1 10 689 https://afzarhiv.org/files/original/9463827a0076958154aec922febd7c33.pdf 4a0907ee76e6da85ba9382dab9e6cb73 PDF Text Text Adriana Zaharijević1 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu Beograd Originalni naučni rad UDK 141.72(497.11)(091) Received: 19.10.2014. DOI: 10.2298/SOC1501072Z FUSNOTA U GLOBALNOJ ISTORIJI: KAKO SE MOŽE ČITATI ISTORIJA JUGOSLOVENSKOG FEMINIZMA? Footnote in a Global History: On Histories of Feminisms APSTRAKT Tekst nastoji da pruži alternativno čitanje istorije jugoslovenskog feminizma, usredsređujući se na godine njegovog razvoja u socijalizmu i na period koji je usledio neposredno po raspadu zajedničke države. Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su i socijalizam i država prestali da postoje? Pojmovni okvir unutar kojeg se izvodi ovo čitanje oslanja se na koncept režima državljanstva, koji treba da ponudi složeniju sliku od onih koje se uobičajno koriste u preispitivanju postjugoslovenskog feminizma. U tekstu se utoliko pokazuje da je okvir koji počiva na poređenju feminizma i nacionalizma nedostatan, ali se takođe kritičkim čitanjem uticajnog teksta Nensi Frejzer „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ pokazuje da je u lokalnom kontekstu neophodno iskoračiti izvan okvira koji počiva na poređenju razvoja feminizma i kapitalizma. Tekst utoliko poziva na pažljivo čitanje paradoksa lokalne istorije feminizma. KLJUČNE REČI feminizam, Jugoslavija, režim državljanstva, socijalizam, rat ABSTRACT The paper attempts to offer an alternative reading of the history of Yugoslav feminism. It focuses on birth and development of feminism during socialism, and its aftermath in times of war and disintegration of the common state. What were the trajectories of feminism that emerged in a socialist state? What were its chosen paths when both socialism and the state ceased to exist? The conceptual framework the paper uses draws upon the notion of citizenship regime, which offers a more intricate picture then those customarily used in elaborations of (post-)Yugoslav feminism – either those that compare feminism and nationalism, or those that rely on the wider comparison of feminism and capitalism. In the light of the latter remark, Nancy Fraser’s article ‘Feminism, Capitalism, and the Cunning of History’ proved to be valuable for the argument on the complexities of (post-) Yugoslav feminism. Thus, the paper calls for a meticulous reading of the paradoxes of the local history of feminism. KEY WORDS feminism, Yugoslavia, citizenship regime, socialism, war 1 adriana.zaharijevic@gmail.com �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 73 Konteksti feminizma2 U tekstu „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ koji je imao izrazito dobar prijem u postjugoslovenskim levim feminističkim krugovima, postoji naizgled nevažna fusnota koja čitaoce obaveštava o jednom propustu. „Ja ću“, kaže Nensi Frejzer (Nancy Fraser), „slediti konvencionalniji pristup, te ću iz prvog dela svog izlaganja isključiti ovaj region [komunistički blok], delom zbog toga što se tek posle 1989. godine javlja drugi talas feminizma kao politička sila u bivšim komunističkim zemljama“ (Fraser, 2011: 3, ft. 3). Ali, da li je zbilja bilo tako? Očiglednu potvrdu da je feminizma bilo u socijalizmu i pre njegovog raspada, nudi konferencija Drug-ca žena: Žensko pitanje – novi pristup? održana u Beogradu 1978. godine, prva takve vrste ne samo u Jugoslaviji nego i u čitavoj Istočnoj Evropi. Ako Nensi Frejzer hoće da sagleda drugi talas feminizma kao „epohalnu društvenu pojavu u njenoj celini“ (isto: 1), kako da razumemo ovaj propust? Verujem da je na to pitanje neophodno pružiti nekakav odgovor, i to ne u polemičke svrhe, niti zbog pukog dijagnostifikovanja omaški u inače značajnim teorijskim doprinosima. Odgovor na to pitanje trebalo bi da osvetli značenje fraze „politička sila“ i nužnost kontekstualizacije javljanja nečega što potencijalno ima političku moć. Frejzer svoju istorijsko-kritičku analizu temelji na tri tačke: prva tretira feminizam sedamdesetih godina XX veka kao „radikalni izazov preovlađujućem androcentrizmu državno regulisanih kapitalističkih društava“ nastalim posle Drugog svetskog rata (isto). Druga se tačka poklapa s devedesetim godinama u kojima feminizam, prema njoj, nelagodno srasta s postfordističkim, internacionalnim, neoliberalnim kapitalizmom. Treća i poslednja faza najavljuje se u vreme kada je tekst pisan, u začetku svetske ekonomske krize, koja bi, tvdi Frejzer, trebalo da pokrene neki novi oblik feminizma, takav da poniče upravo iz privredne krize i političke nestabilnosti. Kako iz rečenog proizlazi, Nensi Frejzer za središnju tačku svoje analize uzima odnos feminizma i kapitalizma. Tretirajući, protivno struji, drugi talas feminizma koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama kao jednoobličan, singularan fenomen koji traje i danas (zanemarujući na taj način potonje „talase“), kao pokret koji, dakle, nije intrinsično pluralan već samo na različite načine prilagođen okolnostima i zahtevima globalnog kapitalizma, Frejzer odmiče od uobičajenih klasifikacija metapolitičkih okvira feminizma (Jaggar, 1972). Zanemarujući druge moguće kontekste, ovim se drugi talas američkog feminizma takoreći identifikuje s feminizmom kao takvim. Poistovećivanje globalnog i američkog feminizma, koji se često nekritički prisvaja i aplicira na okolnosti u koje se ponekad smešta prilično nahereno (Ghodsee, 2010), posebno je problematično u kontekstima u kojima se osnovni okvir poređenja koji Frejzer bira ne može nedvosmisleno 2 Ovaj tekst je nastao na temelju istraživanja sprovedenog u okviru projekta „The Europeanisation of Citizenship in the Successor States of the Former Yugoslavia“ (CITSEE) Univerziteta u Edinburgu (European Research Council, grant no. 230239). On se utoliko oslanja na određene materijale sakupljene u radnom članku (working paper) (Zaharijević 2013). Na izvanredno pronicljivim kritičkim komentarima na prvu verziju ovog teksta, zahvaljujem se Marjanu Ivkoviću. �74 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 primeniti. Feminizam se u Sjedinjenim Američkim Državama uistinu može propitivati na razne načine: ili, kako predlaže Frejzer, u duhu promena kulturne klime, promena u radu institucija, kao i u odnosu na promene koje su se odigrale u načinu funkcionisanja kapitalizma. Ključno je pitanje da li je to jedini pogled na istoriju feminizma drugog talasa. Da li je previd koji se ističe naznačenom fusnotom, previd koji pored ostalog pristaje samo na jedan, univerzalan i jedini važeći model feminizma, nešto što bi moglo da otvori i drugačije putanje feminizma u nekim drugim delovima sveta? Konačno, može li drugačije tumačenje istorije drugog talasa da opravda odbacivanje nekritičkog prisvajanja analize kakvu je ponudila Frejzer u svom vrlo uticajnom tekstu? Ostavljajući po strani različita mesta koja mogu podleći problematizaciji, od kojih je na mnoga, ispravno ili ne, već ukazala Nanet Fank (Nanette Funk, 2013), u ovom tekstu ću pratiti samo ovaj naizgled nenametljivi propust koji je Frejzer načinila. Razmatraću feminizam u onom delu sveta u kojem ga je bilo, premda ga „konvencionalni pristup“ ne prepoznaje. Iako svakako ostaje upitno tvrditi da je feminizam posle 1989. godine postao politička sila, u postkomunističkim zemljama ili na nekom drugom delu planete, mene će u ovom tekstu zanimati konteksti u kojima nešto uopšte može biti prepoznato kao politički relevantan fenomen, a samim tim i konteksti u kojima se razvija njegova politička silovitost. Kakav bi, dakle, bio feminizam koji nije ponikao iz konteksta državnog kapitalizma i vestfalskog okvira države blagostanja, konteksta od kojeg polazi Frejzer i koji se uglavnom podrazumeva kada se govori o feminizmu uopšte uzev? Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u jednoj socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su i socijalizam i država prestali da postoje? Da bi se napisala kratka istorija feminizma na prostoru koji je nekada bio Jugoslavija, čak i ukoliko se zadrži trodelna struktura kakvu je uvela Frejzer, neophodno je iskoračiti izvan paralelnog razvoja feminizma i kapitalizma. Za razliku od drugih realsocijalističkih zemalja u kojima se feminizam zbilja pojavljuje kao učinak pada socijalizma (Funk i Mueller, 1993; Ghodsee, 2010), u Jugoslaviji oni imaju donekle paralelan razvoj. Uprkos tome, teško se može tvrditi da je „relativni uspeh pokreta u promeni kulture izravno srazmeran njegovom relativnom neuspehu u promeni institucija“ (Fraser, 2011: 2). Stoga se čini da je za analizu (post)jugoslovenskog feminizma potreban temeljno drugačiji okvir od onog koji se često misli kao globalni okvir. Taj okvir mora biti specifičniji i od onog koji uzima u obzir razlike takozvanog postsocijalističkog dela sveta, budući da okolnosti rata na ovim prostorima otežavaju jednostrana poređenja. Namera mi je, dakle, da ponudim višeslojnu analizu koja feminizam ne ukršta samo s kapitalizmom, niti pak njegove početke smešta u devedesete godine kada su zemlje socijalističkog bloka već prestale da postoje, niti feminizam posmatra isključivo u kontekstu nacije/nacionalizma, što je okvir koji je do sada preovlađivao u analizi postjugoslovenskog prostora. Predlažem da se za okvir analize uzme paradigma režima državljanstva (citizenship regime), koja je široko postavljena i obuhvatnija od navedenih. Pojam režima državljanstva obuhvata četiri dimenzije: odgovornost države prema vlastitim građanima, stečena prava i obaveze građana, različite oblike upravljanja, i pitanja �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 75 koja se mogu grupisati pod široko određenu sferu doživljaja pripadnosti (Šo i Štiks, 2012: 16). U tekstu „Laboratorija državljanstva: Koncepcije državljanstva u Jugoslaviji i postjugoslovenskim državama“, Igor Štiks pokazuje kako je državljanstvo na ovim prostorima poslužilo kao oruđe za uspostavljanje i kidanje veza između pravnog statusa i političkog pripadanja (Štiks, 2012). Uvede li se u ovu jednačinu i rod, može se pokazati da se neujednačena istorija (post)jugoslovenskog feminizma možda najbolje da razumeti ukoliko se postavi u ovaj okvir. Jugoslavija, pre 1989. godine Prvi deo teksta razmatra feminizam u socijalističkom režimu državljanstva. Od četiri navedene dimenzije režima državljanstva u ovom kontekstu najznačajnija je ona koja se odnosi na prava i obaveze građana i građanki, i ona koju Džo Šo (Jo Shaw) i Igor Štiks određuju kao aranžman upravljanja, koji je u ovom razdoblju bio socijalistički. Socijalistička revolucija je institucionalizovala jednakost: ona je omogućila ženama pristup redefinisanoj javnoj areni uz ustavno obećanje potpune emancipacije. Prvi posleratni ustav jemčio je pravo glasa svim građanima „bez razlike pola“ (Ustav, 1946: čl. 23). Žene su, u skladu s tim, proglašene jednakima u svim domenima državnog, privrednog i društvenopolitičkog života, dok je njihov položaj u procesu proizvodnje bio posebno zaštićen (čl. 24). Na tragu vlastitih ideoloških uverenja, među partizanima je već tokom rata prihvaćena puna jednakost muškaraca i žena (Pantelić, 2011: 37). Stoga, kada je, kako se izlaže u programu NOB-a, jednakost dostignuta, osnovni zadatak svakoga ko se zalagao za ideale Narodnooslobodilačke borbe morao je biti dalje konsolidovanje te jednakosti i ostvarenje punog učešća žena u svim oblastima političkog i društvenog života (Ramet, 1999: 95). Tome je posebno trebalo da doprinese udaljavanje od staljinističkog modela socijalizma i uvođenje specifično jugoslovenskog samoupravnog sistema. No, uz značajne promene koje su se potonjih decenija odigrale u sferi ekonomije, spoljne politike i unutrašnjih institucionalnih aranžmana, menjala se i politička subjektivnost građana. Prema Ustavu iz 1946. godine sva vlast je proizlazila iz politizovanog entiteta „naroda“. Samo tri decenije kasnije, u poslednjem jugoslovenskom Ustavu iz 1974, vlast je pripadala „radničkoj klasi i svim radnim ljudima“ (Ustav, 1974: čl. 88). Ta promena ostavila je traga i na političkoj subjektivnosti socijalističkih građanki, osobito ukoliko se posmatra u sprezi s jednim od državotvornih mitova prema kojem je nova uloga žene bila osvojena u ratu. Partizanka koja je vlastitu emancipaciju osvojila u borbi, u postpartizanskom socijalizmu postaje majka koja privređuje. Titovim rečima, pošto je revolucionarna borba u kojoj su žene učestvovale u neverovatnom broju završena, „komunisti treba da prednjače u borbi za još veću društvenu i političku aktivizaciju žena i afirmaciju“ njihove jedinstvene i društveno odgovorne uloge majki i radnica (Tito, 1979: 2). Pretvaranju borkinje u majku kojoj treba pomoći da bude više proizvođač i samoupravljač, jamačno je doprinelo „samoukidanje“ Antifašističkog fronta žena, organizacije koja će imati najveći značaj za posleratnu emancipaciju žena �76 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 širom Jugoslavije: do 1953. godine, jednakost žena imala je sopstveni status, koliko god da je bio parcijalan i nestabilan, koji se posle toga sve temeljitije pretvara u „zajedničko društveno pitanje... pitanje opšte borbe snaga socijalizma koje predvodi Savez komunista i Socijalistički savez radnog naroda, nosilac socijalističkog vaspitanja masa“ (nav. u Pantelić, 2011: 127).3 „Žensko pitanje“ je stoga relativno kratko posedovalo singularan i samostalan status, nastao u duhu specifično socijalističkog aranžmana upravljanja. No, upravo će u okvirima tog istog uređenja, i to u trenutku kada socijalistički aranžman postaje samosvesno zasnovan na još temeljnijoj jednakosti u samoupravljanju, samostalnost ženskog pitanja biti i ukinuta. Ono od tada počinje da se tretira kao integralni deo klasnog pitanja, koje se predočava kao ključno društveno pitanje na koje se sva ostala mogu redukovati. „Polazeći od marksističkog stava da se oslobođenje žene može ostvariti jedino na putu realizacije ‘asocijacije slobodnih proizvođača’, žensko pitanje je sastavni dio klasnog pitanja“ (Koprivnjak, 1980: 10). A kako se u Jugoslaviji klasno pitanje smatralo rešenim, s lakoćom se moglo utvrditi „da je žena danas i stvarno i formalno ravnopravna u našem društvu“ (isto). Feminizam u socijalizmu Ustavno podvedene pod „radničku klasu i sve radne ljude“, žene Jugoslavije su imale jemstvo pune ravnopravnosti kao građanke, obećanje emancipacije kroz proces rada kao radni ljudi, i zaštićeni status kao majke. Prava koja su u zapadnom delu sveta bila pogon drugog talasa feminizma, poput prava na jednake plate za jednak rad i prava na abortus, uzimala su se kao datost u socijalističkom režimu državljanstva. Kada se pojavio sedamdesetih godina XX veka, jugoslovenski feminizam stoga nije bio ekvivalentan „zapadnom“ feminizmu. Jugoslovenske feministkinje nisu morale da polaze od pretpostavke da „prevazilaženje potčinjenosti žena zahteva radikalnu promenu dubinskih struktura društvenog totaliteta“ (Fraser, 2011: 4), koji se odražava u spoju kapitalizma i patrijarhata. Za pojavu jugoslovenskog drugog talasa bila je karakteristična drugačija istorija osvajanja prava glasa, kao i bitno drugačiji politički, društveni i ekonomski kontekst iz kojeg je ponikao. To, primera radi, pokazuje analiza članaka italijanskih feministkinja posle konferencije Drugca žena, koju je sprovela Kjara Bonfiljoli (Chiara Bonfiglioli). Nerazumevanje zapadnih feministkinja i njihovih istočnih domaćica obeležilo je skup pošto, prema gošćama, Jugoslovenke nisu želele da prigrle politiku oslobođenja i da napuste „staru priču o emancipaciji: o radu, zakonima, društvenoj integraciji i načinu na koji je konstruisan socijalizam“ (Bonfiglioli, 2011: 119). 3 Navedeni tekst citiran je iz Rezolucije o stvaranju Saveza ženskih društava Jugoslavije, kišobran organizacije koja je trebalo da zameni ekscesivno politički i emancipatorski AFŽ. Neda Božinović, nekadašnja partizanka koja će tokom poslednjih godina svog života postati istaknuta mirovna aktivistkinja, napisala je u Ženskom pitanju u Srbiji u XIX i XX veku da je „zaključke o ukidanju AFŽ-a, odnosno o osnivanju Saveza ženskih društava, veliki broj delegatkinja doživeo kao degradiranje ženskih organizacija i samih žena. A mnoge aktivistkinje organizacija AFŽ-a reagovale su tako što su prestale da rade“ (Božinović, 1996: 174). �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 77 Socijalističko uređenje je bilo značajno za pozicioniranje jugoslovenskih feministkinja. Blaženka Despot uznosi socijalističko samoupravljanje kao alternativni model kako buržoaskom, tako i etatističkom načinu proizvodnje, jer se njime stvara kvalitativno novi socijalizam utemeljen na neautoritarnim odnosima (Despot, 1987: 43). Ima li se upravo to u vidu, autoritarne odnose je u samoupravnom društvu neophodno stalno preispitivati, te se zbog toga žensko pitanje ne može podvoditi pod klasni problem proletarijata (Despot, 1981: 112). Njihova relativna autonomija je važna, pošto, uprkos tome što je klasno pitanje rešeno, uprkos tome što su dubinske strukture društvenog totaliteta promenjene, žensko pitanje zahteva osobenu budnost i tretman koji je bar u izvesnom smislu zaseban. Razlozi za to su istorijski, s obzirom na istorijski primat reifikacije i podređenosti žena (Ler-Sofronić, 1981: 74); oni su, potom, relevantni za način funkcionisanja samog socijalizma, jer trajna emancipacija radničke klase u socijalističkom samoupravljanju ne može biti moguća bez održivog rešenja za žensko pitanje (Despot, 1987: 44); a u dubokoj su vezi i s budućnošću progresivnog kretanja: na taj način treba razumeti razliku koju uvodi Vesna Pusić između ravnopravnosti – koja je jugoslovenskim ženama „dostupna i poznata“ – i emancipacije koju je tek potrebno osvojiti (Pusić, 1980: 167–168). Ukrštanje socijalističkog aranžmana upravljanja i feminističkih zahteva za proširenje opsega emancipacije uglavnom se uzimalo kao datost. „Posebno bavljenje ženskim pitanjem ni na koji način ne znači odvajanje od fronta socijalističkih snaga – nego baš suprotno, [ono je] doprinos borbi za socijalističku transformaciju društva u cjelini, doprinos iz jedne specifično ženske perspektive“ (Drakulić, 1984: 178). Samo posredstvom ženskog pitanja „ostvarenje totaliteta revolucionarnog pokreta“ postaje istorijski moguće, što opravdava njegov strateški značaj za „usmerenje revolucionarnog radničkog i komunističkog pokreta“ (Milić, 1981: 11). Suprotstavljajući se domaćim kritičarima i liberalnim verzijama feminizma iz „inostranstva“, neke feministkinje, poput Nadežde Čačinovič, insistirale su na tome da „teorijska relevantnost suvremenog feminizma principijelno nije odvojiva od marksizma: nije reč o marksističkom ‘prerađivanju’ određenih teza ili feminističkim ‘dopunama’ marksizmu nego o tomu da se problematika suvremenog feminizma može radikalno promišljati samo marksistički“ (Čačinovič-Puhovski, 1976: 127). Iako feminizam nije puki suplement, već nešto što treba da proishodi iz samog modela postojeće promene društvenog totaliteta, on je neophodan kao korektiv za uočenu asimetriju između ravnopravnosti i emancipacije, kojom se „zapostavlja ‘ženska polovina stvarnosti’“ (Papić, 1987: 29).4 4 Poslednji citat je važan zbog toga što se njime naglašava da feminizam u socijalizmu nije bio sasvim lagodno užljebljen. Ne treba nipošto potceniti disidentski status ovakvih iskaza: oni su se izravno suprotstavljali dominantnoj perspektivi koja je žensko pitanje smatrala odavno rešenim. Kako bilo da bilo, u ovom tekstu želim da istaknem unutrašnju vezu feminizma i socijalizma koji ga je iznedrio, budući da se ona daleko ređe ističe kao važna. U tom smislu, zanimljivo je navesti reči ključnih protagonistkinja koje se osvrću na dato vreme danas: „Socijalizam je bio i ime sustava u kojemu smo živjeli ali i ime za bolju budućnost, u mnogome različitu od sadašnjice... Ipak, raskorak između principa i ozbiljenja jasno se uočavao, kao što su bile vidljive i dobre posljedice ravnopravnog školovanja, normalnoga očekivanja više- �78 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 O opsegu i obliku emancipacije nije bilo jednodušnog stava. Ovdašnji i strani tumači prilika su kasnije, posle 1989. godine, ukazivali na to da emancipacija žena u socijalizmu nije proizvodila ravnopravne građane, nego puke majke-radnice (Einhorn, 1993: 40). Rečima Vlaste Jalušič, emancipacija koja je ženu bez ostatka svodila na radnika nikada joj nije omogućila da se odmakne od arentijanskog animal laborans-a, odnosno da je preobrazi u političko biće, u građanku (Jalušič, 1999: 112). No, u doba samog socijalističkog režima državljanstva, pojmovi građanina, majke i radnika nisu bili sporni. Ako je za feministkinje bilo ičega kontroverznog u tome što se žene prevashodno tretiraju kao majke-radnice, onda je srž te kontroverze bila u činjenici da muškarci, sa svoje strane, nisu bili percipirani kao radnici i očevi (Einhorn, 1993: 5). Građanstvo muškaraca se, naime, na sličan način definisalo njihovom pozicijom u procesu proizvodnje, ali se njihova roditeljska uloga po pravilu izostavljala kako iz definicije građanina, tako i iz razumevanja njihove emancipacije. Jugoslovenski feminizam je upravo u toj tački – u načinu na koji je ženama „trebalo pomoći da budu više proizvođači i samoupravljači“ (Tito, 1979: 2), iako su kao radni ljudi i emancipovane i ravnopravne – pronašao vlastitu nišu. „Socijalistička revolucija nije uvek bila u stanju da prekorači prag porodice“ (Morokvasić, 1986: 127). Ovaj oprezni iskaz upućuje da je privatno bilo u središtu feminističkog promišljanja i delovanja. Samoupravnom socijalizmu uprkos, mikro-borbe za emancipaciju nisu dovršene iako je klasno pitanje rešeno, a prostori privatnosti u kojima se one i dalje moraju voditi nalaze se „u tramvaju, na ulici, u kavani, na radnom mjestu, u školi, u obitelji“ (Drakulić, 1984: 178). „‘Privatni sektor’ života nije bio dotaknut ekonomskom analizom“ (Iveković, 1987: 22), a taj sektor, naša „obiteljska svakodnevnica... i te kako utječe na opće odnose samoupravnoga društva izvan obitelji“ (Rihtman-Auguštin, 1980: 85). Budući da prostor privatnosti zapravo nije nestao, niti je pak dubinski transformisan, privatno bi trebalo da postane zadatak, kako je tvrdila Rada Iveković, ženskih studija i ženskog pokreta (Iveković, 1987: 22). U jednom od svojih tekstova o feminizmu u Jugoslaviji, Sabrina Ramet (Sabrina Ramet) tvrdi da jugoslovenski feminizam nije govorio o „svrgnuću socijalizma, ali je govorio o potrebi da se svrgne patrijarhat i o neuspehu socijalizma da to učini“ (Ramet, 1995: 226). Za razliku od „zapadnih“ feministkinja koje su zahtevale „participativno-demokratsku državu koja osnažuje svoje građane“ i u stanju je da integriše rodno određenu pravdu (Fraser, 2011: 5),5 jugoslovenske feministkinje su delovale u samoupravnom društvu 5 manje jednake radne biografije za žene kao i za muškarce“ (Čačinovič, 2012: 8). Ili, „u real socijalističkim društvima teško da je moglo doći do nekog masovnijeg i osvešćenijeg, tj. feminističkog sagledavanja vlastite situacije. Tek s nadolaskom snažnijih kriznih dešavanja u jugoslovenskom društvu javlja se ponovo iskra feminizma koji je socijalistički sistem na svaki način gušio u prethodnim periodima. Pri tom nosioci ovog trećeg talasa feminizma postaju žene rođene i odrasle u okviru socijalističkog sistema, ali obrazovane na intelektualnim tradicijama i marksizma i feminizma“ (Milić, 2012: 43). Pod rodno određenom pravdom (gender justice) misli se na pravdu koja neće biti uslovljena polom/rodom osobe koja pravdu zahteva. To shvatanje počiva na pretpostavci da pravda sama po sebi nije univerzalna i egalitarna, i da postoje oblici nepravde koji se ne događaju �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 79 koje je bilo konstruisano kao temeljno participativno i demokratsko, i u koje je rodna pravda već integrisana. Bilo da su ovaj stav uzimale doslovno ili s zapitanošću, feministkinje nisu dovodile u pitanje aranžman upravljanja koji je ženama omogućio i prava i državu koja je institucionalizovala ravnopravnost. Socijalistički sistem je, s druge strane, obećavao delovanje u pravcu totalne emancipacije čoveka, što je bilo sasvim u skladu s feminističkim razumevanjem emancipacije žena. Stoga, ako je patrijarhata negde bilo, on nije počivao ni u državi ni u njenoj socijalističkoj strukturi. Ono što se u kasnijim tekstovima – više (Duhaček, 1993; Kesić, 2001) ili manje ambivalentno (Papić, 1992; Bollobás, 1993; Miroiu, 2007) – označava kao „socijalistički patrijarhat“, u Jugoslaviji nije postojalo pod tim imenom pre 1989. godine. Pre toga, građani nisu bili, po definiciji, maskulinizovani (Jones, 1997: 2), nego se verovalo da je ženama – budući da su ravnopravan deo ravnopravnog društva – bilo moguće obezbediti polno ravnopravniju emancipaciju. Država će postati patrijarhalna, i patrijarhat će postati instrinsičan društvenoj i političkoj strukturi socijalističkog režima državljanstva, ali tek u retrospektivi, tek kada socijalistički sistemi budu prestali da postoje. Posle 1989. godine, posle Jugoslavije Moglo bi se spekulisati o tome kakva bi bila budućnost jugoslovenskog feminizma u državi koja bi, posle 1989. godine, prestala da bude socijalistička, ali bi ostala federativna (ili, što je možda i teže zamisliti, koja bi ostala socijalistička izvan jugoslovenskog federalnog okvira). Međutim, preobražaj postojeće države u skup nezavisnih država, uz ukidanje socijalističkog aranžmana upravljanja, u potpunosti menja okvir feminizma koji je uspostavljen u prethodne dve decenije. Jugoslovenski scenario kolapsa neće navesti feministkinje samo na to da socijalizam proglase patrijarhalnim, pošto se njihovo osvajanje nove pozicije građanke (Jalušič, 1999) preklapalo s ratovima i nastankom političke subjektivnosti koja je bila patrijarhalna na do tada nezamislive načine. Usled temeljne smene režima državljanstava početkom devesedetih godina, postjugoslovenski feminizam prestaje da bude oblikovan razradom prava žena u datom aranžmanu upravljanja. Umesto toga, njega će u bitnom smislu definisati odnos prema državi, i to posebno pitanje odgovornosti države (u ratu i izvan njega) i teško odredivo pitanje pripadanja. Pitanja građanstva postaju naglašeno prisutna u procesu prelaska iz socijalističkog u liberalno-demokratski aranžman upravljanja. Međutim, u kontekstu rata koji prati raspad multinacionalne socijalističke federacije, gde se građani iz radnika i samoupravljača rapidno preobražavaju u Srbe, Hrvate, Crrnogorce, Slovence itd., smisao državljanstva dobija višestruke nove sadržaje. U periodu ustavnog nacionalizma (Hayden, 1992) i pokušaja uspostavljanja apsolutne kongruencije između države i nacionalne zajednice, odigrava se smena u načinu na koji su se tretirala ključna pitanja u odnosu na koja se definiše režim slučajno ovim ili onim pojedincima već su nekom njihovom odlikom, kao što je rod, bitno uslovljeni (v. Gheaus, 2012). �80 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 državljanstva: prema kojim je građanima država (i koja država?) odgovorna, i ko je, konsekventno tome, poželjan građanin? Kakva su prava koja građani i građanke imaju u svojim državama i koja prava imaju prioritet? Kako meriti pripadnost zajednici, i kojoj zajednici? I, na koji su način državne institucionalne politike korišćene da bi se proizveo novi tip etnonacionalnih građana, koji će zameniti „radničku klasu i sve radne ljude“? Ovde je neophodno uvesti jednu značajnu distinkciju. Kolaps realnog socijalizma posle pada Berlinskog zida sam bi po sebi proizveo ogromne promene u režimu državljanstva – što se i dogodilo u drugim delovima postsocijalističke Evrope posle 1989. godine. Insistiranje na građanskim i političkim pravima umanjilo je značaj postojećih socijalnih prava, što će ih u narednoj deceniji veoma ugroziti; odgovornost države prema građanima se postepeno redukovala; struktura upravljanja se u potpunosti menja; a pitanje pripadnosti takođe dobija nove dimenzije onoga časa kada se socijalističke države počnu da se preobražavaju u (liberalno-demokratske) nacionalne države. Međutim, u prvih nekoliko godina posle 1989, u Jugoslaviji svi ti procesi ostaju u senci neposrednih učinaka rata. Svi oni će jamačno uslediti, postavši integralni deo procesa tranzicije koji je pre ili kasnije zahvatio sve države koje su formirane na tlu Jugoslavije. Smatram da je ovu razliku u načinu na koji su oblikovani režimi državljanstva posle 1989. godine neophodno imati na umu kada se raspravlja i o feminizmu. Rečima Renate Jambrešić-Kirin, „okrutno je i pojednostavljeno poistovetiti položaj civila u ratu s pozicijom liberalnih pojedinaca u slobodnom društvu“ (2000: 289), te stoga predlažem da se feministički aktivizam posmatra kao bitno drugačije oblikovan okolnostima koje je proizveo specifično postjugoslovenski režim izgradnje nacija, i okolnostima tranzicijskog režima državljanstva.6 Prema tome, feminizam koji se razvija devedesetih godina i gradi na tekovinama feminizma u Jugoslaviji, zapravo je obeležen dubokim prekidom koji se ne inicira iz samog feminizma, naprasno otsečenog od vlastitih korena, ni iz njegovog „perverznog, podzemnog“ afiniteta prema neoliberalnom kapitalizmu (Fraser, 2011: 6). Ne samo da je izravno pogrešno tvrditi da je postjugoslovenski feminizam „cvetao u novim uslovima“, da je postao „široka, masovna društvena pojava“ (ako je to uopšte i moguće tvrditi za feminizam bilo gde u svetu devedesetih godina), ili da su „ideje feminizma pronašle svoj put do svakog kutka društvenog života (every nook and cranny of social life) i promenile samorazumevanje svih onih sa kojima su došle u dodir“ (isto), već se time sasvim 6 Uslovno rečeno, režim državljanstva koji se definiše procesom izgradnje nacija vremenski se odnosi na deceniju sukoba različitih intenziteta u svim delovima ranijeg jugoslovenskog prostora, dok se drugi, tranzicijski, odnosi na režim uspostavljen posle 2000. godine u postsocijalističkim i postkonfliktnim državama koje su nasledile Jugoslaviju. Ovaj model ima svoje nedostatke, pre svega zbog različitog teritorijalizovanja nasilja i različitih dinamika razvoja ranijih jugoslovenskih republika, što je uticalo na različita „započinjanja“ tranzicije, kao i na njen tok i svršetak. Međutim, taj se model može opravdati i bitno drugačijim diskurzivnim uobličenjima tema koje su bile društveno i političke značajne, kao i dubokim razlikama u delovanju „civilnog društva“ u ratnim i neposredno posleratnim okolnostima, i u potonjim okolnostima postkonfliktne tranzicije (Stubbs, 2007; Stubbs, 2012). O specifičnostima feminizma u poslednjoj deceniji, odnosno u kontekstu tranzicijskog režima državljanstva v. Zaharijević 2013. �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 81 zanemaruje kontekst u kojem feminizam postaje ako ne politička sila, ono bar fenomen koji ima specifičan politički sadržaj. Za sadašnje potrebe taj ću kontekst predstaviti, svakako pojednostavljeno, evocirajući način na koji je u okolnostima novog režima državljanstva ponovo izmenjena politička subjektivnost građana i građanki, da bi se pokazalo kakav je politički sadržaj feminizam kao fenomen devedesetih imao u državama koje su nasledile Jugoslaviju. Diskurzivno anticipiranje demokratije već je krajem osamdesetih godina počelo da istiskuje „radničku klasu“ u korist „naroda“ (Mimica i Vučetić, 2008), iako taj narod prestaje da bude uporediv s političkim entitetom koji definiše prvi jugoslovenski ustav. U ovom razdoblju, narod se iscrpljuje u pojmu nacije. Etnonacionalna unutardržavna organizacija nije bila u potpunosti nova: narodi su i u socijalističkom režimu državljanstva bili teritorijalizovani, s upadljivim izuzetkom Bosne i Hercegovine, kao konstitutivni narodi socijalističkih republika. Međutim, način na koji se to preklapalo sa zazivanom pluralnošću koju je trebalo da proizvede vladavina narodā, pretvara narod u instrument ustanovljenja specifično nacionalnog oblika zajednice. Otuda politička subjektivnost naroda od sada postaje jemstvo kongruencije između nacionalnih i republičkih zajednica, na temelju koje se definiše nepodeljena pripadnost zajednici, ali i pripadnost određenom državljanstvu. Slom socijalističkog režima državljanstva, uvođenje demokratije koja je mogla biti – i bila je – korišćena i kao idealni okvir vladavine naroda i kao oruđe fragmentacije, te raspirivanje nacionalnih animoziteta, deo su okvira koji omogućava jugoslovenske ratove. Promena političke subjektivnosti ostavila je dubokog traga na percepciju i konstrukciju uloge i statusa građanki. Gal i Kligman u tim procesima prepoznaju depolitizovanje ili instrumentalizovanje žena (Gal i Kligman, 2000), a primeri koji bi se mogli navesti u prilog njihovoj tezi odnose se na politiku ženske reproduktivnosti, zajedničku ranim postsocijalističkim društvima, i na političku upotrebu silovanja u jugoslovenskim ratovima. Pre nego što pređem na feminizam koji se razvija kao odgovor na režim državljanstva obeležen ratovima i izgradnjom nacija, želim da, razrađujući ukratko ova dva primera, ukažem na dubinu prekida između feminizma kao političkog fenomena u socijalizmu i onog koji se, vremenski posmatrano, samo naslonio na njega. Žene su u socijalizmu konstruisane kao majke-radnice, kao naglašeno prirodna i društvena bića. Odgovornost države prema ženama odnosila se pre svega na zaštitu njihove reproduktivne/ prirodne uloge i na podsticanje njihove društvenosti različitim institucionalnim merama. Procesi izgradnje nacija su, s druge strane, počivali na skrajnuću društvene (žene kao radnice ili kao građanke) i isticanju prirodne dimenzije (žene kao majke), koja se pojavljivala kao sama suština ženske društvenosti. Sasvim suprotno (zapadnom) trendu napuštanja ideologije „porodične plate“ i uvođenju „nove“ norme porodice s dva dohotka, o kojem govori Frejzer (Fraser, 2011: 7), u Istočnoj Evropi se obnavlja model buržoaske porodice u kojoj otac privređuje, a majka ostaje u domaćinstvu, koji svoju potvrdu nalazi i u ustavnim okvirima, primera radi, slovenačkom i hrvatskom, u kojima punopravni subjekt postaje porodica (Antić, 1992: 168). Najčešće suprotno življenim okolnostima, žene se predstavljaju kao majke koje �82 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 ne rade, odnosno kao isključivo prirodna, polno i reproduktivno određena bića, što u novoj konstrukciji političke subjektivnosti naroda kao nacije ima svoj nedvosmisleno politički sadržaj. Takvo političko veličanje materinstva imalo je više funkcija: njime se denunciralo pogrešno socijalističko obezvređivanje uloge majke i podsticanje emancipacije žena (Verdery, 1996; Heinen, 2006), ali se podsticao i razvoj diskursa o neophodnosti (pre)oblikovanja nacije u svetlu željenih i neželjenih građana (Zajović, 1995a; Krasniqi, 2011). U postsocijalističkoj „konzervativnoj, tradicionalističkoj, nacionalističkoj i praznoglavoj“ demokratiji (Papić, 1992: 101), žene su neretko politički percipirane kao puko sredstvo za reprodukciju nacije. U tom kontekstu treba razumeti demografsku tranziciju iz socijalističkog u režim izgradnje nacija. Kao pasivna sredstva u tom procesu, žene su mogle biti puka personifikacija nacije kojoj bi slučajno pripadale. U kontekstu svoje reproduktivnosti, one su mogle biti sprovodnici ka većoj ili manjoj naciji, te su zbog toga pitanja abortusa, niskog ili visokog priraštaja, ali i silovanja u ratu, kao krajnjeg oblika opredmećenja žena, postala relevantna za određenje nove političke subjektivnosti građanki. Prema Žarani Papić, reproduktivne politike i silovanje u ratu morale su se razumeti kao međuzavisni oblici nasilja nad („našim“ i „njihovim“) ženama (Papić, 2002). Ratovi su, dakle, omogućili da tela žena budu više od bojnog polja: ona postaju utrobe za proizvodnju etnički kalupljenih budućih građana. Feminizam među nacijama Nensi Frejzer je tvrdila da su feministkinje drugog talasa, iako su imale kritički odnos prema vestafalskim okvirima nacionalnih država, države u kojima su delovale ipak posmatrale „kao prave adresate sopstvenih zahteva“ (Fraser, 2011: 5). U Jugoslaviji koja je u svojoj socijalističkoj strukturi imala državne organizacije koje su se direktno bavile ženskim pitanjem – od Saveza ženskih društava, koji nasleđuje AFŽ 1953. godine, do Konferencije za društveni položaj žene i porodice, koja se gasi 1990. – feministkinjama država nije bila glavni adresat. Naslanjajući se na ovu donekle disidentsku tradiciju feminizma u socijalizmu, feministkinje su i početkom devedesetih bile ambivalentne u pogledu instance kojoj upućuju svoje zahteve.7 Pošto nisu jednodušno prihvatile liberalnodemokratsku viziju državljanstva, budući da je zbog svojih nacionalističkih dimenzija ono često percipirano kao konzervativno i nazadno, feministkinje su zadržavale izvesnu distancu prema državnim strukturama. No, 7 „Minimalni program ženskih zahteva“, koji je 1990. godine sastavio Beogradski ženski lobi, grupa u kojoj su bile okupljene mnoge istaknute aktivistkinje, mogao bi se uzeti kao ilustrativan primer. Tekst „minimalnog“ programa počinje zahtevom Lobija, upućenog „strankama, partijama i pokretima“, da u sve svoje programe uključe ženske zahteve i žensku perspektivu. Pod te zahteve spadaju fer politika zapošljavanja, kraći radni dan, neseksističko obrazovanje i vaspitanje, reproduktivna prava, imenovanje činova nasilja i njihovo kriminalizovanje, otvaranje zdravstvenih centara za žene i slobodna kontracepcija, itd. (Ćetković, 1998: 19–23). Način na koji su ti zahtevi artikulisani jasno pokazuje da oni nisu upućeni nijednom određenom adresatu. Jasna i opredeljena saradnja s državom u zemljama naslednicama počinje tek posle 2000. godine. �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 83 novi demokratski okvir omogućio im je da govore o ženskim pitanjima bez ograničenja (odnosno, i izvan klasnog pitanja), i da insistiraju na tome da se u demokratski otvorenoj raspravi to pitanje ne može redukovati ni na jedno drugo. Nastanak brojnih inicijativa koje su pokrivale izrazito širok dijapazon aktivnosti (Blagojević, 1998), ukazuje na to da su feministkinje u ovom razdoblju prepoznale priliku za razvoj pluralnih formi građanstva žena – priliku za aktivno kultivisanje političke subjektivnosti i unapređenje ravnopravnog prisustva u javnom prostoru i procesima odlučivanja. Raspad zajedničke države proizveo je, međutim, temeljnu promenu u samopercepciji feminističkog aktivizma. Tokom prve konferencije Mreže jugoslovenskih feministkinja 1987. godine doneta je odluka da feministkinje ne pristaju na veštački stvorene, muške granice, „da su ujedinjene u sestrinstvu i da iskustva koja dele kao žene nadilaze muške brige oko teritorijalnih prava i geografskih granica“ (Batinić, 2001: 6). Dakle, i pre no što je rat postao življena stvarnost, odnos prema potencijalno novim granicama i pitanje pripadanja potencijalno novim državama morali su se nametnuti kao središnji za transformaciju jugoslovenskog feminističkog aktivizma. Umesto da se poput „zapadnog“ feminizma, kako ga (ispravno ili ne) opisuje Frejzer, devedesetih godina preobražava u međunarodni, višeslojni, postvestfalski feminizam globalnog civilnog društva (Fraser, 2011: 9), postjugoslovenski feminizam zapravo ne može ne biti zaokupljen državom unutar koje se organizuje. Štaviše, središnja pitanja za feminizam tada postaju ona koja su neposredno vezana za probleme smene režima državljanstva: čija je (naša) država bila (gde su bile njene granice i kako su one uspostavljane), ko je pripadao, a ko nije i zbog čega, i kakva je bila cena bezrezervne lojalnosti novim nacionalnim državama koja se očekivala od građana i građanki? Postavši teritorijalizovane državama koje ratom nasleđuju Jugoslaviju, uz reorganizaciju svih pitanja koja definišu određeni režim državljanstva, feministkinje će pre svega organizovati vlastite aktivnosti kao odgovor na rat i na mogućnost održanja sestrinstva uprkos uspostavljenim granicama. Tačka u kojoj pitanje pravedne raspodele ustupa mesto pitanju priznanja, u kojoj, drugim rečima, izvestan oblik politike identiteta postaje važan za feministkinje, duboko je povezan s ukidanjem socijalističkog aranžmana upravljanja i s kritičkim odnosom prema poistovećivanju državljanstva i nacionalnosti. Naime, prestavši da budu jugoslovenske feministkinje, mnoge su feministkinje birale da budu samo feministkinje, kao da je feminizam po sebi mogao da omogući nekakav odvojeni prostor građanstva. Iako on nije počivao na zahtevima za pravednom raspodelom sredstava, on svakako jeste počivao na zahtevima za pravdom. Kontekst u kojem se takav zahtev formuliše jeste kontekst rata, kontekst u kojem su sva elementarna prava ugrožena, i kontekst hrabrog i (u datim okolnostima uvek potencijalno izdajničkog) dovođenja u pitanje nametnute pripadnosti. U snažnom manifestu feminističke nelojalnosti, Staša Zajović je izložila načela feminističkog odricanja od nacije, države i otadžbine koje obeležava kontekst ranih devedesetih. Neprihvatanje nametnutog nacionalno definisanog građanstva podrazumevalo je institiranje na pravu na samoodređenje i �84 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 autonomiju žene, pravu da govori i dela u vlastito ime. Njime se takođe odbacivala militaristička ideologija koja je počivala na logici prema kojoj država može biti ili žrtva ili agresor, logici koja poništava bilo kakvu moć delovanja građanki i građana. Konačno, feministička nelojalnost podrazumevala je odbacivanje politike koja deli žene prema njihovoj nacionalnosti i zatečenosti unutar novih državnih granica, odričući im mogućnost da budu solidarne kao aktivistkinje, kao feministkinje, kao žene, a ne kao Srpkinje, Hrvatice, itd. (Zajović, 1995b: 51). Ovaj aspekt je važan i da bi se razumele mikropolitičke dimenzije identiteta koji se iz datih okolnosti pojavljuje, takoreći, i pre samog zahteva za njegovo priznanje. Politički nalog kojim se žene, i to posebno one koje su bile žrtve rata na neposredan način, pretvaraju u puki instrument u procesu konsolidovanja granica, proizveo je specifično feministički oblik delovanja kroz nepripadanje (Kašić, 1995: 126). Nešto poetičnije, ovo bi se takođe moglo označiti i kao bezdomnost u novom domu (Jambrešić-Kirin, 2000; Šeleva, 2004; Petrović, 2009), bezdomnost koja se mogla nadići samo nepopustljivim ulaganjem glasa protiv jednostranog pristajanja na depolitizaciju. Biti feministkinja devedesetih godina podrazumevalo je svestan izbor kojim se vlastiti identitet građanke politizovao na specifičan način: dominantni nacionalni identitet zamenjivao se apstraktnim, aktivističkim (bezdomnim) javnim sopstvom.8 Da li su konteksti važni? Vratimo se sada analizi Nensi Frejzer. Pretpostavi li se da je Frejzer 2009. godine tvrdila da je neoliberalni kapitalizam uspeo da kooptira određene feminističke ideale, da preobrazi i iskoristi određene težnje i ideje ranih generacija američkog drugog talasa, čemu je bez sumnje, između ostalog, doprineo i završetak Hladnog rata, onda se toj tezi malo šta može zameriti. Istočnoevropska i posebno postjugoslovenska perspektiva tranzicije mogla bi tome takođe da posvedoči. Međutim, ono što njen tekst čini tako provokativnim i problematičnim istovremeno, nije dijagnoza koja ukazuje na to da je feminizam u krizi i da je žarište te krize njegova „zavedenost“ neoliberalnim kapitalizmom koja započinje devedesetih godina. U zaključku želim da naglasim tri tačke koje se na izvestan način spore s pretpostavkom koja provejava tekstom prema kojoj između (globalnog) feminizma i (globalnog) neoliberalizma postoji jeretički afinitet. Prva tačka se odnosi na nejasno pozicioniran rani drugi talas koji se najavljuje kao izvesno „doba nevinosti“, doba pre no što je nastupilo „zabrinjavajuće približavanje“ feminizma i kapitalizma (Fraser, 2011: 1). Istorijski posmatrano, nije sasvim irelevantna činjenica da feministkinje anglosaksonskog govornog područja, feministkinje koje su proizvele ne samo najznačajnije i najmasovnije pokrete, nego su najčešće i promišljale o tome šta pokret jeste i treba da bude, po 8 Rečenica koju ovde parafraziram preuzeta je iz uvodnog teksta Ketlin Džons (Kathleen Jones) za temat o građanstvu u feminizmu koji je objavjen u časopisu Hypatia. Ta rečenica izvorno glasi: „Postati građanin znači zameniti vlastiti pojedinačni identitet apstraktnim, javnim sopstvom“ (Jones, 1997: 2). �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 85 pravilu nisu bile socijalističke orijentacije kako se tekstom implicira. Zavedenost feministkinja neoliberalizmom devedesetih godina, ili pak „perverzni, podzemni“ afinitet, za šta i sama Frejzer kaže da predstavlja pravu feminističku jeres (Fraser, 2011: 6), može se opravdati samo ukoliko se, suprotno teorijskoj i aktivističkoj istoriji drugog talasa u Sjedinjenim Američkim Državama, tvrdi da je feminizam do tada iznad svega radio na podrivanju kapitalističkih struktura. Međutim, kako, tvrdila bih ispravno, naglašava Nanet Fank, „dominantan oblik feminizma drugog talasa sredinom veka bio je liberalni feminizam koji je kritikovao državu, usredsređen na promenu institucionalnih politika i zakona, i na modifikovanje, a ne na temeljnu kritiku, kapitalizma“ (Funk, 2013: 181). Drugo je pitanje da li se ovim iskazom potvrđuju slutnje prema kojima feminizam, kako se smatralo već od kraja 19. veka (Zaharijević, 2014), ne može ne biti buržoaska stvar (što mu se pak zameralo i u jugoslovenskom kontekstu). Međutim, dug je put između sasvim ispravne teze da je feminizam drugog talasa – u SAD nedvosmisleno otprilike od osamdesetih, u Jugoslaviji pak, od devedesetih – „bio deo šireg emancipatorskog projekta, gde su borbe protiv rodne nepravde bile nužno povezane sa borbom protiv rasizma, imperijalizma, homofobije i klasizma“ (Fraser, 2011: 6), s jedne strane, i da ga je, s druge, upravo to činilo socijalističkim (čak i kada je svesno bio suprotstavljen logici kapitalizma).9 Druga tačka nas vraća na propust koji se obznanjuje jednom uzgrednom fusnotom. Iako je uopštavanje koje čitav rani drugi talas preobražava u socijalistički feminizam po mnogo čemu neprecizno, pojedinačni slučajevi koji isklizavaju iz „epohalne“ slike obrađenog fenomena jednako su neprecizno izostavljeni iz razmatranja. Konvencionalni pristup ne prepoznaje feminizam u socijalizmu, te se otuda u mimohodu preskače atipični, ponešto paradoksalni feminizam u jednoj socijalističkoj zemlji pre 1989. godine. Premda bi tvrdnja prema kojoj se ovaj feminizam tretira kao politička sila dakako bila prenaglašena, njegovo političko – pa bilo ono i mikro-političko – prisustvo ne može se osporiti. Način na koji je on oblikovan poziva na promišljanje odnosa feminizma i socijalizma u specifičnom okviru u kojem su oba postojala u isto vreme, i u kojem je feminizam iznutra bio prožet određenim postulatima socijalizma na kojima je počivalo društvo koje ga je iznedrilo. Najzad, pojmovni okvir koji je u obzir uzimao kompleksnu ideju režima državljanstva trebalo je da unekoliko usložni okvir koji počiva na vezi globalnog kapitalizma i globalnog feminizma. Time se valjanost i potreba za takvim okvirom ne dovodi u pitanje, niti se na taj način poništava teza Nensi Frejzer, i mnogih drugih, da su politike priznanja – politike identiteta – u velikoj meri oslabile i depolitizovale feminizam. Uvođenjem i razmatranjem smene ovdašnjih režima državljanstva, namera mi je bila da ukažem na drugačije kontekste u kojima se iz politike pravedne preraspodele ulazi u politike priznanja ili, šire postavljeno, na bitno drugačije putanje feminizma. Već je odavno postalo truizam tvrditi da feminizam nije singularan fenomen. Cilj mi nije bio da se upuštam u raspravu oko tačnosti te teze. Postoje globalni 9 Nanet Fank nemilosrdno kritikuje tačke uopštavanja manjinske socijalističke pozicije nekolicine teoretičarki u politički stav drugog talasa kao takvog (Funk, 2013: 181–182). �86 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 trendovi, a neoliberalni kapitalizam je među njima danas svakako vodeći, koji dubinski utiču na sve političke fenomene, pa i na feminizam. Međutim, uvažavanje okolnosti nastanka određenih političkih fenomena i razvoja njihovog sadržaja, nije nužno samo iz teorijskih razloga: ono je neophodno da bi se mogla anticipirati njihova budućnost i da bi se praksi mogao dati određeni pravac koji počiva na uvažavanju lokalnih specifičnosti, a ne na njihovom brisanju. Kada se kritike koje Nensi Frejzer upućuje feminizmu (kao globalnom feminizmu) u periodu kada se „doba nevinosti“ završilo, bez ostatka prenesu na lokalni kontekst, onda se iz vida gube i specifičnosti razvoja jugoslovenskog feminizma u socijalizmu, i specifičnosti razvoja feminizma u ratu. Te specifičnosti nisu marginalne, niti se mogu lako uklopiti u tezu o zavedenosti ili „fatalnoj privlačnosti“ između feminizma i neoliberalizma. One nas, unutar širokog okvira poređenja koji je Frejzer ponudila, pozivaju da usmerimo pažnju na one impulse, okolnosti i motive koji političke fenomene oblikuju lokalno – da ne dopustimo da vlastitu istoriju čitamo kao pogrešnu fusnotu. Antić, Milica. 1992. Yugoslavia. The transitional spirit of the age, u: Chris Corrin (ur.). Superwomen and the Double Burden. London: Scarlet Press Batinić, Jelena. 2001. Feminism, Nationalism, and War: The ‘Yugoslav Case’ in Feminist Texts. Journal of International Women’s Studies, 3(1): 1–23 Blagojević, Marina (ur.). 1998. Ka vidljivoj ženskoj istoriji – ženski pokret u Beogradu tokom 90-ih. Beograd: Centar za ženske studije, istraživanja i komunikacije Bollobás, Enikö. 1993. ‘Totalitarian Lib’: The Legacy of Communism for Hungarian Women, u: N. Funk i M. Mueller (ur.), Gender Politics and PostCommunism. New York and London: Routledge Bonfiglioli, Chiara. 2011. ‘Social Equality is not Enough, We Want Pleasure!’ Italian Feminists in Belgrade for the 1978 ‘Comrade Woman’ Conference. Profemina, leto/jesen br. 2: 115–123 Božinović, Neda. 1996. Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Devedesetčetvrta i Žene u crnom. Ćetković, Nadežda (ur.). 1998. Ženska politička perspektiva. Beograd: Beogradski ženski lobi Čačinovič-Puhovski, Nadežda. 1976. Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma. Žena, br. 3: 125–128 Čačinovič, Nadežda. 2012. Veliki narativi feminizma, u: Lidija Vasiljević (ur.). Rod i levica. Beograd: ŽINDOK Despot, Blaženka. 1981. Žena i samoupravljanje. Delo, XXVII (4): 112–116 Despot, Blaženka. 1987. ‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo Drakulić, Slavenka. 1984. Smrtni grijesi feminizma, u: Lydia Sklevicky (ur.) (1987). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 87 Duhaček, Daša. 1993. Women’s Time in the Former Yugoslavia, u: Nanette Funk i Magda Mueller (ur.). Gender Politics and Post-Communism. Reflections from Eastern Europe and the Former Soviet Union. New York and London: Routledge Einhorn, Barbara. 1993. Cinderella Goes to Market. Citizenship, Gender and Women’s Movement in East Central Europe. London: Verso Fraser, Nancy. 2011. Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije, prev. Dušan Maljković. Perspektive, Rosa Luxemburg Stiftung, br. 2. Funk, Nanette i Magda Mueller (ur.). 1993. Gender Politics and Post-Communism. Reflections from Eastern Europe and the Former Soviet Union. New York and London: Routledge Gal, Susan i Gail Kligman (ur.). 2000. Reproducing Gender: Politics, Publics and Everyday Life after Socialism. Princeton University Press Gheaus, Anca. 2012. Gender Justice. Journal of Ethics and Social Philosophy, 6(1): 1–24 Hayden, Robert. 1992. Constitutional Nationalism in the Formerly Yugoslav Republics. Slavic Review 51(4): 654–673 Heinen, Jacqueline. 2006. Clashes and Ordeals of Women’s Citizenship in Central and Eastern Europe, u: J. Lukić, J. Regulska i D. Zaviršek (ur.), Women and Citizenship in Central and Eastern Europe, Ashgate Iveković, Rada. 1987. Studije o ženi i ženski pokreti, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo Jaggar, Alison, 1977 [1972], Political Philosophies of Women’s Liberation, u Mary Vetterling-Bragging, Frederick Elliston and Jane English (eds.), Feminism and Philosophy, Totowa: Rowman and Littlefield Jalušič, Vlasta. 1999. Women in Post-Socialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized, u: Sabrina Ramet (ur.). Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press Jambrešić-Kirin, Renata. 2000. Personal Narratives of War: A Challenge to Women’s Essays and Ethnography in Croatia, u: Svetlana Slapšak (ur.). War Discourse, Women’s Discourse. Ljubljana: Topos Jones, Kathleen. 1997. Introduction to the special issue on Citizenship in Feminism: Identity, Action, and Locale. Hypatia, 12(4): 1–5 Kesić, Vesna. 2001. Gender and Ethnic Identities in Transition in the Former Yugoslavia – Croatia, u R. Iveković i J. Mostov (ur.). From Gender to Nation. Ravenna: Longo Editore Koprivnjak, Vjekoslav. 1980. Uvodnik u temat. Žena, br. 4–5: 6–15 Krasniqi, Vjollca. 2011. Feminism and Nationalism. Profemina, leto/jesen br. 2: 53–57 Ler-Sofronić, Nada. 1981. Subordinacija žene – sadašnjost i prošlost. Marksistička misao, br. 4: 73–80 Marshall, T. H. 2009 [1950]. Citizenship and Social Class, u: Jeff Manza and Michael Sauder(ur.). Inequality and Society. New York: W. W. Norton and Co �88 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 Milić, Anđelka. 1981. Društvena jednakost polova: savremena teorijska preispitivanja. Marksistička misao, br. 4: 3–15 Milić, Anđelka. 2012. Socijalizam i feminizam – spojevi i razilaženja, u: Lidija Vasiljević (ur.). Rod i levica. Beograd: ŽINDOK Mimica, Aljoša i Radina Vučetić. 2008. Vreme kada je narod govorio. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Miroiu, Mihaela. 2007. Communism was a State Patriarchy, not State Feminism. Aspasia, god. 1: 197–201 Morokvasic, Mirjana. 1986. Being a Woman in Yugoslavia: Past, Present and Institutional Equality, u Monique Gadant (ur.). Women of the Mediterranean. London: Zed Books Pantelić, Ivana. 2011. Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953. Beograd: ISI i Evoluta Papić, Žarana. 1987. Ženska perspektiva u sociologiji, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo Papić, Žarana. 1992. The Possibility of Socialist Feminism in Eastern Europe, u: Ward, Anna, Jeanne Gregory i Nira Yuval-Davis (ur.). Women and Citizenship in Europe. London: Trentham Books and European Forum of Socialist Feminists Papić, Žarana. 2002. Europe after 1989: Ethnic Wars, the Fascitization of Civil Society and Body Politics in Serbia, u: Griffin Gabrielle i Rosi Braidotti (ur.). Thinking Differently: A Reader in European Women’s Studies. London: Zed Books Petrović, Jelena. 2009. The Politics of Feminist Writing/Reading/Translation. Borec LXI, št. 662–665: 239–257 Pusić, Vesna. 1980. Protiv psihologije odgađanja, u: Lydia Sklevicky (ur.) (1987). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo Ramet, Sabrina. 1995. Social Currents in Eastern Europe. Duke University Press Ramet, Sabrina. 1999. In Tito’s Time, u: Ramet (ur.). Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press Rihtman-Auguštin, Dunja. 1980. Moć žene u patrijarhalnoj i suvremenoj kulturi. Žena, br. 4–5 Stubbs, Paul. 2012. Networks, Organisations, Movements: Narratives and Shapes of Three Waves of Activism in Croatia. Polemos, 15(2): 11–32 Stubbs, Paul. 2007. Civil Society or Ubleha?, u: Helena Rill, Tamara Šmidling i Ana Bitoljanu (ur.). 20 Pieces of Encouragement for Awakening and Change. Belgrade-Sarajevo: Centre for Nonviolent Action Šeleva, Elizabeta. 2004. Kuća i nelagoda. Sarajevske sveske, br. 5. Dostupno na http:// www.sveske.ba/bs/content/kuca-i-nelagoda [poslednji pristup 12.10.2014] Šo, Džo i Igor Štiks. 2012. Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije. Beograd: Clio Štiks, Igor. 2012. Laboratorija državljanstva: Koncepcije državljanstva u Jugoslaviji i postjugoslovenskim državama, u Šo, Džo i Igor Štiks (ur.). Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije. Beograd: Clio �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 89 Tito, Josip Broz. 1979. Šezdeset godina revolucionarne borbe Saveza Komunista Jugoslavije. Žena, br. 2–3: 2. Ustav FNRJ. 1946. Dostupno na http://www.arhivyu.gov.rs/active/en/home/ glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_ fnrj.html [poslednji pristup 12.10.2014] Ustav SRFJ. 1974. http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ustav-SFRJiz–1974.pdf [poslednji pristup 12.10.2014] Verdery, Katherine. 1996. What was Socialism and What Comes Next? Princeton: Princeton University Press Zaharijević, Adriana. 2013. Being and Activist: Feminist citizenship through transformations of Yugoslav and post-Yugoslav citizenship regimes. CITSEE working paper 2013/28. Zaharijević, Adriana. 2014. Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina. Loznica: Karpos Zajović, Staša. 1995a. Birth, Nationalism and War. Dostupno na http://www. hartford-hwp.com/archives/62/039.html [poslednji pristup 12.10.2014] Zajović, Staša. 1995b. I am Disloyal, u: What Can We Do For Ourselves? Belgrade: Center for Women’s Studies, Research and Communication � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fusnota u globalnoj istoriji. Kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma? - Adrijana Zaharijević Description An account of the resource Tekst nastoji da pruži alternativno čitanje istorije jugoslovenskog feminizma, usredsređujući se na godine njegovog razvoja u socijalizmu i na periodkoji je usledio neposredno po raspadu zajedničke države. Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su isocijalizam i država prestali da postoje? Pojmovni okvir unutar kojeg se izvodiovo čitanje oslanja se na koncept režima državljanstva, koji treba da ponudisloženiju sliku od onih koje se uobičajno koriste u preispitivanju postjugoslovenskog feminizma. U tekstu se utoliko pokazuje da je okvir koji počiva na poređenju feminizma i nacionalizma nedostatan, ali se takođe kritičkim čitanjem uticajnogteksta Nensi Frejzer „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ pokazuje da jeu lokalnom kontekstu neophodno iskoračiti izvan okvira koji počiva na poređenjurazvoja feminizma i kapitalizma. Tekst utoliko poziva na pažljivo čitanje paradoksalokalne istorije feminizma. Creator An entity primarily responsible for making the resource Adrijana Zaharijević Source A related resource from which the described resource is derived https://www.academia.edu/14801374/Fusnota_u_globalnoj_istoriji._Kako_se_mo%C5%BEe_%C4%8Ditati_istorija_jugoslovenskog_feminizma Publisher An entity responsible for making the resource available SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2015. Rights Information about rights held in and over the resource Adrijana Zaharijević Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource Srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 22-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 18 str. Adrijana Zaharijević feminizam Jugoslavija rat režim državljanstva socijalizam https://afzarhiv.org/files/original/e7c5d4999bc16d723b04a7f9e618533a.pdf bc43d81746dbe3ecc94d8f3fb0e47d59 PDF Text Text Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Marijana Stojčić - Nađa Duhaček Savez antifašista Srbije Serbia UDK: 305-055.2 : 791.43(497.1) Prethodno priopćenje/Preliminary paper Primljeno/Received: 06.07.2017. Prihvaćeno/Accepted: 11.09.2017. This paper will analyse ways in which representation of women changed from partisans as revolutionary subjects to housewives and consumers in the late 1960’s. This transformation is linked with sociopolitical changes in the Yugoslav context and the abandonment of women’s emancipation as it was framed and adopted initially during and after WWII. Namely, the partisan struggle for the liberation from Nazi occupation, as well as the socialist revolution were two foundational myths of Socialist Yugoslavia. Women played an active role in this struggle, both as fighters and through their work behind the lines (as logistical support, spying, nursing, etc.). Likewise, equality between men and women was an important part the country’s official ideology. These narratives were later memorialized through literature, cinema, music as well as comic books. In our work, we will explore five tropes of femininity in Yugoslav cinema: (1) the role of the partisan, (2) woman in the background, (3) collaborator, (4) worker and (5) housewife, in order to map out ways in which the representation of women between 1947 and the late 1960’s corresponds to official emancipatory politics of the time and how these tropes related with everyday life in this period. Finally, this will lead to an analysis of cinema as a collection of stories Yugoslav women and men told themselves (and others) about themselves.1 This approach has the potential to indicate the antagonisms within the social context in which these films were produced, by highlighting the unattained ideals of freedom and emancipation. Simultaneously, the goal of this analysis is not to merely open up another space for a more complex exploration of the past, but also to reconsider the emancipatory potential this exploration offers us today. 1  Even though cinematography was considered a powerful tool of propaganda, which was most common during the first decade following the end of the Second World War, storytelling was not relieved of state intervention. This was done either through the removal of films that were considered to transgress from socialist moral or through financing the filming of films that were considered to contribute to the upbringing of “new socialist man.” 69 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Keywords: woman, gender, socialism, Yugoslavia, film, representation Introduction In this text, the ways in which representation of woman in Yugoslav film up until the end of 1960s corresponds with, on the one side, ideological frames of socialist Yugoslavia and its politics of emancipation; and on the other side with social reality and social practices of Yugoslav society and its changes in different time periods, will be analysed. In theory it relies on the tradition of women studies and cultural studies. Cultural studies consider representations2 as a place on which, through interaction with the audience which adds its own interpretation to the discourse, social relations, including gender relations are established, regulated and normalized. In such way the existing social relations in a specific social context start to become self-understanding and “natural”, which leads to blurring of their connections with the social structure, and the division of power inside the society. Gender regime is a fundamental part of the structure of every society.3 It also implies certain ideal model types of “manhood” and “womanhood” which are perceived as normal, natural and desirable and in relation to which members of society interpret their own gender experience. Gender regimes are not simply relations between men and women, but systems of power, expectations, roles, behaviour, attitudes and displays of gender differences between which a hierarchy is inscribed. It regulates relations between men and women, forms individual expectations and behaviours which are in unison with the social context. Gender is produced, practiced and affirmed on the level of everyday life. Patriarchy as well, as is defined by British sociologist Sylvia Walby, represents a system of social structures and practices in which men dominate, oppress and exploit women, whereby Walby emphasizes that patriarchy must be conceptualized via different levels of abstraction. On the most abstract level, patriarchy exists as a system of social relations, while on a less abstract level it encompasses six basic dimensions regarding the way of production, paid work, state, male violence, sexuality and cultural institutions.4 Cultural forms of patriarchy Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema and gender (in)equality also refer to their representation in media texts. Construction of gender representations in a society most often reflects gender structure of that society, at the same time constituting and reproducing gender (in)equalities. Gender asymmetry in a patriarchal society, as a rule, positions women in a place of passive subjects whose social role is covered by biological, “natural” role. And representations of her are most often stereotypic images of women, conveyed to her social status (repressed, accentuation of sexual attractiveness, secondary position and role, motherhood, dependent position, emotionality, frivolity). As Gofman notices, although representations are often experienced as natural (which is why he uses the syntagm “doctrine of natural expression”), the substance is that not only that they reflect gender differences, but also constitute them through the very ability of persons to interpret, learn and adopt those representations of masculinity and femininity.5 As films are created in concrete social frameworks and are exposed to different social influences, the assumption is that dominant social tendencies will inevitably, more or less (un)consciously and (un)intentionally, diffract through film. In that sense, films will be approached as forms of myths of contemporary society who deal with “telling tales”, and are at the same time being “more than the tales they tell”. 6 They represent symbolic constructions which offer a compass for the social world and contain claims which people create about themselves and others, about the ways in which they imagine themselves and others, the ways they think and feel.7 At the same time, as Ana Banić Grubišić states, in contemporary films are “key cultural contradictions being expressed, or imaginary solutions to socio-cultural tensions being offered’”.8 The films that were chosen, as a starting point for the research, were the films that were awarded in different categories at the Pula Film Festival. At the beginning, the films that were not dealing with socialist present in Yugoslavia or The Peoples’ Liberation Struggle (Narodno-oslobodilačka borba - NOB) were excluded from the sample. More incisive film examples, such as illustration of observed tendentious regularities were chosen as part of the second step with conscious awareness that it carries a certain level of reduction. The illustrations had to fulfill at least one of the two criteria (best if both were fulfilled): that the film had received a social recognition and/or had high ratings. The analysis, in the third step, was focused on the certain existing representations in the films which corresponded with contradictions and changes that the society was experiencing at the time. The focus of this analysis will be the ways in which specific forms of film representation of gender correspond with the social (ideological, political, cultural) context of socialist Yugoslavia in periods from 2  About representations as forms of selection and construction of meaning, see: Stuart HALL, ”,Representation, meaning, and language”, In: Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, (ed.) Stuart HALL, London: Sage Publications, 1997, 13-75. 3  Here, term gender regime is used in a sense of relatively structured relations between men and women, in institutional and non-institutional environment, on the level of discourse and on the level of practices which are materialized in different gender roles, different identities and different gender representations (including different gender performance). Marina BLAGOJEVIĆ, “Žene i muškarci u Srbiji 1990-2000. Urodnjavanje cene haosa”, in Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život, (eds.) Silvano BOLČIĆ, Anđelka MILIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002, 311. 4  Sylvia Walby, Theorizing Patriarchy, Oxford: Blackwell, 1990, 20. This author also differentiates between two basic forms of patriarchy, private and public, where the first refers to work in household and is characterized by patriarchal strategy of exclusion and direct control, while the second form refers to the domain of paid work and state, and is characterized by segregation and oppression. Ibid, 24, 178. 5  Erving GOFFMAN, Gender Advertisements, New York: Harper and Row Publishers, 1979, 8. 6  Hortense POWDERMAKER, Hollywood: The Dream Factory. An Anthropologist Looksat the Movie Makers. London: Secker & Warburg, 1951, 3. 7  Louise KRASNIEWICZ, “Round up the Usual Suspects”: Anthropology goes to the Movies. Expedition 48 (1)/ 2006, 10. 8  Ana BANIĆ GRUBIŠIĆ, “Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)”, Antropologija 13 (2)/ 2013, 143. 70 71 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective 1945 to 1952 and from 1952 to 1965. Darko Suvin names the 1945-1965 period les vingt glorieuses (twenty glorious years) of Yugoslav history, during which Yugoslavia records great progress from undeveloped agricultural to middle developed industrial society, good international reputation and important step toward the economic welfare of wide social strata, but also progress in direction of achieving social justice and human emancipation.9 At the same time, this is a period of considerable influence and great popularity of film, after which, from the mid-1960s, that place is gradually taken over by television. Films used as the basis of the analysis are those which deal with WWII in Yugoslavia or the socialist present. It needs to be said that this analysis does not intend to be comprehensive in its presentation of different levels, dimensions and complexities of social processes (and interactions) which deal with the way in which representations of women in Yugoslav film correspond with the changes in socio-cultural context of Yugoslavia. It represents setting out of basis for critical thinking on Yugoslav film heritage, which is today necessary not only to establish a more complex look on the past but also because of emancipatory potential which that rethinking can have. One day it shall be wonderful... War, Revolution, Restructuring and Reconstructing It is important to keep in mind the complexity of a creation such as Yugoslavia, which went through significant changes from its inception and throughout its socialist history depending on social, political and economic processes which did not merely take place within the Yugoslav context, but also internationally. The founding myths of the new state were the war of liberation from fascist occupiers and the socialist revolution. The socialist order, as it was established after WWII, was based on equality, as well as brotherhood and unity of the Yugoslav peoples10. The basis of the identity and the legitimacy of the New Yugoslavia were sought in the kinship of the south Slavic peoples on the one hand and the more-or-less autochthonous national movement for the liberation of the country on the other. For Yugoslav communists, The Peoples’ Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Liberation Struggle (Narodno-oslobodilačka borba - NOB) legitimized and provided a basis for the socialist revolution, while the Peoples’ Liberation Army (Narodno-oslobodilačka vojska - NOV) and the Partisan Units of Yugoslavia (Partizanski odredi Jugoslavije -POJ), were institutions which embodied the ideal of brotherhood and unity.11 In addition to being the political leader of NOB, the Communist Party of Yugoslavia, also played an active and decisive role in shaping a new consciousness about the state, its character and its historical significance. The identity of the new state was not only promoted through official historiography and its “operationalized” version in the form history textbooks, but also through popular culture. The dominant narrative in post-war Yugoslavia brought the idea that the national (peoples’) liberation war was fought by the partisan movement, which included men and women of all nationalities (ethnic groups). The cohesion factor was the heroic guerilla struggle against a more powerful occupiers from German, Italy, Hungary and Bulgaria together with their local collaborators. Cinema played an important role in this process from the very beginning, because of its potential for communication and propaganda. Soon after liberation, each republic founded a central film studio. This period from 1945 to 1950, also known as the administrative period of centralized Soviet-style governance, was marked by the founding of state-owned production company “Zvezda” (which grew out of the propaganda department of the High Command of NOV, of the Federative National Republic of Yugoslavia - FNRY, as it was called at the time). During this period, a monumental film studio “Košutnjak” was built in Belgrade, while the “Avala film” production company was founded in Belgrade as well as “Jadran film” in Zagreb, “Triglav film” in Ljubljana, “Vardar film” in Skopje and “Bosna film” in Sarajevo and “Lovćen film” in Budva.12 The mission of these state-owned cinema production companies was to document war-time destruction, crimes and trials against the enemy, reconstruction of the country and feature films. During this stage, the studios were staffed by personnel from NOB, while the cameras and other technology came from reparations and the executives were high-ranking military or party 9  Darko Suvin, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014, 319. 10  According to Dejan Jović, the constitutive concept known as brotherhood and unity establishes the new Yugoslav identity and bases it on two elements - ethnic kinship of South Slavic nations and the socialist social order. Jović names a total of four different constitutive concepts which define different periods starting from initial unification in 1918, until the definitive collapse in 1992: 1) The concept of national unity(narodno jedinstvo); 2) The concept of contractual Yugoslavhood (sporazumsko jugoslovenstvo); 3) The concept of brotherhood and unity (bratstvo i jedinstvo) and 4) The concept of unity of Yugoslav nations and nationalities ((zajedništvo jugoslovenskih naroda i narodnosti). The first two concepts belong to interwar Yugoslavia; while the second two constitute social relations in socialist Yugoslavia. Based on this understanding, we can make a distinction between the Third and the Fourth Yugoslavia. The Fourth refers to the period from 1974, until the dissolution of the Alliance of Communists of Yugoslavia (Savez komunista Jugoslavije) in 1992. See more, Dejan JOVIĆ, Jugoslavija- država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije, Zagreb: Prometej i Beograd: Samizdat B92, 2003, 103-154. 11  Mari-Žanin ČALIĆ, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd: Clio, 2013, 205-209. 12  Richard TAYLOR at al., The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema, London: British Film Institute, 2008, 268. The development of Yugoslav cinema is most often described in relation to production models, ie ways of financing films; administrative period (1947-1951), period of free film workers (1952-1956), producer’s period (1957-1962), and finally a cinema that included the first works of the directors of the so-called Black wave movement, followed by the works of the members of the so-called Czech film school. On the other hand, Tomislav Šakić states that, regardless of the changes in production models, the period from 1945 to the beginning of the 1960s in the poetic and aesthetic sense should have been considered as a unique period which he calls “the classic period”, ie “the period of predominantly narrative style”. See: Tomislav ŠAKIĆ, „Hrvatski film klasičnoga razdoblja: Ideologizirani filmski diskurz i modeli otklona“, Hrvatski filmski ljetopis 38/ 2004, 6–34. According to Šakić’s changes in the aesthetic sense only started taking place after 1961, when the first modernistic performances such as Dance in the Rain/ Ples v dežju (Boštjan Hladnik, 1961), And Love Has Vanished / Dvoje (Aleksandar Saša Petrovic, 1961) or omnibus Drops, Water, Warriors / Kapi, vode, ratnici appeared in the Yugoslav film (Marko Babac, Živojin Žika Pavlović, Vojislav Kokan Rakonjac, 1962). See: Tomislav ŠAKIĆ, „Filmski svijet Veljka Bulajića: poprište susreta kolektivnog i privatnog“, Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 14-16. 72 73 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective officials.13 These early films were technically modest and lacking in terms of cinematic craft. The directors were war veterans, partisans, such as Vjekoslav Afrić, Vojislav Voja Nanović, Vatroslav Mimica, Žorž Skrigin, Nikola Popović, Radoš Novaković, Vicko Raspor and Stole Janković. Cinema historians Mira and Antonjin Lim vividly described this phase of Yugoslav cinema “from mountains to film studios.”14 Andrew Horton succinctly said that Yugoslav national identity was similarly tied to war and cinema, while partisan films (red western) as a genre played a similar role to western movies in American cinema.15 Early partisan films share an essential characteristic with their (early) western counterparts: narratives of national genesis. They served to “take a group of settlers of various nationalities, languages, religions and ethics [...] and create an integrated society, a new nation, a new order.”16 Yugoslav cinema was a dominant part of the cultural production which supported and affirmed the narrative of Yugoslavhood as a supranational phenomenon, achievable in a new social order seeking to establish a classless society, communism. Women’s’ active role in this struggle, both as fighters and through their work behind the lines (as logistical support, spying, nursing, etc.), was an important part of that rhetoric, while, equality between men and women represented an important part the country’s official ideology. As such, these narratives had their place in Yugoslav cinema. The context in which the Kingdom of Yugoslavia finds itself at the beginning of WWII is best described as an industrially weak capitalist country with an overwhelmingly agrarian economic structure. For example, in 1931, 76% of all economically active persons worked in agriculture, forestry or fishing, while only 11% were involved in industrial or craft jobs.17 According to the same census, 44,6 % of the population was illiterate, while this rate was 56,4% among women over the age of 10, compared to 32% of illiterate men.18 Most women live in rural areas where physical labour is combined with reproductive work and various forms of violence.19 Although women’s lives were Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema vastly different depending on their ethnicity, religion and country in which they lived prior to the creation of the new state, they shared a position of subjugation in a legal20 and social21 sense. According to Jelena Petrović, this economic and political inequality could be seen through “deprived political and civil rights (the right to vote, to own property, to inherit, etc.), limited choice of profession ( teachers, lower ranking clerks in civil service - typists, telephone operators, cashiers - professions which were available to only a small number of women, or textile workers, workers in the tobacco industry and, of course, housewives), exploitation (significantly lower wages compared to men doing the same jobs, as well as the worst jobs, while simultaneously performing all the household work, and difficult seasonal work in rural areas), ownership of women (ownership of the father, then husband, especially in rural areas where 76% of population lives according to the 1931 census), cultural and public exclusion of women (with few exceptions, whose “femininity” in public space was tolerated as a handicap), etc.”22 In spite of all of this, a number of women’s organizations and magazines was active during the interwar period, ranging in ideological conviction, form socialist to clero-fascist, and, for the most part, they worked legally.23 Women’s organizations stopped their work when WWII started, but a significant number of women joined and actively participated in the armed resistance, and through providing support behind the lines.24 Women’s Antifascist Front (Antifašistički Front Žena - AFŽ) grew out of a network of women’s organizations which were formed in most of the liberated territories and was officially formed in 1942. Josip Broz Tito attended the first Congress of AFŽ (from 5. to 7. of December), which is symbolically significant. He remarked on the historical importance of the even for women’s struggle for equality and emphasized women’s contribution to the liberation struggle: “ Everything that is done by our army today is 90% the achievement of our heroic women of Yugoslavia.” Also, he spoke of the goals of AFŽ, beyond winning against the 13  This is period of emphasized ideological control over film making. in Yugoslavia, official censorship was introduced immediately after WWII, in 1945. The Official Gazette of (then) Democratic Federative Yugoslavia (DFY) published a “Directive on censorship of cinematographic films.” Commissions were made of party and state officials, and military and police officers. See more on this topic at Goran MILORADOVIĆ, “Lica u tami. Društveni profil filmskih cenzora u Jugoslaviji 1945-1955”, Godišnjak za društvenu istoriju, XI (2-3)/2004, 101-122. Also see, Goran MILORADOVIĆ, Lepota pod nadzorom : sovjetski kulturni uticaji u Jugoslaviji : 1945-1955, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012. 14  Antonjin LIM i Mira LIM, Najvažnija umetnost: Istočnoevropski film u dvadesetom veku, Beograd: CLIO, 2006, 124. 15  Andrew Horton in Stephanie BARIC, „Yugoslav War Cinema: Shooting a Nation that No Longer Exists“, MA thesis, Concordia University, Montreal, 2001, 33. http://spectrum.library.concordia.ca/1507/1/MQ64011. pdf (20.5.2017). 16  Hrvoje TURKOVIĆ, Filmska opredjeljenja, Zagreb: Meandar, 1985, 140. 17  О privrednoj aktivnost žепа Jugoslavije od 1918. do 1953. according to Lydia SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, Zagreb: Druga - Ženska infoteka, 1996, 93. 18  For a detailed overview of population structure in the Kingdom of Yugoslavia, see Ibid, 93-96 i 103-107. 19  Regarding the position of women in the interwar period, see more, Vera ST. ERLICH, Jugoslavenska porodica u transformaciji, studija u tristotine sela, Zagreb: Liber, 1971. 20  Kingdom of Yugoslavia throughout its existence never had a unified Civic code, there were six different legal areas strongly influenced by official religious organizations instead, and those were, amongst other things, determining laws regarding marriage, divorce and annulment of marriage. Women were given no rights in any of these legal system, they were not recognized as legal subjects at all. The only exception was criminal law, where it was recognized that women are capable of committing crimes and that they can be held legally responsible for those same way the men could. SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 88, 90. 21  On status of women in the lands that entered Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (that became Kingdom of Yugoslavia in 1929), see more, Neda BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Devedesetčetvrta: Žene u crnom, 1996, 91- 103. 22  Jelena PETROVIĆ, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama“, ProFemina, 2/ 2011, 63. 23  Ibid, str. 59-80. Regarding the history of women organizing between the wars in Yugoslavia, also see, BOŽINOVIć, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 104-133; SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 79-81. 24  Quoting Jere Vodušek-Starič, Mari Žanin Čalić claims that PLA has 800 000 men and women under arms. ČALIĆ, Istorija Jugoslavije u 20. veku, 207. During the war 305 000 fighters lost their lives, with another 425 000 wounded. Ibid, 209. It has been estimated that there were over 100 000 female fighters in Yugoslavia during WWII, 25 000 of whom got killed, 40 000 wounded, and 3 000 survived with some sort of heavy disability. 90 women have been awarded with People’s Hero medal. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, Beograd: Savezni zavod za statistiku, 1975, 3. 74 75 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective occupiers, but as a struggle for the final liberation of women.25 Considering the role of AFŽ, Lydia Sklevicky maintains that there were two large interconnected groups of tasks. The first involved the people’s liberation movement in general, such as providing aid to the army (gathering food, material goods, charity work, etc.) and organizing life behind the lines, ensuring that normal life continued in liberated territories, including social policies (such as care for the children, the sick and the ill). The second group of tasks of AFŽ encompassed political and cultural emancipation of women and their equal inclusion into the liberation struggle and the reconstruction of postwar society.26 Even during the Fifth State Congress of the Communist Party of Yugoslavia (Komunistička partija Jugoslavije - KPJ) in 1940, two women were voted as members of the Central Committee, Spasenija Babović and Vida Tomšič, who later went on to serve as presidents of AFŽ. As Tomšič demanded in her speech, “all party organizations need to devote utmost attention to working with women”, and these efforts should actively include men.27 She repeated previous demands of women’s civil and workers’ movements, which had not been accomplished by this point, and added them to the Communist Party program, “protection of motherhood, elimination of duplicitous morality in public and private life, economic equality and the right to vote.”28 Education was a particularly important condition for achieving equality. According to Sklevicky “AFŽ directed many of their activities in that direction, and we can see multiple levels at which this task was accomplished. The basic level consisted of literacy courses and general education, which later continued into political education - as upbringing for politics, while writing for women’s magazines and propaganda to read it, signified a call to create a new activist identity for women.29 AFŽ press played an important role in this process. According to Gordana Stojaković, around 30 women’s magazines were published from time to time between 1942 and 1945 within AFŽ and KPJ, in parts of Yugoslavia where the people’s liberation movement (NOP) was active.30 25  „Drug Tito nama i o nama“, Žena danas, 31/ 1943. br. 3 according BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 147. 26  SKELVICKY, Žene, konji, ratovi, 25-28. 27  Ljubinka ČIRIĆ-BOGETIĆ, „Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 1940-1941. godine“, in Peta zemaljska konferencija KPJ: zbornik radova, (eds.) Zlatko ČEPO, Ivan JELIĆ, Zagreb: Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske: Školska knjiga, 1972, 94. http://www.znaci.net/00003/661.pdf (19. 5. 2017) 28  PETROVIĆ, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama”, 76. 29  SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 30. 30  Gordana STOJAKOVIĆ, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (1945-1953), Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova, 2012, str. 37- 38. System of AFŽ press was based on the kind of hierarchy in which Žena danas (Woman today) was a monthly issue which transmitted the axiomatic messages to the leaders of the middle and lower class AFŽ boards, and all other papers would then, as per the matrix thus created, convey their vision of reality on both macro (political plan) as well as micro (everyday life) level. At the same time, they were creating a whole new reality based on those new roles that women were supposed to take on. Women being portrayed as active actors in the transformation of social and political context in factories, on the fields, farmers unions but also in Peoples Liberation Boards (narodno-oslobodilački odbori - NOO) where they partake in government is highly characteristic for the post-war papers in 1946-1950 period. At the same time, role of women in care and nutrition economy, as well as the role of a mother (whether it be to its own or adopted, war orphaned children) is still very important. Ibid, 169173. See also, Ksenija VIDMAR-HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, Zagreb: Sandorf i Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2017, 45-58. 76 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Women’s Antifascist Front provided a channel for women to articulate their demands for equality with men across all segments of society. For many women, participation in antifascist resistance and the movement to liberate their country, as well as participation in “organs of people’s government” („organi narodne vlasti“) (where they had the right to vote and to be voted for, even during the war) signaled they started to be politicized and to become political subjects. In addition to the numerous tasks AFŽ took on in the post- war rebuilding and construction of the state, their focus was on legislation which would embody and ensure equality between women and men. Yugoslav women took part in the election for a Constitutional parliament for the first time in 1945. Turnout for women was exceptionally high, which can be seen from the report at the Third Congress of Yugoslav AFŽ, which stated that 88% of women voted.31 The Constitution from 1946 affirmed equality between women and men in spheres of social and political life. It is important to note that this Constitution did not introduce a practice of equality between men and women regarding voting rights, rather, these Constitutional principles came out of a previously established practice. All the legislation that followed strictly adhered to this principle.32 It was promoted as one of the central principles on which the new state was to be based, and it reflected the radical revolutionary attitudes that all inequalities based on class, nationality and gender should be abolished. In addition to education, women’s economic independence was seen as a key prerequisite for women’s emancipation. Women and men were becoming equal, first and foremost, as members of the working class. As Gordana Stojaković states, “Socialist ideology did not consider women’s emancipation outside of its (working)class framework which dictated the measure of women’s emancipation in relation to the sphere of labor.33 Immediately after the war, due to the urgent need for construction and rapid modernization, ingrained attitudes regarding women’s inferiority came to be treated as a measure of political and social backwardness. This in turn meant made the issue of women’s equality a political question whose solution became necessary if society was going to transform in the new revolutionary direction. At the same time, the so-called women’s issue, although insecure and partial, possessed a singular and autonomous status through AFŽ . In this 31  “Politika”, 28. oktobar 1950. prema Vera GUDAC – DODIĆ, „Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 35. 32  Through marriage law (1946) position of women and men in marriage has been made equal, and the family law legislation introduced in 1947 made rights of children born out of wedlock the same as those of legitimate children. Insurance against all risks has been introduced through legislation on social security, which included paid maternity leave as well as pension rights which are same for both men and women (although women would retire earlier). Law introduced in 1951 guaranteed the right to abortion. 1974 Constitution made sure women are guaranteed a full right to free birth, and since 1977 there were no limitations on abortions within first 10 weeks of pregnancy. Ibid, 33; BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 161-163. 33  Gordana STOJAKOVIĆ, „Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ) 1946–1953: pogled kroz AFŽ štampu“, u Rod i levica, (ed.) Lidija VASILJEVIĆ, Beograd: Ženski informaciono-dokumentacioni trening centar (ŽINDOK), 2012, 13. 77 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective organization, women took charge of their own emancipation as active subjects playing their part in building the new socialist society. Films that were produced immediately after the war featured a prototypical revolutionary female subjectivity whose key references were women’s active participation in the armed struggle and their work behind the lines. A good example can be found in the film Živjeće ovaj narod/ This people Shall Live written by Branko Ćopić ad directed by Nikola Popović made in 1947.34 The above mentioned revolutionary female subjectivity is clearly located as exclusively proletarian and rural, while gender and class are also closely intertwined. The story takes place in Bosanska krajina, under the mountain Grmeč during an early uprising against German occupiers and the Ustaša in 1941. Jagoda (Vera Ilić) , who happens to be a young Serbian peasant women, falls in love with Ivan (Siniša Ravasi), a Croatian young partisan Commissar and specialist in mining railways, who comes from a nearby town. The opening of the film shows Jagoda speaking to a soldier of the Yugoslav army which just capitulated, in order to hint to the audience that there is still resistance. As she gives him water, she inquires why he is still carrying rifles if the army capitulated, and his response is “Who else will defend you? We will wage war again”. [“A ko će vas braniti? Mi ćemo tek ratovati.“] The film follows the process of preparing for the uprising. which involves most of the other peasants. A dialogue between Jagoda and her grandfather Ilija (Fran Novaković) in which she asks “Grandpa, how does one overthrow the state?”[„Đede, kako se ruši država?“] and he responds “Oh no, since when do you care for the state?” [„Zar i ti vodiš brigu o državi, jadan sam ti ja?”] early in the film indicates that she does not accept limitations based on gender which would keep women out of politics and major historical events such as the war. Similarly, in the scene where her grandfather asks her about dressing up nicely, Jagoda replies “I am going to the Committee. I will drive food to the army” [„Idem do odbora. Voziću hranu vojsci.“] and Ilija maintains “You? What is woman doing with the army?” [„Ama, zar ti? Šta ima žensko s vojskom?“]. The grandmother (Milica-Carka Jovanović) who is baking bread, joins the conversation, “Oh, my crazy granddaughter, they’re shooting there. You might pay with your life” [„E, moja luda unuko, pa tamo se puca. Možeš glavom platiti“] and adds that it would be better if her younger brother (a boy) went than “her, lass!” [„nego ona, curetina!“]. Another way in which Jagoda steps out of her traditional patriarchal role is her thirst for knowledge. After she finds out that the recently liberated older men is a university professor and scholar, she asks him to teach her to read. In return, she offers to mend and wash his clothes, which allows her to establish a relationship based on equality and exchange, rather than a relation in which she is begging for charity. Later in the film, the teacher gives a speech on the occasion of the end of the literacy Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema 34  For more detailed analysis of this film, see, Nebojša JOVANOVIĆ, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, PhD dissertation, Central European University Department of Gender Studies Budapest, 2014, 94-99. course, and we see an audience full of women with joy on their faces. There is a wide range of female characters, from more traditional women (usually older) to younger women who are becoming emancipated and politicized through their involvement in the struggle. Jagoda is the symbolic representation of women’s emancipation as a herald of the present and the future. Another reason why we chose this film (instead of for example, Slavica by Vjekoslav Afrić, made in the same year) is the representation of women as a collective, peasant women as a revolutionary force, whose capacity for enacting change comes from their oppressed position in a rural patriarchal context. Women are the ones who cross ethnic boundaries. During a village meeting, one of the peasants (man) expresses doubts that Ivan is probably ustaša, but Jagoda, who is already falling in love with him, is not the only one to defend him. Other women rebel against this assumption, and they do so as a group. Their involvement and contribution to the whole struggle is more heart-felt that men, who let their habitual ethnic distrust and dispiritedness guide their doubts. Women’s massive involvement in the rebellion can be seen in a series of scenes, in which the peasant organize to transport wheat to the partisans. A village meeting where peasants (men and women) discuss this, precedes these scenes. The men, both peasants and the partisans in the mountains, express doubt about the feasibility of this endeavour, because there is a blizzard and “neither the sled, nor the horses can pass across the mountain” [“ni saonice, ni konji ne mogu prijeći preko planine”]. Jagoda is the first to react: “Neither the sled, nor the horses, but a person can! We will break through to Drvar!” [“Ni saonice, ni konji, ali može čovjek! Mi ćemo se probiti do Drvara!”]. She is immediately joined by other women. And what follows is a memorable scene. A long scene depicting the blizzard, in which we see dark skirts in the wind against the backdrop of the white snow in the storm, as the women walk in line and carry the wheat. The other memorable scene is the battle against Germans. Peasants join the partisans in battle, and women are on the frontlines again, at first with agricultural tools, and then, as they progress, they take weapons from dead soldiers. These images combine the representation of the nation in rebellion and the revolutionary femininity. It is abundantly clear after the battle, that victory was not possible without the women. Later films very rarely depict women as a collective revolutionary subject, but still, the trope of the individual partisan/female fighter persists in the representation of women in NOB. At this point, it is important to differentiate between the first phase of partisan films (1947-1960), which is dominated by narratives about the beginning of the revolution and relatively modest tasks. While the second phase (1960-1990) of partisan films already represents a genre in its own right, and the narratives are larger-than-life mythologies about spectacular battles and impressive action scenes. Women remain in these narratives, as partisans and fighters, which later contributes as a factor of their emancipation. This kind of adventurous crossing of boundaries only serves to further show social mobility and a release from 78 79 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective patriarchal shekels.35 This trope is most clearly seen in films depicting military offensives, which is a sub-genre of partisan films. In other words, “the seven largest military operations of the German army and its collaborators against Yugoslav partisans during World War II”36 were made into epic films which took a significant place in the official ideological discourse of Yugoslav socialism. Also, these were state projects which took up considerable material and human resources.37 According to Nemanja Zvijer, over time, narrating the seven offensives38 became a “significant place of memory and one of the important segments through which the complexity of WWII in Yugoslavia could be reduced and simplified.”39 In this text, we are briefly going to consider the character of Danica (Sylvia Koscina) from the partisan spectacle Battle on the Neretva / Bitka na Neretvi (1969), directed by Veljko Bulajić, which according to Zvijer, can be seen as “an blatant example of film-making practice of war spectacle in socialist Yugoslavia.”40 The movie portrays a series of military operations aimed at destroying partisan forces which were undertaken by German, Italian, Ustaša and Četnik armed forces in the beginning of 1943 throughout the territory of today’s Bosnia and Herzegovina. Socialist historiography named this The Fourth Enemy Offensive or The Battle for the Wounded because the partisan army retreated with around 4000 wounded and sick (mainly from typhoid). As in many other films (especially filmed offensives), the main character is the collective, in other words, the partisan army. Various fictional characters and their personal dramatic stories are combined into a mosaic which serves to paint the true hero, the multiethnic multitude which is fighting for their freedom and their future. The partisan army, which includes the typhoid sufferers and refugees, actually constitutes the image of “nation in rebellion.” This army is made up of both men and women. In the film, one can see women in traditional roles, as peasant-women carrying their children as they flee, also as nurses and doctors, but more importantly in new roles as uniformed and armed fighters, taking an active role in the struggle. This comes across most expressively in one of the first images in the beginning of the film, when Danica is taking a picture with her brothers Novak (Ljubiša Samardžić) and Vuk (Radko Polič). All three of them are wearing uniforms. Another memorable scene takes place during a particularly strong attack from German, 35  Comp. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, in Dom i svijet, (ed.) Sandra PRLENDA, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008, 27. 36  Nemanja ZVIJER, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama – Prilog sociološkoj analizi filma”, Sociološki pregled, XLIV (3)/ 2010, 419. 37  Ibid, 421. 38  The offensives were made into films in the following order: Kozara (1962), Raid on Drvar / Desant na Drvar (1963), The Battle on the Neretva / Bitka na Neretvi (1969), Sutjeska (1973), The Republic of Užice / Užička Republika (1974), The Fall of Italy / Pad Italije (1981) and The March on Igman / Igmanski marš (1983). 39  ZVIJER, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama”, 421 i dalje; 40  Nemanja ZVIJER, „Ideologija i vrednosti u jugoslovenskom ratnom spektaklu: prilog sociološkoj analizi filma na primeru Bitke na Neretvi Veljka Bulajića“, in Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 27. For more detailed analysis of this film, Ibid, 27-40. 80 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Italian, Ustaša and Četnik forces. The sound of the song “Fall, oh force and injustice” [Padaj silo i nepravdo] is mixed with the sound of artillery canon fire and the sound of Church bells, until the sounds become indistinguishable. With this sound, we see images of partisans and wounded, intertwined with fight scenes against an overwhelmingly more powerful enemy. Danica is on the front line in the battle. We want to draw attention to her face, and to the tears running down her cheeks as she shoots from the machine gun. A second later, we see her charge into battle and shout “Charge!” Having in mind that tears are traditionally associated with weakness which is a constitutive part of stereotypical femininity, it is possible to read this scene as a hint at overcoming the traditional hierarchical male/female and strength/weakness dichotomy. Although there are multiple ways to read this, cinematic representations of femininity in WWII offer a contrast the partisan woman as an embodiment of the female revolutionary subject on the one hand, and the decadent femininity which is often directly linked with female collaborators.41 In this context gender is closely linked to class. The film Abeceda straha / Alphabet of Fear (1961), directed by Fadil Hadžić is a good example. It follows one episode in the life of partisan undercover operative Vera (Vesna Bojanić), who poses as Katica and gets a job as maid in the household of the banker Molnar (Josip Zappalorto), a high ranking sympathizer of the Ustaša government in Zagreb in 1943. Vera/Katica’s job is to get a list of planted Ustaša informants. Alphabet of fear continues a trend of urban guerrilla movies, which begin with Don’t Look Back, My Son / Ne okreći se sine (1956), directed by Branko Bauer. As a character, Vera represents an emancipated young woman who participates in planning and carrying out actions equally with her male comrades. This film is interesting because the number of female and male characters is almost equal (thirteen male compared to ten female characters). Additionally, the (“bourgeois”) women are portrayed more negatively than Molnar, even though he is an Ustaša officer who actively collaborates with the Ustaša for ten years, as the movie reveals. Molnar lives with his wife and two daughters, the younger one being fifteen. Throughout the whole film, a clear contrast is drawn between Vera and the other female characters, and it is constituted on (at least) two levels: concerning gender and concerning class. The world of the bourgeois wife is delineated by marriage as a business agreement. She organizes social occasions that can help her husband’s career, she chooses dresses, spends time with other wives, in trivial conversation (usually about other men) and gossip. The representation of the bourgeois woman corresponds with the traditional negative female stereotypes. This representation includes superficiality, selfishness, focus on fulfilling their own desires, lack of political consciousness and moral considerations and an inability to understand a larger picture.42 In this sense, their collaboration can be understood as a consequence of a lack of intellectual and moral capacity. An 41  See more JOVANOVIĆ, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“,100- 108. 42  At one point, Molnar describes his wife by saying the way “she gossips is a form of political work” [„da se bavi tračem kao jedinim političkim radom“]. 81 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective example of this can be seen in Mrs. Molnar’s (Nada Kasapić) tea party, which she organizes for the wives of the other Ustaša officers. One of the guests asks about news, and then begins by her own “You should see the Jewish set that I have received” [„Imaš li šta novo? Da vidiš kakvu sam ja židovsku garnituru dobila“] and then continues with a mixture of gossip about sexual adventures of one of the husbands, mocking, discussing servants and information about an absent friends who is “higher up now”[“sada visoko odskočila”] because “her Victor just burned fifty villages and became an important person over night”[“njen Viktor je zapalio pedeset sela i preko noći postao velika ličnost”]. This does not imply anything about the nature of femininity, but rather only about socially constructed pressures of bourgeois society in which these women were socialized. The best example for this is the representation of Saša (Jasenka Kodrnja), Molnar’s younger daughter. Unlike Elza (Tatjana Beljakova), the elder daughter, whom we see in an Ustaša uniform as she is getting ready for work one morning, Saša is still young, spoiled and has not had a chance to be corrupted. As she speaks to Katica/Vera, she mentions she would like to meet partisans, because “there are young women among them” [“kažu da ima i devojaka među njima”]. Although her daydreams revolve around love and young men, she shows a curiosity about the world and issues outside the narrow life of her family, her social circle and a fate that is intended for her. Here it should be kept in mind that the idea of woman´s economic independence, as the primary condition of her emancipation, is in the basis of the socialist ideology of women’s emancipation; therefore the question of change of women´s position was primarily linked with the women´s already implemented right to work. After the war, this did not simply emanate from the ideology of the newly established government, but also from the need to engage as many people as possible in the restoration of the war-torn country, and later from the ambitious demands of the five-year plan´s realization. Hence the state´s and AFŽ´s efforts to employ as many women as possible and integrate them into different economic activities, including those in which, in pre-war Yugoslavia, only or mainly men had been employed. The time period immediately after the war is defined by intense social restructuring and the struggle for the meanings of the new social (and gender) order, whereas the war heroism was replaced by work heroism. Socialism needed to be stabilized and a destroyed country rebuilt. Almost 400 000 people were left homeless and the damage was measured to around 2,3 billion US dollars. The first period which in economic terms represented a period of centralized administrative government (1945-1952), was marked by a complex system of savings measures (coupons for consumption rationing) and planned production (first five year plan 1947-1951). Right after the war, UN and the United Nations Relief and Rehabilitation Administration (UNRRA) donated 416 million worth of goods (mainly food) to Yugoslavia.43 For women in the first decade of post- Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema war restoration of society the place among workers-udarniks/shock workers was reserved, and they needed to participate on the same level as men in every form of collective activity. On the one hand poverty and rationing additionally motivated women to compete for the status of udarnik/shock worker in order to secure additional food, clothes and textile coupons44; on the other hand the intense agitation of AFŽ, primarily through the press, worked on construing a woman-worker as a key protagonist in the successful realization of the socialist project. The struggle did not only signify the struggle for emancipation but also the struggle for implementation of the five year plan (from 1947 to 1951). Women were mobilized on several levels: through work actions, analphabetic courses, as well as tailoring and sewing courses, as workers and udarniks, but were all the while also expected to take care of the household. State politics used the New woman as a symbolic bearer of modernization45, and women’s visibility in socio-cultural sphere of the new state should have marked the accomplished progress in this new reality. As Ksenija Vidmar-Horvat states, for understanding complex socialist gender politics and the definition of woman´s role in socialism three basic fields of establishment of woman´s position are important: work domain, marital-family life, and in relation to children. And the socialist project called for a radical shift from bourgeois oppression of women on all three fields.46 Vladimir Pogačić´s film “Priča o fabrici” (The Factory Story) shows that this was not a simple task.47 The story is set in a textile factory in Zagreb shortly after the liberation of the country. The problems which the factory faces include not only deficiency, difficulties in production, work with the machines and procurement of materials, but also the plan of its former pre-war owner Gartner (Tito Stroci) to sabotage the factory. Two parallel strands shape the narrative. One follows the dilemmas of the engineer Branimir Vrtar (Strahinja Petrović) whom Gartner plans to draw in in his sabotage plans, which meets the approval of Vrtar´s wife who cannot reconcile with their losing of pre-war privileges. The protagonist of the other strand of the story is Marija Mlinarić (Marija Crnobori), a textile worker, who wants to solve the production problems by showing that one female worker can work on six machines simultaneously. The one thing in common is the unhappy marriages of the two protagonists. Vrtar´s wife, a glamorous beauty, cannot find a way to make peace with losing pre-war privileges and therefore pressures Branimir to take part in the sabotage of 43  Igor DUDA, ”Uhodavanje socijalizma”,Refleksije vremena 1945. – 1955. 10–40. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013, 25. 44  Coupons r1 and r2 for workers and coupon 0 for all others, while peasants had no right to coupons. Also, r1 coupons could have been used in different stores in relation to r2 coupons. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, ”Žene u formativnom socijalizmu”, Refleksije vremena 1945. – 1955. (ed.) Jasmina Bavoljak, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2012, 193. 45  Comp. JAMBREŠIČ-KIRIN, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, 19-54. 46  VIDMAR HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, 46. On the politics of representation of motherhood in socialism, see: ibid, 46-67 . On the politics of motherhood, see: Rada DREZGIĆ, “Bela kuga“ među “Srbima“. O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Beograd: Albatros Plus: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010, 17-51. 47  For a more detailed anayisis, see: JOVANOVIĆ, “Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, 138-141. 82 83 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective the factory. On the other side, Marija’s marital problems are in connection to the refusal of her husband Ferd (Branko Pleša), a model worker himself, to accept Marija’s dedication to work. During her testimony at the Gartner´s and his accomplices´ trial about the circumstances which preceded the sabotage, she starts to talk about Ferd’s behaviour. On the reaction of one of the jurors that Marija is disclosing details of her personal life “which have nothing to do with the subject of the trial” [koji nemaju veze sa predmetom rasprave] Marija replies: “Private life? Do you really think that life can be divided?“ [“Privatni život? Zar vi zbilja mislite da se život može dijeliti?”]. In one of the scenes we are shown how Ferd accuses her of neglecting the marriage in order to work. While she is doing the laundry, in his complaints the anger (“I’ve had enough of your conferences, your jobs outside the house. Do I have a wife?...Is this a home? Is this a marriage?” [“Meni je već preko glave tvojih konferencija, tvojih poslova izvan kuće. Imam li ja ženu? ... Zar je ovo kuća? Zar je ovo brak?”]) and pleas (”Am I a bad worker? But who can demand from me to renounce everything? Listen, for my love, you are going to leave those damned six machines” [“Zar sam ja loš radnik? Ali tko može od mene zahtjevati da se odreknem baš svega? Slušaj, meni za ljubav, ti ćeš ostaviti tih prokletih šest strojeva”]) take turns. We are here able to see directly the conflict between revolutionary emancipation and patriarchal woman’s gender role. Through the expectation that woman’s primary responsibility lies in the private domain, marriage and family, patriarchy survives the revolution. Woman’s exit from the private domain (which traditionally belongs to women) into the public domain, the possibility to work and economic independence are not enough for a complete transformation of woman’s position – the patriarchal order continues to live in the private and family domain.48 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema broke traditional stereotypes of how woman should look and behave with their endeavours in industry and restoration of the country.49On the other side, the split-up with Soviet Union, made the management of the country turn for help (loans and commerce) to their ideological counterparts – the capitalist West.50An adequate model, which was far enough from the countries of the so called real socialism but also not threatening for the reputation in international workers movement, was needed. The new identity of the state was developing on the idea of diversity, the search for the “third way” in regard to SSSR and the Soviet bloc, and to pre-war Yugoslavia and liberal democracy in general (where liberal democracy and capitalism were used as synonyms). On the international plane, the specifics of that Yugoslav “third way” built in conditions of bloc division, were manifested through the Non-Aligned Movement51, on the interior plane it was manifested through the invention of socialist self-management (as a counterpoint to state planned economy of the countries of the East, but also to the free market of the West).52At the beginning of the 1950 the government had already tested the first self-managing units in production, and in the summer of the same year came the first confirmation of the foreign help. It seemed as the situation had normalized. Mass mobilizations were switched for the gradual introduction of self-management units from the start of the 1950s.53The state started the process of decentralization on all levels, first in the economy, and then in the whole society. Companies were managed by workers councils, although in practice in the most part, especially in the beginning, only notionally. The main decisions on companies business conduct were still made by the state.54Parallel with the growing independence of economic organizations as the bearers of economic growth, the autonomy 48  Although it factually marks the end of her marriage, Marija chooses work. The end of the film is also very interesting. Instead of exhausted from work and sadness as we see her in the most part of the film, Marija is represented in a new dress and exudes freshness and optimism. To be without a man does not automatically mean to be miserable. 49  GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, 60. 50  About the relations with the USA and the Soviet Union in 1948-1963 period, see: Tvrtko JAKOVINA, Socijalizam na američkoj pšenici: (1948-1963), Zagreb: Matica hrvatska, 2002. 51  During the meeting of Tito, Egyptian president Nasser and India’s prime-minister Nehru in Brioni in 1956, the draft was made of what is to become the official declaration of the Non-Aligned Movement after the Belgrade conference in 1961. The declaration states: condemnation of the bloc division of the world, complete removal of the causes of wars, support for the disarmament, need for nuclear energy used for peaceful purposes, economic help for underdeveloped countries and mutual cooperation. Ibid, 121-124. 52  Todor Kuljić has succinctly formulated in an interview: “The whole Yugoslav ideology of selfmanagement was a sort of a “third way“, which Yugoslav socialist officials always highlighted. It wasn’t planned socialism, but also not capitalism. We are somewhere in-between these opposites; we do not represent the extremes; we are the real self-managing democracy. Exactly this ideology of the “third way“ enabled very flexible foreign policy, which was useful to the eastern and the western bloc.“ Todor KULJIĆ, “Jugoslovensko radničko samoupravljanje”, 2003, http://eipcp.net/transversal/0805/kuljic/sr (30.05. 2017). 53  First, in June 1950 with the enactment of the “Basic law on the management of the state companies and higher business associations by the working collectives“, which was later confirmed by the “Constitutional law on the basis of social and political organization of the Federal People’s Republic of Yugoslavia and federal authorities“ from January 1953. In his speech in the Parliament on the occasion of the enactment of the “Self-management law“, Josip Broz Tito highlighted three key moments in future development of Yugoslavia: process of “withering away of the state“, distancing of the Party (KPJ) from the state apparatus and transformation of state into social property, which will be governed by the direct manufacturers. Dušan BILANDŽIĆ, Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing, 1999, 321-334. 54  The “Law on planned managment of national economy“ was adopted already in 1951. Ibid, 327. 84 85 Do you really think that life can be divided?… The Big Turn Over The event which, in the long run, has set the course of development of Yugoslavia and announced a radical transformation of all spheres of Yugoslav society is the conflict with the Cominform in 1948. It was one of the hardest periods in the socialist history of Yugoslavia. Economic blockade in the East, strong political pressure from the Soviet Union and the countries of the socialist bloc, the danger of the occupation of Yugoslavia, made the government reach for mass mobilizations and employment of all available hands. This kind of government initiative was supported by the official press, which in that period especially highlighted the role of female udarniks and women who �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective of the local authorities as the bearers of social growth was strengthened.55 Socialist democracy was in the case of Yugoslavia first of all understood as economic democracy based on national equality and social parity. The personal contribution to the development of the country, the ability to govern the process of production, and thereby the process of social modernization meant to be an actor, autonomous subject of your own development. The role of the worker was central to the construction of the “cosmopolitan, international, modern and supranational identity of the citizen of Yugoslavia in the time of socialism”56.When it comes to women’s socialist ideology, it did not contemplate emancipation of the women outside the work system (working class). As Ksenija Vidmar-Horvat states, as “friends” they were an integral part of the proletariat and it was considered that they have no other special rights which would be separate from the rights and demands of the working class. Gender discourse in SFRY was mainly focused on the role of women in national industry, while in the aspect of private and family life (marriage, motherhood, and gender roles) the traditional model was considerably kept. In the socialist model an attempt was made on harmonization and integration of working functions and functions which women perform in the private domain, with the emphasis on motherhood. Although the state had introduced measures which should have facilitated women in connecting public (the domain of work and political engagement) and private (primarily linked to motherhood, like paid maternal leave, almost free kindergarten, hot meals for children in school etc.57) domains, the attitude that women as a social group were not different from men prevailed.58 “Self-cancellation” of the Women’s Antifascist Front in 195359 also marks the abolition of the independence of the 55  Regarding this the most important was “The Law on people’s committee’s“, which was adopted in 1952. Ibid, 334-339. 56  Tanja PETROVIĆ, Yuropa – Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, Beograd: Fabrika knjiga, 2012, 158 (u fusnoti). 57  According to the Regulation on the protection of employed pregnant women and breastfeeding mothers, the 90 day maternal leave was predicted, and in some cases shorter, four hour work day was provided, until the child was three years of age. For the employed breastfeeding mothers interruption of work in every three hours was provided, due to feeding of the child, and that right was available until sixth month after the birth. During the maternal leave full cash compensation was provided. Mothers (single parent or those whose children needed additional care) who worked shorter, four hours shifts after the cessation of that leave, had a right to monthly pay in amount of 75% of the income. In later stages of social development, in Yugoslavia the duration of paid maternal leave was extended on several occasions, until the child was one year old. GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945-2000)“, 37. 58  VIDMAR HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, 47-49. 59  Women’s Antifascist Front (AFŽ), as a separate women’s organisation was abolished on the IV congress in 1953. Different organisations and associations which dealt with the questions of interest to women united in the Alliance of women’s associations of Yugoslavia, from which the Conference for social activity of women of Yugoslavia arose (established in Zagreb in 1961.). It acted within SSRNJ – Alliance of socialist working people of Yugoslavia (Savez socijalističkog radnog naroda Jugoslavije). Neda Božinović, former partisan (bearer of the Commemorative Medal of the Partisans of 1941.) and active member of AFŽ after the war, states that “conclusion on abolition of AFŽ, and on the establishment of Alliance of women’s associations, was experienced as degradation of women’s organisations and women themselves by a great number of delegates. And many AFŽ activists stopped working as a response“. BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 174. 86 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema so called women’s question, the way to the gradual return of the women to the household, political passivation for a great number of women60 and an end to the intense interest for the change of gender relations in the family and society. The women’s question from that point on is treated as integral part of the class question, which is presented as a key social problem on which all others can be reduced to. Somewhat simplified, starting from the viewpoint that the essence of the social injustice is in the unfair economic distribution (and its typical example is class inequality), the solution to the class question is simultaneously the solution to the “women’s question.” A little differently formulated: “Starting from the Marxist standpoint that women’s liberation can be achieved only on the realization of the ‘association of the free manufacturers’, women’s question is a component of the class question”. As the class question in Yugoslavia had been considered as solved, it was possible to claim “that the woman today is actually and formally equal in our society”.61 In general, the period from the year 1950 to the year 1970 is the period of economic prosperity and growth of the standard of living in SFRY; and from the 1960s the period of opening of the borders and total liberalization of the society. Specifics of the Yugoslav “third way” after the conflict with Stalin in 1948, in first line partial democracy (institutionalised in the form of “self-managing socialism”), a relatively wide space for creative freedom in arts and sciences62 and relative openness of the country to the West (which secured continual circulation of goods, people and ideas), painted one peculiar landscape. The period from 1953 and especially from 1957 to 1961 was marked by high rate of industrial and agricultural production and the rise of the number of people employed, with strong transfer of people from agricultural to non-agricultural sector and mass migrations to the cities. Not equally fast, but in those years the standard of living also rises, first of all because of significantly larger total production, the rise of the national income, larger employment and productivity of work, the rise of net personal incomes in the social economic sector, real purchasing power of the population and available consumer goods. A significant change in structure of personal consumption occurred, in food, clothing, habitation, education, satisfaction of cultural and health needs, improvement of social security and others. Changes were moving in the direction of a reduction of costs of nutrition, and a rise of costs of industrial consumer goods and other services. Lowering of the 60  Participation of women in the decision-making bodies constantly diminished from the end of the war. In the year 1949/50 in elections for national committees there were two thirds more women than in the elections two years later. Already in 1963 in the Federal Parliament percentage of women was only 15,2. Six years later the number fell to 6,3%. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, 4; BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u 19 i 20 veku, 249. 61  Vjekoslav KOPRIVNJAK, “Uvodnik u temat“, Žena, 4–5/ 1980, 10. 62  Under the assumption that some central system and ideological categories are not to be questioned, like: general historically progressive character of socialism in relation to capitalism, personality and work of Josip Broz Tito, one party system and absolutely positive role of the partisan movement during the Second World War. Mladen LAZIĆ, Promenei otpori - Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: Filip Višnjić, 2005, 66-70. 87 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective nutrition costs is the basic reason for the raising of costs for other purposes which are the characteristics of the structure of personal consumption of a higher standard.63Because of the economic model of self-management which in itself contained elements of capitalism (autonomy of the company) and of ethatism (centralized planning), Yugoslavia did not only get out of the crisis but also entered the most prosperous period of its existence. The 1950s were also a period of intensive social transformation from the imperative of production towards the imperative of consumption64, and the transformation of Yugoslavia to a consumerist society with the elements of a market economy. Social values in Yugoslavia became increasingly determined by purchasing power and material property, and new and modern became the goals to strive for. The trend of growth of citizens’ purchasing power from the 1950s on, and with it of total quality of life was followed by a growing belief that it is a need of the modern times, but also a human’s right.65Except for opening to the economic influences from the West, the split-up with Stalin and the East bloc lead to the increasing openness to the cultural influences and products of western popular culture (like film, magazines, literature, music and fashion) which often promoted values different from those of the socialism. Janjetović visually describes this change as jumping “out of Stalin’s overcoat into Elvis’s jacket“ [“iz Staljinovog šinjela u Elvisovu jaknu”], and explains: “The split with the Soviet Union and a gradual closeness to the West, in connection with the economic success during the 1950s, finally made conditions for popular culture to not only develop but gradually gain its independence as an autonomous cultural segment which, as time passed by, had less and less in common with the official cultural politic and more with the free market of entertainment – still remaining in one part tied to the social system and its values“.66 According to the same author, a big role in spreading the influence Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema of popular culture was (in particular) by the entertainment press whose content looked increasingly like the content of the western press.67 From the early 1950s comic books with American heroes are being published, while in the 1960s titles from popular literature, like westerns, love, crime and detective novels had huge circulation.68. Practically everything from the US literal and fine art scene, including works of top contemporary authors and artists were also available for the people of Yugoslavia. During the 1950s so called popular music is being developed, and jazz, not long ago considered “a product of degeneration of USA bourgeois culture” and according to Maksim Gorki “music of the greasy and fat capitalists”, also arrives.69 And at the end of the decade also rock’n’roll.70 Radio broadcasts of western music (from the beginning of the 1960s also rock’n’roll), and the production of records grows, and gramophone houses like RTB and Jugoton are publishing foreign musicians’ hits (singers and bands). A domestic music scene is being developed, first through the covers of foreign hits and later through original works. The development of television71 in the 1960s, when due to weak technical and insufficient personnel the lack of content was compensated with live Italian programs and transmission of entertainment and revue TV shows (like San Remo music festival), introduced pictures of abundance and glamour in growing number of homes across the country and served for copying of music and fashion styles. Frames of new consumerist ambient, and new consumerist imaginarium, are drawn by openings of supermarkets, organizations of fairs in which goods of wide consumption were being presented (wash machines, refrigerators, TVs, electrical stoves…), and by the end of the 1960s products of brands such as Coca cola, Nestle, Dr. Oetker, Nivea, Dior, Helena Rubinsein and others have long been available. The number of foreign tourists rapidly grows. And the interest for learning English language grows year after year. The 1960s are also the time of total domination, and great popularity of foreign, 63  BILANDŽIĆ, Hrvatska moderna povijest, 383-396; Takođe, Ibrahim LATIFIĆ, JUGOSLAVIJA 19451990 (razvoj privrede i društvenih djelatnosti), 22-23. http://www.znaci.net/00001/120.htm (15. 05. 2017). 64  As Jambrešić Kirin and Blagaić formulate, one macro social change when it comes to the turn from “the world of production“ to “the world of consumption“. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, Marina Blagaić, “The Ambivalence of Socialist Working Women’s Heritage: a Case Study of the Jugoplastika Factory“, Narodna umjetnost 50/ 2013, 59. 65  “New economic policy which would be more oriented toward consumption“ and that it is time for a generation that carried out the revolution to “enjoy life“ and to improve its “quality of life“, was announced by Josip Broz Tito in 1955:“Today’s generation invested much effort into rebuilding of the country, now it deserves to live better and some tasks need to be given to future generations“. According to: Ivana DOBRIVOJEVIĆ, “Industrijalizacija“, in Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji, (ed.) Ana PANIĆ, Beograd: MIJ, 2015, 35. Igor Duda states that Program of the League of Communists of Yugoslavia from 1958 foresees “more comfortable life“, property “over various products of consumption“, achieving “better servicing of consumers with goods“ and care for their “everyday needs and supply, for their relaxation and entertainment“. Igor DUDA, Pronađeno blagostanje: Svakodnevni život i potrošačka kultura u Hrvatskoj 70-ih i 80-ih, Zagreb: Srednja Evropa, 2010, 18. 66  Zoran JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945– 1991, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011, 17. This process as the process of americanisation of Yugoslav society in detail analyses Radina Vučetić in her book Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka.Videti: Radina VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, Beograd: Službeni glasnik, 2012. 67  Ibid, 77-84. It needs to be said that this didn’t go without resistance. Intellectual public and official instances often labelled these contents as worthless, decadent, but also justified it by commercial reasons, as the ground for the survival of journalist-publishing houses. More: Reana SENJKOVIĆ, Izgubljeno u prijenosu: pop iskustvo soc kulture, Zagreb: institut za etnologiju i fokloristiku, 2008, 51-82. 68  For example, crime and detective novels were printed in millions. Predrag Marković states that only daily newspaper Politika published around 150 of such titles yearly, during the mid-1960s. Predrag MARKOVIĆ, Beograd između Istoka i Zapada, 1948-1965, Beograd: Službeni list SRJ, 1996, 483. 69  VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 166. See also JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 112-137. 70  In regard to Elvis Presley, it is interesting that he becomes popular already in the 1950s, and in 1956 Borba prints an article about him. In the same year Ivo Robić tries himself in the new genre. VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 187188 i 194-195. Se also, JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 138–171. 71  On development of television in Yugoslavia, see: Ildiko ERDEI, “Novi život na “malom ekranu“ i oko njega: počeci televizije u socijalističkoj Jugoslaviji (1955–1970)“, in Issues in Ethnology and Anthropology, 10 (2)/ 2015, http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/93969b31c0d740bf96f851e5aca9ecea.pdf. (12. 05. 2017.) 88 89 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective most of all US TV shows and films, Disney characters, cowboys, and Indians, of stories and pictures which played a big part in acceptance of new values and views on life of all generations of Yugoslav society, by daily introduction of Yugoslav citizens to the American dream. In particular a large role in the reception of those influences, without a doubt, was film. As it was already mentioned, almost right after the war central movie studios were being established, so that in 1951 in each of six republics there was one film centre, and the number of movie theatres doubled to up to around 920.72 Watching movies was a favourite entertainment after the war and the number of movie goers has continuously rose – from 31 520 000 in 1946 to almost double - 67 926 000 at the end of 1950.73After a conflict with Cominform (Information Department of Communist and Working Parties) in 1948 instead of Soviet films which dominated by then, importation of movies from the West starts, enabled by the financial aid from the USA.74 Introduction of socialist self-management for the young film industry meant dissolution of the Committee for Cinematography which was built after the war and establishment of Association of Film Workers of Yugoslavia. Since then the production groups of the Association had, in theory, the ability to establish their own financial means through distribution contracts, renting and leasing, income from co-production and alike. Even though due to a lack of development in the film industry that did not come to life up to 1956 when Basic Law on Film was adopted, which changed state subventions with tax on cinema tickets (17-20%)75 that also influenced the larger commerciality of domestic film production. The taste of the audience and the marketability of the movies either filmed or imported became an increasingly important factor. One of the most symbolic milestones when it comes to film, represents the screening of the American musical “Bathing Beauty“ in 1950. “Bathing Beauty“, from 1944, by the director George Sidney with Esther Williams in the main role, was for Yugoslavs the representation of opulence and material wealth which was a far cry from the life in general destitution in which the people still lived. With this film, its pretty girls in bathing suits and jazz music, first pictures of western consumerist world entered Yugoslav everyday Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema life. The film had enormous popularity. People waited in lines for a movie ticket and many have seen it multiple times. It can be assumed that for the most of the viewers it represented, even for a short while, an escape from the dreaded reality of the post-war poverty and memories of war that were still fresh. Evaluating the reasons of the popularity of this film in Belgrade, Bogdan Tirnanić says: “(....) in that heroic time during which only one colour existed, when everything was uniformed, poor, without softness, time of epic greyness, ’Bathing Beauty’ introduced the element that was just devastating. The first strike of that film, which was some kind of spirit atomic bomb that absolutely devastated everything “.76 Along with the large viewership of the movies imported from the west77, with Vesna by František Čap in 1953 as one of the first films of “easy genre”, the production of domestic movies whose primary goal was to entertain the audience also starts. Hider Petterson, speaks of Yugoslavia, from the end of the 1950s, as unique among “communist” countries in the time of the Cold War and its openness to mix cultural elements of socialism and capitalism. He highlights the meaning of liberal visa arrangements, travel and Yugoslavs leaving to work temporarily into western countries, but also the significance of western media in creating a consumer society, and evaluates the 1960s and 1970s as its golden era, when the economic miracle happened, though, at the expense of large debt and loans by the country, for the purpose of sustaining the living standard.78That economic miracle had its other face. The introduction of self-management demanded profitability from the companies, and the companies had to rely on income, from the subventions and from the market sales.79After tax deduction, the income stayed within the company, without interference from the state (except from abiding by the rule on minimal personal income according to level of education), but with strong participation from the municipalities.80 During the other half of the 1950s comes a change in payment politics, so after 1955 a system of centralized salary determination is left behind, and in 1958 a system of payment according to performance was introduced, and the level of salaries of individual workers became dependant on the “success of the working place at the market“ and incitement for competition among self-managers was provided „not only inside, but between working positions“.81In the beginning 72  Dejvid A. KUK, Istorija filma II, Beograd: Clio, 2007, 526. 73  Ibid. 74  Ljubodrag DIMIĆ, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, Beograd: Rad, 1988, 179. 75  Ibid, 527; Even though the workers in the film industry had a legal freelance status from the fifties, hence the directors had to always look for new projects and were responsible for the economic success of the film, they were not completely left to the market. They used social infrastructure of the studio and laboratories, institutions funded art movies, not only entertainment. Some movie directors have established independent film companies during the sixties, which provided them with economic independence (for example Neoplanta) and became source of income, so we can talk about the establishment of some king of public-private partnership that produces and distributed films across Yugoslavia. Gal KIRN, “Crni talas kao umjetnički izraz ‘Praxisa’?“, in Praxis : društvena kritika i humanistički socijalizam : zbornik radova sa Međunarodne konferencije o jugoslavenskoj ljevici: Praxis-filozofija i Korčulanska ljetna škola (1963-1974), (eds.) Dragomir Olujić Oluja, Krunoslav Stojaković, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2012, 252-253. 76  According to DIMIĆ, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, 179. 77  See more in VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 79-144. Radina Vučetić cites another and not meaningless information: defined in numbers, American movie was four to five cheaper than Soviet, and brought about twenty times more profit. Ibid, 103-104; Videti i JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 172.–218. 78  Patrick Hyder PATTERSON, Brought and Sold: Living and Losing the Good Life in Socialist Yugoslavia, Ithaca, United States: Cornell University Press, 2011, 134. 79  Darko SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014, 231. 80  Ibid, 232. 81  Vladimir UNKOVSKI- KORICA, “Jugoslovensko samoupravljanje: upravljanje radništva ili upravljanje radništvom?“, in E-zbornik: Nasleđe jugoslavenskog socijalizma. Promišljanje. Razgovor. Rasprava. Kritika, (eds.) Marijana STOJČIĆ, Dragomir OLUJIĆ, Beograd: Forum za primenjenu istoriju, 2014. no longer available. 90 91 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective of the 1960s, after a decade of continuous economic growth, there was a crisis.82 The solution was sought in the economic reforms in 1963 and 1965 in the direction of further weakening of the state’s role, its decentralization and liberation of the market.83 Gal Kirn cites that socialist companies entered into fierce competition which reflected increasing inter-regional differences. Yugoslavia faces, among other things, increasing dependence on foreign loans, a significant rise of social differences and increasing inequalities in society, an enormous rise of unemployment and from the middle of the 1960s occurrence of “workers temporarily working abroad” (i.e.Gastarbeiter).84According to Suvin, unemployment, if counting the number of workers abroad and persons looking for job, from 1960 when it was 10%, up to 1969, has risen to 13.5 %. Considering that the Yugoslav community was imagined as the community bound by work, unemployment meant exclusion from the full membership and social right, moral and material marginalization. The work force encompassed two large groups of workers: those who had a steady job and “those who from then on we started recognizing as ‘precariat?’”: “people trapped for a long time between unemployment and staying at home from one side and from the other trapped by the insecure and unsteady jobs, paid poorly and poorly supervised, hence the places of the more cruel exploitation”.85 Socio-economic, political and cultural processes through which the Yugoslav society went through inevitably reflected on the position of women. As mentioned previously, paid work and education for women (followed by very advanced legal regulation) were seen as the most important factors of women’s emancipation. Yugoslav legislature gave guarantees of gender equality and within it were built all international conventions which regarded the position of women, and after WWII the number of women who were entering the work market constantly rose.86 Mass penetration of women into the Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema economy of socialist Yugoslavia brought with it a new situation, where women were active in regular jobs, as socio-political workers and active at home. On the other side, social and political engagement of women started to decrease already from the 1950s. Already then activists of the AFŽ started to record an increase in attitudes about how “we developed socialism in such great measure that woman can go back home and raise children”87, and weakening of ideological enthusiasm in combating patriarchal attitudes which were earlier harshly judged as backwards and counter-revolutionary.88According to Stojaković’s opinion, some of the reasons could be found in the lack of need for major work force engagement. Also, with the introduction of selfmanagement, pressure on companies to show positive results influenced a reduction of subventions for social standard institutions (kindergartens and nurseries)and a discharge of the work force with lower qualifications (which were dominated by women).89Along with that, mass migrations into the cities were not followed by adequate measures which would make women from the rural places employable in urban areas90, which made them structurally excluded from the public domain, and left them without a possibility to acquire economic independence and burdened with children care. While until then realized social care for children and mothers91 becomes too expensive, leaving work for one part of women also meant liberation from double burden – in the work place and in household. Although some attempts were made on socializing of jobs which are done at home through opening of services for women, their services were used by a very low number of women.92A similar situation was with the restaurants of social nutrition which were mainly used by single men.93 In a survey conducted by the magazine “Practical woman” (Praktična žena) in June 1956 one of the questioned women describes the situation like this: “You say that my work day lasts 13 hours. Thank you a lot! For me it lasts almost 18. I’m exaggerating? I would like you were in my place… First, I’m on my feet for 8 hours, on the counter. Then there’s cooking, washing, darning, cleaning. Double shifts, four times going to work and back. And my husband won’t even take the laundry to wash or to go to the market when he has time”. Another statement is also very illustrative: “I often listen 82  Videti više, SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, 235-238. 83  Market reform of 1965 included so called 4D policy: decentralisation, removal of state control (“deetatizacija”), depolitisation and democratization. See, Gal KIRN, “Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasne-borbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). On goals of Economic Reform, see also MILENKOVICH in GANSCHOW, Thomas, BERTSCH, Gary (eds.), Comparative Communism: The Soviet, Yugoslav, and Chinese Models, San Francisko, CA: Freeman, 1976, 352-362. Also, SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI...,238-239. 84  See more: Gal KIRN, “Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasne-borbe-usocijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). On phenomenon of Gastarbeiter see: Boris BUDEN, ”Gastarbajteri, glasnici budućnosti”, http://www.slobodnifilozofski.com/2012/08/boris-buden-gastarbajteri-glasnici.html (10. 05. 2017). On educational structure of migrant workers in that period see SUVIN, Samo jednom se ljubi, 293. 85  Ibid, 294. 86  From the mid-1950s, the average rate of women employment growth was higher than the average rate of employment growth of all people. The percentage of women participating in total employment in Yugoslavia in 1954 was 24,8%, in 1964 it was 29,2% ad in 1974 – 33,9%. In the late 1960s and early 1970s the highest percentage of women employed were of a lower education, followed by middle level education, and as a third category women with higher education. At the beginning of the 1970s this category grew the fastest. Total employment rate in former Yugoslavia from the 1950s to 1990s increased 4,5 times. However, participation of women in total number of employed people is very diverse when different parts of the country are considered. The biggest percentage of women employed was in Slovenia (45,7%), while the lowest was in Kosovo (22,9). GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, 66. 87  Ibid, 64. 88  Karl KAZER, Porodica i srodstvo na Balkanu, Analiza jedne kulture koja nestaje, Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2002, 441. 89  STOJAKOVIĆ, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (1945-1953), 69. 90  Anđelka MILIĆ, , “Preobražaj srodničkog sastava porodice i položaj članova“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ (eds.), Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981,, 157. 91  Videti: Sanja PETROVIĆ-TODOSIJEVIĆ, “Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ”, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 176-187. 92  Vera GUDAC DODIĆ, Žena u socijalizmu - Položaj žene u Srbiji u drugoj polovini XX veka, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2006, 107. 93  Ibid, 108. 92 93 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective to a customer on the counter but I don’t hear them… I wasn’t on a syndicate meeting for four years. I am approximately on the same level (or even lower) on which I was when my first child was born…” For many of them the exit was going back home to the place which “naturally” belongs to them. Or in one of the survey’s participant’s words: “Now it’s like this: if she wants to be good at work she needs to neglect her family; If she does a good job at home than she’s not good at work. Therefore it is better for her to go back to the family. Or that we men take over that duty. But we are really not good at that. Just to be clear! I am not generalizing, but in my case it will be exactly like that. Though she does protest, but I doubt that it will help her.”94 Mitra Mitrović, among other, a pre-war communist and one of the prominent members of later abolished AFŽ, writes about this with exasperation: “And maybe as in no other question – suddenly one great span: from full civilization to full discrimination. Nothing unusual. Like from great fortune to total misery, or from completely developed country to total backwardness. But it seems like here, regarding this problem, almost more than in the racial and class issue, enslaving is more obvious, more complex, because it doesn’t depend only on the powerful, it doesn’t depend on distant and foreign, rich or white, but also on those closest, man, individual, father and brother, even son, who themselves cannot brake the chains of prejudices and attitudes, which are imposed on them too, understandably sometimes long ago, but which became an integral part of life and customs and house rules”.95 Already from the 1950s the occurrence of a trend different from one during and after the war can also be identified in the press. While the subjects of magazines during and after the war were mainly in connection to the people’s liberation struggle, political situation, but also to a new role and equal contribution of women first in the war, and then in the restoration of the country, from the 1950s the cult of femininity and beauty, the culture of dressing and fashion, rejected after the war, are starting to revive. Domestic illustrated and fashion magazines, which share images and news from the fashion world, are starting to be published, imitating their foreign role models.96 Daily newspapers gradually introduce their women pages, women columns which contain mainly advices for managing household, hygiene, and fashion and care. Representation of women as subjects, young and old, from the cities and villages, educated and just newly literate who with their personal effort do something for themselves in the domain of women’s rights and common good (whether they are in active women roles or roles from economy of care) which was dominant after the war, is changed with gradual reaffirmation of traditional women roles. Basic subjects of the women’s press Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema in the late 1950s are home as a paradigm of bliss and body as a paradigm of a more open sexuality and more direct seduction.97 This process can also be followed through the representation of women on film, especially in films that were made for wide audiences. Exactly because they interpreted contemporary reality in an easy and unpretentious way with the main goal to entertain, they simultaneously illustrated and followed the changes of Yugoslav society and changes in its orientation and values. Nebojša Jovanović notes that already in the early 1950s the figure of proletarian woman is gradually being changed with the figure of a housewife. As he states, that change is announced by the film “Lake” (Jezero, 1950) from the author Radivoj “Lola” Đukić. This film has a specific narrative which varies in future films98. For the purpose of this text, we will simplyfie this narrative thus: male protagonist is a social-realist hero who through devoted work gives his contribution to the restoration of the country and its bright future. In most cases he comes from the city to the village or to another backward part of the state which was not yet touched by the blessing of industrialization and socialist modernization. That mission requests sacrifices which his partner (wife or girlfriend) does not understand and/or is resisting them. Contrast between him and her (devoted only to realization of her own demands and trivial wishes, without a conscience and responsibility to the society, often spoiled, “hysterical” and demanding), are the base of this pattern. Image of women/housewives completely relying on men was no longer reserved for “bourgeois” women, but spreads on women in general. Image of marriage is in the spirit of conservative, monogamous model: man remains a worker and a provider for the family, and woman can be happy only with her man – she is no longer put in relation to work. She is a housewife with the entire burden that this stereotype traditionally bares.99 From the mid-1950s, image of a woman is ever more similar to western consumerist representation of femininity in which the level of beauty and attractiveness plays dominant role. From that standpoint is the analysis of the film “Love and Fashion” (Ljubav i moda, 1960) from the author Ljubomir Radičević very interesting.100 Heroine of the film is Sonja Ilić (Beba Lončar) a modern student from a big city whom we see in the introductory scenes of the 94  For all cited statements from the survey “Kako da se pomogne zaposlenoj ženi“ (Praktična žena, jun, 1956) we owe our gratitude to Jelena Tešija who turned our attention to them. 95  Mitra MITROVIĆ, Položaj žene u savremenom svetu, Beograd: Narodna knjiga, 1960, 8. 