza se sa.stoJ1 ~d 60 clanova i bira se na skupshm svake tn godme. U prav1hma Je preciziran rad Uprave i rad Skupstine Saveza. . . Na Kongresu je izabrana Uprava Saveza u kOJOJ su zastupljene Srpkinje, Hrvatice i Slovenke. Za predsednic':' je izabrana Leposava Petkovic iz Beograda, za prvu potpresed:'1cl;' Zla_ta ~o­ vacevic-Lopasic iz Zagreba, a za drugu Fran]a Tavcaqeva 1z LJubljane, predsednica Opsteg zenskog drustva. 108 . U to vreme osnovano je vise samostalnih gradanskih zensk1h drustava koja su razvijala svoju delatnost u ok;<,g,ru Narodnog ze~­ skog saveza. Posle stvaranja zaje_dnicke d~zave SHS, osnovano !e 1918. godine Drustvo zena SrpkinJa, Hrvat1ea 1 SlovenkmJa u Backoj sa zadatkom da organizuje tecajeve za krojenje i sivenje i da dobrovoljnim prilozima pomaze siromasne krajeve. Iste godine_ fo;mirano je u Susaku Jugoslovensko zensko demokratsko udruzenJe koje je organizovalo popularna predavanja, prikupljalo_ o~ecu za siromasnu deCU i Ucenike osnovnih skola, staralo Se 0 dackOJ menz1 za siromasnu decu i pomagalo dacke grupe koje su prolazile kroz Susak. Sledece, 1919, godine osnovana je Narodna zenska zadruga u Dubrovniku. Ona je imala zabaviste, obdaniste i dispanzer i zatos Sva verska Zensk.a druStva nigu pristupila Narodnom Zenskom savezu, a pog.otovo kaioliCka druSt.va i udruZenja. - _Spomenica sa I ko:;tgresa :lena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenac~; M 1 n k a G o v e k a r- J ~ v a, Petindvajestletnica Zenskega dela, Slovenska zena . .. , 191, 192; ilpso_ YJe0u.1be1-be CpnK.U1ba, XpsaTu~a '!,£ CJi.QB€1-!.1CU1ba, rAaC Hapodne ;)IC€'H.C'Ke 3a]e0wv..'l.4e, 1-2, Beorpa,Jl;, 19 . .M.aj 1933, 6; JeOan Ousau ;)!CeH.cx:.u wsop, JKeua. :aconuc 3a noyKy 11 3a6asy, caecKa 9, HoB!il Ca,l\, 31 ..ox:To?ap 19~9, 520; M 11 eva B. M i 1 o j e viC,, Na.Se Zene, jubilarni zbornik Zavota 1 rada SRS, 1. XII 1918-1929 708· LKencx:u no"!CpeT opraH .IJ;pyunsa 3a rrpocBehvma!-oe :m::eHe u sawTMTY ~em1~ npasa, ro,v;. I, 1,' 18. anpUJ~ 1920, 25. Apz:i~la 1~20.:. pc~C~ _da izlazi list JKe'lic?cu. nmcpeT, kao organ DruStva za prosveclvanJe zene 1 zastltu njenih prava, a od 1927. kao organ Alijanse Z~nskih pokre~a. List je sa .povremenim prekldima izlazio u Beogradu do •kraJa 1938. godille. j: 164 natsku skolu. Delila je lekove i zivotne namirnice i pomagala siromasnu decu i ostarela lica. Organizovala je predavanja i izlozbe. Po ugledu na ovu zadrugu, osnovane su zenske zadruge u Sibenik':', Cavtatu i na Hvaru. Udruzenje jugoslovenskih zena obrazovano Je iste godine u Zagrebu. Ono je imalo berzu rada i brinulo se o skolovanju dece. U to vreme osnovano je u Vukovaru Zensko drustvo ,Posestrime", koje je imalo zadatak da pomaze prosvecivanju omladine i siromasne u nevolji. Ono je nagradivalo ucenice u osnovnoj skoli, priredivalo izlozbe i prikupljalo priloge za zidanje nove skole, staralo se o decjem obdanistu i davalo stalno izdrzavanje za po jednu ucenicu uciteljske skole. Drustvo hrvatskih zena i Hrvatska katolicka zenska udruga osnovani su takode 1919. u Sarajevu s humanim i kulturno-prosvetnim programom. Zenski hriscanski pokret nastao je 1920. godine u Beogradu. On se bavio sirenjem pravog hriscanstva i licnog usavrsavanja na osnovama Hristove nauke. Zenski hriscanski pokret je materijalno pomagao siromasnu decu, a njegovi Clanovi obilazili su zene zatvorenice. Iste godine osnovan je Klub Primorki u Ljubljani i on je imao zadatak da pomaze nase gradane koje su Italijani proterali. U isto vreme obrazovane su zenske profesionalne organizacije. Tako je, na primer, u Beogradu 1920. godine osnovano Udru: zenje nastavnica srednjih i strucnih skola sa zadatkom da prati usavrsavanje i razvoj metoda nastave, da se brine o vaspitavanju skolske omladine, da zastupa skolske i nastavnicke interese. Udruzenje se izborilo da se zene profesori postavljaju za Clanove Prosvetnog saveta, zatim u komisije za profesorski i uciteljski ispit, da budu izaslanici na maturi, da predstavnik njihovog udruzenja ude u komisiju za razmestaj nastavnika, da zene budu direktori zenskih gimnazija i da se odrzava nastava rucnog rada za omladinke u nekim razredima gimnazije. Ono je organizovalo predavanja, ucestvovalo u raznim kulturnim manifestacijama i odrzavalo veze sa ostalim drustvima u zemlji i u inostranstvu. Osnivac udruzenja bila je Isidora Sekulic. 109 Te godine formirana je u Beogradu i Organizacija uciteljica i zabavilja sa zadatkom da stiti · interese zene uciteljice. Organizacije je pripremala koncerte, predavanja, prikupljala priloge za podizanje doma, organizovala odbore u pojedinim mestima u zemlji i odrzavala vezu sa uciteljcama u Cehoslo10 knjiZevnica, roden.a je u MoSUir'i.nu 9 Isidora SekuliC (1877-1958) u BaOkoj, a rumrl.a u Beo.gradu; u Novom Sadu zavrSila trog.odiSnju Vi.SU devojaOku Skolu, zatim trogodiSnju ,Srbslru p.rerparandiju" u Somboru 1894. i Pedagog~ijum u Budimpe.Sti (prirodno ...matematU:Jru grupu) 1897; bila n.astavnica, a 111eko vreme i upravitelj DevojaCke Skole u P.anCevu, zatim uCiteljica u ViSoj Zemskoj Skoli u Sa:pcu, profesOT matematike u Zen:skoj gimnazij~ u Beogradu od 1911. do 1914. godilne, a sledeCe Skols.ke godine vodila se na sluZbi gimnazije ru Skoplju · za vreme okupacije Srbij,e (1915-1918) bHa u Sokobanjd, Aleksinou 'i Beogr:~du; od 1919. do 1931. profe'.Sor u Drugoj Zenskoj .gimnaziji, a zatim penz.ton:rSana .i baviJa se ,samo knjiZevnim radom; izabrana za C}ana Sl'ij}Ske akademije nauka 1950. godine. Od 1910. do 1914. -objavljivala je po J..istov.ima novele, kritike i rp.utopise. Knjiga Sa.putnici objavljena te 1913; Pismo. iz NorveSke - 1914; roman f>akon BogorodiCne crkve - 1920; Zapisi {1919-1928) - 1941; Hronika pala.nCkog groblja I-II - 1940. i veliki rbroj pripovedaka, p-utopisa, eseja i p:rikaza dela domaCe !k.njiZevnosti. 165 �vackoj. Ovakve organizacije postojale su u Ljubljani, Zemunu, Pancevu, Mariboru, Skoplju, Splitu, Novom Sadu, Velikom Beckereku, Pozarevcu, Banovistu, Pirotu i Somboru. Udruzenje zenskih lekara zalagalo se za to da i zene lekari mogu biti upravnici bolnica, da se mogu postaviti na upravne polozaje pri Ministarstvu narodnog zdravlja i za izvojevanje ostalih prava koja zene nisu imale. Udruzenje je podiglo Bolnicu zenskih lekara na Topciderskom brdu u Beogradu. Udruzenje studentkinja imalo je zadatak da poma2e siromasne studentkinje, zatim je organizovalo predavanja, knjizevne veceri, koncerte, priredbe, sastanke i prikupljalo priloge za Dom studentkinja. Udruzenje prijatelja umetnosti ,Cvijeta Zuzoric" osnovano je posle prvog svetskog rata sa zadatkom da pomaze umetnike i umetnost. Ono je u tu svrhu organizovalo predavanja, akademije, koncerte, cajanke i zabave. Sagradilo je .Umetnicki paviljon na Kalemegdanu i raspisivalo konkurse za knjizevne i umetnicke radove. Udruzenje je imalo nekoliko svojih sekcija. Pored niza zenskih drustava, formirano je i Udruzenje porodica poginulih i umrlih oficira u ratu, koje je imalo zadatak da pomaze udovice poginulih oficira. Ovo udruzenje je uspelo da od predavanja i priloga pojedinaca prikupiti veca materijalna sredstva. Prosvetno zensko udruzenje SHS u Pozegi osnovano je 1920. radilo je na prosvecivanju zena. Ono je organizovalo razna predavanja o stvaranju nove drzave, o domacinstvu, o vaspitavanju dece i ucilo zensku om!adinu rucnom radu. U Novom Sadu osnovana je Matica naprednih zena, koja je prisla knjizevnoj sekciji Matice srpske i radila na prosvecivanju zena u gradu i na selu. Ona je po selima organizovala predavanja iz nacionalne istorije, domacinstva, higijene i negovanja dece, a u gradovima kurseve stranih jezika; sirila i deci poklanjala dobre knjige i pomagala pojedine pisce. Udruzenje za obrazovanje domaCice i matere formirano je u Beogradu 1923. godine. Ono je organizovalo tecajeve za domai:ice i pripremalo izlozbe iz kulinarstva. Sledece godine osnovano je u Beogradu Drustvo Srpkinja ,Kneginja Zorka", koje je podiglo spomenik kneginji Zorki na Kalemegdanu, podarilo zvono za crkvu u Ohridu, pomagalo ratne i slepe invalide u Zemunu i ratnu sirocad u Beogradu. Ono je uspelo da okupi veCi broj zena. U programu je imalo i podizanje doma ,Kneginja Zorka" za smestaj ratne sirocadi i podizanje u Niksicu bolnice ,Kneginja Zorka". Iste, 1924. godine osnovano je u Velikom Gradistu ,Kolo devojaka" koje je pomagalo humane, prosvetne i kulturne ustanove. Priredivalo je zabave i prikupljalo priloge u korist invalida. Pored toga, pomagalo je i siromasne ucenike. Savez pcelica u Kraljevini SHS formiran je u Beogradu 1924. godine. Savez su sacinjavale ,Pcelice" iz Dubrovnika Cavtata, Skoplja, Zemuna, Panceva, Srbobrana, Novog Sada, Back~ Palanke, Sente, Curuga, Zablja, Dervente, Belog Manastira. Clanice ovih drustava su bile ucenice osnovnih skola, a rukovodioci su bile starije zene koje su na njih vrsile uticaj i razvijale samostalnost kod dece. U to vreme obrazovano je Drustvo ,Zastita devojaka" u Beogmdu, koje je imalo zadatak da se brine o siromasnim napustenim devoj- 166 kama. Dru8tvo je imalo uredeno devojacko prihvatiliste i uredene radionice u Slavonskoj Pozegi za razne zenske zanate. Odbor gospoda za zastitu slepih devojaka formiran je takode 1924. godine u Beogradu. Ovaj odbor je imao u Gabrovcu dom za slepe devojke, a uprava doma je bila predata kaludericama. Drustvo je brojalo oko 400 Clanova i imalo je pododbore u Uzicu, Obrenovcu i Srbobranu. U Zagrebu je 1924. godine obrazovana Zenska zadruga za oeuvanje i promicanje hrvatske nauke, umetnosti i obrta. Ona je okupila veliki broj radnica i izradivala luksuzne i prakticne zenske rucne radove. Zadruga je svoje radove izlagala i u inostranstvu. U Novom Sadu formirano je Sredisnje udruzenje cehoslovackih zena koje je imalo oko 500 Clanica, i to vecinom seljanki. Ono je radilo na osnivanju cehoslovackog internata u Beogradu. Hrvatsko dobrotvorno gospojinsko drustvo u Pozegi pomagalo je starce i mlade koji su se nasli u nevolji, poklanjalo siromasnoj deci odela za vreme praznika, priredivalo izlozbe rucnih radova i ucestvovalo u narodnim proslavama. Drustvo majke Jevrosime imalo je u svom programu cuvanje pravoslavlja. Ono je vaspitavalo . decu u pravoslavnom i nacionalnom duhu i imalo decje zabaviste sa nastavom na francuskom jeziku. Zensko dobrotvorno udruzenje u Trstu osnovano je 1927. godine. To je bila najveca slovenacka zenska organizacija u Italiji. Drustvo je pomagalo decu i radilo na prosvecivanju zena. Ono je izdavalo Jist Zenski svet sa tirazom od 15 hiljada primeraka. Iste godine formirano je Drustvo prijatelja mladih devojaka u Zagrebu, koje je imalo zadatak da moralno i materijalno stiti mlade devojke. Decembra 1927. godine osnovano je Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, koje je okupljalo i pomagalo univerzitetski obrazovane zene. U druzenje je organizovalo predavanj a, raspisivalo konkurse bilo zastupljeno na Internacionalnom kongresu univerzitetski obraz~vanih zena i izradilo nekoliko statistika 0 prosvetnim prilikama u nasoj zemlji. Siroku aktivnost Udruze~je je razvilo u narednom periodu, o cemu ce kasnije biti govora. Zene su organizovale Podmladak drustva Crvenog krsta sa socijalno-internacionalnim karakterom. Drustvo je radilo na upoznavanju i zblizavanju skolske dece iz svih krajeva sveta. 110 Sva ta drustva i udruzenja usia su u Narodni zenski savez. Jedina zenska organizacija koja nikad nije pristupila Narodnom zenskom savezu bila je ,Hrvatska zena", koja je pripadala Hrvatskoj seljackoj stranci i uspela je da okupi veliki broj zena. Van Saveza su bile i klerikalne zenske organizacije. Iz navedenih podataka, koji nisu obuhvatili sva zenska drustva, vidi se da zene izlaze iz patrijarhalnog kruga porodice i nastoje da se angazuju na raznim poslovima. Gradanska zenska drustva su samostalno nicala u pojedinim mestima i preko njih se vrsio uticaj na zene koje su se emancipovale i sve masovnije ucestvovale u javnom zivotu. Ta drustva su se bavila slicnim poslovima, a vecina uo MJ:ile'Va B. Miloj eviC, n.n., 704--708; A.~t.Atauax Kpa.lbeauHe Cp6a, XpaaTa u C.11.oae1-ta'11sa, .n;eo II, 1921-1922; Zenska druStva, 363. 167 �od njih su kroz humane i dobrotvorne akcije sluzi!a velicanju rezima i delovala pod patronatom vladajucih krugova. Zenska drustva sa duzom tradicijom i zastitom kraljevske kuce bila su dobro organizovana s velikim brojem podruznica i odbora. Tako na primer, .Zensko drustvo u Beogradu, koje je osnovano 17. maja 1875, bilo je decembra 1923. godine pod zastitom kraljice Marije i imalo je svoje podruznice u 34 mesta. Veliki broj drustava obracao se za pomoc Upravi dvora koja im je povremeno dodeljivana u iznosu od 1 000 do 10 hilj ada dinara.' 11 Feministicko drustvo ,Zenski pokret", kao i neka druga, prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela i donosenja izbornih zakona, upucivala su peticije i memorandume vladi, Ustavotvornoj skupstini i njenim organima i organizovala zborove zena na kojima se trazilo pravo glasa za zene. Predstavnice sest z•mskih drustava u Sarajevu formirale su Sazivacki odbor koji je 10. aprila 1921. godine organizovao veliku skupstinu zena. N a skupstini se govorilo o pravu glasa za zene, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se zahteva da zene u privatnom i javnom pravu budu potpuno izjednacene s muskarcima. Da bi se ostvario princip da su pred zakonom svi gradani jednaki, u Rezoluciji je trazeno da se prilikom donosenje novih zakona i zene pozovu na saradnju. Rezolucija je preko Narodnog zenskog saveza upucena Ustavnom odboru Ustavotvorne skupstine Kraljevine SHS. Odbor se s njom upoznao na sednici odrzanoj 16. maja iste godine. 112 Te godine organizovane su skupstine za pravo glasa zena u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Akcioni odbor zena organizovao je u Zagrebu 27. novembra 1921. godine skupstinu na kojoj se raspravljalo o potrebi potpunog izjednacenja zena s muskarcima u politickom iii,votu. Skupstinu je otvorila predsednica Akcionog odbora profesor Mira Koconda-VodvarSka. Ona je kasnije bila i direktor gimnazije i do rata se isticala u radu kao rukovodilac feministickog pokreta. Na skupstini je govorilo osam zena i jedan muskarac lekar. Oni su isticali potrebu ucesca zena u javnom zivotu zemlje, a narocito u radu gradske uprave. U uvodnom izlaganju Mira Koconda je obrazlozila tekst Izbornog zakona za gradove i opstine i naglasi!a da zene treba da se biraju u opstinske uprave. Sledeca govornica je istakla da zene najviSe pogada skupoca i da bi se one mnogo uspesnije borile protiv nje kada bi bile clanovi gradske uprave. Lekari su govorili o higijenskim prilikama u gradu, o zaraznim bolestima, o velikom broju decjih bolesti i istakli da bi bilo potrebno da zene, kao predstavnici grada budu u skolskim odborima. Zatim se govorilo o komunalnim problemima grada i zahtevalo da i zene preko gradskih institucija ucestvuju u njihovom resavanju. Adela Milcinovic je konstatovala 111 • AJ, fond Ministarstva u:nutraSnjih IJ.)Os1ova Kraljevine JugosJavije za penod 1917-1941, fascikla 40, humanitarna druStva i organizacije; fond kraljev>a kancelarija 74-253-379; 74-138-205; Jb y 5 "11 a Map K o B nh, n.d., 24; ,l{o..w.altu~a, opraa :meHcKor p;pyiiiTBa n H>eroBY:IX rro,IJ;pyJKHJi:l~a, Beorpa;q, 3, uo- ee.M.6ap 1921, 15. 112 CTenozpat;{Jc-.ce 6e.n.em1ee, PaO Yctasnoz oOOopa YcTaeoxsopne .c%yntUTUue KpaJbesuue Cp6a, XpaaTa u CJZ.oaeua'4a, Beorpa,n;, 1921 XLIX ceAIDfll;a, 54. ' 168 da je zenama pruzena mogucnost da rade samo karitativno i naglasila da im treba omoguciti da ucestvuju u radu gradske skupstine, narocito na polju socijalne delatnosti i komunalne politike. Skupstina je donela rezoluciju u kojoj se zahteva da se Uredba o opstinskim izborima za Hrvatsku i Slavoniju ispravi utoliko, da i zene u duznostima i pravima budu potouno izjednacene s muskarcima i da takva uredba vazi za sve pokrajine u drzavi.' 13 Druga sekcija Zakonodavnog odbora Narodne skupstine postavila je na sednici 7. decembra pitanje prava glasa zena za opstinske izbore u Hrvatskoj i. Slavoniji. Na sednici Zakonodavnog odbora, 9. decembra iste godine, postavilo se i pitanje prava glasa zena za opstinske izbore u Sloveniji. Posle duze diskusije taj predlog je odbacen vecinom glasova.114 Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca bio je predstavnicka organizacija zena. Zenska drustva su bila autonomna i potpuno su samostalno delovala, ali su na izvestan nacin bila objedinjena preko Narodnog zenskog saveza, koji ih je kao organizacije zena predstavljao u pojedinim forumima i na skupovima u zemlji i u inostranstvu. Zajednicka osobina svih zenskih drustava bila je u tome sto su ona postovala i hvalila postojeCi rezim, a isticala ,politicku neutralnost", pa su samo kao takva mogla biti clanovi Zenskog saveza. Uprava saveza se cesce sastajala i redovno organizovala plenume, konferencije i kongrese kojima su prisustvovali delegati pojedinih zenskih drustava. Ti skupovi su odrzavani u vecim mestima u zemlji, ito u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Splitu, Sarajevu i Skoplju. Krajem juna i pocetkom jula 1920. godine u Zagrebu je odrzan Kongres Saveza zenskih drustava. Na Kongresu je bilo oko 500 delegatkinja koje su zastupale vise od 200 zenskih drustava iz cele zemlje. Prisutne je pozdravila Zlata Kovacevic-Lopasic, a zatim je program rada Saveza izlozila Danica Hristic. Posle toga su govorile predstavnice zenskih drustava iz pojedinih krajeva. Najvise se diskutovalo o Pravilima Saveza, koja su, kao i na Prvom kongresu, s neznatnim izmenama prihvacena. Raspravljalo se i o pravu glasa za zene i na kraju je usvojena Rezolucija koja glasi: ,Da se Kongres Saveza zenskih drtistava obrati vladi i parlamentu s molbom da se i zenskinju nase drzave, kao i svima zenama kulturnih naroda, zajamce u ovoj dr:Zavi sva politicka i gradanska prava koja uzivaju drzavljani muskog spola". Kongres je zavrsen izborom novog Upravnog odbora Saveza zenskih drustava za cijeg je predsednika izabrana Danica HristiC. 115 0 pitanju prava glasa zena postojala su razlicita misljenja u okviru Narodnog zenskog saveza SHS. Dok se jedan broj intelektualki stvarno zalagao da i zene dobiju pravo glasa, dotle su druge ua C?CynmTuua xeua y 3azpe6y, :iKenc'Ku n01cpeT, 11 i 12, uoaeJt6ap--ae'le.M6ap 1921, 384. H4 Isto, 388, 389. JeOu~tCTBO, opraH ,II;eMoKPaTCKe cTpaHKe, HoBvt Ca,n;, roll;. II, 344, 20. 3_ o p K a ,n; 11M 11 h, PT3aemTaj ca Ko-azpeca jyzocJtoBEmCKU.X :HCena y 3a.zpe6y, iK.eua, 't!acont-tc 3a rroyKy l1 3a6aBy, HoBM Cap; 6 i 7, 6. . aBlYC'l' us jy.11. 1920; 1920, 284. 169 �·""···-"' mislile da za to nije pogodan momenat ( da treba cekati, sto su bili i stavovi vladajucih krugova. To je bilo aktuelno sve do drugog svetskog rata i tom problemu se na isti naCin stalno prilazilo. Plenarna sednica Upravnog odbora Narodnog zenskog saveza odrl':ana je u Splitu od 20. do 22. oktobra 1921. godine. Na dnevnom redu, kao glavne tacke, bila su tri referata, i to: Zena pred Gradanskim zakonom u Srbiji, Zena pred Gradanskim zakonom u Hrvatskoj i Slavoniji i Zena pred Gradanskim zakonom u Sloveniji. Posle diskusije, donesena je odluka da se na osnovu sva tri referata izradi zajednicki predlog za izmenu onih tacaka Gradanskog zakona koji ne stite dovoljno interese zene. Taj projekt s predstavkom trebalo je da se uputi Zakonodavnom odboru. Pored toga, zakljuceno je da se posalje Parlamentu predstavka za pravo glasa za zene. Narodni zenskl savez je bio duzan da radi na tome da zene u Jugoslaviji dobiju pravo glasa i o tom se razvila diskusija i na ovoj sednici. Iako je izvestan broj ucesnica bio protiv toga, na sednici je donesena Rezolucija koja je pozvala Savez da stupi u akciju za zensko pravo glasa. Usled usvajanja takve rezolucije, predsednica Narodnog zenskog saveza je podnela ostavku, jer je smatrala da za to nije pogodan trenutak. Pored rada na plenumu, tri clanice Upravnog odbora su odrliale predavanja prisutnim delegatima i zenama Splita.u• N arodni zenski savez SHS je podneo opsiran izvestaj o radu za 192L godinu iz kojeg se dobrim delom moze sagledati njegova aktivnost. Krajem godine Savez se sastojao od 205 zenskih drustava i udruzenja sa oko 50 hiljada organizovanih zena. Oko jedne trecine gradansklh zenskih drustava nije pripadalo ovom Savezu. To su u prvom redu verske zenske organizacije;e a bilo je i drugih. Usled finansijskih teilkoca, nedovoljno sredstava, zenska druiltva pa i Uprava Saveza, bila su ogranicena u svom radu, koji je bi~ vise kancelarijski. Centralna uprava Saveza odrzala je u toku godine u Beogradu 32 sednice na kojima su se vodile diskusije o razlicitim pitanjima. Na sednici od 13. jula usvojen je plan rada u kojem se predvidao rad sa decom, pomoc invalidima i rad na humanom i privrednom polju. U korist stanovnika novooslobodenih krajeva u Sloveniji na skupstini zena u Zagrebu sakupljeno je 20 hiljada dinara, lit~ je posluzilo kao osnova za dalji rad. U tom pravcu Savez zenskih druiltava je pomagao pojedine akcije koje je Ministarstvo za socijalnu politiku pokretalo. Kolo srpskih sestara je mnogo ucinilo na pomoci invalidima, pa im je upucen na uvid i diskusiju Projekt zakona o uredenju penzija poginulih ratnika i invalida i njihove dece. Savez je podrliao akciju za osnivanje radionice za ratnu sirecad i dobrovoljnim prilozima pomagao je tu decu. Predsednica Saveza i Clanice svih zenskih udruzenj a u Beogradu bile su aktivne u ,Narodnom odboru", organizovanom za zaStitu dece u svetu. Pored toga, one su ucestvovale u akcijama decje zastite u gradu. Na116 • CeCh-t.u'llsa Eeuc1eo2 caae3a CXC y Cn..nuTy, )Keuc1Cu no~epeT, cBecKa 11 112, uose.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 383; AJiojJY.tja illTe5~, 3a nos c~~tep y ¢e..uunu·cTU'l-(.1CO.u. no1epery, :iKe'H.cKu nmcpeT, 7, 15. cenxe.u6ap 1925, 241. 170 I' i rodni zenski savez je dodelio dva clana Rusko-srpskom komitetu koji je prihvatao i pomagao izbeglice iz Rusije. ,Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava" reagovalo je povodom naredbe o otpustanju zenskog nizeg cinovnickog osoblja i uputilo je preko Saveza peticiju najvisim organima vlasti. Ta je naredba proglasena prolaznom. Zene lekari, apotekari i bolnicarke takode nisu bile ravnopravne sa svojim kolegama u struci i pred njima je stajao zadatak da se za tu ravnopravnost izbore. Na osnovu programa rada Zenskl savez je vodio brigu o narodnom prosvecivanju. Clanovi Upravnog odbora su odrzali vise predavanja, zatim su zene lekari koje su bile aktivne u zenskim organizacija odrzale niz predavanja iz higijene i socijalne zastite. Posebnu paznju Savez je posvetio cuvanju i razvijanju narodnih rukotvorina i pomagao je otvaranje izlozbi rui'nih radova u pojedinim mestima. Narodni zenski savez i njegova drustva i udruzenja materijalno su pomagali drliavni organi. Najvecu pomoc pruzilo im je Ministarstvo prosvete, a zatim ministarstva spoljnih poslova, narodnog zdravlja, gradevina, trgovine i industrije, socijalne politike, saobracaja i suma i ruda. Osim toga, Savez se izdrzavao i od clanskih uloga.m N arodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca je od svog osnivanja (1919) clan Internacionalnog saveza zena. U tom Savezu je 1921. godine bilo 30 raznih narodnih saveza iz pojedinih zemalja. Veza izmedu naseg i Internacionalnog zenskog saveza odrliavala se preko raznih komisija u kojima su bile i delegatkinje iz Jugoslavije. Godine 1921., na primer, u Komisiji za finansije bila je Janja Cuekava, u Komisiji za stampu - Zorka Karadzic, za mir i arbitrazu - Isidora Sekulic, za zakonski polozaj zena i pravo glasa i gradanska prava - Leposava Petkovic, za javno zdravlje - dr Bozana Bartos, za nastavu - Mira Koconda, za brigu oko dece - Ana Hristic, za jednak moral ljudi i zena - Franja Tavcar i u Komisiji za trgovinu i profesije - M. Vulovic. Internacionalni savez zena s predstavnicama narodnih saveza odrzavao je svake pete godine kongres u raznim mestima, a izmedu kongresa po j ednu plenarnu sednicu Uprave Internacionalnog saveza s predsednicama svih nacionalnih saveza. U drugoj polovini 1920. godini Savez je organizovao Medunarodni kongres zena u Oslu (Kristijaniji) u Norveskoj na kojem su, kao delegati Narodnog zenskog saveza SHS, bile Mira Koconda iz Zagreba, Cirila Plesko-Stebijeva iz Ljubljane i Isidora Sekulic iz Beograda. One su procitale svoje referate u sekcijama za zastitu dece i za nastavu, a Isidora Sekulic je u Zenskoj citaonici u Oslu odrzala predavanje o nasoj narodnoj knjizevnosti. 119 Uprava Na117 M3aewTaj o paOy Hapodnoz ;J~Cenc"Koz caae3a 3a. zoduuy 1921, JKeuc1eu no·tepeT, 11 i 12, noae.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 362. 118 Internacion-alni savez 2.ena osnovan je 1888 . .g.od·ine u VMingtonu, a ka.snije mu je ;sedi.Ste 'bi'l·o u Lcmdonu. Clan ovo.ga S-a!Veza je od 1910. @odine bio 'Sm>Siki navodni Zenslki savezz. (MHJieaa B. MHJIOjeaJ-:tfi, n.n., 709: Dr Ana BoZiC, n.d., 182; Minka Govek•arjeva, n.n., 188; Y.l3aemTaj ce'JCpeTapa Caae3a 3a cTpany 1Copecnou0eH.1{ujy y zodunu 1921, lKencuu nonpeT, 11 i 12, nose..tt5ap-0e1{e.M.6ap 1921, 376; JeOm-t.CTBO, 344, HoB~ Ca,r~;, 20. jy.a 1920.) 171 �rodnog zenskog saveza SHS se u punofmeri zalagala da njene predstanice budu na medunarodnim skupovima i u forumima i komisijama medunarodnih zenskih organizacija, dok je rad u zemlji zavisio ad inicijative i aktivnosti pojedinih zenskih drustava i udruzenja. Najaktivnija i najkompaktnija su bila zenska drustva u Sloveniji i ona su se vise bavila zivotnim problemima zena i omladine preduzimajuci konkretne akcije u tom pravcu. Pocetkom februar~ 1922. godine odrzan je u Ljubljani sastanak delegata svih slovenackih zenskih drustava na kojem se dogovaralo o zajednickom radu na zastiti dece i omladine i o zajednickom zenskom listu. Na sastanku su bila zastupljena 24 zenska drustva sa 48 predstavnica. Delegati ~rustva Z:' prosvecivanje zene i zastitu njenih prava iz Beograda J;lile su M1leva Petrovic i Mileva Milojevic. Alojzija Stebi podnela }e iscrpan referat sa statistickim podacima o polozaju napustene 1 nezastJcene dece u Sloveniji. Sve ucesnice na ovom sastanku saglasile su se s podizanjem decjeg doma u kojem bi se smestio bar je~an deo .nezbrinute dece .. Zatim se raspravljalo o potrebi posebne decJe bolmce u Mar1boru 1 zahtevalo da se Uprava Narodnog zenskog saveza u Beogradu zauzme kod Ministarstva narodnog zdravlja za osnivanje takve bolnice. Usvojen je predlog da list JKencnu nonper zajednicki izdaju Slovenke sa Srpkinjama. I na ovom skupu se govorilo 0 potrebi zenskog prava glasa.H• • U Ljubljani je 7. i 8. jula 1922. godine oddana treca glavna skupst:na Naro;J~~g zenskog saveza SHS, na kojoj se uglavnom raspravl]alo o zastrtJ dece i omladine. Skupstini je prisustvovalo 350 zena iz 209 zenskih drustava i udru.zenja. Referate o problemima zbrinjav~':)a i o~goja decc; podnele su: Danica Hristic, Alojzija Stebi, Adela M!lcmovJC, Joka S!l]ak, D. Popovic i ZQ,JOka Jankovic. VeCina prisutnih delegatkinja diskutovala je o ovom problemu, tako da je to bila }edna od najuspelijih skupstina. U jednoglasno usvojenoj RezolUC1Jl zahteva se od Saveza i ddavnih organa da preduzmu sledec~ mere.za zastitu dece i omladine: a) lekarski pregled mladica 1. de:'oJaka; b) zakonska zabrana tocenja alkohola omladini; c) prinC1p Jednakog rnorala za oba pola; d) drzavna zastita zena i dece pred zakonom; e) obavezno ucenje u zenskim strv.cnim skola 0 domacinstvu i negovanju dece; f) otvaranje u svakoj opstini dispan~era za decu i. ustano~e za negovanje ~ale .dece; .g) obezbediti svakoj skoh lekara 1 medJCmsku sestru koJa b1 odrzavala vezu izmedu skole i porodice; h) zakonom zabraniti izrabljivanje decje radne snage s obzirom na prirodni poziv zene - materinstvo. Skupstina je donela program rada Saveza zenskih drustava kojim se predvida: ' 1) rad na narodnom jedinstvu; 2) izjednacenje zene s muskarcem u privatnom i javnom pravu; 3) je~~ak :ad, jednaka zvanja i jednaka nagrada; 4) zast1ta zenske snage s obzirom na njen prirodni poziv· 5) zastita dece i mladezi; ' ?, ---119 C~yn-l!lTttHa c.n.oae'H.a~xux :nceucKux iJpyw.Tasa y .Jby6JbaHu }Ke1!.C%U ·nm<:peT, 112, ;auyap-rjJe6pyap 1922, 34; Mink a Govekarjeva: n.n.• 192. 172 6) jednaki uslovi za vaspitanje zenske i muske dece u kuci i u skoli; 7) jednak moral za muskarca i za zenu; 8) borba protiv prostitucije; 9) borba protiv alkohola. 120 Sprovodenje u praksi donetih odluka zavisilo je od inicijative pojedinih zenskih drustava i udruzenja. Te godine odrzana je u Hagu sednica Izvrsnog odbora Medunarodnog saveza zena kojof su, u ime Narodnog zenskog saveza SHS, prisustvovale Delfa Ivanic i Ana Hristic. Pre sednice Izvrsnog odbora sastajale su se pojedine komisije toga Saveza koje su detaljno razmatrale pojedine probleme iz delokruga svoga rada. Predstavnice zena iz nase zemlje· bile su veoma aktivne u radu tih komisija. 121 Zenska drustva su uzela ucesca u akciji za pomoc gladnima u Rusiji. Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu organizovaio je marta 1922. godine predavanje o gladnima u Rusiji. Na predavanju je prikupljeno 885 dinara i predano Odboru za pomoc gladnima u Rusiji. Narodni zenski savez aktivno je sara-· divao u Drzavnom odboru za pomoc ruskoj deci i polovinom 1922 .. sakupljeno je vise od 2 000 000 dinara za njih. U Saratovu je postojala kuhinja koja se izddavala ad sredstava iz nase zemlje i u njoj se, za neko vreme, hranilo 700 ruske dece. 122 Aktivnost N arodnog zenskog saveza SHS ogledala se na plenarnim sednicama Uprave, godisnjim skupstinama, kongresima i uCestvovanjem u raznim Zenskim medunarodnim skupovima, dok su pojedina drustva i udruzenia samostalno razvijala svoju delatnost. Krajem oktobra i pocetkom novembra 1923. godine odrzana je plenarna sednica Uprave Narodnog zenskog saveza kojoj su prisustvovale Clanice plenuma iz cele zemlje. Za zasednicu je pripremljen kratak pregled celokupnog rada u kojem se posebno istice rad humane sekcije i sekcije za moral. Na prvom delu sednice raspravljalo se o nacrtu za izmenu pravila. Novi nacrt je predvideo reorganizaciju same Uprave, pojacanje materijalne osnove Saveza i organizovanje rada Saveza preko pojedinih sekcija. Posle diskusije i manjih izmena nacrt je bio prihvacen. Na drugom delu sednice raspravljalo se o socijalnim problemima i protestovalo protiv ukidanja Ministarstva za socijalnu politiku. Posle kratke diskusije doneta je Rezolucija, kojom je od vlade i parlamenta zathevano da se Ministarstvo za socijalnu politiku ne ukida i da se rad u njemu poveri Zenama.123 t 2 o Arhlv InStituta za zgodovino delavskega gibanj.a, Ljubljana, (u daljem tekstu AIZDG), dokumentaciia lV.If:nke Govekar; SkupStina Narod'.1og Zenskog saveza u Ljubljani, sv. 7 i 8, jul-avgust 1922, 2R5; An o j 3 11 j a Ill T e 6 M, 3a nos c.M:ep y ¢e..t~mnucTu-tt?<:O.!t noxpery, LKencKu no1eper, 7, 15, cenre.At6ap 1925, 241. 12 1 Ji13seturaj 1-tamez OeAe~aTa ca ceihLU'I.~e M3spmnoz o06ova Meryynapodnoz caae3a xena, lK.encK'tt noxpeT, 7 i 8, jy.JI,-aazycr 1922, 218. 1 22 ,I{ p ".Bop lj e T a c vr li, 3awro Tpe6a Oa no.M.oz·neJto z.n.aOrt.e y Pycuju. .iK.encuu no?Cper, 7 i 8, jy.'l:.-aszycT 1922, 193, 226, 251. 123 II.r~,euapna ceduuu.;a Ynpasnoz od6opa Hapoduoz :>ICeUC1COZ caBe3a cxc~ EeuCn:u non:peT, 9 i 10, nose.u6ap-de~e..lt6ap 1923, 436. 1n �U Vasingtonu je od 4. do 14. maja 1925. godine oddan VI kongres Medunarodnog saveza zena. Na Kongresu je bilo oko 300 dele!ia!a koj_i su pre~stavljali zenske saveze iz 35 zemalja. Nas Narodm zenskl savez Je poslao na Kongres 6 predstavnica, koje su b1le veoma aktivne u pojedinim komisijama. Na Kongresu se raspravljalo o lroblemim~ mira u svetu, pravu glasa zene, gradanskom pravu z~ne, zakomma_1 zakonskom polozaju zene, o jednakom moralu u drustvu, o profes1onalnom radu Zena, o emigraciji, o narodnom zdravlju, 0 vaspitaniu i zastiti dece. ' . _Predsta:rni~e iz nase zemlj<;> .~aspodelile su posao tako da je AloJZIJa. Steb1. ucest;'ovala u komJSIJama: za vaspitanje, zastitu dece 1 profes1?na~m ~a~ zena; Adela Milcinovic u komisijama: za stampu, emJgracJ_JU_ 1 h1g1Jenu; Spasa Adzemovic-Leko. u komisijama: za zak?ne 1 zensko pravo glasa; Milena Atanackov.ic u komisijama: za Jednak moral, za zakone i zensko pravo glasa· Milica Krstic u Komisiji za mir i arbi~razu i Zora Lazarevic u K~misiji za zastitu ?ece. Pos~e mamfestacwnog deJa Kongresa preslo se na diskusiju 1 usva!:"nJe r<!zol~~ij~. Najvecu diskusiju izazvala je Rezolucija Kom1.~~Je za ':'~r, CIJ a Je glavna karakteristika hila pacifizam. U RezoluCJJI KomJSIJe za zakone zahtevano je da se internacionalnim zak_onom ~mog_uci zeni _u mesovitom braku, da svoju nacionalnost maze zadrzah 1h _1zmemh I?o s':oJoj volji. Rezolucijom Komisije za Jednak moral _traz1lo s_e ukidanJe reglementacije prostitucije i apelovalo n": 11acwnalne zenske saveze da se izbore kod svojih vlada da se rahflkuJe. ~.enevs~a konvencija o trgovini belim robljem. Rez?lUC!Jom Ko';'JS!Je za zensko pravo glasa zahtevano je da se nacwnalm savez1 bar<;> za zensko pravo glasa u zemljama gde ga zene ne':'a]u~ a u z_emlJama gde ga imaju da r~nopravno pristupaju :pohhckim J?arhJ~?'a. U Rezoluciji Komisije za vaspitanje trazeno Je da .~e IZJed~a.cJ nastava za zensku i musku decu. U Rezoluciji KomJSIJe za h1giJenu se trazilo da se otklanjaju uzroci smrtnosti de~e .. Rezolucijom Komisije za profesionalni rad zena zahtevan je prmc!p slobodnog pristupa zena svim profesijama i jednaka nagrada za Jed":ak_ rad; zatim da se porodiljama osigura odmor pre i posle po~~daJa _I plata za to vreme. I u rezolucijama drugih komisija se traz1lo_ resavanJe os":ovm~ p~oblema koji bi poboljsali polozaj l:ene u drustvu. Pore? di~kus:Ja. 1 usva]anJa rezolucija, svi delegati na -Ko_ngresu podneh su 1zvestaJ _o .r~du _sv~jih saveza u zemlji. Kongres, Je !Zahrao novu Upravu u kOJOJ Je h!lo 1 predstavnica naseg 2enskog ~aveza. Ana Hristic je izahrana za sekretara Medunarodnog saveza zena.124 Predstavnice N arodnog zenskog saveza SHS su bile aktivne :;a medunarodnim sk:'povima zena, dok se u sprovodenju zakljucaka sa tl~ skupova msu tako mnogo angazovale. N a primer, zahtevi u rezolucJ]ama s Medunarodnog kongresa zena u Vasingtonu hili 124 M. K P c T M fi, Kou. zpec MeQynapoduoz caee3a JICeua_ y BatUU1LZT91LY JKe'll;cxu nox:peT, 6, 15. jyn 1925, 225; Mn.neHa ATaHa,qKOBHh, J13ae~ WTaJ c Konzpeca Ji.luT~pua~uouaJZ,noz J/Ce'HC'IWZ caBe3a, oOp:J~Cauoz. y BamUizI~;~ ~gB. 4. do 14. .M.aJa 1925; lKe1iCKU noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6a.p-Oe e~6ap 14 174 su i te kako vazni za regulisanje pravnog polozaja zene u nasoJ zemlji, ali se u praksi nije nista ucinilo. Uprava Saveza se nije ni pozivala na te rezolucije, jedino je nekolicina zena hila upoznata s njima preko zenskog lista. N arodni zenski savez SHS tokom rada nije uspeo da se ucvrsti, vee je u rukovodstvu Saveza dolazilo do nesuglasica i neslaganja koja se vidnije osecaju od 1923. godine. N a godisnjoj skupstini Saveza, koja je odrzana 1924. godine u Sarajevu, i pored nesuglasica, izahrano je rukovodstvo putem kompromisa, ali stvarno jedinstvo nije postignuto. Iduce, 1925, godine oddana je godisnja skupstina Saveza u Skoplju na kojoj su jos vise dosla do izrazaja neslaganja u rukovodstvu ove najvece zenske organizacije. Prilikom diskusije i zakljucaka o izmeni pravila Saveza nisu postignuti jedinstveni stavovi vee su nesuglasice i dalje ostale. Pored toga, doslo je do licnih svada i do rascepa u Narodnom l:enskom savezu. Krajem septemhra 1926. godine od Narodnog l:enskog saveza odvojilo se deset beogradsklh zenskih drustava i 3. novembra iste godine osnovali Narodnu zensku zajednicu. Njima su prisle iz unutrasnjosti jos neke podruznice, taka da je u Narodnoj zenskoj zajednici hila 46 drustava. Sledece godine taj broj se povecao na 85, a zatim je hio stalno u opadanju, tako da se 1933. u tu zajednicu uclanilo svega jedno novo drustvo. U Nacelima Narodne zenske zajednice kaze se da ce ispitati potrehe svakog naseg kraja i nastojati da se potrebama toga kraja udovolji; da ce narocitu hrigu posvetiti nacionalnoj stvari i nastojati da narodno jedinstvo uhvati sto dubljeg korena u narodu, a posehno medu omladinom i decom; da ce nastojati da bar delimicno resi ,decje pitanje'" i da svojim radom smanji porazan hroj nezasticene dece u nasoj zemlji; da ce podizanjem zenske privrede zaposliti sto vise zenske omladine; da ce posvetiti osohitu paznju borbi protiv alkohola i prostitucije; da ce voditi hrigu o socijalnoj higijeni i kroz higijenske ustanove podizati narodno zdravlje, narocito zdravlje dece; da ce cuvati narodne obicaje; da ce nastojati da se postuje dostojanstvo zene i da ce ostvarivati kontakt preko svoga narocito izahranog referenta sa internacionalnim zenskim pokretom.' 25 U Narodnu zensku zajednicu uclanjena su najkonzervativnija zenska drustva i njen rad hio je usmeren uglavnom na dohrotvorne akcije i na zadr2avanje postojecih patrijarhalnih odnosa koji su drzali zenu u ootcinjenom polozaju. Iz postavljenih nacela vidi se da Narodna zenska zajednica nije spremna da se hori da se Zene u na.Soj zemlji izjednaCe u pravima i duZnostima sa Zenama u zemljama zapadne demokratije i da se ona ne poziva na rezolucije koje su donete na Medunarodnom kongresu zena u Vasingtonu. Na Bledu je od 25. do 27. oktohra 1926. godine oddana skupstina Narodnog zenskog saveza na kojoj je bilo 250 delegata koji su zastupali 123 zenska drustva. U to vreme hila je u Jugoslaviji l2;) Hapodna JIC€'H.C1Ca 3ajeihtU'Ilta, Ha1.f.eJ!.a u Oe.rta, r .11.aC Hapodne ;JIC€'UC1Ce 3aje0uu~e. BeozpaO, 1-2, 19. .Maj 1933, 3-6: M Jti JI e B a B. M 11 JI o j e B 11 h, 708; IllTa xohe name ;J~Cene oxo Caae3a, J e JI e H a JI a 3 ape B H h, IIo- H.H., .'1-UTU:Jca, 6645, 24. O'KT06ap 1926, 5. 175 �327 zenskih drustava i udruzenja, a skbro dve trecine nisu poslali svoje predstavnice na ovu skupstinu iz cega se vidi da je doslo do rascepa i krize u N arodnom zenskom savezu. Posle svecanog dela skupstine, predsednica Leposava Petkovic je podnela izvestaj o radu Zenskog saveza ad poslednje skupstine. Najvise se raspravljalo o rascepu do koga je doslo u Savezu i o sukobima pojedinih clanova Uprave. Skupstina je osudila inicijatore rascepa, odobrila rad Narodnog zenskog saveza i iskljucila neke Clanove iz Upravnog odbora. U ovom sukobu otvoreno su dosli do izrazaja sovinisticki pogledi i teznje nekih clanova Uprave, sto se prenosilo i na pojedina zenska drustva koja su i odranije hila time opterecena. Skupstina je donela sledece zakljucke: a) da se podigne dam Narodnog zenskog saveza; b) da se utvrdi matericyski dan, koji hi se proslavljao svake godine; c) da se u svim ustanovi'ma Ministarstva za socijalnu politiku zene postavljaju za upraviteljice i d) da se radi na ostvarenju ideje Sveslavenskog saveza zena. Upravi je stavljeno u zadatak da radi na sprovodenju ovih zakljucaka. Poslednjeg dana skupstine Zdenka Smrekar, direktor skole iz Zagreba, govorila je o stanju zenskih srednjih skola u Jugoslaviji, a Milena Atanackovic iz Beograda - o problemima srednjoskolske omladine. Posle zive diskusije, donesena je Rezolucija, koja je upucena ministru prosvete na odobrenje. U Rezoluciji se trazi kontrola filmova koji se prikazuju u bioskopima; zabrana posete bioskopima omladini do 18 godina; da se predvidi i specijalnim pravilima propise jednoobrazno obla·cenje srednjoskolske omladine; zabrana priredaba u srednjim skolama izuzev prigodnih datuma i sa visim umetnickim programom; da se u zenskim skolama osnuju speci-jalna ugledna dobra, gde bi se ucenice prakticl)o obucavale; u mesovitim skolama postaviti jednu nastavnicu ~ja hi radila na vaspitavanju zenske omladine; da u Komisiji za izradu srednjoskolskih programa i u Savetu za prosvetu ucestvuju zene clanovi N arodnog zenskog saveza i da se ubrza postavljanje zena za direktore skola, sudije i skolske nadzornike. Na skupstini je istaknut zahtev da zene dobiju pravo glasa i ucestvuju u opstinskim izborima. 126 Sledeca skupstina N arodnog zenskog saveza odrzana je ad 20. do 24. maja 1928. godine u Novom Sadu. U Savezu je tada bilo 450 zenskih drustava i udruzenja i on je, pored postojanja Narodne zenske zajednice, uspeo da okupi najveci broj gradanskih zenskih organizacija. Posle otvaranja skupstine rad se odvijao po komisijama, cije su predstavnice podnele izvestaj na plenarnoj sednici. Komisija za socijalna i zdravstvena pitanja raspravljala je o zastiti deteta i zene i konstatovala da ta zastita ne postoji. Zahtevano je da se osnuju posebni uredi koji hi se o tome brinuli. Komisija za profesionalne pozive zena trazila je da se zene zaposljavaju u veCini struka i na raznim poslovima; da se udate zene ne zapostavljaju prilikom zaposljavanja i nagradivanja za rad; da se ne prave razlike u platama izmedu zaposlenih zena i muskaraca i da se donesu posebni zakoni o zastiti materinstva. Komisija za politicka pitanja se l i 28. 176 26 AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; JyTpo, 247, 248 i 249, 26, 27. 1926; liOJl,~£TU1Ca, 6647, 6648 i 6649, 26, 27. i 28. OUT05a.p 1926. OKT06ap zalagala da se sporovi resavaju mirnim putem. Odredene zahteve su uputile i druge komisije. Po izvestajima i predlozima komisija razvila se diskusija, a zatim su istupali delegati pojedinih zenskih drustava. Milena Atanackovic je, kao predstavnica Alijanse zenskih pokreta i N arodnog zenskog saveza, hila na Medunarodnoj konferenciji Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, koja je odrzana u Marselju od 18. do 23. marta 1928. godine. Ona je na skupstini podnela izvestaj o radu te Konferencije. 127 Od svih zenskih drustava najmasovnije i najorganizovanije je bilo ,Kolo srpskih sestara". To je hila nacionalisticka organizacija, (iako je u pravilima stajalo da se u drustvo primaju zene bez obzira na veru) koja je uspela da okupi preko svojih odbora veliki broj bogatijih Srpkinja. Glavni odbor KSS se nalazio u Beogradu, a Kolo je 1927. imalo 101 odbor u zemlji, u kojima se nalazilo od 30 do 500. zena, sto je zavisilo od broja stanovnika doticnog mesta.'2" Posle prvog svetskog rata Kolo srpskih sestara staralo se o domovima za ratnu sirocad, a kasnije je u veCim mestima imalo svoje domove za ucenice i studentkinje i zenske zanatske ~kale. Glavni odbor KSS oddao je u toku 1927. i do maja 1928. godine 40 svojih redovnih sednica. Za uspesno izvrsavanje zadataka iz programa rada ono je organizovalo sledece sekcije: domsku, kalendarsku, prosvetno-nacionalnu, priredivacku, sekciju za vezove i sekciju za podelu pomoci. KSS je izdavalo godisnji kalendar Bapilap, koji je 1927. i 1928. godine stampan u 25 hiljada primeraka. Glavni odbor Kola bio je u stalnoj vezi sa svojim odborima u unutrasnjost.i i izmedu tih odbora je postojala najtesnja veza i saradnjaKolo srpskih sestara je pruzalo pomoc srodnim organizacijama i ustanovama.. Ono je prilikom pojedinih religijskih praznika davalo pomoc u odeci siromasnoj deci i delilo uobicajene praznicne poklone. Verski praznici svecano proslavljani u domovima ,Kola srpskih sestara". Poznati su hili balovi i zabave koje je ovo drustvo organizovalo za bogatiji svet. Preko zanatskih skola i dobrovoljnim radom KSS je posvecivalo veliku paznju izradi narodnih vezova, zenskih kostima i drugih rukotvorina. Organizovane su specijalne i prodajne izlozbe ovih radova i drustvo je od toga imalo delimicne prihode za izdrzavanje. U raznim prilikama ,Kolo srpskih sestara" je dobijalo pomoc iz kraljevog fonda, zatim je dobijalo prihode od prodaje Drzavne klasne lutrije i iz drzavne blagajne. 129 Mesna organizacija NRPJ u Kra,,,;,l AIZDG, dokumentacija Minke Govekar. Stampane izveStaje poslali su odb-ori ,Kola srpskih -sestara" 192·7. godine iz .slede6ih mesta: Avtovca, Alibunara, Banje Luke, Bijelog Po.}ja, Bijeljine, Bi-tolja, BihaCa, Bosanskog Novog, Valjeva, Velesa, Vel. BeCkereka, Vlasotinca, Vranja, VrSca, Gackog, Gostivara, GraOanice, Darde, Dervente, Doboja~ Drvara, E)akovice, f)evdelije, Zaj.eCara, Zenice, KiCeva, Konj:ica, K.otora, KoCana, Kragujevca, Kumanova, Modrh)a, Mostara, Neves.inja, Negotina, NiSa~ ParaCina, Petrovca, PeCi, Prijedora, Prizrena, Prnjavora, RngaHce, Rume, Saraj-eva, Skoplja, Smedereva, Sokobanje, Stare Pazove, Strumice, T-etova, Travn-ika, Tuzle, Herceg-Novog, Sapca. - J1"1aetuTaju KoAa cpnc-Kux cecTapa 3a. 1927. wOuuy, Beorpa,n;, 1928, 22-83, -Bpe.Me, 1941, Eeorpa,n;, 17 . .Maj 1927, 3. 129 AJ, fond Ministarstva unutraSnjih poslov.a Kraljevine Jug.oslavije za peri-od 1917-1941, fa:sc. 40; fasc. 74-433-637; J13aeULTaju Ko.11.a cpnc-Kux cecTapa. 3a 1927 •. . , 4-18. 1 27 128 177 �I gujevcu odrzala je 16: m~rta 19~4_. godi~ zbo~ na koje.n: se ,govor~lo 0 finansiranju kraguJevacke opstme. Receno Je da opstmskl budzet za 1924. ne predvida ni u jednoj poziciji novae za zastitu interesa radnicke klase, za nezaposlene radnike i napomenuto da je predvidena pozicija za izdrzavanje ,Kola srpskih sestara" zandarmerije i ostalih dr2:avnih institucija.' 30 Po ugledu na ,Kolo srpskih sestara'' u Ljubljani je 20. marta 1921. osnovano ,Kolo jugoslovenskih sestara", (KJS) koje je tokom godina postalo jedna od najveCih zenskih gradanskih organizacija u Sloveniji. Glavni odbor KJS imao je svoje sekcije, i to: sivai':ku, za crtanje na staklu, za narodne vezove, za zastitu dece i odbrambeni odsek. Drustvo je imalo 1927. godine 40 svojih odbora u svim vecim mestima Slovenije, a program im je bio isti kag i ,Kola srpskih sestara". Kolo jugoslovenskih sestara" je najtesnje saradivalo sa RSS u Beogradu i od njega je dobijalo i materijalnu pomoc. Pored toga, KSS je zajedno radilo s narodnim zenskim zadrugama u Dalmaciji i pruzalo im pomoc.' 31 ALIJANSA ZENSKIH POKRETA Prva feministicka organizacija - Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava - osnovana je polovinom aprila 1919. godine u Beogradu, a septembra iste godine i u Sarajevu. Drustvo je imalo u programu prosvecivanje zene i sticanje svih gradanskih prava. Ono je delovalo u okviru Narodnog zenskog saveza Kraljevine SHS, ali je bilo potpuno samosta!no i u ,m-ogramu rada otislo mnogo dalje, jer se borilo za politicka prava zena u okviru drustvenog poretka. Ono j e kasnij e promenilo naziv i zvalo se ,Zenski pokret". U Beogradu su 14. aprila 1919. godine feministkinje organi" zovale uspesan zbor kojem su prisustvovale zene iz bogatijih beogradskih krugova, a bilo je i muskaraca. Na zboru se govorilo o pozrtvovanom ucescu zena u prvom svetskom ratu, 0 zapostavljanju Zene u druStvu, o njenom materinskom pozivu i o neravnopravnom polozaju u drustvu. Donesena je Rezolucija kojom je trazeno da se u nasoj zemlji zena izjednaci s muskarcem u svim oblastima privatnog i javnog prava. Na kraju je izabran Upravni odbor Drustva za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u koji su predlozene zene iz najimucnijih beogradskih krugova.' 32 Ovo drustvo okupljalo je bogatije ugledne zene, cinovnice svih struka i intelektualke drugih zanimanja. U Zagrebu je Udruzenje jugoslovenskih zena odrzalo 25. februara 1919. godine prvu skupstinu za zensko pravo glasa na kojoj se govorilo o polozaju zene u drustvu. Donesena je Rezolucija tso PaOu-wK, 112, Beorpa,ZJ;, 29 . ..,tapT 1924, 6. 131 A 1 o j z i a S t e b i, A.kti·vnost slovenske Zene, Slovenska Zena, 176, 177; Vreme, 1941, 17. maj 1927, 3; Almanah humanih druStava, 71. 1s2 Ca JICencKoz 36opa, PaOuu'l{.'Ke uosuue, 93, 17. anpu.n.a 1919, 3; 36op l{pymTea 3a npocaehuaa'lbe xeue, C.JI.o6oihta pe'lf., 39, Beorpa.n;, 25. anpu.n, 1919, 2. 178 u kojoj se trazilo da zene dobiju aktivno i pasivno pravo glasa, u opstinskim izborima. Ovo drustvo je 1921. godine oddalo zbor za zensko pravo ~>lasa na kojem su govorili i predstavnici politickih partija i dalo je inicijativu za osnivanje zenskog pokreta. U istom pravcu radilo je u Ljubljani Splosno zensko drustvo, koje je osnovano 1901. godirre."' Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu konstatuje u svom izvestaju, aprila 1921, da u drustvu nisu bile zastupljene zene radnice, koje predstavljaju najsposobnije borce za zensko pravo glasa i navodi da su one izostale zato sto je drustvo od svog osnivanja pokazalo jasnu tendenciju da se partijski ne obelezava. Upravni odbor drustva je 5. jula 1920. godine ulozio protest kod predsednika vlade i predsednika Skupstine sto zenama nije bilo omoguceno da glasaju u opstinskim izborima. Fred izbore za Ustavotvornu skupstinu Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava posvetilo je glavnu paznju akciji za zensko pravo glasa. Ono je u Beogradu 7. novembra 1920. godine na Konferenciji zena konstatovalo da je Jugoslavija jedina medu slovenskim zemljama u kojoj zene nisu izjednacene u politickim pravima, pa je zahtevano da i one dobiju pravo glasa u skupstinskim izborima. Odlukom Ministarskog saveta, udatim zenama smanjena je za polovinu dnevnica i privremeno je obustavljeno postavljanje zena u drzavnu sluzbu. Povodom ove odluke, Uprava Drustva za prosvecivanje zena organizovala je 20. februara 1921. protestni zbor kojem je prisustvovao veliki broj zena cinovnika. Sa zbora je upucena Rezolucija Ministarskom savetu u kojoj se zahteva ravno" pravno nagradivanje cinovnika, bez obzira na pol. Pocetkom novembra 1920. godine Uprava je organizovala tecaj za oko 100 slusalaca. Odrzano je 15 predavanja sa diskusijom iz oblasti socijalnog polozaja zene. Kasnije je tecaj za zene sa istom problematikom odr2an u Sarajevu i Novom Sadu. Pored tih tecajeva, odr2ano je vise predavanja za intelektualke i radilo se na profesionalnom organizovanju Zena.134 Prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela, donosenja izbornih zakona i Ustava, feministkinje su upucivale peticije i mcmorandume v ladi i skupstini i organizovale zborove na kojima·· BU trazile pravo glasa za zene. Medu zenama se osecalo veliko interesovanje za politicki zivot i one su s pravom ocekivale da ce proglasenjem Ustava dobiti pravo glasa. Fred zasedanje Ustavotvorne skupstine odrzane su veoma uspesne skupstine za pravo glasa zena u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu. U Beogradu su takode izvrsene obimne pripreme za skupstinu zena, koja je odrzana 8. maja 1921. godine za vreme zasedanja U stavotvorne skupstine. Zenama Beograda upucen je poseban poziv za skupstinu u kojem se kritikuje vladin Nacrt ustava, jer nije predvideo pravo glasa za zene i ape133 III T e 6 u A JI oj 3 u j a, 0 paOy jywcAoaeucK.uX gJe..tmnucTx:u'H>a, JKencxu nox:peT, 9-10, 15 . .M.aj 1931, 2-5. 134 P.l3aemTaj Ynpas1wz o06opa J{pymTaa 3a npocsehusa:l-be JJCeue u 3aWTUTY 1benux npasa, JKencKu no?CpeT, IV, 1921, 117. 179 �luje na zene da ustanu protiv tog dvostrukog varvarstva i da najodlucnije odbace tu dvostruku uvredu jugoslovenske zene.'35 Osim zena Beograda, skupstini je prisustvovao i veliki broj muskaraca, a bile su prisutne i predstavnice zena iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Dubrovnika, Skoplja, Nisa i Pozarevca. Skupstinu je otvorila Mileva Petrovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, i objasnila cilj zbora i va.Znost trenutka u kojem zene zahtevaju politicka prava. Za predsednicu skupstine izabrana je Danica Hristic, predsednica Narodnog zenskog saveza SHS. Prva je govorila Adela Milcinovic, delegat iz Zagreba, o ulozi zene u porodici, drustvu i drzavi, 0 obavezama i duznostima zena koje kod nas imaju vrlo malo iii skoro nikakva prava. Alojzija Stebi, delegat iz Ljubljane, u pocetku izlaganja je naglasila da je.velika nepravda ucinjena prema zenama sto one nisu dobile aktivno i pasivno pravo glasa u izborima za Ustavotvornu skupstinu; zatim je govorila o Ustavu koji je raden bez zena i po cijim odredbama one imaju sve obaveze, ali ne i prava; o ulozi Zene u vaspitavanju dece; o vaznosti ucesca zena u opstinskoj upravi i u komunalnoj politici. Leposava Maksimovic-Petkovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu i predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila je o pravnom polozaju zene, osvrcuci se posebno na paragraf 920. Srpskog gradanskog zakonika; o velikom broju invalida i udovica u Srbiji koje je Zakon o nasledu strahovito ostetio i o njihovom teskom polozaju bez potpore i zastite. Draga Stefanovic, knjigovezacka radnica, osvrnula se na reakcionarne odredbe koje Ustav sadr2i i naglasila da on ,predstavlja ruglo i sramotu za doba u kojem zivimo", i posebno je kritikovala stav koji govori o politickim pravima gradana i koji polovinu stanovnistva JiSava svil;i politickih prava. Ona je dalje govorila o zaposlenosti zena u pojedinim granama privrede; o radu maloletnih devojcica od 12 do 13 godina u stamparskoj i grafickoj proizvodnji; o radnom vremenu radnica koje rade po 10 do 12 casova dnevno u preduzecu, a kad dodu kuci nastavljaju redovne domacicke poslove i na taj naCin produzuju radno vreme; o ucescu zena u stvaranju kulturnih i materijalnih dobara i njihovoj ulozi u drustvu i porodici; 0 interesovanju zena za sve tekuce probleme i o njihovom zahtevu za punom ravnopravnoscu. Katarin~ Bogdanovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, govorila je o polozaju zena cinovnika koje su neravnopravne ne samo u politici vee i u javnoj sluzbi, gde su im ravnomerno dodeljene samo duznosti, a znatno smanjena prava. Ona je zatim naglasila da su zene u svim strukama manje placene od muskaraca, da one imaju zakonskih smetnji u profesionalnom unapredenju i zaposljavanju, da je neophodno da one dobiju pravo glasa i da se neposredno bore za ostvarenje potpune ravnopravnosti u drustvu. Ljubica Cermanovic je u svom izlaganju zastupala zene sa sela kojih je takode bilo na skupstini. Ona je govorila o nepismenosti na selu; o radu seoskih zena u ratu i posle rata; o polozaju udovica na selu, koje zive tesko bez iCije pomoci i pozvala je zene da se bore za svoja prava. Poslednja govornica na ovoj skupstini hila je IV!ileva Milojevic, uciteljica iz Beograda. U sovom izlaganju ona se zadrzala na materinskom pozivu zene i velikoj ulozi koju ona ima u vaspitavanju dece. Na kraju je proCitana i usvojena Rezolucija u kojoj se, izmedu ostalog, zahteva jednako i opste, aktivno i pasivno politicko pravo glasa za sve zene. Rezolucija je preko Narodnog zenskog saveza SHS upucena Ustavotvornoj skupstini i s njom su poslanici bili upoznati na XXXI redovnom zasedanju od 17. maja 1921, ali se u vezi s tim nista nije ucinilo, izuzev sto su neki poslanici zastupali misljenje da zenama treba dati pravo glasa. 136 Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu organizovalo je analfabetski tecaj za zeleznicke radnice i radnike, koji je trajao od 15. decembra 1921. do 28. marta 1922. godine. Ovakav tecaj od cetiri meseca drustvo je organizovalo i za radnice trikotaze. Drustvo organizovalo osmonedeljne tecajeve za seoske domacice u Uzickoj Pozegi, Kuli (okrug pozarevacki), Krupnju i Blacu (okrug toplicki). Tecajeve su vodile kvalifikovane nastavnice za domaCicke skole i na njima su zene sa sela sticale osnovna znanja iz kulinarstva, higijene i zdravstvenog prosvecivanja. Zatim je Drustvo u Beogradu i Zemunu organizovalo tromesecne tecajeve za izradu sesira, koje je pohadalo oko 130 ucenica. Januara 1922. godine, Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava otvorilo je svoj klub u kojem su se odrzavali sastanci, predavanja i drugi prigodni skupovi. Po otvaranju kluba organizovan je prvi ciklus predavanja o socijalnoj zastiti, koja su drzali poznati lekari i biolozi. Zatim su odrzavane zabavne veceri s koncertnim delom i predavanjima. kao i priredbe za umetnickim programom. Drustvo je izdalo brosuru IIpaeo ..aaca 3a :J!Ceue i planiralo da, pored lista, izdaje i prigodne publikacije. Osnovan je poseban fond za i2ldavanje dela zena knjizevnika.137 Istim problemima bavilo se i Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Sarajeyu. Ono je 1922. godine organizovalo dva tecaja za nepismene zene, koje su pohadale radnice iz Tvornice duvana i Tvornice cilima. Tecajevi su odrzavani i sledece godine, a nastavu su odr2avale uciteljice, clanovi drustva. Drustvo je za posetioce nabavilo bukvare i zabavnu literaturu. Oko 20 bukvara 135 Poziv Zenama Beograda uputilo je DruStvo ,Zenski pok:ret". U njemu .se konstatuje da vladin Nacrt ustava ne daje Zenama prav<> glasa i navodi da Ce Zene ostati bez prava glasa i bez o&novnih gradanskih prava, da Ce im oprema tome biti zabranjeno da reSavaju o uredenju dr.Zave i ()pStine, mada sve posledice loSe drZavne politike i one snose. Zatim se kaZe, ako bi ovaj Nacrt postao ustavom, Zenama ni ubuduCe ne bi hila priznata !Pravna HCnos-t i one bi pred zakonom i pred vlastima .i dalje bile oglaSene za maloumne i maloletne, i dalje bi u pitanjima naS'leda, braka i .porodiCnih odnosa Zene ostale izloZene svJm nepravdama. (ARP, CO AF.ZJ, JKencKu. noKpeT, 1; 1K.exc?Cu no'KpeT, 4, 1921, 125.) 136 IIpaao z.naca 3a &eene, Eeorpap;, 1921, 1-57; BeJl..U'Ka cKynmTu'll.a 3a JICeucx:o npaso ZJl.aca, JK.encKu noKpeT, 4, 1921, 124--127; Pad l{pyutTBa sa npocaehuBa1be :Hcene u samTuTy 10euux npaaa, )l{enc?Cu no1eper, 9 i 10, cenTe.M.6ap-o?Cro6ap 1921, 325; Creuozpa¢cKe 6e.nem1ee YcTaeoraopue CKynmruue Kpa.!beeune Cp6a, Xpsara u CJl..oBe'lia~a, ro;q. I, 24, Eeorpa):1, 1921, 2; llo.nuruKa, 4682, 7. .Maj; 4684, 9. .Ataj 1921, 2; Cov,uja.nucr, co~jaJIMCTW'IKe pa,Jl;HW~Ke HoBMHe, Beorpa;q, 26, 17. if>e6pyap 1921, 2, 3. ts7 J13aemTaj l{py-tuTBa 3a npocaehuem·t.e :HCe-ne u 3amruTy 1benux npci'ea Eeorpa):1, Eenc1<-u no?CpeT, 9 i 10, cenre.M6ap---01CTo!5ap 1921, 325; 3 i 4, .MapT'7'7 -anpuJZ 1922, 124; 7 1 8, jy.n-aazycr 1922, 240, 6, jyn 1923, 275. 180 181 �i 100 zabavnih knjiga dru:ltvo iz Sarajeva poslalo je Drustvu u Banjo! Luci, koje je takode organizovalo analfabetske tecajeve za zene. Drustvo je u Sarajevu organizovalo ciklus predavanja o fizickom i moralnom odgoju dece koja su ddala zene intelektualke iz ovog grada. Zatim su odr2avana posebna predavanja sa ucenicama koje zavrsvaju uciteljsku skolu i davana im uputstva 0 prosvetnom radu medu zenama na selu. Uz pomoc knjizara iz Sarajeva, ovo drustvo je osnovalo svoju posebnu biblioteku. Ono se brinulo o nezaposlenim zenama i otvorilo je ,Kancelariju za namestanje zenskinja", preko koje je vrseno zaposljavanje zena u gradu. Pored rada u Sarajevu, drustvo je organizovalo u Kaknju tecaj za krojenje i Sivanje. 138 U Rimu je od 12. do 19. maja 1923. godine odrzan Deveti kongres Medunarodnog saveza za zensko pravo glasa. Na Kongresu je · bilo vise od 350 delegata iz 40 zemalja. Feministkinje iz nase zemlje zastupale su Leposava Petkovic, Katarina Bogdanovic, Adela Milcinovic, Alojzija Stebi i Milena Atanackovic. Na Kongresu se raspravljalo o politickom, socijalnom, ekonomskom i moralnom polozaju zene. Pravo glasa zena bio je glavni zahtev svih ucesnica ovog medunarodnog skupa. Posle svecanog otvaranja, Kongres je iducih dana nastavio rad po sekcijama i doneo odgovarajuce rezolucije. Prva sekcija je raspravljala o pravu udatih zena i njihovoj zakonitoj deci i o zastiti vanbracnog deteta; druga- o jednakom moralu za zenu i muskarca; treca - o jednakom radu i jednakoj plati i cetvrta - o nacionalnosti udate zene. Na Kongresu je postavljeno, kao glavni zadatak, da se Internacionalna alijansa 'a zensko pravo glasa bori da pravo glasa dobiju zene svih naroda i da se uspostavi stvarna jednakost u pravima i polozaju muskar.i),!:a i zena."" Drustva za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu i Sarajevu propagirala su ideje zenskog pokreta i bila inicijatori za objedinjavanje i razvijanje svih tih organizacija. Po povratku sa Kongresa iz Rima ponikla je ideja da se stvori alijansa feministickih drustava u nasoj zemlji. ,Zenski pokret" u Beogradu uz saradnju Splosnog zenskog drustva u Ljubljani izvrsio je pripreme i 22. i 23. septembra 1923. godine odrzana je u Ljubljani skupstina feministickih drustava na kojoj je osnovana Feministicka alijansa. Osnivaci alijanse bili su: ,Zenski pokret" iz Beograda i Sarajeva, Udruzenje jugoslovenskih zena iz Zagreba i Splosno zentaR Februara 1923. odrZana je vanredna .skup.Stina DruStva za :prosveCivanje Zene i za.Stitu njenih prava u Saraje1.ru na kojoj je do.punjen CI. 4 Pravila druStva, koji ·predvida: a) priredivanje ·konfereneija i javnih sastanaka da b.i se tim putem uticalo na razvijanje druStvene ·s·ves·ti kod Zen-a; b) organizovanje teCajeva za Zene iz prO\SVetno-kulturne-socijalne, vaspitne, mor·alne i estetske ob!.asti; c) posredovanje kod vlade u svim sluCaj-evima gde su povredena prava Zena; d) odrZavanje pokrenutog .Caso.pisa JKencKu no1epeT i izdavanje prigodnih popularnih spisa; e) osnivanje raznih korisnih u:stanova koje Ce doprineti poboljSanju poloZaja Zene. (H:Jsew.xaju l{pymTea 3a npoceehusa'tbe ~e11.e u 3awxuTy 10euux npasa Capajeea, J:Ken:c'K:u no1epeT, 11 i 12, 1iOBe.A£6ap-Cie't1e.u6ap 1922, 351; 6. jyn 1923, 268.) tae IIo3uB 3a IX 'K01tlpec MeQ·yuapoduoz ca.ae3a 3a ~e'H.c'K:o npaso z.11.aca, :iKe'H.CKU noKpex, 2, if;e6pyap 1923, 49; JX Konzpec A.n.uau'l(.uje 3a npaao zJtaca ~eue, 182 Eenc1eu nmcpex, 6, jyn 1923, 250. sko drustvo iz Ljubliane. Pored njih, u radu skupstine ucestvovali su i delegati drugih zenskih drustava. Leposava Petkovic je cdr2ala referat o potrebi politickog prava za zene i njihovoj aktivnosti u zemljama gde vee uzivaju to pravo. Referat o programu rada podnela je Alojzija Stebi, zatim su primljena Pravila Alijanse feministickih drustava u drzavi SHS. Posle toga Milena Atanackovic podnela je referat o osnivanju Male zenske antante i Albrehtova o odrzanoj letnjoj skoli Internacionalne lige za mir i slobodu. Na kraju je izabrana Uprava. U Izvrsni odbor izabrane su: za predsednicu Mileva Milojevic, za potpredsednicu Desanka Cvetkovic, za glavnog sekretara Vera Jovanovic, za sekretara za inokorespondenciju Milena Atanackovic i za blagajnika Milica Dedijer. Pored njih postojali su referenti za Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Her• cegovinu. 140 U Programu Alijanse stoji: ,.1. Feministicka Aliancija u drzavi SHS zahteva opste i jednako izborno pravo za Zene za sve zakonodavne i autonomne vlasti, pod jednakim uslovima koji sestavljaju muskim drzavljanima Kralj evine SHS. 2. F. A. smatra izborno pravo zene samo kao sredstvo za potpuno oslobodenje zene". Alijansa se zalagala za ravnopravnost zene u privatnom i javnom pravu, pa je u programu zahtevala da se, pored izbornog prava, unesu u novi gradanski zakonik neke najnuznije odredbe, i to: a) da se poziv zene kao majke i domacice priznaje kao produktivan poziv; b) da udata zena bude ekonomski nezavisna; c) da se priznaje roditeljsko starateljstvo nad decom podjednako oca i majke; d) da se zakonom osigura izdrzavanje majke i deteta; e). da se izmeni nasledno pravo u korist udate i neudate zene. Fem1mst-, kinje su dalje zahtevale opste osiguranje matere; zastitu zenske radne snage; jednaku nagradu za jednak rad; zene kao inspektore rada· potpunu slobodu u napredovanju zene u pozivima koje ona vrsi i njihova stupanje u politicki zivot da bi imale uticaja narocito na resore prosvete i socijalne politike. Pored Programa, na skupstini u Ljubljani, donesena su opsi:nija Pravila Feministicke alijanse u drzavi SHS, kojima se odreduJe ime i ·cilj organizacije, nacin uslanjivanja u Alijansu, njen metod rada i materij alna sredstva. U Pravilima se navodi da je cilj Alijanse feministickih drustava oslobodenje zene sticanjem politickih prava i uvodenjem reformi, i u pogledu izmene zakona i u pogledu izmene drustvenih obicaja kako bi se postigla potpuna jednakost izmedu muskarca i zene. Predvideno je da Clan Feministicke alijanse maze biti svako zensko drustvo, koje ima u svojim pravilima zahtev iz·14 0 A.~tuanu/uja tjje.M.unucxu"lf.KUX Opymxasa, )I{em:Ku no?qJeT, 7, cenxe.AtIII T e 5 v.~ A JI o j 311 j a, 0 paOy jyzoc.;wsencxux ¢e.M.unucT1CU- 6ap 1923 325· JKe~c'ICu 'no-x:peT, 9 i 10, 15 . .Maj 1931, 2-5; Fem.inistiCna alijansa in m;i, Glas svobode, 25, Ljublja-na, 4. oktobar 1923. 3; Jovanka Kecman, Osmvan.1e i rad druStava Zenskog pokreta u PriStini i Kosovskoj Mitrovici, Kosovo, %a, P.riStina, 1, 1972, 346; Minka Go,vekar, n.n., 193. 183 __ ,.-- �bornog prava za zene i ona zenska drustva koja priznaju potrebu izbornog prava za zene i zele se za to pravo boriti zajedno sa feministickim drustvima.' 41 Feministicka alijansa je 1926. godine reorganizovana u Alijansu zenskih pokreta i za clanove je primala samo dru8tva zenskog pokreta.' 42 ,Zenski pokret" - druiltvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava - u Beogradu - najviiie je razvio svoj rad. On je osnovao svoju Berzu rada, oktobra 1923. godine, i sledeceg meseca doneo Pravila Berze rada. Cilj Berze rada Drustva ,Zenski pokret" bio je da zaposljava nezaposlene zene; da u slucaju bolesti iii oskudice, us!ed nezaposlenosti, pomaze svoje clanove besplatnim lecenjem, lekovima i novcem. Predvideno je da se ovakve berze rada osnuju u svim mestima u kojima postoje drustva. zenskog pokreta i da rade po ovim pravilima. 148 . Berzi rada u Beogradu prijavljivalo se mesecno oko 100 do 140 nezaposlenih zena. Od 1. oktobra 1923. do 1. aprila 1924. godine posao preko ove institucije trazilo je 638 zena, i to: 424 kucne pomocnice, 51 bolnicarka, 31 krojaCica, 27 cinovnica, 25 fabrickih radnica, 14 prodavacica, 10 nastavnica, 8 daktilografa i manji broj ostalih zanimanja. Za to vreme Berza rada uspela je uposliti 190 radnica. 144 Delatnost berzi rada zenskog pokreta nije se mnogo osetila. Veliki broj zena, narocito radnica, bio je i dalje nezaposlen. Alijansa zenskih pokreta, kao i Narodni l!enski savez, bila je u stalnoj vezi sa odgovarajucim zenskim organizacij ama u svetu i feministikinje su bile veoma aktivne na medunarodnim zenskim skupovima. Upravni odbor Alijanse je u 1924. godini stupio u vezu sa feministickim drustvima raznih zemalja i odrzavao stalne veze sa Internacionalnom feministickom alijansom, futernacionalnom ligom zena za zensku slobodu, grckom Ligom za pravo glasa, Politickim klubom zena progresista u Poljskoj, Alijansom za zensko pravo glasa u Ceskoj, Narodnim zenskim savezom u Rumuniji itd."" Drustva zenskog pokreta u Sarajevu i Beogradu preduzimala su neke akcije u prakticnom radu medu ienama. U toku 1924. godine ,Zenski pokret" u Sarajevu odrzao je 4 analfabetska tecaja na kojima je postignut veoma dobar uspeh. Organizovano je vise predavanja za zene sa temama: o pravu glasa, o Feministickoj alijansi, o socijalnom polozaju zene, o organizaciji drustava zenskog pokreta, o radu zenskih druiitava i o narodnom vezu. Pored toga, druiitvo je dalo vise predloga za ukidanje iii izmenu nekih zakona koji vecinom pogadaju zenu.146 141 JK.e'Hcx:u noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6ap-de~e.MGap 1923, 455 i 458. Ill T e 6 11 A JI o j 3 u j a, 0 paOy jyzocAoae'H.C'K:ux q:,e.,tunucTx:u1ba Eenc1eu no'ICpeT, 9 i 10, 15 . .¥.-aj 1931, 2-5. ' 142 143 . U Pravilima Berze rada Zensk{)g 1po!kreta predviden je metod rada uClanjivanje u Berzu, IPtikupljanje s.redstava, dodela :pomoCi i upraviJamj~ Berzom r.ada. (}Keuc?<:t£ n01cpeT, 9, 10, uoae~1t6ap-Oeu,e.u6ap 1923, 461.) 144 )KeUC'ICU no1eper, 7, cenTe.M.Gap 1924, 292-297. 145 146 lsto, 292. B o j 11 c JI a 147 M M JI e H a AT aHa JJ; K 0 B H fi, J138eUtTaj 0 paiJy ~pytuTBQ ,}Keu~ cKu no'K:peT" y 1924-1925, 2Keucr.:u no1<:peT, 9, 10, 'lioBe.M6ap-de'l{e.M6ap 1925, 331-355. a J a H K o B 11 h, Jil3eemTaj o paiJy ,l{pywTsa )f{Ernc'ICu. no:x:peT" Y Capajeey 3a zodu'I-Ly 1923/24., :JKeucKu no'KpeT, 1, 15. jauya,P'1925, 17. 184 ,. U Druiltvu ,Zenski pokret" u Beogradu obrazovana je komisija od zena pravnika i eksperata koja je imala zadatak da pregleda sve nove zakonske projekte i u dogovoru sa feministickim organizacijama u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani danese predloge koje ce Feministicka alijansa predati vladi i Narodnoj skupstini, trazeci da se isprave nepravde nanete zenama. Oktobra 1924. pristupilo se izmeni novog Cinovnickog zakona. ,Zenski pokret" je intervenisao kod nadlezne komisije i kod vlade da se unese nekoliko odredaba kojima bi se poboljsao polozaj zaposlene zene. On je organizovao akciju u cilju izjednacenja muske i zenske dece u naslednom pravu. Pozvao je sva drustva zenskog pokreta da zainteresuju siroku javnost o ovom pitanju, da se prikupe potpisi zena koji ce se predati parlamentu sa peticijom za izjednacenje u nasledu muskih i zenskih potomaka. Najveci rezultati u sprovdenju ove akcije su postignuti u Sloveniji, gde je za krace vreme prikupljeno 30 hiljada potpisa. Zenski pokret je intervenisao u nizu primera, kada su bili ugrozeni ili povredeni interesi zena javnih radnica. Zenski klub je bio institucija u kojoj se mnogo ucinilo na propagiranju ideja i ciljeva zenskog pokreta. U klubu su oddavana predavanja iz oblasti nauke, umetnosti, literature i socijalnih problema. Postojala je posebna Citaonica sa bibliotekom koju su koristile zene iz Beograda i iz drugih krajeva u zemlji. Zatim su organizovani kursevi za sivenje haljina i izradu sesira, koje su u toku 1924. godine zavrsile 302 ucenice. Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo je nekoliko domacickih tecajeva i veliki broj predavanja za zene na selu u nekim mestima u Srbiji i Bosni.' 47 Posle donosenja Obznane i Zakona o zastiti drzave 1921. godine, Komunisticka partija je koristila razne mogucnosti za ostvarivanje svoga uticaja u masama. Komunisti su se ukljuCivali u rad postojecih legalnih organizacija i prema datim mogucnostima kroz njih ostvarivali svoju delatnost. Zenski pokret je vodio borbu za politicku ravnopravnost zena u postojecem drustvenom poretku i kao takav je bio najprivlacnija organizacija za ukljucivanje i delovanje zena komunista. Draga Stefanovic, Clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ, bila je clan Uprave Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu i vise puta je istupala na zborovima koje je ovo drustvo organizovalo. Desanka Cvetkovic, sekretar Centralnog sekretarijata zena NRPJ, izabrana je za potpredsednicu Alijanse zenskih pokreta. Ona je saradivala u listu )Ke1iC1<u no1<peT. U izvestaju o radu i stanju Nezavisne radnicke partije Jugoslavije, maja 1924. godine, navodi se, izmedu ostalog, da Centralni sekreta.rijat zena ima svoje celije u organizacijama burzoaskih zena feministkinja i da koristi njihov list )Kenc"u no1<peT za objavljivanje svojih Clanaka.' 48 Zene su ucestvovale u akciji protiv ukidanje Ministarstva za socijalnu politiku i smanjivanja drzavnog budzeta za decu. Povodom B 148 ARP, f.ond KI. 1924/33; Zena u bo1·bi, (Borba Zena Srbije za emancipaciju i ravnopravnost i n.1ihovo uCcSCe tt revolucionarnom radniCkom po~ kretu 1903-1941. godine) 1969, 49. 185 �ove akcije, Alijansa zenskih pokreta sa arugim kulturnim i socijalnim udruzenjima organizovala je veliki zbor zena u Beogradu, 23. marta 1924. godine, na kojem je govorila i predstavnica Sekretarijata zena NRPJ. Zborovi su oddani u Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima.' 49 Posle zabrane rada NRPJ, jula 1924. godine, zene komunisti nisu imale osetnijeg uticaja u feministickim organizacijama. Feministkinje su nastavile akciju za ravnopravnost zena u svim oblastima drustvene delatnosti. Prakticni rad se sastojao u odrzavanju predavanja, organizovanju tecajeve za prosvecivanje zene i raznih strucnih tecajeva i skola za zene. U toku 1926. godine odrzano je vise predavanja o idejama zenskog pokreta. Polovinom januara na prvom predavanju u Beogradu predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic govorila je o izjednacenju ~ene sa muskarcem u privatnom i javnom pravu. Ona je izlozila teske posledice, za zenu koje proizlaze iz postojece neravnopravnosti u drustvu i naglasila da se zene zalazu za ,jednak rad, jednako zvanje, jednake nagrade". Sledeca predavanja su bila: Zastita zenske snage s obzirom na njen prirodni polozai: Zastita dece i mladezi; Jednaki uslovi za vaspitavanje muske i zenske dece; Borba protiv alkohola.'"' Kraiem januara oddan je siri sastanak Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu, na kojem se govorilo o potrebi ucesca zene u radu politickih stranaka. Mileva Milojevic je u predavanju pozvala zene da se angazuju u radu politickih stranaka, da se pojedinacno opredeljuju za stranku prema svom ubedenju i svojim simpatijama, da rade za stranku za vreme izbora i van izbora i da pokusavaju unositi u program stranke ono sto za njih predstavlja politicku vrednost. 0 ovom pitanju razvila se ziva diskusija. BilQ,je misljenja da je ulazak zene u politicke stranke besciljan i malo koristan, da bi zena i u tom slucaju bila samo obicni posmatrac. Neki diskutanti su naglasavali da su postojece po!iticke stranke prezivele, pa prema tome da zene ne treba da u!aze u njih, vee da se radi na stvaranju novih politickih stranaka koje ce odgovarati potrebama drustva.'51 Posta zene nisu imale pravo glasa, svi ovi pokusaji su bili nerealni i nisu se mogli u praksi ostvariti. Feministicka alijansa je nastojala da se zene upoznaju s pro·· gramom i radom politickih partija i da se medu njima vrsi odredeni politicki uticaj. Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uputila je poziv svim politickim grupama u Narodnoj skupstini da posalju svoje predstavnike koji bi oddali po jedno predavanje o statutu i glavnim idejama svoje stranke, o gledistu stranke na zensko pravo glasa i dali misljen·ie o ulasku zena u politicke partiie. Sve politicke grupe, izuzev Jugos!ovenske muslimanske organizaciie, odazvale su se ovom pozivu i njihovi predstavnici su u toku 1926. godine oddali predavanja i razgovore u Klubu Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu. Radosav Agatonovic, narodni poslanik, govorio je u ime Demokratske stranke o zeni u porodici, zeni u drustvu i zeni u politici. On je izneo krace podatke o ucescu zena u svetu u politici i o njihovoj politickoj ravnopravnosti u nekim evropskim zemljama. Zatim je rekao da se Demokratska stranka 1920. godine, prilikom ustavne debate i pretresa Clana 9. Ustava, izjasnila za zensko prvo glasa i da je na svom Zemaljskom kongresu, krajem oktobra 1921. godine, donela Program i Statut u kojem se trazi ,op.Ste, jednako, neposredno i tajno pravo glasa", kao i ostvarenje nacela potpune ravnopravnosti muskaraca i zena. Svetozar Pribicevic, sef Samostalne demokratske stranke, izjavio je da u njegovoj stranci pitanje davanja prava glasa zenama nije rascisceno. Dr Josip Hohnjec govorio je u ime Slovenske ljudske stranke i naglasio da je njegova stranka 1920. godine trazila da se u Zakon o opstinama unese odredba za zensko pravo glasa, ali to nije ucinjeno. Dr Uros Stajic je u ime Zemljoradnicke stranke izjavio da zene treba sire obrazovati, pa im tek onda dati politicka prava. Stj epan Radic, vod Hrvatske seljacke stranke, izjasnio s<e u principu za zensko pravo glasa, ali za sistem postepenosti, s tim da opstine same resavaju da Ji ce zene iz njihove opstine glasati iii nece. Dr Laza Markovic, clan Radikalnog poslanickog kluba, izjavio je da ulazak zene u politicki zivot nije ad tako velike vaznosti; da je Ustavom predvideno da 0 zenskom pravu glasa resi zakon, ali ipak da zene razmisle da li ce se baviti politikom i kako; da su mlacti Clanovi. Radikalne stranke za princip postepenosti, a da stariii daju otpor za politi&o oslobodenje zene. Nedeljko Divac, predstavnik Socijalisticke stranke, i J asa Prodanovic, predstavnik Republikanske stranke, zalagali su se za potpunu ravnopravnost Zena i muSkaraca_152 Na osnovu izlaganja i stavova nredstavnika pojedinih politickih partija vidi se da burzoazija nije imala nameru da zenama dil. pravo glasa i da ih izjednaCi u politickim pravima s muskarcima. I pored takvih stavova, feministkinje su radile na ostvarenju ideja zenskog pokreta i putem molbi i peticija nastavile borbu za pravo g!asa zena. Politicko-pravna grupa Alijanse zenskih pokreta pratila je zakonodavni rad Narodne skupstine i u smislu ideja zenskog pokreta podnosila zalbe i predstavke merodavnim faktorima. Drustva zenskog pokreta su radila na prosvecivanju seoskih zena. Septembra 1924. godine otvoren je prvi tecaj za seoske domacice u Bosni u selu Cardaku kod Zavidovica. Zatim su otvarane domacicke skole u kojima su se, pored pouka iz domacinstva i higijene, odrzavali analfabetski tecajevi. U prvom tromesecju 1926. u Srbiji je zavrsen predvideni program rada u 30 domaCickih skola, u kojima je u isto vreme zavr5ilo rad i 30 analfabetskih tecajeva.''" Na inicijativu Drustva ,Zenski pokret", u Beogradu je 16. maja 1926. godine odrzan zbor zena, koji je bio posvecen socijalnim i higijenskim prilikama u gradu. Dr Jelena Neskovic-Vucetic govorila je o socijalno-zdravstvenoj politici u gradu, o principima moderne ARP, fond KI, 1924/33; OpzanU3DBauu paihtU'K, 20, 23 . ..-~tapT 1924. J{pyza-pc'l<.u cacTa'l-l.a?<: P.PYl.UTBa ,,LKeH.c'lCu n01<:peT", 1Kertcxu no'lCpeT, 1, 2, jauyap-<{Je6pyap 1926. 44. 151 Tpe6a .n.u xe-H.a da Y3.M.e y'ltewtia y no.n.uTU'Ii"KO.M ;)!CUBOTY, Eeuc'Ku 9, 10, 149 150 nonpeT, 1, 2, jauyap-rfte6pyap 1926, 52. 186 152 }Keucnu no1epeT, 1, 2, ja'fl.yap-cj)e6pyap 1926, 58; 5, .«.aj 1926, 177-182; H.OBe.M6ap-Oet~e.M.6ap 15 3 1926, 427. Eeucxu nonpeT, 8, 15. 01CT06ap 1924, 332; 4, anpu.n. 1926, 135; 8, OXTo6ap 1926, 378. 187 �higijene, o losim i vlaznim stanovima' i zaraznim bolestima koje haraju usled nehigijenskih uslova zivota. Ona je rekla da u Beogradu na 10 hiljada stanovnika 80 do 85 umire od tuberkuloze i podacima potvrdila da je Beograd izmedu nekoliko velikih gradova u svetu i u zemlji prvi po smrtnosti od ove bolesti. Najvise obolelih od tuberkuloze je bilo medu radnicima, jer su oni imali najslabije stanove i najmanje prihode za izdrzavanje porodica. Milica Krstic, arhitekta, govorila je o uredenju Beograda i osvrnula se posebno na sporo podizanje stanova i nedostatak komunalnih objekata. Katarina Jovicic, profesor, govorila je o vaspitavanju omladine. Draga Stefanovic, radnica, kriticki se osvrnula na uslove pod kojima zivi veci deo stanovnika Beograda, zatim je govorila o polozaju zena radnica, o nezbrinutosti radnicke dece, o budzetu Beogradske opstine, o stanovima koji ne zadovljavaju najosnovnije higijenske potrebe u kojima uglavnom stanuju radnici, o skupoCi zivotnih namirnica, o zaraznim bolestima i minimalnim izdacima za lecenje sirotnje, o Cistoci u gradu, o problemu snabdevanja vodom i o ostalim zivotnim potrebama o kojima treba da se brine opstina. Predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic, govoreci o prljavstini u gradu, pozvala je zene da ucestvuju u njegovom uredivanju. Na kraju je zbor zena doneo Rezoluciju u kojoj se konstatuje da su higijenske prilike u Beogradu veoma lose, da je obolevanje i umiranje od hronicnih i akutnih zaraznih bolesti vece nego u drugim gradovima Evrope. U Rezoluciji se zahteva da se svi krajevi grada obezbede vodom i da se obezbedi cistoca grada. 154 U toku 1925. i 1926. godine osnovana su drustva zenskog pokreta u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Slavonskom Brodu, Varazdinu i Sibeniku. Krajem oktobra 1926. na sastanku l?,Yih drustava zenskog pokreta u Bosanskom Brodu raspravljalo se o radu pojedinih drustava i o reorganizaciji Alijanse zenskih pokreta. Izvrsena je izmena Pravila Alijanse zenskih pokreta u kojima je predvideno da clano'>i Alijanse mogu biti samo drustva zenskog pokreta. Za predsednicu Izvrsnog odbora Alijanse izabrana je Alojzija Stebi, za potpredsednicu - Karla Modic, za sekretara - Cirila Stebi i za blagajnika - Milena Pehani. Sediste lzvrsnog odbora Alijanse je premesteno u Ljubljanu. Na istom sastanku raspravljalo se o novom zakonskom nacrtu o opstinama i zakljuceno je da se trazi aktivno i pasivno pravo glasa za zene u opstinskim izborima."" Od 26. maja do 6. juna 1926. u Parizu je odrzan Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. U Internacionalnu alijansu hila su uclanjena feministicka drustva iz 40 raznih zemalja, koja su poslala svoje predstavnike na ovaj medunarodni skup zena. Nasu zemlju na ovom Kongresu predstavljale su Leposava Petkovic, Milena A tanackovic, Milica Krstic, Mira Koconda, dr Masa Zivanovic, Amalija Prijatelj i Ema Pecalj. Posle svecanog otvaranja i ple154 Opaanu3oeauu paduu"K, 38, 20 . .M.aj 1926; JKenc?Cu no'KpeT, 5, .M.aj 1926, 155-177. 155 Ocnuaa1he ,lfpywTaa ,JKe1ic1eu n01cpeT" y Jby6Jbauu, }.l{eucKU no'KpeT, 1, 2, janyap-ifJe6pyap 1926, 63; OpzauU30Ba'l-be A.ttujance ;JfCencx:ux no1CpeTa, Eenc1eu no1epex, 8, O'KTo6ap 1926, 360; lli T e 611 A JI o j 3 Vf j a. 0 paOy jyzoC.II.Oaeucx:ux if.le.M.uuucTKu'!t>a, 2Kenc'KU no1epeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5. 188 narne sednice Kongres je nastavio po komisijama. Prva komisija je raspravljala o polozaju neudatih majki i njihove dece; druga 0 nacionalnosti udatih zena i 0 gradanskim pravima zena koje se udaju za strane drzavljane; treca- o jednakom moralu za muskarce i zene; cetvrta- 0 porodicnim dodacima zaposlenih i peta- 0 jednakim uslovima rada i jednakom nagradivanju za isti rad muskaraca i zena. Kongres je na kraju rada izabrao Upravu Internacionalne alijanse koja se sastojala od 21 clan. u nju su usle predstavnice feministkinja iz 17 zemalja, medu kojima i Milena Atanackovic iz nase zemlje. 156 Sledece godine, u isto vreme, u Pragu je odrzana Konferencija za izborno pravo zene, na kojoj se raspravljalo o politickim pravima zena i jacanju mira u svetu. 157 Veca aktivnost drustava zenskog pokreta osetila se za vreme parlamentarnih izbora 1927. godine. Preko svoga lista ina pojedinim skupovima Alijansa zenskih pokreta je naglasavala potrebu jednakog prava glasa za sve gradane i zahtevala je da se zenama omoguci ravnopravno ucesce u izborima. Prilikom otvaranj a novoizabrane Narodne skupstine drustva zenskog pokreta organizovala su manifestacione zborove za zensko pravo glasa 9. oktobra 1927. godine. Na zboru u Ljubljani, pored velikog broja zena, bilo je i muskaraca. Zbor je otvorila i govorila o potrebi ravnopravnosti zena i muskaraca predsednica Drustva ,Zenski pokret". Zatim su govorile pred-" stavnice Saveza radnickih zena i devojaka i Hriscanskog zenskog saveza. Na zboru je primljena jedinstvena rezolucija u kojoj se trazi od Narodne skupstine da u Izborni zakon unese dopunu kojom ce dati i zenama opste i jednako, aktivno i pasivno pravo glasa. Savez radnickih zena i devoj aka i Drustvo ,Zenski pokret" iz Lju-" blj ane organizovali su tada skupstine zena za pravo glasa i po man jim mestima Slovenije. U bioskopu ,Metropol" u Zagrebu odrzana je veoma uspela skupstina za zensko pravo glasa na kojoj je bilo i muskaraca. Skupstinu je otvorila predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mira Koconda-Vodvarska i u duzem izlaganju objasnila znacaj ovog skupa." Pored nje na skupstini su govorile jos tri zene i predstavnici Radi-· kalne, Pucke i Socijalisticke stranke. Na kraju je usvojena jedinstvena Rezolucija u kojoj se trazi opste pravo glasa za zene. Istog dana odrzani su zborovi za pravo glasa zena u Varazdinu, Sarajevu, Bosanskom Brodu, Splitu, Kragujevcu, Belom Manastiru i Dubrovniku. Pored zena na zborovima je bilo i muskaraca. Jednoglasno je trazeno pravo glasa za zene i prihvacena je Rezolucija kojom se· to zahteva. 158 158 KoH-zpec Ji1nrepna:u,uona.n.ue aJZ.ujance, lKeuc~u noKpeT, 5, .uaj 1926,. 183; M 11 JI e H a AT aHa q K o B wB, J13aemraj o pady Konzpeca HnTep'Ua'4UOuaJt.ue a.11.ujance 3a J/Ce'H.cKo npaao z.n.aca, :iKe'Ucxu no?Cper, 6, jyu 1926. 192. 157 ,lJ; p J e JI ea a Xn a rreq-'B o p b eB u h, Yru~u c Kouzpeca MeQynapoOne aAujance, BoJba, Eeorpa,I{, Klb. III, 1, jy.n. 1927, 57-60. 158 JKenC'ICU nO?cpeT, 18, 15. 01CT06ap 1927, 1-2; IlOJtUTU'Ka, 6987, 10. O%T06ap !927, 10; Bpeue, 2085, 10. 01CT06ap 1927, 4; III T e G 1i:t A JI 0 j 3 H j a, o· paiJy jywc.n.oaeucxux !j>e.AmnucT'KU1ba, }.Keucmt nmcpeT, 9, 10, 15 . .uaj 1931, 2-5; .'X{ena ·u ceer, 1, Beorpaj:J;, 15. janyap 1928, 6; Akcija za Zensko volilno· pravico, Zenski list, gl·asilo Zveze delavsk:.ih Zen in deklet, LjubJ.jana, 9, 1. oktobar 1927, 1, 10, 1. not,embar 1927, 1-2. 189; �Polovinom decembra 1927. godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je analiziran rad za pro~eklu godinu dana: U toku c':le .godine najistaknutije feministkinje IZ ~eo(irada odlaz1le su u _POJe~ma mesta u Srbiji i drzaie predavanJa zenama o razmm pitan]Ima koja su ih interesovala. Pored rada. na propagandi i iiirenju feministickih ideja, zenski pokret je stud1rao sve zakonske projekte i nastojao kod merodavnih faktora da se. popravi polozaj zene pre~. ~ako~ima. I ove godine, kao i prethodmh, orgamzovane su domaciCke skole u manjim mestima i selima, a u Zenskom klubu u Beogradu odrzavani su kursevi za sivenje i krojenje. 15 ' u. Skoplju je 16. decembra 1928. godine osnovano Drustvo ,,Zenski. pokret". Na o~nivack~j skupstini su .govorile Leposava PetkoviC, predsedmca NZS, 1 M1lena Atanackovic .sekretar Drustva ,Zenski pokret" iz. Beograda. Istaknuto je da z~ne moraju traziti pravo glasa 1 da ta] SVOJ zahtev smatraju kao sredstvo da bi ostvarile _svoje ~ezni~ i svoj~,P:a_va .. Na kraju je izabran Upravni odbor Drustva ,Ze':'ski pokret , cl]a Je predsednica bila Draga Jovanovic. Pored Skonlla, u Makedoniji su postojale organizacije zenskog pokreta u Bitolju i Resnu.'"' . Drustva. zenskog pokreta u Liubljani i u Sarajevu sire su se b~v1la ?snovmm P?~'::ebama z~na, ali je to bilo nedovoljno, jer i ona msu .re~avala sp.ec.Iftcna ~~t~Pl~ zena radnica i seljanki, koje su bile :' nmte~:m poloza~u .. F':_mimstkmje su neprekidno trazile pravo glasa 1 nobol]~ame poloza1a zena nred zakonom, ali je to ostalo na nivou zahteva.I stalno se nonavlialo nreko rezolucija, molbi i peticija koie su upnc1vane Narodnoj skupstini i ostalim merodavnim faktorima. . !"o ugl~u na Malu Antantu, kod femini~inja iz nase zeml ie po;av1la se Ide~ a. z~- stvara:'ie male feministicke antante koju bi sacm!avala femi':IShcka drustva iz balkanskih i slovenskih zemalja. Ov_~ IdeJa J~ reahzoyana na Kongresu Ali.ianse za pravo glasa zena, ko]I ]e odrzan sredmom ma]a 1923. godme u Rimu. Mala zenska antanta o~uhv.atala je,. pored zemalja Male Antante (Jugoslavija, C.eJ:osl.ovacka 1 Rumum]a), Bugarsku, Grcku i Poljsku. Feministkm~~ 1~ ovih .. zemalja dogovorile su se da zajednicki rade na pob.o~Jsanw SOCI]alnog, ekonomskog i po!itickog polozaia zene i da U Cil~u o.drtavanja opsteg mira rade na uklanjanju svih nesuglasica koJe b1 se mogle stvarati izmedu ovih drzava. Prva skupstina Male zenske antante odrbna je pocetkom nov~mb_;a 19~3. go~ine u Bukurestu, na kojoj su bile cetiri predstavmce zenski~ drustava IZ nase zemlje. Skupstini su prisustvovale i delegac11e zen~ .'z. ~rugih zemalja, izuzev Bugarske. Raspravljalo se o radu femmistickih pokreta u pojedinim zemljama i konstatova~o da su ze':'e postigle politicku slobodu u Poljskoj i CehoslovackoJ ..z:"tm~ se mtenzivno radilo na usaglasavaniu nacrta statuta i na preCIZI.ranJU programa i plana rada. Prema Statutu. clanovi MZA su b1h drustva osnivaci: Poljske, Cehoslovacke, n{,munije, Jugo159 EeucJcu noKper, 21, 30. 'H:.OBe...1t6ap 1927, 4; M. AT aHa n; K C'ICynw.Tuua 2Keuc1<oz no<KpeTa, lKeua u caeT1 1 15. jauyap 1928 6 16(;)1{ 190 ' e'H.cxu nox:pex, 1, 2, 15. jauyap 1929, 2; Ill T e 6 u A 0 B 11 fi ' slavije i Grcke. Ostale zemlje Istocne Evrope mogle su takode biti clanovi MZA ako prime njena pravila i program. Za vreme odrzavanja Skupstine u Bukurestu, organizovane su dve interesantne javne sednice na kojima se govorilo o polozaju i rezultatima rada zena u Rumuniji. Za predsednicu Male zenske antante izabrana je Rumunka Kantakuzen, za potnredsednicu Poljakinja dr Tilicka, za sekretara Rumunka Cerkez. 161 Druga konferencija Male zenske antante odrzana je u Beogradu od 29. oktobra do 2. novembra 1924. godine. Na Konferenciji su podneseni: izvestaj o radu biroa MZA; izvestaji svih Clanova o postignutim rezultatima; izvestaj o radu Konferencije Lige za mir i slobodu u Vasingtonu i sastanka Internacionalnog saveza zena u Londonu; izvestaj o polozaju nezakonite dece u zemljama MZA; izvestaj o misljenju o feministickom pokretu u zemljama MZA i izvestaj svake zemlje o pitanjima spoljne politike. Radi efikasniieg obavljanja postavljenih zadataka odluceno je da se pri Maloj zenskoj antanti organizuju sekciie, i to: politicka, ekonomska, zakonodavna i sekciia za stampu. Na Konferenciji je donesena Rezolucija u kojoj se zahteva i da se vodi aktivna propaganda u Jugoslaviji, Grckoj i Rumuniji da bi zene dobile u najkracem roku svoja potpuna politicka prava; da se vodi borba u svim zemljama za izbacivanie iz gradanskih zakonika svih nejednakosti koje postoje u pogledu zene i za ostvarenje jednakih i stvarnih prava za sve zene; da se posveti viSe paznje zastiti deteta, za sta u budzetu treba obezbediti viSe novca, i da se uzme uCeSCa u svim akciiama koje se vade za mir u svetu. Na kraju je za predsednicu MZA izabrana Leposava Petkovic, za sekretara Danica Zamboni-Vlajic i za blag~j­ nika Milena Atanackovic, pa su time Biro i Predsednistvo M7.A za narednu godinu dati nasoj zemlji. Za vreme Konferencije bila je prireaena izlozba zenskih rukotvorina iz svih zemalja MZA i umetniCka i literarna izloZ ba na.Sih Zena. 1 62 Treca konferencija Male zenske antante oddana je u Atini ad 7. do 13. decembra 1925. godine. Clanovi delegacije iz nase zemlje bile su: Leposava Petkovic, dr Ksenija Atanasijevic, dr Masa Zivanovic i Mira Koconda. Na dnevnom redu Konferencije bili su: izvestaji pojedinih sekcija o radu u toku godine i o napredovanju feministicke i pacifisticke ideje u odnosnim zemljama; Izvestai i diskusija o pitanju Zakona o braku; razgledanje drustvenih i radnickih ustanova i izbeglickih naselja; izvestaj i diskusija o pitanju cinovnika; izvestaj i diskusija 0 pitanju ekonomskih odnosa; izvestaj i diskusija o pitanju manjina i biranju uprave. Na Konferenciju nisu dosle predstavnice poljskih zena, ali su poslale svoj izvestaj koji je procitan prisutnima. Zatim su podnele 161 M H JI e H a AT aHa IJ; K o B 11 h, Ma.Jl.a cj)e..MuuucTU'll'l<:a anxa'H.Ta, .T!uza 3a .M;Up u c.w6o0e, Eencxu no'ICpex, 6. jy1t 1923, 264; M H JI e H a AT aHa u;K o B H h, Ma.na O/Ceuc'l-Ca auTa%Ta, JK.encxu no'ICpeT, 9, 10, nose~ot6ap u Oe~e...uOap 1923, 420; m T e 6 M A JI 0 j 3 J1 j a, 0 pady jyzoc.noae'UCKUX (j)e.MU'I-tUCT'1CU1-ba, EencKu no'KpeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5·; M3aemxaj o paOy ~7npaanoz od6opct EC. n., t6 •• JI o j 3 Jii j a, n.n. 9, 10, Ee-ucx:u no%peT, 7, cenxe.M6ap 1924, 293. 2 J:Ke1-tcxu no'KpeT, 8, 15. o1exo6ap 1924, 331; 10, 15. 0e'l{,e.M.6ap 1924, 408; uoaeM-6ap-Oet~e.A~6ap 1925, 337. 191 �izvestaje o radu delegatkinje feministickih organizacl]a iz ostalih zemalja. Dr Ksenija Atanasijevic je govorila o radu feministkinja u nasoj zemlji, a Mira Koconda o Zakonu o braku. Posle diskusije o ovim pitanjima donesena je Rezolucija u kojoj se traze jednaka prava i odgovornost roditelja za vaspitanje dece; da se rad zene u kuci smatra kao profesija; da u slucaju smrti tutor deci bude onaj roditelj koji ostane ziv i da se civilni brak uvede u zemljama gde ne postoji. Poseban referat o cinovnicama procitala je predstavnica zena iz Cehoslovacke. Dr Masa 2ivanovic je govorila o polozaju zene cinovnice u Jugoslaviji, a 0 istom problemu su diskutovale i delegatkinje iz drugih zemalja. I o ovom pitanju donesena je posebna Rezolucija kojom se traZilo da se zene postavljaju u sva zvanja i sa istim platama kao i muskarci; da se daiu jednaki dodaci za skupocu za oba pola i da se zene cinovnice sindi!mlno organizuju. Predstavnica zena iz Rumunije procitala je izvestaj 0 ekonomskoj situaciji u zemljama Male zenske antante. Diskutovalo se o polozaju nacionalnih manjina, a zatim je o tome donesena Rezolucija. Na kraju je Konferencija zena M2A donela generalnu Rezoluciju u kojoj se trazi pravo glasa za zene u onim zemljama gde ono jos nije ostvareno. Zahtevano je ukidanje smrtne kazne i uvodenje u nastavu istorije civilizacije umesto ratne istorije. 163 Zahtevi koji su izneseni u donetim rezolucijama utvrdeni su i programom rada Male zenske antante. / Posle Konferencije za izborno pravo zene, koja je odrzana u Pragu krajem maja i pocetkom juna 1927. godine, odrzana je Konfe~e~cija Male ~enske a':'tante, na kojoj se uopsteno rasnravljalo o 1st1m problem1ma kao 1 na prethodnim konferencijama.'"' Od 25. do 28. juna 1929. godine odrzam~< je u Varsavi Peta konferencija Male zenske antante, kojoj je iz nase zemlje prisustvovala dr Masa 2ivanovic. Delegatkinje iz poiedinih zemalja su podnele referate o radu feministickih organizacija u svojoj zemlji a zatim ie procitan izvesta.i Centralnog biroa, koji je posledn{e dve godine bio u Pol iskoj. Posebni referati- podneti su o matPrinstvu i 0 formi cinovnickih zakona i 0 tim pitanjima su donesene rezoluciie. Na k~aju Konferencije i~. donesena posebna Rezolucija o miru u Evrop1 1 1zabrano Predsedmstvo M2A za sledece dve godine.'•• Iz prikaza rada Konferencije Male zenske antante vidi se da feministkinie ni na ovom nivou nisu postigle neke znacainije re~ultate. !st~ problemi su postavljani gotovo na svakoj konferenciji 1 ponavlJah su se isti zahtevi u pogledu politickih prava zena. Predstavnice feministkinia iz naSe zemlie bile su i na ovim kao i na dru.rrim medunarodnim skupovima zena veoma aktivne ali su svi ti niihovi zahtevi ostali neostvareni. ' U Jugoslaviji je 1928. godine osnovana Liga zena za mir i slobodu, kao sekcija Internacionalne Lige zena za mir i slobodu. Liga je radila na sirenju pacifizma uopste i u njoj su feministkinje aktivno ucestvovale.' 66 ZENSKA STRANKA Pred donosenje Ustava 1921. godine postavilo se pitanje da li je bolje da zene imaju svoju stranku, iii da pridu partijama koje vee postoje, jer su neki ocekivali da ce one dobiti pravo glasa. 0 tome je sprovedena jedna anketa i objavljeno vise clanaka u listu LKencKu no1<per iz kojih se vidi da postoji podeljeno misljenje 0 tome pitanju i da se pravu glasa zena ne daje neki znacaj. Jedna grupa intelektualki nije se slagala sa metodima rada zenskog pokreta i pocela se angazovati na osnivanju zenske stranke, koja bi bila iskljucivo politicka organizacija s politickim programom. Ona je formirala Osnivacki odbor,' 67 koji je pocetkom maja 1927. godine osnovao novu feministicku organizaciju - 2ensku stranku. Stranka je izdala svoj Proglas u kojem se navodi da postojece prilike zahtevaju brzi rad i odlucniji stav prema zenskom pitanju, da se zene moraju sto pre osposobiti za politicki zivot i da one treba da uzmu potpuno ucesce u organizaciji i zivotu drzave. U Proglasu se konstatuje da ni jedna politicka stranka nije povela odlucnu borbu za zensko pravo glasa i da je potrebno stvoriti jednu organizaciju u kojoj ce se zene vaspitavati i pripremati za politicki zivot. Zatim se navodi da zenska drustva i udruzenja ne odgovaraju po svom programu iii po svojoj organizaciji i taktici politickim zadacima koje vreme namece, ali ona posredno rade na ostvarenju feminizma i zato ce se truditi da kao Stranka pomazu njihov rad.' 6" 2enska stranka je donela svoj Program i Statut. U Programu Stranke, izmedu ostalog, stoji: a) da ce se Zenska stranka boriti za sprovodenje ideja feminizma, da kao feminizam smatraju kolektivno ucesce zenskih birackih masa u drzavnom zivotu; da ce Stranka raditi na tome kako bi se od strane javnih vlasti preduzele sve mere koje se ticu poboljsanja zdravstvenih, moralnih, ekonomskih i kulturnih uslova zivota; b) Stranka ce raditi nq budenju svesti kod zena i boriti se da se zenama pod istim uslovima kao i muskarcima priznaju sva biracka prava i da one ravnopravno ucestvuju tos )Keucxu nox;per, 7, 1. anpuJl. 1928, 4. t6a Ma ·u;o· . Jl.a :Hc:enc'k:a ~nTanTa, ~encx~ no?C_peT, 9, 10, noae.u6an-Oe'4e.M6ap 1925, ~59, ~ P K c e H 11 J a AT aHa c 11 J e B u h, V!3sew,Taj ca Tpe'he KO'Iu[Je~~~:e Ma.!l.e a:nTanTe J/Cena, Ee-ac?Cu noxpeT, 1, 2, jauyap-<jje6pyap 1926, u Osniva.Okom odOOru Zenske -stranke bile su: dr Ana BnkiC, lekar, doktor prava Angelina VidakoviC, dr Marija VuCetiC, lekar, profesor Maja Zega, profesor Darinka Jovan-oviC, uCiteljica Darinka JevriC, nastavnica Li.nka KrsmanoviC, nastavnica Dartinka LjubojeviC, uCiteljica A. Majzner, knjJZevnica Desan_k,a MaksimoviC, dr Kaja MarkoviC, lek:ar dr SlaVIka MihajloviC. lekar, ~student prava Olivera PaCiC, nastavnica Nadeida PetroviC, dr RadmHa Franovi6-FirniC, i dr Julijana SahoviC, lekar. - IloJ!,uTuxa, 6835, 8. .M.aj 1927, ~ : ,n; P Je :r: e H a X Jia n en;-'B o p l:) esn h, n.d. 6 ,I( p Mama 2K H BaH o B Hli, Kourjjepen4uja MaJZe J/CeUcK:e auTanTe, lKeucKu noxpeT, 13-16, 15. aazyCT 1929, 2-3. 6; Bpe.ue, 1932, 8 . .M.aj 1927, 7. tos lloAuTuxa, 6835, 8 . .uaj 1927, 6; Bpe.M.e, 1932, 8 . .Maj; 1935, 11. Jtaj 1927, 4; JKencxu noxper, 9, 1. jyu 1927, 4; CaJr£oynpaaa, opraH Hapo,n,He pa,n,MKanHe cTpaHKe, 110, 18. Jtaj 1927, 2. 6 192 101 193 �u drzavnom i politickom zivotu; c) Strafika ce se boriti za sprovodenje profesionalne jednakosti za sve zene, za ostvarivanje ravnopravnosti u ddavnoj sluzbi, za iste prinadleznosti cinovnika oba pola i ravnopravan tretman zena pri!ikom prijema u ddavnu sluzbu; d) Stranka ce se za!agati da se lica muskog i zenskog pola potpuna izjednace u nas!ednom pravu, zatim za reformu bracnog prava i za sva prava i sve potrebe koje se ticu dece; e) Stranke ce se boriti za uvodenje skola i ustanova potrebnih za prosvecivanje seljackog i radnickog stanovnis~v~, z~ spr_ovodenje obav~zne osn?_vne nastave za zensku decu, za zashtu zene 1 maJke, naroc1to u higiJenskom i ekonomskom pogledu. U Cl. 2. Statuta Zenske stranke kaze se da je cilj organizaciJe ostvarivanje feministickih nacela izlozenih u Programu stranke i da ce se Stranka boriti protiv iskoriscavanja zens]<ih organizacija od strane rna koje druge po!iticke partije. Predvideno je da na ostvarenju toga programa Stranka moze saradivati sa drugim politickim partijama. U Statutu je dalje preciziran nacin prijema u Stranku, odnos prema drugim politickim partijama i strankama i organizacijama Zenske stranke. Organi Zenske stranke bili su: Glavni izvrsni odbor, oblasni, mesni izvrsni odbori, pomocni organi i poverenice, a biracki organi Zemaljska skupstina i oblasne i mesne skupstine. Kad se u Stranku upise 200 clanica osnivaju se mesni izvrSni odbori. 169 · Iz Programa i Statuta Zenske stranke vidi se da to nije neko kvalitativno nova zenska organizacija koja bi se energicnije borila za ostvarenje ravnopravnosti zene. Stranka postavlja iste zadatke kao i Drustvo ,Zenski pokret", jedino sto se smatra politickom organizacijom, dok je Drustvo ,Zenski pokret" ,&astupa!o ,politicku neutralnost". Iako se u proglasu Zenske stranke kriticki osvrce na metod rada postojecih gradanskili zenskih organizacija, iz Programa i Statuta se ne vidi na koji ce se nacin Stranka izboriti za zensko pravo glasa i kako ce prisiliti bur2:oaziju da izmeni svoj stav prema Zenama. Alijansa zenskili pokreta se nije slozila sa stvaranjem nove feministicke zenske organizacije, jer se cepaju snage zenskog pokreta. Ona je trebala da se Program Zenske stranke u osnovi ne raz!ikuje od Programa ,Zenskog pokreta" i javno se ogradila od nove feministicke organizacije, kritikujuci neke clanove Upravnog odbora Drustva ,Zenski pokret" koji su hili pokretaci stvaranja Zenske stranke.'7° U jesen 1927. godine pocele su se odrzavati skupstine Zenske stranke i formirati njene organizacije u Srbiji. Osnivacka skupstina Zenske stranke u Beogradu odrzana je 3. oktobra 1927. godine. Na skupstini je bilo oko 300 zena, a pored njih bile je i muskaraca. Skupstina je hila posvecena pravu glasa zena i na njoj su istupile Program i Statut Zenske stranke, Beograd, 1928. Potpredsednica DruStva ,Zenski pokret" ·dr K'senii.a Atana1sijeviC dala je .iziavu za ,Staropu u ·kojoj se ograduje od no-ve feministiCke organi·zacije .2.enske stranke. n.agJ.aSavajuCi da se ideje ·i Program Zeon:ske strn.nke nalaze u Programu Dru.Stva ,2:ens:ki pokret". (11oJtUTU'Ka, 6837, 10 . .ua.j 1927, 6; BpeJte, 169 17 0 1935, 10 . .Maj; 1936, 12 . .Ataj 1927, 4; Ee'H.CKu 194 noxpeT~ 8, 15. Maj 1927, 4.) cetiri govornice, od kojih je jedna krojacka radnica. One su govorile o neravnopravnom polozaju zene koji priznaju i postojeci zakoni, o potrebi osnivanja :Zenske stranke, o feminizmu u svetu i pravu glasa koje su zene dobile u pojedinim zemljama, o zakonodavstvu u nasoj zemlji i o potrebi reforlni osnovnili zakona u cemu treba da se angazuje Zenska stranka, o teskom polozaju zena koje zaraduju za svoju egzistenciju i odrzavaju porodicu i kucu, o zatsiti omladine, majki i dece. Dr Jelica Neskovii:-Vucetic je obrazlozila glavne tacke Programa Zenske stranke, naglasavajuci da je to politicka organizacija koja se bori za politicke ideje. Na kraju je potvrden Glavni izvrsni odbor u koji su usli Clanovi Osnivackog odbora :Zenske stranke i izvrsen upis prisutnih zena u Stranku. 171 Mesni izvrsni odbor Zenske stranke organizovao je 9. oktobra Konferenciju u Srbobranu na kojoj se takode govorilo o zenskom pravu <!lasa i o potrebi ucesca zena u politickom zivotu. Obrazloze':'i su Program Zenske stranke i njeni neposredni zadaci. 172 Zatim Je u Pazarevcu 16. oktobra 1927. godine na Konferenciji Zenske stranke govorilo pet zena, od kojih su tri lekarke. Izabran je Mesni izvrsni odbor od pet Clanova i pristupilo se- upisu zena u Stranku.l13 Feministkinje su se u to vreme narocito zalagale za zensko pravo glasa. Akcioni odbor Zenske stranke uputio je predstavku svim narodnim poslanicima i Narodnoj skupstini u kojoj se poziva na cl. 70. Ustava i trazi pravo glasa za zene. Na zboru Zenske stranke u Obrenovcu doneta je Rezolucija na osnovu koje se takode Akcioni odbor Zenske stranke obraca Narodnoj skupstini sa molbom da se zenama daju puna politicka prava kao i muskarcima.' 74 U Leskovcu je 20. maja 1928. godine :Zenska stranka odrzala Konferenciju na kojoj je bile i muskaraca. Govorilo se o polozaju zene u drustvu i zahtevalo pravo glasa za zene.' 75 Pocetkom novembra iste godine Mesni izvrsni odbor Zenske stranke u Krusevcu organizovao je svoj drugi zbor koji je bio dobra posecen. Govorile su tri predstavnice Zs o polozaju zene i o organizovanju Zenske stranke. U isto vreme odrzan je prvi zbor Zenske stranke u Smederevskoj Palanci na kojem su bile tri predstavnice Glavnog izvrsnog odbora ZS iz Beograda. Pored zena, zboru je prisustvovalo i vise muskaraca intelektualaca. I na ovom, kao i na drugim zborovima, govrilo se 0 polozaju zene, 0 potrebi organizovanja i ucestvovanja zena u javnom zivotu. Na kraju zbora izabrano je Mesne poverenistvo Zenske stranke i izvrsen je upis clanova u Stranku.176 U Sidu je 8. novembra 1928. godine oddan zbor Zenske stranke na kojem su govorile predstavnice Glavnog izvrsnog odbora Zenske stranke iz Beograda. I na ovom zboru izabrano je Poverenistvo Zenske stranke i izvrsen upis zena u Stranku. Posle tri dana organizovan je zbor Zenske stranke u Sremskoj Mitrovici na kojem su 111 IToJtUTU'I·W, 6980, 3. oKT06ap 1927, 4: Pe'l£, 1054, 4. O'KT06ap 1927, 5; Bpe.M.e. 2078. 3. o;cTo6ap 1927, 5. 112 BpeM.e, 2087, 12. O'l<To6ap 1927, 2. t73 Bpe.t.te, 2093, 18. ox:To6ap 1927, 2. t74 Pe'lf., 1076, 29. ox:To6ap 1927, 2; Bpe.M.e, 2104, 29. ox:To6ap 1927, 4. t75 IIoJtUTU1Ca, 7206, 23. M.aj 1928, 3. t76 Bpe.M.e, 2470, 7. noae.u6ap, 2472, 9. nose..u;6ap 1928. 195 �takode govorile delegatkinje Glavnog 'izvrsnog odbora 2enske stranke iz Beograda, a zatim se razvila diskusija o vaznijim pitanjima.m Krajem novembra iste godine odrzan je zbor 2enske stranke u Kragujevackoj Raci na kojem su hila zastupljena i okolna sela. Zboru su prisustvovale delegatkinje Oblasnog odbora 2enske stranke iz Kragujevca i dr Je!ica Neskovic-Vucetic, delegat Glavnog izvrsnog odbora 28 iz Beograda. Na ovom zboru se videlo da je 2enska stranka pocela okupljati i zene sa sela i vrsiti uticaj na njih. Istog meseca oddan je zbor 2enske stranke i u Beogradu.178 Glavni izvrsni odbor 2enske stranke pokazao je narocitu aktivnost na osnivanju organizacija 28 novembra 1928. godine. U vise mesta u 8rbiji odrzani su zborovi zena na kojima je u ime Glavnog izvrsnog odbora 2enske stranke govorila dr Jelica_ N eskovic-Vucetic. _Tek sto se 2enska stranka pocela organizovati,. i to u 8rbiji, doslo je do zavodenja diktature, januara 1929. godine, i rad na njenom organizovanju bio je prekinut. Delovanje 2enske stranke trajalo je veoma kratko, taka da ona nije mogla ni ostvariti neki veCi uticaj medu zenama. 8tranka je okupljala pre svega intelektua]ke koje su se na neki nacin isticale na tim zborovima, ali se obracala i zenama drugih profesija i zanimanja. Zahtevi 2enske stranke i metodi njenog rada hili su isti kao i Drustva .,Zenski pokret". I ona se putem predstavki, peticija i slanjem delegacija obracala Narodnoj skupstini i trazila pravo glasa za zene. Predstavnice 2enske stranke su se zalagale za ocuvanje postojeceg rezima i u okviru njega traZile su politicku ravnopravnost. Kroz Zensku stranku je dolazila vise do izrazaj a afirmacija pojedinih intelektualki koje su bile osnivaci ove zenske organizacije. 2enska stranka nije imala perspektive ni u kapitalistickom sistemu, bez obzira na rezim diktature u nasoj zemlji, jerje izdvajanje zena u neku posebnu politicku partiju bilo prezivelo i besmisleno. I da je bilo burzoaske demokratije, u kojoj bi zene dobile pravo glasa, one se ne bi organizovale u posebnu politicku partiju, vee bi po klasnoj pripadnosti bile u postojecim _politickim partijama i strankama. 8tvaranjem mnogobrojnih zenskih drustava, udruzenja i organizacija, gradanski zenski pokret bio je mnogo usitnjen i nejedinstven i kao takav nije se mogao izboriti za osnovna prava zena u postojecem drustvenom poretku. Metodi rada i zahtevi tih or<;anizacija hili su uvek isti i one nisu ni bile dovoljno energicne i odlucne u svom radu. Kroz ove organizacije dolazile su do izrazaja pojedine burzu.ike i intelektualke, koje su cesto, radi svoje licne afirmacije, stvarale zenska drustva i udruzenja. 177 196 Bpevv,e, 2473, 10. uoae.MDap; 2476, 13. uoseJ£6ap 1928, 4. 11a Bpe.M.e, 2479, 16. uose.M.6ap; 2488, 25. noaeMOap 1927, 7. II deo ZENE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE DO OKUPACJJE JUGOSLAVIJE (1929-1941) �I glava AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE 1. Uslovi za rad sa zenama i Uputstva CK KPJ Pocetkom 1929. godine u Jugoslaviji je uveden sistem otvorene diktature i terora, koji je bitno izmenio drustveno-politicki zivot u zemlji. Kralj Aleksandar je 6. januara izvrsio drzavni udar, ukinuo Virlovdanski ustav iz 1921. godine, raspustio Narodnu skupstinu i zabranio politicke partije. Rezim sestojanuarske diktature okomio se svim sredstvima na klasni radnicki pokret, a posebno na clanove ilegalne Komunisticke partije Jugoslavije, koje policija progoni jos jace nego ranije, hapsi, zlostavlja i ubija u zatvorima i van zatvora. Mnogi komunisti su tada osudeni na dugogodisnju robiju. Pojava svetske ekonomske krize i njen odraz u Jugoslaviji naglo pogorsava ionako losu ekonomsku si tuaciju u zemlji. Polozaj radnicke klsae postao je jos tezi, a njen sukob s vladajucom klasom se produbio i zaostrio. Klasni radnicki pokret nastavlja borbu i pruza otpor diktaturi, a u narodu je zavladalo opste nezadovoljstvo, pa je kralj, zbog krize diktature, bio primoran da 3. septembra 1931. godine proglasi Ustav Kraljevine Jugoslavije. I pored uvodenja dvodomnog narodnog predstavnistva (Senat i Narodna skupstina), kralj je zadrzao svu vlast a rezim se i dalje oslanjao na policijsko nasilje. U tim izuzetno teskim uslovima, kada je Partija prezivljavala najzesce udarce koji su je kadrovski i organizaciono oslabili, i rad sa zenama bio je gotovo onemogucen. Delatnost se svela na davanje uputstava i pisanje direktivnih pisama iz inostranstva. Tako su u toku 1929. godine, u vise dokumenata, razradeni i konkretno postavljeni zadaci organizovanog rada sa zenama, koji se u uslovima sestojanuarske diktature nisu mogli realizovati. Osnovan je Centralni sekretarijat zena Komunisticke partije Jugoslavije, koji je za period januar-jun 1929. godine doneo sledcci plan rada: I. Partijski aparat za rad medu zenama 1. Povezati se sa MSZ (Medunarodni sekretarijat zena. 2. Traziti od PS (pokrajinski sekretarijat) Partije, da se organizuju pokrajinske zenske komisije. 197 �3. U roku od 14 dana izraditi !poslati PZK (pokrajinska zenska komisija) instrukcije za organizaciju i naCin rada medu IV. Agitaciono-propagandni rad Zenama. 1. 0 svim aktuelnim pitanjima, bilo to ,cisto zenskog karaktera" iii opstepolitickog, izraditi svojevremeno kako teze za referate taka i clanke za nasu stampu. 2. Izraditi pravovremeno teze za referate povodom: a) Internacionalnog zenskog dana (u vezi s tim, naglasiti znacaj 10 godisnjice postojanja KI za medunarodni zenski proleterski pokret), b) Dana MOPR (medunarodna organizacija pomoci revolucionarima - Crvena pomoc) i godisnjice Part. Kom., c) 10-godisnjice stupanja nase Partije u III internacionalu, d) 1. maja. 3. Zajedno sa nadleznim partijskim forumom izdati leta!< o godisnjici streljanja zeleznicara u Zaloskoj cesti u Lju.bljani. 4. Zavesti u partijskoj stampi zensku rubriku. 5. Stampati u ovoj rubrici clanke o aktuelnim pitanjima i Clanke instruktivnog karaktera u vezi sa programom rada za kruzoke. 6. Napisati cirkularno pismo u svrhu organizovanja kruzoka korespondentkinja. 7. Uputiti cirkular PZK o prikupljanju podataka o uposlenju zenske radne snage. 8. Na osnovu tih podataka izdati brosuru o polozaju radnica u SHS. A ako bi se to pokazalo nemogucim, napisati u partijskoj stampi seriju clanaka. 9. Odrediti jednog clana CZS (centralni zenski sekretarijat) u Agitprop komisiju pri Centralnom komitetu Partije. 10. U sporazumu se agitpropom pri CK Partije i:<dati popularne brosurice 0 zenskom pitanju. 11. Istovremeno s povezivanjem s MSZ zatraziti literaturn 0 zenskim pitanjima. 12. Nabaviti zenske listove i casopise koji izlaze u zemlji, a takode i strane. 1 4. U najkracem roku sazvati plenum CSZ (Centralni sekretarijat zena). 5. Osim clanica CS2, na plenum pozvati predstavnice vaznijih industrijskih centara i predstavnika SKOJ-a (Savez komunisticke omladine Jugoslavije). 6. Predstavnika SKOJ-a pozivati na sve vaznije sednice CSZ. II. Organizacioni rad 1. N aloziti PZK da: u roku od mesec dana organizuju po preduzecima, uz saradnju omladinskih i partijskih celija kruzoke radnica, koji bi posluzili kao temelj organizaciji delegatskih zborova. 2. U roku od dve nedelje izraditi program predavanja za zenske organizacije i krliZoke radnica. 3. Naknadno izraditi instrukcije za delegatske zborove. 4. Predloziti PZK da odrede dane svojih prvih delegatskih zborova. III. Vanpartijske masovne organizacije a) Sindikalni rad. 1. Odrediti jednog clana CSZ za predstavnika u CSK (Centralna sindikalna komisija). 2. U procesu rada, u vezi sa odlukama CSK, izraditi konkretna uputstva za rad na sindikalnoj liniji. b) Rad na selu. 1. Preko CSeljK (Centralne seljacke komisije) doci u vezu s partijskom organizacijom na selu. 2. Ispitati mogucnost za odrzavanje konferencije seljanki, koje bi se kasnije pretvorile u delegatske zborove. c) Neprijateljske organizacije. 1. Staviti u duznost P2K da ispitaju socijalnu i organizacionu strukturu raznih zenskih organizacija i drustava koja rade u njihovim pokrajinama. 2. Ispitati mogucnost za osnivanje posebne legalne zenske orga~zacije i izdavanje legalnog zenskog lista. 