96  VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 32-40. 97  Neda TODOROVIĆ-UZELAC, Ženska štampa i kultura ženstvenosti, Beograd: Naučna knjiga, 1987, 113-133. 98  Like films “Zenica” (Zenica) from 1957 from the authors Miloš Stefanović and Jovan Živanović, “It Was Not in Vain” (Nije bilo uzalud, 1957) from the author Nikola Tanhofer, “Only People” (Samo ljudi, 1957) from the author Branko Bauer and “On That Night” (Te noći, 1958) from the author Jovan Živanović. 99  For more, see: Nebojša JOVANOVIĆ, “Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 19471962“, Chapter 4: “How the love was tempered: Labour, romance, and gender asymmetry in the construction cycle 1948-1958“, 131-179. 100  Here only a short review of this film will be made, first of all because of cult status which it almost immediately acquired. For a more detailed analysis, see: Maša MALEŠEVIĆ, “Iskušenja socijalističkog raja – refleksije konzumerističkog društva u jugoslovenskom filmu 60-ih godina XX veka”, Glasnik Etnografskoginstituta SANU 57(2)/ 2012114-115; Takođe, Branko Dimitrijević, Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), Beograd: Fabrika knjiga: Peščanik, 2017, 104-113. 94 95 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema film as she drives her Vespa through Belgrade’s downtown in her pepito dress with a petticoat. In this film, Belgrade looks like any other western metropolis as presented in tourist promotional videos. Displays of wide streets with a picture of airport from which Belgraders fly to Rome and other destinations, young people dressed in the latest fashion and pictures of Kalemegdan terrace on which dances are being organized take turns. It is a modern carefree city of joy, music and glamour. The story has two narrative streamlines. First one describes Sonja’s and her friends’ efforts to get money for summer vacation, because aero club to which they belong cannot provide it for them. Second narrative line follows the effort of Belgrade fashion house Jugošik to organize in a short time a fashion show before their completion - fashion house Jugomoda which has betrayed their agreement on working together. Chief designer of Jugošik, Bora (Rade Bulajić) has a creative block. Inspired by his love for Sonja, he manages to design models for the show. And due to the web of circumstances, Jugošik is going to hire a group of young people from the aero club to present fashion collection to the audience instead of fashion models who did not arrive from Italy. In the final of the film we see a spectacular fashion show on the ship, with fireworks and contemporary top stars of Yugoslav popular music. As Maša Malešević states: “The subject of the film itself – fashion, as one of the most explicit products of consumer culture, and practically everything else, from the competition of two companies, or market business, to the complete omission of any reference to political organization of the country and its symbols (only indication is addressing with “friend” (“druže” and “drugarice”)), clearly shows to which measure has the idea of consumer society in socialist conditions become acceptable and affirmed practically without restraint”.101When we think about representation/s of women, the question which should be asked is: what is the place of women in the world whose image this film offers? In this framework, the world of work is a man’s world. Although, through the film, we find out that the girls are studying, the fields in which they study are, at least colloquially, connected to aesthetics, like architecture or art history. Studying in this context is not in the function of work, but in “getting a degree”. (Or how young men in the film formulate it: “Oh, come on, please don’t, Žizabel! Like it’s a real science – art history.” “I’m telling you a tale. Frescoes, monasteries, Sponza [gothic-renaissance palace in Dubrovnik (comment by M. S.)]… and a degree” [“Ma, nemoj, molim te, Žizabel! K’o da je to sad neka nauka - istorija umetnosti.“ “Pričam ti priču. Freske, manastiri, Sponza [gotičko-renesansna palača u Dubrovniku prim. M.S.]... i diploma“]). If a stewardess and a secretary were excluded, whose vocations are in big part a continuation of traditional woman gender role from the private domain, there are no female characters in the movie who are in a relation to work. The secretary, whom we only see in the work place, is presented in situations where she technically assists men in their work, paints her nails, is making herself pretty or takes out food. Main female character, Sonja, is beautiful, young and nourished, dressed by the latest fashion, object of male desire, inspiration and a muse. Her world is framed by her romance with Bora, her hobby and social events. She is a personification of a woman of the new age and very fast becomes a model to strive to. It should be mentioned again that this process of reaffirmation of traditional gender stereotypes has developed gradually and it is not singular in its meaning. It is characterized by various contradictions and oscillations between efforts for women emancipation and perpetuating of gender essentialism and it reflected ambivalence of Yugoslav socialism when it comes to women’s position. Due to circumstances, entering the Second World War, and after that the participation in rebuilding the country for significant number of women represented the path of politicization and political subjectivization. Their participation was necessary for those activities. The official stance during all the time of the existence of Yugoslav Socialism was that women right to work and to participate in political life is non-questionable attainment of war and revolution. At the same time, representation of the woman’s double role as worker and mother, as the one who is primarily responsible for reproduction and family, was never actually questioned. That inevitably led to double burden for women. With the development of “market socialism”102 and consumer society, one of the results of these processes in the 1960s is that we can talk about two parallel representations of woman being sustained and connected – a woman as a “socialist working human” in public domain, i.e. official discourse with western consumerist representation of femininity in private domain. Dominant ideology of the everyday life is consumerist. Woman-role model is the one who successfully balances between caring mother, homemaker, wife and working woman, at the same time not questioning her own beauty, sexual attraction and femininity. Deep conflicts between the demand for equality of men and women in theory and implicitly encouraged deep gender asymmetries, can be recognized in popular culture of that time. Interesting illustration of this in film can be found in an unpretentious comedy, “Men – yesterday, today and…”, directed by Milo Đukanović in 1963 which deals with marital life and malefemale relations. Mira (Olivera Marković) is a medical doctor who struggles with constant balancing between her job and household care, her addle-headed husband Žika (Slobodan Perović) and their four children. Outlines of the life of one “average Yugoslav family” can already be seen in opening credits which lead us into the place of events. It is a big, modern residential building on whose terraces we see women shaking carpets, spreading laundry, washing windows and taking children away from the fence. While she’s getting ready for work, Mira simultaneously prepares breakfast, tries to prepare two youngest kids for the kindergarten, makes beds and assists Žika in his preparations. While she’s taking the kids to the kindergarten, Žika notices that she has no make-up and 101  Maša MALEŠEVIĆ, “Iskušenja socijalističkog raja...”, 115. 102  About „market socialism“, see more: Gal KIRN, „Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http:// tclinija.net/klasne-borbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017) 96 97 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective no nail polish and adds that it wasn’t like that when “they got married” [“kad su se uzeli”], that she used to “sleep on the mirror” [“spavala na ogledalu”] in those days. Mira’s response is that she “didn’t have four children” [“nije imala četvoro dece”] when they got married. She takes her kids to the kindergarten where we see other women too giving their children to the kindergarten teacher (who is also a woman). In her office, after an exam she yawns weary. Žika’s work place is an office in which we see secretaries diligently typing and managers who are, without exception, all men. On her way home, Mira goes to pick up her children and to the groceries store. While she’s preparing lunch, she simultaneously explains to her boss that she is certain that “the records remained in the chamber” [“snimci ostali u komori”] because, unfortunately, she had to hurry home to “make lunch” [“spremi ručak”]. After the lunch with which Žika is not satisfied, Mira vacuums the apartment while Žika reads the papers. Under the excuse that he needs to go to a meeting, in the evening Žika goes to a pub with his colleagues who are all men. On his way back, tipsy Žika hugs his wife who is already asleep in their bed, and says that he would like another kid which Mira refuses with the words: “Žika, please, leave me alone, I am sleepy and tired” [“Žiko, pusti me, molim te. Spava mi se, umorna sam”]. Rest of the film develops in the same direction. Among other things, with the humorous miniatures like the one where Žika tries to explain to his son the difference between his mother and a maid, when the boy notices that his mother does all the tasks which usually does the maid. Or through the dialogue: “How can’t you make a lunch when you’ve eaten so many times?” “I don’t know.” “But how does mom know?””She’s a woman” [“Kako ne znaš da spremiš ručak, a toliko puta si jeo?“ “Ne znam“ “A kako mama zna?“ “Ona je žena”].These humorous dialogues outline the horizon of the world in which household care is a “natural” woman’s responsibility. After a failed attempt to hire a maid and a quarrel (in which Mira explains to Žika that she is dead-tired, and he complains that she is acting like a “martyr”), Žika makes a suggestion that he takes a month off on sick leave and take care of the house and children. Shortly after this event the tables turn: Žika is no longer interested in nights out because he is too tired in the evening, he spends his time exclusively with the neighbours with whom he exchanges advices concerning household and marital life, and Mira completely overtakes his earlier (”male”) behaviour.103After many complications in which we see a marital crisis and a social pressure on Žika to behave as “a man should” [“kako se ponaša muškarac”] (a ridicule of the neighbours, threats of being fired, because he “will ruin them all” [“sve će ih upropastiti”]104), the denouement which film gives is very interesting. The solution is not in going back, but in a different division of tasks where work in a household will be a responsibility of Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema men and women. In the final of the movie, colleagues from the beginning of the film can be seen as they wash dishes or make desserts, and on the buildings terraces man and women working together. Regarding the position of women in Yugoslavia it is important to understand that the chasm between centre and the periphery is one of the key matters for understanding their position. Position of a woman in Yugoslavia varied considerably in relation to, not only their education and ability to travel, but also on the part of Yugoslavia in which they lived in and was it an urban centre or not. Simultaneously there were significant differences in the level of development of different Yugoslav republics, in possibilities and quality of life in developed and undeveloped, rural and urban areas of the country. Representation of a Yugoslav woman as “emancipated” and “westernized” illustrates the experience only of middle and higher middle class women from urban centres. Experience of most of the people (men and women) from rural and people living between rural and urban areas, as a rule, did not find its place in mythologized image of social progress in socialist Yugoslavia. Image of people on the margins of Yugoslav socialism was introduced in a significant measure by directors of the New Yugoslav Film (so called Black Wave).105. While on the one hand, Black Wave expanded the repertoire of male characters and the ways in which they were presented, there is an impression106 that in the representation of women stereotypical characters of women-victims dominated. Even when female characters are presented through various radical strategies in relation to representation of female body and sex, they do not go too far from stereotype displays of femininity, remaining in the frames of patriarchal pattern where female attempts on resistance are punished with violence, death and insanity. In a sense, anticipating the decades which were to come. Summary and concluding remarks The purpose of this essay was the analyses of the ways in which change in film representation of women from partisan as a revolutionary subject into house keepers and consumerists at the end of the 60s, related to changes in the socio-political context of socialist Yugoslavia and to abandonment of the issue of the emancipation of women as a social and political issue. It started from the simple assumptions that films occur in a certain socio-political context and that some value orientations are necessarily transcoded107into specific 103  Which can be interpreted as a sort of acknowledgement that male and female roles (as expected behaviour) are closely connected to, in this case, gender division of labour. 104  Colleague Rade (Bata Živojinović) warns Žika to get himself streight: “If our wives see this, we are bound to wear an apron“ [“Ako ovo vide naše žene, ne ginu nam kecelje“]. 105  New Yugoslav Film (for which later the name Black Wave was established) is regarding films created from 1961 to 1972. As an expression of rebellion against unachieved ideals of Yugoslav socialism it points to the cracks in an idealized image of socialist system: drawing attention to unemployment, juvenile delinquency, prostitution, economic poverty, marginalization of different social groups and similar. For a short review, see: KUK, Istorija filma II, 530-537.Videti više na primer: Greg DE CUIR, Jugoslovenski crni talas, Beograd: Filmski centar Srbije, 2011. 106  Any real conclusion demands deeper research. 107  Here the expression transcoding is used as determined by Douglas Kellner as processes and ways of transmitting social discourses into media texts. Daglas KELNER, Medijska kultura, Beograd: Clio, 2004, 95. 98 99 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective films. From that perspective, film representations of women also provide the space for evaluating success but also the limits of the emancipatory politics of the socialist Yugoslavia when it comes to achieving full equality between men and women. At the same time, in the limited domains of female emancipation during socialism, the weaknesses of the Yugoslavian emancipatory project in general are being interloped. An important part of the socialist project of modernization whose goal should have been freeing the work and the man and society based on solidarity, the value of work itself and autonomy of individual and society on the whole, was the liberation of women. Accomplishing gender equality in all segments of social life on one side, should have been the confirmation of surpassing traditional (patriarchal) society and the successful overcoming of all the barriers on the road to modernization of Yugoslavian society; on the other side, the evidence of the righteousness of the Yugoslav road into socialism. Mass participation of women in the war and in the revolution and ideological framework of the Communist Party of Yugoslavia created a political environment where formal and legal equality of women became part of the general principles of the party state. Paid labour and education of women (followed by very advanced legal regulations) were seen as the most important factors of women´s emancipation and it should have continued to be developed and to encompass all aspects of the social life. At the same time, women’s primary responsibility for reproduction and care for the family and household was never questioned. In the situation where most women worked outside the home as well, that resulted in double burden for women and consequently their passivity, as well focusing on lesser paid positions with small social power. Abolishing Women Anti Fascistic Front (AFŽ) and making the issue of female equality into a “common social issue... the issue of a general fight, the strength of socialism which is led by the Communist Association and Social Association of the Working People, the bearer of the socialist education of masses“108,is coinciding with times of the introduction of market elements into the Yugoslav economy, sharper competition between companies and gradual development of the consumer society. The already achieved level of what was imagined as the “infrastructure of female liberation”(nurseries, kindergartens, public kitchens, cheap self-serving restaurants and alike) becomes too expensive. In the decades to come we witness the process of reaffirmation of patriarchal women gender stereotypes, accompanying roles and the area of social life. The primary domain of a woman is the sphere of private, family and home, house work, care for children, the old and weak. Her character is sexualized or transformed into a home angel who seeks its self-fulfilment in love, marriage and a perfectly equipped home. A homemaker is again discovered as a repressed subject whose unrecognized and unpaid (physical and affective) work enables Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema family functioning, but also the functioning of society as a whole. Already in the middle of the sixties we can locate the beginning of the period which Darko Suvinnames names as les vingtminablesand finally even as déshonorantes (twenty inglorious and finally even despicable years).109According to him, in this period, the turn toward the market without planning and toward party territorially divided polyarchy represents a basic withdrawal from building a society based on justice, solidarity and human emancipation.110 Instead, already in the seventies, turning toward traditional sentiments, from national to cultural traditionalism, in short, turning toward conservative cultural values and their political expression, nationalism, is visible.111 In that sense, in spite of huge steps that were made during the socialist Yugoslavia when it comes to improvement of women’s rights, very early withdrawal from achieving full equality and equity between men and women, can be treated as anticipation of the giving up that came later. Inclusion into the fight to free the country as a fighter and worker in the background, then into building the country after the Second World War was for a lot of women a process of politicization and political subjectivation. Apart from realizing their own oppression, part of that process was realizing that for a change of their own position it was necessary to fight not only against occupiers, but often against the prejudices of comrades and their own friends (during and after the war). Transformation of the relatively autonomous AFŽ into mere transmission of the party’s will and then its abolishment in 1953 is the sign of what remained the constant for the duration of the existence of the socialist Yugoslavia – lack of readiness of the paternalistic state-party structures to truly submit levers of control over society and incite more intensive development of the democracy from below in which the women would be the actors of their own freedom. The control of the women’s organized activities and defining its activities from the party and state, has basically led to depoliticisation of women and so called women issues. Consequently, nominal social egalitarianism and patriarchal conscious which is built on hierarchies could co-exist without interference. Repressing the issue of equality and equity as second class in relation to the class issue, represented a lack of understanding that existence of appropriate institutional and normative framework and appropriate politics is necessary but not enough. Possibilities of creating a society based on equality and solidarity are in direct relation with the change of cultural patterns and 108  From the Resolution on creation of Yugoslav Women Association, umbrella organisation which was to replace AFŽ, quoted according to Ivana PANTELIĆ, Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953, Beograd: ISI and Evoluta, 2011, 127. 109  Darko SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, 319. 110  Ibid. Todor Kuljić thought that inside Yugoslavia decentralization and removal of state control and transmitting jurisdiction to republics instead of socializing of the state (“podruštvljavanje države”) has led to essential strengthening of the republic bureaucracies which represent themselves as the protectors of the republic, and in time, of the national interests. In the decades to come the republic borders become ethnical, and the first carriers of these processes are the republic party oligarchies. Todor KULJIĆ, “TITO-sociološko istorijska studija“, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, 2004, 108-126. 111  See more: Boris BUDEN, Želimir ŽILNIK, Uvod u prošlost, Novi Sad: kuda.org, 2013, 103-111. http:// www.kuda.org/sites/default/files/Uvod%20u%20proslost_web.pdf (12.05.2017). 100 101 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective values whose basis is the belief in hierarchy between human beings of unequal characteristics and unequal possibilities for access to social power. Power inequality between men and women is the first relationship of domination and exclusion with which the persons during socialisation encounter. In that sense, it is a model for accepting as “natural” other systems of domination and diverse hierarchies of power112 which share the same cultural basis – belief that superiors should control the inferiors. Re-examining the socialist project of women’s emancipation and its reach offers important lessons for rethinking today’s emancipatory projects. The issue of social justice is more relevant than ever. Every re-examination of possible alternatives demands the need to analyse the ways in which social structures reproduce the relationships between domination and exploitation, limiting the life chances of whole categories of people and keeping them in a repressed position. In addition, no less important, cultural patterns and narratives which justify such relationships, strengthen them and reproduce them continuously. Such re-examination would have to include various levels on which the structures of privilege and oppression are being reproduced, because they are complementary and inter-dependant.It is important to recognize the complexity of how class, gender, nation and lack of agreement to choose between injustices are interloped. Only then it is possible to open the space for political projects which aim for radical society change, revolutionary political movements that will transform the whole society which is not crossed with lines of class but also gender, racial and heterosexual and every other form of repression and exploitation. Only when approaching phenomena in their whole complexity, recognizing the ways the oppression is built into institutional and social structures, as well as the aspects of culture that make it possible and acceptable, the alternatives to hegemonic model based on the logic of profit, capital and nation, become possible – with the understanding that without creating a society of active citizens, who take and carry responsibility for political processes and solving social issues, that will just stay another unfulfilled promise. Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema BIBLIOGRAPHY 112  John L. HODGE, The Cultural Basis of Racism and Group Oppression: An Examination of Traditional “Western” Concepts, Values and Institutional Structures Which Support Racism, Sexism and Elitism, Berkeley California: Two Riders Press, 1975, 233. BANIĆ GRUBIŠIĆ Ana,“Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)”, Antropologija 13 (2)/ 2013, 135–155. BARIC, Stephanie, „Yugoslav War Cinema: Shooting a Nation that No Longer Exists“, MA thesis 2001, Concordia University Montreal, 2001. BILANDŽIĆ, Dušan, Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing, 1999. BLAGOJEVIĆ, Marina, “Žene i muškarci u Srbiji 1990-2000. Urodnjavanje cene haosa”, in Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život, (eds.) Silvano BOLČIĆ, Anđelka MILIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002, 283-314. BOŽINOVIĆ, Neda, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Devedesetčetvrta: Žene u crnom, 1996. BUDEN, Boris, „Gastarbajteri, glasnici budućnosti“, http://www.slobodnifilozofski. com/2012/08/boris-buden-gastarbajteri-glasnici.html (10. 05. 2017) BUDEN, Boris, ŽILNIK, Želimir, Uvod u prošlost. Novi Sad: kuda.org, 2013. http:// www.kuda.org/sites/default/files/Uvod%20u%20proslost_web.pdf (15.05.2017) ČALIĆ, Mari-Žanin, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd: Clio, 2013. ČIRIĆ-BOGETIĆ, Ljubinka, „Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 1940-1941. godine“, in Peta zemaljska konferencija KPJ: zbornik radova, (eds.) Zlatko ČEPO-Ivan JELIĆ, Zagreb: Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske: Školska knjiga, 1972, 75-97. http://www. znaci.net/00003/661.pdf (19. 5. 2017) DE CUIR, Greg, Jugoslovenski crni talas, Beograd: Filmski centar Srbije, 2011. DIMIĆ, Ljubodrag, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, Beograd: Rad, 1988. DIMITRIJEVIĆ, Branko, Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), Beograd: Fabrika knjiga: Peščanik, 2017. DOBRIVOJEVIĆ, Ivana, „Industrijalizacija“, in Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji, (ed.) Ana PANIĆ, Beograd: MIJ, 2015, 34-35. DREZGIĆ, Rada, „Bela kuga“ među „Srbima“. O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Beograd: Albatros Plus: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. DUDA, Igor, ”Uhodavanje socijalizma”, in Refleksije vremena 1945. – 1955, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013, 10–40. DUDA, Igor, Pronađeno blagostanje: Svakodnevni život i potrošačka kultura u Hrvatskoj 70-ih i 80-ih, Zagreb: Srednja Evropa, 2010. ERDEI, Ildiko, „Novi život na „malom ekranu“ i oko njega: počeci televizije u socijalističkoj Jugoslaviji (1955–1970)“, in Issues in Ethnology and Anthropology, 10 (2)/ 2015, 405-426. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/ Articles/93969b31c0d740bf96f851e5aca9ecea.pdf (12. 05. 2017). ERLICH ST., Vera, Jugoslavenska porodica u transformaciji, studija u tristotine sela, Zagreb: Liber, 1971. 102 103 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema GANSCHOW, Thomas, BERTSCH, Gary (eds.), Comparative Communism: The Soviet, Yugoslav, and Chinese Models, San Francisko: W. H. Freeman, 1976. GOFFMAN, Erving, Gender Advertisements, New York: Harper and Row Publishers,1979. GUDAC-DODIĆ, Vera, „Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, in Žene i deca Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 33-130. GUDAC-DODIĆ, Vera, Žena u socijalizmu - Položaj žene u Srbiji u drugoj polovini XX veka, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2006. HALL, Stuart, ,,Representation, meaning, and language”, in Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, (ed.) Stuart HALL, London: Sage Publications, 1997, 13-75. HODGE, John L., The Cultural Basis of Racism and Group Oppression: An Examination of Traditional “Western” Concepts, Values and Institutional Structures Which Support Racism, Sexism and Elitism, Berkeley California: Two Riders Press, 1975. JAKOVINA, Tvrtko, Socijalizam na američkoj pšenici: (1948-1963), Zagreb: Matica hrvatska, 2002. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, in Dom i svijet, (ed.) Sandra PRLENDA, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008, 19–54. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata,”Žene u formativnom socijalizmu”. in Refleksije vremena 1945. – 1955. (ed.) Jasmina Bavoljak, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2012, 182–201. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata, BLAGAIĆ, Marina, „The Ambivalence of Socialist Working Women’s Heritage: a Case Study of the Jugoplastika Factory“, Narodna umjetnost 50/ 2013, 47-73. JARVIE, Ian Charles, Towards a Sociology of the Cinema - a Comparative Essay on the Structure and Functioning of a Major Entertainment Industry, London: Routledge and Kegan Paul, 1970. KELNER Daglas, Medijska kultura, Beograd: Clio, 2004. JANJETOVIĆ, Zoran, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011. JOVANOVIĆ, Nebojša, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, PhD dissertation, Central European University Department of Gender Studies Budapest, 2014. KRASNIEWICZ, Louise, “Round up the Usual Suspects: Anthropology goes to the Movies“, Expedition 48 (1)/ 2006, 8-14. JOVIĆ, Dejan, Jugoslavija- država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije, Zagreb: Prometej i Beograd: Samizdat B92, 2003. KAZER, Karl, Porodica i srodstvo na Balkanu, Analiza jedne kulture koja nestaje, Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2002. KIRN, Gal, “Crni talas kao umjetnički izraz ‘Praxisa’?“, in Praxis : društvena kritika i humanistički socijalizam : zbornik radova sa Međunarodne konferencije o jugoslavenskoj ljevici: Praxis-filozofija i Korčulanska ljetna škola (1963-1974), (eds.) Dragomir OLUJIĆ OLUJA, Krunoslav STOJAKOVIĆ, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2012, 250-260. KIRN, Gal, „Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasneborbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). KOPRIVNJAK, Vjekoslav, „Uvodnik u temat“, Žena, 4–5/ 1980, 6–15. KUK, Dejvid A., Istorija filma II, Beograd: Clio, 2007. KULJIĆ, Todor, “Jugoslovensko radničko samoupravljanje”, http://eipcp.net/ transversal/0805/kuljic/sr (30.05. 2017). KULJIĆ, Todor, TITO-sociološkoistorijska studija, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, 2004. LATIFIĆ, Ibrahim, JUGOSLAVIJA 1945-1990 (razvoj privrede i društvenih djelatnosti). http://www.znaci.net/00001/120.htm (15. 05. 2017). LAZIĆ, Mladen, Promene i otpori - Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: Filip Višnjić, 2005. LIM, Antonjin, LIM, Mira, Najvažnija umetnost - Istočnoevropski film u dvadesetom veku, Beograd: Clio, 2006. MALEŠEVIĆ, Miroslava, “Iskušenja socijalističkog raja – refleksije konzumerističkog društva u jugoslovenskom filmu 60-ih godina XX veka”, Glasnik Etnografskog instituta SANU 57(2)/ 2012, 107–123. MARKOVIĆ, Predrag, Beograd između Istoka i Zapada, 1948-1965, Beograd: Službeni list SRJ, 1996. MILIĆ, Anđelka, „Promene društveno-ekonomskih obeležja domaćinstava“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, (eds.) Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981, 19-76. MILIĆ, Anđelka, „Preobražaj srodničkog sastava porodice i položaj članova“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ (eds.), Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981, 135-168. MILORADOVIĆ, Goran, “Lica u tami. Društveni profil filmskih cenzora u Jugoslaviji 1945-1955”, Godišnjak za društvenu istoriju, XI (2-3)/2004, 101-122. MILORADOVIĆ, Goran, Lepota pod nadzorom : sovjetski kulturni uticaji u Jugoslaviji : 1945-1955, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012. MITROVIĆ, Mitra, Položaj žene u savremenom svetu, Beograd: Narodna knjiga, 1960. PANTELIĆ, Ivana, Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953, Beograd: ISI i Evoluta, 2011. PATTERSON, Patrick Hyder, Brought and Sold: Living and Losing the Good Life in Socialist Yugoslavia, Ithaca, United States: Cornell University Press, 2011. PETROVIĆ, Jelena, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama“, ProFemina, 2/ 2011, 59-80. PETROVIĆ, Tanja, Yuropa – Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, Beograd: Fabrika knjiga, 2012. 104 105 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective PETROVIĆ-TODOSIJEVIĆ, Sanja, „Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ”, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka PEROVIĆ, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 176-187. POWDERMAKER, Hortense, Hollywood: The Dream Factory. An Anthropologist Looks at the Movie Makers, London: Secker & Warburg, 1951. SENJKOVIĆ, Reana, Izgubljeno u prijenosu: pop iskustvo soc kulture, Zagreb: institut za etnologiju i fokloristiku, 2008. SKELVICKY, Lydia, Konji, žene, ratovi, Zagreb: Druga - Ženska infoteka, 1996. STOJAKOVIĆ Gordana, „Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ) 1946–1953: pogled kroz AFŽ štampu“, In: Rod i levica, (ed.) Lidija VASILJEVIĆ, Beograd: Ženski informaciono-dokumentacioni trening centar (ŽINDOK), 2012, 13-39. STOJAKOVIĆ, Gordana, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (19451953), Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova, 2012. SUVIN, Darko, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. ŠAKIĆ, Tomislav, „Hrvatski film klasičnoga razdoblja: Ideologizirani filmski diskurz i modeli otklona“, Hrvatski filmski ljetopis 38/ 2004, 6–34. ŠAKIĆ, Tomislav, „Filmski svijet Veljka Bulajića: poprište susreta kolektivnog i privatnog“, Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 14-26. TAYLOR, Richard at al., The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema, London: British Film Institute, 2008. TODOROVIĆ-UZELAC, Neda, Ženska štampa i kultura ženstvenosti, Beograd: Naučna knjiga, 1987. TURKOVIĆ, Hrvoje, Filmska opredjeljenja, Zagreb: Meandar, 1985. UNKOVSKI-KORICA, Vladimir, „Jugoslovensko samoupravljanje: upravljanje radništva ili upravljanje radništvom?“, in E-zbornik: Nasleđe jugoslavenskog socijalizma. Promišljanje. Razgovor. Rasprava. Kritika, (eds.) Marijana STOJČIĆ, Dragomir OLUJIĆ, Beograd: Forum za primenjenu istoriju, 2014. no longer available. VIDMAR-HORVAT Ksenija, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, Zagreb: Sandorf i Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2017. VUČETIĆ, Radina, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, Beograd: Službeni glasnik, 2012. WALBY, Sylvia, Theorizing Patriarchy, Oxford: Blackwell, 1990. ZVIJER, Nemanja, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama – Prilog sociološkoj analizi filma”, Sociološki pregled, XLIV (3)/ 2010, 419–437. ZVIJER, Nemanja, „Ideologija i vrednosti u jugoslovenskom ratnom spektaklu: prilog sociološkoj analizi filma na primeru Bitke na Neretvi Veljka Bulajića“, in Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 27-40. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, Beograd: Savezni zavod za statistiku, 1975. 106 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema FILMOGRAPHY Živjeće ovaj narod / This people Shall Live 1947, Jadran Film (Zagreb) D. Nikola Popović, s. Branko Ćopić. Cast: Vera Ilić-Djukić, Fran Novaković, Milica-Carka Jovanović, Siniša Ravasi, Nikola Popović, etc. https://www.youtube. com/watch?v=jya4VQQPRCc (03.05. 2017) Priča o fabrici / Story of a Factory 1949, Zvezda Film (Belgrade). D/c. Vladimir Pogačić. Cast: Marija Crnobori, Strahinja Petrović, Ljubisa Jovanović, Tito Strozzi, Ksenija Jovanovic, etc. Ljubav i moda / Love and Fashion 1960, Avala Film (Belgrade). D. Ljubomir Radičević, s. Nenad Jovičić, Ljubomir Radičević. Cast: Beba Lončar, Dušan Bulajić, Mija Aleksić, Miodrag PetrovićČkalja, etc. Abeceda straha / Alphabet of Fear 1961, Jadran Film (Zagreb). D. Fadil Hadžić, s. Fadil Hadžić, Fedor Vidas. Cast: Vesna Bojanić, Josip Zappalorto, Nada Kasapić, Tatjana Beljakova, Tatjana Beljakova, Maks Furijan, Jasenka Kodrnja, etc. https://www.youtube.com/watch?v=zD6yHKILHgE (12. 04. 2017) Muškarci: juče, danas i... / Men – yesterday, today and… 1963, Lovćen Film (Budva). D. Milo Đukanović, s. Miroslav Milovanović, Julija Najman. Cast: Olivera Marković, Slobodan Perović, Mija Aleksić, Jelena Žigon, Velimir Bata Živojinović, etc. https://www.youtube.com/watch?v=Vlve_ ln1tl8&t=462s (03. 05. 2017) Bitka na Neretvi / The Battle of Neretva 1969, Bosna Film (Sarajevo), Jadran Film (Zagreb), Eichberg Film (Munich), Commonwealth United Entertainment (London – New York), etc. D. Veljko Bulajić, s. Stevan Bulajić, Ratko Djurović. Cast: Lojze Rozman, Sylva Kosćina, Ljubiša Samardžić, Velimir ‘Bata’ Živojinović, Milena Dravić, etc. https://www.youtube. com/watch?v=WDyNOLU7Yuc (11. 05. 2017). 107 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Sažetak OD PARTIZANKI DO DOMAĆICA: PREDSTAVLJANJE ŽENA U JUGOSLAVENSKOM FILMU Marijana STOJČIĆ – Nađa DUHAČEK Ovaj rad analizira načine na koje se predstavljanje žena promijenilo od partizanki kao revolucionarnih tema, do kućanica i potrošačica u kasnim 60tim godinama. Ova je promjena vezana uz društveno-političke promjene u jugoslavenskom kontekstu i uz napuštanje ideje ženske emancipacije koja je osmišljena i prihvaćena tijekom i nakon rata. Naime, partizanska borba za oslobađanje od nacističke okupacije te socijalistička revolucija dva su temeljna mita Socijalističke Jugoslavije. Žene su igrale aktivne uloge u toj borbi, kao borci ali i daleko od borbenih linija (logistička podrška, špijuniranje, liječenje i dr.). Također, jednakost između muškaraca i žena je bio važan segment službene ideologije države. Ovi su se narativi kasnije i zabilježili u kolektivnoj memoriji kroz književnost, film, glazbu i stripove. U našem radu istražujemo pet načina prikazivanja ženstvenosti u jugoslavenskom filmu: (1) partizanka, (2) žena u pozadini, (3) suradnica, (4) radnica i (5) domaćica, kako bi prikazali načine na koje predstavljanje žena između 1947. i kasnih 60tih korespondira službenoj politici emancipacije te na koji način ovi prikazi korespondiraju svakodnevici tog vremena. Nadalje, ovo predstavlja analizu filma sagledanog kao skup priča koje su jugoslavenski muškarci i žene sami iznosili o sebi. Ovakav pristup ima potencijal ukazati na antagonizme unutar društvenog konteksta u kojem su ovi filmovi nastajali, tako što naglašava nedostižne ideala slobode i emancipacije. Istovremeno, cilj ove analize nije samo otvoriti još jedan vid istraživanja prošlosti, već također ponovno razmotriti emacipacijski potencijal kojeg ovakvo istraživanja pruža danas. 108 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema - Marijana Stojčić, Nađa Duhaček Creator An entity primarily responsible for making the resource Marijana Stojčić, Nađa Duhaček Source A related resource from which the described resource is derived https://www.academia.edu/38370100/FROM_PARTISANS_TO_HOUSEWIVES_REPRESENTATION_OF_WOMEN_IN_YUGOSLAV_CINEMA?email_work_card=title Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Časopis za povijest Zapadne Hrvatske Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2016. Rights Information about rights held in and over the resource Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource English Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 21 - IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 40 pages Description An account of the resource Ovaj rad analizira načine na koje se predstavljanje žena promijenilo od partizanki kao revolucionarnih tema, do kućanica i potrošačica u kasnim 60tim godinama. Ova je promjena vezana uz društveno-političke promjene u jugoslavenskom kontekstu i uz napuštanje ideje ženske emancipacije koja je osmišljena i prihvaćena tijekom i nakon rata. Naime, partizanska borba za oslobađanje od nacističke okupacije te socijalistička revolucija dva su temeljna mita Socijalističke Jugoslavije. Žene su igrale aktivne uloge u toj borbi, kao borci ali i daleko od borbenih linija (logistička podrška, špijuniranje, liječenje i dr.). Također, jednakost između muškaraca i žena je bio važan segment službene ideologije države. Ovi su se narativi kasnije i zabilježili u kolektivnoj memoriji kroz književnost, film, glazbu i stripove. U našem radu istražujemo pet načina prikazivanja ženstvenosti u jugoslavenskom filmu: (1) partizanka, (2) žena u pozadini, (3) suradnica, (4) radnica i (5) domaćica, kako bi prikazali načine na koje predstavljanje žena između 1947. i kasnih 60tih korespondira službenoj politici emancipacije te na koji način ovi prikazi korespondiraju svakodnevici tog vremena. Nadalje, ovo predstavlja analizu filma sagledanog kao skup priča koje su jugoslavenski muškarci i žene sami iznosili o sebi. Ovakav pristup ima potencijal ukazati na antagonizme unutar društvenog konteksta u kojem su ovi filmovi nastajali, tako što naglašava nedostižne ideala slobode i emancipacije. Istovremeno, cilj ove analize nije samo otvoriti još jedan vid istraživanja prošlosti, već također ponovno razmotriti emacipacijski potencijal kojeg ovakvo istraživanja pruža danas. film Gender representation socialism woman Yugoslavia https://afzarhiv.org/files/original/c0fe68ee956d1e82f3cc3e031e733193.pdf 6e3d93af91a446889360b9ee21d7122f PDF Text Text ��ЭАДАТАН Н .АШ Ако се осврнемо на историј­ и јефтина женска радна сн.ага с ски развитак цивилизације, при­ друге стране учиниле метићемо да борба жене за своја жена постепено права датира баш од почетка те вати мушкарца у цивилизације. Многобројне су жртве биле у току те дуге и не­ равне борбе. Али било је и по­ беда. Жене су полако освајале позицију једну по једну, ма да их је остало још доста до кона­ чне победе. У колико су се на­ људске радиности. Светски рат је убрзао овај процес и број за­ послених жена у јавним и при· ватним предузећима повећао на до тада нечувену висину. Док су чин свакодневног производње структура степену и друштва њиховог еконqмска усавршавале, развитка одго· варале су одређене форме дру­ штвене свести. "Начин производ· су да је почела замењи­ свима гранама својим правима она је увек исти­ цала да сврха њене борбе не може бити ослобођење од извес­ них обавеза, нити њихово преба­ цивање на мушкарца, како се то често и тенденциозно истиче, већ ми.~1нонн људи годинама били о­ је циљ љене борбе п одела и примање обавеза ради лакшег сношења у заједничкој борби за социјалну правду оба пола. То је тргнути од својих и огњишта и данас категорички ммператив жене су си­ жене из широких народних сло­ лом околности биле принуђене да заузму њихова места. У по­ љима, фабрикама, мрачним руд­ јева. Интерес је и појединаца и друштва да се жени омогући ра­ ницима јућа улога у заједници, и рада, државним надлештви­ вноправност и призна одговара­ и то на­ ње условљава социјални, попити­ ма, свуда су биле жене. Оне су рочито данас када се све народне чки биле те које су издржавале по­ родицу, лечиле рањенике, обезбе l)иващ функционисање државног снаге морају искористити до мак­ симума. Снажна физички. и инте­ ља мати и бољи друг и сарадник и духовни живот уопште". Услове, дакпе, развитка људско­ га друштва треба тражити у по ­ лектуално жена ће увек бити бо­ литичкој економији. Треба се само сетити примитивног доба апарата, а љивнм фабрикама људске очајног смртоносна сретства којима су се данашњице. Осећање, пак, равно­ положаја жене у то време, када је она била објект, ствар у пра­ вом смислу речи, са којом је му­ шкарац располагао по своме ће· фу, као са обичним предметом. Данас већ није тако. Начин про­ изводње људских добара развио њихова деца и мужеви на боји­ правности и чињеница да се у же­ щту узајамно уништавали. У тој тешкој и свирепој борби за опста­ нак жена је положила испит. У најкритичнијим часовима она је нине способности има поверења биће чвршћи и солиднији основ за срећнији живот брачне зајед­ се невероватно, а у извесној ме­ огорченог ри, ма да не равномерно права производње и са њим, у исто време у праш­ израl)ивале показала своју способност. нас нема ниједног скептика, ни јој може супруга од заостале жене нице, од осећања ропске потчи­ њености и интелектуалне учма­ лости које су била главна карак­ женских теристика данашње жене. Усва ­ оспорити јајући нетакнуто гледиште мно­ противника који Да­ свога ге и улози жене. Да је жена могла у овој тешкој борби задобити и витешку и тешку улогу коју је одиграла у овој крвавој траге­ дији човечанства. Једанпут укоп­ ОВОЛИКО чану машинери­ приличан број жена које су сво· ју друштвене производње, жену је било тешко отстранити на пре­ јим радом и способностима успе­ Чац од свих оних многобројних степена друштвених лествица. послова које је обављала за вре­ ме рата. Период посператне об­ кли, и схватање друштва права о правима колико данас ПО · седује, има у првом раду да за­ хвали своме верном савезнику - неумитном току друштвеног раз­ витка, који је уклањао све . пре­ преке које су му стаја.'lе на путу. Несумњиво, једна од таквих пре· прека јесте и потчињени поло­ жај жене. А.ш победоносни ход друштвеног развитка уклониће и њу као и многе друге и бацити је на сметлиште људских заблу­ да, на коју ће наше потомство гледати са ·истим таквим чуl)е· у компликовану државе признале правност, лосде су светског рата женама пуну равно­ тако да данас ле да се уздигну до имамо највиших Али, као што смо и горе иста­ зависност друштвеног схва­ који му је следовао омогућио је тања од. развитка економских прилика и овде је добила своју да снажну· афирмацију. нове и жена привредни и даље просперитет задржи извесне Доба про· положаје које је заузимала за време рата. Као последица ових појава долази до промене у схва­ спернтета је прошло. Криза за­ тању женске улоге и њених стране. Капитализам у.11ази у јед· пра- • посма­ ствара пустош и пометњу на и све про­ и улози која јој припада у дру­ шлости. штву. Дошла је до сазнања да ну нову фазу. Као противтежа слободоумним идејама, јавља се одмах после рата један нови дру­ штвени облик фашизам, који Велюш светски рат са свима својим последицама имао је ог­ ромни утицај на развитак же н· ских права. Он у ствари прет­ ставља једну нову еру у њихо­ вом животу. Још пре светског она и мушкарац не претстављају је у почетку, бар наизглед, прет­ два света, веh два бића са одре· стављао један напредни револу­ !)еним функцијама, које се уза­ ционарни покрет, чиме је ство­ јамно допуњују, као и то да функција која припада њој као рио пометњу код радних маса омогућио жени не претставља нешто ниже рата, услед јаког развитка инду­ стријског капитализма и повољ­ од функције која припада муш­ ка рцу . Дошавши до овог сазна­ власт. Пре освајања власт:i фа­ шизам је главну снагу за свој них коњуктурннх прилика, почео ња она је све енергичније поче­ која је у рату и доцније у пе ри­ се осећати све већи при.qив жена л а истицати своја права, траже· у при­ ћи да она буду респектована од оду кризе претрпела највећи бро­ долом, стављајуlш јој у изглед с .iедне друге стране. Износећи захтев о поправку тешког економског ста- њем са каквим мй данас трамо преживе11е заблуде разним гранама народне вреде. Економски полет 2 ва. Прво сама жена долази до са­ знања о својој правој вредности хвата све друштвене слојеве покрет лакше црпео из долажење средње и на класе, �Са ирославе дана ир11м11рја ња nо,а.рж11ыњем крупне н.нду· \:трнје н Atoбow ае.1tnоссдннч кнх и м ања . На власти, фашнэа и Ре само да н"је нспунно своја обе­ llања, вell је постао нај жешћи До1tОСнwо говор светске nацкфн:т· ккње Гертру4е Бер, кој н је одржал~ бµан нл ац кап нталнстн.чког порет­ прмккоw да11а и кра ка . Прешао је јеАн оставн о сунђе · на Ко..tарче..ои универзитету. ром п реко таблиuе основни х n р11.­ ва грађана ; п редузета је дивља · чка хајка н а све слободоумн о и напредно , нстн'tј'llн да се "нова држава не раснпа правима, него дужн остима " . У ствари, а кцепти· pajy ilн корпоративни снстеи и средњевековно сх ватање · дру­ 11 новембра о. 1. С великим задовољством ко­ ристим овај скуп да Вам и спо­ Извршног Ко­ митета Интернациона лне Ли ге за ми р и слободу, чије ie седи ште у Женеви и која има <1.~ан овс \' целом свету. Ова Ли г а је осно­ н прак. вана средин о м Светско г рата, н1: тнчно убеђивање својих п ротив­ н ика. О то ме с ведоч е ломаче само да би пр отествова .~а прv · ти в несреће рата, већ да бн дала књи га највећи х светски х ми сли­ ~онкретан лаца Једног и тога врем ена за концент рациони логори . предлог прав ог за и стварање перманен тн ог На би ск ренуо паж њу обесправ­ мира за све народе света . Један љеног такав ми р може бити васnостаu · народа, од у ко•1е се налази, тешког стања фашизам Је.rt.ном, до тада нечувен о м , 11а га ндом створио така в је про· 1iацио · нални занос , којн је својом екс­ клузивношћу н величањем рат· них страхота постао главна пре· Да о женск и~~ правима у фа · покрету, при - но верујемо људи н жене овак · м и у то потпу­ ако сви народи , - ужи в ају пол11 - ти.чке. економске и сош1ја.111е сдободе. Ако се и скре1ю хо11е иир , ов Није прека ~1еђународне сарадње . шнстнчскои - љен са м о онда довољн о се мора изјашњавање за је упознати 11ри n ремити . са ~10 п.1атонско мир. Потр ебнu и до дна испитати вни околностнма, не може бити ни говора сва коме је јасно. Је р к оја се "не расипа у држави, лнти чке, економс ке, соци.iал11е 11 психолошке узроке. Лекар може пра в има" нн за мушкарца, о по· да .1ечи бо лестан органи за м с" . стој ању неких п рава за жену не· иа нн поие на . Фашнэаи је уни · мо ако познаје узроке бо лести и акс> нх отклони. Нажалост наш штио сва права сироти свет је сувише б олестан жене; стотин а ~1а хиљада и збацио их је из фабри · кз, предузеkа и државних надле­ чу веној штава. см атрајући. 110 крилатици , да је жена једино способн а за: • Kiпde r, · Кi.lch.e uп d Кirc h e" -: (дете, кухињу и 1tрк ву"). У погледу женских права фаши· заи ј е вратио точак историје да· леко у средњи век , којн иу је служио за углед и при стварању свога сталешког државног уређе · ња . При размнш.ъању стварима ~• ора се човек о овим и нехо· тице сетити речи јед11ог великог иислкоца, који .ie рекао, да они .љу• којН" покуша вају да зауста­ ве т.о~ак друшт веног развитка и окрен у га у су протн ои правцу, л иче на брану у реци, која са•10 чики да река још јаче буч и. Ис­ тн wа, оае кочн 1ще фашистичког уређења не могу зауст авити , нн· тн окренути натра г , точак ltC'l'O· p!.fCXor раэантЈСа, али могу учи ни ­ ти мећу ћи по..уге у JU, зупце, маааову С1'раwне .u њихове пО'!'ресе. А ~ м потреса доћи иэгледа са lq)ONТIOtje, јер страхови то М;80P)'Ulbl и "н..UtТарнзација фа ­ ши.с:nаuџ 4.PJUU. довџа је до pe11Cl(Jljc иа ApytOj стран и . више С} пра ве узроке ратов а . његове пv· Какав је наш задатак у овом с"учају? Да~1 ас, када се рат ве!\ на жене читавога стати извесном делу света р авнодушне не пр11 ::sе мљс . 11о г~1 о· помис.1111 о неиино~::носrи једног оп штег покоља. Оне се морај у борити свн и сретствнма да до њега доl)е, јер су с весне да данашњим ст ра ховитим као једну аутархију која 11очиње да по·~· сећа на стање ствари ко је смо ,,_ nозиали за време рата. · Припре­ мати ти, м ир значи спреч ити прсдухитрити­ р ат, уклањајуl;и ње гове узроке. Ако би се ста в11· .1 е на распо"1ожење народима r·ромне мањ~ сум е новаuа за ..,. припре­ мира као wто ратна инду­ стр ија троши за припремање ра­ та, мир би у свету био обсзбеlјец . Један нови р ат неl\е раэл~ ко ва­ т и више ни победиоца ни nобе· ~ене ~ он ile ног ун иштења довести до потnv· целог човеча~· ства . А.1и о м.1адина целог ciieт a xu· 1\е да живи . Ради ње Интерuац и . 011а .1 н а .ll11ra жена за мир и сло ­ бод} ради. Пр 11дружите се и по­ мозите нас у раду! Сачувајте с на ма буктињу ми­ ра . Обеilаји о данас. на сам дан примирја, да смрт м илион а Љ\" ди није била узалудна . Не жив;" мо да бн убијали једн и друге! с rворили свет који lle дати р ада и хлеба . бnду и Мира r ви ма . Живим о да би C.1t" Гертруда Бе11 јеRања ов их слобода . Демо1<ра· тија, социјал на пра вда и жен ска paBflO П P3R H()(Т .iPrl' двојне ~т в<: рн ; ;-·," " не мож ~ три нер аЗ · ,"".~ .1) · ., 1 1 н зам нt .~ ~·r ~. Ан k·sщЈ r. :1i .1 d1 " ,11 ;1. :1 не 1\е, в р и ратним сретств нма . светски рат који јс прошао, изг.1едати ~·ранице ше затв арају и стварају Мада економско ста~ье iедн е зс · води Jt.dBajy света, државе се све више н вн · штвеног уређења, он је усвојио меt.оде гих, и м ада наук а и техника све в ише н Госпође, Господо, Другови! руч им поздраве м.ъе, ~ада један народ не MO>t<t: посто Јати без 11 ронзвода дру­ н г ра чка према једном будућем рату, и да Н ик.ада лепша , уз­ В ИLЈеНИЈб ни кори ­ оне , њина деца и м ужеви би · ти храна ти!>! страшним оруђи~1а. с ни ј3 же.п:-а ни је о­ Г "8'1111 и најважнији задата к да­ нашње *ене јесте борба п ротив бу зимала људске фаw11зма, против носиоца рата 11 духове, но што је ile заједничког непријатеља и жен е и мушкарца, п ротив ковног ропсТва и економске средњеве­ најсвирепи је експ лоатације, а за ~"... начеЈ1а .1емократије и за соqијu.ву npa.a,11.y. идеје сама п о себи Борба за ове ile дон ети О· сЈ1о6ођење жене и аф и рмац и ју њених права . Илузорна. бн била жеља за трајним У! општим ми ром ме ­ ђу свим европским НеЈрОДvlМб. Ј. Ј. Rou~eQU борба за жен ска п рав а без и зво· а �УЛОГА ЖЕНЕ У МУЗИЦИ културној деЈ1ат­ Једн ом речи, о не су ы оr .ле ама­ ности жене, њена де11атност у о ­ У досадањој терски да се баве оним што их је привлачило, за шта су с е oce- бласти музике од нарочитог је бу веhег усавршавања и могућ­ ност јачег истицања, дотле је же­ на имућнијих слојева и као из­ интереса , и била је предмет нај­ ha.1Je способне, а11и са и о а матер­ вођач и као ствараЈЈац остала ди­ разноврснијих, ски. У уметности је о соб ито му ­ зика била та жртва на к ој ој се свирачица летант, јер ј е и зу чавање музике везано са великим материјалним у изд.ацима. Зато и сусрећемо историји музике међу женама кда всени­ професионалним извођачима нај­ често контрадикторних п отпун о тумачења. Године две стотине и триде­ ~1скаљивао аматеризам ж ена, по­ сете после Христа, по католичком чевши од веровању, ма ртирском с мрћу п о­ гинула је Цеци.шја , прва музи­ на чарка, музике, тицом и најзад призната за па­ ЈЈ.О данашњих грађа нских госпо­ ђица у чиј~:~ вас11 итн и 11.лан до­ -rронесу ,ђаЗи ће и женама из економски слаби­ касније прог.1аwе на музике у све­ католичким рене сансних флаути, па сткиња преко арист ократских и мршав о салона свируцкање- на земљама целога света. Не зна се о њој да Ј1и је би.ла музичар - пре певачице, јер ј е у тој грани скупе пошто није инструменте, везана .~акше за ъюгу­ јих слојева л.а се усаврше и да од оних која су заб.1и стаАа, ус ­ певањем зар ађују свој хлеб. Светов н а музика у средњем веку би11а је резервисана искљу­ чиво за ыушкарце, јер је такав био њен карактер . Као и п оези­ ја, тако је и музика трубадура, трувера и мин езинг ера бида ис­ К.Ъ}' ЧИRО п ра в о мушкараца, јер се њена су ш тин а састојала у пело да се с.1ављењу - стваралац и .п и извођач леген· да тврди да се њој има ::1ахва· лити о ргу.ъа за проналазак али парадокс на је - чињен ица да се касније кроз век ове у и сто­ рији музике виш е ниј е заnаз и.10 име жене музичарке, нити је које одржи. и оnевању жене као Доста је расправљан о о недо­ идола ; та музика је била израз вољној креативности ж ене у об­ витешког става ч овека према же­ ласти же но­ ни као идеализ ованом бићу. Још напросто су тврдили- да је жени усЈ1ед њ е­ мање је жена имала приступа у црквен ој музици, јер, п о прави­ не урођене лу музике. м рсци и Психолози, реакционари, инфериорност и ус­ краћена и креати вна моћ, п от­ крепљујући то тим е ш то жена­ ма, кој има су 11 рофес ије му шк а­ домен се даље околно­ б.1е~ом. А.л и на то м тврђењу не Мноrо су дубљи узроци кој и музичком тивном пољу смис.лу, како тако у и продук­ у репро­ дуктивном. Пре свега стара и позната истина да на је је, у сви-., 11атријархалннм друштвен им ф ор­ -.,ациј аиа у кулrурној Ев ро п и, n.лан испуни, да се она м оже на­ звати "образованом " . Та чињеница 1· ајена ш но, ти миниму м, шта више на нулу. О неко м ра­ ду ван кylie није могло бити нн речи, јер то није био "же н ски " н осао. Притешњена међу о квир t> свога домаћег огњишта, же на ј е м ог.ла само у том до мену да раз­ вије коју од својих способно­ сти. Али ни ту не свака жен а без разлик е, већ ·само она кој ој ј е мате ријали(' стање да је музика - днлетан тски, ма.лим повр­ п озн авање м њене Lуштине и недо вољним удубљи­ не на са мо са к роз векове друштвена улога же­ сведена и - л а ко се примеро м м оже 11отврд и­ мушкараца: зар нису nропа~е у та ми и забораву композиције аустриски х в11ада ра Фердинанда 111, Леополда 1 и Јозефа !? Зар не покушавају са­ да на сиду да у 11аци о11алсоција­ .пистичкој Немач кој оживе ком­ позиције Фридриха Великог, са­ мо зато што је од пре·rстваник најчистије теутонске расе? Ето тај аматериза м с п реча вао дозв ољаваЈ10 да се жен:~ која се "бави ла да ес бави нечим што би излаз и ­ ло и з оквира њених "дуж ности· · .ie Такве су се жене бави;1е и у мет· nољу. Ј ер док су мушкарци, · не ношћу, али к ако им то ниј е била само ло нагону свога та ле нта н е­ професија , оне су јој приступа.1е, као што се већ приступа н ече м у го и по економски условљ е ној по­ из доколи це и с ионално и бесп осл ич арства. ари стократске салоне музиком " и стакне на м узи ч ком треби радили на музици профе­ тако св оје музичке капеле и п.лаhаЈ1и своје домаhе музичаре. 1-. Ј1авиру, коЈ1ико само да се тај вањем бил:~ жавали Г·ђа Стана К.-аЈн стати. су омета.ли женино истицање у и до краја XVll века она је била ск ор..> искључиво преимућство владара и кнезова к ој и су одр· сти и чињенице у ве зи с тим п ро­ см емо та искључив мушк араца . преш.1а баве ~1узи ком, а не и стражуј у ћи б и.1а Са улице и из цркв е, музика је раца би.'lе н едос-rуnне, ни1ю. ни: је бран ио да и "mulier tace t in ecck sias", је грана муз ике им али и потре- А ни у то м уском и затвореном кругу жени из грађанских слоје­ ва није би Ј1 0 места, док је оној из аристократс ких •.юrућн ост да остала развије само аматери­ зам кој и сщ> с помену11и. Од п очетка индуст ријализаци­ је па до данас, жена се више ис­ тиче п ри у области данашње м музике. Ипак, стању ствари не можем о имати п раву с.л ику о же­ ниним способностима на том по­ љу у метности, јер док с једне стране имамо ограничен број же· на које се м огу бавити музиком, а које т~ чин е а мате рски, без по­ требне озбиљности. јер им је му· зика забава, дотле с друге стране· велики бр ој оних које иыају -rа­ лента не м оже да се бави њоме . ~о на cpeky и пак смо далеко од доба када ј-е Јероним, от;щ л атинске цркве, говори о да "де­ војка хришhан ка в е би чак сме, 1а ни да зна шта је флаута" ! Ста11а Ђурић - Клајн �ССОСКА Y'IHTCЉHl/A у ВЛАДИ Суао110 Локор flllШ(l ••• Сузана Лакор је слабо била ~озната ван синдикалн их и соци­ Јалистичких кругова. Она је сео­ ска учитељица малог села Аја, од стотина становника, у Дордо · њи. Сузана Лакор оставља свој у 6 школу ва позив nретседника в ла­ де г. БЈiуМа и долази на чело Ми­ нистарства за васпитање деце. Сетила сам се жене досто.iне сва· и кецеља, крпљење одеЈ1а и св и остали послови кој и се морају сврш и ти: требљење ораха, коми­ шање кукуруза, кухање меће кљукање гусака и п а така, ит.д. ' " А ко само додате слици, риба ­ ње ку k е, одмачење рубља нз по­ ток, п омис.1ите нз глача ње, мобе. .одлажења на трг са те шким ко~ ~ог поштова~:ьа и писма ко.iе ми Је написала ЈОШ пре две године шара ма пун им noвpka, ~ми са си тном стоком за продају, коју ке". биl\ете појам о сјај ној употреби о "Положају француске Ево како и згледа сеоске сељан· радни дан жене: "Рано устај ање, пи ше г-ђа Ла ­ кор. Човек тимари у г.лавном крупну стоку : волове, краве, те­ лад. Жена се стара за све остало. "Чим устане, лети зими - у зору. - пре но што сване , она је заузета са хиљаду хитних и не­ вуче кнло!'fетрим а за собом . до· вре мена наше сељанке. " Ни душевни живот није леп ­ ши. Сузана Лакор се јако жа.1и на душевну беду која пустоши по н ашим се.~има: "Тrеба, каже она с правом, објави :-11 рат не ­ знању у коме се развиј1 сељач к и дух. "Незнање, пи ше она, не значи опходних послова. Ситна стока са мо непи~меност. Уопште узев ­ надмећу се у заг11уwујуhем посећивање школе је, изгледа, живина, овце, свиње, пас, мачка: · не· складу, свој им дре кањем, блејз· њеи, гроктаiье м н р ик а њем . "Треба дати раз11е меhе спрем· љене у очи дана , н нахранити из· гладнелу и немирну стоку. "Затим , у журби старање о де· ци, облаче ње, полазак у шко.1у. "Посао, многоструки и врстан према годишњем разно· добу, ши, ма ло ЈС посве неписмених а осредње. ..Лли деца, која по правилу, ЈЗ је похађају нередовно ус.~ед наме kу рад п рема годишњем до­ бу, као што су кошење , жетва, берба, брање ОР.аја, мас.,и н а, ке­ стења, чување стоке ит.д и поред .... пожртвованости која васп и· ље. Наизменце, са пијуком, секи­ ром, грабља.ма и машином за пр­ школе па све док не п остану љу· скање, ди, немају на расположењу ни· час жетелици, на пољу, опет н а жена у косачици помаже винограду, и човеку у шуми , какве душевне хране шена спорта, ... читања, која ли­ уиетности и узима на себе велики део свих и лепотt остају да ча ме у досади послова. и мра ку "Долази и време ручку, а бунар није увек близу. Она одлази по воду ·и са напором носи на рука­ ма пуна ведра. Спрема се увек једнаки сиромашан ручак. По по­ дне, .11ети, човек мало прилегне, док жена, живчано издржљивија, пере посуђе, спрема, и кући, која се не може држати брижљиво и укусно, даје привидан ред "И понова од.11азн на посао, да бн се пред ноћ вратила кући на ­ товарена корпааа пуним траве, репе и поврћа, .и поново нако је већ време починху ...- наилази на празна ве.ч>&. оr.11а.цвелу стоку и ва спремање вewtpe. 'Чар'~ ynomyњyjy: ноћна б"ења, ~ Аеџе, уаГредно npomt~ Cfii1ior рубља, чарапа 111нннпарст11а Ланор, поrсекретар за васпитање деuе е кономских при.~ ика , јер нм о ве тача, при мај у оскудно и збркано знање ... која од дана изласка из алм увек тежак , зове жену напо· Сузана 1.1ду у ш к олу до своје Ј 2 год., ко· - та деца, остају, ако см е м реi'щ најпоузданиј и "чува­ ри " незнања, неспособни да се, сутра, ослободе притиска кој и дави , да схвате законе наук е и хи гијен е, да протумаче смнсао соција.1не и људске солидарно· ности, да поведу рат противу э.~очиначких п редрасуда и ниске себичности и да створе · око себе радост, мисао, љубав високу синтезу живота. "Мрско незнање, мати мрака, ду, ~танове, пољопривреду, до· иаћинстоо, за основну уrоднос'Т" поро~~ице која би доне.1а здрав­ ље и радост заједници на селу. и која би у.1епшала њен живот. "Нема дво рана за скуп штинt-, нити "Народног дома" у коме би се сакупља ла интелигенција и који би постао живо сред,ИШ1'е ку.птурноr, у метн ичког 11 дру­ штве11оr живота: деце, омладине, жена и стараца " . "Снажни духови, људи од вред­ ности који проведу no неколико летњих дана на се.1у и који себе с матрају прав им ·сељацим а з ато што се наједу воhа или што не· ког кишноr јутра натакну КЈЈОМ· пе, ти људи радо гоооре да се претерује када се тако приказује стање на се.1у. У стdари , ми оста ­ јемо далеко од истине. Економ ­ ска беда на земљи је дубока, сразмерна мраком. са инт~л~ктуалннм Оно што ми назива мо шта предузимају да те одагнај у и да на твоје место уведу про· бедом не ограничав а се . са мо на свећеност?" се налази у укупности "Ништа, ништа. "Нема саветовалишта за мајке пред порођајем . Н~.а, хигијеи. ских одбора, нити '·•· :1·ледачица кућа чији би се савет пощтовао. потпуну оскудицу у хлебу. Беда суровог, мрачног и ружног живота, који се проводи у атмосфери сумор· ног, случајног рада у сталној не­ сигурности за стурашњнцу. Марсел Бребан 1 �Омладина говори ... Изгледа да би међу младим де· Rојкама и идадићи."1а треба.qо во· лет паперј а ствара катар, који се радост да ·оснују никако не леч и. овде дити само веселе разговоре о љу­ И упркос свему томе колико љубави, интелигенције уносе младе девојке у посао. Из њихо­ вих марљивих прстију и злазе че· Тако пролази наша младост пу ­ бави н ВР.ри у будућност. д ,1и - нажа.юстl У годинама када се очекује све од живота, када се сањ:~ свежином осећања свом младе девој· ке, ми м о рамо да говори мо о жа· лосној 11 ружној стварности . Рођене за време страШ1-1их - 18, 1914· наша је м.1адост вр.'10 рано познала драму разрушених огњи­ шта: отац мобилисан, рањен, мр· тав, и мајчине сузе ... ПогЈ1едајмо око нас? Младе девој ке, младе жене, у· след тешког рада, често су оста­ реле пре времена. У нашим данима видимо их свуда, !<ЗО раднице у индустрији тканина, за плугом, за писаhои машин оы, у каме ним мајда н има, v са.'lонима, као продавачице или iuваље које раде код куhе за кон· фекцију, савијене над својим столом у уској мансарди где се увлач и сумњива светлост. И свуда се осећа раднице. рука Лепе тоалете. младе украси, чипк~. добре nосл.зстице н осе О· зi1аку женских руку, руку млгдих радн ица. сто ремек дела уметности. Па и ово све пре него што до· ђе у руке потрошача прол ази по­ ново кроз руке младих девојака - продавачица . Али сви ови занати, које су же не освојиле, макар и но цену ни­ жих надница, прете да их изба· це . Беспос.1ица им куца на врата. Млада девојка не трпи само од беспослице: она се налази пред једном болном алтернати­ вом. И тако се догађа да девој · ке хитрих руку, упознавши све муке немаштине у~fесто мршавог породичног буџета, у место су· морних усамљених дана, бивају гурнуте у п роституцију. А и на послу претпостављ~ни често се н е снебивају да упрљају оне ко· је носе у себи светлост, будућ· ност земље, мајке, сутрашње ва· сnитачице. А оне су, међутим, сањале о раду, љубави, о ку hи. Да, основати породицу али разрушен - леп сан. шеширу, зар сте и за иом еи ат по· сумњал и да су на огрлици од перл а, п еру лепо намештеном н а то руке мл аде раднице? Емаљ који се топи а који he постати фантастична перла, пржи очи и црвени трепавице младе, 11ажљиве раднице. Атмосфера једне радионице пера није нимало здрави ја, јер породица, неколико деце, породицу, јер, беда је прогнала љубав. на брига". Колико м ладих девојака остај у н еудате! Друге, рђаво удате јер су, без п осла, морале при м ити првога који се јавио - не нал азе љубав у свој им дом овима. Оне сачињавају и пак део rисаних" према "привиле· старим рету родите.ъа, угушу јући у се· би ин стин кте жене и ма.iке. И живот свих ових дево.iака Изражен је у писму једне од њих: "Шта смо ми учиниле да буде· мо тако малтретиране? Где жале са храбрим ентузијазмом руке ка животу . Ми смо ради11е за један лел идеал. Из помоћ". Ми ме и их не смемо оставити са­ од1·оварамо им: - Мн смо rаји.11и исте наде, али ми нећемо разочарења. Ми неhемо да се сурвамо на дно ам· биса, већ да вам помогнемо да изађете из њеr·а да би заједно ишли кроз живот. Марија Н. Кратке ве сти Ч ехословачка и Младе девојке <Из сn0,!)1'ске органи­ зације Ф. П. Т. израдиле су "Жетве су леле, али них се више н ишта не може продати. Све што што купи има да се јефтино, све - разо­ чарења у које с мо пале, вичемо у И млада сељанка нам прича: - су наше лепе илузије? Ми сио пру­ нада у будуће генерације. има да се прода неуда· тим Девојкама, које живе на те· С.1Јомити ыладу девојку значи разрушити п ородицу. У свакој од њих разрушена је по јед· Дивећи се једној - скупо. џ е мпера за ;рупе де. Ова пошиљка , која дирана 1 децембра, 1000 вуне­ иадридске вла· ke бити експс· намењена је спе· ција.1н.о батаЉ<Оннма спортиста. • Младе девојке чак и не мис:~е на Кинеске жене добиhе пра!IО гласа Кинеска влца, на иноrобр.ојне зах· тезе раэн11х Фе~1ннистичкнх удруже· ња, 06јави11а је јуна месеца декрет, да ће сви кинески rрађаин, мушкарци и жене, нматн не т а права прн.1нком Иду• ћих за избора претставнике скупштине. Поводом 11. Народне • новембра Лиге м ајки и васпитачица за мир пре· дале су властима у Паризу и о· колини свој захтев, тражећи "да се одмах сазове једна вели ка и1:1тернационална конференција која би учини ла крај убитачном наоружању, општој несигурно· ст и коју оно подржава .и увећа· Pa.t на шнваtlем ~троју ва и еко ном. кризи, споразумом између народа са добром вољом и сарадњом пр отиву оних би хтели да наруще мир " . ко.rи �ДевоЈка без мираза У низу иеАаhа, кој е су зад­ њих година снаш.11е наше палан­ ке, свакако није без значај а про­ бllеи. старијих и ј ош неудатих девојака. Ово пи тање заслужује да се њим н ајозбиљније забави­ мо: јер стоји у најтешњој вези ~а оп штом економском и соци­ Ј &Ј1но~1 кризом, са све већом жи ­ вотном несигурношћу жена и све дубљом кризом брака . Про­ бле~~ није и ндивидуалан, нити с11учајан и пролазан , већ општег карантера, јер је нз године у го­ ~ину све већи број девојака, чи­ ЈН су изгледи на брак мнннма11- нн . Ч итаве генерације девојака по паланкама стоје пред њем брака за њих п ита­ животни м питањем - збуњене и без одго­ - шт~о девојка средњег сталежа НИЈе мor. .iia тако лако прилагоди­ НОВОЈ материј алној ситуаци­ терету својим роднтељииа. Нај ­ мањи пре кор је вређа, постаје преосет.ънва, склона свађи, цепи­ д11ачењу и оговарањима. Узрок ЈИ. ~на је и даље веровала да ће таквом душевном стању треба тражити де.1ом у непрожнвљеној младости, у томе што су је непо­ СВОЈИМ здрав.ъсм, младошћу вољне друштвене при.~ ике нате­ '!"" СВОЈ.им пози тивним особинама _ и лепото~~. као вредна и способна до~~а11ица ипак 11all11 себи лри­ сто.1ну "прилику ". На сиро машне редове у које су њени родитељи дошли силом при.1нка, она г,1еда са в~снне своје прошлости. Од­ бацуј е од себе чак и пом исае> да бн се моr.•а удати за човека који не договара њеном некада: рале да се одрекне, ради доброг rласа и угледа, оноr животног задовољства, на које њен орга. низам, по природни м законима, има пуно право. Овако тешко псих ичко стање неудатих не тре­ ба п осматрати з.~урадо и с пот­ смехом ; потребно у11и у душу је caoceliajнo овзкв ог бн11а, па шњем положају. Официр, чинов­ схват~тн колико је то мучна си­ туација за читав низ женских ге ­ "партије нерација по нашим па.~анкаыа. н ик, бо_r~;н трговац још су увек на које ока рефлек­ Какао је нз,1аз из ове животне тнра. је кризе~ у коју су без своје 1<ривицс Ко је у низу послератних го­ внти. Сва кокетерија, ,1укавост и стицајем привредних и соцнја.1ннх околности запале м110rе де­ дина посматрао пажљиво живот умешност узалудн11 су. Тим ви­ вора . Али без мираза - овакве младожење ~аво.11скн тешко у.110- у нашим палан кам а, могао је за­ лазити важне промене на разним та за брак из године у годину војке нз наше средине? ше, што ј е број мушких ка ндида· нараштајима девојака. До пре неколико година била је млада, све мањи. лакше Сам. без се живи и породице, кроз тешкоће прилаг одит и се менити свој начин лоо1атра ња н мишљења, н пре свега ос rюсоGи­ здрава, весела, безбрижна и ко· пр обија кетна, увек сп ремна на шалу и на мушкараuа смех . је гледала пред тешким проб.1еми ма брака. ведр о, без бојазни да ће остати неудата. Веров ала је у своју "судбину", у своју животну цу девој1<е већ се п о казују дуб· ље боре, цео израз постаје су­ у живот, без ружичастих иаоча­ морннј и. Нестадо је он ог звонког је личне тешкоhе и свој нереше­ ')Нди суви ше богати, ал и њи хово смеха ~ерстзња, ни животни пробле~1 не с ме г.1е­ имовно стање довољно је гаран ­ место ш::~.~е све је више заокv п­ дати као свој лични неуспех и ради тorn ес осс11атн маловред· ности. С:з корзоа, забаве и п.1еса, ном и потиштеном. Свој}' тешку судби н у не треба посматратr1 из­ двојено од друштвене средине, У будућност ·:звезду водиљу". Родитељи нису товало да ће девојка имати со­ лидну спрему и мираз. Ослања­ - тако резонује ве!\Ии а Потребно је новој друштвеној ситуаu11ји, из· данас. на.~азећи се И тако године про.1азе. На .11н­ и безбрижног љују ~1н с-1и о неизвесној буд}tli ­ јући се на то, она н ије хтела да она се п овлачи у кућу пред нео· у чи школу нн занат, н ије тежи ла дољивом нава.~ом нових ге11ера­ ција шипарица и јака. млађих дево­ да постане економски са мостал­ на; сва њена брига и шла је за tн м да себе оспособи за добру и окретну домаћицу, и цдеа., јој је бно да нађе у браку иирно и срећно гнездо. Она је бнда наив­ на; ван уског круга до маћичког интересова ња, она није показива­ ла воље да се занима дом а, она про· жнвљује своју дубоку интимну трагедију. Неспособна да сама прив ређу је, она oceha да је на и независан живот. Девој~а треба да се пре­ образи у нову радну жену, само­ стално бнli е. које гледа отворено ри и лреживедих традиција . Сво­ од романтичне, сектнмента.1не и за И ту, затворена међу зидовима осиромашеног тн се за самоста.1ан нови живот иепрнпраоне, де· вој ка треба да се преобрази у но­ ву радну жену, са~10ста.1110 биllе, које отворено г.1еда у живот, без ружичастих наоча ра и пре­ живелих традициј а. општим п роблемима, да прошири своје о­ бразовање, да се оспособи за ре­ ално схватање живота и да буде п рип равна иа све његове про­ мене. А те проме.н е су дошле нагло и за њу не._ чекивано. Ви хор кризе о захватио је сред~ слојеве, бан­ кроrстВА1 су се ннзапа, радње су ~ранt, занати и су трговине npon aдa.1e. Читави реАовк еко­ номски НU88ИСНИХ људи О.Ајед· ном су се наw.tи без богатства, па '181( • Оеэ сретстааа за анвот. У тој aaar.oj хуци, наравно. ontшao је• .-.ојааи мираз без Трtга. Шта са..а? С.Ој ~и .1ик. c.ojt DOl'.ltJt "1iil801' и дру- " �Једна несванидашЕЬа из:ло.1Кба на Коларчевом Ј'ниверзитету Ма.нуелни радници и ра.дни це цртају људека. тела uo да што пре доlју до хлеба, н они се но израэ11п а же­ морају за то што пре ос пособ ити. п о ст и гну љу да у чи щнат11 11 з простог раз л о­ На тај начи н занат постаје шаб11он јер људско Чињеница да Је једн а же на, эан11мању кр оја•111uа, га што не познаје довољно струкцију женског п~Аа, иако њеи зан ат 11зрич11то захтева, ни каква с.1учај11 ост 11 цртање је сви баш тн ... сретство ну жни да се ус11ови - тело као жнвн објект кон­ који се јео.ноставно им итује н којн преставља то непромењен прелази са мајстора на за 11зучава1ье облика. ниј е 11аводи нас на калфу, са калфе на ш егрта .•. Ка рактер истнчно Међутим омогуliавање 11нднвиду­ је Аа радници показују много веhу ревност н ис­ ал не ход11у с тручну с прем у , а као пр е ду ­ њих овом с rн л и з овању , п р им е на л 11 ч­ радн ице. слов з а то једну ширу кулуру у об­ ног ес­ ше разним ласт11 кој а најв~tш е одго ва р а дотич- тетс ког oc etiaњa. ннве нuије , духа . .. брига м а, оне не могу савесно да се 110Ј rр а11и зан ата. дак.~е узајамно к љу•1 и в о као срество rp a1111uy одр ж а ва­ ел ног пр в и н оп ажањ а , м а ш те, ДОП)'њавање ману­ интелектуалног рада, Је пре дусл ов за ус ав р ша ва ње за ­ трајнос т у 11 о с в ете по хаlјању ку р са, Сп р ече не мање кућевним него нпн ви­ пос11овнма и сво м ст р уч но м усаврwава- 1ьу. И ту имам о до каз да је толико н э внкан н а ма т е ри з а м н ди л е т ант и­ можда бн о н до­ натства. За нат се баш по томе и р а­ зам же на у свим областима у ствари која се приближује зл ину је од механ11з нране фабричке п ос лед иц а њих ово г др у штв е ног ње егзн с rе11u11Је, сти гао за ис к ус тв а, обли ка и м атеријал м 11 са о да сва ки з ана т з ах т ева п р е т­ Када се занат н е бн трети рао ис­ слободе у би ра њу најбогатији ум етности. Ап н .ьуди су прину ђени flPY a * радин ости што гуl\ностн за п рим е ну ш11 роке м о· п о­ ложаја. ли чне ин ици­ јативе. и ставља у покрет м исаони Једна дсветнаестогодишња посети тељка течаја фигуралног цртања ffp11чa: обављају посебно т. ј . за сваку ап а р ат . ум е т н. за нат ства, "Ја б их uрта.1 а са мн о го ви· 1"стн tн1 те н онда ш е вољ е када би ~1И се дала С.ЈЈ О· не у к алу п ље •н1 с т 1 1 фо рин , а т•Ј онако ка ко .ia се мора м да црта.~ наручи - по строго о.цреl)ено м ш абло ­ Радња у којој сам ја запосле· на једина је те врсте у Југо сла ­ в ији. Ми сами и зраl)у је мо црте­ же и " ф ортрук ераје" за руч не радо ве. Мој з ан ат тзв. занатско­ уметн ичко црта ње са стоји се из три посла : с1шцир а ња, и зраде цртеж а и фортр уковања . Међу­ т и ы у ф абри кама се та три посла 11 :., • , нада се )'\iP ' .~.,:_ ~ б) де 11здваја.1 а нз реа,1но1 ·~ 1 . Ь ~ н уз1нзала на не4осrнжан 11је ' ' ~ т, него када постане ну. постоје наро чите з анатско -у мет­ он се м ора прет­ ходно ослободи ти од траанuиона11- бода да употр ебю1 све свој е и1.: ­ куство и машту". ал 11 с ка 111 е ње н ост н врсту посла п о стоји други чо­ век. У Н е~ ачкој, Аустриј и. Ма­ ђарској и Францус кој, та вр ста зан ата необи чно се негује. 4ак Да бн се зан ат подигао иа степен саст авни Аео жи вота сва­ ког човека. каАа буде приступачна и он11ма кој н својнм рукама nронз­ во,Ј.е добр а њу н амењ ена э адово.ь а в а­ најразлич итнјнк треба, почев ОА љу дскнх по­ материјалних АО ест е тски х . Познато ј е да нарочито жене, ка· ко у селу тако много смисл а 11 у граду, показују н у куса за ручне ни ч ке ш коле. {"Kunstgewerbe-Schu- le") " . Ув ек са м воле.1а цртање. Још док сам била у грађ анској школ и скренул а са м н а себе пажњу про фесора. Једном сам туше м нацртала подер ану цокулу. То 31: би о читав догађај ! Највиш е са м волела геом етриско цртање". ." Када сам први пут до шд а н а ча с ф игура.п ног цртања и vrлi:- PIJ· дове, и често своЈ11м рукотворинама превазилазе машту н и нвенциј у нај­ веh11 х естетичара. (П р им ер : н арод­ ни веэ~вн кој и служе нао ку риози­ тет н украс богато намештених са­ .10на, чнј11 су тво рщ1 нз народа ано· ним нн). Дакако. већи на т их жена нема најосновннјнх појмова о ум ет­ н ости, а з на нн м ожда в е л 11ки део њих не п н с а п1. Све то 11оказује колико Је оправ­ дан покуш ај Ко.1ар •1евог Уннвtрэ н ­ rета да ра, 1ног - отварањем течаја фн гу­ црта ња п ристу п ач н о м бра нwама. - уч1 1 нн р азним умеп1ост з анат с ки м Непоср едни задатак те­ чаја б н б ио усавршавање рад ника у својој струu11. Ат1 овоме, као што смо рекли, нужно 11р етходн: оспобо· ђе ње од нал н11м поr ч и њ е ностн фор м ама, инте л е ~; та њнхов о за к о1ше1 щн­ оспособљавање ... 11р и. ање репроду :ювањ е, у r нс ака и и зо ш тр а ­ вање моћи запа жања итд. Фи гурал- П олак: акт 8 """"""""!""".""" В. Бухта : акт �.ЦUЈ ••~ ~.11~,.~ла са14 запре· nаЈ!Ьева м зlSуЊева. Чиuн.110 мк се .ца никца нећу имати сиело­ С'/'В да прl!н~сеw то на хартиЈУ. Једва сам се в~ахо одЈl}'Чила д<t седне11 м покушам цртати. Ма .!.;, п о мало сам се прн.11агодила. По ­ чела сам да правим прве потезе и .што сам даље р аЈЈ,ила ла сам са - радn· већом вољом и же­ љом да ре шим постављени про­ б.11ем, да постигнем савршенствv форие. Ипак све зависи од р ас­ положења: некада Жена sa раз боЈем у ми необично XepueroaннL ... . CHНllU иде од руке, а некада У оствар ивању свога циља н11юrазии на .многобројне тешко­ hе ... У поч етку саи имала борбу r. ~ Имам: жељу да се у свои заяа· са оцем коме никада није ишлt~ ту усавршим . То ие је највише у главу моја одлука, нарочито навело да се упишем на курс фи· када је видео актове. "То није за тебе", понављао је упорно, лакше сналази.~а у послу, треба rуралног цртања- Јер, да би се да научим за пажати ствари, да умем лако решавати форме, и најзад да обоrатии м ашту ... Јер нн она није неисцрпни извор, ако се стали9 не освежава. су радови у највеhем чији броју за­ ступљени на изложби. - који су на најпримитивнији начин спро- ЖЕНА Развитак опажања и третирз­ ње проблема којн стоје у неп:>­ средној вези са л:-~ковнои ущт­ нош l\у, убрзава процес ииш 1ы:­ ња и сазнања, а то зt1а <1н ку.~турно-просветном Мануелним потр ебно поди · рада Hil n11ану. радницима НИЈ е подизати дух и во.гоу за овај рад. Јер они раде са 1:1е· "Течај фиrуралног цртања има за иаиуелне раднике тичног и ЧИСТО ку.1турни ЗНЭЧ<IЈ. зање једно г стварног Најзад, да наведемо мишљење једног иолерскоr радника водили своје мис11и ка новим об­ лицима, бе.1ежеhи њихов напре­ . дак на хартији - поред прак­ лико м жељом да могуtшо сти остваре у граннца~1 а оно шrо виде". ЊЕНО ТЕЛО и Жена је данас преоптерећена, и у с.1ужби, жену која не распо · па и њено тело страда под тере- ла же неки м нарочитим "секс- епи· том ~шогобројних и разноликих док се једног дана нисам уписа­ ла, а да га нисам за то ни питеt· ла. Хтела саи по сваку цену дii искористим постојеће могућно ­ сти н развијем своју способност. Дуго сэ,и тражила посао који ангажује не само руке него и и најзад сам га нашлС1. Мој посао преко· дана који радим осам и по сати и llfiOгo пажње, nрезања, који захтева стрпљења прип.ичко ие и нџ­ заиара. Томе треба додати јо щ два сата фвrуралног цртања." диктатури мушког укуса , постале ног делокруга. Она мора да испу · пота не зависи од детаља и сит· њава свој пози в жене и мајке, а них ефеката, ве ћ се одражава у истовремено да самостално зара- читавом држању и кретању чове· њеног знатно прош иреног живот· Зора Дедuнн: портрет иозак, лом" . Жене су се подвргле овој задатака, који настају у оквиру Али 011v ~ује за живот, да води куhан- несИrурне и мало с весне да ле· ковом. Из тог прецењинања му· ство, и при томе да остане и н- шког своие мужу о~апа друг и при· телесног саврш енства, к оје се по · јатељ. стиже телесно телектуално на висини, да би Биолошка функциј а жене ca~ta сексуално-естетског суда жене су створи.11е идеал једног и психич ки нез· дравим начином жнвота, не во· је по себи узрок да жен а брже дећи рачуна о потребама п рофесионална преоптереhеност исцрпљује снагу и с&еЖину же- Преморена, и уцвала, n ренапе · та , немирна и нервозн а, уз лоше не пре времена. Страх да неће бити дорасла сви м овн и разним функцион исање њених органа, жена грчевито тражи п о11оћ }' ф изичким стари од мушкарца. Осим тога, ceol'a тела и његовим м оrуliиостима. и душевним теретима различитим вештачким сретстви· напротив, делује као одмор ПО· често пута убрзава овај процес. м а, да споља и изнутра унесе о· сле И она се плаши тога. Узрок пре- нет склад и ред, Неправилно по· Оно пружа тераном с.траху жене од старења ступ.ање са њеним телом изазва· око што мој занат не ио.же д11 u npyp. а то је: слобода у р1:­ и њене очајне борбе за послед· њи остатак женске привлачности, ло је последице, које су веома че­ сте. Ноге су јој спљоштене услед последЈ:Ье ие не иоuотоног заиара толик о. и неинтер.есант­ IЮТ дне.вuог посла. шааању з.аЈЏtТКа, промена објек· та Ј1 ве.пхо интересовање за саи р.Д. -.('Јnхи tlY1' опри-јеи...нешw llOВOI Оацн -решени npoбlleи apnctaw за vене яогађајr .11еж.и и у начину како мушкарац неправи.1ног оптерећења још и данас просУ,ђује вредност хигнјt!н ске обуће, трбух избочен -жеке..Јw,-и данас, иожд& . још и опуштен због неуредне и сл а­ пре, већина иуwкара- бе фун кције пробавног и полног више 1:1ero и не­ ца ое признаје. и ие цени·, иакарап ара'та, седалица тешка и дебе· 9 �како том приликом задржав 11те дах све док крв не навали у гл а­ ву због напињања. Претставите себи како код ходања стискате бедра, како дижете рамена када хоhете да извадите нешто из ор м а н а, како притиску јете руке уз тело када вам је хладно. Је­ дан доктор у својој књизи о кул­ тури тела жена каже: "Жене седе у трамвај има, . као да морају му­ скулама седа.пице кочити кола" . Има .'Ьуди који су увек у жур­ би, који су уве к згрчени, немир­ ни и несп особни да се стварно одм арају, да сваку уко чен ост, сваку he стегу тела уклоне. Жене често и на гимнастичком часу у сваки корак, у сваку кретњу у­ ложити сув и ше шиhне снаге . живчане и ми­ Оне мисле да ис­ правно не вежбају ако притом н е дахћу и не п оцрве не од напора. Ове жене треба да науче пра­ ву меру; оне треба да науче да се владање телом и сувереност уопште неhе постићи примењи ва­ њем сиде, него еластичн оы сп ре­ мом. Па тако he једноставним гимна стичкиы вежбама научити технику, која се заједно сз пси­ хичким деловање м м оже пренети и приыенити на цело животно др­ жање. На другом месту треба да на­ уче напињати мишиће. Хигијен ­ ска вредн ост и сп рав ног напи ња ­ ња, "енергизирања", напетости ми шиhа иноrо је познатија него ла због пре~1ногог седења, боко­ ви се нишу због не правилног ко­ рачања; слабост мишића а и пси­ хички разлози грбава, створили округла леђа су јој и у пал и грудни кош. а запуштање муску­ латуре pyt<y рокова1ю и надлактице проуз­ је пљоснати рељеф важност попуштања мишића. Она Како може гимнастика са сво ­ је стране помоћи жени у овој борби са њеним органски ы сла ­ бостима 11 захте ви ма живота, llрави раз.1ози прераног про­ штетна за хармоничан ву у градовима, к оје имају мо- зване "млитаве типове " . Ствар је само финог гимнастичког осе­ 1·уhности да проводе ћања пронаhи између две крај­ Мало је жена данас, а погото­ у сваком - ности вот: доста спорта, покрета и од­ максима лне мора на чистом смо бодној природи. напред спомену.1и, nреопте­ реl'iеност и нездрави ус.r~ови рада, .1еже изван делокруга гимнасти­ цирања. Тај гимнастички рад мо­ же једино да буде профилакса, предухитрити - п о пр ављати настаЈЈе и наиме многострукост може модерним људ има да доне­ - скоро и праву музикал ну дина мичких раз­ лика , којој се дивимо у кретњама ведиких у м етница у п.1есу, и ле­ пих оште­ на једностра н и непокретан у нутрини смер, циљ за кретњу и штетне ка слабост жене ус,1ед њеног би­ позива презапос.~е ним м еру, млохавости напетости кле надомести рационалну физи­ 'IКУ негу, нарочито они ма које специфичност посла приси:ьава по сдедице. Верујс::мо, да фактич­ о.1ошког Гюшастика ваздуху и у сло· између леч и­ разна ћења, ил и пак к оректура бити развитак uслог тела. То је м етода за тако­ средине и околине? падања жене и њеног те.1а, које ти и скудатуре, која пре може погледу здрав и хигијенски жи­ гру дн. може је једно време била прецењивана у обожавању т. зв. атлетске му­ nревел иког чин на­ Гимнастика мора нре свеrа да рац ионад но распо.1аже својо~~ снагом, да је с.1ободи . Ван рати ове млохаве типове, дати им напетост, живота. научи жену како да животиња у граница је могуhности акт ивизи­ држање јер њихово ~оже им ати мл итаво разних уз­ рока: коституција, животне при­ .шке, развитак у раном детињ­ трошења снаге којн изискује њен н ауч и како да и сти ис1<и миру је. приватни и социјални живот, не Гимнастика )Юра да је на овФ1 могућности пружити им )\Ора или подручју физи чке културе упути љај угодности услед снаге и си­ потпуног с.1ома. Снага жене мо­ како треба да ради са исправно м употребом своје енергије. гурности, који осећамо после ги­ Поо1 атрајте једном приликом, давања тешкоћа, пружити им до· жи вљај не као замену него као побуду за истинску активност. же и водити да до делиь1ичног расте упоредо са ве.1и­ чином њене задаће, те да захте­ ви живота буду потстрек за по­ јачани рад. 10 шта све не учините са својим трбухом, леђима, па и устима, и ству, болест. Али је у грани цама мнастичког напора, дож и в­ noc,1e свла­ �и ~У јна >&.:на нс може ·и : не треба пу помоll.и ће вреиенщ1, да по­ он да има изглед нежне жене деча­ степено пренесе и у свој сваки­ механич­ чког типа. Оиа се не може оде· ким, физиолошким а тиме и пси­ дањи живот онај иир, р ед и ра · вати и кретати као ова последња ционалност, што их је доживела а да не деЈ1ује .11ажно и гротескно. на своме те.11у. Примениће и на Њено тело има други карактер па треба да ииа и други изражај , који ()м-овара њеном биhу. Она ће тада престати да имитира стю1, f<ојн је често управо проти­ ван њеном биhу, и самосвесно осталим подручјим а свога живо ­ Временом ће се жена научити уз гиинастнчки оснива на холошким рад, .ако исправним принципима, се да влада свој им телом. Жена познати исправне теже, откри.ти односе опет he у­ равно­ . ~ с~оме телу за­ коне механи ке т. Ј . . оптереhења и покр.ета. Оптерећене делове тела расТеретmи, млитаве осве- ће увидети колико ће се боље та сазнање о могу hностима пове­ ћања своје снаге и о граница ма е.11астиэитета своје енергије, па ће бити ви ше дорасЈ1а свнм сво­ јим тешким и великим зэдаl\ама. Јер - сваки успех у савлађи · осећати , колико ће бити леп а, ка· да своју праву личност и у сво­ јој телесној појави п озна, при­ вању тешкоћа и победа запрека јаче делују него свака појава случајне и не заслужене 1'е11есне зна и афирми ра. и душевне лепоте Али - најважн ије је ово: Ин­ тензиван рад жене иа њеном те· тост и и.qн дарови ­ ... Ина Шварц Жена кочи} аш жкти и -учврстити, и тако изнова научити природан ход и слобод· ·но кретање. Ослобођени од неједнаког притиска и живљом циркулаци­ јом крви, освежени органи, боље tie р адити и дуже ће остати у ак­ цији, а 'биолошко старење усл~д касније. тога наступиће знатно Жена tie, касније, проникнувшн у бит свога тела и његових по: треба сама подврћи критици с~ОЈ начин живота на свим подручЈ И· .ма .. Она ће показати веhе разу· мевање за р~щионалну и хигијен­ ску исхрану, за "функцw он алну козметику" уместо примитивно~ спољашњег у.11епшавања . ОсећаЈ младости, снаге и свежине де.110· . ваће на све органе, дакле на чи­ таво физичко и душ.евно стање жене. t;Ia тај начни 03ачана са~.ю· свест одржава се поноао у др· жању. Можда he жена захваљујући овом осећању задовољства и све­ жине, које јој даје здраве при родне ритиизиране и п~жрете, почети· да исправља и свој доса­ А8ЊИ идеаЈI женске лепоте. По· мириће се са властитим телом . То значи ~а ће увидети да има безброј типова тепа, те да може бити пеп·а а .-а баш у свему не о.-rовара последњем моментал· иом модном типу. Пре свега тре· ба да уклони 1рагове неисправ· воr начина ЖИ11ота1 лоше вавихе ве.хар11ОRМЧЈЮГ t:рет~а, јер че· сто само оно унаказује. -еву и 'ЦЈНИ је,. З8ВС'1'8, py?QOK. Да би жена познаЈtа свој ти~ , мора открити свој стил, коЈ и кре-nьаwа и ~ржањеw ОАговара t:a.иw њен.им особинама. Кi;Јwчата •• �КАКО ЖИВЕ ЖЕНЕ НА зетка, прешл и у хришћанство. На Тонга Острвим а налази се и дан· дањи титуларно п лемсrво, чији су феуди ДОШ.ЈИ под удар потпуно сп р оведене аграрне реформе. Сва· ки живи од зе мље коју обрађу· је. Острвљанин не служи. Мушка· ра ц кад наврши 16 година, неудата жена ил и у дов ица добијају најма· ње оса м јутара земље од државе, к оју су обавезни да обрађују. За­ коном је прописа н број ко косових стабала које м ора эасадити сваки на сво ме земљишту, а то је мно го више него што и зноси потреба је· дне породице, јер пореза ес мора платити Британ ској Им перији ... перу руке, и то прање руку ,, и~1а скоро фориу верског обреда. Брига о народном здрављу законом је ре· гулнсана. Н ароч ити контролни ор­ гани обилазе недељно све куhе н воде рачуна о чистоћи соба, кухи­ ња, остава- и захода. Предвиђенt" су казне за онога, који простор око своје куће не држи у примерном реду. Тако је то и у престо ници Нукуалофа и у најудаљен ијеи селу. Стога су природно на острву зара· зне бопесrи та ко ретка појава. Ле· кари~1а, који су сви од државе п.1а· !\е н и, у ствари није првенствена д}'· жност да .1ече бо"1ест, него да Клима иа острвииа је тропск а са је ..., че стим кишама и пов ремени •1 х лад· ним ве"рови м а. Ве гетација ј е веоыа ни испод Екватора у Тихо м Океану, бу ј н а. 1:5оћа и поврћа и м11 преко це­ ле годи не, кукуруза има у иэоби· љу, жито не успева због велике вруhнне . Хпеб месе од неког плода с.11 ичног нашем кромпиру . Главна ни је храна ип ак кокосов орах и бана на. Н а Тонги неиа бескућника, стан­ бе но се питање ту решава лако. Ма· ло труда и изло вештине па од бам· бусове трске и л и шћа од пал ме ство и 0 110 стоје под протекторато~1 Бри· ри танске Њmерије. рање Jll J(OЛCKt девојке 113 11а тол н•1 к ог завода llpe годину и нешто више дан а врати"а се наш а Београђанка, r·ђа Вера Ми11 ер-Боби 1!, са То11г1 или Пријатељских острва, где в е.1 1 Jt про· а ише од дванаест година. 20 Тоиrа острва се на.1аэе Г· ђа Милер·Бобиl! је одмах сво~t повратку објавила днев н и м л истовима степ е­ у у по нскии вел ики\! по· тези~tа своје утиске са овоr плод­ ног б.1агоr острва, а сада је са р адници оnш нрно 11awoj причала о угодно и склон и ште за за зашт11ту од киша одма· и ве · трова. Пошто се много п о.1аже и на леп изглед тих куhи ца, зидове та· пеци рају савитљивом, танком а.пн непр озрачном иатеријом, коју до · .бијају од коре једног дрвета, исти· на на врло иучан начи н, израђено руком, јер осим својих жен н са Тонга Острва. Тонга Острвим а, има се примитив · них алата не служе се благодетним их преко изумима м одерне техник е. и напредно зако11одnвство. Станов ­ Хиг ијена је на Тонr и на завид· но високом нивоу. Свако вече се купају сви чланови породице . Ка ­ рактеристично је за схватање Остр· ници су ви сок и, ра звијени, здрав и . Боја њи хове коже је крео.1, коса и веhа увреда ако се три стотине, влада краљиц а Са11оте, веома културна жена, којој острв· љан и 11мају да зах вале за модерно оч и су им црни . Под утицајем Ен · r.'Уеске Острвља ни су. скоро без изу· вљана о чистоћ и в ећ и то да је нај· неком каже: "Мо хе'' што значи "с паваш прљав'· . Једу рука~1а, али пре и после јела спрече. Ако се у некој кући р азбо· ли један члан породице а укуhан ~ то не пријаве, бивају строго каж · њени. На тај начин успешно се суз· б и јају празн оверице и надрилека р· ство. У опште м плану просвећивања. жена је потпуно изједначена са му· шкарцем. Основн а н астава је под теретом казне обавезна . Неп исме· них на Тонги нема. Н а Тонги уро · ђеници не мај у прилике да стек н у вишу наобраэбу, појединци зато иду у в еhе градове Новог Зеланда иnи Аустралије ради да.ъег ш коло· вања, али редак ј е случај да отац пусти свог с и на а иарочитц ћерку у далеку ту ђину. Зато је природно да се у државној осећа оскудица урођеника, положајима управи - и зато на одговорним има ј ош увек мн ого Енглеза. Жена у јавн ој служби видети једино Дtо насеља стално интелектуалаца ·телефони скиња, у може престоници се као дакти .юграфкиња �1АТЕЉСК/IМ ОСТРВИМА'' м;ж хао aowohвo ~ у санитар­ ним уставоаама. А.11 н Аа жена на Тон гн н иј е још напустНАа kућу, има свој нарочити психолошки рамог. Жене су на Тонгн не саио п оштоване од му­ шкараца, него су у п раво м см ислу речи размажене. Жена је у кући го­ сподар, она води о свему-, чак н о новцу, ил и ци рачуна браћ а и мужеви, ~лушају сврша вају све је. си н ови Мушкар­ теже п оспо­ ве. Жена је у главном запослена око деце. Жена је као м ај ка просто обожавана. На х нгнјен скн живот "рудне жене нарочито се пази. Она Младе девој ке углавном се баве руч ним радом, свака себи спрема покућанство, чаршаве н простирку, што Ј:>е кад се уда поне'lн са собои . Девој ке н и11аде жене п ри раду увек певају, глас нм је Ј1еп н ва н · редно су иузн капне. Воле забаве: игран ке, слободно општење са м.~а· днћнма нико им не брани . Када де· војка наврш и 15--17 годи на удаје се за младића кога је заволела . Вен ча ње се обавља прво пред су­ дом а после у цркви. Госпођа Ми · .'Је~Бобиh каже да за време ти х 12 година, које је она провела међу Тонганцима, никад није чула ни за једак случај развода брака . Често брачници н ису венча ни, али ни он и њихова обично многоброј н а ни деца, нису ни шта ма1t1е цењени од оних, чији је брак санкционисала црква. Ту се не прави никаква раз· лика, и а да црква п ропа гира r.'lеди· ште да је тр.ајна срећа обезбеђена са ио Божјии бЈЈЗГОСЈ\ово м. не о храни. Краљица СаЈtота је са негодова· њеи посматрала и сувише децу и наизмен ично по јеАН:Ј tix надэнрава , док се ј една .1ругз бр.н · комотан жнвот жене, као и сразмере које узима обожава ње жена од ст ра не мушкараца, па је доwпа до зак.ъуч· ка, да нерад ие води н и чем добром . Морал се мора одржати радом · и одговорношћу. Стога је донела за­ Пошто су жене услеАе .'13 и зраде више тканина н его ш то им је за куhу потребн о, оне то заједн о кокосовим ни opaxo•i, .::<1 којн им ј е гл ав­ експортн н артикап, извозе и на 1'Оие лепо зараде. Са порастом б.1агостања п остале су веће и њихове потребе, 11 с ве кон, да се у сваком месту оснују женска друштва, која је она назва · више се виђа на место сукњице од па "Каутаха фефине". Сваког дана женам а састају се жене код једне од чnа· ница друштва . Од раног јутра па до увече жене ткају НАИ спремају простирке н тапете. Али да би се :а време трудноће неh е носи т и · н и · uта тесно на себи, н hи he ради што нгурнијег хода сам о боса. Пр е по · юђаја често ће муж сазидати нову :yt.y, где ће се жена на н овии, за у сврху спрем љеним ткан инама од ,ике на поду п ородити , а п оред ње стварно радило, а не да се ти са­ не готових тка нина где се онда предата количи н а раз­ напу· иужу да адн то је спремање горког нап ит· а "каве" (не наша каф а) н спрема· .е дувана, кој н је неко љуто 11нш · е доста крупно сецкано н увијено танке uстове ба н ане. На пољу раде у главном мушкар · н , жене ми помажу саио ако не иа· у ситне деце. За в реме вепнккх ољскнх пОСЈ1ова жене ипак морају а ие да спремају свој е куhе и да отове јела . пољопривредних машина н теретних аутомобила. А о добрим путевим а брине се др ­ би оскоп, количину предати једној државној установи, муж обавља куhне по· не препуш та повику модерних весну пове , кува, пере нтд. Једи но што <ена н икад домаhа радиност дозвољава и ку · најоми љенија забава Тонганаца је ово посело донесу увек више цело то време на љихови м ыуже­ Ос им одела повећана ку за оговарање или забаву, с в а ко дру штво мора на крају године из­ 1а порођај у 6опинцу. П осле поро· ,аја мпада мајка не ради ни ш тв, uта кућу; него и ви иа и деци. жава. дели на равноправне делове међу члан ице каутаха фефине. Жене на uта европ ско одепо не само н а станци изр оде сам о у згодну п рили· ,е се наћи спремна бабица. У по· ледње време све чешhе иду жене ,јЈнке, Cnpeмllbl ,.UИ­ Гора наnЈ1тu llJIJt ~ у CIU O ,lo6L Cnptмajy дt10J11t. и своју Осим честих и весеЈЈих игранкr1, где се одлази са женом, често и са децом . Тонганкнња нарочито радо чита , само сем бибпије њој ј е друга лек· тира такорећи неприступачна, а он а ту оскудицу ј ако осећа. �Иэ п едаго г иј е Смемо ли тући децу? Батине играју велику улогу у васпитању већине деце. ДанС1· шње п росечно дете једва може да замис.1н како би изгледало без батина. Батине су важни део Главно осећањ~ приликом самог нн батинања је осеkање страха. Оно могу се чини да се батине урезују дуОо· ња, ко у душу детета и памте се ду· глави, го и са великом тачношћу. Врло друге нежељене последице. њихове често мисли и живота, а врло можете чути да говоре о често остављају кобне последи· батинама и кажу: "То сам тако це упамтио да нећу скоро забора· и за цео живот. Децу туку родитељи, учите­ .ъи, мајстори и сви они који би те животе требали да формир". ју и спрем е за корисне чланове друштвене заједнице. У питању школ а и телесне казне су потпуно родитељи с". гласни. Родитељско кажњавање подржава и вити " или "У животу неhу заоо ­ равити те часове" или "Страх ме је гуш ио", "Обузем ме је гроз­ ница од страха" . зивају чине да деца памте своје детињство као времена највећих Код већине деце телесна само закок<'давство Јаким ударцнА1 а изазвати разна запаље· потреси мозга, бодови у глувоћа нес.вестице; н Један учите~ је ј~даред изь· звао епилептични ученика свим 1\апад ударивши лака му шамара. код два са­ Дечак је имао диспозиције за епилепсију (падавицу). Важно је то да ва1:· питач Батине и страх које Qне ИЭёt· мука. случајеви. не може знати да ли дс· те има неке д и спозиције или не Телесна казна различито де· иа свако дете. Г.fосдедице J e tyj батина се не могу уопштити и казати да су о не увек исте. Врло које у родитељско праве. васпи­ често последице· батина имају· тања хкључује и право кажња­ трајно дејство, nрО!lлаче се кро::. вања. цео живот Како сами тврде, родитељ11, мајстор и и васпитачи, гл авни им је циљ да дете тучом поправе и да га натерају на кајање. Већи­ утученост, на старијих говори: "Батина је себе, и з раја изашла " . Она је неоп­ ходна. Она је најбоље васп итно моубистава у свету. Често, пак, велика застрашеност води новим казнама. Пример малих шеrрт11 који из застрашено сти постају збуњиви, неспретни и често СС1· го веће зло, но што доприносе свим без кривице поправљању и покајању детета које је згреш и ло. А у они м слу­ глед изгледа да први се дете Телесна казна не показује У· век своје дејство одмах. Некад· се њени трагови не јављају у детињству већ тек много доцни ­ посл~ батина поправило, не треба за­ боравити да је то, у већини СЈ!}'· чај ева, само тренутно дејство под утицајем страха од кој и туку, батинама револт према себи. Код детета се јавља ност, раздраженост, пркос, мржња и огорЧt:· жеља Зi:I осветом, а све ово најчешће се окреће против онога кој и тучt:. Тако на ступа удаљавање и оту· ђивање 11змеђу детета и васЛh· тача, које се тешко да noпpii· ви ти. Какво је дејство, последице батинања? Треба ли то дејство жедети иди не? Да ли је у инте· ресу саме деце и целок~лног друштва? То су питања коЈа С>и васпитачи и одрасли требали се· би Да поставе пре но што подп­ гну руку на нејако дете. 5airИ1ie стварају у дечији м ду· шама 14 праву пустош и је у животу. Тежња за влашћу, јогунаство и још велики број поно;.· изазивају .панику. добијају ба· тине. лu­ них батина. Насупрот томе, они trecpeha. се код деце и жеља за смрћу. у. деhемо да батине стварају мно­ на самог мање вредности жасне су статистике дечијих с;с· Међутим ако проучимо то пи­ тање, ако дубље посматрамо децу која су много тучена, ви· нам nu1·цењивање осеhање Из велике застрашености јавља средство, то је увек било и увек би ти, јер се без ње са децом не м оже изићи на крај. где младост. које доводе до других ILe чајевима ил и Од трајни,, пос.11едrща за жи­ вот, ЛОСЛt'.ДИI ~(· •НI.;, . р~ !1 емо на сваком корак у t) . .>ап.1ашеност, других и зопач ености ј ављају с~ казна није једина околно ст кој< мути њихов живот, батине често постају основни тон њиховог када дете одр1;1сте. живота и стално утичу на њихu· хладнокрвно да во ра сположење. Код многе деце то види и на самом ct: ли~v Ч есто то можемо опазити на л ~•• цу шкодске деце, деце која про­ дају цвеће на улици, која нас Ч с· кају пред биоскопю1а итд. Врло Један дечко ко ј и је невино ту чен прича: После тога почео ca~i лажем све: оца, мајку, учитеља и све друге Дру­ ги дечак каже: "Поред тога што сам ста.1но мислио на освету учитељу бно сам зловољан и према школски м друговима ". А један одраСЈЈн прича ово: "Кад је често страх од батина код дt:· сад це тако велики да нека не осе11: да се борим да би се одвикао су· одмах бо.1 од батина. То је зато што је услед претераног ровости п рема слабијим'!. страха умањен rуу окорели м злоч инцим а рад нерава да бол не допире ни до такu мозга ни до свести детиње већ се доц­ није јавља као реакција. При телесном кажњавању де· це јављају се врло често несрећ· завршио школу морао сам Не треба заборавити да је ме­ један од узрока често батињање у де· тињству. Телесна казна има такође вџ· ло велики уцщај на развитак сексуалног живота детета. Прво �ради тога што убрзава сексуал. но сазревање, а .цруго што се иоже прави ток сехс живота нз. Мис Европа. ша.ље свој осмех ." На досадашњим конкурсима за-лепо­ опачитн. Убрзавање секс. сазревања, у· спед те11есне казне, код иноге деце, а нарочито код оне са сл 11 • бим нервним системом јавља се отуда. што ударци често изази· вају полн и нагон. Полни нагон се јавља услед тога што је деv тепа, по коме се обично највише туче, повезан са полни и органи · ма и стии нервни м везама, и по­ вишена навала крви, изазвана у· дарци ма, делује на суседне пол· не органе. Други ва жан м оменат за из~· зивање полног нагона код деце је стр ах: и стрепњ а због ударць било по ком е делу тела. ту биране су 11епе деwјке да "penpe· зентују" св.оју земљу, а эатни да нх прошетају преко ue.1e штих иенажера. После изазван батинама доводи до са­ ыозадовољења-онаније. рављене, јер нису пружа,1е ништа што бн заслуживало неку пажњу. д.,н овогодишња инс Евроnа нelle бн· ти заборављена. Јер, 011а нос је нэне· надн11а једним 11епн~1 спонтанни г естом, само посматрање батина постаје оп асно по дете, јер изазива код деце уживање . На п р. када уч и· тељ туче ученика или мајка мл11- ђеr брата ил и сестру код детета се јавља задовољство на сексу· Оиа неће да напусти мам само свој ос~1ех; н ја hy нм ra дати." Плеиеннr и леп nок11011! Један осиех кој11 се оружа да б11 кз.азвао радост, који инје ФОrоrеннчаи, нн фабркко­ ван, нн дат под најам за рек.1аиу па· за зубе. Драговољан осмех нежне девојке. која нема ништа др)'го н која c-re га носи својој отаџбини. којим је међу сва ова nрнтворства н 11аж земљу. своје сунаwдннке. да се забав.ъа док су они забринутн н док пате. "Ја н· турн~Је је љупко ННШТЭВИ.!О н бнва11е э~()о· Помоl 1110aNcкoi д~ци унела најшариантн11ју ствар ност. Ове rоднне за мис Европу изабрана је мис Шпанија, млада Катало1iка ван нарочити "која се не бави полнтико11 ". одбОI) эа помоll же11ама н децн у ,1е· 11эјавнла је да ова ke ьмада девојка Париз, 17 новембра. Овде је осно· Међународн и женски енчарској Шпанији . се вратити у Ката· (По11нтика) .1оннју. Шта? Нн иэпаrања на позор· хзљнне ю Југос11овенски 1.!рвснн крст повео Је салона.~ нн ципеле од фирме" нн чз· према од.11уци Лнrе 1.!рвено r крста, ак· ра пе нз радње.. ни цију за прикупљање npи.tora ~· оде.1у ннцаwа, нн Дешавало се доста често да 1t своје оне су се сасвн11 просто враhа11е у сво· Интервјуисана, .Прерани полни нагон код де11·~ Европе· до. Аме· рике, на највеhу корнет неколико В< · њену ва п.tажаиа, нн уговору, нн nуrовања. ни сан о жеља за Хо.11ивудом? - Мш: Шпанија, крунисана за мис Европу, не. одр11че се своје Bpaha крхке в.1 адае11· се. куllн. И она каже заш то. Сасвим nросто Гра~анскн рат раздире и новцу за шпанску децу, к оју је за· десила тешка мо.1 и да се са судбина. прилозима Uрвени n ожур 1! . крст д~ зима не би затек.13 шпанску деuу Ot> топлог одела. алној бази. Оси м опасности за децу бати· не претстављају опасност и за онога који туче. Утврђено је да ty м ноги батинашки педагози Продавачица воћа постапи садисти и да су децу rу­ кди ради свог сексуа. 1. ужи вања . И поред ових: ужасних посд1.:· дица телесне казне, оиа и данас постоји и много се прнм ењу;е. Одрасли покушавају да батина· ма стекну ауторитет код дец~. Они хоће да утерају дисциплину страхом. Батине носе у својој би тности карактер силе и не одrовара3у никако физичким и социјалним потребама. На суп рот таквом васпитању мн морамо да тражнио једио друго васпитање, ослобође но сваке п ринуде, ауторитета и Hcs· сиља. То васпитање мора да и:s· м ен и однос између васпитача " васп и таник а, они морају да по· стан у са радници. Ново васпита· ње мора да се заснује н а позна· вању потреба и жеља деце чији се проблеми, интереси и идеали не смеју превидети , јер су они везани за живот одраслих и за живот целокупног друштва . Са· мо таквиw васпитањем створи· ћеwо активне и корисне чланове заједнице, зато се морамо борк· тн против батина, а аа бољи н чомчиији живот наше деце. 15 �Болничарка је дошла са дивн~'~t бебом у наручју, спустила је на Њено дете њене груди и казала: "Ево јед:1а " .......................................... беба за вас. Хоћете ли. да по~u · јите дете? " Ох, како не бшс - хтела! Радосна, Јања али родити цељама и викале : Госпођо! го­ спођо! Јања није волела ову ту1,у, непријатну реч. Четири сата хода! Не , она ни­ није м ог.1а никако. По друг и п ут је могла тако да лежи у кревt· јој је сада дошло вре~1е да ту над није ноћ. Четири сата ко· Јања, жена Саве циглара, це· дог је живота носила те шке Т\:· рете , пр а.1а , прост ирала и ла се свакојако, - мучи · и:s· рак по корак! На бескрајном У· ба ци те шки плод из свога тела, самљеном друму ! Кроз мрак! Ка· сно .У но ћ Јања стиже до куhе. а.1 и и ово се рођење несрећно завршило. А ево како је било: До болнице у да се пешачи "Да нам је бар мало ближе", помисли овога пута. Али Сава, граду имало Је дуго: три сата по меканој као гу ма земљи , а сат њен муж, п о тврдој калдрми. Четири п ута прешле иш .~а ј е Јања тим путем, три пу· кућа, био преко цигле ч ијих су ле1)11 читавих великих је становник насеља, кьје се улогорило на блатњавим та љуљајућ и дете у колевци ут­ пољим а, где је· земља најјефти­ нија, где се не n11aha за воду ни робе, а четврти пут га више НИЈе било у њој. Кад је Јања тако издалека дошЈ1а у болницу но· ~а одношење ђубрета . Сви су живели од града, али нико није сећи завежљај под пазухом, рс· могао да живи у њеиу. Свако Је ~<оше јој: "Лез ите, го сп ођо! Ово је ваш креuет". Јања се веома за ч уди томе јер још никада по лепио своју колибицу како је боље умео, али ретко је ко на· дану није .11сжала у кревету, ал и предовао да је могао да се от· сели на периферију града. како није умела добро да одго­ леж1.:. Идућег дана Јања с дететом у Цео јс дан Јања стрпљив о лежа· ,,а и чека ла свој час. Ва здух у соби је био густ од јаког мири· корача друмом за град. Сад веr. вори људима, свуче се и гнезду утробе и по треhи лут са и те ш1<0 ес у дисао . Кревет ЈУ не мисли о детињој главици на јастучиt1у, ни о својој једној ко· је зи об авио несн осно м тоn.'lином. и њ еном ма сном млеку, ни о Предвече, Јања изгуби с~р пље· ње. Брзо се обуче, изиђ е у ход· ник и ка д не угледа болни~ар· ку, оде из болнице. Журил а је, Сави, сво ме мужу. Ј:lемоћно Је пливала тим бескрајним, сјајним јер су м ожда већ трч але за њом била храброст и пркосила, нато:· болничарке у вел иким белим ко рибља леђа на сунцу, друмом, про падала је и издизал а се, гу­ зала се и презнојавала од муке. 1<1.:· У болници је већ није тиштаu и пажљиво положила је нежно nрихватю1а малу главу, дете и на CBOJt: велике груди. Дете је нашло си:.:у и држећи се обема ручицама за њу, же;.цно је аило. Јања је no· сматрала зачуђено и радосно. У подне она је веh ч екала на "сво­ ју " бебу, а кад је болничарка дошла · да је однесе, Јања жалu· сно рече: "Ох, све ми се чини да је моје" - "А и боље би . би· ло да је ваше" одговори љуОа· зно боЈiничарка. Ето, ви можете дивно да :цо јите а немате ко1·а, а њена мајка нема млека за дво­ је". Мајка која је родила д11е. бебе, пуна је захвалности и ра· дости препуштала Јањи да Jtu· доји дете и њих две су се ускu· ро потпуно спријатељиле. Јања Је сада већ мисnила, бринула се и повијала дете сасвим искрено као да је то потпуно природна ствар, а после четвртог дојења, толико се била навикла да дџ· жи дете у наручју, толико се би­ ла срасла са њим, да већ и сама 11ије знала је ли њено дете или није . Оно је сада стварно било њено, тако га је она осеhала. Кад избије један сат поподне, соба оживи. Око четири креве­ та п оседају мужеви, очев и, бра­ ћа и сестре. Нико није дошао до Јање. Она је слушала и поема· траЈIЗ како комшиница разгова­ дова. Дете је секло и цепало сна· ра са својоы породицом. То је била мала, весела женица, која је лако рађа.1а и била веома по· жним носна на свој богати пород. "А ни опојни мирис, ни белина зи ­ покретима њено месо, де­ те је хтело по сваку .. да се роди. цену већ шта вели? Чуди ли се што их је сило као оно први пут кад је рађала: доктори· и бопничарк1.: свладали су јс, одузели јој свест двоје?" говорила је она сво~ ме човеку. То је био миран •ю­ век, кога брига увек чики пама· а .10 је ис пливала све јеси л и п ричао тетка Мици? Па де· кад Онда се из мрака тужним и ћутљивим .. Као и с.ломљена, слабачка, пуна бола, сви припрости људи није умеv болничарка је села код ње и тн· да се снађе у разним новим си­ хим туацијама и само је кратко од­ јој гласом, м еканим каu мед, г оворила како је њено дс· те било најлепше, и најјаче што говорио су Држао је шешир са масним обt•· доы на ко л~нима и с времена нз време га обртао. икада тако видели, али га нису м орало пропасти. У соби породиље било је про· 1 леће. На пр озору је стајало мнu· го свежег цвећа а поред постеље дисале су мале китице. У соои је било весе.~о. Мале бебе цвр­ кутале су попу т малих птица, свака својим нарочитим гласом. Мајке су ослобођене лежале, мирно и свечано, и слушале но· ви глас свога детета. Тада се Ја· њи догоди нешто врло лепо. на женина запиткива­ ња: "Јес', казао са и, чуди се". - "А шта ради ради Ма· р и ца?" - "Переш ли јој ноге вања?" - npe спа­ "Пере м " . А како је Миле? Је ли га прошла кијавица? ·- Прошла је, иде већ у школу .• А Перица, да се није 011ет потукао у авлији? - �-Није се поrухао од онда. Сада прави ЈЈађе од папира. А шта ради тета Дана ; ку­ - ва .ан вам ручак ? Кува, кува. Сваки дан. Па ето, Ј(ОСТа је пара потрошила рече бојажљиво човек. Треба!\~ на м сада више . - Да, требаhе, замнс.1н се м~. . Мој муж је сти­ - мо ~рво да га подојим. Време му Jel - Седе на ниски троно­ жац, на мести дете и снажио га 11рнтиску себи. Сава Је стајао ненавикнут и гледао мајку с яе­ ~ето м . Одједн~м му доl)е јако 1ешко да сад ЈОШ и дете имају, ла за~овољна же ница, која је вс· село рђала. куhу уредити, све 1\у стићи! Са­ да Јања мора и дете јо ш послу ­ жити, да ће се морати одвQјитн и з а то дете . Он брзо изаl)е у лар, знате, рече окреhуhн се Ја. двориште. љи . А ево сада имамо петоро деце. Ја их све много во,1нм, а Јања је била са)Ј.а срећна . Детt: је било потпуно њено .. Комши: и он нх вопи... Само кије лако у ова врем ен а. Ран ије је много ни це су навраliа.11е, г.~едале и пи­ пале дете. Она је свима причала више зарађивао." а сада је све слабије и слабије." о свом е тешком порођају у бол ­ . Столар не рече ништа. Седео у nило ници. Јања је п р ич ала, а дете се у њену сису и муз110 је ЈС ћутке и некако СЈЈужбено, и ~кажним тако дочекао Је руке увек држала у цеђу, ку ­ четири сата. кад зазвони звоно за одлазак, уста­ де, постави столи цу на место окрете шешир два три пута, он~ д<Ј пољуби жену тихо у образ Јања која nа11а је сада дете у благој ~ма­ кој води и своји~~ грубии цркни прстима додиривала његов}' чи- сту танку кожу. h оде скрушен . "Ех, рече млада же на ожалошћ ена, он се · мало ручи цама. И кад је детиња глави ца лежа­ ла на ш арено м јастучиkу, Јања изненадио, знате , ни смо мисли- јс гледапа у његове чврсто скло­ 11и да ће их двоје бити". А, ето, пљене очи и била среk на да је вн немате ни једно дете, разми· из зноја и брига њиховог си ро· шљал а је даље. тнњског живота - "Немам, речt: тешка срца Јања . Родим, па ни­ шта. И као да са м права мајка, спала, а Јања, срећна, положила јс своје дете поред себе, бдНЈУ· Ј\и над њим. Све више га је вv· лела. Те вечери је спонтаност и искреност која шета м еђу бол­ н ичким креветима приближил а те две мајке, једну која је пре­ обилно рађала и другу ко ја је остала без порода, и оне су тихо разговарале до касно у ноћ Два дана доцније ... пошле су столарева жена и Јања заједно из болнице и Јања је "помага· ла" малој мајци да но си беое. Али кад су подоста одмакле од болнице, на једЈ1о ы празном уrлу дес ило се нешто чудновато. Јања и столарева жена раста;~1: су се, држећи свака једну беоу, онда су се три пута пољубиле h пошле - свака у другом Све се објаснило оно.га дана када је Сава у болници затра· жио потврду о живу децу! - Али његово детt: је ж иво! Датум? Љ1е? Не ! Ње· гово дете није ж и во ! Ок не •1а детета! Ст ид га обузе. И бес! Доста су га други изигравали, магарцу, њега је са м живот из · неверно, а сад још жена! Дон о · си му дете! А сам н ема шта да гризе! Полуде.1а је! Од дечачких година, док је м евао. - Ти ћеш ово ђубре, ово". д<> сп акујеш и да однесеш ! викао је Саво. Јања се укочи : - Ово - ово је мo.ie l Ја сам држала га чврсто . Али Сава је ...,.... Ох, боме, нам}'Ч~rла се пv · 1uтено! Само ка4 сам опет ту, рече аа'доюљна Јања. Данас ћу јала усред собе и Јања луд п есницама тук11а уэа · .ie no њему . он се кије дао оборити. Онда узрујана положи дете на кревет и журно поче да купи no соои св оје. рече Сава и неспретан обриса ~!Ној са чела . Онда се нагну и А јеси ли живо'Г)'. није знао. А нежност није р азу , га подоји л а ! Без меке не бн жи­ - остане у С авина јс одлука као грм ста · детиње ствари. На11рави завеж· љај, умота дете у вунену мара­ му н no~e. На вратима застаде и Доие.11а си ? А." а ". а ... дете ! ·. 1ољубн га у чело. тешко родиЈ1а? да јо ш шегртовао, по Са.вин им Ле · !ји ма тукл и су сви: и мајстор, и к алфа, и ·газда! Али о н се ни­ је дао салои ити. Стајао је тврд и отпоран. За милост и мекоту эиднш како Је дивио дете! - деце! Саво, Саво ~ЈИ немам о ни· једно! Саво. ми се мучиыо а не­ мамо дете! 01fo мора да живи ! Не да м ја да угине! Моји су про· пали а.1и ово је живо, оно м uра подв аљива~1и му као тупоrлавом ... Саво, Саво, ви кала је Јање: рођењу дстет<r. Родн и .11ист ? Издаје се са мо з;, правцу њему у сусрет. Саво, ево нашег детета ! Ходи да видншl Ох, да нешто *** ето, а дете немам". У Јањином наручју беба је, задовољна, зе.· изникло тако мирно, благо и безбрижно. вело! Јања је дете ухвати.1а И грмео, псовке су падале по соои и скакале као круп ан град П\Ј Они су сир о машн и. као - Збо r·о м, Саво, гледај ти Јањо, ви че Сава за њо•1, куд k еш? Куд носиш дете? Ја­ њо, не~1 ој! Ми ћемо као пре! Али Јања ~е не окрете. Она Jt: брзо одми цала, корача,iуh и од· лучно, њене су сн ажне руке об· виле замотано дете. Друм је не­ стајао у вечерњој магл и ап н Ја­ ња је ишла храбро у не нзве· с ност ноћи, у неизвесност ново· га самостал ног живота, носећи собо м с воје право и нови живо1 Јањиној rАави , по детету. - реч е: h ин. Још вмше ! Она има 'Петоро који је t.topaлa да заштити. · Ела Ненадовнli. 11 �СунчаН::>е деце вештачким сунцем Сунце, већ сама реч значи симбол ж ивота, свет.11ости и здрав.ъа. Сунц е је идеал за ко· јим су генерације веко в има бе· природним њем и и вештачким рационално сунч~.· није са мо корисно као лек за О· · "-'ЈУ одојчад и децу, него оно саста вљеном исхрано)t. 1 Пр в и је захтен, да одојче жи­ в и у најсвет;1и јој соби стана. б<,дести. Суи чење снаж и децу 11 и ако нису пози· тивно знале да је сунце и сун ча· Због ниске спољне темпера тур1:, разни м болестима. Иако ултравиолетни зраци ис продиру дубоко у дечји органи· свесно жуделе на енер гија један од r л авних мајке често сун •1ају дете код зь­ како год ус певају у твореног прозора . Нажалост овv без сунца тако и дете, неж· дете, јер обично стакло не про­ на .ъудса биљка, императивно захтева за свој правилни разви· т ак у изобиљу сунчану енергију. пушта ултравиолетне зраке, нај­ У Београду за време зимских м есеци недостаје деци разног доба сунчана енергија. И што јС дете мање утол и ко је овај не­ достатак веhи. Млаl)и организам много интензи вније расте од старијег, а познато је да сун1{е стакленим прозорима, кој и 111:: задржавају удтравио.~етне зраке. фактора жи вота. И бн.ъке не могу да \t рану има пр есудну уло гу рашћења. Но зими и зносе мало ваздуху чад - а кад реду се сунца :sa се већ гр аде куће са спе ција.11н и:.r сунч11· и \. • '" свој бољевају се од болести поремс· ћаја у промени матер и је као што су рахитис, тетанија и друге. (Ј. ве бо.1ести развијају се, за око­ опити показали су, да кож ни ка­ пи.лари (најтањи крвн и судови) примају ове зраке и разн осе њи· хову енергију п о цело м орган!! · зму. Они делују повољно иа ПО· већање броја крвних зрнаца и крвну боју. Ултравио.'!етни зра · ци делу ју такође повољно на н еку болест, првенствено и неот­ nорни организам. У овим с;1уча­ јевима је сунчање од неоцењиве ~ . Rредност и. Како видимо сун чана купањ11 су корисна за децу сваког доt>а, за здрзву, рекоива.11есцентну ки Др. МарнЈа ГаЈнli-Вајс родитеЛ: може да пружи своме детету и за време зим ских месеци св~ б.1агодети сунч а ни х зрака. Имућна деца могу се сун­ Применои вештачког сунца, чати у многобр ој ним тако зване кварц-лампе, у стању ј а~1а опште 11литавости њене ма.'!е Ос:· смо и у нашим климатским п ри­ нам ештеника бе. Дете се с времена на време ли ка м а пружити деци све бдаго· лажу са трза, добија нападе дети сунчања, бо.1есничке месеци. за време Кв арц-лампа зимских п рои зводи ординаци­ приватн11х .'!екара, и радника потребним за децу распо­ апаратима благајне. Школс1н: грч гЈiасних жица. Тада лекар већ констатује дечју авитамино­ зу, рахитично или спазыофи.11н о обољење. Ово се обољење пр­ венствено развија код одојчади, зраке, али постоје и друге лам­ мају пе, које дају топлотне зраке. И­ наших сиромашних 1·rађана. која је м.~еком додуш е само пак су за дечји органюам крављим г.'lавног ултравиолетн11 или храњена, зраци. Поред рахитиса значаја но има и деце на сиси ко,iа су це­ ле зиме била у мрачно.i соби и сто га показу ју лаке симптоме рахитиса. Лек за ову болест Је ултравиолетним додавање н алазе онога што детету не­ достаје т. ј. nрихр~1на в итамина. Оздрављење може се постићи давањем витамина у облику рио· :ьег зејтина, разних препарата, 18 ултравио11етне прихрањивана вештачки и болесну. У Београду данас сва­ због ИЈЈ'И нарочито да тренутно ослабљен и .1ину скривено, у дечјем органи­ фраса имају ју организам за туберкулозу, и ова опака болест најлак ше наn;,­ • развитак довољно витам ина раз­ ру и марту узнемирена је ипак грип, мале богиње и.11и ве.11и ки кашаљ. Ове болест и дисnонири­ . п оремећаје здравља. зму и показују ј асне симптоме обично у п ролеће, мар та и аnри­ , 1а месеца. За време зиме мајка тек примећује да се главица ње­ не бебе много зноји а у ф ебруа­ они дејство на састав крви. Науч.и и ,1а ·\ - ~~ да недu· за за:м, дејства је да сунчано дете до­ бија знатно бољ и а петит, боље и згледа и знатно боље напреду­ је. Од нарочитог је значаја сун· чзње за децу, која су прележа­ задоби.ју озбиљн е Одојчад к оја немају чини их отпорнијом у борби са рад плућа и срца. Резултат овог и-s· угрожена услед ду1·отрајне зиме статка користи баш се одојчад сиромашном првом п у не важније за организам. Но данас зрацима. Стога су и одОЈ· у нема приликом носе, само им је лице изложено ним сунчање , 1 одл ична п редохрана против од лече се зраци м а и р аз· н е друге болести: кожна обоље­ ња, анемија, д имфатизам, ту­ беркулоза и т. д. Ова деца се већ под стручним лечењем .'!екара, па овај у свако м случа­ ју одређује потребно лечење за свог малог пацијента. За мајке је важна чињеница, да сунчање ПОЈIИК.'1ИНИКе, државн и и ОП· штински дечији днспансери при­ на всштаЧК() сун•1ање децу �IllEГPТ Са прозора иале кроја чке ра. дноннце , на трећем спрату Qнде се кухнњски баЈ1Кони и уски једно­ крнлнн прозорчићи . Лети ок о 1:5а.-кона овија се- ладолеж а са · да, у јесен, упетљаЈ1е се о~ушене гранчице око црних гвоздених шипки. Кад год спреиа радиони­ цу Савка украде иинут два гледа те прозоре н и балконска чнкове по соби", усудила се Сав­ ка да ни прииетн. "Па шта? _ Зато сн тн ту да спремаш!", ре­ иео); госпођа пије кафу коју она, Савка, није скувала. "Ова ма~а ужасно је прљава", рећи ће ИаЈсторица сад њој за шегрта. "То дете је из глади утекло, а не п оштује ме". А Савка ће у. се· би: "Тако с и ти, дундо, и за ме говорила, а сад могу и да ти от­ кажем ако ми није право!" Тога шегрта Савка he штитити . Хоће! врата. А кад баци поглед доле, · Па она. зна шта је то! Пре свега у тамно градско двориште, њој се чинн - пресушени бунар. у дну тога понора вндн набацане старе канте. Као у селу кад смет­ љиштем затрпавају проваљени бунар. То је "пејзаж" коrа Савка позна у свима детаљима. До сит­ ·"ица . Он ниа два изгледа ју· - од СВОЈе плате купи \1е јој јастук од вуне... не, шта ту, од перја! . Па да, од перја! Да сиротица не мора под главу мета ти овог твр­ дог ђавола на коме се пеглају ру­ кави". А било би добро да јој купи и једно hебе, да не цвоко- на некога иде иа рад. Можда је чиновни­ he ноhу на столу за кројење. Да· боме! А од прве плате купиће јој и чарапе. Гадно је то вечито под­ влачити подерану ле ту, па кад се најмање надаш рупетина искочи. Hehe на њу ВИ1<ати, ни Чекај, по реду: Пре свега неhе мала брже и весе лије радити. Е, морати прати ужасно иасне шер­ тако. Сад је ве ћ протекао дан. "Лаку ноћ", рећи he Савка увече Н1кад времеиа • да се вода чести­ то угреје. Па онда: "Добро јутро, госпо­ ђо" до.uзи она као у радио· ницу, а р1ДИОНнцо већ поиtтена (тnю 11екв шегрт је то аећ по· две нсде:ье, а.1н ЈЗ тачно гом месту. И све кришом тра­ жећи посао, она се решава: Да рећи јој ни да ј е луда, ни глупа, ни". Све лепо с њом, па he та страшно је прати 'у м.11ахој води. збогом мај­ понаша, као и. пре, као да је Сав­ ка још увек ученица. Алн зато Савка тражи запослење на дру­ А кад та књига заиста буде ту". .110 и пече кобасице. Те wtphe - Савка је иnак престала бити ше­ грт. Истина, мајсторица ес нето Савка гледа сусетку, тоне у за­ пе у којима мајстори ца топи са­ љину". Не ! Чим се ослободи, до­ десет дана . Али даље није могло. ручка стати слободно на балкон , или на прозор, смејати се на не­ кога и неће ослушкивати иде лн иајсторнца. tle онда". Па ће онда она". ни: десет. И збоr неких формално­ сти још месец д'\На. И још дsа­ као и девојка светЈ1е косе, после Она А "Сутра. пресвуци самцима посте­ Напокон је протекло и ти х се· ликог дана ослободити се, би · тн радница. Па ће онда и она, јој је већ радничка књи га у џепу. пристави кромпир". дам дана, ла још седам, па још че уздрхти у њој ишчекивање ве­ и готово осећа да је она она де· војkа са светлои косом . Ка о да ољушти бројим дане: још седам! кад год је види, Савка јаче осе· ти терет свога шегртовања, и ја­ на балкону воду, ЈОШ право не ни она, не г о време које прекопута, пресавија руку "Иди подложи ватру, '!'У ~а на. Ти м ожда мис~иш да су девојка проведе ту, код куће . И на прозор као она поглед на сат н неће моћи реhи: корпу и ~1ИСЈ1и: Нека, још неде· је споредно. Оно што Савку за­ нима, то је сама та девојка. За­ војке сат. Седа м сати. "Лаку ноћ го· споlјо"! А мајсторица he ба~ити ла кафу. Мајсторица у.1азн. "Иди на пијацу и купи "." Савка узима ца, а иожда продавачица. Но то Ае· Па he онда ... Да, нарочито за­ довољство бнhе јој погпедатн на Савка је почистила радионицу, но и то у кухињи. А после ваљда п окрете њене м ајсторице. оч истила са мцима ципеле, скува· одгонетала да девојка руча кас­ прати какве в~эе са при.ватноld куtюм будем код вас! см.еје и клима главом. Савка је иисли, Окренути! у кревету! Да! Није мн сила да се носне гл аву. за кројење! Ја ћу сада спавати и за гледа се у "бунар". Или се о­ кухињу, о~р.енуће Шта ЈОЈ могу? Радница нема ни­ спавала н а овом дуга чко м столу ној кецељи. Има плаву ~осу. На· крене у ако се <' случајно сусретну у ходнику и пр и ло~1исди како he рећи : "Нећу остати код ва с. Три године сам прозору Савкине радионице по­ мути снвнну једна девојка у цр· ограду балкона ћи ће. ле.по поред њих, код вас! Савка већ сада дрхти Саио понекад на балкону према на то Савке тиче! И не само то. Про­ :торице! Додијало је мени бити ше крпе, и поподневни: тишина. се бацаЈу шт а куда xohe! Шта се чепа се књижице тарњн: тресу се ћилими и пра­ слонн кли су самци. Е, а сада". тојест онда. кад се ослободи нека и неће је се тицати да Ј[И је ово ИЈrИ оно у кући урађено ИЈ[И није. Госпођа држи два самца. Шта су они, то се Савке не ти че, она зна саио да су они гадови. Стра­ шно испрљају собу 1 По два пута .дкевно потребно је спремати њи­ хоау собу! " Мопнм, не бацајте јој кажем! Па зашто да јој не каже м ? И рекла је. Руке су јој Иса.110 дрхта ле, гордо и осветнич­ ки подигла је rпаву и гласно, да забашури подрхтавање у гпасу, изговорила: - Госпођо, ја код вас неhу ра· дити. Наkи lly посао". Али посао није нашла. Наишла је на војску незапослен их шва · ља. Видећи је утучену, мајсторица је рекла : - Но, шта је? Код мене ти је било као код матере. Плаћаћу ти десе't ди11ара дневно. А док не узиеи шегрта можеш ми по­ моћи у куkи. Даћу ти за то хра· 'НУ. Од ручка увек нешто остане. А и спавање имаш . 18 �,,Жена.-пол, жена. човек" Од Др. Александра Костића. Издање Геце Кона 193б. Цена 150 д. бр. 12.О, пов. Александар Костић напи­ неме је, уосталои, јасно да Је да­ сао је у току последњих година нас кључ женине судбине у муш­ питања, али је још незрела деt их правилно реши ..." неколико обимних књига о пол­ ким рукама". За нас је, напрu1:ИВ, јасно да се судбина жена професор Костић нема ни једне речи да осуди строгост и Др. r. ним проблемима човека те се о­ туд:~ сматра у нашој щирокоЈ јавности као највећи стручњ'1к код нас за та питања. Његове ру1щма и да he оне, у заједници са социјално напредним муш ­ гони хиљаде 11iладих и здрави:о. књиге наишле су на врло добру карцима. прођу, па су чак неке прештам­ н достојни.iу будућност. Оне не 0•1екују да им СЈЈОбоду и ·равно­ биства због нездравих и непра· паване у поновним издањима. Његова најновија књига: "Же­ на-пол, жена-човек" налази у њиховим сопственим изградити себи лепшу правност п оклон е мушкарци, јер рекламира­ су свесне историске истине да се на је са звучним ПОЈI.НаСЛОВИМё~, у којима се наглашава захтев за слободом и равноправношћу слобода ни~ада није поклањала. Ову мисао r. Костиhа треоа довести у везу са другом жене. У посвети на првој страни страни :<њиге писац је ставио ове лепе ја 1·л аси: "Жена се досада испu­ .:1,авала највише и то искључи­ речи : потпуно полу способној и ослобођеној. као чове1ч и одговорној каu грађаниtt'' по.:већује ово дело Писац" ОчигЈЈедно, намера је писца да'се читалачкој публици прет­ стави као напредан и социјалан културни радник, који иде Зi:! духом времена и новим дру­ штвеним струјањима. Та "соци­ .iалност" нарочито је наглашена у целој књизи и она је, изгледа, срачуната на што бољи успех, јер је писац бесумње увидео ЩЈ се код нас дела напредна и кv­ - во као пол. Појам жена-поп "Жени просвећеној и савршеној као пуноправној 437 његове књиге, на со­ цијал на много читају и цене. Међутим, у предговору г. А­ лександар Костиh открио се као реакционаран пис.ац. После о­ створен, док жена-човек тек има се Jt појам да ствара. Жена-пол је садашњост, и жена · човек будућност". Ове две мисли заједtrо се сматрати водиље као основне могу идеје цел ог дела "Жена-Пол, Жена-Човек". Упркос томе штv су многе генерације жена током времена доказале на разним подручјима .људске делатности да могу достојно носити назив човека, професор Костић их сматра још увек само као пол на б ић а, која треба мушки род д::. уведе у будуhности и да од њих створи пуноправне људе. несавремевост закона, који на­ жена да врше, такорећи самоу· вилних прилика у којима он1:: живе. Да, али зато г. професо11 преriоручује други радикалнt~ лек за решење многих друштве­ них заЈЈа, а то је стерилизација, шкопљење жена, ко је се већ )'- велико ·спроводи у Немачкој. Уопште Др. Александар ко­ стић је велики побор~ик раси­ зма . За њега је раса све, отуда у расправљању ма он полази полН"Их пробле ­ са гледишта расе. Десетине и десетине страница ове l<њи ге посвећене су описив.:­ њу у расних типова детаљима жена, упушта у појединих де л ова тела, порционалне тематичке односе и формуле, чак ct мерење у разне преыа про­ ма­ ко­ јима би треба,10 да се одређује пр ипадност раси. За правилно разумевање по­ ложаја савремене жене далеко је важн ије уочити друштвену поделу која постоји међу њим11. У свакој раси им а жена које у­ живају, не раде ништа и улеп­ По свим крупним друштвеним шавају се на све могуће начине, питањима која интересу ју дана­ шњу жену, проф. Костиh заузи­ ма назадно и антисоцијално ста­ новиште. У таква питања несум­ њиво спада и пр облем побачаја. док на другој страни постоје чи­ Прошлогодищњи Лекарски Кон­ таве легије жена радница, које немају времена ни да се умију како треба, а камоли да воде 1епоти. За те рачуна о расној . многобројне жене много су важ­ нија питања х.11еба, стана, зара­ билно сервираних ставова и сим" гр ес донео је био резолуцију, патија према новој и савременој којој се тражи слобода побача­ жени, Г· Костић закључује: "Сва- ја у свим случајевима, кад је же­ потреба, него да знају какве на­ на принуђена социјалних разлога да се лиши ките носе жене поглавице у Цен­ тралној Африци. Професор Ко ­ задовољства да буде мати. У и­ стић није Новог места нема. И тако Сав­ ка и даље спрема самцима собу, скупља њихове пикавце, пере су­ де, не сме да г.11еда часовник, а увече, што је најгоре, простире ћебе н ~ сто за кројење и ,'Јеже на тај тврди лежај. А кад види сусетку, девојку пдаве косе, Савка нервозно гуж­ ва крај прекројене госnо ђине хаљине на себи, очи јој се муте маглицом nл ача. (;;с се распр­ штало, пропалQ. Осећа - још је шегрт. И окреће главу, да не ви­ ди плаву девојку ка1<0 без жур­ бе, .1агано врата. затвара балкон ска Милка Жицина из економских у и де и других основних животних сматрао за потребно и да тим проблемима посвети бар веhина наших јавних и култур· онолико пажње колико описима стом них смис;1у су се изјаснили радника. Међутим проф. Костић је од­ лучан противник стр ог их прописа укидања у разних ..обичаја тзв. Д}IВЉИХ на­ рода у колони јама. Књига ,:же~а-Пол, Жена-Чо­ ових Кривичном век" не претставља напредно дс­ законику, који предвиђају роби­ ју за жене које '10бацују. На страни 327 .он .и.ословно пиi.uе с.ледеће: " Чак и када бих у н". челу био за .1ега.11изацију поба· чаја из социјалних разлога, не бих никада био за ту легализа· цију у нашо.i зе мљи ... Наша сре­ дина може по1<р етати поједина л.о, како је то хтео њен аутор да нам nри~аже. У њој проблеми данашње жене нису изнесени о­ нако како заслужују да буду, тt преиа томе, ова књига не можt бити путоказ, помоћу кога ће се једна жена снаћи у 1'ешки111 и комп·ликованим нашњице. питањима да­ �, /08 Џ~llO •НО liOJЬf! flOДQ Жf!Н1 ДQRQf IQ Борба upolilвв алнохолвзма Нема друштвеног зла кој е то­ .анко подмукло разара и п отко­ nава заједницу, као што tO чини алкохолизам . Скривен иза р~а­ внх народних обичаја. подржа­ ван неп росвеkе11 ошћу и неупуhе­ н оwћу маса. као и п о вршним схвата њем, да је производња и потрош ња алкохол а важна грана народне привреде, алкохо.~изам · сет дана затвора збо1· ло кафанама . псовања Једна жена у очајању пнще по­ ред осталог : ..·.·. .... но како алкохолизму се поново живот стао је неснош љив. у ода.о куtш по­ У nослед1ье време, тражећи излаза помишља­ ла сам и н а са м оуби ств о, јер бод није мог ла да пружи задов02ъа ­ вајуће резу.1тате. То долази оту· да што она није имала довољн о оодршке нити је наишла на ра­ зумевање баш код оних кој н- су за то најпозв_ан и ји. Зато ту бор­ бу треба ставити н<~ wнру осно­ ву. У њсниы редовима треба да буду сен народни просветитељи и учитељи; с ви они који увиђају систематски оштећује људско друштво. Несумњиво ~а и лека­ ри са своје стране носе велик део кривице, ј ер приликом бо­ лести (с11 е ција.1н о венеричних) и несрећних случајева заборавља.iу да . п одвуку улогу алк ох ола кој и је за ве hину ових пој а ва створио погодну атмосферу а да и не го­ кој и је од свих најтежи , бо.1 мај­ ке која гледа с вој у децу уцвиље­ вори мо о разн им живчаним и ор­ мн ого п ропратних речи . Из њих н е могу и н е смеју трпет11 да 1:1~1 rанскt1м поремеhајима којима је алкохол непосредни узрок. На се види да алкохо11 св ојом осо­ се пијанство ~• уништавају њи хо вен под маском заблуда и пред­ мог ао на је, утолико ви ше јер отац је ту али своји м понашањем угро­ жава живот и мир у куl\и". Могло бн се навести хиљадама сл ичних примера који говоре та­ ко јасно да и м није потребно бином да пом ути свест, одст)>а­ готово несм ета но да коен своје жртве. Али ако збацимо ту маску погледаио С'l'вари онакве и какве њује све оне моралне рочи то они који су од њега било непос редно нли посредно 1·1 ат или. Треба м обилисати лизма и 1<ао супру ге н као мајке и као сестре и као ћерке . исто ТОЈ1 ИКО колик о и ва н ајосновнија права. Жена ни­ је дужна да уместо живо та с.~о­ бодне н пунqп равне грађанке жи­ и дужн ости према породици, оба­ ви pal;a рад на за­ једни чко м добру, све то н е по ­ стоји за алкохол11чара . Он има само једну страст и њој жртвује као роб пијаног мума жити п исма они х људи који су непо·сред~о све и н а крају и свој е здравље можемо сматрати не и дd децу дегенерике . Зато у бо рби за и з војевање -1<енск нх права, борба прот ив ад ­ па и живот. Дакле овакве људе или мушкарцн, које човека чин е човеком. Љубав су, онда ћемо разумети сву важ­ посредно О ни кој и у животној борби дају бар кочнице ност а лкоходног питања. Мисл им да he нам за то најбоље п ослу ­ саыи. нарочито жене, јер оне пате због адкохо­ везе пре ма друштву, тај начин је алкохолиза м, скри­ расуда , ну и н апуштен у од оца, неизм ер­ щ·гетност алкохола 11 најзад на­ кохо.1 изма постаје ново п о.ъе ра­ да за жену данас. Др. Катарина М11л11h само неко­ рисним него н штетним чланови­ патили од алкохолизм_а. Тако .~е­ ма друштва. уг­ Седом жена до611ло Је до~ада нo5eJIOll'! ROi/!OAU жа ствар, јер последице алкохо­ рожена же на. Мада је же н а ал­ кохоличарка ретк а појава (свега· ;ie 6ила је Марија К~и. Гlов и пут је дан riише: " ...А.1и сад иде најте ­ ла су биле врло рђаве за м ене и породицу, изгубио са м службу, углед у грађанству, оснром ~шно li имао других последица које су вам позн ате и тако са и данас о­ стао на сокаку без слуЈ!<бе и сретстава за жи вот јер сам сиро­ машн ог стања а имам шест чла­ нова у иојој пор~дици кој и че1еају хлеба од мој е личне зара­ де" . Ил и један други потпун() искрено каже у своме " ...Већ толико и толико бало, свакодневне пис~tу: година у куhи живот не нде како бн тре­ свађе до мржње разми ри_це. са женои, са братои т. ј. ортаком, у исто вре ­ ме и сталне неприлике. Наравно да су у питању и ма;ернјадне о­ кодн ости , саио се није могло yk~ у траг КОЈIНЧИНК , јер је ортак МОЈ брат па је имао обзи ра према ме­ ни, увек на штету своју". Трећи п ише: "... 1200 динара саи месеч ­ но зарађивао. полови ну са и да­ вао на пиtiе . Штету од пиt.а _саи ммао, редоано после сваке пкЈаН · ке 111К8М кшао на рад, те <'ЗМ та - 8'о vсто rубмо рц. сам »• пута о_А Кажњаван пОЈtнцнје no де - Алкохолизыом је 2% нарочито од СВi!Х пијаница) , њу алко­ холизам трује преко мужа, оца, брата. Она мора да 1·,1 еда како јој алкохол нза~t разара породи­ цу како јој деца иду ro11a и боса и мора да трп и заједно с њима разна физичка и душевн а м у­ чења. Па можемо лн ми равнодушно и скр штених руку гледати ~<ако то11ихи људи а у вез и с њима _и тол ике жене и деца 11ро11адаЈу услед овог отрова и то у данаш­ ње вреие кад су нам за решава­ ње других важн их п итања по­ требне све наш е душевне и теле­ П рва жена tЮСИnац Нобе.•оrе награ · награђена за рнком Бокере.1ои. а другк NKj)·, сама Ми знамо да је алкохол из~tу да, али да ли заборавом та he се За попра ­ вити? Ни у ком случају, него ће напротив постати још веhа. Зато мн не можем о остати са­ мо посматрачи овог друштвеног ЗЈ!а. Борба која се п ротив њега води веt. иноrо година са пуно 1tожртаовања и добре воље ипак "' 1 књижевност су дооиле Швеђанка Селма Лагерлеф зз xe- награду (1903). Та­ .1нјанка Грагија Де11еда 11 Норвежзн· ко С иr-рнја Индест. Зо иир: бароница .(утнср. сара;:~н11- ца и жена Нобе,1ова, која јс ~спела да 11оч11нн <>А њега пацнфttст)· и фнлан­ т~юпа (1905) и амерички соцно.1ог Жа­ на Адам. • ж~110 "1111dl/ap 11apo1111ot 3Jl,Q.Л,Q тренутним беда сам а ра;~ну"а (1911). сне снаге? врло често п овод економ ска бе­ пронапазак (1903) заједно сз својим мужем Хе11- Мадридска влада ко.iа се еадс. налази у Валенсији, наименова· ла је г-ђу Федерику М онтени за Мини стра Народног цраВЈЬо. то је прва жена која је доби:~.s мн ::н :тар:ю1 портфе.~. У Ш па­ нији. !t �ФИЛМ Мориша Чешка продукција у режији др . Равенског, у rЈ1авноЈ упози Јир­ МОДА жина Стеnничкова Плетене женске Да л и нам је ова прича нова? Или смо је хиљаду пута чули ришиноr са човеком, опорим и рукавице зликовачким, који у брачну со­ бу улази са корбачем у руци . Док Марнш а неповратно изгуб· по вољи) н 5 грама · эатеореније нли от Чули смо и свакога је путэ, нарочито данас, све јези вија и трагичнија. Мајке су пропати.1r љена у том односу, регулисаном 11ореиије вуне, эа с:~мо законом ца. нr.1е број своје, дошда је на ред нова Гс · мMt.!IC, нера ција . кс, ко_iэ н е пр ич ану тужним, трагичним г.1а· сом наших~ м~rјки . и старамајки :' - Изречена, проста . изгледа Л.евојка м,т1ади ha и не дају kl ·!а њ ега. Фра нцек:~. тако !!()ЈЈИ једног да се уда .io.i Мариша воли св1rа :.~обро1· младиhа. д,1 и .r поштенР Г с иромашнt)г. И - то је довољан раз.101· да .ie ну судбину туђим, макар и роди· тељским рукама. Јер. и новац ту мора ла одигра своју улогу. О· родитељ:~ко~: вељом, даје само пасиван 0·1·1юр 1<y и щ:ср е lш е она продате 1111.111 ,д~R<•.i· н з~""'~ · }! ,\ r;- с111н·11. Траж е hи nршстак ре, Р~· к авнце ,,..")\ H t' CDt' i1н:· 3<!· у11е 1< тежак за реж11се· не.:~.ос ледан је постављеном nроб.'lему. ry. грама псрИ·вуне 60 (ooJ.s проu1нрење .рукави· 2. се < 1 р11.1 1 1 жс 11 О)t раде у шниту; ~111 1щ м , о :·•J<'~I ре111 е1: <: за љубавнике . нараr>но срећно, делове почиње у два де.,а петљи колики c:i према се гор · оно.1иким ()..:troвapa шик · D<·hи де о се ради од леве ивице: до линије изреза а мањи од десне ивице д~ л.иније означене цртицама. На мо· делу, веllи део ина 51 а мањи 21 пс:1 · љ~'. Сад се п,1ете један •па )фуги дw. Францек се вpalia уч~· ни заувек несреliном и преда Њt.:· и МатериЈа11: из nојске, Мариша је несрећн а, Францек ,1е зове да v живот пођу заједно. Али . је в·аора још ту, чврст и формнрајуhн при rоме шниту. одуз.имањеи изрез прем<t н додавањем. На већем делу треба иапра вмtи отвор за Ka.:i. дугме. се изрез заврWIН, плете се 1·рамзив, коме више ниј е стал11 преко целе ширине. За палце п.'lетнвu тац, сеоски б огата ш који грче до тога да 1·а Марнша воли, в~ћ се вито дрхти над своји м имањем и прикупља новац, мрзи Фран· да ~е исп.1". се п.~ете засебно према 11~.~кјэма нз· кроз КО.!)' реза на шниту. Тада се састави са де· цека и хоће да је прода Ваврн, гuвори младо1:т, лом рукавице којн дО11ази на дл~н (ка одвратном удовцу, чија је жен:~ умрла од његових бати на. Да, али то је само обичај дати M n · напаћена и измрцварена, али че· слици десно) одлvчна да нађе неко друго це.пс ширине тога дела, паэеhи ув.ек ка раа и то искључиво оноие К' јУ. у тај брак такође уноси богат· ство, као Вавра свој млин- И са· свим је свеједно што Вавра не му њен !\ени отац плати мираз. Мариша 11е11роживљена ше.;,с - убија Вавру Фотографија веома rлущ1 неко.nющ сцена са женама и ма,iком. раnно да има ствар и подели зг на два деЈlа; свакн н .плете се даље прек<. линију изреза. а јс добра, жива, нарочито f>t:· поново када се заврши~ изре~ па.,ац плете се преко це.пе рукав"· це. l<о.з. прста се п.1етнво опет поде;rи На ­ и сваки прст рреиа шниту засебно до· осенч енчх врши. Палац се по•1 не на месту озна· уноси у тај брак ништа дру1·0: неома .1ажно, као на пр и ме р сц~­ ченом стрелицама, иа шниту фиг. ·о н је тука.о своју жену, он је у не сувише ведре ПЈ.ЈИ одласку ре­ моделу је почето са б пет.ън). Пnето. грута у војску. У шаренилу н"­ родни х мотива, ношње и кићан · се ки, које засењују очи 1·леда.1аца· и одвраkају врши. Ме!\уде.Ј1овн • >снови непоштен и граизив Ч "· век, али он има имање . Ycкorp;r· .:~.и роднте.ъи н сеоске жене, ни· викнуте преl{о свој и х 'судб11на неуких их од ;io •разреза. r де се п11етиво 5 (На ~;одели н сваки део за себе, према шниту эа· фиг. б-11 -почи· - њу се на означено~~ крају једном пет· на то, читава та средина сматра проблема, за немарен је стварни ~ом да је срећа Маришина тиме 1а· прuблем и жив от сељака дат са­ виђен шниrом. Кад се сви делови з.<t • 1·арантована мо у иди ли'f нnм за читав живот. Маришу, и покра.i њеноr oтn u· ра, понекад за иста соетлог и И3· ва нредног, удају за Вавру, дон је Фран цек још у војсци. Нама је мио тај покушај да се продре у овај тешки друштвени и морални проблем . И .11ик . Ма· игран· 11рше, састане се пpli'O вуном ксте боје а онда се сви wа~юви још једном пр ". ни м, сук­ се н>м ~зтвореннјом вуном КОЈУ прошију сви ,1еним сликама кошуљама и њама, веh 11роблемати ком НОСИ у себи. зас1:1ет.1и покат· кад као да ће се уобличити л ик чврсте и самосталне у деRОЈ· ке, решен е да следује своју соп· ствену вољу и топло младалач · ко осећање љубави. Социјална страна ове драме правилно је постављена, јер 1<од Маришиноr .)ца не игра више улогу ·НИ ли<1· ност човека ни Њеl'ОВИ квад\iТС:· ти, ни ништа друго вац. Љ1астично - је дата већ Ht1 · прљ:н~а страна тог куповно ~· брака Mu· 22 шију ву11ом затвореније 1111н отворени­ је боје . Горња ивица .и и3рез опш11ј)· 11 трн линије на којо11 се r'Qрњем .1е· 1у рука11ице, щш111и11rа отвор за дугме и на одrоварајуhе иеС'tо 11рошнје О· круr,10 дугме, боје друге вуне. шности према родитељи ма а н::~­ мајци, плету се паэе~.и на облик пре;~· ки . И фил м и ас није освежио mi шаренилом декора, ни перјани· цама ни ситно фалтаним, свеча· ришин, покра.i све њене ы ало.щ·· рочито 11 .1-'emmes" лист који у Поризу издаје Светск и комитет жена противу рата и фашизма дости­ гао је тиражу од 55.000 а можете лист често срести вредне францускиње. ка­ ко ул ицама носе огромне паке1'е и продају сво.1 л ист. Тако не остане ни један броЈ неп родан. сомота и друге материје. 33 Жене саие разносе свој киосцима, И<>Же се скројн'!'lf од штофа, при м~:· рака. по По нетом шннт:r рукавица да:.tе у 33 11остнма од којнх Је rвакн стаЈао свега 99 динара појаз;1.1е су с~ на једној друштвеној прире.:хr. 11 у Па ризу, која је бкла организован i у qна8' у штедње. Свака да ма је •tnr.sн да дvђе на ту забаву само у rо.ые 11• коју је сама кројила, а чији матернј"" ю:,1 с 01to бити скупљи од 99 д1111ар,11. �... ·~-уг - ,1 1 1 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 :2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 • 1 1 1 1 1 1 1 2' "~ МА• 1 ',, ~:н ',Ј 1 , 1 "''' 1 11 11\' ' ' l /l ,,,. , ' t•,1 МА s ,,' 12 " ''' 12.: ',, , 1.-' ------ -, / ... ...... ' '' \ < ( 01. t оо 1 ~~· 1 .... ;.,, 1 : МА t! , МА , ,1 1ч 1 1 1 \ 1 ' f -------~ .... "-" - ------ МА 15 В•асммм м y p t AJIMM РЦЈ1а.11 Љ. ДнммтрмЈtвмh, ЖОР*• K11tN11 1coa 23. - Урtдн ~;w тво н адмнн11п р;щнј1 llawнt.eaa ( • t 3&11MH At CM PIAll CllKOI' AIHI ОА 4--6 'llC. llOCllt ПОАН f. YptдHHltl nр нма С811NОГ Пtfll 8 од 4- 6 • ас. llOC.lt nоднt. O) Го.-..-• nptт11.11ar1 стаје AlllllPI 48, по•уrодмwња 24; за мностра11ст11n годншн.t 70 ди н . а у 11ојtдн~;1·1ној продај и .PL f . Ноец ct wa..« nptwo рачуна бр. 5-4372 (са наэнамОN "За Жtну 111... с") мод П о1:1 т. w r t i:.110111:Le у Београ,u. Штам парија Др аг. Поnовнhв, Луј а Бартуа бр. З. - Београ.t. "u:. �Две шпанс11~ од стране же н~. во.t 1111н11 1тј е су 1· енерш1а )' OOJ:ry: Еми Молисо11, славна авијаrичарка Жена вредно рс:ди и у фабрикама Јолан Фtлдеш, мађарска 11њ11жевниuа (111да ~•еђународну награ ду 11nja Ло11дону :ia " У.ню а мачке пецача". <· - - Н е rа !>ю лепота .v oet; 11 хр~бр•)СЈ .i ~ о ,1.;1 ика шпа н с к е 11i~11e Је овнх дана до­ свој нов роман � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Periodika/časopisi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena danas br.2 Creator An entity primarily responsible for making the resource Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…) Source A related resource from which the described resource is derived http://gerusija.com Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource decembar 1936. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP-27 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 25 str. 1936. antifašizam emancipacija Omladinska sekcija Žena danas ženska istorija ženska prava ženska štampa ženski listovi ženski pokret https://afzarhiv.org/files/original/9d7a62c91a0f37a053e5f785d1f75f05.pdf 64c24ec33e27b6a585dad3391385105c PDF Text Text -. -~_"..,,,_ ��НОВО IIOЉE РАДА ЗА ЖЕНЕ у­ да дође до општег разоружања, Одбор женских организащrја, 1<оме је председавала г-ђа Ж. Шејн претставница организације што је њихов крајњи циљ ; оне сматрају да Друштво народа, које је сад једина међународна организација с могуhношhу да снпце у с>лочину, кюји нису ю1а­ "Узроци и срества рата" у Сје­ допринесе ле дињеним Државама и г-ђа де Липенс (Белгија), био је одбор који је после Одбора синдиката сакупио највећи број чланова (од прилике 600 до 700 11засюши1<а који заступају 60 милионз ЖбЈа) . Два референта су бил а !1дрс­ ђена, г-ђа Дингман претседница Комитета женских органн :·тuиј э за мир и разоружање, 1-:oj::i је безбедности мора не само да је са ч ува, већ и да је појача: " Ако са се ;1\сне не 6уду uорнле н а јвећом зда је i(Oje енергијом на противу помоЈ1у , ·оне ће бити одговорне за продивену 1<рв своје деце! Оне енергије да ће uити спрече" Ја топло поздрављам овог новог женског желим живот му ве .лики сауче­ пој<:!ВУ часописа успех и и дуг ... У њему ће југословенс1<е же;-~с наhи ново сретство да изразе своје жеље, своје наде, да нас у познају са својим напорима, би­ ло да је у питању одбрана њихо­ вих права или мира. Велики кон­ грес који је одржан са тол!њ:о успеха у Брислу, показао нам ј~ 1<оли1<у су д~латност не1<е од же­ на развиле да би га припремИ Јiе . Интернационално удружење за мир даt1е нм нове могућности, а те he могуlшо.::ти жене морати да искористе до 1<рајњих гранюџ1 . Никада још с1<уп присталица за мир није обухватио то л и1<0 разних друштвених слојева, .~а­ купио толи1<0 ЈIИчности, разних угледних здружио државнике са на.iскромнијим члановима народ­ них заједница, · интелектуа .11це .:а сељацима , које је тешко пр;що­ бити, а који су, међутим, по :та­ ни да играј у једну од главш1х улога у одбрши мира. Сагласност која је постигнуrа у главним тачкама у току О!!С мн­ нифестације, г која је би .. 1а, не заборавимо, поЈiазна тачка, у.ilи­ ва храброст. Многе жене из свих коајена света одмах су схватиле важност једнога оваквог покрета за од­ брану мира, а знамо и са каквим су га оне одушевљењем, жаром, и пуне иницијативе успешно бра и шириле у својим Зl'М­ да изабере најспособниј е нарочито изнела конкретне них земаља, разних срединя, ве­ несени пред одбор: Међународни плебисцит ~{::t мир. Организовање конференци­ ја у појединим земљя"1а и међу­ народних. - Узајамна обавештавања о разним методама 1<ојима се сЈ1у­ же народни комитети, а у вези са миром и I<oja су преду:~етим акцијама. Установљење Дана мира. Образовање међунарпдних група говорника . - Стварање фронта за мир. Међународног Прикупљање - "Новчи:1а за мир " . - Увођење у што веhем 1јро­ ју земаља поштанских марака мирољубивог карактера, да 611 се испољила љубав према миру тих земаља. Захтев да жене бу ду у што већем броју заступљене у Дру­ - штву народа -штву и у централном од­ Интернационалног за мир Установљавање народа снаге при једног одбора који ће бити ра и у коме би биле све /(ру­ . Дру­ нарочитог стража ми­ заступљене мира. Сви су ови предлози усвојени после живе дискусије. Следеiш закључци из мог а реферата нису наищли с в е оне биле прожете жељом да слу ж е миру. Многе главниј~ ме­ ђ у народне организације биле су у раду овог о дб о ра : 2 ње потстрекача рата; Оне су убеђене да снага опих котстрекача лежи у разе р о и с повести, филозофских наче­ Главни циљ овог претходног с к у па био је да доведе у скЈ~ад, што је могуhе боље, уч~шће же на у специјалним одб(Јј)ИМd и тичко попуштање опасн о бодре­ мира". Следеhи предлози су билн из­ :rа, политичких убе~1ења, а ;ш су зас тупљене. Оне сматрају да уговори мо­ рају бити неприкосновени; Оне верују да је свако поли­ недовољно који сада желе мир. .ъама . : rош пре отварања Конгреса је­ Оне желе његову демократиаа­ ворим "О раду жена на одбрани штва :щ а 1<онференu.ија жена сакупи· ла је многобројне жене из раз­ колективне цију; схваћеној бору С Л\' . пред- · стварању логе и ја, која сам има Јi а дd го­ ниле Оне су продужиле да живо у­ ч ес твују за све време рада у Бри да чествују у раду истих. ни на кака в о тпор: "Делегати који су учествовали Верују у недељиво ст · мира, о­ не хоће мир за све; Оне су убеђен е да се безбсд· ност може да извојује само за­ једнички, да се само заједнич­ ким мерама безбедности може Оне од г оворности желе да најзад ови Ј.Iарода, нар~)дИ из­ енергично сноју чврсту намеру да. удруже споје напоре, не да би предузели по­ ход на државе, 1<оје више ИЈIИ мање отворено припремају рат. већ да ставе насупрот брану у­ једињеног фронта пацифv.стн1<их народа; Оне се н.адају да he овај кон ­ грес бити једна важна етапа на путу заједничког рада народа, држава , странака, појединаца; Оне траже од жена из свих земаља, свих друштвених слоје­ ва, разних философских начела и политичких убеђења, да бу ду свесне своје одговорности и по­ зивају их да придруже своје на­ поре напорима оних које се веh боре за мир." Прочитани закључци на пле­ нарној седници по завршетку конгреса наишли су на одушев­ љени пријем од стране слушала­ ца. На седници после конгреса од осам места, која су припада ­ ла светским организацијама, три су припала женс1<им организаци јама . Изабране организације су: Ко митет женских мир и разоружање, митет жена организација против за Светски ко­ рата фа­ и шизма и Међународна лига же­ на за мир и слободу. Помоhу ·ових организа ција же не целога света могу да развију велику делатност . Ми смо сигурн е да југословен с ке жене желе да што већем броју, братски позивамо. учествују на што у их Габриела Дишен претседница Комитета жена протиь рата и фашизма �ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ а реч У свим као напредним што земљама су Енглеска, Францу­ ска, Чешка, Турска и друге, же­ не имају своје листове које са­ ме издају и уређују. Преко тих листова, износеlш питања их највише тиште, која Факат је и то да су се наше жене до сада слабо бориле и за ­ лагале за она права која им не­ оспорно припадају. То треба об­ Знамо, да у тим истим земља­ ном запоС!rављеношhу, делом не­ обавештеношћу и незнањем . Стога, да би обавештене ма жене имају право гласа и от­ имале шљења и политичком Међутим, за и све позиве јавном може ли у животу. се поверова­ ти да су им та права одувек при­ падала или да су им уступљена о наше жене б и ле свим догаi)ај има који се дешавају у свету, да би ворена врата Францусюz жене удружене у "Народном фроншу н манифесшују јаснити делом њиховом друштве­ оне се боре за бољи живот свој и своје деце . 14 JY.l A где да изнесу најзад да своја ми­ би се упо­ знале са борбама и успесима сво­ јих другарица у другим ма земља­ ми покрећемо овај лист. На­ ша је жеља да се око њега оку­ без икакве борбе с њихове стра­ пи што веhИ број не? крајева наше земље, без обзира На то нам he оне најбоље одговорити. Једна позната чехо­ на словачка убеђење, жена-сенатор недавно веру, је изјавиЈЈа: "Да ми, жене у Че­ кроз хословачкој, нисмо која народност како повезане терен, права припремиле данас ужива­ мо никада не бисмо стекле. По­ ма њега и жена из свих би нашле и политичко се у њему и уједињене и заједничким интереси­ тежњама. Жене мајке, домаћице, радни­ грешно је мислити да су нам та це, права све ви које сте вековима тр ети ­ поклоњена . Ми смо их освојиле". ране Ако се ствар чиновнице запитамо код нас, како видимо да стоји ни на­ као мање да буде љима као и свим мушкарац, - по­ па ипак оне немају иста права. од и једничком на ниже искр е није га за јавни и друштвени живот, готово вредне и позивамо вас да нај­ ступите раде интелектуалке, мушкарца, ше жене нису без икаквих заслу­ оне и најпреданије сарадњи на листу који највернији расположења и при­ нашем тумач прави за­ треба да нашега израз на­ ших заједничких тежњи. Шта за жену значи позив? Лист г-ђе Бруншвиг "Францу­ скиња " доноси мишљење г-ђ е ПЈЈаминкове, сенатора у Чехосло­ вачкој о горњем Позив ствара п ли новано шњем својство значи а од жене дисци­ биће, тако животу, питању. и у што како у унутра­ њеном је жене. уштеду нарочито у спољњем иначе Та дисциплина времену уштеду ретко у уопште, раду, време се да цени зараду, а Економска независност омогу­ ћава јој СЈЈободнији избор друга, укида ропско потчињавање оне, чији апетит зависи од онога који га задовољава. Тим е се подиже морал брака ако жена и пре­ стане да бу де краљица малог краљевства своје куће, она за­ то постаје равноправни ч лан је­ дне шире заједнице. Интелигенција, такт и умере­ ност које стиче радом не одвра­ Та иста дисциплина о­ ћају је нимало од дужности пре­ буздава осећања, потискујући их за учи то је одвраћа од расипања. се бр­ дан одмор и в е штину да зо обуче. уре­ улаже вршења дужности; она ма својима. Уосталом, завршила је г-ђа је најбољи лек разочарењима и Пламинкова, у земљама у којима патњама . Шта више кроз рад же- жене раде у свим на позитивни постаје свесна себи и другима; да је корисна кроз труд који професијама, резултат11 су нео­ спорни . 3 �Нови феминизам У последње време цримећу је се међу женама једно снажно кретање. Може се рећи да жене вом месту погађа жену . Многе масовно улазе у своје постојеће феминистичке организације и стварају нове. Док су десетина­ државе, а нарочито фашистичке покушале су на тај начин да ре­ ше проблем запослености, што жене избацују из производње и удаљују са високих шI<ола. По­ ма ред тога, година служиле шале, женске за организације потсмех дотле данас и неукусне приходи мушкараца стално смањују, таI<о да се су они нас у Немачкој жена треба да послужи као машина за рађање, да буде доста војника за рато­ борне планове фашизма. тековину немачких Једну жена нису јој фашисти одузели. А то је право гласа. А и то само зато, јер се тим правом не може никад претстављају у још мањој мери у могућности користити. Немачка жена као значајан чинилац у друштвеном животу. Мада се програм није да прехране своје породице, чи­ мушкарац, ји су чланови остали без посла. Жена се у све већој мери поти­ скује са посла. Услед тога и у­ то уклања променио, сам феминизам у сво­ ј ој суштини прошао је кроз ве­ лике промене. Те промене су до­ след све шле отуда, што је под утицајем жене су спољних прилика тај програм добио једно нарочито, дубље значење. Предратни феминиз<ш, који је дотле стално истrшао него иI<ад да се окупљају oI<o својих организација, да бране тековине дугогодишњег развоја и борбе, да очувају положаје и своју неутралност и предељивао, сада је да ...___ није се о­ - хтео, не веће ратне приморане, остваре своје опасности данас даље више захтев~. На тој линији се женски покрет може право оставили. само са оних положаја где се нешто зарађује. Јер нико се не буни против тешI<ог рада жене и деце м у жем и ве на поборниI<е фашизма, они· исти I<ратије догађаји оцем, ноправно одре­ ђени став. жена, ним 1 рам док данас приликама, тај претставља јег се жене стички у промt~Њ~· исти центар окупљају. покрет про" око Ј{С•­ Фемини­ претставља ж~ну која ради, претставља напр•~ !rну жену, а бори се за права сних жена. Сам покрет постоји још определили једнаку надницу, во на рад жене упути жене лазиле у друштвени темпом живот, у­ ла- 1·ано су освајале позиције, о ЈШ, тек је светски рат увукао и жену у вртлог под производње. изванредно кама. морала способности. године су Жена тешким је прили­ да опроба своје Прве послератне имале да поправе оно што се годинама рушило. Тако су жене могле да учествују у производњи у још већем броју, јер је и њихов рад био потребан. Оно што су прве феминистич­ ке организације деценијама тра­ жиле -- право гЈiаса добиле су жене у већини напредних зе­ маља доста лаI<о, по очигледној потреби. Учешће жена у јавном животу створило је читав низ социјалних установа, I<oje на пр­ вом месту служе" заштити ција. После неI<олико година полета долази при­ талас оп­ ште привредне кризе који на пр- 4 широке соци­ нако право родитеља, једнак олакшање развода и зараду, - и пра­ може да исI<ључиво путем де­ мократије. Пр ог рам баш ште тије. бро, дним са тим, што постаје део оп­ борбе за очување демокра­ Јер видимо данас врЈiо до­ да су фашистичI<е земље је­ декретом одузеле сва она права која су жене I<роз дуги низ година стекле. Фаruист~-tчка иде­ ологија оснива с е на томе да же­ ну сматра другоразредним би­ ћем које није способно за јавне послове, према тоые мора да се врати домаћем огњишту. Фаши­ стичI<о "домаће огњиште " је највећа заблуда, којом су жене заваране да спречава високе без борбе препусте своје друштвене положаје. Да- се немило­ се њихов приступ на школе. Насупрот томе видимо демо­ кратске земље као што је Фран ­ цусI<а. У борби за очување демо­ жене јиЈiе су са су наступиле мушкарцима, себи сва права, рав­ осво­ и данас их видимо на највишим положа­ јима државне управе. Научник као г-ђа Кири-Жо ,шо , и друге могу да служе пример да у свима женама де мократсI<им за зем­ љама само сrrособност одлучује положаје, и жена је силом при­ лика приморана да прихвати је­ дан од ова два Промена у феминистичI<ог по­ крет а добија нарочито значење али ма најбоље правца. суштини се феминаз­ испољава у реду којим се постављају захтеви. Досадашња главна тачка феми­ нистичI<е борбе, женсI<о право гласа ~ добија другостепено значење, а на прво место ступа један захтев који су феминисти­ чке организације ратним годинама тек у истак~ е , п осле­ а то је борба за мир. Фе~1Инизам не тр<~жи само изједначењ е са му­ шI<арцем, јер данас то изједна­ чење значи једнакост у беди и незапос.'!ен о сти, ј е днакост на бо­ јиштима и у смрти, него изједначење и једнакост тражи за све људе у једној лепшој и бољој бу дућности. деце и матера. Жене постају свесне својих права и то хоће да оси­ гурају преко својих организа­ вредног жене }алне установе, у породици јед­ морал, спорим и да заузму своје место у табору демократије. Јер и сам фемини­ стички програм, који тражи зэ жену право гласа, за једнаI< рад од почетка 19 века, али дуги нн:~ година није могао претстав.1ыm1 све жене. Све до светског рита, су врло су пољопривреди, срдно ую1ањају и најспособније жене из свих плаћених места и свет поделили на два табора; на поборнике мира и демократије и заузме у где она ради упоредо са својим До пре кратког времена про­ да и гласа, Значајно је и то да се жена грам феминистичког покрета ни­ је могао привући широке слпје­ морао да али не може да бира. Зато су јој сусреће са осталим струјама, !<О­ је хоће да одбране слободе ,1ич­ ности. Они догађаји који су цео хтео само Жене ширите наш лист. Помозите нас претплатnм и сарадrоом �Бахрија Нури Хаџиt.1. о Истамбулу Доносимо ресантю1х ше неколико места омиљене госпођице новој из врљо позоришне Бахрије Турк.ињи, на "Ус меним инте· п~редавања умет ниц е Нури које је новинама" Овако не говори само млађи свијет. Гази нема противника у Турској. И ста рији га поштују јер је он ишhерао из Турске на· Хаџић , о одржала стран и Новинар· капитал вређало ског Удружења. и све што п онос турског је народа. Али се мора рећи да су Га з и­ јеве највј е рније при6алице же­ Нарочито после Газијевих ре· форама, овде је све у знаку пре· порода . Нема више ни феса ни фереџе. Све је одахнуло. И му· не. Г1ос.1е вјековн_ог ро п ства , оне су стале раме уз раме са м у ш­ нар()· карцима. fЪима су итво ре н ~ сп е шкоЈЈе, сва мјеста и · с в а з в ања у држави. Оне су изј е днач е н е п р ед чито, ослобођено вјековних пре законом са муш1.:арци:v1а . Оне су драсуда и тешких окова вјер· ског фанатизма. Код њi:ix се све· изменило, све је ново. Остала им своји господари . Оне се сл о бод­ но крећу по Истю.1булу. О н е се слободно купај у са м у ш к а р цима на м о рскш~ плаж а:-.1а. Оне се но ­ се као св е Европ љ анке . На прсте се могу избр о ја т и земље у Европи у којима су ж е ­ не судије . А у Турској са д а већ двадесет жена дјели правду. У шко је и од женско, али женско старога учтивост и он1е­ ност и урођена способност за културу и цивилизацију. А како се жена осећа у мод<:р­ ној Турској? Ево једног прю1е­ ра . Кад сам би.11а још мало дете, тамо пред рат, једна наша 110 знаница из Сарајева, Хајрија Г отишла је у Турску. Забуљена у димијама и нанулама отишла је Хајрија у Истамбул. Мислила сам да је нећу више никад ни­ дети. А прије неког времена кад Жена Само судија понеко у нон.о ј вири Турској кроз муше­ бак. Можда F1е т е ПОМИС ЈЈИТИ да су Турци само пре д свијетом Евро­ пејци а да су у кућама остал и И­ сточњаци . Боже сачувај". Посе­ тила сам не колико 1< ућа . Нико не сје ди на поду и не једе пр­ Истамбулу има више жена адно­ ката него у Београд у . Универ ­ зитет и у Анкари и Царигр а д у препуни су младих д јевојш<а к о­ је ће да н ас сутра заједно с а му­ шкарцима узети управу Тур с ке у своје руке. Двије младе Туркиње овнх да на поставиле су са својим а еро­ сам била по зва на на једну свад· бу у Истамбулу, сасвим случа1н о, наишла сам на Хајрију. Пра­ стима. ва Европејка : негде у запа дној Европи. Сви људи и жене рек ли су ми једно Нико .више него жене помог ле су Газију у његовој борби на о­ бразовању турског народа. Када је уведена латиница прве су же­ ист.о: не Гази је наш спасилац. Же­ лимо му сви да живи три вије· буквара, позвале и ста ро и мла· до и почеле да их просвећују. ка. За ни налик на ону Хајрију што је пред рат пош.11а у димијама и са печом на лицу из Сарајева. Њој прошлост .11ичи на - страшан сан. "Је ли могу:lшо, лијепа мо­ ја. " вели она на српском језику, "да се још жене у Босни п окри ­ вају? Видиш ли шта је наш Га­ Мушкарци и жене гово­ рили су слободно једни с дру­ гима. - Имала сам утисак да с~м пл анима два пошле у њихо вим нова народ рекорда . са го:'v!илама примјером по11ш1 зи овде урадио". Око ''Хајрије стај ала су њена дјеца. Једна ћерка има петнаест година, назије иде у и шести говори разред одлично гиr.1- ен~ле­ ски . А и наша Хајрија са гости ­ ма час француски час турски. Свадба се славила у хотелу. Мушкарци и жене сједили су за­ једно баш као свуда у Европи. Вјенчање није било код кадије него на грађанском су ду. Исто тако и растава се обавља пред редовним грађанским Муж не може су ди ј ом. више као досада, и као што је, жалибоже, код нас још увијек, да жени каже: "Ти си пуштена " и да је из куће на­ јури. А какве је свадбе гледала Хај рија у Сарајеву? Мушкарци и жене далеко једни од других. Анмфабетс~<н течај за жене у Турској 5 �Г-ђа д. Зечевић, претседиица Лиге жена за мир и слободу, о миру Г-ђа Зечевић била је љубазна да од­ родне . говори нашој сарадници иа ова три пи­ Шта тера жену у борбу за мир? 1. у подизању нових заузимањем побољшање временима за у жена и ме За време рата када се пореме­ те и онако неуравнотежени и не- су и мушкарци, народни посла­ ыици, сваки у свој изборни о­ круг. Сам Гази вршио је дуж­ ност учитеља, зато су га прозва­ ли Велики Муалим (учитељ). Туркиња има право не само тајно да гласа, него може да уђе и у парламенат. А у многим земљама културне и напредне Европе ово право немају ни му­ шкарци, а жене се тјерају у ку­ хињу и средњи вијек. Нас босанске Муслимане, че­ сто оптужују да би цио дан сје­ дили и кавенисали, да смо лије­ ни, да ћемо цијелог живота о­ стати у мраку и незнању. Нека вам одговоре Босанци 1<0 ји су се иселили у Турску прије педесет, двадесет година. Да ли је и с њима тако? Ја сам улаэ11ла у њихове куће и дивила бистрини и напредности се њихо­ вих жена . Босанци у Кемаловој Турској одлично су се снашли. На њима се не види ни трага од уч малости босанских касаба. О­ ни , може се ре!ш, спадају у нај напреднији елеменат у Кемало­ вој Турској. Њихова бистирна и вриједноћа, којој је Кемал дао одушка, довела их је у прве ре­ до ве. Међу нашим људима има претседница Лиге и сређени жена за мир слободу друштвени односи, же­ на је изложена свима невољама које рат са собом носи. За вре­ ме ратних заплета мушке радне снаге напуштају своје домове и остављају породице обезглавље­ не, а жене и децу препуштају својој судбини. Наши синови, над којима смо бдиле дан и ноћ, брижно их неговале и васпитале по цену највећих жртава, по­ стављају се за мету "неприја­ тељског" оружја. Наши мили и драги са којима смо везани нај­ искренијом сестринском љубав­ љу шаљу се у страдања. У мо­ дерном рату, када су и домови отворени нападима непријатељ­ ским из ваздуха, жене и деца је­ днако су изложене директним опасностима за живот, као и рат­ ници на фронтовима. Из тих ра­ злога жена се мора борити да се онемогуће ратови и радити се његови 2. отклоне да услови. Је ли жена успела у своме до­ садашњем раду за мир? Од свога првог иступа на по­ зорницу јавне делатности жена 8 а маса ја и других манифестација дан примирја 11 новембра, дан 18 Прве маја и на на конференције хашке у другим пригодама стварају јавно мишљење које he се увек определити у случају потребе за мир. Настојимо да се из ђачких уџбеника избаце сви чланци који развијају мржњу према другим народима, а који могу да рата. посеју семе ра~дора Југословенска лига и жена за мир и слободу провела је ове године једно писмено гласање за разоружање и мир и добила је за то преко 600.000 потписа. Овај рад био је примећен и на међународним конгресима за мир. Што је до сада учнњено у свету и код нас за мир то је са­ мо почетак једне акције која има да се в.оди у будућности. Ка­ да свака мајка буде свесна да је мир највећа благодет и једини ства, онда ће оне сматрати сво­ ми­ рољубивих идеј~ у народу. У томе је имала и успеха. Књига Берте Сутнер ,,Доле qружје " усталасала је ја~но мишљење и била претходница прве мировне заслужне плана. страни, ља у сузбијању ратних опасно­ сти и ширењу мира. Она сара­ ђује у свима међународним уд­ ружењима која имају у свом програму обезбеђење светског мира . Наше жене разним преда· вањима, приређивањем академи­ предуслов мира и ширење ког на жи­ ла за идеале других Босанаца вриједно по­ ~1аже Кемала у извођењу вели­ посланика миран се са свом одлучношћу заложи­ конференције у Хагу и конфе­ ренције за разоружање у Жене­ ви. Лига народа, која је створе­ на да буде чуварем мира у све­ ту, основана је у главном на принципима које је претседник Вилсон добио од Џен Адамсове и за Наша жена иде кораком са женама из најнапреднијих зема­ г ·ђа Д8RllQ8 ;se11U1111, жене неправда. основица З. Је ли наша жена што учинила за мир? опет као најмање заштићене највю.џе страдају . Из тих разло­ друштвених дата вот. У га жене треба да раде да се у друштву задовољи социјална правда, јер су оне на удару свих сло­ питања повољније решена и ти­ за друштву и да јавно раде тамо су друштвен;.~ каквих невоља и кри­ породици мир имају више права и могућности генера­ положаја. свога за блема, а решавањем тих питања избегавају се сукоби, борбе и ратови. У којим државама жене ција, дакле будућности народне. Ово традиционално стање женlf одржава се законом инерције и моћи ће се поправити једино енергичним жена ла на решавање соџијалних про­ Жена је у подређеном поло жају и у породици и у друштву иако је сви сматрају темељем породице и најважнијим факто­ ром лиге боду. Али рад жене био је посред­ ним путем много обимнији. Же­ на се свом својом душом баци­ тања: оснивачице Међуна- јом светом за прогрес дужношћу човечан­ да своју децу васпитају за мир и да све догађаје у свету приказују са једног мирољубивог станови­ шта. Што више жене буду за­ узимале функције у јавном жи­ воту, оне ће све више, нарочито као наставнице радити и васпитачице, братства и солидарности међу људима. Та­ ко ће жене осигурати свету мир и учинити највише за свој на­ род, за на ширењу културу и човечанство. �Пут ка слободи Једна мануелна радница пише ... У време рата било ми је око десет година. Тада сам чула да говоре како нисмо слободни. На моја питања зашто нисмо сло­ бодни старији су ми одговарали: По његовом доласку били смо сви уписани у школу, а он је сам предузео бригу о храни . Најста­ рији брат по свршеној гимнази ­ ји ступио је у суд. Отац је стал­ но био премештан са службом из места у место." због полити­ ке» како је он причао. Када је због тога што нам непријатељи одузимају храну, стоку и све што је потребно војсци по це­ ну нашег гладовања. Дакле за долазио да нас види, време рата упознала сам стање у ишле су са отвореним очима кроз живот. Баш у тој фабрици уништене старе су навике. код мене донекле Остатци старога живели су још увек у мени али давао савете, а на нас децу често коме нема слободе, а· нарочито сам о слободи мислила кад сам и је викао. Овластио је једног ро­ свима је била гладна. И тако ми је већ као детету слобода постала дра­ се бојала да у ње­ ди, и у тој бојазни сам је тра­ прила­ очева плата није могла да их све подмири. Једном је са оцем жила више ћали и материјални трошкови, а ном недостатку не умрем од гла­ се нису . могли ђака да се стара о нама· јер је мајка била изнемогла. Ми смо сви били одрасли, па су се пове­ га, јер они годити новим условИма. дошао неки човек и дао му је до­ сам на сваком месту, па чак и у дечијим играма (После као од­ ста расла, увидела сам да и сити љу­ селили у другу кућу. Одмах по селидби ја и један брат отиш.11и смо на занат. Рођак се често опи­ јао, псовао и тукао ме. Опет сам у мислима долазила на слободу ди могу бити без слободе). Та­ ко, када би неко хтео да намет­ не своју вољу као општу, ја сам се бунила у име слободе. Деца ме због тога назваше "Слобода". Након дужег времена ми деца уместо да се играмо излазили бисмо на улицу и посматрали војску у којој је било и црнаца. Ускор о је цела паланка била њо­ ме преплављена. Сада о слободи нико није више говорио већ би свако сакривао што је имао: пара, и донела после чега одлуку: смо да се пре­ сама из­ државам. Отишла сам у град и ступила у фабрику као текстил­ на радница. Посао сам брзо на­ учила, али се надница споро ди­ зала. Била сам приморан~ да на­ пустим ову фабрику и да потра­ жим у другој боље услове за живот. Ступивши у другу фабри· ку запазила сам да су и нице исте као у првој: Носећи брашно из воденице била сам потпуно одвојена од осталих жена које су ишле с мо­ јом мајком. Постајале су ми већ досадне, јер чим би се виделе се су мислиле ја, - на други ту рад­ о свему начин него једноставније; о свему су говориле слободно без устезања са џакчетом брашна, почеле би одмах са старом причом. "Брзо ће нам се људи вратити!". А ја удаљена од њихових прича, Цуца Сокић: Праља Пословођа ми­ фабрике био је слила сам о многобројној војсци пензионисани аустријски официр која је исто као и она пре кра­ који је задржао ла ствари, ломила плотове и пља­ особине. чкала све што јој је требало. Чудила сам се зашто се старији радују овој војсци, јер сам уви­ ђала да нема никакве разлике рала за почетак рада викао Је: да уда ри једну радницу. Закон­ ска повереница је устала у њену заштиту, али он је навикао да буде неограничени господар и напао је поререницу тако да у­ мало ШТО није ДОШЛО ДО физи­ чког обрачунавања. Одмах ~мо ђењу старешина. Једне вечери у дубоку јесен дође ми отац . Били смо сви ра­ досни и он нас је миловао. Два брата јашила су му на колени­ све устале и отишле у синдиюш­ ну како сам још као дете себи наш многе деце. интер­ постав­ љала било решено кроз практи­ отац није остао у рату богаљ као очеви је Тако је шпање слободе које га по глави и по рукама. У кре­ разговарали организацију која венисала, и ред је заведен. ма а нас две сестре миловале смо смо војничке "У строј ", а за свршетак рада: "Ьољно" Тај човек је покушао између војника који краду и о­ них који реквирирају по наре­ вету све Када би фабрика сви­ Деца ~а периферије чни живот. 7 �Данашња муслиманка у Босни Све до манске Каю у скора жене жене је ових или људи су оне потчињене муслй­ изузетан. феудалаца служби строго положај био биле обичајима ~ю је су налагали патријархални од носи и верск·И прописи. Ти оби­ чаји стављали су муслиманску првог који наиђе. Тиме се обја­ шњује велики број несрећних , бракова и чести разводи. Девојке се удају врло рано: почев од 15 год. а понекад (али то су већ ређи случајеви) и од 13. Отуда велика неотпорност и смртност прворођене деце. 18, жену у бесправнији положај не­ 19 и 20 год. - rо остале рок за удају. Тањо , жене у нашој муслимнака· земљи. није см е ла то је већ крајњи Покривање и сакривање жене напустити куkу нити .иkи откри­ пред вена; по­ конвенционалност која са новим вољи. Жи генерацијама све више изчезава . имала се безусловно коравати мужевљевој вела је, једнюставно, роба који није смоо животом имати сво­ мушкарцима Чим девојка је дорасте обична за удају почиње да меће на лице "печу" јих жеља· •ни црохтева . Због та­ (вео) и облачи "зар". На улици квог свог се ретко среће неоткривена Му­ се поло·Жаја муслимаака у влачи.ла ла је сама слуге своrа за куЈiа ради он е Општа да је кад се и и отргну привређива'Ј\И породице . почеле оштр.е одвајале жена п·очну полако кри­ (то су већином мла­ де девојке из имућнијих поро­ дица). Прича се, како су се не­ живе­ натерала жене одржања су се ти и себе, осмаљенице мужа... и 0 QеСпослица муслиман с ке юд у животом границе муслиманке Тако· изглађива­ -које су од •остали•х Муслиманске жене сврше мек­ женску децу тељске школе. у средње или Примарни учи­ узро!с је патријархална стега под 1<0 јом се женско дете одгаја, схва­ тање да је жена преодређена з::~ рађање и кућевни посао. и вер ­ ски прописи који је спутавају. Као последица првог узрока јавља се неминовно и други, а то је прерана удаја која онемо­ гућује похађање школе . Удајом заувек кида са школом и посвећује се искључиво дома­ ћим пословима. Често су од пре­ судног значаја рђави примери школованих Муслиманки, који одвраћају многе родитеље да дају кћери на школовање. Најзад, узрок споредног зна­ чаја који се јавља више као об­ јективна сметња јесте закашње­ ње у момци да би пењали видели на девојку мунаре или основну и средњу школу су поткупљиваЈIИ укућане да је по­ кажу. Видети девојку била права реткост. то је - Данас, ме­ ђутим, девојке могу да "аliшку­ ју" са момцима на капиџицима, преко тараба, са прозора ... теб (школу за верску обуку) и највише основну шкоЈ1у . Права је реткост да родитељи дају жена слиман ка недељним састанцима и на тзв . "те­ феричима". Док жене средњег сталежа ра­ де у својим сопственим кућама, сиромашне иду у надницу, слу­ же, перу по кућама веш, рибају шију и раде ручне радове за но­ вац. Ручни рад, а нарочито "ке­ рање" омиљен је и врло раширен код Муслиманке. Њему посвећу­ је она највише времена. Као најбоља илустрација дру­ штвеног и економског положаја жене м_оже да послужи 9бичај продавања сиромашних жена у Македонију, који се све више практикује . То долази с једне стране услед оскудице у женској Затим, укорењено схватање да је за жену једино прибежиште и уточиште брак и према томе девојка која се не уда на време, да је промашила циљ. Ако девојка не може да се уда у свом месту, за њу ће се увек наћи купац из Македоније коме је потребна радна снага. Цена по којој се продају жене варира између 500 и 3000 дин. На ста­ ници увек има трговачких агена­ та који су ту специја.Ј1но за то да дочекују странце са високим фесовима и да их упућују куда треба. Под каквим условима живе ове жене у Македонији, најбоље показују чести случајеви бек­ ства. Истина , многе од њих код којих је економски момена:­ одлучујући газдинство нашавши о кю<вом тамо код кућ е нису ни сањале саблажњују се. Ту свакако, пресудни значај има тежња већине од њих да и­ мају своју кућу, свој домазлук или бар илузију да је то њихt>­ во. Оне пре т постав љају да буду сите, па макар по цену своје сло­ боде и свог достојанства. О то­ ме сведоче и писма у којима се понеке хвале како имају у изо­ биљу млека, сира, кајмака итд Економски моменат је, дакле, одлучујући али је понекад и он слаб да приволи жене на услове недостојне човека; нечове• . но поступање и немилосрдну екс­ плоатацију. Што је најгоре, вла­ сници купљених доведу њима у жена, пошто их врше са Македонију, даљу 'Грговину препрода­ вајуlш их по много скупљој це­ ни. На тај начин жена претстав­ ља поред радне снаге и ствар у промету. радној снази, која је готово бе­ сплатна у :жвиру брачног "уго­ вора" (за минимум егзистенције век жена ропству обичаја, с друге стране је ту ексnлоатисана горе Али док с једне стране још у­ велики жена живи него теглећа стока. За њу не по ­ све стоји, предним уопште, радно време, па према томе ни одмор. Дакле, њен п оложај је гори него поло­ јача муслиманских потчињености покре·т муслиманима међу да се и на­ же ­ на открије, да се женска деца шаљу у школу.и да се укине оби­ чај затварања жене међу чет ири жај свог мужа!) а с друге стране у­ след све већег осиромашења ко­ зида . .1 ику дуже је нагони чак и родитеље да тр­ уседелица. Често се при томе не поставља питање за кога. У не­ о бузданој тежњи за удајом сла­ бо се пази на избор а уз то де­ војка нема готово никакве мо­ п• ћности да ближе упозна сво1· гују са својим кћерима. Томе треба још придодџти апсолутну бесправност и зависност од по­ је последица третирања жене као нижег бића, без слободне слободе, нагло се еманципује. Када већ једном изађе из оног скученог оквира у коме је дота­ да живела и пође у школу или на рад, она се више не враћа на­ траг, о покривању неће више да чује, а своју прошлост сматра воље и без правне способности. срамном и понижавајућом. ако остане с ) · ђеника. У даје се, на срећу, за 8 родице, односно старатеља, за у због задржавања у мектебима. Гла вни је циљ дев ој ке да се што пре уда, јер се сматра за ве­ срамоту с .чушкиње, јер она ради више број што МусЈЈиманска жена кој а прес:rавља здрав елеменат жељан · �Разговори са женама-домаliицама У овој ћемо рубрици објављивахи свију сталежа. Пратећи жену на свим разговоре оњим заузима и на юојима корисно делује, даћемо слику о то·ме како жене У првом нама, које тили саме мисле о броју објављујемо су с.воју СМIО се дакле, најпре радним нашим које читаоцима женама, она данас непосредну свом положају. раз говоре енергију, са положајима, са женама-домаћицама, са же­ вољ у, свој живот, посветиле кући. оним женама, чији је Обра­ рад и труд најмање При· зната, о некој награди да· и не говор имо . М. Ј. жена инжињера дим. Кувам, спремам кућу, сама приватног чувам чиновника У једној од типичних бео­ градских кућа зиданој за ренту, подаље од зазвоним чаршијског на вратима центра, приземног стана. После кратког чекања врата се отварају. Једно љупко, разиграно дете ресовању за у великом дошљака, инте­ спречава ми улаз. Његова мама мора прво изгрдити, тек онда га могу да уђем. У полутамном претсоб­ љу љубазно се извињава за ма­ ли инцидент' на вратима млада жена у ном стању видљиво очекивања једна напред­ новог чла­ на породице. Најзад, у укусној, чистој трпезарији заузели смо место, а ја укратко износим циљ свог доласка. "О, ја само добро могу да кажем о свом положају као до­ маћица, као супруга... Али знам да је мој случај редак". Многе - су ми се жене жалиле да мужа потцењиване ... " Како мислите, госпођо, ме : вреди ли женин рад су о ван од то­ .ку­ ће, мислим кад и она привређу­ је, више или мање него рад који и ви радите-у кући? - "И ја сам била запослена, радила сам као чиновница у једном приватном предузећу. Много и напорно. А кад сам у петој години брака, непосредно пред порођај, напустила своју службу, било ми је тешко ср цу " . Због смањеног прихода? на "И због тога. А о кућанству појма нисам имала. Али видите, све је испало добро. Изгледа да - свака жена има урођеног смисла за послове у кући, ла и ја. До­ шло је и д~те, приходи су били мањи, али ја сам се снашла. И верујте, ону зараду, којv сам кроз пет година сваког првог донела у заједницу са мужем, надокнађујем мојим радом у ку­ ћи, са шrедњом и пажљивим га­ здовање~if . Само за грубе посло­ ве држим помоћ, иначе с::~ма ра- дете, мање ствари сама шијем и то се научи штедње ради -, лети се побринем о зим­ ници, и да колико се на томе у­ штеди, увидела сам на пракси. Цели мој дан је испуњен најра­ зноврснијим пословима". - Мамице, мамице, где је дру­ га Мирина нога? прекида нас мала враголанка држећи у руци Миру, лутку инвалида, и у инте­ ресу даљег несметаног разгово­ ра, обе смо се дале на потеру за изгубљеном ногом. "О, колико пута морам ја у току дана да прекинем свој рад за такве и сличне ситнице!" Дете тражи од вас и забаву, не само помоћ приметим ја. - "Па да, и то убрајам у сво­ је дужжности. И радо их испу­ њавам. Али тешко и заморно је то. Због 5-600 динара, како се данас плаћа жени-чиновници, и­ пак не бих то препустила ни­ коме". Имате · ли прилике, госпођо, по~~ад и за разоноду? - "Ми врло ретко излазимо. Мој муж сам неће никуд, а ја не могу с њим због детета. Немам на коме да га оставим. А одс1д ћу још мање стизати на то, оче­ кујем другу бебу". Велика много су брига кошта приходи ког обично света не данас њихов код расту деца, одгој, а чиновнич­ са трошко­ трошкова. Мој муж напорно за­ рађује своју плату .. па мислим .. ипак немам да права ... полажем рачуна... живим ја су потлачене и ниподаштаване од мужа страшно жалим. Ја mатрам себе потпуно равно­ правном са мужем, иако ми ту једнакост закон не признаје . " О борби жене за изједначење у правима са мушкарцима ... ? - О томе причајте ви мени прекида моје питање живо заинтересована млада жена желела бих много да знам о ра­ ду тих жена, које се залажу за све нас. Једва већ чекам да и­ дем и ја да гласам, интересујем се за политику!" Изгледа да се мој песимизам очитавао на мом лицу, јер пре но што сам ишта одговорила , она насмејано продужи: - Знам ... знам... али док мо­ ја кћерка одрасте ... И док ме љубазно испраћа до­ даје: ко Кад би се рачунало"' врсте послова мора коли­ жена да посвршава сваки дан, не би подцењивали. Ја се нимало их не осећам подређена мужу што сам "само домаћица". зато А. Р., жена етолареког радника - "Мој муж ми даје целу сво­ ју плату, ја морам да водим ра­ чуна о томе да на све стигне. Ја нисам потиштена због тога што лично знам толико и свој лични живот ... Жене које вима. ја сад уздржавам се ... 11наче ... не бих ја дозволила да ме мој муж држи под контролом,__ немам ја њему да не лривређујем, оно што је заслуга. имамо, Треба и јер моја имати много Тамо где престају вишеспрат­ нице, на граници између "варо­ ши" и периферије, у дну једног дугачког дворишта са неких де­ сет једнаких станова од собе и кухиње, имају за 300 динара ме­ сечне кирије свој дом моментал­ вештине да од оно мало створим но све. то". и његова жена, обоје већ у пе· тој деценији живота. Киша, која О једнаким правима ... ? "Док сам и ја зарађивала била сам слободнија у трошко­ вима за себе, помагала сам и своју породицу ... а сад, богами, ипак се уздржавам од личних запослени столарски радник је целог дана неуморно падала, расквасила је некалдрмисано двориште, и блато се у дебелом, гломазном слоју нахватало на моје ципеле. Како ли ћу да уђем 9 �у чисто избрисану собицу, ми­ слим се ја, мада ме та сува, прl>· седа жена, коју сам тражила и срећом затекла код куhе, већ по дру ги-трећи пут позива да у­ ђем. И р е шила сам се. На врхо­ вима прстију. - Уђите само, не мари и да мало упрљ а те патос, сваки дан це њено као да се озарило од да­ положај, његов углед, ја де:~им л~>ке с њим, али су то његове ~а,-.11уге. наде. " Жена је искоришћавана, '10.Г;­ само грађен " . Пишите о томе каже ми А. П . жена столарског радни · ка да је и домаћица радна жена , а баш не важи данас ни­ Не треба зашта. " м орам ја то да оперем, јер кад ми се вр ат и до несу муж они љ авштине и и син много са са посла више собом . су кад дођу, па не гледају баш на т а к ве ситнице . А ја, хајд, па сва­ ки дан рибај". Иако смо сиро­ тиња, волим да ми је чисто ". Па тако дан уз дан, слове, стотине питате шта увек врсте, сам исте па радила, по­ кад оно се се и не види." А уморите се мн ого, зар не? - И још те како! Више бих волела један посао да радим, па б аста, него овако" . А ц е ни .1и бар ваш муж тај ваш посао ? - Којешта. Људи не цене женин посао, дођу на готово, и не питају одкуд т о. А човек ни• кад не би у мео као жена.. Она се снађе . О на држи куhу, ако ,ie о на сп о собна и од ништа he '(а с твори " . Кад је штрајк , или кад .iема посла". јести се мора у ­ век . " жена he да нађе опет он:Ј најпотребн иј е. " Шта вреди Да човек д о в у ч е много у куhу, ако жена ниј е сп ос обна, неh е се ни­ шта имати. А сваки неће ни да да све". Све од жене зависи " . А одкуд т о онда да мужеви не виде корисност и вредност тог р а д а ? Жена даје · целу своју сна­ гу, с воју младост у кућу, а муж на рад само колико мора. Они су ипак ти, који сма т рају да ~У жене з ато т у да их с лушају, а - зна т е г о спођице , - п римет и - као у поверењу - на ш и људи хоће жену често и да туку, а то ј е велика непр а вда! Ту устане забринута лица и у м о рног погледа, приђе орману и извади рад , па з г овор, њем , неки се са као својим започети ручни врати да продужи очитим да од ра ­ интерес о ва­ тога чека неформулисаним лек јадима. "За сина радим џемпер" -· објашњава . - "иде зима"". "Ма - не могу да седим скрштених ру­ ку ни забога!" И насмеје се ИЗ · вињавајући се. Кад сам јој причала о феми­ низму, о циљевима тог К. М. жена професора покрета, На Дедињу, иза увек затворе­ них капија, окружена негова­ ном баштом, отмена, пространа вила, где једног сам осветљен салон, на у комотну жену Ра· шири осе· отсечена од сам пре мало фотељу, оног одак.1е дошла, чекала сам на домаћицу. да, да пише­ - почели смо право да вам кажем, на С.С. државна чиновница и жена државног чиновника Ништа не карактерише више .J!f!1BOT једне чиновнице, која је исти мах и околност како младом, домаћица, него сам ја са овом културном, радном же­ ном разговарала. Све се обавља разговор. Нисам ја о томе, што ви жели ­ те да знате, а "женска питања" нисам ни .:ги­ гла. Знам да има :Жена које раде за нека права и . шта ти ја све знам. То је врло лепо! у Немојте о мени те , није то за мене . " жена то је мени све, то Ј1ико окупира, потпун о света - његова он да ме потцењује, кад ја сама гледам на љега ()Д доле на горе. Али, мен~ је до­ бро. Задовољна сам са _БОЈИМ положајем. Жене које су и с ;н1е запослене, питајте њих, оне , ве­ рујем, имају више -да вам кажу. hање сигурности и мира . Уваље· никад размишља .ла . Госпођо, велим ја, али то зна­ брзо, економише се са временом до крајности. По подне у пола три сам отишла код ње. Зате­ те и 6-:з размишљања да сте су· пруга, мајка, да сте домаhица у овој куtш . кла сам је баш при ручку . О, па да! Са задовољством осећам да кућа припада мени, и она не може без мене. Ја сам ue- l нам . Док ручамо, можемо да разговарамо. Журим, на:име. У три имам опет посла. Знате, ја се увек журим. И у јутро када -·- ли дан заузета, иако у правом смислу речи не послујем, јер и­ мам ко то да рачуна • то о ради ." с вему, Је п оса о . " па али в .:>дити надзиравати >;' деца". ~во и Тек што се вратила из канцеларије. Изволите само, не сметате - идем у канцеларију и у два сата, кад се враћам . Жена иако је за­ послена има пуне руке посла и да у кући. О свему треба водити ра­ На з воно се појави собарица, о стану. Мој муж ми често каже "алал ти вера"". А ја нисам ни­ вам и х покажем! прими тихо де , и од чуна: изговарани налог, С· некуд са спрата, крi.з ди ле - а , појаве с е после некrмико тренут ака јед а н дечко, (иде већ у шко лу ) и његова сестрица. Ле­ пи, здрави, ч исти, учтиви. Ја их васпитавам, цели мој д а н посвећен ј е њима. Кад - баш морам и по п а тосу се В'/Ч\:'~1 с њима, возим о се лађом, аутом, возом, а богами, понекад ми је тtшко у мидеру се сагибатlf, пу­ зити ..." Видите, госп о ђо, и ви имате и дужности и обавезе, и ви испу­ ња в ате један з адатак ... - Један? Многе! Мој муж је ле1шр, заморан и одговоран је његов р а д . Ја са м се посветИЈ1а њему и деци. И све што је -: и о мужу, и о исхрани, какав изузетак. Жена - и у то сам\ уверена - куд и камо је способ- , нија за разноврсне послове не­ го мушкарац. Разлог је тај мислим llЏ'O су наши мушкар­ 0 ци васпитани тако да их жене служе. Да ли бисте оставили службу да би олакшали себи живот? - Никако! Спремила сам се за јавни рад, свршила сам фа­ култет, волим своју професи ј у , а и материјални разлози нису на последњем месту. Моја запосле­ ност као што се види -- није ниуколи к о у опречности са тим да будем и домаћица . И ја у мем да кувам, спремила сам чак и ти­ зимницу . Видите, имамо и пара­ ме у вези. Да ли : :е сматрам од мање вредност11 нега мој дајза и пекмеза и слатка и ком­ пота показује ми малу о с таву чиновница-домаћица. Друге же­ о тежњама жене за ослобођење од подређеног положаја, њене муж? Па су се очи заблистале, уморно ли- Л}1фикацију . 10 посетила професора-лекара. скошне одаје у партеру, са многобројним сијалицама бли­ ставо зато што сам Мене мој живот у породици, универзитета пр­ Уморни Ја сам ово што сам у друштпу цењивана, јер њен рад није нп­ жена, свакако . немам вишу Ја сам .:амо шкоЈ1ску Његов ква­ друштв ,~ни не недељом се одмарају , баш слда развијем највећу а ја до- �Црнкиња прича о свом маћинску акцију. Мора се стићи на све . " А дете? детињству "Немамо деце. Али не зато - те су страшно мале. Од мене се још и одузима половина плате, 1 Зовем се Ада Брајт, стара сам година и имам седморо деце. Али свега је петоро остало жи­ во. Рођена сам у покрајини Те­ неси. Тамо су ми рођени и отац и мајка. Отац ми је био пољо­ привредни радник. Сећам се још како су он и мајка заједно из­ јер сам лазили што се бојим још већег оптере­ ћења пословима, а н е ! Нашла бих ја и за одгој детета време­ нс~". Ми не можемо да имамо де­ це из новч аних разлога, иако обоје радимо. Млади смо, а пла- удата" Баш толико да не можемо да имамо дете". а во­ лели би". много. Мислим и не гледају радо ж~­ ну у јавној служби . - "Сада је мода да се говори о томе да запослена жена 46 зане­ марује своје дужное,ти "као чу­ вар породице", да се извлачи од , на поље и тамо читав дан радили. Тада су ми биле три године. Мати је добивала за дан 25 цента, а отац 35. Ми, деца, морали смо код куће остати, сами себи препуштени, старији су морали пазити на млађе. Бит1 смо сиромашни. ства, и т. д. Али они који тако говоре неће да размисле о дуб­ Мислим да моја мајка није нн· када имала више од 50 центи . И она, и отац добивали су своју зараду у неким папирним боно­ љим вима, које су у дућану, у којем тешке одговорности разлозима данашње нездраве ситуације. економске и материн­ Када социалне другачије него скроз буду прилике данас, жена ће своје способности на многостру­ ки начин умети корисно манифР.· стов ати. - "А оно што кажете за бор­ бу жена за једнака права". Рз. дим и ја на ширењу феминисти­ чких идеја". али наше су жei·Ie тешко покрет љиве, треба их ра­ љздрмати, јер ми ћемо само онда успети, ако са уједињеном сна­ гом бу демо тражили оно што нам већ давно припада ". Радо бисмо разговор проду­ жили, дотакли смо тему о којој би се много дало разговарати, али три сата је, и жена се жури . "Идем на једну конферен· - цију за мир станку - живахно додаје при ра­ и са пуно наде та млада радна жена . "Ако бор­ ба за грађанска права не ус­ пе да раздрма жену, ваљда ће борба за мир, која је данас т;~ко неопходна, пре учинити своје, јер свака мајка, кћерка, сестр~ или супруга зна већ данас ruтa би значио рат. Ми жене нећемо рат! " су морали куповати, примали нова. Ја сам у кући била једина слушкиња . Црнац се не сме потужити на своју надницу . Сећам се како је Ку-Клукс-Клан убио мога ујака, премда им није ништа скривио. Његова је жена имала сина од свог првог мужа. И, ет6, тај мла­ дић није хтео да ради за 25 цен­ та на дан. И онда, једанпут, око поноћи, провалише им у стан. Они увек проваљују око поноћи. Мој ујак скочи са сто· ла и пограби столицу. Док се спремао да се њом одбрани, у­ бише га из револвера. Хитац га је погодио у главу, тако да му је мозак прснуо. Људи ~<оји су га убили на лицу. имали Они су увек црне маске убијају ма­ скирани. у­ место новца. И отац и мати би­ ли су добри људи. Никад пред никим нису затварали врата, чак ако је о поноћи дошао сирома шни Црнац, који је лутао по зе­ мљи тражећи зараде, извадили су нас смо децу на из земљи кревета, спавати, мора.11и а путник је морао остати код нас колико­ год је хтео. Када отац није више могао зарађивати као пољопри­ вредни радник, нашао је посла у једној талионици . Морао је удисати разне отровне плинове, па је обо.11ио од туберкулозе. Радио је тамо преко двадесет година. Онда је умро. Моја мати добила је од талионице венац за његов гроб. Али нисмо до6и­ л~-~ ништа да једемо. Ми деца смо ишли у цркву. Тако смо били одгојени. У кине­ матограф нисмо могли ићи. Зато је требало новаца. Белци су за црнце саградили цркве. Они во­ ле кад ми наши су идемо у цркву . очеви били Али, слободни Ц. Сокић: Продавачице цвећа Сећам се онда још, било ми је 14 година, како су испре­ бијали мужа моје сестре. То се тада ДОГОДИЛО у МОМ родном месту. И он је био пољопривредни ра­ тек сваке друге недеље, а кућна дник. послуга је морала и недељом ра­ јер није хтео да ради бадава . Једне ноћи дођоше људи Ку· дити. Моја је мати добија ла Умољавамо све наше пријате­ ље на чије смо адресе послали први број да се претплате на лист, а уколико то не желе да нам лист натраг врате. Претплата 35 центи недељно зато што је јед­ ној белој породици праља ру· бље. 13 година мо­ (која се добива код сваке поште) на чек. рачун Бр. поједем и да шаље општом чек. упутни_ цом 54.372 са назна- 1<0м "За Жену данас". Управа "Жена Дан~с". сам цу су му у стан, Клукс-Клана, провалише врата. изнесоше га и.11 куће, привезаше га за једну стену на другој стра· ни цесте и тамо га до крви иши· Кад ми је било рала сам и ја ићи белцима у по­ сао. Добила сам за свој рад оно­ лико колико ми је требало да се Провалили морала пазити, се обучем. судове кувати прати, и ред За то на де­ држати у једној породици од десет чла· баше. Био је тако тешко изра­ њен, да му ни једно место на те· лу није остало маскирани људи здраво. Кад су отишли, одве· зали смо га, унели у кућу, и ле­ чили. Ето, то су моје успом~не из детињства". Ада Брајт. 11 �НОНГРЕСА СА Наше жене на Нонгресу говоре Госпођица Милена вић, претседница крета, на јавном ма у По· скупу о жена­ индустрији, говорећи о жени у индустрији у Југослави­ ји, рек ,1а је измеђ у осталог и ово: "У Југославији као претежно аграрној земљи индустрија је још врло свега млада, те жена 60.000 Утолико Атанацно­ Женског стога има запослених у је већи и страшнији кон т раст са оним већим делом друштва, који је из разних еко­ номских недаt1а Ј!ишен свега то ­ га и пропада од туберкулозе На прошлогодишњ ем националном конгресу ј е ,да је потребн о још најмање 12.000.000 дустри јске раднице, од којих су малих индустрији дувана итд. У индустријама где раде жене, само су у текстиЈ1ној индус т рији жене преко купног ка, а броја у јама по Јювине свим више од упослених осталим или цело­ радни­ индустри­ мање су испод ПО Ј!О ВИНе . Највећи број жена је запо· с.1ено у старости од 19 до 29 го­ дин а. 38% жена раде у стар ости од 14 до 24 године. С обзиром на мали број .~ификова них радница ква · запосле­ се у Европи, задовоље потребе се птембра до земаља. л и она На конгресу је жена у члањених 10 o~­ Женск ог учеств о ' у разн ~ стан­ бе ну асанацију, који је одржан станова 28 Интернационалног Интер­ за у Прагу, констатовано iб,5% у текстилној индустрији, у индустрији одеће, 3,:3% у rpec других социјалних болести по влажним, мрачним и нехигиј ·~ н­ ским ћумезима. њој. По статистици из 1935 године од целокупног броја за· послених жена 28% пада на ин­ 8% Од и па да с та нбене културе. У Енглеској је подигнуто нових малих станова, ме~утим они којима су намење­ 2,000.000 ни ипак нису били у стању да се ћилимове и јастуке, најразличи­ тије врсте и за сваку употребу. Хиљаде козван е офарбаних "писанице" јаја, та­ шаљу се за време Ускрса на све стране. Је ­ дан од сеоских спец ија лит ета је медењак, може "мали месецима крухек", да траје. који У са­ сви м сиромашним пределима ба­ ~1:>има користе, па су и даље оста­ ве се прерадом дрвенарије, пле­ Ј!И у тењем својим бедним и мрачним рупама . Дакле, показало се да упо ре­ до са грађењем оваквих стано­ ва, треба економски омогућити становање у њима онима којима су и намењени . Код нас је ц ео овај проблем корпи и других предме­ та, грнчаријом итд. У јужним деловима наше о­ таџбине наЈiазимо још трагов<1, некада тако раширених породич­ них задруга , снажну који Ћелију претстављају наше отаџбине. још у з а че тку. Увек је сматрано чини да да има пречих потреба . Проблем се оне у највећем броју налазе г. д равих маЈiих станов а је прво ­ у кла сан них у индустрији, нижим што платежним разредима, интереса нтно је пог леда ти како с тоји са орга низовањем жена у одб ранбеним радничким орга ни­ зац ијама . У синдикалним орга­ низа циј ама жене су организова· н е у малом броју и зато њихов ути цај у тим најважнијим орга· ннза цијама није много јак " . На скупу о станбеном питању 1 · оворила ск и је наш архитек т, Минић. Она познати госпођа је жен­ .IеЈЈена отворил<t Сl(УГЈ овим речима: "Данашњи технич­ ки изуми примењени у модерн о ј арх итектури, пр уж ај у максимал­ социаЈ1ан проблем ко1' :1 треба што пре решавати и не мо­ ж емо бити задовољни све дотле , докл е год са лица земље не иш­ чезну и nоследње страћаре и јаз­ бине За станова ње, које прет­ став ља ју најьеhе ругЈiо данашње цивилизациј е. О тешком сеља нке, посЈюпима и мучном изнурене и тешким ним недаЈ1ама, свежа вана жена, г оспођа претставница на митингу животу најгруб љ им материјил­ и однего­ Крофта, љубљанс1сих о жени жена сељанки, не могућности конфора и хиги­ имала је да каже само опо: "у ју­ rосЈiове нској куhевној радино­ јене. сти Међутим, те могућности стварају се само за један мањи иУiуhнији део друштва који чиње свих нике фора. 12 већ да бива савршенстава стављене у по­ размажен од модерне тех· службу кон­ упослено је најмање поЈiа милиона особа, од то 1· а су већина жене. У поје ди ним кућамd Пt:• ­ стоје праве ра д ионице за прера­ ду платнених ил и вунених тка­ ња за кућну потребу или за про­ ђу. Читав низ везиља и ткаља ра­ де беле и шарене везове , чип ке, Сала за време Зс �ДУБРОВНИ НУ • • • Интервју са страним женама одговорност и же н е . Р ад им тако­ ђе на кли ника ма и заступам кон ­ тролу рађања, јер су наше жене <ТО 6:' о . г C z.ie зa ::>В а .1: ~ОО а i» о;.џрл.:u 11 на 1<·ом е јс је ~· :t еле1·аткЈ1њ а ;;._,-~ а У:tРУЖ~њз rю врло с ир омашне, ДубрО UНИК \' }{он­ Сi н ло з а сту пљено 11ретставни ца 40 Госпођа Сесил Бруншвин је једна од трију француских же­ на које су н еда вно ушле у влад у Народнога фрон"га, и која са пу­ а имај у много но љубави и свој зада та к секретар при свете . У име 30 ми­ појединим земљама је да разумевања врши као државни пот· Ј\'\инистарству про­ своје владе дош ,1а учествује на Конгресу у Дубровнику . То је жена педесе­ тих година, мирна, сталожена, Жена из Индије ; госпођа Са­ ра,iини Дешпанде, причала нам са нечим врло благим у цртама . ј е о своме ра ду и жи воту као и више о феминизма у Француској, т. ј. у­ чешћу најширих слојева жена у борби за своја права, госпођа Бруншвик нам је одговорила: Јавно мњење је придобијен о жив о ту својих д р у гарица На наше питање: "Шта је нај­ у Ин д ији. - Тек кад а сам се уда л а , 110чеЈiа лује м сам за да се спремам друштве ни рад и ш ко ­ и жи­ допринело ствар жене; и популарности вот. за Ја ниса м образована као ост а­ ле жене н а Конгресу, али имам пуно љубави и воље за рад ме­ исто толико колико и жена. Ра­ то мушкараца није је фиминизам схваћен као борба тим Ј)у женама. против мушкараца, данас то више није међ у­ случај . Жене треба све своје захтеве да прод иск уту ју и решавају заје д­ Обилазим мала села радећи на пр осве lшвању же на (јер жене не­ радо оставља ју своју д ецу и куће) . На с елу одржавам пре да ­ вања и курсеве, највише на по­ љу хиг ијен е и буђења с о цијалне но са мушкарцима, како они не б и имали утисак да је жена њи­ хова противница. Човеку је по­ требна женина снага. Г -ђа Сара ини Дешпанде претставница Индије деце коју с тешком муком ис­ храњују. Просечно жена има по десеторо деце. Ја сам на челу и r~одупирем покрет који ће удо­ вицама д ати право преудаје, јер је то у Ин д ији забрањено. Просечна с м р т ност жене у Ин­ ди .iи је 24 год ине поглавит о ус· Тlед слабе исхране, последице ,·ешю1 х економских прилика; сечни приход породиц е је ме­ 7 пе ­ ниа, што је заис т а недовољно . Жена у Индији је врло много Г-ђа Бруншвнк в езана за кућу и породицу кој е су ц ентар њенога живота . П а ип а к, о на се вр ло неправде; У феминистичким удружењи­ ма раде же не махом из грађан­ ске класе. Раденице више вол е да раде са. својим друговима у сво јим синдикатима. Па ипак, оне сарађују с нама и готове су да учествују ·на свим нашим ?vlИ­ тинзима, зборовима и демонстра­ цијама . Са радницима се може највише радити на политичком законодавних поiьу и велики број интелекту­ много интере· сује за п олит ику ; траже социал­ ну еманци пациј у и уде ла у свим јавним пос ло вима . Жене учест­ вују н а и зборима (оне имају пра­ во г л аса њу), пре ма раде економском активно на ста­ конгреси­ ма, посећују јавне митинге и го­ воре на њима, дру штвених оне тела су агитују невоља чл анице и против и одлазе у затвор заједно са својим родољубивим мужеви­ е зас р авања l<oвrpeca ма ј браћом. алки - то и чини. Када жене буду постигле сва своја права, како ће се фе- 13 �\1 Инизам да.~ье развијати у Фран­ uу с кој? питали смо даље госпо­ ђу Брунсквик. - И феминизам је једна вр­ на наша питања. Како је то би · ло врао штетно по њих, они nи убрзо изм е нили направи ле став. смо 1qos Већ читав низ пр ед ­ повима о положају жене у дустрији и на селу . ин­ требала скупштин а да решава. Жене ек ­ Објаснили смо јој, да, с обзи­ ром на функцију коју врш1: , же­ н е интересе. И када буду доi5и­ сперти лимо да нам говори о положају ~е не ст а синдиката, одговорила нам је о на на то , синдиката за жени­ с ва политичка треба да .1ег рафској са жене остану удружене. н ас, н. пр., жене !:f О права, у Код поштанско:те­ служби, мушкарцима раде у зајед­ свом синди­ кату, па ипак оне имају своју, чисто женску, организацију. Прави контраст госпође Бр ун­ швик, је госпођа Пламинкова, се­ натор У . ческој Народној Скуп­ штини и једна од најистакнути­ ло га које ј е те године ставила, дошла је да, у име сво· је в .l!ад е, узме овде реч на ску­ о г о вориле су питањима на ка о све што стра­ су :1а­ става, финансије, сељачко питй­ њ е итд. Тиме смо хтеле да :и ­ кажемо да су и жене способне да о тим питањима решавају. Шеф једне партије рекао ми је једном ово: "За мене је стн ар јасна; ако будем имао за канди­ дата жену способниј у од муш­ карца, кандидоваћу њу . "Мора­ ла сам му се наругати". Зар же- јих поборница за политичка пра ва жене. Иако има је врло те мпераментна, годину , то 61 енергична жена, жива, одлучних гесто­ раденице кати је изгледало да смо старе позна нице . -на синдикати: године, почела је она, ми ою се први пут кандидовале. Те г о дине говорила сам у једној ва­ праву од ту Искористила сам о ко.1ност и на збору рекла: Ето прилике да ваша аа­ ро ш буде прва која ће кандидо­ вати жену. "Имала сам успеха јер се одмах прешло на пребро­ јавањ е гласова које је жена до­ била. За све време наше политичка права два борбе за примиле анонимна писма, смо што доказује колико су нас мушкар­ ци озбиљно схватили, али и ~ш ою радиле као врагови . Скуп­ штина је хтела да анулира наше г.1асо ве на предлог бечке владе, а.1и чешки посланици били су уз нас као и све партије осим кон­ зерват иваца који су били за то да жене бирају али не и да бу­ ду биране. Када А како смо водиле борбу? неки посланик умре, мора с е одмах заменити другим. На­ равно да смо ми то искоришћа­ ва ,1е и гледале да на њихова ме· ста пласирамо жене. Затим, по­ стављале смо мушким кандида­ тима питање да ли су за или пра тив активног права гдаса жен ;~? Потом смо објављивале у виду афиша који 14 имена би оних неповољно кандидата одговорили синдиката ко­ послода­ радника. Њи­ хове су снаге подједнаке. У слу­ чају спора, постоји нарочити суд, али како је наша политика према раденицима, то Имају ли и рад~ици своје у тим судовима. У .судовима нема радничких у њима седе пра­ А каква је надница жена? -- Постоји велика разлика у на мора да буде четири главе ви надици између мушкараца и же ­ на , просечно је 2/3, понекад и половина. То је ствар психоло­ ша од човека, па да има подј е,;.~:­ нака права ? Зар не може да бу­ гије жене; она не тражи да буде плаћена као мушкарац . де бирана и кад је једнака, nко баш хоћете и ИСТО ТО ЈI ИКО ГЛ\Т· не највише раде? Г -ђа П.1аминкова Са свим случајно сазнала сам да пос.~аника. у ве судије, а по потреби експерти. гласа. је у тој вароши умро један раднице синдикати ваца и синдикати - 1908 све га великих претставника; женском су Код нас постоји само јед­ претставнике права. згодне колико ји групишу све гране једне ин­ дустрије. Иначе постоје двојаки би жена у Чехословачкој за по­ вам у врста - Замолиле смо госпођу Пламин­ к о ву да нам прича нешто о бор­ о и су обично одлуке су да у њихову корист. О радницима вам нисам посебно говорила, јер што важи за једне, важи и за друге. к о срдачан и једноставан, да нам ро ши Италији. њима организоване? управљена ва. Наш сусрет са њом био је та­ .1итичка у Постоје ли код вас синди­ - п а? Вама ј е муш1<арац увек спо­ с обан а по 1<а же жена да ли мора је унапред способна да пли н е. На крају смо запитале госпођу Пламинков у да ли су жене у Че­ хословачкој пре но што су доби­ ле партиципацију у политици имале за то кадар спрем них же­ на? Она нам је готово револтирано одговорила : "Зашто жене мо­ рају унапред да се спреме; оне су увек спремне у ,кад хоће и треба раде " . своме позиву озбиљно да Опраштајући се с нама, госпо­ ђа Пламинкова је додала и ово: "Знајте, ми жене у Чехословач" кој чувамо демократију као на­ - У којим индустријама же­ - Пре три месеца образован је биро, коме стојим ја на челу, с циљем да проучи у~лове рада жена по фабрикама. Постоји тенденција да се жене извуку из тешких индустрија као што је аутомобилска, те да се уведу у индустрије које жени највише одговарају, као што је н. пр. ин­ дустрија свиле, уопште текстил­ на индустрија, индустрија моде итд., у толико пре што су те ин­ дустрије још недовољно разви­ јене. - Да ли су жене замењивале мушкарце по фабрикама за вре­ ме последњег рата са Абисини- јом? - ~ Последњи рат је био мали; ше највеће благо ". у њему је учествовало свега ми­ Госпођа Амалија Фашио из Рима је једна од рет1<их мла!1их жена које овде, на Конгресу лио н људи, од којих половина добро вољаца и то је био махом млад свет, студенти и младићи срећете . С обзиром да је просеч но доба старости 60 год. Шеф Фашистичког савеза индустри ј ­ к оји још нису запослени . Уколи­ ских запослени. раденика, како нам се прет ко је требало замењивати раде· нике на фронту, чинили су то не­ �ПојЈЈитичка права жена Често чујемо у разrовору ова- . ква мишљења: Данас су прошла времена за женска права, данас ако размотримо ри развиле у како су се стIЈа· иностранству, у разним земљама, где су обе стра­ рату, који тврде да све вр~и не дозр евају тек под оружјем . Т о су они кругови који стално сп ре­ мају заво јевачки рат било све ­ сно било несвесно. Они ће ј е...r ­ никоме не требају жене у зва­ њима, а још мање у политици! не Прошло је време када се жена приближавала мушкарцу у кул· кретне ња . А када тако р азгледамо обе н аркот изиране турн о м стране новим ратом, који ће растрг ап r. раздвојити појЈодице, уништи т11 и политичком животу! Жена натраr у дом! Нека се вра· ти п ородици, нриродно, и н е ка безазлено бу де оно и детиња­ сто створење на весеље себи и својима! Мноrи утицајни rла­ сови дижу се и истичу ове ло· зию<е, одвраћајући жене од ле­ дене и мрачне стварности јавног живота. Нема сумње да у том смеру иде јака струја, а мали спољ ни знакови су јој на при· мер: н о ва шено са и женска женским мода са стилом: нагла· дуга ко· слично. Је ли ова тенденција једина и најјача данас? Не чуј е мо ли и друrе пароле, које нису тако ми­ лозвучне, али су можда искре· није? И ове друrе пароле истичу да су пароле данашњице! Да· нас није време за деполитизаци­ ју, за повлачење у приватни жи· вот , ти данас у све се оно сваки што мора се у упути­ свету до· гађа, треба чак активно учество· вати и борити се! Без борбе из­ rубић е се и оне слабе позиције, које су жене стекле задњих де· ценија , снизиће се плате, отпу· с тити жене из службе, затвори­ ти звања за жене, а у приватном животу оживеће опет тr.нденције строгог патријархалног аутори­ тета и наглашо::не неједнакости м у шкараца и жена, старијих и млађих! Како је данашње друштво по· имале се прилике размашу и и да резултате пружа С једне времена пока жу свога нам се делова­ ова слик э.: стра не су бранитељи пим речима н е, ни v с ове може да издржи критику. се посвети мужу и деци, како је, дакле, неприродн о одва ја ти је од тога. К ако је жена сретна и здрава може само када се потпуно своме посветити женском позиву. Како се жена радо при· лагођује и подређује мужу, који ј е штити и води . Како је она истински блиска природи, биљ­ слу ша о цу - ко буде. заиста Одговор великих маса жена само иза звучних - на то интересе наћићемо речи, само он­ де r де смо раскринкали лозинке и уrледал и дела, права, реална, приметна дела; праве ефекте конкретне де. резултате Највише можемо и пропаган­ научити женских политичка 11р отив пра ва ие t•)tio- незрелост са~ ю је и з говор, а историја је 11ећ давно осудила овај прастари ar· гуменат цротив надирања . ва ~~ н о ве групације. Увек се п ока ..э · ;,о да су нове групе, раниј е бес · правне, много зрелије него шт о су то прорицали противници њи­ приступачна l!(ТОриски читава ална· сфера, може да вредно у како она никад томе створи, интелекту­ правцу а не нешто матерњи ин­ стинкти јој изумиру код та ­ квог рада. Јавни живот и поли ­ тика тобоже су само за мушкар­ це, који се у томе крећу као у своме прир. амбијенту, а за же ­ не је интерес за т о само спо љ а налепљена фраза, док саму ствар жена никада не може схватити . гr1 што противници мис.11е, присиљене на jf.p .: \· кпr1 ~·нt;. ки став . Аргуменат да жене Ј.а­ нас великим делом не желе сr~·­ пити у јавни живот, да се rora клоне и боје, само је делим иц е истинит, а за блиску будућн ост не доказују уопште ништа . Же­ не ће бити фактима присиљеце све више на сазнање, да је и њи ­ хов приватни живот уrрож ен . ако се не почну бринути саме за своје интересе, који су истове т­ Она улаже амбиције у то само заведена неком модом. Треба ни жене од тога хо ве снаге потребне за јачањ е д емократије, а само широка до· след на демок ратија може свој о ч одвратити васпи та ­ њем у детињству, треба опет строго поделити сфере делова­ ња за полове, јер је ова подела природом одређена . То су речи . многе жене Лепе речи , и за сиrурн о врло при­ природа , а муж као са интересима широких сл о ­ ј ева. Оне ће увидети да су њи · т раiном делотворном контрол ом ос иrура1'И свим слојевима нар u · да, дакле и женама и омладини . напредак, слободу и мио. де­ Вера Ulтајн Ерлих заштит ­ ник то може бити леп Али пракса? сан! Ми познајем о из неких зема· ља праксу оних који заступају овакво становиште . Они немило­ срдно гурају жене звања, али их не из yrypajy разних у "топ­ где сад нема ни оне зараде, која заступа жњa децу. аргуменат хове еманципације. Такве гр уп е већ су и зато много зрелије , 11е ­ стра­ нн у осе ћањима која те речи у уцвелити Ниједан ж ене кама и животињама ; како јој ду· ша пева када може да негује, .те­ тоши. Даље, како је за жену не­ обећањима, оне проб уди ти успаване да ли дом" него у пуст и и хладни, или замашним и проширења мамљиве, Топло скровиште, Одговор нећемо наћи ни у ле­ грозно како природа нагони жену на то , ца , ва женам а бољи, сигурнији, лак· ши живот? дана до мов е , денције у погледу женских пра­ ва. И једна и друга страна исти­ им а право? Која страна осигура­ н о га топлог оrњишта дома, заштиће­ ноr гнезда. Они стално говоре дв о јено, постоје и двојаке тен· че своје аргументе, и д9казује оправданост својих захтева. Ко да ко н­ је била често једина за породи­ цу. Ови исти смањују и плате мушкараца, домове. Они и тиме су опет строги руше чувари морала, забрањују сва ку регула­ цију порода и тиме нагоне За наша пра ва за срећу наше деце за мир­ ујединимо се на свет (>едну дец у , која су пропаст својих мајки. А што је г.~~авно , то су они исти кругови, rюји ви· де решење свију потешкоћа у 15 �,,Невине'' Недав!l'О су наши дневни листо­ ви донели вест о. побуни девојака у једн.ом Дому крај Париза. за малолетнице Ове су свезале чу­ ва1рке и пребацњли се преко зидо­ ва вичући: ска тог догађаја књижевница написа л а ј-е одличну у францу· Жилије~·а листу Пари, "Маријана" репС'ртажу која објављу ­ јемо за наше ~читатељке. једну же­ ну: "Зашто су ме затвориле?" Сама моја мајка довела ме је до тога! А он ме је силом узео? За­ што?" Жена висока, витка, седе косе Булевар де Батињол, мис Т илфорд, "Слобода је наша!" ЛоВ>одем Грозничаво испитује у приватном животу своје недужне васпитнче. ри, да помогне". Али за девој­ чицу постоји следећи факат: за­ то што су јој учинили зло, за­ Сутрадан, бежи. здарици: "Учинио ми зло, га­ зда!" Платили су 2000 франака једном раднику да у зме кривицу на себе и одседи годину дана. Са имања на имање, из годи­ не у годину, расла је, способна за све . .Једе шта стигне, crraвa по амбарима. Једне недеље, бал. И­ чистоту детета, лаковерност. Док жена која игра улогу ста­ - рам ајке косе - висока, витка, седе испитује, пуна страха за­ гонетну малу: " Та зашто си побегла? Зашто? На један сат хода ОД Позо­ - ришта Уметности у Булоњу, у пра вом Интернату, у коме је ди­ ректорка та иста глумица, друге девојч1ще врше друго бекство. Ко зна них" , да није случајно тема "Неви­ произашла из пишчеве замисли (кроз најдебље з идове девојке увек нађу начи­ на да до њих продру вести из с п ољ нег живота). породила план о бекству? Иста грозничава ат­ - ма­ чос фера-пансионата-затвора наст ира, иста рија стада .10ст завере, колективна жена, иста сковане хисте­ ко сва крвава да се пож9ли га­ .ie гранка, нежни пог леди, рука ко­ ј а милује: "Ти си слатка, златна, и'маш лепе очи ." Никада није чула тако нешто. Силовање, ба­ тине, скотски рад, глад, али то не. лис. Крива? Мајка једне од о~их које су побегле : "Какве све страхоте долазе од те прошлrсти ! Зашто је моја Ћерка то учинИЈ1а? Да сте били тамо, сигурна сам да не Оне и3 БуЈiоње и Пик· писа ... .Ј е днн од оних која је побе­ r.~а ... петнаест година. Живела са својо м мајком, а ова живи у кон­ кvби натv с неким р аздваја од пара т роје у . истој типом, соби. а сви Девој• 1 ицу једна з::шеса. Једном, када мајке није било код куће, он је искоришhу _:е . Мајка тужи . Суђење. Ко бива ка ­ жњен? Љубавник? Мајка? Не. Девојчица. Осуђена на годину дана зато ­ чења, од рана у 18 пре Дому три у дана мала чупави, жељни сен­ Дом слободња~, заточеница и сирочади између · капЈ:iје Вен­ сен и Пикписа уздижу се у оном крају где се почетком деветнае­ стог века налазио чувени мана­ стир у коме је Виктор Иго сме­ стио Коаету, ћерку Фантине, не­ дужне проститутке. ."Широка пои , мале улица, атељеи, де­ приватне виле, станов­ ници који се ни мало не интере­ су ју за питомице велике куће иза сивих зидова . До баште се про­ стире гробље Пикписа. Прозори Дома гледају на гробове. У дну, пут, rшштање звиждаљ­ ке, В()ЗОВИ који пролазе. Оне никада не излазе. У самом Дому има почасних диплома. Од пре рата. Из 1900. Можда и из доба Виктора Ига? Дипломе су на истакнутом белодани ни да дискутује о ње­ му. Бесумње има својих разлога. Марсел )l{ениа, на против, тра­ жи да се обелодани. Нека . зна јавност! Нека контролише држа· би' то учинила, она вас је и суви­ ше волела . Рекла ми је волела бих да Диреюорка не оде на летњи одмор. Она која је знала да ја и мој муж радимо да на­ ва. шој деци ништа не фали. Заиста напорима у Домовима п.остоје такви режими, да деца морају да добри Бог · нас заборавља. Ми који смо били тако сретни при помисли да сте помоћу лепе ре.­ чи успели да нам створите до­ бро дете. Госпођо, шта треба у­ чинити у животу да бисмо имали ма ЈЮ среће ". Кад се интерни­ Булоњу, станари, месту, неприкосновене. Што се тиче режима у Дому, госпоtја потпретседница неће ни да га о­ зна ч ијим сугестијама, влада од Ба­ т ињола до Булоња ... И од Було­ ња до Пикписа ... .Јесу ЈЈИ крине? . Ј е су ли невине? ни зације, вребају шта се дешава преко пута "код оних девојака". окован Хајде да попијемо коју!" И остало. Сутрадан се буд11: "Ди­ вота, имам малог пријатеља. Ако будем имала среће, постаће мој мали муж " . Истог дана мали пријатељ кида. Али остаје сифи­ - подмук­ под Дом за спас и збрињавање же­ не (бивши Дом за слободњаке из Сен Лазара) у Булоњу, налази зграда за ре11ту, чији многоброј­ Друга нека: у осмој години чува~а је краве. Газда је сило­ вао . Она је тако мало разумела шта се с њом збило, да је дош­ ја је вероваЈ1а у своју и се у једној уској и јако насеље­ ној улици. Пред кућом, велика Крива? Јiа, плаћа малолетне" изрекне одлуку, од­ воде је у један од државних затвора, Френ или Дулен, или је Два су данас чувена: Булоњ Пикпис. хоће да утеши, да сми­ - А стара мајка, мис Тилфорд ко­ ску по заведена воде у неки приватан Дом. Булевар де Батињол, на сцени јући просто торка творили су је. рано сазреЈ1е девојчице. Девој ч ица бежи из Интерната вређа' или било на пријаву родитеља, било на улицu, воде је у Френ где чека суђење. Када "Суд ;за Марсел Жениа. У Булоњу; дирек­ Невине И3 Батињола Позоришта Уметности, плашљи­ ве жене пробају пороке једне заражена, - цн - хапси нека малолетни­ Ј{rад.љивица, проститутка, Јасним гласом као њене очи, уметница ка - што су директор­ тврди: "Нема скандала! скандал тај што Једини упркос је нашим прибегавају бекствима ' '. Ваша једина радост Пре самог бекс.тва, имала сам прилике да посетим кућу у Бу­ лоњу и". неоцењива срећа, да говорим насамо пансионаткиња . са неколико �-га, где се нал азе самице, у кој и ­ ци; затим следује пола сата од­ мора, у трпезарији или малом због анализе крви тако дуго, гадно! А после, крај! Слободна! ма су затворене преко ноlш, уза­ дворишту, ручају, враћај у се у не али светле, радионицу где п о; одмор, - Слободна? За место слу ­ жавке. За све.. . А затим, све ће зав и сит и од људи код којих ће служити . Тако плава, тако на ­ смејана, тако свежа, тако руме ­ Силазила сам са треhег том, с једним умиваоником, л им СТОЛОМ, спра ­ креве­ столицом, ма­ окреченим ЗИДОВИ МG друг и раде до шест спавање. и Је ­ дампут недељно, час из францу­ ишараним натпиGима: "Волим мог малог "; "Патим у овој со­ дн а би " ; них "Живело бекство! "; "Жан је мој љуба вник " ... Мање је натписа одкад ј е Же ­ ниа дозволила да се 01<аче слике, цртежи, 1<ако је коме воља . Али ниједне сл ике, ниједн ог у1<раса у трпезарији и радионици, где 30 пансионаткиња бораве преко дана. Затвор светао, про ­ стран, сунчан, удоба н, хи гијен ­ ски, али - затвор. Изаћи! ох изаћи! Овде сам веh осамнаест месеци а ниједном још нисам изашла из куhе . Ни - ТОЛИКО да купим ШТОГОД у ра д ­ њи у пратњи чува рке. Ни колико шетња две по две као ученице! Кад би нас мало извели не бисмо толико желеле да побегнемо! Наша једина радост је да г.iiеда­ мd кроз п укоти не на прозору, за · то што се види парче улице . Са­ свим мало видимо како људи живе! Пре три године Жениа је ре­ шила да их води зубном лекару. Рекла ми је: "али вам унапред кюкем, ако киднете, нећу поле­ тети за вама . Само, доцније, не­ ћу вас примити ." По три, слоб?д­ но, ишле су улицама са св t1.1с м директорком; ни једна није по­ казала да хоће да побегне. И, на ­ равно, после тога, свак~ је болео зуб! Зашто Жениа ни.~е проду­ жила с тим излазима? Зато што су им успут људи добацивали свашта: речи заједљ иве, сажа­ љиве, сви репе. Једн а мајка по­ родице која се враћала с пијаце, добацила је у очи директорки: "Ах, шетати с вашим бордело~1!" Једна мајка породице ... свака­ ко сигурна у своје ћерке! Зашто се Дом налази баш у о­ вом кварту? Зато што су му за­ вештал и ову куhу. Деси се да се некој Феријалној Колонији за­ вешта влажно земљиште; утоли­ ко горе по назебе. Кад би држава водила н адзо р над приватним ског и аритмет ике које држи је­ добротвор ка (класа писме­ и класа н е писмених шно колико има!) недељом ових - стра­ п оследњих радио, лектира: У библиотеци има свега , почев­ ши од "Софиј иних мук а" па до "Протокола сионских мудраца " . Новине су забрањене. Не знамо шта се дешава у - свету! - Незн амо ништа, За време својих ништа! посета два п ут недељно, Жениа им држи усме­ не новине "Децо моја, нисте за­ копане, у Шпанији с~ дешава о­ во, у Америци оно ... Сва њихова" забава, предава­ ња, новине, биоскоп, то је Же­ а заражена. Гадно! Разноврсне Домове! пр екли ­ ње Жениа. Нека нам не ·убацу ј \' у и сто време и невине и сифи ли ­ стичне и мале, још балаве, се­ љанке, које су диг ле који гр ош , - и несрећнице које су се година­ ма в у кле по тротоарима! Јед н <l ј ед ина зарази Ч>Идесет. Гот о в о сам да примим само болесне , јер је код нас специјално уређено за лекарску негу ва изврши - али нека држа ­ разврставање. Нека нас држа ва контролише! Ја са~ л~уверена да ј ~ пој~диначно милос ђе О.Ц>lј:~вело СЩ>.i~ !_]-Iека @ж~ва . реоQiанизује ста~ов е _ ниа. Никакво чудо што је вол е! Она познаје живот, говори им њиховим језиком, уме да убаци коју сочну шатровачку реч... А -~:~ рсте а ми, доброчини тељке, _ донећемо сретства и снаге које д ајемо сада! када особе, од тридесет спасе десет ко­ је оздраве, удају се, роде децу, раде поштено, она налази потвр­ ду за свој рад; али ни та љуба в према Жении не успева да их С8е задржи, зато што једно једино лице ниј е у стању да испуни њи­ хов живо т, а и да не говоримо о онима на другим местима, које немају Жение! Треба им вежбе, ра д а ... Рада? За осам сати рада днев­ но на конфекцији кокарди, ке­ цеља, блуза, оставља им се 15 франака месечно на књижици . Не волимо да правимо ко ­ карде! То не служи ничему ! Во­ леле бисмо да научимо шивењ е, да добијамо поуку; у том случа­ - ју кад изађемо, имале бисмо за­ нат! Оч иг ледно, све интелигентније које раде на социалн о м п ољу, биле ОНР патронатки ње и л и сараднице, увиђају у шта с е преобразило "апостолство" Пакао светаца Знате л и шта је то када де ­ - в о јке заједно добију н ервну кризу ? Када се неке грче , не.ке урлају, неке пенуше, све у исто време. · Лако је жалити их , ра зн.: ­ жавати ном, Да - се ... али над њиховом судби ­ знате ли? знам!... Зато разум е \! над~орнице "апостолке" . Ваља­ н е жене које нису мучиле дещ7 , ч ы.; кад би их за то овласти ли . Дешава се обрнуто: деца њих :v1уче! ·-- Не можемо ни тренутка пре­ Оно што не заборав љају д а ми кажу де војке, н е треба ве­ стати да надгледамо, од јутра ;ю ровати без проверавања то је да сваког дана уче кување, прање, пеглање (зато кућа носи шта велите! назив "Школа за домаћице " ). Али треба додат и и шивење . но Ја, уздчше једна , очиглед­ школованија, волела бих д а завешта њима , врt•tила би расп о ­ делу и еве нтуалне промене. До ­ бу дем стено - дактилографкиња! Ж елела бџх д а студирам ... зволила би смештај Дома за де­ Стручно знање, докл~ hеш че­ кати? војке само у куhама окруженим пространим земљиштем, где би могле да трче, да се играју, не­ гују цвеhе ... Пошто се дигну у седам сати, обуку се, доручкују, раде од о­ сам ДО једанаест И ПО у радИОНИ- - на - Ми се не жалимо. Не МС\Же­ мрака . .. Дванаест сати днеuно. И стално страх од побуне ... Оне нас не мрзе, низаш та 11' 1 шету не би нам учиниле зло (за­ и с та, приликом беке г ва , з авеЈа­ .;1е су ющзорнице али им нису у­ чиниле никакво зло). Али они су изнервиране, и изливају то I! a нас! Например, Је.дна изјав љуЈР: , . неhу да радим данас" ' и Тdко бива. Штрајкује. - Записаhу те, изгvбиhеш јед­ мо реhи да смо несрећне. Али З"' ну посетv! тво рене смо, разумете ли? - Боли мене ... не могу. и онп­ ко дэ миришем .мајку. Запишите - Ја четири сам скоро здрава. месеца под Још надзором ме двecrlil пута ако xofieтe! t-7 �Или нека xohe аспирин. Добро. Све траже исто! Та нећете рећи, ваљда, да има· те глэвобољу! апЬс{ола, кад би морали да воде надзор о овим девојкама, изгу­ били би ту своје апостолство! Уосталом. онај који је био на Дај, аспирин! Аспирин .~а сае или штрајкујемо! И морамо д:~ попустимо. То је разонода за њих". Али ми, Боже мој, нисмо жандари, не можемо вечито ју­ рити за њима, кад крију <:воје љубави по ћошковима, умивао­ ницима, степеницама". Та на то једино и мисле! Ето једна, - челу ове дванаесторице, још пре две хиљаде година предложио је други СИЈ:тем за изгубљене кhе- својим другарицама, знате ли ли шта је урадила?". Уради.ла· је нешто у супу." Тек доцније се то дознало. Очајне, остале су ре· кле: "Кад помислимо да обично не једемо супу јер нема никца сС\ли, а овај пут смо је сву по­ љупале, тако ј~ била фино засо­ љена." Њихови злочини, прчче о проституткама, разни ево о чему говоре". смо поред како их њих, довести трикови, Читав дан - прогањане до тога да се интересују за нешто друго? Ка­ ко испунити њихово срце и њи­ хов дух? То су сјајне жене; али нису стручњаци . Ниједан педагог не би пристао на дванаест сати ра­ да дневно за триста франака ме­ сечно. Пред неупућену надзор­ ницу доводи се стадо разјарених девојака. И тражи се од ње да бу де апостолка . Истина, о њима се старају и добротворке, дивне и благородне. Механнчки, незанимљив, корисан рад; ни радости, бес­ ни и­ какве физичке вежбе, десет сати потпуне усамљености у ћелији, никаква веза са животом који на· пољу струји нити са социалним питањима, никакав идеал који би их одушевио. Да се тражио не би се нашао бољи начин да се код рано сазрелих девојака иза ­ з о ве ненормална сексуална раз­ д раженост . .Јер веh имају услоэа за то . Ово је · најбољи Дом те врсте, пита се, онда, какав је најгори? Кад се та помамна раздраже­ ност, коју су у девојчицама про­ бу дили: средина, људи које су срели, често и сами родитељи, . а к о ју је још више појачала усам­ љеност у затвору кризе, плач, - претвори претње у самоуби· Није ов де реч о без војника, исто што и коњ без главе. Мали би се стидео пред не ­ својим друговима и било би мо­ која нам својим душевним и говори васnитким гуће да нам школске в л асти оду­ вољама : зму Наш Ханс је навршио осам го· дина . Раније је рођендан нашег детета за нас била права свеча­ ност . Сада је његов рођендан за нас родитеље само дипломатско изврдавање, а за дете право бој­ но поље. Били смо пацифисти. Ми смо то још и данас. Али, ми то не смемо да кажемо . Чак ни нашем малом синчићу. Не слутећи мали брбљивац би могао већ сутрадан да нас уне­ срећи. посто л ке, 18 него и свих а­ дванаест право васпитања тета , када би у јавност. цео нашег случај де ­ избио Ханс је дочекао свој рођендан једном битком. Гласно је одје· кивала његова убојна песма. О Штрасбург, о Щтрасбург, ка­ ко м~ срце боли Кад се на твојим кубетима вију триколори. О Штрасбург, о Штрасбург, ку· нем се до гроба црна Да ће се скоро вити застава цр· но-бела-црвена. Ханс ј-е написао на једној це­ дуљи ове Ова песма се сада највише пе­ жеље: Нови тенк са контраавионским топом. Војници, по могућности Француски и Немачки. Оклопњача наш учитељ то каже . Посматрам свог малог и · не мо­ гу да кажем ни једну реч . Ништа не смем да кажем, па ипак? Штг ћу да урадим ако Ханс буде пре­ причавао то у школи? Нарочито своме учитељу? Не, то не могу . Морамо наше пацифистичко осе­ ћање задржати за себе . Мајко, наставља Ханс ва у свим немачким школама. По мооа iv пропису руку на деца заклетву да дигну када певају други стих . Мој дечак то већ са­ са топовима . Шта да радимо?". Ханс примећује моју<f<олебљи­ вост. Важи, мама, зар не? Ти ћеш ми купити све, све! Хоћу да водим рат . Рат је тако леп. И даље. Наш учитељ је рекао да је онај који не жели рат издајица отаџ­ бине, кукавица и дрипац . Такве вуцибатине треба презирати. Је­ ли, мајко, да смо ми чисти Ари· јевци? За рођендан је Ханс добио војнике . Вероватно ће , несхваћа­ јући ово, вртети главом пацифи­ сти иза граница Рајха. Али, ми нисмо могли друкчије да посту· сно је посматрати завезаних ру­ само несретне ју исти систем само. још појачан. у ратном духу . Код нас је дечак мајке , н е кој цемерство, бес, револт, покушај не његовим именом и крстом покри· внсокој ј едне о пимо. Купили смо војнике. Ужа· - ли су га, разапели и похитали да личности. Ов.о је .И•скрсн извештај ством, .11езбијске склоности, ли­ бекетва, Није ни помишљао да затво­ извесну Марију Магдалену, извесну жену која је покуша­ да изврши браколомство . Чу· Ханеов рођенда:ц: одједном урла." из нервозе, же­ ље, досаде, шта знам ја? "Ћути! " ~ Баш да не умукнем! И да до­ ђе претседник Републике нећу да умукнем! "Да би се освети.'!а ри . рй ни ла ку и запушених ушију како ва­ спитачи васпитавају нашу децу свим механички чини. После извесног временЈ поно· во улазим у његову собу. Скоро сви француски војници леже на под у, без г Ј1аве. питам, Xaf:!C, Све лепе. шта нове то ра д иш? војни к1: сн у ни­ штио . Блистајући мали од фелдмаршал за д ов о љства ми одг о вара : Мајко, Немци су победили . О· ни који леже, су све Французи ." и један гомилу презрив п ал их Али Хан с. п о г лед в о.1 н ик а одм ери на поду . за р Французи нису људи? Мој дечак ме"посматра без ра­ зумевања . Мама , па онй су наши вековни непр и јатељи. И даље као да ми замера: Зар т и чак ни то не знаш? Зар ти неразумеш политику? али". дубок уздах се оте малом из груди и заврши ". па ти си само жена! Ужас ме је обузимао док сам слушала ове речи. �Болести ногу радног света Проширење вена Има једна читава група боле­ сти од које болују људи и жене само садашње цивилизације, а примитивнији и некултурнији народи од њих не болују . Нека­ дашњи људ и који су се нестално селили по природи или мушкарци и жене. У садашњој цивилизацији и мутuкарац и жена осуђени су да раде прекомерно, изнад својих снага и да своје но- па често и по ноћи, кроз годи­ не, кроз цео живот, стално нашr ноге слабимо и упропашnавамо , да скоро свака трећа особа сада ­ шњ е цивилизације има по неки недостатак или оболење на но· гама . савреме· Код наших же на долази ни примитивци, . који живот Про· в оде у трчању и лежању, дец е , имају и довољно кретањ~ и д о вољ но одмора, да своје ми · шиhе развију и одморе, да своју цирк улацију крви у ногама убр· зају и одрже у току. Међутим, откако су постала села и не хране и одмора, само што раде по цео дан , прве устају на ноге и последње леж у , него оне подносе и све те · гобе материнства, од првих ун у · трашњих поремећаја у почетк у трудноће , па до стварног прити· ска повећања материце на окол­ не вене и органе у доцнијим ме­ сецима тру дно ће. Тако се код већине наших домаћица ноге ис­ кваре управо код трудноће, не­ градо­ ви, жене стално везане уз кућно огњиште и за д о маће спремање, а мушкарци, па сада и жене , ба­ чени у радионице, канцеларије и на п о ља, са напорним радом без дово љ но још једна отежавајућа околност . Оне попу1 кад почеле прве, а је носе цео терет тела и морају стичу заједно и рад и повећање те­ жине, и слабији организам, и већа потреба поштеде и одм о ра , који наше домаћице у већи ни случајева немају довољно не с а­ у непрекидном ста­ ј ању. Од превеликог стајања и седе­ ња успорава се циркулација кр­ ви у ногама. Крв почиње да оди­ лази од срца и задржава се у ве­ Пре лечења навља се довољно, пуни се уг· љеном киселином и постаје там­ нија . Оваква крв која се довољ­ но не освежава кроз плућа, не даје ногама свежу храну и због тога се и кожа на ногама шири и стањује, или запаљује и задеб· љава и најзад пуца и отвара се. Вене, модре жиле у којима крв застаје, све се више шире и по­ стају видљиве те у неким случа­ јевима искачу под кожом као ка­ кве кврге, вијуге, змијолико, па чак и у величини јајета. То се ге напрежу преко границе ко ју ноге могу поднети. Ноге данас подносе терет, за који оне нису дорасле. Већ за један час стаја· ња ноге отичу за преко 3% а за 8 или 12 часова стајања још мно­ го више. За један час седења о­ тичу за око 2%. То значи да ми сталним седењем или стајањем при раду или у собама, гостио­ ницама, каванама, из дана у дан, неповољне та д а околности мо тада, него готово никад у то · ку нама ногу. Ту она стоји, не об­ све јер се баш по­ да држе више, друге, сле га све некад су трпети у првом реду ноге, ко­ свог тешког и преоптереће · ног живота. Нарочито су опасн е године између четрдесете и пе · десете мења када и се цео пролази организ а~1 кризу, док не уђе у нову равнотежу. У то д о ­ ба често се отварају прве ра н е на ногама које су већ пре т ога превеликим радом и преоптер е· ћењем ослабљене. Савремена медицина може ове болести са успехом да лечи . Она истина не ширење може вена, запречити али их про· може от­ клонити када се већ проши р е. Без резања и операције: је д н о ­ ставним убризгавањем неког .~е ­ може често приметити и кроз ча­ рапу. Крв може и да се разлива из осл абљене вене по ножном ка у њих (најбоље једне сп еци­ који се прстом могу напипати у јалне врсте рибљег зејтина ), по­ сле чега се овакве непотребн е и штетне вене смањују, сплаш њ а ­ вају и за неколико недеља н е · стају. Тада и нога постаје ла кша и циркулација правилнија. А к о ткиву. Чак и цела нога, од прста су н о ге до најпре дрле око чланака, па И.Је ткиву, па такве ноге онда имају шарен изглед, пун тамних и сме­ ђих места . Ако се такве вене и ткиво око њих запале, онда је таква нога пуна тврдих чворова, колена, па и више на горе, отечене, - оток почи ње може бити отечена, задебљана и тврда као бетон . Кроз такву оте­ све чену онда се увијају неким специ ј а .1 ним фластерима, најпре два пут и стврднуту ногу циркула­ ција се све теже обнавља, нога све више страдава и најзад на појединим местима отпада, то јест отварају се тзв . живе или вечне, хроничне ране (улкус кру· рис). Од ових бо.11ести страдају и више према стврднуте, недељно, а горе, запаљене после и два у ак о су ран ама. пут месе ч­ но. У тим такозв . пластичним за· Поспе печења војима треба што више ходати (Не лежи се, јер лежање још в и· ше слаби ноге). У том ход<n-ьу ногf' ~плашњавају, тврди чвора · 19 �ви и конопи се упијају и неста­ и новом кожом и тако зараш!1у­ ју те се цела нога опоравља Плач шњим _ мора у извесним размацима Нажалост ово лечење није још тога, у садашњој беди народних управо онима приступачна којима би била најпотребнија. Зато би целу ме­ дицину требало те жртве ко ј е оне радо чине за своје дете, не само да детету не користе код раширено међу лекарима, а осим није нарочито реорганизовати сиромашнијих слојева него му чак и шкоде . Дете плаче. Мајка у томе ви­ ди испољавање бола и према прастаром обичају, узима га на Нарочито је болно то питање годи­ да понавља, да тако ноге одржавају здрави­ щ1 и способним за даљи рад. она но­ не непотребну нервозу и онемо­ гуhу је миран сан. ct> слојева одојчета, одо.1чета ћу проузрокује код целе околи ­ и освежава. То наравно може да врши само лекар. Ако су ноге јако запуштене, онда се овакво :1ечење • Плач ју, ране испуњују свежим месом где дете није ноћу изоловано од о­ сталих чланова породице. Љу ди који су запослени преко целога дана и којима је потребан од­ мор, нису у могућности да надо­ кнаде изгубљену енергију. И у овом случају је жена у неповољ­ нијем положају. Изнуреној од порођаја, дојења и дневнога по ­ сла, њој специјално тешко пада недостатак ноћног одмора. Она крило, љуља га и пева му да га умири. И заиста одојче ако нема на­ рочитог снн. разлога, умири се и за­ Шта је проузроковало - ово наг ло стишавање? Кад одојче узмемо у наручје и пригрлимо оно има осећај тuплоте и зашти­ ћености /{ао у мајчиној утроби. ЈЬуљањем се понавља ритам, детета. Осећа се кривом, јер ми­ који је оно осећало још у мајчи ­ ној утроби, кад је она ходала. Тиме се је оно опет повратило у која засеца у социјалну полити· сли да је околина чини одговор ­ оно ку, ном за плач детета. Она налази ј ем је било до рођења. Као што да видимо, и ставити на нове основе, у слу­ жбу народу. Али, то је већ тема а ми ч.'Iанку смо желели укажемо да на само у овом нека о­ болења на ногама, која су најче­ шћа код нашег радног света. реагира на сваки покрет и глас је једини лек узети дете у наручје, љуљати га и дојити иако овоме још није време. Тиме постизава да дете сваке ноlш ре - да се измени наш начин живота, јање и седење. Код свих посло­ не само фабричких, него и кухињских који се могу радити седећи, треба избегавати пар и пута опружити на дан про­ мишиће, опружити се да се ноге испразне против новонасталих животних неминовно да се прилагоди. да га се узме на руке на че од стекло за цео неисправно живот, да искуство, плачем може све да постигне. Ми врло добро накупљене крви. Два пут дневно довио плаче, и по неколико пута знамо да се мајка тешко ићи у шетњу средњом брзином се буди. помирити према ритму срца ~ млађе осо­ Међутим је врло лако дете, од­ бе брже, старије спорије. Бави­ учити од буђења по ноћи. У бол­ ти се што више на свежем ваз­ .Јуху и природи, бавити се спор· том и .Јати и и санаторијама бар доне_кл~ примењује где се модер­ на тога тим, руке . да ако да Треба то не да ипак може узима де­ је свесна чини, само испољава своје осећаје а не ради у корист детета . пре­ се одваја и дању и ноћу од мај­ ке; донесу јој га само за време кретању него до­ дојења. Тиме се постиже да се дете навикне ношење, уопште трчању ницама те с Код одојчета, које није ноше­ но и љуљана, плач остаје само сигнал потреба организма, а не сретство против одраслих. На гимнастиком, из.1етима, не, руке и Љуља га . Последица је да дете све више плаче да би било све више у рукама . Тиме је одој­ и кревет, или на земљу, бар на пет минута и са том душевном појавом и само ради према свом осећају, код најмањег плача узима дете на Затим, по_сле једног сата потребно је мало здравог ко­ и љуља. Мати која није начисто какав наслон . Енглеске домаhице шетати код у услова, којима међутим дете мо­ сног циља већ доста послова обављају се­ седења плач стање Плач више није сигнал . потребе организма, већ сретство потсве­ стаја­ ње и употребити столицу или бар дећи. сретно Одојче примети да овај плач има своју последицу: узимање на руке, љуљање и дојење, оно га наравно осети и обилато ис­ коришћава. то јест избегне прекомерно ста­ ва, и мирног одојчета је први протест ра У целој овој ствари важно је мирно недељним више се с ада. на хигијена дању, док и педагогија, на их дете редовне оброке ноћу уопште и кање љуљање~и навикнуто Наравно за све ово потребно не добија и тако се и не буди. је имати више слободног време­ Осим тога не стиче штетну нави• много труда, на , боље наднице и здравије у· ку љуљања и ношења на рукама. То исто могу постићи и мајке код своје куће, то јест и оне ко­ је се не порађају у болници. Да би имале потребну хигијену и мирноћу која једина у овом слу­ чају осигурава успех, потребна им је само јасна свест о томе, да на пла­ врло теш· љења. с.1ове рада. То је социјални за­ тиме дет~. .Јатак оних који су за то позва­ ни , а у првом реду самог рад­ н о г света, који мора да се брине з а своје здравље и своју будуh· н ос т . 20 ко је одучити и то изискује енергије И• стрп­ Ако мајка успе да своје соп­ ствене инстинкте надвлада и де­ те целисходно васпита оно ће стећи искуство, да своје жеље на здравији испољава - и кориснији начин а неће својим пла­ чем штетити себи и околини. �ЖЕНА И СПОРТ коатлетичарке Југославије, Б . с. клуба и Баска. Присуствовао је велики број гледалаца, који су топло поздравили напоре женске Све оне постају у неку руку ма­ шине за постизање све веће бр­ Није више потре бно трОШ"IТИ речи и доказивати да је жени спорт исто толико потребан кэо и мушкарцу. То је данас зине, ге - престаном где се непрекидно кроз ду­ часове понављају и увек исти покрети лико механизиран - постао то­ ке, монотон, чког и физичког освежавања радних људи. Тако је кретање на и бно да свежем би се удови повијена груди; и цео занесене спортском славом и и учини о основни циљеви спорта, несу~t · њиво најтеже погађа жену. • >Кенски пакоатпетски горим хигијенским условима не­ митннr готово животну потребу, он је још увек привилегија једне обезбеђене мањине којој служи као доко­ тембра ове лица. учествовале само жене. Први пут у Београду, лакоатлетски циљеви дана­ се у године, митинг Београду и 27 сеп­ одржан на коме је су Оне су раније бавиле шњег спорта не пружају довољ­ лакоатлетиком, не масовно ле своје утакмице увек у окви­ напори и ру хазенских такмичења. услове за спр овођење. његово Његови али су одржава­ Укуп­ могло се видети оне тив предрасуда да физичка кул­ тура није за жену. Значајн о је да неке такмич:Јр­ ке у разговору важну подвлаче Ми ћемо се трудити да да ­ спорту његов прави није циљ да правимо реко рде , већ да што већи и шири круг де­ војака у Београду привучемо на спортска игралишта и дамо Такмич ење је у сваком пог .1е­ ду успело . Само би се могло по­ желети да на идућем митинг\' буду заступљене девојке не са,1 0 из три воде ћа београдска клуба. већ и ма лих клубова са перифе­ рије, уколикс, имају хазену и.1и лакоатлетску су Чук аричк и, Брђанин, uекордера улажу се сва ю1 могућности да се у једној дру­ гарској средини и физички раз· вијају. чарки. Овај митинг приредиле су ла- i. борба за рекорде, средство за мерење снаге ." Његова снага баш лежи у томе што се пом о ћу њега ~~,!'!ија другарски дух ~е­ ђу такмичарима не само једне земље већ целог света". Нама љу успеха и искоришћавања крЈј ­ њих снага појединаца да би по­ стигао рекорд. Око "звезда" и знача Спорт никако не треба да буде но је стартовало око сто такми­ индивидуалннх једн у чињеницу : тежње данас су управљени у ни­ форсирања с схва ­ тају спорт и како се боре про· лесна срца и да ће с тугом з2гледати своје деформисане ~ш­ шиће. Овакав спорт, у коме се у бе­ сомучној трци за рекордима пот­ пуно превиђају и запостављнју леђа преставља лицима - организам и вим мо укочени Организација r-1ею1 резултати , коликом озбиљношћу га дана да лече оболеле ноге, бо­ оживели мушкарци им нарочити го воље и истрајности. На њихо­ зичког напрезања морати једно­ отпорнијим за многе штетне у­ тицаје рада. Иако спорт за многе жене ко­ ј е раде под истим и можда још го да неки али су такмичарке показале мно­ плуl1а, се освежила исправила страху, нути потре­ ваздуху која су се напунила прашином и димом по малим канцеларијама и нездравим радионицама; да би угнуте рекорда . појединачним успесима, треба да знају да ће усЈ1ед претераног :Ри­ спорт је неопходан ради психи­ чистом другог "нова" не преотме славу. И не само оне, већ и све младе девој­ одређени и неког Због тога и престају да имају свој лични интимни живот. .Је­ дина им је жеља да туку своје сопствене рекорде, живећи у не­ већ свакоме јасно. Данас, када је посао у канцеларијама, у радИ •)· ницама, а нарочито у фабрика­ ма или омладине из Београда. На овом мити нгу нису постиг­ секцију, као шт о Једин­ ство. сред­ ства, да им се створе најповољ­ нији услови, како би се из њих извукла још која победа или ре­ корд. Међутим, шта видимо на дру­ страни? Отсуство сваке rој rежње да се огромном броју младог радног света омогући ак- \ једно право спортско такмичење. 1 тивно учествовање у спорту Врло често 1 се поставља пи та· ње: да жена, можда, н е губи од своје "женскости " бавећи се спортом, да спорт не утиче ште­ тно на женино здравље? Свака­ ко да не, ако се н е претерује. Али данас у преоштрој конку­ ренцији и претераној борби за рекорде, страдају како ње:1а "женскост'', тако и њено здраз­ ље. Стифенсова, Ван ден Оуце­ нова, Валасијевичувна, постају жртве свог сопственог успеха. Зрика Краин овнћ на старту 21 �Технички ре3ултати: метара. 60 Јуниорке: (Панчевачки спорт Кордић 9.1, Нела Пуја клуб) 9.1, Радовановић (обе Југославија) . Сениорк е: 9.2 Крајиновић Кугла. Баншчак 8.1, Крајиновић 9.1. 8.25, Иве Јошт 8.11, Живковић 7.12. Ју­ ниорке: Петровић 7.06. Трчање 800 метара: Благојевић 3.03.8, Ђорђевић 3.20, Алимпије­ вић 3.25.8. Скок у даљину. Крајиновић Баншчаг 4.02, Пуја 3.99. Ју­ Ра до вановић 4.1 1, Соти­ 5.06, Дискос. Крајиновић ковић Скок у Баншчаг Штафета ниорке : ровић 3.87. вис . Јуниорке: Стефани 117, Кордић 133, 117. 26.40, Жив­ 21.78. Крајиновић 143, Јошт 23.63, Нела 4Х 100. П. с. клуб 58.2. Кунади 123, Југослаю1ја 62. Преко сто девојака са великим одуше вљење м учествовало је на првом лакоатлетском митингу жена у Београду. МОДА Неколико речи о моди пе и шалови, потпетицом, цинеЈЈе бере, Мо да се мења све већом брзи ­ ном . Иностране и наш е веЈ1ике модне ку ће неисцрпне су у 1ювим идејама. Скоро б и МОГЈIИ рећи тични да месечно зо не, боје, јају све већи број лансирају нове фа­ материје и украсе, који нас у првом моменту збу­ њ у ј у својом необичношћу, а ли на које се брзо навикнемо. Је- ' дан део - жена, наравно само о не, чији џеп то допушта оба­ везно примају све нове захтеве моде. Насупрот томе, све изграђује једна мањ е љ ива мода, - мода више се промен­ радне жене. Та мода захтева- од хаљине, поред тога што .ie да лепа, буде и практична. На улици, у канцела­ ријама, при проводу па чак и у купаЈЈиштима с рећемо све више жена, које нису обучене изричи­ то по последњој моди, аЈЈи ипак изгледају добро, љу пко а често и елегантно обучене. Јер капри­ си стално пр оменљ иве моде не са ниском кратка коса, кратке чаране и .iош многи прак­ из детаљи мод е , модних - не великих осва­ жена . доноси­ ћемо с амо оно, што је заиста практично, Ј1 е по и уз то и јеф­ т ино. Још је намера да помогне наше нашим рубрике читатељкама ~а мог у саме спремати себи је~­ ноставне ком ше ствари, плетене Поред напр" хаљине, да само пр е правке, нице. као разне тога модне радо ру­ вр­ он­ одгтн­ рамо на сва пита ња у нашој брици ру­ "Савети " . • Зимски капут мора да бу де то­ могу једноставно одбацити и у­ пао , чинити доброг кваЈiитета и у једној од такозваних неутр ал них боја. Вр­ ло је мали број жена које сваке су старомодним све оно што радне део жене жена практично. тлови и - - дакле велики прихватиле Зимски костими као капути, ман­ енглеског кро­ ј а без пелца, спортске хаљине за лето и зиму, кукичани 22 руком костими, плетени пуловери, или ка- тако солидног од да наш послу)!ш зимски за сваку материје године м огу себи да сашију по један зимски капут, а још је ма­ њи број оних које за једну се­ зону могу се би да осигурају два или више капута. Према томе , не. ако изаберемо штоф квалитета, неупадљиве, мирне и тамније боје, који се мо- ­ же носити како при лепом јесе­ њем и или у зимском данима времену, ружног тако времена, на киши и на снегу. При избору бо­ је морамо исто тако једнако имати пред очима боје оних ха­ љина са којима Водићемо боја располажемо. строго рачуна зимског бојом капута сваке од наших да се слаже са хаљина . Јер ништа није ружније неге· на­ вући црн капут преко тегет пла­ ве и браун хаљине, и,~и обратно. То не зна чи, међутим, да само исте боје могу да иду заједно и да само једно Зимски каuуши једноставан, да дино него салона вида прилику. То се може постићи је­ Наша рубрика и наши савети о мо д и треба да служе потреба­ ма радне жене Од париских и осталих из мора жалост на највећу - капут никако изЈiазе креатора смемо ни једног тренутка да из­ губимо и да оне могу само да иду за­ могу оне да стварају потребну скљадност. По­ стоје многи КО'Нтрасти боја који се игром тонова по слажу. невероватно ље.­ Узмимо, напримfр, шнала средње величине ~је су обложене истим штофом или ис­ више подвукао чисто женски карактер капута, потребно је да они до буду окруласти самог иљи виспки рамена . Што се тиче кроја, сматрамо да ће ова два типа најбоље од­ говарати за овогодишњу сезону: �Капут од штофа спортског модерна пинија кроја. Он најбоље одговара тањим, виткијим женама. Зими када се испод капута носе дебе­ струку, ли капути буду а врло Како IЈеше освежиши захтева да ови јако стегн ути широки при у вашу u11ошлоtодиљу дну. хаљину Модеран је такозвани "крој зво­ ова­ на". Али у томе не треба прете­ кав један капут на пунијој же­ ни и сувише је кабаст да би мо- ривати. lllирина капута при дну Вашу стару зимску хаљин у моћићете врло лако да освежите врло је и реновирате, те ћете тако им а ти 1·ао лепо да изгледа, тим пре што слободно крој са џемпери и пуне захтева хаљине, појас, а овај опет резултати могу бити и супротни: капут ће појас и рукаве. Купите некол и­ ландарати лево и десно, а то ће ко боја вуне, јер на пуначком струку, маколико га капут се предњи део, носи преко ка­ јер допушта за јесен хаљину која ће изг.1е ­ дати као да је нова. Купите ву­ н у у разним бојама, игле, и на­ штрикајте . једну пасу, кра г ну , њом затезали, још више подвлачи го­ јазност. То се унеколико може избећи тиме што ће се један део појаса учинити невидљивим. Са­ мо се једна половина појаса, ње­ гов практична корачање, претера огромне данас често и али ако се над овежу на г локне чини, као што ће наштрика- још више сметати при ходу. Рукав на капуту је уздигнут, аЈЈИ не претерано као ш то је би­ пута, док је дру га половина, део на леђима, сакривен испод капу­ ло та где је провучен. Појасеви се праве само од истог штофа од кога је капут, или од коже. За­ тварају се помоћ" спортских ваЈ1и да скроје што комп л ико­ ваније и што надоданије рукаве. Око лактова рукав је чак тесан, шнала средње величине обложе ­ шта не такође истим штофом или ис­ си, том Никакве п уфне ни набори нису више модерни. Сва је важност усредсреl)ена на рамена , али се кожом . Крој капута је једноставан, широк, са шлицем ИЈЈИ дубоком фалтном на леђима. Рамена су скројена у полураглану, т. ј. ру­ кав се ппродужава до самог вр:l­ та, али На самој као нека године, ка­ или бар ни на норма Ј1не том ништа са не њима Џепови т им рукаву сме нс ни су капутима. ширине. не да сме сме га отежава. претеривати . неопход ни Ако Ни­ да ви­ их !Ia желимо, они се морај у усеlш у сам капут, раглана. код ивици врста прошле Ј1ин ијо'l1 не више косом као што је случај модерно да су се кројачи просто утр1си ­ било укосо скоро до самог кука, рамена, рукав нарамењаче пре­ лази ту ивицу и пење се до врата. било сасвим вертикално, у последњем сЈ1 у 1 1ај у овом закопчавгју се ј ед ним дуг метом за сам капут. Ревери не морају бити строго мушки. Напротив, да би се што више ски нодвукао карактер је да они високи до као чисто капута, буду жен­ потребно округласти самог или рамена. Два џепа, нашивена, треба нас потсећају својим обликом ревере. Џепови су данас врло жни на капутима и о њима могло Они врло много угла вном да дају се сву да 1н1 ва­ би пише. ни делови бити лепши ако с у у пругама; својом живошћу више ће отскакати од штофа, што ће дати весео изглед вашој ха љ и­ ни. Ако купите основну бој у ву­ ориги­ налност капуту. Нећемо се овде ба ви ти извесним џеповима који се данас праве и који имитира­ ју разне друге предм ете, као ам­ ре.11чиће, ручне торбице, па чак и рукавице . У питању нису вн111с каприси моде, мо покушаји, као интересантни него не исту пр от, као што почнете џепови морају бити нашивени и правите у облику ревера. ·1ије три чет­ врти дужине. Њих можемо, ме ­ ђутим, препоручити само онима који су себи већ осигурали ка­ нормалне дужине. Данашња - - - -- --- -- - -- -- - - Капут на струк . Претплата: годишња стаје дин. 48, су­ нај· или ;i.a најпре штрикате , на­ мустру (од хар­ муслина) према к ојој потребићете следеће боје: за uC· нову, бод "жерсеј' ' ; за п руге U(). 1 штру мпандла" . Можете, на пр н­ :v~ер у овој п р о п ор цији: три ре ­ да жерсеј, један ред штр умпан­ дла; три реда жерсеј, два р еда ме ивице хаљине, али нису ружни пут на од ћете се равнати у току рада. У­ Дужина капута допире до са­ истог кроја онда, пруге живљих боја; узмите, рецимо , црв ~ н у боју као гранат и п л ав о, и ли зелено и жуто итд. Пре н о са ­ прави, примењени модни изуми. Све што желимо подвући то је л.а ни капути хаљина, направите штрумпадла полугодишња ција Пашићева 6 - 24 дин. Број чек. рачуна Уредница прима петком 54372. 4-6. итд. Уредаи штво и администра­ од 23 �nоштар1111 а п,1аl\ена у l'OTOBOM L .Ж:ЕНА ДАНАС Наро д ш1 послаш1н рес Ибар у ри, "Ла 1111 ~ио нариј а" н~:~.еље 1)виједа, позна1 а борила - на rюд 1 Доло­ именом ноја се пуне фронту 3 Гвада- рам<' Инкарнацио ~штета, Једна ш11а11ска Воајола, сада Милицио11арк ~ пuлазе ма Фrюнт ~1111111цнонарка В.ыс11ик и уред ник: Радмю1а Дию1 трнјсви\1 секретар но­ милиционарка Жор,1<а 1<.1ем . 1нсоа 23. Шта~1nар ијз Драг. Гlопонић а , Л _v ја Б аrтуn 61) .Ј. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Periodika/časopisi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena danas br.1 Creator An entity primarily responsible for making the resource Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…) Source A related resource from which the described resource is derived http://gerusija.com Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource februar 1936. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP-26 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 25 str. 1936. antifašizam emancipacija Omladinska sekcija Žena danas ženska istorija ženska prava ženska štampa ženski listovi ženski pokret https://afzarhiv.org/files/original/27931612cad68a32102a3a4b1d0f4b5d.jpg ab5a25932facb93b371cce2808aa5b78 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 698 Description An account of the resource Plakat za proslavu 8.marta – Dana žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1953. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-5 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1953. Dom narodne milicije Historijski arhiv Sarajevo Osmi mart plakat Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu https://afzarhiv.org/files/original/e8ef86ff9fcb8e087d0f0055bc750ee2.jpg f38d5af0e6d0a02015447ffffcdc75b4 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1835 Description An account of the resource Plakat za predavanje „O higijeni žene za vrijeme trudnoće, babinja i dojenja“, predavačica Dr. Boginja Prica Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 03. 02. 1948. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-4 1948. Boginja Prica Dom kulture higijena higijensko-zdravstveni rad plakat predavanja https://afzarhiv.org/files/original/d3aa795760d547ed03c7014e7d2a2584.JPG 9608a8327076c8a0e2688f77c9dfed0b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1841 Description An account of the resource Plakat "Majke ulažite na štednju" Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-3 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. Historijski arhiv Sarajevo Majka i dijete plakat štednja https://afzarhiv.org/files/original/52f0ad601468dc40442887aeea541775.jpg 8665d163d187c463db08ae8222579135 https://afzarhiv.org/files/original/3663aa2d056ea2fd7dfcd4cf687e170e.jpg 747d662ff5499405836ab01a748f9606 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1051 Description An account of the resource Plakat sa naslovom „Majke čuvajte svoju djecu od proliva“ Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-2 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. Historijski arhiv Sarajevo Majka i dijete plakat zdravstveni rad https://afzarhiv.org/files/original/569283d3242dcc9c12505786171399db.jpg 1d62c1048a2558ac5e4a259555211481 https://afzarhiv.org/files/original/6039ed535d9a8b91282c2bfc646348af.jpg ae65657fcc657f2fb37b5688b0eb8b9f Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Proglas ZP – 1710 Description An account of the resource Izborni proglas Antifašističkog fronta žena "Glasajmo za kandidate narodnog fronta“ Creator An entity primarily responsible for making the resource Glavni odbor AFŽa Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1950. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-1 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str 1950. AFŽ Glavni odbor AFŽa BiH izbori Narodni front proglasi https://afzarhiv.org/files/original/09e0180bbef806ecfb14e4aa704225ca.pdf 70906f47d43190f1132180a0427e1493 PDF Text Text Lydia Sklevicky KONJI, ŽENE,RATOVI ODABRALA I PRIREDILA Dunja Rihtman Auguštin ��LYDIA SKLEVICKY / KONJI, ŽENE, RATOVI DRUGA. �# DRUGA. UREDILA Radmila Zdjelar OBLIKOVALA Sanja Iveković LEKTORIRALA / KORIGIRALA Marilka Krajnović CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb ' UDK 316.66-055.2(497.1) 394.2(497.1) SKLEVICKY, Lydia Konji, žene, ratovi / Lydia Sklevicky ; odabrala i priredila Dunja Rihtman Auguštin. - Zagreb : Ženska infoteka, 1996. - 311 str. ; 24 cm Bibliografija: str. 296-303 i uz tekst. Str. 303-311: Bibliografija radova Lydije Sklevicky / priredila Anamarija Starčević Štambuk ISBN 9 5 3 -9 6 7 4 4 -0 -9 960122036 �Lydia Sklevicky KONJI, ZENE, RATOVI ODABRALA I PRIREDILA Dunja Rihtman Augustin Zagreb, 1996 ��Sadržaj Predgovor 7 Prvi dio: Nevidljivi predmet 1. KONJI, ŽENE, RATOVI ITD.: PROBLEM UTEMELJENJA HISTORIJE ŽENA U JUGOSLAVIJI 2. ANTIFAŠISTIČKA FRONTA ŽENA: KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" Određenje i putevi ostvarenja ravnopravnosti žena Suočenje s društvenom diskriminacijom žena Tradicijske vrednote u novom kontekstu Sudbina institucije porodice Utopiji ususret: »Žena novog tipa« Značajke kulturne promjene 3. EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA: ULOGA ANTIFAŠISTIČKE FRONTE ŽENA U POSTREVOLUCIONARNIM MIJENAMA DRUŠTVA (NR Hrvatska 1945-53) »Nevidljivi« predmet, perspektivistička metoda i »netransparentni« izvori Dvjesta godina tišine: Pokušaj tipologije ženskih pokreta u modemom periodu Red, rad & posluh Grupni portret pred gigantski skok u povijest Pokret i poredak Organizacijska struktura A F Ž 13 25 28 34 42 47 50 55 63 63 73 88 96 107 115 Drugi dio: Od antropologije žene do političke antropologije 4. NUŽNOST ŽENSKE PERSPEKTIVE U ANTROPOLOGIJI 155 5. MATRIJARHAT: PRIJEPOR MITOLOGIJE, IDEOLOGIJE I UTOPIJE 163 6. IZMIŠLJANJE TRADICIJE: DAN KOJI SVIĆE NADOM 171 7. NOVA NOVA GODINA: OD "MLADOG LJETA" K POLITIČKOM RITUALU 175 �Sumrak stare tradicije (Božić 1945 — Božić 1948) Proizvodnja socijalističkog praznika (Nova godina 1948 — Nova Godina 1950) Od »Mladog ljeta« k političkom ritualu 8. PROFESIJA ETNOLOG: ANALIZA POKAZATELJA STATUSA PROFESIJE 17 7 181 184 189 Treći dio: Ženska povijest 9. IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI: PJESME ERIKE JONG 211 10. ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST Drugovi i ljubavnici: Rosa Luxemburg Crvena Emma: Emma Goldman Tri revolucije Giuseppine Martinuzzi Od Samoe do slave: Margaret Mead Svoga tela gospodar(ica): Margaret Sanger Genijalne gubitnice genija: Mileva Marić-Einstein, Sylvia Plath Naša gospa od Tibeta: Alexandra David Nćel Dugi marš života Ding Ling Bomba s ukrasnom vrpcom: Frida Kahlo Neke nove svilene bube: Radha Kumar 219 219 221 224 226 228 231 234 236 238 240 11. U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA Borba srca s razumom: Dragojla Jarnević Patuljasta amazonka hrvatskog feminizma: Marija Jurić Zagorka Junakinje nove zemlje: Ugledne Hrvatice u emigraciji Sporost-oporost: Knjiga Rade Iveković Ispred mogućnosti recepcije: Vera Stein Erlich 243 243 245 247 250 251 12. BIOLOGIJA KAO SUDBINA Jajnici na tanjurima Bolest kao subverzija Crna majka Eva Nevine u ludnici U potrazi za zaboravljenim spolom 13. ŽENSKA POVIJEST Priče o životu Vještice još gore Raj žena: Precioze Grijeh koji je nemoguće imenovati: Benedetta Carlini Treći rajh, drugi spol Kad žene marširaju 14. POBAČAJ PRED CARSKIM REZOM 261 261 263 266 268 271 273 273 275 278 281 283 285 289 Bilješka o radovima u ovoj knjizi 293 Citirana literatura 295 Bibliografija radova Lydlje Sklevieky 303 �Predgovor Ovom knjigom pokušala sam prikazati opus Lydije Sklevicky njom sa­ mom. Zbog toga sam nastojala unijeti što manje vlastitih intervencija u njezine tekstove i što manje izmišljati nove, moje naslove njezinim rado­ vima, pa i samoj knjizi. Ako čitatelj/ica sada najprije preleti okom preko tih naslova, neka je/ga ne zbuni ili udalji od čitanja često spominjanje tako dosadne, u ovom trenutku naoko posve preživjele teme poput Antifašističke fronte žena. Doduše, najnoviji prijepori o karakteru i značenju antifašizma možda baš ponovno aktualiziraju tu dimenziju Lydijinih istraživanja. U vrijeme kad je — potkraj sedamdesetih i tijekom osamdesetih — preka­ pala po prašnjavoj arhivi tada već odavno ugasle antifašističke ženske organizacije, mnogima se bavljenje tom temom moglo učiniti izlišnim. No Lydia je željela odgovoriti na pitanje: »Na koji način istraživanje or­ ganizacije žena može osvijetliti samu kvalitetu emancipatorskih procesa u jednom društvu?« Nakon dugotrajnog arhivskoga rada i proučavanja teorija — povijesne znanosti, socijalne povijesti i ženske povijesti, antropologije i etnologije, politologije i sociologije — uspjela je osmisliti pristup u kojem je pledi­ rala za uspostavljanje dijaloškoga karaktera znanja. Dijalog među zna­ nostima omogućio joj je percepciju rasta i pada AFŽ-a, ali i otkriće fe­ minizma »u salonu«, među ženama srednjih slojeva i u intelektualnim krugovima, dugo podjednako prešućivanoga u poslijeratnom povjesni­ čarskom i ideološkom diskursu. Bila je ponosna na svoje otkriće, a po­ jave zataškavanja tzv. salonskoga feminizma popratila je ironijom: »da­ kako, u neposrednoj blizini pozicije moći nalaze se prostrani pašnjaci ideologije«. Najhitnije u njezinu radu svakako jest to što je uspjela proniknuti u metode i političke pritiske kojima se jugoslavenska »revolucija« služila: �8 KONJI, ŽENE, RATOVI deklarativno zastupajući kulturnu i društvenu mijenu i »oslobođenje že­ ne«, tijekom gotovo pola stoljeća mobilizirala je žene i uz pomoć »nji­ hove« organizacije političkim elitama osiguravala podršku, tj. moć. Po­ lazila je od pretpostavke da će »konzekventno uvođenje kategorije roda u historiografsku naraciju imati za posljedicu brojna prevrednovanja: na političke pokrete koji su smatrani progresivnima pasti će tmurne sjene, a sama će se »priroda« pokazati tek kao diskurs, a ne više kao »proizvođačica uzročnosti«. Zato rasprave Lydije Sklevicky, iako su prvenstveno feministički mo­ tivirane, ili baš zbog toga što su tako motivirane, podjednako otkrivaju mentalitete i ideološke manipulacije. A sve to nije relevantno samo za prošla zbivanja na našim prostorima nego i za ona sadašnja. Lydia je ova istraživanja provodila u vrijeme kad se medijski i znan­ stveni prostor u bivšoj Jugoslaviji, pa čak i u Hrvatskoj, počeo otvarati; odškrinuta vrata ona je širom rastvarala. Trudila se napisati »tekst koji nastoji rekonstruirati i analizirati dominantni govor moći«. U svojem zadnjem članku, o donekle marginalnoj profesiji etnologa, zalagala se stoga za angažman znanosti koji je danas, kao i onda, nadasve aktualan: »... društvena uloga svake znanosti, posebice društvenih znanosti, pored neprekidne skepse podrazumijeva i stalan kritički dijalog s nosiocima moći«. Taj kritički dijalog jasna je nit u svim Lydijim radovima, bilo kad je riječ o ženskoj povijesti, antropologiji žene ili o političkom ritualu, bilo kad piše znanstvenu raspravu ili novinski članak u ženskoj reviji. No time nisam nabrojila sva područja Lydijina interesa niti njezinu mnogostruku nadarenost. Osobito je voljela i poznavala umjetnost pa se i sama oku­ šala kao prevoditeljica stihova — naravno jedne feministkinje — Erike Jong. Knjigu sam nastojala složiti tako da dođu do izražaja svi Lydijini ta­ lenti, podjednako kao i kvalitete: eros istraživačice i pedantni rad, teo­ rijsko znanje i osobna imaginacija, sjajan stil pisca znanstvenih i publici­ stičkih radova, fini ali ubojiti humor ili bolje reći ironija postmodeme. Vjerujem da će čitatelji/ce zajedno sa mnom u Lydijinim člancima, posebice u nedovršenoj doktorskoj disertaciji, otkrivati nove vidike i po­ ticaje premda su neki članci napisani prije više od petnaest, a posljednji prije šest godina. Od onog siječanjskog dana 1990. moglo se naslutiti ka­ kva je praznina nastala njezinim odlaskom u ženskim studijima i u hrvat­ skom (usudila bih se reći i europskome) feminizmu, u etnologiji i poli­ tičkoj antropologiji, u ženskoj povijesti. Njezina smrt kao da je bila na­ govještaj svega onoga tmurnoga i zloga što će nas snaći u godinama koje �PREDGOVOR 9 su dolazile: rat, mizerija, izazov identitetima za koje smo mislili da su čvrsti i jednom zauvijek dani... Ali tek sada, kad je prošlo već šest godina, uviđamo koliko je Lydia Sklevicky bila — poslužit ću se njezinim riječima — »ispred mogućnosti recepcije«, a ipak bliska širokom čitateljstvu u svojim publicističkim skicama. Zato sam u knjigu uvrstila sve žanrove pisanja kojima je Lydia vladala. Knjiga stoga nije koncipirana po jednom kriteriju osim po onome koji sadrži kritički dijalog znanstvenice i moći. Ipak, knjiga nije strogo znan­ stvena, u smislu kako to sadašnji propisi moćnika u znanosti propisuju, ali ni čisto publicistička. Čitatelja/icu molim da prebirući Lydijine tekstove ima na umu vrijeme u kojima su nastajali i ograničenja što ih je to vrijeme nametalo piscu. U posljednjih su se pet, šest godina što zbog rata, a što zbog svih naših osobnih kriza, uspona i padova, izoštrile naše optike, promijenila se re­ torika, a i referentni okvir društva i države. Tko zna čime bi se Lydijino pero danas bavilo. Sigurna sam da bi opet bila pronicava i vidjela unaprijed, nudila nam teorijske uvide koje još ne poznajemo, osporavala poteze moćnih. Za nju nije postojala dilema iz­ među zanstvenoga promišljanja i aktivizma: i u jednom i u drugom bila je neumorna i ostavila tragove. Hrvatski je feminizam u ovim godinama na kušnji. Nedostaje mu Lydijina aktivnost i nemir, traženje činjenica koje će uznemiriti naše znanje. Uzmimo samo članak koji se u ovoj knjizi nalazi na začelju: Pobačaj pred carskim rezom. Što se zapravo uopće promijenilo? Taj je članak aktualan možda i više nego 1987. godine kad je objavljen. Vjerujem da bi se pokojna autorica ovih rasprava i članaka složila sa mnom posvećujući ovu knjigu sadašnjim generacijama žena. Njihov po­ ložaj nije nimalo ugodan, a diskurs o ženskim pitanjima nerijetko je označen činilo nam se zaboravljenim, preživjelim frazama o ženskoj ulozi u kući i kuhinji. No nadošli su mlađi naraštaji feministkinja koje nisu uspjele upoznati Lydijin opus. Vjerujem da će im biti zanimljivi i u mno­ gome poticajni radovi te hrvatske feminističke začinjavke, kako ju je s pravom nazvala Rada Iveković. Zagreb, siječnja 1996. Dunja Rihtman Auguštin ��Prvi dio NEVIDLJIVI PREDMET ��I Konji, žene, ratovi, itd.: Problem utem eljenja historije žena u Jugoslaviji Prigovor, da žena nema smisla za javni život kao ni sposobnosti za isti, sasvim je neosno­ van jer je žena rođeni političar. Pokazuje nam to historija u kojoj su vladari samo po nekoji Veliki, dok je od žena koje su sjedile na prestolju skoro svaka bila Velika.1 Pravorijek povijesti bio je uvijek prizivan kao jedan od prvih argume­ nata u diskusiji o (nejednakosti žena. Stoga ne čudi činjenica da je na­ vedeni citat bio izrečen na osnivačkoj skupštini feminističkog društva Ženski pokret u Zagrebu 1925. godine u prilog zahtjevu kojim su žene tražile pravo glasa kao nužnog (mada ne i dovoljnog) uvjeta njihovog ravnopravnog ulaska u javni život. Doista, velike vladarice mogle su predstavljati »žene alibi« (kao što je to danas slučaj s predsjednicama država i vlada) — argument kojim je moguće pobijati tezu o apolitičnosti i ograničenosti ženskih aspiracija i mogućnosti, no trebalo je proći još gotovo pola stoljeća do znanstvene artikulacije zdravorazumskog pitanja o (praznom) mjestu žena u povijesti. Naime, već zdravorazumsko rasu­ đivanje ukazuje na to da su žene uvijek doprinosile polovinu čitavoj rad­ noj djelatnosti — proizvodnji i reprodukciji, da je polovina čitavog povi­ jesnog iskustva bila njihova, no pisana povijest spominje ih (tek i ako) kao »marginalne sudionike«. Kritičko preispitivanje činjenice da se u ve­ ćini pisane povijesti »muškarac« pojavljuje kao mjera »čovjeka« (sub spe­ cie aetemitatis) uslijedilo je tek nakon utemeljenja ženskih studija i nji­ hovih specijaliziranih disciplina kakva je, uz ostalo, i povijest žene. �14 KONJI, ŽENE, RATOVI UPORIŠNE TOČKE KRITIKE POVIJESTI — "NEVIDLJIVOSTI" ŽENA Iako osnovne teze kritike tradicionalne povijesne znanosti iz »ženske perspektive« polaze od različitih ishodišnih, prvenstveno akcijskih usmje­ renja2, mogli bismo ih sažeti po slijedećim točkama: Osporavanje lažnog univerzalizma Učiniti žene vidljivima prvi je korak kojim se stavlja u pitanje uobi­ čajen odnos općeg i posebnog u hijerarhiji relevantnosti pisanja povijesti. Polazeći od hipoteze da je uglavnom sve ono što nam je poznato o isku­ stvima žena u prošlosti posredovano refleksijama muškaraca i prožeto vrednosnim sistemima koje su oni definirali3, postavljeno je pitanje o mogućnosti istraživanja i spoznavanja specifičnosti povijesne svijesti že­ na.4 Gerda Lemer, jedna je od prvih teoretičarki historije žena smatra da je kulturna determiniranost i intemalizirana marginalnost žena uzrok teorijski relevantnih specifičnosti njihovog povijesnog iskustva. Unatoč razumijevanju poriva feministkinja da u prvom entuzijazmu svog aktivizma pohrle ispunjavati »prazna mjesta« u povijesti (velike vladarice i si.) što karakterizira tzv. »kompenzacijsku fazu«, ona predlaže postupni pro­ ces k ostvarenju onakve povijesne znanosti koja bi bila »dostojna svog imena«. Prvi stupanj bila bi »prijelazna historija«: postojećim općim ka­ tegorijama prema kojima povjesničari organiziraju svoj materijal mogle bi se dodati neke nove kategorije kao npr. seksualnost, reprodukcija, učenje i intemalizacija spolnih uloga, ženska svijest, vrednote i mitovi o ulozi spolova, seksualni simbolizam, itd. Nadalje, sve bi ove kategorije valjalo analizirati uzimajući u obzir varijable klase, rase, etničke i reli­ giozne pripadnosti. Dakle, ova faza ne donosi neki novi teorijsko-interpretativni okvir, već se radi o neophodnosti postavljanja novih pitanja čitavoj »općoj povijesti«.5 Postavljanje novih pitanja Tradicionalna povijesna znanost bila je usredotočena na »velike teme« — odnose i strukture moći. Žene su kao društvena grupa minimalno pri­ sutne u onim temama koje su činile okosnicu tradicionalnih povijesnih istraživanja, kao što su politička, vojna i diplomatska povijest, zbog čega se isuviše olako zaključivalo o njihovoj »nepovijesnosti«. No, ukoliko se istraživanja usmjere k analiziranju povijesnih mijena svakodnevnog živo­ ta, odnosno spola, međusobnih odnosa žena različitih klasa (model: slu­ �KONJI, ŽENE, RATOVI... 15 žavka — gospodarica), kućnog (neplaćenog, »nevidljivog«) rada, jezika, kreativnosti, društvenih običaja, autonomnog organiziranja, promjena i pomaka u samospoznaji vlastitog položaja i uloge u društvu itd., proširu­ je se obzor povijesnog svijeta.6 Tada je moguće transcendirati umjetnu graničnu liniju koja odvaja (muški) prostor javnosti i (ženski) prostor pri­ vatnosti i dokinuti je kao međaš (ne)relevantnog, odnosno (nepovije­ snog.7 Istraživanje problema seksualnosti nadaje se, prema interpretaciji urednica zbornika radova socijalističkih povjesničarki8 kao locus pove­ zivanja sfera koje su dosada poimane kao odvojene. »Seksualnost se više ne istražuje kao puko prirodna činjenica, već kao društveno konstruirana praksa, splet veza koje su u suodnosu s klasnim i proizvodnim odnosi­ ma.«9 Novija povijesna istraživanja utvrdila su da je značenje seksualnosti u pojedinim povijesnim razdobljima centralno u procesima društvene pro­ mjene koji zadiru u sferu rada i organizacije života zajednice.10 Otvaranju novih pitanja iz »ženske perspektive« pogodovao je i razvoj tzv. »nove socijalne historije« u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj pravac povijesnih istraživanja naglašava neophodnost bavljenja »poslovi­ ma običnih ljudi, umjesto bavljenja poslovima države i usredotočuje se na trajne procese društvenog iskustva za razliku od izdvojenih političkih događaja«.1 1 U evropskoj historiografiji takav je pogled na historiju »odozdo« ini­ cirala pojava škole analista u dvadesetim godinama ovog stoljeća, ali nje­ zin poticajni utjecaj na razvoj historije žena nije jednoznačno ocijenjen u radovima feminističkih teoretičarki.12 No, navedene tematske i meto­ dološke inovacije sadržane u pristupu socijalne historije omogućuje raz­ voj naredne faze historije žena koja bi, prema Gerdi Lemer, mogla istra­ živati postojanje specifične kulture žena u prošlosti. »Takva kultura ne bi sadržavala samo zasebna zanimanja, probleme statusa, iskustva i ri­ tuale žena, već i njihovu posebnu svijest, koja intemalizira patrijarhalne pretpostavke. U nekim slučajevima takvo bi proučavanje uključivalo i na­ petosti koje u toj kulturi postoje između propisanih patrijarhalnih pret­ postavki i napora žena da postignu autonomiju i emancipaciju.«13 Novi i stari povijesni izvori Danas je postao neodrživ argument povjesničara-tradicionalista da u svojim istraživanjima ne dokumentiraju aktivnosti žena zbog nedostatka povijesnih izvora. Iako su većinu pisanih povijesnih izvora proizveli muš­ karci (pripadnici malobrojne obrazovane i moćne elite), izvori za demo­ �16 KONJI, ŽENE, RATOVI grafsku povijest, dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, izvori za lokalnu povijest i povijest radničkog pokreta (npr. usmena svjedočanstva, poli­ tička kultura, rituali itd.) i si., pružaju dovoljno obavijesti o životima i aktivnostima žena različitih klasa. Ukoliko se, pak, i tradicionalnim iz­ vorima postave neka od novih pitanja, rezultati spoznaje o prošlosti mo­ gu jednostavno opovrgnuti tezu o ženama kao marginalnim sudionicima povijesnih zbivanja i procesa. Tražeći različitost unutar analitičke kate­ gorije roda (o čijem će određenju još biti riječi) neke feminističke pov­ jesničarke upozoravaju na promjene porodičnog i društvenog položaja koje prate žene unutar njihovog životnog ciklusa. Pojam »kronobiologija«, kojim se označavaju promjene unutar životnog ciklusa (smjena uloga kćerke, supruge, majke, udovice, itd.), korisna je korekcija mogućim po­ jednostavljenjima i periodizacijama koje u većini slučajeva ne odražavaju specifična iskustva (ženske) polovice čovječanstva. Konceptualizacija roda kao analitičke kategorije u povijesnim istraživanjima Bez obzira na razlike i pomake u teorijskim polazištima, kritike povi­ jesne znanosti koja isključuje žene jednoglasne su u isticanju neophod­ nosti uvođenja kategorije roda kao kategorije historiografske analize, »što bi imalo omogućiti određivanje i razumijevanje načina na koji su spolne razlike sistematski zadirale u društvo i kulturu, i u tom procesu ženama udijelile nejednakost«.14 Prisutno je upozorenje da se žene ne mogu pojmiti po analogiji s ostalim društvenim grupama (manjinama, rasama, klasama, kastama) — one su spol.15 No, prihvatimo li određenje po kojemu je »’sistem pola/roda’ sklop aranžmana kojima jedno društvo pretvara biološku plodnost u proizvode ljudske djelatnosti i u kojem se ove preobražene polne potrebe zadovoljavaju«16, očito je da se radi o društvenoj, dakle, povijesno uvjetovanoj i promjenjivoj intervenciji u bio­ logiju. Značenje tako određenog spola/roda mora postati integralni dio historiografskog spoznajnog procesa. Štoviše, »trebalo bi postati drugom prirodom povjesničara, bez obzira na njegovu ili njezinu specijalizaciju, da uzima u obzir posljedice roda s istim samorazumijevanjem s kojim to čini kada je u pitanju klasa«.17 Tek kada ovo upozorenje postane realnost svakog povijesnog istra­ živanja, moći će se prići onom stupnju razvoja historije žena koji će omo­ gućiti dijalektičko sučeljavanje i usporedbu povijesnih žena i muškaraca u pojedinim povijesnim periodima.18 Prema mišljenju G. Lemer, niti je­ dan postojeći historiografski konceptualni okvir nije dorastao tako kom­ �KONJI, ŽENE, RATOVI... 17 pleksnom predmetu. Historija žene će na tom stupnju razvoja uspostaviti zahtjev za promjenom paradigme, zahtjev za novom univerzalnom povi­ jesnom znanošću, za holističkom historijom koja će biti sinteza tradicij­ ske historije i historije žena.19 Naime, u onoj mjeri u kojoj historija žene uspije učiniti vidljivima žene u povijesti, učinit će vidljivima i muškarce, a to je neophodan korak u dokidanju lažnog univerzalizma ljudskog po­ vijesnog iskustva. ŽENE U JUGOSLAVENSKOJ POVIJESTI: NEVIDLJIVE ILI BROJČANO NADVLADANE? Diskusija o »nevidljivosti« žena u jugoslavenskoj povijesti u nas je tek prisutna u početnom obliku, i to izvan profesionalnih povjesničarskih krugova.20 No, osobi čak i nadprosječna obrazovanja (kao što je npr. završeni studij povijesti) poznat je izuzetno mali broj činjenica o povijes­ noj djelatnosti žena općenito, a gotovo posve nepoznata djelatnost žen­ skih pokreta na našim prostorima u novijoj povijesti. Osnovni uzroci takvom stanju gotovo su identični onima koji su meta izloženih kritika što ih je formulirala nova povijesna disciplina — histo­ rija žena. Ipak, umjesno je zapitati se o našim specifičnostima, tim više što ideološki govor često ističe (mada to vrlo manjkavo znanstveno do­ kumentira) veliki doprinos »masa žena« naprednom međunarodnom po­ kretu, narodnooslobodilačkoj borbi i revoluciji. Smatra se da je patrijarhalni svijet svijet snažnih muškaraca, svijet bez žena. Pogrešnost ove pretpostavke opovrgnuta je brojnim novijim istra­ živanjima antropologije roda21, koja su nepobitno dokazala da i u izva­ njski najrigidnijim patrijarhalnim porecima (Lćvi-Straussov ordre congu) postoji dobro strukturirana ženska supkultura koja raspolaže znatnom količinom moći koja ne mora biti javno priznata.22 Ako su generacije žena i muškaraca socijalizirane tijekom procesa obrazovanja da vjeruju kako nije bilo žena u povijesti njihovih naroda, one su socijalizirane u duhu mita sveprožimajućeg patrijarhata. Veoma opsežno najnovije istraživanje udžbenika povijesti u Socijali­ stičkoj Republici Hrvatskoj23 pruža obilje ilustrativnih podataka. Kvan­ titativna analiza slikovnog materijala mogla bi se sažeti na slijedeći način: �18 KONJI, ŽENE, RATOVI Tabela 1: Frekvencija pojavljivanja slika muškaraca, žena, djece i životinja u svim udžbenicima povijesti (udžbenici, radne bilježnice, povijesne čitanke) od petog do osmog razreda osnovne škole Slika razreda Muškarci u% Žene u% Djeca u% Životinje u% Ukupno u% 5. 985 (77,0) 91 (7,1) nema podat. 203 (15,8) 1279 (100) 6. 1483 (79,2) 42 (2,2) nema podat. 347 (18,5) 1872 (100) 7. 517 (84,2) 32 (5,2) 15(2,4) 8. 842 (85,0) 109(11,0) 39 (3,9) 50 (8,1) nema podat. 614 (100) 990 (100) Izvor: Rajka Polić, Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji, 1986.24 Tabela 2: Frekvencija pojavljivanja roda ličnih imenica Razred Muški u% Ženski u% Ukupno u% 7. 123 (96,9) 4(3,1) 127 (100) 8. 492 (94,6) 28 (5,4) 520 (100) Izvor: Rajka Polić, Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji, 1986. U svom je istraživanju Rajka Polić diferencirala podatke i prema frek­ vencijama uloga u kojima su prikazane analizirane slike/imenice. Grubo uopćavajući, moguće je utvrditi da je uloga vojnika za muškarce na pr­ vom mjestu, a slijede uloge istaknutih političara i umjetnika, dok se žene pojavljuju kao seljanke, ženski simboli (sloboda, majčinstvo, itd.) ili nespecificirano. Djeca su u većini slučajeva prikazana u istom tekstualnom/ /vizualnom kontekstu sa ženama, a prikazane životinje su u većini slu­ čajeva konji (kao vjerni pratioci muškaraca u ratovima). Riječju, u našim školama najprominentnija je historija ratova, pobuna, sukoba, što prema interpretaciji Rajke Polić25 objašnjava upadljivu brojčanu nadmoć životi­ nja nad ženama u udžbenicima SRH. I dok muškarci stoje uspravni na povijesnoj pozornici što je potkrijepljeno relativnom raznolikošću uloga i zanimanja u kojima se pojavljuju, žene su u većini slučajeva prikazane kao supruge, majke, kćerke, starice..., u najboljem slučaju kao simpati­ zerke ili suputnice. Jedno drugo, iako znatno uopćenije, istraživanje osam jugoslavenskih udžbenika povijesti za srednje škole26 moguće je sažeti na slijedeći način: Tabela 3: Frekvencija pojavljivanja muških i ženskih ličnih imena u osam jugoslavenskih sred­ njoškolskih udžbenika povijesti Vremenski period Muška imena Ženska imena Zbroj svih imena koja se pojavljuju Ženska imena 19. stoljeće-1918. 387 (98,7%) 5 (1,3%) 392 2565 (100%) 8 (0,3%) 1918.-1970. 448 (98,7%) 6 (1,3%) 454 2519 (100%) 8 (0,3%) Izvor: Andrea Feldman, Istraživanje udžbenika za srednje škole, 1985. �KONJI, ŽENE, RATOVI... 19 Dvije od pet spomenutih žena u prvom vremenskom periodu27 bile su velike vladarice (koje, usput rečeno, nisu vladale u tom razdoblju), a tri su bile žrtve nasilja. Tri od šest žena spomenutih u drugom razdoblju28 bile su heroine NOB-e ili aktivistkinje, dok za ostala tri imena nisam uspjela pronaći reference niti uz pomoć mojih mnogo iskusnijih kolega povjesničara u konvencionalnoj literaturi (razne enciklopedije, Tko je tko, i si.). Čime li su zadužile pisce udžbenika? (Da li su bile nečije uzor­ ne supruge, samozatajne majke ili »samo žene«?) Niti jednoj od ovih studija nisu potrebni dodatni komentari — zak­ ljučci su očigledni i govore u prilog hipotezi o mitu sveprožimajućeg pa­ trijarhata. No, navedena istraživanja ne objašnjavaju uzroke takvoj distribuciji muških/ženskih imena, slika i uloga. Pored argumenata koje iznosi pri­ kazana kritika »nevidljivosti« žena u povijesti, treba pokušati ukazati i na moguće posebnosti jugoslavenske situacije. U zemlji koja rado ističe da je na stijegu njezine socijalističke revolu­ cije na časnom mjestu ispisana borba za ravnopravnost žena, koja se diči neobično brojnim sudjelovanjem žena u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji29, povijesna »nevidljivost« žena mogla bi se pripisati praksi ko­ ju Eric Hobsbawm, britanski marksistički povjesničar, označava kao izum tradicije (invention o f tradition)30. Naime, poduzimaju se znatni napori kako na razini ideologije, tako i na razini suvremene (povijesne) znano­ sti, da se dokaže kako su žene oduvijek bile gotovo integrirane u revo­ lucionarnoj (socijalističkoj, komunističkoj) tradiciji. Neprestanim ponav­ ljanjem, što je prema Hobsbawmu jedan od najprisutnijih načina izuma tradicije, rasprostranjuje se uvjerenje kako žene nisu bile suočene ni s kakvim preprekama (ili tek povremeno sa sasvim neznatnima) prilikom integriranja u revolucionarne procese (sindikate, partije, političke akcije, NOB, itd.) koji su se odvijali od sredine 19. stoljeća. Parafrazirajući Hobsbawma, takav je postupak moguće podvesti pod prevladavajući tip izu­ ma tradicije, onaj »kojim se uspostavlja ili simbolizira društvena kohezija ili pripadnost grupama, stvarnim ili artificijelnim zajednicama«.31 Kada je postojanje ravnopravnosti u prošlosti iznađeno, nije potrebno riskirati pronalaženje dokaza o mogućoj neravnopravnosti. Nije, naravno potrebno isticati kako takva vrsta iznađene tradicije ne potiče na znan­ stveno istraživanje borbe žena i muškaraca protiv previda, zanemariva­ nja, diskriminacije i postojanja znatnih prepreka na koje su žene nailazile želeći se uspeti na ata revolucije. Kada sami podaci ne dopuštaju mnogo uljepšavanja (kao npr. činjenica da su žene činile slijedeće postotke član­ stva KPJ: 1925. -0,8%, 1926. -1,6%, 1935. -1%, 1940. -6%; ili da su u �20 KONJI, ŽENE, RATOVI svim jugoslavenskim sindikatima u međuratnom razdoblju čak 5% član­ stva bile žene; da su dvije žene postale članice Centralnog komiteta KPJ tek 1940. godine, itd. — da citiram samo neke od mnogih mogućih prim­ jera)32 — oni se nikada ne podvrgavaju ozbiljnom preispitivanju. Umje­ sto toga, njih se svodi na »devijacije«, lične nedosljednosti, »prežitke ne­ narodnih režima«...33 Patrijarhalno-autoritami kompleks čitave kulture (čiji je dio i politička kultura) ostaje neupitan. »Otkriće« žena i »ženskih masa« kao djelatnog čimbenika povijesnih procesa, uz zahtjev za takvom reinterpretacijom svih dominantnih druš­ tvenih i kulturnih institucija koja će uzimati u obzir rod kao analitičku kategoriju, dio je strategije suvremenih (neo)feminističkih pokreta koji se javljaju na društvenoj sceni do kraja 1960-ih godina. Moja je hipoteza da će pažnja koja se obraća »ženama u povijesti«, kao i napor da se ute­ melji historija žene, biti u kauzalnom odnosu s načinom na koji se po­ stavlja »žensko pitanje«. Nakon dosta vremena pošto sam napisala podulju studiju o Antifa­ šističkoj fronti žena Hrvatske (1941-1945)34, za čiju sam izradu pregle­ dala čitav arhivski fond A FŽ-a od 22.675 dokumenata, kao i postojeću literaturu, uspjela sam nabaviti tekst o istoj temi koji je tiskan u jednom američkom politološkom časopisu.35 Većina zaključaka do kojih je au­ torica tog teksta, Barbara Jancar, došla, iako se temelje samo na oda­ branim dokumentima (usp. bilješku 34), sukladni su mojim zaključcima. No to znači da su američke kolegice pretekle naše analitičke studije o ženama u jednom od najvažnijih razdoblja suvremene jugoslavenske po­ vijesti. Takvih bi se primjera za potkrepu moje hipoteze o međuzavisno­ sti načina na koji se postavlja »žensko pitanje« i percepcije uloge žena u povijesti moglo nabrojati više. Razmatrajući tipične stavove o ženskom pitanju s društvenom legitimacijom, Vjeran Katunarić na prvom mjestu ističe lažni univerzalizam.36 Prema njegovoj interpretaciji reduciranje »ženskog pitanja« na »ljudska odnosno društvena pitanja« ukazuje na težnju za »trenutačnim izjednačavanjem ljudi u svrhu izbjegavanja aktiv­ nog suprotstavljanja nosiocima dominacije«.37 Dakako, u neposrednoj blizini pozicije moći nalaze se prostrani paš­ njaci ideologije. Temeljna postavka svakog znanstvenog poduhvata, Qui bene distinguit bene docet, zasjenjena je ideološkom mrljom — autono­ mija subjekta istraživanja često se pokazuje kao potencijalna opasnost od autonomnog političkog subjekta. Pokušaj koncentriranja istraživanja na žene kao društvenu grupu sui generis, težnja da se reinterpretira čitav svijet društvenog iskustva, kako prošlog tako i sadašnjeg, iz perspektive �KONJI, ŽENE, RATOVI... 21 koja neće isključivati žene, automatski je pod sumnjom da (nekritički) prihvaća ideološku poziciju feminizma (a ona nije nedvosmisleno odre­ đena u vladajućem političkom/ideološkom diskursu). Animozitet spram feminizmu kao isključivo »buržoaskom« fenomenu ima svoju prethistoriju u jugoslavenskom revolucionarnom pokretu. Bila sam iznenađena otkrićem da je u nerazvijenoj, siromašnoj i autoritarnoj državi kakva je bila predratna jugoslavenska kraljevina, dolazilo do znat­ nih preklapanja zahtjeva dobro artikuliranog i ne tako ekskluzivnog38 buržoaskog feminističkog pokreta sa zahtjevima tzv. proleterskog žen­ skog pokreta39, uzmu li se u obzir nedvosmislena klasna razgraničenja koja su se odvijala. Riječju, moja je analiza nevelikog korpusa historio­ grafske literature o tom predmetu ukazala na činjenicu da su do sada povjesničari započinjali istraživanja kako bi potvrdili (a ne kako bi stavili u pitanje) ideološke zasade totalnog osporavanja feminizma koje su fun­ kcionirale u različitim povijesnim uvjetima.40 Novija jugoslavenska istraživanja utemeljena na kritičkim polazištima ženskih studija, kao i prvi pokušaji istraživanja historije žena i ženskih pokreta u Jugoslaviji unatoč neizvjesnoj (institucionalnoj) budućnosti ot­ varaju nove perspektive. Većina poticaja i argumenata kojima sam željela ukazati na neophod­ nost osvještavanja potrebe historije žena i u našim uvjetima, temelji se na mojim istraživanjima ženskih pokreta i organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji. No, bez obzira na ograničenost vlastitog istraživačkog isku­ stva, prihvaćam upozorenje da se historija žena ne može svesti na raz­ matranje isključivo ove problematike budući da bi to impliciralo »da že­ ne zaslužuju pažnju povijesne znanosti jedino u onim situacijama kad djeluju poput muškaraca, pojavljujući se u političkom životu« 41 Pregršt veoma sofisticiranih tema — »novih pitanja« potaknutih razvojem disci­ pline — čekaju da budu otkrivene u jugoslavenskoj historiografiji. Usu­ đujem se ustvrditi da već postoje prazni prostori u koje bi se mogla upi­ sati takva očekivanja. U historiografiji koja je, prema jednoj novijoj ana­ lizi, u grču traženja marksističkih metodoloških oruđa koja će nadomje­ stiti zaklinjanje na marksističku filozofiju povijesti42, uočavanje i izučava­ nje međuodnosa roda i klase mogao bi biti plodonosan prvi korak. Hi­ storiji radničkog pokreta u nas se posvećuje znatna pažnja i institucio­ nalna podrška (svaka SR ima svoj institut za historiju radničkog pokre­ ta). No, te institucije (što nije samo jugoslavenska posebnost) ograniča­ vaju svoje istraživačke interese na »političku analizu koja naglasak stavlja �22 KONJI, ŽENE, RATOVI na rad i borbu (veoma usko definirane), dok zapostavljaju ostala važna područja iskustva«.43 Teško je predvidjeti hoće li se u dogledno vrijeme stvoriti uvjeti da potreba utemeljenja takve povijesne znanosti, koja će biti kadra integri­ rati mnoge dimenzije i perspektive, među kojima i perspektivu žena, po­ stane stvarnost. Bilo bi to vrijedno pokušaja, već i zbog toga što je ne­ pobitna činjenica da žene u jugoslavenskom društvu čine (nešto veću) polovicu stanovništva, a i zbog toga što su oduvijek brojem premašivale konje. BILJEŠKE 1 Zapisnik od 19. maja 1925. (Konstituirajuća glavna skupština društva »Ženski pokret« u Za­ grebu), Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske (AIHRPH), IV/3537. 2 A Heritage of Her Own: Toward a New Social History of American Women, ur. Nancy F. Cott i Elizabeth H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979, str. 14-15. »Karakterističan je pristup nove historije žena da proteže na prošlost pitanja i osnovne uvide koji proizlaze iz vlastite po­ zicije u okviru suvremenog ženskog pokreta. Liberalne, marksističke i radikalne feministkinje i feministi postavljaju pitanja koja potiču povijesna istraživanja.« 3 Gisela Bock, »Historische Frauenforschung: Fragestellungen und Perspektiven«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, ur. Karen Hausen, Verlag C. H. Beck, Miinchen, 1983, str. 52-53 (i bi­ lješka 25). 4 Borba za priznavanje statusa povijesnosti tako heterogenoj društvenoj grupi kao što su žene (pri čijem definiranju genus proximus predstavlja »prirodna« kategorija spola) usporediva je s istom borbom tzv. »prirodnih naroda« (Naturvolker) koje je evropocentrično poimanje povijesti do nedavno rangiralo kao pretpovijesna društva. Gerda Lerner, »Placing Women in History: A 1975 Perspective«, u: Liberating Women’s History, ur. Berenice A. Caroll, University Of Illinois Press, Chicago-London, 1976, str. 365. 5 6 Gerda Lerner, The Majority Finds Its Past, Oxford University Press, Oxford, 1979, str. 171. 7 8 Karen Hausen, »Einleitung«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, nav. dj., str. 7. »Editor’s Introduction«, u: Sex and Class in Women's History, ur. Judith L. Newton, Mary P. Ryan and Judith R. Walkowitz, Routledge and Kegan Paul, London, 1983, str. 6. 9 Nav. dj., str. 6. 10 Nav. dj. Navedeni primjeri odnose se na istraživanja viktorijanske ere u Velikoj Britaniji i SAD. 11 Cott-Pleck, nav. dj., str. 9. 12 Usp.: Susan Mosher Stuard, »The Annales School and Feminist History: Opening Dialogue with the American Stepchild«, Signs, Chicago, Vol. 7,1981, No. 1, str. 135-143; Natalie Zemon Davis, »’Women’s History’ in Transition: The European Case«, Feminist Studies, 1976, SpringSummer, No. 3, str. 83-103. 13 Gerda Lemer, Liberating Women’s History, nav. dj., str. 365. 14 Sex and Class in Women’ History, nav. dj., str. 1. s 15 Gisela Bock, nav. dj., str. 34. 16 Gayle Rubin, »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u:Antropologija žene, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1984, str. 93. 17 Natalie Zemon Daviš, nav. dj., str. 90. 18 Gerda Lemer, Liberating Women’ History, nav. dj., str. 365. s 19 Gerda Lemer, The Majority Finds Its Past, nav. dj., str. 180. �KONJI, ŽENE, RATOVI... 23 20 U toku Školske godine 1984/85. održan je u okviru sekcije »Žena i društvo« Sociološkog druStva Hrvatske seminar na postdiplomskoj razini posvećen problematici historija žena u Jugoslaviji. 21 22 Usp. Antropologija žene, nav. dj. Veoma je instruktivna analiza ženske subkulture u proSirenoj patrijarhalnoj obitelji (zadruzi) u: Dunja Rihtman-AuguStin, Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb, 1984, str. 169-172. Rajka Polić, »Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji«, Žena, Zagreb, 1986. Ovaj je rad u svojoj prvoj verziji izložen na seminaru u sekciji »Žena i druStvo« (vidi biljeSku 20). 23 24 ViSe detaljiziranih tabela i pregleda prikazanih u tekstu Rajke Polić sažeta sam u navedenim tabelama (br. 1 i 2). 25 U svom radu R. Polić sučeljava prezentaciju/interpretaciju različitih povijesnih razdoblja s pu­ bliciranim i nepubliciranim arhivskim izvorima čime dokumentira značaj i domete participacije žena u njima i razotkriva čitavu metodologiju autora udžbenika kao neopravdano pristranu. 26 Andrea Feldman, »Istraživanje udžbenika povijesti za srednje škole«, Zagreb — Beograd, ne­ objavljeni rukopis, 1985. 27 A. Feldman ukazuje na činjenicu da udžbenici triju republika (Hrvatske, Srbije i Slovenije) i dviju autonomnih pokrajina (Vojvodine i Kosova) ne spominju niti jedno žensko ime. 28 U ovom slučaju udžbenici dviju republika (Srbije i Cme Gore) i jedne autonomne pokrajine (Kosova) ne spominju niti jedno žensko ime. 29 Prema službenim aproksimacijama, participacija žena u NOB-i procjenjuje se na dva miliona, dok su žene u borbenim formacijama sačinjavale 34% od svih boraca. Usp. Lydia Sklevicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«, Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1), str. 97. The Invention of Tradition, ur. Eric Hobsbawm and Terence Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985, str. 1-14 i 263-264. 31 Nav. dj., str. 9. 30 32 Usp. Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do Drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, XXX, 1984,1. dio, br. 308, str. 415-417; 2. dio, br. 309, str. 454-456. 33 Također su zanemareni problemi i specifična očitovanja roda kao antagonističkog elementa u životu radničke klase. Usp. Sex and Class in Women’s History, nav. dj., str. 3. 34 Žena i moć: povijesna geneza jednog interesa, Zagreb, 1984., neobjavljena magistarska radnja. Jedini relevantni izvorni materijali o AFŽ do sada objavljeni skupljeni su u dva veoma korisna toma izabranih dokumenata: Žene Hrvatske u narodnooslobodilaćkoj borbi, I. i II. dio, Zagreb, 1955. 35 Barbara Jancar, »Women in the Yugoslav National Liberation Movement: An Overview«, Stu­ dies in Comparative Communism, Los Angeles, vol. XIV, 1981, 283, str. 143-164. Autorica me je obavijestila da je jedna od studija koju citira u svom radu (nav. dj., str. 143-144, bilj. 1) prezentirana u SAD već 1977. kao referat na Berkshire Conference on the History of Women. 36 Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, 1984, str. 238-242. 37 Nav. dj., str. 239. 38 Prema podacima međunarodnog udruženja International Council of Women, u međuratnom razdoblju su s njime povezana udruženja u Jugoslaviji pripadala istoj kategoriji (prema broju individualnih članica) kao i Švicarska, Novi Zeland, Danska, Australija i Švedska (30.000 do 50.000 članica). Usp. Edith F. Hurwitz, »The International Sisterhood«, u: Becoming Visible. Women in European History, ur. Renata Bridenthal and Claudia Koonz, Houghton Mifflin Com­ pany, Boston, 1977, str. 339. 39 Termin »proleterski ženski pokret« pojavljuje se kao terminus technicus u našoj historiografskoj literaturi, no činjenice ukazuju na to da bi bilo pravilnije govoriti o tzv. afiliranim organizaci­ jama nego li o pokretu sa svim potrebnim prerogativima. 40 Detaljna kritika izvora provedena je u: Lydia Sklevicky, Polja, Novi Sad br. 309, str. 445-446. 41 Cott-Pleck, nav. dj., str. 13. �24 42 43 KONJI, ŽENE, RATOVI Smiljana Đurović, »Osnovni tokovi razvoja istorije 20. veka u Jugoslaviji: Teza za istoriju istoriografije«, neobjavljeni referat, Beograd, 1985. Anna Davin, »Feminism and Labour History«, u: People’s History and Socialist Theory, ur. Ra­ phael Samuel, Routledge and Kegan Paul, London, 1981, str. 177. �2 Antifašistička fronta žena: Kulturnom mijenom do žene "novog tip a1* 1 Emancipacija od stega patrijarhalne kulture nadaje se kao jedan od osnovnih ciljeva kulturne mijene koja se počela odvijati tijekom NOB-e. Ona je s obzirom na specifičnu osujećenost žena u okvirima takve kul­ ture predstavljala i jedan od neprijepornih zadataka Antifašističke fronte žena Hrvatske. No, na osnovi rekonstrukcije njezinog organizacijskog ustrojstva moguće je izvesti hipotezu kako AFŽ tijekom ratnog razdoblja svog postojanja1 ne osigurava mjesto nužno za djelatnu artikulaciju i ostvarenje kulturne emancipacije žena. Neophodno je, naime, govoriti o dvije osnovne skupine zadataka koje je ova organizacija imala ostvariti u tom periodu. To su: I) Zadaci AFŽ-a u kontekstu čitavog narodnooslobodilačkog pokreta, kao što su pomoć vojsci (osiguravanjem njezine materijalne baze akcija­ ma skupljanja hrane, materijalnih sredstava, dobrovoljnim radovima i si.), te organizacija pozadine (osiguravanjem normalnog odvijanja života na oslobođenim područjima, provođenjem svih mjera socijalne politike — zbrinjavanjem djece, ranjenika, nemoćnih i dr.). II) Zadaci s obzirom na specifičan položaj, odnosno interes vlastitog članstva, mogu se grupirati kao: 1. politička emancipacija žena; 2. kulturna emancipacija; 3. integracija na ravnopravnim osnovama u NOB-i i borbi za novo društvo i njegovu konsolidaciju. Zadaci iz ove skupine u međusobnoj su kauzalnoj vezi. Politička emancipacija žena kao čin političke volje ozakonjena je u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i građana Demokratske Hrvatske donesenoj �26 KONJI, ŽENE, RATOVI na Trećem zasjedanju Z A VN O H -a svibnja 1944, a isticana je i primje­ njivana kao aktivno i pasivno pravo glasa pri izborima za organe narodne vlasti već od prvih dana NOP-a. Uz političku edukaciju žena, odnosno edukaciju za politiku, politička emancipacija podrazumijevala je shvaća­ nje žena kao svjesnih i samostalnih političkih subjekata, a osobito se isti­ calo odgajanje žena za neautoritarnu, demokratsku politiku. Kulturna emancipacija značila je poduhvat osposobljavanja žena za puno korištenje tekovine političke emancipacije. Naglašava se nužnost obrazovanja žena: kulturno »uzdizanje« putem predavanja »iz raznih oblasti nauke« (zdravstvenih, higijenskih, historijskih, itd.), formiranje kurseva (»viših i nižih«) za osposobljavanje aktivistkinja čak i na neoslo­ bođenim teritorij ama i u okupiranim gradovima, čitanje i surađivanje u ženskim listovima. Ovamo bih svrstala i direktivu postavljenu u Okruž­ nici CK KPH već koncem 1941, koja naglašava kako valja »voditi borbu za ravnopravnost žena i muškaraca (...)