198 Posle Cetvrtog kongresa KPJ formirana je Komisija za rad medu zenama pri CK KPJ, Ciji je rukovodilac bila Pop-Malina Ivanova-Ruza. Pocetkom februara 1929. godine oddana je sednica Sekretarijata CK KPJ na kojoj se raspravljalo o planu rada ove komisije. U ime komisije sednici Sekretarijata prisu.stvovala je Malina Pop-Ivanova (Ruza). Ona je procitala plan rada komisije koji je prihvacen sa izvesnim dopunama. Usvojene su i teze za proslavu Medunarodnog dana zena i odobrena materijalna sredstva za njihovo stampanje. Odluceno je da se otpocnu odmah pripreme za proslavu 1. maja, kako bi i one uzele punog ucesca u toj proslavi.2 Centralni sekretarijat zena KPJ nije izabran u ovo vreme 1 Isti pl.an se pojavljuje '.i lka·o plan r.a.da Komi•Siije za rad medu Zenama pl'i CK KP.T. - ARP, fond KI, 1929/6, 9. 2 ARP, fond KI, 1929/9 ,i f;ond Jug.osloveni u SSSR-u, P/15. Ma1ina-Ruz.a Pop-Ivanova (od septembra 1929. Galilcina Elena-Nillmlovna) - rodena 7. aprila 1902. u KoCanima u Makedoniji; gimnaziju zavrihla 1920. u Sof.ij-i i tu posta1a Clan Saveza lkomunristiJCke omladine 1918. g.odine; stuclira1a -na Beo- 199 �'·' " niti su za to postojali uslovi, premda se 'on pominje u nekim dokumentima. Navedeni plan rada Centralnog sekretarijata zena je na , sednici Sekretarijata CK KPJ primljen kao nlan rada Komisije za rad medu zenama iz cega se vidi da nisu postojali Centralni sekretarijat zena i zenska komisija s. posebnim programima i planovima rada, vee da je to u stvari bilo jedno odeljenje pri CK KPJ koje se, prema potrebi, razlicito pojavljivalo. Centralni sekretarijat zena KPJ izdao je Teze i Proglas povodom proslave Medunarodnog dana zena 1929. godine. U Tezama se govori o pocecima proslave 8. marta, o polozaju zene u svetu i u nasoj zemlji i predvidaju zadaci u pogledu sistematskog i organizovanog rada medu zenama. Naglasava se potreba za objasnjavanjem teskog polozaja radnicke klase posle uvodenja sestojanuarske diktature i odreduju parole koje treba da se istaknv za vreme proslave Dana zena. Povodom proslave 8. marta u listu Pro!eter objavljen je clanak u kojem se navode uzroci eksploatacije zenske radne snage, zatim se govori o nerazvijenoj klasnoj svesti sirokih zenskih radnih masa i o ulozi zene u buducem ratu. Konstatuje se da je Partija za proteklih osam godina obracala vrlo malo paznje radu medu zenama, da ima pokrajinskih partijskih organizacija u kojima nema ni jedne organizovane zene, te da je, ukoliko se u nekim mesnim organizacijama i radilo, taj rad je bio neplanski, nesistematski i koncentrisan uglavnom na dva do tri veca grada, dok su industrijski centri i sela bili potpuno zaboravljeni. N a kraju Clanka ukazuje se na potrebu istrajnog i sistematskog rada kako bi se zene privukle u organizacije revolucionarnog radnickog pokreta; da 8. mart treba da bude potpuno i svestrano iskoriscen za agitacioni i organizacioni rad medu zenama, da treba d!kPude dan kada ce Partija otpoceti sa organizovanjem zenskih kruzoka, gde ce se vaspitavati buduci clanovi KPJ; da treba objasniti radnicama i seljankama kako se samo putem organizovane revolucionarne borbe moze srusiti kapitalisticka klasa i izjednaciti pravo zene i muskarca na radu, u porodici i drustvu. 3 gradsk:om !Uifliverzitetu 1920. i 1921 . .goQdine: krajem 1920. ru Beogrn.rdu primljena u KPJ; •od 1921. do 1924. •rad:ila u Skioplju; bila •sekretar rpartijrSlke Ce1ije, Clan GraldSikog komiteta KPJ ru Skoplju, ,01a:n G11adske uprave sindikata trgovaOk:ih 1:1adnika, a z.atim •sekretar Gradskog veCa ·siDd.irkata ru Skqplju; u jesen 1924, po O'dluci CK KPJ, :otiS.la u Moskvu .na Sverd:loV!Sikd {tkiomun1..sti,iJlci) unlver:zHet, koH je zavnfula 1928. godime; i'ste godJiJne, u prole&e, sa gruprun iParti,iskih funkcionera doSla u zemljru rna 1partij!ski rad radi .spr:ovod-enja. Otvorenog p;isma l:llvrSnog ikomiteta KI Cl,anovi·ma KPJ. Za v.reme prilprema Cetvrtog OOongresa KPJ hila instrukto:r OrganizaoionOig bi.roa CK KPJ, a posle KO'I:1gres·a .ruko\'iOdila,c Komis,ije .za rra,d medu Zenaana pri CK KPJ. Po odluci CK KPJ, u jesen 1929, ooti-SLa u Mos.kVlU za rpredava-Oa na Komun.J..stiClmm uni"Verzitetu nacionaJnih manjina Zapa<da (KUNMZ), gde je ostala do decembr:a 1932; tada je ipreSla na organizaci·oni 1:1ad i r:adoila !k:!ao in:strUrktor Ol'lganie:acionog odel.jenja Ba'll'l1'"'~s'kog .re}on.sakog rkomiteta SKP.(b) u Moskvi do -aktobra 1933, godine, a od tada rpa do 1935. r:ad:ila ·U PorHtir~om odeljenju maSinrs'ko-trarktorrske stanice Omskog .rej.ona; od 1935. ;do 1937. predavala ,i,stociju u jednom ·.seJ.u, a od 1937. do 1939, zajedmo •sa muZem, bi1a .mtv.orena, ra oo.tim O!Sloibod-ena; -od 1939. do 1953. ·radi'la ®ao onastaV'l1Jilk: -· rpr-edavarl:a iSft:OJ:'iju u .gradu Tjumen u SSSR-u, gde j,e d kasnije ostaJ·a. 3 ARP, :Land KI. 1929/14, 17, 20; 8. mart i naSi zadaci, Proleter, god. I, 1, mart 1929, 12. 200 U toku ove godine izdato je naJvrse uputstava i dire}<tiva za rad medu zenama. Maja 1929. godine Agitprop Centralnog komiteta KPJ dao je Uputstva o radu u masama i proradi materijala Cetvrtog kongresa KPJ. U njima, pored ostalog, stoji da Rezolucija Cetvrtog kongresa KPJ o zenskom pitanju treba da bude temeljito proradena zajedno s materijalima Komisije za rad medu zenama CK KPJ i da agitpropi posvete narocitu paznju radu medu zenama, pronalazeci nove odluke i metode rada kojima ce se zainteresovati radnice i seljanke.4 Organizacioni biro Komunisticke internacionale zakljucio je da sve partije treba da organizuju delegatske zborove. Politbiro CK KPJ prihvatio je taj sistem kao najpodesniji oblik rada Partije medu zenama i data su posebna uputstva za organizovanje zenskih kruzoka. U Uputstvima se kaze da je u tom cilju potrebno obaviti neke pripremne radove, od kojih je prvo i najva7.nije organizovanje zenskih kruzoka u preduzecima gde su uposlene radnice. N aglasava se da se ti kruzoci ne smeju zameniti simpatizerskim grupama Partije; da oni imaju zadatak da podizu politicki nivo radnice; da preko njih treba popularisati vaznost delegatskih zborova; da zenski kruzok treba da se sastoji od 2 do 4 iii vise radnica koje se redovno sastaju i s kojima Partija sistematski radi. Zatim se napominje da zene radnika, kucne radnice i namestenice .treba da se ukljuce u rad kruzoka u preduzecu; da ti kruzoci ne predstavljaju nikakve specijalne zenske organizacije, vee samo metod i oblik za rad medu zenama, koji se, prema iskustvu pojedinih partija, pokazao kao najpodesniji. U Uputstvima se skrece paznja na potrebu sistematskog rada s radnicama u preduzecu, upoznajuci ih sa svakodnevnim problema koji se javljaju u preduzecu i akcijama koje vodi radnicka klasa. 5 U to vreme Balkanski zemaljski sekretarijat Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale dao je Uputstvo o organizacionim zadacima KPJ u kojem se konstatuje da je rad medu zenama u KPJ bio zanemaren; stoga se naglasava da je neophodno u najkracem vremenu stvoriti u svim partijskim komitetima odeljenja za rad medu zenama; da u preduzetnim partijskim celijama, gde radi veliki broj zena, treba da budu zaduzeni specijalni drugovi za rad sa zenama; da Partija mora postaviti sebi u zadatak organizovanje zenskih delegatskih zborova i osnivanje kruzoka zena radnica koji ce postepeno prosirivati sferu svoga uticaja; da u strajkacke odbore u preduzecu, kao i za radnicke poverenike treba birati radnice i da treba obratiti posebnu paznju na radnice koje su vezane za selo, uvlaciti ih u kruzoke i odbore radnica u preduzecu i pripremati za rad na selu. 6 Politbiro CK KPJ i Centralni sekretarijat zena KPJ dali su posebna Uputstva za izgradnju partijskog aparata za rad medu zenama, koji treba da se organizuje na sledeCi nacin: ' Isto, 1929/28. s Isto, 1929/36. ' Lsto, 1929/15-a. 201 �1. a) kod nokrajinskih sekretarijata KPJ (prema pismu CSZ - Centralnog sekretarijata zena) mora se postaviti komisija ad 3 do najvise 5 Clanova, ad kojih jedan treba da bude clan Pokrajinskog sekretarijata; b) kod OK (okruzni komitet) i MK (mesni komitet) KPJ isto taka komisije ad 3 do naJvise 5 Clanova, ad kojih jedan treba da bude Clan OK, odnosno MK; c) kod RK (rejonski komitet), prema velicini rejona komisija ad najvise 3 clana, ad kojih je jedan Clan RK iii ~rga­ nizator za rad medu zenama (zenorg) koji treba da bude clan rejonske uprave; d) u celijama organizator za rad medu zenama (zenorg). II. Organizator za rad medu zenama u celijama, koji radi u preduzecima, gde je uposlen veliki broj radnica, treba da bude u vezi sa omladinskom celijom doticnog preduzeca. III. Da bi se izbeglo eventualno suprotnim instrukcijama, treba provesti usku koordinaciju rada. U tu svrhu nuzno je da se rad medu zenama usko poveze s organizacionim radom, agitprop radom, sindikalnim radom i dr. na taj nacin sto bi se pojedini clanovi ZK (zenske komisije) ukljucili u rad drugih komisija. IV. Zenske komisije su organi odnosnih partijskih foruma. Zenske komisije visih partijskih foruma daju institucije nizim i kontroliSu rad zenskih komisija i organizatora za rad medu zenama nizih partijskih foruma, ali opste vodstvo lezJ u rukama nadlezne partijske instance. V. Zenske komisije moraju diskutovati, pripremati i da·vati materijal i predloge na sva pitanjq,.koja se odnose na oblik i metode rada medu zenama. Pri vodenju kampanje one moraju pronalaziti parole koje ce sluziti kao spona izmedu ~psti~ politickih i_ ekonomskih parola i takozvanih specijalno zenskih mteresa. Zenske komisije se ne smeju ogranicavati na uputstva visih instanca, nego moraju same postavljati pred partijsko vodstvo pitanja i nrobleme; traziti da partijski forumi saslusaju izvestaje, resavaju o predlozima i daju direktive za buduci rad. VI. Organizatori za rad medu zenama moraju se brinuti o stalnom agitacionom, organizacionom i propagandnom r81du m~?u zenama u preduzecima - u okviru rada sto ga Partija vrs1 van preduzeca medu zenama radnika, kucnim radnicama i seljankama. Oni moraju nastojati da u tom radu sudeluje celokupna celija, a ne samo oni koji su zaduzeni i zene clano\i Partije. Na temelju iskustava stecenih u toku rada, organizator za rad medu zenama mora davati inicijativu za usavriiavanje rada medu sirokim masama zena. VII. U organizacijama gde nema zena u prvo vreme sav rad treba da obavljaju muskarci Clanovi Partije.' I ukoliko se radilo sa zenama u preduzecima i borilo za resavanje svakodnevnih problema, o tom se vrlo malo pisalo. Cen7 202 ARP, f~nd KI, 1929/35. tralni sekretarijat zena unutio je pismo pokrajinskim zenskim komisijama u kojem se govori 0 potrebi pisanja u stampi 0 nadnicama radnica, 0 razlici izmedu muskih i zenskih nadnica, 0 promenama u odnosima u preduzecu, o radnom vremenu, o otpustanju radnika i radnica s posla, 0 zastiti na radu, 0 mogucnostima nesrecnih slucajeva, 0 sanitarnim uredajima, 0 postupanju sa zenama koje su u drugom stanju i kakve su mogucnosti majki za dojenje dece, o zivotu i zdravlju radnicke dece, o stambenim pitanjima, o duznostima u porodici, o tome koiiko sindikati vade racuna o zahtevima radnica i drugim problemima koji su od zivotnog interesa za polozaj zene radnice. Uporedo sa drugim radom u pismu se zahteva skolovanje· zena koje bi se bavile pisanjem za zenske rubrike u ilegalnoj partijskoj, omladinskoj i sindikalnoj stampi, te u legalnim radnickim listovima. Naglasava se da izmedu clanica zenskih kruzoka treba odabrati najpodesnije radnice za taj posao i davati im uputstva 0 nacinu pisanja i 0 cemu treba da pisu, citati njihove dopise i diskutovati o njima i istrajno raditi na njihovom osposobljavanju kako bi one mogle samostalno da pisu o svemu sto interesuje zaposlenu zenu. 8 u cilju sto boljeg sprovodenja medunarodne protivratne kampanje i uvlacenja zena u tu akciju, Centralni sekretarijat zena KPJ napravio je jula 1929. godine plan rada i uputio ga svim pokrajinskim zenskim komisijama; na osnovu toga,' trebalo je da one izrade posebne detaljne planove za svoju pokrajinu. Planom je predvideno: 1. Na svim sastancima partijskih celija posvecenim pro-· tivratnoj kampanji mora se ukazivati na ulogu zena u buduCem ratu, na ratne pripreme burZoazije u Zenskim redovima. i na potrebu prosirenja uticaja KP na zenske mase sistematskim i istrajnim radom medu zenama. 2. U vezi s tim, postaviti na sednici pokrajinskog sekretarijata, mesnog komiteta KPJ iii partijske celije pitanje o pojacanom partijskom radu medu zenama, o radu odgovarajuceg· aparata za rad medu zenama i uspostavljanja takvog aparata. ukoliko on ne postoji. 3. N a svim sastancima i svakom drugom prilikom povesti najjacu agitaciju za ucestvovanje zena u svim akcijama Par-· tije, omladine i ilegalnih sindikata, a pored toga u sve odbore koji se osnivaju za organizovanje protivratne kampanje treba uzeti i aktivne radnice. 4. Organizovati u snorazumu sa pokrajinskim sekretari-· jatima KPJ kratke kurseve (3-4 predavanja) za zene-funkcionere. 5. Odrzati sire sastanke zena, ko sto je to bilo ucinjeno· povodom 8. marta, na kojima ce se vrsiti agitacija i odabirati clanice za nove zenske kruzoke. 6. Kampanju protiv rata treba naroCito iskoristiti za. uvlacenje najboljih i najaktivnijih radnica u Partiju, omla-" dinu i sindikate. ' ARP, fond KI, 1929/37. 203: �U planu CSZ se napominje da teror koji vlada u zemlji ne sme biti prepreka za oddavanje sastanaka kruzoka i sirih sastanaka; da ne sme biti uzrok prekida svakog rada postojecih organizacija, vee naprotiv da treba pojacati rad u masama, pojacati organizacije prijemom novih Clanova u Partiju, omladinu i sindikate i stvarati nove u mestima gde jos ne postoje. 9 Oktobra 1929. godine oddan je VI plenum Centralnog komiteta KPJ. U Rezoluciji toga Plenuma se kaze da je Partija duzna da izvrsi preokret u metodama svoga rada medu radnicama i da se obnova zenskog pokreta mora sprovesti jos doslednije i upornije na bazi Rezolucije Cetvrtog kongresa KPJ o radu medu zenama.' 0 u navedenim partijskim dokumentima uoceni su propusti u radu medu zenama, izradeni su planovi i data ujmtstva za buduci rad. Jasno je odredeno kako treba organizovati tlij rad i posebna paznja je posvecena znacaju delovanja medu radnicima. Medutim, Komisija za rad sa zenama pri CK KPJ nije imala uvida u stvarno stanje u zemlji, pa su zadaci postavljeni odvojeno od prakse i kao takvi nisu se mogli ni izvrsiti. U uslovima masovnog hapsenja komunista i razbijanja partijskih organizacija nastupilo je privremeno zatisje u radu i tek slabljenjem rezima diktature pristupilo se organizovanom i sistematskijem delovanju medu zenama. 2. Ulcljucivanje zena u sindikalne organizaCIJe radnicke poverenike izbore za Komunisticka partija je uocavala koliko 'Je znacaJno za rad-nicki pokret ukljucivanje zena u klasne radnicke organizacije i kakvi se zadaci pred nju u tom pogledu postavljaju. Ona se prilagodavala postojecoj situaciji i nronalazila nove oblike delovanja u tim veoma slozenim uslovima. U Rezoluciji o buducem radu sindikata u Jugoslaviji, koju je polovinom 1929. godine doneo Izvrsni komitet Komunisticke internacionale, izmedu ostalog, navodi se da najveca paznja treba da bude posvecena omladini i zenama, da o njihovim interesima treba voditi racuna u tarifnim pokretima, da se u sindikatima organizuju komisije za rad medu radnicima i da se prilikom strajkova u strajkacke odbore biraju i zene. 11 Iste godine Centralna sindikalna frakcija u svom izvestaju postavlja zadatke i plan rada u sindikatima. U planu rada je predvideno da se pri svakom ilegalnom sindikalnom forumu obrazuje sekretarijat zena, koji ce organizovati rad medu zenama, da radom ovog sekretarijata kao i ostalih sindikalnih komisija rukovodi sekretarijat od tri clana koji bira sindikalni forum. 12 ' AIHRPH, BED-B-2/27. to Klasna borba, 15, 1929, 33. " ARP, fond KI, !929/3la. 12 ARP, Zbirka CSI, {nereglstrovan.a ,grada). 204 Komunisti, njihovi simpatizeri i pripa?;nici zabranje~ih Ne-zavisnih sindikata ukljucuju se u reform1st1eke s1:rd1kate 1_ prek_~ njih se bore za resavanje sva~odn~vnih J?robl~ma 1 ?"!varUJU v~c1 uticaj medu radnicima. Ovu d1rektrvu pr1hvatrle su 1 zene radn~ce i uclanjivale su se u pojedine strukovne sindikalne saveze u okv1ru Ujedinjenog radnickog sindikalnog s~veza J~gosla":1Je (l!R~SJ). Pocetkom tridesetih godina od sv1h orgamzovamh u smd1kalnim savezima bilo je oko 9 do 10 odsto zena. Taka je 1931. godine od 28 496 clanova URSSJ-a bilo 2 085 zena, 1932. godine ;>d 29 2_93 sindikalno organizovana bilo 2 639 zena, a 1933. od 30 421 clana b1le su 2 923 zene.' 3 • •• U svim mestima s jace razvijenom tekstilnom mdust~1JOm u Hrvatskoj pocele su se osnivati podruznice Saveza tek~t1lmh radnika i radnica. Pocetkom 1931. godine form~rana. Je sm~1kalna J?_Odruznica tekstilnih radnika i radnica u DugoJ Res1, a zatrm. se pocelo raditi na organizovanju podruznica .u Karlovcu,_ Cak?vcu 1 ?roslavlju. Potpredsednik uprave podruzmca u DugoJ He~1 _b~la Je. _M1lr<:a Snidarsic, tekstilna radnica, a u odboru se nalaz1la)os 1 1\~arrJ:" Ostarcevic. U novoosnovanu podruznicu odmah u pocetku uclamlo se se 17 zena. 14 Na Konferenciji Oblasne uprave UR~SJ u Zagrebu,__ ll. septembra 1932. godine, pored ostalog, rese~o ~e da se. pre~.loz1 Savezu sivacko-odjevnih radnika, Savezu tekstrlmh radmka 1 URSSJ u Beogradu da se ova dva saveza ujed~ne u je~an Savez o~Jevnog radnistva J ugoslavije. Vika Kos, tekstrlna radm~a, pr~dsedmca Sa~ veza tekstilnih radnika i radnica u Zagrebu, p1sala ]e Centr:"lno] upravi Saveza tekstilnih radnika i radnica u Beogradu da I'rrhvataju ovaj predlog. U obrazlozenju se, izmedu osta_l~g, navod1 da. u Jugoslaviji u tekstilnoj industriji ima oko 30 h1lJada zaposlemh radnika i radnica a u Savez tekstilnih radnika i radnica uNanjeno je oko 500. Ona 'navodi da je organizacija nerazvijena zato sto u njoj nema sposobnih sindikalnih rukovodilaca, da u celom Savezu ,nema ni jednog funkcionera J<oji ?'oze i .z:rade sastaviti jedan l~tak, koji moze odrzati na sastanc1ma 1 skupstmama, te konferenCIJaJ?-~ govor iz kojega prisutni mogu nesto n_auCiti ... " 15 ~~ skupstrm Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radmka-ca, oodruzmce ZagrE!b! oddanoj 29. januara 1933. godine, ist:"knuto _ie da .:reba p_okl~mtl posebnu paznju organizovanju t~~sblm~ radmka koJI orgamzacwn~ pripadaju ovom Savezu. Tom pr1h~o':' Je ko~statovan~ da u savsko] banovini podruznice odjevno-tekstllmh radmka postoJe u Zagrebu, Osijeku, Karlovcu, Susaku, Oroslavlju i Slav~~skom ~rodu u ko.1 e je okupljeno oko 500 radnika i radmca. Skupstn:a ]e Izabral~ novu Upravu u koju je za potpredsedmka b1rana V_Ik~ Kos. Pocetkom iduce godine oddana je skupstina odjevno-tekstrlmh radmka u Vats J 0 sip lgreb, 6, 1975, 8. c .a z i, Zene u radniCkim sindikatima 1929-1940, Zena, Za- d · ·• Z-agreba·Cka uprav podruznice Savez.a tekstJl:~uh rad?ilka 1 ra mea p1se Savezu tekstilnih radnika i radnica u Beogradu dopts u 'kolP.m .. norf'd _ost21.-..~. javlja da je u Dugoj Resi f.ormil'ana .podruZJ?.ica tekstHnih radnika, koJU treba p.rijaviti vla·stima. - Zene Hrvatske u TadmCkom pokretu ... , 195. u Isto, 209. y • --. • • t4 205 �razdinu na kojoj se, izmedu ostalog, 'govorilo o teskom polozaju tekstilnih i odjevnih radnika, o niskim nadnicama radnika u tekstilnoj industriji, s kojima ne mogu da podmire svoje najnuznije potrehe. Posehno je istaknut tezak polozaj zena i potreha da se one zajedno s muskarcima organizuju i stupe u zajednicku horhu protiv eksploatacije. Na kraju je izahrana Uprava podruznice u koju su uSle dve Zene. 16 U industriji duvana zene su se postepeno ukljuCivale u Sindikat monopolskih radnika. Zagrehacka podruznica monopolskih radnika aktivirala se od 1932. godine. U njoj se, pored ostalih, narocito isticalo sedam radnica-aktivista koje su bile hirane u Upravni odhor podruznice. Podruznica monopolskih radnika i radnica u Senju odrzala je svoju godisnju skupstinu 25. juna 1933. godine. Skupstinom je rukovodila Gena Stanisic, koja je qa kraju izabrana za predsednika nove Uprave podruznice." Posebnu teskocu predstavljalo ie organizovanje kucnih pomocnica, na cemu su takode insistirale partijske i sindikalne organizacije. Osnivacka skunstina sindikalne organizacije kucnih pomocnica u Osijeku odr2ana je 18. marta 1934. godine. Na skupstini se govorilo o potrebi organizovanog rada ovih mdnica i sve prisutne su se izjasnile za osnivanje sindikalne organizacije. Prihvacena su pravila i izahran Upravni i Nadzorni odhor podruznice u koji je uslo pet zena aktivista. 18 Na prosirenoj sednici CK KPJ, koja je odrzana krajem 1933. godine, zakljuceno je, pored ostalog, da narocitu paznju treha ohratiti radu medu proleterskim i radnim zenama. Tom prilikom je konstatovano da su partijske organizacije potcenjivale tu vrstu delatnosti. Postavljeno je kao zadatak svim Jil&rtijskim organizacijama da zaduze po jednog clana Partije za organizatorski rad medu zenama. Ukazano je takode da mdnice treba aktivirati u radu Partije na osnovu njihovih svakidasnjih zahteva u horhi za poholjsanje poloza i a u drustvu. 19 U pismu Centralnog komiteta KPJ, upucenom Mesnom komitetu KPJ Ljubljana, maja 1934. godine, upozorava se da bi ,dalje zapostavljanje rada medu radnicama i radnickim zenama znacilo nastavlianie sektaskog rada, znacilo bi nerazumevanje zadaca, koje stoje pred nasom Partijom u skoroj buducnosti ..." U pismu se zahteva da zaduzeni clanovi Partiie za rad medu zenama angazuju na tom poslu vise aktivista, a narocito studentkinja, da se upoznaju sa uslovima u kojima zive radnice, teskocama i n.iihovim aktuelnim zahtevima, da hi ih uspesniie mohilisali u pojedine akcije, kao sto su Straikovi, pomoC nezanoslenim porodicama, borba protiv sni.Zavanja nadnica, protiv haosenia, horba orotiv fasizma i slicno.2° Iste godine CK KPJ daje posehna uputstva za rad medu zenama u koiima se konstatuie da i Pored opste nezaposlenosti broj radnica uposlenih u industriji stalno raste. ,u tekstilnim, zivezarIsto, 212, 213, 218. Isto, 214 i 216. Isto. 223. " ARP, fond KI, 1933/283-2. 20 ARP, l'ond KI, 1934/106. 16 11 18 206 skim i papirnim preduzecima u cijeloj Jugoslaviji, broj uposlenih radnica sacinjava ogromnu vecinu cjelokupnog radnistva uposlenog u tim preduzecima. Taj porast uposlenosti zenske i mlade radne snage odgovara sve nezasitijim apetitima kapitalista za vecim profitom, izrabljivanjem ove jeftinije i manje zasticene radne snage. Ako industrijskim radnicima pribrojimo radnicke zene i besposlene radnice, onda one zajedno sacinjavaju preko 50 odsto radnicke klase". 21 Polazeci od ove cinjenice, CK KPJ ukazuje na sve veCi znacaj rada medu zenama u narednom periodu, cemu sve partijske organizacije treba da poklone posehnu paznju. U ovom, kao i u ostalim partijskim dokumentima cesto se istice da kod partijskog clanstva ima nerazumevanja i neshvatanja ad kolike je vaznosti za horhu radnicke klase sto masovnije ucesce zena u klasnom radnickom pokretu. U ovom periodu Partija je morala da ulaze dosta napora da se kod samilr komunista izmeni nepravilno shvatanje o ulozi zene u revolucionarnom pokretu. ,Jedna od dosadasnjih gresaka u radu nasih organizacija, pa i prijasnjih rukovodstava hila je nerazumjevanje potrebe masovnog rada medu zenama, kvalifikujuci taj rad kao rad sporedne vaznosti za partiju i omladinu. Postojala su najnakaznija shvatanja 0 tome pitanju, kao na primer: da zene nisu za revolucionarnu horhu, da je hesplodan rad medu njima, da nisu konspirativne itd. Takvim shvatanjima cesto su neki nasi odgovorniji drugovi nastojali da opravdaju svoj nerad medu radnicima, a nekoji ad njih hili su cak i misljenja da se zene ne smiju uvlaCiti u nasu partiju i omladinu iz gore navedenih, naravno, potpuno netacnih razloga.'' 22 Od posebnog znacaja za dalji razvitak sindikalnog pokreta u Jugoslaviji hila je Cetvrta konferencija KPJ, koja je odrzana u Ljubljani krajem decembra 1934. godine. Na Konferenciji je ukazano na potrebu sireg okupljanja zena u sindikate, na razvijanje sistematskog rada medu zenama radnicama i davanje vece i stalne podrske u horhi za njihova prava. 28 Centralni komitet KPJ dao je januara 1935. godine direktive Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru o radu Partije na nekim vaznijim pitanjima. U tom direktivnom pismu posebno se razraduju zadaci komunista u radu sa zenama. I ovom prilikom se konstatuje da je rad Partije medu zenama nedovoljan, pa se postavlja zadatak da se mohilisu sve partijske organizacije za ukljuCivanje zena u Partiju, SKOJ, sindikate i akciju sakupljanja Crvene pomoci. ..Posehno se ukazuje da zenama treba poveravati odgovorne part!Jske zadatke. U direktivama se postavlja da se svi radnici ukljuce u revolucionarne sindikate; da se pri tom posveti posebna paznja okupljanju zena i radnicke omladine u ovu organizaciju; da se za mlade 21 B.:.blioteka I-nstituta za izuCav.anje 1mdnH~~kog pokreta, Beograd., Sta i kako da se radi, 3, 1934, 73, 74. , KIIJ, TOM II, Beorpa,n;, 1949, 219-247; P e ro D ~ m j .a nov d C, JaCanje revoltucionarnog sindikaLnog pokreta (1935-1945), 50 godina revolucionarnog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji, Beograd, 1969, 147-157. .J!l! Is·to, 73. 2s Jilcropu.jcKu apxua 207 �radilike organizuju posebne"sekcije, kursevi, predavanja i osnuju biblioteke i citaonice. 24 zemaljski biro Centralnog ko~iteta KPJ daje, _u avgustu 1935. godine, direktive Mesnom kom1t:tu KPJ za SaraJevo ~.k?­ jima, pored ostalog, stoji: ~,Ako. u vasem mestu ne~a. ra?m~klh zenskih organizacija, onda nastoJte. da se odmah pn smd1kahma obrazuju zenske sekcije i u njih treba _uvuci sv~ zene ra~mce. _Isto to treba uciniti i po ostalim mestlma vase pokraJme. Obratlte paznJU da se ne potcenjuje rad medu zenama" .25 • • • I u drugim partijskim dokumentima iznose s~ 1sh. problem! i zadaci u pogledu rada sa zenama. Pocetkom tndesetlh godma delatnost Partije se uglavnom svodi na davanje direktiva i uputstva za rad komunista medu zenama. Partija insistira na tome da se pokloni posebna paznja zenama radnicama i da se sto vec_i broj ~~ih ukljuCi u klasne radnicke sindikate. U tome S_?; p~stlgnutl delimiCnl rezultati, sto se najviSe vidi iz podataka o ucescu zena u naprednom sindikalnom pokretu u Hrvatskoj. Partijska organizacija u Varazdinu organizaciono se ucv;scuJe 1933. godine i svoju·aktivnost usmerava uglavno~ na rad ~md1kalne podruznice URSS-a i kulturno-prosve~no~. radmckog ~mstva ;:S~?­ boda". Od zena su u partijsku orgamzaclJU prve ukljucene L1d1]a Klementi i Beska Frntic, ciji je glavni zadatak bio da rade s radnicama.26 U jednom partijskom referatu iz 1935. godin:> konstatuje s_e da partijske i omladinske organizacije nisu ill na Jednom sektoru rada tako zaostale kao u radu medu zenama. Zena u KPJ ima svega jedan posto, a slicno je i u omladinskim i sindikalnim organizacijama. Zatim se napominje da su se,_ pored sv1h _n~<\Q§tat~ka, rezultah .:' radu sa zenama poceli postizatl u 1934. godm1, naroc1to u SlovemJl, gde je Partija orgailizovala i rukovodila akcijama r~dnica. Kao osnovni zadatak svim partijskim komitetima se postav!Ja da povecaju broj radilica u Partiji i omladini; da uvuku revolucwna;~e radnice na sva odgovorna mesta i da im daju odgovorne funkClJe; da posvete paznju velikim preduzecima '7 kojima rade ze?e ·~ osnuju partijske celije i grupe radnica; da poJaca]u r~d ?a smd1kalno~ organizovanju radnica; da se bore za slobodu smd1kalnog orgamzovanja i biranja radnica za radnicke P?.verenik: i ~osledno spr~; vodenje zakonskih odredaba ko)e reguhsu p_oloza! . zene u rad:' .. Uslovi za sindikalno orgamzovan)e radmca b1h su nepovo!Jm, jer su poslodavci radilicama zabranjivali da stupaju u ~rga~izacije. Na primer, u Tekstilnoj fabrici V. Ilica u Beog:adu b1lo. Je. zaposleno mnogo zena koje su bile spremne da se uclane u smd1kalnu organizaciju, ali su otpustane s posla one za koje se z~alo da su organizovane. Slicno je bilo u preduzecu Jutene mdustn1e u Karlovcu, gde se radnicama zapretilo da ce biti otpustene ukoliko budu " ARP, fcmd KI, !935/8. " ARP, fond KI, !935/450. 26 Dr J o s i p H r n Ce viC, Okupijanje komun.ista u VaraZdinu i Cakovcu Cetrdeset godina . .. ,_ knj. 2, Beograd, 1960, 134. ', ARP, fond KI, l935/637. 208 uC!anjene u strukovnu sindikalnu organizaClJU. Ali i pored toga u nekim preduzecima bio je veci broj zena u URSS-u, kao sto je ,Standard" u Karlovcu, u kojem je bilo 30 radnica organizovano, a 50 van organizacije.' 8 Pocetkom 1935. godine organizovani su tecajevi za sindikalne funkcionere. Mesna grupa Saveza sivacko-odjevnih radnika u Zagrebu predlozila je za pohadanje tecaja jednog krojackog radnika i tri tekstilne radnice, i to Stanu Berislavic, Mariju Klajn i Mariju KovaCiC. 29 Novembra 1934. godine radilice Tkaonice cilima Eloke Vitasa u Vinkovcima osnovale su sindikalnu podruznicu i sklopile kolektivni ugovor s poslodavcem, kojim je bila utvrdena nedeljna isplata radnica. Poslodavac se nije pridrzavao sklopljenog ugovora i pocetkom 1935. godine dao je svim radnicama otkaz, kako bi kasnije one koje nisu bile organizovane ponovo primio na posao. Tada su radnice koje su ostale bez posla pristupile formiranju radnicke zadruge za izradu perzijskih cilima. Zadruga je zapocela s radom pocetkom jula 1935. godine i delovala do 1939. godine. U radu sindikalne organizacije narocito se istaklo nekoliko zena. radnica.30 Radeci na sprovodenju partijskih direktiva u VaraZdinu je septembra 1935. godine organizovana posebna sekcija tekstilnih radnica koje su bile sindikalno organizovane. Rad sekcije odvijao se pod neposrednim uticajem partijske organizacije, a njen rukovodilac bila je Beska Vlasic-Frntic, Clan Partije. 31 Krajem sledece godine organizovana je zenska sekcija pri podruzilici Saveza bankovnih, osiguravajucih, trgovackih i industrijskih. cinovnika (SBOTIC) u Zagrebu. Zenska sekcija birala je svoje delegate u sekciju bankovnih i osigurajucih cinovnika, u sekciju trgovackih i industrijskih cinovnika i u kulturno-prosvetnu sekciju. 32 u to vreme formirane su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza. U to vreme formirane su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza sivacko-odjevnih radnika u Hrvatskoj i trazeni su najpogodniji oblici njihovog rada. Sastanci sekcija odrzavani su jednom nedeljno i na njima je citana partijska i radnicka stampa, zatim pristupacnija marksisticka literatura i odrzavana razna predavanja. Zene komunisti su sastavljale citalacke grupe i na njima tumacile politicke dogadaje i ci tale stampu, letke i proglase. Radnice koje su bile u . zenskim sekcijama URSS-a izvrsavale su razne zadatke, kao na pr1mer, rasturanJe letaka i stampe, prenosenje i sakrivanje materijala, sakrivanje ilegalaca, pisanje politickih parola nocu itd. 33 za Ko.Mynucr, pokretu ... , 237. 4-5, anpuJZ.-.«:aj 1935; Zene Hrvatske u radniCkom 29 Mjesni medustrukovni odbor u Zagrebu doneo je odluku da se u sindik-atu organizuje poCetk:om 1938. ku:rs za nepismene, okao i kul's za gramat.iku, matematiku, istoriju, fiziku itd. Ne raspola.Zemo podacima o orga-nizaciji i uspehu ovih kurseVa. - .Zene Hrvatske u -radniC!com pokretu . .. , 23? i 350. ao Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 232. i 238. s1 Isto, 264. 32 Isto, 301. aa ARP, for.d KI, 1935/667 d. 1936/43, IHRP, Zagreb; SjeCanje RuZe TurkoviC, ·MG 43/4-5 i sjeCanja Ru:Ze T-urkoviC i Kate Go'VOruSiC MG 43/6-18. 209 �U Beogradu je 23. januara 1936. godine odrzana zajednicka Konferencija sivacko-odjevnog i tekstilnog saveza, na kojoj je doslo do stvaranja jedinstvenog saveza - Ujedinjeni savez tekstilno-odevnih radnika i radnica Jugoslavije. Posle diskusije i usvajanja Statuta Saveza izahrana je Centralna uprava, u koju je, pored ostalih, hirana Leposava Stamenkovic. 34 • Najvise zena, u prvom redu tekstilnih radnica, hilo je organizovano u st.rukovne sindikalne saveze u Hrvatskoj i Sloveniji. Iako je veliki hroj zena hio zaposlen u tekstilnim preduzecima u Srhiji, njih je ipak manje hilo organizovano. To se vidi i iz Izvestaja o pojedinim prohlemima i stanju organizacije KPJ u Srhiji, koji Stanoje (Sreten Zujovic), Clan CK KPJ, salje avgusta 1936. gadine Centralnom komitetu. U njemu se, pored ostalog, navadi: ,Nas veliki nedostatak je u tome sto medu partijskim clanstvom gatovo nemamo zena. Na ovaj nedostatak smo pri pretresanju rada M K uvek ukazivali, kao i na potrehu kako upornijeg rada medu zenama, taka i njihovom privlacenju na rad u partiji, naracito pak na sindikalnom arganizavanju radnica. Po preduzecima u Srhiji sve je veCi hroj zena radnica. Prepustene same sehi one su ne samo nemilosrdno eksploatisane vee nisu nailazile ni na podrsku radnika. Ohracanje vise paznje na rad medu zenama, narocito uzimajuCi u ahzir tu njenu dvojnu potcinjenost, mi cemo u pripremi akcija po konkretnim zahtevima dohiti pokretanjem zena novu snagu" .35 Polavinom 1936. godine u sindikalnim organizacijama hila je organizovano svega 5 odsto radnica u Jugoslaviji. Zhag taka malog hroja radnica organizovanih u sindikalnim organizacijama nije se mogao ni osetiti uticaj zena u njima. U to vreiiJ& nije hia ni veliki hroj muskaraca organizovanih u sindikatu. Oko 30 adsto zena hilo je u radnickim kulturnim organizacijama koje su okupile znatno viSe radnica. 30 U grafickaj industriji zene su najvise radile kao knjigavezacice i ulagacice. Vecina njih hila je organizavana u Savezu grafickih radnika Jugoslavije. U Zagrehu je, na primer, 1937. godine hila u Savezu grafickih radnika 678 zena.37 U postansko-telegrafska-telefonskoj struci hila je zaposleno oko 40 adsto zena. U okviru udruzenja ovih radnika formiran je 1935. godine ,Zenski adsjek", kaji je razradia plan rada svoje delatnosti medu PTT sluzhenicama i radnicama. Kasnije je u udru:1 4 35 Paduu'II.'Ke uoaune, 5, 31. jauyap 1936. ARP, fond KI, 1936/285 0 malom broju Zena organizovanih u si-ndika,lne org·anizacije izneseno je u referatu ,2ena u industrij.i u Jugoslavij-i", koji je odr:Zan na Mectun.arodnom kongresu Zenskog saveza u Dubrovniku, oktobra 1936. g001ne. }Ken36 c'KU nox:peT, 7-10, cenTe..st6ap--Oe~e.M.6ap 1936, 56. 37 U istoj organizaciji je bila u Novom Sadu 1936. godine 121 :radnica, u Sarajevu 1937. godine - 51 radnica i u Zagrebu 1938. godine - 667 radnica. - IzveStaj o poslovanju Odbora Savezne ·organizacije SGRJ u Zagrebu od 22. marta 1937. do 27. marta 1938. godine; IzveStaj o radu Savezne arganizacije Saveza g;rafiCkih radnika-ca Jugoslavije u Novom Sadu u 1936. godini, 6; IzveStaj o poslovanju odbora Savezne or~anizacije u Zagrebu od 28. marta 1938. do 18. marta 1939. godine. 210 zenju formirana zenska sekcija, koja je okupljala zene. Udruzenjem su rukavodili komunisti, koji su takode uticali na akupljanje zena u sekciju i usmeravanje njihovog rada. Od 1935. odrzavani su svake godine kangresi PTT radnika i sluzhenika na kojima se asecala da Partija ima sve veci uticaj u ovom udru:lenju. Na Kangresu postanskih radnika i cinovnika u ·Nisu, 1940. godine, uzele su vidnog ucesca i zene. One su gavorile o palozaju zene u svojoj struci i u drustvu uapste, a nepravdi kaja je nanesena udatim zenama, drzavnim sluzhenicama, aduzimanjem dodatka na skupocu, a ekonamskim prilikama koje narocito pogadaju vece porodice, sto' posehno osecaju zene. U PTT struku zene su primane vecinom kao dnevnicarke i u tom statusu ostajale i po 10 godina. Posta se dnevnicarske godine ne racunaju u godine sluzhe, zene su na Kongresu trazile da u rezoluciju ude zahtev o prevodenju dnevnicarki u adgovarajuca zvanja i priznavanje tih godina za napredovanje u struci i za penziju. Ovi predlozi su hili usvojeni." Takam ovih godina pastizu se uspesi u akupljanju radnika i radnica u sindikalne organizaciie, i to naraCita u pajedinim mestima. Na godisnjoj skupstini sindikalne podruznice tekstlno-odjevnih radnika u Cakavcu, januara 1938. gadine, pored ostalog, konstatuje se da je od 1 200 radnika i radnica 1 100 uclanjeno u sindikat, sta znaci da ih je vise od 90 adsta bilo organizavano. U Upravu podruZnice, pored muSkaraca, birane su i Zene. 39 U dvorani Radnicke komare u Zagrehu adrzana je 13. fehruara 1938. godine skupstina tekstilnog radnistva. 0 polazaju tekstilnih radnica govarila je Ruza Turkovic, koja je hila jedna ad najaktivnijih zena radnica u Zagrehu ad 1933. godine i kao takva hirana je u sindikalna rukovodstva u Zagrehu, a zatim za Hrvatsku.<0 Ona 38 Pred ra1; su u UdruZenju PTT radn.ika 0. sluZbe!llika u Beogradu formirani klru.ioci koji ISll okupljali simpatizere KPJ. U kruZocima, kojima su rwkovoilili !kiomun1sti, vr.Sene su pripreme za prijem u partijsk:o Clanstvo. U njima se nalazio i odredend broj Zena, koje su takode IPQStali Clanovi Partije. Jedna od njih :bi'la je i Radojka LakiC; rodena 1917. u ·MrkonjiC-Gradu; studira1a tehnologiju i filozofiju u Beogradu; pred rat se z.aposlila u Glavnoj poSti ru Beogradu; 'nCestvovala u svim ak.cijama beogradskJ.h studenata i u jednom ISUkobu 1sa Zandarm~ma 1940. ranjena u .glavu; po&le bombardovanja Beograda. 1941. otlliSla u SaraJevo i radHa pod ilegalnim imenom Marija Hodak· uhap.Sena i strelj,ana 'Oktobra 1941. Pro:glaSena je za narodna.g heroja. (LKeH~ danae, aszycT-cenTe.M.6ap 1940, 6; Istorijski arhiv Beograda, SeCanje Nikole MilanoviCa 1872/MG-XII-151 i SeCanje Nevenk.e KarakaSeviC-Stamenko/1/J.C 1274/MG-IV-22.) 39 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 347. 40 RuZa TurkoviC rodena u Zagrebu 26. decembr:a 1913; po zavrSetku osnoVIIle §koJ.e ~:posliLa soe ru knjigoveznici kao uCenica u privredi; zbog raznoSenja '!)ropagandnog materij.ala uhapSena 1933; kada je dzaSla iz mtvora zapOtsld•la ISe u Tekst:iilnoj fabrici ,Stern oi drug" u Za-grebu i uClanila u Savez teksti1no-od-jevnih radnika; •po.Sto je bHa ista'knuti .sindikalni aktivist; :posloda·v.ac joj je dao obkaz; zattm se zaposLHa u Fa.brici svile ,Treb.iC i :sin"; po.Cetkom 1934. dobi1a je mdatak da radi sa Zenama; u ·to vreme ona je biJ.a Clan _Dprave tekstilno-odjevnih ll"adnika zra Zagreb, a zatim za Hrvatsku; nal,aZlla se ·i u Mesnom medustruk:ovnom odboru URSS-a u Zagrebu; obilazhla viSe tekstiJnih preduze6a u Hrvatskoj; na Skolovanju u SSSR-u -hila 1935/36. godine; kada je :poCeo izlaziti Zenski svijet, bila je u redakciji lieta i pisala o poloZ.aju Zena radnica; u ileto 1940. primljena u Mesni komitet KPJ za Zagreb, a neko vreme se nalazi1a ;i ru K-omi:siji za .rad sa Zenama fP.ri CK KPH. 211 �je naglasila da u tekstilnoj industriji ima -66 odsto zena od ukupnog broja zaposlenih u ovoj industrijskoj grani koje rade pod veoma teskim uslovima.<' Pocetkom februara iste godine odrzana je u Beogradu skupstina radnika i radnica Prve beogradske tekstilne fabrike a.d. Na skupstini je podnela izvestaj sekretar sekcije Leposava Stamenkovic, a zatim je izvrsen izbor Uprave, u koju su, pored ostalih, izabrane Cetiri .Zene radnice. 42 Iako se radilo na organizovanju radnica u URSS-ove sindikate, ipak je njih u odnosu na organizovane muskarce bilo mnogo manje. Na skupstini zena koja je odrzana u Zagrebu 11. marta 1938. uz prisustvo 600 radnica i namestenica, raspravljalo se o ovom, kao i o nekim drugim problemima. Josip Kras, kao delegat Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a u Zagrebu otvorio je skupstinu, a zatim je Lucija Borjan govorila o zaposljavanju zena, o njihovom nagradivanju, koje za isti rad primaju 15 do 35 odsto manje od muskaraca. Ona je iznela da su i nadnice muskaraca daleko nil:e od fizioloskog minimuma i naglasila kakve posledice po zdravlje ljudi ostavljaju takva mala primanja kojima se ne mogu obezbediti ni najosnovnije zivotne potrebe. Posle nje govorila je Ruza Turkovic o razvitku privrede i naglasila da u Jugoslaviji ima, pored 168 hiJjada zaposlenih zena u industriji, 500 hiljada nezaposlenih. Zatim je u ime kucnih pomocnica govorila Marija Rausevic, u ime privatnih cinovnica Elizabeta-Beska Pelcl-Turkovic i jedna omladinka u ime frizerki. 43 Ovo je bila u ono vreme, svakako, jedna ad najuspelijih skupstina zena radnica, koju su organizovali komunisti. Istog meseca oddana je plenarna sednica Mesnog medustrukovnog adbora u Varazdinu, na kojoj se najvise raspravljalo o tome kakve se sve prepreke cine razvitku klasnog radnickog pokreta. N a skupstini je konstatovano da je najaktivnija bila organizae'i]a tekstilno-odevnih radnika u kojoj se nalazi veliki broj zena. U MMO od zena je izabrana Andela N ovakovic.4• U Zagrebu je aprila 1938. godine odrzan IV kongres Ujedinjenog radnickog sindikalnog saveza Jugoslavije, na kojem je, pored ostalog, konstatovano da u privredu u sve- vecoj meri ulazi zenska radna snaga koja je jos manje zasticena od muske radne snage i da je, prema tome, nuzno obratiti naroCito paznju njenoj zastiti. u zakljuccima Kongresa se kaze: ,U cilju sto uspesnije zastite zena u privredi, nuzno bi bilo uvodenje institucije zenskih inspektora rada. Kongres poziva sve sindikalne organizacije, da organiziranju i uvadenje zena u poslove sindikalnog pokreta obrate narocitu pa.Znju".45 Pol,ovinom 1941. preuzela duZnost sekretara Pokrajinskog od'bora Narodne pomoCi za Hrvatsku i aktivno uCestvovala u NOB .. (IHRP, Zagreb, Se6anje Ru.Ze Tul'kovic MG 43/4-5.) 41 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 350. 42 PaOnu·lt.'ICe noau"H.e, 7, 11. cfJe6pyap 1937, 7. 43 Radnik, 90, Zagreb, 18. mart 1938; Kultura, nedeJj:ni •knjiZeV"l'Li liS't, 6, Zagreb. 1. april 1938, 6; Zen.e Hmatske u radniCkom pokretu ... , 353-355. 44 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu.. . • 355--356. 45 URSSJ 1934-1937, Izve.§taj Izvr.Snog odbora na IV kongresu Ujedinjenog radniCkog ·sindikalnog saveza Jugoslavije 18. i 19. a:prila 1938. godine u Zagrebu; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, 358. 212 U Fabrici ,Sport" u Beogradu vecinom su bile zaposlene zene. Sve su bile uCJanjene u Savez tekstilno-odjevnih radnika i ucestvovale su u svim akcijama tr.ikotaskih radnika u Beogradu. Radnice ove fabrike odrzale su 22. februara 1939. Konferenciju na kojoj su raspravljale o svim problemima, s posebnim osvrtom na ekonomski polozaj radnica.46 Istog meseca odrzana je godisnja skupstina sekcije tekstilnih radnika-ca na Karaburmi u Beogradu, na kojoj se raspravljalo o uslovima rada u fabrici. Na kraju je izabrana nova Uprava sekcije u koju su birane dve zene. 47 · Skupstina sindikalno organizovanih zena u Splitu oddana je marta 1939. godine uz prisustvo velikog broja radnica i namestenica. Na skupstini je odrzano vise referata u kojima su zene govorile o raznim pitanjima i poteskocama s kojima se susrecu u radu u fabrici i ustanovi. Naglaseno je da je na podrticju Okruznog ureda za osiguranje radnika u Splitu osigurano 5 239 radnica, koje su b~le uposlene u 27 raznih profesija. Najvise ih je bilo zaposleno u tekstrlnom industriji, ugostiteljstvu i trgovini. Vecina od njih bila je ukljucena u sindikalne organizacije pojedinih strukovnih saveza.48 U Savezu monopolskih radnika bio. je organizovan prilican broj zena. N a skupstini podruznice monoplskih radnika i radnica u Banjoj Lur.i istaknuto je da U prava monopola ni malo paznje ':'.': posvecuje resavanju zivotnih pitanja svojih radnika. U RezoluciJl koja je tom prilikom donesena zahtevano je hitno resavanje svih postojecih problema. Na kraju je izabrana nova Uprava podruznice u koju su usle i tri zene.4° . Pocetkom 1939. godine pokrenuta je akcija za osnivanje podruznice Saveza monopolskih radnika u Podgorici. Za kratko vreme u sindikat se uCianilo 400 radnika i radnica zaposlenih u duvanskoj stanici, a 19. marta odrzana je osnivacka skupstina na kojoj bilo nekoliko stotina ucesnika. Posle izlaganj a o zadacima sindikalne organizacije i procitanih pravila Saveza, prislo se izboru uprave. Od 16 clanova u Upravu je izabrano 10 zena. 50 Krojacke radnice iz zenskih salona u Beogradu osnovale su svoju sekciju u Ujedinjenom savezu sivackih radnika, u koju se okupila vecina tih radnica. One su na svojim sastancima raspravljale o problemima rada iz pojedinih radionica. 51 Sredinom 1939. godine odrzana je godisnja skupstina Sekcije tekstilnih radnika na Dorcolu u Beogradu. N a skupstini se raspravljalo o rezultatima rada i buducim zadacima, a zatim je izabrana nova Unrava u koju je birano sest zena i jedan muskarac. 52 Uslovi rada u Tekstilnoj fabrici ,Braca Antic" u Sibeniku bili su vrlo teski. Radnice su se dva puta okupljale u sekcije HRS-a, medutim, ta organizacija nije bila u stanju da povede radnice u borbu za poboljsanje uslova zivota i rada i zbog toga je doslo do 46 PaCh-tu'lf.Ke uoeuu.e, 27, 1. jy.tt 1938, 9, 3 . .KapT 1939:- Isto, 12, 24. mart 1939. 2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382-383. 49 Pa01£U'1f.'X:€ UOBU'Ii€, 14, 1. anpU.JJ. 1938, 7. fHl ISto, ·13, 31. mart 1939, 7. · st Isto, 17, 28. april 1939. s: I:sto, 27, 7. iY~'t 1939. 47 4s 213 �raspadanja organizovanih sekcija. Grup'C radnica iz fabrike okupljala je sibenske radnice u URSS-ove sindikate, u cemu se naroCito istaklo devet zen a. 53 Krajem novembra 1939. godine odrzana je u dvorani Radnicke komore u Zagrebu do tada najposecenija skupstina zena kojoj · je prisustvovalo oko 3 000 radnica i namestenica i oko 2 000 muilkaraca. Za ovu skupstinu vladalo je veliko interesovanje, sto govori i broj posetilaca, jer se na njoj raspravljalo o ekonomskom i socijalnom polozaju zena radnica i namestenica. Skupstinu je otvorio Josip Kras, predsednik MMO URS-a, a zatim je Marija Grzetic, tekstilna radnica, govorila o uslovima pod kojima zene rade i vade borbu za poboljsanje svoga polozaja. Ona se posebno osvrnula na politicke promene u svetu. i kod nas koje su nastale usled nocetka drugog svetskog rata, jer je doslo do naglog poskupljenja zivotnih namirnica, pa je istakla da poslodavci krse zakonske propise i kolektivne ugovore i da radnike masovno otpustaju. Zatim je Ruza Turkovic govorila · o ekonomskom polozaju radnica i naglasila da je 1938. godine prosecna osigurana nadnica iznosila 23,64 dinara, a za zenu 17 dinara, dok je za samca, prema indeksu cena zivotnih namirnica, bilo potrebno najmanje 26 dinara dnevno. Usled poskupljenja zivotnih namirnica realna vrednost nadnice bila je snizena za 35 do 40 posto. Govoreci o posledicama takvog nagradivanja za rad, ona je rekla da se radnici vrlo slabo hrane, da stanuju u najlosijim stanovima, da zato 34 odsto nekvalifikovanih radnica boluje od tuberkuloze, a 61 odsto zaposlenih zena - od raznih drugih bolesti. 0 izuzetno teskom polozaju zena radnica koje imaju malu decu govorila je Marija Rausevic, kucna pomocnica, naglasivsi da 75 .g,dsto dece stanuje u nezdravim stanovima; da 50 odsto smrtnih slucajeva otpada na decu od 1 do 14 godina i da 45 odsto dece boluje od tuberkuloze. U ime zena namestenica govorila je Elza Pelcl istakavsi da je polozaj cinovnika i namestenika izjednacen s polazajem radnika.•• U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzan je 14. aprila 1940. sastanak kucnih pomocnica, koji je organizovala sindikalna podruznica kucne posluge .. U prisustvu 500 kucnih pomocnica raspravljalo se o polozaju ovih radnica, a zatim je donesena Rezolucija kojom se trazi desetocasovno radno vreme, posebno placanje prekovr~:n:enog rada, desetodnevni placeni godisnji odmor, povisenje plata, h1g1]enski uredene stambene prostorije, ispravnije ponasanje poslodavaca i ukucana. 55 ·u okviru sindikata u Beogradu, kao i nekim drugim industrijski razvijenijim mestima u Srbiji organizovane su posebne sekcije. One su odigrale znacajnu ulogu u okupljanju i politicko-propagandnom radu sa zenama. Na sastancima sekcija radnice su se obicno upoznavale sa aktuelnim politickim dogadajima a zatim su organizovane Citalacke grupe na kojima suCitani vaznih Cianci iz partijske, 53 54 Zene Hr·vatske u TadniCkom pokretu . .. , 358-359. GZas, organ sind·lika1no organrizovanih radnika Zagreb 35, 1. decem~ bM1~& 55 214 Zenski svijet, Za·greb, 10, juZ 1940, 7. ' ' radnicke i druge napredne stampe i periodike. U upravama zenskih sekcija bile su istaknute partijske i sindikalne radnice. Pored zenskih sekcija u vise mesta postojali su i aktivi zena, u koje su okupljane najnaprednije zene. Saddina rada ovih aktiva bila je ista kao i zenskih akcija. Mnoge zene su kroz sekcije i aktive pripremane za prijem u Partiju. Kao pomoc sindikalnim i partijskim organizacijama u preduzeCima, Partija je upucivala mlade intelektualke komuniste na partijski rad u fabrike u kojima je bilo zaposleno vise zena. Taka su neke clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu odlazile u preduzeca i odrzavale sastanke sa grupama radnica pripremajuci ih za izvrsavanje akcija koje su organizovali Partija i sindikat. . Na inicijativu Partije, u Novom Sadu su sekcije zena organizovane po strukovnim savezima. 56 U Savezu bankarskih, osiguravajucih, trgovackih i industrij• skih cinovnika okupljen je veliki broj zena. Najjace podruznice SBOTIC-a bile su u Beogradu i Zagrebu i njihov rad odvijao se pod rukovodstvom komunista. Sekciia zena pri beogradskoj podruznici SBOTIC-a, koja je okupila sluzbenice iz raznih beogradskih preduzeca, formirana je 1939. godine. U okviru sekcije oddano je vise predavanja na kojima je govoreno 0 polozaju zene, kao i 0 drugim aktuelnim i interesantnim problemima. Ukidanje dodatka na skupocu udatim zenama pogodilo je narocito sluzbenice organizovane u ovom sindikatu. One S1J. se kroz podruznicu borile da im se ukinuti dodatak vrati, da za isti rad primaju iste plate, ali u tome nisu postignuti usoesi. Sekcij a Zena je organizovala usmene novine, drugarske veCeri, izlete, pisarije parola po ulicama, prikuplianie priloga za Crvenu pomoc, pripremanje i nosenie paketa politickim zatvorenicima itd. U beogradskoj podruznici SBOTIC-a medu zenama se narocito isticala Olga T. Jovanovic, koja je radila u banci i kao komunist posvecivala najvise paznje radu sa zenama. Ona je u svojoj ustanovi 1939. godine organizovala konferenciju za pravo glasa zena i odrzala referat, ·koii je bio zapazen u ono vreme. U radu Uprave podruznice SBOTIC-a, kao i pojedinih odbora i sekcija u Beogradu veliku aktivnost pokazalo je nekoliko zena. Sekcija zena pri podruznici SBOTIC-a postojala je i u Novom Sadu, gde je takoae razvila svoju aktivnost. 57 U Zagrebu ie 10. marta 1940. godine odrzana godisnia skupstina podruznice SBOTIC-a na kojoj je, pored ostalog. konstatovano da je imperiialisticki rat pogorsao i otezao polozai privatnih namestenika i radnika; da je nagli i stalni porast skupoce prouzrokovao naglo snizenie realne zarade i da poslodavci produzuju radno vreme; Na skuostirii su postavljeni zahtevi: · 56 57 Podaci U:Zeti ~z d.ok.umentaciie Z'bornLk Zene Sr'biie u NOB. lK.ena danae~ 23, jyJt 1939, 10; Dokumentacija Zbornik.a Zene Srhije Ill NOB, IAB, Se6anie Jelice Jerkovi.C 1882/MG-KI-140 li Se6anje Dese Jovaa>ovic· i <lrugih 1870/MG-XII-149. 215 �.;. ,1. uporna borba protiv skupoce i spekulacije, nastavak i pojacanje akcije za dodatak na skupocu; 2. puna sloboda sindikalne koalicije i rada za sve slobodne radnicke i namestenicke sindikalne organizacije, sloboda zbora i dogovora, Sloboda stampe i pravo strajka; 3. puna primena radnickog zastitnog zakonodavstva, slobodni izbori za sve ustanove radnicke zastite i osiguranja i ponistenje svih odluka, koje krse samoupravu". U Upravni odbor podruznice izabrana je Nada Hajligstajn, koja je u to vreme postala Clan Mesnog komiteta KPH za Zagreb i rukovodilac zenske sekcije. Nekoliko zena izabrano je i u druge organe podruznice SBOTIC-a u Zagrebu. 58 V eliki broj zena nalazio se u radnickim kulturno-prosvetnim drustvima u svim mestima gde su ona postojala .. U Zagrebu je ·tridesetih godina u okviru URSS-a formiran ,Radnicki teatar" u kojem su delovale revolucionarne grupe. Komunisti su imali uticaj u tom teatru i borili su se za naprednu repertoarsku politiku. Zbog toga je cenzura cesto brisala iz pozoriSnih komada pojedine cinove.•• U Sloveniji je bio ukljucen veliki broj zena u sindikat, naroCito u Strukovni savez tekstilno-odevnih radnika, posto ih je mnogo bilo zaposleno u tekstilnoj industriji. Od 1937. godine zene se masovnije ukljucuju u sindikalrte organizacije u Makedoniji, i to u Savez monopolskih radnika, posto ih je vise bilo zaposleno u industriji duvana. Prvi strajkacki pokusaj u Velesu ucinjen je 1937. godine. Posle toga dolazi do jacanja par~ tijske organizacije, a narocito se prosiruje aktivnost sindikalne podruznice u monopolu, koja je od 200 porasla na 1 300 clanova. Medu njima bio je veliki broj zena koje su se istakle,.Jcasnije u strajku.'" Krajem decembra 1940. godine rezim je zabranio klasni sindikalni pokret URSSJ i njegov daljnji rad je bio onemogucen. Medutin;, radnici nisu priznavali raspustanje svoje organizacije, zadrzah su i dalje poverenike, sakupljali clanarinu i vodili akcije. Policija je iznenada provalila 1. marta 1941. godine u prostoT!Je SBOTIC-a u Zagrebu. Posto je bila subota, prostorije su bile pune namestenika i namestenica i policija je bez ikakvog obja58 Zene Hrvatske u radniCkom pa.kret-u ... , 421 i · 422; M i 1 o r ad ASk o viC ti. dr., Savez bankovnih osiguravajuCih, trgovaCkih i industrijskiit Cinovnika Jugostavije - BOTIC - 1902-1941, Beograd, 1971, 384-387. 511 U Zagrebu je <lsnov;ana zajednioo radniOkih kulturno-prOISvetnih drustava poCetk,om 1938. ,godine, koj:a je de1ova1,a na ,podruCju p,okrajinske uvrave URSS-a za HrV'a1Jsku d Sloveniju. Ona je ·okurpljala ·i objediilj•ava1a rad radniOki!h i nameStsni6k:ih tkulturno-prosvetnih druSta.va i orgaruizacija i brinru.J.a se o kul'turnom -i .pro.svetnom opodizanju Clanova ra-dntOko-nameSteniCkih organ_lza~i}a. Zajednica je predvidela da pomq.Ze !l'ad uClanjen.ih drnStava pribavl]anJem sredstava po-trehnih za rad, zati•m .stru-C!lllih lica dil im tOmoguCi i-stup~j~a, kao i pojedinaOne i zajedn·irCke .prl.redbe, da za hianov:e druStva orgaUJ2JUJe !kul·t~Tn~ i pr~svetna .predavanja, teCajeve, literarne veCe,ri, poo:oriSne predstave, .LZJlozbe, pnred:be ltd. Ka-o jedan o.d glavnih zadataka ona je p-os~a~la da ·~~ivC: ~tur~ :i prasvetna -drubtva .gde on:a ne postoje, zatim bwb111oteke, .c1taaniCe ·I da ~daJe rame publikacije za koje su njeni ClanQvi zainteresoVani. (Zene Hrvatske u radni.Ckom. pokretu ... , 210, 355.) 60 VeTa. And.osika, Strajkovi monopolskih ra.dnika. u Velesu Cetrdeset godina .. . , knj. 3, 280. • 216 ' ·~ - snjenja izvrSila pretres prostorije, arhiva i licni pretres prisutnih. Sve materijale koji su im se cinili sumnjivim zaplenili su i odneli sa sobom. Pored toga, uhapsili su nekoliko namestenika i namestenica. Te veceri kada je policija upala u prostrije SBOTIC-a zenska sekcija ove podruznice je pripremala program za proslavu 8. marta. Medu uhapsenim bilo je i nekoliko zena koje su odvedene u logore iz kojih se neke nisu ni vratile. 61 Na osnovu izlozenih podataka, evidentno je da se zene poslednjih godina ovog perioda sve masovnije ukljucuju u sindikalne organizacije i da stupaju u organizovanu borbu radnicke klase. Po direktivi Komunisticke partije od 1935. godine, pri sindikalnim podruznicama URSS-a formiraju se zenske sekcije koje su imale veilku ulogu u okupljanju radnica na liniji klasnog radnickog pokreta. Rad u sekcijama bio je vise vaspitno-propagandnog karaktera i na njihovim sastancima su postavljani konkretni svakodnevni zahtevi radnih zena, za sta su radnice bile i te kako zainteresovane. KPJ je preko svojih Clanova ostvarila neposredni uticaj na rad zenskih sekcija i nastojala je da one okupe sto vise .zena radnica. NaroCito je bio zapazen rad sekcija zena tekstilnih radnica u nekim mestima u Hrvatskoj i Srbiji. I pored mnogih teskoca, ipak se nisu lskoristile sve raspolozive mogucnosti za okupljanje zena u sindikalne organizacije. Centralni komitet i nizi partijski forumi ukazivali su na vaznost organizovanja zena radnica i vodenje organizovanih akcija za poboljsanje njihovog polozaja, ali se u praksi nije dovoljno ucinilo na sprovodenju partijskih odluka. U odnosu na stalni porast broja zaposlenih zena, one su se mnogo sporije i manje ukljucivale u postojece sindikalne organizacije. Isto tako nedovoljno se obracala paznja uzdizanju zena radnica za sindikalne funkcionere, premda ih je bilo u pojedinim mestima. * * * Zakon o zastiti radnika iz 1922. godine predvideo je ustanovu radnickih poverenika koja je trebalo da predstavlja jednu od najvaznijih mera zastitnog radnickog zakonodavstva. Zadaci radnickih poverenika su: da rade na zastiti privrednih, socijalnih i kulturnih interesa radnika zaposlenih u preduzeCima; do uticu na oddavanje dobrih odnosa izmedu radnika i njihovih poslodavaca; da saraduju na pri premanju i izradi kolekti vnih ugovora rada izmedu radnika i poslodavaca; da se staraju o ispunjavanju kolektivnih i individualnih ugovora o radu; da posreduju izmedu radnika i poslodavaca u sporovima koji nastaju iz radnog odnosa, a narocito koji se ticu nadnica, kako hi se oni resavali na miran naCin; da posreduju pri utvrdivanju akordnih tarifa, prosecnih i minimalnih zarada, ukoliko nisu regu!isane kolektivnim ugovorima; da nastoje da se strogo 61 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 459. 217 �primenjuju sve mere, koje su propisane od zakonodavnih i administrativnih vlasti za zastitu radnika u pogledu radnog vremena, zdravlja, zivota i socijalnog osiguranja; da nastoje da se u preduzefu odrii:ava red i disciplina; da potpomazu radnike i poslodavce savetima pri istupanju s rada, ili otpustanja radnika sa posla i da nastoje da se izmire sporovi koji su s tim u vezi; da po mogucnosti sudeluju u upravi raznih radnickih humanitarnih ustanova (zadruge raznih vrsta, razna udruzenja za medusobno potpomaganje itd.) i da podnose predstavke poslodavcima u cilju poboljsanja organizacije rada u preduzecima. Iz predvidenih zadataka se vidi da su radnicki poverenici imali vrlo vazne funkcije u preduzecu i da su oni mogli mnogo da ucine u pogledu zastite interesa radnika. Ministarstvo za socijalnu politiku trebalo je da izradi poslovnik i uputstva o izboru i delovanju radnickih poverenika. Oko izrade ovih dokumenata bilo je mnogo otpora od strane poslodavackih krugova. Sindikalne organizacije vodile su neprekine akcije za priznavanje radnickih poverenika, pa je zbog toga dolazilo i do strajkova. Nakon pet i po godina od donosenja Zakona o zastiti radnika propisana su Uputstva za izbore radnickih i namestenickih poverenika u preduzecima i Poslovnik o radu radnickih i namestenickih poverenika, koji su stupili na snagu krajem decembra 1927. godine. 62 Radnicki poverenici su imali posrednicku ulogu u odnosima izmedu poslodavaca i radnika, borili su se protiv poslodavackog terora i nasi!ja u preduzecu, protiv isterivanja i progona pojedinih radnika. Oni su bili zasticeni utoliko sto im poslodavci nisu mogli dati otkaz na posao za vreme trajanja mandata. U uslovima ilegalnog rada, kada se Komunisticka partij a koristila svim legalnim i polulegalnim mogucnostima za zastitu radnickih interesa i ostvarenje uticaja u radnickoj klasi, bilo je vazno ko ce biti izabran za radnickog poverenika. Izbori radnickih poverenika su korisceni za ostvarenj e svakodnevnih zah teva radnika. Prilikom izbora radnickih poverenika KPJ je davala instrukcije o tome kako treba iskoristiti ovu mogucnost da se na izborima i konferencijama okupi sto vise radnika i radnica i da se obezbedi da na kandidatske liste dodu oni koji su spremni da se bore za interese radnicke klase. U preduzecima su birane za radnicke poverenike i zene. Vee 1931. godine u Tekstilnoj fabrici u Dugoj Resi bile su izabrane za radnicke poverenike Milka Snidarsic, Ruza Krevar i Marija Perakovic; u ,Preslici" d.d. Oroslavlje Roza Vidovic i Stefa Jakopec, a u Zagorskoj tvornici vunenih tkanina u Oroslavlju izabrana je Jelica Les. 63 Iste godine i u zagrebackoj tekstilnoj industriji birano je vise radnica za radnicke poverenike. Prema izvestajima Saveza tekstilnih radnika i radnica iz 1931. godine, u fabrici , Unitas" izabrana je za radnickog poverenika Marija Pavlic, a za zamenika 62 Poslovnilk, Z. B., br. 11980-IV od 23. decembra 1927. godin.e, o r.adu radniOkih i ne.meSt-eni;Ckih povereni:k:a, RadniCko zakonodavstvo, knj. I, sv. 14, Beog,rad. 1934, 103 do 109; G<Oiko Be~beroviC, ,Radnt~ki i namjeSte"JtiCki povjerenici", RadniCka zaStita~ god. X, br. 3, Zagr-eb, 31. III 1928, 164. 63 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 195. 218 Klara Jambrovic; kod ,Brace Holcer" - Marija Krgo, poverenica, a za zamenike - Slavica Perovecki, Fanika Stipan i Anka Jurkovic. U Fabrici ,Mavro Sauerbrunn" izabrane su za poverenice Vika Kos, Josipa Jec i Antonija Grdan. 6 ' Pocetkom 1934. godine snrovedeni su izbori za radnicke i namestenicke poverenike u varazdinskim fabrikama i tada su izabrani samo kandidati koji su bili na listi Saveza tekstilno-odjevnih radnika, a protivnici nisu uspeli ni da istaknu svoje kandidatske liste. N a ovim izborima birano je u varazdinskim preduzecima vise zena za radnicke poverenike, a u Marborskoj tkaoni u Varazdinu svih pet izabranih poverenika bile su radnice (Marija Horvatic, Ankica Petkovic, Ruza Jambrovic, Marija Kos, Justa Vukalovic). 65 U Tvornici duvana u Zagrebu 1936. godine od 12 izabranih radnickih poverenika i njihovih zamenika bilo je devet zena. I u drugim zagrebackim preduzecima povecan je broj zena medu radnickim poverenicima. Tako su, na primer, u devet preduzeca iste godine, za radnicke poverenike izabrane 24 radnice. 66 Izboru radnickih poverenika u Hrvatskoj se i kasnije pridavao veliki znacaj i klasno svesni radnici su u os:vajanju ove institucije postizali krupne rezultate, narocito u borbi protiv klerikalaca, koji su, na primer, delovali kroz Radnicki strukovni savez. U drugim krajevima nije bilo zapazenih rezultata u razvijanju institucije radnickih poverenika kao u Hrvatskoj. Otuda nemamo· ni aktiviranja zena u ovom pravcu. u beogradskom listu Pao><U'i!<e uoeuue, decembra 1938. godine, konstatuje se da industrijalci nekoliko godina vode borbu protiv organizovanj a tekstilnih radnika i izbora radnickih poverenika u tekstilnoj industriji, pa se, izmedu ostalog, kaze: ,U Vojvodini i u Srbiji godinama nema nijednog zakonskog poverenika u tekstilnim fabrikama. Zasto? Zato sto su najbrutalnije sprecavani izbori radnickih poverenika od strane fabrikanata. Savez tekstilno-odecnih radnika vodio je ozbiljne akcije za poverenicke izbore, ali je bio svim sredstvima sprecavan od tekstilnih industrijalaca, narocito u Beogradu i Zemunu". 67 Ocigledno je da je, pored objektivnih teskoca, nedostajala uporna i organizovana borba za radnicke poverenike, koja bi, svakako, imala rezultata: uprkos otporu kapitalista kojima to nije bilo u interesu. 3. ucesce zena u !ltra jkovima Ovaj period veoma je bogat akcijama koje je radnicka klasa:. vodila za poboljsanje svoga polozaja. Ucesce radnica u strajkovima,. mani.festacijama i demonstracijama nesrazrnerno je veCe, i u ovom. razdoblju od njihovog ukljucivanja u sindikalne i partijske organizacije. 64 65 Isto, 197. 67 PaOuu-ttKe xoauue, 53, 30. Oe14e.M.6ap 1938. Partija i izbori radniCkih poverenika, Klasna borba, 1, januar 1934•. 21, 22; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 218. 11 11 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 285. 219' �u Jugoslaviji je 1931. godine bilo svega pet strajkova sa 1 253 ucesnika. Od tada strajkacki pokret stalno raste i vee 1935. i 1936. godine poprima masovni karakter i sve vise se pretvara u politicke akcije radnicke klase protiv rezima. 68 Sve je vise jacao ugled i politicki uticaj Partije kao organizatora i mobilizatora radnicke klase u mnogim strajkovima. u ovim godinama poznati su strajkovi tekstilnih i poljoprivrednih radnika u kojima su masovno ucestvovale i Zene. Ujedinjeni savez sivacko-odevnih radnika i radnica vodio je od 1. januara 1934. do kraja juna 1938. godine 209 pokreta u kojima je ucestvova:lo 35 882 radn\ka i radnice. Od toga je bilo 155 strajkova u kojima je ucestvovalo 27 834 radnika i radnice i 54 pokreta bez strajka sa 8 048 ucesnika. 69 · Prvi masovni strajk industrijskih radnika poceo je 9. januara 1935. godine u Fabrici pamucne industrije ,Hermanna Pollaka sinovi" D.D. u Zagrebu. U Strajku je ucestvovalo 900 tekstilnih radnika i radnica. Oko 80 odsto zaposlenih u ovom preduzecu bile su zene. Radno vreme trajalo je od 8 do 16 casova, a plate su se kretale od 50 do 100 dinara nedeljno, dok je 75 odsto radnika i radnica radilo na akord. Bilo je dosta nekvalifikovanih radnica sa sela, koje su zaradivale po 20 do 30 dinara nedeljno. Kazne su cesto iznosile i 75 dinara nedeljno, sto je bilo vise od zarade pojedinih radnica. Akordni sistem je povecavao intenzivnost rada zbog cega je pre ovog strajka otpusteno iz preduzeca 200 do 300 radnika i radnica. Kapitalisti su poceli vrsiti rekonstrukciju preduzeca i uvoditi nove masine na kojima je trebalo povisiti z.a 100 odsto intenzivnost rada i na taj nacin otpustiti veci deo radnika. Usled takvih uslova rada doslo je do strajka u kojem su ucestvovali svi radMI!i uz svestranu podrsku sa strane. Partijska organizacija u preduzecu brojala je 4 clana, a sindikalno orga.nizovanih bilo je svega 50 radnika i radnica. Izabran je strajkacki odbor koj!m su rukovodili. komunisti. On je postavio strajkacke straze, organizovao kolektivnu ishranu putem strajkackih ·kuhinja i masovnu pomoc gradana. Posta Uprava preduzeca nije mogla nista uciniti, zatraZila je policiju i doslo je 80 nolicijaca, ·10 agenata i vatrogasna kola. Kada je treca smena dosla na posao, radnici su organizovali demonstracije protiv policije i za punu slobodu strajka. Oni su u povorci sa uzvikivanjem parola prosli kroz grad do Radnicke komore, gde su odrzali zbor na kojem su istakli svoje zahteve. U strajku je izrazena solidarnost radnicke klase. Tekstilne fabrike iz Zagreba poslale su svoje delegate strajkackom odboru i izjavile da su spremne da stupe u iitrajk solidarnosti i da materijalno pomognu strajkace. U roku od iiest dana sakupljeno je 70 hi68 U 1932. godini u 32 Strajka bilo je 9 960 Strajka.Ca, u 1933 . .godini u 40 Strajkova - 15 126 3trajkaCa, u toik:u prvih 10 meseci 1934. god'ine u 56 Stf1ajkova - 33 800 StrajkaCa, u 1935. godini u 120 Strajkova - 40 981 ·StmjkaC i za 8 meseci 1936. godine u 195 Strajkova - 122 600 StrajkaCa. - Proleter, 4, mart 1935; 9, decembar 1936. 9 6 I van BoZo v-iC, Dva Strajka tekstilaca, Beograd, 1952, 2. 220 ljada dinara za pomoc strajku; Organizov::'na je .~abirna akcija po selima i za kratko vreme sakupljene su vehke kohcme hrar;e. Policija je uhapsila 16 radnica, koje su se posebno 1stakle. ;t strajku ali ih je na zahtev strajkaca morala istog dana pust1t1. Uprava' preduzeca na prvim pregovorima nije uva2ila niiita od radnickih zahteva i tek na intervenciju nadleznih vlasti i sindikalne organizacije doslo je 15. januara ponovo do pregovora na kojima su konacno usvojeni zahtevi strajkaca. Radnicima je zagarantovana minimalna nedeljna zarada od 144 dinara, ako njihova akordna zarada ne dostigne tu visinu. Uprava preduzeca se obavezala da za iiest meseci nece otpustiti ni jednog radnika. Povodom ovog iitrajka Mesni komitet KPJ u Zagrebu i Mesni komitet SKOJ-a izdali su letak u kojem pozivaju i ostale radnik<: na solidarnost u strajku. 70 Iako je u preduzecu bio mali ?roj !<omumsta, iitrajk je dobro organizovan, taka da i<:, P<;>red radm~a_, stra]kovala i napredna studentska omladina. Posle straJka u ~abnc•. ,,H.er'?~nna Pollaka sinovi", u iitrajk su stupili tekstilm radmc1 u JOS cetln fabrike u Zagrebu. U dve fabrike strajk je zavrsen uspeiino, a u dve je propao. · · . Uprava preduzeca nije se do kraja pridrl\aval': sklol(lJer;og sporazuma tako da je 13. maja 1935. godine ponovo doslo do straJka u Fabrici ;,Hermanna Pollaka sinovi", u kojem je ucestvovalo 850 radnika i radnica. Radnici su stupili u strajk protiv tzv. norma sistema koji je znaCio novo pogorsavanje uslova za rad, jer je rad · po tom sistemu bio fizicki neizdrzljiv, dok su zarade osetno pale. U toku ovog strajka dolazilo je vise puta do p!egovora Izn:-eau uprave preduzeca i iitrajkaca, ali je pol<ret zayrsen te_k 26. Juna sklapanjem ugovora na godinu dana. Ugovorom Je predv1deno ubl~­ zivanje ,norma"-sistema za 20 odsto, kod akordnog ~ada garantu]e se minimalna nadnica od tri dinara po satu, za radmce sa stalnom platom 3,50 dinara na sat, a za radnike 4 dinara na sat: Pore~ toga, uprava preduzeca je · primila sve otpustene radmke ! radmce na posao, priznala radnicku organizaciju i obavezala _se da ce sve nasta~e sporove reiiavati s radnickim poverenicima i smd1kalnom orgamzacijom. . .. Za vreme trajanja ovog strajka delegacija radmka u kOJOJ _se; nalazila ·i Maca Kovacic-Grzetic bila je kod bana. Ona Je u I11cl odrzala govor i kao Clan strajkackog odbora prenela je radnici'::a banove peruke, nakon cega je doslo do masovrnh demonstraClJa 10 Nepo.sredni povod Za ·S-trajk bilo je ·heta·ktiCno istupanje ri izaz.ov je?-: nOg iriZenjera-stranca, koji je napao jednu radnicu. Zbog toga su ga radm~1 izbacili iz .preduzeCa i obusta·vili rad. Oni su doCekali drugu s:ne~u ka~ ]e ujutru dolazHa na .posao. Pregovorima d·zmedu uprave predu_;_ecav 1 str~Jrka?a prJsustvovao je Drago MaruSiC, sekretar Ujedinjenog saveza siVac~o-od]ev~ih radniik:a i radnica PodruZnice Zagreb, a u odboru za pregovore u 1me I'la?mca bHa je Marija KovaCiC-GrZetiC. 0 ovom Sbrajku p~stoji viSE? doJmmenata 1 n~­ pisa u Stampi u kojima se podaci potpuno ne slazu, narol:1to u pargledu bro1a ucesnika u strajku. ARP, fond KI, 1935/15a, 1935/17, 1935/19, 1935/23, 1935/36, 1935/44, 1935/650; Fond Si.ndikati, br. 182/35; Prolete:~ 2-3, februar-mart 1935 14· Pai'hLu·•t.-JCe nosuue, 3, 18. ja11,yap 1935; 4, 25. 3a.n-yap 1935; 5, 1. ¢e6py~p t'935. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 234, 235 i 236; Ivan B·oZiCeviC, n.d., 5-6. v 221 �protiv rezrma. Demonstranti su zahteVali slobodu i demokratiju, resenje nacionalnog pitanja i nove izbore. U demonstracijama je ucestvovao veliik broj gradana koji su se solidarisali sa borbom radnicke klase. 71 U Oroslavlju su postojale tri tekstilne fabrike koje su uposljavale oko 2 000 radnika i radnica. U ovim fabrikama bilo je 1934. i 1935. godine nekoliko strajkova koje su radnici vodili za poboljsanje uslova zivota i rada. U Zagorskoj tvornici vunenih tkanina d.d. u Oroslavlju je 9. maja 1934. godine stupilo je u strajk 350 radnika i radnica zato sto poslodavci nisu prihvatili njihov zahtev o povisenju nadnica. Prvo je posao napustila predionica a zatim tkaonica u kojima su uglavnom radile zene. U znak solidarnosti u strajk su 14. maja stupili radnici i radnice Fabrike ,IvanCica", koja se nala,zi u neposrednoj blizini. Sutradan je odrzana skupstina 600 iltrajkaca, na kojoj je donesen zakljucak da se strajk nastavi ukoliko uprave preduzeca ne uvaze radnicke zahteve. Zbog toga je Uprava Zagorske fabrike vunenili tkanina pristala na pregovore i povisenje nadnica za 10 odsto i zagarantovala 8-casovno radno vreme. U toku 1934. godine ovo je bio cetvrti strajk radnika i radnica ove fabrike u kojoj su oni putem borbe postigli poviSenje nadnica za 20 odsto. 72 Za vreme rada zandarmi su uhapsili u Fabrici u Oroslavlju radnicke poverenike i sindikalne funkcionere, 28. januara 1935. godine, zbog cega je doslo do politickog masovnog strajka u kojem je ucestvovalo 1 600 radnika i radnica. Nakon obustave rada radnici i radnice su u povorci dosli pred opstinu sa zahtevom da se radnicki poverenici i sindikalni funkcioneri puste na slobodu, koji su uhapseni pod optuzbom da su ,komunisticki agitatori".J?vom skupu pridruzio se veliki broj seljaka i radnika iz drugih preduzeca. Pod pritiskom demonstranata vlasti su bile prisil.iene da puste radnicke poverenike i sindikalne funkcionere na slobodu. Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Preslica" u Oroslavlju stupili su 12. marta 1935. godine u strajk u znak protesta protiv represa!ija Uprave prema radnickim organizacijama i zbog toga sto nisu dobili uobicajenu novcanu novogodisnju nagradu. Strajk je trajao tri dana i u njemu je ucestvovalo 750 tekstilaca.73 Radnici i radnice tekstilne industrije u Oroslavlju vodili su u nekoliko navrata veoma uspesne strajkove, i to politickog karaktera, premda u to vreme nisu imali partijsku organizaciju. Kod njih 71 I u ovom, lkao i u prethodnom Strajllru orga!Ilizovane su Strajk:aSke straZe. Tako je, na primer, 20. maja bilo 150 StrajkaSa na straZi. Zatim su o~ganizovane Strajka.Ske kuhinje i slanje radni.ka na selo za traZenje •potnO'Ci. U Straj,lru je bilo Strajkolomaca s koj~ma je dolazilo do tuCe. Zbog toga je pet ·StrajkaCa bilo uhapSeno. - ARP, fond KI, 1935/257; 1935/276; Pa(hL'1L'l£'Ke uoau1-1.e, 24, 14. jyu 1935, 25, 26. jyu 1935; 27, 5. jy.n, 1935; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 248, 252 i 253; Proleter, 7-8, iul-avgu.st 1935 3· ZB (Za bolj8evizaciju), 1, 1935, 25 i 26. ' ' 72 .Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 226. .v73 . U ovom :p_reduzeCu uprava je -otpustiJa predsednika I~born-og odbora radmok1h poverenika, zbog Cega su xadnici taJk.rade bhli -ogorl:eni. ARP, fond KI,_l935/36; 1935/650; Proleter, 2-3, februar-mart I935, 14; 5--6 april.-maj 193~. 5 i 14; Zene Hrvatske u radniCkom pok'retu ... , 240. 222 . .I je postojala jaka sindikalna organizacrJa, koja je rukovodila ovim pokretom, a tek polovinom 1935. godine preduzete su mere za formiranje partijske organizacije. U Oroslavlju su sva preduzeca iitrajkovala 1. maja 1935. godine. Vise od 1 800 radnika napustilo je toga dana posao u ovom gradu i na taj nacin se pridruzilo proslavi 1. maja.'• Kolektivni ugovori hili su veoma vazni za regulisanje uslova rada i zarada u preduzecu. Posto su poslodavci davali otpor sklapanju kolektivnih ugovora i tarifnih pravilnika, dolazilo je cesto do strajkova. Radnici u tekstilnim fabrikama u Oroslavlju podneli su sredinom 1935. godine predloge za sklapanje kolektivnih ugovora. Medutim, uprava preduzeca je odlagala sklapnje tih ugovora, pa je 700 radnika i radnica preduzeca ,Preslica" stupilo u strajk. Posle izbijanja strajka kod ,Preslice" doslo je do ponovnih pregovora sa drugom tekstilnom fabrikom ,Zagorskom" i nakon izvesnih odugovlacenja sklopljen je kolektivni ugovor na sest meseci. Sklapanjem kolektivnog ugovora radnici su izvojevali povisicu plata za 10 odsto, zatim priznanje sindikalne organizacije Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radnika, priznavanje radnickih poverenika i proslave 1. maja. U trecem tekstilnom preduzecu ,Ivancica" u Oroslavlju doslo je 19. jula do pregovora za sklapanje kolektivnog ugovora. Posta poslodavac nije prihvatio predloge radnika u pogledu povisenja nadnica, doslo je do strajka u koji je stupilo 300 radnika i radnica koji su hili zaposleni u ovom preduzecu. Tako je u Oroslavlju ponovo strajkovalo 1 000 radnika trazeci da se usvoje njihovi zahtevi. Radnici iz drugili preduzeca pozdravljali su napore tekstilaca u Oroslavlju koji su se borili za bolji ekonomski i drustveni polozaj. 75 Tokom 1935. godine u Hrvatskoj je bilo jos nekoliko zapazenih Strajkova u kojima su ucestvovale zene. U Tekstilnoj fabrici ,C. D. Gaon" u Zagrebu od ukupno 380 zaposlenih bilo je 370 zena. I u tom preduzecu pocelo se polovinom 1935. godine sa sistematskim uvodenjem ,akordnog" sistema. Akordne zarade bile su manie od ranijih nadnica, uz mnogo vece iscrpljivanje na poslu. U fabriku je u to vreme dosao. i novi direktor, koji je poceo grubo postupati s radnicima i samovoljno davati otkaze. Zbog toga je 29. jula 1935. godine doslo do strajka u kojem su ucestvovali svi zaposleni radnici i radnice. Istog dana kada je strajk izbio doslo je do pregovora izmedu Uprave preduzeca i predstavnika sindikata USSORJ, koji su uspesno zavrseni 31. jula. Ustanovljeno je 8-casovno radno vreme i predvideno povisenje plata od 25 do 30 dinara za 10 odsto, a od 30 do 40 dinara na dan za 5 odsto. Prekovremeni rad trebalo je da se " ARP, fond KI, 1935/257. Ne raspolaZemo podacima -o uspehu ovog strajka. U OroslaV'ljru. je dO 20. jula 1935. godine odrZana skupStina na kojoj je uCestvovalo 1 600 radn.i'.ka i radnica. Na skurpStini se raspraV'ljalo o problemima u ,socijalnom osiguranju i ~ahtevano je da .se raspiSu izbori z.a samouprave u socijalnom osiguranju. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 257. 76 223 �plati 50 odsto vise. Novi direktor bio je odstranjen iz fabrike ,C. D. Gaon". 76 U zagrebackoj Fabrici papira doslo je 15. jula 1935. godine do strajka u kojem je bilo 350 ucesnika, a od toga 150 zena. Strajkom je rukovodio Savez metalskih radnika, koji je za obavljanje konkretnih poslova formirao strajkaCki odbor. Organizovana je strajkacka kuhinja u kojoj su se hranili radnici i radnice i clanovi njihovih porodica. Uprava preduzeca je nastojala na razne nacine da omete strajk, ali u tome nije uspela. Radnici su izdrzali do kraja i strajk je uspesno zavrsen tek 23. septembra potpisivanjem kolektivnog ugovora.77 Od 21. avgusta do 7. septembra 1935. u Fabrici cipela ,Astra" strajkovala su 102 radnika i 93 radnice. Oni su stupili u strajk zbog veoma teskih uslova za rad, jer se desavalo da radnici u zagusljivim prostorijama padaju u nesvest, i stalnog snizavanja hadnica i akordnih plata. Posle 17 dana strajka uprava preduzeca pristala je na radnicke zahteve i strajk je okoncan. 78 U Slavonskom Brodu poceo je 16. oktobra strajk krojackih radnika-konfekcionara, jer poslodavci nisu hteli potpisati kolektivni ugovor s radnicima. U Radnickom domu bila je organizovana strajkacka kuhinja, gde su se hranili radnici i Clanovi njihovih porodica. Strajkaci su bili uporni i istrajali su u svojim zahtevima. Strajk je uspesno zavriien 28. oktobra 1935. godine potpisivanjem kolektivnog ugovora za sve krojacke radnike i radnice konfekcionere u Slavonskom Brodu. 79 Sredinom novembra 1935. godine izbio je spontani strajk radnica u Zagrebackoj mehanickoj tkaonici ,Hahn i N ettel''. Radnice su protestovale protiv postupka poslodavca koji ih je bez potrebe premestao sa strojeva i kada je nekima dao otl'aiz, sve su napustile posao. Na podrucju savske banovine bilo je vise ovakvih pokreta i strajkova tekstilnih radnika. so 76 PaOuu'ltxe 1-toauue, 32, 9. aazycr 1935;- Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 258. 77 Isto, 263. Isto 264 79 Isto; 269: 80 Prema podacima USSORJ PodruZn~ee ZAGREB na podruC:ju savske banovine bilo je u periodu od 1. januara. 1934. do 1. decembra 1935. godi.ne mnogo -pokret.a i Strajkova tekstilnih radnika i .radnica od kojih su najzna·C::ajniji s1edeCi: ,Hahn i Nettel'', Zagreb, u Str:ajku 40 radnika i radnica, dva dana; ,Osm.ia" - Fabrika rukavica, Zagreb, 28 radnika i radnica v Btrajku pola dana; 10 Zagorka" Oroslavlje. 380 radnika i radnica u Strajku 6 dana; ,IvanCica", Oroslovlje, 210 radnik:a i radnica, u Strajku 2 dana; ,Gllnsberg", Zagreb, 22 radnika i radnice u Strajku pola dana; ,Stolin", Vuk>Ovar, 14 radnd-ka i .radnica u Strajku 18 dana; ,Pamuk", Zagreb, 80 11adnilka i radnica bez Strajka; ,Giins.berg", Zagreb, 15 radnika i radnica u Strajlru 4 dana; ,Hermann PoJ.lak", Zagreb, '850 radnika i radnica u Strajku 6 dana; Tkaonica Cillma, Vinkovci, 22 radnika i radnice u Strajku 6 dana; Fabri·ka svile ,Square", Zagreb, 12 radni'ka i radnica u Strajku 8 <lana; ,Br.aCa BureS", Zagreb, 35 radni'ka i. radnica, u Str.a:jku 12 dana; .,Preslica'', Oroslavlje, 750 radnika i radnica, u Strajku 6 dana; ,Preslica" i ,Zagorska", Oroslavlje, 1.700 radnika i radnica, u Strajku 2 dana; MEZ, Fabrika svile, Zagreb, 80 radni'ka i radn.ica u Strajku 1 dan. - Zene Hr-vatske u radniCkom pokTetu ... , 232. 78 224 U prvoj polovini 1935. godine u Sloveniji je bilo nekoliko znacajnih strajkova tekstilnih radnika i radnica u kojima se zahtevalo potpisivanje kolektivnog ugovora. U Tekstilnoj fabrici .,Triglav" u Kovju, na primer, strajkovalo je 280 radnika i radnica. Oni su strajkom postigli obnavljanje i dopunu kolektivnog ugovora, kojim se za 8 odsto povecivaju nadnice, priznaju radnicki poverenici i radnicke strukovne organizacije. Iz istih razloga stupili su u strajk tekstilni radnici i radnice u Fabrici ,Zelenka" i Co u Mariboru. Poslodavac je bio prisiljen da potpise kolektivni ugovor kojim se plate povecavaju za 8 odsto i regu!isu uslovi za rad u preduzecu.S 1 Zene radnice, segrti i deca Vojvodine bili su podvrgnuti snaznoj eksploataciji, radeci pod teskim uslovima u vecini preduzeca vise od 10 casova dnevno. Zbog toga je dolazilo cesto do spontanih strajkova i tarifnih pokreta. Jedan od najpoznatijih strajkova izbio je 9. jula 1935. godine u Fabrici carapa i trikotaze ,Fako" u Subotici zato sto su nadnice snizene za 25 odsto. U strajk je stupilo 180 radnika i radnica, dok je jedan deo, i to uglavnom majstora, magacionera i Cinovnika ostao na poslu. Strajk je trajao dva meseca i zavrsen je tek 9. septembra, i to porazom strajkaca usled slabe organizacije i nedovoljne solidarnosti medu zaposlenima. Jedan deo borbenijih radnika, medu kojima i radnicki poverenici, nije primljen ponovo na posao. 82 Strajkacki pokret uzima veoma siroke razmere u 1936. godini. Posto su radnici i radnice u tekstilnoj industriji bili narocito eksploatisani radeci za minimalne nadnice pod vrlo losim uslovima, oni najvise stupaju u strajkove kako bi poboljsali uslove za zivot i rad. Od 68 strajkova, koliko ih je bilo u prvih pet meseci 1936. godine, 19 je bilo u tekstilnoj struci. 83 Medu njima svakako je bio najpoznatiji strajk radnika, radnica i namestenika Tekstilne industrije d.d. u Varazdinu, poznate kao ,Tivar", koji je poceo posle pregovora 29. aprila 1936. g. U ovoj fabrici bilo je 1935. godine 1 850 zaposlenih, a od toga 1 000 zena, a sledece godine - 2 300 zaposlenih i svi su stupili u strajk. Oni su zahtevali da se sklopi kolektivni ugovor kojim bi se utvrdila minimalna nadnica od 3, 75 dinara po satu, zatim izjednacenje nadnica za isti posao, narocito kad je rec 0 nagradivanju muskaraca i zena, korektnije postupanje s radnicama," priznavanje sindikalne organizacije i pobo1jsanje us!ova za rad. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu primalo je ispod 81 Proteter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; IIo.auTuKa, 9127, 13. jya 1935, 13; U ovoj fabrici formirana je u okviru URSS-a \Sekcija Zena, a 'll leto 1934. ·odrZana je prva veldka rkl)nferencija sa Zenama. 0 broj:u utCesnika u Strajku postoje razliCiti podaci, Sto je moguCe, buduCi da je Strajk trajao dva meseca. - Istorijski arhiv Pakrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, br. 20705, Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935; Pa.dHU'lf.'"e uoauue, 28, 12. jy.~ 1935, 30, 26. jy.JI, 1935; Z o 1 t an D e v o v a r i, Strajk u fabrici Fako, izdanj'e Istorijskog odeljenja Gradffit:og muzeja u Subotici 1958. godine; Tekstilci Jugosla82' vije . .. , 305. ss Radnici u ojenzivi za veCt komad kruha, . Proleter, 2-3, maj-jun 1936, 4. S4 Neposredni ·povod za Str.ajk bio je sukob u konfekciji do kojeg je doSlo 23. aprila zbog toga Sto je poolovoda premestio jednu radnicu da radi za maSinom za kojom je pre radiQ jedan muSkarac. Njoj, kao i oota1im radnicama je odred:ena niZa plata, premda su radile isti posao kao i muSkarci. 225 �tri dinara na sat, a oni koji tek stupajti na posao primali su po dinar na sat i taka su nedeljno zaradivali svega 48 do 50 dinara, dok je preduzece u jednoj godini imalo 36 miliona ciste dobiti. Strajk je organizovala partijska organizacija, a najznacajniju ulogu u rukovodenju ovom akcijom imala je Anka Butorac, koja je po zadatku PK KPJ za Hrvatsku dosla u Varazdin da pomogne partijskoj i sindikalnoj organizaciji u radu. Formiran je strajkacki odbor u kojem je bilo sedam zena. On je odmah pristupio resavanju konkretnih zadataka od kojih je zavisio uspeh strajka, kao sto su pribavljanje hrane, nabavka satora, organizovanje strajkacke kuhinje i strajkacke straze itd. Strajkacka kuhinja je pocela raditi 5. maja i ubrzo je postala centar strajkackog logora. U njoj se pripremalo oko 1 000 obroka za radnike i njihove porodice. Hrana se u pocetku sakupljala u gradu, a zatim u okolnim selima. Posebnu solidarnost u strajku pokazali su stanovnici okolnih sela, koji su pruzili velilm pomoc u prehrambenim proizvodima. Zbog toga su oni dobili popularni naziv ,Crveni obruc oko Varalidina". Sto je strajk duze trajao povezanost radnika i seljaka dobijala je sve vise politicki karakter. I kada se strajk zavrsio, saradnja je primila druge oblike u povezivanju radnika i seljaka. Hrvatski radnicki savez se potpuno stavio u sluzbu uprave fabrike i Saveza industrijalaca i na sve moguce nacine nastojao je da razbije strajk. Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika, Savez privatnih namestenika i Oblasni odbor URSS-a izdali su tim povodom letak, u kojem se objasnjavaju uzroci strajka i pokusaji HRS-a i uprave ,Tivara" da ga slome. U njemu se, pored ostalog, konstatuje da je HRS ponudio svoje usluge upravi preduzeca i da i<; najavio da nece priznati ugovor koji bi bio sl!:lopljen bez njega ,1 aka HRS nema u , Tivaru" ni jednog jedinog· Clana". Izaslanici isli su medu radnike i nastojali da ih odvrate od borbe, ali u tome nisu postigli ocekivani rezultat. Uprava fabrike je odugovlaCila s pregovorima i prihvatanjem radnickih zahteva racunajuCi da ce uz pomoc HRS-a slomiti strajk. Oni su okupili strajkolomce koje su pokusali da uvedu u fabriku u zatvorenim vagonima. Medutim, u tome nisu uspeli, jer su strajkaci hili obezbedili ulaze u fabriku. u tome su se narocito istakle zene koje su na sinama zaustavile vagone i taka onemogucile njihov prolaz u fabriku. U toku strajka vodeni su nekoliko puta pregovori sa upravom fabrike, ali ona nije pristala da udovolji radnickim zahtevima, vee je poduzimala razne mere da strajk razbije. Kada u tome nije uspela, najzad je 6. juna doslo do sporazuma 0 zavrsetku strajka. Upornom i istrajnom borbom radnici i radnice su postigli opstu povisicu nadnica i plata za 5 do 30 odsto, s tim sto se anima s najmanjom zaradom predvidala najveca poviSica. Uprava preduzeca se obavezala da u roku od 8 dana istakne cenovnike za akordni rad po svim odeljenjima; da nece snizit vece plate koje su pre strajka primali pojedini radnici i namestenici; da ce sve radnike i radnice primiti na posao i da niko nece zbog ucesca u strajku biti otpusten; da ce svi uslovi za rad u preduzecu i za placanje radnika i namestenika biti regulisani kolektivnim ugovorom koji treba 226 da se sklopi u roku od dva meseca posle vracanja na posao; da se odmah posle stupanja na posao raspisu izbori za radnicke i namestenicke poverenike; da se u slucaju pomanjkanja posla u svim iii pojedinim odeljenjima preduzeca nece otpustati radnici i radnice i nameStenici, veC Ce se radno vreme skraCivati iii Ce se naizmeniCno raditi po smenama. Ovim sporazumom su usvojeni glavni zahtevi strajkaca, to jest povisice plata, akordni cenovnici, kolektivni ugovor i pravo sindikalnog organizovanja. Posle potpisivanja sporazuma odrzan je zbor s manifestacijama kroz Varazdin u kojima je ucestvovalo oko 3 000 radnika, seljaka i drugih gradana. Na zboru su izneseni podaci o toku strajka, njegovom znacaju i razbijackoj ulozi HRS-a. Nakon 40 dana provedenih u strajku radnici i radnice Fabrike ,Tivar" u Varazdinu ponovo su poceli da rade 8. juna 1936. godine. 85 Iako je strajk zapoceo i voden s ciljem da se poboljsa ekonomski polozaj radnika i radnica u preduzecu, on je imao i poseban politicki znacaj. u strajku je dosla do izrazaja politicka borba izmedu progresivnih snaga radnicke kiase, okupljenih u URSSJ, koje su se zalagale za jedinstvenu klasnu borbu, s jedne strane, i nacionalisticke sindikalne organizacije Hrvatskog radnickog saveza, sa druge strane, koji se stavio u sluzbu uprave preduzeca i radilo na razbijanju strajka i jedinstva radnicke klase. KPJ, koja je rukovodila ovom akcijom, imala je veliki uticaj u. preduzecu i uspela je da radnike u URSSJ, taka da nastojanja HRS-a nisu dovela do nekih znacajnijih rezultata. Veliku pomoc strajkacima pruzili su seljaci iz okolnih sela Varalidina, koji su se potpuno solidarisali sa borbom radnicke klase. Tokom ove godine bilo je jos nekoliko znacajnijih strajkova tekstilnih radnika u Hrvatskoj u kojima j e ucestvovao veliki broj liena. U tekstilnoj industriji d.d. ,Trebitsch" u Zagrebu svi radnici i radnice strajkovali su tri nedelje dok uprava preduzeca nije pristala na njihove zahteve. Strajk je okoncan potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su regulisani radni uslovi i nagradivanje radnika u preduzecu 86 Posle uspesno izvojevane borbe u ovom preduzecu, u strajk su stupili radnici i radnice u Fabrici A.G.B. pletiona Jugoslovensko d.d. u Zagrebu. Strajk je trajao tri dana i zavrsen je potpunim uspehom u korist radnika i radnica. 87 Ove strajkove vodio je Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika u Zagrebu. Strajk tekstilnih radnika i radnica Prve medumurske tkaonice i kod ,S. Najmana" u Cakovcu trajao je u julu i avgustu 1936. skoro dva meseca. u njemu je ucestvovalo oko 300 strajkaca, koji 85 ARP, fond KI 1936/192; 1936/212; 1936/342; Paa""'"'" noeune, 20, 15 . .Maj 1936; 22, 29 . .Ataj 1936; 25, 19. jy-u 1936; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 292 do 296; Ivan Kurt a 1 j, PomoC seljaka StrajkaCima u VaraZdinu, Cetrdeset.godina ... , 'k!nj. 3, 299; Bosi'ljk.a JanjatoviC Strajk tekstilnih radnika u ,Tivaru" godi.ne 1936. Putovi revolucije, Zagr~b, 1966, 55; IIoAuTu%a, 10034, 29. anpu.Jt 1936; 10035, 30. anpuA 1936; 10059, 25 . .M.aj 1936. ss Zene Hrvatske u radniCkom pokretJU . .. , 298. 87 I.sto. 227 �su se borili za potpisivanje kolektivnog ugovora i povecanja plata. Prvih dana strajka organizovana je kuhinja u kojoj se spremala hrana za .strajkace. Strajk je zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora u Je~nom 1 u drugom preduzecu. U Prvoj medumurskoj tkaonici poyec~me su plate ;:a ~~ do 15 odst~, priznati su radnicki poverenici 1 s~nd1kalna orgamzac1]a, a u Fabnc1 ,S. Najmana" takode su povecane plate za 6 do 10 odsto i regulisani uslovi za rad u preduzecu.88 . I u Srbij~ je u avo vreme bilo vise strajkova. U junu 1936. godine u Fabnc1 sapuna ,Merima" u Krusevcu strajk je trajao sedam dana. U strajku je ucestvovala vecina zaposlenih zena. Ne~oli~o ra_?.nica bilo .ie u str~jkackom odboru, a u organizovanju stra]ka ucestvovala Je SpasemJa-Cana Babovic.•• Strajk je uspesno zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora.•• .. Jedan od najvecih strajkova u ovom periodu i najsiri po svoJ1m razmerama bio je veliki strajk tekstilaca u avgustu i septembru 1936. godine u Sloveniji. . Broj zaposlenih radnika u tekstilnoj industriji Slovenije stalno Je r.astao, taka da je 1930. godine bilo 9 150 zaposlenih, krajem 1935. g?dme --:- 12.727, ~ za vreme strajka 1936. godine - 13 589 zaposle~nh radmka 1 radmca. Zaposlenost zena u tekstilnoj industriji stalno Je raslo, .~ u. Sloveniji jos vise nego u. drugim krajevima zemlje. Sto ~e v1se ze~ska ra~na snaga zaposl]avala u ovoj industrijskoj gram sve su v1se nadmce padale. Nominalna nadnica pocela je da , " ARP, fond Generalstaba 18557, Stab IV armijske obl<usti. P<YV. Dj. Ob. br. 1492, 23. Jul 1936. godina; Pa0uU'l£7<:e uoau'ne, 33, 14, aszycT 1936; 36, 4. cenTeJt6ap 1936; Ilo.JZ.uTx:a, 10146, 22. aazycT 1936, 5. 89 • Spasenija-Cana BaboviC - rodena u Lazarevcu 18. marta 1907. gordme; kao VI!'~O mlada tekstilna radnica ·UikljuCila 15e u radniClti pokret u Lazarevou, a. zahm_ u Beogradu;_ Olan SKOJ-a postala 1927, a Clan KPJ 1928. u B_eogradu_;, radlla na o!>navlJanj'l;l partij's·ke or.ganizacije u Beogradu koja je b1l~ razbiJena zavodenJem SestoJanuargke diktatJ.Ire 1929. godine· ~bog revo~ Iuc1~narnog rada bHa hapSena 1930. i 1932; od januara 1934. Cia~ je Mesnog kon:1teta KPJ za Beograd; sledeCe godine oti.Sla ;u KruSevac i radila na stva~ lfan~u partijskih organizacija i organizovanju Strajkova zanatskih radnika· lkraJem 1~36. preSla na parti_jski rad u Kragujevac, gde je .pootala Clam Oblas~ nog kormteta KP~; -u prolece 1937. otiSla na partijski rad u Sarajevo, ali je ubrzo tamo uhapsena; u za·tvoru podvrgnuta teSkom muCenju a zatlm osudena na dve .godLne robije, koju je izdrZala u poZarevaCkom 2~nskom lkaznenom zavodu; po izlasku s robije 1939. nastavila revolucionamu delatnost u Beogradu, gde je ·kooptirana za Clana PK KPJ za Srbiju· na V zemaljskoj ko?ferenciji KPJ 1940. izabrana za Clana CK KPJ; od ap;Ha 1941. radila na P!'l1premama ustanka u Srbiji. Oktobra 1941. iza.Sla na slo1bodnu teritoriju ~tu:pi~a u pa·rtiz::nski ·odred i bila na rukovodeCim duZnostima ru partimruski~ ~edtmcama; ~ad1la na organizov31Ilju AF.Z; na II zasedanju AVNOJ-a 1943. Izabranra za clana PredsedniStva; posle oslQbodenja vrSila N.2l!le du:i'n'O'Sti u druStveno-politiCkim organ1izacijama, 'kaoo Clan ·saveznog i rep:ubliCkog ruko'Yodstva _KPJ, N~rodnog fl"~ta, AFZ, Saveza bor.aca, NOR-a; hila repuhliCki 1 sa.':"ezru posla-mk, a sada ~e Clan Saveta federacije .i Clan iPredsedniStva SR Srl>i]e. 90 • Proleter, 7, oktobar 1936, 0 borbama ra-dniCke klase u Srbiji 7; Xpo1iO.f!:031fJa padUU1f.?Coz noxpeTa ~ Cp6uju, .. , 309; S p a sen i j a B abo v i C, Sec.an;e na predr~tne dane, Pnlozi za istoriju socijalizma, 7, Beo.grad, 1970, 361, Zena u borb• .. . , 72. 228 pada 1930. godine i hila je u stalnom padu sve do 1936. godine, sto se vidi iz sledecih podataka. 9 ' t*"'' Nadn'ice 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. MuSkaraca 2ena Prose Cue 28,34 20,86 26,56 28,25 20,07 26,19 26,63 18,76 24,56 26,15 17,97 23,22 23,98 17,62 22,24 23,35 17,26 21,65 23,35 d 17,22" 21,68 I na osnovu ovih pokazatelja vidi se da su nadnice zena mnogo mze od nadnica muskaraca, premda su poslednjih godina u nesto blazem padu u odnosu na nadnice muskaraca. Tekstilna industrija u Sloveniji hila je koncentrisana uglavnom u cetiri mesta i okolo njih, i to i u Kranju, Ljubljani, Celju i Mariboru. Radnici i radnice u ovoj industriji nisu imali jedinstvene kolektivne ugovore, a i plate su u vecem broju preduzeca bile ispod navedenog proseka. U nekim preduzeCima, na primer, radilo se od 8 do 12 casova za 15 do 20 dinara na dan. Uz to se veoma grubo postupalo s radnicima i radnicama, koji su radili u nehigijenskim prostorijama i zbog toga cesto obolevali, najvise od tuberkuloze. Radnici i radnice trazili su izlaz iz ovako teskog stanja, medutim legalne politicke i sindikalne organizacije nisu uspele u tom pravcu nesto vise da ucine. Jedino je KPJ pocela organizovanije da na resavanju ovih problema i taka se pripremao veliki radnicki strajk 1936. koji je u pocetku imao cisto ekonomski, a kasnije dobija i politicki karakter. Vee u prolece pocela je borba za nadnice i za resavanje drugih konkretnih problema u pojedinim tekstilnim preduzecima. Radnici i radnice tdicke predionice postavili su 17. aprila zahtev da se danese kolektivni ugovor kojim bi se regulisali radni odnosi u preduzecu. U ,Jugobruni" su radnice 13. jula obustavile posao u tkaonici, jer im je poslodavac hteo ponovo sniziti akordni postotak zbog redukcije broja niti. Kako su radnicke plate snizavane i uslovi rada postaiali sve gori, talas strajkackog pokreta uzimao je sve sire razmere. Strajk tekstilnih radnika u Varazdinu imao je takot!e uticaja na jacanje borbenog raspolozenja kod tekstilaca u Sloveniji. U Kranju je 19. avgusta 1936. godine odrzan zbor tekstilaca kojem je prisustvovalo 2 500 do 3 000 radnika i radnica. Posta uprave preduzeca nisu pristale da ispune radnicke zahteve, radnici i radnice su hili spremni da stupe u strajk. Prema prethodnom dogovoru, Strajk tekstilaca u fabrikama ,JugoCeska", ,Jugobruna" i "Intekst" u ovom mestu poceo je 20. avgusta u 13 casova i 50 minuta. Fabrike su zaposeli radnici prepodnevne i popodnevne smene, postavili straze, preuzeli kljuceve, kancelarije i telefone. Prvo su formirali akcioni odbor, a zatim strajkacki, koji se brinuo 0 svim poslovima oko organizacije strajka. U znak solidarnosti s radnicima iz Kranja u strajk su 20. avgusta stupili i radnice Fabrike ,Sire" u Strazicu kod 91 Zbornik dokumentarnega ,gradiva ob 20-letnici velike tekstilne Slovenije v Kranju, Kranj, 1956, 16. stavk~ · 229 �X· Kranja, a 21. avgusta radnici-ce Teksti!ne fabrike ,Heier" iz Kranja i ,Iteks", filijale u Skofjoj Loki. Istog dana u strajk su stupili radnici-ce fabrika: ,Indus", ,BoZiC'~ i ,Krah" kod Kranja i ,Dolene" i ,Taler" iz Skofje Loke. Zajedno s njima u strajku tekstilaca u Sloveniji vee je bilo 2 620 radnika i radnica. 92 Iz ovog centra strajkacki talas se sirio i zahvatao i druga tekstilna preduzeca u Sloveniji. Tako je 24. avgusta poceo strajk u Tekstilnoj fabrici ,Ber i Hribernik" u Vizmarju, ljubljanski srez, u kojoj je bilo zaposleno 270 radnika i radnica. Da bi spreCila strajk, uprava ove fabrike obustavila je posao 21. avgusta, a radnike-ce placala i dalje. Medutim, 22. avgusta strajkaci iz Kranja uputili su svoju delegaciju u Fabriku ,Ber", pa sui radnici ove fabrike 24. avgusta stupili u strajk. Sutradan su u znak solidarnosti sa strajkacima u Kranju stupile u strajk radnice u Fabrici vezenina ,Cit" u Tacenu, ljubljanski srez, radnici iz Fabrike drvnih eksera takode u Tacenu i radnici drvne industrije ,F. Hajnriher" u Skofjoj Loki. U strajk solidarnosti stupili su 26. avgusta radnici i radnice Platnare ,Glancman i Gasner" u Tr2icu. Njih 1 200 zaposeli su fabricke prostorije i nisu dozvoljavali ulaz u fabriku. Radnici iz Jesenica davali su podrsku strajkaCima i obecavali da ce i oni stupiti u strajk ukoliko uprava fabrike ne pristane da potpise kolektivni ugovor. Strajk radnika i radnica zaposlenih u Tekstilnoj fabrici ,Kosmanos" u Sv. Paulu, Prebold, celiski srez, izbio je 31. avgusta, u kojem je bilo 100 ucesnika. U istom mestu stupilo je u strajk 5. septembra 350 radnika i radnica Tekstilne fabrike ,Mauner", koji su uzeli kljuceve od fabrickih objekata i trazili da se njihovi zahtevi rese. U Tekstilnoj fabrici ,Orizek i Tempi" u Sv. Petru, celjski srez strajk je trajao samo jedan dan, 5. septembra. Strajk'\ie zavrsen brzo, jer su poslodavci odmah pribvatili sve uslove novog kolektivnog ugovora.93 Vlasnici preduzeca u Kranju dali su pismeni otkaz 29. avgusta tekstilnim radnicima i radnicama koji su se nalazili u strajku. Medutim, oni su izjavili da ih ovaj otkaz ne pogada, posto imaju fabrike u svojim rukama i pitanje primanja na posao, kao i regulisanje radnib odnosa u preduzecu putem kolektivnog ugovora, mogu resiti samo strajkom u kojem se nalaze. Mariborske radnike bilo je isprva malo teze pridobiti za strajk, jer su vecinom imali takve plate koje su bile predvidene jedinstvenim kolektivnim ugovorom. Zbog toga su protiv strajka bile i strukovne orga,nizacije, !ito je otezavalo pokretanje tekstilaca u ovom c!'>ntru u jectiniftvenu radnicku akciju u Sloveniji. I pored toga ove prepreke su savladane, pa je 1. septembra stupilo u iitrajk 4 000 tekstilnih radnika i radnica Maribora i okoline. S tim je strajk dobio najsire razmere, jer se u njemu nalazilo oko 8 500 tekstilnih radnika i radnica, koji su radili u 57 tekstilnih preduzeca u Slo92 ARP, fond General.Stab 18557, S:tarb IV armij:ske oblRsti, PD>v. Dj. olb. br. I7~1 24. VIII 1936. godina, br. 1787, 25. VIII 1936, •b~. 1809, 29. VIII 1936; Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-letnici velike tekstilne stavke S~ove­ nije V' Kranju, 25-27; Tekstil.ci Jugoslavije ... , 474. 93 ARP, tond Generals-tab 18557, Stab IV armij.sk:e obl1asb:i, Pov. Dj. Ob. br. 1813, br. 1812, 29. VI!! )936, br. 1853, 1. IX 1936, ibr. 1875, 5. IX 1936, br. 1911, 9. IX 1936, tbr. 1938, 12. IX 1936. 230 veniji, od kojih su neka vee pomenuta. 94 U ovoj industrijskoj grani tada je bilo 13 589 zaposlenih, !ito znaci da je vise od polovine uzelo ucesca u ovom velikom strajku. Radnici i radnice su pokusali da putem sporazuma, koristeci zakonske moguCnosti, reguli.Su radne odnose u preduzeCu, medutim, poslodavci nisu hteli da udovolje njihovim zahtevima. Sindikalne organizacije su predlozile putem Radnicke komore da se donese jedinstven kolektivni ugovor za sva tekstilna preduzeca u Sloveniji. Duze vreme radilo se na Nacrtu jedinstvenog kolektivnog ugovora, ciji je predlog bio podnesen 10. jula 1936. godine. Medutim, poslodavci su odugovlacili i otezavali pregovore insistirajuci da se sa sklapanjem kolektivnog ugovora saceka do donosenja Zakona o minimalnim nadnicama, koji je stupio na snagu tek iduce godine. Nacrtom ugovora je bi!o predvideno 8-casovno radno vreme i posebno placanje prekovremenog rada. Zatim se predvidalo da zarade radnika i radnica budu satne i akordne, s tim da akordna plata iznosi 15 odsto vise od satne plate doticne kategorije; da najmanja satna plata iznosi 2,50 dinara, a postepeno da se povecava prema kvalifikacijama i godinama zaposlenja do 7 dinara na sat uz premijske naknade; da pregled svih vrsta radnickih zarada bude u preduzecu javno istaknut; da se zagarantuje pravo zakonskih radnickih poverenika, shodno propisima Zakona o zastiti radnika; da radnici mogu proslavljati 1. maj i da se tacna utvrde praznicni dani. 95 U toku strajka radnici i radnice su zahtevali da se ovaj Nacrt kolektivnog ugovora usvoji i da se ugovor potpise. Strajk je bio vrlo dobro organizovan i u njemu su glavnu ulogu u veCini preduzeca imali komunisti. Najvece skladiste hrane bi!o je u Kranju, dok je odredena kolicina namirnica hila u svim fabrikama koje su se nalazile u strajku. u nekim preduzecima su bile organizovane strajkacke kuhinje u kojima su uglavnom radile zene. One su, pored toga, radile rucne radove i ddale straze. Veliku materijalnu i moralnu pomoc strajkacima su pruzili radnici drugih fabrika. Taka su, na primer, radnici u Zelezari Jesenice u znak solidarnosti sa strajkaCima, odrzali zbor u Radnickom domu. Strajkaci u Kranju su dobili 30 hiljada dinara novcane pomoci, zbog cega su vlasti vodile istragu, jer je zabranjivana svaka pomoc strajku. Policija je u.hapsila u Skofjoj Loki 7 radnika i predala ih Sreskom sudu, jer su vrsili agitaciju u korist strajka. Seljaci iz okolnih sela su pomagali strajkace i kolima su im donosili hranu sve dok im to nije zabranila policija. Materijalnu pomoc su takode davali neki trgovci i zanatlije. Strajkaci su po preduzecima svaki dan odrzavali politicke sastanke, na kojima se obavestavalo o tekucim politickim dogadajima i o toku strajka. Medu govornicima bio je i veci broj zena. Imali su i zidne novine sa novim izveStajima i Clancima. Posebno je bio razvijen kulturno-zabavni zivot. U svim veCim fabrikama su " ARP, fcmd G<mernlstab 18557, St~b IV ,armijske oblasti, Pov. Di. br. 1874, 5. IX 1936; Zbornik dokumentarnega g1·adiva ob 20-letnici velike tek~ stilne stavke Slovenije v Kranju, 39-40; Proleter, 7, oktobar 1936. 95 PaOnu·•tKe noau1te, 40, 2. O'KT06ap 1936; Proleter, 7, oktobar 1936. 231 �hili organizovani pevacki horovi, negde \ orkestri, kuglanje i druge vrste sportske zahave. Vodila se hriga o organizaciji sanitarne sluzhe i lekarske intervencije za slucaj potrehe itd. Radnici i radnice su oko mesec dana ostajali u fahrikama, dok je trajao strajk. U meduvremenu su vodeni pregovori za okoncanje ove akcije, a pocetkom septemhra u nekim preduzecima se nastavljalo sa radom. Na primer, 2. septemhra zavrsen je strajk u preduzeCu ,Cit" i ,Seta" u Tacenu, a 4. septembra u preduzeCu ,Stora" u Gameljnu kod Ljuhljane. Uprava preduzeca prihvatila je sve zahteve radnika za sklapanje novo_g; kolektivnog ugovora. U isto vreme preduzece ,F. Ajfler" prihvatilo je skoro sve uslove radnika i radnica, ali oni su strajkovali i dalje iz solidarnosti sa strajkacima u Kranju i drugim mestima i traZili su da organizacija poslodavaca potpise kolektivni ugovor za celu Sloveniju.oo Ban Natlacen je 5. septemhra 1936. godine izdao naredhu o ocuvanju javnog reda i mira, koja je 7. septembra ohjavljena u Slui!benom listu. Od tada pocinju represalije nad strajkacima, koje silom teraju iz preduzeca. U Ljubljani je 10. septemhra odrzan sastanak predstavnika strucnih radnickih organizacija i poverenika radnika strajkaca iz cele dravske hanovine. Na sastanku je odluceno da radnici napuste zaposednute fabricke prostorije do 13. septembra. 0 ovome je izvesten ban s molbom da do tog roka policija ne intervenise u preduzecu97 Odmah posle toga poCinju nasilja policije, pa je u noCi izmedu 14. i 15. septembra u Kranju uhapseno 20 lica, i to uglavnom radni_ka i naprednih studenata. Sutradan, 16. septembra, u Kranj je stlgao poseban voz zandarmerijske skole i poli~je, koji su otpoceli represalije nad radnicima. Radnice su napravile dvojni krug oko radnika i pocele pevati ddavnu himnu, racunajuci da ce policija prema zenama biti ohazrivija, ali im to nije pomoglo. NapadaCi su upotrebi!i smrk i suzavac i tako su brzo razhili grupisane radnike, a zahm je usledilo zlostavljanje i proganjanje radnika, tako da su mnogi hili povredeni. Na taj nacin policija i zandarmerija su kundacima izbacile radnike i radnice iz fabrike i zaposele sve fabricke prostorije. Nasilno ispraznjavanje prostorija izvrseno je i u Skofjoj L~ki i u nekim drugim preduzecima. Zhog ovakve situacije, u Ljub!Janu su dosla zandarmerijska pojacanja iz Zagreha i Kamenice.•• I pored svih represalija policije, strajk je pod odreaenim uslovima nastavljen i dalje. Oko 150 radnika i radnica iz Kranja i Skofje Loke sakupilo se 20. septembra na ilegalni sastanak da se dogovore 96 ARP, f.Otnd Genera1Sta1b 1,8557, ~tab IV OO'Illlijske obl.a~sti, Pov. Dj, ·hr. 1853, 1. senlembar 1936, br. 1900, 8. seplemJoor 1936. br. 1938, 12. sel!)tembar 1936; M i 1 e Smolinski, Strajk u fa.brici ,F. Ajfler•• u Ljubljani; Cetrdeset godina ... ~ ,knj, 3, 294. 97 ARP, fO'lld Generalstab, Stab IV axmijske oblasti, Pav. Ob. br. 2002, 17. septembar 1936. 98 ARP, ~Gnd Genera!Stab, Staib IV armijske obla·sti, Pov. Dj. Ob. 2035, 21. 1seJ;>tembar 1936, 1i br. 2042.. 28. IS€1Ptemba[' 1936, hr. 2149, 5. oktobar 1936; Zbormk dokumentarnega gradwa ob 20 letnici velike tekstilne stavke Slovenije v Kranju, 46; Resrna.n Edvard, Veliki Strajk tekstilnih radnika SZovenije, KaZendar 1949, GZavni odbor Saveza sindikata Srbije, 193. 232 ) I o daljnjem toku borbe. Posle napustanja prostorija Fabrike ,F. Ajfler" u Ljubljani, radnici i radnice su produzile strajk na taj nacin sto su se ulogorili u gostionici ,Kacic" i izdrzali jos 14 dana.•• Rukovodstvo sindikalne organizacije nije bilo dosledno u. istrajnom vodenju borbe. Rukovodioci sindikalnih podruznica u Kranju, na primer, nastojali su da se problem resi kompromisima. Oni su se plasili raspustanja organizacije i nastojali su da se otresu odgovornosti za ilegalni razvoj strajka i njegove posledice. U pojedinim preduzecima odrzavani su skupovi na kojima su se strajkaci upoznavali sa Nacrtom kolektivnog ugovora. Na zhoru u Mariboru, 14. septembra, bilo je 500 tekstilnih radnika i radnica kojima je procitan tekst kolektivnog ugovora i tarifnih odredaba. Mnogi od njih nisu bili zadovoljni novim kolektivnim ugovorom, a narocito tarifnim odredbama, zbog cega je jedna grupa od 100 radnica i radnika posle zbora organizovala demonstracije. Pregovori izmedu poslodavaca i radnickih predstavnika za donosenje kolektivnog ugovora ooceli su 18, a okoncani 22. septembra. Sutradan, 23. septembra, bio je potpisan jedinstveni kolektivni ugovor koji je regulisao radne odnose u preduzecima izmedu tekstilnih radnika i radnica i njihovih poslodavaca. N ovim kolektivnim ugovorom povisene su radnicke nadnice za izvestan procent i regulisani odnosi izmedu radnika i poslodavaca. Prema ugovoru poslodavci su se obavezali da prime na posao sve radnike i radnice koji su ucestvovali u strajku. Predvideno je da kolektivni ugovor vazi do 31. decembra 1937. godine. Potpisani ugovor je imao vise nedostataka; nisu usvojeni neki vazni zahtevi strajkaca, kao na primer; odnos poslodavaca prema radnicima na poslu, pitanje godisnjeg odmora, priznavanje strukovnih oruanizacija itd. U Mariboru je, povodom donosenja novog kolektivnog ugovora, oddan zbor na kojem je bilo oko 3 000 radnika i radnica. Oni su bili nezadovoljni ovakvim resavanjem i tumacima ovog dokumenta nisu dozvolili da daju objasnjenje.lOO Iako su se poslodavci obavezali da ce posle strajka sve radnike i radnice primiti na posao, to se odmah u praksi nije ostvarilo: u Kranju, Trzicu i Skofjoj Loki nisu ponovo primili na rad 273 radnika i radnice. Pored toga, doslo je do proganjanja najistaknutijih radnika i radnica, koji su najvise doprineli uspehu ovog strajka. Radnici su se razocarali u svoje sindikalno rukovodstvo koje se nije zalozilo za potpuni uspeh strajka, pa su zbog toga i represalija koje su vrsene masovno napustali sindikalne organizacije. U ovoj industrijskoj grani bilo je nezaposleno vise zena nego muskaraca i one su veCinom ucestvovale u strajku. Mnoge od njih su bile organizatori strajkova, clanovi i predsednici strajkackih od9 9 Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-Zetnici velike tekstilne stavke Slovenije v Kranju, 51--53; Mile Sm'Olinski, Strajk u fabrici ,F. Ajflern u Ljubljani, Cetrdeset godina ... , iknj, 3, 298. 100 ARP, fond GeneralStab 18558, S-tab IV armijske ·()blasti, Pov. Dj. Ob. lbr. 2110; St&b III armijske oblasti, Pav. Dj. Ob. br. 2082, 28. se<ptembar 1936; :£ond Sindik:at, .br. 270/36; ProZeter, 7, oktobar 1936; Zbornik dokumen- tarnega .gradiva, ob 20-letnici ve!ike tekstilne stavke Slovenije v Kranju~ 54-56. 233 �bora. Zatitr; su se. nalazi!e u raznim'delegacijama koje su vodile prell:ovore 1 obavlJale druge poslove ravnopravno s muskarcima. T':n.cka Mok?rei_oy": i.e, na primer bila clan strukovnog odbora u trz1ckOJ pred!OmCl 1" .J.edna od organizatora strajka u Trzicu. Kada Je 1~4Lgo~me u TrZ1CU pon?VO organizovala strajk, Nemci su uhapsrh 1 odvel.' u ~oncentracwm logor rz koga se nije ni vratila. Mara Gerkman Je brla glavni organizator strajka u Fabrici Doctor in drug" i pridobila je radnike i radnice za organizovano uc~sce u ovoj velikoj akciji.' 01 • . Strajk tekstilnih. radnika u Sloveniji bio je jedan ad najvecih straJkova u ovom perwdu u zemlji. U njemu je ucestvovalo vise ad polovi':le r":~.nik"; i radnic.a iz svih tekstilnih preduzeca Slovenije. U ;>vo~ akciJI .~osla J~ ~o. rzraz":ja solidarnost radnicke klase, jer su :'- straJk stuprh radmcr rz nekrh preduzeca koji . u to vreme nisu ~ma~r ~?trebe d~ .strajkuju: yelik~ moralnu i materijalnu pomoc ~traJk":c1ma pr':'zrh su radmcr drugrh struka, seljaci iz okolnih sela 1 dr~gr gradam .. U toku ave godine u strajk su stupali i radnici drug1h grana pr:vre~e, _taka da je u Slo':'~niji ~kupno .bilo 29 strajkova sa 16 907 stra]kaca. Kada Je pohC1Ja pocela vrsrti represalije nad radnicima, terajuCi ih iz fabrika, borba za ekonomske zahteve P:.etvoril~ se u politicku borbu protiv rezima. Iako se u ovom strajku mJe post~gla pot~una pobeda radnicke klase, jer nisu usvojeni svi oprav~am ~ahte':" ~a~nika, ipak je . strajkom postignut visestruki usp.eh. potp:san Je Jedmstvem kolektrvni ugovor, zbog cega su radmcr 1 stuprh u borbu; doslo je do izrazaja jedinstvo radnicke klase i. ~beae;rje radnika da jedino organizovanom borbom mogu ostvarrtr svoJa p;:ava: Veliki tekstilni strajk u Sloveniji bio je pokusaj general;rog straJka tekstrlaca, ah on nije uspsa· jer nije bilo jedinstvene 1 cvrste organizacije. ' . Veliki_ bro.j ~ena bio je zaposlen u raznim privrednim delatnostrma u VoJvodim. P?re~ rad~ u tekstilnoj in~ustriji, njih je mnogo brio :;aposlen~ u po!Jopn':'redr, zatrm na razmm grubim poslovima, kao sto _su •c1.glane, fa~nka :.er_nenta, livnica, kozarska industrija 1td. StraJkackr t~las. ~OJ! se smo 1936. godine zahvatio je gotovo sva ova preduzeca 1 zene su masovno ucestvovale u strajkovima. . Fab_:ika ca~apa J;.D. u Petrovgradu (Zrenjanin) zaposljavala Je 11 muskaraca 1 102 zene ..~adnici. ovog preduzeca poce!i su strajk 16. Januara. 