«. Iako tako eksplicitnu formula­ ciju ne nalazimo isuviše često u odnosu na to koliko se nastoji na drugim zadacima, ona ukazuje na činjenicu da je postojala svijest o tome da je odnos među spolovima također društveni odnos sui generis, te da njegova izmjena može uslijediti tek nakon zadovoljenja niza preduvjeta koje tre­ ba omogućiti kulturna emancipacija. No, iz brojnih dokumenata vidljivo je da često u svijesti rukovodilaca i nosilaca tih zadataka nije dolazilo do razgraničavanja političke emancipacije kao akta političke volje i kulturne emancipacije kao procesa. Svaki od tih zadataka, naime, podložan je ra­ zličitoj dinamici, o čemu se nije vodilo računa (pitanje je koliko je to u tadašnjim uvjetima uopće i bilo moguće), a što je bitno za sam ishod postavljenih ciljeva. Shvaćanje kulturne emancipacije kao vrste epifenomena političke, dovodilo je do gubljenja jasnoće perspektive, što se oči­ tovalo i u realizaciji trećeg zadatka — integraciji žena u narodnu vlast na ravnopravnim osnovama. Ta grupa zadataka predviđala je aktivno sudjelovanje žena u narodnoj vlasti, učvršćivanje vlasti koje znači obranu tekovina NOB-a, pomoć AVNOJ-u i ZAVNO H-u, te sudjelovanje u obnovi zemlje i izgradnji nove države. Prikazat ću neke od mnogobrojnih dokumenata u kojima se kritizira »sektaški odnos prema ženama« bilo kod njihovog uvažavanja kao članica NOO-a, bilo po prijemu u KP ili borbene redove. Takvi podaci navode na zaključak da je realizacija po­ litičke emancipacije žena provođenjem političke revolucije dovela do preuranjenog uvjerenja da je oslobođenje žena neupitno postignuto. Ti­ me je stavljena u pitanje efikasnost provođenja trećeg i, po definiciji, re­ volucionarnog cilja djelatnosti organizacije žena — ravnopravne integra­ cije žena u sve sfere javnog života iz kojih su do tada bile isključene. �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 27 Želimo li pratiti AFŽ kao čimbenik kulturne mijene, valja uvažiti či­ njenicu da on, iako je nedvojbeno bio dijelom širokog antifašističkog i narodnooslobodilačkog pokreta, u jednom periodu pokazuje izrazitije odlike samostalne organizacije, a u drugom izraženiju subordinaciju os­ talim organiziranim vidovima pokreta. Stoga mi se čini opravdanim da u analitičke svrhe uvedem i primijenim kategoriju dobrovoljnog udruže­ nja.2 Prednost ove kategorije, kako je definira Michael Banton određu­ jući antropološke aspekte dobrovoljnih udruženja, jest činjenica što je njihovo proučavanje dio proučavanja društvene promjene. Pored toga, on naglašava važnost dobrovoljnih udruženja u situacijama kada ona predstavljaju »sredstvo organiziranja ljudi pri ostvarivanju novih ciljeva«, te »otkrivaju kulturne vrednote i ciljeve koje sami sudionici nisu u stanju formulirati«.3 Daljnja karakteristika dobrovoljnih udruženja je »formu­ liranje novih uloga i odnosa«, te njihove adaptivne i integrativne funkci­ je.4 Sociološki aspekti dobrovoljnih udruženja ukazuju na to da ih je mo­ guće pojmiti i kao »instrumentalne asocijacije« koje politologija naziva interesnim grupama.5 Dobrovoljna udruženja čiji su ciljevi i programi orijentirani na postupno usavršavanje postojećeg poretka razlikuju se od onih koja imaju radikalne i ideološke ciljeve i programe čiji »članovi uno­ se relativno visok stupanj afektivnosti u svoje učešće, a organizacijska struktura je u većoj mjeri neformalna i fluidna. Te, u manjoj mjeri insti­ tucionalizirane organizacije, moguće je nazvati udruženjima nalik na društvene pokrete«.6 Uvođenje kategorije dobrovoljnog udruženja čini mi se opravdanim upravo imajući u vidu slijedeće navedene elemente: — povezanost s društvenom promjenom; — značajna uloga dobrovoljnih udruženja u stvaranju novih uloga i odnosa; — funkcija adaptacije i integracije; — mogućnost njihovog shvaćanja kao interesnih grupa i institucional­ na bliskost s društvenim pokretima. Specifični predznak društvene i kulturne mijene je u slučaju analize AFŽ-a upravljen ka redefiniciji položaja žena — kao grupe — koje stoje na marginama onog ustrojstva kulture koje je Claude Levi-Strauss naz­ vao zamišljenim poretkom (ordre congu).1 Prilikom analize AFŽ-a — dobrovoljnog udruženja i jednog od stvarnih mehanizama bez kojega bi iniciranje procesa kulturne mijene bilo nezamislivo — valja spomenuti Radcliffe-Brownovu definiciju društvenih vrednota. U kontekstu njego­ ve teorije, poznate pod nazivom »društvena struktura kao teorija kultu­ �28 KONJI, ŽENE, RATOVI re«, društvene vrednote i njima odgovarajući interesi odrednice su dru­ štvenih odnosa i time i društvene strukture.8 Slijedimo li ovaj izvod, možemo postaviti hipotezu da će u slučaju naše analize društvene vrednote nužne za proces oslobođenja i mobilizaciju žena biti formulirane kao antitradicionalističke, antipatrijarhalne — ri­ ječju emancipatorske. Njima odgovarajući interes je realizacija oslobođe­ nja zemlje i socijalističke revolucije. Projekt socijalističke revolucije teži što egalitarnijoj društvenoj strukturi u kojoj bi na vertikalnom planu do­ šlo do ukidanja klasnih antagonizama, a na horizontalnoj ravni svih vi­ dova diskriminacije. No, »susret tradicija ujedno je i konflikt tradicija«, kako piše Edward Shils u djelu Tradicija? Stoga ću nastojati pokazati kako se manifestirala uloga A FŽ-a kao »legitimnog mjesta za afirmaciju i izražavanje vrednota«10 — u ovom slučaju emancipatorske (antitradi­ cionalističke, socijalističke tradicije) — naspram postojećih patrijarhal­ nih zasada.11 Naposljetku ću pokušati odrediti karakter odnosno obrazac kulturne promjene čije dimenzije pratim. Emancipatorski kompleks društvenih vrednota analizirat ću ovim sli­ jedom: I. Određenje i putevi ostvarenja ravnopravnosti žena II. Suočenje s društvenom diskriminacijom žena III. Tradicijske vrednote u novom kontekstu IV. Sudbina institucije porodice V. Utopiji ususret — »žena novog tipa« I. ODREĐENJE I PUTEVI OSTVARENJA RAVNOPRAVNOSTI ŽENA Iako doseg pojma ravnopravnosti niti u jednoj prilici nije eksplicitno određen, ono što se njime misli u implikacijama sadržanim u analizira­ nim dokumentima odnosi se na jednaka prava i mogućnosti sudjelovanja u NOP-u i organima narodne vlasti bez obzira na spol. Zanimljivo je da se na ravnopravnost ne gleda kao na prvenstveno motivacijsku vrednotu: ona je rezultat, a ne pokretač sudjelovanja žena. Takav stav izražava već referat Mitre Mitrović na Osnivačkoj konferen­ ciji A F Ž -a Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu prosinca 1943. godine: Mi nismo u ovu borbu ušli sa kakvim zahtjevima za ravnopravnost. Nije tome, u tome trenutku bilo mjesta, niti je to bilo najvažnije, niti su se preko toga mogle pokrenuti žene u tolikom broju. A ravnopravnost je tu, brže nego što se dalo očekivati. Došla je, stekla se kako se jedino i može steći, kroz zajed­ ničku borbu s narodom, za zajedničku slobodu.12 �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE ’ NOVOG TIPA’ 29 No, »parole o ravnopravnosti« kao motivacijska vrednota imaju važnu ulogu tek prilikom mobilizacije žena za sudjelovanje u NOO-ima. Izbore za članove NOO-a valja koristiti za propagiranje ravnopravnosti žena1 3 i same narodne vlasti kao njenog garanta.14 Ideja ravnopravnosti ima i neprikosnoveno mjesto u širem revolucionarnom/emancipatorskom kompleksu društvenih vrednota. U navede­ nom referatu, Mitra Mitrović ističe kako »na našoj strani« nema nepri­ jatelja ravnopravnosti žena, osim ponekog pojedinca koji se tako postav­ lja zbog neshvaćanja potrebe učešća žena u svim oblicima borbe. Štoviše, ona radikalizira svoj stav riječima da su se neprijatelji ravnopravnosti že­ na potpuno izjednačili s neprijateljima naroda.15 Prevladavajuće je miš­ ljenje da pojave »neshvaćanja« treba suzbijati uvjeravanjem o pravima žena i o koristi koju ona donose čitavom pokretu.16 No, i pored toga, očito da je u samoj praksi bilo dovoljno primjera »zapostavljanja« pitanja ravnopravnosti, te je indikativan stav Milovana Đilasa: Samim parolama o ravnopravnosti žena, pa čak ni samim ozakonjenjem rav­ nopravnosti, još se ne postiže ravnopravnost, a još manje uvlačenje žena u privredni i politički, uopće društveni život. (...) Žene su dio naroda, polovina ako ne i više naroda. Njihova ravnopravnost je ustvari podjela sudbine sa čitavim narodom. (...) Kako prići pitanju ravnopravnosti? Na taj način što će se žene aktivizirati da učestvuju u općenarodnom životu, u narodnoj vlasti, ne kao predstavnici žena nego kao najbolja djeca naroda, (podv. M. Đ.).17 Ovaj Đilasov stav pati od cirkularnosti dokaza — ako su žene u praksi neravnopravne, kako će se, u slučaju kada nisu dovoljne niti parole, niti samo ozakonjenje ravnopravnosti, aktivizirati u općenarodnom životu na ravnopravnim osnovama? Sudjelovanje u javnom/političkom životu, u onom segmentu kulture koji.politička znanost naziva politička kultura,1 8 zahtijeva zaseban proces socijalizacije.19 U slučaju nužnosti proboja žena u političku sferu, njihova organizacija je najpozvanija da osigura preduv­ jete za jednu novu socijalizaciju žena, odnosno resocijalizaciju muškara­ ca. Žene su, što ne treba posebno dokazivati, oduvijek dijelile sudbinu s čitavim narodom, no to ne znači da su imale jednake mogućnosti utjecaja na donošenje odluka koje su se ticale te sudbine. Da je doista, prema optimističkim, ali ishitrenim prosudbama Mitre Mitrović, ravnopravnost (koju ona karakterizira i kao »krvavo stečena prava«)20 došla neočekivanom brzinom, AFŽ ne bi imao svoj politički raison d ’etre. No, kao dobrovoljno udruženje čiji je zadatak i afirmacija vrednota, djelatnost organizacije žena u borbi za ostvarenje ravnoprav­ nosti morala se očitovati u rasponu od propagiranja te vrednote među samim ženama (razbijanje »pasivnosti«) do pružanja pomoći ženama ko­ �30 KONJI, ŽENE, RATOVI je rade u NOO-ima, pa sve do borbe protiv »niske političke svijesti muš­ karaca«. Obrazovanje žena smatralo se preduvjetom nužnim za ostvarenje rav­ nopravnosti. A FZ je veliki dio svoje aktivnosti upravio u tom smjeru, te možemo razlikovati nekoliko razina na kojima se ta zadaća ostvarivala. Elementarna razina obuhvaćala je analfabetske tečajeve i opće obrazova­ nje na koje se nadovezivalo političko obrazovanje — kao odgoj za poli­ tiku, dok je pisanje za žensku štampu i propagiranje njenog čitanja zna­ čilo poziv na stvaranje novog, aktivističkog identiteta. Analfabetske tečajeve počeo je A FŽ organizirati još prije svog »for­ malnog« utemeljenja (1941. godine) u gotovo svakom oslobođenom selu. Žene su ih vrlo rado posjećivale unatoč poruzi (»bilo je i onih koji su ih ismijavali zbog toga«).21 No, nije samo (eventualno) ismijavanje kočilo žene u pohađaju tečajeva. Primijećeno je da ženska omladina mnogo neredovitije pohađa škole nego muška 22 Velika je zasluga A FŽ-a da su nepismene majke počele učiti uz svoju djecu, a kursevi su se propagirali i npr. plakatima sa slikama s kursa uz parolu: Smrt nepismenosti — prosvjeta je oružje protiv neprijatelja.23 Štoviše, funkcionalni karakter obrazovanja projicira se i u budućnost. Osnovno obrazovanje značit će povećanje »stvaralačke moći žena« u iz­ gradnji zemlje,24 ali su njegove ambicije još mnogo dalekosežnije. Isti­ čući činjenicu da narodna vlast ispunjava »živu želju« žena da ne »ostanu slijepe kraj zdravih očiju«, u jednom tekstu Žene u borbi čitamo: A Milka, mala radnica iz Omiša, uskliknulaje na završetku obrazovnog kursa: Mislila sam da nije potrebno ništa znati o Šekspiru, a sada bih ga čitala svaki dan! Bez povijesti se uopće ne može, a tek bez matematike!25 Kursevi političkog obrazovanja imali su za zadatak upoznati žene s ciljevima NOB-a, značenjem NOO-a i ravnopravnosti žena, te ih ospo­ sobiti za daljnji samostalni rad. Mnogobrojni dokumenti preporučuju obrađivanje slijedećih tema: 1. Narodnooslobodilačka borba (ciljevi i karakter). 2. Neprijatelj i narodnooslobodilačka borba. 3. Narodnooslobodilačka vlast. a) AVNOJ b) ZA V N O H 4. SSSR u današnjoj oslobodilačkoj borbi i žena u SSSR-u. 5. Organizaciono pitanje A FŽ-a i zadaci (referat drugarice Spasenije Babović na Zemaljskoj konferenciji AFŽ-a). 6. Žena i fašizam.26 �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 31 Preporuka je, nadalje, da se ocjene i karakteristike svih polaznica po završetku kursa upućuju njihovim rukovodstvima, te da se i dalje pomaže i prati njihov razvoj. Doista, arhivska građa AFŽr-a sadrži veliki broj de­ taljnih izvještaja takve vrste, gdje se uz ocjenu uspjeha polaznica daje opis njihova karaktera, sklonosti i sposobnosti za prihvaćanje daljnjih od­ govornosti. Da su politički kursevi u izvjesnoj mjeri bili i shvaćeni kao kanal vertikalne mobilnosti žena u sfere »ozbiljne« politike, proizlazi iz dokumenta u kojem se partijskim organizacijama stavlja u zadatak da se iz redova AFŽ-a uzimaju drugarice koje će se sistematski odgajati u marksističko-lenjmističkom duhu.27 Osvrnut ću se posebno na isticanje uloge SSSR-a kao modela i nadahnuća za borbu naših žena. Sovjetske žene su uzor heroizma, one su »najslavnije žene čovječanstva« (Mitra Mitrović),28 dok su informacije o sretnom životu sovjetskih žena i po­ ložaju žene u SSSR-u odigrale »ogromnu ulogu« u razvoju političke svi­ jesti naših žena (Cana Babović) 29 Glasilo Glavnog odbora AFŽ-a Hr­ vatske Žena u borbi donosilo je u svakom ratnom broju tekstove o SSSRu. Poruka tih napisa je da je tako sretne i hrabre žene, koje su sve »ustale kao jedan čovjek u obranu svoje domovine«30, stvorilo sretno — besklasno sovjetsko društvo. Stoga će prikazivanje žene i majke u SSSR-u po­ služiti raskrinkavanju klasne pozadine rata i ukazati na nužnost klasne borbe 31 Prikazivanje ravnopravnog položaja sovjetske žene imalo je, da­ kle, i širu ideološko-propagandnu zadaću, a to je da u funkciji općenitog propagiranja SSSR-a istakne mnogobrojne prednosti prve zemlje socija­ lizma, a time i socijalizma kao takvog. »Ženska štampa postaje pomagač i učitelj u radu«, ističe se u prvom ženskom listu koji je počeo izlaziti na oslobođenom teritoriju u Hrvat­ skoj 32 Osnovna zadaća ženske štampe je komunikacija i povezivanje že­ na. Ta se komunikacija na vertikalnom nivou očituje kao prenošenje di­ rektiva s viših odbora AFŽ-a na niže, a o hijerarhijskom sistemu po­ sredovanja informacija i znanja govori slijedeći citat iz ličke Žene u borbi koji upućuje žene kako da se služe svojim listom: Da bi uistinu imale koristi od našeg lista potrebno je da se on dobro prouči. ’Ženu u borbi’ treba da prouče najprije članice Kotarskog odbora A FŽ , zatim da ga članice KO koje prisustvuju sastanku Općinskog odbora pročitaju i ob­ jasne odbornicima općinskog odbora A FŽ . Kako na sastanku Općinskog od­ bora A F Ž dolaze predstavnice Mjesnih odbora, te one imaju zadatak da list obrade sa ostalim članicama Mjesnog odbora. Nakon što su list proučili ovi odbori od Kotarskih do mjesnih, nakon što su se sve aktivistkinje upoznale s direktivama koje daje Antifašističkoj fronti žena njeno rukovodstvo, tek onda se on može čitati i objašnjavati na širokim sastancima.33 No, postoji i sistem povratnih informacija; žene »s terena« pišu dopise o svom radu, uspjesima i stradanjima. Podjednako tako važna je i hori­ �32 KONjl, ŽENE, RATOVI zontalna ravan komunikacije. Žene će, čitajući svoje listove, spoznati sličnost vlastitih života. Ženska štampa u svojim napisima, pored toga, upoznaje čitateljice s radom najviših organa vlasti (AVNOJ, ZAVNO H), te afirmira nove vrednote: prikazuje sliku nove, aktivne žene, sudionice povijesnih zbiva­ nja, radnice koja se laća svakog posla. Dovoljno je samo pogledati na­ slovne stranice Zene u borbi koja prikazuje žene u demonstracijama, pred mikrofonom za govornicom, s puškom u jednoj i djetetom u drugoj ruci, u koloni, kako sije, za strojem u tvornici, na izgradnji porušene kuće ili ceste... — prikazane su snažne i ujedinjene. S mnogo nade gleda se i na buduću ulogu žene u oslobođenoj zemlji. Političko obrazovanje žena posredstvom kurseva i ženske štampe nije bilo jedini vid političkog od­ goja. On se, na najneposredniji način, zbivao u odborima AFŽ-a. Valja imati na umu da je sama činjenica članstva u dobrovoljnom udruženju već oblik društvene interakcije.34 Stoga se velika pažnja posvećivala dje­ lovanju i osobinama aktivistkinja kao i njihovim međusobnim odnosima. Postoje brojni izvještaji o »organizacionom stanju« odbora AFŽ-a koje niži odbori šalju višim koji se na njih vrlo samo/kritički osvrću. Budući da nisam naišla na slučaj kada bi takve informacije išle i u suprotnom smjeru, može se zaključiti da je ideja hijerarhije među odborima AFŽ-a bila prihvaćena kao samorazumljiva. No, veliki je naglasak na izgradnji demokratskih (drugarskih) odnosa u samim odborima, te se kritiziraju pojave autoritarnog ponašanja, koje vodi u konflikt i koči aktivitet od­ bora. Tako se, npr. kritizira tajnica Okružnog odbora A FŽ-a Nova Gra­ diška, koja se, iako je najsposobnija, »diktatorski odnosi prema nekim drugaricama«.35 Kritiziraju se drugarice koje se svađaju, koje su »spo­ sobne ali neće da rade«, ili su »nedisciplinirane« i »neodgovorne«. Osu­ đuje se i međusobno kritiziranje članica odbora pred ostalim ženama či­ me »i same krnje svoj autoritet«.36 U takvim slučajevima viši odbori mo­ raju pružiti pomoć nižim, npr.: Treba im se ukazivati na greške i da se lično ne vređaju i da se ne spuste na nivo baba [koje] ne gledaju interese organizacije nego svoje lične (...) a na samom kursu da ih se uči dobrom ponašanju.37 Među članicama nekih odbora prisutan je i latentni klasni konflikt, o čemu govori ovaj izvještaj iz delničkog kotara. Interesantno je interesovanje Visokih gospođa’ za našu organizaciju. Žele da u njoj rade, ali se osjeća i to da žele imati prestiž nad ostalima. Radije rade sa drugaricama iz ’viših foruma’ nego iz nižih. Zbog svega toga sazvan je za 3. X masovni sastanak žena u Delnicama, na kome će biti sve žene. Tamo će se razjasniti svi ti problemi, kao i problem lijevog skretanja, koji postoji u Delnicama kod siromašnijih žena.38 �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA' 33 Zadatak AFŽ-a u ovom slučaju, kao i u slučaju neadekvatnog ponaša­ nja aktivistkinja, je da odigra ulogu medijatora konflikata kako bi se ostvarila ideja široke fronte žena. Tu ulogu preuzimaju u prvom redu viši odbori koji su garant održavanja demokratskog postupka, kao i u slučajevima koje opisuje referat Jele Bićanić održan na I konferenciji AFŽ-a Hrvatske. Kod nekih naših odbora se uvela rđava praksa, da se odbori smjenjuju po volji drugarica39 višeg rukovodioca. Treba paziti da se ne narušava demokrat­ ski princip naše organizacije koji omogućava najširim masama da slobodno izaberu rukovodioca svojih organizacija. Viši odbor, ali ne pojedinci, može da izmjeni niži ako za to ima opravdanih razloga, a da se opet ne naruši princip demokratskog biranja rukovodstva, jer su oni birani od većeg broja žena nego niži.40 Polazeći od pretpostavke da se lojalnost nekom pokretu unapređuje posredstvom mreže međuljudskih odnosa izgrađene u procesu sudjelova­ nja,41 zanimljivo je pogledati na koji se način gleda na odnos privatnog i javnog života aktivistkinja i potencijalnih članica. S jedne strane, viši odbori brinu se za ugled svojih članica: »Ako čujemo da što pričaju o nekoj našoj drugarici, odmah treba to javiti nama a mi ćemo dotičnu drugaricu pozvati i upozoriti.«42 Dok tak­ va praksa podupire demokratske odnose u grupi jer uključuje senzibilitet za javnu artikulaciju privatnih idiosinkrazija, nalazimo i primjera kada se »organizirane žene« služe anonimnim denuncijacijama svojim odbo­ rima 43 Taj se problem manifestira u prilično drastičnom obliku kada treba pomiriti zahtjev da se uključi što veći broj žena u redove AFŽ-a, sa zahtjevima besprijekorne lojalnosti NOP-u. Mjesni odbor obraća se kolovoza 1943. Kotarskom odboru AFŽ-a Sinja »u vezi sa šišanjem dje­ vojaka u Sinju«: Žene koje se osjećaju krive htjele bi na svaki način da sve žene budu kaž­ njene. Odbor A.F.Ž.-a po direktivi koju je dobio od vas samih nastojao je da otrgne i organizira one žene koje su išle s okupatorom. Tako danas orga­ nizacija A .F.Ž.-a ima u svojim redovima žena koje su jednom išle s okupa­ torima, a već nekoliko mjeseci rade u organizaciji, pa su bolje i vrednije dru­ garice skoro i od onih žena koje su okupatora uvijek bojkotovale. (...) Sma­ tramo potrebnim da vas upozorimo na ove stvari, jer lako može da se desi da zlobom pojedinih žena stradaju drugarice koje to ne zaslužuju.44 Mjesni odbor zaključuje svoje pismo molbom za upute jer smatra da taj problem stavlja u pitanje rad i opstanak same organizacije u Sinju. Problem određivanja legitimnih granica između privatne i javne sfere ži­ vota zadatak je koji za sebe mora riješiti svaka politička kultura, no u �34 KONJI, ŽENE, RATOVI slučaju kada se radi o ženama poprima i specifične dimenzije.45 Gene­ ralna linija A FŽ-a — maksimalna elastičnost pri privlačenju žena u po­ kret — sukobljavala se u praksi s mnogobrojnim preprekama. Jedan od najočitijih razloga tome bila je upravo činjenica da nikada nije nedvo­ smisleno utvrđen kriterij za pristupanje AFŽ-u te je bilo moguće da se događaju konflikti poput navedenih. II. SUOČENJE S DRUŠTVENOM DISKRIMINACIJOM ŽENA Da je bilo moguće da se žene pod pritiskom povijesnih zbivanja bez većih prepreka uključe u NOP, odnosno njegove institucionalizirane vi­ dove (NOV, narodna vlast, KP), vjerojatno se nikada niti ne bi prišlo formiranju zasebne organizacije žena. No specifičnom položaju i svijesti žena u kulturi s jakim patrijarhalnim obilježjima, odgovarao je podjed­ nako specifični položaj i svijest muškaraca. Dok je prvenstveni cilj A F Ž a bio da aktivizira žene, čime je implicirano da je za njihov položaj spe­ cifična pasivnost, u odnosu na (opet implicirani) aktivni dio populacije, zadatak A F Ž -a bit će da brani jednako pravo žena na aktivnost. Ako društvenu diskriminaciju odredimo kao »nejednaki tretman jednakih« 46 zadaća organizacije žena bit će da se bori podjednako i za afirmaciju ideje ravnopravnosti među samim ženama, kao i da se bori za promjenu svijesti muškaraca u odnosu na poimanje i tretman žena. Na primjerima diskriminacije žena u NOO-ima, vojsci i KP pogledajmo da li je organi­ zacija žena imala osiguran institucionalni prostor da izvrši taj zadatak, neophodan za krajnji ishod postizanja egalitame društvene strukture. Kao jedan od osnovnih puteva za postizanje stvarne ravnopravnosti žena, smatrano je njihovo uključivanje i sudjelovanje u radu organa na­ rodne vlasti. Dokumenti u kojima se kritički govori o zaprekama na koje žene nailaze prilikom uključivanja u NOO, služe se slijedećim formula­ cijama: »(...) ženama ne daju raditi jer politika nije za žene« 47 »Muški na svim položajima strašno sektaše u pogledu žena (...).«48 »(...) neki članovi N. O. O. bremzaju odlazak žena na sastanke (...)«.49 »Odbornici Luciji rekao je predsjednik seoskog NOO-a, da ona nije potrebna na sastanku, jer mogu oni i bez nje.«50 Žene ne biraju u NOO-e, ne pozivaju ih na sastanke, ili ih dodjeljuju komisijama gdje one ne dolaze do izražaja... No, ima slučajeva gdje takve tenzije nisu ostale na razini diskriminacije žena kao pojedinaca, odnosno kao grupe »za koju nije politika«. Zanimljiv je slučaj za koji doznajemo �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA" 35 iz pisma upućenog Okružnom odboru AFŽ-a za Srednju Dalmaciju. U njemu čitamo: Odnos između A .F.Ž.-a i Kotarskog N.O.O. bio je zategnut ovo posljednje vrijeme. Drug Kruno Ivandić član Kot. N.O.O. nije dozvolio nama pristup u prostoriju NOO te nas je jednom nedrugarski izjurio iz sobe i kaže nam da mi nemamo zašto dolaziti i da će poći daleko samo da nije u blizini A .F .Ž a.51 U pismu se nadalje ističe kako nije bilo vidljivih povoda za taj postu­ pak, te kako su aktivistkinje mimo izašle i smjestile se u »komešnici« u kojoj je hladno i nema uvjeta za život i rad. Naročito ih pogađa činjenica što su grubo udaljene iz prostorija NOO-a u koje »svaki ulazi u svako doba«. Nadalje se tuže i na loš odnos ostalih članova NOO-a i na SKOJ, koji im je »oduzeo jednu drugaricu«. Taj su »nezdravi odnos« već iznijele na sastanku Kotarskog komiteta KP, koji, čini se iz pisma, nije ništa po­ duzeo. Ovaj slučaj sam po sebi možda i ne bi bio osobito indikativan, da nema odgovora višeg, Oblasnog odbora AFŽ-a za Srednju Dalmaciju datira­ nog 12. 12. 1943, koji, možemo pretpostaviti, izražava jednu karakteri­ stičnu samozatajnost. Nemojte dozvoliti da dolazi do tako grubih sukoba između naše i ostalih or­ ganizacija. (....) Uskladivši odnose olakšat ćete i sebi rad i ojačati opći po­ kret.52 Odbor AFŽ-a je, dakle, taj koji mora pokazati toleranciju, iako je (što nije osporeno) bio žrtva netolerancije. Viši odbor ne preporuča ofenzivnije načine za izvojevanje vlastitih prava u interesu jačanja pokreta. Međutim, u pojedinim slučajevima, kao u onom koji navodi Žena u borbi, zajednica (selo) ipak se stavlja na stranu žena kao pojedinaca. Nai­ me, otjerana odbomica Lucija ne obraća se ženskoj organizaciji da zaštiti njena prava (i ospori atak na ravnopravnost uopće), već predlaže selu da smijeni predsjednika NOO-a, što je selo i učinilo.53 Da do sada žene u većini nisu bile ravnopravni članovi NOO-a, iznosi se i na Oblasnom savjetovanju AFŽ-a za Srednju Dalmaciju potkraj 1943. godine 54 To se objašnjava »niskom političkom sviješću« muškara­ ca (sic!). Odbori AFŽ-a se u tim slučajevima trebaju »baviti NOO« i pružati pomoć ženama koje u njemu rade. Uz to, Žena gdje neće da ju se sluša treba da se nametne da je se sluša. To će postići radom. Krivica je i na A FŽ . (...) Žene se ne trude da budu ravnopravni čla­ novi NOO, još ne osjećaju sadržaj riječi ravnopravnost.55 �36 KONJI, ŽENE, RATOVI Krivnja se ponovno vraća ženama! Najrealističnijom se čini ocjena Anke Berus koja smatra da se žene tretiraju kao »drugorazredni« članovi NOO-a i da sudjeluju u narodnoj vlasti samo zato da im se oda priznanje za njihove napore u pomaganju borbe, a da to nije izraz načelnog stava »potpune političke ravnopravnosti žene«.56 Što je u takvoj situaciji mogao učiniti AFŽ? Iz analize odnosa AFŽ-a i narodne vlasti očito je da AFŽ kao organizacija, u odnosu na specifične potrebe svog članstva, nužno mora isticati — programatski, borbeno i beskompromisno — interesnu dimenziju. U ovom je slučaju taj interes borba za ravnopravno uključivanje u politički život. Takvo isticanje inte­ resne dimenzije osiguralo bi ono što sam nazvala institucionalnim pro­ storom za borbu protiv diskriminacije žena, odnosno za osporavanje cje­ line patrijarhalnog modela kulture. Njegovo bi ostvarenje bilo moguće da je A FŽ ustrajao na poziciji »samostalne masovne političke organiza­ cije« 57 No ideja (a tamo gdje se očitavala) i praksa reprezentativnog/in­ teresnog modela integracije žena u NOO-e doživjela je kritiku. Odbornice u NOO-ima ne predstavljaju niti svoju organizaciju, niti žene na­ pose. To proizlazi iz činjenice da, iako se sporadično priznaje postojanje »specifičnih« interesa, odnosno diskriminacija žena, oni nemaju »pokri­ će« u marksističko-lenjinističkoj teoriji revolucije. Ako je žensko pitanje podvedeno pod klasno pitanje, moguć je samo jedan legitimni subjekt revolucije, a to je Komunistička partija kao avangarda radničke klase. Pitanje usklađivanja revolucionarne teorije i prakse u odnosu na žensko pitanje ima svoju posebnu težinu. »Ispravno« idejno postavljanje proble­ ma i strategije njegovog rješavanja prelamaju se kroz mnogo netransparentnih razina. Da li su članovi avangardne partije, kao konkretna povi­ jesna bića, formirani u okvirima patrijarhalnog socijalizacijskog obrasca, mogli i u svakodnevnom ponašanju biti na razini teorijskog programa koji prihvaćaju? Slijedi prikaz dokumenata u kojima odbori AFŽ-a kri­ tiziraju ono što se u partijskom žargonu naziva »sektašenje prema žena­ ma«. Centralni odbor A F Ž -a Jugoslavije uočio je postojanje »nazadnjačkih« i »nakaradnih« gledišta kod mnogih partijaca kako žene ne mogu sudjelovati s oružjem u ruci u borbi, da ne trebaju vršiti razne funkcije u štabovima, itd. Takva gledišta izjednačavaju se s gledištima pete kolone ... koja hoće onemogućiti aktivno sudjelovanje žena u borbi, a tome nasjedaju mnogi naši drugovi kao npr. u Crnoj Gori. Žene su dokazale da su isto tako sposobne snositi sve teškoće partizanskog ratovanja kao i muškarci. Zato tre­ ba ženama omogućiti puno učešće u toj borbi, jednako kao i muškarcima 58 �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA” 37 Žene su trebale, dakle, dokazati svoju sposobnost, što su do 1943, ka­ da je taj dokument pisan, i dokazale. Jednakost ljudi nije shvaćena kao nešto neupitno. Općinski odbor AFŽ-a Zagreba žalio se na »sektašenje kod primanja žena u Partiju«, gdje niti mnoge aktivne, borbene i odane žene nisu čak ni kandidati. Indikativan je primjer samozatajnosti žena navedeni slučaj žene iz Oštrine koja, unatoč priznatih joj zasluga, kaže kako »samo želi da bi jednom postala tako sposobna da može postati član Partije«.59 Slijedeći primjer ukazuje na to da se na svo partijsko članstvo nisu stavljali jednako oštri kriteriji za prijem u KP. »Neiskustvo« i »nerazumijevanje« pokreta i borbe žena koje pokazuje partijski kadar, te »potqenjivanje« uloge i borbenosti žena, njihove spremnosti i sposob­ nosti da se uklljuče u NOP, ocjenjuje se kao »opća bolest našeg partij­ skog članstva, kada je riječ o ženi.«60 Dodaje se kako drugovi niti ne pokušavaju pokrenuti neku akciju sa ženama jer uvjeravaju sebe i druge da je to neizvedivo budući da su »naše žene nepokretne i neborbene naravi, sposobne samo za kuhanje«. Ti isti drugovi, ističe se dalje, »slabo ili nikako« poznaju partijske upute, liniju na području rada među žena­ ma, a mlado partijsko članstvo »jednostavno ne zna da čita«, pa tim teže provodi te upute u život. Zaključuje se kako se članovi partije i svi ko­ munisti moraju »otresti besmislenih predrasuda u pogledu na žene«. Ne kritiziraju se samo »mnogi naši partijci« ili »partijski kadar«. Kri­ tike se upućuju i samoj KP koja shvaća AFŽ kao pomoćnu organizaciju, i ne pridonosi omasovljenju partijske organizacije iz redova žena, niti ih dovoljno politički prosvjećuje. Takav stav je doveo do toga da su žene često mogli iskoristiti neprijateljski elementi61 O neadekvatnom tretiranju žena postoji i samokritička svijest unutar same KP. Upozorava se na »natražnjačko potcjenjivanje žene i njenih sposobnosti«, čime se gubila iz vida ogromna korist učešća žena u NOBu 62 Isti dokument navodi kako mnogi članovi KP nisu »dozvoljavali svo­ jim drugaricama organizovanje«. Sličnog je sadržaja i izvještaj Kotarskog komiteta Solina o radu žena63 u kojem se ističe kako je »bolna strana našeg pokreta« baš AFŽ, čemu je glavni razlog to što »partijska organi­ zacija nije dovoljno shvatila ulogu žene u NOB-u i našoj Partiji i što je od vajkada bagatelisala žene«. A žene su se, prema navodima iz ovog dokumenta, pokazale »iznad svakog očekivanja« gdje god im se pristu­ pilo. Iz navedenih je dokumenata očito da i u AFZ-u i KP postoji svijest o diskriminaciji žena i potcjenjivanju njihove organizacije. No, unatoč uočenoj štetnosti/disfunkcionalnosti takve prakse za čitav NOP, kritike ne razrađuju konkretne upute i mjere za suzbijanje diskriminacije. Zaht­ jevi su upravljeni samo prema ženama — one se moraju dokazati, ospo­ sobiti... Naznačit ću prepreke na koje su nailazile žene koje su se željele uk­ ljučiti u oružanu borbu protiv neprijatelja, kao borci u regularnim jedi­ �38 KONJI, ŽENE, RATOVI nicama NOV-a. Slika naoružane žene nije sasvim bez tradicije na Bal­ kanu. Čest motiv naše (ali i svjetske) narodne književnosti je ratnica koja zamjenjuje oca/brata/muža u ratu. Zanimljiv je podatak da se u redovima srbijanske vojske za vrijeme Prvog svjetskog rata borilo nekoliko žena — vojnika i podoficira — koje su, iako bez građanskih prava, u vojsci imale ravnopravan tretman.64 Nošenje oružja dopušteno je i tzv. virdžinama/ /tobelijama (kod sjevernih Arbanasa i Crnogoraca) — ženama koje se po vlastitoj želji, ili po željama roditelja, zavjetuju na celibat i preuzimaju društvenu ulogu muškaraca.65 Etnolozi koji su proučavali ovu pojavu is­ tiču privremeni (u slučaju žena kao narodnih glavara) i prinudni (u slu­ čaju tobelija, kada se radi uglavnom o ekonomskoj nuždi) karakter ovih pojava. Ne radi se, dakle, o emancipaciji ili promjeni položaja žena već o preuzimanju različite društvene uloge, zajedno s pripadajućim privilegijama, koje iz toga proističu. U kolikoj mjeri žene, suočene s fašističkom agresijom i organiziranim otporom partizanskih jedinica, doživljavaju sli­ ku naoružane žene-partizanke kao emancipirajuću? Prolaze jedinice, a u njima malo žena. Na sastancima stalno zapitkuju: ’Druže možemo li mi u vojsku?’ ’Još ne!’ A , bile su već u svim skojevskim i partijskim komitetima, u svim organizacijama, na svim tečajevima. Kolovoz 1942. Došle u Tmovac, njih oko 700 toga dana: ’Zahtijevamo puške. Ako nema pušaka, mi ćemo ih same osvojiti!’66 Intenzitet motivacije žena da se, usprkos svim vrstama teškoća, uk­ ljuče u redove partizanskih boraca vidljiv je i iz podataka da su se one, kao borci Prve ženske čete formirane u Tmovcu 25. 8. 1942. (komesar je također žena, Naranča Končar), borile u neravnopravnim uvjetima: u suknjama, tek poneka s puškom, golim rukama napadajući tenkove..67 Slijedećih mjeseci formirane su još Druga i Treća ženska četa, čiji su borci nakon završetka jednomjesečnih kurseva raspoređeni u druge je­ dinice.68 A FŽ kao svoj zadatak na Prvoj konferenciji ističe i brigu da se poveća broj žena u vojsci. Imajući u vidu otpore, ovaj se zadatak može smatrati izrazito emancipatorskim. U članku »Partizanke u borbi« objavljenom u Udarniku, glasilu udarne brigade I. operativne zone Hrvatske (1942), či­ tamo: Sa sumnjom se gledalo i na borbenu vještinu drugarica. Međutim, sve te sum­ nje su se danas rasplinule kao laka ljetna jutarnja magla. (...) U borbi, koja se razvila, mlade partizanke, zajedno sa svojim drugovima partizanima, neu­ strašivo su jurišale na neprijateljsku konjicu, kamione, pa čak i tenkove. Kao da su to divni, stari i iskusni borci, a ne mlade seljanke, koje su tek jučer prvi put primile pušku u ruke...69 �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 39 »Divni, stari i iskusni borci«, a ne »mlade seljanke« (žene). Ovaj citat ukazuje na to da je još dalek put do ravnopravnosti, do prihvaćanja nove ženske uloge kao borca, a ne njegovog pukog supstituta (kao u navede­ nom etnološkom materijalu). No, ženama se priznaje da unošenje hu­ manosti u borbu predstavlja novu kvalitetu koja je prerasla u moralnu obavezu i odigrala značajnu ulogu u jačanju borbenog morala.70 Tako preobrazba jedne tradicijske ženske kvalitete kao što je briga za nemoć­ ne, slabe, uloga njegovateljice i zaštitnice, u novom kontekstu dobiva emancipatorski potencijal. Ali i kada su se našle u redovima NOV-a, ne prestaje diskriminacija. One se mogu osjećati »zapostavljene i izolovane« zbog »nepravilnog« odnosa nekih drugova partizana. To se naročito odnosi na predrasude prema drugaricama koje rade »ženske i niže poslove«71 (podv. L. S.). Sto­ ga politički rukovodioci u NOV-u trebaju s tim drugaricama prema po­ trebi održavati posebne sastanke, a drugove partizane treba »upozoriti pobliže« na važnost ulaska žena u NOP. Ali i sam rukovodeći kadar u vojsci nije bez predrasuda, što vidimo iz izvještaja Okružnog odbora AFŽ Karlovac o situaciji u Vrginmostu prosinca 1942: Komandir jedne čete rekao je u selu da on ne voli da žene budu u njegovoj četi i da ako se koja pojavi da je on odmah najuri, pa je to na njih loše dje­ lovalo.72 O širokoj rasprostranjenosti odbijanja žena, stava zamjetno iracional­ nog u vrijeme najžešćeg terora neprijatelja, govori i sjećanje Draginje Metikoš 73 koja smatra da je pri stupanju žena u vojsku, a osobito omladinki, odlučivalo jedino njihovo raspoloženje, njihov bi broj možda bio jednak broju muškaraca pod oružjem 74 Žaleći zbog »iskonskog shvaća­ nja o ženi kao manje vrijednom ljudskom biću, predodređenom samo na obavljanje takozvanih ženskih poslova« i »primitivnih shvaćanja« rodite­ lja djevojaka, sredine i pojedinih rukovodstava borbenih jedinica, D. Me­ tikoš opisuje kako su odbomice AFŽ-a morale čak odgovarati žene od odlaska u partizane i davati im druga zaduženja u pozadini, koja nisu bila ni lakša, ni manje važna, ni manje opasna, ali su bila slabije vrednovana 75 (podv. L. S.) Većina tih poslova bili su tradicijski ženski poslovi: održavanje higije­ ne, skupljanje mlijeka i pravljenje sira za bolnicu, tkanje zavoja za ra­ njenike, pletenje čarapa, pulovera za borce, itd. Dok su žene iz krajeva u kojima je bio jak antifašistički pokret i koji su imali kontakte s NOV-om (polu/oslobođena područja) pokazivale ve­ liki interes za pristupanje vojsci, žene iz novooslobođenih krajeva, koje �40 KONJI, ŽENE, RATOVI nisu imale prethodnog kontakta s emancipatorskim idejama, pokazuju otpor prema ideji naoružane žene. O tome govori izvještaj Marice Zastavniković iz kotara Bjelovar. Nakon mitinga prosinca 1943. na kojemu je govorila ženama Koprivnice, Žene su pitale kako stoji s moralom u našoj vojsci. One sada prvi puta vide žene borce pa im je to čudno i zanima ih život tih naših žena boraca. Ne­ prijateljska propaganda širila je glasine da je skoro svaka druga žena u par­ tizanima u drugom stanju.76 U istom dokumentu izneseno je i zapažanje kako ljudi imaju vrlo loše mišljenje o ženama borcima i kako ih ne gledaju rado. Neprijatelji nao­ ružanu ženu nastoje neuvijeno moralno diskvalificirati, pri čemu je na­ glasak na seksualnom moralu. Svaka druga partizanka ili je u drugom stanju, ili se pak našla u vojsci tražeći »slobodnu ljubav«.77 Bilo je ne­ moguće zamisliti neku drugu motivaciju (ili opciju) za žene kada se nađu same, bez zaštitničkih jastrebovih očiju obitelji, u nekom pothvatu pored muškaraca. Odbojnost koju prema ženama suborcima pokazuju pripadnici N O V a drugog je tipa. Ona proizlazi iz poimanja ratovanja kao isključivo muš­ ke zadaće. Naoružana žena iz navedenih etnografskih primjera je izuzet­ na, žena van svog mjesta. A s partizankom valja ravnopravno sudjelovati u nastavljanju junačke, po definiciji, muške tradicije. Na ovo razmišljanje nadovezuje se problem »ulaska« žene u povijest kao povlašteni, također po tradiciji muški topos. Iako se na sastancima A F Z -a i kursevima govori o ranijem potlačenom i bespravnom životu žena, o povijesti koja se odvija bez žena ili na račun eksploatacije žena, i o novoj povijesti u koju žene stupaju rame uz rame s muškarcima govori se simboličkim predodžbama u muškom rodu. Mi smo išle u borbu otvoreno, junački, muški, bez špekulacija i mešetarenja. Anka Berus78 (podv. L. S.) ... imamo jedinu želju da nas i dalje peljate vi najboji sini od našega naroda, a mi ćemo gledati da gremo ravno po vašem putu ...79 (podv. L. S.) Zar ne pokazuju svu veličinu ovog učešća žena u borbi, velike i proste riječi jedne stare seljanke od Andrijevaca, koja, kada je vode na strijeljanje epski izražava čitavu jednu epohu u koju su zakoračile žene: Ponosim se što sam stupila na mušku stopu. Mitra Mitrović80 (podv. L. S.) Kako objasniti da u tako visoko politiziranim organizacijama kao što su KP i NOV, u kojima se inzistira na »izgrađivanju svijesti« pripadnika, ipak dolazi do pojave diskriminacije žena? Pretpostavku o klasnoj poza­ dini te diskriminacije možemo odmah odbaciti. Stradanju, oskudici, pat­ nji i smrti koju je nosilo surovo ratno vrijeme, svi su ravnopravno iz­ �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA' 41 loženi. Brišu se sve razlike, pa tako i one između žena i muškaraca. Na obzoru su samo dvije oštro odijeljene skupine: »mi« i neprijatelji. Više uvjerljivosti ima pretpostavka da se radi o dubokom i nedostatno reflek­ tiranom sukobu dviju tradicija. Jedna je ona u kojoj su oštro odvojeni djelokruzi aktivnosti i kompetencija spolova (»prirodna« podjela rada), a u drugoj se projekt društvene promjene — socijalne revolucije (a, s obzirom na konkretne povijesne okolnosti, i sam opstanak članova za­ jednice) — zasniva upravo na dokidanju takve podjele. Organizacija žena osnovana je s ciljem da osposobi žene za ozbiljenje jedne nove tradicije, tradicije njihovog priznatog i ravnopravnog učešća u svim sferama života. Po svom organizacijskom ustrojstvu i položaju u širem organizacijskom okružju NOP-a, kao oslobodilačkog pokreta, i na­ rodne vlasti, kao novog političkog poretka u konstituiranju, AFŽ je ospo­ sobljen samo za izvršenje prve etape tog puta. Žene su doista bile mo­ bilizirane, dokazale su spremnost i sposobnost da se uključe. Za drugu, tegobniju i dugotrajniju etapu, etapu ravnopravne integracije, AFŽ je imao nedostatne kompetencije. Da su imali mogućnost djelovanja, od­ bori AFŽ-a u vojsci, ili samostalne partijske ćelije unutar organizacije žena, zasigurno bi uz političku socijalizaciju žena doprinijele i političkoj resocijalizaciji muškaraca. U slučaju kada se samo pristupanje žena u NOV, NOO-e, pa čak i KP smatralo dovoljnim (a ne samo nužnim) do­ kazom emancipacije, bilo je moguće da prosvjedi protiv diskriminacije žena u njihovim redovima nikada ne prerastu u djelatnu političku akciju. U prilog toj tvrdnji govore i izvještaji o tome kako su bile sretne »dru­ garice borci« koje su, prisustvovavši kursu AFŽ-a, mnogo naučile »što će moći prenjeti na ostale drugarice u odredu«,81 kao i dosta dugo to­ leriranje »ženskih« partijskih ćelija, koje su očito odigrale korisnu fun­ kciju pri uvlačenju žena u općepartijski život. Drugim riječima, AFŽ je kao dobrovoljno udruženje bio u mogućnosti da izvrši adaptacijsku fun­ kciju — adaptaciju žena kao grupe bez iskustva djelovanja u donedavno »muškim« sferama politike i vojske. Da je imao mogućnosti dokraja iz­ vršiti i svoju potencijalnu integrativnu funkciju, izjednačavanje položaja žena i muškaraca rezultiralo bi promaknućem novih, emancipatorskih kvaliteta. Jedna od novih kvaliteta uspjela se afirmirati u vojsci — to je humanost, nova vrednota koja je postala dijelom šireg vrednosnog susta­ va. Da je to postignuto i prilikom ulaska žena u KP, žene ne bi bile in­ tegrirane samo u funkciji jačanja i ekspanzije pokreta i ideja koje je ar­ tikulirala partija, već bi to pridonijelo i dubljim promjenama na razini individualne svijesti i izgradnji istinski emancipiranih subjekata nove po­ litike. �42 KONJI, ŽENE, RATOVI III. TRADICIJSKE VREDNOTE U NOVOM KONTEKSTU Postojanje tradicije barem je u istoj mjeri pos­ ljedica ograničenih mogućnosti da je se oslo­ bodi, koliko i posljedica želje da je se nastavi i održi*2 Tradicijske ženske uloge vrlo se različito vrednuju, od deklarativnog glorificiranja, preko uvažavanja njihove neophodnosti, ali slabijeg vrednovanja od odgovarajućih muških uloga, pa sve do otvorenog prezira i poruge. Neosporna je njihova korisnost (i potražnja) za funkcioniranje i opstanak zajednice. Problem koji nam se ovdje postavlja je, kako ih u situaciji nagle kulturne promjene kada se tisućljetne podjele naočigled ruše, kada dolazi do svih vrsta transgresija, integrirati i modificirati u okviru jednog novog, egalitamosti usmjerenog vrednosnog sustava. Pro­ matrat ću kako se transformiraju ideje o ženskim poslovima, požrtvovnosti i pijetetu i identifikaciji sa slabijima, uloga majke kao njegovateljice i odgojiteljice, te poimanje »ženske časti i poštenja« — modela i moral­ nog uzora. Njima pripadajuće vrednote i u tradicijskom svjetonazoru re­ lativno su visoko vrednovane. Spomenut ću i, u svakodnevnom životu traženu, iako ne eksplicitno osobito cijenjenu, vrednotu »ljepote i gizdavosti«, te nove funkcije tradicijskih načina komunikacije. Tradicijski ženski poslovi oduvijek su, uz pripravljanje hrane i odjeće, sadržavali i mnoge teške fizičke poslove na gospodarstvu. U ratnim uv­ jetima, kada su mnoge porodice ostale bez muške radne snage, žene se uspješno prihvaćaju svih poslova: pored gospodarskih — oranja, sjetve, sječe drveća, prihvaćaju se i poslova obnavljanja porušenih kuća, gradnje cesta... Kao bolničarke, one ne njeguju samo ranjenike, već ih i prenose u dugim i pogibeljnim marševima u sigurne zaklone. Kao borci podnose sve teškoće iscrpljujućeg partizanskog ratovanja. No, za razliku od obav­ ljanja teških poslova u normalnim uvjetima, u novim uvjetima ženama se priznaje potrebna snaga i izdržljivost za njihovo obavljanje. Ne radi se, dakle, o nekom novom dokazivanju, koliko o prekoračenju tradicijom definiranih radnih zadataka. Unatoč brojnim priznanjima, ipak još nije odumrlo slabije vrednovanje ženskog rada, kao perifernog, manje vrijed­ nog (tzv. »ženski« ili »niži« poslovi). Organizirane u AFŽ, žene su osi­ gurale gotovo cjelokupnu opskrbu vojske, kada iza neprijateljske kao i savezničkih vojski stoji čitava razvijena ratna privreda. No, ono što naj­ drastičnije ukazuje na potcjenjivanje tog rada je njegovo shvaćanje kao »milodarskog«, i sukladno tome, shvaćanje organizacije žena kao pomoć­ ne organizacije u okviru NOP-a. Osporavajući »pomoćni« karakter AFŽ-a, član CK KPH Karlo Mra­ zović u svom pozdravnom govoru na I. konferenciji AFŽ-a, upravo po­ tvrđuje shvaćanje ženskih poslova kao pomoćnih. On poziva žene da se �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA' 43 ne zadovolje samo tim pomoćnim poslovima (»krpanjem partizana, ora­ njem i kopanjem naših polja«), niti da se samo zadovolje da postanu borci s puškom u ruci, ili »politički borci za svoja prava«. One trebaju postati politički borci tout courtP Implicitna je, dakle, hijerarhija: po­ moćni poslovi, borci s puškom, politički borci. U istom govoru, K. Mrazović ukazuje na jednu drugu — žensku — kvalitetu koja ženama omo­ gućava da postanu rodoljubi, barem jednako tako dobri kao i muškarci. Drugarice, ako muškarci mogu biti dobri rodoljubi, tim više to mogu biti že­ ne, koje mogu svojim nježnim srcem (podv. L. S.) da ljube svoju djecu, da ljube svoju braću, da ljube svoje očeve, da ljube svoje muževe, svoj narod.8 4 Pripisane ženske kvalitete, kao što su pijetet, požrtvovnost i identifi­ kacija sa slabijima, temelj su svih socijalnih funkcija koje žene vrše preko svoje organizacije. To su briga za ranjenike, za zbrinjavanje staraca i dje­ ce, organizacija i rad u dječjim domovima, da nabrojim samo neke od njih. Taj priznati afektivni potencijal može se iskoristiti i za usmjeravanje u suprotnom pravcu: afektivnost žena može se iskoristiti i za usađivanje mržnje prema neprijatelju u odgoju i socijalizaciji djece. U toj se funkciji gleda i na socijalizaciju uloge materinstva, kako je istakla Jela Bićanić u referatu na I. konferenciji AFŽ Hrvatske: To je nastavak, podizanje materinstva od individualnog na socijalno’, to je ono što je danas kazala jedna drugarica ovdje, da će svu svoju mržnju prema fašizmu, svoju borbenost usaditi svome djetetu i stotinama djece.8 5 Posredstvom uloge majke i njene tradicijske socijalizacijske uloge, stvaraju se i temelji bratstva i jedinstva. Vi žene uzgajate djecu u ljubavi prema bližnjima, prema domovini i iščupajte iz vaših srca mržnju. Neka nestane mržnje Srba i Hrvata, građana i seljaka, jer sm svi jednako doprinijeli u ovoj borbi8 o 6 Logika afektivnih veza, isticana na primjeru dijadičke veze majka-dijete, služi i kao simbolička predodžba isticanju zajedničke sudbine naših naroda, te kao motivacija za solidarnu pomoć ženama i djeci iz drugih krajeva, a majčinstvo, bremenito stvarnim teškoćama (»...žene kao majke koje vole svoju djecu, koje ih u mukama rađaju i odgajaju ..., koje tegle čitavog života«)87 može postati i motivacija u borbi za novo društvo. Kao majka, žena zadobiva i vlastiti identitet preko svoje djece. U toku, a još mnogo više poslije završetka rata, odaje se počast »majkama (palih) bo­ raca«; majka na simboličan način posreduje između NOP-a i (sina) bor­ ca.88 Da su »čast i poštenje« najljepši ures žene, izraženo je u raznim očito­ vanjima »narodne mudrosti« i tradicijskom normativnom sustavu. Jedno od mnogih očitovanja fašističkog terora bilo je usmjereno i protiv tog, prema prevladavajućem shvaćanju, osnovnog prerogativa ljudskog dosto­ �44 KONJI, ŽENE, RATOVI janstva žena. O tom teroru vrlo rječito govori i proglas »Ženama Šibe­ nika i okolice!«, koji izdaje odbor A FŽ Šibenika u svibnju 1942. godine. Iznenadio je one koji nisu vjerovali da fašističke bande postupaju jednako okrutno sa ženama, kao i sa muškarcima i još više da na primjer njemački fašistički razbojnici siluju i odvode žene i djevojke iz okupiranih zemalja u Njemačku u javne kuće. Stvaraju takozvane rasplodne stanice, da talijanski okupatori isto tako siluju žene i djevojke po našim selima. Eto, tako fašistički okupatori stavljaju pod noge ono što je ženi najsvetije: njezinu čast. Nije uza­ lud veliki vođa Sovjetskog Saveza Staljin, na jednom mjestu u svom govoru rekao ovo: ’Najzad treba osobito naše žene osloboditi od stida i rugla kojim ih izvrgavaju njemački izrodi. Zar ima ičeg plemenitijeg i uzvišenijeg od tog zadatka?’89 Atak na čast žena pojavljuje se ovdje kao motivacija za borbu protiv okupatora. Ovaj zanimljiv navod Staljina ukazuje na korištenje simbo­ ličkog izjednačavanja tijela žene s (tijelom) domovine, koja se često metaforički izjednačava s majkom. Silovanje žena neprijatelja staro je vje­ rojatno koliko i povijest ljudskih ratova. Novina u ovom slučaju odnosi se na to da se žene pozivaju da brane ono što »im je najsvetije«. Obrana vlastite »časti« nije rijedak propagandni motiv. Žene se ili samo mogu obraniti, uključivši se aktivno u NOP, ili to mogu učiniti posredstvom utjecaja na muške članove obitelji — odgovarajući ih od pristupanja bilo kojoj neprijateljskoj vojsci »da ne budu čuvari zločina«.90 U proglasu »Ženama Slavonije« ističe se kako NOB čuva »čast i poštenje naših že­ na«,91 te ih se poziva da se sklone na oslobođeni teritorij u »sigurnu zaštitu k Narodno-oslobodilačkoj vojsci.« One koje to ne shvaćaju i »priređuju ugodnost onima koji su poklali toliko naših obitelji«,92 gazeći svoju čast gaze i »svoju nacionalnu čast« i »svoje ljudsko dostojanstvo« 93 Cilj A F Ž -a je da takve žene preodgoji. U istom dokumentu ukazuje se na mogućnost da takve žene »operu dugim, mukotrpnim radom sa sebe ljagu« 94 Mogućnost njihova iskup­ ljenja otvara im se u cilju postizanja širine organizacije AFŽ-a, koja će ih primiti u svoje redove »kad to budu zaslužile«. O tome su postojale direktive Centralnog odbora AFŽ-a, no za neke sredine one su se po­ kazale preuskima, jer je u njima bio »vrlo mali broj žena« koje nisu »do sada služile neprijatelju (ljubavnice)«, kako se to ističe u izvještaju Okružnog odbora A F Z -a za Gorski kotar Glavnom odboru A FŽ-a Hr­ vatske od siječnja 1944 95 Za njih su predviđeni pokusni oblici aktivnosti kao npr. odbori za zidne novine ili dopisničke službe, a žene koje će se tijekom vremena radeći u njima pokazati najbolje, bit će primljene u or­ ganizaciju. No, kada se govori o časti, ona nije ograničena samo na seksualni mo­ ral pojedinca. Pojavljuje se i šire shvaćena kao »čast kuće«. Nju mogu okaljati i muškarci, sudjelujući u kvislinškim formacijama, dezertirajući �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 45 iz redova NOV-a ili izbjegavajući njezinoj mobilizaciji. Žene će tako shvaćenu čast osigurati ako npr. pozivaju muške članove obitelji iz »upo­ rišta okupatora«, ako će djevojke napuštati momke koji se kriju pred mobilizacijom. O uspjesima takve kampanje protiv »švabobranstva« i de­ zerterstva u Sloveniji, koju Slovenska protufašistička ženska zveza vodi »pomoću žena«, govori se u pismu njenog Glavnog odbora upućenom Zeni u borbi96 Riječju, AFŽ poziva žene ne samo da se bore za vlastitu čast, već i da odlučno brane nacionalnu, patriotsku čast, koja je defini­ rana kao lojalnost NOP-u. Iako fizička ljepota žene u tradicijskom vrednosnom sustavu kotira znatno niže od ljepote »moralnog lika«, ona je dobrodošla kvaliteta u svakodnevnom životu. Kada je same žene pretjerano samosvjesno ističu, to može poslužiti kao jedna od osnova diskvalifikacije, sudu/predrasudi o površnosti i frivolnosti žene uopće. No ukoliko se pak inzistiranje na vanjštini dogodi u dramatičnim okolnostima, ono zadobiva novu kvalite­ tu, kao u primjeru koji navodi Mitra Mitrović. Želju jedne mlade djevoj­ ke iz Kolašina, koju neprijatelji vode na izvršenje smrtne osude vješanjem, da se lijepo dotjera, ona ističe kao primjer posebnog junaštva. Ona je svoju finu djevojačku želju da se lijepo obuče vezala za svoju smrt koju osjeća kao praznik, jer umire za slobodu.97 Tradicijski načini komunikacije reguliraju povezivanje i ponašanje čla­ nova određene zajednice. U slijedećim ću primjerima pokazati kako se, bez promjene takvih ustaljenih vidova društvenosti i ponašanja, pa čak i tradicijskih obrazaca poznatih iz narodne književnosti, mogu prenositi nove poruke i sadržaji. Za okupljanje i organiziranje seoskih žena koriste se takve tradicijske forme ženskog okupljanja i kolektivnog rada kao što su sijela, prela i kominjanje 98 U svrhu organiziranja žena u AFŽ-u, i njihovog uvlačenja u NOP, uočljivo je posebno pažljivo uvažavanje i tak­ vih običaja koji, samim svojim ustrojstvom, potvrđuju i obnavljaju po­ tlačeni položaj žena. Tako se npr. poštuje uloga muškarca (supruga, oca) kao posrednika u odnosu žene sa širom zajednicom. Kada se govori o »pridobivanju« udatih žena, »naročito treba dobiti povjerenje muškar­ ca«, a sličan je slučaj i s omladinkama koje »upravo gore od želje za kontaktom s nama«.99 Indikativan je primjer pridobivanja muslimanskih žena. Kada je Marija Novosel dobila zadatak da na I. zemaljsku konfe­ renciju AFŽ^a u Bosanskom Petrovcu dovede dvije muslimanske žene, koje će nakon toga pomagati u radu s muslimankama, ona piše u svom izvještaju: ... za put u Petrovac [sam] predobila Asniju Pajić. Njenom sam mužu dala garancije, da će ona sa mnom putovati i sa mnom se vratiti, kao i to da će na putu biti poštivani njihovi običaji (također jelo i stanovanje u musliman­ skim kućama).100 �46 KONJI, ŽENE, RATOVI Sličan je primjer kada su muslimanske žene, nakon jedne priredbe u Livnu 1943. koju su izveli sudionici NOV-a, u trenutku oduševljenja, spontano i masovno, skidale zar s lica. Iako se radilo o spontanoj gesti, agitprop nije dopustio da se o tom događaju piše u štampi kako se ne bi dobio dojam da je do tako očiglednog narušavanja tradicijskih normi došlo posljedicom propagandne akcije partizana.101 Riječju, poštovanje tradicije smatralo se boljim/probitačnijim oblikom propagande i ekspan­ zije pokreta, od njenog otvorenog osporavanja. Taj se izbor čini razum­ nim imajući u vidu konkretni povijesni trenutak, u kojem je za uspjeh NOB-a nužno postići što veću redukciju tenzija (nacionalnih, vjerskih, klasnih i ideoloških). No, u slučaju kompromisnog postavljanja naspram položaja žene u tradicijskoj kulturi, postavlja se problem s kojih pozicija (i kada) osporiti tradiciju u kojoj žena ima drugorazredni položaj. Prikaz formi tradicijske kulture završit ću nekim primjerima u kojima članice A F Ž -a pišu obraćajući se Vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu. Zanimljivo je korištenje formula narodne književnosti, a u nekim formulacijama naziru se i tragovi liturgijskog jezika, pored općih mjesta tadašnjeg političkog diskursa. Navest ću primjer jednog takvog pisma u cijelosti. Pozdrav drugu maršalu Titu sa masovnog sastanka žena i majki iz Crnog Po­ toka od 6. IX 1944. Mi žene i majke iz sela Crnog Potoka danas stojimo čvršće nego ikad okup­ ljene oko naše Antifašističke organizacije žena, i dižemo tešku tužbu ispu­ njenu mržnjom i ljutom osvetom protiv strašnog fašizma koji se pobrinuo da mi u našem dragom selu Crni Potok provodimo crne dane tuge i žalosti za onom divnom omladinom koju ustaše u svojim prvim zvjerskim zlodjelima pohvataše — poklaše i spališe. Danas sa našeg masovnog sastanka žena jed­ noglasno šaljemo nebrojeno najtoplijih pozdrava našem najmilijem sinu mar­ šalu Titu koji nam je priskočio u pomoć u najcmijim danima — kada smo ostale kao zalutale ovce — na velikom polju tuge i nevolje bez pastira i zaštite progonjeni od krvožednih vukova fašističkih slugu. Druže Tito naša najmilija nada ponovo te pozdravljamo i čvrsto obećajemo mi žene i majke da ćemo hrabro preći sve poteškoće i nećemo skrenuti sa puta na koji nas izvede tvoja očinska ruka i vodi nas sreći i blagostanju naših naroda nas žena i djece. Predsjednica A F Ž Milka Vojnović i ostale antifašistkinje (31 potpis).102 U mnogobrojnim pismima isti adresat apostrofira se kao »sva naša speranca na svijete«,103 »oličenje naše sreće i slobode (...) pobjednik u ratu i pobjednik u miru«104, te postaje granična figura na raskrsnici kon­ �KULTURNO M MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 47 kretne povijesne sudbine i mita. »V eć kad pomislim na ime Tito, podilazi nas neko slatko ushićenje.«105 Nadljudski epiteti pridaju se i N O P -u — »sveti Narodno-oslobodilački pokret«,106 kao i oružju njegovih boraca u proglasu CK K P J za Bosnu i Hercegovinu (»sveta« borba partizana, žene se pozivaju da »blagoslove njihovo o ru ž je« ).107 Iz podastrtih je primjera vidljivo da se ne nastoji na promjeni tradi­ cijskih vrednota, već je naglasak na njihovoj m odifikaciji u odnosu na novi kontekst/povijesni trenutak. Tradicijske »ženske vrednote« ne biva­ ju osporene niti integrirane u neki novi vrednosni sustav, već se njihov emancipatorski naboj u prvom redu očituje u funkciji korisnosti za šire­ nje i jačan je N O P -a. IV. SUDBINA INSTITUCIJE PORODICE Proces transform acije tradicijskih oblika porodice u našim krajevima odvijao se već tijekom posljednja dva stoljeća.108 No, porodica jo š uvijek osigurava funkcije kao što su rađanje i socijalizacija djece, u njoj se od­ vija veliki dio proizvodnje nužan za njenu ekonomsku egzistenciju, a b a­ ziran ie na spolnoj podjeli rada. Ona je temeljni okvir za nasljeđivanje sredstava za proizvodnju i ostalih dobara, a pored toga je i posljednje uporište postojanja tradicijske zajednice (shvaćene kao Gemeinschaft). Kod seoske populacije, porodica je jo š uvijek i osnovni referentni okvir za egzistenciju žene. Štoviše, odgoj žena je ujedno odgoj za život u po­ rodici. Za potrebe ove analize morat ću zanemariti neosporno postojanje raznolikih oblika i stupnjeva razgradnje tradicijske porodice (ordre con­ ga). U dokumentima A F Ž -a , stvarna porodica često se ističe kao kočnica aktivizacije žena i ostvarenja njihovog novog društvenog položaja. Žene »žive starim potpuno patrijarhalnim životom«, te im ne dopuštaju da se udalje od kuće radi pohađanja kurseva A F Ž -a .109 Prilikom izbora za or­ gane narodne vlasti, »kod glasanja žena važnu je ulogu igrala fam ilija, lične sim patije«, a A F Ž nije uspio »suzbiti reakcionarnih nagiba«, kako se ističe u izvještaju Okružnog odbora A F Ž -a Karlovca od siječnja 1943. godine.110 D a kuća i djeca jo š uvijek predstavljaju legitimni primarni in­ teres žene, a politička aktivnost sekundarni, očitavamo iz intencije reor­ ganizacije A F Ž -a iz 1944. godine, od kada se m anje inzistira na ekskluzivnosti (aktivističkom principu) članica, a više na masovnosti organiza­ cije. Kaže se da sada u izvršne odbore mogu ući i one žene koje to prije nisu mogle je r nisu bile spremne da ostave kuću i djecu.111 �48 KONJI, ŽENE, RATOVI No, pored kritika stvarne porodice, AFŽ afirmira ovu instituciju. To se naročito očituje u odbacivanju neprijateljskih insinuacija da partizani »po ugledu, tobože, na Sovjetski Savez, ruše porodicu«. Čini mi se um­ jesnom zamjedba da se ni u ženskoj štampi ni u arhivskim dokumentima iz ratnog perioda ne govori o stvarnoj porodici u njenim konkretnim po­ vijesnim manifestacijama. Jedina referencija su uvijek, spojeni u sintag­ mi, »žene i djeca«, dok su očevi, često fizički zaista odsutni, podjednako odsutni i iz svijesti o porodici kao društvenoj instituciji. No, i pored toga, porodična problematika poima se kao » političko pitanje koje se tiče spe­ cijalno žene«. Raspravljajući o zamiranju rada do kojeg je došlo poslje­ dicom »nepravilnog« shvaćanja reorganizacije AFŽ-a, na Trećoj konfe­ renciji A F Ž -a za okrug Karlovac, održanoj u listopadu 1944. godine u Vojniću, smatra se da će se žene lakše okupiti upravo zahvaljujući upo­ znavanju ovog pitanja, od specifičnog značenja za njih. Žene se, kako se navodi, osjećaju ugroženima i strahuju od mogućnosti razvoda braka, ko­ ji su »na žalost« česti u ovom okrugu, i zadatak AFŽ^a je da ih upozna s pravima koje one, kao ravnopravne članice društva, uživaju. Pored to­ ga, A F Ž će preuzeti i ulogu arbitra u mogućim konfliktima takve vrste, određujući »krivca« u bračnim sporovima.112 Navedeni stavovi ukazuju na pretpostavljenu veću zainteresiranost žene za instituciju braka i za­ štitu porodice, što ukazuje i na banalnu istinu njihovog ovisnijeg položaja u njenim okvirima. Stvarna se porodica, dakle, poima kao proturječna: ona je i potreba, ali i prepreka novoj društvenoj ulozi žene. Kao rješenje nadaje se ono što ću nazvati metaforičkom porodicom. U metaforičkoj porodici atributi istinske ljudske zajednice pridaju se pokretu, odnosno njegovom najši­ rem organizacionom obliku — Jedinstvenoj narodnooslobodilačkoj fron­ ti. Da je zaista riječ o djelatnom transferu, ukazuje i upotreba nomen­ klature porodičnih uloga prenesena na subjekte iz političke sfere. Tak­ vim postupkom postiže se dvostruki cilj. Ne negira se ideja porodice kao neophodne ljudske zajednice, koja, pored ostalog, pruža pojedincu osje­ ćaj sigurnosti i pripadnosti, a ujedno se jača NOP. Narodna fronta spaja sve poštene ljude naše domovine u veliku i nepobjedivu porodicu. (...) Neka ne bude ni jednog poštenog i čestitog čovjeka u našoj domovini, koji bi stajao izvan njenih redova.113 Štoviše, poruka je da van porodice nema ispravnog života. Metaforička porodica, s druge strane, otvara prostor za pobunu protiv hijerar­ hijskog autoriteta i patrijarhalnog-represivnog ustrojstva stvarne porodi­ ce, bez opasnosti da se pojedinac osjeti izoliran i izgubi oslonac poro­ dičnog okružja. Primjeri kada se lojalnost prema članovima stvarne po­ rodice prenosi na pokret odnose se na brojne upute koje A FŽ daje žena­ ma. Tako Inicijativni odbor A FŽ-a za Gorski kotar uvrštava u popis po­ �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 49 litičkih zadataka da žene željezničara u kotarevima Delnice, Ogulin i Vr­ bovsko djeluju na svoje muževe da »ne voze neprijateljske vlakove, čime koriste okupatoru i škode Narodnooslobodilačkoj borbi«.114 No, na is­ tom području, i neprijatelji (ustaše) se služe ženama, šireći preko njih parole o uzaludnosti NOB-a »i preko familijarnih veza nastoje pridobiti jedan dio partizana da se predaju«.115 Još su brojniji primjeri »gdje se majka i žena ne slažu s radom svojih najbližih u porodici«, upozorava Jela Bićanić na I. konferenciji AFŽ-a Hrvatske. Pišući o priprema za I. kongres AFŽ-a, ističe se zadaća ženske organizacije da ženama objašnjava kako ... svoju sudbinu ne smiju vezati za sudbinu tih zločinaca, pa makar oni bili braća, sinovi ili muževi.116 Žena, distancirajući se od političkog opredjeljenja muških članova po­ rodice, zadobiva svoj vlastiti politički identitet. Prenoseći svoju lojalnost s tradicijskog nosioca porodičnog autoriteta na NOP, one se identifici­ raju sa (naizgled) slabijim, ali moralno superiornim sudionicima rata — partizanima. Navest ću neke primjere takvog prijenosa lojalnosti s čla­ nova porodice na NOP. U izvještaju iz Plaškog navodi se kako majke od sinova-četnika skrivaju stvari koje zatim daju »u našu borbu«.117 U Slu­ nju, općina Neretić, jedna je majka pozvala sina kući iz neprijateljske vojske. Kada se ovaj vratio, misleći da se nešto kod kuće dogodilo, uko­ rila ga je i poslala u narodnu vojsku. I sin je krenuo u brigadu. Kada su mu rekli da je to njegova svijest, on je odgovorio: To je svijest moje stare majke.118 Tu je i primjer sestre »bandita« kojeg je žena pokušala sakriti, ali ga je sestra predala komandi mjesta, prethodno mu objasnivši cilj NOB-a. »Ako je kriv neka ga ubiju, ako nije kriv pustit će ga«, tim riječima ona izražava povjerenje u pravednost autoriteta kojem se priklonila.119 Već sam spomenula primjer upotrebe nomenklature porodične uloge primijenjene na subjekte iz političke sfere. No, kakvo se mjesto pridaje ženama. Žene su »najmilija djeca ustanka«120, ili »najbolja djeca naro­ da«.121 Njihova je organizacija mati, »rukovodilac i brižni vaspitač«, koja će »narodu dati najbolje kćeri za stvar njihovog oslobođenja i budućno­ sti«.122 Kao majka pojavljuje se i KPJ. Uporna i čvrsta pred neprijateljem kao granitna stijena, a nježna prema na­ šim narodima kao dobra majka prema svom djetetu, Komunistička partija, boreći se za nacionalni opstanak i slobodu naših naroda, spojila je, slila je tu neodoljivu i pravednu mržnju otaca i majki, muževa i žena, djevojaka i mla­ dića prema fašističkom okupatoru i njegovim pomagačima u moćnu rijeku svenarodne mržnje. (...) Narodna fronta spaja sve poštene ljude naše domo­ vine u veliku i nepobjedivu porodicu. (...) Organiziran u JNOF, svaki građanin slobodne Federativne Demokratske Jugoslavije moći će pružiti maksimalnu �50 KONJI, ŽENE, RATOVI podršku najvećem sinu naših naroda , voljenom našem maršalu drugu Titu, koji se svim bićem stavio u službu naroda i ne samo ga spasio od propasti, nego nas je poveo, iako teškim i trnovitim, ali ipak najlakšim i jedino isprav­ nim putem, kojim će svi narodi naše zemlje doći do slobode.123 (podv. L. S.) Patria potestas zasniva se na snazi i strahu, na prevlasti očinskog au­ toriteta. Majčinski se princip zasniva na empatiji, ljubavi i razumijevanju. Dok u prvom sustavu, djeca i žene nemaju nikakvih prava, oni su sada privilegirani subjekti historije. Jedino što u ovim navodima zbunjuje je nevidljivi otac. No, možda to upravo implicira na, iako nikada eksplicitno izvedeno, osporavanje patrijarhalnog autoriteta u svim njegovim očitova­ njima. Još jedan način kojim se iskazuje pripadnost metaforičkoj porodici očituje se u formulama kojima se govornici obraćaju ženama na skupo­ vima. Uzet ću primjer II. okružne konferencije A F Ž -a za Srednju Dal­ maciju, održane u oslobođenom Sinju prosinca 1944. godine. Žene se u njima najčešće stavljaju u odnos s muškim članovima porodice: Druga­ rice — »sestre i majke naših junaka«; »majke boraca, sestre, žene i kćeri boraca«. Tek sintagma »drugarice, žene-borci« priznaje im identitet u skladu s vastitim zaslugama, a obraćanje sa »drugarice, sestre« ili »dru­ garice rodoljubke« uključuje ih u sveobuhvatnu, populistički intoniranu ideju metaforičke porodice.124 Rezimirajući razmatranje o sudbini porodice u procesu kulturne mi­ jene, valja naglasiti dva osnovna momenta. Očita je kritika stvarne pa­ trijarhalne porodice u kojoj muškarac određuje politička opredjeljenja. U metaforičkoj porodici pak dolazi do transfera ispoljavanja porodične lojalnosti sa stvarnih članova porodice na NOP (odnosno JNOF). Iz me­ taforičke je porodice odsutan otac kao nosilac tradicijskog autoriteta i simbolički (ali i stvarni) predstavnik patrijarhalnog poretka. Žene su se našle na raskrižju ovih, uvjetno rečeno, tipova porodice. U stvarnoj su porodici slobodne — imaju pravo i dužnost — da za sebe osvoje vlastiti politički identitet. U metaforičkoj porodici one su djeca — politički sub­ jekti u nastajanju. Da li će ta prava u punoj mjeri ostvariti, da li će doista stasati u »punoljetne« političke subjekte, moći će se ustanoviti tek nakon povratka oca na porodičnu scenu, bilo u liku konkretne osobe, ili u liku autoriteta države. V. UTOPIJI USUSRET: "ŽENA NOVOG TIPA" Svaki emancipatorski pokret, pored jasne svijesti o onome što želi osporiti, nužno mora osloboditi potencijale imaginacije i svojih predvod­ nika i svojih sljedbenika, kako bi se svijet budućnosti ukazao kao cilj do­ stojan muke i stradanja neophodnih za njegovo moguće ozbiljenje. Na­ �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 51 govještaje slike »nove«, oslobođene žene, kako je prikazuje ženska štam­ pa, analizirat ću na primjeru ratnih izdanja Žene u borbi. Već iz samog karaktera ženske štampe moguće je odčitati nove domi­ nantne vrednote koje rese ženu u procesu emancipacije. U diskusiji na I. kongresu kulturnih radnika Hrvatske održanom u lipnju 1944., buduća urednica Žene u borbi , Nada Stremec125 kaže o ženskoj štampi u NOB-u slijedeće: Kroz stranice tih listova izlazi pred nas novi lik naše žene — žene borca za narodnu slobodu, žene čuvara narodnih svetinja, ali i žene graditeljke nove i bolje budućnosti, žene partizanke.126 Ona u tekstu o istoj temi objavljenom godinu dana kasnije smatra da, pored toga što sadrži mnoge neophodne direktivne članke, ženska štam­ pa ima zaslugu što je kod žena stvorila istovremeno potrebu i pružila mogućnost da i same pišu o vlastitim iskustvima. Iskustvo borbe stvorilo je novu ženu, koja više nije povučena, stidljiva, zatočenica u kući koja brine jedino za potrebe svog doma. Ona je izašla iz tog uskog kruga i osjetila se ravnopravnim članom naroda: govori na zborovima, čita i pi­ še.122 Ovu doista idealiziranu sliku dovršene »nove« žene, donekle korigira Veda Zagorac, koja u tekstu »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji do­ movine«128 ukazuje na nephodne mjere koje imaju tek dati »novu ženu Hrvatske«. Iako je politička ravnopravnost, koja je preduvjet prave na­ rodne demokracije, ostvarena, ona postavlja pitanje koliko se žene same osjećaju osposobljenima da se odmah uključe u izgradnju zemlje i na­ rodnu vlast. Nedovoljno učešće žena u ostvarenju tih zadataka, Veda Za­ gorac objašnjava njihovom mogućom bojazni da neće moći dobro vršiti svoje dužnosti kao žene i majke. Konkretne socijalno-političke mjere, za čije provođenje jamči NOP, omogućit će ženama da, ne zapostavivši ove dužnosti (čiji primat autorica ne stavlja u pitanje), postanu zaista ravno­ pravni i svjesni građani svoje nove domovine. U te mjere »u prvom redu spadaju zaštita trudne žene i majke, zaštita djeteta i osposobljavanje žena za stručni rad«. Socijalno-političke mjere navedene u ovom tekstu jedini su konkretni akcioni program za rješavanje »ženskog pitanja« objelodanjen u ratnom periodu. Taj program u sažetom obliku slijedi liniju izraženu u referatu Vide Tomšič na V. zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. godine, a moguće ga je svesti na formulu: politička ravnopravnost — zaštita ženine repro­ duktivne funkcije — socijalizacija odgoja djece — obrazovanje — rad. Van granica ovog slijeda razmišljanja ostaje, sumnjom netaknut, patri­ jarhalni predznak tradicijske kulture. Za ilustraciju ovog previda indika­ tivan je stav koji Stanko (Ćanica) Opačić iznosi u tekstu N arodno-oslobodilačka borba stvorila j e ženu novog tipa. �52 KONJI, ŽENE, RATOVI Uloga žene u Narodno-oslobodilačkoj borbi odstranila je reakcionarna shvatanja (podv. L. S.) o manjoj vrijednosti žene. (...) Žena dakle nije tražila rav­ nopravnost, nego ju je stekla radom, ona ne sudjeluje u narodnoj vlasti kao predstavnik ženske loze, nego je njen ulazak u vojno rukovodstvo i narodnu vlast bio logična posljedica zdravog probiranja najboljih narodnih snaga. Ona stupa uz bok sa muškarcem kao ravnopravan član ljudske zajednice i time su joj otvorena vrata na sve položaje u društvu za koje je sposobna. Žena je upoznala svoju snagu, stekla samopouzdanje i pročistila pojmove o svojim pravima i dužnostima.129 Tekst zaključuje rečenica da je NOB dokazao »da se po spolu ne može ocjenjivati vrijednost čovjeka, nego po onome koliko čovjek može da da­ de, narodno-oslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa.« Dokazni postupak proveden u ovom tekstu karakterističan je upravo po tome da se specifični položaj žene u tradicijskoj kulturi tumači kao »reakcionarno shvatanje«, a da se čitav kompleks te kulture u kojoj je položaj žene tek jedna od njegovih dimenzija, uopće ne stavlja u pitanje. Jer, ukoliko se radi o »probiranju najboljih narodnih snaga«, ili o tome da su žene došle na položaje »za koje su sposobne«, mogli bismo zak­ ljučiti o njihovoj (relativnoj) sposobnosti, imajući u vidu njihovu neznat­ nu zastupljenost u vojnim rukovodstvima, ali i u narodnoj vlasti. Pored navedenih tekstova, koje ne bismo trebali optužiti niti za doslovni reali­ zam, no niti za uzlete imaginacije, navest ću preostala tri teksta koji, ra­ beći poetski jezik, prizivaju »novu« ženu. Pjesničkom jeziku, koji u sebi nosi potencijale da »naznači proces svake društvene preobrazbe«130, utječu se isključivo muški autori. Odgovoriti zašto je tome tako nadilazi analitičke pretpostavke ovog rada, no vidjet ćemo da autori o kojima će biti riječ svoju imaginaciju zasnivaju na kontinuitetu literarne/mitološke tradicije na kojoj su žene, kao stvarateljice, naročito na našoj strani, odu­ vijek veoma skromno participirale. Slovenski novinar Radko Polič u tek­ stu Novi lik slovenske žene uzima preobrazbu žene kao metaforu za preo­ brazbu slovenskog naroda iz »naroda slugu u narod junaka«. Poredba se vrši na tijelu žene »od kojih je poživinčeni fašizam htio načiniti poslasticu za svoje vojnike«. Porobljena domovina izjednačava se sa (seksualno) zlorabljenom ženom, a ona se »preobrazila iz žene mučenice, ugnjetene i zapostavljene, u ženu-borca, ženu-junaka«.131 Hrvatski pjesnik Vladimir Nazor (1876-1949), od 1943. predsjednik Z A VN O H -a, održao je 1. siječnja 1944. u Otočcu predavanje pod na­ slovom Od Amazonke do partizanke .132 Obraćajući se partizankama, oda­ je im priznanje da su stvorile »novi tip žene, novu vrstu ženstva — par­ tizanku«. Žena se narodnom ustanku pridružila »dobrovoljno, spontano, spremna na svaki rad, na svaki napor, na svaku žrtvu«. Štoviše, ona se, po riječima pjesnika, odrekla �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 53 svega što su Evine kćerke uvijek volile, d a— jednaka muškarcu — doprinese postignuću našeg ideala, (podv. L. S.) Jedna od nakana Nazorovog predavanja bila je da dokaže kako nije neprirodno i prisiljeno da žena izađe kod nas najedamput iz kuhi­ nje, iz dječje sobe, iz svog vrtića itd., da se dade na rad, koji — kako neki misle — čeka samo na muškarca (...). U tu svrhu on priziva žene koje su u prošlosti bile »čuvene kao borci, kao političari, pa i kao vladarice« — »drevne žene koje su čvrsto ukorije­ njene u povijest«. Navodi primjere »idealiziranih likova iz priče, heroj­ skih i ponosnih vladarica starih naroda«, ali i žene »iz puka«. No, unatoč postojanju takve tradicije, žene su vjekovima trpile poniženja, potcjenjivanja i omalovažavanja — sve do pojave »čvrste, mirne, ustrajne i neu­ strašive partizanke«. U jednoj nadahnutoj slici Nazoru se mlada parti­ zanka na konju privida kao uskrsnula Pentezileja, glavarica Amazonki. Uskrsnuo je lik davne Amazonke, ali ljepši i viši, jer partizanka ne radi samo snagom svojih mišića, nego i svojim kroz vjekove od svih žena stečenim novim znanjem, obogaćenim umom, produhovljenim bivstvom. Od Amazonke do partizanke krug je zatvoren. Ne čudi stoga kratka, energična rečenica na kraju teksta: »Žensko pitanje za nas je riješeno«. Msgr. dr. Svetozar Rittig (1873-1961), župnik crkve sv. Marka u Za­ grebu, potpisnik je teksta Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne bor­ bene žene.133 Poznati historičar i politički radnik ocrtava metamorfoze »čudne etičke preobrazbe ženstva« koja je stvorila »novu borbenu ženu«. Odbacuje »niska sumnjičenja protivnika« (...) kako partizanke s bombom o pojasu ne predstavljaju čovječanski ideal žene i djevojke, u ime svijesti o presudnim trenucima u povijesti naroda koji mogu »naložiti i slaboj ženi da zaboravi na svoju vlastitu prirodu«. Za to navodi i povijesne presedane — to su primjeri iz »svete povijesti biblijske«: Ju­ dita, sv. Ivanića D ’Ark, te likovi iz naše narodne poezije kao što su Hasan-aginica, Kosovka djevojka, Majka Jugovića, Majka Margarita. Kori­ jen ovog »neviđenog ženskog heroizma« moguće je naći negdje duboko u pradjedovskoj predaji i rasnom nasljeđu, kada se cijeli na­ rod borio za krst časni i slobodu zlatnu. U slijedećem navodu msgr. Rittig upotrebom kontrasta nastoji pod­ vući svoju osnovnu tezu: Slika ovih borbenih žena nije u njihovu proleterskom izgledu, u njihovoj za­ nemarenoj nošnji, u njihovom muškaračkom držanju, u njihovim raščupanim vlasima, u njihovoj pušci na ramenu i bombi o pojasu — nego o čudnoj etič­ koj preobrazbi njihova ženstva, u njihovoj neustrašivosti i požrtvovnosti, u �54 KONJI, ŽENE, RATOVI njihovu viteštvu, u plamenu njihova idealizma, koji cijelom njihovu biću daje posebni izražaj, nove biljege i etičke vrline. Pored navedenih novih kvaliteta »ženstva«, ističe se još jedna — posestrimstvo. Ono je rodilo »u našem narodu novi ženski svijet drugarstva«, koji ukida antagonizme među ženama (»gorke i prijeke riječi«), kulturne, nacionalne, klasne i socijalne podjele. To je bolji ženski svijet, bez mržnje i zavisti, u kojem su sve sudionice jednako skromne, čedne, svjesne »rodoljupke i borbene junakinje«, bez ženske taštine i nametljivosti i zavodništva k tome. Autor nadalje izražava povjerenje u »veliki idealizam i silnu moć žene«, smatrajući da je iz iskustva poznato »kako žena redovno pravilnije ocjenjuje životne stvarnosti nego muški svijet svojim mozganjem«. »Blagorodna duša borbene žene« svojim će sestrin­ skim osjećajem ljubavi prema svim našim narodima osigurati slogu i je­ dinstvo, te obranu onoga što je »u krvi i borbi skovano i stvoreno.« Usporedimo li tekstove V. Nazora i S. Rittiga, najveća je razlika uoč­ ljiva u poimanju povijesnosti bića žene. Nazor dokazuje da nije nepri­ rodno da žena izađe iz svog, tradicijom definiranog mjesta. Historija že­ na (»žene čvrsto ukorijenjene u povijest«) objašnjava pojavu partizanke kao baštinice jednog utemeljenog kontinuiteta. Da je potrebno posebno naglašavanje te činjenice, Nazor izvodi iz svijesti o mizoginom karakteru zapadnoevropske misli (u predavanju navodi »uvredljivo mnijenje o že­ nama« filozofa Schopenhauera i Nietzschea), kao i iz svijesti o tradicij­ skoj podjeli na muške i ženske sfere (»rad/koji/čeka samo na muškarce«). Rittig, pak, govori o »čudnoj etičkoj preobrazbi ženstva« (podv. L. S.) u situaciji kada »presudni časovi u povijesti naroda« nalažu po definiciji slaboj ženi zaborav/transgresiju vlastite (spolne) prirode. Dakle, radi se o privremenom karakteru prekoračenja. Sliku novog ženskog svijeta kao boljeg, Rittig ocrtava metodom simboličke inverzije — obrćući stari/nor­ malni ženski svijet naglavce. Mržnja, zavist, taština, nametljivost i zavodništvo preobražava se u posestrimstvo, skromnost, čednost, rodoljublje, borbenost, idealizam. Imajući u vidu da je Rittig rimokatolički svećenik, možda ne bih smjela inzistirati na njegovom osporavanju čulnosti žene, no budući da je isticanje »novog ćudoređa«134 jedna od konstanti mo­ dernih revolucionarnih pokreta, Rittigovi nazori mogu se promatrati kao dio šireg sindroma. Vratimo se Rittigovom tekstu: Nigdje ni traga volji ili želji opčarati ili začarati muškog stvora. Sve su go­ spođe po društvenom iječniku starog ženskog svijeta, koji prolazi, a skromne drugarice i radnice po nazivu novoga svijeta, što dolazi. Parafrazirajući Rittiga, po iječniku starog svijeta naziv gospođa je znak distinkcije, on stoji umjesto žena — označitelja u kojemu je nezakrivena komponenta prirodnog reda, čulnosti i nagona. Mehanički sup­ stituirajući naziv gospođa nazivom novog svijeta — drugarica, dobivamo �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA' 55 »bespolnu pčelu-radilicu« koju Ernst Bloch vidi kao produkt odgođenog ženskog pokreta, nadomještenog proleterskim.135 Svoju viziju »nove žene« Rittig (pokazat će se, dalekovidno), već vidi kao legendarnu »u narodnoj povijesti« i kao »nepresušivi izvor najuzvišenijih nadahnuća«.136 Bez obzira na ukazane temeljne razlike u tekstovima Nazora i Rittiga, upadljivo je zajedničko traženje legitimiteta »nove« žene u prošlosti, čak tako dalekoj da se njeni tragovi gube u mitskim izmaglicama.137 Poetski potencijal njihove imaginacije i jezika nije se pokazao doraslim utopij­ skom potencijalu predmeta o kojem pišu. »Društvena revolucija ne može tražiti svoju poeziju u prošlosti već samo u budućnosti«, pisao je još Marx.138 Slika »nove žene« kreće se u zabranu između idealizirane, iako natopljene nadom i krvlju, slike u svemu ravnopravne i oslobođene žene i poezije prošlosti. Ideologijska teza o dovršenosti emancipatorskog pro­ cesa, ili barem o dovoljnosti njegovih pretpostavki, nije ostavila dostatno životnog prostora imaginaciji, niti je otvorila mjesto zbiljskom upisivanju utopije u daljnju viziju revolucionarnog preobražaja društva. Žena van/bez svog doma, s puškom, za govornicom: da li je to bila žena van svog mjesta? Odgovor na to dati će vrijeme kada utihne oružje, kada se razgmu ruševine i sagradi novi dom. Budućnost će izreći pravorijek hi­ potezi o skromnoj utopijskoj popudbini koju će žena ponijeti s ratišta. ZNAČAJKE KULTURNE PROMJENE Hipoteza koju sam željela testirati bila je da će društvene vrednote nužne za proces oslobođenja i mobilizacije žena biti formulirane kao antitradicionalističke i antipatrijarhalne. Tako shvaćene emancipatorske vrednote i njima odgovarajući interes bit će, uz oslobođenje zemlje od okupatora i kvislinga, vezani uz provođenje socijalističke revolucije — dakle, postizanje što egalitamije društvene strukture. Promatrajući eksplicitnu ideologijsku ravan i djelovanje AFŽ-a kao dobrovoljnog udruženja čiji su prerogativi, uz ostalo, i afirmacija vred­ nota i formuliranje novih uloga i odnosa, isticanje emancipatorskog kom­ pleksa vrednota je očito. No, sama analiza procesa recepcije emancipatorskih vrednota, kao i borba za njihovo ostvarenje, ukazuje na postoja­ nje ambivalentnog tretiranja tradicijske kulture. Na emancipatorskim se vrednotama inzistira u onoj mjeri u kojoj je to nužno za akcionu motivaciju. To se vidi iz analize isticanja »parola o ravnopravnosti«, iz kritike društvene diskriminacije žena u okviru NOPa, spolne podjele rada i distribucije moći u stvarnoj patrijarhalnoj poro­ dici. Kada bi se inzistiralo na samom preuzimanju emancipatorskih vred­ nota, i organizaciona struktura AFŽ-a bila bi tako osmišljena da osigura �56 KONJI, ŽENE, RATOVI najefikasnije mogućnosti za njihovu integraciju u jednu novu, antitradicionalističku (socijalističku) kulturu. U isto se vrijeme pragmatistički pristupa naspram tradicijskoj kulturi. Nju se tolerira i iskorištavaju se elementi u njoj specifičnog položaja že­ ne. To je vidljivo u slučaju oslanjanja na tradicijske »ženske« vrednote kao što su pijetet i požrtvovnost, čast i poštenje, te isticanje slike »nove žene« kao dijela mitskog kontinuuma. Paralelno postojanje suprotnih vrednota potvrdilo je istraživanje Dunje Rihtman139 koja smatra da se kulturna mijena isprva oslanjala na tradicijske vrednote: NO B se vjerojatno također oslanja i podudara s nekim tradicijskim i regio­ nalnim vrednotama. Na primjer identificira se s vrednotama čojstva, nacio­ nalnog oslobođenja; partizanski način života, koji je vojnički i seljački, podu­ dara se s tradicijskim seljačkim vrednotama.140 No, pri ocjenjivanju mobilizacijskog potencijala tradicijskih »ženskih« vrednota, ne smijemo izgubiti iz vida presudan značaj povijesnog kon­ teksta. Te su se vrednote doista pokazale efikasnima u situaciji nepo­ sredne ugroženosti pojedinaca i zajednice, te su, aktivizirajući žene za sudjelovanje u NOP-u, nosile i emancipatorski predznak. Problem je, gledano iz današnje perspektive, što one nisu bile integrirane u »zajed­ ničku« sferu nove kulture, odnosno što postojanje tradicijski odvojenih sfera (ženske kao partikularne ili prirodom zadane i »muške« kao opće/ ljudske) nije dokinuto. Deklarativno dokidanje tradicijskih podjela nije stvorilo niti nužne, a kamoli dovoljne preduvjete za nastavljanje procesa kulturne promjene izvan tako specifičnog konteksta kakav je predstav­ ljala ratna kataklizma. Imajući u vidu tu činjenicu, možemo karakter kulturne promjene koja se zbila u promjenama društvenog položaja žena označiti kao proces re­ interpretacije. Američki antropolog Melville J. Herskovits proces rein­ terpretacije definira kao proces kojim se stara značenja pripisuju novim elementima ili kojim nove vrednote mijenjaju kulturno značenje starih oblika.141 Ukoliko susret tradicijskih i emancipatorskih vrednota promatramo kao spajanje dviju tradicija, mogli bismo njegov rezultat označiti kao adiciju.142 Edward Shils adiciju određuje kao najuobičajeniji rezultat kon­ takta dviju odvojenih tradicija, a ona nastaje kada »primalac usvoji nešto novo, dok istovremeno nastavlja djelovati i vjerovati u manje-više isto kao i prije«.143 Shils je također primijetio kako su tradicije u privatnoj sferi najskrovitije i da je na njih najteže utjecati, dok su tradicije koje se odnose na javni život prijemljivije na utjecaje. Većina tih novih akvizicija dodaje se marginalno već posjedovanim tradicijama, dok centralne teme tih tradicija ostaju nedodimute. Kombinacija elemenata dviju tradicija �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 57 uspostavlja se unutar postojećih obrazaca vjerovanja i djelovanja njihovih posjednika. Hipoteza od koje sam pošla u ovoj analizi samo je, dakle, djelomično potvrđena. Emancipatorske vrednote bile su pridodane korpusu posto­ jećih tradicijskih vjerovanja (o prirodnom) mjestu žene u kulturi, a tra­ dicijom definirane »ženske« vrednote, i na njima zasnovane društvene uloge, uklopljene su bez osporavanja u proces provođenja socijalističke revolucije. Alternativnu interpretaciju ove često arbitrarne kombinacije između emancipatorskih i tradicijskih vrednota s kojima su žene bile suočene, moguće je bazirati na ambivalenciji stava koji cjelokupni komunistički pokret izražava prema ženama. U okviru revolucionarne tradicije i općeljudske emancipacije kao cilja socijalne i političke revolucije, antitradicionalističke i antipatrijarhalne vrednote jedina su moguća perspektiva iz koje se može promatrati položaj žene. Međutim, sa stanovišta prak­ tičnog zadatka organizacije upravljanja zemljom i funkcioniranja jednog novog poretka u nastajanju, tradicijske vrednote, kao uvriježeni mehani­ zam društvene samoregulacije, daleko su efikasnije. Emancipatorske vrednote imaju revolucionirajući i mobilizatorski efekt, dok su tradicijske vrednote stabilnija baza za svaki poredak. U onoj mjeri u kojoj je komu­ nistički pokret bio razapet između svoje revolucionarne tradicije i zada­ taka uspostavljanja poretka, stav prema položaju žene lavirao je između emancipatorskog i tradicijskog. S tog stanovišta može se reći da je — iako stoji da su društvene vrednote nužne za mobilizaciju i emancipaciju žene antitradicionalističke i antipatrijarhalne — strategija društvene ak­ cije samo djelomično bila usmjerena k toj mobilizaciji i emancipaciji kao svom cilju. BILJEŠKE • 1 2 3 4 5 6 Ovaj tekst dio je Sire studije pod naslovom Žene i moć — povijesna geneza jednog interesa, ne­ objavljena magistarska radnja, Zagreb, 1984. AFŽ Hrvatske djeluje kao organizacija već od kraja 1941. godine, iako je formalno utemeljen tek na Prvoj konferenciji AFŽ Hrvatske (11-13. 6. 1943). »Udruženje je grupa organizirana za ostvarenje jednog interesa ili nekoliko zajedničkih intere­ sa. Udruženja obično suprotstavljamo nedobrovoljnim grupiranjima koja zadovoljavaju viSe na­ mjena, kao Sto su rodbinske grupe, kaste, druStvene klase i zajednice.« Michael Banton, »Vo­ luntary Associations«, I Antropological aspects, u: International Encyclopedia of the Social Scien­ ces, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972 (u daljnjem navođenju biljeSki: IESS), Vol. 15, 16, 17, str. 357. Michael Banton, nav. dj., str. 360. Michael Banton, nav. dj., str. 361. Isto, str. 366-367. Isto, str. 367-368. �58 KONJI, ŽENE, RATOVI 7 Dunja Rihtman Auguštin, »O ženskoj subkulturi u slavonskoj zadruzi«, u: Žena u seoskoj kulturi Panonije, Etnološka tribina, Posebno izdanje, Hrvatsko etnološko društvo, Zagreb, 1982, str. 35. U ovom tekstu autorica se služi Lćvi-Straussovim kategorijama zamišljenog reda (ordre congu) i ostvarenog reda (ordre veću) kako bi pokazala da u životu zajednice postoji znatna diskrepan­ cija između proklamirane ideologije i stvarnog funkcioniranja normi ponašanja. Upotrijebivši ovaj Lćvi-Straussov koncept, slijedeći navedeni tekst, željela sam naglasiti da ideologija patri­ jarhalne kulture tretira žene kao posve beznačajne, što dakako nije slučaj u stvarnom životu zajednice. 8 9 Milton Singer, »Culture, The Concept of Culture«, IESS, Vol. 3, 4, str. 532. Edward Shils, Tradition, Faber and Faber, London, Boston, 1981, str. 279. 10 »Dobrovoljna udruženja mogu služiti kao legitimno mjesto za afirmaciju i izražavanje vrednota, kao što je to slučaj s patriotskim društvima ili političkim partijama.« David L. Sills, »Voluntary Associations«, II Sociological aspects, IESS, Vol. 15, 16, 17, str. 374. 11 Određenje tradicije, čije ću manifestacije analizirati s osobitim naglaskom na patrijarhalni pred­ znak, oslanja se na određenje iz rada: Dunja Rihtman, nav. dj., 1978, str. 103-104. »Tradicio­ nalni način života uključuje tradicionalnu (patrijarhalnu) porodicu, nasljeđivanje po muškoj li­ niji, zatim specifičan položaj žena, seljački poljoprivredni način života — s dnevnim i godišnjim ciklusima (...).« 12 Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske, fond A FŽ-a, AFŽ 1/6. Isti stav gotovo identičnim riječima, ističe i Anka Berus na I. konferenciji A FŽ-a Hrvatske. A FŽ 9/1162. 13 14 A FŽ 1/7. 15 16 A FŽ 1/6. A FŽ 9/1184. 17 A FŽ 2/135. 18 »Politička kultura je sklop stavova, uvjerenja i osjećaja koji uređuju i daju smisao političkom procesu i koji stvaraju osnovne pretpostavke i pravila koja određuju ponašanje u političkom sistemu. Ona obuhvaća i političke ideale i norme djelovanja zajednice. Politička kultura je zdru­ ženo očitovanje psiholoških i subjektivnih dimenzija politike. Politička je kultura proizvod ko­ lektivne povijesti političkog sistema, ali i životnih historija članova sistema, te je stoga ukorije­ njena podjednako u javnim zbivanjima i u privatnim iskustvima.« Lucian W. Pye, »Political Culture«, IESS, Vol. 11, 12, str. 218. 19 »Politička sfera čini zasebnu subkulturu s vlastitim pravilima ponašanja i zasebnim procesom socijalizacije.« Lucian W. Pye, nav. dj., str. 219. »Historijska zbivanja u političkom sistemu mogu zahtijevati promjene u političkoj kulturi koje su nekonzistentne bilo s prošlim, bilo s trenu­ tačnim procesom socijalizacije.« Lucian W. Pye, nav. dj., str. 220. 20 A FŽ 1/6. 21 »Žene Hrvatske u narodnooslobodilačkoj borbi«, I. dio, Glavni odbor Saveza ženskih društava, Zagreb, 1955, I, dok. 109, str. 156. 22 Prof. Anica Rakar, »Prosvjeta je temelj svakog napretka«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 12. 23 A FŽ 12/1490. 24 Prof. Anica Rakar, nav. dj., str. 12. 25 »Na poslu obnove i izgradnje domovine. Osposobljavamo se za nove dužnosti«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 9. Ovaj citat upućuje na ambiciju ukidanja razgraničenja kulturnih i obrazovnih sadržaja na sfere »elitne« i »primijenjene« kulture. Patos kojim je taj ideal izražen u ovom citatu mogao bi danas izazvati blagi podsmijeh, no ne valja zaboraviti da on još uvijek nije ostvaren. 26 Pismo IO AFŽ Hrv. IO-u A FŽ-a Gorski kotar o organizaciji i zadacima općinskih, mjesnih i kotarskih odbora A FŽ-a, te o programu za kurs AFŽ., 27. III 1943, Žene Hrvatske..., I, dok. 162, str. 254. 27 Pismo CK-a KPH od 14. XII 1942. CK-u KPJ o radu AFŽ-a, Žene Hrvatske..., I, dok. 116, str. 162. 28 A FŽ 1/6. �KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA* 59 29 AFŽ 1/1a. 30 AFŽ 20/2308. 31 AFŽ 18/2166c. 32 U ožujku 1942. izlazi u Lici prvi ženski list na oslobođenom teritoriju Hrvatske, Žena u borbi. Izdaje ga Okružni odbor AFŽ-a za Liku. U redakciji lista bile su u početku: Kata Pejnović, Jela Bićanić, dr. Slava Očko i Marija Šoljan. Kasnije taj naziv preuzima centralno glasilo AFŽ-a za Hrvatsku, a ovaj list mijenja naziv u Lička žena u borbi Žene Hrvatske..., I, dok. 141, str. 205. 33 Nav. dj., str. 208. 34 David L Sills, »Voluntary Associations«, II Sociological aspects, IESS, Vol. 15,16, 17, str. 366. 35 Zapisnik sa sastanka izvršnog oblasnog odbora AFŽ-a za Slavoniju, studeni 1943. AFŽ 8/1024. 36 Isto, izvještaj za kotar Požegu. 37 Isto, izvještaj za Pakrački kotar. 38 Izvještaj Inicijativnog odbora AFŽ Gorski kotar Glavnom odboru AFŽ Hrvatske, rujan 1943. AFŽ 13/1529. 39 Drugarica u partizanskom žargonu u ovom slučaju znači žena, supruga (primj. D.R.A.). 40 AFŽ 1/12b, 41 Joseph R. Gusfield, Social Movements, II The Study of Social Movements, IESS, Vol. 13, 14, str. 448. 42 AFŽ 11/1417. 43 Tako je npr. Mjesni odbor AFŽ-a Splita primio anonimnu prijavu, studenog 1944. potpisanu s »organizirane žene Splita«. Potpisnice se tuže na D. B. (navedeno je puno ime i prezime), na koju se »žali cijelo susjedstvo«, te pitaju kako je moguće da se »takav ološ prima u časnu NOV«. AFŽ 21/2510. 44 AFŽ 21/2579. 45 U navedenim, kao i u mnogim drugim primjerima, problem seksualnog morala u slučaju žena tretira se kao djelovanje u javnoj sferi koje podliježe u njoj prihvaćenim normama. 46 J. Milton Yinger, »Prejudice«, II Social Discrimination, IESS, Vol. 11, 12, str. 449. 47 AFŽ 1/61. 48 AFŽ2/77. 49 AFŽ 9/1150. 50 »Mi smo pa Istrani Hrvati pravi, Ma kano lavi svoju zemlju branimo!«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 4-5. 51 AFŽ 21/2435. Pismo je pisano rukom, ne sadrži oznaku, odn. potpis pošiljaoca, no iz teksta je moguće pretpostaviti da se radi o Kotarskom odboru AFŽ-a Sinj. 52 AFŽ 21/2440. 53 Isto kao i bilješka br. 5. 54 AFŽ 18/2166c. 55 Isto. 56 Anka Berus, »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 7. 57 AFŽ l/12b. 58 AFŽ 1/8. 59 AFŽ 8/1113. 60 AFŽ 2/143. 61 AFŽ 2/138. 62 Iz okružnice »Svim Partijskim organizacijama i članovima KP u Baniji« o organizaciji AFŽ-a u Baniji, 9. X 1942. Žene Hrvatske..., I, dok. 104, str. 147. 63 Iz izvještaja Kotarskog komiteta KPH Solin od 6. X 1942. Okružnom komitetu KPH Split o radu žena, Žene Hrvatske..., I, dok. 106, str. 152. 64 Milenko S. Filipović, »Žene kao narodni glavari kod nekih balkanskih naroda«, Godišnjak balkanološkog instituta NR BiH, Sarajevo, II, 1961, str. 139-157. �60 65 66 67 68 69 70 KONJI, ŽENE, RATOVI Mirko Barjaktarević, »Problem tobelija (virdžina) na Balkanskom poluostrvu«, Glasnik etno­ grafskog muzeja u Beogradu, 1965-1966, 2S-29, str. 273-286. Baijaktarević u tom tekstu donosi i nekoliko biografija u to vrijeme živućih tobelija. Među ostalim navodi i primjer tobelije rođene 1926. godine, koja je mobilizirana 1944, kada su partizani, oslobodivši sela oko Suve Reke (Me­ tohija) mobilizirali mladiće u NOV-u. Ona je sa svojom jedinicom dospjela čak do Trsta, a demobilizirana je nakon rata, kada je slučajno otkriveno da nije »muškarac«. Nav. dj., str. 275. »Nova hrabrost i novi moral«, Razgovor s Marijom Šoljan Bakarić, Žena, 1983, br. 3-4, str. 17. Isto. Borbeni put žena Jugoslavije, Leksikografski zavod »Sveznanje«, Beograd, 1972, str. 126-127. Isto. 71 Č. Popov, »Formiranje A FŽ-a 1942, Rezultat stava KPJ prema ženskom pitanju i posledice politike Narodnog fronta«, Godišnjak filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knjiga VI, 1961, str. 32. citira Titove riječi: »Taj humani elemenat odigrao je ogromnu ulogu u jačanju borbenog morala, jer su naši ljudi znali da će, ako budu ranjeni, biti učinjeno sve da ih se spasi. To je bio slučaj i kod Prozora, za vrijeme Četvrte ofenzive, kada smo nosili sa sobom 4.000 ranjenika, a i u drugim situacijama«. Iz članka »Antifašistički front žena« objavljenog u listu Proleter, br. 16, 16. XII 1942. AFŽ 1/2. 72 A FŽ 9/1150. 73 Draginja Metikoš sudjelovala je u NOP-u od 1941. Uz ostale funkcije u AFŽ-u i KPH, bila je i komesar baterije IV. brigade XIII. divizije. Draginja Metikoš, »Bilo je to prije četrdeset godina«, Žena, 1982, br. 5-6, str. 19. Ova inter­ pretacija upućuje na preispitivanje tradicijskog razlikovanja žena prema bračnom statusu (veća sloboda djevojaka u odnosu na udate žene). No, tek kada bi bilo moguće izvršiti egzaktnu kva­ lifikaciju žena boraca NOV-a prema bračnom statusu, bilo bi moguće utvrditi da li je došlo do kakve promjene (u ovom slučaju — veće slobode akcije i kretanja udatih žena). 74 75 D. Metikoš, nav. dj., str. 12-19. U ovom tekstu autorica navodi primjer dviju omladinki koje se nisu dale zavarati, te su same pobjegle u partizane. 76 77 A FŽ 1/61. »Nisam otišla radi slobodne ljubavi — kako bi neko pomislio — jer sam već tada naslućivala da je to nešto neprirodno, gnusno, ne znam ni sama što bih o tome rekla. Htjela sam se boriti za ravnopravnost žena. Smiešno: zar ne?« »Narod nas je mrzio i izbjegavao nas.« Bivša parti­ zanka pripovijeda o krvavoj tragediji zavedenih, Nova Hrvatska, 11. 4. 1944, br. 134, str. 4. 78 Iz referata Anke Berus na I. kongresu A FŽ-a Hrvatske, srpanj 1945, Žene Hrvatske..., II, dok. 365, str. 87: Još je rječitiji primjer koji se navodi u tekstu: »Iz bratskog S. S. S. R. -a« (Žena u borbi, 1944, br. 11, str. 10). Citirana je »dnevna zapovijed Staljina« u kojoj se kaže: »Neocjenjive zasluge imaju naše sovjetske žene, koje samoprijegorno rade. U interesu fronte muževno su one podnosile sve teškoće ratnog vremena, nadahnjujući drugove borce, oslobodioce naše do­ movine.« Ovdje se muškarac/borac izjednačava s aktivnim, djelatnim principom (»oslobodioci«) dok je ženski princip izjednačen sa trpljenjem, koje u izuzetnim slučajevima (s dodatkom »sa­ moprijegornog« rada) može imati i karakteristike »muževnosti«. A FŽ 16/1807. Iz referata Mitre Mitrović na I. zemaljskoj konferenciji A FŽ-a, A FŽ 1/6. A FŽ 1/61. 79 80 81 84 Edward Shils, nav.dj., str. 213. »Onaj koji zna da se bori, koji hoće da se bori, zaslužuje slobodu! U ime Centralnog komiteta Komunističke partije pozdravio je konferenciju drug Karlo Mrazović«, Žena u borbi, br. 2, 1943, str. 8. Nav. dj., str. 7. 85 A FŽ 1/12b. 86 87 88 A FŽ 20/2350. A FŽ18/2166c. Od brojnih primjera,navest ću onaj kada se čak i u stručnoj literaturi (Žene Hrvatske u NOB-u, I, 1955) ne navodivlastitoime aktivistkinje, već je se apostrofira kao nečiju majku. U doku- 82 83 �KULTURNO M MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA" 61 menlu br. 50, str. 74, te edicije, »Majka braće Kavurić« nije ušla u povijest kao predratna akti­ vistkinja »Društva za prosvjetu žene«, već je označena djelom svojih sinova. 89 A FŽ 20/2308. 90 A FŽ 8/1028. 91 Isto. 92 A FŽ 5/616. 93 A FŽ 18/2166c. 94 Isto. 95 96 A FŽ 13/1535. »Pismo iz Slovenije. Svim našim drugaricama u Hrvatskoj«, Žena u borbi, 1944, br. 11, str 97 A FŽ 1/6. 18-19. 98 A F Ž 9/1162. Usp. i Okružnicu br. 4 CK KPH od 6. 12. 1941. Žene Hn’atske..., I, dok. 37, str 57. 99 Pismo Marije Novosel, od 30. 11. 1942. Okr. odboru A F Ž za Karlovac o radu sa ženama u okolici Kladuše, Žene Hrvatske..., 1, dok. 120, str. 116. 100 Isto. 102 A FŽ 2/162. 103 »Oblasna konferencija A F Ž Istre, Našem dragom družetu Titu ki se bori za nas oslobodit«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 19. 104 A F Ž 6/775. 105 Isto. 106 A F Ž 9/1137. 107 Č. Popov, nav. dj., str. 33-34. 108 Vera St. Erlich, Jugoslavenska porodica u transformaciji: Studija u tri stotine sela, Liber, Zagreb. 1971. 109 A FŽ 9/1163. 110 A FŽ 9/1162. 111 A F Ž 2/139. 112 A F Ž 10/1331 f. 113 Karlo Mrazović, »Jedinstvena narodnooslobodilačka fronta Hrvatske naša velika i snažna po­ rodica«, Žena u borbi, br. 9, 1944, sir. 1-2. 114 A F Ž 13/1526. 115 A F Ž 13/1530. 116 Maja Žuvić, »Zastavica i na njojzi piše, dobit će je tko uradi više«, Žena u borbi, 1945, br. 12-13, str. 16-17. 117 A FŽ 10/1331 h. 118 Isto. 119 A F Ž 12/1503b. 120 »Prva konferencija A F Ž Hrvatske. Smotra je to bila ljubavi, snage i rada«, Žena u borbi, 1943, br. 2, str. 2. 121 A F Ž 2/135. 1 2 Isto. 2 123 Karlo Mrazović, nav. dj. Mada se može činiti nategnutom, sugerirat ću interpretaciju prema kojoj u ovom citatu možemo također očitati biblijski motiv izabranog sina (»najveći sin«) koji se stavio »svim bićem u službu naroda« i spasio ga od propasti. Put kojim ga je poveo ispravan je, ali trnovit. 124 A F Ž 21/2469. 125 Nada Stremec postaje, uz Vedu Zagorac, urednica Žene u borbi od broja 11, studenog 1944. 12 »I kongres kulturnih radnika Hrvatske«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 24. 6 12 Nada Stremec, »Naša ženska štampa«, Žena u borbi, 1945, br. 1 - 1 , str. 42- 43. 7 6 7 �62 KONJI, ŽENE, RATOVI 128 Veda Zagorac, »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji domovine«, Žena u borbi, 1945, br. 1213, str. 15. 129 Stanko (Ćanica) Opačić, »Narodno-oslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 5. 130 »Tako pjesnički jezik naznačuje proces svake društvene preobrazbe i u svom funkcioniranju postavlja pitanje vlasti«, Nenad Miščević, Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb, 1981, str. 226. 131 Radko Polič, »Novi lik slovenske žene«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 6. 132 »Nazor o partizankama«, Žena u borbi, 1944, br. 7, str. 17. 133 Msgr. dr. Svetozar Ritig, »Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne borbene žene«, Žena u borbi, 1945, br. 12-13, str. 4-6. 134 Ta se misao provlači kroz čitavu studiju Klausa Theweleita, Muške fantazije, GZH, Zagreb, 1983. Evo samo jednog indikativnog navoda: »(...) dok je za muškarca dovoljno da bude čist i odvažan borac za novi svijet, žena mora ostati i seksualno čista. (...) Tako ’novo ćudoređe’ ga rantira kontinuitet ugnjetavanja ženske seksualnosti od jednog društva do drugog, a time i kon­ tinuitet dominacije; žena koja nije oslobođena ponovo pruža materijal za izgradnju unutarnjih granica života u novoj državi«. Nav. dj., knjiga 2, str. 136. 135 »Zbog toga je ženski pokret i tamo gdje je nadomješten proleterskim samo odgođen. To jest: spolno biće žene koje je u dosadašnjim muškim društvima toliko malo razjašnjeno, toliko malo određeno izvan puke obitelji, istupa kao problem i nakon ekonomsko-socijalnog oslobođenja. Upravo propadanje potlačivanja žena ne stvara, per se ipsum, propadanje ženskog sadržaja. Lju­ bavnica, majka, postvareno biće rada nisu još nigdje do kraja oblikovale taj sadržaj ili čak iscrple utopijske mogućnosti.« »Budućnost ženskog pokreta koji to još nije«, odlomak iz Blochova Prin­ cipa nade. Žena, 1976, br. 1, str. 62. 136 U prilog tome da Ritigova vizija niti trideset godina poslije njena ispisivanja neće biti lišena samorazumljivosti govori i sažetak navedenog teksta u reprint izdanju Žene u borbi (1974). U bibliografiji članaka iz te edicije, taj se tekst opisuje na slijedeći način: »U članku je na uvjerljiv način prikazan lik žene borca, žene partizanke, koja se bori za slobodu svog naroda.« (podv. L. S.) 137 U svom tekstu Legenda o Hanifi, srpski književnik Jovan Popović (1905-1952) pridružuje se ovoj liniji razmišljanja. On piše: »Kao izatkani iz sna i želje, lebdjeli su pred nama likovi legen­ darnih žena, otelotvorenja samopregome ljubavi i požrtvovanja. Izgledale su nam nedostižne, obavijene oreolom vekova, Devica Orleanska, Vasilija Kuzmina, Majka Jugovića. Nismo znali da ćemo ih sresti, da ćemo živeti s njima, disati isti vazduh, boriti se, radovati se i umirati s njima«. Iako se u tom tekstu ne obraća eksplicitno viziji »nove žene«, Popović prikazuje sudbinu djevojke Hanife u maniri ranokršćanske djevice-mučenice koja je radije odabrala smrt nego da se preda »pohoti ostrvljenih razbojnika«, Žena danas, 1943, br. 31, str. 10. 138 Navedeno prema: Nenad Miščević, nav. dj., str. 226. 139 To se izražavanje usredotočilo na koegzistenciju tradicijskih vrednota i vrednota racionalnog, industrijskog društva. Dunja Rihtman, nav. dj., (1978), str. 115. 140 Nav. dj., str. 104. 141 Melville J. Herskovits, Cultural Anthropology, Knopf, New York, 1955, str. 492. 142 Govoreći o spajanju različitih tradicija, Edward Shils opisuje nekoliko mogućih rezultata. Dok je na jednom ekstremu moguće zamisliti sintezu u posve novu tradiciju — koja ne sadrži niti jednu od karakteristika tradicija iz kojih je nastala, a na drugom ekstremu apsorpciju — kada jedna tradicija potpuno apsorbira drugu, bez da se imalo izmijeni, u stvarnosti se javljaju ra­ zličiti obrasci promjena obiju tradicija. Te oblike Shils naziva adicijom, amalgamacijom i fuzi­ jom. E. Shils, nav. dj., str. 273-279. 143 E. Shils, nav. dj., str. 275. �3 Emancipacija i organizacija: Uloga Antifašističke fronte žena u postrevolucionarnim mijenama društva i kulture (N R Hrvatska 1945-1953) I. D IO UVOD "NEVIDLJIVI1 PREDMET, PERSPEKTIVISTIČKA 1 METODA I "NETRANSPARENTNI" IZVORI Kako objasniti zašto priča o Antifašističkoj fronti žena (AFŽ) do da­ nas — 37 godina nakon njezinog utmuća — još nije napisana? Problem je, čini se, podjednako u predmetu i u metodi. Predmet — metoda — predmet Koji je razlog da je AFŽ, najmasovnija od svih masovnih organizacija, još uvijek neispisani list naše poslijeratne povijesti? Iako kao zasebna organizacija djeluje tek desetak godina (1942-1953), nije ipak posve ne­ poznato da ona ima svoju jasno izdvojenu tradiciju, kontinuitet koji se može pratiti od sredine tridesetih godina, kada je i u jugoslavenskom komunističkom pokretu prihvaćena Komintemina linija stvaranja Narod­ nog fronta svih demokratskih snaga protiv nadirućeg fašizma1- No isto­ vremeno, AFŽ je u neposrednom poslijeratnom razdoblju jedina (preživ­ jela) nasljednica tegobnog stoljetnog proboja žena2 na javnu-političku scenu i nastojanja da one sebi primjerenim sredstvima osvoje ravnoprav­ ni položaj u svim sferama društvenog života. Zbog čega su i usprkos to­ me žene kao povijesni subjekt ipak ostale »nevidljive« u kolektivnom sje­ ćanju i u povijesnoj znanosti, a njihovo mjesto u povijesti prazno? �64 KONJI, ŽENE, RATOVI Ne želimo li dogmatskom strogošću suditi o povijesnoj znanosti, treba imati u vidu da je i historiografija (poput ostalih društveno-humanističkih znanosti) tek »oblik mišljenja prouzročen sviješću o strukturama i procesima u društvu«. Stoga »svako društvo ima onoliko prošlosti koliko ima i elemenata sadašnjosti, a različiti pojedinci mogu biti svjesni razli­ čitih prošlosti Društvena svijest o prošlosti stvar je množine, ne jed­ nine.«3 Za raspoznavanje javnog/političkog djelovanja žena (a dakako i muš­ karaca kao konkretnih povijesnih bića) bit će neophodno odvažiti se na otklon od dominantne paradigme političke povijesti kakva istrajno pre­ vladava u našoj historiografiji. I njezini najviši dometi4 široke su pano­ ramske freske: povijesna pozornica osvijetljena je bengalskom vatrom re­ volucije, a po njoj defiliraju — padaju ili se uzdižu — »bića klase«, snage reakcije i napretka... Dramske zaplete potiču »objektivna nužnost« ili »zakonomjernosti društvenog razvitka«... To je povijest bez čovjeka. »Ljudi« se i u takvoj povijesti ponekad jav­ ljaju — velike ličnosti, vođe naroda, heroji, genijalni učitelji, revolucio­ nari i vojskovođe, ili pak pali anđeli izdaje. Muškarci. Oni kao da postoje s one strane odnosa spolova, u istoj mjeri u kojoj su jamačno tim odno­ sima dominirali.5 Razvojem socijalne povijesti koja je učinila radikalan odmak od tra­ dicionalne historiografije — čiji su stubovi politička, vojna i diplomatska historija — kontinuirani procesi različitih područja društvenog iskustva i odnosa i tzv. »obični ljudi« postali su legitimni predmet znanstvenog interesa. Ulaskom konkretnih, tjelesnih povijesnih bića otvoren je ujedno prostor razvoju povijesti žena.6 Metodologiju socijalne povijesti odlikuje prihvaćanje metoda društve­ nih znanosti u konceptualizaciji i testiranju hipoteza, te orijentacija ka analizi procesa dugoga trajanja. Pored toga, ona je u neprestanom traga­ nju za novim povijesnim izvorima. Dakako, i dobar dio te nove paradig­ me može se označiti kao »politička povijest«. No niti politika više nije usko određena kao formalna i neformalna borba za moć. Otvaraju se nova pitanja poput onih koja propituju alokaciju moći i resursa među spolovima, kao i društvene odnose među njima.7 Utemeljenje i ekspanzija povijesti žena potaknuti su snažnim uspo­ nom ženskih pokreta (tzv. neofeminizmom) početkom 1970-ih godina i njihovim zahtjevom da se kolektivno pamćenje osvježi »upisivanjem žena u povijest«. Ta se nova disciplina nadovezuje na zasade društvene povi­ jesti, a od samih svojih početaka nije se zadovoljavala pukim ispunjava­ njem »praznih mjesta« i upisivanjem žena u postojeće historiografske ka­ tegorije i obrasce. U pretpostavci govora o iskustvima žena u historiji i �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 65 s historijom našao se zahtjev za izmjenom kriterija znanstvene relevancije. Naime, u dotadašnjoj tradicionalnoj historiografiji njihova »iskustva, aktivnosti i prostori nisu smatrani dostojnima temeljitog istraživanja«.8 Marginalizacija i minorizacija iskustava žena u prošlosti bila je tek odraz njihovog stvarnog i simboličkog mjesta u suvremenim društvima. Neodrživi su prigovori da povijest žena predstavlja nasilno izdvajanje jedne unutar sebe nehomogene analitičke kategorije kakvu predstavljaju žene. Teoretičarke povijesti žena nisu zanemarile dvostruku igru razlike. »Razlike koje se temelje na kategoriji roda postoje svagdje, no s druge strane njihove konkretne manifestacije nisu iste u svim društvima: one nisu univerzalne.«9 Varijacije u statusu žena isto su tako mnogobrojne kao i varijacije u statusu muškaraca te se razlikovanja prema kriteriju roda stoga ne smiju izjednačavati s hijerarhijama izvedenima prema is­ tom kriteriju. U pitanju su zanemareni odnosi među ljudskim bićima i ljudskim grupama. »Žene valja poimati u odnosu — s drugim ženama i s muškarcima — a ne u kategorijama razlikovanja i odvojenosti«10, upo­ zoravala je američka antropologinja Michelle Zimbalist Rosaldo. Osobi­ tu su pažnju teorijski radovi posvetili razobličavanju biološkog determi­ nizma koji implicitno pretpostavlja muškarca kao povijesno biće, a povi­ jesnu egzistenciju žena svodi na nijemo i vječno vraćanje iste igre izmjene prirodnih ritmova. Spolovi i njihovi odnosi nisu nešto vanpovijesno — pred ili nadpovijesno. Razumijevanje značenja spolova u prošlosti nadaje se kao jedan od osnovnih ciljeva istraživanja. Pojam »rod« uveden je kao posljedica nastojanja da se istakne bitno društvena kvaliteta razlika ba­ ziranih na spolu.1 1 Američka povjesničarka Joan W. Scott rod definira kao složenu kate­ goriju. Rod je, u prvome redu, konstitutivni element društvenih odnosa koji su bazirani na percipiranim razlikama među spolovima, te je upravo rod primami način označavanja odnosa moći. Kao konstitutivni element društvenih odnosa rod, ffyrema J. W. Scott, sadrži četiri međusobno po­ vezana elementa: ^ ' Prvi su element raspoloživi simboli koji u određenoj kulturi prizivaju mnogostruke (i često protuslovne) reprezentacije — npr. Eva i Djevica Marija kao simboli žene u judeokršćanskoj civilizaciji. Zadatak je povje­ sničara da utvrdi koja se od tih simboličkih predodžbi priziva, kako i u kojem kontekstu. Na drugome su mjestu normativni koncepti koji po­ kreću interpretacije značenja tih simbola, koji nastoje ograničiti i uklju­ čiti njihove metaforičke potencijale. Ti su normativni koncepti sadržani u religioznim, odgojnim, znanstvenim i pravnim doktrinama. Poziciju ko­ ja tim konceptima daje prevladavajući ton, koja je dominantna u odre­ đenom povijesnom trenutku, oni sankcioniraju kao jedinu moguću, kao univerzalnu normu. Posljedica je toga da se povijest piše kao da su te �66 KONJI, ŽENE, RATOVI normativne pozicije proizvod društvenog konsenzusa, a ne sukoba. Te­ žište je novih historijskih istraživanja na osporavanju deklarirane nepro­ mjenjivosti, na otkrivanju prirode prijepora ili represije koja dovodi do privida bezvremene stalnosti binarnih reprezentacija roda, smatra J. W. Scott. Takva vrsta analize ne može izbjeći problematiziranje politike društvenih institucija i organizacija — trećeg aspekta odnosa roda. Pos­ ljednji aspekt kategorije roda je rodni identitet. Povjesničari moraju is­ tražiti samosvojne načine konstrukcije toga identiteta i staviti svoje na­ laze u odnos sa čitavim spektrom aktivnosti društvenih organizacija i po­ vijesno specifičnim kulturnim predodžbama. Riječju, ističe Joan Scott, »koncepti roda uspostavljeni kao objektivni skup referenci strukturiraju percepciju i konkretnu simboličku organizaciju čitavog društvenog živo­ ta. U onoj mjeri u kojoj te reference uspostavljaju distribuciju moći (ra­ zličitu kontrolu u pristupu materijalnim i simboličkim resursima), rod je uvučen u sam nacrt i konstrukciju moći kao takve.«12]Bez obzira na ra­ zličite premise i tradicije na koje se pozivaju teoTijsIće elaboracije povi­ jesti žena i povijesti roda13, opće je mjesto zaključak da spolove i njihove odnose valja promatrati kao društvene, političke i kulturne entitete. »Ne smijemo i ne možemo ih svesti na čimbenike izvan povijesti, a još manje na jedan, jednostavni, uniformni, prvobitni ili inherentni uzrok nastan­ ka.«14 Razmatranje odnosa kategorija klase i roda također je jedna od ključ­ nih preokupacija pri teorijskom utemeljenju povijesti žene/roda. Ističe se da podjednako niti rod niti klasa ne označavaju homogene grupe, a još manje da te kategorije podrazumijevaju nužne solidarne veze. Rod je štoviše jedan od razloga nehomogenosti klasa, a klase su jedan od razlo­ ga za nehomogenost roda.15 Smještajući svoj predmet — A FŽ — u obzor navedenih teorijskih pro­ mišljanja povijesti roda/žena, mogla sam mu pristupiti bez osjećaja stida i kajanja. To nije posve beznačajna prednost, budući da se teško oteti dojmu da su autori/ce koji su u svojim radovima posvećivali pažnju po­ vijesnom djelovanju žena, pritisnuti masivnošću referentnog okvira tzv. »opće/političke povijesti«, svoje bavljenje doživljavali kao nešto margi­ nalno, gotovo frivolno. Tako npr. Jovanka Kecman, autorica prve (i je­ dine) iscrpne monografije o ženama Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama (misleći time na tzv. »građanski« feministički pokret), nalazi neophodnim obrazložiti (na kraju ipak odbačenu) dilemu »da li ovaj problem istraživati i obrađivati kao posebnu temu ili u okviru drugih opštih tema iz istorije radničkog pokreta«.16 Upravo zbog toga feministički poklič »Upišimo žene natrag u povi­ jest!« ne može predstavljati samo potragu za nekim prethodno zanema­ renim »predmetom«. Njegova je realizacija nezamisliva bez teorijskometodološke osviještenosti, novog senzibiliteta17 za »nevidljive«, zatrte, �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 67 marginalne sfere iskustva i odnosa u prošlosti. Svakodnevica, tjelesnost, seksualnost; žene, marginalci svih boja, gubitnici, potlačeni... uspjet će izroniti ispod sive mrene povijesnog zaborava tek kada izoštrimo meto­ du, oruđe da razaznamo i njihove glasove. Istraživanje procesa emancipacije žena, koji svoje prve poticaje nalazi u revolucionarnoj paroli »Sloboda, jednakost, bratstvo« (uz — nerijetko brutalno — izuzeće sestrinstva18), otvara mogućnost da istražimo jedan od zanemarenih civilizacijsko-povijesnih procesa dugoga trajanja. Što­ više, proces oslobođenja žena valja promatrati kao epohalni proces. Charles Tilly, američki sociolog povijesne orijentacije, podvrgnuo je kri­ tici pojam društvene mijene tvrdeći da društvena promjena kao takva ne postoji niti u nacionalnim niti u svjetskim razmjerima. Postoje epohalni procesi (kao npr. procesi stvaranja država ili kapitalističke akumulacije) koji su preoblikovati svijet u posljednjih nekoliko stotina godina.19 Oslo­ bođenje žena također se nadaje i kao pretpostavka ostvarenja jednog od najprominentnijih ideala socijalističke revolucije — jednakosti svih ljudi. Na koji način istraživanje organizacije žena može osvijetliti samu kva­ litetu emancipatorskih procesa u jednom društvu? Mada nikako ne treba zanemariti upozorenja vodećih teoretičarki povijesti žena da se ona ne iscrpljuje u povijesti njihovog organiziranog — javnog i političkog — dje­ lovanja (u »ekskluzivno muškom« društvenom prostoru), problematiziranje odnosa organizacijskog modela i ciljeva organizacije žena može pru­ žiti relevantne spoznaje o kvaliteti i dosezima toga procesa. Stoga se kao prvi korak, neophodna pretpostavka govora o AFŽ-u, podrazumijeva rekonstrukcija nacrta organizacijskog ustrojstva i stvar­ nog funkcioniranja organizacije, te utvrđivanje njezine uloge u ukupnosti procesa post/revolucionarnih mijena društva. Unapređuju li učestale transformacije organizacijskog modela AFŽ-a u periodu od 1945. do 1953. oslobođenje žena? U kojoj je mjeri način na koji je organizacija zasnovana nakon drugog svjetskog rata bio instrumentalan za poticanje njihove emancipacije, a u kojoj je mjeri iskorišten za realizaciju drugih prioriteta društvenog razvoja? Koji su organizacijski resursi i opcije bili na raspolaganju samim ženama za artikuliranje stra­ tegije vlastitog oslobođenja od specifične spolne diskriminacije? Rekonstruirajući učestale promjene organizacijskog modela AFŽ-a, koje su uslijedile kao reakcija na njezinu organizacijsku okolinu (u pr­ vom redu Komunističku partiju i »narodnu vlast«), želim utvrditi stupanj autonomije kojim je AFŽ raspolagala pri formuliranju svojih ciljeva, strategije i taktika u mijenama društva koje su deklarativno (na ideolo­ gijskoj ravni) bile neizvedive bez radikalnog pomaka u društvenom polo­ žaju žene. Da li je organizacijsko ustrojstvo AFŽ-a pružalo potreban prostor i adekvatan stupanj društvene moći za ostvarenje emancipacije �68 KONJI, ŽENE, RATOVI u zemlji opustošenoj ratnim razaranjima, nerazvijenoj i duboko prožetoj patrijarhalnom kulturom (čiji je sastavni dio i politička kultura)? Mikrorazinu — organizaciju žena i strukturu njezinih unutrašnjih od­ nosa shvaćenu kao podsistem s vlastitom kulturom i grupnom dinami­ kom — promatrat ću u odnosu na makrorazinu — na institucije global­ nog društvenog/političkog sistema koje određuju mjesto i ulogu AFŽ^a u konkretnom povijesnom trenutku. Pri utvrđivanju međuodnosa ovih razina poslužit ću se nekim iskustvima historijski orijentirane sociologije.20 Ta je disciplina razvila dovoljno prostrani teorijsko-metodološki okvir za novo čitanje klasičnih socioloških teorija, ponovno uvodeći u obzor nji­ hova interesa sociokulturne raznolikosti, vremenske procese, konkretne događaje, te dijalektiku smislenih akcija i strukturalnih determinanti u makrosociološke eksplanacije i istraživanja.21 Dakako, središte mog istraživanja predstavlja život organizacije A F Ž a. Organizacije naravno čine ljudi: njihova svakodnevica, njihovi odnosi, specifični tip izražajnosti/kreativnosti, određeni tip komunikacije — po­ sredovanja, utjecanja... Ovako određen interes za »život organizacije« is­ traživanje situira u ozračje još jedne humanističke discipline: etnologije. U proučavanju kompleksnih društava suvremena etnologija morala je razviti senzibilitet za »istraživanje odnosa dijelova i cjeline, globalnih kultura i subkultura, vodećih slojeva i onih podređenih, kulture kao su­ stava i kultura kao podsustava, odnosa velikih ideja i malih pogleda na svijet, odnosa povijesti (...)«, ističe Dunja Rihtman-Auguštin.22 Još jedan tip sociološke analize može pripomoći istraživanju A FZ-a na ovoj razini. To je tzv. mrežna analiza (network analysis) koja uvodi pojam društvene mreže određujući je kao »socijalnu dimenziju što posreduje između od­ nosa i društvenog sistema (ili) društava, između lokalne razine i nacio­ nalne razine«.23 Ovaj tip analize omogućuje da se na drugi način raz­ mišlja o načinu na koji se određuju društvene pozicije ili o međuigri druš­ tvene strukture i individualne akcije 24 Osobito je plodonosan u istraživa­ nju političkih stranaka ili njima bliskih grupa (interesne grupe, grupe za pritisak); fenomen društvene moći on ne svodi samo na političku sferu »gdje se ona ’reprezentira’ (...). Mrežna analiza otkriva beskonačan izvor vlasti u društvu (,..)«.25 Navedenim teorijskim pristupima poslužila sam se pri konstruiranju svog predmeta istraživanja, polazeći od činjenice da on nije objektivno »zadan« niti prethodno teorijski (konsenzusom) već definiran. »Predmet« će se oblikovati, postati »čitljiv«, tek kroz raster odabrane teorijsko-metodološke vizure. Uvijek analiziramo ono što mo­ žemo vidjeti (lacanovski regard koji uočava nove dimenzije, a ne »otkri­ va« stvari), a to je viđenje, zauzvrat, određeno analitičkom »podatnošću« materijala, naročito kod tako eluzivnog »predmeta« poput (»nevidljivih« — zanemarenih) povijesnih činjenica. Prema mišljenju Thede Skocpol, upravo praksa analitičke povijesno orijentirane sociologije nameće in- �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 69 timniji dijalog s povijesnim činjenicama (evidence) nego što je za to kadra interpretativna povijesno orijentirana sociologija ili primjena modela na određeni povijesni slučaj.26 Možda je tu neprestanu dijalektičku napetost između predmeta i metode, materijala i načina izvedbe, najlakše izraziti metaforom Arthura Stinchombea koji smatra da analitički povijesno ori­ jentirani sociolog »gradi poput stolara, prilagođavajući mjere tijekpm na­ predovanja posla, za razliku od arhitekta koji prvo crta, a tek onda gra­ di«.27 Dosadašnji rezultati široko zasnovanih povijesno orijentiranih socio­ loških analiza omogućili su nove dimenzije razumijevanja načina na koje obrasci iz prošlosti i alternativne putanje mogu biti relevantni/irelevantni za izbore sadašnjice. »Stoga dobra historijski orijentirana sociologija o zbiljskim preokupacijama stvarnosti može progovoriti na mnogo smisleniji način od usko fokusiranih empirijskih studija koje se diče svojom ’političkom relevantnošću’«.28 Osluškivanje glasova žena iz prošlosti danas može ukazati podjednako na pogrešne izbore koje ne bi trebalo ponavljati, kao i na neistrošene rezerve utopijske energije. Je r sa svakom sadašnjosti m ože u nepovrat iš­ čeznuti slika prošlosti, u k o joj on a nije'znala prepoznati sebe. (Walter 'Be­ njamin).29 Metoda — predmet — metoda Interdisciplinarni rad, o kojemu se danas toli­ ko diskutira, ne podrazumijeva sučeljavanje već postojećih disciplina (niti jedna od njih, zapravo, nije se spremna predati). Kako bi se nešto moglo interdisciplinarnim učiniti, nije dovoljno izabrati »predmet« (temu) i oko nje­ ga sabrati dvije ili tri znanosti. Interdisciplinar­ nost znači stvoriti novi predmet koji ne pripa­ da nikome. Roland Barthes, Jeunes chercheurs30 Metoda koja želi kompleksno zahvatiti tako zamišljen pristup pred­ metu (podjednako na mikro i makro razini), te konstruirati adekvatni hipotetičko-interpretativni okvir, nemoguća je bez interdisciplinarnog pristupa. On će ujedno omogućiti nadilaženje disciplinarnih ograničenja koja bi sapinjala složenost samog predmeta kao i njegovo upisivanje u međuprostore i na margine znanstvenih disciplina. Riječju, u svojim polaznim postavkama interdisciplinarni pristup upu­ ćuje na dijaloški karakter proizvodnje znanja. Time se suprotstavlja po­ zitivističkoj paradigmi (još uvijek ustrajnoj, posebice u pristupima prošlo­ �70 KONJI, ŽENE, RATOVI sti u nas) koja smatra da je znanje moguće pronaći/istražiti u obliku ne­ posredno dostupnih činjenica/datosti {data). Stoga ću i metodu (podjednako kao i predmet) nastojati zasnovati na pretpostavkama dinamičkog istraživačkog modela — na komunikacijs­ kom modelu.31 Metodološko uporište za očitavanje i strukturiranje raz­ ličitih razina predmeta istraživanja (makro — mikro planova), predstav­ ljat će kombinacija slijedećih disciplina/postupaka: RAZINA RAZMATRANJA DISCIPLINA PRISTUP AFŽ u povijesnom kontekstu povijest *socijalna historija *povijest roda/žena "povijesno orijentirana sociologija interakcije: AFŽ — organizacijsko okružje sociologija "analiza društvene mreže "sociologija društvenih pokreta AFŽ kao sustav (kultura organizacije) etnologija "folkloristika "simbolička antropologija "proučavanje rituala Mada proizlaze iz različitih teorijskih/disciplinarnih tradicija, svi ovdje navedeni pristupi/discipline nalaze svoje dodirne točke u: — sklonosti eklekticizmu; — osviještenoj fluidnosti vlastitih granica (graničnih područja); — težnji za prožimanjem sa srodnim disciplinama. Njihov se eklekticizam najjasnije ogleda u činjenici da otklanjaju pro­ pisivanje »metodoloških dicta«. Tako na primjer, kritička analiza repre­ zentativnih djela vodećih povijesno orijentiranih sociologa ukazuje na to da bi tu disciplinu »bilo pogrešno svesti na bilo koju epistemološku, teo­ rijsku ili metodološku orijentaciju (...)«! Povijesno orijentirani sociolozi postavlili su »široki program/djelokrug u istraživanju i teoretiziranju o važnim samosvojnim preokupacijama«.32 Težište je na analizi određenog problema, a cilj je shvaćanje smisla historijskog obrasca »koristeći se u tom procesu svakim teorijskim resursom koji se čini korisnim i validnim«.33 Povijest roda, na sličan način, svoju originalnost nastoji utemeljiti ne u primijenjenim metodama, već u postavljanju novih pitanja sa specifič­ nim perspektivama.34 Evropska se etnologija (ali i anglo-američka tradicija kulturne antro­ pologije)35 nakon procesa kritičkog preispitivanja, štoviše i žučnog os­ poravanja vlastitog nasljeđa »kulturno-historijske« paradigme, otvara prema socijalnoj povijesti svakodnevice u prošlosti i sadašnjosti, surađu­ jući ne više isključivo s historiografijom, već i sa sociologijom, psihologi­ jom, modernom lingvistikom, semiologijom, kibemetikom i ekonomskim znanostima.36 �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 71 Riječju, na sve je ove discipline moguće primijeniti tvrdnju Thede Skocpol kojom opisuje povijesno orijentiranu sociologiju: radi se o nasto­ janju da se zasnuje »mapa alternativnih strategija za istraživanje i pisanje (...). Takva mapa ne može pružiti metodološka dicta za neko konkretno istraživanje. No ona može senzibilizirati podjednako istraživače kao i pu­ bliku (...) za ciljeve, prednosti i nedostatke alternativnih pristupa.«37 O izvorima ili kako izbjeći zamku iskrivljenih ogledala Osnovni korpus mog empirijskog materijala predstavlja arhivski fond Konferencije za društvenu aktivnost žena Hrvatske, pohranjen u Institu­ tu za historiju radničkog pokreta Hrvatske. Građa koju taj fond sabire veoma je opsežna (oko 65 arhivskih kutija za razdoblje 1945-53), razno­ lika po karakteru i pruža različite tipove obavijesti o prošlosti. Nije na odmet spomenuti da se njome do sada nisu služili istraživači naše naj­ novije povijesti. Neiskorištena i zanemarena, ona predstavlja izazov istra­ živaču, onaj višak za koji Jacques Derrida i poststrukturalisti dokazuju da je posljedica djelovanja procesa zamjene, a nazivaju ga supplement. Poslužit ću se upravo tim Derridinim pojmom da označim karakter i ukažem na interpretativne mogućnosti arhivske građe koju je organizacija AFŽ »proizvela« u razdoblju od 1945. do svog (samo)ukidanja 1953. go­ dine, u odnosu na dosad uobičajene izvore za pisanje povijesti društva u nas. Supplement Derrida izvodi u slijedećim značenjima kao: 1) ono što je suplementamo (dopunsko, pomoćno) i koje pribavlja ono što nedostaje; 2) ono što nadomješta original; 3) ono što je iznad i izvan neophodnog. Pojam supplement je dvoznačan i stoga djeluje zbunjujuće /uznemiravajuće u odnosu na ono što je smatrano čitavim ili dovoljnim. Supplement stavlja u pitanje dovoljnost kategorije univerzalnog.38 Pristup izvorima — arhivskoj građi AFŽ-a — i njihovoj interpretaciji s takvih polazišta ima potencijal da stavi u pitanje naša znanja (ili pred­ rasude) o jednom periodu iz tzv. opće povijesti, ali, naravno, kroz vizuru povijesti žene. Upisivanjem jednog nezanemarivog segmenta prošlih iskustava žena u tekst »Povijesti« osvijetlit će se neka od njezinih zastrtih mjesta i razgrnuti netransparentnost institucionaliziranog (uvriježenog/ideologiziranog) diskursa39 o toj prošlosti. Dobro nam znani svjetio­ nici zasjat će drugačijim svjetlom (i osvijetliti sjenovite zabrane): revolu­ cija, socijalizam, jednakost svih ljudi, »bratstvo i jedinstvo« — tzv. nepri­ jeporne i univerzalne vrednote pokazat će tamne napukline svoje »općenitosti«. Što je to socijalizam revolucionirao u životima žena? Dok govor ideologije neprestano ističe dobitke, smijemo li previdjeti gubitke? Supplement, kao onespokojavajući šum što dopire s margina osnovnog teksta povijesti, nadomeće sjenu upitanosti tezi da »točak historije« uvi­ �72 KONJI, ŽENE, RATOVI jek kreće naprijed tek sa zdravom dozom sumnje o ispravnosti njegova smjera. Uranjajući u arhivsku građu, valja imati na umu da niti ovi (ali niti ikoji drugi) povijesni izvori nisu neposredovani odraz/opis »stvarnosti«. Oni funkcioniraju i čitljivi su (spoznatljivi) isključivo na tekstualnoj razini. Posegnemo li iza tekstova, suočit ćemo se s kontekstima moći, otporom, institucionalnom prinudom i inovacijom... No, kada polazimo od tekstova izvora koji predstavljaju iskaz, ne treba zaboraviti da je iskaz imanentno društvena činjenica. U osnovi je svakog iskaza, upozorava Bahtin, dijalogičnost, tj. u samom se iskazu slušalac već podrazumijeva.40 Iskaz je u cijelosti formiran izvanlingvističkim, di­ jaloškim momentom, a i sam jezik funkcionira kao »ideološki sistem« 41 Polazeći od tih premisa, pokušala sam klasificirati arhivsku građu prema smjerovima u kojima se taj dijalog/komunikacija odvija. Povijest A F Ž -a je (pri)povijest o organizaciji. Kad kažemo organiza­ cija dakako podrazumijevamo postojanje određene hijerarhije. No i hi­ jerarhija unutar A F Ž -a tek je dio jednog složenijeg spleta hijerarhijskih odnosa u društvu. Zbog toga sam svakom dokumentu postavila pitanje: tko govori? (s kojega mjesta u odnosu na govor vlasti?) i koga pretpostav­ lja kao slušaoca? Na najuprošćenijoj razini, u obje ove pozicije nepresta­ no se isprepleću dva tipa diskursa: — kritičko-informativni (teži što vjerodostojnije predstaviti određenu situaciju, samokritičan je, teži minimalizirati ideološku dimenziju te omogućiti regulaciju i što bolje funkcioniranje svakodnevne prakse) i — reprezentativni (autoreferencijalan je, oslanja se na neupitan/totalizirajući i totalitarni govor vlasti, a mobilizacijski eros kojim se reprezen­ tira/legitimira usmjeren je na besprizivno i neposredno izvršavanje nje­ govih zamisli; ideologičan je — pretpostavlja eventualno buduće stanje kao realni entitet). Primjer tipičnog odnosa ova dva tipa diskursa vertikalna je komuni­ kacija između viših i nižih odbora AFŽ-a, te njezinih viših odbora s respektivnom organizacijskom okolinom (KPJ, Narodni front). Kritičkoinformativni diskurs prevladava prilikom artikulacije teškoća i problema u vlastitim sredinama i »probija« se u obraćanju/izvještajima nižih hije­ rarhijskih instanci višima. Ali na toj ravni komunikacije dolazi i do upo­ trebe reprezentativnog diskursa u skladu s pretpostavljenim očekivanji­ ma viših odbora AFŽ-a, Narodnog fronta, »komiteta«... Viši pak odbori neprestano proniču/razotkrivaju tu zamku i učestalo upozoravaju na ne­ pouzdanost takvih izvještaja i »podataka s terena«. (Istraživači nikada ne smiju smetnuti s uma da se nalaze usred igre iskrivljenih ogledala.) Komunikacijski ću model, dakle, primijeniti podjednako i u određenju predmeta/metode i u pristupu arhivskim izvorima. Takav pristup osjeća �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 73 nelagodu spram aksiomatskog shvaćanja prema kojemu izvori nisu pred­ met spoznaje historičara, već puko sredstvo spoznaje povijesnog razvoja, »kanali obavijesti«.42 Suvremena promišljanja na području tekstualne kritike i teorije kulture, nasuprot tome, upozoravaju da su tekstovi »si­ stemi ili ekonomije istine«, te da kroz njih govore moć i povijest na način koji njihovi autori nisu bili kadri kontrolirati43 Jedan od promicatelja takvoga pristupa, američki antropolog i povjesničar James Clifford, za­ laže se za po njegovu shvaćanju jedini mogući pristup — djelomične in­ terpretacije. Naime, smatra Clifford, pravi referent iskaza nije prikazani »svijet« nego su to specifične instance diskursa. Kulturne interpretacije koje vode računa o raznovrsnim recipročnim kontekstima — obavezuju na iznalaženje različitih rakursa prikazivanja posredovanih stvarnosti kao nečeg mnogosubjektivnoga, izloženoga djelovanju moći i nepodudamog. Niti očekivani rezultat nije dakle prikaz »svijeta«, već zapis komunika­ tivnih procesa koji povijesno postoje između subjekata u odnosima mo­ ći.44 Teško je ne složiti se s Cliffordovim zaključkom da se, kao pos­ ljedica takve vrste kritičke predostrožnosti, sve učestalije javljaju »neslavljeničke historije« (noncelebratory histories). DVJESTA GODINA TIŠINE: POKUŠAJ TIPOLOGIJE ŽENSKIH POKRETA U MODERNOM PERIODU Od govornice do stratišta Žene, probudite se; zvon razuma odjekuje či­ tavim svemirom; otkrijte svoja prava. Moćno carstvo prirode nije više okruženo predrasuda­ ma, fanatizmom, praznovjerjem i lažima. Baklja istine raspršila je oblake ludosti i uzur­ pacije. Porobljeni je muškarac umnožio svoju snagu i potrebna mu je vaša kako bi raskinuo vlastite okove. Postavši slobodan postao je ne­ pravedan prema svojoj družici. O, žene, žene! Kada ćete prestati biti slijepe? Koji su vaši pro­ bitci od revolucije? Olympe de Gouges Dćclaration des Droits de la Femme et de la Citoyenne, (3. 9. 1791)45 Pitanje koje je autorica Deklaracije o pravima žene i građanke postavila u Postscriptumu proglasa svojim sugrađankama nije bilo tek retorički ukras. U narednoj je rečenici sama na njega odgovorila: Još izraženije potcjenjivanje i još jači žig prezira. �74 KONJI, ŽENE, RATOVI Žene su s velikom energijom sudjelovale u dizanju Francuske revolu­ cije. Po prvi se puta kao grupa pojavljuju u javnosti 1789, i to ne samo kao puki dio revolucionarne »mase«, kao »piljarice« u pohodu na Ver­ sailles, nego kao društveni pokret. Zahtijevale su mogućnost sudjelova­ nja u politici, organizirale se u ženske političke klubove, izdavale prve feminističke časopise (npr. L ’Observateur feminin, Le Journal de VEtat et du citoyen) i salijetale Narodnu skupštinu svojim peticijama u kojima upozoravaju: »Upravo ste dokinuti privilegije, odstranite i one koje se odnose na muški rod«.46 Ovdje dakle počinje povijest novovjekog femi­ nizma. Ali u povijesnoj svijesti (posredovanoj, horribile die tu, zapisima muškaraca historičara) izranjaju žene Francuske revolucije kao »klišei ili karikature, kao ’babe’ koje se pretvaraju u ’hijene’« 47 Slične su fantazme progonile i njihove suvremenike, konzervativce i revolucionare podjed­ nako, što je 1793. dovelo do zabrane svake javne aktivnosti žena, do raspuštanja njihovih političkih klubova i smaknuća brojnih žena koje su zastupale interese vlastitog spola. »Žena ima pravo da se popne do stratišta; zbog toga podjednako mora imati pravo da se uspne za govornicu (...)« napisala je (proročanski) Olympe de Gouges u članu X. svoje De­ klaracije. Zbog »neprirodna« nagnuća prema govornici bila je giljotinirana kao žirondinka 13. brumairea 1793, u svojoj 45-oj godini. Tada je započelo kruženje dugo dva stoljeća, vječno vraćanje istog u povijesti žena. Ženski su se pokreti javljati usporedo ili na marginama širih društve­ nih pokreta, doprinositi njihovim usponima i — tonuli u zaborav nakon pobjeda. Njihove kratkotrajne trijumfe smjenjivale su dugotrajne tišine. Svaka je generacija žena koje se nisu mirile sa »svojom prirodom«, sve do naših dana, iznova proživljavala i ponovno otkrivala borbe svoga spo­ la. Do narednog zaborava? Tipologija organiziranog djelovanja žena Dakako, neopravdano je za prešućivanje tog povijesnog nasljeđa tere­ titi isključivo (muški) hegemonizam povijesne znanosti. Problem se može analizirati i propitivanjem statusa feminizma kao političke teorije — kako zahtijevati jednakost u ime razlike? »Feminizam, opozicijska poli­ tička perspektiva, može efikasno staviti u pitanje dominantni politički diskurs kojemu se suprotstavlja, ali ipak ostaje u okviru teorije protiv koje se oblikuje. (...) On razotkriva protuslovlja, tišine i isključenja unutar li­ beralne političke teorije«, zaključuje Joan W. Scott fazmatrajući ovaj teorijski problem na primjeru Deklaracije Olympe de Gouges.48 Budući �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 75 T IP ORGANIZIRANOG DJELOVAN JA ŽENA (IN D IK A T O R I) IACIJA INTEGf P R O N IJE N A (statu } s D RU ŠTV BN đ^M SAVEZNIŠTVO SUPSUMIRANJE ISTICANJE (klasno, političko...) INTERESNE INTERESNE DIMENZIJE reformizam DIMENZIJE — KRITIKA NE,DOVOUNE CUE ŽENA U REPREZENTA > POSTOIEĆIMr OKVIRIMA TEORUSKO ^ ^ l i ] POSTAVLJ/tfrf^^B P rT A N M A M * autom atsko tješenje ž. pitanja adekvatnijom zastup­ ljenošću u organima st°ieće institucije na vlasti sv> razinama m • nema direktnih aspi- * žene kao saveznici racija u borbi za vlast u borbi za vlast u okviru postojećeg sistema • položaj žena je prob- - "3 S ■ ■ le m p o M b i * cilj: integracija u po- 018 > ‘ \J I > ! KRITIKA STR\UKTURALNIH NEMOGlJĆNOSTI INTEGRACZIJE ŽENA * autom atsko tjeSavanje ž. pita­ nja kao dio reali­ zacije određenog p rogram a društve ne preobrazbe • cilj: em ancipaci­ ja žena, njihovo osposobljavanje za provođenje toj program a * ž. pitanje — problem za sebe • cilj: O SLO ­ B O Đ E N JE žena, o n o je problem sui generis, ima -» samosvojnu dina­ miku ijeSavanja dovest će do N O V E K U LTU ­ R E (p otreb e, način života) * nacionalne organiza- ^ * ena I/' 1 i * *one issue move- merits* ^ I I S heteroncimija autonomija ORCfANTZA^^^B PRINCIP * grupe za pritisak * senzibiliziranje javnog mnijenja ^ h sveobuhvatne infiltracije -> pritisak ^ * pseudopri* pridružene organi­ zacije (affiliated o/g.) družene organi­ zacije i druge form e za M O BI­ prom jena položaja LIZA C IJU žena žena kao posljedica — »iskorištava­ političke pobjede nje« em ancipa»saveznika« torskih zahtjeva 01 P01'*®01 neutra^ nost W o s ^ f T PREMA % MASO^IOSTI I * integracija u sve in­ stitucije ( \ * »strateSka R EFO RM ISTIČ KO / FEM INISTIČKO i Šanse za razvoj j ženskog pokreta Ip o v i j e s t žena -» FEM IN IZAM (»organizacije žena za žen e«) * odustajanje od vladajućih pravila političke igre * m ale tzv. »rad medu/sa ženam a« * p otiče se masovnost članstva * presudna alokacija« autonom ija uloga »ženske elite« alocirane u pseudo/pridruženim organizacijam a grupe * networks * m arginalizacija * u slučaju istica­ nja određenih zahtjeva * kod stvaranja javnog mnijenja »ŽEN SKE O RG AN IZAC IJE« (»ŽEN E KAO SUPUTN ICE«) REVOLUCIONARNO / FEM INISTIČKO nem a Šansi za razvoj ženskog pokreta Šanse za razvoj ženskog pokreta žene u p o v i j e s t i p o v i j e s t žena �76 KONJI, ŽENE, RATOVI da feminizam nije samostalan fenomen — nezavisna politička teorija ili koherentna filozofija, valja ga prosuđivati unutar kritičke opozicije spram respektivnih političkih teorija. Ono, dakle, što označava određenu feminističku tradiciju, ističe J. W. Scott, »nije neka izvanjska ’žena’ ili teleologija, već kontekstualno formulirana kritika isključenja žena«.49 (podv. L. S.) Mutatis mutandis, na sličan način — kontekstualno — možemo uspo­ staviti tipologiju ženskih pokreta u razdoblju nakon Deklaracije o pravi­ ma čovjeka i građanina koja kao temeljnu vrednotu postavlja jednakost.50 Posredstvom različitih tipova odnosa ženskih pokreta prema društvenom sistemu, bilo da se bore za integraciju žena u postojeće, bilo da nastoje na promjeni ukupnog društvenog sustava (a nije isključeno niti supostojanje oba tipa, odnosno njihovih varijeteta u istom periodu), moguće je očitati koordinate unutar kojih su upisane neke od tradicija koje će AFŽ sabrati i pratiti, te u kojem će ih smjeru dalje razvijati. Neka od »otkrića« bit će začudna današnjim čitateljicama/čitateljima, budući da je i sama Antifašistička fronta žena zadobila status izumrle prethistorijske životinje... No, već i površno poznavanje različitih tenden­ cija suvremenog (neo)feminizma dovoljno je da razaznamo na koje se od prikazanih tradicija iz povijesti ženskih pokreta i ne znajući naslanj aju/nadovezuj u. Pojavljujući se na marginama moći (bez obzira na svoju stvarnu snagu u određenom povijesnom trenutku), izazivajući i osporavajući dominan­ tni politički diskurs, ženski pokreti neizbježno ostaju ispušteni iz povije­ snog sjećanja, onoga koje upravo taj diskurs nastoji što vjerodostojnije rekonstruirati. Obje ravni predložene tipologije — ona općenita (odnos prema op­ ćem društvenom sistemu) i ona posebna, koja obuhvaća osnovne indika­ tore idejne i organizacijske konstrukcije pojedinih ženskih pokreta — ukazuju na temeljnu distinkciju između njih, na opoziciju autonomija — heteronomija. Autonomnim ženskim pokretima (koji su sukladno tome i »apolitični«, tj. ne vežu se uz neku određenu političku snagu/partiju/ideologiju) u najvećoj mjeri pripada tzv. građanski feminizam. Možda su najpromi­ nentniji primjer engleske sufražetkinje s kraja 19. i početka 20. stoljeća, čiji je osnovni politički program bilo žensko pravo glasa i mogućnost rav­ nopravnog ulaska u sve profesije. Te prosvijećene i energične viktorijanske gospođe i pored svoje neustrašive militantnosti (nisu prezale od ulič­ nih konfrontacija s policijom, bile su masovno suđene i zatvarane, a u zatvorima su štrajkale glađu)51, nisu stavljale u pitanje potencijale bri­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 77 tanske demokracije. Od suvremenih primjera mogli bismo navesti Na­ cionalnu organizaciju žena (National Organization o f Women — NOW) iz Sjedinjenih Američkih Država koja mobilizira svoje članstvo (valja pri­ pomenuti da iz njega ne isključuju muške podupiruće članove-feministe) oko pojedinih problema, primjerice promjene pojedinih zakona kojima se diskriminiraju žene (npr. Equal Rights Amendment, legalizacija poba­ čaja, i si.). Pri tome je aktivnost NOW usredotočena na djelovanje u jav­ nosti, dok se uvriježene podjele između privatne i javne sfere ne propi­ tuju.52 Suvremene feminističke inicijative u Jugoslaviji također se ukla­ paju u ovaj reformistički tabor 53 Drugi pol autonomne feminističke akcije predstavljaju pokreti čija idejna platforma sadrži društvenu promjenu. Najistaknutiji eksplanatorni, ali i ideološki, koncept je patrijarhat čije se radikalno dokidanje sma­ tra nužnom pretpostavkom bilo kakve revolucionarne (u feminističkom smislu) preobrazbe. Od starijih primjera ovamo bismo mogli ubrojiti anarhistički feminizam Emme Goldman sa svojim prezirom za »vječne« institucije građanskog društva (brak, moral, religiju, »demokraciju«), kombiniranim s ubojitom kritičnošću spram revolucionarnog asketizma i puritanizma radničkog i komunističkog pokreta. Od novijih, to je široki spektar ženskih grupa sastavljenih od disidentkinja radikalne šezdesetosmaške ljevice u SAD54 i Zapadnoj Evropi. Dakako, jedino u ovu kate­ goriju možemo smjestiti i više/manje radikalne lezbijske grupe. Od »Cr­ vene Emme« do njezinih unuka, poklič »epater les bourgeois« vidno je ispisan na borbenom stijegu. Bez obzira na svoj subverzivni potencijal i utjecaj na javno mnijenje u određenim historijskim situacijama, ove su grupe izrazito marginalne u odnosu na centre moći i utjecaja u društvu. Heteronomija odlikuje dvije ideološki oprečne struje unutar ženskog pokreta — objedinjuje i one koji traže svoje mjesto pod suncem posto­ jećeg, kao i one koji se, čvrsto ukorijenjeni u krilu nekog »šireg« društve­ nog/političkog pokreta, bore za promjenu. Političko savezništvo žena za­ nimljivo je etabliranim političkim partijama koje u svojim redovima ot­ varaju prostor za njihovo djelovanje formiranjem tzv. pridruženih orga­ nizacija. Najčešće je prostor namijenjen ženama sukladan nekim tradi­ cionalnim ženskim djelatnostima u kojima je izražena »briga za druge«. To su sektori poput zbrinjavanja djece, obrazovanja, socijalnog i dobrot­ vornog rada i si. Podjednako i lijeve i desne partije formiraju svoje žen­ ske odsjeke (suvremeni primjer su Socijaldemokratska i Kršćanskodemokratska partija u SR Njemačkoj), a kao nagradu za privrženost vlastitoj stranci unose u svoje programe neke od ženskih zahtjeva. Dakako, am­ bicioznije žene u tim partijama koriste pridružene organizacije ne samo �78 KONJI, ŽENE, RATOVI za isticanje specifično ženskih zahtjeva, već i kao kanal vlastite promocije u krutim i još uvijek prevladavajuće muškim političkim hijerarhijama. U slučaju da je takva partija progresivnije orijentirana, a naročito ukoliko u društvu postoji artikulirani feministički pokret i konkurencija političkih programa, može doći i do kvalitativnog pomaka kao posljedica pritisaka iz ženskog odsjeka, kakav se zbio nedavnim usvajanjem odredbe o oba­ veznim kvotama u SPD — Njemačkoj socijaldemokratskoj stranci.55 Ka­ da je neka partija na vlasti, ona koristi svoju žensku organizaciju kao podršku sistemu (da primjer ne tražimo predaleko, i današnja jugosla­ venska Konferencija za društvenu aktivnost žena pri SSRNJ djeluje na temelju takve logike). Među partijama koje svoje članstvo mobiliziraju za izvođenje radikal­ ne društvene promjene /revolucije, moguće je izdvojiti dva ekstremna primjera. To su Sekretarijati žena pri III. intemacionali kao i tzv. Komi­ sije za rad među ženama koje su pod pokroviteljstvom Kominterne dje­ lovale pri KPJ u međuratnom razdoblju. Njihov je osnovni cilj bilo »po­ litičko uzdizanje ženskih masa«, što je zapravo značilo odgoj za revolu­ ciju. No, ovoj kategoriji pripadaju i ženske organizacije Nacionalsocijalističke partije Njemačke — NSAPD, koje predstavljaju poučan, iako vje­ rojatno najekstremniji56 primjer kako se žene mogu mobilizirati i orga­ nizirati u pokret na osnovama antifeminističkog programa. Nacistički su ideolozi bez uvijanja izražavali prezir prema ženama, a posebice spram »čudovišne« pojave emancipirane žene. Njihov je odgovor na izazove ženskog pitanja bilo radikalno odvajanje sfera — muške (javnost, politi­ ka) i ženske (obitelj, karitativni rad, a blagonaklono su dopuštali nijemo i samozatajno služenje partiji). Žene (u većini iz niže srednje klase, ne­ zaposlene, relativno siromašne i slabo obrazovane) hrlile su u nacističke organizacije Frauenschaft ili Frauenwerk, motivirane strahom od procesa emancipacije koji su uzeli maha u Weimarskoj republici. Vjerovale su da će, utičući se militantnom i militarističkom patrijarhatu, ponovno za­ dobiti samopoštovanje u tradicionalnim »ženskim ulogama« i vezati »svoje« muškarce uz kuću i obitelj.57 Iako je status individue u oba ova primjera prilično podudaran (poje­ dinac je ništa, partija/klasa, nacijaIVolk je sve), bilo bi nedopustivo za ljubav jedne poopćavajuće tipologije zanemariti njihove neprijeporne ra­ zlike. Politika će, smatrao je Hitler, iskvariti žene, a da ne popravi muš­ karce.58 Komunistički je pokret, nasuprot tome, deklarativno visoko vrednovao učešće žena u politici i aktivnostima van privatne sfere, iako nikada nije radikalnije stavio u pitanje »prirodnu« podlogu radikalnog reza između privatne i javne sfere. Ali i desničarska (autoritarno — fa­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 79 šistička) i ljevičarska (marksističko-lenjinistička) politička doktrina i praksa pozivaju se na prirodu kao na izvor »prirodnih« prava i spolnih razlika. Ako je ovoj tipologiji (kao i svim primjerima ženskih pokreta koje bi u nju bilo moguće upisati) uopće potreban zaključak, on bi se mogao sažeti u slijedećoj hipotezi. Konzekventno uvođenje kategorije roda u hi­ storiografsku naraciju imat će za posljedicu brojna prevrednovanja: na političke pokrete koji su smatrani progresivnima past će tmurne sjene, a sama će se »priroda« prikazati tek kao diskurs, a ne više kao proizvođačica uzročnosti. AFŽ — heres legitima Antifašistička fronta žena legitimna je baštinica dviju različitih, neri­ jetko suprotstavljenih, tradicija ženskog pokreta koje su djelovale u međuratnoj Jugoslaviji. U južnoslavenskim se zemljama građanski ženski pokret javio već po­ lovicom 19. stoljeća, istodobno s razvojem kapitalizma i nacionalnim in­ tegracijama, procesima u kojima je na specifičan način sudjelovao.59 To­ kom 19. stoljeća razvijao se prema obrascu tzv. filantropskog feminiz­ ma.60 Stvaranjem samostalnih ženskih organizacija, došlo je do socijali­ zacije tradicionalnih ženskih uloga (briga za druge, pomoćnica i njegova­ teljica ugroženih, čuvarica i prenositeljica nacionalnih identiteta...). No, već početkom 20. stoljeća njihova se aktivnost upravlja prema političkoj sferi — javljaju se prvi zahtjevi za ženskim pravom glasa i izjednačava­ njem pred zakonom. Prvi svjetski rat dočekala su građanska ženska dru­ štva na već uznapredovalom stupnju organizacije. Srpski ženski savez objedinjuje 32 društva, član je međunarodnih organizacija (Međunarod­ nog ženskog saveza i Internacionalne alijanse za žensko pravo glasa). Slična tendencija uočljiva je i u radničkom pokretu u čijim su okvirima žene, unatoč agilnom sudjelovanju u njegovim akcijama (štrajkovi, tarifni pokreti, političke manifestacije, i si.), tek manjim dijelom obuhvaćene klasnim organizacijama, odn. njihovim ženskim sekcijama. No znatnija je mobilizacija žena pošla za rukom Sekretarijatu žena socijaldemokrata Socijaldemokratske partije Srbije, zahvaljujući pored ostalog, listu Jed­ nakost koji izlazi od 1910. godine. Žene južnoslavenskih naroda aktivno su, u skladu s mogućnostima do­ stupnima u okviru pozicionog ratovanja, sudjelovale u Prvom svjetskom ratu iako, nažalost, na suprotnim stranama. Mada su, kao bolničarke na frontu i radna snaga na ispražnjenim muškim radnim mjestima u poza­ �80 KONJI, ŽENE, RATOVI dini, ravnopravno dijelile ratne napore istovremeno se zalažući za mir61, njihovim zahtjevima za ravnopravnošću, čiji je simbol bilo pravo glasa, nije bilo udovoljeno za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja i SAD. Nakon konstituiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca obnavlja se predratni model organiziranja žena: u građanskim ženskim organizacija­ ma i u okvirima radničkog pokreta. Dvije su najjače organizacije koje okupljaju brojna i raznolika feministički orijentirana ženska društva i udruženja u međuratnom razoblju: Jugoslovenski ženski savez i Alijansa ženskih pokreta. Jugoslovenski ženski savez nastavlja tradiciju Srpskog ženskog saveza, a 1921. već okuplja 205 društava sa 50.000 organiziranih žena. Tijekom svog postojanja nekoliko se puta reorganizira, no čitavo vrijeme djeluje koordinirano sa srodnim organizacijama (Alijansom ženskih pokreta, Udruženjem univerzitetski obrazovanih žena, i dr.).62 Alijansa ženskih pokreta 63 druga je značajna feministička centrala koja objedinjava ženska društva na minimalnom programu borbe za pravo glasa. Izrazitu aktivnost pokazuje prigodom parlamentarnih izbora 1927, donošenja novog izbornog zakona 1935. godine, nacrta Jugoslavenskog građanskog zakonika 1937, a bila je i veoma agilna u organizaciji najmasovnije akcije za žensko pravo glasa 1939. Oštra linija, uspostavljena prije svega ideološkom isključivošću radnič­ kog pokreta inspiriranog djelovanjem ilegalne KPJ, dijeli feminističke/ /građanske ženske organizacije od aktivnosti žena u radničkom pokretu međuratnog razdoblja. Ali i unatoč tome, ozakonjena neravnopravnost u sprezi s patrijarhalnom strukturom cjelokupnog javnog i privatnog ži­ vota rezultirala je podudarnošću osnovnih zahtjeva žena, bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Opasnost od fašizma, koja je pogodovala formuliranju politike Narod­ nog fronta, omogućila je povezivanje ovih dviju struja. U Zagrebu je, primjerice, 1934. godine na inicijativu SKOJ-a (dakako, kao posrednika KPJ) osnovana Omladinska podružnica Ženskog pokreta64, a u Beogra­ du je takva podružnica uslijedila godinu dana kasnije. Skojevke, zainte­ resirane za žensko pitanje, uskočile su u institucionalni prostor koji su feministkinje osvojile. Čini se da je takav konkubinat (tako dugo dok je trajao) obim strana­ ma bio od koristi. Feministkinje, inače većinom ugledne predstavnice profesija srednjih godina, pomladile su svoje redove svježom energijom i idejama. Skojevke su u ekskluzivno ženskom zabranu imale veliku slo­ bodu djelovanja (unatoč partijskim direktivama, a ponekad i prijekorima �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 81 da su se olako prepustile feminističkim skretanjima65), čime je tzv. pro­ leterski ženski pokret krenuo s mrtve točke.66 Izvjesno je da je u komu­ nistički pokret ušla manje kruta i dogmatska interpretacija ženskog pita­ nja67 koja je tom zanemarenom »sektoru« partijskog rada68 dala digni­ tet. Pored toga, nova samosvijest i argumentacija koju su pod okriljem feministkinja kalile mlade komunističke snage, zasigurno je imala svog udjela i u dramatičnom porastu broja žena, članica KPJ i »simpatizerki« u tom razdoblju 69 Iako kritične prema autoritarnom i patrijarhalnom režimu međuratne Jugoslavije, građanske feministkinje ne smatraju da rade na njegovom prevratu, već nastoje na njegovom reformiranju u smjeru demokratskog društva. Vjerovale su da će uvođenje žena u politički život biti pretpo­ stavka takvog zaokreta. To najbolje ocrtavaju riječi jedne od utemeljite­ ljica, izrečene na osnivačkoj skupštini društva Ženski pokret održanoj u zagrebačkom hotelu Esplanade 1925. godine: Treba pristajati uz pokret, koji ide za ostvarenjem Pravde i Ljubavi u svijetu. Postigne li žena svoja prava, dobije li pravo glasa treba je odgojiti onamo da se očuva onih metoda, koje danas upotrebljavaju muškarci. Treba ih odgojiti tako da ne izaberu jednog Hindenburga ili Mussolinija, treba ih odgojiti tako, da ne prihvate metode današnjeg parlamentarizma, koji je vrlo daleko od onoga, što bi trebalo da bude.70 Politička neutralnost koju građanske ženske organizacije neumorno is­ tiču nije, dakle, apolitičnost. Po njihovom je uvjerenju ona predstavljala zalog ostvarenja lepeze demokratskih mogućnosti, koje će zaživjeti ula­ skom žena u biračko tijelo. Taktika za postizanje tog cilja odvijala se na dva plana aktivnosti. Vr­ šile su stalne pritiske na vladu i njezina tijela (delegacije žena, predstav­ ke, peticije) kako bi se usvojili ženski zahtjevi, a pored toga su nepresta­ no obrazovale i poticale same žene da sudjeluju u tim aktivnostima, te da se posredstvom njih pripremaju za integraciju u sistem. Slomom Kra­ ljevine Jugoslavije građanske feminističke organizacije gube referentni okvir svog djelovanja. Nisu sanjale neku svoju utopiju van okvira pozna­ tog im društva za koje su usrdno vjerovale da nije nepopravljivo. Rat, čiji su se odsjaji već jasno nazirali na obzoru, označio je kraj njihovih nada. Pokret se sam raspustio potkraj 1940. Antifašistička fronta žena, koja je stupila na povijesnu pozornicu dvije godine kasnije, postala je legitimna (i jedina) nasljednica ove tradicije. Tradicija građanskog feminizma u međuratnoj Jugoslaviji od tada je, di­ jeleći sudbinu mnogih drugih tradicija iz povijesti žena, prekrivena ti­ šinom. �82 KONJI, ŽENE, RATOVI AFŽ — exsecutrix Iako je AFŽ 1942. osnovana kao »široki pokret«71 u čije su krilo bile pozvane sve protivnice fašizma bez obzira na svoju klasnu pripadnost i političke simpatije, njegova idejna podloga bila je čvrsto ukorijenjena u socijalističkoj tradiciji promišljanja strateških i taktičkih potencijala žen­ skog pitanja. Za bolje razumijevanja daljnjeg (a osobito poslijeratnog) razvoja organizacije, neophodno je u kratkim crtama upoznati ovu tra­ diciju čija ju je ideologija neopozivo obilježila. Kao paradigma odnosa radničkog i ženskog pokreta poslužit će mi model Wernera Thonnessena, konstruiran na temelju njegove detaljne historiografske analize odnosa Socijaldemokratske partije Njemačke (SPD) i ženskog pokreta. Thonnessen uočava tri prijelomne faze tog od­ nosa: 1) faza proleterskog antifeminizma (1863-1868); 2) faza uključiva­ nja žena u radnički pokret (1869-1888); 3) faza organiziranja žena unu­ tar partije (1889-1913) 72 Proleterski se antifeminizam — osporavanje prava ženama da sudje­ luju u plaćenom najamnom radu — javlja kao reakcija na sve masovnije uključivanje žena u radnu snagu. Korijene te reakcije moguće je nazreti u povećanju opresivnih radnih uvjeta i rastućoj bijedi radničkih obitelji. Bila je to instinktivna reakcija na postojeću situaciju i ona se nije teorijski oblikovala. Stav radnika bio je uvjetovan tradicionalnim poimanjem obi­ telji i naviknutošću na uobičajenu podjelu rada među spolovima, što im je otežavalo prihvaćanje tog trenda društvenog razvoja. Takav se stav, prema Thonnessenu, mora nazvati antifeminističkim, budući da ne samo odbacuje ženski rad pod danim uvjetima, već i nastoji perpetuirati ogra­ ničavanje ženske uloge na kuću i podizanje djece.73 Nakon spoznaje da je u postojećim ekonomskim uvjetima porast žen­ ske radne snage neizbježan (druga faza), priznaje im se pravo na rad van kuće. Efekti koje bi ženska konkurencija na tržištu rada mogla imati na nadnice muškaraca, nastoje se eliminirati uključivanjem žena u radnički pokret. U toj se fazi uvodi zahtjev: jednaka plaća za jednaki rad. Taj je zahtjev, naizgled, trebao prvenstveno štititi radnice čija je nadnica bila niža od muških, ali je u stvari bila zamišljen kao mjera protiv »nelojalne« konkurencije. U ovom se razdoblju javljaju i prvi zahtjevi za »zaštitom ženske radne snage«. Sam problem dobiva i svoje prve (i do danas u nas ad nauseam citirane) teorijske podloge. Teorije emancipacije žene Au­ gusta Bebela, Friedricha Engelsa i Klare Zetkin razotkrivaju odnos iz­ među emancipacije žena i radničke klase, ukazujući na nepobitnu ulogu privatnog vlasništva u porobljavanju i jednih i drugih. Njihova je teza da �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 83 oslobođenje žena nije moguće bez prethodnog oslobođenja radničke kla­ se74 U trećoj fazi, statutom SPD ženama je omogućeno učlanjivanje u par­ tiju. Pokrenut je ženski časopis Die Gleichheit (Jednakost), a javljaju se i prvi zahtjevi za žensko pravo glasa u okviru SPD. Ono, pored građanske i zakonske jednakosti, postaje dijelom partijskog programa. Povećanje udjela žena u radnoj snazi imalo je za posljedicu i povećanje partijskog članstva. Povezanost žena s partijom nastojala je SPD pojačati brigom za njihovo obrazovanje. No omasovljenjem ženskog pokreta unutar SPD, došlo je i do reakcija u redovima partije. Pojavljuju se novi znakovi di­ skriminacije žena, a u unutarpartijska polarizacija na »ortodoksne soci­ jaliste« i »revizioniste«75 pred kraj tog razdoblja uvučene su i žene. Za vrijeme revolucije u Njemačkoj 1918. godine najutjecajnije članice partije našle su se u opoziciji spram partijskoj većini. Po završetku Prvog svjet­ skog rata delegati SPD u vladi proglasili su žensko pravo glasa, a u novi Ustav ušla je jednakopravnost žena. Porast diskriminacije žena u Weimarskoj republici pokazao je da se žensko pitanje niti iscrpljuje niti rješava isključivo u domeni zakonske regulative.76 Ekonomskom krizom u Njemačkoj »točak historije« vraća se natrag: uočljiv je porast proleterskog antifeminizma. Odgovor SPD na takav nazadak procesa emancipacije i na zahtjeve žena da sudjeluju u političkom radu sveo se na otvaranje područja socijalnog rada kao »spe­ cifično ženske« sfere aktivnosti. Taj pomak u cilju emancipacije žena ka »pravu da se bave dobrotvornim radom« (bez obzira na njegov značaj u vrijeme ekonomske krize), moguće je interpretirati kao sredstvo perpetuiranja diskriminacije žena drugim sredstvima. Nezaobilazna je Thonnessenova ocjena da se na taj način teorija emancipacije nadomješta »funkcionalnom teorijom« koja nije samo uvela jednaka prava, već i us­ postavila monopol žena u sektoru socijalnog rada, tako da sve ostale sfe­ re ostanu još dostupnije muškarcima. Zanemarivanje i manipulacija žen­ skim članstvom SPD najizrazitije se očitovala u predrasudama spram kandidatkinja za »ozbiljne« partijske funkcije. »Transformacija socijalde­ mokracije u državi lojalnu (state-supportive) reformističku partiju imala je paralelu u preobrazbi proleterskog ženskog pokreta u organizaciju za obučavanje društvenih anđela«, zaključuje Werner Thonnessen.77 Za razumijevanje socijalističke tradicije pristupa ženskom pitanju veo­ ma je instruktivna teorijska analiza subjektivizacije žena u proletersku klasnu svijest koju na istom historijskom primjeru izvodi sociologinja Vlasta Jalušič.78 Proces subjektivacije ova autorica određuje kao proces konstituiranja subjekta na primjeru proleterskog klasnog subjekta kao �84 KONJI, ŽENE, RATOVI kolektivnog revolucionarnog subjekta. Veoma pojednostavljeno reče­ no79, taj se proces odvija na pretpostavkama imaginarne zamjene između kolektivnog klasnog Subjekta = Partija i individue u procesu subjektivizacije posredstvom klasne svijesti. Radnička se partija pri tome služi agitacijskim mehanizmom (koji se koristi radničkim obrazovnim društvima, zborovanjima, letcima, partijskim tiskom, kongresima)80. Njegova je za­ daća da raspršene, konkurentske individue s njihovom sindikalističkom sviješću (klasa po sebi) preoblikuje u »sposobne, snažne i ujedinjene« (klasa za sebe), ukine njihovu partikularnost, politizira ih, smatra V. Jalušič. Još veću partikularnost predstavljala je kategorija radnih žena sa svojim »žensko specifičnim« deficitima — »zaostalošću«, »indiferentnošću« (kako se izrazila Klara Zetkin). Za subjektivaciju tog dijela proleta­ rijata morao je nastati posebni agitacijski aparat koji će predstavljati dje­ latnu jezgru proleterskog ženskog pokreta. Iako su unutar SPD bili snaž­ ni glasovi protivnika posebnog ženskog pitanja/pokreta (npr. Karl Liebknecht je energično isticao da unutar radničke klase ne smije postojati nikakav »ženski pokret«, već samo »društveni pokret«), ipak je došlo do stvaranja posebnog proleterskog ženskog pokreta kao reakcije na radi­ kalizam građanskog feminizma. Neosporan je kontinuitet njegovog na­ stanka s liberalnom tradicijom — s njemačkim građanskim ženskim po­ kretom — iako je Klara Zetkin u svojoj Povijesti proleterskog ženskog po­ kreta u Njemačkoj »zaboravila« ta ishodišta.81 Ženske socijaldemokrat­ ske agitacione komisije bile su utemeljene na tri osnovne premise: na višestrukom ograničenju ženskog industrijskog rada i »ulozi« koju bi na temelju svog uključenja u industrijsku proizvodnju žena dobila; na po­ trebi »čistoće« proleterskog ženskog pokreta, njegovog jasnog razlučiva­ nja od biirgerlichen Frauenrechtlerinnen (građanki koje se bore za ženska prava); dok je treća premisa proizlazila iz pretpostavki o ženskoj »zao­ stalosti« i »indiferentnosti«82. Zbog toga (ali i prije toga) trebalo je uv­ jeriti drugove socijaldemokrate da je ženska agitacija značajna za probi­ tak partije, no istovremeno je valjalo postaviti oštre granice između pro­ leterskog i građanskog ženskog pokreta (što je značilo nikako ne dopu­ stiti organizacijsku autonomiju). Drugove je trebalo uvjeriti da neće do­ biti protivnike već suborce^ , čega se zdušno, riječju i perom prihvatila Klara Zetkin. Upravo u stalnom dokazivanju jedinstvenosti (bespolnosti) proletarijata u okvirima ženskog proleterskog pokreta Jalušička84 vidi konzervativnost koja proizlazi iz njegovog poluautonomnog karaktera. Prema njezinoj analizi, njemačka je socijaldemokracija »proizvela« pro­ leterski ženski pokret tako da je postojeće ženske revolte prema režimu i instituciji porodice, koji su se manifestirali primjerice tijekom demon­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 85 stracija protiv porasta životnih troškova, za žensko pravo glasa i u na­ padnom smanjivanju biološke reprodukcije85, kanalizirala u smjeru oslo­ bođenja proletarijata, ili ih potiskivala kao irelevantne za revoluciju, čak kontrarevolucioname. Riječju, »mobilizacija žena nije bila mišljena kao rušenje ’posebne ženske uloge u reprodukciji vrste’, žena — proleterka je (...) imala čast reproducirati pripadnike opće, revolucionarne klase i tako u svojoj posebnoj ulozi služiti revoluciji«.86 Rezultat subjektivacije žene u proleterku posredstvom socijalističke agitacije ogleda se u slici proleterke kao »nove« žene. Povijesni se novum sastojao u jednostavnoj operaciji zbrajanja. »Prirodnoj nužnosti« (uloge majke, supruge, kućanice) pribrojena je »društvena nužnost« (najamni rad kao posljedica »gladi« za radnom snagom koju proizvodi industrijska revolucija, te politika kao odgovor na eksploataciju čitave radničke kla­ se). Dakle, prirodna + društvena nužda = proleterka / nova, socijali­ stička žena. Koliko je ta dvostruka potčinjenost »nužnosti« kao koordi­ natama ženske egzistencije frustrirajuća, svjedoče trajni otpori žena tako shvaćenoj emancipaciji (žal za izgubljenim okovima domaćeg ognjišta i latentna želja za povlačenjem u privatnu sferu).87 Riječju, socijalistička agitacija, smatra Vlasta Jalušič, osigurava instance prepoznavanja proleterki posredstvom svoje uloge u: — proklamiranju jednakosti (političke i građanskopravne — pravo glasa); — najamnom radu van kuće (definicija proleterke); — u definiranju žene kao su-pruge proletera; — u određenju žene kao majke proletera.88 Individualna praksa žrtvovanja žene u porodici mehanizmima partij­ ske agitacije nadomještena je žrtvovanjem revoluciji. Stoga se zaključak Vlaste Jalušič čini neizbježnim: »Ženska agitacija je tista ki proizvede množično gibanje in tu proletarskost nima nobenega pomena več. ’Proletarka’ je zgolj fantazmatska podoba Ženske«.89 Da li je model proizvodnje proleterskog ženskog pokreta primjenjiv i na naše međuratne uvjete? Moguće je odgovoriti potvrdno, ali dakako valja uzeti u obzir i neke posebnosti uvjetovane privrednom nerazvijenošću (malobrojni industrijski proletarijat) i autoritarnom prirodom po­ litičkog režima (radnički je pokret ilegalan/polulegalan u najvećem dijelu tog razdoblja). Prva faza (proleterski antifeminizam) i druga faza (uključivanje žena u radnički pokret) se preklapaju. Antifeminizam se, dakako, najčešće ipak ne izražava eksplicitno, mada se na Kongresu ujedinjenja 1919. na kojem je osnovana jedinstvena Socijalistička radnička partija Jugoslavije �86 KONJI, ŽENE, RATOVI (komunista) moglo čuti i mišljenje jednog delegata da ženama »ne bi trebalo dati pravo glasa, jer su konzervativne«.90 Istovremeno je na tom kongresu izabran Centralni sekretarijat žena komunista sa zadatkom da planski i sistematski radi na organiziranju i komunističkom obrazovanju žena91. U ilegalnoj je KPJ u više navrata pokretano djelovanje sekreta­ rijata žena (npr. pri CK KPJ 1929), no učestale samokritike visokih par­ tijskih funkcionara, kao i zanemariv broj članica KPJ ukazuju na činje­ nicu da njihov rad nije bio naročito uspješan.92 Treća faza, organiziranje žena unutar partije, započela je u periodu politike Narodnog fronta, po­ lovicom 1930-ih godina. Plodonosno, iako ne i beskonfliktno, prožima­ nje s građanskim/feminističkim ženskim pokretom pridonijelo je stvara­ nju nove samosvijesti samih članica o »dvojnoj potčinjenosti« žena — potčinjenosti kapitalu, ali i potčinjenom položaju u okviru radničkog po­ kreta 93 Heres et exsecutrix Antifašistička fronta žena, osnovana sumorne druge ratne zime94, no­ sila je, dakle, sa sobom popudbinu građanskog ženskog pokreta uz uzvi­ šeni teret izvršiteljice socijalističke tradicije konačnog rješenja ženskog pitanja, koje je imalo uslijediti nakon uspješno okončane socijalističke revolucije. Najsažetija rekapitulacija njezinog organizacijskog ustrojstva u ratnom razdoblju ukazuje na postojanje dvije jasno razgraničene faze: 1) faza autonomije unutar narodnooslobodilačkog pokreta (19421943); 2) faza direktne submisije i transmisionog karaktera (1944-1945).95 U prvoj fazi osnovni su zadaci A FŽ-a bili mobilizacija žena za sudjelovanje i za pomoć NOP-u. Stoga je rukovodstvo revolucije toleri­ ralo, i štoviše, podržavalo njezinu relativnu nezavisnost koja se ogledala u postojanju jasno određene vlastite hijerarhijske piramide i vertikalne linije komunikacija/autoriteta. U životu organizacije važnu je ulogu ima­ lo centralno glasilo Žena u borbi, kao i lokalni ženski tisak (horizontalna ravan unutarorganizacijske komunikacije), a vertikalnom su se putanjom direktive redovno kretale od viših ka nižim odborima. Početkom 1944. godine, kada se narodna vlast već konsolidirala kao poredak na oslo­ bođenim područjima, CK KPJ upućuje CK KPH pismo kojim ga upozo­ rava na greške koje su mnoge partijske organizacije dopustile u radu i razvoju AFŽ-a. Na prvom je mjestu istaknuta tendencija pretvaranja »tog pokreta u posebnu i krutu organizaciju čime se je oslabila i sve više �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 87 slabi osnovna povezanost lokalnih odbora AFŽ s narodnooslobodilačkim pokretom i lokalnim organizacijama Partije«. Kritizira se i postojanje tzv. »ženskih aktiva« u KP kao i stvaranje posebnih partijskih ćelija u samoj organizaciji žena, čime je »razvitak tih drugarica partijki nepravilan i jed­ nostran«.96 Čini se da je adresanta-ipak najviše brinuo razvoj »čak i izv­ jesnih feminističkih tendencija«, dakle organizacijska autonomija. AFŽ je nakon te »drugarske kritike« reorganizirana, a njezina je organizacij­ ska struktura integrirana u hijerarhijsku mrežu Narodnooslobodilačkih odbora (NOO). Time je AFŽ utopljena u hijerarhiju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta 97 Žene su tom odlukom bile doista integri­ rane u NOO-e, ali kao manje »kvalificirane« i manje iskusne u jav­ nom/političkom istupanju, ubrzo su bile marginalizirane u novim uloga­ ma98. Time se iz AFŽ-a gotovo potpuno izgubila interesna dimenzija (specifični emancipatorski sadržaji) koja je postala tek neznatnim dje­ lićem u mozaiku globalne revolucionarne promjene. Dok su emancipatorske vrednote koje imaju revolucionirajući i mobilizatorski efekt bile naglašavane u prvoj fazi NOB-e, u drugoj fazi one više nisu istim intenzitetom isticane u prvi plan. Štoviše, nemalo je prim­ jera kako se rukovodstvo NOP-a obzirno i tolerantno odnosilo prema tradicionalnim (da ne kažemo konzervativnim) vrednotama u pogledu na žene99. Razlog je tome u činjenici da upravo tradicionalne vrednote predstavljaju najstabilniju bazu svakom poretku. O vampirima i Feniksima... Kakav je bio odnos rukovodstva AFŽ-a prema svom dvojnom nas­ ljeđu? Odgovor glasi: pragmatičan. U trenutku osnivanja AFŽ-a nagla­ šavanje kontinuiteta cjelokupnog prijeratnog ženskog pokreta (AFŽ — heres legitima) imalo je za cilj pridobivanje i objedinjavanje svih žena u zajedničkoj borbi protiv neprijatelja. Diskontinuitet (odnosno selektivni kontinuitet) naglašavan je kada je trebalo istaknuti jedinu ispravnu, »na­ prednu« liniju (exsecutrix — socijalistička tradicija proleterskog ženskog pokreta) u ženskom pokretu100. Riječju, naglasci su ovisili o trenutačnoj potrebi. Teško je, ipak, zadržati distanciranu ravnodušnost prema baroknoj metafori koju je pri spomenu na građanski ženski pokret upotrijebila Anka Đerus, počasna aktivistkinja organizacije, nakon 1945. jedina žena mi­ nistar u prvoj hrvatskoj vladi. Govoreći o »snagama prošlosti« na Prvoj konferenciji AFŽ-a Hrvatske 1943. poslužila se predodžbom vampira (»Nije isključeno da će se povampiriti i ’Ženski pokret’. (...)«101. Posve �88 KONJI, ŽENE, RATOVI u duhu pučke kulture (da ne spekuliramo o mogućim utjecajima Holywooda i Bele Lugosija), preporučila je i lijek protiv vampirizma na Prvom kongresu A FŽ Hrvatske u ljetu 1945: »Istešimo velik i jak glogov kolac i probodimo vampira u srce (....)«.102 Dvjestogodišnja povijest ženskih pokreta zapadnog kulturnog kruga tog će vampira, »porod od tmine«, prije prepoznati u bajkovitoj slici pti­ ce Feniks koja se toj povijesti u prkos ponovno i ponovno rađa iz vlasti­ tog pepela. RED, RAD & POSLUH Red i zakon U Kraljevini Jugoslaviji neravnopravnost žena bila je sankcionirana na svim područjima pravne regulacije. Jedini izuzetak predstavlja krivično pravo u kojemu je u osnovi žena bila izjednačena s muškarcem: imala je deliktnu sposobnost i odgovarala je za krivična djela pod istim uvjeti­ ma.103 Osporavanje pravne nejednakosti žena predstavaljalo je minimal­ ni program, platformu suradnje svih onodobnih ženskih udruženja/po­ kreta. Na njihove učestale protestne akcije i zahtjeve za reformama, apo­ strofirane su instance odgovarale ustrajnim odbijanjem. Postojeći su pravni status žena više ili manje uvijeno i, naravno, prikrivajući stvarne razloge njihovog isključivanja, opravdavale logikom »prirodnosti« takvog stanja stvari.104 No i sam prednacrt evropske novovjeke demokracije, Deklaracija o pravima čovjeka i građanina, temelji se na »prirodnim i neotuđivim« pra­ vima čovjeka. U političkoj teoriji Francuske revolucije priroda je, naime, podjednako izvor »prirodnih« prava i spolnih razlika. Isključivanje žena iz domene političkih prava stoga se također nastojalo zasnivati na prirodi: tijela i prava su prirodna, a organizacija društva samo odražava prirodnu podjelu rada. Prirodni »zakoni« su, dakle, uzrok nemogućnosti protezanja političkih prava na žene. Znanost i politika definirale su spolne razlike kao nešto što izmiče svođenju na zajednički nazivnik. Teorije komplementarnosti (aktivno/pa­ sivno; sloboda/dužnost; razum/skromnost, itd.) objašnjavale su i rješavale tu asimetriju. Riječju: »Individualna sloboda djelovanja utjelovljena je u muškarcu, principi društvene kohezije u ženi«.105 Ostajući unutar koor­ dinata njezinog diskursa, Olympe de Gouges u svojoj kritičkoj dopuni Deklaracije, ovu pretpostavku obrće naglavce. U članu XI. o slobodi go- �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 89 ona u »superiornoj« prirodi žene (majčinstvu i seksualnosti koje su protivnici ravnopravnosti potezali kao krunski dokaz različitosti i stoga argument protiv pravnog izjednačavanja žena i muškaraca) vidi nužni i dovoljni razlog za njihovu jednakopravnost. Ali upravo će ambivalentni teorijski status prirode sve do naših dana pružati argumente suprotstavIjenim gledištima. Za antifeministe je priroda uzročnost (naglašavaju in­ kompatibilnost konzekvenci prirodne različitosti spolova), dok mnogi zagovomici/ce feminističkog stanovišta, poput Olympe de Gouges, iako u pitanje ne stavljaju uzročnost prirode, osporavaju binarni karakter njezi­ nih posljedica. Građanski fem inizam također ostaje unutar te tradicije — zahtijevat će politička prava za žene podjednako na temelju jednakosti i razlike. Težište svojih zahtjeva stavljat će na pravnu sferu (simboliziranu ženskim pravom glasa), smatrajući da će tek izjednačavanjem spolova u njezinim okvirima moći zaživjeti demokratsko načelo jednakosti. No kada se te pretpostavke ostvare, što i kako dalje? Ovo istraživanje Antifašističke fronte žena započinje u povijesnom tre­ nutku u kojemu je većina pravnih zapreka ravnopravnosti žena dokinuta činom političke volje u okviru šireg sklopa »revolucionarnih« preobrazbi čitavog društva. Stav je vladajuće politike da je tim reformama »žensko pitanje« riješeno. Sve (i ne malobrojne) pojave diskriminacije žena tim reformama usprkos, bit će nadalje tumačene »zaostalim shvaćanjima«, »konzervativnom sviješću« ili kao »prežitci nenarodnih režima«.... No koje je područje pravne regulacije smatrano od presudne važnosti za uklanjanje »patrijarhalnog sistema iz porodice i društva«? U elaboratu Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ101, docentica Pravnog fakulteta u Zagrebu Ana Prokop108 ističe uvjerenje da su žene »najviše zainteresirane upravo na tome, kako je njihov pravni položaj urešen u braku i porodici. To je i razumljivo — jer, ma da se politikom danas bavi dosta žena, a u radnom odnosu ima ih još više, ipak, brak i porodica su područje, u koje ulazi gotovo svaka žena.«109 To je mišljenje, vjerojatno, dijelila i Olympe de Gouges, budući da je Postscriptumu svoje Deklaracije pridodala nacrt bračnog »Društvenog ugovora muškarca i že­ ne«, koji osobitu pažnju posvećuje pitanju zajedničke imovine, nasljeđi­ vanju, izjednačavanju bračne i vanbračne djece... Tek izuzetno senzibilna autorica poput dr. Prokop mogla je u »postrevolucionamo« vrijeme, sklono velikim gestama i tektonskim mijenama društva, biti svjesna da će brak i porodica (kao sudbina »gotovo« svake žene), dakle, privatna sfera, ostati poprište na kojemu će se voditi odlučujuća borba protiv pa­ trijarhalnog nasljeđa. Normativni optimizam onog vremena inače je si­ v o ra l06 �90 KONJI, ŽENE, RATOVI stematski previđao, čak je i nijekao, značaj privatne sfere za proces oslo­ bođenja žena. Novo zakonodavstvo, ističe A. Prokop, ne predstavlja kon­ tinuirani razvitak, već »znači revolucionarni skok iz starog u novo«.110 Dakako, taj će skok prouzročiti brojne lomove, a mnoge će žene zbog otpora na koje su nailazile, straha, nelagode ili što je najčešće bio slučaj — neznanja, teško ili nikako biti u mogućnosti iskoristiti svoja novoste­ čena prava. Jer »skok« je doista bio upečatljiv. Kraljevina Jugoslavija nije tijekom čitavog svojeg postojanja imala jedinstveni građanski zakonik. U njoj je bilo šest pravnih područja, i »pet-šest« priznatih vjera111 (svaka je priz­ nata vjerska organizacija također donosila svoje propise o sklapanju, ra­ stavi i poništenju braka) koja su nerijetko bila u koliziji. Jedina im je zajednička crta, prema analizi A. Prokop, bio »patrijarhalni sistem«. Že­ na niti u jednom od tih zakonodavstava nije egzistirala kao pravna osoba, a kao posebno »odiozan« ističe član 920. Srpskog građanskog zakonika iz 1844. Prema članu 920. je »udata žena u pogledu svoje poslovne spo­ sobnosti bila izjednačena sa maloljetnicima, raspikućama, propalicama, osobama lišenim uma i prezaduženicima stavljenima pod stečaj«.112 »Osnovni zakon o braku«, donesen polovicom 1946, uklonio je to ka­ otično stanje. Uveden je obavezni građanski brak, a »suđenje u bračnim stvarima« prešlo je u nadležnost državnih sudova. U porodično je pravo uneseno ustavno načelo ravnopravnosti muškarca i žene113; dvostruki moral stavljen je van zakona (... »što je slobodno mužu, slobodno je i ženi« — iz presude »jednog našeg vrhovnog suda« u sporu o bračnoj vjernosti114); ženi je omogućeno da u braku zadrži svoje porodično ime i »time formalno obilježava svoju individualnost u bračnoj zajednici«, a sve bitne odluke u braku donose se dogovorom partnera (zajedničko sta­ novanje, domaćinstvo, slobodan izbor zanimanja, uzdržavanje, i si.).1 15 U reguliranju imovinsko-pravnih odnosa zanimljivo je istaknuti da se »kao doprinos zajedničkoj imovini računa ne samo zarada svakog bračnog druga, nego i pomoć jednog bračnog druga drugome, vođenje domaćih poslova, staranje i održavanje imovine kao i svaki drugi rad na upravi, održavanju i povećanju imovine. Time su žene dobile priznanje za svoj rad u kući, za brigu oko muža i djece, a taj je rad u stvari preduslov za mužev rad i zaradu van kuće.«116 (podv. L. S.) Ovaj komentar Ane Prokop odražava implicitni društveni konsenzus o spolnoj podjeli rada. Mjesto realizacije žene prvenstveno je percipirano u okvirima porodice, dok je mjesto muškarca »van kuće«. Osnovni zakon o braku nastojao je djelovati protektivno u odnosu na ženu i pospješiti nadopunjavanje (pretpostavljenih) zasebnih sfera prioriteta bračnih par­ �EMANCIPACIJA I O RG ANIZACIJA 91 tn era. O d ije lje n o s t tih sfera n ešto je to lik o p riro d n o , da sc k rite rij pod v ajan ja niti ne stavlja u p itan je . J e r , zak lju ču je svoj e la b o ra t dr. P rok o p , » Z a porodicu se kaže da je osn ovna ć e lija društva. P rem a to m e — kakva je ta osn ovna ć e lija — takvo je i d ru štv o .« 117 V an d o m ašaja pravnog p ro m išljan ja o sta le su ek o n o m sk e fu n k cije o b i­ telji, o no što suv rem en a fem in ističk a k ritik a p o litičk e e k o n o m ije r o d a 1ls d efin ira kao reprodu ktivni r a d .119 Ženski ra d : Izm eđu nužde i luksuza D ok su se g rađ an sk e fem in istk in je, uglavnom v iso k o k v a lificira n e, obrazo v an e p rip ad n ice sred n jih k lasa, m o rale bo riti za o stv a re n je je d n a ­ kog prava na rad i ulazak u p ro fe sije , njihovim je m a n je p riv ilegiranim sestram a p laćen i rad van k uće n a jče šće p red stav ljao n eu godn u e g z is te n ­ cijaln u n u žn o st.120 Id eo lo g ija rad n ičko g p o k reta tu je čin je n ic u k oristila kao je d a n u nizu d okaza u p rilo g tvrdnji da žen e kao takve n em a ju n ekih zajed n ičk ih in teresa k oji ne bi bili klasno p o sred o v a n i.121 N o pogledi građan skih fem in istk in ja na žen ski rad bili su p o n e što k o m p le k sn iji od onih k o je je p ro m icao rad n ički p o k ret. P o red v isokog v re d n o v a n ja rada van kuće kao čim b en ik a sa m o re a liz a cije i novog id e n titeta ž en e , o n e su sp ozn ale (ia k o ne i te o rijsk i e la b o rira le ) ulogu rad a u d o m aćin stv u . U okviru zah tjeva koji se o d n o se na izm jen e rad n og zak o n o d a v stv a 122, g ra ­ đan ske su fem in ističk e o rg a n iz a cije isticale i zah tjev da se rad u d o m a ćin ­ stvu prizna kao »produktivni poziv«, tj. da se v red n u je u ek o n o m sk im k ateg o rijam a. Z a id eolo giju tzv. p ro letersk o g žen sk og p o k reta u k lju čiv a n je ž en a u n ajam n i rad isprva je p red m et p rijep o ra (v išestru k o p ogađ a i m u šk arce, što je p red m et »p ro letersk o g a n tife m in iz m a « !), nužda koju n a m e ć e k a ­ p italističk i razvitak. P o k u šav aju ći izgladiti taj spor, M arxov a su v rem en ica F lo r a T rista n , je d n a od prvih id e o lo g in ja p ro letersk o g žen sk og p o k reta , ukazivala je na em a n cip a to rsk e p o te n cija le žen sk og n aja m n o g rad a za čitavu rad ničku klasu. »Isto m o n aj tk o je p ro šao k roz p ro ce s n a ja m n og rad a m ože mu sud iti«, pisala j e . 123 U n ep o sred n om p o strev o lu cio n arn o m razd ob lju u nas, rad je je d n a od n ajp rep o zn atljiv ijih crta id en tifik acijsk o g o b ra sca g rađanina/građanke so cijalističk o g društva (» tk o n e radi n e treb a niti da je d e « , tj. n eć e dobiti » to čk ice za g a ran tira n o s n ab d je v an je«, on/ona je ili ek s p lo a ta to r ili k u­ la k ...). B r o jn e su u to v rije m e a k cije i k am p an je za » u v lače n je ž en a u rad nu snagu «. T a j se tren d , p o red id eolo ško g m o m e n ta 124, b a z ira o stv ar­ nim p o tre b a m a tren u tk a — obnovi ratom o p u sto še n e zem lje . G la d za �92 KONJI, ŽENE, RATOVI radnom snagom bila je neiscrpna, a na izrazito niskom stupnju tehno­ loškog razvoja kombiniranom s ideološkom glorifikacijom »fizičkog«, da­ kle, nekvalificiranog, niskoproduktivnog rada, ženski rad van kuće bio je i u funkciji ispunjenja najvažnijih društvenih prioriteta. Niti se u tom razdoblju spolna podjela rada ne propituje, njezine se posljedice tek nastoje socijalizirati (govori se o potrebi društvene »po­ moći radnoj majci i ženi«). Kada se postupnim saniranjem privredne si­ tuacije i prelaskom na mirnodopsku proizvodnu logiku početkom 1950ih godina očituje drastični višak radne snage, ideološki će diskurs dopu­ stiti da se na njegovim marginama vrati dignitet radu u domaćinstvu, ali naravno, samo za ženu. Radi se o implicitnom prepoznavanju produktivnih elemenata u okvi­ ru procesa reprodukcije rada. Proces reprodukcije rada uključuje pro­ izvodnju ljudi, i to ne samo rađanje djece (koje se može nazvati bio­ loškom reprodukcijom), već i brigu za njih i socijalizaciju, te »održava­ nje« odraslih osoba tijekom njihovog životnog vijeka125. To su procesi koji formiraju ljude tako da više/manje odgovaraju postojećoj društvenoj strukturi i na taj način osiguravaju kontinuitet te strukture u drugu ge­ neraciju. Iako teorijska rasprava o reproduktivnom radu žena u okviru suvremenih feminističkih promišljanja još uvijek vrvi kontroverzama126, više je nezamisliva analiza ženskog rada u bilo kojem povijesnom razdob­ lju bez uzimanja u obzir ove zanemarene sfere ekonomije. Usprkos kon­ troverzama, svi se autori/ce slažu s premisom da je sama subordinacija žena ukorijenjena u spolnoj podjeli rada127- Oni, štoviše, ističu da jedino u društvima u kojima muškarci i žene predstavljaju neravnopravne ro­ dove postoji razlog da rod postane presudan princip organizacije dru­ štvene podjele rada, s razumljivim izuzetkom koji predstavlja rađanje djece. Kada se jednom s čitavog procesa reproduktivnog rada skine ko­ prena prirode — jer ništa u činjenici da žene rađaju djecu ne podrazu­ mijeva da bi isključivo one trebale biti te koje će se za njih brinuti tije­ kom djetinjstva, a još manje da bi žene trebale hraniti i brinuti se za odrasle, bolesne, ili raditi u određenim sektorima privrede — on će ot­ kriti sav svoj ideološki i prinudni karakter. Upravo u netransparentnoj kategoriji reproduktivnog rada prelamat će se i očitovati u »postrevolucionamom« razdoblju ideološka impregniranost i pragmatični karakter (u funkciji dnevno-političkih prioriteta) »teorije« i prakse ženskog rada. Indikativno je da će funkcionarke i akti­ vistkinje AFŽ-a, u najboljoj maniri lenjinističke tradicije, isticati kako će socijalistički razvoj ženu osloboditi od »idiotizma« kućnog zabrana. Nai­ me, ta se tradicija temelji na simplificiranoj ideološkoj jednadžbi: zapo­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 93 slenost žena = ekonomska samostalnost. Povećanje zaposlenosti žena = povećanje ekonomske samostalnosti = napredak procesa emancipacije. Rad van kuće bit će, dakle, prikazivan ne više kao nužda, već kao po­ dručje slobode. (Heres et exsecutrix!) Neumorno praćenje statistika o povećanju ženske radne snage služilo je AFŽ-u pri dokumentiranju napretka u »oslobođenju« žena. Ali po­ većanje ženske radne snage kontinuirani je proces koji je moguće pratiti od osnutka Kraljevine Jugoslavije. Štoviše, tendencija kretanja radne snage s obzirom na spol u razdoblju 1920-1940. godine pokazuje stalan porast zaposlenosti žena (izuzevši godine vrhunaca ekonomske krize), dok se kod muškaraca zapažaju znatniji poremećaji u kretanju broja za­ poslenih.128 Ta se činjenica objašnjiva većom mogućnošću eksploatacije ženske radne snage (općenito se visina nadnice ženske radne snage kre­ tala u granicama od 45 — 75% od iznosa muške nadnice), a zbog svoje potpune političke obespravljenosti žene su pružale i manje otpora ek­ sploataciji.129 Predratna se Jugoslavija nalazila u skupini industrijski slabo razvijenih kapitalističkih zemalja s izrazito agrarnom privrednom strukturom: 1921. godine 80% svih privredno aktivnih osoba imalo je glavno zanimanje u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a svega 9% u industrijskoj i zanat­ skoj djelatnosti. U 1931. godini taj je omjer bio 76% prema 11%.130 De­ taljniju distribuciju spolne strukture stanovništva prema glavnim zanima­ njima prikazuje Tabela 1: Tabela 1: Stanovništvo prema glavnom zanimanju prema popisima DJELATNOST 1921. % muškarci 1931. % muškarci 1921. i 1931. god. 1921. % žene 1931. % žene Poljopr., šum., rib. 76 73 88 83 Industrija i zanati 12 13 3 6 Trgovina, krediti, saobr. 4 5 2 2 Javne službe, si. zan., vojska 5 5 2 3 Druga zan., bez zan. 3 4 5 6 Izvor M. Gjukić, nav. dj., Tabela 1, str. 815. Vidljivo je da je najveći postotak svih privredno aktivnih žena zastup­ ljen u poljoprivrednim zanimanjima. Najautoritativniji izvor za podatke o zaposlenosti žena, analiza Mirjane Gjukić, ističe specifičnost tog tipa privredne aktivnosti. To je u prvom redu nejasna granica između »po­ ljoprivrednih radova i domaćinskih poslova«, te »patrijarhalni« odnosi moći unutar poljoprivrednog gazdinstva. Oni su osobito utjecali na po­ ložaj ženske radne snage, budući da, unatoč radnom doprinosu, ona »ne­ ma sva obilježja ekonomski samostalnih osoba«, tj. »starješina gazdinstva �94 KONJI, ŽENE, RATOVI kao isključivi vlasnik« samostalno upravlja i odlučuje o procesu proizvod­ nje, reprodukcije i distribucije.131 Zanimljivo je ove podatke o predratnoj spolnoj strukturi usporediti s poslijeratnim stanjem. Tabela 2: Pregled kretanja procentualnog udjela privredno aktivnog stanovništva zaposlenog u poljoprivredi 1921. 1931. 1948. 1953. Muškarci 76% 73% 64% 62% Žene 88% 83% 83% 80% Izvor: M. Gjukić, nav. dj., str. 822. Iz ovog je pregleda očigledno da nagle »revolucionarne« preobrazbe društva nisu znatnije utjecale na smanjenje ženske radne snage u po­ ljoprivredi. Teško je bez kompleksnijih analiza pouzdano utvrditi uzroke tome, no nije sasvim neplauzibilna hipoteza da je isprepletenost poljo­ privrednog i reproduktivnog rada pogodovala tom trendu. Radnice su u Kraljevini Jugoslaviji sačinjavale jednu četvrtinu od ukupnog broja radnika, što je predstavljalo donju granicu koja je u to vrijeme postojala u evropskim državama. Slijedeća tabela prikazuje spol­ nu distribuciju zaposlenih radnika za razdoblje od 1929 — 1940. prema godišnjim iskazima Središnjeg ureda za osiguranje radnika (SUZOR-a). Tabela 3: Kretanje broja osiguranih radnika GODINA % % radnika radnica radnika Index 1929 = 100 1929. 77 23 100 100 1930. 76 24 103 108 radnica 1931. 75 25 98 111 1932. 74 26 85 101 1933. 73 27 82 101 1934. 73 27 84 108 1935. 72 28 91 111 1936. 73 27 96 122 1937. 74 26 107 130 1938. 73 27 112 138 1939. 73 27 113 141 1940. 72 28 113 145 Izvor: M. Gjukić, nav. dj., Tabela 2, str. 816. Ovi statistički prikazi ukazuju, dakle, na kontinuirani, iako spori pri­ rast ženske radne snage. Za potpunije razumijevanje položaja žena u �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 95 radnom odnosu ilustrativni su podaci o starosnoj strukturi, stručnim kva­ lifikacijama, kretanju nadnica i zdravstvenom stanju radnica. Uočljiva je tendencija karakteristična za sve onovremene kapitalistič­ ke zemlje da se u najvećem mogućem broju zapošljavaju maloljetnice/i, a da se s posla uklanjaju starije radnice/i. Gotovo 40% svih zaposlenih radnica nalazi se u dobnoj skupini od 13 — 22 godine starosti, dok u istim godinama radi tek oko 27% radnika. U grupi od preko 33 godine slabije su zastupljene žene nego muškarci, koji su u toj dobnoj skupini najbrojniji. Gotovo 75% radnika nalazi se u starosnoj skupini od 23 go­ dine naviše, dok je isti postotak radnica u skupini do 33 godine.132 Zbog pomanjkanja općeobrazovnih i stručnih kvalifikacija, radnice su uglavnom zapošljavane kao pomoćno i nekvalificirano osoblje. Prema popisu stanovništva iz 1931. godine 56,4% ženskog stanovništva iznad 10 godina bilo je nepismeno, dok je taj postotak za muško stanovništvo iz­ nosio 32%. Iako su tadašnje službenice radile pod povoljnijim uvjetima, postojala je izražena tendencija da se udate žene uklone s posla, pa je s tim ciljem 1939. godine donesen zakonski propis koji je udatim službenicama snizio plaću za 30 — 50%.133 Obje ove činjenice — dominacija žena u mlađim starosnim grupama zaposlenih, i snižavanje nadnica, od­ nosno uklanjanje s posla udatih žena — ukazuju na tendenciju da se pla­ ćeni rad žena van kuće učini nespojivim s društveno favoriziranim »pri­ rodnim pozivom« žene, tj. društveno potrebnim ali neplaćenim repro­ duktivnim radom u domaćinstvu. One ujedno otkrivaju i hipokriziju si­ stema, budući da su podjednako i nadnice radnika i radnica bile ispod mogućnosti zadovoljavanja potrebnog životnog minimuma.134 Teški životni i radni uvjeti radnica (najamni + reproduktivni rad) ima­ li su za posljedicu i njihov veći morbiditet i mortalitet. Slijedeća tabela prikazuje spolnu distribuciju broja osiguranika oboljelih i umrlih od tu­ berkuloze. Tabela 4: Broj osiguranika oboljelih i umrlih od tuberkuloze GODINA Oboljelih (na 1000 osiguranika) žene muškarci Umrlih (na 100 smrtnih slučajeva) žene muškarci 1926. 39 29 44 32 1931. 45 40 51 45 Izvor M. Gjukić, nav. dj., str. 819. Nakon provođenja socijalističke revolucije podržavano je uvjerenje da će iješenjem klasnog pitanja biti razriješene i sve protuiječnosti ženskog rada. Dokidanjem ekonomske eksploatacije radničke klase, osigurava­ njem jednake plaće za jednaki rad, uvođenjem i poštovanjem socijalnog zakonodavstva,135 te socijalizacijom reproduktivnog rada, rad je za čita­ �96 KONJI, ŽENE, RATOVI vu klasu, a posebno za žene kao njezin do tada najeksploatiraniji dio, imao postati područjem slobode i samorealizacije. No upravo kretanje procentualnog udjela zaposlenih žena u privrednim poduzećima od 1949 — 1953. može ukazati na postojanje dubljih i manje transparentnih pro­ turječnosti. Naime, trend stalnog porasta ženske radne snage u privredi zaustavljen je početkom 1950-ih godina i iz godine u godinu pokazuje tendenciju pada. Međuratni trend porasta ženske radne snage (za oko 1% godišnje) nastavlja se do 1949. godine, da bi već od 1950. počeo preo­ kret u suprotnom smjeru. Tabela 5: Udio zaposlenih žena u ukupnom broju zaposlenih u privrednim poduzećima 1948. 1949. 1950. 1951. 1952. 1953. 24,5 25,7 25,0 23,3 21,0 20,1 Izvor: M. Gjukić, nav. dj., str. 823. S tim i drugim proturječnostima koje prate ženski rad Antifašistička fronta žena pokušat će se uhvatiti u koštac brojnim akcijama u svojim djelatnostima tijekom čitavog razdoblja poslijeratnih mijena društva. GRUPNI PORTRET PRED GIGANTSKI SKOK U POVIJEST Junački ulazak žena u povijest (...) Ne može se više kod nas voditi politika bez posredna i neposredna sudjelovanja žena. Već samo žensko srce naći će često pravi put k rješenju mnogih zadataka. Prošla su vreme­ na, kad se mislilo, da žene u teške dane znadu samo kukati i gorke suze roniti Dokazalo se, da znadu biti aktivnije od nekih muškaraca. (...) Neka tople struje djelotvorne energije, potoci utjehe za rastužene, valovi ljubavi za nastra­ dale, poteku iz ovog Kongresa, kao iz golema srca, po čitavoj našoj zemlji! I onda će ovaj dan mnogo značiti u životu na­ šeg naroda. Čast i slava prvom Kongresu Antifašističkih žena Hrvatske u Zagrebu! Vladimir Nazor136 Ovim se kićenim riječima Vladimir Nazor, predsjednik ZAVNOH-a, obratio »Ženama partizankama, majkama i sestrama«, kako je oslovio delegatkinje Prvog kongresa A FŽ Hrvatske. Kongres je održan potkraj �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 97 srpnja 1945, a Zagreb je, još opijen od pobjede, dočekao nekoliko tisuća delegatkinja grandioznom scenografijom. Posred glavnog trga, koji je ta­ da još nosio ime baruna Jelačića (gdje će na broju 8 biti smješten i Glavni odbor AFŽ-a Hrvatske), postavljen je reljef žetelice u nadnaravnoj ve­ ličini, a ulaz na trg iz Jurišićeve ulice bio je nadsveden slavolukom s poz­ dravima kongresu. Grupe delegatkinja, mahom u narodnim nošnjama svoga kraja, s uzdignutim transparentima (»Živjele žene borci!«) i zasta­ vama približavale su se trgu gdje su na mitingu uoči kongresa održani pozdravni govori. Građani Zagreba tada su se po prvi put susreli s ne­ poznatom vrstom žena — s »afežejkama«. Teško je danas zamisliti kakve je sve efekte na njih imao taj prizor, kao i prigodno »preoblačenje« Jelačićevog spomenika socrealističkom figurom žetelice. Strastveni proma­ trač Josip Horvat u svoj je dnevnik unio pod nadnevkom 21. 7. 1945. ovakav komentar: »Povodom kongresa AFŽ zakriven Jelačićev spome­ nik, kažu da je zagrebačke purgare to povrijedilo (...)«.137 Pored manifestacijskog, bilo je zamišljeno da Prvi kongres AFŽ Hr­ vatske ima i strategijski značaj — da formulira programsku platformu za daljnji rad organizacije. Tijekom trodnevnog trajanja kongresa govornice i govornici analizirali su položaj žena u trenutku neposredno nakon oslo­ bođenja138. Nastojali su, prema uputama, »da se kroz diskusije iskrista­ liziraju zadaci koji stoje danas pred JNOF-om [Jedinstvenim narodnooslobodilačkim frontom], a time i pred AFŽ-om, kao sastavnim dijelom JNOF-a«139. Te je zadatke u završnoj riječi kongresa ovako pobrojala Kata Pejnović, koja je izabrana za potpredsjednicu AFŽ Hrvatske: 1) učvršćenje bratstva i jedinstva, čišćenje zemlje od ostataka fašizma; 2) učvršćenje narodne vlasti; 3) izgradnja i obnova domovine razvijanjem široke inicijative, pronalaženjem novih udarničkih načina rada, promje­ nom odnosa prema radu; 4) odgoj mladih naraštaja, zbrinjavanje djece, invalida i ranjenika, puna pomoć zdravstvenim službama i Jugoslaven­ skoj armiji (»narodnoj mezimici«, kako joj je tepala); 5) suzbijanje nepi­ smenosti, pohađanje stručnih tečajeva i škola.140 Organizacijska, taktička razina tih zadataka na samom kongresu gotovo da i nije bila razrađena. Prvu grupu zadataka predstavljaju opći, »frontovski« zadaci (1-3). No, uočljivo je da su se navedeni specifični zadaci namijenjeni ženama u tre­ nutku pobjede sastojali u socijalizaciji njihovog reproduktivnog rada (4): one se pojavljuju kao kolektivni, ne više individualni davalac usluga. Gledamo li s današnjeg odstojanja fotografije kongresa, možemo »uči­ tati« sjenu koja se nadvija nad tim događajem. Narodnim ćilimima pre­ kriti stol za kojim sjedi radno predsjedništvo od 19 žena nadvisuju por­ treti vođa: Churchill, Tito, Staljin, Roosevelt... U prvom redu prostranog auditorija u hali Zagrebačkog zbora počasni gosti — muškarci. Iza njih upečatljiva masa delegatkinja. Njih 4000. Riječi iz političkog referata mi­ nistra financija Anke Đerus: »Mi smo išle u borbu otvoreno, junački, �98 KONJI, ŽENE, RATOVI muški, bez špekulacije i mešetarenja.« (podv. L. S.)141 Iz te je borbe že­ nama otvoren put u povijest. Pitanje je da li su za to one (ali i uvjeti u društvu) bile posve spremne. Da li je simboličko prekrivanje nacionalnog simbola poput bana Jelačića, protagonista junačke tradicije, moglo biti prepoznato kao uspon »neznane junakinje«, klasno i spolno označene kao simbola onih koje je, po shvaćanjima pobjednika, revolucija izvela iz podzemlja povijesnog svijeta? Naime, u svom je organizacijskom referatu Maca Gržetić, tom prili­ kom izabrana za predsjednicu A FŽ Hrvatske, istakla nešto što je u eu­ foriji pobjede bilo rijetko spominjano. »Činjenica je, da smo mi žene, sve do pobjede Narodno-oslobodilačkog pokreta u našoj zemlji bile dvostru­ ko neslobodne, dvojako potlačene.«142 Na svom prvom kongresu orga­ nizacija žena nije razradila nedvosmislenu platformu za dvostruko oslo­ bođenje. O tome kako se Antifašistička fronta žena u narednom razdob­ lju intenzivnih »postrevolucionarnih« mijena društva nosila s tim proble­ mom, progovorit će naša priča o organizaciji i emancipaciji. Kroki za grupni portret (sa ženama) Statistički podaci kadri su najsažetije ilustrirati pokazatelje položaja žena; oni također mogu prilično zorno ukazati na neke od elemenata procesa promjena tog položaja. Dakako, brojke nisu kadre otkriti kvali­ tetu, uvjete pod kojima se procesi društvenih mijena odvijaju, moguće teškoće i otpore na koje nailaze... Cilj je prezentacije nekih statističkih/demografskih pokazatelja o mi­ jenama položaja žena u Hrvatskoj/Jugoslaviji ocrtati okvir, raspone unu­ tar kojih su žene organiziranom akcijom, posredstvom Antifašističke fronte žena, nastojale djelovati na te procese. Glavni je izvor tih poka­ zatelja Statistički bilten Žena u društvu i privredi Jugoslavije143, a budući da obuhvaćaju podatke za čitavu zemlju, omogućavaju i sagledavanje mjesta Hrvatske u usporedbi s ostalim republikama/pokrajinama. Iako ima autora koji su pomalo skeptični prema podacima iz prvog poslije­ ratnog popisa stanovništva 1948. godine144, treba spomenuti da oni, na­ ročito kada su prezentirani u velikim serijama (primjerice od prvog ju­ goslavenskog popisa stanovništva 1921. do 1953. godine kojom završava razdoblje koje analiziram), ipak relativno vjerodostojno odražavaju os­ novne tendencije i procese relevantne za mijene položaja žena. Prvu grupu pokazatelja sačinjavat će izbor podataka o prirodnom kre­ tanju stanovništva Jugoslavije (kretanje nataliteta i mortaliteta, s pregle­ dom mortaliteta dojenčadi; prirodnog priraštaja; nupcijaliteta i divorcijaliteta). Izbor iz druge grupe podataka obuhvaća pokazatelje strukture �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 99 stanovništva. Oni omogućavaju očitavanje položaja žena u biološkoj, ekonomskoj, socio-profesionalnoj i obrazovnoj strukturi društva. Ovoj ću grupi podataka pridodati i podatke o učestvovanju žena u procesima industrijske demokracije (članstvo u radničkim savjetima i upravnim od­ borima državnih privrednih poduzeća). Navedeni će podaci, pored osta­ log, olakšati praćenje mijena stupnja društveno-ekonomskog razvoja u određenoj sredini. Prirodno kretanje stanovništva Odrednice prirodnog kretanja stanovništva definiraju se kao prirodne i društvene. U pivu skupinu svrstava se natalitet, mortalitet i priraštaj145. Natalitet (porod) osnovna je odrednica prirodnog kretanja stanovništva. Demografi smatraju da se na osnovi općeg kretanja stanovništva glavnih dijelova svijeta može zaključiti da je visoki natalitet karakterističan uglavnom za agrostočarska područja u manje razvijenim društveno-gospodarskim sredinama. Nasuprot tome, niski je porod tipičan za urbano stanovništvo i za društveno-gospodarski razvijene i mahom gusto nase­ ljene sredine. Razvijene zemlje karakterizira kretanje nataliteta ispod 20 % o godišnje; u srednje razvijenima prosječna se godišnja stopa (u proteklih petnaestak godina) snizila od 30% o na 20% o , dok je u neraz­ vijenim natalitet neprekidno visok sa stopama od 33% o do 46% o pro­ sječno godišnje.146 Tabela 1 ilustrira mjesto Jugoslavije u Evropi u odnosu na prosječnu godišnju stopu nataliteta. Tabela 1: Prosječna godišnja stopa nataliteta (u %o) Zemlja 1920-1929. 1930-1939. 1946-1950. Švedska 18,3 14,4 18,2 15,2 Švicarska 18,9 16,0 19,0 17,1 1951-1955. Vel. Britanija 19,6 15,5 18,3 15,7 Jugoslavija 35,0 30,4 28,8 28,1 Poljska 29,0 27,7 29,0 29,8 Portugal 32,4 28,2 25,3 23,8 Izvor M. Friganović, nav. dj., str. 77. Trend smanjenja stope nataliteta prema kojemu se Jugoslavija od izra­ zito nerazvijene zemlje polako kreće ka graničnim vrijednostima srednje razvijene zemlje, ilustrirat će još detaljnije slijedeće dvije tabele. �100 KONJI, ŽENE, RATOVI Tabela 2: Pregled kretanja efektivnog nataliteta (broj živorođene djece na 1000 stanovnika) po petogodišnjim razdobljima Efektivni natalitet Razdoblje 1921-1925 35,0 1926-1930 34,2 1931-1935 31,9 1936-1939 27,4 1947-1951 28,4 1952-1956 27,8 Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 8-1, str. 65. U narednoj su tabeli uočljive znatne regionalne razlike u kretanju na­ taliteta (od izrazito nerazvijenih područja poput Kosmeta, Makedonije, Bosne i Hercegovine do graničnih vrijednosti karakterističnih za razvije­ ne zemlje poput Slovenije). To će dakako, imati i reperkusije na regio­ nalne varijacije u akcijama i kampanjama regionalnih (republičkih) or­ ganizacija AFŽ. Tabela 3: Kretanje efektivnog nataliteta po republikama u poslijeratnom razdoblju (1947 1955) Srbija Ukupno svega Uža Srbija Vojvodina Kosmet Hrvat­ ska Slove­ nija Bosna i Make­ Herce­ donija govina Cma Gora 1947 26,7 25,1 23,1 24,4 38,5 22,4 21,7 35,1 35,0 28,9 1948 28,1 26,7 25,7 24,5 37,9 23,5 21,9 35,0 40,7 36,0 1949 30,0 28,3 26,9 25,6 42,1 25,3 23,5 39,6 39,6 33,7 1950 30,2 29,5 28,0 25,5 46,1 24,8 24,4 38,6 40,3 30,0 1951 27,0 25,6 24,5 22,8 37,5 22,6 23,4 33,9 35,9 31,7 1952 29,7 28,5 27,4 23,8 44,7 23,4 22,8 40,2 39,9 32,0 1953 28,4 26,6 25,3 22,4 42,6 22,9 22,4 38,5 37,9 32,9 1954 28,5 26,9 25,2 21,9 46,4 22,4 20,9 39,5 38,2 33,5 1955 26,8 24,6 22,4 21,2 43,4 22,0 20,9 36,8 36,4 30,7 Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 8-2, str. 65. Budući da je jedan od istaknutih sektora rada AFŽ^a bila »briga za majku i dijete«, problem mortaliteta dojenčadi bit će često razmatran. Na kretanje mortaliteta (pomora) društvena se zbivanja odražavaju mno­ go neposrednije nego na porod, te je stoga pomor karakterističan po­ kazatelj društveno-gospodarskih procesa i stanja higijensko-zdravstvene zaštite stanovništva.147 Naredne će tabele prikazati kretanje prosječne stope smrtnosti dojenčadi u Jugoslaviji u usporedbi s drugim zemljama od 1920. do 1955. godine, te opći pregled smrtnosti dojenčadi s obzirom na spol, i po tadašnjim narodnim republikama. �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 101 Tabela 4: Prosječna godišnja stopa smrtnosti dojenčadi na tisuću živorođene djece 1935-1939. 1956-1960. Austrija 1920-1924. 142 86 41 Čehoslovačka 160 111 30 82 64 23 Jugoslavija 155 139 93 Meksiko 226 128 80 Japan 165 110 36 Zemlja Danska tvor M. Friganović, nav. dj., str. 84. Demografska istraživanja su utvrdila da stopa smrtnosti dojenčadi spa­ da među najznačajnije specifične stope populacijskog kompleksa. Pozna­ to je da novorođenčad do jedne godine života najlakše podliježe lošim uvjetima stanovanja, ishrane i njege, a povremene nedaće (epidemije, glad, rat) najnepovoljnije se odražavaju na smrtnost dojenčadi.148 Tabela 5: Smrtnost dojenčadi po republikama (u %o) Srbija Ukupno Svega Uža Srbija Vojvodina Kosmet Hrvat­ ska Slove­ nija Bosna i Make­ Herce­ donija govina Cma Gora 1949 102,1 107,1 91,2 129,7 133,0 111,7 79,2 83,9 136,1 41,0 1950 118,4 118,1 101,7 145,1 141,3 118,1 80,6 125,6 136,7 101,9 1951 139,8 133,1 119,5 139,6 174,2 130,7 86,8 178,1 161,3 84,7 1952 105,0 103,0 87,0 113,2 145,9 102,3 67,3 113,9 129,8 80,4 1953 116,1 108,4 90,0 104,1 173,4 111,2 58,9 143,1 138,0 98,1 1954 101,6 98,1 83,7 96,0 143,0 91,8 57,2 117,0 130,4 79,7 1955 112,8 107,6 90,5 99,3 164,0 93,4 56,7 142,6 144,3 84,2 1956 98,3 95,0 79,7 92,2 136,8 88,7 50,6 121,6 111,5 72,8 1957 101,5 102,0 82,6 92,0 161,1 84,2 41,9 118,6 136,3 88,6 wor. Statistički bilten, Tabela 8-19, str. 72. Izrazito visoke stope infantilnog mortaliteta (s tendencijom porasta od 1950. do 1953. godine) nedvojbeno ukazuju na ozbiljnu krizu razvoja či­ tave zemlje, ali i razvojne probleme pojedinih njezinih dijelova. Nevolja je što nemamo odgovarajuće podatke da Tabelu 5 (regionalna distribu­ cija) ukrstimo sa spolnom distribucijom smrtnosti dojenčadi, budući da ie poznato da na opće kretanje smrtnosti dojenčadi po spolu znatno utje­ h kulturne tradicije. U »patrijarhalnim krajevima«, kako ih označava u demograf Mladen Friganović, u demografskim projekcijama očekivana prosječno veća smrtnost muške djece ustupa mjesto smrtnosti manje vre­ dnovane (i zato u perinatalnoj i neonatalnoj dobi i manje njegovane) ženske djece.149 �102 KONJI, ŽENE, RATOVI Fertilitet (plodnost) je društvena determinanta prirodnog kretanja sta­ novništva. Iz kretanja stopa fertiliteta moguće je očitati promjene po­ ložaja žena, budući da su mnoga istraživanja fertiliteta nedvojbeno po­ kazala slijedeće pravilnosti: privredno aktivno žensko stanovništvo ima u pravilu manje djece nego neaktivno; manja obazovna razina stanov­ ništva poklapa se u pravilu s većim brojem djece; slabiju ekonomsku sna­ gu stanovništva prati veći broj djece.150 Odrednice ovog modela procesa smanjenja fertiliteta koji prezentira Friganović u funkciji su promjena položaja žena u društvu. To su npr. »pojačana tendencija planiranja po­ rodice«, »mogućnost prakticiranja kontracepcije«, »smanjenje raznih ut­ jecaja tradicije«151... Specifične stope fertiliteta (odnos između broja ži­ vorođene djece prema starosti majke i broju ženskog stanovništva od­ ređene starosti) ukazuju na istrajavanje ogromnih regionalnih razlika u poslijeratnom razdoblju u okviru Jugoslavije. Primjerice, dok je 1956. go­ dine ukupna stopa za Jugoslaviju iznosila 97,7 %o, u NR Hrvatskoj je za sve kategorije starosti majki iznosila 77,50 %o, a u NR Sloveniji je bila najniža — 77,10 % o. Istovremeno je stopa fertiliteta u NR Bosni i Her­ cegovini iznosila 135,63 % o, a na Kosmetu 194,68 %o.152 Na kretanja fertiliteta utječu i nupcijalitet i divorcijalitet. Društvene promjene (mogućnost razvoda braka, promjena razine aspiracija na kva­ litetu bračnih odnosa, ekonomsko osamostaljivanje žena, i si.) najočitije se ogledaju u kretanju ovih pokazatelja. Uočljivo je razlikovanje pojedi­ nih pokazatelja po spolu, tako je npr. ilustrativno da u gotovo svim pe­ riodima i dobnim skupinama (Tabele 6 i 7) ima veći broj razvedenih žena nego muškaraca. Tabela 6: Usporedni podaci o bračnom stanju (u %) 1953 1921 1931 1948 100 100 100 100 Neženjeni 30,7 30,2 31,8 31,0 Oženjeni 63,8 Muški 62,4 64,2 63,1 Udovci 6,6 5,2 4,7 4,2 Razvedeni 0,3 0,4 0,4 0,8 0,0 0,0 0.0 0.2 100 100 100 100 Neudate 23,1 21,5 24,8 24,2 Udate 58,5 62,3 57,3 58,5 Udovice 18,0 15,6 17,2 15,9 Razvedene 0,4 0,6 0,7 1,3 Nepoznato 0,0 0,0 o,° 0.1 Nepoznato Ženske Izvor: Statistički bilten, Tabela 9-1. str. 75. �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 103 Tabela 7: Stanovništvo staro 15 i viSe godina prema starosti i bračnom stanju 1953. godine (u %) Ukupno Neženjeni -neudate Oženjeni -udate Udovci -udovice Razvedeni Nepoznato m uški ženski muški ženski m uški ženski muški ženski muški ženski muški ženski 15-19 godina 100 100 94,9 88,8 4,8 10,8 0,0 0.1 0,0 0,1 0,3 0,2 20-24 100 100 63,8 41,3 35,2 56,9 0,2 0,5 0,4 1,1 0,3 0,2 0,1 25-29 100 100 23,1 18,0 75,4 77,6 0,4 2,3 1,0 2,0 0,1 30-34 100 100 10,4 10,4 87,8 80,2 0,7 7,3 1,1 2,1 0,1 0,1 35-39 100 100 6,7 7,6 90,9 78,8 1,2 11,6 1,1 2,0 0,1 0,1 40-44 100 100 5,5 6,3 91,3 77,8 2,0 14,0 1,1 1,8 0,1 0,1 45-49 100 100 4,7 5,8 90,6 75,0 3,5 17,5 1,1 1,6 0,1 0,1 $0-54 100 100 4,2 5,6 88,9 69,6 5,8 23,4 1,1 1,4 0,1 0,1 $5-59 100 100 4,0 5,8 86,3 61,8 8,6 31,2 1,1 1,2 0,1 0,1 60-64 100 100 3,8 5,4 82,5 51,1 12,7 42,4 0,9 0,9 0,1 0,1 65 i više godina 100 100 3,3 4,5 67,8 31,2 28,2 63,8 0,6 0,5 0,1 0,1 Izvor: Statistički bilten, Tabela 9-3, str. 75. Struktura stanovništva Od pokazatelja koji su, prema različitim stanovištima,153 relevantni za deskripciju strukture stanovništva, podastrijet ću dostupne podatke koji osvjetljavaju položaj žena. Biološka struktura s obzirom na spol u poslijeratnom je razdoblju »po­ kazivala premoć ženskih«154 (npr. 1948. godine dolazila je na 1000 muš­ karaca 1080,1 žena). No i u toj tendenciji uočljive su regionalne razlike, tako da su npr. iste godine Kosmet i Makedonija bilježili manjak žena.155 Osnovnu distribuciju učešća žena u ekonomskoj strukturi ilustrirat će Ta­ bela 8. U ukupnom poretku procentualno su domaćice najbrojnija kate­ gorija (35%), a zatim slijede žene aktivne u poljoprivredi (24,7%). To ukazuje na činjenicu da prevladava njihova zastupljenost u sferama re­ produktivnog rada (više od polovice svih privredno aktivnih žena). Ak­ tivnost žena u nepoljoprivrednim djelatnostima je relativno niska (6%), mada regionalna distribucija u ovoj kategoriji pokazuje zamjetne razlike s obzirom na stupanj društveno-ekonomske razvijenosti određene sredi­ ne (npr. broj žena u nepoljoprivrednim djelatnostima u Sloveniji koji je najveći u Jugoslaviji gotovo je dvostruko veći od istog broja u Hrvatskoj, koja se nalazi na mjestu iza nje). �104 KONJI, ŽENE, RATOVI Tabela 8: Osnovne kategorije ženskog stanovništva 1953. godine (u %) ________________ ---------------------------------------------------------------- Srbija Hrvat- Slove- Bosna Make- Gma i* • ska nija i donija Gora Ukupno Svega Uža Vojvo- Kosmet Herce­ govina Ukupno Aktivno u poljoprivredi 24,7 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 27,7 33,7 20,3 9,6 24,1 22,2 23,0 19,8 16,4 6,4 1,3 7,7 13,3 3,9 3,1 3,9 Aktivno u nepoljoprivrednoj djelatnosti 6,0 4,9 4,9 3,4 2,9 2,6 4,3 1,1 4,3 7,2 2,1 1,3 4,8 Lica sa ličnim prihodi­ ma 20,1 19,1 18,4 16,4 29,2 16,0 17,5 25,9 26,7 24,0 9,1 7,0 8,8 8,1 Deca 7,8 7,3 8,7 8,5 8,8 34,9 41,2 46,7 36,3 28,7 35,7 37,1 38,8 35,1 30,4 2,7 2,6 2,6 3,6 2,7 2,0 2,4 3,3 4,0 2,7 8,1 Učenice i studentice Domaćice Ostala izdržavana lica Izvor: Statistički bilten, Tabela 1, str. 7. Tabela 9: Broj aktivnih žena na 1000 muškaraca prema zanimanju i školskoj spremi Školska sprema *O 1 * C N *>J o! QO s 2 MA C O i a C O c C O »o 3 Ukupno AKTIVNO 818 425 410 122 252 630 256 152 369 151 208 77 62 03 C A 2 MA 519 (A O) > s c§ ■ srednja škol obrazovanje S3 osnovna škol T O MA i o > 5 l > § c Nekvalifikovane radnice 350 331 361 619 Poljoprivrednice 678 937 518 418 99 g 9 10 11 5 Rudarske radnice Industrijske i zanatske radnice Saobraćajno osoblje C O ‘E* s </} 276 nepoznato 1 CL. C O 3. a a C O fakulteti, vis škole $ 8 T .Ž O 2. "o e C D 684 422 73 888 45 210 20 4 160 280 199 162 57 4 9 4 7 2 8 6 238 112 288 - 4 Trgovinsko osoblje 332 342 410 380 241 144 76 209 7 377 665 379 8 274 120 Osoblje zaštite i usluga 264 782 376 563 407 311 151 464 933 Administrativno i rukovodeće osoblje Stručnjaci i umetnice_______ _ 568 324 724 631 833 466 676 326 Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-4, str. 16. 603 �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 105 Indikativan je pregled odnosa aktivnih žena na 1000 muškaraca prema zanimanju i školskoj spremi 1953. godine (Tabela 9). Iz njega je vidljivo da su najmanje razlike među spolovima kod kategorije »bez školske spre­ me«. Očigledna je i feminizacija određenih zanimanja (trgovina, zaštita i usluge, administracija) koja se oslanja na tradicionalnu spolnu podjelu rada. Zanimljivi kuriozum, svjedočanstvo o vremenu, predstavlja visoki postotak »stručnjaka i umetnica« bez školske spreme i s osnovnim obra­ zovanjem! Pismenost, jedan od najelementamijih pokazatelja obrazovne struktu­ re stanovištva, pokazuje značajne varijacije s obzirom na spol. Proces opismenjavanja tekao je u čitavom prikazanom vremenskom rasponu br­ že za muškarce nego za žene. Tabela 10: Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti i spolu (u %) 1921. 1931. 1948. 1953. 100 100 100 100 Muški 100 100 100 100 Ženski 100 100 100 100 UKUPNO 48,5 55,4 74,6 74,6 Muški 59,0 67,7 84,6 85,9 Ženski 38,8 43,6 65,6 64,2 51,5 44,6 25,4 25,4 Muški 41,0 32,3 15,4 14,1 Ženski 61,2 56,4 34,4 35,8 Pismeno Nepismeno Izvor. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-1, str. 12. Više nego dvostruka razlika između nepismenih žena i muškaraca 1953. godine (u korist štete žena), sigurno je, pored ostalog, uvjetovana i time što su učenice mnogo neredovitije ispunjavale školske obaveze od učenika. Tako je npr. u školskoj godini 1947/48. među učenicima obuh­ vaćenim obaveznim osnovnim školovanjem u Jugoslaviji bilo 43,7% žena, a u to je vrijeme u dobnoj skupini koja je obuhvaćena zakonskom oba­ vezom osnovnog školovanja (7 do 15 godina) bilo 49,2% žena.156 Podatke o obrazovnoj strukturi žena prema školskoj spremi sadržava Tabela 11, iz koje je vidljivo da je još 1953. godine (nakon brojnih kampanja pod rukovodstvom AFŽ-a) visina obrazovnog stupnja obrnuto proporcionalna s postotkom učešća žena. »Bez škole« je još uvijek više od polovice ženske populacije starije od 10 godina, a maksimalna kon­ centracija školovanih nalazi se u kategoriji s osnovnim obrazovanjem. Iz­ nenađujuće je mali procentualni raspon obrazovanih žena u ostalih pet �106 KONJI, ŽENE, RATOVI obrazovnih kategorija — od niže srednje škole za opće obrazovanje do fakulteta/visokih i viših škola postotak obrazovanih žena smanjuje se od 3,7% do 0,3%. Tabela 11: Žensko stanovništvo staro 10 i više godina prema školskoj spremi (u %) Srbija Ukupno svega Uža Vojvo­ Kosmet Srbija dina Hrvat­ Slove­ Bosna Make­ Cma ska nija i donija Gora Herce­ govina Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Bez škole 51,9 55,8 60,6 33,4 82,5 37,1 14,6 80,7 60,1 62,8 Osnovna škola 40,1 35,7 31,0 56,2 13,5 53,6 73,2 15,5 33,6 30,7 Niža srednja škola za opšte obrazovanje 3,7 3,9 3,3 6,4 1,0 4,6 4,7 1,7 2,5 3,1 Niža stručna škola 1,6 1.5 1.6 1,3 0,6 1,5 3,7 1,2 1,0 1,4 Srednja stručna škola 1,2 1.2 1.3 1,3 0,4 1,5 2,5 0,6 0,7 0,8 Srednja škola za opšte obrazovanje 0,9 1.1 0.6 0,1 0,1 0,8 0,7 0,2 0,5 0,6 Fakulteti, visoke i više škole 0,3 0,3 0,4 0,2 0,0 0,3 0,3 0,1 0,1 0,1 Nepoznato 0,6 0,8 0,6 0,7 1,9 0,7 0,2 0,0 1,5 0,5 Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 1, str. 8. Posljednje dvije tabele prikazuju zastupljenost žena u radničkom samoupravljanju (članice radničkih savjeta i upravnih odbora), koja znat­ no zaostaje za njihovom zastupljenošću u radnoj snazi. Tabela 12: Članice radničkih savjeta (u %) Ukupno Srbija svega Vojvodina Kosmet Hrvatska Slovenija Bosna i Hercego­ vina Make­ Cma Gora donija 1952 14,0 11,5 - _ 15,9 21,8 10,3 6,8 13,4 1953 15,8 13,9 _ _ 16,9 23,9 12,1 7,8 13,5 Izvor: Statistički bilten, nav. dj.. Tabela 4-6, str. 43. Tabela 13: Članice upravnih odbora (u %) Ukupno Srbija svega Vojvodina Kosmet Hrvatska Slovenija Bosna i Herce­ govina Make­ Cma Gora donija 1952 10,3 8,2 - - 11,6 17,2 8,3 4,8 9,8 1953 9,8 8,6 - - 9,8 17,1 6,5 4,4 7,7 Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 4-7, str. 44. �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 107 Što već na prvi pogled odaje ovakav »grupni portret«? Žene u osvaja­ nje socijalizma polaze s pozicija najnerazvijenijih među nerazvijenima. One su najmanje pismene, najslabije obrazovane, opterećene učestalim i pogibeljnim reproduktivnim radom, fizičkim radom u poljoprivredi i nekvalificiranim radom u ostalim privrednim granama. Podaci navedeni u ovih trinaest tabela moći će također, pored puke informacije o trendovima, poslužiti i kao referentni okvir za usporedbe s podacima koji će biti prikazivani u daljnjem tekstu. Njih su samoprije­ gornim marom i zavidnom ustrajnošću prikupljale aktivistkinje organiza­ cija žena — od njezinih najnižih, do najviših odbora. II. DIO ANTIFAŠISTIČKA FRONTA ŽENA: ORGANIZACIJA ZA EMANCIPACIJU POKRET I POREDAK Na raskrsnici U trenutku završetka Drugog svjetskog rata, Antifašistička fronta že­ na, jedina baštinica i nastavljačica dviju tradicija ženskog pokreta u Ju­ goslaviji, našla se na raskrsnici. Da li će AFŽ u posve novoj povijesnoj poziciji i ulozi moći pomiriti i dalje razvijati proturječne tradicije (koje sam nazvala feminističkom i socijalističkom) na koje se nadovezuje? Naime, građanski ženski pokret djelovao je u okvirima postojećeg po­ retka, iako se prema njemu određivao kritički. Feministkinje su zahtije­ vale ravnopravno uključivanje žena u poredak i borile se protiv njihove diskriminacije. Cilj je međuratnog građanskog ženskog pokreta bio hu­ manizacija, daljnje izgrađivanje poretka uključivanjem žena u sve sfere političkog, društvenog i privrednog života. Ravnopravnost bi, prema oče­ kivanjima feministkinja, značajno pridonijela uspostavljanju drugačije ravnoteže snaga, otvorila putove demokratizacije društva oslobodivši ne­ slućene količine zapretane energije. Ovu je tradiciju ženskog pokreta, prema predloženoj tipologiji organiziranog djelovanja žena157 moguće opisati kao reprezentativnu varijantu reformističkog feminizma. Tradici­ �108 KONJI, ŽENE, RATOVI ja organiziranja žena u okvirima radničkog/komunističkog pokreta zasni­ vala se na supsumiranju interesne dimenzije širem opozicionom, »proturežimskom« djelovanju. »Žensko pitanje« služilo je kao katalizator, mobilizacijska taktika za pridobivanje podrške žena (»ženskih masa«) pri obaranju postojećeg poretka. Teorijski izvedeno iz klasnog pitanja (i nje­ mu podređeno)158, žensko je pitanje, prema marksističko-lenjinističkoj ideologiji, imalo biti riješeno revolucionarnom smjenom vlasti. Projekt radikalne društvene promjene nije bio promišljan sa stanovišta žena kao političkih subjekata ili interesne grupe, već kao dijela radničke klase. Prepoznavajući svoj legitimitet u »opozicionoj«, socijalističkoj tradiciji, a organizacijski uklopljena u Jedinstveni narodnooslobodilački front (JNOF), uspostavljanjem nove »revolucionarne« vlasti (u ime radničke klase) A FŽ se našla u njezinom ozračju, postavši tako i sama dio poretka. Naime, samim činom »oslobođenja« zemlje istovremeno je izvršena i smjena vlasti. U njoj je KPJ kao rukovodeća snaga uspješno okončane nacionalno oslobodilačke borbe, koja je istovremeno imala i snažne ele­ mente građanskog rata, stekla značajne prednosti pred svojim političkim takmacima. Komunistička je partija tijekom rata počela izgrađivati novu državnu vlast. Nakon rata ona već izgrađenu vlast, koja se nastavila u državnom aparatu Demokratske Fedarativne Jugoslavije, tek naizgled di­ jeli s dijelovima građanskih partija koje se nisu »kompromitirale« sura­ đujući s neprijateljem. Time su bili prividno zadovoljeni zahtjevi savez­ nika (konferencija na Jalti 4-11. veljače 1945), kao i odredbe o višestra­ načkom sistemu iz sporazuma Tito — Šubašić. Na tim startnim osnova­ ma, prema ocjeni povjesničara Dušana Bilandžića, »rukovodstvo KPJ je imalo gotovo neograničenu mogućnost da utvrđuje politiku društvenog razvoja Jugoslavije. U povijesti se rijetko stječe tako čvrsta i nepodije­ ljena vlast u rukama jednog revolucionarnog pokreta: svi organi vlasti — zakonodavni i izvršni, vojska i milicija, sigurnost i sudstvo — bili su bez izuzetka čvrsto u rukama KPJ. Njezini članovi bili su gotovo na svim ključnim funkcijama mehanizma vlasti (...)«159. Istovremeno, pak, svim će raspoloživim sredstvima, KPJ onemogućavati djelovanje »lojalnoj opoziciji«.160 Narodni front kao nadomjestak pokreta Kako bi zadovoljila »neke stranačke tradicije koje su živjele u naro­ du«161 i udovoljila međunarodnim obvezama (sporazum Tito— Šubašić), Komunistička partija Jugoslavije u tom periodu još ne obznanjuje otvo­ reno hegemonistički karakter svoje vlasti. Narodni front Jugoslavije �EMANCIPACIJA I O RG ANIZACIJA 109 ( N F J), u čijim okvirim a i sam a d je lu je , osnovan je na kon gresu J N O F - a ( 5 - 7 . kolovoza 19 4 5 ). O n je im ao izvanjsku form u k o a licije k o jo j su p ri­ stupile sve (d o z v o lje n e ) p o litičk e grupe/partije: S a m o sta ln a d em ok ra tsk a stran ka, Z e m ljo ra d n ič k a stran k a, N aro d n a se lja č k a stran k a, H rv atsk a r e ­ publikanska se lja č k a stran k a, Ju g o slav e n sk a rep u b lik an sk a stra n k a , N a­ rodna rad ikaln a stran k a i druge p o litičk e g ru p acije. P o seb n o st je te k o a ­ licije bila da su sve o n e p rizn av ale ru kovod eću ulogu K P J u N F J. N o, glavnu snagu N F J čin ile su tzv. m asovn e o rg a n iz a c ije , n jezin i k o ­ lektivni član ovi: om lad in sk a o rg a n iz a cija ( U S A O J — U je d in je n i save? a n tifašističk e o m lad in e Ju g o sla v ije ), o rg a n iz a cija žen a (A F Ž ) , i sindikati ( J S R N j — Jed in stv e n i sin d ik ati rad n ik a i n a m je šte n ik a J u g o s la v ije ) 162. U d o k u m en tim a N aro d n og fro n ta bila je uglavnom sad ržan a p latfo rm a K P J ,163 ali p artija je i u novim u v jetim a d jelo v ala na stari n ačin — kao kadrovska, (p o lu )ileg a ln a , stro g o h ijera rh ijsk a i m o n o litn a o rg a n iz a cija zasnovna na ap so lu tn o j lo ja ln o sti i poslu šno sti član stv a. Iak o d je lu je s p o zicija p o r e tk a , N F rabi diskurs p okreta p red sta v lja ju ći se kao sp let d o b rov oljn ih in teresn ih o rg an izacija (različitih društvenih grupa poput o m lad in e , žen a, rad n ik a i n a m ješte n ik a , i si.). U stv arn o sti, pak, »to je bio put i n ačin in d o k trin a cije širokih n aro d n ih m asa id e o lo ­ gijom i p o litiko m P a r tije , a u isto v rije m e i put n jih ov og ak tiv iz ira n ja na ostvarivanju p rog ram a P a r tije .« 164 N aro d n i fro n t, d ak le, n ije im ao fu n ­ kciju » a g re g a cije i a rtik u la c ije in teresa , već fu n k ciju izražav an ja m o n o ­ litn osti, m o b ilizacije i in te g ra cije m asa o k o id e je in teresn o g je d in stv a radnih m a s a « .165 (podv. L. S .) O vakav zak lju čak p o tk rep lju ju i b ro jn e sličn osti različitih m asovnih o rg an izacija. Prva je sličn o st u očljiv a u s a ­ m om činu o d b aciv an ja » starih «, to č n ije , n ek o m u n ističk ih d ijelo v a v la sti­ tih trad icija. N elag od a spram staro g s in d ik a liz m a 166, p rim je ric e , u sp o re­ diva je sa staln im strah o m od »fem in ističk ih z a stra n jiv a n ja « prisu tn im u A F Ž - u . K o d čitav o g N F o sp o rav a se (k la sič n i) k o alicio n i k a r a k te r 167 k o ­ ji je uoči i to ko m D ru go g sv jetsk og rata bio zn a ča ja n čim b en ik m o b ili­ z a cije ljudi različitih p o litičk ih u v je re n ja i k lasn e prip ad n osti na a n tifa ­ šističk im o sn ov am a. N ad alje, u svim se m asovnim o rg a n iz a cija m a isticao zaseb an p o ložaj član o v a K P J. K o m u n isti su p e rso n ificira li m od el » u z o r­ n o g fro n tov ca« i u je d n o zauzim ali n ajv iše h ije ra rh ijs k e p o z icije u N F. » P red sjed n ici n aro d n ih o d b o ra i sek re ta ri p artijsk ih o rg a n iz a c ija isto d o b ­ n o su p red sjed n ici ili ta jn ici o d b o ra fro n ta « .168 P o s to ja la je , d a k le, n ek a v rsta p e rso n aln e u n ije k ro z k oju je K P J o sigurav ala svoju d o m in a ciju na svim razin am a o rg a n iz a cije društva. N a taj su način m asov n e o rg a n iz a ­ c ije , k ao i sam a » n aro d n a vlast« (n aro d n i o d b o ri), fu n k cio n ira le k ao dio tran sm isio n o g m eh an izm a k oji je , da p arafraziram B ila n d ž ića , služio �110 KONJI, ŽENE, RATOVI »nepodijeljenoj vlasti« Partije.169 Treća se sličnost očitovala u prošire­ nom uvjerenju o prinudnom karakteru članstva u masovnim organizaci­ jama među građanima nekomunistima.170 Česte (samo)kritike koje su se u svim masovnim organizacijama mogle čuti u tom vremenu odnosile su se na »labavost organizacije«171, čije je članstvo »iz baze« u znatnoj mjeri osjećalo samo formalnu pripadnost respektivnim organizacijama. Nez­ natni stupanj društvene moći i utjecaja (a očito i ugleda) masovnih or­ ganizacija ogledao se u »potcjenjivanju« rada u njima od strane komu­ nista koji su se, bez obzira na vlastiti hijerarhijski položaj ulCPJ, identi­ ficirali sa stvarnom, djelatnom, društvenom moći vlastite partije. Sami se komunisti neprestano samokritički osvrću na takve tendencije koje imaju za posljedicu »izbjegavanje rada« članova KP u masovnim organizacija­ ma.172 Još jedan problem, konstantni predmet interesa i lamentacija AFŽ-a, predstavljala je slaba aktivizacija žena i njihova neznatna zastup­ ljenost na rukovodećim položajima u masovnim organizacijama. I naposlijetku, česte reorganizacije — promjene organizacijske strukture ma­ sovnih organizacija — sve do stvaranja Socijalističkog saveza radnog na­ roda Jugoslavije (SSRNJ) 1953. godine, ukazuju na probleme funkcioni­ ranja paralelnih hijerarhija — partijske i masovnih organizacija. »Dupliranje u radu«, kako su taj problem, žigošući ga, imenovale disku­ sije u okvirima AFŽ-a, očigledno je dovodilo do stalnih blokada u siste­ mu i povećavalo njegovu redundanciju. Masovne organizacge, masovno društvo... Državno vodstvo nastojalo je u neposrednom poslijeratnom razdoblju političkom propagandom173 uvjeriti domaću i međunarodnu javnost da je KPJ samo prva među jednakima na političkoj sceni. Pri naglašavanju neophodnosti političke participacije svih građana u procesu »obnove i izgradnje«, onodobni politički diskurs zapravo parafrazira osnovnu ideju masovnog društva: građani ne mogu utjecati na politiku države ako ne pripadaju politički relevantnim grupama174. Odnos pojedinca i centralnog aparata vlasti klasična je sociološka te­ ma. Već je Emile Durkheim, davno prije nastanka modernog totalitariz­ ma, upozoravao na odnos masovnog društva i diktature. Smatrao je da je, ukoliko ljudi svoju jedinu općenitost nalaze u državi, neminovan ra­ spad društva na izolirane, atomizirane individue. »Nacija se može očuva­ ti samo tako što će između države i individua postojati ceo niz sekun­ darnih grupa koje su dovoljno blizu da individue privuku u svoje po­ dručje akcije i na taj način ih baciti u opšti tok socijalnog života (...) �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 111 Hipertrofirana država je prisiljena da ugnjetava i obuhvata (...) društvo koje čini veliki broj neorganizovanih individua.«175 Komentirajući ovu Durkheimovu tezu, sociolog Vladimir Arzenšek domeće da »sekundarne grupe« — sistem organizacija — moraju posje­ dovati određene karakteristike da bi bile sposobne posredovati između individua i države, odnosno drugih centara moći. U prvom redu one mo­ raju imati »izvore moći koji su nezavisni od centralnog tela a moć tih grupa mora biti prilična u poređenju sa centrom. (...) Samo snažne i autonomne grupe mogu delovati kao centri kontramoći i kao nezavisni izvor komunikacije među svojim članovima, te na taj način eliminisati društvo kao masu nemoćnih, izolovanih pojedinaca.«176 No u analizama masovnog društva nije teško pronaći brojne povijesne primjere kako niti demokratski pokreti/organizacije nisu imuni na postojanje oligarhijske kontrole u vlastitim strukturama. Robert Michels opisao je oligarhiju u dobrovoljnim udruženjima i političkim strankama, utvrdivši da domina­ cija organizacijskog aparata, u kombinaciji s pasivnošću članstva, održava oligarhijsku kontrolu. Oligarhiju u demokratskim organizacijama M i­ chels tumači kao »nenamjeravanu posljedicu« organizacije.177 Njegova analiza »nekompetentnosti masa«, prema Arzenešekovom mišljenju, po­ dudara se s Lenjinovom analizom partije. Naime, Lenjin će se iz istih razloga zalagati za partiju profesionalnih revolucionara. U daljnjem po­ vijesnom slijedu događaja, staljinistička, totalitarna, definicija odnosa društva i države, kao i definicija transmisione funkcije svih organiziranih struktura odredit će razvoj realnog socijalizma, smatra Arzenšek.178 ... totalitarno društvo Ono što, dakle, masovna društva dijeli od totalitarnih nije odsustvo sekundarnih organizacija, već njihova potpuna kontrola od strane centra moći. »Totalitarna društva su participativna društva u okviru političkog monizma; zato njihove organizacije imaju specifičnu funkciju. Poželjno je da je stanovništvo organizaciono uključeno, ali tu nije reč o nastojanju da se produbi demokratija u organizacijama i celokupnom društvu, već o saznanju da je multiplikacijom kontrolisanih aktivnosti moguće pove­ ćati indoktrinaciju stanovništva i na taj način smanjiti ravnodušnost i ot­ por u kriznim situacijama.«179 Ovo Arzenšekovo određenje totalitarnog društva koje u prvi plan stav­ lja pojmove: »organizaciono uključivanje« stanovništva — politički mo­ nizam — krizu, vrlo vjerodostojno opisuje mjesto, zadaću i funkcionira­ nje masovnih organizacija u Jugoslaviji u prvom poslijeratnom periodu. �112 KONJI, ŽENE, RATOVI Upravo izvršena revolucionarna smjena vlasti kojom otpočinje proces ra­ dikalnih i dalekosežnih društvenih promjena, gotovo je idealtipska situa­ cija koja odgovara formulaciji Arzenšekove opće hipoteze: »Što veću promenu strukture društva želi da postigne vladajuća grupa, utoliko je verovatnije da će postojati želja ili čak zahtev za visokim stepenom kontrolisane i manipulisane participacije građana u organizacijama.«180 Franz Neumann, jedan od najprominentnijih teoretičara autoritarnih sistema, u svojim Bilješkama uz teoriju diktature181 definira totalitarizam kao tip političkog režima koji je moguće odrediti pomoću pet elemenata. To su: (1) zamjena pravne države policijskom; (2) koncentracija moći na način koji isključuje mehanizme podjele vlasti ili dekoncentraciju moći karakterističnu za liberalno-demokratske režime (podjela vlasti na zako­ nodavnu, izvršnu i sudsku, uz postojanje višestranačkog sistema); (3) po­ stojanje monopolističke partije; (4) brisanje razlike između društva i dr­ žave (zamjena pluralističkih nepluralističkim sredstvima društvene kon­ trole); (5) teror182. Za nas je zanimljivo Neumannovo shvaćanje masov­ nih organizacija kao jedne od metoda (nepluralističke) kontrole nad dru­ štvom. »Sinkroniziranje svih društvenih organizacija«, jedna je od tih me­ toda, a ona omogućava »stvaranje stupnjevane elite koja vladajućima omogućuje unutrašnju kontrolu masa i da prikriju izvanjsku manipula­ ciju, tj. da birokraciju u uskom značenju riječi dopuni privatnim vodećim grupama u različitim slojevima stanovništva«. Također i u slučaju »atomiziranja i izoliranja pojedinca« instrumentalne su »nediferencirane ma­ sovne organizacije«. One su nametnute pojedincima nakon što je uslije­ dila destrukcija »ili barem slabljenje društvenih jedinica utemeljenih bio­ logijom (obitelj), tradicijom, religijom, ili sudjelovanjem u radu i razo­ nodi (,..)«183. Tragovi na marginama teksta povyesti Ukoliko je A FŽ tek jedna od partijski usmjeravanih i kontroliranih masovnih organizacija, jesu li historiografski radovi našli načina (i inte­ resa) da uoče njezine eventualne posebnosti? Podudarnost platforme KPJ i Narodnog fronta i u njemu sadržanih masovnih organizacija iz prvih poslijeratnih godina omogućavala je, pre­ ma Bilandžiću, indoktrinaciju ideologijom i politikom Partije, koja je slu­ žila dirigiranom aktiviziranju na ostvarenju programa Partije.184 KPJ je uspjela obuhvatiti gotovo sve stanovništvo masovnim organizacijama, ta­ ko da su gotovo svi odrasli bili »organizirani«, a u tom kontekstu Bi- �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 113 landžić tek izrijekom, u nabrajanju, spominje i AFŽ.185 Na sličan način istraživačica Narodnog fronta Katarina Spehnjak spominje AFŽ tek kao jednu od karičica u transmisionom lancu KPJ — NF.186 Analizirajući koncept narodne demokracije, Marija Obradović ističe specifične funkci­ je omladinskih organizacija (SKOJ-a i Saveza narodne omladine Jugo­ slavije) i AFŽ-a. Njihov je zadatak, pored mobilizacijskog i integrativ­ nog, bio i »idejnoobrazovni«: »(...) AFŽ igra naročito važnu ulogu u vaspitavanju žena i dece u duhu socijalizma«.187 Tek toliko o Antifašističkoj fronti žena u »postrevolucionamom« pe­ riodu. Navedeni radovi, reprezentativni za znanstveno »razmatranje« uloge AFŽ-a, ostavljaju je na margini teksta povijesti, onog teksta koji nastoji rekonstruirati i analizirati dominantni govor moći. Jedno od mo­ gućih obrazloženja zbog čega je AFŽ nevidljiva u takvom shvaćanju po­ vijesti nalazi se u implicitnom i teorijski nereflektiranom shvaćanju ka­ tegorije društvene moći. Sva su, naime, ova istraživanja prošlosti zasno­ vana na poimanju društvene moći u skladu s teorijom zero sum game, kao fiksne veličine, neizbježno jednodimenzionalna. Najopćenitija zam­ jerka koja se uvriježenom »nipodaštavanju« AFŽ (a vjerojatno i drugih masovnih organizacija u tom periodu) može uputiti je ignoriranje rezi­ dualnog područja slobode, nerijetko i samovolje, u njihovom djelovanju pri oživotvorenju »viših« (partijskih) direktiva. No ukoliko AFŽ promatramo kao jednog od aktera, društvenu mrežu upletenu u razgranati splet ostalih mreža (gotovo svi odrasli članovi dru­ štva su »organizirani«, ne zaboravimo!), kojima je premreženo čitavo društvo, otvaraju se drugačije interpretativne mogućnosti. »Sociolozi čes­ to govore o moći kao o funkciji pozicije bilo u nekoj hijerarhiji međuza­ visnih uloga ili statusa, ili neke druge strateške lokacije unutar skupa odnosa.«188 U okviru pristupa koji predlaže mrežna analiza moć se raz­ matra u odnosu prema položaju ili lociranosti u strukturi društvenih mre­ ža. Drugim riječima, organizaciju žena i njezinu društvenu moć — nje­ zinu samoreprezentaciju, utjecaj, ugled, i si., valja promatrati podjednako u odnosu spram drugih aktera u spletu društvenih mreža, ali i u odnosu na vlastitu hijerarhiju uloga i statusa, te u odnosu na one (žene, poten­ cijalne članice koje pokazuju otpor »organiziranosti«) koje stoje po stra­ ni. To podrazumijeva istrajnu sumnjičavost naspram ideološkog diskursa koji će prvo implicitno, zatim eksplicitno isticati isključivi monopol KPJ u regulaciji i rješavanju svih društvenih pitanja, a kojeg usvaja i repro­ ducira sama organizacija žena. Ideologije, naime, »nude ljudima kogni­ tivne mape koje pokazuju sferu vidljivoga, do koje dopire zdrav razum, a ono što je važno i bitno one skrivaju«, ističe Vjeran Katunarić.189 Tek �114 KONJI, ŽENE, RATOVI znanstvenom analizom, nepristajanjem na dijalog s ideologijom i raz­ otkrivanjem njezinog netransparentnog karaktera, moguće je, dakle, na­ zrijeti ono »važno i bitno«. Priču o organizaciji žena kao dijelu poretka izložit ću u četiri dijela. Prvi će obuhvatiti mijene nacrta organizacijskog ustrojstva i promjenjivu sreću njegovog funkcioniranja. Drugi će dio podrobnije analizirati već naznačeni odnos A FŽ-a i KPJ, dok će treći dio predstavljati njihovo sučeljavanje. Nastojat ću prema arhivskim izvorima rekonstruirati život organizacije — frustracije, napetosti, ograničenja, ali i tragati za inova­ tivnim ponašanjem — koji se javljaju kako unutar hijerarhijske mreže AFŽ, ali i u odnosu na organizacijsku okolinu. U četvrtom će dijelu biti prikazana uloga A FŽ kao kolektivnog davaoca usluga u ispunjavanju društvenih prioriteta koji su se u tom razdoblju artikulirali u vidu tzv. kampanja. Kampanje su, naime, u »postrevolucionamom« razdoblju predstavljale kratkoročne, neposredne, »općenarodne« zadatke za čiju se realizaciju nije zahtijevala »specijalizacija«/stručnost, već je bio dovo­ ljan (pretpostavljeni) revolucionarni zanos i odanost sistemu. Pri tom će sami izvori biti analizirani/interpretirani prema tipu diskursa koji rabe. U rekonstrukciji i analizi organizacijskog ustrojstva AFŽ-a kao izvori poslužit će materijali (zapisnici, izvještaji, okružnice) viših od­ bora A F Ž -a (Glavni odbor A F Ž -a Hrvatske i Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije), te zapisnici održanih kongresa, sjednica Izvršnog odbora A F Ž -a Jugoslavije, plenumi GO-a i si. Kritičko-informativni diskurs u tim je izvorima prisutan na zatvorenim sjednicama, sa strogo kontrolira­ nom »javnošću«, dok se reprezentativni diskurs oglašava u direktivama kojima se rukovodstva obraćaju nižim odborima ili kada reflektiraju ino­ vacije/ /mijene organizacijske strukture. Periodizaciju evolucije organiza­ cijske sheme/modela organizacije izvest ću na temelju odnosa AFŽ-a i njegove organizacijske okoline (KP, NF, narodna vlast, tj. vladine usta­ nove). Pandan obrasca komunikacije viših s nižim odborima (i vice versa) predstavlja komunikacija A F Ž -a s KP. Očituje se hijerarhijska priroda odnosa (isprva prikriveno, da bi se kasnije vehementno afirmirala) koja ukazuje na zadanu poziciju organizacije žena u sistemu društvene moći. Posebno isticanje i analiziranje ovog odnosa (a ne izdvajanje npr. od­ nosa s Narodnim frontom čiji je sastavni dio bila AFŽ) zasnivam na spoznaji da je sam čin članstva u KP predstavljao totalni odnos (brišu se granice privatno/javno, građanska/politička egzistencija). Upravo zbog toga sačuvani zapisnici partijske ćelije pri GO A FŽH (a imam razloga �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 115 za sumnju da mnogi nisu sačuvani ili su iz razloga konspirativnosti vrlo shematski vođeni) propuštaju više takozvanog »života« (međuljudski od­ nosi, emocije, pa i strasti, svakodnevica, tijelo) od zbira svih ostalih do­ kumenata. Razmatranja o »životu organizacije« temeljit će se na izvori­ ma koji ocrtavaju diskusije nižih odbora (»na terenu«) i njihovim izv­ ještajima višim odborima. Pogled izvana potražit ću u izvještajima raznih komisija ili pojedinaca delegiranih za inspekciju »terena«. Kritičko-informativni diskurs prevladava kod iznošenja teškoća i nedoumica u vla­ stitim sredinama. On se »probija« i u izvještajima nadređenima, no na toj ravni komunikacije dolazi i do upotrebe reprezentativnog diskursa u skladu s pretpostavljenim očekivanjima viših odbora, NF, »komiteta«.... Oni, pak, proniču/razotkrivaju tu zamku i učestalo upozoravaju na ne­ pouzdanost takvih izvještaja i »podataka s terena«. (Nije na odmet ope­ tovati upozorenje: nikada ne smetnuti s uma da se nalazimo usred igre iskrivljenih ogledala). Kao izvori za analizu kampanja poslužit će mi direktivna pisma koja višim odborima upućuju instance vlasti, a oni ih pre­ rađuju i upućuju na teren (nižim odborima), te povratnih izvještaja nižih odbora o učinjenom. Zbog ovakvog pristupa u daljnjem ću se slijedu izlaganja nastojati oduprijeti sirenskom zovu primarnih izvora koji vodi k pripovijedanju neprekinutih sekvenci događaja ili izlaganju svih činjenica o danom vre­ menu/mjestu. Naime, čuveni je francuski povjesničar Marc Bloch nagla­ šavao: »Jedinstvo mjesta potpuno je nepokorno. Samo jedinstveni prob­ lem konstituira centralni fokus«.190 ORGANIZACIJSKA STRUKTURA AFŽ-a Dobro je znano, doba revolucija nisu trenuci najpogodniji za kontem­ placiju. Vrijeme je to snažnih zamaha »metlom historije«, kada se još nereflektirano, tek naslućeno »novo«, iščahuruje iz raskošnih nada, iz ve­ likih sveobuhvatnih vizija »boljeg sutra«. I ne samo organizacije stvarane su bez statutamih nacrta, domišljenih piktograma zamišljenih hijerarhij­ skih struktura i funkcija. Stoga nas ne smije čuditi što niti mame akti­ vistkinje AFŽ-a, kao niti njihovi »značajni drugi«, tome ne posvećuju mnogo pažnje. Modele organizacijske strukture AFŽ-a, koje ću prikazati u procesu njihovog razvoja, izvela sam na osnovu čitanja/interpretacije dokumenata nastalih u toku uznositog i krivudavog hoda revolucije i mijena društva koje su uslijedile. Elementi tih modela AFŽ-a raspoznatljivi su kao ide­ alni nacrti — prevladavajući obrasci — čije se manje/više izravne nazna­ �116 KONJI, ŽENE, RATOVI ke nalaze u iskazima Centralnog odbora A FŽ-a Jugoslavije (CO), od­ nosno Glavnog odbora A FŽ-a Hrvatske (GO). U njima se reprezenta­ tivnim diskursom organizacija žena neumorno legitimira kao dio šire in­ stitucionalne mreže, sastavni dio novog poretka, ali i kao samosvojna or­ ganizacijska mreža. Izradom modela pokušala sam rekonstruirati jednu »objektivnu« strukturu, ogoljelu od strasti, želja i utopijskih nada poje­ dinačnih aktivistkinja organizacije. Rekonstruirala sam ih na temelju po­ maka u diskursu koji rabe, budući da je upravo diskurs — način na koji pišemo (i govorimo) — kadar odraziti strukturu moći u društvu. Takav pristup, pored ostalog, obećava i viši stupanj apstrakcije. Nai­ me, koristeći kompletni poslijeratni arhivski fond A FZ-a Hrvatske mo­ guće je zaključivati o tendencijama bitnim za čitav jugoslavenski AFŽ-a, budući da su njegov sastavni dio i zaprimljene osnovne smjernice i kon­ kretne direktive koje se u tom strogo kontroliranom vremenu razrađuju u saveznom rukovodstvu — Centralnom odboru AFŽr-a iz Beograda.1 1 9 Dakako, sva četiri modela koja je u razdoblju od 1945. do 1953. godine moguće očitati, samo su aproksimacije koje opisuju željeno/zamišljeno organizacijsko ustrojstvo. Oni se nerijetko preklapaju, a njihove su gra­ nice u vremenu fluidne i ovisne o lokalnim/regionalnim uvjetima. Mode­ li, slike organizacijskog ustrojstva AFŽ-a, odražavaju nekoliko razina zahtjeva: 1) očekivanja koja dolaze od šireg društvenog sustava (revolucionar­ nog poretka); 2) proturječnu samoreprezentaciju organizacije žena (kao sastavnog dijela poretka, ali i kao pokreta); 3) mogućnosti stvarnog, djelatnog funkcioniranja organizacijske mre­ že/ hijerarhije AFŽ-a, tj. realizacije zahtjeva koji na A F Ž postavlja nje­ zina organizacijska okolina. Iznoseći nacrte organizacijskih modela A F Ž -a nastojat ću problema­ tizirati odnos organizacijskog modela i ciljeva organizacije žena u mije­ nama društva. Pri tome ću poći od tvrdnje Bonnie Erickson da različiti modeli strukture naglašavaju različite aspekte društvenih mreža, i stoga vode ponešto različitim predviđanjima o usaglašavanju stavova među mrežama.192 U svakom su analiziranom razdoblju nezaobilazna slijedeća pitanja: Unapređuju li transformacije organizacijskih modela AFZr-a realizaciju jednog od istaknutih ciljeva »socijalističke revolucije« — oslo­ bođenje žena? U kojoj je mjeri način na koji je organizacija zasnovana nakon 1945. bio instrumentalan za poticanje emancipacije žena kao društvenog procesa dugog trajanja? Koji su organizacijski resursi i opcije bili na raspolaganju ženama samima da artikuliraju strategije vlastitog oslobođenja od specifične spolne diskriminacije? Kojim je stupnjem au­ tonomije raspolagala A FŽ formulirajući svoje ciljeve, strategije i taktike u mijenama društva koje su, kao jednu od svojih pretpostavki, nalagale �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 117 radikalne pomake u položaju žena? Da li je organizacijsko ustrojstvo AFŽ-a pružalo potreban prostor i adekvatan stupanj društvene moći za ostvarenje tog cilja u zemlji opustošenoj ratnim razaranjima, nerazvijenoj i duboko prožetoj patrijarhalnom kulturom? »Učiti, učiti, i samo učiti...«: Odgojni model AFŽ-a (1945-1947) .... govorio je drug Lenjin, i proročanski nagovijestio početak istinskog socijalizma tek u onom trenutku kada će se svaka kuharica moći znalački baviti politikom. Svaka kuharica, ergo, svaka žena. Autoritativni glas Vladimira Iljiča odzvanjao je i u riječima Anke Berus: »Proširujući rad na političko prosvjećivanje žena, pomoći će [AFŽ] najširim masama da se nauče državnički misliti, uključit ćemo ih u stvarno riješavanje svih opće narodnih problema i to već u suštini predstavlja ostvarenje one ravnopravnosti koju su stekle u borbi, koja im je osigu­ rana u našoj narodnoj državi i čija je jedina garancija istinska vlast na­ roda.«193 (podv. L. S.) Indikativno je da najmjerodavniji stavovi o sudbini organizacije žena u poslijeratnom razdoblju dolaze s pozicije u kojoj je koncentrirana mak­ simalna količina društvene moći — iz kancelarije Centralnog komiteta KPJ, u čije se ime oglasio Aleksandar Ranković. U pismu koje će se s dužnim pijetetom nadalje citirati u dokumentima AFŽ na svim razinama stoji bezprizivna ocjena: »Po završetku rata aktivnost žena ne srne i ne može prestati«.194 Nadalje se ističe neophodnost mobilizacije žena »na novim političkim, privrednim i socijalnim zadacima«, koje valja postići učvršćenjem ženskog pokreta. Forma pokreta (»izbegavati svako kruto centralizovanje samog rada i što više razvijati inicijativu odozdo«) procje­ njuje se kao optimalna za privlačenje žena, a pri tom se naglašava da »AFŽ nije organizacija potčinjena NOF-u, ali mu pomaže svim sredstvi­ ma kojima raspolaže«. Zadatak je KP, pored ostalog, da za rad »u AFŽ mobiliše što veći broj partijki« na rukovodećim dužnostima.195 Što je to što »narodna vlast« očekuje od AFŽ u razdoblju neposredno nakon »oslobođenja«? Zadaci su veoma općeniti: — konsolidacija revolucionarne vlasti (borba protiv ostataka neprija­ telja, »reakcije« i »protunarodnih elemenata« — crne burze, špekulanata, ilegalnog podizanja cijena, i si.); — obnova i izgradnja rato m o p ustošene zem lje (sudjelovanje u d o ­ brovoljnim radovim a; uključivanje žena u privredu i p o m o ć sindikatim a J organiziranju radnica; osposobljavanje žen a za kvalificirani rad, i si.); — funkcioniranje svakodnevnog života (rješavanje čitavog niza socialnih problema, kao npr. organiziranje pomoći zaposlenim majkama; inaprijeđenje zdravstvene zaštite žena; pomoć invalidima, ranjenicima, ‘atnoj siročadi; zaštita i zbrinjavanje djece). �118 KONJI, ŽENE, RATOVI Riječju, žene trebaju postati »ozbiljan oslonac države« i »snažni oslo­ nac narodne vlasti«, naglašava se na Plenarnom sastanku CO AFŽJ po­ četkom 1946. godine.196 Ovi zadaci, dakako, važe za sve građane, no ulo­ ga je AFŽ^-a u njihovoj realizaciji dvojaka: da žene privuče i osposobi za njihovo ostvarivanje (»borbom protiv nepismenosti«, organiziranjem općeobrazovnih i stručnih tečajeva), ali da ih istovremeno odgaja u duhu djelatnog iskazivanja lojalnosti novoj vlasti (politički odgoj/ indoktrina­ cija). Upravo iz te dvojakosti proizlaze posebni zadaci organizacije žena. U samoj su pretpostavci opstojanja A F Ž -a specifični deficiti, nedostaci žena. To bi mogle biti »zaostalost«, »indiferentnost«, kako ih je imeno­ vala još Klara Zetkin, ili pak neobrazovanost (nepismenost, niska kvali­ fikacijska struktura ili zdravstveno-higijenska kultura). No ne treba za­ nemariti niti neke implicirane »prirodne« predispozicije koje će žene sta­ viti u »službu naroda« posredstvom svoje organizacije. Upravo su ove dvije grupe specifičnosti (rad na sebi i za sebe, dakle, emancipacija, te pretpostavljena predilekcija za rad za druge — za državu, ali i one ne­ moćne i potrebite) izvor stalnih protuiječnosti s kojima se organizacija žena neprestano suočava. Kako uskladiti potrebe žena kao specifične in­ teresne grupe sa »širim« društvenim interesima? Upravo ta će se napetost ogledati, ali i nastojati razriješiti, u modelima organizacijskog ustrojstva AFŽ-a. Način na koji će A FŽ osigurati pro­ vođenje postavljenih zadataka područje je njezine slobodne inicijative. Po uzoru na ostale masovne organizacije, osnovni je princip izgradnje/ /funkcioniranja organizacijske hijerarhije teritorijalni. Slika 1: Teritorijalni princip organizacijske strukture AFŽ-a197 Centralni odbor (Jugoslavija) Glavni odbor (republike) oblasni okružni kotarski ODBORI: JEZGRA AKTIVISTKINJA seoski, gradski, ulični Pri tome se također naglašava da je čitavu organizaciju potrebno »odozdo do gore još više povezati s odborima Narodnog fronta, te razviti najširu propagandu za upisivanje u Narodni front«. Unatoč upozorenju �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 119 da se izbjegava krutost i centralizacija, odbori su morali »da imaju takvu organizacionu čvrstinu da mogu uključiti i posljednju ženu u opće na­ rodni rad u ispunjavanju opće narodnih zadataka«198. Parola o organi­ zacijskoj čvrstini bila je na terenu različito tumačena. U nekim se orga­ nizacijama prikuplja članarina za AFŽ, u drugima dobrovoljni prilozi, a u nekima oboje.199 Ekstremni slučajevi shvaćanja »čvrstine« svjedoče o prinudnom karakteru organizacije. Podaci koji su kritički razmatrani na sastanku tajnica okružnih odbora govore, primjerice, da su u Slavoniji neki odbori AFŽ-a uvodili samoinicijativno kazne u novcu i namirnica­ ma za žene koje nisu dolazile na sastanke.200 Takvu je praksu rukovod­ stvo AFŽ-a suzbijalo s preporukom da se od žena ne ubire članarina, već da ih se učlanjuje u »Frontu«, kamo bi se trebali prelijevati »prihodi od zabava i priredaba« koje je upriličivala AFŽ.201 Pa ipak, i usprkos upečatljivog popisa zadataka, svijesti o specifičnosti mobilizacije »ženskih masa«, i ozbiljno shvaćenog zahtjeva za čvrstinom organizacije, ambivalentni karakter AFŽ (rad žena za druge kroz rad žena za sebe same) istrajavao je kao ozbiljan problem. Tako će jedna od članica GO AFŽH izjaviti: »AFŽ nema nekih svojih posebnih zadataka, nego on kao sastavni dio Fronta treba da ostvari najužu suradnju s na­ rodnim vlastima(...)«202 Slično rezonira i Anka Berus, »počasna« funkcionerka AFŽ-a: Organizacije A F Ž nemaju nikakve odvojene linije, ali s druge strane one tre­ ba da imaju takvu organizacionu čvrstinu, da mogu osigurati uključivanje pa i posljednje žene u opće narodni rad i ispunjenje opće narodnih zadataka.203 Kako uskladiti nepostojanje »odvojene linije«, tj. strategije koja će že­ nama olakšati ispunjenje složenih i zahtjevnih »opće narodnih« zadataka sa specifičnim »deficitima« žena kao društvene grupe? Problem se tre­ bao razriješiti u tipu organizacijskog ustrojstva koji sam nazvala odgojni model. Njegova se odgojnost sastojala u pretpostavci da će već samo pro­ vođenje »linije Fronta« pridobiti/odgojiti/transformirati žene svih druš­ tvenih slojeva da učestvuju u revolucionarnim preobrazbama društva. Činjenica da je organizacijsku strukturu moguće prikazati kao pirami­ du sa širokom bazom (potencijalno je to svaka, »pa i posljednja žena«) čiji je vrh također moguće nedvosmisleno utvrditi, navodi na zaključak da možemo pretpostaviti izvjestan stupanj organizacijske autonomije. To znači da je postojala mogućnost artikuliranja ciljeva specifičnijih/autonomnijih od onih koje je Antifašističkom frontu žena povjeravala »na­ rodna« vlast. Na to ukazuje i činjenica da su jasno naznačene i dvije linije unutarorganizacijske komunikacije: vertikalna i horizontalna. Prva se �120 KONJI, ŽENE, RATOVI proteže u dva pravca — od nižih ka višim hijerarhijskim razinama (i vice versa). CO/GO put baze šalju direktive, okružnice, cirkulama pisma, a prema potrebi sazivaju tajnice nižih odbora na konzultativne sastanke. Odbornice su, pak, bile dužne slati pismene izvještaje predsjednicama respektivnih odbora (gradskih, kotarskih, okružnih), dok se od istih predsjednica očekuje da šalju elaborirane poslanice višem rukovodstvu svakih tjedan do deset dana.204 Druga je linija komunikacije prožimala čitavu strukturu posredstvom sekcije za agitprop koja se služi organom GO-a, mjesečnikom Žena u borbi, te glasilom CO-a Žena danas. Pored toga, horizontalnu ravan komunikacije osiguravaju i različite brošure, tjedna ženska radio emisija (Radio Zagreba), a postojala je i ženska knji­ žara na Trgu Republike u Zagrebu koja je distribuirala brojna izdanja AFŽ-a. Slika 2: Odgojni model AFŽ (1945-1947) CO/GO Ambivalentni karakter statusa organizacije očituje se u činjenici da se »napredne« žene neposredno uključuju u Narodni front (NF), budući da su ocijenjene kao dostatno odgojene u političkom smislu, dok one »ne tako napredne« (koje nisu u dovoljnoj mjeri socijalizirane za razumijeva­ nje/ provođenje revolucionarnih zadataka — one indiferentne, neodluč­ ne, prestrašene ili čak neprijateljski nastrojene) ostaju u organizaciji i djeluju u njezinim sekcijama (S). Isprva se po oblasnim i okružnim od­ borima formiraju tri sekcije: propagandna, kultumo-prosvjetna i socijal­ na, dok će se nadalje njihov broj uvećavati proporcionalno sa zahtjevima za »raznolikošću i gipkošću« u radu organizacije žena20-\ Uputstva za rad sekcija naglašavaju da se u svom djelovanju trebaju povezivati s od­ govarajućim nadleštvima pri organima vlasti (npr. prosvjetnim odjelima �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 121 kod NO i dr.), dok je kod propagandne sekcije direktiva još nedvosmislenija: Propagandna sekcija Okružnog odbora A F Ž nemože da pravi nikakav pose­ ban plan o radu odvojen od plana N F i Narodne vlasti(...).206 Iako se ovaj organizacijski model doima još najmanje protuiječno (za razliku od onih u godinama koje slijede), niti u ovoj prvoj, za mnoge aktivistkinje još idiličnoj fazi razdraganosti nakon uspješno okončane »revolucije«, on također nije lišen stalnih napetosti koje su posljedica inherentnih mu ambivalentnosti. AFŽ, i kao dio pobjedonosnog poretka, ipak dijeli sudbinu žena. Na terenu se na nju gleda »s omalovažava­ njem«, a posljedica je toga da pojedine aktivistkinje »ne vole raditi sa ženama«207; kod žena se opaža »osjećaj manje vrijednosti« unatoč Usta­ vom zagarantirane ravnopravnosti.208 Djelotvorniju akciju protiv takvih pojava koči latentni strah od »feminističkih zastranjivanja«, čiji bi znak moglo biti pretjerano osamostaljivanje od NF. Tako primjerice tajnica Kotarskog odbora iz Vinkovaca s mnogo nelagode izvještava GO kako treba i dalje održavati sastanke samo sa ženama gdje je rad A F Z slab, gdje se žene ustručavaju da odlaze na sastanke s muš­ karcima, dok u drugim selima gdje je rad A F Ž -a na priličnoj visini i gdje su žene shvatile da su i one dio fronta i da one nemaju svojih posebnih zadataka izvan fronta treba da dolaze na sastanke fronta (...).209 Druga tajnica izvještava o nejasnoćama u odnosu na NF (i šire): ... mi svi skupa još nismo na čisto da li da održavamo masovne sastanke žena posebno ili sa Narodnom frontom, te da li da ih održavamo uopće ili da ih nikako ne održajemo.210 Stalan je problem što se u nekim krajevima (...) na sastancima A F Ž pretresaju potpuno iste stvari kao i na sastanku Fronte i jasno da žene nisu voljele da odlaze na sastanke žena jer su morale da slušaju dva puta istu stvar 211 »Krute forme rada« krive su za opadanje aktivnosti organizacije i u onim krajevima gdje je u vrijeme NOP-a AFŽ bila aktivna. No u pone­ kom se izvještaju ono tumači činjenicom da su tada aktivne drugarice nakon 1945. »prešle na druge zadatke« i prestale radom sa ženama 212 Vertikalna mobilnost žena posredstvom AFŽ-a već je počela uzimati da­ nak! No i kada procjenjuju uspjehe u radu, aktivistkinje su samokritične. Prema općoj ocjeni AFŽ je najveće uspjehe zabilježila na planu socijal­ nih aktivnosti (prvenstveno u raznim oblicima zbrinjavanje djece) i �122 KONJI, ŽENE, RATOVI »kampanjama« za obnovu zemlje (dobrovoljni radovi). Takve akcije ocjenjuju se kao čisto »ženske akcije«, »takoreći humanitarne akcije« pri kojima je zakazalo »vaspitanje«. Naš rad među ženama na srne da ostane na prvom stepenu pojedinih akcija, ne srne da se razbija na suve i praktične sitne radove, nego mora da uzdiže uvek nove aktivne žene u politički pokret, u državni aparat, u produkciju.2 3 1 Riječju, odgojni model A F Ž -a pokazao se efikasnim za onaj tip mo­ bilizacije žena koji je vodio instrumentalizaciji tradicionalnih ženskih funkcija (karitativni rad — socijalne akcije i rad za lokalnu zajednicu — obnova). Ogromni radni doprinos žena, kao i postojanje znatnog profe­ sionalnog aparata A FŽ214, mogli su biti realni preduvjet organizacijskoj autonomiji koja bi bila kadra tokom vremena suzbijati kod žena »osjećaj manje vrijednosti« i nipodaštavanje organizacije. No blokada je nastupa­ la sa zahtjevima da se djelovanje AF Ž -a podredi NF-u. On je, pak, puka transmisija KP, što se ne ističe na masovnim sastancima članica iz baze, ali o čemu pomno vode računa više hijerarhijske instance. O tome svje­ doči i poimanje uloge GO-a iz 1947. godine: Glavni odbor nije direktivno tijelo za organizaciju AFŽ na terenu, čijim ra­ dom treba da rukovode lokalne part, organizacije dajući konkretne zadatke i kontrolišući izvršenje. Glavni odbor treba da povezuje rad pojedinih orga­ nizacija AFŽ, da prenosi iskustva u radu i organizacionim formama 215 Gl. odbori treba da budu studiozna tijela koja će pratiti ostvarivanje ravno­ pravnosti kroz ekonomski i privredni razvitak zemlje 216 Dakako, nedirektivnost i »studioznost« republičkog rukovodstva orga­ nizacije žena ne bi trebalo toliko naglašavati kada ono u praksi ne bi prekoračivalo tako shvaćene ovlasti. I tajnice odbora na terenu vjerojat­ no su znale pokazivati znakove nepoželjne »samosvijesti« (»nisu članovi odbora N.F., te joj ne polažu računa o radu, niti ona to od njih traži«217). Pred kraj ovog razdoblja zamjetno je opadanje aktivnosti i »masovno­ sti« organizacije. Samo u Hrvatskoj prestao je rad odbora A FŽ-a u 1500 sela u kojima su djelovali za vrijeme NOB-e. Stoga ne smije čuditi samokritički osvrt Cane Babović, predsjednice CO A FŽ Jugoslavije na taj, po svemu sudeći, općejugoslavenski trend: ... opaža se, što je isto u svim republikama, naime, da se rad među ženama najčešće razvija povremeno i to kroz izvesne kampanje(...). AFŽ nije uspela široko obuhvatiti žene na sudelovanju u svakodnevnom političkom, društve­ nom i privrednom životu zemlje. Druga je stvar, što mi nemamo nečega po­ sebnoga, specifičnoga, neko pitanje za koje bi se mi kao žene trebale boriti.2l8 (podv. L. S.) �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 123 Ostaje otvoreno pitanje da li je već 1947. godine Cana Babović u uoče­ noj činjenici nedostatka autonomije cilja organizacije žena vidjela pozi­ tivnu ili negativnu crtu. Treniranje strogoće: Direktivni model A F Ž-a (1948-1949) Godina je započela radno. Potkraj siječnja (25-27. 1. 1948) održan je Drugi kongres AFŽ-a Jugoslavije, a iznesene samokritičke analize dota­ dašnjeg rada organizacije i smjernice za njezin daljnji razvoj bile su u neposrednom dosluhu s najnovijim zbivanjima u društvu. Naime, sredinom prethodne godine donesen je, po uzoru na sovjetske »pjatiljetke«, Zakon o petogodišnjem razvitku narodne privrede FNRJ za period 1947 — 1951. godine, popularno poznat kao »plan industrija­ lizacije i elektrifikacije«219. Ujesen 1947. održan je Drugi kongres NFJ koji je raspršio neodređeni privid postojanja višepartijskog sistema i bezprizivno obnarodovao partijski monopol u svim sferama života. Josip Broz Tito izabran je za predsjednika NFJ. I bez »povijesnog NE« koje će uslijediti sredinom godine, 1948. imala je sve preduvjete da postane »prelomna«, dakle, slavna. U svojoj periodizaciji poslijeratne povijesti Dušan Bilandžić uzima je kao početak »Ve­ like prekretnice (1948-1953)«. Koje su se tendencije/procesi, prema Bilandžiću, očitovali u tom trenutku? To je u prvom redu »tendencija birokracije da se od sluge društva pretvori u njegovog gospodara«. Birokracija (koju Bilandžić analitički ne situira u socijalnu strukturu, niti ne identificira u univerzumu političkih aktera) je kao glavna društvena snaga »uvela monopol na idejno-politički život društva«. Ekstremni egalitarizam u shvaćanju raspodjele do­ hotka prema radu, uz cijenu usporenijeg materijalnog razvitka društva pogodovao je, i bio ostvariv, tek uz jačanje državne vlasti, dok je polu­ vojni princip organizacije i funkcioniranja radničke partije, prema Bilandžiću, treći činilac koji je stimulirao proces stvaranja etatističke ekonom­ ske strukture.220 U takvoj situaciji dolazi do prirodnog iscrpljivanja re­ volucionarnog entuzijazma i požrtvovanja »nekoliko stotina hiljada akti­ vista koji su gotovo danonoćno radili za napredak društva«. U radnim kolektivima javljaju se prvi znaci opadanja proizvodnje i »’čuvanja’ vla­ stite radne snage«; u rukovodećem sloju društva javljaju se znaci birokratizacije i »revolucionarnom« moralu posve neprimjerenog neasketskog prepuštanja privilegijama; seljaštvo se sve više buni protiv prisilnog otkupa i kolektivizacije; javljaju se i prvi znaci međurepubličkih sukoba �124 KONJI, ŽENE, RATOVI »naročito zbog alokacije i raspodjele sredstava za investicije koja su u cjelini bila u rukama federacije«.221 Ovu povijesnu situaciju Bilandžić imenuje »krizom revolucionarne strategije društvenog razvoja«. KPJ na tu krizu reagira postavljanjem sli­ jedećih etapnih ciljeva: učvršćenjem političke vlasti i svojeg rukovodećeg položaja u društvu, te programom ubrzane industrijalizacije. Ti se poli­ tički i ekonomski zadaci uzajamno dopunjavaju: »Ekonomski je utvrđi­ vao političku vlast i moć, a politički je davao ekonomiji potreban za­ mah.«222 Politika prožima sve pore života »upravo zato što je osnovni zadatak te etape revolucije bio učvršćenje vlasti«, smatra Bilandžić.223 Udamištvo, natjecanje i slični zadaci tretiraju se kao političke direktive, a nedisciplina na radu i »slične greške« kao nedvojbeni iskaz političkog odnosa prema novom režimu. Organizacija žena nije željela, niti smjela, zaostati. Samokritički se osvrnula na svoj dotadašnji rad i u njemu utvrdila slijedeće slabosti. Na prvom je mjestu već i prije konstatirano opadanje rada, zamiranje orga­ nizacija na terenu i »samopotcjenjivanje«. Kritizira se aktivistički princip (A FŽ je postala »uska organizacija aktivistkinja«) i činjenica da u dovo­ ljnoj mjeri nisu mobilizirane (»zaostale«) ženske mase. Za to su okriv­ ljene »krute« (ali i nedovoljno efikasne) metode rukovođenja; kampa­ njski »prakticistički« rad uz nedostatak »političkog objašnjavanja«, tj. edukacije/indoktrinacije.224 No rukovodstva A F Ž -a ne žele sama podni­ jeti taj teret. Zamjeraju »partijskim organizacijama na terenu« što nisu ozbiljno shvatile zadatke po sektoru rada među ženam a. Taj sektor partijskog rada u partijskim Kom itetim a ili ne postoji uopšte ili ukoliko i po­ stoji, on se u partijskoj organizaciji ne pretresa i potcenjuje se.225 NF također ne shvaća specifične zadatke A F Ž -a i koristi je »najčešće za izvršavanje tehničkih poslova. (...) Čitavi odbori A FŽ-a upotrebljeni su u kampanji samo kao tehnička lica, za popise itd.«226 Pri frontovskim radnim akcijama ne vodi se računa o »specifičnim fiziološkim razlikama žena«, te je bilo slučajeva teških oboljenja žena zbog neprimjerenog ra­ da. Na svojim sjednicama mnogi odbori NF »ne tretiraju pitanje organi­ zacije A FŽ u cjelini niti se interesiraju za rad žena. Mnogi drugovi ru­ kovodioci Narodnog fronta, oficiri, rukovodioci u narodnoj vlasti ne šalju i ne puštaju svoje žene da učestvuju u radu NF i AFŽ«.227 Drugi kongres A F Ž -a Jugoslavije donio je, nakon saslušanih referata i diskusija, te iscrpnih samokritika, direktive za obnovu organizacije. Or­ ganizaciju će biti moguće »učvrstiti« tako da se pored »izdignutih žena« (aktivistkinja) obuhvate i one »najzaostalije«, i to rigoroznim vođenjem �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 125 evidencije i neprekidnim praćenjem rada žena. Njih valja »podići«, do­ vesti »na liniju Narodnog fronta preko širokog kultumo-prosvjetnog i političkog rada« i privući na »ostvarivanje zadataka Petogodišnjeg plana i izgradnju socijalizma«228. Metode rukovođenja trebaju biti primjerene »najširem i najmasovnijem pristupanju ženama«, te kroz razvijanje »svih mogućih oblika rada«. Pristupajući »ženama kao majkama i domaćica­ ma« valja ih poučiti kako da povežu svoje težnje s općim interesom i radom229. Treba prestati s praksom rukovođenja preko mjesnih odbora, a pridobiti žene na selu bit će moguće stvaranjem seoskih odbora230. Pri Centralnom, glavnim i sreskim (okružnim) odborima, pored sekretarija­ ta, kao stalnog radnog tijela, trebalo je formirati i slijedeće sekcije: 1) organizacionu, 2) propagandnu i kultumo-prosvjetnu, te 3) sekciju »Majka i dijete«.231 Postojeće ženske listove neophodno je učiniti pri­ stupačnim najširim slojevima žena, u prvom redu seljankama. To će biti moguće izvesti popularnijim i jednostavnijim načinom pisanja, unoše­ njem više beletrističkih i reportažnih sadržaja, te tehničkim urešenjem list učiniti živim i privlačnim232. Predstojeći izbori za odbore AFŽ-a is­ koristit će se za »davanje organizaciji prave sadržine i radnog programa«, a pažljivim odabirom sastava odbora »podići novi kadar žena« i istovre­ meno osigurati neprekidan rad organizacije.233 Plenumi, savjetovanja, konferencije koji su uslijedili, detaljno su ela­ borirali kongresne materijale. Pored njihovog ritualnog ponavljanja, do­ metali su im, u skladu s pojedinačnom kreativnošću govornica, brojne varijacije, tako da je, usprkos proklamiranoj kritičnosti prema »birokratizaciji«, počevši od 1948. godine količina i obim arhivske građe u dra­ matičnom porastu. Tome je u prvom redu pridonijelo provođenje zak­ ljučaka Sekretarijata GO AFŽH čija je svrha bila uvođenje novih mjera kontrole rada nižih odbora.234 »Organizacione sekcije« zadužene su za vođenje evidencije primljenih izvještaja (pismenih i usmenih) kotarskih odbora, te kontrolu izvršenja postavljenih zadataka. Tu će evidenciju vo­ diti »plaćeni činovnik«. Propisano je također vođenje arhive (»obične i tajne«). CO je tiskao posebnu brošuru s detaljnim uputama za vođenje evidencije i statistike, s podugačkim popisom obrazaca koje treba ispu­ njavati i prosljeđivati višim instancama (svaka tri, odnosno šest mjeseci), uputama za vođenje kartoteka i spiskova, te frekvencijom slanja različitih izvještaja.235 Na svom trećem plenarnom sastanku GO A F Ž - Hrvatske razradio je i »pristupačno« obrazložio društvene prioritete i zadatke AFŽ-a u nji­ hovom ostvarenju. Petogodišnji plan razmatra se kao osnovni referentni okvir rada organizacije. Štoviše, njegovo se izvršavanje izjednačava s ra­ �126 KONJI, ŽENE, RATOVI dom na ostvarenju socijalizma. Žene treba maksimalno mobilizirati da sudjeluju u ostvarenju pjatljetke, što će se postići tek »učvršćenjem orga­ nizacije«, tj. obuhvaćanjem svih žena i kontrolom njihovih postignuća. Budući da do tada nije bilo moguće postići »uvlačenje« svih žena u AFŽ, predlaže se da se sve one koje sudjeluju u akcijama koje pokreće/vodi A F Ž smatraju članicama organizacije, a odbacuje se uvođenje članskih iskaznica A FŽ-a.236 Iz ovakvog je shvaćanja članstva u organizaciji žena moguće zaključiti da je zahtjev za »omasovljenjem« A F Ž -a zapravo usmjeren na organi­ zaciono uključenje/utapanje svih žena u njezine okvire. Sudjelovanje u organizaciji nije više čin slobodnog izbora pojedinca, već nešto što se podrazumijeva samo po sebi. Na to više nije moguće aspirirati, niti je protiv toga moguće prosvjedovati. Time se pospješuje rastakanje A F Ž -a kao zasebne organizacije i brišu granice prema orga­ nizacijskoj okolini. Supstituiranje vlastitog institucionalnog prostora za odvijanje transakcija, gubljenje jasnih granica one društvene mreže koju su u prvom postrevolucionarnom razdoblju sačinjavale aktivistkinje AFŽ-a, moguće je opisati i jezikom mrežne analize. Naime, društveni prostor za formiranje stavova neće se moći artikulirati ukoliko su veze između društvenih mreža suviše brojne. U tom će slučaju doći do for­ miranja jedne opsežne klike.237 U tom smislu moguće je razumjeti i je­ dan od planskih zadataka »političkog izdizanja žena« koji u 1948. pred­ viđa »još čvršće povezivanje sa ostalim organizacijama u Narodnoj fron­ ti«, te obavezu da se u NF učlani 80% žena (»sa obavezom da redovito uplaćuju članarinu«) koju je preuzeo III. plenum AFŽH.238 Nevoljko prihvaćanje (ili čak odbijanje) nepopularnih mjera narodne vlasti (»obezbjeđenog snabdjevanja stanovništva«, odredbe o dvojnim ci­ jenama, otkupa poljoprivrednih proizvoda, plaćanja poreza, i si.) AFŽ ima suzbijati odgovarajućim propagandnim aktivnostima (»propagan­ dom i kulturno-prosvjetnim radom«). Takvo će »unošenje svijesti« u na­ rod postići objašnjavanjem: Naši odbori nisu dovoljno objašnjavali da svaka ta mjera naše vlade znači ogromnu brigu i ljubav za svakog našeg radnog čovjeka i njegov život, i da socijalizam predstavlja upravo takvu brigu za čovjeka kakva se već sada, u granicama mogućnosti, pokazuje u našoj zemlji prema čovjeku.239 (podv. L. S.) Osnovni zadatak A F Ž -a u ostvarenju petogodišnjeg plana je »uvlače­ nje« žena u radnu snagu. »Svaka organizacija mora znati da će se njen rad mjeriti i po tome, koliko se novih žena sa njenog terena uključilo u proizvodnju.«240 Stoga je III. plenum A F Ž -a Hrvatske svojim planom �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 127 predvidio da se tokom 1948. u Hrvatskoj u privredu uključi 80.000 do 100.000 žena. Briga za djecu »radnih majki« formulirana je kao jedan od preduvjeta za ostvarenje tih ambicija. To je ujedno i jedan od najvažnijih zadataka koje je pred čitavu organizaciju na njezinom II. kongresu po­ stavio maršal Tito govoreći o brizi za odgoj djece i majci kao prvom odgajatelju.241 U ovoj godini plan postaje magična riječ i ulazi u svakodnevnu upo­ trebu u životu organizacije. Posve po uzoru na državna privredna podu­ zeća svi glavni, kotarski i gradski odbori trebaju izraditi svoje planove »koji su sastavljeni na bazi planova sekcija i na bazi planova naših orga­ nizacija« 242 Planovi s terena dostavljaju se višim odborima po točno utvrđenoj shemi koja obuhvaća znatan broj točaka, kao što su napr: or­ ganizaciono učvršćenje AFŽ; ideološko-politički rad među ženama; po­ moć narodnoj vlasti; kultumo-prosvjetni rad; uključivanje ženske radne snage u privredu; socijalistički preobražaj sela; briga o radnoj majci i dje­ ci, zdravstveno prosvjećivanje; organizacija proslava (osobito 8. marta) itd. Planovi i izvještaji dijele se na godišnje, polugodišnje, tromjesečne, mjesečne i tjedne, a GO-u se izvještaji dostavljaju jednom mjesečno. Na­ ravno, i ti izvještaji o učinjenom trebaju sadržavati sve navedene točke. To, dakako, nije bio lagani zadatak. Stoga jezik tih izvještaja postaje sve bogatiji stajaćim mjestima emfatičkog socrealističkog diskursa — učestali su hvalospjevi »našoj Partiji koja nas vodi u bolji život«, »plameni poz­ dravi« s terena, »trudbenici koje je zahvatio takmičarski pokret«, a uz stari borbeni pozdrav »S. F. — S. N.« na kraju tih poslanica, javlja se i novi: »S Titom u bolji život!«... Odbomice se snalaze kako znaju i umiju. Izvještaji i planovi šalju se GO-u neredovito, formulari se nepravilno ispunjavaju »i iz njih se ne može vidjeti prava slika stanja i rada organizacije AFŽ-a«.243 Rad mašte (ili podsvjesti) često ne mari za logiku. Tako primjerice, prema izvještaju kotarskog odbora AFŽ^a Slunj 1948. godine njegove su aktivistkinje for­ mirale 87 aktiva, a u njima je radom obuhvaćeno samo 87 žena; u riječkoj oblasti organizacijom je obuhvaćeno 12.000 žena, više nego što ima žena glasača; sam grad Rijeka ima 17.000 žena glasača, a organizacijom A F Ž a obuhvaćeno je 54.382 žene, dok je u Poreču, u kojemu živi 5.466 žena, u organizaciji aktivno njih 15.722!244 Rezignirano »itd.«, nakon navođe­ nja tih i sličnih primjera, komentar je autorica decidiranih uputstava za pisanje godišnjih izvještaja. Pored kategorije plana, u ovom su razdoblju ustoličene dvije nove or­ ganizacijske forme: sekretarijati i aktivi. Sekretarijati su posebna tijela u odborima AFŽ koja rukovode radom organizacije između dva sastanka �128 KONJI, ŽENE, RATOVI izvršnih odbora. Pored rukovodeće, imaju i koordinacijsku ulogu. U sa­ moj organizaciji koordiniraju rad različitih sekcija (članice sekretarijata moraju biti zadužene za vođenje jedne od sekcija ili na nekom konkret­ nom zadatku u odboru), a također posreduju kontakte AFŽ-a s odgo­ varajućim organizacijama i ministarstvima. Pomoćni organi za rad sekre­ tarijata u glavnim odborima su sekcije (S), a u kotarskim i gradskim ak­ tivi (A). Aktivi se formiraju »oko sekcija gradskih i kotarskih odbora« (npr. oko sekcije za propagandu preporuča se formiranje aktiva žena agitatorki, oko sekcija »Majka i dijete« aktiv za tečajeve o njezi djeteta, za trud­ nice, i si.).245 Aktivi su zamišljeni kao oblici neposredne demokracije iz baze s ciljem da, kao što im i samo ime daje naslutiti, aktiviziraju »sa­ moinicijativu« masa. Posredstvom pojedinačnih i pitanja koja su smatra­ na ženama bliska, A FŽ će »zainteresirati žene za opće zadatke u izgrad­ nji socijalizma«.246 Nabrojat ću samo neke od aktiva koji su u to vrijeme bili formirani (i djelovali s promjenjivim uspjehom), kako bi se u punoj mjeri mogla spoznati njihova širina. To su, primjerice, aktiv za povrtlar­ stvo i živinarstvo, aktiv za vezu sa »Zajednicom doma i škole«, za izvođe­ nje djece u šetnju, za izvide (aktivistkinje A F Ž -a kontroliraju što rade roditelji loših đaka), aktiv agitatora (aktivistkinje obilaze kuće žena koje ne dolaze na sastanke A F Ž -a i tumače im mjere Narodne vlasti, politiku KP, AFŽ, NF,), pravni aktiv (savjeti i informacije o novim pravnim mje­ rama za poboljšanje položaja žena i djece), aktiv za uništavanje stjenica i gamadi, za proučavanje brošure Dječje zarazne bolesti, aktiv za sabirne akcije, za brigu o čekaonicama »Majka i dijete«, i tako u nedogled. Što­ više, rukovodstvo A F Ž -a vjerovalo je da će na taj način kod žena oslo­ boditi »njihovu inicijativu i (...) pravo da izmišljaju same što mogu da rade, a mi ćemo obilaziti terene, dok će one dolaziti po savjete«.247 No ta je inicijativa ipak trebala ostati dosljedno kontrolirana. »Jasno je da mi sve inicijative ne ćemo moći prihvatiti kao dobre i složiti se s tim«, ističe predsjednica A F Ž -a 248 Reformirana unutrašnja struktura organizacije doima se znatno razvedenijom od one prijašnjih godina, no mijenjaju se odnosi s organiza­ cijskom okolinom. Sekretarijati direktno komuniciraju s »narodnom« vlašću (npr. s Upravama za radnu snagu), i NF-om — obje instance pod­ jednako, naime, vrše funkciju države 249 Sekretarijati su istovremeno direktivna tijela, a također imaju i kontrolnu funkciju. Bazna demokracija potiče se pomoću aktiva koji, posredstvom rješavanja problema iz sva­ kodnevnog života žena (praktičnih zadataka), imaju osigurati njihov ula­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 129 zak u orbitu javnosti regulirane i kontrolirane od narodne vlasti / NF/ KP. Slika 3: Inovacije u unutrašnjem ustrojstvu A F Ž -a 1948-1949. KP J NF NV A FŽ sekretarijat (CO) ^ s, ' l 2 .A , ~V^A2 — A 3 ' 1 4, / sekretarijat (gradski, kotarski) sekretarijat (GO) \ / sekretarijat (oblasni) / osnovne organizacije AFŽ ^ masovna baza A n No koja se bitna promjena zbila u položaju AFŽ-a u odnosu na nje­ zinu organizacijsku okolinu tijekom 1948/49. godine? Kurs osnovnih pro­ mjena, već sadržan u nagovještajima Drugog kongresa NFJ o zbiljskom karakteru društvne moći/vlasti, formaliziran je na Drugom kongresu AFŽ Jugoslavije. Tom je prilikom donesen Statut AFŽ-a (prvi u šesto­ godišnjem životu ove organizacije) čiji prvi član ne ostavlja mjesta dvojbi: Član Antifašističke fronte žena Jugoslavije može biti svaka žena koja uživa sva građanska i biračka prava u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, usvaja program i statut Narodnog fronta i statut AFŽr-a i radi na ostvarenju programa Narodnog fronta. Članovi Antifašističke fronte žena su članovi Narodnog fronta.250 Takav bliski srodnički odnos AFŽ-a s NF-om ostavljao je mjesta broj­ nim nedoumicama, posebice u svakodnevnom radu AFŽ-a na terenu, te je stoga bio predmetom čestih dodatnih objašnjenja. Jasnoću takvih eks­ plikacija ilustrira stav predsjednice CO AFŽ: »Mi smo već više puta go­ vorili da AFŽ nije paralelna organizacija fronta. AFŽ je deo fronta, ali nije ženski front«.251 Ideološki diskurs ne haje za suptilnosti, niti se bez prijeke potrebe izlaže transparentnosti iskaza. Njegova je funkcija prikrivanje i eufemistički prikaz stvarnog odnosa snaga (definicija putem dvostruke negacije). Ovakva razmatranja organizacijskog statusa AFŽ-a impliciraju nepostojanje AFŽ-a kao posebne organizacije, njezin uvir u NF, ali tu činjenicu ne žele eksplicirati, ostavljajući bijeli prostor za nak­ nadno upisivanje prigodnih interpretacija. I najdramatičniji događaj L948. godine upisat će u njega svoja značenja. �130 KONJI, ŽENE, RATOVI Nakon Rezolucije zemalja IB-a i napada na KPJ i FNRJ održan je Peti kongres KPJ (21-28. 7. 1948). Objašnjenja same biti tog sukoba du­ go su ostajala na razini njegovih ideoloških i realpolitičkih premisa. Zanemarit ću do sada temeljito istražene stvarne presudne konstitutivne elemente geneze i razvoja sukoba s IB-om,252 i zadržati se na navodu iz Staljinova pisma od 27. 3. 1948. kojim se optužuje rukovodstvo Komu­ nističke partije da vodi politiku likvidiranja KPJ njezinim rastvaranjem u Narodnoj fronti.253 Partijski je kongres najenergičnije istakao apsolutno dominantu ulogu KPJ u društvu, formalizirao svoj status novim programom (to je prvi pro­ gram KPJ poslije Vukovarskog kongresa), a na I. plenumu CK KPJ, koji je održan odmah poslije kongresa na kojemu je obavljeno i formalno konstituiranje partije komunista, izabran je za generalnog sekretara Jo­ sip Broz Tito. Borba protiv staljinizma započela je žestoko, i nastavljena je staljinističkim metodama te se iskazala sklonost rukovodećih kadrova na svim razinam a da se još dosljednije i bukvalnije u unutrašnjem društvenom razvoju ide stopam a staljinizma kako bi se ’pobile’ optužbe zasnovane na lažnim inform acijam a i izbilo svako moguće oruđe iz ruku ’kritičara’ Inform biroa.254 Uslijedila je pojačana represija, posvemašnja kontrola svih građana i konzekventno jačanje »centralističko birokratskih« metoda upravljanja. Moć aparata je jačala — samo u federaciji i njezinim ustanovama bilo je zaposleno blizu 140.000 službenika 255 Poduzeti su i radikalni koraci kako bi se optužbe »Velikog brata« uči­ nile bespredmetnima. Već poslije prvog pisma CK SKP(b) otpočeo je novi val nacionalizacija, što je preraslo u (ekonomskoj situaciji posve kontraproduktivni) »juriš na male sitne privatne obrtnike«256. Naredna, i mnogo dalekosežnija akcija, bila je direktiva za kampanju kolektivizacije koja je formulirana na II. plenumu CK KPJ (28-30.1.1949). Plenum je obavezao lokalna partijska rukovodstva da po rokovima planiraju tok kolektivizacije po selima, ususret konačnom iješenju seljačkog pitanja koje je imalo (planski) uslijediti do kraja 1951. godine, kada je većina seljaka trebala biti kolektivizirana.257 I zadaci koje je partija na Petom kongresu postavila pred organizaciju žena odražavali su ove prioritete trenutka. Najjači je naglasak na propa­ gandi i »vaspitanju«, i izgradnji socijalizma koja »traži saradnju svih, a istovremeno i kontrolu najširih narodnih masa«.258 Ostali su osnovni za­ daci — kultumo-prosvjetni rad čiji je zadatak da ispravi dotadašnju »ni­ sku idejnost«, pomoć radnoj majci, mobilizacija žena za uključenje u pri­ vredu (ističe se kako je tek 20% žena privredno aktivno) — nepromije­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 131 njeni. Novi, prioritetni zadatak koji se postavlja 1949. godine, nakon II. plenuma CK KPJ, je provođenje »linije naše Partije na selu«. Unatoč pomalo grotesknom načinu na koji predsjednica organizacije, urbana in­ telektualka Vida Tomšič, zorno objašnjava »prelom u dosadašnjam obra­ đivanju zemlje«259, strogost koju nameću direktive ne dozvoljava koleba­ nja. Iako se izrijekom ograđuje od represivnih metoda (»natjerivanja« seljaka koji ne shvaćaju...), i zalaže za metode uvjeravanja siromašnih i »srednjih« seljaka, s kulacima (stvarnim i nabjeđenim) ne smije biti ne­ doumica. Njih treba »uništiti fizički i svakojako«.260 No unatoč dopunjenom konvencionalnom popisu zadataka organiza­ cije žena, jedna novina udara u oči. To je jaka impregniranost ideološkim diskursom koji do tada nije bilo niti približno u toj mjeri prisutan. Ističu se povijesne zasluge KPJ i CK KPJ i njihova vizionarska uloga, isprav­ nost marksističko-lenjinističkog učenja, besklasno društvo kao cilj druš­ tvenog razvoja, klasna borba — borba protiv eksploatatora i potreba raz­ bijanja utjecaja reakcije, vaspitanje žena i djece u duhu socijalizma. Politički raditi znači prvo omogućiti radnim masama da pomoću sredstava agitacije i propagande shvate u čemu su njihovi interesi. (...) Treba znati do­ kazati ženama da je njihov interes na našoj strani (...). Često puta žena neće odmah da vidi gde je njen interes.«261 (podv. L. S.) Bilo je neprijeporno koja je društvena snaga u ekskluzivnom posjedu ispravnih spoznaja istinskog interesa (žena kao i svih drugih društvenih grupa). Ona će te spoznaje obnarodovati nesebično a, kada je to potreb­ no, i silom: »Kroz taj politički rad među ženama na osnovu revolucio­ narne teorije marksizma-lenjinizma, podići ćemo žene kao aktivne čla­ nove Narodnog Fronta, omogućit ćemo im da se odazovu pozivu Partije da stupe u redove KPJ« 262 Direktiva da AFŽ postane regrutni centar za novačenje članica KP govori, osim o pomaku u statusu AFŽ-a, i o promjeni partijske politike. Pored činjenice da je u anti-informbiroovskim čistkama iz KP isključena gotovo jedna petina komunista učlanjenih 1948. godine263, takav poziv na obnovu i povećanje članstva, označava i želju za odmakom od kla­ sičnog kadrovskog modela ilegalne, zavjereničke partije. Izlaskom u jav­ nost KPJ će nadalje, preko svojih discipliniranih pripadnika, dovršiti pro­ ces brisanja granica između države i društva 264 To nipošto nije značilo da se partija odricala krutog hijerarhijskog mo­ dela ustrojstva i funkcioniranja. U odnosu spram masovnih organizacija, objedinjenih u NF-u, nakon Petog kongresa KPJ ne ostaje nikakvog pro­ stora za dvojbe. KPJ ima rukovodeću ulogu, njezino je mjesto na vrhu �132 KONJI, ŽENE, RATOVI hijerarhijskih piramida svih organizacija: partija daje direktive i usmje­ rava njihov rad. Slika 4: Direktivni model A F Ž (1 9 4 8 -1 9 4 9 ) Rukovodstvo A F Ž -a je, s tim u skladu, objelodanilo i novu definiciju svoje organizacije. Sebe poima kao »partijske rukovodioce«, a AFŽ kao »organizacionu formu Partije i Narodnog fronta među ženama.265 Ili još preciznije: »Mi znamo da je A F Ž organizacioni oblik rada naše Partije među ženama, da je A F Ž jedan sektor Partijskog rada, jedan sektor rada fronta.«266 Program KPJ je i program »svih masovnih organizacija«267, dakle i AFŽ. Koje su implikacije pristajanja na takvo određenje organi­ zacije žena? To je u prvom redu potpuno gubljenje svih preostalih vidova autonomije. Kao nasljednica ženskog pokreta koji je imao potencijal aktiviranja »samoinicijative masa«268, A FŽ se ukrućuje u hijerarhiji koja ističe potrebu »čvrstine«, dakle, kontrole njezinih pripadnica. Kao zaseb­ na organizacija, ona dokida interesnu dimenziju gubeći se u poslušnom ispunjavanju partijskih direktiva i općenitosti partijskog programa.269 Otpuštanje trudnica s posla, nepridržavanje uredbi o porođajnom do­ pustu i zaštiti majki od strane direktora poduzeća, čedomorstva koja s u u očaju vršile vanbračne majke,270 i drugi slučajevi koji ukazuju na učes­ talu diskriminaciju žena ne mogu funkcionirati kao argumenti za kritiku sistema — države, odnosno partije... Sistem je neupitan, pojedinac je u krivu. Stoga A FŽ mora djelovati tako da žene prilagodi sistemu, kao »škola za žene«, da ih »podigne na stepen nivoa političkog muškarca«.271 Taj pristup, dakako, nije bio najprimjereniji da poveća motivaciju za »masovno« učestvovanje u organizaciji. Kako suzbiti vlastitu rastuću ne­ �EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA 133 popularnost na terenu, razmatrale su rukovoditeljice AFŽ-a?272 Isklju­ čuje se mogućnost da se žene mobiliziraju i organiziraju kao interesna grupa (čak i u manjem broju definiranih interesa, npr. kao domaćice koje dijele problem opskrbe, ili u pitanjima reproduktivnog zdravlja) koja bi mogla ugroziti pretpostavljeno interesno jedinstvo unutar »općih«/»frontovskih« okvira. U isto se, pak, vrijeme ističu interesne dimenzije (briga za majku i dijete, obrazovanje žena, njihovo uključivanje u privredu kao preduvjet ekonomskom osamostaljivanju, a time i ostvarivanju stvarne ravnopravnosti, kako se govorilo) koje bi se mogle realizirati putem ak­ tiva. Isticanjem takvih, i čitavog niza drugih, proturječnih stavova AFŽ se pridružuje proizvodnji »razlomljenog i fragmentamog govora«, karakte­ rističnog za reprodukciju državne vlasti, govora koji ovisi o »pravcima koji presijecaju strategiju vlasti«.273 Jer kada, primjerice, predsjednica organizacije u istom referatu/referatima govori o dosadnim sastancima i konferencijama AFŽ-a zbog kojih se ništa drugo ne stigne raditi, o bespredmetnosti evidencije koja ništa ne kazuje, obara se na profesionali­ zam i neprofesionalne profesionalke (nepismene odbomice), »krute« i fiktivne planove rada, njezin se govor uklapa u tzv. kritiku birokratizma masovnih organizacija, odnosno jednu od ideoloških strategija vlasti. Istovremeno, sve te kritizirane pojave i dalje se forsiraju na terenu kao strategija pojačane kontrole pojedinca i mehanizam učvršćenja te iste vlasti — hombile dictu — partijske države. Rijeku, rukovodstvo AFŽ, organizacije kojoj je dodijeljena uloga is­ postave države nadležne za žene, govorit će kako žensko pitanje ne po­ stoji, već postoje samo pitanja koja žene rješavaju. 274 Koja su to pitanja koja žene trebaju iješavati, kada i kako, odredit će, dakako, država (NV)/ partija. Time se praksa (ali i teorija) ženskog pitanja vraća svojim iskon­ skim izvorima — socijalističkoj tradiciji. Konstituira se, kao u junačka vremena njemačke socijaldemokracije zadnjih desetljeća 19. stoljeća, kao problem masovne agitacije i propagande, čime će povijest žena učiniti još jednu piruetu na spirali svog cirkulamog kretanja. AFŽ u ovom razdoblju ima tu dvojbenu prednost da žensko pitanje konstituira posredstvom ideoloških aparata države. Ona »objašnjava«, traži suradnju, ali i »kontrolira«. Ispisuje pohvale discipliniranju. Povo­ dom tzv. Dachauskih procesa u Ljubljani primjerice, u kojima je osuđena i Angela Vode275, poznata predratna komunistkinja koja je riječju i pe­ rom zadužila agitaciju po ženskom pitanju, rukovodstvo AFŽ-a u ime svih žena izražava zahvalnost Upravi državne bezbjednosti i njezinim ru­ kovodiocima za »ovo junačko i uspješno djelo« kojim su ih oslobodili �134 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I »hitlerovskih ratnih zločinaca i imperijalističkih agenata koji su se uvukli u naš državni aparat(...)«276. Predsjednica organizacije sudjeluje u radu tročlane komisije za ispitivanje »slučaja Hebranga i Žujovića«277; traži da se unište kulaci (»fizički i svakojako«). Čitava organizacija uključena je u kampanju suzbijanja informbiroovskih laži i obmana, a žene su sa svojih sastanaka uputile riječi podrške i izraze odanosti državno-partijskom rukovodstvu 278 Participiranje AFŽ-a u ideološkim aparatima dr­ žave ne iscrpljuje se samo u discipliniranju (funkcija represije). Ona pod­ jednako otvara »zaostalim« ženama prozor u rajski vrt socijalističke uto­ pije i ocrtava njegovu pojavu u ženskim slikama (ideološka funkcija)279 Socijalizam je, prema riječima Soke Krajačić, borba za kulturniji život — čista kuća, bolja kvaliteta hrane; to je borba protiv svake zaostalosti, praznovjerja i predrasuda kojima žene zavodi naročito reakcionarni kler, borba protiv nepismenosti »koja je neznatna, ali ipak postoji«...280 Soci­ jalizam koji će se ozbiljiti kao rezultat »džinovske bitke« bit će, uvjerena je Vida Tomšič, onakav kakvim su ga zamišljali klasici marksizma i kak­ vim ga »mi sami zamišljamo«. Z nači, socijalizam koji će značiti sreću, a ne koji će biti onakav kakvim ga danas proglašuju za uzor socijalizma u SSSR, sivi birokratski socijalizam, koji zapravo znači ukalupljivanje čitavog života, koji znači svevlast birokracije, a ne vlast naroda. (...) Mi vidimo po ruskim novinama kako su tam o sve žene ružno odjevene, i to kao neka potreba socijalizma, sve što negira ono što mi tražimo — ljepotu, veselje i raznolikost. Treba učiti žene da se znaju lijepo odijevati i pospremiti svoj stan i da to znaju brzo uraditi.281 (podv. L. S.) Tradicionalne »ženske sfere«, okosnice »ženskog« subjektiviteta (lje­ pota, sreća, dom) dobivaju tako socijalističko-državni legitimitet, za ra­ zliku od sovjetskog sivila koje se posve nehotice rimuje sa sivilom kame­ na na Golom otoku. Preostaje mi još da pokušam odgovoriti na pitanje kako (i da li) ovaj model organizacijskog ustrojstva AFŽ-a unapređuje proces emancipaci­ je žena. Promjene koje su do 1949. godine uslijedile u životima »ženskih masa« iz najnižih slojeva društva, kojima su svojim samoprijegornim ra­ dom posredstvom AFŽ-a i same pridonijele, u svakom su slučaju značile kvalitativni pomak. Osnivanje dječjih vrtića, jaslica i zabavišta, opismenjavanje, podizanje minimuma zdravstvene, prosvjetne i domaćinske kul­ ture, ulazak u plaćenu radnu snagu, i si., mnogima je od njih, u skladu s tadašnjim mogućnostima i standardima, podiglo skromnu kvalitetu ži­ vota. No sve su te promjene bile u uzročno posljedičnoj svezi s procesom modernizacije koji su u nerazvijenim agrarnim zemljama pokrenuli ko­ munisti došavši na vlast. Taj se proces modernizacije nije mogao odvijati �EMANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 135 bez ozbiljnog narušavanja patrijarhalne kulture. Žene su njezinim rastvaranjem dobile mnoge šanse, ali i odgovornosti. O onome Što su even­ tualno izgubile, povijest (i ideologija) šute. Ako se u razdoblju odgojnog modela AFŽ^a (1945-1947) osnovna proturječnost iskazuje u problemu što učiniti s vlastitom organizacijskom autonomijom, u razdoblju direktivnog modela (1948-1949) iskazuje se kao problem kako biti dio sistema, a istovremeno raditi na sebi/za sebe, prema samodefiniciji specifičnih vlastitih »deficita«. Analiza transforma­ cije organizacijskog ustrojstva AFŽ-a u ovom razdoblju pokazala je kako se takav pothvat, koji zahtijeva autonomni prostor društvenosti, svodi na funkcionalni dio projekta na čije ciljeve i prioritete žene neće moći ut­ jecati. Što činiti sa suhom granom? Dualistički model prelazne faze (1950-1953) Kada se činilo da su pometene i posljednje krhotine Staljinove slike, njegovi su se dojučerašnji sljedbenici uputili u istraživanje novog, auten­ tičnog i samo našeg puta u socijalističku utopiju. Stvara se generalna li­ nija KPJ koja će tijekom 1950. poprimiti obilježje novog — samouprav­ nog diskursa. Demokratizacija, decentralizacija i debirokratizacija posta­ ju parole trenutka, dok »birokracija«, taj grešni jarac, biva podvrgnuta bespoštednoj kritici. Kao jedna od antibirokratskih mjera provodi se dra­ stično smanjivanje broja zaposlenih (za oko 100.000) u saveznoj upravi, organima vlasti i rukovodstvima društveno-političkih organizacija. Niz privrednih grana predano je pod republičku upravu, a osnivanje radnič­ kih savjeta u poduzećima, započeto potkraj 1949, trebalo je označiti do­ kidanje državnog vlasništva i njegovu transformaciju u društveno. Što­ više, prilikom inauguracije Osnovnog zakona o upravljanju državnim pri­ vrednim poduzećima i višim privrednim udruženjima od strane građana Tito je u svom govoru u Narodnoj skupštini obznanio da je donesena odluka o imedijatnom odumiranju države. Rukovodstvo KPJ odlučilo je (prvi, ali ne i posljednji put) da »se distancira od aparata vlasti i ojača kao politička partija svoje klase«.282 Na koji su se način te globalne društvene transformacije odražavale u životu i funkcioniranju organizacije žena? Od samog su početka 1950. godine učestali sastanci saveznog i republičkog rukovodstva AFŽ-a. Na njima se u skladu s novim, ali još ne posve preciziranim obzorima, smje­ njuje isticanje uspjeha u radu sa samokritičkim tonovima. Reprezenta­ �136 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I tivni i kritičko-informativni diskurs pretpaju se i isprepliću u sve vrtoglavijem ritmu.283 Ističe se kako je AFŽ izrasla u »stvarna politička i organizaciona ru­ kovodstva širokih masa žena«, koja su osposobljena »da u svakom mo­ mentu angažuju i usmere rad žena na najaktuelnije probleme«.284 For­ mirani su oblasni odbori AFŽ-a i njihovi sekretarijati ne kao »neki ad­ ministrativni aparat, već (...) operativna rukovodstva«, što je bio jedan od zadataka koje je postavio još III. kongres AFŽ-a. Osnovane su i nove komisije — za uključenje žena u privredu i za rad sa ženama na selu — pri CO, GO-ima i oblasnim odborima.285 Kao dodatna potkrepa tvrdnji o »učvršćenju organizacije« navodi se učešće žena u izborima za narodne odbore koji su održani koncem 1949. godine — njihov primjeran »izlazak na izbore« u kojima su birale »najbolje i u izgradnji socijalizma oprobane trudbenike, među kojima su bile kandidovane i birane žene u mnogo većem broju nego na prošlim izborima« 286 Pogledajmo koliko ih je bilo među »najboljima«: ORGANI NARODNE VLASTI Broj izabranih žena iz NRH 5 Savezna skupština 9 Sabor NRH 1945. godine 341 1947. godine Kotarski narodni odbori 470 1950. godine Mjesni narodni odbori 360 1945. godine 1145 1947. godine 2630 1949. godine 2630 1950. godine 4588 Izvor: Referat Soke Krajačić, Sastanak 1.0. G0 AFŽ Hrvatske, 2. 2. 1950. »Pravilno reagovanje« na napade IB-a također je dokaz hvalevrijedne političke lojalnosti žena. Ona se iskazala i premašivanjem planskih oba­ veza za 1949. (do Dana Republike plan industrijske proizvodnje u Hrvat­ skoj premašen je sa 111%)287, povećanjem »garantirane opskrbe«288, porastom broja žena uključenih u industrijsku proizvodnju289 i u seljačke radne zadruge.290 S osobitim se ponosom ističe djelatnost organizacije pri pomoći narodnim vlastima u zbrinjavanju djece291 i provođenju u ži­ vot onih uredaba Savezne vlade koje »omogućuju još aktivnije učešće žena u socijalističkoj izgradnji zemlje«, činjenica da je svaka treća žena (od broja glasača) učestvovala u radnim akcijama NF-a, kao i rezultati postignuti na opismenjavanju žena. �EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA 137 Samokritike, pak, ukazuju na to da su planovi za 1949. godinu »bili nerealni, tj. odstupali su od glavnih zadataka Partije, zato jer nije bilo koordinacije sa planovima part, organizacija, nego su se planovi sveli sa­ mo na specifične zadatke organizacije AFŽ-a«.292 Zbog toga predsjedni­ ca GO-a smatra da se kod sastavljanja planova za 1950. godinu treba »tješnje povezati sa partijskom organizacijom« (odnosno s kotarskim, gradskim i oblasnim komitetima Partije). Koji su, dakle, partijski priori­ teti u okvirima kojih AFŽ mora planirati svoj rad? To je u prvom redu socijalistički preobražaj sela (AFŽ će organizirati seminare u SRZ za žene, pomagati kod otvaranja dječjih ustanova i servisa, formirati čita­ lačke grupe, i si.), pomoć narodnoj vlasti u provođenju privrednih zada­ taka (osposobljavati odbomice, poticati učešće žena u narodnoj inspek­ ciji), kultumo-prosvjetni rad među ženama, pomoć narodnoj vlasti u zdravstvenom prosvjećivanju (u tu će svrhu AFŽ formirati aktive), uk­ ljučivanje stalne ženske radne snage u privredu i »borba za veću produk­ tivnost rada«. Kao poseban zadatak koji je organizaciji žena postavio Plenum CK KPJ javlja se pitanje odgoja predškolskog djeteta. Istaknuta meta samokritika je i »formalizam« u radu AFŽ-a, prevelik broj sastanaka i previše kruta »evidencija«, »dupliranje« tj. »nekoordini­ rano« preklapanje rada s NF-om, te direktivni način rukovođenja (okružnicama »od gore do dole«)293, a osobito su oštre bile zamjerke »profesionalizmu« — plaćenim funkcionerkama kao glavnom osloncu organizacije. »(...) Na taj način često pretvaramo našu organizaciju u su­ hu granu na našem živom društvenom telu koje se bori sa tako ozbiljnim problemima života«, lamentira Vida Tomšič na jednoj od sjednica Iz­ vršnog odbora CO AFŽ-a.294 Sve ove kritike pogađale su hiperinstitucionalizaciju, rigidnost organizacije i, pored svih dosada provedenih mje­ ra integracije u državni aparat, okrenutost ka vlastitim prioritetima (»svođenje na specifične zadatke«). Diskusija o planovima rada za 1950. godinu nije, dakako, ostavila nedoumice o izvoru direktiva. Osnovni ori­ jentir više nije samo generalna partijska linija, već su to i respektivne instance KP čije će smjernice morati uvažavati odbori AFŽ-a na istoj hijerarhijskoj razini. Riječju, »glavne zadatke postavlja Partija, specifične zadatke naša organizacija i uslovi terena«. One tajnice i predsjednice od­ bora okupljene na prvom godišnjem sastanku koje nisu planove svojih organizacija »prodiskutirale« s partijskim komitetima, obavezale su se da će te »manjkavosti« obavezno ispraviti.295 Reorganizacija postaje ključna riječ u diskusijama o radu organizacije žena tijekom proljeća 1950. godine. U ozračju sveprisutne nove frazeo­ logije o »razvijanju demokratičnosti i učenju naroda na svakom mjestu �138 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I samoupravljanju sa svojom sudbinom i sudbinom svoje domovine« dolazi do kopemikanskog obrata u samodefiniciji organizacije i poimanju tek donesenih zaključaka.296 U skladu s oštrim kritikama direktivnih metoda rukovođenja ukidaju se istom formirani oblasni odbori, a specifični za­ daci organizacije, netom izbačeni kroz prozor, ulaze kroz vrata. Upute za reorganizaciju namijenjene terenu naglašavaju potrebu potpune do­ brovoljnosti u radu AFŽ-a, širinu organizacije i raznolikost u radu koji bi imali osigurati ostvarenje »ličnog interesa« — što treba značiti da sva­ ka žena uključena u organizaciju učestvuje u rješavanju za nju najhitnijih pitanja. Osnovna metoda rada trebala bi biti savjetovanja sa stručnjacima i čitavim aktivima AFŽ-a, dok će vođenje evidencije biti maksimalno pojednostavljeno 297 Težište rada ubuduće treba biti na neposredovanom i neposrednom aktivizmu osnovnih odbora. Najradikalnija od mjera reorganizacije bila je deprofesionalizacija organizacije žena. Plaćene će funkcionerke dobiti otkaz, * BILJEŠKE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Usp. Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 191419 4 1, N arodna knjiga/ISI, Beograd, 1978; Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog dje­ lovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, 308 i 309, 1984, str. 415-417,454-456; Lydia Sklevicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«, Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1),-str. 85-127. Prva ženska organizacija u Hrvatskoj (i južnoslavenskim zemljama) bio je »Gospojinski odbor za održavanje pjestovališta« osnovan 1855. godine. John A. Pockock, »The Origins o f the Study o f the Past«; nav. pr. Gisela Bock, »History, Wo­ m en’s History, G ender History«, E U I Florence Working Paper No. 87/291, 8. Usp. npr. Dušan Bilandžić, Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, III. dopu­ njeno izdanje, Školska knjiga, Zagreb, 1985. G. Bock, nav. dj., str. 19. Vidi poglavlje: »Konji, žene, ratovi: problem utem eljenja historije žena u Jugoslaviji«. A Heritage o f Her Own. Toward a New Social History o f American Women, ur. Nancy F.Cott i Elizabath H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979, str. 9-20. O temeljima, preokupaci­ jam a i metodološkim inovacijama »nove historije« usp. primjerice Miroslav Bertoša, »Povijest i etnologija u ’novoj historiji’«, Naše teme, 32, 1988, 6, str. 1572-1582. G. Bock, nav. dj., str. 4. G. Bock, nav. dj., str. 10. Michelle Zimbalist Rosaldo, »The Use and Abuse of Anthropology«, Signs, 1980, 5, str. 409. Joan W. Scott, »Gender: A Useful Category o f Historical Analysis«, American Historical Review, 91, 1986, 5, str. 1054. J. W. Scott, nav. dj., str. 1067-1069. Na samim je počecima različite pristupe povijesti žena karakteriziralo preispitivanje i istraživa­ nje onih problema u prošlosti koje su dotične varijante feminističke »političke filozofije« stav­ ljale u fokus svojih suvremenih interesa. Tako su na pr. liberalna, marksistička i radikalna struja feminizma sedamdesetih godina u SAD svaka na svoj način obogatile vlastitim tematskim preo­ kupacijama istraživanje povijesti žena. Liberalna je struja poklonila najveću pažnju istraživa­ njima povijesne evolucije ideologije i prakse »kućevnosti« (domesticity), odnosno privatne sfere; marksistička se struja orijentirala na paralelnu analizu odnosa među spolovima s analizom kla­ �EM ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 14 15 16 17 18 19 20 £ t t t t K i e i i i i t t K 21 31 32 33 34 139 snih odnosa, i na problem žena kao najamne radne snage; radikalna struja je polazeći od pojma patrijarhata kao ključne eksplanatome kategorije nastojala dokumentirati »univerzalnu« potla­ čenost žena i njihovu »socio-ekpnomsku« ovisnost o rauSkarcima. N. F. Cott i E. H. Pleck, nav. dj., str. 14-16. J. W. Scott, nav. dj., str. 1057-1066, navodi tri dominantna pristupa karakteri­ stična za teoretiziranje roda u američkim društvenim znanostima osamdesetih godina: 1) teorije patrijarhata; 2) marksistički feminizam; 3) psihoanalitičke teorije koje prožimaju dvije škole: francuski poststrukturalizam i angloameričke teorije objektne relacije (object-relations). G. Bock, nav. dj., str. 11. G. Bock, nav. dj., str. 23. J. Kecman, nav. dj., str. 1. Usporediv je slučaj feministička kritika sociologije (usp. Žarana Papić, Sociologija i feminizam, IIC, Beograd, 1989) koja razotkriva činjenicu da je situiranje nejednakosti spolova u »područje tišine«, izvan teorijskog diskursa zapravo »sociološka verifikacija dominacije jednog spola nad drugim«. Studija Z. Papić vrlo elaborirano razmatra dijalektiku između jednog od suvremenih društvenih pokreta (feminizma) i društvenih znanosti i ističe teorijske implikacije feminističke kritike sociologije, te analizira heurističke konzekvence — novi senzibilitet — koji se javlja kao posljedica »sociološke pobune manjina«. Usp. Rada Iveković, »Studije o ženi i ženski pokret«, Marksizam u svetu, Beograd, 8, 1980, 32, str. 14-16; za nove evaluacije Francuske revolucije sa »stanovišta žena« usp. Die Neue GeselIschaft — Frankfurter Hefte, 7, 1989, 36, donosi tematski blok »Thema: 1789 — Sind Frauen Menschen?« Usp. Vision and Method in Historical Sociology, ur. Theda Skocpol, Cambridge University Press, Cambridge/London, 1984, str. 16. O dvjestotoj obljetnici Francuske revolucije čini mi se oprav­ danim govoriti o procesu oslobođenja žena najavljenom Deklaracijom o pravima žene i građanke (1791) kao o epohalnom procesu u Tillyjevom smislu. Njezinoj autorici, »’Bezobraznoj Olympe de Gouges, koja je napustila brigu domaćinstva da bi se umiješala u Republiku’, kako je pisao Chaumette, odrezana je glava 13. brumairea zbog motiva koje je javno mnijenje smatralo posve legitimnim: ’Htjela je biti državnik, i izgleda da je zakon kaznio ovu konspiratorku što je zabo­ ravila vrline koje priliče njenom spolu’«. Nav. pr. R. Iveković, nav. dj., str. 15. Ovako ću prevoditi termin »historical sociology« prema opisnoj definiciji Thede Skocpol (nav. dj., str. 1), koja smatra da historijski orijentirane sociološke studije imaju neke ili sve od nave­ denih karakteristika: 1) postavljaju pitanja o društvenim strukturama ili procesima koje razu­ mijevaju kao konkretno situirane u vremenu i prostoru; 2) zahvaćaju procese tijekom njihovog vremenskog trajanja i ozbiljno uzimaju u obzir vremenske sekvence u objašnjavanju njihovih ishoda; 3) većina povijesnih analiza usmjerava pažnju na međuigre smislene akcije (meaningful action) i strukturalnih konteksta kako bi shvatile nenamjeravane i namjeravane rezultate u ljud­ skim životima i društvenim preobrazbama; 4) osvjetljavaju partikulame i varijabilne karakteri­ stike specifičnih vrsta društvenih struktura i obrazaca promjene. »Pored vremenskih procesa i konteksta, društvene i kulturne razlike od bitnog su interesa za povijesno orijentirane sociolo­ ge.« Usp. T. Skocpol, nav. dj., str. 4. Dunja Rihtman-Auguštin, Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988, str. 15. Vjeran Katunarić, Dioba društva, SDH, Zagreb, 1988, str. 49. Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden & Nan Lin, Sage Publications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982, str. 11. V. Katunarić, nav. dj., str. 50. T. Skocpol, nav. dj., str. 385. T. Skocpol, nav. dj., str. 385. T. Skocpol, nav. dj., str. 5. Walter Benjamin, »Povijesno-filozofijske teze«, Uz kritiku sile. Razlog, Zagreb, 1971, str. 27. Nav. pr. James Gifford, »Introduction: Partial Truths«, Writing Culture. The Poetics and Politics of Ethnography, ur. James Clifford, George E. Marcus, University of California Press, Berkeley, Los Angeles, London, 1986, str. 1. Usp. D. Rihtman-Auguštin, nav. dj., str. 9-39. T. Skocpol, nav. dj., str. 361. T. Skocpol, nav. dj., str. 17. G. Bock, nav. dj., str. 25. �140 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I D. Rihtm an-Auguštin, nav. dj., str. 6. D. Rihtm an-Auguštin, nav. dj., str. 15. T. Skocpol, nav. dj., str. 362. U tekstu »Novi programi rada i strategije povijesno orijentirane sociologije« Theda Skocpol podastire tabelu kojom prikazuje istraživačke strategije na temelju upotrebljenih teorija, koncepata i usporedbi, te ih podvodi pod tri dom inantna tipa: 1) primjena generalnog m odela na objašnjenje povijesnih instanci; 2) upotreba koncepata kojima se razvija smislena historiografska interpretacija; 3) analiza kauzalnih pravilnosti u povijesti. (Tabela 11. 1, nav. dj., str. 363). J. W. Scott, »W omen’s Claims to Equal Rights« (summary), Salzburg Seminar — Session 271, Gender and the Humanities, Salzburg, August, 1988, šapirografirano. » (...) diskurs, bez obzira da li je verbalni ili vizualni, fiktivni ili povijesni ili spekulativni, nije nikada neposredovan, lišen interpretacije, nikada nevin. To vrijedi podjednako za naš vlastiti diskurs, kao i za one koje nastojimo analizirati ili podvrgnuti kritici«. The Female Body in We­ stern Culture, ur. Susan R. Suleiman, Cambridge, 1986, str. 2. Mihail Bahtin, Estetika slovesnogo tvorčestva, Nauka, Moskva, 1979, str. 254. Mihail Bahtin, Marksizam i filozofija jezika, Nolit, Beograd, 1980, str. 14-17. Usp. sveučilišni udžbenik M irjane Gross, Historijska znanost, Sveučilište u Zagrebu, Institut za hrvatsku povijest, Zagreb, 1976, str. 242. Usp. veoma primjenjivu raspravu o etnografskim tekstovima, J. Clifford, nav. dj., str. 7. J. Clifford, nav. dj., str. 14-15. Nav. pr. Women in Revolutionary Paris 1789-1795. Selected Docum ents Translated with Notes and Com mentary by Darline Gay Levy, H arriet Branson Applewhite, Mary Durham Johnson, University of Illinois Press, Urbana, Chicago, London, 1979, 92. (podv. L. S.). Usp. U te G erhard, »Die Frauenrechtserklarung der Olympe de Gouges«, Die Neue Gesellschaft. Frankfurter Hefte, 36, 1989, 7, str. 605. U. Gerhard, nav. dj., str. 605. Joan W. Scott, »W omen’s Claim to Equal Rights«, nav. dj., str. 1. J. W. Scott, nav. dj., str. 2. O na je datirana 27. 8. 1789, dakle dvije godine prije njezine »ženske« nadopune. Usp. Brian Tierney, Joan Scott, Western Societies. A Documentary History, Volume II, Alfred A. Knopf, New York, 1982, str. 204-206. Usp. Ray Strachey, The Cause. A Short History o f the Women's Movement in Great Britain, Vi­ rago, London, 1978. Usp. Sara Evans, Personal Politics, The Roots o f Women’s Liberation in the Civil Rights Movement & the New Left, Vintage Books, New York, 1980, str. 19-25. Usp. Žarana Papić, nav. dj., 94-97; A ndrea Feldman, »Eine alternative Frauengruppe in Za­ greb. Zwischen Aktivismus und Frauenforschung«, Die ungeschriebene Geschichte. Dokumentation des 5. Historikerinnentreffens in Wien, 16. bis 19. April 1984, W iener Frauenverlag, Wien, str. 113-123. Nav. dj. Sare Evans, aktivne sudionice u američkom pokretu za građanska prava 1960-ih i fe­ minističkog pokreta 1970/80— godina (inače profesionalne poyjesničarke)na izuzetno detaljan ih i zoran način prikazuje proces stvaranja takvih ženskih grupa. Ta je odredba veoma diplomatski form ulirana — ističe da na izbornim listama SPD -a za gra­ dove/pokrajine niti jedan spol ne može biti zastupljen u postotku manjem od 40, niti većem od 50. Blažu varijantu predstavljaju, i u našem ženskom pokretu između dva svjetska rata zastupljene, brojne konzervativne (od vjerskih zajednica i konzervativnih političkih stranaka inspirirane) ženske organizacije koje su okupljale žene sentimentalizirajući njihovu »specifičnu prirodu« i veličajući njihov »prirodni poziv« majke, supruge i domaćice u oporbi spram zahtjeva za (po­ litičkom) ravnopravnošću žena koja je sm atrana »neženstvenom« i u svakom pogledu nećudorednom. Usp. Claudia Koonz, Mothers in the Fatherland. Women, the Family and Nazi Politics, Methuen, London, 1987. Autorica ove, do sada najiscrpnije i najlucidnije monografije o ženama u naci­ stičkoj Njemačkoj, svoje je zaključke o strahu od emancipacije temeljila, pored ostalih izvora i na brojnim autobiografskim iskazima tzv. »običnih žena«. To djelo, ujedno, predstavlja međaš u povijesti žena, budući da je C. Koonz učinila najradikalniji zaokret od »ideologije žene-irtve« i pokazala široku lepezu motiva koji su omogućili da se u određenoj povijesnoj situaciji žene �EM ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 14 1 nađu u ulozi tlačiteljice i krvnika. »Žene su učinile više Štete nego koristi«, pisala je u svojoj Deklaraciji i Olympe de Gouges, svjesna da bez njihovog saučesništva niti njihovo porobljavanje ne bi bilo moguće. To je, dakako, nije priječilo da zahtjeva jednakost, budući da bi isključenjem žena »revolucija bila izgubljena«. Usp. Women in Revolutionary Paris 1789-1795, nav. dj. str. 93. »Nisam prijatelj ženskog prava glasa. Ako ipak moramo nastaviti s tom lakrdijom, moramo iz nje izvući sve prednosti koje možemo.... Žene će uvijek glasati za red i poredak i uniformu, u to možete biti sigurni.« Also sprach Hitler. Nav. pr., C. Koonz, nav. dj., 54. Usp. Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog svjetskog rata«, nav. dj. Za podrobniji komparativni opis filantropskog feminizma u zapadnoevropskim zemljama usp. Barbara Corrado Pope, »Angels in the Devil’s Workshop: Leisured and Charitable Women in Nineteenth-Century England and France«, Becoming Visible. Women in European History, ur. Renate Bridenthal, Claudia Koonz, Houghton Mifflin Company, Boston, 1977, str. 296-324. Ilustrativan je primjer zahtjev koji je Zorka Janković-VelikoveČka u ime žena iznijela pred Na­ rodnim vijećem u Zagrebu 16.11.1918. kojim traži da i žene budu članovi zakonodavnih tijela, te da imaju aktivno i pasivno pravo glasa i protestira Sto žene nisu pozvane »na rad oko izgrad­ nje nove slobodne države Srba, Hrvata i Slovenaca«. Usp. Arhivski vjesnik, I tom, 1959/60, do­ kument 105, 128-129. Od ovog su se saveza u dva navrata odvojila druStva s izrazitom vjerskom i karitativnom ori­ jentacijom, nalazeći neprihvatljivima njegove progresivne — feminističke, socijalne i političke zahtjeve. Ta su se druStva 1926. udružila u Narodnu žensku zajednicu. No i unatoč tome, 1930. Jugoslovenski ženski savez objedinjuje 450 druStava. Usp. J. Kecman, nav. dj., str. 163-178. Taj naziv prihvaćen je 1926, a ishodište orgnizacije je Društvo za prosvjećivanje žene i zaštitu njenih prava osnovano 1919. u Beogradu i Sarajevu, koje na skupštini feminističkih društava u Ljubljani 1923. promijenilo ime u Alijansa feminističkih društava. Usp. J. Kecman, nav. dj., str. 178-193. Podružnica je raspuštena 1937. zbog sukoba sa seniorkama, koje su inače bile veoma zadovoljne radom svog »podmlatka«, no razumljivo da politizaciju nakon određenog stupnja radikalizacije nisu mogle više tolerirati. Povjesničari su do sada nanosili veliku nepravdu feministkinjama kada su, ocjenjujući njihove aktivnosti, bez distance prenosili ideološke argumente »mladih snaga« ili partijskih ideologa. Ocjenu o »reakcionamosti« ili čak kolaboraciji s režimom (i njegovom policijom) opovrgava činjenica da niti jedna juniorka (članica SKOJ-a/KPJ) nije bila prijavljena policiji, mada su seniorke bile itekako svjesne njihovih političkih simpatija i pripadnosti. Za kritiku izvora, usp. L. Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena«, nav. dj. str. 454-456. Zanimljive indicije o tome moguće je naći u izlaganju »O ženskom pitanju« Vide Tomšič na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj u Zagrebu 1940. Tim je referatom V. Tomšič do­ životno promovirana u eksperticu za tu problematiku. Usp. AIHRPH, ZB-KOM-4/75-75a, 1940, X, str. 19-23. Proleterski ženski pokret je, dakako, samo terminus technicus koji nalazimo u našoj historio­ grafskoj literaturi. Časopise Žena danas (Beograd, 1936-1940) i Ženski svijet (Zagreb, 1939-1941) pokrenule su i izdavale juniorke. Oba mogu poslužiti kao primjer za ono vrijeme veoma modernog pristupa ženskom pitanju (većina tekstova niti danas ne zvuči anakrono) i nizu društvenih problema iz ženske vizure. Brojne su samo/kritike komunista zbog zanemarivanja rada sa »ženskim masama«. Navest ću samo primjer Zemaljskog savjetovanja KPJ u selu Tacen 1939. kada je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito izjavio: »Ako je većina drugova do sada potcjenjivala važnost uvlačenja žena u K(omunističku) p(artiju), sada moraju postati svjesni činjenice da je danas stvaranje ženskih partijskih kadrova naš najvažniji organizacioni zadatak.