1936. g~dme, _kOJl Je t~aJaO 4 dana. U srajku je ucestvovalo 5 muskaraca 1 63 zene. Om su zahtevali regulisanj e radnih odnosa u preduzecu, i l?ovec~~je plat.a za 20 odsto. Posta se pos!odavac obavezao da ce rspumtr radmcke zahteve stra]'k J. e uspesno ... 102 l\ff . . ' zavr~en. .,~Ja meseca rste godine, stupili su u strajk radnici i radm.ce :r'ek~trlne fabrike ,J ovan MenCic" u Starom Beceju. U preduzecu Je brio zaposleno 122 muskarca i 300 zena i svi su, izuzev 1 ~~ Zbornik ~okumentarnega gradiva ob 20 letnici vetike tekstilne stavke S l ovenz.1e v KranJU, 99 i 113. ~ 02. Ka.da se uzme u obzk broj ruCesa:dka .u Strajku je fuzgubljeno 204 dana cr zarad~ o.d 6000 dinaTa. (Is-torijslki al'lhi~ PK SKS za Vojvod.Lnu -br 20300 - prep1s.) ' · 234 20, ucestvovali u strajku.' 0 ' Jedan od znacajnih strajkova u Vojvodini ave godine bio je, svakako, strajk tekstilnih radnika i radnica u Fabrici svile i pamucnih tkanina Dragoljuba Ristica u N ovom Sadu, koji je poceo 13, a zavrsio 21. jula. U njemu je ucestvovalo 148 muskaraca i 202 zene. N eposredni povod za strajk je bilo smanjenje plata, koje su ionako bile niske, sestorici radnika. Strajkaci su zahtevali povecanje plata i donosenje kolektivnog ugovora. Nji10 hovi zahtevi delimicno su usvojeni i na taj nacin strajk je okoncan. "' Zbog ucesca u ovoj akciji iz preduzeca je bio optusten veci broj radnika i radnica. U Tkaonici istocnih tepiha. ,Meka" u Subotici bile su zaposlene 63 tkacke radnice. Sve su one stupile u strajk zbog niskih plata koje su se kretale od 8 do 12 dinara dnevno. Vlasnik preduzeca hteo je radnicama da nametne ugovor u kojem je zahtevao da one potpisu da za duze vreme nece traziti nikakve poviSice nadnica. Radnice nisu htele potpisati ovakav ugovor, vee su stupile u strajk i trazile da se danese kolektivni ugovor kojim bi se regulisali uslovi rada u preduzecu i utvrdio cenovnik za poje-· dine vrste radova. Strajk je trajao duze vreme, od 8. avgusta do 12. septembra, ali nije uspeo.' 05 U Industriji za izradu vune a. d. J akova Gutmana u Petrovgradu bilo je zaposleno 25 muskaraca i 81 zena od kojih je 19 bilo maloletno. Zbog niskih plata svi su oni stupili u strajk 9. novembra. 1936. godine sa zahtevom da im se plate povecaju za 25 odsto i danese kolektivni ugovor. Strajk je trajao jedan dan, jer se radnickim zahtevima udovoljilo. 106 Cetiri ciglane u Velikoj Kikindi zaposljavale su 628 muskaraca, ad kojih 76 maloletnih, i 412 zena, od kojih 88 maloletnih .. Posta su u ovim ciglanama plate bile veoma male i neregulisani radni odnosi, svi radnici i radnice su stupili u strajk 8. juna 1936. godine. Oni su zahtevali povisenje plata za 200 odsto, 8-casovno· radno vreme, ukidanje rada na akord i sklapanje kolektivnog ugo-· vora. Posle 11-dnevnih pregovora vlasnici ciglana ostali su pri svojim tvrdenjima da ne mogu primiti uslove radnika, jer bi to za njih znacilo propast. Oni su jedino pristali na povisice plata od 5 do 20 odsto. Medutim, radnici i radnice su i dalje ostali kod svojih. zahteva i ponudu poslodavaca za ovako malo povecanje plata nisu prihvatili. Stoga su poslodavci resili da obustave rad u pogonu. o cemu su obavestili Inspekciju rada u Novom Sadu. Posta su na. skladistu imali veliku koliCinu neprodatih zaliha robe, ovakva od-· toa D ani ·1 o K e c i C, Materijalni poloZaj i borba radniStva Starog BeCeja i okoline 1936, Zbornik za druStvene nauke, Novi Sad, 37, 1964, 50; Tekstilci Jugoslavije .... 312. 1°4 ViSe do1kumenata o ovom. Strajku nalazi se u Istor.ij-skom arhivu AP, Vojvod;·ne u Sremsklni. Karlovcima - Vf ·odeljenje. P.odaci o broju uCesnika u Strajku su razliCiti u po}edinim izve.Stajima. fiA PK SKS za Vojvodinu, br.. 20300 - prepis.) tos IA PK PKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis; Pai)uu'tf..xe 1-waune, 33,, 14. aezycr 1936. too IA PK SKS za Vojvo.d1nu, br. 20300 - pre.pis. �luka se mogla ocekivati. Prema tome, ovaj strajk se zavrsio neuspehom 20. juna.107 Istog dana stupili su u strajk svi radnici u Livnici brace Bon medu kojima je bilo 132 muskarca i 22 zene. Do strajka je dosl~ usl~d mal!h J?lata i neregulisanih radr,tih odnosa. StrajkaCi su zahtevah donosenJe kolektlvnog ugovora 1 povisenje plate za 35. odsto. Strajk je. sa. delin:icnim uspeJ:om zavrsen 19. juna 1936. godine. U nJemu Je IzgublJeno 10 radmh dana, 8 000 radnih casova i 45 hiljada dinara zarade. 108 . Kod 2? poslodavaca .u Subotic~ je bilo zaposleno 141 drvodeljskl ra~mk 1 105 d;vodelJSkl~ r~dmca. Svi su oni stupili u strajk ~5. maJa 1936. godme zbog msklh plata i prekovremeno" rada bez 1kakve na~?k~ade. Str~jkaci _su .zahtevali smanjenje r.:'dnog vremen~, pov1s~nJe plata 1 ~onosen]e kolektivnog ugovora. Strajk je zavrsen 26. ]Una s potpurum uspehom, jer je udovoljeno radnickim za~tev!m~·''' Skor? u ist_o .vreme, .18. maja, stuP.ili su u ovom gradu ~ straJk 1 sto}arski ra?mcl 1 radnice, medu koJlma je bilo 122 muskarca 1 87 z~:'a .. Om su takode zahtevali donosenje kolektivnog ~govora 1 pov1senJe pl~t.a. Stra]k _Je trajao do 29. juna i zavrsen Je bez uspeha. U Fabnc1 namestaJa ,Karbiner i sinovi" u Novom ~adu ~ilo je ~aposleno 41 radnik i 16 radnica. Posta je 25 radnika 1 radm~a- dob1lo oJ;kaze, syi su oni stupili u strajk 22. juna 1936. godme 1 stra]kovah do 2. JUla, dok se nije udovoljilo njihovim zahtevima.tto U ~eocinskoj fabrici cementa A. D. bilo je zaposleno 487 muskaraca .' 53.~ene. ()ni su stur.m u .~traj.k 30. jula zato sto uprava pre_d~zeca lllJe. ramJe ~dovolJlla n]1hov1m zahtevima. Radnici su traz1h sk~apa:'Je kolektlvnog ugovora, povisen.ie plata ad 15 do 35 odsto 1 pnznavanje sindikalne organizacij~:''Strajk je trajao do 15. avgusta 1936. godme 1 uspesno je zavrsen, jer se poslodavac obavezao da ce ispuniti sve zahteve radnika.m Od 29. oktobra ?~ ?· novembra 1936. godine strajkovalo je u N ovom Sa?u 29 kro]ack1h radnica. One su trazile povecanje plata ~a 25 od~to 1. sklapanJe kolek.tivno~ ugovora. Ovaj strajk nije uspesno zavrsen, Jer poslodavc1 msu pnznali zahteve radnica."• . . ~ p:olece i leta 1936. godine u celoj Vojvodini doslo je do vehklh str~J~ova poljo~r:v:ednih. radnika u kojima su masovno ucestovale 1 zene. Radmc1 1 radmce u ovoj privrednoj grani bili su Svake god.ine za ~em: Zetve i vrSidbe obustavljan je rad u oi.glanama. (IA PIK SKS za VOJvodmu, hr. 20300; Dan i 1 o K e c .i c Strajkovi radnika u Kikindi i okolini 1936. godine, Zbornik za. druStvene .,;,auke Novi Sad, 31, 1962.) ' 108 IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis 109 · L ' · · . . . U ·preduzec"': , B ra /;a . en h ard' u Subotioi poslodavci su zahtevali . .. da radnic-J obus~ve ~traJ_K. Om~ su taj _zahtev odbili, zbog Cega su otpuSteni IS .posUa. Medu np·m~ ]e hilo 15 zena, ko]e .su se tak:ode ukljuCHe u Strajk. (IA PK SKS za VoJvodmu, br. 20300.) 110 Izv:~Staj o Strajkovi~ma poslala je Inspekcija Tada No-vi Srad Mini-starstvu soci~alne ·politike u Beograd, pod br. 44164 od 5. no,vembra 1936. i hr. 28924 Od 4. JUla 1?36. .goo. (IA PK SKS za Vojvodlnu, •br. 20300.) ut IA PK SKS z.a V.o]v-odinu br. 20300 prepis 112 Isto. ' · 107 236 veoma slabo nagradeni, a poznato je da su ani za vreme sezone radili po 16, pa i vise casova dnevno. U opstini Padej, na primer, nadnice su se kretale od 15 do 25 dinara, a zene su primale jos manje. U Velikoj Kikindi bilo je zaposleno 3 800 poljoprivrednih radnika od cega je 800 bilo maloletnih i 2 000 poljoprivrednih radnica, a ad toga 1 000 maloletnih. Zbog niskih nadnica koje im poslodavci nisu hteli povisiti, oko 3 070 radnika i 1 600 radnica stupilo je u strak 9. juna 1936. godine, sa zahtevom da im se povise plate ad 50 do 200 odsto. Strajk je uspesno zavrsen 15. juna potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim je regulisano pitanje radnog vremena i povisenja plata. Gubitak u nadnicama za vreme strajka iznosio je 215 400 dinara. 113 Za vreme sezone poljoprivrednih radova u junu mesecu za vlasnike je strajkovanje ovolikog broja radnika punih 6 dana bilo ubitacno. To za vreme zetve dovodi do nenadoknadivih gubitaka. Strajkacki talas ubrzo je zahvatio i druga mesta u Vojvodini. U Padeju je bilo zaposleno 700 poljoprivrednih radnika i 300 poljoprivrednih radnica. Njih je vise od dve trecine stupilo u strajk 15. juna sa zahtevom da im se nadnice povise za 50 do 100 odsto i sklopi kolektivni ugovor. Pregovorima za likvidaciju strajka, koji su vodeni u Padeju, prisustvovali su predstavnici radnika, predstavnici zemljoradnika, zatim predstavnici Radnicke komore iz Novog Sada, sreski nacelnik iz Velike Kikinde i inspektor za rad. Strajk je trajao pet dana i uglavnom je uspesno zavrsen, jer je doslo do sklapanja kolektivnog ugovora i povisenja nadnica za 60 odsto. 114 Kod 225 poslodavaca u Idosu radilo je 600 poljoprivrednih radnika i 500 poljoprivrednih radnica. Zbog niskih nadnica svi su ani stupili u strajk 14. juna 1936. godine i trazili povecanje plata za 50 do 100 odsto. Posle 4 dana, 18. juna, strajk je uspesno okoncan. Gubici u strajku iznosili su 35 200 dinara. U isto vreme strajkovalo je 270 poljoprivrednih radnika i radnica u Sajanu.115 U preduzecu Srpski Elemir bilo je zaposleno 250 poljoprivrednih radnika, od toga 50 maloletnika i 150 poljoprivrednih radnica. Oni su stupili u strajk 8. juna trazeci povecanje nadnica i sklapanje kolektivnog ugovora. Radnici su borbom izvojevali svoja prava, taka da je 17. juna 1936. doslo do potpisivanja kolektivnog ugovora kojim je regulisano pitanje povecanja plata, kao i drugih obaveza izmedu radnika i poslodavaca. 116 11a Izve.Staj o Strajku in51pelctora rada u Novom Sadu, Ministal'!Stvu rSOcijalne ,po1itdke u Beogradu, br. 27327 od 4. jula 1936. godine. DoJrument se nalazi u Istorij.S~kom .arhivu AP Vojvodine u Sremskim Karlovcima u prepisu.. iiA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300.) 11 4 IzveStaj o Strajku -inspektora rada u N"ovom Sadu Minist,arstvu ~ooi­ j.al-ne politike i narodnog zdravlia Beograd, br. 27334 od 4. jula 1936. god. (IA PK SKS za Vojvodinu. br. 20300 - prepi-s.) 11 5 Izve.Staj o Stra.jku Salje Kraljevska banS'ka uprava sresk:-om naCelnik.u Velike K1.Jcinde, .pov. br. 1300 od 15. juna 1936. g.od. (IA PK SKS za Vojvodinru, •b<. 20300 - prepis.) us Izve.Staj o .Strajku inspektora rada u Nmrom Sadu MinisffiJlstVU socijalne ;poHtike a n.arodnag zdravlja Beogr:ad, br. 28960 od 14. VII 1936. (IA PK SKS za VojV'Odinu, br. 20300 - prep:S.) 237 �Ovaj pokret poljoprivrednih radnika zahvatio je veliki broj sela u Vojvodini, medu kojima i Novi Zednik, u kojem su takode 1936. strajkovali poljoprivredni radnici i radnice. U ovom selu organizovano je nekoliko uspesnih zborova zemljoradnika koje je posetic veliki broj zena. Na njima je govoreno o socijalnim i ekonomskim prilikama u selu i diferencijaciji koja se vrsi medu ovim stanovniStvom.117 Strajkovi poljoprivrednih radnika i radnica u Vojvodini hili su uglavnom ekonomskog karaktera i u vecini slucajeva strajkaCi su izvojevali povisenje plata i sklapanje kolektivnog ugovora. Iako su se nadnice putem strajkova povecale, one su jos bile niske u vecini mesta, sto nam pokazuie i ovaj primer. Na sednici Opstinskog paritetnog odbora 27. jula 1936. godine u Kulpinu odluceno je da se za obicne poljoprivredne radove od 1. iula do 30. septembra placa 20 dinara, a za zensku radnu snagu 18 dimlra na dan. Radno vreme traje od 5 casova ujutro do 19 casova navece s prekidom od pola casa za dorucak i jedan cas za rucak. Za poljoprivredne radove za vreme vrsidbe i zetve placa se 30 dinara, a sa hranom 25 dinara dnevno muskrcima, a zenama 20 dinara bez hrane, a sa hranom svega 15 dinara." 8 Kao sto se vidi, diskriminacija u pogledu nagradivanja zenske radne snage postojala je i u ovoj privrednoj grani, i to u velikoj meri. Kada se uzme u obzir 14-casovno radno vreme, i to da poljoprivredni radnici i radnice mogu uglavnom nesto vise da zarade za vreme sezonskih radova, onda su ove nadnice jako male, narocito za zenski radnu snagu. Septembra 1936. godine bio je jedan od znacajnih strajkova krojacko-konfekcijskih radnika u Zagrebu u kojem je ucestvovalo 800 strajkaca, medu kojima je bio veliki broj zena. Putem strajka oni su postigli jedinstven kolektivni ugovor"'f cenovnik radnicldh plata za grad Zagreb, zatim 9-casovno radno vreme; priznavanje 1. maja za radnicki praznik; priznavanje radnickih strukovnih organizacija i radnickih poverenika; placanje prekovremenog rada za 50 odsto vise itd. Cenovnikom su regulisane radnii'ke plate satne, nedeljne i po komadu, taka da se visica kretala ad 20 do 100 odsto iJi u proseku 35 odsto. Do strajka su radnici i radnice radili po 12 do 14, pa i vise casova dnevno, a poslodavci su ih placali kako su hteli. U strajku je vladalo potpuno jedinstvo radnika i radnica i zahvaljujuCi tome, oni su izvojevali potpunu pobedu. Pored ovog velikog strajka u Zagrebu, u Hrvatskoj su u toku godine strajkovali sivacko-odevni radnici i radnice u Sunji, Glini, Splitu i Bjelovaru. I ani su borbom izvojevali sklapanje kolektivnih ugovora, povisicu plata i regulisanje radnog vremena.u• Ovih dana bilo je vise straikova tekstilnih radnika i radnica u Srbiji, mada oni nisu imali tako siroke razmere kao u Sloveniji i Hrvatskoj. U Tekstilnoj industriji A. D. u Beogradu izbio je straj·k 1935. godine zbog niskih nadnica, a 1936. godine strajkovali su krojacki radnici u Uzicu, Leskovcu i NiSu. Sledece 1937. godine takode 111 R ado v a n P a u 1 i c. Svetlost na pustari Razvoj revolucionarnog pokreta u Novom Zedniku 1933-1941, Subotica, 1962, 53. 118 IA PK SKS za Vojv:odinu, br. 20343. 119 .Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 303-304. 238 su strajkovali tekstilni i krojacki radnici u Leskovcu, Kragujevcu, Kraljevu, na Ubu, u Obrenovcu i Gornjem Milanovcu. l! Beo_gradu je voden veliki tarifni pokret koji se zavrsio bez str~Jka, J~r su poslodavci pristali na sklapanje kolektivno~ ugovor:a 1. pov:can!e plata za 30 odsto. Krajem marta 1937. godme stupllo Je u straJk 550 tekstilnih i kozarskih radnika i radnica u Fabrici A. D. ,Sumadija" na Umci. Strajk je zavrsen 12. aprila sklapanjem kolektivnog u~ovora kojim su znatno povisene radnicke nadnice, a uprava preduzeca se obavezala da sve radnike i radnice koji su ucestvovali u strajku primi na posao. 120 . •• . • . Jedan od najvecih strajkova u Srb1J1 u ovo vreme bw Je straJk tekstilnih radnika i radnica u Leskovcu koji je poceo 28. jula i zavr8io se 21. avgusta 1937. godine. U Fabrici ,Gligorije Petrovic i Ko" u Leskovcu hila je 550 zaposlenih, i to najvise zena, medu kojima je bio veliki broj omladinki. U preduzecu su radila i deca do 10 godina. Leskovacki tekstilni radnici su .:adil~ ~o 10 ~o ~6 casova dnevno za 8 do 12 dinara, a deca su dob1]ala ]OS man]e, 1 to 6 do 8 dinara dnevno. Ovo su hili najslabije placeni radnici ove vrste u zemlji i sa tim nadnicama oni nisu mogli podmiriti potrebe zivotnog minimuma za jedn~g cia':~· a da s~ i ne g?Y?ri o i~drzavanju citave porodice. u takv1m pr1hkama om su traz111 p~vecan]e na~­ nica za 15 odsto i sklapanje kolektivnog ugovora. Posta preduzece nije udovoljilo radnickim zahtevima, doslo je _do ~rajka. u kojem se ispoljila krajnia solidarnost i borbenost radmka 1 ra~mca.. I druge sindikalne podruznice u Leskovcu pomagale su ovaJ straJk.. Posle pocetka strajka vlasnici preduzeca su hili primorani. da pr1Stanu na pregovore, koji su poceli 3. avgusta, ali su zavrsem bez uspeha. Zbog toga su radnici i radnice nastavili straik, koji je tra_jao 24 da':a sve dok nije udovoljeno njihovim opravdanim zahtev1ma. Stra]k u prvom preduzecu je zavrsen potpisivanjem kolekti:vnog ugo~ora koiim su radnicke nadnice povisene za 10 do 15 odsto 1 ustanovlJeno 8-casovno radno vreme. Strajkacki pokret prosirio se i na druog tekstilno preduzece Mika Stankovic i Ko" u Leskovcu. U njemu je bilo zaposleno 150 ~adnika i radnica, koji su stupili u strajk 12. avgusta. Oni su radili pod istim uslovima kao i radnici u prvom preduzecu i putem strajka su se borili za vece nadnice i sklapanje kolektivnog ugovora. Posle 15 dana uspesno je zavrsen strajk i u ovom drugom teksti~nom preduzecu u Leskovcu. U strajku su masovno ucestvovale zene, koje su sacinjavale veCinu zaposlenog radnistva u ovim preduzeCima. One su drzale strajkacke straze i uglavnom radile u straJkackoj kuhinji u kojoj se delilo PO 875 obroka dnevno. 121 12o Savez tekstilno-odevnih radni.ka u Srbiji imao je poloVIif!1.Qffi 1937. godine 30 podru.Znica sa 2300 <::lano-va. Najj.a.C7 podr':lfuice 'SU bil~ u Beogra~?· Leskovcu, NiSu i Kragujevcu. Pored navedenih Stra]kova, organ~ovane akCIJe medu tekstilnim radnicima vodene su u Beogradu, Zemunu, N1Su, Leskovcu f. drugim mestima. (Paduu"tKe uoauue, 25, 18. jYHo 1937; lA PK SKS za Vojvodinu, br. 20375 - prepis; 11o.auTUKa, br. 10364, 31._ ..ttapT 1937, 5.} 121 Pad'ltU'll.Ke noauue, 33, 13. aazyCT 1937; C e p r H j e ,I( H M H T PH j ea H h, Be.nuKU wTpajK .aecKOBa"tKUX Te'KcTu.na~ u~ 1937, Cno.Meuuu.,a 50-zoOutu.?bUYte pa0nu'I£?COZ nox:peTa JleC?COB~a u omJtuue 1903-1953; 276; IIo.auTUKa, 10504, 23. aBryCT 1937, 7. 239 �Poslodavci u Beogradskoj tekstil;noj ·industriji A. D. pripremali su se da u leta 1937. godine sprovedu raciona!izaciju proizvodnje u preduzecu, sto je znacilo jos vece iscrpljivanje radne snage i iskljucivanje jednog deJa radnika s posla. Sindikat Saveza tekstilno-odevnih raJdnika je povodom toga organizovao konferencije, obavestio radnike o namerama kapitalista i pripremao ih za strajk Posle izvesnih priprema poslodavac je u decembru iste godine poceo sa uvodenjem racionalizacije. Zbog toga su radnici spontano obustavili rad. Sindikat je organizovao strajk. Izabran je strajkacki odbor, postavljene su straze i organizovana strajkacka kuhinja za ishranu. Rukovodstvo iitrajka zauzelo je u prvo vreme stav protiv zavodenja bilo kakve racionalizacije. Medutim; samo sa tim zahtevom ne bi se sigurno oostigao potpuni uspeh u iitrajku, jer su tekstilna preduzeca u zemlji, a narocito u Sloveniji i Hrvatskoj, · joii ranije sprovela izvesne racionalizacije. Zato je rukovodstvo strajka, u sporazumu sa partiiskom organizacijom, izmenilo stav i objasnilo da ani nisu u nacelu protiv racionalizacije, samo da ana ne sme da se izvrsi taka da fizicki iscrpljuje radnike i da ih izbacuje s posla. Postavljeno je da se racionalizacija maze sprovoditi samo uz saradnju i pod kontrolom radnickih poverenika i sindikalne organizacije. Uz to je zahtevano poviiienje plata, jer se i produktivnost poveCava. Ovaj stav nije se uspeo izneti pred radnike, jer je policija: ubrzo zabranila · iitrajk i rasturila iitrajkacku kuhinju. u· Radnickoj komori odrzan je sastanak strajkaca na kojem je saopstena odluka o zabrani strajka. Radnici i radnice su zakljucili da ne idu na posao, da pojacaju strajkacke straze i da jednu delegaciju posalju kod merodavnih faktora da ulazi zalbu i protest protiv zabrane strajka. Sutradan nika ad radnika nije atisaa na pasaii-;"· a predlozena delegacija je atiS!a kod sefa politicke palicije. Iaka je palicija astala pri svojaj odluci a zabrani strajka, ipak je pastignuto sledece: da se svi radnici vrate na posaa, da nika ne maze biti zbag ucesi:a u strajku otpusten ni proganjen, da se zavodenje racionalizacije odlozi na nekalika. meseci i da preduzece, prilikom: zavadenja racionalizacije, konsultuJe radnicke poverenike i sindikat. Taka je sa delimicnim uspeham ovaj strajk nasilno zavrsen januara 1938. godine. Bez abzira na abei:anja policije, neki ad glavnih aktera u ovom iitrajku hili su uhapiieni i proterani iz Beagrada.'•• Tokom 1937. godine u Vojvodini je bilo nekoliko strajkava u kojima su ucestvovale i zene. U Tekstilnoj fabrici Alojza Mencika u Starom Beceju bilo je zaposleno 350 radnika i radnica. Oni su, zbag niskih nadnica, stupili u strajk 3. avgusta 1937. godine i trazili povei:anje plata za 25 adsto. Iz prijave k 0ju su podneli radnicki poverenici vidi se da u ovom preduzei'u nisu. poiitovane odredbe kolektivnog ugovora. Na primer, poslodavac odbija da akardantima plati 10 odsto, iako je to ugovorom predvideno. Radnicima i mdni• _ • 122 Ivan -B o Z rc e v_i.C, Policija je na sv~ moguCe naCine guSila rad smdtkata, Cetrdeset. gpdina ... , knj, 3, Beograd, 1960, 264; Istorijski arhiv 2143/MG-XIV-166, SJeCanje Sta·nice Na.CeviC; Paduu'ttxe 1l.DBuue, 3, 14. jauyap 1938, 6. 240 cama u drugom odeljenju je dodeljeno da rade na tri razboja i smanjena je njihova zarada za 10 odsto. Uprava fabrike otpustila je nekoliko radnika koji su se istakli u iitrajku. 128 Krojacki radnici i. radnice u Sidu iitrajkovali su ad 9. do 27. avgusta 1937, jer poslodavci nisu hteli da potpiiiu kolektivni ugovor i povise nadnice za 25 odsto. Strajk je delimicno uspeo, jer su do-. deljene trazene poviiiice plata za 25 odsto, ali nije doslo do sklapanja kolektivnog ugovora.' 24 U Novom Sadu stupilo je 1. oktobra 1937. godine u iitrajk 120 krojackih radnika i radnica koji su bili zaposleni kod 27 krojaca. Oni su trazi!i obnavljanje kolektivnog ugovora kojem je upravo tada istekao rok. Zatim su zahtevali da se novim kolektivnim ugovorom predvidi povecanje plata za 50 odsto, dok su poslodavci to uporno odbijali. Strajk je zavrsen 8. novembra sa delimicnim uspehom, jer se putem njega izvojevala povisica plata za 25 odsto. 125 Ujedinjeni savez sivacko-odjevnih radnika i radnica, Podsavez Zagreb, vodio je u Hrvatskoj 1937. godine 20 pokreta bez strajkova u kojima je ucestvovalo 5 968 radnika i radnica i 11 sa strajkovima u kojima je ucestvovalo vise od 1 000 radnika i radnica. Od ovih pokreta 13 je vodeno u Zagrebu, 3 u Varazdinu, 3 u Cakovcu, 2 u Donjoj Lendavi, 2 u Vinkovcima i po 1 u Glini, Sl. Pozegi, Suiiaku, Osijeku, Karlovcu i Slavonskom Brodu. Podruznica Saveza iiivacko-odjevnih radnika u Splitu skloc pila je prvi kolektivni ugovor 30. maja 1936. godine, a drugi 1. decembra iste godine s vaznoscu od 6 meseci. Posta su poslodavci pre isteka roka otkazali, 15. marta 1937. godine, taj ugovor, doslo je do iitrajka. Radnici i radnice su organizovano i jedinstveno nastupili u odbranu ranije izvojevanih prava i resili da ne stupe na posao sve dotle dok poslodavci ne oovuku otkaz kolektivnog ugovora. Posle mesec dana uporne i istrajne borbe, Inspekcija rada je organizovala pregovore na kojima su poslodavci pristali na radnicke zahteve. Oni su se obavezali da ce postovati kolektivni ugovor koji 123 Iz dokumenta se ne Vidi. koliko je ·Straj.k trajao i kada je zavrSen. (!A PK SKS za Voj'.'odiinu, br. 20475.) 12 4 Original doki.tmerita se nalazi. u lA APV U Sremskim Karlo'Vclma pod br. VI 32405. .:_ IA PK SKS za VojvocUnu, br. 20475. 125 U ovoj ,pok:rajini iste godine StraHmvali su ·ko~rsko ...preradivaCki 11'adnioi u Staroj KanjJZi i u· F.abrici name.Staia u Indiiji, medu kojima je bio i OOredeni broj Zena. P.oslodavci u St. KanjiZi nisu prihvratili N.acrt kolektivnog ugovora kojlm su radndd traZMi poviSicu plata i smanjenje radnog vremena sa 10 -na 9 Cas-ova. Stog.a je doSlo do Strajika koii je trajao Dd 9. marta do 14. aprila. Radnici ni>Su 'l.l.Speli da dobiiu !P'OviSicu plata, jedino je radno vreme srnanjeno sa 10 na 8 Ca·sova. U Indii·i je ·Strajlk poCeo avgu.sta, a 7av,rSio se 18. -septe-mbra 1937. StraikaCi S'U zahtevali voviSicu plata za 500Jo. ukrldante akorda i primanje radni'ka na posao isklliuCivo putem rBdniCke {)_rganizacije. Premda je poslodavac · dao povi.Sicu olata za 20°/1>. .radTtici i radnice stupili S'U u Straik smatraiuCi da je to ned.ovolino. Straik niie usneo. Dokumenta o ovim Straikovima nalaze se u IA APV u Sr•m•k'm K<lrlovcima pod br. VI-32706/9128, 9472. 12256, 8901, 13813) i hr. VI-42659 (32222). IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20475 - prepis.) 241 �lr·, ,, ., ,;;m;;; AA ' ,,),.,.,,.,, ',,, )! II! je ranije donesen i da nece zbog ucelica u litrajku ni jednom radniku dati otkaz. 126 Uprava policije u Zagrebu izvesti!a je Ministarstvo unutrasnjih poslova da je 19. maja 1937. stupilo u litrajk 48 radnika i radnica Fabrike tkanina A.G.B. u Zagrebu. U ovoj fabrici 15. maja istekao je stari kolektivni ugovor, a radnici su trazili da se u novi unesu izvesne izmene, koje bi se sastojale u povisenju nadnica za jedan dinar po satu i da im se plati pedeset i treca nedelja kao bozicnica. Polito su poslodavci odbili ove zahteve, doslo je do strajka u kojem su ucestvovali svi radnici i radnice. Ovaj strajk, koji je trajao do 20. jula, bio je dobra organizovan i sabirnim akcijama pomagali su ga radnici iz drugih tekstilnih preduzeca u Zagrebu. Na poziv uprave preduzeca, 8. juna upala je policija da pohapsi rukovodioce pokreta, ali litrajkacj su pruzili suazan otpor i po!icija se povukla. Sutradan je opet dosao odred policije s automobilom koji se poceo grubo obracunavati s radnicima i uhapsio je oko 20 litrajkaca medu kojima je bilo neko!iko zena. Kada je litrajk zakljucen i radnici-ce se vratile na posao, dve radnice, Augustina Turkovic, radnicki poverenik, i Marija J andrlic dobile su otkaz.'27 U avgustu, septembru i oktobru 1937. u Jutenoj industriji d.d. u Karlovcu hila su dva strajka, koje je organizovao i vodio Ujedinjeni savez liivacko-odjevnih radnika i radnica. Prvi je bio od 16. do 26. avgusta i u njemu je ucestvovalo 158 radnika i radnica. Svi su se vratili na posao, izuzev jednog radnika i jedne radnice, koji su hili otpuliteni. Polito radnici i radnice nisu bili zadovoljni ishodom ovog litrajka, jer im plate nisu povecane, oni su ponovo stupili t1 strajk koji je poceo 3. septembra 1937. godi~" u strajku je ucestvovalo 158 radnica i 12 radnika trazeci da im se nadnice, koje su bile najnize od nadnica u svim karlovackim preduzecima. Strajk je zavrlien 25. oktobra povecanjem plata za 10 odsto. Zbog ucesca u litrajku bilo je otpuliteno 58 radnica i 2 radnika. 12• Uprava Fabrike ,Mez" za proizvodnju konca za liivenje i vezenje u Zagrebu, bez konsultovanja s radnickim poverenicima do126 PodruZnica Saveza £;ivaCko-odjevnih radnlka u Splitu osnovana je 14. oktobra 1934. godine. U poCetku je imala 20 Clanova, a kaSnije broj se poveCao na 147. Podaci o navedenlm pokretima i Straj.kovima naJ.aze se u Institutu za historiju radni~kog pokreta Hrvatske, Fond RadniCke komore 1937. godine. Svi krojaCki radnici i radnice u SuSaku bili su ukljuCend u Savez §ivaCko-odievnih radnika i to je hila jedna od najboljih podru:Znica u Hrvatsk:oj. PoCetkom oktobra 1937. oni. su zatraZili revJ.ziju kolektivnog ugovora i -povi.Sicu plata. ViSe puta vodeni su pregovori s poslodavcima i na kraju 4. i 5. novembra do.Slo je do sporazuma kojim se oibnavlja kolektlivni ugovor uz poviSicu plata za 10 odsto. Rad na akord i sic se ukida. UpoSljavanje radnika se vr.Si prvenstveno preko sindikalne organizaciie. Radno vreme traie 9 Casova na dan. a prekovremeni rad se p.laCa 50°/o viSe, a rad nexleliom i praznikom 100°/o viSe. Ugovor vaZi gocHruu. dana, a ukoliko_ ga nijedna strana ne otkai:e. on se produZava joS za godinu dana. Ovo je jedno od najpovoljnij~h- re.Senia prilikom reviziie koJektivneg -ugov.ora. (Zene Hrvatske u --·radni~kom pokretu ... , 322 i 340. 127 Ne ras·polaZe se· podacima o -uspehu ovog Strajka. . Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 324 i 325. us Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 332. 242 nela je odluku o dvokratnom radnom vremenu: Devedeset dve radnice iz preduzeca potpisale su izjavu da im, zbog obaveza prema deci i drugih porodicnih problema, ne odgovara novo radno vreme i podnele su zahtev za jednokratno radno vreme, lito je direktor odbio. Zbog toga je 178 radnica stupilo u litrajk 13. septembra 1937. godine. Strajk je zavrsen .21. septembra bez uspeha. Upravne vlasti su bile na strani preduzeca i takode su smatrale da jednokratno radno vreme smanjuje kvalitet proizvodnje i spor resile u korist poslodavaca. Zbog ucelica u strajku iz preduzeca je bilo otpuliteno 60 radnica.t29 Tokom 1937. godine narocito su se aktivirali sindikati u Crnoj Gori. Strajk monopolskih radnika i radnica Podgorice, u kojem je ucestvovalo oko 200 zena organizovala je sindikalna organizacija. Zene Danilovgrada su, u znak solidarnosti, prikupljale pomoc za porodice litrajkaca. Veliki strajk gradevinskih radnika u Podgorici takode su pomagale zene, kao i sve druge akcije koje je organizovala radnicka klasa, bez obzira na to koliki je broj zena bio zaposlen u pojedinim preduzecima.' 80 Februara 1937. godine litrajkovali su radnici i radnice u Tekstilnoj fabrici ,Berman i drug" u Celju. U istom preduzecu hili su otpuliteni radnicki poverenici i njihovi saradnici koji su hili uporni u tome da se izvrlie slobodni izbori radl'ickih poverenika. 181 Prvi veci strajk radnica u Bosni i Hercegovini bio je u prolece 1938. godine u Fabrici carapa ,Kljuc" u Sarajevu. Polozaj tekstilnih radnica u ovom preduzecu bio je veoma tezak. Vecina njih je zaradivalo 8 do 10 dinara na dan, lito je bilo nedovoljno za najosnovnije zivotne potrebe. Radnice su uvidele da se jedino organizovanim putem mogu izboriti za vece nadnice i bolje uslove rada, tako da su najpre osnovale pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika URSS-a u koji su se postepeno ukljucile gotovo sve radnice. Oktobra 1937; godine one su zatrazile od poslodavca povecanje nadnica za 10 odsto, a pola godine kasnije, marta 1938, povecanje satnice za 25 para. Polito su zahtevi radnica za poviliicu plata hili odbijeni, one su stupile u litrajk 22. marta 1938. godineP2 Uprava preduzeca zahtevala je vecu produktivnost od radnica, jer je hila velika potraznja za njihovim proizvodima, dok nije uoplite mislila da u isto vreme poveca i nadnice koje su bile medu najniZima u ovoj proizvodnoj grani. U litrajk je stupilo 180 radnica, koje su u ovoj akciji pokazale veliku pozrtvovanost i spremnost da se bore za ostvarenje svojib -m Isto, 332 i 333. tso }Keue L{pue Tope rpa~, y peso.n.y~uonap'H.O.M. noxpeTy 1919-1945, TMTO- 1960, 23. tst Delavska politika, 11, 17. februar, 1937. 1s2 Prema podacima -objavlj.enim u Zeni' danas, radnice u ovom preduzeCu zaradivale su 16, 18 i 22 di•nara dnevno. MoguCe je da se ·ra•span u n.a:dndcama kretao od 8 do· 22 dinara i da su prema tome o-badva podatka taCna. (}Keua daxac~ 13, .M.aj 1938, 1; PaOnu1txe uoau'H.e, 14. 1: anpu.a 1938; Ankica Albahari, Strajk i demonstracije radnica Tvornice Carapa ,KljuC", Cetrdeset godina.... , •knj. 3, -347; Dan a Beg i C, n. n., 171: Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine, 554; Tekstilci Jugoslavije ... , 235. 243 �prava. One su izabrale strajkacki odbor ,u koji su usle najuglednije radnice, a zatim zapose!e fabricku zgradu i dvoriste da bi onemogucile strajkolomcima u!azak u fabricke prostorije. Vlasnik je nastojao da pomocu policije slomi strajk i da radnice nastave sa radom, ali u tome nije uspeo. Strajkacima su punu moralnu pomoc pruzili radnici drugih strukovnih organizacija i napredni gradani Sarajeva, a Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika davao im je materijalnu pomoc koja je iznosila 10 dinara dnevno. Za vreme strajka radnice su svakog dana odrzavala skupove u Radnickom domu u Sarajevu na kojima su obavljane konsultacije i davana obavestenja o rezulta tim a pregovora. Strajkacki odbor i organizacija URSS-a davali su vise predloga za pregovore da bi se strajk zavrsio, medutim, poslodavac je to sve odbijao. Na kraju je izabrana delegacija koja je uputila pismene zahteve banu drinske banovine da intervehise kod pos!odavca da se ova sestonedeljna borba radnica uspesno zavrsi. Tek posle intervencije banske vlasti strajk je 4. maja 1938. godine okoncan. Sporazumom je predvideno da se na posao primi 130 radnica i radnika, i to onih koji nemaju nikakvih dodatnih prihoda, vee zive jedino od zarade u fabrici. Pitanje povisenja nadnica, zbog cega je i doslo do strajka, odgodeno je. Poslodavac se obavezao da ce se korektno ponasati prema radnicama i da one nece snositi nikakve posledice zbog ucesca u strajku. Kao sto se vidi, radnice putem strajka nisu resile osnovno pitanje i bile su prisiljene da uz minimaine nadnice nastave posao. U toku rada one su iscekivale povoljnu priliku da postave ponovo zahteve za povisicu plata. Kada je doslo do vece potraznie njihovih proizvoda na trzistu, poslodavac je insistirao na povecanju produktivnosti rada. Radnice su pristale na to ali uz uslov da im se povecaju nadnice, s'fC> j e i ostvareno da ne bi ponovo doslo do strajka:133 U Beogradskoj fabrici trikotaze ,Sumadija" bilo je zaposleno oko 250 tektilnih radnika i radnica. NaroCito su radnice bile slabo placene i zato su trazile povecanje nadnica. Prekovremeni rad se nije posebno placao, a postupak prema radnicama je bio grub i necovecan. Posto pos!odavac nije prihvatio njihove zahteve, one su obustavile rad. Sa upravom preduzeca odrzani su 18. maja 1938. godine pregovori, ali se nije postigao nikakav sporazum. 134 Septembra 1938. godine stupili su u strajk tekstilni radnici i radnice u Bitolju, medu kojima su u vecini bile zene. Oni su trazili povisenje nadnica, koje su bile minimalne, medutim, poslodavci na to nisu pristajali. Strajk je trajao vise od mesec dana i u njemu su se s posebnom upornoscu i cvrstinom isticale radnice iako su bile veoma mlade .'as 133 Dr.Zavn·i arhiv Sanaje\llo (u da·ljem tekstu: DAS), B. U. drinske han-ovine, pov. DZ br. 1783/1938; Jugoslovenski list, Sarajevo, 69, 23. mart; 73. 27. mart; 77, 1. april; 106, 6. maj 1938; Paduut£-;ce noauue, 18, 1 . .Maj 1938, 19, 6. .4taj 1938; 22, 27 . ..w.aj 1938; Dana Beg-iC, •n. n., 172; Ankica Al_b ahari, n. n. 347 1 348. 13 4 Paih£U'tt:Ke Koaune, 21, 20 . .M.aj 1938; 11oJtUTu:x:a, 10766, 19 . .4taj 1938, 7. " l:lo5 Ne raspolaZe se ·podacima o uspehu J zavr.Setku ovo.g Str.ajika. Paduu'l£1\:e uoauue, 42, 14. OKTo6ap 1938; 44, 28. oKTo6ap 1938. 244 Zagrebacka mehanicka tkaonica je obustavila rad 10. februa:a pod izgovorom da nema posla. Na~on pet da~J.a uprava pre?u~eca je izjavila da je spremna da nastavr ~ rador;n 1 da :ponovo p;rmr na posao sve radnistvo, izuzev pet radmca koJe su brle ?rganrzova?e i najatkivnije u preduzecu. Zbog takve odluk~ 84 radn;ce. su stuprle u strajk koji je trajao do 12. marta 1938. godine. StraJk Je uspeilno zavrsen sklapanjem kolektivnog ugovora, kojim je, pored ostalog, postignuto povisenje plata za 8,5. odsto.':• .. . . . U zenskim krojackim salomma u Zagrebu lllJe brio kolektrvnih ugovora u poslednjih 15 godina. Radnice su ;adile pod vrlo teskim uslovima za minimalne nadmce. Kada za':rse ~anat, ?mage od njih su radile jos po godinu dana kao praktrkantr ~.ez r_!<akve naknade. Radno vreme se kretalo od 8 do 12, pa 1 VIse, casova dnevno bez nadoknade za prekovremeni rad. . • . T~kvi uslovi rada su hili nesnosljivi i zato je stuprlo u s~raJk 26. maja 1938. godine 350 do 400 radnika i r_a?nica z~posle':'r~ u kroja(:kim salonima u Zagrebu. Njih 20_0 su bilr o~gamz~vam Clanovi Ujedinjenog saveza sivacko-odJevmh radmka 1 radmca J~go­ slavije. Strajk je uspesno okonca? 29. maJa, a sutr~dan Je potprsan kolektivni ugovor kojim je predvrdeno: pravo orgamzovanJa. u strukovnu sindikalnu organizaciju; 8-casovno radno vreme u ~v::m sa:onima koji uposljavaju vise od 15 radnica, a u ostahm naJvrse 9-c>;sovno radno vreme; priznavanje radnickih poverenika i Prvog maJ~ kao medunarodnog praznika rada. Prema ug~voru, prekovrem_<;_m rad se placa za 50 odsto, a rad z.~ vreme p_razn~ka za 75 odsto vrse. Obolele radnice koje su tek zavrsrle zanat rznosr za prva tn meseca 110 dinara nedeljno, a kasnije da se povecava. Nedeljne plate za zene od 110 do 200 dinara povecavaju se za 10 odsto, a od 200 _do 400 dinara za 5 odsto. Za muilkarce koji primaju 300 dmara nede!JnO plate se povecavaju za 10 odsto, a z~ sve ostale za ~ odsto. _Jed~a od najvaznijih odredaba ovog kolektrvnog ugovo_ra Jeste. ukidanJe rada na akord u svim zenskim salonima i uvoden]e nedelJne, odnosno satne plate. Medutim, u Zagrebu je ubrzo izbio jos jedan strajk . krojackih radnika i radnica. 137 • Avgusta 1938. godine strajkovali su cinovnici osiguravaJ';'erh drustava u Zagrebu, medu kojima je bio veliki bro) ~ena. On~. s~ zahtevali donosenje kolektivnog ugovora, air vlasmcr su odbrJah pregovore dok se sluzbenici ne vrate na P;:>sao." 8 •• U Splitu je 14. jula 1938. stuprlo u stra]k vrs~ od 7?0 gradevinskih radnika. Strajk je trajao sedam nedelJa .' . ~IO Je_ veoma dobro organizova~. Zene s~ ucestv?val~ ': l'nkuplJ_ar;Ju p~rloga za strajkace j orgamzovan]U 1 radu s_tra)kackrh kuhm]a. ko]Ih Je U Splitu bilo 8. Zbog zabrane rada smdrkalne orgamzacrJe, ove kuc Jlinje su bile smestene u privatnim dvoristima u gradu. U to vreme, 27. jula, u Split je dosao Milan Stojadinovic i tom prilikom u gradu 1313 Podaci ·su uzeti i 7izve.Staja USSORJ, fond Radni-Dke kornore Zagreb, 1938; Zene Hrvatske u radn'i-Ckom pokretu ... , 348, 349. 137 Istot 362 ~ 363. . . . .. 13a St:oo.jka~i su zahtevali IPOSredovanJe mrspelkOIJe roda. Ne_}-a.spolaZe se podaainlla ·o zavrSetlru OIVog Strajka. Zene Hrvatske u radmckom pokretu . .. , 366. 245 �su izbile velike politicke demonstracijeprotiv vlade i Stojadinoviceve profasisticke politike. Strajkom gradevinara pojacan je efekat ovih demonstracija koje su trajale od 8 sati navece do ujutru. U vezi s tim demonstracijama bile su uhapsene Ruzica Markovic i Tonka Maric. 139 Radnice u Fabrici carapa ,Izak Perl" u Bjelovaru bile su vrlo slabo placene, a uz to su bile proganjane i maltretirane. Zbog toga je vecina njih stupilo u strajk 11. oktobra 1938. godine koji je nakon izvesnog odugovlacenja zavrsen posredovanjem delegata Saveza sivacko-odjevnih radnika-ca iz Zagreba i potpisivanjem kolektivnog ugovora. 140 Vecina radnika i radnica u Tekstilnoj fabrici ,Ivancica" u Zagrebu bilo je organizovano u Savez tekstilno-odjevnih radnika i radnica. Njihove nadnice, kao i u vecini tekstilnih preduzeca, bile su dosta niske i ani su putem sporazuma nastojali da im se povise plate. Posto poslodavac nije prihvatio zahteve, 200 radnika i radnica iz ovog preduzeca stupilo je 17. aprila 1939. u strajk. Zahvaljujuci dobroj organizaciji i jedinstvu radnika, strajk je uspesno zavrsen 3. maja. Zakljucen je kolektivni ugovor s preduzecem, kojim se predvida povecanje nadnica za 30 odsto, i primljeno je 6 zakonskih radnickih poverenika koje je predlozila sindikalna organizacija. ,Radnice su u ovom strajku bile glavna snaga strajkaca i one su pokazale veliku odlucnost i borbenost. 141 Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Frank i Joski" u Karlovcu podnele su preko podruznice Saveza odjevnih radnika i radnica zahtev za sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata. Uprava fabrike je odbila da potpise kolektivni ugovor, jedino je pristala da, prema svom nahodenju, izvrsi povecanje Plata. Radnici i radnice na takva obecanja nisu pristali, pa su 23. maja 1939. godine stupili u strajk, koji je trajao 14 dana. Strajk je uspesno zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su povecane plate za 0,50 dinara po satu. Ovim povecanjem tkaci su placani po satu 3,75 do 4 dinara, a spularice 2,75 do 3 dinara. 142 Putem strajka u Zagrebackoj fabrici svile ,S. Trebitsch i sin", radnici su izvojevali kolektivni ugovor i normalne uslove rada. Podruznica Saveza tekstilnih radnika i radnica sa upravom preduzeca obnovila je taj ugovor maja 1939. godine, koji je vazio godinu dana. Novembra meseca doslo je do likvidacije stare fabrike i s tim je automatski prestao da vaZi sklopljeni kolektivni ugovor. Umesto nje osnovano je novo preduzece ,Zagrebacka industrija svile d.d.", u kojoj su nastavili posao isti radnici i radnice. Oni su postavili odredene zahteve novoj upravi preduzeca pre nego sto je poc:o ra~l. Nakon izvesnog odugovlacenja i nekoliko pregovora konacno Je doslo do sporazuma kojim su garantovane plate na sat od 4,25 do 5 50 dinara. U odnosu na ranije zarade, ova povecanje je iznosilo 9' odsto, sto je predstavljalo jos jedan uspeh sindikalne organizacije koja je vodila pregovore. Pored povisice plata radnici i radnice su putem pregovora dobili 3 do 6 dana placenog godisnjeg odmora. Ovo je bila cetvrta tekstilna fabrika koja je svojim radnicima placala godisnji odmor. u preduzecu je postojala partijs_ka orgar:iza~ij~ u kojoj je bilo i 6 radnica. 148 Ona je uspela da ostvan potpum utrcaJ medu radnistvom, koje se putem organizacije izborilo za vece plate i bolje uslove rada. Krajem 1939. godine pune tri nedelje strajkovalo je 120 radnica u Fabrici cokolade ,Kaiser i Stark" u Osijeku. One su vise godina radile pod veoma teSkim uslovima uz izuzetno niske nagrade. Usled salnog poskupljenja zivotnih namirnica njihov polozaj je postao neizdrziv. .Zene su vrlo dobro organizovale strajk. Ujutro rano i uvece kasno nisu nikom dozvoljavale da -pride ni blizu fabrickog ulaza. Oko fabricke zgrade one su postavile satore, drzale strajkacke straze i sakupljale priloge u novcu i hrani za strajkace. Putem sabirnih akcija Iijih su materijalno pomogli i drugi gradani Osijeka, koji su pokazali solidarnost u borbi za radnicka prava. Radnice iz Fabrike cetaka ,Sava" pridrul:ile su im se u cuvanju straza i na taj nacin povecale broj ucesnica u strajku. Zahvaljujuci borbenosti i izdrzljivosti radnica u strajku, poslodavci su popustili i pristali na potpisivanje kolektivnog ugovora kojim je utvrdena prosecna povisica plata za 15 odsto, obavezna isplata ,bolesnickog tjedna" i uposljavanje starih radnica .. Naj':'ise su povisene plate radnicama sa najnizom nadnicom, taka da Je omma koje su imale nadnicu 12 dinara povisica iznosila 33 odsto.'" Uspesnim vodenjem i okoncanjem ovog strajka, zene su pokazale primer drugim osjeckim preduzecima kako se putem organizovane i istrajne borbe mogu ostvariti njihova prava. U kudeljarama u Vojvodini bio je zaposlen veliki broj zena, koje su radile u nehigijenskim prostorijama punim prasine, usled cega su cesto pobolevale. Njihove nadnice takode su bile vrlo male, pa je usled toga u jesen i zimu dolazilo do strajkova u ovim preduzeCima. Na primer, u 7 kudeljarskih preduzeca u Parabucu bilo je zaposleno 208 radnika i radnica od kojih 62 muskarca i 146 zena. 139 Isto, 368. Gotovo rpol0'\11i1Tha radnica u ovom preduzeCu bhl.o je uClanjeno u HRS, dok ·su ostale rbhl-e neorg.anizwane. Jedina ,kandida-tkinja za izbor za mdniCkog po-vereni:ka bila j-e jed.na Clanica HRS-a koja je, umesto da za.Stiti radndlke, s njfuna po.stUJpala toliko neljudski da je dollaz.Uo i do irn.cidenata. Zbog ova1kvag njenog odnosa dve treCLn.e radnica zatraZile su od p_qsl,o-davca da je otpusti. PoSto je poslodavac odbi~o nj.Lhov zahtev, radnice su obusta;vile rad. (PaChtu-tt?Ce uosune. 43, 21~. o'K:To6ap 1928· Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 371-372.) ' 141 Pad'HtU'1~iKe 1toauue, 17, 28. anpu.ll. 1939, 7, 19, 12 . .uaj 1939, 6; Zene Hrvatske .u radniCkom pokretu ... , 385. 142 .Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 390. 140 246 143 Pol'OV'in·o-m 1939. 1g-odillle uspeSn>O je S~ajkovalo 65 teksti:1nih radnilrn. i raodnica u Fa.brici. ~oarCbpa ,,SiLk" ru Zagrebu. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... , 404 i 405; AIHREPH, MG-43-4-5 SeCanje RuZe TuvkoV"ic.) 144 u to vrem.e Strajkovali .su radnioi i radnice osjeCke Fabdke SeCera ·koji su se takode iZlborilri za povi"Se111je plata. Putem sporazuma ~radndce Fabrike kekoo. oi. .dvopeka tt Wolf u BjelCYVa:ru .postigle su sklapanje poV'Oljnijeg kolektivnog· ug.ovora tSeptembra 1939. godine. Taj -ug.Qovor je, ;pored ostalih, potpisalo pet radnica. (PaiJ'liU~%e uo~une, 48, 1. de"4eJt6ap 1939; .Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu .• . , 403 [ 4;04. 247 �Iz navedenih razloga vecina ih je stupila u strajk 20. septembra koji je zavrsen 3. oktobra 1939. godine. 1" Novembra i decembra iste godine strajkovalo je 700 kudeljarskih radnika i radnica u Srpskom Mi!eticu, jer im poslodavci nisu hteli potpisati kolektivni ugovor. Posredovanjem inspektora rada 8. decembra doslo je do sporazuma izmedu poslodavaca i radnika i sklapanja kolektivnog ugovora, tako da je strajk uspesrio zavrSen.146 U zimu 1938-1939. godine bilo je mnogo nezaposlenih u Velesu, sto je tesko ekonomski pogadalo pojedince, a narocito monopolske radnike i radnice. U decembarskim izborima 1938. godine veCina monopolaca je glasalo za kandidate opozicije zbog cega su takode dobijali otkaze. Nezaposleni radnici i radnice su vrsili pritisak na organe vlasti da im se nade posao, jer je od toga zavisila egzistencija njih i njihovih porodica. Od strane sreskog nacelnika bila je izdata naredba da se na rad primaju samo oni koji imaju preporuku od Jugorasa. Uprava monopola u Beogradu resi!a je da Duvanskoj stanici u Velesu dodeli na preradu malu kolicinu duvana, sto je moglo da uradi oko 700 radnika i radnica. Zbog toga ovo preduzece nije moglo da primi na posao januara 1939. ni sve radnike iz prosle godine, a njih je tada u zimskim danima u monopolu bilo zaposleno 1 600. Tako je bez posla ostalo okq 800 monopolskih radnika i radnica u Velesu. Svakog 1.. i 15. u mesecu oni su sa svojim porodicama dolazili pred Duvansku stanicu da traze posao. · Partija je po kucama organizovala vecerinke na koje su se ~akupljali mladi radnici i radnice. Tu su citali vaznije clanke iz stampe, vodili diskusiju o pojedinim teorijsl@m pitanjma, pevali borbene pesme i recitovali. Tim putem Partija je uspevala da vrsi uticaj na radnike i da ih priprema za predstojece konkretne akcije. Na tim skupovima, 13. januara, dogovaralo se o radnickim demonstracijama koje su trebalo da se odrze kroz tri dana. Kada je 16. januara bio prijem nezaposlenih radnika i radnica u Duvanskoj stanici u Velesu, uprava preduzeca je obecala da ce na posao primiti oko 300 zena, a ostalima je saopsteno da se vrate kucama, jer za njih nije bilo posla. Ogorceni zbog ovakve odluke svi radnici i radnice su krenuli demonstrativno kroz grad. Njima se pridruzio veliki broj gradana sa ulice, taka da j e oko 1 000 demonstranata stiglo pred zgradu sreskog nacelnika, uzvikujuci razne parole koje su bile uperene protiv nezaposlenosti i protiv rezima. Tu su se zadrzali nekoliko minuta, a zatim su otisli do opstinske zgrade i nastavili sa uzvikivanjem parola. Tada se pojavio predsednik opstine na balkonu i napao radnike i radnice sto demonstriraju bez potrebe, jer postoji opstinska uprava koja pomaze bednike u nevolji''. Da bi utisao demonstrante, on je obecao da njihove te 1 5 : ~ • Podaci irz. izve&taja RadniCke lromore N ovi Sad, Isborijski a:rhdv AP V•OJ'V'Odlne Sremsiln Karlovoi 49-VI-3858), 36284, 37419, 37114, 39494, 4853!/39. (lstonJsk.i arhtv PK SKS za Vojvodinu, br. 20494 - p.rep~s). 1 6 ~ Pc:daci i z,izv:e.Staja Radni.Oke kom.ore Novi Sad, !JstorJ.jS!ki arhiv AP VoJVOd.ine, Sremskl Karlovoi VI-47661/46797. - lstarijslkii arhiv PK SKS za Vojvodinu, lbr. 20477 - prepLs. 248 zahteve dostaviti banu vardarske banovine, predsedniku vlade i ministru za socijalnu politiku, kao i Upravi drzavnih monopola u Beogradu. Sa ovim obecanjem radnici i radnice su se s!ozili i odredili su delegaciju koja ce precizirati njihove zahteve, a ostali su se razisli kucama. Sutradan, 17. januara, oko 1 500 demonstranata je doslo ponovo pred Duvansku stanicu trazeci da se· zaposle, a zatim su krenuli kroz grad. Upravo toga dana bio je pazarni dan i demonstrantima se pridruzilo mnogo seljaka i drugih gradana, koji su bili imucni i nisu trazili posao. Demonstracije su se pretvorile u pravi politicki protest protiv rezima. Policija je pocela da puca i udara kundacima, ali nije mogla da rastera demonstrante. U noCi izmedu 16. i 17. januara u grad je specijalnom kompozicijom stigla nova ceta zandarma iz Skoplj a i drugih mesta vardarske banovine, ali bez obzira na pojacanja, nisu ostvarili postavljeni zadatak. Demonstranti su agitovali da se sakupe i sledeCi dan i demonstriraju, ali ih je policija u tome sprecila. U gradu je bilo objavljeno opsadno stanje i niko nije smeo toga dana da izlazi na ulicu. U demonstracijama je ucestvovao veliki broj zena, prema kojima je policija bila nemilosrdna, kao i prema muskarcima. 147 Ovo su bile jedinstvene politicke demonstracije monopolskih radnika i radnica pocetkom 1939. godine, kojima su se u znak solidarnosti prikljucili seljaci i drugi gradani. One su odrazile jedinstvo svih radnika i njihovu spremnost da se bore za svoja prava. U Radionici cilima Evropidisa Mistakidisa u Skoplju bilo je zaposleno 1940. godine 70 radnica, od kojih su 25 do 30 njih bile deca ispod 12 godina. Uslovi pod kojima su radile ave radnice bili su veoma teski. Prostorije su bile male, zagusljive i bez ikakve ventilacije, tako da su radnice cesto obolevale, i to najcesce od tuberkuloze pluca. Ovo je naroCito tesko pogadalo decu koja nisu bila socij alno osigurana, pa prema tome nisu imala pravo na zdravstvenu zastitu. Najvece nadnice u ovom preduzecu iznosile su 12 dinara, a bilo je radnica koje su primale i po 4 do 6 dinara dnevno. DevojCice su radile bez plata, jer su ucile zanat. Vlasnik im je davao nedeljno svega po dinar-dva i na taj nacin bezobzirno iskoriscavao njihovu 147 Institut za nacionalnru istoriju Skopje Arhiv za radniC.l{i pokret, fond III armijsk:e oblasti; foto~apij,a •br. 513 i 514: Nilkola K·i•I"kov i Mila-n Slanev, Barame leb, RadniCkli 'I.Llliverzitet ,Titov V€1les" 1959. gcdine. Prvi ,poku.Saj Strajka monopolskih r.adnik,a i radnica u Velesu bio je 1937. g.odine. Oni su postavili zahteve za porveCanje na,dnica i hmnanijti. IP'o·stUipak prema radnidma. Zbog toga su •stupi-H u j-ednoCasovni p,11otestni Strajik k;oj,i nije znaCi·o ·mnogo, aU je predstavljao rprvi organiz.ovani ilmrak u -bo~bl za l!"adni6ka rprava. Posle toga uCv11stHa ~Se partijska i sirnditkalna organ.izacij.a, koja je od 200 rporasla na 1300 Clanova. Aprnla 1938. godine doGJ.o je ponovo- ·do Strajka monopolaca u Velesu, jer je upravntk. preduzeCa od.bio njih«;JtVe zahteve ru pogledu poveC:anja plata. Poole obj.ave Strajtka, u krug fabmCke zgrade uSli su Zandarmi i polic-ajci da uhratpse organizatore .§trajka, ~li u tome nis uuspeli. Putem .pregovora uprava -preduze6a je <pristala na sasvim beznaCajne poviSice nadnica -od jednog do dva dinaora. Iako radnici nisu biH s tim zadovoljni, onl su tprekinuli Straj·k i na,stavdJ.i posao. (Vera Andos-ka, StrajkoVl monopolskih Tadnika u Velesu. CetTdeset godina.. . knj. 3 . . . 280, 281 ' 249 �radnu snagu. Kao sto se vidi, ove n,_dnice su bile ispod svakog minimuma, narocito u ovo vreme kada je skupoca naglo rasla. Uz to je poslodavac dodeljivao svakoj radnici po· jednu ucenicu radi eega im je odbijao izvestan procenat od redovne nadnice. U to vreme veliki broj nezaposlenih zena trazio je ma kakav posao, tako da ove radnice nisu smele postavljati pitanje povecanja nadnica, jer su se bojale otpustanja s posla. Pod uticajem partijske organizacije spolja, skoro sve radnice u ovom preduzecu ukljucile su se u URSSJ i pocele organizovano da nastupaju preko sindikalne strukovne organizacije u borbu za svoja prava. Posto su ovakvi uslovi rada bili neizdrzivi, radnice su p'reko organizacije zatrazile povecanje nadnica od 1 do 2 dinara za 1 000 cvorova i zahtevale donosenje kolektivnog ugovora kojim bi se u dobrom delu izmenili uslovi rada u preduzecu. N acrtom ugovora one su, pored ostalog, zahtevale povecanje nadnica za 50 odsto, 8-casovno radno vreme, placanje prekovremenog rada za 50 odsto, poboljsanje uslova rada, prekidanje sa maltretiranjem radnica i priznavanje 1. maja kao medunarodnog praznika rada. Posta na prvim pregovorima vlasnik nije hteo pristati na zahteve radnica, one su stupile u strajk. U toku strajka radnice su nailazile na razne teskoce, jer je poslodavac nastojao na svaki nacin da slomi Strajk. I pored toga sto su na vlasnika vrseni odredeni pritisci, on nije lako pristajao na radnicke zahteve. Za vreme strajka poslodavac je na posao primao nove radnice, ali one nisu mogle tako brzo da nauce tkanje dlima, pa je od toga morao odustati. Radnice su ostale uporne u -svojim zahtevima i nosle nekoliko dana strajka poslodavac je morao da popusti, taka da j e straj k sa uspehom zavrsen. Kada su se vratile na posao radnice su u svakom odeljenju iltabrale radnicke poverenike i trazile da im se poboljsaju higijenski uslovi za rad. Posle strajka uslovi za rad su postali mnogo snosljiviji, radnice su bile aktivne u sindikalnoj organizaciji, a ubrzo je formirana i skojevska grupa, koja je okupila vise mladih radnica. 148 Veliku pomoc u toku strajka radnicima su pruzili studenti i napredni gra<lani Skoplja. U prvoj polovini 1940. godine u strajk su stupili radnici i radnice u Tekstilnoj industriji ,Vardar" u Skoplju zato sto im poslodavci nisu hteli povisiti nadnice koje su, u odnosu na poskupljenje zivotnih namirnica, bile veoma niske. Strajk je trajao 15 dana i na kraju je bio slomljen. 149 Iako su radnici i radnice u tom strajku pokazali punu solidarnost, ipak nisu. postigli odredeni uspeh. Tokom 1940. godine u Bosni i Hercegovini dolazi do sve cescih tirifnih pokreta i strajkova u kojima znatnog ucesea uzimaju i zene. U Duvanskoj stanici u Ljubuskom bilo je zaposleno 650 radnika i radnica, od toga 73 muskaraca i 577 zena. Zbog otpustanja s posla 20 radnika i radnica, oni su stupili u strajk 5. januara 1940. godine. 148 Hama pe"t, rUst za drutStvena, lk!ulturna i privredna I}Jitanja, CKOIIJbe, ro,D;. II, 18, 14.. JYH 1940; Den k a Dim ova, C'ilimarski Strajk 1940. godine, Cetrdeset godtna ... , knj. 3, 311; Institut za nacion·alnu distoriju Sk:opj.e Arhiv za rad:n'iOkri pokret, SeCanje Denk:e Dimove. 149 250 Haw.a pe'lt, 18, 14. jy'H. 1940. ' I Kako su se cene zivotnih namirnica stalno povecavale, strajkaci su takode trazili da im se povecaju nadnice. Posredovanjem organa vlasti strajk je zavrsen posle tri dana. Bez obzira na to sto je strajk kratko trajao, on je bio znacajan, jer su u njemu ucestvovali sko~o svi zaposleni radnici i radnice, i zahvaljujuci toj masovnosti, on Je uspeo da zainteresuje i odredene politicke faktore kojima je bilo u interesu da se ova borba radnika sto pre zavrsi. 150 Drugi veCi strajk zena radnica u Hercegovini bio je marta 1940. godine. U Fabrici platna d.d. u Vitkovicu kod Mostara bile> je zaposleno oko 60 do 70 radnica koje su radile pod teskim uslovima za veoma male nadnice, tako da su mnoge od njih primale· ispod 10 dinara dnevno. Zbog toga su one od poslodavca trazile· povecanje plata, ali on na to nije pristao. Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika-ca u Mostaru predao je 16. marta sreskom na-· celniku u Mostaru pismene zahteve za poboljsanje radnih uslova. i povecanje plata zaposlenim u ovoj fabrici. Oni su trazili: da se nadnice povise od 16 do 25 dinara radnicama, a 30 dinara radnicima; da se prekovremeni rad plati za 50 odsto vise; da se isplata vrsi svake subote; da se u slucaju poskupljenja zivotnih namirnica povecavaju i nadnice; da se poslodavac obaveze da nece praviti smetnje· radnicima, koji su organizovani u sindikalne organizacije; da se· izbor radnickih poverenika vrsi po prooisima Zakona o zastiti rad-· nika i da ugovor vazi godinu dana. Poslodavac je odbio da vodf pregovore o zahtevima radnika i radnica i zato su oni 19. marta. objavili strajk. On je medu radnicama nasao dva strajkolomca koji su pomocu policije pokusali da udu u fabriku. Strajkaci su se suprotstavili ovim pokusajima policije i kada je u njihovo ime istupio· sekretar podruznice tekstilno-odevmh radnika, policija ga je odmah: uhapsila. Zbog hapsenja sekretara podruznice radnici i radnice su poceli da demonstriraju pred Upravom gradske policije i njima se ubrzo• prikljuCilo vise gradana, tako da ih je u demonstracijama bilo oko 300. Pod pritiskom demonstranata policija je bila prisiljena da posle tri sata oslobodi sindikalnog funkcionera. Treceg dana strajka. u gradu su bile pojacane policijske i zandarmerijske patrclP. Tada je uhapseno 11 radnika i 7 radnica. Sresko nacelstvo u Mostaru trazilo je da se zabrani rad URSS-a, da se raspuste radnicke orga-nizacije i da se zatvori Radnicki dom u Mostaru. Radnici i radnice su ostali dosledni u svojim zahtevima i niima se pridruzio veliki broj gradana, koji su poceli osudivat.i p~stupke vlasti, tako da je strajk poprimao sve vise politicki karakter. U ta-kvoj situaciji vlasnik fabrike je, po preooruci vlasti, pristao na sve· radnicke zahteve i tako je strajk uspesno okoncan 25. marta 1940. godine. Prilikom pocetka rada poslodavac je otpustio nekoliko rad-nika, inicijatora strajka. U organizaciji ove radniCke akcije uce-· stvovao je Mesni komitet KPJ za Mostar. 151 1so AlRP Sarajevo, RP II/371-9465; Dana Beg.iC, n. n. 175. "' AIRP S!l<'ajevo, RP II/441-9475; RP II/447, 448, 450, 452, 453, 455,. 458; Dan a M i 1 i Ce·v i C, Strajk je uspio, Cetrdeset godina ... , knj. 3, 327; D Z em a 1 A I i k a 1 f i C, RadniCke akcije u Mostaru u godinama pred' rat, Cetrdeset godina ... , k.nj. 3, 325. 251 �. Septembra 19~0. godi_ne u Sa~a~evu je strajkovalo 140 krojac~1h radr;1ka ~ radmc~. kaJ1 ~u rad1h u konfekcijskim radionicama 1 kod pr::'atmh zanath]a. Om su stupili u strajk posto su poslodavci odb1~1 n]1hov~ zahteve za pove~anjem nadnica. Strajk je uspesno zavrsen, poshgnut Je sporazum 1zmedu poslodavaca i radnika i izvrseno je povecanje nadnica.152 • . Krajem iste. godine otpocele su pripreme za strajk radnica i ~vel) a belog_ rub!] a u SaraJevu. Radnice su uputile zahtev UdruzenJu zanathJ.a z_a gra~.' srez Sarajevo i trazile povecanje nadnica, obave~no placanJe god1s~]eg odrr;ora najmanje 14 dana i sklapanje kolekhv;wg. U!(OV~ra. Posta se _m]e udovoljilo njihovim zahtevima, 90 radmc_a 1 svel]a b~log_ rubl]a Je stupilo u strajk 14. decembra 1940. godme. One s': stra]kova}e do kraja meseca, a zatim je doslo d? z~brane Ul!;SS~ 1 ta~o Je strajk zavrsen neuspesno.15' U orgamzaC1J1 ovog stra]ka ucestvovala je sindikalna komisij a Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo. •.• Stalno __ poskupljiyanje zi':?tnih namirnica i poremecaje na trz1s~u naroc1to J<; osecala ra?mcka klasa, jer se nadnice nisu propo!cwnalno povecavale, pa Je dolaz110 do sve cescih strajkova u · sv1m krajevima u zemlji. • . P~cetko;n 1940. godine u ,Zagrebackoj industriji svile d.d." straJ~ )e traJao p~nih de':et nedelja. U ovom preduzecu pretezno s':'. bile zaposlene zene, koJe su se narocito isticale u borbi za radmcka prava. P~sto radnici i radt;ice_ putem sporazuma sa poslodavcem m~u mo~h da ?stva':.e povecanJe plate i poboljsanje uslova za rad, nJ_1h 80 Je _stup1lo ':' _st~aJk. Om su hili uporni u borbi za svoja prava 1 ;ta kra]u su pr~s1h_h poslodavca da pristane na sve njihove zahteve 1 ~otPise kolekhvm ugovor, kojim su r~1.1lisani radni odnosi u preduzecu.'54 · U ':_agrebackoj Fabrici dugmeta ,Meba" uglavnom je hila za:posle~~ zenska radna snaga. Radnici i radnice u oVom preduzeCu 1zbonl_1 su se tokom jeseni _1940. god~ne za dodatak na skupocu od 0,_50 dm~~a J?O satu. _Meduhf?, skupoca je toliko naglo rasla da ani m s pov1semm nadmca~a ms? mogli da podmire najosnovnije ziv?tne potrebe, tako da Je stan)e postalo neizdrzljivo. Radnici i radmc:e ~u ponovo traZili povecanje nadnica, ali je poslodavac odbio taJ n)1hov zahtev. Premda je hila jaka zima, oni su stupili u strajk decembra 1940. i nastavili da strajkuju januara 1941. godine, sve . u U vr~me ovog Str:ajka. u 30 krojaCJdh ra.dlionica u Sarajevu bilo Je mpors!eno {J~k:o, lOOv.~ad;ruca 1 sveg·a 4 radnika. Istovremeno je bilo za~ posleno 1 90 u:c~-lCa CIJe Je ·radno vreme trajalo od 9 do 12 Casova dnevno. (D a .n ~ 3 B e _g 1 c, n. n., 178; ~-ugoslovenski list, 223, 20. s_eptembar 1940, 5.) . . u_ Jsto v-reme voden-1 su 1J!regovor1 izmedu predstaVIllika radnilka 1 radmca 1 Uprav-e Fabni!k:e Carapa ,KljuC" u Sarajevu •kojima je predviOeno d~v1se prekovremerui rad plati 50°/o v.fSe a rard nedeljom J. praznikom 10~% .Vlse; -d~ .se redovz:-o :p!aCa bol:sniOka ~edelja i vojna veZba; dta se ,pnzn~J~ radni·Cke -org-amzaciJ~, radmCki poverenici i 1. maj za radnUCki pra,_zn1k_, da .. se bolesne radmce ..po. ozdra·vljenju ponovo prime n.a posao. Nestt? kasmJe0 Uprava preduzeca ]e pnistala da poveCa radniclma-cama nadn;ce . za ~? /o s" vaZnoSCu od 1._ j.anuara 1941. ~odine. Medutim do o•v-og povecanJa m]e doslo. (D. an a Beg J C, n. n., 179.) ' 154 2ene Hrvatske u TadniCkom pokretu . .. , 428. 2 252 dok njihovi opravdani zahtevi nisu prihvaceni. U strajku je uce" stvovalo 300 radnika i radnica, od toga vise od 200 zena. Oni su formirali strajkacki odbor, organizovali strajkacki logor i pred fabrikom se smenjivali na strazi. U logoru se odvijao poseban nacin zivota. Zene su radile rucne radove, zatim su spremali i izdavali zidne novine, vodili diskusije o pojedinim aktuelnim pitanjima, igrali sah, mladici i devojke su organizovali muziku i pies. Strajkacka kuhinja je obezbedivala obroke za strajkace i njihove paradice. Zahvaljujuci dobroj organizaciji ove akcije, radnici i radnice su izdr2ali do kraja i strajk je zavrsen s potpunim uspehom.155 Tarifne nokrete organizovali su radnici i radnice Koncerna papira, Tekstilne fabrike ,Gaon" u Zagrebu, zatim fabrika trikotaze, Industrije pletene robe ,Zenit", ,Zagrebacka indutsrija svile", .Tekstilne fabrike ,IVanCica", Fabrike ,BraCa Holcner~', Fabrike Carapa,_ r,Silk", Fabrike rubaca ,BraCa BureS", i Tekstilne fabrike ,Han i N ettel''. U ovim zagrebackim preduzecima bio je zaposlen ve!iki broj zena i vecina ad njih su prethodnih godina strajkovale da bi poboljsale uslove za rad u preduzecu i izborile se za vece n.adnice.'56 Povodom zabrane klasnih radnickih sindikata, u mnogim preduzeCima su organizovani zborovi, demonstracije i Strajkovi u kojima: su aktivno ucestvovale zene. u znak' protesta zbog raspustanja URSSJ-a, 2. i 3. januara radnici i radnice obustavili su posao u Fabrici ,Lipa Mil", Zagrebackoj industriji svile", Fabrici ulja, Fa-· brici trikotaze ,Gaon", Fabrici elektricnih baterija ,Paspa" u Zagrebu. Tom prilikom odrzani su protestnl govori u kojima je osudivan re~im zbog napada na radnicku kiasu, zabranom njenih klasnih organizacija koje su jedino bile dosledne u borbi za radnicka prava. Policija je odmah pohapsila govornike i organizatore tih strajkova medu kojima je bilo 6 muskaraca i 8 zena. Svi su kaznjeni sa po 30 dana zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. Sledeceg dana navece, prema izvestaju Redarstvenog ravnateljstva Zagreb, komunisti su pokusali da orgimizuju protestne demonstracije na Kvaternikovom trgu u Zagrebu. U tome se posebno istakla Dragica Koncar, privatna namestenica, koju su uhapsili i kaznili sa 30 dana zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. 1" Tokom 1940. godine u mnogim vojvodanskim preduzecima dolazilo je do strajkova usled niskih nadnica i slabih uslova za rad. Posle isteka vaznosti kolektivnog ugovora u Kudeljari Kesner An~ tona u Prigrevici doslo je do smanjenja plata za 10 do 15 odsto. Zbog toga je od 17. do 20. juna 1940. godine strajkovalo 60 radnika 1 55 Zenski svijet, 15, januar-jebruar. 1941; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 456. 1 56 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 45.6. 15 7 Isto, 453. Dragica KonCar - rod-ena 1915..godi:ne u 'se1u JoSan, Udbina, Gospd.C; u GospiCu i ZagrebU zavrSila pet razreda gimnazije, a IPOtom kao radnica bila zaposlena u zagrebaCkim fabrikama; J:IajduZe rad:ila u fabrici ,Srimens"; u KPJ primljena 1938; bUa je Clan Rejonsko.g komiteta KP.I na '.I;'reSn}evlk.i. u Zagrebu i sin-dikal:ni funkcioner u URSS-u; neko vreme l"'adila u tehnidf Centralnog komiteta; u NOB stupila 1941. godine; uhapSena avgusta 1942. u Zagrebu; ubijena u ustaSkom zatvoru posle -strahovitog mu.Cenja. ProglaSena je za nar.odnog heroja 1952. godine. · 253 �r':1 i 104 radnice ovog preduzeca. 158 Kod ,26 poslodavaca u Srpskom Mileticu radilo je 183 kudeljarska i grebenarska radnika i radnice. Oni su strajkovali ad 9. do 28. oktobra iste godine, trazeci povecanje plata za 20 odsto. 159 Prilikom sklapanja novog kolektivnog ugovora, radnici u Fabrici zice ,Braca Kramer" u N ovom Sadu trazili su povecanje plata. Usled toga je doslo do spora sa Upravom preduzeca, te su krajem jula stupili u strajk svi zaposleni radnici, medu kojima je bilo 170 muskaraca i 76 zena. Strajk je uspesno zavrsen 1. avgusta 1940. godine. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je, pored ostalog, regulisano pitanje povecanja plate za 26 do 35 odsto. 160 U preduzecu ,Hartman i kompanija" za izvoz mesa u Subotici, radnici i radnice su trazili sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata za 30 odsto. Posta Uprava preduzeca nije pristala ni da pregovora o njihovim zahtevima, ani su 17. septembra stupili u strajk u kojem je ucestvovalo 123 muskarca i 132 zene. Strajk je zavrsen 21. septembra 1940. godine gotovo s potpunim uspehom, jer su vlasnici pristali da potpisu kolektivni ugovor i povecaju plate za 20 odsto. 161 Plate krojackih radnika i radnica u Sremskoj Mitrovici iznosile su 2 i 2,50 dinara na sat, a radno vreme kretalo se od 12 do 14, pa i vise casova dnevno. Zivotne namirnice su neprekidno poskupljivale, dok su plate radnika u ovoj struci ostale na nivou zarada iz 1937. godine. Uredba o minimalnim nadnicama propisivala je kao najnizu platu od 4 dinara, a fabricki radnici u istom mestu su trazili povecanje plata za 30 odsto, jer su zivotne namirnice poskupele za 50 do 100 odsto, ali poslodavci na to nisu pristali. Posta vise nisu mogli raditi pod ovakvim uslovima, ani su stu)1ili u strajk 19. oktobra. Strajk je delimicno uspeo, jer se povecanje plata izvrsi!o samo za 15 odsto. 162 Pun mesec dana, od 5. oktobra do 5. novembra 1940. godine, strajkovalo je 145 krojackih radnika i radnica - konfekcionara u Novom Sadu. Oni su traZili povecanje plata za 55 odsto i sklapanje kolektivnog ugovora. Strajk je uspe5no zavrsen, jer su izvojevane povisice plata za 40 odsto. 163 U Novom Sadu bila je uoci rata dosta razvijena tekstilna industrija, koja je zaposljavala pretezno zensku radnu snagu. Medu tekstilcima se osecao jaCi uticaj URSS-ovih sindikata. Postojala je medupreduzetna organizacija KPJ, u kojoj je bilo nekoliko teksti!1 " 8 Strajk je, izgleda, ruspeSno zavrSen, premda nema ·podata'ka o n}ego'Vim rezultatima. (lstori}ski a!1hiiv PK S.KS za Vojvoilinu, br. 20494- p•repis.) 159 Isto. 160 Origin-al izveStaj o Strajku na·lazi .se u Istorij<Skom aa-hiVlt.l AP Vojvo<:fllle u Sremskim Karlwcima, br. 350. VI. 30079. Istorij&lri arhiv PK KPS za V.oj'vcdinu br. 20494. - .prepis. 161 Isto-rijski arhiv AP Vojvodine Sremski Karlovci, br. 409. VI. 37143. - Istorijski arhiv PK SKS z~ Vojvodi·nu hr. 20494, vrepis. 162 ARP, fond sindikata br. 25/40; IA PK SKS, za Vojvod·inu, br. 20494. - .prepis. tas IA =PK SKS za Vojvodinu, 'br. 20494. - prepis. 254 nih radnika i radnica. Ona se postepeno prosirivala, taka da su 1940. godine formirane partijske celije u svim preduzecima tekstilne industrije. Kolektivni ugovor zatrazilo je 7 tekstilnih preduzeca, kojim se, pored ostalog, predvidalo povecanje plata za 20 odsto, priznavanje 1. maja za radnicki praznik i otvaranje jedne trpezarije za radnike u preduzecu. Poslodavci su primili predstavnike radnika i radnica koji su zahtevali potpisivanje kolektivnog ugovora, ali su odbili njihove zahteve. Stoga su radnici i radnice svih 9 tekstilnih preduzeca u Novom Sadu stupili u strajk 17. decembra 1940. godine. U ovom velikom strajku teksti!aca bilo je oko1 500 ucesnika. Strajkom je rukovodila partijska i klasna sindikalna organizacija. Formiran je strajkacki odbor od 40 najaktivnijih radnika i radnica i strajkaca kuhinja za samce. Strajkacima su pomogli i radnici drugih strukovnih organizacija, narocito graficari, i sela Kac i Rumenka u prehrambenim namirnicama. Pregovori za okoncanje· strajka izmedu radnika i poslodavaca bili su zakazni za 30. decemc bar, ali je Udruzenje industrijalaca u Novom Sadu molilo da se rok pomeri za tri dana, kako bi se poslodavci dogovori!i o zajed~ nickom stavu oko potpisivanja kolektivnog ugovora. U tom meduvremenu je usledila zabrana URSS-a, sto se negativno odrazilo na· uspesno vodenie straika. Policija je zaplenila arhivu sindikata, zape~ catila prostorije i uhapsila veliki broj strajkaca, koji su narocito bili aktivni. Medu njima je bilo i komunista. U znak protesta radnici i radnice · su organizovali demonstracije, pa su mnogi ad pohapsenih bi!i pusteni. Tada je vee pocelo osipanje u Strajku. U Risticevoj tekstilnoj fabrici bio je veliki broj strajkolomaca, sto se takode odrazilo na uspeh strajka. Pod ovakvim okolnostima strajk je zavrsen ali neuspesno i posle 2-3 dana radnici su se poceli vracati na posao. Vlasnici nisu hteli da prime na posao oko 400 radnika i radnica koji su ucestvovali u strajku-'64 Poljoprivredni mdnici i radnice u Voivodini ucestvovali su masovno u straikovima za vreme zetve, vrsidbe i berbe kamilice. U ovoj pokrajini straikacki pokret obuhvatio je i zene na selu, koje su se kao i industrijske radnice borile za vece plate i bolje uslove za rad. Jedan od naivaznijih i naiznacainijih strajkova u ono vreme bio je strajk radnika aeronauticke industrije u Zemunu, Beogradu i Rakovici, koji je poceo aprila 1940. godine i trajao skoro tri meseca. Radnici i namestenici ovih preduzeca postavili su polovinom aprila zahteve za povi.Sicu plata, jer su cene svim Zivotnim namirnicama naglo porasle. Posta se niihovim zahtevim<t niie udovoljilo, radnici su izvrsili protestnu obustavu rada od 15 minuta. Poslodavci su na to od<;ovorili lokautom i izbacili 1 500 radnika na ulicu u preduze6ima ,RogoZarski", ,Rakovica" i .,Nestor". U znak solidarnnsti posao su napustili i radnici ostalih avionskih preduzeca tM I'stori}ski arhiv AP Vojvodine Sremski KarlovC'i, br. 579-VI-53293, 584-VI-53587/53293/, 17. VI 1761, 29. VI 2409 (1761). Istorijoloi arhiv PK KPS za Vojvodinu, br. 29494 i -br. 20495; SeCanje Bebe BursaC-MHice; J?d ita A I 8. r g'i C, Borba tekstilnih radnika u Novom Sadu, Cetrdeset godma ... , kni. 3, 330. 255 �Mikron" ZmaJ'" i 'Teleoptik", taka 'da se u strajku naSlo V1Se " ' '165 od 2 500 , , radnika iz ovih sest preduzeca. Strajk je organizovala i pripremala ~o~':nis~ii'!k;_a . partija, a njime je neposredno rukovodw .Medufa?nck1 straJkacki odbor, koji je imao direktne veze sa ~:sm;n ~o;n1teto~ KP! za Beo~rad: Po preduzecima su organizovam stra]kack1 odbon, koJ1 su. se bn':':lli o svakodnevnim problemima vezanim za uspeh ove vehke akc1]e. Iako nisu radile u ovoj industrijskoj grani, veliku pomoc strajkacima pruzile su zene u sakupljanju priloga u hrani i novcu, organizovanju strajkackih kuhinja, smestaju strajkaca, priJ?remanju i slanju paketa mobilisanim radnicima, a nar;>cito su se 1s~akle u protestnim akcijama protiv vlasti zbog surov1h postupaka 1 obracuna policije sa strajkacima. . . Pri rejonskim komitetima KPJ u Beogradu · orgamzovar:1 su posebni odbori koji su se brinuli o prikupljanju novcanih J?':loga za strajkace. U tim odborima bilo je mnogo zena. Na Cukanc1, na primer odbor su sacinjavale: Milada Rajter, Frida Bergman .i Jeier:a Cetkovfc. Strajkacki odbor u Fabrici ,Rogozarski'' podelio Je straJkaCima oko 180 hiljada dinara, a vise od 250 radnika hramlo se za vreme strajka kod porodica - Clan;>va i simpatize:a. Partije. N::'kor; 14 dana od izbijania strajka orgamzovane su kuhmJe za rad:n;ke 1 njihove porodice. StrajkaCi i njihove zene okuplj ali su se pnhkom rucka i vecere i posle deljenja obroka obicno su se davala obaveStenja o akcijama ostalih radnika ? Str.~jku, ci~an~ ya2ni,ii n.~p1s1 iz stampe i nastav!jene politicke d1skus1]e 0 pO]edJmm p1~anJl':'a. Na taj nacin Partija je vrSila odredeni uticaj medu radni:1m~, sto je bilo narocito znacaino za radnicke zene, koje do tada msu 1male prilike da se javno okupljaju u vecem broju.'"'" . Vee prvih dana strajka poli~ija je pocela .d~ haps! litr~]kace na ulici i po stanovima, tako da Je kroz GlavnJacu proslo v1se od 500 do 600 ucesnika u strajku - radnika i studenata. Njih su obicno drzali u zatvoru 15 do 20 dana, a zatim im naredivali da se vrate na posao. Zbog ovakvih postupaka policije i poslodavaca, koji su nastojali da silom slome strajk, dolazilo je do protestnih demonstraciia kojima su u velikom broju ucestvovale i zene.'66 .Polito se ni uz pomoe policiie nije mogao slomiti strajk, pristupilo se. krajem maja, mobilizaciji strajkaca, kao posled':ioj meri, i tom prilikom ostalo je bez sredstava za zivot oko 10 hilJada radnika i clanova njihovih porodica. 167 Zene uhapsenih i mobilisanih radnika i ostalih ucesni.ka u litraiku ostro su reagovale protiv ovakvih mera i u tom su 1male podrsku napredne javnosti. U Saopstenju br. 10 Medufabrickog u 10s Povodom ·Strajka avJQ!lskih preduzeCa CK KPJ izdao je p.roglas 1. jula u kojem 'Se rgovOri o u:zJroku .Straika, zatim se odaie p-osebno p:r.iznanje fuaj,kaCima ri poziva radni n-arod Ju.goslvaiie da pomogne opravdanu borbu rndnika aevonautiilkih preduzebl. - (ARP. fond CK SKJ, br. 2/1940; M 11<>rad ASk·oviC i dr.- BOTIC ... , 449; Pero DamjanoviC, n.n., 174.) 1se Bogumil Hrabak i Dragica LazareviC, Strajk aeronautiCkih radnika u Beogradu i Zemunu, Beograd, 1960. 63. "' A:RP, f<md sind;!<ata, br. 34~a/40 i 249b/; AIRPS, fond silndi'katl, br. 171 i 172. 256 strajkackog odbora se, pored ostalog, kaze: ,U sredu (19. juna) preko 200 zena i jos mnostvo dece strajkackih nezbrinutih porodica doslo je pred Ministarstvo za socijalnu politiku da protestuju protiv postupaka vlasti prema strajkacima. Ukazujuci na to da su svi postupci vlasti isli iskljucivo u odbranu poslodavaca, a protiv interesa radnika, i to cak do upotrebe vatrenog oruzja, zene strajkaca sa svojom decom otisle su potom u Ministarstvo vojske. Tamo im je receno da ne mogu biti saslusane, niti mogu predati svoje zahteve. Zene nasih pohapsenih i mobilisanih drugova protestovale su na to uzvicima ,2iveo Strajk', ,Vratite nam mu.Zeve i oCeve', ,TraZimo hleba i rada'. Na zahtev zena i dece da im se vrate pohapseni i mobilisani hranitelji, policija je nasrnula i nemilosrdno udarajuCi kundacima zene i decu, uspela da ,napravi red' pred Ministarstvom vojske i mornarice''.168 Takav odnos prema zenama izazvao je jos veci revolt, pa su one bile spremne da jos masovnije ucestvuju u ovim akcijama koje su vezane za strajk. Posle posete Ministarstvu za socijalnu politiku i Ministarstvu vojske, zene su nastavile da demonstriraju ulicama uzvikujuci navedene parole, a istog dana "navece su se ponovo sakupile s radnicima i ostalim gradanima na Terazijama, gde su svi demonstrativno zahtevali da se puste pohapseni i vrate kucama mobilisani radnici. 169 Zene su se naroCito angazovale na pripremanju i slanju paketa mobilisanim radnicima i prikupljanju pomoci njihovim porodicama. Pocetkom jula najveci broj strajkaca vratio se sa prisilne vojne vezbe. Usled terora policije i iscrpenosti radnika i njihovih porodica, izgledi na dalje vodenie strajka bili su vrlo slabi. Zato je Medufabricki strajkacki odbor doneo odluku o prekidu strajka i radnici su se poceli vracati na posao. Mnogi od njih, narocito oni istaknutiji i komunisti, nisu bili ponovo primljeni na rad. 170 Iako zapocet iz ekonomskih razloga, strajk se ubrzo pretvorio u politicku borbu protiv rezima i u njemu je doSla do izrazaj a puna solidarnost radnicke klase i naprednih gradana Beograda. Radno vreme krojackih radnika i radnica u Beogradu ni do 1940. godine nije bilo regulisano i nikada se nije radilo manje od 12 casova dnevno. U sezoni kad nema posla radnici i radnice su jednostavno otpustani. Niske nadnice i radni uslovi postali su nepodnosljivi i krojaCi su od poslodavaca trazili povecanje plata za 20 odsto. Posta oni na to nisu pristali, 85 odsto zaposlenih krojackih radnika i radnica u Beogradu stupilo je u strajk aprila 1940. godine. Posle 5 dana poslodavci su pristali da im povise plate za 15 odsto i tako je strajk okoncan sa delimicnim uspehom. Povisica koju su radhici izvojevali ovim strajkom neznatno je uticala na poboljsanje njihovog standarda u uslovima kada su cene zivotnim namirnicama stalno rasle. Pored toga, ostalo je niz neresenih problema u regulisanju radnih odnosa s poslodavcima, kao tos ARP, fond sindikati, -br. 250/40; AIRPS, fond sindikati, br. 173. to& Isto. no B.ogum.:iJ. Hrabak i Dragica LazareviC, n.d., 116. 257 �/ sto su pitanje uslova rada, izuzetno tezak polozaj zena radnica, zatim povisice plata s obzirom na stalnu skupocu, regulisanje radnog vremena i naplata prekovremenog rada. Izmedu radnika i poslodavaca nije postojao kolektivni ugovor kojim bi se regulisala sva ova pitanja, vee samo neki cenovnik koji nije imao vaznost ugovora. Posta putem sporazuma nisu mogli resiti ave probleme, krojacki radnici i radnice u Beogradu ponovo su stupili u strajk oktobra meseca iste godine. Ovaj strajk je bio mnogo organizovaniji i trajao je tri nedelje. I pored upornosti strajkaca, on je zavrsen delimicnim uspehom. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je regulis~no 9-casovno radno vreme i povisenje plata za 8 odsto. 111 Iste godme strajkovali su krojacki radnici i radnice u Zemunu i Kragujevcu, trazeci povecanje plata i poboljsanje uslova za rad.'72 Iako su se obogatili za kratko vreme, vlasnicl tekstilni? fabrika u Leskovcu nisu radnicima i radnicama povecali nadmce u vreme velike skupoce. Zbog toga je 13. juna 1940. godine stupilo u strajk oko 1 200 tekstilaca. u borbi protiv strajkolomaca u ovom strajku posebno su se istakle zene. u listu Ko.~<ynucT, organu PK KPJ za Srbiju, povodom ucesca zena u ovom i drugim strajkovima, konstatuje se da je naroCito dosao do izrazaja heroizam zena u borbama radnicke klase. Stoga se ukazuje na potrebu da partijske organizacije poklone vecu paznju radu medu zenama, kako u vreme strajkova taka i posle njih.'73 Prva obustava rada u stofari Vlade Ilica na Karaburmi, u Beogradu, organizovana je 1939. godine. Ovom akcijom je rukovodila partijska celija na Karaburmi, a u tome se najvise istakla mlada tekstilna radnica Marija Gregoran, koja je tada bila jedini clan Partiie u stofari. U ovoj fabrici su uslovi za rll'd bili veoma teski i radilo se po 12 casova dnevno za niske nadnice. Stoga je, kraiem 1940. godine, organizovan strajk koji je trajao oko mesec dana. Partijska organizacija je izvrsila pripreme i rukovodila ovom akcijom. Medutim, policija je silom slomila strajk na taj naCin sto je uhapsila nekoliko stotina radnika. Posle strajka poslodavac je otpustio oko 90 radnika i radnica.'74 u strajkackom pokretu redovno su se isticale zene svojom borbenoscu, iako ih je bilo malo organizovano u sindikalnim i partijskim organizacijama. u prvim godinama ovog perioda ucesce zena zapazeno je uglavnom u vecim preduzeCima i radnickim centrima, kao na primer, u Trbovlju - 1933, u Zagrebu - 1935, u tekstilnoj industriji Slovenije - 1936. itd. Medutim, zene kasnije sve masovnije dolaze do izrazaja u svim strajkovima i drugim akci171 ARP, fond sindikati, br. 174, 177, 178 i 179/40; AIRPS, fond sinditkati, br. 176; IA Beo.grada 1324, MG IX 64, SeCanje Cedom&ra Zivadinovii:a. 1 72 ARP, fond -sindikati, 139/40. 173 ARP, f·()lld sindilkati, 14la/40 i 249/40. KOMY1-!.UCT, 5, 140. 174 Marija Gregoran, 18 . .godiSnja radnica, doSla u Stofaru iz Medumurja; i'Sticala ,ge u iznoSenju zahteva ·radnika; Clan PQlk.rajinsk-og •lrom:iteta SKOJ-a za Srbiju -od 1940; hapSena i pro•ganjana, a 1941. uhvaCena d :strelJana. Drag i S t a m en k ci vi C, Partijska organizacija medu tekstilcima. na Kara~ burmi, Cetrdeset godina ... , ~nj. 3, 95-98; lA Beo,wada, SeCanje Danice Galovic, 1286 MG-IX-60. 258 jama radnicke klase, i to ne samo u velikim nego i u malim preduzecima u celoj zemlji. Njihova ucesce bilo je najuspesnije u strajkovima tekstilnih radnika, jer je u tekstilnoj industriji i bilo najvise zaposlenih zena. Od posebnog je znacaja sto se u ovom periodu strajkovima i drugim akcijama industrijskih radnika i radnica prikljucuju i poljoprivredne radnice, koje su masovno ucestvovale u strajkovima poljoprivrednih radnika 1936. godine u Vojvodini. Time strajkacki pokret obuhvata sve grane jugoslovenske privrede. U strajkovima, kao najpogodnijem obliku borbe radnicke klase u ovim uslovima, narasta i razvija se klasna svest kod zena. One dolaze do saznanja da se samo putem organizovane borbe citave radnicke klase i njihovim ucescem u toj borbi mogu ostvarivati odredeni uspesi i da je to sastavni deo opste borbe za emancipaciju i ravnopravnost zena. 4. Proslave Prvog maja i Meaunarodnog dana zena Zene radnice ucestvovale su u proslavama 1. maja, zajedno sa ostalim radnim ljudima u zemlji. Njihovi zahtevi; za jednak rad - jednaka plata, za placeni dopust porodiljama, za ponovno primanje radnica i namestenica na posao' posle bolovanja i porodaja, protiv izbacivanja s posla zena za vreme trudnoce itd., pretvorili su se u opste zahteve radnicke klase u prvomajskim proslavama. Za vreme ucesca u strajkovima radnice su u vecini mesta trazile priznavanje 1. maja kao radnickog praznika, sto su kapitalisti redovno osporavali. Partija je ukazivala na potrebu privlacenja sto veceg broja zena u prvomajske demonstracije, koriscenja i toga oblika borbe radnicke klase i organizovanja radnica u revolucionarne radnicke organizacije. u uputstvima 0 ucescu zena u demonstracijama 1. maja 1935. godine u listu Proleter se govori o istaknutoj borbi radnika u Trbovlju, Novom Mestu i Zagrebu i naglasava da njih treba organizovati u SKOJ, sindikate, Crvenu pomoc, u protivfasisticke i protivratne komitete, u seljacke borbene odbore, nacionalnorevolucionarni pokret i ukljucivati u sve organe Partije.'75 Centralni komitet KPJ odlucio je da iz Jugoslavije ide posebna delegacija zena na proslavu 1. maja 1935. godine u Moskvu. Na sednici CK KPJ koja je odrzana 26. marta 1935. godine zakljuceno je, pored ostalog, da se napise pismo svim pokrajinskim ko• mitetima KPJ o slanju zenske delegacije na proslavu 1. maja i da ti delegaciji treba da budu ,harem tri radnice". U direktivnim pismima CK, koja, su pisana pokrajinskim komitetima Srbije i Slovenije, govori se da u delegaciji treba da,budu po dve zene iz svak~ od ovih pokrajina i da one treba da budu legalno birane, kako b1 se mogle legalno povratiti u zemlju. N a primer, u uputstvima za Sloveniju se napominje da to pitanje treba postaviti na sednici San.s Proleter, 5----<6, apTil-maj 1935, 5. 259 �veza radnih zena i devojaka i da podruzpice iz Trbovlja i Zagorja u delegaciju izaberu po jednu zenu."• Iz izvestaja Centralne komisije za rad medu zenama od 15. juna 1935. godine vidi se da je iz Jugoslavije hila zenska dele" gacija na proslavi 1. maja u Sovjetskom Savezu.m Clanovi te delegacije su podneli izvestaj na osnovu kojeg je Centralna zenska komisija dobila tacniji uvid u aktivnosti zena u zemlji i dala odredena uputstva sta u tom pravcu treba dalje raditi. Delegatkinja iz Slovenije, na primer, dobila je posebno instruktivno pismo u kojem se preciznije govori o njenim zadacima u zemlji, o nedovoljnom radu Partije medu zenama i zadacima u tom pravcu, o organizovanju zena u sindikate i borbi za regulisanje njihovih problema u preduzecima, o radu u masovnim organizacijama, drustvima i klubovima, o pojacanom radu na selu i pomoci Komisiji pri PK KP Slovenij e za rad medu zenama."" · Uporedo s jacanjem klasne svesti kod zena one sve masovnije ucestvuju u proslavama 1. maja i nastoje da se toga dana izvrsi potpuna obustava rada u preduzecima. U Zagrebu su 1. maja 1935. godine organizovane demonstracije u kojima je ucestvovao veliki broj zena radnica i domacica. Povorka demonstranta je toga dana ujutru isla na Jelacicev trg, a navece prema gradu s Tresnjevke."" . Najvec~ i najpoznatije prvomajske demonstracije u ovom perwdu orgamzovane su u Zagrebu 1940. godine u kojima su masovno ucestvovale i zene. Ovoj proslavi prethodio je prvomajski ~roglas Mesnog komiteta KPH proletarijatu grada Zagreba, u koJem se, pored ostalog, govori o pojacanom teroru burzoazije nad radnickom klasom, o osnivanju koncentracionih logora, raspustanju klasnih radnickih organizacija, sprecavanju svake ekonomske i politicke akcije i sve tezem polozaju radnicke kla'Sl!. Radnici i radnice pojedinih zagrebackih preduzeca sakupljali su se na odredenim mestima, formirali povorke i pevali revolucionarne pesme. Sa tih mesta kretali su se prema centru grada, dok su policiju zadrzavale ranije formirane zastitne grupe radnika. Uz okrsaje s policijom, koja je razbijala radnicke povorke demonstranti su ipak uspeli da se po grupama probiju do cent~a grada. Oni su cak uspevali da oslobode grupe radnika koje je policija u ti~ sukobima pohapsila. ZahvaljujuCi takvoj organizaciji prvomaJske proslave, radnici i radnice su priredili demonstraciji pred pozoristem koje su trajale do podne. U ovim demonstracijama na176 Na ;sednici CK KPJ od 6. aprila 19;35. talwde se gov()r:i '() puto.vanju i iftinansira.nju delegacije Zena koja ide iz Jugoslavije 'U SSSR na IProslavu !. maja. (ARP, fond .KI 19:35/151, 1935/184, 1935/175. 1935/179.) "' ARP, fond KI, 1935/324. 178 U uputstvima Zenske ·komisije, rpoced ostalog, :kaZ.e se da je zadaCa drugaric~ iz Slovenlje, koja je hila u Zensrkoj delegaciji na proolavj 1. maja u l\1log.kvJ., da upozna radni.Stvo o svemu onome Sto je videla u sssa..:.u i da !Se za to organizuje niz sastanaka na ko,iima Ce ona istupati. Zatim se govori da ona.. preko partijskih foruma treba da 1stupi u vezu s Komisijom za rad medu zenama pri PK KP .Slovenije i da treba fonnirati komisij.e za rad medu Zenama pri mesnim i -dkruZnim komitetima KPJ. a u Celijd postavi:ti odgovorn<>g Clana za rad medu zenama. (ARP, KI 1935/638.) 79 i Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 247. 260 rocito su se istakle radnice tekstilne industrije. 180 I u drugim radnickim centrima organizovane su prvomajske demonstracije protiv vladajuceg rezima u kojima su ucestvovale i zene, iako one nisu bile taka uspesno izvedene kao u Zagrebu. * * * Povodom proslave 8. marta 1930. godine KPJ je uputila Proglas radnim zenama Jugoslavije u kojem se govori o veoma teskim posledicama diktatorskog rezima u nasoj zemlji i pozivaju zene da 8. marta stupe u demonstracije za povisenje nadnica, za izjedna~enje plata za isti posao, a protiv ,otpuStanja u masama, ubijanja i zverskog mucenja po tamnicama, unistavanja socijalnog zakonodavstva, priprema imperijalistickog rata i imperijalistickog odgoja u skolama" .181 Kraljevska hanska uprava savske banovine upozorila je Upravu policije u Zagrebu i sve sreske nacelnike na ovaj letak sa zahtevom da se njegovo rasturanje najenergicnije spreci ,a rasturaci podvrgnu najstrozoj zakonskoj odgovornosti" .182 Pod ovakvim uslovima bilo je zaista · tesko organizovati proslavu Medunarodnog dana zena, koja je_imala izrazito propagandni i politicki karakter. Zbog toga se tek 1934. godine uspelo nesto uraditi na tom planu. U prvom broju lista Proleter iz te godine objavljen je Clanak u kojem se govori a znacaju Medunarodnog dana zena i pripremama za tu proslavu. U Upustvima CK za rad medu zenama iz 1934. godine kaze se da je zadatak komisija za rad medu zenama da uz pomoc partijske i omladinske organizacije pripremi proslavu 8. marta, da je prosiri na siri krug radnih zena i na taj naCin izvojuje legalnost proslave. 183 Te godine organizuju se prve pojedinacne proslave Medunarodnog dana zena. Tako je u Zagrebu 8. marta odrzan siri sastanak tekstilnih radnica u sali sindikata u Mihanovlcevoj ulici. Na sastanku je Drago Marusic govorio o polozaju radnicke klase, a Ruza Turkovic o znacaju Dana zena, o polozaju zene radnice i borbi za njenu ravnopravnost. Iste godine proslavljen je 8. marta i na Cetinju. 184 Obimnije pripreme za proslavu 8. marta izvrsene su 1935. godine. Pored direktivnih pisama CK KPJ partijskim organizacijama, objavljeno je nekoliko clanaka u partijskoj, radnickoj i drugoj naprednoj Stampi i periodici o znacaju 8. marta. Februara 1935. godine Centralni komitet KPJ u direktivnom pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku, pored ostalog, pise da kampanju za proslavu Medunarodnog dana zena razviiu na sto siroj osnovi, da se na tome angazuje sve partijsko i omladinsko Clanstvo, kao i sindikat koji je pod uticajem Partije, da se pripreme oko proslave 8. marta ne smeju vise prepustiti samo zenama aktivistima; da nije I'S'to, 426 .f 427. ARP, fond KI 1930/12; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 187. 182 2ene Hrvtaske u radniCkom pokretu . .. , 190. 183 Sta i kako da se radi, 3, 1934, 76. 1B4 AIHRPH, MG 43/4--5, SeCanje RuZe T-W1k.oviC; JKe1-te L{pue rope y pesoJI.y~uoua.puo..R noxpeTtJ 1919-1945 .. . , 18. · t8o 1st 261 �dovoljno da se radi medu zenama samo ,oko priprema ove proslave, nego da treba vise vremena posvetiti radu medu radnicama. U pismu se dalje kaze da je potrebno u svakoj partijskoj celiji odrzati referat o pojacanom radu medu zenama u pripremama proslave 8. marta i precizirati na tom sastanku zadatke koji su vezani za uspeh ove proslave; da u toku ovog rada treba nastojati da se osnuju partijske celije u preduzecima gde su uglavnom zaposlene radnice i da se okupi sto veci broj zena na liniji koju Partija zastupa; da se izdaju leci povodom 8. marta i pise u lokalnim listovima u toj proslavi; da pored ekonomskih treba isticati i politicke zahteve i traziti slobodno delovanje svih revolucionarnih radnickih organizacija, slobodu stampe, zbora i dogovora, boriti se protiv hapsenja radnickih i nacionalnorevolucionarnih boraca, za punu amnestiju svih politickih i vojnih krivaca. 185 U isto vreme CK KPJ izdao je posebnu okruznicu posvecenu proslavi 8. marta. U tom dokuinentu se, pored ostalog, navodi da februar i pocetak marta treba da budu iskoricen za razvijanje agitacije medu radnicama i siromasnim seljankama kako hi ih privukli u revolucionarnu borbu radnicke klase, da se u toku priprema proslave 8. marta odrl\e sastanci i konferencije s radnicama iz preduzeca i radnickim zenama i siromasnim seljankama, radeci pri tome na stvaranju odbora jedinstvenog fronta; da se u lecima posveeenim radnim zenama, pored opstih zahteva, isticu i lokalni zahtevi i interesi zena; zatim se kaze da u pripremama ove proslave treba isticati sledece parole: 1. Radne zene okupljajte se oko zahteva jedinstvenog fronta u borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja; 2. Zahtevajmo hleba i rada za sve zaposlene radnike i radnice, za socijalno osiguranje svih bl!l!poslenih na racun drzave, banovine, opstine i kapitalista; 3. Protiv snizenja nadnica, protiv globa i otpustanja sa rada; 4. Protiv pogorsanja socijalnog osiguranja na stetu radnica i radnic.kih zena; 5. Protiv prekovremenog i nocnog rada za zene i decu; 6. Za zimsku pomoc u odelu, hrani, obuci i ogrevu svim besposlenim i njihovoj deci; 7. Besplatno deljenje knjiga i oslobadanja od skolarine za siromasnu skolsku decu; 8. Trazimo besplatno porodaj u bolnicama, decija obdanista i dispanzere o trosku drzave i kapitalista za sve siromasne zene grada i sela; 9. Radne zene sela barite se za besplatnu raspodelu sve drzavne, crkvene, dvorske i ve!eposednicke zemlje i sume siromasnim seljacima. Barite se za ponistenje svih dugova i poreza siromasnih seljaka; 10. Majke, zene i sestre, okupljajte se za borbu protiv vojnofasistickog terora, zahtevajte potpuno oslobodenje i punu ---- ,.. ARP, fond KI, 1935/52. 262 amnestiju za sve politicke i vojne zatvorenike. Zahtevajte ukidanje smrtne kazne; 11. Radne zene potlacenih naroda: Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca stupajte u borbu protiv nacionalnog ugnjetavanja; 12. Radne zene srpske nacije podupirite borbu za nacionalno oslobodenje potlacenih naroda; 13. Radne zene svih zemalja Jugoslavije bdite na ocuvanju mira. Barite se protiv militarizacije omladine,· protiv pripremanja rata i napada na Sovjetski Savez; 14. Borimo se za slobodu organizovanja, slobodu revolucionarne Stampe, zbora i dogovora. 186 Premda su od CK KPJ date direktive za masovnije organizovanje proslave 8. marta 1935. godine, ona ipak nije sa takvim uspehom organizovana na terenu. U Sloveniji, u nekim mestima, proslava Medunarodnog dana zena organizovana je 3. marta, u Ljubljani osmog, a u Mariboru 10. marta. Savez radnickih zena i devojaka pripremio je predavanje u Ljubljani, ali je policija sprecila odrzavanje toga predavanja. Podruznica Saveza u Mariboru uspela je da povodom Dana zena odrzi predavanje o polozaju i zahtevima radnica i radnickih zena, koje je imalo izrazito po!iticki karakter.'"' 2ene radnice zajedno sa studentkinjama Omladinske sekcije zenskog pokreta odrl\ale su 8. marta 1935. godine u Zagrebu veoma uspeo miting, na kojem se govorilo o polozaju zene radnice, 0 polozaju zene namestenice i 0 ulozi studentkinia u revolucionarnoj borbi radnicke klase. Posle ovog mitinga, koji je bio masovno posecen, grupa ucesnica je demonstrirala ulicama za ravnopravno~t zena. Demonstrantkinje je pred nemackim konzulatom polici]a rasterala.' 88 U svim gradovima Crne Gore proslavljen je 8. mart, ali uglavnom ilegalno. 2ene su taj praznik proslavile okupljanjem izvan grada, iii naveCe u stanovima, i na tim skupovima Citale su referate i prema mogucnostima izvele neke tacke iz kulturnog programa.' 89 U izvestaju Centralne komisije CK KPJ za rad medu zenama konstatuje se da je veliki nedostatak partijskih i skojev.skih organizacija sto nije organizovana proslava 8. marta 1935. god;ne .. I ukoliko su neke partijske jedinice radile na tome, rezultatl msu poznati."" Iako su ave godine postojali bolji uslovi za odrzavanje proiss ARP, fond K.I, 1935/44 - Partijski .ltistovj Proleter i Komunist doneE su ru lfebruaru 1 martu 1935. direk.Mv.ne Olanke 'D 1pripremama za proslavu 8. marta, u ·koj.i•ma su izloZeni isH zardaci •koji se 1postavljaju u !I1avedenim ·dOikumentima CK KPJ. 1s1 Delavska poWika, Ma.ribor, god. X, l8, 6. mart 1935; Zenski list, Mm·i:bor 3, 1. mart 1935, Delavec, strokovni Caso:pi,s, 17, 15. decembar 1935. ts8 AIHRPH, MG 43/4-5, SeC.anje RuZe Tu~kovi~. 1sD Arhiv Istorijskog .ins·tituta -u Titog.rad-u (u dal]em te'kstu AliT) bT. 12219/VII-1a-78; i>r. 12200/VIII 1a-59; VIII-1a 68; lKeue L(pue Tope Y pesoJl.y~uouapno.At no'KpeTY 1919-1945, 18; S-a v o B r k o viC, Zene Crne Gore i KomunistiCJ.ca partija Jugoslavije, NaSa Zena, 9-10. septembar-oktobar 1958, 6 i 7. '" ARP, fond KI, 1935/32! 263 �slava Medunarodnog dana zena, u tomese niJe uspelo zato sto je mali broj zen a bio organizovan u partij skim i sindikalnim organizacijama i sto se ta akcija uglavnom prepustala zenama, kojih je bilo malo za ovakav jedan poduhvat posle vise godina. Usled terora i hapsenja, proslave Medunarodnog dana zena u 1936. godini organizovane su u neznatnom broju. Slicno je bilo i sledece godine. Povodom proslave 8. marta 1937. godine zagrebacki list Radnik je pisao: ,Kod nas, na zalost, jos nije taj · dan mnogo poznat, ali ipak pojedine grupe zena na taj dan odrzavaju sastanke, na kojima isticu svoje osnovne zahtjeve". Sindikalno organizovane zene u Zagrebu organizovale su 12. marta skupstinu posvecenu prazniku Dana zena. '" Od 1938. godine proslavlja se 8. mart u Skoplju i drugim gradovima Makedonije. Toga dana navece obicno Sl,l odrzavani siri sastanci sa zenama na kojima je govoreno 0 znacaju ot•og praznika, polozaju zene kod nas i borbi za njenu ravnopravnost. U Bitolju je proslavljan 8. mart svake godine. 192 U Beogradu su 1938. godine Medunarodni dart zena proslavile radnice odrzavanjem svecane skupstine u Radnickoj komori. U referatu se govorilo o znacaju Dana zena, o potrebi borbe svih zena za mir i demokratiju, a zatim je odrzan koncertni deo programa koji se sastojao iz recitacija, pesama i igara.193 Proslave 8. marta u Crnoj Gori imale su borbeniji karakter. U Podgorici su 1939. godine na taj dan bile priredene masovne demonstracije protiv rata i fasizma. Proslave su organizovane i u drugim mestima Crne Gore.<•• U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzana je 8. marta 1939. skupstina zena na kojoj je bilo"'<lko 1 500 ucesnica. Na skupstini je Anka Balog-Rapic odrzala referat ,Historijska slika razvoja polozaja zene u drustvu" a Maca Grzetic ,Radnica u odnosu prema kulturi". Zene su zahtevale politicku ravnopravnost i veCi uticaj u javnom zivotu. Skupstinu je pre zavr5etka prekinula policija.'95 Ova je bila, svakako, jedna od najuspelijih manifestacija u ilegalnim uslovima proslave Dana zena.. Jedna ad najuspelijih oriredaba u Banjoj Luci bila je proslava 8. marta 1940. godine u hotelu ,Bosna". U uvodnom izlaganju je ukazano na znacaj proslave 8. marta i na polozai u kojem se nalazi nasa zemlja. Zatim je hor Omladinske sekcije zenskog pokreta otpevao nekoliko pesama, izvedene su neke baletske tacke i recitacije. Zbog ave proslave policija je pozvala predsednicu Drustva ,zenski pokret", jer je program bio prozet antifasistiCkom saddinom, i zapretila joj zabranom rada drustva ukoliko ovako budu nastavile. 191 . 1112 Bogdanove. 19 3 }I{ene til;; 264 ' Zene Rrvatske u radniCkom pokfetu ... , 318. Zene ,su il1la te S·a&ta·:ruke donosile ruCne .radove da bi, u sluCaju unada pc~'icije, 1zgledatl.o :da 194 I 'I Jedna radnica je kaznjena zato sto je recitovala pesmu 0 sudbini devojke-radnice.' 96 Medunarodni praznik zena u Zagrebu proslavljen je 1941. godine pred fabrikama u kojima su radile zene. Na mnogim mitinzima koji su toga dana odrzani, zene radnice su isticale svoje zahteve ,za jednak rad, jednaka placa, za zastitu majke i deteta i protiv rata u kojem ginu radniCki sinovi, mu.Zevi i braCa". One su traZile da se sklopi pakt o uzajamnoj pomoci i prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Mitinge je posetio veliki broj zena i na njima je bilo obicno 100 do 500 radnica.' 97 Centralni komitet KP Slovenije izdao je Proglas, povodom proslave 8. marta 1941. godine, u kojem se govori o stanju u zemlji i pozivaju zene Slovenije da se prikljuce radnim ljudima koji se pod rukovodstvom KPJ bore protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce i spekulacije, protiv terora i koncentracionih logora, za zastitu majke i deteta i punu socijalnu i politicku ravnopravnost zena. Proslavta 8. marta 1941. godine protekla j e u znaku zabrinutosti zbog ratne opasnosti, koju su vee osetili narodi Jugoslavije. Zene su se najvise zalile na skupocu koja ugrozava izdrzavanje porodice, niske plate i nezaposlenost. One su zahtevale demokratiju, mir i oslonac na Sovjetski Savez, jer jedino pod tim uslovima mogu proslavljati 8. mart zajedno sa svim radnim Zenama u svetu. Na osnovu ovih primera vidi se da proslave Medunarodnog dana zena nisu bile masovne, za sto je postojalo vise razloga. Mali broj zena bio je u partijskim i sindikalnim organizacijama, koje bi mogle da preuzmu na sebe organizovanje ovih praznika medunarodne solidarnosti zena. Iz toga se vidi da ni partijske organizacije nisu poklanjale dovoljno paznje radu medu zenama i da nisu, bez obzira na direktive, imale veceg uspeha u organizovanju Dana zena. Jedan od vaznih razloga zbog kojih se nisu mogle masovnije organizovati ove proslave jest i teror policije, koja je znala da to organizuju komunisti i zato je nastojala da ih na svaki nacin spreci, kao i sve druge akcije koje je poduzimala Partija. Organizacija ,Zenski pokret", kroz koju su delovali komunisti, bila je takode uska i malobrojna i nije se mnogo angazovala oko proslava 8. marta, izuzev omladinskih sekcija zenskog pokreta kojima su direktno rukovodili komunisti. Proslave Medunarodnog dana zena bile su najpogodnija forma za okupljanje veceg broja zena na liniji borbe za mir i siroki antiratni i antifasisticki front zena. u tome su postignuti odredeni rezultati, narocito ad 1938. godine, kada je i uticaj Partije medu zenama bio veci. Od tada se proslave 8. marta odrzavaju u sve vise mesta i preduzeca i bez obzira na teror policije dobijaju masovniji i borbeniji karakter. danae~ S'll ISe sakupile xadi ·ruCnih radov.a. - SeCanje Nade 11-12, .M.cipx--anpu.a 1938, 22. }KeUe L{pue rope y peBOAYt{UOUapUO-"t n01cpeTy 1919-:1945 . .. , Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 384." 27. 196 D uS an k a KovaC e v tiC, OsnivaThje i aktivnost Zenskog pokreta u Banjoj Luci, Cetrdeset go.dina 1935/1941, k.nj. 3, 361. 197 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 460. I ' 265 �II glava DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA 1. Jugoslovenski zenski savez Rukovodstvo Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je privrzeno postojecem rezimu i u svim prilikama davalo mu odredenu podrsku. Pod vidom ,politicke neutralnosti" ova gradanska zenska organizacija nastavila je da radi na isti nacin za vreme diktature, kao sto je radila i ranije pod nazivom Narodnog zenskog saveza SHS. Redovna skupstina Narodnog zenskog saveza odrzana je u Splitu od 6. do 8. oktobra 1929. godine. Po svom karakteru i sirini ana je imala znacaj kongresa. Skupstini je prisustvovalo oko 500 delegatkinja iz svih krajeva u zemlji, a na otvaranju je bilo oko 1 -~0~ zena. Predsednica Leposava Petkovic govorila je o desetogodlsnJem radu Narodnog zenskog saveza naglasavajuci da su zene radile na zastiti ratne sirocadi i siromasne dece; na podizanju zenskih zanatskih skola; na prosvecivanju zena na selu; na podizanju domova zenskih drustava; na odrzavanju mira, na zastiti prava zene 1 ~a stvaranJu novih zenskih drustava. Zatim je saopstila odluku koJa Je donesena na poslednjoj sednici Nareclnog zenskog saveza SHS, a to je da Savez u duhu novih drl:avnih promena menja naziv u Jugoslovenski zenski savez. Program rada Saveza je ostao isti jedino je izvrsena reorganizacija i formirane su sekcije Jugosloven~ skog zenskog sa veza po banovinama .. , !'iilena Atanackovic, sekretar Saveza, podnela je opsiran izvestaJ o radu u protekloj godini. Ona je istakla da je Savez ucestvovao u akciji za pomoc gladnima u Dalmaciji, Bosni i Hercegovml 1 poplavljenima u Skoplju, zatim u donosenju nekih zakona i da je poslednjim ukazom odlikovano mnogo zena. Na skupstini su podneseni opsirniji izvestaji komisija za mir i arbitrazu za stampu, za emigraciju, za higijenu, za vaspitavanje omladine z~ zastitu dece, za zenske pozive, za pravni polozaj zene i drzav!Janstvo udate ~ene i oko dvanaest referata o pojedinim problemima koji su od mteresa za zene. 0 ovim pitanjima razvila se diskusija i donesene su odgovarajuce rezolucije. Alojzija Stebi je govorila o zens~?-m d_ru~tvi'?a. naglasavajuCi da se mnoga druiltva osnivaju radi h~nol! IStJCa_nJ.a 1 da taka postaju destruktivna. Takode se postavilo pltanJe da h Je trebalo formirati Narodnu zensku zajednicu.' 1 AIZDG, do:kumentactj:a Minke Gov~ar. Kongre.s Jug;osl<YVenslk;og Zenslrog saveza u Sphtu, IIo.n.uTu'Ka, br. 7697, 7698, 7699, 7, 8. a 9. O'ICTo6ap 1929; Kongres Jugoslovenskog narodnog Zenskog saveza Novo doba Split 245 7 Qktobar 1929, 266 • ' ' ' · l l U Becu je krajem maja i pocetkom juna 1930. godine odrzan Kongres Internacionalnog zenskog saveza na kojem je bilo 10 delegata i 9 zamenika iz nase zemlje. Rad Kongresa odvijao se u deset komisija u kojima su aktivno ucestvovale predstavnice gradanskih zenskih organizacija iz Jugoslavije. Na sednicama komisija podneti su odgovarajuci strucni referati o kojima se diskutovalo, a zatim su za plenarnu sednicu Kongresa pripremljeni izvestaji komisija i rezolucije. 2 Sledeca redovna godisnja skunstina Jugoslovenskog zenskog saveza odrzana je u Zagrebu od 12. do 15. oktobra 1930. godine. SkupStini je prisustvovalo 225 opunomocenih delegata, dok je Savez tada brojao 450 drustava i udruzenja sa vise od 40 hiljada Clanova. Sekretar Saveza Milena Atanackovic podnela je izvestaj o radu za. proteklu godinu. Ona je rekla da je glavna akcija Saveza bila upucena na podizanje prosvetnog i kulturnog nivoa zena i izjavila ,da Savez odavno ima teznju da dade u kontakt s najvecom grupom zena, sa zenskim manuelnim radnicima" i konstatovala da ih do sada nisu imali u svojoj sredini. Zatim je govorila o uspehu zenskih drustava i ucescu predstavnica Saveza na medunarodnim skupovima zena u Becu, Pragu i Zenevi. Danica Bedekovic je podnela izvestaj o radu Medunarodnog kongresa zena u Becu, a Franja Kariceva referat o organizaciji i radu kucnih pomocnica. U diskusiji je ucestvovao veci broj delegata. Pored uobicajenih izlaganja o radu druStava, govorilo se i o radu na selu, naroCito o prosveCivanju seoske· zene. Vida Cubrilovic je govorila o radu na selu u Bosni, a Natalija Nesic, iz Velikog Sela kraj Pozarevca, o radu u svom selu. 3 I ova, kao i prethodne skupstine, imala je vise manifestacioni karakter. Na njima se o polozaju zene radnice nije raspravljalo niti se Savez. bavio tim pitanjima. Posle ove skupstine u radu Jugoslovenskog zenskog saveza nastupilo je izvesno zatisje. Od 21. do 23. maja 1933. godine u Novom Sadu odrzana je Deseta redovna skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza, kojoj je prisustvovalo vise od 200 delegata, predstavnika zenskih drustava iz cele zemlje. Na skuostini se raspravljalo o reorganizaciji JZS, zatim o izmeni Pravila Saveza i konstatovano je da su zenske organizacije uspesno izvrsile mnoge zadatke. U saradnji sa Drustvenom i Zenski pokret" i Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena Savez je nastojao da zastiti stecena prava zena u profesiji. Skupstina. je na kraju donela Rezoluciju u kojoj se govori o potrebi sistematskog prosveCivanja zena, 0 strucno-higijenskom odgoju i materijal-· noj pomoci majkama, o potrebi zaStite dece, o osnivanju zavoda za 2 Kol!llgres je radio u .sledeC.im ·k.omisijama: KomLsiia za mi-r i arbitraZu; Komisija za jednak -moral; Ko-misija za zakone; Kom&s.ija za vaspitavanje dece i ·omladine; Ko-mi.sija za Zenske pozive; Ko-mislja za politiCko osdobodenje Zene; Komisija za emLgraciju; Komisija za higijenu; Potkomisija za k.inematograf1ju i Po1Jk:omisija za umetnost. - Milena AtanackoviC, Kongres Internacionalnog Zenskog ·saveza, EencKu no1CpeT, 13-16, 15. jyA. 1930, 1-2. 3 AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; liOJI.UTuK.a, 8059, 8060 i 8061,. 13, 14. i 15. O?CTo6ap 1930; Novosti, Zagreb, 283, 13. oktobar 1930, 4; 285, 15 .. oktobar 1930, 5; JeJietia ,n;. ,Il;MMMTpMjeBMh, C Konzpeca, Mucao,. lmj. XXXIII, sv. 5-6, Beorpa;11, 1930, 347-352. 267 �zdravstvenu zastitu majke i deteta i o ~domacickim skolama.• I sledece, 1934, godine odrzana je u isto vreme godisnja skupstina Jugoslovensko!l" zenskog saveza u Koyilj~~i. Na skupstini je konstatovano da Je sprovedena decentrahzaciJa Saveza kroz banovinske ~ekcij_e i da je JZ_S_ uces!':ovao :: s':'im akcijama koje je organizovao z~nskl_pokret u c11Ju zas~I~e stec~mh: prava zena. Skupstina je posle d1skus1]e donela RezoluciJU o p1tan1u Uredbe o dodacima na skupocu_ u kojoj se ~ahteva da se Uredbom ne smanjuju primanja uda~''? zenama. Zatim se raspravlJalo o Poslovniku i Pravilima Saveza : Izabran je. Upravni ~?,?or JZS .. Na _zavrsetku skupstine odrzano Je predavanJe o domaciCkom poz1vu 1 o tom pitanju je donesena posebna rezolucija. 5 Po~etkom j~la 1934. godine organizovan je Deveti kongres Int~rnacwn~l~og z:nskog sa':eza u Parizu. Kongresu su prisustvoyah. de~egati ze':~ki~ na~odm~ savez~ iz ~7 ~emalja, medu kojima J<; hila 1 delegaCIJa zena IZ nase zemlJe koJu Je predvodila predsed'?'ca Savez~ Leposava ~etkoyic. Posle svecanog otvaranja Kongresa 1 p_ozdravmh: !l:ovora pnst~p1lo se radu po komisijama. U deset razlicitih kom1SIJa raspravlJalo se o svim aktuelnim problemima iz delo~ruga ra?a Int~rn~~ionalnog. zenskog saveza. Narocita paznja b1l~ Je posvecena p1tanJ1ma odgoJa dece i omladine. Rezultati rada poJedinih komisija hili su izlozeni u rezolucijama koje su posluzile kao osnova i uputstvo za dalji rad Saveza. Za ':reme trajanja Kongresa priredeno je nekoliko javnih ~astanaka .1 yredavanja, od kojih je najvece interesovanje u javnosti Izazvao m1ting za pravo zene na rad. Usled svetske ekonomske krize sve viSe se ogranicavao _;ad zena i. s'?anjivana je njihova nagrada "!' odnosu na nagradu muskaraca za 1st1 rad. N!Mn.itingu je naglaseno I zahtevano ,da zena, udata iii ne, ima isto pravo na rad i zaradu ka? mus~":rac" i najodlucnije je protestovano protiv svakog pokuSaJa da JOJ se to pravo oduzme.• Januara 1935. godine JZS je poceo izdavati svoj list- TJtaC!I.ItJ< Jywc.!!oBe~tcJ<o2 J/Ce~tc?<02 caae3a, koji je sluzio kao stalna veza iz~edu ypr.~ve Saveza, njegovih sekcija po banovinama i drustvima 1 udruzenJ1ma u celoj zemlji. Savez je tada imao oko 400 zenskih udruzenj": koja su u r.!!acauJ<y objavljivala rezultate o svom radu7 ~r~J~m marta 1936. godine oddana je plenarna sednica JZS ~a ~OJ?J Je podnesen ~psiran izvestaj o radu Saveza s posebnim Izvesta]lma o radu sekCIJa po banovinama. Prema novim Pravilima J?S. od 1933. godine, osnovane su banovinske sekcije i rad Saveza bw Je organizovan u okviru tih sekcija. Neke od njih, kao na primer 4 • CKynmru·ua JyzocJZ.oBeuC?<:oz JY" 1933, 66. j{Ce'Jl.C'K02 caae3a, Eeuc?Cu noxpeT, 6, 5 Eencx.u noxper, 5-6, .M.aj-jynu 1934 50. 'N . , ·a Kcmgresu Je QdluCeno da ,se Deseti kongres Intemac:ion~lnog Zen~kog sa·veza odrZi u Jugoslaviji 1936. godine. - Kongres Internacionalnog ~en:o~ saveza, r JZ.a~u'K: Jyzoc.l!.oeeucKoz :J!Ceuc'Koz caae3a, Beorpa.n:, roA. I, , · ]auyap 1935, 8, ,lfeeeTu ?Couzpec J1nTepua~uoKa.auoz J/Cencx:oz caae 3a cenTe.A£6ap-o1\:To6a:p 1934: :ie~~~u noxpeT, 7-8, jyJL-aszycT 1934, 85; 9-10, 7 268 TJ!.aCU'U1C JyZOCJ!.OBe'H.C'KOZ 'JICe1!.C1eOZ Caae3a, 1, 30. jauyap 1935, 1. Sekcija JZS za dravsku banovinu, uspesno su se organizovale i postigle su vidne rezultate, dok je u vise sekcija dolazilo do razdora i do razmimoi!aZenja, sto je umanjivalo vaznost sekcija i usporavalo njihov rad. Uprava Saveza je vodila akciju za odbranu prava zene na rad i zalagala se da zene dobiju pravo glasa. Pred izradu Izbornog zakona Uprava JZS se pridruzila akciji zenskog pokreta i uzela vidnog ucesca na zborovima za pravo glasa zena, koji su odr!i:ani u jesen 1935. godine. Uprava se takode zalagala da se ukine Uredba o smanjenju cinovnickih dodataka, kojom se narocito pogodao polozaj udatili zena, ali se u tome nista nije uspelo. Veoma uspesno veze odrzavao je Izvrsni odbor JZS sa Internacionalnim zenskim savezom i savezima zena u pojedinim zemljama i intenzivno je radio na pripremama predstojeceg medunarodnog kongresa zena u Dubrovniku. 8 U Dubrovniku je od 28. septembra do 10. oktobra 1936. godine trajao rad Kongresa Internacionalnog zenskog saveza na kojem je bilo zastupljeno 30 zemalja. Na Kongresu je ucestvovalo 400 delegatkinja koje su predstavljale 40 miliona zena uC!anjenih u razna zenska udruzenja u pojedinim zemljama. Iz nase zemlje na Kongresu je ucestvovalo vise delegata iz pojedinili pokrajina, a 4-5 su ucestvovale u diskusiji o pojedinim problemima na plenarnoj sed- nici i u komisij ama Kongresa. Predsednica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda podnela je referat o ucescu zena Jugoslavije u industriji. Ona je, pored ostalog, rekla da se u Jugoslaviji, kao pretezno agrarnoj zemlji, industrija tek razvija i da ima svega 60 hiljada radnica zaposlenih u njoj. Najvise zena zaposleno je u tekstilnoj industriji, ito 56,7 odsto, i one u toj gram sacinjavaju vise od polo.vine celokupnog broja zaposlenih radnika. U ostalim industrijskim gradovima zaposleno je mnogo manje zena nego muskaraca. 9 Radnice u industriji pretezno su nekvalifikovane i zbog toga se nalaze u nizim platnim razredima i slabo su nagradene. U sindikalnim organizacijama zene su organizovane u malom broju i zato je slab njihov uticaj u tim organizacijama - konstatovano je u referatu. Predstavnice Jugoslovenskog zenskog saveza diskutovale su jos o polozaju zene na selu, 0 stambenim problemima i 0 ucescu zene u domacinstvu. Iz izlaganja pojedinih diskutanata videlo se da predstavnice zena iz velikih zemalja nemaju dovljno razumevanja za potrebe zena u malim i nerazvijenim zemljama. 8 Pa;n; J. )!