« Nav. pr. Josip Broz Tito, Žena u revo­ luciji, Svjetlost, Sarajevo (et al.), Sarajevo, 1978, str. 34. Indikativni su slijedeći podaci o postocima učešća žena u članstvu KP: 1925. — 0, 8%; 1926. — 1, 6%; 1935. — 1%; 1940. — 6%. Usp. J. Kecman, nav. dj., str. 207 i V. Tomšič, nav. dj. Broj žena u KPJ 1940. godine, prema ocjeni iz referata V. Tomšič na Petoj zemaljskoj konfe­ renciji KPJ, bio je slijedeći: od ukupnog članstva žene su u Sloveniji predstavljale 10%, u Crnoj Gori 6%, u Srbiji 10%, u Hrvatskoj 4%, u Makedoniji 10%, u Vojvodini 5%, a u čitavoj KPJ 6%. Usp. V. Tomšič, nav. dj., Bez pretenzija na neku sustavniju analizu, ovi podaci ipak ukazuju �142 K O N JI, Ž E N E . R A T O V I na relevanciju daljnjeg istraživanja međuzavisnosti odnosa stupnja društveno-ekonomskog raz­ voja i zastupljenosti žena u revolucionarnoj partiji. 70 Dr. Milica Bogdanović, Izlaganje na Osnivačkoj skupštini društva Ženski pokret, Zagreb 23 5. 1925, A IH R PH , IV/3537, 1925. 71 Usp. Anka Berus, »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1, 1943, str. 6. W erner Thonnessen, The Emancipation o f Women. The Rise and Decline o f the Women’s Mo­ vement in German Social Democracy 1863-1933, Pluto Press, London, 1973. 73 W. Thonnessen, nav. dj., str. 7. 74 W. Thonnessen, nav. dj., str. 7-8. 72 75 W. Thonnessen, nav. dj., str. 8-9. 76 W. Thonnessen, nav. dj., str. 9. 77 W. Thonnessen, nav. dj., str. 9. 78 Vlasta Jalušič, »V politiki potrebujem o podporo žensk... (Subjektivacija žensk v proletarsko razredno zavest ali kako je nastala podoba proletarke) (1890-1914)«, Razprave. Problemi, 279280, XXV, 1987, 7-8, str. 31-49. 79 80 81 Usp. iscrpnu egzegezu V. Jalušič, nav. dj., str. 31. Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 32. Usp. V. Jalušič, nav. dj., str. 35. 82 Nav. pr. V. Jalušič, nav. dj., str. 37. 83 Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 41. 84 Usp. prim jere V. Jalušič, nav. dj., str. 38-42. 85 86 Usp. prikaz »G ebarstriekdebatte », V. Jalušič, nav. dj., str. 44-45. Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 46. 87 Usp. relativno suvremeni primjer istraživanja položaja žene u Hrvatskoj s početka 1970— go­ ih dina. Na pitanje »Sm atrate li da žena treba imati plaćeni posao?« neopozivo potvrdan odgovoi (»Da«) dalo je tek 32% zaposlenih i 21,6% nezaposlenih žena. Indikativno je da kod tih odgo­ vora nije potvrđeno postojanje korelacija niti sa stupnjem obrazovanja, veličinom obitelji niti porijeklom. Jedina pozitivna korelacija utvrđena je s prosječnim dohotkom po članu obitelji. Usp. M. Mihovilović, J. Klauzer, N. Ostojić, Položaj žene u porodici i društvu u Hrvatskoj, IDIS, Zagreb, 1971. 88 Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 46. 89 Svoju studiju Vlasta Jalušič zaključuje hipotezom (koju ocjenjuje kao »možda drsku«) da je »ženska agitacija« u Njemačkoj socijaldemokratskoj partiji predstavljala uvertiru u masovnu propagandu dvadesetog stoljeća. Tu tezu potkrepljuje iskazom nacionalsocijalističkog govorni­ ka: »In der Politik braucht man die Unterstiitzung der Frauen, die Manner folgen einem von allein.« V. Jalušič, nav. dj., str. 48. 90 91 Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 78. »Žene socijalisti (komunisti) usvajaju maksimalni i minimalni program partije komunista Jugo­ slavije i smatraju sebe kao deo partijske celine. U isto doba one isključuju svaku zasebnu or­ ganizaciju žena, a sebe smatraju tehničkim — izvršnim odborom u agitaciji i organizaciji žena«, (iz Statuta žena socijalista-komunista) nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 78. Polovicom 1930— godina CK KPJ kritizira »komuniste« zbog nerazumijevanja potrebe rada ih sa ženama i »postojanja najnakaznijih shvatanja« kao npr. »da žene nisu za revolucionarnu borbu, da je besplodan rad među njima, da nisu konspirativne, itd. Takvim shvatanjima često su neki naši odgovorniji drugovi nastojali da opravdaju svoj nerad među radnicima, a nekoji od njih bili su čak i mišljenja da se žene ne smiju uvlačiti u našu partiju i omladinu iz gore navdenih, naravno, potpuno netačnih razloga.« Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., 207. U izlaganju na Petoj zamaljskoj konferenciji KPJ o »ličnom životu članova Partije«, Josip Broz Tito je osudio postojanje »nedrugarskog ponašanja prem a drugarici«, je r ima i takvih drugova koji drugarice »i tuku«. Također je izvrgao kritici i one drugove koji »vole da se žene ili neke drugarice po­ našaju kao malograđanke...«. Usp. Izvori za istoriju SKJ: Peta zemaljska konferencija K PJ (19-23. oktobar 1940), ur. P. Damjanović, M. Bosić, D. Lazarević, Izdavački centar Komunist, Beograd, 1980, str. 39. 92 93 Upravo termin »dvojna potčinjenost« koristi član CK KPJ Sreten Žujović u svom izvještaju Centralnom kom itetu od augusta 1936. Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 210. �EMANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 143 94 AFŽ je osnovana na Prvoj zemaljskoj konferenciji AFŽ Jugoslavije održanoj u Bosanskom Pe­ trovcu 6.-8. 12. 1942. No stvarno je funkcionirala kao dio narodnooslobodilačkog pokreta već godinu dana prije formalnog utemeljenja, budući da Okružnica br. 4 CK KPH od 6. 12. 1941. precizira njezine ciljeve i organizacioni oblik. 95 Za podrobniju analizu promjena organizacijskog ustrojstva i njegovih implikacija, usp. L. Skle­ vicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945«, nav. dj., str. 98115. 96 Usp. »Upute za rad A. F. Žena«, AIHRPH, AFŽ, 2/71, siječanj 1944. 97 Usp. L. Sklevicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945«, nav. dj., str. 102. 98 Veoma su ilustrativna zapažanja o efektima reorganizacije koja Marica Zastavniković iznosi u pismu »s terena« od 24.4.1944. upućenom Glavnom odboru AFŽ Hrvatske. Primijetila je kako »muški na svim položajima strašno sektaše u pogledu na žene, tako da imaš vrlo malo žena po NOO-ima i te koje su članice, ne pozivaju redovno na sastanke, ili ih dodjeljuju komisijama u kojima ne dolaze do izražaja. (...) Dogodilo mi se baš ovih dana na kot. Koprivničkom. Dođem na sastanak, puna soba drugova, a niti jedne drugarice. Pitam gdje su drugarice. Zar nema niti jedne žene? Vele mi kako — ne, AFŽ je zastupan. Pa drugarica od AFŽ je naša kuharica. (...) Kad pokrenem pitanje drugarica i kada ih pronađem i dovedem, rasporedim rad, onda sam sigurna da ću te drugarice slijedeći put naći u kuhinji.« AIHRPH, AFZ, 2/77. 99 Usp. Lydia Sklevicky, vidi poglavlje »Antifašistička fronta žena — kulturnom mijenom do žene ’novog tipa’«. 100 Usp. Lydia Sklevicky, Žene i moć. Povijesna geneza jednog interesa, neobjavljena magistarska radnja, Filozofski fakultet, Zagreb, 1984, str. 105-115. 101 Usp. Žene Hrvatske u narodnooslobodilačkoj borbi. I, Glavni odbor Saveza ženskih društava, Zagreb, 1955, dokument 183, 289. 102 Anka Berus, »Bratstvo i jedinstvo, nova narodna vlast = temelj sretne budućnosti naših naro­ da«, politički referat na prvom kongresu AFŽ Hrvatske, Zagreb, 21-23. 7.1945. Usp. AIHRPH, KZDAŽH, 1945. 103 Žena je bila lišena ustavnih prava (biračko pravo na izborne funkcije i javno istupanje u poli­ tičkom životu); bila je izrazito diskriminirana u sferama društveno-ekonomskog života koje su bile regulirane (nejedinstvenim) građanskim zakonikom, kao što je npr. bilo područje imovin­ skog (stvarnog i obligacionog), nasljednog i porodičnog prava; socijalno i radno zakonodavstvo također je postojalo tek u rudimentarnom obliku i obuhvaćalo veoma mali broj žena. Usp. J. Kecman, »Pravni položaj žene«, nav. dj., str. 60. 104 Upitan što misli o ženskom pravu glasa, odgovor potpredsjednika vlade dr. Vlatka Mačeka suradnicama Žene danas u intervjuu 1938. (objavljen je u Ženi u borbi tek 1944.) niti ne zvuči osobito cinično: »Tko bi se na primjer brinuo za moju kuću i djecu, kada bi se moja gospođa počela baviti politikom. Kuća i djeca to je nešto najljepše za ženu, jer žena izvan kućnog ognjišta izgubila bi ono što je resi kao ženu. (...) Za ženu je kuća, a za muškarca politika.« Bosiljka Krajačić, »Od obmane do izdaje«, Žena u borbi, 7, 1944, str. 5-6. 105 Usp. Joan Scott, »Women’s Gaim s to Equal Rights«, nav. dj., str. 1. 106 »Slobodno izražavanje misli i stavova jedno je od najdragocjenijih prava žena, jer ta sloboda osigurava priznavanje očinstva djece. Svaka građanka može slobodno reći: ’Ja sam majka tvojeg djeteta’, a da ne bude barbarskim predrasudama prisiljena sakrivati istinu. Ne treba joj oduzeti odgovornost za zloupotrebu te slobode u zakonom određenim slučajevima.« »Dic ’Erklarung der Rechte der Frau und BQrgerin’ von Olympe de Gouges«, Die neue Gesellschafi. Frankfurter Hefte, 7, 1989, str. 618. 107 Dr Ana Prokop, Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ, AIHRPH, KZDAŽH, 1948. 108 Dr Ana Prokop (1912-1975.) bila je prva žena nastavnica/redovni profesor tog fakulteta. Formiranju njezinih pogleda i senzibiliteta za porodično pravo zasigurno je pridonio i njezin angažman u prijeratnom ženskom pokretu. Bila je aktivna članica junior sekcije Udruženja uni­ verzitetski obrazovanih žena, i funkcionerka Upravnog odbora (izabrana na listi omladinske podružnice Ženskog pokreta u Zagrebu koju je predložila njezina »frakcija« SKOJ-a). Sura­ đivala je s NOP-om, a od 1943. radi na oslobođenom teritoriju. Usp. Mira Alinčić, »Život i rad prof, dr Ane Prokop«, Zbornik pravnog fakulteta u Zagrebu, XXVIII, 1978, 1-2, str. 5-7. 109 A Prokop, nav. dj., str. str. 1. 110 A Prokop, nav. dj., str. str. 3. �144 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 111 Neodređenost tog broja proizlazila je iz nejasnog pravnog položaja starokatoličke crkve. Usp. A. Prokop, nav. dj., str. 4. 112 Komentirajući ovaj paragraf, A. Prokop sm atra d a je njegov autor »morao upravo šopenhauerovski mrziti žene i da mu nije bilo dosta da im dade tako podređeni položaj, nego je osjećao potrebu da ih i uvrijedi«. A. Prokop, nav. dj., str. 8. 113 Član 24. Ustava FN RJ glasi: »Žene su potpuno ravnopravne sa muškarcima u svim područjima državnog, privrednog i društveno-političkog života.Z a jednaki rad žene imaju pravo na jednaku plaću kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom odnosu. Država naročito štiti interese majke i djeteta osnivanjem rodilišta, dječjih domova i obdaništa i pravom majke na plaćerii dopust prije i poslije porođaja.« 114 Usp. A. Prokop, nav. dj., str. 12. 115 Usp. A. Prokop, nav. dj., str. 12-14. 116 A. Prokop, nav. dj., str. 14. 117 A. Prokop, nav. dj., str. 47. 118 Usp. Gejl Rubin (Gayle Rubin), »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, Antropologija žene. Zbornik, Ž. Papić, L. Sklevicky, prirediteljice, Prosveta, Beograd, 1983, 91151. 119 Polazeći od marksističke kritike političke ekonomije kapitalizma, brojne feminističke autori­ ce/autori ukazali su na ograničenja ekonomskih teorija (i marksističke paradigme) u teorijskom fundiranju ekonomije reprodukcije. Usp. M aureen Mackintosh, »The Sexual Division of La­ bour and the Subordination of Women«, O f Marriage and the Market, K. Young, ur. C. Wolkowitz, R. McCullagh, CSE Books, London, 1981, str. 1-15. 120 O istrajnosti suprotstavljenih shvaćanja (ženskog) rada kao potrebe za samoreaJizacijom i kao izraza nužde svjedoči i recentni primjer koji je m orao rješavati Ustavni sud SFRJ početkom 1980-ih godina. Tada je grupa sveučilišnih profesorica sudskim putem osporila ustavnost zako­ na koji prisiljava žene da se umirove 5godina prije muškaraca. Pod rukovodstvom socijalističkih samoupravnih sindikata došlo je do veoma oštre polarizacije intelektualki i radnica kojima je taj zahtjev predstavljen kao prijetnja dokidanju njihovog prava da za punu mirovinu rade kraće od muškaraca. U toj se polarizaciji na neobično jasan način očitovala (implicitna) kvalifikacija ženskog rada kao izraza nužde. Druga strana nužde predstavljena je kao luksuz. Čini se da se »proleterski antifeminizam« (i antiintelektualizam ) ne predaju tako Iako! 121 Da stare ideološke sheme istrajavaju i u drugim društvenim uvjetima svjedoče i napadi na novi feminizam koji se u Hrvatskoj javio koncem 1970-ih godina. Tada su dežurni, ali i samozvani ideolozi inzistirali na činjenici da su feministkinje zapravo »dokone gospođe« — mahom inte­ lektualke! Usp. jedan od mnogih tekstova koji koriste tu argumentaciju, npr. Slaven Letica, »Skica (!) za komunistički manifest protiv feminizma«, Pitanja, 1-2, 1980, str. 53-58. 122 Zahtjevi s područja radnog zakonodavstva formulirani su kao: izmjene svih odredbi u zakonima i uredbam a koje stavljaju žene u neravnopravni položaj prem a muškarcu u pogledu zapošljava­ nja i u radnom odnosu; osigurani pristup ženam a u zvanja za koja su kvalificirane; jednaka nagrada za jednaki rad; priznavanje poziva žene kao majke i domaćice kao produktivnog poziva. Zahtjevi žena u okviru radničkog pokreta stavljali su veći naglasak na socijalno-protektivne kom ponente, poput plaćenog porodiljskog dopusta, ponovnog prim anja radnica i namještenica na posao poslije bolovanja i porođaja, protiv izbacivanja trudnica s posla. U sferi radnog prava isticani su jednaka plaća za jednaki rad i jednaki uvjeti za mušku i žensku radnu snagu. Usp. L. Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji...«, nav. dj. 123 Flora Tristan (1803-1844) svoje je stavove izložila u djelu L ’Union ouvriire (1843) koje je, sma­ tra E. Bom em an, »po jasnoći, viziji i prodornosti« jedino moguće usporediti s »Komunističkim manifestom«. Nav. pr. Arbeiterbewegung und Feminismus, ur. E m est Bom emann, Ullstein Materialien, Frankfurt, 1982, str. 18-19. 124 Još od Oktobarske revolucije (a form ulirana je i na Prvoj međunarodnoj konferenciji radnih žena održanoj u Moskvi 1920.), kao jedna od najvažnijih mjera za realizaciju revolucionarnih preobrazbi društva sm atra se kidanje prvenstva prim arnih veza i izlaženje žena iz domova, te njihovo uključivanje u ekonomiju. 125 Usp. M. Mackintosh, nav. dj., str. 9-10. 126 Temeljna je kontroverza proizvode li kućni poslovi neposredno višak vrijednosti, ili su samo »presudan« elem ent proizvodnje viška vrijednosti i kapitala. �E M ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 145 127 »Sva društva poznaju spolnu podjelu rada. To značida sunekizadaci alociranipretežno ili isključivo ženama, drugi muškarcima, dok neke moguizvršavatii žene i muškarci.Kadaseu društvu dešavaju ekonomske promjene, mijenja se priroda rada, kao i distribucija između muš­ karaca i žena.« Usp. M. Mackintosh, nav. dj., str. 1. Reproduktivni rad je zbog svoje posebno bliske povezanosti s područjima seksualnosti i reprodukcije ljudskog života, prema shvaćanju feministički orijentiranih autora/ica, presudan za razumijevanje same prirode patrijarhata, nav. dj., str. 9. 128 Usp. Mirjana Gjukić, »O privrednoj aktivnost žena Jugoslavije od 1918. do 1953.«, Ekonomski pregled, 12, 1954, str. 817. 129 M. Gjukić, nav. dj., str. 814-815. 130 M. Gjukić, nav. dj., str. 815. 131 Usp. M. Gjukić, nav. dj., str. 816. 132 Nav. pr. M. Gjukić, nav. dj., Tabela 3, str. 817. 133 M. Gjukić, nav. dj., str. 819. »U red takvih mjera spada i odredba prema kojoj učiteljica koja se uda za muškarca koji nije učitelj mora napustiti posao. Ukoliko se uda za učitelja, i ostane u službi, dobiva 50% plaće. Uredba o ličnim i porodičnim dodacima državnih službenika iz 1935. godine predviđala je oduzimanje dijela ličnog dohotka udatim ženama. Protiv ovih mjera Alijansa ženskih pokreta poduzimala je brojne, pa i međunarodne akcije (npr. u Komisiji za socijalna pitanja pri Društvu naroda), ali bez rezultata.« Nav. pr. Ljubinka Sirić-Bogetić, »Od­ luke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 19401942.«, Peta zemaljska konferencija KPJ, zbornik radova, IHRPH/Školska knjiga, Zagreb, 1972, str. 82-83. 134 Usp. veoma iscrpne analize koje su indikativne, iako se odnose samo na grad Zagreb: Mira Kolar-Dimitrijević, »Položaj i zarade radnih slojeva Zagreba 1918-1931. godine«, Radni slojevi Zagreba od 1918. do 1931., IHRPH, Zagreb, 1973, str. 183-377. 135 Usp. Dr. Saša Đuranović-Janda, Žena u radnom odnosu. Naprijed, Zagreb, 1960. 136 »Govor predsjednika ZA V N O H -a Vladimira Nazora«, Žene Hrvatske u narodnooslobodilaćkoj borbi, II, Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske, Zagreb, 1955, dokument 365, str. 76. 137 Josip Horvat, Preživjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943-1945, Sveučilišna naklada Liber/JAZU i dr. izdavači, Zagreb, 1989, str. 248. 138 Njihove analize »polaznih pozicija« žena u novom povijesnom trenutku moguće je sažeti u sli­ jedeće osnovne točke: 1) novostečena ravnopravnost žena; 2) žena kao politički subjekt; 3) obrazovanje žena; 4) žena radnica; 5) žena kao čimbenik socijalne politike; 6) žena kao majka. Usp. Lydia Sklevicky, »Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske: putovi integracije žena u novo društvo«, u: Oslobođenje Hrvatske 1945, IHRPH, Zagreb, 1986, str. 360-365. 139 Nav. pr. L. Sklevicky, nav. dj., str. 359. 140 Nav. pr. L Sklevicky, nav. dj., str. 365. 141 »Politički referat Anke Berus«, Žene Hrvatske u NOB, II, nav. dj., dokument 365, str. 87. 142 »Iz organizacionog referata Mace Gržetić«, Žene Hrvatske u NOB, II, nav. dj., dokument 365, str. 89. 143 Žena u društvu i privredi Jugoslavije. Statistički bilten br. 133, Savezni zavod za statistiku, Beo­ grad, 1959. >44 Usp. primjerice stav M. Gjukić, nav. dj., str. 820. kada komentira vjerodostojnost podataka o školskoj spremi: »Postojala je tendencija u popisu stanovništva 1948. godine, da se ’uljepšaju’ odgovori (zbog širokog zamaha borbe protiv nepismenosti), dok je popis 1953. protekao u pot­ puno mirnoj atmosferi, što je utjecalo i na realnost podataka.« :45 Mladen Friganović, Demografija. Stanovništvo svijeta, Školska knjiga, Zagreb, 1987, str. 75. ■46 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 75-78. 47 M. Friganović, nav. dj., 81. 48 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 84. 49 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 109. Kao primjer takvog područja autor navodi »naš Dinarski krš i druge patrijarhalne krajeve«. 50 Nav. pr. M. Friganović, nav. dj., str. 95. 51 Nav. pr. M. Friganović, nav. dj., str. 96. 52 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., tabela 8-3, str. 65. �146 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 153 »Općenito su za analizu stanovništva značajne ove strukture: biološka (dob i spol); ekonomski (gospodarske djelatnosti); socio-profesionalna (zvanje i zanimanje); obrazovna (školska spre­ ma); nacionalna (narodnost); religijska (vjeroispovijest); kultum o-etnička (posebnost baštine).. M. Friganović, nav. dj., str. 107-108. 154 M. Friganović, nav. dj., str. 109. Autor tu činjenicu objašnjava u najvećem dijelu kao »posljedici neravnomjernih gubitaka u drugom svjetskom ratu i narodnoj revoluciji«. 155 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 1, 7. 156 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-6, str. 18. 157 Vidi tablicu na str. 75. 158 Usp. Blaženka Despot, Žensko pitanje i socijalističkosamoupravljanje, Cekade, Zagreb, 1987 159 D. Bilandžić, Historija SFRJ, nav. dj.,str. 102-103. 160 Usp. V. Koštunica, K. Čavoški, Stranački pluralizam ili monizam,Institut društvenih nauka Beograd, 1983, str. 87-143. 161 D. Bilandžić, nav. dj., str. 105. 162 Isto, str. 105. 163 KPJ formalno nije imala pisanog programa poslije Vukovarskog. Isto, str. 110. 164 Isto, str. 110-111. 165 M arija Obradović, »Koncepcija narodne demokratije«, Oslobođenje Hrvatske 1945, nav. dj, str. 297. 166 Usp. Zdenko Radelić, »Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Hrvatske«, Časopis za suvremen povijest, 20, 1988, 1-2, str. 117 i 128. 167 O problem atičnom karakteru koalicije govori i ova ocjena koalicijskih partnera koju je jeseri 1945. izrekao Josip Broz Tito: » Ja ovu našu ’opoziciju’ ne nazivam opozicijom. Opozicija 1 jednoj državi ne slaže se s izvjesnim taktičkim stvarima, hoće nešto bolje, ona zauzima opoz cioni stav prem a režimu ili prem a vladi. Kod nas opozicija nije takva. Ona nije dala ni jedni ideju koja bi bila bolja od onoga što smo mi dali u programu Narodnog fronta. Ona uopšte: nema program a. To je onaj stari lager neprijatelja naroda koji vuku točak historije natrag, točak ih okreće oko sebe i, razumije se, smrviće ih.« Nav. pr. D. Bilandžić, nav. dj., str. 103. 168 Usp. Katarina Spehnjak, »Organizaciono-politički aspekti djelovanja Narodnog fronta u Slavo niji 1945-1951«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 11-2, str. 84; Z. Radelić, nav. dj., str 117 i 133. 169 Pri CK KPH postojale su i posebne komisije koje se se bavile radom pojedinih masovnih or ganizacija. Usp. npr. podatke o Sindikalnoj komisiji, isto, str. 132-134. 170 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 124. U slučaju Narodnog fronta posebni je problem bilo njegovo često »postavljanje s pozicija vlasti«, što će biti »jedan od uzroka opadanja članstva i gubljenja spontanosti i dobrovoljnosti u odazivu na akcije«. Usp. K. Spehnjak, nav. dj., str. 185. 171 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 134. U nastavku rada taj ću problem detaljno elaborirati na prim jeru organizacije žena. 172 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 133 i K. Spehnjak, nav. dj. str. 191. 173 Nem a dvojbi oko identifikacije državnog vodstva s rukovodstvom KPJ: »Globalni društveni si stem sa svojim podsistemima — političkim sistemom, privrednim sistemom itd. — bio je neodjeljiv monolit, organiziran na principu revolucionam o-dem okratske (sic!, L. S.) hijerarhije u ko­ jem se niži stupanj potpuno pokorava direktivi i odluci višeg stupnja. Na čelu globalnog sistema stoji Politbiro Centralnog kom iteta KPJ sastavljen od desetak ljudi. To je bio štab rata i revo­ lucije, a sada je upravljao cjelokupnim društvom i zemljom.« D. Bilandžić, nav. dj., 118. Ideo­ logiju KP »odnosno program revolucije« u cijelom poslijeratnom razdoblju posreduje Agitprop B. Kašić višeslojnu djelatnost Agitpropa centrira na dvije točke: 1) na ostvarenje neposrednoj akcionog program a okupljanjem na ideologijsko-mobilizacijaskoj platformi radi njegovog odje lovljenja; 2) u suglasju s pozicijom partije na vlasti, u nadležnosti Agitpropa je profiliranje i kontrola cjelokupne nadgradnje kao njegov implicitni razlog postojanja. Usp. Biljana Kašid »Uloga Agitpropa KPH u Slavoniji (1945-1950)«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2str. 173. 174 Usp. Vladimir Arzenšek, Struktura i pokret, Institut društvenih nauka, Beograd, 1984, str. 90. 175 Emile Durkheim, The Division o f Labor, Glencoe, III, Free Press, 1947, str. 28. Nav. pr. V Arzenšek, isto, str. 90. 176 V. Arzenšek, isto, str. 90-91. 177 Isto. str. 91. �EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA 147 Isto, str. 92. Isto, str. 92-93. Isto, str. 93. Franz Neumann, Demokratska i autoritarna država. Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Napri­ jed, Zagreb, 1974. 182 Leon Kojen je, diskutirajući o aplikativnosti Neumannovog shvaćanja totalitarizma, unio jednu ogradu kod petog faktora, smatrajući da ono Sto je karakteristično za svaki totalitarni režim »mogućnost terora pre nego sam teror«. Strah od represije, dakle, više nego njezino masovno provođenje, stvara »kulturu straha«, a iz građana posluSne podanike. Liberalizam i socijalizam. (Liberalne i socijalističke ideje i pokreti na tlu Jugoslavije), ur. Dragoljub Mićunović, Centar za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1984, str. 96-97. 183 F. Neumann, nav. dj., str. 208. Pored ovih mjera kontrole nad društvom, Neumann navodi još i princip vođe, te pretvaranje kulture u propagandu, a kulturnih vrijednosti u robe. 184 D. Bilandžić, nav. dj., str. 135. 185 Isto, str. 116. 186 Usp. FC Spehnjak, »Narodni front Jugoslavije (SSRNj — razvoj, programsko-teorijske osnove i procesi u društvenoj praksi 1945 — 1983)«, Povijesni prilozi, 1984, 3(1), str. 36 i 39. 187 M. Obradović, nav. dj., str. 295. 188 Usp. Karen S. Cook, »Network Structures from an Exchange Perspective«, Social Structure and Network Analysis, nav. dj., str. 182. 189 V. Katunarić, nav. dj., str. 58. 190 M. Bloch, »Une ćtude rćgionale: gćographie ou histoire?«, Annales d'histoire čconomique et sociale, 6, 1934, 81; nav. pr., T. Skocpol, nav. dj., str. 383. 191 Arhivski fond KZDAŽH sadrži sve smjernice i obostranu komunikaciju (republička — savezna razina), te zapisnike saveznih sjednica i kongresa. 192 Bonnie H. Erickson, »Networks, Ideologies and Belief Systems«, Social Structure and Network Analysis, nav. dj., str. 163. 193 »Referat drugarice Anke Berus: O radnim zadacima žena Hrvatske«, AIHRPH, KZDAŽH, 1945. Napominjem da ova signatura (1945.) ne odgovara datumu stvarnog nastanka referata (isti je slučaj s referatom M. Vranešević), što je vidljivo iz drugih dokumenata, već da su oba održana na Plenumu CO AFŽ (Beograd, 24.-25. 2. 1946). 194 AIHRPH, CK SKH, 23. 10. 1945. 195 Isto. Argumentacija u prilog ženskog antifašističkog pokreta kao čimbenika pridobivanja (ne samo) ženskih masa pokazuje upadljive sličnosti s već navedenom tvrdnjom: »In der Politik braucht man die Unterstiitzung der Frauen, die M&ruier folgen einem von allein«; usp. bilješku 89. 196 »Zaključci Plenarnog sastanka Centralnog odbora Antifašističkog fronta žena Jugoslavije«, AIHRPH, KZDAŽH, 24. -25. 2. 1946. 197 U AFŽr-u Hrvatske postojao je 1946. godine slijedeći raspored lokalnih odbora: broj seoskih odbora je nespecificiran; 22 gradska (sa 6 rajonskih odbora u Zagrebu) i 94 kotarska odbora (NR Hrvatska bez Istre); 10 okružnih odbora i 2 oblasna odbora. GO AFŽH sastojao se od plenuma (115 članica) i sekretarijata (9 članica). Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, AIHRPH, KZDAŽH, 8. 2. 1946. I ovo je jedan od mnogobrojnih krivo signiranih arhivskih dokumenata. Prema događajima koji se u njemu spominju zaključujem da je nastao poslije svib­ nja 1947. 178 179 180 181 198 »Zaključci sa sastanka Glavnog odbora A F Ž -a Hrvatske koji je održan 13. i 14. 4.«, AIHRPH, KZDAŽH, 13.-14. 4. 1946. 199 Usp. dopis Okružnog odbora A F Ž-a Bjelovar G O -u kojemu prilažu 50.000 din. koje su skupili »u akciji po jedan dinar. U akciji je obuhvaćeno 16 do 17 hiljada žena. U gradu smo obuhvatili skoro sve žene, dok to na selu ide mnogo teže«. AIHRPH, KZDAŽH, 2. 4. 1946. 200 AIHRPH, KZDAŽH, 12. 2. 1946. 201 AIHRPH, KZDAŽH, 1947. 202 »Referat drugarice Milke Vranešević: O formama Antifašističke fronte žena i oblicima organi­ zacije AFŽ-a«, AIHRPH, KZDAŽH, 1945. 203 »Referat drugarice Anke Berus (...)«, AIHRPH, KZDAŽH, 1945. 204 Različita uputstva na različite načine propisuju format i čestinu izvještavanja. U jednom od takvih uputstava iz 1945. godine moguće je naći i propisane 23 tačke po kojima treba referirati. �148 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 205 U ovom su razdoblju osnovane još i socijalno-zdravstvena, te privredna sekcija. 206 »Organizacija rada kulturno-prosvetne sekcije«; »Uputstva za rad u organiziranju propagandne sekcije pri Okružnim odborim a A FŽ-a«, A IH RPH , K ZDA ŽH, 1946. 207 Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, isto. 208 »Kako ćemo pokrenuti i učvrstiti rad Antifašističke fronte žena«, AIH RPH , KZDA ŽH, 1.1947. 209 »Izvještaj o radu A F Ž -a kotar Vinkovci«, A IH R PH , KZDA ŽH, 16. 5. 1946. 210 »Organizacioni referat« (Stanić Bojana, Slavonski Brod), A IH RPH , KZDA ŽH, 27. 4. 1946. 211 Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, isto. 212 »Rad i zadatak Antifašističkog fronta žena od prvog kongresa do prvog plenuma«, AIHRPH KZD A ŽH , 1946. 213 Isto. 214 Svi Okružni odbori A F Z imali su profesionalne tajnice koje je plaćao NF. I kotarski su odbori u većini imali tajnice, no one su kao službenice N F -a imale više »odgovornih« dužnosti, taki da su zanemarivale rad u A FŽ smatrajući ga »manje važnim«. Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, isto. 215 A IH R PH , K Z D A ŽH , 1947. 216 »Plenum Glavnog odbora A F Ž -a za Hrvatsku«, A IH R PH , KZD A ŽH , 15. 5. 1947. 217 A IH R PH , K Z D A ŽH , 1947. 218 »Završna reč na Plenumu Glavnog odbora A FŽ^a Hrvatske«, A IH R PH , KZDAŽH, 15.5 1947. 219 Zakon je prihvatila Narodna skupština na zasjedanju 26. 4. 1947. Osnovni zadaci petogodišnjeg plana (koji je trebao biti proveden uz tehničku pomoć sovjetskih stručnjaka) bila je likvidacija privredne i tehničke zaostalosti zemlje, podizanje i učvršćenje privredne i obram bene snage, ti socijalističkog sektora privrede. Krajnji cilj bilo je, dakako, »podizanje općeg blagostanja radnO. ljudi«. Plan je zacrtao povećanje industrijske proizvodnje za pet puta, a u Hrvatskoj industrijska je proizvodnja imala biti povećana za 452% u odnosu na 1939. godinu. M. Sentić, S. Sigetlija. M. Potočki, Kronologija S K J 1919-1969, Stvarnost, Zagreb, 1970, str. 188-189. 220 D. Bilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 140-141. 221 Isto, str. 143. 222 Isto, str. 144. 223 Isto, str. 144. 224 Usp. »Stanje u organizaciji A F Ž -a i prijedlozi za učvršćenje organizacije«, AIHRPH, K Z D A ŽH , 1948. 225 Isto. 226 »Nedostaci i greške organizacije Antifašističkog fronta žena i nepravilan odnos nekih organi­ zacija N arodnog fronta i organa vlasti prem a AFŽ«, A IH R PH , K ZD A ŽH , 1948. 227 Isto. 228 Zaključci Druge sjednice Izvršnog odbora A F Ž Jugoslavije po organizacionim pitanjima, C0 A F Ž Jugoslavije, Beograd, 6. 4. 1948, 1-2. 229 Isto, str. 3. 230 Isto, str. 4. 231 Isto, str. 8. 232 Isto, str. 10. 233 Isto, str. 11. 234 Zaključci Sekretarijata Glavnog odbora u vezi zaključaka seminara održanog pri Centralnom odboru sa rukovodiocima org. sekcije, A IH R PH , K ZD A ŽH , 29. 2. 1948. 235 Uputstva Glavnim, sreskim i gradskim odborima A F Ž -a o vođenju evidencije i statistike, CO AFZ Jugoslavije, 1948. Ova elaborirana uputstva, koja dolaze s najvišeg mjesta u organizaciji, razli­ kuju se po odlučnom tonu i karakteru od zahtjeva za slanjem izvještaja u prethodnom periodu koji, sudeći barem po količini arhivskih dokum enata, nisu naišli na očekivani odaziv. 236 III. plenarni sastanak Antifašističke fronte žena Hrvatske, G O A FZH , 1948,12-13. Taj je sastanak održan u Zagrebu 29. 2. 1948. 237 Usp. Bonnie H. Erickson, »Networks, Ideologies and Belief Systems«, Social Structure and Net­ work Analysis, nav. dj., str. 170. 238 Isto, 55-57. U godišnjem izvještaju G O A F ŽH konstatira se uspješno premašenje tog plana: u N F je u NR Hrvatskoj učlanjeno 83, 7% od ukupnog broja žena glasača. One, pak, koje su �EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA 149 odbijale učlanjenje, činile su to s obrazloženjem da učlanjenje u NF znači učlanjenje u KPJ (koje su, očigledno, smatrale neprihvatljivim). Ovaj, naizgled skroman podatak, govori o zdravoj rasudnoj moći tzv. »običnih« žena koje proniču mehanizme društvene regulacije i integracije bolje od mnogih povjesničara. Usp. »Godišnji izvještaj o radu Glavnog odbora i organizacije AFŽ-a u Hrvatskoj«, AIHRPH, KZDAŽH, 1948. 239 Isto, str. 15. 240 Isto, str. 46. 241 Isto, str. 41-42. Plan za ostvarenje ovog zadatka bio je tom prilikom razdijeljen na slijedeće točke: »1) Briga o trudnoj majci i djetetu do 3 godine; 2) Odgoj djece i pružanje pomoći majci kao odgajatelju; 3) Upoznavanje žena sa zakonima i uredbama koje izdaje naša nar. vlast u brizi za majku i dijete i borba za njihovo pravilno sprovodenje u život i 4) Briga o djeci koja su pod zaštitom države.« 242 Upute za rad sekretarijata i sekcija kotarskih i gradskih odbora AFŽr-a, AIHRPH, KZDAŽH. 15. 5. 1948. 243 Uputstva za pisanje godišnjih izvještaja 1949. godine, AIHRPH, KZDAŽH, 24. 12. 1949. 244 Isto. 245 Upute za rad sekretarijata i sekcija kotarskih i gradskih odbora A FŽ-a, AIHRPH, KZDAŽH, 15. 5. 1948. 246 Soka Krajačić, referat na IV. Plenumu GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. 247 Vida Tomšič, referat na IV. Plenumu GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. 248 Isto. 249 Usp. K. Spehnjak, »Organizaciono-politički aspekti djelovanja narodnog fronta... .«, nav. dj., str. 185. Bilo je predviđeno da članovi sekretarijata sudjeluju u slijedećim komisijama Saveznog odbora NF kao aktivni članovi: organizacionoj komisiji, komisijama za narodnu inspekciju, za takmičenja, za radne brigade, za zdravstvena i socijalna pitanja. 250 »Statut Antifašističke fronte žena«, 8. mart, GO AFŽH, Zagreb, 1948, str. 135. 251 »Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ-a Jugoslavije /16. i 17. decembra 1948. /«, AIHRPH, KZDAŽH, 16-17. 12. 1948. 252 Za najtemeljitiju analizu međunarodne konstelacije sukoba sa Staljinom/SSSR-om/zemljama IB-a i njezinih korijena u kontinuitetu frakcijskih borbi unutar jugoslavenskog komunističkog pokreta, usp. Ivo Danac, With Stalin Against Tito. Cominformist Splits in Yugoslav Communism, Cornell Univestiy Press, Ithaca and London, 1988. 253 »U jugoslavenskoj Partiji ne osjeća se duh politike klasne borbe. Porast kapitalističkih eleme­ nata u selu a i u gradu ide punim korakom, a rukovodstvo Partije ne poduzima mjere da bi ograničilo kapitalističke elemente.« Nav. pr. D. Đilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 155. Iako su ti argumenti posve proizvoljni a, kako uvjerljivo dokazuje Danac, linija KPJ još od rata bila mnogo radikalnija od linije SKP(b), u djelatnom demantiranju Staljinovih optužbi KPJ sli­ jedi njihovu argumentaciju. 254 D. Bilandžić, Historija SFRJ... ., nav. dj., str. 161. 255 Isto. I broj profesonalnog kadra u A F Ž-a je slijedio taj trend. Za rad GO AFŽH predviđeno je potrebnih 45 drugarica, oblasni odbori trebaju imati 6 profesionalki, dok je u kotarskim i gradskim odborima potrebna jedna. »Analiza stanja profesionalnog kadra AFŽ-a Hrvatske«, AIHRPH, KZDAŽH, 1949. 256 D. Bilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 161. 257 Istraživanja procesa kolektivizacije pokazala su da je »najveći dio seljaka ušao u SRZ [seljačke radne zadruge], prvo pod jačim ili slabijim ekonomskim, političkim i psihološkim pritiskom i, drugo, zahvaljujući partijskoj disciplini i utjecaju stotine hiljada mladića i djevojaka, sinova i kćeri seljaka koji su kao i u ’revoluciji’ prvi odlazili onamo kamo je Partija odredila«. Poznata je i cijena tog procesa — u ljudskoj energiji i materijalnim sredstvima koja su se prelijevala preko budžeta iz preostale poljoprivrede seljaka i industrije. Neminovnoj propasti projekta »so­ cijalističke preobrazbe sela« doprinijela je i minimalna motivacija za unapređenje SRZ. Nav. pr. D. Bilandžić, isto, str. 161. £58 »Koje zadatke postavlja Peti kongres KPJ pred organizaciju AFŽ«, iz materijala IV. plenuma GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. £59 »Ali pošto vi znate da se i na brdo ne ide direktno, već se ide naokolo, pa malo dole, pa opet gore, mi ne možemo udariti taj put direktno na vrh naše socijalističke izgradnje, mislim ni ad­ ministrativno nikako, već prosto moramo znati da taj vrh treba da dosižemo, a da je najkraći �150 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 K O N JI, ŽE N E , R A TO V I put onaj koji ide mimo svih provala da ne upadnemo negdje u ćor-sokak iz koga ne možemo da se izvučemo, ako ne budemo išli naokolo.« »Referat drugarice Vide Tomšič održan dne 23 m arta 1949. godine«, AIH RPH , K ZDA ŽH, 23. 3. 1949. Isto. Nije nepoznato da su te prijetnje doista i realizirane. Na III. plenumu CK KPJ u prosincu 1949. godine Vladimir Bakarić je izvijestio da je samo u Slavoniji ubijeno pedeset seljaka pri njihovom otporu otkupu. Nav. pr. I. Banac, With Stalin Against Tito..., nav. dj., str. 135. No bilo je i žena koje su pružale otpor. A FŽ ih paternalistički (matemalistički?) tretira kao »sredstvo neprijatelja u radu protiv SRZ«. Neke od njih po selima agitiraju protiv SRZ, dok im druge »nasjedaju«, negdje se bune protiv »unošenja stoke u SRZ«, dok su ponegdje »organizirale otpor« (ne kaže se na koji način). No u izvještajima A FZ ističu se i suprotni primjeri uspješno razvijene »zadružne svijesti« kod žena. Krunski dokaz koji se spominje u gotovo svakom izv­ ještaju je »srez Udbina« gdje je već 88% žena ušlo u SRZ. Primjer bi doista bio uvjerljiv kada ne bismo znali kakve su mogućnosti poljoprivrede u tom siromašnom oporom i krševitom kraju! Usp. »Referat drugarice Vide Tomšič na III. plenumu CO A F Ž -a 4. i 5. juna 1949«, AIHRPH, KZD A ŽH , 4-5. 6. 1949. »Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ^a Jugoslavije /16. i 17. decem bra 1948. /«, A IH R PH , KZDA ŽH, 16. 12. 1948. »Koje zadatke postavlja Peti kongres KPJ pred organizaciju AFZ«, iz materijala IV. plenuma G O A FŽH , A IH R PH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948. Banac, uz sve ograde, izvodi precizan broj partijaca uhapšenih, osuđenih i isključenih iz KPJ pod zajedničkim nazivnikom »ibeovaca«. I. Banac, With Stalin Against Tito..., nav. dj., str. 149. U prilog tome govori i činjenica da je od sredine 1948. do sredine 1950. godine partijsko član­ stvo uvećano za 63%. Usp. I. Banac, isto, 140 i D. Bilandžić, isto, str. 178. Usp. R eferat Vide Tomšič, predsjednice CO A F Ž Jugoslavije, 10. 10. 1948, AIHRPH, K ZD A ŽH , IV. plenum G O AFŽH, 10. 10. 1948. »Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ^a Jugoslavije /16. i 17. decem bra 1948. /«, A IH R PH , K ZDA ŽH, 16.12.1948. Pažljivom čitatelju sigurno nije promakla stalna praksa pisanja opće imenice »partija« velikim slovom, čime se vjerojatno željelo parafra­ zirati biblijsko načelo m onoteizma (»Nemaj drugih partij§ osim mene!«). Sličnu je transforma­ ciju (ali u obratnom smjeru) doživjela u tom razdoblju imenica »bog«, jer kada je pisana malim slovom gubi monoteistički karakter i ekskluzivnost (»Nemaj drugih bogova osim mene!«). M aterijal IV. plenuma G O A FŽH , A IH R PH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948. Čak i aktivi, iako se neprekidno ističe kako su inicijative žena dobrodošle, nisu bili posve slo­ bodni način udruživanja. »Inicjative« su morale biti prihvaćene od viših instanci. «... na A F Ž ne smemo gledati kao na takvu čvrstu organizaciju gde je osnovna važnost verti­ kalna veza, veza Centralnog odbora sa Glavnim odborima, ovih sa sreskim i osnovnim organi­ zacijama, pa da tu dolazi svaka direktiva i da se tek onda sprovodi. Naša organizacija je orga­ nizaciona forma naše P artije....«. »Referat drugarice Vide Tomšič održan dne. 23. marta 1949. g.«, A IH R PH , KZD A ŽH , 23. 3. 1949. M ara Naceva je u diskusiji na IV. plenumu GO A FŽH iznijela podatak kako je »u jednom otsjeku« (vjerojatno sektoru AFŽ, op. L. S.) otkriveno 150 takvih slučajeva. AIHRPH, KZD A ŽH , 10. 10. 1948. V. Tomšič, A IH RPH , KZD A ŽH , 10. 10. 1948. »(...) izvesne žene u Beogradu kažu za konferencije A F Ž -a da se tamo dobije samo četka i kofa, — ništa drugo sem jedne radinosti u vidu dobrovoljnih radova, onda o tome treba raz­ misliti«; žene ne osjećaju da im A F Ž daje pomoć i podršku, već »da je organizacija nešto gde one samo treba da daju (...)«; iz diskusija na IV. plenumu G O A F Z H, A IH RPH , KZDAŽH, 10. 10. 1948. 273 Usp. Nicos Poulantzas, Država, vlast, socijalizam, Globus, Zagreb, 1981, 29. 274 »(„.) odvajati [će se] izvjesna pitanja koja leže u ženama, i koja su u tom smislu ženska, pošto ih mi rješavamo, ali ćemo uzeti na sebe sigurno na izvjesnom terenu svakojaka pitanja. Uzet ćemo pitanje higijene stanova i smrtnosti djece, uzet ćemo pitanje suzbijanja bolesti, epidemije malarije, sifilisa (sic!) i drugih.« V. Tomšič, A IH RPH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948. »Svi ti zadaci su na opštoj liniji mobilizacje masa u izgradnji socijalizma, na liniji njihovog vaspitanja za iz­ gradnju socijalizma, znači u sklopu zadataka koji se danas postavljaju pred Partiju i Front. Ti zadaci su specifični po načinu obrade pitanja. Kada mi kažemo da Front ima zadatak vaspitanja narodnih masa u duhu socijalizma mi govorimo o vaspitanju Žena u duhu socijalizma, mi go* �E M ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA 15 1 vorimo o tome pitanju sa stanovišta žena. Mi računamo na zaostalost žena.« V. Tomšič, 17. 12, 1948. 275 Povodom pedesete obljetnice tiskanja knjige Angele Vode Žena v današnji družbi (1934.) objav­ ljen je s njom intervju u kojemu ova bivša logorašica iz Ravensbriicka govori o procesu u ko­ jemu je osuđena na 20 godina robije s prisilnim radom i gubitkom političkih prava na daljnjih 5 godina. Nakon 6 godina provedenih u zatvoru bila je oslobođena, ali do 1983, kada je voder ovaj razgovor, još nije bila rehabilitirana. Frančiščka Đuttolo, »O inteligenci i intelektualcih, Pogovor z Angelo Vodetovo«, Nova revija, III, 1984, 24-25, str. 2788 — 2791. 276 Usp. »Referat Soke Krajačić na IV. plenumu GO AFŽH«, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. 277 Vidi Tomšič je, pored Ivana Gošnjaka i Blagoja Neškovića, povjerena ta povjerljiva i odgovorna dužnost. I. Danac, With Stalin Against Tito, nav. dj., str. 119. 278 Usp. »Rezolucija Plenuma Glavnog odbora Hrvatske protiv klevetničke besprincipijelne kam­ panje, koja se vodi protiv naše zemlje«, AIHRPH, KZDAŽH, 1948. Na II. kongresu AFŽH svaka je referentica i svaka sudionica u diskusiji dala svoj prilog kritici IĐ-a koja je takodei unesena u »Rezoluciju o narednim zadacima Antifašističke fronte žena« u kojoj se, pored osta­ loga, kaže: »Uspješna borba za izgradnju socijalizma u našoj zemlji zasnovana na principima marksizma-Ienjinizma od ogromnog je značaja ne samo za narod Jugoslavije, nego i za međuna­ rodni radnički pokret. Ni bjesomučna kampanja informbiroovskih kleveta uperenih na svrgava­ nje našeg partijskog rukovodstva, ni neprijateljsko zlobno ometanje naše socijalističke izgradnje od strane CK SKP/b/ i rukovodstava zemalja Informbiroa nemogu naše narode odvratiti od pravilnog puta kojim nas vodi naša slavna komunistička Partija, pod mudrim rukovodstvom CK KPJ na čelu sa drugom Titom.« AIH RPH, KZDAŽH, 10. 7. 1949. 279 Razmatrajući Althusserovu pretpostavku države koja djeluje i funkcionira samo s pomoću re­ presije i ideološkog zatupljivanja, N. Poulantzas zaključuje: »To u stanovitom smislu znači da efikasnost države počiva na onome što država zabranjuje, isključuje, sprečava; ili na onome što laže, sakriva, prikriva ili uvjerava (...)«. Usp. N. Poulantzas, Država, vlast, socijalizam, nav. dj., str. 27. 280 Soka Krajačić, IV. plenum GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. 281 Vida Tomšič, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948. 282 Usp. D. Šilandžić, isto, str. 171-175. 283 Usp. Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora AFŽ Hrvatske, AIHRPH, KZDAŽH, 2. 2. 1950., te dokument veoma sličnog sadržaja koji je pogrešno datiran AIHRPH, KZDAŽH, 1948, no iz njegovog sadržaja proizlazi da je nastao približno u isto vrijeme (spominje se sastanak IO NF 23. 1. 1950!!!). 284 AIHRPH, KZDAŽH, 1948. 285 AIHRPH, KZDAŽH, 1948. 286 Na izbore u Crnoj Gori izašlo je 99% žena, u Bosni i Hercegovini 98%, u Hrvatskoj 81, 83% (za Sloveniju i Srbiju podaci su bili nepotpuni). Nav. pr. AIHRPH, KZDAŽH, 1948. Napadno povećanje broja žena u mjesnim narodnim odborima (uz istovremeni pad njihova učešća na višim hijerarhijskim razinama) moguće je tumačiti na dva načina. Jedan je opadanje društvene moći narodnih odbora. Naime, Zakon o narodnim odborima izglasan 28. 5. 1949. trebao je poslužiti dokidanju »birokratsko-centralističkih tendencija koje su težile da upravu narodnih odbora pretvore u ekspozituru aparata centralnih organa vlasti« (nav. pr. D. Bilandžić, isto, 174). Drugi je funkcioniranje zakona povećane disproporcije (law o f increasing disproportion) koji ukazuje da porastom hijerarhijske razine vlasti opada participacija žena. Usp. Sharon L. Wolchik, »Ideology and Equality: The Status of Women in Eastern and Western Europe«, Comparative Political Studies, 13, 1981, 4, str. 458. 287 AIHRPH, KZDAŽH, 2. 2. 1950. 288 U odnosu na 1948. garantirana je opskrba povećana za 5, 2% krušarica, 8, 1% masnoća, 100, 4% mesa, 33% šećera, 35, 8% tekstila, 75% drva, više obuće... »Sve to dokazuje da naša Partija i narodna vlast posvećuje naročitu pažnju pitanju poboljšanja životnog standarda naših trudbe­ nika«. Isto. 289 Broj žena u proizvodnji 1947. porastao je 45% u odnosu na 1945, a 1949. za 47% u odnosu na 1947. Te su godine u NRH 4393 žene stekle naslov udarnice. Isto. 250 Prema podacima od 15. 11. 1949. u SRZ su bile uključene 75. 172 žene (54%). Isto. �152 K O N JI, Ž E N E , R A TO V I 291 U tom je trenutku u N R H radilo 53 dječjih jaslica (1.678 djece), 105 vrtića (5.183 djece), 54 dječjih socijalnih ustanova (4.427 djece), a 567 dječjih kuhinja raspodjeljivalo je 101.500 obroka iz M eđunarodnog dječjeg fonda. Isto. 292 Zapisnik sa sastanka tajnica i predsjednica oblasnih odbora A F Ž -a, 3. 1. 1950, AIHRPH KZD A ŽH , 3. 1. 1950. (podv. L. S.). 293 Tek koji mjesec prije toga na sastanku Izvršnog odbora A FŽ Hrvatske Anka Berus je katego­ rički tvrdila: »Smatram drugarice da danas u 1950. godini mi ne samo da možemo nego i tre­ bamo svuda postaviti odbore AFŽ.« Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora A FŽ Hrvatske A IH R PH , K ZDA ŽH, 2. 2. 1950. 294 Sednica Izvršnog odbora A FŽ Jugoslavije (stenografske beleške), A IH RPH, KZDAŽH, 1951. I u slučaju ovog dokum enta radi se o neispravnom datiranju, što je odmah zamjetljivo, jer je već iz dnevnog reda vidljivo da se sastanak održao prije III. kongresa A FŽ (28-29. 10.1950.). 295 Zapisnik sa sastanka tajnica i predsjednica oblasnih odbora A F Ž -a 3. 1. 1950, AIHRPH, K ZD A ŽH , 3. 1. 1950. 296 Pribilješke sa sastanka tajnica, rukovodioca sekcije »Majka i dete« i istorijskog odelenja iz Re­ publika u CO A F Ž Jugoslavije«, A IH R PH , KZDA ŽH, 10. i 11. 4. 1950. 297 »Svim kotarskim i gradskim odborim a AFŽ«, A IH RPH , KZD A ŽH , 12. 6. 1950. * Ovdje se rukopis prekida. Ostale su tek natuknice za nastavak koje ovdje također objavljujemo (primj. D. R. A.): + kontradikcije: 1/ KP kao izvor direktiva za A F Ž vs. lični interesi članica (dakle društvo — pojedinac); 2/ odvajanje KP od države/vlasti (porast br. članova KP, postaje masovan partija, usp. Bil. 178) = mijenja se diskurs, ali ne i m etoda (društv. matrica, KP je m reža koja prekriva/prožima sve druge društv. mreže) — pismo CK KPJ — legitimira promjene — da li ih nalaže jer se žene ne drže planova? Di­ sperzija vlasti? (usp. Bilandžić) Problemi s reorg: — ukidanje profesion. — kartice — brojni otkazi, O TPO R I — rad u okviru N F nitko ne pokreće, Štoviše, guši ga se — 26. 9. 50. VT kompromis — oksimoronski model — 1951-53. opadanje općenite društv. vidljivosti žena — da li je ono u funkciji smanjenja kom petencija/aktivnosti AFŽ? �OD ANTROPOLOGIJE ŽENE DO POLITIČKE ANTROPOLOGIJE ��4 Nužnost "ženske perspektive" u etnologiji Ne jednom do danas povijest je pokazala da se riječ »žena«, izdvojena iz neupitnog poretka očiglednoga, podudara s riječju kriza. »Žensko pi­ tanje«, »ženska prava«, »ženski problem«, ma koju sintagmu da podasti­ re određeni diskurs, ona se javlja u suton neke krize. Zbog toga ću i ovo dovođenje žena i etnologije u vezu započeti naznakama krize etnologije koja izbija potkraj šezdesetih godina.1 Od svog konstituiranja kao znanost, etnologija je usmjerena na pro­ učavanje »drugih«, udaljenih, tzv. primitivnih kultura. I kada je riječ o izvanevropskoj, ali i evropskoj etnologiji, bez razlike u prostornoj distan­ ci, nedvojbena je distanca dviju kultura: one koja postavlja pitanja nasu­ prot onoj koja je predmet znanstvenog interesa. U oba slučaja onaj koji promatra, tumači, intervenira i konceptualizira kulturu i društvo različito od njegova, nije pripadnik te kulture. No, u slučaju izvanevropske etno­ logije takav je pristup bio moguć u jednom ograničenom povijesnom raz­ doblju — periodu prevlasti razvijenog Zapada nad »nijemim«, porob­ ljenim i neosviješćenim kulturama drugačijeg lika. Ono što je, uz ostalo, suočilo etnologiju s vlastitim ograničenjima, bilo je rezultat fundamen­ talnih procesa emancipacije »primitivnih« društava, zbog čega je nužnost radikalnog preispitivanja etnologijske tradicije imala burne i izvanznanstvene odjeke. Sprega etnologije i kolonizatorske politike može se pratiti i posred­ stvom dominantnih teorijskih orijentacija još od unilineamog evolucionizma devetnaestog stoljeća koji podastire sliku »divljaka« u vrijeme najizrazitije kolonijalne ekspanzije i na taj je način i »teorijski« pravda. Et­ nologija stoga nije, kako je jednom ustvrdio Claude Lćvi-Strauss, »ne­ čista savjest Zapada«, već je više plod »vjere u vlastitu superiornost« (J. �156 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I Copans). Predmet proučavanja postaje ideološki proizvod na taj način što »primitivnost« (sa svim zamislivim konotacijama) tih društava kon­ struira i formulira sa stanovišta onih interesa koji su izvanjski i tuđi pro­ učavanoj zajednici. »Empirijsko područje etnologije proizvod je političke i ekonomske povijesti koja integrira različita društva unutar materijalne i intelektualne orbite Zapada«2, naglašava francuski etnolog Jean Co­ pans. Razlike između zapadnih i »primitivnih« zajednica ne smatraju se posljedicom historijskih razlika (nejednak razvitak), nego se uzimaju za specifična i nesvodljiva obilježja same njihove prirode. Uzmimo, primje­ rice, onu različitost koja inzistira na historičnosti zapadnih društava i nehistoričnosti društava koje proučava etnologija. »Da su domoroci pro­ učavali sami sebe, reklo bi se da se bave poviješću ili filologijom, a ne etnologijom«, zaključuje Levi-Strauss. Kada je u jednom trenutku spomenuta sprega znanosti i organiziranog političkog nasilja postala odveć kompromitantna (npr. skandal oko pro­ jekta Camelot, izravno sudjelovanje etnologa u špijunaži, itd.)3, valjalo se suočiti s proturječjima, do tada latentno prisutnima, koja su se očito­ vala na dva plana: 1) na planu implikacija djelatnosti etnologije, tj. nje­ zine identifikacije s kolonijalističkom praksom i pogledom na svijet; 2) unutar same discipline, tj. propusta da se pojme i prihvate granice i ka­ rakter vlastite djelatnosti. Naime, epistemološki gledano, etnološke spoznaje nose u sebi crte »znanstvenog kolonijalizma«, u kome se »težište stjecanja znanja o od­ ređenom narodu smješta izvan njega« (J. Galtung)4. Na taj je način i etnolog — »domorodac« žrtva istog odnosa moći i nejednakosti, jer sliku 0 svojoj sredini usvaja iz druge, »kompetentnije« ruke, tj. onako kako je viđena, formulirana i uobličena od strane »došljaka« s pomoću njegova kategorijalnog aparata. Oba ova plana možemo smatrati izdancima proturječja, utkanih u te­ melj čitave tradicije znanosti i njezina »objektivizma«. Iako se demistifi­ kacija pojma znanstvene objektivnosti javlja i prije u vidu radikalne sum­ nje u sklopu drugih društvenih znanosti (T. Kuhn, C. W. Mills, T. R oszak 1 dr.), taj je problem složeniji kada je riječ o etnologiji. Utjecaj društve­ nog, političkog i ekonomskog položaja istraživača na izbor pristupa, po­ dataka i njihovu interpretaciju još više se pojačava činjenicom da osim klasnih i ideoloških razlika postoji gust splet kulturnih karakteristika ko­ je istraživača odvajaju od predmeta proučavanja. Ograničenost »pogleda izvana«, kao nosioca znanstvene objektivnosti, nametnula je potrebu uvođenja novih metodoloških pretpostavki — mnogodimenzionalnost poimanja zbilje nameće zamjenjivanje pojma jedino važećega, objektiv­ �N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE 157 nog znanja p ojm om znan ja dobivenog na tem elju o d ređ en e perspektive gledanja. P rih vaćan je stava da je znanje nužno p arcijaln o , te d a zah v aća stvarnost s p oseb ne egzistencijaln e pozicije p ro m a tra ča , o m o g u ćit će , ako se jed an aspekt više n e predstavlja kao to talitet, nove i objektivnije spoznaje. Potpu no razob ličavanje p red o d žb e o etnologiji kao nep ristranoj i n e ­ zavisnoj disciplini i kritika njezina političkog savezništva (bilo kolonijal­ nog, kao što je to u slučaju izvanevropske etn o lo gije, bilo klasnoga, u slučaju evropske) dovela je do sp ozn aje d a znan stvena d jelatn o st, želi li djelovati u skladu s in teresim a i istinskim p o tre b a m a ljudi koje p ro u čav a, a ne prom icati isključivo o so b n e i p ro fesion aln e in terese discipline i nje­ zinih poslenika, nužno m o ra p o stati an g ažiran a disciplina, svjesna i izvanznanstvenih im plikacija svog djelovanja. Međutim, kritika etnoloških paradigmi, koje su podržavale nejedna­ kost između razvijenih i nerazvijenih, ne ostaje samo na tim općim, na­ cionalnim relacijama. Već u jeku najžešćih rasprava o granicama etno­ loškoga pristupa javlja se svijest o tome da tradicija proučavanja nekih društvenih skupina (obično marginalnih, kao što su žene, omladina, obo­ jeni, manjine), i u industrijskim zemljama i u zemljama u razvoju (done­ davno privilegiranom »terenu« etnoloških istraživanja), sadrži sve ele­ mente kolonijalističkog pristupa. Specifična problematizacija žene i nje­ zine djelatnosti u sklopu etnologije, izlazak iz posebne vrste »nevidlji­ vosti« žene u znanosti, pa i u etnologiji, dobila je svoj najjači poticaj za oslobođenje žena, koji su sveobuhvatno pristupili preispitivanju i »ras­ krinkavanju« tradicionalnih predodžbi o ženi i njezinu položaju, odnosu spolova, njihovoj podjeli rada i karakteru ženskosti i muškosti u pojedi­ nim društvima. Taj pokret, koji u akademskom svijetu doživljava svoj pu­ ni procvat početkom sedamdesetih godina, »senzibilizirao« je znanstve­ nike (prije svega žene) da na novi, dekolonizirani način pristupe prouča­ vanju žena kao marginalne društvene skupine, koja tvori polovicu čo­ vječanstva. Kritika neadekvatnog pristupa ženi u sklopu etnologije dio je šire kritike postojećeg seksizma u znanostima, kako prirodnima, tako i društvenima, koji prepoznaje, označava, smatra valjanima, interpretira »interese i djelatnosti muškaraca u društvu koje se razlikuje i dijeli po spolu« (Ann Oakley)5 i u kome je kategorija spola i problem njegove socijalne konstrukcije posve zanemarena u društvenim znanostima, ili je Tak puna predrasuda o »vječnim« obilježjima i sklonostima spolova. Sažet ću ovdje osnovne točke kritike etnologije, primijenjene na priJtup proučavanju žene. �158 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I 1. Žena je u vlastitoj, kao i u ostalim kulturama, onaj »drugi«. Njezino je određenje uvijek negativno — žena je reziduum pojma »čovjek« koji nije muškarac. Njezina je različitost tumačena kao njezina ahistorična, naravna bit, jednom za svagda spoznatljiva i spoznata. Univerzalna bio­ loška kategorija spola (sex) supsumira i zamagljuje pogled na kategoriju roda (gender)6 koja je rezultat društveno nametnute podjele među spo­ lovima i proizvod je konkretnih društvenih odnosa na planu seksualne ekonomije, koji ljudska bića muškog i ženskog roda pretvaraju u muškar­ ce i žene. Stoga je adekvatna konceptualizacija žene7 jedna je od prvih zadaća koje je postavila ova perspektiva kritike etnologije. 2. Ono što kritika etnologije tumači kao integriranje razlika kultura koje su predmet proučavanja i one koja postavlja pitanja u krug intelektualne i materijalne orbite Zapada, u stvari je kritika prevlasti muškog utjecaja (male bias) na teorijske pretpostavke, iz kojih nužno proizlazi određeni tip etnografskih podataka. Takva teorija, nazovimo je muškom, proizvod je akademske tradicije koju su uglavnom stvarali muškarci, a počiva na ustrojstvu industrijskog, zapadnog, građanskog društva kojega je dio. Teoretičari su u temelje svojih pretpostavki ugradili ideološke predra­ sude koje njihova vlastita kultura ima o ženi i o njezinu položaju, te su već unaprijed osudili ženu na relativnu nevidljivost, usredotočujući se u većoj mjeri na zanimanja i djelatnosti muškaraca.8 3. Znanstveni se kolonijalizam, prilikom proučavanja žene, logički nadovezuje na univerzalnu razdvojenost, pa time i suprotstavljenost spolova. Muškarac-etnolog je ovdje dvostruki outsider, on je stranac u proučava­ noj kulturi, a također je i stranac u »ženskom svijetu«. Kako će se s teš­ kom prtljagom predrasuda o ulozi žene u svom društvu probiti do ključa razumijevanja »ženskog jezika« (jezik tijela, čuvstvenosti, čulnosti, ko­ munikacija žena unutar vlastite skupine)? Neizvjesnost toga pothvata po­ jačava još jedna činjenica: ženski je svijet najčešće dostupan posredova­ njem lokalne »muške« strukture ili, kako je naziva Edwin Ardener9, do­ minantne grupe, za razliku od prigušene, utišane ženske grupe. Taj autor tumači prevlast muškog utjecaja kao prevladavajuću prisutnost muškara­ ca — kao etnologa, kazivača i ljudi o kojima etnolozi izvješćuju, suprotstavljenu relativnoj odsutnosti žene. Muška se dominacija zasniva na či­ �N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE 159 njenici da su u proučavanim društvima muški modeli društva dostupniji strancima, nego što su to modeli koje fomuliraju žene. Ta je tendencija posljedica različitih djelatnosti i iskustava muškaraca i žena. Muškarci su neusporedivo češće sudionici političkih aktivnosti i javnog diskursa, mo­ bilniji su od žena koje su većinom ograničene na područje doma. Zahva­ ljujući većoj pokretljivosti, češće dolaze u dodir s pripadnicima drugih zajednica i, u skladu s time, suočeni su s problemom definiranja »sebe i svojih žena«, nasuprot »drugima i njihovim ženama«. Tako određeni, modeli društva se razmjenjuju, a istodobno su stavljeni na raspolaganje manje mobilnim članovima društva, koji ih mogu preuzeti ako se ukaže potreba. Zbog toga žene, pod određenim okolnostima, suočene s proble­ mom definiranja, mogu preuzeti modele društva u onom obliku u kome su ih formulirali muškarci (kao dominantna skupina). Modeli koje mogu formulirati žene na osnovi svojih iskustava, neovisno o muškarcima, nisu predmet javnog diskursa, pa se ne mogu ni izraziti istim mehanizmima komunikacije i u istim situacijama kao što to mogu muški modeli. No, kakvi su izgledi za adekvatnije proučavanje žena u sve brojnijim slučajevima, kada se na teren upućuju žene-istraživači? Analiza literatu­ re je pokazala da se i ovdje mogu potvrditi analogije s općim stanjem u disciplini. Naša žena-etnolog (je li slučajno da i unatoč brojnosti djelat­ nica nije uvriježen i ženski rod zanimanja?) u mnogome nalikuje krot­ kom domorodačkom etnologu koji znanja o svojoj kulturi usvaja iz druge ruke. Prestiž muškarca u našem društvu toliko je izražen da žena, u etnologiji ili u bilo kojoj drugoj profesiji može steći poštovanje ili ugled samo ako se bavi pitanjima koja muškarci smatraju važnima. Tako su žene-etnolozi bile dje­ latne godinama, rijetko je moguće otkriti bilo kakve razlike između njihova rada i rada muškaraca etnologa. Profesionalna edukacija uključila je učenje mišljenja iz muške perspektive tako da se ne bi trebalo čuditi što su žene postavljale ista pitanja kao i muškarci.10 Postoje i iznimke, kao što su npr. radovi Margaret Mead ili pak kla­ sična studija Phillis M. Kaberry Aboriginal Women: sacred and profane (1939) koja je uspjela doprijeti do oba modela definiranja društva: dok su muškarci tvrdili da postoji prevlast muškaraca, žene su je, u nekim svojim iskazima, najžešće nijekale. 4. Mnogodimenzionalnost poimanja zbilje koja teži zamjenjivanju pojma jedino važećega i, kao što smo vidjeli, pogrešno nazvano objektivnog zna­ nja, pojmom znanja dobivenog na temelju određene perspektive gleda­ �160 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I nja, otvara novo polje mogućnosti za ono, što sam u naslovu navijestila kao žensku perspektivu u etnologiji. Dosadašnja objektivnost, zapravo muški kut gledanja, ostavljala je spoznaju o cijelosti ljudskoga svijeta ne­ potpunom, pa time znatno iskrivljenom, što znači i neznanstvenom. Temelji za to već postoje. Posljednjih desetljeća prisutan je proces preispitivanja etnologijske tradicije i težnja za izgranjom takve etnologije koja će radikalno preispitati svoje korijene i granice i redefinirati svoje postulate kojima će žena postati »vidljivom« ne samo unutar discipline, već i prisutna u društvu. Borbena antropologija (nezaobilaziva je sveza s akcijskom antropologijom) koja želi omogućiti nove obzore u analizi spolnosti u društvu, poprimit će obrise nove orijentacije i dobit će, ute­ meljena na znatnom broju radova s tih polazišta i pretpostavki, naziv antropologija žene.11 Zasnivanje takve alternativne perspektive nije mo­ guće bez prethodne kritike izvora, kao što sam već napomenula, muški posredovanih izvora. Žena (njezine djelatnosti, čitav njezin svijet, modeli društva kako ga ona doživljava), do sada potisnuta na usku funkcionalističku marginu, vidljiva u onoj neizbježivoj mjeri u kojoj je nezamjenjiva za funkcioniranje određenog društva, ipak je naišla na prikladniji izraz u nekim područjima istraživanja kulture. Ardener smatra da su studije rituala i simboliziranja omogućile lakšu komunikaciju sa ženama, da se mnogo podataka s tog područja odnosi na žene, te da ono što ti podaci donose često osporava muške modele društva. Ukrstiti ovako dobivene podatke s onima koje nude mušku sliku svijeta, već znači skinuti veo koji je zatamnjivao konkretum egzistencije, ne samo žena, već i cijele zajed­ nice. Druga je zadaća promjena optike terenskih istraživanja. Literatura s područja antropologije žena došla je do zanimljivih spoznaja, ponav­ ljajući pojedina terenska istraživanja na dekoloniziran način, shvaćen ov­ dje kao »demaskulinizirani«. Nadalje, ženska će perspektiva omogućiti osvajanje novih područja istraživanja: omogućit će problematiziranje spolne podjele u različitim društvima i kulturama prema kojoj je teorija bila ravnodušna, tj. shvaćala je kao zadanu, integrirala je i na njoj se temeljila12 ne preispitujući je. Ženska perspektiva ima mogućnost i odgovornost da pridonese rein­ terpretaciji i redefiniciji temeljnih kategorija ljudskog postojanja, da ko­ rigira jedan isključivi način interpretacije koji je prevladavao tijekom ci­ jele povijesti razvitka etnološke znanosti, da istraži istinski neistraženi kontinent i usmjeri se na razaranje ideologiziranog poretka očiglednoga. �N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE K l BILJEŠKE Već i etimološki izvod same riječi iena ukazuje na jednostranu semantičku razinu tog pojma. Prema EtimoloSkom rječniku Petra Skoka, žena dolazi još od indoevropskog korijena koji znači rađati, a muškarac od korijena koji znači misliti, gospodariti. Jean Copans, »De I’ ethnologie k Panthropologie«, u: Copans, Godelier, Tomay, Backes-Clement: L'anthropologie; science des sociitis primitives'?, Editions E. P., 1971. Lydia Sklevicky, »Antropolog heroj u akciji«, Pitanja, 1977, 4-5, str. 69. Johan Galtung, »After Camelot«, u: The Rise and Fall o f Project Camelot, ur. I. Horowitz, Cam­ bridge M. I. T. Press, 1967, str. 296. Ann Oakley, »The Invisible Woman: Sexism in Sociology«, u: The Sociolog of Housework, Mar­ tin Robertson, Oxford, 1978, str. 2 Gayle Rubin, »Traffic in Women: Notes on the ’Political Economy’ of Sex«, u: Toward an An­ thropology o f Women, ur. Rayna R. Reiter, Monthly Review Press, N. Y. & London, 1975, str. 178-180. Felicity Edholm, Olivia Harris, Kate Young, »Conceptualising Women«, Critique o f Anthropo­ logy 3, 1977, 9-10, str. 101-130. M. Z. Rosaldo, »Woman, Culture and Society: A Theoretical Overview«, u: Woman, Culture and Society, ur. M. Z. Rosaldo i L. Lamphere, Stanford Univ. Press, 1974, str. 3. Edwin Ardener, »Belief and the Problem of Women«, u: The Interpretation of Ritual, ur. J. S. La Fontaine, Tavistock, London, 1972. Citirano prema K. Milton, »Male Bias in Anthropo­ logy«, Man, 14, 1979, 1. Sally Slocum, »Woman the G ath erer Male Bias in Anthropology«, u: Toward an Anthropology of Women, str. 49. Žarana Papić, Lydia Sklevicky, »Ka antropologiji žene«. Revija za sociologiju, 1980, 1-2. Christine Delphy, »A Materialist Feminism is Possible«, Feminist Review, 1979, 2, str. 87. ��5 M atrijarhat: Prijepor mitologije, ideologije i utopije' Ideja o povijesnoj zbiljnosti vladavine žena doimala se, prema riječima Uwea Wesela, nevjerojatnom, kada je objavljena u Bachofenovu djelu Materinsko pravo 1861. godine. Premda je bila tijekom vremena poste­ peno prihvaćena od marksizma, psihologije, književnosti i ženskih pokre­ ta, ona je još i mojoj generaciji studenata etnologije tumačena kao puka tlapnja jednog beznadnog edipalca, konzervativca pod jakim utjecajem romantike, svjesno antiracionalnog protivnika pozitivističke historiogra­ fije svog vremena. Danas brojne rasprave o toj temi pobuđuju ujedno strah i nadu; strah onih na vlasti od moguće repeticije »kaosa« koji pri­ ziva slika »žene na vlasti« i nadu ljudi s margina užasnutih mogućim is­ hodom vladavine »racionalne« tradicije poznate prakse moči. Knjige (o kojima će biti riječi u ovom ogledu, bez obzira na njihovu znanstvenu utemeljenost, metodološku dosljednost i ishodišno nadahnuće, usredo­ točene su na propitivanje matrijarhata kao povijesne stvarnosti i mita, ali i na otkrivanje u njemu iskoristivih utopijskih elemenata. Rasprava Uwea Wesela1 koja nosi podnaslov »O Bahofenovom ’Ma­ terinskom pravu’ i položaju žena u ranim društvima pre nastanka dr­ žavne vlasti« istražuje sve mogućnosti koje otvara Bachofenovo klasično djelo. To je prvenstveno kritička analiza u njemu iznesenih podataka, metode i pojmovnog aparata, nakon čega slijedi pokušaj historijske re­ konstrukcije matrilineamosti i naposljetku izgradnja teorijskog modela prelaska od matrifokalnosti ka patrijarhalnom načelu društvene organi­ zacije. Pri tom se Wesel služi kritikom izvora te komparativnom anali­ zom — u prvom dijelu knjige Đachofen je suočen s »historijskom prov­ jerom«, a u drugom dijelu s etnološkim spoznajama. Bachofenov se spoz­ najni postupak o stvarnom postojanju »ginekokracije« temelji na mito­ �164 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I logiji shvaćenoj kao sjećanje na stvarne historijske događaje te na zapi­ sima trojice grčkih povjesničara: Herodota (5. st. p. n. e.), Heraklida Pontijskog i Nimfisa iz 4. st. p. n. e., te filozofa Nikole Damaska (1. st. p. n. e.). Postepeno potiskivanje žena i prelazak na patrijarhat on poima kao opći razvoj ka duhovnom, muškom principu. Wesel nadalje analizira djela koja su mogla poslužiti kao potvrda Bachofenovim tezama: Morganovo Drveno društvo (1877) i Engelsovo Porijeklo porodice (1884). Po­ red učenja o matrijarhatu ovo »značajno trojstvo«2 udarilo je temelj evolucionističkog shvaćanja razvoja ljudskog društva. Pregledom odobrava­ nja i odbijanja Materinskog prava dobivamo popis prominentnih autora i djela: među odobravateljima nalazimo među ostalim od književnika T. Manna, Rilkea, Benjamina, psihoanalitičare Freuda, Reicha, Fromma, Horkheimera, od filozofa tu je Lukacs, dok najpoznatiju skupinu čine feminističke autorice od dvadesetih godina do danas. Najoštriji osporavatelji Bachofenovih ideja bili su pored historičara i etnolozi. Nakon po­ četne naklonjenosti koju su pokazivali McLennan, Morgan i Tylor, et­ nolozi ga odbacuju zbog sve veće ahistoričnosti same etnologije koja od­ bija istraživanje razvoja kultura, ali i zbog toga što su upoznata druga matrilinearna društva u kojima muškarci imaju apsolutnu prevlast. Jed­ nodušno prihvaćanje Bachofena postojalo je sve donedavno tek u mar­ ksističkoj literaturi socijalističkih zemalja, u kojima je neosporavani ma­ trijarhat (preko zasada Morgana — Engelsa — Bebela) trajao kao za­ jedničko dobro materijalističke historiografije. Postavljajući si temeljno pitanje što je danas preostalo od Bachofenovih otkrića, Wesel se najprije usredotočuje na strogo određivanje pojmova. Ključni pojam materinsko pravo (Mutterrecht) kod Bachofena je sinonim za ginekokraciju — domi­ naciju žena u porodici, određivanje srodstava po ženskoj liniji, iz čega, po njemu, nužno proizlazi povezanost s političkom dominacijom žena u društvu, tj. njihova vladavina nad muškarcima. Osamdesetih godina pro­ šlog stoljeća ulazi u upotrebu novi pojam — matrijarhat, koji sasvim po­ tiskuje riječ ginekokracija, kovanicu nastalu kao suprotnost pojmu patri­ jarhata koji kod Bachofena stoji za univerzalnu vlast muškarca u porodici i društvu. No, prema Weselu, materinsko pravo nediferenciran je pojam i ima tri značenja: 1) kod Bachofena to je sinonim za ginekokraciju; 2) upotrebljava se u smislu matrilineamosti kao suprotnosti patrilineamosti a da se ničim ne upućuje na dominciju žena; 3) javlja se i kao mješovit pojam, naročito u arheologiji i povijesti starog vijeka. Pojmovi matri/patrilineamosti i matri/patrilokalnosti znanstveno su dostatno određeni a kao nadomjestak materinskom pravu/ginekokraciji/matrijarhatu Wesel predlaže termine matrifokalnost, odnosno matricentrično društvo. Ti �M ATRIJARHAT... 165 pojmovi približno istog značenja obilježavaju društva u kojima žene imajustanovitu dominirajuću ulogu u porodici, a ponekad i u društvu. Takva su društva, koja se međusobno mogu znatno razlikovati, redovno matrilineama i matrifokalna i unatoč mogućem dobrom položaju žena ne mo­ že se govoriti o njihovoj vladavini. Drugi Weselov korak u propitivanju Bachofenova nasljeđa sastoji se u »historijskoj provjeri«: suočavanju nje­ gove interpretacije mitološke odnosno povijesne građe s drugim izvorima i interpretacijama kulture Likije, Egipta i Krete.3 Zaključak je da Bachofen krivo interpretira izvore budući da je u antičko doba riječ ginekokracija bila negativno konotirana i izražavala opću bojazan za opstanak »od prirode danog muškog uređenja«. U zaključnom poglavlju prvog dijela knjige (»Istorija«), Wesel Bachofena upoređuje s Kolumbom. On je ot­ krio jedan mit i opisao ga kao opći historijski i kulturni stupanj čovječan­ stva. Time je stvorio novi mit čiji je sadržaj moralna i duhovna nadmoć muškaraca koji su poslije dugih borbi naposljetku svladali kulturnu nad­ moć žena. Dok je za samog Bachofena i njegovo vrijeme (da li zaista samo njegovo?) taj novi mit imao funkciju legitimiranja vladavine muš­ karaca, njegova je ideološka snaga bila prepoznata i dalje razvijana i od ženskih pokreta koji upravo tada stupaju na evropsku povijesnu scenu. Unatoč obilju pogrešaka koje je u njegovu djelu utvrdio Uwe Wesel, pre­ sudno je za evaluaciju značenja Bachofenova djela to što je prvi uzdrmao vjeru u univerzalnost patrijarhalne porodice, jer »Odjednom se opet čuo prizvuk vlasti u reči, vlasti o kojoj je moglo da se diskutuje. Patrijarh je postao čovek koji je morao da se opravdava«.4 U drugom dijelu knjige (»Etnologija«) Wesel se okreće empirijskim i teorijskim rezultatima etnologije, kušajući historijski rekonstruirati nuž­ ne uvjete postojanja društva bez potlačenosti žena. Istražuje položaj žene kod ratara i pastira-stočara. Potom se koncentrira na matrifokalnost kod Hopi Indijanaca i Irokeza. Njegov je zaključak da u tim društvima postoji ravnoteža odnosa moći. Štoviše, matrifokalnost otkriva jedan radikalno različit koncept moći: prevaga žena nije bila vezana uz individualno gori položaj muškaraca, za razliku od patrilineamih/lokalnih društava kada prevaga muškaraca uvijek individualno ide na račun pojedinih žena. La­ nac uzroka nužnih (mada ne i dovoljnih) za postojanje takvog tipa dru­ štava izražen je na sljedeći način: motička zemljoradnja -> kolektivni rad žena — matrilokalnost — matrilineamost. Obilježja konkretnih etnološ­ > > kih primjera takvih društava pokazuju da pored toga u njima uopće nema (muškog) autoriteta, te da je očita labavost porodičnih veza (dru­ gim riječima, struktura male porodice bitno utječe na pogoršanje žena). Presudna kombinacija (ili elementi modela »političke ekonomije spolno­ �166 K O N JI, Ž E N E , R A TO V I sti« prema teoriji Gayle Rubin5) za poraz matrifokalnosti prema Weselu izgleda ovako: egzogamija -» patrilokalnost -> otkup nevjeste -» poliginija. Po njegovu mišljenju, nijedan od prva tri elementa uzet zasebno ne upućuje na nužnu diskriminaciju žena, već ima »mudre društvene fun­ kcije«. Tek s dodatkom poliginije žene postaju pasivni objekti razmjene i bivaju svedene na vrijednost robe. Iako dobar dio svog dokaznog ma­ terijala preuzima iz rezultata američke antropologije žene, Wesel upu­ ćuje kritiku njezinim autoricama zbog teze o univerzalnoj potlačenosti žena do koje su došle prihvaćanjem etnoloških podataka bez historijske analize. Historijska analiza, naime, omogućava utvrđivanje većeg broja matrifokalnih društava. No Bachofen ih je, nailazeći na njihove tragove, proglašavao matrijarhatskim, ne mogavši pojmiti (ideja je još sablažnjivija od vlasti žena) da u njima uopće ne postoji vlast. Weselove elegantno izvedene kritike ne mimoilaze ni Levi-Straussa (pretjeranost teorije o razmjeni žena), ni Morgana i Engelsa (postanak patrijarhalne porodice nezavisan je od postanka privatnog vlasništva). Sučeljavajući u završnom poglavlju »najraniju prošlost i blisku budućnost«, upozorava na treći i još zanemareniji dio procesa političke ekonomije spolnosti — vezu po­ jave političke vlasti koja nastaje kad se dominacija muškaraca nad žena­ ma proširi u dominaciju muškaraca nad muškarcima. Pitajući se koje po­ uke prošlosti mogu poslužiti zaključcima za budućnost, Wesel upućuje još jedan sjetni pogled na cause celebre društava bez vlasti i dominacije, društva jakih žena i slobodnih muškaraca — na Irokeze. »Povoda za to danas ima dovoljno.«6 Neki od tih povoda zasigurno su potakli Claudiu Schmolders da skupi mitske pripovijesti o »divljoj ženi« koje u čitalaca imaju pobuditi čuđe­ nje, strah i žudnju. U njima se žena pojavljuje samostalna i autonomna, u mnoštvu elementarnih obostranih i onostranih uloga i figura, onakvih kakve ih je mitski pripovjedač pronašao dijelom u ženskoj svakodnevici ili im ih pripisao složivši ih u funkcionalno jedinstvo. U predgovoru knjizi autorica svoj izbor označava kao angažiran i subjektivan — najavljuje igru simboličkim proizvodima pozivajući čitatelje da joj se pridruže.7 Svako poglavlje, posvećeno jednoj ulozi/slici »divlje žene«, koje sadrži nekoliko priča pretežno izvanevropskih naroda (tek ih je nekoliko iz evropske tradicije, čak i jedna »srpsko-hrvatska« vještica), ima uvod, »di­ jelom informativan, dijelom zbunjujući«8. Komentari priča sadržani u tim uvodnim naznakama doista zbunjuju jer Claudia Schmolders rabi ne­ obično eklektičan teorijsko-interpretativni okvir. Jednom su to psihoa­ nalitička tumačenja: jungovska, kao u poglavljima »Velika majka«, »Putovanje njezina života«, »Životinjska zaručnica, Kći bilja«, ili frojdovska, �M ATRIJARHAT... 167 u poglavlju »Zavodnica«! Drugi će put to biti strukturalna antropologija Lćvi-Straussa (»Vidarica, Čarobnica«), ili pak izvještaj starih putopisaca »Amazonka, Mlada junakinja« i književnika antike. Ponegdje svi oni za­ jedno, što ipak ne umanjuje užitak čitanja o »Divljoj kuharici«, »Čarobnici i vještici«, »Dobroj vili i suđenici«, »Vodenoj ženi« i drugima. U Pogovoru teorijskih pretenzija, posvećenom u cijelosti mitskoj mašti, au­ torica ističe kako se u drugoj fazi novih ženskih pokreta (osamdesetih godina) osvješćuje pitanje o vlastitoj povijesti i tradiciji žena. Po njezinu su mišljenju dosad najrabljenije slike žena proizvod »muške fantazije« koja ih je uvijek formulirala kao svoj alter ego u obliku polarnih suprot­ nosti (kurva/svetica, anđeo/vještica, kućanica/Amazonka i si.). Tražeći za sebe »legitimirajuće rodoslovlje«, žene su otkrile samo dvije pretkinje: Vješticu i Boginju mjeseca/Veliku majku, slike koje zajedno čine mitski paradoks, jedinstvo zastrašujućeg i prisnog. No, »mitski pripovjedač«, Lćvi-Straussov bricoleur9, iz svog priručnog arsenala iznalazi velik broj elemenata koje slaže na bezbroj načina u različitim pripovjedačkim kul­ turama. Upravo bogatstvo i višeslojnost njegovih proizvoda daje elemen­ te mogućeg identifikacijskog modela jednog punijeg samopoimanja žene (Selbstbild). Slike koje on nudi iskazuju imanentnu dvoznačnost žene (»između kuhinje i kozmosa, tave i pakla«, »zaštitnice i žderačice vlastite djece«) i pružaju mogućnost razrješenja. »Mitska mašta je u stvari prvi oslobađajući odgovor na teror elementarnog, iskorak iz nijemog stra­ ha.«10 Zaobilazeći kompleksne diskusije o mitu, autorica prihvaća odre­ đenje mita koje daju braća Grimm. To su simbolički proizvodi koji fun­ kcioniraju kao fantastična i, ako je moguće, didaktička utjeha, podjed­ nako udaljena od realistične opomene sage i tjelesnosti lakrdije. Reper­ toar »narativnog kućanstva« mitskog pripovjedača u pričama ove zbirke i ženi današnjice, nada se Claudia Schmolders, može pružiti protuslike (Gegenbilder) za vlastita tjeskobna civilizirana i siromašna osjetila, na isti način na koji su »divlji ljudi« srednjeg vijeka služili kao protuslika ulju­ đenom dvorskom društvu. One sadrže subverzivni potencijal da upozore na štetočinstvo jednog isuviše bogatog društva »koje iskorištava prirodu bez kućevnog smisla za dijalog s tijelima, s konkretnim«. I naposljetku: »Možda će konačno druge priče upraviti naš pogled s čangrizave mono­ tonije vladajućeg mišljenja na nasmijanu i uplakanu polifoniju potlače­ nog.«11 Okrepljujuće poruke pripovjedačke, mitske mašte možda mogu potaknuti i civilizacijski zaokret, otvoriti prostor za igru i osporavanje, za znati-želju, »aus dem Zahlen wieder ein Erzđhlen machen«...12 Heide Gottner-Abendroth, u knjizi opisnog podnaslova Matrijarhalne religije u mitu, bajci i epici, u velikoj mjeri sužava prostor dijalektičke igre �168 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I suprotnosti, kako je u Divljoj ženi prekorava C. Schmolders, nazivajući je »suvremenom propovjednicom Velike majke i matrijarhata«13. Što­ više, ova autorica odbacuje sama načela dijalektike smatrajući je proiz­ vodom patrijarhalnog mišljenja. Tek je patrijarhalni kozmos polariziran suprotnostima, dok matrijarhalni počiva na ideji trijada po uzoru na tro­ struki mjesec, simbol trojstvene boginje matrijarhata u njegovu najvišem razvojnom stupnju. Matrijarhalni je kozmos nehijerarhičan, a njegovom kozmičkom dezintegracijom u patrijarhatu dolazi i do društvene i psi­ hičke dezintegracije. Boginja i njezin heroj proizvod su epohe dominacije žena, epohe jedinstva u kojoj boginja predstavlja božansko načelo, koz­ mičku integrativnu snagu i kreativnu sposobnost uopće, dok je njezin he­ roj (kralj) princip herojskog žrtvovanja, cikličkog (sezonskog) umiranja i rađanja, smješten u jezgri božanskog. Razbijeno jedinstvo, izgubljenu cjelovitost kozmosa i čovjeka koje je ujedno i »patrijarhalno izobličavanje naše ženstvenosti« moguće je ponovno zadobiti otkrivanjem matrijarhatskog nasljeđa. U njemu sadržano određenje ženstvenosti i muškosti može ženu današnjice izbaviti smrtonosne dijalektike patrijarhalnog sta­ nja duha i ujedno postati putokazom (ideološkom platformom, reklo bi se po autoričinu politiziranom diskursu), naznakom jedne konkretne utopije. Cilj je ove knjige dakle dvojak: proizvesti ideologiju oslobođenja od patrijarhata i, kao za to nužnu predradnju, teoriju matrijarhata — istražiti njegovu povijesnu egzistenciju koju je tradicionalna historijska znanost u svom 3000 godina dugom postojanju promišljeno odstranjivala iz naše povijesne svijesti. Metodološko polazište autorica označava kao transdisciplinamo, praćeno »ideološko-kritičkim oprezom« (on je sadr­ žan u kritici znanstvenih kritika matrijarhata). Okvirnu shemu svoje stu­ dije H. Gottner-Abendroth postavlja na sljedeći način: 1) Religija — mitologija boginja Zemlje i Mjeseca; 2) Ritual — godišnje svečanosti inicijacije heroja, svadbe Boginje i he­ roja, herojeve smrti i ponovnog rođenja; 3) Struktura obitelji/države — rodovska struktura s materinskim pra­ vom (matrilineamost/lokalnost), ginekokracija; 4) Ekonomija — poljoprivreda, vrtlarstvo, obrada zemlje, zajedničko rodovsko vlasništvo. Kada su sve četiri instance ove sheme prisutne u jednom društvu, mo­ že se govoriti o matrijarhatu. Kao relevantni povijesni izvor svojoj studiji autorica navodi matrijarhalnu mitologiju14 — sto dvadeset godina nakon Materinskog prava ovaj princip očito nije izgubio na zavodljivosti. Na os­ novi provedbe strukturalne sheme matrijarhatskih religija15 u indoevrop­ skom prostoru, autorica namjerava izvesti relevantne zaključke o kultur­ �MATRIJARHAT... 169 noj i socijalnoj povijesti svjetskog matrijarhata. Grandiozni zadatak čiju je realizaciju (kada bi uopće bila moguća) potpuno promašila! Njezina analiza funkcionira (bez obzira na pogreške u premisama) u čitanju mita na semantičkoj i semiološkoj razini. Štoviše, to čitanje proizvelo je vrlo intrigantnu lektiru, neki sub-genre znanstvene fantastike16 izokrenute naglavce. Zaplet postaje još uzbudljiviji u dijelovima knjige o bajci i epici u kojima H. Gottner-Abendroth upućuje na podzemno djelovanje obra­ zaca matrijarhatskih religija u patrijarhalnoj kulturnoj tradiciji. U njima ona prepoznaje utopijske elemente koji su nadmudrili lukavstvo patrijar­ halnog svjetskog uma. Oni istrajavaju u alternativnim kultovima donjih slojeva, kao tajni kultovi i čitave subkulture, kao ono običajno (folklor, sage, bajke). Možda je najiritantniji propust knjige nedostatnost objaš­ njenja razloga transformacije matrijarhatskih u patrijarhatske religije. O tome ne doznajemo ništa više od činjenice da je do tog prelaska došlo činom nasilja, što je dokumentirano materijalima iz motiva (Gotterschlacht Mythen). Nasilje, koje je nepoznato u matrijarhatsko doba, time postaje konstanta patrijarhalnog svijeta — njegovog mišljenja, znanosti i društvene prakse. Stoga se i ne čini nelogičnom utopijska vizija H. Gott­ ner-Abendroth koja smatra da je jedina šansa ljudskog preživljavanja u kozmosu povratak Here, Hagie Sofie, Jorde — ako nam za to još uopće dostaje vremena. Ma kako različite, ove tri knjige, svaka na svoj način, promišljaju ma­ trijarhat u njegovim mitskim, ideološkim i utopijskim dimenzijama. Weselova se knjiga nadovezuje na znanstvenu tradiciju osporavanja mitologijskog mišljenja, dok Claudia Schmolders i Heide Gottner-Abendroth u mitu nalaze nove poticaje za umornu maštu i opustošenu znanost bez/ /protiv žena. Dok Wesel raskrinkava Bachofena kao izumitelja novog mi­ ta, njegovo je djelo do danas ostalo inspiracija objema autoricama za ideologizirano osporavanje vladajuće, patrijarhalne ideologije. Da je vri­ jeme sazrelo da matrijarhatska/matricentrična tradicija jedne drugačije shvaćene moći predstavlja poželjni izvor nove utopije, slažu se svi autori. Mogući prigovori o neznanstvenosti te teze očito su bespredmetni. Prem­ da možemo prihvatiti Weselovu ogradu da »ma kakvu prošlost imale žene, nijedna ne daje uzor za budućnost«12, ne čini se naodmet napo­ menuti da zaroniti u prošlost, pa makar i fantastičnu, nije nerazumni ko­ rak pri mišljenju utopije. �170 K O N JI, Ž E N E , R A TO V I BILJEŠKE * 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 U tekstu se raspravlja o tri knjige koje, svaka na svoj način, promišljaju matrijarhat u njegovim mitskim, ideološkim i utopijskim dimenzijama: Uwe Wesel (Uve Vezel), Mit o matrijarhatu, Prosveta, Beograd, 1983; Die Wilde Frau: Mytische Geschichten zum Staunen, Furchten und Begehren, ur. Claudia Schmolders, Eugen Diederichs Verlag, Koln, 1983; Heide Gottner-Abendroth, Die Gottin und ihr Heros, Frauenoffensive, Miinchen, 1980, 252 str. Iako knjiga nije oprem ljena bilješkom o piscu, niti podrobnijom karakterizacijom, dobiva se dojam da se radi o disertaciji koja pedantnim i rigoroznim znanstvenim postupkom istražuje sve mogućnosti koje otvara zadana tema. Izdavački nemar, pored ove zamjerke, potkrepljuje i činjenica da je većina prezimena au to rici navedenih u II. dijelu knjige (»Etnologija«) prijevo­ dom nasilno maskulinizirana. Wesel, nav. dj., str. 29. Wesel, nav. dj., str. 41-62. Wesel, nav. dj., str. 75. Usp. Gejl Rubin, »Trgovina ženama - beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u: Antropolo­ gija žene, ur. Žarana Papić, Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983, str. 91-151. W esel, nav. dj., str. 161. Na istim osnovama pripremila je i Alison Lurie svoju zbirku Clever Gretchen and Other Forgotten Folktales, Heinemann, London, 1980. Svoj pristup opravdala je činjenicom što su u dosadašnjim izborima (koje su uglavnom sačinili muškarci 19. stoljeća) heroine uglavnom pasivne, dobre, bespomoćne i dosadne — što se očekivalo od djevojčica tog vremena. No, tisuće narodnih priča protuslove takvu shvaćanju — njih je prepričala A. Lurie koja im je time željela vratiti dobar glas kod današnje djece i njihovih roditelja, nadajući se da će neke od u njima prikazanih junaki­ nja jednoga dana postati isto tako popularne kao što su danas Pepeljuga i Snjeguljica. C. Schmolders, nav. dj., str. 10. C. Schmolders preuzima Lćvi-Straussovu definiciju »domaćeg majstora« kako je opisana u Div­ ljoj misli, Nolit, Beograd, 1966, str. 53-54. C. Schmolders, nav. dj., str. 284. C. Schmolders, nav. dj., str. 299. C. Schmolders, nav. dj., str. 300. C. Schmolders, nav. dj., str. 294-295. H. G ottner-A bendroth kao svoj izvornik za izradu strukturne sheme matrijarhatske mitologije navodi djelo Ranke-G raves, Grčka mitologija, 1961. H. G ottner-A bendroth, nav. dj., str. 17-22 Ako prihvatimo mišljenje američke književne teoretičarke J. Annas da je znanstvena fantastika oduvijek bila potencijalno revolucionarna jer zamišlja, stvara alternativni svijet koji je komentar postojećeg svijeta i da je, vjerojatno zbog tih razloga, gotovo ravnopravan udio ženskih autorica u tom književnom genreu, ova prim jedba na račun Boginje i njenog heroja čini se manje ishitre­ nom. Pam ela J. Annas, »Novi svjetovi, nove riječi: androginija u feminističkoj znanstvenoj fan­ tastici«, Književna smotra, 1982, 46, str. 78-86. Wesel, nav. dj., str. 161. �6 Izmišljanje tradicije: Dan koji sviće nadom Svake godine uoči 8. marta iznova se raspravlja o tome treba li slaviti ili obilježavati taj blagdan koji mnogi smatraju izmišljanjem tradicije, mnogi ga vulgariziraju, a mnoštvo je onih koji ga i ne zapažaju. Shvati li se, pak, 8. ožujka kao simbolični dan za pokretanje novih ženskih inici­ jativa, to može biti program nade usredotočen na budućnost, lišen ideo­ loških stega i negativnih konotacija. U oporom vremenu preispitivanja svih donedavno neupitnih vrednota, obavezni početak proljetnog ritualnog ciklusa označavaju žustre rasprave 0 tome kako (i treba li uopće) obilježavati Dan žena u nas. Smije li uto­ pijsku nadu o međunarodnoj nadnacionalnoj solidarnosti žena i borbi za istinsku ravnopravnost nadomjestiti tek »poljubac i kitica cvijeća« o ko­ jima s čežnjom govore žene u nedavnoj anketi zagrebačkoga Večernjeg lista? Čini li nas ispražnjenost socrealistički intoniranih svečarskih uvod­ nika i »svečanih akademija«, sve izlizanijih tokom njegove neizbježne po­ ratne obaveznosti, nužno siromašnijima za jedan plemeniti i još nedose­ gnuti san? Naime, samo utemeljenje 8. ožujka nije bilo nimalo jednostavno. Kla­ ra Zetkin, zakonita kuma ovog praznika, morala se poslužiti lukavstvom 1 svojim velikim autoritetom u međunarodnome radničkom pokretu da razbije predrasudu o bespolnom jedinstvu radničke klase. Na 11. me­ đunarodnoj konferenciji socijalistkinja, održanoj u Kopenhagenu 27. ko­ lovoza 1910, predložila je da socijalistkinje svih zemalja organiziraju je­ danput u godini svoj dan. On je u prvom redu imao služiti agitaciji za žensko pravo glasa u kojoj je dotad prednjačio tzv. građanski feminizam. Njezin je prijedlog naišao na mlaki prijem, te odluku o novom blagdanu ne spominje nijedna od 18 rezolucija te konferencije. Stoga je Klara Zet­ kin svoj naum propagirala »u bazi« i na stranicama časopisa Jednakost kojeg je bila glavna urednica. Ideologija radničkog pokreta najčešće je �172 K O N JI, ŽE NE , R A TO V I bila slijepa i zanemarivala je žene u vlastitim redovima. Upravo je po­ sebno »ženski socijalistički dan«, osim ostaloga, imao i tu zadaću da upo­ zori na dugogodišnju borbu radnica da se ravnopravno uključe u radnički pokret. Borba protiv »proleterskog antifeminizma« vodila se još od po­ lovice 19. stoljeća. Ne prozirući lukavstvo kapitala, pojedinačni sindikati, pa čak i čisti nacionalni sindikalni savezi, denuncirali su žene nazivajući ih »prljavim konkurenticama«. Kao jeftiniju radnu snagu dugo su ih po­ kušavali odstraniti s tržišta rada. Povijesni zaborav Prvobitna nelagoda i loša savjest koja je bila u pozadini utemeljenja Dana žena ogleda se i u drugom povijesnom zaboravu i previdu. Koji je događaj potakao Klaru Zetkin da upravo 8. ožujka odabere za manifestiranje borbene solidarnosti žena? Povijest ovoga praznika puna je apo­ krifnih priča i mistifikacija, a tek su novija istraživanja upozorila na to da su u taj datum različite sredine upisivale vlastite, nimalo utopijske simbole i tradicije. Najčešće se spominju demonstracije njujorških radnica održane 8. ožujka 1857. o kojima u američkim povijesnim izvorima nema ni traga. U nas se često spominje 8. ožujak 1901. — demonstracije čikaških rad­ nica. Dakako, standardni su dekor policajci na konjima i potoci krvi... Najzanimljivija je svakako potpuno apokrifna priča što su je pomno ana­ lizirale talijanske autorice Ilde Capomazza i Marisa Ombra u knjizi 8. mart: priče, motivi i rituali o međunarodnom danu žena (Rim, 1987). Na primjerima iz vlastite zemlje (kao primjeri poslužili su im materijali i arhivi Komunističke partije Italije, Socijalističke partije, Sindikalne cen­ trale CGL, i dr.) i sličnim primjerima iz drugih evropskih zemalja is­ tražile su motiv zlog kapitalista koji je štrajkačice u svojoj njujorškoj tvor­ nici zaključao tako da se nisu navrijeme mogle spasiti od vatre što je zahvatila zgradu. Mjesto, vrijeme i broj žrtava tragedije variraju od teksta do teksta. Štoviše, u pretelevizijskoj civilizaciji taj je motiv bio zahvalan predložak za prikazivanje u obliku fotomontaža i stripova, zanimljivi primjeri kojih se mogu pronaći u Italiji pedesetih godina. Uporna pretraga izvora i li­ terature pokazala je da se takav događaj doista zbio u New Yorku 29. ožujka 1911, pri čemu su izgubljena 134 mlada života. Zabilježio ga je list američke sindikalne organizacije Industrial Workers of the World u tekstu »Kapitalistički zločin«, objelodanjenome 3. travnja 1911, dakle go­ dinu nakon kopenhagenske konferencije. �D A N KOJI SVIĆE N A D O M 173 U čemu je tolika privlačnost motiva nevinih žrtava spaljenih na lomači kapitala da je postao općim mjestom? Autorice talijanske studije sma­ traju da povezivanje tog motiva s ustanovljavanjem Dana žena — istica­ njem progona, nasilja i krvi — slijedi dobro znani i rasprostranjeni obra­ zac pučke kulture poznat iz života mučenika. Taj se motiv dobro uklopio i u patrijarhalnu sliku svijeta u kojoj je stradanje najčišći oblik ženstve­ nosti. Upisivanje američkog nadahnuća u tradiciju 8. marta može se ob­ jasniti nastojanjem aktivista radničkog pokreta da se u vrijeme hladnoratovske napetosti distanciraju od suviše izravnih asocijacija na boljševič­ ku tradiciju. Željelo se naime privući široke mase demokratski orijenti­ ranih žena u vlastite redove dajući ženskome socijalističkom prazniku intemacionalnije i spontanije konotacije, a istodobno ga učiniti univerzal­ no čitljivom metaforom za potlačivanje žena nadopisivanjem sakralnih obilježja. Radnice na lomači U prilog ovoj hipotezi francuske povjesničarke Lilian Kandel govori to što je u nas motiv radnica na lomači posve nepoznat. Naš se međuratni, ratni i poratni napredni tisak neinhibirano naslanja na sovjetsko na­ dahnuće. Tako, naprimjer, Organizovani radnik (3. ožujka 1927), sjeća­ jući se demonstracija ruskih radnica 1913, ističe da su »raspršene baju­ netama i kundacima podivljalih kozaka i policista, ali aktivnost i požrtvovnost ruskih radnica oduševila je radnice cijelog svijeta i otad se 8. mart slavi kao međunarodni dan žena.« Stvarajući vlastitu tradiciju 8. ožujka, svaka je sredina uzimala sastojke prema potrebama i mogućnostima vlastite kulture. Stoga ne bi bilo opravdano govoriti o nekome svjesnom falsificiranju povijesne istine. Ri­ ječ je o postupku koji je povjesničar Eric Hobsbawm, nimalo pogrdno, nazvao »izmišljanje tradicije«. Navedeni primjeri sugeriraju da se izmišIjanje tradicije 8. ožujka oslanjalo na tradicije što su ih žene ostavljale tek u procjepu između borbe i mučeništva. Dok su na Zapadu aktivistki­ nje novih feminističkih pokreta pokušale same proizvesti nove scenarije njegova obilježavanja, u nas su se odmicanjem od revolucionarnog razioblja osmomartovske proslave stapale s pučkim tradicijama Majčinog lana. Takva redukcija prvobitno »socijalističkoga ženskog dana« upozoava na bolnu očiglednost toga što su i istinska (ne samo formalna) ravlopravnost i nadnacionalna solidarnost žena još i danas utopija. �174 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I Odustanemo li od sadašnjem trenutku primjerene pesimističke vizure, 8. ožujka može biti još neispisani list za nove ženske inicijative. Popis je neiscrpan. To može biti aktivna podrška na koju pozivaju aktivistkinje zagrebač­ kog telefona SOS za otvaranje skloništa za žene i djecu žrtve obiteljskog nasilja. Jer, u društvenoj situaciji u kojoj se svaki mjesec na telefon SOS javlja nekoliko stotina žena s vapajem za pomoć, ne može biti govora o ostvarenju ravnopravnosti. Izvornu ideju 8. marta o međunarodnoj soli­ darnosti žena možda najbolje ilustrira akcija osnivanja Jugoslavenske ženske inicijative za razvoj Kosova koju je nedavno pokrenula Šonja Lokar. U osnivačkom proglasu čitamo: »Kosovo je, bez sumnje, ono jugo­ slavensko pitanje koje na jednome mjestu, socijalno i politički, združuje sve elemente razvojnog proturječja Jugoslavije. Socijalno-klasne i me­ đunacionalne, civilizacijske, ekološke, demografske, generacijske i supro­ tnosti među spolovima«. Proglas završava geslom: »Bolje razvoj nego bratoubilački rat.« Možda još nije kasno da na neispisane margine osmomartovske tra­ dicije žene Jugoslavije upišu vlastiti program za nadu, za budućnost. �7 Nova Nova godina: Od »Mladog ljeta« k političkom ritualu* Nova godina, socijalistički praznik naroda Jugoslavije, dan je radosti za sve trudbenike naše zemlje, jer toga dana sumiramo rezultate našeg rada. Svaka nova godina jedna je stepenica više u našem usponu prema socijalizmu. Iz tehnički i kulturno zaostale zemlje pretvaramo se u naprednu ekonomski ne­ zavisnu i kulturnu zemlju.1 Mi imamo nače svečane dane kao što je 29. novembar, 8. mart, 1. maj i Nova godina i na te dane ćem o mi darivati našu djecu i prirediti dječji praznik.2 (13. 12. 1948) U gradovima bi se moglo na trgovinama ili raskršćima okititi veliku jelku, koja bi bila naročito lijepo okićena petokrakom, srpom i čekićem i slično? (3. 12. 1948) Ovogodišnja proslava dana ’Dječje radosti’ m ora imati masovan karakter, za­ to se naša organizacija, kao i sve ostale organizacije moraju založiti da pro­ slava što bolje uspije i da postane s vremenom Narodni običaj i da zamijeni dosadašnji vjerski praznik.4 (6. 12. 1949) Proslavi Nove godine treba dati i politički karakter.5 (16. 12. 1949) (podv. L. s.) Utopijskim elanom, svojstvenim novim pripadnicima elite vlasti, akti­ vistkinje Antifašističkog fronta žena (AFZ) predvodile su potkraj 1948. osvajački pohod na Novu godinu kao »socijalistički praznik«, »naš sve­ čani dan«, budući »narodni običaj«. U vremenu kada se niti jedan pro­ jekt nije činio neizvedivim — »napredak«, »kultura«, socijalizam/komu­ nizam bili su nadohvat ruke — aproprijacija i resemantizacija jedne ti­ sućljetne tradicije doimala se kao gotovo rutinski zadatak. Četrdeset go­ dina nakon njihova ispitivanja, ovi su dokumenti6 više od svjedočanstva o intenzitetu revolucionarnog erosa jedne generacije. Prigodni tekstovi o željenom značenju Nove godine, upute i okružnice viših odbora AFŽ^a odaslane put široke baze hijerarhijske piramide, kao i povratni izvještaji �176 K O N JI, ŽE N E , R A TO V I »s terena«, omogućuju nam da u gotovo laboratorijskim uvjetima pro­ matramo kako su se (uz čelik) kalile i tradicije. Stvaranje, iznašašće tradicije (the invention of tradition) »prakticirano je s oduševljenjem u brojnim zemljama i s različitim ciljevima« od sre­ dine druge polovice 19. stoljeća, ističe britanski povjesničar Eric Hobsbawm.7 Poticaje za stvaranje tradicija on je uvjetno podijelio na poli­ tičke — inicijatori su države ili organizirani društveno-politički pokreti, i socijalne koje promiču neformalno organizirane društvene grupe. Samo iznašašće tradicije Hobsbawm definira kao »skup postupaka kojima obič­ no upravlja otvoreno ili prešutno prihvaćanje pravila ritualne ili simbo­ ličke naravi, koja nastoje usaditi određene vrednote i norme ponašanja pomoću ponavljanja koje automatski implicira kontinuitet s određenom historijskom prošlošću«.8 Osnovna tri tipa iznašašća tradicije u praksi se najčešće preklapaju, a funkcioniraju kao: 1) uspostavljanje ili simboliziranje društvene kohezije ili pripadnosti grupama, stvarnim ili artificijelnim zajednicama; 2) ustanovljavanje ili legitimiranje institucija, statusa ili odnosa autoriteta; 3) socijalizacija, usađivanje vjerovanja, vrijednosnih sustava i konvencija ponašanja.9 Čitanje povijesnih izvora o uspostavljanju Nove godine kao socijali­ stičkog praznika, građe o prazniku (ritualu) ceremoniji, neophodno je situirati i u obzor interesa etnologije. Zamišljene i realizirane scenarije ove svetkovine, kako je provođena koncem 1940-ih i početkom 1950-ih godina u nas, mogu se na taj način čitati kao kolektivni tekst, »kao ma­ štovita djela satkana od društvene građe«.10 Geertzova varijanta društve­ ne semantike (»gusti opis«) otvara brojne mogućnosti interpretacije. Na­ ime, cilj je »etnografije gustog opisa (...) da izvede dalekosežne zaključke iz malih, ali vrlo gusto strukturiranih činjenica, da bi se potkrijepile opće tvrdnje o ulozi kulture u konstrukciji kolektivnog života, sučeljavajući te tvrdnje upravo sa složenim posebnostima.«11 Slijedeći Geertzov metodološki naputak, ovaj rad želi otvoriti disku­ siju o problemu sučeljavanja i povezivanja dviju eksplanatomih strategi­ ja: one koja se temelji na socijalnoj historiji orijentiranoj prema rekon­ strukciji i spoznaji tzv. marginalnih društvenih aktera (kao što su prim­ jerice žene ili njihova organizacija)12 i procesa (iznašašće tradicije), kao i na primjeni »gustog opisa« koji je kadar suptilno i uvjerljivo dokumen­ tirati spoznaju da za globalne društvene promjene nije dovoljno samo osvajanje vlasti. Riječju, ovaj će se tekst (kao prvi korak istraživanja u toku) usredo­ točiti na slijedeće problemske sklopove: istraživanjem povijesnih izvora utvrditi što je prethodilo i uzrokovalo iznašašće »socijalističke« Nove Godine; kojim se političkim i simboličkim strategijama u ovom slučaju koristi nova vlast za postizanje revolucionarnih mijena kulture (»kultur­ �N O V A N O V A G O D IN A 177 ne revolucije«); koje su sociokulturne funkcije novouspostavljenog seku­ larnog političkog rituala. SUMRAK STARE TRADICIJE (BOŽIĆ 1945 — BOŽIĆ 1948) Ciklus zimskih narodnih običaja predstavlja cjelinu sekvenci u čijem je centru, uz brojne anticipacije/posticipacije od konca studenog do iza sv. Tri kralja, »glavni uži božični skup«.13 Badnjak/Božić se u narodnoj tradiciji često prepliće s Novom godinom o čemu, pored ostalog, svjedoči i naziv »mali Božić« za Novu godinu (naročito kod kajkavaca), ili pripjev stare specifično hrvatske božične popijevke »Narodi(l) nam se kralj ne­ beski« koji o Božiću govori kao o »mladom ljetu«.14 Gavazzi to prekla­ panje izvodi iz jednog mnogo starijeg iznašašća tradicije: crkva je, potirući konkurentske paganske svetkovine, u ritualno-magijski kontekst kalendae ianuariae smjestila datum Kristova rođenja da bi ga tek u 16-17. stoljeću definitivno obilježavala 25. 12, a 1. 1. uvedeno je svetkovanje nove godine »u crkvi i javnosti«.15 Mnoge od narodnih tradicija zimskog ciklusa specifična su obrada elemenata svetkovanja »dana rođenja ne­ pobjedivog sunca« (dies natalis solis invicti) koje je poznavao čitav antički svijet (Bliski istok, Mediteran): istaknuta je uloga vegetacije (zelenilo, borove grančice, građanski Christbaum)\ svjetlosti (svijeće, kresovi, u Dalmaciji »kolede«-kalende); darova (u starom Rimu strenae) i čestita­ nja... Uvažavanje Božića kao istaknutog datuma ceremonijalnog kalendara očito je i u prosincu 1945, u periodu dovršenja političke revolucije, uoči donošenja prvog Ustava FNRJ 31.1.1946. Vjesnik Narodnog fronta Hr­ vatske na dan sv. Nikole (6.12.1945) izvještava o »Nikolinjskom dariva­ nju siromašne djece«. U toj su se akciji isprepleli caritas i propaganda: Djeci je objašnjavano da ti darovi ne dolaze iz nekog imaginarnog koša, nego da im to daju naše narodne organizacije (pojedini ulični odbori Narodnog Fronta, sindikalne podružnice, A F Ž — primj. L. S.), da su to darovi Titovi.16 Približavanje Božića osjeća se u gotovo svakom prosinačkom broju Vjesnika, da bi kulminiralo svečanim izdanjem dvobroja za 24. -26. 12. 1945. Uvodnik na prvoj strani naslovljen je »Prvi Božić u slobodnoj Na­ rodnoj Republici«, a zaglavlje resi crveno otisnuta čestitka »Sretan Bo­ žić!«. Popratnom ilustracijom dominira petokraka — parafraza betle­ hemske zvijezde koja obasjava seljačke kućice, dok se u daljini naziru ruševine.17 Slobodni dom — glavno glasilo Hrvatske republikanske se­ ljačke stranke18 donosi prigodne tekstove prvaka stranke, dok ilustracija predstavlja kakofoničnu igru simbola: dva anđelčića razapinju lentu s natpisom »Republika«, koju obasjava crvena petokraka. Oba uvodnika �178 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I mješavinom novog ideologiziranog diskursa i pohvale »starog patrijar­ halnog običaja« naglašavaju civilizacijsko značenje Božića kao pretkrš­ ćanskog nasljeđa, koje se održalo »u vidu božićnih običaja kroz vjeko­ ve«.19 Prominentan je klasni pristup (siromašni, narodni Božić, naspram pretilnoj svetkovini gospode, nenarodnih elemenata); mir iz tradicional­ nih formula čestitanja stavljen je u stvarni povijesni kontekst završetka Drugog svjetskog rata, dok se patriotski moment — pozivanje na tradi­ ciju hrvatskog naroda — ugrađuje u sliku skladnog spleta bratstva i je­ dinstva naroda Jugoslavije. Vjesnik pokazuje sliku općeg ugođaja, posebno u Zagrebu. Aluzija na biblijsku »nevinu dječicu« može se nazreti u tekstu koji informira da će na sam Badnjak početi »razmještaj djece palih boraca po zagrebačkim porodicama« (njih 1500)20 Radio-Zagreb emitira prigodne emisije čita­ vog badnjeg dana, a u 24 sata prenosi ponoćku. Kazališta ne rade od 23. do 31. prosinca, a na prvi i drugi dan Božića ne rade uslužne radnje niti industrijska poduzeća. Kao pogodnost građanstvu oglašava se produljeno radno vrijeme brijačkih radnji uoči Božića, »davanje plina« nekoliko sati dnevno dulje od uobičajenog, kao i posebna prodaja govedine »u racioniranoj količini od 15 dkg po potrošaču na kupon G — razno — 19-2021«, po cijeni od 43 din za kg.21 Praznični broj Vjesnika na čitavih deset stranica donosi mali oglasnik u kojem privatne i državne tvornice, obrtni­ ci, ugostitelji i pojedinci, često kićenim jezikom upućuju poslovnim i inim prijateljima, znancima, cij. mušterijama, dobavljačima, kupcima, cij. go­ spođama i »čitavome narodu« božične čestitke. Naredni broj (28.12) do­ nosi »čestitku borcima i rukovodiocima II. jugoslavenske armije prigo­ dom Božića i Nove godine« koju potpisuju komesar-pukovnik Rade Zigić i komandant-general-major Milan Kuprešanin. Nova godina 1946. dočekana je kao »godina bitke za obnovu i izgrad­ nju (1945. je ispraćena kao »godina narodne pobjede«) bez posebnih ri­ tualnih obilježja. Novogodišnji broj Vjesnika donosi prigodnu ilustraciju na naslovnoj strani: partizani uzdižu zastavu koja se viori. U drugom pla­ nu nižu se: zgarišta — most — traktor — tvornica, ilustrirajući asocija­ tivni sklop prelaza od 1945. u 1946. godinu, dok ženski lik s lentom oko pasa i petokrakom zvijezdom u uzdignutoj ruci personificira Republiku. U idućem broju Vjesnik donosi »Govor msgr. dra Svetozara Rittiga na svečanoj misi zahvalnici u crkvi sv. Marka«. Msgr. Rittig započeo je Te deum sa »Odličnici, drugovi i drugarice«, pozdravivši predstavnike Na­ rodne vlasti Hrvatske, JA, konzularni kor, te predstavnike masovnih or­ ganizacija, javnog i kulturnog života.22 U novogodišnjem broju Slobodni dom upućuje želje za sretnu i plodnu godinu, apostrofirajući time svoje agrarne reference, te objavljuje primljenu čestitku »braće Srba«. 6. i 7. siječnja 1946. Vjesnik donosi notice o proslavi pravoslavnog Badnjaka u Zagrebu. �N O V A N O V A G O D IN A 179 Godinu dana kasnije zamrli su koraci sv. Nikole, a naznake božične atmosfere mogu se u Vjesniku očitati tek asocijativnim postupkom. Uvodnik »Prema boljem životu« uopćeno evocira povijest borbe za slo­ bodu, a popraćen je fotografijom drveća u snijegu obasjanog suncem. Tek na 9. stranici nalazimo čestitku: »Uredništvo i uprava ’Vjesnika’ žele svim svojim čitateljima katoličke vjeroispovijesti čestit Božić«. Adresat je apostrofiran kao grupa građana određene vjeroispovijesti, a ne više »čitav narod«, dok je adresant određeno »uredništvo i uprava« — ne više izdavač, NF.23 Slobodni dom u uvodniku »Čestit Božić«, koji potpisuje Franjo Gaži, seljak, predsjednik Izvršnog odbora HRSS-a i potpredsjednik vlade NRH, pored etnografskog repetitorija božičnih običaja (još jedan neatribuirani hommage Gavazziju) svoje želje za mir aktualizira spomenom netom završenog Sveslavenskog kongresa u Beogradu (»miroljubiva sla­ venska zajednica«).24 Javni, medijski diskurs o Božiću 1946. pokazuje značajke prelaznog oblika. Ponovno je naglašena civilizacijska dimenzija praznika (implicit­ no suprotstavljena vjerskoj), dok se sama božična poruka aktualizira u naznakama — u Vjesniku je to »navještanje« boljeg života, u Slobodnom domu »mir među ljudima dobre volje«. Radio-Zagreb emitira samo ne­ koliko prigodnih emisija, kina u Zagrebu rade uobičajeno, jedino kaza­ lišta ne daju predstave na Badnjak, dok je broj oglasa — čestitki sveden na samo 25 prigodnih poslanica, uglavnom obrtnika i pojedinaca. Nova godina 1947. nije posebno svečano obilježena, no zamjetne su neke novine u odnosu na prošlu godinu. Pojavljuju se prvi oglasi za sve­ čane proslave (Hotel »Esplanade« u Zagrebu), te novogodišnji govor maršala Tita, popraćen službenim fotoportretom u uniformi. Programatski govor predsjednika Republike nadalje će se redovito pojavljivati sva­ kog 1. siječnja.25 Slijede brojni mobilizacijski tekstovi, podjednako u Vje­ sniku i Slobodnom domu (1.1. 1947), o uspjesima i daljnjim zadacima u obnovi i izgradnji prigodom skorog početka petogodišnjeg privrednog plana.26 Božić 1947. označava jasnu prekretnicu prema dotadašnjem uvažava­ nju i toleranciji predrevolucionamih tradicija. Očigledno se produbljuju podvajanja u njegovu tretiranju u analiziranim glasilima. U Slobodnom domu još je uvijek istaknuta svečana atmosfera, ali s intenzivnom prim­ jesom aktualizacije-politizacije tradicionalnih motiva. Uvodnik — čestit­ ka Franje Gažija — patetično apostrofira socijalni moment: »suze gor­ čine umjesto darova« na podnožju božičnog drvca koje su lile siromašne matere, među koje je svrstana »i majka sviju nas Hrvata, naša draga do­ movina Hrvatska«. U ulozi »Mladoga kralja« (Spasitelja) pojavljuje se »veliki sin naše drage majke domovine Hrvatske Josip Broz-Tito« i »divjunaci koji su se oko njega skupili«.27 Ilustracija na naslovnici prikazuje �180 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I idilu seljačke obitelji: majka plete, dijete (sin) igra se na podu, a otac za stolom čita HRSS-ovo glasilo. Na zidu je Titova slika, a kao stvarni do­ kaz blagostanja i napretka u vidu elektrifikacije sa stropa blješti elek­ trična žarulja. Vjesnik prvi put ove godine potpuno prešućuje Božić kao kultumopovijesni simbol, čime obznanjuje njegovo iminentno povlačenje iz jav­ nog diskursa. Jedini relikti još su najavljena 15-minutna emisija RadioZagreba »O Badnjaku« i oglas »Dame specijalizirane u Beču kod najbo­ ljih majstora« koja, neestetskom vremenu usprkos, preporučuje svoj sa­ lon za njegu lica i tijela.28 Podvajanje u tretiranju Božića, nagoviješteno 1946, ove se godine do­ vršava. Dok Vjesnik ignorira Kristov rođendan (jedan je rođendan još uvijek dolično obilježen — onaj Generalissimusa Staljina 21. 12. 1947), u Slobodnom domu Božić sve više klizi prema marginama, prema zatvo­ renom obiteljskom prostoru, kada se uvodničar patetično prisjeća njego­ va svetkovanja u djetinjstvu, a domovinu simbolički locira u obitelj. Do takvog obrata nije došlo bez najave. U svom govoru »prilikom pa­ ljenja prve peći u najvećoj tvornici hidrauličnih strojeva u Jugoslaviji«29 maršal Tito, zalažući se za budnost i pažljiv odnos prema narodnoj imo­ vini, kritizira izostajanje s posla »zbog raznih praznika«. Posebno su apo­ strofirani vjernici (mada njihovo pravo na vjersko uvjerenje nije sporno) koji »ostavljaju posao čim im svećenici zazvone na sva zvona«. Dakako da su izostanci s posla zbog praznovanja mogli predstavljati stvaran prob­ lem, što ilustrira i podatak da na drugi dan Božića 1947. samo u Zagrebu nije radilo oko 11.000 radnika čime je, kako se procjenjuje, izgubljeno oko 1 milijun dinara.30 Da se ipak radilo o pseudoracionalnom argumen­ tu kad se potiskivalo svetkovanje Božića, svjedoči odredba Ministarstva industrije i rudarstva u prosincu 1945. prema kojoj se »mirovanje na prvi i drugi dan Božića ne plaća«, te se u dogovoru s Odborom jedinstvenih sindikata radnika i namještenika nadoknađivao u slijedećim radnim da­ nima.31 Briga za ekonomsku efikasnost, dakle, nije prvenstveni motiv prilikom kritike svetkovanja. Potiskivanje Božića imalo je mnogo složeni­ ju pozadinu. Spomenut ću tek jedan od najprominentnijih razloga. U Be­ ogradu je od 26. do 28. 9. 1947. održan Drugi kongres Narodnog fronta Jugoslavije na kojemu je nedvosmisleno dokinut postojeći stranački plu­ ralizam. KPJ je javno obznanila hegemoni karakter svoje vlasti (do tada se deklarirala kao prva među jednakim strankama),32 čime je dovršena i posljednja faza političke revolucije. Slučaj izgona Božića iz javne sfere označio je i afirmaciju jednog drugog tipa monopola. Naime, proizvodnja značenja/simbola jedan je od centralnih prerogativa društvene moći. Svi drugi konkurentski proizvođači morali su odstupiti. Sam Božić je, unatoč svojoj »civilizacijskoj «/tradicijskoj dimenziji, ipak potpadao pod nadleštvo jedne dobro organizirane hijerarhije s tisućljetnom tradicijom, koja �N O V A N O V A G O D IN A 18 1 je u tadašnjem političkom trenutku bila percipirana kao potencijalno naj­ tvrdokornija opoziciona snaga poretku. Potkraj 1947. dovršena je konso­ lidacija revolucionarne vlasti, čime su svi dotadašnji »kompromisi« mogli biti anuliram. Nova godina 1948. obilježena je u Vjesniku i u Slobodnom domu go­ vorom maršala Tita i tekstovima o uspjesima u ostvarenju prve godine petoljetke. Naredni Božić ipak je, makar posredno, spomenut u Vjesnikovu tekstu o dobrovoljnom radu frontovaca Istre u rudniku Raša. Posebno je po­ hvaljena činjenica da je na dane 24, 25, i 26. prosinca 1948. radilo 1.169 aktivista NF-a 33 Slobodni dom na dnu zadnje stranice tiska neupadljivu čestitku »svojim pretplatnicima i čitateljima«.34 PROIZVODNJA SOCIJALISTIČKOG PRAZNIKA (NOVA GODINA 1948 — NOVA GODINA 1950) Potkraj 1948. sve je bilo spremno za uspostavljanje novog ceremoni­ jalnog kalendara. Naime, ceremonijalni kalendar jednog društva, prema Stevenu Lukesu, funkcionira »okupljajući sve ljude i naglašavajući njiho­ ve sličnosti i zajedničku baštinu: smanjujući razlike i doprinoseći da je­ dinstveno misle, osjećaju i delaju«.35 Koje je političke i simboličke strategije stavio u pokret mehanizam vlasti kako bi prekodirao stari ceremnonijalni kalendar s nepoželjnim predrevolucionamim i religijskim konotacijama i proizveo socijalistički praznik? Glavni odbor AFŽ-a Hrvatske u okružnici od 3. 12. 1948. svojim ni­ žim odborima obrazlaže potrebu njihova angažiranja pri proslavi »No­ vogodišnje jelke« 36 Nije zanemariva činjenica da tu okružnicu potpisuje Sekcija AFŽ-a »Majka i dijete«, kao i to da su djeca posrednici (target group) pri uvođenju/iznašašću nove tradicije, jer promišljenost povjerava­ nja tog zadatka ona otkriva upravo organizaciji žena. Očigledno je da je svijest o žilavosti tradicije kao bitnog konstitutivnog elementa grupnog nacionalnog identiteta, čak i u visokoideologiziranom i politiziranom društvu, kakvo je bilo jugoslavensko u razdoblju revolucionarnog etatiz­ ma, priječila njezino izravno osporavanje. Zato je AFŽ kao najmanje po­ litizirana masovna organizacija, zaslužna za rješavanje brojnih tzv. prak­ tičnih životnih problema37 (osobito pri zbrinjavaju djece), ali u isto vri­ jeme i sastavni dio transmisionog mehanizma kojim je KP realizirala svo­ ju političku liniju, delegirana kao idealni medij za izvršenje te zadaće. AFŽ-i je povjereno koordiniranje suradnje sa svim masovnim organi­ zacijama (pionirskom i omladinskom organizacijom, sindikatima, Cr­ venim križem, Savezom boraca, NF) i narodnom vlašću (s povjereniš­ �182 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I tvom trgovine i opskrbe, prosvjete, i dr.), te s armijom. Pored toga, AFŽ je organizirala i propagandnu kampanju u tisku, na radiju, posredstvom masovnih sastanaka i predavanja, preko aktiva agitatora i instruktora »na terenu«, dekoracijama po izlozima koji će obznaniti rezultate brige na­ rodne vlasti za djecu i omladinu, izradom i distribucijom grafikona i fo­ tografija o uspjesima petogodišnjeg plana. »Parole i citate« valjalo je li­ jepiti po »zidovima, dvoranama i ulicama«, a stavljene su u opticaj i pri­ godne značke, plakati, te dva dijapozitiva za prikazivanje u kinima.38 Kao potkrepa propagandi imali su poslužiti i suptilni oblici represije. Mi­ nistarstvo trgovine trebalo je osigurati dovoljnu količinu igračaka, slat­ kiša i voća, a Ministarstvo šuma jelke, vodeći računa »da se osigura, ne za Božić, nego za Novu godinu«, tj. stavi u slobodnu prodaju nakon 26. prosinca.39 Riječju, političke strategije iznašašća nove Nove godine te­ meljile su se na organiziranoj akciji (mobilizaciji političkih organizacija i stvaranju različitih specijaliziranih komisija za proslavu, kao npr. za na­ bavku darova, za dekoraciju, za nabavku jelke i za izradu programa), na propagandi i prinudi. Simboličke strategije zasnivaju se na resemantizaciji elemenata posto­ jeće tradicije i na postupcima bliskim obrascu amalgamacije kojeg Ed­ ward Shils određuje kao odbacivanje/modifikaciju elemenata koji su se prethodno smatrali sastavnim dijelom jedne od tradicija i nadomještanjem tih elemenata odgovarajućim elementima iz druge tradicije.40 U prilog tome može se navesti uputa Ministarstva prosvjete NRH o neo­ phodnosti uvažavanja lokalnih posebnosti: Imajući u vidu nastojanje da proslava Nove godine nosi obeležje narodnog praznika, te da potisne i suzbije značaj verskih praznika, sadržina tih priredbi treba da bude pažljivo prostudirana na osnovu lokalnih uslova, tako da budu radostan i lep doživljaj za omladinu, a da se očiste od uticaja mističnih i sim­ boličnih obreda koji su uz takve proslave često bili vezani. Baš zbog speci­ fičnosti običaja u pojedinim krajevima naše zemlje nije m oguće slati detaljnija i opštevažeća uputstva koji elem enti da se uključe u program i opremu pri­ redbi. U krajevima gdje postoji tradicija ukrašavanja jelke, drvce će predstav­ ljati ukrasni elem ent, ali osnovni elem ent proslave treba da bude birani pro­ gram i organizovanje zakuske i eventualno darivanje povezano sa zabavnom priredbom .41 Isprva je kao predložak samog izvođenja rituala još mogao poslužiti tekst »Proslava Nove godine u SSSR-u« (1948)42 gdje je osobit naglasak stavljen na organiziranje proslave u javnim prostorima (trgovi, domovi kulture i si.), masovnost učesnika i na neizbježnu jelku (sa »socijalistič­ kim obilježjima«). No uskoro se, u skladu s eskalacijom opće kritičnosti prema prvoj zemlji socijalizma, traže autohtona iješenja. Naročito je loše prošao Djed Mraz koji je kritiziran kao neuspio boljševičko-klerikalni (sv. Nikola) bastard, contradictio in adiecto (»’mraz’ ne donosi ništa, ni­ �N O V A N O V A G O D IN A 183 kog ne predstavlja i nikog još nije usrećio«).43 U diskusijama o original­ noj personifikaciji nove godine tražio se pogodni lik iz naše narodne knji­ ževnosti. Prijedlog da se uvede Baba Zima odbačen je budući da »Nova Godina« mora zorno dočaravati »početak novih uspjeha, novih radosti kako za djecu, tako i za čitav narod«.44 Nakon nadahnutih i opširnih diskusija i konzultacija sa stručnjacima (pedagozima, književnicima i um­ jetnicima), odlučeno je da darove djeci dijeli »Nova Godina«, personifi­ cirana mladom djevojkom odjevenom u živopisnu narodnu nošnju. Ona se može predstaviti tako kao da je na putu srela staru godinu koja joj je pričala o njihovu radu u staroj godini i predala darove za njih. Alternativa ovom prijedlogu bio je »stari Partizan koji dolazi djeci da vidi kako ona čuvaju tekovine borbe i, pošto sazna za njihov rad i rezul­ tate, nagrađuje ih« 45 Iako je stari Partizan, simbol »kontinuiteta s od­ ređenom historijskom prošlošću« (Hobsbawm) i kao takav pogodna gra­ đa za iznašašće tradicije, niti on, a niti mlada djevojka nisu uspjeli na dulji rok istisnuti »baćušku Nikolu« — Djeda Mraza 46 Ekstrapolacijom elemenata označitelja iz rasprava o tome što ima biti značenje nove Nove godine može se ustanoviti osnovna ideološka jed­ nadžba ovog praznika, koji dobiva zaokruženi oblik potkraj 1949, kada je uveden naziv Dan dječje radosti (v. tablicu). Okvirna uputstva za proslavu Nove godine daju opću shemu odvijanja ceremonije: a) kratki govor (većim) pionirima o izvršenju Petogodišnjeg plana, a s tim u vezi bolji i radosniji život djece. Govornik treba biti predstavnik Narodne vla­ sti, N F ili komiteta; b) kratki program iz neke priče ili bajke gdje ima kaza­ lišta lutaka; c) ukrašen bor (jelka); d) darivanje djece; »Nova Godina« među djecom koja ih dariva; e) primanje najboljih pionira i đaka kao posjetilaca Narodnih vlasti, masovnih organizacija 47 — ► SO C IJA LIZA M NOVA GODINA _ simbol budućnosti — ► T R U D B E N IC I — ► »N AŠA D JE C A « — ► DAN D JE Č JE R ADOSTI Dakako, brojne varijacije zadanih uputstava »na terenu« održavale su napor i maštu u ispisivanju kolektivnog teksta.48 Jesu li te masovne pro­ slave (samo zagrebačku centralnu proslavu upriličenu na Velesajmu po­ sjetilo je »oko 40.000 djece«49 doista uspjele u namjeri da se »zaborave vjerski praznici«,50 teško je ocijeniti. No, nedvojbeno je da je njihovom realizacijom uspostavljena sekularna ceremonija čiji je zadatak da »pri­ kazuje (...) postojanje društvenih odnosa«, opredmećuje i postvaruje »ideje i vrednosti koje su u biti uglavnom nevidljive. (...) Ona prikazuje simbole njihove egzistencije, a implicitnim ukazivanjem postulira i oznakovljuie njihovu ’stvarnost*«.51 �ooiupafez joipuopi BJiuipiSoi 9S Bunfo^ IJU3UI913 VJLVNHPMHTH fflNTVO LIH IDN3HHHHH HVINHdS novogodišnjim proslavama u SSSR-u (»socijalistička obilježja« kod ukrašavanja. Djeca; »polaženici«. Eva, betlehemari/pastiri (»igre, prikazi, pače glume«); neprofesionalni izvođači. Dramatis personae: sv. Nikola, A dam i Priroda = resurs (socijalističkog) razvoja: istaknuta uloga jelke u Priroda = resurs opstanka: vegetacija, zelenilo, pšenica, jelka, CH RISTBAUM . Dramski prikazi — repeticija (ritualne) »prvobitne scene«. Darivanje (»boni omnis causa«). gfupBJ/ijoquiis izvođači profesionalci i amateri (djeca). Godina«, stari Partizan. (Prigodni didaktički igrokazi, prizori i bajki; z Dramatis personae: D jed Mraz, »Nova Najbolji pioniri; djeca i m ajke palih boraca. Anticipacija socijalističkog razvoja proizvodnih snaga u industrijskom društvu (sumiranje rezultata i uspjeha u realizaciji petogodišnjeg plana). Anticipacija plodnosti/obilja u agrarnom Izvođenje rituala k zalog budućnosti ao društvu. zajednice. Afirmacija prirode k resursa. ao Država k dominantni proizvođač i ao interpret simbola: govori predstavnik države (narodne vlasti, »komiteta«, JNA). Sudjelovanje je obavezno, simbolizira identitet određene zajednice. Spontanost sudjelovanja/izvođenja (uči s kroz proces socijalizacije). e Kontinuitet revolucionarnih tradicija (»stari Partizan«, »Partizanski kutić« na novogodišnjim priredbama). Primanje u Pionirsku organizaciju {rite de passage). Uči s organiziranim, svjesnim naporom e (uputstva, okružnice) organizatora i učesnika. »REVO LUCIO NARNA« TR A D IC IJA Crkva k dominantni proizvođač i ao Doktrinama dimenzija. interpret simbola: obilježavanje Kristova rođenja k kulminacija crkvenog ao kalendara. Uspostavljanje/simboliziranje društvene kohezije. ELEMENTI TEM ELJNE RITUALNE STRUKTURE (Semantički potencijal nove Nove Godine) Kontinuitet zajednice živih i mrtvih (npr. pokojnička jela« n trpezi o a Badnjaku). »STARA« TR A D IC IJA 184 KONJI, ŽENE, RATOVI �N O V A N O V A G O D IN A 185 Prikaz političkih i simboličkih strategija pri stvaranju nove tradicije možemo rezimirati i grafički.52 Iz takvog se prikaza može očitati neko­ liko razina razmatrane pojave. Čim sučelimo elemente rituala u »staroj« i »revolucionarnoj« tradiciji, uočavamo kako svaka tradicija na svoj način manipulira zadanim spektrom njihovih referenci. Riječju, ritualni simboli koje u svom značenjskom polju sabire ritual53 nove Nove godine »sa­ žimaju mnoge reference, sjedinjujući ih u jedinstveno saznajno i osje­ ćajno polje«. Victor Turner je zapazio da svaki ritualni simbol ima »le­ pezu« ili »spektar« referenci. One »teže međusobnom povezivanju veo­ ma različitih signifikata« 54 Postupkom sučeljavanja dviju tradicija posta­ je transparentnija sama temeljna struktura rituala. Iz nje je moguće oči­ tati semantički potencijale nove Nove godine, koji ujedno i objašnjava sav trud uložen u resemantizaciju »stare« kulturne tradicije. Naime, te­ meljnoj strukturi rituala ne proturječi niti činjenica da su njezini »spektar referenci / signifikata« izvedeni iz različitih područja društvenog iskustva (etičkih, normativnih, ideoloških sustava).55 OD »MLADOG LJETA« K POLITIČKOM RITUALU Nedvosmisleni zahtjev za političkim karakterom proslave Nove godine realiziran je na dvije razine. Eksplicitna doktrinama dimenzija56 dolazila je do izražaja u obaveznom govoru predstavnika političke elite okuplje­ nim sudionicima (roditeljima i djeci). Varirane su dvije teme: nove pob­ jede u izvršenju petogodišnjeg plana i »briga narodne vlasti za djecu i dužnost djece prema domovini.57 Ponegdje su se pioniri uključivali svojevrsnim »zavjetom« (...»da će učiti i učiti, da će moći biti dosljedni građani nove Titove Jugoslavije«),58 dok je drugdje bila »tolika vika djece da se govornika uopće nije čulo i govornik je bio nesretan«.59 Zbog toga je odlučeno da se ubuduće djeci održavaju samo kratki govori. No, implicitna je politička poruka ozna­ čena već i prisustvom »predstavnika narodne vlasti, partije, masovnih or­ ganizacija i Seljačkih radnih zadruga«, te prijemima pri Savezu boraca / JA za pionire. Riječju, nova Nova godina približava se ritualu pod znakom politike koji »pojačava, iznova stvara i organizuje representations collectives (kako bi rekao Durkheim), nešto što predstavlja posebne modele političkih pa­ radigmi društva i načina na koje ono funkcioniše«.60 Ukoliko novi praz­ nik promatramo kao politički ritual, njegove su dimenzije / funkcije mno­ gostruke. Najprominentnija je spoznajna funkcija — praznik čini razumljivim društvo i društvene odnose, služi organizaciji znanja o prošlosti i sadaš­ njosti i uvećava sposobnost zamišljanja budućnosti.61 Iz spoznajne di­ �186 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I menzije može se izvesti i funkcija društvene kontrole. Naime, »institu­ cionalizirane aktivnosti kakve su rituali mogu da služe potkrepljivanju i oživljavanju dominantnih i zvaničnih modela društvene strukture i društvene promene (...)«.62 Proučavanje bujanja novih ceremonijala/ri­ tuala u sovjetskom društvu također potvrđuje ritual kao »jedan od delotvornih načina usađivanja normi i vrednosti vladajuće ideologije«.63 Ne treba zanemariti niti integrativnu funkciju političkog rituala: pored vrijed­ nosne i političke (integracija u socijalističku zajednicu/društvo), u Jugo­ slaviji kao višekonfesionalnoj državi neprijeporna je kulturna integracija — jedinstveni praznik kao zajednički nazivnik različitih kultumopovijesnih tradicija. Je li novi praznik u burno vrijeme svog nastanka (za neke smak, za druge početak svijeta) mogao biti i izvor uzitkal Nesumnjivo je da su 120 kg bijelog kruha i 50 kg salame koje je za proslavu u kotaru Drniš osi­ gurao rudnik Siverić,64 ili 10 dag bombona po djetetu »bačenih na selo«, »Ples praščića« u izvođenju baleta HNK i zvuci fanfara na zagrebačkom Trgu Republike (31. 12.1949) značili otklon od svakodnevice, predah od oskudice na tegobnom putu u svjetliju budućnost. Ustoličenjem (nove) Nove godine Božić kao vjerski/civilizacijski praz­ nik, ili naprosto »narodni običaj«, niti je odumro, niti bio zaboravljen, kako je to priželjkivao projekt iznašašća tradicije. Bio je potisnut u pri­ vatnu sferu u kojoj je istrajao do današnjih dana kao simbol identiteta (civilizacijskog? — nacionalnog? — konfesionalnog?).65 Nova godina apsorbirala je u javnom prostoru (podjednako ritualnom i diskurzivnom) nelagodni kompromis »stare« i »revolucionarne« tradicije. BILJEŠKE * 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Ovaj tekst predstavlja sažetak istraživanja u toku, koje je bilo prezentirano kao referat na godiš­ njem stručnom sastanku Hrvatskog etnološkog društva 3. 6. 1988. godine. »Dan dječje radosti«, K ZD A ŽH , nedatirano, Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hr­ vatske (A IH R PH ). »Zapisnik sa sastanka gradskog izvršnog odbora A FŽ^a održanog 13. XII 48. (...)«, KZDAZH (13. 12. 1948), AIH RPH . »Oblasnom odboru A F Ž -a Dalmacije; Gradskim odborim a A F Ž -a; Kotarskim odborima A F Ž -a« (Okružnica G O A FŽH ), K ZD A ŽH (3. 12. 1948), A IH RPH. »Zapisnik od dne 6. XII. 1949. Sastavljen na proširenom sastanku Sekretarijata Odblasnog od­ bora A F Ž -a u Bjelovaru«, K ZD A ŽH (6. 12. 1949), AIH RPH . »Zapisnik sa sastanka Glavnog odbora AFŽr-a održanog 16. XII. 1949. povodom priprema za proslavu Nove godine«, KZDAŽH (16. 11. 1949), AIHRPH. Dokumenti A F Ž -a (1945-1953) dio su arhivskog fonda Konferencije za društvenu aktivnost žena Hrvatske (K ZD A ŽH ), u AIH RPH . Eric Hobsbawm, »M ass-Producing Traditions: Europe, 1870-1914«, u: The Invention o f Tradi­ tion, ur. E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985, str. 263. Eric Hobsbawm, »Introduction: Inventing tradition«, nav. dj., str. 1. Nav. dj., str. 9. Clifford Geertz, The Interpretation o f Culture, Basic Books, New York, 1973. str. 449. �N O V A N O V A G O D IN A 187 11 Nov. dj., str. 28. 12 Nije na odmet spomenuti da se etnologija i socijalna historija posebno približavaju u istraživanju povijesti žena. Talijanska etnologinja Ida Magli Štoviše smatra d a je povijest žena moguće jedine »pisati na etnoloSki način, imajući pred sobom sliku cjelokupnog razmatranog razdoblja, historizirajući sve institucije svakodnevnog života, a ne osvjetljavati samo ’događaje’ bitne s najužeg političkog stanovišta dominantne klase« (a trebalo bi dometnuti i spola — op. L. S.) Nav. prema Ginevra Conti Odorisio,Donna e societč nel’600,Đulzoni, Roma,1979, str. 10. 13 Milovan Gavazzi, Godina dana hrvatskih narodnih običaja, knj. II, Matica Hrvatska, Zagreb 1939, str. 5. 14 Nav. dj., str. 54. 15 Nav. dj., str. 55. 16 Vjesnik, V, 196, 6. 12. 1945. 17 Vjesnik, V, 212, 24 — 26. 12. 1945. 18 Slobodni dom, Zagreb, III (33), 49, Božić, 1945. Ovo glasilo izdaje frakcija Hrvatske seljačke stranke koja je 1944. prišla NF-u. HRSS je u to vrijeme bio jedina dozvoljena nekomunistička stranka u Hrvatskoj. Druga frakcija HSS-a lojalna Vlatku Mačeku, pokušala je također tiskat vlastiti opozicioni list Narodni glas čovječnosti, pravice i slobode (izdavač je Marija, udova Stje pana Radića) no prvi — i jedini — broj od 20. 10.1945. bio je odmah zabranjen. Usp. Vojisla> Koštunica, Košta Čavoški, Stranački pluralizam ili monizam, Univerzitet u Beogradu, Institui društvenih nauka, Beograd, 1983, str. 72-73 i 59. 19 Čak i površno čitanje upućuje na činjenicu da su se njihovi autori obilno služili navedenorr Gavazzijevom studijom. 20 Vjesnik, V, 209, 21. 12. 1945. 21 Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945. 22 Vjesnik, VI, 217, 3. 1. 1946. 23 Vjesnik, VI, 513, 24. 12. 1946. 24 Slobodni dom, 50-51, Zagreb na Božić, 1946. 25 Vjesnik, VII, 518, 1. 1. 1947, str. 1. 26 Narodna skupština prihvatila je zakon o petogodišnjem razvitku narodne privrede FNRJ zs period 1947-1951. 28. 4. 1947. 27 Slobodni dom, 52, Božić 1947. 28 Vjesnik, VII, 822, 24. 12. 1947. 29 »Govor maršala Tita radnom kolektivu Titovih zavoda Litostroj’ uLjubljani«, Glas rada,Orgar glavnog odbora jedinstvenih sindikata Hrvatske, III, 36, Zagreb, 6. 9. 1947. 30 »Plenum mjesnog sindikalnog vijeća Zagreba«, Rad, VI, 8, 17. 1. 1948. 31 Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945. 32 Koštunica, Čavoški, nav. dj., str. 99, i Katarina Spehnjak, »Narodni front Jugoslavije«, Povijesni prilozi, 1984, 3(1), str. 42-45. 33 »Tri hiljade frontovaca Istre dobrovoljno je radilo u prosincu u rudniku Raša«, Vjesnik, IX, 1143, 3. 1. 1949. 34 Slobodni dom, 52, 24. 12.1948. Od 3. 12. 1948. iz zaglavlja Slobodnog doma nestaje i posljednji HSS-ovski relikt, geslo »Vjera u Boga i seljačka sloga«. 35 Stiven Ljuks (Steven Lukes), »Politički ritual i društvena integracija«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 147. 36 »Oblasnom odboru A F Ž-a Dalmacije (...)«, (Okružnica GO AFŽH), KZDAŽH, 3. 12. 1948, AIHRPH. 37 Usp. Lydia Sklevicky, »Mjesto i zadaća A F Ž -a u postrevolucionamim mijenama društva NR Hrvatske 1945-1953«, u: Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog socijalizma, knj. 1, Komu­ nist, Zagreb, 1988, str. 247-258. 38 »Plan propagande za proslavu ’Dana dječje radosti’«, KZDAŽH, nedatirano, AIHRPH. 39 »Zapisnik sa sastanka za formiranje komisije u vezi zadataka proslave Nove godine održanog 9. XII. 1949. u 16 sati«, KZDAŽH (9.12.1949). AIHRPH. Indikativan je podatak d a je optužba za »neodržavanje nastave na Božić« mogla biti kvalificirana kao disidendski gest par excellence. Usp. »Uklanjanje pet profesora s tehnološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 1951-1953«, Scientia Yugoslavica, 13 (3-4), 1987, str. 129-130. 40 Edward Shils, Tradition, Faber and Faber, London-Boston, 1981, str. 275. �188 41 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I Dopis: NRH, Ministarstvo prosvjete kulture i umjetnosti, Glavnom, odboru A F Ž -a Hrvatske od 3. XII. 1949, Zagreb, K ZD A ZH (3. 12. 1949), A IH RPH. »Proslava Nove godine u SSSR-u«, nedatirano, prilog dokumentu KZDA ŽH, (13. 12 1948) A IH RPH . 43 Centralni odbor A F Ž Jugoslavije, K Z D A ŽH (17. 11. 1949), AIH RPH. 44 Isto. 45 »Plan propagande za proslavu D ana dječje radosti«, KZD A ŽH (1948), AIH RPH. 46 Usp. Dunja Rihtm an-Auguštin, »Djed Mraz«, u: Dunja Rihtman-Auguštin: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, 1988, str. 103-106. 47 »Okvirna upustva za proslavu Nove godine«, K ZD A ŽH (1950), AIH RPH . 48 Usp. »Izvještaj o proslavi Nove godine«, K ZD A ŽH (1950), A IH RPH. 49 Isto. 50 »Zapisnik sa sastanka održanog u Glavnom odboru A F Ž -a povodom priprema za proslavu Nove godine dne. 10. XI. 1949.«, K Z D A ŽH (10. 11. 1949) AIH RPH . 51 S. F. M ur i B. G. M ejerhof (Sally F. M oore, Barbara G. Meyerhoff), »Svetovni rituali. Oblici i značenja«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 112. 52 Zbog ograničenog prostora ne mogu detaljno opisivati sve elem ente navedene u ovom prikazu. 53 Z a određivanje pojma rituala poslužit ću se veoma općenitom Lukesovom definicijom rituala kao »pravilima određene aktivnosti simboličkog karaktera koja privlači pažnju učesnika na ob­ jekte misli i osjećanja koje smatraju posebno značajnim«, Lukes, nav. dj., str. 142-143. 54 Lukes, nav. dj., str. 143, bilješka 2. 55 Isto. 56 »D oktrinam a dimenzija povećava efikasnost cerem onija uspostavljajući podesne radne veze iz­ m eđu određenog izvođenja i širenja sistema postuliranih ideja i vjerovanja«, M oore, Meyerhoff, nav. dj., str. 113. 57 »Teze za predavanje ’Briga narodne vlasti za djecu i dužnost djece prem a domovini’«, K ZD A ŽH , nedatirano, A IH RPH . 58 »Sa proslave Novogodišnje jelke, škola Ježevo«, K ZD A ŽH (3. 2. 1949), A IH RPH. 59 »Zapisnik sa sastanka Glavnog odbora A F Ž -a Hrvatske održanog dne 8. XI. 1949. god.«, K Z D A Ž H (8. 11. 1949). A IH RPH . 60 Lukes, nav. dj., str. 156. 61 Isto. 62 Isto. 63 Kristl Lejn (Christel Lane), »Ritual i cerem onija u suvremenom sovjetskom društvu«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 195. 64 »Izvještaj o proslavi D ana dječje radosti«, K ZD A ŽH , (siječanj 1950), AIH RPH . 65 Zanimljivi su podaci iz SR Slovenije koji ukazuju na to da velika većina stanovnika ove repu­ blike slavi Božić (80%), a tek polovica od njih slave ga iz vjerskih razloga. Usp. Nenad Ivanković, »Slovenski korak dalje«, Danas, VI, 296, 20. 10. 1987, str. 16-17. Pladoyer za »civiliza­ cijsku« interpretaciju Božića daje Dunja Rihtm an-Auguštin, »Velika pomutnja«, Danas, VI, 298, 3. 11. 1987, str. 5. 42 �8 Profesija etnolog: Analiza pokazatelja statusa profesije ETNOLOZI U ZANIMLJIVOM VREMENU U nedjelju 8. listopada 1989, na zagrebačkom Trgu Republike, orga­ nizatori medijski eksponirane akcije1 potpisivanja zahtjeva za vraćanje Femkomove skulpture bana Jelačića, postavili su na mjestu gdje je ne­ kada stajao postament spomenika malog drvenog konjića, dječju igračku. Monumentalnu klasicističku skulpturu, negdašnji simbol Zagreba, nado­ mjestili su proizvodom narodnog rukotvorstva iz njegove okolice (selo Laz). Umjetnički artefakt tzv. visoke kulture simbolički je nadomješten proizvodom tzv. narodnog/pučkog rukotvorstva. To je tek jedan od, u posljednje vrijeme sve češćih i javno registriranih, primjera preispitivanja povijesnih i kulturnih tradicija u nas, njihove reaktualizacije, resemantizacije, ili suvremene (političke) upotrebe. Ovamo spadaju i primjeri ko­ rištenja dijelova narodnih nošnji, pjevanja pučkih ili tradicijskih popjevaka kao simbola identiteta u novom povijesnom kontekstu. Riječju, živimo u interesantnom vremenu. Svjedoci smo, sudionici sva­ kako, sukrivci možda — suvremenih nelagoda u kulturi, nelagoda s kul­ turom. Nelagoda koje nedvojbeno zahtijevaju interpretaciju. No, tko je pozvan, tko je kvalificiran, da takve interpretacije podastre javnosti? Mo­ že li tko polagati pravo monopola na njih? Iskustvo kazuje da se do sada redovito dešavalo da su »meritorne« interpretacije dolazile gotovo isk­ ljučivo iz sfere službene politike. Cilj je ovog istraživanja problematizacija slijedećeg pitanja: jesmo li mi kao etnolozi/etnologinje dorasli izazovima (i nedaćama) vremena, na­ šeg »sada i ovdje«? Jesmo li prepoznatljivi i prepoznajemo li sami sebe kao pripadnike/ce profesije? �190 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I Sociološko određenje profesije, naime, ističe da je njezina bitna od­ rednica »monopol nad nekim kompleksnim dijelom znanja i praktičnih vještina«.2 Profesionalizacijom se označava proces stvaranja i oformljiva­ nja novih profesija na temelju sve specijaliziranih znanja i vještina koje su funkcionalno važne za društvo.3 Kontinuirano odvijanje procesa pro­ fesionalizacije značajka je razvoja zapadnog civilizacijskog kruga već unazad više stoljeća, ali upravo naše vrijeme svjedoči o njegovoj najbur­ nijoj ekspanziji. Sve znatnija profesionalizacija, dominacija profesionalne nad tehničkom podjelom rada, karakteristika je razvijenih, postindustrijskih društava.4 Propitivanje statusa neke profesije nije puko akademsko razmatranje. Ono ujedno znači i postavljanje pitanja o karakteru global­ nog društva — o stupnju njegovog razvoja i dosegnutom stupnju demo­ kratičnosti. Profesije, naime, uvijek imaju poseban položaj i odnos prema vladajućoj klasi, grupi ili eliti. Monopol nad područjem svog djelovanja pro­ fesija može održati samo njegovim zakonskim sankcioniranjem, što je izvedivo tek u slučaju ako oni koji imaju moć u društvu priznaju ta prava profesiji. Drugim riječima, da li će neko društvo uopće imati razvijenu neku profesiju, i kakav će položaj ta profesija imati, ovisit će o sprem­ nosti nosilaca moći da priznaju potrebu za takvim tipom ekspertize.5 Da­ kako, sistemi moći podjednako kao i pojedine znanosti ili kulturne po­ jave, nisu imuni na povijesne mijene. Poznavanje društveno-povijesnog kao i političkog konteksta nastanka i razvoja etnologije nezaobilazno je, dakle, pri razmatranju njezinog su­ vremenog položaja kao profesije. Etnologija u Hrvatskoj, primjerice, prešla je stoljetni put od svog formativnog razvoja kada se oglasila kao proizvod podjednako nacionalnog romantizma i znanstvenog pozitivizma. Tada je, u sazvučju s političkim i ekonomskim težnjama seljaštva kao potlačene klase, izgrađivala teorijski okvir i metodološka oruđa da izrazi njihov »znanstveni svjetonazor«. Danas se, pak, našla u poziciji koja je, prema ocjeni Olge Supek (ali i mnogih drugih etnoloških djelatnica/ka), marginalna u društvu, ali i me­ đu ostalim društvenim znanostima.6 Primjenom analize osnovnih elemenata koji su bitni za određivanje svake profesije na etnologiju, pokušat ću ocrtati njezin suvremeni status u Hrvatskoj. Pri tome ću se, pored spoznaja koje pruža disciplina socio­ logija profesije, koristiti i rezultatima ankete provedene među članovima profesionalnog udruženja etnologa — Hrvatskog etnološkog društva. �PROFESIJA ETNO LO G 191 ELEMENTI PROFESIJE ETNOLOG Osnovni se elementi profesije klasificiraju prema slijedećim pokazate­ ljima: 1) stupanj razvijenosti osnovnih teorija i tehnika koje čine sistematski zaokruženu cjelinu i osnova su za profesionalni autoritet; 2) stupanj monopola na stručnu ekspertizu, tj. koliko pripadnici neke profesije mogu isključiti nepripadnike da obavljaju taj posao i koliko je taj monopol društveno sankcioniran; 3) stupanj prepoznatljivosti profesije od strane javnosti; 4) stupanj organiziranosti profesije (moguće ga je razabrati prateći razvoj / funkcioniranje institucija za profesionalno obrazovanje, profesio­ nalnih udruženja, te tipova organizacija u kojima se pripadnici neke pro­ fesije najčešće zapošljavaju); 5) stupanj razvijenosti profesionalne etike?7 Stupaqj razvijenosti teorija i tehnika profesije etnolog Utvrđeno je da neko »zanimanje prerasta u profesiju kada se obavlja­ nje djelatnosti počinje zasnivati na širem specifičnom teorijskom znanju i metodama«.8 Sklop teorijskih znanja i tehnika koje svaka profesija nuž­ no propisuje kao obavezni korpus činit će, dakle, temelj profesije. Stu­ panj profesionalizacije, tj. stvarno oblikovanje profesije iz posve akadem­ ske discipline, ovisit će o mjeri u kojoj će se iz njih razvijati aplikativnost. Dakako, i kontekst formiranja etnologije u konkretnom globalnom druš­ tvu odredit će njezinu dominantnu teorijsku orijentaciju kao i stupanj i smjer njezine primjenjivosti. Teško je govoriti o profesiji ukoliko ne postoji minimalni teorijski kon­ senzus o tome što bi bio njezin predmet i metoda. Da li je taj, prvi i temeljni preduvjet profesionalizacije neke discipline, zadovoljen u slu­ čaju hrvatske etnologije? »Poput mnogih drugih humanističkih znanosti etnologija je u drugoj polovici ovoga stoljeća počela gubiti svoj predmet«, ustvrdila je Dunja Rihtman-Auguštin na početku svoje knjige Etnologija naše svakodnevize? No, takva kriza identiteta, umjesto osjećaja urgentnosti u preispitiva­ nju vlastitog naslijeđa koje je odlikovalo zapadnoeuropska duhovna kre­ tanja, »u nas kao da je poticala na sve rigidnije pridržavanje minulih teo­ rijskih pretpostavki: onih bečke kultumo-historijske škole, Radićeve teo­ rije o narodnoj kulturi (...)«.1®Etnologija je bila nespremna da odgovori na takav izazov, budući da je »dugo vremena zazirala od teorijskog di- �192 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I skursa zastupajući stanovište: neka oni drugi, oni dokoni, filozofiraju, mi ćemo za to vrijeme marljivo istraživati, a teorija će doći nakon toga«.1 1 Tako, primjerice, profesor Milovan Gavazzi, korifej i učitelj niza gene­ racija studenata etnologije od 1927, kada započinje radom na Katedri za etnologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, u svom opsežnom opusu (preko 200 bibliografskih jedinica) uopće ne bilježi »čiste teorijsko-metodološke radove«.12 Neizbježna posljedica maćehinskog odnosa prema teoriji je i izostanak teorijske kritike.13 Umjesto spoznaje mjesta i zadaće teorijske kritike kao pogonskog motora razvoja znanosti, dugo je podr­ žavan privid »jedinstva etnologije«. Ovoj prilici, naravno, nije primjerena daljnja elaboracija konsekvenci takvog teorijskog zaostajanja hrvatske etnologije,14 kao ni suvremenog prijepora »a(nti)teorijskih« i teorijski inovativnih promišljanja. No rezul­ tat je tog procesa bilo podvajanje etnologije u jednom dugotrajnijem raz­ doblju na tzv. »arheo-etnologiju« (pristup koji je dominantan, iako ne više posve isključiv, na Odsjeku za etnologiju Filozofskog fakulteta u Za­ grebu) i »etnologiju suvremenog života« (na čijoj teorijskoj artikulaciji već gotovo dva desetljeća sustavno djeluje Zavod za istraživanje folklo­ ra).15 Nedosljednost u definiranju osnovnih teorijskih kategorija poput »naroda«, »tradicije«, pa i »kulture« dodatno potkrepljuje sliku tog ra­ skola. Moglo bi se, slijedeći navedenu liniju podvajanja, razmišljati ne doprinosi li postojanje dviju paradigmi (etnologija kao historijska zna­ nost o etničkim skupinama16 nasuprot etnologiji kao znanosti o kulturi različitih društvenih slojeva i skupina,17 o kulturi/folkloru kao povije­ snom procesu) neprepoznatljivosti i deprofesionalizaciji etnologije. Mož­ da bi konstruktivniji pristup predstavljalo jasno priznanje i legitimiranje tih razlika, poput kolega s Oddelka za etnologijo Filozofskog fakulteta u Ljubljani, koji ozbiljno razmišljaju o uvođenju novog naziva Odsjeka koji bi glasio: Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju. Ne smijemo zaboraviti da je i društveni kontekst u kojemu je djelovala i razvijala se suvremena etnologija u Hrvatskoj bio neprijateljski nastro­ jen spram onog socijalnog sloja (seljaštvo) kojeg je radićevska narodopisna paradigma stavljala u žarište interesa (revolucionarni je diskurs sna­ trio o dokidanju »idiotizma seoskog života«), kontekst koji je u samoj ideji »tradicijske kulture« bio sklon vidjeti prežitke »nenarodnih reži­ ma«. Situaciju dodatno komplicira antiprofesionalizam kao opće druš­ tveni stav.18 Riječju, gledano izvana, teško je raspoznatljiv »sklop teorijskih znanja i tehnika« koje bi imale odlikovati etnologiju, a sukladno tome i etnolo­ gija kao profesija nedovoljno je prepoznatljiva. �PROFESIJA ETNO LO G 193 Stu p aj monopola profesjje etnolog Institucionalizacija profesije nemoguća je bez određenog, od države potvrđenog monopola na obavljanje svog posla. Uz pomoć tog monopola profesija sebe štiti podjednako od laika koji neovlašteno (bez adekvatnog obrazovanja) upadaju na njezin teritorij, ali i od vlastitih pripadnika koji se ogriješe o profesionalnu etiku. Istim autoritetom ona također štiti i svoje pripadnike od intervencije izvana — od laika ili države. Prvi korak prema monopolu nad profesionalnom ekspertizom pred­ stavlja obrazovanje. Katedra za etnologiju sa seminarom osnovana je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu 1924. godine, otkada neprekidno proizvodi školovane etnologe.19 Istraživanje provedeno na populaciji članstva Hrvatskog etnološkog društva (o čemu će podrobnije još biti ri­ ječi) upozorava na činjenicu da je danas to obrazovanje u očiglednom raskoraku sa stvarnim potrebama, nazovimo ga uvjetno, tržišta radne snage etnologa. Pored toga, još smo i danas svjedoci sistematskih dile­ tantskih i amaterskih upada na »teritorij etnologa«. Svaki »dobronam­ jerni« ljubitelj uzima si pravo da sabire i istražuje — »narodno blago« svačija je svojina, a o »kulturi« kao takvoj da i ne govorimo!20 Drugi faktor bitan za uspostavljanje staleškog monopola je jasno raz­ graničenje sfera kompetencije, tj. odnos između graničnih profesija. Et­ nologija se slično kao i povijest ili sociologija, bavi istraživanjem društva kao cjeline. No, »društvene znanosti u mnogo čemu problematski se uv­ jetuju, iako imaju svoj poseban predmet izučavanja i svoju posebnu me­ todologiju«21. Deklariravši se, od svojih početaka, kao povijesna zna­ nost,22 etnologija je u trenutačno važećoj sistematizaciji znanosti u Hr­ vatskoj podvedena pod (i podređena) povijesnoj znanosti što se odražava i u nazivu titula za viša znanstvena zvanja: ne postoje magistri ili doktori etnologije, već samo odgovarajući znanstveni stupnjevi »povijesnih zna­ nosti«. Upravo zbog potrebe stalne budnosti nad granicama vlastite di­ scipline, profesije se stalno nalaze u više ili manje »obrambenoj pozi«.23 Profesionalni jezik i profesionalni žargon jedan su od veoma efikasnih načina obrane monopola. Pored prvenstveno tehničkih funkcija, zadatak je profesionalnog žargona da olakšava međusobno prepoznavanje člano­ va profesije (funkcija održanja grupnog morala i olakšavanja identifika­ cije)* te da javnost drži na distanci (da »ne razumije o čemu se radi«).24 Kodificiranje jezika, odnosno definiranje osnovnih pojmova neophodan je korak u konstituiranju svake znanosti. Da bi se moglo komunicirati u znanosti, moramo imati set jasno definiranih pojmova koji imaju svoj smisao jedino u okviru određene discipline i nemaju svoj pandan u sva­ �194 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I kodnevnom jeziku ili, ako ga i imaju, u svakodnevnoj komunikaciji taj se pojam različito i neprecizno definira«.25 Etnologija u ovom slučaju ne dostiže razinu profesije, budući da (poput sociologije, primjerice) nema jedinstvenog paradigmatskog okvira, odn. određenja osnovnih pojmova. Posljedice toga su, pored otežane znanstvene komunikacije, i česti i ne­ izbježni nesporazumi između stručnjaka i laika. No dok je namjerno dr­ žanje javnosti na distanci pomoću profesionalnog jezika karakteristično za mnoge etablirane profesije (u našem društvu takvima bismo mogli smatrati odvjetnike i liječnike), etnologija, poput ostalih profesija s kra­ ćom tradicijom, osigurat će monopol tek svojom većom popularizacijom. Stupanj vanjske prepoznatljivosti profesije etnolog Titula profesije jedan je od bitnih i »društveno vrlo upotrebljivih« iz­ vora obavijesti o nekoj osobi. Ona pokazuje mjesto pojedinca u društve­ noj podjeli rada, njegovo obrazovanje, očekivano ponašanje, položaj na društvenoj ljestvici moći i ugleda... Zbog toga možemo govoriti o feno­ menu jasne prepoznatljivosti profesija od strane javnosti, o kolektivnim predodžbama u Durkheimovom smislu. 26 Pod kakvu će kolektivnu pre­ dodžbu laici moći podvesti etnologe — magistre/doktore povijesnih zna­ nosti? Mogu li od njih očekivati neki specifični tip ekspertize? Etnolozi ne pripadaju lako prepoznatljivim profesijama i zbog drugih razloga. Korisnici njihovih usluga nisu pojedinci (kao npr. kod liječnika). Ne postoji jasna slika o tipu njihove ekspertize, već i zahvaljujući činje­ nici da opća razina razvijenosti društva još nije nametnula potrebu za znanstvenim pristupom svim društveno-kultumim fenomenima. Ne/pre­ poznatljivosti određenih profesija pridonosi i tip društvenog sistema. Najuprošćenije rečeno, demokratska društva odlikuje želja da stalno bu­ du informirana o sebi, tako da ekspertiza koju pružaju različite društvene znanosti »postaje sastavni dio javnih informacija i prepoznatljiva javnosti (...). U nedemokratskim društvima, ukoliko su još nerazvijena, ne postoji potreba da društvo o sebi nešto znade; a ukoliko su razvijena, onda obič­ no imadu gotove odgovore date u projekciji budućih globalnih ciljeva«.27 Olakšavanje interakcije među grupama, kao jedan od prominentnih zadataka društvenih znanosti u demokratskim društvima, očigledno nije i jedan od ciljeva za koje je naša novija etnologija pozvana (ili se »sa­ mozvanim« stupanjem u dijalog s politikom izborila). U društvu u koje­ mu je praksa revolucije bila veoma dugo i jedina teorija kulturne mijene, u kojemu su masovne i često forsirane migracije sa sela u gradove bile dio nedodirljivog ideološkog projekta, etnologija je svojom šutnjom i na­ �PROFESIJA ETNO LO G 195 izgled dobrovoljnim progonstvom u neku daleku, »izvanvremensku tra­ diciju« (u »arheo-etnologiju«) sama pridonijela vlastitoj marginalizaciji. Stupaitf organiziranosti profesije etnolog O stupnju organiziranosti neke profesije zaključuje se na temelju stup­ nja organiziranosti institucije za profesionalno obrazovanje; tipova orga­ nizacije u kojima se profesije najčešće zapošljavaju, te organiziranosti profesionalnih udruženja.28 Potvrđuje li obrazovanje etnologa hipotezu da će »obrazovanje za pro­ fesiju biti organizirano u skladu s očekivanim tipom organizacije u kojoj će se zapošljavati i ciljevima koje treba realizirati«?29 Ciljevi koje bi et­ nolozi mogli realizirati u različitim tipovima organizacija veoma su ra­ zličiti, te se stoga nameće pitanje jesu li u socijalizaciji za profesiju sa­ držane pripreme za moguću prilagodbu različitim ciljevima. Odgovore ćemo potražiti u rezultatima ankete među članovima Hrvatskog etno­ loškog društva. Neprijeporno je da su profesionalna udruženja instrumentalna u toku procesa profesionalizacije, a može se naći i mišljenje da predstavljaju pr­ vi stupanj profesionalizacije nekog zanimanja.30 Hrvatsko etnološko društvo osnovano je 1959. godine, kao ogranak Etnološkog društva Jugoslavije. Taj bi podatak bilo moguće interpretirati kao tridesetogodišnje zaostajanje struke (od 1924. kada je osnovana ka­ tedra za etnologiju), no poznato je da na organiziranje profesionalnog udruživanja i na ciljeve udruženja direktno utječe stupanj demokratično­ sti sistema. Naime, totalitarni režimi »ne poznaju ničiji monopol osim vlastitog političkog monopola, (i) osujećuju rad i ciljeve profesionalnog udruženja i negiraju monopol znanja i vještina«.31 U totalitarnim (i nji­ ma sličnim) režimima profesionalna udruženja imaju samo jedan cilj — razmjenu stručnih iskustava i znanstvenih mišljenja, a okviri su im posve neutralni. U drugim su, pak, tipovima sistema ciljevi višestruki, a variraju od čisto stručnih i staleških, do djelovanja na vladu i utjecanja na šire društvene ciljeve. Iz statusa i tipova aktivnosti profesionalnih udruženja, dakle, možemo zaključiti o odnosima u globalnom društvu. Iako profe­ sionalno udruženje etnologa u Hrvatskoj (poput ostalih profesionalnih udruženja) djeluje u okružju stalnog trenda deprofesionalizacije ono, za razliku od udruženja sociologa primjerice, nije nikada prekoračilo zada­ ne mu granice: nije se (preglasno, ili barem javno) zalagalo za autono­ miju profesije, za profesionalnu arbitražu u društvenim pitanjima, nije se izjašnjavalo o potrebi demokratizacije društva, za poštovanje ljudskih �196 KONJI, ŽENE, RATOVI prava i sloboda, i tome slično. Može se, dakako, razmišljati da li je di­ stanca od politike korisna za razvoj profesije. No, čini mi se, da su po­ zitivni poeni (onemogućavanje, ili barem smanjivanje mogućnosti instrumentalizacije profesije i njezinih djelatnika, njihovog stavljanja u službu dnevne politike) mnogo manji od negativnih, a to je gubljenje autentič­ nih priključaka na društvene procese, zatiranje vlastitog glasa u javnom diskursu, odbijanje vlastitog dijela odgovornosti za dobrobit i razvoj čita­ vog društvenog sustava.32 Profesionalna etika etnologa Profesionalna etika kao »skup normi, vrijednosti, ciljeva kojima bi se trebali rukovoditi pripadnici neke profesije u primjeni svog profesional­ nog znanja« djelomično je formalna, a djelomično neformalna.33 For­ malna se sastoji u pisanom etičkom kodu koji je obično sistematičan, eksplicitan i altruistički, a neformalna je obično mnogo šira i internalizira se kroz proces obrazovanja i profesionalne socijalizacije (usvajanje »pro­ fesionalnog duha«). Dva člana statuta mogla bi se protumačiti kao pokušaj kodificiranja ponašanja pripadnika Hrvatskog etnološkog društva: onaj o prestanku članstva u H E D -u (čl. 13) i o instituciji suda časti čija je funkcija da »iješava sporove i nesuglasice među članovima koji su u vezi s radom Društva« (čl. 23).34 No niti jedan od njih ne sankcionira profesionalna pitanja. Tu je činjenicu također moguće povezati s problemom deprofesionalizacije na globalnoj društvenoj razini koja, »povezana s radikalno egalitarnom vrijednosnom orijentacijom direktno nasrće na etički kod«.35 Ova kratka inventura osnovnih elemenata profesije primijenjenih na etnologiju sugerira zaključak da se o njoj, unatoč postojanju institucio­ nalnih pretpostavki za njezino konstituiranje, još ne može. govoriti kao o ustanovljenoj profesiji. »Zanimljivo vrijeme« u kojem živimo, pored kon­ kretnih nedaća, otežava prognoze razvoja etnologije kao profesije. No moguće je ekstrapolirati dvije suprotne tendencije razvoja. Ukoliko se trend deprofesionalizacije nastavi, bit će pogođene sve profesije. Najteže će, dakako, biti pogođene one koje »nisu dovoljno afirmirane i profesionalizirane, a gdje stručni monopol na ekspertizu izravno konkurira poli­ tičkom monopolu«.36 Dakle, taj će trend direktno ugrožavati napredak profesionalizacije etnologije čiji je (najšire shvaćen) predmet, kultura i dinamika njezinih mijena. U najoptimističkijoj varijanti, ukoliko se ozbilji projekt demokratizacije društva, jačat će svijest o potrebi za tipom ekspertize kojeg bi etnologija mogla ponuditi društvu u potrazi za što sveobuhvatnijom samospoznajom svojih različitih segmenata — društve­ �PROFESIJA ETNOLOG 197 nih slojeva, institucija i procesa. Tada bi se otvorile brojne mogućnosti za aplikaciju etnologije, a time i njezinu istinsku profesionalizaciju. U takvoj bi situaciji etnologija bila prisiljena nastaviti kritičku teorijsku samorefleksiju bez koje je nemoguć priključak na mnogostrukost društve­ nih interesa i dosluh s potrebama vlastitog vremena.37 ETN O LO ZI O SEBI S A M IM A Formulacija problema i opis nacrta istraživanja Čak i vrlo uopćena primjena navedenih osnovnih elemenata profesije na profesionalni status etnologije ne pruža etnolozima mnogo povoda za samozadovoljstvo. No kako stojimo s vlastitim viđenjem naše profesije? Doživljavaju li etnolozi sami sebe kao pripadnike profesije? U svibnju 1989. godine Hrvatsko etnološko društvo uputilo je svojim članovima an­ ketu čiji je cilj bio prikupiti empirijske podatke o statusu profesije. An­ ketni se upitnik sastojao od 14 pitanja38 koja su predstavljala operacio­ nalizaciju četiri osnovna elementa profesije prema modelu profesije iz studije Josipa Županova i Željke Šporer. Krajnji je cilj istraživanja bio odgovor na ishodišno pitanje: možemo li govoriti o etnologiji kao profe­ siji? Metoda prikupljala podataka Anketom koja je distribuirana poštom obuhvaćena je čitava populacija HED-a, ukupno 174 člana.39 U roku od pet tjedana pristigao je 51 od­ govor (29,3%). Takav broj dobivenih odgovora možemo interpretirati na dva načina. Općenito je poznato da je nedostatak anketiranja pomoću pošte veliki broj uskraćenih odgovora (50-75% ), što znači da se do završetka anke­ tiranja ne zna kakvim uzorkom raspolažemo i koliko je prikladan za predviđene analize.40 S obzirom na to da je riječ o ciljanoj populaciji, polazili smo od hipoteze da će ona biti zainteresirana da dozna što više o sebi. Veliki broj uskraćenih odgovora nije tu hipotezu potvrdio, iz čega se nameće zaključak o niskom stupnju profesionalne svijesti etnologa, i to onih koji svojim učlanjenjem u HED barem na latentan način gaje takve aspiracije. Upravo zbog te činjenice nije moguće smatrati reprezentativ­ nima provedena ukrštanja svih varijabli sa svima, te o tim rezultatima neću ovom prilikom izvijestiti.41 No, na temelju osnovnih obavijesti koje su respondent na anonimnu anketu dali o sebi (pitanja 1-4), može se ipak vjerovati da bi zaključci �198 KONJI, ŽENE, RATOVI mogli biti plauzibilni. Spolna distribucija respondenata, naime, odgovara spolnoj distribuciji članstva (odgovorilo je 76,5% žena, od 70,7% žena u ukupnom članstvu, te 23,5% muškaraca od ukupno 29,3% ). Budući da se evidencija članova H E D -a ne vodi prema dobnim skupinama, ne mo­ žemo utvrditi da li je i ona reprezentativna za populaciju. Tome u prilog govori i činjenica da je većina respondenata u dobnim skupinama koje se mogu smatrati najaktivnijim godinama za formiranje i usmjeravanje profesionalne karijere, te da upravo njihova motivacija za sudjelovanje u anketi odražava zainteresiranost za daljnji razvoj i sudbinu profesije. Dob (godine starosti) respondenta % odgovora na anketu 1. do 30 godina 29,4 2. 