{. CaBe3a, r./!.CtC?f.U?C Jyzoc.n.OBe'H.CKDZ :JfC€'H.C1COZ caae3a, 4, 30. anpUJI, 1936, 27; 5, 30. .<aj 1936, 34. 9 U 1935. godini bilo je od :uilrupnog broja osigrull"anih Zena samo 28°/o irulustrijskih radndca, a od ukupnog br<oja ovih radnica bilo je 16,5°/o zaposleno u tekstilnoj ·ilndustriji, SO/o u .industrij1i .adeCe i 3,3°/o ·u industriji duvan-a i1d. NajveCi broj zaposlenih z.ena je u mladim godinama, i to od 14 do 22 godine 38,4°/o i od 23 do 32 godine 36,4°/o. Dakle, oko 75°/r~ zapoolemih radnica su ispod 32 godil!le. N::~.jviSe radnica bilo je 00 19 do 22 go-ctine Zivota. One su 1935. saCinjavale 24°/o -od ukupnog broja zapo.slenih radnica. (LKencxu noKpeT;, 7-10, cenTe.M6ap---de~e.A£6ap 1936, 55; JKe1-ta danae, 1, O'ICTo6ap 1936, 12. 269 �Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena organizovalo je izlozbu knjiga jugoslovenskih zenskih pisaca za vreme odrzavanja Kongresa u Dubrovniku. 10 Ovaj Kongres nije raspravljao o taka vaznim zivotnim pitanjima, kao sto je to bilo na drugim pomenutim medunarodnim kongresima. Na Kongresu nisu dosli do izrazaja energicniji stavovi za postavljanje i resavanje bitnih problema od interesa za radne zene u svetu. Internacionalni zenski savez nije bio taka jedinstvena i povezana organizacija zena da bi mogao da pripremi i organizuje kongres zena na visem nivou, sadrzajniji i s vecim rezultatima. U Beogradu je 17. i 18. aprila 1937. godine odrzana plenarna sednica Glavnog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj je podnesen izvestaj Izvrsnog odbora J2S. Podneseni su takode izvestaji sekcija J2S po banovinama i izvestaji sef'ova korclsija pri Glavnom odboru J2S. Zatim se razvila diskusija o tim izvestajima i doneti su odgovarajuci zakljucci. Podneseno je i usvojeno vise konkretnih predloga o daljem radu Saveza, o unutrasnjoj organizaciji Saveza, o izmeni Pravila na narednoj skupstini i predlozi za dnevni red naredne skupstine. 11 Sledeci Kongres Internacionalnog zenskog saveza odrzan je ~ula 1938. godine u Edinburgu. Na Kongresu su bile delegacije zena rz preko 30 zemalja, medu kojima i predstavnice zenskih organizacija iz nase zemlje. Kongres je bio jubilaran i na svecan nacin je obelezio pedesetogodisnjicu postojanja i rada Internaciana!nog zenskog saveza. Pored manifestacionog, Kongres je imao i radni karakter. Na sednicama komisija raspravljalo se o tekuCim aktuelnim problemima zenskih organizacija, a zatim je rad komisija u formi rezalucija iznesen na plenarnu sednicu. Pitanje""mira bilo je u sredis_tu interes?':'~nja i Ka?'isija. za mir posvetila mu je svu svoju paznJU. ~omrsr]a za vaspttavanJe dece i omladine nastavila je svoj rad zapocet za vreme Kongresa u Dubrovniku i bavila se pitaniem predskolskog odgoja dece. U Komisiji za pravo glasa raspravljalo s': o p~lozaju zena .u po.iedinim zemljama i o uspesima koji su po" strgnutr od posledn)eg kongresa. Konstatovalo se da su u meduvremenu zene dobile pravo glasa u nekim zemljama. Komisija za zenske pozive bavila se ovog puta problemima zastite radnica na selu i naglasena je potreba da se soci.ialno zakonodavstvo prosiri na zene i muskarce na selu. 0 odgovarajuCim problemima raspravljalo se i na sednicama ostalih komisija, ciji su rezultati rada izlozeni na plenarnoj sednici Kongresa. 12 10 LK.eucKu no·x:peT, 1-2, janyap-·cfie6pyap 1937, 16-21; )Rena 3a1£ac, 1, OKTo6ap 1936, 12; 1551 Akademsko glasilo za univerzitetska i javna pitanja god. I, br. 6, 30. oktobar 1936. godine; Konz.pec MuTepua'l(.uouaJl:ltoa JJCeuc?Co; caae3a Y J{y6poe·nu1<.y, r .~~,ac JywcJl.oeenc1Coz ~eUC'ICM caee3a, 7, aszycT 1936, 50-56; 8, 30. cenre..tt6ap 1936, 57-68; 9, D1CTo6ap-uoae.A(6ap 1936, 69-88; 10 30. oe'le.a6ap 1936, 89-98. ' 11 I1.tteuapna ceduu'4a J. E. C., r.!l.acuu% Jyzoc4oae1tC'Koz Jfeenc"Koz case3a, 3, 30 . .MapT 1937, 20; 4, 30. anpu.a 1937, 28. 12 Konzpec HrtTepua~uona.auoC'. :JfCe1tC1COZ case3a y E()uu6ypzy, rJlaC'UU'K Jywc./l.oaeH.c-;coz :»ceH.c-;coz caee3a, 8, 30. 01CTo6ap 1938, 60-66. 270 Od 13. do 15. novembra 1938. godine odrzana je u Beogradu Skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj su podneseni izvestaji Glavne uprave, delegata J2S sa internacionalnih sastanaka, banovinskih sekcija i saveznih komisija. Na Skupstini se raspravljalo o radu zenskih strucnih skola, kao i drugih zenskih i srednjih strucnih skola koje su pohadala zenska deca. Izvrsen je izbor Izvrsnog i Nadzornog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza." Jugoslovenski zenski savez imao je svoje sekcije po banovinama. u koje su hila uclanjena postojeca drustva i udruzenja s podrucja banovine. 14 Rad ovih sekcija bio je nepovezan i neorganizovan i zavisio je uglavnom od inicijative pojedinih drustava. U tom pogledu maze se izdvojiti rad Slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, koja je delovala u dravskoj banovini. Pocetkom tridesetih godina u Sloveniji je veoma uspesno radio Savez radnickih zena i devojaka, koji je zajedno sa Slovenackom sekcijom J ugoslovenskog zenskog saveza organizovao nekoliko akcija za koje su bile zainteresovane radne zene u Sloveniji. Tih godina Partija je u Sloveniji ostvarila veliki uticaj ha rad Saveza radnickih zena i devojaka. 2ene komunisti radile su i vrsile uticaj i u drugm zenskim organizacijama, na primer u Drustvu akademski obrazovanih zena, Drustvu kucnih pomocnica, Savezu domacica, .,2enskom pokretu", Opstem zenskom drustvu itd. 15 Organizacija .,2enski pokret" u Ljubljani hila je ukljucena u Slovenacku sekciju Jugoslovenskog zenskog saveza i sve akcije koje su organizovane preko Alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, u Sloveniji su sprovodene uglavnom preko ove sekcije. Sve je to doprinelo da se rad sekcije u ovoj banovini kvalitativno razlikuje od rada sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza u drugim banovinama. U Dravskoj sekciji Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je oko 20 raznih zenskih i sportskih drustava, 16 koja su izdavala svoje li1s Pad J. E. Case3a, r Jl.acnu7<: Jyt.oc.twaeH.CKOZ xencxoz caae3a, 8, 30. Ol<To6ap 1938, 65, 2, 28. <f;e6pyap 1939, 12. 14 U <iurnavsfiroj banov:ini, na primer, ipOOtojala \SlU. -sledeCa druStva. Jugo- slovensk-og Zenskog saveza 1938: Dobrotvorna zadruga ,,SP.PJcinja", .Zensko rnuzi-Cko druStv·o, Kolo srpSJkih sestara, Matica naprednih Zena, R'l.l.<Sloo dobrotvomo dl'"llStvo, Srpska Znnska Oitaonka ,Pose-strima", Srpsko-T'I.l!Slw dobra..: ivoomo dr-u.Stvo, Dobrotvoma Zenska zadruga Senta, Dom miJ.osrda, DruStvo za p:ros·veCi.vanje Zena Vel.i:ke Kiki.nde, Jev.rejs:ko dobr.otV'Omo druStvo Ruma, K-olo baranjskih sestara Darda, UISI'dni spolek Cehoslova-C.kih Zena - GloZani i Ki•S<aC, · SlovaOko Zensko druStvo i Udru.Zenje univerzitebski obraznvanih Zen a. Dru.Stvro ,Dobrotvorma zad.ruga ,Srpkimja' " postoj alo j e u 11 mesta u V~ojvoddni, 1. to u: Beloj Cr>kVIi, Petrovgradtt, Velikoj Kjkindi, VrScu., Lri-gu, Kamenici, Novorn SeJu, Staroj Palanki, Subotici, Sidu i Rumi. Kol·o "Sl'lpskih sestara je ta:kmde veoma uspe.Sno radHo, tako -da je imalo svoje odbore u 20 mesta u Vojvodi!ni. ARP, Fond Zensk·i pokret, Novi Sad iz 1938. "ARP, f<>nd Kl, 1935/317 i 1935/324. 31(eHKa KHI(PH'I, YTu'laJ IIapTu.je ua Caae3 paduu'l£-x:ux :JfCeua u Oeaoja-;ca y Co!lOBeliuju, Ko.AtyuucT, organ Saveza komuni.sta Jugcslavi'je, 149, Boograd, 3 . ...uapT 1960; Arhiv CK SK Slovenije, Sj-eCanje Poldke Koo. 16 U ·sa.Jstavu sekcije Jugosloven&kog Zeruskog :sa.veza za drav:siku ban-ovinru, decembra 1937, ulazna· sru slede6a druStva: Savez dmnaCica, Savez kuCn.ih pomo6n-ica, DruStvu akademski obrazovanih Zena, ,2enski pokret", ,.Zenski svet" (Ca:sopis), Dom visoko.S.kolski, Dom uCiteljica, DruStvo diplomiranih sestara, Dru.Stvo d:i;plomd.r.a:ruih babica, DruStrvu opStin&ldh Cinovnica, JN AD 271 �stove, kao na primer: Gospodinjska pomocnica, organ kucnih pomocnica, koji je izlazio jednom mesecno r -bavio se polozajem kucnih pomocnica u drustvu; Babiski vestnik, strukovno glasilo drustva diplomiranih babica; .IKeUC'I<U no?<per, koji je izdavala Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji, izlazio je i na slovenackom jeziku; u Savezu domaCica je osnovan odsek Opsteg zenskog drustva, koji je izdavao Gospodinju, strukovni list za domaCinstvo, a izlazio je mesecno. U Trstu je poceo 1923. godine da izlazi Zenski svet, koji se kasnije izdavao u Ljubljani. Ovaj list je tretirao razne probleme zenskog pokreta, donosio vesti o radu zenskih drustava u Sloveniji, objavljivao pojedine knjizevne i druge priloge iz oblasti kulture. Neko vreme su ga uredivale dve levicarke." Hadnicka i druga napredna stampa u Sloveniji dosta je pisala o neravnopravnom polozaju zena i naporima koje ulazu pojedine organizacije da se taj polozaj poboljsa, da zena dobije politicka prava i da u ekonomskom pogledu bude ravnopravria s muskarcem. Dravska sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza, zajedno sa Savezom radnickih zena i devojaka i Drustvenom ,Zenski pokret", organizovala je nekoliko uspesnih skupova zena. Maja 1933. godine u Ljubljani je odrzan veliki zbor zena za legalizaciju abortusa iz socijalnih razloga. Avgusta iste godine Savez domacica je organizovao miting protiv skupoce, na kojem je govorila i njegova predstavnica.'8 Kada se pocelo sa redukcijom zena u ddavnoj i privatnoj sluzbi, zenske organizacije u Ljubljani odrzale su, pocetkom marta 1934. godine, protestni zbor na kojem je bilo oko 300 zena. Na zboru se govorilo o problemu nezaposlenosti i osuden je pokusaj da se ova pitanje resava na racun zena. Protestovalo se protiv toga da jedno lice obavlja vise poslova, dok drugi nemaju nuzno zaposlenje. Na kraju je donesena Hezolucija kojom se konstatuje da je protivustavno resavanje pitanja nezaposlenosti na iltetu zena zaposlenih u privatnoj sluzbi i kojom se zahteva da se redukcija i sistematizacija radnih mesta ne vrsi na racun poslova.' 9 Septembra iste godine udruzene zenske organizacije organizovale su u Ljubljani protestni zbor protiv zapostavljanja zena. Na zboru se govorilo o politickoj i ekonomskoj neravnopravnosti zena, koje primaju manje plate od muskaraca, premda imaju iste kvalifikaci.ie. Zene su i ovom prilikom zahtevale za jednaki rad jednaku platu.'0 Veoma znaca.ian zbor zenskih organizacija odrzan je u Ljubljani 22. juna 1935. godine. Zena su na zboru protestovale zbog namere da se ukine Gradska zenska realna gimnazija. Konstatovano je da zenske i druge srednje skole imaju preveliki broj ui':enika, da je potrebno otvoriti jos dve srednje skole, a ne zatvarati postojece. .,J-adran" (Jugoslovensko n.aciona!l.no akademsk:o d1'1.1Stvo - Jadran) DruStvo ~omaCiCk·e Slrole za ugosti'telje, Ma·riborsko Zensko druStv.a, OpSte Z~ko drustv-o, TKD Aten:a ($portsko druStvo). Zensk:o ·obrazovno druStv-o Murska Sobota, Kolo jug01slovenskih ;Sestara Celje, TrboV'lje, 2alec Vojni·k j Slovenj-Gradec. - Arhiiv CK SK Sl-ovenije, fc>n-d Zenska zveza ~ staroj Jugos[avih. 17 Ern a Muser, Iz na§e preteklosti, NaSa ~ena, LjublJ'ana 7-8 1959, 231. ' ' 19 Zdenka KidTiC, n.n.; Ern a Muse.r, n.n., 231. 19 Delavska politika, lViari.bor. god. IX, 21, 14. mart 1934. 20 Delavska politika, 47, 19. septembar 1934; Ern a Mu..ser, n.n., .231. 272 Zahtevalo se da te ilkole preuzme ddava ako ih ne moze izdrzavati opstina. '?~e ~u ta_kode protestovale protiv ukidanja prvog razreda Zenske uc1telJ~ke skole u Ljubljani. Na kraju zbora zene su zahtevale da se ukme Uredba o smanjenju dodatka na skupocu udatim Zenama - Cinovnicama.2t Pod rukovodst'::om ~ugosloven~kog ze~skog saveza u Ljubljani, 25. marta -~937, odrzan _Je protest?;' z?_or zena protiv Finansijskog zakona koJ1m se odreduJe da se uc1telJica moze udati samo za ucitelja. '!. _Jugoslaviji )e bi~o 1 800 nezaposlenih ucitelja, a od toga u ~lovemJ1 715. Za re~avanJe ovog problema potrebno je otvarati nove skole, a ne. da se r~~ava na ra~un uciteljica - receno je na zboru.•• . . Da b~ pot:pumJe, sagledah rad i mere koje su poduzimala poJedma drustva 1 ~druzenja Dravske sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, potrebno Je osvrnuti se na zbor koji je ona organizovala u Mariboru 25. aprila 1937. godine. _Na :zboru je _ucestvovalo 200 zena koje su predstavljale 19 od 22 _ u_clan]ena d':"stva u ovu sekciju. One su raspravljale o svim vazmm problem1ma iz tekuceg rada pojedinih drustava, a zatim su donele vise rezolucija koje su drustva i udruzenja predlagala. ,Zenski pokret'" je predlozio Rezoluciju kojom se zahteva potpuno aktivno i pasivno izborno pravo za zene u upravnim i samoupravnim institucijama. Savez akademski obrazovanih zena je ponovo protestovao protiv am~ndmana kojhn se uvodi delimicni celibat za ui':iteljice i zaht~'::ao Je da se za d1rektora Zenske gimnazije u Ljubljani postaVI zena. Sav~z domaci_c:;t je predlozio Rezoluciju kojom se trazi zastita porodiCe 1 U tom C1lJU zahtevao da se za zivotni minimum porodice ~a ~VOJe dece obezbedi 2 200 dinara mesecno, zatim je trazio snizen]e cena namirnicama siroke potrosnje i snizenje monopolskih taksi. Dom visokoskolki je trazio samostalnost univerziteta i povisenje dotacija za ilkolovanje. Savez kucnih pomocnica je zahtevao da se ukinu privatni po~rednici ~ada, jer postoji Berza rada, da se uvede obavezno dopunsko skolovan]e za mlade kucne pomocnice i da se konacno zakonom reguliSe pitanje privatnog rada na selu u celoj drzavi. _. ~om u~iteljica je trazio da se zakonski reguliiiu neka pitanja UC1teha po skolama, zatim da se OSUOVne skole j skolske kuhinje ~nabdej~. inven!arom, kako .bi _se ucenicima moglo pruziti znanje 1z domacmstva 1 da se ugost1tel]ske radnje ne daju u zakup nekvalifikovanim osobama . ,Zensko drustvo" u Mariboru je predlozilo da se Savez obrati svim -~n~vnin; listovima s. molbo'? da prestanu s opsirnim pisaniem ? zloc1mma, ]er to negativno utice na vaspitanje omladine. Zatim Je zahtevalo da Zenska zanatska skola u Mariboru potpadne pod 21 Zenski list, glasilo delovnih tena, Celje, god. XII, 8, 1. avgust 1935. Zenski svet, Liubljana, god. XV, maj 1937; Mla.dina, Zenska vTiloga, l·Ist za Slovensko omladino, Kxanj, god. I, 5, 15. april 1937; Ern a Muser, • 22 n.n., 231. 273 �Ministarstvo za trgovinu i industriju i dobije sva prava koja imaju druge zanatske skole. ,Opste zensko drustvo" iz Ljubljane zahtevalo je da se zenska zanatska skola osamostali, prosiri i reorganizuje i da joj se postavi Zena za direktora. 2a Rezolucije su se dotakle niza vaznih problema i pokazale da su se ova drustva bavila pitanjima koja su hila od zivotnog interesa za Zene. Na zboru je usvojena delimicna izmena Pravilnika sekcije, koji se u nekim tackama razlikovao od Pravilnika J ugoslovenskog zenskog saveza. Organizacija kucnih pomocnica u Sloveniji vise se osecala nego u drugim pokrajinama u zemlji. U okviru Dravske sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, Savez kucnih pomocnica cesto je postavljao pitanja ovih zena radnica koje su bile u najgorem polozaju od svih profesija. Tako je, na primer, na zboru zena, koji je novembra 1939. organizovala ova sekcija u Ljubljani, raspravljano o polozaju kucnih pomocnica i donesena je Rezolucija kojom se trazi otvaranje strucnih podruznih skola i posebnih tecajeva za kucne pomocnice, da se danese uredba koja bi zabranila devojkama da se pre 20 godina zivota zaposljavaju u ugostiteljstvu. Nesto kasnije raspravljale su o Projektu zakona o zastiti kucnih pomocnica koji je bio izraden januara 1936. godine s predlogom da Skupstina danese ovaj zakon.24 Iako se feministicke organizacije, a narocito Jugoslovenski zenski savez, nisu bavile polozajem zene radnice i seljanke, ipak se u Sloveniji preko stampe radilo na dopunskom obrazovanju omladinki na selu i time nastojalo da se one zaintereS"liju za pojedine politicke dogadaje. Casopis Gruda je pocetkom 1936. godine sproveo anketu o tome kako se misli raditi u zenskim sekcijama na selu, na osnovu koje je postavljeno da zenske sekcije treha da rade taka da nadoknade obrazovanje kod zena, da u tom pogledu ne bude razlike izmedu mladica i devojaka. Kroz isti casopis seoske devojke su zahtevale da im se pruze vece mogucnosti za obrazovanje, da se za njih otvaraju obavezne domacicke skole i da im se obezbede rukovodeci kadrovi.25 Raznovrsnost i podeljenost na nacionalnoj osnovi karakterise zenska drustva u Bosni i Hercegovini, koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zenski savez. Tako su opsta nacionalno kulturno-pro~ svetna dru.Stva ,Prosvjeta", "Gajret", _,Napredak" i ,Narodna uzdanica" organizovale zene formirajuci svoje zenske odbore. Ovi odbori su razvijali aktivnost medu zenama na osnovu programa rada onog nacionalnog drustva kojem su pripadali, a istovremeno su hili uClanj eni u J ugoslovenski zenski savez. 23 Zenski svet, god. XV, jun. 1937. Gospodinjska pomoCnica, glasilo .gospodinjskih pomoCnlca in hiSnih delavk. 11, novembar 1939; 12, decembar 1939; 2, februar 1940. 25 Gruda, meseOnik za ·lmnetsko oprosveto, Ljubljana .god. XIII, 5, maj 1936, d 6, jun 1936. 24 274 Pored ovog oblika okupljanja zena razlicite nacionalne i verske pripadnosti postojala su i posebna zenska drustva koja su isto taka odra2:avala nacionalni sastav stanovnistva ave pokrajine.2 6 Zenska drustva u Bosni i Hercegovini nisu jedinstveno nastupala kao, na primer, u Sloveniji, vee su vise hila vezana kao pododbori za svoje zenske maticne organizacije u Beogradu ili Zagrebu i za postojeca nacionalna kulturno-prosvetna drustva. U Sarajevu je postojalo jedno zensko radnicko kulturno-prosvetno drustvo ,Jednakost", koje je delovalo pod neposrednim uticajem reformista i Socijalisticke partije 27 i kao takvo ono nije bilo dosledno u postavljanju i resavanju osnovnih problema zena radnica, niti je ostvarilo veci uticaj medu njima. N acionalna kulturno-prosvetna drustva u Bosni i Hercegovini su osnovala zenske odbore u svim vecim mestima; oni su se bavili podizanjem opsteg kulturnog i prosvetnog nivoa zena. Drustvo ,Prosveta", na primer, osnovalo je 1923. godine skolu za seoske domacice, koja je radila 10 godina. Kroz skolu je proslo 420 zena i devojaka. Zenski odbori ,Gajreta" su po selima i manjim mestima (Kozarac, Kupres, Kakanj, Turski Lukavac, Gornji Orlovac i Repovci) osnivali povremene skole za prosvecivanje zena Muslimanki, dok je u Sarajevu radila stalna banovinska skola za domacice.2 8 U pojedinim mestima Bosne i Hercegovine, gde su postoj ale srednje i vise skole, zenska drustva su otvarala dacke trpeze i dacke internate, posebno za zensku omladinu, i na taj nacin omogucavala jednom broju omladinki da se okvalifikuju zavrsavanjem srednjih i visih skola. Zenski odbori, drustva i udruzenja nastojali su da prosvetno-higijenskim radom obuhvate seoske zene. U selu Dovlicima kraj Sarajeva od 1934. godine radilo je uspesno ,Udruzenje domaCica". Ono je organizovalo domaCicke tecajeve, zatim tecaj za krojenje i sivenje, a naroCito je mnogo ucinilo na polju higijene i zdravstvenog prosvecivanja sela. Na skupstinu udruzenja, koja je odrzana polovinom 1939. godine dosle su omladinke iz grada koje su se dobrovoljno primile izvesnih funkcija u Odboru udruzenja i na taj naCin pomogle nepismenim zenama u selu. One su se kasnije jos viSe angazovale u radu udruzenja koje je u!agalo odredene napore za kulturno i prosvetno podizanje svoga sela.2 9 Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena delovalo je kao jedinstvena samostalna organizacija, iako je u celini bilo uclanjeno 26 U SarajeVIu su rpostojoala 22 Zenska druStva i udrruZenja, 1 to: Dobrotv·oma pro.svj-:tna zadru?a. .Jugosla:venki, Dobrotvorna zadruga ,S:npkinja", Pododbor Drustva ,KnegmJ•a Zonka", Hrvatska :lena, Hrvats.k:o Zensiko kato~-i&.o 'druStvo, Zeruski odbor Merhamet-a, Zen.ski odbor Ahil.a:k-a, Udro:Zenje ru.goslovensfk:ih domaCica, Ud:ruZenje un.iverzitetski obrazov:ani<h Zena, Mate·rin·sko udruZenje, Kola :srpskih sestara, Kala rtl\Sikih sestara CeSka Zena CV!ijeta Zuzor16, La Humanidada, Jev-rejsko a§k,enasko .gospojlru>ko druStvo: Je~j.s~o Zen~o d.ruStvo IY!":atatj~ M~rijinsko sestrijanstvo, Zenski odbox GaJil'eta, Zenek1 odbor Pr'osv]ete, :t.enski odho!l' Napretka i Zensk:o radni&o .kulilurDJI?...oprosvjetno druStvo Jednakost.- Dana Beg1C, n.n., 145. 27 Dana Be·giC, n.n., 147. 28 Isto 146 29 JKe:.,_a O~uac, 24; aa~ycr-cenTe.M6ap 1939, 2. 275 �u Jugoslovenski zenski savez. Ono je u svoje sekcije okupljalo zene svih profesija koje su zavrsile fakultet i bavilo se uglavnom njihovim problemima i polozajem u drustvu. U Beogradu je 11. decembra 1927. godine odrzana osnivacka skupstina zena intelektualki na kojoj je organizovano Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena Jugoslavije. 30 Upravni odbor ovog udruzenja, u koji je izabrana 21 zena raznih profesija, imao je zadatak da osniva sekcije udruzenja u svim mestima gde rade zene sa fakultetskom spremom. Udruzenje U02 se uclanilo u Medunarodnu federaciju univerzitetski obrazovanih zena i postalo aktivan Clan u sprovodenju njenih zadataka. Prvi kongres Udruzenja U02 odr2an je 29. marta 1931. godine u Beogradu na kojem je izabrana Glavna uprava sa sedistem u Beogradu, a po svim vecim gradovima u Jugoslaviji osnivane su sekcije Udruzenja U02, koie su bile samostalne u svom radu." 1 Sekcija Udruzenja U02 osnovana je aprila 1929. u Skoplju, septembra 1930. godine u Zagrebu, oktobra 1931. u Ljubljani, juna 1931. u Sapcu, februara 1932. u Novom Sadu, oktobra 1933. u Sarajevu. Pododbori Udruzenja UOZ formirani su u UZicu, Kragujevcu i Petrovgradu (Zrenjaninu).32 Cilj Udruzenja UOZ bio je, prema pravilima, da razvija prijateljske odnose izmedu univerzitetski obrazovanih zena u zemlji i inostranstvu, da pomaze clanicama u njihovom strucnom usavrsavanju i da ih podstice na naucnu rad. 38 Pored toga, Udruzenje UOZ postavilo je sebi i druge konkretne zadatke na Cijem je ostvarivanju razvijalo svoju aktivnost, kao na primer: prozimanje nauke internacionalnim duhom; zastita profesionalnih interesa zena; razvijanje opste prosveoonosti; zauzimanje da zene intelektualke dobiju odgovarajuci polozaj u dr2avnoj sluzbi; izdavanje raznih publikacija svojih Clanica; izrada bibliografije zenskih pisaca; organizovanje izlozbi knjiga zena pisaca; priredivanje 30 U leto 1927. predsednica 'Medunarodne federacije univerzitetski obrazovanih Zena do.Sla je ·u Beograd i obratila ~se Jugos}ovenskorn Zenskom ,gavezu za osnivanje Udru.Zenja univerzitetski -obrazovanih Zena. Na skupStini Zena intelektua·llci, Jkoju je tom prilikom odrZala, ona je istakla ciljeve i zadatke Medunavodne federacij e uni verzitetski ·obrazovanih Zen a i pozvala jug·o€l'lovenske intelektualke da .se organizuju i pr.istupe Miedooa•rodnoj federaciji U02. Godine 1919. osnovana je Medunarodna organizacija univerzitetski obrazovanih Zena :sa sedi8tem u Londonu, Ciji zadaci bili: da dkupi intelektualke celog .sveta, da ih podstakne na negovanje ~jamnih veza ·i duhovne saradnje lkako hi se stvorila atmosfera poverenja i ·mira. Za 10 godl.na u Medunarodnu federaciju U02 bile ·su uClanjene 33 nacionalne organizacije ·iz raznih zemru]ja. (ARP, fond CO AF2J - UUO.Z br. 7; Deset godina rada UdruZenja univ~r­ zitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938~ priredila Paulina Albala, r;druZenje uni.verzitetski obrazovanih Zena u _Jugoslaviji, Beograd, 1939, 4. 31 .Sek:cije UUOZ su obavezn-e da ·podn.ose iz·ve.Staj o radu Glavnoj upravi svake godine i da uCestvuju na plenarnim _sastancima 'i lkongres-ima. (ARP, fond CO AFZJ - UUOZ, ,br. 7.) 32 Udrui:enje je 1929. okupilo svega 10 odsto _ un.iverzitetslcl. obrazovanih iena i imalo 130 Clanica, a vee 1930 - 227. Narednih -godina broj se st-alno poveCavao. Sekcija u Ljubljani imala je prilikom osnivanja 48 Clanica, u N ovom Sadu - 39, Pododbor <11 Petrovgradu - 25 clanica itd. (ARP, fo.nd CO AF:I:J - UUOZ, br. 7, i br. 8/2.) " Clan 3. Prama Udruzenja uoz, IA Beograda, F<>nd UdruZenja UOZ. 276 javnih veceri na Kolarcevom univerzitetu s raznovrsnim programom u duhu rada Udruzenja; saradnja sa Drustvom ,2enski pokret" u akciji za prava glasa zena; saradnja s Ligom zena za mir i slobodu; odrzavanje veza sa inostranstvom; obezbedivanje stipendija mladim zenama za specijalizacije u inostranstvu; rad na zblizavanju sa balkanskim zemljama, narocito sa Bugarskom; priredivanje ,Balkanskih veCeri" na univerzitetu, odrZavanje raznih struCnih predavanja itd. 34 • Udruzenje je preko svojih Clanica bilo zastupljeno na svrm medunarodnim kongresima i skupovima koje je tih godina organizovala Iriternacionalna federacija U02 u Evropi i Americi. U Beograd su dolazile Clanice Uprave Internacionalne federacije UOZ, zatim predstavnice UOZ Amerike, Engleske, Poljske, Madarske, Francuske, Nemacke, Cehoslovacke, Persije i Turske. Ove zene su u Beogradu odr2avale razna predavanja iz oblasti nauke i umetnosti i upoznavale se s radom u nasoj zemlji.'5 · Najvise uspeha u radu postigle su sekcije UU02 u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, jer je u tim centrima bilo i najvise intelektuc alki koje su se mogle okupiti i angazovati na zadacima ·Udruzenja. Sekcija UU02 u Beogradu osnovala je biblioteku, koja se sastoji od dela zena pisaca i prevodilaca. U toj biblioteci bilo je vise ad 300 knjiga koje su prikupljene ad zena pisaca i prevodilaca. Sekcija je nastojala da stvori centar za proucavanje knjizevnog i naucnog rada nasih zena. Za te potrebe ona je izradila bibliografiju knjiga zene pisaca u Jugoslaviji u izdanju Glavne uprave U02 1936. godine. Ova sekcija je napravila plan za prosvecivanje zena na selu, koji se uglavnom satsojao u predavackoj aktivnosti Clanica Udruzenja. Za postizanje vecih uspeha na polju vaspitavanja i obrazovanja mladih generacija, sekcija je formirala svoju pedagosku komisiju koja se bavila tim poslovima.36 Posebnu predavacku delatnost razvila je sekcija UU02 u Ljubljani i u tu svrhu organizovala cikluse predavanja. Studentkinje nisu prisustvovale skupovima ave sekcije, ali im je ana pruzala posebnu materijalnu pomoc. Taka je sekcija uspela da za nekoliko studentkinja obezbedi stan i hranu. Ona je veoma aktivno ucestvovala u svim akcijama koje su organizovale zenske organizacije u Ljubljani za poboljsanje opsteg polozaja zene, kao i akcijama koje je indicirala Glavna uprava UU02.'7 U Zagrebu je sekcija UUOZ,_, okupila 150 intelektualki koje su se, pored tekucih poslova, uklju~ile u akciju za suzbijanje nepismenosti, koju je organizovalo Hrvatsko kulturno i dobrotvorno drustvo ,Seljacka sloga" i skupa sa Uciteljskim udruzenjem ,Jedinstvo" ucestvovale u organizovanju decje nedelje."8 Na inicijativu G!avne uprave prvi Pododbor Udruzenja U02 osnovan je 28. aprila 1929. u Skoplju, koji je odmah poceo da radi " ARP, f<>nd CO AFZJ, UUOZ, br. 7. :s<~ Isto. " ARP, fond CO AFZJ. UUOZJ, br. 5, IA Beograda, fond UUOZ. " ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8. 38 Lsto. 277 �na okupljanju zena intelektualki. Uprava je u isto vreme pokusala da osnuje pododbore UOZ u Tetovu, Velesu, Kumanovu, Stipu i Pristini, ali u tome nije imala uspeha. Pododbor u Skoplju je u toku dvogodisnjeg rada postigao vidne rezultate, tako da je u duhu Pravila Udruzenja UOZ, na vanrednoj skupstini 20. februara 1931. donesena odluka da se od Pododbora osnuje sekcija. Sekcija je s povremenim prekidima radila do kraja aprila 1936. godine, kada je likvidirana zato sto se ni jedna od clanica nije htela primiti duznosti predsednice. U svim akcijama koje su organizovali Drustvo ,Zenski pokret" i Jugoslovenski zenski savez u Skoplju ucestvovala je i sekcija Udruzenja UOZ. Rad sekcije ogledao se uglavnom u predavackoj aktivnosti. Pored niza predavanja opsteobrazovnog karaktera, koja su odrl':ana u Skoplju, clanice ove sekcije odrzavale su predavanja i u Stipu, Vel~su, Leskovcu i Tetovu, namenjena sirokoj publici. Sekcija je ostvarila najuzu saradnju sa studentkinjama. Ona je raspisala konkurs za naucni rad studentkinja s nagradom od 500 dinara, kao i nagradni konkurs od 200 dinara za neke referate namenjene ucenicama gimnazije. Pored niza akcija u kojima je ucestvovala, sa drugim zenskim druiltvima i organizacijama, sekcija Udruzenja UOZ u Sarajevu osnovala je Pravnu komisiju u kojoj su clanice besplatno dobijale pravne savete; Pedagosku komisiju, koja je prikupljala statisticke podatke 0 skolovanju zenske dece kod nas, i kulturno-prosvetnu komisiju, kojoj je bio zadatak da se brine o predavanjima za Clanice, kao i za predavanja u okviru drugih druiltava. Ova sekcija je 1934. godine organizovala tecaj za francuski jezik, koji su pohadale ucenice srednjih skola. Sekcija Udruzenja UOZ u Novom Sadu ul~!ila je mnogo truda oko osnivanja ,Zenskog pokreta" u ovom gradu i potpuno se angazovala u svim akcijama ave organizacije. Pored niza predavanja ana je organizovala vrlo uspeo tecaj o pravopisu i o nacionalnoj istoriji. U Sapcu je juna 1930. godine osnovan Pododbor koji je nakon godinu dana prerastao u sekciju Udruzenja UOZ. Ova sekcija je u prvo vreme ostvarivala vidne rezultate, narocito na polju predavacke aktivnosti. Posle niza uspeha, u radu sekcije doslo je do zastoja, a u toku 1935. godine i do obustavljanja rada 39 I pododbori Udruzenja UOZ u pojedinim mestima, kao i sekcije postigli su mnogo uspeha u radu, narocito na planu predavacke aktivnosti. Pocetkom 1934. godine Glavna uprava UUOZ podnela je predstavku Jugoslovenskom zenskom savezu s molbom da preduzme kolektivnu akciju protiv redukcije zena iz drzavne s1uzbe. Sve sekcije i pododbori UUOZ odrzali su tim povodom protestne skupove. U Beogradu je 10. februara 1934. godine odrl':an veliki zbor zena na kojem su, pored ostalih, govorile o ovom problemu predsednice sekcija UUOZ iz Beograda, Zagreba i Sarajeva. Na zboru je done::~ 9 Deset godina rada UdruZenja -univeTZitetski obrazovan.ih Zend u Ju- gos!aviii 1928-1938 ... , 45-56 i 278 67~9. r sena Rezolucija, koja je upucena vladi i parlamentu, i kojom se osuduje ovakav postupak prema zenama.40 Kada je 1935. godine donesena Uredba kojom se udatim zenama u opstinskoj sluzbi smanjuju prinadleznosti za 56 do 60 odsto u odnosu na primanja muskaraca sa istom skolskom spremom, Glavna uprava UUOZ je intervenisala u Ministarstvu finansija. Zahtevano je da se ukine Clan 2. i 8. ove Uredbe, koja je pogodila univerzitetski obrazovane zene, arhitekte, lekare, pravnike itd., smanjujuci na taj nacin njihove prinadleznosti do nivoa primanja sluzbenika s nizom skolskom spremom. 41 Udruzenje se ukljucilo u sve akcije koje su Drustvo ,Zenski pokret" i druge zenske organizacije vodili o ovom pitanju. Taka je u Beogradu 11. maja 1935. godine u Zenskom klubu odr2ana sira konferencija na kojoj se raspravljalo o Uredbi kojom se ukida dodatak na skupocu udatim zenama. Posle diskusije donesena je Rezolucija kojom se trazi ukidanje Uredbe o smanjenju prinadleznosti udatim zenama - drzavnim i samoupravnim Cinovnicama, kao i penzionerkama. Rezolucija je podneta vladi i Ministarstvu finansija. 42 Od 9. do 11. novembra 1935. godine u Zagrebu je odrzan Drugi kongres Udruzenja UOZ, kojem su, pored delegatkinja iz svih sekcija udruzenja, prisustvovale predstavnice Drustva ,Zenski pokret" i pojedinih drustava i udruzenja Jugoslovenskog zenskog saveza. Posle raspravljanja o problemima i zadacima kojima se Udruzenje bavi, donesena je Rezolucija u kojoj se, pored ostalog, zahteva: da se prilikom postavljanja na odredene polozaje uzima u obzir samo kvalifikacija i sposobnost bez obzira na pol; da se za isti rad zene jednako nagraduju kao i muskarci i da zene, kao ravnopravni gradani, dobiju sva gradanska i politicka prava. 43 Treci kongres Udruzenja UOZ odrzan je od 11. do 14. februara 1939. godine u Beogradu. Na Kongresu su, pored podnetih izvestaja, izmene pravila, donosenja odluka i izbora Uprave, odrzana predavanja o socijalnim, ekonornskim, porodicnim i strucnim problemima UOZ. 0 ekonomskim problemima govorila je Olga Zerdik, rukovodilac Junior sekcije UOZ iz Zagreba. Vise referata podneseno je o strucnim problernirna UOZ, kao na primer o radu zena lekara, nastavnica, pravnika, inZenjera itd.44 Svake godine u decembru mesecu odrzavane su skupstine Udruzenja UOZ. Na skupstini udruzenja 2. decembra 1939. predstanice sekcije UUOZ iz Zagreba su predlozile da se Udruzenje reorganizuje. One su zahtevale da se pojedine sekcije Udruzenja pretvore u sarnostalna drustva i da osnuju savez sa istim ciljem i 40 ARP, ~and CO AFZJ, UUOZ, br. 8; Deset godina rada UdruZen;ja 11niverzitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938 ... , 14. 41 ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 7/23; Deset godina rada UUOZ u Jugoslaviji 1928-1938 ... , 15 d 18. " ARP, f=d CO AFZJ, UUOZ, br. 8. 43 ARP, CO AFZJ, UUOZ, br. 2; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. ; , 280. 44 ARP, CO. AF.ZJ, UUOZJ, 1br. 8; Deset godina Tadct UUOZ u Jugoslavi;ji 1928-1938 ... , 35. 279 �~ programom rada.•• Do ave reorganizacije u toku sledece godine nije doslo, a zatim je nastupio i rat. Na inicjativu Partije, u Zagrebu je maja 1935. godine osnovana Junior sekcija univerzitetski obrazovanih zena. Njen zadatak je bio da okupi sto vise studentkinja koje ce zajednicki raditi na kulturnom uzdizanju i ekonomsko-socijalnom poboljsavanju svoga polozaja. Na osnivackoj skupstini Junior sekcije Udruzenja UOZ skojevska frakcija omladinske podruznice zenskog pokreta u Zagrebu predlozila je svoju listu Upravnog odbora. Tu listu su prisutni prihvatili, jer su predlozene studentkinje imale veliki ugled u svojoj sredini i taka su u Upravni odbor ave sekcije izabrane zene komunisti i simpatizeri preko kojih je u ovom udruzenju delovala Partija. U Zagrebu je 7. maja 1936. godine organizovana godisnja skupstina sekcije UU02. Na skupstini je podnesen izvestaj u kojem se konstatuje da Junior sekcija U02 pokazuje veliku aktivnost. U sekciju je bilo uclanjeno 80 studentkinja, a predsednik je bila Olga 2erdik, student ekonomije. One su organizovale niz predavanja 0 interesantnim i aktuelnim temama i aktivno su ucestvovale u pripremama za Svetski omladinski kongres koji je odrzan krajem avgusta i pocetkom septembra 1936. u Zenevi. Junior sekcija UOZ u Zagrebu dala je inicijativu i potpomagala akciju za gradnju doma studentkinja koji je otvoren 20. juna 1939. godine na Josipovcu.'6 Junior sekcija je 1937. godine osnovala svoju biblioteku, koja je imala u pocetku 16 knjiga i nekoliko casopisa. Ispunjavajuci plan predavacke aktivnosti, sekcija je organizovala niz predavanja iz oblasti predagogije, psihologije i istorije umetnosti. · Pored rada na ideoloskom i kulturnom obrazovanju, Junior sekcija je nastojala da poboljsa ekonomski p!Ylozaj studentkinja. One su imale besplatnu lekarku, zatim zubarku, koje su im radile po snizenim cenama, popust u nekim drogerijama, apotekama, knjizarama itd. Sekcija je radila na tome da siromasnim Clanicama nade instruktora i besplatnu ili bar jeftiniju hranu. Krajem decembra 1936. godine odrzana je godisnja plenarna sednica sekcije na kojoj je, pored ostalog, izabran Upravni odbor sekcije. Za predsednika je izabrana Dora Majer, za potpredsednika - Ana Rakar, za sekretara - Slava Ocko i za blagajnika - Maca Svarc. 47 Studentkinje iz Junior sekcije, po zavrsetku fakulteta ulazile su u Senior sekciju UUOZ u Zagrebu i na taj nacin vrsile ~ve veci uticaj na rad ave sekcije. Taka su pokretale razne zajednicke akcije, kao sto su bile: ape! za mir, za pravo glasa zena, saradnja sa U druzenjer;> univerzitetski obrazovanih zena u Francuskoj i organizov!'llje razmene Clanica udruzenja."' " ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ. br. 8. ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8; 2ene Hrvatske u radniCkorn pokretu ... , 280. " ARP, fond CO AFZJ, UUOZ T, b~. 8. 48 Franousklinje su hlle u Jug'O'slaviji d: boravile n.a Hvaru <a .Clanice UUOZ .iz Za.greba u Ahansij'U. T.om 'Plt"iHkom one su iz Frrancu'ske donele ilegalnu partijslru. Hteraturu: Istoriju SKB(1b) ri Lenj·iJilova dela. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 280. 46 280 ,; U Sarajevu je 1936. godine osnovana Junior sekcija Udru~ zenja U02 u koju su se uC!anile skoro sve studentkinje iz grada. Sekcija je imala u planu odrzavanje internih predavanja i priredaba u korist clanica.49 Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena olmpljalo je jedino zene sa fakultetskom spremom, kojih tridesetih godina nije bilo mnogo i pokretalo pitanja za koja su one bile zainteresovane. UzimajuCi u obzir njihove intelektualne mogucnosti, njihova delovanje nije se osobito osetilo u sirem krugu zena, niti su one s potrebnom upornoscu stalno i sistematski radile na resavanju problema za koje su Zene bile prvenstveno zainteresovane. To je, svakako, umanjilo i rezultate u realizaciji zadataka koje je avo udruzenje sebi postavilo. Njihova interesovanje bilo je cesce i vise usmereno na povezivanje sa istom kategorijom zena i zenskih organizacija u inostranstvu koje su bile Clanice Medunarodne federacije univerzitetski obrazovanih zena. Kada je 1932. godine osnovana Balkanska sekcija Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, Glavna uprava UU02 u Juogoslaviji obrazovala je specijalnu komisiju sa zadatkom da deluje u pravcu ne samo zblizavanja zena intelektualki nego i balkanskih naroda.•• Ova nastojanja na planu medunarodne saradnje zena bila su, svakako, pozitivna orijentacija, ali je ita saradnja mogla biti vise iskoriscena u pritisku na rezim za resavanje bar osnovnih zahteva zena u Jugoslaviji. U ovom udruzenju preovladavalo je demokratsko raspolozenje kod zena i one su u ogromnoj vecini tezile da se u Jugoslaviji ostvari u pogledu polozaja zene tekovine burzoaske demokratije. Takvo raspolozenje koristila je i KPJ delujuci preko intelektualki komunista, a narocito kroz Junior sekciju koja je u Zagrebu bila pod direktnim rukovodstvom Partije. 2. Alijansa zenskih pokreta Drustva zenskog pokreta nastavila su da rade na prosvec!vanju zena i za vreme rezima diktature, ali se osnovni zahtevi za politicku ravnopravnost zena nisu isticali niti je bilo akcija u tom pravcu sve do 1935. godine. Uredbom o dodacima na skupocu uzimalo se zenama drzavnim cinovnicama, udatim za cinovnike, polovina dodatka na skupocu. U druzenja nastavnica su prva postavila ovaj problem, a zatim su drustva zenskog pokreta organizovala sastanke na kojima se trazio puni dodatak na skupocu i za udate zene. Zenski pokret u Skoplju je sazvao 31. marta 1929. godine zbor zena cinovnica na kojem se govorilo 0 nejednakom nagradivanju muskaraca i zena cinovnika i umanjenom dodatku na skupocu koji primaju zene. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj se zahtevao isti dodatak na skupocu za zene kao i za muskarce. Rezolucija je upucena predsedniku vlade 49 ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ, br. 8. 6o Isto. 281 �t Alijansi zenskih pokr~ta. 51 Ista akc{ja nastavlje~a )e i . sledece godine. Alijansa zensk1h pokreta 1 Jugoslovenski zenskl savez odrzali su 20. februara 1930. godine sastanak sa predstavnicama drustava i cinovnicama na kojem se raspravljalo o nacrtu novog cinovnickog zakona. Doneta je odluka da se sacini pismena predstavka u kojoj bi se zahtevalo: a) da novi cinovnicki zakon sacuva potpuno princip ravnopravnosti oba pola; b) da se zeni cinovnici placa zakonski odmor od dva meseca prilikom porodaja; c) da se cinovnicama druge kategorije poboljsaju prinadleznosti srazmerno primanju Cinovnika prve kategorije; d) da se ukine cl. 11. Uredbe o dodacima na skupocu. Predstavka je upucena komisiji za izradu zakona i predsedniku vlade." U Berlinu je od 12. do 24. juna 1929. godine odrzan Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. To je bio jubilarni kongres posvecen 25-godisnjici osnivanja ove organizacije zena. Na njemu je bilo 700 delegata iz 45 zemalja. U jugoslovenskoj delegaciji bile su Alojzija Stebi, Milena Atanackovic, dr Masa Zivanovic, Marta Uzelac i Angela Vode. Od 17. do 22. juna oddavane su plenarne sednice Kongresa, a pored toga Kongres je radio u komisijama koje su se detaljnije bavile drustvenim problemima zene. Postojale su sledece komisije: 1. Komisija za jednak moral i protiv trgovine belim robljem; 2. Komisija za poboljsanje polozaja neudate majke i njenog deteta; 3. Komisija za nacionalnost udate zene: 4. Komisija za jednake uslove u radu za muskarce i zene; 5. Komisija za porodicne dodatke; 6. Komisija za mir i Ligu naroda; 7. Komisija za izjednacenje zene i muskarca pred zakonom. Delegatkinje iz nase zemlje ucestvovale u radu tih komisija. Na zavrsetku rada Kongres je izabrao novu Upravu Internacionalne alijamse za zensko pravo glasa u koju je ponovo izabrana iz nase zemlje Milena Atanackovic.58 Iz ovih podatak se vidi da su se medunarodni kongresi feministkinja stalno bavili istim problemima. Pri Internacionalnoj feministickoj alijansi postojale su odred:ene komisije koje su se prema potrebi formirale i pripremale i analizirale materijale za rad Alijanse i skupova koje je ona organizovala. U Sarajevu je 29. decembra 1929. godine organizovana godisnja skupstina Drustva ,Zenski pokret" na kojoj se, izmedu ostalog, konstatovalo da su u toku godine odrzana tri analfabetska tecaja i jedan tecaj na temu - Dusevno i telesno vaspitanje deteta. 54 Pored toga, odrzavana su redovna predavanja na Narodnom univerzitetu. Na godisnjoj skupstini Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu, koja je odrzana maja 1930. godine, receno je da su feministkinje u neznatnom broju pridobile zene u gradu, da u Zagrebu ima blizu 70 hiljada zena, a da Drustvo ,Zenski pokret" okuplja svega oko 300 do 400 zena. Tu, kao i u ostalim feministickim drustvima, nije LK.eu~u no1eper, 7 ,j 8, 1, i 15. anpu.,r1.. 1929, 1, 6. l'Sto, 5 i 6, 15 . .M.apT 1930, 2. sa Isto, 9~ 1. ..uaj 1929, 1-2; 13-16, 15. avgust 1929, 1-3. 4 5 Na teCaju Du.Sevno ~ telesn<O vaspitanje deteta - predavani su predmeti: higlijena majke i deteta, dOCja hrana, higijena S:kol!Sik:Og deteta, psihologija deteta, oonovi pedagogije i deCj-e igre. (2K.enc?CU no'ICpeT, 1-2, 15. ja"yap 1930, 4.) st s2 282 I 1 bilo zena radnica. Decembra iste godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Ljubljani, na kojoj . je donesen prog;:am i plan rada za tri godine. Planirano je osnivanje. kluba. ZP 1. c1ta-:onice, organizovanje predavanja iz biologije, ps1holog1Je, etlke 1 sociologije. Zatim je predvideno osnivanje prihvatilista z~ nezaposlene radnice, zaStita omladinki koje uce zanate, otvaranJe savetovalista za izbor poziva za pravnu pomoc i za higijenu i brak. Pored toga, planirano je izdavanje letaka za propagandu femini~tickih ideja i razmena delegacija feministkinja iz balkanskih_ zemalJ_a: Na skupstini je izbaran novi Upravni odbor s predsedmcom C1nlom Stebi-Plesko. 55 Drustva zenskog pokreta organizovala su svoje skupstine i sledece godine. Na skupstini u Sarajevu, pocetkom januara odrzano je predavanje o polozaju zene u Bosni i izabra:'- je l!pravni. odbor Drustva ,Zenski pokr~t" s predsedmc?m ?r Masom zn::anoviC. Sre-:dinom marta raspravlJalo se na skupsbm o radu Drustva ,Zenskl pokret" u Skoplju. Konstatovano je da je ovo drustvo usko saradivalo sa ostalim zenskim organizacijama u gradu i da je oddavalo skolu za zene segrte, koja je uspesno radila vise od dve godine. Pored toga, organizovani su tecajevi za nepismene devo~cice koje su isle na izucavanje zanata. Tecajeve su pohad:ala u vecem broJU i muslimanska zenska deca. 0 istim problemima raspravljalo se poi'etkom novembra na skupstini Drustva u Zagrebu. N aglaseno je da fakultetski obrazovane zene ne pristupaju rado organizacijama zenskog pokreta, iako su kao zene imale posebnih problema prilikom • studija, zavrsavanja fakulteta i zaposljavanja.' 6 Internacionalna alijansa za zensko pravo glasa orgamzovala je Medunarodnu konferenciju zena za mir, koja .)~ odrzana polovi-:nom maja 1931. godine u Beogradu. Konferenc1J1 su pnsustvovah Clanovi Upravnog odbora Alijanse, predstavnice feministiCkih organizacija iz raznih zemalja, predstavnici drugih velikih internacw-:nalnih organizacija, poznate licnosti iz Drustva naroda, pozn:'-tl evropski radnici za mir sa delegatima zenskih pokreta i predstavmce Jugoslovenskog zenskog saveza. Podneseni su referati o ekonomskoj situaciji u svetu, o svetskoj ekonomskoj krizi i vise referata i koreferata o razoruzanju. Posle diskusije na Konferenciji je prihvacena Rezolucija za koju su zenske organizacije u svetu sakupile viSe od 8 miliona potpisa. Zenski pokret u nasoj zemlji nije mogao da organizuje sakupljanje potpisa, jer nije dobio dozvolu za to, taka da su nase zene bile po strani ove velike medunarodne akcije za mir, jedino su drustva zenskog pokreta dala svoj prilog za finansiran)e ave internacionalne akcije zena. U novembru iste godme 11 vehkih internacionalnih zenskih organizacija obrazovale su Komitet zena sa ciljem da potpomaze rad Konferencije za razoruzanje. Najvazniji zadatak toga komiteta bio je predaja peticija za razoruzanje. Internacionalni komitet zena, koji je zasedao u Zenevi, predao je pocetkom februara 1932. godine predsedniku Konferencije za razoruzanje· ss :JK.encKu nmcpeT, 11 j 12, 15. jyn 1930; 1 i 2, 15. jauyap 1931, 2. se Isto, 1-2, 15. jauyap 1931, 2; 7-8, 15. april 1931, 2; 22-23, 15. de~e.M­ Oap 1931, 1-2; JyzacJt.oaeucna xeua, Beorpa)l;, 8, 27. r.fie6pyap 1932, 3. 283 �Rezoluciju sa sakupljenim potpisima zena iz 56 zemalja.57 U Sarajevu je 14. februara 1932. godine Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo akademiju posvecenu borbi za mir. Presednica dr Masa Zivanovic je govorila o naporima i pokretima za mir i o potrebi da s~ sporovi u s:'etu resavaju mirnim putem. Jovanka Siljak je govonla o pos~.ediCama prvog svetskog rata, Radojka Manojlovic o nastoJanJima da se ogranici naoruzanje i Jovan Krsic - o miru kao potrebi savremenog sveta." Stupanjem na snagu budzeta za 1932-1933. godinu doslo je do v~like redukcije Cinovnika, koja je pogodila pre svega zene cinovruce. Povodom te redukcije Alijansa zenskih pokreta je podnela memorandum vladi. o kojem se raspravljalo na sastanku Alijanse 15. maJa 1932. godme. Nacrtom memoranduma je predvideno da se iz drzavne sluzbe reduciraju one cinovnice koje se mogu smatrati da su materijalno zasticene i osigurane. Protiv takvog stava bilo je Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu, koje je smatralo da je pravilna ona redukcija kod koje odlucuje samo kvalifikacija, a ne socijalni moment. ,~z izvestaja i disk':'sije ':a godisnjoj skupstini ,Zenskog pokreta :U Zagrebu, ko~a Je odrzana 14. decembra 1932. godine vidi se ~a Je u _toku godme odrzano u gradu vise predavanja, zatim semmar za Clanove odbora i da je osnovana biblioteka feministickih knjiga i casopisa. 59 Februara iste godine ,Zenski pokret" u Sarajev':' je poceo raditi na prosvecivanju zene na selu. Napisano je nekoh~o popularnih brosura iz oblasti higijene i odr2ano vise predavanJa na selu iz higijene, domacinstva i o odgoju dece. Zene lekari, clanovi Drustva ,Zenski pokret", posebno su se angazovali u radu na zdravstvenom prosvecivanju na selu i to je bio najveCi uspeh ove zenske organizacije. Sa drugim zen~fi"im drustvima Drustvo u Sarajevu organizovalo je konferenciju koja je hila posvecena problemu kucni!' pomocnica i za 1933. godinu pripremilo i odrzalo c1klus P~:davru;Ja o zadrugarstvu. Ono je povelo akciju za osnivanje poveremstava zenskog pokreta u manjim mestima, ali u tome nije usp:Io. Povodo:n Dana m~ra, 1.1. novembra, ,Zenski pokret" j e odrzao ak~de~IJU u SaraJevu I pomagao sve kulturne akcije u ~ra.du ..za~;m Je, u toku 1933. godine, odrl\ao dva tecaja engleskog Jezika I vise predavanJa u gradu i na selu.•• <?.d 18. do 23. marta 1933. godine odrzana je u Marselju Konfere';JCIJa Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na kojoj Je bilo zastuplJeno 25 zemalja. Alijansa se duze vreme nalazila u !esk?_m polozaju i o tome se raspravljalo na Konferenciji. Podneseno Je VIse referata koji su hili veoma korisni za utvrdivanje programa rada. Milena Atanackovic iz Beograda govorila je o pravu glasa za zene i o potrebi njihove politicke ravnopravnosti. Raspravljalo se o radu i buducim zadacima komisija pri Upravnom odboru Alijanse i naglaseno je da feministkinje moraju imati siri delokrug rada. Na Konferenciji je doneta Rezolucija u kojoj se govori o pravu na rad, o noCnom radu Zena, o borbi protiv trgovine Zenama i decom i o teznji za odrzavanjem mira. 61 Rad Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta u ovom periodu gotovo se nije ni osecao. On nije imao mogucnosti da i po suzenom programu svoga rada organizuje neke akcije za politicka prava zena. Nisu se uspevala zadrl\ati ni stecena prava zena. Tako su, na primer, redukcijom drzavnih cinovnika pre svega bile pogodene zene i veliki broj ih je bio otpusten iz sluzbe. Februara 1934. godine odrzan je sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta na kojem je analiziran rad odbora i zakljuceno da se sediSte Alijanse zenskih pokreta prenese u Zagreb i da predsednik bude dr Mira Vodvarka-Koconda, koja je hila i predsednica Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu. U to vreme zenski pokret je uspeo da osnuje poverenistva u Sapcu, Dubrovniku i Busovaci. ,Zenski pokret" u Zagrebu poceo je da radi sa zenama na selu, gde je organizovao domacicke tecajeve. Na tecajevima su predavale medicinske sestre. Pored toga, on je organizovao tri predavanja na selu i u Jasenovcu osnovao Drustvo ,Zenski pokret", u koji se uClanilo 45 Zena, veCinom sa sela. 62 s krizom rezima diktature zenski pokret poceo je da izlazi iz svojih uzih okvira i njegov rad se viSe osecao medu zenama u toku 1934. godine. Tek u pripremama zborova za pravo glasa zena, 1935. godine, zenski pokret postize bolje rezultate i stice odredenu afirmacij u kod zena. Od 18. do 25. aprila 1935. godine odrzan je u Istanbulu (Carigradu) Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na kojem je ucestvovalo vise od 800 delegata iz cetrdeset zemalja svih kontinenata. U delegaciji iz Jugoslavije bilo je 25 zena. Kongres se bavio problemima politicke i ekonomske ravnopravnosti zene i na nj emu se govorilo o naporima koje feministkinje ulazu za prosvecivanje zena. On je postavio sledece zadatke: a) ostvarenje ravnopravnosti zene i muskarca u gradanskim zakonicima svih zemalja; b) postizanje jednakog morala za muskarca i zenu i ukidanje svake zakonski tolerantne prostitucije; c) ostvarenje ekonomske ravnopravnosti muskaraca i zena i principa ,za jednak rad, jednaka nagrada"; d) borba za mir u svetu. Pored toga, na Kongresu je disku- 57 1Kenc1<:u no?Cper, 11-16, 15. aazycT 1931, 1-6· 1 jauyap 1932 11; 2, ¢e6pyap 1932, 19. ' ' ' 59 Lsto, 3, 15. mart 1932, 35. 59 • Dru.Stvo. •:Ze?~ki pokret" u Zagrebu organizo·vao je 'Predavanje na sled~e te~e~ CliJeVI 1 z~~aci. ~enskog ~akret~; Liga nar·oda i njeno delov~nJe,. NaSa . . zena ·kao knJizevm 1 ·kulturm radnik; Problemi savremene Zene· Z1vot 1 ra;I _zen_: •U I~·diji; Rad feministkinja na za.Stiti naroda i rasa: 0 prav~ n~ .polozaJU zene 1 o pravnom poloZaju majke i deteta. (.1Keuc1CU noupeT, 1, 3a1tyap 1933, 4-6.) 60 Eenc?CU noupeT, 3, ...uapr 1933, 36-39; 4, anpuJZ. 1934, 38. 284 61 Pred Konferenciju u Ma.rselju, Alijansa za Zensko pravo glasa uputirla je svim uCianjenim -organizaC'i}ama uptitnik po :kojem trebalo d.a one daju svoja miSljen.ia i predloge. 0 tom upitndku jzjasnili su se i Zenski pokreti u .naSoj zemlj"i. (Kon¢epenv,uja Murep1-£at~u01£a.n:ue aJtujauce 3a J/Ce'H.C1CO n.paeo ~.aaca, LKenC1CU noupeT, 1, jauyap 1933, 2; M 11 n e H a AT aHa :u: K oB H h, Kcnuf;epmv,uja HuTep'H.aUsuonam!.e QjeMU'UUCTU"t'ICe aJtuja'H.ce y MapceJby, ./KmcKU no>KpeT, 4 i 5, anptLJI--.-ttaj 1933, 54--56.) 6 2 JKmcxu noKpeT. 3, .M.apx 1934, 29; 4, anpUJZ. 1934, 38 i 42. 285 �tovalo 0 ekonomskim problemima u sve_tu i 0 polozaju zena u pojedinim zemlj am a. sa Rad zenskog pokreta na ostvarivanju osnovnih zadataka bio je ogranicen za vreme rezima sestojanuarske diktature sto se konstat,;>je i na ~kupstini Drustva ,Zenski pokret" u Beog;adu, koja je ?drza?-a 16. Januara 1937. godine. ,I u tim i takvim prikama nas ~~nskr pokret, d::> br mogao da zivotari ako vee ne da zivi punim zrvotom~ r;ro~ao Je ~koro da se pritaji, da izbegava da se o njemu ':'':.?go CUJe 1 ~ovor~, da se odrekne za izvesno vreme borbe za po!rticka prava. zena 1 da se_ jedino bori da tesko izvojevana prava :ene J:la r~d 1 zaradu bram uporno od onih, koji su potiskivanjem ze:;e 1z svrh domena naseg javnog zivota hteli da rese jednu od najt~zrh posl~drca ekonomske krize - problem bespos!iee. Takve prih~e 1zbaerl~. su. u J?TVI red na mesto politickih ekonomska pitanja rh bolJe reer, prtanJa same egzistencije".•• · Iste godine izvrsena je i dopuna ranijih Pravila . Alijanske • zen_;;kog pokreta ~. Kraljevini Jugoslaviji. U pravilima je viSe naglas~~ zad_atak AhJanse da rukovodi borbom zena za ostvarivanje pohtick1h 1 drugrh. prava i da u tom cilju organizacije zenskog pokreta rade na pod1zanju politicke svesti zena. Zatim j e ukazano na pot.re~u da zenski pokret vodi akciju za izmenu zakona koji stavlJaJU zenu u neravnopravan polozaj i da pomogne zenama da shvate svoje duznosti _i prava, kao ravnopravni gradani, da se oslobadaju od. predra.suda .' zastarelih obicaja. Pravilima je predvideno da clan AhJanse zensk1h pokreta moze biti svako drustvo koje nosi naziv ~,Ze?-s~i pokr~t" ali istovremeno daje se ovlaseenje · skupstini da 1sklJ:'~1 rz AhJanse _svako drustvo koje bi radilo suprotno cilju i pravrhma ove orgamzacije. •• • Pocetkom tridestih godina u Jugoslaviji '~u postojala drustva z~nskog pokreta _iedino u veeim mestima, i to u Beogradu, Zagrebu, LJ.':'blJan~, SkoplJu 1 Sarajevu, ciji je rad objedinjavala Feministicka aliJa':'sa zenskrh pokreta. Tek od 1935. godine pocinje se intenzivnije ra~rti na osmva'.'ju org':'nizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti, u cer;ru se. pos!rzu y1dm rezultati u nekim pokrajinama, narocito u Volvodrm. ImerJatlva za stvaranje zenskog pokreta u Srbiji potical": Je uglay~om .od Omladinske s:kcije. i zena kom_unista koje su radrle u nJOJ. Pocetkom 1937. godme vee su delovah novoosnovani Kon~pec HuTepna~uolta.nne a.n,ujauce 3a :HCe'H.CKo npaeo utaca y I.Za-pu.zpady, E:'H.c!'u no?<:peT, 11, noae...,;6ap 1934, 115; 3-4, .KapT-a.npuJt 1935, 62, 5-6 .M.aJ-JY1l.U 1935, 65; rJI,aC'H,U'K: Jyzoc.rtOBeUC'k:OZ 3feeUC1COZ caBe3a 4 30. anpuJt 1935, 32; 5, 30 . .M.aj 1935, 39; Nedeljne informativne novine I' 26, Beograd, 7. septembar 1935. ' · ' 64 E.eua danae, 4. 1. J.tapT 1937, 2. :: ARP, fon~ ;Alija~sa Zensk()lg pokreta, br. 30/1937. . Na . skup~ti.m Drus-tva ,Zens.ki pok:ret" u Beogra-du. 16. januar 1937 O~'ato__Je .pnznan~e O~l~dinskoj ;sekciji kao :inioijato,ru osnivanja oovih o•rga~ :nzac1!a. ,U ov·oJ godm1 Zenski pokret je narr-oiJito Zivo radio na ooruvanju zensk:ih IPDkret~ 1)0 unu~raSnjosti. U ovoj sv.ojoj akciji bio je mnogo potpomognu~ od. sv-oJ~ ~~Lad~nske. sekcije, •od koje je Cesto i poticala inicijativa za osmva~Je .P~Jed1n.1h zenskih pOikreta i Cije su ·Clanice pr1premale teren za to osmvan]e. (}Keue Oana-c, 4, 1. .«apT 1937. 2; Ml1Tpa MnTpos 11 h 0.M.na0uucxa ce'li:U;Uja :11eencx:oz noxpeTa Ko.MyuucT ,god XX 254 8 """PT, 1962, 10. • • . ' ' . ""'"' 63 goJ pokreti u Subotici, Cacku, Kragujevcu, Banjoj Luei, Slavonskom Brodu i Jasenovcu. 67 U Novom Sadu osnovano je Drustvo ,Zenski pokret" 7. februara 1937. godine, koje je pocetkom 1938. imalo 700 claniea. Clanice nisu bile samo iz Novog Sada vee i iz drugih mesta "Vojvodine (Sid, Kisac, Senta, Petrovaradin, Veprovae, Sapina, Stara Pazova, Petrovgrad, Kueura, Stara Moraviea, Vlaski Do, Backa Topola, Selenca, Sasinci, Nabrde, Bubusinac, Tomislavei, Kamenica, Sremski Karlovci, Vujicevo, Baranda, Svilejevo, Budisava, Elurdevo, Zabalj, Susek, Surjan, Bosut, Ban, Arandelovo i Ruski Krstur). U nekim od ovih mesta bilo je vise od 30 clanica i pocelo se raditi na osnivanju samostalnih sekeija zenskog pokreta u tim mestima. 68 Marta 1937. formiran je u Somboru Osnivacki odbor za stvaranje organizaeije zenskog pokreta. Iste godine, 26. septembra, odr:Zana je Osnivacka skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj zena raznih zanimanja i razlicite verske i nacionalne pripadnosti. Posle referata predstavnica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda i N ovog Sada govorila je, kao delegat Omladinske sekcije zenskog pokreta iz Beograda, Zora Ser69 na madarskom jeziku o ulozi ornladine u zenskom pokretu. Zatim su procitana i usvojena Pravila Drustva i izabran je Upravni odbor.70 Krajem 1937. godine osnovano je Drustvo ,Zenski pokret" u Vrseu, koje je odmah pocelo da radi na kulturnom i zdravstvenom prosveeivanju zena. Za uspesno izvrsenje zadataka na polju zdravstvenog prosvecivanja, formirana je zdravstvena sekcija koja je. vee prvih dana organizovala prikazivanje filmova i odrzavanje popularnih predavanja iz ove oblasti. 11 U Sidu je krajem maja 1938. odrzana skupstina zena na kojoj je govoreno o pripremama za osnivanje drustva, a 9. juna iste godine odrzana je Osnivacka skupstina na kojoj je izabran Izvrsni odbor ave organizaeije. Ona je tada delovala kao sekeija Drustva ,Zenski pokret" u N ovom Sadu i broj ala je 55 clanica.72 Na Osnivackoj skupstini zena u Senti, 12. marta 1939, izabran je Upravni i Nadzorni odbor sekcije Drustva ,Zenski pokret" 73 i time je zavrseno formiranje ovih organizacij a u Vojvodini. Nakon duzih priprema, u Nasu je 12. deeembra 1937. odr:Zana Osnivacka skupstina Drustva ,Zenski pokret", na koju je dosao veliki broj zena. One su na tom skupu pokazale veliko interesovanje za organizovani rad na resavanju zenskih pitanja. Potpredsedniea Feministicke alijanse je iznela program i ciljeve ovog pokreta, na67 ARP, fond Alij.ansa Zenskih :p~reta, br. 30/1937. Eeua Oauac, br. 4, 1 . .MapT 1937, 2. 68 ARP, f.ond Alijansa ienskih pokrela II/3-1938-88. 69 Bila je aktivna u Omladinskoj .sekci'ji i raddla u Redakcij;j. 2ene qanas. 'Dih •godina ·postala je ,(:Ian Partije i kao •koonun11st delovala u Zenskom pokre~. Fred ilm'aj rata, 1945. g,od.ine, mnrl-a ,u 'logo11U negde u N:emaCkoj. Bosa Cv-et1C, Refera-t na tSveCanoj sku:p.Stini pOVodom 30-.godiSnjice od izlaSka Zene danas. 70 ARP, £ond M·ijans-a ~enskdh pokreta N'Ovli. Sad, :br. 45; 1storijslci arhdv PK SKS za Vojvocli:ruu, hr. 7224; lK.eua danae, 8, uose..w;6ap 1937, 11. 11 )KeH.a CJanac, 9, jauyap 1938, 11. 72 ARP, fond Alijansa Zen.Skdh pokreta, Sekcija Ski. 73 ARP, fund AJli!jansa Zenslkih potltreta, Sekoija Sent,a. 286 287 �glasavaju6i da je borba za mir najvazniji zadatak organizacije u tom vremenu, a zatim je govorila predsavnica omladine iz Beograda. Posle toga izabran je Upravni odbor i pokret je nastavio svoju aktivnost.74 Krajem oktobra 1938. godine odr2ana je Osnivacka skupstina pokreta u Jagodini na kojoj je izvrsen izbor Upravnog odbora. U to vreme osnovano je Drustvo u Sapcu. 75 Na Kosovu i Metohiji u dva veca mesta formirana je organizacija zenskog pokreta, i to 5. marta 1939. u Pristini i 10. decembra 1939. godine u Kosovskoj Mitrovici.1 6 U Makedoniji je, pored Drustva ,Zenski pokret", koje deluje u Skop!ju od 1928. godine, dos!o do osnivanja ove organizacije u Velesu 28. maja 1939. godine. Na Osnivackoj skupstini govorile su predstavnice zenskog pokreta i omladine iz Skoplja. Na kraju je izabran Upravni i Nadzorni odbor. 77 • Februara 1937. u Susaku je osnovan Savez socijalnih radnica. Ovo je prvo udruzenje zena u Hrvatskom primorju ,kojem je cilj i zadatak da okupi sve zene u jednu cvrstu organizaciju za realizaciju politickih prava zene". Pored ovog glavnog zadatka Savez socijalnih radnica u Susaku planirao je odrzavanje tecajeva iz kulturne i socijalno-politicke problematike, zatim predavanja iz oblasti politike, nauke, umetnosti, muzike i knjizevnosti.18 Po svom programu ova organizacija je najslicnija Drustvu ,Zenski pokret", samo ona nije uspela da se razvije. U okviru Zenskog drustva u Mariboru formiran je kulturno-feministicki odsek, koji je imao zadatak da radi na obrazovanju zenske omladine i osposobi je za rad u javnom zivotu. Planom je predvideno da se omladinkama odrze predavanja o socijalnim i kulturnim problemima. Ovaj odsek okupio je Y£Ci broj zena, naroCito radnica i Cinovnica. 79 Organizacije zenskog pokreta postojale su u svim pokrajinama, izuzev Crne Gore. U Podgorici su 1936. napredne zene osnovale Drustvo ,Zenski pokret" pred koje su postavile i zadatak ,da kulturno, ekonomski i politicki vaspitava zene". Ova organizacija trebalo je da okupi veci broj zena u gradu, koje su spremne da se bore za ostvarenje politicke i ekonomske ravnopravnosti zene. Medutim, vlasti su brzo zabranile rad ovog zenskog drustva, jer su racunale da ce uticaj u njemu imati komunisti. U Crnoj Gori jedino su posto7 4 Eeua Oauac, 9, janyap 1938, 5. " ARP, fond Alijansa zemlkvh pokreta, II/3-1938 i 23/1939. 76 ARP, ~ond CO AF2J, Alijansa ZenSkih rpo!kreta, Sekcija Pri'Stin1a, br. 1, i lbr. 15; AIRPS, Zenski po<kret, 296; Hama pe'lt, 1i\st za d.ruStvena, ku~turna i IP110S'Vetna IP.i!tanja, CKorrJbe, god. I, 3, 25 . .M.apT 1939; J o ,v a nlk a K e c man, Osnivanje i rad druStava Zenskog pokreta u PriStinti i Kosovskoj Mitrovici, Kosovo, PriStWna, 1972, 345. 77 ARP, fcmd A1lijan:sa Zens!kdh poikreta, br. 61-1939; Ham z.aac, list za druStvena, ..lrulturna i prirvredna piltarnja, CKomoe, 1, 6. jyu 1939. 78 Centrala Saveza naiLaZ'illa se u SuSaku. Ona 'je imala namerru da osniva podl"illZnil.ce :po S'Viiro gr-adovima i 1seUima ,gde ~od 'se nade ,pet Zena k.'()<je =bi radile na p:latformi ovog Uda'u.Zenja. Na 'CJSil'()VU dasadaSnj1ih 'PQldataka, -ni}e .poznaio da je ova orgaWacija :iJtnala nelrog uepeha niti se pro.Sid:la izv.an SuSaka. (1Kena Oanac, 4, 1. ..uapr 1937, 4.) 79 Neodvisnost, tednik za vsa ja.vna vpraSanja, Mari!bo.r, god. II, 17, 1. maj 1937; Zenski svijet, februar 1937, 1 288 jala zenska drustva koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zen~ki savez. Ta drustva su okup!jala zene trgovaca i cinovnika,_ ~avrla se akcijama socijalno-humanog karaktera", a nisu nista ucmrla za resavanje os~ovnih problema koje su zene postavljale u pogledu • ostvarenja ravnopravnosti u drustvu. 80 N ajvise drustava zenskog pokreta bilo je u proteklom pe,rwd~ u Srbiji, gde su bila i najaktivnija. U odnosu na stvar;>e mogucno~tJ i na spremnost zena da se organizovano bore za svoJa pra"?'a, ovrh organizacija formirano je veoma malo. U tome, donekle, rzuzetak cini Vojvodina, u kojoj je u ovaj pokret okupljeno nesto vise zena. N a odborskoj sednici Drustva ,Zenski pokret" .. ~ N ovom Sadu, 8. oktobra 1937 konstatovano je da u celoJ zemlJI rma svega 2 000 clanica ,Zenskog pokreta", a od togll; u Be~gradu oko cetiri st?tine._81 Dakle i ovaj podatak potvrduje da Je to brla uska orgamzac!Ja koJa je ok~pljala uzi krug naprednih i bolje situiranih zena u g;adu: Iz raspolozive grade se vidi da t':l nije bil~ z_ena radm~a, a selJankr pogotovo, jer na selu nije orgamzovano. m Jedno drust:vo. Politbiro CK KPJ doneo je 27. Juna 1935. godme Od~uku o pravima, duznostima i neposrednim zada:cin;a Zemaljskog brroa. U toj odluci, pored ostalog, kaze se da u pomocne ?rg~ne ZB ~~~da Komisija za rad medu zenama. U neposredne or!Sanrzacwno-P_o~rtlcke zadatke Zemaljskog biroa Politbiro postav!Ja r: ,11. Stvorrtr centralnu kornisiju za rad medu zenama i pokrenuti taj rad s mrtve tacke"."' Ova komisija je bila formirana i odmab j~ poc~la da pr~­ nalazi legalne forme rada m_edu. ~e~a~a. PoJ<;ren_uta Je ll:J::crJ.a za osn_rvanje Iegalne zenske organrzacrJe 1 r_zdavanJe_ lista,_ koJI br se. bavw problemima organizacija zena. Da br se reahzovah ?VI zadacr, f~r­ miran je posebni Akcioni odbor, koji je poceo da radr na tome. U rzvestaju o radu Centralne zenske komisije kaze s~: ,_Ceo rad medu zenama postavljen je na legalnu osnovu 1 na agrt~cwno-pr~:pagan­ disticki karakter. Nekog sistematskog rada medu zenama mJe brio. i ceo ovaj rad je u razvoju i traZenju ~ormi legalnog masov_nog rada medu zenama". U tom pogledu najbo!Je uslove za delovanJe kom':lnista predstavljale su organizacije zenskog pokreta. Stoga se ~~lJe u izvestaju o radu ove Komisije konstatuje da se pocelo radrtr u pokretu na uvlacenju mladih radni~a i stu~e~tkinj~ ~ ~vu organizaciju i na odrzavanju predavanJa 1 drskusromh vecerr. 8 80 r .aac L{pue rope, Ilo,n;ropH:o;a, 6p. 1, 1tOBe..M6ap 1939; Zbornik grade za istoriju. radniCkog pokreta Crne Gore, IstoTijski arhiv_ CK SK Crne Gore, TJ.ifiograd, tom I, knj. I, 1958, 446-447; 3era, "H.eiJeJbuu .aucT, Ilo,n;ropH:o;a, ro.n;. VII, 27. cenTe.M.6ap 1936; 3, 21. jauyap 1940; JKeue L{pne rope Y peao.n,y~uo1-tap'H.OJ£ noupeTy ... , 81. at ARP, fond Aijanse ZenSklih IPOk:reta, Zapi'S1D.ik. sa odborskih sednica zeruilmg pokreta, NoV'i Sad, II/6 (sir. 12-13). . 82 ARP, fond KI, 193·5/345; fond csr, 334: YfcTopUJC'KU apxua, Beorpa.n;, TOM JI, 1949, 362, 363. 83 IzveStaj o xadu Centrarlne Zenske _ikomdlsije Cen~;tom kmrcitetu.KPJ poslao je 2, februara 1936. gaddne ,Sotir-' (Drago Matrus-1c) Clan ZemalJ&kog biroa. u i2ve5taju ,Smita" (Blagoja ParoV'im) CK R;PJ od ?9: septembra. 1935, pored osta·log, navodi se da ,Sotir'' :radri u ZenskOJ komiS1]cr. u Zern.al]skom birou. To znaCi da je Kom.i1si:ja o.snoVIa.na u julu !i.li avg~stu 1935, k:ako Je odl~­ kom Biroa CK i postavljeno. (ARP, fond KI 1936/43, " 1935/510.) 289 �tt izve~taju o pojed.inim probi~mima o stanju orgamzacije KPJ u Srbiji, koji Stanoje (Sreten Zujovic) salje Centralnom komitetu KPJ, 13. avgusta 1936. godine, o radu medu zenama se kaze: ,Ovaj rad se vrsi preko Zenskog pokreta i Lige zena za mir i slobodu. U unutrasnjosti su to za sada samo pokusaji da se organizuju po neki. sastanci ili predavanja. Prilikom organizovanja zborova izdavani su leci upuceni zenama, i maze se reci da je bilo zborova na kojima su i zene prisustvovale, sto za Srbiju predstavlja novu pojavu. U Jagodini je hila govornik u ime omladine zena. 84 u radu zenskog pokreta ucestvovale su i zene komunisti, koje su cesto bile inicijatori i pokretaci pojedinih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zene. Njihova ucesce zavisilo je mnogo od toga ko se nalazi u upravnom odboru pojedinih drustava i kakav je sastav organizacije u celini. U tome su, svakako, postojale velike razlike, jer i Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila neka cvrsta organizacija, niti je do kraja insistirala na sprovodenju jedinstvenog programa. Glavne akcije koje je zenski pokret organizovao bile su jedinstvene, ali je rad drustava bio uglavnom samostalan i koliko ce ana daleko ici u svojim zahtevima u borbi za zenska prava, zavisilo je pre svega od rukovodstva doticnog drustva. Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta najveCi deo svoga rada, u toku 1934. godine, posvetilo je borbi za pravo zena na rad i zaradu. Odmah, pocetkom godine, pocelo se raditi na tome da se ne danese uredba po kojoj je trebalo reducirati date zene iz drzavne i samoupravne sluzbe. U tu svrhu odrzani su protestni zborovi zena u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu na kojima je donesena Rezolucija, koja je upucena kralju, predsedniku vlade i Ministarskom savetu. Rezolucijom je zahtevano "Ita se predlog povuce, zatim je istaknuto da se pri smanjenju broja sluzbenica u drzavnoj i samoupravnoj sluzbi ne uzima kao kriterij pol, nego kvalifikacija i sposobnost za odredeni posao. Drustva zenskog pokreta su prikupljala i potpise zena protiv donosenja ovakve uredbe, tako da je sakupljeno 10 hiljada potpisa koji su s Rezolucijom dostavljeni ministru predsedniku vlade. 85 Pod pritiskom zenskih organizacija, koje su u ovome imale punu podrsku javnosti, vlada je povukla podneti predlog uredbe. U toku 1935. Partija posvecuje vise paznje radu medu zenama, insistira na okupljanju velikog broja zena u siroki antifasisticki front u borbi protiv rata i fasizma. Ona se ukljucuje u akcije koje vodi zenski pokret i daje direktive i uputstva za uspesno ostvarenje postavljenih zadataka kroz masovne zenske organizacije. U tom pogledu znacajan je Smitov (Blagoja Parovica) izvestaj Centralnom komitetu KPJ od septembra 1935. godine, u kojem daje zapa~anja o radu medu zenama i predloge za buduCi rad. U izvestaju se konstatuje da je neznatna manjina zena u organizaciji i da one tu daleko zaostaju za muskarcima, zbog cega se ne moze racunati odmah 84 ~bo.g :ruov~ne 85 ovog i,stup.amja ona je kaZnjena sa 20 dana zatv-ora i- 2 500 dinara il<ame. (ARP, tond KI, 1936/285, 82.) ARP, fond Alijan!Sa Zensloih pQlm:-eta, br. 30/1937-. - 1-2, ia1£yap-rpe6pyap 1934; Dan a Beg 1<0, n.n., 155. 290 }Keucxu no'I'CpeT, na masovne zenske organizacije. Zatim se kao glavni za~.~tak postavlja agitaciono-propagandni rad medu zena.ma: ,1. Tez1st~ rada medu zenama postaviti na agitaciji i propagand1 za konkr.etn: zens)<e zahteve. Time popuniti i svu delatnost rada u masovmm zenskim organizacijama ukoliko postoje. . .. 2. Mesto zenske kornisije - stvoriti jedan siri odbor, koJl pod nekom firmom legalizovati. 3. Stvoriti poseban zenski pokret u okviru URS-a. 4. Nastaviti sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije s kojom se pocelo. . . . .. . . . . • 6. Nastojati stvoriti jedan .zaJ.:dmckl. akcwm odbo.~ s;nh ~en­ skih organizacija za pravo glasa 1 shcne opce zahteve, kOJl b1 saz1vao skupstine, manifestacije.. itd. 86 • . . . • . • Jedna od najglavmJlh akclJa ko]u Je zenski pokret orgamzovao u toku ave godine je pripremanje i odrzavanj~ zborova z~ pravo glasa zena i ravnopravnost u drustvu. Za ":spe~_no ostvarE>nJ~ ovog zadatka angazovala se i partijska orgamzaclJa. Zemal]sk:i b1ro CK KPJ u direktivnom pismu Mesnom komitetu KP! .za ~ara]e~o? 22. avgusta 1935, pored ostalog, pise: ,Zensk:> koml~lJa. ce dob1ti konkretne upute za svoj rad. Neka ~;;tda vee orga_mzuJ~ legalnu akciju za zensko pravo g~~sa. Za tu akclJ': treba angaz?vat~ ';, p,rvom redu razne legalne radmcke, gradanske zenske orgamzaclJe . Pod parolom za pravo glasa zenama" zenski pokret u Zagrebu post1gao je vidne '~ezultate. Oni su odrzali. vise raznih ~astan~a sa zenama i organizovali Akcioni odbor kOJl Je rukovod1o akclJOm za p7:avo glasa zena i pripremio miting u oktobru. U Odbor su uzete ze_ne raznih profesija is tim se poslo u sirinu u okupljanju.zena na omm akcijama koje su zajednicke svim zenama, bez obz1ra na klasnu pripadnost. 88 •• . . Posta je, prema Ustavu, Izborni zako1_1 trebalo da.resl p~tanJe prava glasa zena, Alijansa zenskih po~eta J€ pre~.? SVOJlh drust~va, jos pre petomajskih izbora, uputila p1smo poslamckim kand1datuna u kame se istice da zene traze opste i tajno pravo glasa.'" U drugoj polovini oktobra 193?· trebal.o je da se .sastane Narodna skupstina i da pretresa nov1 Izb.orm z~on. T1m zakon??' trebalo je resiti pitanje prava glasa za zene, nam~e ~a one .d~blJU ista politicka prava kao i muskarci. Tih dana akcwm o<!bon ze:'.a? koji su osnovani za organizovanje zbor~va za pravo glasa zena, vrs1li su obimne pripreme za ave mamfestac10ne skupove. • . Na dan zasedanja Narodne skupstine, 20. oktobra 1935,. odr~a~1 su zborovi za pravo glasa zena u Beogradu, Zaj(r_ebu, LJublJam, Splitu, Skoplju, Banjoj Luci, Novom Sadu? Va~azdmu, Ja~eno~.cu, Uzicu i Sapcu. Na svim zborovima bila Je pnm]Jena zaJedmcka sledeca rezolucija: ,Zene sakupljene na zboru na dan 20. oktobra ao ARP, fond Kl, 1935/510. " ]s!o, 1935/450. •• Jmo, 1935/492. e11 Arlijansa }e u :P]smu molrLla poolaniCke lkandidate da :im odgovore na sledeCa pitanja koja 1Se specija!l.no ttCu Zena: 291 �1935. godine shvatjuci da za svesno ispunjavanje gradanskih duznosti treba da imaju uticaj na formiranje druiltva i drzave, traze da se u novi izborni zakon unese jednako, opste, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa, za sve gradane muske i zenske". Rezolucija je hila upucena predsedniku Narodne skupstine, predsedniku vlade, Narodnoj skupstini i Senatu.'" Posle vise godina avo su bile najvece manifestacije za politicka prava zena. Na ovim zborovima okupile su se zene raznih profesija, bez obzira na klasne razlike, a na mnogim je bilo i muskaraca u vecem broju. Oni su imali veliki odjek u javnosti i mnogi listovi su pisali o njima. M!ada pota (glasilo slovenacke omladine) pisala je o ucescu zenske omladine na ovim manifestacijama. Na njima su istupile zene raznih zanimanja: radnice, seljanke, intelektualke, domacice i omladinke. Na zboru u Jasenovcu su govorile dve seljanke. Jedan od najuspelijih zborova bio je u Beogradu u Inzinjerskom domu, kojem je prisustvovalo oko 2 500 lica. Na zboru je istupilo 6 govornica. U ime zenske omladine govorila je Slavka Durdevic. 91 Na zboru u Splitu ucestvovao je veliki broj zena radnica i seljanki, koje su s velikim interesovanjem pratile zbor, jer su govorile i njihove predstavnice. Sala bioskopa ,Sirijus" nije mogla da primi sve posetioce zbora, jer ih je bilo vise od 700, taka da je dosta zena ostalo ispred ulaza. Za vreme govora trece govornice, koja je istupila u ime zena seljanki i zenske grane HSS, doslo je do manifestacija. Predstavnik policije zabranio je dalje odr:Zavanje zbora, sto je propraceno protestom i demonstr,;y;ijama. Stoga ostale 90 • ARP, Zlbi!lika PI'Ioiilllterne 337; food CPJ, 539, 3, 1389; fond Alrl.jansa i!enslcilh ;poweta, II/4-1937-30; II/3-1938-64; A>rMv fustituta za radrui&i pokret Sarajev-o {ru da:l}em tekstu AIRP Sarajev:o), fon!d AFZ, Banja Luka, neregtlstrov,ana depe.Sa; SreSki arrhlv BatJja Lulka, Zbh1ka redn.iCik>i pokret, F. K. ibr. 647; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godin.e 517; illTe6H AJIOj3Mja, Haw. B€.1Ul.1CU aau, r.aaCH.U'IC Jyz.oCJtOB€UC'KO: JJCeucx:oz caae3a, Beorpa.z:t, 8-9, 30. uoae..~~6ap 1935, 59-60; ,lfau - He3aBMCHJ1 aacpopMaTMBHH ,n;HeBID1K, 125, HoBa Ca;n:. ,.oa) 'Pri.Zillajete IJ.i li muSkrarci? da Zena iJma ilst'O pravo oo lizoibrazbu kao b) zastupate ld IPr<ino]p da .ima rl.ena pris·tup u wa z,va.nja pod istim uvjetima !k:ao i mu.Skarrac? c) }este li za konsekventno sprrovodenje socijalne zaStite majk.e i djeteta? d) primaj·ete lH za p.OttT€jbu 'Cia se r.ad plaC:a po Vl'lijednosti, bez obzWa na spol 1i ddba Zllvota po naCeil.u: za jedinaJk ,r;ad - jednaik:a plata? e) odrbacujete 1i rat k>ao •sasvim neumjesno 61redstvo za rjeSavanje mediunall:'odndh sporova?". VeC:ina poslaniOkirh kandidata odazv.a!La se orvom IJ)022i.vu i odgovori1la da 'Sill za Zensko pro'VfO glasa. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 269, 270; ARP, ::fiond AHjoose Z€0Slcih po&reta 1 II/4, 1937-30.) 91 Strcljana na Banjici. - AIRPS, fotnd ZeniSiki poklret, 293; I1DJ1.UTU'Ka, 9840, 21. D?CTo6ap 1935; m T e 6u A JI o j 3M j a, n.n. Zborovi Zena u Jugoslaviji, Protiv GlavnjaCe, Pariz, •6. decembar 1935, 13. 292 govornice nisu mogle ni nastupiti na zboru, kako je to vee bilo pianom predvideno. •• N a veoma uspelom zboru zena u Zagrebu bilo je oko 2 500 ucesnica, medu kojima najvise radnica i studentkinja .. Svega td govornice su istupile na zboru i u tom je polidja prekmula da!Je odrzavanje ovog skupa, taka da ostale govornice nisu mogle oddati pripremljene govore. Zbog toga su zene demonstrirale na trgu i ulicama Zagreba. 93 0 odrzavanju ovih zborova mnogo je pisala stampa, naroCito · zolucija kojom se trazi pravo glasa za zene. 94 u Jesenicama je u Sloveniji. Na zboru u Ljubljani hila je aka 300 zena. Pored ostalih, nastupila je jedna govornica iz Celja, a zatim je donesena Re13. novembra 1935. godine odrzan zbor zena i muskaraca na kojem je govoreno o neravnopravnom polozaju zene u drustvu, a zatiJ? je donesena Rezolucija kojom se traze jednaka izborna prava za zene kao i za muskarce. 95 Na sastanku zenskog kluba ,Mladi Triglav", 11. novembra 1935, takode se raspravljalo o politickim pravima zena, koje treba da dobiju pravo glasa i zahtevano je da se ':' P":rla~ ment izaberu predstavnice zena, da se za jednak rad pnmaJU· 1 jednake plate i da zenskoj omladini bude pristupacno skolovanje i zaposlenje. 96 Uspeh zborova za zensko pravo glasa bio je u tome sto se na njima okupio veliki broj zena, narocito radnica i na nekima zenske omladine. Veoma je znacajno bilo istupanje vise govornica, kao predstavnica zena pojedinih zanimanja. Prvi put na ovako masovnim mitinzima cuo se glas zene sa sela, koja se pocela interesovati za svoja politicka prava. Ovi zborovi su pokazali da postoje svi preduslovi za masovnije okupljanje i organizovanje zena u zenske, sindikalne i partijske organizacije. U toku ave godine, organizacije zenskog pokreta pokrenule su i zalagale se za resavanje jos nekih vaznih pitanja, za koja su zene bile zainteresovane. 0 pitanju zakona o minimalnim nadnicama, koji je duze vreme bio predmet diskusije u javnosti, Alijansa zenskih pokreta podnela je predstavku Ministarstvu za socijalnu yolitik~ i narodno zdravlje, u kojoj zahteva da se danese zakon o JBdnakoJ minimalnoj nadnici za zene i muskarce i da se strogo sprovede 8-casovno radno vreme. N a zboru zena u Beogradu, koji je odrbn 9% U Splitu je :r,asptu.Ste:rJ.o DruStvo ,2ienskti pol}alet", tako da se AlijanS'a Z€'tlski!h pdkreta obra tila bivSim .clacn1 icanna ·toga rpokreta Zia organ.iz,ovanj e ove mani:Eestaoi}e 2en:a. F,orm!iran joe Allrei<mii ·odbor, u kojem je bila i An•ka Berus, koj<i. je "UJSPeSno wganizcw.a1o 1ovaj .zJbor. - Zene Hrvatske u radniCkom. pokretu . .. , 271 ; 274. Da Isto, 272. utst Slovenska zemlja pik da su se zboroo~i ·za pra'VIo glasa Zena, na inicija·tivu J.ugos1ovenlsk:O!g Zensk>Qg sav-eza, odrZali 20. oiktobra 1935. u celoj Sloveniji i poseb.noo ·se osv:rCe n.a uspeh -z;bora u Ljubljani. 0 tome nema vJSe podataika, j.er ve6ina lTistoV!a pi:Se ·samo ·o ZJbor.u u !Jjub1.jarui.. - Zenski list, Celj·e, 11, 1. novembar 1935, Ljudska. pra.vica, tednilk za I@'Spod.anstvo lin prosveto, LjUibljana, god. II, 19, 1. novembar 1935, i 20, 15. novembar 1935; Delavski obzorn.ik, Ljubljana, god. I, ibr. 2, 26. oktobar 1935. 95 srovenska zemlja, 7, 29. novembar 1935. 96 Akademski glas, 26, 15. novembar 1935, 94 293 �, s]{om polozaju zaposlene 3. marta 1935, raspravljano je o ekonortl Jtojoj se trazi osiguranje zene i na ltraju je donesena Rezolucija, u ve radnice i radnike od u starosti i u slucaju nezaposlenosti za/ altoi rninimalnoj nadnici 55 godina zivota, donosenje zakona o je lldne nedelje u svim preza zene i muskarce, uvodenje 40-satne ra a zene, opste i jednako duzecima, zabrana decjeg i nocnog rada ~ 21 godine zivota itd.D1 pravo glasa za sve gradane i gradanke ': ja i prilikom donosenja Zapostavljanje zena doslo je do izrazdrzavnih sluzbenika. Doi dopune Uredbe o dodacima na skupoc';l zene zaposlene u drzavpunom ove Uredbe od 11. aprila 1934. god1lle'cu u celini ili od 75 do noj sluzbi gu~ile su liCni dodatak na sitU?,? sluzbenika pripadaju. 98 30 odsto, zav1sno od toga kojoj kategor1l 1dopuna ove Uredbe koja Septembra 1935. godine izvrsena je ponoV0 drzavnim, banovinskim je i<:s. vis~ po~od!la ':'?ate zene zaposlene u izgubile· ~ra_vo_ na ~~~ni 1 opstmsk1m mstrtuc1]ama, Jer su potpu:r0 !tad muz 1 zena z1ve doda~ak na ~kupocu, izuzev u_ slucajevirtl;i pogodene udate zene, odvoJeno. OVIm su, svakako, b1le ekonortl5fltaciie. Zbog toga one, potcenjene su njihove sposobnosti i kval! ~ preduzimaju odredene preko svojih organizacija, jos od 1934. god1 pa. ll mere protiv ave nerpavde koja im je naneS~eJddnom porastu, uki. s~:nim tim sto je skup_oca _?ila u neParedne. go dine i narocito danJe hcnog dodatka padalo Je teze svake ll ·manj1ma. Ovom Uredse tesko odrazavalo na sluzbenice s maiiJll pr~ 0 v]jene prinadleznosti born b1le SU mnogim udatim zenama pre~O cillOVnicama U nizim i nepr:>~da je uCinjena. utoliko vise sto lrate, prosecno vise smapolozaJmm grupama, koJe su imale manle P njen dodatk na skupocu. . u poskupele za 30 odsto U toku 1937. godine zivotne namir!llce :·mic!'ro dodatak na skui vlada je 1. oktobra iste godine povisila de.~enja plata potpuno su pocu ddavnim sluzbenicima. Od ovog p 0 " 15 oupravnoj sluzbi, cije bile iskljucene udate zene u drzavnoj i sarn se materij"'!no stanje stalno pogorsava]o."' )lim zenskim organizaZenskl pokret sa drugim zainteresova.danie Uredbe o oduzicijama preduzimao je odredene mere za ~kl )licama, ali, nazalost manju licnih dodataka udatim zenama-cJII 0 "niz protestnih miting~ u tome se nije nista uspelo. Zene su odrzale na kojima se zabtevalo ukidanje ove uredb~·su 18. novembra 1937. U svim vecim centrima u zemlji odrzanl raspravljalo a. posleg?dine skupovi _zena. cinovnica n_a k?ji~a ~dataka. u prostorijama d1cama Uredbe 1 vracanJa oduzehh hcruh d . se toga dana veliki Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu sakUP10 97 98 ARP, fond Alijansa ~enskih poQcreta gO.. ·a.jveCe u n.cijlll!Witn i niZim S~jenje liCnog dohotka na Skutxkt je ~smanjenje od ranijJih c~<J­ g~ama. Od X _do j)Oslednjeg slepena VIII grtlP" clo 37%. U VIII g>rup1 54 kupniih pt1LnadJ.emos1Jl udatirh Zena i'ZIIl<J!SilL'o je od ruPi - od 18 do 10()/o, a u od 28 d~ 25°/o, u v .grupi - ·Qd 22 d~ zoo/?, u .:~u 1 .sr.e-dnjJll Skolsku ~x:e~u III g:rup1 - samo 7 do 5o/o. Pam;0 :ru zene a.ma1le n1~ -je 1 oV'-a U;rediba. ![)j3JV'1Se 1 rv i !Pl"e'l?a tome SvrtS~~ne ru. niZe poloZajne 'ga-up;,_ alo da ttrlj~a 1 tih por~­ 0d pogadila one ,s manJrm pnmanj:ima. Zato se _desa~fl'h'ebe neophodne ~a eg:m.1 d~ca :nije mogla da obezbedi osnovne Zivotne .P"b'f t9, II/4-1938. stenciju. - ARP, fond Alij1ansa Zenskih po~kreta, 99 Lsto, br. 7, II/4-1937. 1 • 29.4 broj sluzbenica iz raznih institucija. Konferenciju je otvorila predsednica ,Zenski pokret", a zatim je nastupilo sest govornica iznoseci podatke koji ilustruju posledice sprovodenja ove Uredbe. Predstavnica zena u opstinskoj sluii:bi je rekla da se zenama u red bam oduzima 600, pa i vise, dinara od plate. Za tri i po godine jedna sluzbenica je morala da zrtvuje 50 hiljada dinara. Ako je ta zena sef nadlestva, ana treba da primi funkcionalni dodatak od 1 000 dinara, ali joj se od toga oduzima 700 dinara. Mnoge sluzbenice ne smeju da se udaju, jer gube vise od polovine svoje plate. Predstavnica potsansko-telegrafskih sluzbenica je naglasila da u njenoj ustanovi radi 106 zena i da im se bruto-plata krece od 600 do 1 000 dinara. Zatim su govorile predstavnice Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, Profesorskog drustva, Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja i Jugoslovenskog drustva diplomiranih sestara. One su iznosile, pored materijalnih, i moraine posledice ave Uredbe. Na kraju Konferencije predlozeno je da se danese rezolucija koja ce se predati vladi, parlamentu i namesnicima i konstatovano je ,da nikakve budzetske smetnje ne postoje da se ovo pitanje re~i, jer budzet predvida celokupnu platu svakog cinovnika, i ustede koje se u tom pogledu vrse na kraju godine padaju na zene i majke. A najveCe se uStede prave baS na raCun Zena niZih Cinovnica, a nepravedno je da bas ekonomski najslabiji clanovi druiitva podnose najvece zrtve, tim pre sto to fakticki nije nikakav finansijski efekat za poboljsanje prilika u zemlji" .100 U Zagrebu je istog dana odrzan veoma uspeo siri sastanak sa drzavnim i samoupravnim cinovnicama na kojem je zahtevan povratak Jicnog dodatka udatim sluzbenicama. Na skupu su govorile predstavnice ddavnih i samoupravnih sluzbi, drzavnih zeleznica, uciteljica gradanskih skola, postanskih cinovnica, lecnica, medicinskih sestara i gradskih Cinovnica. Sve su one sa iscrpnim obrazlozenjem istakle nepravdu koja je ovom Uredbom nanesena udatim cinovnicama. Narocito su podvukle stetne posledice Uredbe za odrzavanje porodice, kao i povredu principa ravnopravnosti muskarca i zene.'" Na inicijativu Alijanse zenskih pokreta, u Skop!ju je 17. novembra odrzana skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj zena, vecinom sluzbenica. Na skupstini se raspravljalo o vracanju dodatka na skupocu udatim zenama. I ovde je, kao i na prethodnim skupovima istupilo vise govornica zastupajuci interese zena u svojoj struci. Donesena je Rezolucija kojom se zabteva da Alijansa zenskih pokreta u Beogradu organizuje prijem delegata iz pokrajina kod Krasjevske vlade koji bi joj podneli zahteve zena sa ovih skupova. 102 ioo Ls1lo,- JKeua danae, 9, jan yap 1938, 10-11. p-osJ.,e govora 001e eu traZ11e da im se pr-eko Alldjanse Zeri.sklih pob-eta O'rgan1zu}e prljem kod mfn,istra finamsdja :i predsednilka vrlade, ikojdma bi predffie I}Jil'iprern1jenru i obrazloZenu <ldk!umentaoiju o ovom rproblemu 1 svojim ~101 zahtevnna. (ARP, Alijansa zEmJs!dh pokreta, br. 19/1937.) 102 N a sk.up~ je konsta:tovano da je oduziananjem dodat.ka na Slk.up.oCu samo :Zenama uOinjena g.rulba povreda ravnopravtliOISti medu ~beni­ cimia·; da je udata Zena suvti.Se maJ.1o nagradena za 1sv-oj rad; da mm.·oge mlade Skollavane· Zene neCe ,moCi rda_ ·za_srtUju .svoje porodice; da se -zahteva 00. vrlade da ovu :riepravidu i1spnavi i da Se dodat,ak na ~SkupoCu oba,~ezno V'mt:i udatim zenama. (ARP, fond Alijansa zemlclh porkreta, br. 20, II/4-1937.) 295 [I i/ II !: II' ' i !' �Krajem novembra iste godine zenski pokreti su organizova!i i skupove zena u Slavonskom Brodu i Somboru, na kojima se raspravljalo o povratku oduzetih prinadleznosti udatim zenama. I na ovim skupovima donesene su rezolucije kojima se zabteva ukidanje pomenute Uredbe. U Slavonskom Brodu Rezoluciju je potpisao veliki broj zena.103 Posto se u toku ove godine nisu postigli nikakvi rezultati u pogledu ukidanja ove Uredbe, zenski pokret nastavio je zapocetu akc~ju i sledeeih ~odina. Ze?e su insistirale na tome da plata bude ek_v1vale?-t z~ ulozem trud 1 stoga mora da vazi, pri odmeravanju pr~':adlez~_;osti, . samo nacelo ,za jednak rad jednaka nagrada'·. AliJansa zensk1h pokreta poslala je upitnike svim organizacijama zenskog pokreta u unutrasnjosti koji se odnose na materijalno stanje udatih sluZbenica. Anketom je ispitan polozaj 802 ndate cinovnice na osnovu koje se utvrdilo da su one i njihove porodice ovom Ured~ hom mnogo pogodene i da treba i dalje insistirati na njenom ukidanJU. U pokusajima da se resi ovaj problem 18. februara 1938 dele~acij~ od 25 zena - :>datih drzavnih i sam~upravnih sluzbenic~ ~ b1la Je kod predsedmka vlade i ministra za finansije. One su 1h upoznale s poslediCama ove Uredbe i trazile da se ona ukine medutim, od toga nije bilo nista.'•' ' , Uredba. o u,!<idanju lic~_;ih dodataka na skupoeu narocito je tesko . pogo~1l~ z_ene u postansko-telegrafsko-telefonskoj struci. U OVOJ struc1 b1l0 Je zaposleno mnogo zena na salterima blagajnama t~~~fonima i telegrafin_;a, cij_a _su se primanj~ mogla p~rediti s naj~ n~ZIJ? zaradama u drzavnoJ 1 samoupravnoJ sluzbi. I pored tako m~k1h .n~g:ad~, usledil~ je oya t?"redba kojom su njihove prinadleznosti JOS VIse umanJene, sto Je svakako di'ivelo do odredenih ~aterijalnih, socijalnih i moralnih posledica.i•• Zato je organizacija zena za sve ovo vreme, do 1941. godine, ulagala odredene napore da se Uredba ukine, ali se nisu postigli nikakvi rezultati. Yeli~u paz.nju drustava ,zenskog pokreta, kao i drugih zenskih orgamzaciJa, pnvukao Je amandman o delimicnom celibatu uciteljica. U J:'goslaviji je 19~7: bilo oko 1 800 nezaposlenih ucitelja, premda U lStO Vreme 2_30 hllJada 'dece doras]e za skolu nije pohadalo osno':'nu ':astavu. OvaJ problem nezaposlenosti resavan je kao i svi ostah '?-~ stetu zene _uciteljice. I ovom prilikom najvisi dr2avni organi potvrd1h su neprav1lan stav prema zeni i jos jednim aktom ozako103 ARP, fond Alijansta Zensk,ih pc&reta, br. 24 -i br. 25, II/4-1937. "' Isto, br. 29 i 31 U/4-1938, i Zenski pdkret, Novi Sad 20. X 193S. to5U'd d. ' . . ]'e nom IPI'e uze.cu ove s'bruke u Beogradu od 106 z.aposlernilh Zenra medu JtoJ!l.In~ d xnladiih, -za tr.i godine ni }ed-na se nije rud.ala u 1935. godmi rodena. s_u 2 . deteta, u 1936. godini !'lodeno 1 dete, a toarom 1.937 - nijedno d~. :onm~anJe dodatlm .:ima u ekonomsk:om 1i socijallnom Zivotu velike posledice, J'er 'Je TUSenjem brak.a i smanjenjem nataliteta PQgodena ce:l:a porodica a ne samo Zena. F'inansij-ski efekat ukidanja d-odatk·a ~m skwpoCu iz.nos'i ~ PTT stuulru :z:a jednu kalendarsku ,g.odirnu 4 885 004 did1ara. !aka je avo velik:a s-uma, materiJalna korist za drlaVIU ndje 1:o.Uka, kolilke su prakti6n:e posileclice ove uredbe. <?Kena danae, 17, uoae.st6a.p 1938, 15; Pe'lf- ucTune, JIHCT 3a eKo- COQJ1JaJIHa 1i1 KYJITypHa IIMT3Jba ,n;pJKaBHUX M C3MOyrrpaBHUX CJIY1K5eHMKa, Beorpa,n;, ,god. I, 1, 6. jyu 1940.) HOMCKa, 296 nili njenu neravnopravnost u drustvu i potcenili njene strucne sposobnosti. Narodnoj skupstini podnesen je 9. marta 1937. godine amandman, koji je unesen u finansijski zakon za budzetsku 1937/1938. godinu. Ovaj amandman je tesko pogodio uciteljice i mnoge od njih su ostale bez posla, premda su kao pedagozi ostvarivale veoma dobre rezultate u radu. Prema ovom amandmanu uciteljica u slucaju stupanja u brak sa licem koje nije uCitelj, gubi sluzbu, a ukoliko je vee stekla pravo na penziju dobija samo otpremninu bez prava na penziju.106 Ovom odredbom drzavni organi su regulisali jedno sasvim privatno pitanje, i to samo za odredenu profesiju zena uciteljica. Ako se vee predvidelo da uciteljica, ukoliko zeli da ostane u sluzbi, mora da se uda za uCitelja, onda je trebalo precizirati da se i ucitelji zene samo uciteljicama. Medutim, to nije predvideno, vee je diskriminacija uCinjena samo prema zeni. Ovakva jedna nehumana odluka je uticala i na opredeljenje zena prilikom izbora poziva, tako da su mnoge od njih napustale ovu profesiju i na stetu vaspitanja podmlatka ri.isu se bavile niti specijalizovale za posao koji im najvise odgovara. Ogranicenje u pogledu udaje znacilo je automatski i ogranicenje prilikom zaposlenja i strucnog osposobljavanja. Kada se uzme u obzir da je najveei broj zena sticao srednju strucnu spremu bas u uciteljskim skolama i da su tih gOdina zenska deca pocela da pohadaju nesto vise produzne skole, onda je ovakva odredba indirektno znacila ogranicavanje daljeg skolovanja u skolama koje su najvise interesovale zene. Prijem zenske dece u uciteljske skole bio je 1934. godine inace ogranicen, 107 a ovaj amandman znacio je samo potvrdu te odluke i njeno dalje sprovodenje. Cim je ministar prosvete predlozio amandman o delimicnom celibatu uciteljica i to uneseno u finansijski zakon, Drustvo ,Zenski pokret", kao i druge zenske organizacije, preduzelo je izvesne mere da se on ukine. Vee 12. marta 1937. godine Alijansa zenskih pokreta i J ugoslovenski zenski savez organizuju siru Konferenciju zena povodom amandmana na kojoj je raspravljano o posledicama ovog akta, a zatim je donesena Rezolucija. U Rezoluciji se protestuje protiv namera da se uciteljicama osnovnih i domaeickih skola i zabaviljama ogranici pravo da po slobodnoj volji mogu birati svoga bracnog druga. Zatim se konstatuje da ee zakonsko ogranicenje za stupanje u brak uciteljica onemogueiti velikom broju skolovanih zena da u mladim godinama stupe u brak i da ee to imati odredene moraine posledice. Amandman je u suprotnosti sa osnovnim princinima Zakona o cinovnicima, koji svakom drzavnom sluzbeniku obezbeduje penziju. 108 Ov:a odredba stupilla je na snagu 1. 'a'VIgusta 1937. ARP - Zenski pakret Novi Sad, 20. X 1939; HapoOua npocaeTa, opraH JyrocnoBeHCKOr yqMTeJbCKor y.z:t:py:m:eH.a, Beorpa~, ro,n;. XX, 35, 18 . .stapT 1937; ,It p M M x a j JI o M JI nh, HapoOna mnojz.a u uapodnu Y'ILUTe.Jb, 31-32; Y'lf.uTeJbcKa cTpa:JICa, Beorpa,n;, ro,n;. III, 3-4, .stapT--anpu.a 1937, -66-67; Pa0nu'l£ne 1wau%e, 12, 19. JtapT 1937. 107 r.aaCUU'JC JyzoCJWBeUCKOZ :JIC€1tC'KO't CaBe3a, 3, 30 . .stapT 1937, 20-21. 297 �Sa ove Konferencije zene su uputHe Rezoluciju i ape! Senatu i senatorima da se predlozeni zakonski amandman u celini odbije.'os Na sednici Odbora Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu koja je od:~an~ 19. marta 1~37. godine, zakljuceno je da se u dogo~ vo:u .sa ucitelJ~Cama, u obliku memoranduma i protesta, zaintereSUJe 1 upozna Javnos~ !,sa ov!~ nehuma:>im postupkom". Odbor je ~ontatovao na sledecoJ s~dm~I, 13. apnla, da je protest Alijanse zenskih pokreta o ovom pitanJu ostao bez uspeha i da ne vredi da one pisu protest. ZakljuCile su da treba da pisu Clanke za stampu o ovom problemu. 1•• Alija~sa zenskih pokreta uputila je molbu ministru prosvete za ukidanJe amandmana u finansijskom zakonu za budzetsku 1937 (1938: g.odinu, kojim se uvodi delimicni celibat za uciteljice. Nar:ocito Je !Staknuta nepravda sto se amandmanom oduzima ucitelj!Cama pravo na penziju, iako su stekle to pravo ukoliko se udaju za lice koje nije ucitelj. 11 • ' Zenski pokret u Zagrebu takode je reagovao na ovaj amandman. ?n Je orgamzovao sastanak sa uciteljicama na kojem se raspravlJalo o ovom problemu, a zatim je donesena Rezolucijoa i upucena v ladi.' 11 . U feb":'aru. i oktobru 1938. godine ministar posvete primio Je predstavmce. zen~kog pokreta koje su mu predale predstavku s m?lb~m za uktdanJe amandmana o delimicnom celibatu uciteljica. o.n 1m Je da? neka obrazlozenja za donosenje ovakve odredbe, koja m u kom ~l:'caJU ne .mo.gu opravdati ovaj nehumani postupak. U pogledu P?Zitlvno.g resenJa ovog problema predstavnice zenskog pokreta msu dob1le m neko obecanje, sto su obicno cinili politicari u ono vreme,112 ~ako. se vidi, Alijansa zenskih pokreta 'i' njena drustva su preduzimai:. odrede~e mere .u okviru svoga programa da se ovaj problem ~es1. Medutlm, kao 1 u drugim slucajevima, to je sve ostaJdall~ na mvou konferencija, rezolucija, molbi, peticija, apela i taka a Je. . Zenski pokret aktivno je pratio sve promene u zakonodavstvu koJe se odnos~ na zene i davao o njima svoje predloge. Tih godina uprav? se ra~1lo na na:rt~ jedinstvenog j~goslovenskog gradanskog ~akom~a za. sta su trazem predloz1 pojedmaca i organizacija. AliJansa zenskih pokreta u 1937. godini poslala je peticiju ministru pravde_povodom r~da n~ ovom zakoniku. Feministkinje Jugoslavije predlozile su vlad1 svoJe zahteve koje hi trebalo obavezno uzeti u obzir prilikom izrade ovog nacrta. One su trazile: ,1. Punu sposobnost za pravne radnje za sve zene bilo ud~te il~ ne, pod opstim uslovima pod kojima se priz~aje i muskarc1ma. --- ARP, fond ZenSkl rpoiloret, Novd Sad 2 VII 1937 ARP, rZ-apiJsnri!k sa odbor19ldh sedni_ca' D~stva ,~skli po'kret - N oV'i Sad, II/6, (str. 6 i 9). 110 ARP, fond .A1ijansa Zen9kih. 1poklreta, hr. 30-1937 i br. II/4~1938. 111 ARP, .Zeil!Sln ·pokret, Novi Sad, 20. X 1938. 112 ARP, fonid A;Jijansa zenO!cth rpdkreta, li/3-1938, br. 133 [ Zenski pokret, N()Vl Sad, br. 4 ·i br. 11)2-. 108 109 298 2. Obavezan grad:anski brak. 3. Iskljucivu nadle2nost drzavnih sudova za sve bracne sporove. 4. Ravnopravnost supruznika u braku i porodici, te prerna tome: a) ukidanje muzevljeve vlasti, b) zamenu pojma ocinske vlasti roditeljskom vlascu i c) u slucaju rastave braka, ako nema sporazuma medu roditeljima, sudsko odredivanje prebivalista deteta bez obzira na pol i godine, pri cemu je merilo samo dobra deteta. Izdrzavanje deteta da obavezuje obe strane srazmerno njihovim prihodima, nezavisno od toga ko je kriv za razvod. 5. Punu zastitu vanbracne dece, i to dozvolom istrazivanja ocinstva, efikasnom prinudom roditelja da vrse svoju duznost prema vanbracnom detetu i izjednacenjem vanbracnog deteta sa bracnim u srodnickom naslednom · pravu, kako u odnosu prema svojim roditeljima, tako i prema njihovim srodnicima. 6. Omoguciti zeni da bude. staratelj pod istim uslovima kao muskarci. 7. Izjednacavanje zene i muskarca u naslednom pravu u gradu i na selu. Omoguciti i zeni da bude svedok pri testamentu pod istim uslovima kao muskarci. ' 8. Slobodno i neograniceno raspolaganje supruznika sopstvenom imovinom. Zato treba ukinuti pretpostavku da je muz precutni upravljac zeninon imovinom i ukinuti pretpostavku da je u sumnji o poreklu stecene imovine u braku stecena imovina muzevljeva, vee za takav slucaj predvideti zajednicu stecenog dobra i ukinuti ustanovu miraza. 9. Ozakonjenje zeninog rada u domacinstvu kao profesije. 10. Predvideti obavezno osiguranje za s!ucaj razvoda braka, kojim hi se koristio supruznik koji za razvod braka nije kriv, a materijalno je neobezbeden"."" N a osnovu ovih zahteva vidi se koliko su zastareli postojeci zakoni i u kojoj je meri sankcionisana neravnopravnost zene u dru8tvu. Ostvarenjem postavljenih zahteva ozakonila hi se ravnopravnost Zene, koja Zivi u sasvim drugim savremenim uslovima za razliku od onih kada su vazeci . gradanski zakonici doneseni. Diskusija oko nacrta gradanskog zakonika aktivirala je organizacije zenskog pokreta u borbi za politicka prava zena, koja se u vecoj iii manjoj meri vodila kroz ceo ovaj period. Internacionalna feministicka alijansa na svojim kongresima i drugim skupovima postavljala je pitanja ravnopravnosti zena i ozakonjenja njihovih prava u pojedinim zemljama. Za jesenje zasedanje Drustva naroda, 1937. godine, ona je pripremala podatke 0 tome kakvo je stanje zena u pojedinim drzavama pred zakonom i u drustvu. Na zahtev ave medunarodne zenske organizacije, Alijansa zenskih pokreta izradila je dokumenat o polozaju zene u 113 ARP, Alijansa Zenskih pdkreta, br. 30; Haw,u 3axTes-u.. JKeua danae, 14, jyu 1938, 3--4. A JI oj 3 H ja III T e 611, 299 �Jugoslaviji tzv. Statut ~ene. tJ ovom dokumentu se daje pregled pravnog, ekonomskog i socijalnog polozaja zene u zemlji. U Beogradu je 6. i 7. februara 1937. godine odrl\an prosireni sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, kojem su prisustvovale i predstavnice zenskih pokreta iz unutrasnjosti. N a sastanku se raspravljalo o ovom dokumentu, a zatim je on upuc:;en Internacionalnoj feministickoj alijansi. 114 U Cirihu je od 25. februara do 2. marta 1937. odrzana studijska Konferencija Internacionalne feministicke alijanse na kojoj se raspravljalo 0 pitanju zenskog prava glasa, uticaju zene na mir u svetu i polozaju zene na radu. 115 Na Konferenciji je hila delegacija od tri zene iz nase zemlje, koje su predstavljale Alijansu zenskih pokreta u J ugoslaviji. Na liniji borbe za mir na Konferenciji je raspravljano: o prakticnom programu za mir; o merama koje treba poduzeti da industrija naoruzanja i trgovina oruzjem ne ostvaruje tako velike profite; o sprovodenju organizacije kolektvne bezbednosti i medusobne pomoci; o zahtevu da se ponovo sazove internacionalna konferencija za razoruzanje radi sklapanja konvencije za ogranicenje naoruzanja i o tome na koji naCin sprovesti, u okviru rada Druiitva naroda, teznje za poboljsanje politickih i ekonomskih prilika da ne bi doslo do rata. Posle duzih diskusija o ovom problemu donesena je rezolucija o kolektivnj bezbednosti i upucen je ape! Drustvu naroda za efikasniji rad na ovim pitanjima. U vezi sa ekonomskim polozajem zene raspravljalo se o tome kako putem zakona i u praksi obezbediti jednako osposobljavanje zena za rad kao i muskaraca; kako omoguciti zenama da vrse isti poziv kao i muskarci i 0 jednakim US[ovima ZI!*Tad i nagradivanje zena i muskaraca. Predsednica Alijanse zenskih pokreta iz Jugoslavije govorila je o propagandi za zensko pravo glasa. Konferencija je zavrsila rad javnim mitinzima posvecenim pravu glasa zene.116 Sredinom maja 1938. godine, zene u svim drzavama clanicama Drustva naroda, organizovale su Internacionalnu nedelju zene u znak saglasnosti da Drustvo naroda raspravlja o polozaju zene pred zakonima. Internacionalna feministicka alij ansa predlozila je da svi njeni clanovi odrze 14. maja Zenski dan i da se toga dana odrze manifestacije zena, na kojima ce one izloziti svoje zahteve u pogledu ozakonjenja potpune ravnopravnosti zene s muskarcem. EeucKu n01cpex, 1-2, jauyap-cjje6pyap 1937. Na dnevnom redu Kcmferencije b.illa su 1sledeCa pirtan.ja: 1. jpitanje mtra, 2. nezaposlenost i Zene, 3. ·Sta \Se moZe uCinliti p!1oti'V !lmi}umOarenj.a oruija, 4. ZenSko ,prav;o gtasa, 5. Jmlm utiOe -z.aposlenost Zene na neza~poslenost, 6~ 'Ziaposlenj-e udate Z·ene, 7. osiguranje ~ena za vreme po-rodajta, 8. za jednruk rad jedna'kra IliaJgJrada. (ARP, :llond Allljanse ~enskih rpodueta, br. 30-1937.) 118 1Keua Oauac, 5-6, anp~.!!.-.Maj 1937, 17; JKeucKu noxpeT, 1-2, janyap-r;Pe6pyap 1937, 22; r.ttaCUU'K JyZOC.fi,OBe1i,C'KO'Z JICe"UC'KO'Z case3a 3 30. MQPT 1937, 18-19; Zenski svijet, jun 1937, 152. ' ' . _Aiijansa ~enski_!l po~reta u Jugoslaviji obratiia se svim orgamzaciJama u unutrasnJosti da 14. maja organizuju Zenski dan i da na tu proslavu okupe sto veci broj zena. 117 Vecina zenskih pokreta je uzela ucesce u ovoj manifestaciji i 14. maja organizovane su veoma uspesne priredbe. •.. Zensk~ pokret u Beogradu i njegova Omladinska sekcija izvrsth su obtmne prtpreme za ovu proslavu, koja je odrl\ana 14. maja uvece na Kolarcevom univerzitetu. Predsednica Drustva Zenski poJ<:et". pozdravila _je prisutne i govorila o znacaju Zenskog dana. Zatim Je predsedmca Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta govorila 0 polozaju zene u Jugoslaviji osvrcuci se pri tom na postoi.ece zakonodav~tvo koje je takode u svojim odredbama zapostavilo zene. Ona Je 1stakla da zahtev zena za politicko pravo zauzima prvo mesto. Prvi put na skupu, koji feministkinje organizuju poj_avio se _na govornici ~ jedan muskarac, profesor univerziteta,' koji Je govono o tome da zena treba da bude ravnopravna i da ce ona svoje pravo glasa iskoristiti za mir i dobro covecanstva. Predsednica Omladinske sekcije govorila je o polozaju zenske omladine. Na kraju je hor omladinske sekcije otpevao zensku himnu i time je zavrSena ova uspe.Sna manifestacija.us Na proslavi Dana zena, koja je oddana 14. maja u Novinarskom domu u Zagrebu, bilo je oko 400 zena, nekoliko muskaraca i veliki broj o;ntadin~. N a sk~pu su istupile cetiri govornice koje su govonle o zen1 u Javnom 1 pnvatnom pravu, o pripremama za izradu krivicnog zakonika, 0 zeni u prosveti, 0 ekonomskom polozaju zene i 0 polozaju zenske omladine. 11 • Jedna od najuspelijih proslava Zenskog dana odrzana je u Novom Sadu 12. maja 1938. godine. Na zboru, kojem je prisustvovalo 800 zena, donesena je Rezolucija kojom se zahteva da se zene izjednace u svim pravima s muskarcima. One su predlozile da skupstina usvoji ove zahteve: ,1. da se sto pre danese izborni zakon kojim bi zene dobile pasivno i aktivno pravo glasa, kako je to predvideo Ustav od 3. septe'_llbra 1931. godine u Clanu 55; 2. da se novtm Zakonom o sudijama zeni dozvoli vrsenje sudijskog poziva; 3. da se sve udate sluzbenice drl\avnih i samoupravnih tela u pogledu nagrade izjednace sa neudatim zenama i muSkarcima; 4. da se dokine dopuna par. 93. Zakona o narodnim skolama prema kojemu uCiteljice gube sluzbu ako se udaju za neucitelja; 114 11 300 ~ Ove m~~~stacije trebalo je da priprem:i SV'aka organlitz;acija Zenskog pre~ ~V:OJ'lllll ~ogu6~stima. Zatim je prepQI"UrCeno da se pOZOfVltl sva _udtru~:t;J•a da ucestvuJ~ ru mani!flestaoija.ma, da ru njdrma uzme uCeSCe v~6i ib!OJ zena; da omlad'ma oba ,pola .paseti ove manifesta,or}e; da, po 117 pdkreta :enskla sto mogucmostli, •to.ga dana na Skupu Zena govori j edan anuSika.rac i da se n•a svim ~ifestaoijama don~e •1st<: rezolucija koju Ce A:ltj.ansa Zen.Skih polkreta posl•ati. (ARP, fund A1hJ,ansa zen1Sikilh pokreta. br. 39-1938.) 118 }f{ena Oanac, 6p. 14, jyu 1938, 8. 119 ARP-II/3-1938, fond Alijansa zenslcih pokre'la, br. 79. 301 �sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 23. oktobra 1938. godine, zakljuceno je da se izradi ,memorandum" i uputi svim narodnim poslanicima i senatorima da se oni u Skupstini i Senatu zaloze za ostvarenje dugogodisnjih zahteva zena. Pocetkom sledeee godine ,memorandum" je izraden i krajem februara 1939. godine, upucen poslanicima, senatorima, predsedniku vlade i ministru prosvete. u tom dokumentu se konstatuje da zene Jugoslavije nemaju pravo glasa i zato nemaju mogucnost da se u zakonodavnim telima bore za osnovna prava koja zene neprekidno postavljaju. ,Podizanje naroda na visi stepen civilizacije i kulture, intenzitet privrede, resavanje drustvenih razmimoilazenja i nesuglasica ne zavisi samo od muskaraca, koji su imali pravo da 11. decembra prosle godine iskazu kojim pravcem zele da se resavaju krupni problemi na8e unutrasnje i spoljne politike, vee zavisi pravac resenja od muskaraca i zena koji aktivno ucestvuju u svim granama zivota i time uticu na smer i saddinu sveukupnog kulturnog, socijalnog i privrednog razvoja. Ovaj uticaj mora biti osnovan na svesti i odgovornosti pred narodom. Ta svest j e kod zena veoma razvij ena, a biee pojacana, kada ce one. steci uverenje da su u svemu ravnopravni gradani. Stoga je potrebno da se uklone iz naseg zakonodavstva i pri primenjivanju zakona sve odredbe i svi postupci koji su uzrok da su zene Jugoslavije jos uvek u potcinjenom polozaju". Zatim se kao najvazniji zahtevi zena, s molbom da ih zakonodavna tela i vlada rese, isticu: 1. politicka prava u kojima se trazi da zene dobiju aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela, 2. napred pomenuti zahtevi zena za unificirani gradanski zakonik i 3. u pogledu ucesca zena u javnoj sltiZbi: da se Zakon o sudijama izmeni taka da postane zvanje sudije pristupacno i zenama; da se u saobracajnu sluzbu primaju i zene s visom spremom, sto je onemoguceno cl. 5. Zakona o saobracajnom osoblju; da se ukine paragraf 36. Uredbe o organizaciji Ministarstva pasta, telegrafa i telefona iz 1935. godine, prema kojem se mogu primati sluzbenici zenskog pola samo u zvanjima za koja se trazi nepotpuna srednja skola; da se udatim zenama u drzavnoj i samoupravnoj sluzbi priznaju iste prinadleznosti kao muskarcima i neudatim zenama; da se ukine odredba prema kojoj se uciteljice osnovnih skola i zabavilje ne mogu udati za lice koje nije ucitelj; da se za upravitelje i direktore '?snovnih i srednjih zenskih strucnih skola postavljaju zene; da se Zakonom o ispekciji rada predvidi da inspektori rada mogu biti lica sa odgovarajucom pravnom i socijalno-politickom spremom i da se za prijem u sluzbu (drzavnu, samoupravnu i privilegovane ustanove) ne pravi razlika izmedu muskarca i zene, vee da se uzimaju u obzir samo sposobnosti i propisane kvalifikacije, bez obzira na pol. 122 Zenski pokret u Novom Sadu je na licnu ini- 5. da se ~to pre danese nov dradanski zakon prema kojem i'e zene svih pravnih podrucja biti izjednacene u svojim pravima sa muSkarcima; 6. da se poduzmu sve mere kako bi se pravilno primenjivali postojei'i zakoni koji regulisu rad zene za vreme materinstva, kao i rad dece; 7. da se sto pre danese zakon za kui'ne pomoi'nice i seljakinje sluskinje u seljackom gazdinstvu; 8. da se prilikom svakog zakonskog predloga u kojem se raspravljaju pitanja zene, ti zakonski predlozi dostave feministickim organizacijama na misljenje". Na zboru je zakljuceno da se ova Rezolucija uputi Drustvu naroda, Narodnoj skupstini i Kraljevskoj vladi .Kraljevine Jugoslavije.120 Upravni odbor Alijanse zenskih pokreta u Beogradu nije izradio jedinstvenu rezoluciju o ovom pitanju, kako je to obei'ano, zbog cega je bilo prigovora i na skupu zena u Zagrebu. On se takode nije slozio da se Rezolucija koja je donesena na zboru zena u Novom Sadu uputi odredenim merodavnim faktorima, kako je to vee bilo zakljuceno. Upravni odbor Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu zauzeo je stav da se Rezolucija posalje nadleznim organima i da se uputi dopis Alijansi zenskih pokreta za odrzavanje vanredne konferencije koja bi o tome odlucila. 121 Do nesuglasica unutar zenskog pokreta dolazilo je vise puta i na kraju, pocetkom 1940. godine, do krize i rascepa unutar Alijanse zenskih pokreta. Drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti delovala su vise samostalno i njihov rad zawsio je od uticaja naprednih snaga i rada KPJ u doticnom mestu, kao i od toga koja se licnost nalazila na celu ave organizacije. Internacionalna feministicka alijansa, u cijem je sastavu bio i nas zenski pokret, nije imala nekog uticaja na razvitak ove organizacije u nasoj zemlji. Stavise ona se nije posebno angazovala ni za resavanje osnovnog pitanja, kao sto je pravo glasa zena, kojim se ova organizacija bavi od svog osnivanja. Jedina njena znacajna akcija u toku ovih godina bilo je organizovanje Internacionalne nedelje i inicijativa da se u okviru te nedelje odrze zborovi za prava i ravnopravnost Zene 14. maja 1938. godine. _ u okviru programa rada organizacija, zenski pokret pronalazi i preduzima dalje akcije za poboljsanje polozaja zene u celini. Na 120 lsto, Zapilsn~~k sa odbOO'Iskih sednica Drufua ,ZenSilct pokret", Novi Sad, II/U, str. 27-29; ZenSkti rpok!ret - Navi Sad, br. 56. 121 Na sednici 17. maja 1938. Up.raVIni. OO:bor .Zernskog !Pok.reta u Norvom Sadu za!lclju-Ci:o- je da se .bez odO!brenja Alijanse obTati !Svfun Zenslcim pokretima z;a SM"adnju, ukoli~o AHj.rullJsa Zen:Skih pdkreta od:bije p-redilioge ~a slanje rrezOOuoije 1sa zbora Zena u NoVlom Sadru, i r~oQruoiju dostavli predlo!Zenmn ·forumima. lstog dana ovaj odbor je u.pruti•o A1lijan!Sd i -svim Zen.-slcinn p!lkretlimla dopils u ikoj·em traZi da se 1sednica Ahl.}anse lSaz:ove Sto pre, na kojoj bi se d"'eSilo ;pitanje ne&poraxum.a koji je nastao rpJ'Ii.<Ukmn donOOenj-a i slanja._,pome- 122 Prilikom predaje Izw.Sni odbor AUj.an!Se Zenskdh 11 Memora.ndwna" poilm"eta pozvao je predstaWlttke Jugos1ovenS!klog Zeil!Skog saveza ri Udru.Zenja univerzitetslci obraoovani'h Zen-a da se pri.idnuZe ovoj ~akciji, da •oo njdhiov zahtev dOibio •joS veCu v;rednost. (ARP, AI:i:jansa Zenrsktilh ,pokreta, IJ:>r. 3, 4, 6, 12; Zenski pe>kret - Novi Sad, br. 5, 1939.) nute rezolrudije. (ARP, fond Aildjansa Zensk·ih rpok.reta, II/3-1938, hr. 67; Zapisnik sa odb<>~Skih .sedn.ioa Dru~a ,ZensJd p<>wet" - N<Wi Sad, II/6, sir. 27-29, Zenskii pokiret - Navi Sad, hr. >6.) 303 302 I I �cijativu sastavio ,Memorandum'' za pravo glasa zena i pred.ao ga 10. oktobra 1939. godine potpredsedniku vlade, ministru pravde i ministru poljoprivrede. 123 Najmasovnija akcija za pravo glasa zene organizovana je u drugoj polovini 1939. godine, ciji je inicijator bila Redakcija lista JKeua danae i Omladinska sekcija. U ovoj akciji doslo je do kompromitovanja rukovodstva organizacije zenskog pokreta, koje sve vise gubi ugled kod vecine zena, o cemu ce biti reci kasnije. Zene Cehoslovacke su uputile 1. oktobra 1938. godine proglas zenama sveta povodom porobljavanja Cehoslovacke Republike. Alijansa zenskih pokreta poslala je u prevodu taj proglas svim zenskim pokretima u unutrasnjosti, kako bi s njim upoznalo sto vise zena. Povodom ovog dogadaja nase zene su izrazile ogorcenje i Alijansa zenskih pokreta je uputila predsednici Cehoslovackog zenskog saveza Planinkovoj pismo sa izrazima osecanja solidarnosti s narodom Cehoslovacke u tim teskim i sudbonosnim daruma.124 · Organizacije zenskog pokreta imale su u svom programu rada kao stalni zadatak razvijanje predavacke aktivnosti. Organizovana su predavanja o aktuelnim temama za zene, a pored toga radilo se na zdravstvenom prosvecivanju, opismenjavanju zena putem analfabetskih tecajeva i opstekulturnom uzdizanju zena. U Ljubljani su za zene organizovana nedeljno predavanja na kojima su istupali poznati politicari.' 25 Februara 1935. godine Drustvo ,2enski pokret" u Beogradu odrzalo je tri interesantna predavanja, i to: o pravnom polozaju vanbracne dece, o naslednom pravu i bracnim ugovorima i o individualnoj psihologiji i zenskim problemima. 12• Na godisnjoj skupstini ,2enskog pokreta" u Banjoj Luci, 1937. godine, odrzano je predavanje o polozaju zene u Bosni i Hercegovini. Nekoliko poznatih aktivistkinjii..bvog pokreta iz Zagreba i Beograda dolazilo je povremeno u ovaj grad i odrzavale su uspesna predavanja. 127 Upravni odbor Drustva u Sarajevu organizovao je 21. januara 1937. godine seminar na kojem su odrzavana predavanja jednom nedeljno. Oddano je 8 predavanja, koja su bila posvecena aktuelnim problemima ove organizacije. Predavanja je poseciyalo 30 do 40 slusalaca.128 Veliku aktivnost na polju predavacke delatnosti postiglo je Drustvo ,2enski pokret" u Novom Sadu. Pri ovom drustvu postojala je prosvetna sekcija, koja se bavila organizacijom predavacke aktivnosti. Pored Novog Sada, predavanja su odrzavana i u unutrasnjosti Vojvodine. Taka je u Petrovaradinu, 1 Delegacdja :lena rkoj'a je predavaJ.a ovu predsta¥kll izlrazi:la je Zelje 2s svilh Zena da se .u 1novli illzJbot1ni zakon un€LSe ;prav,o ~a:sa ii za :Zene. ·(ARP, fond CO AFZJ, ZenS!ci :pokret- Novi Sad, fund CK KPJ 8694/XIII/4-2/40.) 12 4 ARP, Zensk1i pakret Nov,i Sad, M. 88. 12s 12 6 )Kena Oauac, 5-6, tmpu.a-.M.aj 1937, 2-3. 1-2, 1935. Eeua danae, 8, uoee..st6ap 1937, 16. Seminal!' je bio .namenjen 1'1ll'~ovodstvru i 10la<Il0vi.ma org-anie;acije ,,Zenski :pokret" 1 na njemu £>"1i ock~a,na sledeCa predavanja: 0 pol()Zaju .Zen.e, Feminizam i fem:il:nli.sti>Cke Oilganizacije, Pacifis-tiOk-e teZnje Zena..t ·Memorandum Alijanse Zemskilih poheta, Fernlin~zam i p.roblemi danaSnjice, z.ena u ipo02Ji'V!U, Zena pred gradanskim ·za•konom, Zena ;ra.dnica lkao ·nQ·s.nac rarvnopravnos1li. (Dana Be-giC, n.n., 162.) 121 12 8 304 .JKe'H.CKU noKpeT, Sidu, Senti i Kisacu oddano oko 15 predavanja iz oblasti zdr~v­ stvenog. prosvecivanja. Vaznije· teme iz ovog programa su umnozavane i deljene Clanicama radi proucavanja.' 29 U Somboru Je 30. okto~ bra 1938. oddano popularno predavanje o higijeni Skolske dece 1 o potrebi saradnje roditelja i skole. 130 ,2enski pokret" u Cacku uspeo je da predavackom aktivnoscu obuhvati siri krug zena i u okolini grada. U selu Jezdini organizovan je domaCicki tecaj, koj_i je ova organizacija novcano pomagala i omogucila da se otvor1. U ovom selu odrzana su tri popularna predavanja, pristupacna seoskoj zeni, i to: 0 zaposlenosti zene, 0 tuberkulozi i zivotu zene na selu. Predavanja je posetilo oko 200 zena, narocito iz J ezdine i okolnih sela.'" Ova je prva organizacija zenskog pokreta koja je samoinicijativno pocela da radi i sa zenama na selu, pronalazeci oblike rada koji najvise privlace seosku zenu. Novoosnovano Drustvo ,2enski pokret" u Jagodini svakih 15 dana odrzav~lo. je sastanke sa Clanicama, a najinteresantnija su bila predavanJa IZ oblasti koje najvise interesuju zene; o polozaju zene u savremenom drustvu uloga zene u odbrani zemlje, o pojavi i cilju zenskog pokreta itd.'32 Predavanja sa slicnim temama organizovali su i ostali zenski pokreti u zemlji. U drugoi polovini 1937. godine u Kragujevcu je organizovan veoma uspesan analfabetski tecaj. 2ene su pokazale veliko interesovanje za ovaj tecaj i bile spremne da ga i dalje pohadaju.133 Narocita potreba za ovom vrstom delatnosti osecala se u Pristini, ta~o da je ovaj pokret, prilikom osnivanja, u program rada postav10 ,osnivanje analfabetskih tecajeva po selima i p~e~~vanja iz higij~ne za seoske zene" zatim osnivanje zenskog kluba 1 c1taomce, gde b1 ·se zene sastaje i' ostvarivale stalni kontakt. Prilikom sakupljanja potpisa za pravo glasa, ustanovljeno je da u dva sela vucitrnskog sreza ima ad 101 zene 96 nepismenih. U ovih pet pismenih uracunata je i seoska uciteljica. Ova primer najbolje ilustruje stanje pismenosti u ovom kraju. 2enski pokret u Pristini poceo je sa organic zovanjem akcije za suzbijanje nepismenosti kod zena i za te potrebe obratio se jula 1939. godine Kulturno-prosvetnom drustvu ,Prosveta" u Sarajevu da im posalje iz svojih sredstava izvesnu sumu novca ili pomoc u skolskom materijalu (tablice, bukvari i drugo). Ova drustvo se rado odazvalo njihovoj molbi i poslalo im je na poklon 100 bukvara za odrasle nepismene. Da bi postigao vece rezultate na ovom planu, zenski pokret u Pristini se pridruzuje akciji ,Seljackog kola" koje je vee radilo na suzbijanju nepismenosti. I od ovog drustva zenski pokret je trazio potrebni materijal za orgamzo12& if\re.davanja ru odr.Zana .sa slede6im temaana: Pravni ~palOZ..aj Zene u JUJg,osl,avijd, 0 ,pOOIOV'ima prema Frojdu i Ad1eru, 0 ,dr.Za'V;i_. 0 starbusu drZ.a~e u EvrCJIPi posle :prvog sveilskog rata, ZaSto Zena JugoSla;ntiJe treba da dob1:~-e pmV1o 'gl.cusa, Pdldti;Oki :poloZaj Zene, Zena i njena !pl"ary;a 'ltd. {ARP, . fund ~11jll!nsa i<enskih p~kreta, br. 88-1938, hr. 7-1939; Za.pi~mik sa odborS!cih sedmca Novi Sad II/6, 10 [ 11.) · "' ARP, II/3, fond AHjansa i<enskih '!}okreta, br. 128/1938. 1a1 I1sto, br. 89a i 49/1938. 1s2 }l{eua danae, 22, Maj-jyn 1939, 21. 1ss AR'P, iond ALija.n.sa Zensk:ih poki'eta, br. 15-1937. 305 �vanje tecajeva iii pomoc u rna kom vidu za uspe~nije ostvarenje ovog zadatka.'~' Zen~ki pokret u :san]?j Luci takode je preduzeo mere za orgamzovanJe analfabetsk1h tecajeva. Medutim. policija je zabranila odrzavanje tecajeva pod rukovodstvom ovog dru.Stva pre svega na selu, zbog sirenja naprednih ideja medu zenama. I pored to~a, pomoc. musli':"anskog Kult_urno-prosvetnog drustva ,Buduc:'-ost !. org~mzovan Je ana;t!.":bets~? tecaj u gradu kojim je ruko:rodila UC1telJica Nevenka VoJS1c, koJa je bi!a aktivist, a neko vreme 1 sekretar Drustva ,Zenski pokret". Vecina polaznica ovog tecaja bile su Muslimanke. 135 • !'ored ucesca u ?lavn!m akcijama koje je organizovala Alijansa zensk1h pokreta, drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti delovala su samostalno, a neka ad njih su preduzimala sire i otvorenije akcije zbog cega je doslo do njihove zabrane. Zenski pokret u Sarajevu je mnogo radio na zdravstvenom pros:recivanj?- zena,. narocito u pryim godinama posle osnivanja. On ~e. ~rgamzovao 1z ave oblasti c1kluse predavanja u Sarajevu i okolim ~ u tom pogledu stekao odredenu afirmaciju kod zena. Ovaj pok;et Je veoma aktiv';-o uc~s!~ovao u svim akcijama koje su se tih godma vod1le za stiCanJe poht!Cke ravnopravnosti zene. On je samostalno p~duz1mao odredene mere u cilju resavanja potpune ravnopravnosti ze:'-e _i u tom je. bio odlucn~ji od drugih organizacija koje ~u rad1le na 1st~m ~roblem1ma. Kada Je pocetkom 1936. godine uhapsena p~edsedmca 1 sekretar Omladinske sekcije zenskog pokreta u.. saraJe."?.' r':'d ave organiza~ije bio je pod jakom prismotrom poliC1Je. ~oliciJ~ J~ unap~ed traz1la na uvid teze i o najobicnijem predavanJU koJe Je ova] pokret pripremao. U takvim uslovima rad zenskog pokreta bio je dosta otezan, premda je intenzivno delovao kroz celu 1936. i prvo tromesecje 1937. godme. Posle odr2avanja se~i:".ar~ jan1:,1ara 1937. i istupanja nekih aktivista zenskog pokreta, !JOhCIJa Je nasla razlog.a da optuzi ovu organizaciju i Banska uprava Je 25. marta 1937. godme donela resenje kojim se raspusta Drustvo ,Zenski pokret" u Sarajevu."• . P~~;tko':" 193~. go~ine bio je obustavljen rad zenskog pokreta u ~1su. ~hJ~ns?:. zensk1h pokreta, u vezi s ovim, konstatuje samovolJU vlasti, ali msta ne preduzima protiv ovakvih odluka. • Januara ~940. godine zabranjen je rad zenskog pokreta u C':'cku. U odl~c~ Bans~e ;'Pra':e ne navode se razlozi za raspustanje, ah s.e. napomm~e da Je zensk1 pokret prisao jednoj politickoj koncepc!JI. Upravm odbor Drustva ,Zenski pokret" zalio se na ovakvu odluku i zathevao je da se obrazlozi o kakvoj je politickoj koncepciji rec. ~osle ovoga, Bansk.a uprava drinske banovine u Sarajevu donela Je novu odluku maJa 1940. godine o raspustanju Drustvo Zenski pokret" u Cacku, s motivacijom da je avo drustvo dobno'' cisto u;; "' AIRPS, fond ZenSk!i pok;ret, br. 296, 297 299 'i 300 :IKeua aaltac 22 ' ' , ' Osnivanje i aktivnost Zenskog pokreta u. BanJOJ Lucu, Cetrdeset godina, Zbomik sjeCanja ... , 3, 361. "' ARP, fond Alijanse zensklh poioreta, hr. 30 1937· DAS Pov DZ 1411/37; AIRP Sarajevo, zapisn1ci sa odhorslkih sedni~ m~M 1937. · "' ARP II/3, fond A!ij.amJSa zem•ltih poioreta, hr. 7e-!938. Jtaj-jyn 1939, 20. 1 5 ~ puS~ n ik a K ova 'C e viC, 306 politicki karakter i da se organizaciJe zenskog pokreta upustaju u politiCku borbu za novi poredak.1•• U ovom periodu sediste Alijanse zenskih pokreta bilo je u Zagrebu, zatim u Beogradu, a ad januara 1940. godine u Novom Sadu. Alijansa je donekle objedinjavala rad drustava zenskog pokreta i rukovodila zajednickim akcijama za resavanje nekih osnovnih pitanja u pogledu ravnopravnosti zene. Program, kao i rad Alijanse, sastojao se u trazenju prava glasa za zene i u resavanju pitanja zaposljavanja, nagradivanja i podizanja opstekulturnog nivoa zene. Svi ovi zahtevi na kojima je insistirala Alijansa zenskih pokreta svodili su se uglavnom na apele, peticije, memorandume, rezolucije itd., koje su upucivane nadleznim organima vlasti. Inicijativa za resavanje ovih problema poticala je vise ad pojedinih drustava zenskog pokreta koja su bila u radu samostalna. Njihova aktivnost zavisila je vise ad jacine organizacije u doticnom mestu i uticaja Partije i drugih naprednih snaga na usmeravanje njihovog rada. Izmedu Alijanse zenskih pokreta i pojedinih drustava u unutrasnjosti dolazilo je i do razmimoila2enja u radu, jer su drustva uglavnom insistirala na efikasnijem resavanju pojedinih problema. Alijansa se uglavnom zadovoljavala istim obecanjima, iz godine u godinu, da ce zahtevi zena biti reseni. U tim okvirima donosile su se i rezolucije, koje na kraju nisu imale nikakve vrednosti, jer se obecanja pojedinih ministara, senatora i poslanika nisu ostvarila. Krajem 1939. i pocetkom 1940. feministicke organizacije se odricu svog dugogodisnjeg programa i napustaju borbu za svoj glavni zahtev - za zensko pravo glasa, pravdajuci to novonastalom situacijom kada nije zgodno da se odr2avaju zborovi i insistira na ovom problemu. Usled toga dolazi do diferencijacije u ovom pokretu u kojem rukovodstvo, pa i organizacija u celini, gubi ugled i uticaj medu zenama. Alijansa zenskih pokreta nije uspela da se izbori za resenje nijednog od postavljenih pitanja tokom godina. U izvestaju Upravnog odbora Drustva ,Zenski pokret" N ovog Sada, aprila 1940. godine, konstatuje se da se broj Clanica za dve godine smanjio za 260. Zatim se navodi da je zenski pokret u opadanju zato sto se ad njega ocekivalo da se izbori za pozitivno resenje prinadleznosti udatim zenama, da neke zene imaju apatiju prema feminizmu i usled novonastale medunarodne situacije." 9 Poslednji Kongres Internacionalne feministicke alijanse odrzan je ad 8. do 14. jula 1939. godine u Kopenhagenu. Na ovom Kongresu, kao i na prethodnim, postavilo se ozbiljno pitanje mira, jer je drugi svetski rat vee bio na pragu. S obzirom na postojecu situaciju u svetu i neposrednu ratnu opasnost, problem politicke i ekonomske ravnopravnosti zene postao je jos aktuehiiji i zauzeo je glavno mesto u diskusijama i raspravama na Kongresu. Pored ovih uobicajenih tema, na Kongresu je posvecena posebna paznja radu s omladinom. tss Zorfl.r:a .Jan!lroviC, prerls.fflnd:ca DruS'bva ,Zen&kii pokret" u CaClru, kamtjena je 1sa 500 dim.cara 2Jbog toga Sto je d.opustila .da se u zidnim nov.Lnama poja:ve d:seCci 1z r.a2nih Hstova u koj'ima ,se apeluje na neurbral.mJost, mir, boobu· p.rotiv -rata r:i. 1sliCno. ,(ARP, fond Alijansa Zenskih polcreta - Novi Sad, br. 38.) "' ARP, fond Centra1n.i odbor AFZJ, Zenskii p<>kiret - Novd Sad, fond CK KPJ 8694/XIII/4-2/40. 307 �Zbog toga je Internacionalna feministicka alijansa insistirala da u sklopu nacionalnih delegacija bude zastupljena i omladina. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 21. maja 1939, izabrana je delegacija za Kongres u Kopenhagenu u kojoj su, pored istaknutih rukovodilaca zenskog pokreta, bile i tri omladinke." 0 Zene, udruzene u Alijansi zenskih pokreta, borile su se sve vreme samo za svoja prava. Medutim, novonastala situacija nametnula je pred ovu organizaciju vece obaveze, tako da ona svoj program prosiruje i postavlja pitanje borbe ,za prava coveka uopste, za opstu pravdu, mir i slobodu". U tom smislu vrsene su i obimnije pripreme za Kongres u Kopenhagenu i kao osnova za diskusiju usvojena je poslanica koja je upucena svim Clanicama Internacionalne feministicke alijanse. U poslanici se navodi da se u mnogim krajevima sveta ne zna vise za mir, pravdu i toleranciju. Ratoa varvarstva, mucenja i glad, vee uveliko prete da osvoje svet. Zadatak feminizma je - kaze se u poslanici - ,da budi i snazi u svetu zdrav razum, sauCeSCe, umerenost i intuiciju, sve osobine svojstvene zenama i majkama ... Boreci se za nase ideale, mi se borimo za celo covecanstvo, jer ne moze da bude slobode za zenu tamo gde sloboda nije opste dobro; ne maze da bude ekonomske slobode i pravde za nju tamo gde su ekonomija i pravda potcinjene volji jedne tiranske oligarhije" .141 Povodom prosirenja haze rada zenskog pokreta u vezi s Kongresom u Kopenhagenu, Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji odlucila je da na osnovu toga prosiri program svoga rada i da organizacije ubuduce treba da deluju u tri pravca: 1. garancija osnovnih prava coveka; 2. postovanje tude rase i vere i 3. postovanje slobode malih naroda.142 ~-~,, Rad Kongresa u Kopenhagenu odvijao se na plenarnim sednicama i po komisijama, i to u: Komisiji za pravo glasa; Komisiji za jednak moral; Komisiji za zakonski polozaj zene; Komisiji za mir i Komisiji za jednake uslove da za muskaree i zene. U toku rada Kongresa pripremljena su dva mitinga: miting za mir i odbranu covecanstva i omladinski miting. Na prvom je govori!a predsednica Alijanse zenskih pokreta iz nase zemlje. Na Kongresu je ukazano na poseban zadatak u pogledu organizovanja zenske omladine oko Internacionalne feministicke alijanse. U toku rada Kongresa odrzana su dva sastanka na temu ,Omladina i feminizam". U Komisiji za pravo glasa istaknut je princip ravnopravnosti muskarca i zene i potreba saradnje i zajednickog ucesca u politickom zivotu. U Komisiji za mir naglaseno je da je mir doveden u opasnost .. _w' U 1sarstavu delegacije bile oo AlojZ'ija S'tebi, predsedn[ca Alijanse zenski!h po(k.!'leta u Jug.aSI1avi'ji, Ml:iJ.ena AtanaC!klCNViC, predsed:nica DruStva ,.Zenslm pakret" u Boogradu, Mira V:advarska-K,oCcmda, predsedn1ca Dru.Stva u Za;grebu, Ch'lila Stem, predsednica DruStva u Ljrubljani, Brouilii!na AW~Cllla, prredsedinica UUOZ, JIOVanka RadakoV'i.C i Ela Almuli, preds1:avnice Omladinske selkoije u Beogradu, i Erna MUtser, kao treCi predstm'Tiik ornlaifiine i selm"etar 8}£?-yenaC~e sekcije Jugos!.ovenskog Zensrkog sav.e2a u Ljrub'lj~ani. AlliJaDJSe z. p., lbr. 10, 1940 i Eena danae, 22, .Ma:i-jyu 1939, 20.) 141 lKeua Oauac, 20, .MapT 1939, 10. 14 2 Mo. br. 22, .Maj-jyu 1939 20. 1 306 (ARP, foru:i i da za njegovo ocuvanje treba angazovati citavu .svetsku ja':?-os.t. U diskusiji su ucestvovale i omladinke. Predstavmca delegaCI)e IZ nase zemlje bila je zapazena u Komisiji i ana je mnog~ doprm.e~a pobedi najnaprednijih. stavova o o;ro~ pit~nju ..~ u ~rugim !<'~rr:Is:­ jama bila je veoma mteresantoa I ziva diskuSIJa, sto se vidi I IZ obimne Rezolucije i odluka donesenih na Kongresu. U deklaraciji i nacelima se kaze da zene treba da postanu svesne odgovornosti koja im se namece u trenutku neposredne ratne opasnosti. One treba da se i dalje bore za potpunu ravnopravnost u drustvu. Intemacionalna feministicka alijansa treba da organizuje sa omladinom oba pola medunarodnu akciju za odbranu cove~an~kih prva i da se takva ista akcija preko zenskog pokreta orgamzuJe u pojedinim zemljama. Potvrdujuci svoju prvobitnu koncepciju jednakih prava za muskarce i zene Kongres je pozvao svoje organizacije da vode borbu za dobijanJe ili cuvanje politickih i gr':dan~~ih pra~a sv?jih ddavljana. Preporuceno je zenama da saradUJU vise s muskarcima u svim politickim pitanjima, jer je ta saradnja ne~phodn~.za dobro zemlje i za potpunu jednakost oba J?Dla. Koll:gres JC .?dluc:o da J?Dsalje poruku ili molbu vladama omh zemalJa u kOJima zene msu dobile jednakost u politickim pravima. Kongres je ponovo potvrdio ranije donese:'u Rezoluciju ~ koj?j se zabteva da muz i zena mogu nezavisno svaki za sebe da sacuvaJU ili promene svoje drzavljanstvo. I u ovom pogledu z;na treba ~a i'To'a isto praVO kao i muskarac i da je samostalna U odlUCIVanJU 0 pitanJU pripadnosti jednoj drzavi. Posta zakonodavstvo velikog broja zemalja sprecava udatu zenu da ostvari potpunu gradansku ravnopravnost, ekonomsku nezavisnost i da napreduje u struci, Kongres je smatrao da ave nedo~ statke treba otkloniti i da u celokupno zakonodavstvo treba uvesti nacelo potpune gradanske ravnopravnosti izmedu muilkarca i zene. U vezi s tim, Kongres se zalozio da se sto pre ukinu zakonske odredb~ koje nejednako tretiraju udate i neudate ~en~ u pogledu ~po~obnosti za pravne radnje; da se ukinu sva ogranicenJa za. ~tu~anJe I n:'predovanje udatih zena u pozive, jer su ta ogramcenJa smetnJa za usavrsavanje zene kao profesionalnog radnika i prepreka za sklapanje braka u mladim godinama. Alijansa isti~e kao bitnu promen~ da se za izddavanje dece razvedenib roditelJa obavezno . obezbedi alimentacija, uvodenjem strogoih sa':'kcija z~ :'eodgov~ranJe obavezama i da se to sprovede kroz nacwnalno I mtemacwnalno zakonodavstvo. s obzirom na cinjenicu da je svetski mir potpuno ugrozen, Kongres kritikuje stalno popustanje raznih vlada,. ciji je zadatak bio d ase suprotstave agresoru, a ne da mu daju moralnu podrs~~ za dalje ugrozavanje mira i slobode u svetu. Zatim se u RezoluciJI istice da se mir moze sacuvati ukoliko bude postojala sohdamost velikih i malih naroda, da se samo u tom slucaju napadac moze povuCi bez rata koji je na putu da zabvati sv~ ze~je. Alij~nsav se obraca zenama celog sveta ,s opomenom da Je nJihova neizbezna 309 �duznost da spasavaju duhovne i moraine vrednosti" boreci se za oCuvanj e mira. Kongres zahteva da se obezbede jednaki uslovi za rad za muskarce i zene, da se zene primaju u sluzbu pod istim uslovima kao i muskarci; da zene imaju isti udeo u vodenju politike kao i muskarci; da se one zaposljavaju u svim zvanjima drzavne sluzbe i u zemlji i van nje, u diplomatiji, konzularnoj sluzbi, upravi kolonija i dominiona; da se imenuju u sve nacionalne i internacionalne odbore i komisije. ,Stoga Kongres trazi od svih vlada da omoguce zen_a~a pristup na sve one vazne polozaje gde se odreduje pravac pohtike, i to pod istim Uslovima kao sto VaZi za muskarce". Uzimajuci u obzir pravni polozaj radnice, Kongres zahteva da .se zakonom regulisu zastitne odredbe u pogledu radnog vremena, nocnog rada, rada opasnog i stetnog po zdrav!je itd. za sve radnike jednako, bez obzira na pol. 148 Da bi se olaksao polozaj radnice s rnalim detetom, potrebno je da merodavni faktori osnivaju obdanista i zabavista za smestaj dece za vreme rada. U nastavnim planovima svih javnih skola predvideti da se nastava iz domacinstva odrhva za musku kao i za zensku decu. U Rezoluciji se dalje kaze da treba uticati na zene da pristupaju nezavisnim sindikalnim organizacijama, zadrugama itd., radi borbe za bolje nadnice i bolje uslove rada. I u tim organizacijama treba da se postuje potpuna ravnopravnost polova, da nadnice budu jednake za zene i muilkarce.144 Na osnovu veoma opsirne rezolucije i zakljucaka Kongresa Internacionalne feministicke alijanse u Kopenhagenu, vidi se da je on zauzeo pravilne stavove o svim vaznim pitanjima i da je insistirao da zene zauzmu ravnopravno sve polozaje u celokupnom javnom i drustvenom zivotu. Narocito je znacajno sto'"1le na Kongresu posvetila posebna paZnja omladini i ilto se insistiralo na uzoj saradnji ~usk.~raca i zena, sto do tada nije bio slucaj u feministickim orgamzaCl]ama. Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila u stanju da prihvati i preduzme potrebne mere u sprovodenju zakljucaka ovog Kongresa. Stavise, njene predstavnice su na Kongresu zauzele nepravilan stav kada se radilo o zastiti polozaja zene radnice. Neke organizacije zenskog pokreta bile su u to vreme raspustene, a neke su se nalazile pod prismotrom policije i ubrzo su bile zabranjene. Takva organizacija, koja je inace hila malobrojna, nije mogla da sprovede donesene zakljucke. Rukovodstvo Alii anse zenskih pokreta nije bilo u stanju da se prilagodi novim potrebama organizacije, jer nije htelo da zaostrava odnose sa rezimom u zemlji. Zbog toga sve napredne ideje i odluke sa ovog Kongresa nisu dosle do izrazaia u organizacijama zenskog pokreta kod nas. Krajem 1939. i pocetkom 1940. doslo je do razmimoilazenja i krize u zenskom pokretu. Neka drustva u unutrasnjosti koja su hila vise pod uticajem Partije zabranjena su, a u nekima u novo14~ DelegacHa Jugo-slavJje, kao i delegacije nekili druglh zemalja, glasale su protiv ovog zahteva, s ·ObraZloZeniem .,da -im nije po.7inato mt~Hjenje radnrica po tom pitanju". MedUtim, oni su bHi u m-anjini i ovaj zatidjuCak je unesen u rezoluciju. 144 ARP, fond A:Jijansa zenskih pokreta, br. 104/1940 i br. 10-1940. 310 nastaloj situaciji dolazi do krize tako da su sama obustavila rad. Zenski pokret u Beogradu, inace jedna od najjacih organizacija, prekida rad i predaje kljuceve od svojih prostorija Jugoslovenskom zenskom savezu na cuvanje na godinu dana. 145 U Alijansi zenskih pokreta takode je doillo do krize i razmimoilazenja i postavilo se pitanje njenog opstanka u 1940. godini. Na skupiltini Alijanse 14. januara iste godine raspravljalo se o ovom problemu i zakljuceno je da duznost Alijanse vrili Druiltvo ,Zenski pokret" u Novom Sadu, jer u Beogradu za to vise nije bilo uslova. 146 Alijansa zenskih pokreta u Novom Sadu, juna 1940. godine, obavestava sve zenske pokrete o zabrani odrzavanja vanredne skupstine ove organizacije, za koju su vee izvrilene pripreme. Predsednistvo A!ijanse se obracalo policiji i Banskoj upravi da dozvoli odrzavanje skupa, ali njihovoj molbi nije udovoljeno. S tim je bio zabranjen i rad organizacije zenskog pokreta.' 47 Ova odluka opravdavana je sve zategnutijim odnosima u svetu, pa i kod nas, usled pocetka drugog svetskog rata. Zenski pokret je u odredenim situacijama postavljao vitalna pitanja zena, ali nikad nije bio istrajan u borbi za ostvarivanje postavljenih zahteva. Osnovni je nedostatak ove organizacije u tome sto je okupljala uzak krug zena, i to uglavnom intelektualki, i bavila se problemima koji su se pred njih postavljali. S obzirom na emancipaciju zena i spremnost da se energicnije bore za svoja prava, postojali su povoljni uslovi za okupljanje i angazovanje veceg broja zena. Upravni odbor Alijanse, kao i upravni odbori pojedinih drustava nisu dovoljno ni insistirali na masovnosti ove organizacije, jer su se plasili idejnih uticaja sa strane i revolucionarnog raspolozenja koje se osecalo kod zena. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta 6. i 7. februara 1937. godine se, pored ostalog, napominje: ,Nikako ne bismo mogle dopustiti da u svojim redovima trpimo one koje bi k nama prilazile sa drugim, a ne feministickim namerama, iii koje bi, stavise, pod firmom feminizma radile za druge ciljeve. To nam brani svetlost ideja za koju se zalazemo. Kolikogod bismo s velikom radoscu gledale oko sebe okupljen veliki broj zena, morale bismo same umanjivati njihove redove radije nego da nazivamo svojim ono sto nije nase. Bile bismo prisiljene da tako radimo za volju poiltenja koje nam ne dopusta da trpimo da medu nama neko upotrebljava indirektne metode, a nase ideje da mu sluze kao sredstvo za drugu svrhu. 148 Ovo se odnosi pre svega na delovanje komunista u zenskom pokretu i na rad Omladinske sekcije zenskog pokreta u Zagrebu koja je po osnovnim idejnim pitanjima dosla u sukob sa Upravom zenskog pokreta. Organizacija zenskog pokreta Jugoslavije istupala je u ime svih zena, bez obzira na njihovu klasnu i nacionalnu pripadnost, kada se radilo o zahtevima za ravnopravan polozaj zene i muskarca ilslo, 0\fir. 17 (10. II 1940). Jslo, ,br. 17 (10. II 1940) ; Mijansa zensloih pcikreta br. 16 (9. III 1940). 147 AIRPS, Zeooici pokret, br. 301. 148 )Kenc1Cu nm~peT, 1-2, jauyap-ifJe6pyap 1937. 145 146 Now Sad, 311 �u drustvu. Med t· • . .. ~ zena radnica . u :m, zensk1 pokret mJe poklanjao paznju okupljanju 1 nezaposlenost r~~vanJu ~jihovih specificnih problema, kao sto su od ovih rob, ms .e nadmce, teski uslovi rada itd., mada je neke pog!edu ~dnolema IStlcao u svojim dokumentima. Isti je slucaj i u sa ove organizacije prema zenama na selu. 3 · Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji U Ljubljani su 1924 d" .. . . organizaciju _ · .?o. me soc!JaldemokratJ osnovah zensku 8.avez. radr:;cklh ~ena i devojaka. Uticaj u ovoj organizaciji prvo munistkinja su Jmah SOC!Jaldemokrati, a kasnije pod uticajem kozbog cega je ~na 6'ost~Je levoorijentisana i na kraju komunisticki, 1 Organiz ~~ ~anJ~na krajem novembra 1935. godine. i devojkama ~Cl_Ja Je bJ!a namenjena radnicama i radnickim zenama fabricke radnOJe su :' UJU i uC!anjivane, i to po strukama, na primer: pomoCnice i Jce, kucne po~oCnice, .Cinovnice, uCiteljice, trgovaCke jaka u Ljub!" r~ge. Centralm odbor Saveza radnickih zena i devodustrijskim Ja~J _Postepeno j~ formirao podruznice, pre svega u inSostanju C~~~ rJmapSlovemJe: u Jesenicama, Trzicu, Ptuju, Mezici, vrencu ~a Po~ P.n reval~~h, Gorjak pri Bledu, Lescah, Sv. LoMariboru i '" orJku, . a kasmJe u Trbolju, Zagorju, Hrastniku, Celju, S avez "'"urs OJ Soboti."" radni·k·h • organizacija N" c 1 zena i devojaka nije osnovan kao politicka i devojaka ·os J.ego~a namena je bila prosvecivanje radnickih zena vista i pos~bn·~lvanJe domova za ucenike u pri:0redi, decjih zabai sto bo!je or 1 ~avoda.tso Da bi okupio sto vise zena u organizaciju kih zena i de~a~u~ovao _rad.po podrliZnicama, Odbor Saveza radnic0 casopis Zenski [i~t ~ P.~c~o _Je 1: o~tobra 1924. !:lodine da izdaje svoj 1935. godine. OJ! Je 1zlazw Jednom mesecno sve do novembra Podruznice Saveza d ""k" • . . • arske diktatu r'l: me 1h zena 1 devoJaka su do sestojanu192 9· godm~. prired.i.vale zborove na Dan zena u pojedinim me;~m za zene ocuv . a u S!ovemJJ, na kOJlma ]e zahtevano izborno pravo pos!u i ;astita sv~tskog mira, <;>sigur~nje ~ slucaju nesrece na nizuje zajedn aJke 1 ?ete_:ta.'"' TndesetJh godma ovaj Savez orgauspesnih akc"? sa ~~gJm zenskim i radnickim organizacijama niz Tih god~a za 0 )e s:' zene bile zivotno zainteresovane. patizeri ulaz ma Part!J.a Je dala direktivu da zene komunisti i simkojima su ore u. POJedine gradanske i druge zenske organizacije u radnickih ze~an.1 z~van~ proleterske zene kao sto je u Sloveniji Savez a 1 evoJaka. ,Zadaca tih drugarica bice da istrajnim a;:t . 1,4Djj,p{)dJ.U:bniice ISU dk_11rn.ile T •j·•·t· b . • . d" . . J€ za-~1s .o oct 'aktivno ti. , ~.t' • a": .L'Cl .1 ro~ L.ena u ?OJ€ 1mm mestlma, Sto na pmmer u Jeseni . s ~~a'llilz.aotJe i1. broJa radntca 1 radnriCkih Zena k.ao Be1i - 50, Pltujru _:~a ~ 18 ': od 200 Clanova, Trbovlju viSe od 200, K~rotSlki (ARP, J!ond E:! 1935163 9. ilanboru - 25, Cxni - 1·50 i Me2Jioi - 50 •Manova. novitve ,Zveze' delav k·h z tef_ka K['aSovec-ZbaSn.i.k, 30-letnica usta.150 ARP fond {,;/ ena tn dek!et", Nasa ~ena, Ljubljana, 11, 1954, 293. 151 E rn'a J\![ ' 1935/639; fond CPJ, 539, 3, 1382. user, Iz nase pretek!ost~ Nasa !ena. 7-8, 1959, 231. 312 radom u tim organizacijama raskrinkaju krajnje i prikrivene ciljeve tih gradanskih drustava, da izvuku radnice ispod uticaja burzoaske ideologije i da ih privlace u jedinstveni front radnicke klase, pod naSim rukovodstvom'' .1 52 Partija je pokusala u pocetku da utice na rad i razvitak Saveza radnickih zena i devoj aka i upozoravala je prvenstveno na va:inost politickog rada u borbi protiv kapitalizma. Prvu partijsku frakciju u Savezu saCinjavale su Toncka Cec, Anica Lokar i Pavia Kastrin. Toncka Cec je bila till godina u PK KP J za Sloveniju, a neko vreme se nalazila i u Odboru Saveza radnickih zena i devojaka. 15 ' Zbog ve!ikog uticaja na rad Saveza, socijaldemokrati su iskljucili Clanice partijske frakcije iz ove organizacije na prvom kongresu, 5. septembra 1926. godine. Na svojim kongresima i konferencijama Savez je postavljao razne socijalne i politicke zahteve, kao sto su: borba protiv imperijalistickog rata, za osiguranje svih radnika u slucaju nesrece na poslu i starosti, za zastitu majke i deteta, za javno priznavanje domacickog rada, za suzbijanje prostitucije, za kontrolu poroda i razne druge socijalne zahteve. 154 Savez je po podruznicama organizovao zdravstvena i pedagoska predavanja, prosvetne veceri, priredbe, veselice i igranke. U okviru Saveza formirana je Sekcija drustva prijatelja dece, koja se brinula o slanju radnicke dece u oporavilistima. Da bi odvojio kucne pomocnice od uticaja klerikalnih organizacija, Savez radnickih zena i devojaka osnovao je Drustvo kucnih pomocnica u kojem su se devojke ucile raznim domacickim poslovima i slusale poucna predavanja. 155 Tridesetih godina u Centralnom odboru Saveza radnickih zena i devojaka bila je formirana partijska frakcija koju su sacinjavale Poldka Kos, Stefka Zbasnik i Milena Mohoric. Sredinom 1932. godine Zdenka Ktdric 156 uclanila se u Savez radnickih zena i devoj aka, 152 ARP, :flood KI, 1933/2-83-2, Upul't·e CK za rati medu- ·Z·enama; Sta i kako da se radi, 3, 1934, 79. 153 U Odboru Saveza racl<n:i!Cik.ih Z.etlla i dev;oj.a!ka bi!le su: Ste:fanija Brezar, Angela Jevnihar, Mar.ija Bukovec, 'Kdsbina Rallrovec, Mica Ajdi.Sek, Anica J!UToa, Fani CeleSnliJk, Mina Vergelj, Ste:fika KraSovec-ZbaSn1k, Vrhovec d TonOka CeC. Stefrka KII'a·Sovec-ZbaSn•ik; 30-letnica ustanovitve ,Zveze delavskih Zena in deklet", NaSa Zena, 11, 1954, 293. 154 Isto. 15 ~ I~sto. 156 Zdenik:a K:idrii:'i - rodena u Ljubljani 20. ·septembra 1909; zavrilila Pra'V'Ili fa•ku'ltet u Ljubljani; ·61an KPJ od 1930; ·radila u organ1zacijd Crvene :pomoCi; od {>ktohra 1933. do 1935. •bUa sekretar Pokrejdns~og odbora CP za SJoveniju; uClaniilln ·se u Savez radni<lk:!h Zena i devojaka; od 1934. bi.la u Kom.isiji za rad medu Zenama pri PK KPJ za SLov:eniju; av:gusta 1935. otiSla na .§lwlovanje u Mosk.vu, u Mectunaro.dnu lenjineku ·Sk.olu, gde je ostaia do ·arprill.a 1937. ·godim:e; zatim po '¢1Jitrekti•vi CK KPJ !pre!'Ha na rad u B~ 1 P-ariz ,i tamo oota~a do -septemhra 19·39; !PO ,povratJku u Ljublj,anu billa Clan, a zatJ:im ·seklretror OkrruZn.og komiteta KP Sloven'ij'e za Ljubljam.t; IQd jeseni 1941. ru'lrovod!iila Centra•lnom .korrUJsijom VOS (Vamostna OibveSCevalna sluZba), a zatim •bt1a Clan Odeljen}a za ikadrove Pni CK KP Sloven:ije; na Zboru delegata silovenaCkiO'g naroda u KoCevj>u, oktobra 1943, ti·7..abra!Ila u Slovenslro. !IlariOdnooslobodHaCko veCe; poSl€ osilobod.enja - na.CeJ.nik Uprave z-a kadrove pr'i CK KP Slovenij.e, Clan Uprave za kadrove CK KPJ, Clan Glavnog odbora SSRN Slovenije i ,Clan CK KP Slorvenije. 313 �povezala sa clanicama frakcije i prenci'sila direktive PK KPJ za Sloveniju za rad u Savezu. 157 Taka je preko ovih drugarica ostvaren neposredni uticaj Partije na ovu zensku organizaciju koja je okupila veliki broj radnica. C!anice partijske frakcije bile su veoma aktivne i brzo su se afirmisale u Savezu, taka da su ih podru2nice, narocito u radnickim centrima, sve cesce pozivale na razne skupove i sastanke. Glavni rad Saveza odvijao se u podruznicama gde su najvise predavanja odrzale upravo ove drugarice. Zene u ovim radnickim centrima aktivno su s radnicima ucestvova!e u Strajkovima i tarifnim pokretima koji su bili organizovani po preduzecima. Taka su se one u velikom broju prldruzile radnicima u strajku u J esenicama 1932. godine. Drzale su straze pred ulazima u fabrike i punih 12 dana izdrzavale su sve napore do kraja. Mnoge od njih su bile majke s velikim brojem dece, a neke i poznate kao rukovodioci radnickih zena. 158 U prolece 1933. godine pocele su u Trbovlju masovne redukcije radnika,159 zbog cega je jula iste godine doslo do velikog strajka. U ovom strajku masovno su ucestvovale rudarske zene iz Trbovlja kojima su pomagale zene iz drugih radnickih centara. Iz Zagorja je doslo oko 120 zena koje su zajedno s njima zaposele ulaze u rudnicke jame. One su se nasle na celu demonstracija i mnogo su doprinele uspehu strajka. Jesenicke radnice su za njih sakupile novcane priloge i u tom vidu izrazile solidarnost s njima u ovom strajku. Pod parolom ,Rada i hljeba" rudarske zene su izvrsile tih dana nekoliko manjih demonstracija. U isto vreme odr2an je jedan zbor na kojem je, pored ostalog, iz redova zena istaknuta parola ,Za jedinstveni front, za hleb" .160 1-'11>•, I sledecih godina Savez radnickih zena i devojaka aktivno je ucestvovao u svim akcijama radnicke klase. U julu 1935. godine bio je strajk u Jesenicama i Javorniku, u kojem su uzele ucesca i Zene. 161 157 ArhliJv C KSK Slovenije, SeCanje Zdenke K.idr~C i Stef>ke Zba~nik; 3.ll; e H K a K J1.lJ; p vt q, YTU%aj IIapTuje na ,Caee3 pad'MU<tt'KUX JfCeua u Ojeaoja'Ka y CJI,oaeuuju", Ko.uynucT, 149, 3. ..w.apT 1960. tss Helena Lmgwitz, ·predsedrnica .podruZntice Saveza ['a.dnr:i.C\lcih Zena d dje- voja:ka, b11a je u jeseniOkoj doldmi viden rukiavodill'ac .radn·LCkih Zena.; Z denka KidriC, n:n.; Stef'ka KraSovec-Z:btaS~ni!k, n..n., 294. (ARP, fond CK KPJ 1940/14, V z·emaljSka konterencija KPJ, referat Vdde ThmSiC.) 159 Na proS:iJrenoj \Sednici GK KPJ, okrilobra Hl33, ilmn:sta1lorvano je da je 1925. godtine u Tr:bovlju billo ·zaposleno 8 000, a tada 'wega 2 600 :racl.nJka. U Zagorju je b11a joS v·eCa redukcij.a, ,gde ima 56°/o 'penz.ilonilsanih rndara. Ovom pvtlrikom je .istaknuto veliko uCeSCe rndaT&kih Zena u demOiliS'tracijama u T.J:Ibovlju i nj,ihova spremnost da se sa .svojim muZevima bore za ostva.renje "adniiil<ih prava. (ARP, fond KI, 1933/283-1; ~<>nd CK KPJ 1940/14; Zdenka Kidi1" 1 iC, n.n.; Stefka-Zba.Sni'k, n.n., 294; Zdenlka Ki·driC, Savez radniCkih Zena i devojaka, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , 2, Beograd; 1960, 170. 16° Na zbo!ltl su doSJ.e Zene iz .svih rudarSk:i.h -revira. RaW 21bora !i. demOOllStracij,a u ·Trbovlje je stiglo i 100 Zand.aran.a 1i vatrogasaca. 2ene dz Zagorja zaobiSle su tk:olnim putem Zandarme 'i -stig.le na ZJ'bor. .(ARP, fond KI, 1933/283-1.} 161 Zenski list, 'god. XII, 8, 1. avg-ust 1935. Sledeceg meseca 400 radnika i radnica stupilo je u strajk..u Bonacevoj fabrici kartona na Kolicevem s101 zahtevom d~ se. p~tp1~e kolektivni ugovor. 1" Polovinom septembra 1ste godme poceo Je straJk u Cinkari u Celju. Zene su istrajno i discip!inovano strazarile u fabrici. Savez radnickih zena i devojaka organizovao je kuhinju za strajkace.'"' u svim ovim acijama zene su pokazale so!idarnost i ucestvovale su na razne nacine. Podruznica Saveza radnickih zena i devojaka u Slovenackom Javorniku je prikupila 1 050 dinara za pomoc radnicama koje su strajkovale u Oroslavlju.164 U Ljubljani je odrzano vise sastanaka koji su bili posvecen~ problemu minimalnih nadnica u privredi.. Save~ radnickih zena .' devojaka nastupio je protiv predlog"' o m1~n;almm nadmcan;:'• k?!' je predlagala Radnicka komora u LJublJam, Jer se na taJ nacm mJe obezbedivao minimum egzistencije za vecinu zaposlenih zena. 165 Trbovljanska podruznica SRZD je priredila zbor zena 19. januara 1935. godine na kojem se raspravljalo o predlogu kolektivnog ugovora za rudare, koji je trebalo poslati svim sindikalnim organizacijama. Polovinom februara iste godine odrzana je druga rudarska skupstina na kojoj je ucestvovao ve!iki broj rudarskih zena. 166 Savez radnickih zena i devojaka priredio je u svim podruznicama skupove na kojima su zene zahtevale da se danese zakon o zaStiti zdravlja skolske dece, da deca u skolama dobijaju topli obrok i besplatno osnovne skolske potrepstine. 167 Posle Svetskog kongresa zena, koji je odrzan pocetkom avgusta 1934. godine u Parizu, u Sloveniji su krajem novembra iste godine odrzavani zborovi zena protiv rata i fasizma. Ove zborove su organizovale podruznice Saveza radnickih zena i devojaka u svim mestima. Referat za ovu priliku je napisala jedna clanica partijske frakcije SRZD koji je umnozen i poslan svim podru!nicama. Na zboru u Ljubljani bilo je oko 300 zena, gde su, pored clanova ovog Saveza ' uzele ucesca i druge zenske organizacije, kao na primer, . . Drustvo ,Zenski pokret", Opsti zenski savez i Udruzenje umverzitetski obrazovanih zena. Clanice partijske frakcije SRZD istupale su na ovim skupovima. U Ljubljani je tada bio osnovan i Odbor zena protiv rata i fasizma. 168 Na inicijativu i pod rukovodstvom partijske frakcije Savez radnickih zena i devojaka pristupio je ~933. organizova!lju akc;wn~g jedinstva svih naprednih ze~s~ih drustava l1 Slo~eniJl. On Je b~o inicijator i ucesnik mnogobroJmh zborova koJ! su t:h f£odma org~uu­ zovani: zborovi za pravo glasa zena, protiv redu~CIJe ze?a u, drzavnoj sluzbi, protiv ukidanja dodatka na skupocu udatim zenama, protiv skupoce itd. .. . , . . . . Za uspesan rad Saveza radmck1h zena 1 devoJaka ~ .ost~arenJe uticaja Partije u njemu, zasluga pripada uglavnom partiJSkOJ frak162 UJS 1u :rs.to, 9, 1. septembar 1935. l'sto, 10, 1. oktobar 1935. ·Lsto, 9, 1. septembar 1935. '" ARP, fund KI, 1935/639. Jsto. St€f:ka KraS·ovec-ZbaSnik, n.rn., 294. "' ARP, ~ond KI, 1935/639 'i 1935/324; Zdenka Kidri~, n.n. 16& 167 315 314 �ciji koja je bila veoma aktivna i samostalna u radu. Frakcija, stavise, nije dobijala potrebnu pomoe od PK KPJ za Sloveniju, niti je podruznicama po pojedinim mestima poklanjano dovoljno paznje od strane partijskih organizacija.109 U legalnim zenskim organizacijama u Sloveniji bio je okupljen veliki broj zena koje su bile spremne da se bore za ostvarenje zenskih prava. U mnogim od tih drustava i udruzenja Partija je ostvarila odredeni uticaj, a postojali su i uslovi da se iskoristi borbeno raspolozenje zena i njihov rad usmeri u pravcu resavanja svih problema za koje su radni !judi bili zainteresovani. Za ostvarenje potpunijeg uticaja Partije u radu i razvitku zenskih organizacija, PK KPJ za Sloveniju osnovao je 1934. godine partijsku komisiju za rad sa zenama, kojom je rukovodila Zdenka Kidric do odlaska u inostranstvo 1935. godine.17o Juna meseca 1935. godine CK KPJ dao je Up'utstva za rad sa zenama Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju. U dokumentu se konstatuje da u Savezu radnickih zena i devojaka radi komunisticka zenska frakcija, ciji je rad bio usko frakcijski i sektaski. Clanice frakcije su usmerile sav svoj rad na isticanje partijskog stava u toj masovnoj organizaciji; one su, u stvari, nastojale da tu organizaciju pretvore u komunisticku. Stoga je doslo do rasturanja onih podruznica, u kojima su zene komunisti ostvarile glavni uticaj i upravu drzali u svo jim rukama. U Uputstvima CK KPJ je ukazano da treba stalno i postepeno prodirati u masovne organizacije uz pokretanje akcija i pitanja koja su zajednicka i prihvatljiva za celo Clanstvo te organizacije, odnosno za njegovu veeinu. ,Potrebno je mobilisati to clanstvo ne na osnovu nasih, partijskih, to jest cisto komunistickih parola, vee na osnovu onih drustvenih ciljeva i zadataka zbog kojih je'.l'ictruzenje osnovano. Kod pokretanja akcija nase drugarice moraju biti najaktivnije i najdoslednije i na taj naCin ee steei poverenje clanica i stati na celo pokreta ... Treba izbegavati da nas rad bude organizacija u organizaciji. Treba izbegavati svako istrcavanje koje bi nasa konkurencija mogla ?ka:akterisati kao ,frakcionastvo', ,sektastvo', ,cijepanje', ,eelijasenJe' ltd. Osnovna misao koja mora da pokreee nase delovanje u svim organizacijama masa jeste okupljanje sto sireg kruga radnih zena u masovne organizacije, isticanjem onih paroia, koje su svim rad.nim zenama zajednicke. Borba za akciono jedinstvo, za rad, hleb i slobodu. Borba za ostvarenje narodnog fronta protiv ofanzive kapitala, protiv fasizma i rata." Zatim se u Uputstvima dalje postavlja da komisije za rad medu zenama pri pokrajinskim i drugim partijskim komitetima treba da razrade konkretne predloge i planove rada medu zenama, a partijski forumi da posvete duznu paznju ovom radu.t7t Ove direktive CK KPJ, koje se odnose na rad partijske frakcije, kao i Saveza radnickih zena i devojaka, u celini se nisu mogle sprovesti, jer su Clanice frakcije vee bile iskljucene iz Saveza, a ubrzo je i zabranjen rad ove organizacije. Revolucionarne akcije koje je organizovala partijska frakcija, kao i sve veei uticaj komunista u podruznicama Saveza radnickih zena i devojaka nisu bile u duhu programa ove organizacije koju su socijaldemokrati osnovali. Partijska frakcija je insistirala na jedinstvu svih zena pod rukovodstvom radnicke klase i zato je pridobila veeinu podruznica. Zbog toga je Centralni odbor Saveza radnickih zena i devojaka iskljucilo iz organizacije clanice partijske frakcije, iako su one bile clanovi Centralnog odbora. Ta odluka je potvrdena na Kongresu Saveza koji je odrzan 3. maja 1934. godine i samim tim one su iskljucene i iz Centralnog odbora ove organizacije.172 Na osnovu rada pojedinih podruznica SRZD, videlo se da u njima apsolutni uticaj imaju komunisti i da se preko njih ostvaruju pojedine akcije koje je Partija vodila u to vreme. Na predavanjima koja su odrzavana u podruznicama govorilo se protiv postojeeeg rezima, o uspesima u SSSR, o eksploataciji radnicke klase i pozivali radnici u borbu protiv kapitalizma. Zbog svega toga, kao i niza konkretnih akcija koje su izvedene preko ove organizacije, Kraljevska hanska uprava je donela odluku 27. novembra 1935. godine da se Savez radnickih zena i devojaka raspusti, a time i njegove podruznice u Jesenicama, Javorniku, Trbovlju, Celju, Mariboru i Ptuju. 178 Istovremeno je prestao izlaziti i Zenski list, koji je izdavala ova organizacija. Posta je Savez radnickih zena i devojaka bio raspusten, Partija je za svoj rad medu zenama u Sloveniji koristila sve vise postojeea zenska drustva. 169 2enska pairtij,ska :fWalrei.ja :u Saveru mdniOkih Zena i devojaka ZaH •se na PK KPJ za Slovendju 1k.ako se ne dnteresuje za rad Zena, da ne Satlje svoga predstavni•ka na s.a:stanlke :tirakoije i ne daje itn p:otrebne diredt:tiJve za 11ad. U Savez :su uOla•njene .sve Clarnioe fr:atkcije, a 'bri ru u Oentrralnmn odboou 11kao tak!v;e m~ogu 1se 1i•Skori:sUDi za rad u masama u celoj Sl<Wenijli. 'Dim Clanl.icama fra:k:ci}e tak•otl-e se ne pruZa -dovoljna pot111oC u '!'ladu nliti -se daju uputstva mesnrfun partij1skim organ.Izaoijama za rad po .podrn~nicama SRZD . .Zens~.a frakcija traZi da na njene ·sa.stanke dol:azi ;predstavnili PK KPJ z-a S1ovenll.JIU,_,da •ana doibija .Pu:;u pomoC od Partije 1 d:a 1se njeni rpredlozi uva.Zavaju. PaT'blJa se takode mJe ll:lllteresovala za napi1se u :Zenskom listu, k:oji je Ulglavn:om IP]sao o 1poloZaju i radu Zena Tadn1ca. (ARP, :fond KI, 1935/640 i 1935/163.) 110 ARP, llond KI, 1935/324, .tumiv CK SK Slovooije, Secanje Zdenl<:e Kidric; Z<ienika KJ<iric, n.n.- ARP, fond CK KPJ 1940/14 v zemaijSka konierencija KPJ, refer:at Vide Toon;SiC. ' "' ARP, ~on<i Kl, 1935/317. Stefka Zlba!Snik-l<·raSQiVec, n ..n., 294. Si.ndilka-1na i dro;ga napredna Stampa je 'Pl1akomentarisa1a <JKH,'Uiku o raspuStanju Saveza radnMkih Z-ena i dev·ojalk:a. Savez_ -je 1bi,o oSIIlovan kao o:nganiLzacija ikoj-a ,se neCe bavd'bl poli'tiJrom, a on je, nap!"ortiv, postao poHtiCki vr!lo alubivan. Na Skurpovima 1podruZni-ca odrZavana ,su pol'itiCka predavanja. Palicija je zabranriiJ.,a odr:Zavanje p:roslave 8. ma,rta 1935, ikojlu je Savez pcr:Upremao u Ljubljani. Isto tako zaibran1la Je i pl"otestni zbor posveCen b-otbi protiv .rata i faS_i:mna, k!o}i je Savez tr:eba1lo da odrZ.i 6. avgrusta iste g.odine. (Delavec, stro1wvni Casopis, god. XXII, 17, 15. decembar 1935; Delavska politika,-•Maribor, god. X, 97, 7. decembar 1935; Ljudska pravica, LjUbljana, god~ II, 22, 13. decembar 1935; Protiv GlavnjaCe, Pariz, god. II, 6, decembar 1935, 15. 316 172 173 317 �/ III glava KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST ZENA U POJEDINIM DRUSTVIMA I UDRUZENJIMA 1. Omladinke sekcije zenskog pokreta Gradanske zenske organizacije, zbog svoje klasne ogranice·nosti, uskih programa i suzenog delokruga rada, nisu mogle zadovoljiti potrebe i zahteve savremene radne zene. VeCina od njih · je teZila da u okviru drustvenog poretka i drzavnog uredenja ostvare ravnopravnost zena, koju one nisu imale bez obzira na klasnu pripadnost. U tim organizacijama su uglavnom bile intelektualke i zene iz uglednijih i bogatijih gradanskih porodica, koje je socijalna J?ripadnost i priv:zenost vl~dajucoj klasi ogranicavala i onemogucavala da se odlucmJe bore 1 za one programske ciljeve koji su bili u njihovom interesu. Program Alijanse zenskih pokreta bio je prihvatljiv za vecinu zen~, ali je ~kovodstvo ove organizacije bilo >medosledno u sprovodenJU postavlJemh zadataka 1 oslanjalo se na mali broj zena. Komunisticka partija je nastojala da i preko ovih legalnih organizacija ostvaruje veCi uticaj na zene. Ona je dala direktive i zenama clanovima KPJ i SKOJ-a da ulaze u ove masovne organizacije, da u nji~a .st;raraju zenske s~kcije, da tamo razvijaju svoju delatnost orgamZUJUCI predavanJa, 1legalne i polulegalne marksisticke kruzoke. Organizacije zenskog pokreta bile su najpogodnije za sire delovanje KPJ medu zenama, za njihova masovnije organizovanje i ukljucivanje u opste akcije Partije i radnicke klase u to vreme. Zene lmmunisti koje su se ukljucile u ova zenska drustva i udruzenja bile su najatkivnije i najdoslednije u izvrsavanju postavljenih zadataka. One su se vise orijentisale na delovanje medu zenskom on;tladinom i u nekim drustvima zenskog pokreta uspele su da formiraJu omladinske sekcije, kojima su osvezile ova drustva i uCinile ovu organizaciju borbenijom i aktivnijom. • Pocetkom 1934. godine osnovan.a je prva Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu, a naredmh godina i u drugim mestima. Pored omladinskih sekcija zenskog pokreta, na inicijativu Partije stvaraju se. i. organizacije studentkinja, drustva za prosvetu zen~ u HrvatskoJ, zenske nabavno-prodajne zadruge u Beogradu, Skopljil 318 i Bitolju, a ,Zensko omladinsko kolo" u Prilepu. U isto vreme, pod neposrednim uticajem Partije, pokrecu se i deluju zenski listovi )J(e!<a aanac u Beogradu, Zenski svijet u Zagrebu i Nasa zena u Ljubljani. !deja za osnivanje Omladinske sekcije zenskog pokreta u Zagrebu postojala je jos 1931. godine, ali se to ostvarilo tek kroz tri godine. U prostorijama hotela ,Esplanade" u Zagrebu odrzan je 21. marta 1934. godine siri sastanak zenskog pokreta kojem je prisustvovao veliki broj studentkinja. Na sastanku je odrzan referat ,Postanak, razvoj i zahtevi feminizma", koji su studentkinje saslusale s velikom paznjom i zakljucile da aktivno ucestvuju u zenskarn pokretu. Posle toga izabran je Odbor Omladinske sekcije zenskog pokreta u koji su usle po jedna predstavnica sa svakog ·fakulteta, i to sa Agronomskog - Jelena Jancic, Medicinsko - Mira Lederer, Ekonomsko-komercijalno visoke skole - Magda Boskovic, Tehnickog- Nada Rocic, Pravnog - Nada Barbaric i Filozofskog - Zdenka Munk. Za prvu predsednicu izabrana je Sonja Breberina. Ova skupstina organizovana je na inicijativu komunista, koji su preko svojih clanova ostvarili potpuni uticaj na rad Omladinske sekcije. 1 Omladinska sekcija u Zagrebu okupljala je pre svega studentsku omladinu sa fakulteta i prvih meseci imala je karakter cisto studentske organizacije, a novembra iste godine donosi se odluka da se ova sekcija prosiri i da se u nju okupljaju mlade uciteljice, radnice, cinovnice i srednjoskolke. Na taj nacin Omladinska sekcija pocela je u okviru zenskog pokreta okupljati sire zensku omladinu, raditi na njenom antifasistickom vaspitavanju i pripremati. je za masovnije ucesce u radnickom pokretu. Za rad Omladinske sekcije obezbedene su prostorije u bivsoj ,Prehrani" u Preradovicevoj ulici i odmah se pocel.o sa predavanjima i diskusijama, koja su odrzavana svake subote. Prve referate predlozila je Uprava Drustva ,Zenski pokret" i oni su se odnosili na zakonodavno-pravni polozaj zene, a kasnije se ta delatnost prosirila i pocelo se raspravljati o pojedinim teorijskim problemima. To prosirivanje delokruga rada i diskusije sa naucnomarksistickih pozicija nije islo u prilog Upravi Drustva, taka da su se njihove koncepcije razilazile i vee 1934. godine doslo je do sukoba s Omladinskom sekcijom. Na predavanja omladinki obicno ej dolazila neka od starijih Clanica Drustva ,Zenski pokret" i tako je ostvarivan potpun uvid u njihov rad. Kada se raspravljalo o Bebelovom delu JKena u co~uja.n.u3a.M, pojedinim omladinkama se pretilo da ce biti izbacene iz organizacije radi svojih shvatanja i pogleda. Na sastanke je isprva dolazilo 40 do 50 studentkinja, a kasnije se u sekciju okupilo isto toliko radnica i srednjoskolki, tako da je te skupove posecivalo 1 0 sastaJillku zagveba1Ckih .studemtlri.nja 1 f{)rmirarnju Omladinske sek:cije ZeD.Jsikoog rpcMm-eta ru Zag·rebu, Jutarnji list, 7970, 9. arprtl 1934, donee je opSir.run _elanak. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221; AIHRPH, MG 38/4-21; SeCanje Ved-e ·zagorac-PeCar, MG 43/6-22; SeC-anje DeSe DevOiC, Alme KompariC i Marije St~oviC.) 319 �obicno 150 do 200 omladinki, koje su postale aktivne clanice ove organizacije.2 U Omladinskoj sekciji formirana je u jesen 1934. godine ilegalna partijska frakcija u kojoj su bile Magda Boskovic, Jela Jancic, Vanda Novosel i Veda Zagorac 3, a kasnije se ana prosirivala. Na sastanku frakcije, prema partijskim uputstvima, raspravljano je o pripremi proslave Dana mira, 11. novembra 1934. godine, koju je organizovala Omladinska sekcija. Toga dana u Novinarskom domu u Zagrebu odrzana je veoma uspela skupstina zena, koje su osudile fasisticke ratne planove i pozdravile svaki napor na liniji borbe za mir. Uvodni referat o ulozi zene u borbi za mir odrzala je Marija Stipkovic, koja je bila u Upravi Drustva, a o politickim prilikama u svetu i agresivnosti nemackog fasizma govorila je Danica Orescanin. 4 0 ratnoj opasnosti i ulozi zena u. borbi protiv rata i fasizma govorila je Jela Jancic, clan Odbora Omladinske sekcije, a Manifest Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma (odrzan pocetkom avgusta iste godine), procitala je Mira Segota. 5 Posle ove skupstine i referata koji su se kvalitativno razlikovali od predavanja koje je organizovala Uprava Drustva ,Zenski pokret", a narocito zbog revolucionarnog istupanja trece govornice, doslo je do izvesnih zaostravanja odnosa izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret" i Omladinske sekcije. Omladinke su i dalje nastavile predavacku aktivnost i diskusije o pojedinim pitanjima koja Upravi ni rezimu nisu isla u prilog, kao na primer: o polozaju zene radnice i seljanke itd. Ta predavanja i diskusije o procitanim knjigama od naprednih pisaca trajala su sve duze i okuplja su veci broj omladinki razlicitih zanimanja. Prema sklonostima, interesovanju i P,.(?Jrebama Clanica, u Omladinskoj sekciji osnovano je nekoliko grupa (socioloska, ekonomska, kulturno-umetnicka i dr.), od kojih je najaktivnija hila socioloska grupa. U ovoj grupi omlaJdinke su proradivale dela Filipa Filipovica, Pa3BUTa?< opytuTBa y OMeiJa.~~.y UCTOpUjC100< AtaTepujaJ1.U3Ata, Fridriha Engelsa, Porijek!o porodice, privatnog v!asnistva i drzave, kao i druge materijale iz ave oblasti. Ekonomska grupa proucavala je Marksov Kapital. U tom radu nastojalo se da se omladinke upoznaju sa dijalektiCkim materijalizmom i taka steknu 2 ARP, food KI, 1935/323. 3 To 'je billa pa'l1li.j-ska fr.aJkcija 6i}e su CI.ani·ce d·le Cilanovi KPJ i SK.OJ-a. Iz ovog !POda1:ik:a se OC11e Wdi kada su C}anioe ov.e frakcije postale ClanoVli KP.J i SKOJ ~~a. aili \Se na: osnovu memoaT:'19ke grade zna da sru 'Olle bd[e ·komunisti. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221.) 4 Danka Or:eSCatn:in bHa 'je 1935. gocHne Clan Koonisije z.a rad sa Zenama POkit"ajin"S1mg .IDomtiteta KPJ za Hrva-tslru. 5 Ka:da je Jela JanCiC u torou ~.zlaganj.a poCela napada.ti. faSizam li politiklu Dru..stva naroda, :predsednica Dru·Stva ,2en\S1ki rpoklret" j.e u:starla li poCela da je 1P,relcida govoreCi da to nije m~Slj.enje njdhove o!I';ganilZacije, neg<:> liCno pred:waCa. Po.sl.e ove pro:slave Jela JanCiC je &Sk:ljuCena iz Odbor.a O:rn1ailins'ke sekcije i dozv.aljeno joj je da dola2i na sastanlre jed'ino prod flllslo·vom da ne uzAma uCeSCa u dli,skusij-ama. (ARP, fond KI, 1935/328, Zene Hrvatske u raclniCkom pokretu ... , 258; AIHRPH, SeCan}e Danice OreSCani.n, Allice MagaSiC, Anke Mati.C i Jelene Stare-JanCiC, MG 38/2-3; 8eCanje Hert.e Has MG 38/2-3; Secanje Herte Ha• MiG 35/3-14; Secanje Vede Zagwac-Pei;ar, MG 38/4-12; )K(O'ucxu nox:peT. 3-4, M.apT-anpuJI.. 1935, 59.) 320 osnovno marksisticko obrazovanje, ~to znaci da su se ove grupe pretvorile u prave marksisticke kruzoke. Njihovom svestranijem obrazovanju doprinosilo je i odrzavanje kurseva iz nemackog i francuskog jezika, kao i delatnost ku!turno-umetnicke grupe. Sekcija je imala poseban odbor za uredivanje i izdavanje zidnih novina i priredivanje usmenih novina. U ovim novinama obradivane su najaktuelnije teme o polozaju i borbi radnicke klase u nasoj zemlji, zatim o spanskom gradanskom ratu, o SSSR-u i Kini. Omladinska sekcija u Zagrebu bila je povezana sa Omladinskom sekcijom zenskog pokreta u Beogradu, sa Junior sekcijom Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena u Zagrebu, sa zenskim sekcijama URSS-ovih sindikata u Zagrebu, sa Drustvom ,Prijatelj prirode" u Zagrebu, s naprednim studentskim udruzenjima, sa Drustvom za prosvetu zene u Zagrebu, sa SBOTIC-et itd. Clanice Omladinske sekcije odlazile su u preduzeca u kojima su u vecem broju bile zaposlene Zene, kao Sto su ,Hermann Pollak", ,Meba", Tvornica papira, Pivovara, Gaon, Tvornica rublja i druga i agitovale medu zenama da se uClane u klasne sindikalne organizacije. Prilikom obilaska ovih preduzeca za vreme letnjeg raspusta 1936. godine, radnice su anketirane o pitanju radnih uslova, nagradivanja i njihovih zelja u pogledu izbora struke. U raznim masovnim akcijama protiv rata i fasizma, u demonstracijama protiv reliima, u prvomajskim proslavama i pojedinim strajkovima veoma aktivno su ucestvovale i Clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta. Teorijski i politicki obrazovanije clanice Omladinske sekcije vodile su polemike na raznim skupovima i predavanjima s anima koji su nastupali sa suprotnih pozicija, a narocto sa frankovcima. Zbog ovakve afirmacije i njene svestranije aktivnosti, Omladinsku sekciju je astra napadao i fasisticki studentski list Alma Mater. U ovom !istu clanice Omladinske sekcije su prikazivane kao komsomolke, komunistkinje iii simpatizerke, koje kvare omladinu. Pri tome su iznosene u to vreme uobicajene klevete i neistine o komunistima i postavljano je pitanje ,zasto drzava dozvoljava ovakvu skupinu, koji su antidrzavni elementi, koji rade pod plastom zenskog pokreta". 6 U akcijama koje je organizovao zenski pokret u borbi za ravnopravnost zena, Clanice Omladinske sekcije bile su najaktivnije. Aprila 1934. godine odrZana je skupstina o pitanju ukidanja dodatka na skupocu udatim zenama - drzavnim s!uzbenicama_. Studentkinje iz Omladinske sekcije, koja je tek bila osnovana, pnsustvov:<le su toj skupstini i pridruzile se zenama koje su zahtevale da. se ukn~e ta odluka o diskriminaciji udatih zena i da one prema SVOJim kvahfikacijama i radu primaju platu kao i svi ostali sluzbenici. Narocitu aktivnost ispolji!e su clanice Omladinske sekcije prilikom pripremanja skupstine za pravo glasa zena, koja je odrzana 20. oktobra u Zagrebu. Uprava Drustva ,Zenski pokret" trazila je da se iz B ARP, :13cmd KI, 1935/323, Zene Hrvatske u radniCkom pokret!U ... , 221 i 259 AIHRPH Seeanje Dese DevCic, Aclme Komparic i MaTije StipkO<Vic, MG 43/6....:.._22; SeCa~je Hertoe Has MG 35/h14; SeCanje Ved.e Zcug-o;rac-.PeCar MG 38/4-12. 321 �:e~erat~ Ane P~okop 1 L~ciJ-:.Borjan-!tirin izbace odlomci koji upuCUJU ostru kr1hku ratu 1 fas1zmu, ah referenti na to nisu pristali. Zho)': tog": s~ ih n~ sednici s<;kcije, koja je odrzana posle skupstine, ~r1tikovah cl~nov1 Upr~ve 1 Omladinskoj sekciji je prigovoreno s~o se ta ~kupstma, koJa !e orga~uzovana za prav? glasa zena, pretvorila u opstu mamfestaCIJU protlv rata 1 za mir. • Clanice Omladinske sekcije samoinicijativno su se povezivale sa organizacijama zenskog pokreta u drugim mestima i odlazile da drze predavanja u Banja Luci i Novom Sadu, zhog cega ih je pre.korela Uprava Drustva ,Zenski pokret". U fehruaru 1936. godine povela se siroka sahirna akcija za sakupljanje odece i ohuce po zagrehackim radnjama za siromasne studentkinje. Za ovu akciju Odhor Omladinske sekcije morao je traziti odohrenje od Uprave policije. . Usled aktivnosti Omladinske sekcije koja je uspela da okupi veci hroj omladinki razlicitili zanimanja, revolucionarnog istupanja ?ie::lih ~Janie': na j~vnim skupovima i organizovanja predavanja 1 d1skus1Ja koJa su h1la uperena protiv hurzoaske ideologije, Uprava Drustva ,Zenski pokret" nastojala je da joj onemoguci dalji rad. Spi.sk?vi clanica _Omladinske sekcije nasli su se vise puta u Upravi pohciJe. U prolece 1936. godine donesen je novi Pravilnik Drustva ,Zenski po~et", kojim se regulisu odnosi izmed:u ,Zenskog pokreta'' ';! Zag~ehu 1 nJegove Omladinske sekcije. Uprava Drustva nametlmla Je SVOJ tekst Pravilnika kojim se okrnjila samostalnost Omladinske S<;kcije. 8 0?-a je post<;peno menjala, prema svom nahod:enju, Pravilruk Omladmske sekciJe, pr.emda to moze da cini samo glavna godi~nja skupstina. ,Zenskog pokreta". Zhog ovakvog stava U prave, hroj clamca Omladinske sekcije poceo je da se smai>juje, a njena aktivnost da opada. Prema Pravilniku, tri Clanice Odhora Omladinske sekcije prisustvovale su sastancima Uprave Drustva ,Zenski pokret" . 7 DevC1<~, Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 272; AIHRPH, SeCanje DeSe Alme KompariC i Ma:rije StipkoviC, MG 43/6-22. 8 Na o.:mo\lftl .nekdl:iko :Olanova ·D01ga ·PravUJmJka, vidi ose da je Uprarva Drui3tv:a ,.Zens~ P?k-ret". ogr.aniOavaia II"~d OmladilnJSke .seikdije i rnrusitoj.ala da ostyar1 potl?un1 u~ u nJ enu de:la1m.-ost 'J. na taj na:Din onemogu6i ma:k·o revolucl~~~o lliStuPam:Je ~l,ad.i-nki _·(u lizvo.Tima $€ Omladi~a 'Sek:cija u Zagrebu na vem:m mesta pcmnmJe ikan Om:Ladritnslm po:drui'tm!ica). Na primer: ,1. Omladitnska !PodruZnica 2ensk:og ;palm-eta u za,grebu, ik!oJoj je u prv{)jffi redu -sV!rha da v.tiJruplja (}ffi'll3.dim.:u i obrazuj-e jru u feministiCkom smislu, lSamostaln:a je u swjern un:ut:vaSnjem !I'.aJdJU ukal;~ko <Tadi 'Sal~lrusno -sa oi'ljem ti 1sa SVJ.'ihom dnuStva. 2. Nj.end i1stupi prema javnosti treba da budu odobreni od Odbora DruStva ,.Zentski pokret' . .. '' ,4. Na g01di'&njoj tSlrupSti.ni Zenskog p-okreta glaooju -preko svojjh de'legata, 1i 1to tako da J1Ja sv·aJcih 50 ,Olanica i:ma !p'I'avo na 1 de'legata ... 6. Pra;r:ila podru~ce :potvrduje Odb0or DruS.Wa ,Zenski pokret'. 7· _Dru.stvo ,Zen:Sikl pdkret' ima prmro :raLSpustiti ISVoju Om.Iadinsku podrumucu, 1a'ko ove ne bi ~radi1le u .smirS1:u d,rru,Stvenog ci.l'j-a. 8. Odtbor Omladinske !POdruZnice duZan j-e pordnij-eti izveStaj o 1svom ra-u godi:Snjoj .sk.'Uip.Stilni DruStva ,Zenski pakret'. . 9. ~edsj·ed~l:ica ~Stva" ,Zen;slci pakret' 1ma ,pravo da sa joS 2 ~ce ~stvtuJe -svrm drustven'rm sastancima Om.aaddmlske podruZn1c~, ipa Je, prema tom-e, Odboru podruZnice duZnost da je na sva:ki ISVOJ IS81Stanak pozove .. ," Zene Hrvatske 322 U- radniCkom pokretu ... , 309. i ohicno su na tim sastancima stalno dobijale prigovore na rad sekcije. Ohjasnjenja koja su omladinke davale u vezi s postavljenim pitanjima i prigovorima nisu se uvazavala. U aprilu 1937. godine odrzana je zajednicka sednica Uprave Drustva i Omladinske sekcije na kojoj su omladinkama stavljene sledece primedhe: da im predavanja nisu u feministickom duhu; da im zakljucci nisu u smislu drtiStvenog cilja; da se u pacifistickoj sekciji govori iskljucivo protiv fasizma; da su omladinke prisvojile slohode koje im ne pripadaju; da su im zidne novine protupacifisticke; da nisu htele zajednicke prostorije sa clanicama Drustva; da u Om!adinskoj sekciji ima Clanica koje se u nju nisu ukljucile iz feministickih pohuda i razloga itd. Omladinke su na ove primedhe iznele svoja shvatanja feminizma dokazujuci da su ove zamerke u vezi s njihovim radom neopravdane. Med:utim, to im nije uvazeno, vee im je ponud:eno da pred:u s radom u prostorije Drustva, da odrzavaju zajednicke sastanke i da obustave rad svih sekcija i tecajeva iii da prekinu rad do jeseni, kada hi se pred godisnju skupstinu ponovo sporazumeli o nacinu rada i huducim zadacima. To je znacilo ogranicavanje samostalnosti u radu Omladinske sekcije i ostvarivanje potpune kontrole u svim njenim poduhvatima. Ovo je za omladinke bilo neprihvatljivo i one su na plenarnom sastanku sekcije, 24. aprila 1937. godine, odlucile da prihvate drugi predlog s prethodnog sastanka i ohustave rad do jeseni. 9 Sporna pitanja izmed:u Drustva ,Zenski pokret" i njegove Omladinske sekcije pocela su se resavati u septemhru i sa tim se namerno odugovlacilo oko mesec i po dana, tako da sekcija nije mogla da radi. Umesto zajednickog dogovora i postavljanja celokupnog prohlmea na glavnoj godisnjoj skupstini, Uprava Drustva postavila je Omladinskoj sekciji neopozive zahteve: da ne smeju imati vlastite prostorije; da se mogu sastajati samo jedanput nedeljno na predavanju; da se ne radi u okviru sekcija i da se ne dr2e tecajevi; da se ne oglasavaju predavanja i da se javno ne istupa; da se ne izdaju zidne novine; da svakom sastarlku i svakoj sednici Odhora Om!adinske sekcije prisustvuje radi kontrole neko od clanica Drustva ,Zenski pokret"; da Upravni odhor Drustva ima pravo da iskljuCi Clanicu sekcije iii njenog Odhora. Omladinke su se protivile ovakvim odlukama, jer se do kraja suzavao njihov delokrug rada. Posta Uprava nije popustila u svojim zahtevima, one su na to ipak morale pristati, jer je to hila jedina mogucnost da se rad sekcije nastavi. Omladinska sekcija se u praksi nije pridrzavala ovih odluka i nastojala je da radi po svom programu. Uhrzo, 21. novembra 1937. godine, Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu donelo je odluku o raspustanju svoje Omladinske sekcije. 19 C!anice Omladinske sekcije nisu se slagale sa ovakvom odlukom, vee su formirale Akcioni odhor za ohnovu prekinutog rada & ARP, Eond Zenski IP'Oloret, Novi Sad, 10. I 1938. 1o ARP, fond Zenski IPOkret, Novi Sad, 10. I 1938; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 310; AIHRPH, Seeanje DeSe DevCiC, A.'lme KompariC i Marije StiplroV'ic, MG 43/6-22. 323 �i obratile su se sa detaljno obrazlozenom okruznicom svim zenskim pokretima, :' zemlji i apelom. da uticu n.a zenski pokret u Zagrebu da omoguc1 delatnost Omladinske sekC1Je. U toj okruznici one su ~ok.azivale d:"- nisu pra~ile nikakve prestupe u toku rada, da postoJanJ7 .<?rr.'ladmske sekc1Je ;ma P?tpuno opravdanje, da ona ima svoj sepc1f1.cm del_okrug rada, 1 da Je to pogodna forma za okupljanje oml~dme. U 1sto vreme clamce Omladinske sekcije pokusale su da se uclane u Drustvo ,Zenski pokret", ali im ni to nije dozvoljeno.ll Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu dala je objasnjenje :povodom apela Omladinske sekcije, upueenog svim pokretima AliJans7: U tom dokumentu se kaze da je obustavljen rad Omladinske sek~1Je zato sto se taj rad nije ogranicavao na feministicko delovanJei da. su. se na sastancima Omladinske sekcije ,tretirala sva rr;o11uc~ P1tanJ~, vrlo rado _Politicki orijentisan~ terne, a malo femimstlc~1h tema ; da omladmke msu pokazale mteresovanje za predavanJa kada su se tretirale vazne feministicke teme tako su na primer, na predavanju o femlnizmu u Nemackoj bile prisutne s~mo dve orr;ladi':lke; da su predstavnice Omladinske sekcije na javnim s~upov1ma 1st:'pal~ 1znad okvira feminizma i na taj nacin stvarale ,Jednostranu 1 u 1zvesnom pravcu obojenu atmosferu medu publikom"~ da ~u na z~oru z~..zensk? pravo gl~sa, oktobra 1935. godine, govonle tn omladmke, C1Ja su 1zlaganja b1la unapred utvrdena ali su o.ne ,pre~?racile m~ru i stvorile takvu atmosferu medu publiiwm da Je sk:'pstma P?Pr1mila sasvim drugi karakter" i da zbog toga sa om~admkama msu orga;:tizovale slicne akcije; da omladinke nisu obave~tavale Upravu Drustva ,Zenski pokret" o izletima koje su org~mzovale; da su protiv ,pacifizma" Omladinske sekcije koja je u z1dne novine uvrstila slike zena s puskama ,jj;d.'• Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta nije se, iz odredenih razloga, htelo mesati u ovaj spor, vee je odgovorilo da oni nisu kompetentni za._res::vanje takvih problema. Veeina drustava zenskog P?kreta u z7~lJ1 zamteresovala se zbog cega je zabranjen rad Omladmske sekc1Je u Zagrebu i neki su hili spremni da intervenisu da se rad omladinki nastavi, ali se u tome nije uspelo." . Na osnovu delatnosti Omladinske sekcije, vidi se da je ona r~clila pod ~~ovodstvom Partije i da su u njoj potpuni uticaj ostvar1h komumstl. Zbog takve saddine aktivnosti omladinke su se borile za potpunu samostalnost sekcije i zahtevale su da rade u posebnim prostorijam_a i bez icije kontrole. U toku rada dolazilo je vise puta do s:>ko?.': 1z;medu Uprave Drustva ,Zensk:i pokret" i Om!adinske sekC1Je, ClJ';' Je C:elatnost prevazis[a program rada zenskog pokre:a. Uprava Je uoc1la da su komunisti ostvarili uticaj i razvili SVOJU de~atnost u . Om!adin~koj s<;kciji i zbog toga je sprecavala ~vaku DJihovu akc1JU. Da b1 zadrzale legalni oblik delatnosti koji Je u ono vreme bio najpogodniji, omladinke su odbijale sve prir{,edbe 11 ARl', f<md Mijamse iensMh PDikreta l>r. 5/1938, Zenslci p<>kiret, Novi Sad, 10. I 1938. ' 12 ARP, fond Mij=se ren&loih p<>kreta ·br. 4/1938, Zenski pokret, Novi Sad, l>r. 2/1938. ' 13 • A_RP, fond Mijanse Zenskth rpokreta, br. 5 t br. 42; Zapisn:ik sa od·borolnh 5edmca Dru.l'tva ,Zenski pokret", Novi Sad, II/6, 17 i 18. 324 i optuzbe tvrdeei da ne odstupaju od fiminizma i pacifizma, J?ada im je saddina rada hila iznad toga. U stvari, one su rad1le po d1rektivi Partije i njihove akcije su daleko prevazilazile okvire ze:'sk"!g pokreta. Uprava u Zagrebu, a narocito njena predsedmca, b1la Je najprivdenija rezimu, pa su se i zbog toga ovi odnosi jos vise zaostravali i na kraju su iskoristili moguenost da zabrane rad Omladinske sekcije. Posle raspustanja Omladinske sekcije, njene Clanice su se ukljucivale u ostala napredna studentska drustva i udruzenja, u URSSJ, SBOTIC i Drustvo za prosvetu zene. Za tri i po godine rada Omladinska sekcija u Zagrebu postigla je dobre uspehe u okupljanju zenske omladine, a narocito u njenom vaspitavanju. Njen rad znacio je veliki doprinos revolucionarnom zenskom pokretu izmedu dva svetska rata. Veeina Clanica Omladinske sekcije aktivno je ucestvovala u NOB. Na Beogradskom univerzitetu 1930. i 1931. godine pocele su se formirati omladinske grupe, u koje su se ukljuCivale napredne studentkinje. Osnovni zadatak studentskog pokreta u to vreme bio ej borba protiv diktature i trazenje politickih sloboda. U demonstracijama i na protestnim zborovima koji su organizovani na Univerzitetu aktivno su ucestvovale i studentkinje. Na jednom od tlh zborova 1932. godine govorila je Dobrila KarapandZie, koja je pozvala studentkinje u borbu za demokratske slobode. 14 Studentkinje komunisti sa Univerziteta povezuju se s radnicima u beogradskim tekstilnim preduzeeima i po zadacima Partije pocinju da rade na stvaranju legalne organizacije, koja bi masovnije okupljala zene, a u prvom redu omladinke svih zanimanja. Na liniji borbe za mir i demokratiju one se povezuju sa zenskim pokretom u Beogradu i rade na stvaranju zenske omladinske sekcije. Vee su postojali svi uslovi da se prede iz uskih okvira rada po grupama sa zenama simpatizerkama na organizovanj e masovne legalne zenske organizacije kroz koju bi Partija ostvarivala svoju delatnost. Pregovore sa Upravom Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu oko osnivanja Omladinske sekcije vodile su Mitra Mitrovie i Dobrila Karapandzie, koje su u to vreme bile Clanovi Komisije za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju. Organizacija zenskog pokreta hila je dosta uska i nije hila u stanju da organizuje ni masovnije akcije za pravo glasa zena i da vodi borbu za njiliovu ravnopravnost na svim podrucjima drustvene delatnosti za sto su se feministkinje uglavnom zalagale. Partija je insistirala da se preko ove organizacije i akcija koje je ona vodila za ravnopravnost zena stvara masovni antifasisticki i protivratni zenski pokret. Drustvo ,Zenski pokret" u Beogradu prihvatalo je da radi na sprovodenju zakljucaka Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma, ali se to u praksi moglo ostvarivati samo preko Omladinske sekcije. Insistiranje omladinki na stvaranju njihove posebne sekcije koja bi u okviru zenskog pokreta radila na realizovanju svili ovih zadataka - naislo je na povoljnu atmosferu i razumevanje kod Clanova 4 1 u SeCanje Mitre MiltroV'iC iz rdolmlmenrtaclje 2Jhorn'L'kra - Zene Srbije NOB. 325 �Uprave. Taka je u jesen 1935. godine d<islo do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, cija je predsednica bila Mitra MitroviC.15 Prvi sastanak Uprave Drustva ,Zenski pokret" i prdstavnica zenske omladine bio je 11. oktobra 1935. godine na kojem se raspravljalo o pripremanju zbora za zensko pravo glasa. Zbor, koji je odrlian 20. oktobra, bio je vrlo dobra pripremljen i to je, u stvari, bila prva masovna manifestacija zena u Beogradu posle zavodenja diktature. Omladinke su na zbor nosile transparente i uzvikivale parole u kojima su zahtevale demokratiju, slobodu, mir, vece nadnice, sto je prevazilazilo okvire programa zenskog pokreta. Vee tada, na organizovanju prve zajednicke akcije, Omladinska sekcija je dosla u sukob sa Upravom DruStva ,Zenski pokret" i omladinke su pretrpele kritiku zbog sadrzine transparenata i pa,rola i zbog toga sto zbor nije imao feministicki karakter. 16 Nairne, omladinke su zastupale masovnost zenskog pokreta i ukljucivanje sirokog kruga zena u sve akcije koje on organizuje, dok su feministkinje tesko izlazile iz uskog kruga svoje organizacije i nisu zelele da budu rukovodioci nikakvog masovnog pokreta i organizatori akcija koje bi bile protiv drustvenog poretka. U toku daljnjeg rada omladinke su se prilagodavale postojecim prilikama, a i Uprava Drustva ,Zenski pokret" pokazivala je vecu toleranciju, tako da se saradnja medu njima uspesno ostvarivala sve do kraja 1939. i pocetka 1940. godine, kada se ukida Omladinska sekcija i ,Zenski pokret" u Beogradu prestaje da radi. Omladinska sekcija bila je organizaciono i programski usko vezana za zenski pokret, cije je okvire prevazilazila, narocito kada se radilo o organizovanju i ucestvovanju u masovnim akcijama protiv rata i fasizma. U ovim akcijama koje je organizovao ze~~ki pokret u Beo·gradu clanice Om!adinske sekcije uzimale su atkivno ucesce i bile stvarni pobornici da se ravnopravnost zena u praksi ostvari. One su 1 5 Mitra Mitrov.iC ·:rodena u UZiC.k:Joj FoZegi 6. septemboo 1912. godine; gJmnaz.ijru zarw.Silla u UZiou, a 1934. diplomh·ala na Filozorf\skom fak.wlrte-tu u Beogradu; raciniafuaom pakrebu IP!'I.ils1Iulpila kao 1stWd€'nt fUJCesrfivujuti u politiCkim aikcij·ama studenata anWiaSista Beogradskog univerziiiteta, gde je primljena u KPJ 1933. rgodim.·e; posle JJavrSeni:h ;stUid~ja radlila na .vaznim :partijrskim zadacima u Beogradu; bila Clan Komii:sije za rad medu Zenama plri P.o'lm:aj'ins>kom koanitetu KPJ z.a STbiju, p!1'edsedn:Dk Ombdinsik€ sekcije Zenslmg pok11eta 1935. §Mine i jedan od po~retaCa d C1an Redakcije lista l:Kma dauac; zbog revoluci·onamog rada ViSe puta hapSena; u NOB ruCestv;ovaaa od 1941; hhl.a na p0ili1li:~kom radu u v.ojn1an jedtnicama, instrnldor Cen.1lralnog komi:teta KPJ i IOJ.an RedaJk:cije Hsta Borba; izabrana 1942. u Centra.Jni odbor AFZ-a, a na Drugo:rn ·zasedanju AVNQJ...;a, 1943, iza~brana za Olana AVNOJ-a; 10d aktobra 1944. do apr:iila 1954. lbirla je Olan B1:~oa PK KPJ za Srbiju, odnoono OK SK S~bije; iml.edu V Ii VII kongresa SKJ btla Clan Cent:ralnog tkom-iteta SKJ; poCetfirom 1945. imenovana 21a povereni'lca za rpr01svetru ASNOS-a, a kasnije, lkada je formiT'a.na ·vlada NR Srbije, za ministra priOsvete; bila narod-nJi poslanik. S-aveme .skup.S·'bi.ne i IP!'eteZno se ba'V'ila prr~etn!im problemim-a. 16 ARP, >ond Centraih>og odbora AFZJ Zenski pOikret !J<roz Omilad1nslw ·S~c'iju, IzveStaj !hr. 2, br. 875; !Vlw T p a M MT p o B M h, O.M..aadunc?Ca ce1e~uja J~Ceucnoz n01cpeTa, Ko~~tynucT, 254, 8. ..napT 1962; B os a C v e1ti C, Trideset godina Zene danas (re:ferat :na akademiji povodom 30-'g.odiSnj~ce pokretanja lista Eeua danae nala2li ISe u Konferem.ciji za druStvenru aktirvnos-t Zena Jugoslavije). " 326 narocito insistirale na omasovljavanju zenskog pokreta i stva~anju njegovih drustava u unutrasnjosti Srbije. Pored to11a, Omladm~ka sekcija imala je svoj posebni delokrug rada 1 postala Je centar aktrvnosti zena u Beogradu. U nju su se uclanjivale i oko nje su se okupljale napredne studentkinje, sluzbenice, radnice i domacice ne samo iz Beograda vee i iz unutrasnjosti Srbije. Delatnost Omladinske sekcije sastojala se uglavnom u ideolosko-politickom vaspitavanju okupljenih zena i njihovom pripremanju za konkretne akcije koje je vodila Partija u to vreme. Svake srede odrzavani su sastanci sekcije na koje je isprva dolazilo nekoliko desetina a kasnije 200 do 300 zena. Na tim skupovima se raspravljalo o ~vim aktuelnim politickim dogadajima, zatim su oddavana predavanja o polozaju zena raznih zanimanja kod nas i ':-. svet':', ? razvitku drustva i pojedinih drustvenih sistema, o 1zgradn]1 soc1Jahzma u SSSR-u i ravnopravnosti zena u socijalistickoj zemlji. Posebno Je popularisan polozaj ~ena u SSSR-u, ci.tane .su biogr~fske report~z~ o sovjetskim zenama i govoreno o n]1hov1m uspes1ma. u n~uc1 1 drugim oblastima drustvene delatnosti." Iako su sk':'pov1 odrzav~m jednom nedeljno, omladinke su svakog. da~a do!az1le. u proston]e sekcije u kojima je radila neka podsekc1Ja ~~~ su se pnpremala predavanja i diskusije, sto je stvaralo specif1cnu radnu atmosferu. Intenzivan ideolosko-politicki rad koji je organizovala sekcija nije se odvijao samo na opstim skupovima svih Clanica, vee su, pre~a sklonostima i interesovanjima omladinki, formirane 4 podsekc1Je koje su obuhvatile po 20 do 40 ucesnica. Na sastancima ti!' pod.sekcija one su proucavale politicku ekonomiju, razvitak drustva, 1Storiju naprednih zenskih pokreta i ucesce zena u raznim oblicin;t~ borbe kao i savremenu politicku situaciju. Njima su rukovod11I Clano~i Partije, koji su redovno obezbedivali marksisticku drugu porebnu literaturu za rad u ovim grupama. Omladinska sekcija je izdavala svoj e zidne novine, koje su izlazile jednom nedeljno. U njima je prikazivan polozaj zena kod nas i u svetu. Priredivane su takode i usmene novine posvecene znacajnim datumima, licnostima i dogada~jma. 1}" o~viru sek?ije organizpvane su interne priredbe sa horsk1m rec1tac1]ama, rec1tacij ama i skecevima, zatim zabavne veceri s kulturnim program om i javne priredbe. 18 Prvu javnu priredbu, koja je bila manifestacionog karaktera, priredila je Omladinska sekcija na Univerzitetu 1936. godine. Na njoj se govorilo o polozaju zenske omladine, procitano je nekoliko knjizevnih radova i istupilo sa horskim recitacijama. t7 Om!Ladin\Sika -sekoija naj.pre je a-adiJ.a u prostori'jama Crvenog ikrsta u Si>minoj ulici, br. 19, zatim u Krrlez lVIlirha1l1!oyoj ul:i:ci, a ik:~ije u fllli-ci C_a~ra La:~ara ~br. 11 ~oja je p-osta1a poznato slbecrSte napredne zenske oml1adme. u :predavanj:i~a •lroj e w .omladd:nke -orga!Uiz,ov.atle .naroCito j e bi'l:<? govoca o _;po1oZ-aju Zene radn:ice i -selj.anlk.e kod nas li u svetu, o ~emu. re :11:IJe rn:sprav'lJa'lo na predavanj'ima Drru,SWa ~,.Zenski pakret''. (MHTpa MHTPO~H.h, n.n.; B ·o :Sa C vet i C, Trideset godina Zene danas, IA Beograda; Seoa.nJe Bolbe Dordev1c 1771/MG-IX-65.) 18 Esto. 327 �Polovinom januara 1937. godine odrzana je godisnja skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je, pored ostalog, govoreno i o uspesima Omladinske sekcije. U izveStaju Uprave se konstatuje da je u pocetku zajednickog rada s Omladinskom sekcijom bilo dosta nerazumevanja, ali su se tokom rada ti odnosi poboljsali, taka da zajednicki ostvaruju mnogo uspesnije postavljene zadatke. Zatim se u vezi s predavackom aktivnoscu napominje: ,OrganizujuCi niz predavanja (koja nastavlja i ove godine) iz socijalne medicine i higijene, Omladinska sekcija popunila je prazninu nedovoljnog kontakta zenskog pokreta sa zenama najsiromasnijih redova, s manuelnim radnicama. Predavanja dde nasi poznati rnahom mladi lekari ... Omladinska sekcija se trudi da, pored izgradnje svojih clanica, pruzi i drugim zenama i zenskoj omladini mogucnost vaspitavanja i obavestavanja bar za potrebe svako.dnevnog zivota. Akcije van Omladinske sekcije nisu taka mnogobrojne, ali one j asno pokazuju u kom se pravcu razvija rad i da se aktivizira na pravilnom terenu". Iz ovog izvestaja se vidi da zenski pokret nije posveCivao paznju zenama radnicama, Sto takode daje klasno obelezj e ovoj organizaciji. Naporirna Omladinske sekcije data je odredeno priznanje i pruzena moralna podrska, sto je mnogo znacilo za organizaciju buduceg rada. Na skupstini je govorila predsednica Omladinske sekcije Mitra Mitrovic o polozaju omladine, s posebnim osvrtom na polozaj zenske omladine i o tome sta Omladinska sekcija radi na vaspitavanju zenske omladine. Ona je istakla da se omladina svih druStvenih slojeva, muska i zenska, radnicka, seljacka i intelektualna, nalazi u teskom polozaju, da je nezaposlena i vecim delom neuvrstena u red drustvenih radnika. Govoreci o polozaj~.zenske omladine i neravnopravnom polozaju zene uopste, ona je rekla da se omladinkama posebno stavlja u zadatak da nastave borbu za ostvarenje zenskih prava. Na kraju izlaganja ana se osvrnula na opasnost od rata koji narocito ugrozava omh:tdinu i naglasila: ,Vaspitavanja za odlucnu borbu protiv rata spada u nase ciljeve, vaspitavanje zenske omladine za odbranu i za dobivanje njenih prava ... Nase ucesce na mirovnim konferencijama i kongresima protiv rata jedan je od prvih znakova naseg aktiviranja na terenu borbe za pravedniji i srecniji zivot citave omladine. Mi smo, na bazi feministickog principa za ravnopravnost zene - protiv ideologije fasizma, koja u sebi nosi smrtonosno oru.Zje protiv Zena" .19 N a ,osnovu ovog izlaganja vidi se da je Partija imala potpuni uticaj u Omladinskoj sekciji i da je kroz nju legalizovala rad sa zenama u Beogradu, Omladinska sekcija organizovala je niz predavanja iz socijalne medicine i higijene na periferiji Beograda. Poseban ciklus predavanja organizovan je iz pedagogije, koja su hila dobra posecena i izazvala veliko interesovanje kod zena. Ona je sprovela anketu 19 U ,iz,veStaju Uprave Dru.9tva ,Zenski :pdku·et" o .radu Omladin.ske sekcije posebno .se gov.ori.lo o teSloom. poloZaju Zen&lre Seg-rtsate om[adine, o potnfui pri!stupanja toj cxrnll<adim.i i ongwnizovanja v.a:spitnorg rada s njom. To je p:rv1i "SluCaj da se na ,sikupSt·tni D.ruStv.a ,2enski pokr-et" govor.i o po.IoZaju Zena radn1ca i Zenske cadnriCke orn:ladine. ()l{ena Oa.uac, 4, J£apT 1987, 3-•t) 328 I 'f I 'I ) o polozaju zenske radnicke omladine kojom je anketirano oko 500 devojcica zaposlenih u raznim fabrikama, krojackim i frizerskim salonima. Obicno nedeljom pozivane su u prostorije Omladinske sekcije ucenice iz privrede i s njima razgovarano, davane im knjige na citanje, uzimani podaci od njih i iznoseni u zidnim novinama i organizovani zajednicki izleti. Omladinke iz sekcije cesto su odlazile u preduzeca na sastanke sindikalnih zenskih sekcija i okupljale radnice po grupama i s njima radile. N a Cukarici su organizovani aktivi Zena u ,Cigar-papirni", Markarnici i Zavodu za izradu novcanica, u koje su okupljane radnice. Na sastancima aktiva proradivani su Cianci iz partijske stampe i perigodike, sto je doprinosilo teorijsko-politickom uzdizanju radnica i pripremanju za akcije koje je organizovala radnicka klasa. Na sastanke zena Cukarice dolazile su Vukica Mitrovic,2° Olga Alkalaj, 21 Mitra Mitrovic i Milada Rajter. Iako rad na terenu nije bio mnogo razvijen, ipak se posvetila posebna paznja okupljanju zena na Cukarici, gde su pretezno stanovali industrijski radnici, cije su zene zivele pod vrlo teskim uslovima. Njima su, neko vreme, svake nedelje odrzavana predavanja i o_q'fanizovani analfabetski tecajevi, koje su zene poseCivale svehkim interesom. Zahvaljujuci sistematskom radu clanica Omladinske sekcije sa ovim zenama, njih je bilo kasnije lako okupiti na masovne konferencije, koje je organizovala Partija.'2 Septembra 1939. godine Omladinska sekcija zenskog pokreta je organizovala u svojim prostorijama, u ulici Cara Lazara 11, tecaj krojenja za mlade zene i devojke.23 Od 1937. godine Omladinska sekcija se brze razvija i dobija sve masovniji karakter. Postojecim oblicima rada ana u Beogradu obuhvata sve vise omladinki i mladih zena, a pod uticajem omla2D Vukica MirbroviC rodena 28. decerobra 1912. g.odine u Pa:StroviCima kod Ba<ra · n&Zu rg:imna·ziju zavrSHa u Katonu ·i poCela pOhadati UCiteUj:sk.u Sk·olu na Cetinj~; S!kJolov.anje .prekimill.a .u tr·eCem razredlu i 1932. IS !POrod'icDm dOOla u Beograd i zatpoSlila se u Fab!ricli tekstila; ak:tiv.no uCesrtvova1a u radu sindikalne organizacije ;i 1933. postrula Clan KPJ; kao uCesn1!k j owganliJzator pojed~ndh aikcija 1i ,Strajlkova uha.pSena 1935. i u poil.icLjlsk'oan zartvoru podvr:gnu.ta te.Sikim m:UJCenj:ima, ali ntije .priZ;nala niSta 00 optuZbi; ZJbog nedostatka dok:aza pu.StMa isa ;s.udenja; po odluci CK KPJ 1935, ot·iJSla 111-a. Sko~·ovanj.e u Mos<kVTU, a 1936. s·e vr.atNa oi na,stavd:la ·svoju pail'ltdJj.sku d silndtkalnu. akthnnost kao C[an Uprave S'illld:iJkata teklstHaca l Clan Mesnog rk!omiteta KPJ Zia Beograd; neSto kiarsnije postala ·Clan Pakraj.inskog komiteta KPJ za Srbiju i ~ao pa.rtijsk.i i sindikaLni n11kovodilac preteZ.no del.ova:la u Beog:radu, Ni\Su i V:a~jevu; 1938. poUOIV'O uhapSena, ali je u nedostatku dorkaza o()IS}'Oibodena i preSI.a ru ilegaJnoot; poole okJupa'Cije arktivno radHa :na .o-.l"gan1izovanjru i !i'zvodel(ju ISarbotaZa i diverzantskih akcija. U }esen 1'941. pala je u rudte agenti- a specij.alline poHcije d rsprovedena na Banj.icu, gde je birla str-ahovito l1"llUUCena i · brzo .strelj81lla. Maja 1945 ..godine proglaSena je za na:rodnog her:aja. 21 Olga Alk:alaj bila je Clan :partijske CeHje u 0 adi:nskoj sekcij'i, a n'Oig ko~iteta KPJ po:sle ·dkupadje, u jesen 1941, pasta•la ·Cl81!1 Ok.rumog d za Beogra<l. P·ala je policiji u ruke 1 uguSena u .gasnom automobhl.:u u proi leCe 1942. godine. 2 2 ARP, fond ZenSki pokr·et, Novi Sad -(vari'a); IA B .grada, SeCanje B<>l>e flordevlic 1771/MG-IX-65; Se6anje Kocovoc-Zoric Pewuse 33/MG-III-17, l:Keua Oauac, 23, jy.l!. 1939, 17. 2s »Ceua Oa11.ac, 24, aszycT-cenTe..lt6ap 1939, 31; Eo 6 a 'Bop lj e B M h, CTaapMa'lL?Ca Oe.n.aTuocT .M..wOux Oeaoja?Ca, M.l!.adocT, MeceqHa pesnja 3a OMJia,IJ;HHCKa IIJ1T81b8 M CIIOPT, Beorpa.n;, 8, cenTe.M6ap 1939, 16. 329 �dinki - Clanava Partije u unutrasnjasti 'Srbije stvaraju se drustva zenskag pakreta. Iste gadine farmirana je pasebna partijska ce!ijn u kajaj su hili Clanavi Partije kaji su radili u Omladinskaj sekciji i Redakciji lista JKena oanac. S razvitkom arganizacije, ana se papunjava i obuhvata najaktivnije omladinke iz ove .sekcije. U njaj su bile Jelisaveta Bembas (Beska), Dobrila Karapandzic, Milica Suvakovic, Olga Alkalaj, Olga J ajic, Mitra Mitro vic, Basa Cvetic, Boba Dardevic, Dusica Stefanavic, Natasa Jeremic, Zara Ser, Fani Palitea-Vuckovic, Mila Dimic, Paulina Sudarski, Dara Stefanovic, i Katarina-Keti Ser-Minderavic. Vecina od njih je dala svaje zivate u naradnaaslabadilackaj barbi.2 4 Preka Vukice Mitravic i Cane Babavic Pakrajinski kamitet KPJ za Srbiju astvarivaa je direktan uvid u delatnast Omladinske sekcije i pamagaa je u svakadnevnam radu. 2ene kamunisti usmerile su aktivnast ave sekcije u pravcu njenag pavezivanja i saradnje sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beagradu. Uprava Drustva ,2enski pakret" u Beagradu nije sprecavala svaju Omladinsku sekciju u njenam pavezivanju i saradnji s naprednim studentskim pakretam i radnickam amladinam. Ova saradnja daprinela je da i sama Omladinska sekcija prevazide svaje ustaljene ablike rada i da razvije sadrzajniju, siru i bogatiju delatnast u okviru radnickog pokreta kojim je rukovodila Partija. Omladinska sekcija zenskag pokreta borila se sa ostalom omladinom za amladinska prava, za poboljsanje njenog materijalnog i drustveno-politickog polozaja. ZahvaljujuCi ovakvom adnosu Omladinske sekcije prema ostaloj omladini i sadrzini njenog rada, ugled sekcije ie naglo porastao i ona je uspela da okupi veliki broj zenske omladine. Jedna od najsirih politickih akcija u kojoj,•je ucestvovala sva napredna omladina hila je, svakako, akcija za pomoc borbi spanskog naroda. Iako se Uprava Drustva nije s time slagala, Omladinska sekcija uzela je aktivno ucesce u ovoj sekciji i pristupila prikupljanju priloga za spanske borce. Prikupljena je veca suma novca, a pojedine zene su davale i ukrase od zlata i na taj nacin saucestvavale sa borbom avog naroda. Boba Dordevic je izradila graficki 24 '(• lVDilica Suvak!oV1iC je 'S'hreljana pod i'menom Jovanlka PlopoviC, uCite- ljica i;z Sara}eva, 15. decembra 1942. u Bu:bnju; Olga Alkalaj u gasnom automob:hlu u proleCe 1942; JeHsaveta Bembas '(BeSrka) po~inula 1septembTa 1942. na Manj·aCi; NataSa JeremiC streljana 9. marta 1943. u Ja}im:cima; Olrga Joj-iC zverSilct UJIUOrena od Cetn:i!ka ·u Br:aji6ima 5. novembl'!a 1941; DuSica Stefano'ViC stl"aljana na Banj'ioi 17. oktobra 1941; Zora Ser' umrla pred klraj rata 1945. u Iogoru, negde u NemaC:IDoj; Fani fuli,teo·-v~uOlmviC rum.rlla pod batinama u specijalJnoj pohloiji 25. decembra 1942; MiJ.a DimiC umrla pod :batfinama u spe:cijalnoj policiji 26. dec.embra 1942: P.arul:ina Suda,rski pogfumaa na Su.tjesci 1943; Dara StefanoviC 'swlaidana ·ratnim napori·ma, UllU.tda .maja 1944. u Obed~ sk,oj Bari u Sremu: Katarina-Keti Ser-M·inderoviC 1streljana ka>O hezilm.ena u 'lagQI'IU ·u Sawcu (Valjevu) 1942. Na .sli!Oan naOin su zavrSHe Zi'VIQit ;i sl.EdeCe Clanioe Omladltnos.ke \Sekcije: Ztlarta Seg-viC, Radmi:la Snajder, Rahe1a Ba-ruh, SlaVika f)'urdev'iC, Beba Petr:ov, Sonja Ma'fdlnkoviC, OHvera Vanjak, Desa StaniC, Amalija Podg.orSeik-Ma1Cika, Ljubica OdaSi.n, Vail.·erija K'ari}o-Pa.p, Leposava-Op.i Mihajl·oVIiC, Jov:anka RadakOtViC, Milica PavloviC, Lepa LaleS, Neva Petrovri.C .i dnuge. (MHTpa MHTpOBHh, n.n. god:ima Zene danas, :referat; IA Beoglrada, 1771/MG-IX-65.) 330 Bosa SeCa.nje CvetdC, Trideset Bo:be I>ordevJC; I portret ,La Pasionarija", koji je umnozen u 10 hiljada prime_;a~a i prodavan u korist demokratske Spanije.' 5 I u drug1m politlckim akcijama, koje je Partija organizovala u to vreme, Clamce Omladmske sekcije bile su veoma aktivne. Pored organizovanja ideolosko-politickog rada, rukovadstvo Omladinske sekcije radila je i na kulturna-umetnickom abrazovanju svojih clanova. U 2enskom klubu u Beogradu hila je otvorena izlazba zena slikara od 17. do 24. oktobra 1937. godine, koju je organizovala Omladinska sekcija. Ova je hila jedna novina u sadrzini rada sekcije, jer su priredbe ovakve vrste bile neuobicajene u ono vreme. Na izlozbi je 18 zena slikarki, starijih i mladih, izlozilo svoje radove, u kojima su hili zastupljeni svi pravci i likoyna ostvar.enj~. Ovom izlozbom pruzila se prilika amladinkama da 1zraze svoJe hkovne sposobnosti, sto je bilo od posebnog znacaja za afirm~cij.u mladih talentovanih zena. Veliki broj zena i muskaraca posetw Je ovu likavnu priredbu, sta je takade doprinasilo vecem okupljanju naprednih zena oko Omladinske sekcije. U akviru izlozbe :rrired~n? je kuJturno vece i tom prilikom se govori]a a kulturnOJ politlCl, 0 nasim starim slikarkama i a polozaju siromasne seoske zene, a zatim su clanovi Omladinske sekcije i studenti izveli kulturni deo pragrama.' 6 Na Kalemegdanu u Beogradu otvorena je 20. januara 1938. godine izlozba zena slikarki iz zemalja Male Antante. Izlozbu je organizovala Mala antanta zena27 na kojoj su izlazeni najbalji sli, karski, skulptorski i arhitektonski radovi zena iz Cehaslovacke, Rumunije i Jugoslavije. Oko priprema i atvaranja ove izlozbe angazovane su clanice Omladinske sekcije. Ova je hila jedna od poznatijih akcija na planu medusabnog upaznavanja zena Male Antante. U prostorijama Zenskog kluba u Beogradu odrzana je 2.2 .. j~ nuara 1938. godine godisnja skupstina zenskag pokreta, koJOJ J prisustvovao veliki broj zena, a naracito omladinki. Na skupsti . se raspravljalo a rezultatima rada u protekloj godini i buduCim zadacima. Predsednica Omladinske sekcije Mitra Mitrovic govorila je o palozaju zenske amladine, Ciji se interesi ne magu izdvojiti iz polozaja celokupne omladine. Ona se posebna asvrnula n~ opasnost od buduceg rata, kaji bi naracito ugrozio omladinu, a zatlm na r.ad i zadatke Omladinske sekcije i naglasila: ,Posle skola koJe su JOJ malo pruzile apstih i konkretnih pogleda na svet, u trci za hlebom, unistene u svom dostojanstvu, zene i devojke ce naci u Omladinskoj sekciji mogucnosti za svoje sire obrazovanje, za likvidaciju svog zivotnog neznanja i zivotnog neiskustva, naCi ce mogucnosti za siru kulturu, a preka svega toga svoj oslonac u zivotu i svaje borbeno mesto za prave zahteve.28 25 IA Beog.rada, SeCanje Bobe DordeviC 1771/MG-IX-65; MHTpa MH- n.n. }Keua danae, 8, nose.u6ap 1937, 16. 21 Na sasta.nikJu Zen&kih ,saveza JIUJgoslavij,e, CehoslovaC.ke i Rumunije u Pa.tWu 1934..godirne danesen je zakljru.(:alk da Mail.a antanta Zena obuhvati TPOBHh, 211 i:enSk:e saveze -iz zemlje .poHtL&e :Miarle Antante. .es JKeua daHac~ 10, cjja6pyap 1938, 10. 331 �U toku ove godine Omladinska sekcija nastavila je svoju delatnost po vee ustaljenim oblicima rada, uzela aktivno ucesee u svim akcijama koje je vodio zenski pokret u cilju ostvarenja ravnopravnosti zene. N a sledecoj godisnjoj skupstini zenskog pokreta, koja je odrzana 4. februara 1939. godine, posebno je istaknuta aktivnost sekcije u izvrsavanju zadataka organizacije zenskog pokreta. Govoreei o konkretnim akcijama, koje su tokom godina organizovane, predsednica Alijanse zenskih pokreta Alojzija Stebi je, pored ostalog, rekla: ,Citav taj rad svesrdno je potpomognut i prosiren energicnim radom Omladinske sekcije koja je okupila oko zenskog pokreta mnogobrojnu zensku omladinu, punu snage i zelje za uspehom, koji se vee pokazao u njenom unutarnjem radu izgradivanja zenske omladine i samostalnom radu medu zenama. U tom pravcu Omladinska sekcija s velikim uspehom odr'Zava higijenska i medicinska predavanja na periferiji (Cukarica), ciji je rezultat postepeno budenje interesa sirih slojeva zena za svoje zahteve". Predsednica Omladinske sekcije Boba Dordevic govorila je o radu sekcije isticuei da kroz nju prolaze i rade stotine mladih zena i devojaka 29 Omladinska sekcija je aktivno ucestvovala u svim akcijama naprednog omladinskog pokreta u Beogradu. Ona je imala svog predstavnika u Omladinskom odboru za mir, masovno ucestvovala na svim studentskim mitinzima i demonstracijama i na njima istupala, preko svojih predstavnika, u ime napredne zenske omladine. Na Beogradskom univerzitetu priredena je 6. jula 1939. godine akademija kojoj je prisustvovao veliki broj omladinaca i omladinki raznih drustvenih slojeva i predstavnici francuske, engleske i americke omladine, koji su pocetkom jula boravilf'" u nasoj zemlji u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 0 patriotizmu omlrudine nase zemlje govorio je predstavnik Radnog odbora omladinskih organizacija Ivo Ribar. Predstavnici stranih omladinskih delegacija, koji su hili na akademiji, govorili su o borbi svojih organizacija za bolji zivot omladine. U ime Omladinske sekcije i zenskog pokreta, koja je aktivno saradivala u svim akcijama Radnog odbora omladinskih organizacija, prisutne j e pozdravila predsednica Boba Dordevic. Ona se osvrnula na vaznost posete nasoj omladini stranih omladinskih delgacija, na zrudatke koji stoje pred zenskom omladinom kod nas i rekla da je stotine devojaka proslo kroz bolnicke kurseve Crvenog krsta. U omladinskim delegacijama stranih zemalja nalazile su se dve devojke koje je Omladinska sekcija izuzetno lepo primila. Meri Aterton, predstavnica engleske omladine, hila je sekretar Omladinske lige naroda, 30 sa sediStem u Londonu. 211 listo, 20, .M.apT 1939, 14. Omladilnska ihiiga 'Tl'a!'loda osnovana je 1936. i bib je .gQavni limicijator za odrZavanje om1adin~og s·vetsroog miTavnog ~~on·gu-ooa. Ona je IOJr!upila oko 30 s-ebe sva omladinSka udruZenja. Sve vaZni'je Zen·ske om.lladinsk.e organizaci1e uCl'anjene .su u Omladinsku Hgu. Gl,avn:i cilj t .rad Lige hio je ;bonba za mi'l', slobodlu i ;sooija1nu pravdu. Omladinska li.ga mnogo je uradilla za iz;beglice dz Spanije i C.ehosl'OvabJt;e. Njen glavni pravrac rada rbio j<e antifaS.irsrtiClci i ona se borila za 1bolje Zivotne uslove raCine omladine. Orgam.:izaoija je obuhvabala studentsku i ,radni&u oonl-adi.nu. {}Kena danae, 23, jyJI, 1939, 12-13.) 332 Omladinska sekcija zenskog pokreta hila je za preduzimanje sirih i otvorenijih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena. Ona je trazila d azenski pokret povede siroku masovnu akciju za organizovanje zborova za prava glasa zena. Kako su strajkovi i druge akcije radnicke klase, 1939. i 1940. godine, uzimali sve sire razmere i pretvarali se u politicke demonstracije protiv rezima, rata i fasizma, rukovodstvo zenskog pokreta nije bilo niza kakve masovne akcije zena koje bi mogle poprimiti revolucionarni karakter. To je naroCito doslo do izrazaja na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta u maju 1939. godine, kojoj su prisustvovale predstavnice zenskog pokreta iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Novog Sada, Skoplja, Cacka, Jagodine, Banje Luke, Vrsca, Sombora i Pristine. Na sednici je, izmedu ostalog, raspravljano i o akciji za pravo glasa zena. U diskusiji je doslo do suprotnih stavova povodom zahteva Omladinske sekcije. Neke organizacije zenskog pokreta iz unutrasnjosti trazile su da se odrze masovni zborovi zena za pravo glasa u svim mestima, bez obzira na to da li u njima postoje iii ne postoje organizacije zena. Delegatkinje iz Beograda su smatrale ,da ova akcija u danasnjem trenutku nije taka aktuelna" i da ima ozbiljnijih problema. Medutim, delegatkinja iz Novog Sada je predlagala da se organizuje veliki manifestacioni skup zena u Beogradu uz ucesee predstavnika svih zenskih pokreta u zemlji. I ostale ucesnice u diskusiji bile su podeljene u misljenjima o ovoj akciji, ali na kraju je donesen zakljucak da se organizovanje zborova zena odgodi za pogodniji trenutak.31 Sukobi do kojih je doslo u zenskom pokretu povodom akcije za pravo glasa zena imali su dublje uzroke. Pri tom su jasno dosla do izrazaja krupna politicka razmimoilazenja izmedu Omladinske sekcije, koja je radila i delovala pod rukovodstvom Partije, i rukovodstva zenskog pokreta, koje je nastojalo da svojim akcijama ne ugrozi interese vladajuce klase. Zbog toga je ovo rukovodstvo ogranicavalo i akciju za pravo glasa zena i bilo je protiv odrzavanja masovnih zborova zena za koj e se zalagala Omladinska sekcija. Omladinska sekcij aje ostala pri svom stavu i nastavila sa pripremama za organizovanje opste akcije zena za pravo glasa. Ona je isticala da se zahtev za pravo glasa ne moze svesti smo na priznanje politicke ravnopravnosti, vee da to pravo sluzi zenama kao sredstvo u borbi za ravnopravan polozaj u drustvu. Umesto rukovodstva zenskog pokreta, organizator ove akcije postaje Redakcija lista Eeua danae, koja istupa u javnost oktobra 1939. godine s ,Apelorn za pravo glasa zena" .32 U Apelu se pre svega napominje da je v lada sporazuma Cvetkovic-Macek u svoj program stavila ,donoiienje slobodnib politickih zakona", pa se ukazuje da u okviru takvog obecanja vlade i zene moraju dobiti ,opste, akHvno i pasivno pravo glasa, kao prvi preduslov za ravnopravnost". Redakcija je pozvala sve Zene i sve Zenske organizacije - IeministiCke, mirovne, pro31 ]J{eua Oauac, 22, .M.aJ-JYU 1939, 20. 32 Est-o, 25, oktobar 1939, 3. 333 �svetne i humane - cia iskoriste ovaj trenutak i cia povedu jeciinstvenu akciju za pravo glasa zena, predlazuci im kao prvi korak u toj akciji - sakupljanje hiljada potpisa za pravo glasa. Ovim Apelom JKe1<a oa1<ac se obratila i svim staleskim i strucnim organizacijama, sindikatima, omladini, javnim radniCima i politickim licnostima koje se bore za pravo coveka. Predlozeno je da se osnivaju odbori za pravo glasa zena koji ce organizovati sakupljanje potpisa, vrsiti propagandu medu zenama i voditi akcije putem predstavki, konferencija, zborova i mitinga. Na kraju Apela kaze se: ,Sve organizacije, koje stoje na principima slobode neka se preko svojih predstavnika, koje ce poslati u odbor, izjasne za pravo glasa zena, i time pruze podrsku ovom opravdanom zahtevu". ,Ape! za pravo glasa zena" razlikuie se od ·svih dotadasnjih akata po tome sto je ovu akciju postavio na najsiroj platformi. Iza ovakvog Apela stajala je Omladinska sekcija zenskog pokreta i kroz njega je dosla do izrazaja linija Partije u to vreme. Ovaj Apel su prihvatile organizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti i on je naisao na najsiri odziv zena svih zanimanja. Zahvaljujuci tome, avo je postala najsira i najmasovnija akcija koja je izvedena kroz organizaciju zenskog pokreta u toku njegovog postojanja. Sa ovim je vee otpocela akcija za pravo glasa zena, pa je na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, pocetkom noc vembra 1939. godine, raspravljano o Apelu lista JKe1<a oa1<ac. I ovom prilikom ispoljila su se razlicita misljenja i doslo je do glasanja o odrzavanju zborova zena. Vecina predstavnica drustava zenskog pokreta glasala je za nastavljanje zapocete akCtje i odr2avanje masovnih zborova zena.3' Rukovodstvo Alijanse je prigovorilo organizacijama zenskog pokreta sto su se ukljuCile u ovu akciju, ne cekajuCi stav Alijanse o ovom pitanju, i istaklo da se ne maze tolerisati da neko drugi daje direktive o radu pokreta, osim Alijanse. Pod pritiskom organizacija iz unutrasnjosti, u kojima su komunisti izvrsili potrebne pripreme, Uprava Alijanse je morala da popusti u svom stavu i da se ukljuci u akciju koja je bila u toku. U protivnom, ana bi se sasvim izolovala, kompromitovala i izgubila poverenje zena. Zato je zakljuceno da organizacije zenskog pokreta mogu u svom mestu i okolini organizovati zborove i mitinge i sakupljati potpise za pravo glasa zena. Medutim, Uprava Alijanse je uvidela da su inicijativu za ovu akciju preuzeli komunisti i da je vade izvan okvira koje joj je ana zelela dati. 33 Za odr.Zavanje e.~borova .gUasale IS'U predsta'VU1dce Zensk:ih rpok.oreta iz: VrSca, Kragujevca, Novog Sada, P,ri§tin-e, Sombora, Slavonskro.g Broda, CaC.lm, Banje !.Juke d. J.agtOdine, a ~p-rotirv: N:iJSa, Skoplja, Zagreba i Be-og~ada. I ovog !pUta je doSlo do ·sukoba u DvuStvu ,.Zens.k.i pcilkret" u Beogredu, jer je U!Prava bi~a protirv ;OdrZavanja 2Jbovov.a, a predstavnica Omle.dinske sekeije zahteVIala je odr.Za·vanje zborovo:a. ·(ARP, ·:fond All:ijanse Zenskib pOkreta, br. 10/6. I 1940.) Za,p,]sni'k :sa -odbovskih sedndca DI'IU·Stva ,Zenski podm'et" u Novom ~sadu Il/6 (otr. 49, 51-53). 334 Alijansa zenskih pokreta se ukljucuje u ovu akciju ~tampa­ juci dopisnice 34 sa tekstom zahteva za pravo glasa, koje su zene upucivale predsedniku vlade Dragisi Cvetkovicu. Na sednici Upravnog odbora Alijanse, koja je odrzana pocetkom novembra 1939. godine pored ostalog, reseno je, da se dopisne karte upute svim drustvima zenskog pokreta, koja ce organizovati potpisivanje, sakupljanje i slanje dopisnica preko banovina u odredeni dan. Ovo je bila jedna od novih mera u radu organizacije zenskog pokreta koja je imala za cilj da prosiri ovu akciju, jer se trazilo da dopisnice potpisuju zene iz cele zemlje. Na istoj sednici je zakljuceno da se uputi ,Apel za pravo glasa zena" rukovodstvima politickih stranaka koja bi trebalo da preko svoje .stranke potpomognu ovu akciju. Ape! je upucen glavnim odborima Jugoslovenske radikalne zajednice, Jugoslovenske nacionalne stranke, Samostalne demokratske stranke, Demokratske stranke, Zemljoradnicke stranke, Radikalne stranke i Hrvatske seljacke stranke. U Apelu se, pored ostalog, navodi: ,Mi trazimo aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela pod istim uslovima koji budu vazili i za muskarce, trazimo da - bude pravo glasa opste i jednako, a glasanje tajno. Politicku partiju koja se oglusi o ovaj zahtev, ne mozemo smatrati za partiju koja vodi racuna o potrebama celokupnoga naroda" 35 Novembra i decembra 1939. godine pristupilo se odrzavanju zborova za pravo glasa zena, prikupljanju potpisa i potpisivanju i slanju dopisnica predsedniku vlade. Osnivani su posebni odbori za pravo glasa zena, koji su se brinuli o uspehu ave akcije u dot.icnom mestu. U Inzinjerskom domu u Beogradu odrzana je 23. novembra Konferencija za pravo glasa zena koju je organizovala JKe1<a oa1<ac. 3" Konferenciji je prisustvovalo vise od 1 000 zena raznih zanimanja, 34 Tekst na .dapilsnici glasi: ,Al-ijansa Mesto Zenskdh pOikreta Gospodiine :predsedniCe, Zene JugosLavije .waze otp.Ste, jednalro, tajno, aootirvn.o i pa·&ivno pravo glasa ·za sva zalk0111odavna 'i .sam'()lupravna tela pod istim uslovJma Jroji budu VlaZJiH !i za muSkarce. Zene oCekuju od Vas i Kralje~ske Vllade da ove nj[hove demaikrat&ke zahteve sprovedete k11oz novi izbcmti zaJk:on. Potp.ils: , ARP, rond Alijanse zenS!cih ;>OO.reta, hr. 129, 130. " ARP, fOilld 201!1Ski pokret, NOOVli Sad, 'br. 10 (6. I 1940). aa U wg.aniz.ovanju lm-nferencije ,Zeni danas" prid.~e su se mnoge o'IlganLzacije ~ zajedlno sa njom vodHe Oitavu akciju, i to: p:rtivatne nameStentice ·Cinovnice razm:ih strrulk:a, nrarrneStenice IJ,z poSta-msik:o-telegrafuk:e sluZbe, mtade [nte!lekitu.a:like-staZeclte (pravnJoi, agrOillomi, lekal!'lke i studentkinj.e) a od 'l.l!d.ruZenjta: 8-iga Zena za miT i slobodu, jevrej-ska Z-en.ska druStva i DruStvo .Ne-zaStiCena majka i dete". DruStvo ,Zen'S(lct pokret'', Jugosloven:ski Zenski ~avez 1 UdllllZenje un1verzHetski -obrazovanih Zena, umesto aktivne sa:radnje u pl'liopTemama -ove konferencij,e, uze1li 1SU samo .uCeSCa u .istupanju na konferenciji j.er ntsu mogli oda ne ruCestvuju na jednoj feminjrst-H:!k:oj manifestac'iji. (W. w:ilk /Josip Broz Titoj, Borba fena Jugoslavije za. ravnopravnost i mir, ,Die Welt", 3, 19. januar 1940, 69-70; }Keua Oa11.ac, 26, 3a'l-£yap-cjJe6pyap 1940, 4 i 14-16· JAB Secanje Bose Milosevic [ Kanarine Rakic, 1337/MG-IV-26; Bpe.A£e, 6468, 24: 11.oae.u6ap 1939; llo.auTu;x:a, 11309, 24. uoae.u6ap 1939, 10.) 335 �a bilo je i muskaraca i omladine u vecem broju. Posto su prostorije bile male, mnogi su morali da se vrate. Prilikom organizovanja ove Konferencije dosla su do izra.Zaja neslaganja izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret", koja se ddala dosta pasivno, i Omladinske sekcije, koja je na Konferenciju okupila veliki broj zena, pre svega Cinovnica, radnica i studentkinja. Konferenciju je otvorila i prisutne pozdravila urednica lista JKeua oauac, a zatim je istupilo vise zena koje su govorile u ime svojih drustava i udruzenja, i to predstavnice: zenskih pokreta i Jugoslovenskog zenskog saveza, Lige zena za mir i slobodu, jevrejskih zenskih drustava, sindikalno organizovanih radnica, udruzenja cinovnika PTT struke, udruzenja lekara stazera, zena agronoma, udruzenja advokatskih pripravnika, studentkinja, Unije za zastitu dece i feministkinja iz Vojvodine. U zivotu zene. na selu govorila je jedna medicinska sestra. Sve su govornice imale jedinstveno glediste o pitanju prava glasa, koje treba dati zenama, i smatrale su da to treba uciniti sto pre, s obzirom na ratnu situaciju kada je narocito potrebno da i zene ravnopravno ucestvuju u odlucivanju o svim vaznim problemima. One su naglasile da dobijanje prava glasa i politickih prava uopste smatraju kao deo opste narodne borbe u kojoj aktivno ucestvuju i zene. Govornice su se posebno osvrnule na specijalne zahteve zena u Cije su ime govorile. Na kraju Konferencije donesena je Rezolucija u kojoj se konstatuje da zene ucestvuju u svim granama privrednog zivota i zato smatraju neophodnim ,ukidanje i sprecavanje svake nejednakosti zene u radu, davanje jednakih plata i nadnica za jednak rad, stvarnu zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno ucesce zena u privrednom zivotu i njihova drustvena ulog?...Jtao radnika i majke nuzno zahteva da im pripadnu i sva gradanska i politicka prava". U Rezoluciji se dalje napominje da jedno od prava koje bi bilo prvi korak ka ravnopravnosti zene jeste pravo glasa za sve zene, da nikakve razloge koji bi govorili protiv ucesca zena u politickom zivotu ne smatraju opravdanim ni ubedljivim i zato traze ,da se novim izbornim zakonom za Narodnu skupstinu da opste, aktivno i pasivno pravo glasa zenama, u sobodnim i tajnim izborima". Po pripremama i sastavu ove Konferencije, kao i istupanju vecine govornika, vidi se da su glavnu ulogu imali komunisti zbog cega je i doslo do neslaganja s Upravom Drustva ,:Z:enski pokref' i drugim gradnskim zenskim organizacijama. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, koja je odrzana 12. novembra, pored ostalog, zakljuceno je da se u Beogradu 26. novembra odrzi veliki zbor Alijanse zenskih pokreta. Svi zenski pokreti su pozvani da na ovaj zbor za pravo glasa zena posalju svoje delegacije. I zaista, toga dana odr2:ana je u Beogradu druga manifestacija za pravo glasa zena koju je organizovala Alijansa. Na zboru je bilo oko 5 000 prisutnih, medu kojima najvise omladine. Veliki broj delegata bio je iz unutrasnjosti. Iz Novog Sada je na primer, prisustvovalo oko 40 Clanica Drustva ,2enski pokret". Zbor je otvorila predsednica Alijanse Alojzija Stebi, a zatim su, prema rasporedu, nastupale pojedine govornice, medu kojima 336 je bilo i predstavnica zenskih pokreta iz unutrasnjosti. 0 politickom polozaju zene kao gradanke govorila je Katarina Marinkovic iz Novog Sada; u ime slovenackih zena i o socijalno-politickim zahtevima zena - Milena Mohoric iz Ljubljane; o potrebi prava glasa za zene - Dusanka l'Jukic iz Nisa; o doprinosu zene razvitku drustva Zorka Kasnar-Karadzic, predsednica Univerzitetski obrazovanih zena; u ime Redakcije lista JKeua oauac govorila je knjizevnica Milka Zicina; u ime Omladinske sekcije Boba l'Jordevic i na kraju je o uspesima feministiCke borbe govorila predsednica beogradskog Drustva ,2enski pokret" Milena Atanackovic. Narocito interesantno bilo je izlaganje Milke Zicine, koja je, izmedu ostalog, rekla: ,U nasoj borbi mi nismo same. S nama je citav narod, jer je borba zena za politicka prava deo opste borbe za napredniji i bolji zivot. Mi danas snosimo posledice dela stvorenih bez naroda, mimo naroda, i zato protiv naroda. Zato mi stdjimo danas ovde i glasamo - mada nam to glasanje ne priznaju - za mir, za hleb, za demokratiju"' Kako se vidi, govor je bio manifestacionog karaktera, posto je i Konferencija nosila to obelezje. Na kraju je donesena Rezolucija kojom se trazi opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama. I medu ovim govornicama bilo je komunista (Milena Mohoric i Boba l'Jordevic). Zbor za zensko pravo glasa u Beogradu pozdravile su mnoge zenske organizacije iz unutrasnjosti i Beograda i to: Drustvo iz Cacka, Jagodine, Vrsca, studentkinje iz Skoplja, studenti i studentkinje iz Pozarevca, Skupstina udruzenja studentkinja iz Beograda i pozarevaCke srednjoskolke.37 Talas zborova za pravo glasa zena naglo se sirio, tako da je krajem novembra i u decembru odrzavano svake nedelje po nekoliko ovakvih manifestacija. U to vreme u Srbiji su odrzani zborovi zena u Jagodini, Leskovcu, Nisu, Cacku, Kragujevcu, Aleksincu, Knjazevcu, Pozarevcu, Valjevu, Kosovskoj Mitrovici, Peci i Pristini. 38 N ekoliko veoma uspesnih zborova za pravo glasa zena odrl':ano je i u Vojvodini. Velikom zboru zena koji je odr2:an 10. decembra u Petrovgradu (Zrenjaninu), pored zena i devojaka svih zanimanja, prisustvovao je i znatan broj muskaraca. Na njemu je istupilo devet zena koje su govorile 0 borbi za pravo glasa zena i 0 polozaju zena pojedinih profesija, drustava i udruzenja. Medu govornicama su se nalazile predstavnice Redakcije lista JKeua oauac, Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, slovenackih zena, uCiteljica, slovackih zena, seoskih zena, radnica, omladine i Srpskog Elemira. N a kraju zbora je donesena Rezolucija u kojoj se trazi jednako placanje muskaraca i zena za isti rad, zastita zena na radu, puna zastita materin" stva, puna gradanska i politicka prava, opste, aktivno i pasivno pravo 37 ARP f.ond Atlij-anse Zenskih pokrr'-eta, br. 129, 187; Z.enski pokret NovJ. Sad, br. 47; Zenslti [pakret Novi Sad 20. XI 1939; z,api;;ruk sa odborskih sednica D.J.'I'US;tva ,.Zenski pakret" Novi Sad, II/6 IStr. 56, 58. 1Keua Om-tac, 26, jauyap-cfie6pyap 1939, 16; ]KeuCKu no1q)eT u Oe.uo'K:paTU3a~uja, Bu.areu jywCJZ.OBeucKoz auru.M.apKCUCTU'lf.'ICOZ 'K:O.AtUTeTa, Beorpap;, 23, 10. Oe~e.M6ap 1939, 6. as )Kena dauac, 26, jauyap-ifJeOpyap 1939, 14. 337 �giasa za sve ~ene, za sva zakonodavna ( samoupravna tela.•• U Subotici je 17. decem bra oddan veliki manifestacioni zbor zena na kojem je istupilo sest govornica. Njihova izlaganja odnosila su se na neravnopravan polozaj zena i zahteve za punu politicku ravnopravnost zena. 40 Akcioni odbor za pravo glasa zena u Sremskoj Mitrovici organizovao je 3. januara 1940. godine zbor posvecen pravu glasa zena. Od pet govornica koje su istupile na zboru, dve su bile radnice. Pored opsteg prava glasa za sve zene, na zboru se zahtevalo da se spreCi povecanje cena robi i da se povecavaju radnicke nadnice. U Vojvodini su odr2ani zborovi za pravo glasa zena jos u Novom Sadu, Srbobranu i Vrscu. 41 0 akciji za pravo glasa zene u Sloveniji je dosta pisala radnicka i druga napredna stampa. Zenski svet pise da su se kod njih udruzile u zahtevima za zenska izborna prava radnice, sluzbenice, intelekfualke i seljanke, kojima je prisla i studentska omladina. Zatim se napominje da su se sa zahtevima zena solidarisale pojedine politicke stranke, zenski odseci strucnih organizacija i Slovenacki akademski klub. De!avec posebno poziva omladinu i zene da se ukljuce u akciju za pravo glasa zena i iznosi zahteve zena koje traze da ucestvuju tamo gde se odlucuje o njihovoj buducnosti, jer · njima nije svejedno kako ce zakoni regulisati njihova prava, kao odrzani su 10. decembra zborovi za pravo glasa zena, koje je organizovala Slovenacka sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza. Pored vise govornica, na zboru u Ljubljani je istupio i profesor Univerziteta dr Boris Furlan, koji je govorio o potrebi ravnopravnosti zene. Zatim su odrzani zborovi zena i u Jesenicama, Trbovlju i Crnuci kod Ljubljane. Na svim tim zborovima, kao i drugim skupovima koji su organizovani u to vreme, zene,,.su zahtevale ostvarenje pune politicke ravnopravnosti s muskarcima. 42 U Bosni i Hercegovini odrzani su zborovi za pravo glasa zena u Banjoj Luci i Bijeljini, dok su u Sarajevu i Tuzli bili zabranjeni. .Zenski pokret u Banjo! Luci izvrsio je obimne pripreme za ovu manifestaciju zena. Sakupljeno je vise od 400 potpisa za pravo glasa zena i upuceno je predsedniku vlade oko 600 dopisnica u kojima zene traze pravo glasa. U dvorani bioskopa ,Luksor" odrl':an je veoma uspeo zbor za pravo glasa zena na kojem je bilo oko 1 500 prisutnih, od kojih su polovina bili muskarci. Medu zenama svih zanimanja koje su se sastale na ovom zboru bio je i odredeni broj seljanki iz okoline Banje Luke. Na zboru su govorile 4 zene, a najvise su bile pozdravljene Mara Gajic, fabricka radnica, i Stoja Tesanovic, seljanka iz Krupe na Vrbasu, koja je govorila o zivotu 39 ARP, Bilb1ioteka Sremske M1trovice 'k. 3, F. 3, br. 6, ZeilJSki pokret; NaTodni glas, p01liti:Ciki i socijar1ni nedeljni '.l;i:st, Swbotica, 2, 16. decembar 1939, 6; lieTpoazpadcKu ~..aacuw~e, He3aBHCHH ae,n;eJhHJ1 noJIHTH"'KH naQ;:lopMaTvrBmt H ,n;pywTBeHH JIHCT, IIeTPOBrpa.n;, ro,n;. I, 2, 14. de'l{eJt6ap 1939; BauaTC?