31-40 godina 35,3 3. 41-50 godina 9,8 4. 51-60 godina 17,6 5. 60 i više 7,8 U odnosu na profesionalnu formaciju (pitanje 1), većina respondenata su profesionalno formirani etnolozi (82,4% ), »nešto drugo« je diplomi­ ralo 7,8% respondenata, a 9,8% ih nije završilo dodiplomski studij. Ovi rezultati upozoravaju na činjenicu da se, unatoč svojim profesionalnim prerogativima, H ED dosljedno ne pridržava određenja prema kojemu je za profesiju potrebno tzv. visoko obrazovanje. Prikaz rezultata Prvi element profesije — stupanj razvijenosti osnovnih teorija i tehni­ ka koje čine sistematski zaokruženu cjelinu i tvore podlogu profesional­ nog autoriteta — pokušala sam utvrditi posredno, uvidom u one radove koji propituju suvremene teorijske prijepore, odnosno stanje etnologije kao znanosti.42 Ne želeći osporiti poticajnost suvremenih trendova prožimanja granič­ nih disciplina43, niti zagovarati neki znanosti neprimjereni teorijski mo­ nolit, zaključak je nedvosmislen: etnologija u Hrvatskoj još uvijek ne po­ sjeduje prepoznatljivi minimum teorijskog zajedništva na temelju kojeg bi mogla »prema van« graditi svoj profesionalni autoritet. Takav zak­ ljučak potkrepljuju i odgovori na pitanje o područjima s kojih članovi H E D -a osjećaju najveću potrebu za daljnjim stručnim usavršavanjem (pitanje 11). Rezultati su slijedeći: �PROFESIJA ETNOLOG Područja odgovori u % (1) opća teorijska znanja 15.6 rang 35.6 (2) metode i tehnika terenskog istraživanja 199 (3) obrazovanje za komunikaciju i suradnju s korisnicima usluga (4) nešto drugo Područja (ponuđeni odgovori u kombinacijama) (1) + (2) (1) + (4) 13,3 6,7 2 3 4 odgovori u % 13,3 4,4 (2) + (3) 0,0 2,2 (1) + (2) + (3) + (4) 8,9 (1) + (2) + (3) Odgovori na ovo pitanje pokazuju da velika većina respondenata (ukupno 78% u različitim kombinacijama odgovora) iskazuje latentnu nesigurnost u odnosu na ovladavanje temeljima profesije — opća teorij­ ska znanja i metode. O stupnju monopola na stručnu ekspertizu pokušat ću zaključiti na temelju odgovora na pitanja o participaciji respondenata u strukturama moći (pitanja 15 i 16). Distribucija prema funkciji u društveno-političkim zajednicama/orga­ nizacijama (na razinama od općinske pa naviše) bila je slijedeća: preko polovice članova H ED -a (58,3% ) nije vršilo funkciju; jednu do tri fun­ kcije obnašalo je 25,0% članova, a više od 3 funkcije 16,7% članova. Me­ đu respondentima bilo je 83,3% nečlanova SK. Činjenica da je 41,7% članova H ED -a bilo u nekoj poziciji donošenja odluka, još uvijek ne go­ vori o mogućnosti osiguravanja društveno sankcioniranog monopola na profesionalnu ekspertizu. Vjerojatnije je pretpostaviti da su takvi, i inače društveno aktivniji članovi, skloniji shvatiti odgovaranje na anketu kao svoju prvenstveno društvenu, a ne samo profesionalnu obavezu. Iako jedna od ponuđenih ocjena/odgovora (pitanje 14, o položaju et­ nologa u društvu) u marginalnom društvenom položaju etnologije vidi prednost (nedostatak »pritisaka« u planiranju istraživanja), u svojoj po­ vijesti hrvatska etnologija nije uvijek bila apolitična, tj. po strani od stvar­ nih društvenih/političkih kretanja. Politizacija na kojoj je u krajnjoj liniji iznikla (afirmacija seljaštva kao temeljnog socijalnog sloja, njegova kul­ tura kao »najautentičniji« odvjetak nacionalne kulture, povezanost sa stranačkim tradicijama Hrvatske seljačke stranke, i si.), u postrevolucionamom ju je periodu učinila »sumnjivom« i ideološki dvojbenom. Dru­ gačiji pristup seljaštvu i tradiciji od onog kakvog je hrvatska etnologija gajila između dva rata nije se artikulirao u ozračju nove komunističke vladavine, te je stoga definitivna marginalizacija i stagniranje etnologije na (teorijsku) »razinu početka 20. stoljeća« logična posljedica takvog po­ vijesnog razvoja.44 Ne želim, dakako pledirati za politizaciju profesija ili njihove političke koalicije bilo koje vrste.45 No društvena uloga svake �200 KONJI, ŽENE, RATOVI znanosti, posebice društvenih znanosti, pored neprekidne skepse podra­ zumijeva i stalan kritički dijalog s nosiocima moći. Prekid komunikacije određenu znanost/profesiju osuđuje na životarenje i/ili irelevantnu pozi­ ciju u društvu. Obrazovanje etnologa, pored jasne sfere kompetencije (određenja od­ nosa između tzv. graničnih disciplina) također je faktor važan za mo­ gućnost određivanja profesionalnog monopola. Ilustrativno je da velika većina respondenata nema postdiplomskog obrazovanja (74,5% ih nije magistriralo, a 84,3% nije doktoriralo). No značajno je da među etnolo­ zima s doktoratima znanosti ima jednaki postotak onih koji su doktori­ rali etnologiju, kao i »nešto drugo« (7,8% ), dok je na trećem stupnju (magisterij) situacija znatno bolja: etnologiju je magistriralo 21,6% re­ spondenata, a »nešto drugo« 3,9% . O stupnju vanjske prepoznatljivosti i organiziranosti profesije etnolog zaključit ću na temelju pitanja o području zaposlenja respondenata (pita­ nje br. 6), karakteru radnog mjesta (br. 7), te o stupnju iskorištenosti etnološkog znanja (br. 9). Područje zaposlenja: % odgovora rang kultura (muzej, zaštita spomenika, centri za kulturu) 52,9 1 znanost (fakultet, znanstvena ustanova) 31,4 2 student 9,8 3 obrazovanje 2,0 4-6 bez stalnog zaposlenja (povremeno radi) 2,0 4-6 ostalo 2,0 4-6 Većina etnologa (preko polovice) zaposlena je, dakle, u muzejima, centrima za kulturu i zaštitu spomenika kulture. Da li ih njihovo obra­ zovanje adekvatno priprema za ta zvanja? Tek odnedavno studenti et­ nologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu slušaju predmete muzeologija i zaštita spomenika kulture (oba dvosemestralno), no oni se ne predaju u okviru Odsjeka za etnologiju, već ih budući etnolozi slušaju sa studentima povijesti umjetnosti, arheologije, povijesti.46 Mnoge genera­ cije etnologa koji su se nakon diplome zapošljavali u muzejima suočavale su se s nizom problema.47 Obrazovanje za profesiju, dakle, nije u doslu­ hu s očekivanim tipom organizacije u kojima se etnolozi najčešće zapoš­ ljavaju. Karakter radnog mjesta % odgovora rang čisto etnološko 68,6 1 djelomično etnološko 25,0 2 6,3 3 neetnološko Ukupni postotak čisto etnoloških i djelomično etnoloških48 radnih mjesta (93,6% ) bio bi dobra podloga za razvoj profesije, budući da su- �PROFESIJA ETNOLOG 201 gerira da se etnolozi, koji su se izjašnjavali prema vlastitoj ocjeni, sma­ traju pravim ljudima na pravom mjestu. No, pitanje o stupnju iskorištenosti etnonoškog znanja na radnom mjestu baca nešto pesimističkiju sliku. Stupanj iskorištenosti % odgovora rang 0 -2 0 % 29,2 1 20 — 50% 27,1 2 50 - 25,8 3 18,8 4 80% 80 — 100% U ovom ću slučaju učiniti iznimku, i podastrijeti rezultate ukrštanja nekih odgovora na pitanja o karakteru radnog mjesta i stupnju iskorište­ nosti etnološkog znanja na radnom mjestu. Od svih respondenata koji su odgovorili na anketu, a rade na čisto etnološkim radnim mjestima, samo 18,8% ima 80-100% iskorišteno svoje profesionalno — etnološko znanje. Od svih onih (68,6% ) koji su izjavili da imaju iskorišteno etno­ loško znanje u najvišem postotku (80-100% ), na etnološkim radnim mje­ stima radi 27,3%. Nitko od onih koji su odgovorili da rade na djelomično etnološkim mjestima nema iskorišteno etnološko znanje u najvišem po­ stotku. Riječju, izrazito nepovoljna primjena etnološke ekspertize suge­ rira nedvosmisleni odgovor da ne možemo o etnologiji govoriti kao o profesiji. Kolektivne predodžbe pomoću kojih profesije postaju prepoznatljive sadržavaju tipično idealno profesionalno ponašanje prema korisnicima. No već citirani odgovori na pitanje o područjima s kojih etnolozi osjećaju najveću potrebu za daljnjim usavršavanjem, pokazuju da u raznim kom­ binacijama 24,4%, dakle, jedna četvrtina respondenata osjeća nedostatak profesionalne naobrazbe za komuniciranje i suradnju s korisnicima uslu­ ga. Pa ipak, u pitanju o tome kako i koliko često upoznaju javnost s re­ zultatima svoga rada (br. 10), dobili smo slijedeće odgovore koji ilustri­ raju prisutnost etnologa u stručnoj i široj javnosti. Tip aktivnosti % ne % redovito % povremeno objavlj. u znanstv. / stručnim publikacijama 29,2 50,0 20,8 referati na znanstv. / stručnim skupovima 18,8 54,2 27,9 postavljanje izložbi 22,9 37,5 39,6 istupanje u sredstvima mas. komunikacije 16,8 52.0 31.2 Kako vidimo, najveći postotak respondenata prema vlastitoj procjeni povremeno komunicira sa stručnom/znanstvenom i širom javnošću, dok je broj onih koji uopće ne komuniciraju veći (u slučaju istupanja u sred­ stvima masovnih komunikacija je taj postotak gotovo dvostruk) od broja onih koji to čine redovito. Već je bilo riječi o HED— kao profesionalnom udruženju. Ono nije u razgranato (nema sekcija), izdaje redovitu godišnju publikaciju (Etnološ­ �202 KONJI, ŽENE, RATOVI ka tribina), a godišnje organizira jedno do dva savjetovanja. Iz takvog tipa aktivnosti očigledno je da su njegovi ciljevi striktno stručni, a to je moguće razabrati i iz nehijerarhijskog principa njegove organiziranosti. Ona udruženja koja koriste monopol svoje struke ne samo u korist pro­ fesije, već i za ekonomski probitak svog članstva (npr. odvjetničke ko­ more u nas) imaju hijerarhijsku i monolitsku organizacijsku strukturu što im omogućava fleksibilnost i brzo reagiranje na vanjske podražaje. Širo­ ka podrška članstva profesionalnim organizacijama dio je neformalne so­ cijalizacije u toku profesionalnog obrazovanja. Ako je suditi po sprem­ nosti članstva H E D -a da se odazove na ovu anketu, ta socijalizacija nije naročito uspješna. Anketa nije sadržavala pitanja iz kojih bi se izravno moglo suditi o identifikaciji s profesijom i o profesionalnoj etici. No pitanje o položaju etnologa u društvu (br. 14) koje je bilo otvorenog tipa, ipak pruža po­ sredne obavijesti. Moguće ih je sažeti prema prevladavajućem tonu: Ocjena položaja etnologa u društvu odgovori % loš 79,2 osrednji 10,4 dobar 2,1 bez odgovora 8,3 Položaj etnologije etnolozi ocjenjuju patetičnim diskursom; ona je »zapuštena«, položaj joj je »sramotan«, »marginalan«, »nebitan«, »mize­ ran«. Proziva se »društvo« koje ne poznaje i ne cijeni etnologiju, »etno­ lozi su nevidljivi«, »oni u našem društvu ne postoje«. Među krivcima za takvo stanje na prvom mjestu su sami etnolozi koji u anketi sebi samima upućuju mnoge gorke riječi samoprijekora: »Mislim da u našem društvu etnolozi imaju položaj — kakav i zaslužuju, znači ne i onakav kakav bi trebalo!« Grupiramo li uzroke lošeg položaja etnologa/etnologije u druš­ tvu riječima samih respondenata49 dobivamo slijedeći »grupni portret«: 1) uzroci su u sistemu obrazovanja: zastarjeli sistem studiranja, zastarjelost kadra; studij etnologije je zaglup­ ljujući, ograničen, primitivan; znanje nekih predavača je sumnjivo; slabosti postdiplomskog studija; negativna selekcija na katedri. 2) uzroci su u samim etnolozima: (a) nekompetentnost etnologa: niski nivo stručnog i znanstvenog rada; neatraktivnost 1 naše robe’; neaplikativnost; teorijsko određenje predmeta i ciljeva etnologije još je uvijek odvajaju od suvremene kulturološke problematike; neaktivnost etnologa (npr. od 1962. do danas nisu bili u stanju napisati etnološku čitanku, sin­ tezu o tradicijskoj kulturi Hrvata, etnološke preglede o pojedinim regijama, povijest etnologije u Hrvatskoj); gotovo potpuni nedostatak teorijsko-metodoloških istraživanja ozbiljan je nedostatak u hrvatskoj etnologiji (kolege �PROFESIJA ETNOLOG 203 se međusobno baš ne čitaju!!!, primj. L. S.); u Hrvatskoj se radi o dobrovo­ ljnom izgnanstvu etnologa iz vlastitog društva (ne kaže zašto, L. S.). (b) nedovoljna probojnost u javnosti: građani misle da znaju sve o predmetima koje proučava etnologija; ne­ dovoljna financijska podrška (SIZ-ovi); etnolozi premalo populariziraju struku; premalo se o njoj zna (...) vezuje je se uglavnom uz narodnu nošnju; niska razina stručnog znanja ('etnografi’); premala borbenost etnologa za struku; u javnosti, ali i među obrazovanim svijetom često se ne razlikuje etnologa od enologa; slaba povezanost/zatvorenost samih etnologa; tenzija ’stare i nove’ etnologije umjesto borbe između dobre i loše etnologije; pojave kritizerstva i privatizacija među samim etnolozima; nedovoljna društvena moć etnologa (u DPO/DPZ); izoliranost etnologa u provinciji. 3) položaj kulture u društvu općenito: loš položaj etnologa dio je cjelokupnog materijalnog položaja kulture; ne­ dovoljni sluh struktura; položaj kulture je ispod nivoa civiliziranog čovjeka pa ako je kultura na margini, onda je i položaj etnologa tu negdje: potcjenjivački odnos prema etnografskoj građi koja se smatra ’balastom’; druge društvene znanosti koje zapostavljaju etnologiju jer nije aktivna kao npr. arheološke iskopine. 4) negativni politički stavovi: u svom desetogodišnjem radu doživjela sam i to da mi je od nekih od­ govornih drugova bilo rečeno da živimo na grbači društva i da se bavimo stvarima koje našem društvenom razvoju uopće nisu interesantne; (etnolo­ giji se zamjera da se) struka bavi nečim što je nevažno, seljacima, kome je to uopće interesantno?; krivi su i iskompleksirani rukovodioci sa sela, koji žele prikriti porijeklo i vezu sa selom; poistovjećuju se nacionalno s nacio­ nalističkim ( ’izvorno narodno’ s ’nacionalnim u najgorem smislu riječi’); sloboda rada, istraživanja i objavljivanje vezani uz (nestručna, autoritarna) mišljenja naših nadređenih; kada je potrebno da se politika i vlast pokaže pred javnošću onda je folklor, nošnja, kolo to što je u prvom redu i što čini bit gotovo svega manifestacionog, a kada je potrebno zaposliti ljude koji se o tome trebaju brinuti, to sve zabilježiti, obraditi i onda pokazati, tada je to sve nepotrebno; etnologa nema tko zaštititi kada pojedini moćnici odluče ugasiti radna mjesta u kulturi; društvo se afirmativno odnosi najčešće prema onim znanostima čiji rezultati brzo donose neposrednu materijalnu korist (• ■ l mogu staviti u funkciju važeće političke ideologije; etnologija se u bli­ •) žoj prošlosti afirmirala stavljanjem u službu nacionalističkim političkim in­ teresima veličanjem kulture vlastitog naroda. I tako dalje... Odgovore na ovo pitanje mnogi su respondenti nizali i na više kucanih stranica. No nadasve je zanimljiva gotovo klasična freudovska omaška pri čitanju tog pitanja. Umjesto o položaju etnologa, ve­ �204 KONJI, ŽENE, RATOVI ćina je respondenata komentirala položaj etnologije. Problem je, ipak, u profesiji... Nepravedno bi bilo etnologe koji nisu žalili truda niti vremena da op­ širno odgovore na anketu optužiti za pasivnu rezignaciju. U svojim od­ govorima oni predlažu i neka rješenja kojima bi se popravio loš položaj struke. Navest ću neka od njih: uvesti etnologiju u školu; istraživanje su­ vremenih tema; interdiscipliniranost; izboriti se za aplikaciju etnološkog znanja (turizam, mala privreda, ugostiteljstvo, kod društvenih istraživanja, pri organizacijama za međupodručnu i međunarodnu suradnju); etnolozi se moraju nametnuti društvu i ukloniti ljubomoru među sobom; afirmacija na osnovi stručnih i znanstvenih rezultata svoga rada; veća prisutnost etno­ loga na svim nivoima (u javnosti) kao preduvjet mijenjanja zaostale druš­ tvene svijesti; sudjelovanje etnologa u mijenjanju odnosa prema znanosti općenito; etnolozi se unutar sebe moraju analizirati i shvatiti da je problem djelomično i u njima. Iako je većina predloženih rješenja konstruktivna i dobronamjerna, valja primijetiti da niti jedno od njih ne propituje problem na razini glo­ balnog društvenog sustava. Umjesto zaključka, navest ću jedan integralni odgovor: »Da bi mogla težiti izvjesnom društvenom ugledu, dakle moći, etnologija u Hrvatskoj mora se konstituirati kao profesija u suvremenom smislu riječi. Konstituirati je u tom smislu mogu jedino etnolozi sami, definiranjem i ostvarivanjem — visokih! — profesionalnih kriterija.« E T N O L O Z I, N A Š I SUVREMENICI Tvrdnjom da živimo u zanimljivom vremenu, bogatom poticajima za etnološka istraživanja i zahvalnom za etnološko tumačenje, započela sam ovaj ogled o profesiji etnolog. Tu je tvrdnju pak moguće razumijevati u svjetlu kulturnog relativizma. »Želim vam da živite u zanimljivom vre­ menu«, opaka je kletva u istočnjačkim kulturama. Zanimljivo vrijeme je i nedefinirano vrijeme, bremenito mogućnostima, ali i izborima, čija pogibeljnost nije na prvi pogled lako raspoznatljiva. No imajući u vidu aktivističku orijentaciju zapadne civilizacije, teško će se biti othrvati iza­ zovu zanimljivog vremena. Nastojanje za profesionalizaciju etnologije je­ dan je takav izazov. Ona može biti tek proizvod kolektivnog napora koji podrazumijeva osviješteni stav o društvu — njegovoj prošlosti, suvreme­ nosti i budućnosti. Postepeno prevladavanje profesionalne nad tehnološ­ kom podjelom rada vodi nas u budućnost postindustrijskog društva s vi­ zijama blagostanja i mira među ljudima i suradnje s prirodom. U onoj mjeri u kojoj je budućnost proizvod syjesne odluke, mjerit će se naša odgovornost za nju. No pritom nikada ne treba zaboraviti da se buduć­ nost može prikazati pod obrazinom prošlosti. �PROFESIJA ETNOLOG 205 Prilog: Anketa upućena članovima HED-a Hrvatsko etnoloSko društvo, Đure Salaja 3, 41000 Zagreb ANKETA: Profesija etnolog. Osnovni pokazatelji statusa profesije UPITNIK Upute za ispunjavanje upitnika: Molimo da na pitanja odgovarate tako da zaokružujete svoje odgovore, a kod ukrštenih pitanja da zaokružite znak »+«. Odgovor na zadnje pitanje (br. 14) možete priložiti na posebnom papini. 01. Što ste diplomirali 1. etnologiju (Filozofski fakultet) 2. nešto drugo 3. nisam završila(o) dodiplomski studij 02. Da II ste magistrirali I što 1. etnologiju 2. nešto drugo 3. nisam 03. Da II ste doktorirali I što 1. etnologiju 2. nešto drugo 3. nisam 04. Dob (godine starosti) 1. do 30 godina 2. 31 — 40 godina 3. 41 — 50 godina 4. 51 — 60 godina 5. 60 i više godina 05. Spol 1. žena 2. muškarac 06. Podruje u kojem ste zaposleni 1. znanost (fakultet, znanstvena ustanova) 2. kultura (muzeji, centri za kulturu, zavodi za zaštitu spome­ nika i si.) 3. obrazovanje 4. ostalo 07. Karakter Vašeg radnog njjesta 1. Čisto etnološko (etnolozi istraživači, znanstveni radnici i sveučilišni nastavnici, muzejski ku­ stosi, zaštita spomenika i si.) 2. djelomično etnološko (radno mjesto gdje je etnološko znanje dobro upotrebljivo, ali na tim radnim mjestima mogu raditi široki profili društvenih profesija) 3. neetnološko 08. Val netto osobni dohodak za travanj 1989: 09. Procijenite stupanj iskorištenosti Vašeg etnološkog znanja na svom radnom mjestu 1-0 — 20% 2.20 — 50% 3.50 — 80% 4 .8 0 — 100% 10. Molimo da navedete kako I koliko često upoznajete Javnost s rezultatima Vašeg etnološkog rada redovito povremeno ne 1. objavljivanjem u znanstvenim i stručnim publikacijama + + + 2. referati na znanstvenim i stručnim skupovima + + + 3. postavljanje izložbi + + + 4. istupanje u sredstvima masovne komunikacije (TV,radio, novine) + + + 11. S kojeg od navedenih područja osjećate najveću potrebu za daljnjim stručnim usavršavanjem 1- opća teorijska znanja iz etnologije 2. metode i tehnike terenskog istraživanja 3. obrazovanje za komuniciranje i suradnju s korisnicima usluga 4. nešto drugo 12. Da II ste bUl delegat ili vršili funkciju u nekqj društvenopolItlčkqj organizaciji IH zajednici (de­ legat u općinskoj Ul republičkoj skupštini, gradskom H republičkom vijeću Saveza sindikata, općin­ i skom IU višem komitetu SK, nekom općinskom Ul republičkom SIZ-u, I sL) 1. ne 2. da — 1 do 3 funkcije 3. da — više od 3 funkcije 13. Da li ste član SK 1. da 2. ne 14. Sto mlatite o položaju etnologa u društvu? �206 KONJI, ŽENE, RATOVI BILJEŠKE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Tu je akciju organizirao Hrvatski socijalno liberalni savez (HSLS). Skulptura bana JelaČića, rad kipara Antona Fernkorna, postavljena je 1866. na tadašnjoj Harmici, a uklonjena je pod okri­ ljem noći od 25. na 26. srpnja 1947. i bez objašnjenja pod još neistraženim okolnostima. Jedno je pak izvjesno. Ona je u postrevolucionarnom periodu predstavljala simbol kojeg je trebalo simbolički (ali i tvarno) razvlastiti, svrgnuti i odbaciti na »smetlište historije«. Za diskusiju o problemu proizvodnje i svrgavanja simbola kao prerogativa odnosa moći usp. poglavlje »Nova Nova godina — Od ’Mladog ljeta’ k političkom ritualu«. »Termin profesija u sociološkom smislu znači zanimanje koje ima monopol nad nekim kom­ pleksnim dijelom znanja i praktičnih vještina za koje je potrebno dugotrajno školovanje, tzv. visoko obrazovanje te tako postaje jasno prepoznatljivo u društvu.« Nav. prema Josip Županov, Željka Šporer, »Profesija sociolog«, Revija za sociologiju, XIV, 1984,1-2, str. 15. Pri izradi ovog teksta, kao i njegovog empirijskog dijela, slijedila sam prvenstveno tu studiju koja svojim is­ crpnim i teorijski fundiranim izlaganjem osnovnih pretpostavki sociologije kao profesije pred­ stavlja neophodan temelj za sustavno promišljanje tog problema. Također dugujem zahvalnost dr. Zeljki Sporer koja mi je kao iskusna istraživačica profesija u suvremenom društvu dala mno­ ge korisne sugestije prilikom izrade anketnog upitnika. Nav. pr. Županov-Šporer, nav. dj., str. 12. Usp. Veljko Rus, »Protuslovlja između industrijalizacije i profesionalizacije rada«, Revija za sociologiju, XIV, 1984, 1-2, str. 52 i 54. Županov, Šporer, nav. dj., str. 13. Olga Supek, »Ethnology in Croatia«, Etnološki pregled, 1984, 23-24, str. 17. Prve četiri dimenzije ove klasifikacije čine odvojene sfere koje je moguće jasno analizirati i mjeriti, dok je peta dimenzija pridodana zbog toga što predstavlja posebno važan i za profesije specifičan čimbenik; nav. prema Županov, Šporer, nav. dj., str. 16. Isto, str. 16. Dunja Rihtman-Auguštin, Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988, str. 3. Isto, str. 4. Isto, str. 16. Aleksandra Muraj, Živim znači stanujem, Hrvatsko etnološko društvo (et al.), Zagreb, 1989, str. 25. »Čuvalo se to jedinstvo etnološke misli, pa se pri tome nije zamjećivalo da ta misao stagnira na razini početka 20. stoljeća«, Dunja Rihtman-Auguštin, nav. dj. str. 16. Za analizu teorijskih prijepora i pokušaja teorijskih inovacija u hrvatskoj etnologiji, usp. među ostalima, slijedeće radove: Dunja Rihtman-Auguštin, Struktura tradicijskog mišljenja. Školska knjiga, Zagreb, 1984; nav. dj., 1988; Narodna umjemost, Zagreb, 13,1976; Olga Supek, »Osnov­ ne značajke etnologije u Hrvatskog od 1945 do danas«, Zbornik I kongresa jugoslavenskih etnologov in folkloristov, I, Knjižnica Glasnika Slovenskega etnološkega društva, Ljubljana, 1983, str. 51-65; nav. dj. 1988. Usp. Olga Supek-Zupan, »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj...«, nav. dj., str. 56. Ono određenje etnologije koje kao njezin cilj prepoznaje proučavanje elemenata kulture poje­ dinih naroda koji nose etnička obilježja posredstvom kojih je moguće doprijeti do etnogenetičkih procesa, odnosno utvrditi etničku povijest pojedinih naroda, kao osnovnu kategoriju et­ nologije ističe pojam ethnosa. Usp. Vitomir Belaj, »Plaidoyer za etnologiju kao historijsku zna­ nost o etničkim skupinama«, Studia Ethnologica, Zagreb, Vol. 1, 1989, str. 9-13. Usp. Dunja Rihtman-Auguštin, »Pretpostavke suvremenog etnološkog istraživanja«, Narodna umjetnost, Zagreb, XIII, 1976, str. 1-23. Usp. djelovanje antiprofesionalizma na razvoj, odn. kočenje razvoja sociologije, Županov, Špo­ rer, nav. dj., str. 17. Usp. Vitomir Belaj, »Šezdeset godina neprekinute nastave etnologije na Zagrebačkom sveuči­ lištu«, Etnološka tribina, XVIII, 1988, 11, str. 149-150. Iskustva istraživača Zavoda za istraživanje folklora svjedoče, primjerice, da su više puta bili u prilici da se sukobe s lokalnim amaterima koji su se posesivno postavljali u odnosu na »svoj« teren. �PROFESIJA ETNOLOG 207 21 Usp. Rudi Supek, »Položaj jugoslavenske sociologije«, Revija za sociologiju, XX, 1989 1-2 str 4-5. 22 Utemeljitelj hrvatske etnologije, M. Gavazzi, decidirano poima etnologiju »kao granu univer­ zalne povijesti«, usp. Aleksandra Muraj, nav. dj., str. 24. 23 Usp. Županov, Šporer, nav. dj., str. 18-20. 24 Isto, str. 20-21. 25 Isto, str. 21. 26 Usp. Županov-Šporer, nav. dj., str. 26. 27 Županov, Šporer, nav. dj., 27. 28 Isto, str. 28. 29 Isto, str. 28. 30 Isto, str. 29. 31 Isto, str. 29. 32 Prema mišljenju predsjednice društva u više mandata i dugogodišnje aktivistkinje HED-a, dr. Dunje Rihtman-Auguštin, kojoj ovom prilikom zahvaljujem na poticajnim kritičkim komenta­ rima, jedini politički čin predstavljao je sam naziv društva. 33 Županov, Šporer, nav. dj., str. 32. 34 Usp. Statut Hrvatskog etnološkog društva donesen na izvanrednoj skupštini održanoj 29. 5. 1986. Ta je odredba prenesena iz prethodnog Statuta donesenog na Osnivačkoj skupštini HEDa 17.1. 1975. Zanimljivo je spomenuti da je Skupština Jugoslavenskog udruženja za sociologiju 1972. godine u Portorožu usvojila moralni kodeks sociologa, te da samo postojanje tog kodeksa, prema mišljenju Josipa Županova i Željke Šporer, upućuje na stupanj razvijenosti profesije sociolog u Jugoslaviji. 35 Usp. Županov-Šporer, nav. dj., str. 33. 36 Isto, str. 41. 37 Olga Supek, primjerice, navodi koristi od redefiniranja pojma »tradicijska kultura«. Kada bi se osporio njegov »povijesno nejasan i relativan status« i precizirali društveni segmenti/povijesna razdoblja na koja se odnosi (npr. »kultura radničkih predgrađa« početkom 20. stoljeća), ublažio bi se motiv etnoloških projekata spašavanja, odn. konzervatorski stav etnologa. Usp. Olga Su­ pek, »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj...«, nav. dj., str. 62-64. No zasigurno nije najveći problem etnologije vapaj za spašavanjem baštine, već činjenica da je taj vapaj nečujan i da ostaje neuslišen. To pak govori u prilog tvrdnji o društvenoj nemoći, dakle, neartikuliranosti, profesije. 38 Integralni tekst upitnika sadržan je u Prilogu, na kraju ovoga teksta. 39 Prema podacima dobivenima od tajnice HED-a Ljubice Katunar, društvo broji ukupno 174 člana. Od toga su 104 člana (59,8%) iz Zagreba, a njih 70 (40,2%) izvan Zagreba; žene čine 70,7% (123 članice), a muškarci 29,3% (51 član). Brojčana nadmoć žena upozorava na još jedan faktor relevantan za ocjenu statusa profesije, a to je feminizacija profesije. 40 Usp. Rudi Supek, Ispitivanje javnog mnijenja, Naprijed, Zagreb, 1968, str. 100. 41 Podaci o ukrštanju varijabli, koji mogu poslužiti kao podloga za buduća istraživanja i tretirati se kao pilot istraživanje, nalaze se u arhivi HED-a. 42 Usp. radove navedene u bilješci 14. 43 Usp. Dunja Rihtman-Auguštin, nav. dj., str. 15. Ona se zalaže za suradnju i otvorenost etnologa (pored tradicionalne suradnje s historiografijom) prema znanostima poput sociologije i socijal­ ne povijesti, psihologije, modeme lingvistike, semiotike, kao i kibemetike, te ekonomske zna­ nosti. U toj otvorenosti, smatra autorica, etnologija »ne može izgubiti — ona samo dobiva«. 44 Na sličan način ove procese ocjenjuje i Olga Supek koja smatra da su nakon 1945. »promjena, razvoj i kulturni napredak postali osnovni ciljevi, tj. zbila se opća rcorijentacija vrijednosti u smjeni budućnosti, za razliku od zagledanosti u prošlost kulture«. Nav. pr. Olga Supek, »Ethno­ logy in Croatia«, nav. dj., str. 24. 45 Nisu u povijesti bila rijetka pretvaranja znanstvenih disciplina/profesija u oruđe propagande određenog režima. Folkloristika, ali i sami stvaraoci folklora (npr. narodni pripovjedači) bili su u SSSR-u dio agitacionog aparata i »sredstvo za ostvarenje socijalizma i komunizma«. Usp. Hermann Đausinger, Folklore, u: Sowjetsystem und Demokratische Gesellschaft. Eine vergleichende Enzyklopddie, Sonderdruck, Herder, Freiburg/Basel/Wien, str. 585-587. 46 Zanimljiv je podatak da u Savezu muzealaca Jugoslavije ne postoji sekcija za etnografsku muzeologjju. �208 KONJI, ŽENE, RATOVI 47 Nav. pr. Libuše Kašpar, »O studiju muzeologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu«, Etno­ loška tribina, XVIII, 1988, 11, str. 162. 48 »Djelomično (etnološka) radna mjesta su sva ona radna mjesta gdje je etnološko znanje dobro upotrebljivo, ali na tim radnim mjestima mogu raditi široki profili društvenih profesija.« Ova definicija modifikacija je određenja djelomično socioloških radnih mjesta, nav. pr. Željka Šporer, »Razvijenost sociološke profesije i odnos prema njoj«, 1989, neobjavljeni rukopis, str. 3. 49 Ovo su sve autentične izjave respondenata, te ih zbog toga neću stavljati pod navodnike nego ću ih istaknuti kurzivom. �tBNSKA P o v e s t ��9 Između znanosti i umjetnosti: Pjesme Erike Jong Ti zapravo i ne želiš biti pjesnik. Prvo, ako si žena, moraš biti tri puta bolja od ma kojeg muškarca. Drugo, moraš se pojebati sa svakim. A treće, moraš biti mrtva. Iz razgovora s pjesnikom muškarcem ( Zapovijedi) Osporavanje tih triju pjesničkih i muških istina provlači se kroz sve pjesme Erike Jong. Činjenicu da jest žena ističe i tematskim izborom svojih najčešćih preokupacija: spolnost i erotsko u odnosu s vlastitim stvaralačkim činom veže se na traženje »kolektivnog identiteta« ženske sudbine, na trenutke prelazi i u osluškivanje nijemog, tjelesnog jezika koji je, kao i dobar dio ženskog stvaralaštva, uronjen u povijesni zaborav. Artikulirajući svoj kreativni prostor, E. Jong mu ga otima, otima ga te­ retu »dnevnog« života koji time prestaje biti tek lako predvidljiva mar­ gina. Kulinarstvo postaje posrednikom u odnosu s prirodom, svijet od­ bačenih, trivijalnih stvari postaje ogledalom duše — gotovo uopće ne ličnost, ili žena, zasigurno ne još jedna ’poetesa’ nego... Robert Lowell o Sylviji Plath {Gorke pilule za mračne dame) Na pitanja ima li pjesničko umijeće spol, E. Jong odgovara potvrdno. Bez izravne veze, a i mnogo prije vrlo žive i žučne debate o »spolnosti« književnoga stvaralaštva koja je uzavrela francuske književne krugove, Jongova u svojoj prvoj knjizi pjesama (Voće & povrće, 1968) osvještava taj problem. Spomenuta je debata, gotovo »raskol«, procvala u kulturi koja daje prvenstveno riječi; u njoj je jezik oružje borbe i sredstvo vlada­ nja. I dok je u ostalom svijetu bilo govora o osvješćivanju žena, u Fran­ cuskoj se već čulo da prise de conscience mora slijediti prise de la parole. La parole i njezin rođak le verbe (Logos) bili su donedavna u posjedu male visokoobrazovane muške elite. Na taj način i sami oblici dominan­ tnog diskursa odražavaju vladajuću mušku ideologiju. �212 KONJI, ŽENE, RATOVI (...) Ambicija ujeda. Vrati ugriz. (Gotovo da je beskorisno.) Zamisli da si rođena polucmkinja polužidovka u Missis­ sip p i, & jednonoga Jasno? Samo imaj na umu da nemaš nikakvih prava. Pođe li što po zlu opkolit će te & zaurlati »Pjesnikinja!« (...) Riječi su skliske & poezija je Uglavnom stvar muda, & posljednja pohvala uvijek je stvar negacije: naime, ne kao žena naime, »zasigurno ne još jedna ’pjesnikinja’«, što znači ima pičku, ali ne trabunja & on je crnja, ali ne zaudara & jedina dobra pjesnikinja je mrtvac. {Gorke pilule za mračne dame) Zagovornici takvih teza (zagovornice u većoj mjeri), stavljaju u pitanje »objektivnu«, impersonalnu poziciju dominantnog diskursa. Po njima je jezik definiran muškim standardima: oznaka »impersonalnosti« zamag ljuje preferenciju suhog, analitičkog, »koherentnog«. Takav jezik teži vla­ sti pokušavajući iskazati »umijeće« nad svojim subjektom. Stoga kad že­ na »sebe progovara«, prisiljena je govoriti sebi stranim jezikom, jezikom u/na kojemu se osjeća nelagodno. Alternativa je promjena područja ima­ ginarnog, kako bi se djelovalo na stvarno. Na taj bi se način stavile u pitanje (i u igru) preobražavajuće snage jezika, njegova sposobnost da stimulira promjene na ideološkom i ekonomskom planu. Julia Kristeva, jedna od sudionica u toj raspravi, smatra da »žensko« stvaralaštvo jedino može biti negativno; ona stavlja u pitanje postojeći red stvari, tvrdeći da žensko nikada ne može biti definirano. »La femme, ce n ’est jamais ga.« Ono bi moralo nastojati da izbjegne definicijama i prodre iza vladavine Logosa. Kristeva smatra da je njezino istraživanje žensko u onoj mjeri u kojoj pokušava rastvoriti pojam identiteta (uk­ ljučujući tu i rigidni seksualni identitet) kako bi oslobodila snage nepotisnute spolnosti i u pitanju i u društvu. Kako rekosmo, Erica Jong ne bavi se teorijskim promišljanjem tih problema, no, svi su oni, do jednoga, prisutni u njezinoj poeziji. (Dotiče �IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI 213 ih i u prozi, ali su prisutni s manje žestine, zatočeni u klasičnoj formi.) U potrazi za identitetom valja joj prokazati ludilo, (...) M islili su da je tvoja smrt bila tvoja posljednja pjesma: crna knjiga zlatom urezanih korica & stranica boje pepela. Ali ja sam mislila drugačije, znajući da ludilo ne vjeruje u metaforu. (...) što smo ti mogli reći pošto si potonula u sebe & bila progutana od svojih pjesama? (U zemlji Sylvije Plath) psihoanalitičku retoriku i njezinu »označiteljsku« moć, Zavidim muškarcima koji mogu žudjeti bezgraničnom prazninom za tijelom žene, nadajući se da će žudnja napraviti dijete, da će praznina sama oploditi tamu. (...) No kako sam žena, ne moram samo nadahnuti pjesmu moram je i natipkati, ne samo začeti dijete, već ga i nositi već ga i kupati, i ne ga samo kupati već ga i hraniti, i ne samo hraniti dijete već ga i voditi posvuda, posvuda... dok muškarci pišu pjesme o tajnama materinstva. Zavidim muškarcima koji mogu žudjeti bezgraničnom prazninom. (Zavist zbog penisa, Izabrane pjesme) �2 14 KONJI, ŽENE, RATOVI kao i njihovo dijete, mazohizam (tzv. »pasivnost ženske prirode«). Najboljeg roba nije potrebno tući. Ona se sama tuče. (...) Ako je umjetnica & približi se genijalnosti sama činjenica njene darovitosti neka joj prouzroči takvu bol da uzme vlastiti život radije no da nas nadmaši. & nakon što umre, plakat ćemo & proglasiti je sveticom. (O poetskom slijedu, Izabrane pjesme) Ako teži nepoznatom toposu, onom mjestu iz kojega žena želi početi pisati, valja joj u pomoć prizivati duhove zaboravljenih žena (Mary Wollstonecraft Godwin /1759— 1798/ i Mary Shelly); Byron & Shelly Šepirili su se kraj jezera & pisali svoje pjesme na najčistijem planinskom zraku. Žene su imale svoje trudnoće & strahove. Nosile su njihovu djecu, prepisivale rukopise, & slušale govore o »slobodnoj« ljubavi. Bratstvo ljudi nije primjenjivo: sve što su životu pridonijele bio je život. (...) Drage Mary, bilo je jasno da ste bile stvarnije. Kćerke kćeri, majke budućih majki, nastojaste se uzvinuti iznad jadikovki o ženskoj sudbini & umrle pri porodu za prava Čovjeka. (...) (Draga Mary, Draga majko, Draga kćeri, Izabrane pjesme) �IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI 215 Najveća snaga poezije Erike Jong proizlazi iz uočavanja svoje (ženske) seksualne različitosti, iz nastojanja da »jezik tijela« transponira na po­ dručje poetskog. (...) Želim pisati o nečemu što nisu žene! Želim pisati o nečemu što nisu muškarci (...) Umjesto toga Čitam svoju sudbinu iz tragova krvi na plahtama. (...) Vraća se ponovo & ponovo na to: seks. Ma kako joj se jako rugali, ma kakvom je pičkom nazivali, ma kako šokirani njeni otac & majka, uhvaćeni u svom krevetu — oblaku, uhvaćeni u prvobitnom prizoru u Disneyjevoj koreografiji, vraća se plesu protiv smrti. (...) (OdaSiljanje, Izabrane pjesme) Štoviše, tijelo i pjesma oglašavaju se jednoglasno. (...) Pička je gluhonijemo krzno koje govori crvenim jezikom. Jezik je glas. (...) (Početak) Tijelo prestaje biti ograničavajući faktor ženskih potencijala, »anato­ mija je sudbina« onoga što se tek ima zbiti. (...) Tako ostavljam maternicu praznom & punom mogućnosti. Svaki mjesec krv iz plahte poput dobre crvene kiše. Ja sam vrtlar. Ništa ne raste bez mene. (Vrtlar, Izabrane pjesme) Polazna točka svakog daljnjeg istraživanja. Ishodišna tama. �216 KONJI, ŽENE, RATOVI (...) Ispitujući dugu pjesmu svog tijela na poprištu gdje leži jašući, njezina mu koljena uokviruju lice, njene grudi & trbuh pod bijelim šatorom, on sklanja pogled kao da zaboravlja da je njegova ruka nestala. Tamno je. (...) (Objektivna žena) Pjesnikinja u te skrivene predjele pokušava prodrijeti i s pomoću pred­ meta svakodnevnog života — tamnice u koju je potrošačko društvo okovalo ženu lancima od lažnoga zlata. Njihovim kidanjem, »desimboliziranjem«, da se poslužim izrazom iz citirane rasprave, otvara se put napuš­ tanju svake filozofije koja na ženu gleda kao na »drugo«, odsutno ili ne­ postojeće. Dok je ona tu, u svom tijelu. I zato slavim mlade žene što zapleću svoje bračne veze & stare žene praznih utroba & punih torbi za kupovinu I zato slavim babe narumenjenih bora koje kupuju u smeću I zato slavim sve žene koje čekaju majstore & sve žene koje spavaju s flašama (...) I zato slavim žene koje kupuju bolne cipele & šešire koji se više ne mogu zamijeniti I zato slavim njihove vanjštine koje postaju njihova unutrašnjost & njihove nutrine koje će postati njihova vanjština. (...) (iObjektivna žena) Neke od najduhovitijih metafora u pjesmama Erike Jong posvećene su namirnicama. Kroz njih pjesnikinja prerađuje (jede) prirodu i u isti je mah osjetilno spoznaje. (...) Pjesnik u svijetu bez luka, u svijetu bez jabuka poima zemlju kao veliku voćku. U daljini galaksije svjetlucaju poput ribiza. Čitav jestivi svemir pada mu u navodnjena usta... (Voće & povrće) �IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI 217 »Trudna riža«, »tjeskoba luka« koji traži svoju dušu i nalazi samo svo­ je različite ljuske. Taj isti, inspirativni luk, kaže ona, »nije samouvjereno krepostan poput proleterskog krumpira, niti sirena poput jabuke. Ne kaćiperka poput banane. Već skromno, samouništavajuće povrće, upitno, introspektivno; (...)« Voće i povrće sinonimi su za »prirodu« — mjesto kamo je žena pri­ padala po vladajućem ustrojstvu svijeta. Po njima će, osjeća Erica Jong, ona napokon razvlastiti lažnu dihotomiju »prirode« nasuprot »kulturi/ /povijesti« (...) To nije praznina, voćka među tvojim nogama, već dugi hodnik historije, & snovi se njime spuštaju po mjesečini. (...) (Voće & povrće) i afirmirati svoje stvaralačke moći a da se ne odrekne vlastite specifično­ sti. Tražeći ljubav, čitala je kuharice. (...) Ako se ne bi pojavio muškarac koji bi je volio (lica zaparena od kuhanja, grudiju punih jabukova soka ili vina), ona bi jednog umijesila od medenjaka, s praškom za pecivo da se digne. Čak su i njezine pjesme bile recepti. »Glad«, pisala bi ona, »glad«. (...) (Žena koja je voljela kuhati, Izabrane pjesme) Svjesna sam da bi svaki sud o kvaliteti ove poezije bez književno-teorijske prosudbe bio nepotpun. No, i iz navedenog je prosedea moguće zaključiti o njezinoj relevanciji. Uvažimo li mišljenje da je u današnjem povijesnom trenutku, obilježenom razornim potresanjem spolnih uloga i �218 KONJI, ŽENE, RATOVI njihove vjekovne uvjetovanosti, la venue a Vecriture podudarno s čino ponovnog rađanja (la venue au monde), pjesništvo Erike Jong u puno smislu ispunjava istinsku subverzivnu misiju kojoj je poezija oduviji stremila. Težnju da »jezik prebiva u blizini tijela«, kao i shvaćanje jezi] i podsvijesti ne kao odvojenih entiteta, već prihvaćanje jezika kao jedim proboja do nesvjesnog, do onog potisnutog, koje će oslobođeno potre ustanovljeni simbolički poredak i ono što je Lacan imenovao Zakone Oca. Silna popularnost koju je to pjesništvo postiglo, upravo svjedoči tome da je vrijeme za takav pothvat sazrelo. �10 Žene koje su iskoračile u povijest D R UG O VI I LJU BAVN IC I: ROSA LUXEMBURG Često se događa u pisanju biografija ličnosti čiji su ideali bili veći od života da sam njihov život bude idealiziran, osakaćen, sveden na sjene koje, kako vrijeme promiče, postaju sve manje. Ostaju klišeji o nespoji­ vosti privatnosti i života posvećenog revoluciji, o beznačajnosti ljubavi za jednu ženu ili muškarca naspram uzvišenosti ljubavi za potlačene, za proleterijat ili čovječanstvo. Likovi revolucionarki ukrućeni su u bori brige za sudbinu svijeta, u bojnom pokliču, u jurišu.... Rigor mortis koji ne po­ pušta u povijesnom sjećanju. Za Juliju Kristevu to su »Elektre — ’lišene himena zanavijek’, borci za stvar očeva, hladne od egzaltacije, drama­ tične figure pomoću kojih se društvenim sporazumom gradi predodžba žena koje žele izbjeći svojoj sudbini žene: to su opatice, revolucionarke, i (nije isključeno) feministkinje«. Sretna je okolnost što Rosa Luxemburg (1871-1919) nije imala tele­ fona: strastveno je pisala pisma. Sačuvano je i oko 1000 ljubavnih pisama koja je u 17 godina veze odaslala svom ljubavniku i suborcu Leu Jogichesu (E. Ettinger, Rosa Luxemburg's Letters to Leo Jogiches, London, 1981). Ona svjedoče o odlučnosti da osvoji pravo na sreću, svim namet­ nutim podjelama (i klišeima) usprkos. Kad otvorim tvoja pisma i ugledam šest strana ispunjenih raspravama o Po­ ljskoj socijalističkoj partiji, a ni jedne riječi o svakodnevnom životu, klonem. Usprkos svemu što si mi rekao (...), pjevam ti uvijek istu otrcanu pjesmu, zahtijevam ličnu sreću. Da, imam prokletu čežnju za srećom i spremna sara se tvrdoglavošću mazge cjenkati za svoju dnevnu porciju. (6. 3. 1899) Lea Jogichesa upoznala je kada je kao dvadesetogodišnja prognanica iz Poljske počela studirati na sveučilištu u Ziirichu. Njemu su bile 23 godine i zajedno su izmislili Poljsku socijalističku partiju koju je Rosa predstavljala u socijalističkoj internacionalni. Drugarstvo u revolucionar­ nom radu trajalo je do smrti, iako je intimna veza prekinuta 1907. �220 KONJI, ŽENE, RATOVI Rosina pisma u tim godinama ljubavi otkrivaju da su se njihove žudnje često mimoilazile. Jogiches se u njima pojavljuje (možda i nepravedno jer se ne može braniti — njemački su vojnici opljačkali njezin radni stol nakon što su umorili Rosu) kao asketski revolucionar, potpuno predan političkoj borbi, strastven i samozatajan u ispunjavanju svojih dužnosti. Predbacivala mu je da ga opsjednutost politikom čini hladnim, ravno­ dušnim, slijepim i neosjetljivim prema njoj — ženi koju voli. Da se boji intimnog drugarstva za kojim je čeznula. Rosa Luxemburg željela je sve: i ljubav i revoluciju. Njezina pisma izražavaju nesputanu čežnju za obite­ ljskom srećom — željela se udati za Lea, htjela je imati njegovo dijete. Nije se stidila malih svakodnevnih užitaka — veselila se novim haljina­ ma, uspješnom vođenju kućanstva. Sanjarila je o njihovu zajedničkom stanu, verandi natkrivenoj vinovom lozom, velikom klaviru, o ostakljenoj polici za knjige.... Bila je dovoljno sigurna u svoju žudnju da se mogla njome ironično poigravati: Skrasimo se kao pravi pripadnici srednje klase. (2 1. 2. 1902) N em a tog para na svijetu koji ima takvu priliku kao mi. Radit ćemo oboje i naš će život biti savršen. Bit ćemo sretni, moramo biti. (6. 3. 1899) I dok je Rosa u svojim političkim i teorijskim spisima tvrdila da će »žensko pitanje« biti riješeno tek u socijalizmu, vjerovala je da će ih nji­ hova ljubav izdići iznad historijske nužde. Jogiches je bio njezin heroj i ljubavnik: lijep, misteriozan muškarac, opsjednut i nadahnut velikim ci­ ljevima, energičan i ambiciozan, lojalan i veoma inteligentan. Sve ju je to snažno privlačilo. Bio je otjelovljenje mogućeg, budućnosti. Nijedan drugi par nema zadatak poput našeg: da jedan iz drugog izgradimo ljudsko biće. (3. 7. 1900) Pred Rosom je mogao otkriti raznolikost svoje ličnosti: opisivala ga je i kao dobrog, umiljatog i nježnog. Revolucionar koji je znao skuhati ob­ jed ili joj pomagao pri biranju nove odjeće. Tada bi pisala: J a sam samo obična mačkica koja voli milovati i biti milovana. (17 . 5. 1898) Pa ipak, Jogiches je neprestano pokušavao Rosine zahtjeve i nastoja­ nje za potpunom ljudskom egzistencijom svesti na »hirove«, »nedosljed­ nost«, »glupu naviku« itd., kako bi ih žigosao kao sebičnost u usporedbi sa zahtjevima političke borbe. Ta su joj predbacivanja padala to teže što je i njezin politički angažman bio podjednako strastan. Uzroke njihove osobne tragedije (»jedne od velikih tragičnih ljubavnih priča socijalizma«, kako je označava Rosin biograf J. P. Nettl) moguće je očitati iz različitosti emocionalnog prostora koji je svakom od njih bio potreban, ili koji se mogao osloboditi za bilo što osim za revolucionarni program za koji su se oboje borili. �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 221 Rosa Luxemburg mogla je sve: živjela je podjednako intenzivno i lju­ bav i revoluciju. Ona je doktorirala s briljantnom tezom (1897), njegova je teza ostala nedovršena. Pisala je s neobičnom lakoćom i sugestivnošću na nekoliko jezika, on nije nikada uspio pretočiti plodnost svog uma ni u kakvo suvislo djelo ni na kojem jeziku. Kako je rasla njezina slava u njemačkom socijaldemokratskom pokretu (pristupila je 1898. Socijalde­ mokratskoj partiji), rasla je i frustracija predanog aktivista male revolu­ cionarne partije u egzilu. Žena koju je Jogiches volio postala je jedna od najutjecajnijih ličnosti evropske političke ljevice i marksističke scene, one iste kojoj je posvetio sav svoj život. (Rijetko je koji socijalist-muškarac prije 1896. bio u prilici da u svom ljubavnom odnosu doživi takav obrat konvencionalnih spolnih uloga!) Dok je Jogiches patio od grizodušja zbog bogate rente od koje je živio i kojom je financirao partijske aktiv­ nosti i Rosu, za nju ta činjenica (kao i njezina nehajnost spram novca) nije bila više od »male teškoće«. Rosa Luxemburg nije se nikada željela natjecati s Jogichesom, nije ga željela posjedovati niti ga pokoriti. Pokušavala ga je voljeti, otkriti, za­ držati njegovu naklonost i pažnju, izvući iz ljušture... Dugo je vjerovala da će uspjeti, da će se njihova ljubav razvijati sama ako se on otvori i sudjeluje u zajedničkom životnom projektu. To nije uspio, nisu uspjeli, no Jogiches nije nikada našao snage da ostavi ženu koja se stalno obra­ ćala onom najboljem u njemu. Ona je njega ostavila (u dobi od 37 godina ušla je u novu vezu s dvadesetdvogodišnjim sinom svoje prijateljice Clare Zetkin). Jogiches, taj ljubomorni i posesivni muškarac, nije se mogao po­ miriti s rastankom. Prijetio joj je da će je ubiti, a potom i sebe. Nabavila je revolver. Ipak joj je ostao odan do smrti — ubijen je 1919. kada je pokušao otkriti njezine ubojice. Pisma Rose Luxemburg Leu Jogichesu svjedoče o mogućoj punini ži­ vota u borbi za socijalizam. Pisala ih je revolucionarka koja se svom vre­ menu usprkos intelektualno razvijala, sazrijevala podjednako politički i emocionalno. Pisana su revolucionaru, muškarcu koji to nije uspio. Ona je to znala i nije mu tajila. Znao je to i on. CRVENA EMM A: EMM A G O LD M AN Uobičajeni image revolucionarke, prvakinje radničkog pokreta (prem­ da, nikad baš u prvim redovima), slika je smjernog bića, kojega samozatojnost zasjenjuje hrabrost, avanturu i ustrajnost, dok besprizivnom odanošću svojoj partiji ističe poslušnost kao temeljnu vrlinu, potiskujući izrazitiju originalnost ideja. Povijest radničkog pokreta uzdiže je kao mu­ čenicu, a njezin život ocrtava tamnim tonovima, kao nepregledan niz pat­ �222 KONJI, ŽENE, RATOVI nji koje podnosi stoički, kamena lica pred klasnim neprijateljem. Ona je majka, sestra, drugarica (ponekad drugarica i u smislu supruge), ali ni­ kada ljubavnica. Radost života je tabu. Dakako životi žena radničkih boraca (zašto baš ta imenica toliko us­ trajava u muškom rodu, opire se transformirati u ženski ekvivalent?) doi­ sta jesu bili teški, ali vjerojatno je i njih ipak, kad-tad, barem na trenutak obasjao tračak sunca. Lik Emme Goldman, koja je u povijest ušla kao ličnost s radikalne ljevice američkog radničkog pokreta, u svakoj svojoj crti proturječi toj shemi. Rođena je u Rusiji 1869. godine, u siromašnoj židovskoj obitelji. U osamnaestoj godini, utekla je sa sestrom u SAD, i na taj način izmakla kućnoj tiraniji grubog oca i policijskim progonima nakon ubojstva cara Aleksandra II. Naselila se u Rochesteru (država New York), i za život zarađivala sva­ kodnevnim desetsatnim radom u tvornici odjeće, za dva i pol dolara na tjedan. Amerika ju je razočarala vrlo brzo. Nedugo nakon dolaska, udala se za imigranta Jacoba Kershnera. Razočaranje u brak došlo je još brže. Pobjegla je u New York, slijedeći sirenski zov revolucije. Vješanje petorice čikaških anarhista 1887. njezin je prevratnički duh definitivno usmjerilo k anarhizmu (konstantu svog života sažela je rije­ čima »uglavnom u pobuni«) i otada je živjela u vrtlogu radikalne misli i akcije u Evropi i Americi. Alix Kates Shulman, autorica biografskog djela Na barikade. Anarhi­ stički život E m m e Goldman, opisuje ju kao »magnetsku anarhistkinju, fe­ ministkinju, radikalnu aktivistkinju, govornicu, spisateljicu, pacifistkinju, teoretičarku, babicu, pobornicu slobodne ljubavi i svesrdnu podstrekačicu nemira«. Uskoro je Emma Goldman stekla veliku popularnost strastvenim go­ vorima. Imala je nepogrešiv talent da njima pogodi ravno u centar osinjeg gnijezda: predavanja o ateizmu držala je pobožnim anglikancima, o slobodnoj ljubavi govorila je moralistima, a o ograničenostima prava gla­ sa propovijedala je sufražetkinjama. U govorima i u tekstovima pisanim za časopis Mother Earth (Majka Zemlja) koji je pokrenula i uređivala od 1906. do 1918. godine, skrnavila je sve prihvaćene svetinje buržoaskog društva: Što sam se s više otpora suočavala, osjećala sam se više u svom elementu, pisala je Emma Goldman. Njezin je politički život bio dug niz oduševljenih nada što su se smje­ njivale s razočaranjima, od pristanka uz američku obalu do iskustava u Sovjetskom Savezu i izdaje anarhista u građanskom ratu u Španjolskoj. Z a antiboljševičke histerije u SAD, 1919. godine je s grupom anarhista �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 223 deportirana u SSSR. U onemogućavanju slobode govora i partijskom eli­ tizmu vidjela je nagovještaj budućih događaja. Tada je zapisala: Trijumf države znači poraz revolucije. Ali takva predviđanja, i njezine ideje o decentralizaciji, u romansi rad­ ničkog pokreta s centralizmom u godinama staljinističke pomrčine, osta­ la su nepoznata. SSSR je napustila 1922. godine, i ostala pisati i politički djelovati u Evropi sljedećih dvadeset godina. Nikada se nije pokorila re­ volucionarnom puritanizmu, prepoznavajući u njemu sjenu Velikog bra­ ta: Cenzura mojih drugova djelovala je na mene isto kao policijski progoni: uči­ nila me sigurnijom u sebe. Jedna od njezinih najpopularnijih izjava kojom je razjarila svoje ćudo­ redne, »ispravne« drugove, kad su joj spočitnuli što ne odustaje od takve frivolnosti kao što je ples u trenucima kad se sprema svjetska proleterska revolucija (danas se u SAD može kupiti majica s tim citatom) glasi: Ako ne smijem plesati, ovo nije mora revolucija. Feminizam Emme Goldman bolje odgovara feminizmu sedamdesetih godina nego senzibilitetu njezina vremena. U jeku najžešće borbe za žen­ sko pravo glasa, ona kritizira apsurdan argument da će samo sudjelova­ nje žena na izborim označiti kvalitativni pomak u političkom životu. Prigovara uskom shvaćanju emancipacije žena: One [napredne žene] mislile su da je sve što im je potrebno neovisnost o izvanjskoj tiraniji, ali unutrašnji tirani mnogo su pogubniji za život i rast, tvrdi u eseju Tragedija emancipacije žena. Redukcionističko shvaćanje emancipacije (po formuli: ekonomsko + političko oslobođenje) preusko je da bi obuhvatilo bezgraničnu ljubav i ekstazu sadržanu u dubokim osjećajima istinske žene — dragane i majke u pravoj slobodi. Brak je, misli Emma Goldman, prvenstveno ekonomski aranžman, sporazum o osiguranju, po mnogo čemu lošiji od obične police osigurauja, jer žena premiju (muža) plaća gubitkom vlastitog imena, intime, samopoštovanja. A ljubav, naprotiv, »ne treba zaštitu, ona štiti samu sebe«. Slobodna ljubav i slobodno majčinstvo — to su ideali Emme Goldman. Kampanju za kontrolu rađanja započela je nekoliko godina prije Marga­ ret Sanger — pionirke pokreta za kontracepciju u SAD. Godine 1916. uhapšena je zato što je javno podučavala o upotrebi kontraceptiva (uz parolu: »Žene, širite duh a ne maternicu«), ali čim je puštena iz zatvora, Pohrlila je da ponovi predavanje. �224 KONJI, ŽENE, RATOVI Autobiografija od tisuću stranica, Živjeti svoj život (1931), primjer je duhovite i autoironične samorefleksije, i dokument vremena i odnosa među ljudima u revolucionarnom radničkom pokretu. Iz nje se može do­ znati o mnogim ljubavima crvene Emme, i o njezinu dugogodišnjem »drugu« Alexandru Berkmanu, vođi američkih anarhista. Nekoliko godina prije smrti, ta je neumorna revolucionarka u šezdeset i petoj godini doživjela ljubavnu vezu s tridesetšestogodišnjim muškar­ cem, u Kanadi. S njim je doživjela »potpuni sklad ideja (...) i potpune ispunjenje moje ženske duše«. Do smrti (1940) nije se prestala boriti, postavljati pitanja, voljeti. TR I REVOLUCIJE GIUSEPPINE M A R T IN U Z Z I Hoće li slava moju raku ikad obasjati? Ne hajem za to. Pitanje autorice soneta Genio, Giuseppine Martinuzzi, ispisano 1890 dobilo je potvrdan odgovor. Pogreb te militantne antifašistkinje 25. stu­ denoga 1925. u Labinu prometnuo se u prkosnu manifestaciju borbenoga istarskog proletarijata protiv fašističkog režima. Iza lijesa, pod »crvenim internacionalnim stijegom« okićenoga »simboličnim cvijetom socijalnog oslobođenja« išlo je mnoštvo labinskih rudara sa zapaljenim fenjerima, građani i seljaci iz okolnih sela, te gradonačelnik s općinskim savjetnici­ ma. Dug život i prisutnost u svim političkim mijenama Istre druge polovice 19. i prve četvrtine 20. stoljeća, osim njezine neosporne izuzetnosti, osi­ gurali su Giuseppini Martinuzzi zasluženo mjesto u povijesti. Za razliku od mnogih snažnih i značajnih žena radničkog pokreta na našem tlu, nje­ zino je djelovanje iznimno dobro historiografski obrađeno. Rođena 14. veljače 1844. u Labinu, u intelektualnoj sredini maloga grada, provela je djetinjstvo u »dosadnom blagostanju«. Pjesme je počela pisati već u dvanaestoj, prvi se put javno oglasila 1869. baladom u časo­ pisu. La donna e la civilta — »Zena i uljuđenost«. Odlučila se za poziv učiteljice i 1873. postala suplentica ženske stručne škole u Labinu. Služ­ bovala je kao učiteljica 32 godine po Istri i u Trstu. Autorica je značajnih metodičko-pedagoških rasprava i udžbenika. Giuseppina Martinuzzi stasala je u doba procvata talijanske nacional­ ne svijesti u Istri. Nacionalistički vođa Tomaso Luciani, prijatelj obitelji i Giuseppinin kum, uvelike je, čak i za svog progonstva u Veneciji, usmjeravao njezino političko sazrijevanje. No, za razliku od većine utjecajnih predstavnika istarskog iredentizma, nacionalni liberalizam Giuseppine Martinuzzi nikad nije bio obojen an- �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 225 tislavenskim tonovima. Od 1877. predaje u školama tršćanskih radničkih četvrti. Ondje se priklanja humanističko-ljevičarskoj, garibaldističkoj (re­ publikanskoj) struji nacionalnog pokreta. Ta je struja već 1869. uteme­ ljila Tršćansko radničko društvo (TRD), s namjerom da privuče radnike u svoje redove. U početku devedesetih godina ono je rasadnik grupa koje prihvaćaju marksizam na ideološkome i organizacijskom planu. Postup­ no prerastanje Giuseppine Martinuzzi od talijanske nacionalistkinje u in­ ternacionalističkog borca za radnička prava trajalo je godinama. Kako je napisala, »uzmogla sam postati socijalistkinja baš zato što sam bila učiteljica«. Postaje tajnica TRD, rukovodi Ženskom sekcijom i Sek­ cijom za narodnu prosvjetu. Neumorno piše i objavljuje. Godine 1888. osniva vlastiti časopis Pro patria. List je nakon dvije godine izlaženja ukinut zbog pritisaka austrijskih vlasti i sukobljavanja s načelima ekstremnoga talijanskog nacionalizma. Kao urednica časopisa morala je trpjeti prikrivene i otvorene otpore (»postali su ljubomorni na patriotsko djelovanje jedne žene«, zapisala je). Kad se udaljila od zasada nacionalizma, proglasili su je izdajicom. Knjigu lirske proze Semprevivi (Stolisti) posvećuje 1896. labinskim ru­ darima. Iduće godine napušta mjesto tajnice TRD i prilazi novoosnova­ noj Talijanskoj socijaldemokratskoj stranci u Austriji. Upija djela klasika marksizma. Napadaju je još žešće. Napredni je listovi ističu kao »idol radnika«: Građanska »škrabala zabavljaju se jeftinom duhovitošću na ra­ čun godina i spola naše prijateljice spominjući žensku prevrtljivost«, od­ govara u njezinu obranu neki suborac. Godine 1905. osniva Žensku socijalističku sekciju: okupljene radnice obrazuje i potiče na ravnopravno sudjelovanje u radničkom pokretu. Svrstavši se u lijevo krilo Socijalističke stranke, nakon osnivanja Komu­ nističke partije Italije (1921) postaje jedna od njezinih utemeljiteljica u Trstu. Vodi Žensku komunističku sekciju. Iako ne sudjeluje neposredno u ustanku labinskih rudara (1921. već joj je 77 godina), njezin utjecaj i popularnost toliki su da je pozivaju da bude kuma zastavi Labinske re­ publike. Svako vrijeme ima svoje čitanje pojedinih povijesnih ličnosti. Studija Giacoma Scottia (Sjeme revolucionarne Istre. Život i djelo Giuseppine Martinuzzi, ’crvene učiteljice', Rijeka 1979) pohvaljena je kao demistifika­ cija socrealističkog klišea koji je zatajivao pola vijeka političke evolucije Giuseppine Martinuzzi (P. Strčić). No, ona nije umjela nadrasti samo svoje nacionalno i klasno porijeklo. Transcendirala je ograničenja namet­ nuta vlastitom spolu već pojavom u javnosti, pa onda upornom borbom za prava žena, osobito onih najobespravljenijih — radnica. Trećoj rev° luciji Giuseppine Martinuzzi povjesničari nisu dosad posvetili dužnu paž­ nju. Njezina djelatnost aktivistkinje ženskog pokreta u rasponu od četvrt stoljeća i sastavci što tematiziraju oslobođenje žena još čekaju istins o �226 KONJI, ŽENE, RATOVI priznanje koje treba izaći iz današnje upitanosti nad položajem žene. Od referata o ženskom pokretu na Regionalnom kongresu talijanskih soci­ jalista u Puli 1899. Giuseppina Martinuzzi uvijek je nedoktrinamo osjet­ ljiva na postojanje spolnih antagonizama (nerazumijevanja i nasilja) žena i muškaraca proletera. Objašnjavajući dvostruku eksploataciju žene i ženskog rada, otklanja optužbe za nelojalnu konkurenciju i razobličava klasnu i natklasnu potlačenost žena. Lirska, pripovjedačka i programatska proza i poezija, te politička ese­ jistika s elementima romantičnoga i realističkoga književnog izraza svje­ doče o nadrastanju spola, nacije i klase... Te tri revolucije Giuseppine Martinuzzi nisu tekle bezbolno. Ali slika labinskog pogreba svjedoči o trajnom ostvarenju težnji njezina života. O D SAM O E D O SLAVE: M AR G AR ET MEAD Pitanje što ženama »nedostaje« da — osim rijetkih iznimaka — osvoje vrhunce znanstvene karijere, suvremena feministička kritika neprisutno­ sti i diskrimincije žena u znanosti obrće naglavačke. Umjesto toga pro­ pituje što to u znanosti odbija žene. Odgovori su mnogoznačni: Prirodnim i tehničkim znanostima femi­ nistkinje zamjeraju posvemašnju ravnodušnost za posljedice koje prim­ jena njihovih otkrića može imati na pojedinca i društvo, pa čak i na op­ stanak čitavog čovječanstva. Surova kompetitivnost i spletke u sistemu napredovanja ponajviše se oslanjaju na veze i poznanstva po muškoj li­ niji. Utrka za rezultatima ne ostavlja znanstvenicima slobodan prostor (a ni vrijeme) za privatni, obiteljski život... No kulturna antropologija/etnologija, nasuprot tome, ima reputaciju da privlači žene. Vjerojatno zbog toga što sjedinjuje strast da se uoči detalj i težnju za spoznajom cjeline jedne kulture. Ljudsko tijelo, jezik, običaji i rituali, materijalna kultura, religija proučavaju se kao podjedna­ ko važni. Dok eksperiment u laboratorijskim uvjetima pruža istraživaču iluziju da vlada situacijom, proučavanje stvarnih ljudi i njihova načina života zahtijeva od znanstvenika sposobnost da se prepusti situaciji. Osim toga, o antropologiji vlada mišljenje da je kao profesija otvorena ženama. Spektakularna karijera Margaret Mead (1901-1978) zasigurno je najviše pridonijela toj mistifikaciji. Potkraj kolovoza 1925. dvadesettrogodišnja doktorandica, zaljubljena u romantične priče o južnim morima R. L. Stevensona, stajala je uz ogra­ du palube putničkog broda koji je klizio u tropski bujnu luku otoka Pago-Paga. Luka je bila puna usidrenih ratnih brodova američke pacifičke flote, avioni su nadlijetali brodove, a mornarički je orkestar svirao rag­ time. Margaret Mead se iskrcala i iznajmila sobu u rasklimanom hotelu �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 227 koji je Somerset Maugham opisao u jednoj od svojih priča. Tako je po­ čeo devetomjesečni boravak čiji je rezultat bio prvi antropološki bestse­ ler Sazrijevanje na Samoi (1928) i svjetska slava njegove autorice. Bavljenje antropologijom bio je tek jedan od mogućih izazova za stu­ denticu s elitnog ženskog sveučilišta Barnard koje se kolegice sjećaju kao projektila nabijenog energijom, inteligencijom i znatiželjom u očekivanju lansiranja. Bila je odlučila da u životu postigne »nešto veliko« — što, to i nije bilo tako važno. Njezina ženska klapa s Bamarda predvodila je u eksperimentiranju svim novim idejama. Uz solidno obrazovanje toj su generaciji žena bili bliski i psihoanaliza i feminizam, ideje (i praksa) sek­ sualnog oslobođenja. Izazvale su javnu sablazan kada su se na petogodišnjicu oktobarske revolucije pojavile u studentskoj blagovaonici okru­ žene crvenim svijećama i zastavama i otpjevale »Internacionalu«. Ismi­ javale su se nevinosti i njegovale »duboka i kreativna ženska prijatelj­ stva« (koja nisu isključivala ni seksualnu bliskost) i punim plućima sud­ jelovale u životu njujorške intelektualne boheme. Otvorenost za sve novo na svoj je način simbolizirala antropologija. Ta je mlada znanost, prema riječima Meadove, dvadesetih godina nudila odgovore na protuiječja su­ vremenog svijeta koji je glavinjao između »guštare glupih argumenata 19. stoljeća zasnovanih na etnocentričkoj superiornosti« — izolacioniz­ mu, viktorijanskom moralu i ksenofobiji i novih putokaza koje su naz­ načili Marx, Freud, Havelock Ellis i njezini učitelji, znameniti antropo­ lozi Franz Boas i Ruth Benedict. Freudu se pripisuje da je na upit nekog sugrađanina što misli da bi normalna osoba morala dobro raditi, odgovorio lieben und arbeiten (lju­ biti i raditi). Margaret Mead u obje je stvari bila natprosječna. Objavila je 28 knjiga i 181 znanstveni rad, uz mnoštvo novinskih tekstova i kolumna, televizijskih nastupa itd. Što se, pak ljubavi tiče, iako sitna i nelijepa (najbolje što bi se u prilog njezinu izgledu danas moglo reći jest to da je u mladosti imala lice slično Micku Jaggeru), čitavog je života privlačila muškarce. I potkraj života »sex appeal njezina uma« bio je, pre­ ma riječima brojnih svjedoka koje je njezina biografkinja Jane Howard (Margaret Mead. A life, 1984) intervjuirala, neodoljiv. Udavala se tri puta, a učinila bi to opet da nije imala prečeg posla. Svoga prvog muža iz stu­ dentskih dana ostavila je upoznavši na povratku kući sa Samoe lijepog i briljantnog Novozelanđanina Rea Fortunea. Za njega se udala na putu za Novu Gvineju kamo ih je vodio zajednički istraživački rad. Margaret se vratila kući s te ekspedicije s bilješkama za novu knjigu, također be­ stseler Odrastanje na Novoj Gvineji (1930). S druge zajedničke ekspedi­ cije s Reom vratila se s bilješkama za knjigu Spol i temperament u tri Primitivna društva (1935) i s kandidatom za trećeg muža, antropologom Gregoryem Đatesonom. Bateson, pripadnik engleske aristokracije i aka­ demskog establishmenta rodnoga Cambridgea, kao suprug je potrajao �228 KONJI, ŽENE, RATOVI malo dulje, a u tom je braku rođena i jedina kći Margaret Mead. »Nisam mogao više držati s njom korak«, požalio se Bateson nakon njihove ra­ stave. Radni hiperaktivizam i intelektualni razvoj u bliskom dosluhu s preo­ kupacijama i problemima vlastitog vremena zaslužni su za planetarnu popularnost te znanstvenice. Već je od prvih knjiga tražila potvrde za teoriju kulturnog determinizma svog mentora Boasa, za teoriju koja ra­ zlike među kulturama i u ponašanju ljudi ne tumači »prirodnom« zada­ nošću, nego uvjetovanošću kulturnom tradicijom. Široku su publiku privukla djela koja sadržavaju implicitnu kritiku za­ padne civilizacije upozoravajući na »neprirodnost« konkurencije, seksu­ alnog potiskivanja i ljubomore, zatvorene male obiteljske zajednice, stro­ gog odgoja djece.... Dajući argumente za njihove teze, postala je savez­ nicom različitih progresivnih ideja i pokreta — dr. Spocka (argumenti za neautoritarni odgoj djece), feminizma (uloge spolova su naučene, a ne urođene), ekologije, omladinske kontrakulture šezdesetih godina (javno se zalagala za legalizaciju pušenja marihuane, napadala seksualnu represiju). Svoje je izvještaje iz »egzotičnih« društava dopunjavala usporedbama sa suvremenom američkom kulturom ne ostajući puki promatrač druš­ tvenih promjena. Ruth Benedict pripisuje se ova izjava o učenici i prijateljici: »Ona ne namjerava postati najbolji antropolog, već najčuveniji«. Možda u toj, ne­ sumnjivo ispravnoj procjeni, ima i ponešto prijekora jer Margaret nije krenula stopama svoje učiteljice. Čitavog je života bila zaposlena u naj­ većem američkom muzeju American Museum of Natural History i prem­ da je predavala na svim sveučilištima koja drže do svoga dobroga glasa, nije se ograničila samo na akademsku znanstvenu karijeru. O diskriminciji žene u tom okružju poučio ju je i primjer same Ruth Benedict koja je tek nakon 25 godina rada na Sveučilištu Columbia, nekoliko mjeseci prije smrti, promaknuta u zvanje redovnog profesora. I danas je u zna­ nosti koju je Margaret Mead učinila svojinom najšire publike u SAD naj­ veći postotak nezaposlenih žena doktora znanosti (40,5 %). U onim sre­ dinama (poput naše) gdje većinu etnologa čine žene, profesija ima nizak društveni status. Niti čini jedna lasta proljeće, niti slava Margaret Mead jamči ženama ravnopravan tretman u profesiji. Ona tek pokazuje put. SV O G A T E LA G O S P O D A R (IC A ): M AR G AR ET SANGER Dok je kao mala djevojčica iz prenapučenog radničkog predgrađa u sjeni smrdljivih tvornica dizala pogled k plavičastim brežuljcima koji su �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 229 skrivali otmjene vile i čijim su se obroncima micale sićušne figure »majki koje su u predvečeije igrale kroket i tenis sa svojim muževima, djelujući tako svježe i mlado, u lijepim čistim haljinama, namirisane«, Margaret Sanger (1879-1966) čvrsto je odlučila: taj će svijet jednom osvojiti. Margaretina je majka mirisala po mlijeku koje u njezinoj uspomeni nikada nije prestalo teći: rođena je kao šesto od jedanaestero djece koja su, iako sva dobrodošla, samo pridonosila siromaštvu obitelji. Voljela je svoju obitelj, ali je mrzila taj čađavi industrijski gradić čija je beznačajnost pri­ jetila da uzme mjeru njezinoj ambiciji. Spoznavši njezin talent, dvije sta­ rije sestre žrtvovale su skromnu ušteđevinu i poslale je na školovanje. Ostavivši s trinaest godina roditeljski dom, krenula je put briljantne ka­ rijere jedne od malobrojnih feminističkih aktivistkinja porijeklom iz rad­ ničke klase, utemeljiteljice i karizmatske voditeljice pokreta za kontrolu rađanja. Suprotno uobičajenim klišeima, žene su i u tradicionalnim društvima imale stanovit stupanj kontrole nad vlastitim tijelom i reprodukcijom. U našim su krajevima bile poznate specijalizirane »majstorice koje dicu gnjavu«, a u 19. stoljeću kritičari zadružnog života žigošu pojavu što žene »za prepričit porod štokakve lekove (vračtva) uzimaju, tiskati se daju, samo da decu iz utrobe ma kako izteraju«. Najveći ginekolog antike Soranos iz Efeza (98-138. n. e.) nabraja u svojim spisima niz kontracepcij­ skih sredstava koja u vagini uništavaju spermu. Takvi su pripravci bili najrasprostranjenija kontracepcija sve do 16. stoljeća, kada je epidemija sifilisa u Evropi potakla otkriće platnenog pretka današnjeg prezervativa. Riječ condum zapisana je prvi put 1706, a vjeruje se da je dr. Condum bio dvorski liječnik engleskoga kralja Charlesa II. Condum je uz vaginalne spužvice bio najpopularniji kontraceptiv u 18. stoljeću. Kada je 1840. izumljena vulkanizacija gume, kondom (prezervativ) postao je mnogo pouzdanije sredstvo zaštite i počeo se prodavati na ulicama Londona i ostalih gradova. Pa ipak, mnogim se muškarcima nije mililo njime tratiti vrijeme pa su žene, nezaštićene od neželjenih trudnoća i dalje rađale, abortirale i masovno umirale. U prvoj polovici 19. st., kada se medicinska profesija u usponu uspjela razračunati s vješticama i babicama — »majstoricama za ugnjavit dite« — Charles Knowlton objavio je (anonimno) 1832. u New Yorku poučni priručnik poetičnog naslova Plodovi filozofije. Obraćajući se ženama čija ga stradanja nisu ostavila ravnodušnim u toku vlastite liječničke prakse, na pristupačan je način izložio funkcioniranje tijela, spolnog čina i po­ drobno opisao tehnike za sprečavanje začeća. Preporučivao je, uz upo­ trebu spužvice, ispiranje vagine biljnim preparatima 5 do 10 minuta na­ kon snošaja. Knjiga je ubrzo zabranjena, a kad se pojavila Daily Tele­ graph je konstatirao: »Nema nikakve razlike između te opake knjige i otrovane hrane«. Dr. Knowlton je za svoj doprinos ženskom užitku i �230 KONJI, ŽENE, RATOVI zdravlju nagrađen sa tri mjeseca robije. Dok je bio na prisilnom radu, knjiga je postala bestseler i prvo je izdanje rasprodano u 125.000 prim­ jeraka. Slijedio ju je priručnik Charlesa Drysdalea Fizička , seksualna i prirodna religija (1855.) koji naglasak stavlja na tehniku (u tom pionir­ skom pokušaju netočno izračunanu) ustanovljavanja ne/plodnih dana ko­ ja je i danas popularna, osobito u religioznih žena (zlobnici je nazivaju »vatikanski rulet«). Kada je 1886. Henry Allbutt napisao Priručnik za su­ pruge u kojemu preporuča tzv. holandsku kapicu, prethodnicu današnje dijafragme, izbačen je iz udruženja liječnika. Knjižica je, pak, prodana u 390.000 primjeraka. Pa ipak, sve su to bili osamljeni viteški pokušaji. Propagandu kontra­ cepcije osujećivali su zakoni za zaštitu ćudoređa i željezni zakon medi­ cinske profesije. Margaret Sanger im je nagovijestila rat — i pobijedila. Ona, dakako, nije izumila kontracepciju za žene, čak nije ni bila njezina prva zagovornica, ali je organizirala ženski pokret za kontracepciju u pr­ voj četvrtini 20. stoljeća. Apatiji, čak i neprijateljstvu tadašnjih feminist­ kinja usprkos, učinila je kontracepciju feminističkim pitanjem. Smatrala je da je slaba korist od toga što se žene bore za jednaka prava ili za bolju naobrazbu ako ne mogu kontrolirati vlastito tijelo. Tek će im kontracep­ cija dati »ključ za hram slobode«, isticala je. Bila je svakako jedna od najomrznutijih feministkinja jer je demistificirala seks kao nužno zlo: kao dužnost ili puko sredstvo prokreacije. Žena koja može uživati bez straha od kazne doimala se opasnom poput prethistorijske zmijurine. Margaret je zanat medicinske sestre izučila u trogodišnjem šegrtovanju po zapuštenim američkim bolnicama. Pred kraj školovanja pojavio se njezin vitez-izbavitelj u liku perspektivnog arhitekta Williama Sangera. Poveo ju je u (vlastitu) bijelu kućicu na brijegu, no Margaret je ubrzo shvatila da se u toj metafori uspona ne iscrpljuju čežnje iz djetinjstva. Preselili su se u srce radikalnog New Yorka — Greenwitch Village. Prik­ ljučili su se Socijalističkoj stranci, a Margaret se vratila svom zvanju me­ dicinske sestre i počela posjećivati bijedne radničke četvrti. Nizali su se stravični prizori: po deset ljudi u jednoj sobi, bez hrane i novca da uz­ državaju prekobrojno potomstvo. Subotom su se stvarali repovi žena pred opskurnim mjestima gdje su se jeftino obavljali abortusi. Mnoge od njih ne bi doživjele iduću subotu. »Bogati znaju sve trikove, a mi rađamo svu djecu« — tužile bi joj se radnice. Smijale su joj se kada bi im govorila o coitusu interruptusu ili o kondomu. Suočena s odbojnim stavovima vo­ dećih feministkinja čija je osnovna preokupacija u to doba borba za pra­ vo glasa, okreće se socijalistima za podršku. Počela je s predavanjima za Zdravstvenu komisiju Socijalističke stranke, iz kojih je nastala serija čla­ naka i brošura Ograničavanje porodice namijenjena radnicima. Izdavala je časopise Pobunjena žena (1914), Revija za kontrolu rađanja (1915) i neumorno agitirala. Kada je uspjela svladati otpore tiskarskih poduzet­ �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 231 nika (»To je posao za Sing-Sing, draga gospođo!«), zaskočile bi je poli­ cijske zabrane. Godine 1916. otvorila je sa sestrom i prijateljicom (nisu uspjele pridobiti niti jednog liječnika) Savjetovalište za kontracepciju. Pet stotina žena potražilo je u prvih nekoliko dana njihovu pomoć, a onda je policija upala u Savjetovalište i uhapsila sve tri. No ni to nije moglo zaustaviti ženski pokret za kontracepciju. Margaret Sanger jedna je od rijetkih revolucionarki koja je doživjela ostvarenje svojih ideala. Već 1937. ozakonjeno je pravo na savjet o kon­ tracepciji. Osnovan je — o, ironije! — Komitet za kontracepciju Ame­ ričkog liječničkog udruženja. Naslijedivši imetak svog drugog muža, osnovala je istraživački centar koji je financirao otkriće »spirale« (IUD) i hormonske kontracepcijske pilule 1959. Nije bila ni skromna ni samozatajna. Voljela je biti u centru pažnje i nije praštala onima za koje je mislila da bi se s njome mogli natjecati. U povijest će ući kao feministkinja. No biografija Margaret Sanger tipična je za ženu koja je u muškom svijetu imala ambiciju i sposobnost da se iz veoma skromnih početaka uspne na sam vrh. Morala je otrpjeti ra­ zličite, često i nelagodne saveze — od radikalnih do najkonzervativnijih političkih krugova (neki od liječnika koji su počeli prihvaćati ideje kon­ trole rađanja bili su izraziti rasisti i eugeničari), do (bogatih) muževa. Borila se za žensko pitanje, ali nije trpjela potencijalne suparnice. No jedno je izvjesno: djelo koje je svima nama Margaret Sanger ostavila u nasljeđe podsjeća na to da kontrola rađanja pridonosi kvaliteti spolnog života (ne samo »sigurnosti«) i na to da je jedino svjesno izabrano maj­ činstvo dostojno svog imena. GENIJALNE G UBITN IC E GENIJA: M ILEVA M AR IĆ -EIN STEIN , SYLVIA PLATH Nakanila sam danas pisati o Milevi Marić-Einstein (1875-1948), ženi koja je mogla ući u povijest znanosti kao briljantna matematičarka, ali je život završila kao anonimna i zaboravljena bivša supruga jednoga ge­ nija. No istodobno sam, prelistavajući ovogodišnji kalendar znamenitih žena, što ga je izdao njemački nakladnik džepnih knjiga Suhrkamp (koji je, za razliku od enciklopedija Leksikografskog zavoda, zabilježio Marićku), ustanovila da će se upravo 11. veljače 1988. navršiti 25. godišnjica dana kad je neprežaljena pjesnikinja Sylvia Plath (1932-1963) u svojoj tridesetoj godini, bolesna od života, uronila glavu u plinsku pećnicu i više se nikad nije probudila. Pjesnikinja i matematičarka, jedna Amerikanka u egzilu u Engleskoj, druga Srpkinja u egzilu u Švicarskoj; tamno pijanstvo poezije nasuprot beskrajnoj lakoći pronicanja u apstraktni svijet matematičkih formula �232 KONJI, ŽENE, RATOVI i jedna frapantna sličnost. Upravo me je ta sličnost oslobodila dileme u izboru čiji da odraz, od njih dvije, potražim danas u zrcalu ženske povi­ jesti. Obje su, naime, postale žrtvom preteške (da li i nemoguće) veze između (ženske) kreativnosti i braka. Brak je moguće, štoviše, čini se to uobičajeno i neupitno, promatrati kao vrhunsko ostvarenje ženske žudnje. Brak kao pravna i idealna za­ jednica muškarca i žene, skladni dom u kojemu »ženska ruka« na oltar svakodnevice prinosi tzv. male stvari — opojan miris opranog rublja, to­ plinu juhe, dječji smijeh... Ili: pokakane pelene, neoprano suđe, loše po­ dijeljeno siromaštvo, ratište u kojemu nakon bitke ostaju razbacani slom­ ljeni udovi, masnice i pregažena razbijena srca. Život je i jedno i drugo, ili od svega pomalo. Da li brak kao ženska želja isključuje i neobuzdanu potrebu za kreativnošću, težnju k apsolutu? Povijest žena pruža izobilje dokaza da su se te dvije žudnje najčešće isljučivale i potirale. Izbor je za ženu (bio) neizbježan, a cijena visoka: samoća ili stvaranje, žrtva u sva­ kom slučaju. Suvremeni, pak, feminizam, kao i komunistička utopija ko­ načnog rješenja »ženskog pitanja«, priziva sliku novog mutanta — superžene koja jednom rukom slika ili piše roman ili znanstvenu knjigu, drugom ljulja dijete, trećom miješa ručak, četvrtom dotjeruje šminku na nasmiješenom licu. A život i dalje protuiječi, iako žena danas više no ikada dosad samouvjereno i tvrdoglavo pokušava. Samo one poznaju svoje zapetljano knjigovodstvo dobitaka i gubitaka. Mileva Marić rođena je u Titelu (Vojvodina), a peta je žena (i jedina na svojoj godini) koja je studirala matematiku i fiziku na sveučilištu u Ziirichu. Na istoj je godini studija bio i Albert Einstein, kojemu imponira njezina lakoća shvaćanja, ustrajnost i sposobnost da pronađe jednostavna i elegantna rješenja teških matematičkih problema. Vjenčali su se 1903. Od tada odustaje Mileva Einstein od svih vlastitih znanstvenih ambicija kojima je također kompenzirala prirođenu bolest kuka koja joj je zada­ vala smetnje pri kretanju. Nije pristupila diplomskom ispitu, a na pitanje zbog čega ne želi patentirati stroj za mjerenje elektronskih titraja u čijem je konstruiranju sudjelovala pod svojim (a ne muževim) imenom, odgo­ vorila je: »Zašto? Ta mi smo sada Ein Stein (Jedan kamen)!« Ein Stein je značilo: nakon rođenja prvog djeteta cjelonoćna suradnja na teoriji relativnosti, nakon kućanskih poslova bez ičije ispomoći i nakon zbri­ njavanja studenata koje su Einsteinovi zbog svojih oskudnih prihoda bili prisiljeni uzimati na stan. Njezin točan udio u radu na teoriji relativnosti nećemo nikada saznati. Originali spisa su uništeni. Ali matematičku po­ dlogu teorije Einstein uvelike zahvaljuje Milevi: »Trebao sam svoju že­ nu«, uvijek je naglašavao, »ona mi je rješavala sve matematičke proble­ �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 233 me«. Kada je 1921. taj rad okrunjen Nobelovom nagradom, sav je novac predao njoj. Godine njihova braka posvećene razvoju teorije relativnosti (1905) Einsteinovo su najplodnije razdoblje. Mileva se sa svojim mužem selila kako su slijedile njegove profesure na sveučilištima u Pragu, Ziirichu i Berlinu. Kako Einsteinova slava raste, nakon rođenja njihova dru­ gog sina (1910) opada njezin udio u njegovu radu. Čini se da su braku time narušeni temelji. Kada izbija prvi svjetski rat, već žive odvojeno. Uz glasovitog profesora, Mileva ne djeluje dovoljno reprezentativno. Brak je razveden 1918. Dok je Mileva Marić na početku svog odnosa s Einsteinom samouvjereno tvrdila da može postati isto tako dobra fizičarka kao i njezini muški kolege, sada joj je ostalo tek uzgajanje cvijeća, nov­ čane brige, davanje satova i samouništavajuća briga za duševno bolesnog drugog sina. Kada je 1965. taj sin umro, o njemu se pisalo kao o »sinu preminulog profesora Einsteina«. Majka nije spomenuta. Ona je umrla u jednoj ciriškoj bolnici, nepoznata i ogorčena. Istinsko značenje lirike Sylvie Plath prepoznato je tek nakon njezine smrti. Neobičan senzibilitet buduće pjesnikinje obilježen je doživljajem očeve smrti kada joj je bilo tek sedam godina. Iako je vrlo uspješna stu­ dentica na elitnom sveučilištu, smrt je trajno gleda zavodljivim pogle­ dom. Depresije, psihijatrijsko liječenje, krize opisane u autobiografskom romanu Stakleno zvono. Na studijskom putovanju u Englesku susreće mladog pjesnika Teda Hughesa. Udaja 1956. Oboje vide svoj brak kao mogućnost da se međusobno potiču na književnom polju. Tek se poslije pokazalo da je Hughes bio taj na kojega je njihova veza imala plodo­ tvorniji učinak. Godine 1960. Sylvia rađa kćer, 1962. sina — sve manje vremena za pisanje, sve više svakodnevice, klatno raspoloženja njiše se sve luđe. Nakon rođenja sina muž je ostavlja i traži rastavu. Sylvia pret­ postavlja da ga odbija njezina (prisilna) kućevnost; priznaje da je u toku braka potisnula svoj rad. Sama sebe hrabri: »Postat ću istinski aktivna žena — ne služavka-sjena koja sam bila«. Posljednji val optimizma i — plinska pećnica koja je ušla u legendu. Njezine pjesme kojima do metafizičkih dubina dolazi nerijetko kuhi­ njskim metaforama ostaju kao memento: The smog o f cooking the smog of hell (...) (Miris kuhanja, miris pakla...) Samoubijena »malim larima i penatima« (kućnim duhovima) o kojima je znala govoriti s nježnošću... Nikada nećemo sa sigurnošću znati bi li Mileva Marić-Einstein doista ostvarila karijeru znanstvenice koju su joj omogućavale natprosječne sposobnosti, niti bi li se Sylvia Plath othrvala sirenskom zovu smrti da su ostale »same«. Bez Alberta Einsteina ili Teda Hughesa. Znamo samo to da su s njima bile na gubitku. �234 KONJI, ŽENE, RATOVI N A Š A G O SPA O D TIB E T A : A L E X A N D R A D A V ID NEEL. Za viktorijanske gospođice iz boljih krugova, od polovice 19. st. »Ve­ liko krstarenje« u egzotične krajeve bilo je dio uobičajenog općeg obra­ zovanja. No, one među njima koje su iz raznih razloga bile sklone pre­ tjerivanju i otiskivale se samostalno na putovanja bile su ekscentrično društvance. Alexandri David Neel lutanje je, čini se, bilo u krvi. Prvi je put pob­ jegla s pet godina. Lunjala je Vincenneskom šumom sve dok je kući nije priveo dežurni policajac. Kada su se iz Pariza njezini roditelji preselili u Bruxelles, pohađala je strogu samostansku školu, gdje je stekla i solidno muzičko obrazovanje. Drugi je bijeg vodio petnaestogodišnju Alexandru pješice duž belgijske obale u Nizozemsku, gdje se ukrcala na brod za Englesku. S osamnaest je pregazila planinski prijevoj Sv. Gothard kako bi obišla talijanska jezera. Njezina se prtljaga sastojala od balonera i knji­ žice mudrih maksima (»Teško je živjeti pod prisilom nužnosti, ali to ni­ pošto nije nužno.«). Konstemirani tom eskapadom, roditelji su odlučili da je uvedu u visoko društvo, vjerujući da će joj to izbiti iz glave daljnje ludovanje. Predstavljena je kao debitantkinja belgijskoj kraljevskoj obitelji. Društvu dvorske kreme Alexandra je pretpostavila društvo anarhista. Bruxelles je u to doba bio glavno sastajalište evropskih anarhista, a Elisee Reclus, prijatelj njezina oca (poput Victora Hugoa, koji ju je ljuljao kao djevojčicu) — njihov neokrunjeni kralj. Pod njegovim pokrovitelj­ stvom, ubrzo je izgradila teorijsku podlogu (»Poslušnost je smrt«, po­ učavao je Reclus) daljnjih pothvata. U Londonu uči engleski, a u Parizu sanskrt. Tamo se preobraća na budizam. Zahvaljujući neočekivanom nasljedstvu, ona provodi osamnaest mje­ seci na Cejlonu i u Indiji. Indija koju otkriva nije ni pripitomljen svijet engleskog radža ni bajkovite raskoši maharadža, već Indija mudracaprosjaka. U Benaresu upoznaje svog prvog učitelja koji, odrekavši se svi­ jeta, živi gol u ružičnjaku. Vraća se 1893. u Belgiju bez prebijene pare, a roditelje zatječe pred bankrotom. Pokušava se bezuspješno izdržavati novinarstvom, no uspješnija je kao operna pjevačica. U Parizu ju je čuo Massenet i preporučio za naslovnu ulogu u svojoj operi Manon. Ne do­ biva angažman u Pariškoj operi jer odbija audiciju u direktorovu krevetu. U toku angažmana u Tuniškoj operi upoznaje svog budućeg muža. Brač­ nu dosadu razbija pisanjem. Objavljuje knjige Racionalni feminizam (1909) te Budistički modernizam i budizam Bude (1911). Kada se i ta raz­ bibriga pokazala nedostatnom za Alexandrin nemirni duh, gospodin �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 235 Neel joj predlaže malo putovanje. Ljeta 1911. otisnula se u Aziju. Pred­ viđeno šestomjesečno putovanje potrajalo je trinaest godina. Cejlon, Indija, Sikim, Tibet... Bila je prva Evropljanka koja je upoz­ nala Dalaj-lamu i primila pouke lamaističkih mudraca. Godinu je dana provela sama u spilji na Himalaji, u blizini pećine svog učitelja, mistika poznatog po tome što je nezgodne himalajske kozje staze kratio lete­ njem. No, trebalo je proći još mnogo godina da ostvari svoj san: prodrijeti u srce Tibeta, grad Lhasu, nedostupan strancima. Tri uzaludna pokušaja: dvije godine lutanja pustinjom Gobi, jedan izgon engleskih kolonijalnih vlasti. Uspijeva se probiti kao 56-godišnjakinja, u četvrtom pokušaju, preko zapadne Kine. Potkraj 1924, prerušena u prosjakinju, kose oboje­ ne u crno i nagaravljena lica ostvarila je ono po čemu njezino ime postaje slavno u cijelom svijetu. Po povratku u Evropu 1925, objavljuje knjigu Putovanje jedne Parižanke u Lhasu. Ostatak dugog života provodi na svom imanju u Francuskoj, koje pret­ vara u »tibetsku tvrđavu meditacije«. Poduzela je još nekoliko kraćih pu­ tovanja u Aziju, upravo dovoljno dugih da s pristojne udaljenosti osluš­ kuje eksplozije drugog svjetskog rata (to je uspjela i u prvom svjetskom ratu.) Alexandra David Neel postala je još za života spomenik — »Naša go­ spa od Tibeta«. Avanturistkinja, feministkinja, anarhistkinja (počast su joj uspjeli odati još pariški anarhisti šezdesetosmaši), davno prije no što je to bilo iole respektabilno. Autorica je brojnih knjiga koje su publici na Zapadu približili svijet istočnjačke mistike. Popularna i čitana do da­ našnjeg dana (upravo je izišlo englesko izdanje putopisa o Lhasi, My Journey to Lhasa, Beacon Press/Virago), iako ima zlobnika koji insinui­ raju o njezinim minhauzenovskim sklonostima. Osobito su se okomili na vjerodostojnost opisa scene samoizlječenja, kada je, navodno, provela nekoliko dana izgubljena u mećavi, bez hrane i zaklona, iščašenih nogu i čizama rasparanih od oštrog leda. No, bez obzira je li više uživala u mistifikaciji ili u mistici, bila je mistik po vokaciji. Iskušala se kao budistkinja, teozofkinja, slobodna zidarica... Svoje dugo putovanje kroz sto­ ljeće i preko kontinenata — Alexandra David Nćel završila je u 101. go­ dini, srušivši tako još jedno od pravila lijepog ponašanja. �236 KONJI, ŽENE, RATOVI D U G I MARŠ Ž IV O T A D IN G LING Vjerujem da bi neka imaginarna anketa u kojoj se traži ime jedne žen­ ske ličnosti iz prošlosti ili sadašnjosti Kine završila predvidljivim rezul­ tatom: pobijedila bi Jian Quing. Medijski eksponirana zloglasna »prva udovica« potpuno, naime, potvrđuje evropocentričnu (da li i univerzal­ nu?) stereotipnu predodžbu o nekoliko načina kako žena može stupiti na javnu scenu. Ikonografija sirenske zavodnice, spletkarice iza trona svakako je najeksploatiranija. Demonizacija Jian Quing koja svojim žen­ skim čarima i lukavošću iskorištava Mao Zedonga — dobrog vladara, čini je dostojnom nastavljačicom loze Lady Macbeth, bliskom i razum­ ljivom i izvan njezina civilizacijskoga kruga. Jedan od mnogih primjera antiteze Jian Quing mogla bi biti Ding Ling koja je u svom dugom životu uspjela postati i njezinom žrtvom. Rođena 1905, Ding Ling bila je vršnjakinja, svjedokinja i sudionica kaotičnog X X . stoljeća potresanog revolucijama u Kini. Njezino se ime provlači kroz čitavu studiju Jonathana D. Spencea Vrata Nebeskoga mira (Penguin Bo­ oks, 1982), kulturnu povijest Kine i njezinih revolucija od 1895. do 1980. Sun-Yat-senovu revoluciju 1911, o kojoj je pisala u svojim romanima, doživjela je gledajući preobrazbe svoje majke i probuđene nade njezine generacije žena koje su se borile za ravnopravnost. Majka se tek kao tridesetogodišnja udovica zajedno s njom upisala u školu. Prihvativši iza­ zov da se uključi u satove gimnastike, skinula je tradicionalne poveze sa stopala i nakon mnogo pretrpljenih boli i vježbanja napokon je (i to ne samo simbolično) stala na vlastite noge. Ding Ling je rasla u društvu feministkinja, energičnih i hrabrih žena majčine generacije. Odgojena na razgovorima i literaturi koja kritizira brak sučeljujući mu slobodnu ljubav i kohabitaciju, pobunila se protiv unaprijed ugovorenog braka koji su utanačili još starci iz očeva klana. Uspjela ga je izbjeći zahvaljujući tome što je njezin upis u dotada isključivo mušku školu bio popraćen tolikim zgražanjem da se mladoženjina obitelj laka srca odrekla takve bestidnice. Ding Ling je mogla nastaviti školovanje jer g aje njezina majka prekinula zaposlivši se kao učiteljica da je može uzdržavati. Položila je prijemni ispit na sveučilištu u Shanghaju 1923. nakon što je sama proputovala po Kini, bezuspješno tražila zaposlenje, naučila po­ nešto o sindikalnom organiziranju i o novinarstvu od prijatelja koji su surađivali u anarhističkim i feminističkim časopisima. Na godinu se pre­ bacuje na studij u Beijing, jer joj se to učinilo najzgodnijim načinom da se iskobelja iz ljubavnog trokuta. Tamo se kreće u književnim krugovima, studira i živi s vršnjakom Huom Yepinom, također aspirantom na knji­ �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 237 ževnu slavu. No kako je Hua više od pisanja (prilično konvencionalne) poezije privlačila politika, 1926. sele se u Shanghai, koji zbog postojanja internacionalnih zona i nešto liberalnije klime postaje pribježište cvijeta kineske lijeve inteligencije. Ding Ling počinje 1927. objavljivati novele i u nekoliko godina uspijeva objaviti tri veoma zapažene zbirke. Protagonistice su žene — često marginalke — seljanke, prostitutke, provincijalke u velegradu, razočarane intelektualke. Njihovi su životi opi­ sani neuljepšano, bez dvoličnosti lažnog moraliziranja. Za to vrijeme lju­ bavnik Ding Ling potpuno se posvetio revolucionarnom radu. Uhapšen je i ubrzo smaknut u sve žešćim Guomintangovim progonima komunista 1931. godine. Ostavši sama s tek rođenim sinom, Ding Ling nastavlja njegovu misiju. Piše roman o životu lijevih intelektualaca (Svjetlo je pred nama). Uhapšena je kao komunistička aktivistkinja 1933. i zajedno s muškarcem s kojim živi provodi tri godine u kućnom zatvoru. Pobjegla je ostavivši ga samog s njihovom kćeri u rukama Guomintanga. Nakon niza obavljenih partijskih zadataka dolazi 1937. na teritorij koji drži Cr­ vena armija. Prihvaćena je s oduševljenjem kao priznata književnica i kao progonjena aktivistkinja. Rukovodi kulturnim sektorom, radi s narodom, prosvjeduje žene i zdušno ispunjava sve zadatke koje joj povjeravaju Mao Zedong i povijesni vođe revolucije. Prve godine provedene u Yananu jesu godine revolucionarne ekstaze: i oskudica i primitivni životni uvjeti bili su za Ding Ling čista poezija. Bilježila je s oduševljenjem kako proživljava drugu mladost, kako ho­ da bosa i u jednostavnoj vojničkoj uniformi, da joj ne pada teško što se danima nema gdje oprati. No postupno postaje sve kritičnija prema he­ rojskom rukovodstvu Dugog marša. U svojim tekstovima otkriva bijedu, patnje naroda, dvoličnost i borbe za vlast iza prividno vedrog lica jananskoga komunizma. Tako intoniran tekst Misli povodom 8. marta (1942) u kojem razobličuje seksualnu (i ostalu) eksploataciju i ponižavanje žena u revolucionarnom pokretu, zabilježit će niz uspona i padova koji će se u njezinu životu smjenjivati idućih desetljeća. Taj joj je feministički ek­ sces pribavio i ukor od samog Mao Zedonga, a revnosne je samokritike nisu mogle spasiti od protjerivanja sa svih funkcija i dvogodišnjeg preodgajanja na selu. »Pomilovana« je kada se ukazala potreba za ličnošću pogodnom i atraktivnom za pokazivanje stranim novinarima (književnica — revolucionarka). Rad na provođenju agrarne reforme, kamo je upu­ ćena 1946, postaje građa za njezin novi roman Sunce sja nad rijekom Sang-ganom (1948). Ta je rijeka trijumfalno vraća u Beijing 1949. godi­ ne, i to ravno u srce nove vlasti. Postaje visoka funkcionarka u kulturi, osniva i vodi brojna udruženja, institucije, časopise, radi u propagand­ �238 KONJI, ŽENE, RATOVI nom odjelu KP. Ali plaća i cijenu sudjelovanja u igri moći: denuncira kolege u nemilosti, odriče se vlastite prošlosti kao »malograđanske ilu­ zije«, »ekscentričnosti«, »mrzovolje«.... Kada je 1954. osjetila muklo kuckanje paklenog stroja vlasti, bježi pred čistkama. No svejedno biva optužena za doživotno antipartijsko dje­ lovanje, za pisanje pornografije (rane novele o ženama), za vlastohleplje, častohleplje i tvrdoglavo negiranje optužaba. Samokritike nisu dovoljne — 1957. izbačena je iz KP i smijenjena sa svih dužnosti. Prognana je na sjever, blizu granice sa SSSR. Kasnije će se tog progonstva sjećati s no­ stalgijom. U društvu s dugogodišnjim partnerom književnikom Chenom Mingom još može ukrasti poneku mrvicu romantike među seljacima is­ crpljenima glađu u hladnoj i zabitnoj provinciji. Pravi pakao počinje 1966. novim uzletom Maova kulta ličnosti i divljanjem tzv. Kulturne re­ volucije. Prokazana kao antipartijski element, pada u ruke pripadnicima Crvene garde. Rastavljaju je od Chena, teški fizički rad smjenjuje se s »borbenim sesijama« psihičke torture i fizičkog zlostavljanja. Uništavaju joj nacrt novog romana. Chen joj poručuje na prokrijumčarenim cedu­ ljicama: »Studeni dani pretvorit će se u proljetni povjetarac. Nikada, ni­ kada ne očajavaj!« Usponom Jian Quing studen ju je još više stegla. Ding Ling 1970. spro­ vode u zloglasni beijinški zatvor Quincheng. Tamo u samici provodi pet godina. Puštena je 1975. iznenadno, kako je bila i uhapšena. Potpuno je rehabilitirana tek 1979. Ding Ling je umrla godine 1987. Ostaje pitanje hoće li čitatelji na Za­ padu (ali i zapadni autori koji o njoj pišu) moći pojmiti radikalnost i raspone jedne takve egzemplarne egzistencije? B O M B A S U K R A S N O M VRPC O M : FR ID A K A H LO Fridi Kahlo smrt se najavila već u šestoj godini kada je preboljela dje­ čju paralizu. U petnaestoj joj se zagledala duboko u oči. Poštedjela ju je u prometnoj nesreći i nije je ispustila iz vida do kraja života. Poput vjer­ nog psa uz nogu gospodara. Frida Kahlo rođena je 7. srpnja 1910. — u godini izbijanja meksičke revolucije u Coyoacanu, slikovitom predgrađu Ciudad de Mexica. Kako je zapisala u svom dnevniku, oči prodornog pogleda naslijedila je od svog oca Guillerma madžarskog Židova, fotografa, a tijelo uspaljene čednosti od majke Matilde, stroge meksičke katolikinje. Jedan je kozmički trenu­ tak nepažnje obilježio čitav njezin život. Tramvaj je udario autobus u �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 239 kojemu se vozila aspirantica na studij medicine. Metalni rukohvat raz­ mrskao joj je zdjelicu i izašao kroz vaginu, trostruki prijelom kičme. Du­ ga razdoblja nepokretnosti, 35 operacija, četiri gotovo fatalna pobačaja, posljedica neutažive želje za potvrdom vlastite plodnosti. Čulna prisut­ nost boli iduća četiri desetljeća. Ma kako da je sama opisivala svoje sli­ karstvo, ma kako su ga prijatelji i kritičari nastojali klasificirati, bol je opipljiva tema svih njezinih slika. Bol zbog boli. Naslikala je scenu ne­ sreće, fantazmagorične prizore brojnih bolnica u kojima su je liječili. Bol zbog agresivne uspravljenosti ljudskog bića u neprestanom ogledu s pri­ rodnim tokom: Korijeni, platno iz 1943. jedan je od mnogih autoportreta Fride Kahlo na kojemu leži ispružena, pomirena s nijemom mudrosti pri­ rode, njezino srce, unutrašnji organi i noge granaju se u korijenje koje je prolistalo pobjedonosnim zelenilom. Bol zbog izdane ljubavi: čuveni autoportret Dvije Fride — obje rasporenih grudi — jedna ima čitavo srce Čija se arterija napaja krvlju iz slike voljenog izdajnika, druga, raspolov­ ljena srca, a krv polako istječe... Na njezinim je platnima bol oslikana u svim mogućim verzijama, analitički i simbolički, lirski ili groteskno. Fridu Kahlo nisu boljele samo njezine boli. Sa sedam godina, izvješ­ tava u dnevniku, opaža društvene nepravde, sa 13 postaje članica Omla­ dinskog saveza komunista, sa 17 pristupa Meksičkoj komunističkoj par­ tiji. Od tada datira i njezina opčinjenost djelom Diega Rivere. Jedan od njegovih murala krasio je i amfiteatar osnovne škole koju je polazila. Kratkotrajna slikarska pouka koju je započela nekoliko mjeseci prije nesreće, pomogla joj je da, prikovana uz krevet i invalidska kolica, zava­ rava boli slikanjem. Bilo joj je 17 godina kada je svoje slike odnijela na ogled Diegu Riveri, slavnom slikaru i poznatom komunističkom intelek­ tualcu. Taj je susret bio početak doživotne ljubavne veze. Oženili su se dvije godine kasnije. »Brak slona i golubice«, komentirali su Fridini ro­ ditelji vezu s mnogo starijim korpulentnim Riverom. Frida je intenzivno živjela njihov odnos. Čak ga je portretirala kao petog idola svoje mladosti, uz Marxa, Lenjina, Staljina i Zapatu. Revo­ lucionarni zanos iskazan u dnevnicima i autobiografiji (1953) i društvena angažiranost nisu reducirali njezino slikarstvo na socrealističku formulu. Za vrijeme boravka u Parizu 1938. bračni par Kahlo-Rivera pomaže La­ vu Trockom u bijegu pred Staljinovom osvetom. Trocki se seli u Meksiko i nakon nekog vremena provedenog u njihovoj kući postaje im prvim susjedom u Coyoacanu, gdje ga 1940. ipak sustiže čekić u produženoj ruci Generalissimusa. Trocki je flertovao, navodno i dosta ozbiljno, s Fridom koja mu je za rođendan naslikala autoportret na kojemu je odjevena u pozlaćena leptirova krila. Andrć Breton je došavši Trockom u pohode �240 KONJI, ŽENE, RATOVI ostao fasciniran tim darom i Fridinim slikarstvom koje je definirao kao nadrealističko. Tako ga je prikazao i u katalogu njezine prve samostalne izložbe u New Yorku. Breton je mislio da sam nadrealistkinja, ali to nije istina: nikada nisam slikala snove, samo vlastitu stvarnost, opirala se Frida Kahlo. Premda je i nakon toga sudjelovala na važnim izložbama zajedno s prvacima nadrealizma. Razvela se od Rivere 1939. u vrijeme kada on proživljava strasnu avanturu s njezinom sestrom. Nanovo su se oženili godinu dana kasnije u San Franciscu gdje žive do 1943. Vraćaju se u Meksiko gdje je samou­ ka slikarica počašćena mjestom profesorice na Eksperimentalnoj umjet­ ničkoj akademiji La Esmeralda. Kao i mnoge žene u čijoj je žudnji istaknuto mjesto imala revolucija, Frida Kahlo nije izravno propitivala položaj žene u svijetu. Kao auten­ tična umjetnica, ona je to neprestano činila. Slikar mora biti koristan društvu, borac koji klasni boj bije oružjem slikarstva, zapisala je. Njoj je, poput najvećih, bilo dano da nadraste taj socrealistički kliše. Njezini su izvori nadahnuća meksičko pučko slikarstvo 19. stoljeća, flora i fauna u svom tropskom izobilju, slikarstvo Boscha i Bruegela, a u Meksiku je drže predstavnicom »progresivnog realizma«. »Obdarena svim sposobnostima zavođenja i navikla da se kreće među genijalnim muškarcima«, kako ju je doživio Breton, izbjegla je jednom još opasnijem klišeu. Nije podijelila sudbinu mnogih, svojedobno ravno­ pravnih sudionica avangardnih umjetničkih smjerova koje su s protokom vremena klizile k povijesnoj margini i ostale zapamćene u konvencional­ nim ženskim ulogama muza i ljubavnica. Umjetnost Fride Kahlo je ukrasna vrpca opasana oko bombe, z ap isao je B re to n . NEKE N O V E SVILENE BUBE: R A D H A KU M A R Očekivala sam da ću ugledati svilenu bubu u sariju, kakve sam često sretala na međunarodnim feminističkim konferencijama. Zamotane u krotke sarije, one su se uspaljenom retorikom obrušavale podjednako na mrski patrijarhat i na imperijalistički Zapad, na čijim su fakultetima i dalje studirale. �ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST 241 Radha Kumar, 36-godišnja sitna Indijka, kratke, prosijede kose, od­ jevena u nehajno-sportsku odjeću, svojom je pojavom osporila stereotip nevine i autohtone, tradicijom obavijene Indije. Njezini su roditelji pri­ padnici generacije koja se borila za nezavisnost i izgradnju modeme In­ dije. Oboje su studirali u Engleskoj, gdje su se i upoznali. Svojim su bra­ kom prekršili stroge kastinske podjele. Majka, sveučilišna profesorica ekonomske povijesti, porijeklom je iz najviše kaste brahmana (svećeni­ ka). Otac, stručnjak u ministarstvu petrokemije, jest vaišya iz potkaste banija (bankara, zemljoposjednika). No, Radha je u radikalizmu otišla nekoliko koraka dalje. Još u toku školovanja u delhijskoj elitnoj i nacionalno osviještenoj školi, suučenici — komunisti »prisilili« su je da prouči Komunistički manifest. Njezina cimerica na studiju engleske književnosti u Cambridgeu čitala joj je naglas feminstički bestseler Ženski eunuh Germaine Greer. Bila je isprva šokirana. »Namjeravala sam se u Engleskoj dobro zabavljati, nositi lijepe haljine i imati mnogo dečki«, priznaje danas. Ali, infekt feminizma nakalemljen je na već prisutni marksistički virus. Po povratku u Indiju, polovicom se­ damdesetih godina, uključila se u rad radikalnog ljevičarskog kružoka. Izdavali su časopis za radnike na hindiju i sudjelovali u radničkim akci­ jama. Bila je i »dežurna feministkinja u grupi« i pisala o položaju žena. Kada je na Sveučilištu Jawharlal Nehru u New Delhiju, gdje je upisala magisterij iz povijesti, osnovala s drugim ženama feminističku grupu, nje­ zini su ih drugovi-ljevičari spremno proglasili malograđanskim frakcionašicama. Završilo je tako da su i sami ubrzo postali feministi. Radha upravo dovršava knjigu o povijesti ženskih pokreta u Indiji od polovice 19. stoljeća do danas. Tiskat će je feministička izdavačka kuća koja nosi naziv »Kali«, po boginji plodnosti i vremena koja u indijskoj mitologiji simbolizira istovremeno stvaranje i uništenje. U Zagrebu, u sekciji »Žena i društvo« Sociološkog društva Hrvatske, Radha je održala predavanje o suvremenom ženskom pokretu u čijem je stvaranju i sama aktivno sudjelovala. Akcija koja je 1979. označila me­ dijski proboj ženskog pokreta na cijelom prostoru Indije bila je kampanja protiv »umorstva zbog miraza«. Ta je pojava (procjenjuje se da se jedno takvo ubojstvo dogodi svaki dan) osobito rasprostranjena u sjevernoj In­ diji. Seoski doseljenici u gradove iz Pandžaba dolaze ženskim mirazom do gotovine za stvaranje malih poduzeća. Ako ženina obitelj ne pristane da i nakon zaključenja braka nepresta­ no povećava dogovorenu svotu, ženi se dogodi nesreća, naprimjer ek­ splozija plinske peći ili se oklizne u bunar. Feministkinje su uspjele do­ �242 KONJI, ŽENE, RATOVI kazati da učestale novinske vijesti o takvim slučajevima ne govore o lošoj kvaliteti peći indijske proizvodnje ili natprosječnoj sklonosti žena nesret­ nim slučajevima. Najmasovnije demonstracije u suvremenoj Indiji, koje su pridonijele nacionalnoj koordinaciji svih feminističkih grupa, uprili­ čene su 8. ožujka 1980. Povod je bila oslobađajuća presuda policajcu, kojemu je bilo dokazano da je silovao jednu ženu. Te su akcije, prema mišljenju Radhe Kumar, pokazale da se u prvoj fazi svoje borbe žene obraćaju državi. Traže zaštitu i nove zakone koje im ona izdašno daje (npr. Indija ima najoštriji zakon protiv silovanja), no prave promjene ipak izostaju. Stoga početkom osamdesetih, feminist­ kinje razvijaju nove oblike samopomoći. Osnivaju ženske centre diljem zemlje s namjerom da uđu u zatvorene zajednice i da tamo pronađu tra­ dicijske elemente podrške. Populariziraju pojam saheli (sestra, pratilja, drugarica u igri) i potiču autentičnu žensku solidarnost. To nije značilo samo pomoć u nevolji. Organiziraju i ženske festivale, na kojima se zbli­ žavaju žene različitih društvenih slojeva. Razmjena osobnih iskustava i strategija preživljavanja uspjela je privući i žene sa sela te ih učiniti sa­ mosvjesnim sugovornicama građankama. U tom je razdoblju osobito po­ pularna reinterpretacija starih mitova, u kojima se traže primjeri zatrte ženske kreativnosti i zaboravljenih strategija borbe. Brojčano impresivan ženski pokret u Indiji potkraj osamdesetih posti­ gao je jedan od svojih ciljeva. Zainteresirao je politiku za položaj i pro­ bleme žena. No, činjenica da se sve vodeće političke stranke obraćaju ženama s obećanjem da će potpomagati njihove interese i stvaraju čak vlastite ženske organizacije, razjedinjuje i inače slab ženski pokret. Drugi činilac marginalizacije feminističkih akcija jesu pozamašna sredstva iz razvijenog svijeta, mučenog grižnjom savjesti, koja su u povodu deset­ ljeća žena počela pritjecati u Indiju. Rivalstvo i borba ženskih grupa za te fondove, namijenjene razvojnim programima, onemogućuju, prema ocjeni Radhe Kumar, stvaranje jedinstvenog ženskog pokreta u Indiji. Pa ipak, za nju to nije razlog za predaju. Pored feminističkog aktivizma dovršava i doktorat iz povijesti. Piše o tekstilnim radnicama u Bombayu s kraja 19. stoljeća. Jer — »bez spoznaje o svom sudjelovanju u povijesti, žene nikad neće postati subjekti vlastite povijesti«, vjeruje Radha Kumar. �II U osvitu hrvatskog feminizma BO R BA SRCA S R AZU M O M : DRAGOJLA JARNEVIĆ Živeći u mnogočemu ispred i svom vremenu usprkos, književnicu Dragojlu Jamević resio je za života epitet jednog od »muževa ilirske dobe«, prema istoimenoj litografiji iz 1870. koja prikazuje 59 portreta istaknutih iliraca (među »muževima« je uz nju i Sidonija Rubido). Tri desetljeća poslije smrti proglašena je najvećom našom — usidjelicom (!), a njezina ju je prva biografkinja, Adela Milčinović (1907), izražavajući općedruš­ tveni stav, portretirala kao jednu od ostaijelih gospojica, koje mogu samo još ljubiti pse, mačke i druge životinje i izgrizati sebe i druge. Dobrohotniji anonimni autor sa željom da je »rehabilitira« piše 1910. kako je bila sve do najnovijeg vremena nepravednije osuđivana nego što je to za­ služila. Naš suvremenik Pavao Pavličić, pišući joj »otvoreno pismo« u časopisu Republika (1986), mnogim udvornim paternalističkim frazama želi »cije­ njenu gospodičnu« obraniti od »nametnute« joj uloge »rušiteljice tabua« implicirajući da je (književno) svjedočenje o (ne)cjelovitosti ženskog is­ kustva određenog vremena irelevantno (štoviše i štetno) za njezino djelo. Tek će joj najnovija književnokritička studija dr. Divne Zečević, Dragojla Jamević (Liber, Zagreb, 1985), vratiti puninu književne i ljudske (čitaj ženske) egzistencije. Rođena 1812. u Karlovcu, Dragojla Jamević provela je veći dio života u tom provincijskom gradu, s kraćim boravcima u inozemstvu (Venecija, Graz, Trst) gdje je službovala kao kućna učiteljica. Povijest njezina života priča je potrage za identitetom, borbe za individualno oslobođenje i oslo­ �244 KONJI, ŽENE, RATOVI bođenje vlastita naroda, borbe jednog autsajdera protiv ravnodušnosti, osamljenosti i siromaštva, u traženju nedostižna ideala... Ona je ujedno i naličje života »velikodušnih ilirskih kćeri« — zagrebačkih plemkinja i gornjogradskih gospođa, elegantnih pokroviteljica ilirskih salona (kakva je bila i Sidonija Rubido), slika jednog života izvan »ideala žene« kako ga je odredilo mlado građansko društvo. Najviše je podataka o tom egzemplarnom životu ispisano na 1.194 stranice njezina dnevnika vođenog od 1833. do smrti 1875. godine. Divna Zečević, stavljajući ga uz bok dnevniku Miroslava Krleže, veći dio studije posvećuje pomnoj analizi i afirmaciji dnevnika kao ravnopravna književ­ nog žanra. Činjenicu da nije do danas u cijelosti objavljen objašnjava sudbinom žene i potcjenjivanjem tog žanra u hrvatskoj književnosti. S primjernom senzibilnošću ta autorica prepoznaje Jamevićkine radikalne tematske inovacije, bez presedana u toj istoj književnosti. Već sredinom 19. stoljeća Dragojla Jam ević realizira motiv koji će se u engleskoj književnosti javiti na početku 20. stoljeća u djelu D. H. Lawrencea (1885-1930). Cijelog života zaljubljena u ilirca Ivana Tmskoga, Jarnevićeva je tek popustivši navaljivanju mlađahnog lieutnanta druge Banske regimente u zrelim godinama upoznala tjelesnu ljubav. Stvar je činjena — niti je nesmiem žaliti. Četrdesetu godinu sam minula, i u ovoj dobi tekar razbludila se.... zapisala je u dnevnik 1852. Trajan romantičarski motiv borbe »srca« s »razumom« prožima njezine zapise o novim ljubavnim doživljajima s mladim seoskim momcima. Miko je onaj uzrok, koji mi svađi duh i serdce; razum brani dečaka od 21 godine, dakle upravo na polovicu mlađi od mene; brani mi prostaka, seljana, neodhranjena niti za pomisao meni spodobna — a ludo serce zahteva: mla­ dost, zdravlje, živahnost i užitak... (1853) Doživljaj drugog čovjeka, seoskih momaka koje Dragojla, nauživši ih se, oprema mirazom i oženi, nije isključen »putenošću« i posredovanjem novca, zapaža D. Zečević. Otimajući tegobnoj svakidašnjici (... »variti, peći, mesti i šiti i kerpati...«) mrvice vremena za književni rad, Jarnevićeva se bori s oskudicom zarađujući šivanjem i podučavanjem djece. Nakladnici joj vraćaju ruko­ pise kad zatraži honorar, no ako ih daje besplatno, obasiplju je pohva^ lama. Tema novca kao lajtmotiv dnevnika govori ne samo o borbi za opstanak nego i o naporima da se izbori osobna nezavisnost. Cijelog ži­ vota u potrazi za stalnim zaposlenjem, Jarnevićeva uvodi književni model zaposlene žene u društvo vjerne supruge ili »fatalne« (posrnule žene). �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 145 Brak kao jedini ispravni model ženske egzistencije odbacila je za sebe već u dnevničkom zapisu iz 1842: Deizovito se moje serdce uzbune, kada pomislim, da bi mužu podložna biti morala: a ja i ne znam što je pokornost. No, u jednoj kasnijoj noveli ocrtala je viziju braka ravnopravnih par­ tnera s potpunom slobodom intimnog života. Tužnu stvarnost obiteljske farse razotkriva kad joj kreposna sestra želi preoteti »dečka« ili kad je majka naziva »starom kobilom«, a njezin rad »tvoje grintavo posrano pi­ sanje«. Jamevićeva je u svom dnevniku i kritičarka društvenih odnosa: prepoznaje kukavice i hulje u političkim ličnostima, podmitljive činovni­ ke (»nabiguzice«) što varaju seljaka... No, svakako je za ocjenjivanje suvremenosti ove spisateljice presudno to što ona, prema ocjeni D. Zečević, prvi put u hrvatskoj književnosti uspostavlja model osobnog života utemeljen na idealu intimne slobode koji okreće vladajući model odnosa spolova. Jovan Skerlić, jedan od ri­ jetkih kritičara, zapazio je to već 1910. nazivajući je »spisateljica ilirska (...) oslobođenog duha žena«. To što nije mogla prihvatiti ideju ženskog prava glasa (»Moj dnevnik nije za razmatranje ove ludosti...«, 1871) tek je dug vlastitu vremenu. Ipak je tom vremenu usprkos realizirala dotad u nas neslućenu mogućnost života žene. Živjela je na svoj način (zbog čega je nije potrebno proglasiti rušiteljicom tabua) — već je to dovoljno za afirmaciju jedne od temeljnih ideja povijesti žena. PATULJASTA A M A Z O N K A HRVATSKOG FEM IN IZM A: MARIJA JURIĆ ZAG O RKA Da li bi sitna, neugledna žena bez »odličnog« pedigrea mogla u nas, na prijelomu stoljeća, izrasti u pravu profesionalnu novinarku evropske reputacije, najuspješniju spisateljicu X X . stoljeća, političku ličnost burne »narodne borbe«, a da uz to nije bila i militantna feministkinja? Usu­ đujem se vjerovati da ne bi! Stoga je mjesto zvijezde u još nenapisanoj povijesti feminizma u Hrvatskoj osigurano Mariji Jurić Zagorki (18731957). Kako to ističe Stanko Lasić (Književni počeci Marije Jurić Zagorke, Zagreb, 1986.) koji je prvi na primjeren način prepoznao njezin femini­ zam, ona je od samog početka stvaranja svijesti o položaju žene u svijetu prihvatila dato stanje kao nešto od čega se kreće prema slobodi, a ne kao nešto na što je čovjek definitivno osuđen. �246 KONJI, ŽENE, RATOVI Novinarskoj profesiji usmjerila ju je mladenačka fascinacija politikom. Nakon brojnih i teških životnih iskušenja 1896. postaje članom redakcije Obzora, najrenomiranijeg hrvatskog dnevnika. Unatoč visokom pokrovi­ teljstvu biskupa Strossmayera, vlastitom talentu i manijakalnoj radinosti, čitavo je vrijeme djelovanja u Obzoru bila izložena šikaniranju i poruzi njegova najmoćnijeg čovjeka, Šime Mazzure. Za njega je Zagorka bila »baba« bez imena i ugleda, nitko i ništa, »zagorska kravarica«, zaražena »socijalističkim mentalitetom« i feminističkim novotarijama. Kada je 1897. organizirala tiskarske radnice u »Kolo radnih žena«, Mazzura ga je zabranio, zaprijetivši joj otkazom, a redarstvo ju je smatralo umobol­ nom. Skandal istog ranga poput organiziranja ženskog radničkog pokreta bile su njezine akcije protiv rasprostranjene upotrebe njemačkog jezika u Zagrebu. Zagorka je stvorila neke vrste uličnu organizaciju protiv »švapčarenja« angažiravši đake, studente i djevojke koji su zaustavljali ljude na ulici i upozoravali ih da govore hrvatski. Ubrzo su protiv nje počeli gradom kružiti plakati ovakva sadržaja: Tko zna štogod o nekoj luđakinji sufražetki koja ulicama Zagreba zaustavlja kulturne građane s nekim ženskama i poziva ih da ne govore njemački? Tko tu luđakinju ’švabožderku’ nađe, neka je odvede u ludnicu, ili na redarstvo, da se grad oslobodi odurne muškarače. Doista, iskoračivanje žene iz propisanog joj mjesta (supruga, majka) bivalo je protumačeno kao siguran simptom ludila. No, Zagorka ne po­ sustaje. Objavljuje u Obzoru seriju portreta žena (1901-1903) čime svje­ doči o intuitivnoj spoznaji nužnosti upisivanja žene u povijest. Na vrhun­ cu općenarodnog pokreta protiv Khuena (od ožujka do srpnja 1903) do­ živjet će, prema vlastitom iskazu, »najljepše dane svog života« kao nje­ gova istaknuta protagonistkinja. Punih je pet mjeseci faktično vodila Obzor (pošto su glavni urednici uhićeni) i bila član »Glavnog štaba« Narod­ nog pokreta. Od svih akcija u kojima je sudjelovala, najglasovitije su bile demonstracije žena koje je organizirala protiv Khuena. Lukavstvom je uspjela dovesti tisuću žena pred banski dvor i pred čitavom evropskom javnošću poniziti samodršca kojemu je zbor žena klicao: »Dolje krvnik Hedervary«. Prijete joj, čak je i nakratko zatvaraju, a istomišljenici je obasipaju po­ hvalama. Frano Šupilo piše joj 1907: »Zagorčice, Vi ste muž na mjestu«. Mada joj suborci priznaju dostojanstvo i društveni status »muža«, ona ne može, ne želi i nije joj dopušteno zaboraviti da je »samo« žena. Drži na stotine predavanja po austrougarskim zemljama o ženi i politici, so­ lidarnosti, narodnoj borbi, o ženskom glasačkom pravu.... 1909. sudjeluje u polemici o »naprednoj ženi i današnjim muškarcima«, u kojoj formu­ �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 247 lira svoj pogled na emancipaciju žene. U Zagorkinoj viziji »napredna že­ na« skladno sjedinjuje »čovjeka i ženu«: ona mora izgrađivati sebe u tom idealu, a muškarca odgojiti da joj prizna ljudskost i to »svojim ponaša­ njem, superiornom tolerancijom«. I sama je nastojala odgajati žene u tom duhu putem ženskih listova kojima je bila glavna urednica: Ženskog lista (1925-1938) i Hrvatice (1939-1940). Ni Zagorka spisateljica ne odustaje od svojih feminističkih ideja. Iz­ bjegla je zamke pisanja »s tezom«, no androgini ženski likovi njezinih romana (Gordana, Nera) i protagonistice dramskih tekstova (Evica Gupčeva) svjedoče o afirmaciji predodžbe aktivne žene koja ravnopravno su­ djeluje i pokreće povijesna zbivanja. Iako samoubojstvo glavne junakinje autobiografskog romana Kamen na cesti (1936) ukazuje na nemogućnost uspješne egzistencije žene u ne­ prijateljskom okružju, sama Zagorka umire u visokoj starosti, istovreme­ no obožavana od svojih čitalaca i omalovažavana od književnih i poli­ tičkih moćnika. No, dok joj je danas Lasićevom knjigom osigurano mje­ sto u povijesti hrvatske književnosti, nenapisana povijest feminizma još joj nije vratila dug. JUNAKINJE NOVE ZEMLJE: UGLEDNE HRVATICE U EMIGRACIJI U grupnom portretu kopača kauri-smole na Novom Zelandu, sjekača šećerne trske ili prašume u Australiji, rudara u Pennsylvaniji na prijelo­ mu stoljeća nema žena. Surov svijet naših iseljenika, ljudi koji ne obita­ vaju Ameriku nego žive u njezinu podzemlju, kako ih je opisao jedan od njihovih slavenskih dušebrižnika, muški je svijet. Koji su pretpakao na­ stavale naše iseljenice, otkriva li praznina u pogledu majke sa zaplaka­ nim djetetom na Ellis Islandu u podnožju Kipa slobode fragment iz po­ vijesti naših žena? U Hrvatskoj supruge upozoravaju svoje muževe da će se u Americi stvan izmijeniti, jer tamo žene imaju više moći. Tu, kako je naziva, »legendu« koja je o položaju žena u SAD kolala u Hrvatskoj na početku 20. stoljeća, zabilježila je Emily Balch u knjizi Naši slavenski sugrađani (Our Slavic Fellow Citizens, New York, 1910), prvom cjelovitom znanstvenom istraživanju iseljavanja Slavena u SAD, potkrijepljenom analizom njihove autohtone kulture i društva. Dok je odvažna profesorica Balch sa suputnicom pješačila našim selima (1905.), književnik dr. Ante Tresić-Pavičić prokrstario je SAD Preko Atlantika �248 KONJI, ŽENE, RATOVI do Pacifika. Život Hrvata u Sjevernoj Americi, Zagreb, 1907). Svojim je cifrastim stilom ocrtao američke žene kao mutante »atletskoga, muškaračkog« držanja. Nježnost, i ono što mi u Evropi nazivamo vječno žensko, nemaju cijene. Žena treba da je muškarac u tielu, ponašanju i u srcu. Ubije li žena muža ili lju­ bavnika, to je junakinja dana. Citira i »amerikansku poslovicu« koja kaže da je ondje dobro mač­ kama i ženama, teško ljudima i konjima, aludirajući na ženinu »slobodu u svietu« i zakonsku zaštitu. Dakako, iseljavanje žena iz naših krajeva nije nadahnjivala niti pučka »legenda«, niti Tresićevo indignirano karikiranje »modeme« žene. U pr­ voj fazi emigracije (1880 — početak 20. stoljeća) domovinu, tada mrsku Austro-Ugarsku, napuštali su mahom mlađi, neoženjeni muškarci u po­ trazi za boljim životom i s čvrstom nakanom da se vrate čim steknu nešto kapitala. U idućem razdoblju oni ubrzo, pošto su dovoljno zaštedjeli, ša­ lju novac za put svojim obiteljima ili budućoj zaručnici. Amelia Batistich, poznata novozelandska književnica našeg porijekla, u knjizi autobiograf­ ske proze Pjevaj vilo u planini (prevedeno u Zagrebu 1981) ispisujući tradiciju »svih onih snažnih dalmatinskih žena koje su unosile hrabrost u život u ovoj stranoj zemlji, prepune iskrene pionirske odvažnosti« bi­ lježi priču o tome kako je na prijelomu stoljeća fotograf dolazio tri puta u godini u Zaostrog slikati djevojke koje su htjele poslati fotografiju u Ameriku (to je bio sinonim za sve prekomorske zemlje) u nadi da će naći muža. Po dolasku i susretu sa zaručnikom »na neviđeno« mnoge djevojke nisu mogle sakriti odbojnost, no potražnja za nevjestama iz do­ movine bila je takva da se lako mogao naći odgovarajući prosac koji bi »otkupio« njezin putni dug i tako stekao suprugu bez muke i napora prepiske. U razdobljima intenzivne ekonomske migracije i oskudice u vlastitu selu takva je udaja bila jedina prilika za mnoge mlade žene da se plasiraju na ženidbeno tržište. Z a razliku od »nevjesta s razglednice«, kako su nazivali takve djevojke iz Hrvatske, pripadnice nekih drugih slavenskih naroda bile su čak i pre­ thodnica svojim muškarcima. Tako su npr. neudate Slovakinje odlazile same u SAD gdje su se mahom zapošljavale kao kućno pomoćno osoblje. E . Balch navodi nevjericu kojom je popraćeno pismo jedne od njih svojoj bivšoj »milostivi« u domovini u kojem javlja kako se američki poslodavci prema njoj lijepo odnose — pozdrave je prije nego štogod zapovjede, a povrh svega još i nosi šešir! (Komentar je bio: »To ne može biti istina!«). Čehinje koje su već oko 1869. počele dolaziti u grupicama zapošljavale �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 249 su se kao kvalificirane radnice u njujorškim tvornicama cigara i slale no­ vac za put svojim muževima. Žene iz razvijenijih slavenskih krajeva s takvim iseljeničkim putanjama bile su i »vidljivije« u zemlji iseljenja, ali i kao subjekti znanstvenih istra­ živanja (Čehinje su, npr. imale i svoj časopis Ženske Listy koji se zauzi­ mao za žensko pravo glasa). Povijest žena sa slavenskog juga koje su u prvim desetljećima iseljeničkog života sakrivene od očiju javnosti, već je problem za istraživanje. Ipak, bile su prisutne u svim porama iseljeničkog života. »Mama se sjećala za nas«, piše Amelia Batistich o svojoj majci. Majke su u svojoj tradicionalnoj ulozi prenosile na djecu baštinu »starog kraja« — jezik, običaje, moralne vrednote. One su često primale u svoje kuće na stan i hranu sunarodnjake samce, postajući boarding-boss (gazde) u malim enklavama naših ljudi (boarding houses). Kuhale su, prale i spre­ male danonoćno, poboljšavajući tako obiteljski budžet. Dijelile su sudbi­ nu svoje klase: mnogi štrajkovi ne bi uspjeli da nisu podržavale i bodrile »svoje« muškarce u surovom klasnom boju. Stjepan Lojen ( Uspomene iseljenika, Zagreb, 1963) sjeća se njihove velikodušnosti. Držale su svoje stanare besplatno za štrajkova i velike ekonomske krize, svojim tijelima štitile štrajkaše od napada »kozaka« — privatne policije poslodavaca. Slovenka Anna Clamenc, »junakinja štrajka« u rudnicima bakra u Calumetu (SAD) 1913. osnovala je prvu žensku organizaciju za potporu štraj­ kaša. Milena Gaćinović-Šotra jedna je od prominentnijih figura srpskog radničkog pokreta američkih Srpkinja. Za ekonomske krize i naše ise­ ljenice napuštaju izolaciju domova jer su ih kao jeftiniju radnu snagu poslodavci radije zapošljavali. Suočene sa svijetom najamnog rada, poči­ nju sudjelovati u aktivnostima sindikata, kulturno-prosvjetne i političke organizacije. Osobita je zasluga naših iseljenica u antifašističkoj mobili­ zaciji i prenošenju istine o NOB-u. Kako bi što bolje pomogle borcima i stanovništvu u »starom kraju«, osnovale su 1944. u Pittsburgu Central­ no vijeće američkih Hrvatica sa zadatkom da s Vijećem američkih Hrva­ ta i Hrvatskom bratskom zajednicom prikupe pomoć u vrijednosti mili­ jun dolara. Uz prvu predsjednicu te organizacije Rose Plodinec, za počasne predsjednice izabrane su Joyce Borden-Baloković i operna diva Zinka Kunc-Milanov. Svakako, svojim znojem i istrajnošću naše su iseljenice od pionirke Divljeg zapada Anne Pipinich, koja je svojim rukama vukla plug po pu­ starama tek osnovane države Montane, do brojnih aktivistkinja suvreme­ �250 KONJI, ŽENE, RATOVI nih iseljeničkih organizacija, izgradile već same sebi spomenik trajniji od mjedi. Povijest ostaje tek da vjerno to zabilježi. S PO R O ST-O PO R O ST: K N JIG A RADE IVEKO VIĆ Fascinira činjenica da u književnosti poput hrvatske, bez izraženijega kontinuiteta feminističke kulture i samosvijesti (ako izuzmemo nekoliko časnih iznimaka poput Dragojle Jamević, Marije Jurić Zagorke, primje­ rice), već četvrti put u ovom desetljeću nalazimo znalački tretiran jedan od omiljenih toposa suvremenog feminizma i ženskog pisma: odnos majka-kći. Kći iz romana Sunčane Škrinjarić Ulica predaka (1980) ne ublažava usijanje paralizirajućeg nepotkupljivog pogleda djeteta. Ono pamti kolosalnost svih majčinih zločina intenzitetom upravno-proporcionalnim svojoj sićušnosti. Irena Vrkljan (Svila, škare, 1984) vraća se smjer­ no na mjesto zločina, u djetinjstvo, kako bi ih obje pokušala iskupiti u nekoj sivoj bezvremenoj odraslosti čije neizlječive rane prekriva svilenom paučinom. I autobiografski roman Slavenke Drakulić Hologrami straha (1987) savršeno kontroliranim stilom ljušti sloj po sloj patine sentimen­ talnosti koja prekriva neizrecivu istinu ženskog rodoslovlja. Najnovija knjiga Rade Iveković Sporost-oporost (Grafički zavod Hr­ vatske, 1988) svjesno izmiče mogućim žanrovskim određenjima. Rada Iveković poznata je kao autorica veoma širokog dijapazona interesa: uz sustavno bavljenje indijskom filozofijom (napisala je nekoliko veoma za­ paženih knjiga), djeluje kao književni kritičar, popularizira ženske studije i feminističku kritiku znanosti i filozofije, a njezine prijašnje dvije knjige sabiru razmjenu epistolarnih eseja s Bogdanom Bogdanovićem... Previra­ njem igrivih mijena razina iskaza — samom svojom formom njezin naj­ noviji tekst afirmira jednu od ideja koje će na različite načine tematizirati: Kako uzgojiti/sačuvati mnoštvenost očišta (očitovanja vlastitog bića) neprestano ugrožavanu civilizacijskim-društveno-političkim-ideološkim zahtjevom za svođenje na neupitni (očinski) »čvrsti okvir«. Ali istinsko vezivno tkivo teksta znači opipavanje (mnoge stranice svjedoče o čulnosti te čežnje mjesta majke u životu kćeri, traganje za ožiljkom prekinutog dodira, za dosezanjem punine odnosa. Taj se susret, sluti autorica, ima zbiti u jeziku (»Ova je knjiga mnome napisana, a od tebe pročitana«). Jezik je »tutkalo«, melem koji bi možda mogao »zakrpati razliku«. U naporu »prevođenja majke u jezik« Rada Iveković problematiku jezika promišlja u kontekstu razmatranja njegovih izražajnih mogućnosti �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 251 u suvremenoj umjetnosti, često citirajući duhovne saveznike svoga pot­ hvata — od gramatike orijentalnih jezika do Prousta i Handkea, ili ve­ likih svećenica ženskog pisma. Pomno pripremajući žuđeni susret s maj­ kom, upušta se u veliko spremanje kućanstva djetinjstva i mladosti. Bez sentimentalnosti i poniznosti, jedino prizivajući »obuhvatno milovanje majčina pogleda« odgađat će, jedan po jedan, prašan mit utopije kojom je generacija otaca revolucionara obdarila ovu »vršnjakinju države«. Bru­ talna nametljivost oca i onog autoriteta (svjetonazora koji simbolizira), blijedi pred tragom neuhvatljive majke... Odbacivanjem odnosa domina­ cije, odnos majka-kći ukazuje se kao odnos izvan povijesti, nasilja, umi­ ranja. Fiksira se kao »ponavljanje koje ne ubija, koje prolazi kroz dru­ goga, koje pretpostavlja i traži trećeg a ne isključuje ga«. Sporost-oporost a priori prokazuje teoretiziranje (»te(r)orizam«). Pa ipak, onaj tanahni, zameteni puteljak, parafrazu pupčane vrpce koja vodi k majci i briše razlikovanje među njima (majka postaje kći i obratno), koja ih sažima u nekoj pred(post)povijesti, potražit će autorica u svakom dostupnom (teorijskom) referencijalnom okviru. Prkosnom ležemošću opunomoćenice postmodeme Rada Iveković ispisuje svoju intelektualnu autobiografiju. Vodi nas prostranstvima indijske kozmogonije, teksaške pustinje, olovnim krajobrazima naše stvarnosti nakon revolucije, pariš­ kim teatrima, handkeovskim brisanim prostorima — k šutljivoj, izmaštanoj majci. Ovoj knjizi, primjerenoj po svojoj suvremenosti i otvorenosti, moguće je prići na mnogo načina, i zasigurno će svaka čitateljica/čitatelj to učiniti na svoj način. U književnosti koja već dulje vrijeme glavinja u traganju za autentičnim izrazom — od egzotike borhesovskog podražavanja, do nasilnog braka podžanrova — Sporost-oporost, kao posljednji u nizu sa­ mosvjesnih ženskih glasova, definitivno prekida s tradicijom samozatajne šutnje. ISPRED M O G UĆNO STI RECEPCIJE: VERA STEIN ERLICH Problematika odnosa spolova promatrana kao indikator određenog modela kulture i kao društveni odnos sui generis, na svojstven način pred­ stavlja vezivno tkivo raznorodnih radova Vere Stein Erlich objavljenih u četrdesetogodišnjem rasponu. Od objavljivanja knjige K olektivni rad u sa vrem enoj šk oli 1933. godine, do teksta R egionalne razlike u em ocionaln oj �252 KONJI, ŽENE, RATOVI klimi, posljednjeg objavljenog rada 1974. godine, ta je tematika leitmotiv njezinog plodnog i angažiranog djela. Analiza koja tu, u današnjem vremenu ponovno aktualiziranu, proble­ matiku stavlja u žarište svog zanimanja, ima šansu da pokuša ispuniti višestruku zadaću. To je, u prvom redu, ponovno otkrivanje onih znan­ stvenih i publicističkih radova te autorice koji su u vrijeme svog nastanka, tridesetih godina bili ispred mogućnosti recepcije vlastite sredine. No, oni nam danas govore neobičnom svježinom i aktualnošću već i stoga što se javljaju u prepoznatljivoj atmosferi ponovljene svjetske ekonomske i društvene krize. Pored toga otvara se mogućnost da nakon četrdeseto­ godišnjeg povijesnog iskustva utvrdimo stupanj razgradnje one slike svi­ jeta čije je dezintegracijske procese autorica već tada razmatrala, kao i stupanj ostvarenja utopijskih mogućnosti koje je tadašnja kriza vladajućeg modela kulture nagovještavala. Naposljetku, osvrt na odnos spolova u djelu Vere Stein Erlich olakšava nam i evaluaciju pionirskog karaktera njezinih radova, budući da postoji mogućnost usporedbe s bogatom su­ vremenom literaturom koja problematizira istu temu, a nastala je kao odgovor društvenih znanosti na poticanje novih društvenih pokreta, i to posebice neofeminističkog pokreta sedamdesetih godina. Razmatranje odnosa između spolova u djelu Vere Stein Erlich pratit ćemo u okvirima specifičnog konteksta raznih područja njezinog istraži­ vanja i djelovanja. Prvu skupinu čine radovi s područja psihologije i pedagogije, gdje je odnos spolova problematiziran u kontekstu kritike građanske porodice. Osobit je naglasak na kritici spolnog determinizma u distribuciji moći i hijerarhijskoj strukturi obitelji, te specifičnoj socijalizaciji muške i ženske djece. Polarizacija spolnih uloga koja je rezultat takve socijalizacije čini okosnicu jednog inače svagda latentnog, no katkada i veoma oštrog, ma­ nifestnog konflikta — rivaliteta i nerazumijevanja muškaraca i žena kao odvojenih društvenih grupa. Druga skupina radova vezana je uz publicističku i javnu djelatnost Ve­ re Stein Erlich, i nadahnuta je kritičkim angažmanom u širem kontekstu borbe za demokratizaciju društva tridesetih godina. Usredotočivši se na razobličavanje autoritarnog karaktera spolne i dobne asimetrije u ras­ podjeli društvene moći, te na prevladavajuću praksu diskriminacije koja je njegova neizbježna posljedica, ona stavlja znanstvenu analizu u službu neposrednog mijenjanja društvene svijesti i stvarnosti. Konačno, budući da su antropološka istraživanja te autorice danas najbolje poznata, ovdje ćemo samo naznačiti mjesto i način na koji je problem odnosa spolova u njima prisutan. Osvrnut ćemo se i na promiš­ �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 253 ljanja u kojima Erlichova tijekom posljednjeg desetljeća života nastoji ocijeniti dosege promjena u tradicionalnom modelu odnosa među spo­ lovima. U njima je očigledna težnja k reafirmaciji nekih aspekata tradi­ cije na uštrb aktualnog stanja. U prvim publiciranim radovima autorica, psiholog po prvobitnoj vo­ kaciji, bavi se problemima odgojnog i obrazovnog procesa u okviru ta­ kozvanog pokreta nove škole. Serija knjiga objavljena od 1933. do 1936. godine — Kolektivni rad u suvremenoj školi1, Individualna psihologija u školskoj praksi2, Metoda Montesori3, i Današnje dijete — Problemi suvre­ menog odgoja4 — pokazuje širenje njezinog zanimanja od popularizacije nove škole koja predstavlja kritičko osporavanje te tradicionalne repre­ sivne institucije k problematici razvojne psihologije, da bi se naposljetku usredotočila na kritiku građanske porodice. Vera Stein Erlich prva je u našoj sredini koja s oduševljenjem i odo­ bravanjem izvještava o pokretu nove škole koji je djelovao u prednacističkoj Njemačkoj. U spomenutim radovima nastoji opisati novu odgojnu praksu koja osporava represivnu spregu autoritarne škole i obitelji. Školu razobličava kao represivnu instituciju što služi obnavljanju autoritarne ideologije odgajajući svoje štićenike za neupitno prihvaćanje postojećih društvenih uloga i odnosa. Najaktivniji činioci pokreta nove škole su, po njenim riječima, »silno zamašni i revolucionarni« omladinski i ženski po­ kret. U knjizi Kolektivni rad u suvremenoj školi opisana su temeljna na­ čela tog pokreta. On se zasniva na isticanju racionalnosti nasuprot na­ glašavanju »čuvstvenog odgoja« i iracionalnog idealizma Blut und Boden ideologije koji »zastupaju tezu da se razumom ne mogu riješiti socijalni problemi«5, te na izgrađivanju slobodne i kritične ličnosti nasuprot po­ daničkoj poslušnosti i, naposlijetku, uvođenju koedukacije kao preduvje­ ta stvaranja jednog novog, bliskog, spontanog i slobodnog odnosa među spolovima. Opisane su »samosvjesne djevojke«, »intimna prijateljstva iz­ među pojedinih mladića i djevojaka« što nisu »smetnja u radu niti koga uznemiruju«6. Zajednički odgoj djeluje »naročito na obaranje predrasu­ da o različitim prirođenim svojstvima muškarca i žene«, piše autorica u knjizi Današnje dijete. Ističe se da koedukacija nije puko mehaničko stva­ ranje mješovitih razreda. Tek ako je odgajatelj uspio razbiti predrasude o inferiornosti djevojaka što ih djeca donose u školu, smije se govoriti o rezultatima koedukacije. Erlichova u tim radovima tek ovlaš dotiče socio-ekonomske i povije­ sne razloge društvene krize, budući da težište zanimanja usmjerava na mikrorazinu društva — situaciju pojedinca i obitelji. Tragajući za uzro­ �254 KONJI, ŽENE, RATOVI cima neslobode i nelagode, utječe se psihoanalitičkim kategorijama i interpretativnim modelima. Iako se najviše oslanja na individualnu psiho­ logiju Alfreda Adlera, radovi iz tog razdoblja otkrivaju autoričino po­ znavanje Freuda i Reicha. Vera Stein Erlich »razračunava« s atmosferom nejednakosti o kojoj govori psihologijskom analizom mehanizama primame socijalizacije. Osobitu pažnju poklanja društvenoj konstrukciji spola i ulozi seksualnog potiskivanja, te funkciji porodice kao posrednika »nesvjesnog« obnavlja­ nja postojećih nejednakosti. »Nove ekonomske prilike«, zaključuje auto­ rica, zaoštrene postojećom krizom, suočile su pojedince s neodrživošću zatečenih modela spolnih uloga i patrijarhalne porodice. Nužda ekonom­ ske emancipacije velikog broja žena nespojiva je s prevlašću muškaraca u porodici. No, traženje novih modela odnosa među spolovima nije se pokazalo kao jednostavan i bezbolan proces. Dok je s jedne strane to prelazno razdoblje bilo obilježeno nesnalaženjem pojedinca, s druge je rezultiralo stvaranjem ženskog i omladinskog pokreta. Kritika građanske obitelji Vere Stein Erlich temelji se, kako smo već spomenuli, najvećim dijelom na psihoanalitičkim spoznajama. Psihoana­ lizu poima kao kritičko oruđe privilegiranih marginalaca. To su u prvom redu »proleterizirani intelektualci«, »mlađi i ženski članovi velegradskih familija koji su uživali prava druge klase«, a potječu iz »srednjih i krup­ nih« građanskih slojeva7. Psihoanalitička teorija o štetnosti zatomljenih i potisnutih poriva, po shvaćanju autorice, odražava borbu žena protiv svakog ugnjetavanja, »koje je u tom historijskom momentu postalo čista nepravednost i brutalnost«8. No, ona se ne zaustavlja samo na toj ravnini kritike obitelji. Žene i djeca su, pored »podjarmljivanja u seksualnom pogledu« i na drugim područjima podložni muškarcu, a osobito u eko­ nomskom pogledu. »Čitavo je doba patrijarhata ispunjeno autoritetom«, piše autorica u knjizi Današnje dijete9. Patrijarhalna je porodica samo jedna instanca autoritarnog društva te stoga ne iznenađuje što ona »ne ostavlja mnogo mjesta za ostvarivanje ni izgrađivanje drugarstva, jedna­ kosti i solidarnosti.«10 Upravo kriza načetog autoritamo-patrijarhalnog sklopa vladajuće kulture koja je rezultirala otvorenim konfliktom ne/pri­ vilegiranih članova obitelji, stvorila je preduvjete za razvoj pokreta za emancipaciju žene. No, autorica unatoč izraženim simpatijama za taj po­ kret ističe opasnost »nepotpune emancipacije«, takvog stanja na kojemu žene još i danas najviše participiraju. Stari oblici društvenog uvjetovanja spolnih uloga postali su neadekvatni i u suprotnosti s izraženim aspira­ cijama deprivilegiranih grupa, dok do kvalitetnog pomaka nije došlo. �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 255 Stare uloge nisu u potpunosti odbačene, one su tek modificirane nekim novinama, što je u slučaju žena dovelo do pukog udvajanja uloga. Osobito su bliska suvremenim feminističkim analizama opažanja Vere Stein Erlich koja se odnose na proces socijalizacije ženske djece. Ona potvrđuju poznatu izreku Simone de Beauvoir da se žena ne rađa, već da se ženom postaje. I naposljetku, bitna instanca kritike društvene uvjetovanosti ženstve­ nosti predstavlja osporavanje ideologijske mistifikacije te uvjetovanosti, zaodjevene u načelo »ženske prirode«. Najuočljiviji primjer je dogma o »materinjem instinktu« koji biološku činjenicu Što žene rađaju djecu želi predstaviti kao tvrdnju u prilog majčinstva kao najadekvatnijeg »poziva« žene. Erlichova argumentirano osporava takvo idealiziranje majke kao »prirodne« i »instinktivne« odgojiteljice i zalaže se za racionalni, neautoritami odgoj obaju spolova. Rezimirajući prikaz te skupine psihologijskih rasprava Vere Stein E r­ lich valja istaći da je u njima autorica analizirala bitne determinante od­ nosa među spolovima. Ženske studije, disciplina koja je znanstveni status izborila sedamdesetih godina, ponovno su aktualizirale mnoge teme o kojima ona piše tridesetih godina. Studije suvremenih autorica u rasponu od Simone de Beauvoir, Juliet Mitchell, Ann Oakley, Adrianne Rich, Elisabeth Badinter, Nancy Friday, Elene Gianini Belotti11 i mnogih dru­ gih s obiljem novih uvida i empirijskih potkrijepa potvrđuju ispravnost njezinih hipoteza i svjedoče o pionirskom karakteru autoričinih radova. Vera Stein Erlich djelovala je svojim napisima u okvirima bogatog i raznovrsnog ženskog pokreta u Jugoslaviji između dva rata. U njima na popularan način iznosi teze iz znanstvenih radova, a često ih i radikali­ zira. Svoje je feminističke tekstove objavljivala u zagrebačkom tjedniku Židov, te beogradskim mjesečnicima Život i rad i Žena danas. Suradnja u potonjem zasigurno je rezultat veza stvorenih u takozvanom klubu dr. Bene Steina, njezina supruga.12 Žena danas što izlazi u Beogradu od 1936-1940. godine glasilo je komunistički inspiriranih žena koje, slijedeći politiku Narodnog fronta, izdaju svoje glasilo i pridružuju se građanskim feminističkim organizacijama tražeći način za legalnim javnim djelova­ njem. Neke od aktivistkinja i suradnica posjećivale su spomenuti klub u kući Vere Stein Erlich.13 U tekstovima objavljenim u glasilu zagrebačke židovske općine Židov u toku 1935. godine14 problematiku emancipacije žene promatra i ko­ mentira u okviru aktualnih zbivanja u židovskoj zajednici. S ponosom i nadom piše o položaju »moderne jevrejske žene« u prvim kibucima �256 KONJI, ŽENE, RATOVI (»kvucama«), o ispravnom postavljanju ženskog pitanja unutar cionistič­ kog pokreta, o učestalim pojavama diskriminacije žena u radu samih ži­ dovskih općina, te o uspjesima jevrejske ženske organizacije W IZO koja pomaže svojim članicama »da pređu granice svog uzanog privatnog živo­ ta i nađu vezu s realnim svijetom, s onim stvarnim socijalnim i nacional­ nim pritiskom koji daje poticaja za rad«.15 U publicističkim se radovima autorica često osvrće na društvenu prak­ su feminističkih pokreta. U napisu »Prava žena«, prvom u seriji javljanja u Ženi danas16 konfrontira mišljenje o potrebi, odnosno izlišnosti femi­ nizma u drugoj polovici tridesetih godina. Protivnici jednakosti žena istu­ paju s tezom njihove eliminacije s tržišta rada (»iz zvanja«) i osporava­ njem aspiracija za sudjelovanjem u javnom i političkom životu (artikuli­ ranom u zahtjevu za pravom glasa) i zagovaraju zatvaranje u porodicu, unutar koje »neka bude ono prirodno, bezazleno i djetinjasto stvorenje na veselje sebi i svojima.« Razloge otpora ženskom pokretu nalazi u činjenici što on ne predstav­ lja samo još jedan napad na patrijarhalne i autoritarne mehanizme druš­ tvene regulacije već i u njegovim dalekosežnijim aspiracijama i prianjaju uz »interese širokih slojeva«17. Antifeministi mogu zagovarati »podjelu sfera za spolove«, no praksa otkriva zastrašujuću neimaštinu, eksploata­ ciju žena, prisilno rađanje zbog zabrane »regulacije poroda« (jer »oni su strogi čuvari morala«). Erlichova ih prikazuje kao one krugove koji vide »rješenje sviju poteškoća u ratu, koji tvrde da sve vrline dozrevaju tek pod oružjem«18. Pobijajući u istom tekstu argumente protiv proširenja ženskih prava, za koje smatra da ne mogu ni u jednoj točki izdržati kri­ tiku, Vera Stein Erlich u prilog svojim stavovima iznosi tezu o povijesnim šansama marginalnih grupa. Ona smatra da su »nove grupe, ranije bespravne, mnogo zrelije nego što su to proricali protivnici njihove eman­ cipacije«, i to stoga što su »istorijski prisiljene na kritički stav.« Ekonomska je kriza dovela u pitanje već postignute uspjehe femini­ stičkog pokreta — pravo na obrazovanje, ulazak žena u zvanja, demo­ kratizaciju patrijarhalne porodice. Na žene se gleda kao na konkurente, dok i one same uviđaju tegobnost »poluemancipovanog položaja«, ističe autorica u tekstu »Žena i porodica« tiskanom u časopisu Život i rad19. No, taj uzmak nije imao reprekusije isključivo na planu javne djelatnosti žena. U privatnom životu on će uzrokovati regresiju na preživjele patri­ jarhalne forme obitelji i uzdrmati novostečenu samosvijest žena. U pojedinim tekstovima Vera Stein Erlich posebno se bavi problema­ tikom porodice. Tako članak »Istraživanja o porodici« tiskan 1937. go- �U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA 257 dine u Ženi danas20 predstavlja pledoaje za znanstveno potkrepljivanje aktualnih diskusija pro i contra porodice. Rezimirajući značaj publicističke djelatnosti ove autorice, valja istaći neke probleme koji i u današnjem znanstvenom proučavanju odnosa spo­ lova zauzimaju važno mjesto. To je problematiziranje odnosa emancipa­ cije žene u privatnoj i javnoj sferi, te radikalna kritika ahistorijskog po­ imanja kategorija priroda i kultura. Erlichova naglašava društveni karak­ ter procesa formiranja spolnosti i kodificiranog različitog ponašanja, pri čemu njene ideje pokazuju veliku bliskost sa sofisticiranijim rezultatima suvremene antropologije žena, osobito sa shvaćanjima Sherry Ortner21 i određenjem »sistema spola/roda« kojim Gayle Rubin označava sklop aranžmana kojim jedno društvo pretvara biološku spolnost u proizvode ljudske djelatnosti22. Pored toga treba ukazati i na autoričino angažirano shvaćanje zadaće empirijskih društvenih znanosti kao bitne instance društvene kritike. Zavojit je i mjestimično tegoban put kojim je Vera Stein Erlich stigla do reputacije i karijere socijalnog antropologa. U više je napisa prikazala svoju evoluciju od prve ankete provedene u razdoblju od 1937. do 1940. godine, započete upitnikom od 130 pitanja o porodičnom životu i po­ ložaju žene u tradicijskoj kulturi, provedene u 300 jugoslavenskih sela. Početkom šezdesetih godina konačno je objavila svoje pionirsko istraži­ vanje u cjelovitoj publikaciji — knjizi Porodica u transformaciji tiskanoj prvi put 1964. godine (Naprijed, Zagreb). Problemi obrađeni u toj studiji pripadaju krugu socijalno-psiholoških aspekata istraživanja porodice: problematika autoriteta, konflikata i rivaliteta, ljubavi i mržnje, grupacija unutar porodice, ranga i pozicije članova i procesa transformacije svih odnosa. Velike razlike u porodici raznih krajeva Erlichova je istraživala prvenstveno s »historijskog i ekonomskog gledišta, naime dodire, sukobe i infiltracije koji su izvana djelovali na području i na prilagođavanje čita­ vog života nadirućoj novčanoj ekonomiji.«23 Odnos spolova u socijalno-antropološkim radovima Vere Stein Erlich praćen je u kontekstu proučavanja procesa transformacije tradicijske po­ rodice kojoj je dobna i spolna razdioba bila temelj čitave strukture. Te­ žište se, dakle, pomiče s radikalne kritike jednog historijskog oblika po­ rodice, k istraživanju njezine evolucije. U daljnjim studijama nastalim šezdesetih i sedamdesetih godina, Erlichova razrađuje i proširuje proble­ me već sadržane u okviru tog zamašnog projekta. Krajem šezdesetih go­ dina u jednom tekstu predlaže ponavljanje svoje pionirske studije nakon �258 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I v re m e n s k e d is ta n ce o d trid e se t i tri g o d in e. K a o n a ro č ito in trig an tn u n e ­ p o z n a n icu sp o m in je e m o c io n a ln e v eze čla n o v a p o ro d ice . U toj se točki kru g au to ričin ih in te re sa n a nek i n ačin z a tv a ra : p re d e n je p u t o d in te re sa z a ind ivid ualnu su dbinu o tu đ e n o g p rip ad n ik a g rađ an sk o g d ru štva, p rek o o tv o re n o sti z a in te ra k cije ljudi o kup ljenih u dru štven im p o k re tim a , tr a ­ dicijskim seo sk im z a je d n ica m a , p a n azad d o su dbine p o je d in a ca u v re ­ m e n u u k o jem se jo š nisu stišali tek to n sk i p o tre si onih društven ih i kul­ tu rn ih m ijen a o k o jim a p iše n a p o če tk u svoje k a rijere. P o tre b u takvog istraživ an ja p o tk re p lju je p o n jen o m m išljenju n eu tem eljen im i p ro izvo ­ ljnim tv rd n ja m a u č e sta lim u ča s o p isim a i p o p u la m o -n a u č n o j lite ra tu ri, k o je sv o jim au to rita tiv n im to n o m že le »im p re sio n ira ti č ita o c a « . T o su tv rd n je d a b ra k n e m a b u d u ćn o sti, d a sen tim en ti p rip ad aju p ro šlo sti. Iako je E r lic h o v a sk lo n a p rizn ati d a se » n a p o v ršin i« o p a ž a »velika b ezo b zir­ n o st m u š k a ra c a « , i » te šk e tr a u m e « k o je sv ak o d n ev n o doživljavaju žene svih g e n e r a c ija u intim nim o d n o sim a , o n a to sta n je pripisu je cin ičnom o d b a civ a n ju v a ž n o sti dijad ičkih o d n o sa . N a tra g u takvih razm išljan ja V e ­ r a S te in E r li c h više n e slijedi in te re s z a p o ro d icu k ao p o v ijesn o u v jeto ­ v a n u /p ro m je n jiv u k a te g o riju , v e ć je p r o m a tr a k ao u n iverzaln u ljudsku tv o rb u . Š to v iše , u p re d g o v o ru knjige Ju go sla v en sk a p o ro d ic a u transfor­ m a c iji, z a te m e lj ta k o u n iverzalističk i sh v aćen o j p o ro d ici uzim a » o sje ća j­ n o p o v eziv an je ljud i« i »ind ivid ualističku k o m p o n e n tu ljudske narav i«, što su p re ro g a tiv i/a s p ira cije tek p o ro d ic e razv ijen o g g rađ an sk o g društva. P o r e d to g a , a u to r ic a se p o ziv a i n a »čo v je čje o rg an sk o u s tro jstv o « 24 i r e z u lta te istraživ an ja sličn ih ob lik a u d ru živan ja kod a n tro p o id a (citira K o n r a d a L o r e n z a i D e s m o n d a M o ris s a ). U tim ra d o v im a b io lo šk o m d e ­ te rm in iz m u p rid ru žu je se i ku lturni d e te rm in iz a m pri in te rp re ta ciji p o ­ lo ž a ja ž e n e 25. Ista k n u ta je ta k o đ e r a u to ričin a težn ja z a re a firm a cijo m tra d icije . T o in zistiran je n a trad iciji, k o n tin u itetu , n a o d re đ e n n ačin stoji u su p ro tn o s ti s k ritičk im o d n o so m sp ra m n jen e b re m e n ito sti h ije ra rh ij­ sk im i a u to r ita rn im e le m e n tim a k o je a u to ric a ra z o b liča v a u ra d o v im a iz trid e se tih g o d in a . T a k a v p re n o s te ž išta in te re sa m o g u ć e je razu m jeti u k olik o u z m e m o u o b zir o k o ln o sti p o d k o jim a su ti in teresi izražavan i. T r id e s e te g o d in e n ag o v ještav aju k a ta s tro fu svjetskih ra z m je ra , lo m svih p o z n a tih tra d icija , reg resiju u b a rb a rstv o . Š e z d e se te i se d a m d e se te , pak , d aju više n a d e u k o n tin u ite t ljud skog o p sta n k a , ta k o d a j e shvatljiva te ž ­ nja z a » v je čn im « , filo g en etsk im istin am a — o n e se p o n o v n o čin e m o ­ g u ćim a ... A firm a c ija ljudske afek tiv n o sti n a d a je se k a o p a n a c e ja i z a sve zbiljske m an jk av o sti o d n o sa m e đ u sp olo v im a. �U O SV ITU HRVATSKO G FE M IN IZM A 259 Znan stveno djelo n e vred nuje se p rem a odgovorim a koje daje, v eć p r­ venstveno p rem a p ro d o rn o sti i o tvo ren o sti pitanja koja postavlja. O tvo­ renost u rad o vim a V e r e Stein E rlich iskazuje se konzekventnim poziva­ njem na p ra k su kao jedini kriterij vred novanja tuđih i vlastitih rezultata. Znanstvena i publicistička prom išljanja te au to rice o odnosu spolova u vrem enu brzog povijesnog to k a u crtala su nova p odručja relevantnosti i upitanosti tam o gdje su nek ad bila bijela pro stran stv a sam orazum ljivosti, trom e i uspavane, n ep o m ičn e »p riro d e«. A k o pri tom prom išljanju E rlichova s v ećo m p o m n jo m p ro m a tra položaj žen a u tom odnosu, to je zato što njihov prosvjed protiv nejed nakosti p redstavlja historijski novum na ovom tlu i o tv a ra n ek e, jo š n ed ostign ute, utopijske m ogućnosti. P o sto ja­ nje auto n o m n o g ženskog p o k re ta tridesetih god ina osiguralo je javni p ro ­ stor za artikulaciju to g pro sv jed a. O n je dan as za trt u zaborav, i stoga su radovi V e re Stein E rlich što se bave tom problem atikom doživjeli istu sudbinu.26 N ak an a o vog p rik aza bila je da b arem djelom ično ispravi tu nepravdu. BILJEŠKE 1 Kolektivni rad u savremenoj školi, Minerva, Zagreb, 1933. 2 Individualna psihologija u školskoj praksi, Minerva, Zagreb, 1934. 3 Metoda Montesori, Minerva, Zagreb, 1934. 4 Današnje dijete — Problemi suvremenog odgoja, Atlas nakladnog zavoda u Zagrebu, Zagreb, 1936. 5 Kolektivni rad..., nav. dj., str. 8-11. 6 Isto, str. 66. 7 Individualna psihologija..., nav. dj., str. 11. 8 Isto, str. 8. 9 Današnje dijete..., nav. dj., str. 11. 10 Isto, str. 11. 11 Simone de Beauvoir, The second sex, Penguin Books, Baltimore, 1975; Juliet Mitchell, Women's Estate, Penguin Books, Baltimore, 1973; Ann Oakley, Women Confined: Towards a Sociology of Childbirth, Martin Robertson, Oxford, 1980; Adrianne Rich, Of Woman Bom. Motherhood as Experience and Institution, Virago, London, 1977; Elisabeth Badinter, L ’amour en plus. Histoire de I’amour matemel XVIIe — XXe siicle, Flammarion, Paris, 1980; Nancy Friday, My Mother/My Self: The Daughter's Search for Identity, Fontana/Collins, 1979; Elena Gianini Belotti, Dalla parte delle bambine, Feltrinelli Editore, Milano, 1973. 12 »Dr. Stein inicirao je i osnivanje Radne zajednice za individualnu psihologiju; u njoj su se okup­ ljali pedagozi, liječnici, psiholozi, sociolozi koji su nastojali nadrasti pomodni interes i isprazno intelektualiziranje izvornim socioloSkim istraživanjem, obrazovnom i medicinskom praksom.«, prema; Zorica Stipetić, Argumenti za revoluciju — August Cesarec, CDD, Zagreb, 1982, str. 282. 13 Usp.: Mladen Iveković, Hrvatska lijeva inteligencija 1918-1945, Naprijed, Zagreb, 1970, knjiga I, str. 280-287. 14 Slijedeći tekstovi objavljeni su u tjedniku Židov: »O uspjesima feminističkog pokreta«, 9, 1. 3. 1935, str. 6: »Žene i općinski izbor«, 40, 27. 9. 1935, str. 8-9; »O aktiviranju žena«, 52, 20. 12. 1935, str. 4. U kasnije objavljenom tekstu »Alfred Adler; Povodom smrti osnivača mdnnduatae psihologije«, 24, 11. 6.1937, str. 5, ističe zasluge Adlerovih teorija (ali i njegovog učitelja freuda) u razobličavanju »konvencionalne laži o sretnoj i zadovoljnoj porodici«. �260 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 15 »O aktiviranju žena«, nav. dj. 16 »Politička prava žena«, Žena danas, I, 1936, 1, str. 15; »Istraživanje o porodici«, II, 1937, 5-6, str. 7-8; »Omladinska pitanja«, III, 1938, 14, str. 15-16. 17 »Politička prava žena«, nav. dj. 18 Isto. 19 »Žena i porodica«, Život i rad, Socijalno-književni časopis, 1938, juli-avgust, sv. 10 i 11, str. 11 — 12. 20 »Istraživanja o porodici«, nav. dj. 21 Sherry Ortner, »Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?«, u: Antropologija žene, Zbornik, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983, str. 152-183. 22 Gayle Rubin, »Trgovina ženama: Beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, isto, str. 93. 23 »Sudbina jedne ankete: Umjesto predgovora«, u: Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb, 1971, str. 17. 24 »Kriza ili transformacija porodice«, Gledišta, XV, 1974, 3, str. 336. 25 »An Antropologist’s View of Different Gender Roles«, rukopis. 26 U popisu »važnijih članaka« spomenutih u knjizi Jugoslavenska porodica u transformaciji, nav. dj., str. 505, ne nalazimo ni jedan od autoričinih feminističkih članaka koji ne bi i po današnjim standardima bili kadri izdržati znanstvenu kritiku. �12 Biologija kao sudbina JAJNICI NA TANJURIMA O dstrane li se pažljivo svi uresi kojim a se cifrasto nastoji »o brazložiti« opravdanost diskrim inacije p o spolu, o staje tek jed n a činjenica koja ra ­ zlikuje žen e od m u šk araca — njihova tijela. T e o rije m uške su periornosti kao posljednji arg u m en t prizivaju biologiju. A m edicina — disciplina ko­ ja se nalazi n a razm eđ i b iologije i socijalne politike, svijeta laboratorija i svakodnevnog života — javnosti p o d astire in terp retacije bioloških te o ­ rija. Im ajući n a um u u p rav o tu funkciju m edicine i njezin doprinos seksističkoj ideologiji, dvije aktivistkinje ženskoga zdravstvenog p o k reta u SAD B a rb a ra E h re n re ic h i D eid re English upustile su se u ranim danim a novoga fem inističkog p o k re ta u to d a istraže socijalnu historiju žena i medicine u A m erici ( Com plaints and, D isorders. T h e S exual Politics o f Sickness. 