<:a no- W.Ta, uucj>op..tta.Tuauu neOeJbuu JtUCT, IIeTpoBrpa,n;, ro,n;. IV, 190; 9. 0eVse...u.6ap 1939; 191, 16. oetje.A<6ap 1939; P:a1<, HoB>< Ca;q, ro;q. V, 289, 12. oe1je.A<6ap 1939. 40 Hapoduu zAac, 2, 16. Oe'4eJt6ap, 1939; 3, 23. Oe'4e.M.6ap 1939. 41 Lsto, 6, 13. ja1<yap, 1940, 6. - ARP, fond AJ;ijansa i!enskiih pokreta u Novom Sadru, br. 21. 42 Delavec, 12, 25. decembar 1939; Delavska politika, 141, 12. decembar 1939; Zenski svet, januar 1940. 1Kma da.'H.ac, 26, jat£yap-r,/JefJpyap 1940, 16. 338 :j :\ zene na selu. Pored njih su govorila i tri muskarca, i to prota Dusan Kecmanovic, u ime Samostalne demokratske stranke, radnik Pavao Radan, u ime Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a i inzenjer Svetozar Vojsic, u ime Zemljoradnicke stranke. Policija je nekoliko puta intervenisala za vreme govora Pavia Radana, trazeci da prestane, jer je on bio poznati banjalucki komunist. Na kraju je donesena Rezolucija kojom se trazi opste jednako pravo glasa za zene, kao i za muskarce.48 Prema sastavu zbora kao i zastupljenosti govornika na njemu, on se ne moze okarakterisati kao neka feministicka manifestacija, vee kao napor svih progresivnih snaga koje se zalazu za pravo glasa zene. U Bijeljinu je, po zadatku Partije, dosla Olga Marasovic iz Beograda, da sa organizacijama u gradu pripremi zbor zena za pravo glasa. Posto uovom mestu nije postojala organizacija zenskog pokreta, vee samo drustva J ugoslovenskog zenskog saveza ,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", koja su imala zenske omladinske sekcije, Partija je delovala preko njih. Omladinske sekcije i postojeca zenska drustva su radili na sprovodenju akcije za pravo glasa zene. Omladinke su pristupile prikupljanju potpisa u Bijeljini i okolini, a 10. decembra 1939. godine u sali hotela ,Drina" odrzan je zbor za pravo glasa zena, na kojem je bilo vise od 300 prisutnih, a od toga oko polovina mu8karaca. Na zboru je istupilo sest zena koje su govorile 0 polozaju domacica, intelektualki, radnica i seljanki. J edna od njih je govorila o teSkom polozaju zena Muslimanki. Pored njih, od muskaraca su govorili dr Vojislav Kecmanovic-Djedo, kao predstavnik Gradanske politicke opozicije i Trifko Marjanovic, u ime Udruzenja ucitelja sreza bijeljinskog. Svi sugovornici bili jedinstveni u tome da zenama treba dati pravo glasa.•• Posle objavljivanja Apela za pravo glasa zena u Sarajevu i Tuzli, prislo se prikupljanju potpisa za pravo glasa zena i u tome su postignuti veliki uspesi. U Makedoniji su organizovani zborovi za pravo glasa zena u Skoplju i Tetovu. U sprovodenju ove akcije naroCito su se istakle zene u Skoplju. One su 3. decembra 1939. godine organizovale zbor koji se pretvorio u siroku manifestaciju zena za pravo glasa. Na zboru je istupilo sedam zena koje su pozdravile prisutne i govorile u ime Omladinske sekcije, Redakcije lista Hama pe'<, omladinki i omladinaca Tetova, zenskog pokreta, u ime zena radnica, intelektualki i cinovnica. Ovom zboru je, pored zena, prisustvovao i veliki broj muskaraca. Sa istog skupa je poslano predsedniku vlade 280 dopisnica s potpisima zena. U Skoplju, kao i u drugim mestima Makedonije, sakupljeno je vise hiljada potpisa za pravo glasa zena. 45 43 Na Zlboru ·su .gCYVoori:le joS i ·Stanka T·odol"1ov1C-SubiiC, predsedni-ca Zenskog pokreta i d;r .Milica BogdanoviC protfesOT. - ARP, fond Alijanse Zenskih pdkreta br. 189; Vrbaske novine, Ba.nja Llllka, 1645, 21. novembar 1939; D uS•ank-a KovaCeviC, n.n., 361. 44 1Keua Oauac, 26, jaHyap-r,fte6pyap 1940, 14; Dana BegiC, rn.n., 185. u ARP, fond Alij.ansa Zenslcih pokreta, br. 178; Hawa pe'l£, 7, 21. uoBe.A<6ap 1939. 339 �Iako mJe postojala organizacija zenskog pokreta, gotovo u svim mestima Crne Gore organizovani su zborovi i masovne konferencije za pravo glasa zena. Akciju je vodila Partija, osnivajuci u prvom redu odbore za pravo glasa zena, koji su legalnim putem izvrsavali konkretne zadatke. N apredna stampa objavila i.e vise podataka o ovoj masovnoj akciji zena i nekoliko clanaka o polozaju i borbi zena za svoja prava. U Crnoj Gori odrzani su, krajem novembra 1939. godine, zborovi za pravo glasa zena u Kolasinu i Grahovu, a vrsene su pripreme za odrzavanje zborova i u drugim mestima, tako da je uglavnom mesec decembar protekao u znaku borbe za pravo glasa zena. Brojne manje konferencije zena oddane su osmog, a prvi veliki zbor 10. decembra u pozorisnoj sali opstinskog doma u Niksicu, kojem je prisustvovalo oko 1 000 zena iz grada i okoline. Na zboru su istupile cetiri govornice, i to u ime zena intelektualki, domacica, seljanki i radnica. Iz iz njihovih govora se videlo da je narocito tezak polozaj radnica i seljanki. One su osudile politiku rezima i pozvale zene u borbu za mir protiv imperijalistickog rata, zbog cega je doslo do sukoba sa zandarmima. 46 Na kraju zbora donesena je Rezolucija kojom se zahteva opste pravo glasa za sve zene kao i za muskarce. Rezolucija je s potpisima prisutnih upucena vladi. Sledece nedelje, 17. decem bra, zboru zena za pravo glasa u Beranima prisustvovao je veliki broj muskaraca. N a zboru su govori~e _cet~ri zene 0 pravnom, ekonomskom, kulturnom i politickom polozaJu zene. One su zahtevale ravnopravnost zene u svim oblastima drustvene delatnosti i trazile da se novim izbornim zakonom zeni dajui sta prava kao i muskarcu. u ime muskaraca govorio je profesor Marko Kazic, osvrnuvsi se posebno n11..dela zena knjizevnica, umetnica i naucnih radnica. I na ovom zboru je donesena Rezolucija kojom se trazi opste, jednako i aktivno i pasivno pravo glasa za gradane oba pola. 47 Istog dana odrzan je veoma uspeo zbor zena na Cetinju. N a njemu je istupilo sest govornica, i to u ime zena intelektualki, cinovnica, domacica, selj anki, radnica, a jedna je govorila o pravnom polozaju zene. Na kraju je doneta Rezolucija, u kojoj se trazi pravo glasa za zene, upucena Dragisi Cvetkovicu.'8 U velikoj sali bioskopa ,Luksor" u Podgorici odrzan je 24. 46 Za zbo.r Zena u NikrSiCu izvrSene su ·obimne prilpreme. Osmo;g decembray ?srvanule ·~u u .gr~du p1~ikate ~?j·ima 1se pozivaj.u Zane i devojke da uzmu uCesca u OV'OJ iVell!k,oJ manifestaCIJ1 za pravo gl~a. U 15ali :su ibile J.~ane revolucionarne ,par:o1e: ,HoCemo mir, silobodu :i bdljti Zivot za na.Su djecu", ,HoCemo hUeba i rada", ,,T:raZimo opSte i· jedn.ako pravo .glasa" ri ,sl, Po-lic:ija je bila predastroZn.a prema ov:a:kvtim slrupovima i priplremljene govore je unapred cenzurisala. Meduti!m, govomice nisu Citale na zboro cenzul"1sane Tefe·rate, ve6 rsu nars't::upile sa <lrug.im tekstom Imji je rbio :potpuno na IIDiJi Partije. 2andarmi su se iznenadili :lmda su Ouli druge 11eferate i jedrnoj 00 govo.rntic.a su ,pokuflali da otmu .tek:st, ali ga je ona, ruz pomoC: !IlajbliZih Z·ena uspela da pocepa i del'imiOno proguta. (r.aac Upne rope, IIodzoput~.~a. ro.n;. II, 2, 1. decem~ bar 1939. - Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, kn.j. 1, 478, 50-8; C.ao~ 6o0na .M.ucao, HHKni:rdi, ro)J;. XVII, 47 .. 10. Oe~e.At6ap 1939; 48, 17. de1{e.M.6ap 1939; 3eTa, IloiJzopu~a. 50, 17. Oe~e.M6ap 1939; }Keue Upne rope y peeo.ay~ ~uoxapuoJ£ no'KpeTy 1919-1945 . .. , 26, 27.) 47 C.11.o6odna .M.ucao, 49, 24. Oe~e.M6ap 1939. 1 48 3eTc1Cu z.~tacnu1C, ,/1..ucx sa noJtUTU'KY, npocaeTy u npuapedy, D;eT.HlE:.e, XI, 810, 23. Oe'!eM6ap 1939. 340 decembra 1939. godine takode veliki zbor zena za pravo glasa. Na zboru je istupilo nekoliko govornica koje su govorile u ime zena radnica, sluzbenica i seljanki. 49 Tih dana oddani su zborovi zena i u Kotoru, Pljevljima, Baru i Danilovgradu, a pored njih je bilo i vise manjih konferencija. Ovim zborovima i konferencijama obuhvacen je veliki broj zena u Crnoj Gori, koje su jednodusno zahtevale pravo glasa i bolje uslove za zivot i rad. Prvi put se na skupovima zena okupio veci broj seljanki i skoro na svakom od njih je govoreno 0 teskom polozaju zena na selu koje su u vecini nepismene i neprosvecene. Usled privredne zaostalosti ovog kraja mali broj zena bio je zaposlen, a i one koje su bile ukljucene u proizvodnju radile su po 12 do 16 casova dnevno pod vrlo teskim uslovima, sto je takode osudeno na ovim zborovima. Zahvaljujuci aktivnosti Partije, zborovi i konferencije za pravo glasa zena masovno su organizovani u Crnoj Gori i na njima se pojavio prvi put veliki broj govornika sto je takode dokaz da su njihovi zahtevi opravdani i da su one i te kako sposobne da ucestvuju u svim oblastima drustvenog .zivota i rada. U okviru ove akcij e sakuplj eno j e vise hilj ada potpisa za pravo glasa zena skoro u svim krajevima u zemlji i poslat je veliki broj potpisanih dopisnica predsedniku vlade u kojima se zahteva ravnopravnost zena. Prema nepotpunim podacima, sakupljeno je 14 985 potpisa i poslane 8 553 dopisnice. U Sloveniji je sabrano oko 5 139 potpisa za pravo glasa zena, gde se potpisalo najvise domaCica, radnica, kuCnih pomoCnica, drZavnih i privatnih Cinovnica.:m I u drugim krajevima ova akcija je masovno organizovana; u Vovodini su, na primer u vise mesta oddana predavanja na kojima je govoreno 0 polozaju zene i njenim pravima, zatim je prikupljeno nekoliko hiljada potpisa i poslano 2 500 potpisanih dopisnica51 predsedniku vlade. Zenski pokret Sombora prikupio je 528 potpisa za pravo glasa zena i 2. decembra uputio 450 dopisnica; iz Vrsca je istog dana upuceno 500 dopisnica, a u N ovom Sadu je do 15. decembra prikupljeno 405 potpisa. U Jagodini, Cupriji, Paracinu, Svilajncu i Despotovcu prikupljena su 742 potpisa za pravo glasa zena, medu kojima je bilo 85 muskaraca. U isto vreme iz Nisa je upuceno 228 dopisnica s potpisima predsedniku vlade. 52 Medu zenama potpisnicama koje su trazile pravo glasa bio je veliki broj radnica, seljanki i domacica. Na spiskovima su se nalazili mnogi otisci od prsta, sto znaci da je bilo dosta nepismenih zena. Od ukupnog broja potpisanih samo iz vardarske banovine bilo je 58,5 odsto nepismenih. 4 9 3eTa, br. 50, 17. Oe'4e.tt6ap 1939; )I{eue .Q"p'H.e rope y peBOAyu,uouap'N-0.4£ noxpeTy 1919-1945 ... , 27. 5o ARP, fond Aidj.alllJsa Zenskih pok.reta, Novi Sad, br. 21, 23. mart 194.0. st Karte •SU rupuCene 'iz .slede6ih me&ta: Novog Sada, Sente, Srrbobram.a, STemsk;e dMtrovice, Zabalja, Petr.ovgrada, KisaCa, Gorn'jeg Kovilja, Velike; Kikinde, Rurme, Grabovaca, Susek.a, Srernsikilh I{Jarlovaca, Stare Pazove, SaSinaoa, Durdeva, Malog Id:oSa, LaCarka t Subohlce. - ARP, :fiOilld Alijansa Zens~.i!h polklreta, br. 174, 171, 155; Zapi,Sill:ik odborskih sednica Drru.Stva ,Zensild pokret", NoVIi Sad, 1!/6, 56, 58. l'i 2 ARP, fond MJ.janoo Zen:Sldh poikreta, br. 151 i 172. 341 �Akcija za pravo glasa uspesno je organizovana u svim krajevima, izuzev Hrvatske. Ona je pokazala narocite uspehe u Crnoj Gori, a zatim u Srbiji, gde su masovno ucestvovale zene svih zanimanja. Ovom akcijom prvi put je obuhvacen veci broj zena sa sela cije su se predstavnice cule na vecini odrzanih zborova. Akcija je daleko prevazisla okvire organizacije zenskog pokreta i pokazala da su zene spremne da masovno ucestvuju u politickom zivotu i da je potr~bna mnogo sira i revolucionarnija organizacija koja hi se dosledniJe zalagala za resavanje njihovih problema. U ovoj akciji uzeo je ucesca veci broj muskaraca i omladine, tako da su se neki zborovi pretvorili u opstenarodne manifestacije za pravo glasa zena. Na zborovima je istupalo po 6 do 7 zena, a vecina od njih se pojavila prvi put za govornicom, sto je dokaz da su one sposobne da ucestvuju u javnom zivotu i da ravnopravno raspravljaju 0 svim problemima u svim izbornim telima. Ovom akcijom su neposredno rukovodili komunisti i ona nije predstavljala izolovanu borbu zena, vee je poprimila mnogo siri karakter. Na zborovima za pravo glasa zena pojavili su se i opstenarodni zahtevi za bolji zivot i mir, protiv rata i fasizma, tako da su oni predstavljali sastavni deo opstih akcija koje je Partija vodila u to vreme. Ovaj siroki pokret zena za opste pravo glasa, koji je inicirala Omladinska sekcija zenskog pokreta u Beogradu, pod rukovodstvom Partije, bio je sastavni deo opste akcije progresivnih snaga za emancipaciju zena i njihova ukljucivanje u antifasisticku borbu. Legalne politicke partije, kojima je upucen poziv da podrl\e ovu akciju za ravnopravnost zena, nisu u njoj uzele ucesca, izuzev pojedinih pripadnika nekih opozicionih gradanskih stranaka. Cak i zenska grana Hrvatske seljacke stranke izjasnila se protiv ,.,pve akcije, isticuci ,da ce voddstvo HSS-a znati da proceni momenat kada zenama treba dati pravo glasa" .53 Odgovarajuci na poziv lista 2Ketta danae da uputi svog predstavnika u Odbor za pravo glasa zena, Glavni radnicki savez je na recima pozdravio ovu akciju. Medutim, u odgovoru je istovremeno istaknuta partijsko-politicka neutralnost sindikata, pa je zatim receno: ,Uzimajuci na znanje ovaj faktor, sindikati kao organizacije ne mogu zvanicno uzeti ucesca u konkretnim akcijama za zensko pravo glasa". 54 Milica Topalovic glavni ideolog zena socijalista, osudila je akciju za pravo glasa zena, isticuci da su pokretaci ove akcije zene levicarke koje ureduju cisto levicarski list 2Kena dauac. Ona je upozorila da se zene socijalisti nalaze u otvorenoj borbi sa organizatorima ove akcije, da su protiv jedinstvenog fronta za pravo glasa zena i da se za to pravo treba boriti kroz politicke partije.•• Ovakav stav je bio razbijacki i unapred je borbu zena vodio neuspehu, jer niko drugi nije ni pokretao pitanje prava glasa zena. Studentkinje ,Zbora" (Ljoticevog) u Beogradu istupile su pro" tiv akcije za pravo glasa zena s posebnim proglasom: ,Majke! Zene! GS Map u j a Be JI MM H p oB H h., Pe3y.n,Taru jedne 6opt5e, JKeua danae, 26, jauyap-cjJeopyap 1940, 4. u Pa0nu.'I{..1Ce noauue. 45, 10. uoaeMliap 1939. " Isto, 48, 1. ae'!e.Moap 1939. 342 Devojke!" u kojem istim recima kao i Milica Topalovic napadaju 2Keny danae kao ,jedan cisti levicarski list, koji ureduju levicarske omladinke, koje znaju zasto vode ovu akciju i sta se iza te krije". One ,Ape! za pravo glasa zena", koji je objavila 2Kena danae, nazivaju apelom ,Centralnog komiteta Komunisticke partije Jugoslavije u kojem se izricito trazi zensko pravo glasa". One isticu da nije slucajno sto su posle toga us!edili zborovi zena i posebno napadaju Konferenciju zena od 23. novembra, koju je organizovala Omladinska sekcija i miting zena od 26. novembra 1939. godine, koji je organizovala Aliiansa zenskih pokreta u Beogradu. Za obe ove manifestacije zena one u proglasu kazu da su to nekamuf!irane komunisticke demonstracije, na kojima su se ,cule poznate komunisticke fraze", da su ,Jevrejke pokretaci velikih mitinga za zensko pravo glasa" i konstatuju da ,tako izgleda iza kulisa feministickog pokreta, iza ku!isa 2Kene danae i iza kulisa raznih kongresa" .56 · Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta i Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uzeli su ucesca u masovnom pokretu zena za pravo glasa, ali vise formalno i na recima, jer su zastupali misljenje da nije pogodan trenutak za ovakve akcije koje po vremenu, naCinu izvodenja i sadrzini ne odgovaraju rezimu i feministickom karakteru zenskog pokreta. Slicne stavove su imala i druga feministicka drustva i udruzenja koja su izjavljivala da su za pravo glasa zena ali da nisu za ucesce u ovakvoj akciji {,Kolo srpskih sestara", ,Srpska majka'', ,Zenska zajednica" i sl.). Med:utim, u unutrasnjosti su ponegde i ova drustva koriscena u ovoj akciji. I pored svih prepreka i otpora organizovanih i neorganizovanih snaga, kao i zabrana od strane vlasti vise zborova i konferencija, ova akcija je imala veliki uspeh i doprinela je podizanju politicke svesti zena i njihovom masovnom ukljucivanju u borbu progresivnih snaga protiv rezima i fasizma. Zene ovom akClJOm nisu dobile pravog glasa, ali su postale jos svesnije znacaja organizovane borbe i postalo im je jasnije ko stvarno zastupa nj1hove interese. UspeSno organizovanje ove akcije i masovno uCeSCe Zena u njoj prosirilo je i ojacalo demokratske i antifasisticke snage u zemlji. Akcija za pravo glasa zena hila je poslednja akcija koju je organizovala Omladinska sekcija kroz zenski pokret u Beogradu. Tada je doslo do otvorene diferencijacije u zenskom pokretu Beograda i razmimoilazenja izmedu Omladinske sekcije i rukovodstva zenskog pokreta zbog razliciith politickih stavova uopste, a posebno u pogledu borbe za politicka prava zena. Pr:o.glas .sbudentkinja ,Zbora" zaW"Sen je reCima: ,.Majke! Nemojte rpomagati moralno -rasUlo va.Sih tk:Ceri prepuSbajuCi ifrl duhovnom uticaju jevrejskih k01111Uliltstk.inja, pr01Pa·ga'fioo:1ki s(l:obodne ]j'l.l'bavi lroja je tolike deVTojke vee odvela u smrt d bo1nicu. Zene! Ne dozvolite dia vam jevrej!ke-ikomunti.gtkirnje razaraju slavenski spaoonosni porodiOni moral. De¥Djrke! SaOuvajte VaSa Cista src-a od ;naj.ezde judeo-ik1omun1S'bi.Oke rn.isli ikoja srozava :sva vaSa najplemeniti;ja ooeCanja, spremajte se da posbanete majlke da naSem rodu odgJojite nove, zdrave i Chle narastaje". (ARP, f-ond AHjansa Zen.skdh pokreta, 1939.) 56 343 �U Izjavu Omladinske sekcije zenskog pokreta, na Godisnjoj skupstini od 19. januara 1940. godine, konstatuje se da je Uprava Drustva ,2enski pokret" zauzela nepravilan stav u ovoj akciji, pa se kaze: ,Kada se dokazala ispravnost nasega stava i svaka druga akcija otpala kao bolestan i truo plod, onda su nam predlagani bledi metodi i anemicne mere. Potpisi i dopisnice ne bi nikada zatalasali javnost i digli na noge mase zena. Nije to bilo razmimoi!azenje oko jedne forme rada, nije to razmimoilazenje hoce li se drzati zborovi ili ne, radilo se o tome hoce li se mobilisati siroki slojevi zena u borbi za svoja prava iii ne. Nasa odlucna kritika i odbijanje da se zadrzimo na parcijalnim merama izazvala je Upravu ,2enskog pokreta" da nam prebaci uvodenje nekakve odredene politike u organizaciju, mada su hiljade zena na zborovima u Beogradu i unutrasnjosti i svojim interesovanjem pokazale koje je· za njih goruce pitanje . . . Danas biti za depolitizaciju zenskog pokreta - znaci biti protiv njegovog programa, znaci izjasniti se protiv zena. A neaktivnost danas znaci ostavljati zene da lutaju bez orijentacije u vrtlogu dogadaja".'7 U ovakvoj situaciji Uprava Drustva ,2enski pokret" u Beo.gradu nije bi!a u mogucnosti da obezbedi sprovodenje svojih stavova. Njoj nije odgovaralo sve sire ucesce zena u strajkovima, demonstracijama i drugim akcijama u borbi radnicke klase protiv rezima, a u te akcije, zahvaljujuci Omladinskoj sekciji, ukljucivao se i zenski pokret. Zbog svega toga Uprava je na Godisnjoj skupstini 19. januara 1940. godine reSila da se povuce. Istovremeno i Omladinska sekcija je odlucila da istupi iz ,2enskog pokreta" koji vise nije mogla koristiti za sprovodenje svojih stavova u pogledu sadr'Zine, metoda i oblika borbe i ucesca zena u",JrJasnom radnickom pokretu. Posle Citanja Izjave Omladinske sekcije na Godisnjoj skupstini Drustva ,2enski pokret" u Beogradu, omladinke su demonstrativno napustile skupstinu i na taj nacin jos jedanput izrazile idejno-politicka razmimoilazenja sa Upravom. Omladinke su postupile ovako po direktivi Partije i orijentisale su na trazenje drugih legalnih formi rada kroz koje bi nastavile svoju revolucionarnu aktivnost. Omladinska sekcija ,2enskog pokreta" u Beogradu bila je jedno od najjacih uporista Partije u radu sa zenama. Teziste njenog rada bilo je u okupljanju i vaspitavanju zena, a u prvom redu omladinki, na liniji borbe za mir, a protiv rata i fasizma. Njena delatnost nije se ogranicila samo na Beograd, jer je ana bila glavni inicijator za osnivanje novih organizacija zenskog pokreta u Srbiji i nastojala da se u njih okupi sto viile zena. Ona je prevazisla okvire uske organizacije zenskog pokreta i povezala se i aktivno ucestvovala u naprednom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Omladinke iz ave sekcije odlazile su u preduzeca i radnicka naselja i radile na osposobljavanju radnica i radnickih zena za svakodnevnu borbu radniCke klase. Ona je davala antifasisticki karakter svim konferencijama zena koje je organizovala Uprava Drustva ,2enski pokret" u Beogrdu. Zbog toga je doslo do izvesnih nesu57 344 JKena danae, 26, jauyap-ifJe6pyap 1940, 17-18. glasica sa Upravom odmah u pocetku rada, prilikom organizovanja zborova za pravo g!asa oktobra 1935. godine. Posle toga odnosi izmedu Uprave ,2enskog pokreta" i Omladinske sekcije normalizovali su se, jer je i Uprava bila tolerantna u zahtevima omladinki i uzimala je ucesca u akcijama protiv rata i fasizma. Na godisnjim skupstinama Drustva ,2enski pokret" omladinke su stavise dobijale pohvale za svoj rad naroCito u pogledu organizovanja vaspitnog rada medu omladinoin. Do zaostravanja odnosa sa Upravom Drustva doslo je oko organizovanja akcije za pravo glasa zena oktobra 1939. godine, koja Upravi nije odgovarala, jer suza rezim masovne akcije bile nepozeljne. Na tom su se pitanju razisli interesi Omladinske sekcije i Uprave Drustva ,2enski pokret" i na kraju je doslo do prekida rada Drustva u Beogradu i njegove Omladinske sekcije pocetkom 1940. godine. Omladinske sekcije postojale su i u drugim pokrajinama, izuzev Slovenije. Krajem avgusta ili pocetkom septembra 1935. godine dolazi do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta u Sarajevu. Predsednik Omladinske sekcije bila je Georgina-Djina Vrbica, 58 a sekretar - Bjanka Levi. 59 Omladinska sekcija okupila je oko 30 omladinki i s njima organizovala ideolosko-politicki rad. U prvo vreme drzana su zatvorena predavanja, a kasnije javna, zatim politicke diskusije i drugi skupovi na kojima su se okupljale omladinke. Predavanja koja su odrzavana u okviru sekcije bila su raznovrsna, kao na primer: Ekonomski problemi omladine; Uloga zene u demokratiji; 0 Muslimanki radnici; 0 psihoanalizi, zatim razna predavanja iz oblasti medicine itd. Na godisnjoj skupstini zenskog pokreta u Sarajevu, decembra 1935. godine, neki clanovi Uprave su 58 f.l:ina Vorbica rodena u T-itogradu 1913; zawSH..a TrgovaC!Jtu aikademtijru i veC kao ruCenica radila u naprednom omladinsk:·om. pokrebu; 19·33. <primljena u SKOJ, a 1934 - u Partiju; posle .S["ednje Skole ni}e •se mog1a, Zibog pO'JitLCke :aJktivnosti, zaposliti u drZaV~noj sluZJbi, pa je oporCel·a rad'iti kao radnica na obrad'i .duvana u Duvamskoj .stan1ci u Podgodoi, gde se takode iiS{Poljilla njena akbivno:st pa je ot{puStena ·s oposla; Podgo-ricu naiPuSta 1935. ;i ,pr-elazi u Sarajevo; zapoSili-la se u ne!koj d'irekciji i odmah povezala s lkoonunistima; rwd:illa j-e lk:ao •predlsedniok OmladinJSike :sekcij·e Dru:Stva ,Zenrslki pokret"; poCetkom 1936. uhapSena i u ned:o:sta1iku doJmza puStena .po,sle 6 meseci; u jesen 1936. oti.S.La ru Zagreb, 'Up&sa:la .s.e rna Vdloofuu eKloo;omSk:u.Jkomercij.alnu Skolu li odmah ukiljuChla Ill napvedni .studentski p01kre.t, ~o}i 1e u to vreme bio veoma ra2vij·en; u ·j'ednoj student~oj alkoiji 1938. paola j-e ru ruke poilicijd; u zatvoru j-e muOena, .ali nij-e n1gta odaJa, tako da ni.ko nij-e u.ha.pSen; ;posle :izla:slk.a 1z zatv:ooa p!I"etlaz-i Ill Beograd, gde na1stavlja studije i l!'ev,OO.ucionarni ·rad n:a Uni~erzitetu; pred II"at, 1941, arpsolvirala je na Viso!koj ekonom•sko-k,omercijalnoj Sk·al:i i otiSla u Podgo.ricu; odmah se !llkljuCi!La 'U pripreme za .ustanalk i veC prv'ih dana, IPOSle dizanj1a ustanka, odlaz·i u Sand.Zak i radi na ongal!l:Wovanjru partizansklh akcija; krajem oktobrn. prebacuje ®e u Crnru Garu gde ostaje do .pov.la·Cenja cr:nngwskiJh parr.tizans~ih jedilnica u Bosnu 1942. g.odine; od 1939. blla je u PK SKOJ -a za Crnu Goru, a iilla Rrrvoj rzemail.jskoj k.cmferenciji AFZJ, decembra 1942, d,zabrana je u Gentrralni odbOil" AF2. U Drugog krajiSkoj ibrigadi ·billa je .clan politLOkog ode:ljenja ihrilgade i na rtoj diUZnosti Jpoginula maj a 1943. 'gi{)dine u bo~bi koja se vodila i21medu TesliCa i Pmj avora. Prog.IaSena }e Zla 1narodn.o-g hemja. 59 Bjan:ka Levri - rodena u Sarajevu 1-916; ra·&itla •kao .privatna 'Cinovndca u Sa111aj.evu; hila Clan Pa·rtid·e, radi!la u DrruSbvlU ,Zensk:i ,poikiret" i izabJ1ana za sekretara Omladinske sekcije; 1936. uhaopSena i u nedastatku dokaza oslOibodena >Q~Ptu2lbe; poginu'la u toku o.rata. 345 �kritikovali ovakav rad Omladinske sekciJe. Ova meseca posle toga, 1936. godine, bile su uhapsene predsednica Omladinske sekcije f>ina Vrbica i sekretar Bjanka Levi. Njihovim hapsenjem prestaje i rad ove sekcije i policija mnogo vise prati rad zenskog pokreta u Sarajevu.60 Omladinska sekcija u Sarajevu osnovana je po direktivi Partije i njena predsednica i sekretar bile su komunisti. Ona se nije mogla razviti ni okupiti veci broj omladinki, jer je nakon nekoliko meseci od osnivanja bio prakticno onemogucen njen rad. Tokom cele 1936. godine bio je pod jacom prismotrom policije i rad organizacije zenskog pokreta u Sarajevu, koja je pocetkom 1937. godine hila raspustena. Pod ovakvim uslovima bilo je nemoguce obnoviti rad Omladinske sekcije u ovom mestu, jer se ni rad zenskog pokreta nije mogao obnoviti. U Bijeljini su bile osnovane omladinske sekcije u okviru drustava,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", jer organizacija zenskog pokreta nije ni postojala u ovom mestu. One su bile uporiste Partije u okupljanju i organizovanju zena. Rad ovih sekcija narocito je dosao do izrazaja prilikom organizovanja akcije za pravo glasa zena 1939. godine 61 U organizaciji zenskog pokreta u Banjoj Luci, koja je hila dosta aktivna, postojala je Omladinska sekcija. Ta sekcija se nije isticala nekim samostalnim radom, vee su omladinke iz sekcije bile najaktivnije u pojedinim akcijama koje je organizovao zenski pokret.62 Omladinske sekcije u Bosni nisu bile medusobno povezane niti je to bilo moguce u ono vreme. Rad sar'l,jevske Omladinske sekcije je, tako reci, u pocetku onemogucen, a''bijeljinska i banjalucka Omladinska sekcija nisu tako rano ni osnovane niti su bile toliko razvijene da hi se njihov rad mogao posebno zapaziti. U jesen 1938. godine formirana je, po direktivi Partije, Omladinska sekcija zenskog pokreta u Skoplju. Ona je brojala 30-40 omladinki koje su se redovno sastajale u skoli ,Car Dusan" (u prostorijama u suterenu). Omladinska sekcija je organizovala i dobra pripremila ciklus predavanja na Narodnom univerzitetu. Na njima je bio veliki broj posetilaca i omladinke su uspele da na predavanja masovno okupe zene. U tom periodu Omladinska sekcija je organizovala dva zbora zena u Skoplju, koja su hila posvecena borbi zena za pravo glasa i opstu ravnopravnost u drustvu. Omladinkama su u radu sa zenama mnogo pomogli muskarci, pre svega studenti. Omladinska sekcija u Skoplju imala je zadatak da organizuje drustva zenskog pokreta u drugim mestima u Makedoniji. U Tetovu se pocelo raditi na okupljanju zena, koje su se sastajale po grupama, a u Velesu je maja 1-939. godine formirana organizacija zenskog pokreta. Clanice Omladinske sekcije iz Skoplja isle su sa istim zadatkom i u druga mesta, na primer u Ohridu su 1939. godine imale 60 61 82 346 Dana BegiC, n.n., 158. l'siO, 184. DuSanka K'ovaCeviC, n.n., 362. ,, nekoliko sastanaka za formiranje zenskog pokreta, a zatim u Bitolju i u Kumanovu. Pripremne sastanke za formiranje zenskog pokreta u ovim mestima zene su masovno posecivale. Iako drustva zenskog pokreta nisu organizovana u svim ovim mestima, formirane su vaspitne grupe u koje je ukljucen veliki broj zena.•• Zene i zenska omladina u Prilepu okupljali su se oko ,Trezvene loze", koja je osnovana 1936. godine, a kao njen ogranak je pocetkom 1940. godine formirano ,Zensko omladinsko kolo", koje je imalo isti sadrzaj rada kao i omladinske sekcije. ,Trezvena loza" u Prilepu hila je maticna institucija kroz koju je legalno delovala Partija, a njen rad za javnost bio je borba protiv alkoholizma. ,Zensko omladinsko kolo" je okupljalo napredne omladinke, pre svega radnice, srednjoskolke i devojke koje nisu bile zaposlene. One su svake nedelje od 10 do 12 casova odr2avale sastanke u prostorijama ,Trezvene loze" na kojima se citala napredna stampa i literatura, a zatim vodile diskusije o raznim problemima. Preko ,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu su organizovane vaspitne grupe u koje se ukljucio veci broj omladine. ,Zensko omladinsko kolo" je izdavalo svoje zidne novine, a ideje za njih davao je sekretar Mesnog komiteta KPJ u Prilepu. ,Trezvenu lozu" je drzala napredna inteligencija i u njoj su organizovana predavanja iz raznih oblasti drustvenog zivota koja su redovno poseCivale i Clanice ,Zenskog omladinskog kola". Zabranom URSS-a, krajem decembra 1940. godine, zabranjen je i rad ,Trezvene laZe", a sarnim tim i njenog ogranka ,.Zenskog omladinskog kola". Rad ,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu preneo se na vaspitne omladinske grupe, koje su radile ilegalno. 64 I iz ovog primera se vidi da je Partija koristila razne legalne organizacije za okupljanje i vaspitavanje zena i omladine. Posle zabrane organizovanja zenskog pokreta u Crnoj Gori, Partija koristi postojeca gradanska zenska drustva, kao sto su ,Zensko dobrotvorno drustvo", ,Kolo srpskih sestara" i druga za okupljanje naprednih zena i formiranje omladinskih sekcija zenskog pokreta. Na Cetinju je pri ,Zenskom dobrotvornom drustvu" osnovana Omladinska sekcija u koju se okupilo oko 80 omladinki i mladih zena. Ona je odrzavala cesce sastanke na kojima se citala napredna stampa i literatura i vodile diskusije o raznim pitanjima koja su interesovala zene. Sekcija je izdavala zidne novine u kojima se, uglavnom, pisalo o radu zenskog pokreta u zemlji i inostranstvu. u pojedinim clancima su komentarisani i politicki dogadaji. Pored vaspitnog, Omladinska sekcija je organizovala i kult.urno-prosvetni rad i priredivala kulturno-zabavne veceri sa odredenom politickom tendencijom. Za rad sa zenama na Cetinju hila je zadu2ena Olga Lekic, clan Partije. Rukovodstvo ,Zenskog dobrotvornog drustva" nije se slagalo sa_ takvim radom Omladinske sekcije i nastojalo je da ga ometa, premda nije uspelo. Aktivnost Omladinske sekcije brzo je pala i policiji u oCi i ona je zabranjuje. as ARP, SeCanj.e Nade Bogdan:Ove. ARP, SeCanje Nade Bogdanove i Biage RampO'Ve-BelCeve. 64 347 �Clanice ove sekcije pronalaze druge ob1ike rada i jedan cleo njih nastavlja svoju aktivnost u ilegalnim vaspitnim grupama, a intelektualke formiraju novu sekciju pri U druzenju studenata. Taka su novim oblicima rada ponovo okupljane i aktivirane zene na pojedinim partijskim zadacima. I pri dobrotvornim drustvima u Podgorici, Niksicu, Ivangradu, Kotoru i Bijelom Polju bile su formirane omladinske sekcije, Ciji je rad bio pre svega vasiptnog karaktera.65 Omladinske sekcije drustava zenskog pokreta koje je osnivala Partija odigrale su veliku ulogu u okupljanju i idejno-politickom vaspitavanju zena. One su razvijale svoju delatnost u pojedinim mestima pod vrlo razlicitim okolnostima sto je uslovljavalo i duzinu njihovog postojanja i rada. Rad Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu bio je najzapazeniji, u nekim akcijama prosirio se izvan okvira ovog grada, kao na primer akcija za pravo glasa zena 1939. godine. Ova sekcija je uspela da okupi veliki broj omladinki i da ih angazuje u svim akcijama naprednog radnickog pokreta u Beogradu. Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu najpre je osnovana (marta 1934) ali je njen rad vee novembra 1937. godine bio zabranjen. Njenu delatnost neprekidno je ometala Uprava Drustva ,Zenski pokret'' u Zagrebu, koja je na kraju donela odluku o njenom raspustanju. Zbog takvih uslova rada ova sekcija nije uspela da okupi taka velik:i broj omladinki i njena delatnost ograniCila se vise na ideolosko-politicki rad. U izvestaju Josipa Broza-Tita o omladini, od aprila 1937. godine, pored ostalog, konstatuje se da je u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Zagrebu .,stalno jedan te isti broj marksistkinja"' 6 '""" Ozbiljne napore u svom radu uCinila je Omladinska sekcija u Skoplju, koja je pokusala da okupi zene i u drugim mestima Makedonije i da osnuje drustva zenskog pokreta. Medutim, ona je dosta kasno osnovana, taka da je i period njene delatnosti time sto ogranicen. Omladinska sekcija u Sarajevu pocela je da radi na ideoloskom obrazovanju svojih clanova, ali je njen rad ubrzo bio zabranjen. Slicno je bilo i sa Omladinskom sekcijom na Cetinju. Ostale omladinske sekcije bile su manje i nisu mogle razviti neku posebno zapazenu aktivnost. Omladinske sekcije su, osim ideolosko-politickog rada, organizovale razne konkretne akcije u kojima su ucestvovale zene i omladinke, a pored toga su Clanice ovih sekcija uzimale aktivnag ucesca u svim akcijama koie je organizovala Partija u to vreme. Iako je broj omladinskih sekcija bia dosta mali, one su predstavljale glavno uporiste u radu Partije na okupljanju i organizovanju zena u tom periodu. y " AUT, br. 12349/VIII lv-30; br. 12192/VIII 1a-51; JKe1<e l{p1<e rope ... , 22. peso.n.y~uoHapno.M. no?<:peTy 1919-1945 66 ARP, fond KI, 1937/47. 348 2. Udruzenja studentkinja l ' U Zagrebu i Sarajevu postojale su junior sekcije Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, u Beogradu - Udruzenje studentkinja, a u Ljubljani - ,Dom visokoskolki". U ova zenska drustva i udruzenja okupljale su se studentkinje koje su u njima radile na svom opstem i kulturnom uzdizanju, bavile se ekonomskim zbrinjavanjem studentkinja i drugim problemima, koji su vezani za zavrsetak studija. Pored toga, studentkinje su aktivno radile u svim strucnim, kulturnim i ekonomskim studentskim organizacijama. Novi dom studentkinja u Beogradu, u kojem je bilo 96 mesta, otvoren je novembra 1936. godine. U dom su primane studentkinje iz svih krajeva u zemlji. On je bio mesto u kojem su se okupljale i ostale studentkinje Beogradskog univerziteta, koje nisu stanovale u domu. Udruzenje studentkinja u Beogradu brojalo je 300 clanova, 1937. godine, od kojih je 200 aktivno radilo u Udruzenju. Uprava Udruzenja studentkinja organizovala je celokupan rad, a za pojedine delatnosti su postojale posebne sekcije. Kulturna sekcija je brojala 20 clanova i ona se brinula 0 drustveno-zabavnom zivotu i radu. U toku 1937. godine odrzano je 9 drustvenih sastanaka kojima je prisustvovalo oko 100 do 120 studentkinja. Na sastancima su citani referati iz pojedinih naucnih oblasti i 0 njima se vodila diskusija. Zatim se raspravljalo o polozaju zena pojedinih profesija, o polozaju studentkinja itd. Za sastanke se posebno pripremao zabavni deo programa koji se obicno sastojao od neke recitacije, muzicke tacke ili pevanja. Studentkinje su odrzale vece narodne knjizevnosti i vise uzih skupova na kojima se raspravljalo o problemima iz ove oblasti. Imale su svoju posebnu biblioteku u kojoj je bilo 711 knjiga i pretplacivale su se na novine i nekoliko casopisa koji su tretirali razne oblasti drustvenog zivota, medu kojima je hila i JKeua ilauac. Udruzenje je hila povezana sa drugim zenskim organizacijama, a narocito sa Omladinskam sekcijam zenskag pakreta. Studentkinje su najuze saradivale sa UdrilZenjem univerzitetsk:i obrazavanih zena, koje im je mnogo pomoglo u prikupljanju knjiga za bibliateku, umetnickih slika za dom i preko njega se vrsila razmena studentkinja koje su isle na specijalizaciju po zavrsetku studija. 67 U druzenje se posebno brinulo o ekonomskom zbrinj avanju siromasnih studentk:inja. Dom je bio mali da hi mogaa primiti sve devojke koje hi iz cisto ekonomskih razloga trebala da stanuju u njemu, a mnoge nisu mogle ni dom da plate. Preko Uprave Udruzenja studentkinja obezbedivalo se zaposlenje za pojedine studentkinje koje su najvise drzale casove slabijim ucenicima i radile razne druge poslove. Zatim je Uprava imala u planu da pripremi niz koncerata i matinea na Univerzitetu i u damu u korist siromasnih studentkinja. 68 67 ARP, Zlhirka sbudentski J;>dkret, Udru~enje studentkinja ,'K!mlj-:Lca Martj,a", ibr. 4. sa lKena danae, 4, .Atapr 1937, 10-11. 3.49 �Od 1938. godine jos se vise razvio'rad Udruzenja studentkinja. Ono je imalo oko 400 Clanica. Predsednica Udruzenja bila je Natalija Bajic, a sekretar - Brana Perovic. Veliki broj studentkinja okupio se oko kulturne sekcije koja je u toku godine odrzala cetiri sastanka, i to dva na Univerzitetu i dva u domu. Na sastancima su se citali referati i raspravljalo o problemima nauke i umetnosti, kao i o raznim pitanjima iz oblasti drustveno-politickog zivota. Udruzenje je pripremilo i odr2alo dve kulturne priredbe, zatim knjizevno vece na Univerzitetu posveceno Aleksi Santicu, na kojem su govorile studentkinje, i jedno predavanje ,Uloga zene u buduCem ratu". Udruzenje studentkinja je saradivalo sa svim udruzenjima na Beogradskom univerziteetu, a tesnje je bilo povezano sa Junior sekcijom UUOZ u Zagrebu, 69 vodilo prepisku sa studentkinjama iz ,Doma visokoskolki" iz Ljubljane i radilo na zblizavanju sa studentkinjama iz Bugarske. Studentkinje su sa Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena pripremile zajednicku priredbu u obliznjem selu kraj Beograda. UUOZ je imalo poseban fond za nagradu najboljih tema koje napisu studentkinje. U ovo vreme dom i Udruzenje studentkinja hili su potpuno pod uticajem i u rukama naprednih studentkinja. Upravitelj doma bila je Mila Dimic, koja je poginula u NOB. Dom je bio politicki cenar oko kojeg su se okupljale napredne studentkinje. U svim politickim akcijama koje su se tada izvodile na Univerzitetu i u Beogradu uopste, studentkinje iz Udruzenja aktivno su ucestvovale. One su masovno izasle i na demonstracije 14. decembra 1939. godine i tom prilikom je ranjena Bosa Milicevic, studentkinja, koja je podlegla ranama. ,.,." Prilikom dolaska sovjetske trgovinske delegacije u Beograd sa Lavrentijevim na celu, 30. juna 1940. godine, iz doma su posle gotovo sve studentkinje na docek sa buketima cveca, premda su znale da ce ih na stanici docekati zandarmi i pohapsiti. U akciji za odbranu zemlje, koja je bila organizovana od 1. do 8. septembra 1940. godine masovno su ucestvovale studentkinje Beogradskog univerziteta. Policija je u toku te godine neko!iko puta pokusala da prodre u dom i da pohapsi pojedine studentkinje, ali su se one zastitile autonomijom Univerziteta. 70 Revolucionarnost studentkinja osecala se na svakom koraku. Na godi~njoj skupstini februara 1940. godine, one u referatu govore o opasnosti koja preti od rata i isticu da se one ,kao deo zenske omladine, kao deo zena bez ikakvih prava", bore za ocuvanje stecenih prava u studentskom pokretu i za njihova prosirenje. u svojim zahtevima za mir i protiv rata studentkinje se pridruzuju ostaloj radnickoj i seljackoj omladini. One su zatim govorile o borbi 89 Iz pi,sma Olge Krea•CiC, ma,rta 1939, koja je lbi:la ip:l."€dsednica Jiunioc sekcije u Zagrebu, Natccliji BajiC, predsedn:ici UdruZenja &tuden1Jkinja ru Beog.radu, v.idi se d asu se one medusoibno pose6ivale, vr.Sile t~azmenu miSUjenja i llrori,stlile postojeCa :iJS1kustv au :radu. (ARP, Zbirka SWdentski pdkret, UdtruZenje studen1Jki'll!ja ,:roraljica Mardja", br. 5 i 7 .) 1o AIRPS, MG - .studenbski /l)Okret, SeCan}e Br8l!le PeroviC i Slavke DtwiC. 350 ~panskih zena, o ucescu studentkinja u akciji za pravo glasa ~ena, kao i u drugim akcijama koje je organizovala Partija u to vreme. 71 Od pocetka 1939. godine Partija je organizovala poseban rad sa zenama na Beogradskom univerzitetu. Pri svakom fakultetu hili su formirani aktivi zena u kojima su radile studentkinje. Na sastancima aktiva su proradivane razne teme iz oblasti politickog i drustvenog zivota. Oni su uspeli da okupe veliki broj studentkinja, a narocito je bio zapazen rad aktiva na Medicinskom i Filozofskom fakultetu u Beogradu. 72 Dom studentkinja, kao politicki centar studentkinja sa Univerziteta, odr2ao se do kapitulacije u rukama naprednih studentkinja. Veliki broj studentkinja iz ovog doma ucestvovao je u narodnooslobodilackoj borbi, a poznato je herojsko dr2anje Milice Krizan, Rade Trifunovic, Mileve Sajovic, Dragice Pravice, Dragice Petrov, Radojke Lakic, Sofije Lucevic i drugih. 73 Na Ljubljanskom univerzitetu postojalo je Udruzenje ,Dom visokoskolki", koje je okupljalo studentkinje iz doma i veci broj studentkinja sa Univerziteta koje nisu stanovale u domu. ,Dom visokoskolki" osnovan je januara 1935. godine sa zadatkom da obezbedi siromasnim studentkinjama stan i hranu i da im na taj nacin omoguci da zavrse studije.74 Pored toga, studentkinje su razvile ideolosko-politicki rad, s,aradivale sa drugim zenskim, omladinskim i radnickim organizacijama i organizovale radno logorovanje za vreme leta. Decembra iste godine odrzana je skupstina ,Doma visokoskolki" na kojoj se raspravljalo o materijalnim problemima ove institucije. Na skupstini je konstatovano da je u Domu odrzano osam predavanja, i to: 0 polozaju zene u SSSR-u, 0 zenskim organizacijama u svetu i kod nas, 0 psihoanalizi i individualnoj psihologiji i 0 polozaju zene kod nas. ,Dom visokoskolki" se ukljucio u Slovenacku sekciju Jugoslovenskog zenskog saveza u Ljubljani i ucestvovao u njenom radu. Sekcija je nastojala da ostvari uvid u rad i materijalni polozaj studentkinja u domu. 75 Novembra 1936. godine odrzan je sastanak ,Doma visokoskolki" na kojem su se studentkinje upoznale sa radom Kongresa Internacionalnog zenskog saveza u Dubrovniku. Rad studentkinja odvijao se uglavnom u tri pravca. One su uzimale uCeSCa u svim akcijama na liniji borbe za mir, u akcijama za pravo glasa u opstu ravnopravnost zene i zahtevale su da se zene zaposljavaju u sve javne sluzbe. 76 Zahvaljujuci svome radu i postupcima, levicarke su u ovom drustvu osvojile glavna mesta. One su bile u Upravi doma i organizovale su razna predavanja i diskusije po uputstvima Partije. Zbog toga je policija vee 1. marta 1937. godine zabranila .• 7:, ARP, ZibWka studentlSki pa:k11et, UdruZenje sturdentk'inja ,Kra:lj-ica MaroiJ.a , br. 8. 72 AIRPS, MG studemtski po'Wet, SeCanje Brane P.er10viC i Slavke DurlC. 73 Radra 'Dri:funoVtiC, Dragica Pr:avica i Radojka La:l-tiiC [P!!'OglaSene su za narodne heroje. - Isto. 74 Akademski glas, Ljublj.ana, .god. III, 2, 19. januar 1935. 7 Iisto, 3-Q, 16. decembar 1935; 2 ,25. januar 1936. 1551, ak:ademsko glasdlo za IUniverzitetska dm javma vpraGanj-a, ;god. I, 1br. 10, 4. decembar 1936. 5 76 351 �odrzavanje predavanja i diskusija w ,Domu visokoskolki", jedino je u okviru drustvenog rada dozvolila odrzavanje sastanaka kolegijima.77 Od 1937. do 1940. godine studentkinje su po direktivi Partije organizovale radna logoravanja u raznim krajevima Slovenije, a na taj su nacin nastojale da se priblize seoskoj zeni. Prvo logorovanje organizovano je 1937. godine u Adlesicih u Beloj krajini, 1938. godine - u Zgornji Kapli na Kozjaku, 1939. godine - na Rodnem Vrhu u Halozah i s nezaposlenim profesoricama u Marenbergu, a poslednje 1940. godine u Lipovcih u Prekomurju. Studentkinje su postavile obiman program rada na logorovanjima, koji se iz vise razloga nije mogao ostvariti po predvidenom planu, premda su se one uspele prilagoditi postojecim uslovima i za to vreme postigle velike uspehe u kontaktu sa seoskom zenom. 7• Rad na tim logorovanjima bio je izuzetno" tezak jer su studentkinje u mnogo mesta nailazile na veliki otpor domace reakcije. Kada su se ulogorovale, studentkinje su isle po kucama u selu i pomagale zenama u kuci, obezbedivale i negovale decu cije su majke radile na poljima, davale im razne savete iz oblasti opsteg prosvecivanja i odlazile na polja da rade s njima. N edeljom su obicno drzale predavanja na koja su uspevale okupiti veliki broj seoskih zena. .Zene su narocito pokazivale interesovanje za predavanja iz higijene i zdravstvenog prosvecivanja i nege deteta. Pred polazak na logorovanje studentkinje su u Ljubljani sakupile razne dobrovoljne priloge koje su delile zenama u selu, zatim poucne i zdravstvene knjige i vrsile meau njima odredenu propagandu. u radu na terenu mnogo su im pomogli zdravstveni radnici i ucitelji, taka da je zajednickim naporima ova akcija pokazala dobre uspehe. Logorovanja su cesce posecivali poznati kultuilni radnici, koji su se na taj naCin povezivali sa seljacima i pricali im o pojedinim problemima iz oblasti kulturnog zivota.7 9 Kroz radna logorovanja doslo je do jos veceg zblizavanja studentkinja i njihovog aktiviranja u radu sa seoskim zenama. Direktnim kontaktima i predavanjima studentkinje su vrsile odreaeni politicki uticaj na seosku zenu i raznovrsnim radom zadobile su poverenj e kod tih zena. Uspesan kontakt ostvarilo je Udruzenje ,Dom visokoskolki" i s radnickom omladinom i zenama preko slovenackih radnickih kulturnih udruzenja ,Vzajemnost". Pri tim udruzenjima postojale su posebne sekcije zena preko kojih je Partija vrsila odredeni uti77 MI!l".olsiav Lu.Ste•k, Napredna Studentska mladina. v zadnjih letih pred vojno, Ljubljana v Uegali, ilmj, I, 167. Studentkinje sru pvogoomom PTedvndexe da oS@UiuBFSKPZ UMLWWBFSKPZ 78 Studeniflkinje su programo.m predvidele da osnujru doma6i0ki teCaj s predavanjjma ·O ishrani d. v;rtlarstvru; teCaj za 1negu odoj.Cad'i, ip'l"V€ IJ)OmoC.i i eyS'be tb:i,gijene; kooj.aOki rteCaj; zatim su planiraile da ·osnu}u Citaonicu, da urede deOiji Vl1tLC, .odrZe viSe II)rasvetnilh tPXedavarnja ~teg ma·Caja j na lkraju da pomognu •seoskim Zenama u pOiljSkim rado.v;ima. Za ostvarenje ova!kv01g plam.a nedostajata tsu rpre svega materijaillla !Sredstva, a zatim je or:gQnliilovanjre predvidenih teCajeva bi!l-o nereail'l11o usred leta za 'Vreme najveCe ooz-one pO!ljooprivrednih radova. {MiTOISlav Lu.Stek, n.n., 167; ARP, Se6anje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78; A H r e JJ. a B o ~ e, Kauo CJl.oseH.a1£'1Ca cTy0e'HTUUH>a nouymasa Oa ce- npu6Jl.UJFCU ceJba'lf.'ICOj :HC€'H.U, Eeua dauac, 8, uoee.M6ap 1937, 9.) 79 Isto. 352 caj na zene. Ona su hila narocito aktivna u Ljubljani, Mariboru, Kocevju, Velenju, Sostanju, Celju, Sv. Pavlu i Zabukovici.80 ,Dom visokoskolki" u Ljubljani uspeo je da okupi veliki broj studentkinja i da medu njima organizuje ideolosko-vaspitni rad. Ovo udruzenje je ucestvovaloo u svim akcijama Slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza u koju je bilo i uC!anjeno. Studentkinje iz doma su se povezale sa zenama na selu i sa radnicama i pruzale im odredenu pomoc u radu, sto je predstavljalo poseban uspeh ove organizacije studentkinja. 3. ,Slovenska druzina" u Hrastniku Za legalno okupljanje i delovanje medu zenama Partija pronalazi razne oblike rada u pojedinim mestima. Na inicijativu Partije Lidija Sentjurc 81 osnovala je 1937. godine u Hrastniku Drustvo ,Slovenska druzina", koje je okupljalo zene i omladinke. ,Slovenska druzina" je brojala vise od 60 clanica. Ona je organizovala ideolosko-politicki rad medu zenama, zatim razne tecajeve i kruzoke koji su prakticno koristili zenama i uspela je da aktivira veliki broj zena u pojedinim akcijama koje je Partija vodila u to vreme. Na sastancima zena citana je razna legalna i ilegalna literatura, a zatim su se vodile diskusije o pojedinim problemima drustveno-politickog zivota. u. uzem krugu zene su se upoznavale sa borbom u spanskom graaanskom ratu i pripremale za ucesce u politickim akcijama kod nas. ,Slovenska druzina" organizovala je niz predavanja politickog karaktera, kao i predavanja iz oblasti higijene i zdravstvenog prosvecivanja. .Zene ovog mesta pridruZile su se ostalim zenama koje su se borile za opstu ravnopravnost i uzele su aktivno ucesce u akciji za pravo glasa zena 1939. godine. One su takoae ucestvovale u prikupljanju potpisa za prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, zahtevale povisicu plata i protestovale protiv izvoza zivotnih namirnica iz zemlje. ARP, SeCanje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78. IJLdija SentjUTc - rodena u Hrasfm.iku 18. marta 1911. godine; zavr&ila 'll!Oiteljsku Skolu, a za:t1m Fi:J10.zofsrk,i fakultet u Ljrubljanli 1938. 1godine; kao student .piristup:IIJ..a radniCkom pOkretu i 1932. god:Lne posta1a Clan KPJ; Zibog revolucionarnog I'lada 1bila je uhapSena 1933. i presudom Dr-Zavnog suda za e:aStitu drZave I()!SUdena na dve godine robije, ·koju je izdrZala u Ka~ne:nom ·Zemskom zavodu u BoZa-revou; bila Clan PK SKOJ-a za Sloveniju 19·36, sekretar Univerzitetsk:og -kom-iteta KPJ na Ljubljanskom undverziietu i Clan Omlad.inske 'koomisije pri CK KPJ; ·od se;ptembra 1941. Uo maja 1943 ..godine 1"adhla .llegaln.•o u Ljubljani kao ,Olan PK .SKOJ -a, .zatim ka·o selmetar OK KP Slwen'ije za LjubLjanu i kao &an PovereniStva OK KP Slovenije -i JOOF za Ljubljanu; zatim je 'izaSla na slobod.nu terJ..toriju i 111'0-vembra 1943. postala Clan Po!.itbi:roa CK KP Slovenije; u proleCe 1944. bila je sekret-ar Pov-ereniMva CK · KP Slovenije za :Primorsku, Gorenjslru i KoruSku; posle oslobod:enja - o.rgan:ilzacioni ISeka-etStr CK KP Slovelllije, ministar za ·prosvebu .-i lm·munalll1e poslove Vlade NR Slovenije, potpredsedni!k Na'OOdne SlrupStim.e FNRJ, -Clan Sa-vemog i-zw-Snog ve6a, Clan IzW'Snrog odbora SSRNJ i a.'epub1H':ki i -saw21ni narodrrti po-sla·niik; odlik!DIVama j·e O.rdenom naDodnog heroj.a i drugim od.llrko'Vanjima; Sada - Clan Saveta fed-eracij:e. 80 81 1 353 �,siovenska d.ruzina'' je organizovara tecajeve za sivenje i krojenje i kruzoke za vezenje i pletenje, na kojima se okupio veliki broj zena. Dru2ina je trazila najpogodnije oblike za okupljanje omladine i osnovala je dramsku sekciju i omladinski pevacki i harmonikaski hor. Organizovano je nekoliko priredaba i drugarskih veceri na kojima su istupali ovi horovi i dramska grupa. Za decu i ostalu omladinu priredivani su posebni izleti, na koje su odlazile po dve do tri zene iz ,Slovenske druzine" vrseci odredeni uticaj na njihova vaspitavanje. Dru2ina je 1938. i 1939. godine organizovala logorovanja za decu rudara i ostalih radnika. Zimi su za omladinu organizovani smucarski tecajevi i priredivana sankanja. Kada su za vreme strajka uhapseni neki rudari i oterani u Ljubljanu, zene sa decom isle su za njima i zahtevale da oni puste iz zatvora. 82 Kao sto se vidi, ,Slovenska druzina" u Hrastniku -organizovala je veoma raznovrstan rad i na taj nacin okupila veliki broJ zena u ovom mestu. Posebnu paznju posvecivala je mosovnom okupljanju omladine i ideolosko-politickom vaspitavanju. 4. Druiitva za prosvetu zene u H rvatskoj Posle osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, u Zagrebu je, na inicijativu Partije, u jesen 1935. godine, osnovano ,Drustvo za prosvjetu zene". Osnivacka skupstina drustva odrzana je u hotelu ,Esplanadi" 23. novembra. Bilo je prisutno oko 20 zena, koje su se upoznalo sa ciljevima drustva, usv<~jile pravilnih i izabrale Privremeni odbor. Za predsednicu Odbora izabrana je profesorka Olga Milicinovic, za potpredsednicu - dr Pava Jajac i za sekretara - mr Natasa Simunovic. 8 ' ,Drustvo za prosvjetu zene" okupljalo je napredne intelektualke, radnice i domacice. Preko drustva Partija je organizovala politicki rad i vrSila idejni uticaj medu zenama. Njegov glavni zadatak je bio okupljanje zena na liniji borbe protiv rata i fasizma. Ono je organizovalo razne tecajeve po pojedinim problemima koji interesuju zene, zatim naucna predavanja i priredivalo zabave i izlete. Prvih godina Drustvo za prosvjetu zene u Zagrebu nije ostvarivalo neke zapazene uspehe u radu. Posto je rad Omladinske sekcije bio otezan, odluceno je da nekoliko omladinki prede u ovo drustvo, sto je i ucinjeno. Kada je u jesen 1937. godine raspustena Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu, veci broj omladinki presao je u ,Drustvo za prosvjetu zene" i tamo nastavio svoju aktiv82 Predsedni,ca ,Slovens~e druZine" je bilra Helena Boro.v.Saik, sekretar Fanri. Mlakar, •a ru Odboru •su se joS rnalazil€ Mill'ka Polarnc, IliiZa AOkun, Marija Ste:t1ban i Kristina Salam'On. (Arhiv CK SK Slovenije, fond Usipomene, SeC.anje Helene Borov:Saik, Mar:ije .Sterban, 1\ILa·rije J.agodiC, K.rwtin.e Sai·amon i Angcle Rajnlk.) 83 Olga Milii1CinoviC je umi"la za vreme raroa u logoru Stara GradiSka. (Zene Hrvatske u radni6kom pokretu . .. , 280.) 354 {;. nost. Ukidanjem Omladinske sekcije ovo drustvo bilo je jedina zen.ska organizacija u Zagrebu kroz koju su komunisti legalno delova!I. U drustvu se nasao veci broj Clanova Partije i SKOJ -a koji su u njemu razvijaii razne oblike rada i time sire okupljali zene. Polovinom marta 1939. godine ,DruStvo za prosvjetu Zene" u Zagrebu odrzalo je svoju godisnju skupstinu na kojoj je, pored ostalog, konstatovano da je drustvo tokom godine odrzavalo tecajeve iz stranih jezika; da je priredivalo kulturne veceri; da je 10. februara organizovalo javno predavanje o knjizevnici Perl Bak (Buck Pearl), dobitnici Nobelove nagrade, i da se anga2ovalo na suzbijanju nepismenosti. ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu osnivalo je podruznice u pojedinim mestima u Hrvatskoj i pomagalo im u radu slanjem svojih predavaca i stampe. Tako je, 8. decembra 1936. godine osnovana podruznica u Karlovcu, cija je predstavnica takode podnela izvestaj na godisnjoj skupstini. Ona je naglasila da je odrzano n~­ koliko predavanja iz oblasti psihologije i da su za;<azana pr.~dav~Ja o Perl Bak. Na kraju je izabran novi odbor drustva u kOJ1 Je uslo nekoliko najaktivnijih omladinki iz Omladinske sekcije i postavljeni zadaci za buduci rad. 84 Posle ove skupstine ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu pocelo je mnogo intenzivnije da radi. U uputstvima za osniv":"je podruznice Dru8tva za prosvjetu zene u Splitu, avgusta 1939. godme, navodi se da dru8tvo u Zagrebu uspesno deluje i da je organizovalo redovna nedeljna interna predavanja i referate na teme: o ratu, o rasizmu, o hrvatskim knjiZevnicama, o pitanju e~otivnosti Zene, o Gluku, Verdiju, Goji, Van Gogu, o Ceskoj, o f1lmu, o poreklu coveka, 0 nasledivanju itd.; da je organizovalo interne priredbe Majcinog dana i rodendana brace Radica i nekoliko cajank~. i n:a: njih izleta; da je odrzalo sa skolom narodnog zdravlJa krac1 tecaJ ,Majka i dijete", zatim tecajeve iz nemackog i francuskog jezika sakupilo malu biblioteku od stotinak knjiga. Drustvo je uspelo da se u radu na zajednickim akcijama poveze sa ,.Seljackom slogom", Udruzenjem jugoslovenskih stud:;nata u Pariz~, Ud.~:'zenjem univerzitetski obrazovanih zena, Drustvom hrvatsk1h knJ1zevmka, Zenskom sekcijom ,Seljackog kola", zenskim sekcijama URSS-a i .Redakcijom !ista Zenski svijet. Ta?a se.u drus.tvu ~al~ilo.oko.15~.zena razne starosti (od 18 do 60 godma), 1 to prlVatmh 1 drzavmh cmovnica, studentkinja, domacica, intelektualki i manj broj kucnih pomoCnica i radnica.s5 Na inicijativu Partije, osnovano je 19. novembra 1939. godi':e ,.Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu, koje je delovalo kao podruzs4 Planom '}e predv:i.deno da se odrZe predavanja iz raznih oblasti nauke i umetnosti, lkioja lbi odrZali struOnjaci i .Clanice rdntStva; da :se o~r~ J?edicimSki, peda:goSki, jezi:Cki, domaCLCki i ik.rojaOkJi teCajevJ; d~. :Se orgaruzuJu J~vna predavanj.a, ipriredbe, za:bave, dramSike Hi ,glazobene se.kCIJe,. poseta m~eJ:ma, i'2lloZlbama bioskopfuna 1 opozoriSt:ima; da se us:postav.J. rsaradnJa sa ro!Stah.m zer:,skim kul bum~tm udruZenj'ima u gradru -a. u zemlji i da se radi na izdavanJU booSma i -odrW.vamju predavanja na rad1ju. Preporui:uje \Se dru.Stvima dz unutraSn}osti da ·ona rod ·svili postojeC:ih oblika .rada prirnene . .onaj koji najyi-Se odgovara nivou njirhove ·onganizacije. (AIHRPH; fond Drustv{l za pro:;vJetu fene, ·zagreb, 1936-1941; Zene Hrvatske u. radntCkom pokretu. .. . , 378 1 391.) -tt5 Zene Hrvatske u. radniCkom pokretu . .. , 391. 355 �nica Drustva u Zagrebu. Na osnivacko{ skupstini bilo je oko 50 zena. Za predsednicu Upravnog odbora Drustva izabrana je Jasna Vukovic, za potpredsednicu - Anica Vrbanac, a za sekretara ·Damira Soldatic. ,Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu odrzavalo je u prostorijama SBOTIC-a sastanke svakog cetvrtka kojima je obicno prisustvovalo oko 80 zena. Na tim skupovima su uz predavanja vodene i diskusije s marksistickim prilazom svim problemima za koje su se clanice drustva obicno pripremale na uzim sastancima. U okviru drustva forrnirana je grupa od 15 zena, koje su se vise isticale i bile naprednije po svojirn shvatanjima, pa se s njirna pocelo posebno raditi na teorijskorn uzdizanju. 86 Ova grupa je davala pravac celokupnom radu druiltva i hila glavno uporiste Partije u organizovanju i sprovodenju pojedinih akcija rnedu zenama. Drustvo je planiralo da odrzi tecajeve iz oblasti delatnosti za koje su zene bile najvise zainteresovane, i to iz domacinstva, sivenja i stranih jezika. ,Druiltvo za prosvjetu zene" u Splitu radilo je aktivno sve do okupacije zemlje, a za vrerne okupacije se reorganizovalo u grupe zena koje su nastavile da rade u ilegalnirn uslovima."' Podruznica ,Drustva za prosvjetu zene" u Bjelovaru osnovana je krajem februara 1940. godine, a u Sisku - avgusta iste godine. Posle osnivanja pod!UZnice Drustva u Sisku osnovane su sekcije po selima. Ovo je bilo prvo stvaranje organizacije zena po selima i organizovanje rada medu seoskirn zenarna. Svake nedelje posle podne odlazile su dve clanice podruznice iz Siska na sastanak sekcije zena u selo Budasevo. One su odrzale ovirn zenama tri predavanja na terne: 0 praznoverju, 0 polozaju zene kroz vekove i 0 polozaju zene na selu. Isprva je dolazio mali broj zena na saSl!anke, a kasnije se rnnogo povecao. One su pokazivale veliko interesovanje za ova predavanja i UZima]e SU UCeSca U diskusiji.BB U Varazdinu je 8. decembra ,Drustva za prosvjetu zene" bilo 25 do 30 zena, a najvise slu2benica. Podruznica je odrzala nekoliko zajednickih sastanaka na kojima je citaila napredna literatura i objailnjavani pojedini politicki dogadaji. Ubrzo je njen rad zabranila policija. 89 Podruznice ,Drustva za prosvjetu zene" u Hrvatskoj osnovane su jos u Petrinji i Dugoj Resi, pocetkom 1941. godine. 90 Na osnivacke sastanke novih podruznica isle su redovno clanice Upravnog odbora ,Drustva za prosvjetu zene" iz Zagreba i pomagale u radu novoosnovane podruznice. 86 Na sastancima .grupe prouCavala se marlwistiCka Uter:atura, na .pri- mer: Uvod u dijal.ektiCki materijalizam ·00. Talhajmera, Poreklo porodice, privatne .~v~jine i dr.Zave i Razvitak socijalizma od utopije do nauke .ad Engelsa, Impen;ahzam. ~ao najviSi stadijum kapital.izma od LenjJna, itd. (Zene Hrvatske u. radmckom pokretu . .. , 391. AIHRPH SeCanje De.Se DevCiC M!G-43/6-23.) ' ' 87 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 392 i 425. Isto, 420, 441 i 458. Zenski svijet, 15, Zagreb, januar-februar 1941. AIHRPH, foJD:d nn.t.Stvo za prosvjetu Zene, Zagreb, 1936-1941; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 443 i 447. 90 AIHRPH, SeC:anje De.Se DevCiC:, MG-43/6-23; SeCanje Slave Ogirtiz.ovdC i Vere LuketiC, MG lOII--11. 88 89 31i6 Partija je preko ovog drustva i njegovih podruznica po~e~a masovno da okuplja zene i vrsi na njih idejno-politicki uticaj, ah Je ubrzo doslo do okupacije koja je prekinula zapoceti rad. Mnoge Cianice Drustva za prosvjetu zene" ucestvovale su u NOB, a veci broj je ot~ran u logore iz kojih se vecina nije ni vratila. Od Clanica drustva koje su ostale da rade ilegalno u gradu formirani su prvi odbori Antifasistickog fronta zena. 5. 2enske nabavljacke zadruge Posle prestanka rada omladinskih sekcija zenskog pokreta, Partija pronalazi nove oblike legalnog delovanja medu zenama i osniva zenske nabavljacke zadruge u Beogradu, Skoplju i Bitolju. Osnovni zadatak ovih organizacija bio je okupljanje zena i omladinki, organizovanje ideolosko-vaspitnog rada medu njima i pomoc clanicama u snabdevanju jeftinijim odevnim predmetima, knjigama, bioskopskim i pozorisnim kartama, medicinskim uslugama i slicno. U Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, u jesen 1939. godine, ponikla je ideja o formiranju Nabavljacke zadruge rnladih devojaka. Sredinom januara 1940. godine forrniran je posebni odbor od 20 clanica, koji je izvrsio sve potrebne pripreme za formiranje zadruge, a osnivacka skupstina, kojom je rukovodila Olga Jojic, oddana je 28. januara. Na skupstini je izabran Upra':ni odbor u koji su usle Srbislava Kovacevic, Ksenija Stevovic, Radm1la Nedic, Jelena Macanko i Ljubomirka Jankovic. Zadruga je osnovana na bazi poslovnih udela na taj nacin sto j e svaka clanica ulozila po 100 dinara i hila je uclanjena u Savez privrednih zadruga. Ona je, kao i svaka druga legalna zadruzna organizacija, imala svoja pravila kojima je regulisano osnivanje i rad zadruge. 91 Zadruga je okupljaia mlade devojke svih zanimanja. U njoj su bile studentkinje, radnice, domacice, medicinske sestre, drzavne i privatne cinovnice i druge. Radilo se na prikupljanju materijalnih sredstava za daljnji rad. Zadruga je imala oko 150 do 200 clanova, koje je snabdevala najnuznijim potrebarna (odecom, carapama, knjiU ·Clanru 4. PflaVIiiLa rz;adi1l.llge, .pored ostalog, •o Ziadacilma zadru·ge k:aZe se: 1. Da naba'VIlja Ziv.otne namimd:ce, odje6u, obuCu i ostale predmete ku- Dt ccmstv'~, SkolSk:e predmete, IPI'edmete za duhovnu kulturu i obrazovanje, kao i drugu rohu svake vrste i da je ustnpa svojim Clanovhna. -2. da osniva i vodi Zia potrebe .svojiih Clan-ova radi poboljSanja ti. rpojeftinjenja njihove pOtroSnje ra21na preduzeCa, kao lkrUJhinje, menze, restoTane, pe·kaore mesa:rnl!i.ce, m:lekare i t. Sl., rad1onice za izradu rublja itd. ' 3. Ida osn:irva i rvodi iii or:ganizruje .prenoi:iSita, letovaiLSta i sl. 5. da u c:ilju ol~Sanja ekon•omskog Zlblrin;javanja S'VIOj.ih il:a.ldrugarki (lrganimje krurseve ilm'oj.enja, :Steno.grafije, jezika ri sl. 7. da rradi rna zadru.Znom, pri'Vl'ednom i prosvetnom vaspdtanju woji:h Clanova li na SiTenju zadrumte ideje u.op.Ste". Pravila i podaci o ra:du zadruge nalaze se u jednom policijsk!om izveStaJu, jer je ipolicija :pra-tila rad oye organizacije i treZiJa rrazloge da je z.a:bran.i. U d:zveStaj-u se kaZe da je Uprava i ve&ina Clanica koje su osn()v.ale zadrugu evide.rutkana kao poznate komunistkinje Lli bar ~S·impa-tizerke komunizma. Prepis iz-veStaja se nalazi u dokumentacijri Zborin'irka - Zene &bije u NOB. 357 �gama i ostalim) i s kojima je organizovala ideolosko-politicki rad. 92 Zadruga je izdejstvovala za svoje clanice specijalni popust kod mnogih beogradskih trgovackih radnji, zatim popust u nekim frizerskim salonima, knjizarama, bioskopima, pozoristima i kod lekara i apotekara. Pojedine predmete su nabavljali direktno od proizvodaca, iz fabrika i trgovina na veliko, sto je takode uticalo na njihova pojeftihjenje. Zadruga je imala svoju kancelariju i prodavnicu u Njegosevoj ulici, br. 11, u kojoj su se njene Clanice snabdevale uz popust najpotrebnijim predmetima. Ona je poslovala kao obicna ekonomska organizacija na bazi samopomoci. U okviru Nabavljacke zadruge mladih devojaka u Beogradu ~ odrzavana su razna predavanja iz oblasti zadrugarstva, zatim predavanja politickog karaktera, kako na primer o ratu, o fasizmu, o izgradnji socijalizma u SSSR-u itd. N a sastancima .grupa citana je napredna literatura i stampa, a zatim su se vodile diskusije 0 pojedinim teorijskim problemima i svakodnevnim politickim dogadajima. Clanice zadruge su rasturale marksisticku literaturu i razne legalne napredne publikacije. One su. imale svoju posebnu biblioteku, koju su formirale od dobrovoljnih priloga. Izdavali su posebne zidne novine u kojima su pis·ali o aktuelnim dogadajima. Mlade zadrugarke su cesto isle na zajednicke izlete koji su bili pogodni za politicki rad i medusobno zblizavanje omladinki. Jula 1940. godine one su organizovale logorovanje na Gocu, na kojem je 25 devojaka provelo 25 dana. I ovaj boravak je iskoriscen za ucenje, teorijski rad i razonodu. Omladinke su sa sobom nosile Istoriju SKP(b) koju su proradivale na logorovanju, kao i u vaspitnim grupama. Po povratku s Jogorovanja, one su krajem avgusta pripremile vrlo uspesnu priredbu u Umetnickom paviljonu ,G:vijeta Zuzoric" na Kalemegdanu. Nabavljacka zadruga mladih devojaka izdala je 1940. godine brosuru lllTa xoh.e.uo npo3 caojy 3aopy2y u kojoj se govori o ciljevima i zadacima ave organizacije. Pored ekonomske pomoci koju zadruga pruza svojim Clanicama, planom je bilo predvideno organizovanje kurseva iz stenografije, daktilografije i stranih jezika. Zadruga je imala nameru da dopunskim obrazovanjem omoguci svojim clanicama lakse zaposljavanje. Ona je organizovala kurs krojenja i pletenja dzempera koji su slati politickim zatvorenicima u Sremsku Mitrovicu i spanskim borcima u logore. Zadruga mladih devojaka bila je povezana sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beogradu. N jene clanice ucestvovale su u svim akcijama koje je Partija organizovala u to vreme. Zbog takvog karaktera rada zadruga j e bila pod stalnom prismotrom policije. Avgusta 1940. godine policija je otkrila rad nekih ilegalnih vaspitnih grupa u Beogradu i pohapsila njihove clanove~ Medu uhapsenima se naiila i predsednica Nabavljacke zadruge mladih devojaka i jos neke njene clanice. Uspesan rad zadruge odvijao se uglavnom 92 ARP, fond CK SKOJ-a 1940/38; Jllxa xoh.e.u.o 1QJ03 caojy 3adpyzy, Eeua danae. 29, aazycx-cenTe.M.6ap 1940, 13; IA Beograda, SeCanja Srbe KovaCev:iC, Vere DodiC, Lj.UJbioe PopoviC, Dese JovanovdC i Ljubomirke JanK-;oviC, 1889/MG-V-31. 358 ' do okupacije. Njene Clanice nasle su se kasnije na raz~im konkretnim zadacima i zaduzenjima u gradu, a mnoge su ucestvovale u NOB. 93 U Skoplju je maja 1940. godine formirana _Zen_~ka. nabaylja~ka zadruga koja je poslovala kao ekonomska orgamzac1Ja 1 svoJ1m clanicama obezbedivala po nizim cenama razne odevne predmete, galanteriju, kozmetiku i zivotne namir;';'ice. Partija je preko .z~~ruge okupljala zene organizovala medu nJ1ma kulturno-prosvetm 1 1deolosko-politicki 'rad i pripremala ih za ucesce u konkretnim akcijama koje su se tada izvodile. U zadrugu se prilikom osnivanja _uclanilo oko 6? z~~a, a_ ~o­ cetkom 1941. ana je imala vee aka 100 clamca. U nJem_m c1tala?knn grupama bilo je oko 350 zena. Unutar zadruge nekohko _vasp1tmh grupa proucavale su Istoriju SKP(b) i drugu partlJsku l~terat~ru. Pored vaspitnih grupa, zadruga je organizovala oko _10 c1tal~ck1h grupa koje su sire okupljale zene va:' zadru!le. Na _n)1ma. s.':. c1tala napredna stampa i literatura, a tum~cem su 1 poJedm1 polit~ck: dogadaji. Skora svake nede!Je pnred"~ane su drugarske vecen zadrugarki i oddavana razna predavanJa. . Zenska nabavljacka zadruga u Skoplju P?Sebno_ se b~v1la. radom zena turske nacionalnosti. S njima se rad1lo poJ:'dmacno 1 _na vecernjim poselima. Zadruga _ie sa sindikalnim po~ruzmcama poJedinih preduzeca organizovala 1zlete 1 re~ovno P?sec1_vala okolna sela i potpomagala akcije seoske samopomoc1. Ona Je. ucestvovala u P?.jedinim politickim akcijama, kao sto su sa~~I?IJanJe Narodne po_r_noc1, organizovanje pros] ave 8. mart~~. .' uces~e u . ~em?nstrac1Jama 27. marta 1941. godine. Zbog pohtlcke akt"':nost1 clamca zadruge, policija je pokusala da likvidira ovu . orgamzaC1JU februara 1941. Prilikom pretresa prostorija zadruge mJe pronaden :'1kakav zabranjeni materijal koji bi posluzio kao razlog. ~a.,raspustanJe zadruge, taka da je ana nastav1la da rad1 do okupaC1Je. . Na inicijativu Partije, u Bitolju je decem~ra 1940. ~odme formirana Zenska nabavno-prodajna zadruga, koJa Je rad1la sve. ~o 1944. godine, Prethodno je osnovan Inicijativni odbor zena ~~J1 Je izvrsio sve potrebne pripreme za orgamzovanJe zadru~e. Pr1hkor;: upisivanja u zadrugu zene i devojke su davale odrede~n pr1log koJ1 je sluzio kao pocetni kapital za nabavku robe: Nam1;mce s~-~abav­ ljane iz Skoplja i Beograda, direktno od prmzv?daca po mz1m cenama, a prodavale su ih dezurne zadrugarke cl~novn_na _zadruge. Za predsednicu zadruge izabrana je Katarma H?lolceva, n~ace veoma ugledna zena u gradu. On~. je bespl_at.no u.~tup1Ia. Zensko_J nabavno-prodajnoj zadruzi prostonJe u SVOJOJ kuc1, sto Je dopnnelo da se zadruzna roba prodaje po nizim cenama. 93 Posle oPganizovanja reznO'V'I:snog rada zad:ruga. je ;ima~ n-ameru da poOne 1sa irzdavanjem 'Svoga ·lista, ali u tome nije uspela, Jer Je nJen ;rad l«atk:o .Uajao. (IliTa xohe..uo 'K'P03 caojy 3adpyzy, )Keua Oauac, 29~. aaz¥cx-::-cenxe~t6~p 1940, 13; IA Beogr.ada, Se6anja Sribe ~varCeviC:, Vere Dodu::, LJUJb.Ice PopoVlc, Dese JovanoviC i ·Lj.uboiD1r1ke J•wllikov1c, 1889}MG-V-31. 94 :SeCanje Nade Bogdanove; P y :m:: a B a K, lK.euaTa ao npozpecuanaTo Oau;xce'lbe ua MaKedoH.uja 1910-1941, CKoiije, 1960. 359 �U zadruzi je organizovan intenzivan 'ideolosko-politicki i kulturno-prosvetni rad: oddavana su razna predavanja, tecajevi i priredbe; priredivane su usmene novine i uredivane zidne novine. Ovim oblicima rada zene su informisane o najvaznijim dogadajima u zemlji i svetu. Predavanja o polozaju zene u porodici i drustvu, o odgoju dece, o higijeni i sl. drzale su obrazovane clanice zadruge. Zene su masovno dolazile na ova predavanja i pratile ih s velikim interesovanjem. Za idejno-politicko obrazovanje ·zena bile su formirane i posebne vaspitne grupe. Idejni uticaj na zene vrsen je i kroz razne oblike kulturno-zabavnog rada koji je organizovala zadruga. Pripremane su priredbe s raznovrsnim kulturno-zabavnim programom, Sto je takode privlacilo zene i cvrsce ih vezivalo za zadru!l;l. Pored recitacija, skeceva i muzickih tacaka, zabavni program Je dopunjavan igrankama, poselima i lutrijom u korist zadruge. _Ove_priredbe su koris?en~ i za sakupljanje Narodne pomoci. Zahva!JUJUCI tome, zadruga Je ihre prodirala u javnost i zainteresovala devojke iz okolnih sela Levci, Novaci, Bukovo i drugih, koje su dolazile na zadruzne priredbe. . · . ? okvi'":' delatnosti ~enske nabavno-prodajne zadruge u Bito!JU Je orgaruzovano nekohko kurseva za zene, i to: o zdravstvenoj zastiti zene, ~ nezi odojceta, o ulozi zadrugarstva, o pripremanju hra;re, o p~VOJ pomoci za vreme rata i kurs sivenja i krojenja. Kursevi, kao I predavanJa, orgamzovani su zavisno od interesovanja i potreba zena. Zene komunisti su preko zadruge organizovale proslavu 8. marta 1941. godine. Za Dan zena pripremljena je zabava koju su masovno posetile zene Bitolja, iako su ovakve i slicne proslave u to vreme bile zabranjene.•• ,_~, J 6. Zenski listovi U ovom periodu Partija je postavljala pitanje pokretanja zenskih listova, preko kojih hi se vrsio idejno-politicki uticaj na zene i koji hi svojim sadrzajem doprinosili podizanju revolucionarne svesti, opstem prosvecivanju i organizovanju zena. Vee 1933. godine u Sloveniji se, kao dodatak uz ilegalni partijski list Rdeci prapor, pojavljuje Pro!eterka, revolucionarni glasnik slovenackih radnih zena. Izasla su svega tri broja ovog lista u kojem je tretirana problematika radnih zena. Da hi se obezbedio sto siri uticaj Partije medu zenama, prilazi se pokretanju legalnih zenskih listova koji hi, kao takvi, hili pristupacni velikom broju zena. 95 ZenSka naibavno..,pJ'Iodajm•a zadru.ga u Bitalju nasiavHa j.e da radd i za vreme tdrupacije. Ona je ibi:la jedno od uporiSta 111 -'ilegalnom Tadu Mesnog lkomiteta KPJ. Posle uikidanja Studentskog zaviCajnog lld1uba u Bitolju, u jesen 1941. g:odine, O'V'iOj zadl'luzi je, pored veCeg dela inv>entara, pdpala dosta [bogata biblioteka :lcluba. (SeCanje Nade Bogdanoove; Desanka MiijQvska, Rad bitoljske paTtijske organizacije mectu Zenama, Ustanak 11aroda Jugosla~ vije 1941, i:zld. ,Vojno delo", Beograd, 1962, 783; C To H caB a reo p r 1%1 ,n; nM o B c K n, }KeucKaTa noTpe6ure.ttua Koonepat{uja so BuTo.n.a, Upu.rt03U, 6p. 5, BHTOJia, 1964, 43.) 360 I \_(t I ' Posle izvrsenih priprema i pronadenih mogucnosti za pokretanje legalnih zenskih listova, u Beogradu 1936 .. go~in_e pocinje da izlazi )Keua clauac, u Zagrebu 1939. godine poJaVIJUJe se Zensk> svijet, a u Ljubljani pocetkom 1941. godine Nasa zena. Osnivanjem Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu i aktivnoscu zena komunista u njoj, stvoreni su uslovi za pokretanje lista )Keua clauac. Sredinom 1936. godine odrzan je u Beogradu siri sastanak komunista i simpatizera Partije, na kojem je raspravljano o fizionomiji lista, saradnicima, organizaciji rada i ostalim pitanjima. Prvi broj ovog lista izasao je oktobra 1936. godine i do septembra 1940. godine objavljeno je i rastureno 29 ~rojeva. ~e~a clauac, broj 30, bio je zaplenjen novembra 1940. godme I s tim Je ovaj list bio zabranjen. 96 Partija je ostvarivala neposredan uticaj preko svojih Clanova na saddinu lista JKeua clauac i pomagala Redakciji u radu na pripremanju i rasturanju lista. U Redakciji su bile Mitra Mitrovic Suvakovic, Olga Alkalaj, dr Dusica Stefanovic, Natasa Jeremic, Zora Ser, Ela Almuli, dr Irena Stefanovic, Beska Bembasa, Olga Jojic, Bosa Cvetic, Fani Politeo-Vuckovic, Vojka Demajo, Ela Nenadovic, Dragana Pavlovic, Milka Zicina i Zojica Levi. Prva urednica lista hila je Radmila Dimitrijevic, zatim je ovu du2:nost, pocetkom 1938. godine, preuzela Olga Timotijevic, a 1940. godine list su uredivale Mira Vuckovic i Ljerka Babic. 97 Clanice Redakcije su radile dobrovoljno i besplatno i uspevale su da pozrtvovanim radom uspesno i kvalitetno pripreme svaki broj lista, da angazuju siri krug saradnika medu kojima je hila zena raznih zanimanja. Kvalitetu lista, bogatijoj, raznovrsnijoj, interesantnijoj i privlacnijoj saddini - doprinela je saradnja pozn~tih politiCara, nauCnika, publicista, novinara, knjiZevn1ka, umetn1ka, pravnika, profesora i lekara. 98 Saradujuci u ovakvom listu, koji je pokrenula i usmeravala Partija, oni su mu davah znatnu moralno-politicku podrsku, kao i svim akcijama koje je Partija pokretal~ i sprovodila. Putem, ovog lista komunisti i drugi napredni javni I 96 »Ceua Oa1tac, 31, G.!Z-aSa,o je tek u NOB, januara 1943, na os[obod"enoj teritorij'i u salu DriniCirma kod Bosans:k.og Petr.ovca. U ~toku NOB list je _izlazd.o ka'o org.al!l Arn.tifaSi'St.il:(l\!ag fi-cmta Z-ena Jugosla·vije, a poole .C?slobodell]va kao organ Saveza ZenSkih druStava; od 1961. :izdaje -ga KonferenCIJa za dnustven.u aktivnost Zena Jugoslavije. 9 7 Sastav Redakcije nije bi,o isti u ''bOiku Cirtav.og perioda. Ona ,se za ove 4 godine izlaZenja J:ista viSe 1JUta menjala -i :popunjavala novim Clanovima. (M 11 T p a M n T p o B M B., Eeua Oauac, roOutu'1ba'lC zpaOa Beozpada, KH:o: VI, Beorpap; 1959, 417 i 420; JKeua Oauac, <PoTOTMIICKO M3p;aFbe KoH<PepeHizyiJe 3a ,n;pynll'B~HY aKTHBHOCT ::m:eHa JyrocJiaBuje, Beorpa,n;, 1966, VI.) os POO"ed saradnika -koji i.SIU pisali pod '};liSeudonilm.om :ili anonimno, poSto su hili poznati policiji ka{) komu-n~sti, u :USJtu su ;saradivali:. ~ l•van.. Rtball', dr Sini.Sa Stankov-iC Vladixnirr SimdC, Ja;Sa ProdanoviC, Vladimi•r DedlJer, dr Jt{)van ·KrS'iC Dorde .AndrejeviC-Klllll, Dul"'a TeodoroviC, Vojo Dimi,trijeviC, Mica Todorov-iC Danijel O:m1o, Paulina Suda11ski, Zora PetroviC, Cuca So!ld.C, Sana Lwkd.C pfu.oSk:a Ronaj, Vera Cohad:biC, Stana DuriC-Klaj:n, dr Marija GajiC-Vajs-: dr Zd~a BabiC-Kesler, dr Lazar GenCiC i d~. U iUst~ '~. pisale i istakn:ute feministkinje koje •su bile rukovod'ioci ZenskdJh o!1gan1ZaciJa, kao Sto .su: Alojzija Stebi, predsedrnica Aldj.antse Zenskih .pokreta u JugOOl·av;iji, Mhlena Atanactkov-JC predsednica rn.Stva ,2enMi tpo-kret" u Beogradu, Pau1ma Leibl-AlbaJ.•a, predsednica UdruZenja unirverzitetski obrazovanih Zena, Danica ZeCevtiC, predsednica Lige Zena za mir .i slobodu, -i d.-ru.ge. 361 �lI I ' kulturni radnici izrazav~li s':. u pogo~noj 'formi svoja politicka ubedenJa : P_?glede 1 na taJ n~~m davah svoj udeo u masovnijem pokretanJU zena u borbu za nJihova prava, a protiv rezima i fasisticke opa~_no~ti. Njihovi prilozi mnogo su znaci!i, narocito u pogledu akciJe hsta LKe~~;a, oauac na planu opsteg kulturnog uzdizanja i zdravstvenog prosveciVanJa radmca, domacica i seljanki. LKeua oauac je izlazila mese~r;to ':I oblik~ list~, sa pocetnim tirazom od 3 000 primeraka, a kasmJe Je dostigla tiraz od 5 000 primeraka. Medutim broj citala~a bi~. je d.al~ko_ veci, _ie~ su aktivistkinje Citale svaki broJ na ~a~tanc1ma _cital~ckih 1 vasp1tmh grupa, a i pojedinacno je veci broJ zena ~onsti~ Jedan pnmerak. Interes za ovaj list je stalno rastao ko.d zena, !er su one u njemu nalazile odgovore na mnogobroJna pitn]a kOJa SU lffi se postavljala U svakodnevnom zivotu. Redakcija je uspesno ostvarivala zadatak koji je postavljen u pr':'om broJu hsta ~eua. o~uac. U uvodn_?j reci, izmedu ostalog, ka~:' se. ,_?tog.a, da b1 nase zene bile obavestene o svim dogadajima kop se desav~JU u svetu, da b1 1male gde da iznesu svoja misljenja i, naJzad,_ da b1 se upoznale sa borbom i uspesima svojih drugarica u drug1m zemlJa;na, n;' pokr:cemo. ova_i list .. Nasa je zelja da se oko. nJega okup1 sto vec1 broJ zen:' IZ sv1h kraJeva nase zemlje, bez obz1ra n~ veru, r_;arodnost 1 pohticko ubedenje, kako bi se u njemu r kr_?Z llJega nasle UJedm]ene 1 povezane zajednickim interesima 1 teznJama·'. . ~tr.anice ovog lista bile su posvecene najaktuelnijim drustveno-poh~ICk1!!' problemima u zemlji i u svetu, a pre svega borbi protiv rat~ 1 fas1zma,. ~a tim .borb1 za ravnopravan polobj zene u drustvu 1 nJ.enom pohtiCkom. 1 kulturno-prosvetnom uzdizanju. List je donosio ?ap1se o razmm problemima koji su inte1''esovali zene svih profe~1Ja, .kao. na primer o ratu i miru, o zenskom pravu glasa, o radu organi~aCIJa zenskog pokreta .' Omla?inske sekcije, o polozaju zene :' ;azmm g_ranama pnvrede 1 vanpnvrednim delatnostima, o polozaJu. oml~dme, odgoJu 1 zdravstvenoj zastiti dece, o higijeni, o pozoristu,_ f1lmu, s~ortu, gn~nastici, modi i sl. U listu su objavljivani poJedmi pnloz1 1z oblasti medicine, biologije, pedagogije, knjizevnosti, umetnosti. N a kraJu su davani razni prakticni saveti zenama U pogledu. p~1premanJa hrane, krojenja, Sivenja, pletenja j kozmetJke. L1s_t Je Ilustrovan ume~nickin; crtezima, vinjetama i prigodnim fotografiJama uz ogovaraJuce nap1se, tako da je i estetski bio na potrebnom nivou. • LK<,;na oauac je k~ntinuirano prikazivala ekonomski i politicki polo~aJ .zene 1 sve akCIJe koJe su vodene u borbi za njenu emanci~a':IJU, 1 ravnopravno ucesce u druiltveno-politickom zivotu. Mada Je zenski pokret kao organizacija isticao svoju politicku neutralnost O':'la~n~ka sekcija i Redakcija LKeua oauac uspevali su da u list~ ?bJaVIJUJU napise s politickom sadrzinom, naroCito u vezi sa borbom ~ena za pravo glasa. Ugledni politicar dr Ivan Ribar pise 0 politickim :_ gradansk1;n pravim~ zene i obrazlaze neosnovanost diskriminacije z.ena u drustvu. On, 1zn;eau osta!og, kaze: ,Zene su u pros!om vehkom. SVe~skom ratu UZiffiale aktJvnog Ucesca i U VOjsci j U raznim pozadmskim ustanovama, a danas u Spaniji rame uz rame ravno- 362 pi'avho sa muskarcima, kao milicionarke, bore se u prvim redovima svesno i odvazno za demokratiju, a protiv fasizma". Ovaj Clanak zavrsio je recima ,,da je protivno principima demokratije praviti razliku izmedu muza i zene aka su u pitanju politicka i gradanska prava zene" .99 Isto taka Vladimir Simic zalaze se za pravo glasa zena i istice znacaj borbe samih zena za prava koja im pripadaju, naglasavajuci da ne postoji ,nijedan objektivni razlog koji bi govorio protiv toga da i zenski Clanovi narodne i drustvene zajednice imaju pravo glasa". On ostro kritikuje politicke stranke, pojedince i drustvene klase koji ne priznaju pravo glasa zenama i smatra da ,borba za zensko pravo glasa treba da ude u opstu borbu za demokratiju".100 U anonimnom napisu LKeua u no.n.uTu?<a osuduje se fraza da zena ne treba da se bavi politikom i objasnjava zenama zbog cega one moraju da ucestvuju u politickom zivotu kao ravnopravni clanovi drustva. Pri tom se ukazuje da politika mora interesovati zene ne samo zbog njih samih vee pre svega zbog sudbine njihove dece, koja zavisi od toga kakva se politika vodi. Upucuje se poziv zenama da se bore za pravednu politiku koja ce omoguciti odgoj, skolovanje, zaposlenje i zastitu njihove dece od rata. 1 0l Gabrijela Disen (Gabrielle Duchen), predsednica Komiteta zena protiv rata i fasizma, napisala je clanak za prvi broj LKe1te oauac. Ona pozdravlja pojavu ovog naprednog zenskog lista i poziva Jugoslovenke u borbu za mir, a protiv rata i fasizma. U ovom clanku posebno se ukazuje da zene Citavog sveta mogu da se uspesno aktiviraju uz pomoC Komiteta Zenskih organizacija za mir i razoruZanje, Svetskog komiteta zena protiv rata i fasizma i Medunarodne lige zena za mir i slobodu. Pojedinim prilozima a likovima velikih boraca za socijalizam iz istorijeradnickog pokreta, vrsen je neposredni i mobilizatorski uticaj u pravcu idejno-politickog uzdizanja i ukljucivanja zena u klasni radnick pokret. LKeua oauac nije mogla pisati o Marksu, Engelsu i Lenjinu, jer bi hila zabranjena, ali je zato vesta pisala o Svetozaru Markovicu, Rozi Luksemburg iKarlu Libknehtu. Unapisu o Svetozaru Markovicu lik ovog prvog srpskog socijalista prikazan je kroz njegov odnos prema zenskom pitanju i njegovu prepisku i saradnju s pobornicima socijalistickih ideja u Srbiji, sestrama Milicom i Ankom Ninkovic. Pored toga sto se istice da je Svetozar Mal'kovc prvi pokrenuo i pravilno postavio pitanje ravnopravnosti zena u svojim Clancima i pismima, kroz ovaj prilog ukratko je iznesena svestrana aktivnost ovog radnickog borca na sirenju socijalistickih ideja u Srbiji. 102 Isto tako svestrano je prikazan lik Roze 99 ,n; p J1. P Y:t6 a p, AnKeTa o no.~tUTU'l{1CU.M u. zpal)a.ncKu.M. npaau.ua &eene, Ee'l£a danae, 4, .MapT 1937, 5. too B JI a ,ZJ; 11M 11 p Ca. C 11M n h, lKeucKo npaao z.ttaca, lKeua Om-tac, 7, O'I<:T06ap 1937, 5. 101 Eeua u no.auTUKa, JKena danae. 13, .M.aj 1938, 3. 1o2 U ovoon prli:logu Zene ·se upuCuju na ·CUanke Svetozal!'a MaTkoviCa, Da li je Zena sposobna da bud.e ravna muSkarcu? •i Osloboctenje Zenskinja, u ik:o'jima je iZLoZ.en njeg-ov s<tarv 1prema mnoon probl·emu .i. .shvatarnje da j-e Zensko pHanj·e sastavm.i deo rra,z,reSavarnja ·Cita·vog spleta drmStvenih odnosa putem bo:rbe za isocijalistiiOko drmStv:o. U :prepisci i:mnedu Mar!lmviCa i sestara Ntin- kovi.C ~.sadrZanri 'SU 1lallrode !I1jegovi poglledi na rreSa~anje IPfiolb:lema Zenske ra:vn1o- 363 �Luksemburg i borba koju je ana vodila protiv rata i uzroka rata zajedno sa saborcem Karlom Libknehtom. 103 Ovakvi clanci su bili veoma znacajni i aktuelni u vreme kada je vee poceo drugi svetski rat, kada je nasoj zemlji zapretila neposredna ratna opasnost i kada je Partija usmeravala borbu protiv rata i fasizma. U to vreme lKe'lw aauac pise o polozaju radne zene pred rat, koji je narocito pogorsan porastom troskova Zivota i otvoreno istice da se njihovi zahtevi mogu ostvariti jedino kroz klasne, strucne i staloske organizacije, kroz zajednicku borbu svih naprednih snaga u drustvu. Preko ovog casopisa zene u Jugoslaviji upoznavane su sa vaznijim zbivanjima u svetu, polozajem i ucescem zena raznih zemalja u drustveno-politickom zivotu i revolucionarnim pokretima. U reportazi iz Spanije govori se o podvizima zena, a naroCito omladinki i milicionarki u spanskom gradnskom ratu. 104 u posebnom Clanku je istaknut veoma tezak polozaj spanske dece i na odreden nacin upucen poziv nasoj javnosti za ucesce u medunarodnoj akciji spasavanja spanske dece. 105 List je objavio odlomke iz napisa knjizevnice Agnes Smedli (Agnes Smedley) o dogadajima u Kini i borbi kineskih zena za slobodu i nezavisnost. Posebno su date informacije o aktivnosti kineskih zenskih saveza za spas otadzbine koji su imali filijale skoro u svim gradovima i provincijama i koji su obuhvatali milione zena. 106 U Clanku Klaudije Zuhine prikazano je masovno ucesce kineskih zena u vojsci i dati su podaci o zenama kao vojnicima i komandantima vojnih jedinica. 107 Napisi o borbi zena u Spaniji i Kini doprinosili su ukljucivanju zena u antifasisticki pokret i jacali veru u sopstvene snage i mogucnosti zena da ravnopravno ucestvuju u svim oblicima borbe. U opsirnom clanku s mnogim podacima l>'.'"zivota i rada sovjetskih zena prikazni su rezultati oktobarske socijalisticke revolucije pravnosti i 'V'O>d:i!la se dilstkusija o socijalistima -i .socijali2mlu. (B J::l ,n; a 0 6 p ap, o B 11 h, CaeT03ap Mapxosuh u cecTpe Hu'H.'X:.oau'li~ }Keua dmtac, 20, .uapT 1939, 7-8. 1113 Jedua ne3a6opaena :Jieena, JKe'lia Oauac, 27, .MapT-anpu.!l, 1940, 15. 104 ReportaZu iz Span.ije pod !Il'aslovom ,SvedoCanstvo .o 'borbi Spanskiih ~ena za demokratiju i napredak" nap'is:ao je novina-r Vladimk Dedijer posle povratka iz Spani}e. - Eena Oauac, 3, janyap 1937, 2 i 3. 105 E JJ. a H e a a ,n; o B li.l li, IIyT wnancJee Oe4e, Eeua Oauac, 8, xoaeJt6ap 1937, 15. 106 Sarno u \Sever:n-oj Ki.ni u 8 hiljada sela stvroren-i .su Zenski ISavezi za spas otad2Jbin~. U pograniOnoj SanstOahar-hebejSk·oj oblasti, u Zenski pokret biJ.o j.e ukljuCeno ·6 miliona Zena, pretefuo rSelj an'ki, koje su pomagale gerilc'im~. ?enske OI!ganizacije ISU 'IJ[Mpremwle odeCu i {lbu6u za v:ojsku, zavoje_ za ranJenilke, i:uva[,e puteve, a po potrebi ruCestv:ovale i u barlbama. Osniv·ani su i ;po.sebni 3enski odredi za pomoC frontu. (Kuuec-;cu1be y o06pauu c.tto6o0e, JK.ena danae, 21, anpuJl 1939, 5; Kina u odbrani nezavisnost-i i slobode (1odiomci iz napisa kn.jiLZevnice A~es Smedli, Kineske sudbine) 1K.eua Oauac, 8, 1WBe.M.6ap 1937, 12-3; A rae c C Me .ll: JI :v.r, liue..~to U3 Ku'H.e, LKeua danae, 10, c;PeGpyap 1938, 4; ·o :poloZaju ?.ene u Kini piSe d D. SretenoviC u Clan-ku Caa06enu oGu'llaju y Ku'H.-u, lKe1£a danae, 11-12, .M.apT-anpu.n 1938, 5 .i 6.) 107 Kao Cuvene Zene komandanti istiCu .se Gaj-1-f-en, -k·otia kOttnanduje ofuedom od 1500 vojn.ilka, i Cjao-'l1un-'Veng, ~oj•a je lromandovarla odredom sa 5 000 iVlOjn~a. NjdhoV'i odredi <SU odneli niz fP'Oibeda -u horbi protJiv Japa .... naca. - K JI a y ,n; M j a 2K y x H H a, Bopuxu ce do ?Cpaja, ]Kena Oauae, 22, 364 u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti zena i muskaraca.' 08 Na taj nacin data je i perspektiva zenama u Jugoslaviji koje su sve vise dolazile do saznanja da samo revolucionarnom borbom i ucescem u njoj mogu da promene postojece drustvene odnose, a time i da rese pitanje potpune ravnopravnosti. Zapa:len je i Clanak o polozaju i emancpaciji zena u CehoslovaCkoj, o Zenama poslanicima i senatorima, o Zenama koje zauzimaju najodgovornije polozaje u politickom i javnom zivotu. Na vest naCin u clanku je ukazano na opasnosti koje prete demokratiji od fasizma, pa je, izmedu ostalog, receno: ,Cinjenica da je fasizam ugrozio polozaj zene i kao zene, udarajuci cak i na ana prava koja je cine covekom drugog reda, dovoljna je da ucini zene i fasizam nepomirljivim neprijateljima". 109 Ovakvim i slicnim napisima )Keua oanac je mnogo doprinela da se nase zene sire upoznaju s polozajem, borbom i uspesima zena i njihovih organizacija u raznim zemljama sveta. Ova je bio prvi napredni zenski list iz kojeg su zene mogle saznavati istinu o radnim zenama drugih zemalja svih kontinenata, njihovim problemima, akcijama i stremljenjima. 0 tome govore ne samo napisi o Zenama u Evropi veC i o Zenama u Africi, Americi, Aziji i Australiji. 110 Kroz sve brojeve lista zapaza se nastojanje Redakcije da prati i prikazuje na konkretnim primerima kakav je polozaj zene u pojedinim krajevima u zemlji, u pojedinim profesijama, u gradu i na selu, u porodici i u braku. To je narocito doslo do izrazaja kroz rubriku Ca.Ate o ce6u u kojoj su saradivale citateljke pisuCi o svom polozaju. u pismu )Keuu oauac jedna radnica, izmedu ostalog, kaze da se hila zaposlila u jednoj radionici belog rublja, ali da je ubrzo ostala bez posla, a izdrzavala je oca, majku i dete sa zaradom od 10 dinara dnevno. 111 Mnogi primeri o teskom polozaju zene na selu zabelezeni su u a·vom listu. Iz napisa o crmnickim zenama vidi se kako su u izuzetno teskim prilikama zivele zene u ovom delu CrnO" gorskog primorja. Oko 90 odsto muskaraca odlazilo je u pecalbu u SAD, Kanadu, Australiju i druge zemlje gde su ostajali po 10 do 15 godina, i to najvise na radu u rudnicima. U njihovoj odsutnosti sav teret izdrzavanja porodice padao je na zene, taka da su ih muzevi po povra tku nalazili iscrpene i pre vremena ostarele od teskih poslova na selu. Medutim, omladinke su i pod ovako teskim uslovima 108 Lzneseni 1S1U ·podaci o poloZ!aju rene u Rusiji pre revo1ucije, zatim o uCeSCu Zena u iZigradnj.i IS·ocijallizma u SSSR-u. Na kcm:kretnim primeriroa polk:azano je '~ako je Zena zauzel.a tiLSta~knuto ·mesto u :ra'Zllim ·obl-a:stima pr'hnrede, .poosvete, nauke i kulture, kao ·i -u druStveno-jpo1iti~om ZivoJtu. GoVJori .se o 51pooobnostim.a 1 UtSPesima Zena ·radnica, ik:olhozn!ica, pHota, leik:.ara, pro:Desora, in:Zenjera i drugih p:r:ofesija. Poselbr:no se napominje da je 189 Zena izalbrano u Vrthovni sovjet i da 'ih mnogo ,radi u upravnim -ol:"ganima SSSR. :(Map M j a Be JI 11M M p o B u h, Jyna1CU1be pada, lKe1£a dan-ae, 28, .A(aj-jyn 1940, 7.) 1o9 TletU'ICe nap.naM-e1£xapKe, E.e1£a 0a1£ac, 7, oKTo6ap 1937, 6 d 7. uo V1di, .na primer, Clanke: HaT a JI u j a X a I,I Ji:I h, Kpo3 A.nJJCup, Eena Oa1£ac, 5-6, anpu/l.-.M.aj 1937, 18-19; A ,ZJ; a B p a j T, L{pu-x:u1ba npu'lta o caoJ£ 0eTU1beTay, E.e1£a 0a1£ac, 1, o:~exo6ap 1936, 11; Eena y A..uepu~u, Eena Oauae, 15, jy.n 1938, 8-9; JanaHe?Ce :J~Ce1£e 3a ape.ue paTa, )Kena dauae, 25, 01CTot5ap 1939, 13. Od 1l:llf,oja 10, febrtmr:a 1938, do 1broja 23, jula 1939, JKeua OaHac u I'!Uibrici }{oza!)aju u xeue p,ilsa·la je o Zenama -iz sv.ih ikrajeva sveta. 111 OOzoaop pad'H.-U'4e, }Keua Oauae, 4, .uapx 1937, 18. 365 �r . ~ivota i rada uspevale da se opismenjavaju, da Citaju i da se pod uticajem Partije ukljucuju u antifasisticki omladinski pokret. 112 List je donosio napise i o polozaju i problemima zenske omladine i dece, o radu i uspesima devojaka u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, o polozaju ucenica u privredi (segrta), srednjoskolki, studentkinja, o deci razvedenih roditelja, o teskom polozaju vanbracne dece, o deci sa ulice, o decjoj literaturi i vaspitavanju dece. Da bi se istakla sposobnost zena za vrsenje svih funkcija u drustvu i svih poziva u zivotu, )Ke1<a Oa1iaC je posebno pisala 0 zenama naucnicima i dobitnicama Nobelove nagrade. Opisan je iscrpan zivot ii rad Marije Kiri-Sklodovski, (Marja Curie-Sklodowska) koja je za naucna dostignuca dva puta dobila Nobelovu nagradu. Pored krace biografije americke knjizevnice Perl Bak, objavljen je i odlomak iz njenog romana Majka. Osvetljen je lik i naucni rad zene matematicara Sofije Kovalevske, i<ojoj je 1888. godine Akademija nauka u Parizu dodelila Bordenovu nagradu. Iz oblasti nauke, knjizevnosti i umetnosti dati su mnogi prilozi od domacih i stranih. autora, sto je doprinosilo svestranijem obrazovanju zena. Pored .odlomaka iz dela Maksima Gorkog, Aleksandra Sergejevica-Puskina i Ilje Erenburga, objavljivane su krace pripovetke, eseji i pesme domacih i stranih pisaca. Posebno su davani osvrti na pojedine knjige, filmove, pozorisne predstave i izlozbe slika. Zapazen je kriticki osvrt Milice Suvakovic i Mitre Mitrovic na knjigu Milice Duric-Topalovic JKe1<a npo3 se?<ose. Analizirajuci ovu knjigu, one su opovrgle pogresno postavljanje zenskog pitanja od strane autora, kao i nepravilan odnos prema zenama radnicama, seljankama i domacicama. 113 ,._.. U listu je cesto pisano o raznim bolestima, o higijeni zena i dece i drugim pitanjima iz oblasti zdravstvenog prosvecivanja. Iz oblasti fiskulture objavljivani su prilozi iz sporta i gimnastike za zene sa uputstvima koj a su im mogla korisno posluZiti u fizickom · odgoju. Redakcija LKe1<e oa1<ac uspela je da ostvari cvrstu saradnju sa zenama i cesce im se u listu obracala s molbama da pisu 0 svojim problemima, da daju primedbe i predloge za poboljsanje Sl'dr2aja i kvaliteta lista, kako bi on sto potpunije zadovoljio potrebe i razlicita interesovanja zena. Zene su se rado odazivale pozivima Redakcije i svojim napisima iz raznih oblasti zivota i rada doprinele da list odgovori svojoj nameni. Broj 24 JKe1<e oa1<ac bio je u celini posvecen zenama Bosne i Hercegovine, a pripremile su ga i uredile aktivistkinje iz ove pokrajine. Ovaj broj se istice po tematskoj raznovrsnosti, tako da su zene u drugim krajevima do bile mnogo jasniju predstavu 0 izvesnim 112 JaH K o '"B o HoB n h, LfPMUU1iKa J/Ceaa ce 6y0u, JKena Oauac, 8, uoae.M.6ap 1937, 3. us MiUca Tlopa'loviC u ISvoj.oj lmj'izi ne posta·v.!ja ZenSk:o pitanje kao opStedruStveno lpitan}e, v;eC o -ovom problemu govori kao '0 borbi ,palov.a i odvraCa Zene 00 k.la-snog radniOkog pok.reta. (M H JI H :u; a III y B a K o B 11 h n M HT p a M H T p o B M h, K1buza z-Qe Mu.au~e 1?:.ypuh-TonaJtoeuh, JK.etta KP03 sexoae, 2Kena dana·c, 23, jy.a 1939, 8-10. 366 I specificnostima u polozaju zena u Bosni i Hercegovini. Cianci, pripovetke i pesme odraz su prilika i zivota u ovoj pokrajini_ u clanku :U.yRa1i 3JtaTo Xep.,ewsu·ne detaljnije govori o naporima oko uzgajanja duvana. Kultura duvana u Hercegovini, a narocito u njenom zapadnom delu, zauzimala je prvo mesto u privredi toga kraja. Oko 24-25 hiljada seljackih porodica bavilo se u to vreme odgajanjem duvana. Na tom se intenzivno radilo od marta do decembra u godini, a u radu su ucestvovale citave porodice, pa i mala deca. Zene su, pored rada na uzgajanju duvana i drugim poljskim radovima, obavljale sve poslove u kuci i brinule se o odgoju dece, a u nerodnim godinama i nadnicile u gradu. U Fabrici duvana u Mostaru radile su i zene sa sela. Neke od njih su pesacile do fabrike 2---3, pa i 4 sata dnevno. 11 '1 Iz ovih nekoliko primera vidimo kako je bio tezak polozaj zene na selu, a to je karakteristicno i za druge krajeve u zemlji, narocito siromasnije. u Clanku IIpocajeTa y xpaaTC?<OJ< ouje.~ty Boc1<e dati su delimicni podaci o stanju skolstva u Bosni i Hercegovini, zatim o procentu nepismenosti u nekim srezovima115 i o akcijama koje se poduzimaju na liniji opismenjavanja stanovnistva. Na veoma plastican nacin prikazan je sukob zena s policijom do kojeg je doslo jednog pazarnog dana u Sarajevu 1917. godine. 116 U Clanku Mycmt.t<a1ina y 6pany dat je vise s pravnog aspekta polozaj Muslimanke u porodici. Tri reportaze u listu posvecene su polozaju zene na selu, njenom zdravstvenom prosvecivanju i pohadanju domacickih tecajeva. Lekarka Masa Zivanovic pisala je o zdravstvenoj za8titi majke i deteta, o naporima koji se cine u tom pogledu i o posebnim problemima zastite materinstva na selu. Od knjizevnih priloga u listu je objavljena pesma Ca ><awux no.Jba od Alekse Santica i ~esoja'l.na npu'l.a od Hasana Kikica. Slikarka Mica Todorovic je napisala Clanak Jeoa" noMeo 1<a Boc1<y u c.~tunapcTBo u kojem se govori o mogucnostima za slikanje, slikama i slikarima iz ove pokrajine. Na osnovu ovog prikaza lista vidi se da je Ee1<a oa1<ac pratila aktivnost zena i pisala 0 svim problemima za koje su one bile zivotno zainteresovane. Aktivnost Redakcije ovog lista i njegov ugled narocito su dosli do izrazaja prilikom pokretanja i vodenja akcije za pravo glasa zena 1939. godine o cemu je vee bilo reci. Redakcija je u ovim uslovima imala izuzetno slozen zadatak da preko legalnog lista sprovodi liniju ilegalne Partije. Ona je morala unapred da ocenjuje o cemu i na koji nacin da se pise, da u svakom broju 114 CM M Jb a K o p a h, ,lfyaan - 3.!1.aT6 Xepv,ewaune, JK.eua Oa1tac, 24, aazycT-cenTe.M.eiap 1939, 6. u srerovima: Prozor Nepismenih 86,1°/o .Zen.a 95'0/o Toonislav-Grad 85°/o , 94,8'D/o Bugojno , 80,9°/o ,. 91 11/o Livno 75,8°/o , 87,9fl/o Fojnica , 75,3°/o , 84,4°/o A H T e M apT u HoB u h, IIpocajeTa y xpaaTC?COJt. OujeJI,y Bocue, JK.ena Oauac~ 24, aazycT-cenTe.M6ap 1939, 10. u6 JoE a H K a Ill u Jb a K, IIo6yna Jlcena 1917, }Keua danae, 24, aa~ycT­ -cenTe.M.6ap 1939, 11-12. us 367 �istakne odredeni aktuelni politicki iii socijalni problem i da istovremeno vesta ukaze da se ti problemi mogu uspesno resavati jedino uceseem zena u borbi radnicke klase. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine, ocenjeno je da je JKeua daua~ u toku svog izla~enja uspesno vr~la ulogu organizatora zena, da Je na popularan 1 pr1stupacan nacm odgovarala njihovim zahtevima, da je v:sila siroku propagandu ':led~ zenama i da im je otvarala perspektlve borbe za emancJpaC1JU 1 ravnopravnost u drustvu. Istaknuto i7 d~ je JKeua: oauac _Prim~r zenskog lista u onim uslovima." 7 Sa tlm Je odato v1soko prlznanJe Redakciji lista koja je samopregornim radom uspesno izvrsavala zadatake Partije u radu medu zenama. U Zagrebu se 1936. godine pocelo raditi na pripremanju i izdavanju lista koji bi tretirao probleme zena, a narocito oml~dinki. U tu svrhu bio je osnovan posebni Pripremni odbor sastavlJen od predstavnica naprednih omladinskih i zenskilr udruzenja. Odbor je zakljuCio da se pokrene glasilo mladih zena u Hrvatskoj pod naslovom Mlada zena, koje ee se zalagati za ostvarenje ekonomsko-socijalnih i politicko-kulturnih zahteva zena, obradivati sve aktuelne probleme iz zivota i rada i davati prakticne savete sa podrucja domaeinstva, higijene, mode i sparta. Pripremni odbor obratio se proglasom svim mladim zenama u Hrvatskoj da najaktivnije pridu radu oko svog lista, da sakupljaju novcane priloge i da pisu clanke za list. 118 - Prvi i jedini broj naprednog zenskog lista Mlada zena izasao je oktobra 1936. godine u Zagrebu kao glasilo hrvatske zenske omladine. U uvodniku ovog lista govori se o zajednickim interesima koji povezuju zene raznih zanimanja i na kraju S1!>· pozivaju sve zene: seljanke, radnice, domaeice, Cinovnice i intelektualke da aktivno 111 ARP, fond CK KPJ 1940/14, V zemaljoska kooferencija KPJ, referat Vide TomSiC. us Pripremni OObor je saopStio <Ia Ce se glasillo zalagati za ostv.arenje sledeCih zahteva Zena: ,I. Ek{l<nomsko-socijalni 1) primanje Zena u sva zvanja, 2) za isti rad .ista .plata, 3) priznavanje rada Zena 'kuC.an.irca kao zan!i.malllje, 4) zabrena noC-nog rada Zen-i, 5) zabrana rada malodohne djece, 6) zaStita Zena na radu, 7) z.aStita maj:ke i djeteta, 8) oooivanje obda:niSta za djecu u selu i gradu, 9) osniva<nje zdravstvenih :S'avebodavnih stanica u selu gradu. II. PolitiCko-kulturni 1) hrvatske naoionalne i politi.Cke slobode, 2) mir, 3) ·op.Ste, tajno, 'Pl1oparcionaln-o i jedaa:k.o .prav-o ,glasa, 4) i21mena gn-ada.nskog zakonika u korist Zene, 5) pvnsveta Zene 'i njeno moralno p·ridizanje 6) ·osnivanje bespltanih domaCiiilskih teCajeva 7) besplatno struCno obraz·ovanje Zena, 8) osntvanje zadruga za prodaju Zeookih ruCnih radova, 9) osnivanje ,cmalfabetskih teCajeva, 10) reforma Skols:ke nastave". ARP, fond KI, 1936/399. 368 saraduju u ovom glasilu ,taka da Mlada zena zaista postane jasan odraz teznji i zahteva hrvatske zenske omladine". U listu su objavljeni Cianci pod naslovima: Hocemo da budemo !judi, Borba za mir, Polozaj trudne zene, Seljanka, Zene iz predgraaa, Iz zenskih udruzenja, Dopisi zena, Male vijesti i modallo Posle dve godine u Zagrebu se ponovo pocelo raditi na pripremama za izdavanje legalnog zenskog lista koji bi tretirao probleme svih radnih zena. Prvi broj toga lista pod nazivom Zenski svijet izasao je februara 1939. godine, kao zenski list za zabavu i pouku, a u stvari je bio legalni organ Komisije za rad medu zenama Centralnog komiteta KP Hrvatske. Ovaj broj je stampan u 2 500 primeraka, a tiraz je stalno rastao, tako da je poslednji broj, od februara 1941. godine, izisao u 17 hiljada primeraka. Do marta iste godine izislo je 15 brojeva, a bio je pripremljen i vee slozen u stampariji i 16 broj, koji je trebalo da izide u 20 hiljada primeraka, ali nije izasao, a rukopisi su propali za vreme okupacije. U prvoj Redakciji, koja je sastavljena 1939. godine, bile su: Galja Korporic, Anka Mihota, Beba Evie~Krajacie i Lidija Zlatie. Redakcija je bila ilegalna, jer su se u njoj nalazile zene koje su policiji vee bile poznate kao komunisti, a Jegalni urednik je bila Katja Galie. Sledeee godine formirana je nova sira Redakcija u kojoj su bile: Anka Butorac, Yanda Novosel, Jela JanCic, Magda BoSkovic, Beba Evie-Krajacic, Slava Ocko, Ema Cekurie (Ceka). Odgovorni urednik bila je Jekarka Slava Ocko, koja je zbog toga bila i uhapsena.120 Redakcija je okupila sirok krug saradnica raznih zanimanja, koje su mnogo pomogle da list bude sadrzajniji i da pise o problemima koji su interesovali vecinu zena. List se sam izdl'Zavao. Placala se stamparija, papir i transport, a sve poslove Redakcija i saradnice obavljale su besplatno. Zenski s-vijet je donosio vesti o uspesima Zena i Zenskih organizacija u inostranstvu1 zatim zanimljive clanke 0 polozaju zena u nekim ~emljama sveta, a najvise prostora je posvetio problemima zena radnica, seljanki, namestenica, kuenih pomoenica i studentkinja u Hrvatskoj. List je pisao o aktuelnim dogadajima u svetu i na odreden naCin pripremao zene za ucesce u predstojeeem radu, zatim o sve nepodnosljivoj skupoci, o nezaposlenosti i drugim problemima koji su uoCi rata ugrozavali ionako teii:ak polozaj radne zene. Preko Zenskog svijeta zene su se upozavale sa delima pojedinih naprednih pisaca, sa filmovima, s pojedinim pozorisnim predstavama; na kraju list je davao i prakticne savete iz higijene, gimnastike, domaeinstva i mode. U clanku Savremena zena i rat govori se o ratnim strahotama koje najvise pogadaju zenu, da su zene sanjale 0 miru i borile se za njega, da su verovale ,da ee se moci urazumiti bahatost svakog napadaca i onemogueiti novi pokolji i 2rtve". Zatim se konstatuje da su se zene prevarile u tom uverenju, da se treba pripremati za prilZanje otpora napadacu, pa se, izmedu ostalog, navodi: ,Moramo biti realne, savremene, pogledati cinjenicama u oci i biti spremne 119 Zene Hrvatske u radniCkom pokr€tu . .. , 305 i 306. 120 Isto, 376. 369 �na sve, sto bi u nedalekoj buducnosti mogle docekati. Dode li danas do rata, svesni smo nakon iskustva poslije svjetskog rata, pa poslije Abisinije, Spanije, Kine, da nema vise fronte i prve borbene linije, jer je cijela zemlja samo duga krvava linija stradanja i uzasa".'' 1 U Clanku se dalje govori o ulozi zene u buducem ratu. Redakcija lista zamolila je nekoliko javnih radnika da joj odgovore sta misle o uticaju rata na zenu i o ulozi zene u ratu. Njihovom pozivu odazvao se hrvatski knjizevnik Mihovil Pavleka-Miskina i za list napisao clanak u kojem se govori o ratnoj opasnosti i stradanjima u ratu i na kraju napominje da u ratu lwji vodi narod za svoje oslobodenje treba da ucestvuju muskarci i zene.' 22 Drugi vazan zivotni problem kojem je ovaj list poklanjao punu paznju bilo je pitanje skupoce. Ukoliko je opasnost od rata bila sve bliza, uto!iko je skupoca sve vise rasla i pogadala narocito radnicke porodice s manjim prihodima. 2enski svijet je 1940. godine u vise brojeva pisao o ovom problemu i u opsirnijim Clancima objasnjavao zenama o uzrocima skupoce, o nedostatku sirovina, o nedostatku proizvoda siroke potrosnje na trzistu i preorijentaciji nekih fabrika u proizvodnji, koje su umesto proizvoda za trziste pocele da proizvode predmete za ratne potrebe. U Clanku Skupoca . .. Skupoca . .. Skupoca, koji je objavljen u 2enskom svijetu jula 1940. godine, napominje se da je od pocetka rata poskupeo zivot za 30 odsto,''' a da se za to vreme prihodi najveceg i najznacajnije deJa potrosaca nisu povecavali iii su se negde povecali srazmerno malo. Posebno se ukazuje na speku!aciju koju je oziveo rat, da seljaci od poskupljenja poljoprivrednih proizvoda nemaju koristi, jer njihove proizvode uzimaju prekupci i veletrgovci koji putem posrednistva dobijaju velike prihode. Na kraju clanka se kaze: ,Zajedno S!>-• svojim muzevima, bracom i sinovima, moraju i zene ucestvovati kao jedan od najvaznijih cinilaca u borbi protiv skupoce i svih ratnih posledica". 2enski svijet je pisao 0 ulozi kineskih zena u nacionalnom pokretu za oslobodenje, isticuci da su ,Kineskinje svih drustvenih slojeva ustale da se brane protiv tudinskog napada". U Svekineski savez zena za odbranu domovine bilo je ukljuceno nekoliko zena i skoro u svakoj pokrajini, svakom gradu i svakom selu postojali su ogranci toga saveza - pise u Clanku Kineske zene u odbrani domovine. Pod rukovodstvom Saveza zena osnivani su u pozadini domovini za ratnu sirocad. Ve!iki broj zena u svim pokrajinama Kine javio se u regularnu vojsku i gerilske odrede. U napisu se navode pojedinacni primeri o borbi kineskih zena u odbrani demovine i govori o njihovoj ulozi u pozadini}24 2enski svijet je kao i Savremena Zena i rat, Zenski svijet, 3, maj 1939, 3. MiSkin.a o Zeni u ratu, 2enski svijet, 4, jun 1939, 2. Za poslednju godinu dana govede mesto je poskupelo za 10 dinaTa po kilogramu, teleCe - Zi3. 8, a svinjsko - za 4-5 dina.ra. Kilogram pasulja je tada (jul 1940) 'bi'O 8 i 10 dinara, a ranije 3 dinara. SliCno je bile i s poskup~jenjem o.stalih vrsta povrCa. Seljaci su veletrgovcima prodavali Zito opo 90 <iinara i 100 dinara, a ovi ga -prodaju po 250 dinara. Hrana je 'Od poCetka rata poskupela za oko 35°/o, obuCa -i odeCa - za oko 47Dfo .i ·og.rev i svetlo - za 11,50fo. (Zenski svijet, 10, jul 1940; Zene Hrvatske u radni.Ckom pokretu •. . , 121 t22 123 433----434. 124 370 Kineske Zene u odbranu domovine, Zenski svijet, br. 2, maj 1939, 8, Eeua aauac objavljivao napise o Kini knjizevnice Agnes Smedli. U cilju svestranijeg upoznavanja zena sa zivotom u Kini, objavljen je u pri!og Mare Borcic Kako Pearl Buck gleda Kinu.'" Pisano je o ucescu zena u oktobarskoj revoluciji, o zenama u SSSR-u i isticano da se one uspesno bave svim pozivima kao i muskarci i da masovno ucestvuju u sportu kroz koji razvijaju pozitivne osobine kao sto su solidarnost, pozrtvovanje i istrajnost.126 2enski svijet je davao prikaze deJa naprednih pisaca, medu kojima su i osvrti na tri knjige o majci, i to: Mati od Maksima Gorkog, Majka od Perl Bak i Mati od Karela Capeka}27 List je objavio vise napisa o polozaju zene radnice. Tako, na primer, zene iz Komize na ostrvu Visu pisu o teskom zivotu seljanki, a posebno radnica, kojih je bilo oko 400 do 500 u preduzeCima. Medt.i njima je bilo devojcica ad 13 i starica od 60 godina, a radile su u nehigijenskim prostorijama po 10, 12 i vise casova dnevno za 1 do 1,5 dinar zarade po satu. One su odlucile da preko svoga lista upoznaju zene drugih krajeva ne samo sa svojim polozajem vee i s tromesecnim strajkom koji je okoncan bez rezultata, jer su bila upotrebljena sva sredstva da se njihova borba slomi. 128 U njemu su objavljivani statisticki podaci o porastu broja zaposlenih zena i to uglavnom na najslabije placenim radnim mestima u poljoprivredi, lakoj industriji i kucnoj posluzi. 129 U dopisu iz Prvica Luke o seoskoj zeni se, izmedu ostalog, kaze: ,Sve vise i vise zanima se danas seoska zena za politiku. Premda ne poznaje one pokretne snage koje vladaju u svetu, ona oseca da se danas vise nego ikada i nje tice politika. IIi muz, iii brat, iii otac, nalaze joj se na radu u Nemackoj, Belgiji, · Francuskoj, Americi, pa cak i u Austra!iji" .' 30 Iz nekoliko objavljenih reportaza citaoci su mogli da sagledaju prilike u kojima zivi zena na selu opterecena ne samo domaclnstvom i odgojem dece vee i svim poljoprivrednim radovima. Zenski svijet je pisao o problemima zena cinovnica, kojima je ukinut dodatak na skupocu, o problemima studentkinja kojih je u ono vreme bilo oko 1 200 na Sveucilistu u Zagrebu iz svih krajeva Hrvatske, o radu Junior sekcije Univerzitetski obrazovanih zena, o radu Drustva za prosvjetu zene i njegovih podruznica u unutrasnjosti. U clanku Prosvjetni rad splitskih zena govori se o delatnosti podruznice Drustva za prosvjetu zene u Splitu koje broji oko 60 zena, as U cl.ank:u se govori o ameriCkoj ilm:jiZevnioi Perl. Bak, o njen.im delima Dobra zemlja, Sinovi, PodeLjena kuCa, Mati, i Istok~Zapad. - Zenski svijet, 2, april 1939, 3. 126 Tanji Fjodorovnoj su 22 godine, Zenski svijet, 11, avgust 1940• Maxta BoriC, Zene-borci i J. J.: Narodni sport, Zenski svijet, 13, okto~ bar-govembar 1940, 4-5 i 8-9. 127 P r o f. Magda T ere k, · Tri majke, Zenski svijet, 3, maj 1939. 12s Zenski svijet, 13, oktobar 1940, 19. 129 U savskoj banovini bHo je zaposleno 18 371 lice u :k:uCnoj .p.Osluzi, a od toga ,su 97°/o Zene. Od ukupnog broja radnika u polj-opriVredi i nadniCara bilo je 40°/o :lena; ru ltekstilnoj industriji - 57,&'/o; u industti.ji papira- 51°/o. CZenski svijet, 4, jun 1939, 9.) · 1ao Zenski svijet, 12, septembar 1940, 18. 371 �~ I o organizovanju predavanja i diskusija, -o usmenim i zidnim novinama i o biblioteci podruznica koja je imala oko 60 vrednijih knjiga. 131 • Zene su :U listu nalazil~ prikaze o pojedinim knjigama, izlozbama, f1lmov1ma, zatim pnloge o odgoju dece, o zdravstvenom p_rosvecivanju, gimt;tastici i do~acinstvu. Ta raznovrsnost je zadovolJavala potre_h~ vel_1ko? b!oJa zenB: raznih zanimanja i zahvaljujuci takvom sadrzaJu, hst Je stampan 1 rasturan u tako velikom tirazu. ~enski svije! je doJ:ro n:ust~ovan prigodnim crtezima, fotografijama 1 fotomontazama, sto Je 1 sa estetske strane doprinosilo kvalitetu lista. . RedaJ<:cija li~tB: _pokaz~la _ie snalazljivost u tumacenju pojedi~1h do,gadaJa ~~ ~lniJl ~artiJe 1 na odreden nacin uspela da istakne 1 LenJinOVO nnslJenJe 1 zlaganJe za ravnopravnost zene. u clanku Nije po!itika za zentt govori se o svakodnevnim dogadajima i probl~mima koji imaju veliki politicki znacaj, a za koje su zene zivotno zamteresovane i prema tome treba da ucestvuju u njihovom resavanju. Pol~~isuci ~ ~~znim shv:<tanjima i pogledima o pitanju ravno~r~yn?sb ~e~e, 1stlc~ se...da J~ medu nauCnicima, knjiZevnicima, pol:ttcanma : 1sta~nutlm hcnostlma javnog zivota bilo mnogo onih kOJl su. s~vatlh nuzn_ost da zena ucestvuje u javnom zivotu. Od njih ~e pommJu Sari FunJe (Charles Fourier), Cernisevski, August Bebel 1 Tomas Masarik (Tomas Masaryk) i istice da se osobito odlucno ~ ~osledno za ravnopravnost zene zalagao Iljic, da je on neumorno 1st1cao P?tr~bu drustv_:ne i politicke aktivnosti zena, da je naglasavao da ~e Jednakost. zene s muskarcem pred zakonom nedovoljna, ~ko ta JednaJ<:o~~ niJe do kr:<ja provedena u zivot, da je pozivao z~ne na punu 1 SI_roku ~:'radnJu u javnom zivot'l. ~voje zemlje i izrazw P':no po':'ere~.J.e u nJlhov r_ad na politickom poiju. N a kraju clanka s~ ~aze da _Je. l~Jlc:vo gledanJe na zenu ostvareno u njegovoj domoV1':;1, u koJOJ Je ze':a ravnopravna na svim poljima privrednog, drz:<vnog, kulturno? 1 drustveno-politickog zivota i citiraju njegove rec1: ,Svaka kuhar1ca treba da zna upravljati drzavom".'"' U Ljubljani je 1941. godine pocela da izlazi Nasa zena kao ~ist slovenackih. r~dnih_ zena i ~o ?kupa~ije su izasla tri broja. List Je pokren~! na mlC1Jatlvu Part!Je 1 na nJegovom uredivanju je ucestvovalo Vlse zena kornunista, medu kojima se zapazaju clanci Milene iY~o~oriceve, a urednica je hila Maila Golob. Nasa zena je pisala o polozaJ':' zena radnica, seljanki, domacica i studentkinj a, zatim o aktuelmm dogadajima u zemlji i u svetu, o zastiti i odgoju dece ? zdravstvenom prosvecivanju i davala savete iz domacinstva, mod~ 1 rucnog rada. . U clan~u !'ttt i ci!j zenskog_ pokreta pise se o potrebama i zahtev1m~ radmh zena, da su nadmce, cene, dugovi, plate, vojna obaveza 1td. problemi koji interesuju podjednako radnice, kucne pomocnice, seljanke, domacice, Cinovnice i stlldentkinje, kao i njihove 131 1940, 17. Prosvjetni rad splitskih Zena, Zenski svijet, 13, oktobaT-novemba?' 132 Nije pol!!ika za Zenu, Zenski svijet, 15, januar-februa.r 1941 3· Zene HTvatske u radmckom pokretu ... , 453. ' ' 372 muzeve. Zatim se govori o ekonomskoj i politickoj ravnopravnosti zene, o feministickom pokretu koji je uzan i pogresno orijentise zene da se bore za ravnopravnost odvojeno od muskaraca, da feminizam medu radnicama nije naisao na podrsku i da se pitanje potpune ravnopravnosti zene moze resavati angazovanjem svih naprednih snaga u drustvu. 