1 9 7 3 ). U svom su p am fletu , d o d an as če s to citiran o m i potkrijepljenom broj­ nim novim istraživanjim a, p o šle od uvjerenja da je idejam a koje o žen a­ ma lansira, sek sizam u m edicini efikasna sn aga društvene kontrole. Svoje su istraživanje u sred o to čile n a razdoblje od druge polovice X I X . do dva­ desetih g od ina n ašeg sto ljeća, je r u tom razdoblju up ravo m edicina po­ staje glavnim u p orištem za »znan stv en o « opravd anje potlačivanja žena, preuzevši štafetn u palicu od religije koja je ženinu zlu i bolesnu narav prozrela jo š od E v in e esk ap ad e. T o je i razdoblje kad a se form ira m edi­ cinska profesija, kao m uški elitizam koji je definitivno razvlastio on o što je nakon p ro g o n a v ještica o stalo od ženskog au to riteta na području lije­ čenja i farm akologije. Ž en e o n d a (k a o što u o stalo m , nisu ni d an as) nisu bile jedinstvena sku­ pina, niti su bile p o tlačiv an e n a isti način. Z a žen e iz vladajućih ldasa društvo je propisivalo život dok o n e trom o sti, a za on e iz obespravljenih slojeva težak rad u b itačn o g tem p a. Ž e n e i d jeca v eć su od šeste godine �262 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I radili i p o še s n a e st sati n a d an u tv o rn ic a m a i ra d io n ica m a z a m inim alne n a d n ice , a g azd in a je ž e n a bila u re s koji je sv jed o čio o njegovu uspjehu. N jezin a d o k o n o st, k rh k ost i d jetin jasto n erasp o zn av an je »stv a rn o sti« p ru žali su m u šk arcu d o k a z e p re stiž a k o je m u n o v a c sam n e bi m o g a o p rib av iti. S to g a se b io m ed icin sk a m isao p o b rin u la za dva raz ličita ku ta g le d an ja. B o g a te su ž e n e p rik a z a n e k ao p riro đ e n o b o lesn e , p re sla b e i su više k rh k e z a sve o sim z a najfrivolnije razb ib rig e, a siro m a šn e su, kao d a se ra d i o p o sv e različitim ljudskim p o d v rsta m a ženk i, sm a tra n e z d ra ­ v im a i ro b u stn im a . Ž e n e g orn jih slo jev a bile su »b o le sn e « (š to je o p ra v ­ d a v a lo d a ih p re z iru k ao slab e i d e fe k tn e ), a ž e n e rad n ičk e klase sm a ­ tr a n e su » n e z d ra v im a « (k a k o bi se ra cio n a liz ira o stra h od njih ove o p a sn e i o k a lja v a ju će p r ir o d e ). D o s a d a i o g r a n ič e n o s t eg zisten cije ž e n a g orn jih slo jev a p o d u p ira la je m o rb id n i ku lt h ip o h o n d rije — »žen sk e inv alid n osti« — koji se jav lja p o ­ lo v ico m X I X . s to lje ća . B o le s t je d o m in irala n jih ov o m žen sk o m subkultu r o m , r a z n a lječilišta i sp ecijalisti za žen sk e b o lesti niču po sv u d a p ru ­ ž a ju ći im m o g u ć n o s t d a se n ečim b av e n e ra d e ć i n išta. N jih o v e b o lesti (i b an k o vn i ra ču n i njih ovih m u žev a) činili su se g o to v o n eiscrp n im a . Z b o g to g a je m ed icin s k a p ro fesija u u sp o n u — bijući bitku s p re o sta lim isc je lite ljica m a i b a b ica m a , ali i sa su fražetk in jam a k o je su sve nestrpljivije k u ca le n a v r a ta m ed icin sk ih fa k u lte ta — sv esrd n o p o d rž a v a la m it o ž e n ­ skoj frag iln o sti. Išlo se d o tle d a se b o le st izjed n ačiv ala sa ž en stven osti. » M u š k a r a c koji nije u p o z n a o b o lesn e ž e n e , nije u p o z n a o ž e n e « , p isao je 1 8 8 8 . filadelfijski liječnik S. W e ir M itch ell. Ž e n s k a »b o ležljiv ost« bila je o d liča n a rg u m e n t d a se ž e n a m a o n e m o g u ći bilo k ak va d ru g a v rsta aktiv­ n o sti. P r e m a rije čim a je d n o g z a k o n o d a v ca iz d ržav e M a ssa ch u se tts: » D a jte ž e n a m a p ra v o g la sa i m o r a t ć e te izgrad iti lu d n ice u svakoj p o k ra ­ jini i sud z a ra z v o d b ra k a u sv ak o m g ra d u « . I o b ra z o v a n je je m o g lo im ati p r ije te ć e p o slje d ice : » A k o ž elim o d a ž e n a u p o tp u n o sti ispuni svoju m a ­ te rin sk u z a d a ć u , n e sm ije im ati m uški m o zak . A k o bi se sp osob n o sti že n e ra z v ile d o isto g stu p n ja k a o i u m u šk a rc a , njezini bi o rg an i stra d a li i d o ­ bili b ism o o d b o ja n i b e sk o rista n h ib rid «, p isao j e u svojoj znan stvenoj ra sp ra v i n jem ačk i liječnik P . M o eb iu s. K ad su p riro d u i psihologiju ž e n e sveli n a njezin u rep ro d u k tiv n u funkciju, liječnici su sa sig u rn o šću u s ta ­ novljivali, iza svih b o lje tica — o d g lavo b o lje d o ku ijih o čiju — sm e tn je u fu n k cio n iran ju jajn ik a ili m a te rn ic e . P u b e rte t, m e n stru a cija , tru d n o ć a i m e n o p a u z a d efinitivno su p ro g lašen i b o lesn im stan jim a. D r . B liss j e s p o n e š to p re z ira re k a o : » U tje c a j jajn ik a n ad ra z u m o m o čitu je se u ž e n ­ skoj lu k avo sti i h im b e n o sti.« M ed icin sk i m o d el žen sk e p riro d e u tjelo v ­ ljen u »p sih o log iji jajn ik a « d o v eo j e d o o štro g ra z g ra n ič a v a n ja re p ro d u k ­ cije o d sek su aln o sti. O b jašn jen o im je d a n em aju »p riro d n ih « sek su aln ih �BIO LO GIJA K A O S U D B IN A 263 nagona. A k o bi se takvi pojavili, sm atrani su isključivo patološkim a. U potrazi za to m o p asn om bolesti (iza čeg a se skrivao p rastari strah i fascinacija ženin om »n eu taživom p o žu d o m «), neki su liječnici podraživali klitoris i grudi svojih p acijen tica. A k o je »b o lest« dijagnosticirana, tre t­ mani su varirali od propisivanja po tp u n e izolacije i m irovanja (što je č e ­ sto bilo jed n ak o n ešto blažoj zatvorskoj kazn i), zab ran e svake intelek­ tualne aktivnosti, d o ginekološke kirurgije. O d 1860. do 1890 . osobito je popularno odstranjivanje jajnika (zv an o »ženska k astracija« ). D r. B a rk er-B en field bilježi kako su n a sastan cim a m edicinskog ud ruženja jajni­ ci, kao n ek a v rsta tro feja, n a tanju rim a kružili m eđu liječnicim a. M edu indikacijam a za odstranjivanje jajnika nalazim o »p režd erav an je, m astu r­ baciju, pokušaj sam oubojstva, izostanak m en stru acije, nep ok orn o st i o pakost«. N em a nikakve su m nje d a je kirurški zahvat (ili sam a prijetnja njegova izvođ enja) bilo d jelo tv orn o sredstvo da se žen e održi »n a svom e m jestu«. K ult invalidnosti p ridonio je da se učvrsti njihova ovisnost o m uškarcim a (financijski su ovisne o m užu, o liječniku je ovisilo njihovo »preživljavan je«...). I koja bi se usudila pobjeći, m a kako nezadovoljna bila, kad a je v jero v ala d a je b o lesn a ili da je bolest v reb a na svakom koraku. N a ko n cu , i želja za p ro m jen o m , za aktivnijim i sm islenijim živo­ tom , m ogla je biti krunski d o k az njihove bolesti. D ak ak o, fem inistkinje i prve liječnice v eć su tad a p ro zre le m edicinu kao teoriju i praksu i k o n tro le i potlačivanja žen a. L iječn ica M ary P u t­ nam Ja co b i pisala je 1 8 9 5 : » U stalnoj brizi za svoje živce koju im nam eću dobronam jerni ali kratkovidni savjetnici, u skoro ć e i p ostati sam o kup živaca«. K njiževnica i ek o n o m istica C h a rlo tte Perkin s G ilm an u p ozo ra­ vala je am eričk e m u šk arce d a su »uzgojili pasm inu žen a dovoljno slabih da ih tretiraju kao invalide, ili dovoljno m en taln o oslabjelih da se p re t­ varaju d a to jesu — ča k d a im se to sviđa«. Iako je opozicija p o stajala sve glasnija, lukavi (a i p o h lep n i) protivnik jo š dugo nije pokleknuo. D a se i do dan as prilično d o b ro drži, svjedoči rasp ro stran jen o st i aktivnost su vrem enoga ženskog zdravstvenog p o k reta. BOLEST KAO SUBVERZIJA Žene, dakako, nisu bile samo pasivne žrtve medicinske ideologije koja je u drugoj polovici X I X . stoljeća bolest izjednačavala sa ženstvenosti. Pripadnicima viših klasa na koje je takva ideologija bila u prvom redu upravljena, otvarala je ograničeni manevarski prostor koji su one, makar u nekim aspektima, mogle okrenuti u svoju korist. Stvarna ili simulirana, ali društveno prihvatljiva bolest, oslobađala ih je s medicinskim blagoslovom od »bračnih dužnosti« u doba kada je kon­ �264 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I tr a c e p c ija bila g o to v o n e p o z n a ta , a p o b ačaj v e o m a risk an tan i n eleg alan . N e k e su se ž e n e u tje ca le b o lesti d a n a seb e sk ren u p o z o rn o st i steknu izvjesnu m o ć u v lastitim o b iteljim a. N ovi sin d ro m , koji su ča k i liječnici bili sk lon i in te rp re tira ti k ao o tv o re n u su bverziju , nazv an je h isterijo m . B o le s t je p o č e la p o p rim a ti r a z m je re ep id em ije i, saževši u sebi čitav kult že n sk e in v alid n osti, p o sta la je »jezik žen stv en o sti sa m e « . Z a h v a ć a la je u na jv ećo j m je ri ž e n e v iše k lase: n jezin o o rg an sk o p o rijek lo bilo je n e d o ­ ku čiv o, a uz to je b o le st bila p o tp u n o o tp o rn a n a m edicinski tre tm a n . L ije čn ici su p o stali o p sjed n u ti »k rajn je zb u n ju ju ćom i n ajb untovnijom od svih b o le sti« . N a nek i j e n ačin h isterija bila z a njih id ealn a : n ik ad a nije b ila s m rto n o s n a , a z a h tijev ala je n ep rek id an tre tm a n i b ila je n e p re su šn o v re lo h o n o r a ra . N o d o k je » u g la đ e n a in v alid n ost« uživala svu p odršk u liječn ičk e p ro fe s ije , siloviti h isteričn i n ap ad i kvalificirani su k a o » tira n i­ z ira n je « i » v o lja z a m o ć i« . N a p a d i bi se pojavljivali sa m o ak o je n etk o b io p risu ta n , a n esv je stica, č e s to p o p r a tn a p o ja v a , ak o bi se u blizini n a ­ š a o koji m ek i ja stu k ... P o v je sn ič a rk a C a ro l S m ith R o s e n b e rg n e sm a tra ta k v u o cje n u p r e tje r a n o m , je r su z a m n o g e ž e n e h isteričn i n a p a d i bili je d in a p rih v atljiv a m o g u ć n o st d a isk ale svoj bijes, o ča j ili zato m ljen u e n e rg iju . A li i k a o oblik p o b u n e, h isterija nije p ru ž a la p rev elik e m o g u ć­ n o sti. B e z o b z ira n a to koliko joj se ž e n a u tje ca lo , o sta le su izo liran e: h is te rič a rk e se n e ujed injuju niti se b o r e d a p ro m ije n e vlastiti p o lo žaj. U krajn jo j liniji taj m ali ig ro k az m o g a o im j e d o n ijeti sa m o p riv re m e n o o la k ša n je i n e z n a tn u k ra tk o tra jn u p re d n o s t n ad stu p o v im a d ru štva (m u ­ ž e v im a i lije čn ic im a ), a n ak o n uvjerljive i d r a m a tič n e s c e n e n a šle bi se jo š o visn ije o n jim a i p o tk rijep ile »z n a n stv e n o « u tem eljen u sp ozn aju o ž e n a m a k a o ira cio n a ln im a , n ep red vid ljiv im a i b o lesn im a. Ia k o je p re v la ­ d a v a lo m išljen je d a je h isterija o d ra z stv arn e b o lesti m a te rn ic e (sa m n a ­ ziv j e g rčk i izraz z a u te r u s ), u m ed icin sk o j se lite ra tu ri sve č e š ć e javljaju p rije te ći to n o v i. J e d a n je liječnik z a p isa o : » P o n e k a d j e u p u tn o o b ratiti se p ac ije n tici o d lu čn im to n o m i ak o u b rzo n e d o đ e k sebi naglasiti d a joj tr e b a o b rijati glavu ili je p o liti le d e n o m v o d o m . U m iru ju ć e d jelovanje s tr a h a u tje c a t ć e p o zitiv n o n a sm irivan je u zb u đ en ih živčanih c e n ta ra .« N a d a lje su liječnici p re p o ru čiv a li d avljenje h is te ričn e ž e n e sve d o k n a ­ p a d aj n e p r o đ e , u d a ra n je m o k rim ru čn icim a ili p o n ižav an je i ism ijavanje p re d čla n o v im a obitelji i p o slu g o m . Š to je e p id e m ija h isterije više u zim ala m a h a , stav je liječnik a sve više p o p r im a o k a r a k te r o d m a z d e . Svaki izraz n ezav isn osti i o tp o ra , a o so b ito b o rb a z a žen s k a p ra v a , m o g a o je biti d ijag n o sticiran k a o h isterija. S hi­ ste rijo m j e ku lt žen sk e invalidn osti d o v ed en d o sv o ga lo g ičn o g z ak lju čk a: ž e n e su p a k p rih v atile svoju » p riro d n u « boležljivost i n ašle p r o s to r p o ­ b u n e p ro tiv n e m o g u ć e d ru štv en e u lo g e k o ja je (b o g a te ) ž e n e z a tv a ra la u g e to izo lacije i u id io tizam p risiln e d o k o lice. �BIO LO GIJA K AO S U D B IN A 265 D ok je »epid em ija histerije« u S A D zao štravala konflikt p a c ije n tica liječnik, u B e ču je n a prijelom u sto ljeća Sigm und F reu d razvijao m etodu liječenja koja ju je u potpu nosti izuzela od d o m en e ginekologije. »Psi­ hoanaliza je « , k aže C . Sm ith R o sen b erg , »dijete histeričn e ž en e.« F reu d je histeriji pristupio k ao m en taln o m oboljenju i od b acio trau m atičn e teh ­ nike liječenja. N jegova terap ija, tem eljen a na razgovorim a, pacijen ticam a je o m o g u ćav ala to d a — priznajući vlastiti bijes, pobunu, p a čak i sek­ sualne o sjećaje — k o n ačn o prihvate društveno san kcioniranu ulogu žene. Klasični F re u d o v spis D o ra : A naliza slučaja histerije koji prikazuje struk­ turu i g en ezu histerije, do d an as je najp ozn atija rasp rav a o toj tem i. Č ita se kao književno i so cio lo šk o djelo, a o p rem a nekih najnovijih izdanja daje joj i au ru m ekih p o m ića . D o rin a se frigidnost jo š uvijek sm atra je d ­ nim od k am en a te m e lja ca histerije i njezinim najdubljim sim ptom om . N o suvrem eno je fem in ističko čitan je F re u d a uputilo n a činjenicu da je nje­ gova analiza ženske sek sualnosti sam o djelom ično to čn a. P re m a riječim a psihoanalitičarke M a rie R a m a s » o n a je stru k tu riran a oko fantazije žen­ stvenosti i ženske sek sualnosti koja o staje neosviještena, čak u ronjena u nesvjesno (...). Štoviše, up u ću je n a ženski aspekt F reu d o v e ličnosti, na njegovu histeriju«. U svojoj pionirskoj studiji Psihoanaliza i fem in iza m (1 9 7 4 ) Ju liet M itch ell je zo rn o po k azala da psihoanaliza nije sam o te o ­ rija o stvaranju ro d n o g id en titeta i seksualnosti u p atrijarh aln o m društvu, nego je p ro ž e ta jak im ideološkim b ojam a. F re u d nije bio k ad ar potpuno objasniti D o rin o h isteričn o n eg iran je seksualnosti kao pronalaženje kom prom isa izm eđu odbijan ja d a prihvati spolne o d n o se kao odnose moći i želje d a se p o d red i p atrijarh aln o m značenju spolnih razlika. O n se i sam n ad ov ezao n a jed n u od D orin ih fantazija, u kojoj se ova pripad­ nica bečk e g orn je klase iden tificirala sa služavkam a, što upućuje na nje­ zino nesvjesno izjedn ačavanje ženstven osti s rop stvom i ponižavanjem . U Psihopatologiji sv a ko d n ev no g života F re u d otkriva (k ad a je tražio p o ­ godni pseudonim za svoju p acijen ticu Idu B a u e r ): » D o ra je bilo jedino ime koje m i je p alo n a p a m e t« . A D o ra je bilo im e služavke u njegovoj obitelji koja je m o ra la prom ijen iti svoje pravo im e R o s a , je r se tako zvala i F reu d o v a sestra. T im e je F re u d potvrd io d a je u njegovoj svijesti, kao i u uobrazilji Id e B a u e r, potčin javan je bilo m etafo ra ženstvenosti. A n alizirajući razlo g e F re u d o v e nesposobnosti da dokraja pronikne D orin slučaj, njegov sljedbenik, p sihoanalitičar R e n ć M ajo r 1974. zak­ ljučuje: »H isterija jo š uvijek daje analitičaru iluziju m oći koju mu paci­ jentica odu zim a u tren u tk u k ad a je povjerovao da ju je stek ao. Suptilna u ro ta histerije navodi n a to d a se svlada p red rasu d a o sam oj m isteriji ženstvenosti«. Pitanje je da li je ta misterija doista nerješiva, ili se radi o tome da bi njezino razgrtanje zapravo značilo kraj jedne dragocjene tlapnje. Dragocjene jednima, mučne drugima. �266 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I CRNA MAJKA EVA Da smo bolji smo i prije znali a ovo je samo doprinos mali teoriji našeg prvenstva na skali. Vesna (Zagreb, 11. 3. 1977) O v a v ra g o m e tn a p o sv e ta iz p e r a m o je p rijateljice svjedoči o iro n ičn o m o d m a k u o d d a r a koji m i je p o k lo n ila u v rijem e n aše p rv e m lad o sti. R a d i se o knjizi P rvi sp o l ( 1 9 7 1 ) a m e rič k e fem in istk in je E liz a b e th G o u ld D a ­ vis, k o ja n jo m e n asto ji d o k azati d o m in an tn u u lo g u ž e n e u civilizacijskom u sp o n u čo v je ča n s tv a . T a j e knjiga j e d a n o d m n o gih p o k u šaja, o so b ito p o ­ p u larn ih u o k v iru tzv. rad ik aln e fem in ističk e stru je, koji n a više ili m an je u sp io n a č in želi elim in irati m ito v e što sto je n a p u tu o stv a re n ja jed n ak o sti sp o lo v a . A u to r ic e to g u s m jeren ja o so b ito j e iritirala biblijska p riča o p o ­ sta n k u ž e n e . E v u je B o g stv o rio iz re b r a svog p rv o ro đ e n c a A d a m a , a kao » d ru g i« sp ol o n a je svoje in fe rio rn o p o rijek lo n a s to ja la k o m p e n z ira ti iz­ d ajn ičk im lu k avstvo m — stra te g ijo m svih p o tla če n ih . M it o A d a m u i E v i doživ ljavan je k a o m e ta fo r a z a o p ra v d a n je p o tčin jav an ja ž e n e u ju d e o k ršćan sk o j civilizaciji. I je d a n o d prvih zag o v o rn ik a h isto rije ž e n e , a m e ­ ričk i p o v je sn ič a r V e r n L . B u llo u g h , okrivljuje E v u zav od n icu (u z D jevicu M a riju , sav ršen u m a jk u ) z a čin jen icu što je p red fem in ističk o z a n e m a riv a ­ n je u lo g e ž e n a u histo riji sa m o refle k tira lo (m u šk e ) p re d ra su d e i s te r e o ­ tip e o »v ječn o j p riro d i« ž e n e . J o h n S tu a rt M ill, englesk i m islilac i je d a n o d n ajo d lu čn ijih za g o v o rn ik a je d n a k o sti ž e n a u 19. sto ljeću , s m a tra o je n a d m o ć n u fizičku sn agu m u šk a rc a ra z lo g o m p o tčin jav an ja že n a . N o , ovih je d a n a am e rič k i tjed n ik N ew sw eek d o n io re p o rta ž u k oja p o ­ n o v o rasp iru je p ra s ta r u k o n tro v e rz u : o d a k le d o la z im o ? S u vrem en i zn a n ­ stv en ici, v e rz ira n i u m o lek u larn o j b iologiji, došli su d o se n z a cio n a ln o g o tk rić a . Z a razlik u o d svojih k o leg a, p a le o a n tro p o lo g a , koji su u p o trazi z a to m ta jn o m svojim k a n tica m a i lo p a tica m a p rek ap ali p reth isto rijsk e se d im e n te , utvrdili su d a se ev o lu cija m o d e rn o g h o m o sa p ien sa zbila u o b itelji s a m o je d n e ž e n e . M a d a n ev o ljk o , im e z a nju posudili su od n je­ z in e biblijske p o se s trim e . D o k p o rijek lo biblijske E v e n e se ž e u p ro šlo st d alje o d 5 .9 9 2 g o d in e , ta n o v a E v a živjela j e p rije o tp rilik e 2 0 0 .0 0 0 g o ­ d in a. T a m n e k o že i k o se , lu n jala j e v ru ćim sa v a n a m a su b sah a rsk e A frik e u p o tra z i z a h ra n o m . B ila je m išićav a p o p u t b ild erice Ire n e Č elik , m o ž d a i sn ažn ija: m o g la je g olim ru k a m a ra zd irati životinjski plijen ia k o j e v je­ ro ja tn o ra d ije rab ila k a m e n o o ru đ e . N ije, d ak ak o , bila je d in a ž e n a n a zem lji niti n u žn o n ajp riv lačn ija. B ila je n a p ro sto n ajp lod n ija, a k o j e suditi p o u sp jeh u kojim je ra z m n a ž a la o d re đ e n i sk lop g en a. J e r njezini su geni �BIO LO GIJA K AO S U D B IN A 267 u svim d an as živućim ljudim a. Z a nas, 5 bilijuna njezinih krvnih srodnika, E v a je u gen eracijsk o m nizu d esettisu ćita prabak a. D o fascinan tnog o tk rića naše zajedničke pram ajke došla je grupa znanstvenika s am eričk o g Sveučilišta B erkeley. Skupivši placen te (p o ste ­ ljice) od u zo rk a žen a čiji p reci p o tječu iz ljudskih gru pa sa svih kontine­ nata, slijedili su trag D N A (dezoksiribonukleinska kiselina — m oleku­ lam a b aza svih nasljednih o sn o v a) koji ih je do v eo do jed n e jedin e žene od koje svi v u čem o porijeklo. Tkivo iz p lacen te p rerađ en o je do tekućeg stanja kako bi se dobio ek strak t D N A koji p o tječe iz m itoh on drija (dio stan ice izvan stan ičn e je z g re ), što proizvodi g otovo svu energiju potrebnu da se stan ica održi u životu. M itohondrijska D N A sadrži gene koji su isključivo naslijeđeni od m ajke (z a razliku od D N A u staničnoj jezgri, koja je m ješavina o b a rod iteljska g e n a ), tako da je iz nje m og u će očitati kontinuitet obiteljske povijesti koji je relativn o stalan kroz g en eracije. T a se su p stan ca m ijenja sam o m u tacijam a — slučajnim , izoliranim greškam a u prijenosu g en etsk og k o d a, koje o n d a nasljeđuju iduće generacije. U p rav o b rojanjem takvih m u tacija ustanovljen je Evin rođ en d an . Prosjek m utacija m itoh on drijske D N A u milijun godina je dva do četiri posto, tako d a je po to m m o lek u larn o m p ro raču n u E v a m o rala živjeti između 14 0 .0 0 0 i 2 9 0 .0 0 0 god in a u prošlosti. N o, što se dogodilo s o stalim ljudskim g ru p am a izvan E v in e porod ice širom svijeta? O tk riće zajedn ičke pram ajk e p o rem etilo je sve v o d e će te o ­ rije o razvoju h o m o sa p ien sa , koje se slažu u to m e da se ljudska vrsta polako, neu m itn om rav n o m jem o šću , razvija na različitim dijelovim a z e ­ maljske kugle. Z ag o v o rn ici teo rije »nove E v e « dokazuju da su svi naši dosad po zn ati p reci, od jav an sk og i pekinškog pračo v jek a do n ean d er­ talca, sam o slijepe ulice evolucije. B iolozi s B erk eley a zaključili su da su Evini p o to m ci napustili svoju postojbinu u razdoblju izm eđu 9 0 .0 0 0 i 1 8 0 .000 god ina. Sigurno je d a su n a svojim pu tešestvijam a susretali n e­ a n d ertalca i dru g e b ro jn e popu lacije arhajsk og h o m o sapiensa. N o, gdje god su E v in e kćeri stigle, sam o je njihova m itohondrijska D N A preživ­ ljavala. T a jn a su p eriorn e istrajnosti g en a naše p ram ajke u to m e je što je im ala dovoljan broj kćeri koje su ih dalje prenosile. Iako se n a prvi p o ­ gled m ože činiti nepojm ljivim d a je izvor sve m itohondrijske D N A jedn a žena, znanstvenici taj zaključak tem elje na do b ro dokazanom funkcio­ niranju zak o n a vjero jatn o sti. Potkrepljuju to prim jerom bližim svakod­ nevnom životu: i obiteljska im en a koja tak o đ er prenosi jed an spol (m uš­ ki, u našoj civilizaciji), n ep restan o izum iru. N akon 2 0 g en eracija, stati­ stička je v jero jatn o st d a će 9 0 od 100 originalnih prezim ena izum rijeti. Najrevolucionarnije je otkriće ovih istraživanja, osim evolucijske supe­ riornosti nove Eve, činjenica da ne postoje značajne razlike između rasa. Zapravo, mnoge očigledne rasne razlike samo su trivijalne adaptacije na različitu okolinu. Potrebno je samo nekoliko tisuća godina evolucije da �268 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I se b o ja k o že p rilag od i klim i — n p r. ta m n a k o ža u A frici z a z aštitu od su n ca , a b ijela u E v ro p i z a ap so rp ciju u ltralju b ičastih z ra k a k o je su nužne z a p ro izvo d n ju v itam in a D . C ini se d a je n a š e b io lo šk o se strin stv o /b ratstv o m n o g o dublje n o što sm o m ogli ( a neki i željeli) slu titi! N ije m o g u ć e d a je su v rem e n a zn a n o st z a n e m a rila A d a m a , d o n e d a v n o g nesu m n jiv og p a trija rh a . D a k a k o , i u o v o m slu čaju vrijed i sp o zn aja d a je o čin stv o m n o g o te ž e d o k azati o d m a j­ čin stv a. N o , z n an stv en ici n astavljaju rad n a istraživanju k ro m o so m a Y koji se p re n o si sa m o m u šk o m linijom i m n o g o g a je te ž e izolirati. U m e ­ đ u v re m e n u , d o k ta istraživ an ja n e d o n esu r e z u lta te , tek je je d a n p riv re ­ m en i k a n d id a t z a A d a m o v o m je sto . B u d u ći d a svi p o tje če m o o d Evinih k ć e ri, bilo koji njih ov m ušk i p re d a k m o g a o je biti n aš zajed n ičk i p rad jed . P r ič e k a jm o d o k se n e riješi i ta ta jn a , j e r zaklju čivati o su p eriorn o j V elik o j M a jci E v i (i su p e rio rn o sti je d n o g sp o la u razvo ju civilizacije) z n a č ilo bi p o n o v o n asjesti ap su rd n o j igri o d m je ra v a n ja sn a g e . M n o g o je sim p a tičn ija z a b lu d a kojoj je p o d le g a o J . J . B a c h o f e n , tv o r a c m ita o m a ­ trija rh a tu ( 1 8 6 1 ) , k a d a je , p ro u čav aju ći d rev n a d ru štv a u k o jim a u o p će nije p o s to ja o p o ja m d o m in acije i vlasti, to začu đ u ju ć e obilježje p ro glasio sig u rn im z n a k o m g in ek o k racije — v lad av in e ž e n a . NEVINE U LUDNICI V r e m e n a su te šk a . P o tr e b n o n a m je svim a m a lo ro m a n tik e . R a d o sn o n a v je šte n je » p o v ra tk a r o m a n tiz m a u g ra d « d o n o si n a m T a n ja V u jić u P olitici o d 15. ru jn a 1 9 8 7 . Izv ještav a o »m o d i k o ja je posljed nih m jeseci z a h v a tila B e o g r a d « . T e k s t n ap isan u m an iri n e z a in te re sira n o g — ob jetiv n o g n o v in stv a in fo rm ira n as o p o tražn ji p o tv rd a — » č a g a o n ev in o sti«. T r a ž e ih ž e n e — o d m a lo lje tn ica d o če trd eseto g o d išn jak in ja , različita k la s n o -s o c ija ln o g p o rije k la (» n e sa m o p ro d a v a čice d ž id ž a -m id ž a p o b e o g ra d sk o m asfa ltu « , n e g o i » g o s p o đ ice iz m a lo o tm en ijih k ru g o v a « ). T i zah tjev i n a jč e š ć e stižu iz B e o g ra d a i o k o lice (O b re n o v ca , V e lik e P la ­ n e , Z e m u n a , R ip n ja ). K a o p ru ž a la c uslu g a a p o stro fira n a je G in e k o lo šk o -a k u š e r s k a klinika u b eo g rad sk o j ulici N a ro d n o g fro n ta . Z a 4 3 7 0 ,4 di­ n a r a k o m isija (d v a liječn ik a) koju im en u je n ačeln ik d ijag n o stik e izdaje p o tv rd u o n ev in o sti n a m e m o ra n d u m u b o ln ice. U p ita n a o k v an titeti p o ­ tra ž n je s e k re ta r P o slo v o d n o g o d b o ra klinike (ž e n a !) pitijski p e d a n tn o iz­ jav lju je d a u p o sljed n je v rijem e im a » d o s ta « , » m o ž d a n e m n o g o « (sic!) takvih z a h tje v a . U želji d a objasn i ra z lo g e toj p o m a m i, a u to r ic a te k sta a n k e tira n e k e o d tra ž ite ljica usluga. O n e n av o d e d a je p o tv rd u o n evi­ n o sti p o tr e b n o p re d o čiti m ajci »k ad u d aje ć e rk u « , » fra je ru « k ad te su m ­ njiči » d a li si ili nisi«, m lad o žen jin o j o bitelji » d a te n e v ra te z a to što nisi b ila c e la « , i z a to što su » p ra v e v red n o sti o p e t n a ce n i« . �BIO LO GIJA K AO S U D B IN A 269 Cijelim tek sto m provlači se tvrdnja da žen e koje traže atest o nevinosti to čin e dobrovoljno. O tud i ironički odm ak u naslovu teksta: »Najnoviji ’seksistički hit’ u glavnom g rad u «: O građ ivan je od seksizm a kao pojma koji o zn aču je sistem atsk o potlačivanje/ponižavanje žen a u sklopu p atri­ jarhalne kulture. Svi se doim aju spokojni: žen e koje se dobrovoljno po d ­ vrgavaju kontroli vlastite intim e, njihove obitelji i obitelji njihovih bu­ dućih m uževa (jasn o , ak o su »ispunile uslove za virgo intakta«), gineko­ lozi je r je o p e t d o lep ršala zlatn a koka (p ro tje ra n a legalizacijom ab o rtu ­ sa), društven a zajed n ica je r se vraćaju »p rav e v red nosti« i rom antik a u sivilom op u stošen u svakidašnjicu. N o, m ožd a ipak, m ožd a ipak nije baš sve najbolje u najboljem od m o ­ gućih sv jeto va...? Š o k iran a a u to rica ovih red ak a bori se s dvostrukom n e­ lagodom . D elik atn o je suditi o pojavi u drugoj sredini na tem elju n e­ dovoljnog b ro ja p o d atak a. A u to rica , sociologinja i fem inistkinja, odlu­ čuje se za m anje zlo. P o k u šat će čitateljim a i zainteresiranim kolegam a predočiti hip otetičk i referen cijaln i okvir za jed n o m oguće istraživanje ove »m o d e«. Podvrgnut će najprije sum nji svoju p očetn u reakciju — nije li m ožda riječ o histeriji p ro u zro čen o j pojavom o pasn og A I D S -a ? T ešk o. P o sto ja ­ nje virusa A I D S -a ne m o že se isključiti testo m nevinosti — i nevina žena m ože biti nositeljica ak o je n ark o m an k a (u p o treb a zaražen e igle), ili je zbog nek og razlo g a p rim ila transfuziju. (A što je i u tom slučaju s m uš­ karcim a kao n o sio cim a v iru sa? Š an sa d a je žen a »čista« sm anjuje o p a ­ snost širenja zara z e tek 5 0 p o sto .) Poku šajm o pon o v o . U p itajm o se o sim boličkoj vrijednosti nevinosti žene, je r stvarne vrijed nosti n em a. Č injenica d a su za potvrdu o nevinosti zain teresiran e obitelji budućih supružnika upućuje na odnos p rem a ženi kao razm jenskoj vrijednosti — robi (čak ako ženu svedem o na upotrebnu vrijednost, po sto jan je nevinosti ništa joj n e pridn osi/oduzim a). »U kupni odnos razm jen e koji čini brak n e uspostavlja se izm eđu m ušk arca i žene, već izm eđu dvije skupine m u šk araca, a žen a se pojavljuje sam o kao jedan od p red m eta razm jen e, a ne kao jed an od p a rtn e ra ...« , piše o prim itivnim društvim a a n tro p o lo g C lau d e L ć v i-S tra u s s u klasičnom djelu E lem en ta r­ n e strukture srodstva. D akle, brak u nas pokazu je tendenciju involucije od slobodne zajed­ nice žen e i m u šk arca kak o je san kcionira naše (i svako m o d e rn o ) zako­ nodavstvo, p re m a ugo v orn o m sklapanju saveza širih društvenih grupa (p o rod ica, p lem en a, k lasa...). N o , ne treb am o se vraćati tako daleko u prošlost. V isoku korelaciju seksualne represije (m aterijaln i dokaz = n e­ vinost) i to talitarn o g društva u o čio je W ilhelm R eich : » Z a osiguranje brakova p o treb n o je sve dalekosežnije ograničavan je i obezvređivanje prirodnih o sjetiln o -g en italn ih težnji«, zapisao je u M asovnoj psihologiji fašizm a. U istom djelu navodi po d atak d a je 1932. u N jem ačkoj Središnji �270 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I sa v ez k ato ličk ih u d ru žen ja d jev ica N je m a čk e najb rojnija k ato ličk a o rg a ­ n izacija sa 8 0 0 .0 0 0 čla n ic a . K ro z uzbudljivu studiju istog p o vijesnog ra z ­ d o b lja, M u šk e fa n ta zije K lau sa T h e w e le ita , p ro v lači se id eja sim boličkog iz jed n ačav an ja tijela ž e n e (b u d u će ) m ajk e s tijelo m » m ajk e « dom ov in e k o ja tre b a o sta ti » čis ta « , n ek o n ta m in ira n a za p e n e tra c iju » tv rd e m ušk e je z g re (n a c ije )« . D in am ik a ig re podsvjesnih stru k tu ra s ovim sim boličkim p r e d o d ž b a m a o tv a r a m o g u ć n o st za istraživ an je h ip o teze o tra ž e n ju k o ­ r e la cije n ag lask a n a » č is to ć i« ž e n e i p o ra stu o sje ća ja (to b o ž n je ) n a c io ­ n a ln e u g ro ž e n o sti. (G lo rifik a c ija n evinosti i razb ijan je izloga — povijesni d eja v u .) B liži p rim je r: u s p o re d o s p o ra sto m k o n zerv ativn e (n a c io n a ln e ) id eo lo g ije u F ra n cu s k o j je p rije n ek olik o g o d in a zab ilježen a z n a č a jn a p o ­ tra ž n ja z a p o v ra tk o m nev in o sti (Politikin tek st ta k o đ e r n avodi želju za » re tu š ira n je m n ev in o sti« m n o gih m lad ih B e o g ra đ a n k i); ženski je časop is M a rie C la ire ča k i d o n io (d a k a k o u z m n o g o z g ra ž a n ja ) cjen ik tih usluga. O d b a c im o li p o v ijesn e/teo rijsk e re fe r e n c e k a o p re n a te g n u te , n ašem h ip o te tičk o m istraživ an ju o sta je d a isp ita jo š jed n u m o g u ćn o st. A n k e ti­ ra n e ž e n e izrijek o m u p o zo rav aju d a zah tjev za (n jih o v o m ) nev in o šću d o ­ lazi n e s a m o o d obitelji n eg o i od njihovih p a r tn e r a . » M o m c i d an as m n o ­ go izvoljevaju i m o ra š d a b u d eš sp re m n a n a sv e.« ( Z . A ., 2 5 g o d in a ) » A k o te nek i fra je r su m n jiči ( ...) — ti m u lep o tu m e š p ap ir p o d n o s i m o ž e d a se ’slik a’.« K a d a se stv arn a n ev in o st n e p o k a ž e u o b ičajen im z n a ­ k o m , »ti m u le p o p o k a ž e š ćag u i p re đ e š ih z a c e o živ ot«. N ije li, d ak le, rije č i o o d m jerav an ju sn ag e u ra tu sp o lo v a ?! T ije lo žen e p e r c ip ir a se k a o n e š to što je p o tre b n o »o sv ojiti, p e n e trira ti, o k u p irati, p o sje d o v a ti — i to ek sk lu ziv n o «. W ilh elm R e ic h , p sih o an alitiča r: » U v o ­ đ e n jem če d n o sti, ž e n e p o d p ritisk o m sek su aln ih p ro h tjev a p o staju n e ­ če d n e , n a m je sto p riro d n o n ježn e osjetljivosti stu p a sek su aln a b ru ta ln o st m u š k a rc a i to m u o d g o v a ra ju će sh v aćan je u ž e n a d a j e spolni ak t n ešto što ih o b e š č a š ć u je .« Z a k lju čn e n a p o m e n e : O v a p o jav a m o g la bi biti ind icija sn ažn o g sk re ­ ta n ja (in v o lu cije ) d ru štv a p r e m a trad icio n alističk o m m o d elu . O tv o re n o tr e tira n je ž e n a k ao r o b e i njih ovo d o b ro h o tn o p ristajan je n a to o tv a ra p itan je što se d o g o d ilo sa sto g o d išn jo m trad icijo m b o rb e ž e n a z a v lastito o slo b o đ e n je n a n a še m p r o s to ru ? J e li bilo p re u ra n je n o sam o zad o v o ljstv o n o rm a tiv n im u re đ e n je m p o lo ž a ja i stu p n jem o slo b o đ en ja ž e n a u n a še m so cija liz m u ? D o k g in ek o lo šk a b rato v štin a m u d ro šu ti, trlja ru čice i p ro iz ­ vod i a te s te o n ev in o sti, p a c ije n tice sa tim a ček aju n a p re g le d e n u ž n e za živ ot. N o v in a rk a Politike n as n e s m e ta n o (p a rd o n , o b jek tiv n o ) zab av lja v ijestim a o novoj m od i. T k o ć e dignuti glas z a o b ra n u in te g rite ta , slo b o d e i d o sto ja n s tv a ž e n e ? O d b a cim o u logu ž rtv e -s u u če s n ik a . M o ž d a jo š nije p re k a sn o z a je d a n novi ak tiv izam i o sv ještav an je. �BIO LO GIJA K AO S U D B IN A 271 U POTRAZI ZA ZABORAVLJENIM SPOLOM T ko dobije službeni poziv za sudjelovanje na uglednoj m eđunarodnoj tribini »Socijalizam u svetu« (C a v ta t, 2 0 - 2 3 . 10. 1 9 8 8 ) naslovljen »D ragi druže«, v e ć je unaprijed diskretn o u p ozoren koji je dom inantni spol m a r­ ksističkih m islilaca. M alo b rojn o sudjelovanje žen a u dosadašnjim ju g o ­ slavenskim d eleg acijam a na cavtatskoj tribini nije, čini se, uznem iravalo d om aće m ark siste. U red sk a p o litičk o -id eo lo šk a iskaznica, a ne spol, bile su presu dne za sudjelovanje. P o tradiciji, žene su za okruglim stolom u C avtatu, kao i u većini lijevo o rijen tiran ih partija, kako je prim ijetila d e­ legatkinja T alijansk e K P L u cian a C astellina, p rihvaćan e sam o ako g ovo­ re jezikom m u šk araca, ako su dio m uške kulture. »P o zn ajete li m uškarce m arksiste koji poznaju golem u fem inističku kulturnu p roduk ciju?«, upi­ tala je 1987. u C avtatu . Z ahvaljujući tek kritikam a koje su jugoslavenskim o rganizatorim a upućivali do sad ašnji sudionici, i sam i senzibilizirani aktivnošću ženskih pokreta u vlastitim sred in am a (lijevim p artijam a, fakultetim a, instituti­ m a), ove je god ine i u slu žbenom p ro gram u došla do izražaja činjenica da i avan g ard a im a spol. Z a razliku od prošlogodišnje rasp rav e o m ogućnosti utem eljenja m arkstičkog fem in izm a, o d ržan e u g oto v o ilegalnim uvjetim a, upornošću i zalaganjem ženskog dijela o rg an izacion og a p a ra ta — N adežd e R adović, M arise C rev atin i D ub ravke P o p o v ić — ovogodišnji » R azg o v o r o kulturi žena i duhovnoj situaciji v re m e n a « okupio je šezd esetak zainteresiranih sudionika. Iak o je o d ržan u d o b a popodn evn og o d m o ra, taj je razgovor bio daleko od neo b av ezn o g ćask an ja uz čaj ili rub b azen a de luxe hotela »C ro atia«. »F em in izam , o d n o sn o n eofem in izam , kao jed an od novih socijalnih pokreta ne m ože se red u cirati sam o na socijalni po k ret v eć je i duhovno kretanje — p o k ret protiv volje za m o ć«, sm atra B laženk a D esp ot, prva dam a jugoslavensk og m ark sističk og fem inizm a. Njezin se uvodni referat pokazao kao od ličn o o d ab ran p oticaj diskusiji. R ad ik aln a kritika pojm a m oći i nasilja u su vrem enoj civilizaciji izazvala je , naim e, nelagodu, pa čak i negodovanje kod pojedinih ortodoksnijih »tvrdih m ark sista«. N e o ­ phodnom otrežn jenju od m ogućih utopističkih zastranjenja (iješenjem klasnog, riješit će se au tom atsk i i žensko pitan je) pridonijela je interven­ cija sociologinje Silve M ežn arić. O n a se zapitala: K ak o je m oguće da u socijalističkim zem ljam a, koje se dek larativno zaklinju na ravnopravnost žena, i dalje p o sto je svi problem i kao i u kapitalističkim ? D o b ar p ozna­ valac stvarnosti socijalističkog svijeta (p ro p u to v ao ih je sve osim A lbani­ je ), A u stra la c Đ ruce M cF a rla n e , potiskivanje slobodne diskusije o po lo ­ žaju žen a o zn ačio je kao »jednu od najvećih brukS u toku cijelog razvoja socijalizm a«. P o njegovu m išljenju, djelotvornu kritiku neravnopravnosti �272 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I sp o lo v a — » n a š e d ru g a rice « m o ra ju p o če ti p ro p itiv an jem o sobnih isku­ sta v a. J e r , tek n ak o n sp o zn aje stru k tu re m o ći u o bitelji, z n a če n ja ženske sek su aln o sti i re p re sije , te njih ove p o v ezan o sti s a u to rita rn o m p riro d o m d ru štv a — bit ć e m o g u ć a d o sljed n a so cijalističk a an aliza to g a p ro b le m a . N a n as to ja n je en g lesk o g p ro fe s o ra R a lp h a M ilib an d a, koje bi sigurno g o d ilo i u šim a m n o gih naših slu žbenih r e fe re n tic a za žen sk o p itan je, d a se p riziv an jem a p so lu tn o g p rv en stv a klasn e an alize že n e p o d ijele p re m a »stu p n ju tla č e n ja « (b u ržu jk e sp ram ra d n ic a ), re a g ira la je žu stro L u cia n a C a ste llin a . S a m o o d re đ e n je ž e n a k a o » tla če n ih « p o d razu m ije v a d a se m o ra ju o slo b o d iti k ak o bi p o sta le iste k a o i tlačitelji. »M i n e ž elim o je d ­ n a k o s t, n e g o razlik u «, n ag lasila je . J e r , p o tv rđ ivan je p ra v a n a razliku, o t­ k riće istinske b isek su aln osti ljudskog iskustva n a s p ra m ap stra k tn o g g ra ­ đ a n in a , k o je g a j e o d b u rž o a sk e trad icije p o tp u n o p re u z e o socijalistički p o k r e t — v elik o je d o stig n u će žen sk o g p o k re ta u p o sljed n jem d esetljeću , s m a tr a C aste llin a . T a j ca v ta tsk i ra z g o v o r nije iscrp ljen u n e c e n z u rira n o m iznošen ju k o n ­ tro v e rz i u m ark sističk im p ro m išljan jim a žen sk o g p itan ja. Ž e n sk i po k reti i in icijativ e p rizn ati su k a o re le v a n tn e stra te g ije e m a n cip a to rsk e b o rb e. D o k se R . M ilib an d z alo žio za sa m o sta ln o st žen sk o g p o k re ta u sklopu ra d n ič k o g , njih ovu je d o sad ašn ju i b u d u ću su k o b ljen o st C aste llin a o cije ­ n ila » k o risn o m i p lo d n o m « . U to m je sm jeru b ila o so b ito ind ikativn a i diskusija Š o n je L o k a r , izvršnog s e k re ta r a C K S K Slovenije: Slažem se da današnje političke organizacije jesu u teškoćam a, je r ne mogu neposredno da zagrabe svakodnevno življenje, ni svijet rada, ni svijet ljubavi, ni svijet rađ anja, ni svijet prirode. (...) Zbog toga nastaju pokreti koji poku­ šavaju ta pitanja rješavati na nov način i tim e razgrađuju klasične političke p artije te postavljaju alternativnu političku strategiju, koja više n ije borba za m oć, nego je n ešto drugo. D a k a k o , p o tr e b a z a o sm išljav an jem altern ativ n ih političkih stra te g ija z a d a ta k je koji nad ilazi sp ol, p a i sp o ln e p o d jele. N o , en tu zijazam i in­ t e r e s su d io n ica i su d io n ik a, k a o i p itan ja o tv o re n a u to m ra z g o v o ru , o p ra v d a v a ju z a h tjev z a njeg o vim u v rštav an jem i u sljed eći p ro g ra m ca v ta tsk e trib in e 1 9 8 9 . I to , n a d a jm o se , u d o b a p rim jeren ije i du že o d p o ­ slijep o d n ev n e sieste. �13 V Ženska povijest PRIČE O ŽIVOTU D eset žen a koje p ro v o d e p erio d izolacija nakon p o ro d a u jed n om lenjingradskom rodilištu, odlučuju prekratiti vrijem e pripovijedajući svake večeri p riče iz života, p o u zo ru n a B o cca ccio v D e ca m ero n . U suvrem enoj verziji Ju lije V o zn esen sk aje (Ju lia V oznesensk aya, T h e W o m en ’s D e c a ­ m ero n, M eth u en , L o n d o n , 1 9 8 6 ) svakog dan a žen e od ab eru po jed n u te ­ mu i prepu štaju joj se bez zadrški. Z ap o čin ju »P rv om ljubavi«, i nastav­ ljaju životnim situ acijam a po p u t »Z a v e d e n e i n ap u šten e«, »Seks u farsičnim situ acijam a«, uzim aju zatim na nišan »K u čk e«, »N evjeru i ljubo­ m oru«, »Silovatelja i njegove žrtv e«, »N o v ac i slične stvari«, »O svetu«, a sean se završavaju o ptim ističnim te m am a »P lem en ita djela« i »S rećk a«. Knjige pisane u em igraciji v e o m a če sto s negativnim predznakom i gorčinom opisuju p retjeran o sti društva iz kojih su njihovi autori nasilno istrgnuti. T ak v a je reak cija, u o stalo m , ljudski sasvim razum ljiva. Ali V oznesenskaja, koja je 1 9 80. bila p rim o ran a da em igrira, potpu no je izbjegla toj zam ci. N jezina knjiga sab rala je p red stavn ice svih socioprofesionalnih slojeva ruskog društva: radnicu, znanstvenicu, um jetnicu, službenicu, stjuardesu, skitnicu (» g ra đ a n k a bez stalnog m jesta b o ravk a«), disidenticu, funkcionarku Izvršnog k o m iteta grad skog sovjeta (»b u d ža«, kako joj tepa au to rica )... Pripovijedanjem se gradi kom pleksnost i vjerodostojnost likova, njihova u n utrašnja m otivacija, a postu pno se sve više ublažavaju granice socijalne d istan cije, duhovnih i idejnih opredjeljenja. P red očim a Čitalaca o digrava se zbližavanje žen a po m oću prepoznatljivosti zajednič­ kih ženskih iskustava. U studiji posvećen oj pričan jim a o životu ( U sm eno pjesništvo u obzorju književnosti, M H , Z a g re b 1 9 8 4 .) književna teo retičark a M aja B o šk o v ićStulli ističe da se njihova po p u larn ost tem elji na današnjem op ćem du­ �274 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I h o v n o m stav u u k o jem u p rev lad av a o rije n ta cija k a čin jen ičn o sti. G o v o ­ re ći o o d n o su d o k u m e n ta rn o g i fik cio n aln o g , a u to ric a sm a tra d a u sva­ k o m p ričan ju im a izm išljanja, i d a se p rip o v jed ačk a fikcija ko rijeni v e ć u sa m o m čin u p riča n ja k ad o n o obliku je rad n ju . P itan je o o d n o su zbilje i izm išljan ja u knjizi Ž e n s k i D e k a m e r o n , g ra đ a k oje je sv ak o d n evica sov­ je ts k e ž e n e u dru g o j po lo vici se d am d esetih g o d in a, zan im a m e p rv e n ­ stv en o u o n o j m jeri u kojoj je taj književni p re d lo ž a k d o k u m e n t o povi­ je sti ž e n a . Ia k o u v ećin i su v rem en ih d ru štav a p o zitivno zak o n o d av stv o iz je d n a ča v a ša n se o b aju sp o lo v a v e ć n a sta rtu u trk e za u sp o n o m n a lje­ stvici d ru š tv e n e m o ći, m a lo je ž e n a k o je uspijevaju (ili p rista ju ) n a o tu ­ đu jući p u t k a v rh u . P o v ijesn a zn a n o s t k o ja (p o se b ice u n a s ) svoj p ogled jo š u p rav lja p rv e n stv e n o p re m a tim sfe ra m a , gubi sto g a iz v id a iskustva tzv. o b ičn ih ljudi, o so b ito ž e n a . S p ecifičn o ž e n sk a isk ustva — p o p u t m a j­ č in stv a , k u ćn o g r a d a , u č e n ja sp oln ih u lo g a, sek su aln o sti, p o lo ž a ja u b r a ­ ku i o b itelji, o d n o s a s d ru g im ž e n a m a , i jo š m n o g a d ru g a — p red v iđ en a su i o tp is a n a k a o izv an p o v ijesn a, k ao v je čn o v ra ć a n je isto g a ... N o , p ro b ­ le m » b e s p o ln o sti« povijesti nije sa m o p ro b le m nevidljivosti ž e n e — i m u š k a ra c k a o k o n k re tn o , ču ln o b iće o sta je z a ta je n u fascin aciji igrom s tru k tu ra m o ć i. S a m o isk ustvim a p o je d in a ca (k a o k o n k retn ih m u šk a ra ca i ž e n a , n e k a o a to m a » m a s e « tzv. »v elik a p o v ijest« n e ć e o sta ti sa m o suh k o stu r. A u p ra v o p riča n ja o živ otu k ao e le m e n ta rn i književni i u sm eno k n jiževn i ob lici d aju sliku p ovijesti i tzv. u sm en u po v ijest čin e »p o v i­ je š ć u iz u s ta n a r o d a « , sm a tr a d r. B o šk o v ić-S tu lli. K n jiževn a d jela koja se , p o p u t Ž e n s k o g D e k a m e r o n a , n ad ah n ju ju p riča n jim a o životu , čitatelju (i p o v je sn ič a ru ) p ru žaju o b av ijesti o to m e k o je su o sje ća je i ljudske r e ­ a k cije njih ovi a u to ri sm a tra li m o g u ćim i v jero jatn im u d an o m razdoblju. In ž e n je rk a N a ta š a i r a d n ic a O lg a o tk rit ć e d etalje o životu u p o g o n u , o p u k o tin a m a u tv o rn ičk im o g r a d a m a , k ro z k o je ž e n e b ježe sa sa sta n a k a k a k o bi s ta le u re p o v e z a h ran u . S k itn ica Z in a i d isid en tica G a lin a crta ju m ra č n e slike iz ž iv o ta » z e k - a « (z a tv o re n ik a u » ra d n im lo g o rim a « ), b ez m u šk o g p a to s a n a p rim je r S o lžen jicin a. Š to v iše, d o k to r b io lo gije L a risa , z a k lju čit ć e iz svog in tim n o g p rijateljstv a s p o zn atim d isid en to m : » O n bi z a ista d a o živ ot z a čo v je ča n s tv o , ali ni p rsto m n e bi m ak n u o z a svog su ­ s je d a « . D o z n a t ć e m o o (n e )p rilik a m a sek sualnih u žitak a u p re k rca n im su sta n a rsk im sta n o v im a , o p o šasti alk o h o lizm a (p re d lo ž e n a je n o v a p a ­ r o la : » K o m u n iz a m je v last so v jeta plus alk o h o lizacija z e m lje « .), o k a te ­ g o rija m a p ro stitu tk i u zem lji u kojoj p ro stitu cija p re m a slu žbenim izv­ je šta jim a n e p o sto ji. » B u đ o v a n k a « V a le n tin a , k o ja u prvim p rič a m a n e o d u s ta je o d štu ro sti k lišea b iro k ratsk o g jezik a, iz d a n a u d an p o sta je »Ijudskiji« lik i izv ještav a o ig ra m a u h o d n icim a m o ći. P riča n je m se o t ­ �ŽE N S KA POVIJEST 275 kriva i svakidašnji »k n ow -h ow « ženskih života — kako zadržati nevjerna m uža ili neo d lu čn a ljubavnika privesti m atičaru ... Ž en sk i D ek a m ero n nije knjiga s tezo m , iako potkrepljuje fem inističke kritike p atrijarh aln e civilizacije: govori o učestalosti (sek sualnog) nasilja, o ekonom skoj eksploataciji žen e, političkoj represiji g rađ an a. Svoj fem i­ nizam au to rica u p red a u finu nit pripovijedanja o svakodnevici. V lastita uvjerenja n ajčešće iznosi p u tem disidentice G aline. V oznesensk aja je kao već p riznata pjesnikinja, uz T atjan u M am on ovu i druge žene, osnovala 1979. časop is (sam izd at) A lm a n a h : Ž en a i R usija, a fem inistički joj je an ­ gažm an d onio podsm ijeh (i o sp o rav an ja) prijatelja, književnika-disidenata lenjingradskog k ružoka »D ru g a kultura« i prijetnju K G B -a . Priklo­ nila se prav oslavn o-fem in ističk o j grupi »M arija« — jedn oj od nekoliko sovjetskih neofem inističkih frak cija (»K ršćan stv o je tak o đ er p o stalo disi­ dentski p o k ret ovih d a n a « , izjavit će na ču đenje ostalih žen a autoričin alter eg o G lin a). O no što je ovu au to ricu najviše udaljilo od su vrem ene sovjetske disi­ dentske tradicije je st o tv o re n o i iskreno suočavan je sa seksualnim isku­ stvima žen a. A li usprkos n esp u tan o m govoru o seksu, junakinje nisu ni nagovijestile p ro b lem e p o p u t postizan ja o rg azm a ili seksualne nesigur­ nosti, n ezaobilazn e u zapad noj fem inističkoj literaturi. I kad a o braku govore s cin izm om i kad g a idealiziraju, junakinje Ž en sk o g D eka m ero na ne osporavaju ideal m o n o g am n o g b raka. O dstu panje od h etero sek su al­ nih norm i tak o đ er nije p rik azan o laskavo. N o dok u tradicijsk om ženskom pripovijedanju o životu prevladavaju likovi nevinih žrtav a, Ž en sk i D ek a m ero n svjedoči o kvalitativnom p o m a­ ku u prvoj zem lji socijalizm a. U p o rtretiran ju o d n o sa spolova ravn op rav­ no se p rep liće bru taln ost i ek sp lo atacija, i nježnost i velikodušnost. B ez imalo ideologijske p o m p e, »p u n ašn a sek retarica friška« zaključuje D ek a ­ m eron jed n ostavn om istinom : ni život ni ljudi nisu sam o dobri ili zli, a sreću je m o g u će n aći i u najtežim životnim okolnostim a. U jed n om su se složile sve p rip o v jed ačice: Ž eljele bism o d a život ovdje p o stan e n ešto civiliziraniji. VJEŠTICE JOŠ GORE N a raskrižju p ro sto ra povijesnog m itskog svijeta, m ašte i prim ordijalnog strah a, zap aljen a je u prvoj polovici lipnja 1987. k u ća -lo m a ča nabijeđene v ještice A n tal G rubics u nek om m ađarskom selu južno od Segedina. J o š tinjajuće zg rarište n a rubu X X . sto ljeća m o ra oboriti naše m o ­ �276 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I g u će p ro sv ije će n e d vojbe o p o sto jan ju v ještica i u m e n ta ln o m o b z o ru su­ v re m e n o g čo v jek a. N o v in sk a v ijest o to m d o g ađ aju te k je po sljed nji u m n o g o sto lje tn o m nizu izv ještaja koji sv jed o če o čin jen ici d a im a vještih žena, koje, koristeći se m rakom , mogu svijet izvesti iz prirodnog reda. (O vidije, 43. p.n.e. -1 8 . n.e.) Ju lio C a rlo B a r o j a u knjizi Vještice i n jihov svet (B e o g r a d , 1 9 7 9 ) re z i­ m ira v je ro v a n ja n ek o lik o v jek o va k lasičn e sta rin e o m o ći strix, strije (o tu ­ d a n a š a » š tr ig a « ) k o ja n e p o m u ć e n a traju poslije p ro p asti R im sk o g C a r ­ stv a, cijeli sred n ji vijek. R ije čju , »izv jesn e ž e n e « su im ale m o ć d a p r e t­ v o r e u živ otin je seb e ili d ru g e ljud e, m o g le su letjeti n o ću i zavlačiti se u n ajsk ro v itija m je sta , bile su m a jsto ric e z a sp rav ljan je v rad žb in a, kojim a su m o g le u čin iti d a se n e k o g a zavoli ili o m rz n e , izazvati v re m e n sk e n e ­ p o g o d e i d o zv ati b o le štin e ljud im a i živ o tin jam a, ili ih liječiti. Z a p o m o ć u sp ro v o đ e n ju svojih strašn ih šala, te su ž e n e n a m o ćn im sa b o rim a p o ­ e tsk im fo r m u la m a priziv ale H ek u b u i D ijan u , svoje b o ž ice za štitn ice ... P išu ći o v je š tic a m a iz h rvatskih i srpskih n a ro d n ih p rip o v ijed ak a i vje­ ro v a n ja , V u k S tef. K a r a d ž ić p o d a s tire sličan p o p is i n a d o m e ć e jo š d a ta k ­ v a ž e n a (m a h o m su to u n as s ta r ic e ) im a u sebi nekakav đavolski duh (...) pa leti po kućam a i je d e ljude, a osobito malu djecu. N a r o č ita p o sla s tic a b ila im je ljudsko s rce , krv i » đ ig e rica « , i to p rv e n ­ stv e n o v la stite ro d b in e i p rija te lja , k ak o ističe N jeg o š u G o rsk o m vijencu. U n ašim su se k ra je v im a v ještice g o le sa s ta ja le n o ću n a guvnu, p ru žaju ći ta k o m ašti za stra šu ju ću izvrn utu sliku »p riro d n o g r e d a « . N a im e , n a istom se m jestu tra d icio n a ln o sa s ta ja la (m u šk a ) elita m o ći z a jed n ice , ovd je se v ije ća lo i d o n o sile su se p re su d n e od lu k e. A v je štice tu n o ću , p r e m a etn o g rafsk im zap isim a iz Srbije, jed u iz zlatnih tan jura i piju iz vrčeva dragocijenim kam enjem narešenih. D o k su u n as v je štice izaziv ale u stan o vljen i p o re d a k tim e što uživaju u obilju d o k n a ro d istrajav a n a ru b u g ladi, iz m ag le k asn e je se n i sred n jeg v ijek a v je štica p rijeti n e zasitn o šću svojih sek sualnih a p e tita . B u d n i d o m i­ n ik an ci J a k o b S p re n g e r i H e in rich K r a m e r In stito ris, pišući djelo M a lleu s M a lefica ru m {M a lj k oji ubija vještice, 1 4 8 6 ) p rim jeću ju : Sve čarobnjaštvo proizlazi iz tjelesn e požude koja je nezajažljiva u žena... zbog čijeg su zadovoljenja sprem ne općiti čak s đavlom. �ŽE N S KA POVIJEST 277 M alleus... takvim ishodišnim stavom stavlja p ečat na stoljeća kršćanske mizoginije. Č arobn jaštvo poznaju sva ljudska društva. N o progoni vještica srazm je m o su nova historijska p raksa. Istraživači procjenjuju da je sam o kao posljedica p ro ce sa Svete Inkvizicije na lo m ačam a kontin entalne E v rop e od p o četk a X I V . do polovin e X V I I . sto ljeća izdim ilo 5 0 0 tisuća vještica i vještaca, m eđu njim a 85 p o sto žen a. Prvi p ro ces u H rvatskoj, održan u Zagreb u 1362. (bilježi V lad im ir B ay er u Ugovoru s đav lo m , Z ag reb , 1953) tereti »nek u D rag icu «, optužen u da je »m eđusob no ogad ila« b ra­ čne drugove. O stale p resu d e koje B a y e r navodi u toj opsežnoj studiji u o p će ne p re ­ ciziraju zbog kakvih su čaro lija o p tu žen ice izvedene p red sud. Priznanja najfantastičnijih zlo čin a, m eđu kojim a se ističe »p u ten o o bćen je s v ra­ gom « koji bi se če s to pojavljivao i u liku njihovih m uževa (n o lako su ga prepoznale » jer m u je bio h lad an «), iznuđivale su vrlo elaboriran im m e­ todam a to rtu re (sm rskali su im p alce, lomili kosti nogu tzv. »španjolskom čizm om «, razvlačili ih n a koloturi, itd .). D ok se s v ješticam a u H rvatskoj vlast o b raču n av a zn an stv en o i prav n o solidno utem eljenim m etod am a, koje su, p re m a B ay ero v u shvaćanju, zasn ovane na uvozu našem narodu stranih predodžbi p reu zetih iz in tern acio n aln og složenog pojm a ča ro b ­ njaštva, u ostalim se našim krajevim a p ostu pa n a au tohtoni način. Vuk izvješćuje o slučaju P au n e Stan ojević iz sela Ž a b a ra , koju su »po zapovijesti K a ra -Đ o rđ ije v o j kao vešticu privezali uz ražanj p a pekli m e­ đu dvije v a tre « (što nije bio usam ljen slu čaj), te o m aćehi P e tra Jok sića iz T o p o le koju su »ubili iz pištolja i isjekli n oževim a«. N ešto civiliziranija m etod a bilo je kam en o v an je, a vrijedilo je i pokušati da se »kam džijam a izgoni veštičiji bes«. N e ro d ica koja je 1685. pogodila zagreb ačku okolicu bila je povod »sp o n tan o m « spaljivanju (b ez up letanja crkvenog ili svjet­ skog su da) »silesijah v ještica«, kako je zabilježio slovenski historičar V alvasor. V ješticam a su u većini slu čajeva p roglašavan e žene. Pouzdani znaci njihova prep o zn av an ja bili su »sijeda kosa i krst ispod n o sa« (N jeg oš), razrokost, b rk ato st, pu nokrvn ost, »zle o či«... M ogle su biti i uznem irujući lijepe i m lade. N o , zašto baš ž e n e ? D v ozn ačnost koju slika žene sadrži u ku lturam a ju d e o -k ršća n sk o g ishodišta — izm eđu tave i pakla, kuhinje i kozm osa, zaštitn ice i ž d eračice vlastite djece — učiniše je pogodnim objektom za projekcije strah a, »n eobu zdane želje« (B a ro ja ), uzročnika svih zala Što p o gađaju po jed in ce i zajednicu. Strah od žene prerasta u historiju progona vještica u vrijeme raspada­ nja srednjovjekovnog društva i slike svijeta, drastičnih promjena u eko­ �278 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I n o m sk o j, d em o g rafsk o j i obiteljskoj stru k tu ri (n a p rim je r, u X I V . sto ljeću g o le m p o r a s t b ro ja n eu d atih ž e n a ). B u d u ći d a se crk v a o sje ća u g ro ž e n o m h e re tičk im s e k ta m a i seljačk im p o b u n a m a , želi n a taj n ačin o d rž a ti k o n ­ tro lu n a d stan o v n ištv o m i o tk lo n iti o d g o v o rn o st z a tešk e e k o n o m sk e i d ru š tv e n e p rilik e — sa seb e i p lem stv a — sm atraju an tro p o lo g M arvin H a r ris i p o v je sn iča rk a B a r b a r a T u c h m a n {D a lek o z rca lo , Z a g re b , 1 9 8 4 ). O sim tih so cio -e k o n o m s k ih o b jašn jen ja d an as je ak tu aln a i fem in istič­ k a in te rp re ta c ija p ro g o n a v ještica. Ističu ći njihovu g en o cid n u dim enziju, zak lju ču je d a je p o srijed i la te n ta n stra h o d su bverzivnog p o te n cija la m o ć ­ n e , n ezav isn e i sa m o d o v o ljn e ž en e. U d o b a s tv a ra n ja p ro fesija u m o d e m o m sm islu tre b a lo je potisn uti v ra č a ru — tra d icio n a ln u ljek aricu i b ab icu , čije je p ro fe sio n a ln o zn an je g e n e r a c ija m a p r e n o š e n o žen sk o m lo zo m — u k o rist fo rm a ln o o b ra z o v a ­ nih liječn ik a koji ć e razvlastiti ž e n e o d k o n tro le n ad v lastitim tijelo m i se k su a ln o šć u . A k o u z m e m o u o b zir d a v ještica k a o p a ra d ig m a p o tla če n o s ti uskrsava k a o su v re m e n i fem in ističk i sim bol o tp o ra v lad aju ćim sistem im a d o m in a ­ cije u p ro šlo sti i sad ašn jo sti, o n d a tu žan i p o u č a n re ce n tn i p rim je r A n ta l G ru b ics sv jed o či o n eizm jern o j u d aljen o sti k o ja žen u dijeli o d njezin a p o tp u n o g o slo b o đ e n ja . RAJ ŽENA: PRECIOZE Što je žena? Razumni majmun. Što je brak? Konačište živih mučenika. Što je Pariz? Raj žena, čistilište muškaraca, pakao konja. ( 1668) B ilo bi, d a k a k o , p r e tje r a n o u vjeriti ž e n e d a su o k o rje le p o p ra v k a šice k o d s tr o g e u č ite ljic e H isto rije . R a z u z d a n o p o n av ljan je svakovrsnih b u ­ d a la š tin a , sv e d o e sk a p a d a k rv o lo čn e ag resivn osti, stalan je u re s p o v ije­ sn o g h o d a cijelo g p le m e n a h o m o sa p ien sa . N o , p o v ijest ž e n a , p recizn ije, p o v ijest id e ja i b o rb i z a o slo b o đ e n je ž e n a , ob ilježav aju c ir k u la m o st i z a ­ b o ra v . R ije čju — h isto rija (ž e n a ) se p o n av lja, a n jezin e p o u k e slu žb en a p o ­ v ijesn a z n a n o s t p re ciz n o o d stran ju je iz m ira z a b u d u ćih g e n e ra cija . M o ­ d e r n a p o v ijest sv jed o či o to m e d a j e svako p o k o ljen je m o ra lo izn o v a sab irati zan ijek an u b aštin u : o sp o ra v a n je p a trija rh a ln e civilizacije uvijek se o tk riv a izn o v a. �ŽE N S KA POVIJEST 279 N adasve p o u čan p rim jer z a p o tkrepu te pesim ističke konstatacije epi­ zoda je s p recio zam a i njihovim svijetom . N ešto istine o njim a m ora biti poznato tek ek sp ertim a za francusku povijest X V I I . stoljeća. D o danas njihova slika d o p ire u odbljescim a iskrivljenog o gled ala M oličreovih Sm iješnih p recio za ( 1 6 5 9 ) ili U čenih žena (1 6 7 2 ) ponavljajući stereotip »m nogo g od ina — m alo zd rav og razu m a«, kako su ih častili njihovi protivnici-suvrem enici. M anje je p o zn ato d a je p ro tu refo rm acijsk a represija u vezi s obrazov a­ njem osnažila po im an je žen a kao intelektu alno inferiornih bića čiju p ro ­ blem atičnu prirod u šk olovanje jo š više kvari. Č ak i za m lade plem kinje koje su se m og le školovati u sam o stan im a i kod kućnih učitelja o no se svodi n a brušenje m an ira i u m jetn o st d o p ad an ja. Ipak, i u X V I I . stoljeću neke su žen e zahvaljujući sam o ob razo v an ju , če sto skrovitom i m ukotrp­ nom , stek le slavu posvetivši se intelektu alnom životu. Stjecište su takvog antikonform izm a francuski saloni (les salons) čija su duša i p ok retačk e snage n ep rizn ate p recio ze. C h aterin e d e V iv o n n e, m ark iza od R am b ou illeta, dala je prvi prim jer svojom g lasovitom P lav o m so b o m . Iako je p ripad ala visokoj aristokraciji, život n a dvoru bio joj je d o sad an i odbojan, te je 1610. svoju otm jenu kuću o tvo rila intelektu alnoj eliti. T a k o je rođ en salon kao dem o k ratiza­ cija dvora. R ed o v ito je okup ljala žen e i m u šk arce, podjed nako aristo k ra­ te i g rađ an e, koji u atm o sferi prijateljske jedn akosti raspravljaju o ra ­ zličitim te m am a. K o n v erzira se o braku , ljubavi, o dnosim a s djecom , p ro ­ dubljuje an aliza o sjećaja, k om entiraju um jetničk a djela suvrem enika. K roz užitak razg o v o ra, b iran e fraze čestih epistola i književna djela z a ­ četa u krilu salo n a grad i se ideal »čestita čo vjeka« ( l ’h on n ete h o m m e ) kao p ro tu teža preživjeloj pom poznoj slici »h ero ja«. N a slobodnom te ri­ toriju salo n a žen e odbacuju ideal p okornosti: stječu novu sam osvijest i nastoje izm ijeniti o b ičaje, čak i zak o n e koji ih sputavaju. N im alo ban al­ nim, n ad ahnu tim razgo v o rim a n astoje redefinirati od n o se m ušk arca i že­ ne, a njihovi spisi svjedoče o dubokoj sumnji u m ogućnost spoja ljubavi i braka. U p rav o u pristupu tim te m a m a uočavaju se dva suprotstavljena gle­ dišta. K rep o sn e p recio ze (p rćcieu ses p ru d es) odstranjuju m uškarce sa svo­ jih sastan ak a, iz društva i obitelji želeći izbrisati čak i znakove m uške prisutnosti u jeziku. D o k je d o tad aspiracija žen a d a sudjeluju u društve­ nom i ku lturnom životu bila o g ran ičen a na sam ostan ili nesigurnu p ro ­ fesiju kurtizan e, k rep o sn e su sm atrale d a je za sudjelovanje u spiritualnom životu dovoljno o d reći se o d n o sa s m uškarcim a. D jevičanstvo je bilo zalog au to n o m ije žen e. N asu p rot to m e, galantne p recio ze (prćcieuses ga- �280 K O N JI, ŽE NE , R A T O V I lantes — te šk o p rev od ljiva v išezn ačn o st: »ga lan te« za žen u m o ž e značiti i slo b o d n a i ra sp u šte n a ) o d a n e ljubavi tra ž e njezinu »d eb ru ta liz a ciju « i z a h tijev aju slo b o d u u b rak u . Z a u z im a ju se za p o k u sn o razd o b lje zajed ­ n ištv a n ak o n k o jeg se m o ž e o d lu čiti z a b rak ili p ro tiv n jeg a. N o , i u braku svaki p a r tn e r tre b a z a d rž a ti p o tp u n u n ezav isn ost s rc a i tijela i je d n a k o st u p ra v im a i d u žn o stim a. P red v iđ ale su i staln o izm jenjivanje » k o m a n ­ d n e « u lo g e k ak o se n e bi uspostavili stari oblici m u šk e d o m in acije. T ru d ­ n o ću su n aziv ale »lju b avn om v o d e n o m b o le šć u « alu d iraju ći n a to d a p ri­ silno m ajčin stv o z av ršav a p o ro b ljav an jem ž e n e . Ž e le stv o riti svoju ljubav­ nu etik u , p ro tiv e se tab u iziran ju žen sk e sek su aln o sti. N jihov je p ro g ra m i o tv o r e n o r e v o lu c io n a ra n k ad a g o v o re o » n o v o m d ru štv en o m p o re tk u « , a zah tjev i (iz je d n a č a v a n je p ra v a i d u žn o sti, d o b ro v o ljn o m a te rin stv o , ra z ­ v o d i si.) p o slu žit ć e k a o p la tfo rm a fem in istk in jam a u fran cu sk o j re v o lu ­ ciji. K n jižev n a d jela n ek ih o d salonskih d a m a p o p u t M ad e le in e d e S cu d e ry , M a d a m e d e S ev ig n e, N in o n d e L e n c lo s i M a d a m e d e la F a y e tte žive d o d a n a s n e p o m u ć e n o m slav o m . U n a t o č b ro jn im d o k a z im a in telek tu aln e n a d m o ći i sred išn je uloge p r e c io z a u živ otu sa lo n a , njihovi ideali i težn je nisu p ro d rli izvan kruga o d a b ra n ih . P le m stv o n a z alazu so lid ariziralo se s p o letn im g ra đ a n stv o m u u sp jelo m p o tisk iv an ju ž e n a iz in telek tu aln o g živ o ta, stro g o o graničivši n jih ov o o b ra z o v a n je n a v ještin e p o tre b n e z a v o đ en je d o m a ćin stv a . Iak o su in te le k tu a ln o n asljeđ e id eja p re c io z a p reu zeli m islioci p o p u t » k a rte zijan sk o g fe m in iste « P o u lla in a d e la B a r r e a , tek n a s lu će n a slo b o d a i o sv o je n e izra ž a jn e m o g u ćn o sti ž e n e u laze u p o v ijest id eja k a o » k a ć ip e r­ stv o « . P rev rtljiv i i n estašn i M o lie re koji ih je o slik ao k a o sta r e i dijab o ­ ličn e u sid jelice, u sp io se d o d v o riti svojim m e c e n a m a i jav n o m m nijenju (b ira ju ći »n ajslab iju « m e tu ), k o je d o d an ašn jeg d a n a u zn e m ira v a ta k o d rsk o i o tv o r e n o p o d riv a n je p atrijarh aln ih v re d n o ta . N a koji n ačin d a n a s m o ž e biti re le v a n ta n životn i i m isao n i e k sp eri­ m e n t p r e c io z a ? P o la riz a cija njihovih e m a n cip a to rsk ih strate g ija p re p o z ­ n a tljiv a je i u ru h u su v rem en ih fem in ističk ih ten d en cija. K re p o sn im p re c io z a m a n e o b ič n o n alik u je v a rija n ta lezbijskog se p a ra tiz m a , a p re o k u p a ­ cije g alan tn ih rev o lu c io n ira n je m p riv atn o g i d ru štv en o g živ ota r a z a z n a ­ je m o u ra sp o n u fem in ističk ih stru ja o d so cijalističk o g d o re fo rm ističk o g f e m in izm a. S ta r a n as u čiteljica, čin i se , m o ž e p o u čiti o p o sto ja n ju b o g a te tra d icije b u n to vn ih ž e n a i žilavoj luk avosti p atrija rh a ln o g p o re tk a . P o r u ­ k a je : n e p o su stati! �ŽE N S KA POVIJEST 281 GRIJEH KOJI JE NEMOGUĆE IMENOVATI: BENEDETTA CARLINI Ju d ith C . B row n , p ro feso rica povijesti na elitnom Sveučilištu Stanford, im ala je vraške sre će . Listaju ći inventar D ržavn og arhiva F ire n z e pažnju joj je privukao naslov dok u m en ta: Spisi u vezi s p ro ceso m protiv sestre B en ed ette Carlini iz Veliana, nadstojnice Teatinskih opatica u Pescii, koja se gradila mistikom, ali j e otkrivena kao žena na zlu gla su . Znatiželjna da otkrije što je arhivista iz našeg sto ljeća sablaznilo toliko da je p red m et zaveo tim riječim a, upustila se u čitan je stotinjak stran ica do k u m en ta nastalog od 1 6 19. do 1623. god ine. O tk riće nije sablaznilo prosvijećenu fe­ ministkinju — razveselilo je znan stvenicu! R ezu ltat je knjiga Bestidni či­ n i Život lezbijske opatice u ren esa n sn oj Italiji (Im m od est A cts. T h e L ife o f a L esb ia n N u n in R en a issa n ce Italy, O xford U niversity Press, 1 9 8 6 ) koja je doživjela p ap erb ack izdanje u najk raćem roku. U b rzo je uslijedilo ostvaren je o n o g a o čem u p o tajn o sanjari svaki h isto ričar dok je o m a m ­ ljen p rašin om arhivskih spisa. H ollyw ood je ponudio da otkupi prava za film! »N evidljivost« ž en a u povijesti — prvobitni problem historije žena — prevladan je u p etn aesto go d išn jem razvoju discipline sve sofisticiranijim načinim a postavljanja istraživačkih pitan ja i vještim pro n alažen jem arhiv­ skih m aterijala koji n ed vojben o dokazuju povijesnost ženske egzistencije. Judith B row n m o ra la se suočiti s novim izazovom : s pro b lem om »neizrecivosti« jed n o g sp ecifičnog p o d ru čja ženskog iskustva. E v ro p sk a povijest pokazu je koliko dugo se nije prihvaćala činjenica da žen a m ože privući ženu . U razdoblju od tisuću i p etsto godina m ože se naći jed v a tu ce posvuda razb acan ih referen cija na ljubav žena za žene. F alo c e n tričn o shvaćanje ljudske seksualnosti g otovo je sasvim o n e m o ­ gućilo d a se takva ljubav pojm i, a zanem arivan je u pravu, m edicini, te o ­ logiji, literatu ri i pučkim p red o d žb am a navodi na to da je posrijedi g o ­ tovo »aktivna sp rem n o st n a nevjerovanje«. T ek je u d oba p rotestantizm a ljubav izm eđu o p a tica p o stala književni topos, posluživši kao jed n a u ni­ zu optužbi protiv »p o k v aren o sti« crkve. U D anteovim Čistilištu i P a k lu, koji inventariziraju sve p o zn ate grijeh e, im a muških ali ne i ženskih »sod om i ta « . Ž e n i, koja je ionako u predindustrijskoj E v rop i sm atran a po prirodi zn atn o p ohotnijom od m u šk arca, hom oseksualnost bi teško pala » jer ljep o ta m u šk arca, p o prirod n o m zakonu, nadahnjuje ženu većom žudnjom n o što bi to ljepota žen e ikad bila k ad ra«, sm atra talijanski pisac X V I . st. A g n o lo F iren zu o la u djelu L ju ba v n e rasprave. Istom u kasnom X V I . st. Đ rantdm e, k o m en tato r seksualnih bizarnosti na francuskom dvoru, uk azuje n a to d a su istospolne v eze m eđu žen am a postale veom a �282 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I u o b ič a je n e i prvi u p o treb ljav a rije č lezbijka. (T a j je term in u ša o u širu u p o tre b u tek u X I X . st). P riru čn ik z a isp ovjedn ike iz X V . st, koji se p ri­ pisuje J e a n u G e rso n u , sp om in je sa m o »zlo čin tak o g ro zan i p ro tu p riro ­ d an (...) d a g a je n e m o g u će im en o v ati«. Z lo čin i koje je n e m o g u će im e ­ n o v ati, koji d o slo v n o n em aju im en a, i nisu m ogli ostaviti tra g a . »Š u tn ja ra đ a zab u n u , a za b u n a s tra h « , s m a tra J . B ro w n . I u p rav o z a to je o tk riće crk v e n e istra g e n ad B e n e d e tto m C arlin i ta k o v ažn o . O n o p ru ž a rijetku priliku d a se b aci p o g led izbliza n a za p a d n ja čk e stav o ve p re m a lezbijskoj sek su aln o sti. P r o c e s n e sre tn o j n ad sto jn ici sa m o sta n a M ajk e B o ž je o m o ­ g u ća v a i uvid u dru šven i k o zm o s u k o jem u su cvali takvi stavovi. P riču 0 B e n e d e tti C arlin i isp riča la je Ju d ith B ro w n sa željo m d a » n jezin e g ri­ je h e i n jezin živ ot u z m o g n e m o razu m jeti, ali im n e sm ijem o su diti«. Č im je ro đ e n a , g o d in e 1 5 9 0 . u ap en in sk o m m jestu V e lla n o , njezin se p o b o žn i o t a c z a v je to v a o d a ć e p o sta ti o p a tic a . S n av ršen ih d e v e t god in a d je v o jčica je p o sla n a u sa m o sta n u obližnjoj P escii. J o š je u ra n o m d jeti­ njstvu ste k la a u ru ju n ak in je iz b ajk e zahvaljuju ći ču d e sn o m zn am en ju k o ­ j e jo j se u k aziv alo . N o u sk o ro je u sa m o sta n u z n a m e n je iz rekvizitarija p u čk e k u ltu re zam ije n je n o k ršćan sk im sim b o lim a. Ju n ak in ja iz b ajk e k re ­ n u la je s to p a m a sv e tice . P o č e la je doživljavati vizije: prikazivali su joj se an đ eli, M a jk a B o ž ja , i n ap o sljetk u i sam Isus. Ia k o je isp rva su m n jala u p o rije k lo vizija (m o g le su biti p o d jed n ak o d jelo B o g a i Đ a v la ), doživljaj in ten ziv n e s r e ć e k aziv ao jo j je d a su isp rav n e. N a im e , d o k u n a še doba e m o c ije p e r c ip ir a m o k a o p o sljed icu iskustva, se d a m n a e sto sto lje će ih je s m a tr a lo isk u stv o m p o seb i: o n e su d av ale sm isao d o g ađ a jim a i p o tv r­ đ iv ale m o r a ln e istin e. B e n e d e ttin a k o m u n ik acija s b o žan sk o m sfe ro m k u lm in irala je p o ja v o m s tig m a ta — utisk ivan jem K risto v ih ra n a n a n je­ zin o tijelo . P o s ta la je č u v e n a m eđ u stan o v n icim a P e s cie , a 1 6 1 9 . o p a tice su je , u n a to č m lad o sti, iz a b ra le z a n ad sto jn icu . D o p u š te n o joj j e d a drži p ro p o v ijed i o sta lim s e s tra m a , što je in a če bilo za b ra n je n o jo š stro gim z a h tje v o m sv. P a v la d a »u crkvi ž e n a šu ti«. Č a š a ču d e sa p re lila se n ak on D u h o v a 1 6 1 9 . k a d a j e B e n e d e tta o bjavila d a jo j se u viziji u k a z a o K rist 1 n a re d io jo j d a p rired i njihovu svadb u u sam o stan sk o j crkvi. M ističk o je v je n ča n je o d rž a n o s m n o g o p o m p e , a z a o b re d a je Isus n a širo k o hvalio (iz B e n e d e ttin ih u s ta ) v rlin e i k rep o sti svoje » o d a b ra n ic e « , te zap rije tio g ra đ a n im a P e s c ie d a im je su d b in a u njezin im ru k am a. C rk v e n e vlasti io n ak o su sa su m n jom g led ale n a v izio n a re koji su r e ­ m etili u staljen u h ijerarh iju p o sre d o v a n ja d o B o g a (jedini legitim n i p o ­ sre d n ici bili su sv e će n ici). P o d b o d e n e e k stra v a g a n tn o m Isu so v o m h v a­ lo m u p u ćen o j n ad sto jn ici ( a z n a n o je d a j e želja z a p u b licite to m n e p rim ­ je r e n a istin sk o m m istik u ) u sk o ro su z a p o č e le istrag u . A li istra g a nije uni- �ŽE N S KA POVIJEST 283 Stila B en ed ettin u rep u taciju , te je i dalje o stala na funkciji nadstojnice. Što je p o tak lo drugu istragu 1 6 23. godine nije bilo m og u će utvrditi. M o ­ žda su to bili sukobi, intrige i bo rb a za m o ć u sam om sam ostanu , a m o ­ žda je i njezina po p u larn ost izvan sam o stan a bila prijetnja ustanovljenom p oretku u svijetu u kojem u su politička i religiozna sfera bile usko ispre­ pleten e. N o ta je istrag a nedvojbeno utvrdila da su stig m ata bila lažna (posljedica sam o ran jav an ja), d a su njezine vizije bile đavolsko djelo, te da je n eto leran tn o i a u to ritarn o rukovodila sam o stan o m . A li nitko od papinih istražitelja nije bio priprem ljen za o tk riće sestre B a rto lo m e e Crivelli, B e n e d e ttin e dugogodišnje d ružb enice i n jegovate­ ljice u v rijem e bolesti i iskušenja. N jezino je svjedočenje bilo tako uzn e­ m iru juće d a je pisaru d rh tala ru k a dok g a je bilježio, i njegov je inače ured an rukopis n a tren u tk e p o stajao nečitljiv. Đ arto lo m ea je o tk rila d a ju je u posljednje dvije godine B e n e d e tta naj­ m anje tri p u ta n a tjedan p rim orav ala na bludne radnje, tvrdeći da to ne čini o n a , v e ć njezin a n đ eo ču var. B e n e d e tta se nije n ičega sjećala. P reo stalih trid eset i p et g od ina, do sm rti 1661. god ine, B e n e d e tta je provela u sam ici, razvlašćen a, o sra m o će n a i usam ljena. N o na vijest o njezinoj sm rti n aro d P e scie n a g m u o je do sam ostanskih zidina, da d o ­ takne leš ili d a se d o m o g n e n ek e relikvije. M o žd a nikada i nisu povjero­ vali poku šajim a o sp o rav an ja njezinih ču desa. N a kraju je B e n e d e tta ipak pobijedila: m ala provincijalka izdigla se iz anonim nosti sam o stan sk o g života, ostavila svoj trag u svijetu m oćnih i uglednih, a ni g od ine uzništva ni sm rt nisu je sasvim ušutkali. TREĆI REICH, DRUGI SPOL A k o su žen e n a sebi svojstven n ačin, p rem d a ga vladajuća historiogra­ fija ne p rep o zn aje, djelovale kao sn aga u povijesti, m ože li se govoriti i o njihovoj o d govornosti za razdoblja m rak a u kojim a su g ažene sve »uni­ v erzaln e« ljudske vrijed nosti? D ak ak o, žen e su če s to bivale prvim žrtvam a p atrijarh aln o -rep resiv n a režim a. N o , povijest ž en a uspjela se vrlo brzo oduprijeti sentim entalnoj napasti uzdizanja žen e kao p atetičn e žrtve i »p rirod n e« ču varice života. M nogo važniju ulogu u razvoju te discipline, ali i u pružanju inspiracije su vrem enim fem inističkim p o k retim a im alo je stjecanje raznolikosti ulo­ ga koje su žen e im ale u pojedinim razdobljim a kao aktivne sudionice. Povijest ž en a otkrivala je h ero in e i uzore. �284 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I B ilo je sa m o p itan je v re m e n a k ad a ć e se istraživ an ja m o ra ti su očiti sa svojim n eg ativ n im ju n ak in jam a — o n im a k oje su šu tk e trp je le zlo, (z lu )ra d o sudjelujući u (v la stito m ) p o rob ljavan ju ili g a čin ile s novim r e z e r ­ v a m a o k ru tn o sti. N ajn o v ija o p se ž n a stu d ija a m e rič k e p o v jesn ičark e C lau d ije K o o n z M a jk e u ota d žbin i: Ž en a , obitelj i nacistička politika (M o thers in F a th er­ la n d : W o m en , the F a m ily a n d N a zi P olitics, 1 9 8 7 ) o k r e ć e n a g la v ce k o n ­ v e n cio n a ln o p ita n je : što su im činili n a c isti? O n a se su o č a v a sa su u česn ištv o m ž e n a u zlo čin im a d ru štva koje se te m eljilo n a glorifik aciji m u šk osti, ispisujući b o ln e i sra m o tn e stra n ice ž e n s k e p o v ijesti. L a jtm o tiv istraživ an ja C . K o o n z je u lo g a koju je » z a se b ­ n a žen s k a s f e r a « , k a o n acističk i o d g o v o r n a žen sk o p itan je, im a la u o m o ­ g u ćav an ju u ž a s a T r e ć e g R e ic h a . V e ć u u v odu ističe: K ao fan atičn e nacistkin je ili tek nevoljke sljed benice, žene su odlučno okre­ nule glave od napada na socijaliste, Židove, vjerske disidente, hendikepirane i ’d egradirane’. B u ljile su u vlastite kolijevke, djecu i ’arijsk e’ porodice. M ajke i supruge su pod vodstvom G ertrud Sch o ltz-K lin k dale vitalan doprinos na­ cističkoj m oći čuvajući iluziju ljubavi u okolini ispunjenoj m ržnjom , na isti način na koji su m uškarci održavali privid reda u sveopćem rasulu suprotstavljen ih birokratskih p rio riteta i zapovijedi. B u d u ći d a j e d jelo v an je n acistk in ja njihovim p artijsk im d ru g o v im a bilo o d z a n e m a riv e v ažn o sti, uživ ale su isp rva zn atn u au to n o m iju . N jih o v e v o đ e n a d a le su se p a rtn e rstv u s m u šk a rc im a u k o jem bi svatko ig ra o svoju u lo g u u izgrad nji sav ršen o g d ru štva. T e k u kasnijoj fazi p o ­ sta le su sve p o tčin je n ije rep ro d u k tiv n im i p ro izvo d n im p o tre b a m a re ž i­ m a , a n a izdisaju »T isu ćlje tn o g R e ic h a « zah tjev im a to ta ln o g ra ta . C. K o o n z o p isu je i žesto k u b o rb u za p rev last m eđ u lid e rim a žen sk e o rg a n iz a c ije . P o b je d n ica G e rtru d S h o ltz -K lin k , o staju ći i p o la sto lje ća n a k o n h o lo k a u s ta , b ez o sje ća ja stid a i k ajan ja, d ala je intervju a u to rici že le ći o p ra v d a ti zlo d jela re ž im a k o jem u je v jern o služila. U d o v ic a n a c ističk o g m u če n ik a , m ajk a če tv o ro d je c e , m lad o lik a, p lav o ­ k o sa, atletsk i razv ijen a, o b d a r e n a zn atn im b iro k ratsk im ta le n to m , bila je z a u z v ra t z a m o ć n ad ž e n a m a što su jo j bile p o tčin je n e sp re m n a n a p o t­ pu n u p o slu šn o st p artiji. Z a razliku od nezav isn osti n acistk in ja u d v a d e ­ se tim g o d in a m a , n jezin a o rg a n iz a c ija F ra u en w erk p ro p a g ira la j e prisilnu ste rilizaciju » ra s n o n ep o željn ih « i p rijelaz n a ra tn u ek o n o m iju k o ja je r a z a ra ju ći ob itelj ra z o tk rila svu d v o ličn o st n acističk o g stav a p re m a to j, d o ta d a slavljenoj institu ciji. N acistk in je su o b iln o k o ristile m izoginiju r e ­ ž im a p o v la če ći se u »žen sk u sfe ru « b ez o d g o v o rn o sti, d o m k a o u to čište u o k ru žju u b ilačk o g rasizm a. N o , o bitelj se p o k a z a la v išestru k o p re su d ­ �ŽE N S KA POVIJEST 285 nom : kao m jesto solidarnosti u svijetu kon cen tracio n ih logora, i to ne sam o za njihove žrtve n ego i za m učitelje — jedin o je »ženska ruka« m ogla očuvati »rav n o težu « m asovnih ubojica. A n alizirajući sp ecifične uzro k e p rihvaćan ja nacističke ideologije m eđu žen am a sredn je klase, C . K o o n z ističe osjećaj strah a koji je potaknula borba za em ancip aciju u W eim arsk o j republici. »E m an cip a cija žena«, p rem a riječim a jed n e su vrem en ice, »p rijetila je da em an cip ira i naše si­ nove i k ćeri, p a čak i m uževe od naše k o n tro le«. Shvaćajući sebe kao ugroženu vrstu u m o d e m o m svijetu koji sve m anje cijeni ulogu m ajk e ču varice ku ćnog ognjišta, priklonile su se m ilitantnom i m ilitarističkom p atrijarh atu koji je o b ećav ao da ć e ih zaštititi od em an cip acije i »vezati o čev e uz njihove obitelji«. Iako jezg ru knjige čini u p ravo opis djelovanja nacistkinja, au to rica je istražila i bro jn e d ržavne, crk v en e i privatne stvari u potrazi za in fo rm a­ cijam a koje to djelo čin e d o sad a najopsežnijim prikazom iskustava žena u T re će m R eich u . Poglavlja o židovskim žen am a i onim a koje su aktivno sudjelovale u o tp o ru fašizm u zn atn o su sažetija, zbog ned ostatk a arhiv­ ske g rađ e i z ato što je rod bio tek sekundarni elem en t njihove situacije. T ek svaka p e ta p resu d a za »političke zlo čin ce« izrečen a žen am a, p re ­ m a analizi dr. K o o n z, n e svjedoči o njihovoj slabijoj zastupljenosti u o t­ poru H itleru . O n a sm a tra d a ne sm ijem o previdjeti m en talitet su daca i po licajaca koji su n erad o hapsili žene up ravo z ato što bi priznavanjem tako in feriornog n ep rijatelja okaljali m it vlastite su periornosti. K njiga M a jk e u otadžbini, koja počinje intervjuom s nacističkom p r­ vakinjom S ch o ltz-K lin k , z atv ara krug ispoviješću žen e koja je preživjela strah o te k o n cen tracio n o g lo go ra. T ešk o se oduprijeti zaključku da će tek p ro tu iječn a iskustva ž en a pod n acizm om koja je istražila C laudia K oonz, do sad a p o tp u n o zan e m a re n a u povijesnim istraživanjim a tog razdoblja (p o p u t iskustava R o m a , skitnica i drugih zaboravljenih m arg in alaca), o m ogućiti potpu nije razum ijevan je jed n e od najm račnijih epizoda novije povijesti. KAD ŽENE MARŠIRAJU Slika n ao ru žan e žen e — »djevojka ju n ak «, »deklica vojak« dakle srod n ice m itskih am azon ki, ukorijenjena je u narodnim i pučkim trad i­ cijam a našeg podn eblja. R a tn ica koja zam jenjuje o ca (b ra ta , m uža) u ra ­ tu čest je m otiv hrvatske i srpske, ali i svjetske naro d n e književnosti. N o ­ šenje o ru žja, sim bola m uškosti, bilo je dopu šteno i tzv. virdžinam a ili to- �286 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I b e lijam a (u sjev ern ih A lb a n a c a i C rn o g o r a c a ) — ž e n a m a koje su se po svojoj želji ili p o že lja m a ro d itelja zav jeto v ale n a celib at i p re u z im a le d ru štv en u u lo g u m u šk a ra c a . E tn o lo z i koji su p ro u čav ali tu pojavu ističu p riv re m e n i (k a d su p o srijed i ž e n e n aro d n i g lav ari) i prinu dni k a ra k te r (k a d j e rije č o to b e lija m a , u g lav n o m zb o g ek o n o m sk e n u žd e ) ovih p o ja ­ v a. N ije p o srijed i, d ak le e m a n cip a cija ili p ro m je n a p o lo ža ja ž e n a , v e ć p re u z im a n je ra z ličite d ru štv en e u lo g e, s atrib u tim a i p rivilegijam a koje iz to g a p ro iz la z e . N o , k ak o su ž e n e u tre n u tk u d izan ja u stan k a i stv aran ja p artizan sk ih je d in ic a d o živ ljavale sliku n a o ru ž a n e ž e n e ? D e s a n k a S to jić, k o ja se k ao 1 7 -g o d iš n ja sk ojev k a n ašla m e đ u 7 5 ž e n a k o je su p o tk raj k o lo v o za 1 9 4 2 . sta ja le u stro ju p rv e isključivo žen sk e voj­ n e fo rm a c ije , je d in stv e n e u cijeloj povijesti p o k r e ta o tp o ra , objavila je knjigu o toj izu zetn oj ep izo d i iz povijesti ž en a. P rva ž en sk a p artiza nska četa ( 1 9 8 7 ) knjiga je sp o m e n a r čija bi g ra đ a tr e b a la m o ć i o sp o riti z a b o ra v (tk o je o d p o slijeratn ih g e n e ra cija u o p će č u o z a p o sto ja n je ž en sk e č e t e ? ) i p re d ra su d e (slik a p artiz a n k e s pu škom k a o n e u p itn a p r isu tn o st). Iz nje se stje če d o jam d a j e osn iv an je P rv e ž e n ­ sk e p a rtiz a n sk e č e te 2 5 . k o lo v o za 1 9 4 2 . u selu T rn a v cu n ed a le k o o d K o r e n ic e b ilo n a neki n ačin izn u đ en čin . M n o g e su ličk e o m la d in k e v e ć u je se n 1 9 4 1 . navaljivale d a se p rid ru že o p e ra tiv n im je d in ic a m a . N a im e , n a veliki p ritisak o m lad in e štab ovi n a ro d n o o slo b o d ila čk ih o d r e d a i sk ojev sk a ru k o v o d stv a n a te re n u osnovali su više m u šk ih o m lad in sk ih č e ta . Z b o g » o p ra v d a n ih ra z lo g a « (koji u knji­ zi nisu p re c iz ira n i) n a ila z e n a m n o g e o tp o re . A li, ra sp o lo ž e n je se usijava to lik o d a o k ru žn i k o m iteti S K O J - a i K P H z a L ik u (p o d rža n i O d b o ro m A F Ž - a s K a to m P e jn o v ić n a č e lu ), te Š tab G ru p e N O P o d re d a z a Liku n a p o č e tk u lje ta 1 9 4 2 . o d lu ču ju o sn o v ati P rv u žen sk u ličku p artizan sk u č e tu . N a d an o sn iv an ja č e te d o šlo je u T r n a v a c 7 0 0 ž e n a zah tijev aju ći pu ške. U č e tu ih je p rim ljen o sa m o 7 5 , n o u b rzo se osnivaju D ru g a ž en sk a č e ta , ž e n sk e č e te o d r e d a » V e le b it« , te 3. i 4. N O P o d re d a . P o slije je d n o m je ­ s e č n e v o jn o p o litičk e o b u k e č e ta j e r a s p o re đ e n a u sastav 2. ličke u d a rn e b rig a d e . P o litičk i k o m e sa r b ila je ta k o đ e r ž e n a , N a r a n č a K o n č a r, a vojni su in stru k to ri bili m u šk arci. P rip a d n ice č e te bile su v ećin o m čla n ice S K O J - a k o je su se d o k a z a le u su rad nji s N O P -o m . U p ro sjek u bilo im j e 18 g o d in a (n ajsta rijim a 3 2 , a n ajm lađ im a 15 g od in a. V e ć in a ž e n a bile su seljan k e, a tek su če tiri u č e n ice gim n azije m eđ u m n o gim n ep ism en im d ru g a ric a m a u živale sta tu s »in telek tu alk i«. �ŽE N S KA POVIJEST 287 D ok su osnovne čin jen ice o osnivanju i postojanju ženske če te uglav­ nom p o zn ate u historiografskoj literaturi, rad D esan ke Stojić donosi i takve p o d atk e na koje su povjesničari najčešće neo p rav d an o posve n e­ osjetljivi. V elik a je šte ta što su te pojedinosti, koje sm atram osobitom vrlinom o ve knjige, d an e tek u nazn ak am a i bez in terp retacija kojim a bi sudionica ovog povijesnog p resed an a o bogatila naše spoznaje o toj slav­ noj epizodi povijesti žen a. »Sram ežljivost« žen a kad a su u toku obuke treb ale »d a izvedu neku k o m andu «, to što su vrlo »tešk o podnijele sk ra­ ćivanje dugačkih p leten ica na m ušku frizuru« o kojoj izvještava a u to rica, m ože se objasniti p atrijarhalnim spolnim sim bolizm om . N jim e je ženi propisan o d a sluša, a ne d a n aređ u je; šišanje duge kose bila je po tradiciji kazna za djevojke koje bi došle »n a zao glas«. N eo b ičan p rizo r žena uni­ form iran ih u odijela sk ro jen a od »talijanske ćeb ad i« i kape partizank e s puškom u ruci, isprva je u su b o raca izazivao o tp o r. D opisnik agitprop a trudio se d a popravi d o jam : »Savi se oko m ene kolo d ru g arica kao kita poljskog cv ijeća«, izvještava o njim a za L ičk i partizan. D a u slučaju pristup anja ženskoj četi doživljaj slike n ao ru žan e žene im a izrazito em an cip ato rsk i naboj, svjedoči au to rica navodeći epizodu prilikom m u čn og rasp o ređ iv an ja za bolničark e kad je »svaka htjela da bude b o ra c s puškom u ru ci«. Biti b o ra c označilo je em an cip ato rsk o isku­ stvo p o sebi. T o m ože objasniti duboko usađenu averziju p rem a bilo kak­ vu angažiranju »p o ženskom pitanju« (aktivizam u A F Ž - u za ra ta i p o ­ slije n jega ili p re m a sam o m sp om enu riječi fem inizam zn atn o kasnije) m nogih d ru g arica b o ra ca koje su svoj novi ženski iden titet stekle kroz krvava ratn a iskušenja. N o, d a taj iden titet nije bio lišen o d ređ en e am ­ bivalentnosti svjed oče i opisi »slobodn og v rem en a«: » U nošenju oružja i svim o stalim zad acim a ravn op ravn o su se izm jenjivale s drugovim a, a noću um jesto o d m o ra krpale su, šivale i p rale odjeću b o rcim a«, sjeća se D . Stojić. Znatiželju čitatelja i žeđ za kom pleksnijim objašnjenjem pobuđuje, osim sp om injanja o tp o ra i nep ovjerenja su b o raca, argu m en tacija nepri­ jateljske p ro p ag an d e (k o je su to najpogrdnije klevete i laži kojim a se slu­ ži kako bi spriječio utjecaj ženske č e te na m asovni odlazak om ladine u partizanske je d in ic e ?). D rugi, opsežniji dio knjige čin e kratki životopisi svih pripadnica žen­ ske č e te . T ek poneki od njih sadrži zam etk e dram atskih elem en ata, a ostali su napisani red u ciran im jezikom i nižu stereo tip n e biografske p o ­ datk e propuštajući priliku da se povijesti ratovanja nadopiše ljudska di­ m enzija. U p ra v o n ejasn o ća žanrovskog određ en ja ove knjige znan stvena studija, niti m em o arsk o svjedočenje, niti beletristika niti ostav­ �288 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I lja m n o g o n e d o re č e n o g , u m an ju je m o g u ćn o st r e ce p c ije i p o p u larizacije o v e v a ž n e te m e . O živjeti ljudsku puninu p rip ad n ica P rv e žen sk e č e te k a­ kvu dosižu p rim je ric e ju n ak in je i ju n aci p ro z e tem e lje n e n a sjećan jim a S a š e B o ž o v ić ( R atne ljubavi, 1 9 8 5 ) jo š o sta je z a d a ta k u p rav ljen b u d u ć­ n o sti. �14 Pobačaj pred carskim rezom U prvoj fazi o bnove zag reb ačk ih p ro čelja 1983. pojavili su se grafiti na novooličen im z g rad am a: D o lje p obačaj, K azn e m a jka m a ubojicam a, K azne ginekolozim a koljačim a. D an as su njihovi istom išljenici m nogo ci­ viliziraniji i tehnički uzn apredovaliji. G rad je u red n o oblijepljen naljep­ n icam a A b o rtu s j e ubojstvo i Volim n ero đ en e. P o ru k a je ista. Sve polem ike o n e/d o p u šten o sti po b ačaja izrazito su em otivno ob o je­ ne i g oto v o n ep rim jetn o o m oguću ju zam jenu teza p rem a kojoj pobornici prava n a izbor postaju ču desnim pom anjkanjem logike, pobuđivači na pobačaj. T ak av salto m o rta le logike pruža privid da je riječ o sukobu zagovornika p o b ačaja kao najd rastičnijeg oblika ko n tro le rađ an ja i nje­ govih protivnika. P ro b lem je ipak n ešto složeniji. Posrijedi je sukob dva su protstavljena sv jeton azora, s njihovim etničkim i prije svega političkim im plikacijam a. O pravu n a izbor n asu p ro t prisili da se po k o rav a slijepom djelovanju bio­ loške nužnosti, ili diktatu n ek og a, pojedincu n ad ređ en o g au to riteta. D a ­ kako, u idealnim uvjetim a, žen e i m uškarci slobodni su svoju volju, i u najintim nijim pitanjim a, podrediti izabranom strogom au to ritetu . T o podjednako vrijedi i za pripadnike vjerskih i svjetovnih organizacija. A k o vjern ica koja je up otrebljavala pilulu protiv za če ća ili spiralu kao sredstvo k o n tro le rađ an ja (o po b ačaju da i ne gov o rim o ) pristane da je njezina v jerska hijerarhija žigoše kao ubojicu, to je stvar njezina izbora. O dluči li iz vjerskih razlog a rađati više djece no što bi to m ožd a inače učinila, i to je o cjen a takvog sh vaćanja slobode. Što da kažem o za one član ice K P J, broj kojih povijest n eće zabilježiti, za koje se u o n a herojska p o ratn a v rem en a, prije legalizacije p o b ačaja, doznalo da su pobacile i bile sram n o , p red svim član ovim a partijske ćelije, isključene iz org an iza­ cije? �290 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I P ra v o n a izb o r, n a odluk u što se u krajn jem slu čaju ipak tiče prije sv eg a že n in a tijela — p ra v o n a k o n tra ce p ciju koje uk ljučuje (što n e znači d a fa v o riz ira ) p o b a ča j — civ ilizacijsk a je tek o v in a. O n a je p o k azatelj stu p n ja d e m o k ra tiz a cije d ru štva. J e r sva d ru štva, svim z a b ra n a m a i svje­ to n a z o rim a u sp rk o s, p o zn aju k o n tro lu ra đ a n ja . Š to je d ru štvo zao stalije i siro m ašn ije, te su m e to d e bile i o sta le b ru taln ije i če š ć e završavaju sm r­ ću ž e n e . N o b ru ta ln o s t i rizik so b o m nosi i poku šaj k o n tro le ra đ a n ja kad je k o n tra c e p c ija stav ljen a izvan z a k o n a . T a k o je , n ap rim jer, u S R H rv a t­ skoj u razd o b lju p rije n jeg o ve leg alizacije ( 1 9 6 9 ) , n a godinu u m iralo p r o ­ sje čn o 3 5 ž e n a o d p o sljed ica ileg aln o g p o b a č a ja . O tam n im b ro jk a m a d a i n e g o v o rim o . Z a k o n s k i zaja m čiti — d o p u stiti p o b ačaj — u k o n k retn im povijesnim u v jetim a zn a či o d dva zla o d a b ra ti m an je. Izm eđ u gladi, siro m a štv a i n je­ gov ih p o slje d ic a , b o lesti n o v o ro đ en ih ili je d n o s ta v n o n e s re ć e , p o n iž a v a ­ ju ć e g u m ira n ja ž e n a o d p o sljed ica n e le g a ln o g p o b a č a ja u zam je n u za k v alitetn iji i d o sto jan stv en iji ljudski život. J e r u situaciji kad je p o b ačaj izvan z a k o n a , io n a k o strad aju n aju gro žen iji. P riv ilegiran i ć e se uvijek sn a ći, m o ž d a ć e ih to sa m o stajati m alo skuplje. N o svaki, p a i ovaj izb o r, o d ig ra v a se n a te re n u m o ći. S to g a nas ne sm ije ču d iti š to su p ro p a g a n d n e p o ru k e p ro tivn ik a k o n tra ce p cije (jed in a m e to d a k o ju bi on i m o ž d a bili skloni p re p o ru čiti p o z n a ta je p o d lijepim n a ro d n im im e n o m » V a tik an sk i r u le t« ) u p rav ljen e ž e n a m a . » U b o jic e « su o n e k o je o d b ijaju d a u sv ak o m ča su i p o svim u v jetim a p rih v ate ženin u z a d a ć u n a d z a d a ć a m a , uzvišen i i je d in o d oličn i v išek ratn i poziv m ajke. N jihovi o so b n i m otiv i p ri izb o ru sasvim su n ezan im ljivi. O ni su u n ap rijed o su đ en i k a o n ev aljan i. Ž e n a m a i je d in o n jim a o b r a ć a se n e ro đ e n o d ijete svojim razm išljan jim a u prv im d an im a sv o ga fe ta ln o g živ ota ( » J a u o p će n e sh v a ć a m zb o g č e g a j e m o ja m ati u b rizi« — 2 2 . d an o d z a č e ć a : » K o sa i o b rv e p o č e le su rasti. T o m e re si« — 6 7 . d a n ) ili g ork im , besprizivn im p rije k o ro m (» D a n a s m e m o ja m ajk a ub ila« — 8 0 . d a n ). P am fle t C . C h a e tz in g a D n e v n ik č e d a (tisk an u S lav o n sk om B r o d u ) n e po m išlja n a to d a m o ž d a p a ra le ln o p ra ti D n e v n ik m a jk e . O n a to , k ao u b ojica, niti n e z a ­ slu žu je. S v o jo m im p o sta cijo m ovaj p am flet, iak o im p licitn o , p rizn aje o b r a t o d n o s a m o ć i: p ad tisu ćljetn o g a m u šk og m o n o p o la n a k o n tro lu ž e n ­ sk e p lo d n o sti. N a im e , k o n tra ce p cija i p ra v o n a p rek id tru d n o ć e p o re m e tili su p o sto ­ je ć u h ijerarh iju o d n o sa sp o lo v a, p a ča k i sveuk upn ih o d n o sa u društvu . O d p r e d m e ta ra z m je n e , žu d n je ili p u k e k o n tro le , ž e n a je p o sta la ra v n o ­ p rav n i čla n d ru štva. Ž en sk i su p o k reti, n ak on g o to v o sto ljetn e b o rb e d o ­ bili bitku z a o d v ajan je sek su aln o sti o d ra đ a n ja . S tro g i obiteljski p a trija rh �POBAČAJ PRED CARSKIM REZOM 291 gubi pok orn u i ovisnu ženu, a stro ga i au to ritarn a država neiscrpni izvor podanika, radnik a i ratnika. Štoviše, kontrarevolucija je potvrdila m og u ć­ nost isključivo ženske m oći u sferi rađ an ja. Svjedoci sm o žestoke kontraofanzive. K onzervativni protivnici k o n tracep cije u S A D prešli su u napad u p o ­ četku osam d esetih . Po d stijegom bo rb e »za zaštitu života« postavljali su bom be u klinike za plan iran je obitelji koje su obavljale pobačaj. O ko ž e ­ ne za zub zam etk a. U ovogodišnjoj uskršnjoj antik on tracep cijsk oj kam ­ panji bili su n ešto um jereniji. S am o su opsjedali klinike i fizički zlostav­ ljali žen e koje bi poku šale ući. Sve u im e zaštite (n e ro đ e n o g ) života. O d g o vo r na tu najnoviju kam pa­ nju bile su d em o n stracije koje je o rganizirala N acio n aln a organizacija žena, n ajv eća am eričk a ženska organizacija. U m im ohodu p red Bijelom kućom sudjelovalo je 3 0 .0 0 0 žen a i skupljeno 6 0 0 .0 0 0 potpisa. D a ni referen d u m , »volja n a ro d a « , nije jam stv o poštovanja prava na izbor sv jed o če ned avn e d em o n stracije u R im u . Protivnici legalizacije p o ­ b ačaja postignu te referen d u m o m iz 1961. m orali su se suočiti s protudem on stracijam a njegovih zag ovornika koji su nosili tran sp aren te . N ećem o dopustiti d a našim životim a ravnaju ajatolasi. J e li novi križarski ra t na pom olu ? Bilo bi p o g rešn o vjerovati d a je o g o rče n a b o rb a protiv p rav a na izbor isključivo o sv eta razvlaštenih p atrijarh a. T ijelo žen e i dalje je poligon za pokazivanje državne m oći. Ž eli li država sm anjiti pu čanstvo, kao na pri­ m jer K in a, o n a će o b n aro d o v ati »id ealan «, tj. dopušteni broj djece po obitelji. A k o g a, pak, kani u v ećati, uvest će , popu t R um unjske, gineko­ lošku policiju. O n a ć e p o m n o bdjeti d a joj ne p rom ak ne nijedno m je­ sečno krvaren je nijedne svoje p o d an ice. A k o nakon izostanka krvarenja izostane i novi podanik, kazne će biti d rastičn e i prim jeren e. T k o je ovdje »u b ojica«? O sim p rav a n a izbor, civilizacijske i d em o k ratsk e tekovine u društvu koje p o jed in ce ne svodi n a podan ike, m o ram o uvažavati višeglasje sta­ vova. P ristan em o li poslušati izjave ljubavi nero đ en im a koje nam šalju anonim ni su građan i, m o ram o biti sprem ni braniti i ne zlorabiti slobodu izbora. Jed in i n am kriterij pritom m o ra biti naša savjest. J e r , pospješiti dolazak n ero đ en ih nije m og u će prisilom . P raštan je bom bi pred klinika­ m a n eće im n ad om jestiti pjesm u dobrodošlice. Niti će se naljepnicam a nahraniti njihova gladna usta. D o k svijet za sve n e p o stan e m jesto snošljivo za život, pravo na odluku o sudbini n ero đ en ih — m a kakav bio njezin ishod, m a kakva bila m etod a kojom ć e se postići — n e sm ije biti p red m et ničijeg licitiranja. �292 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I A k tu a ln e ra sp ra v e o p o tre b i č a k i rad ik aln o novih m je ra u p o p u lacij­ skoj p o litici Ju g o slav ije o b ilježen e su č e s to v rlo p ro tu rje čn im , k o n k re t­ nim p o litičk im in te re sim a . B r ig a z a rep rod u k ciju stan ov n ištv a u nekim s re d in a m a (i to z a o d re đ e n e p o p u la cije ) re z u ltira t ć e restrik tiv n im , antin a ta lite tn im m je ra m a . Isto d o b n o ć e d ru g e sred in e ra z m a tra ti m o g u ć­ n o st d o n o še n ja p ro n a ta lite tn ih m je ra . N ije tešk o zam isliti kak ve bi te m je re m o g le biti u situ aciji ak u tn e ek o n o m sk e krize. Z a pozitivnu stim u ­ laciju — u p rv o m re d u z a p o sle n o s t i rješav an je sta m b e n o g p itan ja m la ­ dih , d a n e g o v o rim o o p o v e ća n ju n a k n a d e za porod iljski d o p u st, njegovo p r o d u ž a v a n je ili realn i dječji d o p la ta k — io n ak o sm o v e ć o d a v n o p resiro m a šn i. O s ta je d ru g a m o g u ć n o st — n eg ativ n a stim u lacija, tj. su žavan je ili p o t­ p u n o u k id an je (le g a ln e ) m o g u ćn o sti izb o ra. D ru g im riječim a , o p a sa n u d a r a c p rav u n a k o n tra ce p ciju , uk ljučuju ći i p o b a ča j. P r ib ro jim o li to m e sve ofen zivn ije p ro p a g a n d n e k am p an je protivn ika k o n tro le ra đ a n ja , sa d ašn ja situ acija zah tijev a k o m e n ta r i javni stav. N a j­ p o zv an iji su , d a k a k o , stru čn jaci iz Z a v o d a z a zaštitu m ajki i d je ce , kojega je S av je to v a liš te z a p la n ira n je obitelji im alo p io n irsk u ulo g u u edukaciji u p r o te k la d v a d e s e tlje ć a . N o , u n a to č o p e to v a n im , tro tjed n im n a s to ja ­ n jim a re d a k c ije Svijeta d a do b ije k v alificiran e i z n an stv en o u te m e lje n e k o m e n ta r e te z a o s p o ra v a te lja p ra v a n a k o n tra ce p ciju o d dr. L a d e M agd ić iz S av je to v a liš ta , on i su izostali p o slije in terv en cije d ire k to ra dr. J o ­ sip a G rg u rić a . O tem p o ra , o m o re s ! �BILJEŠKA O RADOVIMA U OVOJ KNJIZI Prvi dio: NEVIDLJIVI PREDM ET K oqji, žene, ratovi ltd.: Problem utem eljenja historye žena u Jugoslaviji. Čla­ nak je u prvoj verziji napisan po narudžbi urednika britanskog časopisa History Workshop Newsletter (O xford). Z a potrebe zbornika Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga što ga je Lydia sama uredila (Zagreb, 1987) proširila je njegov prvi dio pregledom kritika povijesne »nevidljivosti žena«. Spomenuti Zbornik izašao je u nakladi Sociološkog društva Hrvatske, a članak je objavljen u poglavlju »Upi­ sati žene natrag u povijest«, str. 5 1 -6 0 . Članak je također objavljen u prvom broju časopisa Gender and History (1989), te u knjizi Gli studi sulle donne nella Universita, Rim 1988). Kulturnom myenom do žene »novog tipa«. Tekst je dio magistarske radnje pod naslovom Žene i m oć - povijesna geneza jednog interesa koju je Lydia god. 1984. obranila na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. N ije smatrala da treba objavljivati cijelu radnju, a ovaj dio te studije izašao je u časopisu Gordogan , siječanj-travanj 1984, br. 15-16, str. 73-111. Em ancipacija i organizacija. Pod naslovom Emancipacija i organizacija: Ulo­ ga Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama društva Lydia je u proljeće 1988. prijavila doktorsku disertaciju. Komisija u sastavu D. Rih tm an Auguštin, V jeran Katunarić i Ivan Kuvačić 15. 5 .1 9 8 8 . sa zadovoljstvom je pred­ ložila Znanstveno-nastavnom vijeću tadašnjega O O U R -a Humanističke i društvene znanosti Filozofskog fakulteta i Zagrebu da je prihvati, što je ovo i učinilo. Potkraj 1989. Lydia je završila potrebna istraživanja za disertaciju te izradila konačan plan rukopisa, a u siječnju 1990, neposredno prije odlaska na kobno putovanje, dovršila i prvi dio radnje koji se ovdje prvi put objavljuje u cijelosti. Ipak, riječ je o torzu, o naglom prekidu, je r tekst uostalom i završava zarezom i podsjetnikom za daljnju razradu. �294 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I Drugi dio: OD A N TR O P O LO G IJE Ž E N E DO P O LITIČK E AN TRO PO LO GIJE Nužnost ženske perspektive u antropologiji. Članak je objavljen u časopisu Hrvatskog etnološkog društva E tnološka tribina br. 4 -5 , 1983, str. 1 2 1 -1 2 6 . M atrijarh at: Prijepor mitologije, ideologije i utopije. Članak je objavljen u godišnjaku Instituta za etnologiju i folkloristiku (prije Zavod za istraživanje fol­ klora) N arodna um jetnost knj. 21, 1984, str. 6 9 -7 6 . Izm išljanje tradicije: Dan koji sviće nadom. Članak je pod naslovom Otkada se zapravo i zašto slavi m eđunarodni Dan žena objavljen u listu D anas br. 316, 8. 3. 1988, str. 6 9 -7 0 ; dopunjena i aktualizirana verzija istoga članka objavljena je pod naslovom Dan koji sviće nadom u listu Svijet br. 5 ,1 0 . 3. 1989, str. 1 1 -1 2 . O ba su članka bila tek priprem a za veći rad o značenju i ritualu 8. m arta koji je autorica iznijela na sjajnom predavanju o toj temi održanom u Muzeju revo­ lucije, i ponovljenom u tadašnjem Zavodu za istraživanje folklora u ožujku 1989. Nova Nova godina: Od M ladog ljeta k političkom ritualu. K ao hommage pro­ fesoru Milovanu Gavazziju, članak je objavljen u časopisu Hrvatskog etnološkog društva Etnološka tribina br. 11, 1988, str. 5 9 -7 2 . Isti je članak pod naslovom »T he new New Y e a r, o r how a tradition was tem pered« objavljen u E ast Euro­ pean Politics & Societies 4, 1990, te nedavno pod naslovom »Sumrak stare tra­ dicije, nova N ova godina: Božić 1 9 4 5 -1 9 4 8 « , Vijenac 1994, br. 26 (22. 1 2 .1 9 9 4 ), str. 1 7 -1 8 . P ro fesya etnolog: Analiza pokazatelja statusa profesije. Tekst je priređen na temelju referata održanoga na 23. (zadnjem ) kongresu Saveza etnoloških društava Jugoslavije u listopadu 1989. u Zadru. Objavljen je posthumno u zbor­ niku Sim boli identiteta. Studije, eseji, građa, Zagreb 1991, str. 4 5 -6 7 . Treći dio: Ž E N SK A P O V IJE ST Između znanosti i um jetnosti: Pjesm e Erike Jon g (pogovor). L. S. okušala se godine 1981. kao prevoditeljica poezije. Prijevod zbirke pjesama Voće i povrće autorice Erike Jon g popratila je zanimljivim pogovorom (E rica Jong, Voće i povrće , prijevod i pogovor Lydia Sklevicky, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1981, pogovor str. 8 3 -8 9 ) koji daje uvid i u Lydijin prevoditeljski/pjesnički po­ tencijal. V eći dio ovoga poglavlja čine članci što ih je autorica objavljivala u ženskom tjedniku Svijet. U skladu sa strukturom ove knjige ti su, uglavnom kraći publi­ cistički radovi, okupljeni u nekoliko manjih poglavlja. Točni podaci o svim objavljenim radovima Lydije Sklevicky sabrani su u Bib­ liografiji radova što ju je istražila i izradila Anam arija Starčević Štambuk, koja je i pom ogla pri uređivanju ove knjige. D. R. A. �CITIRANA LITERATURA Annas, Pamela J.: »Novi svjetovi, nove riječi: Androginija u feminističkoj znanstvenoj fantastici«, Književna smotru, 46, 1982, str. 78-86. Arbeiterbewegung und Feminismus, ur. Ernest Bomemann, Ullstein Materialen, Fran­ kfurt, 1982, str. 18-19. Ardener, Edwin: »Belief and the problem of women«, u: The Interpretation of Ritual, ur. J. S. La Fontaine, Tavistock, London, 1972. Citirano prema K. Milton, »Male Bias in Anthropology«, Man, 14, 1979, 1. Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Institut društvenih nauka, Beograd, 1984. Đadinter, Elisabeth: L ’amour en plus. Histoire de l’amour matemel XVIIe - XXe siicle, Flammarion, Paris, 1980. Bahtin, Mihail: Estetika slovesnogo tvorčestva, Nauka, Moskva, 1979. Bahtin, Mihail: Marksizam i filozofija jezika, Nolit, Beograd, 1980. Danac, Ivo: With Stalin Against Tito. Cominformist Splits in Yugoslav Communism, Cornell University Press, Ithaca and London, 1988. Banton, Michael: »Voluntary Associations«, I Antropological aspects, u: International Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 15, 16, 17, str. 357. Đaijaktarević, Mirko: »Problem tobelija (virdžina) na Balkanskom poluostrvu«, Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu, 1965-1966, 28-29, str. 273-286. Bausinger, Hermann — Felix J. Oinas — Carl Stief: »Folkloristik. Folklore«, u: Sowjetsystem und Demokratische Gesellschaft. Eine vergleichende Enzyklopiidie, Sonderdruck, Herder, Freiburg/Basel/Wien, 585-587. Beauvoir, Simone de: The second sex, Penguin Books, Baltimore, 1975. Belaj, Vitomir: »Plaidoyer za etnologiju kao historijsku znanost o etničkim skupinama«, Studia Ethnobgica, Vol. 1, 1989, str. 9-13. Belaj, Vitomir: »Šezdeset godina neprekinute nastave etnologije na Zagrebačkom sveučilištu«, Etnološka tribina, XV III, 1988, 11, str. 149-150. Benjamin, Walter: »Povijesno-filozofijske teze«, u: Uz kritiku sile, Razlog, Zagreb, 1971. Bertoša, Miroslav: »Povijest i etnologija u ’novoj historiji’«, Naše teme, 32, 1988, 6, str. 1572-1582. Berus, Anka: »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 6-7. �296 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I Bilandžić, Dušan: Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, III. dopunjeno izd., Školska knjiga, Zagreb, 1985. Bloch, M.: »Une ćtude rćgionale: gćographie ou histoire?«, Annales d’histoire čconomique et sociale, 6, 1934, str. 81. Bock, Gisela: »Historische Frauenforschung: Fragestellungen und Perspektiven«, u: Fra­ uen suchen ihre Geschichte, ur. Karin Hausen, Verlag C. H. Beck, Miinchen, 1983, str. 52-53. Bock, Gisela: »History, Women’s History, Gender History«, E U I Florence Working Paper No. 87/291, str. 8. Bonnie H., Erickson: »Networks, Ideologies and Belief Systems«, u: Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982. str. 170. Broz, Josip - Tito: Žena u revoluciji, Svjetlost (et al.), Sarajevo, 1978. Buttolo, Frančiščka, »O inteligenci i intelektualcih. Pogovor z Angelo Vodetovo«, Nova revija, III, 1984, 24-25, str. 2788-2791. Clifford, James: »Introduction: Partial Truths«, u: Writing Culture: The Poetics and Poli­ tics of Ethnography, ur. James Clifford, George E. Marcus, University of California Press, Berkeley, Los Angeles, London, 1986. str. 1. Conti Odorisio, Ginevra: Donna e societd nel’600, Bulzoni, Roma, 1979. Cook, Karen S.: »Network Structures From an Exchange Perspective«, u: Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982, str. 182. Copans, Jean: »De l’ethnologie k l’anthropologie«, u: Copans, Godelier, Tomay, Backes-Clement: L ’anthropologie: science des socićtis primitives?, Editions E. P., 1971. Corrado Pope, Barbara: »Angels in the Devil’s Workshop: Leisured and Charitable Wo­ men in Nineteenth-Century England and France«, u: Becoming Visible: Women in European History, ur. Renate Bridenthal, Claudia Koonz, Houghton Mifflin Compa­ ny, Boston, 1977, str. 296-324. Davin, Anna: »Feminism and Labour History«, u: People’s History and Socialist Theory, ur. Raphael Samuel, Routledge and Kegan Paul, London, 1981, str. 177. Delphy, Christine: »A Materialist Feminism is Possible«, Feminist Review, 2, 1979, str. 87. Despot, Blaženka: Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje, Cekade, Zagreb, 1987. Durkheim, Emile: The Division of Labor, Glencoe, Free Press, 1947. Đuranović-Janda, Saša: Žena u radnom odnosu, Naprijed, Zagreb, 1960. Edholm, Felicity — Olivia Harris — Kate Young: »Conceptualising Women«, Critique of Anthropology, 3, 1977, 9-10, str. 101-130. Erickson, Bonnie H.: »Networks, Ideologies and Belief Systems«, u: Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982. Erlich Stein, Vera: Današnje dijete - Problemi suvremenog odgoja, Atlas nakladnog za­ voda u Zagrebu, Zagreb, 1936. Erlich Stein, Vera: Individualna psihologija u školskoj praksi, Minerva, Zagreb, 1934. Erlich Stein, Vera: Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb, 1971. Erlich Stein, Vera: Kolektivni rad u savremenoj školi, Minerva, Zagreb, 1933. Erlich Stein, Vera: Metoda Montesori, Minerva, Zagreb, 1934. Erlich Stein, Vera: »Alfred Adler: Povodom smrti osnivača individualne psihologije«, Židov, 24, 11. 6. 1937, str. 5. Erlich Stein, Vera: »Istraživanje o porodici«, Žena danas, II, 1937, 5-6, str. 7-8. �C IT IR A N A LITERATURA 297 Erlich Stein, Vera: »Kriza ili transformacija porodice«, Gledišta, XV, 1974, 3 str. 336 Erlich Stein, Vera: »O aktiviranju žena«, Židov, 52, 20. 12. 1935, str. 4. Erlich Stein, Vera: »O uspjesima feminističkog pokreta«, Židov, 9, 1.3. 1935, str. 6: Erlich Stein, Vera: »Omladinska pitanja«, Žena danas, III, 1938, 14, str. 15-16. Erlich Stein, Vera: »Politička prava žena«, Žena danas, I, 1936, 1, str. 15. Erlich Stein, Vera: »Sudbina jedne ankete: Umjesto predgovora«, u: Jugoslavenska po­ rodica u transformaciji, Liber, Zagreb, 1971, str. 17. Erlich Stein, Vera: »Žene i općinski izbor«, Židov, 40, 27. 9. 1935, str. 8-9. Erlich Stein, Vera: »Žena i porodica«, Život i rad, 1938, sv. 10 i 11, str. 11-12. Evans, Sara: Personal Politics: The Roots of Women’s Liberation in the Civil Rights Move­ ment & the New Left, Vintage Books, New York, 1980. Feldman, Andrea: »Eine alternative Frauengruppe in Zagreb: Zwischen Aktivismus und Frauenforschung«, u: Die ungeschriebene Geschichte, Dokumentation des 5. Historikerinnentreffens in Wien, 16. bis 19. April 1984, Wiener Frauenverlag, Wien, str. 113-123. The Female Body in Western Culture, ur. Susan R. Suleiman, Cambridge, 1986. Filipović, Milenko S.: »Žene kao narodni glavari kod nekih balkanskih naroda«, Godiš­ njak balkanološkog instituta NR BiH, II, Sarajevo, 1961, str. 139-157. Friday, Nancy: My Mother/My Self: The Daughter’s Search for Identity, Fontana/ /Collins, 1979. Friganović, Mladen: Demografija. Stanovništvo svijeta, Školska knjiga, Zagreb, 1987. Galtung, Johan: »After Camelot«, u: The Rise and Fall of Project Camelot, ur. I. Horo­ witz, Cambridge M. I. T. Press, 1967, str. 296. Gavazzi, Milovan: Godina dana hrvatskih narodnih običaja, knj. II, Matica Hrvatska, Za­ greb, 1939. Geertz, Clifford: The Interpretation of Culture, Basic Books, New York, 1973. Gerhard, Ute: »Die Frauenrechtserklarung der Olympe de Gouges«, Die Neue GeselIschafL Frankfurter Hefte, 36, 1989, 7, str. 605. Gianini Belotti, Elena: Dalla parte delle bambine, Feltrinelii Editore, Milano, 1973. Gjukić, Mirjana: »O privrednoj aktivnost žena Jugoslavije od 1918-1953«, Ekonomski pregled, 12, 1954, str. 817. Gčttner-Abendroth, Heide: Die Gdttin und ihr Heros, Frauenoffensive, Miinchen, 1980. Gross, Mirjana: Historijska znanost, Sveučilište u Zagrebu, Institut za hrvatsku povijest, Zagreb, 1976. Gusfield, Joseph R.: »Social Movements«, II The Study of Social Movements, u: Inter­ national Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Com­ pany and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 13, 14, str. 448. Hausen, Karen: »Einleitung«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, ur. Karin Hausen, Verlag C. H. Beck, Miinchen, 1983, str. 7. A Heritage of Her Own: Toward a New Social History of American Women, ur. Nancy F. Cott and Elizabeth H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979. Herskovits, Melville J.: Cultural Anthropology, Knopf, New York, 1955. Hobsbawm, Eric: »Introduction: Inventing tradition«, u: The Invention of Tradition, ur. E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985. str. 1. Hobsbawm, Eric: »Mass-Producing Traditions: Europe, 1870-1914«, u: The Invention of Tradition, ur. E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985. str. 263. �298 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I Horvat, Josip: Preživjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943-1945, Sveučilišna naklada Liber (et al.), Zagreb, 1989. Hurwitz, Edith F.: »The International Sisterhood«, u: Becoming Visible. Women in Eu­ ropean History, ur. Renata Bridenthal and Claudia Koonz, Houghton Mifflin Com­ pany, Boston, 1977, str. 339. Ivanković, Nenad: »Slovenski korak dalje«, Danas, V I, 296, 20. 10. 1987. str. 16-17. Iveković, Mladen: Hrvatska lijeva inteligencija 1918-1945, knj. 1, Naprijed, Zagreb, 1970. Iveković, Rada: »Studije o ženi i ženski pokret«, Marksizam u svetu, 8(32), 1980, str. 14-16. The Invention of Tradition, ur. Eric Hobsbawm and Terence Ranger, Cambridge Univer­ sity Press, Cambridge, 1985. Jalušič, Vlasta: »V politiki potrebujemo podporo žensk... (Subjektivacija žensk v proletarsko razredno zavest ali kako je nastala podoba proletarke) (1890-1914)«, Razprave, Problemi, 279-280, X X V , 1987, 7-8, str. 31-49. Jancar, Barbara: »Women in the Yugoslav National Liberation Movement: An Over­ view«, Studies in Comparative Communism, Los Angeles, vol. X IV , 1981, 283, str. 143-164. Kašić, Biljana: »Uloga Agitpropa KPH u Slavoniji (1945-1950)«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2, str. 173. Kašpar, Libuše: »O studiju muzeologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu«, Etnološka tribina, X V III, 1988, 11, str. 162. Katunarić, Vjeran: Dioba društva, SDH, Zagreb, 1988, str. 49. Katunarić, Vjeran: Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, 1984. Kecman, Jovanka: Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19 14 1941, Narodna knjiga/ISI, Beograd, 1978. Koštunica, Vojislav i Košta Čavoški: Stranački pluralizam ili monizam, Univerzitet u Beo­ gradu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983. Kolar-Dimitrijević, Mira: »Položaj i zarade radnih slojeva Zagreba od 1918-1931. godi­ ne«, u: Radni slojevi Zagreba od 1918. do 1931, IHRPH, Zagreb, 1973, str. 183-377. Koonz, Claudia: Mothers in the Fatherland: Women, the Family and Nazi Politics, Me­ thuen, London, 1987. Krajačić, Bosiljka: »Od obmane do izdaje«, Žena u borbi, 1944, br. 7, str. 5-6. Lane, Christel (Kristl Lejn): »Ritual i ceremonija u suvremenom sovjetskom društvu«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 195. Lerner, Gerda: The Majority Finds Its Past, Oxford University Press, Oxford, 1979. Lemer, Gerda: »Placing Women in History: A 1975 Perspective«, u: Liberating Women's History, ur. Berenice A. Caroll, University O f Illinois Press, Chicago - London, 1976, str. 365. Levi-Strauss, Divlja misao, Nolit, Beograd, 1966, str. 53-54. Liberalizam i socijalizam: Liberalne i socijalističke ideje i pokreti na tlu Jugoslavije, ur. Dragoljub Mićunović, Centar za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1984. Lukes, Steven (Stiven Ljuks): »Politički ritual i društvena integracija«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 147. Lurie, Alison: Clever Gretchen and Other Forgotten Folktales, Heinemann, London, 1980. Mackintosh, Maureen: »The Sexual Division of Labour and the Subordination of Wo­ men«, u: Of Marriage and the Market, ur. K. Young, C. Wolkowitz, R. McCullagh, C SE Books, London, 1981, str. 1-15. Metikoš, Draginja: »Bilo je to prije četrdeset godina«, Žena, br. 5-6, 1982, str. 19. Miščević, Nenad: Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb, 1981. �C IT IR A N A LITERATURA 299 Mitchell, Juliet: Women's Estate, Penguin Books, Baltimore, 1973. Moore, Sally F. i Barbara G. Meyerhoff (S. F. Mur i B. G. Mejerhof): »Svetovni rituali. Oblici i značenja«, Kultura, 73-74-75, 1986, str. 112. Mrazović, Karlo: »Jedinstvena narodnooslobodilačka fronta Hrvatske naša velika i snažna porodica«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 1-2. Muraj, Aleksandra: Živim znači stanujem, Hrvatsko etnološko društvo (et a l ) Zagreb 1989. ’ ’ Neumann, Franz: Demokratska i autoritarna država. Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Naprijed, Zagreb, 1974. Newton, Judith L. (et al.): »Editor’s Introduction«, u: Set and Class in Women's History, ur. Judith L. Newton, Mary P. Ryan and Judith R. Walkowitz, Routledge and Kegaii Paul, London, 1983, str. 6. Oakley, Ann: Women Confined: Towards a Sociolog of Childbirth, Martin Robertson, Oxford, 1980. Oakley, Ann: »The Invisible Woman: Sexism in Sociology«, u: The Sociology of House­ work, Martin Robertson, Oxford, 1978, str. 2 Obradović, Marija: »Koncepcija narodne demokratije«, Oslobođenje Hrvatske 1945, str. 297. Opačić Ćanica, Stanko: »Narodnooslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 5. Ortner, Sherry: »Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?«, u: Antropologija žene, Zbornik, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983. Papić, Zarana-Lydia Sklevicky, »Ka antroplogiji žene«, Revija za sociologiju, 1-2, 1980. Papić, Žarana: Sociologija i feminizam, IIC, Beograd, 1989. Prokop, Ana: Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ, AIHRPH, KZDAŽH, 1948. PoliĆ, Radko: »Novi lik slovenske žene«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 6. Popov, Č.: »Formiranje A FŽ -a 1942, Rezultat stava KPJ prema ženskom pitanju i posledice politike Narodnog fronta«, Godišnjak filozofskog fakulteta u Novom Sadu, VI, 1961, str. 32. Poulantzas, Nicos: Država, vlast, socijalizam, Globus, Zagreb, 1981. Pye, Lucian W.: »Political Culture«, u: International Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 11, 12, str. 218. Radelić, Zdenko: »Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Hrvatske«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2, str. 117 i 128. Rakar, Anica: »Prosvjeta je temelj svakog napretka«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 12. Rich, Adrianne: Of Woman Bom: Motherhood as Experience and Institution, Virago, Lon­ don, 1977. Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988. Rihtman-Auguštin, Dunja: Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb, 1984. Rihtman-Auguštin, Dunja: »Djed Mraz«, u: Dunja Rihtman-Auguštin: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, 1988, str. 103-106. Rihtman-Auguštin, Dunja: »O ženskoj subkulturi u slavonskoj zadruzi«, u: Žena u seo­ skoj kulturi Panonije, Etnološka tribina, Posebno izdanje, Hrvatsko etnološko društvo, Zagreb, 1982, str. 35. Rihtman-Auguštin, Dunja: »Pretpostavke suvremenog etnološkog istraživanja«, Narod­ na umjetnost, X III, 1976, str. 1-23. Rihtman-Auguštin, Dunja: »Velika pomutnja«, Danas, VI, 298, 3. 11. 1987. str. 5. �300 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I Ritig, Svetozar: »Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne borbene žene«, Žena u borbi, 1945, br. 12-13, str. 4-6. Rosaldo, M. Z.: »Woman, culture and society: A theoretical overview«, u: Woman, Cul­ ture and Society, ur. M. Z. Rosaldo i L. Lamphere, Stanford Univ. Press, 1974, str. 3. Rubin, Gayle: »Traffic in Women: Notes on the ’Political Economy« of Sex’, u: Toward an Anthropology of Women, ur. Rayna R. Reiter, Monthly Review Press, N. Y & London, 1975, str. 178-180. Rubin, Gayle (Gejl Rubin): »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u: Antropologija žene, ur. Žarana Papić, Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983, str. 91-151. Rus, Veljko: »Protuslovlja između industrijalizacije i profesionalizacije rada«, Revija za sociologiju, X IV , 1984, 1-2, str. 7-58. Scott, Joan W.: Western Societies: A Documentary History, Volume II, Alfred A. Knopf, New York, 1982. Scott, Joan W.: »Gender: A Useful Category of Historical Analysis«, American Historical Review, 91, 1986, 5, str. 1054, 1067-1069. Scott, Joan W.: »Women’s Claims to Equal Rights« (summary), Salzburg Seminar-Ses­ sion 271, Gender and the Humanities, Salzburg, 1988. Shils, Edward: Tradition, Faber and Faber, London, Boston, 1981. Sills, David L.: »Voluntary Associations«, II Sociological aspects, u: International Ency­ clopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 15, 16, 17, str. 374. Singer, Milton: »Culture, The Concept of Culture«, u: International Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 3, 4, str. 532. Sklevicky, Lydia: »Antifašistička fronta žena - kulturnom mijenom do žene ’novog tipa’«, Gordogan, VI, 1984, 15-16, str. 77-111. Sklevicky, Lydia: »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do Drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, X X X , 1984, 1. dio, br. 308, str. 415-417; 2. dio, br. 309, str. 454-456. Sklevicky, Lydia: »Mjesto i zadaća A F Ž -a u postrevolucionamim mijenama društva, NR Hrvatska 1945-1953«, u: Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog socijalizma, knj. 1, Komunist, Zagreb, 1988, str. 247-258. Sklevicky, Lydia: »Nova Nova godina - Od ’Mladog ljeta’ k političkom ritualu«, Etno­ loška tribina, X V III, 1988, 11, str. 59-72. Sklevicky, Lydia, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«, Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1), str. 85-127. Sklevicky, Lydia: Žene i moć: Povijesna geneza jednog interesa, neobjavljena magistarska radnja, Filozofski fakultet, Zagreb, 1984,. Slocum, Sally: »Woman the Gatherer: Male Bias In Anthropology«, u: Toward an An­ thropology of Women, str. 49. Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982. Spehnjak, K.: »Narodni front Jugoslavije (SSRNj - razvoj, programsko-teorijske osnove i procesi u društvenoj praksi 1945 - 1983)«, Povijesni prilozi, 1984, 3(1), str. 36-45. Spehnjak, Katarina: »Organizaciono-politički aspekti djelovanja Narodnog fronta u Sla­ voniji 1945-1951«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2, str. 184 Stipetić, Zorica: Argumenti za revoluciju - August Cesarec, CDD, Zagreb, 1982. �C IT IR A N A LITERATURA 301 Strachey, Ray: The Cause: A Short History of the Women's Movement in Great Britain Virago, London, 1978. Stremec, Nada: »Naša ženska Štampa«, Žena u borbi, 1945, br. 16-17, str. 42-43. Stuard, Susan Mosher: »The Annales School and Feminist History: Opening Dialogue with the American Stepchild«, Signs, Chicago, vol. 7, 1981, no. 1, str. 135-143. Supek, Olga: »Ethnology in Croatia«, Etnološki pregled, 1984, str. 23-24 Supek, Olga: »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj od 1945. do danas«, Zbornik 1 kongresa jugoslavenskih etnologov in folkloristov, I, Knjižnica Glasnika Slovenskega etnološkega društva, Ljubljana, 1983, str. 51-65. Supek, Rudi: Ispitivanje javnog mnijenja, Naprijed, Zagreb, 1968. Supek, Rudi: Zanat sociologa, Školska knjiga, Zagreb, 1983. Supek, Rudi: »Položaj jugoslavenske sociologije«, Revija za sociologiju, XX , 1989, 1-2, str. 4-5. Širić-Bogetić, Ljubinka: »Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu medu ženama i njihova realizacija u periodu 1940-1942«, Peta zemaljska konferencija KPJ. Zbornik radova, IHRPH/Školska knjiga, Zagreb, 1972, str. 82-83. Theweleit, Klaus: Muške fantazije, GZH, Zagreb, 1983. Thonnessen, Werner: The Emancipation of Women: The Rise and Decline of the Women's Movement in German Social Democracy 1863-1933, Pluto Press, London, 1973. Vision and Method in Historical Sociology, ur. Theda Skocpol, Cambridge University Press, Cambridge/London, 1984. Wesel, U. (Uve Vezel,): Mit o matrijarhatu, Prosveta, Beograd, 1983. Die Wilde Frau: Mytische Geschichten zum Staunen, Fiirchten und Begehren, ur. Claudia Schmolders, Eugen Diederichs Verlag, Koln, 1983. Wolchik, Sharon L.: »Ideology and Equality: The Status of Women in Eastern and We­ stern Europe«, Comparative Political Studies, 13, 1981, 4, str. 458. Women in Revolutionary Paris 1789-1795, Selected Documents, Translated with Notes and Commentary by Darline Gay Levy, Harriet Branson Applewhite, Mary Durham Johnson, University of Illinois Press, Urbana, Chicago, London, 1979. Yinger, J. Milton: »Prejudice«, II Social Discrimination, u: International Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 11, 12, str. 449. Zagorac, Veda: »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji domovine«, Žena u borbi, 1945, br. 12-13, str. 15. Zemon Davis, Natalie: »’Women’s History’ in Transition: The European Case«, Feminist Studies, 1976, Spring-Summer, No. 3, str. 83-103. Zimbalist Rosaldo, Michelle: »The Use and Abuse of Anthropology«, Signs, 1980, 5, str. 409. Žena u društvu i privredi Jugoslavije. Statistički bilten br. 133, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1959. Županov, Josip-Željka Šporer: »Profesija sociolog«, Revija za sociologiju, XIV, 1984, 12, str. 11-46. Žuvić, Maja: »Zastavica i na njojzi piSe, dobit će je tko uradi viSe«, Žena u borbi, 1945, br. 12-13, str. 16-17. s. n.: »Borbeni put žena Jugoslavije«, Leksikografski zavod »Sveznanje«, Beograd, 1972, str. 126-127. s. n.: »Govor maršala Tita radnom kolektivu Titovih zavoda Litostroj’ u Ljubljani«, Glas rada, III. 36. 6. 9. 1947. �302 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I s. n.: »Nova hrabrost i novi moral«, Razgovor s Marijom Šoljan-Bakarić, Žena, 1983, br. 3-4, str. 17. s. n.: »Plenum mjesnog sindikalnog vijeća Zagreba«, Rad, VI, 8, 17. 1. 1948. s. n.: »I kongres kulturnih radnika Hrvatske«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 24. s. n.: »Prva konferencija A FŽ Hrvatske. Smotra je to bila ljubavi, snage i rada«, Žena u borbi, 1943, br. 2, str. 2. s. n.: »Uklanjanje pet profesora s tehnološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 19511953«, Scientia Yugoslavia, 13, 1987, 3-4, str. 129 - 130. Časopisi: Die Neue Gesellschaft - Frankfurter Hefte, 7,1989, 36: »Thema: 1789 - Sind Frauen Menschen?« Slobodni dom, III (33), 49, Božić, 1945. Slobodni dom, 50-51, Božić, 1946. Slobodni dom, 52. Božić 1947. Slobodni dom, 52, 24. 12. 1948. Vjesnik, V, 209, 21. 12. 1945. Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945. Vjesnik, V, 212, 24-26. 12. 1945. Vjesnik, V I, 217, 3. 1. 1946. Vjesnik, V I, 513, 24. 12. 1946. Vjesnik, V II, 518, 1. 1. 1947. Vjesnik, V II, 822, 24. 12. 1947. Vjesnik, IX , 1143, 3. 1. 1949. Žena danas (Beograd, 1936-1940) Ženski svijet (Zagreb, 1939-1941) Rukopisi: Stein Erlich, Vera: »An Anthropologist’s View of Different Gender Roles« Šporer, Željka: »Razvijenost sociološke profesije i odnos prema njoj«, 1989. �BIBLIOGRAFIJA RADOVA LYDIJE SKLEVICKY Kigige: 1983 Antropologija žene, zbornik, & Zarana Papić, priredile i predgovor napisale, s en­ gleskog preveo Branko Vučićević, Beograd, Prosveta, 393 str. 1987 Žena i društvo, Kultiviranje dijaloga, uredila i predgovor napisala, Zagreb, Socio­ loško društvo Hrvatske, 181 str. (Biblioteka Revije za sociologiju). 1981 Erica Jong: Voće i povrće, prijevod i pogovor, Zagreb, Grafički zavod Hrvatske, 1981, 92 str. (BiblioTeka) Izvorni znanstveni, pregledni i stručni članci: 1976 Od borbe za prava do prave borbe, Žena, Zagreb, XXXIV , 3, str. 92-99 = Društveni položaj žene i razvoj porodice u socijalističkom samoupravnom društvu, Komunist, Ljubljana, veljača 1979, str. 466-475. 1977 Antropolog — heroj u akciji: O potrebi kritičkog preispitivanja etnologijskoantropologijske tradicije, Pitanja, Zagreb, IX, 5/5, str. 69-77. 1977 Jugoslawien - Siidosteuropa - Handbuch, Bd. 1, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, IX, 2, str. 96-100. 1977 Kad žena kaže ne - to znači ne!, Pitanja, Zagreb, IX, 8, str. 25-35. 1978 Orijentacioni pregled izvora i literature za proučavanje historije socijalističke izgradnje, Časopis za suvremenu povijest, 2^agreb, X, 15-60. 1979 Društveni položaj žene i razvoj porodice u socijalističkom samoupravnom društvu, Komunist, Ljubljana, veljača 1979, str. 466-475 = Od borbe za prava do prave borbe, Žena, Zagreb, XXXIV , 1976, 3, str. 92-99. 1979 Ženski evnuh Žermene Grir u potrazi za izgubljenim spolom, Književna reč, Beo­ grad, 128, str. 6-7. 1979 & Đurđa Milanović: Sadašnji trenutak zapadnoevropskog feminizma - novi institucizirani oblici za oslobođenje žena, Argumenti, Rijeka, 1, str. 209-224. 1980 Ka antropologiji žene, Revija za sociologiju, Zagreb, X, 1-2, str. 29-46 = Adalćkok a n6 antropolćgi&jhoz, Letiink, 1982, XII, 5, str. 716-736. 1981 Pjesme Erike Jong, (eseji i prijevodi), Delo, Ljubljana, XXV II, 4, str. 123-134. 1982 Adalćkok a n6 antropolćgišjhoz, Letiink, XII, 5, str. 716-736 = Ka antropologiji žene, Revija za sociologiju, Zagreb, X, 1-2, str. 29-46. �304 K O N JI, Ž E N E , R A T O V I 1982 Pregled rezultata na istraživanju povijesti socijalističke izgradnje, Časopis za suvre­ menu povijest, Zagreb, X IV , 1, str. 89-97. 1982 Trešnjevka u periodu obnove i socijalističke izgradnje [dio o ekonomskom razvoju općine od 1945-1980], u: Crvena Trešnjevka, Monografija, Zagreb, Institut za hi­ storiju radničkog pokreta Hrvatske, Spektar, Skupština općine Trešnjevka str 283-346. 1982 Ženske studije u osamdesetim godinama, Revija za sociologiju, Zagreb X II 1-4 str. 157-162. 1983 & Žarana Papić: Antropologija žene - novi horizonti analize polnosti u društvu, u: Antropologija žene, zbornik, Beograd, Prosveta, str. 7-32. 1983 Nachkriegszeit und 1950er Jahre in Kroatien, u: Historikerinnentreffen, Dokumentation, 4, Berlin, str. 99-117. 1983 Nužnost »ženske perspektive« u etnologiji, Etnološka tribina, Zagreb, X I-X II, 4-5, str. 121-126. 1984 Antifašistička fronta žena - kulturnom mijenom do žene »novog tipa«, Gordogan, Zagreb, VI, 15-16, str. 73-111. 1984 Ispred mogućnosti recepcije - neki uvidi Vere Stein Erlich, Revija za sociobgiju, Zagreb, X IV , 4-4, 309-317. 1984 Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog svjetskog rata, Polja, Novi Sad, 1. dio, X X X , 308, str. 415-417; 2. dio, X X X , 309, str. 454-456. 1984 Matrijarhat: Prijepor mitologije, ideologije i utopije, Narodna umjetnost, Zagreb, 21, str. 69-76. 1984 75. Međunarodni dan žena, Sindikat 85, Zagreb, N IRO »Radničke novine«, str. 40-44. 1984 Odnos spolova u znanstvenom i publicističkom radu Vere Stein Erlich, Žena, Za­ greb, 42 (5-6), str. 62-74. 1984 Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945, Povijesni prilozi, Zagreb, 3(1), str. 85-127. 1985 A FŽ kao potencijalni čimbenik procesa kulturne mijene tijekom razdoblja N OBe, (autorizirano izlaganje), Problemi, Ljubljana, 1, str. 71-74. 1985 Emanzipatorische und integrative Tendenzen in der Frauenbewegung Jugoslawiens 1918-1953, u: Historikerinnentreffen, Dokumentation, 5: Die ungeschriebene Geschichte, Historische Frauenforschung, Wien, Wiener Frauenverlag, str. 94-101, Frauenforschung, Bd. 3. 1985 Problemi istraživanja historije S F R J 1945-1980, Izlaganje na znanstvenom skupu, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 17 (1), str. 29— 33, 71-75. 31, 1985 Tradicija i društveni položaj žene [diskusija na okruglom stolu održanom 24. 5. 1985. u okviru projekta »Povijest političke misli u Hrvatskoj« o knjizi dr. Dunje Rihtman-Auguštin: »Struktura tradicijskog mišljenja«], Naše teme, Zagreb, X X IX , 4-6, str. 412-415. 1986 Modeli integracije emancipatorskog procesa, Antifašistička fronta žena Jugoslavije 1945-1953, Problemi, Ljubljana, X X IV , 9 str. 20-23. 1986 Natalie Zemon Daviš, Prema povijesti nade, Gordogan, Zagreb, V III, 1986, 22, str. 85-91. 1986 Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske, Putovi integracije žena u socijalističko društvo, u: Oslobođenje Hrvatske 1945. godine, Zbornik Instituta za historiju radničkog pokre­ ta Hrvatske, Zagreb, str. 357-366. 1986 Der Utopie entgegen - Das Bild der »Neuen Frau« im Befreiungskrieg Jugoslawiens (1941-1945), u: Frauenmacht in der Geschichte, Jutta Dalhoff, Uschi Frey, Ingrid Scholl (Hrsg.), Diisseldorf, Schwann, str. 229-236. 1987 Žene & žanr, Gordogan, Zagreb, IX , 26-27, str. 153-159. �BIBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY 305 1988 Cavalli, donne, guerre, Sulla difficoltš di ritrovare la vera storia delle donne in Yugoslavia, u: Gli studi sulle donne nella University, Ricerca e transformazione del sapere, a cura di Ginevra Conti Odorisio, Roma, Edizioni Scientifiche Italiane str. 99-104. 1987 The fate of the institution of family in the period of revolutionary change in so­ ciety, Balkanologische Verdffentlichungen, Berlin, 12, str. 73-78. 1987 Konji, žene, ratovi, itd., Problemi utemeljenja historije žena u Jugoslaviji, u: Žena i društvo, Kultiviranje dijaloga, Zagreb, str. 51-60, (Biblioteka Revije za sociologi­ ju). 1988 Mjesto i zadaća Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama društva (NR Hrvatska 1945-1953), Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog so­ cijalizma, knj. 1, Komunist [etc], Zagreb, str. 247-258. 1988 Nova Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 59-72 = Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 88-109 = The new New Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berkeley, East European Politics & Societies, 4,1990,1, str. 4-29 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić 1945-1948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18. 1989 Emancipated integration or integrated emancipation, The case of postrevolutio­ nary Yugoslavia, u: Current Issues in Women’s History, edited by A. Angerman... [et al. ], Routledge, London, str. 93 -108. 1989 More horses than women: On the difficulties of founding women’s history in Yu­ goslavia, Gender and History, Oxford and New York, 1, 1, str. 68-75. 1990 Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11, 29-30, str. 88-109 = Nova Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 1988, 11, str. 59-72 = The new New Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berkeley, East European Politics & Societies, 4, 1990,1, str. 4-29 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić 1945-1948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18. 1990 The new New Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berkeley, East European Politics & Societies, 4,1, str. 4-29 = Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 1988, 11, str. 59-72 = Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 88-109 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić 19451948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18. 1991 Profesija etnolog - analiza pokazatelja statusa profesije, u: Simboli identiteta, (Stu­ dije, eseji, građa), uredila Dunja Rihtman-Auguštin, Hrvatsko etnološko društvo, Zagreb, str. 45-67. Predano za tisak: Sisterhood: National, Cross-National, International (Yugoslav Feminist Networks Between the World Wars), [za antologiju]: All Over the Map: Women’s Internatio­ nal Networks in History, (Pergamon Press, SAD), 12 str. Stručni radovi: 1981 Bibliografski prilog: Studije o ženi i ženski pokret, Marksizam u svijetu, Zagreb, V III, 8-9, str. 487-500. 1978 Uredila: Aktualna tema - Žena ili o slobodi, Pitanja, Zagreb, X, 7-8. �306 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 1986 Prevela: Natalie Zemon Daviš: »Vladavina žena«, Simbolička inverzija spolova i politički nemiri u Evropi na početku industrijskog doba, Gordogan Zagreb 8 1986, 22, str. 92-120. ’ ’ Radovi na znanstvenim skupovima: 1976 Od borbe za prava do prave borbe, Društveni položaj žene i razvoj porodice u so­ cijalističkom samoupravnom društvu (III. tematsko područje: Žene u suvremenom svijetu), Portorož 18-20. 3. 1976. 1981 Nužnost »ženske perspektive« u etnologiji, Uloga i položaj žene u tradicijskoj kul­ turi, Godišnja skupština H ED -a, 26-27. 1. 1981. 1982 [Diskusija na evropskoj i povijesnoj sekciji], First International Conference on Re­ search and teaching Related to Women, Montreal, Canada, 26. 7. 4. 8. 1982. 1982 Problem odnosa spolova u znanstvenom i publicističkom radu Vere Stein Erlich, Sociologija, antropologija i etnologija, Sociološko društvo Hrvatske i Hrvatsko et­ nološko društvo, Zagreb, 17-18. 12. 1982. 1983 Nachkriegszeit und 1950er Jahre in Kroatien, 4. Historikerinnentreffen, Berlin, Martz 1983. 1983 The Typology of the 1960’s Women’s Liberation Movement in the USA, The Cru­ cial Decade, America in the 1960s, Dubrovnik, IUC, 10-15. 10. 1983. 1984 Emanzipatorische und integrative Tendenzen in der Frauebewegung Jugoslawiens, 5. Historikerinnentreffen, Wien, 16-19. 1984. 1984 Problemi istraživanja historije SFR J 1945-1980, Institut za historiju radničkog po­ kreta Hrvatske, Zagreb, 6-7. 1984. 1984 A FŽ kao potencijalni čimbenik procesa kulturne mijene tijekom razdoblja N OBe, Vloga in obmečje razlike v materijalističnoj teoriji II, Židovsko vprašanje, Ljub­ ljana, 20. -22. 12. 1984. 1985 The Fate of the Institution of Family in the Period of Revolutionary Change in Society, Die gesellschaftliche Stellung der Frau, Berlin, 3-7. 9. 1985. 1985 Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske, Putovi integracije žena u socijalističko društvo, Oslobođenje Hrvatske 1945., Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske, Za­ greb, 22-24. 5. 1985. 1985 Der Utopie entgegen - das Bild der »Meuen Frau« wahrend des Befreiungkampfes in Jugoslawien, 6. Historikerinnentreffen, Bonn, 28-31. 5. 1985. 1986 Emancipated Integration or Integrated Emancipation, the case of post-revolutio­ nary Yugoslavia, International Conference on Women’s History, Amsterdam, 24-27. 3. 1986. Sažetak objavljen u: International Conference on Women’s History, Eds. de Bruijin, de Wildt, str. 159-161. 1987 Miss. Onslow - In the Search of a Biography, University of Bredford Conference, Black Lambs and Grey Falcons, Bredford, 3-5. 4. 1987. 1987 Horses, Women, Wars, etc., On the Difficulties of Founding Women’s History in Yugoslavia, The Third International Interdisciplinary Congress on Women, Trinity Colledge, University of Dublin, 6-10. 7. 1987. 1987 Žene migranti kao zanemarena »manjina«, Iseljenici u radničkom pokretu zemalja iseljenja, Zagreb-Maribor, 7. 9. 987. 1988 Mjesto i zadaća Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama društva (NR Hrvatska 1945-1953), Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog so­ cijalizma, Institut za historiju radničkog pokreta i Centar CK SK J za idejno-teorijski rad »V. Bakarić«, Zagreb, 10. -11. 3. 1988. 1988 Nova Nova godina, Uloga A F Ž -a u stvaranju tradicije, Godišnji sastanak Hrvat­ skog etnološkog društva, Zagreb, 3. 6. 1988. �BIB LIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY 307 1988 Women and Postrevolutionaiy Invention of Tradition, 12th ICAES (SymposiumCurrent Issues in the Anthropology of Gender), Zagreb, 24-31. 7. 1988. 1989 Frauen in der Politik, 70 Jahre Frauenwahlrecht, Bonn/Konigswinter 19 -21 1 1989. 1989 Kako se svetkovao 8. mart?, Osmi marec - da ali ne; okrugli stol, Ljubljana 1 2 1989. ’ 1989 Emanzipation und Organisation: Die Antifaschistische Frauenfront Jugoslawiens in den Postrevolutionaren Veranderungen der Gesellschaft, Frauen in der Politik, Wirtschaft und Wissenschaft, Wurzburg, 21. 6. 1989. 1989 Revolution - ein Thema fur Frauen?, Literatur - Frauen - Revolution, Paderborn 19-22. 9. 1989. 1989 Profesija etnolog, Analiza pokazatelja statusa profesije, 23. kongres SEDJ, Zadar 26 - 27. 10. 1989. Radio i TV emisye 1984 Uredila seriju od pet emisija o: Američkim studijima; napisala uvodne napomene i komentare tekstova, Treći program Radio Zagreba, siječanj i veljača 1984. 1984 Uredila seriju od tri emisije: Temelji naše socijalne antropologije, Treći program Radio-Zagreba, srpanj 1984. 1989 Govorila o temi: Osmi mart - simbol trajne ambivalencije položaja žena, Prvi pro­ gram Radio Zagreba, 8. 3. 1989. 1989 Pripremila prilog o tradicijama (nakon arhivskog istraživanja i upoznavanja etno­ loške literature) povodom »Prvog aprila«, TV Zagreb, (snimljeno 31. 3. 1989). 1989 Pripremila prilog o božičnim običajima, Prvi program Radio Zagreb (obrazovni), (snimljeno 8. 12. 1989), emitirano 25. 12. 1989. 1989 Pripremila prilog o božičnim običajima, Omladinski radio, Zagreb (snimljeno 18. 12. 1989), emitirano 24. 12. 1989. 1989 Napisala scenarij (u suradnji s Lj. Grgurićem) o božičnim/novogodišnjim tradici­ jama, Obrazovni program TV Zagreb, emitirano 29. 12.1989. pod naslovom »Sretna Nova godina«. 1989 Sudjelovala s kratkim prilogom o »revolucionarnom osporavanju tradicije« u emi­ siji o božičnim običajima, TV Zagreb, (snimljeno 19. 12. 1989). Recenzjje, prikazi i osvrti 1977 Lazarević, Aleksandra Sanja: Život i djelo braće Seljan, Etnografski muzej u Za­ grebu, 1977, 128 str., Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, IX, 3, str. 143-148. 1980 Sociologija, marksizam i posebne znanosti, Redovna skupština Sociološkog društva Hrvatske, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, XII, 3, str. 201-208. 1980 Redovni godišnji sastanak Hrvatskog etnološkog društva, Časopis za suvremenu po­ vijest, Zagreb, XII, 3, str. 208-214. 1981 The Reversible World, Simbolic Inversion in Art and Society, Barbara A. Babcock, Ed., Narodna umjetnost, Zagreb, 18, str. 353-361. 1981 Uloga i položaj žene u tradicijskoj kulturi, Redoviti godišnji sastanak Hrvatskog etnološkog društva, Zagreb, 26. i 27. siječnja 1981, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, X III, 2, str. 187-194. 1981 Ženski svijet, Reprint, Konferencija za aktivnost i ulogu žene u društvenom raz­ voju RK SSRNH i Izdavački savjet časopisa Žena, Zagreb, 1979, Časopis za suvre­ menu povijest, Zagreb, XIII, 2, str. 176-179. �308 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 1982 Vujačić, Vidak: Etos Crnogorke, Tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke, Narodna umjetnost, Zagreb, 19, str. 294-296. 1983 Radnički pokret i feminizam, Izvještaji iz četrnaest zemalja, urednik Emest Borneman, 1981, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, XV , 2, str. 212-216. 1985 Dunja Rihtman-Auguštin, Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb 1984, Filozofska istraživanja, Zagreb, V, 13, str. 386-389. 1985 Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb 1984, Filozof­ ska istraživanja, V, 15, str. 853-856. 1985 & Andrea Feldman: U povodu šestog međunarodnog susreta historičarki, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, X V II, 2, str. 139-146. 1986 Informacija o Međunarodnoj konferenciji o povijesti žena (International Confe­ rence on Women’s History - ICWH), Amsterdam, 24-27. 3. 1986, Časopis za su­ vremenu povijest, Zagreb, X V III, 1, str. 195-199. 1987 Rat u Španjolskoj 1936-1939. i jugoslavenski interbrigadisti, (Muzej revolucije na­ roda Hrvatske, 18. 12. 1986. — 1. 2. 1987), Naše teme, Zagreb, X X X I, 8-9, str. 1342-1343. 1987 Novi putovi proučavanja, Uz zbornik radova »Socijalna struktura«. Biblioteka »Revija za sociologiju«, Zagreb 1986. [Vjesnik], Zagreb, 21. 4. 1987. [bez apg.]. 1988 Iveković, Rada: Sporost - oporost, Svijet, Zagreb, 13, 17. 6. 1988, str. 32. 1989 Badinter, Elizabeth: Jedno je drugo, Svjetlost, Sarajevo 1988, Svijet, Zagreb, 2, 27. 1. 1989, str. 36. 1988 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb 1988, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 169-170. 1988 Koonz, C.: Mothers in Fatherland. Women, the Family and Nazi Politics, Me­ thuen, London 1988, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 20, 1-2, str. 233-235. 1988 Stojić, D.: Prva ženska partizanska četa, Konferencija za društvenu aktivnost žene i porodice R K SSRNH, Historijski arhiv Karlovac, Karlovac 1987, Časopis za su­ vremenu povijest, Zagreb, 20, 1-2, str. 233-237. 1988 & Anamarija Starčević-Štambuk: »Demos«, Berlin, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 176-177. 1989 Gay, Peter: Freud for Historians (Freud za povjesničare), Oxford University Press, New York/Oxford 1985, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 21, 1-3, str. 231— 235. 1989 Jakob Volčič in njegovo delo, Zbornik prispevkov in gradiva = Jakov Volčić i njegovo djelo, Zbornik priloga i građe [Jakov Volčić und sein Werk, Sammlung von Beitragen und Material - Jakov Volčić and his Work, An Anthology of Con­ tributions and Fieldwork Materials), Hg. von Jurij Fikfak, Istarsko književno društvo »Juraj Dobrila«... [etc.], Pazin... [etc.], 1988, Demos, Berlin, 29, 3, str. 161. 1989 National report on ongoing research projects on ’The changing role of women in society’ in Yugoslavia, u: A Documentation of Current Research Projects in Progress 1984 - 1987, edited by W. Richter... [et al.], Akademie Verlag, Berlin (D D R), str. 706 - 707. 1989 Novi teorijski nered, Žarana Papić: Sociologija i feminizam, IIC, Beograd 1989, Danas, Zagreb, 23. 5. 1989, str. 48. 1989 Rajković, Zorica: Znamenje smrti [Zeichen des Todes], Izdavački centar R ije­ ka/Zavod za istraživanje folklora, Rijeka/Zagreb, 1988, Demos, Berlin, 29, 3, str. 165-166. 1989 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb 1988, Narodna umjetnost, Zagreb, 26, 1989, str. 245-247. 1989 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice [Ethnologie unseres AlItagslebens - The Ethnology of Our Eveiyday Life], Školska knjiga, Zagreb 1988, Demos, Berlin, 29, 3, str. 157. �B IBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY 309 1989 Supek, Olga: Ethnology in Croatia, »Etnološki pregled«, 23-24 (Beograd 1988), Demos, Berlin, 29, 3, str. 161. 1989 U kralja od Norina, Priče, pjesme, zagonetke i poslovice s Neretve [Bei Konig Norin, str. Erzahlungen, Lider, Ratsel und und Sprichworter von der Neretva In the Land of King Norin, str. Stories, Poems, Riddles and Poverbs from Neretva River], Hg. von Maja Bošković-Stulli unter Mitarbeit von Zorica Rajković, Gale­ rija Stećak, Metković-Opuzen, 1987, Demos, Berlin, 29, 3, str. 216. 1989 Zečević, Divna: Hrvatske pučke pjesmarice 19. stoljeća [Kroatische populare Liederbucher des 19. Jahrhunderts - Popular Croatian Secular and Religious Songbooks in the 19th Century], Izdavački centar »Revija«, Osijek 1988, Demos, Ber­ lin, 29, 3, str. 220. 1990 Europa, Le tradizioni popolari del Natale, a cura di Paolo De Simonis, Comune di Firenze, Firenze 1985, Narodna umjetnost, Zagreb, 27, str. 267. Novinski članci: 1978 1982 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1987 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 1988 Ne teorija, samo otvaranje vrata, Vjesnik, Zagreb, 14. 11. 1978, str. 13. Nedovoljno je samo biti u pravu, Danas, Zagreb, 30, 14. 9. 1982, str. 74-75. Tri revolucije Giuseppine Martinuzzi, Svijet, Zagreb, 11, 22. 5. 1987, str. 44. Vještice još gore, Svijet, Zagreb, 13, 19. 6. 1987, str. 44— 45. Stranka ispred vremena, Svijet, Zagreb, 14, 3. 7. 1987, str. 42-43. Priča o životu, Svijet, Zagreb, 15, 17. 7. 1987, str. 42. Bit će skoro propast svijeta, Svijet, Zagreb, 16, 31. 7. 1987, str. 42-43. Crvena Emma, Svijet, Zagreb, 17, 14. 8. 1987, str. 41. Grijeh koji je nemoguće imenovati, Svijet, Zagreb, 18, 28. 8. 1987, str. 44-45. Junakinje nove zemlje, Svijet, Zagreb, 19, 11. 11. 1987, str. 46-47. Nevine u ludnici, Svijet, Zagreb, 20, 25. 9. 1987, str. 42. Borba srca s razumom, Svijet, Zagreb, 21, 9. 10. 1987, str. 46-47. Kad riječi siluju, Svijet, Zagreb, 22, 23. 10. 1987, str. 30. Treći Reich, Drugi spol, Svijet, Zagreb, 23, 6. 11. 1987, str. 32-33. Kad žene marširaju, Svijet, Zagreb, 24, 20. 11. 1987, str. 30. Raj žena, Svijet, Zagreb, 25, 4. 12. 1987, str. 32. Sjećanje na budućnost, Svijet, Zagreb, 26, 18. 12. 1987, str. 43. Dobri dusi feminizma, Svijet, Zagreb, 1, 1. 1. 1988, str. 11-12. Patuljaste amazonke hrvatskog feminizma, Svijet, Zagreb, 2, 15. 1. 1988, str. 43. Crna majka Eva, Svijet, Zagreb, 3, 29. 1. 1988, str. 40-41. Genijalne gubitnice genija, Svijet, Zagreb, 4, 12. 2. 1988, str. 28-29. Jajnici na tanjurima, Svijet, Zagreb, 5, 26. 2. 1988, str. 32. Izmišljanje tradicije, Otkada se zapravo i zašto slavi međunarodni dan žena, Da­ nas, Zagreb, 316, 8. 3. 1988, str. 69-70. Bolest kao subverzija, Svijet, Zagreb, 6, 11. 3. 1988, str. 42-43. Svoga tela gospodarice, Svijet, Zagreb, 8, 8. 4. 1988, str. 30-31. Drugovi i ljubavnici, Svijet, Zagreb, 9, 12. 4. 1988, str. 42-43. Sloboštine nepokorene žene, Svijet, Zagreb, 10, 6. 5. 1988, str. 43. Dugi marš života Ding Ling, Svijet, Zagreb, 11, 20. 5. 1988, str. 32-33. Od Samoe do slave, Svijet, Zagreb, 12, 3. 6. 1988, str. 32-33. Bomba s ukrasnom vrpcom, Svijet, Zagreb, 16, 29. 7. 1988, str. 36-37. �310 K O N JI, ŽE N E , R A T O V I 1988 U potrazi za zaboravljenim spolom, Svijet, Zagreb, 25, 2. 11. 1988, str. 37. 1988 Darovima razveselimo najbliže, Svijet, Zagreb, 26, 16. 12. 1988, str. 33. 1988 Neke nove svilene bube, Svijet, Zagreb, 27, 30. 12. 1988, str. 26. 1989 Naša gospa od Tibeta, Svijet, Zagreb, 1, 13. 1. 1989, str. 36. 1989 Dan koji sviće nadom, Svijet, Zagreb, 5, 10. 3. 1989, str. 12-13. 1989 Pobačaj pred carskim rezom, Svijet, Zagreb, 8, 21. 4. 1989, str. 12-13. 1994 Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić 1945-1948, Vijenac,Zagreb, II, 1994, 26 (22.12.199 4), str. 17-18 = Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 59-72 = Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11,1990, 29-30, str. 88-109 = The new New Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berke­ ley, East European Politics & Societies, 4, 1990, 1, str. 4-29. Dokumentacijska građa pohranjena u Institutu za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu I. D o k u m e n ta c ija Instituta za etnologiju i folkloristiku u Z a g re b u 1. Žene i moć - povijesna geneza jednog interesa. Magistarski rad 1984. 173+49 str. IE F rkp. 1281. 2. Politički rituali 1988/1989. T V program; IE F video 127. 3. Izlozi i prodajni štandovi prigodom 8. marta 1989. u Zagrebu; IE F foto 27659-27694 (snimio Ivan Lozica). 4. 8. mart u Zagrebu; 1989; IE F foto 28252-28315, 28446-28451 (snimio Ivan Lozica). 5. Emancipacija i organizacija. Uloga Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama društva i kulture (NR Hrvatska 1945-1953); nedovršena doktorska diser­ tacija; 1989. 127 str. IE F rkp. 1444. 6. & Dunja Rihtman-Auguštin: T V emisija »Sretna vam Nova Godina« 29. 12. 1989; IE F video 128. II. D isketo tek a 1. Kalendar običaja, Izvještaji, Kutija V, 18, 19. 2. Disertacija, Kutija V, 26/I-VI. III. O stavština Tematske hemeroteke: 1. Kalendar narodnih/pučkih tradicija (Božić, Sv. Valentin, Uskrs, 1. april, Dan mrtvih, Dan maturanata, rođendan/imen­ dan). 2. Politički rituali [do 1990.] (Božić, Nova godina, 8. mart, 1. maj, Dan mladosti, Dan borca, Dan ustanka naroda Hrvatske, Dan Republike; suvremena politizacija simbola; odnos prema tradiciji; oživljavanje starih tradicija; stvaranje/izmišljanje novih tradicija). 3. Ženska povijest �BIBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY 3 11 R ecenzije ki\jige A ntropologija ž e n e : Iveković, Rada: Antropologija žene, Politika, Beograd, 1984, (28. 4. 1984), [bez pag. ] Jovanović, Bojan: Kritika androcentrične antropologije, Književne novine, Beograd, 1985, 686 (15. 4. 1985.), str. 8. Jovanović, Maja: Žene i njihova posebna antropologija, Delo, [Beograd], X X X , 1984, 10, str. 152-154. Karanović, Zoja: Antropologija žene, Polja, Novi Sad, 1984, 301, str. 156. Kuzmanović, Jasmina: Rod, a ne spol, Danas, Zagreb, 1984, 113 (16. 4. 1984), str. 62. Panasiuk, Branislava: Feminizam kao kulturna alternativa, Iz feminističkog ugla, Glas omladine, [Beograd], Rihtman Auguštin, Dunja: Antropologija žene, zbornik, Žena, Zagreb, 42, 1984, 3, str. 77-79. Sabalić, Ines: Žene, »Zagrebačka škola«, Nin, Beograd, 1984, (6. 5. 1984), [bez pag.] Stojanović, Olga: Žene za žene, Mladost, Grad, 1985, 1406, (14. 1. 1985.), [bez pag.] Supek-Zupan, Olga: Antropologija žene, priredile i predgovor napisale Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Narodna umjetnost, Zagreb, 21, 1984, str. 151-152. (A): O antropologiji žene, Večernji list, Zagreb, 9. 4. 1984, str. 5. D. N.: Žena na margini, Feminizam kao alternativna kultura, Dnevnik, [Novi Sad], 1984, (17. 11. 1984.), str. 17. O Lydiji: Jelavić, Željka & Maja Povrzanović: In memoriam Lydia Sklevicky (1952-1990), Etno­ loška tribina, Zagreb, 20, 1990, 13, str. 135-136. Kašić, Biljana: Lydia Sklevicky 1952-1990, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 1990, 22 (1-2), str. 257-260. Kuzmanović, Jasmina: Lydia Sklevicky, In memoriam, Svijet, Zagreb, 1990, 3 (9. 2.1990), str. 30. Mežnarić, Silva: Lydia, 7. 5. 1952-21. 1.1990, In memoriam - Lydia Sklevicky, Gordogan, Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 6-7. Pavlović, Mirena & Sanja Magdalenić: Pregled dokumentacijske građe Z IF -a 1984— 1988, Narodna umjetnost, Zagreb, 1989, 26, str. 202. Pavlović, Mirena & Olgica Tomik: Pregled dokumentacijske grade Instituta za etnologiju i folkloristiku 1989-1993, Narodna umjetnost, Zagreb, 31, 1994, str. 401. Rihtman-Auguštin, Dunja: Lydia Sklevicky (1952-1990), In memoriam, Oko, Zagreb, 1990, 3 (8. 2. 1990.), str. 26. Starčević-Štambuk, Anamarija: Popis objavljenih radova suradnika Instituta za etnolo­ giju i folkloristiku od 1989. do 1993. godine, Narodna umjetnost, Zagreb, 31, 1994, str. 370-371. [s. n. ]: Sklevicky, Lydia - Bibliografija objavljenih radova u 1989. godini /[podatke pri­ redila Anamarija Starčević Štambuk], Gordogan, Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 8. Lydia Sklevicky, 7. 5. 1952. — 21. 1. 1990. Kruh & Ruže 3, Tematski broj časopisa Ženske infoteke, Zagreb, zima/proljeće 1995, 41 str. P rired ila A n am arija S tarčev ić Štam bu k �IZDAVAČ DRUGA. Nina Zečković Sanja Iveković Radmila Zdjelar ŽENSKA INFOTEKA Zagreb, Berislavićeva 14 ZA IZDAVAČA Đurđa Knežević GRAFIČKA PRIPREMA I TISAK Duriewc d.o.o. Zagreb, Sm odekova 2 UVEZ Librokon Zagreb, P laninska 2 Objavljivanje ove knjige podupro je Institut »Otvoreno društvo« — Hrvatska Izdavačka djelatnost Druga pokrenuta je i potporom Frauen Anstiftunga — Hamburg �Često se događa u pisanju biografija ličnosti čiji su ideali bili veći od života da sam njihov život bude idealiziran, osakaćen , sveden na sjene... Ostaju kltšei... Rigor mortis koji ne popušta u povijesnom sjećanju . Lydia Sklevicky majka kćeri Nane, feministica i znanstvenica, rođena u Zagrebu 7. svibnja 1952, smrtno stradala u prometnoj nesreći 21. siječnja 1990. �Želim vam da živite u zanimljivom vremenu, opaka je kletva u istočnjačkim kulturama. Zanimljivo vrijeme je i nedefinirano vrijeme, bremenito mogućnostima, ali i izborima, čija pogibeljnost nije na prvi pogled lako prepoznatljiva. U onoj mjeri u kojoj je budućnost proizvod svjesne odluke, mjerit će se naša odgovornost za nju. No pritom nikada ne treba zaboraviti da se budućnost može prikazati pod obrazinom prošlosti. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Konji, žene, ratovi Creator An entity primarily responsible for making the resource Lydia Sklevicky Publisher An entity responsible for making the resource available "DRUGA", Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1996. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Odabrala i priredila Dunja Rihtman Auguštin Rights Information about rights held in and over the resource "DRUGA", Zagreb Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource Hrvatski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M-71 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 316 str. AFŽ Jugoslavije antropologija emancipacija Lydia Sklevicki položaj žene povijest ženska istorija ženska prava