133 Zenski listovi koje je pokrenula Partija u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani imali su iste zadatke i ciljeve, pa su i pisali o istoj problematici, prilagodavajuci se prilikama u kojima su izlazli i odrazavajuci specificnosti u polozaju zena pojedinih krajeva u zemlji. Njihov osnovni zadatak bio je da podsticu radne zene u borbu za ostvarenje ekonomske, socijalne i politicke ravnopravnosti u drustvu, da ih prosvecuju i idejno-politicki usmeravaju u toj borbi, da prenose iskustva iz rada i akcija zena u zemlji i inostranstvu. Pri svemu tome ovi listovi su sa dosta vestine uspevali da ukazu zenama da se njihovi problemi mogu resiti samo kroz revolucionarni radnicki pokret, kroz borbu protiv fasizma i postojeceg rezima u zemlji. Eena ilaaac, Zenski svijet i Nasa zena bili su istovremeno i cvrst oslonac Partije u radu medu zenama, najpogodnije i najefikasnije sredstvo za masovno ukljucivanje zena u klasni radnicki i siroki antifasisticki pokret. 7. Aktivnost zena tt pojedinim drustvima i ttdrttzenjima UDRUZENJE UCITELJA U raznim strucnim, sportskim i kulturno-prosvetnim drustvima i udruzenjima ucestvovao je veliki broj zena. KPJ je nastojala da preko svojih Clanova i simpatizera ostvari uticaj u tim organizacijama i da usmerava njihov rad u odredenom pravcu politicke aktivnosti. Pored legalnih zenskih organizacija, kroz koje je Partija uspesno delovala medu zenama, i ova drustva i udruzenja su bila pogodna za okupljanje zena i delovanje komunista medu njima. Omladinke koje su zavrsavale uciteljsku skolu zaposljavale su se kao uciteljice, uglavnom u selima, a pred rat ih je bilo dosta i nezaposlenih. Rad uciteljice, kao i ucitelja, na selu bio je dosta naporan, jer su skolske zgrade retko zadovolj avale odredenu namenu. Mnoge skole imale su samo jedno odeljenje u kojem se nastava odvijala za sva cetiri razreda, nesto vise - dva odeljenja, a retko je koja skola imala cetiri odeljenja kao u gradu, u kojima se nastava mogla odvijati normalno. Pored rada u skoli, prosvetni radnici na selu imali su velike obaveze u radu van skole, ucestvovali su u svim mogucim drustvima, od Crvenog krsta i njemu slicnih organizacija, pa do zadruga i odrzavanja analfabetskih tecajeva. Uciteljice su imale posebne obaveze u radu sa seoskim zenama i angazovale su se u odrzavanju domacickih tecajeva u nekim selima. Uciteljske plate za ovako naporan rad bile su male, a uciteljice su 1aa NaSa Zena, list za. slovensko delovno Zeno, 1, 1941, 2. 373 �i u tom pogledu bile u neravnopravnom polozaju. Uredba o dodatku na skupocu udatim zenama drzavnim sluzbenicama odnosila se i na udate uciteljice, tako da je njihova plata ponekad bila manja i za 50 odsto od plate ucitelja. Posebna nepravda nanesena je uciteljicama Amandmanom, prema kojem su se one mogle udavati samo za ucitelje, o cemu je vee bilo reci. Delimicnim celibatom uciteljica zeleo se resiti problem uciteljske nezaposlenosti, ali na stetu uciteljica. Uciteljice su se borile preko svog Udruzenja za poboljsanje materijalnog polozaja svih ucitelja i uciteljica, a narocito za poboljsanje polozaja udate uciteljice. U svim akcijama koje je Komunisticka partija organizovala medu uciteljima ucestvovale su i uCiteljice, tako da je njihovu delatnost moguce sagledavati jedino u okviru naprednog uCiteljskog pokreta. Veci uticaj Partije na rad naprednih ucitelja i njihovih organizacija oseca se od 1936. godine. Partija je pronalazila legalne oblike delovanja medu uciteljima i radila na osnivanju uciteljskih kulturno-izdavackih zadruga, koje su u ono vreme bile najpogodnija forma za okupljanje naprednih ucitelja i razvijanje ideolosko-politickog rada medu njima. Krajem 1936. godine formiran je Uciteljski pokret, kao organizacija naprednih ucitelja Slovenije. Oni su krajem 1937. godine osnovali Knjizevnu zadrugu ,Pedagoski tisk", koja je izdala tri knjige. U pedagoskim casopisima i listovima u Sloveniji aktivno su saradivali ucitelji komunisti. U toku NOB izgubilo je zivot 238 slovenackh ucitelja i uciteljica, a 979 bilo ih je internirano.' 34 Pod rukovodstvom Partije i SKOJ-a u Hrvatskoj je poceo od 1936. godine da se razvija levicarski uciteljski •J!>Okret, a 9. januara 1937. godine formirana je u Zagrebu Zadruga naprednih ucitelja Hrvatske ,Ivan Filipovic", kojom su rukovodili ucitelji komunisti.135 Posle izvrsenih priprema, u Beogradu su napredni ucitelji i uciteljice odrzali 8. novembra 1937. godine osnivacku skupstinu Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic". Na skupstini je govoreno o potrebi osnivanja i o znacaju rada zadruge, a zatim su 134 M M JI o III B. J a H K oB J1 h, YTu'4aj KII Jyzoc.ILaauje ua y'I{.U.TeJ&CKU 'KO..tty:H.ucru'lt'K:u noKpeT y nepuody U3..tte!iy Oaa. para (1919-1941), IIpocaemu npezJLed, JIHCT rrpocBeTHHX, Hayqawx 11 KyJITYPHHX pa;n:aMKa CP Cp5Hje, ro,n;. XXI, 43, 29. de~e.M.6ap 1965, 7; Prelomni period u istoriji KPJ i u radu naprednih uCitelja i njihovih organ-izacija, Napredni uCiteljski pok.ret izmedu dva rata, Beograd, PedagoSk.i muzej. 1967, 15; UCiteljski pokret, UCiteijski t(!vari8, stanovsko poUtiCno glasUo J. U. U. - Sekcije za Dravskoo banov.ino ··=v Ljubljani, br. 24, Ljrublj-ana, 19. januar 1939, 3; CTeBaH MHJI.aTOBMh, neoa~01U'KU J!."UCT, HapoOua npocaeTa, 34, 24. tj;e6pyap 1938, 3. 135 Mj~di uOitelji i uCitelj1ice u Hrvatskoj okupljali su •se u prvo vreme o:ko -organizacij-e neza!posleni·h mladih uCitelja i uCiteljica ,C.etvrti odsjek" u zagrebaC'kom uCiteljSikom DruStvu ,Jedins:tvo", a od poCetka 1937. 1g-odine oko novoQtSI!lovane Zadruge ,Iv:an FilipoviC". (Rad uCiteljske zadruge .,Ivan FilipoviC.., Za-greb, Hrvartskd. Skolski muzej, 1967; M~nom JaHKOBHh, n.n.; Hrvatski uCiteljski dom, dist za uCiteljska, SkQlska i .prosvj-etna p.iJtanja 1 15februar 1937; UCiteljstvo i na.rod, Zagreb, 1937, 47; d r Dr a gu U n r'ankoviC i g·rupa autora, Skolstvo i pedagogija u Hrvatskoj za vri.jeme monarhoja§istiCke diktature i banovine hrva.tske (1929-1941), Zag.reb, 1958, F 374 procitana i usvojena Pravila186 i izabran Upravni i Nadzorni odbor. Pre osnivanja Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" nekoliko ucitelja i uciteljica iz Srbije, Vojvodine i lVIakedonije bili su Clanovi Zadruge ,Ivan Filipovic". Prijem u Zadrugu ,Vuk Karadzic" bio je postavljen dosta siroko, tako da se u nju do maja 1938. godine uClanilo 112 ucitelja, uciteljica i nastavnika, a 1939. godine bilo ih je oko 300.'37 U lVIakedoniji je pre rata bila organizovana i aktivno je radila ,Treca grupa" ucitelja kojom su rukovodili komunisti. Rad ove grupe narocito se osecao u predizbornoj aktivnosti 1938. godine. Ona je okupljala napredne ucitelje i njihova delatnost se osecala u svim krajevima u Makedoniji. Zato su oni cesto bili progonjeni, hapseni i premestani u zabacenije krajeve. Pojedini clanovi PK KPJ za Makedoniju i Mesnog komiteta KPJ u Skoplju bili su u kontaktu s naprednim uciteljima i oddavali su s njima posebne sastanke. Na inicijativu Partije, u Skoplju i drugim mestima Makedonije osnovana je 1939. godine ,Seljacka samopomoc" koja je imala zadatak da povezuje grad sa selom. Ucitelji su bili narocito angazovani u radu ,Seljacke samopomoci", a Clanovi Trece uciteljske grupe aktivno su saradivali u listu Nasa rec, kcija je izlazila u Skoplju od 1939. do 1941. godine.' 38 Napredni ucitelji iz Bosne i Hercegovine bili su uclanjeni u uciteljske kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" do osnivanja svoje zadruge ,Petar KoCic". Polovinom 1938. godine pocele su se vrsiti obimnije pripreme za osnivanje Kulturno-izdavacke zadruge ,Petar Kocic", a do njenog osnivanja doslo je avgusta 1939. godine za vreme Kongresa ucitelja u Banjoj Luci. 1"" 136 U Pravll.ima se navodi da j;e cilj zadruge ,Uzajamno poonaganje Clanw.a na ovaj naCin: a) da zadruga izdaje i. pr-odaj e st:ruOOe, pedagoSke i druge .n.auOne i ,pouCne knjige; 1b) da izdaje ii ·prodaje ·Casop.ise; c) <ia otsniva Citaonice, iknj.iZntce i pokretne bibHoteke; d) oda prLreduje predavanja i teCajeve, da obrazuje pouCne ekskiurzije i ferijalne kolonije; e) zaj edniC:ka izrada uCila i udZbenika i f) da radi na .pomaganju i unapredivanj:u ostatih ilrulturnih potreba svojd.h Clanova na zadruZnoj bazi". (Apel uCitelj-ske lkultru.rno-illdava~ke zadrnge ,Vu:k. KaradZiC" u Boogradu, HapoOua npocaeTa, organ .Ju.goslovenskog uCiteljskog u-druZenja, 21, 18. 1-I.OBe.M6ap 1937, 3; A'KTueuocT uanpeduux y'!f.uTeJba y y'lj,UTeJbKy.I!.TYPUo-usOaaa'ltx:oj 3a0py3U .,Byx: Kapa1J.uh'', Hanpeduu y'lf.uTeJbC'KU no'KpeT ... , 27, 32. 1 37 A1CTUBUO(!T nanpeduux y'l{.uTeJba y y'lf.UTeJbcx:oj Ky.ttTYIJ'UO-u30asa'<L%Oj saOpysu ,By% Kapavuh", HanpeOuu Y'<LUTeJbCKU noKpeT ... , 32; J o ·van k a K e c man, 0 naprednom uCiteljskom pokretu u Jugoslaviji s posebnim osvrtom na poloZaj i delatnost uCiteljica (1936-1941), Istorija XX veka Zbornik Tadova XI, Beograd, 1970, 284--285. C'KOj us U ;radu TreCe gru:pe uCitelj.a: naro6ito se i,sticala Ljubica PavloviC, u.Citeljica iz Sko,pske Crne Gore, ~oja je 'Streljena 1943. godine. - ,11; e j a H A.n e K c J1 h, 0 paOy Tpefie ~pyne y1f..uTeJbo. y Ma%e0o'H.uju, IIpocaeT1tu npezAeO, 17-18, 27. anpu.n. 1959; fipeJZ.o.wuu nepuod y ucTopuju KllJ u y pa.Oy '/ianpeOnux Y"tv.TeJba no?CpeT •.. , 19. u 1-buxosux op~anu3a~uja, HanpeOuu y-~tuTeJbC1C?~ , ts9 Uprava zadruge ,Vuk KaradZiC" zakazala je u "'ju1u 1938. .godine u UCi.teljskom domu u Sarajevu poseban sa:stanak sa svojim 01anovilffia iz 375 �Pocetkom 1939. godine priprema se i osnivanje uciteljske zadruge u Crnoj Gori. Jedna grupa ucitelja Crnogoraca, clanova Zadruge ,Vuk Karadzic", pripremila je i odrzala 25. avgusta iste godine u Podgorici skupstinu na kojoj je osnovana Uciteljska kulturno-prosvetna zadruga ,Narodni ucitelj". Zadruga je okupljala napredne uCitelje i uciteljice iz Crne Gore i ucitelje Crnogorce koji su bili zaposleni u drugim pokrajinama. Odmah u pocetku zadruga je naiiila na ozbiljne teskoce u radu, jer nijedan zadruzni savez u Crnoj Gori nije hteo da registruje zadrugu kako bi ana nastavila legalan rad. Zatim je doslo do poziva ucitelja na vojnu vezbu, taka da je rad zadruge prakticno bio onemogucen. 140 u Jugoslovenskom uciteljskom udruzenju postojale su tri osnovne politicke grupacije - pripadnici Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), ili Novi uCiteljski pokret, kako Sl! oni sami sebe nazivali, zatim grupacija oko takozvane staleske linije gradanskih demokrata i grupacija oko ,Uciteljske straze" i Uciteljske zadruge ,Vuk Karadzic", kojoj su pripadali komunisti i drugi napredni ucitelji i uciteljice. Svaka od ovih grupa nastojala je da okupi sto veci broj ucitelja i uCiteljica i da ostvaruje svoj uticaj u uciteljskom udruzenju. Na Devetnaestoj glavnoj godisnjoj skupstini u Banjoj Luci, od 19. do 21. avgusta 1939. godine, predstavnici politickih grupa podneli su tri kandidatske liste za izbor izvrsnog, nadzornog i drugih odbora i organa Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja. U ime trideset delegata na skupstini, komunisti su podneli svoju listu koja je bila treca po redu, a zastupala je interese trece uCiteljske politicke grupacije kojom su rukovodili komunisti, pa se i ta grupa kojoj su pripadali napredni ucitelji nazvala Treca uCiteljska grupa. ,. Ucitelji su imali veliki ugled u selima i mogli su uspesno da vrse odredeni uticaj u sredini u kojoj su ziveli. Da bi se oni osposobili za politicki rad na selu, Partija je poklanjala posebnu paznju njihovom marksistickom obrazovanju. Preko uciteljskih zadruga ,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" organizovana su zajednicka letovanja, na kojima su odrzavana ideolosko-politicka predavanja sa diskusijama, izgradivani jedinstveni stavovi po mnogim vaznijim pitanjima, raspravljano o raznim strucnim problemima i organizovani duzi i kraci izleti. Pored toga, zadruge su u zimskim raspustima organizovale tzv. ,pedagoske nedelje (pedagoske tjedne). Bosne i Hercegov·ine i drug'im uCiteljima iz ove pokrajine koji sru Z€1e'1i da se ukljuCe u ovu .napred.nu organizaciju. Na sastanlkru su -se uCitelji i uCit-eljice upoonali S..l zadacima zadruge i osnovali P.overeni.Stvo za BorS!lu i Hoccegovinu u okviru zadruge ,Vuk KaradZ:iC". P.overeni~tvo je ir.nr.rSil<l odredene prip.reme i posle godinu dana osnovana je K·ultumo-.izdavaCka zadruga ,Petar KoCiC". (JI a 3 a p TIp am T a JI o B, Ka~o je ocuoaana y'l£uTeJbC1ea 3adpyza ,IleTap Ko'lf.uh", Ilpocae-ruu npez.tteO, 41--42, 24. de4e.K6ap 1953, 3; HanpeOnu 1/'lt'l(.TeJbcJCu noxpeT ... ~ 33; UCiteljska zadruga u Bosni, Hrvatski uCiteljski dom, 11 i 12, Zagreb, 29. februar 1940; Rez.olucija uCiteljsk.e Kulturno-prosvetne zadTUge ,Petar KoCiC", Pe'l£ UCTU'Iie, JU1:CT 3a eKOHOMCKa, COll;MjaJIH:a M KyJITypHa nv1TaH.a p;pJKaBHMX caMoyrrpamrnx CJiy2K0eEMKa, 5, BeorpaJJ;, 5. cenTe.M6ap 1940.) 149 B o r p; a H III a p a HoB H h, Y'<IUTeJbcKa Ky.n.TYP1-£o-npocserua 3a0pyza ,.HapoOuu y'ttuTeJb'' y IIoOzopu'4u, fipocaeTuu. npevt.eO, 15-16, 17. 01CTO-: 6ap 1951, 3; HanpeOu·u. y'l£UTeJbC'ICU noxper ... , 33. · 376 Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je prvo letovanje od 10. jula do 10. avgusta 1937. godine u Slovenskim Konjicama. Ucitelji i uciteljice doneli su knjige i sami osnovali svoju biblioteku u kojoj se mogla naCi literatura iz oblasti pedagogije, psihologije, ekonomije i beletristike. Medu njima je bilo zabranjene marksisticke naucne i politicke literature do koje su ovim putem uCitelji i uciteljice najlakse dolazili. Na letovanju je odrzano vise strucnih predavanja i organizovana su dva izleta. Drugo zajednicko letovanje ova zadruga je pripremila od 9. jula do 3. avgusta 1938. godine u Kraljevici. Na letovanju su, izmedu ostalog, odrzavani zajednicki sastanci, predavanja, konsultacije i literarne veceri. I sledece godine Zadruga .,Ivan Filipovic" organizovala je za svoje Cianove letovanje u Kraljevici na kojem se radilo kao i na prethodnim letovanjima. Ljubica Godler odrzala je predavanj€' iz oblasti decje psihologije, a Vlatka Babic - o problemu kaznjavanja. 141 U leto 1938. godine, za vreme velikog skolskog odmora, Zadruga ,Vuk Karadzic" organizovala je u Ivanjici letovanje za 40 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Iduce, 1939, godine organizovano je drugo letovanje u Asamatima na Prespanskom jezeru, za oko 50 ucitelja i uciteljica iz raznih krajeva zemlje. U Ivanjici i u Asamatima bio je organizovan intenzivan ideolosko-politicki i kulturno-zabavni rad. Proradivana je marksisticka literatura i razni Cianci iz partijske i napredne stampe. Vodene su diskusije o aktuelnim drustveno-politickim problemima, priredivane usmene i izdavane zidne novine i oddavane kulturno-zabavne priredbe. 142 Najbolje je uspelo letovanje u Sijerinskoj Banji od 15. jula do 15. avgusta 1940. godine, na kojem je bilo oko 70 ucitelja i uciteljica. Rad na letovanju bio je organizovan kao na partijskom kursu. 143 Ucesnici su bili podeljeni na kruzoke od 5 do 10 lica u kojima se poradivala Istorija SKP(b), neka Lenjinova dela i problemi iz napredne pedagogije. Slobodno vreme se koristilo za sport i razonodu, a neki su, umesto toga, ucili ruski jezik. Dnevno se radilo i po 18 casova. Navece su se obicno organizovale diskusije o raznim aktuelnim drustveno-politickim problemima, za koje su ucesnici hili narocito zainteresovani. Najvise se raspravljalo o spoljnopolitickim dogadajima, zatim o toku i perspektivi rada, o zadru·· 1 41 Frank Zvonimir, UCitel.jska kolonija u. Slovenskim Konjicama, Hrvatsk.i uCiteLjski dom, 1 .i 2, 30. septembar 1937; An k a Sub •O t i C, Poslije k.olonije Zadruge ,Ivan Fi.lipoviC" u Kraljevici, Hrvatsk.i u.Citeljski dom, 3, 10. oktobar 1938; Tomislav RadiC, ZadTugari na moru, H1'vatski u.Cite~j­ ski dom, 1 i 2, 25. septembar 1939. 14 2 M :u JI om E. J a H K o B M h, Hanpednu y1tuTeJbcKu no?CpeT y Jyzoc.~~.asuju oO 1929. Oo 1941. zoOune, IIei'Jazow?Ce pacnpaae u 't£.tta'H'4U, Eeorpa~. 1967, 404; Hanped'liu y-tt.uTeJbc?Cu no'K:pe':f ... , 34, 35. ua Na letovanju je postoja.o pos·eban ,,kuCni ["ed". U..stajal,o se u 6 sati, do.:ruCkovalo u 6 -satl i 30 minuta, radHo po kiru.Z.ocima od 7 do 12 -sa.ti. Od 12 do 15 sati j.e bio ru~a-k i .slobodno vreme, a od 15 d-o 18 - u~enje .po kruZocima. Od 18 do 20 sati je bila veCe:r:a ,i slobodno vreme, a od 20 do 23 -i 24 sata - di-skusije o ak.tue:Ln.im problemima. Neki uCitelji su hili protiv ovakvog ,,1kuCnog reda", .ali ih je veCina Zelelo da Sto viSe nauCi i tarko je za sve bio or.ganizov:an zajedniOki -intenzi·van rad. {P e .t a r . Z d r a v,k o v .S rk i, UCiteljsk1 ku.rs u SijeTi·n.skoj Banji, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lmj. 4, 324. 377 �garstvu, o ulozi zene u drustvu, o omladini i slicno. Ova letovanje mnogo je koristilo uciteljima i uciteljicama za predstojeci rad na selu, a naroCito je bilo vazno zauzimanje stavova prema pojedinim politickim dogadajima i njihova objasnjavanje u tim veoma slozenim uslovima pred rat. To je, naime, bio jednomesecni politicki kurs koji je Partija preko zadruge, kao legalne forme rada, organizovala za komuniste i druge napredne ucitelje i uciteljice koji su aktivno ucestvovali u politickom zivotu. Drugi, takode znacajan oblik rada, bile su ,pedagoske nedelje" koje su za vreme zimskog skolskog odmora organizovale uciteljske zadruge. Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je po dva ,pedagoska tjedna" u toku godine, kojima je prisustvova~o ~d 30. do 200 uCitelja i uciteljica. Na njima se, pored predavanJa 1 diskuSIJa, raspravljalo o problemima i zadacima zadruge i skolstva. Veoma uspesan sastanak Clanova ave zadruge odrzan je 27. do 30. decembr~ 1938. godine u Zagrebu. Najveca paznja bila je posvecena ,Anketi 0 nasoj skoli", na osnovu koje se razvila cliskusija 0 sanju skola i socijalnih prilika u kojima zive deca, posebno na selu. Zatim su odrzana predavanja 0 ispitivanju inteligencije kod skolske dece i o prosvetnom sistemu kod nas. Ljuba Sikic je odrzala predavanje 0 potrebi osnivanja zenskih odseka u sreskim uciteljskim drustvima. Sastanak je zavrsen usvajanjem rezolucije o reformi skolstva u kojoj se konstatuje da skola nije podjednako pristupacna deci bogatih i siromasnih roditelj a, da postoji ogromna razlika izmedu gradskih i seoskih skola, da organizacija postojeceg skolskog sistema onemogucuje i gotovo iskljucuje siromasnu gradsku i seosku decu od daljeg skolovanja. ,..." Polovinom aprila 1939. godine UCiteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je V ,pedagoski tjedan" u Zagrebu, na kojem je odrzano vise predavanja o nastavi u osnovnoj skoli, o uslovima rada i o inteligenciji skolske dece. Zatim je odrzana redovna skupstina zadruge na kojoj je podnesen izvestaj o radu, donesena su nova pravila i izabrana je nova Uprava zadruge. Krajem decembra iste godine ova zadruga odrzala je redovni ,pedagoski tjedan" na kojem je ucestvovalo oko 200 ucitelja i uCiteljica. Odrzano je vise predavanja iz oblasti ekonomije, prosvete i skolstva.' 44 Pored legalnog rada, zadruga je za uzi krug Clanova organizovala ilegalne sastanke na kojima se raspravljalo o politickoj situaciji i o metodu rada zadruge i njenih Clan ova na terenu. Prva ,pedagoska nedelj a" organizovana j e u osnovnoj skoli ,Aleksa Santic" u Beogradu od 2. do 5. januara 1939. godine, kojoj je prisustvovalo oko 150 ucitelja i uciteljica iz najudaljenijih krajeva Srbije, Makedonije i Bosne. Za vreme trodnevnog rada oddano je devet predavanja sa diskusijama iz oblasti iikolstva, 1 4 Mu n ko, BoZiCni uCitetjski sasta.na.k, Hrvatski uCiteljski 4 z 1 a tk o dom, 9, 11. januar 1939; Rezo'Lucija o rejormi Skolstva, Hrvatski uCiteljski dom, 10, 28. januar 1939; Uskrsni sastanak zadruge .,Ivan FiUpoviC", Hrvatski uCiteljski dom, 16, 29. april 1939; 14 i 15, 15. apriL 1940; Veliki uspjeh boZiCnog sastanka u Zagrebu, Hrvatski uCiteljski dom, 9, 19. jan.uar 1940. 378 prosvete, kulture i pedagogije od kojih su dva bila posvecena zeni ucitelj ici. 1" Druga ,pedagoska nedelja" organizovana je 25. i 26. decembra 1939. godine u Beogradu. U toku ova dva dana odrzano je sedam predavanja sa diskusijama koja su bila posvecena problemima vaspitavanja dece, decjoj literaturi, zadrugarstvu, glumi i reziji i polazaju seoske zene. Ovim predavanjima i diskusijama prisustvovalo je oko 300 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvocline, Bosne i Hercegovine i Slavonije. Treca ,pedagoska nedelja" bila je zakazana za vreme zimskog skolskog odmora 1941. godine, takode u Beogradu, ali je policija njeno odrliavanje zabranila. I pored zabrane, ana je odrzana ilegalno u Uciteljskom domu, istina s manjim uspehom od prethodne dve ,pedagoske nedelje". Na ovom skupu ucitelja i uciteljica raspravljalo se o problemima Udruzenja. Neki spanski borci koji su se vratili u zemlju bili su pozvani na ovaj skup i govorili su o borbi protiv fasizma u Spaniji i ucescu Jugoslovena u spanskom graaanskom ratu.146 ,Pedagoske nedelje" su bile veoma korisne, narocito za mlade ucitelje i uciteljice, koji su na ovaj nacin upotpunjavali opste obrazovanje i upoznavali se s vaznijim politickim dogadajima. Po ugledu na ,pedago.Ske nedelje", odr.Zavani su zborovi uCitelja po srezovima i o slicnim temama se raspravljalo u okviru sreskih uciteljskih udruzenja. U Banjoj Luci je od 19. do 21. avgusta 1939. godine odrzana glavna skupstina Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja, na kojoj su bili ucitelji i uciteljice, delegati iz sreskih udruzenja iz cele zemlje. Te godine, na skupstinu je doslo vise mladih i naprednijih prosvetnih radnika, medu kojima je bile i onih koji nisu izabrani kao delegati u svojim sreskim udruzenjima. Oni su bili aktivni u diskusiji i borili su se za ostvarivanje linije Partije kroz avo udruzenje. Izmedu ostalog, ani su zahtevali poboljsavanje polozaja uCitelja na selu, ostvarivanje ravnopravnosti ucitelja i uCiteljica i autonomiju uciteljske organizacije. Delegati komunisti i simpatizeri KPJ, Clanovi Zadruge ,Vuk Karadzic" i ucitelji okupljeni oko Y'LuTeJbc?<e cTpaotce 141 istakli su na skupstini posebnu kandidatsku listu za izbor· 145 .za vreme prve ,PedagOOke nedelje" dve uCiteljice su 'OdrZale ·predaVOOlJa, i to: Anda MiHCeviC - ,UCitelj:ica u staleSkoj borbi" - i Zagorka DragoviC- ,UCiteljica u kulturnoj borbi".- Hanpeduu Y'£UTeJbc'Ku noxpeT ... , 37_ 146 UCitelj.ica Mila Srdanov odriala je -predavanje ,Seoska Zena danas"N HanpeOnu y'lf.uTeJbcxu nox:peT ... , 37, 38. 147 Y~uTeJOcKa CTpaarca -izlazila je <Jd a·pri.la 1935. godine, ka,o list za 'PV?Svetno-Skolska i kulturna pitanja, a od 1940. godine- kao list za prosvetna,. uC1teljska i druStvena pitanja. U poCetk:u je oku.pljala veCi broj naprednilt :uCitelja, a povremeno su u njoj saradivali i uCitelj.i komunisti i simpatizeri Partije. Y"iu.TeJbcxa crpa:xca postaje organ grupe •starijih uCitelja soc-ijalde-· mCJokrata i repubHkanaca koja tSe supvotstavlja jaCem uticajru i zahtevima mladih i naprednih uCitelja. Zbog toga je .ovi poCinju napu§tati kiritikovati i ogradivati se od nje. Od Glavne skupStine u Banjoj Luci, uCitel]-i-komunisti, predstavnici TreCe ruCiteljske grupe, preuzimaju Y"iu.TeJbcKy cTpaJJCy u svojeruke i vrSe potpuni uticaj na njenu ·sadrZinu. Zb-og toga je Y"iuTeJbcxa cTpaO/Ca nekoli:ko puta zabranjivana 1940. i 1941. god:Lne i na kraju je bio uhapSen glaV'Ili i odgov.arni uredni·k Duro GuberiniC. • 379 �Glavnog, Nadzornog i drugih odbora Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja (JUU). Sa ove liste izabran je po jedan kandidat u Glavni i Strucni odbor JUU. Ucitelji komunisti, ciji su stavovi narocito dosli do izrazaja na ovoj skupstini, bili su povezani s Mesnim komitetom KPJ u Banjoj Luci, koji je imao uvid u rad skupstine i nastojao je da raspolozenje ucitelja iskoristi za javnu politicku manifestaciju u gradu. Napredna grupa ucitelja bila je vrlo aktivna na skupstini, pa se stara uprava JUU obratila za pomoc policiji da bi onemogucila diskusije i rad naprednih ucitelja. Treceg dana rada skupstine policija je dosla na galeriju i pocela da legitimise i maltretira pojedine ucesnike na ovom skupu, sto je dovelo do opravdanog negodovanja medu uciteljima. Komunisti u Banjoj Luci organizovali su te veceri demonstracije u kojima su ucestvovali radnici, daci, studenti · i drugi gradani kojima su se u odredeno vreme pridruzili i uCitelji iz skupstinske sale. Prvo su se pojavile uciteljice, pevajuci pesmu Lanci nam se kuju kleti, a zatim njihove kolege ucitelji.' 48 u Y"<uTeJbCKOj CTpaJICU, Hrvatskom uciteljskom domu (glasilu ucitelja Hrvatske koji je u periodu 1937. do 1940. godine u rukama naprednih ucitelja okupljenih oko Zadruge ,Ivan Filipovic"), kao i drugim naprednim casopisima i listovima saradivali su clanovi Trece uciteljske grupe i iznosili svoj e poglede i shvatanja o poj edinim strucnim i opstepolitickim problemima u drustvu. Oni su kroz uciteljske zadruge i druge legalne oblike rada nastojali da sprovode politiku Partije. Politicki i kulturno-prosvetni rad napredni ucitelji i uCiteljice su razvijali kroz narodne knjiznice i Citaonce, sto je bilo veoma znacajno za ostvarivanje politickog uticaja na selu. Uciteljice, zaposlene u skolama na selu, ifflale su posebne obaveze u radu na prosvecivanju seoskih zena i omladinki. Pored toga, one su se bavile svim aktivnostima van skole kao i ucitelji i pripadale su kategoriji zena koja je bila najvise opterecena, a u odnosu na tezinu posla veoma slabo nagradena. 0 radu uciteljica van skole zapazen je u Y"<uTeJbcKoj cTpaJICu, br. 1-2 iz 1940. godine Clanak Drinke Pavlovic 149 , u kojem se govori o podredenom polozaju ucit4s Na prethoduim glavnim uCitelj'Skim sk.upStinama, u Sko-p[ju 1937. u Zag.rebu 1938. godine, prisustvovao je veCi broj ntJJprednih i mladih uCitelja, koji su u UCiteljsko rudruZenje unQSi!i naprednija 'Shvatanja i ve&u borbenost. VeC tada ·se ispolj-ila pol-itiOka diferencijacija u ovom struCnom udruZenju koja se u punoj meri manifesto-vala ltla G1avnoj uCi.teljskod skupStini u Banjoj Luci 1939. god~ne. ((Dimitri j e B a j .a 1 i c a, DemonstTacije uCij telja u Banjoj Luci, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ...• Jmj. 3, 446; Ha~ npednu y'lf,uTeJbC'X:U nonpeT . .. , 74, 90.) 14 9 •PavloviC Dr.inka ·rodena u Belanovici, srez Lazarevac, Srbi:ja; po ·s'bruci - uCiteljica, Clan KPJ od 1940, a u NOB -od 1941. godine; .kao .uCenica pripadala naprednoj ·omlad:irrli UCiteljske Skole u UZicu; po zavrrSenod Skoli, zapwLila 5e 'kao uCiteljica u .selu Spancu u kooaniCkom srwu; u.poredo s ;radom u Skoli, aktivn·o je radila u .orkolnim .selima: njen politiCki uticaj se oseCao i medu uCiteljima i medu •sel.iacim.a. u tim se1ima; bila je veoma po0znata u T.re6oj uCiteljsko.i grupi i zapaZena na letovanju u Sijarinskoi Barnji 1Q40. godine; zbog politiCke a•kti·vnosti, odmah posle oiklwpacije uha.pSena u Pro~ kuplju, ali je pomoC.u grad.Sike .partijske organizacije uspela da pobegne iz za-tvora; radila ilegalno na pripremanju ustanka na terenu Kur.Sumlije, naro~ Cito u ;selima u k.ojima je tbila poznata; po zadatlru Partij-e otiSla septembra 380 teljice u drustvu; o potrebi upoznavanja sela gde radi, kako bi u nje:n:u mogl':.sto u.spesnije delovati, o oblicima organizovanja na selu, kao st? su: c1taon~ce, .z:..arodni univerziteti, teCajevi, razne vrste zadruga 1td., o organJzaclJl analfabetskih i -domacickih tecajeva i o radu na uzdizanju seoskih zena. U selima su uciteljice najvise slobodnog vremena provodile u radu sa zenskom omladinom i mladim zenama. One su im govorile o pot;~bi vece hijlijene, o pravilnoj ~shrani, o racionalnom vodenju domacmstva, o stetnostl ukorenJemh predrasuda Iosih navika i obicaja. Zatim su radile na osnivanju narodnih knjlznica i citaonica odrzavale domacicke i analfabetske tecajeve, organizovale vecernj~ posela sa zenskom omladinom, formirale i vodile diletantske grupe i horove i ddale razna predavanja.159 Unutar seoskih uciteljskih udruzenja u nekim krajevima bili su formirani zenski odseci u kojima su se okupljale uciteljice i borile za ostvarenje ravnopravnosti, za poboljsanje svog pravnog i materijalnog polozaja i intelektualno i strucno se osposobljavaie za vanskolski rad medu seoskim zenama. Prvi zenski odsek formirale su uciteljice u Sloveniji i u njemu aktivno radile, a pocetkom marta 1939. godine - u Uciteljskom udruzenju bjelovarskog sreza."' • . Za vre?'~ Glavne skupiitine Jugoslovenskog uciteljskog udruz':':'Ja .~ BanJOJ. Luc1, 19. avgusta !939. godine, okupile su se posebno ucJtelJlce 1z sv1h kraJeva da u uzem krugu razmisle i prodiskutuju o strucnim pitanjima, ·o narodnoj prosveti i o pravno-materijalnom polozaju uciteljica. Ukazano je na potrebu vece aktivnosti uCiteljica u strucnim udruzenjima. Posebno je raspravljano o formiranju zenskih odseka unutar sreskih uCiteljskih udruzenja i izabran je siri Akcioni odbor od 15 uciteljica iz svih krajeva u zemlji, koji je trebalo da se brine o ostvarenju ovog zadatka. Jedna clanica Akcionog odbora govrila je na skupstini o akciji za osnivanje zenskih odseka. Posle diskusije upucena je predstavka Glavnoj upravi i Skupstini u kojoj uciteljice konstatuju da je skola nesavremena, da je nivo narodnog prosvecivanja nedovoljan, da je polozaj ucitelja, a naroCito uciteljice u pravnom i materijalnom pogledu nezadovoljavajuci da je unutarnji zivot strucne organizacije nestabilan i izlozen n~po­ trebnim trzavicama. One u predstavci zahtevaju da se u staleska pravila unese predlog o stvaranju zenskih odseka unutar sreskih uCiteljskih udruzenja.'•2 N~predni ucitelji, Clanovi Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadz1c", kao i napredni ucitelji u Sloveniji i Hrvatskoj, izvrsili su anketu o polozaju skole i ucenika i o staleskom aktiviranju uci1941. u NiS ·i tamo -radila u partijskoj tshnici; marta 1942. uhapSen.a i muCena u niSkoj rpo1iciji, a zatim u Gestapoo u BeDgtradu; Nemci su je otpremili na Banjicu, gde je streljana 14. juna 1943, a za -narodnog heroja je proglaSena 6. jula 1953. godine. 1 5o Y'I{,UTeJbC1Ca cTpa;>~Ca, 1, jyu 1939, 17. 151 UCitelj.ice osnivaju Zens:ke sekcije u svom udruZenju, Eeua danae, 21, ·anpu.tJ:. 1939, 15; A H r e JI a B o ,u; e, Pad cJwaena"tKux y"l.UTe.lbu~a. )I{ena danae, 22, .ttaj-jyu 1939, 10. 152 Pad Y'ltUT€JbUU.,e 'H.a r JLaBuoj C'KYn1UTU1t.U '/ia OCUUBa'lby JIC€1-I.C'ICUX od.:. cexa y cpecx:u..M dpy'lUTBu.ua, Ho,podua npocaeTa, opraH JyrocJioBeHCKOr Y'<1:MTeJbCKor y,IUJyJKelba, 17, 19. OKTo6ap 1939, 3. 381 �teljica. Cilj ankete bio je da se sazna pravi polozaj skole, sela, dece, ishrane, zdravstvenih i stambenih prilika i o decjem najamnom radu i zaposlenosti. Posto su uciteljice bile u neravnopravnom polozaju, ova anketa153 je trebalo da preko uciteljske organizacije zainteresuje odredene drustvene faktore za resavanje njihovih problema. U akciji za pravo glasa zena, koju je pokrenula 1939. godine )Keua clauac, uCiteljice su aktivno ucestvovale. One su bile glavni oslonar za sprovodenje ove akcije na selu i sakupljale su potpise za pravo glasa od seoskih zena. Za rad na selu Partija je imala glavni oslonac u naprednim uciteljima, cija se aktivnost narocito osecala od 1937. godine. U svim akcijama koje je Partija organizovala preko naprednog uciteljskog pokreta, ucestovale su i uciteljice. Zbog svoje aktivnosti mnogi ucitelji i uciteljice bili su otpusteni s posla i proganjani kao komunisti, dok su neki premestani u zabacenije krajeve, da bi se na taj nacin sprecio njihov uspesan uticaj u selima u kojima su duze mdili. Ui'iteljica Lepa Perovic, 154 istaknuti partijski radnik, bila je zbog svoje revolucionarne aktivnot5a Anketom su tre.Zeni 10d uCirte]jica ·sledeCi podaci: koUko go-dina Tadi; pod kakvtm ruslovima; :radi li na svrom struCnom usawSavanju; koje struCne l.istove prati i 'koju peda-goSku literatur:u ima; k:oliko radi van Skole na prosve6iv.anju Zena; kako se ·primaju njene akcije ltod omJadine i Zena; koja sredstva k!oristi u radu na narodno·m ·prosveCivanju, u kom kulturno-.prosvetnom dru~tvu sr.aduje; ·O .smetnjama u tom delu rada -i o planu i kolektivnoj pomo6i u radu; zatim, ikoHko radi u uCiteljskom ·udruZenju; prisustvuje li skupStinama udruZenja; uCestvuje lJ u diskusijama li predavatnjima itd. Poslednja grurpa pitanja ·odnosi se na privatni Ziv-ot uCiteljka u kojima se traZe odgovori: .:ltakve obaveze ima prema svojoj porodici; preootaje li im prihoda jo.S i za kulturne ~svrhe (za Caoop}se, ·knj.i.ge, poootiStl~'lbiotSk.Qp). - HanpeOn.u Y'll.UTe.lbcKU noKpeT . .. , 41, 42. 154 Lep.a PeroviC rodena 1911. u Banjoj Luci; u-Citeljsku ,&kolrtt za'VI'SHa 1931. .godine u rodnom mestu; u toku Sko}ovanja uCest-v-avala u razn1m akcijama napredne .srednjoSko1ske omladin·e; 1932. stupHa u uCtteiljsku slu2ibu u Meduvodu Lspod Kozare; kao ruCiteljica otiSla na tromeseCni awns za fi,skulturu 1933. u Beograd i tamo .se ukljuCila u napredni radniCki pok.ret i uCestvoval.a u ·izdav·anju ilegalnog organa KP U darnik; maja iste godine biJ.a uhrup.Sena i Jzvedena pred Dr.Zavni sud za zaS.titu drZave, ali je u nedostatku dokaza os"lobodena i preme§tena u selo PaStriC (Ribnica) - ·kolubarSiki &rez; u jesen 1934. p:rimljena u KPJ :i postala Clan MK KPJ za Mionl-oo; rubrzo j.e po kazni premeStena u SandZak, u .selo Budev:o . .srez sjeni,Qld; op.tuZena 1937. god:ne zbo.g ilegalne komunistiCke delatn·osii .kod OkruZno·g suda u Banjoj Luci i otpu.Sten.a .iz drZavne -slu:lbe; tada .prelazi u Beograd na ilega1ni rad i do aprila 1941. radi u beograd-Skim fabrilkama kao radnica; Pila sekretar rejons-kD1g ~omiteta i .clan Mesnog kom'iteta KPJ za Beograd; uoCi faSisti&ke agresije na Jug,oslaviju ponovo je uhapSena i iz zatvora izaSla pred bombardovanje Beog:rada; IJ)osl.e o·k!up.acije otiSla na partij:ski rad .u Sarajevo, gde j.e postala ~sekreta:r MK KPJ za Saraje\1'0 i Clan PK KPJ za Bo-snu i Hercegovinu; avgusta 1941. uhapSena, al-i j.e posle deset dana pobegla iz za.t11ora; pre.Sla na ..ilegalni rad u Mosrtar, a septembra 1941. godine na slobodnu. teritoriju i-stoCne Hercegovi.ne, a zatim na Romaniju i Jahorinu; poCetkom 1942. ·otiSla na .rad u BGsans.k:u krajinu, a u jesen !942. - u Hrvatsku; sa oslobodene teritorije u Banili prebaciia se u okupirani Zagreb i tu radila .kao Clan PovereniStva CK KP za severnu Hrvatsku, a zatim na slobodnoj teritoriji kao org,anizacioni sekretar Obla-snog komiteta KP severne Hrvatsk.e; u leto 1944. p.o1novo ctiSla u Bosansku krajinu, a potkiraj rata u Tuzlu - na duZnost -organizacionog .se'k.retara Oblasn'D.g komiteta za istoCnu Bosnu. P.osle rata biJa je Clan CK SK Bosne i Hercegovine i savezni poslanik. 382 sti jos 1933. godine hapsena i kao uciteljica premestena iz Bosne u Srbiju, a zatim 1937. godine otpustena iz dr2avne sluzbe. Draginja Savkovic, uciteljica iz Vracevgaja, bila je vise od tri meseca u istraznom zatvoru 1937. godine. Ona je krajem marta 1938. izvedena na sud zbog sirenja i propagiranja komunistickih ideja medu srednjoskolskom i seljackom omladinom. U nedostatku dokaza bila je oslobodena optuzbe. Posle toga je premestena za uciteljicu u selo Pestan, ohridski srez, sa upozorenjem da se vodi racuna o njenom vladanju. Iz istlh razloga otpustena je iz sluzbe krajem 1940. godine Tatjana FoliC, uCiteljica u Milosavcima, dragaCevski srez.tss Na inicijativu ucitelja komunista, u Beogradu je pocetkom septembra 1940. godine odrzan sastanak, kojem je prisustvovalo oko 30 uCitelja i uciteljica. Oni su, pored ostalog, zakljucili da se osnuje Fond Crvene pomoci ucitelja komunista iz kojeg bi se pomagali otpusteni i proganjani napredni ucitelji. U ono vreme to je bila veoma korisna inicijativa i u fond se ubrzo sakupilo prilicno novaca. 156 Clanovi Trece uciteljske grupe zajedno sa ostalim naprednim uciteljima ucestvovali su aktivno u svim akcijama klasnog radnickog pokreta koje je Partija organizovala u ono vreme. Oni su se narocito angazovali u radu i politicki Akcionog odbora dr2avnih i samoupravnih sluzbenika koji se zalagao za materijalno i pravno poboljsanje polozaja radnika i sluzbenika. DRUSTVO ,PRIJATELJ PRIRODE" Medu raznim legalnim drustvima i udruzenjima u kojima je Partija imala glavno uporiste, bila su i radnicka planinarska drustva ,Prijatelj prirode". Prvo radnicko drustvo ,Prijatelj prirode" osnovano je u Sarajevu 1923. godine, a pocetkom 1937. godine postojale su podruznice ovog drustva u vecini banovina. Ova drustva su okuplja!a u prvom redu radnike, a zatim sluzbenike, studente, domacice i druge gradane i organizovala su masovne izlete u prirodi. U okviru drustva Partija je organizovala ideolosko-politicki i kulturno-pro~ svetni rad. Neka od tih drustava imala su veoma razvijen sadrzaj rada. Na primer, u Drustvu ,Prijatelj prirode" u Zagrebu postojale su sekciie: planinarska, izvidaCka, smuCarska, muziCka, prosvetna, omladinska, decja, fotografska i sahovska: U odborima tih sekcija aktivno je radilo vise zena, a naroCito u odboru decje sekcije. Pro.l svetna sekcija organizovala je predavanja o aktuelnim pitanjima, citalacke grupe i izdavala zidne novine. · Masovni oblici rada Drustva ,Prijatelj prirode" bili su izleti; na koje je organizovano izlazilo i po 500 izletnika. Takav jedan izlet 1ss ARP, MF 72/294 (44--45; 72/293/189/; MF 72/292 (307-303); Dokument >0 otpuStanju IS. posla Tatj_ane ~oLi.C nalazi .se u Pedagc>Skom muze}lt u .Boogradu. . 15a u Fondu Crvene rpomoC.i u~itelj.a-~komrunista, napredni uCitelji i uCi.telJice 1&U davali po 20 dinara meseCno, a poi"ecl toga su .p.rimaH i dob-rovoljne pl'liloge. (MMJIOIII J.aHKOBHh, «Pond l{paeue no.M.ohu 'lianpeduux y'!LuTe.lba. llpocaeTnu npez.~ted, 17-18, 27. anpttJt 1959, 3. 383 �bio je 1936. godine u ~?d:r:ozju Z<:greba~ke. g?re na .~oje~ je. bilo oko 300 izletnika. PartlJa Je ove IZlete konstlla za SirenJe utlcaJa medu radnicima i drugim naprednim gradanima i na taj naCin jacala jedinstveni narodni front protiv fasizma, koji se tada stvarao. U okviru Drustva ,Prijatelj prirode" u Zagrebu su oddavane kulturno-politicke priredbe, zatim su organizovane ilegalne akcije, kao na primer prikupljanje priloga za Crvenu pomoc, rasturanje letaka i partijske stampe, prenosenje ilegalne literature i pisama u unutrasnjost i sl. U svim oblicima rada ovog drustva bile su veoma aktivne zene. Drustvo ,Prijatelj prirode" u Zagrebu bilo je u stalnoj vezi sa podruznicama drustava u Sarajevu, Mariboru, Celju, Trbovlju, Ljubljani, Karlovcu, Hrastniku, Osijeku, Slavonskom Brodu, Nasicama, Slavonskoj Pozegi i Koprivnici. Centralno rukovodstvo Drustva hila je u Zagrebu, a zatim u Sarajevu. 157 • Organizacija Drustva ,Prijatelj prirode" postojala je i u drugim zemljama. U julu 1936. godine odrzan je Internacionalni kongres drustava ,Prijatelj prirode" u Brnu, u Cehoslovackoj, ,na koji je trebalo da ide i delegacija iz nase zemlje, ali je od policije bila spreCena" .158 Zbog velike aktivnosti ovih drustava i delovanja komunista u njima, policija je zabranila njihov rad obrazlozenjem da su ,prekoracila krug delovanja prema njihovim pravilima, odobrenim po Zakonu o udruZenjima, zborovima i dogovorima'' .159 Posta je rad drustava bio zabranjen, Partija je pristupila osnivanju zadruga kroz koje bi vrSila odredeni politicki uticaj i cija bi sadrzina rada bila ista kao i prethodnih drustava. Taka je 1936. godine fonnirana u Zagrebu Radnicka planinarska zadruga - Raplaza; zatim ,Izletnicki dom" i Kulturno-pripomo'l!na zadruga ,Omladinska sloga". U Ljubljani je takode osnovana zadruga ,Slovenska zemlja". u ove zadruge uclanjivali su se clanovi zabranjenih radnickih turistickih druiitava ,Prijatelj prirode"-'6° Kako te zadruge nisu raspolagale gotovo nikakvom imovinom, a u njih je bio uclanjen veliki broj gradana, one su postale policiji sumnjive kao orgariizacije kojima nije zadatak zadruzno pos!ovanje, vee politicki rad. Ministarstvo unutrasnjih poslova je stavilo policiji u zadatak da ove zadruge drzi pod posebnom i strogom prismotrom i da o njihovom radu dostavlja izvestaje. 161 157 AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke Matil! i Tatjane MariniC, lVIG 43/6-24. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 312. Isto. WJ AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke MatiC i Tat.iane Marin:iC, MG 43/6-24; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... , 228, 3!2, 313. t&t Kraljevska banska uprava savske banovine, ja·nuar 1937, dootavlia prepis Ministarstva unutraSnjih poslova rSVim -sreskim naCelstv·ima, svim predstojni.cima policije, sv.im komesar.:ima pog<l'ani<Cne policiie i Komandi saV'Skog Za.ndarmerijskog puka Zagreb, u kojem se govori o delovanju i zabranl dru..: Stava ,Prijat-elj prirrode" i novoj taktici kornunista u osniv.a'Il]U zadruga sudski regi,strovanih. U dop5w se. pored ostalog, od navedenih organa traZ.i <ia pri:kupe i dostave sledeCe podatke: 1) da li su oonovane u toku ove godine ova,kve zadruge koje vode leviCarski elementi; t5s t~9 384 ,SELJACKO KOLO" Krajem 1937. godine Samostalna demokratska stranka osnovala je organizaciju ,Seljacko kola" za kulturno i ekonomsko unapredenje sela. Organizacija je imala zensku i omladinsku sekciju. I u ovu kao i u druge legalne organizacije uS!i su komunisti i preko nje ostvarivali uticaj Partije na selu. Zenskom sekcijom je rukovodila Ivanka Muacevic, a za rad u ovoj organizaciji je bilo zaduzeno vise zena komunista, pretezno studentkinja. Zenska sekcija je imala zadatak da radi pre svega sa zenama na selu i plan svoga rada je podesavala prema prilikama koje vladaju u doticnom kraju. Na sastancima sekcije se raspravljalo o metodu rada sa zenama na selu i 0 tome sto bi se moglo uciniti na unapredenju sela. Clanice zenske sekcije ,Seljackog kola" odlazile su na selo i odrzavale prosvetna predavanja zenama. Postojala je posebna grupa predavaca koja je radi!a u okviru ave organizacije. Oni su propagirali higijenu, unapredenje domaCinstva i poljoprivrede i odrzavali predavanja o politickim dogadajima i problemima. Najvii<e ogranaka ,Seljackog kola" bilo je u Kordunu, ~aniji, Lici i Bosanskoj krajini. U selima u kojima su postojali ogranc1 ,Seljackog kola" doslo je pre do stvaranja partijskih organizacija, jer su u njima komunisti organizovano vrsili odredeni uticaj. . U leta 1939. i 1940. godine organizovana su logorovanja studenata u okviru ,Seljackog kola", koja su takode koriscena za politicki rad na selu, za formiranja ogranaka ,Seljackog kola" i za okupljanje naprednijih seljaka u ovu organizaciju. U mnogim selima bile su osnovane zenske sekcije pri ,Seljackom kolu" u koje su se okupljale mlade zene i devojke. Najuspesniji rad ove organizacije bio je 1938. i 1939. godine, a pocetkom 1940. godine rukovodstvo Samostalne demokratske stranke rasputilo je Zensku i Omladinsku sekciju ,Seljackog kola".'•2 , SELJACKO BRATSTVO"' i ,SELJACKA SAMOPOMOC" U CRNOJ GORI Zadruzne organizacije bile su pogodan oblik za okupljanje masa i ostvarivanje politickog uticaja na selu. U svom radu Partija koristi postojece zadruge, kao legalne organizacije, i daje inicijativu za njihova formiranje. Pored zadruga osnivane su i razne kulturno-prosvetne organizacije, preko kojih je Partija takode veoma uspesno 2) taCan naziv zacWuge, izvadak i pravlla, 3) broj Clanova; 4) uprava zadruge; 5) koja lica zapravo vode zadrugu; 6) u Cernu se opaZa komun~stiCko delovanje u zadruzi d preko .zadruge". Ne .raspolaZemo sa vMe podataka o razvitku i delatnosti ovih zadruga. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 313.) 1a2 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382, 395; J aHa M JI 11 j aH H h 3aut.To je ocnoaaua Ee1tc1ea ce1Cv;uja ,CeJba'l£%OZ -x:o.!l.an, )K.eua Danae, 22, ltaj-jy'H.u 1939, 18; AIHRPH, SjeCanje Zage UmiCeviC, Srdana Brujil:a i Grujice Zarkovil:a, MG 37/8-14. 385 �ostvarivala politicki uticaj. U tim organizaCIJama aktivno SU UC€stvova]e i zene, ciju je delatnost moguce prikazati jedino u okviru ostvarenih rezultata rada pojedinih organizacija. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandzak, Kosovo i Metohiju, 1937. godine osniva se u Crnoj Gori organizacija ,Seljacko bratstvo", koja je imala za cilj kulturno i ekonomsko podizanje sela. N a Cetinju je postojala centralna uprava ,Seljackog bratstva" koja je radila na osnivanju i objedinjavanju rada mesnih odbora i ogranaka ,Seljackog bratstva", koji su osnivani po selima. Do avgusta 1938. godine formirane su 82 organizacije ,Seljackog bratstva" sa viSe od 7 000 Clanova. U okviru ovih organizacija resavani su razni ekonomski problemi sela, kao na primer: popravljanje puteva, mostova, izgradnja skola i slicno. U njima se takode razvio intenzivan kulturno-prosvetni rad. Otvoren je veliki broj citaonica u koje su nabavljene knjige i listovi. Odrzano je vise priredaba na kojima su prikazivana dela nasih naprednih pisaca. Preko svojih clanova i simpatizera Partija je ostvarila uticaj na rad ove organizacije na selu i organizovala niz politickih zborova i predavanja. Zbog toga, avgusta 1938. godine, pocinju masovne zabrane rada ,Seljackog bratstva" .168 Posto je bib onemogucen razvitak organizacija ,Seljackog bratstva", organizovanje i dalji rad na selu se nastavlja kroz nove ·oblike, kroz razvitak zadrugarstva. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, pocetkom jeseni 1938. godine, osnovana je Seljacka nabavna zadruga ,Seljacka samopomoc" na Cetinju sa zadatkom da ekonomski i prosvetno unapreduje selo. Pored centrale na Cetinju, ona je imala 17 fi!ijala na teritoriji Crne Gore. U srezovima su postojala poverenistva zadruge u kojin'i!!" su komunisti imali odlucujucu i rukovodecu ulogu. Za nepunih osam meseci ,Seljacka samopomoc" je okupila oko 3 000 zadrugara, medu kojima je bilo i Zena. Pored ekonomskog, zadruga je imala i politicki znacaj. N a godisnjim skupstinama se, izmedu ostalog, opsirno govorilo o aktuelnim politickim problemima. Preko zadruge se dobijao propagandni materijal iz Beograda, · kao: razni proglasi, polulegalna literatura, koju je izdavao CK KPJ pod firmom Akcionog odbora Beogradskog univerziteta, partijska stampa i slicno. Taj materijal je, takode preko zadruge, rasturan po opstinama i selima. Ovu legalnu organizaciju komunisti su koristili za rad na selu i cesto su odlazili meitu seljake i vodili s njima razgovore o aktuelnim politickim dogadajima.•M 163 Sta je sa zabranorn ,SeljaCkog bratstva"?, Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, knj. I, 468; H M K o C. Map T l1 H 0 B 11 h, Ce.lba'lt'ICO 6paT- CTBO, HcTopujc'ICU 3anucu, opraH McTopwjcKor ,n;pyUITEa Hapo,JJ;He Peny5JinKe IJ;pHe rope, D;eTJ.:tlbe, ro,JJ;:- II, KH>. IV, 1949, 37. 164 AIIT, br. 12199/VIII. la-58, SeCanje Jane MiliC; Ritd SeljaCke sli?nopomoCi, Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, knj. I, 464, 465; Dim it r i j e V r b i c a, Rad zadruge ,SeljaCka samopomoC" na Cet~nju, Cetrdeset g_odina, Zbornik ·seCanja, k.nj. 3, 390; HHKO C .. MapTHHOBHh, n.d.; Jovan Boj oviC, n.d., 89. 386 IV glava UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA 1. Svetski kongres zena protiv rata i fa.Sizma u Parizu Posledice svetske ekonomske krize dovele su do zaostravanj a suprotnosti u svetu i do jacanja revolucionarnog pokreta radnih masa u pojedinim zemljama. Pobeda fasizma u Nemackoj 1933. go~ dine i njegovi agresivni planovi poceli su vee tih godina da ugroza" vaju svetski mir. U takvoj atmosferi dolazi do potrebe jacanja jedinstva radnicke klase i stvaranja narodnog fronta sa sirokom antifasistickom platformom. Antifasisiticke i antiratne akcije u svetu nasa Partija podr:lava i nastoji da u taj pokret ukljuci progresivne snage Jugoslavije. KPJ direktno ucestvuje u pripremama na svetski kongres zena protiv rata i fasizma i u tom pogledu CK postavlja sledece zadatke: ,1. U vezi sa odrzavanjem Internacionalnog kongresa radnih zena u Parizu, 28-30. juna1 o.g., prosiriti agitaciju medu proleterskim i ostalim radnim zenama za popularizaciju toga kongresa, koji ima za cilj aktivizaciju radnih zena za borbu protiv imperijalistickog rata. Nastojati sto vise legalizovati biranje i slanje zena delegata na taj kongres. 2. U antiratnu akciju Partije povodom 20-godisnjice svetskog imperijalistickog rata nastojati uvuci siroke mase radnica i radniCkih Zena". 2 . Centralni komitet KPJ daje uputstva mesnim komitetima KPJ u Ljubljani i Zagrebu u pogledu izbora delegata za kongres i insistira da to bude radnica koja ce se legalno birati na skupstini zena, a ako je to nemoguce. onda obavezno·da posalju neku studentkinju. Dalje se u uputstvima govori o vaznosti predstojeceg kongresa, koji ima za cilj da uvuce zene u borbu protiv fasizma, da ukaze na ratnu opasnost i da suzbije pripreme imperijalistickog rata. Zatim se napominje da u stampi treba pisati clanke 0 kongresu i na taj naCin popularisati ovu svetsku manifestaciju zena za· mir.' 1 Svetski kong.reS Zena proti·v reta i faSiz~ nije odrZan u j'linu, kako se .predvida1o, vee u avgustu 1934. 2 Upute CK za rad medu Zenama. - Sta i kako da \Se" radi, 3, 1934, 80. 8 ARP, fund KI, 1934/102, 106 i 150; fond CPJ 539, 3, 1389; Pro!eter, 4-5, ju! 1934, 10. · 387 �Tridesetih godina razvio se u pojedinim zemljama napredni zenski pokret, koji je vee 1934. godine bio u stanju da masovno okupi zene za borbu protiv rata i fasizma, kao i za opste poboljsanje polozaja zene u drustvu. Jedna grupa naprednih zena podnela je predlog da se povodom dvadesetogodisnjice pocetka prvog svetskog rata sazove svetski kongres zena na kojem bi se izrazila solidarnost svih zena u borbi protiv buduceg rata, cija je opasnost vee tada postala aktuelna. N apredne snage u svetu pozdravile su ovu ideju i taka je doslo do priprema kongresa zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan od 4. do 7. avgusta 1934. godine u Parizu. N a Kongresu se okupilo oko 1 200 delegatkinja4 iz svih zemalja Evrope, Sjedinjenih Americkih Drzava, nekih zemalja Juzne Amerike, Azije i Australije. Medu njima je bilo zena svih zanimanja i profesija (radnice, domacice, intelektualke i seljanke) s razlicitim politickim i verskim ubedenjima. · Iz Jugoslavije su bile na Kongresu cetiri delegatkinje, i to Mira Panic (Jelena Nikolic) 5 u ime KPJ, Marija Vilfan u ime cetiri zenske organizacije u Sloveniji (Akademski obrazovanih zena, Drustva ,Zenski pokret", Opsteg zenskog saveza i Saveza radni&ih zena i devojaka), predstavnica radnickih zena koje zive u Parizu i jedna Dalmatinka. 6 Pred kongres su u pojedinim zemlj ama organizovani veliki mitinzi i zborovi zena na kojima su one zauzele odlucan stav protiv rata i fasizma. U San Francisku su izbile masovne demonstracije zena koje su trazile ad luckih radnika da uniste ratni materijal koji se salje iz Japana u Kinu.7 Prvog dana Kongresa birano je Predsednistvo u koje je usla i predstavnica nase delegacije Mira Panic. Glavna tema Kongresa bila je - kako s)1"teciti rat i boriti se protiv fasizma. Zene su izrazile spremnost da povedu borbu protiv 4 Od toga je Mlo 630 deleg.a.ta iz Fkancuske, 77 iz Velike Britanij·e, 48 iz Sarske oblasti, 47 iz Italije, 45 iz Holandije, 40 iz SAD, 34 iz Belgije, 28 jz Svajcarske, 28 iz Poljske, 25 iz Rumunije, 19 iz CehoslovaCke, 15 iz NemaCke, 12 iz Spanije, 10 iz Sovjetsk:og Saveza, 9 iz Austrije, 3 iz Bugarske, 3 .jz GrCke, 6 iz Mad,a.rske, 5 iz Danske, 5 iz Svedske, 4 iz Indonezije, 2 iz NorveSke, 4 iz JugosLav·ije i po 1 delegatkinja iz svake od sledeCih udaljenih zemalja: Argentine, Indoldne, Meklsika, Kube i Australije. Medu delegatkinjama je bUo 325 .radnica, dok su ostale bile intelektualke, seljan:k:e i. doma.Cice. ('tfeTaopo200utu1-bU-qa Caerc'lwz 'ICO.M.UTera xeua, EeKa. Oana.c, 16, cenTe.M.6ap-o?CTo6ap 1938, 20; KoJtyKztCT, god. I, 6, 7, 8, jyn, jy.11., aezycT 1934; Internationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschismus, ,Rundschau", iiber Politile, Wirtschaft und Arbeiterbewegung, 3. Jahrgang, Numer 42, Basel, 26. Juli 1934, 1721-1723; Nr. 44, 9. August 1934, 1841-1847; Ko.M..MyKucmu"lecKUit U'H.mepna'Z{uouan, 5, Moc1eaa, .M.aj 1937, 98-107; 4, anpuJZ. 1938, 51-56. 5 Mira ParriC je .pseudonim Jelene NikoliC. Alfred Bengman, rokovodHac tehnike Centra1nog komiteta K.PJ u BeCu, saop.Stio je Jel.._-eni NikoliC da ide na Medunarodni kong-res Zena, kao deiegat KPJ. Ona je prek-o njega dobila zadatak da sastavd referat i da ga u ime radnih Zena Jugos·lavije podnese Kongresu. Na dva dMla pred polazak, Bergman je Jeleni doneo pasoS auJStrijske grdanke Ce§kog porekla i novae za ·Ptttni .troSak. (ARP, f<md KI, 1934/178; SeCanje Jelene NikoliC, MG 2914.) ' ARP, fond KI, 1934/178; 1935/639; Secanje Jelene Ndkolic, MG 2n4; Proteter, 8-9, septembar-oktobar 1934; Delavec, 17, 15. decembar 1935. 7 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 229. 388 novog rata i povecaju budnost protiv fasistickih vlada koje rat ~ri­ premaju. One su govorile o svim strahotama i. posl<:dicama. bu~uceg rata i pozvale su sve zene da se ujedine u borb1 protlv rata 1 fas1zma, da osnivaju svuda gde rade i Zive antiratne komitete koji ce rukovoditi ovom akcijom. U ime zena Jugoslavije na Kongresu je govorila Mira Panic, i to na nemackom jeziku. Ona je iznela nekoliko tipicnih primera o niskim nadnicama radnica u Jugoslaviji, o prevelikom izrabljivanju mladih radnica, o bednom polozaju porodica nezaposlenih radnika i seljaka i neurednom isplacivanju zasluzenih radnica. Zatim se osvrnula na posledice sestojanuarske diktature i ekonomske krize u Jugoslaviji, koje pogadaju radnicku klasu i osudila jugoslovensku vladu koja nije uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om. Na kraju je govorila o borbama radnica i radnickih zena protiv kapitalistickog izrabljivanja, o borbama studentkinja protiv fasizma i fasistickom teroru u zemlji. Ona se posebno samokriticki osvrnula na rad medu zenama u Jugoslaviji, isticuci da se nije dovoljno uradilo na masovnom okupljanju zena u borbi protiv rata i fasizma. Od narocitog je znacaja sto je predstavnica zena Jugoslavije istakla na ovako sirokom medunarodnom skupu sledece: ,Komunisticka partija Jugoslavije bila je i dosad na celu borbe protiv fasizma i rata, ona je postavila sebi za cilj, uprkos najzesceg fasistickog terora, da radne zene, radnike, seljake i potlacene nacije dovede do pobede nad kapitalizmom i vojnofa5isitickom diktaturom" .8 U Manifestu Svetskog kongresa zena za mir dat je sadrzaj rada i stavova ovog Kongresa o najaktuelnijirn problemirna i zadacima antifasistickih snaga u svetu. ,Svetski kongres poziva sve zene sveta koje prema sudbini covecanstva nisu ravnodusne da neodlozno stupe u borbu. On se obraca svima organizacijama koje su protiv rada i fasizma i zahteva od njih da se neodlozno uvrste u redove za nasu pravicnu stvar; za ekonomske, socijalne i kulturne interese zena, kako je to napisano u programu Kongresa; protiv nacionalizma, sovinizma i rasne mrznje koji hu5kaju jedan narod protiv drugoga i teraju u imperijalisticki rat; protiv militarizma, ratnog naoruzavanja, transporta ratnog materijala i protiv militarizovanja stanovnistva; . za razoruzanje, protiv svih ratnih budzeta, za davanJe za to odredenog novca u socijalne i kulturne svrhe; za podupiranje oslobodilacke borbe kolonijalnih naroda i naroda potlacenih nacija; . . . za odbranu prava kineskog naroda 1 za bezodvlacno prekldanJe borbe protiv Kine, a naroCito protiv Sovjetske Kine; za podupiranje politike mira Sovjetskog Saveza i za njegovu odbranu od ratnih provokacija; v a ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8---9, septembar--oktobar 19·34, 6; Borba, list Tadlllika i oolja'ka iz Jugoslavije u Kanadi, 36, Toronlto, 13. septembar 1934, 4. 389 �'t"' za odbranu svih demokratskih prava radnog naroda u svim zemljama; za oslobodenje Ernsta Telmana i sviju antifasistickih boraca i protivnika rata u svim kapitalistickim zemljama; za punu ravnopravnost Zena; za oslobodenje skola od nacionalizma i sovinistickih huskanja" .• Kongres je doneo posebnu Rezoluciju kojom se osuduje fasi~ sticki teror i pozivaju radni !judi i zene citavog sveta da pojacaju akciju sakupljanja priloga preko Medunarodne organizacije Crvene pomoci za zatvorenike koji se nalaze u koncentracionim logorima; Zatim je usvojio Rezoluciju za oslobodenje Ernsta Telmana (Thalmann Ernest), predsednika KomunistiCke partije NemaCke i Clana Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale, koga su fasisti uhapsili. U Rezoluciji se kaze da je Svetski kongres ~ena sa ogorcenjem primio obavestenje o krvavom teroru u Hitlerovoj Nemackoj, a posebno o zlostavljanju Ernsta Telmana, antifasistickog voda, kojem fasisti pripremaju smrtnu presudu. Na kraju se pozivaju zene u borbu protiv fasistickog terora, za oslobodenje Telmana i ostalih antifasista. Kongres je takode usvojio Rezoluciju o zadacima i metodima borbe medunarodnog zenskog pokreta u pogledu pomoci ugnjetenim zenama u kolonij am a.'• Na Kongresu je data direktiva da se svuda, u svim zemljama i svim mestima u svetu, stvaraju komiteti zena protiv rata i fasizma. Tom prilikom izabran je Svetski komitet zena protiv rata i fasizma u koji je usia i nasa predstavnica Mira Panic. 11 Za vreme Kongresa u Parizu je odrzana Konferencija zena balkanskih zemalja na kojoj su bila po dva delegata iz Jugoslavije, Bugarske, Rumunije i Grcke. Predstavnice ovih delegacija govorile su o polozaju zena u svojoj zemlji. Konstatovano je da j e polozaj radnih zena u balkanskim zemljama veoma tezak i da su one vise obespravljene nego.u drugim evropskim ddavama. Tezak ekonomski i politicki polozaj · zena u ovim zemljama zahtevao je od njih da se jos vise ujedine i odlucno bore za poboljsanje svoga polozaja. Na Konferenciji je ukazano na potrebu stvaranja jedinstvenog fronta i na potrehu solidarnosti radnih zena i radnih masa svih halkanskih drzava protiv fa8izma i pripremanja imperijalistickog rata na Balkanu. Konferencija se izjasnila protiv nacionalnog ugnjetac vanja koje vrsi hurzoazija u zemljama Balkana. Na kraju je odluceno da se pripremi i organizuje druga konferencija radnih zena balkanskih ddava protiv rata i fa8izma i da se oddi u prolece 1935. godine. Na tu konferenciju bi trebalo da dodu delegati svih organiARP, fond Corpora delicti 20617/1091;·Radne Zene ':Protiv r:ata i fa.Sizma, 12-20; WeLtkong;res der F1rauen gegen Kl1ieg und Faschismus Rundschau" fiber Politik, Wirtschaft und A,I'Ibeite!'1bewegung, Nr 44 Ba~el' 9. August 1934, 1797. , , 9 10 Intemationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschdsmus ,.RUilldschau" tiber Porlitik, W.irtschaft und Arbeitertbewegung, Nr 45 Basel 16. August 1934, 1877, 1895-1897. , , 11 ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8-9, septembar-oktobar 1934, 6; 7. 390 ~~ zaciJ a zena, predstavnice svih fahrickih radnica, domacica, kao i drugih profesija.12 U isto vreme, 5. avgusta 1934. godine, u Parizu je odrzana Internacionalna konferencija Crvene pomoci, kojoj je prisustvovalo 15 delegata iz raznih zemalja, i to vecinom zena. Nasa delegatkinja je odrzala du2i govor o teroru koji se sprovodi nad radnickom klasom i Komunistickom partijom u Jugoslaviji. Ona je rekla da s velikim teskocama rade nase organizacije Crvene pomoci. Tako, na primer, ako se posumnj a da j e neka porodica poli tickog kaznj enika primila potporu od CP, Clanovi te porodice su hapseni i mesecima drzani u zatvoru. Zatim je naglasila da je upravo pod uslovima ovakvog terora neophodna organizacija Crvene pomoci, koja se kod nas razvija i organizaciono ucvrscuje, da hi mogla odgovoriti svojim zadacima. Ona je opisala tezak zivot politickih kaznjenika i njihovu horbu u Mitrovackoj kaznioni. 13 U nasoj zemlji u to vreme nije postojao masovni antifasisticki i protivratni pokret zena. Posledice diktature jos su se osecale u nasoj Partiji i ona nije uspela da okupi siroki krug zena u borhi protiv rata i fasizma. Postojece zenske organizacije tek su pocele da resavaju osnovna pitanja u pogledu ravnopravnosti i polozaja zene kod nas. Posle Svetskog kongresa, u Zagrehu i Ljuhljani su formirani komiteti zena protiv rata i fasizma, koji su poce]i da organizuju zhorove zena, posvecenih ovom prohlemu. U Zagrehu je taj komitet preko clanova SKOJ-a i simpatizera u zenskom pokretu odrzao niz javnih predavanja sa vrlo uspelim diskusijama protiv rata i fasizma. N a te skupove su dolazile radnice i intelektualke u vecem hroju, tako da ih je ponekad hilo vise od 200. Gradanske novine Jutarnji list ohjavile su pocetkom maja 1935, duzi Clanak o horhi zena protiv rata i fasizma, koje sprovode odluke pariskog Kongresa zena. Komisija za rad medu zenama pri CK KPJ u svom izvestaju od 15. juna 1935. godine naglasava da akciju protiv rata i fasizma treha preneti na siroke mase, da to postane narodni pokret. Ona j e dala uputstva da se na javnom predavanju zenskog pokreta govori protiv rata i fasizma, koji hi rukovodio ovom akcijom. Taj odhor treba da pozove sve radnicke, studentske, kao i kulturne i sportske grac!anske organizacije na saradnju. Zenski protivfasisiticki i protivratni pokret treba koordinirati sa opstenarodnim antiratnim i antifasistiCkim pokretom - napominje se u datim uputstvima. 14 Akcij'e naprednog zenskog pokreta vodene su na liniji horhe za ~ir, a protiv rata i fasizma. Razni skupovi zena, u cijem su organizovanju komunisti imali i najmanji uticaj, korisceni su za upozo12_ Nema .podataka o odrZavanju ove ·konfe.rencije. ARP, fond Sud za zaSUtu -drZave, hr..35/1935; Coowora delidti 20617/1091, Radne Zene protiv rata i faSiz.ma, 10-12. 13 Internationale Rote Hilfe, ,Rundschau", Nr. 45, Basel, 16. August 1934, 18.86, -1887; Prole.ter, 8-9, septembar-oktoba:r 1934; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . ; . , 231. 14 Ko-misij.a za r.ad medu Z-enama 'PTi CK KPJ imala je u ,pla.nu da odrZi le~alnu --konf-erencijru :lena protiv rata .i faSizma, ali 1o nije US>pela. ARP; fond KI, 1935/324. 391 �ravanje zena na opasnost od faliizma i n,jihovo pripremanje i ukljucivanje u siroki antifasisticki front. Iako Partija nije posvecivala dovoljno paznje radu sa zenama, 15 one su se ukljuCivale i aktivno ucestvovale u svim opstim zborovima, akcijama i demonstracijama koje je Partija organizovala protiv rata i fasizma. Zene su uzele vidnog ucesca na politickom mitingu u Celju, jula 1935. godine, na zboru u Kragujevcu, avgusta 1935, i na antirezimskim i antifasistickim zborovima i manifestacijama u Crnoj Gori. Na zboru na Belvederu kod Cetinja, koji je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru 26. juna 1936. godine, ucestvovalo je vise od 200 zena. Zbor je organizovan u znaku protesta protiv hapsenja crnogorskih komunista, kojih je vee u aprilu 1936. godine bilo aka 250 u zatvorima, a medu njima - aka 20 zena. Demonstranti su ostro osudili njihova mucenje u zatvorima Dubrovnika i Sarajeva i energicno zahtevali da se oni puste na slobodu iii izvedu pred sud. Zbor je imao cisto politicki karakter, sto se vidi i po ispisanim parolama koje su nosili ucesnici zbora: ,Crnogorski narodni front slobode", ,Dolje rat", ,Dolje fasizam", ,Trazimo uspostavljanje odnosa sa SSSR", ,Slobodu uhapsenim borcima!", ,Zivio savez radnika i seljaka!", ,TraZimo ravnopravnost Crne Gore!" itd. Zandarmerija je pucala na demonstrante i ubila 6, a ranila 25 ucesnika ovog zbora. N ekoliko zena se istaklo hrabroscu pri!ikom iznosenja mrtvih i ranjenih ali su zbog toga kasnije bile uhapsene. 16 2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za !iire u.kljuCivanje iiena u. antija!iisticki polcret I·~· Pre odrzavanja Sedmog kongresa Kominterne, 9. i 10. juna 1935. godine, odrzan je Plenum CK KPJ u Splitu (Splitki plenum). u referatu Blagoja Parovica ,0 Frontu narodne slobode" i Rezoluciji Plenuma istaknuto je, izmedu ostalog, sledece: ,Stvaranje i jacanje protufasisticke narodne fronte je d1mas glavni put kojim radnicka klasa, seljastvo i potlaceni narodi mogu doci do pobede".17 Na Plenumu nije posebno govoreno o radu Partije medu zenama i oblicima njihovog ukljucivanja u radnicki i siri antifasisiticki pokret, ali je u Rezoluciji postavljeno kao zadatak da se ukijuci ,dovoljan broj komunista u sve organizacije, drustva i pokrete koji se mogu uputiti u pravcu borbe protiv fasisitickog nazadnjastva". 15 U viSe .partijiSlcih d-Qlkumenata iz 1935. .godine konstatuje se da je nedovoljan rad Pa.rtije medu Zenama i da Zene treba angaZovati u borbi protiv rata i faSizma. - ARP, toilld Kl, 1935/324, 1935/516, 1935/518, 1935/592. 16 AliT, br. 7253/IV 5-l (1936); ,StojadinoviCeva strahovlada u Crnoj Gori", Prolete'l', 4-5, jul-a.vgust 1936, 2; BlaZo JovanoviC Demonstracije na Belvederu, Cetrdeset godina, Zbornik seCan.ja, knj. 3, Beograd, 1960, 418--425; JI J1 .Il n j a JoB a HoB M h, JK.ene y peaoJl.y~uonapnu.M. a1<:'4Uja..M ad 1936. do 1939. u CTaapa1be ;:nceuc1eoz noKpeTa, JKe1-te L{pne Tope y peBoJ!.y~uo­ uapuo..v. nmzpeTy 1919-1945 ... , 21; 3eTc-x:u z.rtacnu'K, UeTMae, 53, 1. jyJ!. 1936. 17 Pe3oJl.y~uja II.ae'H.Y.Ma ~K KITJ, jyua 1935, Mcxopujcx:u apxua Ko.M.ynucxu-ttx:e napTuje JyzocJJ..aauje, TOM II, Beorpap;, 1949, 358; ARP, fon-d KI, 1935/316-1 i 1a. 392 -)- Na Sedmom kongresu Kominterne, koji je zasedao u Moskvi od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine, ucestvovala je i delegacija KPJ. U referatu Georgi Dimitrova ,Ofanziva fasizma i zadace Komunisticke internacionale u borbi za jedinstvo radnicke klase protiv fasizma" poklonjena je paznja zenama i u posebnom odeljku Jedinstveni front i zene, u kojem se, pored ostalog, kaze: ,Komunisti, i pre svega nase komunistkinje, treba da pamte da ne maze biti uspesne borbe protiv fasizma i protiv rata bez uvlacenja u nju sirokih zenskih masa. A to neces postici samo agitacijom. Mi treba da nademo mogucnosti, uzimajuci u obzir svaku konkretnu situaciju, da mobilisemo mase radnih zena oko njihovih nasusnih interesa i zahteva, u borbi za zahteve protiv skupoce, za povecanje nadnice na osnovu jednake plate za jednak rad, protiv masovnih otpuiitanja s posla, protiv svake pojave nejednakopravnog polozaja zene i protiv faliistickog porobljavanja. Nastojeci da uvucemo radne zene u revolucionarni pokret, mi se ne smemo bojati da u tom cilju stvaramo pojedine zenske organizacije gde je to potrebno ... Treba potraziti najprostije, najgipkije forme u cilju stvaranja kontakta i zajednicke borbe revoluclonarnih socijaldemokratskih i progresivnih antiratnih i antifasisitickih organizacija zena. Mi treba da postignemo po svaku cenu, da se radnice i radne zene bore rame uz rame sa svojom klasnom bracom u redovima jedinstvenog fronta radnicke klase i antifasisitickog narodnog: fronta" .18 Stavovi u referatu G. Dimitrova a znacaju masovnog ucesca zena u borbi protiv fasizma i rata uneseni su i u Rezoluciju Sedmog kongresa Kominterne u kojoj je posebno naglasena nuznost ,da se milionske mase radnih zena, a prije svega radnica i radnih seljanki, nezavisno ad njihovih stranackih gledista i njihovog religioznog uverenja, obuhvati u jedinstvenoj masovnoj fronti". 19 Ovako siroka platforma, odredeni i jasni stavovi Sedmog kongresa Kominterne bili su istovremeno i smernice za svestraniji rad medu zenama i ukljucivanje komunista u zenske organizacije ll nasoj zemlji. Kongres je podstakao partijske organizacije da se pravilnije odnose prema zenama, kao znacajnom faktoru u revolucionarnoj i antifasistickoj borbi. Sekretarijat Kominterne, decembra 1935. godine, u direktivnom pismu Politbirou CK KPJ, pored ostalog, pise da je od strane zenskih organizacija povedena kampanja za zensko pravo glasa i protiv rata i da tu kampanju ,treba iskoristiti za organizovanje sirokih proturatnih komiteta, kako u centrima, tako i u Citavoj zemlji na bazi Narodnog fronta".2° Legalne akcije zena za mir organizovala je kod nas Liga zena za mir i slobodu, koja je pocela s radom 1931. godine, a siru delatnost razvila je tek od polovine 1936. godine. U ovoj legalnoj organizaciji r. 18 ,n; M: M Jtl T p 0 B, OcjJaU3UBa if>amU3.M.a u 3adahe Ko.M.y1-l.UCTU'lt1Ce unTepH.a~uona.ne, ped;JepaT Ha Ce,n;MOM KOHrpecy KOMMHTepHe, Bf16JU:tOT€Ka J1PII,. Beorpa,n;, 52 M 53. ts Rezolucija .po referatu druga Dimitrova prihvaCena 20. aVIgusta 19-35_ .godi-ne, Bliblioteka JRP, Beograd, 20. " ARP, fond Kl, 1935/592. 393 �zena radilo je nekoliko zena komunista t simpatizera Partije, preko kojih je KP sprovodila sve akcije na liniji borbe za mir - protiv rata i fasizma. Liga zena za mir hila je usko povezana s Omladinskom ·sekcijom zenskog pokreta u Beogradu i zajedno s njom je okupljala ·siri krug zena u akciji za suzbijanje ratnih opasnosti i sirenje miroljubivih ideja u narodu. Ona je saradivala sa Internacionalnom ligom :Zena za mir i slobodu i drugim medunarodnim udrul';enjima koja su radila na obezbedenju svetskog mira. Jugoslovenska liga zena za mir i slobodu organizovala je 1936. godine jedno pismeno glasanje za razoruzanje i mir i dobila je za to vise od 600 hiljada potpisa. Ona je organizovala proslave Dana mira, koji se proslavljao 11. novembra svake godine kao uspomena na dan primirja 1918. godine. Toga dana, kao i prilikom drugih prigodnih <iatuma, posvecenih miru posle prvog svetskog rata, organizovana .su razna predavanja, akademije i druge manifestacije zena."' Dan mira svecano je proslavljen u vise mesta u Srbiji i Vojvodini 1936. godine. Liga zena za mir i slobodu organizovala je 11. novembra na Kolarcevom narodnom univerzitetu u Beogradu svecanu akademiju koja je bila dobra posecena, narocito od omladine. Na akademiji je govorila predstavnica zenskog pokreta 0 ulozi zena u borbi za mir, isticuci da nema ideje koja bi mogla opravdati buduci rat. Zatim je predstavnik ratnih vojnih invalida evocirao uspomene na prvi svetski rat. U ime Izvrsnog komiteta Internacionalne lige zena za mir i slobodu akademiju je pozdravila Gertruda Ber {Gertrude Beer). Ona je, pored ostalog, rekla da mir moze biti uspostav1jen samo onda ako svi narodi i svi ljudi, bez razlike na pol, uzivaju politicke, ekonomske i socijalne slobode. Za pripremu i obezbedenje mira potrebno je ukloniti uzroke rata. ,Ako bi se stavile na raspo1ozenje narodima ogromne sume novca za pri~emanje mira, kao sto ratna industrija trosi za pripremanje rata, mir bi u svetu bio obezbeden." 22 Istog dana organizacija zenskog pokreta organizovala je miting zena u Kragujevcu, na kojem su ucestvovale skole, organizacija Crvenog krsta i veliki broj gradana. Bosa Elordevic, predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila fe o ulozi i mestu zena u borbi za mir. Posle toga policija je saslusala Bosu i jos dve aktivistkinje ovog pokreta koje su radile na pripremi zbora. 23 Liga zena za mir i slobodu izvrsila je solidne pripreme za proslavu Dana mira 11. novembra 1937. godine. Ona je uputila poziv zenama da u ·sto vecem broju ucestvuju u toj proslavi, da manifestuju svoju cvrstinu i nepokolebivu volju za trajni i istinski mir. Konferenciju za mir odrzala je Liga zena za mir i slobodu 14. novembra 1937. na Kolarcevom univerzitetu u Beogradu. Na Ronferenciji je govorila predsednica Lige zena za mir isticuci da ce se mir sacuvati samo u borbi za gradanske slobode, za demokratiju L za organizovanje svih miroljubivih snaga. Predstavnica Jugoslovenskog zenskog saveza je, pored ostalog, rekla: ,Zene su oduvek 21 22 JKe'H.a danae, 1, o?CTo6ap 1936, 6. Isto, 2, ~ecembaT 1936, 3; Glas mira, mir.avni .glasnik hrvatske omla- dine, Split, 8, 12. decembaT 1936, 4. 23 IA Beo·g.rada, hr. 2848-MG-XL-409 - SeCanje Bose DordeviC. ,. najodanije privrzene miru. Posta nisu bile obavezne da neposredn<> ucestvuju u ratovima, one su svoju aktivnost ispoljavale u svima. humanim akcijama, a delu mira posvetile najvecu paznju. One su postale pokretaci i osnivaci najveceg broja medunarodnih i narodnih organizacija za propagandu i rad na polju mira". Konferenciju. su pozdravili predstavnici naroda Cehoslovacke i Bugarske naglasavajuCi da njihovi narodi, kao i svi narodi sveta, neCe rat. 24 Iduce godine zenski pokret u Somboru organizovao je svecanu proslavu Dana mira 11. novembra. N a proslavi su ucestvovale predstavnice svih zenskih udruzenja. Pored izlaganja rukovodilaca zenskog pokreta, u programu su ucestvovale ucenice gimnazije i Trgovacke akademije. 25 Kod nas se 1936. godine pocelo raditi na okupljanju zena u siroki antifasisiticki front na liniji borbe za mir preko . Lige zena za mir i slobodu i organizacija zenskog pokreta. Zahvaljuci anga-· zovanju omladinskih sekcija zenskog pokreta u tom su postignuti odredeni uspesi, premda se zene masovno nisu uspele okupiti u ovoj najpopularnijoj i zenama najpristupacnijoj akciji. To je, svakako, zbog toga sto u KPJ i u postoje{:im naprednim zenskim orga-· nizacijama nije bio veliki broj zena, te prema tome ni njihova delatnost nije mogla da poprimi onu sirinu za kojom se osecala potreba u ovim godinama. Internacionalna liga zena za mir i slobodu26 odrzala je svoj' Kongres u Luhacevicama u Cehoslovackoj od 24. do 31. jula 1937. godine. U radu Kongresa ucestvovale su delegacije zena iz 20 zemalja, medu kojima i nasa delegacija sa tri aktivistkinje ove orga-· nizacije. Raspravljalo se o svim aktuelnim politickim i socijalnimc pitanjima. Svi diskutanti izrazavali su strah od fasisitickog napada. i spremnost da se suorotstave naletu fasizma. Zatim se mnogo go-· vorilo o polozaju kolonijalnih zemalja. Kongres je uputio Rezoluciju Drustvu naroda povodom porobljavanja Etiopije. Zatim je upucen protestni telegram japanskoj; vladi sa zahtevom da prestane sa bombardovanjem Kine i telegram Drustvu naroda sa zahtevom da hitno zastiti kinesko stanovnistvo. Posta je broj izbeglica iz fasistickih zemalja stalno rastao,. Liga je uputila apel svim vladama da obrazuju Komitet za zastitu. politickih izbeglica i da ih legalno zaoosljavaju, kako bi se mogli izdrzavati. Na kraju je uoucena Rezolucija Drustvu naroda o po-· vlaceniu stranih truoa iz Spanije i ape! svim- vladama za amnestijuc politickih osudenika. 27 24 ARP, fond Alijanse Zenskih pokreta, br. 128-1938. 28 Internacionalna llga Z·ena za mir i slobodu osnovana je za vreme· prvog svetskog rata; ona je u .pojedinim zemljarna orgoo:izovala svoje sekcije~. ta:ko da je i Jugoslovenska Ega Zena za miT i slobodu bHa sek.cija ove medu-· narodne organizacije 'Sa sedEitem u 2enevi 27 394 EeHa Oauac, 8, uoae.M6ap 1937, 11; 6p. 9, janyap 1938, 10. 25 JKeua danae, 8, 'H.OBe.M6ap 1937, 17. 395. �3. Svetski kongres i!ena u Marse!ju Sredinom maja 1938. odr2an je Svetski kongres zena u Marselju na kojem je bilo prisutno 700 delegatkinja iz 20 zemalja prvenstveno iz Evrope. Predstavnice Jugoslavije nisu bile na Kongresu, ali je veliki broj zenskih organizacija iz zemlje uputio pozdravne telegrame ovom medunarodnom skupu. 2• Glavna tema Kongresa bila je pitanje mira u svetu, koji je vee tada bio ozbiljno ugrozen, i mobilizacije svih naprednih snaga u borbi protiv rata i fasizma. Predsednica Svetskog komiteta zena Gabrijela Disen govorila je o politickoj solidarnosti medu narodima i opasnosti izolacionisticke politike pojedinih zemalja. Zatim su delegatkinje govorile o ekonomskom stanju u svetu i utieaju krize koja poostrava teskoce u medunarodnim odnosima;· o posledicama rata u Spaniji; o pravoj demokratiji u kojoj nema rasne razlike i superiornosti polova; 0 pravima i duznostima zena u javnom zivotu ltd. Predstavnice katolickih i protestantskih zena su govorile o religiji kao osnovnoj snazi u sluzbi mira. Kongres je doneo veliki broj rezolucija koje se odnose na Spaniju, Kinu, Cehos!ovacku, prava zena, duhovne snage u sluzbi mira, zastitu dece, zastitu izb~glica, vaspitanje itd. U glavnoj Rezoluciji se navodi da su se u vrlo ozbiljnom trenutku sastale u Marselju zene svih narodnosti, rasa, socijalnih sredina, raznih politickih i religioznih ubedenja, da bi se dogovorile da zajednicki stave svoje snage u sluzbu mira, slobode i demokratije. Zatim se konstatuje da ratovi izbijaju sve vise i da napadac postaje sve agresivniji sto mu se vise uzmice. Zene su uverene da bi se rat mogao spreciti ako bi se energicno i istrajno bol'ile za mir. One su uverene u konacnu pobedu snaga pravde, napretka i mira - kaze se, pored ostalog, u Rezoluciji. S Kongresa se upucuje ,zarki ape! zenama svih zemalja, moleci ih da im se prikljuce da bi se spasao mir i sloboda, dok je joS vreme". 29 Iako je ovaj Kongres postavio pitanje mira u svetu, kao i Kongres zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan avgusta 1934. godine u Parizu, on ni izdaleka nije bio onakva smotra i manifestacija zena u borbi za mir, niti je imao onakvog odraza kod radnih zena u svetu koje su bile spremne da se bore za mir, ravnopravnost i demokratiju u svetu. Povodom cetvorogodisnjice osnivanja i rada Svetskog komiteta zena, casopis Zena, organ Svetskog komiteta, koji je izlazio u Parizu, objavio je Clanak u kojem se govori o uspesima Kongresa zena protiv rata i fasizma i rezultatima koji su postignuti za protekle cetiri godine od njegovog oddavanja. U clanku se navodi da u svetu postoji veliki broj komiteta zena protiv rata i fasizma, da su 28 Cesto se ovaj Kongres u izvorima nalazi pod nazivom. In termaci-onalna mirovna konferencija Zena.- Telegrame Kong.resa uputili su: Sekcija .Zensko-g saveza Jugoslavije iz dravske banovine, Zenski savez iz Beograda, Liga Zena za mir i slobodu, DruStvo ,2en9ki pokret", UdruZenje univerzitetski ohrazovanih Zena ~sekcij,a Zagreb), Hrvatsk:e napredne studentkirnje itd. (/Ke'H.a Oa.nac, 15, jyJ! 1938, 12.) 2 9 JKexa Oauac, 15, jy.a 1938, 12 i 13. 396 oni organizovali mnogobrojne akcije zena u borbi za mir i da su okupili 10 miliona clanica u antiratni i antifasisiticki pokret. Posto je opasnost od rata postajala sve veca, Svetski komitet zena ponovo upozorava sve zene na tu cinjenicu i poziva ih da 10, 11, 12. i 13. novembra ucestvuju u proslavama Dana uspomena koji treba da se organizuje povodom dvadesetogodisnjice primirja. ,Ti dani bice simbol volje za mirom svih zena sveta, sjedinjenih u jednom istom idealu, u odbrani njihovog ognjista, u zastiti njihove dece!". 30 Proslave Dana mira bile su organizovane tih godina kod nas premda ne tako masovno. 4. ucesce i!ena u akcijama za pomoc spans kim borcima U borbi protiv fasisticke intervencije za vreme gradanskog rata u Spaniji vidnog ucesca uzele su i zene. One su pomagale u otpremanju dobrovoljaca u spansku republikansku vojsku, a narocito U akcijama za pomoc spanskim borcima i za povratak JUgOslovenskih dobrovoljaca u domovinu posle pobede fasizma u Spaniji. Preko napredne zenske stampe, zidnih i usmenih novina, letaka, raznih satanaka i konferencija, zene su saznavale istinu o dogadajima u Spaniji, o fasisitickim zloCinima, o stradanju spanske dece i 0 podvizima spanskih milicionarki. U spanskoj republikanskoj vojsci bilo je vise od 1 600 dobrovoljaca iz Jugoslavije, koji su dosli u Spaniju iz zemlje m. _iz in~­ stranstva a medu njima je bilo i 13 zena, i to: Ana-ManJa Bas, dr Adela' Bohunjicki," Lujza Pihler (Zorka Demic), dr Nada Dimitrijevic-Neskovic, Olga Dragic-Belovic, Elizabeta Gavric, Marija Glavas, Marija Habulin, Lea Kraus, Tereza Kucerak, Kornelija Sende-Popovic Ana Seles-Brozovic, dr Dobrila Mezic-Siljak. 31 One su kao lekari m'edicinske sestre i borci predstavljale zene Jugoslavije, ucestvuj~ci neposredno u borbi z': odbranu. republik~nske. Spanij~. RadeCi u bolnicama, one su pruzale pomoc stanovmstvu 1 1zbeglicama ostvarivale kontakt sa spanskim zenama, pomagale im u zbrinjav.:Uju i lecenju dece. Organizovale su i tecajeve za mlade ~olni­ carke i saradivale u razvijanju kulturno-prosvetnog rada. NJ!hovu pomoc cesto je trazilo i veoma cenilo stanovnistvo, jer je u Spaniji bilo malo Iekara. 32 Centralni komitet KPJ dao je 1937. godine uputstva za stvaranje komiteta solidarnosti sa spanskim narodom, u kojima se isticu sledeci zadaci: ao Ovim Nankom SvetS'ki -k,omitet Zena poziva :!ene na ·novembacrsrki kongres u Pari2ill i obave.Stava da Ce 10, 11, 12. i 13. novembra biti odrZana proslava .,Dana uspomena", povodom 20-godi~njice pr:imirj·a, a 13. -i 14. ?oven;bra III naoiona·lni francuSiki kongres . .lKe'H.a Danae u une Svetskog kom1teta zena poo:iva naSe Zene, koje su u mogu6nosti da uCestvuju u ovim .grandioznim manifestacijama za mir. (.lKeua danae, 16. cenTe.M6ap-oxTo6ap 1938, 20.) 31 ARP, fond Spanija, X-1-b/1, X, 1b/2, X, 16/3. Udruzenje spanskih boraca, spisak bivSih jug'Oslovensk.ih dobrovoljaca SpanSike republik.anske VOJske; $panija, knj. 5, Beograd, 1971, 505, 576. 3 2 ARP, fond Spanija, X-2/12, SeCanje Bohunjioki dr Adele. 397 �1i I KP Slovenije organizovale su sastanke sa drugim tvornickim radnicama, domacicama i omladinkama s kojima su citale polulegalnu i legalnu literaturu koja se odnosila na borbu u Spaniji. Ljubljanska policija usia je u trag jednom ovakvom sastanku kame je prisustvovalo otprilike 11 drugarica, te je sve drugarice uhapsila i ddala vise dana u zatvoru, nakon cega ih je kaznila sa novcanom kaznom". 36 Partija je pratila pojedine uspehe i bitke u Spaniji i organizovala pisanje parola po zidovima u Ljubljani i u drugim mestima Slovenije, rasturanje letaka i pisanje clanaka - o znacaju borbe protiv Franka, u legalnim levicarskim novinama. U okviru Narodnog fronta Partija je organizovala masovne mitinge i izlete u okolinu Ljubljane, na kojima je objasnjavan znacaj borbe koja se vodi u Spaniji. Jedan od takvih zborova odrzan je maja 1937. godine. Policija je nastojala da ove mitinge i izlete spreci.•7 Na inicijativu Partije i u drugim krajevima organizovani su odbori i komiteti za pomoc spanskim borcima. U odboru u Beogradu bilo je osam zena. 38 U Hrvatskoj su osnovani komiteti za pomoc spanskim dobrovoljcima u Zagrebu, Karlovcu, Splitu, Su8aku, Bjelovaru, Gospicu i drugim mestima, zatim u fabrikama i skolama. Pored muskaraca, u Komitetu za pomoc spanskim borcima u Zagrebu, bile su Bosiljka-Beba Evic-KrajaCic, Dina Zlatic i Natasa Znidarsic-Tkalec.39 Posle sloma spanske republikanske vojske i povlacenja internacionalnih brigada iz Spanije, 1939. godine, spanski borci bili su zatvoreni u koncentracionim logorima Francuske, gde su ziveli pod vrlo teskim uslovima. Partija je preko Komiteta za pomoc spanskim borcima i organizacije Crvene pomoci organizovala siroku akciju za pomoc ovim borcima koji su se nalazili u logorima. Akcija se sastojala u sakupljanju materijalne pomoci u novcu, hrani i odeci, slanju paketa, dopisa, popularisanju spanskih boraca i upucivanju zahteva vlastima da se oni vrate u zemlju. Ona je uspesno organizovana u svim krajevima u zemlji i u njoj su zene uzele znatnog uCeSCa. U listu Proleter objavljen je Clanak u kojem se kaze da se nekoliko stotina najboljih sinova nasih naroda nalazi u koncentracionim logorima Francuske pod nepodnosljivim uslovima zivota i da oni ocekuju da im se dozvoli povratak u domovini. Posto su vlastL u Jugoslaviji sprecavale povratak spanskim borcima u zemlju, u clanku se apeluje na radnike, seljake, omladinu, na sve pobornike mira i demokratije da se zaloze: ,da se dozvoli slobodan povratak svim nasim spanskim dobrovoljcima; da se skuplja novcana pomoc za njih; a) sakupljanje pomoc1 u novcu, hrani, odeci, medikamentima i knjigama; b) objasnjavanje javnosti pravog stanja stvari u Spaniji; c) uzimanje inicijative u slanju raznih deklaracija, pozdravnih pisama, protesta itd.; d) uzimanje antifasista u odbore. U uputstvima se dalje predvida da se organizuje jedinstveno nastupanje svih radnickih organizacija u korist republikanske Spanije; da se organizuju akcije zenskih, omladinskih i mirovnih organizacija, da se odrzavaju konferencije i predavanja na kojima bi se objasnjavao znacaj borbe i pobede nad fasizmom u Spaniji. 33 U listu Proleter takode se govori o potrebi stvaranja odbora pomoci i solidarnosti sa Spanskom Republikom, pa se, izmedu ostalog, kaze: ,s nase strane mi treba da do kraja izvrsimo duznost solidarnosti prema herojskom spanskom narodu. Mi u Jugoslaviji treba da uprkos svim teskocama organizujemo u ·svakoj varosi i u svakom selu odbore solidarnosti sa spanskim narodom. Treba da mobilisemo javno mnenje Jugoslavije, da svaki prema svojim sredstvima i mogucnostima doprinese pobedi spanskog naroda, jer je njegova pobeda i nasa pobeda". 34 U Parizu je osnovan Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj. Spaniji i on apeluje, oktobra 1937, na sve slobodoumne !jude i organizacije u Jugoslaviji, kao i u ostalim zemljama gde zive Jugosloveni, da formiraju komitete za pomoc spanskom narodu, da prikupljaju namirnice, odecu, cigarete i literaturu .borcima iz Jugoslavije u medunarodnim brigama. 35 N a osnovu ovih uputstava, u zemlji su se poceli osnivati komiteti i odbori za pomoc spanskim borcima u kojima je bio veliki broj zena. Postojece organizacij e Crvene pomoci, u kojima su zene bile narocito aktivne, .odmah su se ukljucile t.l"'akciju za sakupljanje pomoCi dobrovoljcima u Spaniji. Posle pocetka gradanskog rata u Spaniji, u Sloveniji je formiran Odbor koji je imao zadatak da organizuje materijalnu i propagandnu pomoc spanskoj republikanskoj vladi. Odbor je organizovao odlazak dobrovoljaca za Spaniju i radio na sakupljanju novcanih priloga za pomoc borbi u Spaniji. Da bi se ovaj zadatak sto uspesnije ostvario, Partija je u okviru Crvene pomoci formira!a odbore u svim vei'im preduzecima u Sloveniji. U odboru u ,Saturnusu" bile su dve zene, a slicno je bilo i u drugim preduzecima. U izvestaju Centralnog komiteta KP Slovenije o radii Partije na pomoci spanskoj republikanskoj armiji kaze se: ,Zene Clanice " ARP, fond KI, !937 /124. 34 Proleter, 5, maj 1937, 12. U istom broju Proletera gOVfrri IS€ o patrona.tu nad naSim borcima u SpanUi, -o osnivanju patronatskih odbora nad naSim borcima u Sp.aniji i izmedu ostalog kaie: ,Svako ko n·ije mogao da sam 'Ode u Span.iju, nek:a radi na stv.aranju ta·kvih Qdbotra. Tj odb-ori treba da: 1) odrZavaju neposrednu vezu s naSlm jedinicama .i bo-rcima u Spaniji, da im Salju .pozdravna .pLsma, pakete i darove, novine i knjige; 2) sakupljaju novae, hranu, odela i rublje za poo-odice naSih zemljaka-baraca u S.paniji, a n.aroCito da se brinu za por.odice poginulih, da <Odr.Zavaju staln.u vezu sa tim porodicama; 3) Sire i ,prodaju -knjiZice i Uteraturu o junaOkoj borbi -Spanskog nar.oda i Sire medu njima istinu o Sparnijj". ss ARP, fond Spanija, IX~a/2, X-la/20. as ARP, fom.d Spanija, X~3a/1; Pep ·c a K a r de 1 j, OpStina Polje u pruZanju pomoCi Spanskom narodu, Spanija 1936-1939, k:nj. 5, 298. 37 Isto. . Podaci iz d(}kumentacilje Zbornik.a Zene Srbije u NOB. s9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 403; ARP, fond Spanija, SjeCanje Karla MrazoviCa; Beba KrajaCiC, Mladen Ivkovd.C, Vlad o Nov a k o viC, PomoC Spans kim borcima, Spanija 1936-1939, ·knj. 5, 281. 3B 399 398 I I �da se sprece sve sikanacije polic(je koje bi sprovodio rezun nad njima". Na kraju se kaze da pomoc spanskim borcima mora biti hitna i efikasna i da treba uciniti sve da ta pomoc sto pre stigne:' 0 Sakupljeni prilozi su dostavljani preko Crvenog krsta 41 u paketima koji su mogli da budu teski svega kilogram, pa je iz Beograda ponekad upucivano dnevno po 200 takvih paketa za Francu~ sku. I u drugim krajevima Srbije uspesno se odvijala akcija za pomoc spanskim borcima. Iz Prizrena su zene slale pakete sa dzemperima, carapama i zivotnim namirnicama dobrovoljcima u koncentracionim logorima u Francuskoj. Grupa naprednih zena iz Peci uputila je zahtev za prikupljenim potpisima predsedniku vlade trazeci da se odobri slanje pomoci spanskim borcima i sakupljale su priloge za njih. U Cacku su zene preko zenskog pokreta protestovale protiv mesanja stranih sila u spanski gradanski rat i prikupljale priloge za spanske borce. U Nisu su zene takode prikuplj ale priloge i slale pakete nasim dobrovoljcima u koncentracionim logorima u Francuskoj i sakupljale potpise kojima se trazi njihov povratak u zemlju. Veliki broj zena u Valjevu ucestvovao je u akciji za pomoc spanskim borcima. One su slale pakete i prikupljale potpise za njihov povratak u domovinu. Seljaci iz okoline Valjeva takode su ucestvovali u prikupljanju priloga i slanju paketa spanskim borcima.• 2 Studenti i studentkinje Beogradskog univerziteta narocito su se angazovali u ovoj akciji i u Beogradu i u unutrasnjosti. Oni su prikupljali dobrovoljne priloge i rasturali letak Za pomoc zrtvama rata u Spaniji, za prava naiiih dobrovoljaca.•• U Domu studentkinja u Beogradu odrzana je priredba u korist spanskih dobrovoljaca koji se nalaze u koncentracionim logorima Francuske. 4 ' Akcija za pomoc spanskim borcima s velikim uspehom je organizovana u Hrvatskoj. Pored Komiteta za pomoc spanskim borcima, u preduzecima i ulicama su formirani pododbori u Zagrebu, Karlovcu, na Kordunu i drugim mestima. Zahvaljujuci mrezi ovih pododbora, akcija je popriroila masovan karakter i prosirila se na sela. Kada su dobile prva pisma od nasih dobrovoljaca iz logora u Francuskoj, aktivistkinje u Zagrebu povezale su se s njihovim PO" 40 Za pomoC na§im Spanskim junacima, Proleter, l, maj 1939, 12. U Pro~ Zeter, 3--4 ad aprila-maja 1940. godine go-v'Ori se o nesnoSljivim uslo:vima Zivota naSih dobro-voljaca u k:oncentracionim log·ori.ma u Francuskoj; o in-ter· venciji porodica ·Spanskih boraca uz podrS:ku og1·omnog broja gradana izraZenu u hiljadama potp.iJS.a, ·koje ·su traZile od jugoslovenske vlade i pojedinih njenih Clanova da ·se omoguCi dobrovoljcim.a poviatark u zemlju. U Clanku se osuduje vlada CvetkoviC-MaCek, -koja ne dozvoljava .povratak Spaon.skih boraca u domovinu i naglaSava da .,treba -od.mah uloZiti -sve snage za nj·Ihov po'Vratak u zemlju". 41 Jugoslovens:ki Crveni ·krst poveo je, prema odluci Lige Crvenog krsta, l936. godine ·ak.c-iju za rprikuplja-nje priloga u odeCi i novcu za Spa-nsku d-ecu. U ovoj akciji naroCito su se angaZ-oovale Zene. (JKeua Oauac, 2, Oe'4e.u:6ap 1936, 15.) 42 Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornik Zene Srbije u NOB. 48 Ministarstvo unutra.Snj:ih poolova upozorava Upravu p.O'licije na -o-vu a.kciju i zahteva da se prikupljanje pomoCi onemoguCi, d-a se rasturanje letka spreCi i da se sa uCesnicima u ovoj ak.cij.i strogo po zakonu postupi. (ARP, fond Spanija, X-1a/48, X, 1a/50.) 44 ARP, fond S·panija, X-la/62. 400 rodicama i odmah su im poslale prve pakete hrane i pisma. Kasnije su, pored hrane, stale lekove, novine, naprednu literaturu, recnike, udzbenike stranih jezika i odecu. Pisma o zivotu u logoru umnozavale su i davale studentima, Drustvu za prosvetu zene, sindikatima i drugim naprednim organizacijama, gde je Partija imala uticaj. Preko pododbora za pomoc spanskim borcima ta pisma su umnozavana i dalje rasturana, tako da se veliki broj gradana preko njih upoznao sa stanjem u koncentracionim logorima Francuske i davao priloge za nase dobrovoljce. Komitet za pomoc spanskim borcima u Zagrebu dobijao je iz Francuske komunisticku i antifasisticku stampu iz koje su znacajniji clanci, na primer 0 polozaju spanskih boraca, prevodeni, umnoZavani i koriSCeni za usmene novine i razne druge skupove i citalacke grupe. 45 Zagreb je bio centar ove akcije u Hrvatskoj i iz njega su organizovano, svake nedelje, slani paketi u logore spanskim borcima. Pored prikupljenih priloga, organizatori ove akcije su dobijali i novae od Crvene pomoci, kojim su kupovali raznovrsnu hranu i slali u logore. Bilo je raznih teskoca prilikom upucivanja ovih paketa; dogadalo se da se odjednom nade na posti po 20 paketa, sto je upozoravalo na organizovanu akciju. Paketi tezi od kilograma nisu primani, a neko vreme se slalo iz Zagreba svake nedelje po 100, pa i vise kilograma, oko cega su se zene i studenti naroCito angazovali. Ova akcija je hila prosirena na vise mesta u Hrvatskoj, tako da su paketi slani iz Karlovca, Siska, Bjelovara, Osijeka i drugih mesta. Na Kordunu je akcija za pomoc spanskim borcima imala masovan karakter. Tamo su zene sa sela plele carape i dzempere i davale razne zivotne namirnice koje su se mogle pakovati i slati. Studenti su u leta 1940. godine hili na logorovanju na Plitvickim jezerima i odatle su u grupama iSli po selima Like i Korduna, davali priredbe i razgovarali sa seljacima o polozaju nasih dobrovoljaca u koncentracionim logorima. Oni su i na Univerzitetu drzali predavanja i njihova ucesce u raznim vidovima bilo je zapazeno u ovoj akciji. 46 Polovinom januara 1938. godine Banska uprava savske banevine upozravala je nize organe vlasti da komunisti i dalje nastavljaju organizovanu akciju za slanje !judi u Spaniju i prikupljanje priloga za spanske borce. Ujedno je zahtevano da se ova akcija onemoguci.47 Pocetkom marta 1941. godine Redarstveno ravnateljstvo u Splitu pise Kabinetu bana u Zagreb da je na njegovoj teritoriji zap8Zena akcija za sakupljanje dobrovoljnih priloga za bivse spanske dobrovoljce, koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, kao i za internirane komuniste u Lepoglavi. Medu licima koja vade ovu akciju spominju se dve zene iz Splita. 48 " ARP, fond Spanija, X 2/46; AIHRPH, MG 10/IV-35, Secanje Kmjacic Bosiljke-Bebe i ZlatiC Dine. 46 ARP, fond Spanija, X-2/67, X-2/58, SeCanje Anice MagaSiC i Karla MrazoviCa. 47 ARP, f.ond S.panija, X-la/4. 48 ARP, fond Spanija, X-la/66. U viSe dopisa Min~starstva unutra&njih po.slova, bansk:ih uprav,a i sTeskih naCelstava upozo.ravalo se i izveStavalo o akcij;i za p-omoC Spanskim bordma, koj.a se vodila u ·Cel-oj zemlji. 401 �U Sloveniji je Partija preko Crvene pomoci, porodica i rodaka ~pansk!h bora:a i drugi~ an.tifasista organiz?vala akciju za pomoc spanskim borc1ma mtermramm u koncentracwne logore. Sakupljeni novae, odeca i zivotne namirnice su preko adresa porodica i rodaka nasih dobrovoljaca slati u logore legalnim putem. Crvena pomoc je izdala dva letka pod naslovom ,Iz pisma jugoslovenskog spanskog borca koji se nalazi interniran u francuskom koncentracionom logoru". ~ ,C.~loj .~Io;rensk~j postenoj javnosti". Letke su potpisali rodac1 .' ~nJatel]l spanskih dobrovoljaca. Oni su imali za cilj da UpoznaJU Javnost S po]ozajem spanskih boraca i da doprinesu uspehu akcije koja se vodi za pomoc njima.•• Akcij a za pomoc spanskim borcima u Bosni i Hercegovini bila je organizovana preko Crvene pomoci. Studentkinje u Banjoj Luci prikupljale su priloge i preko Crvenog krsta slale nasim dobrovoljcima u logore u Francusku. U ovoj akciji u Tuzli narocito su se istakle radnice i zene radnika. One su redovno slale preko Crvenog krsta pakete od pola kilograma hrane za spanske borce. Ponekad su im mesecno upucivali i po 40 takvih paketa. 5o 2ene Crne Gore uzele su vidnog ucesca u prikupljanju i slanju priloga za spanske borce. U pojacanom radu Crvene pomoci zene su bile narocito aktivne i najcesce su radile u rukovodstvima ove organiza~ije. 51 Banska uprava zetske banovine pise o prikupljanju dobrovolJne pomoci za spanske borce i nareduje podrucnim vlastima da se to onemoguci.•2 U Makedoniji su zene takode aktivno ucestvovale u akciji za sakupljanje pomoci spanskim borcima. Pored prikupljanja priloga u zivotnim namirnicama, one su u Velesu plele dzempere carape rukavice i salove. Ova akcija bila je dobra org..nizovana. Vunu n~ pijaci obicno su kupovale zene koje su imale mnogo dece, a zatim se ta vuna rasporedivala za pletenje po celom gradu.5 3 Akcija za pomoc spanskim borcima nije imala samo ekonomski ve~. i politicki k~rakter. U njoj je ucestvovao ogroman broj gradana kOJl su upoznab sa borbom u Spaniji i agresijom fasizma koji je pretia i nasoj zemlji. Bez obzira na zabranu od strane rezi~a, organizovani su protestni mitinzi, manifestacije, demonstracije i predavanja na kojima je govoreno o borbi i stradanjima spanskog naroda. Posta je materijalna pomoc dobra organizovana i paketi su stizali iz svih krajeva Jugoslavije, Partija je postavila pitanje povratka nasih dobrovoljaca u zemlju. Organizovano je pisanje pro- ., ARP, Spanija, X-3a/l. 50 Dana BegiC, n.n., 154. 51 AliT, V 1-4 (1941); Eeue Y peaO.!l.y~uo'H.apnUAt a?C4UjtUta od 1936. do 1939. U CTBapa1Ue J{pyW.TBa ,,JKeUC'l'CU noupeT", 1Kene L{pne rope y peBOl/,Y'llsUOUaprtOA£ nOJ<:peTy 1919-1945,,., 22. 52 y dopisu :5€ kaZe da pojedina lica naklonjena komunizmu p.rikupljaju dobrovol]ne priloge u Zivotnim namirnicama i robi, kao Sto su suva meso braSno, Car.ape 1td. Sk:reCe se paZnja podruCnim vlastima i nareduje da vid~ koji mesni odbori Crvenog ·krsta Salju pakete, da to prekinu i da stupe u kontakt s predsednicima Crvenog krsta i upravnicima paSta u cilju onemoguCavanja5~ve akcije. (ARP, Spanija, X la/60; AIIT, br. 3752/V 3a-17(1937.) P Y 1K a B a K, }KexaTa so npozpecusnaTo Osu:JtCe1-be na Ma1ee<)ouuja 1910-1945, CKorrje, 1960. 402 glasa i letaka s potpisima ,Prijatelji bivsih spanskih dobrovoljaca" u kojima se govori o teskom zivotu u logorima u Francuskoj i zahteva povratak spanskih boraca u domovinu. Pocetkom septembra 1939. godine u jednom takvom letku iz Zagreba ,Cijeloj hrvatskoj javnosti"! apeluje se na gradane da se zauzmu za sudbinu bivsih spanskih republikanskih dobrovoljaca iz J ugoslavije i da im omoguce povratak u zemlju. U stampi je bila objavljena vest da je dobrovoljcima dozvoljen povratak u domovinu, ali se. to u praksi nije ostvarilo. U letku se, izmedu ostalog, kaze: ,.Apel!ramo na sve javne i kulturne radnike te na citav hrvatski narod da putem intervencija, brzojava, peticija i molbi traze na odgovornim mjestima povratak dobrovoljaca i zarobljenika u dragu im zemlju". 54 Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj Spaniji u Parizu poslao je dopis u kojem se apeluje da advokati u Jugoslaviji preduzmu potrebne mere da se bivsim dobrovoljcima, koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, dovozoli povratak u domovinu. 55 Pocetkom jula 1940. godine zenski pokret u Somboru uputio je Alijansi zenskih pokreta u Novom Sadu molbu Dragice Colic i Vere Dimitrijevic, koje u ime porod.ica bivsih dobrovoljaca iz republikanske Suanije mole da se intervenise kod nadleznih vlasti da se dobrovoljcima, nasim drzavljanima, dozvoli povratak u otadzbinu. U molbi se govori o odlasku nasih dobrovoljaca u Spaniju da se bore ,za mir u Evropi, za mir na Balkanu, a protiv tadasnjih podstrekaca rata", zatim o njihovom zatvaranju u koncentracione logore u Francuskoj, o teskocama u tim logorima: ,Mi smo u vise navrata trazili od jugoslovenske vlade da ih vrati u zemlju, jer nema nikakvih zakonskih propisa, koji bi se tome protivili. Od strane g. potpredsednika dr Maceka i drugili zvanicnih iz nase vlade to nam je i bilo obecano, pa cak i objavljeno u dnevnoj stampi". Na kraju se mali zenski pokret da protestima, predstavkama i peticijama zahteva: , l. Od francuske vlade (preko njenog poslanika) da se prestane sa zlostavljanjem nasih dobrovoljaca, sa nasilnim uvrstavanjem u radne kompanije; da im se zagarantuje zivot i da ne prave smetnje njihovom povratku u zemlju. 2. Od jugoslovenske vlade da nasim dobrovoljcima odmah dozvoli i omoguci (davanjem potrebnih isprava) nesmetan povratak u zemlju".56 Bezbrojne molbe, delegacije, peticije, protestna pisma i rezolucije upucivane su vladi i Cvetkovicu, Maceku, Subasicu, Budisavljevicu i drugima pojedinacno, kojima se trazio povratak nasih Zene HTvatske u TadniCkom pokretu ... , 401. U dopisu Kraljewke banrske up.rave savske banovine - Upr:av:i rPDUcije i .sreskim 100.Celstvima kaZe ·se da u zemlju stifu iz Pariza 1 drug.i ape1i u kojima se iznosi teZak polo.Zaj bivSih dobrovoljaca u koncentracionim logorima i traZi solidamost jugoslovensk.i.h \l"adnika s njlma. (ARP, fond Spanija, X-1a/53.) 56 Dragica ColiC je maj.ka Slavka ColiCa, a Vera DimitrijeviC je sestra dr Nade DimitrijeviC-Ne.SkoviC; ARP, fond Alijan.sa Zenskih pokreta, Novi Sad, br. 46/1940/. 54 55 403 �dobrovoljaea u zemlju, ali je sve to bilrr bezuspesno. Vlasti su na razne nacine nastojale da onemoguce ovu akeiju, koja je imala si·roke razmere. Potpisnici petieija, na primer, pozivani su u polieiju i saslusavani s namerom da se ta akeija spreci.57 UoCi rata pojedini spanski borei poceli su se vracati iz logora u zemlju i istovremeno su stupali u akeiju za povratak drugih. Organizovani su odbori za docek spanskih boraea, jer su oni putovali ilegalno i kao ilegalei smestani po kucama i preko partijskih veza upucivani u pojedine krajeve, a kasnije u ustanku, u partizane. U odboru za docek spanskih boraea u Zagrebu, pored ostalih bila je Aniea Magasic. I u ovoj akeiji zene su se mnogo angaz'ovale prilikom dolaska i smestaja spanskih boraea. U Zagrebu je bilo nekoliko punktova za smestaj nasih dobrovoljaea. Adrese i stanove dobijali su preko Narodne pomoci. Drugovima koji su stizali u Zagreb obezbeC!ivani su preko odbora smestaj, novae odeca legitimacije i propusnice. Jula i avgusta 1941. godine vratil~ se vis~ spanskih boraea; u Zagreb su obicno stizali u grupama po 3 do 4. Mnogi su odatle ilegalnim ,kanalima" odlazili u partizane.•• Aktivnost zena u raznim vidovima organizovane pomoci borbi naroda Spanije i nasim dobrovoljeima u koneentraeionim Iogorima u Franeuskoj - bila je najbolji dokaz solidarnosti u borbi protiv fasizma. Akcije koje su vodene u tom praveu osposobljavale su ih organizaeiono i politicki za predstojece zadatke u zemlji. Kroz ovu delatnost zene su se ukljucivale u siroki antifasisiticki front koji je Partija stvarala u Jugoslaviji. 5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicl<:i· zivot uoci rata i okupacije zemlje Antiratne akcije i demonstraeije protiv profasisitickog rezima u Jugoslaviji, kao i akeije za odbranu zemlje Partija je organizovala posle okupaeije Austrije i Cehoslovacke -od strane failisiticke Nemacke, a naroCito posle izbijanja drugog svetskog rata, koji je poceo napadom Nemacke na Poljsku, 1. septembra 1939. godine, i objavom rata Nemackoj od strane Engleske i Franeuske. U uslovima neposredne ratne opasnosti pitanje odbrane nezavisnosti zemlje i borba protiv reakeionarne vlade Cvetkovic-Macek ~ostaje stvar citavog naroda, svih njegovih rodoljubivih snaga, cije Je jezgro i najjaci oslonae sacinjavao upravo klasni radnicki pokret sa KPJ na celu, koja se afirmisala kao najdosledniji horae protiv fa~izma i ~ata, a za odbranu i nezavisnost zemlje. Pod parolom ,Za m1r, hleb 1 slobodu", protiv uvlacenja Jugoslavije u rat, za oslonae na SSSR, za stvaranje vlade koja bi predstavljala sve patriotske ~nage i osposobila zemlju za odbranu od fasisiticke agresije, Partija Je p~~ela u borbu sve antifasisticke snage u zemlji. Akeije Partije, radmeke klase, zena i omladine u nasoj zemlji bile su odlucno usme" ARP, f<>nd Spanija, X-3b/l, X-~b/2, X-3b/3. 58 ARP, fond Spanija, X-2/58, SeCanje Anice Ma-gaSiC. 404 rene u tom praveu i sjedinjavale su se u zajednickoj borbi za opstanak Jugoslavije, za resavanje osnovnih zadataka revolueionarnog radnickog pokreta kroz borbu protiv fasisitickih agresora i obaranje profasisitickog rezima u zemlji. Ratna situaeija u Evropi i opasnost od rata, koja je zapretila Jugoslaviji, pogorsala je polozaj radnicke klase i radnog seljastva u zemlji. Vlada je forsirala izvoz u fasisticku Nemacku, a u zemlji su stalno rasli troskovi zivota, tako da ogromna vecina zaposlenih nije mogla svojom zaradom da pokrije ni polovinu egzisteneijalnog minimuma. U takvoj situaciji povecava se i interes zena za sudbinu zemlje i one, narocito zenska omladina, masovno stupaju u strajkove, antiratne akeije i demonstraeije, u borbu protiv skupoce, protiv vlade Cvetkovic-Macek, koja je, kao vlada ujedinjene srpske i hrvatske reakeije, preduzimala najostrije mere protiv komunista i klasnog radnickog pokreta. Masovna akeija za pravo glasa zena 1939. godine, o kojoj je bilo reci, protekla je u znaku siroke politicke aktivnosti zena na liniji borbe protiv fasizma i postojeceg poretka u zemlji. I u svim drugim akcijama koje je Partija u to vreme organizovala zene su ispoljile vecu politicku aktivnost. Njihovo ucesce u akeiji za odbranu zemlje bilo je naroCito znacajno i veliko u organizovanju tecajeva za dobrovoljne bolnicarke i kurseva za odbranu od vazdusnih napada i zagusljivih gasova. Na sedniei Odbora Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu, koja je odrzana 16. maja 1939. godine, zakljuceno je da se organizaeija zenskog pokreta stavi na raspolaganje Ministarstvu vojske i mornariee radi organizovanja zenskih odreda, koji bi za vreme rata preuzeli odbranu deee i civilnog stanovnistva od napada iz vazduha. Odluceno je da se predsedniea dopisom obrati nadleznim organima vlasti i zatra:li uputstva za osnivanje ovih odreda i da se odrzi siri sastanak zena, na kojem bi se konkretno dogovorile o realizaeiji ovog predloga. 59 U zenskim listovima koje su uredivale i izdavale zene komunisti vise puta je ukazivano na predstojecu opasnost od rata i pisano o pripremama zena za buduci rat. Posebno se apelovalo na zene i mlade devojke da posecuju i zavrsavaju tecajeve za dobrovoljne bolnicarke i tecajeve za odbranu od vazdusnog napada koje je u celoj zemlji organizovao Crveni krst. U Beogradu je sredinom 1939. godine radilo 20 takvih kurseva. Oni su trajali tri meseea i posle toga se polagao ispit i dobijala diploma. Svoje teorijsko znanje buduce bolnicarke su upotpunjavale praksom od 15 dana u bolnicama. Do tada je u organizaciji Crvenog krsta bilo obuceno 3 200 dobrovoljnih bolnicarki.6 ° Kursevi prve pomoci bili su organizovani i u drugim mestima u Srbiji, a njih su 5o ARP, fo.nd Alijansa .Zenskih pokreta, Zapilsnik sa odborslcih sedn'ica DruStva uZenski .pokret", Novi Sad, II/6, 42-43. ao Hama c.MOTpa JKena dauac, 22, .Maj-jyuu 1939, 16. U istom broju ovog lista objavljena je reporta.Za ,Ka-ko se sprema za bolniCarke" u k.ojoj se detaljnije g-ovori o praktiOnom sticanj'1l znanja za ovaj poziv. U 1Keuu danae, 21 od aprila 1939 ..g,odine, donosi ·Clanak dr Lazara GenCiCa Uloga Zene u buduCem Tatu, u kojern s·e opS-irno govori o ulo:oci Zena u prvom ·svetskom ratu, Spanskom gradanskorn rratu, japansko-kineskom ratu i zadacima Zena kod nas u sanitetskoj sluZbi i raznim posloviina u pozadrini u buduCem •ratu. 405 �posecivale pre svega zene komunisti, kandidati, Clanovi SKOJ-a i druge napredne omladinke. U organizaciji tih kurseva bile su aktivne studentkinje medicine u Beogradu koje su na svom fakultetu, 1939. godine, osnovale zensku sekciju u okviru Udruzenja studenata. U Nisu su se, posle zabrane rada Drustva ,Zenski pokret", gotovo sve omladinke upisale na kurs prve pomoci. Pred rat je u Prizrenu Crveni krst organizovao tromesecni kurs na kojem je bilo 25 zena i omladinki. N a predlog zenskog pokreta, u Pristini su takode organizovani sanitetski tecajevi, koji su bill spojeni sa tecajevima za odbranu od napada iz vazduha. U Zrenjaninu je kroz kurseve prve pomoci proslo oko 400 zena iz grada i okolnih sela. Poseban bolnicki tecaj odrzan je u selu Melencima 1940. godine, na kojem je bilo 30 zena. Sa istim programom organizovani su kursevi za dobrovoljne bolnicarke i u Kraljevu, Cacku, Kursumliji, Kosovskoj Mitrovici, Vranju, Svetozarevu i drugim mestima u Srbiji kroi koje je prosao veci broj zena. 61 Slicni kursevi odrlani su i u drugim krajevima u zemlji i na njihovom organizovanju posebno su se angazovale partijske i skojevske organizacije. U Zagrebu je 1938. godine, uz pomoc Crvenog krsta, tecaj prve pomoci organizovala Junior sekcija Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena. U ovo vreme odrzano je vise demonstracija i protestnih zborova protiv mera koje je vlada poduzimala u spoljnoj i unutrasnjoj politici, u kojima su ucestvovale i zene. Mesni medustrukovni odbor URSS-a u Zagrebu pripremao je skupstinu koja je hila zakazana za 3. decembar 1939. godine. Posto je policija zabranila odrzavanje te skupstine, istog dana doslo je do demonstracija u kojima je ucestvovalo oko 15 hiljada lica. Radnici su demonstrativno zagrebackim ulicama uzvikivali parole za hleb, mir, slobodu, protiv skupoce, za slobodan rad u radnickim org-anizacijama itd., a •·taum je pred pozoristem odrzana velika radnicka skupstina. Na skupstini su istupila cetiri govornika, medu kojima i Ruza Turkovic, tvornicka radnica, koja je zbog toga kao i ostali govornici, hila kaZ:njena sa 15 dana zatvora. 62 Usled zabrane radnickih zborova u ~velikom broju gradova u zemlji, kao i zabrane studentskog zbora u Beogradu, koji se odrzavao pocetkom svake skolske godine, u Beogradu je 14. decembra 1939. godine doslo do velikih demonstracija u kojima su ucestvovali radnici, studenti i drugi napredni gradani. Policija se tom prilikom krvavo obracunala sa demonstrantima, tako da je ubijeno i ranjeno oko 50 ucesnika. Toga dana je kod Tehnickog fakulteta tesko ranjena Bosiljka Milicevic, student Ekonomsko-komercijalne visoke skole, koja je podlegla ranama 21. februara 1940. godine. Demonstracije je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i Mesni komitet KPJ za Beograd. U njima je ucestvovalo oko 5 000 demon. stranata, koji su energicno istupili protiv rata i skupoce i zahtevali 61 62 Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornika Zene Srbije u NOB. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 413 'i 414; Ced-o·m:i~ Dur- d e.v i C, Demonstracije, poloZaj i akcije radniCke klase Jugoslavije u periodu pred II svetski Tat. Beograd, 1951, 89. 406 slobodu radnickog organizovanja, autonomiju Univerziteta i slobodu nauke. 63 Povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedu Jugoslavije i SSSR-a, u Zagrebu su krajem juna 1940. godine odrlane velike manifestacije u kojima je nekoliko hiljada gradana izrazavalo svoje simpatije prema Sovjetskom Savezu. I ovom prilikom doslo je do sukoba izmedu manifestanata i policije u kojem je teze ranjen radnik Drago Butkovic, koji je nakon pet dana podlegao ranama. Njegovoj sahrani prisustvovao je veliki broj gradana, a oprostajni govor je odrzala Andela Cvetkovic. 64 Beogradani su odusevljeno pozdravili dolazak prve sovjetske trgovinske delegacije, krajem juna 1940. godine, a povodom dolaska prvog sovjetskog poslanika Plotnikova, 7. jula iste godine, u Beogradu su odrzane masovne manifestacije. u njima je ucestvovao veliki broj zena, a narocito omladinki." Demonstracije protiv reZima organizovane su i u Splitu, Podgorici, Mostaru, Mariboru i Ljubljani. Po manjim mestima i selima Slovenije odrzane su mnogobrojne demonstracije, gde su narocito bile karakteristike demonstracije zena i porodica mobilisanih rezervista.66 U Makedoniji su organizovane ilindenske demonstracije protiv nacionalnog ugnjetavanja, koje su veoma uspesno izvedene u nekim mestima 1940. godine. Taj praznik proslavljao je ceo narod, a komunisti su proslave pretvarali u politicke demonstracije protiv rata i nasilja rezima Cvetkovic-Macek. U Ohridu su komunisti na Ilinden 1939. i 1940. godine organizovali masovni izlet. Toga dana 1940. godine gradani Prilepa su izasli u velikom broju na izlet da proslave svoj nacionalni praznik. Mesni komitet KPJ je ovaj izlet na kraju pretvorio u politicke demonstracije protiv rezima, koje su se odrzavale i u drugim krajevima u zemlji. Prilikom povratka kucama, izletnici su se sakupili na jednom mestu i u stroju usli u grad demonstrirajuci i pevajuCi borbene makedonske pesme. Njima se prikljucio veliki broj gradana sa ulice, pa su skupa krenuli na brdo iznad grada uzvikujuci parole: ,Hocemo mir! - Hocemo slobodu! - Necemo rat!" itd. Kada su demonstranti doiili do stare zeleznicke stanice, iz njihovih redova istupili su govornici Kuzman J osifovski i Barko Talevski. Tada je doslo do sukoba sa policijom koja se tukla sa demonstrantima. 67 Povodom godisnjice izbijanja drugog svetskog rata, u Beogradu su na vise mesta u gradu 1. septembra 1940. godine odrl':ane 63 Ko.~,tynucT, 1 i 2 iz 1940; BoSko Du(fiCk-oviC, Decembarske demonstracije u Beogradu 1939. godine, Cetrdeset gocli.na, Zbornik seCanja, knj. 3, 430; ,n; p arM n; a JI a 3 ape B 11 h, ,l{e.~wncTpa'l{uje 14. de'l{e..M.tipa 1939. y BeozpaOy, roc}utU'1-ba1C zpada Beo1.pada, Klb. V, 1958, 339. 64 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 428-431. 65 AIRPS, SeCanje Brane PeroviC -i Slavke f>uriC-Parente; Ced·omir I> u r de vi 6, Polo:Zaj i akcije radniCke klase Jugoslavije . .. , 93. 66 Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba, Proleter, 7-8, avgust-septem- bar 1940, 7. 67 ARP, SeCanje Na<le Bogdanove; H. Geor.gij e-v\Ski, Ilindenski izlet i demonstracije u Prilepu 1940. godine, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja, kn.i. 3, 452. 407 �velike protivratne demonstracije, koje ,su onemogucile policijske snage da efikasno i jedinstveno intervenisu. Uoci rata Partija je masovno organizovala izlete, jer su ani bili veoma pogodni za sire okupljanje radnika i drugih gradana i razvijanje politickog rada. Na izletima se obicno izvodio kulturni deo programa, koji se sastojao uglavnom ad pesama i recitacija, a zatim su se drzali politicki referati. J edan od najpoznatijih izleta u ovom periodu bio je izlet u Kosutnjak, u okolini Beograda, 8. septembra 1940. godine. Zahvaljujuci obimnim pripremama, na izlet je izisao veliki broj porodica sa decom, radnika iz preduzeca, omladine i zena. Sa Cukarice, iz ,Cigar-papira" i Markarnice Uprave monopola, izislo je oko 150 zena. U najvecem broju na izletu je bila zastupljena radnicka i studentska omladina. Kada j e u popodnevnim casovima poceo organizovani deo programa, u cijem je pripremanju i izvodenju ucestvovalo i nekoliko studentkinja, u kamionima je naiS!a policija i zandarmerija i blokirala skup, taka da ih izletnici nisu ni primetili. U tom su se zaculi i prvi pucnji i doslo je do tuce izletnika, u kojoj su zandarmi i policajci tukli i ubijali koga su stigli. Taka je poginula i jedna sesnaestogodisnja gimnazijalka, koja je pokusala da se spase. Do kasno u noc trajalo je gonjenje izletnika ad kojih je oko 100 odvedeno u Glavnjai.'u, a na mestu pokolja ostalo je 20 mrtvih ili tesko ranjenih. Medu ubijenim je bila i jedna tekstilna radnica sa Karaburme. U tom naletu policije bilo je ubijene i pregazene male dece.•8 Ogranicavanje sloboda osecalo se na svim mestima, pa i medu ucenicima. u beogradskim srednjim skolama saslusavano je i maltretirano na stotine daka 1940. godine, a 12 je bilo iskljuceno na dve godine iz skole zato sto je vise od 3 000 daka trazilo da se skine zabrana sa srednjoskolskog knjizevnog lista 3opa. Dacki roditelji ostro su protestovali protiv ovog postupka i ovakvog vaspitavanja omladine i s posebnim proglasom obratili su se javnosti za osudu ovakvog metoda rada u skolama.•• U okviru politicke borbe protiv rezima bile su veoma znaeajne akcije koje je Partija organizovala protiv koncentracionih logora. Na mnogobrojnim demonstracijama, mitinzima i drugim skupovima, na kojima je izrazavano negodovanje protiv postojeceg stanja u zemlji, zahtevano je raspustanje koncentracionih logora. Prijatelji interniranih iz Hrvatske obratili su se ,Cijeloj postenoj hrvatskoj javnosti" protestom u kojem optu2uju dr Maceka, bana Subasica i vodstvo HSS i SDS kao krivce za mucenja i zlostavljanja koja ponovo vrsi policija banovine hrvatske. U tom dokumentu se osuduju metodi mucenja i formiranja koncentracionih logora, kojima se nastoji spreciti opravdani revolt protiv stanja u zemlji. Na kraju, prijatelji interniranih se obracaju hrvatskoj javnosti, organizacijama i ustanovama da se prikljuce opstoj borbi i zathevaju: da se pre68 ARP, SaopStenje Mesnog komiteta KPJ za Beograd, fond Bibliote'.ka Sremske Mitrovice, br. 16; BoryMt1JI Xpa6aK H MMJIJ1:D;a Paj"qeB H h, 0c.Mocenxe.n.6apc1CU noXOJb y KowyTtbaKy 1940. ~oau.ue, rodUW.1ba% zpada 'Beozpada, KH.. VI, 1959, 389-409. 69 ARP, food B:iJbUoteka Sremske M1trovice K-3, F-4, ihr. 23; Ko.«:ynuc"t 2 iz 1940. 408 stane sa zverskim mucenjem na policiji, da se ne dopustaju bezrazlozna hapsenja i slanja ljudi u koncentracione logore, da se odmah rasture i ukinu koncentracioni logori i internisti puste na slobodu i da se amnestiraju svi politicki osudenici koji su ranije osudeni. U ime porodica interniranih u Kaznionicu u Lepoglavi, 11 zena potpisalo je molbu banu banovine hrvatske u kojoj se zahteva da ani budu pusteni na slobodu. U molbi se, izmedu ostalog, navodi da su se zene nekoliko puta obracale banu sa zahtevom da se njihovi muzevi puste na slobodu, da su !judi hapseni i upucivani u Lepoglavsku kaznionu po licnom nahodenju, bez ikakve istrage i sudske presude, i zahteva da se ukinu koncentracioni logori.'" U ovom logoru nalazila se i Anka Butorac-Parovic. U dopisnici koju su joj zene uputile kaze se da one ulazu sve napore da se svi internirani puste na slobodu.71 Stvaranje koncentracionih !agora izazivalo je jos vece ogorcenje naroda protiv rezima, tako da je vlada pod pritiskom javnosti bila primorana da raspusti logor u Bileci. * ,. I * * Usled novonastale ratne situacije, inflacije i povecanog izvoza zivotnih namirnica u fasisticke zemlje, u Jugoslaviji je doslo do naglog skoka cena, taka da je skupoca i spekulacija ozbiljno ugrozavala opstanak, narocito nezaposlenih, radnickih porodica s manjim primanjima, kao i siromasnih seljackih porodica. Od kraja 1939. do kraja 1940. troskovi zivota porasli su ad 90,9 odsto na 143 odsto. Za isto vreme cene biljnim proizvodima porasle su za 150,3 odsto, stocnih proizvoda za 78,2 odsto, industrijskih proizvoda za 69,3 odsto, hrane za 60,8 odsto, odece i obuce za 72,77 odsto i ogreva i elektricne energije za 32,89 odsto. U isto vreme prosecna osigurana radnicka nadnica porasla je za 12 odsto, dok su najvazniji troskovi zivota porasli za 50 odsto. Kilogram hleba je kostao 6 dinara, a prosecna radnicka nadnica je bila 24 dinara, a za nameStenike 30 dinara. 72 Cene su stalno rasle73 i materij alni polozaj vecine stanovnistva postajao sve tezi, sto su narocito osecale zene, jer je i delimicnom mobilizacijom rezervista teret oko odrzavanja porodice padao na 420, 421 i 457. Na dopisnici je bi:lo pOO.pi!sano 9 Zem.a. - Zene Hrvatske u radniCkom pok.retu . .. , 451 i 452. 72 C e do m i r f> u r de viC, Pol-oZaj i akcije radniCke klase u Jugostaviji u periodu pred ll svetski rat ... , 71; ,,Reforme" i skupoCa, Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 15. 73 Tako, lila primer, cene hroani porasle s-u za oko 30°/o, a odeCi .i obuCi za oko 42°/n od septembra 1939. do marta 1940 ..godi-ne. Kod pojedine robe, :i. to one -koja se najviSe traZi u d<>maCinstvu, do opoCetk:a 1940. godine cene su skoCile: pSenici za 30°/o, kukuruzu za 20°/o, braSnu za 260/o, masti za 15°/o, pasulju za 46'3/o, pirinCu za 40°/o, soCivu za 100°/o, buteru m 80°/o, ulju za jelo 41°/o, -sapunu za pranje 200/o itd. (JKeua Oauac, 27, .MapT-anpuJt 1940, 3; Pe"£ UCTUUe, 6. jyU 1940.} 1o Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 71 409 �zene. Zbog toga dolazi do akcija i demonst~a~ija protiv skupoce, do negodovanja i opsteg nepoverenJa u postoJecr rezrm. Ova borba protiv skupoce dobija i pos~b:':n organizacioni o~lik. U gradovirr:a ; selima ostvaraJU se, na mrcrJatlvu KPJ, odbon za borbu protrv skupoce u koje ulaze i zene i u ovim akcijama dolazi do veceg povezivanja izmedu radnicke klase i siromasnog seljastva. Na Konferenciji tekstilnih radnika, koja je odrzana 26. novembra 1939. godine u Leskovcu, raspravljalo se o niskim nadnicama i skupoci i konstatovano je da se za dobijenu platu ne mogu podmiriti najosnovnije zivotne potrebe. Odluceno je da se od vlasnika tekstilnih fabrika trazi povecanje radnickih nadnica za 20 odsto, jer su cene zivotnih namirnica skocile za 30 odsto.74 Usled rata i delimicne mobilizacije, u proizvodnju se sve vise uvlacila mlada radna snaga, i to uglavnom zenska, koja je najvis~ bila eksploatisana. Ovi mladi radnici i radnice radili su po 12-18 casova, a nadnice su im bile i po pet dinara!5 Krajem 1939. godine Partija preko sindikata pocinje da organizuje skupstine i demonstracije protiv skupoce i nestasice zivotnih namirnica, koje su tokom 1940. zahvatile celu zemlju. U okviru te akcije u Splitu je 17. decembra 1939. godine odrzana protestna skupstina protiv skupoee. Posta policija nije dozvoljavala da se skupstina drzi u pozoristu, kako je to ranije bilo predvideno, ana je odrzana na obali. Taj skup, na kojem je bilo oko 600 lica, ubrzo se uvecao i pretvorio u masovne demonstracije protiv rezima. Policija je pocela pucati na demonstrante i ubila je brodogradilisnog radnika Vicka Buljanovica a sedam lica je ranjeno. Posle podne zapocela je akcija da se ada pocast poginulom radniku generalnim strajkom. Preko noci uspesno su izvrsene obimne pripreme taka da je sutradan, 18. decembra, doslo do opsteg generalnog iltrajka. U gradu je bila obustavljena svaka delatnost, nije radila ni jedna ustanova, ni jedno prduzece, pa cak ni skole, paste i zeleznica. Na ispracaj posmrtnih ostataka Vicka Buljanovica doslo je mnogo radnika i seljaka iz obliznjih sela i gradova oko Splita, taka da je oko 25 hiljada !judi krenulo u povorci prema splitskom groblju. Ovom akcijom rukovodili su clanovi Pokrajinskog komiteta Partije i aktivisti, medu kojima je bilo mnogo zena. Pored ove demonstracije, u Splitu je protiv skupoce odrzano vise protesta i manjih demonstracija oko opstine i drugih sedista vlasti!6 I u Makarskoj su odrzane uspesne demonstracije protiv skupace na kojima je, pored stanovnika ovog grada, ucestvovalo mnogo naroda i iz okolnih mesta. Kada se povorka demonstranata uputila prema obali, naisli su zandarmi i poceli se surovo obracunavati. ,U najtezem momentu, kada su mnogi demonstranti isturili gala prsa vucici zandardmima: ,Pucajte!' - grupa zena i ljudi izbila je na 74 Paduu'ltxe ·noauue, 48, 1. Oe~e.MOap 1939. " ARP, fond Sindikati, br. 125/40 i hr. 246/40. 76 Zene Hrvatske 1.L radniCkom pokrePu ... , 414; Auk a Berus, U Splitu 17-18. decembra 1939. godine, Cetrdeset god ina, Zbornik seCanja ... , knj. 3, 260. 410 celo povorke i jurnula na bajonete, probivsi se na obalu". U tom sukobu bilo je ranjeno nekoliko demonstranata!' . U aprilu 194.0. godine u Podgorici je odrzan prot;stm zbor protiv skupoce na kojem su objasnjavane osnovne P?l.rt;cke parole· Partije, a zatim su ucesnici zbora krenuh prema opshm. Predsednik opstine bio je primoran da primi delegaciju radmka, kop mu je predala posebne zahteve!8 Veliki broj demonstracija i protestnih zborova protiv skupoce odrzan je u Sloveniji. Pored manjih demonstracija u Tacnu, Polju, Sentvidu Jezici Crnucama, Zalogu i tako dalje, organizovane su velike d~monstr~cije protiv skupoce, decembra 1940. godine, u Ljubljani. Na demonstracije su, pored radnika i sluzbenika iz Ljubljane i okoline doim i seljaci iz susednih sela. Demonstranti, medu kojima j e bio i veliki broj zena, okupili su se pred Opstinu i izabrali delegaciju od tri Clana, od kojih je bila jedna radnica iz preduzeca Saturnus". Delegacija je upucena predsedniku opstine s predstavkom od 14 tacaka u kojoj su se postavljali i ekonomski, i politicki zahtevi. Pred opstinom su okupljeni gradani izrazavali svoje neraspolozenje prema rezimu, a zatim su demonstrirali ljubljanskim ulicama. Demonstracije protiv skupoce u Mariboru pretvorrle su se pred zgradom policije u demonstracije protiv policijskog nasilja!9 U Sremskoj Mitrovici su 11. decembra 1940. godine odrzane demonstracije protiv skupoce. Radnike je na ulici docekao kordon policije ; zandarmerije s nozevima na puskama, koja je pokusala da zabrani demonstrantima prolaz u centar grada. U sukobu sa. policijom narocito su se istakle mlade radnice koje su uspele da sa. ostalim demontrantima, i pored policijskog kordona, dodu do opstine. Posle demonstracija doslo je do mnogobrojnih hapsenja i kaznja-· vanja"" , . " k l . . . " . kt 1 .. U vreme ove nesnosljive skupoce 1 spe u acrJe JOS Je a ue mJe· postalo pitanje dodatka na skupoc~ ~datim zen.ama drzav~im sl"~­ zbenicama, za sto su se one bonle JOS od 1934. l 1935. godme. Ucl-· teljska kulturno-prosvetna zadruga ,Petar Kocic" u Banjoj Luci. odrzala je 10. avgusta 1940. godine skupstiou na kojoj je konstatovano: da je veoma tezak ekonomski i pravni polozaj drzavnilL sluzbenika; da je ogromno povecanje cena zivotnih namirnica do-· vela u bezizlaznu situaciju drZavne sluzbenike i njihove porodice; da se ne preduzimaju mere protiv spekulacije; da se povecanjem. plata nije poboljsao polozaj sluzbenika; da jos nije ispravljena ne-· pravda prema zeni sluzbeniku. N a skupstioi je zahtevano da se ove· n vice S r z i C, Demonstracije protiv skupoCe u Makarskoj, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja . .. ~ knj. 3, 463. 78 vas o S t a j k i (:, Protest protiv skupoCe u Podgorici, Cetrdeset go-· dina, Zbornik seCanja .. . , knj. 3, 461. 7 9 U disk:usiji na Petoj zemalj-skoj konferencij.i KPJ, jedan od delegata-~ iz Slovenije rekac je da su u akci.ji protiv skupoCe uCestvovale samo Zene. (ARP fond CK KPJ 1940/14. - .Zapisnik sa Pete zemaljske konferencije KPJ, 14· Vi k ta-r Stop' a r, Demonstracije protiv skupoCe u Ljubljani, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja ... , knj. 3, 460; Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba,. Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 7.) so ARP, fond Sindikati, br. 251/40. 411 �nepravilnosti otklone i da se zene s!u{benici potpuno izjednace u platama s rnuskarcima sluzbenicima.•• Do kraja januara 1941. godine skupoca je porasla za 78 odsto, dok je najveci dodatak na skupocu iznosio 50 odsto, a mnogi su primali i 5 odsto. Sindikalni savezi su zahtevali da se dodatak na skupocu povisi srazmerno povisenju troskova zivota.•• Proslava 8. marta protekla je 1941. godine u znaku borbe protiv skupoce i postojeceg rezima. Zene su se najvise zalile na skupocu, niske plate i nezaposlenost. Od svih akcija koje je Partija organizovala u ovom periodu, zene su najvise ucestvovale u akciji protiv skupoce, jer su bile l\ivotno zainteresovane za stabilizaciju cena, za poviSenje plata i za zaposljavanje !judi. V glava ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ 1. Partijske komisije za rad medu zenama Od 1934. godine Partija poklanja vecu paznju radu medu zenama, a 1935. godine se konstatuje da broj zena u KPJ ,jedva iznosi 10/o", a slicna je hila njihova zastupljenost i u omladinskirn i sindikalnim organizacijama.' Ucesce zena u Partiji u pojedinim pokrajinama u to vreme bilo je razlicito. U izvestaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, na primer, pocetkom novembra 1935. godine, navodi se da na terenu na kojem deluje njihov komitet, postoje 143 celije sa 610 clanova Partije, a od toga je 12 zena, sto u procentima iznosi 2 odsto prema .socijalnom sastavu clanstva, najvise je bilo seljaka, i to oko 70 odsto, dok je radnika bilo 21 odsto, a intelektualaca oko 7 odsto. 2 U velikim tekstilnim fabrikama, u kojima su bile zaposlene vecinom zene, u partijskim organizacijama bilo je svega jedna do dve radnice. Marta 1935. godine formirana je u Tekstilnoj fabrici ,Herman Pollak" u Zagrebu prva partijska celija posle diktature 1929. godine u kojoj su hili jedna zena i cetiri muskarca.• u izvestaju jedne tekstilne radnice iz Zagreba od 1935. godine navodi se da se njihova partijska celija sastoji od cetiri Clana, i to dva krojacka radnika i dve tekstilne radnice. Ove dve tekstilne radnice su, kao komunisti. bile zaduzene da rade u zgradi u kojoj su se nalazila dva tekstilna preduzeca sa 110 zaposlenih, veCinom zena. One su uzivale veliki ugled medu radnicama. Kada je jednu od njih poslovoda hteo da izbaci zbog propagande, ostale radnice su zapretile strajkom i tako uspele da je zadrl:e i dalje u preduzecu. 4 Slicno je bilo i u tekstilnim fabrikarna u Beogradu. Pocetkom 1937. godine u tekstilnom preduzecu ,Elka" u kojem je bilo zaposleno oko 90 odsto zena, svega dve su bile u Partiji, dok su kasnije, iste godine, prirnljene jos dve. 5 Na Karaburmi je krajem 1937. iii pocetkom ' ARP, fond KI, 1935/637. 2 AJ, fond 15, F. 19; Dim'O Vujov.iC, Jedan izveStaj PK KPJ za Crnu Goru, Boku, SandZak, Kosovo i Metohiju iz 1935. godine, Istorijski zapisi, god. XII, kni. IV, sv. 1, !959, 244. 3 Clan Partije bila je Marija KovaC-iC:-GrZetiC. (Ivan BoZiC e viC, 81 Pe'l.f, ucTuue, 5, 5. cenTe.M6ap 1940; Ee'lia Oauac, 29, as~ycT-cenTeM- 6ap 1940, 6. " ARP, fond Sindlkali, 412 br. 205/41. lJva Strajka tekstilaca .- .. , 65, 66. .. Uslled ileglanog delovanja Partije u izveStaju se ne navodi fabrika u kojDj je formiran partijs:ka organizac.ija. (ARP, fond KI, 1935/227.) 5 lA Beograda, SeCanje Evice CurCit\ 1892-MG-XIX-215. 413 �1938. godine formirana partijsk,;t. organiiacija6 _sa zada~~oll?- da.pro~i? rad Partije i formira orgamzac!Je po preduzec1ma koJ!h Je b1lo v1se u ovom delu Beograda. Ubrzo je primljeno nekoliko radnica u Partiju. Osnovano je vise partijskih organizacija po preduzecima: u B~ogradskoj tekstilnoj A. D., u Stofari i platnari Vlade Ilica i jedna zajednicka celija za ostala preduzeca. Prilikom formiranja ave organizacije imale su mali broj Clanova Partije, ali su se za dve godine intenzivnog rada znatno povecale. Partijska organizacija u Fabrici Vlade Ilica, posle obustave rada u zimu 1940. godine, brojala je 10 clanova Partije, medu kojima je bilo i zena radnica. 7 Najvise zena intelektualki u Beogradu bilo je u partijskoj organizaciji koju su saCinjavali komunisti iz Omladinske sekcije zenskog pokreta i Redakcije casopisa JKena danae. Iz ovih podataka se vidi da su partijske organizacije, naroCito prvih godina ovog perioda, bile nerazvijene, da je u njima radio mali broj clanova Partije, a pogotovo zena. Iako su ave organizacije bile malobrojne, njihov uticaj je bio veliki, jer su komunisti hili veoma aktivni i okupljali su veliki broj simpatizera i drugih naprednih gradana koji su se ukljuCivali u akcije Partije. Odnos Partije prema radu medu zenama promenio se poslednjih godina ovog perioda. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine, konstatovano je da je u poslednjoj godini primljen veci broj zena u partijske organizacije, tako da ih je tada bilo 6 odsto u Partiji u zemlji, i to: u Sloveniji 10 odsto, u Crnoj Gori 6 odsto, u Srbij1 10 odsto, u Hrvatskoj 4 odsto, u Makedoniji 10 odsto i u Vojvodini 5 odsto. 8 U partijskim dokumentima, direktivnim pismima, referatima, izvestajima i rezolucijama ukazivano je vise puta na vaznost rada sa zenama i na potrebe formiranja partijskih komisija za rad medu zenama pri svim partijskim komitetima. Godine 1934. pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju forrnirana je partijska komisija za rad medu zenama; 9 1935 - pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i pri MK KPJ u Zagrebu,' 0 a kasnije i pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju." Maja 1939. godine osnovana je Komisija 8 Sekretar prve partijske organizaclje na Kar-aburmi bila je Vukica l.VfitroviC, a Clanovi Lepa StamenkoviC, Ju.Uja Delre i Dragi StamenkoviC. Sve ove tri Zene bile su tekstilne radnice. - D [!'a g i S tam e.n k o viC, n.n., 95. 7 U fabrici Vlade HiCa, od Zena su prve primljene u Partiju Marija GregO"ran, tkaOka radnica u Stofari 1 i Juli~ka Salaj, 'koja je radila kao snovaCica u platnarl. Kasnije su -primljene Fatima PejoviC, Ljubica Velebit i druge. U Fabrici dZakova :NfiliSiC, od Zena je medu prvima prim[jena u Partiju Julka OreSCanin. (Drag i Stamen ko viC, n.n., 9-5 do 98.) 8 ARP, fcmd CK KPJ, 1940jl4, referat Vide TomSiC o radu medru Zenama. 9 U Komisiji za rad medu Zenama pri Pok.rajinskom k()mitetu KPJ za Sloveniju bile su Zdenka Kidri'C, Stefica ZbeSnik, Pol-ka Kos i Milena MohoriC. (ARP, MG-II/1b/ll0, Secanje Vide Tomsi~; Fond CK KPJ, 1940/14; fond KI 1937/79.) 10 ARP, f.ond KI, 1935i324. Clano·vi Komisije za ra-d medu Zenama pri PK KPJ za Hrvatsku bile su u to vreme RuZica Tui'koviC i Danica OreSCanin; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 265. 11 Clanovi Komisije za rad med,u Zenama .Cesto su ·se menjali zbog ilega1nih uslova rada i malog broja kadrova .fz redova Zena koji su se Cesto prebacivali na razne zadatke. Tako su u Konlisiji za rad medu Zenama pri PK KPJ za Srbiju od 1937. do 1941. godine rpovremeno .bile: Cana BaboviC, Vukica 414 za rad medu zenama pri Pokrajinskom kornitetu KPJ za Crnu Goru, na ciju su inicijativu zene komunisti Crne Gore, Bake, Sandzaka, Kosova i Metohije, 1940. godine, uputile proglas radnim zenama svih krajeva. U Proglasu se govori o imperijalistickom ratu i njegovim posledicama, koji vise od godinu dana pustosi mnoge zemlje, o profasistickoj politici vlade Cvetkovic-Macek, koja priprema izdaju zemlje; o teskom stanju u zemlji i velika skupoca, spekula.cija, oskudica u prehrambenim proizvodima, nezaposlenost u naJVlsem stepenu; o gladi koja preti crnogorskim radnicima i seljacima; o .neravnopravnom polozaju zena koji se ispoljava u svim sektonma drustvene delatnosti i u porodici. Zene se pozivaju u borbu protiv imperijalistickog rata, protiv svih njegovih uzroka i posledica, a za mir i nezavisnost zemlje i stvaranje vojnog saveza sa SSSR-om; da organizuju i povezu svoju borbu za svakodnevne zahteve; .da pomognu porodicama mobilisanih vojnika; da se bore za nacwnalnu ravnopravnost crnogorskog i drugih ugnjetenih naroda, za. demokratska prava i slobode i ravnopravnost zen";> z~ slobodu stampe, organizovanja zbora i dogovora, za slobodu straJka, za amnestJ~u politickih i vojnih osudenika, za otva~anje ja;mih ra~ova; _rrotiv nezaposlenosti i izvoza zivotnih namirmca, protJV bede I glad!; protiv tiranije, reakcije i svih diktatorskih ustanova; protiv koncentr.acionih logora, ropskog polozaja zene i fasistickog uredenJa zemlJe. Na kraju proglasa pozivaju se zene svih zanimanja u borbu za oslobodenje iz dvadesetvekovnog ropstva i u borbu za ravnopravnost Zena.12 Pri Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju postojala. je krajem ovog perioda Komisija za rad medu zenama ad 6 do 7 c~a­ nica Ciji je sastav cesto menjan. Komisija je neposredno rukovod1la rad~m zena u Splitu, Trogiru, Omisu i Makarskoj. Ona je organizovala grupe zena u pojedinim mestima preko kojih je sprovodila odredene partijske zadatke.' 3 Uoci rata vrsene su p~ipreme .~a formiranje partijske komisije za rad medu zenama pn PokraJmskom komitetu KPJ za Makedoniju, a komisija je forrnirana krajem oktobra ili pocetkom novembra 1941. godine. 14 MitroviC Anda RankoviC Lepa StamenkoviC, Julija Delre, RaSela Baruh, Mitra Mirtro-viC; Lepa Perov.iC, Mnada Rajter, D?:l>ri1a KarapandZiC ! dpuge_. (Podaci uzeti riz dokumentacije Zbornika Zene SrbtJe u NOB, ARP, SecanJe VIde TomSiC, MG-II/16-110; Vida TomSiC, Borba Zena za jednaka prava, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja . ..• knj. 3, 138. . . . 12 u Komisij.i za rad ISa Zenama p_n PK ~PJ za" Crn_u ~o~ bile S':l; Lidija J ovanmr.iC, sekreta.r, Vasa PaviC, I>ma Vrbica, Blaza V"ldOJeVIc-Cetkovtc i Dara VukotiC. (AUT, br. 3808/I 5-1/40/; Eene ,qpue Tope Y peBO.I1.Y'f1UOnap1iOA£ nm~peTY 1919-1945, 24, 31; J 0 BaH 0 B J1 h EaT p M h, KOA£Y1tUCTU'l£%a napTuja JyzocAaauje y L{puoj Topu 1919-1941 •. Eeorpa~, 1959, 255 . . ta u Komisiji za rad medu Zenama prt PokraJirnskom komttetu KP~ za Dalmactju bile su Karla Njegov.arn, Vese1a SegviC, M~rij~ CeciC, Ma:ra HaJdukoviC, Mara RadonjiC-Crnogorka i <huge. CARP, SecanJe Ka-rle NJegovan, MG/II-16/109.) . .. . 14 u Komisij.i za rad medu Zenama pr1 PokraJI-nskom i.kom1tetu KP~ za JVT...,akedoniju bile su Vera Aceva, Milka JovanoviC:-~v~ovska i. Slavka Fid~­ nova. Vera Aceva je bila Clan PK KPJ za MakedOUIJU 1 -Tukovodilac ov~ konusije. (Institut za nacionalnu istoriju, Arhiv za radniCki pokret SkoplJe, fond PK 1942, Izjava Vere Aceve.) 415 �Godine 1935. postojala je Centralna komisija za rad medu lienama pri Centralnom komitetu KPJ. Polovinom juna iste godine ona u izvestaju o radu navela da je delatnost Partije medu zenama nezadovoljavajuca; da je CK KPJ vise puta slao direktive za rad Partije medu zenama, ali da organizacije nisu preduzimale smisljenije i organizovanije akcije u tom pravcu. U izvestaju se dalje govori o formiranju Centralne komisije za rad medu zenama pri Politbirou CK KPJ i njenim zadacima; o aktivnosti Komisije za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju; o radu Partije i SKOJ-a medu zenama u Sloveniji; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama, u strajkovima i ostalim akcijama radnicke klase; o formiranju komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i Mesnom kornitetu KPJ u Zagrebu; o ucescu zena komunista u omladinskom pokretu u Zagrebu; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama i naroCito u Sindikatu tekstilaca u Hrvatskoj; o aktivnosti zena u antifasistickom i protivratnom pokretu u zemlji i o buducim zadacima ove komisije. 15 U isto vreme Centralna komisija uputila je dva direktivna pisma u kojima se govori o potrebi veceg angazovanja zena u pojedinim organizacijama i akcijama koje organizuje KPJ, i o zadacima ave komisije. 16 U izvestaju sekretara Zemaljskog biroa CK KPJ, avgusta 1935. godine, navodi se, pored ostalog, da je pri ovom rukovodstvu obrazovana Komisija za rad medu zenama, da ona priprema uputstva za formiranje i rad zenskih komisija pri mesnim komitetima KPJ, da ima nameru da osnuje organizacije zenskog pokreta u celoj zemlji i da preko njih povede akciju za zensko pravo glasa." Pocetkom februara 1936. godine upucen je Centralnom komitetu KPJ izvestaj o radu ove kornisije u kojem se govori o pr"ll-nalazenju legalnih oblika rada sa zenama; o formiranju Akcionog odbora za osnivanje legalnih organizacija zena, 0 radu u postojecem zenskom pokretu, o obrazovanju sekcija zena u sindikalnim organizacijama; o vezama s pojedinim pokrajinama, o formiranju komisija za rad medu zenama pri pokrajinskim partijama rukovodstvinia. U izvestaju je predlozeno da se clanovi komisija oslobode svakodnevnih zadataka u partijskim organizacijama i da na sastanke komisija dolazi po jedan clan Pokrajinskog korniteta KPJ radi obezbedivanja pravilnog rada komisije.'• Nakon mesec dana upucen je jos jedan izvestaj u kojem se govori o delovanjU Kornisije za rad medu zenama pri Zemaljskom birou CK. U tom izvestaju se konstatuje da ZB nije posvetio dovoljno paznje radu zenske komisije i da partijske organizacije nedovoljno rade sa zenama. 19 Medutim, na samom pocetku rada ove komisije, doslo je do provale u partijskoj organizaciji i hapsenja komunista, pa je komisija obustavila svoj rad. Iz ovih nekoliko dokumenata saznaje se da je postojala Centralna komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ 1935. godine. Njen uticaj na razvitak zenskog pokreta u zemlji nije " ARP, fond KI, 1935/324. " Isto, 1935/323, 1935/638. " Isto, 1935/44. 1s Isto, 1936/43. " Islo, 1936/113, fond CK KPJ 1936/1. 416 se uopste osetio i izgleda da je ona krace vreme delovala. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, u referatu o radu medu zenama, konstatovano je da Komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ do tada nije postojala i da je treba formirati. 20 Komisije za rad medu zenama pri partijskim komitetima bile su njihovi pomocni organi, Ciji zadatak je bio da prate aktivnost zena, njihova ukljucivanje u Partiju i napredni radnicki pokr~~· One su u tom pravcu pravile svoje planove rada 1 pomagale partlJskim komitetima i osnovnim organizacijama da vise razvijaju svoju delatnost medu zenama i da ih sto masovnije ukljucuju u pojedine oblike rada, u napredne organizacije i akcije. U toku ovog perioda vise puta je postavljan zadatak da se komisije za rad _sa ze;:am~ formiraju pri svim partijskim komitetima i da se u svakoJ partl]SkOJ organizaciji zaduzi po jedan clan za rad sa zenama. Medutim, te komisije nisu bile formirane ni pri svim pokrajinskim komitetima, a jos manje ih je bilo pri· okrulinim i mesnim komitetim.a Partije. u partijskim komisijama su uglavnom bile zene, premda Je postavljano da se za taj sektor rada zaduzuju i muskarci i da se i oni takode biraju u komisije za rad medu zenama. Vecina komisija za rad medu zenama pri partijskim rukovodstvima formirana je krajem ovog perioda i njihova delatnost se osecala uglavnom u pojedinim centrima u kojima su one postojale. U ovom pogledu maze se izdvojiti jedino aktivnost Komisij.~ za r~d medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ .za SlovemJU, k<?~a je formirana mnogo ranije i koja je uspela da svoJu delatnost razVlJe kroz zenske organizacije. Iako se nije posvecivala dovoljna paznja skolovanja i uzdizanju partijskih kadrova iz redova zena, ipak je oko 30 istaknutih zena komunista poslano na skolovanje u SSSR, gde su pohadale. ~omu: nisticki univerzitet nacionalnih manjina zapada (KUNMZ) 1 zenski kurs pri Medunarodnoj lenji':skoj s.koli. Od ~ve . cetiri ~odi;>.e KUNMZ su pohadale: Antomja Cec, Zora N1kohc, Nana ::hlovlC, Malina Pop-Ivanova, Francka Kline, Zinka Vajnberger, Anka Butorac Jolanda Kvas Julka Jelic-Elordevic, Veronika Cvijic, Barica Debebak, Zara Markovic, Urska ~atler, Milica ~ec.arska, ~ilunka Kovac Jelisaveta Berkovic, Bramslava Markov1c 1 Rozah]a Rot. Lepos~va Nesic-Pijade je po odluci CK KPJ otisla u SSSR i na SUNMZ predavala srpskohrvatski jezik od 1932. do 1935. godine.2' Polovinom juna 1935. godine na plenarnoj sednici CK KPJ je; pored ostalog, reseno da Pokrajinski komitet Srbije :'a zens~; kurseve posalje tri zene, Pokrajinski k~mitet Hrvatske 1 Slove!':lJe. po .dve i Pokrajinski komiteti DalmaciJe, Crne Gore, Ma~e~ot;IJe 1 VoJ~o­ dine po jednu zenu. Zahtevalo se da se na kurseve salJu zene .radn:~e, bez obzira na partijski staz. 22 Zenski kurs pri MedunarodnoJ lenJm- ?o 2o ARP, fond CK KPJ 1940/14 V zemaljska konferencija, referat Vide TomSiC o radu medu Zenama. 21 ARP, Zbirka Jugosloveni na radu i Skolovanju u SSSR; C/3, N /5, S/3. P/15, K'6, V/1, B/16, K/3, J/4, C/3, D/2, M/5, Z/1, P/13, K/29, B/4, M/3 R/11, N/2. " ARP, fond KI, 1935/316-1a, 1935/423, 1935/424 i 1935/451. 417 �skoj skoli pohadalo je oko 10 zena, uglavnom radnica iz Jugoslavije,23 koje su se spremale za rad sa zenama i za druge partijske zadatke u zemlji. 2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske konferencije 0 delovanju komunista medu zenama Rad novog rukovodstva 'KPJ s Titom na celu osecao se na svim sektorima partijske delatnosti, pa i na povecanoj aktivnosti Partije u radu sa zenama. Na svim partijskim konferencijama, savetovanjima i sastancima ukazivano je na zapostavljanje rada medu zenama, na potrebu veceg ukljuCivanja zena u Partiju i na njihovo brze osposobljavanje za rad u rukovodecim partijskim forumima. Pod Smarnom Gorom, u blizini Ljubljane, odrzano je 9. i 10. juna 1939. godine Zemaljsko savetovanje rukovodeceg aktiva KPJ, na kojem je ucestvovalo oko 30 rukovodeCih partijskih radnika iz svih krajeva Jugoslavije, osim Makedonije. Na Savetovanju se raspravljalo o pojedinim problemima partijskog rada, s posebnim osvrtom na organizaciona pitanja, malobrojnost partijske organizacije i organizovanje teorijsko-politickog rada, i konstatovano je da bi broj clanova Partije trebalo da bude mnogo veci, da postoji veliki broj disciplinovanih i odanih aktivista, pre svega radnika, koji ispunjavaju uslove za prijem u Partiju i da je brojno stanje Partije u nesrazmeri s njenim uticajem u masama. U vezi s predstojecom ratnom opasnoscu i progonima komunista od strane rezima, postavljen je zadatak da se odgovarajucim organizaci~nim merama obezbedi kontinuirani rad rukovodstava i povezanost svih partijskih organizacija. Istovremeno je naglasen znacaj izgradnje novih partijskih kadrova koji nisu poznati klasnom neprijatelju, a narocito kadrova iz redova zena. Posto je ovaj problem sagledan u celini, na Savetovanju je zauzet sledeci stav: ,Ne sme biti nijednog foruma bez zenskih clanova. Ako su vecina drugova do sada potcenjivali vaznost uvlacenja zena u KP, onda sada moraju postati svesni cinjenice da je danas stvaranje zenskih partijskih kadrova nas najvazniji organizacioni zadatak". 24 Ovako odlucan stav u pogledu smelijeg uzdizanja i ukljucivanja zena u Partiju i njena rukovodstva prvi put je dosao do izrazaja na ovom Savetovanju pod Smarnom Gorom. Posle Zemaljskog partijskog savetovanja odrzana je avgusta 1939. godine Sedma pokrajinska partijska konferencija za Crnu Goru, na kojoj je vise diskutanata govorilo o pojedinim problemima 23 Medu Zenama iz Jugoslavije koje su pohadale Zenski kurs pri Medunarodnoj lenjinsko.i Skoli u Moskvi bile su Zdenka KidriC, Spasenija Babovi<:, Vukica MitroviC, Jovanka Horvat, Anka GrZetiC, Tonka Podnar, RuZa TurkoviC, Julka P!bernik, Fani Terian. (ARP, Zbirka Jugosloveni na radu .i SkoJovantu u SSSR-u, K/5, H/7, G/6, br. 34, AIHRPH, SeCanje RuZe Tul'lkoviC, MG 43/4-5; MBa u r 0 UI H, a K, lip au cycpeT c TUTO.M., Be'l£ep1be 'JI.OBDCTU, 14. Qe~e..st6ap 1967; ARP. SeCanje Zdenke KidriC: Spas eni j a Ba bo vi(:, n.n .. 362. 24 T ito, Stanje u. PartijiJ Proleter, 1-2, januar-februar 1940, 5-6. 418 partijskog rada. Pored ostalih, govorila je Mileva Vukovic, delegat partijske organizacije Kosova i Metohije. Ona je na ovoj konferenciji izabrana u Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju. To je bila prva zena ove pokrajine, koja je izabrana u Pokrajinski komitet. 25 Obimne pripreme izvrsene su za Petu zemaljsku konferenciju KPJ. U prolece 1940. godine pocele su se odrzavati mesne i okruzne partijske konferencije na kojima se raspravljalo o problemima rada partijske organizacije i birani su delegati za predstojece pokrajinske konferencije. Posle mesnih i okruznih konferencija odrzano je osam konferencija nacionalnih, odnosno pokrajinskih organizacija KPJ, i to: Komunisticke partije Hrvatske, Komunisticke partije Slovenije i pokrajinske konferencije KPJ za Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Vojvodinu i Dalmaciju. Na svim ovim konferencijama raspravljano je o radu Partije medu zenama i konstatovano, kao ina Savetovanju KPJ pod Smarnom Gorom 1939. godine, da je ovaj rad nedovoljan i da se odnos komunista i partijskih organizacija prema zenama mora odlucno izmeniti u smislu bdeg ukljucivanja zena u Partiju i uzdizanja zenskih partijskih kadrova. Svaka ad ovih konferencija donela je rezoluciju u kojoj su istaknuti i zadaci u pogledu daljeg rada medu zenama. U Rezoluciji Konferencije KP Hrvatske, u posebnom odeljku o radu medu omladinom i zenama, istice se da u partijskim organizacijama i dalje ima neshvatanja vaznosti rada medu omladinom i zenama, da se nizi forumi i partijske organizacije zadovoljavaju s tim sto su obrazovani posebni odbori i komisije koje kontroliSe visi forum i da pojedini komunisti gledaju na ova dva vazna sektora kao na nesto sto je odvojeno od Partje. Ovo je ocenjeno kao skretanje i nerazumevanje protiv cega se Partija mora najodlucnije boriti. Konferencija je medu najvaznije zadatke postavila da svaki komunist prouCi liniju rada Partije medu omladinom i zenama i da sve partijske organizacije i sva rukovodstva. od najnizih do najvisih, moraju pokloniti ovom pitanju narocitu paznju. Posta su na ovim sektorima rada konstatovane greske i nedostaci, naglaseno je da, pored opstih zahteva u borbi radnicke klase, treba isticati i specificne zahteve za zene i omladinu, razvijati samostalne i masovne omladinske i zenske pokrete i organizovati njihove akcije iz kojih ce izrastati novi clanovi Partije.26 U Rezoluciji Prve konferencije Komunisticke stranke Slovenije konstatovano je da se nedovoljno brine o uzdizanju i prilivu novih kadrova iz redova zena i da ta cinjenica predstavlja opasnost za Partiju, pogotovo u vreme imperijalistickog rata i mobilizacije muskaraca. Zato se postavlja, kao bitan zadatak, da se organizovano i sistematski radi na j acanju Partije novim Clanovima i da se pri 2s Andrija Mugo·Sa, Sedma pokrajinska konjerencija KPJ za Crnu Goru, Cetrdeset godinaJ Zbornik seCanja ... , J..mj. 3, 84. 2a Proleter, 9-10-11, oktombar-decembar 1940, 12; Srp i CekiC, organ Centralnog okomiteta KPH, 7, decembar 1940, 12; Zene HTVatske u radniCkom pokretu ... , 437. 419 �tome posveti izuzetna paznja uzdizanju,novog zenskog i omladinskog kadra u PartijiP Na Petoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Srbiju ukazano je da nisu na vreme otklanjani ranije uoceni nedostaci u radu Partije s omladinom i zenama, da je bilo sporosti u radu partijskih rukovodstava u pogledu razradivanja partijske linije medu brojnim simpatizerima Partije i da je sasvim zanemarena izgradnja kadrova. Novoizabranom partijskom rukovodstvu, svim forumima i organizac!Jama postavljen je zadatak da mnogo ozbiljnije nego do tada rade na prijemu zena u Partiju. U sestom odeljku Rezolucije ove Konferencij e istice se da partijske organizacije moraju vise da deJuju medu radnim zenama, kojima je potrebna pomoc Partije u svim ~kcijam.~ za ostvarivanje nacela ,za jednak rad, jednaka plata", kao 1 u akC!Jama za pravo glasa, ravnopravnost zena pred zakonima i druga opsta prava. •• . • U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPJ za Makedonijti kaze se da u celokupnoj delatnosti Partije najvise zaostaje sektor rada medu zenama. Pred partijske organizacije postavljen je zadatak da se, polazeci od konkretnih uslova u pojedinim mestima, iznalaze odgovarajuce i najpogodnije forme za okupljanje zena. Posebno je naglaseno da se uspesna borba radnicke klase, kao i borba .makedonskog naroda za slobodu i nacionalnu ravnopravnost, ne maze zamisliti bez ucesca zena. Skrenuta je paznja da se uporedo s radom medu Makedonkama u gradu i na selu preduzmu odgovarajuce mere za r~d medu Turkinjama i Albankama koje zive u Makedoniji. Nepravllan odnos prema zenama i zapostavljanje njihove uloge u drustvu ocenjeno je kao antipartijski postupak, koji ne bi trebalo da dozvoli ni jedna partijska organizacija.29 Na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Bosnu i Hercegovinu ocenjeno je da rad medu zemima nije postavljen dovoljno siroko na citavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, sto pokazuje da u praksi partijskih organizacija nije doslo do izrazaja shvatanje znacaja ovog sektora partijskog rada. U tom pogledu izuzetak je jedino Sarajevo, gde je poklonjena veca pal:nja uclanjivanju zena u Partiju. U vreme oddavanja ove Konferencije u sarajevskoj partijskoj organizaciji bilo je sedam zena, a pripremnim radom za prijem u Partiju bilo je obuhvaceno 40 zena, i to vecinom radnica. Na kraju je donesena Rezolucija u kojoj je naglaseno da partijske organizacije moraju mnogo ozbiljnije pristupiti radu medu zenama i ukljucivati ih u sve akcije radnicke klase, isticuci pri tom i posebne zahteve zena. Svim partijskim organizacijama je ukazano da moraju vise raditi na pripremanju zena za prijem u Partiju.30 U Rezoluciji Osme pokrajinske konferencije KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandzak, Kosovo i Metohiju konstatovano je da je rad medu zenama bio zanemaren i da partijske organizacije treba da Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 12. " AIRPS, fGnd CK SKS, hr. 60; PrG!eter, 3--4, apri!-maj 1940 !3 14, 15; Ko.M.Y'H/ttCT, 5 iz 1940. ' ' 29 Proleter, 9-10-11, oktobar-novembar-decembar 1940, 19, 20. 30 ARP, fond CK KPJ, br. 92-a/40; Biblioteka · Sremske Mitrovice, br. 11, Proleter, 9-10-11, oktobar-novemba'I"--Clecembar 1940, 24. 27 420 otklone taj nedostatak u svom radu na taj naCin sto ce u sve akcije ukljucivati zene i isticati njihove zabteve. 31 Na Sestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu u referatu je, izmedu ostalog, izneseno da je mali broj zena osposobljen za rukovodenje partijskim organizacijama i pojedinim sektorima partijskog rada i da se kao vazan zadatak postavlja osposobljavanje zena za rad u Partiji. U Rezoluciji je takode ukazano da ovaj nedostatak treba otkloniti i sto veci broj zena primiti u Partiju i kroz akcije osposobljavati ih za partijske kadrove, kako bi mogle, u slucaju potrebe, potpuno zameniti muskarce u rtikovodstvima i na svim sektorima partijskog rada. 32 U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPH za Dalmaciju kon~ statovano je da se i u Dalmaciji primecuje kod komunista potcenjivanje uloge zena u borbi radnicke klase, da u tom pogledu treba izvrsiti preokret, uC!anjivati zene u Partiju i pomagati im u njihovom radu.33 Iz ovih rezolucija se vidi da je Partija u ovoj godini imala odlucnu orijentaciju na svestraniji rad medu zenama, na prijem zena u Partiju i uzdizanje partijskih kadrova iz redova zena. Ovakav pravac delovanja dobrim delom je uslovio i tok drugog svetskog rata koji je neposredno pretia i nasoj zemlji. U tim uslovima bilo je nuzno da se, pored ostalih, preduzmu i takve mere kao sto su intenzivniji rad na uzdizanju zenskih kadrova i uC!anjivanje sto veceg broja zena u Partiju. Time se smisljeno obezbedivalo da se rad partijskih organizacija. i rukovodstava normalno nastavi u slucaju mobilizacije mu8karaca i veceg hapsenja komunista. U pojedinim rezolucijama nisu potpunije postavljeni zadaci u pogledu rada Partije medu zenama, odnosno nisu dovoljno uzete u obzir specificnosti ovog rada u pojedinim pokrajinama. Tako, na primer, u rezolucijama pokrajinskih konferencija za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju zadaci su postavljeni jednoobrazno i gotovo su identicno formulisani. · Na pokrajiiJBkim partiiskim konferencijama izabrani su delegati za V zemaljsku konferenciju KPJ, medu kojima je bilo i zena. Iz Srbije je izabrano 17 de1egata od kojih su cetiri bile zene (Spasenija Babovic, Leposava Stamenkovic, Vukica Mitrovic i Mara Naceva); iz Slovenije - 13 delegata medu kojima jedna zena (Vida Tomsic); iz Dalmacije je izabrano 12 delegata, medu kojima jedna zena (Karla Njegovan); iz Vojvodine - 7 delegata, medu kojima jedna zena (Gordana Ivackovic); iz Hrvatske - 17 delegata, medu kojima jedna zena (Maca Grzetic). 34 Tz Bosne i Hercegovine, Cr~e Gore i Makedonije nije izabrana ni jedna zena za delegata V zemalJske konferencije. 31 ARP, Bi!bliotek.a Sremske Mitrovice, br. 12; Prolter~ 9-10-11, oktobar-novembar-decembar 1940, 16; Istorijski zapisi, god. XII, knj. XV, sv. 1, Titograd, 1959, 262. · 3 2 Lstorijski arhiv PK SKS za V.ojvodinru, br. 123-62 ,i "br. 12800; Pro· Zeter, 9-10---11, oktobar-novembar-decembar 1940, 18, 19. aa Prbleter, 5--6, jun-jul 1940, 15. S4 II e p o ,n; a Mj a H o s M B., II eTa 3e.M.aJbcxa xonqjepeU'Usuja Ko.M.ynucTU'lt?<:e napTuje JyzocJI.aeuje, Tu.To ua 'lteJI,y napTuje, 1968, UO do 115. 421 �3. Peta zema!jska konferencija KPJ i ;;adaci u radu sa zenama Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, koja je odr2ana od 19. do 23. oktohra 1940. godine u Zagrehu,S5 raspravljalo se o svim sektorima partijske delatnosti i zauzeti su stavovi o pitanju huduceg rada. U referatima, diskusiji i rezoluciji posvecena je puna paznja rada u Partije medu zenama. U radno predsedniStvo Konferencije izahrana je Spasenija Bahovic, koja je tada hila clan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srhiju. U referatu Josipa Broza Tita 0 dosada.snjem radu i zadacima Partije receno je da je zensko pitanje veoma vazno za Partiju i da museu nekim organizacijama ne posvecuje dovoljno paznje: , ... sve sto su drugarice do danas na zenskom radu postigle, postigle su uglavnom hez pomoci drugova, a cesto i uz smetnje samih drugova ... Ova pitanje treha danas ovdje temeljito pretresti · i prekinuti sa starim metodama sahotiranja i nehaja za rad medu zenama od strane nekih drugova" .36 Referat o radu Partije medu zenama podnela je Vida Tomsic 37 U prvom delu referata ana je iznela istorijat zenskog pitanja s osvrtom na polozaj zene u kapitalizmu i postavila zenske zahteve koje proletarijat mora uvrstiti u svoj program. To su pre svega zahtevi koji se ticu zastite majke i deteta, zatim potpune ravnopravnosti zene u drustvu i zahtevi ekonomske prirode u kojima 311 Fosao oko smeStaja i i.shran.e -delegata na ·konferenci}i, ·koja je odrZana .u strog.oj ilegalnosti na periferiji Zagreba, u jednoj ZJgradi '11 Du.bravi, poveren je Zenama. Brigu oo •tome vodile su Bo.siljka-Beba EviC-KTajaCiC, Kata DumboviC-Mama i Ton·ka ZoriC. U ovim .p.oslovima uCestvovala je i Pepoa Kardelj. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 445; TIe p o lJ. aMj a HoB H fi, n. -d., 125. K .at a Dumb o viC je po.gillrula 14. j-ula 1941. u kaciji za oslobodenje jedne .grupe koonunista i .rodoljWa iz usta&kog logora u Kerestincu kod Zag-reba; hila j-e Clan KPJ od 1938. g·odine, a od ranije se isticala u ·Strajik:ovima :i demonstracijama kao .clan URSS-ovih sindikaia; naroC~to ·se istioola u izvrSavanju teZih i sloZenih z.adataika oko .prihvatanja, ,povezivanja, smestaja i "ishvane ilegalaca •komunlsta u ZagTebu, pa- ·su je :Dbog toga zvali Mama. Izabrana u Rejonski komitet KPH za Ti!e.Snjwku u 3agrebu, 1940. g·odine; za narodnog heroja rpriQigUaSena 1951. god-irne. 86 ARP, fond CK KPJ, 1940/14 referat J.o.siJpa B.roz-a T.ilta; Referat druga Tita ,0 dosadaSnjem radu i zadacima Partije", Komunist. I, 1, okto~ bar 1946, 59. 81 Vida TO'Ill!iC rodena 26. j'll!na 1913. u Ljubljani; zaVTSiLa Pravn~ fakultat u Ljrubljani; za v-reme studija ukljuCila se u napredni studentski pokret i 1934. postala Olan KPJ; d1ste .godine hila uhap.Sena i e>sudena na 9 meseci strog.og zatvora; u Ti'eCoj ik:onferenciji KP Slovenije, juna 1940, izabrana ru CK KP Slovenije, a na V zemaljskoj 1konferencij-i KPJ za Clana CK KPJ; uOestvovala u pri1premanjv. i izdavanju J.ega:1nog partijs:k<Jg list.a za_-)~ene NaSa Zena, poCetkom 1941. godine!; posle okupacije ilegalno radil.a u Ljubljani; decembra 1941. uhapSena i osuctena p~resudom Talija-noskog vojnog ruda .na 25 gOOina zatvora; pOsle kapitulacije,.. Italij·e izaoSLa -iz ·zatvora .i radila na ovg:aniz,ovanjv Prve 1prekomor.ske br1gade u Bariju ,u kojoj je nek.o vreme hila zammi.k rpolitiCkog koanesara; j.amuara 1944. watila se u Sloveniju i 1bila ·izahrana u SNOS; urediva.Ja Ljudsku pTavicu -i obila !poveren:Lk CK KPS u Dolenj.skoj, Pri-m-orju "i Koru.Sk()j; poiSe-tkrom. maj a 1945-. godine posta.J.a ministar za oocijaJnu politi'ku u prv-oj slovenaCkoj naDodn-oj vladi; 'bila predsednik Narodn·e .skupSti.ne SR Slovenije, posl.ani·k u Saveznoj i RepubHCkoj slrnpStini, Clan CK SKJ, predsed-nik Gla'lmog odbora SSRN Slovenije, predsednik Veta na11oda Savezne skupStine. Odlikovana je Ordenom narodnog heroja i drugim 'Visakim 'Odlilkovanjima; Clan Saveta federaoij-e. 422 se, kao osnovno, postavlja: jednaka plata za jednak rad, ukidanje nocnog rada za zene, jednake plate udatim i neudatim zenama, zastita fahrickih i drugih radnica pred stetnim posledicama rada i slicni prohlemi u pogledu zastite zenske radne snage. Medu ovim zahtevima istice se priznavanje svih politickih prava zenama sa potpunim aktivnim i pasivnim pravom glasa. U referatu se dalje govori o polo.Zaju Zene radnice, seljanke, domaCice, kuCne pomoCnice, nize namestenice i o polozaju zenske omladine i mladih radnica. Posehno je prikazan rad zenskih organizacija, raznih zenskih udruzenja, sindikainih organizacija i zenskih sekcija u sindikatu i konstatovano da je hila mnogo sektastva u radu sa zenama radnicama. Izneseno je nekoliko podataka o ucescu radnica u strajkovima i receno da je u strajkovima koji su se vodili te godine hila vise od 50 odsto zena. Zatim se govori o politickim akcijama u kojima su zene ucestvovale i 0 organizaciji zhorova za pravo glasa zena. u referatu je data kritika feminizma, kao iskljucivo zenskog pokreta, koji je nedosledan u pogledu postavljanja osnovnih zahteva zena, i kritikovana su ideoloska skretanja u vezi sa zenskim pitanjem. Zatim su izneseni jos neki nedostaci i prohlemi u radu sa zenama i postavljeni odredeni zadaci koje treha da izvrse sve partijske organizacije. Kao prvo, postavljeno je da treha organizovati siroki propagandno-prosvetni rad sa zenama kako hi one postale svesne svoga polozaja u kapitalizmu i svoje uloge u horhi radnog naroda. U tom cilju postavljeno je da zenske zahteve treha povezivati sa horhom protiv kapitalizma i svim tekucim prohlemima, kao sto su: horha protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce, za ostvarenje nacionalne ravnopravnosti u zemlji itd. Istaknuto je da na ostvarivanju ovih zdataka treha angazovati i muskarce i zene. Ohlici rada sa zenama treha da hudu elasticni, sto zavisi od odredenog polozaj a i mogucnosti rada u pojedinim mestima, kaze se u referatu. Komunistima je postavljeno da rade u svim organizacijama, drustvima, udruzenjima i grupama gde se sakupljaju zene. Ukazano je na potrehu stvaranja legalnih zenskih organizacija kroz koje hi se najuspesnije okupljale zene i vrsio odredeni politicki uticaj na njih. Preciznije su odredeni zadaci zenskih sekcija koje se osnivaju u okviru sindikalnih podruznica i cija osnovna delatnost treha da hude organizovanje propagandno-vaspitnog rada medu radnicama, s tim da se radnice ne izdvajaju iz opsteg sindikalnog pokreta. U referatu je data ocena zenskih Jistova, koji su imali veliku ulogu u sirenju propagande medu zenama. Na kraju je naglasena potreha da se zene masovnije okupljaju u razne akcije, da se sistematski organizuje vaspitni rad i da se najholje zene primaju u Partiju. Posehno je ukazano da radom medu zenama treha da se have sve partijske organizacije i da za uspesnije organizovanje toga rada treha osnivati pri partijskim komitetima komisije za rad medu zenama. 38 Posta u ono vreme nisu postojale mogucnosti za svestranije prikupljanje podataka o radu KPJ sa zenama i aktivnosti zena u raznim druStvima, udruZenjima i grupania, u referatu se nije mogla "ARP, fcmd CK KPJ, 1940/14; Vdda Tomli!c, n. d., 138. 423 �dati temeljitija analiza toga rada, ali je,znacajno da je na Konferenciji podnet poseban referat o radu KPJ sa zenama i da su u njemu razjasnjena mnoga nejasna pitanja i preciznije odredeni buduCi zadaci. U diskusiji o referatima nekoliko delegata je govorilo o radu medu zenama. Oni su istakli da je taj rad nedovoljan i znosili su iskustva o pojedinim oblicima i metodima rada koji su najpogodniji za masovno okupljanje zena. U Rezoluciji Pete zemaljske konferencije KPJ je konstatovano da je u nekim partijskim organizacijama sistematski rad medu zenama zanemaren, da se ne posvecuje dovoljna paznja tome radu, da je on prepusten samoinicijativi nekih organizacija i komunista koji su zaduzeni da rade sa zenama, a zatim je postavljeno: ,a) da sve partijske organizacije posvete najvecu paznju radu medu zenama, osobito u sindikatima i drugim masovnim organizac'ijama; b) za taj rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove; c) da partijske organizacije posvecuju cim vise paznje zenama iz radnickih i siromasnih rejona i pruzaju mogucu pomoc raznim savetima itd.; d) vodeci borbu za opca zenska gradanska prava, za jednaki rad jednaka plata u preduzecima, raznim uredima itd., potrebno je u isto vreme suzbijati budoaski feminizam, koji stvara jaz izmedu radnika i radnica i ima za cilj da otupi ostricu klasne borbe" .39 Peta zemaljska konferencija dala je kriticku ocenu rada Pare tije medu zenama, razmotrila svestrano tu oblast partijske delatnosti i odredila jasne zadatke u pogledu daljeg rada komunista na okupljanju i organizovanju zena. Na Konferenciji su izabrane dve zene u Centralni komitet KPJ, i to Spasenija Babovic i Vida Tomsic. ·~- hapsene i osudivane na kazne zatvora, strogog zatvora, robije i gubitka casnih prava. 41 Ove kazne izricao je uglavnom Ddavni sud za zastitu drzave u Beogradu- 42 Iz optuznica i presuda vidi se da SIL zene osudivane na jednu do 10 godina robije zato sto su bile komunisti i sto su izvrsavale razne partijske zadatke, kao sto su: umnozavanje i rasturanje partijskog materijala, prikupljanje priloga za Crvenu pomoc i ucesce u rukovodstvima te organizacije, drzanje komunista ilegalaca u svojim stanovima i pribora za umnozavanje propagandnog materijala, obezbedivanje i oddavanje raznih sastanaka u stanovima, uCeSCe u demonstracijama, odrZavanje veza izmedu pojedinih partijskih organizacija i rukovodstava, pisanje pisama, Clanaka i parola, primanje i smestaj vecih kolicina partijske literature itd. Veci broj zena prosao je kroz istrazne zatvore u kojima su mucene, a mnoge su na sudskim procesima, u nedostatku_ ili udru.Zenj<a za nelegalno prigraJbljiv-anje ·vlasti, kao i uQPSte on:o Uo sesadrZi u prednjoj taCki; 3) izdavanje pod zakup ili rna u kom ·vidu ustupanje ZJgrada ili prostorija za salkupljanje lica, kojima ·hi bio oilj pviprema ili o:rad za os.tvarenje· Cega od -onoga Sto je izlo.Zeno -u gornjim ta.Ckama, ako je onaj ikoji je zgradu ili prostoriju IUS'tup1o, znao na Sta Ce se an.e upotrebtti; I ! 5) Sta-vljanje u veru :sa ika:k.vom liC.noSCu i'li 'kakvim druStvom u inostranstv:u u cilju dobijanja kalwe :pomoCi otuda radi prilprema za revoluciju ili nasilnu promenu -sada·Snjeg politiekog stanja u zemlji ... Clem 2. Ko uCini rna koj·e -od okriviOnih dela izloZ:enih u N. 1. ovog: zakcma, kamiCe se smrCu ili Tobijom -do 20 g-odina. P.redmeti 'kriviCnih dela. k·onfiskovaCe se. Oni kojd znaju da se pripremaju zJo,Cini, iZ'loZ.eni u Cl. 1. pa o .tome na vreme ne izveste drZaVlllu vlast, 1kazniCe ISe robijom do 20 godina. U cilju ·btrZeg i lakSeg utvrd:i'Vanja ik·rivice dapuStteno je n..a:dle.Znim. vlarsttma da 'VrSe pretres i noCu". 4. Progoni i osudivanje zena komunista 41 Prema Kr.iviCnom zakoniku od 27. janua-ra 1929. godine (C.n.yJ!c6eue uoauue, 33-XVI o;a; 1. c:Pe5pyapa 1929) glavne ·kazne .su bile: smrtna Jrazna, 2ene su se sve vise isticale i afirmisale u radnickom pokretu u ovom periodu, a mnoge su, kao komunisti, bile zapazene u radu na organizovanju raznih akcija Partije i radnicke klase. Zbog svoje upornosti i aktivnosti neminovno su dolazile u sukob s veoma strogim postojecim zakonima, 40 pa su bile od strane vlasti proganjane, robi}a, US'toCenje, strog;i zatvo:r, zatvor ·i novC:ana ikazna, a sporedne: gubitak Casnih prava ·i gubitak .sluZbe. Robija je mogla biti veCita ili u trajcmju od 1 do 20 ,godlna, a izdr?.iava"la se u naroCit1m kaznenim z.avodima. Stl'Ogi zatv.or i zatvor mogao je da Uraje od 7 dana do 5 godina, a ako je trajao v..iS.e od 1 godine izdria'Vao .se u onaroi:-itim 'kaznenim za vodima. Pri o&Udi na smrt ili -robiju preko 5 g·OOina, sud je tzrlcao i kaznu: traQno1g gubitka Casnih prava 1 a :Pri osudi ona r!>biju do 5 1godina ir.z:ricana je i kama Casnih prava -cd 1 do 5 •gcdina. Sud je u odredenim .sluCajevima; koji su ipredvideni zakonom, pri osudi a stro.gi zatvor, izrica-o i kaznu gubitka 1Casnih prava za vreme od 1 do 3 godine. Gubitak Ca.snih p.rava &astoja.o se u gubdtku .prava na dr.Zavnu Hi rna koju drugu jaV!I1u sluZbu, na javna zvanja, na aka-demske stepene, odlikavanja i druge jaVlile poCasti~ ·kao i srvill :poJ.itiDkih .prava ,(aktivno i pasivno hjraCko pra·vo i dr.). 39 13; Rezolucija. Pete zemaljske konferencije KPJ, Proleter, 1, januar 1941, KO.Aty'nUCT, ° Cl. 1, OKTD6ap 1946, 120. 4 1. i 2. Zalkona o za.Stiti javne ·beZJbednooti i poretka u drlavi od 6. januara 1929. godine (C.11.y::»c6ene Hoaune, 9, 11. jauyap 1929.) glasi: ,Clan 1. Kao -zloC.instvo u smislu ikameoog zakona srnatr.aCe .se i ova dela: 1) 1pisanje, iz.davanje, Starrntpanje, ,ratsturanj.e: krrljiga, novina, J)lakata ili ·~bj,av.a kojima se ·ide na rto da se ko ,podstrekne na nas.i:lje prema drZavnim vlastima J., uopSte, da .se ugvozi javni mir ili dovede u opaooost javni poreda'k. Qv;o vaZii i .za. svaku ·pismenu i1i usmenu propa1gandu ili ubedivan.le -drugi..h da .treb.a ,promeniti poE<tiCki ili ISOcijalni poredak u dtiarv.i., 21lo.Cinoan, nasiljem ili rna kojom vr..stom tero-rizma; 2) o!'lganizovanj-e, potpomcuganje Hi pOtStajanje Clranom :kakvog udru.Zenja tkoje <hi dmalo za svrhu 1propagandu .komum.izma, anarhimna, tmorizma 424 42 Na osnovu Zakona ·O Dr.Zavnom sudu za zaStitu drZave od 24. okto•bra. 1930. ~godi·ne, DrZavni sud za ZB:Stitu odriave .i. DrZavno tuZilaStvo pri tome· sudu, l]mji su ustanovljen'i 8. I 1929. ·godine pri Kasacionom .srudu u Beogradu, postali su samosta1na nadleStva. Dr.Zavni sud za zaStitu drZave bio je nadleZa.n da na Citavoj teri.toriji Kraljevine Jugoslavije vrSi izvidanje, istra.gu, pretresi sudenje o odredenim kriv.iCnim delima po KriviCnom zaikoniku i ·Zakonu: o :za.Sti-ti ja,11lle bezbednosti. i poretk.a u drlavi. 425- �dokaza, oslobadane optuzbe iii su sudene,na manje vremenske kazne do godine dana zatvora. Pored toga, mnoge zene su cesto pritvarane i u zatvoru ostajale po nekoliko dana bez ikakvog saslusanja. Posle zavodenja sestojanuarske diktature komunisti su zbog najmanje aktivnosti protiv rezima osudivani na visegodisnju robiju. Sredinom 1929. godine izvrsena su u Vojvodini velika hapsenja komunista, a krajem iste godine sudio im je Drzavni sud 7..a zastitu drzave. U toj grupi hila je i Roza Keri-Marton, krojacica iz Beckereka (Zrenjanin). Ona je optuzena da je uoci 1. maja 1929. godine sa Servom Mihaljom, Senji Mihaljom i drugima umnozavala i rasturala letak Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Zbog toga je hila osudena na 10 godina robije i na novcanu kaznu od 300 dinara. 43 Maja 1929. godine uhapsena je Savka Tasic. iz Kragujevca. Ona je okrivljena zato sto je hila clan KPJ u Nisu, sto je prekucavala i umnozavala partijske letke i vrSila prepisku partijske organizacije Nisa sa drugim partijskim organizacijama. Januara 1930. godine osudena je na 10 godina robije i na trajni gubitak casnih prava. Roza Keri i Savka Tasic upucene su na izdrzavanje kazne u Zenski kazneni zavod u Zagrebu, u kojem se tada nalazila i Marija Breznik, koju je Drzavni sud za zastitu ddave osudio na tri godine robije. One su krace vreme provele u ovom zavodu, a zatim su 26. septembra 1930. godine" oremestene u Centralnu pozarevacku zensku kaznionu, u kojoj su kasnije izdrzavale kaznu vecina zena osudenih na robiju i strogi zatvor. U leta 1929. godine doslo je do masovnih hapsenja komunista u Bosni i Hercegovini. Medu njima je bila i Kata Govorusic,•• visegodisnji partijski radnik i jedna od najaktivnifih i najistaknutijih zena u Bosni i Hercegovini u to vreme. Ona je uhapsena jula 1929, a pocetkom marta 1930. godine presudom Drzavnog suda za zastitu drzave osudena je na pet godina robije i na pet godina gubitka casnih prava zato sto je bila clan KPJ u Sarajevu, organizator i blagajnik Crvene pomoci i sto je rasturala partijske letke i drugi materijal.46 Kaznu je izdrzala u Kaznenom zavodu u Pozarevcu. 4 ~ ARP, fond Dr.Zavmi sud za zaStitu drZave, 1br, 1434/29 (u <daljem .tektsu fond DSZD); AJ, fond Miinistarstva 11Jravde, 1br. 44152~30 (lli -daljern tekstu f001d MP). " ARP, fond DSZD, 'br. 1102/29; AJ, food MP, 00:. 44-152-30· br. 18950-30; PoloZaj politiCkih zatvoTenika u Jugoslva.iji, Slobod:na misao: Hst l1rvatskag radnog rnaroda u Kanadi, 528, Toronto, 15. februaT 1938, 3. 4 • :; K-a.ta Govo·ruSil:. - rodena u F.ojnici 5. septembr.a 1885. go<dliile, a umrla u V:rS.cu februara 1957. godine; f.abri·Cka radnica: uCestvovala u ·radni-Okom rpotkretu Bosne i Hercegovine, a 1920. poostala Clan KPJ i !radita u 'saraievsk·oj rpartijS<koj -organizaciii: Clan Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo, Clan POikrajinskog komiteta KPJ za BiH i •sekretar PokTa.jinskog odbora Crvene pomoti za Bosnu 1 Hercegovinu; .posle izdr.Zane kazne, <lt!Sla u Zagre? i. a~'ivno rradfl.a u sindika-lnoj i :Pa-rtijsk:oj organizaciji do maja 1943; ta'Cta Je •1zaSla na slobodnu teritoriju Slovenije i -radila u organizacijama AntifaSi.stiCk01g fronta Zena. " ARP, fond DSZD, <br. 1874/22; fand DT, br. 1872-1874; Dragan MarkoviC. i LjubiSa RistoviC, Pred nepriznatim sudom, k.nj. II, 1961, 31, 43 l 63. 426 I I Medu prvim zenama iz Slovenije koje su se naille pred DrZavnim sudom za zastitu ddave, bile su Paula Kastrin, Marija Draksler i Ruza Plankar. Paula Kastrin, domacica iz Ljubljane, optuzena je da je u toku 1928. i do aprila 1929. godine u Ljubljani umnozavala cirkulare i razna partijska uputstva koja su upucivana partijskim organizacijama, zatim letke Mesnog komiteta KPJ i Mesnog komiteta SKOJ-a; da je partijska dokumenta cuvala u svom stanu i da je sredinom 1929. godine u administraciji Jista Enotnost prikupljala priloge za Crvenu pomoc. Zbog toga je novembra 1929. godioe osudena na godinu zatvora." Marija Draksler, krojacka radnica u Ljubljani, bila je aktivna kao ucenica i ucestvovala je u pojedinim zborovima i demonstracijama koje je organizovala Partija. Kao aktivna ucesnica radnickog pokreta primljena je u SKOJ, a zatim 1925. godine u KPJ. Krajem aprila 1929. uhapsena je i optuzena da je hila clan organizacije Crvene pomoCi, da je prikupljala dobrovoljne priloge u novcu, i to predavala za komuniste koji su hili u zatvoru u Ljubljani, da je vrsila propagandu protiv poretka, da je cuvala Lenjinovu sliku i neke partijske proglase. U nedostatku dokaza osudena je na kaznu zatvora od sest meseci.<• Ponovo je zatvorena pocetkom maja 1930. godine pod optuzbom da je bila Clan KPJ, da je· kao komunist isla na sastanke na kojima se raspravljalo o partijskim zadacima i o radu Crvene pomoci. Posle visemesecnog mucenja i saslusavanja, osudena je zajedno sa grupom slovenackih komuni-· sta marta 1931. godine, na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava u trajanju od pet godina. Kaznu robije je izdrliavala. u Zenskom kaznenom zavodu u Zagrebu u kojem je od 130 zena. samo ana bila politicki krivac. U istom procesu osudena je i radnica Ruza Plankar na godinu dana strogog zatvora zato sto je u svom stanu u Zagrebu prikrivala partijske funkcionere i kao kurir odrza-vala veze izmedu njih i partijske organizacije u Ljubljani. Posta· je hila zatvorena 15. oktobra 1929. i do sudenja ostala u istraznom. zatvoru, to jest jednu godinu, 5 meseci i 11 dana, to je iznosilo viSead kazne u izrecenoj presudi. 49 Eva Nuskern iz Osijeka uhapsena je jula 1929. godine i optu-· zena da je hila Clan SKOJ-a i da je kao skojevka vrsila kurirsku. duznost, da je odlazila u Zagreb i donosila propagandni materijaL i da je umnozavala letke komunisticke sadrzine. Zbog toga je marta. 1930. godine osudena na kaznu strogog zatvora od tri godine. 50 Po-eetkom 1929. godine uhapsena je Katarina Cvitan, graficka radnica. iz Zagreba. Ona je optuzena da je u stanu prikrivala ciklostil i ostali. materijal za umnozavanje partijskih letaka koji su rasturani u Za-grebu. Osudena je na 6 meseci zatvora. 51 Iste godine bila je uhapsena i Milica Pecarski iz Nisa pod optuzbom da je bila clan KPJ i da je· " ARP, f<md DSZD, br. 1006/29; fo-nd DT, hr. 883/29. " ARP, fond DSZD, hr. 1006/29; fond DT, hr. 883/29; A I en k a N e-dog, Ne sodiSCa ne jeCe jih niso strle, NaSa Zena, 3, 1959. "ARP, fond DSZD, br. 2241/29; fond DT, br. 539/30 i 772/30; Alenka, Ned o.g, n.n.; M a.r jan a Dr a ksl e r, DuSevno muCenje u Zenskoj kaz-· nionicj, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja, knj. 2, 342. " ARP, fond DSZD, br. 1839/29. " Isto, hr. 1118/29; fond DT, .br. 1118/29. 42T �Qddavala veze izmedu partijskih organizac1Ja Zagreba i Beograda. Medutim, ona je u nedostatku dokaza oslobodena optuzbe aprila 1930. godine. 52 Polovinom 1930. godine Ana-Anka Mihota, privatna cinovnica iz Zagreba, osudena je na kaznu strogog zatvora od dve godine. Ona je uhapsena 5. marta iste godine pod optuzbom da je primila pisacu masinu koja je bila vlasnistvo partijske organizacije i na kojoj su umnozavani razni partijski leci i drugi propagandni materijali. 58 Marija Matosic, radnica u Beogradu, uhapsena je februara 1930. godine i okrivljena istog meseca zato sto je primila od Otokara Kersovanija kutiju u kojoj su bili Cianci komunisticke sadrzine, namenjeni !istu Bilten, zatim indigo i papir za umnozavanje toga lista, i sve to predala Babovicu. Zbog toga je osudena septembra 1930. godine na kaznu strogog zatvora od jedne godine dana, i na proteTivanje iz Beograda na tri godine pos!e izdrzane kazne strogog zatvora.54 U junu 1930. godine osudena je Ana MikaCic, radnica iz Zagreba, na dve godine strogog zatvora, jer je, prema presudi, Drzavni sud za zastitu drzave nasao da je kriva zbog komunisticke propagande. 55 Optuznica je teretila krojacicu Barbaru Selesi da je posle 1. avgusta 1930. godine u Velikom Beckereku (Zrenjanin) postala clan komunisticke i:elije i da je kao kurir odrzavala veze izmedu komunista u Novom Sadu, Velikom Beckereku i Pancevu, da je u njenoj kuci umnozeno oko 400 komada letaka s potpisom Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, da je raznosila letke s potpisom KPJ i SKOJ-a u kojima se radnici i seljaci pozivaju da budu na strani SSSR-a. Optuznica je podneta 19. marta, a presuda je izrecena 28. maja 1931. godine, kojom je Selesi Barbara osudena na Hi~nu strogog zatvora od dve godine. 56 Sarlota Fridfeld (Friedfeld) optuzena je da je imala veze sa Qficirima u Mariborskom garnizonu, koji su organizovali komunisticku i:e!iju i radili na pripremi oruzanog ustanka. Zbog toga j_e jula 1932. godine osudena na kaznu robije od jedne godine i ha gubitak casnih prava u vremenu od pet godina. 51 Ivanka Ivic optuzena je sto je od svog muza Mihajla I vita primala partiiske izvestaje 1 dva puta ih nosila u Bee Centralnom komitetu KPJ i lito je od ovog komiteta iz Beca done!a u Beograd oba puta po 30 hiljada <linara i materijal pisan nevidljivim hemijskim mastilom. Nju je optuznica posebno teretila sto je odrzavala veze sa partijskim rukovodstvom u inostranstvu i zato je osudena, decembra 1932. godine, Isto, br. 2020/29. Isto, br. 108/30; PoloZaj politiCkih zatuoren.ika u Jugoslaviji, SloOodna misao, 528, Toronto, 15. jebruar 1938, 3. 4 5 ARP. fond DSZD, hr. 94/30. Prema paragrafu 57. Krivi"Cnog zakonika, .proterivanje osm:tenika .fz jednog mesta -nije moglo biti duZe od td godine, a moglo :se izreCi u presudi pored kazme rOOije ili strog,o.g zatvura. 55 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 191. 56 ARP. f~nd DSZD, br. 266/30: f<>nd DT, br. 1524/30, Zbirka Uprave Kaznenog zavoda PoZarevac, kut. l, kazneni ,spis SeleSi Barbare. " ARP, fond DSZD, br. 19/32. .s2 53 428 na kaznu robije od dve godine i gubitak casnih prava za vreme od pet godina.•• Iste godine, osudena je Boriska Fuks, krojacica iz Ve: likog Beckereka (Zrenjanin), na kaznu stro~?g. zatvora od sest mesec1 zato sto je primala novae od Crvene pomoc1 1 predavala ga odredenim licima u gradu. 59 U Zagrebu su 15. oktobra 1931. godine uhapsene Anka Adal!'ic, krojacica, i Barica Iverovic, domacica, i osudene presudom KralJev: skog sudbenog stola u Zagrebu, jun~ 1932. godme. _Anka Adam1c je okrivljena sto je u toku 1931. godme davala stan 1 hranu svome bratu Josipu Adamicu,•o koji je bio komunist i da je u svom stanu prikrivala materijal potreban za umnozavanje partijskih letaka. Barica Iverovic je okrivljena zato sto je ·oktobra 1931. godine izdala stan svome bratu Josipu Debeljaku, 61 koji je bio partijski i skojevski rukovodilac, sto ga je krila i davala mu hranu, sto je u svom stanu skrivala materijal za umnozavanje letaka, je n~ tavan iste ku~<; skrila tri rucne bombe, sto su se u njenoj kuc1 sastaJall JOS1P Adam1C i Josip Debeljak i sto je izdala pod zakup prostor!~e za okupl_janje lica koja su propagirala komumzam. Anka Adam1c osudena Je na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava za vre~e. od tri godine a Barica Iverovic na kaznu robije od dve godme 1 sest meseci i da gubitak casnih prava u trajanju od tri godine. 62 Apri!a 1933. godine bile su uhapsene studentkinje Ljubljanskog univerziteta Lidija Sentjurc i Ivanka Muacevic i presudo;n Drzavnog suda za zastitu drzave u Beogradu, na pro~esu p~ot:v !jubljanskih studenata, osudene novembra 1933. god1?-e. ~1d1Ja Sentjurc je optuzena zato sto _ie naJ?isal~ dva. clanka, 1 t? Jedan o bratstvu ba!kanskih naroda 1 drug:t o 1zvesmm problennma rudarske omladine za ilegalne partijske listove Rdei'i signali i Rdei'i prapor. Ona je te clanke sa pismom poslala iz ~rastnika na odredenu adresu na Ljubljanski univerzitet. Preko Jednog provokatora policija je dosla do toga pisma i tada je uhapseno oko cetrde~~t studenata. Posle saslusavania u zatvoru ih je ostalo sedam kod koJ1h je pronaden partijski materijal. Zbog toga je Lidija osuaena. na dve godine robije i na gubitak casnih prava za v;:eme od dv_e godme. Ivanka Muacevic je 1931. godine osudena na sest mesec1 strogog zatvora zato sto je iz Praga donela u Osijek veci broj_ partijsk~h brosura rezolucija, novina i Ietaka, decembra 1930. godme. Ona Je avgusta' 1933. godine ponovo optuzena da je i dalje saradivala s komunistima. U njenom stanu policija je pronasla dosta ilegalne par- "!? 1 se Isto, br. 39/32; PoZoZaj politiCkih zatvorenika u Jugoslaviji, Slobodna misao, 529, Toronto, 17 .februaT 1938, 3. '" ARP, fond DSZD, br. 6/32 6o Josip AdamiC je bio Clan Mjesnog komiteta KPJ u Zagrebu i Clan Mjes:nog odbora Sindikata drvodeljaca. 61 Josip Debeljak je bio CLan Centralnog komiteta KPJ i sekretar Centralnoc komiteta SKOJ -a. 6 2 2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 204-206; D. Marko y i C - L j. Risto viC, Mrtva usta ne govore, PoHtiCka suctenja, Beograd, lmJ. 2, 1969, 722-725. 429 �tijske literature i zbog toga je osudena na dve godine robije i na gubitak casnih prava za vreme od dve godine. 68 Jelisaveta Bembas, student prava iz Beograda, uhapsena je maja 1933. godine i okrivljena sto je radi umnozavanja i rasturanja izradila matrice za vazne partijske materijale, i to: Dvanaesti plenum IKKI i zadaci KPJ, Odluke CK KPJ i Spoljne i unutrasnje okolnosti oktobarske revolucije. Ona je umnozavala i rasturala partijske Ietke i na procesu, novembra iste godine, osudena je na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava za vreme od pet godina.•• Darinka Mikicic iz Sarajeva osudena je oktobra 1933. godine na devet meseci strogog zatvora zato sto je korigovala i prepisivala clanke o polozaju obucarskih radnika u Sarajevu i sto je umnozavala letke koji su se odnosili na rudare Kaknja. 65 Natalija Znidarcic-Thalec osudena je 1934. "godine na deset meseci zatvora zato sto je ucestvovala u pripremanju i stampanju kom':'ni~tickog studentskog biltena. Kaznu je izdrl\ala u :Zenskoj kazmom u Zagrebu. U to vreme, od Okruznog suda u Ogulinu osudena_ je Marija Bevandic na osam meseci strogog zatvora i gubitak casmh prava za vreme od dve godine zato sto je radila na 1Urenju komu?is~icke ~ropagande. 66 Januara 193-1. godine uhapsena je u L]ublJam Saks1da Marcela, radnica, i osudena na kaznu strogog zatvora od sest meseci i na gubitak casnih prava za tri godine, zato sto ~e prenosila ilegalnu postu i literaturu. 67 u drugoj polovini iste godme uhapsene su Vida Bernat-Tomsic, student filozofije u Ljubljani, i Darinka Svent-Kovacic, ucenica. Vida je tada, pored ostalog, radila u Crvenoj pomoci i kod nje su pronadeni dopisi adresirani ministru, banu i rektoru univerziteta u kojima se protestuje protiv mucenja od strane policije. Kod Darinke Svent nasli su Enaelsovo delo Anti-Diring, pocetnicu ruskog jezika i brosuru o ze;,ma u URSS-u. Vida je osudena na ·devet, a Darinka na 14 meseci strogog zatvora. Kaznu su izdrzavale u istoj celiji. One su zajedno sa ostalim politickim zatvorenicima, februara 1935. godine, strajkovale gladu, zahtevajuci da im se poboljsaju uslovi za izdrl\avanje kazne u zatvoru. 68 U isto vreme pred Drzavnim sudom za zastitu drzave nasle su se Kristina Kovacevic, herihterska radnica iz Beograda i dr Klara First, lekarka iz Subotice. Medutim, u nedostatku dokaz~ one su oslobodene optuzbe. •• Januara 1935. godine u Beogradu je uhapsena radnica Anka Jovicic i okrivljena da je prim1la viSe ilegalnih brosura i listova, "ARP, fond DSZD, br. 28/33 i br. 4/31; Lidija Sen.tjurec U Po- ZarevaCkoj Zenskoj kaznionici, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... ,' knj. 2 351; Fotog:rafski d-okumenti Q boju Komuni-stiCke partije Slovenije Ljubljana' knj, 1, 1964, 354. . ' ' " ARP, fond DSZD, br. 24/33. " Isto, br. 11/33. AR~, tond DT, br. 821/34; DT, ·br. 785/34; DT, br. 518/35; Zene Hrvat~ke ~ rad!l'tckom po~!etu ... , 226 i 227. ,17 dana terora", Borba, list radn:ika 1 selJaka 1z JugoslaVIJe u Kanadi, ·br. 42, TorQllto, 25. oktobar 1934. 7 6 Alenka Nedog, n.n. as Arhiv CK SK Sloven.Jje, presuda Ok-ruZnag suda. 69 ARP, fond DSZD, hr. 29/34 i br. 4~ /34. 66 430 REGISTAR LICNIH IMENA A Aceva Vera - 415. ,,Aciceva" - 137. ACkun Liza - 354. Adamov.ic Anka - 429. Adamovic Josip - 429. Adler- 305. Adzemovic- Leko Spasa- 174, Agatonovic Radosav - 186. Ajdlsek Mica - 313. Alargic J11dita - 255. Alhahari Ankica - 243, 244, Albala Paulina (Lebl) - 308, 361. Albreht - 183. Aleksandar, kralj - 197. Aleksic Dejan - 375. Aleksic Kristina - 155. AliJmlfic Dzemal - 251 Alkalaj Olga - 329, 330, 361. Alrtmli Ela - 308. Andoska Vera - 216, 249. Andrej,evic-Kun Dorde - 361. Andclkovic-Cvetkovic Desanka Anc:!elkovic Desanka - vid. An· delkovic-Cvetkovic Desanka 92, 112, 114, 128, 129, 136, 183, 185. AndeLkovic Jelena - 79. Anc:!elkovic Milka - 79. Antic - 213. Antolic Mira - 431, 432. Apostolovlc Zorka - 129. Ardaluh Anka - 160. Arsic Mileva - 155. Asedi Lina - 74. Askovic Milorad - 216, 256. Atanackovic Milena - 174, 175, 177, 182, 183, 185, 188, 189, 190, 191, 266, 267, 282, 285,308, 337, 361. Atanasijevic Dara - 79. Atanasijevic dr Ksenija - 191, 192, 194. Aterton Meri - 332. B B"bic Vlatka - 377. Babic-Kesler dr Zdenka - 361. BabiC Ljerka - 361. Babovic-CukoV:ic Spasenija vid. Babovic Spasenija - Cana. Babovic Spasenija - Cana- 228, 330, 414, 418, 421, 422, 424, 428, 435. Bacin Lenka - 84. Bajalica D1mitrije - 380. Bajer Katica - 103. Bajfus Marija - 84. Bajic Marija - 71. Bajic Natalija - 350. Bak Perl- 355, 366, 371. Bak Ruia - 359, 402. Balaban Micika - 99. Balog-Raplc Anka - 264. Bandic Ana - 143. ,BaniC'' - 138. Barbaric Nada - 319. Barojevic Rakila - 98. Bartos dr Bozana - 171. Baruh Rahela - 330, 415. Bas Ana-Marija - 397. Bauerova Ana- 106. Bebel Avgust - 11, 319, 372, 438. Bedekovic Danica - 267. Begic Dana - 4, 54, 243, 244, 251, 252, 275, 290, 304, 339, 346. Begovic dr Mehmed - 59. Bembas Jelisaveta (Beska)- 330, 361, 430. 463 �Bet ·Gertruda ..:.:.:· 394. BeroeroviC Gojko - 218. Bergman Alfred - 388. Bergman Frida - 256. Berislavic Stana - 209. Berkovic J elisaveta - 417. Bernot-Tomsic Vida - 430. Bertonceljnova - 85. Berus Anka - 293, 410, 432, 438, 440. Bevandic Marija - 430'. Biljan Ljubica - 82. Blazevic Tereza - 105. Bockaj nora - 431. Bogdanova Nada - 264, 347, 359, 360, 407. Bogdanovic Katarina - 180, 182. Bogdanovic dr Milica - 339. Bogie dr G. - 47. Bogicevic Vojislav - 15. Bahunjicki dr Adela - 397. Bojovic R. Jovan - 3, 32, 137, 386. Bol}esic Marija - 160. Bon- 236. Borcic Mara - 371. Boric Marta - 371. Borjan JurJn Lucija - 151, 212, 322. Borovsak HeJ.ena - 354. Boskovic Magda - 319, 320, 369. Bozicevic Ivan - 221, 240. Bozic dr Ana - 8, 171. Bozovic Ivan - 220, 413. Breberina Sonja - 319. Brejc- 109. Brezar Stefanija - 313. Brezarjev - 76. Breznik Marija - 426. Bnkalic mna - 160. Brkic dr Ana - 193. Brkovic Savo - 263. Broz Josip - Tito - 139, 140, 141, 142, 150, 335, 348, 418, 421, . 422. Brujic Srdan - 385. Bucar Mara -.'.100. Budisavljevic - 403. Bujadic Zlata - 72. Bukovec Marija- 313. Buljanovic Vicko - 410. 464 Bun;\'ta Marija - 105. Bunjevcevic J osip - 107. Bures - 224, 253. Bursae Milica - Beoa - 255. Butera Rezika - 160. Butkovic Drago - 407. Butorac-Pamvic Anka - 135, 148, 150, 151, 226, 369, 409, 417, 435, 441. . c Ca.zi Josip - 14, 17, 19, 28, 29, 30, 42, 45, 75, 113, 143, 144, 147, 156, 158, 159, 160, 161, 205. Cecic Marija - 415. Cekulic Ema (Ceka) - 369. Cerin Justa - 103. Cerjak Marija - 103. Cermanovic Ljuoica - 181. Cetkin Klam (Zetkin Clara) 12, 15, 16, 20, 118, 119, 120. Cjao-Tun-veng - 364. Cnnkovic Draga - 82, 91, 92. Cvetic Bosiljka-Bosa .;_ 287, 326, 327, 330, 361, 432, 433. Cvetkovic Andela - 407. Cvetkovic Desanka - vid. Andelkovic-CvetJi!ovko Desarrka. Cvetkovic Dragisa - 332, 335, 340, 400, 403, 404, 405, 407, 415, 440. Cvetkovic dr Slavoljno - 440. Cvetkovic Zorka - 101. Cvijk Veronika- 417. Cvitan Katica (Katarina) - 135, 427. c Cetkovic Jelena - 256. Cukovic Ljuoica- 74, 79, 81, 82, 95, 114. CurCic Evica - 413. Capek Karel - 371. Cec Antonija- Toncka- 85, 86, 138, 313, 417. Cec Vrhovec- 313. Celesnlk Fani - 313. Cerkez- 191. Cerkovski Anka - 82. Cerni Anka - 82. Cerni Mazenka- 82. Cernisevski - 372. cohadZic Vera - 361. Colic Dragica - 403. Colic Slavrko - 403. Cubrilovic Vida - 267. Cuokova Jamja - 171. Culi.C Mfrrija - 84. D Daunjamovic dr Pero - 4, 207, 256, 421, 422. Debeljak Barica - 150, 151, 417. Debeljak Josip - 429. Dedijer Milica - 183. Dedijer Vbdimir - 361, 364. Dejanovic Draga - 6. DeleviC-BiljuriC P.ersa - 434. Delic Ana - 15. Demajo Vojka - 361. Derle Julija - 115, 414. DevcicNesa- 319, 321, 322, 323, 356. Devic-Uoavic Stanka - 13. Devovari Zoltfrn - 224. Dimic Mila - 330. Dimic Zorka - 169. Dimitrijevic Bmnislava 432, 433,. Dimitrijevic D. Jelena - 267. Dimitrijevic Natalija - 97. DimitrUevic Neskovic dr Nada 397, 403. Dimi1lrijeviC Radmilla - 361. Dimitrijevic dr Sergije - 13, 27, 31, 49, 51, 239. Dimitrijevic Vera - 403. Dimitrijevic Vojo - 361. Dimntrov Georgi - 393. Dimova Denka - 250. Dimovic .Angelina- 432, 433, 438. DiSen Gabrijela (Gabrielle Duchen) - 363, 396. Divac Nedeljko - 187. bodic Vera - 358, 359. Dragic-Belovic Olga - 397. Dragovic Zagorka - 379. Draksler Marjana - (Marija) 138, 427. Dvorzak Marija - 76. Dumoovic - Kata Mama - 422. I) Ilakovic Duro - 105, 140 Ilokic Mileva - 79. Ilonovic Janko - 366. Dordevic Ana - 81. Dordevic Anka - 79. Dordevic Booa - 327, 329, 330, 331, 332, 337. Dordevic Bosa - 394. Dordevic Branislava - 129( Dorelevic-Jelic Julka - 417. Dordevic Katica ~ 81. IlordeviC Mib. dr Borivoje - 34, 51. Dukic Dusanka - 337. Dukic Mirjana- 3, 26. Duranovic-Janda Sasa - 55, 56. Duraskovic Ana - 434. Duri6-Klajn Stana - 361. Duric-Parenta Slavka - 407. Durie Slavka - 350, 351. Duric-TopaloviC Milica - 16, 72, 77, 78, 87, 91, 116, 342, 343, 366, Durelevic cedomir - 406, 407, 409. Durdevic Slavka - 292, 330. Durickovic Bosko - 407. .E Edvfrrd Resman - 232. Egjend Evejina - 82. Engels Firidrih, - 320 356, 363, 430. Erenbmg Ilja - 366. Evic-Krajacic Bosiljka (Beba) 369, 399, 401, 422. 465 �r . . Fidanova S!avka - 415. Filipovic Filip - 320. Filipovic Kostadina - 81. Filipovic Ljubica- 155. First Klara - 430. FiBer Marija - 83. Fos-Rudin Braina - 434. Franic Ana - 82. Frankovic dr Dragutin - 374. FranoviC-Fimic dr Radmila 193. Fridfeld Sarlota __: 428. Frntic Beska - 208, 209. Frojd- 305. Rrusic Danica - 101. Fuks BorLSka - 429. Furije Sari (Charles Fouler) 372. Furlan dr Bods - 338. G Gacic Natalija - 106. Gaj-I,fen - 364. Gajic Mara- 338. Gaj;ic-Vajs dr Marija - 361. Gajic t.i-vka - 152. Gajovic Radmila - 129. Galic Kaja - 369. Galic Radmila - 433. Galovic Danica - 258. Gaon C. D. - 224. Gavric Elizabeta - 397. GenciC dr Lazar - 361, 405. Georgi Dimovski Stoisava - 360. Georgijevski H. - 407. Gerkman Mara - 234. Glavas Marija- 397. Gluk- 355. Godler Ljubica - 377. Goja- 355. Golubovic Zorka - ISS:. Golob Maila - 372. Gorencevic Limba - 81. Gorki Maksim - 366, 371. Gosnjak Ivan - 418. · Govekarjeva · Miiill<:a (Govekar Minka) - 164, 171, 172, 173, 175, 177, 183, 266, 267. 466 GovifruSic :Kata - 209, 4i6. GradiSni:k Amalija - 160. Grdan Antonija - 219. Gregoran Mar1ja - 258, 414. Grkovic Dusan ~ 154. Gr'letic Anka- 135, 151, 418, 435. Gr'letic Manija - 150, 214, 264, 421, 440. GuberiniC Duro - 379. Gutman Jakob- 235. H Habe Marija - 138. Haberle Branimir - 33, 35, 36, 37, 38, 39, 40. Habijan Marija - 107. Habulin-Lukic Marija - 436. Habulin Marija - 397. HadZic Natalija - 3651. Hajdn Ete1ka - 80. Hajdukovic Mara - 415. Hajligstajn Nada - 216. Has Herta - 320, 321. Hercog Lidija - 431, 432, 438. Hercog Mila - 432, 434, 440. His Ljubica - 84. Hitler Adotf - 12, 390. Hlapec-Don:levic dr JeLena 189, 192. Hoeevar Josipina - 109. Hohnjec dr Josip - 187. Holcer - 219. Hololcev Katarina - 359. Horvat Jovarrka - 418. Ho.rvatic Marija - 219. Hour-Mra:k Betika - 384. Hrabak Bogumil- 155, 156, 256, 257, 408. Hristic Ana - 171, 173, 174. Hristic Danica - 169, 172, 180. Rr1ncevic dr J osip - 208. Humski Andjela - 160. Husli Ma:rija - 84. Hutz Sofija - 82. I I!ic dr Mihaj-lo - 61, 297. I!ic Radoslava __ 72, 87, 91, 97, 116. Ilic Vlada - 45, 51, 136, 208, 258, 414. Ilijanic Jana - 385. IlijiC Iza - 75. Iljic - vid. Lenjin Vladimir Iljic. I vackovic Gordana - 421. Ivanic Delfa - 173. I vel jic Lucija - 82. Ivemvic Barica - 429. Ivic Ivanka - 428. Ivic Mihajlo - 428. Ivkovic Mladen- 399. J Jagodic Marija - 354. Jajac dr Pava - 354. Jambrovic Klara- 219'. Jancic Jelena - 319, 320, 369. Janck-lic Marija - 242. Janjatovic Bosi-ljka - 227. J akolic Milica - 160. Jakopcc Stefa - 218. Jakovljevic Angelina - 149. Jakovljevic Mara - 86. Jambrovic Ruza - 219. Jandrka Vilma - 73, 74, 82. Jankovic Ljubomirka - 357, 358, 359. Jankovic Mara - 101. Jankovic B Milos- 374, 377, 383. Jankovic Vojislava - 184. Jankovic Zorka - 172, 307. Jankovic t.ivka - 79. Jazabek Antorrija- 82. Jec Josipa - 219. Jeftic Milica - 434. J eremic Natasa - 330. Jerkovic Jelica - 215. Jevnihar Angela - 313. J evric Darinka - 193. J evtic Ljubica - 105. Jojic Olga- 330, 357, 361. Josifovski Kuzman - 407. Jovancevic S. - 79. Jovanovic Agna - 101. Jovanovic Batric - .415. Jovanovic BWo - 392. Jovanovic Dara ~ 80. · Jovanovic Darinka - 193. Jovanovic Desa - 215, 358, 359. Jovanovic Draga - 190. JovanoviC-I vanovska Milka 415. Jovanovic Lidija - 392, 415, 434. Jovanovic Ljubica - 101. Jovanovic Malinka - 143. Jovanovic T. Olga - 215: Jovanovic Radoman - 3. Jovanovic Rajko - 136. Jovanovic Stojanka - Carika 13. Jovanovic Vera - 183. J oviCic Anka - 430. JoviCic Katarina - 188. Jovovic Milica - 434. Juhas Julka - 80. Jukic Katica - 83. JuranoviC Mara - 82. Jurca Anica - 313. Jurjevoeva Ana- 433. Jurkovic Anka- 219. J movie Elizfrbeta - 160. J uruc Slavica - 440. K Kacin Milica - 132. Kaj,zer Mira - 434. Kaljevic Milivoje - 149. Kantakuzen - 1911 Kaplarevic Kristina - 105. Karadzic Zorka - 171. KarakaSeviC-StameiTkov1C Neven- ka- 211. Karapandzic Dobrila - 325, 330, 415, 436. Kardelj Pepca - 399; 422, 440. Kariceva Franja - 267. Kruri}o-Pap Valerija - 330, 431. Kasnar-KaradZic Zorka - 337. Kastrin Pavia (Paula) - 138, 313, 427. . . . Kaucic Terezija - 80. Kavgic Jelka- 436. Kazic Marko - 340. Kecic Danilo - 235, 236. Kecman Jovanka ~ 13; ..6.7, 87, 183, 288, 375. 467 �Kecmanovic Dusan - 339. Kecmanovic dr Vojislav-Djedo 339. Keri-Marton Roza - 426, 438. Kersovani Otokar - 428. Kesner Anton - 253,. Kldric Zdenka - 271, 272, 313, 314, 315, 316, 414, 418. Klkic Hasan - 367. Kiri-Sklodovska Marija (Marija Curi.e-Sklodowska) - 366. Kirkov Nikola - 249. Klajn Marija - 209. Klementi Lidija - 208. Kiinc Francka - 417. Kline Vladislav - 131. Knezevic Marija- 434. Knezevic Todorka - 101. Kocovic-Zoric Petrusa - 329. Koconda-Vodv,rska Mira - 168, 171, 188, 189, 191, 192, 285, 308. Kolarevic Rosa - 106. Kolontaj Aleksandra - 119. Kornlinovic Marina - 436. Komparic Alma - 319, 321, 322, 323. Koncar Dragica - 253. Koncaric Hermina - 105. K<>parec Mttra - 7L Kopic Franjo - 82. Koprivica-OStdC 1Stanis1ava 133. K,orac Smilja - 367. Ko.rosec - 109. Korporic Glinka Galja - 369, 431, 432, 436, 438, 440. Kos Hedviga - 160. Kos Marija- 219. Kos Poldka - 313, 414. Ko'" Vika- 205, 219. Kostic Natalija - 79. Kostic Vaska - 101. Kotarac Mitra ~ 72, 80. Kevac Milunka- 417. KOvatevlC DuSanka - 265,-306, 339, 346. Kovacevic Hristina - 149, 430, 434. Kovacevic Katica - 433. Kovacevic-Lopasic · Zlata - 164, 169. 468 Kovacevic Marija - 84. Kovacevic-Pavic Danka - 434<. Kovacevic Srbislava - 357, 358, 359. Kovacic-Grzetic Marija (Maca) - 103, 209, 221, 413. KovaCiC Marija - vid. KovaCiC- -Grietic Marija (Maca). Kovalevska Sofija - 366. Kovic-Klopciceva Angela 138. Kraigher Vito - 27. KrajaCic Beba - 399. KraljeviC Mileva - 101. Kramer Kata ~ 74. Kranjeec Angela - 83. Kranjeev - 88. Kras Josip - 212, 214. Krasovec-Zbasnlk Stef.ka - 312, 313, 314, 315, 317, 414. Kraus Lea - 397, 431. KreaciC Olga - 350. Krekic Bogdan - 42. Krekic Stefica - 83, 116. Krevar Ruza - 218. Krgo Marija - 219. Krizan Milica- 351. Krndelj Ivan- 150, 158. Kron Alma- 431. KrsmanovitLinka - 193. Krstic J.- 79. Krstic Milica - 174, 188. Krstic Persida - 128, 129, 133. Krsic dr Jovan - 284, 361. Krsl.llj Stefa - 82. Ku erak Tereza - 397. Kurtalj Ivan - 227. Kvas Jolanda- 417. L ,La Pasionarija" (Ibaruri Dolo,. res) - 331. Lakic Radojka - 211, 351. Lakic Zoran - 3. Lal>es Lepa - 330. Lapacek N"tasa - 82. Lastric Josipa - 83. Laus-Kraus Nada - 431, 432. Lavr-entijev - 350. LazareviC Dragica - 256, 257, 407. Lazarevic Evica - 80. LazareviC Ivanka- 106. Lazarevic Jelena - 175. Lazarevic-Kovacevic Julka- 114. Lazarevic Radojka - 432. Lazarevic Zora- 174. Lazic Rajna - 80. Ledever Mira- 319. Lederer Rut - 431. Ledic Anka - 82. Lekic Olga - 347. Lemez- 85. Lenjin Vladimir Iljic - 11, 280, 356, 363, 372, 377. Lesar Marija - 82. Les J elica - 218. Lesak Anka - 79. Levi Bjanka - 345, 346, 433, 434. Levi Sofija - 72, 79, 80, 11~. Levi Zojica - 361. Libkneht Karl - 363, 364. Lokar Anica - 138, -313. Loncar Marija - 103 .. Lovrenovlc dr Stjepan - 23. Lueevic Sofija - 351. Lucie s. - 79. Luketic Vera - 356. Lukic Sana - 361. Luksemburg Roza- 76, 363, 364, Lustek Miroslav - 352. Lutter Kazimlra - 82. LJ LJwbiCeva" - 137. Ljubicic Ljubica - 136. Ljubicic Marija - Mara Ljubojevic Darinka - 193. 11 136. M Macanko Jelena- 357. Macek dr. - 62, 332, 400, 403, 404, 405, 407, 408, 415, 440. Mackie Mara - 83, Maestro Lenka - 431. Magasic Anica - 320, 401, 404. Magic Elizabeta -~ 84 .. Majdic R. - 54. Majer Dora - 280. Maj.zner A.- 193. Maksimovic Desanka - 193. Maks1movic-PetkoviC Leposava - 180. Makuc Fani - 76. ManCik Alojz - 240. Manojlovic-Lazarevic Ju:1ka 80, 81, 114. Manojlovic Radojka - 284. Marasovic Olga - 339. Marcela Saksida - 430. Marcel j a Mari j a (Merika Zovko) - 431, 432. Marie Ljubica - 431. Marie Marica - 129. Marie Tonka - 246, 432, 438. Marija, kraljica - 168, 439. Marinic Tatjana - 151, 384, 434. Marinkovic Katarina - 337. Marinkovic Sonja - 330. MarinoviC Danica _: Dinka 433, 434 ... MarjanoViio Mica - 71. Marj<>novic Trifko ~ 339. Markovic B·rimislava - 417. Markovic Dragan - 426, 429. Markovic dr Kaja - 193. · Markovic dr Laza - 187. Markovic Ljubica - 7, 13, 168. Markovic Rosanda - 101. Mar<kovic RuZica - 246. Markovic Stoja -:- 137. Markovic Svetozar - 12, 13, 363, 364. Markovic dr Vukasin- 136. Markovic Zaga - 137. Markovic Zora - 417. Marks Karl.- 320, 363', MarHnovic Ante - 367. Martinovic S. Niko - 386. Marusic Drago - 221,. 261, 289. Masarik Tomas (Tomas Masaryk) - 372. Masnec Ivimka - 384. Matic Arrka ~· 320, 384. Matko·vic Mara'- 8L Matkovic Rodna....: ill. Matosic Marija - 428. Matuh Ana - 82. Mavelic Jelka - 160. 469 �T ! Mazakijevic Anka - 82. Medenica Spasoje - 25, 41. Melamed Rahela - 433. Mesterovic Julka - 438. Mezic-Siljak dr DobriJa - 397. M\hajlovic Persida - 103, 117. Mlhalovic Jelka - 434. Mihajlovic Leposava-Opi - 330, Mihajlovic dr Slavka - 193. Mihota Ana - Anka- 107, 369, 428. MikaCic Ana - 428. Mlketa Ljcwba - 143. Mikicic Darinka - 430. Milanovic Nlkola - 211. MllatoviC Stevan - 374. Milcinovic Adela - 168, 172, 174, 180, 182. Milek Draga - 105. Milenkovic J. - 79. MilenkoviC Kostadina - 69. Milenkovic dr Toma - 114. Miler Zlata - 135, 151. Mileusnic Jovanka- 99. Milic Jana - 386. Milieevic Andja - 379. Milieevic Bosiljka Bosa - 350, Mitrovic Borde - 431, 432. · Mitrovic Mitra - 286, 325, 326, 327, 328, 330, 331, 361, 366, 415. 415. Mitrovic Vera - 155. Mitrovic Vukica - 329, 330, 414, 415, 418, 421. MladenoviC Leposava - 100, 101. MladenovlC Savka - 101. Mlakar Fani - 354. Modic Karla - 188. Mohoric Milena - 313, 337, 372, 414. Mokorelova Tol)tka - 234. Momirovic Leposava - 431. Moraea Pero - 4. Mrazovic Ka:rlo - 399, 401. Muacevic Ivanka - 385, 429. Mudri Marija - 74. Mugosa Andrija- 419. Munk Zdenka- 319. Munko Zlatko - 378. Muser Erna - 10, 16, 272, 273, 308, 312. N p MiHcevic Dana - 251. Milicevic Radmila - 106'. Militinovic Olga - 354. MillSiC - 414. Milkic Ilija - 119, 120. Milojevic B. Mileva - 164, 167, 171, 172, 175, 181, 183, 186, 188. Milojkovic :1:ivota - 90, 134. MHosavljevic Mileva - 97. Milosavljevic dr Petar - 28, 31, 46. Milosevic Bosa - 335, 434. Milovanovic K. - 79. Milovuk Katarina- 7. Milutinovic Desanka - 89. Miljkovic Danica - 54. Miljkovic Mileva - 69. Miljovska Desanka - 360. Minic Jelena - 439. Minic R. - 79. Mis takidis Evropidis - 249. Mitic Ljubomir --:- 136. Mitrovic Bosiljka ---: 83 .. ·~Naceva Mara- 421. Naoevic Stanica - 240. Najman S.- 227, 228. Nedic Radmila - 357. Nedog Alenka - 132, 427, 430, 433, 437, 440. Nenadovic Ela - 361, 364. Ne~ic Natalija 267. NesiC-Pijade Leposava- 417. Neskov.ic-Vucetic dr Jelena 187, 195, 196. Nikolic Jelena - 139, 151, 388, 389, 390. Nikolic Milica - 72. Nikolic Zora- 150, 151, 417, 432, 435. Ninkovic Anka- 12, 13, 363, 364, Ninlkovic Milica - 12, 13, 363, 364. Nobel - 355, 366. Novak Vera - 26. Novakovic Andelka - 212. Novakovic Vlada - 399. Pacic Olivera - 193.. Pajovic Radoje - 3. Palic Nikola - 33. Panic Dobrila - 152. Panic Leposava - 72. Panic Mira vi d. Nikolic J elena. Pankovic Nada --:- 101. PanjeviC Sofija - 106. Parovic Blagoje -- 140, 289, 392. Pataki Marija - 436. Paulic Radovan - 238. Paulino Stefica - 143. Pavic Marica - 82, 114. Pavic Vasa - 415, 434. Pavicevic Olga - 79. hvleka Mihovil-Miskina 370. Pa11lekovic Terezija - 160. Pavlic Marija - 218. Pavlinova Ana - 433. Pavlovic Draga - Dragana 107, 36!. Pavlovic Drinka - 380. Pavlovic Ljubica - 375. 406~ 470 Novosel Vanda - 320, 369. Nuskern Eva - 427. NJ Njegovan Karla - 415, 421. 0 Obradovic Nadefda- 97. Obradovic Vida - 13, 364. Obremen Jelka- 105. Ocepek-Dovc Angela - 440. Ocko dr Slava - 280, 369. Odasin Ljubica - 330. Odorovic Zora - 106. Ogrizovic Slava - 356. Oliva Emillja - 82. Orescanin Danica - 320, 414. Orescanin J ulka - 414. Oster Magda - 80. Ostojic Jela - 73. Ostarcevic Marija - 205. Ozmo Danijel - 361. Pavlovic Milica-Mica - 330, 432. Pavlovic Pavle - 87. Pavosevic Adela - 76, 114, 127, 133. Pazin Lucija - 74, 82, 91, 114. Pecarski Milica - 417, 427. Pecalj Ema - 188. Pecnik Marija - 107. Pehani Milena - J88. Pejlkovic Kosara - 79. Pejovic Fatima - 114. Pekic J osipa ~ 105. Pelcl Elza - 212, 214. Perakovic Marija .:.__ 218. Perovecki Slavica - 219. Perovic Brana - 350, 351, 407. Perovic Lepa - 382, 415. Persen Mirko - 441. Pesic Natalija - 97, 101, 105. Pesic Zagorka - 117. Petkovic Ankica - 219. Petkovic Leposava - 164, 171, 176, 182, 183, 188, 190, 191, 266. 268. Petrov Beba .:.__ 330. Petrov Dragica - 351. Petrovic Cveta - 71, 72. Petrovic Gligorije - 239. Petrovic J elena - 79. Petrovic Leposava - 136. Petrovic Mileva - 172, 180. Petrovic Milica - 144. Petrovic Nadefda - 193. Petrovic Natalija - .69. PetroviC Neva - 330. Petrovic Radmila - 6, 102. Petrovic Zora - 361. P1bernik Jutka - 418. Pihier Luj~a ·{Borka Demic 397. P1jade Mosa- 146. Pirnat Dragica - 114. Planinkova - 304. Plankar Ruza - 427. Plaskan Vera - 437. Plavovic (Plavova) Rosa - 81, 95. Ples!oo-Stebijeva Cirila - vid. Stebi-Plesko Cirila. Plotnikov - 407. 471 �Podgorsek-Malcika Amalija 330. Podnar Tonka - 418. Polak Herman - 148, 220, 221, 224, 321. Polanc Minka -,.. 354. Polic Tatjana ~ 383. Polic Zorka - 84. Pollteo-Vuckoyic Fani - 330, 361 Pop-Ivanova Mali-na (Ru:Za) 199, 417 .. Popivic Bojana - 434. P·opovic D. - 172. Popovic Dusan - 12. Popovic Jovanka - vid. suvakoviC Milica. Popovic Komelija - Sende 397, 436. Popovic Kosara - 436. Popovic Ljubica - 358, 359. Popvic Toska - 128, 129. Pot1parska Zora - 433, 434. Pmstalov war - 376. Pravica Draglca __; 351. · Predojoevic Miroslava - 71, 72, 129. P.ribicevic Svetozar - 187. Prij.atelj Amalija - 188. Prodanovic Jasa - 187, 361. Prokop Ana - 322. Pticek Marica - 82. Puber Julka - 84. R Rad,kovic Jovanka - 308, 330. Rada.n Pavao - 339. Radic- 355. Radic Milica - 155. Radic Stjepan - 187. RadiC Tomislav - 377. Radonjic Mara - Ornogorka 415. Radosevic Dragica - 160. Radovanovic Ljuba - 138. · Radulovi6 J; 79. Rajcevic Milica - 408. Rajkovic Emica - 114. Rajnik Adela - 354. Rajter Milada - 256, 329, 415. 472, Rakaf Ana - 280. Rakic Katarina - 335. Rakic Marija - 74, 84. Rakovec Kristina - 313. Rakovec Marija- 76. Rampov-Belcev Blaga - 347. Rankovic Anda - 415. Boskovic Anka - 72, 90, 100. Rauser Franjo - 105. Rausevic Marlja - 212, 214, 440. Resavka ZoJCa - 81. Resavska Jordanka - 81. Ribar dr Ivan - 361, 362, 363. Ribar I "I'D - 332 .. Ristic Dragoljub - 235. Ristic Pravda - 8. RistiC Zorka - 69. Ristovic Ljubisa - 426, 429. Robovic Leposava - 100. Rocic Nada- 319. Rogic Filomena - 105. Ronaj PiTo~ka - 361. Rot Rozalija - 417. Rubin Tereza - 82. RurpC:ic Jelka - 105. Ru¥idiC Mica- 89. ·~- s SabljiC-Deheljak Bar.ica - 135. Sabljic Stana - 79. Sajovic Mileva - 351. Saks Mira - 432, 433, 438. Salai Marija - 82. Sa!aj Duro - 137, 138, 139, 148, 151, 159. Salaj Juli~ka - 414, 437. Salamon Kristina - 354. Sas Agneza - 436. Sekulic Isidora - 165, 171. Seles-Brozovic Ana - 397. Selesi Barbara - 428. Semani Marija - 75, 99. Senj.i Mihalj - 426. Ser-Minderovic Katarina-Keti 330. SergejeviC-Puskin Aleksandar 366. Sertic Ankica - 436. Servo Mihalj ~ 426. Simic Katarina - 82. Simic Vladimir - 361, 363. S!orbulje Marija - 160. Slanev Milan - 249 . ,,SlaviCeva" - 137. Sler Luca - 82. Smedli Agnes (Agnes Smedley) - 364, 371. Smolinski Mile - 232, 233. SmrekOir Zdenka- 176. Sokic Cuca - 361. Soldatic Damira - 356. Solomun Nada - 436. ,Sotir" - vid. MaruSiC Drago Sretenovic D. - 364. S:rzic Vice - 411. Stajic Vasa - 6. Stajic dr Uros - 187. Stajkic Vaso - 411. Stakic Leposava - 80. Starnenkovic Dragi - 258, 414. Stamenkovic Leposava 210, 212, 414, 415, 421. Stamenkovic Ljubica - 152. S taniC Des a - 330. Stanisic Gena - 206. Stanisic Slavko - 3. S:tankoviC Ko.sara - 101. Stankovic Ljubica - 101. StankoviC Mika - 239. StarrkoviC dr SiniSa - 361. Stanoje - vid. :l:ujovic Sreten. Stefanovic Dara - 330. Stef<>novic Draginja-Draga - 46, 67, 71, 72, 78, 79, 80, 89, 90, 91, 94, 105, 106, 110, 114, 126, 128, 129, 132, 134, 136, 137, 138, 145, 1"49, 180, 185, 188. Stefanovic dr Dusica - 330, 361, 431, 436. Stefanovic Ljubica - 101. Stefanovic Rosa - 105. Steno'ViC Rezka - 87, 114. Stern. - 211. · Stevovic Ksenija - 357. Stipan Fanika - 219. Stlpkovic. Marija - 319, 320, 321, 322, 323. Stojadinovic Milan .,- 245 .. Stojadinovic Milica - Srpkinja -6. Stojanovic Da:rinka - 81. Stojanovic Lenka - 102. Stojanovic Leposava - 81. Stojanovic Smilja - 97. Stoiljkovic :1:i¥ka - 69. Stopar Vlktor - 411. Stosic Mileva - 143. Stosic Olga - 143. Strelen Ljubica - 103. Subotic Anka - 377. Sudarski Paulina - 330. 361. Sukic Marija - 76. Suknajic Fanika - 105. Supanc Fmncika - 160. Supanc-Mihota Anka - 86, 114. Svetina Angela - 433. $ Saban Julijana - 84. sahovic dr Jl.llijan(l ·,--- 193.· Sandrk Matilda - . 82.· sandureviceva Frosa - 81. $antic Aleksa - 350, 376. sara Stipe - 51. Samnovic Bogdan - 376. segota Mira - 320. Segovic Vesela '- 415. Segvic Zlata - 330. sent jure Lid-ija - 353, 429' 430. ser Zora - 287, 330. Sikic Ljuba - 378. Silovic Nana - 417. siljak Jovanka - 172, 284, 367. Simunovic Mr Natasa - 354. skrlbulj. Ma:rija - 160. slander Marija - 437. ,srrnit" - vid. Prurovic Blagoje. snajder Radmila - 33~. snidarsic Milka - 205, 218. staJI1k Terezija - 80 .. Staub Ka:ta - 84. Stebi Aloje;ija - 6, 7, 8, 9, 10, 11, 16, 22, 76, 163, 170, 17.2, 173, 174, 178, 179, 180, 182, 183, 184, 188, 189, 190, 191, 266, 282, 299, 308, 332, 336, 361. 473 �------------------ stebi Anton - 76. stebi Plesko Cirila - 171, 188, 283, 308.· Stefani Aria - 433, 434. $terban Macrija - 354. strbic Mara - 86. stroser Zlacta - 432, 438. subasic - 403, 408. sutic Natatija - 114. suvakovic Miiica - 320, 330, 366. svarc Maca - 280. svent-~ovacic Darinka 430. T1ifunovic Ljubica - ISS: Trlfunovic Mitar - 91. TcrifunoviC Rada - 351. Tucovic Dimitrije - 12. Turkovic Augustina - 242. Turkovic Elizabeta (Pelcl Beska) - 212, 214, 431, 432. Turkovic Rma - 209, 211, 212, 214, 247, 261, 263, 406, 414, 418. Tutunovic-Savic Kristina - 13. Vrbica Dimitrije - 386. Vrbica Georgina-Dina- 34S, 346, 415, 434. Vrdoljak Katica - 82. Vrgovic Zorka - 106. Vucetic dr Marija - 193. Vucinic Bozana - 434. Vuckovic Milka - 80. Vuckovic Mira - 361. Vujosevic Ubavka - 13. Vujovic Dimo- 413 Vuk Valerija - 82. Vukadin Ludja - 82. Vukalovic Justa - 219. Vukman Mi1ka - 160. Vukotic Dara- 415. VukoviC Jasna - 3S6. Vukovic Mileva - 419. Vulc Stanko - Franja v,Jada 136. Vulovic M.- 171. u T Tabas Katica - 82. Tactic Milivoje - 78. Talevski BorJ<:o - 407. Talhajmer - 3S6. Tame! (Jaksic) An'ka - 15, 74, 82, 91, 107, 114, 11(\. Tasic dr Don'le - 173. Tas:ic Savka - 101, 128, 136, 143, 144, 426, 438. Tasiceva Staja - 81. Tavc"r Franja - 171. Tavcacrjeva Franja - 164. Tavterman Stana - 82. Telman Ernst - 390. Teodorovlc Dura - 361. Terek Magda - 371. Terzan Fani - 418: Tesanovic Stoja ~ 338. Tilicka dr :..:. 191. Timotijevic Olga - 361. Tiosavljevic Leposava -'- 72. TodoroviC Bran:ka - 149. Todorovic Mica - 361, 367. Todorovic Mihajlo - 110, 138. TodoroviC-Subic Stanka 10, 2S, 339. Tornic Zorka - 101. Tomsic Vida- 314, 316, 368, 414, 41S, 421, 422, 423, 42'1'. Tomsic-Vlasta Mira - 3S2, 3S3. Topalovic Milica - vid. Duric·Topalovic · Millca. Tosoni .Marija - 82. Trebic - 211. Trepeanin M. - 79. Trifkovic Milka - 83. 474 Umek Ivanka - 160. Umicevic Zaga ~ 385. Urbrunceva Marica - 76, 88. Uzelac Marta - 282. v Vajdic Katica- 79. Vajdic Lj. Sofija - 69. Vajnbereger Zinka - 417. Van Gog - 3SS. Vanjak Olivera - 330. Veleblt Lj!Ulbica - 414. Velie Katica - 86, 89. · Velickovic Rosanda - 101. Velimirovic Marija- 6, 342, 365. Verdi - 355. Vergelj Mina - 313. VidaJ<:ovic Angelina - 193. Vidoje"iC-cetkovic Blata - 415. Vidovic Roza - 218. Vihner Milica - 1S2. Vikic J ulka - 83. Vilfan Marija - 388. Vipotnik Anica - 440. Virglijan Andela- 107. Vilas Dokac - 209. Vladisavljevic dr Dragutin- 112, 113. Vode Angela - 282, 352, 381. Vodvarska-Koconda Mira - v-id. ~oeonda-Vodvarska Mira. VoY<ic Nevenka- 306. Vojsic Svetolzar- 339. Vovk Marija - 433. Vribanac Anica '- 3S6. z ! T Zadog Ana - 103. Zrugo,mc-Pecar Veda - 319, 320, 321. Zagorac Stoja - 82. Zamboni-Vlajic Danica - 191. Zatler Urska - 417. Zibasnik-Krasovec Stefka - vid. Krasovec-Zbasnik stefka. Zdravkovic Danica - 101. Zdravkovic Ljublcac - 106. Zdravkovski P.etar- 377. Zeeevic Danica - 361, 439. Zeeevic M.- 79. Zecevic ing. Zagorka - 436. Zega Maja - 193. Zlatanovic Ljubica - 78. Zlatic Dina - 399, 401. Zlatic Lidija - 369. Znidarcic-Tkalec Natalija - 399, 430. Zoric Tonka - 422. Zmnko Merika (Marcelja Marija) -438. Zugwitz Helena - 314. Zuzoric Cvijeta - 166, 27S, 3S8. Zvonimlr Frank - 377. :Zar-koviC Gmjica - 385. :Zerdik Olga - 279, 280. :Zicina Milka - 337, 361. Zilav.ic Persa - 152. Zivadinovic Cedomtr - 258. Zivanovit dr Masa - 188, 191, 192, 282, 283, 284, 367. Zivkovic Kos·tadina - 97. Zivkovic Ljubii:a - 92. Zivkovic-Stefanovic dr Dusica vid. Stefanovic dr Dusica. Zivojinovic Slobodan - 89. Zizmund Marija- 116. Znidasic-Tkalec Nata5a - vid. Znidarcic-Tkalec Natalija. 2orga Jakob - 138. 2orga Maroel - 137. 2uhina K!avdija - 364. 2ujovic Sreten - 210, 290. Zuljevic Ana - 74. 2umer Marija - 13S, 1S1, 433. 475 �------------------------- SADRZAJ 1 Strana 1 PREDGOVOR UVODNA RAZMATRANJA I 't DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG ORGANIZOVANJADO STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE 1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije 2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena 3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata- - ·~- 5 11 16 II DRUSTVENO-EKONOMSKI POLOZAJ ZENA U ZAJED" NICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZA VI 1. Struktura stanovnistva 2. Zene u radnom odnosu i njihov polozaj 3. Pravni polol'Jaj zene - 23 26 56 Prvi deo UCESCE lENA U RADNICKOM POKRETU I 2ENSKIM ORGANIZACIJAMA OD STVARANJA ZAJEDNICKE DR2AVE DO ZAVODENJA SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1918-1929)) I GLAVA DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU ZENA U REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE DELATNOSTI L Napredni zerrski ·pokret od stvaranja zajedni&e dr:lave do Kongresa ujedinjenja ~ -:- - 67 �Strana Strana 2. ~ene u radnickom pokretu od Kongresa ujedinjenja do Oblilnane 77 3. Veze s Medunarodnim •sekretarijatom zena komunista 116 ,Slovenska druzina" u Hrastniku Drustva za prosvetu zene u Hrvatskoj Zenske nabavljacke zadruge -=. Zenski listovi- 7. Aktivnost zena u pojedinim drustvima i 3. 4. 5. 6. II GLAVA BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE 1. Rad KPJ medu zenama _ 2. Ucesce zena u sindikaJnim organizacijama i strajkovi:ma 3. Zenske organizaciJe .:_ - udruzenjima - 353 354 357 360 373 IV GLAVA UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA 125 142 162 Drugi deo j ZENE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE DO OKUPACIJE JUGOSLAVIJE (1929-1941) ·- 1. Svetski kongres zena protiv rata i fasizma u Parizu 387 2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za sire ukljucivanje zena u antifasisiticki pokret 392 396 3. Svetski kongres zena u Marselju 4. Ucesce zena u akcijama za pomoc spanskim borcima 397 5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicki zivot uoci rata i okupacije zemlje 404 V GLAVA I GLAVA ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE 1. Partijske komisije za rad medu zenama 2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske konferencije o delovanju komunista medu zenama 3. Peta zemaljska konferencija KPJ i zadaci u radu sa zenama 4. Progoni i osudivanje zena komunista - 418 422 424 ZAKLJUCAK 442 Resume Skracenice Izvori i literatura Registar licnih imena 447 451 453 463 1. Uslovi za rad sa zenama i uputstva CK KP.f- 2. U:~ljucivanj·e zena u ·slndikalne organizacij•e i izbo.re z;a radruc:'ke poverenilke 3. Ucesce zena u stmjkovima- 4. Prosla.ve Prvog maja i Medunamdnog dana zena - 197 204 219 259 II GLAVA DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA 1. Jugoslovenski zenski savez- 2. Alijansa 2\enskih pokreta -,-- 3. Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji - 266 281 312 III GLAVA KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST __ ZENA.U POJEDINIM DRUSTVIMAJ UDRUZENJIMA 1. Omladinske sekcije _zenskog pokreta =- 2. _ Udt'uzenje studentkinja- --- ___ -------,- __ ,....,_ 318 349 1 413 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama : 1918-1941 Subject The topic of the resource Žene Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovanka Kecman Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978 Rights Information about rights held in and over the resource Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 32-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 479 str. 1918-1941 radnički pokret ravnopravnost žena ženske organizacije ženski pokreti http://afzarhiv.org/files/original/63469ff07e8827e19fedbe10056ea73c.pdf 2e181e2e3871c681fa565b6f5d04952a PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Izgledi na razvoj AFŽ Subject The topic of the resource Antifašistički front žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Milovan Djilas Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Okružnog komiteta KPJ Jajce; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1943 Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 03-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 4 str. Type The nature or genre of the resource referat 1943 AFŽ Bosna i Hercegovina Hrvatska Jugoslavija Milovan Djilas NOB ravnopravnost žena Sovjetski Savez http://afzarhiv.org/files/original/3344610d899db187d870251115b254e7.pdf e402d62d3afdd2c94ad9cb48cd813b4b PDF Text Text .. Bl IO ~ CI1B A,r,f.- 1 4/ 04ine ~ proBtor1j a a ar ......I.t'.. ~l lin vnl r d I olj~ o~rra d arioa a 71s ult D1ja 8a11hod 1 o 40 1 pro .a 1/ Pol1t16ki ref rat 1 ~joa l I a r anlsaolje sa 1 6 godla • I Is or II leg t BB II KongreB / elt je pos r ?nib br ajava DrI1g 7ehro 1 1 • ~ 1&a Gr Blto a odao 04 ,paz ravlja 4ela atkinje,te evaj kra gOYnrom let16 v OBt ko Brec~ .... ~,oja B odr aje prod 11 IoaE~e m tatlfa lBt! kog 7rontn ena 1 p je ovaj Ko BB .edj~nrodno zn aja ,obzlroa da ae latl odr aje k a Be. vijet~ 40gadjaj~ pnl o11t16kl do 0 jajl. ava vaj 0 B za atl te ak ~4orao ~ ledja nep jat Ij mlr 1 napr~:~~. ralla eo dele atklnjBma r1je ,"Druearloe,n v a j ne e /) 4a p: et razne 0 avue 1 cia eo upo te ea 0 Btvar1ma, ve6 treba da ete ro ator1 1 in101jatorl BVOaa rada. a ja poadravlja ... aele aojl e bltl lsabranl za d 10 BleIl da ad Io eea prot e ~ ."'n1jem reda 1 da oks e elje 1 uBpjeb.-Za~ sva rlje 1mB. Vl bucllt ani na Beb preazetl obavesu 0 lavr enju plana z 1 48 /)4in.n oa lev nlta lov ovi6 61ta polltUkl re emt.o evam ovoru cI ar10e llalIojka Strbao lanoBl rad ene u eluje n d OB da Be to vii Bltt1V1raju na BVUI polj arc lto podvl 1 d n peto odl jl plan pre vidja ls ad jU dje 00:0" 1 011 lID1lta , pa e iIle 01llCl 1U en..... 4a Be a POSY t1t1 1 e vje j radu.1 . .0 e 1 uta ~ r ario J ja16 lie nka leU d tlm D a dB 1 nlje n t v1Jlo rad, onaano 1 potp~o a l~u,:"oBt. kad to 0 1 0 80 0 1t1 1 4a a r1jatelja naleg n o . eva aljnj ovora lsI pot a6itelja n Be11ma 1 poslv ave 10e da pr l1ZIlla Da Be ob V zu u 0• ja ultarno-proB jetni. rukovo 10 1ma n BUB ljenju nepl /)atl 1 rastur1v jU tamp. a r jU vo OYl) ,jol je pat po lva ove ario dB oZbl1jno v te du neatl koje nam 0 noaa u 0 pltanju kulturno- roavj o r a , jar a 0 se tille od i t1 &pOll D1 n 1 pall ova ojle ab rtvoval1 aa Ijn i nretniju Doat D 4.Dr'''l:'lrioa Ji j ovorila j snlja 1 d e a an j1&, 1 dr v 1 dj j evi olja a t aje nioe t O~;~l,a poraBa 1 Ujl~~IO luP.nloot r jll!Wl;l ca t 1. t a eY1d ot unOBt1 voj ovo P/)"O'''' evom r u. el1 je n �n. e tano i j 1II0tvo ra j 811 nb br OBt. daljom ovo OV ru 10t ao ja v ot 0 1j ja j II: 1 n r11jalt tv. a II vr etku IIVO a govor POdTB ove l"ll lvi je dB lIT jill neumorr S ajlanjell na Itul"turn u e talto leto budn 1etrajne i na pDlitl~ko& olju roda.rr OT OVOl"ll drug 10a I :Bursic! 1111 e do po ! u I' U 0 razn1a oekolJBIl8 10t1~e pote o~e na koj eB I'll 0 • 101T8nj u onaltabetoke ~ajav ,te rt.Je~ je dB bi eB Bpreke IID!;!e 0 II n,klIda b1 ns; 0 en bi~e j 0 pra koje a 1DaJ .RaglBlav da ae raYno I' Tnoat Bae naodr je e 0 to " .....v'o ,n da 1aa ova pra bo 1 0 to ato 0 1· ar~,ar1ce d... to 1l800vnije u eotvuj u vre no polju I' a "n1'nm lie oavr e DB altidanje &81' 1 ap luja na BT1jeBt d 1U'10a obj Bnjo • ~1 d je 0 ne aaBO pojedlnoa vee! II ltavu II jadniou. e dot1~ ltanja porell , jU~l da plaa~je porolla ned ja vi VO a 0 lie 1 a dr to daja U obl1ku 1IIT tlolja II 1e • oan e porolene _I dlllBOT1ae. Zatl& ~.vi Remslja.U govorn oavr • Je a eS I' dao 0 ~'J. e a r . n a e Ju oolavije. e de au u to Tr1ja a naro lto bl1a BDPoe~Tljana lena koj. oreko~ ~'JU u _Ine oj 1II jadnl01 iaal1 nU:akoV08 ..... odoj e!a a bor . .oljo .l koja je u to doba bUa akti napradnia i aJ a kOTO,dj no od drusoTB aeano I 116&, .lnte RukaT1ne, tlpe tore 1 Z'llltlb. l!no&1 od ovib d ova dall evoje lvote tokoa l1l1:-odno oolob l1a I' .Ova 01lldikalna borba dolla jo d lUI do 1l11r& aja , kada aa Ja I!a lel'o trgla t 1 UIledala BT1jetlo olobodo 1 vnopr vnOB$1. ajva61 uapjB an t jB ked 1 Bklb lena koje IlU Ba otgrll II:onllervatlvnoBtl l t U u red BT1h no dnlh 18M. 011: toao J 0 pryo danje lIare ~~.:~l:~~,arvatl . 1 aj au altih • eba iDjar a h la a • koJa me prill I pUe . .aovn etl an u ovo >:~=&rT~atl 0 0 1, ,.Tlje 1 eno e 1 HeroegoT1ne 4a ollJe a p j' • oa 10 .etc la pe lIld. 4anju Il&r& 1 t d .])a ovo niau B riJ~l 4aja pr e80ft d orica ItojD T pr1l1 lB1tusl 1 dUloBt tlvno alti eey ... rije~ I 0Jo IIkl lII&r 1 0 l; 1 pOZ1T ueliaanalte"lene elije 1 1I0j r .leI' 1 t aj dno c ;lOBO u bol;lu bududnOBt. V plt u roda II vetTOn ovorila Je drugar1 lSatlja ovic! , koj ril1 ll1vr anj .. a • .. u OToa poaledu 111 a t1 Ie vic" j j 8 1 ru • III t1b ru1 poo1T je e jo ovaJ d08 II. d lla .liD b1;90'niiia t vi Jal. nje aadruaaratya 1 e • 10~~~11 do Ito ;10 j1ja oar n j e e odo r imo 0 preke II: je le1j uepjaha u r'~,o; • * ""0. • �I aU e da ors .ac1~a A 1.t lllo u poltUaltoll dbanju lISle ane. "&lala vl••t POd v04atl'Oll 1I:000u.... '...1 Ite art1je 1 Ilar ala fit pri en1 ono ~ vo 1 elob....u a1 ~e 18vojevala to'O oelobod1l06 0 r ta peluje nB organisag~~U d uzd1 e t, ••••,.. aTijeat kod nai1b lena 1 k J to poat1gn. emo r 1 da sao oatv~1 ogo. otrebno ja b Tit1 opAt1Il bl,.miaa 1I:&l0 b1 oatvari11 uapje naleg petogod1 jog plana. evog govor pos1vlje lene • rultovod100e 4a aTOjim akt1TD1a at1gnu uapjehe u proBTjaa1vnnju • po11t1akoa usd1a nju n lib ,-.'ea Po drugoj t a01 neTDOg reda, drugar10 So Bailjani6 red la p or8~z 1je lena aa 1948 godinu koj1 BB oj atr 0 priBtnJb ales tk1nja jedno la 0 u ja. Prol a 1 treau t .. nOTD II reda 10 1ra Be dolet1 aa dm 0 oB,koje je pradlo.io kand1dB010ni 0 bor.Aklaaaoio BU y aeni Bl1~ 4e61 Illes t1ll1wlqrh"'U1:~ichUxpDltl!lI&rt_tuarttux oval< vi6 aenua 1 "1l~an16 "oka. 'a onou kontereno1ja proa1tani au poz reTn1 tele~~ 1 to I • Zameljako odbora A.Y, S&raJeTO, Glam_ 0 boru A.P. -8 Oentr no Od ora A.f. - a ovi$ j kon~er • Beo ad n01ja zaYr eoa.- • � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Zapisnik sa konferencije AFŽa Description An account of the resource Zapisnik sa konferencije održane u prostorijama Fiskulturnog doma Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat/a Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 14.12.1947. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 248-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 3 str. 1947 delegati Drugi kongres AFŽa Jugoslavije Gradski narodni odbor konferencija kulturno-prosvjetni rad nepismenost NOB Petogodišnji plan plan rada planska privreda porez privreda ravnopravnost žena referati skidanje zara zapisnik zdravstveno-socijalna sekcija http://afzarhiv.org/files/original/e094a7c32da5c97835cbf71fe3a790ff.pdf 8cb3346b9a59e7096dadd6c55498f8d8 PDF Text Text �������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Zapisnik sa sjednice Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 12.03.1946. Subject The topic of the resource Sjednica Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo Creator An entity primarily responsible for making the resource Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 12.03.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource zapisnik Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 72-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 8 str. 1946 AFŽ Bosna i Hercegovina djeca izbjeglice obnova zemlje Okružni odbor AFŽ Sarajevo plan rada politička prava politički referat ravnopravnost žena http://afzarhiv.org/files/original/fc2b0803d7307fd4e8fd4f6bba40c3be.pdf 39309ac0a8809390b700976684f68cf0 PDF Text Text ��� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Izvještaj o radu Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo od 14.05.1946., Glavnom odboru AFŽ-a za Bosnu i Hercegovinu Subject The topic of the resource izvještaj o radu Creator An entity primarily responsible for making the resource Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 14.05.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource izvještaj Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 90-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 3 str. "Nova žena" "Žena danas" 1946 Glavni odbor AFŽ Bosne i Hercegovine izvještaj o radu muslimanke Okružni odbor AFŽ Sarajevo plenum ratna siročad ravnopravnost žena zadruge ženski listovi